MAURICE NICOLL

PSIHOLOKI KOMENTARI NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG

TOM II

Birdlip, 22. januar 1944.

ENEAGRAM
I

Veeras emo poeti da prouavamo dijagram pod nazivom Eneagram (ili devetostruki dijagram
od grke rei , ennea to znai devet i , gramma to znai znak ili lik, prim.prev.).
Ovaj dijagram je karakteristian za ovo uenje. Ne nalazimo ga nigde drugde. Kada ga je prvi
put predstavio, G. je primetio da neke pojedinosti iz ovog sistema mogu da se nau u drugim
drevnim uenjima, ali ne i Eneagram. U vezi sa time je rekao, da iako su se neke stvari iz ovog
sistema u tragovima zadrale u drugim sistemima, u njima nema pravilne organizacije i
rasporeda i ne moe se uoiti zavisnost jedne stvari od druge. Svi delovi ovog sistema su
povezani zajedno u pravilnom poretku tako da obrazuju organsku celinu ivi organizam. ovek
i Univerzum se sagledavaju zajedno. Uenje o oveku je povezano sa uenjem o Univerzumu,
ije je on dete, i ono to postoji u njemu, postoji i u Univerzumu. Znaaj evolucije oveka i
znaaj evolucije Univerzuma i zakoni u oveku i u Univerzumu se posmatraju zajedno kao
neodvojivi.

Govorei o Eneagramu, G. je rekao da on objedinjuje itavo uenje i da, to je vie ovek u
stanju da proita njegovo znaenje, to dublje razume Rad. Jednom prilikom, upitan o emu je tu
re, G. je rekao da on reprezentuje Zakon Tri ili Zakon Trojstva i Zakon Sedam ili Zakon
Oktave. Setimo se da Zakon Tri kae da u svakoj manifestaciji moraju da uestvuju tri sile,
aktivna, pasivna i neutralizujua, i da su to kreativne sile, koje kreiraju razliit poredak u
svetovima na silaznoj skali, poveavajui broj zakona kako se umnoavaju. Setimo se da postoji
i drugi zakon, Zakon Sedam, koji se odnosi na poredak manifestacije.

Ako postoji kreativna sila, mora takoe postojati i red u kreaciji, inae bi sve bilo u haosu.
Interakcija ova dva zakona na takav nain, da jedan ne ometa niti gui drugi, tako da su sve
mogunosti postignute, predstavljena je Eneagramom. Meutim, na naem stupnju moemo da
oekujemo samo prvo itanje iz njega.

Njegova konstrukcija je sledea: krug je podeljen na devet jednakih delova. Broj 1 (broj 10,
prim.prev.) je tada podeljen sa 7, dajui rezultat 1 4 2 8 5 7 kao rekurentni (povratni) period.
Linije su povuene tako da povezuju te brojeve 1 do 4 itd.



Uoiete nekoliko stvari. Prvo, dijagram je simetrian. Drugo, tri broja su izostavljena: 3, 6 i 9,
svi deljivi sa 3. Tree, uoiete da se linije seku. Jedna taka presecanja je tano u sredinjoj
liniji, druge dve su bone i na jednakom rastojanju od nje.

Pokaimo strelicom pravce koje reprezentuju linije. Poetna taka Eneagrama je figura 1, jer je
Eneagram pokretan dijagram i reprezentuje kretanje stvari na dva naina. Ukazau samo na dva.
Poevi od 1, postoji pokret do 4 du linije 1 4. Zatim od 4 do 2, preko oblasti gde bi 3 trebalo
da se nalazi, ali ono nedostaje. Zatim od 2 pokret ide pravo preko do 8, dole do 5 i zatim preko
oblasti gde bi trebalo da bude 6 do 7. Pokret se tada vraa direktno preko figure do 1, ali, inei
tako, preseca liniju 2-8. To je jedan pokret. Drugi pokret je spolja na obodu od 1 do 2 do 4 do 5
do 7 do 8. Postavimo kod broja 1 notu Re, a pored 2 notu Mi i pored 4 notu Fa. To e u ovom
trenutku biti dovoljno da bi se videli pokreti na koje ukazujem. Videete da postoji pokret unutar
Eneagrama od 1 do 4 i zatim do 2 to jest, 1, 4, 2. I to je mogu pokret putem oboda, od 1 do 2 i
do 4 to jest, 1, 2, 4. Postavimo ostatak nota oktave du oboda, zavrivi sa Do na gornjoj taki.

Dijagram bi sada trebalo da izgleda ovako:



Ukaimo na mogui pokret na obodu od take Re ka taki Mi, Fa, Sol itd. po zakrivljenim
strelama, koje oznaavaju kretanje u pravcu kazaljke na satu. Drugi unakrsni pokreti, koji se
odigravaju unutar Eneagrama, su ve nagoveteni preko est strela, po jedna na svakoj od est
linija, koje spajaju figure na obodu u poretku 1 4 2 8 5 7 broj dobijen podelom 1 na 7.

Sada, hajde da razmislimo o ovom neobinom dijagramu, jer dok ne budemo razumeli neto od
njegove misterije, posmatraemo ga kao i bilo ta drugo. Ovaj dijagram mora da padne na vie
delove centara. Kada oseate da je neto izuzetno, neobino i tako dalje, to znai da je to palo na
vie delove centra. Sav Rad treba tamo da padne. Razmotrimo jedno od velikih uenja Rada. Rad
ne ui da ivimo u mrtvom Univerzumu, ve u Univerzumu koji evoluira. Sve raste u svom
sopstvenom vremenu i skali. Mesec, Zemlja, Sunce, svi rastu u kolosalnom periodu vremena, u
poreenju sa naim malim vremenom i skalom. Sve stvoreno pokuava da dosegne svog
kreatora. Pogledajmo naizgled trivijalno, ali, po mom miljenju, legitimno poreenje.
Univerzum, koji poinje od jedinstva, se rastee kao pare lastia. On pokuava da se vrati do
svog izvora, da ukloni tenziju. (Ovde bih mogao da kaem mnogo toga o hemijskoj tablici
elemenata i njihovim razliitim tendencijama da se kombinuju jedan sa drugim da bi dostigli
ravnoteu.). Sada, Zrak Kreacije reprezentuje Apsolut kao 1 i sve nivoe kreacije koji proizilaze
iz njega kao brojevi naime, 3, 6, 12 i tako dalje. U Pitagorinoj ezoterinoj koli se govorilo da
su sve stvari brojevi. Da li ste ikada razmiljali o odnosu izmeu brojeva? Moete ih mnoiti i
deliti. ta deljenje znai? Pretpostavimo da broj 3 eli da se vrati u 1. Zamislite kako udi za
time da pree u 1 to jest, Apsolutno Jedinstvo. Matematiki, to je reprezentovano kao 1
podeljeno sa 3. Sada, ako 3 pree u 1 tako da bude apsorbovano u njega itava kreacija traga za
time da se vrati svom Izvoru i bude apsorbovana ta se onda deava? Podelite 1 sa 3. 3 u 1 ide
3 puta (to jest, u 10) i 1 preostaje. Ponovo ide 3 puta i 1 preostaje. Tako 3 u 1 = 3 se ponavlja u
beskonanost. I itav Zrak, uzet kao 7 nota, pokuavajui da nae reenje i mir, prelazi u
Apsolutno Jedinstvo kao 7 u 1 (tj. 7 u 10 ide 1 i prestaje 3, u 30 ide 4 i preostaje 2, u 20 ide 2 i
preostaje 6, u 60 ide 8 itd. Itd.). Tako, vidite da 3 i 7 ne mogu da se vrate u 1, budui da je 1 u
svim brojevima. Jedan je u 3, ali 3 ne moe da se vrati u 1 i tako dalje. Univerzum je izgraen od
brojeva, kao to je Pitagora mislim ali se mora dodati jedna stvar. itava kreacija, svi kreirani
Univerzumi, na kakvom god nivou ili broju, tragaju za povratkom u svoj izvor, to jest, tragaju da
ue u 1 ili Jedinstvo. Trojstvo ili 3 traga da to ponavlja beskonano, jer stalno
reprodukuje sebe i sea se sebe. Broj 7 je takoe beskrajan, ali u vremenu i tako ne u istom
smislu. On gubi sebe i pronalazi svoje bie u ponavljanju onoga to nije on sam tj. u stalnom
ponavljanju 1 4 2 8 5 7. Budui da je ovaj dijagram o oveku i njegovim mogunostima, on
poinje sa 7 i svojstvima tog broja u vezi sa Jedinstvom. Prouavajui svojstva 7 u vezi sa
Jedinstvom, nalazimo da su oni dati brojevima 1 4 2 8 5 7. To po sebi ne znai nita. Meutim, u
okviru Eneagrama, vidimo kako pokree neobine odnose, neobine, zbog simetrinog
dijagrama. Niega simetrinog nema izmeu brojeva 1 4 2 8 5 7 po sebi. Jedina stvar koju ovek
moe da kae o broju je da se on beskrajno ponavlja u pojmovima decimalnog sisema i ne sadri
u sebi 3 niti je deljiv sa 3. To je neobino. Taj broj takoe ima i druga neobina svojstva.

Meutim, ono to je neophodno shvatiti je da kreirani Univerzum traga evolucijom za time da se
vrati u svoj izvor i da sve stvari ude za tim zadovoljenjem ili ispunjenjem. Sve je ogranieno,
nepotpuno, kao odvojena kreacija i sve traga za dovrenjem atom, ovek, planeta, sunce,
galaksija. U pogledu Apsolutnog Jedinstva, mi nismo samo prepolovljeni ili podeljeni na
etvoro, ve se nalazimo pod 48 sila deljenja. Meutim, ova razmatranja dajem za one koji su
ve meditirali o Zraku.

Sledei put emo govoriti o Svetom Duhu unutar Eneagrama, koji ga oivljava. Za sada smo
poeli da govorimo o seriji Re, Mi itd. to jest o Zakonu 7 i o unutranjim odnosima izmeu
nota.


Birdlip, 29. januar 1944.

ENEAGRAM
II

Take, koje se povezuju povlaenjem unutranjih linija izmeu brojeva, dobijenih deljenjem 1 na
7 naime, brojeva 1 4 2 8 5 7 (1/7 = 0,142857142857 i tako u beskraj, prim.prev.) daju
simetrinu figuru velike lepote. Meutim, tri pozicije nisu ukljuene u tu figuru. Pridruimo i te
tri pozicije. Pojavljuje se trougao, dodat prethodnoj figuri i u simetrinom odnosu sa njom, sa
uglovima gde bi trebalo da se nalaze brojevi 3, 6 i 9. Dodajmo i te brojeve.





Uoite da druga figura, trougao, sada povezana takama 3, 6 i 9, nije dobijena iz donosa 7 prema
1 koji daje prvu figuru i izostavlja 3, 6 i 9. Ovde je neto neobino. Dva odvojena sistema (ili
figure) su dobijena iz neega to se ini nezavisnim jedno od drugog, a opet stoji u simetrinom
odnosu prema dijagramu kao celini. Istraimo taku dijagrama gde je broj 3. On dolazi izmeu
taaka, koje zauzimaju brojevi 2 i 4, koji pripadaju figuri sedmice (zvau simetrinu figuru, koja
lei na takama 1 4 2 8 5 7 figurom sedmice, a trougao, dobijen povezivanjem taaka, koji ne
dodiruje figura sedmice, zvau figurom trojke). Ove dve take 2 i 4 su takoe obeleene notama
oktave Mi i Fa. Zakon Broja Sedam se ponekad naziva i Zakon oka. Kada bi se stvari kretale na
pravilan nain i razvijale se harmonino, mi bismo iveli u drugaijem svetu. Jedan od izvora zla
ili pojave da stvari kreu pogrenim tokom, jeste Zakon oka ili bolje, njegovo neispunjenje.
Trebalo bi svi da razmislimo o uenju ovog sistema o okovima. To je potpuno nepoznato kako
nauci tako i starim ezoterikim sistemima, koliko se moe saznati iz pisanih tragova. (Obratite
ovde panju da razmisliti ne znai sanjati i da ne bi trebalo pomeati sanjanje i razmiljanje.). U
svakoj seriji razvitka, u svakoj progresiji, neophodan je ok na odreenoj taki. Ta taka je
predstavljena mestom intervala polu-tona na glavnoj skali izmeu Do i Si i izmeu Fa i Mi. Mi
se trenutno bavimo samo mestom gde nedostaje nota, na koje ukazuju Fa-Mi ili Mi-Fa.
Ukoliko nije dat ok, pravac razvitka ili progresa ili ta god da je u ptianju, potpuno e se
promeniti. Poinjete da radite na neemu i zavravate radei suprotno. Ne postoji pravi prelaz iz
stanja Mi do Fa bez oka. U suprotnom ono to sledi iz Mi nee biti Fa. Nacrtajmo uspravnu
oktavu izostavljajui Do na oba kraja.




Uporedimo to sa Eneagramom. Videete da mesto oka u uspravnoj oktavi, oznaeno kvadratom,
korespondira sa uglom figure trojke, koji dolazi izmeu brojeva 2 i 4 ili nota Mi i Fa
oznaeno na obodu Eneagrama. Ugao tako reprezentuje na neki nain ok, koji ulazi u sistem na
toj taki.

Budui da ovde imamo nacrtanu uspravnu oktavu, zamolio bih vas da obratite panju na to ta se
dogaa kada se figura sedmice primeni na nju.



Pri pogledu na ovaj neobian dijagram moda ete stei utisak neke ive stvari, aktivnosti
kruenja koja se odvija u njemu. Meutim, uoiete da, kada je ispravimo, simetrija figure je u
velikoj meri izgubljena. U Eneagramu oktava je postavljena u krug. Krug je osnova dijagrama.

Morate shvatiti da vam pruam pristup eneagramu sa razliitih strana. Beskorisno je jednostavno
ga posmatrati kao dijagram. To je iva stvar i sav ivot zavisi od nje. Sve organizovane ive
stvari imaju Zakon 3 i Zakon 7 u sebi. Kod ivotinja postoji samo deo Eneagrama i samo jedan
ok. Meutim, o tome emo govoriti kasnije, kada budemo poeli sa govorimo o dva druga oka,
koje na ovoj planeti moe dosegnuti samo ovek.

Sada, dau vam drugu misao, koja moe da vam nagovesti veliki deo ove problematike, ukoliko
razmislite o njoj. Uzmimo neto to se odvija u seriji i rasporeuje se du oboda. Na primer, dani
u nedelji teku jedan za drugim, u serijama u vremenu. Postavimo ponedeljak kod figure 1 na
mesto pod nazivom Re i utorak pored figure 2 ili mesto pod nazivom Mi i sredu pored figure 4 i
tako dalje. To nam daje nedelju na taki oznaenoj br. 9. Sada, pogledajte odnose izmeu tih
dana, na koje ukazuje figura sedmice. Neto prolazi od ponedeljka do srede i vraa se do utorka
(misli se na kretanje po unutranjim linijama: 1 4 2 8 5- 7, prim.prev.). Pokuajmo da
uhvatimo smisao ideje o vremenu, poimajui svet u viim dimenzijama tj. shvatajui da vreme
ne postoji i da je sve u seriji u vremenu ivo i, da tako kaemo, uvek ovde, iako se nama ini da
prolazi od jedne stvari do druge. Obratite panju na to gde ok ulazi u seriju dana na obodu i
obratite panju na unutranje kruenje koje se odvija izmeu dana. Moj cilj je da pokuam da vas
navedem da razmiljate o Eneagramu i da ga donekle oivim u vaem umu i usmerim
imaginaciju. Ponedeljak je oigledno na neki nain povezan se sredom, sa onim to nazivamo
budunost, ali to je u 4. dimenziji ve ovde. Tada, ponovo, sreda je povezana sa utorkom, a
utorak povezan sa subotom, to izgleda veoma neobino. To izgleda kao neobian nain
razmiljanja, potpuno suprotan od naeg vremenskog naina razmiljanja o uzroku i posledici, u
skladu sa im verujemo da na sadanjost moe uticati samo prolost. Kao to ete se sloiti, mi
verujemo da uzrok stvari u vremenu prethodi posledici. Nemamo ideju da bi budunost mogla da
utie na sadanjost. Ako bi trebalo da verujem da su neke stvari, koje treba da se dogode u
subotu, na neki nain povezane sa onim to se dogodilo u utorak i da je kao rezultat ono to mi se
dogaa u utorak izazvano u subotu, do koje jo nisam doao u seriji dana, bio bih veoma
iznenaen. Ja bih, naravno, - u skladu sa svojim ulima mislio da jedan dan sledi iza drugog,
jednostavno tako, i da se uticaji od jue odraavaju samo na danas ili sutra. Ipak, pri dubljem
razmiljanju mogao bih da shvatim da to nije sluaj i prestao da budem iznenaen. Moda bih
ak bio voljan da pomislim da bi neto, to uinim danas, moglo da utie na mene kroz godinu
dana. Sledei put emo dalje razviti neke od misli i razmatranja o ovom dijagramu, koji je
specifian za ovo uenje.

Birdlip, 05. februar 1944.

ENEAGRAM
III ok

Proli put smo govorili o Zakonu Sedam koji se nekada naziva Zakon oka. Da bi bilo ta raslo,
razvijalo se sa jednog stupnja na drugi, stepen po stepen u ispravnom poretku, neophodan je ok.
Mesto tog oka je oznaeno na taki Mi-Fa, ili mestu gde nedostaje polu-ton. Kakve primere
takvog rasta ili evolucije ili razvitka, stepen po stepen, u ispravnom poretku, moemo nai?
Moemo ih nai u evoluciji mikroskopski malih elija u ljudsko bie. To je definitivno ilustracija
evolucije po stupnjevima sukcesivne transformacije, pri emu jedna stvar postaje sasvim druga
stvar ili jedna stvar, koja pripada jednom svetu, svetu elija, prelazi u drugi svet, svet oveka
(dvostrukim procesom diferencijacije i integracije). Shvatite da je vae roenje veoma udaljeno,
ne samo u vremenu, ve na vertikalnoj skali, u poretku stvari, u ujedinjenju dve majune elije, u
svetu ispod onog u kome mi ivimo svetu koji nam je obino nevidljiv. Meutim, Zakon 7 se
primenjuje na sve svetove na zvezdane galaksije, na oveka i na elije upravo kao i Zakon 3,
jer su ta dva zakona kreativna i formativna zakona iza Univerzuma i svega to on sadri. Postoje
ultimativni zakoni u smislu da se ne mogu dalje redukovati svesti na neto jednostavnije.
Zakon Sedam iziskuje postojanje oka. Na osnovu toga moemo biti sigurni da je, budui da se
Zakon Sedam primenjuje svuda, na sve stvari, na svakom mestu kreacije, kako u svetu atoma ili
elija oveanstva ili solarnih sistema ili rojeva zvezda, ok neophodan i ukoliko taj ok nije dat,
doi e do degeneracije ili smrti. U sluaju elije, koja se sukcesivnim stupnjevima evolucije
uzdie u svet ljudskih bia i postaje vidljiva osoba, to je stupanj kada je neophodna potpuna
promena njene unutranje organizacije, da bi mogla da preivi. Meutim, vi to morate prouavati
za sebe, ukoliko elite da tako radite. U vezi sa time, morate se setiti da je 9 meseci naeg
vremena 30.000 puta 9 meseci za eliju. (Razradite za sebe ta taj period znai). Obratite panju
na ovaj dijagram:


Srednji stepeni transformacije lee izmeu Re i Si. Na, recimo, stupnju Sol postoji neko
meustanje, neto nedovreno i beskorisno. Svako Do (nie i vie) potpuno je u znaenju. Oni
predstavljaju mudrije take od nota izmeu. Ili moete misliti o njima kao o odmoritima.
Meutim, moete videti kako na ovoj primeni oktave na evoluciju elije u oveka postoje dve
opasne take. Prirodu prve je lako videti. Da bi se razumela nia, potrebno je specijalno a ne
obino znanje.

Kada shvatite da su okovi neophodni kroz itav Univerzum, usled injenice da je Zakon broja
Sedam sveprisutan u najmanjem i najveem, postaete svesni da sve ili mora uloiti napor da bi
na pravilan nain raslo, ili mora primiti ok u pravo vreme.

Hajde da se na kratko pozabavimo mehanikim okom. ovek prima mehaniki ok koji se
ponavlja u veoma kratkim intervalima. Taj ok je vazduh. Mi prihvatamo injenicu da diemo,
kao to prihvatamo i sve drugo, bez razmiljanja. Vazduh ulazi u plua i sree se sa hranom.
Ovde postoje dva izuzetna drveta, svako sa mnogobrojnim granama i granicama. Drvo krvi se
preplie sa drvetom vazduha, u najfinijim granicama, bez prodiranja i dolazi do razmene, tokom
koje neto iz vazduha prelazi u krv i obrnuto. To je ok, dat na prvoj oktavi u oveku to jest,
Oktavi Transformacije Hrane. Ako nije dat mehaniki ukoliko, recimo, ne poinje dovoljno
brzo u bebi tada fiziki organizam nije u stanju da funkcionie. On ne moe da radi, jer nije
primljen ok, koji mu je potreban. Govorei iz te perspektive, oigledno je da smo mi
jednostavno maine. Sve je uinjeno za nas i jednom kada pone uspeno, mi funkcioniemo
neko vreme. Taj ok vazduha je potreban i ivotinjama, ribama i pticama. To jest, u njima
vidimo Zakon 7 na delu.

Pogledajmo jo jednom Eneagram i napiimo probavni sistem, sistem vazduha i kvrni sistem
pored Re, Mi i Fa.





Sada, Plua po sebi ne mogu dati ok. Ona to mogu tek kada prime vazduh. Niti Vazduh moe
dati ok, dok ona nisu tamo da ga prime. Vazduh ulazi u Plua i tada se izdvaja njegov
najvredniji deo (kiseonik) i izvlai u krv, ostatak se izbacuje (nitrogen i ugljen-dioksid).

Sve stvorene stvari rade sa okovima. Bez tih okova poele bi da umiru. Sada, dat nam je
mehaniki ok, koji omoguava telu da ivi ok vazduha. Zato diemo? Moemo li da ivimo
bez disanja? Da li je disanje neto mehaniko u nama, neto ureeno za nas, neto to nam je
dato u gotovom obliku? Meutim, postoji veliki deo u oveku koji nije zavren, nije dat. ovek
je stvoren kao organizam koji se samostalno razvija i ukoliko razmislite o tome ta to znai,
shvatiete da on nije dovren. Do odreene take ste dovreni, ali iza te take ne. U isto vreme
ste sposobni za izvesnu evoluciju, izvestan razvoj, izvestan rast iza tog stepena dovrenosti ili
mehanikog nivoa. Meutim, budui da svim stvarima upravlja Zakon Sedam ili Zakon oka,
moete biti sasvim sigurni da sav dalji razvitak zavisi od oka to jest, ne moete se razviti iza
mehaniki datog nivoa bez okova. Vae telo radi sve vreme kao maina, koja transformie
fiziku hranu u vie i vie supstance supstance, koje vam omoguavaju da oseate, mislite i
tako dalje. Ono to radi pomou mehanikog oka vazduha, koji ulazi u oktavu Transformacije
Hrane na odreenom mestu izmeu Mi i Fa. Meutim, ostatak vas, pod ime podrazumevam sve
to lei iza mehanikog nivoa, ne funkcionie. On ne funkcionie jer se ne daje pravi ok na
pravom mestu na pravi nain. ovek ivi svoj ivot kako bilo, bez i najmanje ideje da sebi treba
da da ok i moe da ivi svoj ivot na svoj nain zahvaljujui mehanikom oku vazduha.
Meutim, ovek je stvoren za neto vie. Kao to znate, Rad nas ui da smo su stanju da damo
sebi dva svesna oka posle mehanikog oka vazduha i dok ti okovi ne budu dati, ovek ostaje u
snu i zaista poinje da umire psiholoki. ovekov realan ivot lei u psiholokoj sferi, u razvitku
razumevanja, oseanja, misli, unutranje percepcije. Ako mislite da ste samo vae telo, tada
inite veliku greku. Nikakva koliina panje usmerene na telo nee vam omoguiti da date sebi
dva sledea svesna oka, koja pripadaju vaoj psiholokoj strani. ovek je vie od svog tela, ili
bolje, on je dizajniran da bude vie od svog tela. Uzmimo prvi dodatni ok. Taj ok pripada
uzimanju utisaka i njihovom prijemu i njihovoj probavi. Taj ok se naziva Prvi Svesni ok. U
potpuno razvijenom i svesnom oveku odvijaju se tri oka mehaniki ok vazduha, koji je dat, i
dva dodatna oka, koji nisu dati i moraju da budu stvoreni. Sva ezoterina psihologija konano
govori o prirodi ta dva dodatna oka i o nainima kako se oni mogu dati i oni se odnose na
oktavu, koja potencijalno postoji u oveku koji se moe razviti svesnim radom. Da bi se
promenili, da bi postali drugaiji, da bi transformisali sami sebe, moramo shvatiti ta dva oka i
davati ih sebi kontinuirano u svakodnevnom ivotu. Meutim, pre svega mora biti dat Prvi
Svesni ok i osoba u ovom Radu mora poeti da ui o tome to znai dati Prvi Svesni ok u
obinom svakodnevnom ivotu. Dok ne saznamo istinski neto o Prvom Svesnom oku, koji se
naziva Transformacija Utisaka, ne moemo oekivati da razumemo bilo ta o Drugom Svesnom
oku. Utisci, koji uu u ljudsku mainu, jesu hrana koja konstituie poetak oktave. U
Eneagramu se levi ugao figure trojke odnosi na mehaniki ok Vazduha. Sada, Vazduh ulazi od
spolja na desnoj strani Eneagrama kao Do, sa vodonikom numerike vrednosti 192. On prolazi
kroz odreene transformacije sve do take Mi. Pogledajmo taj stupanj u dijagramu. Uoiete da
se razvitak transformacije Vazduha nastavlja do take Mi, gde je levi ugao figure trojke ili
trougla. On se tada zaustavlja, jer je na toj taki neophodan ok, da bi nastavio. Meutim, taj ok
se uobiajeno ne daje. Neto ovde mora da ue, ba kao to je Vazduh u prethodnom primeru
uao da da ok. Ono to ulazi na tom mestu su Utisci. Meutim, Utisci ne daju ok na isti nain
kao vazduh, osim ako su primljeni svesno. Priroda ova dva oka je zato drugaija. Na broju 3 ok
je pasivan ili mehanian, ali na broju 6 ok mora biti aktivan ili svestan. On oznaava prvo mesto
svesne evolucije. To je mesto, na kome ivot, koji je ulazni Utisak, moramo da uzmemo na nov
nain. To mesto oznaava gde moramo da transformiemo svoje svakodnevne doivljaje, svoje
odnose sa drugima. To je mesto gde treba da transcendujemo svoja ula i svet, kako ga vidimo,
neim dodatnim. To je mesto gde moramo da probavimo sve to nam se deava, gde moramo da
formiramo psiholoku mo, koja selektuje i sa druge strane eliminie, ba kao to Plua selektuju
iz Vazduha ono to je korisno i eliminiu ono beskorisno. Kasnije emo jo govoriti o toj temi.
Meutim, videete da Eneagram sa svim svojim mogunostima nee raditi u oveku, dok svi
njemu inherentni uslovi ne budu ispunjeni. Kada shvatite da se Zakon Sedam ili Zakon oka
primenjuje na na psiholoki ivot, poeete da vidite zato je neophodno da se ini stalni napor
u psiholokoj sferi. Ukoliko ovek ne zada neophodan ok na psiholokoj oktavi, neminovno e
doi do smrti ili degeneracije uma i oseanja, ba kao to bi dolo do smrti tela, kada se ne bi dao
mehaniki ok Vazduha.

Sada, postoji mnogo vrsta psiholokog napora, psiholokog oka. Primanje Utisaka na nov nain,
ne uzimanje stvari uvek na isti nain, uzimanje novih Utisaka putem usmerene panje, neki su od
aspekata, koji pripadaju Prvom Svesnom oku, koji mogu da se samu na rad na Biu i rad an
Znanju. Kada Rad pone da deluje na vas i prestane da bude samo teoretska ideja, kada ponete
da vidite kako se primenjuje na vas same, kada za sebe vidite mnoga znaenja davanja sebi
Prvog Svesnog oka, koji se takoe naziva Pamenje sebe, ili biti svestan na mestu uzimanja
Utisaka iz spoljnjeg sveta, shvatiete koliko mnogo strana pripada tom oku i koliko su one
raznolike. U isto vreme razumeete ta to znai da ivite svesnije u sreditu ivota. I kada ste
poeli da razumevate poneto od ovoga, gledaete unazad na nain kako ste ranije iveli, kada
ste na sve reagovali mehaniki sa oseanjem nalik uasu. Oseaete da biste voleli da ste iveli
svesnije u prolom ivotu. Poeete da hvatate kratke uvide o tome kako ste iveli i kako ste
mogli da ivite. Neobino je koliko je lepo sve to formulisano u ovom dijagramu, koliko je
jednostavno kada ponete da istraujete dijagram sa smislom, svojim sopstvenim mislima i
razumevanjem i da ga ne uzimate vie samo kao neto na tabli u ta zurite. Taj dijagram je sav
iv, sav pun znaenja i sve rei i pisma i figure i linije postaju zaista izvor znaenja, jednom kada
se razumevanje povee sa njima. On je nalik mapi koja ukazuje na ive zemlje, ne na mrtve
stvari.

Birdlip, 27. februar 1944.

ENEAGRAM
IV

Ve smo govorili o ideji da je ok neophodan za progresivan razvitak i kontinuitet stvari i videli
smo kako Zakon Sedam iz odreene perspektive moe da se nazove Zakon oka. Tokom razvoja
stvari, bilo da je re o rastu ivog bia ili o razvoju neke ideje ili o uenju neke teke materije ili
o sprovoenju nekog poduhvata ili o transformaciji jedne stvari u drugu, sukcesivni sttepeni
mogu da budu predstavljeni notama silazne oktave: Do, Re, Mi, Fa, Sol itd. Sada, ok mora da
doe izmeu stepena Mi i stepena Fa, da bi se ta stvar nastavila u pravilnom poretku razvitka. U
suprotnom, ona e odstupiti od kursa i postati neto drugo. Stepen Fa nee biti dostignut.
Poznata nam je injenica da civilizacija ne nastavlja iza te take, niti mi lino. To je zbog toga,
to je ok neophodan a on nije dat ili nije primljen ili nije stvoren.

Prouimo okove u oveku. Kod oveka prvi ok, koji je neophodan za ivot, ne mora da se
stvara. On je dat na taki 3 Eneagrama i primljen kao vazduh koji udiemo. Kada bi ovek odbio
da die to nije mogue on bi umro. Ili ako bi udisao neto, to nije vazduh, kao to je ugljen-
monoksid, ok bi bio dat, ali ne i primljen to jest, on bi disao, ali ne vazduh i umro bi. Morate
razmisliti o ove dve strane oka i takoe o injenici da ok vazduha mora da se odvija u ne tako
dugim intervalima. Davanje i primanje tog oka je od sutinske vanosti za ivot. Ukoliko on
nije dat, fiziki organizam prestaje da radi. Setite se sada da sve die, ukljuujui i zemlju.
Veoma je interesantno shvatiti da sve die i da je taj ok neophodan u svim stvarima. Meutim,
budui da su Zakon Sedam ili Zakon oka u svim stvarima (zajedno sa Zakonom Tri), to nije
iznenaujue.

Kod oveka su dva druga oka mogua, ali nisu esencijalna. Ona mu nisu data, niti su primljena,
ve moraju da se stvore. Pozicija ta tri oka je pokazana na uglovima trougla na takama 3, 6 i 9.
ovek, koji ima samo prvi ok, na 3, da radi u njemu, predstavlja oveka odreene vrste. ovek,
koji ima prvi i drugi ok, koji rade u njemu, jeste ovek drugaije vrste. ovek, koji ima ta tri
oka, koji rade u njemu, jeste ovek potpuno razliit od prvog i drugog oveka.

Stvaranje te tri vrste oveka je opisano u progresivnom poretku u prva dva poglavlja Postanja u
vezi sa 7 dana stvaranja, koje deli oveka na 7 razliitih kategorija i ne uzima ga kao jednog niti
kao istog. Prva iroka razlika je napravljena izmeu Mehanikog oveka i Svesnog oveka. Prvi
opis oveka u Postanju je opis mehanikog ili mrtvog oveka u stihu 2. U Radu se za
mehaniko oveanstvo kae da je u snu i ponekad da je mrtvo, kao to se kae da su mnogi
ljudi, koji hodaju naokolo, odavno mrtvi. Na slian nain, u Novom zavetu Hrist govori o
mrtvima koji sahranjuju svoje mrtve. Mehaniki ovek nema ok, koji radi u njemu, osim
mehanikog oka disanja. Meutim, termin dah ili disanje je neto to se takoe odnosi i na drugi
ok, kao to emo videti. Poenta ovde je da se u Postanju i u ovom Radu i u Novom zavetu
pojavljuje ideja mrtvog oveka, mrtvog, ivog oveka. Da bi se probudili iz stanja mrtve osobe,
mukarac ili ena sebi prvo moraju dati drugi ok, na taki 6. Ta osoba je u Postanju opisana kao
ono to sledi posle mrtvog oveka. Razmotrimo prvo mrtvog oveka. Nemogue je opisati
ga ukratko. To je ovek ula, bez unutranjeg ivota, ovek koji svoje moi pripisuje sebi, ovek
samoljublja, za koga ono realno lei samo u spoljanjem ivotu, ovek koji nije poeo da misli ili
osea neto iznad sebe. Ovaj ovek se u Postanju naziva bez oblija i pust, To je ovek tame u
kome nema svetlosti. Treba li da pretpostavimo da sami nismo u tom stanju? Ovo stanje tame
oveka se spominje i u Starom i u Novom zavetu. U Isaiji je reeno: Ljudi, koji hodaju u tami,
ugledali su veliko svetlo. (IX 2) i u Jovanu: Svetlo sjaji u tami; a tama to ne shvata. (I5) to
znai da je ezoterijsko uenje, reprezentovano u Hristu, dolo kao svetlo u one u tami uma i
razumevanja. Da uzmemo jedan primer taj mrtav ovek ili ovek tame uma je ovek
Hasnamus, koji je spomenut u Radu naime, ovek, ija dobrobit zavisi od nesree hiljada i
miliona drugih. Napoleon je dobar primer. Takav ovek ne moe da razmilja u terminima iznad
sebe i onoga to eli. Ne postoji ljubav za blinjeg to jest, emocionalni razvitak iznad
samoljublja i linog interesa. Ili, u terminima Rada, ne postoji sila iskrenog spoljanjeg
pridavanja znaaja, ne postoji sposobnost da se istinski stavi u poziciju druge osobe i da misli i
osea kao to ona misli i osea, osim ako to nije povezano sa njegovim sopstvenim interesom i
linom sferom sopstvenih zasluga. To je opte stanje oveka. U Radu je neophodno prevazii to
stanje i veoma je teko to uiniti za svakoga, bez izuzetka. Meutim, neophodno je uiniti tako,
jer je korak, koji treba preduzeti, iznad onoga to ovek jeste u sadanjosti. Prvi rekvizit je ok,
koji se daje ovekovom sadanjem stanju miljenja i oseanja. ovek mora poeti da misli
drugaije i tada i da osea na novi nain. Meutim, dok se ne susretne sa neim to to
omoguava, korak nee biti napravljen. Tako e ovek nastaviti da puta istu notu kroz itav
ivot kako veina ljudi radi.

Sada, pogledajmo oveka, koji poinje da daje sebi drugi ok na taki 6. On je opisan u Postanju.
To vie nije mrtav ovek, bez oblija i pust. Pogledajmo na trenutak Eneagram na taki 6. Ovde
je taka gde ezoterijsko uenje moe da ue u oveka i zapone u njemu novu oktavu. Pogledajte
prvu oktavu, napravljenu od mehaniki datog i mehaniki primljenog oka fizikog vazduha i
obratite panju na to gde ona ide. Sada, pogledajte taku 6 gde je ulazak neeg novog mogu.
Rekao sam da je mogu. On nije neophodan za obian ivot. Meutim, to je taka gde je neto
mogue. Ovde Rad ulazi u plan oveka, sagledan u svetlu samo-razvojnog organizma kreacije. U
Postanju je ideja da je ovek samo-razvojni organizam sadrana u prvom redu: Na poetku
stvori Bog nebo i zemlju to jest, dva nivoa, vie i nie. To se odnosi na mrtvog oveka, jer se


kae: I zemlja bee bez oblija i pusta; i bee tama nad bezdanom ovek je mrtav u sebi ipak
on je stvoren od strane Boga, nosei i nebo, kao i zemlju u sebi. To jest, iako je mrtav, on ima
mogunosti za razvitak, prvo u odnosu prema zemlji, a tada prema nebu. Spoljanja strana
oveka je zemlja, a unutranja nebo. Da bi se mrtav ovek promenio, njegova zemlja mora
biti razvijena i obraena, ali mu prvo mora biti dato svetlo. I tako se kae I ree Bog, neka
bude svetlo. To je prvi stepen, kada je mrtvo poelo da postaje ivo. Taj ovek, koji se budi, taj
ovek, koji ustaje iz mrtvih, taj ovek, koji traga za time da ue u sopstveno nebo kroz svetlo,
koje nije tama i shvatite ovde da je ivot ula i inteligencije bazirane na njima, tama kaem,
taj ovek, koji se budi, moda dostie stepen bia, stvorenog po slici Boga. estog dana Bog
stvori oveka po sopstvenoj slici, po sopstvenoj slici Bog stvori ga. Sve to prethodi onome, to
se odnosi na oveka, koji ustaje iz mrtvih i stepena, koji vodi ka postajanju po slici Boijoj.
Ponoviu ovo. Na oveka na njegovom najniem, najmranijem nivou odnosi se ovo: I zemlja
bee bez oblija i pusta; i tama bee nad bezdanom: i duh Boiji dizae se nad vodom.. To je
poetak buenja. Tada dan za danom to jest, stupanj po stupanj, drevnim jezikom parabola
zemlja oveka je obraena i konano je ovek stvoren po slici Boijoj. I stvori Bog oveka
po obliju svojemu, po obliju svojemu stvori ga. Sada, sedmog dana je oigledno stvoren drugi
ovek (cf.Ch.II). Za tog oveka se kae da mu je Bog udahnuo kroz nozdrve dah ivota i ovek
je postao iva dua. Ovde imamo oveka u kontaktu sa Bogom. On nije samo imitacija ili slika
Boga, ve zaista iva dua u kontaktu sa dahom Boijeg duha.

Pogledajmo o koje 3 vrste oveka se govori u ova dva otvorena poglavlja Postanja mrtav
ovek, ovek po slici Boga i ovek koji je postao iva dua. Preko komentara bih eleo da
poveem ta 3 oveka sa 3 oka, koja su pokazana u trouglu Eneagrama. Ve sam govorio o
mrtvom oveku to jest, oveku u kome radi samo prvi ok. (Ovde bih ponovio da dajem
komentar na Eneagram.). Jasno je da drugi ovek moe da postoji, ovek u kome su na delu i
prvi i drugi ok. Uporedio bih tog oveka sa ovekom, stvorenim po slici Boga i kasnije bih
uporedio oveka, u kome sva 3 oka deluju, sa ovekom, stvorenim sedmog dana kao iva
dua to jest, ne po slici Boga, ve oveka, koji je na neki nain direktno povezan sa najviim
nivoom razumevanja, moguim za oveka, to je ovde izraeno kao udisanje duha ili daha
Boijeg. Ovaj ovek se u Radu naziva ovek broj 7 najvia kategorija oveka u ovom sistemu
se naziva ovek br. 7. Za njega se kae da je ovek, ije su znanje i bie na najviem nivou i
toliko ujednaeni, da je sve njegovo razumevanje praktino. To znai, kao prvo, da ne postoji
nita to on zna, a ne moe da uradi. To jedinstvo znanja, bia i razumevanja pripada samo
oveku br. 7 i sledstveno tome je reeno da svi koji pripadaju kategoriji oveka br. 7 razumeju
jedni druge i govore isti jezik. Uz nekoliko kontrasta emo osvetliti ono stanje stvari, koje
pripada naem nivou i svetu uopte, gde niko ne razume nikoga i gde ne postoji zajedniki jezik,
ak i meu ljudima koji govore isti jezik u uobiajenom smislu. ak i samo iz ove refleksije,
koja je razumljiva, moemo shvatiti neto o nivou oveka br.7 kao kontrast naem sopstvenom
nivou. Vidimo odjednom da takav ovek mora pripadati drugaijem svetu, psiholoki. Na svet
ivi u Ciklusu Babilona, u jezikoj zabuni ne samo u bukvalnom smilu, ve u konfuziji
nerazumevanja na naem nivou. Ovde, u ovom Radu, pokuavamo da u prvom koraku nauimo
zajedniki jezik, kako bismo mogli da razumemo jedni druge neto bolje i kako bismo bili u
stanju da razgovaramo jedni sa drugima na pravi nain. U svakom sluaju, neete se sloiti da je
taj korak postignut, ali se moete sloiti da je on mogu i razumljiv. Sada, ako smo svi u
kontaktu sa istom stvari i oseamo je na isti nain, trebalo bi da imamo isto razumevanje. ovek
br. 7 je u kontaktu sa viim centrima. U Postanju, poslednji stvoreni ovek, koji ima ivu
duu, u kontaktu je sa Bogom.

to se nas tie, mi treba da imitiramo vie stanje. Treba da budemo slika Boga. To moe
izgledati fantastino, ali ne mislim da e tako biti. Ukazujemo na oveka, koji poinje da sebi
daje drugi ok. On se moe uporediti sa ovekom, stvorenim po slici Bojoj. On je slika: nije
u direktnom kontaktu. On nije mrtav, niti je iva dua, ve je izmeu. Neu to dalje
objanjavati.

Vratimo se drugom oku to jest, prvom oku, koji nije neophodan za ivot. On nije neophodan
za ivot, ali je od sutinske vanosti za buenje iz sna. Setite se da je na poetku ovek stvoren
od zemlje i neba i da inae ne bi bilo, niti bi moglo da bude bilo kakvog ezoterijskog uenja,
zasnovanog na oveku, koji dostie drugo ili vie stanje samog sebe, pod nazivom nebo.
Ukoliko to vie stanje upravlja niim stanjem, ili zemljom, tada e molitva iz Oenaa o volji
neba ostvarenoj na zemlji, biti ispunjena. Sada, prvo se duh Boiji kree iz dubina, a tada je
stvoreno svetlo. Da bi poeo da se budi, ovek mora da se susretne sa ezoterijom i njenim
dubinama i njenim idejama i njenim gleditima. To je svetlo. Tada ovek mora da ui da
posmatra sebe na takav nain, da odvoji sebe od sebe (u mom sluaju ja od Nikola) i takoe da
odvoji sebe od beskorisnih raspoloenja, misli, oseanja, od svih vrsta identifikacije, stanja sva i
negativnosti itd. To je znaenje rei:

I ree Bog, neka bude svetlost. I bi svetlost. I vide Bog da je svetlost dobra: i rastavi Bog
svetlost od tame. I svetlost Bog nazva dan, a tamu nazva no. I bi vee i bi jutro, dan prvi.

To se naziva jedan dan to jest, prvi stupanj buenja, prvi stupanj postajanja svesniji,, jedan dan
u stvaranju Budnog oveka. I moe se rei da je to nae opte stanje. Neki oseaju da se neto
pokree, neki vide svetlost itd. U onoj meri, u kojoj praktukujemo Rad i primenjujemo ga na
sebi, mi dajemo sebi drugi ok. Govorim uopteno. Mislim i to sam ranije ve rekao da
delovanje ovog Rada na oveka kao celinu poinje drugim okom. Da bismo posmatrali sebe, da
bismo uoili ta se zbiva u nama, da bismo odvojili sebe od beskorisnih stanja i poeli da vidimo
svoje slike, da se seamo svojih ciljeva, da se borimo protiv identifikacije sa svakim
raspoloenjem i milju i tako dalje . sve to pripada drugom oku, iji je cilj da povea svetlost
svesti tako da postanemo svesni sebe, kako bi sa time poeli.

Pokuajmo da iznova formuliemo ono to je reeno u komentaru o Eneagramu. ovek je roen
za unutranji razvoj. To je ono, o emu ovaj Rad ui. Iz tog razloga on ima zemlju i nebo u sebi.
Ukoliko bi bio samo zemlja, bio bi nesposoban za bilo kakav unutranji razvitak. Da bi se stvorio
samo-razvojni organizam, morate nauiti da u sebi stvorene imate vie mogue stanje sebe. Na
primer, jaje je roeno sa mogunou da postane ptica. Ono zbog toga ima zemlju i nebo
sadrane u svom zaetku. Seme, ir itd. su u istom poloaju. ovek moe ostati zemlja i u tom
sluaju on slui prirodi. Ali da ponovimo jezik prvih stihova Postanja: Na poetku Bog stvori
nebo i zemlju. Ukoliko zamiljate da Postanje govori o nastanku sveta, sunevog sistema,
pravite veliku greku. Ezoterijska literatura se invariably bavi samim ovekom i njegovim
mogunostima. Ezoterijska nauka se bavi ovekom samim i ovekom u sebi i onim to on moe
da postane i njegovim znaenjem. Obina nauka se bavi spoljanjim svetom i prirodom njegove
strukture i tako dalje. Postanje je ezoterijska knjiga, ne nauna knjiga i budui da se ezoterija
bavi ovekom i njegovim mogunostima, kada kae na poetku Bog stvori nebo i zemlju, to
se odnosi na oveka, to se odnosi na to jaje, to seme, taj ir, koji su stvoreni sa mogunou da
dosegnu vii nivo razvitka. Nii nivo se naziva zemlja, vii nivo se naziva nebo. ir sam po sebi
je zemlja, meutim, ako tokom sukcesivnih stupnjeva on umre u sebi i moda postane hrast, on
dosee nebo to jest, vii nivo razvitka sebe. Meutim, na poetku je ir stvoren sa svojom
zemljom i svojim nebom, svojim niim nivoom i svojim viim nivoom. Sada, vi znate da zemlja
oveka mora da se ispuni mislima, idejama, emocijama, afektima, konceptima, pre nego to
ovek dosegne vii nivo sebe. Sve to je reprezentovano fizikim objektima ovek moe da
dosegne stupanj svog unutranjeg razvitka, o kome se govori u stihu 11, da zemlja raa bilje, to
nosi seme, i drvo rodno, to donosi plod. To se odnosi na razliite nivoe razumevanja, razlite
nivoe znanja i konano, ovek je stvoren po slici Boijoj. Sa take gledita ezoterije, ovek nije
samo njegovo fiziko telo, njegova snaga, njegovo nasilje, njegovi primitivni instinkti: ovek je
razumevanje, sa ezoterijske take gledita i postoji samo mali broj ljudi sa te take gledita. U
itavoj ezoteriji re je o prevladavanju nasilja, poveanju svesti, prvo kod sebe, a zatim kod
drugih. Supermen nije ogromna replika obinog oveka: supermen je potpuno razliita vrsta
oveka. Obinom mehanikom oveku to jest, ovek manje ili vie kao to smo i mi jo uvek
dat je prvi ok, ali poetak nove vrste oveka poinje od take gde se da citiram Postanje
duh Boiji dizae nad vodom. Kao to znate, voda se odnosi na istinu, u jeziku paraboal. Kada
ovek ima magnetni centar u sebi, iako ta zemlja moe biti bez oblija i pusta i u debeloj tami,
on e oseati da mora postojati neto vie od spoljanjeg sveta ula u kojem se nalazi. I tako se
neto moe pokrenuti u njegovom umu, to je osnova za razumevanje istine i to novo stanje
moe biti da on pone da vidi svetlo. Meutim, ukoliko ne postoji pokret u njemu u tom smislu,
ukoliko on osea da je realnost samo u svetu ula u tom kaleidoskopu konfuzije, koji se stalno
okree, tada se duh ezoterije nee pokrenuti u njemu i Bog to jest, ezoterija nee biti u stanju
da stvori svetlo. Zavrimo ovaj komentar reima da je ezoterino znanje svetlo. Ono je svetlo za
one, koji su se ve pokrenuli. I ok ezoterije dolazi na taki 6 u Eneagramu.

***
Beleka

Trougao, o kome emo vie govoriti, ima u sebi tri take obeleene brojevima 3, 6, 9. Dotakli
smo se samo taaka 3 i 6. U Radu se te take nazivaju Take oka. Taka 3 je mehaniki ok,
koji zadaje vazduh, uvuen u plua, a prima krv. Taka 6 se naziva taka Prvog Svesnog oka,
jer on nije dat mehaniki. Iz tog razloga taka 6 se ponekad naziva Prvi Svesni ok, a taka 9
Drugi Svesni ok. Ta nomenklatura se zasniva na konceptu mehanikog i svesnog. Meutim,
moe se prvo govoriti o okovima kao prvom, drugom i treem. Sledei put emo govoriti o
trouglu u svetlu da je on Sveti Duh, da se posluim ezoterinim jezikom Biblije, i takoe o tome
kako udisanje i izdisanje na taki 3 korespondira sa neim slinim na taki.

Birdlip, 4.mart 1944.

ENEAGRAM
V

Kao to smo videli, Mehaniki ovek je dat i stvoren da primi prvi ok na taki 3. To mu
omoguava da ivi u fizikoj egzistenciji. Meutim, on ne daje sebi ok na taki 6 ili ok na taki
9. (Ponovo govorimo o trouglu unutar Eneagrama). Kada pone da prouava priroda oka na
taki 6 i pokua da sebi da taj ok,on ini korak u pravcu svesnosti i unutranje evolucije. Jedan
razlog za to to stvari u svetu idu kako idu, je to ovek nije dovoljno svestan, mada
pretpostavlja da jeste. Kao to je na poetku reeno, sa jedne strane, cilj ovog Rada je da povea
svesnost. ovek mora prvo postati svesniji sebe. Na paradoksalan nain, ovek treba da postane
svestan injenice da nije svestan. Direktnim samo-prouavanjem ovek mora da shvati da veinu
svoje egzistencije provodi u stanju sna. Meutim, u tom stanju ok na taki 3 se redovno daje i
prima. Ako bi nae disanje zavisilo od nae svesne panje, ne bismo dugo ostali u ivotu.

Sa te take gledita, dakle, prouavanje oka na taki 6 je istraivanje kako poveati svest. To se
naziva optim pojmom Pamenje Sebe, kao to je reeno, itava primena Rada sakuplja se na toj
taki. Rad mora biti postavljen na mesto ulaznih utisaka. To se ne moe uiniti dok ovek ne
bude u neuobiajenom stanju svesti, koje se razlikuje od njegove uobiajene svesti. Izmeu
drugog stanja svesti i treeg postoji mnogo stepenova. Pogledajmo dijagram sa 4 stanja svesti.
Moemo uoiti stepenove izmeu takozvanog budnog stanja i stanja Pamenja Sebe.

Pretpostavimo da imate cilj, kao to je da ne budete negativni prema odreenoj osobi. Moraete
da ostajete budni u svakom trenutku prema svom cilju i prema unutranjem stanju u sebi u
svakom trenutku. To e biti jedna vrsta Pamenja Sebe. Kada ovek pamti sebe, trebalo bi da se
seti svoga cilja. Problem je u tome, to mi ne moemo iveti dugo u tom stanju poviene svesti,
jer crpimo raspoloivu energiju za to. Svesnost, kao i sve drugo, ima teinu i mere. Postoji samo
toliko svesnosti. Posle nekog vremena mi postepeno poveavamo svest i tada, umesto da
zapadnemo u veoma dubok san, posle perioda pokuavanja da budemo svesniji, kao to se to
toliko esto deava, zadravamo odreenu memoriju o sebi, izvestan kontinuitet unutranjeg
ivota. Meutim, naa elja da spavamo je veoma velika, tako da nas pokuaj da sebi damo ok
na taki 6 esto iscrpljuje. Oseamo da smo uinili dovoljno. Sada, san je lagan, jer Rad nije
neophodan za ivot. Kada biste znali da ete umreti, ako ne budete pamtili sebe tokom minuta,
tada bi zaista bilo teko zaspati. Ali na sreu, ili na alost, osoba moe da pone da se
identifikuje od trenutka kada ustane, ak i kroz unutranji razgovor sa sobom, i da ostane u snu
itav dan. Kada uhvatite sebe u snu na ovaj nain i shvatite da ste bili potpuno identifikovani sa
unutranjim govorom i ispisivanjem rauna protiv drugih, tada ste u poziciji da shvatite u emu
se sastoji zadavanje oka na taki 6. Biete u stanju da vidite razlike izmeu mehaninog stanja
sna i vee svesnosti. Pamenje Sebe ne moe da se objasni u toliko mnogo rei, jer je to iskustvo,
veeg ili manjeg intenziteta. ovek ne moe da objasni iskustvo. Ipak, postoje osnovni opisi
oka Pamenja Sebe, na koje elim da ukaem i koje elim da uporedim sa okom disanja.

ok disanja se sastoji od pokreta iz i pokreta u, ili, ako vie volite, pokreta u i pokreta iz. Postoji
udisanje (inspiration) i izdisanje (expiration) i itav akt disanja ili ciklus disaja ukljuuje oba.
Meutim, ne postoji kontradikcija u suprotnim pokretima, jer oni zajedno formiraju kompletan
ciklus. Mi pravimo otprilike 20 takvih ciklusa u minuti. Setiete se da je u Tablici Vremena u
razliitim kosmosima, gde je reeno da je Vreme dah, ovekovo vreme disanja uzeto kao 3
sekunde. elim da ukaem na ova dva pravca u i iz. Kako to korespondira sa psihikim aktom
Pamenja Sebe? Da li se seate dijagrama sa dve strelice, okrenute u suprotnim pravcima?



To je, da tako kaemo, dijagram Pamenja Sebe i vi vidite, oigledno, dvostruki ili suprotni
pravac.

Predstavimo sada prvi ok disanja dvema strelama:

(udisanje)

(izdisanje)

Ovi pravci reprezentuju udisanje i izdisanje. Sada, trougao u srcu Eneagrama ima tri take,
numeroloki oznaene sa 3, 6 i 9 i svaka od tih taaka reprezentuje mesto oka. ok na 3 je ok
disanja. Zanima me da li ste pomislili da drugi ok na 6 na neki nain korespondira naime,
predstavlja na neki nain u i iz ili iz i u? Odjendom ete videti iz dijagrama Pamenja Sebe
da se ono kree jednim putem, a zatim drugim putem, u i iz, iz i u, upravo kao i disanje. Da li
zamiljate da prvi ok disanja moe da postoji bez odnosa sa drugim okom i bez
korespondiranja? Za one, koji ele da razmiljaju o ovom uenju i da ga potvrde u svom umu,
eleo bih da obratim vau panju prvo na ovaj neobini trougao koji stoji u sreditu Eneagrama,
a tada na prirodu prvog datog oka vazduha to jest, unutranji spoljanji pokret disanja. Tada
u vas upitati: Da li mislite da je mogue da drugi ok na taki 6 (prvi svesno zadati ok) nije
povezan sa prvim, mehaniki datim okom na taki 3? Dijagram Pamenja Sebe pokazuje da
ima.

Ta dva fizika pravca ili pokreta, koji su povezani sa Pamenjem-Sebe, kao razliita od dva
fizika pravca ili pokreta disanja, su ono, o emu elim da razmislite. U Pamenju-Sebe ovek
mora gledati unutra i spolja u isto vreme. Neete imati sumnje u pogledu toga da li osoba to ini,
jer to daje odreen izraz oima. Da bismo pamtili sebe neophodno je gledati unutra i gledati
spolja. ovek mora videti ono spolja i videti sebe u odnosu sa tim spolja. Meutim, u stvari niko
ne moe da gleda unutra i gleda spolja u isto vreme, isto kao to osoba ne moe da udie i izdie
u isto vreme. Panja osobe mora da se kree unutra i napolje naizmenino i ako to uporedimo sa
disanjem, moemo rei da je akt Pamenja Sebe pokret unutra i spolja, ne pokret bilo unutra bilo
spolja. Akt Pamenja Sebe je dvostruki pokret kao to je to i akt disanja. I tako se o Pamenju
Sebe moe misliti kao o neemu, to se sastoji od pokreta ka i od, psiholoki po prirodi, koji
mora da se izvede svesno to jest, uz odreeni pritisak panje, koju prua cilj ili oseaj Rada. Na
primer, posmatram tu osobu a zatim svoje reakcije u svetlu svoga cilja, tada ponovo spolja
osobu, tada unutra svoje reakcije i tako dalje. Identifikovanje tada postaje nemogue.

Kasnije emo se vratiti prouavanju oka na taki 6, ali elim da ovo dodam. Dok ne stignete na
taku razumevanja, na kojoj se ovaj Rad, i itava ezoterijska psihologija, bavi vaim unutranjim
stanjima i vaim reakcijama na druge, koje deluju na vas, sve e izgledati nejasno, fantastino i
nepotrebno. Samoposmatranje, poetna taka ovog Rada, treba da omogui oveku da razume
svoja unutranja stanja. Evolucija je evolucija unutranjih stanja. Samo-razvoj je razvoj
unutranjih stanja. Samo vi moete poznavati svoja unutranja stanja: samo vi se moete odvojiti
od beskorisnih, negativnih i zlih stanja. Ponoviu da je nemogue postati svesniji, nemogue
zadati ok na taki 6, dok ne ponete da bivate svesni toga, kakve vrste stvari su u vama, a da bi
se to desilo, pre svega je neophodno okrenuti panju unutra i uoiti svoje reakcije na
spoljanjost. ovek mora da otkrije ta unutranjost i spoljanjost znai i ta taj pokret spolja i
unutra znai, jer je biti samo u unutranjosti ili samo u spoljanjosti pogreno. To ste vi i to je
spoljanji svet, koji vam je prenet ulima. Postoji svet i postoje vae reakcije na njega. Ukoliko
ne moete da napravite razliku izmeu sebe i spoljanjeg sveta, neete moi da primenite Prvi
Svesni ok. Kao to sam rekao, vratiu se na ovo kasnije. U ovom trenutku, obratite panju na
neku osobu spolja i obratite panju na svoje reakcije na tu osobu i razliku izmeu ta dva.

Birdlip, 11.mart 1944.

ENEAGRAM
VI

Nastaviemo da govorimo o okovima datim na taki 6 u Eneagramu. Podsetiu vas kratko da je
to Prvi Svesni ok, nazvan ok Pamenja Sebe, i da se on ne odvija mehaniki u oveku.
Ponoviu tu materiju, jer je za ljude izuzetno vano da je shvate. itava ideja Ezoterine
Psihologije i njena velika razlika od Zapadne Psihologije lei u injenici da ona oveka ne
posmatra kao svesnog. Ezoterijska Psihologija posmatra oveka kao bie u stanju sna, u kome se
njemu sve deava, stanje u kome on zamilja da je svestan, stanje u kome zamilja da ima volju,
u kome zamilja da ima stalni Ego i zamilja da moe da ini. Ezoterijska Psihologija nas ui da
je sve to iluzija i da ovek pripisuje sebi neto to ne poseduje. Prvi stepen poetka njegovog
posedovanja takvih svojstava je taj ok na taki 6, o kome smo govorili iz drugaije perspektive.
Neki ljudi misle da ok znai samo iznenadno neprijatno iskustvo. Neki okovi su sigurno te
vrste esto su veoma korisni. Meutim, neophodna je mnogo ira koncepcija oka na taki 6. Na
tom mestu se dovija itava promena izgleda, itava promena uma. Mi zaista moramo da
razumemo da stvari nisu onakve kakvima se ine. Moramo zaista da razumemo da smo mi i
drugi u snu i da ne moemo da inimo i da nemamo pravu Volju, niti realni stalni Ego i tako
dalje. Shvatanje svega toga je ok, istovremeno spor i iznenadan. uli ste na ranijim stepenima
ovog uenja definiciju Pamenja Sebe kao poimanja nae mehaninosti. Kada ponemo da
razumevamo da nismo mi ti koji ine, ve da to Ono radi, tada imamo ukus odreenog Pamenja
Sebe. Ali shvatiete, da ukoliko ni na koji nain ne moete odvojiti sebe od sebe, nikada neete
shvatiti to to znai razumeti neiju mehaninost. Sve ete nazivati Ja i to je upravo jedan od
najveih grehova, koje moemo poiniti protiv sebe i protiv drugih. Mi smo u stvarnosti legija, a
uzimamo sebe kao jedno i ponaamo se prema drugim ljudima kao da su oni jedno. Ako
posmatrate sebe bez kritike i iskreno tokom odreenog perioda vremena, uoiete u kojoj meri
ste mehaniki, poeete da uoavate da teko moete rei Ja sam taj, koji to radi, ve Ono je
to to to radi, iako to nije svestan proces, ve neka vrsta samo-opravdavanja koja se odigrava u
pozadini i ini da sve izgleda u redu, tako da verujete da je sve to se dogaa Ja. Na primer,
postoji unutranji govor koji se odvija u vama i vi ga sledite, kao da ste vi taj koji to radi, i zaista
da ta Ja, koja vam govore i kau stvari to rade u vae ime, ili bolje, verujete da ste to vi. Tada,
sasvim iznenada, neko malo svesnije Ja vam moe rei: Zato, zar nisi u Radu? I tada se sve
kompletno menja, razgovor se potpuno zaustavlja i ta Ja, koja su to inila, bee i kriju se.

Sada, ne moete dati sebi ok na taki 6, ako uvek idete na svoj nain i pokuavate da idete na
svoj nain. Uvek nastavljati na svoj nain znai ostati u snu, ostati mehanian, ostati maina.
Kada imate svoj put, kada stvari idu glatko, tada ne idete protiv sebe i niste svesni. Kada se dve
stvari ukrste, mi dobijamo kratak trenutak svesti. Probudimo se malo, za trenutak. Ukoliko
nikada ne suprotstavite Rad ivotu, neete napraviti raskrsnicu, u velikom smislu, jer Rad i ivot
idu u suprotnim pravcima i ta raskrsnica se ne moe uporediti sa malim raskrsnicama koje ivot
proizvodi, koje dolaze i odlaze i kojima se bavimo u svom ivotu, ve je to sasvim drugaija
vrsta raskra. Jednom, kada bude poelo da se formira u vama, ostaje i oseate ga sve vreme.
Znate da ne moete imati svoj sopstveni nain, ponekad jasnije a ponekad manje, ali to znate sve
vreme i zante da, kada stvari postanu lake, ne moete da obmanjujete sebe zamiljajui da je to
ono to elite. Realnost Rada postaje vea realnost od realnosti ivota. Kada stvari postanu lake
u ivotu, kada ovek pone da bude prijatelj sa ivotom, to ne ponitava prisustvo Rada iza
oveka. ivot nam moe olakati i Rad nam moe olakati, ali oni imaju drugaiji ukus. Sve to se
odnosi na ono, o emu sam govorio u vezi sa Prvim Svesnim okom, to efekta, da moramo znati
razliku izmeu spavanja i budnosti na osnovu unutranjeg ukusa, ak pre nego to saznamo kako
da damo taj ok.

Shvatate da ako ste identifikovani sa ivotom, vi jeste u ivotu. Odgovarate samo na A-uticaje.
Vi ste u svim oseajima, koje ivot daje. Vi ste u svim njegovim strepnjama. Tada ete biti
daleko od Rada. Rad e vam izgledati kao san. Biete daleko od toga da date sebi ok na taki 6.
Vi svi razumete da morate da re-interpretirate ivot i sagledate ga u svetlosti Rada. Meutim,
dok god ste potpuno u onim Ja koja pripadaju ivotu i dok god ste potpuno apsorbovani
brigama, strahovima, sukobima i ambicijama ivota, kako moete oekivati da ivot
interpretirate drugaije? Samo Radna Ja mogu to da uine. Ja ivota znaju samo jedan jezik,
jezik ivota, ali Radna Ja znaju dva jezika, jezik ivota i jezik Rada. Kada to ne bi bilo sluaj,
kakvu bismo nadu imali da se spasemo od sluenja maineriji Organskog ivota? Kako bismo
mogli da odvojimo sebe od sebe, kada ne bi bilo niega u nama to bi bilo drugaije od nas?
Sada, ako mislite da ste jedno, moete li da odvojite sebe od sebe? Ovde dolazi do izraaja drugi
aspekt oka na taki 6. On se sastoji u stalnom pokuavanju da se da prednost Radnim Ja u
tekim periodima. Pokuajte da sledite ono to Rad kae u svakoj pojedinanoj situaciji.
Razmiljajte kako bi to izgledalo delovati na nain Rada i pokuajte da sledite to to percipirate i
vizualizujte sebe kako to radite. Iz tog razloga je tako vano saznati za ovaj Rad, istinski ga
prouavati, istinski uloiti napor da se razume njegovo uenje, zadrati ga ivim u umu, videti
nove veze.

Sada, voleo bih da se vratim na raniju definiciju Pamenja Sebe kao shvatanja ovekove
mehaninosti. Kada zateknemo sebe kako govorimo na neki tipian nain, shvatamo da
govorimo iz nekog stava koji je povezan sa jednom ili dve gramofonske ploe. Znate da nije
teko videti gramofonske ploe u drugim ljudima, jednom kada vam se skrene panja na tu ideju.
Mnogo je tee videti gramofonsku plou u sebi i uhvatiti je kako radi. Kasnije je moete
prepoznati po specifinom ukusu i po oseaju gubitka snage. Kad god razmiljamo mehaniki ili
oseamo mehaniki, imamo tendenciju da izgubimo snagu. Kada postanete svesni nekih
gramofonskih ploa, kako onih, koje izraavate spolja, izgovorenim reima, tako i onih, koje
ponavljate u sebi, poinjete da razumevate neto od svoje mehaninosti. Naravno, to nee biti
sluaj, ako sebe opravdavate to jest, nalazite razloge koji su dovoljni da nastavite da govorite
glasno i u sebi na nain kako to inite. Kad god zateknete sebe da ponavljate stvari ponovo i
ponovo, to je mehaniki. Kada postanete svesni mehaninosti te vrste, iluzija o vama poinje da
se rui. Odvija se veoma interesantna bitka, koju neu pokuavati da objasnim, jer je to iskustvo
kroz koje svako mora da proe i sa ime e se svako neizbeno susresti na odreenoj stepenici
svog rada na sebi. Sada, iluzija o sebi mora da se slomi pre nego to ok na taki 6 moe da bude
dat. Ukoliko pokuavate da date ovaj ok kada ste ispunjeni iluzijom i sebi, koju ste uvek imali,
neete biti u stanju da postanete svesniji, ve naprotiv, imaete tendenciju da jo dublje zaspite.
Moramo da razumemo svoj poloaj. Seate se prie o konopcu i provaliji? ovek je potpuno
nesvestan i jednog i drugog. Tada ugleda provaliju i shvati svoju pravu poziciju i tada vidi i
konopac iznad svoje glave. Da li razumete ta to znai? ovek ne eli konopac dok ne vidi
opasnost, a ne vidi opasnost sve dok ima iluziju da je sve u redu. Na isti nain, osoba koja ima
iluziju o sebi, osoba u kojoj se neto jo nije slomilo, nee ulagati napor u Pamenje Sebe, jer,
dok ne vidi provaliju, nee videti ni konopac.

Sada, konopac je Rad. Konopac je Ezoterizam koji lei tik iznad nas na viem nivou. Isceljujui
uticaji Ezoterizma dolaze do nas u treem Stanju Svesti, ali u drugom ne. Prvi Svesni ok treba
da nas uzdigne do te Svesti, da formira Budnost, tu vrstu Svetlosti, koja pripada 3 Stanju.

Sada, vi ete razumeti zato je reeno da je shvatanje ovekove mehaninosti jedan oblik
Pamenja Sebe. To znai da poinjemo da postajemo svesni opasnosti u kojoj se nalazimo, jer
poinjemo da vidimo da je ono, to smo smatrali sigurnim u sebi, iluzija i poinjemo da vidimo
da ne postojimo. I jednom kada iluzija o sebi pone da se slama, poinje da biva mogue osetiti
da uticaji Rada ne samo da stiu do nas, ve i da nas poduavaju. Meutim, ukoliko ste uvereni
da je va sadanji obrazac u redu, naravno da e biti teko raditi na sebi, jer ne postoji ni jedan
lini razlog zato bi to trebalo da radite. Ako ne oseate nikakav nedostatak, kako onda raditi?
Ako oseate da niste izgubili nita, kako moete da tragate? Ako oseate da ve sve znate, kako
se moete podvrgnuti poduavanju? Ako ste fundamentalno zadovoljni sobom, kako moete da
se promenite?

Birdlip, 18.mart 1944.

ENEAGRAM
VII

Nastaviemo razgovor o Prvom Svesnom oku. Svi razumete razlog zato to radim, jer itav Rad
ulazi u tu taku. Svaka od ovih beleki govori o oku na taki 6 Eneagrama sa razliite strane. Ne
rasporeujem ih ni u kakvom odreenom redu u sadanjem trenutku. Proli put smo govorili o
shvatanju mehaninosti kao o jednoj vrsti oka.

Mi shvatamo sebe kao neto dato. Shvatamo injenicu da moemo da govorimo ili mislimo ili se
kreemo ili vidimo ili ujemo kao neto dato. Ne shvatamo da ne moemo da objasnimo nita od
toga i da jednostavno ne znamo. Postati svestan toga daje oseaj uda, bespomonosti, koja je
blisko povezana sa jednim aspektom shvatanja nae mehaninosti. Niko, koliko god da to
odbacujemo, sigurno ne moe rei da je stvorio samog sebe i da tano zna kako funkcionie i ta
je misao i ta je oseanje itd. Razmislite na trenutak i videete da mi zaista ne znamo. Data nam
je veoma komplikovana maina po imenu telo i ivimo u drugoj veoma komplikovanoj maini po
imenu svet. Kada sve to shvatite emocionalno, odvajate se od uobiajenog nivoa shvatanja stvari
i to je jedan stepen Prvog Svesnog oka. Meditirajui o neobjanjivosti svega, ukljuujui vas
same, moete dostii stanje razumevanja sasvim razliito od vaeg uobiajenog svakodnevnog
razumevanja.

Proli put je predmet shvatanja vae mehaninosti bio veinom sagledan u svetlu line
observacije i sagledavanja kako Ono ini, a ne vi. Podsetiu vas ovde na vanost
Samoposmatranja u vezi sa posmatranjem Linosti. Svakog jutra dolaze vam iste misli, isti nain
razumevanja stvari, ista oseanja, iste nevolje. Ta maina Linosti, za koju je svaka osoba
prikaena, radi mehaniki. Ubacite novi u prorez i sve se odvija rutinski. Svi znate da niste
vi ti koje treba da posmatrate, ve vaa linost. G. Smit treba da posmatra g. Smita, ne sebe.
Ne mislim da se moe dovoljno esto ponoviti da je Samoposmatranje, kako ga poduava Rad,
potpuno razliito od onoga to obino podrazumevamo pod posmatranjem sebe. To je jedno od
mesta, gde veoma lako padamo u san u pogledu znaenja Rada i gde nas je konstantno potrebno
buditi. G. Smit dolazi da me vidi i govori o svojim tekoama sa Radom i kae mi da pokuava
da posmatra sebe, ali ne zna ta to znai. Tada mu je postavljeno pitanje: Da li ste pokuali da
posmatrate g. Smita? Veoma je iznenaen. Moda vi vidite na ta mislim. Naravno, beskorisno
je posmatrati sebe kao da ste sve to vi. Vi ste zakaeni za komplikovanu mainu, koja stvara vei
deo vae istorije. Meutim, vi niste ta maina, jer u vama postoji neto, to vas moe osloboditi
od nje. Kada to ne bi bio sluaj, Samoposmatranje bi bilo obino gubljenje vremena. Gledate
svoju povezanost sa tom mainom, recimo, tokom dana. ta ona namerava? ta govori? Gde je
bila? ta ona eli? Da li vam se to dopada? Da li elite da to opravdate? Da li ste slobodni od nje
u veoj meri, ako neto radite uz panju? Posmatrajte sebe na taj nain u svakom trenutku. Kada
shvatimo da nas ta maina od Linosti pomera tamo-amo i uspostavlja kontrolu u svakom
trenutku, poinjemo da stiemo uvide u to ta znai shvatiti svoju mehaninost. Poinjemo da
razumemo da je to razlog zato je to shvatanje definisano kao jedan oblik Pamenja sebe. Vidite
da ne moete dospeti izvan sebe, ako sve u sebi shvatate kao sebe. Kako ete preskoiti maticu
sa svim tim to nosite sa sobom? Kako ete izai iz zatvora ako insistirate da sve to ponesete sa
sobom? Treba da izbegavate sebe. Treba da budete strpljivi sa sobom sve dok sva ta buka koju
Linost pravi ne prestane i vi najzad moete da budete sa sobom.

Postoji fraza, koja se esto koristi u Radu, kao i u drugim ezoterijskim tekstovima, koja kae da
je ovek u zatvoru. G. je ima obiaj da kae da niko ne shvata svoju situaciju. Svi vi, govorio
je, ste u zatvoru i svi sve to moete poeleti, ako ste senzibilni ljudi, jeste da pobegnete.
Meutim, niko ne moe pobei iz zatvora bez pomoi onih, koji su ranije pobegli. Samo oni vas
mogu nauiti na koji nain je beg mogu. Tokom jednog perioda njegova omiljena izjava je bila
da, kako bi ovek u zatvoru imao ansu da pobegne, on prvo mora shvatiti da je u zatvoru. Sve
dok proputamo da to shvatimo, dok god misli da je slobodan, on nema nikakvu ansu. Ukoliko
ne shvatimo svoju mehaninost, mi zamiljamo da smo slobodni. Zamiljamo da sve radimo
sami, po svojoj volji. Taj zatvor, o kome je G. esto govorio, pre svega je vaa Linost. U sluaju
g. Smita, njegov zatvor je g. Smit, koga on uopte ne opaa i koga uzima kao sebe. ta treba da
radi? Treba da podeli sebe na Ja i g. Smita. itavog dana je sa g. Smitom i tako ima mnotvo
prilika da ga posmatra i ne moe kao izgovor da kae da nikako ne moe da ga dobije telefonom,
ali budui da je toliko mnogo sa g. Smitom, on ga ne vidi i ne zna da ga g. Smit tera da sve ini.
Videete da ovek pri susretu sa g. Smitom zaista ne treba da kae samo: Kako ste?, ve treba
da doda: Kako je g. Smit? A g. Smit treba da odgovori: O, g. Smit je u odlinoj kondiciji, ali
ja sam slabog zdravlja.

Sada, nemogue je pomoi tom oveku da se odvoji od g. Smita tako to pokuavamo da ga
prisilimo. On moe rei da ne veruje da postoji takav zatvor kao to je to g. Smit i da je to samo
ime i raspravljae se sa vama i zahtevati da se to dokae. Naravno, to je nemogue, jer on je
jedini koji moe osloboditi sebe. On sam mora videti da iako zamilja da on ima svoj sopstveni
nain, u stvari je g. Smit taj, koji ima svoj nain i mora da oseti svoju bespomonost u prisustvu
g. Smita. Naravno, to jedino moe biti postepen, isprekidan proces, koji se protee tokom godina
samo-prouavanja. Meutim, jednom, kada ga on zapone, jednom, kada na trenutak uoi
prisustvo g. Smita, tada njegovo eventualno osloboenje poinje da bude mogue. Umesto da se
suprotstavlja ideji posmatranja, on poinje da ga koristi inteligentno i tada njegov ivot postaje
podeljen na dve struje: jedna e biti ivot g. Smita, a druga e biti istorija i refleksija Ja koje
posmatra g. Smita. Jer, tokom dugo vremena on e vod