Maurice Nicoll: Psiholoki komentari na uenje Gurijeva i Uspenskog

Pismo gospodinu Bush-u 1

Berdlip, Gloster, 27 Mart 1941 Dragi Bush, Zanima me tvoj izvetaj sa sastanka od 20 marta. Mislim da bi bilo najbolje da ti piem s obzirom na pitanja o kojima si me izvestio i u odnosu na tvoje beleke koje si sainio. Pre svega mora da bude jasno da se ovek na ovoj Zemlji nalazi u vrlo neobinoj situaciji. Kad sam prvi put uo o ovoj ideji o oveku, to je na mene ostavilo snaan utisak. Po obiaju, naravno, mi mislimo da ovek moe da raste i razvija, kako bi se reklo, na normalan prirodan nain, jednostavno, obrazovanjem, iskustvom, itd. Ipak, ako pogledamo istoriju videemo da se ovek u stvari ne razvija, naro ito ako gledamo sada ne moemo se pohvaliti da je ovek dostigao bilo kakvu fazu razvoja. Pogledajmo samo uase koje oveanstvo samo sebi ini u sadanjem vremenu. Ipak ljudi su skloni da zamiljaju da vreme znai napredak, i da s vremenom sve postaje bolje i bolje. Ljudi obino na oigledne kontradikcije gledaju kao na izuzetak. to e rei da su ljudi po pravilu skloni da misle da ono to su uobiajene i sveprisutne okolnosti ivota, u loem smislu, da su u stvari izuzeci. Verujem da e se sloiti da ljudi obino misle o ratu kao iznimku. Ipak mora priznati da ako uzme bilo koju knjigu o istoriji, videe da se bavi uglavnom ratom, intrigom, ljudima koji se bore za vlast itd. U stvari, sem ako imamo snagu uma da vidimo ta obian ivot na ovoj planeti predstavlja ostaemo u uobrazilji, ili ako vise voli izraz: u iluziji. Kao to zna u ovom sistemu rada, meu mnogim izrekama koje imaju veoma duboko znaenje naime, treba dugo vremena da se shvate ima jedna izreka: nivo ovekovog bia privlai njegov ivot. Ova izreka vazi za oveanstvo uopte tj., opti nivo oveanstva, u odnosu na bie tog oveanstva, privla i oblik ivota koji mu se deava. Beskorisno je misliti da su ratovi, uasi i revolucije, itd. izuzeci. Greka je u nivou bia ljudi. Ali niko nije voljan da razume to i kad god se dogodi rat, kao to rekoh, ljudi misle da je to neto iznimno, ak govore o budunosti u kojoj nee biti ratova, im se tekui rat zavri. Isti proces moemo videti na delu sada. Istorija se ponavlja zato to ovek ostaje na istom nivou bia naime,on je taj koji ponovo i iznova privlai iste okolnosti, osea iste stvari , kae iste stvari, nada se istim stvarima i veruje u iste stvari. A u stvari, nita se zapravo ne menja. Svi tekstovi koji su napisani o prethodnom ratu su bas isti kao i tekstovi napisani u ovom ratu i tako e to zauvek biti. Ali ono to nas ovde jo vie interesuje je da ta ista ideja vai za nas, za svakog pojedinca ponaosob. Dok god nema promene na nivou bia, lina istorija oveka ostae ista. Sve se neprekidno ponavlja u njegovom ivotu: govori iste stvari, radi iste stvari, ali za istim stvarima, ini iste stvari. I sve to pripada toj veoma dubokoj ideji da nivo njegovog bia privlai njegov ivot. Pribliimo se nekima od tih ideja koje govore kako ovek moe da promeni svoje bie. Sav ovaj rad je o promeni bia tj. promeni nivoa bia na kome se ovek prirodno nalazi u svakodnevnom ivotu. Pre svega, mora se imati u vidu, da je svako od nas na odreenom nivou bia. U vezi sa tim moramo vizualizovati vertikalni pravac ili stepenice koje se odozdo penju navie koje na sebi imaju mnogo stepenika. Ljudi svako od nas nalazi se na ovom ili onom stepeniku 1

ovih merdevina koje stoje vertikalno iznad i ispod nas. Merdevine su razliite s vremena na vreme, naime, iz prolosti, sadanjosti i budunosti koje vidimo kao horizontalnu liniju. Da bih pojasnio ovo znaenje, elim da vas upitam kako zamiljate vreme tj. protok vremena od prolosti prema sadanjosti ka budunosti. Obino, neka vrsta mehanike nade koje se ljudi dre je povezana sa idejom vremena naime, da e u budunosti stvari biti bolje ili da e oni biti bolji, i tome slino. Ali ove stepenice, o kojima govorimo, i koje se odnose na razliite nivoe bia nemaju nikakve veze sa vremenom u tom smislu. Vii nivo bia lei neposredno iznad svih nas ba u ovom sadanjem asu, ba sada. Sav rad na sebi, sav lini rad koji se odnosi na zaustavljanje negativnih oseanja, na samoseanje, na odsustvo poistoveivanja sa sopstvenim nevoljama, na ne-zlopamenjem itd., povezan je sa izvesnim delanjem koje moe da se odigrava ba u ovom momentu, sada, ako ovek pokua da bude vie svestan i seti se onog ta pokuavamo da inimo u ovom radu. Drugim reima, da pokuamo da se samo transformiemo, da transformiemo svoju misao, znai rad se odnosi na odreenu neposrednu transformaciju, u ovom momentu, sadanjem trenutku, kroz akciju rada. Na primer, ovek se nalazi na dnu oaja, ako posmatra situaciju i pokua da se seti sebe, ili pokusa da sebi da bilo kakav svesni ok u tom odreenom momentu, kao to je sjeanje na njegov Cilj tj. ako pokua da transformie sebe, transformie mehanike reakcije na okolnosti koje ga okruuju u tom trenutku moe, na svoje iznenaenje, da otkrije da se sasvim iznenada sve promenilo, njegovo depresivno raspoloenje je nestalo, i zatie sebe u novoj atmosferi iz koje se udi kako je mogao da bude u onom prethodnom stanju. Ovo predstavlja momentalnu promenu nivoa bia jer sve ima, ne bas precizan nivo bia, nego opti nivo bia u kojem postoje vii i nii stepeni. Ali mi ovde govorimo o radu na promeni nivoa bia. Govorimo o neemu to moemo nazvati tree stanje oveka i sada u objasniti ta pod time mislim. Kao to smo rekli, ovek je roen kao esencija i to predstavlja njegov stvarni deo, deo od kojeg on moe stvarno da raste i da se razvija. Ali ovaj deo njega, moe samo da raste u maloj meri. On nema snagu da raste dalje, sam od sebe, nakon uzrasta od 3, 4 ili 5 godina. Nazovimo to prvim stupnjem oveka. Tj. prvi stupanj oveka je ista esencija koja je sama po sebi sposobna da se delimino razvije, ali dostie ubrzo taku od koje ne moe vie da raste. Primetio sam po nekim pitanjima, koje si mi u svom pismu postavio, da ovaj momenat nije bio shvaen tako da u to da ponovim. Kao to rekoh, ovaj sistem ui da esencija u oveku moe da raste samo malo sama od sebe. Morate da probate da shvatite ta mislim. Ludi normalno misle da je taj razvoj i rast neto to je kontinuirano ili da bi trebalo da bude, ali to nije sluaj. ovekova esencija moe da raste sama od sebe u veoma maloj meri, i sa njom takvom, ovek je samo jedno malo dete. Ali da bi rasla dalje neto mora da se dogodi. Neto mora da se oformi oko esencije i to se zove linost. Esencija mora biti okruena neim to joj je uistinu strano, steeno u ivotu, to ulazi kroz ula. Malo dete mora prestati da bude to to jeste i mora postati neto razliito od sebe. Kao to je reeno, teite sa sebe poinje da prelazi sa esencije na linost. Ui mnoge stvari, imitira razne stvari, itd. Formiranje linosti okruuje esenciju to je neophodno za sam razvoj esencije, i moe se nazvati drugim stupnjem oveka. Ali prvo da pojasnimo ovo. Budui razvoj esencije zavisi od formiranja linosti oko nje. Ako slaba linost koja se formira oko nje, slaba je i pomo za dalji rast esencije, o kojoj emo govoriti kad doemo do treeg stupnja. U drugom stupnju, formiranje linosti zauzima glavno mesto, i kao to smo rekli, to je bogatija linost to je bolje. Ali primeujem da neki od vas ne razumeju o emu je ovde re. Razlog zbog ega ne razumete o emu je ovde re jeste to ne vidite ovu posebnu situaciju u kojoj se ovek nalazi naime, da ovek ne moe da raste kontinuirano iz esencije jer je esencija suvie slaba da bi rasla sama od sebe. Daljnji rast esencije prvo zavisi od formiranja linosti i to je bogatija linost to je bolje za rast esencije, ali jednostavno govorei, formiranje linosti je sasvim dovoljno za samu svrhu ivota. ovek se zatie u dobroj poziciji, sposoban da se nosi sa ivotom kroz formiranje bogate linosti u sebi. I ako je zadovoljan s njom, on je, za sve ivotne prilike pripremljen. Ali ovaj rad, ovo uenje je o daljem stupnju ovekovog razvoja i taj stupanj nazivamo trei stupanj. 2

Moramo razumeti da ovaj rad nije u vezi ovog ivota, on je u vezi neeg drugog to ovek moe da pokua nezavisno od toga da li je uvaeni politiar, poznati naunik, ili cenjeni kasapin ili pekar ili svear. Ovaj rad poinje od oveka kao dobrog domaina naime, od oveka koji je razvio linost i moe da ide kroz ivot na svoj odreeni nain, u razumnim razmerama. Drugim reima, poinje od dobrog domaina koji pripada drugom stupnju ovekovog razvoja. Trei stupanj je usmeren na mogui daljnji razvoj esencije i zato su mnoge paradoksalne, ili u najmanju ruku, neobine stvari reene u Jevaneljima kao one sadrane u propovedi sa Sinaj planine o oveku. Sve one su u vezi omoguavanja esenciji da raste na raun linosti, koja je formirana oko nje, i to je jedini nain na koji esencija, koja je suvie slaba, moe dalje da se razvija i raste. U tom smislu, linost koja je formirana oko esencije i koja mora da postoji oko nje, postaje tako, ukoliko nastane ovaj trei stupanj, izvor iz kojeg esencija moe dalje da raste. Uzmimo za primer bogatog oveka, u smislu Jevanelja. On zna o svemu, on je jedan vaan ovek, i slino. ta je siromano u njemu? Ono to je siromano u njemu je esencija. On jo uvek nije pravi ovek. Sve to on radi je, ili da stekne zaslugu, ili zbog straha od gubitka asti ili reputacije, i slino, ali nita ne radi iz sebe, nita iz ljubavi prema onome to radi, nezavisno od nagrade, autoriteta, poloaja, popularnosti. Recimo da se taj ovek osea, na neki nain, kao Rasipni Sin naime, da ne jede nita osim ljuski. Mislim jednostavno, da se osea u sebi praznim uprkos celom svom bogatstvu. Ima najlepu kuu ili dragocenosti, ugledan je, ima u nekom smislu mnogo vie nego ostali, a i dalje se osea praznim. Takav ovek se pribliava treoj moguoj fazi razvoja. Stigao je do take kad njegova esencija njegov stvarni deo moe da raste i tako zameni njegov oseaj praznine, oseajem smisla. Ali da bi se u oveku dogodio taj razvoj on mora da pone da rtvuje svoju linost i da u izvesnom smislu ide u suprotnom pravcu od onog u kojem je do tada iao. Drugim reima, u njemu mora da se dogodi preobraaj, to je lepo izraeno parabolom o Zabludelom Sinu, i dok ne shvatimo da je ovaj trei stupanj mogu i da vodi ka stvarnom razvoju oveka neemo razumeti o emu Jevanelje govori i neemo shvatiti o emu ovaj sistem govori. *** Pre neki dan, ovde na sastanku, pro itan je sledei citat: Uzmimo propoved na Sinajskoj gori i pokuajmo da shvatimo ta znai. Kao to je ranije reeno, na poslednjem razgovoru, o religiji kako to uobiajeno nazivamo tj. o psiholokim idejama koje je propovedao Hrist o individualnoj evoluciji oveka i njegovoj transformaciji u novog oveka -povezano je sa razvojem esencije nakon to je linost formirana. ovek, u kojem je bogata linost formirana na osnovu iskustva, obrazovanja i interesovanja, je bogat ovek s obzirom na njegovu linost. Ali esencija ostaje siromana. Za njen razvoj, linost mora postati pasivna. Ovo nije shvaeno, ali je vrlo vano da svako u Radu treba da razume ta ovaj paragraf znai. On zna i da se religija u stvarnom smislu a mi znamo samo Hrianstvo odnosi na tree stanje oveka, tj. odnosi se na pasiviziranje linosti kako bi esencija mogla da raste. Moram opet da ponovim, da unutranje znaenje Jevanelja, nema nikakve veze sa onim to ini ivot. Njihovo uenje poinje na mestu gde je linost ve formirana u oveku i odnosi se na ovo tree stanje mogueg razvoja. ovek prvo mora da razvije svoju linost delovanjem samog ivota. Ovaj rad se nekad zove drugo obrazovanje. On je za one koji trae drugo obrazovanje. Prvo obrazovanje je obrazovanje koje nam daje ivot; i to obrazovanje je apsolutno neophodno. to je ovek bolje obrazovan ivotom, vie je nauio, pametniji je, to je iskusniji zna vie o ljudima i odnosima, to vise zna o manirima bolje se moe izraziti, to je vie u stanju da slui razliitim stranama ivota bolje za njega. To je prvo obrazovanje. Ono stvara linost. Rekli smo ranije, da se ovek sastoji od razliitih centara i da svaki od njih ima razliite delove, ovi centri i njihovi delovi treba da budu dobro opremljeni i to su bolje opremljeni zapisima na rolnama (Autor spominje rije rolna u smislu u kojem je sam Uspenski predstavio zapisivanje memorije, tj. pamenje, uporeujui to sa, tada poznatim, gramofonskim rolnama na kojima je bio snimljen zvuk.), bolje za njega. Ali nastaje momenat u ovekovom razvoju gde, kao to je ranije reeno, se on osea praznim, i to je taka u kojoj 3

stupaju na scenu uenja Jevanelja i samog ovog Rada. Ne znam da li je iko od vas o ovome mnogo razmiljao. Ali sasvim je mogue da su neki od vas, koji su ispunili svoju dunost u ivotu, esto zapitaju ta to to zapravo rade i kakav je smisao svega toga. Govorei na tako lian nain za momenat, elim da vas upitam sledee pitanje: Da li mislite da je ivot, i smisao koji on nosi, dovoljan i da li u nekom smislu oseate da niste sasvim dobili sve to ste oekivali? Ne elim da kaem da je ivot besmislen; on sigurno ima mnogo znaenja. Ali, da li je iko od vas doao do take da oseate izvestan besmisao, ak i u stvarima koje sledite i kojih se drite? To govorim zbog toga to, ako nam ivot daje nae potpuno znaenje, onda ne bi imalo ni smisla ni znaenja ono o emu govore Jevanelja, i ono o emu govori ovaj sistem. Ako ste sasvim zadovoljni sa smislom koji ivot prua, sasvim samozadovoljni, onda nema smisla pokuavati razumeti ta ovaj sistem poduava, i dozvolite da dodam, nema smisla pokuavati razumeti ta uenje Hrista zapravo znai. Ako ovek nije nita drugo sem dobro formirana linost, i da je to sve to on moe da uini, onda moemo slobodno da verujemo u sve ta uenja humanitarizma i druge naune ideje koje kau da ovek nije nita osim kreature okrenute spram spoljnjeg ivota kome treba da se prilagodi to je mogue inteligentnije. Ali ako ste pratili ono to je reeno u ovom pismu, o ideji oveka u ovom sistemu, videete da je razvoj linosti samo faza, i to neophodna faza spram sledee faze. To je direktno uporedivo sa formiranjem mase oko sjemena, kao u slu aju oraha. Semenka oraha ima esencijalni deo naime, seme koje moe da raste ali ne moe da raste ako nije obavijeno masom hranljivog materijala kao to jaje ima semenku koja je okruena masom umanca. Uzmimo poslednji primer: kako pile moe da izraste iz jajeta, ako nema sve potrebne supstance u svom okruenju sa kojima se hrani? I ne zaboravimo, da ono raste unutar ljuske i konano se izlazi iz ljuske celo pile, i to kompletno pile nastalo je od supstance koje je iva semenka napala i pojela. Sudbina ira je jedna stvar, ali sudbina hrastovog drveta je razliita stvar, i reeno je, da ovek okruen linou, slian je iru i trpi istu sudbinu kao i ir, sve dok ne po ne da raste, a rast u oveku odgovara onom to zovemo tree stanje nakon to se u oveku formirala linost koja se obavila oko esencije. Ako uzmemo oveka u ovoj drugoj fazi gde je esencija okruena linou, on je kao ir. Moe biti manji ili vei ir, ali i dalje je ir. On se verovatno osjea mnogo vanim, nauio je mnogo stvari, osjea da puno zna, on je ukratko, bogata linost, i to je njegov nivo, i na tom nivou on pati, ne pravom ljudskom sudbinom, ve sudbinom nedovrenog oveka, sudbinom oveka koji nije dostigao svoj puni potencijal, kao to ir nije potpuno razvijeno hrastovo drvo. I dok god ne razumemo vrlo jasno o ovom treem stupnju naime, razvoj jednog ira u odraslo drvo tako to se njegova iva esencija ili seme hrani supstancijama koje se formiraju oko nje nikad neemo, kao to sam ranije rekao, shvatiti o emu je ovaj rad. Niti emo razumeti o emu govore Jevanelja. Ve ste uli da je ovek samorazvojni organizam i da je kao takav stvoren. Ali sada moete videti da ovaj razvoj nije kontinuiran. Mora biti prekinut razvojem linosti. Bilo bi mi veoma drago da svi razumete, ovo pitanje esencije i linosti, do ove take. Kasnije emo govori detaljnije o tome ta znai razviti esenciju na raun linosti ali ve sada znate nekoliko osnovnih stvari. Dozvolite da vas upitam jo jednom pre nego to zavrim ovo pismo: da li je iko od vas ranije razmiljao ta Propovedi na Sinaj Planini znai? Da li se ozbiljno meate sa drugim stupnjem ovekovog razvoja ili ve imate neki oseaj skale? Zar ne uviate da Propoved na Planini, o tome kako da se bude ponizan, nema nikakve veze sa obinim ivotom, nego se odnosi na tree stanje oveka kad on dolazi do take da se osea praznim, jer ga linost ne zadovoljava i on eli da nae novi smisao svog postojanja? Kasnije u pokuati da vam piem detaljnije. Nadam se sada da razumete ta nazivam, na po etku ovog pisma, posebnom situacijom oveka na zemlji u odnosu na njegov razvoj. On se raa sa esencijom i to je stvarno, i ona je njegova iva semenka, ali on moe da se razvije samo u malom stepenu. Linost mora da se oformi oko esencije, a esencija nema mogunost za daljnji rast ukoliko se oko nje nije oformila linost. Ali, ako ovek ostane u tom stanju koje smo nazvali drugi stupanj naime, stanje u kojem je linost aktivna u njemu on jo nije ovek i moe se porediti sa irom ili semenkom koja se obavila hranom za svoj eventualni razvoj. Trei stupanj ovekovog razvoja 4

je kada on svoju linost ini pasivnom tako da esencija u njemu moe da raste. I tu su tri forme uenja koje ovek susree kao posledicu. Kao esencija, kao dijete, on uje jednostavne ideje od svoje majke, i kao to emo videti kasnije te jednostavne ideje su veoma vane. Onda on prolazi u ivot, i upoznaje miljenja vremena u kojem se rodio. To je druga faza; i u ovoj fazi on zauzima sisteme pamenja, dopisne kurseve, polaze ispite, itd. Linost se formira. Ali tu postoje, u ovom svetu, veoma neobina vrsta uenja koja je ilustrovana u Jevaneljima. Kakva je njihova svrha? O emu se u njima radi? Ona pripadaju treem stupnju ovekovog razvoja, novom rastu esencije koja sada moe da se odvija na raun linosti. Dok god ne shvatimo ovo ne moemo razumeti bilo koji sistem ili Jevanelja. Ona pripadaju treem stupnju koji je Hrist definisao kad je rekao bogatom oveku: Idi rasprodaj sve ta ima i daj sirotinji. A mi moramo da zapamtimo da je siromatvo u nama taj siromani razvoj esencije a da se bogat ovek odnosi na linost. Verovatno sada bolje razumete ta je znaenje fraze u Radu koja glasi da je ovek nedovren ili nekompletan. U drugoj fazi, kad se linost formira oko njega, on je nekompletan, bas kao ir i ba u slinom smislu tog znaenja. Ako ste razumeli ta ovo sve znai, biete u mnogo boljem poloaju kada budemo priali o lanoj linosti i njenom znaenju i biete u mogunosti da razumete ta znai ii protiv lane linosti. A sada elim da dodam jo koju re, s rizikom da imate oseaj da se suvie ponavljam. Da li zaista poinjete da razumete neke od implikacija ovih ideja o esenciji i linosti? Da li poinjete uviati ta to znai? ta znai to? Bez obzira koji oblik obrazovanja imate u ivotu, kojoj politikoj partiji pripadate, to moe samo da stvori linost u vama. Moete organizovati najbolje mogue asove nauke, ekonomije, istorije, literature, itd., ali to e samo oformiti linost u oveku; ne moe da ga vodi ka njegovom stvarnom eventualnom razvoju. Moda sada jasnije razumete zato u ivotu postoje dve vrste uticaja koji deluju na oveka, kao to se vi, stariji ljudi u Radu, seate. Jedna vrsta uticaja su A uticaji: njih stvara ivot i to su razliiti oblici obrazovanja koji pripadaju periodu u kojem smo odrasli, i pogledima na svet koji pripadaju odreenom vremenu u kojem smo se rodili. Ovo su A uticaji i oni formiraju linost u oveku. Ali takoe postoje, kao to moemo danas da vidimo sami za sebe, drugi uticaji koji su neprolazni s vremenom. Za nas su Jevanelja i njihovo uenje glavni primer. Ovi uticaji su, kao to znamo, nazvani u ovom sistemu B uticaji i oni su dobri u bilo kojem dobu, jer govore o jednoj te istoj stvari, a to je trei stupanj razvoja oveka u kojem esencija poinje da raste na raun linosti. Dok god ne shvatimo ovaj, naizgled, paradoks neemo imati jasnu ideju o tome gde da smestimo ovaj sistem. On po inje na kraju drugog stupnja, kad je linost formirana i kada ovek koji je iskusio ivot i spoznao kako stoje stvari oseajui se neispunjenim, poinje da trai neto dodatno, neto to e mu omoguiti da bolje razume, neto to e mu pomoi i usmeriti ga da se, eventualno, upotpuni. Va, Maurice Nicoll

Pismo gospodinu Bush-u 2

Berdlip, Gloster 27 April 1941 Dragi Bus, S obzirom da smo na sastanku ovde u Berdlipu u Subotu razgovarali o temi koja je vana, eleo bih da Vam malo piem o tome. Radi se o nainu na koji ljudi tretiraju ovaj rad i kako i u kom duhu rade na sebi. Poeu od sebe. Vaspitan sam u odnosu na religiozne ideje tako da je jedino osuda greha znaajna. Ukratko sve je bilo greh. Shodno tome, religija je bila veoma sumorna stvar i ja lino sam je se grozio. Moral je jedino bio seksualni moral. Vrlina je bila samo uzdravanja, 5

itd. I uopte greh i oseaj da si grenik bila je osnovna ideja religije. Nita drugo nisam shvatio u vezi religije, kao deak, i tako sam bio ili uplaen ili zabrinut ili sam mrzeo celu stvar. Poeo sam strano da mucam. Sluao sam odlomke iz Biblije, uglavnom Stari Zavet, to je uvek zvualo neopisivo strano. Bog je bio nasilan, ljubomoran, zao, optuujui, itd. A kad sam uo Novi Zavet nisam razumeo znaenje parabola, i niko nije znao niti je mario za to ta one znae. Ali jednom, na asu Grkog Novog Zaveta, koje je nedeljom drao direktor, usudio sam se da pitam, uprkos svom mucanju, ta je jedna parabola znaila. Odgovor je bio toliko konfuzan, da sam u stvari doiveo svoj prvi momenat svesti tj. odjednom sam shvatio da niko nita ne zna. To je bio definitivan doivljaj i moj prvi doivljaj samoseanja, sledee je bilo da sam odjednom shvatio da niko ne zna na ta sam ja mislio, i od tog momenta po eo sam da razmiljam sam za sebe ili tanije shvatio sam da to mogu. Kao to znate, svi istinski momenti samoseanja stoje izdvojeni zauvek u unutranjem ivotu oveka, i ovekov ivot nisu spoljni dogaaji ve unutranja stanja. Jasno pamtim uionicu, visoke prozore zidane tako da ne moemo da vidimo kroz njih, klupe, platformu na kojoj je sedeo Direktor, njegovo ueno uzano lice, nervozna navika njegove mimike i gestikulacije i iznenada ovo unutranje otkrie da znam da on ne zna nita tj. Ni o emu to ima nekog znaaja. To je bilo moje prvo unutranje oslobo enje od sila spoljanjeg ivota. Od tog vremena znao sam zasigurno a to znai zauvek da unutranjom linom autentinom percepcijom, koja je jedini izvor pravog saznanja da je sva moja odbojnost prema religiji, i nainu kako su mi je predstavili, bila ispravna. I iako ovek uvek pada ponovo u san posle momenta samoseanja, i esto na viegodinji period, da su to ipak takvi momenti svesnog stanja koji stoje u viem delovima centara, i ostaju i ekaju sledee momente spoznaje, mnogo svesnije, ta ivot zapravo jeste to znai, nisu nikad izgubljeni i iako zaboravljeni u nekom smislu, stoje u pozadini bia i izlaze u prvi plan u kritinim momentima da nas zatite. Sada elim da govorim o tome kako ovek da radi na sebi, i u kom duhu da pristupi radu. Ne moe se jednostavno raditi iz obinih religioznih uverenja i stanja. Seate se izreke o novom vinu u starim flaama. Ovaj rad, sistem uenja, ove ideje koje izuavamo, su najlepa stvar koju moete da zamislite i to je sve novo za nas. Jedino zbog ega moete biti okrivljeni je to spavate. U toj osudi nema nikakvog greha. Samo ste neno usmereni da posmatrate sebe. I na vama samima ostaje da se prosudite. Uzmimo jednu od ideja ovog uenja ideje o esenciji. Ovo uenje nam govori da esencija svakog od nas dolazi od Zvezda (Autor misli na Svijet 6 u Zraku Kreiranja ili Svijet svih Svijetova (Galaksija).). Setiete se Zraka Kreiranja. Esencija silazi sa note La (Zvezdana Galaksija) i prolazi kroz notu Sol (Sunce) zatim nota Fa (planetarna zona) ulazi na zemlju. Nismo samo ro eni od naih roditelja; nai roditelji stvaraju aparat za prijem te esencije koja dolazi sa Zvezda. Sav rad, bilo lini rad, rad sa drugima u radu, ili rad radi samog rada i to su tri neophodne linije rada za bilo koga ko eli da ostane u ovom radu vodi nas tamo odakle smo izvorno doli. Svako je od nas ovde, na ovoj mranoj planeti, tako nisko u Zraku Kreiranja, zato to ima neto posebno u sebi, neki specijalan inilac, ili glavnu Osobinu koju mora da uvidi, posmatra, da je postane svestan te da osjeti odbojnost prema njoj i stoga krene da radi na njenom otklanjanju. To moe biti zlobnost, okrutnost, laljivost, gordost, strah, neznanje, itd. I ako ovek ili ena umre, a da nisu uvideli zato su ovde i ta je pravi razlog njihovog postojanja, moe li se to nazvati bilo kako drukije osim tragedijom? Svako od nas je ovde, na ovoj zemlji, jer sa stanovita Rada ima neto posebno i neto vrlo vano da vidi u sebi i da se bori protiv toga svim vetinama i znanjem, celom snagom svog uma i volje, svojom duom, srcem i telom. Ali naravno, ako se diimo svojim vrlinama, ta se moe dogoditi izuzev samozadovoljstva, tako da se lana linost uveava svakim danom; a rezultat e biti taj da se kristalizujete u uzanim pogledima i stavovima i postajete mrtvi ljudi. uli ste me kako govorim o mrtvima u Jevaneljima na primer Hristova primedba: Neka mrtvi sahrane svoje mrtve. Mrtvi su oni to su mrtvi za svaku mogunost rada na sebi i samim tim menjanja sebe. 6

Rad moe samo da se obavlja u duhu sopstvene lepote i svetlosti, u duhu njegove prave poruke i znaenja. ivot na zemlji nije nita drugo do polje za Rad na samom sebi, tako da ovek moe da se vrati tamo odakle je doao. Uzeti ivot kao cilj sam po sebi je nerazumevanje Rada, i to moe da uzrokuje pogrean stav, to moe biti izvor mnogih negativnih emocija i beskorisnih napora uinjenih u negativnim stanjima. Jer raditi na negativan nain je beskorisno. Samo kroz odreenu vrstu zanosa, oseanja radosti i zadovoljstva ili neke izvorne sklonosti ili elje, ovjek moe raditi na sebi i samim tim izazvati odreene promene svog bia. Strah na primer nee delovati tako. ovek moe imati neka saznanja istine ali sve dok god on ne vrednuje tu istinu, dok god ne osea oduevljenje u njoj, ona ne moe imati uticaja na njega. Ne moe da deluje na njega jer se ovek sa istinom ujedinjuje samo kroz ljubav i na taj nain njegovo bie se menja. Ali ako je negativan, onda je njegova ljubav tj. njegova emocionalna strana u pogrenom stanju, i nee biti isto ako je u stanju straha i osea se prinuenim da uini neto protiv svoje volje. Uiniti neto voljno, iz zanosa da se to uini, e proizvesti promenu u oveku. I kad ovek pone da nosi svoj sopstveni krst tj. teret neke odreene potekoe u njemu, koju je napokon poeo da posmatra i to radi u takvom duhu, onda e dobiti odreene rezultate. Ali ako to radi sa oseanjem teine, iz uverenja da je to greh, iz toga nee ispasti nita dobro, posebno ako pokazuje drugima to ini, i eli da izgleda tmurno, tuno i jadno. I u vezi sa tim setiete se ta je Hrist rekao o postu naime, da ako posti treba da miropomazujes svoju glavu i da opere lice, da te ne vide kako posti. Raditi na sebi iz osude greha stavlja rad u negativne delove centara, a raditi na negativan nain moe da vodi u jo gore stanje oveka nego da uopte nita ne radi. Neki imaju sklonost da rad uzimaju na ovakav nain . Ali niko ne moe da dokui oduevljenje s kojim ljudi sebe ine jadnima i uivaju u negativnim stanjima. Svi znate i esto ste uli kako govorim da negativni delovi centara ne stvaraju nita. Kada sam prvi put uo Gosp. Uspenskog kako govori da negativni delovi ne mogu nita da stvore i da ljudi koji se trude da rade na tei, sumorniji, negativniji nain mogu samo da uine sopstveno stanje mnogo gorim nego to je bilo mislim da sam tada skoro doiveo svoj drugi prodor u stanje Svesnosti (Svest o samom Sebi). Shvatio sam da ono to sam oseao u vezi religije bilo ispravno. Iznenada se formulisalo i objasnilo. Ovaj rad, ako eli da ga slua i da ga uje u svom srcu, je ubedljivo najlepa stvar koja uopte moe da se uje. On ne govori o grehu, nego o bivanjem u uspavanom stanju, ba kao to i Jevanelje ne govori u stvari o grehu nego promaenom znamenju to u stvari znai ta grka re. Moemo li da ujemo Rad? Imam jednu staru knjigu koju je napisao ovek koji tada bio u Radu. Na naslovnici se nalazi ovek u dubokom snu koji spava na zemlji sa merdevinama koje se penju ka nebu i anelima koji duvaju trube, gotovo u njegovo uho. Ali on i dalje ne uje nita. On spava u ivotu moda je milioner ili neka veoma poznata osoba ili obian zlostavljani slubenik, ili zabrinuta majka i tome slino. Ovaj rad je divan kad vidi zato postoji i ta znai. Radi se o oslobaanju. Tako je lepo kao kad bi na primer, bio zatvoren u zatvoru, i naie ovek da ti ponudi klju od brave ka slobodi. Ali ti ga moe odbiti, zato to si stekao zatvorenike navike i zaboravio na svoje poreklo, a ono je od Zvezda. Ali da li e ikada vie biti u stanju da se seti sebe sa svojim zatvorenikim mislima i interesovanjima, i preokrenuti ga naglava ke neumrljavi ga negativnim emocijama i svim oblicima samoidentifikovanja? Tada bi najprirodnije bilo da odbije klju koji ti je ponuen i koji e otkljuati sva vrata tvog zatvora, jedna po jedna, zbog toga to vie voli zatvor u kojem se nalazi tj. stanje u kojem se nalazi. Ili jo gore, moda e biti ozlojeen i moda e pokuati da ubije stranca koji ti je ponudio klju i moda e se boriti za svoju tamnicu, ak i rtvovati svoj ivot u pokuaju da ostane u zatvoru. Va, Moris Nikol

etvrti Put
Birdlip, 4. maj 1941 U ovom momentu veoma je vano razumeti to znai etvrti Put. Postoje etiri naina Rada na sebi. Mi pripadamo etvrtom Putu, koji je najtei put od svih zato to mora da se praktikuje usred svakodnevnog ivota. Put Fakira tj. Prvi Put Put Monaha, tj. Drugi Put i Put Yoge, tj. Trei Put, nisu na Put. Mi moemo da priamo samo u maloj skali u odnosu na sebe, sa stanovita gde se mi nalazimo, ali ak i u ovoj maloj skali, mi pokuavamo da sledimo etvrti Put koji se u ivot sputao uvek kada je vladao period posebnog nereda i haosa. eleo bih da vam svima kaem da neki od vas ne shvatate ideju etvrtog Puta na primer, u uverenju da uslovi koji su nekad postojali moraju da se nastave i da zauvek postoje. To je sasvim pogreno. etvrti Put uvek treba da je povezan sa razliitim okolnostima ivota i nikad ne moe biti fiksiran i uobiajen. Iznenada moe se ukazati potreba da se itav spoljni poredak stvari izmeni. elim, posebno u ovom trenutku, da budem okruen sa ljudima koji ovo razumeju i koji mogu da se postave u razliite okolnosti i da dalje u sebi odravaju principe i ideje Rada. Nemamo nikakvu predstavu kako e se stvari odvijati ubudue. Ali shvatamo da Rad mora da se nastavi u budunosti. To znai, da ljudi moraju biti u stanju da se prilagode sasvim razli itim spoljanjim uslovima a da i dalje odravaju duh i oseaj Rada. U etvrtom Putu glavno postignue je postati ovek br. 4 tj. Balansiran ovek, ili svestrana osoba. Ako su neki od vas formirali ideju o tome ta je spoljanji oblik Rada iz ranijih asocijacija i udruenja i naete se u konfrontaciji sa jednim sasvim novim spoljanjim stanjem sveta i postanete negativni vi ste onda, po meni, potpuno beskorisni to se tie etvrtog Puta. Morate nauiti da je svaka spoljanja promena u Radu uvek korisna za vas, bez obzira koju formu uzima, i svi morate biti spremni da sledite Rad kada promeni svoju spoljanju manifestaciju, i svakom trenutku imate jasan unutranji stav u vezi toga. U sadanjem trenutku je zaista nemogue reprodukovati situaciju koja je bila u Eseksu. Sadanja centrala naeg ogranka Rada se nalazi pod budnim okom javnosti tj. dve kue koje smo uzeli su bukvalno na putu, posebno kua u Berdlipu koja se nalazi ba u selu. Stoga je sasvim nemogue iveti ivot kakav smo iveli u Eseksu na Farmi i svako mora da shvati i da se prilagodi okolnostima, i svako mora da shvati da smo, da tako kaem, u stranoj zemlji i naroito konzervativnoj zemlji, i moramo se potruditi da ostavimo utisak razumnih i pristojnih ljudi. Pod tim okolnostima ne moemo imati isti spoljanji ivot kao pre, ali ne vidim razlog da ljudi koji nas poseuju ne bi to razumeli, i da ova sasvim mala tekoa moe biti savladana i da je izuzev toga sve isto kao i pre. Rekao sam to i ranije i ponavljam vie puta, da Rad ne ukljuuje nuno dolazak na Farmu i da je Farma odvojena od uenja o Radu. Rad postoji kroz pojedinaan stav prema njemu, i spoljanje okolnosti i njihove razliitosti ne bi trebale da su od znaaja. ao mi je to ovo moram rei, ali je neophodno. Sve to znam je da se opet moemo nai u potpuno izmenjenim okolnostima, koje e opet zahtevati pravilno razumevanje, i tako uvijek iznova. Ljudi moraju da shvate da su na etvrtom Putu i da i dalje moraju da budu u stanju da urade sve stvari sa drugim ljudima i da razviju svaku stranu sebe, u odnosu na drutvo i sve oblike spoljanjeg ivota, do razumne mere; u protivnom oni ne razumeju ideju etvrtog Puta koja se odrava usred ivota izmeu svega to se deava, prilagoavajui se, a ipak se odravajui iznutra. etvrti Put jeste i mora uvek biti najfleksibilniji od svih, ali zahteva najfleksibilnije unutranje 8

razumevanje i ako neko ne moe da bude fleksibilan, a i da dalje odrava oseanje Rada, onda je takav zaista teak uesnik u vezi sa ovom linijom Rada. Svaka promena okolnosti omoguava svakome vrlo korisnu ansu da neto naui. Kad imam dovoljno ljudi oko sebe kojima verujem, u smislu da e biti u stanju da se suoe sa bilo kojom osobom koju sretnu i sa svakom situacijom u ivotu, oseam da bih bio u stanju da produim Rad na nain na koji bih u stvari i eleo da se on nastavi. Ovde u vas podsetiti na jedno znaenje mehaninosti u Radu. Ako nemoete da se postavite u odnosu na ovu ili onu stranu u ivotu, morate da sebi to postavite za cilj. Ne postoji niti jedna stvar u ivotu u vezi koje, ovjek etvrtog Puta, ne zna neto ili nema mogunosti da se postavi u odnosu na nju. etvrti Put nije romantian i nema svrhe imati romantina oseanja u vezi sa tim (Farme u Eseksu). etvrti Put je zapravo nemilosrdan i im se neto zavri tj. nema vie stvarne vrednosti, naputa se. Ovim ne mislim da ne moemo da se vratimo na Farmu, ali to je velika ansa za svakoga da se prilagodi spoljanjim oblicima i fizikim prilikama Rada u odreenom trenutku. To se odnosi jednako na one koji ne mogu da budu ovde kao i na one koji su tu. Bilo bi mi veoma drago ako biste pokuali da razumete sve ovo, jer je veoma bitno da vam se skrene panja na to, poznavajui injenicu da svako, vremenom, pokuava da se smiri u nekoj formi Rada etvrtog Puta za koju smatra da e tako nastaviti dalje. Naalost, takve emocionalne i mentalne navike mogu lako da se stvore. Jednom sam rekao G.-evu: Zato ne gradite solidnije (gradili smo pozorite) On je rekao: Ovo je samo privremeno. Za veoma kratko vreme sve e biti sasvim drugaije. Svi e se razii. Nita trajno ne moe se sada podizati. Tako da svi treba da shvatite ta to moe da znai. Mnogo puta G. nije imao spoljanji Rad tj. mesto ili nastambu. Sve je izgledalo kao da se rastopilo i sa spoljne ili opaajne take gledita, ipak kao to znate Rad se nastavio i konano je prenet u ovu zemlju, a ipak to nije imalo nikakve veze sa spoljanjom formom Rada, sa nekom kuom ili situacijom i tome slino, i u smislu onog to je G. rekao meni privatno, nalazim da ne moemo imati trajnu kuu za Rad i da moramo da se prilagodimo svakoj vrsti situacije u budunosti. Ali svi vi koji ste uli Uenje tokom dovoljno vremena trebalo bi da ste sasvim oputeni u vezi promene u spoljnoj formi Rada sa konkretnom kuom ili spoljanjih zahteva u odnosu na Rad i da se momentalno opredelite sa stanovita Rada. Problem je to stvari postaju mehanike i neophodno je dati odreeni ok kako stvari ne bi bile dalje mehanine. Ali Rad nastavlja na isti nain i govori istim glasom istom snagom onima koji ga priznaju i praktikuju. Moram da dodam da se teite ovog to vam govorim nalazi u znaenju etvrtog Puta. Mi nismo Fakiri sa ispruenim rukama iz godine u godinu, niti monasi koji ive u manastirima, nismo ni Yogiji koji pohaaju udaljene kole i meditiraju u pe inama Himalaja. Mi pripadamo onom to se zove etvrti Put, koji je usred ivota. Tako da moramo da Radimo usred ivota, okrueni svim nevoljama ivota i ivot e postati eventualno nas uitelj tj. moramo da praktikujemo ne-identifikovanje usred dogaanja ivota; moramo da praktikujemo samoseanje usred doivljaja; i moramo da primetimo i da se odvojimo od negativnih emocija usred tekoa i promenljivosti dnevnog ivota. I stoga se kae da ovek koji prati etvrti Put mora postati ovek br. 4 tj. ovek koji je razvio svoje Centre. To znai da ovek moe biti ovek u odnosu na sve ljude, tako e znai da je ovek razvio sve strane u sebi koje poseduje i da moe da odgovorno suoiti se sa svakom situacijom, sa svakom klasom, sa svakom vrstom ljudi, sa svakom takom gledita, sa svakom teoretskom, praktinom i filozofskom situacijom do odreene take. S jedne strane on je ovek sveta. Pogreno je da se tako kae ali to verovatno ipak daje ideju ta ovek br. 4 jeste. etvrti ovek zapravo ne znai ovek od sveta. Znai neto dublje od toga, ali svakako da ukljuuje ovo prethodno tj. znai da je osoba u stanju da se sretne sa svim dogaajima i situacijama u ivotu na odgovoran nain i nije budala u odnosu na ivot i ljude. Ima mnogo stvari da se naui od obinog ivota to svako treba da naui, u odnosu na ideju oveka br. 4, i sve ove stvari postaju mnogo interesantnije. ovek mehaniki mrzi odreenu stranu ivota ili odreena osoba mehaniki mrzi tu stranu ivota. U 9

stvari, ovek mora da postigne svoj puni razvoj u odnosu na ivot u isto vreme kada i Rad da bi stigao u fazu oveka br.4 jer neko ne postaje ovek br. 4 ukoliko ga tome nije nauio Rad, i u isti vreme ukoliko nije sebe razvio u odnosu na sve strane u ivotu. Upitajte se, svi vi, u kojim delovima ivota ste nerazvijeni, ovde jednostavno mislim na obian spoljni ivot. Da li biste bili u stanju da odjednom predvodite vojsku? Da li biste bili u stanju da upravljate hotelom? Da li biste bili u stanju da efektivno govorite sa Premijerom? Moete li da napravite pozorini komad i da vozite brod ili da neto vano otpleete i da utite i da znate ta da Radite? Moete li da kritikujete knjigu? Moete li da odravate razgovor sa obrazovanim ljudima? Iako sve to nije vano i niko ne treba da uzme ovo bukvalno, svako mora da ima ideju ta ovek br. 4 znai, jer ovek br. 4 ne znai ba sve kako sam ovde rekao. Sve ovo oznaava postignue izvanredne svestranosti tako da, iako nikad niste razgovarali sa Premijerom, kad doe momenat za to, moi ete to da uradite iz svog unutranjeg razvoja i iz vae unutranje snage. etvrti Put lei u ivotu i ljudi moraju biti dovoljno jaki da ga Voljno i sa Razumevanjem odravaju zato to on nema ni hramove, ni crkve, ni rituale, ve samo odreena Pravila. Stoga, molim vas da shvatite da, ako se spoljni uslovi etvrtog Puta promene za vas i nastave i dalje da se menjaju, morate uvek nastojati da odrite ravnoteu i da prihvatite nove uslove kao uslove Rada, i verujete da bez obzira koliko moda lino volim nekog oveka ili enu, ne mogu da uinim nita ako izmena spoljnih okolnosti ini tu osobu negativnom u Radu. I dodau jo ovu jednostavnu reenicu. Molim vas nemojte da mislite, da Rad znai Farma. esto ljudi povezuju sebe sa Radom kroz ulne prizore tako da zaboravljaju od ega se Rad, zapravo, sastoji. Rad nije mesto, nije stvar koju moete da dodirnete ili da njome rukujete, rad nije u Francuskoj ili u Engleskoj ili Americi, ili na bilo kom mestu u svetu. Rad je u vaim srcima i u vaem sopstvenom razumevanju, i gde god ovek mora da ide, Rad uvek ide sa njim, ako prema Radu zadrava pravilan stav. Rad se jedino odrava ovekovim aktuelnim naporom. Samo ako je voljan da ga primi, Rad e dodirnuti oveka, a onda polako poinje da ga transformie. Stoga, Rad nije u prostoru, ak ne ni u vremenu. On je sadran u neemu to mi ne razumemo, u neemu to nije ni vreme, ni prostor, ni mesto, ni momenat. Re za to odavno postoji ali uvek je sasvim pogreno shvaena, ta re je venost.

Birdlip, 29. maj 1941 Uvodna beleka na komentare ideja Rada U tumaenju ideja ovog sistema Rada, neophodno je dati ideje u istom obliku tj. onako kako su izvorno date moraju tako biti i predavane. To je zadatak bilo koga ko je dobio dozvolu da poduava druge Radu. U suprotnom ljudi ponu da prilagoavaju ideje shodno njihovom nivou razumevanja tako da vremenom to postaju sasvim drugaije ideje shodno njihovim predrasudama, baferima, pristrasnostima, itd. U razgovorima o Radu, ideje su date u njihovom izvornom obliku. Ali namjera ideja Rada je da u ini ljude da misle za sebe, svojom glavom, jer ni jedna od ideja ne moe zaista da se primi u oveku dok god ne pone da misli o njima, i shvati ta one pojedinano znae i pone da ih vrednuje i da razmilja o ivotu i njegovom smislu, i o sebi sa stanovita ideja. I moramo ovde dodati da niko ne moe biti drugaiji od onoga to je sada, dok ne pone da razmilja na drugi nain, novi nain. Rad treba da nas natera da mislimo i da probudimo na um, ili kako se u ovom sistemu kae da probudimo vozaa u nama, koji u veini ljudi vrsto spava, i ostaje u vrstom snu ceo ivot uprkos svim nevoljama i tragedijama, zato to izmeu ostalog ovek vie voli da ivi u prizemlju sebe, u svojim niim delovima, u instinktivnom i motorikom centru tj. u senzacijama, apetitima i muskulaturnim aktivnostima. Ali poto je prvi cilj Rada nau iti ljude 10

da razmiljaju sami za sebe o idejama Rada, i iz tih ideja, ono to nazivamo komentarima, ima svoje mesto u Radu. Komentari su refleksije o Radu, individualne misli koje se raaju kroz lino posmatranje i praktinu primenu ideja Rada, dodatne ilustracije itd. Ovi komentari, predstavljaju stoga jednu dodatnu stranu Rada ali su to, da tako kaemo, individualni doprinosi optem sistemu ideja Rada i stoga ne smeju biti uzeti za aktuelno uenje Rada ili pobrkani sa njima, one mogu biti prihvaene ili ne, shodno individualnom izboru. Uenje i ideje Rada su jedno, a komentari pripadaju nekom drugom redu. Uenje i ideje Rada su nepromenjive. Komentari su vie po prirodi sugestije, mogueg uveavanja, objanjenja itd. Ali kao telo, komentari su kao neki dodatak i mogu se menjati shodno okolnostima. Vano je da se ovek seti ta je Rad sam po sebi, a ta pripada samo komentarima, kako smo ih nazvali. U ovom smislu, mora se shvatiti da u Radu postoji nekoliko stvari kako su do sada date, i koje su maglovite, i potrebne su im jo neke dodatne misli da bi znaenje bilo jasnije. Ali takve dodatne misli nisu nita do komentari. Oni su dodatni materijal i nita vie, i kao to rekoh mogu biti prihvaeni ili ne, shodno linom izboru. Ako pomau u boljem razumevanju Rada, komentari mogu biti korisni, ako nisu onda ih se ne sme uzeti kao da su sam Rad. Komentari na Rad spadaju u dva poglavlja. Prvo je: komentari koji sadre ideje koje se definitivno ne nalaze u samim idejama Rada. Drugo je: komentari koji su samo dodatna refleksija i ilustracije se direktno odnose na jedan ili drugi aspekt Rada, kao to su komentari na samoposmatranje, pamenje sebe, i slino.

Komentari I
Komentari I Birdlip, 29. maj, 1941 O dodatnim nainima samoposmatranja I Primeujete li razliku izmeu vaih pojedinanih ivota i ivota uopte? ta podrazumevate pod terminom moj ivot kao kad na primer kaete: Moj ivot je do sada jedan srean ivot ili Moj ivot do sada je nesrean ivot? Mislite li da su spoljanje stvari bile lepe ili pak unutranje stvari tj. da su vaa raspoloenja i oseanja su bila prijatna do sada ili ne? Sloiete se da je ponekad osoba koja se nalazi u odlinim spoljanjim ivotnim okolnostima, sa dovoljno novca i sa prijatnim okruenjem, i bez ikakvih ozbiljnijih neprilika itd, u stvari jedna nesrena i jadna osoba, i s druge strane da osoba u sasvim drugaijim, i ak gorim, okolnostima je esto srena i ispunjena osoba. Pogledajmo na tu situaciju poblie. ta je neiji ivot ta stvar o kojoj govorimo tako nesumnjivo, bez sagledavanja ta je to? Kad ljudi, tako srano, ele da ispriaju priu svog ivota, o emu oni govore? Govore o dogaajima, o drugim ljudima, o spoljanjim stvarima. Ali ljudski ivot sastoji se od dve razliite stvari, koje za svrhu Samoposmatranja moraju biti ispravno shvaene. Ljudski ivot se ne sastoji samo od dogaaja, nego i od stanja. Stanja su unutranja, a dogaaji su spoljanji. Stanja su stanja sebe, tj. unutranja stanja, kao to su loa raspoloenja, navike i brige, uobiajeni strahovi, sujeverja, predoseaji, depresija, s jedne strane a s druge strane bolja stanja, stanja sree, stanja uivanja, i milosti. Ona su u nama tj. sva stanja su stanja sebe iznutra. Dogaaji su spoljanji i dolaze k nama spolja. Dakle, ovekovo unutranje stanje moe da korespondira sa spoljanjim dogaajem, ili moe biti uzrokovano njime, ili ne imati nikakve veze sa spoljanjim. Ali neophodno je videti da su stanja i dogaaji dve razliite stvari, pre nego to ponemo da razmatramo kako mogu biti povezani. Uzmimo na primer prijatan dogaaj. Da li vae unutranje stanje korespondira sa tim? Moete li zasigurno rei, da kad se spoljanji dogaaj desi, da vae unutranje stanje korespondira sa tim? Recimo da oekujete neki prieljkujui dogaaj i idete mu u susret. Moete li rei, da kada stvarno do e, da e mu vae 11

unutranje stanje izai u susret? Ili ete priznati da iako se dogaaj desio, ak i onako kako ste se nadali, esto mu ipak neto nedostaje? ta mu nedostaje? Ono to mu nedostaje je korespondirajue unutranje stanje iskombinovano sa spoljanjim dogaajem, koji ste tako eljno oekivali. I kao to svi znate, obino je to sasvim neoekivani dogaaj koji nam donosi najbolje momente. Uzmimo tu ideju naime, odnos unutranjih stanja i spoljanjih dogaaja. Ukoliko u sebi nemamo odreeno, pogodno stanje, ne moemo se postaviti na pravi nain, prema odreenom srenom dogaaju tj. da to kaemo na drugi nain, neto u nama mora postojati kako bismo se mogli ukljuiti u odreeni sreni dogaaj. Ipak, ljudi su vrlo skloni da o svojim ivotima misle kao o spoljanjim dogaajima, i da samo broj spoljanjih dogaaja jedne ili druge vrste koji im se deavaju ili ne deavaju,ine njihov ivot nesrenim. Ali ovekov kapacitet za ivot zavisi od njegovog unutranjeg razvoja tj. od kvaliteta njegovih unutranjih stanja. Jer iznutra, u odnosu na naa unutranja stanja, lei aparat za ivot, i ukoliko je taj aparat, npr. uronjen u samosaaljenje i brige ili neke druge negativne emocije, i nebitno koliko radosna i prijatna spoljanja deavanja bila, nita se nee desiti kako treba jednostavno zbog toga to taj aparat ivota tj. osoba sama po sebi nije sposobna za kombinaciju sa dogaajima koji dolaze iz spoljanjeg ivota i koju mu mogu izazvati prijatne i radosne trenutke. Osoba se moe radovati putovanju u inostranstvo i kad se to dogodi to je onda neki dogaaj. Ali moe biti i tako angrizav zaokupljen nebitni stvari, da taj put nije nita drugo nego sama propast. I u tom sluaju bie to ovekovo unutranje stanje koje je pogreno. I ako se pitamo od ega se na unutranji ivot sastoji, ne moemo rei samo od dogaaja, nego se on sastoji vie od stanja. Pretpostavimo da vam se ovek, koji voli da bude pesimistian, melanholian i sumoran, ali da je ivot lo posao i da ga ne vredi iveti, da li biste pretpostavili da je uzrok tome nedostatak odgovarajuih dogaaja ili da je to uzrokovano ovekovim unutranjim stanjima, i da li biste bili toliko aavi da pomislite da e prireivanje lepe urke za njega promeniti stvari? Bolest je u samom oveku pogledajte samo koliko ljudi vidite svaki dan koji svoj sopstveni ivot i ivot drugih ine jadnim, zbog njihovih loih unutranjih stanja i koji, u stvari, zasluuju sopstvenu neslobodu, jer ne uviaju kakva su njihova unutranja stanja i zamiljaju ivot kao neto potpuno izvan njih U samoposmatranju, pokuajte da napravite razliku izmeu spoljanjih dogaaja i unutranjih stanja, i zapazite gde se nalazite u odnosu na oboje; u odnosu na vae unutranje stanje i u odnosu na prirodu spoljanjeg dogaaja. Spoljanji dogaaji mogu biti svake vrste. Spoljanji ivot nije glatki list papira po kome mi gamiemo kao mravi. Pun je brda i dolina, dobrog i loeg vremena. To je priroda ivota ali po pravilu, mi sve dogaaje uzimamo kao izuzetke, barem one neprijatne kao to su bolesti, ratovi, itd. ivot je serija razliitih dogaaja koji dolaze, du manje ili vee skale, vama u susret, i svaki dogaaj ima svoju specifinu prirodu. I unutranja stanja mogu biti svakojake prirode. Sav lini rad je na unutranjim stanjima i svi znate na kojim pogrenim stanjima ovek mora da radi i da pokua da se ne identifikuje sa njima. Ako radite na tim pogrenim stanjima i pokuavate da se odvojite od njih, onda neprijatni dogaaji ivota nee tako lako da se odraze na vama i da vam oduzimaju snagu. Dogaaji su uticaji koji se u svakom trenutku menjaju u svojim razli itim kombinacijama, i neki su bolji od drugih, ali svi moraju biti uzeti svesno, ak i oni dobri na ovom niskom nivou na kome se nalazimo u kosmosu naime, na planeti Zemlji i neki od tih dogaaja su vrlo opasni i ni po koju cenu se ne smemo identifikovati sa njima. Iz onog to je reeno, postae nam jasnije da o neijem ivotu moramo misliti kao o unutranjem stanju i istinska istorija neijeg ivota bie istorija unutranjih stanja a posebno negativnih emocija. ivjeti kako bilo u sebi u ovom unutranjem nepreglednom prostoru koje je dostupno svakom pojedincu kroz samoposmatranje i nevidljivo je drugima je najgori mogui zloin koji moemo poiniti. Ovaj Rad po inje samoposmatranjem i primeivanjem pogrenih stanja u sebi i radom protiv njih. Na taj nain unutranji ivot postaje proien i poto na unutranji ivot privlai spoljanji ivot, promenom naih unutranjih stanja, izgladnjivanjem jednih i negovanjem drugih, takoe menjamo ne samo na odnos prema dogaajima koji dolaze spolja nego ak i prirodu dogaaja koji nam dolaze iz dana u dan. Samo tako moemo promeniti prirodu dogaaja koji nam se deavaju. Ne moemo ih promeniti direktno, nego 12

samo kroz menjanje stanja u sebi tj. zavoenjem reda u kui koju nastanjujemo. Nisu samo dogaaji dananjeg dana ono to je bitno kao kad izgubite neto ili neto po e naopako ili vas je neko zaboravio ili bio grub prema vama, itd. nego se radi o tome kako reagujete na to sve tj. u kojim stanjima u sebi obitavate jer tu lei va istinski ivot i ako je vae unutranje stanje ispravno, nita u prirodi spoljanjih dogaaja ne moe da vas nadvlada. Dakle, pokuajte da uvedete razliku, kao vebu da ivite malo svesnije, izmeu unutranjih stanja i spoljanjih stanja, i pokuajte da bilo koji spoljanji dogaaj, nakon to ste zapazili njegovu prirodu, primite sa ispravnim unutranjim stavom, tj. sa pravim stanjem. A ako ne moete, razmislite kasnije o tome prvo pokuajte definisati prirodu dogaaja i vidite da li vam se ovakva vrsta dogaaja deava esto i pokuajte da ga sagledate jasnije u smislu Ovo se zove kasniti ili Ovo se zove gubiti stvari ili Ovo se zove primiti lou vest ili Ovo se zove neprijatno iznenaenje ili Ovo se zove teak rad ili Ovo se zove biti bolestan. Ponite na ovaj vrlo jednostavan nain i uskoro ete videti kako razliiti lini dogaaji, i u tom smislu ovekov spoljanji ivot, se menja sve vreme i ono to u nekom vremenu ne moete da uradite, moete u neko drugo vreme. Jer su dogaaji kao otvaranje i zatvaranje vrata. Onda ete uvideti, u odnosu na male dogaaje dnevnog ivota, koje ste dogaaje sami uzrokovali a koji su se desili sluajno, i sl. Nakon toga razmislite o vaem stanju i u kakvom stanju obino primate odreeni dogaaj, te da li je to stanje ispravna alatka za suoavanje sa tim dogaajem, tj. da li je to ispravan nain koji treba upotrebljavati u susretu sa takvim dogaajem. ovek mora da naui da bude pasivan spram mnogih dogaaja, tj. da uopte ne reaguje, da nita ne ini. Ali da se bude pasivan zahteva veliku unutranju aktivnost svesti (svesnosti), da bi se spreila bilo koja mehanika reakcija koja dodiruje iskljuivo asocijativni mehanizam uma i osjeanja koja grekom uzimamo kao nas same.

Komentari II
Komentari II Birdlip, 06. jun 1941 O dodatnim nainima Samoposmatranja Prvi deo Ovo to sledi je komentar, koji se odnosi na ideju razliitih ja u nama. Kao to znate, u ovom sistemu uenja, ovek se ne smatra jedinstvenim (Celovitim). Nedostatak jedinstva u oveku je izvor svih njegovih nevolja i tekoa. ovekovo telo je jedinstveno i radi kao jedna organizovana celina, sem kada je bolesno. Ali ovekov unutranji ivot nije jedinstven, nema organizaciju i ne funkcionie harmonino kao celina. ovek je, u odnosu na svoja unutranja stanja, mnotvo, i iz jednog ugla ovog uenja, o ovom unutranjem mnotvu se govori kao o razliitim ja ili razliitim Ego-formacijama u njemu. ovek nema postojano ja nego se u njemu nalazi mnotvo razliitih ja koja svakog momenta uzimaju kontrolu nad njim i govore iz njega u njegovo ime; i sa ove take gledita, ovek se moe uporediti sa kuom u neredu u kojoj nema domaina, nego postoji gomila sluga koji govore u ime odsutnog domaina. Kao to ste verovatno ranije uli, najvea je greka podrazumevati da mi ili neko drugi ima postojano, nepromenljivo ja ili ego u sebi. ovek nikad nije isti neko due vreme. On se neprekidno menja. On zamilja da ako se ovek zove Dems on je uvek Dems. To uopte nije tano. ovek koga znamo kao Demsa ima u sebi i drugih ja drugih ego-a, koji uzimaju kontrolu nad njim u razliitim momentima, i iako moda Dems ne voli da lae, drugi ja u njemu nazovimo ga Petar voli da lae, itd. Uzimati stalno neku osobu, kao jednu te istu osobu, i pretpostaviti da je ona jedno ja, jeste injenje nasilja nad njom i u isto vreme injenje nasilja prema samom sebi. Mnotvo razliitih ljudi ivi u svakom od nas. Sve ovo su sve razliita ja koja pripadaju linosti, koju je neophodno posmatrati i pokuati je upoznati, u suprotnom nikakvo znanje o sebi nije mogue tj. ako ovek zaista trai znanje o sebi a ne matu i uobrazilju o sebi. Ni jedan od vas prisutnih nema postojano i nepromenljivo ja. Niko od vas ovde ne poseduje Istinsko jedinstvo bia. Svako 13

od vas je samo gomila razliitih ljudi, neki bolji i neki loiji, i svako od tih ljudi u vama tih ja u vama u odreenim momentima uzima kontrolu nad vama i ini da govorite ili radite kako taj ja eli, i oseate i mislite ono to ono eli da osea i misli. Ali, sve ovo vi ve znate i elim da govorim detaljnije o ovoj doktrini o vie ja u oveku i i da vam sugeriem neto o dubljem znaenju i znaaju ove doktrine. Ako neki od vas ne mogu da razumeju ta sledi, to je zbog toga to: ili jo nemate dovoljno prakse u samoposmatranju, i u tom sluaju morate da budete strpljivi i saekate jo malo, ili ako ste due u Radu, jo uvek niste poeli da ozbiljnije posmatrate sebe tj. niste poeli da Radite na sebi i verovatno nikad niste dovoljno ozbiljno mislili ta to znai. U ovom drugom sluaju, mogu samo da kaem da morate da uinite napor da razumete ta to znai, kroz aktuelno Samoposmatranje i to to je mogue pre, jer se vreme rauna u Radu i prilike, same po sebi, postaju ree i ako ih ovek ne iskoristi kad je mogue, moe se desiti da bude prekasno da se sa sobom bilo ta uini u smislu unutranje promene, koja je jedino mogua kroz Samoposmatranje i Znanje o samom sebi koje iz toga proizlazi. Prva taka na koju skreem vau panju u vezi doktrine mnogih ja u oveku je, da dok god ovek uzima sebe kao jedno, on ne moe da se menja. Ali da li ste razmiljali, sami za sebe tj. u vaem linom razmiljanju zato je to tako? Svi znate da ovaj Rad pokuava da nau i oveka da misli sam za sebe, ali ako slua ideje ovog sistema bez sopstvenog razmiljanja o njima inei ih tako delom sebe, to je onda veliko gubljenje vremena. Rad nije neto spolja, nego iznutra, i oni ljudi koji zamiljaju da je Rad, kao neka spoljanja organizacija koja e da ih nosi i vodi, alosno gree u pogledu znaenja Rada. injenica da Rad poinje Samoposmatranjem sigurno je dovoljna da pokae da se zahteva lini napor na strani svakog oveka pojedinano. Samo vi sami moete da posmatrate sebe i niko drugi to ne moe da uini umesto vas. Samo kroz napor Samoposmatranja ovek moe da vidi, sam za sebe, da nije jedno i razbije iluziju da je on stalna, nepromenjiva individua. Jer, sve dok god ovek ima iluziju da je on jedna te ista osoba, on ne moe da se promeni a kao to znate, Cilj Rada je da omogui postepenu promenu ovekovog unutranjeg ivota. U stvari, sav ovaj Rad je zasnovan na ideji da je, promena sebe ili unutranja transformacija, definitivna mogunost svakog oveka i da je to pravi cilj postojanja. Ali poetna taka ove promene sebe ostaje skrivena dok god je ovek pod iluzijom da je on jedno. ovek mora razumeti, sam za sebe, da on nije jedno ve mnotvo i ovo razumevanje moe doi samo kroz ne-kritikujue (nepristrasno, objektivno, ovaj mi izraz vise ukazuje na pravu sustinu koju Nicoll ovde eli da naglasi) posmatranje samog sebe. Ali dugo vremena, iluzija da je on uvek jedna te ista osoba, e se boriti sa njegovim pokuajem da se posmatra bez samokritikovanja i oteavae mu razumevanje znaaja njegovih zapaanja. Nai e za sebe izgovore i pravdanja i tako e se drati ideje da je on uistinu jedno i da ima postojanu linost, da uvek zna ta radi, razmilja i govori, da je uvek svestan sebe i da se kontrolie u svakom trenutku. Za njega e biti veoma teko da sebi prizna ta to nije tako. A s druge strane, potpuno e biti beskorisno ako se pravi i veruje da on nije jedno a da istinu toga sam za sebe ne uvidi. Deo znanja ovog sistema uenja je da ovek nije jedno ve mnotvo. Ali prosto kao znanje (informacija), ono lei samo u ovekovoj memoriji. Ukoliko ovek ne uvidi istinu ovog znanja primenjivanjem na sebe, radom na sopstvenom biu, ono ne moe da pree u razumevanje. ovek moe rei: Znam da nisam jedno ve mnotvo tako Rad kae. Ali to ne znai nita. Znanje za oveka ostaje izvan njega. Ali ako znanje praktino primenjuje i kroz dug period Samoposmatranja poinje da uvia istinu u tome, onda e rei: Razumem da nisam jedno ve mnotvo i to je sasvim razliita stvar. Znanje e sazreti u njemu, i nee biti vie samo znanje, nego Razumevanje, zato to je ovek primenio znanje na sebe tako to je Radio na svom biu. I setiete se da je u ovom sistemu veliki naglasak stavljen na razliku izmeu Znanja i Razumevanja i koliko esto se kae da dananje savremeno znanje ide daleko iznad razumevanja, jer ovek je do sada razvio samo stranu znanja ali ne i odgovarajuu stranu bia. Kada ovek poinje da posmatra sebe iz ugla da nije jedno ve mnotvo, on poinje Rad na svom biu. On ne moe to da Radi ako ostaje pod ubeenjem da je jedno, jer onda nee biti u stanju da odvoji sebe od sebe, jer e uzeti sve u sebi, svaku misao, svako raspoloenje, oseanje, impuls, emociju, itd. kao sebe 14

 tj. kao ja. Ali ako pone da posmatra sebe, onda e, u tom momentu postati dva posmatrajua strana i posmatrana strana. I dok god ne podeli sebe na ovaj na in i bori se da ovu podelu u sebi uini jo znaajnijom, nikad nee biti u stanju da se pomeri sa mesta gde se nalazi, jer e sve to se deava unutar njega uvijek uzimati kao sebe samog, i rei e svemu ja i tako e sve u njemu biti ja, i identifikovanjem sa svim to se u njemu dogaa i uzimajui sve to kao ja, uinie promenu nemoguom, jer e se sve sakriti iza iluzije o ja i nastavie da u njemu ivi. U stvari, cela gomila ljudi u oveku gomila odvojenih ja u njemu i korisnih i beskorisnih - imae, moglo bi se rei, ista prava i uivae jednaku zatitu jer on nee biti u stanju da ih razlikuje jednog od drugog poto e ih sve uzimati kao sebe. Ovo je samo jedan nain da se predoi situacija oveka koji je ubeen da je on jedno. ovek ne moe poeti da se menja sve dok god nije u stanju da na osnovu Samoposmatranja kae: Ovo nisam ja. im bude u stanju da ovo kae unutar sebe onom to posmatra, on se poinje odvajati od toga. Tj. on poinje da izdvaja osjeaj ja iz toga i eventualno, posle due borbe, rezultat je da ono to je posmatrano po inje da se udaljava od njega i samim tim prelazi u udaljenu distancu u njegovom unutranjem ivotu. Ali ovo je nemogue ukoliko ovek misli da je on ono to posmatra u sebi, jer e to i dalje biti ja u njemu a ja ne moe da promeni ja, jer tada odvajanje nee biti mogue i on e ostati sjedinjen sa onim to posmatra miljenjem da je to ja tj. on sam umesto da to uzme samo kao neko ja u njemu samom. Kad ovek misli, on veruje da to on misli. Ali nae misli dolaze sluajno sem ukoliko ne razmiljamo duboko i sa panjom, to je veoma retko. Misli koje prolaze kroz nau glavu dolaze od razliitih ja u nama. Pretpostavimo da ovek primeuje da ima negativne misli o Radu, ili o nekoj osobi, ili o neem to se dogodilo. Pretpostavimo da ovek uzme te misli kao njegove kao sebe tj. kao ja i pretpostavimo da osea izvesnu nelagodu u vezi toga. On kae sebi: Ne smem da razmiljam na ovaj nain. To moe ili ne mora da ima neki rezultat. Poenta ovog je da on grei naime, greka je u tome to sve to se deava u njemu uzima kao sebe, tj. kao jedno ja. Ako ispravno posmatra sebe, primetie ove misli, ne kao sebe, nego kao neto to dolazi od negativnog ja u njemu, o kojem moda ve neto zna. Pretpostavimo da mu je to ja ve poznato. Pretpostavimo da ve jako dobro poznaje to ja. Odjednom prepoznaje da to ja govori u njemu i komunicira sa njim putem misli kroz mentalni centar i u isto vreme uzrokuje neku odreenu vrstu negativne emocije. Ni jednog trenutka ne uzima negativno ja kao sebe, ve to vidi kao neto u sebi odvojeno od njega samog. Kao rezultat, ono to to ja kae nema mo nad njim, jer je on odvojen od njega. Ali ako u sebi padne u san tj, ako prestane da bude svestan onog ta se u njemu dogaa i koja ja su mu bliska pada pod njihovu mo i postaje identifikovan sa njima, zamilja da da je on sam taj koji misli na taj nain. Radei tako, on pojaava snagu ovog negativnog ja nad sobom zato, kao to znate, sve ono s im god da se poistovetimo ima mo nad nama i to se ee poistoveujemo sa neim, sve vie tome robujemo. U odnosu na sam Rad na izazov lei tano tamo gde su negativna ja tj. u onim ja koji mrze Rad jer je njihov ivot u nama ugroen Radom. Ta negativna ja stvaraju odreenu vrstu misli kroz akciju mentalnog centra i koriste materijal koji je tamo zapisan u formi rolne. Ako idemo za tim mislima tj. sa tim negativnim ja koji u nekom trenutku rade u nama nismo u stanju da se otarasimo njihovog efekta. Njihov prvi efekat je da uine da osjeamo gubitak snage. Kad god imamo jak oseaj gubitka snage, to je praktino uvek zbog akcije negativnih ja koje poinju sledom misli iz naih seanja, paljivo biranim materijalom, predstavljaju neto u pogrenom svetlu i mora se zapamtiti da sva negativna ja mogu samo da lau, kao to i sve negativne emocije mogu samo da sve iskrivljuju, kao npr. emocija sumnje. Ukoliko ne posmatramo Rad negativnih ja u mentalnom centru, one e imati mo nad nama. Imae momentalnu mo ako ih uzmemo kao ja - kao sebe. Ali ako ih vidimo kao kao neko ja koje djeluje u nama, onda ne mogu da imaju tu mo. Ali da bi shvatili da je to samo neko ja u nama, moramo postati sigurni, praktinim Radom na sebi, da mnoga razliita ja postoje u nama, i da nismo jedno, nego mnotvo. 15

Deo II Vratimo se iluziji koju svako od nas ima, da je jedno, jedna linost. Ova iluzija postoji u svakom od vas. Ona moe da se otkrije postepeno, linim posmatranjem. Svako od vas sebi pripisuje posedovanje individualnosti, i ne samo individualnosti ve takoe prisustvo pune svesti i volje. Ali kao to znate ovaj sistem ideja koji studiramo poduava da ovek nije jedan, nego mnotvo, tj. da nije jedna individua nego mnogo razliitih ljudi i takoe, da nije ispravno Svestan nego da je uvek u snu, u snovima, u mati, u fantaziji, u pridavanju znaaja, u negativnim emocijama itd., i kao rezultat toga nema Pamenje Sebe (Samosjeanje; Svesnost) i tako gubi i unitava svoj unutranji ivot, i ivi u nekoj vrsti mraka i konano on ne poseduje volju ve ima vie razliitih volja koje su u meusobnom sukobu i deluju u razliitim pravcima. Da je ovek u jedinstvu umesto to je u mnotvu, imao bi istinsku individualnost. Bio bi jedno i imao bi jednu volju. Stoga, iluzija koju ovek ima o sebi da je jedan,odnosi se na mogunost. ovek moe postii jedinstvo bia. On moe dosti i svoju pravu individualnost. Ali upravo ta iluzija stoji na putu ovekovog postizanja ove mogunosti. Jer sve dok god ovek zamilja da ima neto, on to nee traiti. Zato da ovek neemu tei, ako nikad nije sumnjao, ak ni za momenat, da to ve ne poseduje. To je jedan od efekata fantazije, koji ispunjava ono to nedostaje ili ini privid da smo ovakvi ili onakvi, kad je oigledno sve suprotno. U ovom Radu, neprekidno se ponavlja da moramo da se borimo sa fantazijom i moramo da razumemo da se ovo tako e odnosi na fantaziju o nama samima. Neophodno je boriti se sa sopstvenom fantazijom o nama samima, ne samo zbog toga to nas to stavlja u lana iskustva, izvetaena oseanja i esto smene situacije, nego zato to to zaustavlja svaku mogunost unutranjeg rasta. I sada je lako videti zato je to tako iz onoga to je ve reeno. Jer ako zamislimo da ve imamo kvalitete bia koje ni izdaleka nemamo, ne moemo o ekivati da emo ih stei. Naa mata e nadoknaditi ta nedostaje. U stvari, nikad neemo znati da nam ita nedostaje u naem biu, i misliemo da jedina stvar koja nam nedostaje jeste ugled, slava, novac, prilika ili neka druga spoljna stvar, ali to se tie nas samih, nita nam ozbiljnije ne nedostaje. To je mo te iluzije i kae se, u jednoj od parabola Rada o ovcama i arobnjaku, da je ovek kroz svoju matu hipnotisan i da je pod iluzijom da je lav ili orao, a u stvari je ovca, i u isto vreme, kao ovca ima mo da se otrgne od arobnjaka, koje je suvie lenj ili suvie krt da izgradi ogradu i zatvori ovce. Ono to moramo da razumemo iz svega ovoga je da je iluzija neto vrlo stvarno i jasno odreena u svojim posledicama. Mata nije tek nita nita osim mate, kao to ponekad kaemo. To je neto zaista mono. To je jedna univerzalna sila koja deluje na oveanstvo i dri ga u stanju sna, bez obzira da li je primitivan ili civilizovan. I ukoliko ovek ne po ne da shvata ta znai setiti se samog sebe tj. Pamtiti Sebe tj. ostvariti tree stanje svesti sila koja se manifestuje kao fantazija ili iluzija u dva nia sanja svesti ne nalazi svoj pravi smer i tako deluje protiv njega samog. Kao to smo videli, ovek zamilja da je jedno i zbog ove iluzije ne moe da se pomeri sa mesta gde se nalazi u sebi. Svako se nalazi na odreenom stepenu i niko ne moe da se pomeri iz tog stepena gde se nalazi sve dok god ne vidi jasno, i za sebe, da nije jedna te ista osoba, ve mnotvo razliitih ljudi i da je nastaviti misliti da je ovek jedan i jedinstven, predstavlja iluziju. Ova realizacija, ova unutranja percepcija, menja ovekov oseaj samog sebe. Menja ili poinje da menja njegov oseaj ja. Dok god ivi u iluziji da je jedno, ima pogrean oseaj sebe. Ali on to ne zna: niti zna da zbog toga ne samo da je sav njegov ivot i odnos sa drugima pogrean, ve je njegova evolucija nemogua. Jer, ovek ne moe da se menja dok god sebi pripisuje jedinstvo bia, jer u tom sluaju sve u njemu je on sam. On e sebi pripisati sve dobro ili loe u sebi. Bie odgovoran za svaku misao, svako raspoloenje kroz uzimanje svega toga kao samog sebe, jer ako veruje da sve to misli, radi i govori, da on sam misli, radi i govori, onda e to biti njegovo jer on sve to ini svojim sa pripisivanjem svega toga samom sebi. Iluzija da je on uvek jedna te ista osoba i da je sasvim svestan svega, i da ima volju, a samim tim da ima kontrolu samog sebe, e ga sasvim zaslepeti za injenicu da nije ni svestan 16

porekla svega to misli, ini ili govori. Samoposmatranje e mu pokazati da on praktino nema kontrolu nad svojim mislima i da ne moe ak ni da zaustavi misli ako pokua da to uini, da svakakve misli dolaze i odlaze u njegovoj glavi bez obzira da li ih je on eleo ili ne. A isto je tako i sa osjeanjima, raspoloenjima, njegovim reima i njegovim akcijama. Ali ako ne moe sebi da prizna da je neto sasvim drugo a ne bie svesno svega to kae ili uini, i da nema potpunu kontrolu nad svojim raspoloenjima i oseanjima, i da nije uvek jedna te ista osoba, ako to sebi ne moe da prizna, sve ovo e ostati skriveno, prikriveno od njega samog snagom njegove sopstvene fantazije i njegovim ukupnim oseajem za sebe, njegovim ukupnim osjeajem za ja i njegov odnos prema njegovim unutranjim stanjima bie laan. Ali ako ovek, kroz praktino i iskreno samoposmatranje, vie ne veruje da je jedno i ne pripisuje tom zamiljenom jednom oveku sve to postoji i sve to ue u njegov unutranji svet, stvara sebi mogunost promene. Jer ovek moe da primi pomo samo kroz ono u ta veruje. Ako veruje da je jedno, pomo ne moe da dopre do njega, jer sve pripisuje sebi, i tako ne samo da je kriv za sve ve je potpuno ispunjen sobom, i nema mesta ni za ta drugo. Ali ako ovek uvidi da nema prava da misli o sebi kao o jednome i da je tu veoma mnogo razliitih ljudi i da ak i neke veoma neprijatne osobe postoje u njemu, te da ni na koji nain ne poseduje potpunu svesnost i individualnost, iako je sve to suprotno njegovoj sujeti i bolno je za njegov ponos (gordost), to je poetni momenat promene njegovog bia.

Komentari III
Komentari III Birdlip, 12. jun 1941 O Radu na sebi Neophodno je svakodnevno Raditi na sebi. Svaki dan je ovekov ivot u malom. ovekov ivot je ono to preostaje posle smrti tj. ovek je ono to je njegov ivot, i to je ono to se misli kad se kae u bibliji da se knjiga ovekovog ivota otvara kad umire. ovek je njegov ivot. Dan u ovekovom ivotu je mala replika ovekovog ivota. Ako ovek ne radi svakodnevno u svom ivotu, on ne moe da promeni svoj ivot, i ako kae da eli da radi na svom ivotu i da ga menja, a ne radi svakodnevno na sebi, njegov Rad na sebi ostaje iskljuivo imaginaran. On se tei svojom matom da e da Radi na svom ivotu, a u stvari nikad ne poinje da radi, ni jednog dana u ivotu. ovekov ivot razbijen je na dane i godine. Ako ovek ne Radi na sebi svaki dan u svom ivotu pomou Samoposmatranja, primenjujui ideje Rada na ono to posmatra, onda nema poetne take. Kae, na primer, radiu sutra. Seate se izreke da emo dem imati sutra. Ali uvek je sutra. Ako ovek kae Poinjem sutra da Radim na sebi onda on nikad nee poeti da Radi na sebi, zato to uvek postoji sutra za njega, ali nikad danas. To se ponekad, u Radu, naziva Maana bolest bolest sutranjice. Dok god ovek kae maana tj. sutra nikad se nee promeniti. U smislu Rada na sebi neophodno je da se odredi polje Rada tj. da se ne fantazira uprazno o sutranjem Radu u smislu nekih specijalnih situacija ve da se danas Radi da se odredi praktino polje Rada danas, ovog dananjeg dana i svim njegovim okolnostima, i ne razmiljati o uslovima sutranjice. Da li ste poeli da posmatrate sebe u vezi dananjeg dana obinog dana, koji se stalno ponavlja, koji je kosmiki utvrena minijatura godine i celog ovekovog ivota? Svi znate onu misao: Za dan su dovoljna dnevna zla. Ali da li ste razmiljali ta ta izreka znai i da li ste razmatrali kontekst u kojem je Hrist napravio ovu primedbu? ta, na primer, znai kad kae dovoljan? Dovoljan za ta? Dovoljno je da se radi na zlu tekueg dana. Ako ovek pone da radi, ak i sasvim malo na neprijatnostima i neprilikama dananjeg dana, on poinje praktino da Radi na sebi. Ali on mora da spozna svoj dan i da zna sebe u odnosu na taj dan. Postoji odreeni, obian dan kroz koji svaki ovek 17

prolazi, odvojeno od veoma neobinih dogaaja. Dogaaji obinih dana imaju, priznaete, odreenu ponavljajuu slinost za svakog oveka. Pretpostavimo da, ako ovek nikad ne shvata i nikad ne posmatra sebe u vezi sa tipinim dogaajima svog uobiajenog dana, kako uopte ikad moe da misli da Radi na sebi i kako ikad moe da pretpostavi da e se promeniti? Promena bia poinje sa promenom vaih reakcija na aktuelna zbivanja svakog dana. To je poetak uzimanja svog ivota u pravom i praktinom smislu na novi nain . Ako se stalno ponaate ne isti nain, na iste dogaaje koji se ponavljaju svakodnevno, kako moete verovati da moete da se menjate? Upoznavanje sebe, po inje sa posmatranjem svog ponaanja u odnosu prema dogaajima svakog dana vaeg ivota. Primetite kako reagujete tj. primetite vae mehanike reakcije na sve male dogaaje koji se dogaaju pred drugima i primetite ta govorite, oseate, mislite itd. Onda pokuajte da vidite kako moete da promenite te reakcije. Naravno, ako ste sigurni da se uvek ponaate svesno i racionalno te da nikad ne greite, i tome slino, nikad se nita u vama nee promeniti, jer ete biti nesposobni da shvatite da ste maina, mehanika osoba, koja uvek govori, i osea, i misli, i radi tipine stvari shodno promenama okolnosti i to ini uvijek iznova. Ali moda, zbog traka skromnosti ili smisla za poniznost, ili jo bolje zbog poveane svesnosti o sebi, moete shvatiti da niste jedno ne sasvim svesna individua, koja voljno ivi svoj ivot svakog trenutka, ve ste jednog momenta loa osoba, jednog momenta razdraljiva osoba, slede eg momenta dobronamerna osoba, zatim skandalozna osoba, ili osoba sklona vreanju, zatim svetac, zatim laov. Pokuajte zadati sebi Radnu vebu svesnog ponaanja u kraem periodu dana. Jer sve to radimo zauvek utie na nas. Samo jedan momenat u kojem smo dovoljno svesni da se ne ponaamo mehaniki, ako je uinjen voljno, moe izmeniti mnoge budue rezultate. Ako nauite, recimo, danas malo Francuskog, vie ete znati sutra, ali ako danas ne uinite nita, sutra neete znati nita vie. Isto je i sa Radom na sebi. Ali ovek mora da voljno Radi na sebi a ne zato to mu je tako reeno. Raditi reda radi (tek tako) ili za zaslugu je jedna stvar; ali Raditi na sebi zato to ovek ne voli neto u sebi i udi za tim da to izmeni, to je druga stvar. Sav na odnos prema svakom danu u naem ivotu je pogrean zato to je po navici mehanian i fiksiran. Onda zaista postajemo mehanini i nemamo nikakva realna oseanja o onome ta radimo, te nam tako dani prolaze na udan nedoivljen nain, tj. pratimo svakodnevno mehanike navike i tako nemamo stvarni ivot i ne primamo nove utiske. To djeluje tj. maina djeluje. Ali ako ovek zapone svoj dan svesno, ceo dan moe biti drugaiji za njega. Stoga mora da shvati ta to znai Raditi na sebi, uzimati ivot kao dan videti, posmatrati, i uvideti ta je dan za njega, a ne misliti da je dan nevaan zato to je tako obian i da rad znai neto u budunosti - ili da je rad neto to on eto nema jo prilike da primeni na sebe zato to je toliko zauzet sa dnevnim obavezama kao to mi je jednom neko ozbiljno rekao. Kakvi ste kad ustanete, u kom raspoloenju sedate da dorukujete, ta vas stalno nervira itd., itd? Nemojte misliti da ste promenili sebe samo zato to puite ili jedete manje. Zapamtite da je ovaj rad psiholoki. Na dnevni ivot, naa profesija, na zanat, nae zvanje, posao itd., nisu nita drugo sem san sa kojim se poistoveujemo. Ali ovo razumevanje dolazi sporo kad bolje shvatimo ta spavanje i mehaninost znae i zato se za oveanstvo kae da spava i da ivot nazivaju mehanikim. Da bi se Radilo na sebi, po nite da radite na svom svakodnevnom ivotu i onda ete shvatiti ta znai izraz: Hleb na nasuni daj nam danas u molitvi Oe na. Jer re danas na grkom jeziku znai supersupstancijalni (sutinski) hleb ili hleb odozgo. Ideje ovog rada su da nam daju hleb ili ivot u dvostrukom smislu ideja i snage da se sretnemo sa teko ama svakodnevnog mehanikog ivota i tako super-supstancijalni (sutinski) hleb; i da njime hranimo novi ivot koji u nama poinje, jer u Radu svako eli da postane nova osoba. Ali niko ne moe da izmeni svoj ivot ili da promeni bilo ta u vezi sa njegovim svakodnevnim mehanikim reakcijama dok god nema pomo novih ideja, dok god mu ne pomae sila koja dolazi od tih novih ideja i novih misli koje su ro ene u njegovom umu ako pone da ih razumeva. Zapamtite, i najmanja stvar se rauna u vezi sa mehanikim reakcijama na svakodnevni ivot i najmanja 18

negativna reakcija ima veze, i najmanje pogreno razmiljanje o sebi, ili o drugome, ili samouvaavanje, ili negativna fantazija, itd. Pripremiti nie centre da prime ideje i snagu koja uvek dolazi od viih centara (ali koja se ne prima usled tekog stanja unutranjeg spavanja) je dugaak rad ali svaki pokuaj uinjen voljno, da se ispravi ili odvoji od negativne reakcije, svaki pokuaj da se seti sebe u prisustvu tekoe, svaki in iskrenog posmatranja sebe, kao kad ovek lae, ili kad se pravi vaan, ili kad sebi pridaje previe znaaja iz svoje lane linosti, ili uvrtanje istine da bi se drugi povredio, pomae da se naine nove veze sa niim centrima i da se tako pripreme za spoj sa viim centrima i pomoi koja iz njih stie. DODATNA BELEKA Razgovarajmo sad, za momenat, o linom radu u sadanjem trenutku u kojem, kao dodatna injenica, traje rat. ovek u ovom radu mora da izoluje sebe od posledica ivota, u suprotnom, on je pojeden od ivota. Ceo Rad na sebi je povezan sa izolovanjem oveka tako da neto moe da raste i da se razvija to se ne moe dogoditi pod uticajem ivota jer ivot ne razvija nita izvan nae linosti u nama, a ova, iako neophodna, jo uvek nije razvoj stvarnog dela u nama, ve neeg vetakog. Ako ovek ne izoluje sebe nego se identifikuje sa svim i gubi snagu na negativna oseanja i uvaavanja, zamiljanja i mehaniki govori itd., nita se ne moe razviti u njemu van onoga to jeste. U stvari, u Ezoteriji (Ezoterikom Uenju), ovek mora da postane hermetiki zatvoren, kao to drevni izraz kae, a to se odnosi na neto unutranje o emu emo da govorimo drugom prilikom, povezano sa snagom tiine. Fraza pripada jeziku drevnih vremena kad je postojalo uenje o ovekovoj unutranjoj evoluciji povezanoj sa imenom Hermesa. Nezavisno od ovoga, shvatiete da ako stalno curi iz vas (autor misli na curenje energije putem mehanikog ivljenja), i nemate izolaciju od ivota, u vama nikad nee biti dovoljno snage da omogui rast bilo ega u vama. Neete ak biti u stanju da postignete obine rezultate. Tako je neophodno da se naui kako da se uzdrite od stvari i kako da se svakodnevno borite protiv ivota. Zato se nekad kae da je ovaj Rad protiv ivota barem, to je jedno znaenje. Ali ako imate u osnovi pogrean stav prema ivotu i verujete da u ivotu sve treba da ide kako treba, uzeete ak i najobinije nevolje kao iznimne, i neprekidno ete biti razoarani, iznervirani, gubiete snagu, jednostavno biete slaba osoba, tj. slabi u ivotu. Velik deo sentimentalnih besmislica pria se i pie o ivotu. Ali sa time se ne susreemo u Radu. Rad kae da je ivot mehanian, i da je oveanstvo uspavano, i da ovek ne moe da uini nita ve da se sve deava. Ipak ljudi ne mogu da u ovo poveruju, ak i kad se strane stvari dogaaju, i zamiljaju da je to zbog ove ili one osobe koja je izuzetak itd. Sve ovo proizlazi iz pogrenog stava. Seate se ta je definicija dobrog domaina u ovom sistemu oveka koji shvata svoje obaveze i odgovoran je itd., ali koji ne veruje u ivot. Videete da ba u ovom lei stvar koju je teko razumeti, tako teko da neu ni pokuati da neto vie kaem o tome, izuzev da je u ovim vremenima veoma vano da ne dozvolite da ono to se dogaa u ivotu slabi vae misli, oseanja i iskustvo Rada kao takvog, na nain na koji to ini obinim ljudima, koji, videvi uas rata, imaju uverenje da u niemu ne postoji smisao i da nema Boga. Setite se da Rad kae da je ivot mehanian i da ovek spava. Drugim reima, ne poinje iz lanih ideja o prirodi ivota ili o prirodi oveka. Ako uzmete spoljanju scenu tj. ivot kao va kriterijum i standard, ne vidite li kako ovaj rat moe da vas sputa i da vam troi snagu? Vidite li kako, ako zadravate stav Rada prema ivotu, ovaj rat moe da pojaa stvarnost Rada? Pokuajte da shvatite ta se misli ovim to sam ukratko predoio i pokuajte da po tom postupate tj. pokuajte da mislite iz ideja Rada i tako da steknete pravi stav prema ivotu na zemlji, gde se, kao to znate, nalazimo pod toliko zakona gde smo, zaista, na najgorem mestu u celokupnom stvaranju. esto ste uli da je reeno u ovom Radu da je neophodno da se transformiu utisci i da je to sutina, kako je nazvano, Prvog Svesnog oka,. Znam da mnogi od vas ne razumeju prirodu, u praktinom smislu, Prvog Svesnog oka, i jednostavno kaem da to znai Pamenje Sebe. Ali re ne objanjava ta to znai. Transformacija dnevnog ivota, tj. njegovog efekta na nas, zavisi od 19

razumevanja svega to vam je predoeno o praktinom Radu o samoposmatranju, radu na negativnim stanjima, rad na identifikacijama i tome slino. To je ono to vas izoluje. Kad shvatite da ne morate da uzimate stvari ili ljude na isti nain na koji ih uzimate, vi transformiete neto i u isto vreme izolujete sebe. Pamenje Sebe, ne-identifikovanje i nesamouvaavanje, sve pomae da se izolujemo od uticaja ivota. Postupati svesno u tekim momentima ima isti efekat. Slino, ako doivljavate momenat prave svesnosti, momenat Pamenja Sebe, primetiete da je to isto kao da ste izolovani od ivota i da vas nita ne moe dodirnuti. I to bi bilo tako kad bi stalno bili u stanju Pamenja Sebe. Na zadatak je da pokuamo da imitiramo via stanja svesti da bi ih tako privukli.

Komentari IV Birdlip, 17. jun 1941 O A, B i C UTICAJIMA Deo I Za svakog pojedinano vano je da to ee misli o onome ta ovaj sistem uenja predstavlja za njega. ta ovo uenje implicira? O emu se ovde radi? Zato je, na primer, neophodno da se borimo protiv identifikovanja, negativnih stanja, fantazije, unutranjeg uvaavanja, samoopravdavanja i drugih oblika mehanikog laganja, protiv mehanikog govora, itd. Zato ovek mora da pokua da posmatra i razbija odbojnike ili da zapazi mehaniki stav, ili da upozna slike o sebi? Zato mora da se bori protiv svoje lane linosti sa svim njenim neprijatnim manifestacijama? Zato je neophodno da se ovek seti sebe? Pre svega moramo da shvatimo da ovaj sistem predstavlja jednu organsku celinu. Uzeti mali deo bez povezivanja sa ostatkom nije dovoljno. Nije dovoljno jer se znaenje celog uenja reflektuje na svaki njegov deo, i da bi se shvatilo znaenje bilo kog njegovog dela -kao to je npr. ta uenje govori o samoopravdavanju, neophodno je da imamo neku ideju o celini. Makar sebi rekli: Moram da posmatram samoopravdavanje u sebi i da ga pokuam zaustaviti, to ne mora biti uzaludno, ako je uinjeno iskreno, i moe mi pokazati neto o meni to nisam shvatao, isto tako to moe postati mehanika radnja tj. radnja uinjena bez svesnog znaenja. Uzmite, za momenat, ta se misli pod tim da je ovaj sistem organska celina. Zna enje rada kao celine i srodnih znaenja izvedenih iz opteg pojma, sve do najmanjeg znaenja, sve je to povezano jedno sa drugim. Ta organizacija je kao ivi organizam, na primer, kao telo. U telu, najmanji delovi se ujedinjuju da bi stvorili vee delove a ovi kombinovani oformljuju telo kao celinu. Sve je povezano i u vezi sa svim drugim. Znanje ovog sistema zahteva znanje detalja i delova kao i celine; i kad ovaj sistem ne bi bio celina, kao organizam gore opisan, ne bi bio mogu. Ljudi esto kau o ovom ili onom delu ovog sistema: O, to je kao neto o emu sam itao u nekoj knjizi, ili kau o, to je kao ono to taj i taj poduava, ili ta ova ili ona filozofija ili religija kae itd. Istina je da ako itate odreenu literaturu nai ete reenicu tamo ili ovamo koja vas podsea na neto u ovom radu. Ali sve su to fragmenti. To su jedva samo odvojeni komadii, neorganizovani meusobno i u odnosu na celinu, i izolovani za sebe, koji su beskorisni. Pretpostavimo da neko naie na reenicu u nekoj staroj knjizi u kojoj se kae da ovek spava. On moe zamisliti, za momenat, da je naao sistem u knjizi ali ako pogleda izbliza videe da je to jedan izolovan iskaz. Bez povezanosti i bez organske veze sa drugim idejama. Ako bi uporedio taj detalj sa drugim stvarima koje Rad govori, o spavanju, o budnom stanju, o razliitim stanjima svesti, o mehanikom i svesnom oveanstvu, i o svemu to je potrebno da se uradi da bi se ovek probudio iz sna, shvatie da je ovek koji je napisao knjigu jedva neto nauo o neemu, ali da nema stvarno znanje. ta je onda stvarno znanje?

20

Stvarno znanje implicira znanje delova u odnosu na celinu, tj. stvarno znanje je u ovom smislu relativno. To je stvarno znaenje principa relativnosti znanja, sa take gledita ovog sistema. Gruba ilustracija na ta se ovde misli je sledea: ovek moe znati sve o malom selu u kojem ivi, ali nita o gradu ili dravi u kojoj ivi, ili o drugim dravama, ili o svetu uopte. On nema relativno znanje i tako niti moe da vidi bilo ta u svojoj pravoj razmeri, niti ima neko vee znanje. Ovo mora dobro da se razume. Imajui pravo znanje tj. relativno znanje ovekovo znanje moe da raste u pravom smeru, u suprotnom rezultat je jednostarnost, sa svim zlom koje je prati, to je danas oiglednije nego ikad ranije. Hajde sada da primenimo ono to je reeno o bilo kom pojedinanom delu Rada. Uzmimo naprimer samoopravdavanje. Kao to znate, kae se, u vezi sa praktinim idejama Rada na sebi, da je neophodno da se posmatra samoopravdavanje. Ako ovek ne vidi zato bi trebalo da posmatra samoopravdavanje u samom sebi, i da radi protiv toga, on onda pokuava da radi neto to nema znaenje za njega, izuzev ako mu to nije reeno. Ako je to sluaj, on e tada da radi na najvie spoljanji nain. Ono to radi bie povrno, sutinski nepovezano sa njim kroz bilo kakvo unutranje znaenje. Raditi na ovaj nain jedva da je malo drugaije nego kada se samo pria o Radu. Ali jo gore, ovek moe da radi iz puke zasluge, samo da bi se reklo da radi, posebno ako govori o tome. I nee videti da je samoopravdavanje, u sutini, oseanje zadovoljstva u samozasluzi, koje samo pojaava lanu linost, koja u sebi nema nita stvarno ili istinito. Razumeete zato je reeno na poetku ovih komentara da je neophodno da svako za sebe razmisli o znaenju ovog uenja. Dok god ovek ne postupa tako on e initi sve na neodreen i spoljanji nain, ne uviajui i ne razumevajui o emu se tu radi i nemajui nikakvu snagu da radi. Znaenje daje snagu i to vie znaenja ima u ovom radu za vas, vie e na vas emocionalno uticati i crpeete vie snage iz toga. Jer iz buenja emocionalnog centra se dobija najvie energije. Ponimo sada o znaenju ovog rada u najoptijim crtama. Ponimo, to bi se reklo, od vrha. ta rad znaci? Svi ste uli da je reno da postoje dve razliite vrste uticaja koji postoje u ivotu, u ovom sistemu oznaene kao A i B uticaji. A uticaji su uticaji koje stvara ivot. Oni nastaju u okviru ivota mehanikog oveanstva, iz interesa biznisa, pravljenja profita, nauke, sporta, politike, iz interesa osvajanja, intriga, kriminala, mo i, iz interesa bogatstva, poloaja, imida i imetka i od svih neophodnih interesa: hrane, odevanja, zakona reda, itd. Samo je potrebno da otvorite novine i videete ta su A uticaji i razumeete kako ih stvara ivot i kako nastaju u okviru ivota oveanstva. Svi ovi interesi razvijaju linost, i vremenom iz linosti, a posebno lane linosti, drugi interesi se raaju koji postaju deo ljudskog ivota i koji su takoe A uticaji. Ali takoe postoje i uticaji sasvim drugaije vrste, koje ovaj sistem naziva B uticajima. Oni ne nastaju od ivota. Njihov izvor i poreklo su drugaiji. Oni nemaju veze sa biznisom, stvaranjem novca, politikom, sportom, itd. Oni dolaze izvan kruga mehanikog ivota. U svim dobima i u sva vremena moemo nai dokaze o njihovom postojanju u odreenoj vrsti literature, u odreenim religioznim idejama, u mnogim drevnim spisima, u uenjima koja su sauvana za nas, esto preruena u simbole, u alegorije, u bajke, itd. Veoma je fascinantno iskustvo za bilo koga ko je postao blizak sa idejama Rada i ko je poeo da razumeva stvari od stvarnog znaaja otvorivi knjigu staru recimo hiljadu ili dve hiljade godina ili ak vie, da nae reenice koje su, da tako kaem, ist rad. ta je objanjenje ovoga? Zato je pozadina ideja ovog sistema tako velika? ta to znai? To pre svega znai da ovaj sistem Rada koji izuavamo nije nita novo. Nita novo u smislu da nije neto to je ovaj ili onaj ovek stvorio nedavno i smislio u svojoj glavi kao da pravi neku modernu psiholoku teoriju. Ovaj sistem koji izuavamo je prezentovan u obliku adaptiranom za ovo vreme, neega to je davno shvaeno, i davno izuavano, o oveku i njegovim unutranjim mogunostima. Shvaeno je i poduavano ne samo od poetka znane istorije, koja je samo krai deo ukupne ljudske istorije, nego i dugo pre toga, dostiui nas samo u obliku legende, mita ili alegorije. Isto uenje je uvek bilo dato, ali je dato u razliitim spoljanjim oblicima, odeveno razliito, shodno okolnostima, shodno vremenu i shodno prirodi ljudi ili rase kojoj je u odreenom trenutku dato. Menjalo se samo u odnosu na stanje 21

ljudi tj. na njihov nivo bia i dubinu njihovog sna kroz predmete spoljnih opaanja i samim tim kroz mogunost njihovog unutranjeg razvoja. Svi tragovi u istoriji u odnosu na ideje da je ovek sposoban da dosegne neto od neprocenjive vrednosti, blago koje ne moe biti procenjeno, kroz unutranji Rad na sebi, predstavlja ono to smo u ovom sistemu nazvali B uticajima. Poto se oni ne odnose na ivot, njihovo postojanje u ivotu je neobjanjivo, sem ako shvatimo da su oni neophodni za oveanstvo sem ako oveanstvo ne eli da sasvim izumre u mrnji i destrukciji, to je mogunost koja nam je sada blia nego ikad. U sledeem komentaru govoriu o izvorima i poreklu B uticaja u svetlosti ideja koje ovaj sistem poduava. Ali ako iko eli da pita za jasan primer B uticaja koji sada postoje u ivotu, neka uzme za primer Novi Zavet ili radije etiri Jevanelja, koja sama za sebe sadre u enje Hrista, ili neka uzme samo pisanu re Hrista. Bie mu o igledno da ideje sadrane u ovim reima nisu sline idejama koje pripadaju A uticajima npr. novinama i oigledno govore neemu razliitom od obinih ciljeva i interesa ivota, iako na suptilan nain, imaju veze sa njima. Dovoljno je da se osvrne na ono to su ga uili da se bori protiv mrnje i da gleda na sebe i zapazi kakav je on sam. Do sada smo videli da je ovaj sistem Rada jedna organska celina i da je svaki njegov deo ili detalj, kao to je detalj o samoopravdavanju, povezan sa idejama koje su oduvek postojale i koje su poduavane u svakom dobu. Te ideje i ta uenja uvek su ista. Uvek su o transformaciji ivota. One nisu o ivotu i ivotnim interesima, ve o transformisanju sebe u odnosu na sve to vam se dogaa u svakodnevnom ivotu, u svetlosti nove grupe ideja, sasvim novog cilja i sasvim novih napora. A kada ponete da pokuavate sve ovo, setite se da po injete da radite neto to je oduvek predavano onima koji su u stanju da razumeju i da je znaenje onog to radite tako veliko, tako duboko, tako veno, i da ako moete uhvatiti samo bljesak toga, vae emocije e se probuditi i videete u asu ta znai vrednovanje Rada, ta se misli pod veim umom, i ta se misli pod spavanjem oveanstva.

Komentari IV Berdlip 24. jun, 1941 O A, B i C Uticajima Deo II. Proli put smo diskutovali o postojanju dve razliite vrste uticaja u ivotu, koji se zovu A i B uticaji. U ovom komentaru govorimo o potrebi povezivanja bilo kog dela ili detalja ovog sistema sa celokupnim znaenjem. Da bismo stekli snagu da radimo, ono to radite u Radu na sebi mora da ima smisla i to vie smisla ovaj sistem uliva u vas tj. to vie ovaj sistem za vas znai i to ga bolje vrednujete vie ete snage iz njega izvlaiti. Ako ne vrednujete Rad, ako ga radije podvrgavate sumnji, ako zapravo nikada o njemu ne mislite, i kako vreme odmie ne trudite se da otkrijete znaenje Rada na planu Znanja i Bivanja (Bia), onda to god da radite u odnosu na Rad nee imati nikakvo znaenje za vas i samim tim ete ostati bez snage. Kao to i sami znate, da ako neto ima intenzivno znaenje za vas ono stvara snagu u vama, ali ako neto nema nikakvo znaenje za vas, tada nema ni snage. Sada govorimo o uoptenom znaenju Rada tj. u najoptijem smislu. U vezi sa tim neophodno je da govorimo o izvorima B uticaja. Kao to Deo I. kae, B uticaji ne nastaju u okviru ivota kao to je to sluaj sa A uticajima. Njihovo poreklo je iz izvora van mehanikog ivota. U stvari, njihov izvor su C uticaji. ta ovo znai?

22

Kao to znate, u uenju ovog sistema rada, postojanje oveanstva nije uzeto celokupno, tj. na istom nivou bivanja. Ljudi se dele na razliite kategorije. Postoje sasvim razliite kategorije ljudi. Pre svega, u krugu mehanikog oveanstva, kako ga zovemo, postoje ovek br. 1, ovek br.2, i ovek br.3. Odnosno, to su kategorije ljudi u kojima je iskorien samo jedan centar Instiktivno-motoriki centar u sluaju oveka br. 1, Emocionalni centar u sluaju oveka br. 2 i Intelektualni centar u sluaju oveka br. 3. Nazivamo ih Instiktivnomotoriki ljudi, Emocionalni ljudi i Intelektualni ljudi zbog toga to su prvenstveno jednocentrini ljudi, tj. sve vide razliito, svako sa razliite strane, i razliitog centra. Zajedno, oni formiraju krug mehanikog oveanstva koje je okarakterisano injenicom da se ivot ljudi ovog kruga bazira na nasilju, meusobnom nerazumevanju, kao i nerazumevanju samih sebe. To se nekad zove krugom pobrkanih jezika ili Babel, u kojem uvek moraju da postoje nesporazumi, sukobi, progoni, patnje i ratovi svih vrsta i koji nikuda ne vode. Sledei je prelazni krug koji ini ovek br. 4. Ovaj krug ne nastaje u ivotu ve je rezultat Rada. ovek br. 4 je razvijen u svim obinim centrima i nije jednostran i zbog toga se zove balansirani ovek. Ljudi br. 4 po inju da razumevaju jedan drugog i da prevazilaze nasilje u sebi. Onda sledi krug svesnog oveanstva koji ine ovek br 5. br. 6 i br. 7. koji se meusobno razumeju, koji nisu zasnovani na nasilju i nisu samo razvijeni u niim, obinim centrima, nego imaju, manje ili vie, mo svesti koja obuhvata vii Emotivni i vii Intelektualni centar. Ovi centri prenose uticaje na koje je mehaniko oveanstvo tj. uspavano oveanstvo neosetljivo, tanije, koje ono ne moe da uje. Oni dolaze iz kruga svesnog oveanstva kojem B uticaji pripadaju. Ali oni ne nastaju kao B uticaji ve kao C uticaji. Samo onda kada se poseju u mehaniki ivot oni postaju B uticaji. Ovo se dogaa zato to C uticaji ne mogu da opstanu u mehanikom ivotu, nego moraju da budu modifikovani i izmenjeni na takav nain da samo priblino slie svojoj izvornoj formi. Ba kao to ideje i emocionalne percepcije pripadaju viim centrima i ne mogu biti uhvaene ili shvaene formativnim centrom, tako i svesno u enje ne moe opstati u sferi mehanikog ivota kao takvog. Ali mogu se ouvati i preneti putem kola koje imaju direktnu vezu sa ljudima koji su dostigli taj stepen unutranje evolucije i svesti koja pripada svesnom krugu oveanstva. U ovim kolama, C uticaji mogu da postoje i mogu biti preneti usmeno tj. putem usmenog predanja - sa jedne osobe koja razume na drugu koja poinje da razumeva i tako do druge osobe koja jo ne razume. Ovaj lanac mora postojati. I u tom sluaju, ovi uticaji se usmeno mogu preneti kao C uticaji, sa jedne na drugu osobu. Uzmimo na primer Jevanelja. Kao to smo rekli u Delu I. komentara o A, B i C uticajima Jevanelja predstavljaju jedan primer B uticaja. Nekada ljudi postavljaju sledee pitanje: Zato su, pitaju oni, Jevanelja primer B uticaja? Sigurno da je Hrist bio svestan ovek? Zato onda Jevanelja nisu primer C uticaja? Moramo imati u vidu da su Jevanelja nastala davno posle Hristove smrti od 50 do 100 godina kasnije. Nije sigurno ko su bili njihovi autori. Netano je misliti da su oni prosto zapisi na licu mesta sainjeni od oevidaca. Luka, na primer, nikad nije uo Hrista. On je bio Pavlov uenik koji naravno nikad nije uo Hrista, i koje bio u sukobu sa kolom u Jerusalimu i koji je svoje uenje stekao u nekoj koli u Damasku. Ali nema potrebe da se ide u istorijska pitanja. Treba samo pro itati Jevanelja i videete da je Hrist poduavao svoje uenike privatno i samo je u izvesnoj meri govorio javno, i skoro uvek u formi parabole. U Jevanelju po Mateju, nakon to je pomenuta parabola o Sejau, reeno je da su uenici pitali Hrista zato govori ljudima u parabolama: I on je odgovorio i rekao im, vama je dato znanje tajni carstva nebeskoga, ali njima nije. Jer ko god ima, njemu e biti dato i imae izobilje; ali ko nema, od njega e biti uzeto i ono to ima. Zato im govorim u parabolama; jer gledajui ne vide i sluajui ne uju, niti razumeju. (Matej 13; 11-13) Carstvo Boije je krug svesnog oveanstva. To znai, krug onih koji su se razvili iznad nasilja i ije je znanje praktino tj. ono to znaju oni i ele, imaju Volju za tim, tako i ine krug onih koji razumeju jedan drugoga jer govore zajednikim jezikom (setimo se da i mi u ovom radu uimo zajedniki jezik). Svako zna i osea da mora postojati mesto, drutvo, neka 23

bia koja ive bez meusobnog nasilja, kritike, mrnje ili netrpeljivosti. Citirau s tim u vezi deo iz Muhamedanske ezoterine literature. Uenik je doao Muhamedu za instrukciju. Muhamed je rekao: ta je sutina vere i kako u stvari ti to razume? Uenik ree: Video sam Pakao i Raj tri puta u jednoj viziji. U Paklu svako je napadao svog suseda. U Raju su jedan drugog poseivali. Muhamed ree: Dobro si video. Dovoljno sam rekao u ovom komentaru sada da bih vam pokazao ta je vrhovno znaenje rada. Svako ko eli moe da ita i da razmilja za sebe o parabolama u Jevaneljima, o Carstvu Nebeskom tj o svesnom krugu oveanstva. Ove parabole su vrlo izuzetne kad o njima razmiljate iz perspektive Rada. Za Rad je neophodno da se shvate fragmenti uenja koje je dato u Jevaneljima. Onda je mogue da se razume zato se u ovom sistemu kae da mi iznad svega teimo Svetlosti a Svetlost znai Svest. Teimo da Svesno ivimo i da postanemo vie svesni. ivimo u mraku zbog nedostatka svetlosti svetlosti svesti i u ovom Radu teimo da osvetlimo sebe. Sve to ovaj sistem kae o Radu na sebi o Pamenju sebe, o borbi sa negativnim emocijama, o unutranjem pridavanju znaaja, o pravdanju sebe, itd. ima svoj vrhovni Cilj da oveka uini vie svesnim - da se svetlost spusti u njega. I ta svetlost je veoma neobina stvar. Pre svega moramo postati svesniji sebe da bi postali svesni drugih. Ovo je udno iskustvo. Ovim mislim da je pravac u kojem nas Rad vodi kroz rast svesti, uveavanje svesnosti, nije uopte pravac u kojem moete zamisliti nekog ko spava, osobu koja zna samo za obinu svest tj. prva dva stanja svesti u kojima oveanstvo ivi. Postati svesniji sebe je udno iskustvo. Postati svesniji drugih je jednako udno, ako ne i udnije. ivot koji ivite sa strastima, ljubomorama, zlobom, mrnjom, otporom, itd. postaje potpuno smean. U stvari, udite se ta se kog vraga do sada radili ceo svoj ivot. Pitate se: Jeste li sili sa uma? Da, tano. U dubokom snu u kome ivimo, u svetlosti Nebeskog Carstva, svi smo mi potpuno ludi i ne znamo ta radimo. Rad poinje da vas ui ta da radite. Probuditi se to je cilj Rada. I za oveka koji se probudi ak samo za jednu malu stvar koju rad poduava, znai da on vie nije isti ovek. U tom smislu Rad nas menja. Ali Rad ne moe da promeni nikog ukoliko on nije osetio njegovo znaenje. U poetku, moete da oseate znaenje Rada kroz druge, ali doe vreme kad morate da osetite to i kroz sebe. I onda svaki detalj Rada postaje iv za vas jer ga vidite kao knjigu instrukcija, kao plan, kao mapu ili kao kompas, koji morate da sledite ako elite da se probudite ka drugom ivotu i drugom nain u ivljenja na ovoj planeti. Uzmite jednostavan primer ove instrukcije: ne identifikujte se. Sledite ovu instrukciju. Sledite je do kraja i vidite ta se dogaa i kakve promene se dogaaju u vama i kakva svetlost poinje da stie do vas. Ali ako ovaj Rad nema stvarno zna enje za vas i ako znaenje ivota daleko vee i mnogo realnije za vas nego znaenje Rada, onda se nikakva promena u vama nee nikad dogoditi i vi ete samo eleti iskustvo svakodnevne ivotne emocije i ostaete u krugu mehanikog ivota, u krugu konfuzije, tekoe, sukoba, razo arenja, komplikacija i rata.

ovek nije jedno ve mnotvo

1) Ako ovek sebe uzima kao jedno, nikakva borba u njemu ne moe da se razvije. Ako se u njemu ne razvije borba, on ne moe da se menja. Zato je to tako? 2) Ako ovek pretpostavi da u njemu postoji samo jedna stvar koja dela, misli i osea tj. jedno ja on onda ne moe da razume da mora da postoji jedna stvar koja komanduje, a druga koja se pokorava. 24

To znai, da ako ovek sebe smatra za jedno, nita ne moe u njemu da se promeni. Rad kae: Ukoliko se ovek ne podeli na dvoje, on ne moe da se pomeri sa mesta gde se nalazi tj. on ne moe biti razliit u sebi. 3) Ako je ovek toliko hipnotiziran i stoga tako uspavan da misli da je jedno, on ne moe da primi ideje ovog Rada. Koji je cilj praktinog dela Rada tj. ideja i instrukcija koje se odnose na Rad po sebi? Taj cilj je da uini da ovek Radi na sebi tako to e podeliti sebe na radnu stranu i na mehaniku stranu tj. da posmatra sebe iz ugla ideja Rada. U tom sluaju, posmatrajua strana gleda na posmatranu stranu. Tako ovek postaje dva posmatrajua strana i posmatrana strana. 4. Ako ovek misli da je jedan i jedinstven, i da je uvek isto ja kad dela i kad misli, kako moe da posmatra sebe? Ne moe, jer on zamilja da je jedan i tako nema ta da posmatra u sebi. U tom sluaju, ovek esto veruje da posmatranje znai posmatranje neeg van njega npr. autobusa, ulica, ljudi, prizora, itd. Ali Samoposmatranje nije uinjeno putem spoljanjih ula koja pokazuju samo ta ovek nije tj. spoljanji svet. 5. Ukoliko Rad u oveku nije utemeljen putem Posmatrajueg ja, nita se u njemu ne moe promeniti. Posmatrajue ja ima vii, unutranji smisao od ivota. Ali ako Posmatrajue ja nije podstaknuto dubinom kontinuiranog i obnavljajueg razumevanja Rada, ono slabi i pod stresom, spoljano-ivotnih okolnosti, bledi onda se ovek prosto nae ponovo u ivotu i ako je ivot udoban u odnosu na njegove line interese, on ne pati. 6) Cilj stvaranja Posmatrajueg ja je da pomogne oveku da ima oseaj neeg mnogo vie unutranjeg, tako da on moe da posmatra ono to je vie spoljanje u njemu samom (spoljanje ne u smislu spoljanjeg ivota, nego neto u njemu, u njegovoj linosti, u Donsonu, ako se zove Donson). Dok god Posmatrako ja nije utemeljeno tj. god dok ovek nema volju da posmatra sebe (i to sebe ne kao neto u spoljanjem, ulno-opaajnom ivotu, njegovu kuu, njegov nametaj, njegov novac, njegove veere, njegovu batu, njegov posao, njegov drutveni poloaj, njegova odlikovanja, njegov pedigre, njegovu odeu, itd.) dok god ne zapone ovaj unutranji in, nita u njemu ne moe da se promeni. On ostaje ista osoba. 7. Posle due vremena u Radu, unutranji sistem, koji poinje voljnim Samoposmatranjem tj. iz voljnog Posmatrajueg ja poinje in i kontrola mehanikog oveka. On to postie tako to oko tog Posmatrajuceg ja po inje da okuplja sva ona ja u Linosti koja ele i mogu da rade. Ta faza je poznata kao Zamjenik Nadzornika. Ako ovo potraje uprkos iskuenjima, neto vrlo neobino poinje da se dogaa. Iskuenja, u ovoj prvoj fazi Rada, su jedino borbe sa sumnjama, zlim interpretacijama, uvredama, neodlunou, traenjem greke, postavljanjem zahteva, itd. nikakva druga iskuenja ne postoje u ovoj fazi. To je ono gde ovek mora prvo biti iskuan da se vidi da li je uopte podoban za neko dalje buenje. Posmatrajue ja skuplja se oko onih ja koja mogu da rade i razumeju Rad. Ona formiraju malu grupu ja koja se zove Zamenik Nadzornika, koji mora da se bori, ne samo sa Lanom Linou, nego i sa nerazvijenom Esencijom. Ako Zamenik Nadzornika, uprkos nebrojenih poraza, postane dovoljno jak, Nadzornik se pribliava. Nadzornik pripada neemu to je iznad oveka. Prvo dolazi u bljeskovima i esto kad se priblii, ljudi imaju velike spoljanje tekoe ili tekoe sa borbom protiv negativnih stanja u obliku bolesti, itd. Nadzornik dolazi sa drugog nivoa. Da bi primio Nadzornika ovek mora da proe kroz unutranju preraspodelu, novi raspored u njegovom umu, ili ak i preraspodelu njegovih modanih elija. Ali ovo se uvek dogaan na najpovoljniji mogui nain koji ovek moe da podnese. Rad se sastoji u dolaenju u dodir sa viim centrima. Ali oni rade na svoj nain i tome prethodne nune promene u oveku. ovek ne moe sam da stvori te promene jer on nita ne zna o novim vezama koje su neophodne. 25

Promene u njemu se dogaaju kroz individualni Rad i kroz borbu Zamenika Nadzornika u njemu tj. ono to u oveka pokuava da ue odozgo, donosi ove promene kada do e vreme za to. Jednom kad se ta promena dogodi, ovek vie nije isti ovek. Njegovo oseanje Ja je drugaije. Njegove ideje i misli, njegovo razmiljanje i njegove akcije, su druga ije. On je podvrgnut skrivenoj unutranjoj samoevoluciji. On se ponovo rodio kao to kae Jevanelje. Ali sve to nije mogue ukoliko ovek u sebi ne uspostavi Posmatrajue ja, koje pomae Radu putem samostalnog razumevanja, to znai grupisanja drugih ja oko Posmatrajueg ja, tako da je mala grupica ja zvana Zamenik Nadzornika okupljena u haosu unutranjeg ivota. Ali naravno, ako ovek ostane u uverenju da je jedno i da samo moe biti jedno, i da je zauvek jedno koji radi, osea, misli, govori, itd., sve to je reeno gore ostaje neostvarivo.

Birdlip, 7. juli 1941

Beleka o Pamenju Sebe

Korisno je sebi nainiti podsetnik u glavi ta je praktian rad. Najvanija stvar je Pamenje Sebe. Morate da pokuate da se setite sebe bar jednom dnevno, i morate da to radite voljno, iz vas samih. Sav Rad na sebi na kraju krajeva zavisi od Pamenja Sebe. Samo pola minuta je potrebno, i ak ako se ne sastoji ni od ega drugog osim zaustavljanja svojih misli i pokuaja da se sve relaksira, bolje je nego nita. Nemojte da mislite o Pamenju Sebe, nego ga radite. Ispoetka je najbolje da se to ini u neko odreeno vreme koje sami odredite. Prvi znak da to radite ispravno je ako imate jasan oseaj da neka sila ulazi u vas i kao da se neto otvorilo u vama. im ovo osetite, zaustavite se. Morate smesta da se zaustavite i da o svemu zaboravite. Drugi oblik Pamenja Sebe je kada iznutra u sebi sve zaustavite, unutranji stop.1 Ovo se radi u vezi sa Samoposmatranjem. Na primer, posmatrate da po injete da govorite na odreeni mehaniki nain, ili da vas neko nervira, itd. Tada uinite unutranji stop, ali to morate da uradite potpuno, kao da se neto odseklo. Nema veze ako ono to ste zaustavili opet kasnije doe. elim da kaem pre nego to nastavim da celo Samoposmatranje treba da bude praeno sa odreenim stepenom Pamenja Sebe. Seanje zato posmatrate sebe i oseanje prisustva Rada u vaim mislima, dok posmatrate sebe, je u izvesnoj meri Pamenje Sebe. U stvari, to dovodi Ugljenik 12 do mesta u ljudskoj maini gde nastaje Prvi Svesni ok. Sledee dolazi praktian rad na centrima. Dozvolite a vas podsetim, da sav Rad znai napor. Rad na Intelektualnom centru
1

Autor ovdje misli na vebu koja se zove STOP veba, ali koja se radi uz pristustvo Uitelja. Veba se radi na komandu STOP. U tom momentu zaustavljate se u potpunosti u poloaju u kojem ste se nali i intezivno posmatrate celokupnog sebe, zajedno sa posmatranjem, motori kog, emocionalnog i intelektualnog centra i svim reakcijama koje se zbivaju u vama. Veba se radi sve dok ne doe nova naredba KRENI ili u vidu neke druge rei koja je dogovorena. U ovom sluaju, unutranje STOP vebe, vi imitirate taj nain, ali u mnogo manjem obimu nego kada je prisutan Uitelj. Trenutno zaustavljate unutranje procese sa intezivnim Samoposmatranjem i Pamenjem Sebe.

26

Svako treba da ima intelektualni rad odreene vrste. Bilo koji oblik miljenja koji zahteva da panju usmerimo na svesni deo Intelektualnog Centra, kao to je miljenje o neemu to ste uli i pokuavate da se setite, itanje knjige koje zahteva panju, ak i pisanje pisama ili pregledanje rauna, itd., itd. Postoji izreka u Radu, da svako mora, svaki dan, da koristi mozak.

Rad na emocionalnom centru Posmatranje i unutranje odvajanje od svih vrsta suptilnih depresivnih stanja za razliku od oiglednijih negativnih emocija, zaustavljanje fantaziranja, rad na negativnim stanjima, korienje Intelektualnog Centra da se seti ta je tano reeno, za razliku od onog ta se zamilja: sve to je rad na Emocionalnom Centru. Rad na Motorikom Centru Svako, u svom svakodnevnom ivotu, treba da ima neki oblik rada koji zahteva Motoriki Centar. Odreeni napor tela je neophodan i mora biti voljno uinjen. Ako neto radite voljno, radite to iz sebe tj. radite to svesno; i sve to je svesno uinjeno sauvano je za vas pripada vama. Ono to nevoljno radite, ili prosto zato to vam je tako reeno, je gore od beskorisnog. Morate da kaete sebi da uinite odreenu stvar. Ponavljam, ako stvari radite mehaniki, nikakvu korist iz toga nemate. Rad na Instinktivnom Centru Ovo, u ovoj fazi, nije neophodno jer Instinktivni Centar je mnogo pametniji od nas i zna mnogo vie nego mi, ali ako je neto pogreno sa telom, tj. ako je telo moda bolesno, moramo pokuati da pomognemo Instinktivnom Centru koliko god moemo. Instinktivni centar regulie unutranji rad fizikog tela i upozorava nas da neto nije u redu, ili putem bola, ili putem nelagode. Jedna od najgorih stvari jeste meati se u rad Instinktivnog Centra kad za to ne postoji razlog. Naravno, mnogo toga je u ovoj kratkoj beleci izostavljeno. Ali svako od vas mora da pokua da sebi napravi neku beleku ovakve vrste i primeni je tokom dana. Setite se, da kad ne moete da radite na jednom centru, moete na drugom. Pored vaeg generalnog Cilja treba da imate, manje-vie, tri pod-cilja povezana sa Intelektualnim, Emocionalnim i Motorikim Centrima.

Koncept Savesti u Radu

Svest i Savest su sline u njihovim sferama odnosa, jedna postoji u Intelektualnom Centru, druga u Emotivnom Centru. Svest je Znanje svega zajedno. Savest je Oseanje svega zajedno. Savest

27

Kao to znate, u eksperimentu religije, kao metod prenoenja uenja od Svesnog ka uspavanom oveanstvu, jedan od izvora neuspeha je taj to svaka osoba postavlja svoje dogme kao apsolutnu istinu, tako da se, naposletku, ljudi progone, preziru, ili ubijaju jedni druge u ime Boga. Oni ovo mogu da ine veoma priljeno i da to sve proglaavaju aktom Svesti. Ali, ovo je lana ili Mehanika Svest i ona je formirana u Linosti. Ta Lana ili steena Svest nije bazirana na unutranjem razumevanju. Ona je u vezi sa Lanom Linosti te je stoga osjeaj zasluge, da je neko ispravniji i bolji od drugih, i da su drugi, koji imaju drugaija religiozna uverenja, inferiorniji i greniji i samim tim dostojni prezira i zasluuju da budu ubijeni. Razlika izmeu Istinske Savesti i Mehanike ili Lane Savesti je u tome to je Istinska Savest ista u svim ljudima i govori istim jezikom unutar svih ljudi. Mehanika ili Lana Savest je razliita kod razliitih ljudi, shodno njihovoj nacionalnosti, vaspitanju, obiajima, uverenjima, i slino. Kada bi svi ljudi bili budni, Istinska Savest bi govorila iz svih i svi oni bi se slagali jedni sa drugima, jer bi meusobno govorili (odnosili se) na isti na in jedni prema drugima. Istinska Savest postoji u svima ali je duboko zakopana i tako van domaaja. Linost je narasla preko nje i kao rezultat toga na oseaj, na doivljaj sebe, je pomeren u Linost. Zbog toga je nemogue osetiti sve zajedno i bilo bi nepodnoljivo kada bismo to oseali u stanju u kakvom jesmo. Osetiti sve zajedno bi znailo da smo svi jedno. Ali Linost je podeljena na male delove. Osnovna stvar koju moramo shvatiti u vezi Linosti jeste da je ona mnotvena. Zbog toga se oseate as ovako, as onako, ali odvojeno, ne u isto vreme a da se toga i ne seate ba kao to u ovom trenutku mislite jedno, a onda neto sasvim drugo, ili se ponaate as na jedan nain, a ve sledei trenutak, na drugi nain. I svakom ovom kaleidoskopu u pokretu unutar vas vi kazete ja. Tj. vi zamiljate da ste jedna te ista osoba. Dok god ovek uzima samog sebe kao jednu osobu on ne moe da se pomeri sa mesta gde se nalazi. Da bi se, u vama, probudila Savest morate poeti da uviate sopstvene kontradikcije. Ali ako se trudite da vidite kontradiktornosti u sebi tako to uzimate sebe kao jednu osobu, neete nigde stii. U stvari, staete sami sebi na put, umesto da se sklonite u stranu, i to e u vama stvoriti nemoguu situaciju. To bi bilo kao da verujete, da je sve to vidite ispred vas, deo vaeg tela. Ono to naroito spreava oveka da vidi kontradiktornosti u samom sebi, su Odbojnici. Na mestu Istinske Savesti ovek ima Vetaku Savest ili Odbojnike. Iza svakog oveka stoje godine i godine pogrenog i glupog ivota, preputanja svakoj vrsti slabosti, spavanja, neznanja, pretvaranja, nedostatka truda, besciljnosti, zatvaranja oiju (okretanje glave u stranu) s ciljem da se izbegnu neugodne injenice, stalnog laganja samog sebe, zlostavljanja i okrivljavanja drugih, i traenja greke u drugima, samoopravdavanja, unutranje praznine, pogrenog govora, itd. Kao rezultat toga, ljudska maina je prljava i pogreno radi. I ne samo to, nego su i vetaki aparati stvoreni u njemu zbog krivog naina rada. Bez obzira koliko ovek hteo da se probudi i postane neko drugi i samim tim vodi drugaiji ivot, ovi vetaki aparati ometaju njegove dobre namere. To to nas ometa, ti vetaki aparati, nazivaju se Odbojnici. Kao kod odbojnika na eljeznikim vagonima ije je delovanje da umanje ok sudara. Ali u sluaju odbojnika u oveku, njihova svrha je da spree dve kontradiktorne strane njega samog, da zajedno dou u njegovu svest (njegov svesni deo uma). Odbojnici nastaju postepeno i mimo volje delovanjem ivota oko nas, ivota u kojem ivimo. Njihova svrha je da spree oveka da osea Savest tj. od osjeaja sve zajedno. Npr. veoma jaki odbojnici postoje izmeu svianja i nesvianja, izmeu naih ugodnih i neugodnih osjeanja. Da bi slomili odbojnike potrebno je da posmatramo sebe tokom dueg perioda i zapamtimo kako smo se oseali u razliitim trenucima. Tj. neophodno je da vidimo obe strane odbojnika u isto vreme, da vidimo kontradiktorne strane nas samih koje su odvojene odbojnikom. Jednom, kada je odbojnik slomljen, on ne moe da se ponovo formira. 28

Odbojnici ine ovekov ivot mnogo lakim. Oni ga spreavaju da oseti Istinsku Savest. Ali takoe, oni ga spreavaju da se razvija. Unutranji razvoj zavisi od oka. Samo ok moe da oveka izvede iz stanja u kojem se nalazi. Kada ovek spozna (uvidi) neto u sebi, on pretrpi (doivi) ok, ali prisustvo odbojnika e ga spreiti da bilo ta spozna. Odbojnici su stvoreni da ublae okove. to vie posmatra sebe, ovek ima vie izgleda da pone da zapaa odbojnike u sebi. To je jednostavno zato, to vie posmatrate sebe to ete vie hvatati snimke samih sebe u celini. Ako posmatrate razliite trenutke svog ivota, nakon nekog vremena steknete uvid o sebi u nekom odreenom vremenskom periodu, videete sve zajedno tj. svest o samom sebi e se poveati. Ali, prvo morate pokuati da posmatrate sve u sebi u datom trenutku emocionalno stanje, misli, oseaje, nameru, poloaj tela, pokrete, ton glasa, izraze lica, itd. Sve ovo mora biti fotografisano zajedno. To je potpuno Posmatranje i iz ovoga zapoinju tri stvari: (1) nova memorija o samom sebi, (2) kompletna promena koncepta koje je neko imao o sebi, (3) razvoj unutranjeg okusa u odnosu na kvalitet onog to se iznutra posmatra. Na primer, pomou unutranjeg okusa moete prepoznati da laete ili da ste u negativnom stanju bez nekih potekoa, iako se, pravdate pred samim sobom i protestujete da vi to ne radite. Sve zavisi od toga da li posedujete unutranju iskrenost ili ne. Ako ne posedujete, najbolje je da odustanete od Rada. Za unutranji okus moemo rei da je udaljeni poetak Istinske Svesti, jer to je neto to prepoznaje kvalitet neijeg unutranjeg stanja. Posmatranje sebe i unutranji okus nisu isto, ali imaju neke dodirne take. to bolje razumete Rad, on je pravilnije uspostavljen u vaem umu uvianjem njegovog znaenja on sve vie prelazi u Istinsku Savest. Ponekad se kae da ako smo imali trenutak Istinske Savesti, Rad bi bio nepotreban, jer bi to ve znali.

Komentar Berdlip, 19. juli 1941 Nekoliko misli o ratu sa stanovita Rada Deo I.- Rat je dogaaj koji uvlai ljude u svoj vrtlog hteli oni to ili ne. Ljudi, me utim, zamiljaju da su slobodni. Ceo ovekov ivot je zasnovan na ideji da on ima slobodu izbora. Kad bi ovek mogao da vidi jasno da je mehanian tj. da nije slobodan ne bi mogao to da podnese. Neophodno je razumeti da je oveanstvo na zemlji podvrgnuto pod 48 zakona, i da je svaki ovek zapravo pod 96 nivoa zakona. To je na prvi pogled teko da se vidi sem ako se setite Zraka Stvaranja (nastajanja) i shvatite iz njega da je deo pod kontrolom vie zakona, nego celina. Meutim, injenica da je ovek na zemlji pod kontrolom vie zakona moe biti u naelu shvaena. Ti zakoni ili uticaji, neki neprijatni neki prijatni, ili koji se ukrtaju i formiraju razliite kombinacije, uzrokuju dogaaje koji sainjavaju dramu ljudske egzistencije na povrini zemlje. Pre nego to se neki dogaaj desi, sasvim je lako zamisliti da je ovek slobodan od njega. Ali kad se dogaaj desi stvar je drukija. To je kao da nas privlai, da uvue to je mogue vie u svoju zonu, i da se njima hrani. Ljudi zaborave ta su mislili. Dogaaj ih privlai u svoju sferu uticaja. Putem odbojnika i samoopravdavanja, oni ulaze u dogaaj i podleu pod njegovu snagu. ovek moe da odlui da nikad vie nee uestvovati u nikakvom ratu. Siguran je da nee. Ali kad doboi ponu da udaraju, kad uas i ludilo rata ponu i on ih vidi ili ita o njima, on zaboravlja svoje ranije odluke. I to je isto ne samo sa dogaajima na skali rata, nego i o dogaajima na skali dnevnog ivota. Postoje, na primer, kolektivni dogaaji tj. dogaaji koji impliciraju nacije, ili jednu naciju, kao to su ratovi i revolucije. A na drugom kraju skale su su mali ciklusi dogaaja koji formiraju privatni ivot obinog oveka koji se okreu kao mali tokovi, ponavljajui se neprekidno tj. na isti nain, manje-vie, dok god ovek ne pone da se bori sa samim sobom i da se menja. I iako niko u 29

stvari nije zadovoljan svojim ivotom, on ne vidi da je njegov sopstveni nivo bia taj koji privlai njegov odreeni nain ivota tj. taj ponavljajui ciklus malih dogaaja. Kolektivni dogaaji naime, dogaaji koji uvlae milione ljudi su kao veliki to kovi. Ali ovekov ivot je kao mali toak koji se negdje okree, u velikoj maini veih i manjih tokova i svi ti tokovi, mali i veliki, formiraju ivot, koji sve nas vozi. Ovaj Rad govori esto o neophodnosti da se izolujemo od kolektivnih dogaaja. Sa njima smo povezani stavovima i nevidljivim nitima. Neophodno je izolovati se od kolektivnih dogaaja da bi se izmenio stav u sebi. Uspostavljanjem pravog stava prema Radu, mehaniki formirani stavovi se mogu videti i menjati, ili se menjaju sami od sebe. ovek moe samo da posmatra odreeni deo sebe putem nekog drugog dela. Sam deo ne moe sebe da posmatra. Da bi se posmatrao ovek mora da stoji odvojen od onog ta posmatra. Ceo sistem Rada i sve njegove ideje, koje pripadaju drevnom uenju o oveku, njegovom moguem razvoju i unutranjoj slobodi, daje potpunu mogunost samoposmatranja tj. ovek posmatra sebe iz uenja, ideja i znanja Rada. ovek u ivotu to ne moe da uradi, jer je on formiran od ivota i stoga moe samo da posmatra sebe sa gledita koja pripadaju ivotu. U ovom sistemu se kae, da je rat uzrokovan vanzemaljskim uticajima, ne ljudima. Kae se jednostavno, da planetarni uticaji uzrokuju rat na zemlji. Ali dodaje da ti uticaji kreiraju rat nad usnulim oveanstvom. Zbog toga to je ovek tako duboko u snu, ti uticaji deluju na njega na poseban nain. Da je budan, oni bi delovali na njega drugaije. Najvea greka i najvea nepravda, koju inimo u odnosu jedan prema drugome, je to zamiljamo da je svako svestan. Ovaj Rad takoe kae da se u ivotu sve dogaa. ini nam se da ovek ini i da moe da dela, ali to nije sluaj, nego samo privid. U stvari, sve se dogaa, ba kao to se desio i poslednji rat i ovaj sadanji se deava. Ali Rad takoe kae da sve to se deava na zemlji, deava se jer ovek spava. Sve se dogaa u svetu usnulih ljudi. Sve to se dogaa, dogaa se na jedan jedini nain na koji moe da se dogodi. Milioni se ubijaju meusobno, pate neopisivu bedu, itd. zato to su bespomoni, i to sve ne vodi nigde, i ne moe nigde da vodi. Pravac koji vodi negde je buenje iz sna. U svakom malom delu vremena, neki ljudi su spremni da se probude. Ako to ne pokuaju, oni blokiraju put drugima. To izgleda kao ljestve i na svakoj preki stoje ljudi. Ako se oni koji su iznad ne kreu na gore, oni ispod njih ne mogu da se pomere. Buenje je individualni zadatak za svakoga. Ali samo nekolicina moe da se probudi u nekom odreenom momentu ili mogu da pronau mogunost koje im je ponuena. Ako oni poinju da se bude efekat se iri i drugi poinju da razumeju ta Rad i buenje znae. U svakom momentu hipnotizam ivota je veoma snaan. Cilj prirode je da ovek spava i da ga dri u temeljnom nasilju, kako bi on sluio svrsi prirode. Rad je sila koja u ivot dolazi is svesnih izvora izvan ivota. Dananji hipnotizam rata je veoma jak. Neophodno je da mu se odupremo. Da bismo se oduprli, uticaji koji do nas stiu kroz Rad, moraju da se odre u ivotu. Da bi se uticaji Rada odrali u ivotu, neophodno je konstantno misliti na njih, koncentrisati se na njihove razliite strane, svakodnevno ih obnavljati i stavljati ih u primenu. Rad mora biti iv i sve to ga dri ivim je korisno, a sve to ima suprotni efekat, je tetno. Svako od vas mora da misli ta to znai odrati Rad u ivotu, u ovo vreme, i kakav napor je potreban od strane onih koji ovaj sistem poduavaju. Samo oni koji o Radu misle ozbiljno i vide sve njegove tekoe te su shvatili, sami za sebe, kako je veoma lako da se zaboravi sve i da se padne nazad u obini ivot, mogu da shvate ta se ovde misli. Jedna stvar se moe dodati svi znate da svako mora da igra svoju ulogu u ivotu na ovom putu tj. etvrtom putu koji mi studiramo. Ali jedna je stvar identifikovati se sa onim ta ovek mora da radi u ivotu, a druga stvar je uzeti ivot kao sredstvo Rada na sebi. ivot i Rad se ne smeju meati. Ako ovek mea ivot sa Radom i ne vidi razliku, ne moe osetiti delovanje Rada na sebi. Rad e izbledeti i postati nita u njegovoj glavi. Kao to znate ovaj detalj je naglaen u mnogim itanjima koja smo imali, od kako je sadanji rat poeo. Razlog je oigledan, ali iako je to tako, lako zaboravljamo to i moramo se boriti ispo etka da zapamtimo Rad i da 30

resetujemo na um, da vidimo unutranje znaenje jo jednom i da razumemo ponovo ta je ovaj Rad i ta je ivot, i zato je ovaj Rad uvek, u ovom ili onom obliku, poduavan ljudima u svakom dobu. Iznad svega, ne smete se prilagoditi ratu nimalo vie nego to se morate prilagoditi ovom sistemu. Prilagoditi se ratu znai potonuti u san u odnosu na rat.

Nekoliko misli o ratu sa stanovita Rada

Deo II. Sve zasnovano na nasilju moe samo da stvori nasilje. Ne postoji nijedna kola pravog uenja koja poduava nasilje. ak i kola Hatha Joge, kao i sumnjiva kola DiuDicua, u stvari ne poduavaju nasilje kao metod ve prevazilaenje nasilja. esto je pogreno shvaeno i postoji jako mnogo Hatha Joga kola koje su pogrene i beskorisne. ovek prirodni ovek je zasnovan na nasilju i zato on provodi odreene planetarne uticaje na odreeni nain koji stvarju ratove. Planetarni uticaji su jedna stvar niti dobra niti loa. ovekovo unutranje stanje je ono koje ih prevodi u dobro ili loe. ovek mora da prevazie nasilje u samom sebi. To je veoma velika stvar, i ovek, pre svega, mora prouavati identifikaciju u sebi do samih njenih korena pre nego to razume ta prevazilaenje nasilja u njemu znai. Rat postoji zato to je ovek zasnovan na nasilju. Ako on prima uticaje, a ne zna kako da ih koristi i ne razume ih zbog svog manjkavog i nerazvijenog prijemnog aparata, ne moe da se suoi sa njima, oni tada prelaze u iritaciju, ljutnju ili nasilje. ovek je kao lo predajnik. On je zao zato to loe provodi. Kad ovek po ne da se bavi malim ciklusom dogaaja koji se ponavljaju u njegovom linom ivotu mnogo svesnije i ne identifikuje sa sa nekima od njih, on poinje da biva u stanju da transformie svoj ivot u malim razmerama. On prenosi malo bolje i po inje da biva malo vie slobodan od mainerije ivota od okreuih tokova koji ga okruuju. Kad bi svako to radio planetarni uticaji koji deluju na oveka ne bi tako brzo i lako dovodili oveanstvo do rata. Ljudi bi onda mogli da odole ratu. Kad rat doe ljudi nalaze razloge za njega i saglaavaju se sa tim i oseaju gotovo kao da voljno ele da imaju ulogu u njemu. Budui da ih rat, kao ogromni kolektivni dogaaj, kao vrtlog, uhvati pod veoma jak uticaj i uini da uzmu svoj udeo u njemu. Ali ako se nuda namee na oveka u tom smislu, ak ni tada ne mora da slui prirodi. Ne mora da slui prirodi ako praktikuje Karma jogu tj. ako se ne identifikuje sa onim to radi i to mora da radi. Ali ako osea da je to odlina stvar koju radi, identifikovae se i ak e ii toliko daleko da e eleti nagrade i zasluge za svoje zaslune radnje. Praktikovati ne-identifikovanje moe nekud da vodi: sluiti prirodi ne vodi nigde. Nema spoljnih nagrada za ne-identifikovanje. Sve to ovek radi u odnosu na Rad na sebi nema odnosa prema nagradama spoljnjeg ivota. Samo vi znate ta vi radite u tom smislu. Ako je pozvan da uini neto kao dobar domain, ovek mora da uini ta se oekuje od njega koliko god je mogue. Ali morate imati u vidu d da je dobar domain definisan kao ovek koji osea odgovornost i koji deluje na taj nain, ali ne veruje u ivot. Ovo je na prvi pogled neobina definicija. Razmotrimo ta ona znai s jedne strane. Dobar domain, u smislu Rada, je ovek koji postupa savesno, na primer, kao kada ima odreeni poloaj ne iz sebe, ve iz straha za svoj ugled, korist, ili u sluaju da moe da izgubi svoju vlast, itd. On ne veruje u ivot ali vidi ivot na odreeni nain i tako postupa, ali ne iz sebe. On moda radi prave stvari ali na pogrean nain. Zato je put, ili kako se jo zove Put Dobrog Domaina, tako dug i zahteva mnogo ponavljanja. Svi znate da postoji vana klasa ljudi koji vre svoje dunosti, ne zato to veruju u ivot, nego to su pod uticajem zasluge, nagrade, ambicije, moi, novca, itd.: i moda ak boljih ideala. Oni sebi sve pripisuju. Njihov stav prema ivotu omoguava im da deluju tako da izgleda kao da nisu identifikovani. Ali oni su identifikovani na njihov poseban nain. Ipak su oni veoma korisni u ivotu i esto odaju utisak iskrenog delovanja. I sami sebi izgledaju iskreno i poteno. Ali bilo kojoj situaciji koja zahteva stvarno rtvovanje njihovog poloaja itd., oni se ustruavaju i iznalaze razli ite razloge zato ne treba da delaju na ovaj ili onaj nain. Oni su u ivotu. Ali oni ne veruju u ivot. Put Dobrog Domaina je dug zato to ono to je dobro u tim ljudima 31

mora biti pomereno sa svoje osnove i mora postati stvarno i esencijalno. ovek mehaniki moe da bude veoma dobar ovek, iz linosti, ipak njegova dobrota nije stvarna. Ako ovek ispunjava svoju dunost u ivotu kao dobar domain, izgleda da se pribliio delanju bez identifikovanja. U stvari, on je jo uvek veoma daleko od delovanja bez identifikovanja. U jevaneljima Hrist, posebno napada dobrog domaina, kad napada Fariseje, i morate sami pro itati sve to je reeno o njima i njihovim zaslugama. I moda ih je Hrist napao tako jako samo zato to su oni ba ti koji mogu da razumeju i koji bi bili najkorisniji. Kao to svi znate, ovaj Rad napada lanu linost, zato to je nestvarna tj. zato to ona ne moe biti polazite unutranje evolucije. Moglo bi se na ovu temu rei jo mnogo vie, ali dovoljno je reeno da se postavi pitanje u vaem umu o ratu i o razumevanju rata iz ideja Rada.

Berdlip 24. jul 1941

Razlika izmeu Posmatranja i Samoposmatranja

Posmatrati i posmatrati sebe su dve razli ite stvari. Obe zahtevaju panju. U posmatranju panja je usmerena spolja kroz ula. U Samoposmatranju panja je okrenuta unutra i za ovo ne postoji organ ula. To je jedan od razloga to je Samoposmatranje tee od Posmatranja. U modernoj nauci se samo ono sto je posmatrano uzima za stvarno. Ono to ne moe biti predmet posmatranja putem ula ili uz pomagala kao to su teleskop, mikroskop i drugi delikatni optiki, elektrini i hemijski instrumenti, se odbacuje. Ponekad se kae da je jedan od optih ciljeva Rada da ujedini nauku zapada sa mudrou istoka. Ako definiemo polazite zapadne nauke sa njegove praktine strane kao podobno za posmatranje, kako moemo da definiemo polazite Rada? Polazite Rada moemo definisati kao Samoposmatranje. Rad poinje, sa praktine strane, sa Samoposmatranjem. Ova dva razliita polazita vode u dva sasvim razliita pravca. ovek moe provesti ceo ivot u posmatranju pojavnog sveta zvezda, atoma, elija, itd. Moe da stekne veliko znanje ove vrste naime, znanje spoljanjeg sveta tj. tog ukupnog aspekta univerzuma koji moe biti opaen ulima uz pomagala ili bez njih. Ovo je jedna vrsta znanja putem kojeg mogu nastati promene. Promene su u spoljanjem svetu. Spoljanjim ulima doivljeni uslovi mogu se popraviti. Mnoge vrste pogodnosti, olakica i reenja mogu biti pronaene. Sve to znanje, ako je primenjeno na pravilan nain, moe samo biti od koristi oveanstvu menjajui njegovo spoljanje okruenje u svoju korist. Ali ova vrsta znanja o spoljanjem, moe samo da menja ono to je spoljanje. Ono ne moe menjati oveka unutar njega samog. Vrsta znanja koja moe da menja oveka iznutra ne moe se stei samo pomou posmatranja. Ono se ne nalazi u tom pravcu tj. u pravcu spolja usmerenih ula. Postoji druga vrsta znanja dostupna oveku koje poinje samoposmatranjem. Ova vrsta znanja se ne stie kroz ula, jer kao to rekosmo, mi ne posedujemo nikakv organ ula koji moemo okrenuti ka unutra i uz pomo kojeg moemo da posmatramo sebe onako lako kao to posmatramo sto ili kuu. Dok prva vrsta znanja moe da menja spoljne uslove ivota za oveka, druga vrsta moe da promeni samog oveka. Posmatranje je sredstvo promene-sveta, da tako kaem, samoposmatranje je sredstvo promene-sebe. 32

Ali iako je to tako, da bi bilo ta nauio, ovek mora da pone od znanja kao takvog i znanja bilo koje vrste putem ula. Znanje ovog sistema uenja po inje sa tim da se o tome prvo uje tj. ono dolazi kroz ula. ovek treba da sazna da treba da posmatra sebe, i u kom pravcu da posmatra sebe i ta god uje ili pro ita sa tim u vezi mora pre svega da proe kroz njegova ula. Sa ove take gledita vrsta znanja o kojem Rad govori poinje sa ravni onoga to se moe videti, to se da videti, kao to poinje i uenje bilo koje nauke. ovek mora poeti ukazivanjem spoljanje panje Radu. Mora da posmatra ta se govori, ta moe o tome da pro ita, itd. Drugim reima, Rad dotie plan ula. Zato moe lako da bude pomean sa vrstom znanja kakvo samo moe da doe kroz izuavanje onog to ula pokazuju, i to im je dostupno ili ono ime su ula zaguena. Dok god ovek ne poseduje mo razlikovanja prirode i kvaliteta znanja koje ovaj Rad izuava i znanja o kojem govori nauka tj. sve dok se u njemu ne kristalie magnetski centar, koji moe da razlikuje kvalitete znanja ovo meanje dve ravni ili dva poretka znanja u njemu e da stvara konfuziju. I ova konfuzija e ostati iako osoba nastavlja da radi, dok god osoba ne uini napor da dopusti Radu da doe na mesto koje mu pripada u njemu samom. Tj. sudie o Radu samo na osnovu onoga to vidi, po drugim ljudima oko njega, itd. Rad e tako ostati na nivou ula. Koja je onda to vrsta napora koju ovek treba da uini u vezi sa tim? On mora, u svom umu, da uzrokuje odvajanje izmeu dva reda stvarnosti koje se u njemu susreu. ovek stoji izmeu dva sveta spoljanjeg vidljivog sveta koji ulazi kroz ula i koji svi dele: i unutranjeg sveta koji niko svojim ulima ne susree, u kome niko drugi ne uestvuje tj. pristup njemu je jedinstveno individualan, jer iako svi drugi ljudi mogu da vas vide, samo vi moete da vidite sebe. Ovaj unutranji svet je druga stvarnost i nevidljiv je. Ako sumnjate da ova druga realnost postoji pitajte sebe sledee pitanje: jesu li, moje misli, oseanja, senzacije, strahovi, nade, razoaranja, radosti, tuge, stvarne u meni? Naravno, ako kaete da nisu i da su samo sto ili ku a, koje vidite svojim o ima, stvarni, onda samoposmatranje za vas nee biti od bilo kakvog znaaja. Da vas ovo pitam: u kojem svetu realnosti ivite i gde je vae bie? U svetu van vas, koji vam prikazuju ula ili u svetu koji niko ne vidi i samo vi ga posmatrate u unutranjem svetu? Mislim da ete se sloiti da je to unutranji svet u kojem stvarno ivite sve vreme, i u kojem oseate i patite. Oba sveta su eksperimentalno utvrdiva - spoljanji svet koji moemo da posmatramo i unutranji svet koji moemo da posmatramo u sebi. Moete da dokaete stvari u spoljanjem svetu i da dokaete stvari u unutranjem svetu. U jednom sluaju posmatranjem a u drugom sluaju samoposmatranjem. U vezi drugog sluaja, sve to ovaj Rad ui da moramo da primetimo i opazimo iznutra moe biti verifikovano samoposmatranjem. I to vie otvarate taj unutranji svet zvani sopstveni, vie ete razumeti da ivite u dva sveta, i dve realnosti, u dve sredine, spoljanjoj i unutranjoj, i da ba kao to morate da uite o spoljanjem svetu (tj. da je opaajan) kako da hodate u njemu, kako da ne prekrite norme i obiaje, kako da se ne udruujete sa zlim ljudima, kako da se ne otrujete, itd., sredstvima ovog Rada i njegovom primenom, po injete da uite kako da hodate u unutranjem svetu, koji je otvoren metodama samoposmatranja. Uzmimo jedan primer dve razliite stvarnosti kojima sasvim razli iti oblici istine pripadaju. Pretpostavimo da je ovek na organizovanoj veeri. Sve to uje, vidi, okusi, dodirne, omirie, pripada prvoj stvarnosti; sve to osea, misli, dopada mu se, ne dopada mu se, itd., pripada drugoj stvarnosti. On pohaa dve razliite veere zapamene razliito, jedna spoljanja i jedna unutranja. Sva su naa iskustva, u ovom smislu, ista. Postoji spoljanje iskustvo i naa unutranja reakcija na to. Koje je stvarnije? Koji zapis ukratko, formira nae line ivote?, spoljanju i unutranju realnost? Da li je istina kad se kae da je to unutranji svet? To je unutranji svet u kojem se uzdiemo i padamo, u kojem se neprekidno ljuljamo ka neemu i bivamo odgurnuti od neega, svet u kojem smo rtve najezde rojeva negativnih misli i raspoloenja, u kojima gubimo sve, i sve se pokvari, kojem posremo i padamo a da i 33

ne shvatamo da postoji jedan unutranji svet u kojem sve vreme ivimo. Ovaj unutranji svet moemo samo da upoznamo samoposmatranjem. Tada, i samo tada, moemo da po nemo da shvatamo da smo ceo ivot inili jednu izuzetnu greku. Sve to smo uzimali kao sopstveno, u stvari, otvara ovaj svet. U tom svetu, prvo nauimo kako da vidimo, i za ovu svrhu svetlost je neophodna. Samo se metodom Samoposmatranja, stie ova svetlost. Dodatna Nota Da ovo prikaemo dijagramom. Dijagrami su korisni jer ih se lako moemo setiti i samim tim oni mogu djelovati na nas u smislu prisjeanja ideja o kojima priamo.

to se tie unutranjeg sveta, ono to blokira na kontakt sa njim je sve ono to rad ui i sa ime se moramo boriti sa Lanom Linou, i slino. Sve ove pogrene stvari u nama uzimaju oblik gustog oblaka koji nam onemoguava istinski kontakt sa uticajima koji dolaze iz unutranjeg sveta. Kada Rad oformi polazite, (uporite) ili organizam koji radi, uspostavlja se odnos sa unutranjim svetom. To u sada da nazovem crkvom. To se moe usporediti sa onim to moramo formirati u odnosu na spoljanji ivot naime, ono to ovdje zovem tvravom. Ovo je dodato zahvaljujui razgovoru koji je usledio nakon itanja na sastanku koji smo imali poslednje subotu u Birdlipu. Najvanija stvar je shvatiti da mi ivimo u razliitim realnostima ili svetovima, jedan koji vidimo putem ula, a drugi koji se moe otkriti samo kroz Rad na sebi kroz proienje emocija od Lane Linosti i kroz ispravno ureenje uma kroz ideje Rada, tako da se relativno razmiljanje uini moguim i da se pravilan sistem miljenja izgrauje.

Birdlip, 30. juni 1941

Ideja transformacije u Radu

Deo I. Kao to neki od vas znaju g. Uspenski je sugerisao da se ovaj rad nazove Psihotransformizam. Ideja rada je psiholoka transformacija transformacija nas samih. Transformacija znai promenu neke stvari u neku drugu. Hemija izuava mogue transformacije materije. Postoje poznate transformacije materije. Na primer, eer se moe transformisati u alkohol, a alkohol u sire delovanjem fermenata: to je transformacija jedne molekularne supstance u drugu molekularnu supstancu. U novoj hemiji atoma i elemenata, 34

radijum se polako transformie u olovo. Kao to znate, alhemiari iz prolosti su oduvek sanjali o mogunosti pretvaranja metala u zlato. Ali ova ideja nije uvek imala bukvalno znaenje, zato to se jezik alhemije, nekad korien u uenjima tajnih kola, odnosio na mogunost transformacije oveka u novu vrstu oveka. ovek onakav kakav je mehaniki ovek slui prirodi i utemeljen je na nasilju predstavljen je kao osnovni metal i transformacija osnovnog metala u zlato odnosi se na tu potencijalnu transformaciju u njemu. U Jevaneljima ideja o mehanikom oveku kao semenu koje je sposobno za rast, ima isto znaenje kao i ideja ponovnog raanja, o oveku koji se ponovo raa. Kao to znate, u ovom sistemu uenja, ovek se smatra kao fabrika na tri nivoa, koja koristi tri hrane obinu hranu na niem nivou, vazduh na drugom nivou, i utiske na treem. Hrana koju jedemo prolazi kroz sukcesivne transformacije. Proces ivota je transformacija. Svako ivo bie ivi tako to jednu stvar transformie u drugu. Biljka transformie vazduh, vodu i soli iz zemlje u nove supstance u ono to zovemo krompir, pasulj, graak, voe itd. delovanjem suneve svetlosti i fermenata. Osetljivi ivi film, koji prekriva zemlju, koji provodi silu iz svemira tj. organski ivot je ogromni organ transformacije. Kad jedemo hranu, ona se sukcesivno transformie, fazu po fazu, u nove supstance neophodne za nau egzistenciju. To radi um koji se zove instiktivni centar, koji kontrolie unutranji rad organizma i naravno zna o tome mnogo vie nego mi. Moemo da razumemo da kad se hrana uzima, zapo inje probava. Probava je transformacija. Hrana se u stomaku menja u neto drugo. To je samo prva faza transformacije i u Radu je oznaena kao prelazak od note DO 768 do RE 384. Bie dovoljno da iskoristimo ovu prvu fazu, kao primer, ne idui dalje. Ovaj prvi stepen svako moe da razume bez nekih tekoa. Svako moe da vidi da je hrana koja je uzeta u najniem delu ove trospratne fabrike naime, da jela koja jedemo prolaze kroz transformaciju. Pretpostavimo da hrana pro e kroz stomak i da se nita ne dogodi: ta onda? Telo, koje je kao veliki grad, nee doi u kontakt sa njom. Na primer, kako nesvareni komad mesa ili krompira moe da ue u krvotok i snabde mozak neophodnim finim supstancama. Manje ili vie, ova situacija je upravo ono to se deava sa treom hranom, tj. hranom utisaka. Utisci ulaze i ostaju nesvareni tj. ne dolazi do transformacije. Utisci stiu do nas kao DO 48 i takvi ostaju tj. zaustavljaju se. Osim veoma male koliine transformacije, nita se ne dogaa. Nema adekvatne transfromacije utisaka. Nije neophodno za svrhu prirode da ovek transformie utiske. Ali ovek moe transformisati utiske, ukoliko ima dovoljno znanja i razumevanja zato je to neophodno. Mnogi ljudi misle da e im spoljanji ivot dati ono za im eznu i to trae. ivot ulazi kao utisak, kao DO 48. Prvo shvatanje znaenja Rada je shvatiti da ivot, koji ulazi kao utisak, mora biti transformisan. Ne postoji takva stvar kao to je spoljanji ivot. Ono to sve vreme primate su utisci. Vidite osobu koja vam se ne dopada tj. imate utisak te prirode. Vidite osobu koja vam se dopada ponovo primate utisak. ivot su utisci, a ne vrsta, materijalna stvar, kao to pretpostavljate i verujete da je stvarnost. Vaa stvarnost su vai utisci. Znam da je veoma teko shvati ovu ideju. Ona predstavlja teku raskrsnicu. Vi ste, na pirmer, sigurni da ivot postoji kao takav a ne kao vai utisci. Vi mislite da je osoba koju vidite kako sedi u stolici, koja nosi plavo odelo, smeje se i govori, stvarna. Ne, to su vai utisci o njemu, koji su stvarni za vas. Da nemate vid, ne biste je videli. Da nemate ui ne biste je uli. ivot dolazi kao utisak i zato to je tu mogue je Raditi na sebi ali samo ako shvatite da ono na emu radite nije spoljanji ivot, nego utisci koje primate. Dok ovo ne shvatite, neete razumeti znaenje onoga to Rad naziva Prvi Svesni ok. Taj ok se odnosi na one utiske, koji su sve to znamo o spoljanjem svetu, koje unosimo kao stvarne stvari, stvarne ljude. Niko ne moe transformisati spoljanji ivot. Ali svako moe transformisati svoje utiske, naime treu i najviu hranu koju unosi u trospratnu fabriku. Zato ovaj sistem uenja kae da je neophodno kreirati organ za transformaciju na mestu ulaska utisaka. Ovo je znaenje Rada, sagledanog u svetlu psiholoke trasnformacije i to je taka, na kojoj 35

zapoinje Rad. To je nazvano Prvi Svesni ok, jer je to neto to se ne radi mehaniki. To se ne dogaa mehaniki za to je potreban svesni napor. ovek koji poinje da razumeva ta ovo znai, istovremeno prestaje da bude mehaniki ovek, koji slui prirodi, ovek koji spava, i iskorien od prirode za svoje svrhe, koje nisu u interesu oveka. Ako sad razmiljate o znaenju svega to vam je reeno da radite u smislu napora, poevi od Samoposmatranja, videete, van svake sumnje, da se praktina strana Rada odnosi na transformaciju utisaka i na rezultate utisaka. Rad na negativnim emocijama, na tmurnim raspoloenjima, rad na identifikovanju, rad pridavanju znaaja, rad na unutranjem laganju, rad na imaginaciji, rad na tekim ja, rad na samoopravdavanju, rad na stanjima sna, itd. je povezan sa transformacijom utisaka i njihovim rezultatom. Sloiete se da je Rad na sebi u izvesnom smislu uporediv sa varenjem, tj. u smislu da je varenje transformacija. Mora postojati neki organ transformacije na mestu ulaska utisaka. To je Prvi Svesni ok i njegov opti opis je Pamenje Sebe. Ako putem razumevanja Rada moete da posmatrate ivot kao Rad, onda ste u stanju Pamenje Sebe. Ovo stanje svesti vodi transformaciji utisaka a tako i ivota u odnosu na vas same. Tj. ivot vie ne deluje na vas na stari nain. Poinjete da mislite i razumete na drugi nain, a to je poetak vae sopstvene transformacije. Jer dok god razmiljamo na isti nain,,uzimamo ivot na isti na in i nita se u nama ne menja. Transformisati utiske ivota znai transformisati sebe, i samo potpuno novi na in razmiljanja to moe da proizvede. Ceo ovaj Rad slui da nam omogui jedan novi nain razmiljanja. Dopustite mi da vam dam jedan primer. U Radu vam je reeno da ako ste negativni, to je uvek vaa greka. itava situacija, onako kako je snimljena ulima, mora biti transformisana. Ali da bi se to razumelo, potrebno je da se pone razmiljati na potpuno novi nain. Svi moete razumeti da nas ivot neprestano tera na reakcije. Sve te reakcije formiraju na ivot na lini ivot Promeniti lini ivot ne znai promeniti spoljanje okolnosti: to zna i promeniti reakcije . Ali dok god ne vidimo da spoljanji ivot dolazi u obliku utisaka, koji nas uslovljavaju da reagujemo na stereotipne naine, ne moemo da vidimo gde se nalazi taka mogue promene, gde lei mogunost za rad. Ako su reakcije, koje formiraju va liini ivot, uglavnom negativne, onda je va ivot negativan. Va ivot je uglavnom masa negativnih reakcija na utiske koji ulaze svaki dan. ovekov zadatak je onda transformacija utisaka tako da oni vie ne dovode do negativnih reakcija, ukoliko ovek eli da Radi na sebi. Ali za to je neophodno uvesti Samoposmatranje u momenat prijema utiska. Onda ovek moe dozvoliti ili ne dozvoliti, da utisci uu na negativan mehaniki nain. Ako ne dozvoli, onda je to poetak svesnijeg ivota. Ali ako ovek propusti da transformie utiske u momentu njihovog ulaska, uvek moe raditi na rezultatima tih utisaka i spreiti ih da dobiju pun mehaniki efekat. Sve ovo zahteva jasan oseaj, jasno vrednovanje Rada, jer to znai da Rad mora biti doveden ispred, u taku u kojoj utisci ulaze i bivaju distribuirani mehaniki do njihovog uobiajenog mesta u linosti, gdje proizvode reakcije. Kasnije emo mnogo vie govoriti o transformaciji, ali treba dodati da nije mogue postii vii nivo bez transformacije i sama ideje transformacije bazirana je na injenici da postoje razliiti nivoi i odnose se na prelaz sa jednog na drugi nivo bia. Niko ne moe dostii vii nivo bia bez transformacije.

Birdlip, 14. avgust 1941

Ideja transformacije u Radu

Deo II Linost, koju svi stiemo, prima impresije ivota. Ali ih ona ne transformie jer je mrtva. Ako impresije padnu na Esenciju bie transformisane, zato to bi pale na centre. Linost, to je samo izraz koji upotrebljavamo da ozna imo sve to smo stekli (a moramo da steknemo linost) prevodi impresije iz svakog dela ivota na ogranien i praktino stereotipan nain shodno svojim kvalitetima i asocijacijama. Linost se u tom smislu nekad uporeuje u 36

Radu, sa sekretaricom koja sedi u predvorju, obraujui sve prema svojim idejama. Ona ima odreeni broj renika, enciklopedija i referentnih knjiga, itd. svuda oko sebe i poziva tri centra tj. mentalni, emocionalni i fiziki centar shodno svojim ogranienim idejama. Rezultat toga je da se skoro uvek pozivaju pogreni centri. To znai da se ulazni utisci alju na pogreno mesto i proizvode pogrene rezultate. ovekov ivot zavisi od sekretarice, koja mehaniki proverava stvari u njenom podsetniku, bez ikakvog razumevanja ta one u stvari znae i prenosi ih na odgovarajui nain, ne obazirui se na to ta se u stvari dogaa, ve samo oseajui da obavlja svoju dunost. To je naa unutranja situacija. Ono to je vano da se razume u ovoj alegoriji je da ta linost, koju svi imamo i moramo da izgradimo, poinje da gospodari naim ivotom. I nema svrhe zamiljati da se to deava samo nekima. To se deava svakome. Ko god da smo kroz Samoposmatranje zatiemo sebe da smo pod vlau malog broja tipinih naina reagovanja u odnosu na brojne utiske ili impresije ivota. Ove mehanike reakcije vladaju nama. Svakim ovekom upravlja njegov sopstveni skup reakcija na utiske tj. na ivot bez obzira da li je revolucionar ili konzervativac, dobar ili lo u uobiajenom smislu. I ove reakcije su njegov ivot. oveanstvo je, u tom smislu, mehaniko. ovek je formirao u sebi izvestan broj reakcija koje uzima kao samog sebe i njegovo ivotno iskustvo je rezultat tih reakcija. Ako fiziki moete dovoljno da se opustite i da se mentalno odvojite od ideja o sebi (to je mentalna relaksacija), biete u stanju da vidite na ta mislim. Videete da postoji mnogo stvari koje su ispod vas naime, izvan vas koje stalno smatrate sobom (posmatrate kao sebe). U takvom pasivnom stanju moete ih nejasno videti. Na prvi pogled one izgledaju iznad vas. U trenutku kada zategnete miie i ponete govoriti, vi postajete oni. Oni postaju vi ili vi postajete oni i krug se nastavlja u nedogled. Ali, u poetku, ne smete ovu vebu da esto praktikujete. U stvari, one su nalik malim grabljivim mainama koje nameu svoju kontrolu nad vama i zahtevaju da, ponovo i ponovo, uete u njih. Pokree ih ona sekretarica tj. uobiajeni, naviknuti nain, na koji sekretarica odgovara na utiske. I reakcije, koje slede, mi posmatramo kao ivot. Nae uobiajene reakcije na utiske mi uzimamo kao sam ivot. Nau reakciju na osobu uzimamo kao tu osobu samu. Ceo ivot tj. spoljanji ivot, ono to obino podrazumevamo da je ivot naime, ono to vidimo i ujemo je za svaku osobu njegova reakcija na utiske koji dolaze iz ivota. I kao to sam na poslednjem predavanju rekao, velika je greka misliti da je ono to zovemo ivot fiksirana stvar, ista za svakog. Niko nema iste utiske o ivotu. ivot je na utisak o njemu i on moe biti transformisan. Ali kao to smo rekli, ovu ideju je teko shvatiti, jer je hipnotisanost ulima veoma mona. Ne moemo, a da ne mislimo, da nam stvarnost dolazi samo putem ula. Tako na unutranji ivot na stvarni ivot od misli i oseanja ostaje nejasan za nae mentalne koncepte. A u isto vreme mi jako dobro znamo da se tu odvija na ivot: u naim mislima i ose anjima. Da bi se ustanovila polazina taka u Radu, da bi se on uinio realnijim od ivota, moramo posmatrati sebe i u initi na unutranji ivot od misli i oseanja, monijim od bilo kakve injenice date naim ulima. To je poetak transformacije. ovek ne moe nita da transformie u sebi ako je zalepljen za ula. Kao to sam rekao u poslednjem predavanju, Rad nas ui da ako ste negativni, to je vaa greka. ulna taka gledita kae nam da je greka kod te osobe, koju ujete svojim uima ili vidite svojim o ima. Ta osoba, kaete, je kriva jer govori ili postupa na odreeni nain. Ali u stvari, ako ste postali negativni, ono na emu vi treba da radite, to vi treba da posmatrate je negativna emocija koja prodire u va unutranji ivot tj. u unutranji nevidljivi prostor gde vi u stvari ivite. Vae stvarno bie je u vaem unutranjem, nevidljivom svetu. Da li elite da diskutujete o ovoj ta ki? Dakle, da li su misli i oseanja i emocije i nade i oajanja koja imate, manje stvarni od stola i stolice u vaoj dnevnoj sobi? Da li vi ivite u toj dnevnoj sobi? Moda ste veoma poistoveeni sa vaim odreenim stolom i stolicama , ali ak i tada, zar nije va oseaj o tim stolovima i stolicama 37

ono to je stvarnost za vas. Pretpostavimo da ste bolesni i da oseate da vam se blii smrt, da li biste i tada brinuli o tim stvarima? Naravno da ne. A zato? Zato to nemate vie nikakvih oseaja za njih. Vaa oseanja i va nain identifikovanja su ono to ini da su vam odreene stvari vane. To nisu same stvari, koje vidite svojim fizikim oima. Pretpostavimo da osoba primeuje da je identifikovana, na primer, sa svojim nametajem: da li mislite da mora da se otarasi tog nametaja da bi se promenila? Naravno da ne. To bi bilo besmisleno. Ono to moe da promeni je da ne bude toliko identifikovana. Ako radi na tome, ako po ne da transformie svoje reakcije, ona e i dalje uivati u nametaju, ali ako izgori u poaru ona nee izvriti samoubistvo zbog toga. Vidite li razliku? Ne moe transformisati ivot ali moe da ponete da transformiete nain na koji uzimate ivot. Prvi Svesni ok znai Rad na sebi u optem smislu. Sutina ovog Rada je da sebi pokuamo da damo taj Prvi Svesni ok. Sve emu nas ovaj sistem poduava sa praktine strane, pripada Prvom Svesnom oku neidentifikovanje, ne- pridavanju znaaja, itd. To moe da vodi do stvarnog momenta Pamenja Sebe kao nagrada. Tada ovek ima uvid u ono to mora da uradi i uvia istinu o Radu. Ali Rad na sebi mora biti obavljan u duhu ideje Rada tj. u smislu i oseanju i vrednovanju Rada. To mora biti deo svakog napora u Radu, jer niko ne moe raditi sam za sebe, u suprotnom rezultati idu samo u lanu linost i nisu od vrednosti. ovek mora da radi iz ljubavi prema Radu. To dovodi Vodonik 12 na mesto ulaska utisaka. Ulazni utisci su Vodonik 48. Oni ne mogu prei u Vodonik 24 bez Vodonika 12 kao aktivne sile. Ukoliko je ovaj Vodonik prisutan u mestu prijema utisaka tj. na mestu gde smo svesni Vodonik 48, koji ulazi kao pasivna sila, prelazi na Vodonik 24, i trijadu zavrava Ugljenik 12. Vodonik 12 ne postoji prirodno na ovom mestu u ljudskoj maini. On mora biti doveden u tu taku. Ako ovek posmatra ivot na uobiajen nain, na obian nain tj. uvek prima utiske na isti mehaniki nain, govori iz njih na isti mehaniki nain i djeluje iz njih na isti mehaniki nain - onda nita ne moe da se menja u oveku. Takvi ljudi ne mogu da evoluiraju. Oni ne vide u emu je smisao Rada na sebi. Oni misle da je Rad neto van njih. ovek mora da dovede veoma moan Vodonik na mesto gde ulaze utisci. To je Vodonik 12.

Birdlip, 14. jul, 1941

Ideja transformacije u Radu

Deo III Da bismo mogli da nastavimo razgovore o Transformaciji dozvolite da vam postavim ovakvo pitanje: ta spreava transformaciju utisaka u nama? Zato se to ne dogaa uvek? Prouimo ponovo ovo pitanje. Utisci treba da produe svoju oktavu dok ne dostignu Mi 12. Setiete se da oni ulaze kao 48, ali se ne razvijaju dalje. (Figura 1). Zapamtite takoe, da Prvi Svesni ok treba da omogu i utiscima da nastave svoju evoluciju, naime, prelazak u Vodonik 24 i zatim do Vodonika 12. Tj. pomou Prvog Svesnog oka DO 48 postaje RE 24 a zatim MI 12 (Figura 2).

38

Treba imati u vidu i pravilno shvatiti dve stvari: (1) Prvi Svesni ok se ne dogaa oveku koji spava. To je svesni napor, koji zahteva posebno znanje i Samoposmatranje i koji se dogaa u vezi s ulaznim utiscima ivota i mehanikim reakcijama oveka na njih. Grubo reeno, on se sastoji od vienja objekta i istovremenog vienja svojih reakcija bez identifikovanja sa njima. Ovaj proces je nekad oznaen dijagramom:

(2) Prvi Svesni ok ljudskoj maini poveava energiju maine u obliku Vodonika 24 i Vodonika 12. Rezultat je u stvari da se svakoj eliji u organizmu da drugaija hrana tj. vii Vodonik. U vezi sa ovom drugom takom, dozvolite da vas podsetim, da ni psihike ni fizike funkcije ne mogu biti shvaene, dok god nije shvaeno da one mogu raditi u razliitim stanjima svesti. Ako je primenjen Prvi Svesni ok, dodirnuto je Tree stanje svesti, sa rezultatom da ljudska maina, zahvaljujui novoj energiji, radi na drugaiji nain, kako u pogledu na fizikih, tako i psihikih funkcija. Tree Stanje Svesti je stanje Pamenja Sebe, koje ovek treba da poseduje, ali koje je malo po malo izgubio zbog loih uslova ivota. Danas se moe rei da se ono dogaa samo u formi veoma retkih bljeskova. Prvi Svesni ok stvara Tree Stanje Svesti tj prvi cilj Rada je da vrati to izgubljeno Stanje, naime, da uini da ovek Pamti Sebe dok eventualno ne doivi barem te retke bljeskove rastu eg stepena svesnosti (nad kojima nema kontrolu), ali moe u sebi da stvori rastui stepen Pamenja Sebe putem svesnih napora. Ovi napori, koji pripadaju Prvom Svesnom oku, postepeno dovode do toga da maina radi ispravnije. Mnoge pogrene funkcije, i u psihikoj i u fizikoj sferi, steene pogrenim radom maine u dva najnia stanja svesti tj. u tami po inju tada nestajati same od sebe. Vratimo se sada pitanju ta spreava Do 48 od prelaenja u Re 24 i onda u Mi 12. Zato se ovo uvek ne deava? Deava se u detinjstvu; Mi 12 se u izvesnoj meri proizvodi u telu u ranoj mladosti. Moemo se setiti njegovog delovanja. Ali kako linost raste, i sve vie omotava Esenciju sa debelim slojem, to se ree dogaa. Tj. utiske sve vie i ee presree Linost, koja je na dijagramu predstavljena kao dupla linija oznaena sa X. Utisci, koje dolaze kroz ula, padaju na debelu mreu koja hvata sve (izuzev jako malog dela koji prolazi dalje i proizvodi sasvim male koliine Mi 12). Ta mrea je Linost sa svojim jakim Odbojnicima, fiksiranim Stavovima, sa svojim mehanikim Asocijacijama, sa svojim Ulogama, koji se automatski stavljaju u pogon, sa 39

svojim idejama da zna i da moe da ini, sa svim svojim protivrenim ja, sa svim razliitim oblicima negativnih emocija koje je stekla imitiranjem, sa svim navikama identifikovanja, pridavanja znaaja, samoopravdavanja, umiljanjem i laganjem, centriranim u Lanoj Linosti. Sve ovo spreava utiske da pro u kroz svoju normalnu transformaciju. Drugim reima, na mestu gde ulaze utisci formiralo se neto mrano i neprozirno i zatvara daljnji put. Sa stanovita Trijada, utisci koje ulaze kao Vodonik 48 ne mogu da preu u Vodonik 24 dok god Vodonik 12 nije prisutan. Na mesto gde ulaze utisci mora biti doveden Vodonik 12. Linost je konstruisana uglavnom od vodonika 48 formativni Vodonik tako da utisci 48 padaju na Linost 48, i poto nedostaju nuni elementi trijade, nikakva transformacija nije mogua. U sluaju obine hrane, tj. Vodonika 768, bivajui konzumirana susree se sa sokovima za varenje, i njihovim aktivnim fermentima, koji pripadaju redu Vodonika 192, i rezultat je transformacija 768 u 384. Ali u sluaju utisaka, jednom kad je formirana Linost, na njih ne nailazi nikakav odgovarajui ferment(u ovom sluaju Vodonik 12). Na to mesto mora biti doveden Rad kako bi delovao kao ferment, jer Rad treba da dovede oveka do toga da razmilja na nov nain i da ga probudi. ta to znai? Kako ovek moe dovesti Rad na mesto ulaska utisaka? Ukratko, sjeajui se Rada emocionalno. to vie ovek kroz ispravno Samoposmatranje osea sopstvenu bespomonost, to vie shvata sopstveno neznanje, i to vie uvia svoju mehaninost i da je maina, to god vie uvia svoju unutranju nitavost, Rad e u njemu postajati sve vie emocionalan. Rad u nama moe da postoji kao Vodonik 48. Onda je on samo u Linost, kao neto formativno u seanju. On u nama moe postojati u obliku Vodonika 24. Onda je emocionalan. On takoe moe da postane jako dragocen, tako znaajan za nas, da poinje da ima intezitet znaaja i vanosti koji pripada Vodoniku 12. U tom sluaju, Lana Linost poinje da se rui i ovek postaje kao malo dete. To je jedno od znaenja izraza: Osim ako ne postanete kao mala deca. Ako ovekova ljubav vie nije orijentisana samo prema njemu samom, ka njegovim uobiajenim idejama o sebi, njegovoj neobinoj sujeti i uvaavanju samog sebe tj. u Lanu Linost onda se pravac njegove volje menja tj. rezultat njegovih elja se menja. Kad vrednovanje istine u ezoterinom uenju postane jae nego vrednovanje sebe onda ono poinje da deluje na oveka. Onda on sve poinje da prima na drugaiji nain. Celokupan nain na koji prima spoljni svet poinje da se menja. (Zato ne moete da shvatite da je ivot utisak). ovek vie ne reaguje na utiske iz svoje mehanike linosti, stalno ponavljajui iste rei, oseajui ista oseanja, itd. On poinje da deluje iz Rada tj. na sasvim nov nain. Rad dolazi na mesto gde ivot ulazi u njega kao utisak i stoji uz njega. ovek poinje da posmatra ivot kroz Rad i umesto da gubi vreme na stotine formi beskorisnog unutranjeg pridavanja znaaja ili negativnih reakcija ili identifikacija, on trai kroz snagu Rada pomo da izmeni svoje mehanike reakcije, kojih je postao svestan Samoposmatranjem i da transformie svoje uobiajene naine razmiljanja. Po inje da ivi svesnije na mestu gde ivot ulazi kao utisak.

Birdlip, 12 septembar 1941

Ideja transformacije u radu

Deo IV. Glava I. Uzmimo ideju o Radu na Sebi. Kao to vam je poznato do sada, tu stvar koju nazivamo sobom tj. mene, tebe shvatamo kao jednu stvar. Mi mislimo da mi jesmo ono sto nazivamo ja da smo to mi sami. 40

Rad na Sebi je stoga potpuno nemogu. Kako moete da radite na sebi, ako vi i onaj sebe na kome radite, jeste jedno te isto? Ako ste vi i sebe jedna te ista stvar, Rad na Sebi je nemogu. Razmislite za momenat ako ste vi identini sa sobom - tj. jedno te isto kako vi moete da posmatrate sebe? Zar to nije nemogue? Stvar ne moe samu sebe da posmatra. Kako bi to bilo mogue? Ako uzmete sebe kao vas same i vas same kao sebe, i mislite da je ja i sebe isto, onda kako mislite da po nete da posmatrate sebe? Vi ete pokuati da posmatrate sebe i kako moete posmatrati sebe? Stvar ne moe da posmatra samu sebe. Stvar identina sama sa sobom ne moe da vidi samu sebe, zato to su identine, a stvari koje su identine ne mogu imati polaznu taku odvojenu od sebe, iz koje bi posmatrale samu sebe Sve ovo govorim kako bi naglasio koliko je ljudima teko poeti Raditi na sebi. Razlog tome je to sebe uzimaju kao Sebe. Ako ovek uzme sebe kao Sebe, on ne moe da posmatra sebe. Sve je on. On svemu kae ja. Ako ovek kae ja svemu u sebi, onda je sve u njemu ja, i kako onda moe da posmatra sebe. Kako ja moe da posmatra ja, ako je to jedna te ista stvar? U jednom momentu je razdraljiv i grub, a u slede em ljubazan i utiv. Ali on svemu tome kae ja. I tako ne moe videti sve to. Sve to je za njega jedno. On ne moe da vidi, odvojeno od sebe, da su on i on sam jedno te isto u njegovom umu tj. u njegovom nainu posmatranja. Ovaj masivni kamen spoticanja lei na svaijem putu i njegovo dugo, dugo prevazilaenje je cilj Rada na sebi. I koliko vremena proe pre nego to ovek pone uviati ta to sve znai, i ta Rad celo vreme govori. Posmatrao sam ljude u Radu, esto tokom mnogih godina, koji jo nisu uhvatili ni jedan bljesak onog to Samoposmatranje znai tj. ljudi koji i dalje posmatraju sve to im se deava kao ja i koji kau ja svakom raspoloenju, svakoj misli, svakom impulsu, svakom oseanju, svakoj senzaciji, svakoj kritici, svakoj ljutnji, svakom negativnom stanju, svakoj primedbi, svakom nedopadanju, svakoj mrnji, svakoj utuenosti, svakoj depresiji, svakom uzbuenju, svakoj sumnji, svakom strahu. Svakom nizu unutranjeg govora kau ja, svakom negativnom monologu kau ja, svakoj sumnji kau ja, svakom obliku mate kau ja, svakom potezu koji uine kau ja. Svemu to se deava u njima kau ja. U takvom sluaju Rad moe biti samo neto to se uje spolja, neto to uju da im je reeno, rei koje hoe ili nee zapamtiti, u zavisnosti od sluaja. Ali nemaju ideju o tome ta Rad na sebi znai, zato to nemaju ideju da postoji takva stvar kao to je sebe. Gledaju ka spolja sa svoja dva oka, sluaju sa svoja dva uha, i vide i uju ono to je izvan njih. Gde je, u tom sluaju, ona stvar koju nazivaju sobom? Zar nije sve izvan njih, izuzev neega to nazivaju ja? Zar ivot nije mnogo stvari spolja, plus ono to uzimaju kao ja tj. sebe? A ako se ovaj Rad ne bavi sa spoljanjim stvarima, koje mogu uti, videti i dodirnuti, ime se on zapravo bavi? Jer sigurno ne postoji nita osim spoljanjeg sveta i onoga to nazivamo ja. Istovremeno oni mogu emotivno oseati Rad. Oni mogu oseati da se on bavi neim neobinim, istinskim i realnim. Ali ne mogu tano videti to je to. Nastavljaju da govore isto kao to uvek govore i svemu u sebi kau ja. Nastavljaju da oseaju i misle kako su uvek oseali i mislili i svemu kau ja. Svim svojim manifestacijama, svim svojim mehaninostima, svom celokupnom unutranjem ivotu kau ja. I poto je sve ja, na emu se moe raditi? Ovo je sasvim tano. Jer ako je sve u odnosu na osobu, u spoljanjoj manifestaciji i unutranjem ivotu, povezano sa ja, i ako postoji samo ja, ako je sve povezano sa tim ja, onda nema na emu da se radi. Jer, ko moe da radi na ja ako je sve ja? ta moe posmatrati ja ako je sve ja? Naravno, odgovor je da niko ne moe. Stvar ne moe da posmatra sebe. Neto u njoj mora biti drugaije da bi mogla da se posmatra. I u naem slu aju, kao i u svaijem sluaju, ako nema nita u nama to je razli ito od nas, kako moemo da posmatramo sebe i da radimo na sebi? Da bi radili na sebi, neophodno je da ponemo da posmatramo sebe. Ali ako su ja i sebe jedno te isto, kako bi to uopte bilo mogue? Nemam na emu da radim, zato to sve JA radim, sve JA kaem, sve JA osjeam, sve JA mislim, sve je to ja, tako da ako govorite meni o meni uzeu to kao da govorite meni samom tj. onom to ja uzumam kao ja i to god da kaete o meni, ja u to uzeti kao samog sebe, tj. kao ja jer u nainu na koji razmiljam, ja i o meni su identini. U mom nainu razmiljanja to je jedna te ista stvar. 41

Birdlip, 21. septembar 1941

Ideja transformacije u radu

Deo IV. Glava II. Proli put proitali smo spis o neophodnosti da ne uzimamo sve u sebi kao ja. uli ste i ranije da dok god ovek sebe ne podeli na dva ne moe da se pomeri s mesta gde se nalazi. Ova izreka, esto koriena u Radu, odnosi se na poetak procesa koji se zove unutranje odvajanje. ovek mora prvo da se podeli u dva dela. Ali sledee faze unutranjeg odvajanja su kompleksnije od ove. Dau vam jedan primer. Nedavno mi je neko rekao da je po po prvi put po eo da uvia ta Samoposmatranje i odvajanje znai. Rekao mi je: Uvek sam o negativnim emocijama mislio kao o loem delu mene. Shvatam moju greku. Samoposmatranje e nam pokazati naa negativna stanja. Ali po pravilu potrebno je jo neto pored njihovog jednostavnog posmatranja, a to je unutranje odvajanje. I niko ne moe da se odvoji od onoga to u sebi posmatra, ako smatra ono to posmatra kao samog sebe, jer e se oseaj ja onda neizbeno preneti na sve ono to posmatra u sebi i taj osjeaj ja e poveati snagu i mo onoga to posmatra. On mora da naui da na pravilan nain kae: To nisam ja - nisam ja. Ako negativnu emociju uzme kao lo deo sebe, nee biti u stanju da se odvoji od nje. Da li vidite zato? Nee biti u stanju da se odvoji od njih jer ih uzima kao sebe i samim tim im daje validnost ja (daje im znaenje ja). I kao to je reeno u poslednjem predavanju, ako svemu u sebi damo oseaj ja, ako kaemo ja svemu o emu mislimo ili to oseamo ili to zamiljamo, nita se ne moe promeniti. Jer ja ne moe da izmeni ja. I ako praktikujemo Samoposmatranje na ovoj osnovi, sve to posmatramo bie ja. A radi se o tome da je sve u nama, praktino govorei, to tj. maina koja radi sama od sebe. Umesto da kaemo ja mislim, mnogo blie istini je ako kaemo to misli. I umesto da kaemo ja oseam, mnogo je blie rei to osea. Ono to nazivamo sobom, i emu kaemo ja, je u stvari ogroman svet, vei i raznovrsniji nego spoljanji svet koji opaamo ulima. Mi ne kaemo ja onome to vidimo u spoljanjem svetu. Ali kaemo ja svemu to se dogaa u naem unutranjem svetu. Potrebno je mnogo godina da bi se ova greka barem malo modifikovala. Ali ponekad nam je za trenutak dato jasno svetlo razumevanja i shvatamo na ta se misli i o emu Rad neprekidno govori. Ukoliko ovek sebi prirpisuje zlo, on je u pogrenoj poziciji kao i kada sebi pripisuje dobro i zaslugu oko toga. Svaka vrsta misli moe da ue u um; svaka vrsta oseanja moe da ue u srce. Ali ako ih sve pripisete sebi i svemu kaete ja, vezujete ih sve za sebe i ne moete se iznutra odvojiti od njih. ovek moe da izbegne negativne misli i oseanja ako ih ne uzima kao deo sebe kao ja. Ali ako ih ovek posmatra kao ja, i ujedini se sa njima tj. poistoveti sebe sa njima onda ne moe da ih izbegne. Postoje unutranja stanja stanja u svima nama koja moramo da izbegnemo ba kao to ovek izbegava da hoda blatom u spoljanjem, vidljivom svetu. ovek ih ne sme da slua, ne sme da ide za njima, ne sme ih dotaknuti niti dozvoliti da ga dotaknu. To je unutranja separacija. Ali ne moete da praktikujete unutranju separaciju, ako sve to se deava u vaem unutranjem nevidljivom svetu u kojem zapravo ivite pripisujete sebi. eto sam bio zateen pitanjima ljudi o mislima i oseanjima koja ih truju i brinu. Na primer, ljudi koji se ponose sobom jer su, takozvanog jasnog uma, se esto zatiu sebe izmueni neprijstojnim mislima i prizorima; to je upravo ono to se dogaa, ako ovek inisistira, da je sve u njemu ili njoj ja. U vezi sa tim, seam se da kad smo napustili Institut u Francuskoj i otili smo u kotsku, u kuu moga dede. On je sakupio veliku biblioteku, u kojoj je, izmeu ostalog, bilo mnogo teolokih i etikih knjiga. Naravno, one su bile sasvim formativne prirode. Ali nemajui ta drugo da itam proveo sam neke od dugih zimskih no i 42

pokuavajui da razumem o emu se tu radi. To su bili uobiajeni ogoreni argumenti o prirodi Trojstva, o prirodi jeresi, itd., ali primetio sam da je jedna od tema diskusija, koja se esto ponavljala, bila da smo mi odgovorni za svoje misli. Neki od naje ih moralista insistirali su da mi jesmo odgovorni, ali nekoliko od tih, odavno izumrlih teologa, imali su stav da nismo odgovorni za svoje misli. Neki su govorili da nam misli alje avo. Ali nijedan od tih pisaca koje sam itao, nije zauzeo psiholoki stav u odnosu na ovo pitanje. Bilo kog momenta najneobinije misli i slike mogu da uu u nas. Ako ih nazovemo ja, ako poverujemo da ih mi mislimo, one imaju mo nad nama. I ako ih pokuamo eliminisati, uvideemo da je to nemogue . Zato? Ponoviu jednu od mojih sopstvenih ilustracija o ovoj situaciji. Pretpostavimo da stojite na nekoj dasci i da pokuavate da je podignete, i borite se iz sve snage da to uinite. Da li ete uspeti? Ne, zato to vi sami pokuavate da podignete sebe a to je nemogue. Potrebna je znaajna preorijentacija itavih koncepata o sebi, kako bi se moglo shvatiti ta sve ovo znai. Toliko mnogo odbojnika i raznih oblika ponosa i glupih naina miljenja spreava nas da vidimo kakva je naa unutranja situacija. Umiljamo da imamo kontrolu nad sobom. Umiljamo da smo svesni i da uvek znamo ta mislimo, govorimo i inimo. Umiljamo da smo jedinstveni, i da imamo istinsko postojano ja, i da imamo volju, i zamiljamo jo mnoge druge stvari. Sve to stoji na naem putu i pre nego to moemo da praktikujemo unutranju separaciju, neophodno je sasvim novo oseanje o sebi i o tome ta ovek zapravo jeste.

Berdlip, 21. September 1941.

Komentar o znaenju
Deo I. - Mi jedni druge moemo toliko da zamorimo da izgubimo svako znaenje jedni za druge. Mukarac i ena mogu jedno drugo da zamore da prestanu jedno drgom da znae bilo sta. oveka moe da smori neka stvar toliko da izgubi svaki znaaj za njega. Osoba moe revnosno da obavlja svoje dnevne obaveze godinama sve dok one jednog dana ne izgube svaki smisao za njega. ovek moe da traga za novim avanturama sve dok one ne izgube svaki smisao za njega da vie i ne zna ta radi. Upitajmo se o znaaju smisla i izvoru znaaja. Razmotrimo pre svega da li je znaaj vaan ili ne. Ako ipak odluimo da je smisao vaan, onda se upitajmo ta je to to elimo. Jedna veoma dobra formulacija onog to elimo je sledea: elim da otkrijem smisao svega, ili Potrebno mi je vie smisla ili Uasavam se stanja besmisla i molim se da otkrijem vie znaenja (smisla) u svom ivotu itd. Pre vie godina razgovarao sam sa Mr. O. (Ouspensky) o Cilju. Razgovor je bio o mogunosti ponavljanja ivota (ideja Venog Vraanja prim. prev.) tj. ivljenju ivota iznova. To je mogunost, i ako se nita ne promeni u naoj esenciji tj. u naem najdubljem i najstvarnijem delu onda ponavljanje ovekovog ivota, ako do toga doe, e biti identino ivotu kroz koji je proao. ovek e iveti isti ivot, moda ak vie puta iznova, i nee imati nikakvo seanje na to. To znai da se u momentu smrti ovek vraa u onaj deo Vremena gde je ro en, i raa se u istom okruenjenju, itd., i ivi ponovo isti ivot u stvari, ivi uvek iznova isti ivot jer nita se u njemu nije izmenilo. Mr. O me upitao ta je moj Cilj u vezi sa ovom mogunou da ponovo proivim svoj ivot i ja sam rekao: Razmiljajui o svom ivotu, u meri u kojoj ga se seam, vidim da sam uzeo vrlo malo od njega. Bio je kao san. Imao je vrlo malo smisla, i u stvari itave godine su zamagljene u mom seanju. Voleo bih da mogu da oseam mo smisla u raznim iskustvima koja sam imao kada bih ponovo iveo svoj ivot. On je odgovorio: Da, to je tano. Po 43

pravilu nismo prisutni. Kao to je Mr. G. nekom rekao: On nikad nije kod kue. Zatim je nastavio neto u smislu sledeih rei: I to, u stvari, vai za sve nas. Nikad nismo kui ili smo samo kui veoma retko. Skoro uvek smo izvan. Tako naa iskustva imaju tako malo smisla za nas. Rekao sam: Ali siguran sam da, Vi na primer, pamtite Va ivot daleko bolje nego to ja pamtim svoj, i da Va ivot ima dublji smisao. Odgovorio je: Da, ali ne ba u tom smislu kao to kaete. Primeujem koliko ste mnogo zaboravili. U mom sluaju, kao dete, nisam se igrao sa igrakama. Bio sam manje pod uticajem imaginacije (zamiljanja). Dosta rano sam video kakav je ivot. Rekao sam na to: U mom sluaju, moram priznati, da nikad nisam mislio o ivotu kao o neem o emu se misli. Uzimao sam ga zdravo za gotovo. On je odgovorio: Da, zato vam ivot ima malo smisla. ivot vas je jednostavno nosio kao reka a vi ste mislili da vodi negde ka nekom jasnom cilju. Samo onda kad shvatite da vas ivot nigde ne vodi, tada on poinje da ima smisao za vas. U to vreme, o ovom razgovoru sam mislio kao o neem veoma udnom. Predoio sam ga onako kako ga se seam u vezi ideja koje su izraene. Dva jasna utiska su ostala u meni: jedan je bio, da pravilno formuliete svoj Cilj u odnosu na mogunost ponovnog ro enja, tj. proivljavanja istog ivota nakon smrti, u skladu sa eljom da va ivot ima vie smisla, i drugi je bio da ako ne vidite prirodu ivota ne moete nai vie smisla, prosto, ivei ga. Shvatio sam da je odgovorio na pitanje koje nisam postavio naime, Kako ivot moe da ima vie smisla? Uzmimo ovaj razgovor kao temelj u pokuaju da razgovaramo o Smislu. Iako ljudi nuno ne shvataju, oni ive po odreenom smislu, i kada stvari postanu besmislene, oseaju beznae i beskorisnost. ivot daje odreeni smisao, inae bi bili nemoni da ivimo ili bi oseali da je samoubistvo mnogo bolji izlaz. Smisao ivota nije trajno dat. Verujem da ste svi to primetili. Imaginacija (zamiljanje) poveava smisao, ali realnost tei da ga iscrpi. Naravno, ne postoji korespodencija izme u zamiljanja i realnosti. Ne moe se prei iz jednog u drugo, zato to su to posve razliite stvari. Ljudima treba dosta vremena da bi ovo uvideli naime, mata ne moe da se ostvari u realnosti. Mata je na jednog ravni, realnost na drugoj. Meutim, veina ljudi crpi veliki deo smisla iskljuivo iz mate. Mata hrani smisao. To je jedan izvor smisla. Ali smisao koji je formiran akcijom mate, imaginacije, nije u vezi sa realnou. S druge strane, realnost sama po sebi ima svoj smisao, odvojen od smisla mate. Naprimer, dobra veera je realnost ne imaginacija. Ona ima svoj smisao. Ako pokuate da razdvojite smisao izveden iz mate i znaenje izvedeno iz ivota tj. iz realnosti, govorei u uobiajenom smislu te rijei poeete uviati veliku razliku izmeu ta dva izvorita smisla. Uzmimo ovu frazu: Unitio si sve moje iluzije. Ova fraza se koristi u smislu patnje, da je naneena nepravda, da je neko nekog ozbiljno otetio, ili kako bismo rekli, uniten od nekoga. Iluzije lee u imaginaciji, zamiljanju. Ako je uniten smisao koji dobijate iz imaginacije, da li je to gubitak? Odgovor je: Da i Ne. Sasvim je mogue unititi neiji smisao na nasilan nain povreujui ga. Ipak, smisao dobijen iz imaginacije vjerovatno e zakomplikovati ivot i kasnije e esto spreiti bilo kakvu realnu situaciju i odnos za neiji razvoj. Kad sam napravio svoj prvi debi u ivotu tj. kada sam prvi put napredovao, vie ili manje samostalno (kako sam pretpostavio) u svijetu nisam imao apsolutno nikakve ideje da je moja imaginacija o ivotu i ljudima na bilo koji nain drugaija od mogunosti koju mi realnost nudi i ini dostupnim. Naravno, to nije nita neobino. Ne smatram se izuzetkom u tom stavu. U to doba sam iveo uglavnom u imaginaciji. Ho u rei, moj smisao je uglavnom izveden iz tog izvora. Kao rezultat toga moje iskustvo je bilo kao san. Pod ovim pojmom mislim, da realnost nije korespondirala sa imaginacijom, i dok sam bio u imaginaciji, sve je bilo kao san. U stvari, sanjario sam. Nisam bio tamo. Nisam bio kod kue. Stalno sam bio napolju. Jer ako je va smisao formiran imaginacijom vi celo vreme ivite u imaginaciji, zamiljanju, tako da je ivot neka udaljena neugodna stvar. Realnost nije realna. U stvari, ne moete doi u kontakt sa 44

smislom koji vam realnost nudi. esto puta ste me uli kako kaem da svi imaju svoju enu iz snova, ili svog mukarca iz snova. Takvi snovi su danas pojaani na razne naine filmovima, romaniima, i slino. Ali takva stvorenja iz sna formirana imaginacijom, se samo hrane vaom energijom, jer je vaa vlastita energija potrebna kako bi ih odrali u ivotu. Sve takve forme imaginacije izvlae snagu iz vas. Ali sasvim je ispravno rei, da se sve ovo deava veini ljudi, esto kroz celi njihov ivot, i iscrpljuje ih na mnoge na ine, inei ih neprilagoenima za realne odnose ili ispravne kontakte sa stvarnim ljudima. Kao to znate, Rad kae da je imaginacija, zamiljanje jedna od stvari protiv koje moramo da se borimo i protiv koje borba mora biti kontinuirana. I postoje neke, pomalo drastine, Radneparabole o imaginaciji koje ste moda zapamtili. Dau ih na nekom drugom mestu. Vratimo se sada ovoj ideji koju je rekao Mr. O.: Osoba je obino napolju. Ona je retko kod kue. Ako je osoba u imaginaciji i smislu koji ona daje, osoba je uvijek napolju. Ona nije kod kue. Takva osoba ne vidi vas. Ona vidi san o vama, svoju imaginaciju vas, svoju iluziju vas. To nije zadovoljavajui temelj bilo kakvog realnog odnosa. Osoba mora doiveti strahovit ok kako bi prela iz smisla dobijenog imaginacijom do smisla koji nudi realnost. Stvarnost je u ovom smislu, na prvi pogled, mala jadna stvar u poreenju sa bogatim smislom koji osoba, danju i nou, dobija iz imaginacije. Znate, da je u Radu reeno da morate da se trudite videti sebe odvojenim od svoje slike o sebi. Ovo je dug, veoma teak i bolan zadatak. Moete misliti da ste armantni ali ne i primetiti da ste obino poprilino primitivni i uvek lenji. I u isto vreme, morate se truditi da vidite druge izvan vae imaginacije, vaeg zamiljanja. I ovo je isto tako teko. Imaginacija, zamiljanje je ono to nas sve i u svim pravcima zaslepljuje. Cijelo oveanstvo ini slepim. Svi ste uli jednu od izreka u Radu, o imaginaciji u odnosu na oveanstvo u celini. Ona uporeuje oveanstvo sa ljudima u dvorani ogledala to se okreu. Ta ogledala su aranirana tako da svi misle da idu napred ka nekom cilju. Zapravo, ogledala se okreu i ljudi celo vreme idu iz kruga u krug u istom, veno-ponavljajuem krugu. Imaginacija ini da ljudi veruju u progres. Pogledajte samo ovaj vek! Ova imaginacija ima svoje korenje u imaginaciji svakog pojedinanog oveka i njegovoj slici koju ima o sebi i potpuno lanom smislu koje proizilazi is njihove mate. Imaginarni ljudi upoznavaju imaginarne ljude. Imaginarni ljudi se oblae kako bi sreli druge imaginarne obuene ljude. Imaginarni ljudi pristojno razgovaraju sa imaginarnim ljudima. Imaginarni ljudi venavaju se sa imaginarnim ljudima. Imaginarni ljudi ubijaju imaginarne ljude, i tako dalje. I budui da se ljudi zasnivaju na lanoj linosti, koja je potpuno sastavljana od mate, nije udo to je takav sluaj. Sav njihov smisao, u stvari, smisao po kojem ljudi u veini ive, je izvuena iz lane osobnosti, lane linosti, i samim tim iz mate. Stvarni smisao postoji odvojen od smisla dobijenog iz matanja. Ali ga je teko na i bez pomoi neega to nije zasnovano na mati. Djelovanje ovog Rada se zasniva na postepenom unitavanju zamiljenog smisla i njegovoj zamjeni sa stvarnim smislom. Rad na sebi oznaava, izmeu ostalog, unitavanje mate, poto Rad ini da stvarna strana osobe postane aktivna i raste, a da lana strana osobe slabi i postaje pasivna. Ovo se zove buenje iz sna. Priali smo o smislu dobijenom iz matanja, imaginacije i smislu dobijenom iz realnosti, stvarnosti. Sada emo priati o smislu dobijenom iz Rada. * * *

Deo II. Cijeli Rad, sve ideje povezane sa Radom, sve to govori o ovekovom snu, o mogunosti ljudskog buenja, o ivotu, o mehaninosti, o ljudskim unutranjim stanjima, o naporima, o svesnosti, o bivanju, o novom nainu razmiljanja, novim nainima razumevanja, o novim pogledima na stvari sve ovo moe postati najvei izvor smisla koji ovek moe posedovati. Smisao koji Rad tj. znaenja koja Ezoterino i nepromenjivi koncepti o oveku i njegovom ponovnom unutranjem ro enju moe dati, pripadaju redu ideja koje mogu da 45

transformiu sav smisao koji nam daje ivot. Ako ovek pone uzimati ivot kao Rad, tada sav njegov odnos sa postojanjem poinje da se menja, zato to se smisao ivota za njega menja. On vidi ivot u drugaijem svetlu, ne kao kraj, ve kao sredstvo, koje mu omoguava da se ne identifikuje sa ivotnim zbivanjima, kao to je to inio. On nuno ne mora oekivati da e ga ivot odvesti negdje, ali zna ako on uzme ivot u svetlu Rada, on mu postaje Uitelj. Tj. Rad mu postepeno pokazuje kako da uzme ono to se deava u ivotu, tako da on ui od ivota i sve se to deava u (svakodnevnom) ivotu te na taj nain ivot mu postaje Uitelj. ta god da se desi, on ima Rad za oslonac, i zna da objanjenja koja dobija iz Rada o realnom znaenju njegovog linog ivota, sam ivot ne moe niim to da uniti. Ali ako on uzima ivot kao kraj, u tom sluaju e biti drugaije: on tada nikad nee razumeti Rad i nikad nee imati bilo kakav novi smisao. Sa take gledita Rada, tada, ivot je sredstvo, i Rad ui da je lina evolucija istinski kraj. Naravno, ovo nije lako razumeti, niti smemo pretpostaviti da je lako uzeti ivot kao rad. Kada se u ivotu desi neprijatna situacija, ovek teko moe da je sagleda sa take Rada, naro ito ako ona dodirne smisao nas samih kroz koji osjeamo zadovoljstvo a koji proizilazi iz mate i lane linosti, i kojeg se lako pridravamo kao da smo to mi. Naravno, niko ne razume Rad. Mi o njemu znamo jako malo. Ali samo nekoliko nas ga je primenilo u svom bivanju. Tj. Rad nije Trea Sila za nas. Samo na neodreen nain povremeno i putem neije pomoi, Rad postaje Trea Sila za bilo koga tj. Neutraliua Sila koja je jaa od Neutraliue Sile ivota i oblika mate izvedenih iz ivota. To je veoma teko promeniti i nema nikakve anse sve dok je ivot i mata izvor naeg smisla. Razmiljati na novi nain je poetna taka unutranjeg razvoja. I to je, kao to znate, tano ono to Jevanelja govore. Jevanelja su takoer Ezoteriko uenje tj. uenje o moguoj unutranjoj evoluciji oveka. Jevanelja kau: Sve dok ovek ne pone da misli na nov nain, ne moe dostii Carstvo Nebesko. Ovo je naalost prevedeno kao: Sve dok se ovek ne pokaje.Misliti na nov nain znai nai novi smisao, i dati nove ideje znai imati nove misli. Ali ljudi ne vidi sasvim jasno to to znai. Oni sluaju o Radu ali i dalje misle na isti nain kao i pre. Oni veruju da su mnoge ideje Rada udne i neobine. A takvi su zapravo oni sami. Koliko dugo nam treba, i koliko treba tekih i uasnih iskustava da nam se desi pre nego to ponemo uviati injenicu da Rad, i Jevanelja, i celokupno Ezoterino Uenje, ne govore nita udno i neobino, ve u stvari govore neto sasvim realno i apsolutno neophodno za nas. Jednom kada postanemo svesni ovoga, pomou linog iskustva, novi smisao ulazi u nas, i odjednom na odnos prema ivotu se menja pomalo. Stari smisao pomalo gubi svoju snagu. Psiholoki, mi ivimo u svetu razliitih znaenja i i novi smisao u nas ulazi samo onda kada stara znaenja umru. Uviate li da ne moemo sluiti stari smisao i o ekivati da imamo novi smisao? Ali sve ovo je veoma teko uvideti. Svi vi imate svoj smisao smisao koji sledite. Moda ak verujete da je va smisao jedini, i da je apsolutno ispravan: ili verujete da postoji fiksni smisao za sve u stvari standardni smisao? Naravno, to nije tako. Smisao svake pojedine stvari moe da se promeni. Razmislite o nekim generalnim promenama u smislu od kada je poeo rat. Stvari mogu da izgube svako znaenje za vas; tada su one beznaajne, besmislene, i tada neete imati nikakav odnos prema njima. Vi ste u odnosu na neku osobu kroz njeno ili njegovo znaenje prema vama. Ako se ovaj smisao promeni, va odnos se menja. Smisao (znaenje) nas dovodi u relaciju sa stvarima ili osobama i ako sav smisao izbljedi, onda vie nama odnosa. Ali to e da ovisi o izvoru vaeg smisla. ivot razdvaja ljude: Rad ljude ujedinjuje. Ako ovek uzme ivot kao Rad, svako moe da dobije novi smisao. Kao rezultat novog smisla (znaenja), dodirnuti su novi delovi centara i napravljene su nove unutranje veze, i mogue su nove interpretacije. Tj. ovek postaje malo slobodniji, manje mehanian. Ali sve dok ga ne dodirne izvor novog smisla kroz ideje Rada, ova promena ovisi o tome koliko osea ideje, 46

koliko vrednuje Rad. Stoga, morate misliti o znaenju Rada i to vrednovanje Rada znai, kao bi bolje razumeli ovaj trei nepresuni izvor smisla (znaenja), ije poreklo lei iza mehanikog ivota, u Svesnom krugu oveanstva.

Berdlip, 18 Oktobar 1941.

Neke beleke o pogrenom radu Centara

Deo I. Jedna od najinteresantnijih ideja ovog sistema uenja jeste da ovek ima nekoliko razliitih umova i da je intelekt samo jedan od tih umova koje ovek poseduje. Pogledajmo dijagram razliitih centara u oveku shodno ovom uenju.

Svaki od ovih centara je um. Svaki od njih predstavlja razliitu vrstu uma. Grubo reeno, centri se mogu uporediti sa veoma delikatnom i veoma kompleksnom mainom, od kojih je svaka predviena za razliitu svrhu i upotrebu. Stavie, svaka maina se sastoji od manjih odvojenih maina (delova) ili maina (delova) koje se nalaze u okviru maina, koje rede same za sebe. Drugim reima, moe da radi ceo centar ili cela maina, ili samo njen manji deo. Svako poseduje ove veoma kompleksne i delikatne maine, ne znaju i nita, ili skoro nita o njima, i ljudi su odgovorni zato to ih koriste pogreno. U stvari, oni misle da imaju samo jedan um i da taj jedan um moe da obavlja sve. I ideja jednog uma je povezana sa iluzijom da je ovek jedno tj. sa oblikom mate koju svako ima o sebi naime, da je unutar sebe jedno, da ima jedinstvo, imaju i jednu volju i jedno postojano ja, i da poseduje punu svest i samo znanje i mo da ini. Veoma je udno i interesantno da niko o tome ne razmilja dovoljno duboko jer to vodi do izvora ovekove unutranje bolesti da pro e dosta vremena dok ljudi ne shvate da iznutra nisu jedno ve mnotvo, da nisu jedinstvo i harmonija ve mnotvo i neharmoninost, da nemaju jedno postojano i stvarno ja, ve stotine razliitih i kontradiktornih ja koje u razliitim momentima uzimaju kontrolu nad njima, da nemaju stvarnu volju ve mnotvo razliitih i konfliktnih volja koje pripadaju razliitim ja, da veoma retko imaju momente svesnosti obino u udnim stanjima budnog sna, i da je rezultat toga da oni nemaju stvarnu mo injenja i tako ive u svetu u kojem se sve deava i to niko ne moe da sprei. ak i ideja da ovek nema jedan um nego razliite centre ili umove moe biti uvredljiva ili smatrana nestvarnom, kao i izreka da ljudi nisu svesni. U stvari, niko ne eli da se suoi sa sobom i sa svojom stvarnom situacijom. Tako se ovek dri da jeste ono ta zamilja o sebi, i hvataju i se na ovaj nain za ono to ne postoji, za ono to je nerealno, uskrauje sebi mogunost da egzistira i postane stvaran tj. onemoguava ono to bi mogao da postane i za ta je u stvari stvoren da postane. Verovatno ste svi uli za izreku u Radu da svako moe da bude milioner, ali da bi bio milioner, mora prvo da shvati da nije milioner. U tom smislu, svako je kao bogati mladi ovek u paraboli o 47

oveku prepunom oseanja line vrednosti2, koji sebi pripisuje svu dobrotu i koji je duboko identifikovan sa svojim vrlinama. Seate se da mu je reeno da ide i da rasproda sve i da sve da siromanim tj. da d onom stvarnom i esencijalnom zakrljalom delu sebe, izgladnelom od bogate linosti. ovek nerado uzima sve to je reeno o pogrenom radu centara sve dok ne doe do take sopstvenog prepoznavanja razliitih centara koji postoje u njemu. Morate da shvatite da to nije neobina ideja ili prosto teoretska ideja. To je injenica, i to injenica od najveeg znaaja svakome ko eli da iskoristi svoj ivot dobro a ne da od njega uini neto maglovito, neoformljeno i uglavnom besmisleno. Iz tog razloga, prva stvar koja vam je reena da radite, u vezi sa praktinim Radom na sebi, jeste da posmatrate koji centar ili centri rade u svakom odreenom trenutku. To jest, reeno vam je da praktikujete Samoposmatranje, jer to je jedini put koji vodi ka promeni samog sebe, pre svega u odnosu na zapaanje razliitih centara u vama. Ali ak i ovo je veoma teko i ljudi, ak i nakon dueg vremena, ne uviaju sami da ti centri u njima postoje. Ili pokuaju da ih posmatraju za momenat i misle da je to dovoljno. Za poetak, postoje tri razliita oveka u svakom od nas Intelektualni ovek, Emocionalni ovek i Instinktivno-Motoriki ovek, koji korespondiraju sa ta tri centra ili uma u oveku. to znai, ovek misli jedno, osea drugo i svojim ulima osea tree tj. njegove senzacije, koje pripadaju Instiktivnom Centru razlikuju se od njegovih oseanja, koja pripadaju Emocionalnom Centru, i njegovih misli, koje pripadaju Intelektualnom Centru. Pretpostavimo da elite da se drite nekog Cilja i potrudili ste se da taj Cilj sebi uinite jasnim. Sada pretpostavimo da ste se zbog neeg iznervirali: ta e se desiti, gledajui samo iz perspektive razliitih centara? Ako ste uznemireni to znai da je Emocionalni Centar postao negativan. Oseate se ljuti, razoarani, ili oseate da nita nije vredno. Pretpostavimo sada da pratite um Emocionalnog Centra onakvog kakav je u tom trenutku, da li bi ste se drali Cilja, ta god da je? Naravno da ne. Ali ako prebacite panju u va Intelektualni Centar ako moete i mislite o svom Cilju i ta vas je navelo da to uzmete sebi za Cilj, moda ete biti u stanju da se drite Cilja. Zato? Zato to koristite ispravan centar za tu priliku. Ne koristite pogrean centar, jer kada se koristi, sledi, Emocionalni Centar kad je negativan to uvek zna i pogreno korienje centra. Ali o svemu ovome smo ve ranije priali. Danas emo govoriti o pogrenom radu centara, ne toliko u smislu korienja pogrenog centra za neki zadatak, kao na primer, u pokuaju da mislite kako brzo sii niz stepenice, ve vie u smislu korienja pogrenog dela centra. Kao to znate, svaki centar je podeljen u tri dela i svaki od tih delova je dalje podeljen u sledea tri dela. Sada ne govorim o podeli nekih centara na pozitivne i negativne strane. Svaki centar reflektuje sebe i druge Centre u tri podele i tri pod-podele. Na primer, Intelektualni Centar ima tri podele, koje predstavljaju Instiktivno-Motoriki Centar, Emotivni Centar, i Intelektualni Centar sam za sebe, ali sve to u manjoj skali. A ovi opet su dalje podeljeni, na isti nain, na jo manjoj skali. Instinktivno-Motoriki deo je najmehaniniji deo i ba u ovim malim mehanikim delovima centara, ljudi provode, po pravilu, svoj ivot. Ali pre nego to detaljnije porazgovaramo o podeli centara u generalnom smislu, u vezi njihove podele jedan princip mora biti shvaen. Zato ljudi provode vreme u mehanikim delovima centara? Odgovor je, jednostavno, zato to to ne zahteva nikakvu panju. Kad je panja ravna nuli ovek se nalazi u najniim, automatskim delovima centara. Rezultat toga je da ovek govori i ini stvari bez ikakve ideje o tome ta radi. Drugi rezultat je da se ovek ne moe prilagoditi nikakvoj promeni ili upotrebiti svoje znanje, ve se ponaa sasvim mehaniki u svim prilikama i sve to zna ponavlja kao maina. Svi ste primetili kako je ljudima jako teko da usvoje nove ideje ili da se prilagode novim prilikama i uslovima, i kako samo ponavljaju ono to su nauili, kao da su aci. Da bi stigli do viih delova centara neophodan je napor panje. To je princip. Uzmimo sada, kao polazite, mehaniki deo Intelektualnog Centra. Njegova uloga je registrovanje memorije, utisaka i asocijacija, i to je sve to bi on normalno trebalo da radi tj. ako je pravilno
2

Misli se na parabolu iz Biblije.

48

korien. On nikad ne bi trebao da odgovara na pitanja koja su postavljena celom centru. Iznad svega, on nikad ne bi trebao da odlui nita bitno. Ovde imamo prvi primer pogrenog rada centara u odnosu na njihove delove i podele. Mehanika podela Intelektualnog Centra, koji se zove Formativni Deo ili Formativni Centar neprekidno odgovara na pitanja i neprekidno donosi odluke. Odgovara bilo kako, u argonu, ili tipinim uobiajenim frazama. Odgovara automatski i na nain na koji je najvie naviknut, poput maine. Ili, na malo viem nivou, on odgovara u stereotipnim frazama na nain kako govore direktori kola i dravni slubenici, koristei poznate reenice, stranake maksime, parole, poslovice, mudrosti i slino. udna stvar je da mnogi ljudi uvek odgovaraju na ovaj nain i to nikad ne primeuju, bilo zato to ne mogu da misle ni o emu i oslanjaju se na mehanike, i ak automatske, izraze njihovog Intelektualnog Centra, bilo zato to ne vide znaaj da misle sami za sebe i oslobode svoje misli mehanikih rei i izraza koje dolaze iz najniih delova centara.

Sada dolazimo do panje. Panja nas stavlja u bolje i svesnije delove centara. Postoje tri vrste panje. (1) nulta-panja, koja karakterie mehanike delove centara; (2) panja koja ne zahteva napor, koja je privuena i treba je samo sauvati od nevanih stvari; i (3) panja koja mora biti usmerena naporom i odravana voljom. Kao to smo rekli, prva vrsta panje, ili nulta-panja, prati rad mehanikih delova centara; druga vrsta panje nas stavlja u emocionalne delove centara; a trea vrsta panje nas stavlja u intelektualne delove centara. Uzmimo opet za momenat primer Intelektualnog Centra, jer emo se ovoj temi vratiti ponovo. Emocionalni deo celokupnog Intelektualnog Centra sastoji se od elje da se sazna, od elje da se razume, da se traga za znanjem, da se otkrije, da uvea neije razumevanje, da se dokui i otkrije, da se oseti zadovoljstvo spoznaje, elja za istinom, da se doivi zadovoljstvo uenja, postizanja; i obratno, bol neznanja, nezadovoljstvo sa neupuenou, itd. Rad emocionalnog dela zahteva punu panju, ali u ovom delu centra panja ne zahteva nikakav napor. Panja je privuena i odravana zanimljivou samog predmeta. Intelektualni deo celog Intelektualnog Centra uklju uje kapacitet za stvaralatvo, konstruktivnost, pronalazatvo, iznalaenje metoda, uvianje veza, i skupljanje prividno izolovanih delova u red ili jedinstvo ili jasnu formulisanost, tako da vidimo istinu o ne emu koja nam je do sada bila nejasna. Ovaj deo ne moe da radi bez direktne panje. Panja u ovom delu nije privuena ali mora biti kontrolisana i odravana naporom i voljom; mi obino izbegavamo da inimo rad koji pripada ovom delu centra koji je stoga esto neupotrebljen. Odavde moemo da zapazimo u kojim delovima centara se nalazimo. Govoriemo vie o ovom sledei put.

Birdlip, 23 Oktobar 1941.

Pogrean rad Centara

Deo II. Proli put smo govorili o pogrenom radu centara iz perspektive korienja pogrenih delova centara i iz perspektive Panje. 49

Kako je reeno, ljudi ive ili nastanjuju male delove centara tj. mehanike delove. Morate razumeti da sva razliita ja u nama ive u manjim ili veim delovima centara. To znai, mi imamo manje ili vie mehanika ja. U malim delovima, u mehanikim ili ak automatskim delovima centara, prebiva veina onih ja koja kontroliu na svakodnevni ivot. U tom smislu, nastanjuju male mehanike delove centara, odnosno ive u njima. To jest, na svakodnevni ivot veinom kontroliu veoma mala mehanika ja koja nastanjuju te male pod-delove centara. Oni (mala ja) bi trebalo da su sluge a ne gospodari, jer mi posedujemo ja razliitih moi, kvaliteta ili mogunosti. Na primer, ja koja nastanjuju male pod-delove centara su nesposobna da shvate Rad. Ona su vrlo ograniena. Ne mogu da se menjaju. Oni su kao prostaci koji su sumnjiavi prema svemu to je novo. Mala ja koje koristite u obinom zivotu ja koja se svaaju i oseaju nezadovoljstvo, koja su zaokupljena malim planovima, malim sumnjama, malim stvarima, sitnim radoznalostima, itd. su u Mehanikim Delovima centara. Oni su sasvim korisni za male stvari. Ali oni ne mogu da razumeju Rad. Oni pripadaju malim delovima Centara. Ponekad vidite ljude koji su toliko u ovim malim dnevnim ja da su nesposobni da shvate bilo ta izuzev onog to se odnosi na neposredne male interese, i pogled iz ovih malih ja zaokupljen je samo malim stvarima dnevnog ivota, koje su veoma vane u toj skali naime, u ravni malih stvari. To znai ova mala ja imaju svoje odgovarajue mesto i ako se bave onim to im pripada oni obavljaju svoj posao kako treba, i svako mora da ima istrenirana ja te vrste. Kao to znate ovek mora biti razvijen u izvesnoj meri u svim delovima Centara da bi postao ovek br. 4 ili Balansirani ovek. Ali kao to je reeno, ova mala ja ne mogu da shvate Rad, ne mogu da se prilagode idejama Rada i ako ideje Rada padaju samo na ta mala dnevna ja, Rad ne moe biti primljen i pravilno prihvaen u ovekovom biu. Ukratko, ovaj Rad, ako je uzet samo sa ovim malim, samozainteresovanim dnevnim ja, bie shvaen samo na nivou bia tih malih ja. Rad mora da padne na vea ja i ne sme se nikad dozvoliti da padne na mala ja. To je veoma stvarna i vana strana Rada na sebi tj. veoma je vano da se ne dozvoli malim ja, koji ive u malim delovima centara, da misle i odluuju o idejama Rada. Budui da je to vano, i sa praktine take gledita, predstavlja jedan neposredan primer pogrenog rada centara, koji je predmet koji sada izuavamo, moramo da razumemo bolje ta se pod ovim misli. Kao to je reeno, za izuavanje pogrenog rada Centara nije dovoljno samo navesti da se radi o pogrenom radu Centra, kao to je korienje Intelektualnog Centra za brzo tranje niz stepenice u tom sluaju ovek e da padne nego se isto tako radi o pitanju korienja pravog dela Centra u vezi sa onim ta treba uiniti u odreenom trenutku. Jer postoje razliite vrste stvari koje smo pozvani da reavamo u razli ito vreme i posedujemo, ne samo razli ite centre ili umove Intelektualni za kompleksna poreenja i misli, Motoriki za kompleksne pokrete mnogo bre nego to je misao, i Emocionalne za uvianje kvaliteta stvari, odnosa i znaenja skrivenih od inteleketa, itd. nego je i svaki centar dalje podeljen na delove, od kojih svaki ima svoje pravo mesto u emi stvari i svoju odgovarajuu funkciju. Da se vratimo na Intelektualni Centar. Mehaniki Deo ukljuuje u sebi rad na registrovanju memorije, asocijacija i impresija, i to je sav rad koji bi on trebao normalno da radi tj. dok drugi centri i delovi centara rade svoj odgovarajui posao. On bi trebalo da samo radi registrovanje ili snimanje, kao sekretarica koja belei ta je reeno i organizuje, itd. I, kao to je reno, on nikad ne bi trebao da odgovara na pitanja koja su upuena celom centru i nikad ne bi trebao da donosi bilo kakvu vanu odluku, ali naalost, on uvek odluuje i uvek odgovara na svoj uski i ogranien nain, sa unapred pripremljenim frazama i nastavlja da govori iste stvari i da radi na isti mehaniki nain pod svim uslovima. To je fiksni deo oveka i kad ovek obitava intelektualno u Mehanikim Delovima Intelektualnog Centra, on se ne menja, i njemu nita ne moe da bude novo, jer e uvek videti ivot na odreeni nain i rei iste stvari, kao gramofon. Ali ako ima drugi deo sebe razvijen u veem delu Centra, sluaj e biti sasvim razliit. On e onda imati vrlo mehanian deo koji je mrtav a drugi deo, koji je svesniji i ivlji deo koji se nalazi u ili Emotivnom ili Intelektualnom delu. U stvari, Balansirani ovek u smislu Rada je razvijen u izvesnoj meri u svim delovima mehanikim, emocionalnim i intelektualnim delovima svih Centara. To jest, predstavljen je u njima sa nekim ja i oni 50

nisu kao prazne sobe. To rasporeuje njegovu energiju i dovodi psihiki ivot u harmoniju, ali to se deava samo preko ideja slinih idejama Rada naime, idejama koje dolaze od C uticaja, iz svesnog kruga oveanstva, od onih koji su dostigli pun unutranji rast da je harmonini razvoj centara mogu. Sami ivotni interesi su osueni da vode u jednostran razvoj; i nijedan ovek ne moe da se razvije kroz lini interes jer onda razvija samo odreene delove Emotivnog Centra. Ali ako Rad padne na Mehaniku stranu Intelektualnog Centra pae meu ona ja koja se bave obinim dnevnim stvarima ivota. Ta ja se hrane A uticajima i koriste ivotu, ali ne mogu da razumeju o emu je re u Radu ili zato je Rad neophodan. Ona su okrenuta ka spoljanjem vidljivom ivotu koji je suma svih stvarnosti za njih. Za njih je stvarno samo ono to vide, uju ili ulima opaaju. Tamo nema tla za ideje Rada da na njemu rastu, jer Rad nije o stvarima koja ulima mogu biti opaena, ve poinje Samoposmatranjem tj. sa onim to ne moe biti ulno opaeno. Stoga ete shvatiti kako je opasno za one koji su imali priliku da prime Rad u veim delovima centara, u veim ja, da dozvole da te ideje u njima padnu na mala mehanika ja gde e bit podeljene ili ak rastrgnute u parie. To je u osnovi ideja svetogra i grijeha tj. ona pripada pogrenom radu centara. Rad uvek mora biti kontempliran sa panjom, jer ona stavlja oveka u Intelektualni Deo Centara. to se tie sluanja ideja Rada sa malim uskim ja, vi svi znate parabolu o Sejau i Semenu. ovek koji samo ivi u malim delovima Centara, u malim linim stvarima, e kada uje za ideje Rada razumeti to na veoma ogranien nain. Ova situacija je pomenuta u paraboli. Seme znai ideje Ezoterinog, ideje Rada. Ako su ideje Rada pale, ko ivo seme, na mala ja, na male delove Centara nastanjenih malim, veoma malim ja, to je kao da je seme tj. ideje Rada pale u stranu. Podsetimo se ove parabole: Izae seja da seje seme svoje; i kad sejae, jedno pade kraj puta, i pogazi se, i ptice nebeske pozobae ga. A drugo pade na kamen, i iznikavi osui se, jer nemae vlage. I drugo pade u trnje, i uzraste trnje, i udavi ga. A drugo pade na zemlju dobru, i iznikavi donese rod sto puta onoliko. (Luka: 8; 5-8) Interpretirajui ovu parabolu svojim sledbenicima, Hrist je rekao: Seme je Boja re. A oni, koji su sa strane, su oni koji su uli; a onda je doao avo i uzeo re iz njihovih srca i oni ne mogu da veruju i da budu spaeni. Razumete li zato se zove pokraj puta (sa strane)? To znai da ideje Rada padaju usred prometa ovekovog uma, meu obine misli ovekovog ivota i prima ih mehanika strana uma koju Hrist naziva avolom jer mehaninost je avo. Svi znate da, u smislu Rada, ovek moe da razume ono to je na njegovom nivou bia. To znai da ako sretnete oveka na viem nivou bia nego to je vae, vi ga neete razumeti. A ako ivite u malim, veoma ogranienim mehanikim ja, onda to predstavlja va nivo bia. Onda ete razumeti samo ono to je veoma malo, veoma lino i, kao to je reeno, ako ste centrirali sebe u ova mala ja, ta mala ja koji su u vezi sa malim poslovima vaeg dnevnog ivota i vaih malih ljubomora, malih mrnji i elja i zloba, neete biti u stanju da se prilagodite niem novom, tako da e ideje Rada pasti pokraj puta, ili e biti beznaajne za vas ili ak smene, blesave i imaginarne. To znai da ete razumeti Rad na ovom novou vaeg bia. Ali svako ima skalu bia. To znai, ovek ima, pod uvijetom da ima Magnetski Centar, bolji nivo i bolje ja u sebi, ako pokua da ih pronae, kroz koja e prihvatiti Rad. A jedan od znakova je posedovanje Magnetskog Centra koji pravi razliku izmeu A i B uticaja.

51

Birdlip, 9 novembar, 1941

Pogrean rad centara

Deo III. Mehaniki delovi centara imaju svoj odgovarajui nain rada i mogu da ga obavljaju bez ili sa veoma malom panjom. Kada hodate, taj in zahteva veoma malu panju, i to samo s vremena na vreme, i svi komplikovani pokreti koju su uklju eni u sam in hodanja izvedeni su pomou mehanikih delova Motorikog Centra. Moete dokazati da je ovo uraeno mehanikim delom Motorikog centra jer tokom hodanja vae ruke mogu biti zauzete pokretima koji zahtevaju svesno usmerenje tj. panju na primer, kao kod otrenja olovke ili raspetljavanja konopca, itd. Upravo zbog toga to mehaniki delovi Centara mogu raditi sa nultom-panjom ili sa veoma malom, povremenom, panjom oni esto rade nezavisno tj. dok se ovek oblai za veeru razmilja o nekom problemu i eventualno zatekne sebe, na svoje iznenaenje, da odlazi u krevet. Svi verovatno imaju sline primere. Cela ljudska maina je napravljena na taj nain da jedan deo moe u krajnjoj nudi da preuzme rad drugog dela neko odreeno vreme. U ovom sistemu, ovo je izraeno u kazivanju da se, u izvesnoj meri, Centri preklapaju u odnosu na funkcije. Iako, ba zbog ovog preklapanja Centara u ogranienoj meri, ljudska maina je u stanju da se suoi sa odreenim hitnim situacijama to je ini veoma prilagodljivom, i upravo zbog tog preklapanja nastaju mogunosti za pogrean rad Centara. Na primer: znamo da se disanje moe odvijati bez ikakve panje. Ovde Motoriki Centar, koji gri i oputa miie koje rade prilikom disanja kontrolie Instinktivni Centar, koji u svakom trenutku procenjuje stanje krvi i shodno tome uveava ili smanjuje dinamiku izdisaja. Ali mi ovo ne moemo direktno da posmatramo. Ne moemo da posmatramo Instinktivni Centar i njegov kompleksni zadatak nad unutranjim organima. Ali moemo da posmatramo rezultate njegovog rada naime, da nakon tranja diemo dublje ili da kad smo pod groznicom diemo ubrzano i shvatamo da je to zato to je Instinktivnom Centru potrebno vie kiseonika, itd. Ali disanje se ne odvija samo pomo u Instinktivno-Motorikog Centra. Postoji preklapanje u kontroli zbog kojeg moemo da diemo i voljno tj. namerno. ovek ne moe da zadrava voljno svoj dah preko odreenog vremena jer e Instinktivni Centar preuzeti kontrolu nad disanjem im ovek pone da gubi svest. Ali ovek moe voljno da utie na svoje disanje i uini ga sporijim ili dubljim, itd. Ovo je opasno raditi, ali postoje momenti kad je to neophodno i kad nam to moe i spasiti ivot. Meutim, ako ovek pokuava da kontrolie disanje bez razumevanja ta radi i bez znanja o tome, moe da utie na normalan rad Instinktivno-Motorikog Centra, koji tada postaje lenj i u izvesnoj meri naputa kontrolu disanja. Seam se da sam uo G. vie puta kako kae da su ljudi, koji oekuju da uveaju svoju mo kontroliui disanje, budale sem ukoliko nisu proli dugu prethodnu pripremu pod kontrolom uitelja i sem ako nisu odabrani od njega. Oni su budale jer se meaju u funkciju koja, kad se jednom dovoljno dugo poremeti na pogrean, moda vie nee nikad raditi na ispravan nain. Pitanje pogrenog rada Centara je stvar celo-ivotnog uenja kroz samoposmatranje. Da bismo neto razumeli moramo da razumemo prirodu toga, u suprotnom ete prii tome na pogrean nain ili ete imati pogrean stav u vezi toga. U ovom momentu ne moete razumeti sve o centrima i o njihovom pogrenom radu. Ako pomislite da moete, postaviete pogreno pitanje i neete usvojiti nita o ovoj temi. Razmislite za momenat. Ceo vas ivot je funkcija Centara i kontrolisan je centrima vae misli, vaa oseanja, vae ideje, vae nade, strahovi, ljubavi, mrnje, akcije, senzacije, zadovoljstva, udobnosti, itd. Kako onda moete da oekujete da u kratkom vremenu, razumete sve o ispravnom i pogrenom radu Centara? To bi bilo isto kao i kad bi oekivali da razumete sve o ivotu, nakon to ste uli nekoliko lekcija o tome. Sve ovo, to je do sada reeno, je samo da vam da neki nagovetaj i da vas navede da ponete da izuavate ovu materiju, i ako je ne izuavate samoposmatranjem, onda i kad ujete hiljadu i jednu lekciju o ovoj stvari i dalje ne ete nita razumeti.

52

Neophodno je sada izloiti delove drugih Centara tako da imate uoptenu skicu po kojoj se sami moete orijentisati i u odnosu na koju moete prikupiti neka svoja zapaanja o sebi i utvrditi odakle potiu - jer to pomae da ovek sebe vidi mnogo jasnije. Sada u podeliti odreeni Centar na pozitivni i negativni deo, pre svega, a onda u tu i tamo popuniti neke manje pod-delove davajui priblinu definiciju njihovih funkcija. Ponimo od Intelektualnog Centra.

Beleka: Samo je Motoriki Deo Intelektualnog Centra detaljnije obraen u ovom dijagramu. Primetite ovde razliku izmeu Emotivnog Dela u Motorikom Delu Intelektualnog Centra i Emotivnog Dela Intelektualnog centra kao celine. Primetite na to se ovde misli.

53

54

55

Kao to smo rekli, u ovim dijagramima Centara i njihovih delova obeleeno je samo nekoliko delova koji treba da poslue kao vodi u posmatranjima Centara i njihovog rada. Pre nekoliko godina deo naeg rada je bio da posmatramo delove Centara i da prikupimo te uporedimo naa zapaanja. Sve ovo to je do sad reeno zahteva paljivo izuavanje. Pre svega, neophodno je da zapazimo ta je reeno o Centrima i njihovim delovima onako kako je dato, a onda da razmislimo ta to sve znai i da steknemo linu ideju o tom predmetu jer na taj nain to podiemo u vie delove Centara a zatim da za to naemo primere i da pokuamo da ih razumemo. Molim vas da ne pitate o delovima centara koji nisu mapirani. To je uvek znak negativnog razmiljanja i automatskog postavljanja pitanja to je gore nego formativno ispitivanje, to je kao da pitate o Aziji ako je predavanje o Americi, ili kao da pitate o izuzecima kada se objanjavaju pravila.

56

Birdlip, 18 Novembar, 1941

Pogrean rad Centara

Intelektualni Centar je podeljen na Pozitivni i Negativni Deo. Deo IV- Zaponimo sada prouavanje Negativnih Delova Centara i i njihovog znaenja. Da bismo to mogli uiniti, ponimo danas od Intelektualnog Centra koji je prirodno podeljen na Pozitivnu i Negativnu stranu i u isto vreme porazgovarajmo o tome ta je miljenje i ta zna i Rad u odnosu na pravilan poredak Intelektualnog Centra. Koja je funkcija Negativnog Dela Intelektualnog Centra? Grubo reeno, njegova funkcija je da misli Ne, da negira. Funkcija Pozitivnog Dela Intelektualnog Centra je da misli Da, da afirmie. Tako je ceo Centar predstavljen na ovaj nain.

Bez Negativnog Dela u Intelektualnom Centru bilo bi nemogue misliti. ta je miljenje? Prva definicija koju ovaj sistem daje jeste da je miljenje uporeivanje. Miljenje je uporeivanje jedne stvari sa drugom, jedne tvrdnje sa drugom, itd. Ali ako ovek ima samo afirmaciju ili Da kao instrument sa kojim misli, poreenje nee biti mogue. Poreenje zahteva kvalitet, ili izbor izmeu dve stvari, jedna kojoj kaemo Da i druga kojoj kaemo Ne. Sva pitanja koja postavljamo a koja poinju sa zato (za razliku od onih koja poinju sa kako) znae da traimo razlog za neto: i celokupno rezonovanje ukljuuje poreenje i izbor tj. izbor ovog i odbacivanje onog. Bilo bi nemogue izabrati ili odbaciti kad u Intelektualnom Centru ne bi postojala dvostruka mo naime, mo afirmacije i mo negacije. Dva dela Centra bi trebalo da su u stanju da rade zajedno, donekle na isti nain, kao to dve otrice makaza rade zajedno, jedna nasuprot druge. To znai da bi ovek trebao biti u stanju da vidi ta afirmie, kao i ono ta negira, bez obzira o emu misli, i da ih dri zajedno i da izmeu dve suprotstavljene strane nae put za svoje misli, jer svako izvorno miljenje vodi um u nekom pravcu (i treba da vodi ka novom mestu u umu a ne uvek starim stazama na stara mesta gde je ve bio ranije i do kojih stie bez ikakvog miljenja ve jednostavnim naviknutim asocijacijama). Govorim o istinskom miljenju koje zahteva napor i predstavlja neto to ljudi retko rade. Kao to ste nesumnjivo ve uli, svakome u ovom Radu se savetuje da 57

pomeri mozak bar jednom dnevno a to znai da uini stvarni napor da misli. Ono sto obino nazivamo miljenjem je jedan automatski tok asocijacija, let maglovitih ideja, se anja i fraza prekidanih povremenim laganim naporom da se setimo neeg kao, na primer, ta treba da kupimo ili gde treba da idemo danas. Kad Intelektualni Centar radi kao celina, svi njegovi razliiti delovi i podeljci padaju na svoje pravo mesto i funkciju, ali to se retko doga a. itav Centar je retko osvetljen. Po pravilu samo mali delovi i pod-delovi rade tj. rade pod slabim pritiskom sa samo malo svetla i u malim delovima, i tako ne mogu da operiu ni sa kakvim mislima ili idejama koje zahtevaju aktivnost Centra kao celine. I opet, ljudi po pravilu ne znaju o emu da misle. Ovaj sistem sa svim svojim idejama i principima, sa svojom ogromnom pozadinom i sa svojim praktinim detaljima u stvari celokupno uenje je povezani organski sistem, sazdan da oveka natera da misli i da ga naui kako da misli i da mu da neto kroz ta da razvije svoje sopstveno miljenje. Jer su neke ideje lake da se shvate i malih razmera, druge su tee i irih razmera i veza meu njima ne mora biti oigledna dugo vremena, ali ceo Intelektualni Centar, sa svim svojim delovima, malim i velikim je potreban da pravilno prihvati i dri sistem kao celinu tako da moe ispravno da radi i da prenosi snagu kao organizovana iva celina. To nije pitanje samo pamenja, jer pamenje je pre svega funkcija mehanikog ili formativnog dela Intelektualnog Centra, koji registruje, i ovaj deo nije dovoljan da shvati ideje i uenje u potpunosti. To je takoe pitanje vrednovanja, uvianja i oseanja ukusa njegove istine. U isto vreme, ako ovaj sistem nije pravilno zapamen u oveku, on ne moe da se ispravno razvije i raste u njemu, da primi i prenosi vibracije Viih Centara. Morate razumeti to da Rad kao takav nema snagu, ako ga uzmemo kao rei i dijagrame, ve se snaga nalazi u onome ta Rad prenosi kada je njegova sutina voljno shvaen. Jer kad je Rad shvaen, on onda formira neto u oveku to nije ranije posedovao i taj instrument, da tako kaemo, tako formiran u njemu moe da odgovori na uticaje kojih ranije nije bio svestan. Ba ti uticaji modifikuju, menjaju i eventualno transformiu oveka. Videete, dakle, koliko je bitno drati Rad ivim u sebi i sluati njegove ideje ponovo i iznova i misliti o njima te pokuati da delujete iz njih i na osnovu njih. Jer ako Rad umre u oveku kroz ogroman pritisak ivota i njegovih dnevnih zahteva, bie moda teko probuditi se opet. Ljudi lako padaju u san; i mnogo vremena uzme uenje, napori i rtvovanja pre nego to se Rad u oveku formira dovoljno snano da moe da ostane iv sam od sebe, stoga ljudi moraju da budu u vezi sa onima koji mogu da ga dre u ivotu i iji je zadatak da to ine. Napravio sam ovaj dijagram da bih pokazao kako je rad Intelektualnog Centra, kao celine, neophodan za potpuno razumevanje ovog sistema i kako je sistem konstruisan da za ovu svrhu i moe da ispravno organizuje ceo Intelektualni Centar u instrument koji moe da pone reagovati na uticaje koji dolaze od Viih Centara. Ali kako ova tema pripada Relativnom Miljenju (koje samo dovodi Intelektualni Centar u pravilan rad) vratiemo se sada na podelu Centra na pozitivnu i negativnu stranu i razmotriemo ih u odnosu na pogrean rad Centara (i delova Centara). Uzmimo negativno miljenje. Negativno miljenje nastaje kad ovek misli iskljuivo ili uglavnom iz Negativne strane Intelektualnog Centra. Koristi negativni deo za miljenje. Kao to je reeno, dve strane: pozitivna i negativna, treba da rade zajedno i da jedna drugu proveravaju. Ako ovek pone da misli, recimo o Radu, iz Negativne strane Intelektualnog Centra i dozvoli da ova strana nastavi svoju aktivnost neprovereno, on je osuen da stigne do poricanja Rada, jer Negativna strana moe samo da povee stvari u obliku poveane negacije. Krajnji rezultat e stoga biti Ne. Ovo negativno miljenje, o stvarima sa kojima je Rad na primer povezan, je danas vrlo uobiajeno, ali da bi napredovao ovek mora da odbaci bilo ta ta se sa tim ne slae. Negativno miljenje ima mnoge razliite forme u ljudima. Neki ljudi imaju dobro razvijen sistem sasvim neproverenog negativnog miljenja o razliitim stvarima o njima samima, o drugima, o ivotu, o svetu, o svemiru, itd. Ovi sistemi su formirani u njima nezavisno od 58

Pozitivne strane Intelektualnog centra i stoga su jednostrane, neproverene, neoborive bilo kakvim suprotnim miljenjem i esto su izvor bolesti. Jedna od najlakih stvari je ne slagati se. Za neslaganje po navici se koristi Negativni Deo Centra. Neslaganje po obiaju, iznalaenje krivice, ili greke, cepidlaenje, itd., je nekontrolisano korienje Negativne strane: a negativan mislilac je ukratko ovek za izbegavanje, jer ta god da mu kaete on e pokuati da uniti. On ne moe drukije jer on je, da tako kaemo, intelektualno u rikvercu i samo moe da ide nazad. Sve je ovo pogrean rad Centra. S druge strane, ovek koji misli, recimo opet o ovom sistemu, samo na strani afirmacije, opet nee nikad nita shvatiti. To mu nikad nee postati stvarno, jer nee nikad proi kroz iskuenje u odnosu na njega i boriti se i osvojiti ga za sebe polako i postepeno. Postoji pria u Radu da je jednom davno ovek bio savren. ovek je bio u kontaktu sa Viim Centrima. U stvari, reeno je, razgovarao je sa bogovima. Ali bio je veoma slab, jer nikad nije osporavan i bivajui uvek afirmisan, nije znao kako da se sretne sa poricanjem. Tako je lako pao sa svog visokog poloaja jer nije imao snagu da razmilja i razumeva sam za sebe. Sada mora da nae put nazad gde je jednom bio, sa snagom poricanja da mu pomogne. DODATNA BELESKA: Ima interesantnih stvari koje se mogu rei u vezi podele na Pozitivni i Negativni deo Intelektualnog Centra ako ih uzmemo u vezi sa drugim centrima kao to je Emocionalni Centar. Na primer, ovek moe imati negativno miljenje i pozitivan oseaj ili volju u odnosu na neku stvar. Ili, nasuprot tome, moe imati pozitivno miljenje i negativan oseaj ili volju. Da bismo ilustrovali ovo primer iz Jevanelja je dobar za razmiljanje: ovek je imao dva sina; i ode do prvog i ree: Sine idi radi danas u vinogradu. I on odgovori i ree neu: ali zatim se pokaja i ode. I ode drugom sinu i ree isto. I on odgovori i ree: Odoh gospodaru i ne ode. Koji je od njih dvojice uradio po volji svog oca? (Matej XXI- 28-31) ovek koji ima suvie mehaniku afirmaciju Intelektualnog Centra e rei Da ali to pripada njegovoj misli, ne njegovoj volji. Osnova volje je Emocionalni Centar. Tako on kae Da sa svojim miljenjem ali u krajnjoj liniji Ne svojim Emocionalnim Centrom. Ili ovek ima negativno miljenje i pozitivno oseanje. On kae Ne svojim razumom ali njegova oseanja kasnije kau Da. Parabola ili psiholoka definicija moe biti shvaena razliito. Ali ona znai da ovek nije jedno i ima dve razliite strane koje se nuno ne slau. Druga stvar koja moe biti reena je da ako ovek nema Magnetski Centar (koji afirmie postojanje dve vrste uticaja u vrtlogu ivota naime A i B uticaje) moe samo da po ne iz negativne strane miljenja jednom kad se susretne sa radom ove vrste i tako provede sve svoje vreme u opovrgavanju. Oseanje inicira odreenu vrstu miljenja. Na intelektualni aparat, takav kakav jeste, podeljen je na pozitivni i negativni, moe dati bilo koji rezultat shodno tome koja strana je u akciji. Moe dokazati ili opovrgnuti bilo ta. Vrednovanje Emocionalni Centar je ono to je odluujue. Gledano kao ista maina, dve strane Intelektualnog Centra se uzajamno ponitavaju. Zato je reeno da je trei faktor neophodan za pravilan rad Centra.

59

Berdlip 28 Novembar 1941

Pogrean rad Centara

Deo V U ovom tekstu, koji je poslednji u seriji o pogrenom radu Centara, poeemo sa Emocionalnim Centrom u odnosu na njegovu negativnu stranu, ali u napraviti veliku digresiju o negativnim emocijama kao takvim. U prethodnom tekstu reeno je da Intelektualni Centar ima, prirodno, negativnu stranu. Ali to nije sluaj sa Emocionalnim Centrom. Negativni deo Emocionalnog Centra je sedite negativnih emocija. Ali, takav deo u Centru ne postoji prirodno: on je steen. Moe se odmah rei da kad god je taj steeni Negativni Deo Emocionalnog Centra aktivan, to znai pogrean rad Centra. I nije preterivanje rei da emocionalni centar veoma retko radi pravilno, usled delovanja ovog steenog Negativnog Dela koji je postao zaraen od kontakta sa ivotom. Jer negativne emocije vladaju ivotom, moda naroito danas, i ljudi se dre svojih negativnih emocija vie nego bilo ega drugog. Zaraza negativnih emocija (kao zaraza negativnog miljenja) postepeno sama sebe ugrauje u dete koje raste, jer dete se raa budno (na svojoj skali) u svet uspavanih ljudi, i imitirajui ih, ui samo kako da padne u san kad doe njegov red: i izmeu mnogih ostalih stvari ui kako da imitira negativne emocije tj. izraze lica, intonacije, rei i fraze koje izviru iz negativnih stanja drugih ljudi. Dete imitira sve to i postepeno poinje da osea ta one predstavljaju. Na taj nain negativna oseanja starijih postepeno se prenose na dete i posle izvesnog vremena dete poinje da pokazuje negativne emocije, da se duri, da tuguje, da gnjavi osea aljenje nad samim sobom, i slino. Naposletku, ta bi drugo moglo dete da radi? I ta bi oni koji su ve zaraeni negativnim emocijama radili, poto su sasvim nesvesni sopstvene negativnosti i nikad nisu uli za ideju negativnosti a i ako su uli sasvim su sigurni da oni nisu nikad negativni. Zapaate kako je teko izmeniti ovaj ponavljajui i samoobnavljajui uzrono posledini lanac, ovu kontinuiranu infekciju i re-infekciju, koja je gora od bilo koje druge zaraze, moralne ili fizike. Ko e to prekinuti? Ili ime se to moe prekinuti? Jedini nain da se to prekine jeste da ovek uje, vidi, razume i shvati ta negativne emocije jesu i da pone od sebe. Jer ako i jedan ovek napravi pomak u svojoj poziciji u tom smislu u tom gustom tkanju ivota, u toj zgusnutoj masi ljudskih bia, oslobodie mesto za druge. Ali to e se samo dogoditi ako radi na svojim negativnim emocijama iskreno iz najdublje, unutranje, individualne percepcije istine tog uasa i beskorisnosti negativnih emocija, jer je to taka u kojoj stvarni Rad poinje, u toj unutranjoj viziji. Morate razumeti da svi vi moete po eti Rad iz razliitih mesta ili, to bi se reklo, dubina u vama. Moete raditi iz povrnih razloga ili iz dubljih razloga. Kad ovek Radi na Sebi radi nagrade ili pohvale, ili pozicije ili dunosti, ili iz odreene vrste uobraenosti, ili gordosti, ili samozasluge, ili iz neke slike o sebi, ili iz asti, ili iz elje da zadovolji, ili imitira, ili iz straha, kao to je strah od gubitka reputacije, strah od kritike, strah od gubitka prijateljstva i slino svi ti motivi ili izvori njegove volje u njemu (neki bolji, neki loiji) jo uvek nisu ovek koji Radi na sebi. To je i dalje spoljanji Rad na sebi. Ovi motivi su serije zamena za stvarno ja u oveku zamenika ja, od kojih neki formiraju Zamenika Nadzornika, i kao to rekoh neki su bolji, a neki loiji neki su korisni, a neki prepreka tj. neki su vie unutranji i time blii naoj esenciji ili stvarnom delu u oveku, a neki su vie spoljni i time vie ka lanoj linosti ili imaginarnoj linosti za koju sami sebe smatramo i na koju troimo toliko mnogo energije, misli, novca, u odravanju usred gustih oblaka negativnih emocija i tenzija. Samo e stvarni Rad, a ne imaginarni rad na linim negativnim emocijama omoguiti da pomaknu svoje pozicije, u suprotnom one su i dalje tu, u drugoj formi, jer su one kao Proteus koji samo menja oblik menjajui se u neto drugo. Ali neophodni deo Rada, kroz koji svako mora da proe, da putem iskrenog posmatranja u sebi vidi, kako se dri negativnih emocija jednom rukom, a drugom, pokuava da ih se oslobodi. Rad neizostavno vodi svakog ka istom mestu i ka istom iskustvu. ovek mora dostii taku uvianja sopstvene bespomonosti uvianja sopstvene mehaninosti. A to, ako nije negativno iskustvo, e ga dovesti do 60

Pamenja sebe. Uvianjem sopstvene bespomonosti on privlai pomo. Uvianje sopstvene bespomonosti stavlja oveka u Tree Stanje Svesti gde pomo moe da nas stigne. I kad smo ve tu da dodam za one meu vama koji jo uvek ne razumeju sasvim ta znai raditi vie spolja a ta znai raditi vie iznutra da je to ovaj sluaj. Predmet Rada je da probudi zakopanu savest ovde ne govorim o steenoj savesti koja se razlikuje kod svake rase, i predstavlja pitanje svake kulture, treninga, klase i nacije. Zakopana savest je ista u svim ljudima, ali je zakopana to jest, van domaaja. Da nema te zakopane savesti u nama, Rad bi bio beskoristan nita vie od obine mode, novog trenda ili argona. Kad bismo mogli da dodirnemo tu stvarnu zakopanu i istinsku savest, momentalno bi znali da su sva negativna stanja pogrena i da nas zapravo truju. Upravo po unutranjem doivljaju, ukusu, kako kaemo u Radu ovo sami poinjemo da uviamo. Unutranji ukus omoguava oveku da svhati da je negativan. Onda poinje borba. eli neto da kae a ne moe. Kad se ovo dogodi, kad ga Rad dovede do ove take, onda Rad u njemu radi. To vie nije neto to on prihvata, ve neto za ta se mora boriti u sebi. Onda po inje da uvia da mora da radi na svojim negativnim emocijama vie iznutra, i onda mu savest pomae. Ali ako radi na svojim negativnim emocijama zato to mu je to reeno da treba da radi, ili zato to ga je pred drugima sramota da ih ima, i slino, onda on radi vie spolja na njima, a ne izvorno iznutra. Bez tih udaljenih indikacija stvarne savesti koju Rad poinje da pobuuje u ljudima i njegovoj unutranjoj pomoi, borba sa negativnim emocijama bila bi nemogua. To jest, kad ne bismo imali savest negde u nama, negativne emocije bile bi nepobedive. ivot bi bio suvie jak. Ali sreom po nas koji ivimo na ovoj planeti, koja se nalazi daleko dole niz Zrak Stvaranja, koja je samo jedan stepen udaljena od najgoreg mogueg mesta u celom svemiru sreom po nas, mi u sebi imamo sredstva buenja, iako zakopana, a s druge strane imamo izvan nas oblike uenja o buenju, koje svesni krug oveanstva izvan ivota prenosi s generacije na generaciju, koja nas mogu potaknuti da se u sebi probudimo. * * *

Osvrnimo se sada ukratko na Emocionalni centar i njegov Negativni Deo. Kao i Intelektualni Centar, Emocionalni Centar moe biti predstavljen grafiki, iako ne u potpunosti tano, na slian nain.

61

Ovo predstavlja Centar nakon to je stekao svoj Negativni Deo od kontakta sa ivotom. Na ovom mestu ne elim nita vie da kaem o razliitim delovima i aspektima Emocionalnog Centra, izuzev da je polazite u vaem linom razmiljanju na tu temu ideja da je sve u Negativnom Delu radi na nepravilan nain, kao u rikvercu. Uzmimo na primer sumnju. Sumnja je emocionalno stanje koje ubrzo ukljuuje Negativni Deo Intelektualnog Centra i vodi ka formiranju zakljuaka negativne vrste. Poslednji put sam rekao jednu stvar koju moramo da shvatimo o Intelektualnom Centru, a to je da svaka njegova strana pozitivna ili negativna radi nezavisno da bi mogla da doe do zakljuka. Ovo se mora jasno shvatiti. Ako se sumnja stvara u Negativnom Delu Emocionalnog Centra, jer je sumnja pre svega emocija, koja e zatim pokrenuti u rad Negativnu stranu Intelektualnog centra, u kom sluaju e sve delovati da dokae da je tvoja sumnja ispravna. Pretpostavimo da se vaa sumnja iznenada promenila u prihvatljiviju emociju time to ste uli neto to niste znali. ta se dogaa? Tada e Pozitivna strana Intelektualnog Centra po eti da radi i vai zakljuci e biti sasvim drugaiji. Poznat vam je izraz elja je otac misli. Ali to nije zadovoljavajua formulacija. Bilo koje od vaih emocionalnih stanja upravlja vaim miljenjem. Ovo je primer kako jedan centar hipnotie drugi i otud pogrean rad centara. Moramo stoga pokuati da nae misli oslobodimo emocija kad smo negativni. Ali sve ovo je pitanje posmatranja i govoriti o tome potpunije zahteva dugo vreme. Dodau jo re ili dve o negativnim emocijama. One su veoma mone. Mogu svakog da zaraze. To je jedan od razloga to su toliko preovlaujue i zato ljudi vole da su negativni, jer tako mogu lako da povrede drugoga. Setimo se da u Radu postoji jedna vrlo teka krilatica ako ste negativni to je uvek vaa greka. To je teko da se shvati. Uvek izgleda da je to greka nekog drugog. Podsetiu vas da je posebna karakteristika negativnih emocija ta da one same sebe pokreu, da uvek stvaraju nove negativne emocije, dugo nakon to je uzrok uklonjen. Takoe one oduzimaju mnogo energije i beskorisno je rasipaju da ljudi esto postaju bolesni usled toga. I napokon, ako ovek ima mnotvo negativnih emocija i negativnog miljenja, to je veoma opasno stanje da se u njemu bude. Ako ovek radi na percepciji svog Emocionalnog Centra otkrie da ceo njegov ivot dobija novo znaenje i doivee momente buenja kakve nikad nee zaboraviti a zatim e uvideti ta znai kad Emocionalni Centar radi pravilno. Ali sam to ne moe da uradi. Samo kroz novu snagu i kroz nove ideje i kroz novi pogled na sebe to moe postati mogue. Svi napori o kojima Rad govori su neophodni, a naroito Pamenje Sebe, i takoe, mora da se osea cela pozadina Rada.

Berdlip, 13 Decembar, 1941

Karma - yoga
Predavanje koje je odrao Dr. Nikol Karma-Yoga je nauka delanja sa ne-identifikovanjem. Ova frazu svi morate da zapamtite. Ne smete je promeniti u nauka delanja bez identifikovanja. Sutina ideje Karma-Yoge je da se susretnemo jednako i sa prijatnim i neprijatnim stvarima. Znai, praktikovanjem KarmaYoge, ovek ne tei neprestano da izbegne neprijatne stvari, kao to to ljudi obino ine. ivot treba sresti sa ne-identifikovanjem. Kad je ovo postane mogue, ivot nam postaje uitelj; ni u kakvom drugom smislu ivot ne moe postati uitelj, jer ivot uzet sam za sebe je besmislen, ali uzet kao veba on postaje uitelj. Nije ivot taj koji je uitelj, ve ovekov odnos kroz ne-identifikovanje omoguava da ivot postane uitelj. Nita ne moe toliko promeniti bie kao ova praksa naime, uzeti neprijatne stvari u ivotu kao vebu. Bilo ta to deluje na bie odmah poveava nau snagu. Uzeti ivot sa ne-identifikovanjem ne zna i 62

prazno postupanje, to znai postupanje iz stvarne osnove, iz Cilja i iz razumevanja ideja Rada i znaenja Rada. Nemogue je razumeti ivot njime samim. Uzet sam za sebe to je jedna ogromna zbrka. Neto mora biti prevueno preko ivota, sistem ideja kao to je Rad, da bi imao bilo kakav smisao. Karma-Yoga daje znaenje ivotu. Ali samo po sebi to nije dovoljno. Sve ideje Rada su neophodne da se transformie ivot u smisao za oveka. Kako ovek moe da nae svoj Smisao? Svako je roen u ovaj svet sa jednom lekcijom koju treba da naui sa stanovita Rada, jedan zadatak da obavi u vezi sebe i dok god ne pone to da uvia, njegov ivot je zaista besmislen. Moramo da se setimo neeg to smo svi zaboravili. ivot je veoma kratak; izgubimo sebe vrlo rano u ivotu. Ne lutajte. Saberite se i upitajte: ta ja radim? Gde idem? Mislite ta morate da uradite pre nego to je prekasno; mislite ta je to vano za vas na emu treba da radite. Svako mora da razlikuje za sebe na emu treba da radi, ta je razlog zbog ega ivi svoj ivot.3 ovek se raa na ovoj planeti sa unutranjim zadatkom i ivot je tako organizovan da on ne moe da nae sebi smisao ivota samo kroz ivot, ve samo kroz sagledavanje ta je njegov unutranji zadatak. Rad kae da je svako roen u, i nalazi se u najboljim okolnostima u odnosu na njegov zadatak, i da ako ovek sretne Rad, njegovi uslovi su upravo najbolji za svrhu Rada. Ali naravno, svako misli da samo kad bi mu okolnosti bile drukije, sve bi bilo lake. To nije sluaj. Raanje je iz sudbine, a ne sluaja, i celokupna ovekova sudbina je povezana sa njim i njegovom moguom evolucijom. ovek mora da radi uprkos okolnostima u kojima se zatekao. Biti roen siromaan podrazumeva tekoe, a biti roen bogat takoe podrazumeva tekoe. ivot kakav je, uvek ide drukije nego to oekujemo i sve ide da tako kaemo unakrst. Da je ivot po sebi cilj to ne bi bio sluaj. Ali kad mislimo o naim ivotima sa stanovita da mi kao i svi drugi ljudi imamo za zadatak da se razumemo i transformiemo, celo znaenje egzistencije se menja. ivot je veoma kratak momenat konfuzije i zbrke ali ak i tada mogue je delovanjem Rada da se uhvati odblesak onoga na emu ovek treba da radi i ta ovekova egzistencija ovde zaista znai. Ovaj Rad, ako se pravilno osea i primenjuje, postepeno predoava ta ovek treba da radi, kakvu lekciju ima da ui, koja je glavna stvar (glavna osobina) u njemu koju treba da razume i transformie. Ovo se zove Glavna Osobina. Ali ovek ne moe da stigne do unutranje percepcije Glavne Osobine dok nije spreman za to. Sva njegova odvojena posmatranja i Ciljevi u vezi njegovog Rada na sebi, ako su preduzeti iskreno, e postepeno da se kombinuju i pokazae mu ta je to na emu treba da radi i dae mu razlog zato je ovde na zemlji. To je iznalaenje sopstvenog smisla ili drugaije reeno, znaenja sopstvene egzistencije. Ali napinjati se da naete svoju Glavnu Osobinu direktno, je beskorisno. Morate vrlo poteno poeti da radite na ovoj ili onoj stvari koju ste zapazili i da iskreno elite da je promenite. Ljudi esto oseaju Rad iskreno, ali nikad ne pomiljaju da iskreno zaponu od neeg to primeuju u sebi i da rade na tome. Oni hoe sve odjednom i da ne plate. Ali ako ponete da emocionalno oseate da elite da spoznate svoju Glavnu Osobinu i zaista elite da je upoznate, moda ete poeti da hvatate njene odbleske. Nekad moete da vidite Glavnu Osobinu u drugim ljudima. Upitajte se: ta je to u ovoj osobi to bi je uinilo razliitom kad bi se promenila? Nekad moete da vidite to u nekom drugom. I kad biste samo mogli da vidite kako greite u sopstvenom ivotu, kako uvek reagujete na isti nain u odreenim okolnostima, kad biste iznenada uhvatili sliku ovoga, onda imate Cilj koji neizostavno vodi do Glavne Osobine. Videete da je to neto o emu ste uvek znali i
Kako da prepoznamo koji je na cilj? Pravi cilj svoga ivota moemo prepoznati po tome to nam on prua najvie zadovoljstva i ispunjenja - pod uslovom da to nije obina strast i iluzija. To je oaranost koja nas uzdie i ispunjava pozitivnom energijom i uzvienim vrednostima. To nam uvek "ide od ruke" kada samo ponemo da radimo na tome.
3

63

sumnjali, ali nikad niste zapravo prepoznali kao ba tu stvar. Moda ete je videti na trenutak i pomisliti: Znai to je, u stvari, ipak to. Oduvek ste znali ali niste pogodili da je to ta stvar koju treba promeniti. I onda ete videti da ako moete da promenite ba tu stvar, biete u stanju da promenite i druge stvari. Nakon prvog uvida moda neko vreme neete biti u stanju da je ponovo vidite. Onda ete videti opet. To je osovina oko koje se vaa linost okree, i to je pogrena osovina, ukoliko ne izgradite neto iza vae linosti, ne moete da naete sebe. Ali ako moete da uhvatite trag stvarnog ja povrh Glavne Osobine, videete ta va ivot ini pogrenim. I ako oseate da je to otkrie stvarni smisao ivota za vas, onda ivot ne moe vie nikad postati besmislen. Ispravno i Pogreno. Ljudima je teko, naroito ljudima koji su kristalizovani u njihovom smislu ispravnog i pogrenog, da shvate da ne postoji apsolutno pogreno i ispravno, nego da je ispravno i pogreno relativno. Ljudi se uvrede kad im ovo kaete, naroito ljudi koji su dovoljno sujetni da misle da su u pravu. Ispravno i pogreno zavise od treeg faktora. Sami po sebi, oni su samo suprotnosti, koja jedna drugu iskljuuju. Trei faktor je Cilj. Ako je va Cilj da idete u Edimburg, onda je ispravno da idete na sever a pogreno da idete na jug. Ali ako je va Cilj da idete u Brajton ispravno je da idete juno, a ne severno. Ali ljudi vole da im se kae da je uvek ispravno uiniti ovo ili ono tj. ii severno i da je uvek pogreno ii juno. Mnoge nefleksibilne ideje ove vrste dominiraju ljudskim umom i ine njihov razvoj sterilnim. Generalna formulacija ispravnog i pogrenog u Radu je da je ispravno sve to vas budi. Ali ova formulacija zahteva veliko razumevanje da bi bila shvaena. Pamenje Sebe Ljudi misle o Pamenju Sebe, ali ga ne sprovode u delo. Neophodno je zaustaviti lanac automatskih asocijacija svaki dan. Ovo se moe uiniti unutranjim zaustavljanjem tj. zaustavljanjem svega, svih misli, itd. To je poetak Pamenja Sebe. Ali ljudi, kao to rekoh, i dalje misle o Pamenju Sebe, ali ga nikad ne ine. Da bi se ovek setio sebe, on mora da zaustavi sve i da se izdigne u potpunu tiinu i potpuni nestanak svih obinih doivljaja sebe. Za ovo je potrebno malo vremena. Ali veina ljudi ne moe da odvoji ni jedan minut da to uini zato to su robovi svojih maina, i tako zarobljeni i zalepljeni uz neprekidni i beskorisni tok mehanikih misli, negativnih emocija, linih rauna, itd. Velika je teta, posebno danas, kad je spoljni hipnotizam ivota tako jak, da ljudi ak misle takve stvari kao to je misao da e rat da pobolja sve, da ljudi ne daju sami sebi Prvi Svesni ok. Pomo moe da stigne oveka samo kao rezultat ovog oka. Ona ne moe dopreti do njega od poplave njegovih linih misli, problema i emocija. Pomo koja stie iz pravca Viih Centara, ne moe da dosegne do Drugog Stanja Svesti; ona moe dostii samo do Treeg Stanja Svesti. Danas, kad je toliko mnogo ljudi hipnotizovano ratom, ima vie snage dostupne u svetu nego u druga vremena za one kojima je potrebna, kad bi je samo mogli dostii. Ali ona ne moe biti dosegnuta asocijativnim miljenjem koje samo dre oveka na istom nivou tako da stalno ponavlja: moram da skoim, ne shvatajui da ako eli da stigne do vieg nivoa on uistinu mora da skoi. Nema svrhe ponavljati moram da pamtim sebe. Morate zapravo da se setite sebe.

Berdlip, 19. Decembar, 1941

Komentar o naporu
Deo I Kad ovek u ovom Radu prestane da ini bilo kakav napor, esto se kae da on luta. Lutati znai nemati pravac. U drugim sluajevima kae se da je zaspao, utonuo u san. Utonuti u san u Radu znai jednostavno zaboraviti na Rad. Na primer, ovek moe biti toliko 64

zagnjuren u ivot da zaboravlja sve to je u vezi sa Radom. On tada, ne samo da luta, nego spava. U ovoj diskusiji, govoriu o naporu u Radu. Rad zavisi od napora. Zasnovan je na naporu odreene vrste. Pre svega, napor se, generalno, deli na dve vrste, mehaniki i svesni. U optem smislu mehaniki napor je ono to moramo da radimo, ono na ta nas ivot tera. Sve ivotinje, cela priroda, sav organski ivot, od kojeg smo mi mali deo, mora da ini mehaniki napor. Primera radi. Ako pada kia morate uzeti svoj kiobran. Tano ovo se misli pod mehanikim naporom, i sa takvim naporom mi se prilagoavamo ivotu. Svesni napor znai da neto nije neophodno za ivot i nije uzrokovano ivotom. Tj. ivot ga ne uzrokuje; njegov uzrok i poreklo nije u ivotu. To znai da je neki drugi izvor, a ne ivotni interesi, neophodan da bi se svesni napor preduzeo, kroz koji svesni napor postaje mogu. Da li ste se ikad upitali da li postoje uticaji koji ne pripadaju ivotu i koji dolaze iz drugog izvora? Dozvolite da vas podsetim o tome ta ovo uenje kae. Postoje dve vrste uticaja u samom ivotu kao takvom, koji su nazvani A i B uticaji. A uticaji nastaju u samom ivotu sudaranjem, tenzijom i trvenjem, zavistima, mrnjama ambicijama, ratovima, zlo inima, trgovinom, ivotnim interesima, zakonima, itd. Ali B uticaji postoje u ivotu i oni govore drugi jezik jer je njihov izvor izvan ivota tj. iz onog to zovemo C uticaji tj. od ljudi koji su proli individualnu evoluciju. C uticaji ne dolaze iz kruga mehanikog oveanstva, ve od kruga svesnog oveanstva. Ali za C uticaje je nemogue da u ivot stignu direktno. Oni ne bi bili shvaeni. Oni imaju drugi jezik, jedan koji moramo polako da nauimo. ivot ih menja u B uticaje. Ali poenta je da je ovaj sistem zasnovan u celosti na postojanju ovih drugih uticaja, razliitih od ivota, zvanih B i C uticaji tj. na C uticajima. Zato moramo da nauimo novi jezik. Morate da razumete da kad ovek ne bi imao unutranju skrivenu sudbinu, kad ovek ne bi bio semenka, i esto veoma nesrean, ne bi bilo niega za njega izuzev ivota i njegovih interesa. Ali ovekova unutranja sudbina ne lei u ivotu. To seme, koje je ovek, je u stanju da se razvije sopstvenom evolucijom i samo odreena vrsta svetlosti i toplote moe da ga razvija ne svetlost i toplota sunca koje upravlja spoljnim ivotom i koja je njegov izvor. Sve ovo ovde kaem zato to je teko razumeti u emu se Rad sastoji dok god dve sudbine oveka nisu formulisane u vaim glavama,. Rad je ono to se zove etvrti Put, poseban od prethodna tri Puta. Taj pravac vodi kroz ivot, i ovek mora da zna kako da ide kroz ivot i da ga koristi da od ivota dobije ono to mu treba a da isto vreme bude u Radu. Ovo je samo mogue za neke ljude naime Dobri Domaini oni koji svoju ulogu u ivotu ispunjavaju ali ne veruju u ivot. I morate shvatiti da u ovom Radu se ne zahteva od vas da odustanete od ivota ili neega u tom smislu. Naprotiv, ovaj Rad ini da shvatite da morate da koristite ivot koliko god moete radi iskustva. Ali ne smete da verujete u ivot i da se u njemu izgubite i misliti da svi ciljevi lee u ivotnom iskustvu. Svesni napor je napor oveka da se probudi iz sna koji ivot indukuje u ljude. Kao to znate, u interesu prirode nije da se ovek probudi jer onda prestaje da slui prirodi. Takvi bi napori bili nemogui da je ovek samo proizvod prirode, ija je jedina svrha da se prilagodi ivotu. Ovo sada govorim stoga sto, ako sami ne vidite da u ivotu postoje dve razliite vrste uticaja, dve vrste stvari, dve vrste literature, dve vrste istorijskih linosti, onda e biti nemogue da uinite svesne napore izvan odreenog stepena. To je zato to u ulaganju napora linog rada, Emocionalni Centar mora da se otvori i mora da angauje pravi deo: a ako je samo okrenut ivotu, linim ambicijama itd. ne moe da se usmeri u pravilno delanje. Prilikom ulaganja napora neophodno je imati u vidu iz kog dela oveka dolazi napor. ovek moe da ini napor protiv javnih izraavanja negativnih emocija, na primer strah, da ne ispadne budala pred drugima, da ne izgubi posao itd. To je mehaniki napor. im doe ku i izrazie svoje negativne emocije. Svestan napor se sasvim razlikuje i potie iz drugog dela. Kad ovek osea postojanje A i B uticaja i shvata da C uticaji moraju postojati van ivota, da bi uzeo u obzir B uticaje iz ivota on poinje da osea postojanje neeg vieg nego to je on 65

sam. Ovo po inje da budi Emocionalni centar i da ini svesni napor moguim. U suprotnom ovek e samo oseati sopstvene emocije i ostae u uzanoj zoni sebe samog. Najvaniji svesni napor je da se setite sebe. Ovo je uvek teko jer smo odavno zaboravili sebe , ali je sasvim nemogue ako ovek nema oseaj za vie uticaje i ne moe da uvidi razliku izmeu A i B uticaja u ivotu. Pamenje Sebe mora da ima emocionalni faktor, ne od sebe, ne od linosti, ve od neeg dubljeg, ili ako vie volite, od neeg iznad obinog sebe. Faktor volje ulazi u Pamenje Sebe ne samovolja, ve svesna volja. Postoje dve strane u Radu gde napor moe biti uinjen, i to su jedine dve strane na kojima ovek moe da evoluira. Prva je na strani znanja i u sluaju Rada, napor lei u miljenju o idejama i formiranju ovekove sopstvene intimne i unutranje veze sa znaenjem i nema nieg vanijeg od ega i sa im treba poeti. ovek mora da misli, spekulie i razmilja, pretresa na svoj sopstveni nain, zamilja i formira svoje fantazije, svoj sopstveni smisao Rada, kao izvorno polazite u sebi. Jer kad jednom zasnuje polazite, ako je pogreno moe biti modifikovano. Rad tada poinje da osvetljava um. Drugi napor je na strani bia. Napori na strani znanja su razli iti od napora na strani bia. Sasvim je lako to uoiti i svako to moe videti sam za sebe. ovek se moe razviti u dva pravca i samo dva na strani znanja i na strani bia. Jedino to oni moraju da idu ruku pod ruku. Rezultat je razumevanje. Kao to je ranije reeno, Rad mora biti zasnovan na razumevanju. ovek se tome ne moe prilagoditi, onako kako se prilagoava ivotu van sebe. Razumevanje je najjaa sila koju u sebi moemo stvoriti. Ne postoji nita bolje, u dugoronom smislu, emu treba teiti u nego to je razumevanje: i u Radu ovek je definisan svojim razumevanjem. ovek jeste njegovo razumevanje. Danas elim da govorim samo o naporima na strani bia. Napori usmereni na ovekovo bie se razlikuju, kao to je reeno, od napora usmerenih na razmiljanje, o ovom sistemu. Dve strane oveka strana njegovog znanja i strana njegovog bia moraju biti ujedinjene da obrazuju razumevanje. Ovaj Rad nam daje vie znanja nego to imamo bia da ga primimo. Ali veoma je teko da se ujedini znanje sa biem. Celokupni zadatak je da se to postigne i prva potreba je da se vrednuje znanje, tj. da ga se voli, eli, da se ima potreba za njim. Znanje moe samo da se sjedinjuje sa biem kroz neku emociju, elju, volju. ovek mora da eli ono to zna. U suprotnom znanje se ne moe ujediniti sa biem. Ne moete raditi na svom biu nezavisno od znanja ovog sistema i ne moete imati nikakvo praktino znanje ovog sistema ako ga ne primenjujete na svoje bie, a na svoje bie ga ne moete primeniti tj. ne moe da ue u vau volju i da postane vaa volja i tako deluje na vas ako ga ne vrednujete i ako ga ne elite. ovekovo obino stanje je da ne eli ono to zna. Delamo iz naeg stanja bia, a ne znanja. Naa volja dela i naa volja se raa iz naeg nivoa bia. Tako ovek zna bolje ali ne radi bolje, i sve dok god je u tom stanju, on nema jedinstvo u sebi i tako nema razumevanje, jer su u njemu dve odvojene strane. Da bi znanje delovalo na bie mora postojati elja, ili radost, ili zadovoljstvo idejama Rada, jer nita ne moe da pree od strane znanja u stranu bia bez elje ili zadovoljstva ili tenje tj. bez volje. Onda e ovek eleti da ivi sa onim to zna, da ivi svoje znanje, i njegova volja i njegovo znanje e poeti da se prepliu. Ba ovde vrednovanje Rada i njegova pozadina u nama ima svoju ulogu. Sve u Radu poinje od vrednovanja a to znai eleti neto, jer ne vrednujete neto ako ga ne elite. Ovo donosi volju i kroz volju, kroz voljnost poinjete da primenjujete znanje na vae bie. Ako primenjujete, onda e vae znanje da pone da se pretvara u razumevanje kroz jedinstvo izmeu volje vaeg bia i znanja vaeg uma. Kao to znate razumevanje je definisano jasno ovim sistemom. Razumevanje je aritmetika sredina izmeu znanja i vaeg bia. Stoga vidite da imati znanje ovih ideja nije dovoljno. Lako je videti kad ovek ima samo znanje a ne i razumevanje Rada. Ako razumete neto moete priati na razliite naine o tome; ali ako imate samo znanje, govorie iz seanja. to se tie napora bia. Svako mora da preduzme svestan napor na svom biu svaki dan, a naroito u ono doba kad svi idu u san. Ako elite da vam ivot bude uitelj, onda kao to smo rekli u prethodnom predavanju, morate da vebate ne-identifikovanje sa onim to vam ivot 66

donosi, prijatno ili neprijatno, odreeno vreme svakog dana. ivot trai mehanike napore, ali ako praktikujete ne-identifikovanje, to postaje svestan napor. Radite to samo za neko vreme recimo jedan sat i budite svesni i posmatrajte sebe paljivo. Na primer, dajte sebi za cilj da niemu ne prigovorite jedan sat. Ovo vam pomae da vidite ta ne-identifikovanje znai. Posle moete da se opustite u odnosu na Rad i da radite ta ho ete, da tako kaem. Ali ili radite ili nemojte raditi, ali znajte ta radite. Nemojte da obitavate izmeu centara. Ne lutajte zbog nedostatka mentalnog pravca - i za ovaj period nemojte da zaspite. Relaksirati se ne znai nuno spavati. to se tie rada na posebnim stvarima u sebi i ulaganja napora u vezi sa tim tj. na strani vaeg bia, na linosti kakva ste ili u odnosu na nain na koji regujete. Pre svega uzmite va negativni deo tj. vae dnevne negativne emocije. Pokuajte prvo da vidite da ste negativni i da to primetite. Ovo samo po sebi pomae. Kao to znate potrebna je druga osoba da biste postali negativni. Stoga se upitajte neka od ovih pitanja: (1) Da li mislim da me neko loe tretira? (2) Jesam li ljubomoran na nekog? (3) Da li je to mehaniko ne volim? Ovo pomae da formuliete svoju situaciju sebi. Sad pokuajte da formuliete odgovore za sebe. Onda pokuajte da uvidite ta Spoljanje uvaavanje znai. Spoljanje uvaavanje znai stavljanje sebe u poloaj drugog i uvianje njegovih tekoa. To je jedan od oblika transformisanja ivota. Sada postanite osoba koja mislite da vas je loe tretirala ili osoba na koju ste ljubomorni itd. Pokuajte da to uinite iskreno. To zahteva svestan napor. Vizualizujte sebe kao osobu i obrnite poloaj - tj. postanite osoba koju ne volite ili mrzite ili kritikujete i odatle posmatrate tu drugu osobu, tj. sebe. Posledica e biti da e vas ovo brzo izleiti, ako to moete da uradite. Ali ako ste u zlom stanju negativnih emocija kako to smo neprekidno nita vam nee pomoi izuzev realizacije kakvi ste u stvari tj. to zlo koje imate u sebi i kakvi ste zapravo. Ovo je bolno. Ali ne moemo da se promenimo bez bola. Rad je ogledalo i svako u njemu moe da vam pomogne da se vidite u drugima i da druge vidite u sebi. Spoljanje uvaavanje je glavni nain da se bori sa negativnim emocijama. Ali mora se dobro razumeti ta se ovde misli. To zavisi od vizualizacije. Spoljanje uvaavanje trai neko vreme. Teko ga je raditi iskreno tj. ispravno. Uvek zahteva veoma veliki napor da se uradi. Ali ono deluje direktno na bie. Neki misle da je nemogue jer ne mogu da zamisle da mogu da budu neko drugi, posebno ako se gnuaju te osobe. Ovo ini da im Rad posle nekog vremena postaje teak. Razmotrimo sada napore na depresiji. Depresija nije isto to i biti negativan. Treba primetiti jednu interesantnu stvar u vezi depresije ona pogaa sve centre, ak i Instinktivni Centar. Depresija ne nastaje samo od gubitka nade i vere u budunosti, iako je to glavni uzrok. Moe nastati jednostavno od nedostatka napora bilo koje vrste, tako da su centri zapueni, a s druge strane, to stanje bez obzira kako uzrokovano, je jedno od onih koje energiju u centrima ini ustajalom. Moe nastati jednostavno iz slike o sebi, onako kako ovek zamilja da je stalno, recimo, uspean, i nalazi da nije. Ali bez obzira ta da je uzrok, stanje depresije mora biiti prepoznato i sve vrste napora uloene da se prevazie. Kaem napor, jer jedino napor menja stanje, ak i napor da se urade male obine neophodne stvari. Ali svesni napor da se ovek seti sebe, je taj koji e vas momentalno podii iz depresije. To je zato to samo svesni napor dovodi do onih ja koji rade to jest meu one ja koji oseaju uticaje Rada - i dalje od onih ja iz spoljnjeg ivota u kojima je depresija centrirana. I ovde moram da dodam da morate da se borite za odrite Rad u sebi. Morate da se borite u svom umu za Rad, da ga odravate u ivotu, jer u suprotnom poinje da se hladi. 67

Uzmimo pitanje svesnog napora na mehaninosti. To je veoma veliko pitanje. Ponimo sa govorom, spoljanjim i unutranjim. Govor je najmehaninija stvar u oveku. Zapamtite da to ne znai samo govor u vremenu nego i naknadni. Moram da vas upozorim da je uvek lako videti kad ovek loe govori. I govor nije samo izgovaranje rei, nego i pisanje i izraavanje intonacijom, gestikulacijom, naznakama i tome slino. Nagovetavanje je veoma lo primer pogrenog govora. Napokon to znai govorenje u sebi. Pokuajte da razmislite ta ste kazali u toku dana, a onda razmislite o pravilima. Ljudi jedni druge zaraze loim govorom jedan po drugog su opasni. I zapamtite da ono to kaem privatno nekima od vas to nije za diskusiju. To je definitivno pravilo. Uzmimo, za primer, drugu mehaniku naviku osim govorenja. Pre svega, morate da zapazite da li je to loa navika tj. da li vas gura u san. Postoje dobre navike koje su mehanike ali zato bismo ih menjali? Napravite razliku izmeu dobrih i loih mehanikih navika. Zapazite jasne primere lenjost, pohlepa itd. Pokuajte da ih zakratko prevaziete tj. dok imate snage za to. Nikad ne radite na sebi preko momenta korisnosti, jer onda napor prestaje da bude svestan i postaje mehanian. Sve vremenom postaje mehanino. Zapamtite to. Sve to radite svesno je sauvano za vas: sve to radite mehaniki, poto to niste vi uradili, je izgubljeno. Stoga napor mora biti svestan. U stvari ne postoji takva stvar koja bi se zvala mehaniki napori u Radu. Oni pripadaju ivotu. Postoji vrsta napora u Radu, koji se zovu, napori da se zaobie napor. To znai da ljudi prave razne vrste beskorisnih i nepotrebnih napora i izbegavaju napor koji se trai. Seate se klovna u cirkusu. On juri da obavi stotine nepotrebnih stvari. Taj klovn smo mi sami. Ali, o beskorisnim naporima, sledei put.

Berdlip, 3. Januar, 1942.

Komentar o naporu
Deo II. Kroz celokupan Rad, na svakoj njegovoj strani, mora se preduzimati napor seanja. Seanje lei u sva tri centra. Pretpostavimo da ovek dostie stanje u Radu u kojem osea neophodnost da odredi Cilj, na osnovu onog to je zapazio u sebi. On postavlja Cilj i onda odluuje da ga se dri. Ali da bi ga se drao, mora da se seti. Ne samo da mora se seti ta je njegov Cilj, nego mora da zna zato je taj Cilj sebi postavio i ta ga je navelo da odlui da ga zadri. Ako ga se samo sea svog cilja, kao rei, kao iskaza naime, da je njegov cilj da ovo ili ono ne radi, da ne reaguje na ovaj ili onaj nain jer nai ciljevi prvo vreme treba da se odnose na uzdravanja od injenja nije dovoljno. On se samo sea u malom delu svog Intelektualnog Centra. Setiti se na stvarni nain znai morati ii nazad i re-kreirati situaciju u kojoj je stvorio svoj Cilj i misliti o njegovom znaenju i re-osetiti okolnosti kad je doneo odluku da se drzi cilja, itd. Puno seanje je pitanje rada sva tri centra zajedno i cilj ukljuuje sva tri. Jer ako ovek namerava da radi protiv neeg u sebi, ta stvar, ma koja da je, bie predstavljena u Intelektualnom Centru, i u Emocionalnom Centru i u Motorikom Centru, i odravanje cilja ukljuuje sva tri, i seanje e takoe da ukljuuje sva tri centra. inei napor u nekom delu sebe, kao to je odreena vrsta negativnosti, zapamtite da se sve u oveku odvija u ciklusima tj. sve dolazi na red u odreenim intervalima. Ne radi se o tome da su ti intervali regularni, nego da se stvari ponavljaju ili vraaju, interno, nekad ranije, nekad kasnije. Radi se o tome da posmatranjem, ovek zapaa i pamti da je to tako, i u tom smislu moe da stekne odreeno predvianje i da sebi zada ok pre nego sto neko stanje ili raspoloenje, u njemu zapravo otpone. Ovo pripada ideji o injenju napora u pravom trenutku. Jednom kad odreeno stanje ili raspoloenje, itd., stekne dovoljno snage, teko je ili nemogue zaustaviti ga tj. suvie je kasno. Ali ako je samoposmatranje razvilo to posebno seanje sebe koje rezultira iz njega (i moe samo odatle da rezultira) onda, ako je to novo seanje dovoljno jako, onda imate uporite iz kojeg se moe initi napor nad nekim beskorisnim stanjem, kad pone da se vraa. Tj. prepoznajete ga. Ako stvarno poinje da vam 68

se gadi, onda ete imati jednu emociju koja e pomoi vaem pamenju i miljenju. To e pomoi, a takoe e vam pomoi da se posmatrate vie naime, da stanja poinju ranije nego to mislite, u nekim sitnicama koje ranije niste dovodili u vezu sa tim, kao to je poetak korienja odreenih fraza ili u laganoj promeni oseanja prema drugima i slino. Punije zapaanje moe da nam pomogne da prepoznamo stanja depresije i da ih razlikujemo od negativnih stanja. Depresija se razlikuje od negativnosti. Pokuajte da uvidite istinu o ovome sami za sebe. Zapazite da je to tako. Ta razlika posebno je istaknuta u predhodnom tekstu, i ako niste primetili da postoji razlika izmeu depresije i bivanja negativnim, onda ne moete da vidite ta se ovde misli. Depresija se esto dogaa ljudima koji ele da misle da su neprekidno radosni, veseli i sreni. U svakom sluaju, to nije isto to i biti negativan. Samoposmatranje i seanje na ovekovo stanje depresije je najvanije, jer dok god ovek ne prepoznaje depresiju kao ono to ona jeste, moe da ulae pogrenu vrstu napora. Samo putem razumevanja takvih stanja ovek moe da radi na njima na pravi nain. Depresija je esto rezultat bolesti, ili u stvari, kad je ovek bolestan mogunost da je i depresivan je prisutna. Biti bolestan smanjuje vitalnost. To nije prava depresija ali je zbog injenice da kad Instinktivni centar, koji regulie unutranji rad organizma i njegove hemije, treba da se suo i sa boleu, uzima od drugih centara, ba kao to i u ratu novac dolazi sa raznih strana. Svi ste uli kako Instinktivni centar pozajmljuje uglavnom prvo iz banke Pokretakog (Motorikog) centra, onda od Emocionalnog centra a onda od Intelektualnog centra. Ali ovo nije nuno samo za sebe depresija; to je deprimirana vitalnost, i ako je ovek oprezan i ostane pasivan u odnosu na to i da se ne poistoveti sa tim kad zapo ne, ako ovek nita ne oekuje i miran je i mali u sebi, ne mora da bude depresija tj. gubitak nade, i tome slino ali samo u stanju u kojem ovek ne sme da misli, i mora da ostane miran i tih u sebi. Postoje, naravno, ritmine izmene u telu koje vode depresiji. ovek mora da naui da u bolesti i takvim stanjima promenjene vitalnosti vidi gde se u sebi nalazi, i ta moe da uini, ta je zatvoreno, a ta je otvoreno. Oekivati da se bude kao i obino kad je ovek bolestan e uiniti oveka deprimiranim. To je pogrean stav. Biti unutra miran, prestati zamiljati, prestati se aliti, opustiti se, shvatiti da si bolestan i da ima malo raspoloive energije je pravi pristup. Za razliku od depresije, negativnu emociju uvek uzrokuje druga osoba. Druga osoba ne mora biti prisutna. U oveku postoji imaginacija koja deluje umesto. Imaginacija nas ini negativnima seanje nas ini negativnim ali uvek je to ili imaginacija ili seanje na neku osobu. Kad se negativna emocija raa iz imaginacije ili seanja to je obino ponavljanje onog to je ve oseano ranije kad je neka osoba u pitanju, i posle nekog vremena mogue je posmatrati to im se prvi put pojavi, u tom sluaju moe biti odvojeno pre nego to dostigne svoju punu snagu. Kad ste divlje negativni kao to neko ree, ne moe se uiniti mnogo. Zato? Zato to ne elite i veina nas voli da bude divlje negativna u momentu. Morate da razumete da ljudi vole da su negativni, da oseaju da pate, i tome slino. To je sve to moemo da kaemo. Ali morate to da vidite. Veliko trenje je potrebno tokom dugog perioda da biste poeli da ne volite da ste negativni. Tako je lako biti negativan u tome je problem. Samo vi sami, u vaim najdubljim mislima, razumevanju i oseanju moete da se izvuete iz rupe negativnih stanja, svetlou svesti i Ciljem. Jedno od najozbiljnijih negativnih stanja moe biti rezultat dugoronog samosaaljenja, koje posebno moe da vodi gubitku snage u ulaganje napora. ak i najblae samosaaljenje je negativno po boji. Moe da se pretvori u ljubav sa sobom ali je negativno i ima boju i ukus negativne emocije, ako ovek pokua da ga posmatra. Kad smo moja ena i ja bili u Francuskoj, G. je rekao: Ako ne budete saaljevali sebe, ja u da vas saaljevam. Pas kad se nekad opere saaljeva samog sebe. ta radi? Koristi priliku skoi na va krevet iako zna da ne sme. Bio je jedan pas u Francuskoj zvani Kakvas- to jest, kakav si (kako si). Treba shvatiti da svako ima sklonost da ali sebe, bogat ili siromaan, u braku ili slobodan, uspean ili propao. Kad ovek ali sebe on osea da su mu duni kao pas. Ako mislite da vam je neko duan onda nikad neete stvarno po eti da Radite na sebi. Kako biste mogli? Morate da oseate da dugujete. Da bi ste uiniti napor da Raditi na sebi vi morate zapravo da oseate da neto nije u redu sa vama. Obino prou 69

godine i godine pre nego to ovek ak pone da vidi ovo sa bilo kakvim uverenjem. Rad mora da prodre kroz slojeve i slojeve sujete, neznanja, samozadovoljstva, samozaborava, samoljublja, samozasluge i slino. Ipak on moe da prodre. Ali pre nego to se to dogodi, prvi znak je obino da ovek odjednom poinje da shvata da Rad govori o neem stvarnom i pokazuje znake da se o idejama razmilja. Prva promena je u razumu tj. misliti drugaije. To je Metanoja u Jevaneljima pogreno prevedena kao pokajanje. To se zove Buenje Vozaa u Radu. Poinje sa uvianjem sopstvene situacije. Morate da shvatite da ovo nije uobiajeno. Ljudi retko zapravo misle o Radu sami za sebe mislim, kao da im ivot od toga zavisi. To je zato to oni ne oseaju tako esto da neto nije u redu sa njima, iako su sigurni da drugi gree. To je kao ovek koji je postao kratkovid i odbija da nosi naoare, govorei da nita nije s njim, ali je nevolja u tome to su od nedavno papiri tako loe odstampani. Govorim o koraku koji se mora preduzeti. Dok god ovek misli na isti nain i osea na isti nain, ovek je mehanian. ovek je maina, znate ali ovek zamilja drukije. Na ivot nije akcija kakvu zamiljamo, ve reakcija; i reagujemo na stvari na isti mehaniki nain svaki put ponovo. Samo ako ovek vidi da je maina, prvo u ovom malom smislu, onda u nekom drugom malom smislu, tako da ovek moe da stekne pravu emociju da mu pomogne da menja. Sreom u nama ima neto to mrzi mehaninost ali to je uspavano naom imaginacijom da smo mi sasvim svesni i da uvek postupamo iz volje, i svesti i jednog postojanog ja i uvek znamo ta radimo i govorimo i mislimo i tome slino. Samo svesnim naporom ovek moe da uvidi svoju mehaninost, i ovaj napor mora biti uloen ka jasnoj stvari, jasnoj reakciji, neto praktino i jasno i odreeno. Uzeti ga kao teoriju je gore od beskorisnog. Kad ovek jednom shvati da je mehanian u nekom odreenom smislu, to u stvari zadaje ok u stvari, to je momenat Pamenja Sebe. Raditi protiv mehaninosti zahteva napor samoposmatranja. Razlog zbog kojeg reagujemo na stvari na isti mehaniki nain svaki put ponovo je zbog veza i asocijacija u naim centrima i izmeu njih. Ali mi toga nismo svesni dok ne posmatramo nae centre. Da bi se ovek promenio neophodno je da se postigne da centri rade na novi nain. Uzmimo jedan primer: pretpostavimo da se uvek iznervirate kad ne moete neto da naete. Da li je to mehanino ili ne? Da to je mehanika reakcija koja e se uredno ponavljati dok je ne osvetlite svetlou svesti. Svest je ta koja nas menja. Prvo je napor samoposmatranja potreban. Pretpostavimo da zapaate kako postajete negativni ako ne moete neto da naete. To je prvi napor i on pripada generalnom naporu samoposmatranja to jest, postajanja svesnijim, primeivanjem sebe, a ne samo uvek uzimati sebe kao datost. Sledee, posmatrajte svoje misli. Koja vam misao dolazi uvek u pamet kad traite neto to ne moete da naete. Onda posmatrajte oseanje; primetite ga; osetite njegov ukus. Obratite panju na svoje kretnje, izraze, itd. Sledei put e biti tee reagovati mehaniki kad neto izgubite. ta e vam pomoi? Rad koji ste prethodno obavili na toj mehanikoj reakciji naime, napor da budete vie svesni. Sve to uradimo svesno ostaje za nas; sve to radimo mehaniki je izgubljeno za nas. * * *

Poto emo da govorimo o kosmolokoj strani Rada, moram neto da kaem unapred o odnosu svesnog napora, ili napora u Radu, sa mehanikim naporom, ili naporom u ivotu. Rad je vertikalan u odnosu na ivot. Svi Radni napori su da oveka podignu na vii nivo, a vii nivo je njemu vertikalan tj. iznad njega. Uzmimo ovaj simbol, koji oveku daje znaenje Krsta.

70

Vertikalna linija je linija koja predstavlja razliite nivoe bia, ne samo oveka, nego i samog Svemira. Horizontalna linija, povuena pod pravim uglom, kao to je AB, presecaju i vertikalnu liniju u C, e predstavljati ovekov ivot u vremenu na nivou bia predstavljenom u taki C. Napor koji inimo iz Uzroka i Posledice u vremenu tj. mehaniki napor lei du AB. Vertikalna linija predstavlja pravac napora razliit od onih napravljenih u Vremenu. uli ste da su vii centri svesti bezvremeni tj. bez ikakvog oseaja za Vreme. Pokret du vertikalne linije je izvan vremena. Vie stanje oveka ne lei du linija AB, ve iznad oveka naime, na vertikalnoj liniji. Ova linija je ono to daje smisao svim stvarima. Ona predstavlja venu skalu znaenja. Pristupajui kosmolokoj strani ovog uenja, moramo da razumemo da je to jedan esencijalni deo mentalnog aparata ovog sistema i bez njega uenje ne bi moglo da se pravilno formira i povee u razliitim delovima uma kao instrumenta za prijem uticaja koji dolaze iz viih centara. Ali nameravam da vam pomognem koliko god je to mogue, u formi komentara, da vam kosmoloku stranu pribliim tako da neka znaenja ponu da utiu na vas. Kosmoloka strana je vrlo mona stvar, ali ako nema pokuaja da se o njoj razmilja, njena sila nee uticati na osobu i on tako nee oseati Rad mnogo izvan svog ogranienog samointeresa. Pokuajte da mislite o ovoj vertikalnoj strani. Moemo da razumemo Uzrok i Posledicu u Vremenu. U Vremenu Uzrok uvek dolazi pre Posledice. Ali Uzrok nije samo u prolom Vremenu. Uzrok moe biti iznad i ispod nas. U primeru uzmimo Tablicu Kosmosa od Zemlje nanie.

71

Vidite kako ovek nije slobodan, jer je minijaturni deo Kosmosa Organskog ivota i sainjen je od minijaturnih delova koji pripadaju Kosmosu elija, koji je sainjen od minijaturnih delova naime molekula i tako dalje. ovek je sainjen od elija, koje pripadaju sopstvenom kosmosu. Ali ovek je deo Organskog ivota. Ako Organski ivot umre, ovek, koji je njegov deo, e umreti. A ako kosmos ispod oveka mnotvo elija umre ovek e prestati da postoji. Ovaj vertikalni poredak je stalan. To je vertikalni uzrok i posledica. Ili moete ga nazvati trajnim poretkom, trajnim odnosom, ili uzajamnim uklapanjem svih stvari. Da li kaete poredak, trajni aranman, ili odnos itd., za sada nije od znaaja. Ono to treba da uvidite je da poredak nije u Vremenu ve da se Vreme kree kroz poredak. Dozvolite da vam pokaem kako vertikalni Uzrok moe biti posmatran. Ako po nete da razmiljate o vertikalnom Uzroku, videete da postoje dve vrste i dva porekla onog to zovemo Uzrok. Uzmimo na primer ciglu. ta je vertikalni Uzrok cigle?

Cigla ne bi bila nainjena kad ne bi bilo ideje kue, stoga, u vertikalnom znaenju, kua je uzrok cigle. Ali u vremenskom znaenju (horizontalnom u Vremenu) ciglana je uzrok.

72

Cigla pravi kuu u Vremenu. Ali kua ini ciglu u vertikalnoj skali znaenja. ovek, kao to je reeno, stoji tako, u centru Krsta. On ima vertikalno znaenje i vremensko znaenje. Vremenski uzrok oveka je prolost u Vremenu: vertikalni uzrok oveka je njegovo znaenje, a njegovo znaenje e biti nivo bia kojem pripada.

uli ste da vas nivo bia privlai va ivot. To znai va ivot e biti primeren vaem nivou bia. Nivoi bia mogu biti predstavljeni kao take na vertikalnoj liniji koje formiraju ivot na horizontalnoj liniji. Ako se va nivo bia menja, horizontalna linija e proi kroz drugu taku na vertikalnoj liniji. elim da uvidite opti princip koji je sadran u ovim ilustracijama, ne da ih poredimo, ve da shvatimo ideju iza njih. Nastaviemo o ovom pitanju sledei put.

Berdlip, 12. januar 1942.

Komentar o naporu
Deo III. Dijagram Krsta kao to je dat predstavlja jedan momenat u ovekovom ivotu. U tom jednom momentu vertikalna linija je preseena horizontalnom linijom Vremena.

Svaki momenat ovekovog ivota moe biti predstavljen na ovaj nain. Taka ukrtanja vertikalne sa horizontalnom linijom je sada. Ali ova taka samo postaje sada u svom punom 73

znaenju ako je ovek svestan. Kad je ovek identifikovan za njega ne postoji sada. Ako je uspavan u Vremenu, pourivan iz prolosti u budunost, poistoveen sa svime, u njegovom ivotu ne postoji sada. Naprotiv, sve je u toku, sve se menja, sve se preokree u neto drugo, i ak i eljno oekivani momenti, tako sa arom predviani, kada dou, to je ve u prolosti. Jedino oseanje egzistencije i znaenje pravca, predstavljeno vertikalnom linijom, je ono koje oveku daje oseaj sada (sadanjeg). To se nekad zove i oseanje Venosti. To je poetak oseanja stvarnog Ja, jer stvarno Ja stoji iznad nas, ne ispred nas u Vremenu. Venost i Vreme su nespojivi. To znai da nikakva koliina vremena ne ini venost, isto kao to nikakva koliina duine ne ini irinu. One pripadaju razliitim dimenzijama. Ali Venost i Vreme se sreu u oveku, u momentu koji se zove sada. Na ovoj vertikalnoj liniji ne postoji prolost ili budunost. ta uzima mesto Vremena, prolost, sadanjosti ili budunost? Ono ta uzima mesto Vremena je stanje ili nivo kvaliteta. Vertikalna linija predstavlja poloaj, ne u Vremenu, kao to se kae, godina 1942, ili doba, kao to je biti 20 ili 50 godina, ve poloaj na skali stanja bia, u nivou razumevanja i kvaliteta znanja. Sve u svemiru, vidljivo i nevidljivo, poznato i nepoznato, je u nekom momentu na vertikalnoj liniji. Sve je u nekom trenutku neizbeno na ovoj vertikalnoj skali, jer sve nalazi svoj nivo u tome, shodno, kao to se kae, svojoj gustini, kao predmeti koji plivaju u moru. Sva evolucija u stvarnom smislu je da se proe sa jedne take u viu taku na skali. Skala znai stepenice. U svim dijagramima koje izu avamo, sadrana se ova ideja Univerzuma kao stepenita ili skale, i zato je neophodno stei neki preliminarni uvid u znaenje tog vertikalnog pravca, koji nije ispred nas u budunosti ili Vremenu, idue godine ili idueg stolea, to takoe nije ni u Prostoru ili Vremenu, ve lei u drugoj dimenziji naime, iznad nas. U ogranienom smislu, svi znamo za postojanje ove vertikalne linije, jer svi znamo za bolja i loija stanja u nama. Ovo je naro ito sluaj kad ovek pone da Radi na sebi i da zna ta znai odvojiti se od loeg stanja a ta znai biti u snu. Postoje dve vrste uticaja koje dopiru do nas u svakom momentu. Jedan dolazi iz horizontalne linije, linije koja predstavlja Vreme. To su uticaji prolosti koji u svakom trenutku ulaze u na ivot i takoe uticaji koji dolaze iz budunosti to jest, budunosti predstavljene na liniji Vremena kojom se kreemo. Ali ima i drugih uticaja. Kad se ovek seti sebe on se izdie na vertikalnoj liniji gore i za momenat proba ukus novog stanja. Ovo se dogaa kad ovek ne misli samo o Pamenju sebe, ve ga aktuelno primenjuje kad vie ne pokuava da pobegne iz negativnih stanja odgovaranjem sebe od njih, ve zaustavi sve svoje misli i izdigne se u Pamenje sebe. I samo zahvaljujui ovom unutranjem pokretu novi uticaji mogu da dopru do njega. Kao to znate esto se ponavlja da pomo moe samo da stigne oveka ako Pamti sebe - to jest, ona moe samo da stigne do treeg stanja svesti. U veini drevnih, srednjevekovnih i kasnijih knjiga, poput onih iz 17 veka, koje sadre tragove ezoterinih ideja - to jest, koje sadre B uticaje nai ete predstavljen vertikalni pravac. U Starom Zavetu u prvih nekoliko knjiga ili Petoknjiju, kao to se naziva, gde su sve prie alegorine i sadre skriveno znaenje nalazimo primer Jakovljevih Merdevina. Ovo predstavlja svemir vien u svojoj vertikalnoj visini i dubini kako gore tako i dole. Jakov predstavlja oveka uspavanog na dnu mogue skale razvoja koja postoji u njemu. U vezi sa time u Postanku se kae da Jakov lee na odreeno mesto da spava: I sanjae, i drae merdevine nametene na zemlji, i njihov vrh koji dosee do neba: i dri anele Boije koji se penju i silaze Uzmimo slian primer iz ovog sistema. Znate da je ovek u ovom sistemu uzet na skali. Postoje razliite vrste oveka razliite u skali i na nivou.

74

ovek je roen kao samorazvijajui organizam. Moe da se die sa jednog na drugi nivo na vertikalnoj skali. I zato postoji stvar koja se zove ezoteriko uenje. Sve znanje koje pripada ovom sistemu je o mogunosti ovekove unutranje transformacije i u izdizanju na nivou bia. U Hrianskoj i Muhamedanskoj religiji, na primer, to se zove jedinstvo sa Bogom. Prelaziti iz jedne take na vertikalnoj liniji ka vioj taki, stvar mora da bude transformisana da postane razliita od onog ta je bila na prethodnom nivou. Sa gledita ovog uenja, ovek nije fiksirana taka u Univerzumu viena u ovom vertikalnom maniru, kao to je ivotinja, koja ne moe da se promeni i roena je onakva kakva je i takva e i ostati. ovek je sposoban za unutranju promenu. On je eksperiment; ali on nije od znaaja za Univerzum kao celinu dok god ne pone da ostvaruje eksperiment koji predstavlja. Moda ete videti ta se ovde misli kad vam kaem da kad Univerzum ne bi bio nevidljiva vertikalna skala, uzlazeih i silazeih vrednosti, ne bi bilo znaenja u njemu. Univerzum je serija faza, nivoa, stepena koji se proteu vertikalno od najvieg ka najniem, i sve zauzima odreenu taku skale Univerzuma. Stolica na kojoj sedite je na drugoj taki Univerzuma u odnosu na vas. Ipak ako uzmete Univerzum kao prostor, koji samo postoji u tri dimenzije prostora, moete da mislite da ste vi i stolica na istoj taki Univerzuma. ovek je dete Univerzuma, kao njegov proizvod, nosi u sebi obeleje Univerzuma tj. ovek ima skalu u sebi.

Berdlip, 17 Januar, 1942

Komentar o naporu

75

TRI BELEKE (1) Cilj u Radu se odnosi na vertikalnu liniju. ivotni-cilj se odnosi na horizontalnu liniju. ovek moe da postigne svoj ivotni cilj. (Kad to postigne on je obino na gubitku i ne zna ta da radi). Vrhunska formulacija Cilja u Radu je iz Jevanelja gde kae: Potrai prvo Carstvo Boije i njegovu ispravnost; i sve e vam se stvari prikloniti. (Po Mateju VI 33). Carstvo Nebesko je iznad oveka, ne u vremenskoj budunosti, nego sada. To je stanje oveka, postignuto iznutra, i tako je reeno da je u tebi. Celokupno uenje Jevanelja je o Carstvu Nebeskom tj. cilj se sastoji u tome da se izdignete u vertikalnoj liniji. Ovde lei mogunost da ovek postane svestan ovek i to je njegovo skriveno znaenje tj. ovek moe da se podie na vertikalnoj skali. On se nalazi gde jeste na vertikalnoj skali i tako ima jedan ivot, ali moe da menja svoj poloaj u Univerzumu. ivot ne sadri neiscrpna znaenja, ali vertikalna linija sadri neiscrpno znaenje stoga vertikalni cilj nikad ne moe biti ispunjen kao to ivotni- cilj moe. (2) Vertikalna linija predstavlja liniju transformacije, i ova linija preseca pod pravim uglom horizontalnu liniju Vremena, koja je linija promene. Ovo se mora objasniti. Linija transformacije je pod pravim uglom u odnosu na liniju promene. Svesni ste da je Vreme promena. Nita u vremenu ne ostaje isto ak se i planine menjaju. Ali ova promena koja pripada Vremenu, nije transformacija. Protok vremena nita ne transformie. Menja, modifikuje, stvara i na primer propada i troi se. Sve stvari stare vremenom. Ali to nije transformacija. Transformacija ne lei du horizontalne linije, ve je nuno u vertikalnoj liniji. U ovom Radu, izraz promena Bia u krajnjoj liniji znai transformaciju Bia. Ali mnoge promene moraju da se dogode u Vremenu pre nego to transformacija bilo kog stepena moe da se dogodi. Unutranji poredak oveka mora da se promeni tj. nii centri u oveku moraju Radom biti pripremljeni pre nego to transformiu i uticaji iz viih centara mogu da ponu da ga dostiu. Sile transformacije deluju vertikalno. One deluju na supstance koje lee u horizontalnoj liniji vremena. Ako su ove supstance u pravom stanju tj. ako su njihovi kvaliteti i kvantiteti i poreci pravi, transformacija e da usledi. Pronaimo neki primer. Znate da u kosmosu ispod oveka, svet ivih elija, neke od tih elija su neke nedovrene u njihovoj unutranjoj strukturi, jer su sposobne da se razviju u ljudsko bie. To je transformacija. Striktno govorei, transformacija je stvarno znaenje evolucije. Ove elije imaju, po njihovom jedinstvu, neophodne supstance, i pod odreenim uslovima prolaze kroz transformaciju. Kroz jedinstvo ovih elija nastaje ljudsko bie. Ali to tako e i traje u vremenu, pre svega u unutranjem poretku u minijaturnom svetu dve elije posle sjedinjavanja, gde su odreene supstance izabrane a neke odbaene iz sjedinjenih elija, a zatim u odnosu na njihovu podelu i razmnoavanje a potom i udesno dovoenje u red. Ali sve ove promene u vremenu su kontrolisane vertikalnim silama transformacije a rezultat je prelazak ivog bia iz jednog kosmosa u drugi iz kosmosa elija ka Kosmosu oveka. Kao to znate, slina i jos neobinija transformacija se dogaa u svetu insekata gde izgleda da su mnogi eksperimenti u transformaciji nainjeni. Ali ljudsko bie, ovek, je opet nepotpun, i tako osea elju za jedinstvom. One elije u njemu koje su nepotpune komuniciraju njihovu elju za upotpunjavanjem i to formira jednu elju za jedinstvom. Ali ovek nije samo refleksija kosmikih elija. On se osea nedovrenim i na druge naine, ako poseduje magnetski centar. Razumeete da je u ovoj vertikalnoj liniji, ako moemo da pomerimo bilo ta na gore, to bi smesta bilo transformisano. A ako bismo pomerili stvar u vremenu ona bi se samo promenila tako to bi bila mlaa ili starija shodno smeru u kojem bi se kretali. (3) U ovoj horizontalnoj liniji koja predstavlja nae ivote mi ivimo i kreemo se. Ali tamo gde ova horizontalna linija preseca vertikalnu liniju stoji taka naeg nivoa bia i ono to 76

doivljavamo u Vremenu je rezultat naeg nivoa bia. Bie je vertikalno u odnosu na vreme i predstavlja ovekov uzrast. Ima jedna interesantna izreka u Delima o toj ideji. Pavle je rekao da bog nije daleko od bilo kog od nas: Jer rekao je u njemu ivimo, kreemo se i imamo nae bie. ivimo i kreemo se u vremenu ali imamo nae Bie u toj vertikalnoj liniji koja silazi sa najvieg ka najniem. Mi obino mislimo da nae poreklo lei u horizontalnoj liniji, u Vremenu naime, u prolosti i mi ne razumemo da je nae poreklo takoe vertikalno u odnosu na ovu liniju. uli ste za izraz da sutina dolazi od zvezda i kada budemo govorili o Zraku Kreiranja videete jasno da zvezde oznaavaju poredak svetova daleko iznad zemlje u vertikalnoj skali. To znai da, esencija u svom poreklu a morate da znate da smo na roenju samo esencija lei iznad nas. Taka gde ulazi u Vreme je momenat naeg roenja. Taka u kojoj izlazi iz Vremena je momenat smrti. Izmeu te dve take je na ivot u vremenu gde je razvoj esencije mogu i gde nezavisno od toga dolazi do neizbenog formiranja linosti. To jest, linost se formira u Vremenu i pripada Vremenu, do im esencija ulazi u Vreme i naputa Vreme. Esencija je van Vremena. Kvalitet esencije pripada vertikalnoj liniji povuenoj pod pravim uglom u odnosu na Vreme to jest, tu pripada esencijalno bie. Govorei uopteno ovekovo bie je sainjeno od svega u njemu, ali ovekovo esencialno bie zavisi od razvoja njegove esencije onog to je stvarno u njemu. To je ono to on jeste. U izrazu napred citiranom iz dela kada se kae: U Njemu imamo nae bie. Grka re znai mi jesmo - to jest, U Njemu jesmo. Bie je ono to jesmo, i kao to sam proli put rekao, vertikalna linija predstavlja gde se stvar nalazi u celokupnom Univerzumu znaenja. Stvar je tamo gdje je ona esencijalno. Bivanje je izvedenica od glagola biti koji oznaava bie. To je ono to jeste. U Starom Zavetu bog je definisan kao Ja sam onaj koji Jeste. Kad je Mojsije upitao za ime boje odgovor je bio Ja sam onaj koji Jeste. U ivotu pokuavamo da budemo nalik na neto: stalno pokuavamo da budemo kao neto, neprekidno neto imitirajui, stalno pokuavajui da budemo neto to nismo. Da bi ovek pronaao stvarno Ja u sebi, koje lei vertikalno iznad njega na skali bia, on vie ne bi bio nalik bilo emu, ve bi bio taj on, ono to Jeste. Na ovoj vertikalnoj skali lei bie svega, bie kamena, bie drveta, bie psa, bie organskog ivota, bie zemlje, bie sunca, bie zvezdanih galaksija. To nema veze sa Vremenom. Ali svakom nivou bia odgovara skala dodeljenog vremena, jer perfekcija bia lei u Vremenu. Imamo nama dodeljeni period ivota u Vremenu odgovaraju i promeni naeg bia. Jer kao to znate, sa stanovita ovog Rada, ceo svemir na svakoj skali i na svakom stepenu evoluira. Ovaj Rad ne poduava da ivimo u umiruem kosmosu vec u evoluirajuem, i sve u njemu, u svakom svetu ili kosmosu, tei evoluciji to jest, tei da se uzdigne vie i vie na nivou bia. I u svakom kosmosu neto radi. Znamo direkno da u kosmosu oveka kome mi pripadamo, neto radi. Ovaj Rad po sebi je znak toga. Celokupna ideja ezoterinog je znak toga. Reeno je da je ovek samo -evoluirajui organizam, da postoji i oduvek je postojala posebna vrsta uenja koja poduava da postoje ljudi koji su dostigli ovu moguu unutranju evoluciju. Razmotrimo sada kosmos elija koji se nalazi ispod kosmosa oveka, kako bismo videli da li tu ima neto slino. Tri vrste elija koje se meusobno vidno razlikuju postoje u oveku: 1. Modane elije 2. Polne elije 3. Telesne elije naime, elije od kojih se sastoje organi, koa, miii, koje su sve razliite ali isto tako u izvesnom smislu sline. (I) elije mozga su odvojene od tela na poseban nain sa kotanim tvorevinama (lobanja i kimeni prljenovi) od udara su zatieni vodenim jastuiima, potpuno izolovane od telesnih organa, dobijaju najbolju ishranu i u izgladnjivanju pokazuju najmanje promene. Modane elije ive koliko i ovek u poreenju sa ivotnim vekom obinih elija koji je otprilike 24 asa, one su da tako kaemo besmrtne. to znai da one ive 80 godina ovekovog vremena, to je 2,400,000 godina njihovog vremena. One se mogu uporediti sa krugom svesnog oveanstva, sa onima koji su dostigli besmrtnost. 77

(2) Polne elije su u izvesnom smislu nepotpune i imaju sudbinu sasvim razliitu od elija Tela. (3) Telesne elije, elije koje sainjavaju jetru, stomak, itd., se neprekidno dele u intervalima kraim ili duim od 24 asa ili mesec dana ali tog poretka vremena. Ove elije se mogu uporediti sa mehanikim oveanstvom, koje je pod odreenim zakonima i na ovaj ili onaj nain mora da im se podvrgne. Ove elije moemo urediti u vertikalnom poretku na sledei nain : Modane elije | Polne elije | Telesne elije kao to smo i oveka stavili u vertikalni poredak, Svesni ovek, Balansirani ovek i Mehaniki ovek. U ovom momentu elim samo da vam skrenem panju na ovaj odnos izmeu kosmosa oveka i kosmosa elija. Razgovaraemo o kosmosu atoma i posebnim vrstama atoma kasnije. Ono to elim da naznaim ovde je da neto radi u svakom kosmosu, ili ako elite, da ono to postoji u kosmosu oveka mora na neki korespondiraju i nain da postoji i u kosmosu ispod njega, jer je svaki kosmos pod istim zakonima.

Berdlip 25 Januar, 1942

Zakon trojstva
Deo I. Prema kojem krajnjem principu, shodno kakvim fundamentalnim zakonima, moe Univerzum i sve njegove manifestacije da se redukuju? Prema uenju ovog Rada u osnovi svih stvari su dva krajnja zakona koji se zovu Zakon Tri i Zakon Sedam. Ova dva zakona su fundamentalna. Sa take gledita ovog uenja Univerzum je stvoren: pre svega ivimo u stvorenom, a zatim u organizovanom Univerzumu. Kad bi Univerzum bio haos, ne bi bilo reda i ne bi bilo zakona. Kosmos bukvalno znai poredak za razliku od haosa. Kad bi svet bio haos, izuavanje zakona materije i tome slino ne bi bilo mogue. Nauka ne bi mogla da postoji. Zakon Tri je zakon Tri Sile Stvaranja. Ovaj zakon kae da tri sile ulaze u svaku manifestaciju. Ali stvaranjem upravlja drugi zakon. Zakon sedam, ili Zakon poretka manifestacije. Kreativne sile ne mogu da rade dok nisu kreirane u nekom poretku i taj poredak manifestacije ili poredak kreacije je rezultat Zakona Sedam. Ali sada emo da govorimo samo o Zakonu Tri. Svaka manifestacija u svetu je rezultat kombinacije tri sile. Te sile se zovu Aktivna Sila, Pasivna Sila i Neutralna (Neutraliua) Sila. Aktivna se zove Prva Sila, ili Sila 1 Pasivna se zove Druga Sila ili Sila 2 Neutralna je Trea Sila ili Sila 3 Prva Sila moe da se definie kao inicijacijska sila, Druga Sila kao sila otpora ili reakcije i Trea Sila kao balansirajua ili povezujua sila ili taka primene. 78

Ove tri sile se nalaze i u Prirodi i u oveku. Kroz ceo Univerzum, na svakom nivou, ove tri sile deluju. One su kreativne sile. Nita ne moe da nastane bez konjukcije te tri sile. Konjukcija ove tri sile stvara trijadu. Jedna trijada kreira drugu trijadu, i na vertikalnoj skali i na horizontalnoj skali Vremena. U Vremenu, ono to zovemo lanac dogaaja, je lanac trijada. Svaka manifestacija, svaka kreacija, rezultira iz susretanja ove tri sile, Aktivne, Pasivne i Neutralne. Aktivna sila, ili Prva Sila, ne moe da stvori nita sama za sebe. Pasivna sila, ili Druga Sila, ne moe nita da stvori sama za sebe. Neutralna sila, ili Trea Sila, ne moe nita da stvori sama za sebe. Niti samo dve od ove tri sile ne mogu da proizvedu manifestaciju. Neophodno je da se sve tri sile sretnu zajedno da bi nastala manifestacija ili kreacija. Ovo moe biti predstavljeno na sledei nain.

Tri sile su jedino kreativne na ovoj taki njihovog podudaranja, i ovde se deava manifestacija, kreacija, dogaaj, ali ne u drugim okolnostima. Ali od neogranienog broja stvari koje mogu da se dogode, samo nekoliko se zaista dogaa naime, kad se ove sile sretnu u konjukciji. Ako se sve tri ne sretnu uopte, onda nita ne moe da se dogodi. Na primer, ako se Prva i Druga Sila pojave nita ne moe da se dogodi, nikakav dogaaj se nee desiti. Ali ako se Neutralna Sila pojavi, onda e biti tri sile u radu i neto e se dogoditi. Trijada e biti prisutna tj. trijada sastavljena od tri sile i gde god da se tri sile sretnu u konjukciji kao trijada manifestacija mora da usledi. Svaka trijada, svaka konjukcija od tri sile, moe da stvori sledeu trijadu i pod pravim uslovima lanac trijada se rezultira. Uvek iz Neutralne Sile tj. Tree Sile nova trijada nastaje.

U sledeoj trijadi, Neutralna Sila prethodne trijade postaje ili Aktivna ili Pasivna Sila. O tome emo govoriti drugom prilikom. 79

Neutralna sila, ili Trea Sila, u trijadi dovodi Aktivnu i Pasivnu Silu u vezu. Sastavlja ih kao to stoer dovodi u ravnoteu dve stvari. Bez Neutralne Sile, Aktivna i Pasivna Sila bi ponitile jedna drugu, jer su suprotne jedna drugoj. One su suprotnosti. Povezujua ili Sila koja ih dovodi u vezu, je neophodna. Neutralna Sila je posrednik izmeu Aktivne i Pasivne Sile. Kad je prava Neutralna Sila prisutna, Aktivna i Pasivna Sila nisu u beskorisnoj suprotnosti jedna sa drugom, ve stoje u radnom odnosu koji stvara manifestaciju. Na primer, maina moe nekad biti smatrana za Neutralnu Silu. Grub primer je vetrenjaa. Aktivna ili Sila izvorna je vetar. Pasivna sila ili Sila otpora je zgrada. Jedra koja se okreu ine vezu izmeu pritiska vetra i otpora zgrade i manifestacija se dogaa. Da nema jedara, ili ako bi se vetrenjaa sruila, ili da nema vetra, nema manifestacije. Ovo je samo gruba ilustracija. Ideja Tri Sile je u religijama zasnovana na konceptu Trojstva. U nauci ideja razliitih sila postoji, kao i pozitivni i negativni elektrini naboj od ega je u krajnjoj liniji materija stvorena. Ali u nauci ideja Tree ili povezujue Sile nije jo jasna. injenica da tri sile stvaraju, znai da tri volje stvaraju. Prvi Poredak Kreacije je stoga predmet tri volje ili tri zakona, i sledi da su potonji poreci stvaranja koji slede iz ovog prvog pod dejstvom sve vie i vie zakona.

Za Tri sile se kae da dolaze iz Jednistva. Ovo Jedinstvo oznaeno je i kao Apsolut, to zna i ono to nije uslovljeno ili ogranieno na bilo koji nain. Poto Tri Sile su neophodne za bilo koju manifestaciju, Apsolutno i Nemanifestovano ili Nestvoreno. Apsolut je izvan svake ljudske misli. Kreacija nastupa vertikalno nadole poveavajui gustinu zakona, sve dalje i dalje od Apsoluta. Kao to emo videti u Zraku Stvaranja Zemlja dolazi na veoma niskom nivou vertikalne skale Univerzuma. * * *

Deo II. - Promena kvaliteta Neutralne Sile nee samo da izmeni odnos snaga u trijadi ve moe i da preokrene Aktivnu i Pasivnu Silu. Kad je ivot Neutralna Sila, linost je Aktivna i ovek i esencija su Pasivni.

80

Kad je Rad Neutralna Sila poloaj je obrnut naime, esencija, ili stvarni deo postaje Aktivna, a linosti ili steeni deo postaje Pasivan. U ovom sluaju imamo da razmotrimo ponovo znaenje vertikalne i horizontalne linije Krsta. Moemo da zamislimo Neutralnu Silu ivota koja deluje du horizontalne linije i Neutralnu Silu Rada koja u svakom trenutku ulazi iz vertikalnog pravca i osea se samo kad ovek prestane da se identifikuje sa stvarima Vremena i seti se sebe. Porazgovarajmo sada o Treoj Sili u njenom psiholokom aspektu. Studija Tri Sile poinje sa njihovim izuavanjem u oveku. Kao to je reeno, Tri Sile postoje u Prirodi i u oveku. Veoma je teko videti Tri Sile. One pre svega moraju biti sagledane psiholoki tj. kao to one postoje u oveku sredstvima samoposmatranja. Aktivna sila ili Prva Sila moe biti uzeta kao ono to ovek eli. Pasivna sila ili Druga Sila moe biti uzeta kao ono to se opire ili spreava ono to ovek eli. To je ono to se mora uvideti za po etak. Nemogue je videti treu silu dok ovek ne vidi Prvu i Drugu Silu. Druga Sila ili Sila otpora postoji u svemu. Tj. u odnosu na ono to elimo neizbeno postoji sila otpora. Ako ljudi shvate ovo oni se nee aliti i optuivati onoliko koliko to ine, niti e smatrati da su njihovi problemi jedinstveni. Govoriu ukratko o par pitanja u vezi studija Tree Sile na psiholokoj ravni. Kod stvaranja Cilja, Druga Sila mora biti uzeta u obzir, u protivnom Cilj e biti nepraktian. Ako imate neki Cilj morate da imate u vidu cenu dranja tog Cilja. Ako to uradite biete mnogo praktiniji. Cilj ne sme biti previe teak. Sve to vas spreava od ostvarivanja vaeg Cilja, je Druga Sila. Pretpostavimo da ste nainili neki vetaki privremeni Cilj da neete da sednete ceo dan. Primetiete Drugu Silu u sebi u vezi sa ovim Ciljem naime, ta prua otpor, ta se suprotstavlja, ta se suprotstavlja odravanju ovog Cilja, sva razliita Ja, razliite argumente, itd. Priroda Druge Sile e naravno biti odreena prirodom Prve Sile u ovom sluaju to je Cilj koji elite da odrite. Nemojte da pokuavate da vidite Treu Silu. To je na poetku sasvim uzaludno. Ali pokuajte da prvo vidite Prvu a zatim Drugu Silu. Prva Sila ini da se Druga Sila pojavi. Ako nita ne elite, onda nema Prve Sile u odnosu na vau elju. Ljudi ak i ne znaju ta je Prva Sila u njima tj. ne znaju ta hoe. Pitajte se ponekad ta elim? Morate biti iskreni u zapaanju ta je ono to zaista elite. Ako se ovek pretvara da ne eli neto to stvarno eli njegova Aktivna Sila je ono to stvarno eli. On lae sebe. Ukratko smo govorili o Zakonu Tri Sile u njihovom psiholokom aspektu. Sledei put poeemo da govorimo o Zraku Stvaranja u svetlosti Tri Sile Kreacije tj. razmatraemo Zakon Tri u kosmolokoj primeni. 81

Deo III. Uzmimo frazu koja ve postoji naime: injenica da Tri Sile kreiraju znai da Tri Volje kreiraju. Moemo se upitati da li su ove tri volje koje potiu od Apsoluta potpuno identine kad se poklope sa voljom samog Apsoluta. Ovo se ne moe podrazumevati jer to preobre poredak stvaranja inei da tri prelaze u jedno. Tri ne moe da pree u jedno izuzev ako je to Volja Apsoluta, a to bi znailo povlaenje celog stvaranja. (Primetite ako podelite 1 sa 3 dobijate 3 koje se beskonano ponavlja.) Stvoreni univerzum sledi iz Apsoluta zato to tri sile, koje vie kao takve ne pripadaju Nestvorenom Apsolutu. (Uporedite Hriansku kosmologiju gde se u Atanasijskom Verovanju kae: Nema tri nestvorena, nego Jedno Nestvoreno) Apsolutno je Nestvoreno, Nemanifestovano, Neuslovljeno i izvan je svake ljudske misli. Tri Sile koje slede iz Apsoluta u prvom aktu stvaranja su ve uslovljene (1) sa jednom Voljom Apsoluta i (2) sa njihovim meusobnim odnosom jedne prema drugoj kao Aktivna, Pasivna i Neutraliua. Ove sile na njihovom primarnom nivou su svesne, ali ve ograniene, i to se u vertikalnoj skali vie udaljavaju od Apsoluta aritmetikom progresijom silaznog reda nastajanja svih stvari, one postaju sve vie mehaninije i ogranienije kako se udaljavaju od Apsoluta na vertikalnoj skali. Kada bismo rekli da zbir primarne tri sile zajedno u konjukciji ini jednu volju Apsoluta, sugerisali bismo da bi tri primarne sile prele u Apsolut u meusobnoj konjukciji u kom sluaju ne bi bilo nastajanja. Tri bi prelo u Jedno. |Ali volja Apsoluta je da stvara i tri sile ili odvojene volje nastajanja slede iz Apsoluta i ne mogu se vratiti sem ako je to volja Apsoluta da povue sve stvoreno. Tri primarne sile se sjedinjuju da stvore Univerzum u sukcesivnim fazama. One se ne sjedinjuju da oforme Jednu volju Apsoluta koji nije nastao, jer kad bi njihova konjukcija inila jedinstvo identino sa voljom Apsoluta, ne bi bilo kreativnog procesa.

O izuavanju Tri Sile u sebi

Deo IV. Imamo vee mogunosti da posmatramo sebe nego da posmatramo spoljanji svet. ivimo veoma malo u spoljanjem svetu, koji nam je stran. S vremena na vreme smo svesni toga, ali to slabo to primeujemo. Moemo pro i pored iste kue hiljadama puta i da nismo u stanju da je opiemo. U stvari, mi smo mnogo postojaniji ak i sami za sebe nego to je to svet. To je jedan razlog zato izuavanje tri sile poinje od samoposmatranja. Tako e morate da zapamtite da je sila nevidljiva i na direktniji kontakt sa nevidljivim je pomo u metode samoposmatranja. Morate da imate u vidu da pokuavajui da studirate ovo pitanje sila vi ne istraujete stvari. elja je sila, ne stvar, na primer. Sled misli je sila a ne stvar. Ideja je sila a ne stvar. Jedan razlog zbog ega imamo toliko tekoa u razumevanju Tri Sile je da imamo tendenciju da u svemu vidimo jednu silu. Mi razmiljamo o sili kao o neemu to je jedno, i u svemu to se dogaa, u bilo kojoj manifestaciji, u bilo kom dogaaju mi vidimo samo jednu silu. Pripisujemo to jednoj sili. Vidimo jednu akciju u jednom dogaaju. To je delimino zbog nae nemogunosti da mislimo o vie nego jednoj stvari. Nekad mislimo o dve stvari, ali misliti o tri stvari je van nas tj. to je van formativne misli. Dogaaj, na primer, mora uvek da bude dobar ili lo, ispravan ili pogrean za nas. Mi samo vidimo jednu akciju u tome, o dogaajima ni ne mislimo kao o dogaajima koji zavise od sila. Vidimo jabuku kako pada sa drveta i od toga vidimo jabuku kako lei na zemlji. Vidimo magnet kompasa kako je privuen ili otklonjen. Iako sve to vidimo ne razmiljamo o silama u ovom sluaju, oigledno razliitim silama. Takoe, ne primeujemo kako se sile menjaju za nas. U jednom momentu privueni smo nekom stvari u sledeem ista stvar nas odbija. Ili nas odbija a onda nam doe neka ideja i privlai nas. Ne shvatamo da stvar u jednom trenutku provodi jednu silu a u drugom suprotnu silu. Na isti nain, na odnos prema osobi se menja. To jest, osoba prolazi kroz promenu predznaka za nas, a to znai da je u trijadi sila koje stvaraju odnos dolo do promene sila - tj. 82

mehanika ljubav se okree u mrnju, mehaniko poverenju u sumnju, i tome slino. Sve takve obine manifestacije u ljudskom ivotu su zbog sila i promena u tim silama. Ne traim od vas da u takvim situacijama opredelite sile nego da ih primetite. Sile ne mogu biti izuavane teoretski. Jedini praktini nain da se studiraju Tri Sile u nama je da radimo neto. Ovim mislim imitiranje ili personifikovanje u nama jedne od tri sile u odnosu na drugu silu tako to emo ili (1) da delujemo u nama samima, ili (2) da delujemo u spoljnim dogaajima. Primer: (1) Borba sa navikama Borba sa patnjom Borba sa neznanjem itd. (2) Borba sa izraavanjem neprijatnih emocija prema nekome koga ne volimo mehaniki, Borba da se istraje na nekom tekom zadatku Na ovaj nain moemo poeti da uviamo ta je druga sila za nas u svakom sluaju, i odatle poinjemo da imamo kratke uvide o treoj sili. Primer: Iznenadan priliv sile koja pomae ovekovoj borbi sa odreenim zadatkom zna i promenu u kvalitetu neutralizujue sile na primer, ohrabrenje moe da ima taj efekat. Aktivna sila u trijadi je stoga poveana i zadatak (druga sila) moe biti lake ostvaren. S druge strane, to moe da oslabi aktivnu silu (stvaranjem iluzije da ovek moe da ostvari cilj), tako da cilj postaje aktivan tj. sila otpora postaje najjaa.

Berdlip 7. Februar, 1942

Zakon trojstva
Deo V. Govorei o Zraku Stvaranja, elim da to poveem sa vaim razmiljanjem na neki nain. Svako moe da prihvati da je kosmos stvoren i mnogi veruju da jeste. Ako su religiozni oni kau, na primer, da je Bog stvorio svet. Takoe, uli su o Trojstvu, ako su hriani, moda jesu ili nisu o tome razmiljali. Bilo kako bilo, mogu imati ideju da je Bog stvorio svet i neodreenu ideju o Trojstvu. Ali nikakva veza se ne uspostavlja. Na primer, ak i ako su razmiljali da je nastanak ili stvaranje na neki na in povezano sa Trojstvom, ne vide nuno da u stvaranju uestvuju Tri Volje. Jedva da misle da je Bog stvorio sve oko sebe, kao puno igraaka, i da u tome nema Zakona na delu, i kroz alegorine prie o kreaciju u Postanku reeno im je da je Univerzum stvoren za nekoliko uzastopnih dana, oni ne misle da je ikakva skala spomenuta ovde, i da sve nastajanje nije na istom nivou ve silazi u poretku stepenova nie i nie. Shodno tome ljudi nisu skloni da misle da je Boja Volja u direktnom dodiru sa svim stvorenim i da njime upravlja. Proputaju da misle o znaenju Trojstva to jest, primarne Tri Sile ili Tri Volje koje kreiraju, iz kojih nastaje, i tako misle da Volja Boja stie direktno na svaku stvorenu stvar. Neke religije ue samo o Jedinstvu sa Bogom, kao to je Muhamedanska religija. Hrianska religija u i o Trojstvu. Psiholoke posledice su velike. Ako ljudi veruju samo u Boga, oni misle da je Boja Volja svuda i u svemu, i tako tee fanatizmu, progonu, itd. Ne da hrianstvo moe da pokae bilo ta mnogo drukije, ali istovremeno ova religija sadri ideju Trojstva, koja dolazi izmeu Boga i sveta. Veza Boga ili Apsoluta i procesa stvaranje moe samo biti shvaena kroz Trojstvo ili Primarnu Trijadu Tri Sile i potonjih izvedenih trijada. Kao to drevna izreka kae: Boga je teko shvatiti jer On je prvo Jedan onda Tri onda Sedam. 83

Vraajui se na temu Zraka Kreiranja: prva trijada tri sile sledi iz Apsoluta i stvara Prvi poredak svetova, koji je pod tri zakona to jest, tri volje Primarne Trijade.

Ovo je prvi in stvaranja predstavljen dijagramski. U stvari, to je ivi proces, nezamisliv i veit. Oznakom Svet 3 misli se na prvi nivo stvaranja, podvrgnut pod 3 zakona ili 3 volje. Ovaj svet kreira nadalje drugi poredak svetova ispod sebe koji ima svoje 3 sile. Ovo se zove Svet 6, zato to je pod 3 volje ili zakona koji na njega deluju iz sveta 3. Ovaj proces stvaranja se nastavlja. Sledei poredak svetova je stoga Svet 12, koji ima 3 svoje sile, 6 od sveta br. 6, i 3 iz sveta br. 3. Na slian nain tri sledea sveta su stvorena, inei ukupno 6 poredaka svetova ili 6 silazeih nivoa stvaranja ispod Apsoluta, svi povezani zajedno zakonima.

Proces stvaranja zaustavlja se na svetu 96, iz razloga koje emo objasniti kad Zakon 7 ili Zakon Poretka Stvaranja bude predo en. Svet 96, na kraju Zraka Stvaranja, je pod 96 zakona. Ovaj svet (ili ovaj poredak svetova) je najdalje od Apsoluta i pod najveom gustinom zakona. to dalje proces kreacije ide od Apsoluta, to je vei broj zakona. Ono to je neophodno shvatiti je da stvaranje nuno implicira zakone, a ovo nastaje iz same injenice da su tri sile neophodne za bilo koju manifestaciju. Nema stvaranja bez zakona a to znai da su sve stvorene stvari neizbeno pod delovanjem zakona tj. nita to je stvoreno nije slobodno. 84

Ako sad razmatramo vertikalnu liniju Stvaranja, moemo videti da kad bi se uzdigli tom linijom, potpali bi pod manje i manje zakona tj. stekli bi vie i vie slobode. Do im, kad bismo silazili, potpadali bi pod sve vie restrikcija i tako bi bili manje slobodni. Ako je ovek stvoren na nivou 12, nalazi se pod 12 zakona ili 12 poredaka zakona. Ako padne na nivo sveta 48 nalazi se pod 48 zakona. ovek kakav jeste je na odreenom nivou u Zraku stvaranja. Ali on je stvoren tako da moe da promeni svoj nivo na gore ili na dole i tako potpadne pod vie ili manje zakona. Sledea taka za razmatranje je da zakoni ili sile, ili volje ili uticaji koji silaze od Zraka imaju razliite izvore. Ako uzmemo svet 48 moemo da vidimo da pojedini zakoni dostiu direktno iz sveta 3, neki direktno iz sveta 6, i tako dalje. To znai da bie roeno u Svetu 48 je pod 48 zakona, ili zakonskih poredaka, ali ti zakoni nisu istog kvaliteta neki su sa vieg nivoa a neki sa nieg nivoa. ovek, ako zna kako, moe da se stavi pod ovu ili onu vrstu uticaja.

Sledee je vano zapamtiti da je kreacija nasilna tj. nastaje silom. Po inje radom Primarne Trijade Tri Sile izvedene iz Apsoluta i nastavlja se ponovnim ponavljanjem slede ih trijada 3 sile. Krajnja ili poslednja taka Kreacije Svet 96 je pod mnogim silama. To zna i da je u kreaciji sadrana ogromna snaga. Kroz delovanja Zakona 3 Svemir je umotan. Nekad u prirodi moemo da vidimo kako se te sile odvijaju, kao na primer kod elementa radijuma. * * * 85

Deo VI. Sada moramo da pogledamo na vidljivi svet sa stanovita principa Zraka Stvaranja. Znamo da je vidljivi Univerzum u svojim najirim dimenzijama sa injen od ogromnog broja zvezdanih sistema od kojih je Mleni Put samo jedan. Moramo da pojmimo da je prvi in Stvaranja uporediv sa pravljenjem opte formacije svih moguih sistema koji se popunjavaju zgunjavanjem kondenzacije. Ovo nazivamo Svet 3: Svi mogui sistemi svetova Poto elimo da saznamo poloaj nae Zemlje u kreaciji, sledee emo uzeti na sistem svetova koji su odvojeni od primalne mase naime, nae Zvezdane Galaksije ili Mlenog Puta: Svet 6. Odavde emo uzeti na Sunani sistem ili Sunce: Svet 12. Planetarna masa formirana iz Sunca e onda biti Svet 24 od kojeg izdvajamo nau planetu Zemlju (Svet 48) od koje je na mesec izveden (Svet 96). To je na Zrak Stvaranja. Na Mesec je krajnja taka te grane celokupnog drveta Univerzuma u kojem se naa Zemlja pojavljuje. Ali kao to do sada vidite ovek se jo ne pojavljuje u Zraku. Ceo Zrak se razvija. Svaki njegov deo tei da se podigne vie u skali stvaranja. Mesec nije mrtva planeta, ve najmlaa taka u naem Zraku. * * *

Deo VII. Pokuajmo da naemo neke jednostavne ilustracije. Bilo koji organizam ili organizacija reflektuje u izvesnoj meri Principe Zraka Stvaranja. Uzmimo na primer bilo kakvu organizaciju ljudi na primer, Vojska. Pretpostavimo da je general glava vojske, pukovnik sledei, zatim kapetan, pa porunik, i na kraju vojnik. Pod koliko zakona je vojnik? On je pod zakonima Porunika, koji je pod zakonom Kapetana, koji je pod zakonom Pukovnika, koji je pod zakonom Generala. Ali zakon Generala moe da stigne vojnika direktno; takoe, zakoni Pukovnika mogu da stignu vojnika direktno i tako dalje. Iz svega ovoga vidimo: (1) Da je deo uvek pod vie zakona nego celo, i (2) da zakoni pod kojima je deo su iz izvora drugog porekla. Nastavimo ovu saetu analogiju. Vojnik je pod zakonima porunika ali on moe privui panju kapetana; moe ak privui panju generala; u tom sluaju moe izmai zakonima porunika. Uzmimo sada analogiju Tela. Telo je ponovo konstruisano po principu Zraka Stvaranja. To je jedna organizacija organizma a svi organizmi se vladaju po Zakonima Stvaranja. Telo kao celina je Jedno. Onda je podeljeno u mnoge sisteme krvotok, sistem za varenje, limfo-sistem, nervni, itd. Svaki je zatim podeljen dalje u grupe ili delove, sve dok se ne stigne do najmanjih delova Tela. To je dostizanje dela putem principa Zraka Stvaranja naime, poveavanjem broja zakona. U grubom primeru, pogledajte miie vaeg malog prsta ruke; oni su pod svojim zakonom, onda pod zakonom ake, a ruka je pod zakonom ruke, a ruka je pod zakonom miinog sistema uopte, a miini sistem je deo mnogih drugih sistema koji u krajnjoj liniji formiraju Telo kao celinu. Ova gruba ilustracija pokazuje kako se od vrha nadole zakoni umnoavaju i u tom smislu pokazuje princip Zraka Kreacije naime, princip poveavanja broja zakona odozgo nadole. I ovo, mora biti shvaeno, to je priroda stvari tj. to je fundamentalni zakon stvaranja.

86

Berdlip 21, februar 1942

Zakon o Sedam Suneva Oktava

Deo IV. Danas emo da govorimo o maloj oktavi izmeu Sunca i Meseca. Ova oktava stvorena Inteligencijom Sunca oglaava tri note na Zemlji, La, Sol, Fa, koje predstavljaju ivu mainu zvanu Organski ivot Zemlje, od kojih je ovek deo. Sada neemo govoriti o znaenju razliitih nota ove male oktave. Ono to pre svega moramo da shvatimo je da se ovek ne pojavljuje na velikoj oktavi stvaranja, ve u maloj bonoj oktavi koja kree od Sunca. ovek je posebno stvorenje u okviru Zraka. Pokuajmo sada da shvatimo zato se ovek pojavljuje i zato je mala oktava neophodna. Razlog zbog ega Suneva Inteligencija stvara ovu malu oktavu je da ispuni rupu ili razmak do nedostajueg polutona izmeu Fa i Mi u Velikom Zraku, shodno prirodi Zakona Sedam. Jedino ako na ovom mestu neto nastane na ovoj taki sila koja se sputa od Apsoluta moi e da nastavi put slobodno ka Zemlji i Mesecu. Na ovoj taki ok je neophodan, zbog prirode Zakona Sedam. Ovaj zakon upravlja poretkom stvaranja i u odreenim takama stvara uslove gde neto mora da se doda po prirodi oka. Zakon Sedam je stoga nekad imenovan i kao Zakon okova. Jedno morate jasno da shvatite: na odreenim mestima su potrebni odreeni okovi u odvijanju ili napredovanju evolucije bilo ega. Inteligencija Zemlje ili Planeta nije dovoljno velika da stvori bilo ta to e delovati kao ok na ovom mestu. Potrebna je Inteligencija Sunca. Ali Sunce u stvaranju male oktave, ima dva cilja to je sutinski vano da se shvati i uvidi jasna razlika izmeu njih. Jedan cilj je da stvori osetljivu prenosnu mainu izmeu velikih Nota Fa i Mi u Velikom Zraku, da omogui da sila proe do Zemlje i Meseca prilikom prekida Zraka. Sa ove take gledita Organski ivot, ukljuujui oveka, postoji samo za svrhu Zraka i njegov nastanak je samo zbog delovanja Zakona Sedam, koji stvara odreene teke ili uzane prostore u poretku stvaranja. Kad bio ovo bio jedini cilj, ovekova situacija bi bila ta u kojoj kao deo te prenosne maine on mora da slui Zraku i njegovoj evoluciji, koja se odvija tokom jako dugog perioda. Drugi cilj je povezan sa samim Suncem. Stvaranjem male oktave, Sunce ne stvara samo radi Zraka da popuni nedostajue mesto, ve takoe deluje i za sebe. Sunce tei neem nezavisno od potreba Zraka Stvaranja. Na ovom mestu se nalaze mogunosti za oveka. Razmislimo sada o toj ideji koja je od tako fundamentalne vanosti za razumevanje Rada. Inteligencija Sunca eli neto za sebe u stvaranju oveka na zemlji, sasvim nezavisno od potreba Velikog Zraka. ta eli? eli da se ovek uzdigne sa nivoa zemlje na nivo Sunca. Iz tog razloga stvara oveka kao neto nedovreno, kao nedovreno bie. U kom smislu nedovreno? U smislu bivanja delom Organskog ivota, sluei potrebama, Zraka Stvaranja on je kompletan i nita se vie ne trai od njega nego ivot koji obino ivi. On moe da ivi na zemlji onakav kakav jeste. Onda se za njega kae (u Radu) da slui Prirodi. Ali s obzirom na njegovo poreklo iz Oktave sa Sunca, on ima drugu sudbinu utkanu u njemu. U odnosu na tu sudbinu ovek je nedovren, nepotpun, zato to ga je Inteligencija Sunca stvorila iz drugog razloga i stavila je u njega, nezavisno od onoga to je potrebno da bi sluio Prirodi, druge snage i mogunosti. To jest, ovek ima u sebi mnogo vie nego to je neophodno radi svrhe da slui Prirodi. Govorei o Prirodi ovde se misli na ivot na Zemlji sve to vidimo oko nas na Zemlji, ivot biljaka, ivotinja, drvee, ribe i tako e ivot oveanstva, sa svim svojim borbama, ubijanjima, bolom, raanjem, smru, to sve zajedno ini ovaj neprekidni rad 87

maine zvane Organski ivot stvoren od Sunca da prenese uticaje iz viih delova Zraka Stvaranja. U odnosu na drugi cilj Sunca, ovek je stvoren na Zemlji kao nedovren da bi mogao da se razvije do nivoa bia predstavljenog Suncem. U tom smislu se za oveka kae da je samorazvijajui organizam. ovek je tako eksperiment Sunca stavljen na Zemlju. On moe da ostane uspavan i da slui Organskom ivotu, ili moe da se probudi i slui Suncu. Da je stvoren sa istim biem i inteligencijom kao sunce ne bi bio na zemlji. ovek stoga ima dva objanjenja. Stvoren je da slui prirodi tj. da bude deo Organskog ivota, i u tom smislu nije u interesu Prirode da se ovek razvija i da tako prestaje da slui svrsi prirode. Ali ovek je takoe stvoren da se razvija dok ne dostigne nivo Sunca. Ako biste uloili napor da mislite, kad bi ste se stvarno potrudili da razumete znaenje Zraka Stvaranja i Oktavu sa Sunca, mnoge neobjanjive i naizgled nepomirljive stvari bi vam postale jasnije u glavi. To jest, bili bi ste u stanju da ponete pravilno da mislite o ivotu na Zemlji, i o ovekovoj situaciji to jest, o svojoj sopstvenoj situaciji. * * *

Deo V. Govorei na spoljanji nain o Zraku Stvaranja, sasvim je o ito da fiziki ivot na Zemlji zavisi od fizikog Sunca. Ali da nije fizike svetlosti i toplote Sunca nikakav ivot na zemlji ne bi postojao. Svaki zeleni list, svaka vlat trave, svaki oblik alge koji plovi morem, je minijaturna solarna maina, koja prima energiju od Sunca i svojim sredstvima stvara iz vazduha, vode i minerala, hranljive supstance kojima se sva iva bia hrane. Ali kad govorimo o inteligenciji Sunca govorimo o drugoj svetlosti koja samo iznutra moe biti viena umom svetlost Inteligencije i tako govorimo o Zraku Stvaranja u unutranjem smislu kao o vertikalnoj skali Inteligencije i biu rastueg kvaliteta kako se uzdiemo. U tom smislu Inteligencija Sunca je sveta u odnosu na Inteligenciju Zemlje. U nepreglednoj evoluciji samog Zraka, na nepojamnim dimenzijama Vremena, Inteligencija Zemlje moe dostii nivo Sunca. To nije garantovano. Zemlja moe nestati pre nego to se bilo ta postigne. Na isti nain Mesec moe a i ne mora dostii Inteligenciju Zemlje. Mi ne moemo da sagledamo Sunce, Zemlju i Mesec kao bia i Inteligencije. Jedan od razloga je to ih vidimo kao take presecanja sa njima samima, kao krugove na nebu, ba kao to bi dvodimenzionalna bia iji svet je ogranien na veliki komad papira videla oveka onako kako ga vidimo u udbenicima Anatomije. Ali sa gledita ovog uenja Mesec je rastue i razvijajue bie i vremenom moe dostii isti nivo kao Zemlja. Onda e se pored njega pojaviti drugi mesec i Zemlja e postati Sunce. Jednom je Sunce bilo kao Zemlja a Zemlja je bila kao Mesec. A jo ranije Sunce je bilo kao Mesec. Rad ui da se ceo svemir razvija a to znai da se na Zrak sa naim Mesecom, naom Zemljom, Planetama i Suncem razvija kao i neogranieni broj drugih Zrakova. Ali delovi naeg zraka mogu da propadnu, u dodeljenom im periodu vremena, ne dostignu neophodnu fazu razvoja i tako budu uniteni. Kao to je reeno, kad bi od evolucije oveka zavisila evolucija itavog Zraka Stvaranja koji nas stie, njegove anse bi bile slabe. U meri u kojoj je ovek deo Organskog ivota, a Organski ivot slui svrsi Zraka, njegova evolucija e biti zadraana sve dok svi procesi kosmike evolucije meseca Zemlje i drugih Planeta i Sunca iznad nas ne budu ispunjeni. Ali ovek ima druge anse posebne anse koje postoje zahvaljujui maloj oktavi od Sunca u kojoj je on nastao, jer ovekov nastanak je poseban. U ovoj maloj oktavi on moe da se uzdigne ili padne. Moe da dostigne nivo Sunca ili da padne na nivo Meseca. Potpuno razvijen ovek tj. ovek br. 7 dostigao je Inteligenciju Sunca. Dostigao je svoj puni razvoj i podlee delovanju samo 12 zakona, i tako za njega postoji sloboda. Jer se sva sloboda stie izdizanjem u vertikalnoj skali od stvaranja i tako podlee manjem broju zakona. U isto vreme ovek br. 7 je postigao besmrtnost na skali ivota od Sunca. Ve ste mnogo puta uli da postoje razliiti nivoi oveka. Govoriti o oveku nije dovoljno. Na kog oveka mislite? Ljudi koji ive na zemlji mogu da pripadaju razliitim nivoima oveka. Ba kao to postoje razliiti nivoi oveka tako postoje i razliiti nivoi svetova vienih kao vertikalna skala bia ili skala inteligencije. Inteligencija Sunca je sveta 88

nama na zemlji. Uticaji sunca koji dolaze do nas kroz male oktave su od vieg poretka nego one koje dolaze od planetarnog sveta koje su nadalje vie od onih to dolaze sa nivoa Zemlje ili Meseca. ovek moe biti pod uticajem Sunca, uticajem Planeta ili Zemlje ili pod uticajem Meseca. I za oveka postoji mogunost da izabere odreeni uticaj drugim reima da prelazi od jednog uticaja na drugi. Na primer, ako ovek po ne da se bori sa negativnim oseanjima poinje da izmie jednoj vrsti uticaja sa Meseca. Ako se ovek seti sebe poinje da biva prvo pod Planetarnim uticajima a zatim potpada pod uticaj Sunca. Ali mora da naui da pravi unutranji izbor a da bi to uinio mora da zna dosta o sebi, o svojim raznim ja u njemu i o delovima centara. Uticaj Sunca stie do Viih Centara. Ali kad ovek ivi u mehanikim delovima Centara on je pod uticajem znatno niih uticaja. Morate da razumete jednu stvar: nemogue je postati slobodan od nekih uticaja a da se ne potpadne pod druge. Sav Rad na sebi sastoji se od biranja uticaja kojima elite da se podvrgnete i zapravo podvrgavanju pod te uticaje. I ovde nakon dugog posmatranja morate da znate ta u tom smislu elite. * * *

Deo VI. Maina zvana Organski ivot na Zemlji ne samo da prenosi sile niz zrak Stvaranja, ve stvara u sebi odreene sile koje prelaze na rastui Mesec i pomau njegov razvoj. Mesec se hrani organskim ivotom, pored sila koje ga dostiu od Zraka. Na primer, sva beskorisna patnja na Zemlji je hrana za Mesec, kao to su negativne emocije. Bol je hrana za Mesec i zato se nekad kae da je Organski ivot fabrika Bola. Bol i smrt hrane Mesec, i odreena koliina je potrebna. Iz tog razloga u drevnim vremenima rtvovanja su inicirali u prolim vremenima oni koji su to razumeli. Mnogo se ovde moe rei, uzimajui Organski ivot samo sa gledita maine zainteresovane za odreenu taku u Zraku radi odreene svrhe naime, da poslue Zraku. Morate da razumete da za Zrak ovek nema znaaja osim kao deo Organskog ivota. Ali u odnosu na Sunce, koje ga je stvorilo, ovek ima najvei znaaj ako se odlui da ga nae. Ovde mu se otvaraju vrata ne uz gigantski sam Zrak, nego du odvojene lestvice pored njega. To je jedno znaenje parabole o Grenom Sinu: ovek moe da se vrati svom ocu. Mnoge druge znaajne stvari reene su u Novom Zavetu koje su u vezi sa Sunevom Oktavom. Videli ste ve da i Sunce ima neto za sebe u stvaranju oveka na Zemlji. ovek nije samo stvoren radi Zraka ve je stvoren i zbog sunca kao jedan eksperiment u samoevoluciji. Dok se ova samoevolucija oveka ne ispuni u dovoljnoj meri Sunce nee primiti ta sve eli i nee biti zadovoljno. Uzmimo samo jednu od mnogih parabola u vezi sa Jevaneljima: Neki ovek imaae smokvino drvo u svom vinogradu. I doe da trai njegov plod, i ne nae ga. I ree vinogradaru, pogledaj, ove tri godine traim plod na tom drvetu i ne nalazim ga: isei u ga da ne tereti zemlju? I odgovarajui ree m, Gospod, ostavi ga i ove godine, dok ne okopam oko njega i ne naubrim ga, i ako od tad donosi plod, dobro, ali ako ne, poseci ga. (Luka: 13 6-9) Ne pokuavajte da ovu parabolu shvatite bukvalno. Shvatite je psiholoki i videete da se misli da ovek ima odreene mogunosti koje mogu dozreti i, ukoliko neki plod nije nainjen, ovek e biti odseen. * * *

Deo VII. Sve to je do sada reeno, ma kako saeto, o stvaranju Univerzuma, kroz delovanje Zakona 3 i Zakona 7, i o oktavi od Sunca bi moralo biti dovoljno za bilo kog od vas da ne moe vie da kae: Ako postoji bog, zato dozvoljava da se na Zemlji dogaaju stvari koje se dogaaju? Ali ete morati da uinite sopstveni lini napor da razmislite u vezi sa svim to je reeno o stvaranju i znaajnim idejama i dijagramima koji su predo eni, da biste odgovorili na 89

pitanje jasno i vrsto iz sopstvenog novog razumevanja. Jer sve dok ne budete u stanju da poveete vae misli oko ovog pitanja koje je tako zbunjujue i takav je kamen spoticanja za veinu ljudi, pravilne veze u vaoj glavi u vaem Intelektualnom Centru nee biti uspostavljene. Prema jednoj drevnoj izjavi Bog mora biti opravdan. Gledajui oko sebe u ivotu videete da je to teko ukoliko ne razumete stvaranje. Neete videti tekoe i restrikcije koje su neizbeno ukljuene u nastajanje, niti ete videti otvorena vrata, i tako ete odravati nedefinisano tajno oseanje ali negativno u karakteru dovoljno da vas zadri od bilo kakvog razvoja u viem razumevanju. Morate da pravilno shvatite stvari u glavi a to neete mo i ukoliko ne shvatite pravilno ogranienja i uslove stvaranja. Problem je u tome da ak i kad ljudi dou u kontakt sa ezoterinim uenjem oni ga ne slede, ili ako ga slede, ne razumeju ga u sutini, kao na primer, ta znai uhvatiti se za njega, kao to se na primer dri za konopac. Dovoljno je samo da iskreno pogledamo sebe i da shvatimo koliko je teko raditi i koliko smo u dubokom snu. A ipak stvarni, i najintenzivniji smisao oveka na Zemlji lei u Oktavi od Sunca u kojoj moe da raste iznutra i dospe pod druge uticaje. U naem sluaju moramo se podvrgnuti uticajima Rada i drati ih se. Jednom kad oveanstvo izgubi sve veze sa Inteligencijom Sunca, bie neizostavno uniteno, a to je posebno opasnost danas. I isto je to i na skali oveka kao pojedinca. Jednom kada izgubi kontakt sa boljim ja u sebi, jednom kad izgubi svu veru, celokupno znaenje, sve afirmacije, celo dublje razumevanje, on je unitio sebe. A kad ivot okrene zlim tokom ovek brzo slabi. Ali ako je Rad izgraen u njegovom umu, tako da iz njega razmilja o svim stvarima, nita ga ne moe oslabiti.

Berdlip, Mart 2, 1941

Zakon Sedam i Ideja oka

Deo VIII. U ivotu, mnoge stvari zaponu koje se kasnije okrenu na neto sasvim drukije od onog ta se od njih oekivalo. Poetak bilo ega moe biti predstavljen notom Do. Sledea faza u njegovom razvoju moe biti izraena notom Re, a sledea notom Mi. Kad bi razvoj stvari bio lak ne bi bilo nikakvog razloga da bilo koja stvar ne dostigne svoj potpuni razvoj. To jest, oktava bi bila kompletirana. Ali ovo spreavaju dva faktora. Pre svega, prolaz izmeu note Do i Re i izmeu Re i Mi zahteva napor da se odri pravac razvoja u pravilnom poretku sa poetnom takom. Uzmimo neki primer. Kad se neto zapo ne, recimo neko menarodno drutvo za ouvanje mira, ili neto takve vrste, poetna taka zvui notu Do. Ali kako se razvoj ovog drutva odvija, zbog nerazumevanja i neslaganja i mnogih drugih faktora, originalna linija nije sasvim odrana. Poinje da se odstupa u jednu ili drugu stranu od svog originalnog pravca. Umesto da se razvije u pravu liniju kao na (Fig. 1) njegov pravac poinje da zaokree kao na (Fig 2).

90

Rezultat je da stvari u ivotu zapoete sa jednim ciljem mogu da se okrenu i da daju sasvim kontradiktorne rezultate tj. drutvo za mir moe da postane izvor rata. Drugi faktor u spreavanju punog i uspenog razvoja stvari je taka suenja ili usporenja izmeu nota Mi i Fa. Kad se bilo ta razvije do faze Mi, neizostavno se dolazi do mesta prepreke i ako spolja ne nastane ok oktava se nee nastaviti. To znai da dalje razvojne faze te stvari nee biti dostignute. Tako, pored tendencije ka devijaciji takoe postoji taka gde zastoj ili smetnja nastaje, takozvano mesto oka. Sve se razvija u fazama, ali moe da se razvije pravilno samo ako ispunjava Zakon Sedam. Devijacija ne nastaje po zakonu i stati na mestu oka je neuspeh. Svaka nota mora biti oglaena u potpunosti na svakoj fazi. Na primer, da bi govorilo, italo i pisalo dete mora da naui slova pre nego to naui rei. Rei mora da naui pre nego to naui fraze, i onda e dobiti ok od ivota jer je okruen ljudima koji svi govore itaju i piu. Onda e prei u Fa. Ali ako nije pravilno oglasio notu Do, nikad nee pravilno nauiti svoja slova, ili ako Re nije dovoljno dobro oglasio, nee nauiti rei pravilno iz svojih slova itd., njegova mo da govori ita i pie bie shodno tome ograniena. Svi znate amatera koji svoj predmet nikad do kraja ne zna, a s druge strane svi razumemo ta se misli kad se kae da je ovek dobro zaokruen. Kad ovek razvije svoju vetinu ispravnim fazama u punu vetinu i proe kroz ok koji mu zadaje uitelj, onda imate razvoj koji se odvija u harmoniji sa Zakonom Sedam i pravilno se povezuje zajedno. U sluaju udesnog razvoja oveka iz jedne jedine elije, na odreenim mestima se daje ok u progresivnoj evoluciji razliitih delova i tela kao celine. Jedna elija deljenjem na dve, na etiri , etiri u esnaest, dok se ne dostigne 50 faza deobe u 9 meseci, proizvede 100 000 000, 000, 000 ivih elija. Proces deobe je rezultat Zakona 3. Ureenje organizacija i povezivanje celog razvijajueg oveka ivih elija sa okovim datim u odreenim trenucima kontrolie Zakon Sedam. Prvi ok u prvoj oktavi je naravno dat samim procesom oplo enja. Ima mnogo naina na koje se moe sagledati kako su stvari dostigle odreenu fazu i ne mogu da idu dalje bez pomoi spolja tj bez oka. Da li ste ikad razmisljali da priroda dovede stvari do odreene take i stane? Ali ovek moe da zada ok i da ih uzme dalje u njihov razvoj. Mislite o itu na primer. Vekne hleba ne rastu u polju ita. Razmislite o svrhama za koje ovek koristi sirovine. Razmere Deo IX. Porazgovarajmo za momenat o dijagramu. Dijagram je samo sredstvo razumevanja. To je kao mapa. Mapa je dijagram zemlje koja daje poloaj i odnose stvari. Ceo Zrak Kreacije ukljuujui i Oktavu sa Sunca je mapa. Ali to je vrlo udna mapa. Obine mape su ili u ovoj ili onoj razmeri. Moete imati mapu grada u kome ivite koja pokazuje poloaj vae kue. Ili moete imati kartu zemlje u kojoj ivite koja pokazuje va grad ali ne i vau kuu. Ili moete imati kartu sveta koja ne pokazuje ni va grad, ni vau zemlju. Moete imati kartu solarnog sistema u kojoj se svet pojavljuje kao jedna takica. O tome mislimo kad kaemo razli ite razmere. Ali Zrak Stvaranja je jedna posebna mapa zato to nije u jednoj razmeri ve u mnogo razliitih razmera. Uzmimo notu Si (koja stoji za Sidera ili zvezde) u Velikom Zraku. Ova nota se zove Svi mogui sistemi zvezdanih svetova. Ako uzmemo Zrak u njegovom fizikom ili spoljnem znaenju ova nota Si predstavlja kartu koja pokazuje sve zvezdane sisteme. Prenik fizikog svemira kako se vidi sa 100 in. teleskopu je 600 miliona svetlosnih godina i u ovom nepreglednom prostoru 100 miliona ogromnih zvezdanih sistema postoji i svaki u sebi sadri stotine hiljade miliona sunaca. Sledea nota La u naem Zraku je samo jedan od tih zvezdanih sistema, u naem sluaju Mleni Put (La = Mleni put Galaksije). Ova nota je na daleko manjoj skali. Sledea Nota Sol predstavlja samo jedno od hiljada miliona sunaca u naoj Galaksiji naime, nae Sunce, itd. sve do naeg malog Meseca. Svaka nota predstavlja kartu na odreenoj skali i ovaj poredak skala na razli itim nivoima je usled delovanja Zakona Sedam koji nam omoguava da naemo poloaj nae Zemlje u svemiru. Zato se za Zakon Sedam ili Zakon Oktave moe rei i da je to zakon koji odreuje odnos dela 91

prema celini. Ali za ovaj zakon, kreativno delovanje Tri Sile nee biti povezane ni u kakav fiksni ili vrst poredak to jest, nisu ureene ve prosto nagomilane. Morate razumeti da je svemir jedan nepregledan ivi ko-ordinirani Organizam. I sve to je stvoreno, stvoreno je na odreenoj taki u u odreenoj razmeri u ovom nepreglednom organizmu u kojem je sve povezano i nita nije nezavisno i izolovano. Sve je stvoreno i povezano zajedno sa visina i dubina svemira dvostrukim delanjem Zakona Tri i Zakona Sedam. Ovde dolazimo do onoga ta se misli u Radu kad se kae relativno razumevanje. Da bi bilo ta razumeli pravilno morate da znate neto o celini pre nego to ete moi da razumete deo. Na primer, ne moete da razumete Zemlju polazei od nje same. Morate neto da razumete o Solarnom sistemu, i onda o Galaksiji i tako dalje, da biste imali pravo razumevanje o Zemlji. Na isti nain ne moete da razumete grad u kojem ivite ako ne znate poneto i o zemlji u kojoj se nalazi, i o kontinentu i konano o svetu u kome ivite. Objasniti stvar njome samom kao neto izolovano, je nemogue, jer je povezana sa neim drugim i to opet zavisi od neeg drugog, jer je ceo Univerzum povezan. Ovo je osnova onoga to u Radu zovemo relativno razumevanje. Moete da znate veoma malo o celini da biste razumeli deo o kojem moete da znate daleko vie ali dok ne ponete da razmiljate relativno vae razumevanje e biti pogreno. Beskorisno bi na primer bilo da pokuavate da razumete sveice u motoru ako ne znate nita o kolima kao celini i o elektricitetu i o oveku i njegovim potrebama. To je ono to nauka danas otkriva, naime, da je svaki deo nauke povezan i da se nita ne moe razumeti odvojeno, a to je posebno sluaj sa medicinom, jer svaki deo tela zavisi od drugog dela, sve je povezano, i formira ovekovo telo kao jedinstvenu celinu. I kad dostignemo tu taku, razumeemo oveka samog i znaaj njegovog postojanja na Zemlji. Zrak Stvaranja u okviru Suneve Oktave daje nam relativno razumevanje oveka. To je relativan dijagram i kao takav mora da bude shvaen. Primetio sam da neki od vas misle da ima samo jedan Zrak Stvaranja. To je naravno sasvim pogreno. Ima ih neogranien broj. Govorimo o naem Zraku Stvaranja, onom u kojem se mi nalazimo. Njime mi nalazimo na poloaj u odnosu na ceo Univerzum. Zamislite veliko drvo. Nepodeljeno stablo je Apsolut, prve velike grane su nota Si svi mogui sistemi. Treba da zamislite 100 miliona velikih granica na kraju. Onda uzmemo nau veliku granu, nau Galaksiju. Svaka velika grana deli se u 10,000 miliona manjih granica. To su sunca. Uzmemo nae Sunce i tako najzad doemo do granice gde mi obitavamo u ovom gigantskom drvetu Sveta i na kraju nae granice pupoljak zvani Mesec. Ali sigurno ne moete da zamislite da je ovo jedina grancica i pupoljak, i da Apsolut zavrava kreaciju na naem usamljenom Mesecu.

Suneva Oktava (nastavak) Deo X. Neophodno je da svako formira neki svoj odreeni koncept u vezi sa Oktavom od Sunca. U obliku dijagrama, ova oktava predstavlja ovekovu mogunost razvoja. Moemo da razumemo ovu oktavu bukvalno, u fizikim razmerama, ili psiholoki. Fiziki, moemo da vidimo za sebe da ivot na zemlji zavisi od toplote i svetlosti od Sunca i moemo, pretpostavljam, da verujemo da je na neki na in fiziko vidljivo Sunce stvorilo organski ivot na zemlji. Moemo da uzmemo tri Note La, Sol, Fa, oglaene Suncem na Zemlji koje formiraju osetljivu materiju na zemlji, da predstavljaju, naprimer, ljudski, ivotinjski i biljni svet. Moemo uzeti notu Mi koja prelazi u Zemlju kao mineralni otpad od nekad ivih oblika mrtva tela zakopana u zemlju, naslage uglja, krenjake stene, koralni sprudovi, itd. koji su svi nekad bili iva bia. I moemo da uzmemo notu Re oglaenu na Mesecu kao neku razmenu vrlo fine energija materije, elektrona, atoma, molekula kako prelaze izmeu Zemlje i Meseca, jer znamo da u sluaju Zemlje stotine tona veoma fine 92

energija/materije padaju svaki dan na zemlju iz svih delova Svemira. Ali nezavisno od ovog bukvalnog razumevanja, postoji i drugi oblik razumevanja nazvan sistem psiholokog razumevanja. Kad se kae da je ovek u Univerzumu i da je Univerzum u oveku, prva fraza znai da ovek stoji u bukvalnom spoljnjem vidljivom Univerzumu. A ako uzmemo Zrak u ovom smislu onda ga uzimamo kao spoljanji u smislu ula, tj. u smislu objekata vidljivih teleskopom. Ali druga fraza Univerzum je ovek- moe biti samo shvaena psiholoki. Ba kao to je Univerzum spolja na razli itim nivoima jer je oigledno da Galaksija uzeta kao jedan ceo fiziki organizam Sunaca stoji na viem nivou nego bilo koje pojedinano Sunce koje je samo jedan beskrajno mali do njega tako je Univerzum uzet iznutra, kao u oveku, na razliitim nivoima. To jest, ovek, imajui Univerzum u sebi (priblino) ima u sebi razliite nivoe, i ovi nivoi u njemu su nivoi bia, nivoi znanja, nivoi razumevanja tj. psiholoke stvari postignute samo u njemu iznutra. ovek koji dostie nivo Sunca u tom smislu stie do nivoa predstavljenog spolja fizikim Suncem a iznutra Inteligencijom koja pripada tom nivou. To jest, on dostie sveti nivo, jer je Inteligencija Sunca za nas sveta. Za nas je to relativno govorei Apsolut. Na ovom nivou moramo da stavimo Svesnog oveka br. 7. Na ovom mestu moramo da stavimo centralnu temu Jevanelja Carstvo Nebesko to jest, potpuno razvijenog oveka. I od ovog nivoa moramo da razumemo da celokupno ezoteriko uenje silazi ka oveku na Zemlju. Jer je cilj celokupnog ezoterinog uenja da podigne oveka na njegov vii nivo, jer ovek je stvoren radi ove svrhe. Ako mislimo o Sunevoj Oktavi na ovaj nain to jest, psiholoki onda moemo da razumemo kako svaka nota ove oktave predstavlja mogue stanje oveka. ovek moe da se uzdie ili pada du ove skale izmeu Sunca i Meseca. On moe biti pod vie ili manje zakona i da se zatekne u zatvoru daleko loijem od Zemlje zatvor od 96 redova zakona, a moe da se uzdigne dok ne podpadne pod poredak od 24 zakona, i konano pod poredak od 12 zakona. Ako je Dobar Domain na Zemlji bie pod 48 zakona. Ako prevazie linost bie pod planetarnim zakonima, tj. 24 reda zakona, jer esencija je pod 24 reda zakona. Ako se esencija razvije, podpae pod 12 redova zakona i biti na nivou Snage, Inteligencije i Bia predstavljenog Suncem.

Berdlip Maj 18, 1942

Psiholoki govor
Sada emo da govorimo o posmatranju veza izmeu centara u obliku raznih ja. Kao to znate Rad poinje Samoposmatranjem jer je njegov predmet ona nevidljiva stvar zvana taj neko koga obino uzimamo kao datost, i koju samo svako sam za sebe moe da posmatra individualno. Pre svega treba shvatiti da vi niste jedna te ista osoba bilo u razliito ili isto vreme. U prvoj praksi Samoposmatranja re eno vam je da zapazite kako imate sasvim razliite centre i umove u sebi koji rade simultano. Imate misli, oseanja i pokrete, uzimaju i samo ta tri centra, naime Intelektualni centar, Emocionalni centar i Motoriki centar. To su potpuno tri razliite stvari. Svaka osoba je saborni centar svojih ja. Razliita ja u vama zastupljena su u sva tri centra u manjoj ili veoj meri. To znai da je svako ja u vama zastupljeno u sva tri centra ili uma i predstavljeno je razliito u svakom centru u stvari, toliko razliito da vam treba dosta vremena pre nego to moete da vidite manifestaciju nekog ja u sva tri njegova oblika. Iako postoje i drugi centri, recimo par rei ovde o Intelektualnom, Emocionalnom i Motorikom Centru. Svako ja u oveku je predstavljeno u ova tri centra.

93

Ljudska maina kao tri centra U pokuaju da se kontrolie neko posmatrano ja, morate zapamtiti da je to neto to misli, osea i kree se, tj. njegova zastupljenost u svakom centru se razlikuje. Kontrola ljudske maine je teka stoga to sve to je u njoj formirano psiholoki naime kao neko ja je predstavljeno na tri potpuno razliita naina, koji na prvi pogled izgledaju nepovezani. Na primer, mrtite se. To je u Motorikom Centru. Ali mrtenje je predstavljeno i u Emocionalnom Centru kao oseanje, predstavljeno je i u Intelektualnom centru kao misao ili gramofonski zapis tj. serija misli koje idu ukrug mehaniki. Puno posmatranje nekog ja je posmatranje njegovog nastajanja u sva tri centra simultano. Uzmimo sad neki primer za generalnu diskusiju. Uzmimo Brige. Pitanje: ta je briga? Da li Rad kae neto o brigama? Kako ih moemo zaustaviti? Odgovor: Briga je jedan oblik Identifikovanja. U bukvalnom smislu, re ima znaenje cepanja i uvrtanja, davljenja i stezanja; izvorno je bila povezana sa reju zavrnuti i jo se koristi u frazi kriti ruke, to je jedan od spoljnih znakova brige. Zapamtite da svako psiholoko ili unutranje stanje nalazi neku spoljnu manifestaciju kroz centar pokreta tj. predstavljeno je u naroitim miinim pokretima, kontrakcijama i sl. Moda ste primetili da je stanje brige esto reflektovano u mrtenju ela i krenju ruku. Stanja radosti nikad nemaju ovu manifestaciju. Negativna stanja brige, straha, anksioznosti, ili depresije, predstavljena su u miinim kontrakcijama, pogurenosti, dok su suprotna emocionalna stanja reflektovana u pokretskom centru kao irenje, stajanje uspravno, izduenost udova, oputanje napetosti i oseanje snage. Da bi prestao da brine, ljudi kada su zabrinuti mrte elo, stiu ake ili skoro da prestaju da diu, ovek treba da pone ovde oputanjem miia, izraavanjem emocionalnog stanja, i oslobaanja daha. Oputanje uopteno ima iza sebe, ezoteriki reeno, ideju prevencije negativnih stanja. Negativna stanja su manje u stanju da se manifestuju kad je osoba u stanju oputenosti. Zato se kae tako esto da je neophodno praktikovati svaki dan, usmeravanjem panje du tela i namernim oputanjem zategnutih miia. Kontrola Emocionalnog Centra teko se sprovodi direktno, delimino zato to on tako brzo radi 30,000 puta bre od formativnog dela Intelektualnog Centra tako da ovek postaje zabrinut i negativan pre nego to to uopte moe da zna. Ali Emocionalni Centar se nekad u Radu poredi sa nekontrolisanim divljim slonom sa dva kontrolna slona sa svake strane naime Intelektualni i Motoriki Centar. Pogrena emocionalna stanja, uobiajena stanja brige, ljutnje, itd, moraju prvo biti primeena u sebi. Po pravilu ljudi ne vide svoja stanja nego postaju ta stanja. Sledee, jedan od kontrolisanih slonova mora biti iskorien. Razmotrimo 94

ta znai koristiti Intelektualni Centar u ovom smislu. To znai da morate da primetite misli koje prolaze kroz Intelektualni Centar kada se zabrinuti, kada brinete. Mi imamo odreenu koliinu volje ili kontrole nad Intelektualnim Centrom da moemo da kontroliemo misli u malim razmerama. Zaustavljanjem ili ne povo enjem za njima, ne verovanjem, ne uvaavanjem briga, jedan slon, da tako kaemo, je priveden s jedne strane nekontrolisanog Emocionalnog Centra. Drugi slon koga je mogue kontrolisati je Motoriki Centar, nad kojim imamo kontrolu ako usmerimo panju na njega. Moemo da oputamo miie i tome slino. Kao to znate u uputstvima datim u Radu o relaksiranju, reeno je da mali miii treba da budu oputeni mali miii lica, miii izraza naroito, To ukljuuje miie oka, miie oko usta i brade, jezik grlo i slino. Da se vratimo na brige. Brinuti se, je pogrean rad Centara. To je uvek beskorisno. To je oblik unutranjeg pridavanja znaaja tj. identifikovanja. To je neprekidno meanje negativne imaginacije sa nekoliko injenica i ini samo pogrene veze u centrima. To je vrsta laganja, meu mnogim drugim oblicima laganja koji se odvijaju u nama i brkaju nae centre. Uvek je lako brinuti se, poto to daje olakanje i neka je vrsta samoopravdanja. Blisko je samosaaljenju i nasilju. Brinuti se nije isto to i razmiljati. Um kad je voen brigom, kao emocionalnim stanjem, je zamagljen. Panja usmerena na bilo ta drugo uvek pomae, jer naa usmerena panja vodi u svesnije delove centara. Briga nije miljenje o drugima. To nije spoljanje pridavanje znaaja (uviajnost okrenuta ka spolja). Briga je izmeana je sa unutranjim u oveku i uzme dugo vremena dok se dobro ne sagleda. Izuavanje kako da ivimo sa stanovita Rada, tako da moemo da ivimo svesnije u ivotu tj. da ivimo u Radu unutar ivota, a ne samo u ivotu bez iega izmeu nas i ivota, pokazuje nam kako je zabrinutost samo jedna od stvari koju ako posmatramo dovoljno dugo i bez kritikovanja, e nam pokazati neto o nama. Ali ne smete da mislite da je suprotnost brinosti indiferentnost. Trebalo bi, i morali biste da oseate anksioznost zbog toga to je neko drugi u opasnosti da oseate meavinu nade i straha ali zabrinutost je neto sasvim drugo, jer tada mata stupa na scenu. Bivanje zabrinutim postaje navika, ba kao i druga negativna stanja, ljudi ak zamiljaju da su bolji od drugih zato to brinu, i oseaju zaslugu u bivanju zabrinutim. Ljudi ak misle da je ispravno brinuti se o svemu, o prolosti i budunosti, o sebi, o drugima itd. To jednostavno nije nita dugo do ozbiljna negativna bolest teka za leenje, jer kad ovek jednom postane nita drugo nego ka sebi okrenuta maina za brigu, razne vrste pogrenih veza se uspostavljaju i sve radi na pogrean nain, i poto je jedina stvar u kojoj uiva briga, uskratiti mu to, gde je mogue, znailo bi unititi njegov glavni interes. U vezi sa tim, setiete se jedne od izreka Rada, da se od vas iznad svega trai jedna stvar a to je da napustite vas specifini oblik patnje. To zvui lako. Pokuajte. Razlog zbog ega je to teko je zato to postupiti tako znai unititi itav sistem ja u sebi koji uiva da vas mui, a da vi mislite da patite. Da se vratimo na pitanje: ta je zabrinutost? Poto je to oblik identifikacije to zna i da je rezultat toga gubitak snage. Ljudi koji se mnogo brinu iscrpljuju se, prazne se od snage. Ako primetite sami sebe kad brinete, to je zaista kao da se unutra kidate i trzate i rvete se iznutra, korespondirajui sa spoljnim miinim pokretima koji su ranije opisani. Nema gravitacionog centra. Nema pravca ni jasnog cilja; sve je u neredu; sve ide svojim putem u oveku u svakom pravcu. To je kao da su razliita ja u oveku ustala i ustrala se unaokolo u oveku, krei ruke i govorei bilo ta to mu negativna mata, koja dominira scenom, sugerie. Ne kaem da je mogue nikad ne brinuti se. Postoje situacije, posebno danas, gde je ponekad nemogue prestati brinuti se. Ja vie govorim o tendencijama navike da se o svemu brine i da se sve uzima kao izvor brige. Formulisati jasno ta e ovek da radi imati neko usmerenje pomae prevenciji ovog nereda, koji je kako je reeno, vrsta unutranjeg a ne spoljnjeg uvaavanja. Unutranje uvaavanje (pridavanje znaaja konsideracija) je uvek mehaniko. Spoljnje uvaavanje je uvek svesno to je svesno stavljanje sebe u neiji poloaj i poto ovo zahteva usmerenu panju izvodi vas van briga. Ako obratite panju primetiete da mali oblici zabrinutosti poinju vrlo rano ujutro. Veoma je dobra stvar, koju vredi 95

praktikovati, raditi na sebi rano ujutro, pre nego, to bi se reklo, sputanja u ivot i obaveze. Malo svesnog rada u to vreme, primeivanje malih oblika briga ili negativnih misli ili samosaaljenja, itd., rad na ne-identifikovanju znai kazati tome ne - izdii se iznad togane smatrati kao da ste to vi sav taj napor ili Rad na neidentifikovanju sa odreenim mehanizmima, odreenim ja u rano jutro, moe da izmeni ceo dan. Napor na tome neidentifikovanju pripada ideji oprosta dugova, otputanja svih unutranjh rauna sa ljudima ako je mogue. Onda neto novo i svee poinje dan, i ustajalost ivota je tako onemoguena, to je u stvari ustajalost samog sebe koji uvek reaguje na isti nain na sve. Rad na sebi moe da ima udesne rezultate ako se setite da ste u ivotu u Radu a ne u ivotu od kojeg vas ne deli nita izmeu. Rad treba da transformie na odnos prema ivotu. Sve praktine stvari reene u Radu imaju to za cilj. To znai Raditi na Sebi. To je biti u Radu unutar ivota ne u ivotu. ta je vas zadatak? Zato ste ovde? ta ovde treba da promenite? ta treba da nauite o sebi, toj stvari koju uzimate zdravo za gotovo, toj stvari koja je va aparat za ivljenje. Dobro je poeti uviati da ste vi u stvari definisani kao onaj nain na koji uzimate ivot. Da li vam va aparat za ivljenje daje rezultate koje elite? Vi, vaa linost, je aparat koji koristite za ivljenje. Treba poeti uviati da va nain na koji uzimate ivot jeste va ivot i da moete da ponete da radite na nain u na koji uzimate ivot a to znai raditi na sebi i vaim mehanikim reakcijama na sve to se dogaa. Jer vae mehanike reakcije na ivot ste vi sami i to ini vau nesreu ili sreu i ta stvar koja se zove vi sami je aparat za ivljenje ivota koji ste nainili i koji je nainjen u vama hiljadama zaboravljenih uzroka. To je stvar koju iskotrljamo svako jutro da se sretnemo sa danom. To je ista stvar o kojoj govori rad u svakoj svojoj fazi stvar na kojoj moe da se radi i da se menja. Pokuajte da mislite da nije ivot ono to moete da menjate, nego ste to vi u vaoj reakciji na ivot. Tu po iva prva ideja o tome ta znai Rad na sebi. Jednom kad uvidite tu ideju, onda, kakvi god da su uslovi ivota, imate na dohvat mo od neprocenjive vrednosti . Poinjete da shvatate biser mudrosti, ta ivot na zemlji zaista znai. Veoma dugo apsorbujemo svaku vrstu negativne emocije, identifikujui se sa njom i uzimajui je kao nas same, tretirajui je kao nunu, istinitu, i pokuavajui da radimo na njoj onda kad se ve formirala. Ali doi e dan kada vie nee sama od sebe nastajati. Efekat ne povoenja sa mehanikom reakcijom u sebi i oseanje da smo se oslobodili od nje je potpuno magian. Zapaziete ta se dogodilo. To je veoma interesantno ali je to u domenu linog iskustva. Moda ete tada shvatiti da Rad nije samo tupi kuluk. To je naro iti unutranji napor koji ima samooslobaajui efekat iznutra i zove se Rad na sebi. Tokom Marta i Aprila 1942 Dr. Nicoll je pisao seriju radova o Jevaneljima.

Birdlip, 21 Maj, 1942

Psiholoki komentari
I Ovaj Rad je psiholoki. Sastoji se iz injenja brojnih specifino definisanih psiholokih napora namenjenim odreenom cilju. Svako ima i psihologiju (psihu) i telo. Cilj Rada je da podigne oveka sa psiholoke osnove na kojoj po iva. Porazgovarajmo sada o tome. Svako priznaje da ima telo koje moe biti u boljem ili loijem stanju. Telo je predmet ula, a kao to znate, svi smo skloni da uzmemo samo ono to se naim ulima prikazuje kao stvarno. Ali svako ima i psihologiju (psihu). Ovo ljudi ne prihvataju tako lako jer ne mogu da vide ili dodirnu njihovu sopstvenu ili neiju psihologiju putem spoljnih ula. Stavie ovek je naroito nerad da primeti da ima posebnu vrstu psihologije. Definitivnu vrstu tela da. Psihologija ne. Sloie se da njegovo telo moe da bude u pogrenom stanju ali ne 96

njegova psihologija. Jedan rezultat toga je da se ne retko deava da ovek u Radu ne zna u kom pravcu da ini napore. Kad bi se Rad sastojao u odreenom broju fizikih vebi, svako bi znao gde i u kom pravcu napor moe biti uinjen i ako bi ko uradio vebu pogreno, bio bi vien kako radi pogreno i ispravljen. ovek bi onda znao kako napreduje po broju fizikih vebi koje bi mogao da konkretno obavi, i mogao bi da osea zadovoljstvo bivajui sposoban da uradi vie nego ostali i tako dalje. Kao to znate postoje kole uenja koje rade samo sa telom. Postoje kole koje rade sa Prvim Putem Putem oveka br 1. Kontrola tela razvijanjem volje nad telom kao objektom. Fakir koji sedi sa ispruenim rukama godinama je jedan primer. On razvija volju nad telom. Ali po sebi je beskorisan. U nekim sluajevima, ako je to mogue, on moe biti uzet u kolu druge vrste i njegove ruke izlomljene, i dato mu uenje da se razvije psiholoki. On ima volju nad telom ali ne razumevanje, a volja bez razumevanja je beskorisna tj. gora od beskorisnog. I takav ovek neznalica i glupak moe se kristalizovati svojim neverovatnim naporima tj. u njemu se ne moe nita promeniti i zauvek e ostati neznalica i glupak, uzeli ga u neku drugu kolu ili ne. Ali takvi primeri nam govore jednu stvar. Pokazuju nam nivo napora na sebi koji je mogu meu ljudima na istoku i to nam moe pomoi da razumemo zato ezoterino uenje uvek dolazi sa Istoka. Ovo uenje, koje sada pokuavamo da razumemo, ne pripada Prvom putu, Putu fakira niti Drugom putu, Monaha, niti Treem putu, putu Yogija. Ovo se zove etvrti Put, i ovde u pomenuti jednu od velikih karakteristika etvrtog Puta uskoro, ali u ovde rei da je jedan od njegovih optih ciljeva da ujedini mudrost istoka i znanost zapada. Ali njegovo lino polazite je psiholoko, ne fiziko, i kao to je reeno, njegov cilj je da podigne oveka sa psiholoke osnove na kojoj poiva. To jest njegov cilj je da promeni osobu ne fiziki, nego psiholoki. Napori koje zahteva u linom radu nisu pirmarno, fiziki napori, iako i ovi dolaze na svoje mesto, nego psiholoki napori, prvi od kojih je Samoposmatranje. Posmatrati sebe je psiholoki napor, i jedino Samoposmatranjem postajete svesni da imate psihologiju. Svi znate da to nije lak napor. Daleko je tei nego initi fiziki napor, kao npr. uraditi neke vebe, ili istiti erpe i lonce, ili meati beton, ili raditi kao daktilograf, ili zaista raditi bilo sta to je povezano sa spoljnim svetom, koji lei u prostoru, i spram kojeg pre svega treba da uspostavimo odnos. Ali zapamtite da svako od nas ivi u dva sveta, jedan spoljni, vidljiv u prostoru, i drugi unutranji, nevidljivi i onaj koji nije u prostoru. Naa tela jesu u prostoru ali naa psihologija nije. Ali za razliku od ivotinja, mi smo tako stvoreni da moemo da gledamo napolje u spoljni svet u prostoru gde stoje naa tela, i u unutranji svet gde stoji naa psihologija. I ba kao to smo uvek negde u spoljanjem svetu, isto tako smo uvek negde u unutranjem svetu. Ideja u Radu je da ba kao to moemo da promenimo poloaj u spoljnjem svetu fizikim naporom, isto tako moemo da promenimo poloaj u unutranjem svetu psiholokim naporom. I ba kao to ovek moe biti na boljem ili loijem mestu u spoljnjem svetu, moe biti takoe na boljem ili loijem mestu u unutranjem svetu. Ali poto je teko gledati u unutranji svet i videti gde ovek stoji u njemu, ljudi se putaju unutra, da tako kaemo, bilo gde, iako ni za trenutak ne bi pomiljali da budu bilo gde napolju. Pokuajmo da zamislimo ta to znai da svaki od nas ima psihologiju i da je neophodno da je posmatramo. Naa psihologija je, s jedne take gledita, tamo gde smo i gde esto idemo u naem unutranjem svetu. Ba kao to ivimo negde i esto se vraamo odreenom spoljanjem prostoru, tako isto ivimo i esto se vraamo odreenom unutranjem mestu. Razlika je u tome da se u unutranjem svetu ne bavimo mestima i prostorima nego psiholokim stanjima. Ba kao to vas telo dovodi u kontakt sa fizikim mestom, tako i vaa psihologija ta koja vas dovodi u vezu sa psiholokim stanjima. U svakom se trenutku nalazite negde fiziki kao to se nalazite psiholoki. Spoljna posmatranja pokazuju vam gde ste fiziki, unutranja posmatranja, tj. samoposmatranje, vam pokazuje gde ste psiholoki. Biti psiholoki u loem stanju je isto to i biti u tamnom uglu sobe, sedei tamo zatupljeni i odsutni, iako moete da pomerite svoj poloaj lako i da stojite u svetlosti. Praksa Samoposmatranja u Radu je da nas uini svesnim gde smo psiholoki u bilo kom trenutku i da se eventualno pomerimo iz svog poloaja. To vodi samosvesti koja pripada treem stanju svesti, stanju gde pomo moe da stigne do nas. Gde smo psiholoki u nekom trenutku je ono to smo u tom trenutku, 97

osim ako smo svesni toga i unutra smo odvojeni od toga. Ako se poistovetite sa svim vaim unutranjim stanjima, sa vaim negativnim emocijama, sumornim mislima i slino, kao sto ljudi ine u ivotu ako su sasvim uspavani, onda e to gde ste psiholoki biti ono to jeste u odreenom trenutku. Biete vae stanje u tome trenutku. Samoposmatranje nije monotona veba koju ovek treba da radi zato to je tako reeno. To je in praktine inteligencije. To je jednako praktino inteligentno kao i primetiti kuda vozite auto. Ako u sebi nikad nita ne posmatrate ne samo da nikad neete izbei nita u sebi i tako ponavljati svoj ivot dan za danom i uvek upadati u ista stanja, ali ete misliti da su vaa unutranja stanja normalna i prirodna i jedina mogua i uzeete ih za gotovo. Oekivaete samo da se ivot promeni a ne i vi sami. U tom smislu neete biti voljni da mislite da imate psihologiju uopte, u bilo kom smislu rei, iako ete priznati da imate telo koje ima svoje karakteristike. Znate sta ovaj Rad ui o ivotu kako se on dogaa- kakva je to tamna taka u svemiru gde se mi nalazimo. Ipak pretpostavljam da svi mislite da ono to se sad deava da je to izuzetno. Nita nije korisnije ili interesantnije nego cimnuti se iznenada i primetiti gde ste iznutra, i gde idete. Ako ovo inite, poeete da vidite kakvu psihologiju imate i kakve tendencije pripadaju tu i sa ime vas to povezuje. Poeete da primeujete gde ste i kuda smerate iznutra. Ako ovo sve moete da vidite ne kao vas same ne kao ja nego kao vau psihologiju, po eete da se odvajate od toga i da se menjate. Ali ako ne moete da priznate da imate psihologiju uopte i da kaete ja svakom stanju u koje vas dovodi, nigde neete stii. Promenimo taku gledanja za momenat. Zamislimo razgovor pod sledeim okolnostima. Pretpostavimo da vam neko u Radu kae: Nalazim da mi je teko da posmatram sebe i ne mogu sasvim da vidim u kom smislu imam psihologiju. Vi mu kaete: Pa vi ne volite X zar ne? On odgovara: Pa naravno da ga ne volim. On je vrlo nefer. Vi kaete: Neki ljudi ga vole. On odgovara: ao mi je, ali ja ga ne volim. Vi kaete: Pa, to je deo vae psihologije, znate neto u vezi sa vaim mehanikim nezadovoljstvima. On odgovara: Ne mogu da se sloim sa vama, ja ne volim X i to je kraj prie, i to nema nikakve veze sa mojom psihologijom. To je injenica. Vi kaete: Iskreno govorei neki ljudi misle da vi niste fer. On odgovara: Ali to je apsurdno. Ako postoji neto u ta mogu biti perfektno siguran to je da sam uvek fer. I oduvek sam bio. Vi kaete: Moda svejedno, tu ima neto da se posmatra. A on kae Ne vidim ta tu ima da se posmatra. Meni je to jasno kao dan. I mislim da je veoma nefer da sugerie da ja nisam fer. U stvari, istinu govorei mislim da ste vi vrlo esto nefer. Vi kaete: Ja nisam nefer. To je poslednja stvar koja mi se moe ili bi mi se mogla pripisati. U stvari ljudi esto kau kako sam ja uvek fer. Vidim da me ne razumete. Na ovom mestu najbolje je da ostavimo ovaj imaginarni razgovor. Da li verujete da ovde nema psihologije ? Oba ova zamiljena sagovornika postaju neznalice kad ne vide da lina psihologija ulazi u situaciju koja se izmeu njih raa i uzrokuje je. Ni jedan od njih ne uvia da naglaava sliku o sebi kao o fer oveku. Ni jedan od njih ne uvia da govori iz lane linosti, i nijedan od njih ne uvia da lae. Zapazimo na ovom mestu jednu stvar: kad znamo da je neto o nama istinito, i uvaimo to u sebi, optuba nas nikad ne moe uiniti uvreenim . Moda nas moe raalostiti. Uvreenost se uglavnom ispoljava iz lane linosti iz zamiljenih ja i slika o sebi mislim na uvreenost povodom sebe, i kako ljudi oveka tretiraju i ta kau. To je od pripisivanja sebi onog to u stvari nismo. U vezi sa ovom injenicom nije li istina da smo vrlo osetljivi na kritiku, cenzuru bilo koju vrstu jasnog dokaza da imamo i psihologiju pored toga to imamo fizika tela? I nije li ta naa nevidljiva psihologija vie stvarna za nas i nas vei izvor patnje nego naa fizika tela, osim kada je u pitanju znatan bol? Ustanovimo sad rezultate ovog tipinog razgovora koji smo zamislili. Oba ova oveka ukljuena su i uvreena su kad im je reeno da nisu fer. Oni su to, u stvari, odbacili ba kao to bi i mi sami. Pretpostavljamo da su oboje u Radu i da su oboje negativni. ta e se sad desiti psiholoki? Obojica e po eti da se pravdaju. Znate da je jedan od specifinih napora koje treba da inimo je napor protiv samoopravdavanja. Samoopravdavanje je komplikovan i 98

interesantan proces unutranjeg i spoljanjeg laganja u kojem smo mi ispravni. Ono pripada naem psiholokom nivou naem nivou bia i to je jedna od stvari koje nas dre na odreenom nivou. Negativne emocije, samoopravdanje, identifikovanje, i sve velike i centralne stvari koje Rad poduava u vezi sa praktinim naporima na sebi su stvari koje nas dre tamo gde smo. One nas dre na psiholokoj osnovi na kojoj po ivamo. One ne dozvoljavaju nikakvu promenu, nikakvu evoluciju u nama. Zato su posebno pomenute i definisane kao stvari sa kojima se treba boriti i kojima se treba suprotstavljati. Ne smete da mislite da je loe samoopravdati se samo zato to Rad kae tako. Nije pogreno u moralnom smislu, ali je beskorisno za Rad na sebi ba kao to je beskorisno meati hleb sa betonom. Sigurno proe izvesno vreme dok sami ne sagledamo zato Rad navodi odreene posebne stvari protiv kojih se napor mora uloiti. Ali ako kaete: Ne smem da se pravdam zato to Rad kae da ne smem, opet neete nigde stii jer nita neete initi iz sebe iz vaeg razumevanja a raditi iz sopstvenog razumevanja je jedna od velikih karakteristika etvrtog Puta. Kad iz sopstvenog samoposmatranja vidite jasno da vas samoopravdavanje dri tamo gde ste i da je proces koji ba to ima za cilj, tako da vi moete uvek biti u pravu, na raun bilo kakve promene ili evolucije u sebi, i ako vam je istovremeno cilj da se promenite, ima ete daleko veu mo da to zaustavite, jer vi ete tada razumeti i eleete da uradite tako iz sopstvenog razumevanja. Videete da tako postupiti dobro. Tada je mogue initi prave napore. Jer ako ete uvek biti u pravu onda nikad ne greite, a ako nikad ne greite nikad se neete promeniti. Oseati da ste uvek u pravu je zapreiti put bilo kakvoj samopromeni. Pretpostavimo da ona dva zamiljena oveka dozvole da mehaniki proces samoopravdanja prolazi neproveren i da nijedan od njih ne primeuje da se to deava u njemu, ve su obojica potpuno identifikovani, sasvim zauzeti time, u stvari sasvim u tome uivaju bez ikakvog traga uvida o sebi. Poee da konstruiu takozvane negativne sisteme u sebi, jedan protiv drugoga. Jednom kad ovo ozbiljno otpone izmeu dvoje ljudi veoma je teko da se stvari isprave. Oni e se seati samo negativnih stvari jer kad se ovek osea negativno prema nekome, njegovo pamenje, rad na asocijacijama, priziva samo neprijatne stvari, koje samoopravdavanje rado upotrebljava. I tako e se nastaviti, ba kao i u ivotu, iznutra neobuzdano, a spolja kontrolisano strahom od kazne, zakona, klevete, uvrede, straha od gubljenja reputacije, od podsmeha, itd., ukratko, spoljanjim ogranienjima koji kontroliu ljude i koji ako bi bili uklonjeni preobratili bi ih u sasvim druge ljude. Znate ta se deava u ratu. Znate ta ljudi mogu postati kad se spoljne granice sklone. Sada pretpostavimo da su ona dva zamiljena oveka ve stekla neku unutranju obazrivost i uzdravanja razvijena Radom su takva da se svaki od njih na neki nain dozove mislim malo omeka, postane malo vie svestan i pree u Radno ja i pone da posmatra sebe iz oseaja Rada i njegovih uticaja, koji su sasvim razliiti od uticaja ivota. On primeuje da se pravda (samoopravdava). Primeuje da se sea samo negativnih stanja u vezi drugoga i nieg dobrog, i osea da u nekoj meri to, najblae reeno, nefer. Misli o onom to mu je reeno i ta je rekao. Trai kroz ono seanje koje se u njemu formiralo od samoposmatranja i trai primere sebe kako je nefer u prolosti i nalazi nekoliko koje je zapazio. Iznenada sva njegova uvreenost otpada od njega. On vie ne brani svoju lanu ideju o sebi svoju lanu sliku sebe. On vidi istinu da je on esto nefer. Samoopravdavanje ne moe da radi u prisustvu priznate istine. Proces laganja dri veliku centralnu la u nama ivu i zdravu- to jest lanu linost. Pretpostavimo da se ova dva oveka sretnu sutradan. Odmah e znati da je svaki radio na sebi bez da jedan drugom kau re o tome, i cela stvar je gotova. Nije vie u prolosti. Otkazana je. Obojica su slobodni. Sve o emu smo govorili je psihologija i psiholoki rad na sebi iz take gledita ovog uenja i njegovog psiholokog metoda u odnosu na primenu na sebe.

99

Berdlip Maj 28, 1942

Psiholoki komentari II O BIU

Deo I. Veeras emo govoriti o Znanju i Biu. Da li se seate neega to je reeno ranije o Znanju i Biu? Dozvolite da vas podsetim da ovo uenje koje studiramo kae da postoje dve strane oveka i da ovek mora da ih razvija postepeno tokom svoje transformacije: stranu svog Znanja i stranu svog Bia. uli ste mnogo puta da pre svega treba da znate ovaj sistem a to uzima vreme i napor. Ali to vodi definitivnom razvoju znanja i istovremeno trebalo bi da vodi samosaznanju, ako ovek zaista radi. Nije teko shvatiti da postoje razliiti nivoi znanja. Ali nije tako lako razumeti da postoje razliiti nivoi bia. Hajde da jo jednom pokuamo da razumemo ta je to bie. Ljudi esto meaju bie sa egzistencijom. Kamen egzistira, biljka egzistira, ovek egzistira, ali njihova egzistencija je sasvim razliita. Ovde se susreemo sa idejom bia. Na primer, bie kamena, bie biljke, bie ivotinje, bie oveka i Sveto Bie su na razliitim nivoima. Bie potie iz porekla ali postojanje od roenja, a zametak nastaje pre roenja. Uzmimo na primer bie ivotinje. Sve ivotinje egzistiraju pre ro enja. Konj postoji, krava postoji, pas postoji. Oni imaju zajedniko postojanje. Ali bie krave, konja, ili psa su razliiti i to od zaea a ne od raanja. Vratimo se oveku. ovek se razlikuje od ivotinje. Njegovo bie je u stanju da se razvija. On je roen kao samorazvijajui organizam i tako je nedovren i na niem nivou bia nego to mu je namenjeno njegovim stvaranjem. ivotinje su potpune. Takoe za razliku od ivotinja ovekov odgoj se protee kroz dugi period tokom kojeg stie mnoge stvari u svom biu obrazovanjem, oponaanjem i obiajima. To je jedan od razloga zato bie jednog oveka nije slino biu drugog oveka. Moemo da razumemo da znanje jednog oveka ne mora biti na istom nivou kao znanje drugog oveka. Ali ne vidimo tako jasno da nivo bia moe tako e biti razliit. Sa stanovita ovog uenja na ovjeanstvo se ne gleda kao da je na istom nivou razvoja. S obzirom na njihovo bie, ljudi nisu isti. Koncept oveka u ovom uenju podeljen je na sedam kategorija bia: ovek br. 1, iji je centar teita u njegovim instinktima i pokretima, u njegovom fizikom ivotu, onda ovek br. 2, ije je teite u njegovom emocionalnom ivotu, onda ovek br.3, ije je teite u njegovom intelektualnom ivotu. Ove tri kategorije formiraju mehaniko oveanstvo, spoljni krug ljudskog roda, koji jedan drugog ne razumeju. Kao to znate ovo se zove krug zbrke jezika ili krug Babelj. Zatim postoji ovek br. 4, ije teite nije u Instinktivno-Motorikom Centru, niti u Emocionalnom Centru, niti u Intelektualnom Centru ve je rasporeeno meu njima. To je Balansirani ovek, u kojem razvoj vie nije jednostran i koji je poeo da se budi. Postoji i krug svesnog oveanstva: ovek br. 5, br. 6, br.7, i to su ljudi koji su proli razliite stepene transformacije ili preporoda ili razvoja ukratko koji su imali novo zaee. Ovih sedam podela opteg pojma oveka znae sedam stepena ili kategorija bia. Uzmimo oveka br. 1, 2 i 3. Oni pripadaju mehanikom krugu oveanstva ili uspavanom oveanstvu ali pokazuju velike razlike u svom biu. Sva tri mogu iveti samo pod ivotnim uticajima, tj. A uticajima, naime uticaji stvoreni u ivotu kroz istoriju, kroz prolost, kroz obiaje, kroz tok stvari. Ali neki mogu biti dotaknuti i A i B uticajima. Podsetiu vas da B uticaji nisu kreirani ivotom ve dolaze izvan mehanikog ivota, iz kruga svesnog oveanstva, i ponovo u vas podsetiti da su Jevanelja primer B uticaja. Ponovo da kaem da neki ljudi mogu biti vie pod A nego B uticajima, ili vie pod B nego pod A uticajima. Neki su moda doli i u kontakt sa C uticajima naime sa onima koji pripadaju svesnom krugu oveanstva, sa nekim ko je bio iznova ro en, ponovo zaet, kao to su Hristovi uenici doli u vezu sa njim. Neki su moda ve na putu da postanu ovek br. 4. Sva ova razliita stanja znae razliite nivoe bia. Moda ste primetili da ova ideja o ovekovom nivou bia uvek ulazi u religioznu misao i smatrala se vanijom nego bilo ta drugo. Nivo bia sveca drugaiji je od nivoa bia grenika. Dobar ovek, lo ovek, zao ovek, istinoljubiv ovek, laov, poten ovek, strpljiv ovek, hipokrit, uobraen ovek, sujetan ovek itd, su sve termini koji se odnose na stranu bia a ne znanja u oveku. Danas ljudi dolaze do saznanja da ono to ovek jeste nije od znaaja s obzirom na ono ta zna. ak 100

misle da je ovek kriminalnog bia moe biti veliki mislilac i veliki naunik ili veliki umetnik ili pisac. * * *

Deo II. Preimo sad na znanje ovog Rada i njegov odnos prema naem biu. Ovaj Rad je dat kao znanje i tako mora biti nauen, kao bilo kakva druga vrsta znanja koja mora biti nauena. Ali Rad dolazi od Vieg Uma. To nije obino znanje. To je znanje o transformaciji, ba kao to su Jevanelja znanje o ponovnom ro enju, ili biti roen ponovo, preporod, i da li to zovemo transformacijom ili ponovnim ro enjem nema razlike. To je znanje koje dolazi od onih koji su postigli pun unutranji razvoj i dostigli rastom i transformacijom njihovog bia, stanje svesti zvano Objektivna Svest. Znanje koje se stie u ovom Radu mora postepeno postati vae znanje tj. ono to Rad poduava, pre svega, mora postati vae znanje, a za to je potrebno vreme i napor. Ali poto ovo znanje dolazi od nivoa oveanstva koje je daleko iznad naeg nivoa bia, puno razumevanje ovog znanja nee biti mogue dok na nivo bia ne odgovara sa nivoom znanja koje Rad poduava. Kao to znate, jedinstvo izmeu znanja i bia je neophodno pre nego to usledi razumevanje. Stoga znanje koje izuavate mora biti primenjeno na vae bie a sigurno ga ne biste primenjivali kad ne biste vrednovali ideje Rada. Uporedni razvoj znanja i bia je neophodan. To jest, morate da radite na svom biu saglasno znanju koje izuavate da podignete nivo vaeg bia. Sa nivoom bia koje posedujete sada moete da razumete znanje Rada do odreene take. Ako u vaem biu ima neto dobra, biete u stanju i da razumete neto od Rada a ne da samo imate saznanje o tome. Postoji izreka u Radu da morate da imate zlato da biste dobili zlato. To se odnosi na kvalitet bia koje ovek ima. Ako u njemu postoji dobro on ve ima malo zlata. Niko ne moe da razume izvan nivoa njegovog bia. Videete zato ovek sa loim biem, degenerik, laov, moralna gnjida, kriminalac, itd. ne moe da razume Rad, i tako e ete videti zato je reeno u odnosu na nove ljude koji ulaze u Rad da moraju da budu na nivou Dobrog Domaina. Ali ak i tako oni moraju da budu ljudi koji trae neto, ljudi koji nemaju potpuno poverenje u ivot i oseaju da mora da postoji neto drugo, neko drugo znaenje nae egzistencije na ovoj planeti. * * *

Deo III. Toliko stvari je reeno o ovom uenju o biu da je nemogue o tome govoriti samo na jednom mestu. Dozvolite da spomenem jednu stvar koja je reena o biu a koja je mene veoma zainteresovala kad sam prvi put uo za Rad. Izreka kae: Vae bie privlai va ivot. Ova izreka mi je najednom u inila jasnim da postoji veza izme u onog to je spoljnje i onog to je unutranje. Na primer, u optim razmerama, nivo bia oveanstva privlai rat. Da je nivo oveanstva na malo viem nivou rat kakav je sada, bio bi nemogu. U individualnim razmerama, ovekovo bie privlai njegov ivot. Uvek e privlaiti iste vrste stvari, iste situacije, istu vrstu prijatelja, istu vrstu ljudi, iste probleme itd. bez obzira gde se osoba nalazi ili gde ide. Promeniti bie znai promeniti ovekov ivot. Ali promeniti jednu formu ivota za drugu ne znai promenu bia jer menjajui svoje spoljnje uslove, neete promeniti vas ivot, jer e vae bie nastaviti da privlai odreenu vrstu ivota. Konj privlai na sebe odreenu vrstu ivota koja je razliita od ivota krave ili psa i ovo moete da razumete da je to zbog njihove razlike u biu. Menjajui oblik ivota krava se nee promeniti. Ne biste eleli da sedite sa kravom pored kamina ili da bude u vaem krevetu, ne samo zbog toga to bi to bilo nepraktino, ve i zato to je njeno bie toliko razliito od bia psa. Uopteno govorei, vidite da bie ivotinja povezuje njih sa odreenim ivotom. Lasica je privu ena ivotom lasice, zmija ivotom zmije, i tako dalje. Ali ne vidimo na slian nain kako zakon koji kae da nae bie privlai nas ivot predstavlja malu razliku u biu kod ljudi. Naravno vi treba da izuavate vae bie, da uvidite da imate odreenu vrstu bia, i da izuavate va ivot, da uvidite da imate odreeni ivot. Ljudi ne uviaju lako da imaju sasvim odreene i ograniene 101

okvire. Oni misle da su slobodni i nesputani. Misle da mogu da budu ta god bi eleli i da rade ta god ele, i da ive kako izaberu. Ali ako ovek pone da izuava svoje bie i istovremeno svoj ivot ovek e otkriti da ima odreenu vrstu bia. To je veoma dugotrajan zadatak. Rad kae da je izuavanje naeg bia apsolutno neophodno. * * *

Znate da Rad kae da smo mi maine voene spoljnim utiscima. Dok god ovek nema znanje o svom biu, on je zasigurno maina. Maina ne moe da poznaje samu sebe. Kad bi mogla ne bi bila maina. Ali ovek-maina moe da zna sebe. Kad ovek pone da saznaje sebe nije vie maina. Moe zaista ak postati ovek. Ali to uzme dugo vremena i mnogo napora. Zahteva se razliita vrsta napora od onog koji je potreban da se stekne znanje o Radu. To jest Rad na liniji bia i Rad na liniji znanja zahtevaju razliite napore. ovek ne moe da upozna sebe dok ne posmatra sebe sa unutranjom panjom, i ne moe da posmatra sebe inteligentno osim ako nije stekao definitivno znanje o tome ta da posmatra i uvia razlog zato je to tako. Postoje odreeni posebni faktori u naem biu koji spreavaju njegov razvoj. Jedan na primer su negativne emocije, kao to su samosaaljenje, itd. Ovi posebni faktori se moraju pre svega poznavati kao stvar znanja. Stoga prvo uite znanje Rada. Zatim morate da ga primenite tako da steknete aktuelno znanje vaeg bia u svetlosti ovog uenja. Znanje vaeg bia je samospoznaja. Ali u ovom uenju to je naro ita vrsta samospoznaje jer ovo uenje upuuje na odreene stvari u ovekovom biu koje moraju biti zapaene i napokon promenjene kroz uveanje volje da se izmene. Ali nije dovoljno samo znati da su negativne emocije loe i da nas dre na naem nivou bia. esto se deava da ljudi ne posmatraju sebe na nain kako se poduava; ili uzimaju za gotovo sve to kau, urade ili misle i ne vide da tu ima bilo ta da se posmatra. Kako, onda, ovek moe da oekuje da se menja kad sve u sebi uzima za dato? Onda je ovek maina a ne ovek. ok je neophodan. Ali ok esto oveka ini negativnim. Ipak tada neto primeuje. * * *

Deo IV. Svako postupa iz oseanja dobrog, iz onoga to on smatra dobrim. Niko ne postupa iz zla. Ali ovek postupa po onom to misli da je dobro shodno svom nivou bia, to jest, iz onog to se njemu pojavljuje kao dobro. Lopov krade zato to osea da je dobro krasti. Revolucionar ubija jer misli da je to dobro. Kao to je znanje relativno tako je i dobro relativno. Dobro je relativno shodno nivou bia. Ono to ljudi smatraju dobrim razlikuje se od sluaja do sluaja. Moda ste primetili da ono to ste nekad smatrali dobrim danas vie ne smatrate. To znai da se vas nivo bia promenio. Ako se nivo bia promeni samo malo, smesta imate novu percepciju o onom to je dobro. Na primer, moda ne volite da budete negativni onako kako ste nekad bili. To je zbog male promene u nivou bia. Znanje ovog Rada je o ostvarivanju vieg nivoa bia i tako drugaijeg ivota ovde. Ali to mora biti naueno i provereno u primeni na ovekovo bie kroz samoposmatranje i kroz lino razmiljanje o tome. Kad istinu o tome ponete da uviate za sebe, voza ili um u vama poinje da se budi iz ivotnog sna. Kad poinjete da uviate dobro ivei i inei Rad, vae bie poinje da se menja. Kad uvidite da je dobro setiti se sebe, da je dobro da se zaustavi unutranje samouvaavanje, da je dobro u tome da se izae iz smenih iluzija i slika o sebi, iz sujete, samozadovoljstva lane linosti, da je dobro da se ne vole negativna stanja, da je dobro da se uvidi sopstvena nitavnost s vremena na vreme, da je dobro da se bori protiv stalnog identifikovanja, da je dobro da se misli o svemu to Rad poduava, da je dobro da se to vrednuje, sve ove i mnoge druge stvari, onda stiete novu percepciju dobrog, a to znai da se nivo vaeg bia menja i dobro vieg unutranjeg nivoa zamenjuje prethodni nivo dobrog.

102

Psiholoki komentar, Berdlip 4 jun 1942

III O Biu (nastavak)

Deo I Svako ko je ovaj Rad uzeo ozbiljno i razmiljao o njegovom smislu i znaenju, sredstvima koje svi posedujemo ali slabo koristimo naime, razmiljanjem svojom glavom trebalo bi da bude sposoban da svesno ue u poloaj drugih i da ih razume. Ovaj razvoj bia je od sutinskog znaaja za nas u Radu. Niko ne moe da se razvije sam. Odnos je mogu samo kroz kontakt unutranjih svetova. Mi se sreemo kroz nae unutranje svetove. Da biste razumeli drugog morate ui u njegov unutranji svet, ali to ne moete ako niste uli u va sopstveni svet. Stoga je prvi korak prema svesnom ulaenju u poloaj drugog i razumevanju drugog se postie kroz ulaenje i razumevanje sopstvenog poloaja i sve dok ovaj korak nije uinjen, do najveeg mogueg stepena, nema mogunosti da se ue u poloaj drugog i da se drugi razume. Ulaenje u sebe poinje sa samoposmatranjem, a razumevanje sebe poinje sa dugotrajnim izuavanjem sebe u svetlosti znanja ovog uenja iji je krajnji cilj postepeno ali definitivno transformisanje sebe. Samo iz ovog razloga misliti da je ovek u stanju da se stavi u poloaj drugog i da razume poloaj drugog, i ak da pomogne, onakav kakav je a ova iluzija je veoma uobiajena znai ne razumeti sutinu ljudskog kontakta i univerzalne tekoe koje prate ovaj impuls koji isto tako esto zavrava u propasti i nekoj vrsti kompromisa koji je isto tako plodno tle za gorinu, uzajamnu kritiku, neprijateljstvo i ak gora emocionalna stanja i tokove misli. Niko, onakav kakav je mehaniki, to jest kako je formiran ivotom i njegovim uticajima ne moe ui u poloaj drugog i razumeti ga kakav je i odatle pruiti pomo, sve dok prethodno ve nije upoznao sebe svojim samoposmatranjem, samoizuavanjem, i uvidom i radom na sebi. Samo znanjem o sebi znanje o drugima je mogue. Samo uvidevi i razumevi ta je u nama moemo da razumemo ta je u drugome. Jedno od najveih zala ljudskih odnosa je da ljudi ne pokuavaju da uu u poloaj drugog ve samo kritikuju jedan drugog bez ikakvog ustruavanja i nemaju nikakvu unutranju zadrku u odnosu na mehaniko kritikovanje usled nepostojanja bilo kakvog uvida u sebe i sopstvenu upadljivu sirovost, greke i nedostatke. Kao rezultat toga ne samo da ne pomau jedan drugome, nego je normalna ravnotea stvari poremeena, a ovim mislim na akumulirani pogrean i lo psiholoki sadraj koji se dnevno formira u ljudskim odnosima i u stvari u ivotu svakog oveka, koji nikad ne bi postojao kad bi ljudi videli sebe i druge u isto vreme, i na ovaj nain neutralisali efekte svog ponaanja dan za danom. Ovaj nedostatak psiholoke odgovornosti i prema sebi i prema drugima je moda posebno karakteristian za moderno vreme i predstavlja izvor jednog dela rasprostranjenog modernog nedostatka sree koja oznaava sadanje vreme, u kojem, izmeu ostalog, ak i obina ljudska ljubaznost opada, sa rezultirajuom krutou koja je meu najopasnijim faktorima u odnosu na budunost, i koja efektivno onemoguava sav mogui pravilni razvoj emocionalnog ivota. Ljudi u Radu koji su imali priliku da se emocionalno razviju, trebalo bi da naro ito obrate panju na preutnu ili iskazanu kritiku drugih kao kontinuirani pogrean faktor u sebi, koji neprekidno u nama stvara pogrean psiholoki materijal i da se poteno osvrnu na ono ta rade. U mnogim sluajevima, tvrdoglavost i neznanje su temeljni uzroci, iako postoje mnogi uzroci, kao to je neobian stepen sujete, i samozadovoljstva, oseanja da je ovek u pravu, samozasluga, oseanje vrline i superiornosti, i drugi inioci ove vrste koji naravno onemoguavaju put bilo kakvoj unutranjoj promeni. Ovde posebno spominjem, u vezi sa mehanikim oseanjem zasluge i samosavrenosti, one koji oekuju druge da se menjaju a ne polaze od sebe, i koji ak sude o Radu po efektima na druge, ne shvatajui izgleda da imaju mnogo da Rade na sebi pre nego to e moi da sude drugima, i takoe da i drugi njih sude na ba isti nain na koji oni sude drugima injenica koja ih uvek iznenadi. Mehaniko kritikovanje drugih rezultira mnogim psiholokim tekoama za onog koji kritikuje to jest, mnogim ja koji onemoguavaju njihov unutranji razvoj i slobodu. Moda ovo nije jasno. Ono to se eli rei je da ako dozvoljavate kritikovanje i slobodan razvoj negativnih ja u vama, oni e se okrenuti na vas u Radu i onemoguavae vae razumevanje i va sopstveni razvoj. Ono to inite drugima inite sebi. Sve je ureeno na ovaj nain. Sve pogreno 103

postepeno reaguje na vas u Radu. Posle izvesnog vremena ete nauiti da ne moete da dozvolite luksuz da isuvie spavate i da govorite i postupate mehaniki i dozvoljavate da va ivot bude u rukama pogrenih ja. Po eete da uviate sami za sebe da zaista morate da ivite svesnije u odnosu sa vaim unutranjim svetom u kojem svi proli rauni moraju da budu poniteni. iveti svesnije u vaem unutranjem svetu za poetak ne znai ii za svojim loijm ja. Zapamtite da ako ste u Radu da se stavljate pod vie zakona nego drugi naime, pod zakone Rada. Stavljate se u poloaj u kojem morate da potujete ta Rad poduava. * * *

Deo II ienje emocionalnog ivota u Radu moe se vetaki podeliti na dve strane u svrhu praktinog samoposmatranja. Prvo emo se baviti emocijama koje nastaju iz lane linosti ili izmiljenih ja, iz onog nestvarnog dela sebe iju panju Rad neprekidno doziva i koji bi morao da bude predmet dnevnog samoizuavanja i Rada, u svetlosti injenice da je to izvor velikog svakodnevnog nesporazumevanja, nesree i napada. Ova stvar, koju sami formiramo, i koja se formira uticajima sredine u kojoj odrastamo, i koja kao obojeni mehur stoji nad povrinom naeg psihikog ivota, zbunjuje i iskrivljuje na celokupni unutranji svet. Ona formira deo naeg steenog bia. Osnovni uzroci skoro svih nesporazuma koji nastaju u unutranjem svetu oveka, kao i u sferi zajednikog ivota ljudi i svih moguih odnosa meu ljudima je psihiki faktor zvani Lana Linost, koja se formira u pripremnoj fazi ivota. Stimulacija ovog psihikog faktora u oveku, kako pre, tako i za vreme odgovornog ivota, predstavlja osnov emocija sujete i uobraenosti. Ove emocije, koje se raaju iz stimulacija Lane Linosti, stoje na putu normalnom razvoju Emocionalnog Centra. I moe se takoe rei da one stoje na putu razvoju svesti uopte. One onemoguavaju Tree Stanje Svesti Stanje Samosvesti. Stepen sree i samosvesti koji bi trebalo da postoji u stvarnoj osobi, stvarnom oveku, kao i u miroljubivoj zajednikoj egzistenciji ljudi, zavisi skoro u potpunosti od odsustva sujete i uobraenosti u oveku. Ali ove emocije mogu da imaju veoma suptilne oblike i zahtevaju dugorono i iskreno unutranje posmatranje i veliki samouvid i postepeno samoostvarenje. Ali esto ljudi ak zamiljaju da ih nemaju, i bez obzira to su esto uznemireni onim ta drugi o njima govore ili kako se prema njima odnose oni ne uviaju da to ima bilo kakve veze sa njihovom sujetom i uobraenou. Vremenom kako se zakopana svest budi ove emocije se mogu prepoznati po unutranjem ukusu. To su neiste emocije. To je uistinu ono ta se uglavnom misli u religioznim spisima kad se kae neisto i to se u Jevaneljima toliko napada kao u sluaju Fariseja, koji sve ine da bi ih ljudi videli to jest iz pobuda sujete i uobraenosti. Znate da kad inite dobro drugima i kad oseate zaslugu, to je vae samoljublje kojem inite dobro. To je neistost emocija. Ali ako neto inite iz iste ljubavi onda je to isto. Na alost to se dogaa po pravilu samo sa zadovoljavanjem naih apetita. Drugi faktor u vezi pro iavanja emocionalnog ivota je kao to svi znate faktor negativnih emocija. Neu sada govoriti o njima osim da vas podsetim da mogu da imaju veoma suptilne oblike. Vremenom mogu biti prepoznate unutranjim ukusom. Sve one smrde. Setite se tako e da na roenju nema Lane Linosti. Ali ro enjem meu uspavanim ljudima, koji uivaju sopstvene negativne emocije, one se prenose na dete kao zaraza. Zadovoljstvo koje ljudi imaju bivajui negativnima dete imitira, i istovremeno formiranje Lane Linosti u detetu pomae proces jer kroz emocije sujete i uobraenosti stvara se nain i da se ovek lako vrea u svojoj beskrajnoj raznovrsnosti. Na nivo bia karakteriu neista stanja emocionalnog ivota gore opisana. Rad na biu, u odnosu na Emocionalni Centar, stoga zahteva, izmeu ostalog, napor da se posmatra i uvidi postojanje ovih emocija u sebi, da se zapazi njihovo poreklo, pravac njihovog delovanja, i posledice koje stvaraju. Kad smo pravilno svesni neeg u sebi mi smo na putu da to promenimo. Sama svest o tome ako je potpuna, po ee da ga menja. Jednom kad ste neto zapazili jasno u sebi, u svom biu, vodie vas da vidite neto drugo. Shvatite da bie mora da se promeni u svakom bez izuzetka i mora se promeniti sad i ovde. Religiozni ljudi smatraju da e se oni promeniti na onom svetu: ili zamiljaju da ba kakvi su, sa nivoom bia koje imaju, i 104

svim negativnim emocijama, sujetom, uobraenou, malicioznim govorom, ljubomorom, neprijatnim radoznalostima i slino e stii do Boga. Ima mnogo slinih iluzija, koje za rezultat imaju to da ovek ne vidi nivo svog bia koji zapravo odreuje ovekovo mesto na skali svih bia koja vodi ka Svetom Biu. Svako se nalazi negde na toj lestvici. U ovom Radu, na psiholokom aspektu, dato nam je znanje o tome kako da menjamo bie, i to znanje mora da bude primenjeno na vae sopstveno bie kroz posmatranje sebe shodno onom ta vas znanje poduava da posmatrate. Tako dolazite do saznanja o vaem biu i moete da po nete da radite na svom biu. Ako po nete da posedujete neko stvarno znanje o svom biu i radite na tome, onda ete biti u stanju da se stavite u poloaj drugoga i da mu pomognete ali samo u meri u kojoj ste poznavalac samog sebe i sopstvenih tekoa. I meu ostalim stvarima, biete u stanju da znate kada govorite iz sujete ili oseaja superiornosti, ili iz negativnog oseanja, elje da povredite ili samo kritikujete i slino. Ukratko, biete u stanju da bolje razlikujete izmeu istog i neistog u sebi i iz tog polazita da govorite jedan drugome istije. Ako dok govorite vidite u sebi ono to vidite u drugome govoriete isto ili istije, a ono to je isto u tom smislu ne moe povrediti drugog ili ga uvrediti ve mu samo pomoi. Ako dok govorite drugom ne znate da li govorite ispravno a ipak govorite iz dvostruke svesti o sebi i o drugoj osobi, to je govorenje iz Stanja Samosvesti, naime gledajui istovremeno i spolja i unutra, onda ete znati naknadno po naknadnom ukusu. To jest, Rad e vam pokazati, za sve to ste uinili iskreno, iz oseanja Rada, bie sauvano za vas i pokazano vam u svom pravom svetlu, ako sluate a ne padate u san. * * *

Deo III.- U tekstu koji smo pro itali proli put, reeno je da se u religioznim spisima m mnogo toga govori o biu. Ljudi se dele shodno njihovom stanju bia u svece i grenike, dobre i loe ljude i slino. Mnogo toga je reeno u Jevaneljima koje se odnose na bie. U Paraboli o Sejau koji seje Seme Boije Rei me u ljudima, razliite kategorije ljudi koje se spominju dele se shodno njihovom biu u odnosu na Seme Rei i njihov prijem iste. Na drugom mestu ljudi sa pogrenim biem se zovu trnje ili bodlje u odlomku gde Hrist kae: Da li ljudi skupljaju groe ili trnje, smokve ili bodlje? Hrist zatim poredi ljude shodno njihovom nivou bia sa drveem i kae Svako dobro drvo raa dobro voe ali zlo drvo raa zlo voe. Sve ovo znai da je ovekov nivo od najveeg znaaja. Kao to znate neophodno je misliti o nivou ovekovog bia pre nego to se uvede u Rad. Ovde je re o neem veoma ozbiljnom i sada bi trebalo da ponete da razumevate ta je to. Dananja tendencija da se kriminalci prave herojima je potpuno pogrena. Postoje dva znaka bia u vezi ljudi koje moda elite da uvedete u Rad. To moraju da budu odgovorni ljudi i moraju da imaju neki magnetski centar. Druge stvari su reene u prolosti o ovom pitanju i pokuau da se prisetim nekih od njih. Nezavisno od ideje Dobrog Domaina i magnetskog centra, ovek koji stupa u Rad treba da ima prirodni oseaj sramote. Znate da mnogi takozvani moralno defektni nemaju oseaj sramote i to je veoma lo znak. I zapazite ovde da bivaju i tvrdim i nikada ne oseajui sramotu, zarobljavate razvoj sopstvenog bia. Ljudi koji ulaze u Rad treba da imaju neki oseaj religioznosti, neki trag u njihovim ivotima religioznog impulsa, to jest, naravno povezano sa magnetskim centrom, prolim utiscima i obrazovanjem. Zatim treba da ose aju poneto od smrtnosti, da imaju neku svest o sopstvenoj smrtnosti. Svi ovi faktori i nekoliko drugih formiraju polazine take u njihovom biu iz kojih se ideje i uenje Rada mogu da razviju.

105

Berdlip Jun 19, 1942

Beleka o molitvi Odgovor i Zahtev

U tekstu koji je pro itan poslednji put o ideji Molitve koja je data u Jevaneljima (koji nije ukljuen u ovaj tom) reeno je da Univerzum moe biti uzet kao odgovor na zahtev. ovek potrauje a Univerzum u svojoj punoj i totalnoj realnosti, spoljnoj i unutranjoj, odgovara shodno zahtevu. U odnosu na ono to je reeno proli put, elim da usmerim vau panju na ovu injenicu: mnogi ljudi dobijaju odgovore na svoje zahteve, na zahteve za koje ni ne razumeju da ih ine. Kada bi Univerzum, vidljivi i nevidljivi, materijalni i psiholoki, grubi i fini, bio shvaen spolja ulima a iznutra umom i srcem, kao odgovor na zahtev, videli bi ste koliko je vano shvatiti kakvu vrstu zahteva inite da biste razumeli zato dobijate ba taj odgovor koji dobijate, iz bilo kog domena ivota Rad kae: Vae bie privlai va ivot. Da li vidite vezu? Bez da zna ovek ili ena moe da postavlja zahtev i dobija od Univerzuma ono to ne voli. Oni vide samo odgovor ali ne i ono to izaziva odgovor, ta je to u njima to ga privlai. Drugim reima, ljudi mogu traiti neprilike a da toga nisu ni svesni. Oni vide samo efekte, ne uzroke. Misliti samo iz efekata je jedna stvar. Tako mehaniki ljudi misle. Misliti iz uzroka je druga stvar. To pripada svesnijem miljenju. Nivo vaeg bia ulazi u zahtev, isto toliko ili vie, nego vae znanje. Moete intelektualno da zahtevate sreu, a da ne vidite kako inioci koji vladaju vaim biem, kao na primer ljubav prema vaim negativnim stanjima, skrivene ljubomore, alopojke, lenjost u stvari trae neto sasvim drugo i da univerzum odgovara na te faktore u vaem biu koje tajno elite i afirmiete i ne uviajui da to inite. Morate da shvatite da pun zahtev mora da sadri oboje i misao i izraz volje i emocionalnu elju. Strana znanja je strana misli i ovek moe da misli samo iz svog znanja. Strana bia hoe, a ovek hoe samo ono to eli. Ako volite negativna stanja onda je vae htenje ovog kvaliteta. Vaa ljubav je vaa volja; ona e privui odgovor koji joj pripada. Jedino e vas samospoznaja uiniti svesnim vaeg stanja bia a ovo po inje samoposmatranjem. Dovoljno je bilo rei ovde o toj stvari, naime, da ovek moe da dobije odgovor koji ne oekuje ili ne eli a da ne vidi da ga sam privlai, jer ga trai a da toga nije ni svestan. *** Sada emo da govorimo o onome sto je u Radu direktno ili indirektno, reeno o Molitvi.

Uenje o Molitvi u Radu Samoseanje (Pamenje sebe)

Deo I U uenju Rada ideja Molitve i ideja Pamenje sebe su tesno povezane da jedna ne moe biti odvojena od druge. Bez Pamenja sebe, Molitva je nemogua. Pogledajmo ta to znai. ovek onakav kakav je ne moe da se moli. To jest, ovek u svom uobiajenom dnevnom stanju ne moe da se moli. Da bi se molio ovek mora biti u stanju Pamenje sebe. Moliti se onakav kakav je, u svom uobiajenom stanju, je Moliti se u stanju sna, a moliti se u stanju sna je beskorisno. Nita se ne moe dogoditi. Takva Molitva ne moe biti usliena jer takva Molitva nigde ne ide. Setimo se ta je reeno o stanjima svesti u Radu. etiri stanja svesti su mogua, ali obino ovek poznaje i ivi u, samo dva. U Radu se oba ova stanja svesti zovu stanje sna. Prvo stanje svesti, ili najnie, je stanje obinog telesnog sna, koje je pasivno stanje u kojem ovek lei u krevetu skoro bez pokreta. U ovom stanju ovek provodi treinu, ili ak vie, svog ivota. Drugo stanje svesti je stanje u kome ljudi provode ostatak svog ivota, u kojem se kreu, hodaju, govore, piu knjige, uestvuju u politici, ubijaju se meusobno, i ovo stanje smatraju aktivnim i nazivaju ga stanjem jasne svesti ili budnim stanjem svesti. Nije preterano da se kae da termini jasna svest ili budno stanje svesti izgleda 106

kao da su dati uz podsmeh posebno kad kroz lino samoposmatranje ponete da shvatate ta jasna svest u stvarnosti treba da bude, i ta je u stvari stanje u kome ovek ivi i dela. Jer u takozvanom budnom stanju ovek nije svestan ni sebe ni drugoga. On ivi i umire u mraku. U izvesnom smislu bi za njega bilo bolje kad bi ostao pasivan u prvom stanju svesti jer ne bi mogao da se kree i ubija blinjeg svog. Tree stanje svesti je Pamenje Sebe ili Samosvest ili stanje Svesti o samom Sebi. Obino se smatra da smo mi ve u tom stanju i da smo uvek svesni sebe i da delamo, mislimo i oseamo sa punom sveu onoga to radimo. Ali Zapadna nauka je previdela injenicu da mi nemamo ovo stanje svesti. Ne moemo ga u sebi stvoriti samo pukom eljom, ili odlu iti da emo od sada uvek iveti u stanju Samosvesti. Ali ovo tree stanje predstavlja prirodno pravo oveka kakav je, a ako ga ovek ne poseduje to je zbog pogrenih uslova njegovog ivota. Danas se ovo stanje svesti deava samo u obliku retkih bljeskova i samo dugotrajnom praksom, pokuajem i pogrekom, ovek moe poeti da ponovo uspostavlja stanje samoseanja u sebi. Stanja svesti Pomo mogua ovek probuen SVETLOST Pomo nije mogua ovek u snu 4 etvrto stanje Objektivna svest (kad ovek moe da vidi stvari onakvima kakve jesu) Samosvest, svest o ja, samoseanje Takozvana jasna svest ili budno stanje. Telesno aktivan ovek. ovek aktivan u odnosu na svoje snove. San sa sanjanjem. ovek spava i sanja. Telo mirno. ovek pasivan kao to je maina pasivna u odnosu na snove.

3 tree stanje 2 drugo stanje

MRAK

1 prvo stanje

Pomo moe da stigne samo do treeg stanja svesti. Ne moe da stigne do tame u kojoj ljudi ive svoje svakodnevne ivote u kojima su tako esto zadovoljni da egzistiraju. Stoga moliti se iz stanja sna moliti se iz tzv. budnog stanja je isto to i sanjati da se ovek moli, jer u tom drugom stanju svesti mi tako e sanjamo i sve je nerealno, jedino to ne primeujemo da sve to radimo je u snu dok ne iskusimo momenat svesti koji pripada treem i etvrtom stanju svesti i vidimo razliku. Jer kad ovek moli on mora da se seti sebe. On mora da oseti znaenje svega to kae i osea sebe dok to govori. Mora da osea da je zaista Ja u njemu koje se moli a ne grupa malih ja ili grupa mehanikih ja formiranih navikama. I konano, ovek ne moe ni da se moli ni da se seti sebe ako osea da postoji vii nivo njegovog unutranjeg stanja, niti da postoji neto to je vie od njega. Moramo da razmotrimo etvrto stanje svesti u vezi sa celim redom molitva koje se mogu nazvati molitvama za prosvetljenje. Kad se ovek moli za prosvetljenje moli se da vidi stvari kakve one stvarno jesu, odvojeno od njegove imaginacije i njegovih subjektivnih ideja. U religijama svih naroda postoje indikacije o mogunosti takvog stanja svesti koje se zove Prosvetljenje i druge sline rei, ali koje se ne moe opisati reima jer prevazilazi sve rei. Kad se ovek moli za prosvetljenje moli se za Objektivnu Svest. Ali on prethodno mora da bude u treem stanju svesti jer jedino je tree stanje svesti to koje moe biti dodirnuto i moe zadrati znaenje bilo kog iskustva ili pomoi koja dolazi od onih koji su u etvrtom stanju 107

svesti. Ali morate da shvatite da ako se ovek moli za prosvetljenje, recimo o sebi, moli se da se probudi, a ako je ovek sasvim probuen u odnosu na sebe i vidi sebe onakvog kakav zaista jeste, to jest objektivno, poludeo bi. Bolje je misliti o molitvi za vie razumevanja. Ali to e naravno biti beskorisno ukoliko ne inite bilo kakav napor da sebe razumete bolje. Ako ovek u Radu ne radi na Liniji Znanja niti na Liniji Bia i samo se moli za vie razumevanja, njegov pogled na Univerzum je veoma naivan. Mora da shvati surovost i cenu koja mora biti plaena da bi se oslobodio detinjastih i sentimentalnih pogleda. Moram da ponovim da moliti se za neto za ta treba da radite i moete da radite ako biste pokuali, je sasvim nekorisno. Ali ljudi imaju beskorisne poglede i ne mogu da se probude u odnosu na opasnost od samog sebe. Morate se boriti za Rad i boriti se da ga odrite a neete ga odrati ako ne skoite da se uhvatite za njegovu nit i insistirate da je se drite.

Tri Brata u oveku

Deo II. Sledea stvar koju Rad kae o Molitvi je da svi centri u oveku moraju da mole. Za poetak, ako se samo um moli a ne i srce, ne moe biti odgovora. Ceo ovek mora da moli a ceo ovek je pre svega sva tri oveka tri brata koja se ne slau. Ako ova tri centra, u trospratnoj kui koja ini oveka, rade u slozi, ovek bi ve bio u Treem Stanju Svesti. Bio bi dovoljno probuen da primi pomo, da dobije odgovor na svoj zahtev. Ali ova tri brata u oveku ne sarauju a to je posebno sluaj u dananjem vremenu. Iz tog razloga, dozvolite da ukratko pogledamo na neka uenja data u Radu o stanjima naih centara danas. Znate da istraivanje o mnotvu naeg bia koju karakterie na nivo bia poinje sa posmatranjem naih centara. Tri centra rade nezavisno zbog abnormalnih uslova modernog ivota, koja proizvode jednostrani razvoj. Svaka svesna percepcija i svaka manifestacija oveka, sve to je primljeno unutra i sve to izlazi napolje, treba da bude rezultat koordiniranog rada tri centra, svaki od njih treba da obezbedi svoj deo asocijacija, znanja i iskustva. Umesto ovog, rad ovih razliitih centara je skoro sasvim nepovezan danas. Kao posledica toga intelektualni, emocionalni i instinktivno-pokretski centar ne sara uju jedan sa drugim i tako koriguju i dopunjuju jedan drugog, nego se kreu i putuju du razliitih putanja koje se retko sreu. Iz ovog razloga ovek je veoma retko svestan, i opet iz istog razloga ovek je, za poetak, ne jedna osoba, ve tri razliita oveka koji nisu u harmoniji. Prvi misli u potpunoj izolaciji od ostatka; drugi osea na isti takav nain; a trei dela mehaniki, shodno starim-utvrenim navikama. Kad bi razvoj ova tri oveka u oveku bio normalan, intelektualni ovek, emocionalni ovek i instinktivno-pokretski ovek, bi formirali jednog oveka u kojem bi sve njegove unutranje strane bile usklaene. Ali ovek je u sebi u stanju disharmonije. On je pre svega tri oveka, tri brata, koja se retko slau, i koji provode svoje vreme frustrirajui jedan drugog, svaajui se jedan sa drugim i dominirajui jedan drugim kako koji stigne. Bilo kakav opti rezultat njihove kombinovane akcije, u kojoj svaki od njih je u slozi i svaki potpisuje svoje ime na, da tako kaemo, sporazumu, je veoma redak, ali kada se dogodi, ovek je za momenat u drugom stanju svesti. U smislu uenja Rada, on je u stvari svestan, jer je u simultanom posedu sva tri svojstva i svestan u svakom od njih. Njegova svest obuhvata sve centre u isto vreme, umesto da je svedena na ovaj ili onaj centar ili njegov mali deo u odreenom trenutku. Ova ekstenzija i ekspanzija svesti koja istovremeno ukljuuje sva tri centra u isto vreme nije supernormalna ve je u stvari ono sto normalan ovek moe da ima. To je tree stanje svesti, stanje Samoseanja ili Samosvesti koje je ovekovo pravo sa kojim je roen ali koje gubi vrlo brzo zbog efekta uspavanih ljudi koji ga okruuju. Kroz pogrene uticaje, pogreno obrazovanje i pogrene uslove modernog ivota ovek se odvojio od svesti, koje je njegovo prirodno pravo, i koja, kad bi je posedovao, bi uinila nemoguim da se on danas ponaa na nain kako se ponaa. 108

*** Deo III. Sada u da govorim o par stvari o kojima Rad govori, koje se indirektno odnose na Molitvu. Rad kae da u Molitvi Gospodu, kao i u parabolama i izrekama Jevanelja, postoji znaenje u okviru znaenja. Zato se u Radu kae da su Jevanelja test za ovekov nivo razumevanja i takoe da kad se ovek menja tako se i Jevanelja za njega menjaju. U Molitvi Gospodu ima bezbroj ideja. Svaka fraza ima unutranje oktave. Toliko stvari ima u njoj za oveka koji je formirao ideje Rada u svom umu da govoriti uopte u potpunosti o Molitvi znai govoriti o svakom aspektu i svakoj pojedinanoj stvari u samom Radu. itati molitvu i misliti o svim njenim vezama, po injui sa oktavom Svete Inteligencije Sunca u kojoj je ovek kreiran i o svemu to Rad kae o oveku i njegovim unutranjim stanjima i ta mora da uradi da bi se probudio znai upotrebiti Molitvu u pravom smislu. Ponavljati rei je beskorisno. Sada bih se osvrnuo na jednu od izreka Hrista navedenu u prethodnom tekstu o Molitvi, gde je reeno da ovek mora da se moli za stvar i da ima veru da je ima i dobie je. Zato vam kaem: sve to itete u svojoj molitvi verujte da ete primiti; i bie vam. (Marko XI, 24). Reeno je u Radu da ovek ne sme da eka dok ne stekne snagu da neto uradi nego mora da radi, ako je to njegov cilj, kao da je ve ima i on e je privui. ekati dok ne steknete snagu i razumevanje da neto uradite govorim ovde o Radu ini nemoguim da se to uradi. Ali o ovome svako od vas mora sam da misli. Jo par stvari. Sve molitve iz samosaaljenja su naravno beskorisne. Molitva za druge je samo mogua kroz razumevanje njihovih tekoa i tako kroz razumevanje sebe, jer je vae razumevanje drugih mogue samo u onoj meri u kojoj razumete sebe. Sav Rad je priprema niih centara za prijem uticaja koji dolaze iz viih centara. ovek ima dva centra potpuno razvijena u sebi koja pripadaju viim nivoima inteligencije. Ali iako oni u njemu rade neprekidno, on ne moe da ih uje. Njihov uticaj dodiruje stanje Samoseanja, ali ne ide dalje. Tako je sav rad molitva: jer sva stvarna molitva je da se ovek povee sa Nebom, i sav Rad na sebi je ienje niih centara i uspostavljanje pravog reda u umu kroz usvajanje istinskog znanja, tako da uticaji viih centara mogu biti primljeni. Moemo da govorimo o razliitim vrstama molitve: 1. Molitva za Prosvetljenje ili Razumevanje 2. Molitva o Iskuenju 3. Molitva o sebi i o drugima U odnosu na Molitvu o Iskuenju, ovo se odnosi na iskuenje o Radu. Nije neophodno usliena jer e Rad da odgovori na nju ako se borite da se drite njegovog uenja i da ga primenite i koristite. Zapamtite da je iskuenje u Radu i u vezi sa Radom je neophodno da bi se ovek menjao i sledi da ako se molite u vezi sa tim, vaa molitva nee biti usliena, ali ako umesto toga radite dobiete odgovor. Kao to sam rekao beskorisno je moliti se umesto da radite, oekujui pomo onda kad je potreban napor. to se tie Molitve u vezi samog sebe, prvo mora biti Molitva za druge a tek onda za sebe. Zapamtite da postoje Tri nivoa Rada Rad za sam Rad (Uenje), Rad za druge, i Rad na sebi. Moliti se samo za sebe, raditi samo u odnosu na sebe i samim tim motivisan sebinou, ne moe dati nikakve rezultate. Tri sile moraju da uu u molitvu, i o ovome je sada suvie teko govoriti, ali moete to pronai u Molitvi Gospodu ako o tome dovoljno mislite. Za vreme jula 1942, dr. Nicoll je nastavio da pie njegove tekstove o Jevaneljima.

109

Berdlip Avgust 15, 1942

Beleka o negativnim emocijama

Razgovarajmo o Radu. Razgovarajmo o tome ta znai Rad na sebi u vezi sa negativnim emocijama. Rad kae: Imate pravo da ne budete negativni. Primetite da Rad ne kae: Nemate pravo da budete negativni. Jedan od znakova kad moete da razlikujete izmeu lanog i pravog uenja je u tome da lano uenje insistira na tome ili namee pravila o tome da uradite neto to ne moete. To je znak lanog uenja, na primer, da vas uini da obeate neto ili da se zakunete na neto ili da uzmete zavet utanja i slino. ovek obian ovek ne moe da odri obeanje pod bilo kakvim okolnostima, zato to on nije jedna osoba ve vie osoba. Jedan ovek u njemu, jedno ja moe da obea ili ak da se obavee zakletvom. Ali drugo ja u njemu nee o tome znati nita. Podrazumevati da ovek moe da obea je isto to i podrazumevati da je on jedan, jedinstven to jest, ovek koji ima samo jedno stvarno postojano Ja koje ga kontrolie i tako ima jednu volju. Ali ovek ima mnoga ja i samim tim mnoge razliite volje. Pretpostavimo da Rad ima pravilo sa sledeim efektom: Ne smete biti negativni. Morate da se zakunete da nikad neete biti negativni. Ako prekrite obeanje, morate da napustite Rad. Kad bi Rad to nametao, to bi znailo da Rad uzima za gotovo da ovek moe da ini. Ali Rad kae da ovek onakav kakav jeste ne moe da ini i ovo je jedna od stvari kojih morate postati svesni kroz samoposmatranje. Ako jo zamiljate da moete da inite, ako jo mislite da moete uvek da se setite i da se drite svog Cilja onda neete imati mesta za Rad u sebi i Rad nee biti u stanju da vam pomogne. Kako vam Rad moe pomoi? Oseaete vau unutranju bespomonost. Ako ponete da oseate unutranju bespomonost na pravi nain oseaete potrebu Rada da vam pomogne. Kako vam Rad moe pomoi? Moe vam pomoi samo ako ga sluate. Morate pokuati da uvaavate Rad. Naravno, ako nita ne razumete, ne moete se pokoriti Radu. Tako da morate da mislite ta je to to Rad poduava i da to jasno shvatite vaim razumom. Morate da mislite, vi, u vaim najintimnijim stvarnim mislima, ta Rad govori vama sve vreme. Ako ste mislili na ovaj dublji, intimni, privatni nain, videete da vam Rad govori vie o tome ta da ne radite nego o tome ta da radite. Ljudi esto pitaju: ta treba da radim?. Na tu temu Rad kae samo dve definitivne stvari: Setite se sebe i Posmatrajte i primetite sebe. To je ono to morate da pokuate da radite. Ali s druge strane Rad navodi mnoge stvari koje ne treba da radite. Kae, na primer, da morate da pokuate da se borite protiv toga da se identifikujete, da se borite protiv mehaninosti, protiv mehanikog i pogrenog govora, sa svakim oblikom unutranjeg pridavanja znaaja, sa svakim oblikom samoopravdavanja, sa svim razliitim slikama o sebi, sa razliitim oblicima zamiljanja, sa mehanikim nesvianjima, sa razliitim oblicima samosaaljenja i samopotovanja sa sopstvenim ljubomorama, sa svojim mrnjama, sa sujetom, unutranjim pretvaranjima, sa vaim laima negativnih emocija, sa uvredljivo u, sa stavovima, predrasudama, itd. I otvoreno govori o borbi sa vaim negativnim emocijama u celini uzev. Nekad sretnete osobu u Radu koja je vrlo revnosna i eljna je tano da zna ta da radi. Ovo je naroito sluaj kod ljudi koji samo imaju spoljnu panju i nikakvu unutranju panju. Kao to znate, Rad poinje sa unutranjom panjom. Posmatranje sebe je unutranja panja. ovek mora da po ne da vidi sebe kakav je i ta u njega ulazi na primer, mora da pone da vidi kroz unutranju panju sopstvene negativne emocije umesto to samo vidi druge ljude sa svojom spoljnom panjom. ovek mora da vidi ta znai identifikovati se sa svojim negativnim emocijama, a ta znai ne identifikovati se sa njima. Jednom kad to uvidi on ima klju Rada u svojim rukama, gledano sa praktine strane. Prve faze u Radu nekad se zovu ienje maine. ovek koji neprekidno govori ta treba da radim? nakon to je mnogo puta uo praktinu stranu uenja Rada lii na oveka ija je bata puna korova a neprekidno se pita ta bih zasadio u svojoj bati? ta da uzgajam u njoj? On prvo mora da oisti batu. Tako Rad stavlja veliki naglasak na ta ne raditi to jest na ono to treba obustaviti, u ta se vie ne sme uputati, ta mora biti oieno iz ljudske maine. Jer niko od nas nema lepu novu mainu kad ulazi u Rad, ve zaralu, prljavu mainu kojoj treba 110

svakodnevno i zaista doivotno ienje, za poetak. Jedan od najveih oblika prljavtine su negativne emocije i preputanje njima po navici. Najvea prljavtina su negativne emocije. Osoba koja je po navici negativna je prljava osoba u smislu Rada. ovek koji uvek misli rune stvari o drugima, govori rune stvari, svako mu smeta, ljubomoran je, uvek se ali na neto, ili osea neki vid samosaaljenja, uvek osea da nije pravilno tretiran, itd. takva osoba ima prljav um u najrealnijem i najpraktinijem smislu, jer su sve ove stvari oblici negativnih emocija, a sve negativne emocije su prljavtina. Rad kae: imate pravo da ne budete negativni. Kao to je naglaeno ne kae se nemate prava da budete negativni. Ako razmislite o razlici videete koliko je velika. Oseati da imate pravo da ne budete negativni znai da ste uveliko na putu ka stvarnom unutranjem Radu na sebi u odnosu na negativna stanja. Biti u stanju da se to oseti povlai ka vama silu koja vam pomae. Onda stojite uspravno u sebi u celokupnoj masi svoje negativnosti i oseate i znate da nije neophodno da leite u toj masi. Izgovoriti ovu frazu u sebi na pravi nain, osetiti znaenje rei Ja imam pravo da ne budem negativan je u stvari oblik samoseanja, oseanja tragova stvarnog Ja koje vas uzdie iznad nivoa vaih negativnih ja koje vam sve vreme govore bez prestanka da imate svako pravo da budete negativni. *** Deo II. Svi ste uli o postojanju razliitih nivoa, ali neki moda ne razumeju ta vii nivo znai u praktinom smislu. ta je vii a ta nii nivo u vama? Rad treba da nas dovede da ivimo na viem nivou u sebi. Na primer, pretpostavimo da ponete da se iznutra uvaavate (pridajete sebi znaaj). Poinjete da zlopamtite, da predstavljate sebi da su vam drugi duni, da mislite da vas ne tretiraju fer, da se brinete o tome ta drugi misle o vama, i tome slino. Ovo je aktivnost vaeg nieg nivoa. To jest, ne moete da ivite na boljem nivou u sebi ako ete stalno da se uputate u unutranje uvaavanje. Pretpostavimo da poinje da vam se ne dopada ukus unutranjeg uvaavanja. Onda kad unutranje uvaavanje po inje u vama i vi ga primeujete poinjete da se oseate nelagodno. Zato? Zato to ste ve poeli da oseate kako izgleda vii nivo. Oseate se nelagodno zbog kontrasta. Videli ste neto bolje. U prilici ste da napravite unutranji izbor. Ili obratno, nalazite se u negativnom stanju, nalazite se na niem nivou sebe. Nalazite se na niem nivou i neete biti u stanju da osetite kakav je ukus vieg stanja dok god se bez uzdravanja preputate negativnim stanjima. To je uvek pitanje unutranje odluke, ili unutranjeg izbora. Ako se zainteresujete za vaa bolja stanja i posmatrate ta ih kvari, po injete praktian Rad na sebi. Bolja stanja pripadaju viim nivoima u vama. Ona su u vama kao razliiti nivoi. Moete da ivite u podrumu ili iznad. Ali sve ovo morate sami da uvidite i shvatite gde se nalazite u sebi. Upitajte se: Gde sam? Sa kojim mislima i oseanjima idete, sa kojim raspoloenjima, sa kojim ja? ovek mora da naui ne samo sa kim da ivi u sebi nego i gde da ivi u sebi. *** Jo jedna primedba. U Radu sa negativnim stanjima gledajte u ja u sebi a ne u osobu u odnosu na koja ste negativni. Pravi uzrok negativnog stanja su ja koje govore vama i u vama, koje sluate. Ako dozvolite tim ja da govore i vi ih sluate, postajaete sve vie negativni. Njihova jedina svrha je da vas uine negativnim i apsorbuju to je mogue vie vae energije. Svako negativno ja ima samo jednu svrhu da vas osvoji, da se na vama hrani i da ojaa na va raun. Stvarni uzrok vaih negativnih stanja je u vama u negativnim ja koji ive samo da vas ubede sa svojim poluistinama i laima i da vladaju vama i da pokvare vae ivote. Sva negativna ja samo ele da vas unite, da unite va ivot. Ovo je veoma dobra veba da se praktikuje.

111

Birdlip, Avgust 25. 1942

Uvodna beleka za poglavlje o Dobru i Istini

Celokupno Ezoterino uenje razmatra oveka izmeu dva nivoa, koji se ponekad nazivaju Zemlja i Nebo. Celokupno Ezoterino uenje tako e kae da ako je ovek na zemlji odvojen od svih uticaja koji dolaze od viih nivoa, oveanstvo e nestati. Ba kao to postojanje fizike prirode, kako je dato u spoljnjem vidljivom svetu, zavisi od uticaja Sunca, tako i ovek u svom Unutranjem Svijetu ovisi o Uticajima sa Vieg Nivoa. Ukoliko ove uticaje niko na zemlji ne bi primao ovek bi bio odseen i nestao bi. Jedan od problema ezoterizma je kako da odri u ivotu ovu vezu. U razna vremena u istoriji pokuavane su razliite metode ali sve sa jednim ciljem pred sobom. Na primer, razliite kole ili crkve su postojale, koje su za neko vreme odravale ovu vezu. Ali pre ili kasnije bilo koja od ovih kola ili crkvi ili fokusa stvorenih za prijem i transmisiju viih uticaja je umrla. Ali novi fokus se uvek pojavljuje. Smrt crkve, ako koristimo taj termin, se nekad naziva potopom u jeziku parabola. Nova crkva je barka koja ga nadivljava i sadri predstave o svim oblicima znanja i dobra neophodnog za novi poetak. Bilo je mnogo faza oveka, u vezi sa njegovim kontaktom sa uticajima iz vieg nivoa, i sa ezoterike take gledita ovek je, psiholoki, degenerisao u tom smislu. Govorei jezikom Rada, ovek vie ne ivi u Treem Stanju Svesti, on se vie ne se a sebe, i tako je van kontakta sa viim centrima u sebi i njihovim uticajima na njega. U Starom Zavetu ima mnogo referenci na razliite oblike uenja u crkvama drevnih vremena. Na primer, mnoge od dugakih referenci na tog i tog koji je postao takav i takav i iveo stotine godina, su zapisi o razliitim kolama ili ograncima crkava. Postojala je kola ili crkva zvana Noje. Druga je postojala u Mesopotamiji i kad je izumirala zvala se Babel od Vavilona. Jevrejska crkva poela je mnogo kasnije. U stvari Stari Zavet je tajni zapis istorije ezoterizma. Jedan od problema ezoterizma je kako da se podigne nivo Bia oveka nezavisno od njegovog nivoa znanja to jest, da se uzdigne na nivou Dobra, jer Dobrota je od Bia a znanje je od uma. ovek ne moe vie da direktno vidi Dobro ili da bude poduen direktno od Dobra. Njegov um mora da se menja prvo, tako on mora prvo da stekne znanje ili istinu o viem nivou Bia. Ali cilj znanja je da izdigne ovekov nivo Bia. Tokom meseca Septembra 1942 Dr. Nicoll je nastavio da pie tekst o Jevaneljima.

Berdlip, Oktobar 2, 1942

Sledea beleka o Znanju i Biu

I Poeemo veeranji razgovor sa daljim razmiljanjima o dve strane oveka koje se u Radu nazivaju strana Znanja i strana Bia. Poto sam primetio da ove dve strane Rada nisu dovoljno obraene upitau vas sledee pitanje: Recimo da imate nekog ko je veoma primitivan, veoma nerazvijen u obinom smislu, vrlo sujeveran i recimo, vie kao neka ivotinja nego kao ljudsko bie. Pretpostavimo sada da je va zadatak da ovu osobu izdignete u bolje stanje. Kako biste to poeli da radite? Ako razmislite o ovom pitanju videete da imate dva zadatka koja su pred vama i da u stvari po injete da shvatate zato Rad kae da ovek ima dve strane, Znanje i Bie. Poeete da shvatate da je sasvim tano ono to Rad kae o dve strane koje u oveku moraju da se razviju. ovek sa kojim vi morate da se pozabavite ne zna nita: i takoe ova osoba lae, krade i ponaa se nepoteno i tako dalje. Sa kojom stranom ete otpoeti? Morate da sami smislite odakle biste zapo eli. Da li bi ste zapoeli poduavajui ga 112

Znanju ili delovanjem na njegovo Bie, sa, recimo, velikom motkom? Da li sad shvatate jasnije da ove dve strane, stanje Znanja i stanje Bia, predstavljaju oveka u psiholokom smislu i da ako sami elimo da rastemo moemo samo du ove dve linije? * * II Razgovarajmo sada o nivoima Bia. Koji su znaci nivoa Bia u oveku u smislu Rada? Kako moemo da razumemo ta to znai da se svaki ovek nalazi ili na viem ili na niem nivou Bia? Moemo svi da razumemo, makar u izvesnoj meri, ta je ovek na viem nivou Znanja. Znai moemo da razumemo Relativnost Znanja. Moemo da shvatimo da neko zna vie ili zna manje od nas o nekoj stvari. Namerno ovde kaem da to moemo da shvatimo u izvesnoj meri. Ovde ne govorim o razliitom kvalitetu znanja, ve jednostavno u optem smislu o sveukupnom znanju. Danas, metodom ispita, ovek je testiran u odnosu na stepen njegovog znanja, da li naunog ili komercijalnog, matematikog, klasinog itd. Svi smo spremni da kaemo da je znanje ovog ili onog oveka o recimo astronomiji, finansijama, francuskom jeziku, automobilima, literaturi, itd. moe biti na viem nivou nego nae. Ovaj standard znanja verifikovan ispitima, danas je glavni standard u praksi po kome se o ljudima prosuuje. Ali u Radu je drugaije. Ljudi u Radu se ne cene sa strane Znanja samo, ve i sa strane Bia. U Radu nije re samo o tome ta ovek zna ve i o tome ta ovek jeste. Ono sto ovek zna pripada strani njegovog Znanja, ono sto ovek jeste pripada strani njegovog Bia I ba kao to je Znanje relativno takvo je i Bie to jest, Bie nekog oveka moe biti na relativno viem nivou nego nekog drugog oveka. U tom smislu, kao to znate Rad kae da ovek mora biti na nivou Bia zvanom Dobar Domain, pre nego to moe biti prihvaen u Radu. Stoga na strani Bia, poinjemo sa ovekom koji je na nivou Dobrog Domaina. Primetite re dobar, poto Bie ima veze sa Dobrotom. Tu re ne moete da primenite na Znanje. Znanje moe biti ili pravilno ili pogreno Znanje, istinito ili lano znanje. Moete da nauite istinu o tome kako da napravite automobil. To je istinito znanje. Ali takoe moete imati loe ili pogreno Znanje. Termini istinito i lano pripadaju strani Znanja. Ali u sluaju Bia ove rei ne mogu biti uzete sasvim na isti nain. ovek je dobar Domain ili lo Domain. Dobar ovek i lo ovek su izrazi sasvim razliiti od ispravnog i pogrenog kako se primenjuju na Znanje, ili Znanje koje je istinito i Znanje koje je lano. ovek moe biti u obinom smislu, dobar ovek i posedovati pogreno Znanje o, recimo, tome kako se prave automobili. S druge strane, moe da bude, u obinom smislu lo ovek ak kriminalac, i imati veoma dobro znanje o tome kako se prave automobili. Drugim reima nije samo iskljuivo Znanje ono to definie oveka u Radu. On je definisan u s obzirom na njegovo Bie takoe i u stvari, kao polazite u Radu, pre svega je uzet s obzirom na njegovo Bie. to znai da nije uzet s obzirom na njegovo znanje kao polazite ve s obzirom na njegovo Bie. To ne zna i da je ovekovo Znanje beskorisno u Radu. U etvrtom Putu koji mi ovde izuavamo, ovekovo Znanje moe biti veoma korisno. Ali ono to se pre svega uzima u obzir je njegov nivo Bia kakav je on ovek. On mora da bude, ili blizu nivoa Dobrog Domaina, a ako nije, bez obzira ta zna, on nije od koristi za Rad. Ali poto smo ve mnogo puta govorili o tome ta znai Dobar Domain, veeras emo da govorimo o nivou Bia i ta to predstavlja. Poeu sa frazom iz Rada: Prva saznanja o Radu ovek razume i jedino moe da razume iz svog nivoa Bia. Rad prvo dolazi kao Znanje. Ali Znanje i Razumevanje su dve razliite stvari. Moete Znati dosta i ne Razumeti nita od onoga sto znate. Rad ulazi u oveka kao novo Znanje i bie shvaen tano u skladu sa vaim nivoom Bia i zavisie da li imate Magnetski Centar ili ne. Ovo je drugi znak Bia u Radu. Rekapitulirajmo sada polako da bi uenje o Biu bilo pravilno shvaeno. Prvo, u odnosu na Bie, ovek mora biti na prosenom nivou Dobrog Domaina. Mora biti pristojan i odgovoran ovek. Ne sme biti skitnica ili ludak, a o znaenju ovih tehnikih termina Rada smo ranije govorili na drugom mestu dovoljno. Drugi znak Bia na poetku je Magnestki 113 *

centar. U obinom govoru to znai da je kandidat za uenje mora da bude ovek koji je razmiljao o ivotu i pitao se o smislu sopstvenog postojanja na zemlji i o tome imao mnogo svojih linih razmiljanja, koje su ga dovele da neodreeno osea da mora da postoji neto drugo, neki drugi poredak i znaenje stvari osim onog o kojem je poduavan, neko drugo znaenje u ivotu nego ono koje mu je do tada otkriveno u koli. Grubo reeno bez tehnikog jezika, on mora biti ovek koji nije sasvim zadovoljan sa poloajem, novcem, posedom, uspehom itd., i ugledao je neto iza sveta ula, iza pojavnog sveta. Ili tehniki gledano, ovek sa Magnetskim Centrom u svom Biu, je imao momente kad je oseao da ivot ne moe biti interpretiran i ne moe biti shvaen jednostavno u terminima njega samog. Ponekad u prirodi, u umi, u polju vidimo ponekad neto to ini da se oseamo daleko ne samo od nas samih ve i od svakog stvarnog znaenja. Ili, moe biti da su neke rei iz Jevanelja koje smo uli u crkvenoj koli delovale da nam skoro zaustave dah. Ili nas neki iznenadni prizor probudi iz udnog oseanja da smo zaboravili neto to bi uvek trebali da pamtimo. Ili smo dotakli neku misao u nekoj knjizi koja izgleda ispunjena znaenjem koje nismo mogli da dosegnemo a ipak ga prepoznajemo. Kad je ovek uveren u svoje unutranje i najlinije misli misli koje nije lako staviti u rei da mora da postoji neto drugo iza ivota, a ipak u isto vreme on ispunjava svoj zadatak u ivotu i obavlja svoj posao i postaje ono to mora vojnik, mornar, doktor, svetenik, advokat, itd. on je oboje i Dobar Domain i ovek koji ima tragove Magnetskog Centra. Da kaem ovo na najbrutalniji mogui nain ako ovek ne veruje ni u ta osim u napredak kroz ivot, u sam ivot i vidi ivot kao ispunjenje svih njegovih potreba i ne mari ni o emu drugom onda on nema Magnetski Centar. On moe biti Dobar Domain ali ne sasvim u smislu Rada. Jer u pravom smislu Rada Dobar Domain je ovek koji ispunjava svoje dunosti u ivotu na odgovoran nain, ali vie ne veruje u ivot. Ne veruje vie da ivot sam po sebi vodi bilo gde, ali veruje da u datim okolnostima on mora da obavlja svoju dunost. Ne verovati dalje u ivot i biti sposoban ispuniti sve za im tragamo je jedna stvar: a verovati da postoji neto drugo za im treba da tragamo je druga stvar, jer ovo potonje zna i da ovek ima Magnetski Centar neto u sebi to ga upuuje u odreenom pravcu koji ne podlee obinim zakonima kompasa. Rekapitulirajmo ponovo uenje o Biu. Prvo, ovek mora da bude u ivotu i da je ivei stigao do adekvatnog poloaja i znanja o ivotu postavi Dobar Domain sposoban da se nosi sa obinim problemima i tekoama ljudske egzistencije to jest Rad nije za ljude koji bi da izbegnu normalne ivotne teko e. On je za normalne pristojne ljude i poinje od tog nivoa Bia. Veoma je vano da svako treba da razume ovo. Drugo, ovekovo Bie mora da ima neke tragove Magnetskog Centra u sebi. To znai da u uenju Rada o tome ta Bie znai, ovek koji nema Magnetski Centar, bez obzira ko je i ta god da je u ivotu, je na niem nivou bia nego ovek koji ima Magnetski Centar. Ovde, kao sto ete videti, uenje Rada o Biu potpuno odstupa od uobiajenog koncepta o Biu. ovek koji je na optem nivou Bia koje se naziva Dobar Domain i ima Magnetski Centar je na viem nivou Bia nego ovek koji je u optem smislu na nivou Dobrog Doma ina. Nadalje, ovek koji ima Magnetski Centar a nije na nivou Bia Dobrog Domaina ali pripada kategoriji skitnice ili ludaka je na niem nivou Bia nego Dobar Domain bez Magnetskog Centra. Jo jednom naglaavam da je veoma vano shvatiti ovo osnovno uenje Rada o Biu. Mnogo stvari moe ovde da se doda, ali nastaviu da razmatram ta Rad kae o znakovima Bia u njegovom razvoju. Sledea tehnika stvar reena u vezi kvaliteta ili nivoa ovekovog Bia, pored posedovanja Magnetskog Centra je da ga karakterie mnotvo. I ba posredstvom mnotva ovekovog Bia njegov razvoj moe biti shvaen. ovek ima mnoga razliita ja u sebi i ova odlika je karakteristika njegovog Bia. Najvie Bie koje ovek moe da dostigne je kad samo jedno postojano ja vlada njime. To jest, sav razvoj bia lei u pravcu sjedinjavanja i konano se postie jedinstvom Bia za razliku od njegovog mnotva. Ceo ovek treba da formira jednog oveka. Ali kakvi sada jesmo mi nismo jedno ve mnotvo. ovek predstavlja 114

skup u kojem as jedna as druga osoba ustaje i govori, kao kua puna sluga koji se svaaju i koriste jedan telefon i svi govore u ime gospodara. ovek je kua u neredu. ovek je legija. Ipak, iznad njega na njegovom viem nivou, postoji Stvarno Ja, ije postojanje ponekad osea, posebno u uslovima velike opasnosti ili velike iscrpljenosti. To jedno postojano i stvarno Ja je najvie Bie oveka i svaki ovek ga ima. Stoga je celokupni razvoj Bia u smislu Rada, opredeljen pristupom tom Stvarnom Ja koje objedinjuje sve to je u njemu i skriveno je za svakog u njegovim dubinama i nalazi se iza svih urednih stvari koje ovek ini i govori svojom drugom stranom, a poinje da se uvia samoposmatranjem. Ljudi u Radu koji poinju to da oseaju, ve imaju vie jedinstveno Bie. Zato je to tako? To je zato to slede neto to ih iznutra ujedinjuje. Ako izvestan broj ljudi misli i praktikuje istu stvar oni su vie u jedinstvu, i ne samo to, oni su i u sebi bolje integrisani. Jedino uenje koje ima kvalitet Rada u sebi, moe da proizvede neku vrstu jedinstva ili u samom sebi ili u vezi sa drugima. Ako uviate istinu ovog ili onog uenja Rada, to e unutar vas dovesti do poetka jedinstva u vama, jer ovaj Rad vodi jedinstvu sa stvarnim Ja i to mu je cilj. Po eete da i sami uviate da ne moete da idete sa negativnim stanjima jer stvarno Javam se nee nikad pribliiti ukoliko niste iskuani u odnosu na sva samooseanja. Stoga imamo jasnu definiciju ta vii nivo Bia znai. Vii nivo Bia znai pristup jedinstvu ili jedinstvenosti Bia. Kad ne bi bilo nieg iznad nas, nikakv cilj da se dostigne, razvoj bia ne bi bio mogu. Ali cilj postoji. Da bi se taj cilj postigao neophodno je da se slede specifine direkcije to znai uenje- o tome kako ga dostii. Cilj Rada, u svakom svom aspektu i detalju, je upravo mogunost dostizanja ovog. Nikakav vii nivo Bia ne moe se postii osim onog koji je steen u ivotu i osim posebne sile koja deluje nadamnom. Jedinstvo Bia se ne moe ostvariti kroz uticaje ivota. Ono je samo mogue putem uticaja koji dolaze od onih koji su postigli ovaj vrhunski razvoj Bia. To znai neophodno je posebno znanje koje mora biti primenjeno na Bie. Ako se osvrnete na ovo uenje i spoznate za sebe ta je to, uvideete da se obe strane i psiholoka i kosmoloka strana, orijentisane na podizanje nivoa Bica ka jedinstvu. Svi kosmoloki dijagrami vode jedinstvu. Nemogue je u ovom razgovoru da idemo u detalje svega to je reeno o tome. Poznato vam je da su jedna od velikih prepreka razvoju Bia odbojnici koji nas spreavaju da vidimo unutranje kontradikcije i da samo produenim posmatranjem i iskrenom eljom da budete drugaiji, moe da vam omogui da vidite unutranje protivrenosti. Mislite li da ovek pun odbojnika i time ispunjen unutranjim protivrenostima moe dostii bilo koju dalju fazu ostvarivanja unutranjeg jedinstva Bia? Pretpostavljate li da ovek koji nema uvide o sebi moe da dostigne bilo koju fazu u objedinjavanju svog Bia. Kontinuirano delovanje Rada kroz zapaanje sebe poinje da razbija mnoge kontradikcije u ovekovom Biu i ini mnoge pogrene izraze Bia manje i manje moguim. Na primer jedan znak Bia je sposobnost da trpimo neprijatne manifestacije drugih. Zato je to znak vieg Bia? Odgovor je da to niste u stanju dok god u sebi ne vidite ono to ne volite u drugima. Drugi znak vieg Bia je sposobnost da se pamti i odrava cilj. Zato je to znak vieg Bia? To znai da ste vie u vaim viim Ja koji se kreu u pravcu stvarnog Ja u vama. Ako do sada niste nauili da ne verujete, i samim tim da se ne identifikujete, sa onima ja za koje znate da vas odvlae u pogrenu stranu, kako oekujete da Bie ojaa u vama? Dozvoljavate da najgora ja komanduju i vode vae Bie. Niste poeli da birate da odvajate da odbacujete loe i ostavljate dobro u vaoj posudi. Ako elite da promenite nivo bia morate da vidite koji je va nivo Bia, tj. kakav ste vi ovek tokom vremena, ili preciznije, kojim vrstama Ja je dozvoljeno da gospodare vama tokom razliitih perioda vremena i zapamtite ta ste zapazili. Ako bilo koje ja moe da skoi i govori kroz vaa usta onda je stanje vaeg Bia mehaniko i ne moe se menjati. U vama ne deluje nita svesno. Vi ne radite na sebi, i stoga Rad ne utie na vas i vi zapravo ne postojite.

115

Birdlip, Oktobar 10, 1942

Identifikovanje
Veeras govorimo o identifikovanju. Razmislimo o tome stanju u kojem se nalazimo kad se identifikujemo. Svi moramo da se borimo protiv stanja u kojem smo identifikovani i svi moramo da se opiremo ivotu. Poeu sa pitanjem koje postavljam svakom od vas: Gde locirate vae oseanje ja? To je kao lociranje glasa. Tamo gde se oseanje ja nalazi na najvie mehaniki nain oznaava gde se najvie identifikujete. Ako biste mogli da ose anje ja smestite u samoseanje, i sve to ono znai, vi se ne biste identifikovali. Ali to je svesno smetanje, jer samoseanje nikad nije mehaniko. Setiti se sebe je svestan in, svesno smetanje ja koje, za poetak, zahteva panju. Stoga razmotrimo panju. Kad obraate panju da li ste identifikovani? Po nite sa unutranjim identifikovanjem. ovek moe biti sasvim identifikovan sa svojim unutranjim stanjem; moe biti deprimiran ili uplaen ili povre en ili ljut, itd., i jednostavno biti to stanje u kojem se nalazi. U tom sluaju njegovo oseanje ja i njegovo stanje su jedno te isto. To je unutranje identifikovanje. ovek je poistoveen sa sobom. Njegovo oseanje ja nalazi se u njegovom raspoloenju. Pretpostavimo da on posmatra svoje stanje. To zahteva panju. Kao to znate panja nas stavlja u svesnije delove centara. Shvatite jasno da niko ne moe da se posmatra mehaniki. Moe da zamilja da se posmatra, ali to ne ini, i tako ne saznaje nita novo o sebi ve se jednostavno vrti u krugu. Zapravo, mehaniko samoposmatranje je jedna od mentalnih navika koju treba posmatrati. Upitajmo ponovo ovo pitanje: Kad obraate panju da li ste identifikovani. Da bi se odgovorilo na ovo pitanje u vezi sa unutranjim identifikovanjem to znai: Kad ste identifikovani sa vaim unutranjim stanjem i kad ga posmatrate, da li ste i dalje sasvim identifikovani? Kako moete biti? U Radu svi mi imamo vrlo mo an instrument u nama koji se zove ne-identifikovanje. Ali koliko svakom od nas uzme vremena da vidi ta to znai i da ga iskoristi. Ako je ovek uvek identifikovan sa svojim unutranjim stanjem u nekom trenutku, sa svojim mislima i raspoloenjima itd., onda on ne moe da se menja. Da bi se ovek pomerio iz onog poloaja u kojem je, on mora da se podeli na dva dela. To jest, mora biti u stanju da posmatra svoje stanje. Ako je on svoje stanje, onda nita ne moe da se dogodi. Ako podeli sebe u posmatranu stranu i stranu koja posmatra to jest postane dva onda on poinje da se izmeta iz svog poloaja, da se menja iznutra. Da li shvatate dubinu ove ideje? To je izlaz iz sebe kao unutranjeg zatvora. U odnosu na ideju identifikovanja sa ivotom, uzmimo prvo ovaj primer: Ako paljivo obratite panju na konje u konjskim trkama, na one na koje se kladite, da li ste identifikovani? Odgovor je: Da i Ne. U meri u kojoj posveujete panju niste identifikovani. U meri u kojoj ste anksiozni da li e va konj pobediti, vi ste identifikovani i ne moete da obraate panju. Tako su dva stanja stanje panje i stanje identifikovanosti u frikciji i bore se meusobno. Uzmite drugi slian primer: Ako ste u velikoj urbi da zavrite neko vano pismo, onda ste identifikovani. Ali ako posle mnogo neuspenih pokuaja shvatite da je neophodno da onome sto piete paljivo pristupite vi niste identifikovani, dok ste u tom stanju panje, iako u pozadini moete ostati identifikovani, to jest mehaniki delovi centara mogu i dalje biti identifikovani, ali poto ste morali da se pomerite u svesnije delove centara, da biste pravilno napisali pismo, dok ste u njima vi niste identifikovani. U navedenim primerima ovek je svestan u okviru mehaninosti. Primetimo jo da je mogue i biti mehanian u svesnosti. Razmotrimo sada uopteno stanje identifikovanosti sa ivotom. ta je ivot? Ne nameravam da ovo pitam u filozofskom ili teoretskom smislu, ve praktino. ivot je serija dogaaja na razliitim skalama. Nisu stvari, ljudi, predmeti ve dogaaji koji stvari ljude i predmete dovode u razliite odnose sa vama u razliita vremena. Olovka na stolu nije po sebi dogaaj ali postaje deo malog dogaaja kad je uzmete da biste potpisali ek. U ovom primeru 116

olovka, ekovna knjiica, sto, mastilo, vi i osoba na koju piete ek itd., postaju odjednom povezani. To je jedan dogaaj. U sledeem momentu sve te stvari, pero, ekovna knjiica itd., otpadaju u stranu i lee nemo i nepokretno. Vaa slavina nije nikakav dogaaj osim kad se kupate ili kad curi. Va krevet nije dogaaj osim kad idete da legnete. Ekser moe stajati na vaem kaminu. To nije dogaaj. Iznenada elite da okaite sliku. Onda ekser biva uhvaen u neki dogaaj. Va prvi sused moe biti vama nepoznat ovek. On nije dogaaj. Ali ste uli da vas je nazvao budalom i odjednom dogaaj nastaje izmeu vas i vaeg suseda. Lie na putu lei nepokretno dok ga kovitlac ne pretvori u dogaaj. Dogaaj povezuje stvari, pokree ih, i prolazi. Razmotrite svetski dogaaj rata. Ovo je dogaaj na nivou oveanstva. Zemlje Velika Britanija, Francuska, Nemaka, Italija itd., nisu dogaaji po sebi, ali kad se rat iznenada spusti kao kovitlac i vitla ih ukrug, dovodei ih nasilno u odreene odnose jedne sa drugim, pokree ih, i onda kad proe predmeti, stvari rata, ce otpasti i svako ce otii kui. Kad biste mogli da posmatrate ivot kao dogaaje, ono to zapravo posmatrate je zakon Tri Sile, koji kae da je svaka manifestacija rezultat Tri Sile. Stvar nije dogaaj dok ne provodi jednu od Tri Sile u trijadi: i svaka stvar ili osoba moe da provodi jednu ili drugu od Tri Sile u razliito vreme i tako moe biti na razliit nain dovedena u vezu sa odreenim dogaajem. Da li razumete ta ovo znai? Postoji tap i dva oveka. Nema dogaaja. Samo tri stvari. Onda se dva oveka sporekaju i jedan udari drugog tapom. Svi sada sprovode Sile trijade i manifestacija je rezultat tj. dogaaj. Otvorite stari ormar i naete staru krpenu lutku. Nekad je bila deo mnogih malih dogaaja. Sad je samo stvar. Zatvorite ormar, i ona ostaje stvar koja nije deo nikakvog dogaaja. Ukratko: ivot moe i treba da bude vien kao serija dogaaja, ne kao stvari i ljudi, samo kao vidljivi objekti. Ako moete da vidite ime ste uhvaeni kao sa odreenom vrstom dogaaja, za to je potreban in panje, koji ini moguim da se ne identifikujete. Svi dogaaji se ponavljaju. Postoji samo odreeni broj. Svi mogui dogaaji na svetu da tako kaemo su delo oveka. ovek je stvoren svojim ivotom sa svim dogaajima koji mogu da mu se dogode. Dogaaji su na razliitim skalama. Upitajte se: U kakvom sam dogaaju? Da li sam sasvim identifikovan sa njim? Ovo vas stavlja u stanje panje. Spreava da se sasvim identifikujete sa dogaajem. ivot dri oveka u snu i izvlai iz njega snagu odreenim brojem pohabanih dogaaja sa kojima se uvek identifikuje. Svako mora da kro i kao nov i treba da proe kroz to je mogue vie razliitih predstava i sporednih predstava velikog cirkusa na zemlji zvanog ivot, da bi imao obilje materijala na zapisima u centrima, obilje iskustva, jer u protivnom neophodni kontrast izmeu ivota i Rada nije mogu to jest ovek koji nita o ivotu ne zna vidi malu razliku izmeu njega i Rada i tako nema osnovu za kontrast ili tenziju suprotnosti u sebi. To jest uzima ivot i Rad na istoj ravni. Ako moete unutar sebe da se povuete iz bilo kog dogaaja sa kojim se u ivotu identifikujete, i pokuate da formuliete dogaaj kao na primer: ovo je kad vas optuuju za neto to niste uradili ili ovako izgleda kad se izgubi strpljenje, ovo je biti povreen, ovo je biti previen, ovo se zove izgubiti neto, ovo je biti razo aran, ovo se zove biti u zbrci, ovo se zove kasniti onda neete biti toliko identifikovani.

Birdlip Oktobar 26 1942 Lini Cilj Svi moemo da razumemo ta u ivotu znai cilj. On nam daje pravac. Bez cilja smo besciljni i nigde ne idemo. ak bez posedovanja cilja u ivotu moda samo eli da ivi to je mogue due ili da sauva svoj novac, udobnost, itd. To je isto neki cilj, iako veoma oskudan. Nikud ne stremimo ve se jednostavno drimo onog to imamo. Ali moemo da elimo odreeni posao ili da poloimo ispit, i onda imamo odreeni cilj i pravac u ivotu. Onda 117

nalazimo da moramo da se rtvujemo da bismo to postigli da odbacimo ta je beskoristno i da se fokusiramo na ono ta je koristno da bismo ostvarili cilj u ivotu. Cilj u Radu ima odreene slinosti sa ciljem u ivotu. Ali se i razlikuje po mnogo emu. Moe se uporediti do odreene take. Ali cilj u Radu nije u stvari isti, jer je to cilj u drugaijem pravcu od ivota, i u izvesnom smislu suprotan ivotu. Veeras govorimo u smislu Rada o Linom Cilju u odnosu na Bie. Najoptija definicija onoga ta cilj znai u smislu Rada je da ovek uje ta Rad poduava i da ini ono o emu Rad govori. Cilj u smislu Rada je uvek povezan sa inom Pamenja sebe. To je zbog toga to u stanju Pamenja sebe ovek moe da primi pomo, koja ga ne moe stii u njegovom obinom stanju svesti. Odreeni uticaji u Svemiru mogu samo da prodru do Treeg stanja Svesti u kojem je ovek svestan sebe ili Samosvestan. Ako se istovremeno seti sebe i seti se svog cilja pomo ga moe stii. Na primer, on moe razumeti bolje svoj cilj. Cilj moe biti isuvie opti, ili sadrati unutranje suprotnosti, ili biti suvie teak; ili moe biti suvie komplikovan i mora biti razbijen na manje delove; ili moe nemati smisla. U odreivanju svog cilja ljudi obino pokuavaju da tre pre nego to mogu da hodaju. U odnosu na Rad na Biu, prvi cilj u ovom Radu je znanje o sebi Znanje o ovekovom Biu. Ovo vai za sve. Znanje Rada je jedna stvar, Samoznanje je druga stvar. Bez Samoznanja ne moete imati nikakav cilj o sebi. Stvarno znanje o sebi za razliku od imaginarne ideje ili iluzije o sebi moe samo da nastane iz direktnog dugotrajnog samoposmatranja razliitih strana sebe. Zbog toga ovaj Rad poinje sa osmatranjem sebe. Morate da vidite kako delate, kako govorite, kakve su stvari u vama, u toj stvari koju smatrate sobom samim koju uzimate zdravo za gotovo. Rad vam daje preciznu instrukciju o tome ta treba da posmatrate, ove instrukcije treba slediti ne zbog njih samih ve zbog toga emu vode. One su sredstvo a ne cilj: one vam govore koje vas stvari dre u snu. Mnoge stvari za koje se kae da ih ne treba initi, i nekoliko stvari za koje se kae da ih treba initi, u Radu su povezane sa idejom da se ovek moe probuditi iz sna i da moe da se stavi pod bolje uticaje. To je veliki cilj Rada. Ne smete to da zaboravite jer lini cilj mora da bude u skladu sa ukupnim ciljem Rada koji je buenje. On mora da bude u istom pravcu a ne u nekom drugom ili suprotnom, jer u suprotnom kontradiktornosti se pojavljuju. Ako izuavate sistem o buenju iz sna, ne moete nainiti lini cilj koji uzrokuje da spavate dublje no ikad. Lini cilj moe samo poeti nakon to je izvesno samosaznanje steeno kroz direktno posmatranje u svetlosti instrukcija Rada. Da biste radili na svom Biu, morate videti neto u vaem Biu na emu treba da radite. Ne moete raditi na niemu. Prvo sve je u tami i nita u sebi ne vidite. Svesno, objektivno samoposmatranje poinje da puta zrak svetlosti i poinjete da vidite neke stvari maglovito. Ova svetlost stvorena frikcijom samoposmatranja treba postepeno praksom da ojaa dok ne ugledate neto u sebi jasno i van svake sumnje. Verovatno ete biti okirani. Ako je tako, onda ste u situaciji da nainite lini cilj naime, da radite protiv te stvari koju ste u sebi zapazili. Pretpostavimo da se radi o nekoj looj negativnoj emociji, recimo neka uistinu zla zloudnost. Do tog momenta ste se identifikovali sa tim, i bili ste To kao to je To bilo vi. Godinama ste bili pod tim uticajem. Va zadatak je da se odvojite unutar sebe od toga, a ne da ga unutar sebe dodirnete vie nego to ste u stanju. Ovo bi bio primer linog cilja na strani Rada na Biu. Ali veina ljudi je zadovoljna sobom, iako ne sa svojim okolnostima. Tako da kad im se kae da treba da rade na svom Biu, oni ili ne razumeju ta to znai ili ne vide ono to treba da vide. Ako je ovek u Radu u stanju da posmatra sebe iskreno, ne moe biti zadovoljan sobom zadugo u svetlosti Rada. Iz perspektive ivota ovek moe ne videti razlog zbog ega da Radi na sebi. Ali perspektiva Rada je 118

razliita od perspektive ivota. Rad je o buenju: doim ivot dri oveka u stanju sna i onemoguava buenje inei da ovek radi stvari koje ga dre u snu. Stoga morate razlikovati ivot od Rada. Moda ne postoji razlog zbog kojeg neete uiniti neto u ivotu, ali postoji razlog zbog ega to ne smete initi u Radu. Dok god ne zapazite tu razliku biete zbunjeni o znaenju cilja u Radu. Na primer, u ivotu moe da vam se neko ne dopada, i moete da mrzite ljude i da govorite skandalozno i uivate u negativnim emocijama. Ali u Radu to ne moete da radite jer tako sebe unitavate iznutra jednostavno trujete se. Ako ste u Radu, vi podleete veem broju zakona nego obian ovek. To znai da vi morate da inite dodatne stvari. Vi morate da Radite. Ali zakoni kojima se podvrgavate vode vaoj unutranjoj evoluciji i eventualnoj slobodi od zakona na zemlji. Mnogi ljudi u Radu nalaze tekou u razumevanju ta lini cilj znai, u odnosu na Rad na strani Bia to jest, rad na mehanikoj strani. To je definitivna faza u Radu. Oni ne vide na emu bi adili u sebi. Jedan razlog je to ne primenjuju ideje Rada na sebe i ne pokuavaju da rade ono to Rad nalae. Ne posmatraju sebe iz tog ugla. Bivajui zadovoljni sobom u ivotu oni, da tako kaem, ne vide mesto gde Rad na sebi poinje. Oni ne procenjuju sebe sa gledita Rada ve iz ivotnih standarda. Ali standardi Rada su sasvim razliiti od ivotnih standarda. Moete biti uredu u ivotu ali u velikom neredu u Radu. Zato je neophodno shvatiti da je Rad nov nain miljenja. To je novi standard, potpuno nova stvar, iz koje moete da ponete da cenite sebe u sasvim drugaijem svetlu ne u svetlu spoljanjeg ivota ve u svetlu Rada. Rad treba da uini da mislite razliito treba da dovede do promene u nainu miljenja, tako da sebe ponete da sagledavate u novom svetlu. (To je Metanoja 4.) Zamislite skup majmuna. Oni mogu biti sasvim dobri majmuni zadovoljni sobom. Ali ako treba da postanu odgovorna ljudska bia moraju da slede novi nain miljenja, novi koncept o tome ta treba da budu. I sa stanovita svesti ljudski rod to jest, potpuno razvijen ovek koji je dostigao nivo svete inteligencije, Inteligencije Sunca i njenih zakona mi smo nita bolji od beznaajnih majmuna. Mi smo nita drugo do eksperiment u evoluciji. Svaki lini cilj na maloj skali je sredstvo a ne cilj. Slui tome da nas probudi i da nas dri probuenim. Cilj je na razliitoj skali. Cilj na velikoj skali je da se probudimo iz sna, da dostignemo unutranje oslobaanje. Ali rei da je to ovekov cilj nije dovoljno. Moete da vidite neto na velikoj udaljenosti kao va cilj ali da biste stigli videete da je mnogo manjih ciljeva neophodno. Moete da kaete da elite da idete u Kinu. Ali da biste stigli tamo morate da uradite mnogo stvari do tada i morate imati dovoljno novca da biste kupili kartu. G. Uspenski kae da je cilj neto ovakvo: U daljini vidite svetlost do koje elite da stignete. Ali pribliavajui joj se nailazite na mnoga mala svetla kao neke svetiljke du puta, pored kojih jednu po jednu morate proi pre nego to stignete do konanog cilja. Pretpostavimo ovekove ciljeve pre nego to postane svestan i izbavi se iz sveta nesvesnog oveanstva. On, naravno, ne razume ta to znai to jest on ne razume svoj cilj. Da bi postao ovek br. 5 ili 6 ili 7, on mora da prvo postane ovek br. 4 tj. Balansiran ovek, ovek u kojem svi centri: Intelektualni, Emocionalni i Motoriko-Instiktivni rade ispravno. Da bi postao balansiran, ovek mora da primeuje koji centar u njemu dominira i mea se sa pravilnim razvojem ostalih centara. Instinktivni ovek, na primer, ovek koji pre svega konsultuje sopstvenu udobnost, koji voli prijatne telesne senzacije vie od bilo ega, ne moe postati Balansirani ovek, jer je sva njegova psihika energija upotrebljena za njegove prijatne telesne senzacije. Njegov cilj onda mora biti da radi protiv dominiranja jednog centra u njemu, to ga ini da lajfuje i onemoguava druge centre da se razviju. Ako razumete ovo to je do sada reeno, videete da u tom sluaju jedino sagledavanje sebe i procena sopstvenog unutranjeg stanja u svetlosti Rada vodi ka tome da ovek postane nezadovoljan sobom. Sagledavanje sebe iz ivota, ne daje razlog zbog kojeg bi ovek pokuao da bude razliit od onog to jeste.
Metanoia je prevedena u vodeim prevodima Svetog Pisma na Srpski/Hrvatski jezik kao pokajanje (repentance).
4

119

Ili uzmimo oveka iji centar gravitacije se nalazi u Intelektualnom Centru. On je samo zainteresovan u teorije i apstrakcije. U ivotu, nema razloga zato bi on bio nezadovoljan sobom. Ali posmatrajui sebe u svetlosti uenja Rada, on e poeti da bude nezadovoljan sopstvenim stanjem bia. Jedino kroz razumevanje ideja Rada ovek moe da ima cilj u Radu. Jedino poinjanjem da misli na novi nain i sagledavanjem sebe u tom svetlu on moe da ima cilj u Radu. Ne moete imati cilj u Radu ako nastavite da mislite kao to ste uvek mislili. Sagledavanjem sebe u perspektivi i svetlosti Rada ovek moe da vidi ta je naopako sa njim u smislu Rada. U ivotnom smislu nee videti da je bilo ta loe sa njim. ivot nee suditi o njemu, ali Rad hoe; i ba u razmerama njegovog vrednovanja Rada i razumevanja Rada poee da sudi o sebi. Jer Rad ne sudi ni o kome. Sam ovek e poeti da sudi o sebi i jednom kad to pone, onda taj ovek ima polazite u radu u sebi. U odnosu na esto postavljano pitanje: Moete li mi navesti primere ta lini cilj znai? Na strani znanja lini cilj znai da se ovek upoznaje sa idejama Rada. Na strani Bia, lini cilj znai posmatrati sebe u svetlosti znanja o Radu i primenjivati to na sebe. Lini rad na Biu poinje kad primetite da vam Rad govori neto o vama. Da li ste primetili u sebi kada postajete negativni? Da li ste primetili u sebi kad ste identifikovani? Da li primeujete sanjarenje? Da li primeujete pogrean govor? Da li primeujete ta u vama predstavlja lanu linost? Primeujete li kad poinjete da se pravdate? Primeujete li kad laete u sebi? Primeujete li ta znai spavanje? Jeste li primetili ta zna i zlopamtiti? itd. Po nite sa jednom pojedinanom stvari koju ste primetili i ponite da je posmatrate i da radite protiv nje. Ali ponite sa neim u ta ne sumnjate. Ponite sa neim jasnim i odreenim i ponite da ga posmatrate i da u sebi ne pristajete na to. Jednom kad ponete put se otvara. Ali morate da ponete od neeg odreenog i morate to da inite u svetlosti Rada i njegovog velikog cilja. Ako naete da ne moete da drite svoj cilj kao to ste inicijalno nameravali, jer je previe teko, modifikujte va cilj, i onda moda shvatite da vam se bolji cilj sugerie, posebno ako se setite svog cilja kad god pokuate da se setite sebe. Sve emu ovaj Rad poduava na praktinoj strani pokazuje vam vie od jednog cilja. Morate poeti od jedne stvari. Ali posle izvesnog vremena morate da ukljuite i sve ostalo. Na primer, ne moete se ograniiti da tako kaem na rad na jednom obliku iritiranja ili na jednoj negativnoj emociji i zapostaviti sve ostalo. Ako zaista ponete da radite na svom biu, iz jedne stvari u Radu, nai ete da je neophodno da i druge stvari ukljuite da biste odrali va cilj. Morate da razumete da ako se dugo drite suvie malog cilja iskljuivo i zanemarujete sve ostalo u Radu, to je beskorisno. Va cilj, sa im god da poinje, mora pre ili kasnije da ukljui i druge stvari koje se ue u Radu. U suprotnom ako ga ostavite bez podrke uiniete va cilj u najboljem sluaju neefekivnim. Ali morate da ponete sa nekom odreenom stvari koju ste posmatrali u sebi i onda je sve drugo to ste saznali o Radu tako e neophodno ako elite da se drite cilja sa kojim ste po eli. Svaka strana praktinog uenja u Radu mora postati va cilj. I onda ako ne moete da radite na jedan nain, otkriete da moete na neki drugi. Celokupno uenje je potrebno da bi proizvelo neki efekat na Bice. Evo nekih sugestija za cilj: Bilo ta anti-mehaniki je privremeno cilj i pomae nam da se probudimo. Sav napor preduzet protiv mehaninosti je cilj. Napor ulozen kada ste umorni je koristan ako ga vi inite u suprotnom nije. Svako mora da ima cilj protiv pogrenog govora, negativnog govora, skandala, ogovaranja, koje unitava silu Rada u vama. To je oblik laganja a la unitava samu esenciju. Primetite ta govorite. Ako ne moete u aktuelnom momentu pokuajte naknadno. Pokuajte da vidite sebe kakvi ste kad govorite i razmislite o tome. 120

Otkrijte ta vam pomae a ta vas koi u Radu i ta zaustavlja va Rad. Drei se cilja u Radu stvaramo volju. Treba da odmeravate va cilj i da sagledate ega treba da se odreknete zbog toga. Cilj zahteva napor. Primetite ta smatrate neprijatnu i budite za momenat pasivni u odnosu na to. Zapazite ta su vae unutranje sumnje i pokuajte da s vremena na vreme jasno odgovorite na njih iz perspektive ideja Rada. Ovo je veoma dobar povremeni cilj i tera vas da razmiljate. Zapazite vau dosadu i tendenciju da govorite o vaem ivotu kao o sumornom i sl. Ovo je veoma vano jer spreava samo trovanje. Ba nakon to ste nekog iskritikovali, pro ite kroz to paljivo i primenite na sebe. To neutralie otrov u vama. Kad ste sami, nikad ne mislite da ste sasvim sami, i van Rada. Ljudi sebi dozvoljavaju da se mnogo izmene u tom smislu i zaborave se, da tako kaem. Zapamtite, u odnosu na cilj u vezi negativnih emocija, da su emocije mnogo bre od vremena. Neete u poetku biti u stanju da ih zadrite, ali naknadno ih se moete setiti i shvatiti ta se desilo. Ovo vam omoguava da ih predvidite. Cilj mora da se saini iz Radnih ja ne iz mehanikih ja . Ne moete nainiti cilj iznenada. Ljudi se u ivotu zaklinju da nee initi ovo ili ono. U Radu se ne smete zaklinjati kao u ivotu. To nikud ne vodi. Cilj mora biti svesno osmiljen sa uvidom, posle dueg posmatranja, iz perspektive razumevanja ta vas dri u snu i ta vam pomae da se probudite. Napokon, svi morate zapamtiti da je razvoj svih delova centara jedan od ciljeva u Radu. To znai da morate da prevaziete neznanje i upoznate se sa to vie grana znanja i izuavanje onog to postoji u ivotu jer svaka razvija neki odreeni deo centra. Ako ovo inite u svetlosti znaenja Rada, razumevanje zbog ega je to neophodno, pomoi e vam da se probudite. Ali ako to inite iz perspektive ivota, da biste bili superiorni u odnosu na druge ljude, da biste nadmaili druge, radiete to na beskorisan nain. I nemojte da mislite da zbog toga to drugi znaju vie od vas o nekoj odreenoj stvari ili vetini koju moete i sami da nauite, da to nije vredno. Sutina ovog rada je samorazvoj, razvoj vas na svakoj strani, i da li drugi ljudi rade neto bolje nego vi nema nikakve veze. Zapamtite da preduzimanje bilo ega novog zahteva napor. Gde god se zateknete u ivotu, ako ste u Radu, trebalo bi da ste u stanju da bude dobro, da to prihvatite kao Rad. Ovaj aspekt Rada moe vam dati mnoge razliite vrste ciljeva. To se moe uoptiti u frazu Rada: Borite se protiv neznanja.

121

Bidlip Oktobar 31, 1942

Mesto Cilja
Uvod Proli put smo razgovarali o neophodnosti Cilja. Veeras emo da govorimo o mestu iz kojeg Cilj dolazi. Proli put reeno je da bi smo nali bilo koji stvarni Cilj u smislu Rada neophodno je da mislimo o sebi u svetlosti znanja kojem Rad poduava. To moe poeti samo posle dugog perioda samoposmatranja, tako da ovek moe u stvari da vidi kakav je u svetlosti Rada. Tako e je reeno da ovek moe biti sasvim u redu u ivotnom smislu ali sasvim pogrean u smislu Rada. ovek moe, na primer, da uiva u svojoj negativnosti u ivotu ako eli, ali ne u Radu. To jest, Rad menja nae poglede i ini da o sebi mislimo na drugaiji nain. Veeras emo da govorimo o cilju i odakle u nama on dolazi. *** Deo I Cilj moe da doe iz pravih ili pogrenih mesta u nama. Cilj moe da bude ispravan i da dolazi sa pogrenog mesta, kao i pogrean a ipak da dolazi iz pravog mesta. Da bismo razumeli sta ovo znai, moramo da se okrenemo centrima i njihovim delovima i da takoe razgovaramo o Panji jo jednom. Cilj dolazi iz pogrenog mesta kad dolazi iz malih mehanikih delova centra, gde je panja na najniem nivou ili prelazi iz jedne bezna ajnosti na drugu, dok meutim nema nikakve panje, ili samo fragmenti male panje, a ne postoji sveobuhvatna ili kompletna panja. Cilj ne moe da do e iz tih malih razbijenih, rasparanih delova panje koji pripadaju mehanikim delovima centara. Mora biti formiran i mora da dolazi iz vie podele gde je kvalitet panje drugaiji. Obina panja nije dovoljna. Pre izvesnog vremena G. Uspenski, govorei o panji, rekao je da obina panja koja stalno luta tamo-amo, nije u stvari panja. Kae da samo ona panja koja odrava svoj pravac za neko vreme moe biti nazvana panjom. I seam se da je on poeo da govori kako ljudi pridaju previe znaaja malim stvarima i da su neprekidno njima dekoncentrisani i naglasio je da kad bi svu silu nae panje gubili na male stvari ne bi imali panju za vee stvari. U tom sluaju uzelo bi mnogo vremena dok ne bi bili u stanju da poveamo nau panju. Rekao je da je neophodno da se borimo protiv pridavanja suvie panje malim stvarima. Male stvari ne potrebuju veliku panju. Motoriki delovi centara mogu da obave njihove male dnevne zadatke sa malo panje. Ali dok nemamo u sebi snagu slobodne panje ne moemo o ekivati da moemo da se drimo cilja ili da razumemo o emu Rad govori jer emo biti zaokupljeni malim stvarima a Rad nikad ne moe biti shvaen ako je uzet ili kao mala stvar ili sa nivoa malih stvari. Razlog tome je to um nije jedinstven, ve ima manje i vee delove, a Rad pripada veim delovima uma i ne moe se uklopiti ili biti shvaen njegovim malim delovima. Pre svega svaki centar ima tri sektora koji odgovaraju trima centrima, Intelektualnom, Emocionalnom i Instinktivno-Motorikom Centru. U motorikim delovima centara nalaze se male stvari, primetimo ovde da u tim delovima, nita ne pripada nama i tako ne moemo da oformimo cilj iz ovih delova. Ovo je interesantno da se o tome razmisli. Ono to se nalazi u mehanikim ili pokretskim delovima vaeg Intelektualnog, Centra, na primer, ne pripada vama. Ti mali mehaniki delovi su ispunjeni razgovorima koje ste uli, novinama koje itate, svim vrstama askanja, frazama, slikama i reima itd., i te stvari uopte ne pripadaju vama. One odlaze i dolaze. Ali cilj ne moe da doe i ode. On mora da vam pripada. Kada neto primimo u Emocionalne ili Intelektualne delove centara, onda to po inje da nam pripada i moe da ak neto i stvara. I ba na to mesto ideje Rada, i sve sline ideje, kao to su one koje se nalaze u Jevaneljima, moraju da padnu jer one mogu da diu i ive i postanu nae. Ali ljudi kod kojih samo motoriki delovi centara operiu nalaze nemoguim da naine Cilj na pravom mestu u sebi. Imamo delove Centara za ivot i za druge stvari. Ista stvar, procesovana kroz razliite delove centara izgledae sasvim drukije. Ista ideja ili ista fraza primljena 122

Motorikim ili Emocionalnim ili Intelektualnim delovima centara postaje sasvim razliita. Ideje Rada suvie su velike za male delove centara da ih prime. Oni e samo sagledati male delie i nee razumeti znaenje i tako e ih izobliiti. Samo vei delovi centara mogu da uhvate sliku celog koncepta uenja Rada. Motoriki delovi Centara koji su okrenuti spoljnjem ivotu, ulima, ne mogu da shvate to, jer nije njihova funkcija da to rade. Ne samo da je svaki pojedinani centar u nama za odreenu svrhu, nego to vai i za svaki njegov deo i pod-deo. Mi nemamo jedan um nego tri: i svaki ima vie umova. Kad bi smo mogli da koristimo pravilno odreeni um za odreenu stvar to jest, pravi centar ili njegov pravi deo bili bismo balansirani u svojim centrima. Ali mi smo skoro stalno van naeg odgovaraju eg uma i koristimo pogrean centar ili njegov pogrean deo. A uzeti Rad mehanikim delovima centara i dozvoliti da on tamo bude primljen je upravo primer bivanja van pravog uma. askati o Radu a zatim o poslednjim skandalima i traevima je dozvoliti da Rad padne u mehanike delove i tako se izmea sa malim mehanikim delovima centara i sa malim ja koji obitavaju u tim malim i dosadnim obitavalitima. Sluati Rad bez vrednovanja ili panje je uzeti ga sa tim malim mehanikim ivotnim ja. Zato Rad kae da sve po inje sa vrednovanjem. Za sigurno s poetka sluamo Rad najbolje to umemo. Ali ako imamo magnetski centar to jest, ui da ujemo to poinje da pada u emocionalne delove centara. *** Deo II Jednom kad shvatite da se um, u ovom uenju tretira kao neto to ima vie nivoa, ba kao i svemir, i najnii nivo se zove mehaniki deo centra, razumeete psiholoke razloge mnogih stvari. Razumeete, na primer, zbog ega ne smete mnogo da priate o Radu, jer to ima tendenciju da ga smesti u motorike delove centara. Za ljude u Radu bolje je da govore o drugim stvarima ili ako ozbiljno govore o Radu, da to pre preu na neku drugu temu i da primete razliku. Takoe ete razumeti na sasvim praktian nain zbog ega se kae da ne smete uzimati ime Boije uzalud. Stvari koje pripadaju viim i samim time svesnijim delovima centara ne smeju se meati sa onim to pripada niim mehanikim delovima. To je stvarno znaenje profanosti. Profanost je meanje vieg i nieg. Ona unitava pravilni poredak delova centara. Ona brka i rui veoma kompleksne i delikatne mehanizme u oveku od kojih svaki ima definitivnu i posebnu funkciju. Takoe ete razumeti zato se toliko znaaja pridaje posedovanju magnetskog centra. U ivotu postoje dve vrste uticaja, zvani A i B uticaji. A uticaji pripadaju ivotu i stvara ih ivot politikom, ratom, sportom, novcem itd. B uticaji su drugog reda i dolaze van ivota. Jevanelja su jedan primer. Ona dolaze od svesnog oveanstva, ne od mehanikog oveanstva. Obratite panju na sledee: motoriki delovi centara mogu samo da prime A uticaje i za to su samo i namenjeni; B uticaji padaju na emocionalne delove centara; a C uticaji, ako do ete u kontakt sa njima, koji dolaze direktno od svesnog dela oveanstva, padaju na intelektualne delove. Uzimanjem stvari na ovaj nain uviate kako stvari padaju na njihova prava mesta. Da bi se stiglo do viih, svesnijih delova centara in panje je neophodan. Lake je ostati u pokretskim ili mehanikim delovima i zanimljivo je zapaziti kako mi izbegavamo napor. Da bi postali svesniji u svom ivotu i o tome kakvi smo neophodno je biti u svesnijim delovima centara to jest, u onim delovima koji mogu da vide vie stvari odjednom zajedno a ne samo jedna po jedna. Samoposmatranje vodi poveanju svesti o sebi o svom ivotu, i samim time cilj postaje jasniji. Poinjete da uviate ta je pogreno, ne samo u momentu, nego uviate sta se provlai kroz ivot. To nije mogue videti iz motorikih delova centara. Iz njih ivot ne moe biti vien ve samo momenat. Tako da stvarati cilj iz mehanikih ja u motorikim delovima centara je sasvim pogreno. Oni samo vide kroz uzan vizir. Tako postaje vano misliti o tome odakle postavljate va Cilj jednako kao i ta je va Cilj. Naravno da ne moete postaviti trajni cilj iznenada. Ne moete iznenada uskliknuti: Kunem se da nikad vie neu da se identifikujem ili da vie nikad neu biti negativan. iri i trajniji cilj u Radu mora biti zasnovan na samospoznaji steenoj kroz praktino samoposmatranje. Uzmimo negativne emocije. To je velika tema. Ne moete postaviti Cilj o njima iznenada. Treba i 123

moete da ponete da postavite privremeni Cilj da ih ne ispoljavate, kao to Rad sugerie. To e vam pomoi da ih bolje posmatrate. Onda moete da postepeno uviate da gubite jako mnogo energije na bivanjem negativnim da nemate vie snage ni za sta drugo, kao to je srea, na primer. Onda moete primetiti da ne moete da odravate panju i tako ne moete da stignete do boljih delova centara ako je sva vaa snaga iscrpljena u beskorisnom pravcu. Nakon to ste to i jo mnogo drugih stvari uvideli sami moete po eti da postavljate trajniji i stvarniji cilj o nekim od vaih negativnih stanja i takav koji dolazi iz pravog mesta u vama. Jer ete razumeti bolje ono to radite i radiete ga vie iz sebe, i onoga to vam pripada. Ali ako uvi da ovek mora da se bori protiv negativnih stanja, postavite sebi cilj iz malog, imitirajueg dela sebe u motorikom delu centra samo zato to ste uli da tako treba, i o tome nainili beleku u vaem notesu kao pravi student, nita neete razumeti o vaem cilju. On vam nee pripadati. Cilj e moda biti ispravan ali e dolaziti iz pogrenog mesta u vama. Stoga je vano misliti o tome odakle potie va cilj a ne samo o tome ta je va cilj. Uzmimo drugi primer, pretpostavimo da je va cilj da prevaziete neeljene asocijacije u vezi ljudi. Ako to postavite sebi samo iz pokretskih delova centara, iz malih mehanikih ja ti ja nee videti razlog zbog ega, jer te neeljene mehanike asocijacije su njihova specijalnost. Govorite fabrici da ne proizvodi ono za ta je namenjena. Neeljene asocijacije lee u mehanikim delovima, u mehanikim ja. Ali ako u tom sluaju mislite o ljudima u vezi sa Radom, biete uzdignuti iznad mehanikih delova centara i mehanikih asocijacija. Uzeete ih na drugom nivou. Sve anse koje imamo zavise od postojanja drugog nivoa. Va Cilj e onda doi iz pravog mesta i moe dati rezultate. To znai moda ete biti u stanju da na nov nain uzmete ljude koje mehaniki ne volite, itd. I moda ete videti njihovu mehaninost onako kako vidite sopstvenu mehaninost. Tako opet vidimo da Cilj moe biti pravilno postavljen ali se radi o tome da je veoma vano odakle on dolazi u vama. Tako moete biti u stanju da mnoge stvari uradite lako ili mnogo lake iz nivoa Rada, koje je nemogue ako pokuate da ih uinite iz nivoa ivota. Objanjenje lei u tim razliitim delovima centara i iz kog dela vas va cilj biva postavljen. Zato je neophodno znati, posmatranjem, gde ste u sebi u kom delu vae velike psiholoke kue se nalazite i ne pokuavati da uradite stvari dok se nalazite u podrumu koje pripadaju spratovima i obratno. Sasvim je praktino pitanje Gde sam? Moete biti u blizini veoma loeg ili sku enog ili zlog ja i u veoma uzanim delovima centara gde je mo vae panje ravna nuli. Onda ne smete oekivati da moete da uspeno donosite odluke o vanim stvarima, ili ako se neemu nadate, nadati se da e biti dobro. Pokvariete ga van svake sumnje. ak i sam in panje, usled samoposmatranja moe da izmeni vae unutranje polazite i da vas odvede na bolje mesto. Znate da moete da budete na mestu koje se nalazi spolja a da niste na pravom unutranjem mestu. Znamo dosta o tome ta znai biti na pravom ili pogrenom mestu spolja u prostoru, ali veoma malo o bivanju na pogrenom mestu u sebi, interno, u nama, a ovo potonje je mnogo vanije. Naravno, dok god uzimate sebe kao jedno, ne moete razumeti ta ovo znai. kada posmatranjem jednom vidite da ste mnotvo i da u vama postoje mnoga mesta postaje postaje lake da se shvati.. I imajte u vidu da Rad poduava, kao praktinu stvar da metodom usmerene panje moemo da promenimo nau unutranju poziciju.

Birdlip Novembar 14, 1942

O Vodonicima
Posle due vremena veeras emo opet govoriti o kosmolokoj strani Rada. To je tako velika tema i pretpostavljam da je nikad neemo iscrpeti. Re je o tome da je ovek Kosmos i da je Kosmos u oveku, tako da se ne moe oekivati da se lako moe objasniti. Stoga u Radu postoji Kosmoloka i Psiholoka strana, koje su meusobno povezane i koje su postepeno shvaene. U suprotnom ne moe postojati prava Psihologija. Rad kae da se ovek ne moe uzeti odvojeno od Kosmosa u kojem postoji, niti se Kosmos moe odvojiti od 124

oveka. Veliki Svet u kojem se ovek pojavljuje je Makrokosmos i ovek u njemu treba da bude Mikrokosmos ili mali Univerzum to jest, on ima u sebi mogunost odraavanja Kosmosa u sebi i bivanja u skladu sa njim. Ve smo govorili o maloj bonoj oktavi sa Sunca u Velikom Zraku Stvaranja, u kojem ovek nalazi svoje mesto i na tom mestu smo stali, u naem kosmolokom izu avanju Rada i zapoeli smo sa izuavanjem ideja i parabola Jevanelja sa ovog stanovita. U samom Velikom Zraku Stvaranja ovek se ne pojavljuje. On je eksperiment Sunca u samoevoluciji. Kao deo Organskog ivota na Zemlji on slui prirodi. Slui evoluciji na Zemlji i slui njenom Mesecu. Ali njega je stvorilo Sunce sa mogunou drugaije sudbine ako pokua da se probudi. Zato Rad i druga slina uenja postoje na Zemlji da probude oveka koji dok god je uspavan, samo je u slubi prirode, da se probudi i doe pod dejstvo inteligentnijih uticaja i napokon se vrati svom poreklu. To je dvostruki aspekt oveka, i zato je ovek u Radu podeljen na mehanikog, uspavanog oveka i oveka koji se budi, delimino probuenog ili probuenog tj. svesnog oveka. U ovome to sledi ukratko u govoriti i dau samo nacrt mnogih razliitih ideja izvedenih u Radu iz prvog Velikog Kosmolokog Dijagrama, Zraka Stvaranja. Ovaj dijagram poinje iz Apsoluta i sputa se u fazama do najmanjeg i najnerazvijenijeg dela Kosmosa u skali opadajueg reda. Na Zrak Stvaranja sputa se do Meseca. Veeras emo sa tim dijagramom povezati ideju razliitih materija ili energija na razliitim nivoima Zraka. U ovom sistemu se o materiji i energiji govori zajedno kao o razliitim stranama iste stvari. Prva stvar koju treba razumeti u tom smislu je da je na vrhu Zraka najfinija energija a najgrublja na dnu. To vam daje ideju o razliitoj materijalnosti koja pripada svakoj fazi nastajanja. Budu i da stvaralaki proces sledi Zakon Tri Sile, i manifestujui se u sukcesivnim fazama shodno Zakonu Sedam ili Zakonu Oktave kako se stvaralaki proces sputa, materijalnost svakog nivoa kreacije postaje gua. Sa najviim nivoom, samim Apsolutom, moramo da poveemo najfiniju materiju i tako najveu energiju. Sa Mesecom na dnu Zraka moramo da poveemo najgrublju materiju i stoga najmanje slobodnu energiju. Postoje materije koje pripadaju nivou Apsoluta, materije koje pripadaju nivou Zvezdanih Galaksija, nivou Sunca, nivou Zemlje, sve do nivoa Meseca. Jednom kad shvatite da je Univerzum Silazea Skala Stvaranja, i da udaljavanjem od Apsoluta postaje hladnija i gua, shvatiete neto od onoga ta se misli kad Rad govori o mestu u Univerzumu. Mesto u Univerzumu se dogaa u odreenom obliku materije ili nazovimo ga materije-energije. Vizuelno kaemo da je materijalnost uarenog sunca finija nego materijalnost stolice ili stola na Zemlji ili materijalnost Zemlje kao supstance koja ne moe da egzistira na suncu. Ako sada samo shvatimo da je in nastajanja isto sto i serija sukcesivnih kondenzacija neemo mnogo pogreiti. Vien u ovom svetlu, Kosmos kao Silazna Skala koja po inje od Apsoluta, je serija energija ili materija-energija. Ili ukratko serija razliitih materijalnosti. U ovom uenju razliite take u kosmosu ili razliite materije se nazivaju Vodonicima. Za sada morate ovaj izraz da prihvatite bez objanjenja. Kosmos je serija Vodonika ili materija koji poinje od vrha ka dnu. Ovi Vodonici ili materije-energije silaenjem nanie poveavaju gustinu. Postaju grublje, ili da kaemo, tee. Ovde imamo dijagram koji pokazuje kako je kosmos pretvoren u seriju materijeenergije. Prvo su uzete etiri take u Zraku Stvaranja: Apsolut, Sunce, Zemlja, Mesec. Povezuju ih tri oktave, i rezultat je tri Oktave Zraenja. Prve tri note Do, Si, La, formiraju prvu materiju-energiju ili Vodonik, itd. Sve ovo e biti detaljnije objanjeno nekom drugom prilikom. Moj cilj je da treba da vam dam ideju o tome ta znai Vodonik tako da mogu da idem na sledeih nekoliko dijagrama. Ako razumete da se Energije ili Vodonici formiraju na razliitim nivoima silazeeg Zraka bie dovoljno. Kao to vidite u poslednjoj koloni Vodonici su predstavljeni u silaznoj skali. To je zato to u oveku samo odreeni Vodonici mogu biti prisutni. ovek nema sve materije ili energije koje sainjavaju Kosmos u njemu. Npr. on nema materiju Apsoluta. Trea kolona pokazuje Vodonike koji se nalaze u oveku, ili 125

drugaije reeno, ovek moe da ih ima. Izuavajte ovaj dijagram neko vreme. Primetiete da je Kosmos u silaznom poretku pretvoren u Kosmos energija razliitih kvaliteta i gustina dolazi iz razliitih taaka Zraka Stvaranja. Prvih etiri Vodonika 6, 12, 24 i 48 su Psiholoki. To znai da su to psiholoke energije. To su energije sa kojima centri u oveku rade. Peti Vodonik 96 je nazvan ivotinjski magnetizam. esti 192 se zove "vazduh". Onda dolazi 384 voda, 768 hrana onda 1536 koji ukljuuje supstance kao to su drvo, vlakna, trava, onda 3072 zvani minerali. Svi ovi Vodonici deavaju se u oveku. I zbog toga to se svi ovi Vodonici sadre u oveku kosmos (u izvesnoj meri) je sadran u njemu. Primetite da u izvesnoj taki ovi vodonici postaju vidljivi. Psihiki Vodonici su nevidljivi. Primenimo sada ove Vodonike na oveka, vienog kao Fabrika u 3 nivoa. Tri Hrane ulaze u oveka koje su u smislu vodonika 48, 192 i 768.

oveka hrani Univerzum sa tri take u njemu. Ovi Vodonici se vare. Pratimo sada Varenje 768. Varenje znai Transformacija. Telo transformie nie Vodonike u vie Vodonike po zakonu oktava. Ukratko, 768 se transformie u 384, itd. Dostie se vodonik 12.

126

Poto govorimo ukratko, ostaviemo po strani oktavu vazduha, i govoriemo o transformaciji Utisaka 48. Ovo se ne dogaa samo po sebi, izuzev u malim koliinama. Ipak ovo je najvanija oktava u varenju u Telu.

Ova energija se zaustavlja osim ako neto nije podignuto do nje da je vari. Ako je oktava zapoeta, ona stvara dodatni Vodonik u Telu.

127

Meutim, mora da se d Prvi Svesni ok da bi se proces zapoeo. Stoga:

Kada ovek radi na sebi on zapoinje oktavu i nova energija se stvara u njemu. To je kada Rad poinje u oveku u odnosu na stvaranje nove snage u njemu. elim samo da razumete optu ideju. Detalji mogu biti ostavljeni za kasnije.

128

129