Birdlip, 30.

juni 1941

Ideja transformacije u Radu

Deo I. Kao to neki od vas znaju g. Uspenski je sugerisao da se ovaj rad nazove Psiho-transformizam. Ideja rada je psiholoka transformacija transformacija nas samih. Transformacija znai promenu neke stvari u neku drugu. Hemija izuava mogue transformacije materije. Postoje poznate transformacije materije. Na primer, eer se moe transformisati u alkohol, a alkohol u sire delovanjem fermenata: to je transformacija jedne molekularne supstance u drugu molekularnu supstancu. U novoj hemiji atoma i elemenata, radijum se polako transformie u olovo. Kao to znate, alhemiari iz prolosti su oduvek sanjali o mogunosti pretvaranja metala u zlato. Ali ova ideja nije uvek imala bukvalno znaenje, zato to se jezik alhemije, nekad korien u uenjima tajnih kola, odnosio na mogunost transformacije oveka u novu vrstu oveka. ovek onakav kakav je mehaniki ovek slui prirodi i utemeljen je na nasilju - predstavljen je kao osnovni metal i transformacija osnovnog metala u zlato odnosi se na tu potencijalnu transformaciju u njemu. U Jevaneljima ideja o mehanikom oveku kao semenu koje je sposobno za rast, ima isto znaenje kao i ideja ponovnog raanja, o oveku koji se ponovo raa. Kao to znate, u ovom sistemu uenja, ovek se smatra kao fabrika na tri nivoa, koja koristi tri hrane - obinu hranu na niem nivou, vazduh na drugom nivou, i utiske na treem. Hrana koju jedemo prolazi kroz sukcesivne transformacije. Proces ivota je transformacija. Svako ivo bie ivi tako to jednu stvar transformie u drugu. Biljka transformie vazduh, vodu i soli iz zemlje u nove supstance - u ono to zovemo krompir, pasulj, graak, voe itd. delovanjem suneve svetlosti i fermenata. Osetljivi ivi film, koji prekriva zemlju, koji provodi silu iz svemira - tj. organski ivot - je ogromni organ transformacije. Kad jedemo hranu, ona se sukcesivno transformie, fazu po fazu, u nove supstance neophodne za nau egzistenciju. To radi um koji se zove instiktivni centar, koji kontrolie unutranji rad organizma i naravno zna o tome mnogo vie nego mi. Moemo da razumemo da kad se hrana uzima, zapoinje probava. Probava je transformacija. Hrana se u stomaku menja u neto drugo. To je samo prva faza transformacije i u Radu je oznaena kao prelazak od note DO 768 do RE 384. Bie

dovoljno da iskoristimo ovu prvu fazu, kao primer, ne idui dalje. Ovaj prvi stepen svako moe da razume bez nekih tekoa. Svako moe da vidi da je hrana koja je uzeta u najniem delu ove trospratne fabrike - naime, da jela koja jedemo - prolaze kroz transformaciju. Pretpostavimo da hrana proe kroz stomak i da se nita ne dogodi: ta onda? Telo, koje je kao veliki grad, nee doi u kontakt sa njom. Na primer, kako nesvareni komad mesa ili krompira moe da ue u krvotok i snabde mozak neophodnim finim supstancama. Manje ili vie, ova situacija je upravo ono to se deava sa treom hranom, tj. hranom utisaka. Utisci ulaze i ostaju nesvareni - tj. ne dolazi do transformacije. Utisci stiu do nas kao DO 48 i takvi ostaju tj. zaustavljaju se. Osim veoma male koliine transformacije, nita se ne dogaa. Nema adekvatne transfromacije utisaka. Nije neophodno za svrhu prirode da ovek transformie utiske. Ali ovek moe transformisati utiske, ukoliko ima dovoljno znanja i razumevanja zato je to neophodno. Mnogi ljudi misle da e im spoljanji ivot dati ono za im eznu i to trae. ivot ulazi kao utisak, kao DO 48. Prvo shvatanje znaenja Rada je shvatiti da ivot, koji ulazi kao utisak, mora biti transformisan. Ne postoji takva stvar kao to je "spoljanji ivot". Ono to sve vreme primate su utisci. Vidite osobu koja vam se ne dopada - tj. imate utisak te prirode. Vidite osobu koja vam se dopada - ponovo primate utisak. ivot su utisci, a ne vrsta, materijalna stvar, kao to pretpostavljate i verujete da je stvarnost. Vaa stvarnost su vai utisci. Znam da je veoma teko shvati ovu ideju. Ona predstavlja teku raskrsnicu. Vi ste, na pirmer, sigurni da ivot postoji kao takav a ne kao vai utisci. Vi mislite da je osoba koju vidite kako sedi u stolici, koja nosi plavo odelo, smeje se i govori, stvarna. Ne, to su vai utisci o njemu, koji su stvarni za vas. Da nemate vid, ne biste je videli. Da nemate ui ne biste je uli. ivot dolazi kao utisak i zato to je tu mogue je Raditi na sebi - ali samo ako shvatite da ono na emu radite nije spoljanji ivot, nego utisci koje primate. Dok ovo ne shvatite, neete razumeti znaenje onoga to Rad naziva Prvi Svesni ok. Taj ok se odnosi na one utiske, koji su sve to znamo o spoljanjem svetu, koje unosimo kao stvarne stvari, stvarne ljude. Niko ne moe transformisati spoljanji ivot. Ali svako moe transformisati svoje utiske, naime treu i najviu hranu koju unosi u trospratnu fabriku. Zato ovaj sistem uenja kae da je neophodno kreirati organ za transformaciju na mestu ulaska utisaka. Ovo je znaenje Rada, sagledanog u svetlu psiholoke trasnformacije i to je taka, na kojoj zapoinje Rad. To je nazvano Prvi Svesni ok, jer je to neto to se ne radi mehaniki. To se ne dogaa mehaniki - za to je potreban

svesni napor. ovek koji poinje da razumeva ta ovo znai, istovremeno prestaje da bude mehaniki ovek, koji slui prirodi, ovek koji spava, i iskorien od prirode za svoje svrhe, koje nisu u interesu oveka. Ako sad razmiljate o znaenju svega to vam je reeno da radite u smislu napora, poevi od Samo-posmatranja, videete, van svake sumnje, da se praktina strana Rada odnosi na transformaciju utisaka i na rezultate utisaka. Rad na nagativnim emocijama, na tmurnim raspoloenjima, rad na identifikovanju, rad pridavanju znaaja, rad na unutranjem laganju, rad na imaginaciji, rad na tekim "ja", rad na samo-opravdavanju, rad na stanjima sna, itd. je povezan sa transformacijom utisaka i njihovim rezultatom. Sloiete se da je Rad na sebi u izvesnom smislu uporediv sa varenjem, tj. u smislu da je varenje transformacija. Mora postojati neki organ transformacije na mestu ulaska utisaka. To je Prvi Svesni ok i njegov opti opis je Pamenje Sebe. Ako putem razumevanja Rada moete da posmatrate ivot kao Rad, onda ste u stanju Pamenje Sebe. Ovo stanje svesti vodi transformaciji utisaka - a tako i ivota u odnosu na vas same. Tj. ivot vie ne deluje na vas na stari nain. Poinjete da mislite i razumete na drugi nain, a to je poetak vae sopstvene transformacije. Jer dok god razmiljamo na isti nain,,uzimamo ivot na isti nain i nita se u nama ne menja. Transformisati utiske ivota znai transformisati sebe, i samo potpuno novi nain razmiljanja to moe da proizvede. Ceo ovaj Rad slui da nam omogui jedan novi nain razmiljanja. Dopustite mi da vam dam jedan primer. U Radu vam je reeno da ako ste negativni, to je uvek vaa greka. itava situacija, onako kako je snimljena ulima, mora biti transformisana. Ali da bi se to razumelo, porebno je da se pone razmiljati na potpuno novi nain. Svi moete razumeti da nas ivot neprestano tera na reakcije. Sve te reakcije formiraju na ivot - na lini ivot Promeniti lini ivot ne znai promeniti spoljanje okolnosti: to znai promeniti rekcije . Ali dok god ne vidimo da spoljanji ivot dolazi u obliku utisaka, koji nas uslovljavaju da reagujemo na stereotipne naine, ne moemo da vidimo gde se nalazi taka mogue promene, gde lei mogunost za rad. Ako su reakcije, koje formiraju va liini ivot, uglavnom negativne, onda je va ivot negativan. Va ivot je uglavnom masa negativnih reakcija na utiske koji ulaze svaki dan. ovekov zadatak je onda transformacija utisaka tako da oni vie ne dovode do negativnih reakcija, ukoliko ovek eli da Radi na sebi. Ali za to je neophodno uvesti Samo-posmatranje u momenat prijema utiska. Onda ovek moe dozvoliti ili ne dozvoliti, da utisci uu na negativan mehaniki nain. Ako ne dozvoli, onda je to

poetak svesnijeg ivota. Ali ako ovek propusti da transfirmie utiske u momentu njihovog ulaska, uvek moe raditi na rezultatima tih utisaka i spreiti ih da dobiju pun mehaniki efekat. Sve ovo zahteva jasan oseaj, jasno vrednovanje Rada, jer to znai da Rad mora biti doveden ispred, u taku u kojoj utisci ulaze i bivaju distribuirani mehaniki do njihovog uobiajenog mesta u linosti, gdje proizvode reakcije. Kasnije emo mnogo vie govoriti o transformaciji, ali treba dodati da nije mogue postii vii nivo bez transformacije i sama ideje transformacije bazirana je na injenici da postoje razliiti novoi i odnose se na prelaz sa jednog na drugi nivo bia. Niko ne moe dostii vii nivo bia bez transformacije.

Birdlip, 14. avgust 1941

Ideja transformacije u Radu (2)

Deo II Linost, koju svi stiemo, prima impresije ivota. Ali ih ona ne transformie jer je mrtva. Ako impresije padnu na Esenciju bie transformisane, zato to bi pale na centre. Linost, to je samo izraz koji upotrebljavamo da oznaimo sve to smo stekli (a moramo da steknemo linost) prevodi impresije iz svakog dela ivota na ogranien i praktino stereotipan nain shodno svojim kvalitetima i asocijacijama. Linost se u tom smislu nekad uporeuje u Radu, sa sekretaricom koja sedi u predvorju, obraujui sve prema svojim idejama. Ona ima odreeni broj renika, enciklopedija i referentnih knjiga, itd. svuda oko sebe i poziva tri centra - tj. mentalni, emocionalni i fiziki centar - shodno svojim ogranienim idejama. Rezultat toga je da se skoro uvek pozivaju pogreni centari. To znai da se ulazni utisaci alju na pogreno mesto i proizvode pogrene rezultate. ovekov ivot zavisi od sekretarice, koja mehaniki proverava stvari u njenom podsetniku, bez ikakvog razumevanja ta one u stvari znae i prenosi ih na odgovarajui nain, ne obazirui se na to ta se ustvari dogaa, ve samo oseajui da obavlja svoju dunost. To je naa unutranja situacija. Ono to je vano da se razume u ovoj alegoriji je da ta linost, koju svi imamo i moramo da izgradimo, poinje da gospodari naim ivotom. I nema svrhe zamiljati da se to deava samo nekima. To se deava svakome. Ko god da smo kroz Samoposmatranje zatiemo sebe da smo pod vlau malog broja tipinih naina reagovanja u odnosu na brojne utiske ili impresije ivota. Ove mehanike reakcije vladaju nama. Svakim ovekom upravlja njegov sopstveni skup reakcija na utiske - tj. na ivot - bez obzira da li je revolucionar ili konzervativac, dobar ili lo u uobiajenom smislu. I ove reakcije su njegov ivot. oveanstvo je, u tom smislu, mehaniko. ovek je formirao u sebi izvestan broj reakcija koje uzima kao samog sebe i njegovo ivotno iskustvo je rezultat tih reakcija. Ako fiziki moete dovoljno da se opustite i da se mentalno odvojite od ideja o sebi (to je mentalna relaksacija), biete u stanju da vidite na ta mislim. Videete da postoji mnogo stvari koje su ispod vas - naime, izvan vas - koje stalno smatrate sobom (posmatrate kao sebe). U takvom pasivnom stanju moete ih

nejasno videti. Na prvi pogled one izgledaju iznad vas. U trenutku kada zategnete miie i ponete govoriti, vi postajete oni. Oni postaju vi ili vi postajete oni i krug se nastavlja u nedogled. Ali, u poetku, ne smete ovu vebu da esto praktikujete. U stvari, one su nalik malim grabljivim mainama koje nameu svoju kontrolu nad vama i zahtevaju da, ponovo i ponovo, uete u njih. Pokree ih ona "sekretarica" - tj. uobiajeni, naviknuti nain, na koji sekretarica odgovara na utiske. I reakcije, koje slede, mi posmatramo kao ivot. Nae uobiajene reakcije na utiske mi uzimamo kao sam ivot. Nau reakciju na osobu uzimamo kao tu osobu samu. Ceo ivot - tj. spoljanji ivot, ono to obino podrazumevamo da je "ivot" - naime, ono to vidimo i ujemo - je za svaku osobu njegova reakcija na utiske koji dolaze iz ivota. I kao to sam na poslednjem predavanju rekao, velika je greka misliti da je ono to zovemo ivot fiksirana stvar, ista za svakog. Niko nema iste utiske o ivotu. ivot je na utisak o njemu i oni moze biti transformisan. Ali kao to smo rekli, ovu ideju je teko shvatiti, jer je hipnotisanost ulima veoma mona. Ne moemo, a da ne mislimo, da nam stvarnost dolazi samo putem ula. Tako na unutranji ivot - na stvarni ivot od misli i oseanja - ostaje nejasan za nae mentalne koncepte. A u isto vreme mi jako dobro znamo da se tu odvija na ivot: u naim mislima i oseanjima. Da bi se ustanovila polazina taka u Radu, da bi se on uinio realnijim od ivota, moramo posmatrati sebe i uniti na unutranji ivot od misli i oseanja, monijim od bilo kakve "injenice" date naim ulima. To je poetak transformacije. ovek ne moe nita da transformise u sebi ako je zalepljen za ula. Kao to sam rekao u poslednjem predavanju, Rad nas ui da ako ste negativni, to je vaa greka. ulna taka gledita kae nam da je greka kod te osobe, koju ujete svojim uima ili vidite svojim oima. Ta osoba, kaete, je kriva jer govori ili postupa na odreeni nain. Ali ustvari, ako ste postali negativni, ono na emu vi treba da radite, to vi treba da posmatrate je negativna emocija koja prodire u va unutranji ivot tj. u unutranji nevidljivi "prostor" gde vi u stvari ivite. Vae stvarno bie je u vaem unutranjem, nevidljivom svetu. Da li elite da diskujute o ovoj toki? Dakle, da li su misli i oseanja i emocije i nade i oajanja koja imate, manje stvarni od stola i stolice u vaoj dnevnoj sobi? Da li vi ivite u toj dnevnoj sobi? Moda ste veoma poistoveeni sa vaim odreenim stolom i stolicama , ali ak i tada, zar nije va oseaj o tim stolovima i stolicama ono to je stvarnost za vas. Predpostavimo da ste bolesni i da oseate da vam se blii smrt, da li biste i tada brinuli o tim stvarima? Naravno da ne. A zato? Zato to nemate vie nikakvih oseaja

za njih. Vaa oseanja i va nain identifikovanja su ono to ini da su vam odreene stvari vane. To nisu same stvari, koje vidite svojim fizikim oima. Predpostavimo da osoba primeuje da je identifikovana, na primer, sa svojim nametajem: da li mislite da mora da se otarasi tog nametaja da bi se promenila? Naravno da ne. To bi bilo besmisleno. Ono to moe da promeni je da ne bude toliko identifikovana. Ako radi na tome, ako pone da transformie svoje reakcije, ona e i dalje uivati u nametaju, ali ako izgori u poaru ona nee izvriti samoubistvo zbog toga. Vidite li razliku? Ne moe transformisati ivot ali moe da ponete da transformiete nain na koji uzimate zivot. Prvi Svesni ok znai Rad na sebi u optem smislu. Sutina ovog Rada je da sebi pokuamo da damo taj Prvi Svesni ok. Sve emu nas ovaj sistem poduava sa praktine strane, pripada Prvom Svesnom oku - ne-identifikovanje, nepridavanju znaaja, itd. To moe da vodi do stvarnog momenta Pamenja Sebe - kao nagrada. Tada ovek ima uvid u ono to mora da uradi i uvia istinu o Radu. Ali Rad na sebi mora biti obavljan u duhu ideje Rada - tj. u smislu i oseanju i vrednovanju Rada. To mora biti deo svakog napora u Radu, jer niko ne moe raditi sam za sebe, u suprotnom rezultati idu samo u lanu linost i nisu od vrednosti. ovek mora da radi iz ljubavi prema Radu. To dovodi Vodonik 12 na mesto ulaska utisaka. Ulazni utisci su Vodonik 48. Oni ne mogu prei u Vodonik 24 bez Vodonika 12 kao aktivne sile. Ukoliko je ovaj Vodonik prisutan u mestu prijema utisaka - tj. na mestu gde smo svesni - Vodonik 48, koji ulazi kao pasivna sila, prelazi na Vodonik 24, i trijadu zavrava Ugljenik 12. Vodonik 12 ne postoji prirodno na ovom mestu u ljudskoj maini. On mora biti doveden u tu taku. Ako ovek posmatra ivot na ubiajen nain, na obian nain - tj. uvek prima utiske na isti mehaniki nain, govori iz njih na isti mehaniki nain i djeluje iz njih na isti mehaniki nain - onda nita ne moe da se menja u oveku. Takvi ljudi ne mogu da evoluiraju. Oni ne vide u emu je smisao Rada na sebi. Oni misle da je Rad neto van njih. ovek mora da dovede veoma moan Vodonik na mesto gde ulaze utisci. To je Vodonik 12.

Birdlip, 14. jul, 1941

Ideja transformacije u Radu (3)

Deo III Da bismo mogli da nastavimo razgovore o Transformaciji dozvolite da vam postavim ovakvo pitanje: "ta spreava transformaciju utisaka u nama? Zato se to ne dogaa uvek?" Prouimo ponovo ovo pitanje. Utisci treba da produe svoju oktavu dok ne dostignu Mi 12. Setiete se da oni ulaze kao 48, ali se ne razvijaju dalje. (Figura 1). Zapamtite takoe, da Prvi Svesni ok treba da omogui utiscima da nastave svoju evoluciju, naime, prelazak u Vodonik 24 i zatim do Vodonika 12. Tj. pomou Prvog Svesnog oka DO 48 postaje RE 24 a zatim MI 12 (Figura 2).

Treba imati u vidu i pravilno shvatiti dve stvari: (1) Prvi Svesni ok se ne dogaa oveku koji spava. To je svesni napor, koji zahteva posebno znanje i Samo-posmatranje i koji se dogaa u vezi s ulaznim utiscima ivota i mehanikim reakcijama oveka na njih. Grubo reeno, on se sastoji od vienja objekta i istovremenog vienja svojih reakcija bez identifikovanja sa njima. Ovaj proces je nekad oznaen dijagramom:

(2) Prvi Svesni ok ljudskoj maini poveava energiju maine u obliku Vodonika 24 i Vodonika 12. Rezultat je ustvari da se svakoj eliji u organizmu da drugaija hrana - tj. vii Vodonik. U vezi sa ovom drugom takom, dozvolite da vas podsetim, da ni psihike ni fizike funkcije ne mogu biti shvaene, dok god nije shvaeno da one mogu raditi u razliitim stanjima svesti. Ako je primjenjen Prvi Svesni ok, dodirnuto je Tree stanje svesti, sa rezultatom da ljudska maina, zahvaljujui novoj energiji, radi na drugaiji nain, kako u pogledu na fizikih, tako i psihikih funkcija. Tree Stanje Svesti je stanje Pamenja Sebe, koje ovek treba da poseduje, ali koje je malo po malo izgubio zbog loih uslova ivota. Danas se moe rei da se ono dogaa samo u formi veoma retkih bljeskova. Prvi Svesni ok stvara Tree Stanje Svesti - tj prvi cilj Rada je da vrati to izgubljeno Stanje, naime, da uini da ovek Pamti Sebe dok eventualno ne doivi barem te retke bljeskove rastueg stepena svesnosti (nad kojima nema kontrolu), ali moe u sebi da stvori rastui stepen Pamenja Sebe putem svesnih napora. Ovi napori, koji pripadaju Prvom Svesnom oku, postepeno dovode do toga da maina radi ispravnije. Mnoge pogrene funkcije, i u psihikoj i u fizikoj sferi, steene pogrenim radom maine u dva najnia stanja svesti - tj. u tami - poinju tada nestajati same od sebe. Vratimo se sada pitanju ta spreava Do 48 od prelaenja u Re 24 i onda u Mi 12. Zato se ovo uvek ne deava? Deava se u detinjstvu; Mi 12 se u izvesnoj meri proizvodi u telu u ranoj mladosti. Moemo se setiti njegovog delovanja. Ali kako linost raste, i sve vie omotava Esenciju sa debelim slojem, to se ree dogaa. Tj. utiske sve vie i cee presree Linost, koja je na dijagramu predstavljena kao dupla linija oznaena sa "X". Utisci, koje dolaze kroz ula, padaju na debelu mreu koja hvata sve (izuzev jako malog dela koji prolazi dalje i proizvodi sasvim male koliine Mi 12). Ta mrea je Linost sa svojim jakim Odbojnicima, fiksiranim Stavovima, sa svojim mehanikim Asocijacijama, sa svojim Ulogama, koji se automatski stavljaju u pogon, sa svojim idejama da zna i da moe da ini, sa svim svojim protivrenim "ja", sa svim razliitim oblicima negativnih emocija koje je stekla imitiranjem, sa svim navikama identifikovanja, pridavanja znaaja, samo-opravdavanja, umiljanjem i laganjem, centriranim u Lanoj Linosti. Sve ovo spreava utiske da

prou kroz svoju normalnu transformaciju. Drugim reima, na mestu gde ulaze utisci formiralo se neto mrano i neprozirno i zatvara daljnji put. Sa stanovita Trijada, utisci koje ulaze kao Vodonik 48 ne mogu da preu u Vodonik 24 dok god Vodonik 12 nije prisutan. Na mesto gde ulaze utisci mora biti doveden Vodonik 12. Linost je konstruisana uglavnom od vodonika 48 - formativni Vodonik - tako da utisci 48 padaju na Linost 48, i poto nedostaju nuni elementi trijade, nikakva transformacija nije mogua. U sluaju obine hrane, tj. Vodonika 768, bivajui konzumirana susree se sa sokovima za varenje, i njihovim aktivnim fermentima, koji pripadaju redu Vodonika 192, i rezultat je transformacija 768 u 384. Ali u sluaju utisaka, jednom kad je formirana Linost, na njih ne nailazi nikakav odgovarajui "fermant"(u ovom sluaju Vodonik 12). Na to mesto mora biti doveden Rad kako bi delovao kao "ferment", jer Rad treba da dovede oveka do toga da razmilja na nov nain i da ga probudi. ta to znai? Kako ovek moe dovesti Rad na mesto ulaska utisaka? Ukratko, sjeajui se Rada emocionalno. to vie ovek kroz ispravno Samo-posmatranje osea sopstvenu bespomonost, to vie shvata sopstveno neznanje, i to vie uvia svoju mehaninost i da je maina, to god vie uvia svoju unutranju nitavost, Rad e u njemu postajati sve vie emocionalan. Rad u nama moe da postoji kao Vodonik 48. Onda je on samo u Linost, kao neto formativno u seanju. On u nama moe postojati u obliku Vodonika 24. Onda je emocionalan. On takoe moe da postane jako dragocen, tako znaajan za nas, da poinje da ima intezitet znaaja i vanosti koji pripada Vodoniku 12. U tom sluaju, Lana Linost poinje da se rui i ovek postaje "kao malo dete". To je jedno od znaenja izraza: "Osim ako ne postanete kao mala deca". Ako ovekova ljubav vie nije orijentisana samo prema njemu samom, ka njegovim uobiajenim idejeama o sebi, njegovoj neobinoj sujeti i uvaavanju samog sebe - tj. u Lanu Linost - onda se pravac njegove volje menja - tj. rezultat njegovih elja se menja. Kad vrednovanje istine u ezoterinom uenju postane jae nego vrednovanje sebe onda ono poinje da deluje na oveka. Onda on sve poinje da prima na drugaiji nain. Celokupan nain na koji prima spoljni svet poinje da se menja. (Zato ne moete da shvatite da je ivot utisak). ovek vie ne reaguje na utiske iz svoje mehanike linosti, stalno ponavljajui iste rei, oseajui ista oseanja, itd. On poinje da deluje iz Rada - tj. na sasvim nov nain. Rad dolazi na mesto gde ivot ulazi u njega kao utisak i stoji uz njega. ovek poinje da posmatra ivot kroz Rad i umesto da gubi

vreme na stotine formi beskorisnog unutranjeg pridavanja znaaja ili negativnih reakcija ili identifikacija, on trai kroz snagu Rada pomo da izmeni svoje mehanike reakcije, kojih je postao svestan Samoposmateanjem i da trasformie svoje uobiajene naine razmiljanja. Poinje da ivi svesnije na mestu gde ivot ulazi kao utisak.

Birdlip, 12 septembar 1941

Ideja transformacije u radu (4)

Deo IV. Glava I. - Uzmimo ideju o Radu na Sebi. Kao to vam je poznato do sada, tu stvar koju nazivamo sobom - tj. mene, tebe shvatamo kao jednu stvar. Mi mislimo da mi jesmo ono sto nazivamo ja da smo to mi sami. Rad na Sebi je stoga potpuno nemogu. Kako moete da radite na sebi, ako vi i onaj "sebe" na kome radite, jeste jedno te isto? Ako ste vi i sebe jedna te ista stvar, Rad na Sebi je nemogu. Razmislite za momenat - ako ste vi identini sa sobom - tj. jedno te isto - kako vi moete da posmatrate sebe? Zar to nije nemogue? Stvar ne moe samu sebe da posmatra. Kako bi to bilo mogue? Ako uzmete sebe kao vas same i vas same kao sebe, i mislite da je ja i sebe isto, onda kako mislite da ponete da posmatrate sebe? Vi ete pokuati da posmatrate sebe - i kako moete posmatrati sebe? Stvar ne moe da posmatra samu sebe. Stvar identina sama sa sobom ne moe da vidi samu sebe, zato to su identine, a stvari koje su identine ne mogu imati polaznu taku odvojenu od sebe, iz koje bi posmatrale samu sebe Sve ovo govorim kako bi naglasio koliko je ljudima teko poeti Raditi na sebi. Razlog tome je to sebe uzimaju kao Sebe. Ako ovek uzme sebe kao Sebe, on ne moe da posmatra sebe. Sve je on. On svemu kae "ja". Ako ovek kae "ja" svemu u sebi, onda je sve u njemu "ja", i kako onda moe da posmatra sebe. Kako "ja" moe da posmatra "ja", ako je to jedna te ista stvar? U jednom momentu je razdraljiv i grub, a u sledeem ljubazan i utiv. Ali on svemu tome kae "ja". I tako ne moe videti sve to. Sve to je za njega jedno. On ne moe da vidi, odvojeno od sebe, da su on i "on sam" jedno te isto u njegovom umu - tj. u njegovom nainu posmatranja. Ovaj masivni kamen spoticanja lei na svaijem putu i njegovo dugo, dugo prevazilaenje je cilj Rada na sebi. I koliko vremena proe pre nego to ovek pone uviati ta to sve znai, i ta Rad celo vreme govori. Posmatrao sam ljude u Radu, esto tokom mnogih godina, koji jo nisu uhvatili ni jedan bljesak onog to Samoposmatranje znai - tj. ljudi koji i dalje posmatraju sve to im se deava kao "ja" i koji kau "ja" svakom raspoloenju, svakoj misli, svakom impulsu, svakom oseanju, svakoj senzaciji, svakoj kritici, svakoj ljutnji, svakom negativnom stanju, svakoj primedbi, svakom nedopadanju, svakoj mrnji, svakoj utuenosti, svakoj depresiji, svakom uzbuenju,

svakoj sumnji, svakom strahu. Svakom nizu unutranjeg govora kau "ja", svakom negativnom monologu kau "ja", svakoj sumnji kau "ja", svakom obliku mate kau "ja", svakom potezu koji uine kau "ja". Svemu to se deava u njima kau "ja". U takvom sluaju Rad moe biti samo neto to se uje spolja, neto to uju da im je reeno, rei koje hoe ili nee zapamtiti, u zavisnosti od sluaja. Ali nemaju ideju o tome ta Rad na sebi znai, zato to nemaju ideju da postoji takva stvar kao to je "sebe". Gledaju ka spolja sa svoja dva oka, sluaju sa svoja dva uha, i vide i uju ono to je izvan njih. Gde je, u tom sluaju, ona stvar koju nazivaju "sobom"? Zar nije sve izvan njih, izuzev neega to nazivaju "ja"? Zar ivot nije mnogo stvari spolja, plus ono to uzimaju kao "ja" tj. sebe? A sko se ovaj Rad ne bavi sa spoljanjim stvarima, koje mogu uti, videti i dodirnuti, ime se on zapravo bavi? Jer sigurno ne postoji nita osim spoljanjeg sveta i onoga to nazivamo "ja". Istovremeno oni mogu emotivno oseati Rad. Oni mogu oseati da se on bavi neim neobinim, istinskim i realnim. Ali ne mogu tano videti to je to. Nastavljaju da govore isto kao to uvek govore i svemu u sebi kau "ja". Nastavljaju da oseaju i misle kako su uvek oseali i mislili i svemu kau "ja". Svim svojim manifestacijama, svim svim svojim mehaninostima, svom celokupnom unutranjem ivotu kau "ja". I poto je sve "ja", na emu se moe raditi? Ovo je sasvim tano. Jer ako je sve u odnosu na osobu, u spoljanjoj manifestaciji i unutranjem ivotu, povezano sa "ja", i ako postoji samo "ja", ako je sve povezano sa tim "ja", onda nema na emu da se radi. Jer, ko moe da radi na "ja" ako je sve "ja"? ta moe posmatrati "ja" ako je sve "ja"? Naravno, odgovor je da niko ne moe. Stvar ne moe da posmatra sebe. Neto u njoj mora biti drugaije da bi mogla da se posmatra. I u naem sluaju, kao i u svaijem sluaju, ako nema nita u nama to je razliito od nas, kako moemo da posmatramo sebe i da radimo na sebi? Da bi radili na sebi, neophodno je da ponemo da posmatramo sebe. Ali ako su "ja" i "sebe" jedno te isto, kako bi to uopte bilo mogue? Nemam na emu da radim, zato to sve JA radim, sve JA kaem, sve JA osjeam, sve JA mislim, sve je to "ja", tako da ako govorite meni "o meni" uzeu to kao da govorite meni samom - tj. onom to ja uzumam kao "ja" - i to god da kaete "o meni", ja u to uzeti kao samog sebe, tj. kao "ja" - jer u nainu na koji razmiljam, "ja" i "o meni" su identini. U mom nainu razmiljanja to je jedna te ista stvar.

Birdlip, 21. septembar 1941

Ideja transformacije u radu (5)

Deo IV. Glava II. - Proli put proitali smo spis o neophodnosti da ne uzimamo sve u sebi kao "ja". uli ste i ranije da "dok god ovek sebe ne podeli na dva ne moe da se pomeri s mesta gde se nalazi". Ova izreka, esto koriena u Radu, odnosi se na poetak procesa koji se zove unutranje odvajanje. ovek mora prvo da se podeli u dva dela. Ali sledee faze unutranjeg odvajanja su kompleksnije od ove. Dau vam jedan primer. Nedavno mi je neko rekao da je po po prvi put poeo da uvia ta Samo-posmatranje i odvajanje znai. Rekao mi je: "Uvek sam o negativnim emocijama mislio kao o loem delu mene. Shvatam moju greku." Samo-posmatranje e nam pokazati naa negativna stanja. Ali po pravilu potrebno je jo neto pored njihovog jednostavnog posmatranja, a to je unutranje odvajanje. I niko ne moe da se odvoji od onoga to u sebi posmatra, ako smatra ono to posmatra kao samog sebe, jer e se oseaj "ja" onda neizbeno preneti na sve ono to posmatra u sebi i taj osjeaj "ja" e poveati snagu i mo onoga to posmatra. On mora da naui da na pravilan nain kae: "To nisam 'ja' nisam 'ja'". Ako negativnu emociju uzme kao lo deo sebe, nee biti u stanju da se odvoji od nje. Da li vidite zato? Nee biti u stanju da se odvoji od njih jer ih uzima kao sebe i samim tim im daje validnost "ja" (daje im znaenje "ja"). I kao to je reeno u poslednjem predavanju, ako svemu u sebi damo oseaj "ja", ako kaemo "ja" svemu o emu mislimo ili to oseamo ili to zamiljamo, nita se ne moe promeniti. Jer "ja" ne moe da izmeni "ja". I ako praktikujemo Samo-posmatranje na ovoj osnovi, sve to posmatramo bie "ja". A radi se o tome da je sve u nama, praktino govorei, "to" - tj. maina koja radi sama od sebe. Umesto da kaemo "ja mislim", mnogo blie istini je ako kaemo "to misli". I umesto da kaemo "ja oseam", mnogo je blie rei "to osea". Ono to nazivamo sobom, i emu kaemo "ja", je u stvari ogroman svet, vei i raznovrsniji nego spoljanji svet koji opaamo ulima. Mi ne kaemo "ja" onome to vidimo u spoljanjem svetu. Ali kaemo "ja" svemu to se dogaa u naem unutranjem svetu. Potrebno je mnogo godina da bi se ova greka barem malo modifikovala. Ali ponekad nam je za trenutak dato jasno svetlo razumevanja i shvatamo na ta se misli i o emu Rad neprekidno govori. Ukoliko ovek sebi prirpisuje zlo, on je u pogrenoj poziciji kao i kada sebi pripisuje dobro i

zaslugu oko toga. Svaka vrsta misli moe da ue u um; svaka vrsta oseanja moe da ue u srce. Ali ako ih sve pripisete sebi i svemu kaete "ja", vezujete ih sve za sebe i ne moete se iznutra odvojiti od njih. ovek moe da izbegne negativne misli i oseanja ako ih ne uzima kao deo sebe - kao "ja". Ali ako ih ovek posmatra kao "ja", i ujedini se sa njima - tj. poistoveti sebe sa njima - onda ne moe da ih izbegne. Postoje unutranja stanja - stanja u svima nama - koja moramo da izbegnemo ba kao to ovek izbegava da hoda blatom u spoljanjem, vidljivom svetu. ovek ih ne sme da slua, ne sme da ide za njima, ne sme ih dotaknuti niti dozvoliti da ga dotaknu. To je unutranja separacija. Ali ne moete da praktikujete unutranju separaciju, ako sve to se deava u vaem unutranjem nevidljivom svetu - u kojem zapravo ivite - pripisujete sebi. eto sam bio zateen pitanjima ljudi o mislima i oseanjima koja ih truju i brinu. Na primer, ljudi koji se ponose sobom jer su, takozvanog "jasnog uma", se esto zatiu sebe izmueni neprijstojnim mislima i prizorima; to je upravo ono to se dogaa, ako ovek inisistira, da je sve u njemu ili njoj "ja". U vezi sa tim, seam se da kad smo napustili Institut u Francuskoj i otili smo u kotsku, u kuu moga dede. On je sakupio veliku biblioteku, u kojoj je, izmeu ostalog, bilo mnogo teolokih i etikih knjiga. Naravno, one su bile sasvim formativne prirode. Ali nemajui ta drugo da itam proveo sam neke od dugih zimskih noi pokuavajui da razumem o emu se tu radi. To su bili uobiajeni ogoreni argumenti o prirodi Trojstva, o prirodi jeresi, itd., ali primetio sam da je jedna od tema diskusija, koja se esto ponavljala, bila da smo mi odgovorni za svoje misli. Neki od najeih moralista inisistirali su da mi jesmo odgovorni, ali nekoliko od tih, odavno izumrlih teologa, imali su stav da nismo odgovorni za svoje misli. Neki su govorili da nam misli alje avo. Ali ni jedan od tih pisaca koje sam itao, nije zauzeo psiholoki stav u odnosu na ovo pitanje. Bilo kog momenta najneobinije misli i slike mogu da uu u nas. Ako ih nazovemo "ja", ako poverujemo da ih mi mislimo, one imaju mo nad nama. I ako ih pokuamo eliminisati, uvidiemo da je to nemogue . Zato? Ponoviu jednu od mojih sopstvenih ilustracija o ovoj situaciji. Pretpostavimo da stojite na nekoj dasci i da pokuavate da je podignete, i borite se iz sve snage da to uinite. Da li ete uspeti? Ne, zato to vi sami pokuavate da podignete sebe a to je nemogue. Potrebna je znaajna preorijentacija itavih koncepata o sebi, kako bi se moglo shvatiti ta sve ovo znai. Toliko mnogo odbojnika i raznih oblika ponosa i glupih naina miljenja spreava nas da vidimo kakva je naa unutranja situacija. Umiljamo da imamo kontrolu nad

sobom. Umiljamo da smo svesni i da uvek znamo ta mislimo, govorimo i inimo. Umiljamo da smo jedinstveni, i da imamo istinsko postojano "ja", i da imamo volju, i zamiljamo jo mnoge druge stvari. Sve to stoji na naem putu i pre nego to moemo da praktikujemo unutranju separaciju, neophodno je sasvim novo oseanje o sebi i o tome ta ovek zapravo jeste.