ISTINE I TRAGANJA.

,MUDRACA I LUPEA" GEORGIJA GURIJEVA

PAMENJE
Ketlin Riordan Spit, duhovni tragalac iz Amerike, poznata itaocima iz Tajni" br. 2 posveenih Kastanedi, roena je i odrasla unutar ezoterike kole jedne od najinteresantnijih i najzagonetnijih duhovnih figura 20. veka, G. I. Gurijeva. Dubok utisak koji je na nju ostavio Gurijev i irok uvid u Gurijev rad njegove kole omoguili su joj da napie knjigu pod nazivom Rad po dolasku Gurijeva" koja na saet, ali iscrpan nain daje celokupan pregled u Gurijevljevog dela. Ovde donosimo nekoliko odlomaka iz njene Ameriku izuzetno interesantne knjige u kojoj govori o ivotu, i o mnogobrojnim (1924) kolama Gurijevljevih uenika danas.
Gurijev je samostalno obavio mnoga istraivanja, a takoe se pridruio grupi od 15 ili 20 ljudi i jedne ene, koji su svi tragali za skrivenim znanjem. Oni su se nazivali Tragaoci za istinom". Uputajui se u glavne ekspedicije u grupama od dvoje ili troje, ili povremeno sami, proe-

Jeorgij Ivanovi Guijev, Izuzetno bie i mudrac lupe" posvetio je svoj ivot razumevanju velikih religioznih tradicija birajui iz svake tajna usmena uenja i prevodei ih u oblike koje mogu da usvoje savremeni tragaoci na Zapadu. Gurijev je dosta uspeno tokom svog ivota. stvarao maglu oko sebe, ba kao to je don Huan, jo jedan ovek znanja, preporuio svima koji slede stazu. Niko ko ga je susreo licem u lice tokom godina u kojima je poduavao nije sumnjao da je on izuzetno bie ali ko je on zapravo bio? Kao budisti, uio je ljude da vide svoju karmu i svoju patnju, svoju sopstvenu nitavost, i pokazivao nerazdvojnu povezanost stvari. Kao Hindu, davao je nadu da se mogu razviti vii nivoi bia i prima-i blie beskraju izvan svih podela pomou strogih tehnika kontrole uma i tela. Kao sufi, bio je u ovom svetu, ali ne od ovog sveta, prenosei svoje izuzetno uenje kako to situacija zahteva, esto putem upadljivo obinih aktivnosti, kako su vre-me, mesto i ljudi zahtevali. Pa ipak, iako je njegovo uenje izabralo uticaje iz mnogih svetihctradicija sveta, rodio se i umro kao ruski pravoslavni hrianin. Tokom svojih pokuaja da nae ostatke, potomke ili ivo prisustvo ljudskih bia koja su bila u dodiru sa venim i ne-promenljivim jezgrom istinske mudrosti,

ljali su ruevine drevnih civilizacija Egipta, Krita, Sumera, Asiraca i Svete Zemlje. Poseivali su manastire i duhovne zajednice od Atosa do Etiopije i Sudana. Nali su rodoslov drevnog drutva mudraca, Sarmouni, od tekija Nakbandi i Kadiri dervia do ravnica Centralne Azije. Preli su ak itav put do severnih ravnica Sibira u potrazi za amanistikim korenima ili izdancima znanja za kojima su tragali. Gurijev je izvestio da je tokom tog perioda imao nagon da se nae svuda gde je bilo revolucija, graanskih ratova, socijalnih nemira, podjednako da bih taj svoj jedini cilj razumeo u zgusnutijem obliku, a i da nekako otkrijem neki nain da unitim preduslove koji ine da oni (ljudska bia) tako lako potpadaju pod utkaj masovne hipnoze. Ova se sklonost pokazala opasnom po Gurijeva koji je, kako sam kae, u tri razne prilike bio pogoen zalutalim metkom, zadobivi svaki put ozbiljne povrede od kojih je dugo morao da se oporavlja.

ODRICANJE OD
MOI Trea, gotovo fatalna nesrea, koju je opet izazvao zalutali metak, desila se Gurijevu u oblasti tunela ijatur u kavkaskim planinama 1904. u vreme

graanske pobune. Tokom tog oporavka, napravio je oajniku rekapitulaciju plodova svog prouavanja: razvio je ogromne moi, pa opet su njegov um i srce bili puni asocijacija

koje su se odvijale u pravcu suprotnom idealima njegove svesti, kao i strasti koje su zahtevale zadovoljenje. Osetio je potrebu za postojanom panjom koju bi mogao da odri u obinom ivotu i pomou koje bi mogao da kontaktira sa drugima. Pa opet je neprestano zaboravljao. Nijedan faktor podseanja nije mu pomagao zadugo. Iznenada ga je prodrmao uvid, univerzalna analogija: Ja sam ovek, i kao takav sam, nasuprot svim ostalim oblicima ivotinjskog ivota, stvoren od Njega na Njegovu sliku i priliku!!! Jer On je Bog i zato i ja u sebi imam sve mogunosti i nemogunosti koje On ima. Razlika izmeu Njega i mene mora biti samo u razmeri. Jer on je Bog svega to je prisutno u univerzumu. To znai da i ja takoe treba da budem neka vrsta Boga svega to je prisutno u mojoj razmeri." Pa opet, razmiljao je, Bog je od sebe udaljio jednog od svojih sopstvenih, poslavi ga u stanje oholosti i davi mu snagu jednaku svojoj sopstvenoj, ali suprotnu. Kako to moe biti? Moe li se isti princip primeniti i u mikrokosmosu, razmiljao je Gurijev. Potom je spoznao: Razmiljajui i razmiljajui doao sam do zakljuka da, ako bih namerno prestao da koristim izuzetne moi koje posedujem i koje sam svesno razvio u sopstvenom zajednikom ivotu sa ljudima, ona bi se morala udaljiti od mene kao snaga koja podsea. Da je imenujem, radi se o moi zasnovanoj na snazi u oblasti hand-blendzoi-

na", ili, kako bi je drugi nazvali, mo telepatije i hipnotizma. Zahvaljujui uglavnom toj bitnoj pripadnosti, koju sam razvio sam u sebi, ja sam, u optem toku ivota, pogotovo u poslednje dve godine, bio iskvaren i izopaen do sri, tako da bi to najverovatnije ostao itav moj ivot. I tako, ako bih se svesno mogao liiti te milosti svog bitnog poseda, ta bi se odsutnost bez sumnje mogla osetiti uvek i u svemu. Zaklinjem se da u pamtiti da nikad ne upotrebim taj svoj bitni posed i tako se liiti toga da zadovoljim najvei deo svojih poroka. U procesu ivljenja sa drugima, taj voljeni posed bie mi stalni pod-setnik." Uz tu zakletvu, iz koje je iskljuio ko-rienje svojih moi u slubi svog istraivanja, Gurijev se oseao kao da se ponovo rodio". Tada je mogao da zapone misiju da Zapadnom svetu donese svoje razumevanje uasa situacije" i mogunost izbavljenja. Covek je maina. Sva njegova dela, reci, misli, oseanja, ubeenja, miljenja i navike razultat su spoljanjih uticaja, spoljanjih utisaka. Sam od sebe ovek nije u stanju da proizvede ni jednu misao, ni jedno delo. Sve to kae. ini, misli i osea sve se deava . . . Covek se raa, umire, gradi kue, pie knjige, ne onako kako on eli, ve kako se to desi. Sve se deava. ovek ne voli, ne mrzi, ne eli sve se to deava samo od sebe." Ove nemilosrdno istinite rei Gurije-va moda na najsaetiji nain izraavaju sutinu njegove slike oveka kao bia koje ima ogromne mogunosti za koje uopte ne zna i od kojih ovakav kakav jeste, ne bi bio u stanju da iskoristi nita.

MOZGA"

NAA TRI vii emocionalni centar (iji je jezik mit). Vanost svakog od spratova u okviru individualnog obrasca funkcionisanja odreuje mesto te osobe u klasifikaciji koju je Gurijev koristio da okarakterie ljudska bia. Neko, na primer, moe vie da zavisi od uma nego od srca, dok neko drugi moe da dopusti oseanjima da odnesu prevagu u njemu kad logika zakae. Svako je roen sa jednim mozgom" koji ima predispoziciju da dominira nad ostala dva. Prema shemi Gurijeva, tei-je oveka br. 1 je u instinktivnim i motorikim funkcijama, ovek br. 2 pridaje vei znaaj oseanjima, a ovek br. 3 zasniva svoje delovanje na znanju ili teorijskoj perspektivi. Ove su individue na manje vie istom nivou bia, budui da im nedostaje jedinstvo i volja. Oni se, meutim, razlikuju po tome koliko se oslanjaju na koju funkciju. Svaki od ovih osnovnih tipova ima svoj oblik umetnosti, muzike i religiozne prakse koji ga najvie privlai. oveka br. 1 duboko

U Gurijevljevim Belzebubovim priama", Belzebub govori svom unuku o neobjanjivom ponaanju ovih bia sa tri mozga na udnoj planeti Zemlji". Ova tri mozga odgovaraju, kao spratovi u fabrici (posebno u fabrici hrane) trima razliitim nivoima funkcionisanja. Gornji sprat je intelektualni centar, a donji sprat je kontrolno mesto tri funkcije koje ponekad de-luju nezavisno, ah najee ne. To su motoriki centar, instinktivni centar i seksualni centar. Pored tih pet centara, koji deluju u svakoj normalnoj osobi, postoje jo dva centra, koji, iako su savreno formirani i neprekidno deluju, nisu povezani sa drugima, sve dok ih ovek namerno i vesto sam ne povee. To je, na gornjem spratu, vii intelektualni centar (iji je jezik simbol) i na srednjem spratu

diraju pompa i ceremonije, posveeni ritu ali i svete repeticije, dok je ovek br. 2 sklon molitvi i posveenoj rtvi za Boga ih gurua. ovek br. 3 bavi se teologijom, kategorizuje, raspravlja i diskutuje u svojoj skoro tropikoj orijentaciji prema mudrosti. Velike religijske tradici-

je mogu da udome sve te tipove: priseti-mo se samo ogromnih masa u katolianstvu, estokih propovedi evangelistikih sekti i njihovih horova koji pevaju Amen", racionalnih argumenata protestantizma. U Hinduizmu, Budizmu, Islamu i Judaizmu postoji slian raspon koji odgovara rasponu ljudskih sklonosti, jer u obrascu misli, oseanja i delovanja svakog zaspalog bia, tano tamo gde postoji najvee mogue iskrivljenje, lei i klju za ostvarenje drukijeg naina i*>ta. TA SPREAVA NA RAZVOJ? Prema Gurijevu, obina ljudska bia svet doivljavaju na takav nain da su obino zadovoljna svojom situacijom, da dobijaju odreenu koliinu zadovoljstva i uivanja, i nalaze da je ivot podnoljiv bez napretka ka samoostvarenju. To ose-anje zadovoljstva nas spreava da teimo

dabufera predstavljaju tako ozbiljnu prepreku samoostvarenju da Belzebub, u zakljuku Belzebubovih pria", primeuje: Jedini nain da se bia planete Zemlje sada spasu bio bi da se u njihovu sutinu ponovo usadi jedan nov organ, organ poput kundabufera, ah ovoga puta takvih svojstava da bi svako od tih nesrenika tokom procesa postojanja neprestano oseao i spoznavao neizbenost vlastite smrti, kao i smrti svakoga na kome mu poivaju oi ili panja."

LJUDSKA OSEANJA"
Oseanja obinih ljudi su gotovo u potpunosti sainjena od negativnih emocija, iako su esto dobro skrivena pod maskom uglaenosti. Ove negativne emocije izazivaju identifikaciju i unutranje pridavanje znaaja. Veina onoga to motivie ljudsku aktivnost jeste negativno osea-nje, to moe videti svako ko pogleda noviim nivoima svesnosti i stoga obezbeui je da nastavljamo da sluimo neposrednoj svrsi prirode da energiju iz viih oblasti zraka stvaranja prenosimo do njegovog izdanka koji raste, Meseca. Ova zabluda o zadovoljstvu proizlazi iz posledica specijalnog organa" koji ima svojstvo da, kao prvo, stvarnost opaaju sasvim naopako, a kao drugo, svako ponovljano spoljno iskustvo u njima kristalizuje svojstva koja stvaraju faktore koji u njima bude zadovoljstvo i uivanje . . * Ovaj organ" naziva kundabufer" (kunda odbojnik" prim. prev). Kundabufer je, kako on kae, uklonjen, ali njegov efekat i dalje traje. Njegovi zaostaci proizvode svojevrstan opijum za mase" koji ini da zaboravimo na uase smrtnosti, potpune bespomonosti, i pomae nam d^ racionalizuje-mo i da se zavaravamo o vlastitom stanju, kao i da svet pogreno opaamo u toj rhe-ri, da se zgrozimo kad mi pretri sobom, a ne oseamo nikakav strah to^apravo ne moemo ak ni da zamislimo pred perspektivom vlastite smrti. Efekti kun-

vine. oveanstvo ima ogroman repertoar negativnosti: tu su niske strasti gneva, zavisti, ponosa, oholosti, mrnje, lenjosti, straha; negativna raspoloenja kao to je samosaaljenje, depresija, gnev, oajanje, dosada, razdraljivost; oblici sentimentalnosti, ukljuujui i veliki deo onoga to se naziva humanizmom i ljubavlju; oblici negativnog intelektualnog stava kao to je cinizam, sklonost prepirci, pesimizam, sumnja. Ova lista bi se mogla jo dugo nastaviti. A ono to izgleda pozitivno u emocionalnim stanjima ljudi u obinom budnom stanju moe da se pokvari i preobrazi u negativnost uz samo mali pritisak na neki od, kako ih je Gurijev zvao,' naih rogova" osetljivih psiholokih izdanaka i predstava koji se u principu zasnivaju na ponosu ili sujeti. Nesposobnost da se voli direktno je povezana sa nesposobnou da se bude istinski obziran, nesposobnou da se zadri panja, mnotvom Ja", koje je ljudska boljka. Mada nam je svima potrebna ljubav, ovakvi kakvi smo nismo u stanju da je obezbedimo. Ponite time to ete voleti biljke i ivotinje, a onda ete moda nauiti da volite i ljude", 18 kae Gurijev. U spisima Gurijeva vrlo se retko spominje ljubav, poto ona prevazilazi sposobnost obinih ljudskih bia. Onakvi kakvi smo, u stanju smo samo da reaguje-mo na podsticaje u skladu sa zakonima mehanikih asocijacija, kao i u skladu s tim koje Ja" trenutno preovladuje. Odgovarajui na pitanja o tome kakvo mesto ljubav zauzima u njegovom uenju, Gurijev je jednom prilikom rekao: Sa uobiajenom ljubavlju jednu stvar volim, drugu mrzim. Danas te volim, a naredne te nedelje, narednog sata, ili narednog minuta, mrzim. Onaj ko zaista voli moe da bude; onaj ko moe da bude, moe da dela; onaj ko moe da dela, jeste. Da bi saznao ta je prava ljubav, ovek mora da zaboravi sve o ljubavi i mora da potrai pravac. Volimo jer se neto u nama kombinuje sa tuim emanacijama iz instinktivnog centra, emocionalnog centra ili intelektualnog centra. Ili to moe doi od uticaja spoljnog oblika; ili od oseanja volim te jer me voli, ili zato to me ne voli; od tuih sugestija; oseanja superiornosti; od saaljenja; i iz mnogih drugih razloga, subjektivnih i egoistinih. Doputamo sebi da se na nas utie. Sve nas privlai ili odbija. Postoji polna ljubav, koja je obino poznata kao ljubav" izmeu mukarca i ene kada ona nesune, mukarac i ena se vie ne

vole. Postoji emocionalna ljubav, koja izaziva upravo suprotno i ini da ljudi pate. Kasnije emo govoriti o svesnoj ljubavi." Potraga za izvorima ljubavi i objektima ljubavi mora biti razoaravajui i besplodna, zasnovana, takva kakva jeste, na mehanikoj orijentaciji usnule psihe, i u onom stepenu u kom u nju ulaemo energiju i u kom opinjava nau panju ona predstavlja glavnu prepreku u razvoju svesti o sebi.

ETVRTI PUT U orijentisanju prema onome to je dobro, lepo i istinito, i udruivanju s onim to zrai iz izvora svesnijih od obinih, postoje tri tradicionalna religiozna pristupa. Ovi putevi, odnosno naini, odgovaraju trima tipovima obinih ljudskih bia, oveku br. 1, oveku br. 2 i oveku br. 3, u skladu s relativnom vanou naglaska koji se stavlja na tri funkcije. Ovi tradicionalni putevi su: 1.put fakira 2.put monaha 3.put jogija Fakir razvija ovladavanje najniim spra tom. fizikim telom, time to prolazi kroz mune fizike poloaje ili vebe. Neki fakiri zauzimaju bolan poloaj kao to je stajanje na jednoj nozi, ili pak balansiranje na prstima nogu i ruku, i zadravaju ga godinama. inei tako, oni jaaju volju. Put fakira zahteva vrlo malo znanja. Uenici naprosto ostaju u blizini onoga ko je neto ostvario i ue imitacijom. Put monaha je put posveenosti, religijske rtve i vere. U sreditu rada na ovom putu je emocionalni centar, to privlai oveka br. 2 Emocije se prevazilaze i vladanje sobom se postie tek kada se sve sitne elje potine ljubavi prema Bogu. Ali ak i kada se postigne ovo stanje bia, monah moe da postane samo aavi svetac", ukoliko ne nastavi da na odgovarajui nain razvija fizike i intelektualne funkcije. Put jogija je put znanja, put za koji ovek br. 3 nalazi da je najprimereniji. Sa druge strane, mada jogi postie potpuno razumevanje, ono e biti nemono i suvo bez drugih funkcija na istom nivou. Fakir, monah i jogi moraju da se odreknu sveta, da se uzdre od porodinog ivota i da svu svoju energiju posvete linom razvoju. Postoji jo jedan put, etvrti put, za one koji ele da ostanu ,,u ovom svetu, ali ne od ovog sveta". Za razliku od tradicionalnih religioznih puteva, etvrti put nema trajnih institucija. On se pojavljuje u skladu sa vremenom, mestom i ljudima. Sledei ovaj pristup samorealizaciji, traga-lac se odrie odricanja. Rad se obavlja na" sva tri sprata fabrike hrane" odjednom i stoga je rezultat, kada se jednom ostvari, ve sadran u sve tri funkcije istovremeno. Poto koristi vlastitu ivomu situaciju, bez zahtevanja spoljnih promena, to je mogu put za sva tri tipa ljudi. Guri-jevljev rad pripada tradiciji

kole etvrtog puta. Imena ova etiri puta ne treba da zavedu onoga ko prouava svetske religije, ukoliko se ima na umu da pripadnost neke konkretne sekte Ili tradicije jednom od puteva ne zavisi od toga da 11 ne njihovi sledbenici nazivaju monasima Ili jogijima, ve od relativnog preovladavanja nekog centra. Zen monah koji meditira na koan,

Tri osnovna ljudska tipa po Gurijevu: ovek br. 1 (fiziki), ovek br. 2 (emocionalni) i ovek br. 3 (intelektualni) mada se naziva monahom, sledi put jogija onako kako je on ovde definisan; oni koji praktikuju bakti jogu, pevajui u ushienju pred stopalima svoga gurua, nalaze se na putu monaha. Svaki od ova etiri puta moe odvesti onog koji tei dalje od samsarikih komplikacija i patnji obinog budnog stanja svakodnevice ljudskih masa koje ine ono to bi se moglo nazvati spoljnim krugom oveanstva u sferu savrenih bia, unutranji krug onih koji su neto ostvarili. Mada svaki od etiri puta ve po samoj prirodi obinog sveta svoje uenje mora dati u iskrivljenom obliku (jer je to sve to se moe uti u ovom svetu lai i pometnje), meu onima koji su ostvarili najvie postoji savrena saglasnost, bez obzira na to koji je njihov put. Ulazak u unutranji krug znai dalji rast u zajednitvu sa slinim biima i kraj nesloge i nei-zvesnosti. VIA STANJA SVESTI Pored sna i budnog sna koji se smanjuju u gotovo svaijem ivotu, postoje i drugi mogui naini postojanja, stanja u kojima je percepcija jasna i neiskrivljena, oseanja iroka i nesputana, a delovanje iznad principa zadovoljstva. Ova stanja su prirodna za ljudska bia i izgubljena su zarad psiholokih sloenosti prvenstveno, kao to smo ve videli, zamraivanjem svesti do koga dovodi infekcija kulturom u ranom detinjstvu. Gurdijev razlikuje dva nivoa svesnog funkcionisanja koje

prevazilazi uobiajeno stanje: svest o sebi i objektivnu svest. Svest o sebi spontano nastaje u kratkim trenucima koji za sobom obino ostavljaju naroito iva seanja, To su visoki trenuci do kojih moe doi u situaci-jama velike opasnosti, intenzivnih osea-

nja ili izuzetnog stresa. Tada je panja jasna, nepristrasna i relativno potpuna, i podeljena je izmeu bia i okoline, tako da se delovanje odvija spontano, na odgovarajui nain, a ponekad ak i herojski. Svest o sebi takoe moe postati nain postojanja. Postoje mnogi nivoi njenog razvoja. Ona zapoinje podelom na dvoje, kada se deo panje da sebi, a eo ostane na raspolaganju za opaanje okoline. U svom najpunijem obliku, nema osnovnog stiska ega, to stvara naroiti kvalitet iskustva, koji gospoa Uspenski opisuje na sledei nain: ta je prva karakteristika pamenja sebe? U tom stanju ovek nije centar. On nije izdvojen. Sedei u sobi, svestan je itave sobe, i sebe kao samo jednog od predmeta u njoj. Na slian nain je svestan i drugih i ne stavlja se iznad njih, niti kritikuje i sudi. To nije ljubav, ali to je poetak ljubavi". Iznad svesti o sebi je jedno vie stanje, objektivna svest, koja se takoe javlja u spontanim bljeskovima. Takvi trenuci predstavljaju vrhunska iskustva" ivota ili se potpuno zaboravljaju kada nii centri padnu u nesvegnost kako bi delikatnu maineriju tela zatitili od nepodnoljivo visoke energije. Tokom stanja objektivne svesnosti vii centri se povezuju sa obinim. ovek je potpuno usklaen sa kosmikim zakonima i potpuno ih je svestan. Kao uvod moe da poslui rezime koji je jedan od Gurijevljevih uenika dao za iskustvo doivljeno nakon leta provedenog u arhitektonskoj zajednici Taliesinu koju je nadahnuo Gurdijev: Tokom ovog leta sam imao prvo duboko i ivo iskustvo vie svesti. Tri prethodna iskustva ovog neoekivanog delo-vanja viih sila davala su da se nasluti istinska svest o sebi. Ovo sadanje je bilo drugaije. Jednoga dana sam od kue iao preko polja, kako bih se okupao u reci Viskonsin. Negde na pola puta u mene je poela da ulazi jedna udna i divna sila, da proima itavo moje bie i da me ispunjava svetlou i snagom. Zaustavio sam se, stao mirno i pustio da ova sila protee. Mada sam bio svestan svoje okoline ume i polja na vrelom suncu ona je predstavljala samo pozadinu unutranjeg iskustva. Svi nemiri i brige obinog ivota su otpali; u isto vreme sam sasvim jasno video sebe i svoje odnose sa ljudima; video sam model svoga ivota, svoj organizam koji se kree kao da ide odreenim putem. Vremena vie nije bilo, a razumevanje celine

ivota mi je delovalo mogue. Bilo je to kao da sam na nekoliko trenutaka uao u svoj stvarni ivot; a spoljni ivot, koji mi se inio toliko vaan i koji mi je odneo svo vreme, nije bio stvarni ivot, ve neto efemerno, neka vrsta filma u bioskopu sa kojim sam se identiflkovao. Jedino Je to neto Iznutra bilo stvarno ja, moji Istinsko sopstvo. JA JESAM," Priredio: Goran BOJI