P.D.

OUSPENSKY

delovi nepoznatog uenja

SADRAJ
POGLAVLJE I
Povratak iz Indije. Rat i potraga za udesnim.
Stare misli. Pitanje kola. Planovi za naredna putova
nja. Istok i Evropa. Beleka u moskovskim novinama.
Predavanja o Indiji. Susret sa G. Preruen ovek.
Prvi razgovor. Miljenje G o kolama. Grupa G. Od
bljesci istine. Dalji susreti i razgovori. Organizacija
moskovske grupe G. Pitanje plaanja i sredstava za
rad. Pitanje tajnosti i obaveza koje preuzimaju ueni
ci. Razgovor o Istoku. Filozofija, teorija i prak
sa. Kako je sistem pronaen? Ideje G. ovek je
maina kojom vladaju spoljanji uticaji. Sve se
deava. Niko nita ne ini. Da bi se inilo po
trebno je biti. ovek je odgovoran za svoja dela a
maina to nije. Da li je psihologija potrebna za
prouavanje maine? Obeanje injenica. Mogu li se
ratovi zaustaviti? Razgovor o planetarna i mesecu kao
ivim biima. Inteligencija sunca i zemlje. Subjek
tivna i objektivna umetnost.

13

POGLAVLJE II
Petersburg 1915. G. u Petersburgu. Razgovor o
grupama. Pominjanje ezoterinog rada. Zatvor i
Beg iz zatvora. ta je neophodno za beg? Ko moe
pomoi i kako? Poeci susreta u Petersburgu. Pitanje
reinkarnacije i budueg ivota. Kako se moe postii
besmrtnost? Borba izmeu da i ne. Kristalizacija
na pravilnim i pogrenim temeljima. Neophodnost
rtvovanja. Razgovori sa G. i posmatranja. Prodaja
ilimova i razgovori o njima. ta je G. rekao o sebi.
Pitanje prastarih znanja i zbog ega su skrivena. Od
govor G. Znanje nije skriveno. Materijalnost znanja i

44

ovekovo odbijanje znanja koje mu je dato. Pitanje be

smrtnosti. etiri tela oveka. Primer retorte ispu
njene metalnim prahom. Put fakira, put monaha i put
jogija. etvrti put. Postoji li civilizacija i kultura?
POGLAVLJE III
Osnovne ideje G. po pitanju oveka. Nedostatak
jedinstva. Mnogostrukost Ja. Sklop ljudske maine.
Psihiki centri. Metode G. o izlaganju ideja sistem.
Neizbeno ponavljanje. ta znai evolucija oveka.
Mehaniki napredak je nemogu. Evropska ideja o
evoluciji oveka. Spoj svega u prirodi. oveanstvo i
mesec. Prednost oveka jedinke nad masom. Neo
phodnost poznavanja ljudske maine. Nepostojanje
konstantnog Ja u oveku. Uloga malih Ja. Nedostatak
individualnosti i volje u oveku. Istonjaka alegori
ja okui i njenoj posluzi. Zamenik nadzornika. Raz
govori o fakiru na klinovima i budistikoj magiji.

72

POGLAVLJE IV
Opti utisci o sistemu G. Pogled unazad. Jedan
od osnovnih predloga. Linija znanja i linija bia. Bie
na razliitim nivoima. Razlika izmeu linije znanja i
linije bia. ta daje razvoj znanja bez odgovarajue izmene bia izmena bia bez uveavanja znanja. ta
znai razumevanje. Razumevanje kao rezultat zna
nja i bia. Razlika izmeu razumevanja i znanja. Ra
zumevanje kao rad tri centra. Zbog ega ljudi
pokuavaju da pronau nazive za stvari koje ne razumeju. Na jezik. Zbog ega ljudi ne razumeju jedni
druge. Re ovek i razliita znaenja te rei. Jezik
koji je prihvaen u sistemu. Sedam gradacija pojma
ovek. Princip relativiteta u sistemu. Gradacije ko
je su paralelne gradaciji oveka. Re svet. Razliita
znaenja te rei. Ispitivanje rei svet sa take gle
dita principa relativnosti. Osnovni zakon univerzu
ma. Zakon tri principa ili tri sile. Neophodnost tri sile
za pojavu fenomena. Trea sila. Zbog ega mi ne vi-

85

dimo treu silu. Tri sile u prastarim uenjima. Stva

ranje svetova prema volji Apsolutnog. Lanac svetova
ili zrak stvaranja. Broj zakona u svakom svetu.
POGLAVLJE V
Predavanje o mehaninosti univerzuma. Zrak
stvaranja i njegov rast od Apsolutnog. Protivurenost
naunih pogleda. Mesec na kraju zraka stvaranja. Vo
lja Apsolutnog. Ideja o udu. Nae mesto u svetu. Me
sec se hrani organskim ivotom. Uticaj meseca i
oslobaanje od njega. Razliite materijalnosti raznih
svetova. Svet kao svet vibracija. Vibracije uspora
vaju proporcionalno udaljenosti od Apsolutnog. Se
dam vrsta materije. etiri tela oveka i njihov odnos
prema razliitim svetovima. Gde je zemlja. Tri sile i
kosmika svojstva materije. Atomi kompleksnih ma
terija. Definicija materije prema silama koje se oitu
ju kroz nju. Ugljenik, kiseonik, azot i
vodonik. Tri sile i etiri materije. Da li je ovek be
smrtan ili nije? ta je zapravo besmrtnost? ovek ima
etvrto telo. Pria o bogoslovu i bojoj svemoi. Raz
govori o mesecu. Mesec kao teg na asovniku. Razgo
vor o univerzalnom jeziku. Objanjenje o Poslednjoj
Veeri.

105

POGLAVLJE VI
Razgovor o ciljevima. Moe li uenje stremiti ka
konanom cilju? Cilj postojanja. Lini ciljevi. Znati
budunost. Postojati posle smrti. Biti sopstveni gospo
dar. Biti Hrianin. Pomagati oveanstvu. Zaustavi
ti ratove. Objanjenja G. Sudbina, sluajnost i volja.
Lude maine. Ezoterino Hrianstvo. ta bi treba
lo da bude ovekov cilj? Uzroci unutranjeg ropstva.
Sa ime poinje put osloboenja. Spoznaj sebe. Ra
zliita razumevanja ovih ideja. Samo-prouavanje. Ka
ko prouavati? Samo-posmatranje. Registrovanje i
analiza. Osnovni principi rada ljudske maine. etiri
centra: centar miljenja, emocionalni centar, centar

124

kretanja i instinktivni centar. Razluivanje rada centa

ra. Vrenje izmena u radu centara. Poremeaj ravno
tee. Kako maina vraa ravnoteu? Sluajne promene.
Pogrean rad centara. Mata. Sanjarenje. Navike. Na
vike koje su u suprotnosti sa svrhom samo-posmatranja. Borba protiv izraavanja negativnih emocija.
Registrovanje mehaninosti. Izmene koje se dogaaju
kao rezultat pravilnog samo-posmatranja. Ideja o cen
tru kretanja. Klasifikacija zasnovana na podeli centa
ra. Automatizam. Instinktivne radnje. Razlika izmeu
funkcija instinktivnog centra i centra kretanja. Podela
emocija. Razliiti nivoi centara.
POGLAVLJE VII
Moe li se postii kosmika svest? ta je svest?
Pitanja G. o tome ta primeujemo pri samo-posmatranju. Nai odgovori. Primedba G. o tome da pro
putamo najvaniju stvar. Zbog ega ne primeujemo
da se ne seamo sebe? To posmatra, to misli, to
govori. Pokuaji seanja sebe. Objanjenja G. Znaaj
novih problema. Nauka i filozofija. Naa iskustva. Po
kuaji da se podeli panja. Prvi oseaj samo-seanja.
ega se seamo iz prolosti. Dalja iskustva. Spavanje
u budnom stanju i buenje. ta je previdela evropska
psihologija. Razlika u razumevanju ideje svesti.
Paralelno prouavanje oveka i sveta. Sledei za
kon trojstva dolazimo do osnovnog zakona univerzu
ma: zakona sedam ili zakona oktava. Nedostatak
kontinuiteta kod vibracija. Oktave. Sedmotonska lestvica. Zakon intervala. Neophodnost dodatnih stre
sova. ta se dogaa u odsustvu dodatnih stresova. Da
bi se moglo initi neophodno je biti sposoban kontrolisati dodatne stresove. Sporedne oktave. Unutranje
oktave. Organski ivot na mestu intervala. Planetar
ni uticaji. Bona oktava soldo. Znaenje nota la, sol,
fa. Znaenje nota do, si. Znaenje nota mi, re. Uloga
organskog ivota u promeni povrine zemlje.

145

POGLAVLJE VIII
Razliita stanja svesti. Spavanje. Stanje buenja.
Samosvest. Objektivna svest. Odsustvo samosvesti.
Koji je prvi uslov za postizanje samosvesti? Via sta
nja svesti i vii centri. Budno stanje obinog oveka
kao spavanje. ivot uspavanog oveka. Kako se ovek
moe probuditi? ta je ovek kada se rodi. Kako na
njega deluje obrazovanje i njegova okolina. Mo
gunosti oveka. Samo-prouavanje. Mentalne foto
grafije. Razliiti ljudi u jednom oveku. Ja i
Ouspensky. Ko je aktivan a ko pasivan? ovek i nje
gova maska. Podela sebe kao prva faza rada na sebi.
Osnovni kvalitet ovekovog bia. Zbog ega se ovek
ne sea sebe. Poistoveenje. Uvaavanje. Unu
tranje uvaavanje i spoljanje uvaavanje. ta
znai spoljanje uvaavanje maine. Nepravda.
Iskrenost i slabosti. Priguivai. Savest. Moralnost.
Da li je ideja morala ista za sve? Da li postoji hricanska moralnost. Da li su pojmovi dobra i zla isti za sve?
Niko nita ne radi u ime zla. Razliita poimanja dobra
i zla dolaze ba zbog razliitih poimanja. Na emu je
potrebno da se zasniva postojana ideja o dobru i zlu?
Ideja istine i lanosti. Borba izmeu priguivaa i
protiv laganja. Metode rada kola. Podreenost.
Ostvarenje sopstvenog nitavila. Linost i sutina.
Mrtvi ljudi. Opti zakoni. Pitanje novca.

174

POGLAVLJE IX
Zrak stvaranja u obliku 3 oktave zraenja. Od
nos materija i sila na razliitim planovima sveta prema
naem ivotu. Intervali u kosmikim oktavama i stre
sovi koji ih ispunjavaju. Taka univerzuma. Gustina vibracija. Tri sile i etiri materije. Ugljenik,
Kiseonik, Azot, Vodonik. Dvanaest trijada.
Tabela Vodonika. Materija u svetlu hemijskih, fi
zikih, psihikih i kosmikih svojstava. Inteligencija
materije. Atom. Sve ljudske radnje i stanja zavise od
energije. Materija u oveku. ovek ima dovoljno ener-

205

gije da zapone rad na sebi, ako je tedi. Rasipanje

energije. Naui da izdvaja fino od grubog. Proiz
vodnja finih vodonika. Izmena bia. Rast unutranjih
tela. Ljudski organizam kao trospratna fabrika. Tri
vrste hrane. Ulazak hrane, vazduha i utisaka u organi
zam. Pretvaranjem materije vlada zakon oktava. Ok
tava hrane i oktava vazduha. Izdvajanje viih
vodonika. Oktava utisaka se ne razvija. Mogunost
stvaranja vetakog stresa u trenutku primanja utisaka.
Svestan napor. Samo-seanje. Rezultirajui razvitak
utisaka i oktava vazduha. Drugi svesni stres. Napor
povezan sa emocijama. Pripreme za taj napor. Analo
gija izmeu ljudskog organizma i univerzuma. Tri stadijuma evolucije ljudske maine. Pretvaranje emocija.
Alhemija. Centri rade sa razliitim vodonicima. Dva
via centra. Pogrean rad niih centara. Materijalnost
svih unutranjih procesa.
POGLAVLJE X
242
Od ega poinje put. Zakon sluajnosti. Vrste uticaja. Uticaji stvoreni u ivotu. Uticaji stvoreni izvan
ivota, svesni samo u svom zaetku. Magnetski cen
tar. Traei put. Pronalaenje oveka koji zna. Trea
vrsta uticaja: svesna i direktna. Osloboenje od zako
na sluajnosti. Korak, stepenite i put. Specijal
ni uslovi etvrtog puta. Mogu je pogrean magnetski
centar. Kako ovek moe prepoznati pogrene puteve?
Uitelj i ak. Znanje poinje sa uenjem kosmosa. Uo
biajeni pojam dva kosmosa: Makrokosmos i Mikrokosmos. Potpuno uenje o sedam kosmosa.
Odnos izmeu kosmosa: kao nule prema besko
nanom. Princip relativiteta. Put gore je isto to i put
dole. ta je udo. Period dimenzija. Pregled siste
ma kosmosa sa take gledita teorije mnogo dimenzi
ja. Komentar G. da je Vreme dah. Da li je
Mikrokosmos ovek ili atom?

POGLAVLJE XI
264
Ako zrno penice ne umre nee doneti ploda.
Knjiga aforizama. Probuditi se, umreti, da bi se rodio.
ta spreava oveka da se ponovo rodi? ta spreava
oveka da umre? ta spreava oveka da se probu
di? Odsustvo shvatanja o sopstvenoj nitavnosti. ta
znai shvatanje sopstvene nitavnosti? ta spreava da
se doe do ovog shvatanja? Hipnotiki uticaj u ivo
tu. San u kome ovek ivi je hipnotiki san. Maio
niar i ovce. Kundalini. Mata. Budilnici.
Organizovani rad. Grupe. Da li je mogue raditi u gru
pama bez uitelja? Rad na samo-prouavanju u gru
pama. Ogledala. Razmena posmatranja. Opti i
pojedinani uslovi. Pravila. Osnovna greka. Shva
tanje sopstvene nitavnosti. Opasnost od oponaajueg rada. Prepreke. Istina i lanost. Iskrenost
prema samom sebi. Napori. Akumulatori. Veliki aku
mulator. Intelektualni i emocionalni rad. Potreba za
oseanjem. Mogunost razumevanja preko oseanja
onoga to se ne moe razumeti preko uma. Emocio
nalni centar je mnogo suptilniji aparat od intelektual
nog centra. Objanjenje zevanja u vezi sa
akumulatorima. Uloga i znaaj smeha u ivotu. Odsu
stvo smeha u viim centrima.
288
POGLAVLJE XII
Rad u grupama postaje intenzivniji. Svaki ovek
ima ogranien repertoar uloga. Izbor izmeu rada na
sebi i mirnog ivota. Potekoe pri pokoravanju.
Mesto zadataka. G. daje konaan zadatak. Reakcija
prijatelja na ideje. Sistem izvlai iz ljudi ono najbolje
ili ono najgore. Do ega ljudi mogu doi u radu? Pri
preme. Razoaranje je potrebno. Pitanje koje boli
oveka. Ponovno vrednovanje prijatelja. Razgovor o
tipovima. G. daje dalji zadatak. Pokuaji da se setimo
sopstvenog ivota. Intonacije.
Sutina i linost.
Iskrenost. Loe raspoloenje. G. obeava da odgovo-

ri na bilo koje pitanje. Veno vraanje. Opit deljenja linosti od sutine. Razgovor o seksu. Uloga seksa
kao osnovne motivirajue sile sve mehaninosti. Seks
kao osnovna mogunost osloboenja. Novo roenje.
Pretvaranje seksualne energije. Zloupotreba seksa. Da
lije apstinencija korisna? Pravilan rad centara. Posto
jan centar gravitacije.
POGLAVLJE XIII
315
Intenzitet unutranjeg rada. Priprema za inje
nice. Poseta Finskoj. udo poinje. Mentalna
konverzacija sa G. Ti ne spava. Vienje ljudi
koji spavaju. Nesposobnost ispitivanja viih fenome
na pomou uobiajenih sredstava. Izmenjen pogled na
metode akcije. Osnovna karakteristika. G. odre
uje osnovne karakteristike ljudi. Nova organizacija
grupe. Oni koji naputaju rad. Sedenje na dve stolice.
Potekoe kod vraanja. Apartman G. Reakcije na
tiinu. Vienje lai. Oigledno prikazivanje. Kako
se probuditi? Tri naina. Neophodnost rtvovanja.
rtvovanje svoje patnje. Proirena tabela vodonika.
Pokretni dijagram. Novo otkrie. Imamo veoma
malo vremena.
POGLAVLJE XIV
337
Tekoe u prenoenju objektivne istine na
obian jezik. Objektivno i subjektivno znanje. Jedin
stvo suprotnosti. Prenoenje objektivnog znanja. Vii
centri. Mitovi i simboli. Verbalne formule.
Kako gore tako dole. Spoznaj sebe. Dvoj
nost. Pretvaranje dvojnosti u trojnost. Linija volje.
etvornost. etvornost sklop pentagrama. Pet cen
tara. Solomonov peat. Simbolika brojki, geometrij
skih figura, slova i rei. Dalji simboli. Pravilno i
nepravilno razumevanje simbola. Nivo razvitka. Uje
dinjenje znanja i bia: Veliko Stvaranje. Niko ne
moe dati oveku ono to nije ve posedovao. Posti
zanje samo preko sopstvenih napora. Sistem i njego-

vo mesto. Jedan od osnovnih principa ovog uenja.

Devetougao. Zakon sedmice u svom jedinstvu sa za
konom trojstva. Ispitivanje devetougla. Ono to
ovek ne moe staviti u devetougao on ne moe razumeti. Simbol u pokretu. Doivljavanje devetougla
kretanjem. Vebe. Univerzalni jezik. Objektivna i
subjektivna umetnost. Muzika. Objektivna muzika se
zasniva na unutranjim oktavama. Mehanizovano
oveanstvo moe imati samo subjektivnu umetnost.
Razliiti nivoi ovekovog bia.
POGLAVLJE XV
361
Religija kao relativan pojam. Religije odgovara
ju nivou ovekovog bia. Moe li molitva pomoi?
Uenje kako se moli. Opte neznanje u vezi Hrianstva. Hrianska crkva je kola. Egipatske kole po
navljanja. Znaaj rituala. Tehnike religija. Gde u
oveku zvui kad izgovori Ja? Dva dela stvarne re
ligije i ta svaka ui. Kant i ideja lestvice. Organski
ivot na zemlji. Rast zraka stvaranja. Mesec. Evolui
rajui deo organskog ivota je oveanstvo. ovean
stvo na mrtvoj taki. Promene mogue samo na
raskrima. Proces evolucije uvek poinje formira
njem svesnog nukleusa. Postoji li svesna sila koja se
bori protiv evolucije? Razvija li se oveanstvo? Dve
stotine svesnih ljudi bi bilo u stanju da izmeni ceo ivot
na zemlji. Tri unutranja kruga oveanstva. Spoljanji krug. etiri puta kao etiri kapije prema
ezoterinom krugu. kole etvrtog puta. Pseudoezoterini sistemi i kole. Istina u obliku lai. Ezote
rine kole na Istoku. Inicijacija i Misterije. Mogua
je samo samo-inicijacija.
POGLAVLJE XVI
380
Istorijski dogaaji zime 1916, 1917. Sistem G.
kao vodi u lavirintu protivurenosti ili kao Nojeva
Barka. Svesnost materije. Stepeni njene inteligenci-

je. Trospratne, dvospratne i jednospratne maine.

ovek sastavljen od oveka, ovce i crva. Podela svih
bia na 3 kosmike karakteristike: po tome ta jedu,
ta udiu i sredini u kojoj ive. Mogunost oveka da
promeni svoju hranu. Dijagram svega to ivi.
G. naputa St. Petersburg poslednji put. Intere
santan dogaaj pretvaranje ili modelarstvo?
Utisci novinara o G. Pad cara Nikole II. Kraj ruske
istorije. Planovi za naputanje Rusije. Glas od G. Na
stavak rada u Moskvi. Dalja prouavanja dijagrama i
ideja o kosmosima. Razvoj ideje vreme je dah u od
nosu na oveka, zemlju i sunce; velike i male elije.
Stvaranje Tabele Vremena u Razliitim Kosmosima.
Tri kosmosa zajedno ukljuuju u sebi sve zakone uni
verzuma. Primena ideje kosmosa na unutranje proce
se ljudskog organizma. ivot molekula i elektrona.
Vreme dimanzija razliitih kosmosa. Primena formu
le Minkovskog. Odnos razliitih vremena na centre u
ljudskom telu. Odnos prema viim centrima. Kosmiko izraunavanje vremena u literaturi gnostika i
indijskoj literaturi.
Ako eli da se odmori doi kod mene. Poseta G. u Aleksandropolj. Odnos G. prema porodici.
Razgovor o nemogunosti injenja bilo ega usred ma
sovnog ludila. Dogaaji uopte nisu protiv nas.
Kako ojaati oseanje o Ja? Kratak povratak u Peter
sburg i Moskvu. Poruka grupama. Povratak u Piatigorsk. Grupa od dvanaest se sastaje u Essentuki.
415
P O G L A V L J E XVII
Avgust 1917. est nedelja u Essentuki. G. otkri
va plan celokupnog raa. kole su neophodne. Ek
stra napori. Ujedinjenje centara je osnovna potekoa
u radu na sebi. ovek je rob svog tela. Traenje ener
gije na nepotrebnu muskulatornu napetost. G. poka
zuje vebe za kontrolu miia i za relaksaciju. Vebe
stani. Zahtevi vebe stani. G. prenosi sluaj koji
se dogodio kod vebe stani u Centralnoj Aziji. Uti-

caj vebe stani u Essentuki. Navika prianja. Opit

sa gladovanjem. ta je greh. G. pokazuje vebe
panje. Eksperiment sa disanjem. Shvatanja o
tekoama Puta. Nezamenljivost velikog znanja, na
pora i pomoi. Zar ne postoji neki drugi put izvan
'puteva'? Putevi koji se daju ljudima kao pomo u
odnosu na njihov tip. Subjektivni i Objektivni pu
tevi. Obyvatel. ta znai biti ozbiljan? Samo je jed
na stvar ozbiljna. Kako postii stvarnu slobodu? Teak
nain ropstva i pokornosti. ta je ko spreman da rtvu
je. Bajka o vuku i ovcama. Astrologija i tipovi. Prika
zivanje. G. objavljuje rasturanje grupe. Konano
putovanje u Petersburg.
P O G L A V L J E XVIII
441
Petersburg: Oktobar 1917. Boljevika revoluci
ja. Povratak G. na Kavkaz. Stav G. prema jednom od
uenika. Malo drutvo sa G. u Essentuki. Stie jo lju
di. Vebe su tee i razliitije od ranijih. Mentalne i fi
zike vebe, plesovi dervia, prouavanje psiho
trikova. Prodavanje svile. Unutranja borba i odlu
ka. Izbor gurua. Odluka o odvajanju. G. ide u Sochi.
Teko vreme: rat i epidemije. Dalja prouavanja devetougla. Dogaaji i neophodnost naputanja Rusi
je. London kao konaan cilj. Praktini rezultati rada
na sebi: oseanje novog Ja, udno poverenje. Saku
pljanje grupe u Rostovu i proirenje G. sistema. G. ot
vara svoj Institut u Tiflisu. Put u Constantinopole.
Sakupljanje ljudi. G. stie. Nova grupa predstavljena
G. Prevoenje pesme dervia. G. umetnik i pesnik. In
stitut poinje sa radom u Constantinopoleu. G. doz
voljava pisanje i tampanje knjige. G. ide u Nemaku.
Odluka da se rad iz Constantinopolea nastavi u Lon
donu 1921. G. organizuje svoj Institut u Fontainbleau. Rad u Dvorcu de la Prieure. Razgovor sa Katherine
Mansfield. G. govori o razliitim vrstama disanja.
Disanje kroz pokrete. Prikazivanje u pozoritu u Pa
rizu. G. odlazak za Ameriku 1924. Odluka o nezavi
snom nastavku rada u Londonu.

PRVO POGLAVLJE
Vratio sam se u Rusiju novembra 1914. godine, poetkom
prvog svetskog rata, posle podueg puta po Egiptu, Cejlonu i
Indiji. Rat me je zatekao u Kolombu, odakle sam se vratio pre
ko Engleske.
Na poetku svog putovanja, kada sam napustio Petersburg,
rekao sam da idem da tragam za udesnim. udesno je veo
ma teko definisati. Za mene ta re ima sastvim odreeno znae
nje. Odavno sam doao do zakljuka da nema bekstva iz lavirinta
protivurenosti u kojima ivimo, osim, sasvim novog puta koji
je u potpunosti drugaiji od svega do sada znanog ili upotrebljenog. Nije mi bilo mogue rei gde je poinjao taj novi ili zabo
ravljeni put. Tada sam ve znao, kao nepobitnu injenicu, da iza
tanke koprene lane realnosti postoji druga realnost od koje nas
je iz ko zna kog razloga neto odvojilo. udesno je bilo pro
diranje u nepoznatu realnost. Meni je izgledalo da se put ka ne
poznatom moe pronai na istoku. Zato na istoku? Teko je
odgovoriti na ovo. U toj ideji je moda bilo neto romantike, ali
rekao bih da je bilo sasvim realno ubeenje da se u Evropi nita
nije moglo pronai.
Na povratku, za vreme nekoliko nedelja provedenih u Lon
donu, sve to sam mislio o rezultatima svojih traganja, upalo je
u vrtlog zbog estoke apsurdnosti rata i emocija koje su se oseale
u vazduhu i svim razgovorima i pogaale me esto i protiv mo
je volje.
Po povratku u Rusiju, nanovo doivljavajui sve te misli sa
kojima sam otiao, oseao sam da moje traganje, i sve u vezi sa
njim, bee vanije od bilo ega to se deavalo ili se moglo do-

goditi u svetu oiglednih apsurdnosti. * Rekao sam tada samom

sebi da se na rat moe gledati kao na jednu od onih situacija opte
katastrofe ivota, usred koje mora da ivi i radi, traga za od
govorima i sumnjama. RAT, veliki evropski rat, mogunost u
koju nisam eleo da verujem i realnost koju nisam hteo da prepoznam, postao je injenica. BILI SMO U NJEMU i shvatio sam
da se mora uzeti kao veliko MEMENTO MORI, pokazujui da
je potrebno pouriti i da je bilo nemogue verovati u ivot ko
ji nije vodio nikuda.
Mene lino rat nije mogao dodirnuti, u svakom sluaju sve
do konane katastrofe koja mi se inila neizbenom za Rusiju,
moda za celu Evropu, ali se jo uvek nije dogodila. U to vreme, nadolazea katastrofa se naravno inila kao neto privreme
no i jo uvek niko nije shvatio svu razjedinjenost i destrukciju u
kojoj je trebalo da ivimo u budunosti.
Sakupivi utiske sa Istoka, naroito iz Indije, morao sam
priznati da je, po mom povratku, problem izgledao ak tei i
zamreniji, nego pre polaska. Indija i Istok, ne samo da nisu iz
gubili svoj sjaj udesnog, nego naprotiv, taj sjaj je dobio nove
prelive. Jasno sam video da se tamo moe pronai neto to je
odavno prestalo da postoji u Evropi i stoga sam smatrao da je
pravac kojim sam poao, istinski. Ali sam istovremeno bio
ubeen da je tajna bolje i dublje skrivena nego to sam ranije mo
gao pretpostaviti.
Kada sam krenuo, ve sam znao da u traiti KOLU ili
KOLE. Pre mnogo vremena sam doao do toga. Shvatio sam
da su individualni napori nedovoljni i da je potrebno doi u do
dir sa stvarnim i ivuim mislima koje sigurno negde postoje,
ali smo izgubili dodir sa njima.
*

To se odnosi na malu knjigu koju sam imao kao dete. Knjiga se zvala
OIGLEDNE APSURDNOSTI, i pripadala je Stupinovoj Maloj bi
blioteci, sastojei se od slika kao to su: ovek koji nosi kuu na
leima, kola sa etvrtastim tokovima i slino. U to vreme, ova knji
ga me je oarala, jer je u njoj bilo mnogo slika za koje nisam razumeo
zato bi bile apsurdne. Izgledale su kao obine stvari u ivotu. Kasni
je sam poeo da razmiljam da je knjiga sadravala slike iz stvarnog
ivota, jer kako sam rastao sve sam vie bivao ubeen da se ivot sa
stojao iz oiglednih apsurdnosti. Kasnija iskustva su samo uvrstila
ovo ubedenje.

To sam razumeo; meutim, ideja o koli se veoma izmenila za vreme mojih putovanja i na neki nain postala jednostavnija
i odreenija, a opet sa druge strane nekako hladnija i udaljenija.
Hou da kaem da su kole izgubile dosta od svog bajkovitog
karaktera. Kada sam kretao na put jo uvek sam priznavao mno
go toga fantastinog u odnosu na kole. Priznavao je moda
prejaka re. Bolje bi bilo rei da sam snivao o mogunosti ne-fizikog kontakta na drugom planu, da tako kaem. Nisam to
mogao jasno obrazloiti, ali mi se inilo da bi ak i poetak ne
kog kontakta sa kolom mogao biti UDESNE PRIRODE. Za
miljao sam, na primer, mogunost stupanja u kontakt sa
kolama iz daleke prolosti, Pitagorinim kolama, kolama
Egipta, kolama onih koji su gradili Notre Dame i tako dalje. Iz
gledalo mi je da prostome i vremenske barijere treba da nestanu
po uspostavljanju takvog kontakta. Ideja o kolama, sama po se
bi bee fantastina i nita mi nije izgledalo previe neverovatno
u odnosu na tu ideju. Nisam video nikakvu protivurenost iz
meu ovih ideja i mojih pokuaja da pronaem kole u Indiji.
Izgledalo mi je da bi ba u Indiji bilo mogue zasnovati neku
vrstu kontakta koji bi kasnije postao stalan i nezavistan od bilo
kakvih spoljanjih proimanja.
Po povratku, posle brojnih sastanaka i utisaka, ideja o kolam aje postala stvarnija i dodirljivija, izgubila je svoj fantastian
karakter. Kako sam tada shvatio, to se najverovatnije dogodilo
zbog toga to je kola zahtevala ne samo traganje ve i izbor,
sa nae strane.
Da su kole postojale nisam sumnjao. Meutim, istovreme
no, postajao sam sve uvereniji da kole za koje sam ja uo i sa
kojima sam mogao stupiti u kontakt, nisu bile za mene. To su
bile kole ili istinski religiozne prirode ili polu-religioznog ka
raktera, ali zasigurno posveene tom tonu. Ove kole me nisu
privlaile, uglavnom zbog toga to sam, da je postojala potraga
za religioznim putem, to mogao pronai i u Rusiji. Druge kole
behu pomalo sentimentalnog, moralno-filozofskog tipa, sa primesama asketizma, kao kole uenika i sledbenika Ramakrine;
bilo je dobrih ljudi povezanih sa tim kolama, ali nekako nisam
oseao da oni poseduju prava znanja. Ostale, obino opisane kao
jogi-kole koje se zasnivaju na stvaranju stanja transa, imaju,

za mene, neto od prirode spiritualizma. Nisam im verovao;

sva njihova dostignua su bila ili samoobmana ili to bi ortodok
sni mistici (mislim na rusku manastirsku literaturu) zvali lepotom ili oaravanjem.
Postojao je drugaiji tip kole sa kojima nisam uspeo da
uspostavim kontakt i o kojoj sam samo uo. Te kole su obeava
le mnogo, ali su istovremeno mnogo i zahtevale. ONE SU ZAHTEVALE SVE ODJEDNOM. Bilo bi potrebno ostati u Indiji,
odrei se svih svojih ciljeva, ideja i planova i nastaviti putem o
kome nisam nita unapred znao.
Ove kole su me veoma interesovale kao i ljudi koji su bili
u dodiru sa njima i koji su mi o njima govorili, te su se izrazito
isticale iznad obinih kola. Ipak mi je izgledalo da bi trebalo da
postoje kole racionalnijeg tipa i da ovek ima prava, do odre
ene take, da zna kuda hodi.
Istovremeno sam doao do zakljuka da, bez obzira kako bi
bilo ime kole: okultna, ezoterina ili jogi, trebalo bi da posto
je na obinom zemaljskom planu kao bilo koja druga vrsta ko
le: slikarska, medicinska, kola plesa. Shvatio sam da je misao
o kolama na drugom planu bila jednostavno slabost, sanjanje
koje je zauzelo mesto stvarnog traganja. I tada sam razumeo da
su ti snovi najvea prepreka na naem putu ka udesnom. Na pu
tu za Indiju pravio sam planove za dalja putovanja. Ovaj put sam
eleo da ponem sa Muhamedanskim Istokom; uglavnom ru
skom centralnom Azijom i Persijom. Meutim, nita od toga se
nee ostvariti.
Iz Londona, preko Norveke, vedske i Finske, pun raznih
misli i patriotizma, stigao sam u Petersburg, kojem je u meuvre
menu izmenjeno ime u Petrograd. Ubrzo posle toga otiao sam
u Moskvu i poeo sa urednikim radom u novinama za koje sam
pisao iz Indije. Tu sam ostao nekih est nedelja, u vreme kada
se dogodila jedna mala epizoda koja je bila u vezi sa mnogim
stvarima koje su se kasnije dogodile.
Jednog dana sam u kancelariji redakcije, pripremajui se za
sledee izdanje, pronaao noticu (mislim da je to bilo u GLASU
MOSKVE) koja se odnosila na scenario baleta, Borba Maio
niara, koji je napisao neki Hindi. Radnja baleta odvijala se

u Indiji i davala je kompletnu sliku Orijentalne magije,

ukljuujui uda fakira, svete plesove i slino. Nije mi sa dopao
previe samouveren ton kojim je paragraf bio napisan, ali poto
su Hindi pisci bili prilino retki u Moskvi, isekao sam noticu i
stavio je medu svoje papire.
Ubrzo posle toga, iz vie razloga, napustio sam novine i
vratio se u Petersburg. U njemu sam februara i marta 1915. go
dine drao predavanja o svom putu po Indiji. Naslovi predavan
ja su bili U potrazi za udesnim i Problemi Smrti. Ova
predavanjaje trebalo da poslue kao upoznavanje sa knjigom ko
ju sam imao nameru da napiem o svojim putovanjima i u njima
sam govorio da se udesno u Indiji obino i ne trai tamo gde
bi trebalo, da su svi uobiajeni putevi beskorisni i da je Indija
uvala svoje tajne bolje nego to mnogi ljudi mogu da pretposta
ve, ali da udesno tamo postoji i da se pokazuje kroz mnoge
stvari pored kojih ljudi prolaze ne shvatajui njihov skriveni smi
sao i znaenje ili bez spoznaje kako da im priu. Opet sam imao
u pameti kole.
Uprkos ratu, moja predavanja su proizvela prilino interesovanje. Bilo je vie od hiljadu ljudi na svakom, u Aleksandrovkom Holu petrogradske Gradske Kue. Primio sam mnogo
pisama; ljudi su dolazili da me vide; i oseao sam da bi se na
osnovu potrage za udesnim mogao ujediniti veliki broj ljudi
koji nisu vie bili u stanju da gutaju uobiajene oblike obmane i
ivljenja u lai.
Posle Uskrsa otiao sam u Moskvu da odrim ista preda
vanja. Meu ljudima koje sam tada sreo bila su dvojica, jedan
muziar i jedan vajar, koji su ubrzo poeli da govore o grupi lju
di u Moskvi okupljenih oko raznih okultnih istraivanja i ek
sperimenata kojima rukovodi izvesni G., kavkaski Grk, vrlo
Hindi, bar sam tako razumeo, onaj kome je pripadao scenario
za balet, na koji sam pre par meseci naiao u novinama. Moram
priznati da ono to su mi govorila ova dvojica ljudi o toj grupi i
ono to se deavalo tamo, sve vrste samo-sugestivnih uda, nije
izazivalo nimalo interesovanja kod mene. Iste takve prie sam
sluao mnogo puta ranije i oblikovao sam konano miljenje o
njima.

Dame koje najednom vide lebdee oi po svojim sobama

i fascinirane slede ih sve dalje niz ulice da bi na kraju bile dove
dene do odreenog orijentalca kome te oi pripadaju. Ili ljudi
koji u prisustvu nekog orijentalca odjednom osete da on gleda
kroz njih, videi sva njihova oseanja, misli i elje; a ovi imaju
udan oseaj u svojim nogama i ne mogu se pokrenuti, padaju
pod njegovu vlast do te mere da ovaj moe uticati na njih da uine
sve to on eli, ak i sa vee udaljenosti. Sve ovakve i jo mno
go drugih pria iste vrste na mene su delovale kao loa izmiljo
tina. Ljudi izmiljaju uda i to ona koja se od njih oekuju. To
je meavina sujeverja, samosugestije, iskrivljenog miljenja i,
prema mojim posmatranjima, ove prie se nikada ne pojavljuju
bez odreene saradnje sa ljudima na koje se odnose.
Zbog svih ranijih iskustava, samo na uporni nagovor jed
nog od moja dva nova poznanika, M., sloio sam se da sretnem
G. i porazgovaram sa njim.
Moj prvi sastanak sa njim u potpunosti je izmenio miljen
je o njemu i o onome to sam od njega mogao oekivati.
Tog sastanka se veoma dobro seam. Stigli smo u mali ca
fe u bunoj, mada ne i jednoj od glavnih ulica. Video sam oveka orijentalnog tipa, ne vie tako mladog, crnih brkova i otrog
pogleda, koji me je iznenadio time to je izgledao kao preruen
i sasvim izvan mesta i atmosfere u kojoj smo se nalazili. Jo uvek
sam bio pun utisaka sa Istoka. A ovaj ovek sa licem indijskog
rade ili arapskog eika koga sam, ini se, trenutno video sa belom almom ili zlatastim turbanom, sedeo je u tom malom cafeu, u kojem se sastaju razni trgovci, imao je crni kaput sa
somotskom kragnom i crni polucilinder, izazivao je udan,
neoekivan, i skoro uznemirujui utisak oveka koji se loe preruio, izgled koji vas tera da se stidite jer vidite da on nije ono
to bi hteo da bude a vi ipak morate da govorite i ponaate se kao
da sve to ne primeujete. Ruski je govorio netano, sa veoma ja
kim kavkaskim akcentom; i taj akcenat, sa kojim ni u kom sluaju
ne povezujemo bilo kakve filozofske ideje, jo je pojaao oseaj
udnog i neoekivanog.
Ne seam se kako je zapoeo na razgovor; mislim da sam
govorio o Indiji, ezoterizmu, i o kolama joge. Zakljuio sam
da je G. mnogo putovao i bivao na mestima o kojima sam ja sa-

mo uo i koja sam jako eleo da posetim. Ne samo da ga moja

pitanja nisu dovodila u nepriliku, ve mi se inilo da je veoma
mnogo ulagao u svaki odgovor, ak i vie nego je pitanje zahtevalo. Svideo mi se nain na koji je govorio, paljiv i taan. M.
nas je uskoro napustio. G. mi je govorio o svom radu u Moskvi.
Nisam ga ba u potpunosti razumeo. Iz onoga to je govorio ini
lo se da u njegovom radu koji je uglavnom psiholokog karak
tera, HEMIJA igra veoma vanu ulogu. Sluajui ga prvi put,
sve rei sam, naravno, shvatao bukvalno. - Ono to govorite,
rekao sam, podsea me na neto to sam uo u koli u junoj
Indiji. Braman, izuzetan ovek u mnogim stvarima, priao je
mladom englezu u Travankoreu, o koli koja je izuavala hemi
ju ljudskog tela, te da se uvoenjem ili uklanjanjem odreenih
supstanci moe izmeniti ovekova moralna i psiholoka priroda.
To je veoma slino onome to vi govorite.
- Moe biti, ree G., ali, u isto vreme, moglo bi biti sa
svim drugaije. Postoje kole koje, ini se, upotrebljavaju sline
metode, ali ih sasvim drugaije razumeju. Slinost metoda ili ak
i ideja, nita ne dokazuje.
- Ima jo jedno pitanje koje me veoma interesuje, rekao sam.
Postoje supstance koje jogini uzimaju da bi proizveli odreena
stanja. Nisu li to, u odreenim sluajevima narkotici? Vrio sam
i sam brojne eksperimente u toj oblasti i ono to sam itao o ma
giji sasvim mi jasno dokazuje da su sve kole u sva vremena i u
svim zemljama uvele iroku upotrebu narkotika za stvaranje ovih
stanja koja ine 'magiju' moguom.
- D a , rekao je G., u mnogim sluajevima te supstance su
one koje zovete 'narkoticima'. Meutim one se mogu upotrebiti na sasvim drugaiji nain. Ljudi u tim kolama uzimaju ih za
rad samoizuavanja, da bi videli ispred sebe, da bolje upoznaju
svoje mogunosti, da vide 'unapred' ono to e kasnije postii
kao rezultat dugotrajnog rada. Kada ovek vidi da ono to je uio
u teoriji zaista postoji, tada svesno radi, zna kuda stremi. Pone
kad je to najlaki put uverenja u istinsko postojanje tih moguno
sti koje ovek esto nasluuje da ima u sebi. Odreena hemija se
odnosi na ovo. Za svaku funkciju odreena supstanca. Svaka
funkcija se moe ojaati ili oslabiti, probuditi ili uspavati. Da bi
se ovo inilo, potrebno je ogromno znanje o ljudskoj maini i

hemiji. U svim tim kolama, koje se slue ovakvim metodama

za eksperimentisanje, to ine samo kada je zaista potrebno i sa
mo pod vodstvom iskusnih i vinih ljudi koji mogu predvideti
sve rezultate i primeniti odreene mere u sluaju moguih neel
jenih posledica. Ove supstance koje se upotrebljavaju u tim ko
lama nisu samo 'narkotici' kako ih vi zovete, mada se mnoge od
njih spravljaju od droga kao to su opijum, hai i druge. Osim
ovih kola postoje i druge koje upotrebljavaju ovakve i sline
supstance, ne za eksperimente i prouavanja, ve da bi dobili ko
nano eljene rezultate, za kratko vreme. Vetom upotrebom tak
vih supstanci ovek moe odreeno vreme postati veoma jak i
pametan. Kasnije, naravno, umire ili poludi, ali to se ne uzima
u obzir. Postoje i takve kole. Stoga i sami vidite da moramo bi
ti veoma paljivi kada govorimo o kolama. One mogu praktino
initi iste stvari, ali sa sasvim razliitim rezultatima.
Duboko sam bio zainteresovan za sve to je G. govorio.
Oseao sam neka nova gledita, nimalo slina bilo emu to sam
do sada sretao.
Pozvao me je da zajedno poemo u jednu kuu u kojoj su
se sastali neki od njegovih uenika.
Uzeli smo koiju i poli u pravcu Sokolnikia.
Usput mi je G. rekao kako mu je rat poremetio mnoge pla
nove; mnogi njegovi uenici su otili posle prve mobilizacije;
izgubljeni su mnogi aparati i instrumenti narueni iz inostranstva. Zatim je govorio o velikim trokovima povezanim sa nje
govim radom, o skupim apartmanima koje je uzeo i u koje smo,
pretpostavljam, sada ili. Dalje je govorio o tome kako su mno
gi poznati ljudi iz Moskve zainteresovani za njegov rad pro
fesori i umetnici, kako se izrazio. Pitao sam ga odreeno ko
su oni, meutim nije izgovorio nijedno ime.
- Pitam, rekao sam, stoga to sam roeni moskovljanin; a
radio sam i u novinskim kuama ovde, nekih desetak godina, ta
ko da manje vie svakog poznajem.
G. nita nije rekao na ovo.
Stigli smo u ogroman, prazan stan, iznad optinske kole
koji je oigledno pripadao uiteljima te kole. Mislim da je bila
na mestu nekadanjeg Crvenog Jezera.

U stanu se nalazilo nekoliko uenika G.: tri ili etiri mlada

oveka i dve dame koje su izgledale kao uiteljice. Bivao sam
ranije u takvim stanovima. ak je i nedostatak nametaja
potvrivao moju ideju, jer se optinskim uiteljima nije dodeljivao nametaj. Sa ovakvim mislima bilo je teko gledati u G.
Zato mi je govorio o ogromnim trokovima vezanim za stan?
Pre svega stan nije njegov, drugo, nije plaao stanarinu i tree,
nije mogao da kota vie od deset funti meseno. Bilo je neeg
tako udnog u toj prevari da sam tada mislio kako mora posto
jati neko znaenje. Teko mi je da ponovim poetak razgovora
sa uenicima G. Neke od stvari koje sam uo iznenadile su me.
Pokuao sam da otkrijem u emu se sastoji njihov rad, meutim
nisu mi davali direktne odgovore, insistirajui, u nekim sluaje
vima, na udnoj i za mene neinteligentnoj terminologiji.
Insistirali su na tome da se ita poetak prie koju je napi
sao jedan od G. uenika koji trenutno nije bio u Moskvi.
Prirodno, sloio sam se; i jedan od njih poe glasno da ita.
Autor je opisao svoj susret i poznanstvo sa G. Panju mi je pri
vukla injenica da je pria poinjala tako to je autor naiao na
istu noticu o baletu Borba Maioniara, koju sam i ja zimus
video u GLASU MOSKVE. Dalje to me je veoma zadovo
ljilo, jer sam to i oekivao pri prvom susretu autor je imao
oseaj da ga G. stavlja na dlan svoje ruke, odmerava i vraa na
zad. Pria se zvala Nagovetaji Istine i oigledno je bila napi
sana od strane oveka bez literarnog iskustva. Uprkos tome,
proizvela je utisak, jer je sadravala nagovetaje sistema u kome
sam oseao neto veoma interesantno, iako to neto nisam mo
gao imenovati ili oblikovati, kao i neke veoma udne i neoeki
vane ideje o umetnosti koje su izazvale veoma jak odjek u meni.
Kasnije sam saznao da je autor prie izmiljena linost i da
su je zapoela dva prisutna uenika G., elei da iznesu njegove
ideje u literarnoj formi. Jo kasnije sam saznao da je sama ideja
za priu dola od G.
itanje prvog poglavlja je u tom trenutku bilo zaustavlje
no. G. je sve vreme paljivo sluao. Sedeo je na sofi sa jednom
nogom podvijenom ispod sebe, pijui crnu kafu, puei i povre
meno pogledavajui prema meni. Svideli su mi se njegovi po
kreti koji su odavali izvesnu sigurnost u sebe i dostojanstvo; ak

i u svom utanju razlikovao se od ostalih. Oseao sam da bi mi

bilo mnogo milije da sam ga sreo, ne u Moskvi, ne u ovom sta
nu, ve na jednom od onih mesta iz kojih sam se skoro vratio,
na svetom mestu neke damije u Kairu, u nekom od ruevina gra
dova na Cejlonu ili u jednom od hramova June Indije Tanjoreu, Trichinopolyu ili Madurai.
- Kako vam se dopala pria? upitao je G. nakon kratke
tiine po prestanku itanja. Rekao sam da je bilo interesantno
sluati, ali da je sa mog stanovita malo teko razaznati o emu
se tu radi. Pria je govorila o tome kako je autor bio impresio
niran doktrinom sa kojom se susreo, ali ne i pravilnom idejom
o samoj doktrini. Prisutni poee da se objanjavaju sa mnom,
istiui da mi je promakao najinteresantniji deo cele stvari. G.
nije rekao nita.
Kada sam upitao koji sistem prouavaju i koje su mu naj
istaknutije karakteristike, dobio sam prilino nedefinisane odgo
vore. Tada su poeli da govore o radu na sebi, ali u emu se
sastojao taj rad nisu uspeli da mi objasne. U celosti, moj razgo
vor sa uenicima G. nije ba iao najbolje, oseao sam neto pro
raunato i vetako u njima, kao da su igrali unapred nauenu
ulogu. Osim toga, uenici nisu bili u skladu sa uiteljem. Svi su
pripadali odreenom sloju ljudi Moskve, prilino siromanoj
inteligenciji koju sam dobro poznavao i od kojih nisam mogao
oekivati nita interesantno. ak sam pomislio kako je udno da
sam ih uopte sreo na svom putu ka udesnom. U isto vreme svi
su mi izgledali kao dobri i pristojni ljudi. Prie koje sam uo od
M. oigledno nisu dolazile od njih i nisu se odnosile na njih.
- Postoji neto to elim da vas pitam, rekao je G. posle izvesnog vremena. Moe li se ovaj lanak tampati u novinama?
Mislili smo da bismo na taj nain mogli upoznati javnost sa svo
jim idejama.
- Potpuno nemogue, rekoh, to nije lanak, to je neto to
nema poetak i kraj; to je samo uvod i previe je dugako za no
vine. Mi merimo materijal prema broju redova. itanje je traja
lo dva sata to bi bilo oko tri hiljade redova. Vi znate ta se
naziva feljtonom u novinama obian feljton ima oko tri stoti
ne redova. Znai ovaj deo prie bio bi koliina dovoljna za de
set feljtona. U moskovskim novinama feljton u nastavcima se ne

tampa ee od jedanput nedeljno, to bi znailo deset nedelja.

Mogao bi se tampati u nekom asopisu koji meseno izlazi, ali
trenutno ne znam ni jedan koji bi bio prikladan. U svakom
sluaju oni bi traili celu priu, pre bilo kakvog razgovora.
G. nije nita odgovorio i razgovor se tu zavrio.
Meutim u samom G. sam opet osetio neto neuobiajeno;
a tokom veeri se taj utisak jo pojaao, kada sam polazio proletela mi je misao kroz glavu da moram ODMAH, BEZ ODLA
GANJA, ugovoriti sledei sastanak, jer ako to ne uinim, mogu
izgubiti svaki kontakt sa njim. Upitao sam ga da li mogu da ga
vidim jo jedanput pre svog odlaska za Petrograd. Rekao je da
e biti u onom cafeu sutradan, u isto vreme.
Iz stana sam izaao sa jednim mladim ovekom. Oseao sam
se veoma udno to dugo itanje koje nisam ba sasvim razumeo, ljudi koji nisu odgovarali na moja pitanja, G. sa svojim
udnim ponaanjem i uticajem koji je imao na svoje ljude, proiz
vodili su u meni neoekivanu elju da se smejen, da viem, da
pevam, kao da sam pobegao iz kole ili kolskog pritvora.
eleo sam da izgovorim svoje utiske ovom mladom oveku, da se malo naalim na raun G. i ove malo zamorne i nado
budne prie. Zamislio sam sebe kako govorim nekim svojim
prijateljima o svemu ovom. Sreom zaustavio sam se na vreme.
Ali on e odmah otii da im telefonira. Svi su oni prijatelji.
Stoga sam pokuao da se drim uzdrano i tako uglavnom
u tiini stigosmo do tramvaja koji je vozio prema centru Moskve.
Posle podueg puta stigosmo do Okhtony Nada, u ijoj sam bli
zini stanovao, rekosmo do vienja jedan drugom i raziosmo se.
U cafeu u kome sam sreo G., bejah sutradan, dan nakon tog
i svih narednih dana. Te sedmice koju sam jo proveo u Moskvi,
viao sam G. svaki dan. Veoma brzo mi je postalo jasno da on
zna mnogo toga to sam ja eleo da saznam. Izmeu ostalog ob
jasnio mi je jedan fenomen na koji sam naiao u Indiji i koji, do
sada, jo niko nije uspeo da mi rasvetli, bilo tamo na licu mesta,
bilo kasnije. U njegovom objanjenju sam osetio sigurnost oso
be koja zna, prefinjenu analizu injenica i sistema koje nisam
mogao sam da obuhvatim, ali iju prisutnost sam ve oseao;
uglavnom zbog toga to su me objanjenja G. naterala da mislim

ne samo na injenice o kojima smo razgovarali, ve i o mnogim

drugim stvarima koje sam primetio ili o kojima sam nagaao.
Nisam se vie susreo sa G. grupom. O sebi je veoma malo
govorio. Jedanput ili dvaput je pomenuo svoja putovanja na
Istok. Zanimalo me je gde je sve bio, ali nikako nisam mogao
tano da utvrdim.
to se tie njegovog rada u Moskvi, G. je rekao da postoje
dve grupe koje nisu u meusobnoj vezi i koje se bave razliitim
poslovima, u skladu sa svojim pripremama i svojim moima,
kako je on izrazio. Svaki lan je plaao hiljadu rubalja godinje
za mogunost rada sa njim, dok bi u isto vreme nastavljali sa
svojim uobiajenim ivotnim aktivnostima.
Primetio sam da je hiljadu rubalja moda malo prevelika
suma za mnoge ljude koji nemaju privatnih sredstava.
G. je odgovorio da ne postoji nikakav drugaiji mogui spo
razum, jer zbog prirode posla ne moe da ima mnogo uenika.
Istovremeno, nije eleo i NIJE TREBALO ovo je naglasio
da troi sopstveni novac na organizaciju rada. Njegov rad nije i
ne moe biti dobrovoljne prirode, a njegovi uenici moraju sa
mi pronai sredstva da bi se iznajmili apartmani u kojima e se
sastajati, za eksperimente koje e vriti itd. Osim toga, dodao
je, promatranje pokazuje ko je slab u ivotu, pokazuje slabost
i u radu.
- Postoji nekoliko aspekata koje prua ova ideja, rekao je
G. Rad svake osobe ukljuuje trokove, putovanja, itd. Ako mu
je ivot tako loe organizovan da bi hiljadu rubalja bilo previe
da plati, bolje je da uopte ne poinje sa ovim radom. Pretposta
vimo da u roku od godinu dana njegov rad zahteva da otputuje
u Kairo ili neko drugo mesto. On mora imati sredstava da to
uini. Postavljajui take zahteve vidimo da li je osoba sposob
na da radi sa nama ili ne.
Osim toga, nastavio je G., ja imam tako malo slobod
nog vremena koje bih rtvovao za druge, kada ne bih bio sigu
ran da e im to initi dobro. Vreme mi je veoma dragoceno, jer
mi je potrebno za sopstveni rad i ne mogu, niti elim, da ga pro
vodim neefikasno. Postoji i druga strana ovog problema, rekao
je G. Ljudi ne vrednuju nita za ta nisu platili.

Sluao sam ovo sa nekim udnim oseanjem. S jedne stra

ne bio sam zadovoljan svime to je G. rekao. Privukao me je ne
dostatak bilo kakve sentimentalnosti, konvencionalnog
razgovora o altruizmu, rei o radu za dobrobit oveanstva
itd. S druge strane iznenadila me je oigledna elja G. da me
UBEDI u neto to je vezano za pitanje novca KADA MI
UBEIVANJE NIJE BILO POTREBNO.
Ako je bilo ita u emu se nisam slagao to je injenica da
e G. biti u stanju da sakupi dovoljno novaca na nain koji je
opisao. Shvatio sam da niko od njegovih uenika koje sam vi
deo nee biti u stanju da plati hiljadu rubalja godinje. Ako je
zaista na Istoku pronaao vidljive i dodirljive tragove skrivenog
znanja i eleo da nastavi traganja u tom pravcu, tada je jasno da
njegov rad zahteva sredstva, kao bilo koja druga nauna ustano
va, kao svaka ekspedicija koja ide u nepoznati deo sveta, kao za
iskopavanje prastarog grada ili za brojne fizike ili hemijske ek
sperimente. Zaista je bilo nepotrebno uveravati me u ovo. Na
protiv, misao je ve bila u mojoj glavi, da bih moda bio u
mogunosti ako bi mi G. dao priliku da se pribliim njegovim
aktivnostima, da pronaem sredstva koja su mu potrebna i da
dovedem jo spremnih ljudi. Tad sam, naravno, jo uvek imao
samo maglovitu ideju o njegovom radu.
Iako to nije glasno izgovorio, G. je uinio da shvatim da e
me prihvatiti kao jednog od svojih uenika, ukoliko izrazim e
lju. Rekao sam mu da je jedna od najveih prepreka trenutno to
to nisam mogao da ostanem u Moskvi, jer sam ve imao dogo
vor sa izdavaem u Petrogradu za nekoliko knjiga koje su bile u
pripremi. G. mi je rekao da povremeno ide u Petrograd i obeao
je da e doi tamo uskoro i obavestiti me o svom prispeu.
- Ako se pridruim vaoj grupi, rekao sam, eka me veo
ma teak problem. Ne znam da li traite od svojih uenika da
dre u tajnosti ono to ue od vas, ali ja ne mogu dati takvo
obeanje. U dva maha u ivotu bio sam u situaciji da se pridruim
grupama koje su se bavile slinim radom kao to je va, barem
po opisu i u to vreme sam bio veoma zainteresovan. Meutim,
u oba sluaja je bila potrebna zakletva ili obeanje da u sve to
nauim drati u tajnosti. U oba sluaja sam odbio, jer, pre sve
ga, ja sam pisac, i elim da budem sasvim slobodan u svojim

odlukama ta u pisati, a ta ne. Ako obeam da uvam tajnu o

neemu to mi je reeno, kasnije bi bilo veoma teko odvojiti ta
mi je reeno a ta mi je samo palo na pamet, bilo da je u vezi sa
tim ili ne. Na primer, jo uvek veoma malo znam o vaim ideja
ma, ali znam i to da emo, kada budemo poeli da razgovaramo,
ubrzo stii do pitanja vremena i prostora, viim dimenzijama,
itd. To su pitanja na kojima sam ve radio mnogo godina. Ne
sumnjam da ova pitanja okupiraju veliki prostor u vaem siste
mu. G. je klimnuo glavom. Vidite, kada bismo sada razgova
rali pod zakletvom, posle prvog razgovora ne bih znao ta mogu
napisati, a ta ne.
- Kakve su vae ideje o tom predmetu? upitao je G. ovek
ne sme govoriti previe. Postoje stvari koje se govore samo
uenicima.
- Takve uslove bih mogao prihvatiti samo privremeno, re
kao sam., naravno, bilo bi smeno kada bi odmah poeo da
piem o onome to nauim od vas. Meutim, ako vi ne elite da
tajite svoje ideje i jedino vodite rauna o tome da one ne budu
prenete u iskrivljenom obliku, tada mogu prihvatiti takve uslo
ve i saekati dok ne budem bolje razumevao vae uenje. Jed
nom sam naiao na grupu ljudi koji su vrili razne naune
eksperimente irokog spektra. Nisu tajili svoj rad. Meutim
uslovili su da niko ne sme govoriti ili opisati bilo koji eksperi
ment, ako nije u stanju da ga sam izvede. Dok sam nije bio spo
soban da ponovi eksperiment morao je uvati tajnu.
- Bolja formulacija ne bi mogla biti data, rekao je G., i
ako se moete drati tog pravila ovo pitanje se nikada nee po
javiti meu nama.
- Postoje li ikakvi uslovi za pristup vaoj grupi? upitao
sam, i da li je ovek koji joj se pridrui vezan za nju ili za vas?
Drugim reima, elim da znam da li je slobodan da nesmetano
ode i napusti va rad ili preuzima konanu obavezu? Na koji
nain se ponaate prema njemu, ako ne izvrava svoje obaveze?
- Ne postoje nikakvi uslovi, rekao je G., i ne moe ih bi
ti. Naa polazna taka je da ovek ne poznaje sebe, da on NIJE
(naglasio je ove rei), to znai, on nije ono to bi mogao biti i
ono to bi mogao da bude. Stoga se on ne moe obavezati na
izvrenje bilo kakvih obaveza. On ne moe odluivati nita u ve-

zi sa budunou. Danas je on jedna osoba, a sutra druga. Ni na

koji nain nije vezan za nas i ako eli moe u bilo koje vreme na
pustiti rad i otii. Ne postoje nikakve obaveze bilo u naem od
nosu prema njemu ili njegovom prema nama.
Ako mu se dopada, moe uiti. Morae da ui dugo vre
mena i umnogome da sam radi. Kada je dovoljno nauio, situa
cija se menja. Sam e uvideti da li mu se dopada na rad ili ne.
Ako eli, moe raditi sa nama; ako ne, moe otii. Do tog tre
nutka je slobodan. Ako nakon toga ostane, bie u mogunosti da
odlui ili uini pripreme za budunost.
Uzmimo ovakav primer; Moe se dogoditi, naravno ne u
poetku ve kasnije, kada ovek mora uvati tajnu, ak i za krat
ko vreme, o neemu to je nauio. Meutim, moe li uvati taj
nu ovek koji ne poznaje sebe? On, naravno, moe obeati da e
to initi, ali moe li on odrati obeanje? Jer, on nije jedan, vie
razliitih ljudi je u njemu. ONAJ JEDAN U NJEMU obeava, i
veruje da eli da uva tajnu. Ali sutradan ONAJ DRUGI U NJE
MU e rei svojoj supruzi ili prijatelju uz flau vina ili e ga ne
ko pametan upitati na takav nain da nee ni primetiti kako mu
je sve izletelo. Konano, moe biti i hipnotisan, moe neko
neoekivano da povie na njega i preplai ga i on e uiniti sve
to eli. Kakve obaveze on moe preuzeti na sebe? Ne, sa tak
vim ovekom neemo razgovarati ozbiljno. Da bi mogao da uva
tajnu ovek mora POZNAVATI SEBE i on mora BITI. ovek
koji je kao veina ljudi, veoma je daleko od toga.
Ponekad uspostavimo privremene uslove sa ljudima, KAO
TEST. Obino se prekidaju veoma brzo, ali nikada ne odajemo
nikakve ozbiljne tajne oveku kome ne verujemo, tako da to ne
znai mnogo. Mislim da nama ne znai mnogo, mada to znai
prekid naeg kontakta sa tim ovekom i on gubi ansu da neto
naui od nas, ako ima ta da se naui.
Seam se da sam, u jednom od svojih razgovora sa G., te
prve nedelje naeg poznanstva, pomenuo svoju nameru da pono
vo idem na Istok.
Da li vredi o tome razmiljati? Mogu li tamo pronai ono
to elim? - upitao sam G.
- Dobro je otii na odmor, rekao je G., ali ono zbog ega
elite da idete, ne vredi. Sve se to moe ovde pronai.

Razumeo sam da je mislio na rad sa njim.

- Zar kole koje su na licu mesta, da tako kaem, usred tra
dicije, ne nude neke prednosti? - upitao sam.
Odgovarajui na ovo pitanje G. mi je rekao nekoliko stva
ri koje sam tek kasnije razumeo.
- ak iako biste pronali kole, bile bi to 'filozofske' ko
le, rekao je. U Indiji postoje samo 'filozofske' kole. Jo u
davna vremena je izvrena ta podela; u Indiji je bila 'Filozofi
ja', u Egiptu 'teorija' i u dananjoj Persiji, Mesopotamiji i Turkestanu 'praksa'.
- Da li ta podela vai jo i danas? pitao sam.
- Delimino ak i danas, rekao je. Meutim vi ne razumete sasvim jasno ta ja mislim kad kaem 'filozofija', 'teorija' i
'praksa'. Ove rei treba shvatiti na drugi nain, ne na uobiajen.
Kada govorimo o kolama, postoje samo SPECIJALNE
kole; ne postoje opte kole. Svaki uitelj ili GURU je specija
lista za jednu stvar; jedan je astronom, drugi skulptor, trei mu
ziar. Svi uenici, svakog od tih uitelja, prvo moraju izuavati
predmet za koji je on specijalizovan, nakon toga drugi predmet,
itd. Bilo bi potrebno hiljadu godina da se izui sve.
- Kako ste vi uili?
- Nisam bio sam. Meu nama je bilo specijalista svake vrste.
Svako je izuavao redosledom svoj odreeni predmet. Nakon
ga smo se sakupljali i iznosili sve to smo pronali.
- Gde su sada vai drugovi?
G. je bio tih za trenutak, a zatim je polagano rekao, zagle
dan u daljinu: Neki su umrli, neki rade, a neki su otili u izo
laciju...
Ova re, primerena manastirskom reniku, neoekivana,
dovela me je do udnih i nelagodnih oseanja.
U isto vreme, osetio sam odreenu vrstu akcije kod G.,
kao da je namerno, s vremena na vreme, ubacivao odreene rei
koje bi me zainteresovale i upravljale moje misli u odreenom
pravcu.
Kada sam pokuao da ga upitam odreenije gde je pronaao
svoja znanja, gde im je bio izvor, kako daleko su dosezala, nije
mi dao direktan odgovor.

Znate, rekao je G. jednom, kada ste otili u Indiju, pi

sali su u novinama o vaem putu i ciljevima. Dao sam svojim
uenicima zadatak da itaju vae knjige, da pomou njih odrede
KAKVI STE VI, i da na osnovu toga utvrde ta ete biti u stan
ju da pronaete. Tako smo mi znali ta ete vi otkriti jo dok ste
bili tamo.
Ovako se na razgovor zavrio.
Jedanput sam pitao G. o baletu koji je pomenut u novina
ma i na koji se odnosila pria Nagovetaji Istine; da li je ovaj
balet imao prirodu misterioznog komada.
- Moj balet nije 'misterija', rekao je G. Predmet koji sam
imao u vidu bilo je proizvesti interesantan i divan spektakl. Na
ravno da postoji odreeno skriveno znaenje unutar spoljanje
forme, ali mi nije bio cilj da razgolitim i naglasim to znaenje.
Vano mesto u baletu imaju odreeni plesovi. Ukratko u vam
to objasniti. Zamislite da je u prouavanju pokreta boanskih te
la, da kaemo-planeta solarnog sistema, proizveden specijalan
mehanizam da bi vizuelno bili prikazani zakoni koji vladaju kre
tanjem planeta. Ovaj mehanizam te podsea na sve ono to zna
o solarnom sistemu. Neto od toga postoji u ritmu izvesnih ple
sova. U strogo zacrtanim pokretima i rasporedu igraa, vizuel
no su prikazani odreeni zakoni prepoznatljivi onima koji ili
znaju. Takvi plesovi nazivaju se 'svetim plesovima'. Tokom
svojih putovanja po Istoku mnogo puta sam bio svedok takvih
igara izvedenih za vreme svetih slubi u raznim starim hramovi
ma. Neki od ovih plesova su izvoeni u Borbi Maioniara.
tavie, postoje tri ideje u osnovi Borbe Maioniara.
Meutim ako bih postavo balet na obinu pozornicu publika ni
kada ne bi razumela ove ideje.
- Iz onoga to je govorio, shvatio sam da to nee bit balet u
klasinom smislu te rei, ve serija dramskih i miminih scena
povezanih zajednikim zapletom, uz muziku, ples i pevanje.
Najbolji opis ovakvih scena bio bi revija, ali bez kominih ele
menata. Balet ili revija e se zvati Borba Maioniara.
Vane scene u baletu predstavljale su Crnog Maioniara i
Belog Maioniara, sa vebama uenika obe kole i borbom
izmeu te dve kole. Pozadina radnje bila bi ivot istonjakog

grada, pomean sa svetim plesovima, plesom Dervia i raznim

nacionalnim istonjakim plesovima, sve to isprepletano ljubav
nom priom koja sama po sebi ima alegorijsko znaenje.
Naroito sam bio zainteresovan kada je G. rekao da e ISTI
izvoai glumiti i plesati i u sceni Belog Maioniara i u sce
ni Crnog Maioniara i da oni sami, kao i njihovi pokreti, u
prvoj sceni treba da budu divni, a u drugoj sceni runi i nesklad
ni.
- Vi razumete da e oni na ovaj nain videti i prouiti sve
strane samih sebe, tako da e balet posledino biti od ogromnog
znaaja za samoprouavanje, rekao je G.
U to vreme sam bio daleko od toga da jasno razumem, ali
me je pogodila neka vrsta protivurenosti.
- U notici koju sam video u novinama reeno je da e va
'balet', biti postavljen na sceni u Moskvi i da e uestvovati poz
nati baletski igrai. - Kako se to slae sa idejom s a m o p r o u avanja? Oni nee igrati i plesati da bi sebe prouavali.
- Sve je to jako daleko od konane odluke, rekao je G. A
autor napisa koji ste proitali, nije bio u potpunosti obaveten.
Sve e to moda sasvim drugaije izgledati. Mada, s druge stra
ne, oni koji budu uestvovali u baletu mogu videti sebe, dopa
dalo im se to ili ne.
- Ko pie muziku?, zapitao sam.
-To takoe jo nije odlueno, rekao je G. Nita vie ni
je dodao, a ja sam ponovo naiao na balet 5 godina kasnije.
Jednom prilikom razgovarao sam sa G. u Moskvi. Govorio
sam o Londonu, u kojem sam pre kratkog vremena boravio, o
zastraujuoj mehanizaciji koja se razvija u velikim gradovima
Evrope i bez koje je moda nemogue iveti i raditi u tim ogrom
nim, uskomeanim mehanikim igrakama.
- Ljudi se pretvaraju u maine, rekao sam. - I, nesumnjivo,
ponekad postaju savrene maine. Ali ne verujem da umeju da
misle. Ako bi pokuali da misle, ne bi bili tako precizne maine.
- Da, rekao je G., to je istina, ali samo delimino. Pre sve
ga to zavisi od toga KOJI mozak upotrebljavaju za svoj rad. Ako
upotrebljavaju pravilan, moi e ak bolje da misle usred svog

rada sa mainama. Ali samo u sluaju da upotrebljavaju pravi

lan mozak.
Nisam tada razumeo ta je G. mislio pod pravilnim moz
gom, ve tek mnogo kasnije.
Drugo, nastavio je, mehanizacija o kojoj govorite nije
uopte opasna. ovek moe biti OVEK (naglasio je ovu re)
radei sa mainama. Postoji druga vrsta mehanizacije koja je
mnogo opasnija: biti sam maina. Jeste li ikada pomislili o inje
nici da su svi ljudi i SAMI maine?
Da, rekao sam, sa naunog gledita svi ljudi su maine
kojima vladaju spoljanji uticaji. Ali je pitanje da li se nauni
pogled moe u potpunosti prihvatiti?
- Nauni ili nenauni za mene je to sve isto, rekao je G.
elim da shvatite ono to govorim. Vidite, svi ovi ljudi, poka
zao je niz ulicu, su jednostavno maine nita vie.
Mislim da razumem ta mislite, rekao sam. I esto sam
razmiljao kako ima veoma malo toga na ovom svetu to se moe
odupreti tom obliku mehanizacije i izabrati sopstveni put.
Ba tu inite najveu greku, rekao je G. Vi mislite da
postoji neto to bira sopstveni put, neto to se moe odupreti
mehanizaciji; vi mislite da postoji neto to bira sopstveni put,
neto to se moe odupreti mehanizaciji; vi mislite da sve nije
podjednako mehanizovano.
- Pa naravno da nije!, rekao sam. Umetnost, poezija, mi
sao, to su fenomeni sasvim drugaijeg reda.
Sasvim su istog reda, rekao je G. I njihove aktivnosti su
mehanike kao sve drugo. Ljudi su maine, a od maina se ne
moe oekivati nikakva druga radnja osim mehanike.
- Vrlo dobro, rekao sam. Ali zar ne postoje ljudi koji ni
su maine?
Moda postoje, rekao je G., samo to nisu ljudi koje vi
dite. Vi ih ne poznajete. To je ono to elim da razumete.
Bilo mi je malo udno da on toliko insistira na tome. Ono
to je rekao izgledalo mi je o i t o i inilo se nepotrebno to
liko govoriti o tome. Istovremeno, mogu rei da nikada nisam
voleo tako kratke i sveobuhvatne metafore. Uvek su proputale
take RAZLIKA. S druge strane ja sam uvek smatrao da su ra
zlike najvanije i da bi se stvari mogle razumeti, neophodno je

videti take u kojima se razlikuju. Zbog toga mi je bilo neobino

da G. insistira na ideji koja je bila oigledna pod uslovom da ni
je data apsolutno i uz priznavanje izuzetaka.
Ljudi se toliko razlikuju jedni od drugih - rekao sam. Mi
slim da ih nije mogue sve staviti pod istu kapu. Postoje divlja
ci, mehanizovani ljudi, intelektualci, geniji.
Sasvim tano, rekao je G. ljudi su veoma razliiti, ali
istinsku razliku meu njima vi ne znate i ne moete videti. Ra
zlika o kojoj vi govorite jednostavno ne postoji. To morate razumeti. Svi ljudi koje vidite, svi ljudi koje poznajete, svi ljudi
KOJE ETE MODA UPOZNATI su maine, samo maine ko
je rade pomou sile spoljanjih uticaja. Raaju se kao maine i
umiru kao maine. Kako se u ovo uklapaju divljaci i intelektual
ci? ak i sad, u ovom trenutku, dok razgovaramo, nekoliko miliona maina pokuavaju da unite jedna drugu. Koja je razlika
meu njima? Gde su intelektualci, a gde divljaci? Svi su oni
isti...
Ali postoji mogunost da se ne bude maina. O tome mo
ramo razmiljati, a ne koliko vrsta maina postoji. Naravno da
postoje razliite maine; automobil je maina, gramofon je
maina i pitolj je maina. ta emo sa tim? Ista je to stvar sve
su to maine.
Vezano za ovaj razgovor, seam se jo neega.
Kakvo je vae miljenje u vezi sa modernom psihologi
jom? - jednom prilikom sam upitao G., elei da navedem raz
govor na predmet psihoanalize u koju nisam imao poverenja od
trenutka kada se pojavila. G. mi nije dozvolio da odem tako da
leko.
Pre bilo kakvog razgovora o psihologiji mora se raistiti
na koga se odnosi, a na koga ne rekao je. PSIHOLOGIJA se
odnosi na narod, ljude, ljudska bia. Koja PSIHOLOGIJA (na
glasio je re) se moe odnositi na maine? Mehanika, a ne psi
hologija, je potrebna za prouavanje maina. Zato i poinjemo
sa mehanikom. Jo je veoma dug put do psihologije.
Moe li ovek prestati da bude maina? - upitao sam.
A! To je pravo pitanje, rekao je G., Da ste takva pitanja
postavljali ee, moda bismo negde i dospeli u naim razgo-

vorima. Mogue je prestati biti maina, ali za to je potrebno pre

svega poznavati MAINU. Maina, stvarna maina, ne poznaje
sebe i ne moe poznavati sebe. Onog trenutka kad maina spoz
na sebe, prestaje da bude maina, barem prestaje da bude maina
tipa kakvog je bila ranije, i poinje da biva ODGOVORNA za
svoje postupke.
To znai, po vaem miljenju, da ovek nije odgovoran za
svoje postupke? upitao sam.
OVEK (naglasio je ovu re) je odgovoran. MAINA ni
je odgovorna.
Tokom naih razgovora upitao sam G.:
ta je, po vaem miljenju, najbolja priprema za izuavan
je vaeg metoda? Da li bi, na primer, bilo korisno prouavati
ono to se zove 'okultna' ili 'mistina' literatura?
Kada sam ovo govorio imao sam na umu neto odreenije
Tarot i literaturu o Tarotu.
Da, rekao je G. Veoma mnogo se moe pronai itanjem.
Uzmite sebe za primer: vi biste ve znali veoma mnogo toga ka
da biste ZNALI KAKO DA ITATE. Hou da kaem, kada bi
ste RAZUMELI sve to ste proitali u svome ivotu, vi biste ve
znali ono za im tragate. Kada biste razumeli sve to ste napisa
li do sada u svojoj knjizi, kako se ono zove? napravio je ne
ku nemoguu kombinaciju od rei Tertium Organum ja bih
doao i poklonio vam se do zemlje, molei vas da me uite. Ali
VI NE RAZUMETE ni ono to itate, niti ono to piete. Vi ak
ne znate ta re 'razumeti' znai. Razumevanje je sutina, a ita
nje moe biti korisno samo u sluaju da razumete ono to itate.
Zapravo nijedna knjiga vam ne moe dati pravu pripremu. Sto
ga je nemogue rei ta je bolje. Ono to ovek DOBRO zna (na
glasio je re dobro) to je priprema. Ako ovek zna dobro
da kuva kafu ili da dobro napravi izme, tada se ve moe sa njim
razgovarati. Nevolja je u tome to niko ne zna nita dobro da
uradi. Sve se zna samo onako, povrno.
To je bio jo jedan od G. neoekivanih zaokreta u objanje
njima. Kao dodatak njihovom uobiajenom znaenju, rei G. su
nesumnjivo sadravale drugo, sasvim razliito znaenje. To sam
ve poeo da shvatam; da bi se dolo do skrivenog znaenja G.

rei, ovek je morao poi od njihovog uobiajenog jednostav

nog znaenja. Rei G. su uvek bile znaajne u svom obinom
smislu, iako im to nije bio jedini znaaj. iri ili dublji znaaj bi
jo dugo ostao skriven.
Jo jedan razgovor mi je ostao u seanju.
Upitao sam G. ta ovek treba da uini da bi upio u sebe
ovo uenje.
ta da UINI? upitao je G. na nain kao da je bio izne
naen. Nemogue je UINITI bilo ta. ovek pre svega mora
RAZUMETI odreene stvari. On ima hiljadu lanih ideja i
lanih pojmova, uglavnom o samom sebi i mora se nekih oslo
boditi da bi uopte poeo da prihvata bilo ta novo. Ako se to ne
uini, novo e biti nadgradeno na pogrene temelje, a rezultat e
biti jo gori od prethodnog stanja.
Kako se moe osloboditi lanih ideja? - upitao sam. Mi
zavisimo od oblika naeg opaanja. Lane ideje su proistekle iz
oblika naeg opaanja.
G. je odmahnuo glavom.
Opet govorite o neem sasvim razliitom, rekao je. Go
vorite o grekama koje proizilaze iz opaanja, meutim ja ne go
vorim o njima. U granicama datih zapaanja, ovek moe greiti
manje ili vie. Kao to sam ve rekao, osnovna iluzija oveka je
njegovo ubedenje da on moe DA INI. Svi ljudi misle da oni
mogu initi, svi ljudi ele da ine i prvo pitanje koje svi ljudi
postavljaju je: ta treba da ine. Meutim niko ne ini nita i niko ne moe ita da uini. To je prva stvar koju treba razumeti.
SVE SE DEAVA. Sve to se oveku deava, sve to on radi,
sve to dolazi od njega SVE SE TO DEAVA. I to se deava
na potpuno isti nain kao to kia pada kao rezultat promene tem
perature u viim predelima atmosfere ili okolnih oblaka, kao to
se sneg topi pod zracima sunca, kao to vetar die prainu.
ovek je maina. Sva njegova dela, akcije, rei, misli,
oseanja, ubedenja, miljenja, i navike, rezultati su spoljanjih
uticaja, spoljanjih utisaka. ovek ne moe iz sebe proizvesti ni
jednu misao niti akciju. Sve to on govori, radi, misli, osea
sve se to deava. ovek ne moe nita otkriti, nita izmisliti. Sve
se to deava.

Da bi uvrstio ovu injenicu u sebi, da bi je razumeo, da bi

bio uveren u njenu istinitost, znai oslobaanje od hiljadu iluzi
ja o oveku, o njegovoj kreativnosti, o tome kako on svesno organizuje sopstveni ivot itd. Nita slino ne postoji. Sve se
deava uveni pokreti, ratovi, revolucije, promene vlada, sve
se to deava. I to se deava na istovetan nain kao to se sve
deava u ivotu jedinke. ovek se raa, ivi, umire, gradi kue,
ita knjige, ali ne onako kako on to eli, ve kako se deava. Sve
se deava. ovek ne voli, ne mrzi, ne eli sve se to deava.
Niko vam nee poverovati ako mu kaete da on nita ne ini.
To je najuvredljivija i najneprijatnija stvar koju moete ljudima
rei. Naroito je neprijatno i uvredljivo jer je istina, a niko ne
eli da zna istinu.
Kada to budete razumeli, bie nam mnogo lake da razgo
varamo, Meutim, jedno je razumeti mozgom, a drugo je osetiti to svojom 'celokupnom masom', biti zaista ubeen da je to
tako i nikada ne zaboraviti.
to se tie pojma INITI (G. je naglasio re) jo neto
treba naglasiti. Ljudima uvek izgleda da drugi uglavnom ine
stvari pogreno, ne na nain kako treba da budu uraene. Svako
uvek misli da bi to uradio bolje. Oni ne razumeju i ne ele da razumeju da ono to je uraeno, naroito ono to JE VE UI
NJENO na jedan nain, ne moe i nije moglo biti uraeno na
drugi nain. Jeste li primetili na koji nain sada svi razgovaraju
o ratu? Svako ima svoj plan, sopstvenu teoriju. Svakome se ini
da nije uinjeno na nain na koji je trebalo. A, u stvari, uinje
no je na jedini mogui nain. Kada bi JEDNA stvar mogla biti
drugaija, SVE bi bilo drugaije. U tom sluaju moda ne bi ni
bilo rata.
Pokuajte da razumete ono to govorim: sve zavisi od sve
ga drugog, sve je povezano, nita nije izdvojeno. Stoga sve ide
na jedim mogu nain. Kada bi ljudi bili drugaiji, sve bi bilo
drugaije. Oni su ono to jesu, tako da je sve onako kako jest.
- Ovo je bilo veoma teko progutati. Zar ne postoji ama ba nita to bi se moglo uiniti? - upi
tao sam.
Apsolutno nita. (G)
- I NIKO ne moe nita da uini? -

To je ve drugo pitanje. Da bi se INILO potrebno je BI

TI. Pre toga je potrebno razumeti ta BITI znai. Ako budemo
nastavili sa naim razgovorima videete da upotrebljavamo spe
cijalan renik i da bi se sa nama moglo razgovarati potrebno je
nauiti taj jezik. Nema svrhe razgovarati uobiajenim renikom
jer upotrebljavajui njega ne moemo da se razumemo. To vam
za sada verovatno udno zvui. Ali to je istina. Da bi se razumelo potrebno je nauiti drugi jezik. Ljudi se ne mogu razumeti iz
meu sebe pomou jezika koji govore. Kasnije ete videti zato
je to tako.
Znai da ovek mora da naui da govori istinu. To vam se
verovatno isto tako ini udnim. Vi shvatate da ovek mora da
naui da govori istinu. Vama se ini da je dovoljno poeleti ili
odluiti da to uinite. A rei u vam i to da ljudi veoma retko
namerno govore lai. U veini sluajeva oni misle da govore isti
nu. A ipak sve vreme lau, i onda kada ele da lau i onda kada
ele da govore istinu. Oni sve vreme lau, i sebi i drugima. Sto
ga niko nikada ne razume bilo sebe bilo ikog drugog. Razmisli
te da li bi bilo mogue da postoji toliko nesuglasica, tako
dubokog nerazumevanja, toliko mrnje prema miljenju i pogle
dima drugih, kada bi ljudi bili u stanju da razumeju jedni dru
ge? Ali ne mogu razumeti jer ne mogu prestati sa laganjem.
Govoriti istinu je najtea stvar na svetu; i ovek mora dugo i
mnogo uiti da bi bio sposoban da govori istinu. Samo poeleti
da to ini nije dovoljno. DA BI OVEK GOVORIO ISTINU
ON MORA ZNATI TA JE ISTINA A TA JE LA, A PRE
SVEGA DA SPOZNA TO U SEBI SAMOME. A to niko ne eli
da zna.
Razgovori sa G. i neoekivani obrti koje je davao svakoj
ideji, iz dana u dan su me sve vie zaokupljali. Meutim morao
sam ii u Petersburg.
Seam se naeg poslednjeg razgovora.
Zahvalio sam mu na razumevanju koje je imao za mene, za
objanjenja koja su u meni ve oigledno izmenila mnoga
miljenja.
Ali, znate, uprkos svemu, najvanije su INJENICE, - re
kao sam. Kada bih mogao videti originalne i stvarne injenice

novog i nepoznatog karaktera, samo bi me one u potpunosti mo

gle ubediti da sam na pravom putu.
Opet sam mislio na uda.
BIE INJENICA, rekao je G. Obeavam vam. Ali pre
toga je jo potrebno mnogo toga.
Tada nisam razumeo njegove poslednje rei, tek kasnije ka
da sam se zaista suoio sa injenicama, jer G. je odrao re.
To se obistinilo tek kroz godinu i po, avgusta 1916.
Jo jedan od tih poslednjih razgovora u Moskvi mi je ostao
u seanju kada je G. rekao nekoliko stvari koje su takoe kasni
je postale jasne.
Govorio je o oveku koga sam sreo dok sam bio sa njim u
drutvu, i o njegovom odnosu sa odreenim ljudima.
On je slabi, rekao je G. Ljudi ga iskoriavaju, nesvesno naravno. Razlog je taj to ih on UVAAVA. Kada ih on ne
bi UVAAVAO sve bi bilo drugaije, i oni sami bi bili dru
gaiji.
Bila mi je udna ideja da ovek ne uvaava druge.
ta mislite pod reju 'uvaava'? - upitao sam. - Istovreme
no vas i razumem i ne razumem. Ta re ima veoma mnogo
znaenja.
Sasvim suprotno, rekao je G. Postoji samo jedno znaen
je. Pokuajte malo da razmislite o tome.
Kasnije sam razumeo ta je G. zvao uvaavanjem i shva
tio koliki to prostor zauzima u ivotu i koliko ga uzdie. G. je
zvao uvaavanjem onaj stav koji stvara unutranje ropstvo,
unutranju zavisnost. Kasnije nam se pruila prilika da vie raz
govaramo o tome.
Seam se jo jednog razgovora o ratu. Sedeli smo u Filipo
vom Cafeu na Tverskayi. Bio je pun ljudi i buan. Rat i ar su
stvorili neprijatnu, grozniavu atmosferu. ak sam odbio da
idem tamo. G. je insistirao i kao i uvek kada je on bio u pitan
ju, popustio sam. Do tada sam ve shvatio da je on ponekad namerno stvarao situacije u kojima e uslovi za razgovor biti teki,
kao da je eleo da se uloi neki dodatni napor i pokae sprem
nost mirenja sa neprijatnim i neudobnim okolnostima, ZARAD
RAZGOVORA SA NJIM. Ovaj put rezultat nije ba bio slavan

jer zbog buke najinteresantniji delovi onoga to mi je govorio

jednostavno nisu dopirali do mene. U poetku sam razumeo ono
to je G. govorio. Meutim nit se polako gubila. Posle nekoli
ko pokuaja da sledim njegove primedbe, od kojih su do mene
stizale samo poneke rei, odustao sam od sluanja i jednostavno
posmatrao NAIN NA KOJI JE GOVORIO.
Razgovor je zapoeo mojim pitanjem: Moe li se rat zau
staviti? G. je odgovorio: DA, MOE. - A ipak sam iz ranijih
razgovora koje smo vodili, bio ubeen da bi trebalo da odgovo
ri: - NE, NE MOE.
Stvar je u tome: kako? rekao je. Potrebno je znati mno
go toga da bi se razumelo. ta je rat? REZULTAT UTICAJA
PLANETA. Tamo negde gore dve ili tri planete su se previe
pribliile jedna drugoj; rezultat je tenzija. Da li ste primetili da
kada neki ovek prolazi sasvim blizu pored vas na uskom puteljku, postajete jako napeti? Ista vrsta napetosti javlja se i medu
planetarna. To se moda deava sekund ili dva. Meutim ovde
na zemlji, ljudi poinju da ubijaju jedan drugog, i moda nastav
ljaju sa pokoljem nekoliko godina. U to vreme im se ini da mrze
jedan drugog; ili da moraju da brane nekoga ili neto i to im se
ini veoma otmenim opravdanjem, ili ve neto slino. Jedno
stavno ne shvataju da su samo pioni u igri. Oni misle da neto
znae; misle da se mogu kretati onako kako oni ele; da odluuju
o tome da li e raditi ovo ili ono. U stvarnosti sva njihova kre
tanja su pod uticajem planeta. Oni sami po sebi ne znae nita.
Osim toga i mesec ima veoma vanu ulogu. Meutim o tome
emo posebno razgovarati. Ono to mora biti jasno je da ni car
Wilhelm, ni generali, ni ministri, niti parlamenti ne znae nita,
niti mogu uiniti bilo ta. Sve to se deava na irokom planu je
pod spoljanjim uticajem, i time vladaju sluajne kombinacije
uticaja ili opti kosmiki zakoni.
To je bilo sve to sam uo. Tek mnogo kasnije sam shvatio
ta je hteo da mi kae a to je, kako se sluajni uticaji mogu
pretvoriti ili okrenuti u neto to je relativno bezopasno. Bila je
to zbilja interesantna ideja koja se odnosila na ezoterino znae
nje rei rtvovanje. Meutim u sadanjem trenutku ideja je
imala samo istorijsku i psiholoku vrednost. Ono to je zbilja bi
lo vano a to je rekao sasvim leerno, tako da u poetku nisam

ni primetio, i tek kasnije se toga setio pri pokuaju da rekonstruiem na razgovor, bile su rei koje su se odnosile na razli
ku vremena planeta i vremena oveka.
ak i kada sam se toga setio, dugo vremena nisam u potpu
nosti shvatao znaenje ove ideje. Kasnije je mnogo toga bilo ba
zirano na tome.
Negde u to vreme, veoma me je pogodio razgovor o SUN
CU, PLANETAMA i MESECU. Ne seam se kako je taj razgo
vor zapoeo. Ali se seam da je G. nacrtao mali dijagram i
pokuao da objasni ta misli pod onim to je zvao 'korelacija si
la u razliitim svetovima'. To je bilo u vezi sa prethodnim raz
govorom, to znai, u vezi uticaja koji deluju na oveanstvo. U
grubim crtama bi to bilo: oveanstvo, ili tanije, ORGANSKI
IVOT NA ZEMLJI, je pod simultanim uticajem koji dolaze iz
razliitih izvora i razliitih svetova: Uticajima planeta, uticajima meseca, uticajima sunca, uticajima zvezda. Svi ti uticaji de
luju simultano; jedan uticaj preovlada u jednom trenutku a drugi
u nekom drugom trenutku. ovek ima mogunost da IZABERE
UTICAJE; drugim reima da prede iz jednog uticaja u drugi.
Da bi se objasnilo KAKO, bio bi potreban veoma dug raz
govor, rekao je G. Tako da emo o tome razgovarati neki dru
gi put. Za sada elim da razumete samo jedno: da nije mogue
osloboditi se jednog uticaja a ne upasti pod drugi. Cela stvar,
sav rad na sebi, se sastoji u izboru uticaja pod koji elite da pad
nete i pod koji zapravo padate. Zbog toga je potrebno unapred
znati koji je uticaj korisniji.
Ono to me je zainteresovalo u ovom razgovoru je bilo to
to je G. govorio o planetarna i mesecu kao o IVIM BIIMA,
koja imaju odreeno doba, odreeni period ivota i mogunost
razvoja i prelaza na druge planove postojanja. Iz onoga to je go
vorio proizilazilo je da mesec nije mrtva planeta, kao to je uo
biajeno prihvaeno, ve, naprotiv, planeta u raanju; planeta
na poetnim stadijumima svog razvoja, koja jo nije dostigla
stepen inteligencije koji zemlja poseduje, kako je on to izra
zio.
Meutim mesec raste i razvija se, rekao je G., i u nekom
periodu e moda dostii isti stepen koji ima zemlja. Tada e, u

njegovoj blizini da se pojavi novi mesec a zemlja e postati nji

hovo sunce. Nekada je sunce bilo kao zemlja a zemlja kao me
sec. Jo mnogo pre toga sunce je bilo kao mesec sada.
Ovo mi je trenutno zaokupilo panju. Nikada mi nita nije
zvualo nestvarnije, vie vetako i dogmatski od svih onih uo
biajenih teorija o poreklu planeta i solarnih sistema, poevi sa
Kant-Laplaceovom teorijom pa sve do najnovijih, sa svim nji
hovim dodacima i varijacijama. Opta javnost smatra ove teo
rije, ili bar poslednje koje su im poznate, kao nauno dokazane.
Ali u stvarnosti zapravo nema nita manje naunog i manje do
kazanog od njih. Stoga mi se injenica da G. prihvata sasvim
drugu teoriju, ije poreklo ima sasvim nove principe i prikazu
je drugaiji univerzalni red, uinila veoma interesantnom i
vanom.
U kakvom odnosu je inteligencija zemlje prema inteligen
ciji sunca? - upitao sam.
Inteligencija sunca je boanska, rekao je G. Meutim i
zemlja bi mogla postati ista; naravno nema garancija za to, zem
lja moe umreti ne postigavi nita.
Od ega to zavisi? - upitao sam.
Njegov odgovor je bio veoma nejasan.
Postoji odreeni period, rekaoje, da bi se odreena stvar
uinila. Ako se, do odreenog vremena, ne uini ono to je po
trebno, zemlja moe nestati a da ne postigne nita.
Je li taj period poznat? - upitao sam.
Jeste, rekao je G. Ali ne bi bilo ni od kakve koristi za
ljude da ga znaju. ak bi bilo loe. Neki bi verovali, neki ne, a
neki bi opet zahtevali dokaze. Nakon toga bi poeli da razbijaju
glave jedni drugima. Sa ljudima se sve tako zavrava.
U Moskvi smo, istovremeno, imali nekoliko interesantnih
razgovora o umetnosti. Bili su povezani sa priom koja je ita
na prvo vee kada sam video G.
U ovom trenutku vama jo uvek nije jasno, rekao je G.
jednom, da ljudi koji ive na zemlji mogu biti veoma razliitih
nivoa, iako su izgledom isti. Kao to postoje razliiti nivoi lju
di, tako postoje i razliiti nivoi umetnosti. Samo to u ovom tre
nutku vi ne shvatate da je razliitost ovih nivoa mnogo vea nego

to moete pretpostaviti. Vi postavljate razliite stvari na isti ni

vo, preblizu jednu drugoj, i mislite da su vam ti razliiti nivoi
shvatljivi.
Ja ne zovem umetnou sve ono to vi zovete tako, ono to
je jednostavno reeno mehanika reprodukcija, imitacija priro
de ili drugih ljudi, ili jednostavno fantazija, ili pokuaj da se bu
de originalan. Stvarna umetnost je neto sasvim drugo. U
umetnikim radovima, naroito radovima prastarih umetnosti
sreete mnoge stvari koje ne moete objasniti i koje sadre ono
neto to ne oseate da postoji u modernim umetnikim radovi
ma. Meutim poto ne shvatate koja je razlika ubrzo to zabora
vljate i nastavljate da sve uzimate kao jednu vrstu umetnosti. A
ipak postoji ogromna razlika izmeu vae umetnosi i umetnosti
o kojoj ja govorim. U vaoj umetnosti sve je subjektivno
umetnikovo opaanje ovog ili onog oseaja; oblici kojima po
kuava da izrazi svoje oseaje kao i vienje ovih oblika od strane
drugih ljudi. U jednom istom fenomenu jedan umetnik moe osetiti jednu stvar a drugi neto sasvim drugo. Jedan te isti zalazak
sunca moe izazvati sreu u jednom umetniku, a tugu u drugom.
Dva umetnika mogu pokuati da izraze jedno te isto vienje sa
svim razliitim metodama, razliitim oblicima; ili pak sasvim
razliita vienja istim oblicima u skladu sa nainom po
duavanja koji su imali, ili sasvim suprotno tome. A gledaoci,
sluaoci, ili itaoci e videti, ne ono to umetnik eli da im pre
nese ili ono to je on oseao, ve ono na ta ih oblici, kojima se
umetnik izraava, podseaju. Sve je subjektivno i sluajno, hou
da kaem, zasnovano na sluajnim asocijacijama utisak umet
nika i njegove 'KREACIJE' (naglasio je re kreacija), vien
je gledalaca, slualaca ili italaca.
U stvarnoj umetnosti ne postoji nita sluajno. To je ma
tematika. Sve u njoj se moe izraunati, sve se moe znati unapred. Umetnik ZNA i RAZUME ta eli da prenese i njegov rad
ne moe u jednom oveku izazvati jedan utisak a u drugom dru
gi, pretpostavljajui, naravno da govorimo o ljudima istog ni
voa. Uvek e, sa matematikom tanou, izazvati jedan te isti
utisak.
U isto vreme isti umetniki rad e izazvati razliite utiske
na ljude razliitih nivoa. Ljudi niih nivoa ne mogu iz takvog

rada primiti ono to mogu ljudi vieg nivoa. To je stvarna, OB

JEKTIVNA umetnost. Zamislite neki nauni rad knjigu o
astronomiji ili herniji. Nemogue je da ih jedna osoba razume na
jedan nain a druga na drugi. Svako ko ima dovoljnu pripremu i
ko je sposoban da proita takvu knjigu e shvatiti ta je pisac
hteo da kae i to ba onako kako je pisac i rekao. Objektivni
umetniki rad bi bio kao takva knjiga, osim to deluje i na emo
tivnu a ne samo na intelektualnu stranu oveka.
Da li takvi objektivni umetniki radovi postoje i danas?
- upitao sam.
Naravno da postoje, odgovorio je g. Velika Sfinga u
Egiptu je takvo umetniko delo, kao i neki istorijski znani arhi
tektonski radovi, odreene statue bogova, i jo mnogo drugih
stvari. Postoje figure bogova, raznih mitolokih bia koji se mo
gu itati kao knjige, samo ne umom, ve emocijama, uz uslov
da su dovoljno razvijene. Tokom naih putovanja po Centralnoj
Aziji pronali smo u pustinji pod nogama Hindu Kusha, udnu
figuru za koju smo prvo mislili da je neki prastari bog ili avo.
U poetku je ona u nama jednostavno izazivala radoznalost.
Meutim posle izvesnog vremena poeli smo da OSEAMO da
je ova figura sadravala mnogo toga, veliki, sveobuhvatan i ne
odvojiv kosmoloki sistem. Polagano, korak po korak, poeli
smo da odgonetamo taj sistem. Bilo je to u telu figure, u njenim
nogama, u njenim rukama, u njenoj glavi, u njenim oima i nje
nim uima; svuda. Na celoj statui nije bilo nieg sluajnog, ni
bez odreenog znaenja. Polagano smo poeli da shvatamo cilj
ljudi koji su sagradili statuu. Poeli smo da oseamo njihove mi
sli, njihova oseanja. Neki od nas su ak mislili da vide njihova
lica, da uju njihove glasove. Na kraju smo shvatili znaenje
onoga to su eleli da nam prenesu od pre mnogo hiljada godi
na, i ne samo znaenje, ve sva oseanja i emocije. To je zbilja
bila umetnost.
Veoma me je zainteresovalo ono to je G. govorio o umetnosti. Njegov PRINCIP podele umetnosti na subjektivnu i ob
jektivnu mi je mnogo govorio. Jo uvek nisam sve razumeo to
je mislio ovim reima. Ja sam uvek oseao izvesne podele i gra
dacije u umetnosti koje nisam mogao definisati niti formulisati i

nikog jo nisam uo da je to izgovorio na taj nain. To me nije

spreilo da budem siguran da te podele i gradacije postoje. Sto
ga su mi svi razgovori o umetnosti koji nisu sadravali te pode
le i gradacije bili prazni i beskorisni, puko dokazivanje rei. U
onome to je G. rekao, njegovom naglaavanju postojanja ra
zliitih nivoa koje proputamo da vidimo i razumemo, oseao
sam pristup onim istim gradacijama koje sam ja oseao ali nisam
mogao da ih definiem.
Uopte, mnogo stvari koje je G. rekao bile su mi izne
naujue. Bilo je tu ideja koje su mi bile neprihvatljive, koje su
mi se inile fantastine i bez osnova. Druge stvari, naprotiv, be
u u velikom skladu sa onim to sam i sam mislio i do ega sam
ve odavno doao. Ono to mi je najvie zainteresovalo bio je
SPOJ svega to je govorio. Ve tada sam oseao da njegove ide
je nisu izdvojene jedna od druge, kao to su sve filozofske i
naune ideje, ve sainjavaju celinu, od kojih sam ja jo uvek
sagledavao samo neke delove.
Razmiljao sam o tome u nonom vozu, na putu iz Moskve
u Petersburg. Pitao sam se, da li sam zaista pronaao ono za ini
sam tragao. Da li je bilo mogue da je G. zapravo ZNAO ono
to treba znati, da bi se nastavilo, nakon rei i ideja, ka delima,
ka injenicama? Jo uvek nisam ni u ta bio siguran, niti sam
ita mogao tano formulisati. Meutim imao sam unutranje
ubedenje da se neto ve promenilo i da e od sada sve ii dru
gaije.

DRUGO POGLAVLJE
U Petersburgu leto je prolo uz uobiajen knjievni rad.
Pripremao sam svoje knjige za nova izdanja, itao odobrenja, i
slino. Bilo je to uasno leto 1915. godine, sa atmosferom koja
je vukla nadole, iz koje, uprkos svim naporima, nisam mogao
da se oslobodim. Rat je sada bio prenet na teritoriju Rusije i do
lazio nam je sve blie. Sve je postalo nestabilno. Skrivena sa
moubilaka aktivnost koja je toliko toga odreivala ruskom
ivotu, postajala je sve vidljivija. Iskuavanje snage bilo je u
napretku. tampari su esto trajkovali. Moj rad je trpeo. Ve
sam poeo da razmiljam o tome kako e se katastrofa spustiti
na nas pre nego to uspem da uradim ono to sam naumio. Mi
sli su mi se esto vraale na razgvore u Moskvi. Nekoliko puta
seam se, kada su stvari bivale naroito teke, govorio sam se
bi, Odustau od svega i otii G. u Moskvu. Ova misao bi uvek
uinila da se oseam bolje.
Vreme je prolazilo. Jednog dana, bila je ve jesen, dobio
sam telefonski poziv od G. Doao je u Petersburg na nekoliko
dana. Odmah sam otiao da ga vidim i, izmeu razgovora sa dru
gim ljudima koji su doli da ga vide po pitanju raznih stvari, go
vorio mi je ba kao i u Moskvi.
Sutradan kada je polazio, rekao mi je da e uskoro opet doi.
Prilikom te druge posete, kada sam mu rekao da poseujem
odreene grupe u Petersburgu u kojima se razgovara o raznim
predmetima, od rata do psihologije, rekao je da upoznavanje sa
slinim grupama moe biti korisno poto on ima nameru da
pone sa istom vrstom rada u Petersburgu kakav ve sprovodi u
Moskvi.

Vratio se u Moskvu i obeao da e doi za dve nedelje. Go

vorio sam nekim svojim prijateljima o njemu, i poeli smo da
iekujemo njegov dolazak.
Ponovo se vratio nakratko. Uspeo sam ipak da mu predsta
vim neke ljude. Rekao je da zbog svojih planova i namera eli
da organizuje svoj rad na irim osnovama, da dri javna preda
vanja, organizme seriju eksperimenata i predstavljanja i da pri
dobije za svoj rad ljude sa irim i raznolikim pripremama. Sve
ovo podsetilo me je na deo koji sam uo u Moskvi. Meutim ni
sam sasvim jasno razumeo o kakvimje eksperimentima i pred
stavljanjima govorio; tek kasnije mi je postalo jasno.
Seam se jednog razgovora sa G kao i obino u malom cafeu na trgu Nevsky. G. mi je malo detaljnije govorio o organi
zaciji grupa za njegov rad i o njihovoj ulozi u tom radu. Jedanput
ili dvaput je upotrebio re ezoterino, koju nisam od njega ra
nije uo, i interesovalo me je njegovo objanjenje. Meutim ka
da sam pokuao da ga zaustavim i pitam ta misli pod reju
ezoterino, izbegao je odgovor.
To nije vano; pa zovite to kako hoete, rekao je. Nije
u tome stvar; stvar je u tome da 'grupa' poinje od svega. Jedan
ovek ne moe uiniti nita, ne moe postii nita. Grupa sa pra
vim voom moe vie uiniti. Grupa ljudi moe uiniti ono to
sam ovek ne moe nikada.
Vi ne shvatate sopstvenu situaciju. Vi ste u zatvoru. Sve
to treba da elite, ako ste mudri, je da pobegnete. Ali kako pobei? Potrebno je probiti tunel ispod zida. Sam ovek ne moe
uiniti nita. Ali pretpostavimo da postoji deset ili dvadeset lju
di, ako rade na smenu, ako jedan pokriva drugog, tada mogu
prokopati tunel i pobei.
Dalje, niko ne moe pobei iz zatvora bez pomoi onih ko
ji SU RANIJE POBEGLI. Samo im oni mogu rei na koji nain
treba beati, slati im alatke, pile, ili ta im je ve potrebno. Zat
vorenik kada je SAM nemoe stupiti u kontakt sa tim ljudima ni
ti ih moe uopte pronai. Potrebna je organizacija. Nita se ne
moe postii bez organizacije.
G. se kasnije esto vraao na primer zatvora i bega iz
zatvora u svojim razgovorima. Ponekad bi zapoinjao razgovor
time i tada bi njegova omiljena izjava bila da ako bi ovek ika-

da imao ansu bega iz zatvora tada pre svega mora SHVATITI

DA JE U ZATVORU. Dok god to ne shvata, dok god misli da
je slobodan, on nema nikakve anse. Niko mu ne moe pomoi
niti ga osloboditi na silu, protiv njegove volje i njegovih elja.
Ako je osloboenje mogue onda e to biti rezultat velikog rada
i ogromnih napora i pre svega, svesnih napora ka odreenom cil
ju.
Postepeno sam G. predstavljao sve vei broj ljudi. Svaki
put kada bi dolazio u Petersburg, ja bih organizovao razgovore
i predavanja u kojima je on uestvovao, bilo u privatnim kuama
ili sa nekim ve postojeim grupama. Obino bi dolazilo tride
set ili etrdeset ljudi. Nakon januara 1916. godine, G. je poeo
da poseuje Petersburg svakih petnaest dana, ponekad sa nekim
od njegovih uenika iz Moskve.
Nisam razumevao ba sve u vezi naina na koji su ovi sa
stanci bili organizovani. inilo mi se da je G. esto mnogo to
ga inio nepotrebno tekim. Na primer, retko mi je dozvoljavao
da unapred zakaem sastanak. Prethodni sastanak bi se obino
zavravao na taj nain to bi G. objavio da se sutradan vraa u
Moskvu. Sledeeg jutra bi rekao kako je odluio da ostane do
uvee. Ceo dan bi provodio u cafeima sa ljudima koji su eleli
da ga vide. Tek uvee, sat ili sat i po pre uobiajenog poetka
naih sastanaka, on bi mi rekao:
Zato ne bismo imali sastanak veeras? Telefoniraj onima
koji ele da dou i reci im da emo biti na tom i tom mestu.
Obino sam jurnuo do telefona, meutim u sedam ili pola
osam uvee svi bi ve imali neku obavezu i mogao sam sakupi
ti samo nekoliko ljudi. Neki koji su iveli izvan Petersburga, u
Tsarkoye, i slino, nikada nisu uspevali da dou na nae sastan
ke.
Mnogo toga sam kasnije razumeo na drugi nain. Osnovni
motivi G. su mi bili jasniji. On ni u kom sluaju nije eleo da
OLAKA ljudima koji su hteli da se upoznaju sa njegovim ide
jama. Naprotiv, smatrao je da samo prevazilaenjem potekoa,
koliko god bile nevane i sluajne, ljudi mogu ceniti njegove
ideje.

Ljudi ne cene nita do ega dolaze lako, rekao je. A ako

ovek ve neto osea, verujte mi, ekae ceo dan kraj telefona
u sluaju da bude pozvan. Ili e sam pozvati, traiti i pitati. Svi
oni koji oekuju da e biti traeni, da e im biti najavljeno unapred, tako da mogu da organizuju svoje poslove, treba ih pusti
ti i dalje da oekuju. Za one koji nisu u Petersburgu naravno da
je teko. Tu ipak ne moemo pomoi. Kasnije emo imati redov
ne sastanke, odreenih datuma. Sada to nije mogue. Ljudi se
moraju prikazati, koliko cene ono to su uli.
Sve ovo i jo mnogo toga je u to vreme bilo pod znakom pi
tanja.
to se tie predavanja i svega to je G. govorio u to vreme,
na sastancima i izvan njih, sve me je vie i vie interesovalo.
Jednom prilikom, na jednom od ovih sastanaka, neko je pomenuo mogunost reinkarnacije i da li se moe verovati u mo
gunost komunikacije sa mrtvima.
Mnoge stvari su mogue, rekao je G. Meutim potreb
no je razumeti da je ovekovo postojanje u ivotu i posle smrti,
ako postoji posle smrti, veoma razliitog kvaliteta. 'ovekmaina', kod koga sve zavisi od spoljanjih uticaja, kod koga se
sve deava, koji je u jednom trenutku jedno a u drugom neto
drugo, a u sledeem tree, nema nikakvu budunost; on je sa
hranjen i to je to. PRAH SE VRAA PRAHU. To se moe primeniti na njega. Da bismo mogli da govorimo o bilo kakvom
buduem ivotu, neke stvari se moraju svakako kristalizovati,
odreeni spoj ovekovih unutranjih kvaliteta, odreena nezavi
snost spoljanjih uticaja. Ako postoji bilo ta u ovekovoj spo
sobnosti da se odupre spoljanjim uticajima, onda to isto moe
da se odupre smrti fizikog tela. Razmislite sami ta to moe da
podnese fiziku smrt u oveku koji pada u nesvest ili sve zabo
ravlja u trenutku kada posee prst? Ako postoji bilo ta u ove
ku, to moe opstati; ako ne postoji nita, tada nema ta da
opstane. Ali ako ak i neto opstane, budunost bi mu mogla bi
ti raznolika. U odreenim sluajevima potpunije kristalizacije,
ono to ljudi zovu 'reinkarnacijom' bi moglo postojati posle
smrti, a u drugim sluajevima, ono to ljudi nazivaju 'postoja
nje na drugoj strani'. U oba sluaja je to nastavak ivota u

'astralnom telu', ili uz pomo 'astralnog tela'. Vi znate ta znai

izraz 'astralno telo'. Meutim sistemi sa kojima ste upoznati i
koji upotrebljavaju ovaj izraz, kau, da SVI LJUDI imaju 'as
tralno telo'. To je sasvim pogreno. Ono to bi se zvalo 'astral
no telo' postie se spojem, to znai, veoma tekim unuranjim
radom i borbom. ovek se ne raa sa tim. Samo nekoliko ljudi
dobijaju 'astralno telo'. Kada se uoblii, ono moe da nastavi
dalji ivot posle smrti fizikog tela i moe se ponovo roditi u
drugom telu. To je 'reinkarnacija'. Ako se ne rodi ponovo, ta
da, vremenom, takoe umire; nije besmrtno ali moe iveti du
go posle smrti fizikog tela.
Spoj, unutranje jedinstvo, postie se putem 'trenja', bor
bom izmeu 'da' i 'ne' u oveku. Ako ovek ivi bez unutranje
borbe, ako se u njemu sve deava bez suprotstavljanja, ako ide
gde god je zacrtao ili kako vetar duva, ostae onakav kakav je.
Ali ako se u njemu zane borba, naroito ako u toj borbi posto
ji odreeni pravac, tada se, postepeno, u njemu oblikuju stalne
pretnje, on poinje sa 'kristalizacijom'. Kristalizacija je mogua
na pravim osnovama ali isto tako i na pogrenim. Trenje, bor
ba izmeu 'da' i 'ne', moe lako nastati na pogrenim osnova
ma. Na primer, fanatino verovanje u ovu ili onu ideju, ili strah
od greha, moe izazvati veoma jaku borbu izmeu 'da' i 'ne',
i ovek se moe kristalizovati na pogrenim osnovama. To bi bi
la pogrena, nepotpuna kristalizacija. Takav ovek nee posedovati mogunost daljeg razvoja. Da bi mogunost daljeg razvoja
bila mogua on mora biti ponovo ralanjen, a to se postie kroz
teke patnje.
Kristalizacija je mogua na bilo kakvoj osnovi. Uzmite pri
mer hajduka, stvarno dobrog, istinskog hajduka. Poznavao sam
takve na Kavkazu. On bi stajao sa pukom iza nekog kamena po
red puta po osam sati, ne pomerivi se. Moete li vi to? Narav
no, u njemu se sve vreme vodi borba. On je edan, toplo mu je,
muve ga napadaju; ali on stoji mirno. Drugi primer bi bio mo
nah; on se plai avola; celu bogovetnu no on udara glavom o
pod i moli. Postignuta je ta vrsta kristalizacije. Na ovaj nain
ljudi mogu sakupiti ogromnu unutranju energiju u sebi; oni mo
gu podneti muenja; oni mogu postii ono to ele. To znai da
u njima postoji neto vrsto, neto postojano. Takvi ljudi mogu

postati besmrtni. Ali kakvo je dobro u tome? ovek te vrste po

staje 'besmrtna stvar', mada je ponekad u njemu zadrana
odreena koliina svesti. Ali moramo zapamtiti da se ak i ovo
dogaa veoma retko.
Seam se da su me razgovori koji su sledili dalje, te veeri,
pogodili time to je mnogo ljudi ulo neto sasvim drugo od ono
ga to je G. govorio; oni su obratili panju na drugorazredne i
nevane primedbe G. i samo njih zapamtili. Samo ih je nekoli
ko postavljalo pitanje o bitnim stvarima o kojima je govorio.
Jedno od tih pitanja mi je ostalo u seanju.
Na koji nain se moe izazvati borba izmeu 'da' i 'ne' u
samom sebi? upitao je neko. Potrebna je rtva, rekao je G.
Ako se nita ne rtvuje nita se ne dobija. Potrebno je rtvova
ti neto dragoceno, sada, rtvovati za dugo i rtvovati mnogo.
ALI IPAK NE ZAUVEK. To morate shvatiti jer tu esto posto
ji nerazumevanje. Kada je kristalizacija postignuta, odricanje,
liavanje i rtvovanje nisu vie potrebni. Tada ovek moe ima
ti sve to eli. Za njega vie ne postoje nikakvi zakoni, on je za
kon sam sebi.
Od onih koji su dolazili na naa predavanja formirala se ma
la grupa ljudi koja nije proputala mogunost da slua G. i koja
se sastajala i u njegovoj odsutnosti. Bio je to poetak prve gru
pe u Petersburgu.
U to vreme provodio sam dosta vremena sa G. i poeo bo
lje da ga razumem. oveka je pogaala njegova ogromna unu
tranja jednostavnost i prirodnost, koja je inila da zaboravimo
da je on za nas bio predstavnik sveta udesnog i nepoznatog. Da
lje, veoma jasno se osealo u njemu kompletno odsustvo izvetaenosti ili elje da ostavi utisak. Uz ovo oseao se
nedostatak linog interesa u bilo emu to je radio, nezainteresovanost za udobnost i lagodnost i ogroman potencijal za rad ka
kav god bio taj rad. Ponekad je voleo da bude u veselom drutvu;
voleo je da organizuje velike veere, kupujui velike koliine vi
na i hrane a da je sam veoma malo jeo i pio. Mnogo ljudi je ste
klo utisak da je gurman, ovek koji voli dobar ivot uopte, i
inilo nam se da je esto ELEO da stvori takav utisak, iako smo
svi ve videli da je to bila gluma.

Na oseaj ove glume u G. bio je veoma jak. Meusob

no smo esto govorili kako ga ne poznajemo i kako nikad i
neemo. Toliko glume kod svakog drugog oveka proizvelo
bi utisak lanog. U njemu je gluma proizvodila utisak snage,
mada, kako sam ve ranije pomenuo, ne uvek; ponekad je toga
bilo previe.
Naroito me je privlaio njegov smisao za humor i odsu
stvo svakog pretvaranja svetosti ili bilo kakvog naglaavanja
da poseduje udesne moi, mada smo kasnije postali sasvim
ubeeni u to da je posedovao znanje i sposobnost da stvori neo
bine fenomene psiholokog karaktera. A uvek se smejao onima
koji su od njega oekivali uda.
Bio je izuzetno svestran ovek; znao je sve i mogao je uini
ti sve. Jedanput mi je rekao daje sa jednog od svojih putovanja
po Istoku doneo dosta tepiha meu kojima je bio prilian broj
duplikata a ostali nisu imali neku naroitu umetniku vrednost.
U vreme svojih poseta Petersburgu otkrio je da su cene tepiha
mnogo vie nego u Moskvi, te je svaki put kada bi dolazio do
nosio bale tepiha i prodavao ih.
Prema drugoj verziji, tepihe je kupio u Moskvi kod Tolkutchke i donosio ih u Petersburg da ih prodaje.
Nisam ba sasvim razumeo zbog ega je to radio ali sam
oseao da je povezano sa glumom.
Sama prodaja tih tepiha je bila interesantna. G. je dao oglas
u novine i raznovrsni ljudi su se pojavljivali da kupuju. U tak
vim prilikama oni su smatrali da je on obini prodava tepiha sa
Kavkaza. esto sam satima sedeo i posmatrao ga kako razgova
ra sa ljudima koji su dolazili. Primetio sam da esto igra na nji
hovu slabost.
Jednog dana je bio ili u urbi ili se umorio od glumca-prodavca tepiha ponudio je jednoj oigledno bogatoj dami, ali po
hlepnoj, koja je izdvojila tuce finih tepiha, oajniki se
cenjkajui, sve tepihe u sobi po ceni nioj za jednu etvrtinu.
Prvo je bila iznenaena ali je ubrzo poela opet da se cenjka. G.
se nasmeio i rekao da e razmisliti i odgovoriti joj sutradan.
Meutim sledeeg dana vie nije bio u Petersburgu i ena nije
dobila nita.

Stvari sline ovoj su se dogaale u skoro svim ostalim pri

likama. Sa ovim tepisima opet je davao utisak oveka koji je preruen, neka vrsta Haroun-al-Raschida, ili oveka iz bajke sa
nevidljivom kapom.
Jednom prilikom, kada nisam bio prisutan, doao mu je
okultista arlatanskog tipa, koji je imao odreenu ulogu u spiritualistikim krugovima Petersburga i koji je kasnije postao
profesor pod boljevicima. Poeo je rekavi da je mnogo toga
uo o G. i o njegovom znanju i zbog toga eleo da se upozna sa
njim.
G. je, kako mi je kasnije rekao, igrao ulogu istinskog prodavca tepiha. Svojim najjaim kavkaskim akcentom i na loem
ruskom jeziku poeo je da ubeuje okultistu kako je pogreio
i da on samo prodaje tepihe; istovremeno odmotavajui jedan
nudei ga zduno.
Okultista je otiao u potpunosti ubeden da su ga prijate
lji prevarili.
Bilo je oigledno da podlac ne poseduje ni trunicu iega,
dodao je G., inae bih mu poveao cenu za par tepiha.
Persijanci su dolazili k njemu da vre popravke na tepisi
ma. Jednog dana sam primetio kako G. veoma paljivo prati ka
ko persijanac radi.
Hou da shvatim kako on to radi jer jo uvek ne razumem,
rekao je G. Vidi li onu kuku koju ima? Sve je u njoj. Hteo sam
da mu je otkupim ali nee da proda.
Sledeeg dana sam doao ranije nego obino. G. je sedeo
na tepihu i popravljao tepih na isti nain na koji je to radio per
sijanac. Vunica razliitih boja je bila razbacana oko njega, a u
njegovim rukama bila je ista kuka kakvu sam video kod persijanca. Napravio ju je sam odsekavi sa otrice jeftinog peroreza
obinom pilom i tokom jutra savladao celokupnu misteriju po
pravke tepiha.
Mnogo toga mi je rekao o tepisima koji su, kako je esto
govorio, predstavljali jedan od najstarijih oblika umetnosti. Go
vorio je o starim obiajima vezanim za tkanje tepiha u odreenim
delovima Azije; o celom selu koje zajedno radi na jednom tepi
hu; o zimskim veerima kada se svi stanovnici sela, stari i mla
di, sakupe u jednoj velikoj zgradi i podeljeni u grupe, sede ili

stoje na podu prema redu znanom od ranije i prema odreenoj

tradiciji. Svaka grupa tada poinje svoj rad. Neki iste vunu.
Drugi tuku vunu tapovima. Trea grupa elja vunu. etvrta
prede. Peta grupa boji. esta ili moda dvadeset esta, tka taj te
pih. Mukarci, ene i deca, stari mukarci i ene, svi imaju svoj
tradicionalni deo posla. Ceo posao se odvija uz muziku i pesmu.
ene koje predu, pleu specijalan ples sa vretenom u ruci, i po
kreti svih ljudi koji tu rade razliite poslove su kao jedan pokret
u istom ritmu. tavie svaki kraj ima svoj specijalan ton, sopstvene pesme i plesove, od pamtiveka vezane za pravljenje tepi
ha.
Kada je to govorio prolo mi je kroz glavu da moda are
i boje na tepisima imaju veze sa muzikom, da su njen odraz obli
kom i bojom; da su moda tepisi svedoanstva te muzike, NO
TE prema kojima bi se mogli reprodukovati tonovi. Nita mi se
nije inilo udno u toj ideji jer sam veoma esto video muzi
ku u obliku sloenog dizajna. Iz nekoliko sluajnih razgovora sa
G. dobio sam neku ideju o njegovom ranijem ivotu.
Njegovo detinjstvo je prolo na granici Male Azije, u ud
nim, veoma dalekim, skoro biblijskim uslovima ivota. Stada
bezbrojnih ovaca. Lutanja sa mesta na mesto. Stupanje u dodir
sa raznoraznim udnim ljudima. Njegovu matu je naroito zao
kupio Yezidis, Oboavaoci avola, koji su od najranije mla
dosti, privlaili njegovu panju svojim nerazumljivim obiajima
i udnom zavisnocu od nepoznatih zakona. Izmeu ostalog mi
je rekao da je kada je bio dete esto posmatrao kako Yezidi deaci
nisu bili sposobni da iskoraknu iz kruga koji je bio nacrtan oko
njih na zemlji. Godine mladosti su mu prole u atmosferi bajki,
legendi i tradicije. udesno oko njega bila je injenica. Predskazanja budunosti koja je uo, i u koja se oko njega u potpu
nosti verovalo, ispunila su se i tako ga naterala da veruje jo u
mnoge druge stvari.
Sve to zajedno stvorilo je kod njega jo u ranom dobu na
klonost ka misterioznom, nerazumljivom i maginom. Rekao mi
je da je jo kao veoma mlad bio na nekoliko dugih putovanja po
Istoku. Nikada nisam bio sasvim siguran ta je bilo istinito u tim
priama. Ali, kako je rekao, tokom tih putovanja naiao je na
mnoge fenomene koji su mu govorili o postojanju odreenih

znanja, odreenih moi i mogunosti koje su prevazilazile

oveije mogunosti, na ljude koji poseduju mo predskazanja i
druge udesne moi. Rekao je da su postepeno, njegova odsustvovanja od kue i ta putovanja, poeli da slede jedan odreeni
cilj. On je otiao u potragu za znanjem i ljudima koji poseduju
ta znanja. I, kako je rekao, posle velikih tekoa, pronaao je iz
vore tog znanja, u drutvu sa jo nekolicinom ljudi koji su, kao
i on, bili u potrazi za udesnim.
U svim ovim priama o njemu, bilo je dosta suprotnosti i
stvari u koje se jedva moglo poverovati. Meutim ja sam ve
shvatio da se njemu ne mogu postavljati uobiajeni zahtevi, ni
ti se na njega mogu primeniti uobiajeni standardi. Kad je on bio
u pitanju, nikad nisi bio siguran. On danas moe rei jednu stvar
a sutra neto sasvim drugo, a ipak ga nekako nisi mogao optuiti
za protivurenost; morao si razumeti i sve povezati.
Veoma malo i povrno je govorio o kolama u kojima je
pronaao znanja koja je nesumnjivo posedovao. Pominjao je ti
betanske manastire, Chitral, Mount Athos; Sufi kole u Persiji,
u Bokhari i istonom Turkestanu; pominjao je dervie razliitih
redova, ali sve to prilino neodreeno.
Za vreme jednog od razgovora sa G. u naoj grupi, koji su
postali stalni, upitao sam: Ako su prastara znanja sauvana i
uopteno govorei ako postoje znanja koja su daleko od nae nau
ke i filozofije ili je ak prevazilaze, zato su tako briljivo skri
vena, zato nisu opta? Zato ljudi koji poseduju ta znanja ne
ele da ih daju da krue, zarad lake i uspenije borbe protiv prevara, zla i neznanja?
Mislim da se ovo pitanje pojavi u svaijoj glavi pri prvom
susretu sa ezoterinim idejama.
Postoje dva odgovora na to, rekao je G. Pre svega to
znanje nije skriveno; drugo, zbog svoje prirode ono ne moe po
stati opte vlasnitvo. Prvo emo razmotriti ovo drugo. Kasnije
u vam dokazati da je ZNANJE (naglasio je re) mnogo blie
onima koji su sposobni da ga upiju nego to se pretpostavlja; i
sva je nevolja u tome to ljudi ili ne ele ili ne mogu da ga prih
vate.

Meutim pre svega treba razumeti jednu drugu stvar, a to

je, da znanje ne moe pripadati svima, ak ne ni mnogima. Ta
kav je zakon. Vi to ne moete razumeti jer nemate ta znanja, i
da je kao i sve drugo na ovom svetu, ono MATERIJALNO. Ma
terijalno je, a to znai da ima sve karakteristike materijalnog.
Jedna od prvih karakteristika tog materijalnog je da je materija
uvek ograniena, hou da kaem, da je koliina materije na datom mestu i pod datim okolnostima, ograniena. ak i pesak u
pustinji i voda u moru imaju odreenu i nepromenljivu koliinu.
To znai, ako je znanje materijalno, da postoji odreena koliina
tog znanja na datom mestu i u dato vreme. Moe se rei, da to
kom odreenog vremenskog perioda, recimo jednog veka,
oveanstvo ima odreenu koliinu znanja na raspolaganju. Mi
znamo, ak i uobiajenim posmatranjem ivota da, MATERIJA
ZNANJA POSEDUJE sasvim drugaije kvalitete, u zavisnosti
da li se uzima u malim ili velikim koliinama. Uzeto u velikim
koliinama, na datom mestu, od strane jednog oveka ili male
grupe ljudi, daje izvanredne rezultate; uzeto u malim koliina
ma (znai od svakog pojedinca iz velike grupe ljudi), ne daje ni
kakve rezultate; moe ak dati i negativne rezultate, suprotne
onima koji se oekuju. Stoga ako se odreena koliina znanja ra
sporedi na milione ljudi, svaki pojedinac e dobiti veoma malo,
a ta mala koliina znanja nee nita izmeniti u njegovom ivotu
niti e doprineti njegovom razumevanju stvari. I koliko god bio
veliki broj ljudi koji primaju tu malu koliinu znanja, nita nee
promeniti u njihovim ivotima, osim, moda, uiniti ih jo
teim.
Meutim, ako se velika koliina znanja sakupi u manjem
broju ljudi tada to znanje moe dati ogromne rezultate. Gledano
sa te sirane, mnogo je korisnije da se znanje uva izmeu ma
njeg broja ljudi, da ne ispari meu masama.
Ako uzmemo odreenu koliinu zlata i odluimo da pozla
timo odreen broj predmeta, moramo znati ili izraunati koliki
je taan broj predmeta koji se mogu pozlatiti sa tom koliinom
zlata. Ako bismo pokuali da pozlatimo vei broj predmeta, oni
e biti nejednako prekriveni zlatom, samo delimino, i mnogo
gore e izgledati nego da su ostali nepozlaeni; zapravo, zlato
nam propada.

Raspodela znanja se zasniva na potpuno istom principu.

Ako bi znanje bilo dato svima niko ne bi nigde stigao. Ali ako
se sauva izmeu nekolicine, svako e dobiti, ne samo dovoljno
da uva, ve da poveava ono to dobije.
Na prvi pogled ova teorija izgleda vrlo nepravedna, jer je
pozicija onih kojima je, da tako kaem, uskraeno znanje, da bi
drugi dobili vei deo, veoma tuna i nezasluena tea nego to
bi trebalo da bude. Meutim to uopte nije tako; u raspodeli
znanja nema ni najmanje nepravde.
injenica je da ogroman broj ljudi uopte ne eli bilo kak
vo znanje; odbijaju svoj deo, ak ne uzimaju ni onaj deo koji im
je namenjen u optoj raspodeli, a potreban je za ivot. Ovo je
prilino oigledno u vreme masovnih ludila kao to su ratovi,
revolucije i slino, kada ljudi, ini se, gube i najmanju koliinu
zdravog razuma koju su imali, pretvaraju se u automate, dajui
sebe celokupnoj destrukciji, drugim reima, ak gube instinkt
samo-ouvanja. Zbog ovoga, ogromne koliine znanja ostaju,
da tako kaem, nezatraene i mogu se razdeliti izmeu onih ko
ji shvataju njegovu vrednosti.
U tome nema nieg nepravednog, jer oni koji dobijaju
znanje ne uzimaju nita to pripada drugima, ne uskrauju dru
ge ni na koji nain; oni samo uzimaju ono to su drugi odbacili
kao nekorisno i ono to bi u svakom sluaju bilo izgubljeno da
ga oni nisu uzeli.
Sakupljanje znanja od strane jednih zavisi od odbacivanja
znanja od strane drugih.
Postoje periodi u ivotu oveanstva, koji se obino po
klapaju sa poecima pada kultura i civilizacija, kada mase nepo
vratno gube razum i poinju da unitavaju sve to je vekovima i
milenijumima bilo stvoreno u kulturi. Takvi periodi masovnog
ludila, esto bivaju u vreme geolokih kataklizmi, klimatskih
promena i slinih fenomena planetarnog karaktera, oslobaaju
veliku koliinu materije znanja. To, zauzvrat, zahteva rad na pri
kupljanju te materije znanja koja bi inae bila izgubljena. Stoga
rad na sakupljanju rasturene materije znanja esto pada u isto
vreme sa poecima razaranja i padom kultura i civilizacija.
Ova strana tog pitanja je jasna. Gomila, niti hoe niti trai
znanje, a voe gomile, zbog sopstvene koristi, pokuavaju da

pojaaju strah mase i otpor prema novom i nepoznatom. Rop

stvo u kome oveanstvo ivi zasniva se na tom strahu. Teko je
ak i zamisliti sav uas tog ropstva. Mi ne razumemo TA ljudi
gube. Da bi se razumeo uzrok ropstva dovoljno je videti kako
ljudi ive, na emu se zasniva cilj njihovog postojanja, predmet
njihovih elja, strasti i nakane, o emu razmiljaju, o emu go
vore, emu slue i emu se dive. Uzmi u obzir na ta kulturno
oveanstvo naeg doba troi novac; ak da izuzmemo rat, ta
diktira najviu cenu; gde su najvee gomile ljudi. Ako za trenu
tak razmislimo o ovim pitanjima postaje jasno da oveanstvo,
kakvo je sada, sa interesima prema kojima ivi, ne moe oeki
vati nita drugo od onoga to ima. Ali kao to ve rekoh to ne
moe biti drugaije. Zamisli da se godinje dodeljuje za celo
oveanstvo etvrt kilograma znanja. Ako bi se to znanje raspodelilo svima, svako ponaosob bi dobio tako malo da bi ostao ista
budala kakva je i bio. Meutim zahvalni smo injenici da samo
nekolicina eli to znanje, oni koji ga uzimaju mogu, da kaemo,
dobiti zrno svaki, i postiu mogunost da postanu inteligentni
ji. Ne mogu svi postati inteligentni ak i ako to ele. Ako bi i
postali inteligentni to ne bi popravilo stvari. Postoji opta rav
notea koja se ne moe poremetiti.
To je jedna strana. Druga, kao to sam ve rekao, sadri
injenicu da niko ne moe sakriti nita; nema tu nikakve tajno
vitosti. Ali postizanje i prenoenje istinskog znanja zahteva ve
liki rad i ogroman napor na obe strane, od onoga koji prima i od
onoga koji daje. Oni koji poseduju ta znanja ine sve to je u nji
hovoj moi da prenesu i komuniciraju to znanje to veem bro
ju ljudi, da pripreme stav ljudi ka njemu i osposobe ih da se
pripreme za primanje istine. Znanje se meutim ne moe niko
me davati na silu, kao to sam ve rekao, ako bi se bez predra
suda izvrio pregled ivota jednog oveka, ta ispunjava jedan
njegov dan, stvari koje ga interesuju, odmah e se pokazati da li
se ljudi koji poseduju znanje mogu optuiti za njihovo skrivan
je, da li ne ele da ih daju ljudima ili moda ne ele da poduava
ju ljude onome to sami znaju.
Onaj ko eli znanje mora sam uiniti poetne napore da
pronae izvore znanja i da im prie, koristei pomo i putokaze
koji su svima dati, ali koje ljudi, po pravilu, ne ele da vide ili

prepoznaju. Znanje ne dolazi ljudima bez njihovog sopstvenog

napora. Oni to dobro razumeju kada su u pitanju uobiajena
znanja, ali kada je u pitanju VELIKO ZNANJE, kada priznaju
mogunost njegovog postojanja, oni misle da mogu oekivati
neto drugo. Svako zna, da ako ovek, na primer, eli da naui
kineski to podrazumeva nekoliko godina intenzivnog rada; svi
ma je poznato da je potrebno pet godina da se shvate principi
medicine, i moda duplo due da bi se prouavalo slikarstvo i
muzika. A ipak postoje teorije koje potvruju da znanje moe
doi ljudima bez napora sa njihove strane da ga mogu postii
AK U SNU. Samo postojanje tih teorija stvara dodatno ob
janjenje zato znanje ne moe doi ljudima. U isto vreme veo
ma je vano razumeti da POJEDINANI napori oveka da
postigne bilo ta u tom pravcu takoe ne mogu dati rezultate.
ovek moe doi do znanja samo uz pomo onih koji ga poseduju. To se mora razjasniti u samom poetku. OVEK MORA
UITI OD ONOGA KO ZNA.
Na jednom od sledeih sastanaka grupe G. je nastavio da
odgovara na ranije postavljeno pitanje, da razvija svoje ideje o
reinkarnaciji i buduem ivotu.
Razgovor je poeo pitanjem jednog od prisutnih:
Da li se moe rei da je ovek besmrtan?
Besmrtnost je jedan od kvaliteta koji pripisujemo ljudima,
iako nemamo dovoljno razumevanja za njeno znaenje, rekao
je G. Drugi kvaliteti te vrste su 'individualnost', u smislu unu
tranjeg jedinstva, 'stalno i nepromenljivo ja', 'svesnost' i 'vo
lja'. Svi ovi kvaliteti MOGU pripadati oveku (naglasio je re
mogu), ali to sigurno ne znai da mu oni PRIPADAJU ili da
pripadaju svakome ili svima.
Da bi se razumelo TA je ovek u ovom vremenu, to znai
na sadanjem nivou razvoja, potrebno je zamisliti do odreene
granice ta bi on mogao biti, zapravo ta on moe postii. Samo
razumevanjem pravilnih delova razvoja moda e ljudi prestati
sebi da pripisuju ono to u ovom trenutku ne poseduju i to,
moda, mogu postii, samo uz veliki napor i mnogo rada.
Prema starim uenjima, iji tragovi se mogu pronai u
mnogim sistemima, starim i novim, ovek koji je postigao pot-

puni mogui razvoj, ovek u pravom smislu te rei, SADRI

ETIRI TELA. Ova 4 tela su sastavljena od supstanci koje
postupno postaju sve finije i finije, zajedniki prodiru jedna u
drugu i oblikuju 4 nezavisna organizma, koji stoje u sasvim
odreenom odnosu jedan prema drugom, a u isto vreme sposob
ni za nezavisne akcije.
Razlog za mogunost postojanja 4 tela je da ljudski or
ganizam, fiziko telo, ima tako sloenu organizaciju da, pod
odreenim uslovima, unutar njega moe da se razvija novi nezavistan organizam, koji je mnogo zgodniji i osetljiviji instrument
za rad svesti nego to je fiziko telo. Svesnost koja se manifestuje u ovom novom telu ima sposobnost vladanja njime, i ima
potpunu mo i putpunu kontrolu nad fizikim telom. U drugom
telu, uz odreene uslove, moe rasti tree telo, imajui sopstvene karakteristike. Svest izraena u ovom treem telu ima punu
mo i kontrolu nad prva dva; poseduje mo sticanja znanja koja
nisu dostupna ni prvom niti drugom telu. Pod odreenim uslo
vima, u treem telu moe rasti etvrto telo, koje se od treeg ra
zlikuje koliko tree od drugog i drugo od prvog. Svest izraena
u etvrtom ima potpunu mo i kontrolu nad prva tri.
U razliitim uenjima su ova etiri tela drugaije definisana.
G. je nacrtao prikaz dat na sl. 1, i rekao:
Prvo je fiziko telo, u hrianskoj terminologiji 'puteno'
telo; drugo, u hrianskoj terminologiji je 'prirodno' telo; tree
je 'duhovno' telo; i etvrto, u terminologiji EZOTERINOG
HRIANSTVA je 'boansko telo'. U teozofskoj terminologiji
prvo je 'fiziko' telo, drugo je 'astralno', tree je 'mentalno' a
etvrto je 'uzrono'.*
U terminologiji nekih istonjakih uenja prvo telo je 'no
siljka' (telo), drugo telo je 'konj' (oseanja, elje), tree je 'vo
za' (um), i etvrto je 'uitelj' (ja, svest, volja).
*

To je telo koje nosi UZROKE sopstvenih akcija unutar sebe, nezavi

sno je od spoljanjih uzroka i telo je VOLJE.

prvo telo
Puteno telo

drugo

telo

Prirodno telo

tree

telo

etvrto telo

Spiritualno telo

Boansko telo

Vozilo

Konj

Voza

Gospodar

(telo)

(oseanja, elje)

(um)

(ja, svest, volja)

Fiziko telo

Astralno telo

Mentalno telo

Uzrono telo

Sl. 1
Ovakva poreenja i paralele mogu se pronai u veini siste
ma i uenja koje prepoznaju neto vie u oveku od fizikog te
la. Meutim skoro sva ova uenja su, ponavljajui manje vie
poznate oblike, definicije i podele starih uenja, zaboravile ili
ispustile najvanije; da se ovek ne raa sa tim tananijim telima,
i da se ona stiu u njemu pod povoljnim spoljanjim i unutranjim
uslovima.
'Astralno telo' nije neodvojiv deo oveka. To je veliki luk
suz koji samo nekolicina moe sebi dozvoliti. ovek moe sa
svim dobro iveti bez 'astralnog tela'. Njegovo fiziko telo ima
sve potrebne funkcije za ivljenje. ovek bez 'astralnog tela' ak
moe odavati utisak veoma intelektualnog ili ak i DUHOVNOG
OVEKA, toliko da prevari druge, ali i samog sebe.
Ovo se, naravno, jo vie moe primeniti na 'mentalno'
telo i na etvrto telo. Obian ovek ne poseduje ova tela niti od
govarajue funkcije. Meutim esto se deava da on misli da ih
poseduje pa ak i druge natera da isto misle. Razlozi za ovo po
stoje u injenici da fiziko telo radi pomou istih supstanci od
kojih su sastavljena via tela, samo to ove supstance nisu kristalizovane u njemu, ne pripadaju mu; i drugo, ono ima sve ana
logne funkcije viih tela, iako se one u mnogome razlikuju.
Osnovna razlika izmeu funkcija oveka koji ima samo fiziko
telo i funkcija ETIRI TELA, je u prvom sluaju, da funkcije
FIZIKOG TELA vladaju svim drugim funkcijama, drugim
reima, telo vlada svime, a njime vladaju spoljanji uticaji. U
drugom sluaju komande ili kontrole izviru iz vieg tela.
Funkcije fizikog tela mogu biti predstavljene paralelno
funkcijama etiri tela. G. je napravio jo jedan nacrt (sl. 2),

predstavljajui paralelne funkcije oveka sa fizikim telom i

oveka koji poseduje etiri tela.
Automat koji
radi pod spoljanjim
uticajima

elje koje
proizvodi auto
mat

Telo koje sledi

elje i emocije
koje su po
dreene
inteligenciji

Emocionalne
Misaone funkci
moi i elje ko
je koje slede
je slede misao i
svest i volju
inteligenciju

Misli koje izla

ze iz elja

Razliite i protivrene 'volje'

koje stvaraju
elje

Ja
Ego
Svest
Volja

Sl. 2
U prvom sluaju, rekao je G., to se odnosi samo na fun
kcije oveka koji ima samo fiziko telo, automat koji zavisi od
spoljanjih uticaja, a sledee tri funkcije zavise od fizikog tela
i spoljanjih uticaja koje ono prima. elje ili odbojnosti 'Ja
hou', 'Ja neu', 'Svia mi se', 'Ne svia mi se' su funkcije ko
je zauzimaju mesto drugog tela, zavise od sluajnih potresa i uti
caja. Miljenje, koje odgovara funkcijama treeg tela je u
potpunosti mehaniki proces. 'Volja' ne postoji u obinom me
hanikom oveku, on ima samo elje; a vea ili manja POSTO
JANOST u eljenju i htenju zove se jaka ili slaba volja.
U drugom sluaju, kada su u pitanju funkcije etiri tela,
automatizam fizikog tela zavisi od uticaja ostalih tela. Umesto
neusaglaenih i esto protivurenih aktivnosti zbog razliitih e
lja, postoji JEDNO JEDINO JA, celo, nedeljivo i postojano; po
stoji INDIVIDUALNOST, koja dominira fizikim telom i
njegovim eljama i koje je sposobno da prevazie njegov otpor
i oklevanje. Umesto mehanikog procesa miljenja postoji
SVEST. Postoji i VOLJA, a to je mo, koja nije sastavljena od
raznih, esto, protivurenih elja koje pripadaju razliitim Ja,
ve izlaze iz svesti i njima vlada individualnost ili jedinstveno i
postojano ja. Samo se takva volja moe zvati slobodnom, jer
ne zavisi od sluajnosti, nepromenljiva je i njome se ne upravlja
spolja.

Istonjako uenje opisuje funkcije etiri tela, njihov po

stepeni rast, uslove tog rasta, na sledei nain:
Pokuajmo da zamislimo posudu ili retortu ispunjenu pra
hom raznih metala. Prah ni jednog od tih metala nije povezan ni
na koji nain i svaka sluajna promena mesta retorti, menja re
lativnu poziciju praha. Ako bi retortu protresli ili kucnuli
prstom, prah koji je bio na vrhu otiao bi na dno ili u sredinu, a
onaj sa dna bi se pojavio na vrhu. Nema nieg postojanog to se
tie mesta koje zauzima prah i pod tim uslovima nita ne moe
biti postojano. Ovo je tana slika naeg psiho ivota. Svakog sledeeg trenutka novi uticaj moe izmeniti poziciju praha koji je
na vrhu i smestiti ga na sasvim suprotno mesto. Nauka, ovo stan
je praha, zove stanje mehanike meavine. Osnovna karakteri
stika meuodnosa samog praha u ovoj vrsti meavine je
nestabilnost ovog meuodnosa i njegove promenljivosti.
Nije mogue stabilizovati meuodnos praha u stanju me
hanike meavine. Meutim prah se moe sjediniti; priroda pra
ha to dozvoljava. Da bi se ovo uinilo potrebno je upaliti plamen
ispod retorte, koji grejanjem dovodi do topljenja praha i konano
ga sjedinjuje. Ovako sjedinjen prah dolazi u vrsto hemijsko
stanje. Sada se vie ne moe razdvojiti jednostavnim metodama
kao dok je bio u stanju mehanike meavine. Sadraj retorte je
postao nedeljiv, 'individualan'. To bi bila slika oblikovanja dru
gog tela. Plamen pomou koga je postignuto spajanje je nastao
'trenjem', koje se u oveku postie borbom izmeu 'da' i 'ne'.
Ako se ovek prepusti svim svojim eljama, u njemu nema bor
be, nema 'trenja', nema plamena. Ali ako se, u cilju, postizanja
krajnjeg cilja, bori sa eljama koje ga opsedaju, stvorie vatru
koja e njegov unutranji svet postepeno preobraziti u jedinstve
nu celinu.
Vratimo se naem primeru. Hemijska vrstoa postignuta
spajanjem, poseduje odreene kvalitete, odreenu specifinu
gravitaciju, odreenu elektrinu provodljivost, itd. Ovo su kva
liteti koji sadre karakteristike supstanci koje su u pitanju.
Meutim odreenom vrstom rada na njima, broj ovakvih karak
teristika se moe poveati, to znai da se leguri moe dodati no
vih tvari koje u poetku nije imala. Mogue ih je namagnetisati,
uiniti ih radioaktivnim, itd.

Proces dodavanja novih tvari leguri, odgovara procesu

oblikovanja treeg tela i dostizanju novih znanja i moi pomou
treeg tela.
Kada je tree telo oblikovano i dostiglo sva znanja i moi
koje su mogue za njega, ostaje problem uvrivanja tog zna
nja i moi, jer, time to su dodate, trpe odreene uticaje pomou
kojih mogu biti odstranjene. Specijalnom vrstom rada mogu po
stati postojane i bliski deo treeg tela.
Proces uvrivanja ovih steenih tvari odgovara procesu
oblikovanja etvrtog tela.
Samo onaj ovek koji poseduje etiri u potpunosti razvije
na tela moe se zvati 'ovekom' u pravom smislu te rei. Ova
kav ovek sadri mnogo toga to obian nema. JEDNA OD TIH
TVARI JE BESMRTNOST. Sve religije i sva stara uenja sadre
u sebi tu ideju da se dostizanjem etvrtog tela stie besmrtnost;
i sva sadre putokaz za dostizanje etvrtog tela, tojest, besmrtno
sti.
Odreena uenja porede oveka sa kuom koja ima etiri
sobe. ovek ivi u jednoj sobi, najmanjoj i najsiromanijoj od
svih, i dok mu se ne kae, on ne sumnja u postojanje drugih so
ba koje su pune raznog blaga. Kada mu se to saopti on poinje
da traga za kljuevima tih soba, naroito za etvrtu najvaniju
sobu. Kada ovek pronae svoj put do te sobe on zaista postaje
gazda kue, jer tek tada mu kua u potpunosti i zauvek pripada.
etvrta soba daje oveku besmrtnost i sva religiozna uen
ja tee da prikau put ka njoj. Postoje mnogi putevi, neki krai
neki dui, neki tei neki laki, ali svi, bez izuzetka vode ili tee
u jednom pravcu, a to je ka besmrtnosti.
Na sledeem sastanku G. je nastavio na mestu na kome je
stao prethodnog sastanka. Proli put sam rekao da BE
SMRTNOST nije vlasnitvo sa kojim se ovek raa. Ali moe
je postii. Svi postojei i opte poznati naini za postizanje be
smrtnosti mogu se podeliti u tri kategorije:
1. PUTEM FAKIRA.
2. PUTEM MONAHA.
3. PUTEM JOGIJA.

Fakir nain je put borbe sa fizikim telom, nain rada na

prvoj sobi. To je dug, teak i nesiguran nain. Fakir tei tome
da razvije fiziku volju, mo nad telom. To se postie velikim
patnjama, muenjem tela. Ceo put fakira se sastoji iz raznih neverovatno tekih fizikih vebi. Fakir ili stoji nepokretan satima
u istoj poziciji, danima, mesecima ili godinama; ili sedi raire
nih ruku na golom kamenu po kii, snegu ili na suncu; ili mui
sebe pomou vatre, stavlja noge u mravinjak, itd. Ako se ne raz
boli i ne umre pre nego to se u njemu razvije ono to se moe
zvati fizika volja, tada on dosee etvrtu sobu ili mogunost da
oblikuje etvrto telo. Meutim njegove ostale funkcije emo
cionalne, intelektualne i druge, ostaju nerazvijene. On je posti
gao volju ali nema gde da je primeni, ne moe je upotrebiti za
sticanje znanja ili samozatite. Po pravilu je prestar da poinje
novi rad.
Na mestima na kojima postoje kole fakira postoje i kole
jogija. Jogiji obino dre fakire na oku. Ako fakir postigne eljeni stupanj pre nego to je prestar, oni ga uzimaju u jogi kolu,
gde ga prvo lee i vraaju mu mo pokreta, i tada poinju sa po
duavanjem. Fakir mora kao beba da ui da hoda i govori.
Meutim on sada poseduje volju kojom e prevazii neverovatne potekoe na drugom delu puta, a to je razvoj intelektualnih
i emocionalnih funkcija.
Ne moete ni zamisliti kakve tekoe preduzima fakir. Ne
znam da li ste videli prave fakire. Ja sam video mnoge; video
sam, na primer, jednog u unutranjem delu hrama u Indiji, ak
sam i spavao u njegovoj blizini. Dan i no, dvadeset godina, on
je stajao na vrhovima prstiju ruku i nogu. Vie nije bio u stanju
da se ispravi. Njegovi uenici su ga prenosili sa jednog mesta na
drugo, nosili ga do reke da ga operu, kao neku stvar. Ovo nije
postignuto odjednom. Razmislite ta je on sve morao da podne
se, kakve je muke morao da propati da bi dostigao taj stupanj.
ovek ne postaje fakir zbog toga to razume mogunosti i
rezultate tog puta, niti zbog religioznih oseanja. U svim
istonim zemljama u kojima postoje fakiri, obiaj je da se dete
roeno posle nekog srenog dogaaja obea fakirima. Osim
ovog naina, fakiri veoma esto usvajaju siroie ili kupuju de-

cu od siromanih roditelja. Ta deca postaju njihovi uenici i imi

tiraju ih, postajui kasnije fakiri.
Neki ljudi postaju fakiri nakon posmatranja fakira, dobijajui elju da i sami to postanu. U blizini fakira u hramovima
mogu se videti ljudi koji ih imitiraju, koji sede ili stoje u istim
pozama. Naravno ne dugo vremena, ali ponekad i po nekoliko
sati. Ponekad se deava da ovek ode u hram sluajno u povodu
nekog praznika i pone da imitira fakira koji mu se naroito do
padne, i da se nikada vie ne vrati kui, ve se pridrui uenici
ma fakira i kasnije tokom vremena i sam postane fakir. Morate
razumeti da re 'fakir' stavljam pod znake navoda. U Persiji re
FAKIR znai prosjak; u Indiji gomila onglera sebe naziva FAKIRIMA. Evropljani, naroito ueni, esto nazivaju fakirima
JOGIJE, a isto tako i MONAHE raznih redova.
U stvarnosti putevi fakira, putevi monaha i putevi jogija
su potpuno razliiti. Do sada sam govorio o fakirima. To je prvi
put.
Drugi put je nain monaha. To je put vere, nain religioz
nog oseanja, religioznog rtvovanja. Samo ovek jakih reli
gioznih emocija i veoma jake religiozne mate moe postati
'monah' u pravom smislu te rei. Put jednog monaha je takode
veoma dug i teak. Monah provodi godine, desetine godina u
borbi sa samim sobom, ali se sav njegov rad koncentrie na dru
gu osobu, na drugo telo, to znai na OSEANJA. Sve svoje emo
cije podreuje jednoj, veri, on razvija JEDINSTVO u sebi, volju
nad oseanjima, i na taj nain stie do etvrte sobe. Meutim
njegovo fiziko telo i kapacitet miljenja mogu ostati nerazvije
ni. Da bi mogao da upotrebi ono to je postigao mora razvijati
svoje telo i sposobnost da misli. To se moe postii jedino pu
tem novih rtava, novih tekoa, novim odricanjem. MONAH
MORA POSTATI JOGI I FAKIR. Veoma malo njih dostigne
ovo; jo manje prebrodi sve tekoe. Veina ih ili umire pre to
ga ili postaju monasi samo spoljanjim izgledom.
Trei put je jogi put. To je put znanja, uma. Jogi put sadri
rad na treoj sobi i u tenji da se ue u etvrtu sobu pomou zna
nja. Jogi stie u etvrtu sobu razvijanjem svog uma, meutim
njegovo telo i emocije ostaju nerazvijeni i isto kao i fakir i mo
nah, on ne moe da upotrebi rezultate svojih napora. On zna sve

ali da uini, ne moe nita. Da bi bio u stanju da pone neto da

ini mora da nadvlada svoje telo i emocije, a to znai, put pre
ko druge i tree sobe. Da bi to uinio mora ponovo poeti da ui
i postie rezultate pomou produenih napora. U ovom sluaju
on zapravo ima prednost poto razume svoju poziciju, zna ta
mu nedostaje, ta mora uiniti i u kom pravcu treba da ide.
Meutim kao i na putu fakira i monaha, veoma mali broj posti
gne ovo razumevanje na jogi putu, nivo u radu, kada ovek
zna kuda ide. Veliki broj se zaustavlja postigavi odreene re
zultate i ne ide dalje.
Putevi se razlikuju jedan od drugog odnosom prema uite
lju ili vodi.
Putem fakira ovek nema uitelja u pravom smislu te rei.
U ovom sluaju uitelj ne poduava ve jednostavno slui kao
primer. Rad uenika se sastoji u imitiranju uitelja.
Monahov put ima uitelja, i deo njegove dunosti, deo nje
govog rada se sastoji u apsolutnoj veri u uitelja, potpunom po
davanju uitelju, U POSLUNOSTI. Najvanija stvar na putu
monaha je vera u Boga, u ljubav Boga, u stalnom naporu da slui
Bogu, mada, u svom razumevanju ideje Boga i sluenja Bogu,
ima mnogo toga to je subjektivno i protivureno.
Na jogi putu ovek ne moe i ne sme uiniti nita bez uite
lja. U poetku mora oponaati uitelja kao fakir i verovati u nje
ga kao monah. Kasnije, ovek na jogi putu postepeno postaje
sam sebi uitelj. On ui metode svog uitelja i postepeno ui ka
ko da ih primeni na sebi.
Svi putevi, fakira, monaha i jogija, imaju neto zajed
niko. Svi poinju najteom stvari, kompletnom izmenom ivo
ta, naputanjem svih ovozemaljskih stvari. ovek mora napustiti
svoju kuu, porodicu, ako je ima, da odustane od svih zadovolj
stava, dunosti koje ima u ivotu, i ode u pustinju, ili u mana
stir ili jogi kolu. Od prvog dana, od prvog koraka na njegovom
putu, on mora umreti za svet; samo na taj nain se moe nadati
da e postii neto na jednom od tih puteva.
Da bi se obuhvatila sutina ovog uenja potrebno je jasno
razumeti ideju da su PUTEVI, JEDINI mogui metodi za razvi
tak ovekovih skrivenih mogunosti. To zauzvrat pokazuje ka-

koje teak i redak takav razvoj. Razvoj ovih mogunosti nije za

kon. Zakon za oveka je postojanje u krugu mehanikih uticaja,
stanje 'ovek-maina'. Nain razvoja skrivenih mogunosti je
nain PROTIV PRIRODE, PROTIV BOGA. To objanjava
tekoe i izuzetnosti tih naina. Putevi su uski i pravi. A samo
njima se moe bilo ta postii. U optem haosu svakodnevnog
ivota, naroito modernog ivota, putevi su maleni, nevidljivi,
i sa ivome take gledita ne treba ni da postoje. Ali taj maleni
fenomen sadri u sebi SVE to ovek ima za razvoj svojih skri
venih mogunosti. Ti naini su u suprotnosti sa svakodnevnim
ivotom, zasnovani na drugim principima i podleu drugaijim
zakonima. U tome je sadrana njihova mo i znaaj. U svakod
nevnom ivotu, ak u ivotu ispunjenom naukom, filozofskim,
religioznim ili drutvenim interesovanjima, nema nieg, I NE
MOE BITI NIEG to daje mogunost koja je sadrana u putevima. Oni vode, ili bi trebalo da vode oveka ka besmrtnosti.
Svakodnevni ivot, ak i u svom najboljem obliku, vodi oveka
samo u smrt. Ideja o putevima se ne moe razumeti ako se prih
vata mogunost ovekove evolucije pomou naina.
Po pravilu, oveku je teko da se pomiri sa ovom milju;
ini mu se preterana, nepravedna i apsurdna. On ne razume ba
dobro znaenje rei 'mogunost'. On smatra da ako poseduje ne
ke mogunosti u sebi da se one mogu razvijati, da sigurno posotje naini za njihovo razvijanje u njegovoj okolini. Od totalnog
odbijanja, do prepoznavanja bilo kakvih mogunosti u sebi,
ovek uglavnom nastavlja odmah da zahteva neminovni razvoj
ovih mogunosti. Teko mu je da prihvati pomisao da njegove
mogunosti mogu ostati nerazvijene i nestati, i da njihov razvoj,
s druge strane, zahteva od njega ogroman napor. Ustvari, ako
pogledamo sve ljude koji nisu fakiri, monasi ili jogiji, i za koje
sa sigurnou moemo tvrditi da nikada nee postati fakiri, mo
nasi ili jogiji, tada moemo sa nesumnjivom sigurnou tvrditi
da se njihove mogunosti NE MOGU RAZVITI I DA SE NEE
RAZVITI. To mora biti jasno da bi se razumelo sve to dalje sle
di.
U uobiajenim uslovima kulturnog ivota ovekova pozi
cija, ak inteligentnog oveka, koji traga za znanjem, biva beznadena, jer, u okolnostima koje ga okruuju, nema nieg to

podsea na kole jogija ili fakira, a religije Zapada su degenerisane do te mere da zadugo tu nee biti nieg ivog. Razna okul
tna i mistina drutva i naivni eksperimenti spiritualne prirode
ne mogu dati nikakve rezultate.
Situacija bi zbilja bila beznadena da ne postoji mogunost
ETVRTOG PUTA.
etvrti put ne trai odlazak u pustinju, ne zahteva da se
ovek odrekne svega u dotadanjem ivotu. etvrti put poinje
sa mnogo udaljenije take od puta jogija. To znai da ovek mo
ra biti pripremljen za etvrti put, a ta priprema se moe vriti u
svakodnevnom ivotu i ipak biti veoma ozbiljna, da obuhvata
mnogo raznih strana. Dalje, ovek mora iveti u uslovima pri
godnim za rad na etvrtom putu, ili, barem, u uslovima koji ne
ine taj rad nemoguim. ovek u svom unutranjem i spoljanjem ivljenju ima veoma mnogo uslova koji stvaraju nepre
mostive barijere za etvrti put. Dalje, etvrti put nema konane
oblike kao to su putevi fakira, monaha i jogija. I, pre svega,
treba ga PRONAI. To je prva proba. On nije tako dobro poz
nat kao tri tradicionalna naina. Ima mnogo ljudi koji nikada ni
su uli za etvrti put a ima i onih koji odbijaju njegovog
postojanja ili mogunost njegovog postojanja.
Istovremeno, poetak etvrtog putaje laki od poetka pu
ta fakira, monaha i jogija. Postoji mogunost rada na etvrtom
putu i u isto vreme ostati u uobiajenim uslovima ivota, nasta
vljajui svoje uobiajene poslove, odnose sa ljudima, ne odusta
jui od bilo ega to smo do tada sledili. Naprotiv, uslovi ivota
u kojima je ovek na poetku svog rada, u kome ga, da tako
kaem, rad sam pronalazi, su NAJBOLJI MOGUI za njega, u
svakom sluaju barem za poetak. Ti uslovi su SAM OVEK,
jer ovekov ivot i uslovi tog ivota odgovaraju onome to on
jeste. Svaki drugi uslovi bi bili vetaki za njega i u takvim
vetakim uslovima rad ne bi bio u stanju da dodirne svaku stra
nu njegovog bia odjednom.
Zahvaljujui tome, etvrti put dodiruje simultano svaku
stranu ovekovog bia. To je rad na TRI SOBE ODJEDNOM.
Fakir radi na prvoj sobi, monah na drugoj a jogi na treoj. Po
prispeu do etvrte sobe fakir, monah i jogi ostavljaju iza sebe
mnoge nezavrene stvari, i ne mogu upotrebiti ono to su posti-

gli jer nisu ovladali svim svojim funkcijama. Fakir je ovladao

svojim telom ali ne i emocijama i umom; monah je ovladao svo
jim emocijama ali ne telom i umom; jogi je ovlado svojim umom
ali ne telom i emocijama.
etvrti put se jo razlikuje od ostalih po svom zahtevu da
ovek ovlada razumevanjem. ovek ne sme initi nita to ne ra
zume, osim kao eksperiment, i to pod nadzorom uitelja. to
ovek vie razume ono to radi, vei e biti rezultati njegovih
napora. To je osnovni princip etvrtog puta. Rezultati rada su
proporcionalni svesti rada. Za etvrti put nije potrebna 'vera';
naprotiv, verovanje bilo kakve vrste je u suprotnosti sa etvrtim
putem. Na etvrtom putu ovek mora proveriti istinu koja mu je
reena. Dok ga provera ne zadovolji on ne sme nita raditi.
Metod etvrtog puta se sastoji u tome to se u isto vreme,
radei u jednoj sobi simultano radi u ostale dve sobe to znai,
dok se radi na fizikom telu istovremeno treba raditi na umu i
emocijama; dok se radi na emocijama istovremeno raditi i na
umu i fizikom telu. Ovo se moe postii zahvaljujui injenici
da je na etvrtom putu mogue upotrebiti odreeno znanje koje
fakirima, monasima i jogijima nije dostupno. Ovo znanje omo
guava da se radi simultano u tri pravca. Cela serija paralelnih
fizikih, mentalnih i emocionalnih vebi slui ovoj svrsi. Uz to,
na etvrtom putu se moe izdvojiti rad svake osobe ponaosob,
to znai da svaka osoba moe initi samo ono to je potrebno a
ne i ono to je NEPOTREBNO ZA NJU. To je mogue zbog
injenice da etvrti put umnogome deli ono to je povrno a isto
vremeno preko tradicije uva ono to je potrebno.
Tako da kada ovek dostigne volju na etvrtom putu on je
moe i upotrebiti jer je postigao kontrolu nad svim telesnim fun
kcijama, emocionalnim i intelektualnim. Osim toga utedeo je
mnogo vremena radei simultano i paralelno na tri strane svoga
bia.
etvrti put se ponekad naziva PUT VETOG OVEKA.
'Vet ovek' zna neke tajne koje fakiri, monasi i jogiji ne zna
ju. Kako je 'vet ovek' saznao tu tajnu nepoznato je. Moda
je pronaao u nekim starim knjigama, moda je nasledio, kupio,

moda je ukrao od nekog. Nije ni vano. 'Vest ovek' zna tajnu

i pomou nje prevazilazi fakira, monaha i jogija.
Od sva etiri, fakir deluje najokrutnije; on veoma malo zna
i razume. Pretpostavimo da se on ceo mesec podvrgava torturi i
razvija u sebi odreenu energiju, odreenu supstancu koja vri
izvesne izmene unutar njega. On to ini sasvim slepo, zatvore
nih oiju, ne znajui cilj, metode, rezultate, jednostavno imiti
ra druge.
Monah zna malo bolje ta eli; njega vodi religiozno
oseanje, religiozna tradicija, elja za postizanjem, elja za spa
senjem; on veruje svom uitelju koji mu govori ta da ini, i veruje da su njegovi napori i rtvovanja 'na boju radost'.
Pretpostavimo da mu nedelja dana posta, stalnih molitvi, odri
canja, i drugo, omoguuju da postigne ono to fakir u sebi po
stigne za mesec dana samo-muenja.
Jogi zna neuporedivo vie. Zna ta eli, zna zbog ega to
eli i zna kako da to postigne. On zna, na primer, da u svrhu
onoga to eli da postigne mora proizvesti u sebi odreenu sup
stancu. On zna da se tu supstancu on moe proizvesti u jednom
danu, odreenim mentalnim vebama ili koncentracijom svesti.
Stoga on obraa panju na te vebe ceo dan, ne dozvoljavajui
nijednu misao koja bi dola spolja, i postie ono to mu je po
trebno. Tako jogi upotrebi samo jedan dan na ono za ta je fakiru potreban ceo mesec, a monahu nedelju dana.
Znanje etvrtog puta je jo tanije i savrenije. ovek ko
ji sledi etvrti put zna sasvim odreeno koje su mu supstance po
trebne za njegove ciljeve i zna da se te supstance mogu proizvesti
u telu za mesec dana fizike patnje, za nedelju dana emocional
nih napora ili u jednom danu mentalnim vebama kao i to,
DA SE ONE MOGU UVESTI U ORGANIZAM IZVANA,
AKO SE ZNA KAKO. I tako, umesto celog dana vebanja jo
gija, nedelje dana molitvi monaha ili mesec dana samo-muenja
koje ini fakir, on se jednostavno pripremi i proguta malu pilu
lu koja sadri sve supstance koje eli, i na taj nain, bez gubit
ka vremena, on postie potrebne rezultate.
- Mora se naglasiti, rekao je G., da uz pravilan put posto
je i vetaki putevi koji daju samo privremene rezultate, i loi

putevi koji daju stalne rezultate, samo pogrene. Na tim putevima ovek takode trai klju za etvrtu sobu i ponekad je i pro
nae. Ali jo uvek se ne zna ta pronae u etvrtoj sobi.
Takoe se deava da vrata etvrte sobe budu otvorena
vetaki kalauzom. U oba ta sluaja moe se desiti da soba bu
de prazna.
Ovde je G. prekinuo.
VE.

U jednom od sledeih razgovora opet smo dotakli PUTE-

- Za oveka zapadnjake kulture, rekao sam, naravno da

je teko da veruje i prihvati ideju fakira neznalice, naivnog mo
naha ili jogija koji je napustio ivot i moda je na putu ka raz
vitku, dok obrazovani evropljanin, naoruan 'egzaktnim
znanjem' i svim najnovijim metodama izuavanja, nema ni naj
manju ansu i ide po krugu iz koga nema izlaza.
- Da, to je stoga to ljudi veruju u napredak i kulturu, re
kao je G., NAPREDAK NE POSTOJI. Sve je isto kao to je bi
lo pre mnogo hiljada godina. Bit se ne menja. ovek ostaje isti.
'Civilizovani' i 'kulturni' ljudi ive sa istim interesima kao i naj
gori divljaci. Moderna civilizacija se zasniva na nasilju i ropstvu
i finim reima. Ali sve te fine rei o 'napretku' i 'civilizaciji' su
samo rei.
Ovo je naravno proizvelo dubok utisak na nas, jer je
izreeno 1916. godine, kada je poslednja re 'civilizacije', u vi
du rata kakav jo nije vien u svetu, nastavljala da raste i razvi
ja se, uvlaei u svoju orbitu milione i milione ljudi.
Seam se da sam nekoliko dana pre ovog razgovora video
dva ogromna kamiona natovarena, u visini prvog sprata neke
zgrade, novim, neobojenim, drvenim TAKAMA. Iz nekog ra
zloga veoma me je pogodio pogled na ove kamione. U tim hrpa
ma taka ZA NOGE KOJE JO NISU BILE ODSEENE, bilo
je nekog cininog izrugivanja mnogim stvarima kojima ljudi va
raju sami sebe. Nesvesno sam zamiljao da isti takvi kamioni
krue Berlinom, Parizom, Londonom, Beom, Rimom i Cari
gradom. Svi ti gradovi, koje sam tako dobro poznavao i voleo
zbog njihove razliitosti, su sada postali neprijateljski i prema

meni i prema drugima, odvojeni novim zidovima mrnje i kri

minala.
Govorio sam naim ljudima o tim kamionima punim taka
i o mislima koje su me zaokupljale.
- ta oekuje?, rekao je G. Ljudi su maine. Maine mo
raju biti slepe i nesvesne, drugo nije mogue, i sva njihova dela
moraju biti u skladu sa njihovom prirodom. SVE SE DEAVA.
Niko ne ini nita. 'Napredak' i 'civilizacija' u pravom smislu
te rei se pojavljuju samo kao rezultat SVESNIH napora. Oni se
ne pojavljuju kao rezultat nesvesnih mehanikih radnji. A kak
va svesna dela mogu imati maine? Ako je jedna maina nesvesna, onda su to hiljade, stotine hiljada ili milioni. A rezultat
nesvesne radnje MILIONA MAINA je destrukcija ili istrebljenje. Svo zlo ba i lei u tim nesvesnim oitovanjima. Vi jo
uvek ne moete razumeti i zamisliti sve rezultate ovog zla. Ali
doi e vreme kada ete razumeti.
Koliko se seam ovim se zavrio razgovor.

TREE POGLAVLJE
Poetkom novembra 1915. godine, ve sam dobro shvatao
osnovne take G. sistema o oveku. Prva taka, koju je nagla
sio, bila je ODSUSTVO JEDINSTVA U OVEKU.
- To je najvea greka, rekao je, misliti da je ovek uvek
jedan i isti. ovek nikada nije isti zadugo. On retko biva isti za
vreme od pola asa. On se sve vreme menja. Mi mislimo da ako
se ovek zove Ivan, on ostaje sve vreme Ivan. Nita slino. Sa
da je Ivan, sledeeg trenutka je Petar a minut kasnije je Nikola,
Sergej, Matthew, Simon. A vi sve vreme mislite da je Ivan. Vi
znate da Ivan ne moe uiniti neku stvar. Ne moe lagati, na pri
mer. Tada saznate da je slagao i zaprepaeni ste da je mogao
uiniti. I, zaista, Ivan ne lae; Nikola je lagao. Kada se ukae
mogunost Nikola NE MOE ODOLETI LAGANJU. Bili bi
ste iznenaeni kada biste shvatili kako se umnoavaju ti Ivani i
Nikole u jednom oveku. Ako nauite da ih posmatrate nema po
trebe da idete u bioskop.
- Ima li to neke veze sa sveu odvojenih delova i organa u
telu?, upitao sam.
Shvatam tu ideju i esto sam oseao realnost ovih svesti.
Znam da, ne samo odvojeni organi, ve svaki deo tela ima od
vojene funkcije, ima i odvojenu svest. Desna ruka ima jednu
svest a leva drugu. Mislite li na to?
- Ne ba sasvim, rekao je G. Ove svesti isto tako postoje
ali su zapravo bezopasne. Svaka zna svoje mesto i ta treba da
radi. Ruke znaju da moraju raditi; stopala znaju da moraju ho
dati. Ali ti Ivani, Nikole i Petri su drugaiji. Svi oni sebe zovu
'Ja'. To znai da sebe smatraju glavnim i nijedan ne eli da pre
pozna onog drugog. Svaki od njih je kalifa po jedan sat, im ono

to mu je volja, a ostali kasnije plaaju ceh. Meu njima nema

reda. Koji god se izdigne, gazda je. On iba svakoga na sve stra
ne i ni na ta se ne obazire. U sledeem trenutku drugi uzima bi
i udara ga. I tako to ide ceo jedan ivot. Zamislite zemlju u ko
joj svako moe biti kralj 5 minuta, i da za tih 5 minuta moe
initi ta mu je volja sa celim kraljevstvom. To je na ivot.
U jednom od naih razgovora G. se vratio na ideju razliitih
tela oveka.
- ovek moe biti nekoliko tela, rekao je, to se mora razumeti kao ideja, kao princip. Meutim to se ne moe primeniti na nas. Mi znamo da imamo jedno fiziko telo i ne znamo nita
drugo. Fiziko telo moramo prouiti. Ali moramo zapamtiti da
se pitanje ne moe ograniiti na fiziko telo i da postoje ljudi ko
ji moda imaju dva, tri ili vie tela. Za nas nema razlike bilo jed
no ili drugo. Neko kao to je Rockefeller u Americi moe imati
mnogo miliona, ali meni oni nita ne pomau ako nemam ta da
jedem. Svako mora misliti o sebi; nije korisno i besmisleno je
oslanjati se na druge ili se teiti milju ta drugi poseduju.
- Kako moe ovek znati da li poseduje 'astralno telo'? upi
tao sam.
- Postoje sasvim odreeni naini da se sazna, odgovorio je
G. Pod odreenim uslovima se 'astralno telo' moe videti; moe
se izdvojiti od fizikog tela, ak se moe i fotografisati po stra
ni fizikog tela. Postojanje 'astralnog tela' se jo lake i jedno
stavnije moe odrediti pomou SOPSTVENIH FUNKCIJA.
'Astralno telo' ima sasvim odreene funkcije koje fiziko telo
ne moe imati. Prisustvo tih funkcija pokazuje prisustvo 'astral
nog tela'. Odsustvo ovih funkcija pokazuje da 'astralnog tela'
nema. O tome je jo uvek rano razgovarati. Sva naa panja mo
ra biti usmerena na prouavanje fizikog tela. Neophodno je razumeti konstrukciju ljudske maine. Naa osnovna greka je ta
to mislimo da imamo JEDAN UM. Mi funkcije mozga naziva
mo 'svesnim'; sve to ne ulazi u taj mozak nazivamo 'nesvesnim' ili 'podsvesnim'. To nam je najvea greka. O svesnom i
nesvesnom govoriemo kasnije. U ovom momentu elim da vam
objasnim rad ljudske maine, i to, da fiziko telo nije kontrolisano jednim ve sa nekoliko UMOVA, nezavisnih jedan od dru-

gog, sa odvojenim funkcijama i sferama u kojima se oituju. Pre

svega se mora ovo razumeti jer bez toga nema daljeg razumevanja.
Posle ovoga G. je nastavio da objanjava razne funkcije i
centre koji kontroliu ove funkcije na nain kako je to postavlje
no u lekcijama psihologije.
Ova objanjenja i svi razgovori u vezi sa njima, potrajali su
dugo vremena, jer smo se u svakom razgovoru vraali na osnov
ne ideje ovekove mehaninosti, na nedostatak jedinstva u oveku, na to kako ovek nema izbora, na to kako je nesposoban da
INI. Ovi se razgovori ne mogu preneti na nain kako su voeni.
Zbog toga sam prikupio sav psiholoki i kosmoloki materijal iz
dve odvojene serije predavanja.
U vezi sa tim mora se primetiti da nam ideje nisu date u
onom obliku u kome su bile postavljene u mojim predavanjima.
G. je davao ideje malo po malo, kao da ih brani ili titi od nas.
Kada bi dodirnuo neku novu ideju prvi put, davao bi samo opte
principe, zadravajui sutinu. Ponekad je i sam ukazivao na
oigledna neslaganja u datim teorijama a te razlike su ustvari ba
i bile posledica tih zadravanja. Sledei put, prilazei istoj temi,
kad god je bilo mogue iz razliitog ugla, davao je vie. Trei
put bi dobili jo vie. Pitanje funkcija i centara na primer. Prvi
put je govorio o TRI CENTRA, intelektualnom, emocionalnom
i pokretnom, terajui nas da pokuamo da ih razluimo, da pro
naemo primere. Nakon toga dodat je bio instinktivni centar,
kao nezavisna i samo-odriva maina. Posle toga polni centar.
Seam se da su neke njegove primedbe izazvale moju panju. Na
primer, kada je govorio o polnom centru rekao je da on skoro
nikad ne radi nezavisno jer uvek zavisi od drugih centara, inte
lektualnog, emocionalnog, instinktivnog i pokretnog. Tada se
govorei o energiji centara esto vraao na ono to je zvao po
grean rad centara i na ulogu polnog centra u tom radu. Veoma
je mnogo govorio o tome kako svi centri potkradaju energiju pol
nog centra i njome proizvode sasvim pogrean rad pun beskori
snog uzbuenja i, zauzvrat, daju polnom centru beskorisnu
energiju kojom nije mogao da funkcionie.
Seam se njegovih rei.

- Velika je stvar kada polni centar radi sa sopstvenom ener

gijom, ali to se deava veoma retko.
Seam se jo jedne primedbe koja je kasnije dokazala osno
vu za mnoga pogrena miljenja i mnoge pogrene zakljuke. Bi
lo je to, da tri centra nieg stupnja: instinktivni, pokretni i polni,
rade u odnosu jedan na drugi, po redosledu TRI SILE i da
polni centar, u normalnim sluajevima, deluje kao neutralizujua sila u odnosu na instinktivni i pokretni centar, delujui kao
aktivne i pasivne sile.
Metod izlaganja o kome govorim, i G. uzdranost u prvim
razgovorima, izazvali su nerazumevanje, naroito u kasnijim
grupama koje nisu imale veze sa mojim radom. Mnogi su pro
nalazili protivurenosti izmeu prvih izlaganja datih ideja i ka
snijih objanjenja, a ponekad, pokuavajui da se vrsto dre
prvog, stvarali su neverovatne teorije, koje nisu imale veze sa
onim to je G. ustvari rekao. Tako je ideja o TRI CENTRA bi
la zadrana od strane odreenih grupa (koje, ponavljam, nisu bi
le povezane sa mnom). A ta ideja je, na neki nain, bila povezana
sa idejom TRI SILE sa kojima u stvarnosti nema veze, pre sve
ga zbog toga to ne postoje 3 centra u obinom oveku, ve 5.
Ovo ujedinjenje dve ideje koje su sasvim drugaijeg reda,
skale i znaaja, dovelo je do mnogo nerazumevanja dalje i sa
svim je izokrenulo sistem za one koji su na taj nain mislili.
Mogue je da je ideja o 3 centra (intelektualnom, emocio
nalnom i pokretnom) koja su izraz 3 sile, dola zbog G. po
greno primljenih primedbi o odnosima izmeu centara nieg
stupnja.
U vreme prvih i kasnijih razgovora o centrima G. je doda
vao uvek poneto novo. kao to sam u poetku rekao on je prvo
govorio o 3 centra, tada o 4, potom o 5 i kasnije o 7
centara.
O delovima tih centara jedva da se govorilo. G. je rekao da
su centri podeljeni na pozitivne i negativne delove, ali nije na
glasio da te podele NISU IDENTINE u svim centrima. Tada
je rekao da je svaki centar podeljen na 3 dela ili TRI SPRATA
koji su opet podeljeni na 3; ali nije davao primere, niti je uka
zivao na to da se posmatranjem panje moe izdvojiti rad delova centara. Sve ovo i jo mnogo toga je kasnije utvreno. Na

primer, iako je on nesumnjivo dao osnove za prouavanje uloge

i znaaja negativnih emocija, kao i metode za borbu protiv njih,
govorei o ne-identifikaciji, ne-uvaavanju i neizraavanju ne
gativnih emocija, on nije zaokruio ove teorije i nije objasnio da
su negativne emocije sasvim NEPOTREBNE i da za njih ne po
stoji nijedan normalan centar.
Ja u dalje preneti razgovore i predavanja odravanim u gru
pama u St. Petersburgu i kasnijim, na nain kako ih se ja seam,
pokuavi da izbegnem ono to je ve dato u prvoj i drugoj se
riji predavanja. Meutim nemogue je izbei ponavljanje u
odreenim sluajevima a izvorno iznoenje ideja sistema na
nain kako ih je dao G. su po mom miljenju veoma vani.
Neko je upitao na sastanku:
- Na koji nain treba razumeti evoluciju?
- Evolucija oveka, odgovorio je G, moe se razumeti kao
razvoj sila i mogunosti u njemu koje se nikada ne razvijaju sa
me od sebe, to znai mehaniki. Samo ova vrsta razvitka, samo
ova vrsta rasta belei istinsku evoluciju oveka. Nema i ne moe
biti bilo kakve druge vrste evolucije.
Imamo ispred sebe oveka u sadanjem momentu njego
vog razvoja. Priroda ga je uinila takvim kakav je, i koliko
moemo videti, kada su mase u pitanju, takav e i ostati. Promene koje prete optim zahtevima prirode mogu se deavati sa
mo izdvojeno.
Da bi se razumeo zakon evolucije oveka potrebno je shva
titi da je, nakon odreene take, ta evolucije nepotrebna, hou
rei, to prirodi nije potrebno u datom trenutku njenog sopstvenog razvoja. Da se izrazimo preciznije: evolucija oveanstva
odgovara evoluciji planeta, ali se evolucija planeta nastavlja, za
nas, u beskonano produenim ciklusima vremena. Kroz vreme
koje ljudska misao moe da obuhvati, nema sutinskih promena
u ivotu planeta, tako je to i sa sutinskim promenama u ivotu
oveanstva, nema ih.
oveanstvo ne napreduje niti se razvija. Ono to se nama
ini napretkom ili evolucijom je samo delimina izmena koja od
mah ima protivtezu u odgovarajuoj izmeni u suprotnom prav
cu.

oveanstvo, kao i ostali organski ivot, postoji na zem

lji zbog potreba i u svrhu same zemlje. I ba je onakvo kakvi su
u ovom trenutku zahtevi zemlje. Samo teoretska misao, daleko
od injenice, je uinila moguom modernu evropsku misao o
evoluciji oveka ODVOJENU OD OKRUUJUE PRIRODE
ili je smatra postepenim OSVAJANJEM PRIRODE. To je ne
mogue. ivljenjem, umiranjem, razvitkom, degeneracijom,
ovek podjednako slui svrsi prirode ili, pre bi se reklo, pri
roda podjednako upotrebljava, mada moda u razliite svrhe,
proizvode evolucije i degeneracije. I tako, istovremeno, ove
anstvo ne moe pobei od prirode, jer i pored borbe protiv pri
rode ovek deluje u skladu sa njenom svrhom. Evolucija velikih
masa oveanstva je u suprotnosti svrhe prirode. Evolucija
odreenog malog procenta moe biti u skladu sa svrhom priro
de. ovek sadri u sebi mogunost evolucije. Meutim evoluci
ja celog oveanstva, a to bi bio razvoj ovih mogunosti u svim
ljudima, ili u veini, ili ak u veem broju, nije potrebna u svrhu
zemlje ili sveta planeta uopte, i mogla bi ak biti tetna ili fa
talna. Stoga, postoje sile (planetarnog karaktera) koje se opiru
evoluciji velikih masa oveanstva i dre je na nivou na kome
treba da bude.
Na primer, evolucija oveanstva koja bi prela odreenu
taku, ili, tanije govorei, koja bi prela odreeni procenat, bi
la bi fatalna za MESEC. Mesec je sada HRANJEN organskim
ivotom, oveanstvom. oveanstvo je deo organskog ivota;
to znai da je oveanstvo HRANA za mesec. Ako bi svi ljudi
postali inteligentni oni ne bi eleli da budu pojedeni od strane
meseca.
Istovremeno, mogunosti evolucije postoje i mogu se raz
vijati IZDVOJENO kod pojedinaca uz pomo pravilnog znanja
i metoda. Takav razvoj moe biti samo u interesu samog ove
ka, protiv interesa i sila planetarnog sveta. ovek mora razumeti sledee: njegova evolucija je potrebna samo njemu. Niko drugi
nije za nju zainteresovan. I niko nema obavezu niti namerava da
mu pomogne. Naprotiv, sile koje se protive evoluciji velikih ma
sa oveanstva su takoe protiv evolucije pojedinca. ovek ih
mora nadmudriti. Samo ih JEDAN ovek moe nadmudriti,
oveanstvo NE MOE. Kasnije ete razumeti da su sve te pre-

preke korisne oveku; kada one ne bi postojale morale bi biti iz

miljene namerno, jer prevazilaenjem prepreka ovek razvija
kvalitete koji su mu potrebni.
To je osnova pravilnog pogleda na evoluciju oveanstva.
Ne postoji obavezna, mehanika evolucija. Evolucija je rezultat
svesne borbe. Prirodi nije potrebna ta evolucija; ona je ne eli i
bori se protiv nje. Evolucija moe biti potrebna samo samom
oveku kada shvati svoj poloaj, svoje mogunosti za promenu
tog poloaja, da ima moi koje ne upotrebljava, da ima bogat
stva koja ne vidi. Evolucija je mogua, i to u smislu zadobijanja vlasnitva nad ovim silama i bogatstvima. Meutim ako bi
SVI LJUDI, ili veina, shvatili ovo i poeleli da dobiju ono to
im pripada pravom roenja, evolucija ne bi bila mogua. Ono
to je mogue za pojedinca nemogue je za mase.
Prednost pojedinca je da je veoma mali i u ekonomiji pri
rode je zanemarljivo da li postoji jedan mehaniki ovek vie ili
manje. Lako moemo razumeti korelacije ovih magnituda ako
zamislimo odnos mikroskopske elije i naeg tela. Prisustvo ili
odsustvo jedne elije nee promeniti nita u ivotu tela. Mi to
ga nismo svesni, i to nema uticaja na ivot i funkcije organizma.
Na isti nain je i pojedinac premalen da bi uticao na ivot kosmikog organizma sa kojim je u istom odnosu (po veliini) kao
elija prema sopstvenom organizmu. I upravo je to ono to ini
evoluciju moguom; na tome su zasnovane njegove 'moguno
sti'.
Govorei o evoluciji potrebno je razumeti od poetka da
mehanika evolucija nije mogua. Evolucija oveka je evoluci
ja njegove svesti. A 'SVEST' SE NE MOE RAZVIJATI NESVESNO. Evolucija oveka je evolucija njegove volje, a 'volja'
se ne moe razvijati nesvesno. Evolucija oveka je evolucija nje
govih moi delanja, a 'delanje' ne moe biti rezultat stvari koje
se 'deavaju'.
Ljudi ne znaju ta je ovek. Oni imaju posla sa veoma
sloenom mainom, mnogo sloenijom od elektrine lokomoti
ve, automobila ili aviona i ne znaju nita, ili skoro nita, o
sklopu, radu i mogunostima te maine; oni ne razumeju ni naj
jednostavnije funkcije, jer ne shvataju svrhu ovih funkcija. Oni
maglovito zamiljaju kako bi ovek trebalo da naui da kontro-

lie svoju mainu, isto kao to treba da naui da kontrolie loko

motivu, automobil ili avion, i to da je nestruno rukovanje ljud
skom mainom isto toliko opasno kao i nestruno rukovanje sa
bilo kojom drugom sloenom mainom. Svima je to jasno kada
su u pitanju avioni, automobili ili lokomotive. Meutim to se
veoma retko uzima u obzir kada je ovek u pitanju uopteno ili
on sam. Smatra se pravilnim i zakonitim misliti da je priroda da
la ljudima potrebno znanje o njihovoj maini. A ovek ipak ra
zume da instinktivno znanje o maini ni izbliza nije dovoljno.
Zato studiraju medicinu i koriste njene usluge? Jer, naravno
shvataju, da ne poznaju sopstvenu mainu. Ali ne pomiljaju da
se moe saznati mnogo vie nego to nauka zna; niti im pada na
um da bi tada bilo mogue izvui sasvim drugaiji rad iz svega
toga.
Veoma esto, skoro u svakom razgovoru, G. se vraao na
odsustvo jedinstva u oveku.
Jedna od veoma vanih ovekovih greaka, rekao je, jed
na koju moramo zapamtiti je iluzija o njegovom ja.
ovek kakvog ga poznajemo, 'ovek-maina', ovek koji
ne moe da 'dela' i kome se sve 'deava', ne moe imati posto
jano i jedinstveno Ja. Njegovo Ja se menja brzinom kojom lete
njegove misli, oseanja, raspoloenja, a on ini znaajnu greku
smatrajui sebe uvek istom osobom; u stvarnosti on je UVEK
DRUGA OSOBA, ne ona koja je bio prethodnog trenutka.
OVEK NEMA POSTOJANO I NEPROMENLJIVO JA.
Svaka misao, svako raspoloenje, svaka elja, svaki oseaj, kae
' Ja'. I u svakom od ovih sluajeva uzima se zdravo za gotovo da
to Ja pripada CELINI, celom oveku, i da su misao, elja ili od
bojnost izraene Celinom. Ustvari nema osnove za ovu tvrdnju.
Svaka ovekova misao i elja se pojavljuju i ive sasvim odvo
jeno i nezavisno od Celine. A Celina nikada ne izraava sebe,
jer jednostavan razlog je da ona postoji kao takva, samo fiziki
kao stvar a apstraktno kao ideja. ovek nema individualno Ja.
Meutim postoje stotine i hiljade izdvojenih malih Ja, esto sa
svim nepoznatih jedno drugom, nikada ne stupajui u dodir, ili
naprotiv, neprijateljski raspoloeni jedno prema drugom, svi
izuzetni i nespojivi. Svakog minuta, svakog trenutka, ovek mi-

sli ili kae 'Ja'. I svakog tog trenutka njegovo Ja je razliito. U

ovom asu bila je to misao, zatim elja, pa oseaj, onda opet mi
sao i tako redom bez kraja. OVEK JE MNOTVO. ovekovo
ime je legija.
Zamenu tih mnogobrojnih Ja, njihovu oiglednu borbu za
primat, kontroliu sluajni spoljanji uticaji. Toplina, sunev
sjaj, lepo vreme, odmah prozivaju celu jednu grupu Ja. Hladno
vreme, magla, kia, prozivaju drugu grupu Ja, druge asocijaci
je, oseanja izazivaju druge radnje. U oveku ne postoji nita to
bi moglo kontrolisati ove Ja, uglavnom zbog toga to ih ovek
ne primeuje ili ih ne zna; on uvek ivi sa poslednjim ja. Neka
Ja su naravno jaa od drugih. Ali to nije njihova svesna snaga;
ona je stvorena pomou snage sluajnosti ili spoljanjim meha
nikim stimulansom. Obrazovanje, oponaanje, itanje, reli
giozna hipnoza, kaste i tradicija ili sjaj novih slogana, stvaraju
veoma jaka Ja u ovekovoj linosti, koja dominiraju celom seri
jom slabijih Ja. Sva ta Ja koja sainjavaju ovekovu linost su
rezultat spoljanjih uticaja. ovek nema individualnost. On ne
ma jedinstveno veliko Ja. ovek je izdeljen na mnogobrojna ma
la Ja.
I svako to izdvojeno malo Ja je sposobno da sebe naziva
imenom Celine, da deluje u ime Celine, da se sloi ili ne sloi,
da daje obeanja, da donosi odluke sa kojima e se drugo Ja ili
Celina morati suoiti. To je objanjenje zbog ega ljudi tako
esto donose odluke a tako ih esto sprovode. ovek odlui da
e od sledeeg jutra ustajati rano. Jedno Ja, ili grupa Ja, je to
odluila. Ali ustajanje je posao koji treba da obavi drugo Ja ko
je se uopte ne slae sa tom odlukom i moda ak nema pojma
da je ta odluka doneta. Naravno da e ovek nastaviti da spava
ujutru a uvee e opet odluiti da ustane rano. U nekim sluaje
vima ovo moe imati velike posledice na oveka. Malo sluajno
Ja moe obeati neto, ne sebi, ve nekom drugom, u nekom tre
nutku, prosto iz tatine ili zadovoljstva. Tada nestaje, a ovek,
kombinacija svih drugih Ja u njemu, koji je sasvim nevin, moe
da plaa celog ivota. To je tragedija ljudskog bia da bilo kak
vo malo Ja ima prava da potpisuje ekove i obeanja, a ovek tj.
Celina su odgovorni. Ponekad se ceo ljudski ivot sastoji iz
plaanja raznih obeanja datih od strane malih, sluajnih Ja.

Istonjaka uenja sadre razne alegorijske slike koje osli

kavaju prirodu ovekovog bia sa te strane.
Tako je u jednom uenju ovek uporeen sa kuom u ko
joj postoji mnogobrojna posluga ali nema gospodara ni upravi
telja. Posluga je zaboravila svoje dunosti; niko ne eli da radi
ono to bi trebalo; svako pokuava da bude gospodar, makar i
za trenutak; i u takvom rasulu kui preti opasnost. Jedini spas bi
bio da se okupi grupa pametnijih slugu i izabere PRIVREME
NOG upravitelja, to bi bio ZAMENIK UPRAVITELJA. Ovaj
ZAMENIK UPRAVITELJA moe svakog lana posluge posta
viti na njegovo mesto, i uiniti da svako radi svoj posao: kuvar
u kuhinju, koija u talu, batovan u batu, itd. Na taj nain se
'kua' moe pripremiti za dolazak pravog upravnika, koji e je
pripremiti za prispee gazde.
Ovo poreenje oveka i kue koja eka gazdu esto se po
javljuje u istonjakim uenjima koja su zadrala tragove prasta
rih znanja, i kap to znamo, pojavljuje se u raznim oblicima u
mnogim parabolama Jevandelja.
Meutim ak ni najjasnije razumevanje ovih mogunosti
nee dovesti oveka nimalo blie njihovom ostvarenju. Da bi bio
u stanju da shvati ove mogunosti on mora imati veoma jaku e
lju za osloboenjem i rtvovanjem svega, za rizikom, a u svrhu
tog osloboenja.
Za ovaj period, poetak predavanja u St. Petersburgu, ve
zana su dva veoma interesantna razgovora.
Jednom prilikom pokazao sam G. fotografiju koju sam sni
mio u Benaresu, a predstavljala je 'fakira na klinovima'.
Fakir nije bio samo mudri ongler kakve sam viao u Cej
lonu, bio je nesumnjivo profesionalac. Reeno mi je, da je na
dvoru Aurangzeb Damije na obalama Ganga, postojao fakir ko
ji je leao na krevetu obloenom gvozdenim klinovima. Ovo je
zvualo tajnovito i zastraujue. Meutim kada sam stigao tamo
pronaao sam samo krevet sa klinovima, fakira nije bilo; reeno
mi je da je otiao da uhvati kravu. Kada sam otiao drugi put,
fakir je bio tamo. Nije leao na svom krevetu, i koliko sam razumeo legao bi samo kada bi bilo posetilaca. Za jedan rupi po
kazao mi je svoju celokupnu vetinu. On je zbilja leao skoro

nag na krevetu obloenom dugim otrim klinovima. I mada je

oigledno pazio da ne uini nijedan brz pokret, on se okretao na
klinovima, leao na njima, na leima, postrance, na stomaku,
nije dobio nijedan ubod ili ogrebotinu. Napravio sam dve foto
grafije, ali nikako nisam sebi mogao da objasnim znaenje ovog
fenomena. Fakir nije davao utisak inteligentnog ili religioznog
oveka. Njegovo lice je delovalo priglupo, odavalo dosadu i
uopte je izgledalo ko da je sasvim nezainteresovan, nita u nje
mu nije odavalo naklonost ka samo-rtvovanju ili samo-muenju.
Sve sam to rekao G., pokazujui mu fotografije, upitavi
ga ta on misli o tome.
- Teko je to objasniti u dve rei, odgovorio je G. Pre sve
ga, ovek nije 'fakir' u onom smislu u kome sam ja upotreblja
vao tu re. Ali u isto vreme, u pravu si kada misli da to nije u
potpunosti trik. MEUTIM ON SAM NE ZNA KAKO TO
INI. Kada biste hteli da ga potkupite da vam otkrije tajnu ono
ga to zna, on bi najverovatnije rekao kako zna ODREENU
RE koju samo treba da izgovori u sebi i da je posle toga spre
man da legne na klinove. On e vam moda i poveriti koja je to
re. Naravno to vam ni najmanje nee pomoi jer bi to bila sa
svim obina re koja na vas ne bi imala nikakvog efekta. Ovaj
ovek dolazi iz kole, samo to nije bio uenik. ON JE BIO EK
SPERIMENT. Oni su jednostavno eksperimentisali sa njim i na
njemu. On je oigledno bio hipnotisan mnogo puta, i pod hip
nozom je uinjeno da njegova koa prvo postane neosetljiva na
klinove a kasnije da im bude otporna. U nekom manjem obimu
to bi mogao postii i neki evropski hipnotizer. Kasnije je posthipnotikom sugestijom uinjeno da ta neosetljivost i neproboj
nost koe postanu stalni. Vi znate ta je post-hipnotika
sugestija. oveka uspavaju i kau mu da 5 sati nakon buenja
treba da uini neku stvar; ili mu se kae da treba da izgovori ne
ku re i da e odmah nakon izgovaranja osetiti ed, ili e misli
ti da je mrtav, ili neto slino. Tada ga bude. Kada doe vreme
on osea neodoljivu elju da uini ono to mu je reeno; ili, ako
se sea rei koja mu je data, izgovarajui je on trenutno pada u
trans. Upravo je to uinjeno tvom 'fakiru'. Pod hipnozom su ga
navikli da lei na klinovima; tada su poeli da ga bude rekavi

mu da ako izgovori odreenu re opet biva u stanju da lei na

klinovima. Ta re ga odvodi u hipnotiko stanje. Moda je to
bio razlog njegovom uspavanom i apatinom izgledu. Ovo se
esto deava u takvim sluajevima. Verovatno da su na njemu
radili godinama i onda ga jednostavno pustili da ide da ivi ka
ko ume. On je instalirao za sebe krevet sa gvozdenim klinovima
i verovatno na taj nain zarauje nekoliko rupija nedeljno. Ima
mnogo takvih u Indiji. kole ih uzimaju zarad eksperimentisanja, obino ih kupuju od roditelja, jo dok su deca, a ovi ih pro
daju sa zadovoljstvom jer kasnije imaju koristi od toga. Ali sam
ovek nema pojma niti razume ta radi ili na koji nain to radi.
Ovo objanjenje me je veoma zainteresovalo jer nita slino
do tada nisam uo. U svim pokuajima, koje sam do tada uo,
da se objasni 'fakirsko udo', uvek se polazilo od pretpostavke
da izvoa zna ta radi i kako to radi, i da je razlog njegovom
utanju to to ne eli da kae ili da se plai. Sada je sve izgleda
lo sasvim drugaije. Objanjenje koje mi je dao G. ne samo da
je bilo mogue, ve se usuujem rei, jedino mogue. Sam fa
kir nije znao na koji nain je inio svoja uda, i naravno da ih
nije mogao ni objasniti.
Drugom prilikom razgovarali smo o budizmu na Cejlonu.
Izrazio sam miljenje da budisti MORA BITI POSEDUJU MA
GIJU, ije postojanje ne priznaju, i mogunost koja se negira u
zvaninom Budizmu. Sasvim nepovezano sa ovom primedbom,
mislim u trenutku dok sam pokazivao slike G., poeo sam da go
vorim o malom hramu u jednoj privatnoj kui u Kolombu u ko
joj je kao i obino bila statua Bude a kraj njegovih nogu mala,
dagoba* od slonovae u obliku zvona, mala izvajana replika dagobe, uplja iznutra. Otvorili su je u mom prisustvu i pokazali
mi neto unutra to se smatralo relikvijom mala okrugla lop
ta veliine veeg oblutka, izvajana, po mom miljenju, od slo
nove kosti ili bisera.

Dagoba spomenik u obliku kupole, za koji se kae da sadri Budi

ne moti ili moti Budinih svetaca.

G. je sluao paljivo.
- Zar ti nisu objasnili ta ta loptica znai?, upitao je.
- Rekli su mi da je to komad kosti jednog od budinih ueni
ka; da je veoma stara i sveta.
- To je istina, a i nije, rekao je G. ovek koji vam je po
kazao ili nije znao ili nije hteo da vam kae. Nije to bio komad
kosti ve naroita kost koja se kod odreenih ljudi oblikuje oko
vrata u obliku ogrlice a rezultat je specijalnih vebi. Zar niste
uli izraz 'Budina ogrlica'?
- Da, rekao sam. - To je jedno znaenje izraza, ali ja govo
rim o drugom znaenju. Ta ogrlica od kostiju ispod koe, na vra
tu, je direktno povezana sa onim to zovemo 'astralno telo'.
'Astralno telo' je, da tako kaemo, pripojeno njoj, ili da bude
mo odreeniji, ta 'ogrlica' povezuje fiziko telo sa astralnim.
Ako 'astralno telo' nastavi da ivi posle smrti fizikog tela, oso
ba koja poseduje ovakvu 'ogrlicu' uvek moe da komunicira sa
'astralnim telom' mrtvog oveka. To je magija. Ali oni nikada
ne govore o tome otvoreno. U pravu si kada misli da poseduju
magiju i ovo je jedna od njih. To naravno ne znai da je kost,
koju si ti video, prava. Takve kosti e pronai skoro u svakoj
kui; ali ja ti govorim o verovanju koje je osnova ovog obiaja.
- Ponovo sam morao da priznam da se nikada ranije nisam
susreo sa takvim objanjenjem. G. je nacrtao malu skicu poka
zujui mi mesto malih kostiju ispod koe; one su ile u polukru
gu oko pozadine vrata, polazei neto malo ispred uiju.
Crte me je trenutno podsetio na uobiajeno predstavljanje
limfnih ljezda u vratu, koje se moe videti u svakom anatom
skom atlasu. Meutim o tome nisam mogao nita vie nauiti.

ETVRTO POGLAVLJE
Predavanja koja je G. odrao, vodila su do mnogih razgo
vora u naim grupama.
Bilo je jo toliko toga to mi nije bilo jasno, ali se dosta to
ga ve povezalo jedno s drugim i esto bi se deavalo da jedna
objanjena stvar objanjava drugu koja je izgledala kao da nema
nikakve veze sa njom. Odreeni delovi sistema su ve maglovi
to dobijali oblik, kao to se deava u procesu pravljenja fotogra
fije, ali je jo mnogo toga ostalo prazno i necelovito.
Istovremeno mnoge stvari su bile sasvim suprotne mojim oeki
vanjima. Pokuavao sam da ne donosim zakljuke ve da ekam.
esto bi samo jedna nova re, koju ranije nisam uo, izmenila
celu sliku i morao sam ponovo da gradim neto to sam ve bio
sagradio. Shvatio sam da je potrebno da proe mnogo vremena
pre nego to budem u stanju da sebi kaem da imam pregled celog sistema postavljen na pravilan nain. Bilo mi je veoma ud
no da ujem ljude kako izjavljuju posle samo jednog predavanja
kako RAZUMEJU ono o emu govorimo, i da imaju sasvim
sreena i konana miljenja o nama. U tim situacijama sam se
esto priseao svog prvog susreta sa G. i te veeri provedene sa
grupom u Moskvi. I ja sam tada skoro bio spreman da donesem
konaan sud o G. i njegovim uenicima. Neto me je ipak tada
zaustavilo. Sada, kada sam shvatio od kolike su vrednosti te ide
je, prestraila me je pomisao kako sam ih lako mogao propusti
ti, kako se moglo dogoditi da ne saznam za postojanje G., kako
sam ga olako mogao ponovo izgubiti iz vida da nisam tada pitao
moemo li se ponovo videti.

Skoro u svim svojim predavanjima G. se vraao na temu

koju je oigledno smatrao od izuzetne vanosti, a koja je mno
gima od nas bila veoma teka za prihvatanje.
- Postoje, rekao je, 2 pravca kojima ide oveiji razvoj,
linija ZNANJA i linija POSTOJANJA. Kod pravilnog razvoja
pravac znanja i pravac postojanja razvijaju se istovremeno, pa
ralelno, pomaui jedna drugoj. Ali ako pravac znanja ode pre
daleko napred od pravca postojanja, ili ako pravac postojanja
pretekne pravac znanja, razvitak oveka kree pogreno i pre ili
kasnije dolazi u mrtvu taku.
Ljudi razumeju znaenje rei 'znanje'. Takoe razumeju
mogunost razliitih nivoa znanja. Oni razumeju da znanje moe
biti manje ili vee, a moe se rei, i razliitog kvaliteta. Ali ga
ne razumeju u odnosu na 'postojanje'. Za njih 'postojanje' jed
nostavno znai ono to re kae, a ija suprotnost je 'neposto
janje'. Oni ne razumeju da postojanje moe biti na razliitim
nivoima i razliitih kategorija. Uzmimo za primer postojanje mi
nerala ili biljke. To su razliita bia. Bie biljke i bie ivotinje
su isto tako razliiti. Ali bie dva oveka moe biti jo razliitije nego bie minerala i ivotinje. Upravo je to ono to ljudi ne
razumeju. Jo neto ne razumeju, da je ZNANJE u zavisnosti od
POSTOJANJA. Ovo poslednje ne samo da ne razumeju ve i ne
ele da razumeju. Naroito u zapadnjakoj kulturi se smatra da
ovek moe imati velika znanja, na primer moe biti sposoban
naunik, vriti razna otkria, unapreivati nauku, a da istovre
meno on moe biti i ak ima i prava da bude, egoistian, uskogrud, zao, zavidan, tat, naivan i zaboravan ovek. Ovde se
izgleda smatra da profesor mora uvek i svuda zaboravljati svoj
kiobran.
A ipak je to njegovo bie. Ljudi misle da njegovo znanje
ne zavisi od njegovog bia. Ljudi zapadnjake kulture veoma
vrednuju nivo ovekovog znanja ali ne vrednuju nivo njegovog
bia i ne srame se niskog nivoa sopstvenog bia. ak ne razu
meju ta to znai. Ne razumeju ni to da nivo ovekovog znanja
zavisi od ovekovog bia (postojanja).
Ako znanje ode predaleko napred u odnosu na bie, ono
postaje teoretsko, apstraktno i neprimenljivo na ivot, zapravo
tetno, jer umesto da slui ivotu i pomae ljudima da se lake

bore sa tekoama koje sreu, poinje da im komplikuje ivot,

donosi nove potekoe u njega, nove nevolje kojih ranije nije bi
lo.
Razlog je taj to znanje koje nije u skladu sa postojanjem
ne moe biti dovoljno veliko ili dovoljno dobro prilagoeno
stvarnim potrebama oveka. To e uvek biti znanje JEDNE
STVARI zajedno sa neznanjem DRUGE STVARI; znanje DE
TALJA bez znanja CELINE; znanje oblika bez znanja SUTI
NE.
Takvo prevladavanje znanja nad biem se moe dobro videti u sadanjoj kulturi. Ideja vrednosti i vanosti nivoa posto
janja je sasvim zaboravljena.
Takoe je zaboravljeno da nivo znanja odreuje nivo bia.
Zapravo na odreenom nivou bia, mogunosti znanja su ogra
niene i konane. U okviru granica datog bia KVALITET zna
nja se ne moe menjati i jedino je mogue sakupljati obavetenja
jedne te iste prirode u ve znanim granicama. Izmena prirode
znanja je mogua samo uz izmenu prirode bia.
Posmatrano zasebno, ovekovo bie ima mnogo razliitih
strana. Najizrazitija crta modernog oveka je ODSUSTVO JE
DINSTVA U NJEMU SAMOME, dalje, odsustvo ak i trago
va onoga to on jako voli da pripisuje sebi, a to je 'lucidna svest',
'slobodna volja', 'postojani ego ili Ja', i 'sposobnost da dela'.
Moda e vas iznenaditi ako kaem da je osnovna crta bia mo
dernog oveka ona koja objanjava da je SVE DRUGO TO NE
DOSTAJE U NJEMU, USPAVANO.
Moderan ovek ivi spavajui, spavajui se raa i spava
jui umire. O spavanju, njegovom znaaju i ulozi u ivotu, govoriemo kasnije. U ovom trenutku razmiljajte samo o jednoj
stvari, kakvo ZNANJE moe imati uspavani ovek? A ako raz
miljate o tome, istovremeno se setite da je SPAVANJE osnov
na crta naeg bia i odmah e vam biti jasno da ako ovek zbilja
hoe znanje, pre svega mora razmiljati o tome kako da se pro
budi, kako da izmeni svoje POSTOJANJE.
Spolja gledano, ovekovo bie ima mnogo razliitih stra
na: aktivnost ili pasivnost; istinoljubivost ili naklonost ka la
ganju; iskrenost ili neiskrenost; hrabrost, kukaviluk;
samokontrolu, nemoralnost; napetost, egoizam, spremnost za

samoportvovanja, ponos, tatinu, uobraenost, lenjost, moral

nost, moralnu potkupljivost; sve ovo i jo mnogo toga ine ovekovo bie.
Ali sve ovo je u potpunosti mehaniko u oveku. Ako lae
to znai da ne moe a da ne lae. Ako govori istinu to znai da
ne moe drugaije, a tako je i sve ostalo. Sve se deava, ovek
ne moe uiniti nita, bilo u samom sebi bilo izvan sebe.
Meutim naravno da postoje granice. Uopteno govorei,
biti moderan ovek je prilino inferioran kvalitet. Moe biti ta
ko loeg kvaliteta da nije mogua bilo kakva promena. To se mo
ra uvek imati na umu. Ljudi ije se bie jo uvek moe izmeniti
veoma su sreni. Postoje ljudi koji su konano zaraeni, slom
ljene maine od kojih se nita ne moe uiniti. Takva je veina.
Ako razmiljate o ovom shvatiete zato samo nekolicina moe
primiti pravo znanje. Njihovo bie ga uva.
Uopteno govorei, RAVNOTEA izmeu znanja i bia
je ak vanija od pojedinanog razvoja bilo jednog ili drugog.
Pojedinani razvoj znanja ili bia nije poeljan ni na koji nain.
Iako se ljudima ini ovaj JEDNOSTRANI razvoj mnogo atrak
tivnijim.
Ako znanje pretegne bie, ovek ZNA, ALI NEMA MO
DA DELA. To je beskorisno znanje. S druge strane ako bie
pretegne znanje, ovek IMA MO DA DELA, ali ne zna, to
znai da moe initi, ali ne zna ta. Postojanje koje je stekao po
staje besciljno i napor utroen za postizanje se pokazuje besko
risnim.
U istoriji oveanstva znani su mnogi primeri kada su ne
stajale itave civilizacije jer je znanje preteglo bie ili je bie preteglo znanje.
Kakvi rezultati se dobijaju kod razvitka pravca znanja bez
bia ili razvitka bia bez znanja? - upitao je neko tokom razgo
vora.
Razvoj pravca znanja bez razvitka bia daje SLABOG JOGIJA, rekao je G., to znai, oveka koji mnogo zna a ne moe
nita da ini, oveka koji NE RAZUME (naglasio je ove rei)
ono to zna, oveka koji ne CENI, hou rei oveka koji ne pra
vi razliku izmeu raznih vrsta znanja. A razvitak pravca bia bez

znanja daje GLUPOG SVECA, oveka koji moe mnogo toga

da uini ali ne zna ta ili ne zna kojoj stvari da pristupi; a ako
neto i uini to je uz poslunost subjektivnim oseanjima koja ga
mogu odvesti sasvim u stranu, zapravo ini neto to je sasvim
suprotno onome to eli. U oba sluaja, i SLABI JOGI kao i
GLUPI SVETAC dovedeni su do mrtve take. Nijedan ni dru
gi se ne mogu dalje razvijati.
Da bi se ovo razumelo i uopte priroda znanja i priroda
bia, kao i njihov meuodnos, potrebno je razumeti odnos zna
nja i bia prema 'razumevanju'.
ZNANJE JE JEDNA STVAR A RAZUMEVANJE DRU
GA.
Ljudi ovo esto brkaju ne shvatajui zapravo razliku.
Znanje samo po sebi ne daruje razumevanje. Niti se razu
mevanje poveava poveanim znanjem. Razumevanje zavisi od
odnosa znanja prema biu. Razumevanjeje rezultat znanja i bia.
Znanje i bie se ne smeju razlikovati previe, inae e razume
vanje biti daleko i od jednog i od drugog. Istovremeno odnos
znanja prema biu se ne menja tako to znanje jednostavno ra
ste. Ono se menja samo kada bie raste istovremeno sa znanjem.
Drugim reima, razumevanje raste samo uz rast bia.
Pri uobiajenom razmiljanju ljudi ne razlikuju razume
vanje od znanja. Oni misle da razumevanje uslovljava vee zna
nje. Stoga oni sakupljaju znanje ili ono to nazivaju znanjem, ali
ne znaju kako da sakupe razumevanje i ne trude se oko toga.
Meutim osoba koja je navikla da posmatra sebe, sasvim
sigurno zna da u razliitim periodima njegovog ivota jednu te
istu misao moe razumeti na potpuno drugaiji nain. esto mu
je udno da je neto to sada razume pravilno, mogao do te me
re da. razume pogreno. Istovremeno on shvata da se njegovo
znanje nije promenilo i da je i tada isto znao o tom predmetu ko
liko i sada. ta se onda izmenilo? Njegovo bie se izmenilo. Ka
da se to dogodi i razumevanje se mora izmeniti.
Razlika izmeu znanja i razumevanja postaje jasna kada
shvatimo da ZNANJE moe biti u funkciji jednog centra. Razu
mevanje, meutim, je funkcija tri centra. Znai aparat za
miljenje moe neto ZNATI. A RAZUMEVANJE se pojavlju-

je samo onda kada ovek OSEA i NASLUUJE ono to je

povezano sa tim.
Ranije smo govorili o mehaninosti. ovek ne moe rei
da razume ideju mehaninosti ako o njoj ZNA samo svojim moz
gom. On je mora OSEATI celom svojom masom, celim svo
jim biem; tada e je razumeti.
U sferi praktinih aktivnosti ljudi veoma dobro razlikuju
znanje od razumevanja. Oni shvataju da su, znati i ZNATI KA
KO INITI, dve razliite stvari, i da se ZNATI KAKO INITI
ne stvara samo znanjem. Meutim izvan sfere praktine aktiv
nosti ljudi ne razumeju sasvim jasno ta 'razumevanje' znai.
Po pravilu, kada ljudi shvate da ne razumeju stvar oni po
kuaju DA PRONADJU IME za ono to ne 'razumeju', a kada
ga pronau oni kau da 'razumeju'. Ali 'pronai ime' ne znai
'razumeti'. Naalost, ljudi se uglavnom zadovoljavaju imenima.
ovek koji zna mnogo imena, tj. mnogo rei, smatra da razume
mnogo toga ponovo izuzimajui svakojake sfere praktinih
aktivnosti u kojima njegovo neznanje ubrzo postaje oigledno.
Jedan od razloga za toliki raskorak izmeu pravca znanja i
pravca razvitka bia u ivotu i za nedostatak razumevanja koje
je delimino uzrok a delimino posledica ovog raskoraka, bi bio
jezik kojim ljudi govore. Taj jezik je pun pogrenih pojmova,
pogrenih klasifikacija, pogrenih asocijacija. A osnovna stvar
bi bila, da zbog osnovnih karakteristika uobiajenog miljenja,
tj. zbog njegove netanosti i maglovitosti, svaka re moe ima
ti hiljade razliitih znaenja ve prema materijalu koji govornik
ima na raspolaganju i sloenih asocijacija koje trenutno rade u
njemu. Ljudi ne razumeju u potpunosti do kog stepena je njihov
jezik subjektivan, to jest, koliko razliitih stvari oni govore upo
trebljavajui jednu re. Nisu svesni da svaki od njih govori sopstvenim jezikom, razumevajui jezik drugih ljudi maglovito ili
ga uopte ne razumevajui, i nemajui pojma da svaki od njih
govori njima nepoznatim jezikom. Ljudi imaju veoma vrsta
ubedenja, ili verovanja, da govore istim jezikom, da razumeju
jedni druge. A takvo verovanje zapravo nema nikakve osnove.
Jezik kojim govore je ustvari samo prilagoen praktinom ivo
tu. Ljudi mogu komunicirati izmeu sebe pomou informacija

praktinog karaktera, ali im preu u malo sloenije sfere od

mah su izgubljeni, nesposobni da razumeju jedni druge, iako to
ga nisu svesni. Ljudi esto, iako ne ba uvek, zamiljaju da
razumeju jedni druge, ili da mogu ako hoe da razumeju druge
ili da bar mogu pokuati; oni zamiljaju da razumeju autore knji
ga koje itaju i da to i drugi ljudi mogu. To je jo jedna od ilu
zija koju ljudi stvaraju za sebe i usred kojih ive. A zapravo niko
nikog ne razume. Dva oveka mogu rei istu stvar veoma ubedljivo, ali nazivajui je razliitim imenima, ili objanjavajui jed
no drugom beskonano dugo stvari za koje veruju da su potpuno
iste. Ili obrnuto, dva oveka mogu rei iste rei i zamiljati ka
ko su u saglasnosti i razumevanju jedan sa drugim, dok zapravo
govore o potpuno razliitim stvarima i ne razumeju se nimalo.
Ako uzmemo najjednostavnije rei koje se esto javljaju u
govoru i pokuamo da im analiziramo znaenje, odmah emo videti da, svaki ovek u svakom trenutku svoga ivota u svaku re
koju izgovara stavlja specijalno znaenje koje drugi ovek nika
da ne bi, niti bi posumnjao u njega.
Uzmimo re 'ovek' i zamislimo razgovor koji bi se vo
dio u grupi ljudi u kojoj se re 'ovek' esto uje. Bez ikakvog
preterivanja moe se rei da e re 'ovek' imati onoliko znae
nja koliko ljudi uestvuje u razgovoru, i da ta znaenja nee ima
ti nita zajedniko.
Izgovarajui re 'ovek' svako e je nesvesno povezati sa
stavom kakav on obino ima prema oveku, ili koji, iz ovog ili
onog razloga, trenutno ima. Jedan ovek moe u ovom trenutku
biti zaokupljen pitanjem odnosa polova. Tada re 'ovek' za nje
ga nee imati opte znaenje, pa e u trenutku kada je uje upi
tati sebe Koji? ovek ili ena? Drugi je moda religiozan i
prvo pitanje e mu biti Hrianin ili ne? Trei ovek je moda
lekar i njegov pojam 'oveka' znai 'bolestan ovek' ili 'zdrav
ovek', i naravno, moda e i neto ue to posmatrati, u zavi
snosti od njegove specijalnosti. Duhovnik e pojam oveka
doiveti kroz njegovo 'astralno telo', kao 'ivot na drugoj stra
ni', i tako dalje, mogao bi rei, ako je upitan, da se ljudi dele na
medijume i one koji to nisu. Prirodnjak e govorei o oveku, u
centar svojih misli postaviti ideje o oveku kao zoolokom tipu.
to jest, kada govori o oveku on e misliti o sklopu njegove vi-

lice, prstiju, uglovima kostiju lica, razmaku izmeu oiju. Ad

vokat e videti 'oveka' kao jedinicu statistike ili predmet na ko
ji se primenjuje zakon ili kao potencijalnog kriminalca ili kao
mogueg klijenta. Moralista e svakako izgovarajui re 'ovek'
uvesti u svoje ideje dobro i zlo, i tako dalje, i tako dalje.
Ljudi ne primeuju sve te protivurenosti, ne primeuju
da nikada ne razumeju jedni druge, da uvek govore o razliitim
stvarima. Sasvim je jasno da je za pravilno prouavanje, za tanu
izmenu misli, potreban taan jezik, koji bi omoguio utvriva
nje ta zapravo znai ovek, a to ukljuuje ukazivanje na taku
gledita sa koje je uzet dati pojam i odrediti gravitacioni centar
pojma. Ideja je savreno jasna i svaka grana nauke se trudi da ut
vrdi i zasnuje taan jezik za sebe. Ali ne postoji univerzalni je
zik. Ljudi sve vreme meaju jezike razliitih nauka i nikako da
utvrde njihov zajedniki odnos. ak i u svakoj posebnoj grani
nauke se pojavljuju novi termini, nove nomenklature. to dalje
ide to gore. Nerazumevanje raste i poveava se, umesto da ne
staje i s puno razloga se moe pomiljati da e se nastaviti u tom
pravcu. A ljudi e sve manje i manje razumevati jedni druge.
Za tano razumevanje potreban je taan jezik. Prouava
nje sistema starih znanja poinje prouavanjem jezika koji e
omoguiti trenutno utvrivanje onoga to je reeno, sa te take
gledita i u vezi sa onim to je reeno. Taj novi jezik jedva da
sadri neki novi termin ili novu nomenklaturu ali se ZASNIVA
NA KONSTRUKCIJI GOVORA NA NOVOM PRINCIPU,
PRINCIPU RELATIVNOSTI; to znai da uvodi relativnost u
sve pojmove i stoga omoguava tano odreivanje ugla misli
jer ono to nedostaje obinom jeziku su izrazi relativnosti.
Kada ovek zagospodari ovim jezikom, tada mu se moe
preneti velika koliina znanja i informacija koje se ne mogu preneti obinim jezikom ak i kad bi se upotrebljavala nauna ili fi
lozofska terminologija.
Osnovna vrednost novog jezika je da su SVE ideje u nje
mu sakupljene oko JEDNE ideje, to jest, uzima se njihov zajed
niki odnos s take gledita jedne ideje. To je ideja
EVOLUCIJE. Naravno to nije ideja MEHANIKE evolucije,
jer takva ne postoji, ve u smislu svesne evolucije i evolucije
volje.

Sve na ovom svetu, od solarnog sistema do oveka, i od

oveka do atoma, se ili die ili pada, ili se razvija ili degenerie,
stremi napred ili propada. ALI SE NITA NE RAZVIJA ME
HANIKI. Samo degeneracija i destrukcija napreduju meha
niki. Ono to ne moe da se razvija svesnobiva degenerisano.
Pomo spolja je mogua samo do one mere do koje je vrednova
na i prihvaena, ak iako je u poetku samo uz pomo oseanja.
Jezik pomou koga je mogue razumevanje, zasniva se na
ukazivanju odnosa predmeta koji se posmatra prema njegovoj
moguoj evoluciji; prema ukazivanju njegovog MESTA na ste
penici evolucije.
Zbog toga mnoge nae uobiajene ideje bivaju PODELJENE u skladu sa tom evolucijom.
Uzmimo jo jednom ideju OVEK. U jeziku o kome ja
govorim, umesto rei 'ovek' upotrebljava se SEDAM REI:
ovek broj jedan, ovek broj dva, ovek broj tri, ovek broj eti
ri, ovek broj pet, ovek broj est i ovek broj sedam. Pomou
tih sedam ideja ljudi bi ve bili sposobni da razumeju jedni dru
ge kada govore o oveku.
ovek broj 7 je ve dostigao potpuni razvitak mogu
za oveka i poseduje sve to ovek moe da poseduje, a to su
volja, svest, postojano i nepromenljivo Ja, individualnost, be
smrtnost i jo mnogo toga to u svom slepilu i neznanju pripisu
jemo sebi. Samo ako razumemo do odreenog stepena oveka
broj 7 u stanju smo da razumemo gradacije preko kojih mu
moemo prii, to jest moemo da razumemo proces razvitka ko
ji nam je mogu.
ovek broj 6 je veoma blizu oveka broj 7. Od nje
ga se razlikuje samo po tome to neke od njegovih osobina nisu
postale jo sasvim POSTOJANE.
ovek broj 5 jo uvek za nas ima neuhvatljiv standard,
jer to je ovek koji je postigao JEDINSTVO.
ovek broj 4 je meufaza. O njemu u govoriti kasni
je.
ovek broj jedan, dva i tri, su ljudi koji sainjavaju me
haniko ljudstvo na istom nivou na kome su roeni.
OVEK BROJ JEDAN znai ovek kome je centar gravi
tacije psihikog ivota u pokretnom centru. To je ovek sa fi-

zikim telom, ovek ije pokretne i instinktivne funkcije sve vreme preteu emocionalne i funkcije miljenja.
OVEK BROJ DVA znai da je ovek na istom stupnju
razvitka ali je njegov gravitacioni centar psihikog ivota u emo
cionalnom centru, a to znai oveka ije EMOCIONALNE funk
cije preteu nad svim drugim; ovek oseanja, emocionalan
ovek.
OVEK BROJ TRI znai ovek koji je na istom stupnju
razvitka ali kome je centar gravitacije psihikog ivota u inte
lektualnom centru, to jest ovek ije funkcije miljenja nadvla
davaju pokretne, instinktivne i emocionalne funkcije: ovek
rezona, koji u sve polazi od teorija, mentalnih uvaavanja.
Svaki ovek se raa kao broj jedan, broj dva i broj tri.
OVEK BROJ ETIRI se ne raa gotov. On se raa kao
jedan, dva i tri, a etiri postaje samo uz pomo napora odlunog
karaktera. ovek broj 4 je uvek PROIZVOD KOLSKOG
RADA. On se ne moe roditi niti razvijati sluajno ili postati to
kao rezultat uobiajenih uticaja vaspitanja, obrazovanja i slino.
ovek broj 4 ve stoji na drugaijem nivou od oveka broj
jedan, dva i tri; on ima POSTOJAN CENTAR GRAVITACIJE
koji se sastoji od njegovih ideja, od sopstvenog vrednovanja ra
da, i njegovog odnosa prema koli. Uz to njegovi psihiki cen
tri su ve zapoeli svoje uravnoteenje; jedan centar u njemu ne
moe prevladati drugi kao to je sluaj sa ljudima iz prve tri ka
tegorije. On ve poinje da poznaje sebe i da zna kuda ide.
OVEK BROJ PET je ve kristalizovan; on se ne moe
menjati kao ovek broj jedan, dva i tri. Meutim treba znati da
ovek broj 5 moe biti rezultat pravilnog i nepravilnog rada.
On moe postati broj 5 od oveka broj 4 a moe postati
broj 5 A DA NIJE BIO BROJ ETIRI. U tom sluaju ne moe
se dalje razvijati, ne moe postati broj 6 i broj 7. Da bi
postao broj 6 mora nanovo da pretopi svoju kristalizovanu
sutinu, mora namerno izgubiti svoje bie oveka broj 5. To
se postie samo kroz stranu patnju. Sreom ovakvi sluajevi su
veoma retki.
Podela oveka na 7 kategorija ili 7 brojeva, ob
janjava hiljade stvari koje inae ne bismo mogli da razumemo.
Ova podela daje prvi pojam RELATIVNOSTI primenjen na

oveku. Stvari moraju biti ovakve ili onakve u skladu sa vrstom

oveka ija se taka gledita uzima u obzir.
U skladu sa tim, sva spoljanja i unutranja oitovanja
oveka, sve to pripada oveku, sve to je stvorio, deli se u se
dam kategorija.
Sada moemo rei da postoji znanje broj jedan, zasnova
no na oponaanju ili instinktima, ili naueno napamet, ugurano
u oveka. Broj jedan, ako je ovek broj jedan u pravom smislu
te rei, ui sve kao papagaj ili majmun.
Znanje oveka broj dva je znanje onoga to on voli; ono
to ne voli to ne zna. Uvek i u svemu eli neto prijatno. Ili, ako
je bolestan ovek, on e, naprotiv, znati samo ono to ne voli,
to ga odbija i ono to proizvodi u njemu strah, uas i prezir.
Znanje oveka broj tri je ono koje se zasniva na subjektiv
no logikom miljenju, na reima, na bukvalnom razumevanju.
To je znanje knjikih moljaca, suvih kolaraca. ovek broj tri,
na primer izraunava koliko puta se odreeno slovo arapskog pi
sma ponavlja u Kuranu, i na tome zasniva ceo sistem tumaenja
Kurana.
Znanje oveka broj etiri se u mnogome razlikuje. To je
znanje koje dolazi od oveka broj pet a koji ga prima od oveka
broj est, koji opet svoje prima od oveka broj sedam. ovek
broj etiri naravno prima to znanje onoliko koliko dozvoljavaju
njegove moi. Ali u poreenju sa ovekom broj jedan, dva i tri,
ovek broj etiri se polako oslobaa subjektivnih elemenata u
svom znanju i kree se prema objektivnom znanju.
Znanje oveka broj pet je celokupno, nedeljivo znanje. On
sada poseduje jedno, nedeljivo Ja i SVO njegovo znanje pripa
da tome Ja. On nema jedno Ja koje zna neto to drugo ne zna.
Ono to on zna, zna i njegova celina. Njegovo znanje je blie
objektivnom znanju nego oveka broj etiri.
Znanje oveka broj est je potpuno znanje koje ovek moe
da ima; ali jo uvek moe biti izgubljeno.
Znanje oveka broj sedam je njegovo sopstveno znanje, ne
moe mu se oduzeti; to je OBJEKTIVNO i potpuno OBJEKTIV
NO znanje SVEGA.
Potpuno je ista stvar sa biem. Postoji bie oveka broj je
dan, onoga koji ivi prema instinktima i osetima; bie oveka

broj dva, sentimentalno bie emocionalnog oveka; bie oveka

broj tri, racionalno bie teoretiara, i tako dalje. Sasvimje jasno
zato znanje ne moe biti daleko od bia. ovek broj jedan, dva
i tri ne moe rezonovanjem svoga bia posedovati znanje ove
ka broj etiri, pet ili vie. ta god da mu da, on e protumaiti
na svoj nain, on e umanjiti svaku ideju na nivo na kome je on
sam.
Isti red podele u sedam kategorija mora se primeniti na sve
to se odnosi na oveka. Postoji broj jedan umetnosti, to je umetnost oveka broj jedan, umetnost koja oponaa, kopira, ili vrlo
primitivna i senzualna umetnost kao to su ples i muzika divlja
ka. Postoji umetnost broj dva, sentimentalna; umetnost broj tri,
intelektualna, izmiljena umetnost; i tako mora postojati umet
nost broj etiri, pet i tako dalje.
Na isti nain, postoje religije oveka broj jedan, religije
koje se sastoje od rituala, spoljanjih formi, rtvovanja i cere
monija ogromnog sjaja, ili nasuprot, mrane, okrutne i di
vljakog karaktera. Postoji religija oveka broj dva; religija
vere, ljubavi, oboavanja, impulsa, entuzijazma, koja se ubrzo
pretvara u religiju progona ogranienja i izgona 'jeretika' i 'bez
bonika'. Postoji religija oveka broj tri; intelektualna, teoret
ska religija dokaza i argumenata, zasnovana na loginoj
dedukciji, uvaavanju i interpretacijama. Religije broj jedan,
dva i tri su zapravo jedine koje poznajemo; sve poznate i posto
jee religije na svetu pripadaju jednoj od ove tri kategorije. Kak
ve su religije oveka broj etiri, pet i dalje, ne moemo znati dok
god smo ono to jesmo.
Ako umesto religije uopteno, uzmemo Hrianstvo, i ta
da postoji Hrianstvo broj jedan, a to je paganizam preruen u
Hrianstvo. Hrianstvo broj dva je emocionalna religija, po
nekad veoma ista ali bez snage, ponekad puna krvoprolia i
uasa i vodi ka Inkviziciji, religioznim ratovima. Hrianstvo
broj tri, instance koje omoguavaju razni oblici Protestantizma,
zasniva se na dijalektici, argumentu, teorijama i tako dalje. Ta
da postoji Hrianstvo broj etiri o kome ovek broj jedan, dva
i tri nemaju pojma.
Ustvari Hrianstvo broj jedan, broj dva i broj tri su za
pravo spoljanje imitacije. Samo ovek broj etiri stremi da bu-

de hrianin a samo ovek broj 5 zapravo moe biti hrianin,

a to znai, da ivi u skladu sa Hristovim naelima.
ovek broj jedan, broj dva, i broj tri ne mogu iveti u skla
du sa Hristovim naelima jer sa njima se sve 'deava'. Danas e
to biti jedna stvar sutra sasvim druga. Danas je spreman da da
svoju poslednju koulju a sutra e isei oveka na komadie jer
mu ne da koulju. Njih ljulja svaki sluajan dogaaj. Oni nisu
sopstveni gospodari i stoga ne mogu odluiti da budu Hriani i
da stvarno budu Hriani.
Nauka, filozofija, i sva oitovanja i aktivnosti ovekovog
ivota se mogu podeliti na potpuno isti nain, u sedam katego
rija. Meutim obian jezik kojim se ljudi slue je daleko od tak
vih podela, i zbog toga je jako teko ljudima da razumeju jedni
druge.
Analizirajui raznorazna subjektivna znaenja rei 'ovek'
videli smo do koje mere se razlikuju i koliko su protivurena a
pre svega koliko su jedva primetna ak i samom govorniku sva
znaenja i nijanse tih znaenja stvorenih asocijacijama navika
koje se mogu staviti u re.
Uzmimo za primer neku drugu re, na primer 'svet'. Sva
ki ovek je razume na svoj nain a svaki ovek opet na sasvim
razliit nain. Svako kada uje izgovorenu re 'svet' dobije aso
cijaciju koja je strana i neuporediva sa asocijacijom drugog ove
ka. Svaki 'pojam sveta', svaki ustaljeni oblik miljenja nosi sa
sobom sopstvenu asocijaciju, sopstvene ideje.
U oveku religioznih nazora sveta, Hrianinu, re 'svet'
e prizvati seriju religioznih ideja, neizostavno postaje poveza
no sa idejom Boga, sa idejom stvaranja sveta ili pak sa krajem
sveta, ili sa 'grenim' svetom, i tako dalje.
Sledbeniku Vedantike filozofije svet e biti pre svega dru
gog, iluzija, 'Maja'.
Duhovnik e pomisliti na svet 'posle', na svet duhova.
Fiziar e na svet gledati sa take gledita strukture mate
rije; bie to svet molekula, atoma ili elektrona.

Astronomu e svet biti svet zvezda i galaksija.

I tako dalje, i tako dalje. Svet fenomena i noumenalni*
svet, svet etvrte i drugih dimenzija, svet dobra i svet zla, ma
terijalni svet i nematerijalni svet, proporcija moi u raznim na
cijama sveta, mogu se 'sauvati' u svetu, i tako dalje, i tako dalje.
Ljudi imaju hiljade razliitih ideja o svetu ali ne i jednu je
dinstvenu koja bi im omoguila da razumeju jedni druge i da mo
gu trenutno da odrede sa koje take gledita ele da posmatraju
svet.
Nije mogue prouavati sistem univerzuma bez proua
vanja oveka. Istovremeno je nemogue prouavanje oveka bez
prouavanja univerzuma. ovek je slika sveta. ovek je stvoren
prema istim zakonima po kojima je stvoren svet. Poznavanjem
i razumevanjem samog sebe ovek e znati i razumeti ceo svet,
sve zakone koji su stvorili i koji vladaju svetom. Istovremeno
prouavanjem sveta i zakona koji njime vladaju nauie i razumee zakone koji vladaju njime. U vezi sa tim neki zakoni se ra
zumeju i prihvataju lake izuavanjem objektivnog sveta, dok
ovek moe razumeti druge zakone samo prouavanjem samog
sebe. Prouavanje sveta i oveka stoga moraju ii paralelno, po
maui jedno drugom.
U vezi sa reju 'svet' mora se razumeti da postoji mnogo
svetoga, da mi ne ivimo u jednom svetu ve u nekoliko. To se
ne moe odmah razumeti jer u obinom reniku re 'svet' se
uglavnom upotrebljava kao jednina. A ako se i upotrebljava
mnoima 'svetovi' to je samo onda kada se neto eli naglasiti
ili izraziti ideja vie svetova koji postoje paralelno. Na jezik ne
ma u sebi ideju svetova koji se sadre jedan u drugom. A ipak
ideja da ivimo u razliitim svetovima ba dobro prikazuje svetove sadrane jedan u drugome prema kojima stojimo u razliitim
odnosima.
Ako elimo odgovor na pitanje ta je to svet u svetovima
u kojima ivimo, moramo pre svega sebe upitati ta je to to mi
zovemo 'svet' u najintimnijem i najbliem odnosu prema nama.

svet shvaen umom (ili razumom)

Na ovo moemo odgovoriti da esto dajemo ime, 'svet' sve

tu ljudi, oveanstva, u kome ivimo, i iji smo deo. Meutim
oveanstvo oblikuje neodvojiv deo organskog ivota na zemlji,
stoga bi bilo pravilno da kaemo da je svet najblii nama, OR
GANSKI IVOT ZEMLJE, svet bilajka, ivotinja i oveka.
Ali organski ivot je takoe u svetu. ta je onda 'svet' za
organski ivot?
Na ovo moemo odgovoriti da je za organski ivot nae
planete zemlja 'svet'.
Ali zemlja je isto tako u svetu. ta je onda 'svet' za zem
lju?
'Svet' za zemlju je planetarni svet solamog sistema, iji je
ona deo.
ta je 'svet' za sve planete zajedno? Sunce, ili sfera
sunevog uticaja, ili solarni sistem, iji su planete deo.
Za sunce, 'svet' je svet zvezda, ili Mleni Put, akumula
cija ogromnog broja solarnih sistema.
Dalje, prelazei na filozofske zakljuke, moemo rei da
'svi svetovi' oblikuju neku, za nas neshvatljivu i neznanu CELINU ili JEDNO (kao to je jabuka jedna). Ta Celina, ili Jed
no, ili SVE, to se moe nazvati 'Apsolutno', ili 'Nezavisno',
jer ukljuujui sve unutar samog sebe ne zavisi ni od ega, je
'svet' za 'sve svetove'.
Logino je da se moe misliti o stanju stvari kao o Svim
oblicima jedne jedinstvene Celine. Takva celina e svakako biti
Apsolutna, to znai Nezavisna, jer je to Sve, beskonano i nedeljivo.
Apsolutno je znai, stanje stvari kada Sve konstituie jed
nu Celinu, to bi bilo praiskonsko stanje stvari, iz koga, deljenjem i razliitostima, biva uzdignuta raznolikost fenomena koji
posmatramo.
ovek ivi u svim tim svetovima ali na razliite naine.
To znai da na njega pre svega utie NAJBLII svet, onaj
koji mu je tu prvi, iji je on deo. I oni dalji svetovi utiu na ove
ka, direktno a i preko ostalih meusvetova, mada je njihovo delovanje ublaeno u zavisnosti od udaljenosti ili od poveanja
razlike izmeu njih i oveka. kao to emo kasnije videti, DI
REKTAN uticaj Apsolutnog ne dostie oveka. Ali uticaj sle-

deeg sveta i uticaj sveta zvezda su ve sasvim jasni u ivotu

oveka, iako svakako nisu poznati nauci.
Na ovaj nain je G. zavrio predavanje.
Sledei put smo imali veoma mnogo pitanja koja su se
uglavnom odnosila na uticaje raznih svetova i na to zato nas Ap
solutno ne dostie.
Pre nego to prouimo te uticaje, poeo je G., i zakone
transformacije Jedinstva u Mnoinu, moramo izuiti OSNOV
NI ZAKON koji je stvorio sve fenomene u razliitosti ili jedin
stvu svih svetova.
To je 'Zakon Trojstva' ili zakon TRI PRINCIPA ili TRI
SILE. Sadri se od injenice da svaki fenomen, na kojoj god ska
li bio, ili u kome god svetu bio, od molekularnog do kosmikog
fenomena, je rezultat kombinacije ili susreta tri razliite ili
oprene sile. Moderna misao shvata postojanje dve sile i neop
hodnost ove dve sile da bi se prizveli fenomeni; sile i otpora,
pozitivan i negativan magnetizam, pozitivan i negativan elektri
citet, muke i enske elije, i tako dalje. Meutim ona ak ni ove
dve sile ne vidi uvek i svuda. Pitanje o treoj se nikada nije ni
postavilo, a ako i jeste, jedva da se ulo.
Prema stvarnom egzaktnom znanju, jedna sila ili dve sile
nikada ne proizvode fenomen. Prisustvo tree sile je neophod
no, jer samo uz pomo tree sile prve dve mogu proizvesti ono
to zovemo fenomenom, bez obzira u kojoj sferi.
Uenje o trima silama je koren svih starih sistema. Prva
sila se moe zvati aktivna ili pozitivna; druga, pasivna ili nega
tivna; trea, neutralizujua. To su SAMO IMENA, jer u stvar
nosti su sve tri sile podjednako aktivne i pojavljuju se kao
aktivna, pasivna i neutralizujua, samo u svojini takama susre
ta, to jest, SAMO U ODNOSU JEDNE PREMA DRUGOJ U
DATOM TRENUTKU. Prve dve sile su manje vie razumljive
oveku a trea se ponekad moe otkriti bilo u taci primene si
la, ili u medijumu ili u 'rezultatu'. Ali uopteno govorei, trea
sila se ne moe tako lako uoiti i razumeti. Razlog se moe pro
nai u funkcionalnim ogranienjima ovekovih obinih psiho
lokih aktivnosti i u fundamentalnim kategorijama naeg vienja

sveta fenomena. Ljudi ne mogu direktno videti treu silu kao to

ne mogu shvatiti 'etvrtu dimenziju'.
Meutim prouavajui sebe, oitovanje svojih misli,
svest, aktivnost svoje navike, svoje elje, i tako dalje ovek
moe nauiti da posmatra i vidi u sebi aktivnost sve tri sile. Pret
postavimo, na primer, da ovek eli da radi na sebi da bi izmenio svoje odreene karakteristike, da bi potigao vii nivo bia.
Njegova elja, njegova inicijativa je aktivna sila. Inercija celog
njegovog uobiajenog psiholokog ivota koja pokazuje opozi
ciju inicijativi e biti pasivna ili negativna sila. Dve sile e ili bi
ti protivtea jedna drugoj, ili e jedna sasvim preovladati drugu,
ali istovremeno e postati preslaba za bilo kakvu dalju akciju.
Tako e se dve sile sviti jedna oko druge, jedna upijajui drugu
i na taj nain nee biti sposobne da daju nikakav rezultat. To se
moe nastaviti kroz ceo ivot. ovek moe oseati elju i inici
jativu. Meutim sva ta inicijativa moe biti upijena prevazilaenjem uobiajene ivotne inercije, ne ostavljajui nita u svrhu
pravca za koji inicijativa postoji. I tako to moe ii sve dok se
ne pojavi trea sila, u obliku, na primer, NOVOG ZNANJA,
odmali pokazujui prednost ili potrebu rada na sebi i na taj nain
podravajui i ojaavajui inicijativu. Tada inicijativa, uz po
mo ove tree sile, moe osvojiti inerciju i ovek postaje akti
van u eljenom pravcu.
Primeri rada tree sile i trenuci njenog ulaska, mogu se ot
kriti u svim oitovanjima naeg psihikog ivota, u svim feno
menima ivota ljudskih zajednica i u oveanstvu u celini, u svim
fenomenima prirode oko nas.
Za poetak dovoljno je razumeti opti princip: svaki feno
men, koliki god bio, je neizbeno oitovanje 3 sile; jedna ili
dve sile ne mogu proizvesti fenomen i ako posmatramo zausta
vljanja u bilo emu, ili beskonana oklevanja na istom mestu,
moemo rei da na datom mestu, nedostaje trea sila. Da bi se
ovo razumelo istovremeno moramo znati da ljudi ne mogu primetiti fenomen kao manifestaciju 3 sile jer nismo u stanju da
posmatramo objektivni svet u naem subjektivnom stanju svesti.
A u subjektivnom posmatranju sveta fenomena mi u fenomenu
vidimo samo oitovanje jedne ili dve sile. Kada bismo mogli vi
deti oitovanje 3 sile u svakoj radnji, videli bismo svet onakav

kakav je (stvari same u sebi). Samo se ovde mora rei da feno

men koji se ini jednostavnim moe zapravo biti veoma sloen,
hou rei, to moe biti veoma sloena kombinacija trojstva. Ali
mi znamo da ne moemo videti svet onakav kakav je i to bi tre
balo da nam pomogne da razumemo zato ne moemo da vidi
mo treu silu. Trea sila je vlasnitvo stvarnog sveta. Subjektivni
ili svet fenomena naeg posmatranja je samo relativno stvaran,
u svakom sluaju nije potpun.
Vraajui se svetu u kome ivimo sada moemo rei da su
u Apsolutnom, kao i u svemu ostalom, aktivne 3 sile: aktivna,
pasivna i neutralizujua. Meutim poto se po prirodi svega u
Apsolutnom stvara jedna celina, 3 sile stvaraju jednu celinu.
tavie oblikujui jednu nezavisnu celinu 3 sile poseduju pot
punu i nezavisnu volju, potpunu svest, puno razumevanje sebe i
svega to ine.
Ideja jedinstva 3 sile u Apsolutnom oblikuje osnovu za
mnoga stara uenja sutastveno i nedeljivo Trojstvo Brama, Vina i iva, i tako dalje.
Tri sile Apsolutnog, sainjavaju jednu celinu, odvojenu i
ujedinjenu prema sopstvenoj odluci, i na takama raskra one
stvaraju fenomene, ili 'svetove'. Ovi svetovi stvoreni voljom
Apsolutnog, u potpunosti zavise od te volje u svemu to se tie
njihovog postojanja. U svim ovim svetovima opet deluju sve 3
sile. Poto svaki od ovih svetova sada nije celina, ve samo deo,
tada 3 sile u njima ne formiraju jedinstvenu celinu. To je sada
sluaj 3 volje, 3 svesti, 3 jedinstva. Svaka od ove 3 sile sadri
u sebi mogunosti sve 3 sile, ali u taci susreta 3 sile svaka od
njih oituje samo jedan princip aktivan, pasivan ili neutralizujui. Tri sile zajedno formiraju trojstvo koje proizvodi nove
fenomene. Ali to trojstvo je drugaije, to nije ono koje je bilo u
Apsolutnom, u kome 3 sile formiraju neraskidivu celinu i po
seduju jednu jedinstvenu volju ijednu jedinstvenu svest. U sve
tovima drugog reda 3 sile su sada podeljene i njihove take
susreta sada imaju drugu prirodu. U Apsolutnom, momenat i
taka njihovog susreta su odreeni njihovom jedinstvenom vo
ljom. U svetovima drugog reda u kojima nema vie jedinstvene
volje ve su 3, take izlaska su svaka odreena posebnom vo
ljom, nezavisnom od onih drugih i stoga taka susreta postaje

sluajna ili mehanika. Volja Apsolutnog stvara svetove drugog

reda i vlada njime, ali ne vlada njihovim kreativnim radom, u
kome se pojavljuje mehaniki element.
Zamislimo Apsolutno kao krug i u njemu druge krugove,
svetove drugog reda. Uzmimo jedan od tih krugova. Apsolutno
je odreeno brojem 1, jer tri sile stvaraju jednu celinu u Apso
lutnom, a male krugove emo odrediti brojem 3, jer u svetu dru
gog reda tri sile su ve podeljene.
Tri podeljene sile u svetovima drugog reda, zajedniki su
sret u svakom od ovih svetova, stvara nove svetove treeg reda.
Uzmimo jedan od tih svetova. Svetovi treeg reda stvoreni po
mou tri sile koje deluju polumehaniki, vie ne zavise od jedin
stvene volje Apsolutnog ve od 3 mehanika zakona. Ovi
svetovi su stvoreni pomou 3 sile. A poto su stvoreni oni oitu
ju 3 nove sopstvene sile. Tako e broj sila koje deluju u sveto
vima treeg reda biti 6. U crteu, krug treeg reda je odreen
brojem 6 (3 plus 3). U tim svetovima stvoreni su svetovi novog
reda, etvrtog. U svetovima etvrtog reda deluju 3 sile sveta
drugog reda, 6 sila sveta treeg reda, i 3 sopstvene, sve sku
pa 12 sila. Uzmimo jedan od tih svetova i odredimo ga
brojem 12 (3 plus 6 plus 3). Poto je predmet delovanja veeg
broja zakona ovi svetovi stoje jo dalje od jedinstvene volje Ap
solutnog i jo su vie mehaniki. Svetovi stvoreni unutar tih sve
tova e biti pod vladavinom dvadeset i etiri sile (3 plus 6 plus
12 plus 3). Svetovi stvoreni unutar ovih svetova bie predmet
vladanja etrdeset i osam sila, a broj 48 je stvoren kako sledi: tri
sile sveta koji odmah sledi Apsolutno, est u sledeem, dvana
est u narednom, dvadeset i etiri u onom posle njega, i tri sop
stvene (3 plus 6 plus 12 plus 24 plus 3), etrdeset i osam sve
skupa.. Svetovima stvaranim unutar svetova 48 vladaju devede
set i est sila (3 plus 6 plus 12 plus 24 plus 48 plus 3). Svetovi
ma sledeeg reda, ako postoje vladae 192 sile, i tako dalje.
Ako uzmemo jedan od mnogo svetova u Apsolutnom, re
cimo svet 3, bie to svet koji predstavlja ukupan broj zvezdanih
svetova slinih naem Mlenom Putu. Ako uzmemo svet 6 bie
to jedan od svetova stvorenih unutar sveta, akumulacija zvezda
koje zovemo Mleni Put. Svet 12 e biti jedan od sunaca koji
stvaraju Mleni Put, nae sunce. Svet 24 e biti planetarni svet,

to znai sve planete solarnog sistema. Svet 48 bi bio zemlja.

Svet 96 e biti mesec. Kada bi mesec imao satelit, bio bi to svet
192, i tako dalje.
Lanac svetova, spojevi koji ine Apsolutno, svi svetovi,
sva sunca, nae sunce, planete, zemlja i mesec oblikuju 'zrak
stvaranja' u kome nalazimo nas. Zrak stvaranja je za nas 'svet'
u najirem smislu te rei. Naravno, zrak stvaranja ne ukljuuje
'svet' u pravom smislu te rei, jer Apsolutno raa broj, moda
beskonaan broj razliitih svetova, od kojih svaki zapoinje no
vi, izdvojeni zrak stvaranja. Dalje, svaki od ovih svetova sadri
brojne svetove koji predstavljaju dalje cepanje zraka i opet iz tih
svetova izdvajamo samo jedan na Mleni Put; Mleni Put
sadri brojna sunca, ali mi izdvajamo samo jedno, ono koje nam
je najblie, od koga zavisimo, u kome ivimo, kreemo se i bivstvujemo. Svako od tih drugih sunca znai novo cepanje zraka,
ali te zrake ne moemo prouavati na isti nain kao nas, to jest,
zrak u kome smo smeteni. Dalje, unutar solarnog sistema pla
netarni svet nam je blii od samog sunca, a unutar planetarnog
sistema najblia nam je zemlja, planeta na kojoj ivimo. Nema
mo potrebu da prouavamo druge planete na isti nain na koji
prouavamo zemlju, dovoljno nam je da ih posmatramo sve za
jedno, a to znai, u mnogo manjem obimu nego to inimo sa
zemljom.
Broj sila u svakom svetu, 1, 3, 6, 12, i tako dalje, poka
zuje broj zakona koji vladaju odreenim svetom.
to je manje zakona u datom svetu, blii je Apsolutnom;
to vie zakona postoji u datom svetu vea je mehaninost, vea
je udaljenost od volje Apsolutnog. Mi ivimo u svetu kojim vla
da etrdeset i osam zakona reda, a to znai, veoma daleko od vo
lje Apsolutnog, u sasvim udaljenom i tamnom uglu univerzuma.
Na taj nain nam zrak stvaranja pomae da odredimo i
shvatimo nae mesto u svetu. Meutim, kao to vidite, jo uvek
nismo stigli do pitanja uticaja. Da bi se razumela razlika izmeu
uticaja razliitih svetova, moramo bolje razumeti zakon trojstva,
a potom jo fundamentalniji zakon Zakon broja Sedam, ili
ZAKON OKTAVA.

PETO POGLAVLJE
Mi univerzum posmatramo trodimenzionalno i svet sma
tramo svetom MATERIJE i SILE, u najjednostavnijem i najelementarnijem smislu te rei. Vie dimenzije i nove teorije o
materiji, prostoru i vremenu, kao i druge kategorije znanja o sve
tu koje su nepoznate nauci, razmotriemo kasnije. Sada je po
trebno predstaviti univerzum u obliku dijagrama 'zraka
stvaranja', od Apsolutnog do meseca.
APSOLUTNO
SVI SVETOVI
SVA SUNCA
SUNCE
SVE PLANETE
ZEMLJA
MESEC
Sl. 3
Na prvi pogled 'zrak stvaranja' izgleda kao vrlo elemen
taran plan univerzuma, meutim kako se ide dalje u prouava
nju, postaje jasno da se uz pomo jednostavnog plana moe
dovesti u sklad, napraviti jedinstvena celina, mnogostrukost ra
zliitih i neskladnih filozofskih, religioznih i naunih pogleda o

svetu. Ideja o zraku stvaranja pripada starim znanjima i mnogi

naivni geocentrini sistemi o univerzumu, koji su nam poznati,
su zapravo nedovoljno dobro izlaganje ideje o zraku stvaranja ili
izvrnutost ove ideje nastale zbog bukvalnog nerazumevanja.
Mora se posmatrati tako da je zrak stvaranja i njegov rast
od Apsolutnog u izvesnoj protivurenosti sa nekim modernim,
mada ne ba naunim pogledima. Uzmimo, na primer sunce,
zemlju i mesec. Prema uobiajenom shvatanju mesec je hladno,
mrtvo nebesko telo, koje je nekad bilo isto kao i zemlja, hoe
rei, posedovalo je unutranju toplotu, a jo ranije je bilo kao
sunce otopljene mase. Zemlja, prema standardnim shvatanjima,
bee jednom ista kao i sunce, i takoe se postepeno hladi i pre
ili kasnije, postae smrznuta masa kao mesec. Obino se pretpo
stavlja da se i sunce hladi i da e vremenom postati slino zem
lji a jo kasnije, mesecu.
Pre svega, ovakav pogled se ne moe uzeti kao 'nauni' u
strogom smislu te rei, jer u nauci, to jest astronomiji ili bolje
reeno astrofizici, postoje mnoge protivurene hipoteze i teori
je o tome, ali zapravo nijedna nema ozbiljnih osnova. Meutim
ovo shvatanje je najire rasprostranjeno i postalo je shvatanje
prosenog oveka modernih vremena o svetu u kome ivimo.
Ideja o zraku stvaranja i njegovom rastu od Apsolutnog je
u protivurenosti sa optim shvatanjima dananjice.
Prema toj ideji mesec je jo neroena planeta. Ona se po
lako zagreva i vremenom (uz pogodan zrak stvaranja) postae
kao zemlja i imae sopstveni satelit, novi mesec. Nova karika e
biti pridodata zraku stvaranja. Zemlja, se takoe ne hladi, ona
se zagreva i moe vremenom postati kao sunce. Takav proces se
moe videti na Jupiteru, koji je sunce za svoje satelite.
Saimajui sve to smo rekli u vezi zraka stvaranja, od sve
ta 1 do sveta 96, moramo dodati da brojke po kojima su stvore
ni svetovi ukazuju na broj sila, ili redove zakona koji vladaju
pomenutim svetovima. U Apsolutnom postoji samo jedna sila i
samojedan zakon jedinstvena i nezavisna volja Apsolutnog.
U sledeem svetu su tri sile ili tri reda zakona. U sledeem je
est redova zakona; u narednom dvanaest; i tako dalje. U naem
svetu, to jest na zemlji, delaju etrdeset i osam redova zakona
po kojima se ceo na ivot upravlja. Da ivimo na mesecu na nas

bi delovalo devedeset i est redova zakona, to jest, na ivot i

aktivnosti bi bili jo vie mehaniki i ne bismo imali mogunost
da izbegnemo mehaninost koju sada imamo.
Kao to je ve reeno, volja Apsolutnog se manifestuje sa
mo u svetu koji je ona stvorila u samom sebi, u svetu 3; volja
Apsolutnog ne dosee svet 6 i manifestuje se u njemu samo u
obliku mehanikih zakona. Dalje, u svetovima 12, 24, 48 i 96,
volja Apsolutnog ima sve manje i manje mogunosti da manife
stuje sebe. To znai da u svetu 3 Apsolutno stvara opti plan za
ostatak univerzuma, koji se dalje razvija mehaniki. Volja Ap
solutnog se ne moe oitovati u narednim svetovima odeljena od
svog plana, i manifestujui sebe u skladu sa ovim planom oformljuje se u mehanike zakone. To znai da ako bi Apsolutno
elelo da manifestuje svoju volju, recimo, u naem svetu, u su
protnosti sa mehanikim zakonima koji ovde vladaju, moralo bi
da uniti sve meusvetove izmeu sebe i naeg sveta.
Ideja udesnog u smislu krenja zakona pomou volje ko
ja ih je stvorila, nije samo u suprotnosti sa zdravim razumom ve
u suprotnosti sa samom idejom volje. 'udo' moe biti samo
oitovanje zakona koji nisu znani oveku ili ih on veoma retko
sree. 'udo' je manifestacija, u ovom svetu zakona, drugog
sveta.
Ovde na zemlji smo veoma udaljeni od volje Apsolutnog,
redom od etrdeset i osam mehanikih zakona. Kada bismo bili
u stanju da se oslobodimo polovine tih zakona tada bi na nas uti
calo samo dvadeset i etiri zakona, a to znai, zakoni planetar
nog sveta, i tada bismo bili jednu stepenicu blii Apsolutnom i
njegovoj volji. Kada bismo tada uspeli da se oslobodimo polo
vine tih zakona tada bi na nas uticali zakoni sunca (dvanaest za
kona) i u skladu s tim bili jo blii Apsolutnom. Ako bismo zatim
oslobodili sebe polovine tih zakona, nama bi vladali zakoni sve
ta zvezda i tada bismo samo jednu stepenicu bili odvojeni od vo
lje Apsolutnog.
A ovek ima mogunost da se postepeno oslobodi posto
jeih mehanikih zakona.
Prouavanje reda etrdeset osam zakona koji vladaju ovekom ne moe biti apstraktno kao prouavanje astronomije; oni

se mogu prouavati posmatranjem tih zakona u nama i OSLO

BAANJEM OD NJIH. U poetku ovek jednostavno mora razumeti da je on zapravo nepotrebno pod uticajem hiljada
iritirajuih zakona koje su za njega stvorili drugi ljudi i on sam.
Kada pokae nameru da ih se oslobodi uvidee da ne moe. Du
gi i uporni pokuaji za oslobaanjem od njih, uverie ga u sopstveno ropstvo. Zakoni koji vladaju ovekom mogu se
prouavati jedino kroz borbu sa njima, pokuavajui da ih se
oslobodi. Meutim potrebna je ogromna koliina znanja da bi se
moglo osloboditi jednog zakona a da se sebi ne stvori drugi umesto njega.
Redovi zakona i njihovi oblici se razlikuju od take gle
dita sa koje uvaavamo zrak stvaranja.
U naem sistemu kraj zraka stvaranja, rastui kraj, da ta
ko kaem, ogranak, je mesec. Energija potrebna za rast i razvi
tak meseca i za oblikovanje novih stvaranja, dolazi mesecu sa
zemlje, na kojoj se, stvara udruenim radom sunca, svih ostalih
planeta solarnog sistema i same zemlje. Energija se sakuplja i
uva u ogromnom akumulatoru smetenom na povrini zemlje.
Akumulator je organski ivot na zemlji. Organski ivot na zem
lji hrani mesec. Sve to ivi na zemlji, ljudi, ivotinje, biljke,
su hrana za mesec. Mesec je ogromno ivo bie koje se hrani svi
me to ivi i raste na zemlji. Mesec ne bi mogao postojati bez
organskog ivota na zemlji, kao to organski ivot na zemlji ne
bi postojao bez meseca. tavie, mesec je u odnosu na organski
ivot na zemlji kao ogroman elektromagnet. Ako bi rad elektromagneta odjednom stao, organski ivot bi se rasuo u nita.
Proces rasta i zagrevanja meseca je povezan sa ivotom i
smru na zemlji. Sve to je ivo pri smrti oslobaa odreenu ko
liinu energije koja ih je 'oivljavala'; ta energija ili 'due' sve
ga ivog biljaka, ivotinja, ljudi biva privuena mesecu
kao to ine elektromagneti i daje mu toplotu i ivot od koga za
visi njegov rast, to jest, rast zraka stvaranja. U ekonominosti
univerzuma nita nije izgubljeno i odreena energija poto je
zavrila svoj rad na odreenom planu ide na drugi.
Due koje idu na mesec, moda imajui ak odreenu ko
liinu svesti i seanja, pronalaze sebe pod devedeset i est zako
na, u uslovima mineralnog ivota, ili da se izrazimo drugaije,

u uslovima iz kojih nema bega osim opte evolucije u nemerljivo dugim planetarnim ciklusima. Mesec je 'na periferiji', na kra
ju sveta; to je 'spoljanja tmina' hrianske doktrine 'tamo gde
e biti pla i krgut zuba.'.
Uticaj meseca na sve ivue oituje se u svemu to se
deava na zemlji. Mesec je glavna ili bolje rei, najblia motivirajua sila svega u organskom ivotu na zemlji. Svi pokreti, ak
cije i manifestacije ljudi, ivotinja i biljaka zavise od meseca i
pod kontrolom su meseca. Osetljiva skrama organskog ivota
koja pokriva na globus je u potpunoj zavisnosti od uticaja
ogromnog elektromagneta koji mu isisava ivot. ovek, kao i
svako drugo ivo bie, ne moe, u uobiajenim uslovima ivo
ta da se oslobodi meseca. Sva njegova kretanja pa samim tim i
sve njegove akcije kontrolie mesec. Ako on ubije drugog oveka, mesec je to uinio; ako se on rtvuje za druge i to je uinio
mesec. Sva zlodela, sav kriminal, sve samortvovanje, sva he
rojska dela, kao i sve to se ini svakodnevno, kontrolie mesec.
Osloboenje koje dolazi sa rastom mentalne moi i spo
sobnosti je osloboenje od meseca. Mehaniki deo naeg ivota
je u zavisnosti od meseca. Ako razvijemo u sebi svest i volju i
povinujemo im na mehaniki ivot i sve nae mehanike mani
festacije, oslobodiemo se moi meseca.
Sledea ideja kojom je potrebno zagospodariti je materijalnost univerzuma koja se uzima u obliku zraka stvaranja. Sve
u ovom univerzumu se moe vagati i meriti. Apsolutno je mate
rijalno, moe se i vagati i meriti, kao mesec ili kao ovek. Ako
je Apsolutno Bog, to znai da se Bog moe vagati i meriti, ra
zluiti u komponente elemenata, izraunati i izraziti u obliku ko
nane formule.
Meutim pojam 'materijalnosti' je relativan kao i sve osta
lo. Ako se prisetimo kako je pojam 'ovek' i sve to mu pripa
da dobro, zlo, istina, lanost, i tako dalje podeljeno u
razliite kategorije ('ovek broj jedan', 'ovek broj dva', i tako
dalje), bilo bi nam lake da razumemo taj pojam 'sveta', i sve
to se odnosi na svet takoe se deli u razliite kategorije. Zrak
stvaranja utvruje 7 planova u svetu, 7 svetova unutar
jedan drugog. Sve to se odnosi na svet deli se na 7 katego
rija, jedna kategorija unutar druge. Materijalnost Apsolutnog je

drugaijeg reda od materijalnosti 'svih svetova'. Materijalnost

'svih svetova' je drugaijeg reda od naeg sunca. Materijalnost
naeg sunca je drugaijeg reda od materijalnosti 'svih planeta'.
Materijalnost 'svih planeta' je drugaijeg reda od materijalnosti
zemlje, a materijalnost zemlje je drugaijeg reda od materijalno
sti meseca. U poetku je teko prihvatiti ovu ideju. Ljudi su na
vikli da misle da je MATERIJA svuda ista. Cela fizika,
astrofizika, hernija, metode kao to su spektroanaliza, i tako da
lje, su zasnovane na pretpostavkama. I tano je da je materija
ista ali je materijalnost drugaija. Razliiti stepeni materijalno
sti direktno zavise od kvaliteta energije koja se oituje u datoj
taki.
Materija ili supstanca unapred pretpostavljaju postojanje
sile ili energije. Ovo ne znai daj e potrebno dualistiko poima
nje sveta. Ovi pojmovi materije i sile su isto toliko relativni ko
liko i sve drugo. U Apsolutnom gde je sve jedinstveno i materija
i sila su jedinstvene. Ali u vezi sa ovim materija i sila se ne uzi
maju kao stvarni principi sveta, ve kao karakteristike sveta fe
nomena koje mi posmatramo. Da bi se zapoelo prouavanje
univerzuma dovoljno je imati elementarnu ideju o materiji i ener
giji, kakvu dobijamo posmatranjem organa naih ula. 'Konstan
ta' se uzima kao materijalna, kao materija, a 'promene' stanja
'konstante', ili materije, zovu se manifestacije sile ili energije.
Sve ove promene mogu se smatrati kao rezultat vibracija ili va
lovitog kretanja koja poinju iz centra, a to znai u Apsolutnom,
i prostiru se u svim pravcima, prelazei jedne preko drugih, su
darajui se, sjedinjujui se, dok se sasvim ne zaustave na kraju
zraka stvaranja.
Sa ove take gledita, svet se sastoji iz vibracija i materi
je, ili od materije u stanju vibracija, vibrirajue materije. Stepen
vibracija je u obrnutom stepenu prema gustini materije.
U Apstraktnom vibracije su najbre i materija je najmanje
gusta. U sledeem svetu vibracije su sporije i materija je gua;
i idui dalje materija je jo gua a vibracije, u skladu sa tim, jo
sporije.
Moe se smatrati da se 'materija' sastoji od 'atoma'. Ato
mi u ovom smislu su takoe uzeti kao rezultat konane podele
materije. U svakom redu materije oni su jednostavno odreene

male ESTICE date materije, koji su nedeljivi na odreenom

planu. Atomi Apsolutnog su zaista nedeljivi, a atom sledeeg
plana, to jest sveta 3, sadri tri atoma Apsolutnog, ili drugim
reima, tri puta je vei i tri puta tei, a njegovo kretanje obliku
je jedan atom. Opet u skladu sa tim i kretanje mu je sporije. Atom
sledeeg sveta sadri dvanaest iskonskih estica a u sledeem,
dvadeset etiri, etrdeset i osam, devedeset i est. Atom sveta 96
je ogroman u poredenju sa svetom 1; u skladu sa tim njegovo
kretanje je sporije a materija od koje je sainjen takav atom je
gua.
ATOM APSOLUTNOG
ATOM SVIH SVETOVA
ATOM SVIH SUNACA
ATOM SUNCA
ATOM SVIH PLANETA
ATOM ZEMLJE

ATOM MESECA
Sl. 4
Sedam svetova zraka stvaranja predstavljaju sedam redo
va materijalnosti. Materijalnost meseca je drugaija od materijalnosti zemlje; materijalnost zemlje je drugaija od
materijalnosti planetarnog sveta; materijalnost planetarnog sve
ta je drugaija od materijalnosti sunca, i tako dalje.
Tako umesto jednog pojma materije imamo sedam vrsta
materije, meutim na uobiajen pojam materijalnosti uz velike
potekoe moe da shvati materijalnost svetova 96 i 48. Materi
ja sveta 24 je isuvie razreena da bi se smatrala materijom sa

naune take gledita naih fiziara i hemiara; takva materija je

praktino hipotetika. U svetu 12 materija je jo finija i za uo
biajeno istraivanje nema uopte karakteristike materijalnosti.
Sve te materije koje pripadaju razliitim redovima univerzuma
nisu podeljene u slojeve ve su smetene, bolje reeno, prodiru
jedna u drugu. Slinu ideju prodiranja materija jedne u drugu a
razliite gustine, moemo videti iz primera koji su nama pozna
ti. Pare drveta se moe natopiti vodom, a voda se moe natopi
ti gasom. Potpuno je isti odnos izmeu razliitih vrsta materija
koji se moe videti u celom univerzumu; finije materije prodiru
u grublje.
Materija koja poseduje karakteristike materijalnosti koje
su nama shvatljive deli se na nekoliko stanja u zavisnosti od gu
stine: vrsto, teno, gasovito; dalje gradacije materije su: sijajua energija, to jest, elektricitet, svetlo, magnetizam; i tako
dalje. Ali na svakom planu, to jest, u svakom redu materijalno
sti, mogu se pronai slini odnosi i podele razliitih stanja date
materije; ali, kao to je ve reeno, materija vieg plana nije
uopte materijalna za pojmove niih planova.
Sva materija svega koja nas okruuje, hrana koju jedemo,
voda koju pijemo, vazduh koji diemo, kamen od koga su na
pravljene nae kue, naa sopstvena tela u sve to prodiru sve
materije koje postoje u univerzumu. Nema potrebe prouavati i
istraivati sunce da bi se otkrila materija solarnog sveta: ova ma
terija postoji u nama samima i rezultat je podele naih atoma. Na
isti nain u nama postoji materija svih drugih svetova. ovek je
u punom smislu te rei 'univerzum u minijaturi'; u njemu su sve
materije od kojih se univerzum sastoji; od istih sila, istih zako
na koji vladaju univerzumom, koji delaju u njemu; stoga,
prouavanjem oveka moemo prouiti ceo svet, kao to
prouavanjem sveta moemo prouiti oveka.
Meutim potpuna paralela izmeu oveka i sveta se moe
povui samo ako posmatramo 'oveka' u punom smislu te rei,
a to znai oveka ije su sutinske moi razvijene. Nerazvijeni
ovek, ovek koji nije zavrio evolucioni proces, ne moe se uze
ti kao potpuna slika ili plan univerzuma on je nezavren svet.
Kao to je ve reeno, prouavanje samog sebe, mora ii
rame uz rame sa prouavanjem fundamentalnih zakona univer-

zuma. Zakoni su svuda isti, na svim planovima. Ali ti isti zako

ni oituju se u razliitim svetovima, a to znai, pod razliitim
uslovima i tako proizvode razliite fenomene. Prouavanje od
nosa zakona na planovima na kojima se oituju, dovodi nas do
izuavanja RELATIVITETA.
Ideja relativiteta zauzima veoma vano mesto u ovom
uenju, i kasnije emo se vratiti na nju. Meutim pre svega osta
log potrebno je razumeti relativitet svake stvari i svake manife
stacije u SKLADU SA MESTOM koje ona zauzima u
kosmikom redu.
Mi smo na zemlji i u potpunosti zavisimo od zakona koji
deluju na zemlji. Zemlja je veoma loe mesto sa kosmike take
posmatranja bilo bi to kao najudaljeniji deo severnog Sibira,
veoma udaljeno od svega, hladno, ivot je tamo jako teak. Sve
to bi na nekom drugom mestu bilo lako postii, ili to bi dolo
samo od sebe, tu se postie tekim radom; za sve se mora boriti
i u ivotu i u radu. U ivotu se ipak ponekad deava da ovek
dobije nasledstvo i posle toga ivi ne radei nita. Ali, takve stva
ri se ne deavaju u radu. Svi su jednaki i svi su podjednako pro
sjaci.
Vraajui se zakonu trojstva, moramo nauiti da pro
naemo oitovanje ovih zakona u svemu to radimo i u svemu
to prouavamo. Primena ovog zakona u svakoj sferi, odmah ot
kriva mnogo toga novog, mnogo toga to ranije nismo videli.
Uzmimo hemiju, na primer. Uobiajena nauka ne zna zakon troj stva i prouava materiju ne uzimajui u obzir njene kosmike
sadraje. Meutim pored uobiajene hemije postoji i druga, spe
cijalna, ili ako hoete alhemija, koja prouava materiju uzima
jui u obzir njene kosmike sadraje. Kao to je ranije reeno,
kosmiki sadraj svake supstance se pre svega odreuje NJENIM
MESTOM, a zatim silom koja deluje kroz nju u datom trenut
ku. ak i na istom mestu priroda date supstance prolazi kroz ve
like promene u zavisnoti od sile koja se kroz nju oituje. Svaka
supstanca moe biti provodnik bilo koje od tri sile, u skladu sa
tim moe biti AKTIVNA, PASIVNA i NEUTRALIZUJUA.
Ali moe biti ni prva, ni druga, ni trea, ako se nijedna sila ne
manifestuje kroz nju u datom trenutku ili ako se uzme bez odno-

sa prema manifestaciji sila. Na ovaj nain svaka supstanca se po

javljuje u 4 razliita aspekta ili stanja. U vezi sa ovim mora
se primetiti da kada govorimo o materiji mi ne govorimo o hemijskim elementima. Specijalna hemija o kojoj ja govorim, gle
da na svaku supstancu kao da ima izdvojenu funkciju, ak i
najsloeniju, kao na elemenat. Samo je na ovaj nain mogue
prouavati kosmike sadraje materije, jer sva sloena jedinjenja imaju svoje kosmiku svrhu i znaaj. Sa te take gledita atom
date supstance je najmanja koliina te supstance koja zadrava
sve svoje hemijske, fizike i KOSMIKE sadraje. Posledino,
veliina 'atoma' razliitih supstanci nije ista. A u nekim sluaje
vima 'atom' moe biti estica vidljiva ak i golim okom.
etiri aspekta ili stanja svake supstance imaju odreena
imena.
Kada je supstanca provodnik prve ili aktivne sile, zove se
'ugljenik', i kao i ugljenik u hemiji, odreuje se slovom C.
Kada je supstanca provodnik druge ili pasivne sile, zove
se 'kiseonik', i kao i kiseonik u hemiji, odreuje se slovom O.
Kada je supstanca provodnik tree ili neutralizujue sile,
zove se 'azot', i kao i azot u hemiji, odreuje se slovom N.
Kada se uzme supstanca bez odnosa prema sili koja manifestuje sebe kroz nju, zove se 'vodonik', i kao i vodonik u he
rniji, odreuje se slovom H.
Aktivne, pasivne i neutralizujue sile su odreene broje
vima 1, 2, 3, a supstance slovima C, O, N i H. Ova odreenja
se moraju razumeti.
Da li ovi elementi odgovaraju starim alhemijskini elemen
tima, vatri, vazduhu, vodi, zemlji? - upitao je neko od nas.
Da, odgovaraju, rekao je G., ali mi emo upotrebiti ove.
Kasnije ete razumeti zbog ega.
Ono to samo uo veoma me je zainteresovalo, jer je pove
zivalo sistem G. sa sistemom Tarota, koji mi je u svoje vreme
izgledao kao mogu klju za skrivena znanja. tavie, pokazi
vao mi je odnos TROJSTVA prema ETIRI, to je bila novina
za mene i to nisam uspeo da razumem iz Tarota. Tarot je zasi
gurno zasnovan na ZAKONU ETIRI PRINCIPA. Do sada je
G. govorio samo o ZAKONU TRI PRINCIPA. Meutim sada
sam video kako TRI prelazi u ETIRI i razumeo potrebu ove

podele dok god se podela SILE i MATERIJE moe odmah tu posmatrati. Tri se odnosi na silu a etiri se odnosi na materiju.
Naravno da je dalje znaenje ovoga jo uvek bilo nerazumljivo,
ali ak i ovo malo to je G. izgovorio, obeavalo je mnogo toga
za budunost.
Veoma su me interesovala imena elemenata: ugljenik,
kiseonik, azot i vodonik.
Moram ovde da napomenem da iako je G. zasigurno obeao
da e tano objasniti zato su uzeta ova imena a ne neka druga,
nikada to nije uinio. Kasnije u se ponovo vratiti na ova ime
na. Pokuaji da se utvrdi poreklo ovih imena u mnogome su mi
objasnili ceo sistem G., kao i njegovu istoriju.
Na jednom od sastanaka, na koji je bio pozvan veliki broj
novih ljudi koji ranije nisu uli G., bio je upitan: Da li je ovek
besmrtan ili ne?
Pokuau da odgovorim na to pitanje, rekao je G., ali
upozoravam vas da se to ne moe uiniti ni izbliza dovoljno do
bro sa materijalom koji prua uobiajeno znanje i uobiajeni je
zik.
Pitate da li je ovek besmrtan ili ne.
Odgovoriu sa Obe rei, i da i ne.
Ovo pitanje ima vie strana. Pre svega ta znai BE
SMRTAN? Govorite li o apsolutnoj besmrtnosti ili priznajete
razliite stepene? Ako, recimo, posle smrti neto ostaje to ivi
neko vreme zadravajui svoju svest, moe li se to zvati besmrtnou ili ne? Ili postavimo to ovako: koliko dug period je
potreban za to postojanje da bi se nazvalo besmrtnim? Zatim, da
li to pitanje ukljuuje mogunot razliitih 'besmrtnosti' za ra
zliite ljude? Ima tu jo raznih pitanja. Ovo govorim samo da
bih pokazao koliko su ona nejasna i koliko takve rei kao to je
'besmrtnost' mogu voditi iluziji. Ustvari nita nije besmrtno,
ak je i Bog smrtan. Ali postoji velika razlika izmeu oveka i
Boga, naravno Bog je smrtan na drugaiji nain od oveka. Bi
lo bi mnogo bolje ako bismo re 'besmrtnost' zamenili reima
POSTOJANJE POSLE SMRTI. Tada u odgovoriti da ovek
ima mogunost postojanja posle smrti. Meutim MOGUNOST je jedna stvar a ostvarenje mogunosti je sasvim
druga.

Hajde da sada pokuamo da vidimo od ega zavisi ta mo

gunost i ta znai to ostvarenje.
G. je tada ukratko ponovio sve to je ranije reeno o struk
turi oveka i sveta. Nacrtao je dijagram zraka stvaranja i dija
gram etiri tela oveka (vidi sl. 1,3). A u odnosu na tela oveka,
uveo je jedan detalj koji tu nije ranije postojao.
ovek je sloena organizacija, rekao je, u kojoj su
sadrana 4 dela koja mogu biti povezana a i ne moraju, ili su
pak loe povezana. Koija je rudom povezana sa konjem, konj
je povezan sa vozaem preko uzda, a voza je povezan sa gaz
dom, njegovim glasom. Meutim voza mora uti i razumeti
gazdin glas. On mora znati kako da vozi a konj mora biti istre
niran da se pokorava uzdama. to se tie odnosa izmeu konja i
koije, konj mora biti pravilno upregnut. Znai postoje 3 veze
izmeu 4 odeljka ove sloene organizacije (vidi sl. 5b). Ako
neto nedostaje u jednoj od veza, organizacija ne moe da deluje kao celina. Stoga veze nisu nita manje vane od stvarnih 'te
la'. Radei na sebi ovek istovremeno radi na 'telima' i na
'vezama'. Ali, to je razliit rad.
Rad na sebi mora poeti od vozaa. Voza je mozak. Da
bi bio u stanju da uje gazdin glas, voza pre svega, NE SME
DA SPAVA, a to znai da se mora probuditi. Tada se moe de
siti da gazda govori jezikom koji voza ne razume. Voza mora
nauiti taj jezik. Kada ga je nauio, razumee gospodara. Uz to
on jo mora nauiti da upravlja konjima, da ih upregne u koiju,
da ih hrani i timari, da dri koiju u redujer kakva bi bila vaj
da od toga to razume gospodara a nije u situaciji da bilo ta
uini? Gazda mu kae da ide onamo. Ali ovaj nije sposoban da
se pokrene jer konj nije nahranjen, nije upregnut i ne zna gde su
uzde. Konj su nae emocije. Koija je nae telo. Mozak mora
nauiti da kontrolie emocije. Emocije uvek vuku telo za sobom.
To je red kojim se mora raditi na sebi. Rad na 'telima', to jest
na vozau, konju i koiji, je jedna stvar. A rad na 'vezama'
to jest, na 'razumevanju vozaa', koje ga sjedinjuje sa gazdom;
na 'uzdama' koje ga vezuju sa konjem; i na 'rudi' i 'uprezanju'
koje povezuju konja i koiju to je sasvim druga stvar.
Ponekad se deava da su tela sasvim dobra i u redu, ali ve
ze ne rade. Kakva je onda korist od cele organizacije? Kao i u

sluaju nerazvijenih tela, celom se organizacijom upravlja

ODOZDO, to znai, ne voljom gospodara, ve sluajnou.
U oveku sa dva tela, drugo telo je aktivno u odnosu na fi
ziko telo; to znai da svest u 'astralnom telu' moda ima mo
nad fizikim telom.
G. je stavio plus iznad 'astralnog tela' a minus iznad fi
zikog (vidi sl. 5c).
U oveku sa 3 tela, tree ili 'mentalno telo' je aktivno u
odnosu na 'astralno telo' i na fiziko telo; to znai da svest u
'mentalnom telu' ima potpunu vlast nad 'astralnim telom' i nad
fizikim telom.
G. je stavio plus iznad 'mentalnog tela' i minus iznad 'as
tralnog' i fizikog tela, ograenim zajedno.
U oveku sa 4 tela, etvrto je aktivno. To znai da svest
u etvrtom telu ima potpunu vlast nad 'mentalnim', 'astralnim'
i fizikim telom.
G. je stavio plus iznad etvrtog tela i minus iznad tri osta
la ograena zajedno.
+
a.

b.

c.
Sl. 5

Kao to vidite, rekao je, postoji 4 sasvim razliite si

tuacije. U jednom sluaju sve funkcije su kontrolisane od strane
fizikog tela, aktivno je; u odnosu na njega sve ostalo je pasiv
no (vidi sl. 5a). U drugom sluaju drugo telo ima mo nad fi
zikim. U treem sluaju 'mentalno' telo ima mo nad
'astralnim' i fizikim. I u poslednjem sluaju etvrto telo ima
mo nad prva tri. Ranije smo videli da je u oveku koji ima sa
mo fiziko telo, sasvim isti red odnosa mogu, izmeu njegovih
razliitih funkcija. Fizike funkcije mogu kontrolisati oseanja,
misli i svest. Oseanje moe kontrolisati fizike funkcije. Misao
moe kontrolisati fizike funkcije i oseanja. A SVEST moe
kontrolisati fizike funkcije, oseanja i misli.
U oveku sa dva, tri i etiri tela, najaktivnije telo je ono ko
je najdue ivi, to znai, da je besmrtno u odnosu na nie telo.
Ponovo je nacrtao dijagram zraka stvaranja i pored zemlje
je postavio fiziko telo oveka.
To je obian ovek, rekao je, ovek broj jedan, dva, tri
i etiri. On ima samo fiziko telo. Fiziko telo umire i nita ne
ostaje. Fiziko telo je sastavljeno od zemaljskih materijala i po
sle smrti vraa se zemlji. PRAH JE I PRAHU SE VRAA. Tu
je nemogue govoriti o bilo kakvoj 'besmrtnosti'. Ali ako ovek
ima drugo telo (postavio je drugo telo na dijagramu paralelno
sa planetarna), ono je sastavljeno od materijala planetarnog sve
ta i moe nadiveti smrt fizikog tela. Nije besmrtno u punom
smislu te rei, poto posle odreenog perioda takoe umire. Ali
u svakom sluaju ne umire sa fizikim telom.
Ako ovek ima tree telo (postavio je tree telo na dija
gram paralelno sa suncem), sastavljeno je od materijala sunca i
moe postojati posle smrti 'astralnog' tela.
etvrto telo je sastavljeno od materijala ZVEZDANOG
SVETA, a to znai, od materijala koji ne pripada solarnom si
stemu, stoga, ako se kristalizovalo u granicama solarnog siste
ma, ne postoji nita u sistemu to ga moe unititi. TO ZNAI
DA JE OVEK KOJI POSEDUJE ETVRTO TELO BE
SMRTAN U GRANICAMA SOLARNOG SISTEMA. (Sl. 6).

APSOLUTNO
SVI SVETOVI
ETVRTO TELO. 6 zakona

SVA SUNCA

MENTALNO TELO. 12 zakona

SUNCE

ASTRALNO TELO. 24 zakona

SVE PLANETE

FIZIKO TELO. 48 zakona

ZEMLJA
MESEC

Sl. 6

Vidite zato je nemogue odmah odgovoriti na pitanje: da

li je ovek besmrtan? Jedan je besmrtan, drugi nije, trei po
kuava da bude, etvrti smatra da jeste a ustvari je hrpica tkiva.
Kada je G. otiao u Moskvu naa stalna grupa je nastavila
da se sastaje bez njega. Ostalo mi je u seanju nekoliko razgo
vora u naoj grupi koji su bili vezani za ono to smo pre kratkog
vremena uli od G.
Vodili smo mnogo razgovora o ideji udesnog i o injenici
da Apsolutno ne moe oitovati svoju volju u obliku mehanikih
zakona i ne moe oitovati sebe krenjem tih zakona.
Ne seam se ko se prvi od nas setio poznate, mada ne i vredne potovanja kolske prie, u kojoj smo nekada videli ilustra
ciju ovog zakona.
Pria je o prestarelom ueniku bogoslovije, koji na za
vrnom ispitu nije razumeo ideju Boje svemoi.
Pa, dajte mi primer neega to Bog ne moe da uradi, re
kao je biskup ispitiva.
Za to ne treba mnogo vremena vaa Eminencijo, odgovo
rio je uenik. Svako zna da ak ni Gospod ne moe da pobedi
keca aduta obinom dvojkom.
Nita jasnije nije moglo biti reeno.

Bilo je vie smisla u toj glupoj prii nego u hiljadama teo

lokih traktata. Zakoni igre ine sutinu igre. Krenje ovih za
kona bi upropastilo celu igru. Apsolutno se nita manje ne moe
meati u na ivot i nadomestiti druge rezultate od prirodnih re
zultata koji su prouzrokovani sa nae strane, ili stvarani sluaj
no, koliko ne moe pobediti keca aduta dvojkom. Turgenjev je
negde napisao da se sve obine molitve mogu svesti na jednu:
Gospode, uini da dva puta dva ne bude etiri. To je isto to i
kec adut u bogosloviji.
Drugi jedan razgovor se vodio o mesecu i njegovom odno
su prema organskom ivotu na zemlji. Opet je neko iz grupe pro
naao dobar primer pokazujui odnos meseca prema organskom
ivotu.
Mesec je teg na asovniku. Organski ivot je mehanizam
asovnika koji se pokree pomou teine tega. Gravitacija te
teine, trzaj lanca na zupaniku, pokreu tokie i kazaljke na
asovniku. Ako se ukloni teina, sva kretanja u mehanizmu
asovnika trenutno prestaju. Mesec je kolosalna teina koja visi
na organskom ivotu i na taj nain ga pokree. ta god da ini
mo, bilo dobro ili zlo, pametno ili glupo, svi pokreti tokova i
kazaljki naeg organizma zavise od te teine, koja bez prekida
vri pritisak na nas.
Lino sam bio veoma zainteresovan za pitanje relativiteta u
odnosu na MESTO, to jest na mesto u svetu. Odavno sam doao
na ideju da relativitet zavisi od meuodnosa veliina i brzina.
Ali ideja o MESTU, u kosmikom redu, bila je sasvim nova i
meni i ostalima. Kako mi je bilo udno kada sam neto kasnije
bio uveren da je to ista stvar izreena drugim reima, da veliina
i brzina odreuju MESTO a da MESTO odreuje veliinu i brzi
nu.
Seam se jo jednog razgovora iz tog perioda. Neko ga je
upitao o mogunosti UNIVERZALNOG JEZIKA NE
SEAM SE VIE U VEZI SA IM.
Univerzalni jezik je mogu, rekao je G., samo ljudi ga
nikada nee izmisliti.
- Zato nee? - upitao je neko od nas.

Pre svega zbog toga to je ve odavno izmiljen, odgovo

rio je G., a drugo, zbog toga to, da bi se ovaj jezik razumeo i
da bi se ideje izrazile na njemu, ne zavisi samo od poznavanja
tog jezika, ve takode od POSTOJANJA. Rei u jo neto. Po
stoji ne samo jedan, ve tri univerzalna jezika. Prvi se moe go
voriti i pisati a da se ostane u granicama sopstvenog jezika.
Jedina razlika bi bila ta da ljudi govorei uobiajenim jezikom
ne razumeju jedni druge, ali ovaj drugi jezik im omoguava razumevanje. U drugom jeziku pisani jezik je isti za sve ljude, kao
to su na primer brojke i matematike formule; ali ljudi i dalje
govore svoj jezik, ipak svaki od njih razume onog drugog iako
onaj drugi govori nepoznatim jezikom. Trei jezik je isti za sve,
i pisan i govorni. Na tom nivou razlika sasvim nestaje.
- Zar nije ista stvar opisana u Delima apostolskim kada Sve
ti Duh silazi Apostolima, i oni poinju da razumevaju razliite
jezike? - upitao je neko.
Primetio sam da su takva pitanja uvek uznemiravala G.
- Ne znam, nisam bio tamo, rekao je.
Behu neke druge prilike kada su razna pitanja vodila novini
i neoekivanim objanjenjima. Jednom prilikom neko ga je upi
tao da li postoji neto stvarno i neto to vodi kraju uenja i ri
tualima postojeih religija.
Da i ne, rekao je G. Zamislite da sedimo ovde i razgo
varamo o religijama i da naa slukinja Maa uje taj razgovor.
Ona e ga, naravno, razumeti na njen nain i ponovie ga vrata
ru Ivanu onako kako ga je ona razumela. Vratar Ivan e opet ra
zumeti na svoj nain i ponovie onako kako je razumeo, koijau
Petru iz susedstva. Koija Petar ide na selo i priae tamo o ono
me o emu razgovaraju gospoda iz grada. Mislite da e to i ma
lo liiti na ono to smo mi rekli? To bi bila slika odnosa
postojeih religija i ono to im je osnova. Imate uenje, tradici
je, molitve, rituale, ne iz pete, ve iz dvadeset i pete ruke, i na
ravno da je skoro sve uniteno do neprepoznatljivog a sve to je
sutinsko je odavno zaboravljeno.
Na primer, u svim imeniteljima Hrianstva veliki deo igra
tradicija Poslednje Veere Hristove sa njegovim uenicima. Li
turgije i cela serija dogmi, rituala i rtvovanja se na njoj bazira
ju. To je osnova za otpadnitvo, za odvajanje od crkava, za

formiranje sekti; koliko je ljudi nestalo jer nisu hteli to da prih

vate ili objanjenje o tome. Meutim niko ne razume o emu se
tu zapravo radi, ta su Hrist i njegovi uenici uinili to vee. Ne
postoji objanjenje koje bar imalo nalikuje istini, jer ono to je
izvorno napisano u Jevanelju bee izvrnuto prepisivanjem i pre
voenjem; a pored toga ono je i napisano ZA ONE KOJI ZNA
JU. Za one koji ne znaju, Jevanelje ne objanjava nita, a poto
se oni nisu trudili da razumeju, sve dublje su se uvlaili u greku.
Da bi se razumelo ono to se deavalo na Poslednjoj
Veeri, pre svega je potrebno poznavati odreene zakone.
Seate se ta sam govorio o 'astralnim telima'? Da pono
vimo ukratko. Ljudi koji imaju 'astralno telo' mogu da ko
municiraju sa drugima na razdaljini, bez uobiajenih naina
komuniciranja. Da bi takva komunikacija bila mogua oni mo
raju utvrditi neku 'vezu' meu sobom. U tu svrhu oni, kada idu
na razliita mesta i u razliite zemlje, ponekad uzimaju jedni od
drugih neku linu stvar, naroito neto to je bilo u kontaktu sa
njihovim telima. Na isti nain se, da bi se zadrala veza sa mrtvi
ma, zadravaju stvari tih osoba. Te stvari ostavljaju TRAG iza
sebe, neto kao nevidljive niti koje ostaju zategnute kroz pro
stor. Ove niti vezuju dati predmet sa osobom, ivom ili u
odreenim sluajevima mrtvom, i onom kojoj sada pripadaju.
Ljudi su ovo poznavali jo od prastarih vremena i na razne naine
su upotrebljavali to znanje.
Tragovi o tome mogu se pronai u obiajima mnogim na
roda. Znate, na primer, da vie nacija ima obiaj zvan BRAT
STVO PO KRVI. Dva oveka, ili vie ljudi, pomeaju svoju krv
u istu posudu pijui potom iz nje. Posle toga se smatra da su
BRAA PO KRVI. Meutim, poreklo ovog obiaja lei mnogo
dublje. Izvorno, to je magijska sveanost za uspostavljanje veze
meu 'astralnim telima'. Krv ima naroite kvalitete. Odreeni
narodi, Jevreji na primer, pripisali su specijalan znaaj ma
ginom sastavu krvi. Vidite, ako je uspostavljena veza izmeu
'astralnih tela', tada, prema verovanju nekih naroda, ni smrt ne
moe da je prekine.
Hrist je znao da mora umreti. To je ve ranije bilo
odlueno. On je to znao, a znali su i njegovi uenici. Svaki od
njih je znao ulogu koju e odigrati. Meutim, istovremeno su

eleli da stvore vezu sa Hristom, vezu zauvek. Iz tog razloga im

je dao da piju njegovu krv i da jedu njegovo meso. Nisu to uopte
bili hleb i vino, ve pravo meso i prava krv.
Poslednja Veera je bila MAGIJSKA SVEANOST,
slino 'bratstvu po krvi', za stvaranje veze izmeu 'astralnih te
la'. Ali ko to zna u postojeim religijama i ko razume znaaj to
ga? Sve to je davno zaboravljeno, i svemu je dat sasvim drugaiji
znaaj. Rei su ostale ali znaaj im je odavno izgubljen.
Ovo predavanje, a naroito njegov kraj, prouzrokovali su
mnogo razgovora u naoj grupi. Mnogi su bili zgroeni onim to
je G. rekao o Hristu i Poslednjoj Veeri; drugi su, naprotiv,
oseali ISTINU u tome, istinu koju nikada ne bi sami dokuili.

ESTO POGLAVLJE
Jedno od sledeih predavanja poelo je pitanjem jednog od
prisutnih: TA JE BIO CILJ NJEGOVOG UENJA?
- Ja naravno imam sopstveni cilj, rekao je G. Meutim
dozvoliete mi da o tome ne govorimo. U ovom trenutku moj
cilj nema nikakvog znaaja za vas, jer je neophodno da vi imate
sopstveni cilj. UENJE SAMO PO SEBI NE MOE DA
OSTVARI NIJEDAN KONAAN CILJ. Moe samo pokazati
najbolji put ljudima da postignu koje god ciljeve imaju. Pitanje
cilja je veoma vano. Sve dok god ovek ne utvrdi sebi cilj nee
biti u stanju ak ni da pone da 'ini' bilo ta. Kako je mogue
'initi' bilo ta, a nemati cilj? Pre bilo kakvog 'delanja' treba
unapred utvrditi cilj.
Meutim, pitanje cilja postojanja je jedno od najteih fi
lozofskih pitanja, rekao je neko od prisutnih. Vi hoete da
ponemo da razreavamo to pitanje. Meutim mi smo moda ovde doli traei odgovor na to pitanje. Vi oekujete da ga mi zna
mo unapred. Ako ovek to zna, on zna sve.
- Niste me razumeli, rekao je G. Nisam govorio o filozof
skom znaaju cilja postojanja. ovek ga ne zna i ne moe ga zna
ti sve dok god je ono to je, pre svega, zbog toga to ne postoji
jedan, ve mnogo ciljeva postojanja. Naprotiv, pokuaji da se
odgovori na to pitanje upotrebom uobiajenih metoda je sasvim
beznadeno i beskorisno. Ja sam pitao neto sasvim drugo. Pi
tao sam za va LINI cilj, o onome ta vi elite da postignete, a
ne o razlogu za vae postojanje. Svako mora imati sopstveni cilj:
jedan ovek eli bogatstvo, drugi zdravlje, trei eli nebesko car
stvo, etvrti hoe da bude general, i tako dalje. O takvim cilje-

vima sam pitao. Ako mi budete rekli va cilj, biu u stanju da

vam kaem idemo li istim putem ili ne.
Razmislite o tome kako ste sami sebi formulisali svoj cilj,
pre dolaska ovamo.
Ja sam jo pre nekoliko godina jasno formulisao svoj cilj,
rekao sam. Tada sam rekao sebi da elim DA ZNAM BU
DUNOST. Prouavajui ovo pitanje teorijski, doao sam do
zakljuka da budunost MOE biti znana, i ak sam nekoliko
puta uspeno eksperimentisao u saznavanju tane budunosti. Iz
toga sam zakljuio da mi treba, i da imamo prava da znamo bu
dunost, i da, dok god je ne budemo znali neemo moi da organizujemo nae ivote. Mnogo toga je kod mene bilo vezano za
ovo pitanje. Smatrao sam, na primer, da ovek moe znati, da
ima prava da zna, koliko mu je tano vremena ostalo, koliko vre
mena ima na raspolaganju, ili drugim reima, on moe znati i
ima prava da zna dan i as svoje smrti. Uvek mi se inilo po
niavajuim da ovek ivi a da to ne zna i odluio sam u jednom
trenutku da nita ne poinjem ni u kom smislu dok to ne saznam.
Jer emu poinjati bilo kakav posao ako ne zna da li e imati
vremena da ga zavri?
- Vrlo dobro, rekao je G., znati budunost je prvi cilj. Ko
jo moe formulisati svoj cilj?
- Ja bih eleo da se uverim da u nastaviti svoje postojanje i
posle smrti fizikog tela, ili, ako to od mene zavisi, eleo bih da
radim na tome da bih postojao posle smrti, - rekao je neko iz
drutva.
- Mene nije briga hou li znati budunost ili ne, ili da li u
biti siguran u postojanje posle smrti, rekao je drugi, ako osta
nem ono to sam sada. Ono to najsnanije oseam je da nisam
sopstveni gospodar, i ako bi trebalo da formuliem svoj cilj, re
kao bih da elim da budem GOSPODAR SAMOG SEBE.
- Ja bih eleo da razumem Hristovo uenje, i da budem
hrianin u pravom smislu te rei, rekao je sledei.
- Ja bih eleo da budem sposoban da POMAEM LJUDI
MA, rekao je drugi.
- Ja bih eleo da saznam kako da zaustavim ratove, rekao
je neko.

Pa, to bi bilo dovoljno, rekao je G., imamo sada dovolj

no materijala da nastavimo. Najbolja formulacija od svih do sa
da iznetih je ona u kojoj je izraena elja da se bude sopstveni
gospodar. Bez toga nita drugo nije mogue i bez toga nita dru
go nema vrednosti. Meutim ponimo sa prvim pitanjem, to jest
sa prvim ciljem.
Da bi se saznala budunost pre svega je potrebno znati sa
danjost u detalje, kao i dobro poznavanje prolosti. Danas je
ovako kako je jer je jue bilo onako kako je bilo. A ako je danas
kao to je bilo jue, sutra e biti kao to je danas. Ako eli da
sutra bude drugaije, mora se potruditi da danas bude drugaije.
Ako je danas jednostavno posledica jueranjeg dana, sutra e
biti posledica dananjeg dana. Ako se podrobno proui ta se de
silo jue, prekjue, pre nedelju dana, pre godinu dana, pre de
set godina, moe se nepogreivo rei ta e se dogoditi sutra.
Meutim trenutno nemamo dovoljno materijala na raspolaganju
da govorimo o tom pitanju ozbiljno. Ono to nam se deava ili
nam se moe desiti zavisi od 3 uzroka: od sluajnosti, od sud
bine ili od nae sopstvene volje. Takvi kakvi jesmo, mi smo sko
ro u potpunosti u zavisnosti od sluajnosti. Ne moemo imati
sudbinu u pravom smislu te rei nita vie nego to moemo ima
ti sopstvenu volju. Kada bismo imali volju tada bismo kroz nju
ve znali budunost, jer bismo tada stvarali nau budunost ona
ko kako bismo eleli da bude. Kada bismo imali sudbinu, takoe
bismo znali budunost jer sudbina odgovara tipu oveka. Ako je
tip poznat, tada njegova sudbina moe biti poznata, a to znai, i
prolost i budunost. Ali sluajnosti se ne mogu predvideti. Da
nas je ovek jedan, sutra je drugaiji: danas mu se jedna stvar
dogodi, sutra druga.
- Zar niste sposobni da predvidite ta e se dogoditi svakom
od nas, upitao je neko, hou da kaem, da predvidite ta e
svako od nas postii u radu na sebi i da li je vredno da bilo ta
zapoinje?
-To je nemogue rei, rekao je G. Moe se samo predvi
deti budunost za ljude. Nije mogue predvideti budunost LU
DE MAINE. Njen pravac se menja svakog trenutka. U jednom
trenutku maina te vrste ide u jednom pravcu i moe izrauna
ti dokle e stii, ali 5 minuta kasnije ona ve ide u sasvim dru-

gom pravcu i svi vai prorauni su pogreni. Stoga, pre bilo kak
vog razgovora o saznavanju budunosti ovek mora znati na ko
ju budunost misli. Ako ovek eli da sazna sopstvenu budunost
on prvo mora da zna samog sebe. Tada e videti da li mu se ispla
ti da sazna budunost. Ponekad je moda bolje ne znati je.
Zvui paradoksalno ali mi imamo prava da kaemo da zna
mo nau budunost. Ona e biti sasvim ista kakva nam je bila i
prolost. Nita se samo od sebe ne moe izmeniti.
U praksi, da bi se prouila budunost ovek mora nauiti
da opaa i da se sea trenutaka kada zaista znamo budunost i ka
da delamo u skladu sa tim znanjem. Tada sudei po rezultatima,
moe biti mogue demonstrirati da zaista znamo budunost. To
se na jednostavan nain dogaa u poslovima, na primer. Svaki
dobar poslovni ovek zna budunost. Ako ne zna budunost nje
gov posao ide u propast. Radei na sebi ovek mora biti dobar
poslovan ovek, dobar trgovac. A saznavanje budunosti jedino
vredi ako je ovek sopstveni gospodar.
Neko je postavio pitanje o buduem ivotu, kako da ga
stvara, kako da izbegne konanu smrt, kako da ne umre.
- Za to je neophodno 'biti'. Ako se ovek menja svakog tre
nutka, ako u njemu ne postoj i nita to moe da odoli spoljanjim
uticajima, to znai da u njemu ne postoji nita to moe da op
stane posle smrti. Meutim ako postane nezavistan od spoljanjih uticaja, ako se u njemu pojavi neto to moe iveti
SAMO OD SEBE, to neto moda nee umreti. U uobiajenim
okolnostima umiremo svakog trenutka. Spoljanji uticaji se menjaju i mi sa njima, to znai, umiru mnoga naa Ja. Ako ovek
razvije u sebi trajno Ja koje moe opstati uz izmene spoljanjih
uticaja, ono moe opstati smrt fizikog tela. Tajna je u tome da
ovek ne moe raditi na buduem ivotu ako ne radi za ovaj sa
danji. U radu za ivot ovek radi za smrt, ili bolje reeno, za
besmrtnost. Stoga rad za besmrtnost, ako se to moe tako zvati,
ne moe biti izdvojen iz opteg rada. Postiui jedno, ovek po
stie i drugo. ovek moe teiti da BUDE, jednostavno zarad
sopstvenih ivotnih interesa. Samo kroz to on moe postati be
smrtan. Mi ne govorimo naroito o buduem ivotu i ne
prouavamo da li on postoji ili ne, jer su zakoni svuda isti. U
prouavanju sopstvenog ivota onako kako ga on zna, i ivota

drugih ljudi, od roenja do smrti, ovek prouava sve zakone

koji vladaju ivotom i smru i besmrtnou. Ako postane gospo
dar sopstvenog ivota on moe postati gospodarem svoje smrti.
Drugo pitanje je bilo KAKO POSTATI HRIANIN.
Pre svega potrebno je razumeti da Hrianin nije ovek koji sebe naziva hrianinom ili koga drugi nazivaju tako.
Hrianin je onaj koji ivi u skladu sa Hristovim zapovestima.
Ovakvi kakvi smo ne moemo biti Hriani. Da biste bili
Hrianin morate biti u stanju da 'inite'. Mi ne moemo initi;
nama se sve 'dogaa'. Hrist kae: 'Volite svoje neprijatelje', ali
kako da volimo svoje neprijatelje kada nismo u stanju da voli
mo ni svoje prijatelje? Ponekad 'to voli' a ponekad 'to ne voli'.
Takvi kakvi smo mi zapravo ne moemo ni poeleti da budemo
Hriani, jer, opet ponekad 'to eli' a ponekad 'to ne eli". Jed
na te ista stvar se ne moe eleti dugo vremena, jer odjednom,
umesto elje da bude Hrianin, ovek se seti veoma lepog ali
skupog tepiha koji je video u radnji. I umesto elje da bude
Hrianin on poinje da razmilja o tome kako e sakupiti novac
za kupovinu tepiha, zaboravljajui Hrianstvo potpuno. Ili
opet, ako neko drugi ne veruje kako je on izvanredan Hrianin
ovaj e ga ivog pojesti ili ispei na eravici. Da bi neko bio do
bar Hrianin on mora BITI. Biti, znai, biti gospodar samog se
be. Ako ovek nije sopstveni gospodar on nema nita i ne moe
imati nita. Ne moe biti ni Hrianin. On je jednostavno maina,
automat. Maina ne moe biti Hrianin. Razmislite, da li je mo
gue da automobil ili pisaa maina ili gramofon budu Hriani?
To su samo stvari kojima rukovode sluajnosti. One nisu odgo
vorne. To su maine. Biti Hrianin znai biti odgovoran. Od
govornost dolazi kasnije kada ovek barem delimino prestaje
da bude maina, i ustvari poinje da, i ne samo reima, eli da
bude Hrianin.
- Kakav je odnos postavke vaeg uenja prema Hrianstvu
kakvo mi poznajemo? upitao je neko od prisutnih.
- Ne znam ta vi znate o HRIANSTVU, odgovorio je
G., naglaavajui re. Potrebno je da razgovaramo malo vie o
tome da bi se razjasnilo ta vi razumete pod tim izrazom.
Meutim, u korist onih koji ve neto znaju o tome, rei u da
je to, ako ve elite, EZOTERINO HRIANSTVO. Tokom

vremena emo razgovarati o znaenju ovih rei. Za sada emo

nastaviti razgovor o naim pitanjima.
Najpravilnija elja koja je izraena je bila ona o elji da se
bude SOPSTVENI GOSPODAR, jer bez toga nita drugo nije
mogue. U poreenju sa tom eljom sve druge su samo deiji
snovi, elje koje su oveku beskorisne ak i kada bi bile ispu
njene.
Reeno je, na primer, da neko eli da pomae ljudima. Da
bi se moglo POMAGATI LJUDIMA ovek mora da naui da
pomogne sebi. Veliki broj ljudi je opsednut mislima i oseanjima za pomaganjem drugima, prosto iz lenjosti. Oni su previe
lenji da rade na sebi; i istovremeno im ini zadovoljstvo da raz
miljaju o tome kako su sposobni da pomau drugima. To je
lano i neiskreno u odnosu na njih same. Ako se ovek pogleda
zaista onakav kakav je, on nee ni poeti da misli o tome da po
mae drugima: bilo bi ga sramota da o tome misli. Ljubav za
oveanstvo, altruizam, su veoma lepe rei, ali one imaju znaaj
samo onda ako je ovek sposoban, sopstvenim izborom i odlu
kom, da voli ili ne voli, da bude altruista ili egoista. Tada nje
gov izbor ima vrednost. Ali ako ne postoji izbor uopte, ako on
ne moe biti drugaiji, ako je on ono to od njega ini sluaj
nost, altruistu danas, egoistu sutra, ponovo altruistu prekosutra,
tada ne postoji ba nikakva vrednost u tome. Da bi se drugima
pomoglo ovek mora prvo da naui da bude egoista, svesni egoi
sta. Samo svesni egoista moe pomagati ljudima. Onakvi kakvi
smo sada ne moemo uiniti nita. ovek odluuje da bude egoi
sta ali poklanja svoju poslednju koulju. On odluuje da da svo
ju poslednju koulju, ali umesto toga, on otima poslednju koulju
oveku kome je hteo da pokloni svoju. Ili, on odluuje da po
kloni svoju koulju ali daje neiju tuu i uvreen je ako neko od
bije da mu da svoju koulju da bi je on dao nekom drugom.
Najee se to dogaa. I tako to ide.
Iznad svega, da bi se uinilo ono to je teko, ovek prvo
mora nauiti da ini ono to je lako. Ne moe se poeti sa naj
teim.
Neko je postavio pitanje o RATU. KAKO ZAUSTAVITI
RATOVE? Ratovi ne mogu biti zaustavljeni. Rat je rezultat rop
stva u kome ljudi ive. Ozbiljno govorei, odgovornost za rato-

ve se ne moe baciti na ljude. Rat je posledica kosmikih sila,

planetarnih uticaja. Ali u ljudima ne postoji ni najmanji otpor
protiv tih uticaja, a ne moe ga ni biti, jer su ljudi robovi. Da su
oni LJUDI i sposobni da 'ine', bili bi u stanju da prue otpor
tim uticajima i da se uzdre od ubijanja jedni drugih.
- Valjda ipak mogu uiniti neto oni koji to shvataju? re
kao je ovek koji je i postavio pitanje o ratu. Ako dovoljan broj
ljudi doe do konanog zakljuka da ne treba da bude rata, zar
oni ne mogu uticati na druge?
- Oni koji ne vole ratove su pokuavali da to uine skoro od
poetka stvaranja sveta, rekao je G. A ipak nije bilo takvog ra
ta kao to je ovaj sada. Ratovi se ne smanjuju, oni su u porastu i
ne mogu biti zaustavljeni uobiajenim nainima. Sve te teorije o
univerzalnom miru, o mirovnim konferencijama, su opet lenjost
i licemerje. Ljudi ne ele da razmiljaju o sebi, ne ele da rade
na sebi, ve razmiljaju o tome kako da nateraju druge ljude da
ine ono to oni hoe. Ako bi se dovoljan broj ljudi koji ele da
zaustave rat, zaista okupili, oni bi pre svega poeli da vode rat
protiv onih koji se ne slau sa njima. Isto tako je sigurno da bi
oni ratovali protiv ljudi koji isto tako ele da zaustave rat ali
moda na neki drugi nain. I tako bi se borili. Ljudi su ono to
jesu i ne mogu biti drugaiji. Ima mnogo uzroka ratu, a koji su
nam nepoznati. Neki su u ljudima a neki opet izvan njih. Mora
se poeti sa uzrokom koji je u samom oveku. Kako se moe
osloboditi spoljanjih uticaja jakih kosmikih sila kada je rob
svega to ga okruuje? On je pod kontrolom svega oko njega.
Ako se oslobodi stvari tada postaje slobodan od planetarnih uti
caja.
Sloboda, osloboenje, to mora biti oveiji cilj. Postati
slobodan, osloboditi se ropstva: tome bi ovek trebalo da tei
kada barem malo ostane svestan svog poloaja. Za njega ne po
stoji nita drugo, nita drugo nije mogue dok god je rob i spolja i iznutra. Meutim on ne moe prestati da bude rob spolja
dok god ostaje rob iznutra. Stoga, da bi postao slobodan, ovek
mora postii unutranju slobodu.
Prvi razlog za oveje unutranje ropstvo je njegovo nez
nanje, i pre svega, neznanje o samom sebi. Bez samo-saznanja,
bez razumevanja rada i funkcija maine, ovek se ne moe oslo-

boditi, ne moe vladati sobom i zauvek e ostati robom, igraka

za sile koje deluju na njega.
Zbog toga je u svim starim uenjima prvi zahtev na poet
ku puta ka oslobaanju bio: 'UPOZNAJ SEBE'.
Sada emo govoriti o tim reima.
Sledee predavanje je zapoelo ba tim reima: UPOZNAJ
SEBE.
- Ove rei, rekao je G., koje se obino pripisuju Sokratu,
zapravo su osnova mnogih sistema i kola mnogo starijih od So
krata. I mada je moderna misao svesna postojanja ovih principa
ona ima samo maglovitu ideju njenog znaenja i znaaja. Mode
ran ovek naeg vremena, ak i ovek koji ima filozofska i
nauna interesovanja, ne shvata da principi 'upoznaj sebe' go
vore o potrebi upoznavanja svoje maine, 'ljudske maine'.
Maine su u svim ljudima napravljene manje vie isto: stoga,
ovek mora prvo prouiti konstrukciju, rad i zakone svog orga
nizma. U ljudskoj maini sve je tako povezano meusobno, jed
na stvar toliko zavisi od druge da je potpuno nemogue prouiti
bilo koju funkciju ne prouavajui sve druge. Da bi se jedna stvar
znala potrebno je znati sve. Mogue je znati SVE u oveku, ali
za to je potrebno mnogo vremena i rada, i pre svega, primena
pravilnog metoda kao i, podjednako potrebnog, pravilnog
vodstva.
Princip 'upoznaj sebe' obuhvata veoma bogat sadraj. Pre
svega zahteva da ovek koji hoe da upozna sebe, razume ta to
znai, sa ime je povezano i od ega neophodno zavisi.
Znanje o samom sebi je veoma veliki, ali maglovit i uda
ljen cilj. ovek u sadanjem stanju je veoma daleko od tog zna
nja. Stoga, pravilno govorei, njegov se cilj ne moe ak ni
definisati kao samo-saznanje. Samo-prouavanje bi trebalo da
bude njegov veliki cilj. Sasvim je dovoljno ako ovek razume da
mora prouavati sebe. ovekov cilj mora biti da pone da
prouava sebe, da UPOZNA SEBE na pravilan nain.
Samo-prouavanje je rad ili put koji vodi do samo-saznanja.
Meutim da bi se moglo prouavati samog sebe ovek prvo
mora da naui KAKO DA PROUAVA, gde da pone, koje me-

tode da upotrebi. ovek mora da naui kako da prouava sebe i

mora prouiti metode samo-izuavanja.
Glavni metod samo-prouavanja je samo-posmatranje.
Bez primene pravilnog samo-prouavanja ovek nikada nee ra
zumeti vezu i odnos izmeu razliitih funkcija svoje maine, ni
kada nee razumeti kako i zato mu se u svakom posebnom
sluaju sve 'deava'.
Da bi se prouili metodi samo-posmatranja i pravilnog sa
mo-prouavanja potrebno je odreeno razumevanje funkcija i
karakteristika ljudske maine. Stoga, u posmatranju funkcija
ljudske maine je potrebno razumeti pravilne podele funkcija ko
je se posmatraju i biti u mogunosti tano ih definisati odmah;
a definicija ne sme biti verbalna ve unutranja definicija; uku
som, oseajem, na isti nain na koji definiemo sva unutranja
iskustva.
Postoje dva metoda samo-posmatranja: ANALIZA, ili po
kuaji analize, a to znai, pokuaji da se pronau odgovori na
pitanja: od ega odreena stvar zavisi, i zbog ega se deava; a
drugi metod registruje, jednostavno SNIMA u ovejem moz
gu ono to se tog trenutka posmatra.
Samo-posmatranje, naroito na poetku, ne sme da posta
ne analiza ili pokuaj analize. Analiza e postati mogua tek
mnogo kasnije kada ovek spozna sve funkcije svoje maine i
sve zakone koji njima vladaju.
U pokuaju da se analizira neki fenomen na koji nailazi u
sebi, ovek obino pita: 'ta je ovo? Zato se to deava na ovaj
nain a ne na neki drugi?' I on poinje da traga za odgovorom
na ta pitanja, zaboravljajui sasvim na dalja posmatranja. Posta
jui sve vie zaokupljen ovim pitanjima on sasvim gubi nit sa
mo-posmatranja i ak ga zaboravlja. Posmatranje prestaje. Iz
ovoga je jasno da samo jedna stvar moe da se vri: ili posma
tranje ili pokuaji analize.
Meutim i pored ovoga, pokuaji da se analiziraju izdvo
jeni fenomeni bez poznavanja optih zakona su potpuno besko
risni i samo su gubljenje vremena. Pre bilo kakve mogunosti
analiziranja ak i najelementarnijih fenomena, ovek mora saku
piti dovoljnu koliinu materijala pomou 'snimanja'. 'Snimanje'
je rezultat direktnih posmatranja onoga to se trenutno deava, i

najdragoceniji je materijal u radu samo-prouavanja. Kada se sa

kupi odreena koliina 'snimljenog', i kada su istovremeno, do
odreenog stupnja, proueni i shvaeni zakoni, analiza postaje
mogua.
Od samog poetka, posmatranje ili 'snimanje' se mora za
snivati na razumevanju osnovnih principa rada ljudske maine.
Samo-posmatranje se ne moe pravilno primeniti bez poznava
nja tih principa koje je potrebno imati stalno na umu. Tako nam
postaje jasno da uobiajeno samo-posmatranje, koje ljudi ine
celog ivota, biva potpuno beskorisno i ne vodi nigde.
Posmatranje mora poeti podelom funkcija. Celokupan
rad ljudske maine je podeljen u 4 otro definisane grupe,
od kojih je svaka pod kontrolom sopstvenog specijalnog uma ili
'centra'. Posmatranjem samog sebe, ovek mora razluiti te eti
ri osnovne funkcije svoje maine: miljenje, emocije, kretanje i
instinkt. Svaki fenomen koji ovek posmatra u sebi je u odnosu
sa nekom od ovih funkcija. Stoga, pre poetka posmatranja,
ovek mora razumeti na koji nain se funkcije razlikuju; ta znai
intelektualna aktivnost, emocionalna aktivnost, aktivnost kre
tanja i aktivnost instinkta.
Posmatranje se mora vriti od poetka. Sva prethodna isku
stva, rezultati svih prethodnih samo-posmatranja, moraju se za
boraviti. Ona bi mogla sadrati dragoceni materijal, meutim
sav taj materijal se zasniva na pogrenim podelama posmatranih
funkcija i sam je pogreno podeljen. Zbog toga se ne moe upotrebiti ili barem ne u poetku rada na samo-posmatranju. Ono
to je vredno u tome bie u odreeno vreme upotrebljeno.
Meutim potrebno je poeti od iste situacije. ovek mora za
poeti sa posmatranjem samog sebe kao da se uopte ne pozna
je, kao da nikada nije sebe posmatrao.
Kada zapone sa posmatranjem sebe mora pokuati da od
mah odredi kojoj grupi, kom centru, pripada fenomen koji po
smatra u tom trenutku.
Nekim ljudima je teko da razumeju razliku izmeu misli
i oseanja, drugi imaju potekoa da razumeju razliku izmeu
oseanja i oseta, izmeu misli i impulsa kretanja.

Uopteno govorei, moe se rei da funkcija miljenja

uvek radi pomou uporedivanja. Intelektualni zakljuci su uvek
rezultat poreenja dva ili vie utisaka.
Oset i oseaj ne rezonuju, ne porede, oni jednostavno
odreuju dati utisak na osnovu njegovih aspekata, po tome da li
je prijatan ili neprijatan u jednom ili drugom smislu, po boji,
ukusu ili mirisu. tavie, OSETI mogu biti neodreeni, ni topli
ni hladni, ni prijatni ni neprijatni: 'beli papir', 'crvena olovka'.
U odnosu na belo ili crveno nema nieg prijatnog ili neprijat
nog. U svakom sluaju ne mora biti nieg prijatnog ili neprijat
nog vezanog za bilo koju boju. Ti oseti, takozvanih '5 ula', i
ostali, kao to je oseaj toplote, hladnoe, i tako dalje, su instin
ktivni. Funkcije oseaja ili emocija su uvek ili prijatne ili nepri
jatne; neodreene emocije ne postoje.
Potekoe u razluivanju izmeu funkcija poveavaju se
injenicom da se ljudi veoma razlikuju meu sobom, u nainu
kako oseaju svoje funkcije. To je ono to obino ne razumemo.
Smatramo da su ljudi mnogo sliniji nego to oni to jesu. U stvar
nosti, izmeu njih postoje velike razlike u oblicima i metodama
njihove percepcije. Neki primaju preko uma, neki oseanjima a
neki osetima. Veoma je teko, skoro nemogue, ljudima ra
zliitih kategorija i razliitih naina percepcije da razumeju jed
ni druge, jer oni jednu te istu stvar nazivaju razliitim imenima,
a razliite stvari istim imenima. Osim ovih, mogue su jo raz
norazne druge kombinacije. Jedan ovek prima mislima i oseti
ma, drugi mislima i oseanjima, i tako dalje. Jedan ili drugi nain
percepcije se odmah povezuje sa jednom ili drugom vrstom re
akcija na spoljanje dogaaje. Rezultat ovih razlika u percepciji
i reakciji na spoljanje dogaaje izraava se pre svega injeni
com da ljudi ne razumeju jedni druge, i drugo, injenicom da ne
razumeju sebe. Veoma esto ovek svoje misli ili intelektualna
opaanja naziva oseanjima, svoja oseanja naziva mislima, a
svoje osete naziva oseanjima. Ovo poslednje je najuobiajeni
je. Ako dvoje ljudi primaju istu stvar razliito, moemo rei da
je jedan prima oseanjima a drugi osetima oni se mogu ceo
ivot objanjavati oko toga i da nikada ne shvate u emu je ra
zlika njihovih stavova o datom predmetu. Ustvari, jedan vidi je
dan aspekt toga, a drugi vidi drugaiji aspekt.

Da bi se pronaao nain diskriminacije moramo razumeti

da je svaka normalna psihika funkcija sredstvo ili instrument
znanja. Uz pomo uma vidimo jedan aspekt, uz pomo emocija
drugi aspekt, uz pomo oseta trei aspekt. Najkompletnije zna
nje o datom predmetu koje moemo mi da postignemo, dobija
se ako ga istovremeno prouavamo umom, oseanjima i osetima. Svaki ovek koji tei pravom znanju mora imati ovaj cilj. U
obinim uslovima ovek vidi svet kroz iskrivljen i nejednak pro
zor. ak iako to shvata, on ne moe nita izmeniti. Ovakav ili
onakav nain percepcije zavisi od rada njegovog organizma u celini. Sve su funkcije meusobno povezane i slue jedna drugoj
kao ravnotea, i sve tee da jedna drugu zadre u stanju u kome
su. Stoga, kada ovek pone da prouava sebe, mora razumeti
da ako u sebi otkrije neto to mu se ne dopada, nee biti u sta
nju da to i izmeni. Prouavanje je jedna stvar a izmena je neto
drugo. Meutim prouavanje je prvi korak prema mogunosti
izmene u budunosti. U poetku, da bi sebe prouavao mora ra
zumeti da e se njegov rad dugo vremena sastojati samo iz
prouavanja.
Izmena u uobiajenim uslovima nije mogua, jer, u elji
da neto izmeni ovek eli da menja samo jednu stvar. Ali u
maini je sve meusobno povezano i svaka funkcija je neizbeno
ravnotea drugoj ili celoj seriji drugih funkcija, iako mi zapra
vo nismo svesni te meusobne povezanosti tih raznih funkcija u
nama. Maina je u ravnotei svakim svojim detaljem i u svakom
trenutku svoje aktivnosti. Ako ovek primeti u sebi neto to mu
se ne dopada i uloi napor da to ispravi on e moda i postii ne
ki rezultat. Meutim zajedno sa tim rezultatom on e postii i
drugi koji nije ni najmanje oekivao ili eleo. Tenjom da uniti
sve to mu nije po volji, inei napore u tom pravcu, on remeti
ravnoteu maine. Maina tei da se ponovo vrati na staro, to
jest, da uspostavi ravnoteu i to i ini tako to stvara novu fun
kciju koju ovek nije mogao predvideti. Na primer, ovek primeuje da je veoma zaboravan, da sve zaboravlja, sve gubi, i
tako dalje. On poinje borbu sa tom navikom i ako je dovoljno
metodian i odluan, on uspeva posle izvesnog vremera da po
stigne eljeni rezultat: on prestaje da zaboravlja i gubi stvari. To
primeuje, ali postoji neto drugo to ne primeuje, to pri-

meuju drugi ljudi, daje postao razdraljiv, pedantan, sitniav i

nepomirljiv. Razdraljivost se pojavila kao rezultat gubitka za
boravnosti. Zato? Nemogue je na ovo odgovoriti. Samo detalj
na analiza odreenih oveijih mentalnih kvaliteta moe pokazati
zato je gubitak jednog kvaliteta uzrokovao pojavu drugog. Ovo
ne znai da e gubitak zaboravnosti uvek prouzrokovati raz
draljivost. Meutim veoma lako se deava da se pojavi neka
druga karakteristika koja nema veze sa zaboravnou uopte, na
primer cicijaluk ili zavis ili neto sasvim drugo.
Ako neko radi na sebi pravilno, mora uzeti u obzir mogue
promene, i mora sa njima unapred raunati. Samo na taj nain
je mogue izbei neeljene izmene, ili pojavu kvaliteta koji su u
totalnoj suprotnosti sa ciljem i pravcem rada.
Opti plan rada i funkcija ljudske maine sadri odreene
take u kojima se izmene mogu postii bez dodatnih pojava.
Potrebno je znati koje su to take i kako im prii, jer ako
se ne pone SA NJIMA, ili nema rezultata uopte, ili se dobijaju pogreni i neeljeni rezultati.
Poto je dobro utuvio sebi u glavu razliku izmeu intelek
tualnih, emocionalnih i funkcija kretanja, ovek mora u posmatranju sebe, odmah da svrstava svoje utiske u ovu ili onu
kategoriju. Pre svega mora mentalno da zabelei samo ona posmatranja koja su za njega nesumnjiva, to znai, ona u kojima
odmah vidi kojoj kategoriji pripadaju. Mora odbacivati sve ma
glovite ili sumnjive sluajeve i seati se samo onih koja su jasna.
Ako se rad odvija pravilno, broj jasnih posmatranja e se po
veavati velikom brzinom. I ono to je ranije izgledalo sumnji
vo veoma e jasno moi da se smesti u prvi, drugi, trei centar.
Svaki centar ima sopstvenu memoriju, sopstvene asocijacije,
sopstveno miljenje. Ustvari svaki centar se sastoji od 3 dela:
miljenja, emocija i kretanja. Meutim, o tom delu prirode zna
mo veoma malo. U svakom centru znamo samo jedan deo. Samo-posmatranje, meutim, e nam veoma brzo pokazati da je
na mentalni ivot mnogo bogatiji nego to mislimo, ili, u sva
kom sluaju da ima mnogo vie mogunosti nego to mi to mi
slimo.
Istovremeno, kako posmatramo rad centara, posmatraemo i njihov pravilan i nepravilan rad a to znai, rad jednog

centra umesto drugog: pokuaje centra miljenja da osea ili da

se pretvara da osea, pokuaje emocionalnog centra da misli, po
kuaje centra kretanja da misli i osea. Kao to je ranije reeno,
jedan centar radi za drugi i to je u odreenim sluajevima kori
sno, jer uva kontinuitet mentalne aktivnosti. Meutim ako to
postane navika, postaje tetno, jer poinje da se mea u pravilan
rad, onemoguavajui svakom centru da izbegava sopstvene
dunosti i da ne radi ono to treba da radi, ve ono to mu se naj
vie dopada u tom trenutku. U normalnom, zdravom oveku,
svaki centar radi svoj posao, a to znai, rad za koji je odreen i
koji moe najbolje vriti. Postoje situacije u ivotu sa kojima se
centar miljenja moe sam izboriti i pronai izlaz. Ako bi ume
sto njega poeo da radi centar emocija upropastie sve, a rezul
tat tog meanja e biti sasvim nezadovoljavajui. U oveku koji
je neuravnoteen, zamena centara se dogaa skoro sve vreme i
to je upravo ono to rei 'biti neuravnoteen' ili 'neurotian'
znae. Svaki centar tei da preda svoj rad drugom centru, a isto
vremeno, tei da radi posao drugog centra za koji nije oprem
ljen. Emocionalni centar radei za centar miljenja dovodi do
nepotrebne nervoze, grozniavosti, urbu i situacije u kojima bi,
naprotiv, bila potrebna smirenost i pravilno prosuivanje. Kada
centar miljenja radi za emocionalni centar on dovodi do razma
tranja tamo gde je potrebna brza odluka i ini oveka nesposob
nim da razlikuje tanane niti te situacije. Misao je prespora. Ona
razradi odreeni plan akcije i nastavlja da ga sledi iako su se
okolnosti izmenile i bio bi potreban sasvim drugaiji pravac ak
cije. Osim toga, u odreenim sluajevima meanjem centra
miljenja dobijaju se sasvim pogrene reakcije, jer je centar
miljenja jednostavno nesposoban da shvati finese i razlike mno
gih dogaaja. Dogaaji koji su sasvim razliiti za centar kreta
nja i centar emocija mogu ispasti sasvim slini njemu. Njegove
odluke su previe uoptene i nisu u skladu sa odlukama koje bi
doneo emocionalni centar. To postaje sasvim jasno ako zamisli
mo meanje misli, to jest, teoretskog uma, podruje oseaja ili
oseta ili kretanja; u sva 3 sluaja meanje uma dovodi do
neeljenih rezultata. Mozak ne razume tananosti oseanja. To
emo jasno videti ako zamislimo jednog oveka koji razmilja o
oseanjima drugog. On nita ne osea i oseanja onog drugog za

njega ne postoje. SIT OVEK NE RAZUME GLADNOG.

Meutim za drugog ONA SASVIM SIGURNO POSTOJE. Ta
ko ga odluka prvog, to jest uma, ne moe nikada zadovoljiti. Na
potpuno isti nain um ne ceni osete. Za njega oni su mrtvi. Ni
ti je sposoban da kontrolie pokrete. Ovo se najlake moe primetiti. ta god da ovek radi, lako mu je da svaku radnju ini
namerno, svojim umom, sledei svaki pokret, uvidee da se kvalitet njegovog rada trenutno menja. Ako kuca na maini, njego
vi prsti, koje kontrolie centar za kretanje, sami pronalaze
odreena slova, ali ako pokua da upita sebe pre svakog slova:
'Gde je k?' 'Gde je zarez?' 'Kako se ovo pie?' on trenutno
poinje da pravi greke ili da pie veoma polako. Ako ovek vo
zi kola pomou uma, moe ii jedino prvom brzinom. Um ne
moe ii ukorak sa potrebnim pokretima za razvijanje vee brzi
ne. Obinom oveku je sasvim nemogue da vozi punom brzi
nom uz pomo uma, naroito ulicama velikog grada.
Centar za kretanje koji radi umesto centra miljenja, proiz
vodi, na primer, mehaniko itanje ili mehaniko sluanje, kao
kada bi ovek itao ili sluao samo rei i bio potpuno nesvestan
ta ita ili slua. Obino se to deava kada je panja, to jest, pra
vac aktivnosti centra miljenja, okupiran neim drugim dok
centar za kretanje pokuava da nadoknadi odsutan centar za
miljenje; i to postaje navika veoma lako, jer centar miljenja
obino biva zaokupljen nekorisnim radom, a ne mislima, razma
tranjima, ve jednostavno sanjarijama ili matanjem.
'Mata' je jedan od glavnih izvora pogrenog rada centa
ra. Svaki centar ima sopstveni oblik matanja i sanjarenja, ali po
pravilu i centar kretanja i centar emocija koriste centar miljenja
koji im se veoma brzo stavlja na raspolaganje u tu svrhu, jer sni
vanje odgovara njegovim sopstvenim tenjama. Snivanje je u
potpunoj suprotnosti 'korisnoj' mentalnoj aktivnosti. 'Korisno'
u ovom sluaju znai aktivnost koja je usmerena prema ko
nanom cilju i zapoeta u cilju postizanja konanih rezultata.
Motiv za sanjarenje uvek lei u emocionalnom ili u centru kre
tanja. Zapravo proces vri centar miljenja. Namera snivanja delimino dolazi iz lenjosti centra za miljenje, a to znai, njegov
pokuaj da izbegne napore direktnog rada i kretanja prema ko
nanom cilju, a delimino zbog tenje emocionalnog i centra kre-

tanja da ponavljaju sebi, da se odravaju u ivotu, ili da ponovo

stvaraju iskustva, i prijatna i neprijatna, koja su ranije proivlje
na ili 'matana'. Snivanje o neprilinim, morbidnim stvarima,
veoma je kratakteristino za neuravnoteeno stanje ljudske
maine. Najzad, snivanje se moe razumeti kada je o prijatnim
stvarima i za to se moe pronai logino opravdanje. Snivanje o
neprijatnim stvarima je kompletna besmislica. A ipak devet de
setina svog ivota, mnogo ljudi snivanju bolne snove o ne
sreama koje bi mogle da pogode njihove porodice ili njih same,
o bolestima koje e moda dobiti i patnjama koje e trpeti. Mata
i snivanje su momenti pogrenog rada centra miljenja.
Posmatranje aktivnosti matanja i snivanja oblikuje veo
ma vaan deo samo-prouavanja.
Sledei predmet samo-posmatranja treba da budu navike.
Svaki odrastao ovek sadri veliki broj navika, iako ih esto ni
je ni svestan, ak odbija da ima ikakve navike. To ne postoji.
Sva 3 centra su puni navika i ovek nikada ne moe da upozna
sebe ako ne proui sve svoje navike. Posmatranje i prouavanje
navika je naroito teak posao jer da bi ih video i 'snimio', ovek
mora beati od njih, osloboditi ih se, pa ak i za trenutak. Do
god ovekom vlada odreena navika on je ne posmatra, ali pri
prvom pokuaju, ma kako bio slab, da se bori protiv nje, osea
je i primeuje je. Stoga, da bi se posmatrale i prouavale navi
ke, ovek se mora boriti protiv njih. To otvara praktian metod
samo-posmatranja. Ve je ranije reeno da ovek ne moe nita
promeniti u sebi, da moe samo posmatrati i 'snimati'. To je isti
na. Ali takoe je istina da ovek ne moe nita posmatrati i sni
mati ako ne pokua da se bori sa sobom, a to znai, sa svojim
navikama. Ova borba ne donosi direktne rezultate, to e rei,
ne vodi nikakvoj promeni, naroito nikakvoj konanoj i trajnoj
izmeni. Meutim, to ukazuje o emu se radi. Bez borbe ovek
nije u stanju da vidi od ega se sam sastoji. Borba sa malim na
vikama je veoma teka i dosadna, meutim bez nje samo-posmatranje nije mogue.
ak i pri prvom pokuaju da se proue elementarne aktiv
nosti centra za kretanje ovek nailazi na navike. Na primer,
ovek eli da proui svoje pokrete, moda eli da prati svoj hod.
Meutim to mu nikada nee uspeti due od jednog trenutka, ako

nastavi da hoda uobiajenim tempom. Meutim ako shvati da se

njegov uobiajeni hod sastoji iz velikog broja navika, na primer,
od koraka koji su odreene duine, hoda koji je odreene brzi
ne, i tako dalje, i ako pokua da ih izmeni, to jest, da hoda bre
ili sporije, da mu koraci budu dui ili krai, bie u mogunosti
da prouava svoje pokrete tokom hoda i da posmatra sebe. Ako
ovek eli da posmatra sebe dok pie, on mora da obrati panju
na to kako dri olovku i da pokua da je dri na neki drugi nain
razliit od uobiajenog; tada je posmatranje mogue. Da bi posmatrao sebe ovek mora da hoda na drugaiji nain a ne na onaj
na koji je navikao, on mora da sedi na nain na koji nije navikao
da ini, on mora da stoji kada je navikao da sedi, mora da sedi
onda kada je navikao da stoji, mora levom rukom da ini pokre
te koje inae ini desnom i obrnuto. Sve to e mu omoguiti da
posmatra sebe i prouava navike i asocijacije centra kretanja.
U sferi emocija veoma je korisno pokuati borbu sa navi
kom davanja trenutnih izraavanja o neprijatnim emocijama
oveka. Mnogim ljudima je jako teko da se uzdre od izraava
nja svojih oseanja u vezi sa loim vremenom. Jo im je tee da
ne izraavaju neprijatne emocije kada osete da neto ili neko kri
ono to oni smatraju redom ili pravdom.
Osim to je to veoma dobar metod samo-posmatranja, bor
ba protiv izraavanja neprijatnih emocija ima istovremeno jo
jedan znaaj. To je jedan od nekoliko pravaca kojima ovek moe
izmeniti sebe ili svoje navike a da ne stvara druge neeljene na
vike. Stoga, samo-posmatranje i samo-prouavanje moraju, od
poetka, ii ukorak sa borbom protiv IZRAAVANJA NEPRI
JATNIH EMOCIJA.
Ako se dri svih ovih pravila u procesu posmatranja sa
mog sebe, ovek e uoiti celu seriju vanih aspekata svog bia.
Za poetak e sa nepogreivom jasnoom uoiti injenicu da su
njegova dela, misli, oseanja i rei, rezultat spoljanjih uticaja i
da nita ne dolazi iz njega. Razumee i videe da je on ustvari
automat koji dela pod uticajem spoljanjih stimulansa. Osetie
svoju celokupnu mehaninost. Sve se 'deava', on ne moe nita
da 'ini'. On je maina koju kontroliu spoljanji sluajni stre
sovi. Svaki stres priziva na povrinu jedno od njegovih Ja. No
vi stres i to Ja nestaje a drugo zauzima njegovo mesto. ovek e

poeti da razume da uopte nema kontrolu nad sobom, da ne zna

ta e rei ili uiniti sledeeg trenutka, poee da shvata da ne
moe biti odgovoran za sebe ak i za najkrai mogui period.
Razumee, da ako ostane isti i ne uini nita neoekivano, to je
jednostavno zbog toga to se ne deavaju nikakve neoekivane
promene spolja. Razumee da su njegove radnje pod kontrolom
spoljanjih uslova i shvatie da u njemu ne postoji nita stalno
iz ega bi proizala kontrola, ni jedna stalna funkcija, ni jedno
konano stanje.
Veoma me je zainteresovalo nekoliko taaka u psiholokim
teorijama G. Prva je bila mogunost samo-promene, a to je, i
njenica da u poetku posmatranja sebe NA PRAVILAN NAIN
ovek odmah poinje da se menja, i da nikada nije PRAVILAN.
Druga stvar je bio zahtev da se ne izraavaju neprijatne emoci
je. Iza ovog sam trenutno osetio neto veliko. Budunost je po
kazala da sam bio u pravu, jer je prouavanje emocija i rad na
njima postao osnova daljeg razvoja celog sistema. Ali to je bilo
mnogo kasnije.
Trea stvar, koja je nekada privlaila moju panju i o kojoj
sam poeo da razmiljam im sam je uo, je bila ideja o CEN
TRU KRETANJA. Osnovna stvar koja me je interesovala bilo
je pitanje odnosa u koji je G. smestio funkcije kretanja prema in
stinktivnim funkcijama. Da li su to bile razliite ili iste stvari?
Dalje, u kakvom odnosu su bile podele koje je uinio G. prema
uobiajenim podelama standardne psihologije? Uz ogradu i ne
ke dodatke smatrao sam moguim prihvatanje starih podela, a to
znai, podela ovekovih radnji na svesne radnje, automatske
radnje (koje prvo moraju biti svesne), instinktivne radnje (pri
kladne, ali bez svesne svrhe) i reflekse, jednostavne i kompleksnije, koji nikada nisu svesni i koji u odreenim sluajevima
mogu biti neprikladni. Osim ovih jo postoje radnje koje se vre
pod uticajem skrivenih emocionalnih stremljenja ili nepoznatih
unutranjih impulsa.
G. je celu konstrukciju izvrnuo naopake.
Pre svega je potpuno odbacio svesne radnje, jer, kako je
izgledalo prema onome to je rekao, nije postojalo nita svesno.
Izraz podsvesno koji igra tako veliku ulogu u teorijama nekih

autora postao je beskoristan i ak je mogao zavesti na pogrean

put, jer su fenomeni sasvim drugaijih kategorija razvrstani pre
ma kategorijama podsvesnog.
Podela radnji prema centrima koji ih kontroliu je udaljila
sve nesigurnosti i sve mogue sumnje u tanost tih podela.
Ono to je bilo naroito vano u sistemu G. je ukazivanje
na to da neke radnje mogu izvorno dolaziti iz razliitih centara.
Primer za to su regrut i stari vojnik kod kopanja rova. Jedan tre
ba da izvri kopanje uz pomo centra za miljenje a drugi to ini
pomou centra za kretanje, i ini to MNOGO BOLJE.
Meutim G. nije nazvao radnje centra kretanja automat
skim. On je re automatski upotrebio samo za radnje koje
ovek izvodi a NE OPAA IH. Ako bi ovek PRIMEIVAO te
iste radnje one ne bi bile automatske. On je dao veliko mesto
automatizmu, ali smatra da su funkcije kretanja neto drugo ne
go automatske funkcije, i to je jo vanije, on nalazi automat
ske funkcije u SVIM CENTRIMA; govorio je, na primer, o
automatskim mislima i automatskim oseanjima. Kada sam
ga upitao o refleksima, nazvao ih je instinktivnim radnjama.
Iz onoga to je sledilo ja sam razumeo da meu spoljanjim po
kretima on samo reflekse smatra INSTINKTIVNIM radnjama.
Veoma me je interesovao meuodnos instinktivnih i fun
kcija kretanja prema njegovom opisu i esto sam se vraao na to
u naim razgovorima.
Pre svega, G. je skrenuo panju na zloupotrebu rei in
stinkt i instinktivno. Prema onome to je govorio te rei su
se mogle s pravom primeniti samo na UNUTRANJE funkcije
organizma. Otkucaji srca, disanje, cirkulacija, varenje su IN
STINKTIVNE FUNKCIJE. Jedine spoljanje funkcije koje
pripadaju toj kategoriji su REFLEKSI. Razlika izmeu instin
ktivnih i funkcija kretanja su: funkcije kretanja, oveka kao i
ivotinja, ptice, psa, MORAJU SE NAUITI; a instinktivne
funkcije su uroene. ovek ima samo nekoliko uroenih spoljanjih pokreta; ivotinja ima neto vie, iako se i one razliku
ju, neke imaju vie druge manje; meutim ono to se uobiajeno
objanjava kao instinkt veoma esto je serija sloenih funkci
ja kretanja koje mlade ivotinje ue od starijih. Jedna od glav
nih osobina centra kretanja je sposobnost oponaanja. Centar

kretanja bez razmiljanja oponaa ono to vidi. To je poreklo le

gendi koje postoje o boanstvenoj inteligenciji ivotinja ili o
instinktu koji zauzima mesto inteligencije i im da izvode ita
vu seriju veoma kompleksnih radnji.
Ideja o nezavisnom centru kretanja, koji s jedne strane ne
zavisi od uma, nije mu potreban um, i koji je sam um, koji s dru
ge strane ne zavisi od instinkta i pre svega mora da ui, postavi
la je mnogo problema na sasvim novu osnovu. Postojanje centra
kretanja koji radi pomou oponaanja objanjava ouvanje po
stojeeg reda kod pela, termita i u mravinjacima. Dirigovana
oponaanjem, jedna generacija mora sebe da oblikuje u potpu
nosti prema modelu druge. Ne moe biti nikakvih promena, ne
ma izlaska iz modela. Meutim oponaanje nije objasnilo kako
je takav red nastao. Veoma esto sam eleo da razgovaram sa G.
o tome. Meutim on je izbegavao tu temu i navodio je razgovo
re na oveka i na stvarne probleme samo-prouavanja.
Mnogo toga mi je tada bilo pojanjeno idejom da je svaki
centar ne samo uzrona sila ve i prijemni aparat, radei kao
prijemnik razliitih, a ponekad i veoma udaljenih uticaja. Kada
sam razmiljao ta je sve reeno o ratovima, revolucijama, seo
bama naroda, i tako dalje; kada sam zamislio kako se mase
oveanstva mogu pokretati pod planetarnim uticajem, poeo
sam polako da razumem nau fundamentalnu greku u
odreivanju aktivnosti individue. Smatramo da su akcije indivi
due nastale izvorno u njoj. Ne moemo zamislit da se mase
mogu sastojati od automata koji posluno slede spoljanji stimu
lans i da se mogu kretati ne pod uticajem volje, svesti i namere
individua, ve pod uticajem spoljanjih podsticaja koji dolaze
izdaleka.
- Mogu li instinktivne i funkcije kretanja biti kontrolisane
od strane dva udaljena centra? - upitao sam jednom G.
- Mogu, rekao je G., njima se mora dodati i polni centar.
To su 3 centra nieg reda. Polni centar je neutralizujui u od
nosu na instinktivni i centar kretanja. Nii red moe postojati
sam za sebe, jer 3 centra u njemu predstavljaju provodnike 3
sile. Centri miljenja i emocija nisu nezamenljivi za ivljenje.
- Koji od njih je aktivan a koji pasivan u tom niem redu?

- To se menja, rekao je G., u jednom trenutku centar kre

tanja je aktivan a instinktivan je pasivan. Morate u sebi pronai
primere i jednog i drugog sluaja. Kod nekih ljudi centar kre
tanja je aktivniji a kod drugih je to instinktivni. Meutim zarad
pogodnosti u razmiljanju i to naroito u poetku kada je vano
samo objasniti principe, uzmimo ih kao jedan centar sa razliitim
funkcijama koje su na istom nivou. Ako uzmete centar milje
nja, emocija i kretanja, tada oni rade na razliitim nivoima. Cen
tar kretanja i instinktivni na jednom nivou. Kasnije ete
razumeti ta ovi nivoi znae i od ega zavise.

SEDMO POGLAVLJE
Jednom prilikom u razgovoru sa G. upitao sam ga da li on
smatra da je mogue postii kosmiku svest, i to ne samo za
trenutak ve na due vreme. Izraz kosmika svest sam razumeo u smislu vie svesti koja bi bila mogua za oveka a o ko
joj sam ranije pisao u svojoj knjizi Tertium Organum.
- Ne znam ta zovete 'kosmika svest', rekao je G., to je
malo maglovit i neodreen izraz; svako moe zvati bilo ta tim
imenom. U veini sluajeva ono to se naziva radom emocional
nog centra. Ponekad to dostie ekstazu ali najee je prosto sub
jektivno emocionalno iskustvo na nivou snova. Meutim ak ne
uzimajui ovo u obzir, pre bilo kakvog razgovora o 'kosmikoj
svesti' moramo definisati TA JE SVEST.
- Kako vi definiete svest?
- SVEST se smatra neim to se ne moe definisati, rekao
sam, i zaista kako se moe definisati ako je to unutranji kvalitet? Uobiajeni naini koji nam stoje na raspolaganju nisu do
voljni da dokau postojanje svesti u drugom oveku. Znamo to
samo u nama samima.
- Sve su to gluposti, rekao je G., uobiajena nauna mu
drost. Vreme je da se toga oslobodite. Samo je jedna stvar tana
u onome to ste rekli: da MOETE ZNATI svest samo u sebi.
Obratite panju da sam rekao MOETE ZNATI, jer moete zna
ti samo u sluaju ako je imate. A ako je ne posedujete, moete
znati da je nemate, ne odmah, ve kasnije. Hou da kaem, da
kada se ponovo pojavi moete videti da je bila odsutna dugo vre
mena, i moete pronai ili se setiti trenutka kada je nestala i ka
da se ponovo pojavila. Takode moete definisati trenutke kada
ste blie svesti ili dalje od nje. Meutim posmatranjem u samom

sebi, pojavljivanje ili nestajanje svesti, neizbeno ete videti jed

nu injenicu koju niti vidite niti priznajete sad, a to je da je kre
tanje svesti veoma kratko i izdvojeno dugim intervalima potpune
besvesnosti, mehanikih radnji maine. Tada ete videti da
moete misliti, oseati, delati, govoriti, raditi, A DA NISTE
TOGA SVESNI. Ako nauite da u sebi vidite trenutke svesti i
duge periode mehaninosti, tada ete i u drugim ljudima videti
kada su svesni onoga to ine a kada nisu.
Vaa osnovna greka se sastoji u tome to mislite da ste
UVEK SVESNI, bilo da je svest UVEK PRISUTNA ili da NI
KADA NIJE PRISUTNA. U stvarnosti svest je neto to se stal
no menja. Sada je prisutna, sada nije. Postoje i razliiti stepeni i
razliiti nivoi svesti. I svest i razliiti nivoi svesti se u samom
sebi moraju razumeti osetom, ukusom. U ovom sluaju vam ni
kakve definicije nee pomoi, a nisu ni mogue dok god ne razumete TA treba da definiete. Nauka i filozofija ne mogu
definisati svest jer one ele da je definiu tamo gde ona ne po
stoji. Veoma je vano razluiti SVEST od MOGUNOSTI
SVESTI. Mi imamo samo mogunost svesti i retke trenutke nje
nog bljeska. Stoga ne moemo definisati svest.
Ne mogu rei da mi je ono to je reeno o svesti odmah bi
lo jasno. Meutim jedan razgovor koji je usledio kasnije, obja
snio mi je principe na kojima su se zasnivali ovi argumenti.
Jednom prilikom na poetku sastanka G. je postavio pita
nje na koje su svi prisutni redom morali odgovoriti. Pitanje je
glasilo: Koja je najvanija stvar koju primeujemo za vreme samo-posmatranja?
Neki od prisutnih su rekli da je za vreme njihovih pokuaja
samo-posmatranja veoma jako dolazio do izraaja neprekidan
tok misli koje nisu bili u stanju da zaustave. Drugi su govorili o
tekoama razluivanja rada jednog centra od rada drugog. Ja,
oigledno, nisam sasvim dobro razumeo pitanje, ili sam odgo
vorio sopstvenim mislima, jer sam rekao da ono to me je naj
vie pogodilo bee spoj jedne stvari sa drugom u sistemu,
celokupnost sistema, da se inilo kao da je to bio organizam, i
sasvim novo znaenje rei ZNATI koja ukljuuje ne samo ideju
znanja ove ili one stvari, ve vezu izmeu te stvari i svega dru
gog.

G. je oigledno bio nezadovoljan naim odgovorima. Sa

svim jasno sam poeo da ga razumem i shvatio sam da je od nas
oekivao indikaciju neeg definitivnog to smo mi ili propustili
da razumemo ili jednostavno nismo uopte razumeli.
- Niko od vas nije primetio najvaniju stvar na koju sam vam
ukazao, rekao je. A to znai, da niko od vas nije primetio da
SE VI NE SEATE SEBE, (Naroito je naglasio ove rei) Ne
oseate SEBE; niste SEBE svesni. Kod vas 'to posmatra' kao to
'to govori', 'to misli', 'to se smeje'. Vi ne oseate: Ja posmatram, Ja primeujem, Ja vidim. Jo uvek se sve 'primeuje', 'vi
di'... Da bi se zbilja moglo posmatrati samog sebe, ovek pre
svega mora DA SE SEA SEBE. (Ponovo je naglasio ove rei)
Pokuajte se SETITI SEBE kada posmatrate sami sebe i kasni
je mi saoptite rezultate. Samo tako dobijem rezultati imaju ne
ku vrednost, oni koji idu uz samo-seanje. Inae vi zapravo ne
postojite u vaem samo-posmatranju. U tom sluaju kakva je
vrednost vaeg posmatranja?
Rei G. su me naterale na razmiljanje. Odmah mi se uini
lo da bi one mogle biti klju za ono to je on ranije govorio, o
svesti. Meutim odluio sam da ne izvodim nikakve zakljuke,
ve da pokuam da se SETIM SEBE u procesu samo-posmatranja. Ve prvi pokuaji su mi pokazali kako je to bilo teko. Po
kuaji SAMO-SEANJA nisu dali nikakve rezultate osim to su
mi pokazali da se mi zapravo nikada ne seamo sebe.
- ta jo hoete? rekaoje G. Najvanije je to shvatiti. Lju
di koji TO ZNAJU (naglasio je rei) ve mnogo znaju. Nevo
lja je u tome to to niko ne zna. Ako upita oveka da li se moe
sebe setiti, on e naravno, odgovoriti da moe. Ako mu kaete
da zapravo ne moe, on e se ili naljutiti na vas ili e misliti da
ste potpuna budala. Ceo se ivot na tome zasniva, celokupno
ljudsko postojanje, celokupno ljudsko slepilo. Ako ovek zaista
zna da se ne moe setiti sebe, on je ve blizu razumevanju svo
ga bia.
Sve ono to je G. rekao, sve ono to sam ja mislio i naroito
svi moji pokuaji samo-seanja, pokazali su mi i ubrzo su me
ubedili da sam suoen sa SASVIM NOVIM PROBLEMOM NA
KOJI NAUKA I FILOZOFIJA DO SADA NISU NAILE.

Prvo u pokuati da opiem svoje pokuaje u seanju samog

sebe.
Prvi utisak je bio da su pokuaji seanja sebe, ili svesti o
sebi, da kaem samom sebi Ja hodam, Ja inim, i da sve vreme
oseam to Ja, ZAUSTAVLJALI MISAO. Kada sam oseao Ja,
nisam mogao ni misliti ni govoriti; ak su i oseti postali zama
gljeni. Osim toga, sebe moe osetiti na taj nain samo na krat
ko.
Ranije sam vrio odreene eksperimente u zaustavljanju mi
sli koje se pominju u knjigama o Joga praksi. Takav opis posto
ji, na primer, u knjizi Edwarda Carpentera OD ADAMOVOG
VRHUNCA DO ELEFANTA, iako veoma uopten. Ti prvi po
kuaji samo-seanja su me podsetili ba na ove moje prve ekspe
rimente. Zapravo bila je to potpuno ista stvar, uz jednu iznimku,
da je u zaustavljanju misli panja u potpunosti upravljena prema
naporu neprihvatanja misli, dok je u samo-seanju panja posta
jala podeljena, jedan njen deo je bio upravljen prema tom istom
naporu a drugi deo na oseanje sebe.
Shvativi ovo, mogao sam doi do odreenih, moda sa
svim nekompletnih, definicija samo-seanja, koje nisu nita
manje dokazivale svoju korisnost u praksi.
Govorim o podelama panje koja je karakteristika samoseanja.
Predstavio sam sebi to na sledei nain:
Kada neto posmatram moja panja je upravljena prema
onome to posmatram linija sa jednom strelicom:
Ja....

>

posmatrani

fenomen.

Kada, istovremeno, pokuavam da se setim sebe, moja

panja se deli na predmet koji posmatram i na sebe. Druga stre
lica se pojavljuje na liniji:
Ja

<

> posmatrani fenomen.

Poto sam ovo sebi definisao shvatio sam da je problem bio

u tome kako upraviti panju na sebe a da se ne oslabi ili uniti

panja upravljena na neto drugo. tavie, to neto drugo bi

moglo biti u meni kao i izvan mene.
Ve prvi pokuaji kod ovih podela panje pokazali su mi
svoje mogunosti. Istovremeno sam dve stvari video jasno.
Prvo sam shvatio da samo-seanje kao rezultat ovog meto
da nema nieg zajednikog sa samo-oseanjem ili samo-analizom. Bilo je to novo, veoma interesantno stanje sa udno
znanim ukusom.
Drugo to sam shvatio bilo je da se trenuci samo-seanja
dogaaju u ivotu, mada retko. Oseaj novog stvarala je samo
namerna navala tih momenata. Zapravo sa njima sam bio blizak
od ranog detinjstva. Dolazili su ili u novim i neoekivanim okol
nostima, na novim mestima, na putovanjima, medu novim lju
dima, kada, na primer, odjednom ovek pogleda oko sebe i kae:
KAKO JE TO UDNO! JA NA OVOM MESTU; ili u veoma
emocionalnim trenucima, u trenucima opasnosti, u trenucima
kada je potrebna hladna glava, kada ovek uje sopstveni glas i
posmatra i vidi sebe spolja.
Sasvim jasno sam video da su moja prva seanja u ivotu,
u mom sluaju veoma rana, bila SAMO-SEANJA. Shvativi
ovo mnogo toga se prosvetlilo. Uvideo sam da se seam samo
onih trenutaka prolosti u kojima sam se SEAO SEBE. Za dru
ge SAMO ZNAM DA SU SE DESILI. Nisam u stanju da ih prizovem u potpunosti, da ih ponovo iskusim. Meutim trenuci u
kojima sam se setio sebe, bili su ivi i ni na koji nain se nisu
razlikovali od sadanjosti. Jo uvek sam se plaio donoenja za
kljuaka. Ali sam ve video da stojim na pragu velikog otkria.
Uvek me je iznenaivala moja slaba i nedovoljna memorija. Ta
ko mnogo stvari nestaje. Iz ovog ili onog razloga za mene je to
bila osnovna apsurdnost ivota. Zato se toliko toga iskusi da bi
se kasnije zaboravilo? Bilo je u tome i neeg uniavajueg.
ovek osea neto to mu se ini velikim, misli da to nikada nee
zaboraviti; prou godina, dve a od toga ne ostaje nita. Sada
mi je postalo jasno zato je to bilo tako i zbog eg ne moe bi
ti drugaije. Ako u naem seanju ostaju ivi samo trenuci sa
mo-seanja jasno je zato je ono tako jadno.
Sve sam shvatio prvih dana. Kasnije, kada sam poeo da
uim kako da delim panju, video sam da samo-seanje daje di-

van oseaj, koji, prirodnim putem, to jest, pomou nas samih,

dolazi veoma retko i pod specijalnim uslovima. Stoga sam, na
primer, u to vreme obiavao da lutam St. Petersburgom nou da
bi osetio kue i ulice. St. Petersburg je pun takvih oseta. Kue,
naroito stare kue, behu sasvim ive da sam skoro razgovarao
sa njima. Nije tu bilo mate. Nisam razmiljao ni o emu, jed
nostavno sam etao i pokuavao da se setim sebe i posmatrao
okolo; oseti su dolazili sami od sebe.
Kasnije u otkriti mnogo neoekivanih stvari na isti nain.
Meutim nastaviu da govorim o ovome dalje.
Ponekad samo-seanje nije ba bilo uspeno; ponekad je bi
lo pomeano sa nekim udnim posmatranjima.
etao sam jednom du Liteinya prema Nevsky trgu i uprkos
svim svojim naporima nisam bio u stanju da zadrim panju na
samo-seanje. Buka, kretanja, sve me je odvlailo. U svakom
trenutku gubio sam nit panje, ponovo je pronalazio i opet je gu
bio. Na kraju sam se oseao smeno razdraljivim, skrenuo na
levo u prvu ulicu, vrsto odluivi da odrim panju na injeni
cu da U SE SETITI SEBE barem za neko vreme, u svakom
sluaju dok ne stignem do sledee ulice. Stigao sam do Nadejdinskaya ne izgubivi nit panje, osim moda zakratko. Tada
sam opet skrenuo prema Nevsky trgu shvativi da mi je u mir
nim ulicama bilo lake da odrim nit panje i da sam zapravo te
stirao svoju panju u bunijim ulicama. Stigao sam na Nevsky
jo uvek se seajui sebe i ve sam poeo da doivljavam udno
emocionalno stanje unutranjeg mira i sigurnosti koje dolazi na
kon velikih napora te vrste. Iza ugla na Nevskom bila je prodavnica duvana u kojoj su pravili moje cigarete. Jo uvek se seajui,
pomislio sam da bi bilo dobro da svratim do njih i naruim ci
garete.
Dva sata kasnije PROBUDIO SAM SE u Tavricheskaya, a
to znai, daleko. Iao sam IZVOSTCHIKOM u tampariju.
Oseaj buenja bio je neverovatno iv. Skoro mogu rei da sam
BIO U EKSTAZI. Svega se seam odjednom. Kako sam etao
du Nadejdinskaya, kako sam se seao sebe, kako sam pomislio
na cigarete, i kako sam pri toj misli kao najednom propao i ne
stao u duboki san.

Istovremeno sam, upadajui u taj san, nastavio da izvodim

suvisle radnje. Napustio sam duvandinicu, svratio u svoj stan i
Liteinyu, telefonirao tamparima. Napisao sam dva pisma. Opet
izaao iz kue. Hodao levom stranom Nevsky trga do Gostinoy
Dvora nameravajui da idem do Offitzerskaya. Tada sam se pre
domislio jer je bilo kasno. Popeo sam se u IZVOSTCHIK i do
vezao se do Kavalergardskaya gde su bili moji tampari. Usput
dok sam se vozio du Tavrischeskaya poeo sam da oseam
udan nemir, kao da sam zaboravio neto I ODJEDNOM
SAM SE SETIO DA SAM ZABORAVIO DA SE SETIM SE
BE.
Govorio sam ljudima u naoj grupi o svojim posmatranjima, kao i nekim svojim prijateljima.
Govorio sam im da je to bio centar gravitacije celog siste
ma i celokupnog rada na sebi; da rad na sebi sada nisu bile praz
ne rei ve stvarna injenica puna znaaja i to zahvaljujui tome
to psihologija postaje egzaktna, i u isto vreme, praktina nau
ka.
Rekao sam da su evropska i zapadnjaka psihologija previdele veoma vanu injenicu, a to je, da SE MI NE SEAMO
SEBE; da ivimo, delujemo, razmiljamo u dubokom snu, ne
metaforiki ve zbilja. Da, istovremeno, MOEMO da se setimo sebe ako uinimo dovoljno napora, da se MOEMO PRO
BUDITI.
Pogodila me je razlika izmeu razumevanja ljudi koji pri
padaju naim grupama i onih izvan. Ljudi u naim grupama su
razumeli, mada ne sve odjednom, da smo doli u dodir sa
udom, da je to bilo neto novo, neto to nikada ranije nigde nije postojalo.
Drugi ljudi to nisu razumeli; sve su to uzimali olako, ak
pokuavajui da mi dokau da su takve teorije postojale i ranije.
A. L. Volinsky, koga sam esto sretao i sa kojim sam vo
dio mnogo razgovora od 1909. godine, i ije sam miljenje veo
ma cenio, nije pronaao u ideji samo-seanja bilo ta to je
ranije poznavao.
To je SAMOSVEST. Rekao mi je, Jesi li itao Wundtovu LOGIKU? U njoj e pronai njegovu najsveiju definiciju
samosvesti. To je upravo ono o emu govori. 'Jednostavno po-

smatranje' je opaanje. 'Posmatranje sa samo-seanjem', kako

ti to zove, je samosvest. Naravno da je Wundt znao za to.
Nisam eleo da se objanjavam sa Volinskym. itao sam
Wundta. Naravno, ono to je Wundt napisao nije uopte bilo ono
o emu sam ja Volinskom govorio. Wundt je doao blizu ideje
ali je kasnije otiao u sasvim drugom pravcu. Nije shvatio
vanost ideje skrivenu iza njegovih misli, o razliitim oblicima
OPAANJA. A poto nije shvatio vanost ideje, naravno da ni
je mogao videti centralno mesto koje je odsustvo svesti i ideje o
mogunosti dobrovoljnog stvaranja te svesti, to bi trebalo da se
deava u naem miljenju. Mada mi je bilo malo udno da Volinsky ne vidi KADA SAM MU UKAZAO NA TO.
Malo po malo sam postajao ubeen da je ova ideja skrive
na iza neprobojnog zida za mnoge ljude, iako veoma inteligen
tne a jo kasnije sam shvatio ZATO je to bilo tako.
Sledeeg puta kada je G. doao iz Moskve naao nas je upo
slene eksperimentisanjem sa samo-seanjem, i u razgovorima o
njima. Meutim njegovo prvo predavanje bilo je o neemu dru
gom.
- U pravom znanju prouavanje oveka mora ii paralelno
sa prouavanjem sveta, a prouavanje sveta ide paralelno sa
prouavanjem oveka. Zakoni su svuda isti, u svetu kao i u oveku. Ako zagospodarimo principima bilo kog zakona, moramo
traiti njegove manifestacije u svetu i u oveku simultano. Neki
od zakona lake posmatraju u svetu, a drugi lake u oveku. Sto
ga je u odreenim sluajevima bolje poeti sa svetom a potom ih
preneti na oveka, a u drugim sluajevima bolje je poeti sa ovekom i to proslediti na svet.
To paralelno izuavanje sveta i oveka pokazuje ueniku
fundamentalno jedinstvo svega i pomae mu da pronae analo
gne stvari u fenomenima razliitog reda.
Broj fundamentalnih zakona koji vladaju svim procesima i
sveta i oveka, veoma je mali. Razliite numerike kombinaci
je nekoliko elementarnih sila stvaraju naizgled veliki izbor feno
mena.
Da bi se razumela mehaninost univerzuma potrebno je ra
staviti sloene fenomene na te elementarne sile.

Prvi fundamentalni zakon univerzuma je zakon 3 sile, ili

3 principa, ili kako se esto naziva ZAKON TROJSTVA. Pre
ma tom zakonu svaka akcija, svaki fenomen, u svim svetovima
bez iznimke, je rezultat simultane akcije 3 sile pozitivne, ne
gativne i neutralizujue. O tome smo ve govorili, a u budunost
emo se vratiti na ovaj zakon sa nekim novim prouavanjima.
Sledei fundamentalan zakon univerzuma je ZAKON
BROJA SEDAM ili ZAKON OKTAVA.
Da bi se shvatilo znaenje ovog zakona potrebno je sma
trati da se univerzum SASTOJI OD VIBRACIJA. Ove vibraci
je su svih vrsta, aspekata i gustina materije od koje je sainjen
univerzum, od najfinijih do najgrubljih: one izviru iz razliitih
izvora i prostiru se u raznim pravcima, seku jedne drugu, suda
raju se, ojaavaju, slabe, zarobljavaju jedna drugu, i tako dalje.
U vezi sa ovim, prema uobiajeno prihvaenom shvatanju
Zapada, vibracije su kontinualne. To znai da se vibracije uzi
maju kao neto to se prostire neprekidno, u usponu ili padu dok
god deluje sila izvornog impulsa koja je prouzrokovala vibraci
je i koja prevazilazi otpor materije u kojoj se vibracije prostiru.
Kada se sila impulsa istroi i otpor materije nadvlada vibracije
prirodno zamiru i prestaju. Meutim do tog trenutka, do trenut
ka prirodnog slabljenja, vibracije se razvijaju ujednaeno i po
stepeno, i u odsustvu otpora, mogu ak biti beskonane. Tako
je jedan od fundamentalnih predloga nae fizike, KONTINUI
TET VIBRACIJA, mada nikada nije tano formulisano jer nika
da nije bilo nekog protiv stava. Sigurno je da su najnovije teorije
malo uzdrmale ovaj predlog. Fizika je ipak dosta daleko od pra
vilnog stava o prirodi vibracija, ili od onoga to odgovara naem
poimanju vibracija u stvarnom svetu.
U ovom trenutku vienje starih znanja je u suprotnosti sa
modernom naukom, jer u osnovi razumevanje vibracija, stara
znanja postavljaju princip PREKINUTOSTI VIBRACIJA.
Princip PREKINUTOSTI VIBRACIJA znai konanu i
potrebnu karakteristiku svih vibracija u prirodi, bilo da su u
usponu ili padu, da bi se razvijale NEUJEDNAENO uz perio
dina ubrzanja i usporenja. Ovaj princip se jo tanije moe formulisati ako kaemo da sila izvornog impulsa u vibracijama, ne
deluje ujednaeno, ve kao to biva, postaje naizmenino jaa ili

slabija. Sila impulsa deluje a da ne menja svoju prirodu i vibra

cije se razvijaju pravilno samo izvesno vreme koje je odreeno
prirodom impulsa, materije, uslova i tako dalje. Ali u odreenom
trenutku deava se vrsta promene u njoj, i vibracije, da tako
kaemo, prestaju da je sluaju, za kratak period usporavaju i do
odreenog stupnja menjaju svoju prirodu ili pravac; na primer,
vibracije u usponu, u odreenom trenutku usporavaju, a vibra
cije u padu poinju sporije da padaju. Nakon tog privremenog
usporavanja, i jedne i druge, nastavljaju da se kanaliu i odreeni
period su u usponu ili padu, ujednaeno, opet do odreenog tre
nutka, kada nastupa provera u njihovom razvoju. U vezi sa ovim
znaajno je da periodi ujednaenog rada trenutka nisu jednaki i
da trenuci usporavanja vibracija nisu jednaki. Jedan period je
krai, drugi dui.
Da bi se ovi trenuci usporavanja odredili, ili bolje reeno,
provere uspona i pada vibracija, linija razvoja vibracija deli se
na periode koji odgovaraju DUPLIRANJU ili SMANJENJU
NA POLA broja vibracija u datom prostoru vremena.
Zamislimo liniju vibracija koje se uveavaju. Uzmimo ih
u trenutku kada vibriraju pri skali od hiljadu u sekundi. Posle
odreenog vremena broj vibracija se udvostruuje, znai dostie
dve hiljade.
1000

2000

|----------------------------------------------|

Sl. 7
Pronaeno je i utvreno da se u ovom intervalu vibracija,
izmeu datog broja vibracija i broja dva puta veeg, nalaze dva
mesta u kojima se deava USPORAVANJE U POVEANJU
VIBRACIJA. Jedno je na poetku ali ne na samom poetku. Dru
go mesto je pred sam kraj.
Otprilike:
1000

2000

|--------------|-------------------------|------|

Sl. 8

Zakoni koji vladaju usporavanjem ili izmenom vibracija

od njihovog prvobitnog pravca, bili su znani starim naukama.
Ovi zakoni su bili dati odreenom formulom ili dijagramom ko
ji je ouvan do naih vremena. U toj formuli period u kome su
vibracije udvostruene bio je podeljen u OSAM nejednakih ko
raka koji odgovaraju stepenu uveanja vibracija. Osmi korak po
navlja prvi sa udvostruenim brojem vibracija. Taj period
udvostruenja vibracija, ili linija razvoja vibracija, izmeu datog broja vibracija i udvostruenog tog broja, zove se OKTA
VA, a to znai, KOMPONOVANO OD OSAM.
Princip podele perioda na osam nejednakih delova, u ko
jima su vibracije udvostruene, zasniva se na posmatranju neu
jednaenih uveanja vibracija u celoj oktavi, a izdvojeni 'koraci'
oktave pokazuju ubrzanje i usporavanje u razliitim trenucima
razvoja.
Ideja oktave izraena tom formulom bila je prenoena sa
uitelja na uenike, iz jedne kole u drugu. U davna vremena
jedna kola je pronala da je mogue primeniti ovu formulu na
muziku. Na taj nain je nastala sedmo-tonska skala poznata jo
u prastara vremena, zatim zaboravljena, i ponovo otkrivena ili
'pronaena'.
Sedmo-tonska skala je formula kosmikog zakona koji su
razradile stare kole i primenile na muziku. Ako u isto vreme
prouavamo oitovanja zakona oktava u vibracijama drugih vrsta
videemo da su zakoni svuda isti, i da vibracije svetla, toplote,
hemijske, magnetske i druge potpadaju pod iste zakone kao i vi
bracije zvuka. Na primer, skala svetlosti je znana u fizici; perio
dini sistem elemenata u hemiji je bez sumnje tesno vezan sa
principom oktave, iako ta veza nije jo sasvim jasna nauci.
Prouavanje strukture sedmo-tonske muzike skale daje
dobru osnovu za razumevanje kosmikog zakona oktava.
Pogledajmo opet uzlaznu oktavu, to jest, oktavu u kojoj
se frekvencija vibracija uveava. Pretpostavimo da ta oktava
poinje sa hiljadu vibracija u sekundi. Odredimo tih hiljadu vi
bracija notom do. Vibracije rastu, to jest, njihova frekvencija se
uveava. U taki u kojoj dostie dve hiljade vibracija u sekundi
bie drugo do, a to znai, nota do sledee oktave.

do

do

Sl. 9

Period izmeu jednog do i sledeeg, to jest, oktave, podeljeno je na sedam NEJEDNAKIH delova jer se frekvencija vi
bracija ne uveava ujednaeno.
do
re
mi
fa
sol
la
si
do
|---------|---------|---------|--------|--------|---------|--------|---------|

Sl. 10
dea:

Odnos vrhunca note, ili frekvencija vibracija e biti sle-

Ako notu do uzmemo kao 1 tada e nota re biti 9/8, mi

5/4, fa 4/3, sol 3/2, la 5/3, si 15/8, do 2.
1

9/8

5/4

4/3

3/2

5/3

15/8

do-----re----mi-----fa-----sol-----la-------si------do
Sl. 11
Razlika u ubrzanju ili uveanju nota ili razlika u tonu bie
sledea:
izmeu do i re 9/8 : 1 = 9/8
izmeu re i mi 5/4 : 9/8 = 10/9
izmeu mi i fa 4/3 : 5/4 = 16/15 usporeno uveanje
izmeu fa i sol 3/2 : 4/3 = 9/8
izmeu sol i la 5/3 : 3/2 = 10/9
izmeu la i si 15/8 : 5/3 = 9/8
izmeu si i do 2 : 15/8 = 16/15 uveanje ponovo uspore
no
Razlika izmeu nota ili razlike u vrhuncima nota zovu se
INTERVALI. Vidimo da u oktavi ima tri vrste intervala: 9/8,
10/9 i 16/15, to u celim brojevima odgovara 405, 400 i 384.
Najmanji interval 16/15 se deava izmeu mi i fa i izmeu si i
do. Ba su to mesta usporavanja u oktavi.
U odnosu na muziku (sedmo-tonsku) skalu uopteno se
smatra (teoretski) da postoje dva polu-tona izmeu svake dve no-

te, sa izuzetkom intervala mifa i sido, koji imaju samo je

dan polu-ton i u kome se smatra da je jedan polu-ton izostavljen.
Na ovaj nain se postie DVADESET nota, od kojih je
osam osnovno:
do, re, mi, fa, sol, la, si, do
te:

i dvanaest meu-tonova: dva izmeu svake sledee dve no

dore
remi
fasol
solla
lasi
i jedan izmeu svake sledee dve note:
mifa
sido

Meutim u praksi, to jest u muzici, umesto dvanaest po

lu-tonova uzimaju se samo pet, a to znai po jedan polu-ton iz
meu:
dore
remi
fasol
solla
lasi
ma.

Izmeu mi i fa i izmeu si i do, polu-ton se uopte ne uzi

Na taj nain struktura muzike sedmo-tonske skale daje

emu kosmikog zakona 'intervala', ili odsutnih polu-tonova. I
zato kada se govori o oktavama u 'kosmikom' ili 'mehanikom'
smislu, samo intervali izmeu mi-fa i si-do se nazivaju 'interva
lima'.

Ako u potpunosti shvatimo zakon oktava dobiemo sasvim

novo objanjenje celog ivota, napretka i razvoja fenomena na
svim planovima univerzuma. Ovaj zakon objanjava zbog ega
ne postoje prave linije u prirodi i zbog ega ne moemo ni mi
sliti niti initi, i zbog ega je sve u vezi sa nama MISAO, zato
nam se sve DEAVA i to obino na nain suprotan od onoga to
elimo ili oekujemo. Sve je to jasan i direktan efekat 'interva
la', ili usporavanja razvoja vibracija.
ta se zapravo tano deava u trenutku usporavanja vibra
cija? Skretanje sa izvornog pravca. Oktava poinje u pravcu ko
ji pokazuje strelica:
do

re

mi

Sl. 12
Skretanje se deava izmeu mi i fa; linija poinje da menja pravac

Sl. 13
i kroz fa, sol, la i si, pada pod uglom koji menja izvorni pravac
prve tri note. Izmeu si i do dogaa se drugi 'interval' novo
skretanje, dalja izmena pravca.

Sl. 14

Sledea oktava daje jo jae oznaeno skretanje, ona posle

nje daje jo jae oznaen pravac, tako da poslednji okret moe
dati krug i nastaviti u pravcu suprotnom od izvornog.

Sl. 15
U daljem razvoju, linija oktava ili linija razvoja vibracija
se moe vratiti na izvorni pravac, drugim reima, da uini ceo
krug.

Sl. 16

Ovaj zakon samo pokazuje zato se prave linije nikada ne

pojavljuju u naim aktivnostima, zato, poinjui da radimo jed
nu stvar, u stvari sve vreme inimo neto sasvim drugo, esto
suprotno od onoga to smo poeli, iako to zapravo ne primeujemo i nastavljamo da mislimo da inimo istu stvar koju smo za
poeli.
Sve ovo i jo mnogo drugih stvari se mogu objasniti uz po
mo zakona oktava i zajedno sa razumevanjem uloge i znaaja
'intervala' koji uzrokuju stalnu promenu linije razvoja sile, na
taj nain da bude izlomljena, da zaokree, da postane sama 'se
bi suprotnost' i tako dalje.
Takav tok stvari, to jest, izmena pravca, moe se primetiti u svemu. Posle odreenog perioda energetske aktivnosti ili ja
ke emocije ili pravog razumevanja, dolazi reakcija, rad postaje
zamoran i dosadan; trenuci zamora i nezainteresovanosti ulaze u
oseanja; i umesto pravilnog miljenja nastaje potraga za kom
promisima; uzdranost, teki problemi. Meutim linija nastavlja
razvoj, iako sada u drugom pravcu. Rad postaje mehaniki,
oseanje sve vie slabi, pada na nivo svakodnevnih dogaaja;
misao postaje dogmatska, bukvalna. Sve traje na taj nain izvesno vreme, i tada se nanovo deava reakcija, ponovno zaustav
ljanje, ponovo iskrivljenje. Razvoj sile se moe nastaviti ali rad
koji je poeo sa velikim elanom i entuzijazmom postaje obave
za i beskorisna formalnost; veliki broj sasvim stranih elemenata
je uao u oseanja uvaavanje, razdraljivost, antagonizam;
misao krui, ponavlja ono to je ve znano i izlaz koji je ve bio
pronaen postaje sve vie izgubljen.
Ista stvar se deava u svim sferama ljudske aktivnosti. U
literaturi, nauci, umetnosti, filozofiji, religiji, u individualnim,
a pre svega, u drutvenim i politikim ivotima, moemo primetiti kako linija razvoja sila menja pravac u odnosu na prvobitan
i posle izvesnog vremena ide u sasvim suprotnom pravcu, I
DALJE ZADRAVAJUI SVOJ PRETHODNI NAZIV.
Prouavanje istorije sa ovog aspekta pokazuje iznenaujue i
njenice koje mehaniko oveanstvo ni izdaleka ne eli da primeti. Moda su najinteresantniji primeri takvih izmena pravca
linije razvoja sila, u istoriji religije, naroito u razvoju hrianstva, ako se prouava bez jakih emocija. Razmislite o tome, ko-

liko je izmena pravaca, bilo u liniji razvoja sila da bi se dolo od

Jevanelja koje propoveda ljubav, do Inkvizicije; ili od asketa
ranih vekova koji su prouavali EZOTERINO hrianstvo do
sholastika koji su izraunavali koliko se anela moe postaviti
na vrh igle.
Zakon oktava objanjava mnoge fenomene u naim ivo
tima koji su inae nepojmljivi.
Pre svega, princip devijacije sila.
Drugo je injenica da nita na svetu ne ostaje na istom mestu, niti ostaje ono to je, sve se kree, sve ide nekuda, sve se
menja, i NEIZOSTAVNO SE, ILI RAZVIJA ILI IDE NA DO
LE, slabi ili se degenerie, a to znai, kree se ili du uzlazne,
ili silazne linije oktave.
I tree, je zapravo razvoj samih sebe i uzlazne i silazne ok
tave, njihanje, usponi i padovi se deavaju sve vreme.
Do sada smo govorili uglavnom O ISPREKIDANOSTI
VIBRACIJA I O DEVIJACIJAMA SILA. Osim toga moramo
jasno spoznati jo dva principa: neizbenost bilo uspona bilo pa
da kod svake linije razvoja sila, kao i periodina njihanja, to jest,
uspone i padove, u svakoj liniji, bilo da je uzlazna bilo da je si
lazna.
Nita se ne moe razvijati ako ostaje na istom nivou. Uspon
i pad su neizbeni kosmiki uslovi bilo kakve akcije. Mi, niti vi
dimo niti razumemo ta se oko nas deava niti u nama, bilo zbog
toga to ne dozvoljavamo neizbean pad kada nema uspona, ili
zbog toga to smatramo da je pad uspon. Postoje dva osnovna
razloga naeg varanja samih sebe. Prvi ne vidimo, jer sve vre
me mislimo da stvari mogu ostati dugo vremena na istom nivou;
a drugi ne vidimo jer USPONI tamo gde ih mi vidimo, su zapra
vo nemogui, toliko nemogui kao to bi bilo poveanje svesti
pomou mehanikih sredstava.
Nauivi da razlikujemo uzlazno od silaznog u oktavama
u ivotu, moramo nauiti da razlikujemo uspon i pad u samim
oktavama. Koju god sferu naeg ivota uzmemo, moemo videti da nita ne moe ostati stalno i na istom nivou; svuda i u sve
mu se nastavlja ljuljanje viska, svuda i u svemu se talasi diu i
padaju. Naa energija koja se najednom povea u jednom ili dru
gom pravcu i onda odjednom oslabi; naa raspoloenja koja 'po-

staju bolja' ili 'postaju loija' bez nekog vidljivog razloga; naa
oseanja, nae elje, nae namere, nae odluke sve to s vre
mena na vreme prolazi kroz periode uzdizanja ili padova, posta
je jae ili slabije.
Moda ima stotine viskova koji se kreu tamo-amo u oveku. Usponi i padovi, to talasasto njihanje raspoloenja, misli,
oseanja, energije, odluka, su periodi razvoja sila izmeu 'inter
vala' u oktavama kao i samih 'intervala'.
Od 3 osnovna oitovanja zakona oktava, zavise mnogi fe
nomeni psiho prirode kao i oni koji su neposredno vezani za na
ivot. Od zakona oktava zavise i nesavrenosti i necelovitosti
naeg znanja u svim sferama, i to bez izuzetka, uglavnom zbog
toga to mi uvek poinjemo u jednom pravcu a potom, ne primeujui, nastavljamo drugim.
Kao to je ve reeno, zakon oktava je u svim svojim oito
vanjima bio poznat starom znanju.
ak i naa podela vremena, a to znai, dani u nedelji kao
radni, i Nedelje, je vezana istim sadrajima i unutranjim uslovima nae aktivnosti koja zavisi od opteg zakona. Biblijski mit
o stvaranju sveta za 6 dana i sedmog dana koji je Bog odredio
za svoj odmor je takode izraz zakona oktava ili ukazuje na nje
ga, iako je nepotpun.
Posmatranja zasnovana na razumevanju zakona oktava po
kazuju da se 'vibracije' mogu razvijati u razliitim pravcima. U
prekinutim oktavama oni samo poinju i padaju, bivaju utoplje
ne ili progutane od drugih, jaih vibracija koje ih seku ili idu u
suprotnom pravcu. U oktavama koje skreu od izvornog pravca
vibracije menjaju svoju prirodu i daju suprotne rezultate od onih
koji bi se mogli oekivati na poetku.
I samo se u oktavama kosmikog reda, i silaznim i uzlaz
nim, vibracije razvijaju na konsekutivan i redovan nain, sledei
isti pravac kojim su zapoele.
Dalja posmatranja pokazuju da se pravilan razvoj oktava,
iako redak, moe videti u svim ivotnim situacijama i u aktiv
nosti prirode, pa ak i ljudskih aktivnosti.
Pravilan razvoj ovih oktava zasniva se na onome to izgle
da kao SLUAJNOST. Ponekad se deava da oktave idu para-

lelno sa datom oktavom, sreu se ili se presecaju, na ovaj ili onaj

nain ISPUNJAVAJU SVOJE 'INTERVALE' i omoguavaju
vibracijama date oktave da se razvija slobodno i bez provera. Posmatranje takvih pravilnih razvoja oktava utvruje injenicu da
u potrebnom trenutku, to jest, u trenutku kada data oktava pro
lazi kroz 'interval', u nju ulazi 'dodatni stres' koji i silom i ka
rakterom odgovara, razvijae se dalje bez prepreka u izvornom
pravcu, a da nita ne gubi, niti menja svoju prirodu.
U takvim sluajevima postoji bitna razlika izmeu uzlaz
nih i silaznih oktava.
U uzlaznim oktavama prvi 'interval' dolazi izmeu mi i
fa. Ako odgovarajua dodatna energija ue u tom trenutku, ok
tava e se razvijati bez prepreka prema si, ali izmeu si i do po
treban joj je MNOGO JAI 'DODATNI STRES' za pravilan
razvoj, nego to je izmeu mi i fa, jer vibracije oktave u ovoj
taki su mnogo vie i da bi se prevazila provera u razvoju ok
tave potreban je jai intenzitet.
U silaznoj oktavi, najvei 'interval' se deava na samom
poetku oktave, odmah posle prvog do i materijal za ispunjenje
se esto pronalazi ili u samom do ili u postraninim vibracijama
provociranim OD STRANE DO. Iz tog razloga silazna oktava
se razvija mnogo lake od uzlazne, i kada pree si, dostie fa bez
prepreke; ovde je potreban 'dodatni stres', mada MANJE
JAINE od prvog 'stresa' izmeu do i si.
U velikoj kosmikoj oktavi, koja do nas dolazi u obliku
ZRAKA STVARANJA, moemo videti prvi kompletan primer
zakona oktava. Zrak stvaranja poinje sa Apsolutnim. Apsolut
no je SVE. SVE, to poseduje jedinstvo, potpunu volju i potpu
nu svest, stvara svetove u samom sebi, i na taj nain zapoinje
SILAZNA oktava sveta. Apsolutno je delanje te oktave. Svetovi koje Apsolutno stvara u samom sebi su nota si. 'Interval' iz
meu do i si u ovom sluaju je ispunjen VOLJOM
APSOLUTNOG. Proces stvaranja se dalje razvija silom izvor
nog impulsa i 'dodatnog stresa'. Si prelazi u la koje je, za nas,
na svet zvezda, MLENI PUT. La prelazi u sol nae SUN
CE, solarni sistem. Sol prelazi u fa planetarni svet. I tu iz
meu celokupnog planetarnog sveta i nae zemlje deava se
'INTERVAL'. To znai da planetarna zraenja koja nose razne

uticaje na zemlju, nisu sposobna da je dostignu, ili, da se tanije izrazimo, nisu primljeni, zemlja ih reflektuje. Da bi se ispu
nio 'interval' u ovoj taki zraka stvaranja stvoren je specijalan
aparat za prijem i prenos uticaja koji dolaze sa planeta. Taj apa
rat je ORGANSKI IVOT NA ZEMLJI. Organski ivot alje na
zemlju sve uticaje koji su joj namenjeni i ini da dalji razvoj i
rast zemlje budu mogui, nota mi iz kosmike oktave a potom
meseca ili re, posle ega sledi druga nota do NITA: Izmeu
SVE i NITA prolazi zrak stvaranja.
Vi znate molitvu 'Sveti Boe, Sveti Nepromenljivi, Sveti
Besmrtni'? Ta molitva dolazi iz starih znanja. SVETI BOG znai
Apsolutno ili Sve. SVETI NEPROMENJIVI takoe znai Ap
solutno ili Nita. SVETI BESMRTNI oznaava ono to je iz
meu njih, a to znai, 6 nota zraka stvaranja sa organskim
ivotom. Sva 3 uzeta zajedno, ine jedno. To je zajednitvo i
nedeljivost Trojstva.
Sada se moramo pozabaviti idejom 'dodatnog stresa' koji
omoguava linijama sila da stignu do projektovanog cilja. Kao
to sam ranije rekao, stresovi se mogu dogoditi sluajno. A sluaj
je naravno veoma nesigurna stvar. Ali te linije razvoja sila koje
su sluajnou ispravljene, i koje ovek ponekad moe videti, ili
pretpostaviti, ili oekivati, stvaraju u njemu, vie od bilo ega
drugog, iluziju PRAVIH LINIJA. To znai, on misli da su pra
ve linije pravilo a da su izlomljene i prekinute linije izuzetak. To
u njemu stvara iluziju da je mogue DA DELA; da je mogue
da postigne projektovani cilj. U stvarnosti ovek ne moe nita
da ini. Ako sluajnou njegova aktivnost da rezultat, iako on
samo podsea pojavom ili imenom na izvorni cilj, ovek ubedi
sebe i druge da je postigao cilj koji je sebi postavio i da svako
drugi moe postii svoj cilj, i drugi mu veruju. U stvarnosti to
je iluzija. ovek MOE dobiti na ruletu. Ali to je sluajnost.
Postii cilj koji neko stavi ispred sebe u ivotu ili u bilo kojoj
odreenoj sferi ljudske aktivnosti je samo neka vrsta sluajno
sti. Jedina razlika u odnosu na rulet je ta da ovek barem zna da
je u odreenim situacijama dobio ili izgubio. Ali u ivotnim ak
tivnostima, naroito u aktivnostima za koje su mnogi ljudi zain-

teresovani i kada prou godine izmeu poetka neega i rezulta

ta, ovek se veoma lako moe prevariti i 'postignute' rezultate
moe smatrati eljenim rezultatima, to jest, verovae da je pobedio, a zapravo je izgubio.
Najvea uvreda za 'oveka-mainu' je rei mu da on nita
ne moe initi, nita postii, da se nikada ne moe kretati ka bi
lo kakvom cilju i da u svojoj tenji ka nekom cilju, on neminov
no stvara neki drugi. To zapravo ne moe biti drugaije.
'ovek-maina' je mo sluaja. Njegove aktivnosti mogu sluaj no upasti u kanal stvoren kosmikim ili mehanikim silama, i
mogu se sluajnou kretati tim kanalom neko vreme, dajui ilu
ziju da su neki ciljevi postignuti. Takve sluajnosti postignutih
rezultata za ciljeve koje smo ranije postavili sebi, ili postizanje
ciljeva u manjim stvarima KOJE NEMAJU POSLEDICA, stva
raju u mehanikom oveku ubeenje da je sposoban za postiza
nje bilo kakvog cilja, 'da je sposoban da osvoji prirodu' to bi
se reklo, sposoban da 'uredi ceo svoj ivot', i tako dalje.
Iako ustvari on nije sposoban da uini bilo ta slino, jer
ne samo da nema kontrolu nad stvarima izvan sebe ve nema kon
trolu ni nad svojom unutranjou. Ovo poslednje mora biti sa
svim jasno i shvaeno; istovremeno se mora razumeti to da
kontrola nad stvarima poinje kontrolom nad naom unu
tranjou, SA KONTROLOM NAD NAMA SAMIMA. ovek
koji ne moe kontrolisati sebe ili sled stvari u samom sebi, ne
moe kontrolisati nita.
Na koji se nain moe postii kontrola?
Tehniki deo je objanjen u zakonu oktava. Oktave se mo
gu razvijati konsekutivno i kontinualno u eljenom pravcu ako
'dodatni stresovi' uu u njih u trenucima kada je to potrebno, a
to je, u trenucima kada vibracije usporavaju. Ako 'dodatni stre
sovi', ne uu u potrebnom trenutku, oktave menjaju pravac. Da
bi se odrale nade u sluajne 'stresove' koji sami od sebe dola
ze odnekud u potrebnim trenucima, je naravno nezamislivo.
oveku ostaje ansa ili da pronae pravac za svoje aktivnosti ko
ji odgovara mehanikoj liniji dogaaja u datom trenutku, dru
gim reima 'da ide kako vetar duva' ili 'da ga nosi tok', ak iako
je to u suprotnosti sa njegovim unutranjim namerama, ubeenjima, i simpatijama, ili da se pomiri sa tim da gubi u svemu to

pone da radi; ili moe da naui da prepozna trenutke 'interva

la' u svim pravcima svojih aktivnosti i da naui da STVARA
'dodatne stresove' u drugim svetovima, da naui kako da na svo
je aktivnosti primeni metod koji koriste kosmike sile u STVA
RANJU 'DODATNOG STRESA' u trenucima kada je to
potrebno.
Mogunost vetakog, to jest, specijalno stvorenog 'do
datnog stresa', daje praktino znaenje izuavanju zakona okta
va i im ovo prouavanje obaveznim i potrebnim ako ovek eli
da iskorai iz uloge pasivnog gledaoca onoga to se deava u nje
mu i oko njega.
'ovek-maina' ne moe uiniti nita. U njemu i oko nje
ga se sve DEAVA. Da bi mogao neto INITI potrebno je da
zna zakon oktava, da zna trenutke 'intervala' i da bude sposoban
da stvori 'dodatne stresove'.
To je jedino mogue nauiti u KOLI, a to znai, u pra
vilno organizovanoj koli koja sledi sve ezoterine tradicije. Bez
pomoi kole sam ovek ne moe nikada razumeti zakon okta
va, take 'intervala' i red stvaranja 'stresova'. Ne moe shvati
ti, jer su potrebni odreeni uslovi u tu svrhu, a uslovi se mogu
stvoriti samo u koli KOJA JE SAMA STVORENA NA TIM
PRINCIPIMA.
U nastavku e biti objanjeno kako je kola stvorena na
principima zakona oktava. A samim tim e vam biti objanjen
jedan aspekt jedinstva ZAKONA SEDAM sa ZAKONOM
TROJSTVA. U meuvremenu moe se rei samo to da u kol
skom uenju, oveku bivaju dati primeri obe, i silazne (kreativ
ne) i uzlazne (ili razvojne) kosmike oktave. Zapadnjaka misao,
ne znajui nita o oktavama niti o zakonu trojstva, mea uzlaz
ne i silazne linije i ne razume da je linija evolucije u suprotnosti
sa linijom stvaranja, to jest, ide protiv nje kao kada bi ila uz
vodno.
U prouavanju zakona oktava mora se pamtiti da su okta
ve u odnosu jedna na drugu, podeljene na FUNDAMENTAL
NE i NIE. Fundamentalne oktave se mogu spojiti na deblo
drveta koje se grana bonom oktavom. Sedam osnovnih nota ok
tave i dva 'intervala', NOSIOCI NOVIH PRAVACA, daju sve
skupa 9 veza u lancu, 3 grupe od po 3 veze svaka.

 Fundamentalne oktave su povezane sa sekundarnim ok

tavama na odreeni nain. Iz niih oktava prvog reda dolaze nie
oktave drugog reda i tako dalje. Sklop oktava se moe porediti
sa konstrukcijom drveta. Iz prvog, osnovnog debla, izlaze glav
ne grane na sve strane, koje se opet dele na svoje grane koje su
sve manje i manje, da bi na kraju bile prekrivene liem. Isti pro
ces se dogaa i kod sklopa lia, u formiranju ila, ilica i tako
dalje.
Kao i sve u prirodi, ljudsko telo koje predstavlja odre
enu celinu, nosi obe oktave, bilo da jesu ili nisu u nekom od
nosu. Prema broju nota u oktavi i njenim 'intervalima', ljudsko
telo ima 9 osnovnih mera izraenih veim brojevima
odreenih mera. Ovi brojevi bivaju naravno veoma razliiti kod
raznih osoba, ali ipak imaju odreenu granicu. Ovih 9
osnovnih mera, dajui celu oktavu prvog reda, kombinovanjem
na odreeni nain, prelaze u mere niih oktava, to daje uspon
drugim niim oktavama i tako dalje. Na ovaj nain je mogue
postii mere bilo kog dela oveijeg tela jer su svi u konanom
odnosu jedan prema drugom.
Prirodno je da je zakon oktava podstakao mnoge razgovo
re u naoj grupi, kao i uenja. G. nas je sve vreme upozoravao
da mnogo ne teoretiemo.
Taj zakon morate razumeti i oseati u vama, rekao je.
Tek tada ete ga videti izvan sebe.
To je naravno istina. Meutim to nije bila jedina tekoa.
Samo tehniko razumevanje zakona oktava zahteva mnogo
vremena. Sve vreme smo se vraali na njega, ponekad smo ini
li neoekivana otkria, ponekad gubili ak i ono to nam se ini
lo ve utvrenim.
Sada je teko preneti to kako je u razliitim periodima na
stupila smena ideja koje su postajale centar gravitacije u naem
radu, kako bi jedna zaokupila svu nau panju, sve nae razgo
vore. Ideja zakona oktava je na neki nain postala stalni centar
gravitacije. Vraali smo joj se u svakoj prilici; govorili o njoj,
raspravljali o njenim razliitim aspektima, i to na svakom sastan
ku, dok god nismo postepeno poeli da o svemu mislimo sa take
gledita te ideje.

U svojim prvim razgovorima G je dao opti pogled na tu

ideju, a zatim se sve vreme vraao na nju, ukazujui nam njene
razliite aspekte i znaenja. Najednom od sledeih sastanaka dao
nam je veoma interesantnu sliku jo jednog znaenja zakona ok
tava, koji je duboko zadirao u stvari.
Da bi se bolje razumeo znaaj zakona oktava potrebno je
imati jasnu ideju o jo jednoj osobini vibracija, takozvanih 'unu
tranjih vibracija'. To znai da unutar vibracija delaju vibracije
i da svaka oktava moe biti razluena u veliki broj unutranjih
oktava.
Svaka nota bilo koje oktave moe se smatrati kao oktava
na drugom planu.
Svaka nota ovih unutranjih oktava opet sadri celu okta
vu i tako dalje, jo neki deo puta, ALI NE, AD INFINITUM,
jer postoji konana granica razvoja unutranjih oktava.

Sl. 17
Ove unutranje vibracije deluju simultano u 'materiji' ra
zliite gustine, prodirui jedna u drugu, povisujui jedna drugu;
zaustavljaju, podstiu ili menjaju jedna drugu.
Zamislimo vibracije u supstanci ili materiji odreene gu
stine. Pretpostavimo da se ova supstanca ili materija sastoje od
relativno grubih atoma sveta 48, od kojih je svaki, da se tako
izrazimo, skup etrdeset i osam iskonskih atoma. Vibracije ko
je deluju u ovakvoj materiji su deljive u oktave a oktave su deljive na note. Zamislimo da smo uzeli jednu oktavu ovakvih
vibracija u svrhu nekakvog ispitivanja. Moramo znati da u ok
viru granica ove oktave deluju vibracije finije supstance. Sup
stanca sveta 48 je zasiena supstancom sveta 24; vibracije
supstance sveta 24 su u konanom odnosu prema vibracijama u

supstanci sveta 48; to jest, svaka nota vibracija u supstanci sve

ta 48 sadri celu oktavu vibracija u supstanci sveta 24.
To su UNUTRANJE oktave.
Supstanca sveta 24 se opet pro
do
imaju sa supstancama sveta 12. U ovoj APSOLUTNO
supstanci takoe postoje vibracije i sva
ka nota vibracija sveta 24 sadri celu ok
tavu vibracija sveta 12. Supstanca sveta
12 se proima sa supstancom sveta 6. SVI SVETOVI
si
Supstanca sveta 6 prodiru u supstance
sveta 3. Svet 3 se proima sa supstancom
sveta 1. Odgovarajue vibracije postoje
u svakom od ovih svetova i red uvek
Ia
ostaje isti, a to znai, svaka nota vibra SVA SUNCA
cija grublje supstance sadri celu oktavu
vibracija finije supstance.
Ako ponemo sa vibracijama sve
ta 48, moemo rei da jedna nota vibra
SUNCE
sol
cija u ovom svetu sadri oktavu ili sedam
nota vibracija planetarnog sveta. Svaka
nota vibracija planetarnog sveta sadri
sedam nota vibracija sveta sunca. Svaka
fa
vibracija sveta sunca e sadrati sedam SVE PLANETE
nota vibracija zvezdanog sveta, i tako
dalje.
Prouavanje unutranjih oktava,
prouavanje njihovog odnosa prema
ZEMLJA
mi
spoljanjim oktavama i moguem uticaju prvih na druge, predstavljaju veoma
vaan deo izuavanja sveta i oveka.
Na sledeem sastanku G. je ponovo
MESEC
re
govorio o zraku stvaranja, delimino po
navljajui a delimino dodajui i razvi
jajui ono o emu je ve govorio.
Zrak stvaranja, kao i svaki drugi
do
proces koji je kompletan u datom trenut APSOLUTNO
ku, moe se smatrati oktavom. Bila bi to
SI. 18

silazna oktava u kojoj do prelazi u si, si u la, i tako dalje.

Apsolutno ili SVE (svet 1) e biti do; svi svetovi (svet 3)
si; sva sunca (svet 6) la; nae sunce (svet 12) sol; sve
planete (svet 24) fa; zemlja (svet 48) mi; mesec (svet 96)
re. Zrak stvaranja poinje sa Apsolutnim. Apsolutno je SVE.
To je do.
Zrak stvaranja se zavrava kod meseca. Iza meseca ne po
stoji NITA. To je takode Apsolutno do.
U prouavanju zraka stvaranja ili kosmike oktave vidimo
da 'intervali' treba da dou u razvoj te oktave: prvo izmeu do i
si, a to znai izmeu sveta 1 i sveta 3, izmeu Apsolutnog i 'svih
svetova', zatim izmeu fa i mi, to jest izmeu sveta 24 i sveta
48, izmeu 'svih planeta' i zemlje. Ali je prvi 'interval' ispunjen
voljom Apsolutnog. Jedna od manifestacija volje Apsolutnog se
sadri u ispunjavanju ovog 'intervala' pomou svesnih oitova
nja neutralizujue sile koja puni 'interval' izmeu aktivnih i pa
sivnih sila. Kod drugog 'intervala' situacija je neto sloenija.
Neto nedostaje izmeu planeta i zemlje. Planetarni uticaji ne
mogu proi konsekutivno do zemlje i u potpunosti. Neophodan
je 'dodatni stres'; potrebno je stvaranje nekih novih uslova da bi
se osigurao pravilan prolaz sila.
Uslovi potrebni za osiguranje prolaza sila stvaraju se ra
sporedom specijalnih mehanikih ureaja izmeu planeta i zem
lje. Mehaniki ureaj, ta 'prenosna stanica sila' je ORGANSKI
IVOT NA ZEMLJI. Organski ivot na zemlji je stvoren da
ispuni interval izmeu planeta i zemlje.
Organski ivot predstavlja ZEMALJSKI ORGAN PER
CEPCIJE. Organski ivot oblikuje neto kao osetljivi film koji
prekriva celu zemaljsku kuglu i preuzima uticaje koji dolaze iz
planetarnih sfera, koji u protivnom ne bi bili u stanju da dose
gnu zemlju. U odnosu na ovo, podjednako je vaan domen bi
ljaka, ivotinja i ljudi. Polje prekriveno travom preuzima
planetarne uticaje odreene vrste i prenosi ih na zemlju. Isto po
lje sa gomilom ljudi na njemu, preuzee i odaslati druge utica
je. Populacija Evrope preuzima jednu vrstu planetarnih uticaja i
prenosi ih na zemlju. Populacija Afrike preuzima uticaje druge
vrste, i tako dalje.

Svi veliki dogaaji u ivotu ljudskih masa su prouzroko

vani planetarnim uticajima. Oni su rezultat preuzimanja plane
tarnih uticaja. Ljudsko drutvo je veoma osetljiva masa za prijem
planetarnih uticaja. Svaka i najmanja sluajna tenzija u planetar
nim sferama moe se godinama odraziti na poveanje oivljava
nja u jednoj ili drugoj sferi ljudske aktivnosti. Neto sluajno i
vrlo prolazno se deava u planetarnom prostoru. Odmah se vri
prijem toga od strane ljudskih masa, ljudi poinju da mrze i ubi
jaju jedni druge, pravdajui svoja dela nekom teorijom o brat
stvu, ili jednakou, ljubavlju ili pravdom.
Organski ivot je organ percepcije zemlje i u isto vreme je
i organ zraenja. Uz pomo organskog ivota svaki deo zemljine povrine naseljen u datom prostoru alje u svakom trenutku
odreenu vrstu zraka u pravcu sunca, planeta i meseca. U vezi
sa tim suncu je potrebna jedna vrsta zraenja, planetarna druga
vrsta, mesecu opet sasvim druga. Mnoge se stvari esto DO
GAAJU ba zbog odreenih vrsta zraenja koje su potrebne sa
odreenih mesta zemaljske povrine.
Rekavi ovo G. je naroito skrenuo panju na neusaglaenost vremena, to jest, na trajanje dogaaja u planetarnom
svetu i u ljudskom ivotu. Znaaj njegovog insistiranja na ovo
me mi je tek kasnije postao jasan.
Istovremeno je sve vreme naglaavao injenicu da bez ob
zira ta se deavalo u tankom filmu organskog ivota, uvek slui
interesima zemlje, sunca, planeta i meseca; ne moe da se dogo
di nita to je nepotrebno i nezavisno u njemu, jer je stvoren u
odreenu svrhu i jednostavno je podreen.
*
Razgovarajui jednom o ovoj temi dao nam je dijagram
strukture oktave u kojoj je jedna veza bio organski ivot na zem
lji.
Ova dodatna ili bona oktava u zraku stvaranja poinje u
suncu, rekao je.
Sunce, sol kosmike oktave, poinje u odreenom trenut
ku da zvui kao do, SOL-DO.

Potrebno je shvatiti da svaka nota bilo koje oktave, u ovom

trenutku, svaka nota kosmike oktave moe predstavljati notu
do neke druge bone oktave. Ili bi jo
tanije bilo rei da bilo koja nota bilo ko
je oktave moe u isto vreme biti bilo ko
ja nota bilo koje druge oktave prolazei
kroz nju.
Ono o emu sada govorimo je, da
sol poinje da zvui kao do. Opadajui
do nivoa planeta ta nova oktava prelazi
u si; jo uvek opadajui ona proizvodi
tri note, la, sol, fa, koje stvaraju i obli
kuju organski ivot na zemlji, onakav
kakav mi poznajemo; nota mi iz te okta
ve se pretapa sa notom mi iz kosmike
oktave, to znai, sa ZEMLJOM, a re se
pretapa sa re iz kosmike oktave, to
znai, sa MESECOM.
Odmah smo osetili da je ova bona
Sl. 19
oktava veoma znaajna. Pre svega pokazala je organski ivot, predstavljen u dijagramu sa tri note, ima
la dve vie note, jednu na nivou planeta i jednu na nivou sunca,
i da je POINJALA U SUNCU. Ovo poslednjeje bilo najvani
je jer je jo jednom, kao i mnogo puta u sistemu G., bilo u pot
punoj suprotnosti sa uobiajenim modernim idejama ivota koje
su poticale, da se tako izrazim, ODOZDO. U objanjenjima ko
je je on dao, ivot je dolazio odozgo.
Bilo je mnogo razgovora i o notama mi, re, bone oktave.
Naravno, nismo mogli odredit ta je nota re bila. Ali je sasim
jasno bila povezana sa idejom hrane za mesec; to mora biti re.
to se tie mi, moe se govoriti prilino odreeno. Organski
ivot je nesumnjivo nestao u zemlji. Uloga organskog ivota u
strukturi zemaljske povrine je neosporna. Postojao je rast koralnih ostrva i krenjakih stena, formacija ugljenih naslaga i
akumulacija nafte; promena zemljita pod uticajem vegetacije,
njen rast u jezerima, formacija obogaene zemlje crvima, pro
mena klime nastala isuivanjem movara i unitavanjem uma, i
jo mnogo drugih stvari za koje znamo ili ne znamo.

Uz sve ostalo, bona oktava je pokazala sa odreenom ja

snoom kako se lako i tano mogu klasifikovati stvari u sistemu
koji smo prouavali. Sve nepravilnosti, neoekivanosti i sluaj
nosti su nestale, i ogroman i tano zamiljen plan univerzuma se
poeo pomaljati.

OSMO POGLAVLJE
sti.

Na jednom od sledeih predavanja G. se vratio pitanju sve

Ni psihike ni fizike funkcije oveka se ne mogu razumeti, rekao je, ako se ne shvati injenica da obe mogu da delaju
u razliitim stanjima svesti.
Postoje 4 stanja svesti koja su mogua za OVEKA
(naglasio je re ovek). Ali, obian ovek, a to znai, ovek
broj jedan, broj dva i broj tri, ivi samo u dva najnia stanja sve
sti. Dva via stanja svesti su za njega neuhvatljiva, i mada on
moe imati ponekad odbljeske tih stanja, on nije sposoban da ih
razume i o njima sudi sa take gledita stanja u kojima se uo
biajeno nalazi.
Dva uobiajena, to jest, najnia, su prva stanja svesti,
SPAVANJE, drugim reima pasivno stanje u kome ovek pro
vede treinu ili veoma esto polovinu svog ivota. Drugo, je
stanje u kome ovek provede drugu polovinu svog ivota, u ko
me eta ulicama, pie knjige, razgovara o uzvienim stvarima,
uzima uea u politici, ubija, koje smatra aktivnim i zove ga
'ista svest' ili 'budno stanje svesti'. Izraz 'ista svest' ili 'bud
no stanje svesti' se ini kao da je dat neozbiljno, pogotovu kada
shvatite ta bi ISTA SVEST u stvarnosti trebalo da bude i kak
vo je zapravo stanje u kome ovek ivi i dela.
Tree stanje svesti je SAMO-SEANJE ili samo-svest ili
svest jednog bia. Obino se smatra da mi posedujemo to stanje
svesti ili da ga moemo imati ako elimo. Naa nauka i filozofi
ja su previdele injenicu da MI NE POSEDUJEMO to stanje
svesti i da mi ne moemo da je stvorimo u sebi samo odlukom
ili eljom.

etvrto stanje svesti naziva se OBJEKTIVNO STANJE

SVESTI. U ovom stanju ovek moe videti stvari ONAKVE
KAKVE ONE JESU. Odbljesci ove svesti se takode deavaju
oveku. Od svih pojmova, religiozni su oni u kojima se pokazu
ju mogunosti stanja svesti ove vrste i naziva se 'prosvetljenje'
i raznim drugim imenima, ali se ono ne moe opisati reima.
Meutim jedini pravi put do objektivne svesti je kroz razvoj samo-svesti. Ako bi obian ovek bio vetaki doveden do stanja
objektivne svesti i potom vraen nazad u svoje uobiajeno sta
nje ne bi se niega seao i mislio bi da je izvesno vreme izgubio
svest. Meutim u stanju samo-svesti ovek moe imati odblje
ske objektivne svesti i seati je se.
etvrto stanje svesti u oveku znai sasvim drugaije sta
nje bia; ono je rezultat unutranjeg rasta i dugog i tekog rada
na sebi.
Meutim tree stanje svesti stvara prirodno pravo oveku
KAKAV JE, i ako ga ovek nema, razlog je samo u pogrenim
uslovima njegovog ivota. Moe se bez preterivanja rei da se u
sadanjem trenutku, tree stanje svesti deava u oveku samo u
odbljescima a kao manje vie stalno stanje postie se samo po
mou specijalne obuke.
Za veinu ljudi, ak i veoma obrazovanih, osnovna pre
preka za postizanje samo-svesti je u tome to ONI misle DA JE
POSEDUJU, to jest, da poseduju samo-svest i sve to ide uz nju;
individualnost u smislu postojanog i nepromenljivog Ja, volju,
sposobnost DA INE, i tako dalje. Oigledno je da ovek nee
biti zainteresovan ako mu kaete da dugotrajnim i tekim radom
moe postii neto to, po njegovom miljenju, on ve ima. Na
protiv, on e misliti, ili da ste ludi ili da hoete da ga prevarite
zbog neke line dobiti.
Dva via stanja svesti 'samo-svest' i 'objektivna svest'
su povezani su radom VIIH CENTARA u oveku.
Uz one centre o kojima smo ve govorili postoje jo dva
centra u oveku, 'vii emocionalni' i 'vii misaoni'. Ovi centri
su u nama; oni su u potpunosti razvijeni i rade sve vreme, ali nji
hov rad ne dosee nau uobiajenu svest. Uzrok ovome lei u
specijalnim kvalitetima nae takozvane 'iste svesti'.

Da bi se razumela razlika izmeu stanja svesti, vratimo se

na prvo stanje svesti, spavanje. To je u potpunosti subjektivno
stanje svesti. ovek je uronjen u snove, i nije vano da li ih pam
ti ili ne. ak iako ga dodirnu neki stvarni utisci, kao to su zvu
i, glasovi, toplota, hladnoa, oseaj sopstvenog tela, oni samo
bude u njemu fantastine subjektivne slike. Tada se ovek budi.
Na prvi pogled to je sasvim drugaije stanje svesti. On se moe
pokretati, moe govoriti sa drugim ljudima, moe unapred pro
raunavati, moe videti opasnost i izbei je, i tako dalje. Sa ra
zlogom se moe rei da je u boljem poloaju nego kad spava. Ali
ako odemo malo dublje u stvari, ako pogledamo u njegov unu
tranji svet, u njegove misli, u uzroke njegovih akcija, videemo
da je u skoro istom stanju kao kada spava. Jo je i gore, jer u
spavanju je pasivan, to jest, ne moe nita initi. U budnom sta
nju meutim, on sve vreme moe neto initi a rezultati svih nje
govih akcija e se reflektovati na njemu ili na onima oko njega.
A ON SE IPAK NE SEA SEBE. On je maina, sve mu se
DEAVA. On ne moe zaustaviti tok svojih misli, ne moe kontrolisati svoju matu, svoje emocije, svoju panju. On ivi u sub
jektivnom svetu 'Ja volim', 'Ja ne volim', 'Dopada mi se', 'Ne
dopada mi se', 'Ja elim', 'Ja ne elim', a to znai, ono to on
misli da eli ili ono to misli da ne eli. On ne vidi stvarni svet.
Stvarni svet je skriven od njega zidom mate. ON IVI SPAVA
JUI. On spava. Ono to se zove 'ista svest' je spavanje i to
mnogo opasnije spavanje od onog nou u krevetu.
Uzmimo neki dogaaj iz ivota oveanstva. Na primer,
rat. U ovom trenutku vodi se rat. ta to oznaava? To znai da
nekoliko miliona uspavanih ljudi pokuava da uniti nekoliko
miliona drugih uspavanih ljudi. Oni to naravno ne bi inili da su
probueni. Sve to se deava je zbog te uspavanosti.
Oba stanja svesti, spavanje i probuenst su podjednako
subjektivni. Samo poevi da se SEA SEBE ovek se moe pro
buditi. Tada ceo okruujui ivot za njega dobija drugaiji aspekt
i drugaije znaenje. On vidi da je to IVOT USPAVANIH
LJUDI, ivot u snu. Sve to ljudi govore, sve to rade, oni kau
i ine u snu. Sve je to bez ikakve vrednosti. U stvarnosti, samo
buenje i ono to vodi buenju, ima vrednosti.

Koliko puta su me pitali mogu li se ratovi zaustaviti? Na

ravno da mogu. Za to bi jedino bilo potrebno da se ljudi probu
de. To izgleda veoma lako. Meutim to je najtea stvar na svetu
koja postoji, jer je taj san utvren i odravan celim okruujuim
ivotom svim uslovima oko nas.
Kako se moe probuditi? Kako se moe umai snu? To su
najvanija pitanja, najvitalnija pitanja sa kojima se ovek moe
sukobiti. Meutim pre ovoga potrebno je ubediti sebe u samu
injenicu sna. U ovo se moe ubediti samo pokuajem buenja.
Kada ovek shvati da se ne sea sebe a da se setiti sebe znai pro
buditi se do izvesnog stepena, i kada istovremeno vidi kroz isku
stvo kako je teko setiti se sebe, razumee da se ne moe
probuditi jednostavno eljom da se to uini. Moe se rei jo
tanije da se ovek ne moe probuditi SAM OD SEBE. Ali ako
se recimo 20-ak ljudi sporazume da ko god se od njih prvi
probudi uini to sa ostalima, tada imaju neku ansu. ak je i to
nedovoljno, jer svih 20 moe zaspati u isto vreme i sniva
ti da su probueni. Znai potrebno ih je jo vie. Na njih mora
paziti ovek koji nije uspavan ili koji ne upada u san tako brzo
kao oni, ili koji biva uspavan svesno kada je to mogue, kada to
nee nakoditi ni njemu ni drugima. Moraju pronai takvog
oveka i IZNAJMITI GA da ih probudi i da im ne dozvoli da se
opet uspavaju. To je ono to treba razumeti.
Mogue je misliti 1000 godina; mogue je napisati knji
ga za itave biblioteke, stvarati na milione teorija, i sve to u snu,
bez i najmanje anse za buenjem. Naprotiv, ove knjige i teori
je, napisane i stvorene u snu, samo e poslati druge ljude u san,
i tako dalje.
Ideja o snu nije nova. Ljudima je reeno skoro od stvara
nja sveta, da su uspavani i da se moraju probuditi. Koliko je pu
ta reeno u Jevandelju, 'Probudi se', 'Posmatraj', 'ne spavaj'.
Hristovi uenici su ak spavali dok se on poslednji put molio u
Gethsemane bati. Sve je tu. Ali razumeju li to ljudi? Za ljude
je to jednostavno oblik govora, kao izraz, metafora. Oni pro
putaju da razumeju da se to mora uzeti bukvalno. A opet razum
ljivo je i zato je to tako. Da bi se moglo bukvalno razumeti mora
se biti bar malo probuen, ili barem uiniti pokuaj buenja. Oz
biljno vam kaem da sam vie puta bio upitan zato se u Jevane-

lju ne govori nita o spavanju. A zapravo na svakoj stranici se

govori o tome. I to pokazuje da ljudi itaju Jevanelje spavajui.
Dok god ovek spava i dok god je u potpunosti umotan u svoje
snove ne moe ak ni razmiljati o tome da je uspavan. Ako bi
razmiljao o tome, probudio bi se. I tako sve to ide. Ljudi ne
maju pojma ta gube tim spavanjem. Kao to sam ve rekao, ona
ko kako je ovek organizovan, to jest, bivi takav kakvim ga je
priroda stvorila, ovek moe biti svesno bie. Takvim je stvo
ren i roen. Meutim roen je meu spavaima, i naravno, i on
pada u san u trenutku kada bi trebalo da zapone da biva svestan.
Na ovo utie mnogo to ta: nesvesno oponaanje starijih ljudi
od strane deteta, svesne ili nesvesne sugestije, i ono to se nazi
va 'obrazovanje'. Svaki pokuaj deteta da se probudi trenutno se
zaustavlja. To je neminovno. Potrebno je mnogo napora i po
moi da bi se kasnije probudilo, kada su ve formirane hiljade
spavajuih navika. A retko se to dogaa. U veini sluajeva
ovek jo kao dete izgubi mogunost za buenje; on ivi ceo svoj
ivot spavajui i umire tako. Dalje, mnogo ljudi umire dugo pre
svoje fizike smrti. O takvim sluajevima emo kasnije govo
riti.
Sada obratite panju na ono o emu sam ranije govorio.
Potpuno razvijen ovek, koga ja nazivam 'ovek u pravom smi
slu te rei', treba da ima 4 stanja svesti. Obian ovek, to
jest, ovek broj 1, broj 2 i broj 3, ivi samo sa dva sta
nja svesti. On zna, ili barem moe znati, za postojanje etvrtog
stanja svesti. Sva ta 'mistina stanja' su pogreno definisana, ali
ako nisu prevara ili oponaanje, ona su odbljesci onoga to zo
vemo objektivno stanje svesti.
Meutim ovek ne zna za postojanje treeg stanja svesti,
ak i ne pretpostavlja da postoji. Jer ako pokuate da mu obja
snite ta je tree stanje svesti i od ega se sastoji, on e vam rei
da je to njegovo uobiajeno stanje. On sebe smatra svesnim
biem koje vlada sopstvenim ivotom. injenice koje bi bile u
suprotnosti sa ovom tvrdnjom on smatra sluajnim ili privreme
nim, koje e se izmeniti same od sebe. Smatrajui da poseduje
samosvest, po prirodi, ovek nee ni pokuati da joj prie ili je
postigne. A bez samo-svesti, ili treeg stanja svesti, etvrto sta
nje, osim u retkim odbljescima, nije mogue. Znanje, stvarao

OBJEKTIVNO znanje, prema kome ovek, kako on pretposta

vlja, tei, biva mogue samo u etvrtom stanju svesti, a to znai,
uslovljeno je potpunim posedovanjem etvrtog stanja svesti.
Znanje koje se stie u uobiajenom stanju svesti izmeano je sa
snovima. To vam je potpuna slika bia oveka broj jedan, dva i
tri.
Sledei razgovor G. je zapoeo na ovaj nain:
Mogunosti oveka su ogromne. Ne moete naslutiti ak
ni senku onoga to sve ovek moe postii. Meutim nita se ne
moe postii spavajui. U svesti uspavanog oveka, njegove ilu
zije, 'snovi', se meaju sa realnou. On ivi u subjektivnom
svetu i nikada ne moe pobei iz njega. To je razlog zbog koga
on nikada ne moe da upotrebi moi koje poseduje i uvek ivi
samo malim delom sebe.
Ve je reeno da samo-prouavanje i samo-posmatranje,
ako su pravilno voeni, dovode do toga da ovek shvata inje
nicu da neto nije u redu sa njegovom mainom i njenim radom,
kada je u uobiajenom stanju. ovek shvata da je osnovni razlog
za to njegova uspavanost i da ivi i radi samo svojim malim de
lom. To je osnovni razlog da ogromna veina njegovih moguno
sti ostaje neostvarena a ogromna veina njegovih moi
neupotrebljena. ovek osea da od ivota ne izvlai sve to mu
ovaj moe pruiti, a da se to deava upravo zbog greaka u nje
govoj maini, u njegovom prijemniku. Ideja samo-prouavanja
za njega dobija novo znaenje. On osea da moda ak ne bi bi
lo vredno da prouava sebe takav kakav je sada. On vidi sve
kako je sada ili kakvo bi moglo ili trebalo da bude. Samo-po
smatranje dovodi oveka do shvatanja potrebe za samo-izmenom. A posmatranjem samog sebe on primeuje da
samo-posmatranje, samo po sebi, donosi odreene izmene u nje
govim unutranjim procesima. On poinje da razume da je sa
mo-posmatranje sredstvo samo-izmene, nain buenja.
Posmatranjem samog sebe on baca zrake svetla na svoje unu
tranje procese koji su do tada radili u potpunom mraku. Pod
uticajem tog svetla sami procesi poinju da se menjaju. Postoji
veliki broj hemijskih procesa koji se mogu deavati samo bez
svetla. Na isti nain kao to se i odreeni psiho fenomeni mogu

deavati samo u tami. ak i bleda svetlost svesti bila bi dovolj

na da sasvim izmeni karakter procesa, a neke u potpunosti one
moguuje. Nai unutranji psiho procesi (naa unutranja
alhemija) imaju mnogo zajednikog sa tim hemijskim procesima
u kojima svetlo menja karakter procesa i podleu analognim za
konima.
Kada ovek shvati potrebu ne samo za samo-prouavanjem
i samo-posmatranjem, ve i za radom na sebi u svrhu menjanja
samog sebe, karakter njegovih samo-posmatranja se mora menjati. Do sada je prouavao detalje rada centara, pokuavajui
da registruje ovaj ili onaj fenomen, da bude nepristrasni svedok.
Prouio je rad maine. Sada mora poeti da vidi sebe, to jest, da
vidi, ne izdvojene detalje, ne rad malih tokova i poluga, ve da
vidi sve skupa kao celinu celog sebe onako kako ga drugi vi
de.
U tu svrhu ovek mora nauiti da snima, da se tako izra
zim, 'mentalne slike' samog sebe u razliitim trenucima svog
ivota i u razliitim emocionalnim stanjima: a ne slike detalja,
ve slike celine onako kako ju je on video. Drugim reima ove
slike treba da sadre u isto vreme sve to ovek moe videti u se
bi u datom trenutku. Emocije, raspoloenja, misli, oseanja, po
loaje, pokrete, tonove u glasu, izraze lica, i tako dalje. Ako
ovek uspe u sakupljanju iteresantnih trenutaka za ove slike, veo
ma e brzo sakupiti ceo album slika samog sebe, koje zajedno
mogu da mu prikau sasvim jasno koje on. Meutim nije ba la
ko nauiti kako se snimaju ove fotografije i to u najinteresantni
jim i karakteristinim trenucima, kako uhvatiti karakteristian
poloaj, karakteristian izraz lica, karakteristine emocije i ka
rakteristine misli. Ako su slike snimljene zadovoljavajue i ako
ih ima dosta, ovek e videti da je ono to je mislio o sebi i
sa im je iveo iz godine u godinu, veoma daleko od istine.
Umesto oveka kakav je pretpostavljao da je, videe sa
svim drugaijeg. Taj 'drugi' ovek je on sam a istovremeno i ni
je. To je on kakvog ga drugi ljudi znaju, kakvog on sebe zamilja
i kakvim se pojavljuje kroz razne radnje, rei, i tako dalje; ali
ne sasvim onakav kakav je u stvari. Jer sam ovek zna da posto
ji mnogo toga to je nerealno, izmiljeno i vetako u tom dru-

gom oveku koga poznaju drugi ljudi i koga on sam poznaje.

Morate nauiti da izdvajate stvarnost od izmiljotine. A za
poetak samo-posmatranja i samo-prouavanja potrebno je
izvriti to izdvajanje u sebi. ovek mora shvatiti da se on zbilja
sastoji od dva oveka.
Jedan je ovek koga on naziva 'Ja' a koga drugi ljudi na
zivaju 'Ouspensky', 'Zaharov', ili 'Petrov'. Drugi je njegovo
stvarno ON, stvarno JA, koje se pojavljuje u njegovom ivotu
samo zakratko i koje moe postati vrsto i postojano samo posle
veoma dugog perioda rada.
Do god ovek smatra sebe JEDNOM OSOBOM nee se
pomeriti sa mesta na kome je. Njegov rad na samom sebi za
poinje u trenutku kada poinje da osea DVA OVEKA u se
bi. Jedan je pasivan i najvie to moe uiniti je da registruje i
posmatra ta mu se deava. Drugi, koji sebe naziva 'Ja', je akti
van, i govori o sebi u prvom licu, u stvarnosti je samo 'Ouspen
sky', 'Petrov' ili 'Zakharov'.
To je prvo shvatanje koje ovek moe postii. Poevi da
razmilja pravilno on ubrzo uvidi da je u vlasti svog 'Ouspenskog', 'Petrova' ili 'Zakharova'. Bez obzira ta on planira ili na merava da radi ili kae, to nee izvriti 'on' ili 'Ja', ve njegov
' Ouspensky',' Petrov' ili' Zakharov', a oni e to naravno izvriti
ili rei ne na nain kako bi to izvrio ili rekao 'Ja', ve na nji
hov nain i sa njihovim primesama znaenja, a esto ba te primese znaenja sasvim menjaju ono to je 'Ja' elelo da uini.
Sa ovog stanovita postoji sasvim odreena opasnost koja
nastupa u prvom trenutku samo-posmatranja. 'Ja' poinje samoposmatranje, meutim odmah preuzima 'Ouspensky', 'Zakha
rov' ili 'Petrov'. Ali 'Ouspensky', 'Zakharov' ili 'Petrov' od
prvog koraka vre male izmene u samo-posmatranju, izmenu ko
ja izgleda prilino nevana meutim ona u stvarnosti iz osnova
menja celu stvar.
Pretpostavimo na primer, da ovek po imenu Ivanov uje
opis metoda samo-posmatranja. Njemu je reeno da ovek mo
ra podeliti sebe, 'on' ili 'Ja' sjedne strane i 'Ouspensky', 'Pe
trov' ili 'Zakharov' sa druge strane. I on deli sebe BUKVALNO
KAKO JE UO. 'To sam Ja', kae on, 'a to je Ouspensky ,
Petrov ili Zakharov .' Nikada nee rei 'Ivanov'. To mu je

neugodno, stoga e nesumnjivo upotrebiti ime ili prezime nekog

drugog. tavie on naziva 'Ja' ono to mu se u njemu samome
dopada ili barem ono to smatra jakim, dok 'Ouspensky', 'Pe
trov' ili 'Zakharov' naziva ono to mu se ne dopada ili ono to
smatra slabim. Na osnovu toga poinje da razmilja o sebi na
razne naine, sasvim pogreno naravno i to od poetka, jer je ve
prevario sam sebe u najvanijoj taki i nije posmatrao stvarnog
sebe, to jest, Ivanova, ve zamiljenog 'Ouspenskog', 'Petrova'
ili 'Zakharova'.
Teko je ak i zamisliti koliko esto ovek ne voli da upo
trebljava svoje ime kada govori o sebi u treem licu. Na svaki
nain pokuava to da izbegne. Naziva sebe drugim imenom ba
kao to smo malopre pomenuli; on izmilja vetako ime za se
be, ime kojim ga niko nikada nije nazivao, ili jednostavno za se
be kae 'on', i tako dalje. U vezi sa ovim ljudi koji uobiavaju
u svojim mentalnim razgovorima da sebe nazivaju sopstvenim
imenom ili prezimenom ili nadimkom, nisu izuzetak. Kada
doemo do samo-posmatranja oni radije sebe nazivaju 'Ouspen
sky ' ili kau 'Ouspensky u meni', kao da 'Ouspensky' moe po
stojati u njima. 'Ouspenskog' ima sasvim dovoljno u njemu
samome.
Meutim kada ovek shvati svoju bespomonost u liku
'Ouspenskog', njegov stav prema samom sebi i prema 'Ouspenskom' u njemu, prestaje da bude nezainteresovan.
Samo-posmatranje postaje posmatranje 'Ouspenskog'.
ovek shvata da nije 'Ouspensky', ve da je 'Ouspensky' samo
maska koju nosi, deo koji on nesvesno igra i koji na alost ne
moe prestati da igra, deo koji vlada njima i ini da on ini i iz
govara hiljade glupih stvari, hiljade stvari koje on nikada ne bi
uinio ili rekao.
Ako je iskren sa sobom on osea da je u vlasti 'Ouspen
skog' i istovremeno osea da on nije 'Ouspensky'.
Poinje da se plai 'Ouspenskog', poinje da osea da mu
je ovaj 'neprijatelj'. Bez obzira ta bi ovaj eleo da uini sve bi
va izmenjeno od strane 'Ouspenskog'. 'Ouspensky' je njegov
'neprijatelj'. elje, ukus, simpatije, antipatije, miljenja, raz
miljanja, 'Ouspenskog' su ili u suprotnosti sa njegovim pogle
dima, oseanjima, raspoloenjima ili nemaju nieg zajednikog

sa njima. A istovremeno 'Ouspensky' je njegov gospodar. On je

njegov rob. On nema sopstvenu volju. On nema naina da izra
zi svoje elje jer ta god bi on eleo da uini ili kae uinie to
za njega 'Ouspensky'.
Na ovom stupnju samo-posmatranja ovek mora razumeti da je njegov jedini cilj da oslobodi sebe od 'Ouspenskog'. A
poto on to ne moe uiniti jer je on ono to je, on mora nadvla
dati 'Ouspenskog' i naterati sebe da uini, ne ono to 'Ouspen
sky' eli u datom trenutku, ve ono to on eli da uini.
'Ouspensky' mora biti premeten sa mesta gospodara na mesto
sluge.
Prva stepenica u radu na sebi sastoji se u izdvajanju samog
sebe mentalno od 'Ouspenskog', a potom i odravanje te izdvo
jenosti . Meutim mora se imati stalno na umu injenica da panja
mora biti usredsredena na 'Ouspenskog' jer je ovek nesposo
ban da objasni TA JE ON ZAPRAVO. Meutim on moe se
bi objasniti 'Ouspenskog' i time mora zapoeti, imajui
istovremeno na umu da on nije 'Ouspensky'.
Najopasnija stvar u ovom sluaju je osloniti se na sopstveni sud. Ako ovek ima sree on u ovom periodu moe imati ne
kog kraj sebe ko mu moe rei gde je on, a gde je 'Ouspensky'.
Ali on mora imati poverenja u tu osobu, jer e nesumnjivo mi
sliti da i sam sve razume i da zna gde je on a gde 'Ouspensky'. I
ne samo u odnosu na samog sebe ve i u odnosu na druge ljude,
mislie da zna i vidi njihove 'Ouspenske'. Sve ovo je naravno
samoobmana. U ovom stadijumu ovek ne vidi nita, bilo da se
odnosi na njega samog ili na druge. to je ubedeniji da moe,
tim vie grei. Ali ako bi mogao barem sasvim malo da bude
iskren sa samim sobom i zbilja eli da sazna istinu, moe pro
nai tanu i nepogreivu osnovu da pravilno sudi o sebi a zatim
i o drugim ljudima. Sve lei u iskrenosti prema samom sebi. A
to je bez sumnje teko. Ljudi ne shvataju da se iskrenost mora
uiti. Oni zamiljaju da, biti iskren ili ne biti iskren, zavisi od
elje ili odluke. Kako moe ovek biti iskren sa samim sobom
kada ustvari on ISKRENO ne vidi ono to treba da vidi u samom
sebi? Neko mu mora ukazati na to. Njegov stav prema osobi ko
ja mu ukazuje mora biti pravilan, to jest, da se ne dogodi da on
misli da sve na ta mu ta osoba ukazuje, on ve zna bolje.

Ovo je veoma ozbiljan trenutak u radu. ovek koji izgubi

pravac u ovom trenutku nikada ga vie nee pronai. Mora se
imati na umu da ovek takav kakav je ne poseduje nain da ra
zlui 'Ja' i 'Ouspensky' u sebi. ak i ako pokuava, lagae sa
mom sebi i izmiljae stvari, tako da nikada nee biti u stanju da
vidi samog sebe kakav je zaista. Jedna stvar mora biti jasna, da
ovek nikada ne moe videti sebe bez pomoi spolja.
Da biste shvatili razloge za ovo morate se setiti mnogo to
ga to je ranije reeno. Kao to smo rekli samo-posmatranje do
vodi oveka da shvati injenicu da se on ne sea sebe. Osnovna
karakteristika njegovog bia je injenica da se on ne moe setiti
sebe i ona uzrokuje sve u njemu. Nesposobnost seanja sebe
oituje se na mnogo naina. ovek se ne sea svojih odluka, ne
sea se obeanja koja je dao sebi, ne sea se ta je rekao ili oseao
pre mesec dana, pre nedelju dana ili ak pre jednog sata. On za
poinje neki posao i posle izvesnog vremena ne sea se ZATO
ga je zapoeo. Naroito kada je u pitanju rad na sebi. ovek se
sea svog obeanja drugoj osobi samo uz pomo vetakih aso
cijacija koje su UVASPITANE u njega, a one su opet povezane
sa pojmovima koji su takode vetaki stvoreni, 'ast', 'iskre
nost', 'dunost', i tako dalje. Govorei uopteno moe se rei
da ako se ovek seti jedne stvari on zaboravi 10 drugih koje
bi bile mnogo vanije da ih se seti. ovek naroito lako zaborav
lja ono to se odnosi na njega, te 'mentalne slike' samog sebe
koje je moda ve snimio.
Sve to liava ovekova vienja i miljenja neke stabilnosti
i tanosti. ovek se ne sea o emu je mislio ili ta je rekao; i ne
sea se KAKO je mislio ili KAKO je govorio.
Ovo je pak povezano sa jednom od osnovnih karakteristi
ka ovekovog stava prema samom sebi i prema okolini. To znai,
da postoji stalno 'poistoveenje' sa onim to mu je trenutno zao
kupilo panju, njegove misli ili elje, i njegovu matu.
'Poistoveenje' je tako uobiajen kvalitet da je veoma
teko izdvojiti ga od svega ostalog, a u svrhu posmatranja. ovek
se sve vreme poistoveuje, samo se predmet poistoveenja menja.
ovek se poistoveuje sa malim problemima sa kojima se
suoava i sasvim zaboravlja velike ciljeve sa kojima je zapoeo

rad. On se poistoveuje sa jednom milju i zaboravlja drugu;

poistoveuje se sajednim oseanjem, raspoloenjem i zaboravlja
svoje ire misli, emocije i raspoloenja. U radu na sebi ljudi se
do te mere poistoveuju sa izdvojenim ciljevima da previde umu
zbog drvea. Dva, tri drveta koja su mu najblia, za njega pred
stavljaju celu umu.
'Poistoveenje' je jedan od najveih neprijatelja jer se
proima svuda i vara oveka u trenutku kada mu se ini da se sa
tim bori. Naroito je teko osloboditi se poistoveenja jer se
ovek veoma lako i prirodno poistoveuje sa stvarima koje ga
najvie interesuju, kojima on posveuje vreme, rad i panju. Da
bi se mogao osloboditi poistoveenja ovek sve vreme mora bi
ti u odbrambenom stavu i mora biti nemilosrdan sa samim so
bom, to znai, ne sme se plaiti da vidi sve skrivene i tanane
oblike u kojima se poistoveenje pojavljuje.
Neophodno je videti i prouiti ih do korena u samom se
bi. Potekoe u borbi sa poistoveenjem se jo poveavaju inje
nicom da kada ga ljudi posmatraju u sebi, oni misle da su to dobre
osobine i nazivaju ih 'entuzijazam', 'strast', 'spontanost', 'voljnost', 'inspiracija' i slino, i smatraju da se samo u stanju poi
stoveenja moe dobro delati, bez obzira na sferu rada. U
stvarnosti, to je naravno iluzija. ovek ne moe nita pametno
uiniti kada je u stanju poistoveivanja. Kada bi ljudi mogli zai
sta videti ta znai stanje poistoveivanja izmenili bi miljenje.
ovek postaje stvar, komad mesa; on gubi ak i malo slinosti
sa ljudskim biem koje ima. Na Istoku gde ljudi pue hai i dru
ge droge, esto se deava da se ovek toliko poistoveti sa svo
jom lulom da poinje da smatra sebe lulom. To nije ala ve
injenica. On zapravo postaje lula. To je poistoveenje. Narav
no za ovo nisu uopte potrebni hai i opijum. Pogledajte samo
ljude u prodavnicama, pozoritima, restoranima; ili osmotrite
kako se poistoveuju sa reima kada se objanjavaju oko neega
ili kada pokuavaju neto da dokau, naroito neto to ni sami
ne znaju. Oni postaju pohlepa, elje, ili REI; od njih samih ne
ostaje nita.
Poistoveenje je osnovna prepreka za samo-oseanje.
ovek koji se poistoveti sa bilo im, nije u stanju da se seti se
be. Da bi se mogao setiti sebe pre svega je potrebno da se NE

POISTOVEUJE. Ali da bi nauio da se ne poistoveuje on pre

svega mora BITI NEPOISTOVEEN SA SOBOM, ne sme na
zivati sebe 'Ja' u svakoj prilici. Mora znati da postoje dvojica u
njemu, da postoji ON SAM, a to je 'Ja' u njemu, i da postoji
DRUGI, sa kojim se mora boriti i koga mora savladati, ako eli
bilo ta da postigne. Do god se ovek poistoveuje ili moe biti
poistoveen, on je rob svega to mu se moe dogoditi. Sloboda,
pre svega sloboda od poistoveenja.
Nakon optih oblika poistoveenja panja se mora obrati
ti na poseban oblik poistoveenja, poistoveenje sa ljudima, a to
uzima oblik 'uvaavanja'.
Postoji nekoliko razliitih vrsta 'uvaavanja'.
Najee se ljudi poistoveuju sa onim ta drugi ljudi mi
sle o njemu, kako se ponaaju prema njemu, koji stav zauzima
ju u odnosu na njega. On uvek misli da ga ljudi ne vrednuju
dovoljno i da nisu ljubazni prema njemu koliko on misli da je
potrebno. Sve ga to mui, tera na razmiljanje i sumnju, tako da
troi ogromnu koliinu energije na pogaanje, pretpostavke, raz
vija u njemu nepoverljiv i odbojan stav prema ljudima. Kako ga
je neko pogledao, ta je neko pomislio o njemu, ta je neko re
kao o njemu sve to poprima za njega ogroman znaaj.
On 'uvaava' ne samo jedinke ve drutvo i istorijski stvo
rene uslove. Sve to nije po volji takvog oveka njemu izgleda
nepravedno, nezakonito, pogreno i nelogino. On uvek pro
suuje da se te stvari mogu promeniti i da je to potrebno uini
ti. 'Nepravda' je jedna od rei iza koje se esto krije uvaavanje.
Kada je ovek ubedio sebe da je ljut zbog neke nepravde, tada
za njega prestanak uvaavanja znai 'njegovo mirenje sa neprav
dom'.
Postoje ljudi koji su u stanju da uvae ne samo nepravdu
ili propust drugih da ih uvae dovoljno, ve su u stanju da uvae
na primer vremenske uslove. To zvui smeno ali je injenica.
Ljudi uvaavaju klimu, toplotu, hladnou, sneg, kiu: vremen
ski uslovi ih mogu razdraiti, oni mogu biti ljuti zbog njih.
ovek sve uzima tako lino kao da je sve na svetu ureeno tako
da slui za njegovo zadovoljstvo ili suprotno tome, da bi mu sme
talo ili izazivalo nezadovoljstvo u njemu.

Sve ovo i jo mnogo toga je samo oblik poistoveenja. Ta

kav stav se zasniva na 'zahtevima'. Unutar sebe ovek 'zahteva'
da svako treba da vidi kako je on izuzetan i da svi treba sve vreme da mu ukazuju potovanje, divljenje njegovom intelektu, lepoti, pameti, duhovitosti, originalnosti i svim ostalim
kvalitetima koje poseduje. Zahtevi opet bivaju zasnovani na sa
svim fantastinim pojmovima o samom sebi to se veoma esto
deava i sa ljudima sasvim skromnog izgleda. Razni pisci, glum
ci, muziari, umetnici i politiari, na primer, su skoro bez izu
zetka bolesni ljudi. Od ega? Pre svega od izuzetnog miljenja
o sebi, potom od zahteva i na kraju od uvaavanja, a to znai,
da su spremni i pripravni unapred da se uvrede na nedostatak razumevanja i divljenja.
Postoji jo jedan oblik uvaavanja koji moe crpsti ovekovu energiju. Ovaj oblik poinje u trenutku kada ovek poi
nje da misli da on NE UVAAVA DOVOLJNO DRUGU
OSOBU, da je ta druga osoba uvreena jer je on ne uvaava do
voljno. On poinje da misli da o toj drugoj osobi ne misli dovolj
no dobro, da ne obraa dovoljno panje na nju, da mu se ne daje
dovoljno. Sve ovo je jednostavno slabost. Ljudi se plae jedni
drugih. Meutim ovo moe daleko da odvede. Video sam mno
go takvih sluajeva. Na ovaj nain ovek moe izgibiti ravno
teu, ako ju je uopte imao, i poee da se ponaa sasvim
besmisleno. Ljuti se na samog sebe i osea da je to glupo, ali ne
moe da se zaustavi, a sve to je ovde potrebno je 'ne uvaava
ti'.
Isti je sluaj, moda jo malo gori, kada ovek prema svom
miljenju smatra da 'treba' da uini neto, a zapravo ne treba to
da ini nikako. 'Treba' ili 'ne treba' je isto tako teka stvar, to
jest, teko je shvatiti kada ovek stvarno 'treba' a kada 'ne tre
ba'. Ovome se moe prii samo sa take 'cilja'. Kada ovek ima
cilj onda 'treba' da ini samo ono to vodi njegovom cilju a 'ne
treba' da ini nita to ga spreava da se kree prema njegovom
cilju.
Kao to sam ve rekao, ljudi veoma esto misle da ako
ponu borbu sa uvaavanjem samih sebe da e ih to uiniti 'nei
skrenima' i plae se toga jer smatraju da e time neto izgubiti,
moda deo sebe. U ovom sluaju deava se ista stvar kao i kod

pokuaja borbe protiv izraavanja neprijatnih emocija. Jedina ra

zlika je da se ovek u jednom sluaju bori sa spoljanjim
izraavanjima emocija a u drugom sluaju sa unutranjim oito
vanjem moda istih emocija.
Strah od gubljenja iskrenosti je naravno samo-obmana,
jedna od onih formula na kojima se zasnivaju ljudske slabosti.
ovek se ne moe osloboditi poistoveenja i uvaavanja unutar
sebe i ne moe a da ne izraava svoje neprijatne emocije, iz pro
stog razloga to je slab. Poistoveenje, uvaavanje, izraavanje
neprijatnih emocija su oitovanja njegovih slabosti, nesposob
nosti i nemogunosti da kontrolie samog sebe. A nepostojanje
elje da prizna sebi sopstvene slabosti on naziva 'iskrenou' ili
'asnou', i govori sebi kako ne eli da se bori protiv iskreno
sti, a ustvari nije sposoban da se bori protiv svojih slabosti.
Iskrenost i asnost u stvarnosti su sasvim neto drugo. Ono
to ovek naziva 'iskrenou' u ovom sluaju je samo neposto
janje elje da se obuzda. Negde duboko u sebi ovek je svestan
toga. Ali lae sebe kada kae da ne eli da izgubi iskrenost.
Do sada sam govorio o unutranjem uvaavanju. Mogue
je dati jo mnogo primera. Meutim vi to morate sami uiniti,
to jest, morate traiti primere u vaim posmatranjima samih se
be i drugih oko vas.
Suprotno unutranjem uvaavanju je spoljanje uvaava
nje a ono bi delimino bilo sredstvo za borbu protiv unutranjeg
uvaavanja. Spoljanje uvaavanje se zasniva na sasvim dru
gaijem odnosu izmeu ljudi, od unutranjeg uvaavanja. To je
privikavanje na ljude, na njihovo razumevanje na njihove zahteve. Uvaavajui spolja, ovek im ono to olakava ivljenje
drugih ljudi i njega samog. Spoljanje uvaavanje zahteva zna
nje o ljudima, razumevanje za njihov ukus, navike i predrasude.
Istovremeno spoljanje uvaavanje zahteva veliku mo nad sa
mim sobom, jaku kontrolu samog sebe. esto ovek ISKRENO
eli da izrazi i pokae na neki nain drugom oveku ta zaista
misli i osea o njemu. Ako je slab on e naravno popustiti toj
svojoj elji i nakon toga e opravdati sebe govorei da nije eleo
da lae i da se pretvara, da je eleo da bude iskren. Zatim ubedi
sebe kako je to zapravo greka onog drugog oveka. On je zbi-

lja eleo da ga uvai, da mu se da, a ne da se svaa, i tako dalje.

Meutim DRUGI OVEK uopte nije eleo njega da uvai i ta
ko se nita nije moglo uiniti. Veoma esto se deava da ovek
zapoinje sa blagoslovom a zavrava psovanjem. Poinje tako
to odlui da nee uvaiti a potom optui druge ljude kako ga ne
uvaavaju. Ovo je primer kako spoljanje uvaavanje prelazi u
unutranje. Meutim ako se ovek zaista sea sebe on shvata da
je drugi ovek maina ba kao i on sam. Tada e on STUPITI
NA NJEGOVO MESTO i bie zbilja u stanju da razume i oseti
ta drugi ovek misli i osea. Ako moe ovo da uradi bie mu
laki rad na sebi. Meutim ako pristupi oveku sa sopstvenim
zahtevima ne moe da postigne nita osim novog unutranjeg
uvaavanja.
Pravilno spoljanje uvaavanje je veoma vano u radu.
esto se deava da ljudi koji dobro shvataju potrebu spoljanjeg
uvaavanja u ivotu ne razumeju potrebu spoljanjeg uvaava
nja u radu; oni odluuju da poto su u radu imaju prava da ne
uvaavaju. U stvarnosti, u radu, to znai u ovekovom sopstvenom uspenom radu, spoljanje uvaavanje je 10 puta potreb
nije nego u ivotu, jer mu SAMO spoljanje uvaavanje ukazuje
na sopstvene vrednosti rada i na njegovo razumevanje tog rada; a
uspeh u radu je uvek u proporciji sa vrednovanjem i razumevanjem tog vrednovanja. Zapamtite da rad ne moe biti ni zapoet
niti se moe nastaviti na niem nivou od OBYVATEL-a, a to
znai, na nivou niem od ivota. To je veoma vaan princip ko
ji se iz nekog razloga veoma lako zaboravlja. Kasnije emo iz
dvojeno govoriti o ovome.
Jedan od sledeih razgovora G. je zapoeo injenicom da
mi zaboravljamo potekoe nae pozicije.
Vi veoma esto, sasvim naivno, razmiljate, rekao je.
Vi ve mislite kako moete INITI. Tee je osloboditi se ovog
ubeenja nego bilo ega drugog. Ne razumete sadrajnost sop
stvene organizacije i ne shvatate da svaki napor, uz eljene re
zultate, ako ih i ostvari, DAJE hiljade neoekivanih i esto
neeljenih rezultata, a osnovna stvar koju zaboravljate je da ne
poinjete od poetka sa lepom, istom, novom mainom. Iza vas
su mnoge godine pogrenog i glupog ivljenja, poputanja mno
gim slabostima, zatvaranja oiju pred sopstvenim grekama,

vaeg stremljenja ka izbegavanju svih neprijatnih istina, stalnog

laganja samog sebe, opravdavanja samog sebe, optuivanja dru
gih, i tako dalje, i tako dalje. Sve ovo je delovalo na mainu.
Maina je prljava, na nekim mestima i zarala, na nekim mestima su stvorene vetake tvari, a sve to je stvoreno pogrenim
nainom rada maine.
Ti nanosi vetakih tvari se mnogo ne meaju u vae do
bre namere.
Oni se nazivaju 'priguivai'.
' Priguiva' je re koja zahteva dodatno objanjenje. Zna
mo ta znae priguivai na vagonima. Oni umanjuju udarce ka
da vagoni udaraju jedan u drugi. Kada ne bi postojali ovi
priguivai udarci bi bili veoma neprijatni i ak opasni. Pri
guivai ublaavaju stres i ine da uopte ne primeujemo udar
ce.
Potpuno ista stvar se moe primeniti na ovekovu unu
tranjost. Stresovi se stvaraju, ne prirodno, ve od strane oveka, iako nenamerno. Uzrok ovih pojava je postojanje mnogih
protivurenosti u oveku; protivurenost miljenja, oseanja,
rei i radnji. Ako bi ovek kroz ceo svoj ivot oseao sve proti
vurenosti koje su u njemu ne bi bio u stanju da ivi i dela tako
mirno kao to ivi i dela sada. Imao bi stalan nemir i varnienje
u sebi. Proputamo da sagledamo do koje su mere protivurena
i neprijateljski raspoloena mnoga Ja nae linosti, jedan prema
drugom. Kada bi ovek oseao sve te pritovurenosti on bi osetio kakav JE ON ZBILJA. Oseao bi da je lud. Nikome nije pri
jamo da osea da je lud. tavie, takva misao osujeuje ovekovo
poverenje u samog sebe, slabi njegovu energiju, i uskrauje mu
'samo-potovanje'. Na neki nain on mora da zagospodari ovom
milju ili da je se oslobodi. ovek ne moe unititi protivureno
sti. Meutim ako su stvoreni 'priguivai' u njemu on prestaje
da ih osea i naravno nee oseati udarac koji proistie iz suda
ra protivurenih pogleda, protivurenih emocija i protivurenih
rei.
'Priguivai' se stvaraju polagano i postepeno. Veliki broj
'priguivaa' je stvoren na vetaki nain, 'obrazovanjem'.
Ostali su stvoreni pod hipnotikim uticajem okruujueg ivo
ta. ovek je okruen ljudima koji ive, govore, misle i oseaju

uz pomo 'priguivaa'. Oponaajui ih u miljenjima, radnja

ma i reima, ovek nenamerno stvara sline 'priguivae' u sa
mom sebi. 'Priguivai' ine ovekov ivot lakim. Veoma je
teko iveti bez 'priguivaa'. Meutim oni osujeuju ovekovu mogunost unutranjeg razvoja, jer su 'priguivai' stvoreni
da ublae stresove a samo stresovi vode oveka iz stanja u kome
ivi, to jest, bude ga. 'Priguivai' ga uljuljkuju u san, daju mu
miran i prihvatljiv oseaj da e sve biti dobro, da ne postoje ni
kakve protivurenosti i da moe u miru spavati. POMOU 'PRI
GUIVAA' OVEK MOE UVEK BITI U PRAVU.
'Priguivai' mu pomau da ne osea svoju savest.
Re 'Savest' takoezahteva dodatno objanjenje.
U obinom ivotu pojam 'savest' se uzima previe jedno
stavno. Kao da imamo savest. Zapravo pojam 'savesti' u sferi
emocija je isti to i pojam 'svesnosti' u sferi intelekta. A poto
ne posedujemo svesnost nemamo ni savest.
SVESNOST je stanje u kome ovek ODMAH ZNA sve
to uopte zna i u kome moe sagledati koliko malo toga zna i
koliko protivurenosti postoji u onome to zna.
SAVEST je stanje u kome ovek ODMAH OSEA sve to
uopte osea ili moe oseati. A poto svako ima u sebi hiljade
protivurenih oseanja koja se razlikuju od njihovih skrivenih
shvatanja o sopstvenom nitavluku i strahova svih vrsta, do naj
glupljih vrsta uobraenosti u sebe, sigurnosti u sebe, samo-zadovoljstava i samo-hvale, bilo bi jednostavno, bolno i nemogue
podneti kada bi se sve ovo ZAJEDNO osealo.
Kada bi ih ovek, iji je unutranji svet sazdan od protivu
renosti, odjednom sve osetio u sebi, kada bi odjednom osetio
da voli sve to mrzi i da mrzi sve to voli; da lae kada govori
istinu i da govori istinu kada lae; kada bi osetio sramotu i uas
svega toga, to bi bilo stanje koje se naziva 'savest'. ovek ne
moe iveti u takvom stanju; on mora uiniti jednu od dve mo
gue stvari, ili unititi protivurenosti ili unititi savest. Savest
ne moe da uniti ali moe da je uspava, a to znai, da moe jed
no oseanje sebe, izdvojiti od drugog, pomou neprobojnih
ograda, nikada ih ne videvi zajedno, nikada ne oseajui njiho
vu nespojivost, apsurdnost postojanja jedne kraj druge.

 Sreom po oveka, to jest, za njegov mir i njegov san,

ovo stanje savesti je veoma retko. Od ranog detinjstva 'pri
guivai' se razvijaju u njemu, jaaju, oduzimajui mu mo
gunost da vidi protivurenosti unutar sebe i stoga postoji
opasnost da se on odjednom probudi. Buenje je mogue samo
za one koji ga trae i ele, za one koji su spremni na dugotrajnu
borbu sa sobom i na dugotrajan rad na sebi, i sve to vrlo upor
no. Za ovo je neophodno unitenje 'priguivaa', to jest, izlaenje u susret unutranjih patnji koje su povezane sa osetima
protivurenosti. tavie, unitenje 'priguivaa' samo po sebi
zahteva veoma dug rad i ovek mora biti u saglasnosti sa tim ra
dom, shvaajui da e rezultat njegovog rada doneti svaku mo
guu neugodnost i patnju prouzrokovanu buenjem njegove
savesti.
Savest je meutim vatra koja sama za sebe moe upaliti
barut u staklenoj retorti, o kojoj smo ranije govorili, i stvoriti
jedinstvo koje nedostaje oveku u stanju kada poinje
prouavanje samog sebe.
Pojam 'savesti' nema nieg zajednikog sa pojmom
'morala'.
Savest je opti i STALNI fenomen. Savest je ista za sve
ljude i mogua je samo u odsustvu 'priguivaa'. Sa take gle
dita razumevanja razliitih kategorija ljudi, kaemo da postoji
savest oveka u kome ne postoje protivurenosti. Savest nije pat
nja naprotiv, ona je radost sasvim novog karaktera, koji nismo
sposobni da razumemo. Meutim, ak i trenutno buenje save
sti u oveku koji ima hiljade razliitih Ja, mora ukljuiti patnju.
Ako ti trenuci savesti bivaju dui i ako ih se ovek ne plai, ve
sarauje sa njima, i pokua da ih zadri i produi, pojavite se u
tim trenucima element vrlo tanane sree, upozorenje budue
'iste svesnosti' koja postepeno ulazi u te trenutke.
U pojmu 'morala' nema nieg opteg. Moralnost se sa
stoji od priguivaa. Ne postoji opta moralnost. Ono to je mo
ralno u Kini nemoralno je u Evropi, a ono to je moralno u Evropi
nije u Kini. Ono to je moralno u Petersburgu nemoralno je na
Kavkazu. Ono to je moralno u jednom drutvenom sloju nemo
ralno je u drugom i obrnuto. Moralnost je uvek i svuda vetaki
fenomen. Sadri razne 'tabue', to jest, ogranienja, razne zahte-

ve, ponekad u svojoj osnovi mudre a ponekad sasvim izgublje

nog znaaja, ili bez postojanja ikakvog znaaja u svojoj osnovi
koja je lana, zasnovana na tlu praznoverja i lanih stavova.
Moralnost sadri 'priguivae'. Poto postoje 'pri
guivai' razliitih vrsta, a uslovi ivota u raznim zemljama i u
raznim dobima i medu raznim drutvenim slojevima se u mno
gome razlikuju, moralnost koju oni stvaraju nije nimalo slina i
protivurena je. Moralnost koja bi bila primerena svima, ne po
stoji. ak se moe rei da ne postoji bilo kakva opta ideja mo
ralnosti, u Evropi na primer. Ponekad se kae da je opta
moralnost koja vai za Evropu 'Hrianska moralnost'. Me
utim ideja 'Hrianske moralnosti' sama za sebe ima veoma
mnogo razliitih tumaenja i mnogo razliitih zloina je oprav
dano 'Hrianskim moralom'. Osim toga, moderna Evropa ima
veoma mnogo zajednikog sa 'Hrianskim moralom', bez ob
zira kako mi shvatamo pojam morala.
U svakom sluaju ako je 'Hrianski moral' doveo Evro
pu do rata koji je sada u toku, treba se kloniti to dalje od tak
vog morala.
Mnogi ljudi govore da ne razumeju moralnu stranu vaeg
uenja, ree neko od nas. A drugi opet kau da vae ue
nje nema uopte morala u sebi.
Naravno da nema, rekao je G. Ljudi veoma vole
da govore o moralu. A moral je zapravo samo-sugestija. ONO
TO JE NEOPHODNO JE SAVEST. Mi ne poduavamo mo
ral. Mi uimo kako pronai savest. Ljudima se ne dopada kada
ovo uju. Kau kako u nama nema LJUBAVI. I to samo zato to
ne ohrabrujemo slabost i licemerje, ve naprotiv, skidamo sve
maske. Onaj koji eli istinu nee govoriti o ljubavi i Hricanstvu, jer zna koliko je daleko od toga. Hriansko uenje je za
Hriane. A Hriani su oni koji ive, to jest, rade sve u skladu
sa Hristovim zapovestima. Mogu li oni koji govore o ljubavi i
moralu iveti u skladu sa Hristovim zapovedima. Naravno da ne
mogu; meutim uvek e biti ovakvih razgovora, uvek e biti lju
di kojima su rei vanije od bilo ega drugog. To je meutim
pravi znak. Onaj koji ovako govori, prazan je ovek; ne vredi
gubiti vreme na njega.

 Moral i savest su dve sasvim razliite stvari. Jedna savest nee nikada protivureiti drugoj. Ali jedna moralnost lako
moe protivureiti drugoj i ak je sasvim negirati. ovek koji
poseduje 'priguivae' moe biti veoma moralan. I 'priguivai'
mogu biti veoma razliiti, to jest, dva moralna oveka mogu je
dan drugog smatrati veoma nemoralnim. Po nekom pravilu to
biva skoro neizbeno. to je ovek 'moralniji', druge ljude
smatra 'nemoralnijim'.
Ideja moralnosti je povezana sa idejom dobra i zla. Ali
ideja dobra i zla je uvek drugaija za razliite ljude, uvek sub
jektivna u oveku broj 1, broj 2 i broj 3, i povezana je
samo sa datim trenutkom ili datom situacijom. Subjektivan
ovek ne moe imati opti pojam dobra i zla. Za subjektivnog
oveka zlo je sve ono to je suprotno njegovim eljama, njego
voj koristi ili njegovom poimanju dobra.
ovek moe rei da zlo uopte ne postoji za subjektiv
nog oveka, da postoje samo razliiti pojmovi dobrog. NIKO
NITA NAMERNO NE INI U KORIST ZLA, ZARAD ZLA.
Svi delaju u korist dobra, ONAKVOG KAKVIM GA POIMA
JU. Meutim, svi ga razumeju na razliite naine. Posledino
tome ljudi dave, kolju i ubijaju jedni druge ZARAD DOBRA.
Razlog je opet isti, ovekovo neznanje i duboki san u kome ivi.
Ovo je toliko oigledno da je zauujue da ljudi nika
da ranije nisu razmiljali o tome. inenica ostaje, da oni ne ra
zumeju sve to i da svaki smatra SVOJE DOBRO jedinim dobrom
a sve ostalo je zlo. Naivno je i beskorisno nadati se da e ljudi
ikada ovo razumeti i da e razviti optu i podjednaku ideju do
bra.
Zar dobro i zlo ne postoje sami za sebe izvan oveka?
, upitao je neko od prisutnih.
Postoje, rekao je G., samo, to je jako daleko od
nas i nemojte ni pokuati da ih razumete u ovom trenutku. Pam
tite samo jednu stvar. Jedina mogua postojana ideja dobra i zla
za oveka, je povezana sa idejom evolucije; ne mehanike evo
lucije naravno, ve sa idejom razvitka oveka kroz svesne napo
re, kroz promenu njegovog bia, stvaranjem jedinstva u njemu i
oblikovanjem postojanog Ja.

 Postojana ideja dobra i zla moe se oblikovati u oveku

samo u vezi sa postojanim ciljem i postojanim razumevanjem.
Ako ovek shvata da je uspavan i ako eli da se probudi, tada e
sve to mu pomae da se probudi biti DOBRO a sve to mu odmae, sve to produava njegov san, biti ZLO. Na potpuno isti
nain on e shvatiti ta je dobro a ta zlo za druge ljude. Ono to
im pomae da se probude dobro je a ono to im odmae, zlo je.
Meutim to vai samo za one koji ele da se probude, a to znai,
za one koji shvataju da su uspavani. Oni koji ne shvataju da spa
vaju i oni koji nemaju elju da se probude, ne mogu imati razumevanje dobra i zla. A poto velika veina ljudi ne shvata i
nikada nee shvatiti da su uspavani, za njih zapravo ne postoji
dobro i zlo.
Ovo je u suprotnosti sa opte prihvaenim idejama. Lju
di su naviknuti da misle da dobro i zlo mora biti isto za svakog
i iznad svega da dobro i zlo postoji za svakog. U stvarnosti,
meutim, postoji samo za nekolicinu, za one koji imaju cilj i ko
ji ga slede. U tom smislu, ono to onemoguava taj cilj je zlo a
ono to mu pomae je dobro.
Naravno da e veina uspavanih ljudi rei da imaju cilj i
da streme nekuda. Shvatanje injenice da ne ide nikuda, prvi je
znak buenja u oveku, ili da je zbilja buenje mogue za nje
ga. Buenje poinje kada ovek shvati da ne ide nikuda i da ne
zna kuda bi iao.
Kao to je ranije objanjeno, postoje mnogi kvaliteti ko
je ljudi sebi pripisuju, koji zapravo pripadaju samo ljudima vieg
stupnja razvitka i vieg stupnja evolucije nego to je stupanj
oveka broj 1, broj 2 i broj 3. Osobenost, jedno i posto
jano Ja, svesnost, volja, SPOSOBNOST DELANJA, stanje unu
tranje slobode, su kvaliteti koje obian ovek ne poseduje. Istoj
kategoriji pripada ideja dobra i zla, ije je samo postojanje po
vezano sa POSTOJANIM ciljem, sa POSTOJANIM pravcem i
POSTOJANIM centrom gravitacije.
Ideja dobra i zla je neto to je povezano sa idejom isti
ne i lai. Ali kao to dobro i zlo ne postoje za obinog oveka,
ne postoji ni istina i la.

 Postojana istina i postojana la mogu postojati samo kod

postojanog oveka. Ako se ovek stalno menja, tada se i istina i
la takode menjaju. A ako su ljudi u razliitim stanjima u sva
kom datom momentu, njihovo poimanje istine mora se razliko
vati na isti nain kao i njihovo poimanje dobra. ovek nikada ne
primeuje kada pone da smatra istinom neto to je jue sma
trao lanim i obrnuto. On ne primeuje te promene kao to ne
primeuje promene sopstvenog Ja kada prelaze jedno u drugo.
U ivotu obinog oveka istina i la nemaju moralnu
vrednost jer ovek nikada ne moe ostati veran jednoj istini. Nje
gova istina se menja. Ako se ona za neko vreme ne menja, ra
zlog su 'priguivai'. ovek nikada ne moe GOVORITI
ISTINU. Ponekad 'TO KAE' ISTINU, ponekad 'TO KAE'
LA. Posledica je da ni istina ni la nemaju vrednost; nijedna
ne zavisi od njega, obe zavise od sluajnosti. Ovo se podjedna
ko odnosi na rei koje ovek izgovara, na njegove misli, njego
va oseanja i na njegova poimanja istine i lai.
Da bi razumeo odnos istine i lai u ivotu, ovek mora
razumeti la u sebi, neprekidne lai koje sebi govori.
Te lai su stvorene pomou 'priguivaa'. Da bi se lai
mogle unititi u sebi kao i one koje se govore drugim ljudima,
'priguivai' moraju biti uniteni. Ali ovek ne moe iveti bez
'priguivaa'. 'Priguivai' automatski kontroliu ovekova delanja, rei, misli i oseanja. Ako bi 'priguivai' bili uniteni ne
stala bi svaka kontrola. ovek ne moe opstati bez kontrole ak
iako je to samo automatska kontrola. Samo ovek koji poseduje
volju, a to znai, svesnu kontrolu, moe iveti bez 'priguivaa'.
To znai da kada ovek pone da unitava u sebi 'priguivae'
on mora poeti da razvija volju. A poto se volja ne moe stvo
riti na zapovest i za kratko vreme, moe se desiti da ovek osta
ne sa rasturenim 'priguivaima' i sa voljom koja jo nije
dovoljno ojaana. U tom periodu on ima samo jednu ansu a to
je da bude kontrolisan od druge volje koja je ve ojaana.
Zbog toga, na primer, u kolskom radu, koji ukljuuje
razaranje 'priguivaa', ovek mora biti spreman da se povinu
je volji drugog oveka sve dok god njegova sopstvena ne bude
u potpunosti razvijena. Obino ovo potinjavanje volji drugog
oveka biva prouavano pre svega ostalog. Upotrebljavam re

'prouavano' jer ovek mora razumeti zbog ega je potrebna ta

potinjenost, i mora nauiti da se povinuje. Ovo poslednje nije
nimalo lako. ovek koji poinje da radi na samo-prouavanju a
da bi postigao kontrolu nad samim sobom uobiajio je da veruje sopstvenim odlukama. ak i injenica da je uvideo potrebu da
se menja, ukazuje mu da su njegove odluke pravilne i ojaava
njegovu veru u njih. Meutim kada pone da radi na sebi ovek
mora odustati od sopstvenih odluka, mora 'rtvovati sopstvene
odluke', jer u suprotnom, volja oveka koji upravlja njegovim
radom nee biti u stanju da kontrolie njegovo delanje.
U kolama religioznog karaktera 'pokoravanje' je zahtev koji se postavlja pre svih, a to znai, potpuno i neosporno
podnoenje, iako bez ikakvog razumevanja. kole etvrtog pu
ta zahtevaju razumevanje pre svega. Rezultati napora su uvek u
proporciji sa razumevanjem.
rtvovanje prema sopstvenoj odluci, potinjavanje vo
lji drugog, moe predstavljati nepremostive tekoe za oveka
ako prethodno nije shvatio da on zapravo nita ne rtvuje niti
menja bilo ta u svom ivotu, jer je celog ivota bio predmet ne
ke spoljanje volje i nikada zapravo nije imao neku sopstvenu
odluku. Meutim ovek toga nije svestan. On smatra da ima pra
vo slobodnog izbora. Sada mu je teko da menja iluziju da on
sam upravlja i organizuje sopstveni ivot. Rad na samom sebi
nije mogu dok god se ovek ne oslobodi ovih iluzija.
On mora shvatiti da ON NE POSTOJI; mora shvatiti da
ne moe nita da izgubi jer nema ta da izgubi; on mora shvati
ti svoju 'nitavnost' u pravom smislu te rei.
Ta SVESNOST ovekove NITAVNOSTI sama za se
be moe pobediti strah od potinjavanja volji drugog. Koliko
god da se to ini udnim, taj strah je zapravo jedna od najozbilj
nijih prepreka na ovekovom putu. ovek se plai da e biti nateran da ini stvari koje su u suprotnosti sa njegovim principima,
pogledima i idejama. tavie, taj strah odmah u njemu stvara
varljivu sliku da on zapravo ima principe, poglede i uverenja ko
ja u stvarnosti nikada nije mogao imati. ovek koji nikada u
svom ivotu nije mislio o moralnosti odjednom poinje da se
plai da e ga naterati da uini neto nemoralno. ovek koji ni
kada nije razmiljao o svom zdravlju i koji je inio sve da ga

upropasti, poinje da se plai da e biti nateran da uini neto

tetno po zdravlje. ovek koji je celog ivota svima i uvek la
gao poinje da se plai da e biti nateran da govori lai, i tako
dalje u beskraj. Poznavao sam pijanca koji se na smrt plaio da
e biti nateran da pije.
Strah od potinjavanja volji drugog oveka se pokazuje
kao jai od bilo ega drugog. ovek ne shvata da je potinjavanje kome se on postepeno predaje, jedim nain da on doe do
sopstvene volje.
Na sledeem sastanku G. je ponovo poeo razgovor o volji.
Pitanje volje, sopstvene volje i volje drugog oveka je
mnogo komplikovanije nego to izgleda na prvi pogled. ovek
nema dovoljno jaku volju da INI, a to znai, da kontrolie se
be i sve svoje radnje, ali ima dovoljnu volju da se povinuje dru
goj osobi. Samo na taj nain on moe izbei ZAKON
SLUAJNOSTI. Ne postoji drugi nain.
Ranije sam pomenuo SUDBINU i SLUAJNOST u
ivotu oveka. Sada emo detaljnije razgovarati o znaenju ovih
rei. Sudbina postoji, ali ne za svakog. Veina ljudi je odvoje
na od svoje sudbine i ivi samo u skladu sa zakonima sluajno
sti. Sudbina je rezultat planetarnih uticaja koji odgovaraju tipu
oveka. Kasnije emo govoriti o tipovima. U meuvremenu mo
rate shvatiti jedno. ovek moe imati sudbinu koja odgovara nje
govom tipu ali praktino je on skoro nikada nema. To se deava
stoga to je sudbina samo u odnosu sa jednim delom oveka, nje
govom SUTINOM.
Treba razumeti da se ovek sastoji iz dva dela: SUTI
NE i LINOSTI. Sutina u ovekuje ono to je NJEGOVO SOPSTVENO. Linost u oveku je ono to 'nije njegovo sopstveno'.
'Nije njegovo sopstveno' znai ono to dolazi spolja, ono to je
on nauio, ono to reflektuje, svi tragovi spoljanjih utisaka ko
ji su ostali u njegovom seanju i njegovim osetima, sve rei i po
kreti koje je nauio, sva oseanja stvorena oponaanjem sve
to je ono to 'nije njegovo sopstveno', sve to je linost.
Sa take gledita uobiajene psihologije podela oveka
na linost i sutinu jedva je shvatljiva. Bilo bi tanije rei da tak
va podela ne postoji u psihologiji uopte.

 Malo dete nema linost kao takvu. On je ono to je. On

je sutina. Njegove elje, ukusi, svianja, nesvianja, izraava
ju njegovo bie onakvo kakvo je.
Meutim, im zapone takozvano 'obrazovanje' linost
poinje da raste. Linost se delimino stvara namemim uticajem
drugih ljudi, to znai, 'obrazovanjem', a delimino nenamernim oponaanjem samog deteta. U stvaranju linosti velikim delom uestvuje 'otpor' deteta prema ljudima koji ga okruuju i
pokuajima da sakrije od njih neto to je 'njegovo sopstveno'
ili 'stvarno'.
Sutina je istina u oveku; linost je lana. Proporcio
nalno, kako linost raste, sutina oituje sebe sve ree, i slabije,
pa se esto deava da se rast sutine zaustavlja u ranom dobu i
vie ne raste. esto se deava da sutina odraslog oveka, ak i
veoma razvijenog intelektualno, u opte prihvaenom smislu te
rei, pa i visoko 'obrazovanog' oveka, biva zaustavljena na ni
vou deteta od 5, 6 godina. To znai da je sve to vidimo u
oveku u stvarnosti 'nije njegovo sopstveno'. Ono to je njego
vo sopstveno u oveku, a to je njegova sutina, obino se oitu
je u njegovim instinktima i u njegovim najjednostavnijim
emocijama. Postoje sluajevi, meutim, kada ovekova sutina
raste paralelno sa njegovom linou. To su veoma retki sluaje
vi , naroito u uslovima kulturnog ivljenja. Sutina ima vie an
se za razvoj u ljudima koji ive blie prirodi, u tekim uslovima
ivljenja u kojima je potrebna stalna borba, uopte u uslovima
punim opasnosti.
Meutim, kao pravilo, linost takvih ljudi se veoma sla
bo razvija. Oni imaju vie onoga to je njihovo sopstveno, ali
veoma malo onoga to 'nije njihovo sopstveno', a to znai, ne
dostaje im obrazovanje i uputstva, nedostaje im kultura. Kultu
ra stvara linost i u isto vreme je proizvod i rezultat linosti. Mi
ne shvatamo da je na ceo ivot, sve to nazivamo civilizacijom,
naukom, filozofijom, umernou i politikom, stvoreno ljudskom
linou, a to znai, onim to 'nije njihovo sopstveno' u njima.
Elemenat 'nije njegovo sopstveno' se razlikuje od onog
to je ovekovo 'sopstveno' injenicom da moe biti izgubljeno,
izmenjeno ili oduzeto pomou vetakih sredstava.

 Postoji mogunost eksperimentalne potvrde odnosa

linosti prema sutini. U istonjakim kolama su poznati naini
i sredstva pomou kojih se moe izdvojiti ovekova linost od
njegove sutine. U tu svrhu se nekada upotrebljava hipnoza, po
nekad specijalni narkotici, ponekad odreene vrste vebi. Ako
su linost i sutina izdvojeni na neko vreme na bilo koji od ovih
naina, dva bia u njemu se oblikuju, koja govore razliitim gla
som, imaju sasvim razliite ukuse, ciljeve i interesovanja, i
obino se pokae da je jedno od ta dva bia na nivou deteta. Ako
se eksperiment dalje nastavi, mogue je uspavati jedno od ta dva
bia, ili sam eksperiment moe zapoeti tako to se jedno od tih
bia uspava, bilo linost bilo sutina. Odreeni narkotici imaju
svojstvo da uspavaju linost a da ne deluju na sutinu. Posle izvesnog vremena nakon uzimanja narkotika, linost oveka ne
staje i ostaje samo njegova sutina. Deava se da ovek pun
raznih, egzaltiranih ideja, pun simpatija i antipatija, ljubavi,
mrnje, privrenosti, patriotizma, navika, ukusa, elja, ubeenja, i tako dalje, odjednom prikae sebe kao veoma praznog, bez
misli, bez oseanja, bez ubeenja i bez pogleda. Sve to ga je ne
kada nosilo sada ga ostavlja potpuno nezainteresovanog. Pone
kad on uvia vetaki i umiljen karakter svojih uobiajenih
raspoloenja ili svojih gromoglasnih rei, ponekad ih on jedno
stavno zaboravlja kao da nikada nisu ni postojale. Stvari za ko
je je bio spreman da rtvuje svoj ivot sada mu se ine smene,
beznaajne i nimalo vredne njegove panje. Sve to moe pro
nai u sebi je mali broj naklonosti. On voli slatkie, voli toplotu, ne voli hladnou, ne voli pomisao na rad ili nasuprot tome
voli kretanje. I to bi bilo sve.
Ponekad, mada veoma retko i neoekivano, sutina se u
oveku pokae kao sasvim razvijena, ak i u sluajevima kada
linost to nije, te se deava da sutina same sve to je ozbiljno i
stvarno u oveku.
Meutim to se veoma retko dogaa. Po pravilu sutina
ovekova je ili primitivna, divljaka i detinjasta ili je jednostav
no glupa. Razvoj sutine zavisi od rada na sebi.
Veoma vaan trenutak u radu na sebi je kada ovek poin
je da ini podelu izmeu linosti i sutine. ovekovo stvarno Ja,
njegova individualnost, moe se razvijati samo iz sutine. Moe

se rei da je ovekova individualnost njegova sutina, odrasla,

zrela. Da bi se sutini omoguio razvoj, pre svega je potrebno
oslabiti stalni pritisak linosti za nju, jer prepreke za rast suti
ne sadrane su u linosti.
Ako uzmemo proseno kulturnog oveka, videemo da
je u velikom broju sluajeva njegova linost aktivan elemenat u
njemu, dok je sutina pasivna. Unutranji razvoj oveka ne moe
zapoeti dok god se ovaj sled ne izmeni. Linost mora postati
pasivna a sutina aktivna. Ovo se moe dogoditi samo ako se
uklone ili oslabe 'priguivai', jer su oni osnovno oruje pomou
koga linost dri sutinu potinjenom.
Kao to je ranije reeno kod manje kulturnih ljudi suti
na je esto mnogo razvijenija nego kod kulturnih. ini se da bi
oni trebalo da budu mnogo blii mogunosti razvoja, meutim
u stvarnosti to nije tako jer se njihova linost pokazuje kao ne
dovoljno razvijena. Za unutranji razvoj, za rad na sebi, potre
ban je odreeni stepen razvitka linosti kao i odreena jaina
sutine. Linost se sastoji od 'naslaga' i od 'priguivaa', koji
nastaju kao posledica rada centara. Nedovoljno razvijena linost
znai nedostatak 'naslaga', a to znai, nedostatak znanja, nedo
statak obavetenja, nedostatak materijala na kome se zasniva rad
na sebi. Bez odreenog skladita znanja i bez odreene koliine
materijala 'koja nije njegova', ovek ne moe poeti rad na se
bi, ne moe prouavati sebe, ne moe se boriti protiv svojih me
hanikih navika, jer jednostavno ne postoji razlog i motiv za
preuzimanje takvog posla.
To ne znai da su mu svi putevi zatvoreni. Ostaju mu ot
voreni putevi fakira i monaha, koji ne zahtevaju intelektualnu
razvijenost. Meutim metodi i naini koji su mogui za oveka
razvijenog intelekta nisu mogui za fakire i monahe. Takva evo
lucija je podjednako teka za obrazovanog kao i za neobrazova
nog oveka. Obrazovan ovek ivi daleko od prirode, daleko od
prirodnih uslova postojanja, u vetakim uslovima ivljenja, raz
vijajui svoju linost na raun sutine. ovek koji je manje kul
turno razvijen a ivi u normalnijim i prirodnijim uslovima,
razvija svoju sutinu na raun linosti. Uspean poetak rada na
sebi zahteva srenu okolnost podjednako razvijene linosti i
sutine. Takva sluajnost daje najbolje rezultate. Ako je sutina

veoma malo razvijena potreban je veoma dug period priprema

za rad, a ni on nee biti uspean ako je ovekova sutina trula ili
ako je razvila neke nepopravljive greke. Ovakvi uslovi se do
sta esto stvaraju. Nenormalan razvitak linosti esto zaustavlja
razvitak sutine u tako ranom periodu da sutina postaje mala deformisana stvar. Iz male deformisane stvari nita se ne moe do
biti.
tavie, dosta esto se dogaa da sutina umire u oveku dok su njegova linost i telo jo uvek ivi. Prilian broj lju
di koje sreemo u velikim gradovima su ljudi prazni iznutra, to
zapravo znai, da su VE MRTVI.
Naa je srea to to ne vidimo i ne znamo. Kada bismo
zapravo znali koliki broj ljudi je mrtav i koliki broj tih istih lju
di vlada naim ivotima, poludeli bismo od uasa. Mnogo ljudi
i poludi shvativi to, a da nisu imali pravilnu pripremu, to znai,
videli su neto to nije trebalo da vide. Da bi se stvari mogle videti i shvatiti bez opasnosti, ovek mora biti na pravom putu.
Ako ovek koji ne moe nita initi vidi istinu on e naravno poludeti. Ovo se ipak retko dogaa. Obino je sve tako ureeno da
ovek ne moe prerano da vidi. Linost vidi samo ono to voli
da vidi i ono to mu se ne mea u ivot. Ona nikada ne vidi ono
to ne voli. Ovo je istovremeno i dobro i loe. Dobro je ako
ovek eli da spava a loe ako eli da se probudi.
Ako je sutina pod uticajem sudbine, da li to znai da
uporeenje sa sluajnom sudbinom uvek biva dobro za oveka?
upitao je neko od prisutnih. I moe li sudbina dovesti ove
ka do rada na sebi?
Ne, to uopte ne znai to, odgovorio je G. Sudbi
na je bolja od sluajnosti samo utoliko to je mogue, uzeti je u
obzir, znati je unapred; mogue je pripremiti se za ono to je
pred nama. Kada je u pitanju sluaj, ne moemo nita znati.
Meutim sudbina moe biti i veoma neprijatna ili teka. U tom
sluaju, meutim, postoje sredstva za izolovanje oveka od nje
gove sudbine. Kao to postoje pojedinane sluajnosti, tako po
stoje i opte i kolektivne sluajnosti. I kao to postoje
pojedinane sudbine tako postoje i opte i kolektivne. Kolektiv
nom sluajnou i kolektivnom sudbinom vladaju OPTI ZA
KONI. Ako ovek eli da stvori sopstvenu individualnost on pre

svega mora da se oslobodi OPTIH zakona. Opti zakoni su bez

sumnje obavezni za svakog oveka; on se moe osloboditi mno
gih ako oslobodi sebe od 'priguivaa' i od matanja. Sve ovo je
povezano sa osloboenjem od linosti. Linost pothranjuje
matu i lanost. Ako se laganje u kojima ovek ivi uveavaju,
uveava se i mata; linost ubrzo slabi i ovekom poinje da vla
da ili sudbina ili PRAVAC RADA koji opet kontrolie volja dru
gog oveka; a koja ga vodi dok njegova sopstvena volja ne bude
oblikovana tako da moe da podnese i sluajnost i kada je po
trebno i sudbinu.
Ovi razgovori su voeni u periodu od nekoliko meseci. Ja
sno je da nije mogue preneti razgovore ba onako kako su se
odvijali jer je G. esto doticao i po dvadesetak razliitih pred
meta u jednoj veeri. Mnogo toga je ponavljano, mnogo je za
visilo od pitanja koja su bila postavljena od strane prisutnih, a
mnoge ideje su bile toliko povezane da bi ih bilo mogue razdvo
jiti samo vetakim putem. U ovo vreme odreena vrsta ljudi je
poela da pokazuje negativan stav prema naem radu. Osim ne
dostatka ljubavi mnogi su imali otpor i prema zahtevu za
naplatu rada, prema novcu. U vezi sa ovim, veoma je karakteris
tino da oni koji su pruali otpor nisu bili oni koji su plaali uz
teka odricanja, ve dobrostojei ljudi, za koje je suma koja je
traena bila sitnica.
Oni koji nisu mogli platiti ili oni koji su mogli platiti veo
ma male sume, uvek su shvatali da ne mogu dobiti neto za nita
i da rad G., njegova putovanja u Petersburg i vreme koje on i
ostali daju tom radu, kotaju. Samo oni koji su imali novaca ni
su shvatali niti su hteli da shvate.
Da li to znai da moramo platiti da bismo uli u Kraljev
stvo Neba? govorili su.
Ljudi ne plaaju za to, niti se trai novac za takve stva
ri. Hrist je svojim uenicima govorio: 'Ne primaj nagrade niti
pohvale', a vi traite 1000 rubalja. Dobar se posao moe na
praviti od toga. Pretpostavimo da imate stotinu lanova. To bi
znailo stotinu hiljada, a ta ako bi bilo dve stotine lanova, tri
stotine? Tri stotine hiljada godinje je dobra para.
G. se uvek smekao kada sam mu govorio o ovim razgovo
rima.

 'Ne primaj nagrade niti pohvale'. Ni voznu kartu ne bi

trebalo kupiti? Ni hotel platiti? Vidi koliko lanosti i licemerja
ima u svemu tome. ak i kada nam uopte ne bi bio potreban no
vac jo uvek bi bilo potrebno naplaivati. To nas odmah oslo
baa beskorisnih ljudi. Oni su spremni da protrae koliko god
hoete na razne line matarije, a kada je u pitanju vrednovanje
rada drugih ljudi, to jednostavno za njih ne postoji. Moram ra
diti za njih i podariti im besplatno sve to oni smatraju da privilegovano mogu uzeti od mene. 'Kako je mogue TRGOVATI
ZNANJEM? ONO bi trebalo da bude besplatno. 'Upravo zbog
toga je potreban zahtev za plaanjem. Neki ljudi nikada nee
proi ovu barijeru. A ako ne prou ovu, to znai da nikada nee
proi drugu. Osim ovoga treba jo neke stvari uzeti u obzir. Ka
snije ete videti.
Te druge stvari bile su veoma jednostavne. Bilo je zbilja
mnogo ljudi koji nisu mogli da plate. A G. koji je bio veoma
strog po ovom pitanju, u praksi nikada nije odbijao nikoga zbog
toga to nije imao novaca. Uenik koji je platio hiljadu rubalja
za sebe, platio je zapravo i za druge.

DEVETO POGLAVLJE
Na jednom od predavanja G. je nacrtao dijagram univer
zuma, na sasvim nov nain.
Do sada smo govorili o silama koje stvaraju svetove,
rekao je, o procesu stvaranja poevi od Apsolutnog. Sada
emo govoriti o procesima koji se deavaju u ve stvorenom i
postojeem svetu. Meutim, morate imati na umu da se proces
stvaranja nikada ne zaustavlja, mada se rast na planetarnom ni
vou tako sporo odvija, da ako ga posmatramo u naem vreme
nu, ti uslovi se mogu smatrati nepromenljivim.
Stoga, razmotrimo 'zrak stvaranja' posle stvaranja uni
verzuma.
Delanje Apsolutnog na svet ili svetove koje je stvorio
unutar sebe, nastavlja se. Delovanje svakog od tih svetova na na
redni nastavlja se na potpuno isti nain. 'Sva Sunca' iz Mlenog
puta imaju uticaja na nae Sunce. Sunce utie na planete. 'Sve
planete' imaju uticaja na nau Zemlju, a Zemlja utie na Mesec.
Ovi uticaji se prenose pomou zraenja koje prolazi kroz zvezdani i meuplanetarni prostor.
Da bi se prouila ta zraenja uzeemo 'zrak stvaranja' u
skraenom obliku: Apsolutno Sunce Zemlja Mesec, ili
drugim reima, zamislimo 'zrak stvaranja' u obliku TRI OKTA
VE ZRAENJA: prva oktava izmeu Apsolutnog i Sunca, dru
ga oktava izmeu Sunca i Zemlje i trea oktava izmeu Zemlje i
Meseca; potom ispitajmo putanju zraenja izmeu te 4
osnovne take univerzuma.
Moramo pronai nae mesto i shvatiti koje su nae fun
kcije u ovom univerzumu posmatranom u obliku TRI OKTAVE
ZRAENJA izmeu etiri take.

 U prvoj oktavi Apsolutno ukljuuje dve note, do i si, sa

'intervalom' izmeu njih.
APSOLUTNO

Interval

Sl. 20
Potom slede note la, sol, fa: i to je,

Interval

APSOLUTNO
la
sol
fa

Sl. 21
Tada sledi interval, pa 'stres' koji ga ispunjava, nama ne
poznat, ali zasigurno postojei; potom sledi mi, re.

APSOLUTNO

Interval
la
sol
fa

Interval

Prvi stres
mi
re

Sl. 22
Zraenja dostiu Sunce. Dve note su ukljuene u samo
Sunce, do, 'interval', pa nota si, potom sledi la, sol, fa zrae
nja idu prema Zemlji.

ABSOLUTE

Interval
la
sol
fa

Interval

mi

Prvi stres

re

Interval

SUNCE
la
sol
fa

Sl. 23
Tada sledi 'interval' i 'stres' organskog ivota, koji ga
ispunjava, pa zatim mi i re. Zemlja: do, 'interval', si, pa potom
la, sol, fa zraenja idu ka Mesecu; zatimopet 'interval', 'stres'
nama nepoznat, tada mi, re, Mesec, do.
Ove tri oktave radijacija, u ijem obliku emo sada za
misliti univerzum, omoguie nam da objasnimo odnose mate
rija i sila razliitih planova sveta prema naem sopstvenom
ivotu.
Potrebno je uoiti, mada postoji est 'intervala' u ove tri
oktave, samo tri zapravo zahtevaju da budu dovrena spolja. Prvi
'interval' do-si je ispunjen uticajem suneve mase na zraenja
koja prolaze kroz nju. Samo 'intervali' izmeu fa i mi moraju
biti ispunjeni 'dodatnim stresovima'. Ovi 'dodatni stresovi' mo
gu doi bilo od oktave koja prolazi kroz daru taku ili od para
lelnih oktava koje kreu iz viih taaka. Mi ne znamo nita o
prirodi 'stresa' izmeu mi-fa u prvoj oktavi Apsolutno-Sunce.
Meutim, 'stres' u oktavi Sunce-Zemlja je ORGANSKI IVOT
NA ZEMLJI, a to znai, tri note LA, SOL, FA, oktave koja
poinje u Suncu, Priroda 'stresa' izmeu mi i fa u oktavi Zemlja-Mesec, nije nam poznata.

 Potrebno je obratiti panju na izraz 'taka univerzuma'

koji sam upotrebio, koji ima sasvim drugaije znaenje, i to,
'taka' predstavlja
odreenu kombinaciju
Interval
APSOLUTNO
vodonika postavljenu
na odreeno mesto i
la
ispunjava odreenu
sol
funkciju u jednom ili
fa
drugom sistemu. Po
jam 'taka' se ne moe Interval
Prvi stres
zameniti pojmom 'vomi
donik', jer 'vodonik'
re
jednostavno znai ma
teriju koja nije ograni
SUNCE
ena u prostoru. Taka
je uvek ograniena u
la
prostoru. Istovremeno,
sol
'taka univerzuma'
moe se odrediti BRO
fa
JEM 'vodonika' koji
Drugi stres
Interval
(organski ivot na Zemlji)
dominira u njoj ili je u
mi
njenom centru.
Ako sada pro
re
uimo prvu od tri okta
ZEMLJA
ve zraenja, a to je
oktava Apsolutno-Sunla
ce, sa take gledita
sol
zakona trojstva, videemo da e nota do
fa
biti provodnik aktivne
Trei stres
sile, odreena brojem Interval
1, dok e materija u ko
mi
joj sila deluje, biti 'ugre
ljenik' (C). 'Aktivna'
sila koja stvara notu do
MESEC
u Apsolutnom, pred
stavlja maksimum fre
Sl. 24
kvencije vibracija ili

najveu gustinu vibracija.

Izraz 'gustina vibracija' odgovara 'frekvenciji vibracija'
i upotrebljen je kao suprotnost izrazu 'gustina materije', to e
rei, to vea 'gustina materije' to je manja 'gustina vibracija' i
obrnuto, to vea 'gustina vibracija' to je manja 'gustina mate
rije'. Najvea 'gustina vibracija' moe se nai u najfinijoj, najrazreenijoj materiji. U najguoj moguoj materiji vibracije
usporavaju, skoro se zaustavljaju. Prema tome, najfinije mate
rije odgovaraju najveoj 'gustini vibracija'.
Aktivna sila u Apsolutnom predstavlja maksimalnu 'gu
stinu vibracija', dok materija u kojoj delaju te vibracije, to jest
prvi 'ugljenik', predstavlja minimalnu gustinu materije.
Nota si u Apsolutnom bie provodnik pasivne sile koja
je odreena brojem 2. Materija u kojoj dela ova pasivna sila ili
u kojoj e biti zvuci note si, bie 'kiseonik' (O).
Nota la e biti provodnik neutralizujue sile koja je
odreena brojem 3, a materija u kojoj zvui nota la bie 'azot'
(N).
Prema njihovom delanju, redosled ovih sila je 1,2, 3, a
to znai, da odgovaraju materijama 'ugljeniku', 'kiseoniku',
'azotu'. Meutim, prema gustini materije one stoje u sledeem
poretku: 'ugljenik', 'azot', 'kiseonik', a to znai, 1, 3, 2, jer
'azot' zadravajui broj 3 i poto je provodnik neutralizujue si
le prema svojoj gustini materije stoji izmeu 'ugljenika' i 'kiseonika', a 'kiseonik' se pojavljuje kao najgui od sve tri
materije.
'Ugljenik', 'kiseonik' i 'azot' zajedno daju materiju et
vrtog reda, 'vodonik' (H), iju gustinu odreujemo brojem 6
(kao zbir brojeva 1,2, 3), a to je H6:
Prva trojnost

do C
si O
la N

1
2
3

1
3
2

1
2
3

H6

C, O, N, zadravaju svoje brojeve, 1, 2, 3. 'Ugljenik' je

uvek 1, 'kiseonik' je uvek 2, a 'azot' je uvek 3.

 Meutim, postoje 'azot' aktivniji od 'kiseonika', on ula

zi kao aktivan princip u sledeu trojnost sa gustinom 2. Drugim
recima 'azot' ima gust inu 2 a 'kiseonik' 3.
Tako je nota la iz prve trojnosti, provodnik aktivne sile
u sledeoj trojnosti u koju ulazi sa gustinom 2. Ako 'ugljenik'
ue sa gustinom 2, tada e 'kiseonik' i 'azot' morati da mu od
govaraju svojim gustinama, ponavljajui stepen gustina iz prve
trojnosti. U prvoj trojnosti stepen gustine je bio 1,2, 3; u dru
goj trojnosti bi trebalo da bude 2, 4, 6, a to znai, da e 'uglje
nik' iz druge trojnosti imati gustinu 2, 'azot' gustinu 4,
'kiseonik' gustinu 6. Zajedno daju 'vodonik' 12 (H12):
Druga trojnost

la C
sol O
fa N

2
4
6

2
6
4

2
4
6

H12

Prema istom planu i redu bie sainjena sledea trojnost:

fa, 'stres', mi. 'Ugljenik' koji je bio 'azot' u drugoj trojnosti
ulazi sa gustinom 4; 'azot' i 'kiseonik' koji mu odgovaraju, mo
raju imati gustinu 8 i 12; zajedno daju 'vodonik' 24 (H24):
Trea trojnost

fa C 4 4 4
O 8 12 8
mi N 12 8 12

H24

Sledea trojnost mi, re, do, prema istom planu i redu

daju 'vodonik' 48 (H48):
etvrta trojnost mi C 8 8 8
re O 16 24 16
do N 24 16 24

H48

Trojnost do, si, la e dati 'vodonik' 96 (H96):

Peta trojnost

do C 16 16 16
si O 32 48 32
la N 48 32 48

H96

 Trojnost la, sol, fa 'vodonik' 192 (H192):

esta trojnost

la C 32 32 32
sol O 64 96 64
fa N 96 64 96

H192

fa, 'stres', mi 'vodonik' 384 (H384):

Sedma trojnost fa C 64 64 64
O 128 192 128
mi N 192 128 192

H384

mi, re, do 'vodonik' 768 (H768):

Osma trojnost

mi C 128 128 128

re O 256 384 256
do N 384 256 384

H768

- do, si, la 'vodonik' 1536 (H1536):

Deveta trojnost do C 256 256 256
si O 512 768 512
la N 768 512 768

H1536

la, sol, fa 'vodonik' 3072 (H3072):

Deseta Trojnost

la C 512 512 512

sol O 1024 1536 1024
fa N 1536 1024 1536

H3072

- fa, 'stres', mi - 'vodonik' 6144 (H6144):

Jedanaesta trojnost

fa C 1024 1024 1024

O 2048 3072 2048
mi N 3072 2048 3072

H6144

 mi, re, do - 'vodonik' 12288 (H 12288):

Dvanaesta trojnost mi C 2048 2048 2048
re O 4096 6144 4096
do N 6144 4096 6144

H12288

Dvanaest 'vodonika' se postiu gustinama od 6 do 12288

(vidi tabelu 1.).
Tih dvanaest 'vodonika' predstavljaju dvanaest kategorija
materija sadranih u univerzumu, od Apsolutnog do Meseca; ka
da bi bilo mogue tano utvrditi koja od ovih materija sainjava
ovekov organizam i deluje u njemu, to bi bilo dovoljno za
odreivanje ovekovog mesta u svetu.
Meutim, na mestu na kome smo mi smeteni, u grani
cama naih uobiajenih moi i kapaciteta 'vodonik' 6 je nerazloiv; stoga ga moemo uzeti kao 'vodonik' 1; sledei 'vodonik'
12, kao 'vodonik' 6. Umanjujui sve 'vodonike' koji slede, za
2, postiemo skalu od 'vodonika' 1 do 'vodonika' 6144 (vidi ta
belu 2.).
'Vodonik' 6 je za nas jo uvek nerazloiv. Zbog toga ga takoe uzimamo kao 'vodonik' 1, a sledei 'vodonik' posle njega
kao 'vodonik' 6 i svaki sledei umanjiti za dva.
Skala dobijena na ovaj nain, od 1 do 3072, moe nam
posluiti za prouavanje oveka. (Vidi tabelu 3.).
Sve materije od 'vodonika' 6 do 'vodonika' 3072 igraju
ulogu i mogu se pronai u ljudskom organizmu. Svaki od ovih
'vodonika' ukljuuje veliku grupu hemijskih supstanci koje su
nam poznate, povezane nekom funkcijom u naem organizmu.
Drugim reima, ne sme se zaboraviti da izraz ' vodonik' ima veo
ma iroko znaenje. Svaki jednostavan elemenat je 'vodonik'
odreene gustine, meutim, svaka kombinacija elemenata koji
poseduju odreenu funkciju, bilo u svetu ili ljudskom organiz
mu, takoe je 'vodonik'.
Ova vrsta definicije materije omoguava nam da ih ras
poredimo u red njihovog odnosa prema ivotu i funkcijama u
naem organizmu.

 Ponimo sa 'vodonikom' 768. Ovaj 'vodonik' je definisan kao HRANA, drugim reima, 'vodonik' 768 sadri u sebi
sve supstance koje slue oveku kao 'hrana'. Supstance koje ne
slue kao 'hrana', pare drveta na primer, odnose se na 'vodo
nik' 1536; pare gvoa na 'vodonik' 3072. Nasuprot tome,
'tanka' materija, sa slabim hranljivim tvarima, bie blia 'vodoniku' 384.
'Vodonik' 384 se definie kao VODA.
'Vodonik' 192 je vazduh nae atmosfere, onaj koji
diemo.
'Vodonik' 96 je predstavljen razreenim gasovima koje
ovek ne moe udisati, ali koji igraju veoma vanu ulogu u nje
govom ivotu; nadalje, to je materija ivotinjskog magnetizma,
izvorno iz ljudskog tela, iz 'n-zraka', hormona, vitamina i tako
dalje; drugim reima, sa 'vodonikom' 96 zavrava se ono to se
naziva materija ili ono to se smatra materijom, od strane nae

psihe i hemije. 'Vodonik' 96 takode ukljuuje materije koje su

skoro nevidljive naoj hemiji ili vidljive samo u tragovima ili re
zultatima; esto samo pretpostavljene od strane jednih i ospora
vane od drugih.
'Vodonici' 48, 24, 12 i 6 su materije nepoznate fizici i
hemiji, to su tvari nae psihe i duhovnog ivota na razliitim ni
voima.
Kod prouvanja 'tabele vodonika' uvek treba imati na
umu da svaki 'vodonik' sa ove tabele ukljuuje ogroman broj ra
zliitih supstanci koje su povezane jednom istom funkcijom u
naem organizmu i predstavljaju odreenu 'kosmiku grupu'.
'Vodonik' 12 odgovara 'vodoniku' hemije (atomska
teina 1). 'Ugljenik', 'azot' i 'kiseonik' (hemije) imaju atomske
teine: 12, 14 i 16.
Kao dodatak ovome treba istai na tabeli atomskih teina,
elemente koji odgovaraju odreenim vodonicima, a to znai, ele
mente, ije atomske teine stoje skoro u pravilnom odnosu OK
TAVE jedan prema drugom. Tako 'vodonik' 24 odgovara
Fluoru, Fl., atomska teina 19; 'vodonik' 48 odgovara Hloru,
Cl., atomska teina 35.5; 'vodonik' 96 odgovara Bromu, Br.,
atomska teina 80; a 'vodonik' 192 odgovara Jodu, J., atomska
teina 127. Atomske teine ovih elemenata stoje skoro u odno
su oktave jedan prema drugome, drugim reima, atomska teina
jednog od njih je skoro 2 puta vea od atomske teine drugo
ga. Dogaa se mala netanost, to jest, nedovreni odnos oktave,
zbog injenice da obina hemija ne uzima u obzir sve tvari supstance, hou rei, ne uzima u obzir 'kosmike tvari'. Hemija o
kojoj mi ovde govorimo prouava materiju na drugaijim osno
vama od obine hemije i uzima u obzir ne samo hemijske i fi
zike tvari, ve takoe psiho i kosmike tvari materije.
Ova hemija ili alhemija posmatra materiju, pre svega, sa
take gledita njenih funkcija koje odreuju njeno mesto u uni
verzumu i njene odnose prema drugim materijama, a potom tek
sa gledita njenog odnosa prema oveku i njegovim funkcijama.
Kada se kae atom supstance misli se na odreenu malu koliinu
date supstance, koja zadrava sve hemijske, kosmike i fizike
tvari, jer, kao dodatak njenim kosmikim tvarima, svaka supstanca takoe poseduje fizike tvari, to znai, odreeni stepen

inteligencije. Tako, pojam 'atom' moe da se odnosi ne samo na

elemente, ve i na sva jedinjenja materija koje imaju odreene
funkcije u univerzumu ili ivotu oveka. Postoji atom vode,
atom vazduha (atmosferski vazduh pogodan za ovekovo disa
nje), atom hleba, atom mesa i tako dalje. U ovom sluaju e atom
vode biti jedan deseti od jedne desetine kubnog milimetra vode
uzet specijalnim termometrom pri odreenoj temperaturi. To je
malena kap vode koja se pod odreenim uslovima moe videti
golim okom.
Ovaj atom je najmanja mogua koliina vode koja
zadrava SVE SASTOJKE VODE. Daljom podelom neki od
ovih sastojaka nestaju, to e rei, to vie nee biti voda, ve
neto to se pribliava gasovitom stanju vode, pari, koja se ni na
koji nain hemijski ne razlikuje od vode u tenom stanju, ali,
ima drugaiju funkciju i stoga razliite kosmike i psiho tvari.
'Tabela vodonika' omoguava prouavanje svih supstanci
koje sainjavaju oveiji organizam sa take gledita njihovog
odnosa prema raznim planovima univerzuma. Poto je svaka
funkcija oveka rezultat rada konanih supstanci, a svaka supstanca je povezana sa odreenim planom u univerzumu, ta inje
nica nam omoguava da utvrdimo odnos izmeu ovekovih
funkcija i planova univerzuma.
U ovom trenutku je potrebno da kaem da su za nas tri
oktave zraenja i tabela vodonika izvedena iz njih, predsta
vljale kamen spoticanja dugo vremena. Osnovni i sutinski prin
cip prenosa trajnosti i strukture materije sam tek kasnije razumeo
i govoriu o tome na pravom mestu.
Kada predstavljam lekcije G. pokuavam da sagledam hronoloki red, mada to nije uvek mogue, jer su neke stvari mno
go puta ponavljane i u raznim oblicima uvoene u skoro sve
lekcije.
Tabela vodonika je na mene lino ostavila veoma snaan
utisak, koji e kasnije jo vie ojaati. Oseao sam u tim merdevinama koje spajaju Zemlju i nebo neto to je liilo na oseaj
sveta koji mi se ukazao nekoliko godina pre toga, u vreme ud-

nih eksperimenata, kada sam osetio jaku povezanost, celovitost

i matematinost svega u svetu.* To predavanje uz razne izmene, ponavljano je mnogo puta, a to znai, bilo u vezi objanje
nja o 'zraku stvaranja' ili u vezi objanjenja zakona oktava.
Meutim, i pored udnog oseaja koji je ona izazvala u meni,
jo uvek sam bio daleko od pravilnog vrednovanja pri prvom su
sretu. A, iznad svega, nisam odmah razumeo iz njihovog jedno
stavnog prikaza koliko je teko prihvatiti te ideje i koliko su one
duboke u sadraju.
Jedna epizoda mi je ostala u seanju. Dogodila se pri ponav
ljanju lekcije o strukturi materije u vezi sa mehaninou univer
zuma. Lekciju je itao P., mladi inenjer iz moskovske grupe
G., koga sam ve ranije pomenuo.
Lekcija je ve zapoela kada sam stigao. uvi poznate rei
lekcije koju sam ve uo pre toga, seo sam u ugao velike dnev
ne sobe, puio i razmiljao o neem drugom. G. je takode bio
prisutan.
Zato nisi sluao lekciju? upitao me je posle zavret
ka.
Pa, ve sam je uo, rekao sam. G. je prekorno odmah
nuo glavom. Sasvim iskreno da kaem nisam razumeo ta je
oekivao od mene, zbog ega je trebalo drugi put da sluam istu
lekciju.
Tek mnogo kasnije sam shvatio, kada vie nije bilo lekcija
i kada sam mentalno pokuavao da sakupim sve to sam uo.
esto sam se, razmiljajui ponovo o nekom pitanju, priseao
da je o njemu bilo govora na predavanjima. Ali ta je o njemu
bilo tano izreeno, naalost nisam mogao prizvati, i ne znam
ta bih dao da ga ponovo ujem. Skoro dve godine kasnije, u no
vembru 1917. godine, mala grupa, nas estoro, ukljuujui i G.,
ivela je na obali Crnog mora, dvadeset i pet milja severno od
Tuapse, u maloj seoskoj kui, skoro milju daleko od najblieg
naselja. Jedne veeri smo sedeli i razgovarali. Bilo je ve kasno,
vreme veoma loe, duvao je severac nosei na smenu, kiu i sneg.
*

NOVI MODEL UNIVERZUMA, Poglavlje 8, Eksperimentalni mi

sticizam P.D. Uspenski.

Ja sam razmiljao o 'tabeli vodonika', uglavnom o jednoj

nedoslednosti u ovom dijagramu, kada se uporedi sa drugim, o
kome smo kasnije uli. Moje pitanje se odnosilo na vodonike
ispod minimalnog nivoa. Kasnije u tano objasniti ta sam pi
tao i ta je, mnogo kasnije, G. odgovorio.
Ovog puta nije mi dao direktan odgovor.
Trebalo bi to da zna, rekao je, o tome se govori
lo u lekciji odranoj u St. Petersburgu. Nisi sluao. Sea li se
lekcije koju nisi hteo da slua, rekavi da je ve zna? Tada je
upravo reeno ono to sada pita. Posle krae pauze nastavio
je:
Da li bi sada otiao peke do Tuapse kada bi znao da ta
mo neko dri istu lekciju?
Otiao bih, rekao sam.
Iako sam znao kako bi put bio teak, dug i hladan, ipak sam
znao da me to ne bi zaustavilo.
G. se nasmejao.
Da li bi zbilja iao? upitao je. Razmisli dvade
set i pet milja, tmina, sneg, kia, vetar.
O emu tu ima uopte da se razmilja? rekao sam.
Zna da sam hodao tim putem vie nego jedanput, kada nije bi
lo konja ili kada nije bilo mesta za mene na kolima, bez ikakve
nagrade koja me je ekala, jednostavno zbog toga to se nita
drugo nije moglo initi. Naravno da bih bez rei iao ako bi ne
ko govorio o tim stvarima u Tuapseu.
Da, rekao je G., kada bi ljudi zaista razmiljali na
taj nain. U stvarnosti oni razmiljaju sasvim suprotno. Bez ikak
ve naroite potrebe oni e se uhvatiti u kotac sa bilo kakvim po
tekoama. Meutim, kod nekog vanog pitanja koje im zbilja
moe doneti neto, oni nee mai ni prstom. Takva je ljudska
priroda. ovek nikada, ni po koju cenu, nee nita da plati; a iz
nad svega ne eli da plati za neto to mu je od velike vanosti.
Ti sada zna da se za sve mora platiti i to u proporciji prema ono
me to se prima. ovek obino misli sasvim suprotno. Za glu
posti, za stvari koje su potpuno beskorisne, platie bilo koju
cenu. Za neto zaista vano, nikada. On misli da mu to mora
doi samo od sebe.

 A to se tie lekcije, o tvom pitanju se govorilo u St. Petersburgu. Da si tada sluao, sada bi razumeo da ne postoji bilo
kakva protivurenost medu dijagramima i da je ne moe biti.
Vratimo se u St. Petersburg.
Gledajui unazad, ne mogu da se naudim brzini kojom nam
je G. preneo osnovne ideje svog sistema. Naravno da je mnogo
toga zavisilo od naina na koji ih je prenosio, od njegovog za
panjujueg kapaciteta da istakne sve principe i sutinske take,
ne ulazei u nepotrebne detalje dok glavne take ne bi bile
shvaene.
Posle 'vodonika' G. je odmah krenuo dalje.
Mi elimo da 'inimo', meutim (zapoeo je sledee
predavanje) u svemu to radimo vezani smo i ogranieni ko
liinom energije koju proizvodi na organizam. Sve funkcije,
sva stanja, sva delanja, sve misli, sva oseanja, zahtevaju
odreenu energiju, odreenu supstancu.
Dolazimo do zakljuka da se moramo 'seati sebe'. A je
dino se moemo 'seati sebe' ako posedujemo u sebi energiju za
'samoseanje'. Moemo neto prouavati, razumeti ili oseati,
samo ako imamo energiju za razumevanje, oseanje ili pro
uavanje.
ta treba ovek da radi kada pone da shvata da nema do
voljno energije da postigne ciljeve koje je sebi postavio?
Odgovor na to bi bio, da svaki normalan ovek ima sa
svim dovoljno energije da PONE sa radom na sebi. Potrebno
je samo da naui kako da utedi vei deo energije koji poseduje
mo, za koristan rad, umesto to e ga beskorisno traiti.
Energija se uglavnom troi na nepotrebne i neprijatne
emocije, na oekivanje neprijatnih stvari, moguih ili nemo
guih, na loa raspoloenja, na nepotrebnu brzopletost, nervo
zu, razdraljivost, matanje, sanjarenje i tako dalje. Energija se
trai na pogrean rad centara; na nepotrebnu napetost miica, iz
van svih proporcija, u odnosu na rezultat rada; na beskrajno
askanje koje zahteva ogromnu koliinu energije; na stalno interesovanje za stvari koje se deavaju oko nas ili drugim ljudi
ma, a zapravo nas sve to uopte ne interesuje; na stalno traenje
snage na 'pokazivanje panje'; i tako dalje, i tako dalje.

 U poetku ovek tedi veliku koliinu energije borei se

sa ovim navikama svog ivota, a uz pomo te energije moe la
ko zapoeti rad na samoprouavanju i samousavravanju.
Dalje, meutim, problem postaje tei. Poto je donekle
doveo svoju mainu u ravnoteu i uverio sebe da ona proizvodi
mnogo vie energije nego to je oekivao, ovek ipak dolazi do
zakljuka da ta energija nije dovoljna i da ako eli da nastavi sa
radom, mora uveati koliinu energije.
Studija rada ljudskog organizma pokazuje da je to sasvim
mogue.
Ljudski organizam predstavlja hemijsku fabriku koja je
planirana za veoma veliki obim proizvodnje. U uobiajenim
uslovima ivota obim proizvodnje te fabrike nikada ne dostie
pun kapacitet, jer se upotrebljava samo mali deo mainerije ko
ji proizvodi samo onoliku koliinu materijala koji je potreban za
odranje. Takav rad fabrike oigledno nije ekonomian. Zapra
vo ona ne proizvodi nita sva ta mainerija, sva ta razraena
oprema ne slui niemu, samo, uz mnogo potekoa, odrava
sopstveno postojanje.
Rad fabrike sastoji se u pretvaranju jedne vrste materije
u drugu, to jest, grublje materije u kosmikom smislu te rei,
pretvara u finije. Fabrika prima sirovine iz spoljanjeg sveta,
odreeni broj grubljih 'vodonika', i pretvara ih u finije vodonike, pomou cele serije komplikovanih ALHEMIJSKIH procesa.
U obinim uslovima ivota proizvodnja finijih 'vodonika' od
strane ljudske fabrike nije dovoljna i svi budu protraeni na pu
ko opstajanje fabrike. A mi smo zainteresovani za te finije 'vodonike' sa take gledita viih stanja svesti i rada viih centara.
Ako bismo uspeli poveati proizvodnju do maksimuma, tada bi
smo bili u stanju da tedimo te fine 'vodonike'. Tada bi celo telo,
celo tkivo, sve elije, postalo zasieno tim finim 'vodonicima'
koji bi se postepeno smestili u njima, kristalizovali na specija
lan nain. Ova kristalizacije finih 'vodonika' postepeno bi do
vela ceo organizam na vii nivo, na vii plan bia.
Meutim, u uobiajenim uslovima ivota to se ne moe
dogoditi jer 'fabrika' troi sve to proizvede.
'Nauite da izdvajate fino od grubog' princip iz 'Eme
rald Tablets of Hermes Trismegistus' se zapravo odnosi na rad

ljudske fabrike. Ako ovek naui da 'izdvaja fino od grubog',

to jest, ako pone da proizvodi fine 'vodonike' do njihovog mak
simuma, pomou njih e biti u stanju da sebi stvori mogunost
unutranjeg rasta do koga se ne moe doi na bilo koji drugi
nain. Unutranji rast, rast unutranjih tela u oveku, astralnog,
mentalnog, i tako dalje, je materijalni proces sasvim analogan
rastu fizikog tela. Da bi raslo, dete mora dobro da jede, njegov
organizam mora biti u zdravom stanju da bi iz te hrane mogao
pripremiti potreban materijal za rast tkiva. Ista stvar je potreb
na za rast 'astralnog tela'; od razne hrane koja ulazi u njega, or
ganizam mora proizvesti potrebne supstance za rast 'astralnog
tela'. tavie, 'astralno telo' zahteva rast istih supstanci koje su
potrebne i za odravanje fizikog tela, samo u veim koliina
ma. Ako fiziki organizam pone da proizvodi dovoljnu koliinu
tih finih supstanci a 'astralno telo' unutar njega biva oblikova
no, taj astralni organizam e za svoje odravanje zahtevati ma
nje tih supstanci nego to mu je bilo potrebno u toku rasta. Viak
tih supstanci moe se upotrebiti za oblikovanje i rast 'mentalnog
tela' koje e se razvijati uz pomo istih supstanci koje hrane 'as
tralno telo', ali rast 'mentalnog tela' e naravno zahtevati vie
ovih supstanci od koliine koja je potrebna za rast 'astralnog te
la'. Viak preostalih supstanci koje su sluile rastu 'mentalnog
tela' ii e na razvoj etvrtog tela. Meutim, u svim ovim sluaje
vima, viak bi morao biti veoma veliki. Sve fine supstance koje
su potrebne za rast i hranjenje viih tela moraju biti proizvede
ne u fizikom organizmu, a on je sposoban da ih proizvede pod
uslovom da ljudska fabrika radi pravilno i ekonomino.
Sve potrebne supstance za odravanje ivota organizma,
za psiho rad, za vie funkcije svesnosti i rast viih tela bivaju
proizvedene od strane organizma a kao rezultat hrane koja se
unosi u njega spolja.
Ljudski organizam prima 3 vrste hrane:
1. obina hrana koju jedemo
2. vazduh koji diemo
3. nai utisci.
Nije teko sloiti se da je vazduh vrsta hrane za organi
zam. Ali moe biti pomalo teko razumeti kako utisci mogu bi
ti hrana. No, moramo se setiti da sa svakim utiskom, bilo da je

u pitanju zvuk, vienje, miris, primamo spolja odreenu ko

liinu energije, odreeni broj vibracija; ta energija koja ulazi u
organizam spolja, je hrana. tavie, kao to je ve reeno, ener
gija se ne moe preneti bez materije. Ako spoljanji utisak do
nese sobom spoljanju energiju u organizam, to znai da je
takoe ula i spoljanja materija koja hrani organizam u pravom
smislu te rei.
Za svoje normalno postojanje organizam mora primati
sve tri vrste hrane, a to znai, fiziku hranu, vazduh i utiske. Or
ganizam ne moe opstati sa jednom ili ak sa dve vrste hrane,
potrebne su sve tri. Ali odnos ovih hrana jedne prema drugoj i
njihov znaaj za organizam, nije isti. Organizam moe opstati
relativno dug period bez unoenja svee fizike hrane. Poznati
su sluajevi gladovanja preko 60 dana, a da organizam ni
je izgubio ni jednu od svojih vitalnih funkcija i veoma brzo se
oporavio poto je poeo da uzima hranu. Naravno ova vrsta hra
ne se ne moe smatrati potpunom, jer su u svim tim sluajevima
ljudi pili vodu. Bez obzira na to, ovek i bez vode moe izdrati
nekoliko dana. Bez vazduha moe opstati samo nekoliko minu
ta, ne vie od dva, tri; po pravilu ovek umire ako je 4 mi
nuta bez vazduha. Bez utisaka ovek ne moe iveti ni jedan
trenutak. Ako bi se zaustavio pritok utisaka na neki nain ili ako
bi se organizmu uskratio kapacitet primanja utisaka, umro bi
istog trenutka. Dotok utisaka koji nam dolazi spolja je kao remenik koji nam prenosi pokret. Na osnovni motiv je priroda,
svet koji nas okruuje. Priroda nam preko utisaka prenosi ener
giju koja nam je potrebna za ivot, kretanje i postojanje naeg
bia. Ako bi priticanje ove energije bilo spreeno, naa maina
bi odmah prestala da radi. Znai, najvanija vrsta hrane za nas,
od tri navedene, su utisci, iako ovek ne moe dugo opstati sa
mo na utiscima. Utisci i vazduh omoguavaju opstanak oveku
neto due. Utisci, vazduh i fizika hrana omoguavaju organiz
mu da ivi do kraja svog prirodnog zavretka i da proizvodi po
trebne supstance, ne samo za odranje ivota, ve i za stvaranje
i rast viih tela.
Procesom pretvaranja supstanci u finije, od onih koje
ulaze u organizam, vlada zakon OKTAVA.

 Uzmimo ljudski organizam u obliku trospratne fabrike.

Gornji sprat te fabrike bila bi glava; srednji sprat grudni ko;
a donji sprat stomak, lea i donji deo tela.

GLAVA
GRUDNI KO
LEA I DONJI DEO TELA
Sl. 25
Fizika hrana je H768, ili la, sol, fa, tree trajnosti kosmike oktave zraenja. Ovaj 'vodonik' ulazi u donji sprat or
ganizma kao 'kiseonik', do 768.

Ulazak hrane (H768) u organizam

Sl. 26

 'Kiseonik' 768 sree se sa 'ugljenikom' 192 koji je pri

sutan u organizmu. Iz spoja O768 i C192 dobija se N384. N384
je sledea nota re.

Poetak varenja hrane (H768) u

organizmu
Primedba: 'Ugljenici' koji su
prisutni u organizmu obeleeni su kao

Sl. 27
Re 384 koji postaje 'kiseonik', u sledeoj trajnosti sree
se sa 'ugljenikom' 96 u organizmu i zajedno sa njim stvara no
vi 'azot' 192, a to je nota mi 192.

Nastavak varenja hrane (H768) u

organizmu
Sl. 28

 Kao to je poznato iz zakona oktava, nota mi ne moe

nezavisno da pree u fa u uzlaznoj oktavi; potreban je 'dodatni
stres'. Ako 'dodatni stres' ne bude primljen, supstanca mi 192
ne moe sama od sebe prei u potpunu notu fa.
Na datom mestu u organizmu na kome bi mi 192 treba
lo da se zaustavi, ulazi 'druga hrana' vazduh, u obliku do 192,
a to znai, mi, re, do druge kosmike oktave zraenja. Nota do
poseduje sve polu tonove, a to znai svu potrebnu energiju za
prenos do sledee note, dajui je noti mi kao da je deo te ener
gije, a koja ima istu gustinu kao i ona sama. Energija note do da
je noti mi 192 dovoljno snage, dok se sjedinjuje sa 'ugljenikom'
48 koji je ve u organizmu, da prede u 'azot' 96. 'Azot' 96 bi
bila nota fa.

Ulazak vazduha (H192) u organi

zam i 'stres' koji vazduh stvara u
intervalu mi fa oktave hrane.
Sl. 29
Fa 96 u spoju sa 'ugljenikom' 24 koji je prisutan u or
ganizmu prelazi u 'azot' 48 to je nota sol.

Nastavak oktave hrane, prelaz

hranljivih proizvoda u sol 48.
Sl. 30
Nota sol 48 spajanjem sa 'ugljenikom' 12 prisutnim u
organizmu, prelazi u 'azot' 24 u notu la 24.

Nastavak oktave hrane, prenos

hranljivih proizvoda u la 24.
Sl. 31
La 24 spaja se sa 'ugljenikom' 6 koji je prisutan u orga
nizmu, prelazi u 'azot' 12 ili si 12. Si 12 je najvia supstanca
proizvedena u organizmu, iz fizike hrane, a uz pomo 'dodat
nog stresa' dobijenog od vazduha.

Nastavak oktave hrane, prenos

hranljivih proizvoda u si 12.
Sl. 32
Do 192 (vazduh) ulazei u srednji sprat fabrike kao 'kiseonik' i dajui deo svoje energije mi 192, ujedinjuje se na
odreenom mestu sa 'ugljenikom' 48 koji je prisutan u organiz
mu i prelazi u re 96.

Poetak varenja vazduha u orga

nizmu
Sl. 33
Re 96 prelazi u mi 48 uz pomo 'ugljenika' 24 i time se
zaustavlja razvoj druge oktave. Za prelaz iz mi u fa potreban je
'dodatni stres' ali u ovoj taki priroda nije pripremila nikakav

'dodatni stres' i druga oktava, to jest, oktava vazduha, ne moe

dalje da se razvija pa se u uobiajenim uslovima ivota dalje ne
razvija.

Nastavak oktave vazduha u orga

nizmu
Sl. 34
Trea oktava poinje sa do 48.
Utisci ulaze u organizam u obliku 'kiseonika' 48, a to
je, la, sol, fa druge kosmike oktave Sunce-Zemlja.
Do 48 ima dovoljno energije da pree u sledeu notu, ali
na ovom mestu u organizmu na kome nota do 48 ulazi, 'ugljenik' 12 koji je potreban za taj proces, ne postoji. Istovremeno
do 48 ne dolazi u dodir sa mi 48, tako da niti moe samo prei
u sledeu notu niti predaje deo svoje energije mi 48.

Ulazak utisaka u organizam

Sl. 35

 Pod normalnim uslovima, to jest, uslovima normalnog

postojanja, stvaranje finih materija od strane fabrike, u ovoj taki
se zaustavlja i trea oktava zvui samo kao do. Najvia supstanca koju stvara fabrika je si 12 i fabrika je sposobna da upotre
bljava samo te vie tvari za svoje vie funkcije.

Tri vrste hrane i varenje H768 i

H192 u organizmu, uz pomo jed
nog mehanikog 'stresa'. Normal
no stanje organizma i normalno
stvaranje finih supstanci iz hranljivih proizvoda
Sl. 36
Postoji meutim, mogunost uveanja obima proizvod
nje, i to, omoguavanjem oktavi vazduha i oktavi utisaka da se
dalje razvijaju. U tu svrhu je potrebno stvoriti specijalnu vrstu
'vetakog stresa' u taki u kojoj se trea oktava zaustavlja. To
znai, da je potrebno izazvati 'vetaki stres' na NOTI DO 48.
ta je zapravo 'vetaki stres'? Povezan je sa trenutkom
primitka utiska. Nota do 48 odreuje trenutak kada utisak ulazi
u nau svest. 'Vetaki stres' u ovoj taki znai odreenu vrstu
napora u trenutku prijema utiska.
Ve je ranije objanjeno da se mi uobiajenim uslovima
ivota NE SEAMO SEBE; ne seamo se, a to znai, ne oseamo
sebe, nismo sebe svesni u trenutku posmatranja, emocije, misli
ili delanja. Ako ovek shvati ovo i pokua da se seti sebe, svaki
utisak koji primi dok se sea sebe, bie, da se tako izrazim, ud-

vostruen. U obinom psihikom stanju ja jednostavno posmatram ulicu. Meutim, ako se seam sebe, ja je ne posmatram tek
tako; ja oseam da posmatram, kao da govorim sebi: 'Ja gle
dam' . Umesto samo jednog utiska, utiska ulice, postoje dva, je
dan utisak ulice i drugi utisak mene koji je posmatram. Drugi
utisak, stvoren iz injenice da se seam sebe, je 'dodatni stres'.
tavie, veoma esto se dogaa da dodatni oseaj koji je pove
zan sa samoseanjem donese sobom elemenat emocije, a to znai,
rad maine izaziva odreenu koliinu 'ugljenika' 12 na datom
mestu. Napor upotrebljen za seanje sebe, posmatranje sebe u
trenutku primitka utiska, posmatranje sopstvenih utisaka u tre
nutku prijema, registrovanje, da tako kaem, prijema utisaka i
njihovo simultano izdvajanje, sve to zajedno udvostruuje inten
zitet utisaka i nosi notu do 48 do re 24. Istovremeno napor ve
zan za prenos jedne note do druge i sam prolaz 48 do 24
omoguava noti do 48 tree oktave da doe u dodir sa mi 48 dru
ge oktave i da joj da potrebnu koliinu energije za prenos od mi
do fa. Na taj nain se 'stres' koji je dat noti do 48 produava do
note mi 48 i omoguava razvoj druge oktave.
Nota mi 48 prelazi u fa 24; fa 24 prelazi u sol 12; sol 12
prelazi u la 6. Nota la 6 je najvia materija koju organizam stva
ra iz vazduha, a to znai, iz druge vrste hrane. OVO SE
MEUTIM POSTIE SVESNIM NAPOROM U TRENUTKU
PRIJEMA UTISKA. (Vidi sl. 37).
Potrebno je razumeti ta ovo znai. Svi mi diemo isti
vazduh. Osim elemenata koji su poznati naoj nauci, vazduh
sadri jo i veliki broj supstanci koje joj nisu poznate, za nju nedefinisane i nevidljive. Meutim, mogua je tana analiza i vaz
duha koji se udie i koji se izdie. Takva tana analiza pokazuje
da iako je vazduh koji udiu razliiti ljudi, isti, onaj koji izdiu
je sasvim razliit. Pretpostavimo da je vazduh koji diemo sasta
vljen od dvadeset razliitih elemenata nepoznatih naoj nauci.
Odreeni broj tih elemenata upija svaki ovek kada die. Pret
postavimo sada da se pet od tih elemenata uvek upija. Posledino
tome, vazduh koji svaki ovek izdie je sastavljen od 15
elemenata; 5 je otilo na hranjenje organizma. Neki ljudi ne
izdiu 15 elemenata ve samo 10, a to znai, da upijaju
jo plus 5 elemenata. Tih 5 elemenata su vii 'vodonici'. Ovi

Razvoj oktave vazduha posle

prvog SVESNOG stresa
Sl. 37
vii 'vodonici' su prisutni u svakoj maloj estici vazduha koji
udiemo. Udisanjem vazduha mi unosimo te vie 'vodonike' u
sebe, meutim, ako na organizam ne zna kako da ih izdvoji iz
estica vazduha, oni e biti izdahnuti natrag u vazduh. Ako je
organizam sposoban da ih izdvoji i zadri, oni ostaju u njemu.
Na taj nain, svi mi udiemo isti vazduh ali izdvajamo razliite
supstance iz njega. Neki izdvajaju vie neki manje.
Da bi se izdvajalo vie, potrebno je imati u organizmu
odreenu koliinu odgovarajuih finih supstanci. Tada te fine
supstance sadrane u organizmu deluju KAO MAGNET za fine
supstance iz udahnutog vazduha. Opet dolazimo do starog zako
na alhemije: 'Da bi se napravilo zlato, pre svega je potrebno ima
ti odreenu koliinu pravog zlata '. 'Ako se uopte ne poseduje
ni malo zlata, ne postoji nikakav nain da se ono napravi'.
Cela alhemija nije nita drugo nego alegorini opis ljudske fabrike i njenog rada pretvaranja osnovnih metala (grubih
substanci) u drago kamenje (fine supstance). Sledili smo razvoj
dve oktave. Trea oktava, to jest, oktava utisaka, poinje preko
SVESNOG napora. Nota do 48 prelazi u re 24; re 24 prelazi u
notu mi 12. U toj taki oktava se zaustavlja. (Vidi sl. 38.).

Razvoj oktave utisaka posle prvog

SVESNOG stresa.
Sl. 38
Ako sada prouimo rezultat razvoja ove 3 oktave, videemo da je prva oktava dostigla notu si 12, druga la 6, a trea
mi 12. Tako se prva i trea oktava zaustavljaju kod nota koje ni
su sposobne da preu u sledee note.

Potpuna slika intenzivnog rada organizma i intenzivne

proizvodnje supstanci iz hranljivih proizvoda posle
prvog SVESNOG stresa.
Sl. 39

 Da bi se dve oktave dalje razvijale, potreban je drugi

SVESTAN stres, u odreenoj taki maine, novi svestan napor,
koji e omoguiti dvema oktavama njihov razvitak. Priroda ovog
napora zahteva specijalno prouavanje. Sa take gledita opteg
rada maine, moe se uopteno rei da je taj rad povezan sa emo
tivnim ivotom, da je to specijalna vrsta uticaja na oveije emo
cije. Ali ta je zapravo taj uticaj i na koji nain se stvara, moe
se objasniti samo u vezi sa optim opisom rada ljudske fabrike
ili ljudske maine.
Navika neizraavanja neprijatnih emocija, 'neprepoznavanja', 'unutranjeg neuvaavanja', je priprema za DRUGI na
por.
Ako sada pogledamo rad ljudske fabrike kao celine,
biemo u stanju da vidimo da u trenucima kada se zaustavlja stva
ranje finih supstanci pomou kojih poveavamo obim proizvod
nje fabrike. Videemo da pod odreenim uslovima i radom sa
jednim mehanikim 'stresom' fabrika stvara samo malu koliinu
finih supstanci, zapravo samo notu si 12. Radei sa jednim me
hanikim i jednim svesnim 'stresom' fabrika stvara mnogo veu
koliinu finih supstanci. Radei sa dva svesna 'stresa' fabrika e
proizvoditi onoliku koliinu finih supstanci koja e u dogledno
vreme sasvim izmeniti karakter same fabrike.
Trospratna fabrika predstavlja univerzum u malom i konstruisana je prema istim zakonima i prema istom planu kao i uni
verzum.
Da bi se mogla razumeti analogija izmeu oveka, ljud
skog organizma i univerzuma, posmatraemo svet, kao to smo
ve uinili, u obliku 3 oktave, od Apsolutnog do Sunca, od Sun
ca do Zemlje i od Zemlje do Meseca. Svakoj od ove 3 oktave
nedostaje polu ton izmeu fa i mi i u svakoj oktavi na mesto tog
polu tona koji nedostaje zauzima odreena vrsta 'stresa' koji se
vetaki izaziva u datoj taki. Ako sada pokuavamo da naemo
analogiju izmeu trospratne fabrike i 3 oktave univerzuma, tre
ba da shvatimo da 3 'dodatna stresa' u 3 oktave univerzuma
odgovaraju trima vrstama hrane koje ulaze u ljudski organizam.
'Stres' u donjoj oktavi odgovara fizikoj hrani; taj 'stres' je no
ta do 768, kosmike trospratne fabrike. 'Stres' u srednjoj okta
vi odgovara vazduhu. To je nota do 192, kosmike fabrike.

'Stres' u gornjoj oktavi odgovara utiscima; to je nota do 48 kosmike fabrike. Unutranji rad ove trospratne kosmike fabrike
podrazumeva da sve 3 vrste hrane prolaze kroz istu transforma
ciju kao i u ljudskoj fabrici, na istom planu i u skladu sa istim
zakonima. Dalje prouavanje analogije izmeu oveka i univer
zuma je mogue samo nakon tanog prouavanja ljudske maine
i poto su tano odreena 'mesta' svakog ' vodonika' u naem or
ganizmu. To znai, da bismo mogli dalje nastaviti sa prouava
njem moramo pronai tanu svrhu svakog ' vodonika', a to znai,
svaki 'vodonik' mora biti definisan hemijski, psiholoki, fizio
loki i anatomski, drugim reima, mora se odrediti njihovo mesto u ljudskom organizmu i ako je mogue naroiti oseti, vezani
za njih.
Prouavanje rada ljudskog organizma kao hemijske fa
brike ukazuje nam na 3 stadijuma evolucije ljudske maine.
Prvi stadijum se odnosi na rad ljudskog organizma onak
vog kakvim ga je priroda stvorila, a to znai, na funkcije i ivot
oveka broj 1, broj 2 i broj 3. Prva oktava, oktava hra
ne, razvija se na normalan nain do note mi 192. U ovoj taki
ona prima automatski 'stres' od poetka druge oktave i njen raz
voj konsekutivno ide do note si 12. Druga oktava, oktava vazduha, poinje sa notom do 192 i razvija se do note mi 48, gde se
zaustavlja. Trea oktava, oktava utisaka, poinje sa notom do 48
i tu se zaustavlja. Tako, 7 nota prve oktave, 3 note druge
oktave i jedna nota tree oktave predstavljaju potpunu sliku ra
da 'ljudske fabrike' u njenoj prvoj ili prirodnoj fazi. Priroda je
obezbedila samo jedan 'stres', to jest, 'stres' koji se prima kod
ulaska druge oktave, a koji pomae noti mi prve oktave da pree
u fa. Meutim, priroda nije predvidela i obezbedila drugi 'stres'
koji bi pomogao razvitak tree oktave i time omoguio noti mi
druge oktave da pree u fa. Ovaj 'stres' mora da stvori ovek
sopstvenim naporima ako eli da uvea obim proizvodnje finih
vodonika u svom organizmu.
Drugi stadijum se odnosi na rad ljudskog organizma ka
da ovek stvara od svoje volje, svesni 'stres' u taki note do 48.
Ovaj 'stres' se pre svega prenosi do druge oktave koja se razvi
ja do sol 12, ili ak dalje do note la 6, i tako dalje, ako je rad or
ganizma dovoljno intenzivan. Isti taj 'stres' omoguava treoj

oktavi da se razvija, a to je oktava utisaka koja u tom sluaju do

stie notu mi 12. Tako u drugoj fazi rada ljudskog organizma,
vidimo puni razvoj druge oktave i 3 note tree oktave. Prva ok
tava se zaustavila kod note si 12, trea kod note mi 12. Nijedna
od ovih oktava ne moe dalje bez sveeg 'stresa'. Priroda dru
gog 'stresa' se ne moe tako lako opisati kao priroda prvog namernog 'stresa' kod note do 48. Da bi se razumela priroda ovog
'stresa' potrebno je razumeti znaenje note si 12 i note mi 12.
Napor koji stvara ovaj 'stres' mora sadrati rad na emo
cijama, njihovom pretvaranju i izmeni. Ta promena emocija e
potom pomoi izmeni note si 12 u ljudskom organizmu. Znai,
nikakav ozbiljan rast, to jest, rast viih tela u organizmu, nije
mogu bez promene. Ideja promene bila je poznata jo mnogim
starim uenjima kao i nekim relativno skorijim, na primer alhemiji u srednjem veku. Meutim, alhemiari su o toj promeni go
vorili u alegorijskom obliku, o pretvaranju sirovina u drago
kamenje. U stvarnosti, meutim, mislili su na pretvaranje gru
bih ' vodonika' u finije, u ljudskom organizmu, uglavnom o pro
meni note mi 12. Kada se ova promena postigne, moe se rei
da je ovek postigao ono za im je teio; a dokle god se ova pro
mena ne postigne svi rezultati koje ovek dosegne, izgubljeni su,
jer nema ta da ih dri u njemu; tavie, oni su postignuti samo
u sferi misli i emocija. Stvarni, objektivni rezultati se mogu po
stii samo nakon poetka promene note mi 12.
Oni alhemiari koji su govorili o toj promeni, sa njom
su i zapoinjali. Nita nisu znali, ili barem nita nisu govorili, o
prirodi prvog namernog 'stresa'. A od njega sve zavisi. Drugi
namerni 'stres' i promena postaju fiziki mogui samo posle du
ge prakse prvog namernog 'stresa', koji se sastoji iz samoseanja i posmatranja primljenih utisaka. Na putu monaha i fakira
rad na drugom 'stresu' poinje pre rada na prvom 'stresu', ali
poto se nota mi 12 stvara samo kao rezultat prvog 'stresa', u
nedostatku drugog materijala, njihov rad se mora usmeriti na no
tu si 12, dajui naravno veoma esto pogrene rezultate. Pravi
lan razvitak na etvrtom putu mora poeti sa prvim namernim
'stresom' prelazei potom na drugi 'stres' kod note mi 12.
Trei stadijum rada na ljudskom organizmu poinje ka
da ovek stvori u sebi nameran drugi 'stres' u taki note mi 12,

kada u njemu pone pretvaranje i izmena 'vodonika' u vie 'vodonike'. Drugi stadijum i poetak treeg, odnose se na ivot i
funkcije oveka broj 4. Potreban je prilino dug period za
promenu i kristalizaciju kod oveka broj 4, da bi preao na
nivo oveka broj 5.
Kada se dovoljno dobro shvati 'tabela vodonika', odmah
je jasno da postoji mnogo novih trenutaka u radu ljudske maine,
utvrujui pre svega razloge za razlike izmeu centara i njiho
vih funkcija.
Centri ljudske maine rade sa razliitim 'vodonicima'.
U tome je njihova osnovna razlika. Centar koji radi sa teim,
grubljim i guim 'vodonicima', radi sporije. Centar koji radi
sa lakim, pokretljivijim 'vodonicima', radi bre.
Miljenje ili intelektualni centar je najsporiji od sva 3
centra koje smo do sada prouavali. Radi sa 'vodonikom' 48
(prema treoj skali 'tabele vodonika').
Centar kretanja radi sa 'vodonikom' 24. 'Vodonik' 24
je mnogo puta bri i pokretljiviji od 'vodonika' 48. Intelektual
ni centar nikada ne moe da sledi rad centra kretanja. Mi nismo
u stanju da sledimo bilo nae sopstvene pokrete ili pokrete dru
gih ljudi osim ako oni nisu usporeni. Jo manje smo sposobni da
sledimo rad unutranjeg, instinktivnog uma koji sainjava jed
nu stranu centra kretanja.
Emocionalni centar moe da radi sa 'vodonikom' 12. U
stvarnosti, on veoma retko radi sa ovim finim 'vodonikom'. U
veini sluajeva njegov rad se pomalo razlikuje u brzini i inten
zitetu od rada centra kretanja ili centra instinkta.
Da bi se mogao razumeti rad ljudske maine i sve njene
mogunosti, potrebno je znati, osim ova 3 centra i onih koji su
povezani sa njima, jo 2 centra, koji su u potpunosti razvije
ni i pravilno rade ali nisu povezani sa naim obinim ivotom
niti sa ostala 3 centra kojih smo svesni u sebi.
Postojanje ovih viih centara u nama je mnogo vea za
gonetka od skrivenog blaga. Ljudi koji veruju u postojanje taj
novitog i udesnog trae ih od najstarijih vremena.
Svi sistemi mistinog i okultnog prepoznaju postojanje
viih sila i sposobnosti u oveku, mada u mnogim sluajevima,
priznaju postojanje 3 sile i viih sposobnosti samo u obliku mo-

gunosti, govorei o potrebi RAZVIJANJA skrivenih sila u

oveku. Ovo uenje se razlikuje od mnogih drugih zbog inje
nice da potvruje da vii centri postoje u oveku i da su u pot
punosti razvijeni.
NII CENTRI NISU RAZVIJENI. Upravo ta nerazvi
jenost ili nepotpuno funkcionisanje niih centara nam onemo
guava korienje rada viih centara.
Kao to je ve ranije reeno, postoje dva via centra:
Vii emocionalni centar koji radi sa vodonikom 12 i
Vii centar miljenja koji radi sa vodonikom 6.
Ako uzmemo u obzir rad ljudske maine sa take gledita
'vodonika' pomou koj ih rade centri, videemo zbog ega se vii
centri ne mogu povezati sa niim.
Intelektualni centar radi sa vodonikom 48; centar kreta
nja sa vodonikom 24.
Kada bi emocionalni centar radio sa vodonikom 12, nje
gov rad bio bi povezan sa radom vieg emocionalnog centra. U
tim sluajevima, kada rad emocionalnog centra dostigne inten
zitet i brzinu postojanja koji je dat vodonikom 12, deava se
privremena veza sa viim emocionalnim centrom, ovek
proivljava nove emocije, nove utiske, koji su mu do tada bili
nepoznati i za koje ne moe da pronae rei. Meutim, u uo
biajenim uslovima, razlika u brzini naih uobiajenih emocija i
brzini viih emocija se moe dogoditi i tada proputamo da uje
mo unutranje glasove koji nam govore i ZOVU NAS iz viih
centara.
Vii centar miljenja koji radi sa vodonikom 6 je jo
udaljeniji od nas, jo tei za dostizanje. Veza sa njim je mogua
jedino preko vieg emocionalnog centra. Samo iz opisa mistinih
iskustava, stanja ekstaza, znamo za tu vezu. Ta stanja se mogu
dogoditi na osnovu religioznih emocija ili na kratko preko
odreenih narkotika; ili u odreenim patolokim stanjima kao
to su epileptini napadi ili sluajne povrede mozga iz kojih je
teko izvui ta je uzrok a ta posledica, to jest, da li patoloko
stanje biva posledica ili je uzrok.
Ako bismo mogli povezati centre nae uobiajene svesnosti sa viim centrom miljenja namerno i po elji, nita nam
to ne bi koristilo u naem sadanjem optem stanju. U veini

sluajeva u kojima su se dogodile sluajne veze sa viim centrom

miljenja ovek se onesvecuje. Um odbija da se preda poplavi
misli, emocija, slika i ideja koje se najednom javljaju u njemu.
I umesto jasne misli, jasne emocije, dobija se suprotan rezultat,
potpuna praznina, stanje nesvesnosti. Seanje se zadrava samo
u prvom trenutku kada je poplava navalila na um i u poslednjem
trenutku kada je poplava oslabila i svest se vratila. Meutim, i
ti trenuci su tako puni neobinih senki i boja da ne postoji nita
to bi se moglo porediti sa tim a da pripada obinim osetima ivo
ta. To je obino sve to ostaje iz takozvanog 'mistinog' isku
stva i iskustva ekstaze, koje predstavlja privremenu vezu sa viim
centrom. Meutim retko se dogaa da um koji je ve priprem
ljen, uspe da obuhvati i seti se neega od onog to je osetio i razumeo u trenutku ekstaze. ak i u tim sluajevima, centri
miljenja, kretanja i emocija se seaju i prenose sve na njihov
nain, prevode, nove i prethodno nedoivljene osete, na jezik
uobiajenih svakodnevnih oseta, prenose u trodimenzionalne
oblike stvari koje su potpuno izvan granica merenja ovog sveta;
na taj nain, naravno, oni potpuno izvru svaki trag onome to
je ostalo u seanju od tih neobinih iskustava. Nai obini cen
tri, u prenoenju utisaka viih centara, mogu se porediti sa slepim ovekom koji govori o bojama, ili gluvim koji govori o
muzici.
Da bi se postigla tana i postojana veza izmeu niih i
viih centara, potrebno je regulisati i ubrzati rad niih centara.
tavie, kao to je ve ranije pomenuto, nii centri rade
na pogrean nain, jer veoma esto, umesto da vre sopstvene
pravilne funkcije oni preuzimaju rad drugih centara. To prilino
usporava opti rad maine i oteava bri rad. Stoga, da bi se regulisao i ubrzao rad niih centara, primarno je osloboditi svaki
centar od neprirodnog rada, dovesti ga nazad na sopstveni rad
koji on ini mnogo bolje od bilo kog drugog centra.
Velika koliina energije se troi na rad koji je sasvim ne
potreban i tetan u svakom smislu, kao to je delanje neprijatnih
emocija, izraavanje neprijatnih oseta, zabrinutost, nemir, uur
banost i veliki broj automatskih radnji koje su potpuno beskori
sne. Moe se pronai koliko god hoete primera beskorisnih
aktivnosti. Pre svega, postoji stalan protok misli kroz na um,

koji ne moemo zaustavljati ili kontrolisati, a troi nam ogrom

nu koliinu energije. Drugo, postoji sasvim nepotrebna stalna
napetost MIIA u naem organizmu. Miii su napeti ak i kad
ne radimo nita. im ponemo da radimo makar i najbeznaajniji posao, ceo sistem miia, koji je inae neophodan za teke
poslove, odmah se aktivira. Diui iglu sa poda potroimo istu
koliinu energije kao i kada bi podizali oveka nae sopstvene
teine. Piui kratko pismo upotrebljavamo onoliku koliinu
miine energije kao da piemo celo poglavlje jedne knjige.
Meutim, osnovna stvar je u tome da mi troimo miinu ener
giju sve vreme i stalno, ak i onda kad nita ne radimo. Kada ho
damo, miii ruku i ramena su bez potrebe napregnuti; kada
sedimo miii naih nogu, ruku, vrata, lea i stomaka su napre
gnuti bez ikakve potrebe. ak i spavamo napetih miia lica, ru
ku, nogu i uopte celog tela, ne shvatajui da troimo vie
energije na tu stalnu spremnost za rad koji nikada neemo uini
ti, nego na stvarni, koristan rad tokom naeg ivota.
Pored ovoga moe se jo navesti primer, kako bez pre
stanka priamo sa nekim o bilo emu, a ako nema nikoga pored
nas, sami sa sobom; navika uranjanja u matarije i sanjarenja;
stalna promena raspoloenja, oseanja i emocija kao i ogroman
broj sasvim nepotrebnih stvari koje ovek smatra da mora da
osea, misli, radi ili kae.
Da bi se mogao regulisati i uravnoteiti rad 3 centra ije
funkcije ine na ivot, potrebno je nauiti kako ekonomisati sa
nepotrebnim funkcijama i tedeti ih za onu delatnost koja e po
stepeno spojiti nie centre sa viim.
Sve to je ve reeno o radu na sebi, o oblikovanju unu
tranjeg jedinstva i o prelasku oveka broj 1, broj 2 i broj
3 na nivo oveka broj 4 i dalje, sledi jedan jedini cilj. Ono
to se naziva, prema jednoj vrsti terminologije, 'astralnim telom', u drugoj terminologiji bi bilo nazvano 'vii emocionalni
centar', mada razlika zapravo nije samo u terminologiji. Da se
tanije izrazimo, postoje razliiti aspekti sledeeg stadijuma
ovekove evolucije. Moe se rei da je 'astralno telo' potrebno
zarad potpunog i pravilnog funkcionisanja 'vieg emocionalnog
centra' u jedinstvu sa niim. Jo se moe rei da je 'vii emocio
nalni centar' potreban za rad 'astralnog tela'.

 'Mentalno telo' odgovara 'viem centru miljenja'. Bi

lo bi pogreno rei da je to ista stvar. Meutim, jedno je potreb
no drugom, jedno ne moe opstati bez drugog, jedno je izraz
odreenih strana i funkcija drugog.
etvrto telo zahteva sveobuhvatan i uravnoteen rad svih
centara; i namee ili je izraz potpune kontrole nad tim radom.
Ono to je potrebno shvatiti i u emu nam pomae 'tabe
la vodonika', je ideja potpune materijalnosti celokupne psihe,
intelekta, emocija, voljnosti i drugih unutranjih procesa,
ukljuujui i najegzaltiranije pesnike inspiracije, religiozne ek
staze i mistina buenja.
Materijalnost procesa znai njihovu zavisnost od kvali
teta materijala ili supstance koja je za njih upotrebljena. Jedan
proces zahteva irenje, a to je na primer, gorenje vodonika 48;
drugi opet ne moe biti postignut uz pomo vodonika 48; zahte
va finiju, LAKE GORLJIVU supstancu vodonik 24. Za trei
proces je vodonik 24 preslab; zahteva vodonik 12.
Tako moemo videti da na organizam ima razliita go
riva potrebna za razliite centre. Centri se mogu porediti sa
mainama koje rade na goriva razliitih kvaliteta. Jedna maina
radi na kerozin, druga na gasolin. Fine supstance u naem orga
nizmu mogu se okarakterisati kao supstance razliitih blictaaka, dok se sam organizam moe porediti sa laboratorijom u
kojoj ima goriva razliitih jaina, koja zahtevaju razliiti centri,
bivaju pripremljena od razliitih vrsta sirovina. Naalost, neto
nije u redu sa laboratorijom. Sile koje kontroliu rasporeivanje
goriva u razliitim centrima esto prave greke i centri primaju
gorivo koje je ili preslabo ili se suvie brzo pali. tavie, velika
koliina svog goriva koje se proizvede potroi se beskorisno;
jednostavno odtee; izgubljeno je. Osim toga, u laboratorijama
se esto deavaju eksplozije, koje u jednom trenutku unite svo
pripremljeno gorivo za sledei dan, ak i za dui period, te tako
uzrokuju nepopravljivu tetu celoj fabrici.
Treba uzeti u obzir da organizam tokom jednog dana
obino stvori sve potrebne supstance za sledei dan. Veoma esto
se deava da sve te supstance bivaju utroene ili upotrebljene za
neku beskorisnu i, po pravilu, neprijatnu emociju. Loa raspo
loenja, brinost, iekivanje neeg neprijatnog, sumnja, strah,

oseanje nepravde, razdraljivost, svaka od ovih emocija do

stiui odreeni stepen intenziteta moe, u roku od pola sata ili
ak pola minuta, upotrebiti sve pripremljene supstance za sledei dan; dok jedan bljesak ljutnje ili neka druga emocija nasi
lja, moe trenutno razoriti sve supstance pripremljene u
laboratoriji i ostaviti oveka sasvim praznog iznutra za dug vre
menski period ili ak zauvek.
Svi psiho-procesi su materijalni. Ne postoji nijedan pro
ces koji ne zahteva irenje odreenih supstanci koje mu odgova
raju. Ako je ta supstanca prisutna, proces se nastavlja. Kada se
supstanca istroi, proces se zaustavlja.

DESETO POGLAVLJE
U jednoj prilici bio je sastanak velikog broja ljudi koji ra
nije nisu bili na naim sastancima. Jedan od njih je upitao:
Odakle poinje put? Osoba koja je postavila pitanje nije ula
opis G. o etvrtom putu i upotrebio je re put u uobiajenom
religiozno-mistinom smislu.
Osnovna tekoa u razumevanju ideje o putu, rekao
je G., sastoji se u injenici da ljudi obino misle da PUT
(naglasio je ovu re) poinje na istom nivou na kome se od
vija ivot. To je sasvim pogreno. Put poinje na drugom,
mnogo viem, nivou. Ba je to ono to ljudi obino ne razumeju. Misli se da je poetak puta laki i jednostavniji nego to je
to u stvarnosti. Pokuau da objasnim to na sledei nain.
ovek ivi ivot PREMA ZAKONU SLUAJNOSTI i
pod dve vrste uticaja kojima takoe vladaju sluajnosti.
Prva vrsta su uticaji stvoreni U SAMOM IVOTU ili
od strane samog ivota. Uticaji rase, nacije, zemlje, klime, po
rodice, obrazovanja, drutva, zanimanja, ponaanja i obiaja,
bogatstva, siromatva, tekuih ideja, i tako dalje. Druga vrsta
su uticaji stvoreni IZVAN OVOG IVOTA, uticaji unutranjeg
kruga, ili ezoterini uticaji uticaji, koji su stvoreni prema ra
zliitim zakonima, iako takoe na Zemlji. Ovi uticaji se razliku
ju od prethodnih, pre svega, to su izvorno SVESNI. To znai
da su oni stvoreni pomou svesti oveka a u odreenu svrhu. Uti
caji ove vrste su obino utelovljeni u oblik religioznih sistema i
uenja, filozofskih doktrina, umetnikih dela, i tako dalje.
Oni su puteni u ivot u odreenu svrhu, te se meaju sa
uticajima prve vrste. Meutim, mora se imati na umu da su ovi
uticaji samo izvorno svesni. Dolazei u opti tok ivota oni pot-

padaju pod opti zakon sluajnosti i poinju da delaju MEHA

NIKI, a to znai, oni mogu delovati na odreenog oveka ili
ne delovati; oni ga mogu dostii ili ne dostii. U promeni koja
se deava i iskrivljenosti u ivotu, kroz prenoenje i interpreta
ciju, uticaji druge vrste su pretvoreni u uticaje prve vrste, a to
znai, da oni bivaju pretvoreni u uticaje prve vrste.
Ako razmislimo o tome, videemo da nam nije teko da
razluimo uticaje stvorene u ivotu iz uticaja iji izvor lei izvan
ivota. Obeleiti ih, kataloki srediti, naravno nije mogue. Po
trebno je RAZUMETI; cela stvar zavisi od tog razumevanja. Go
vorili smo o poetku puta. Poetak puta zavisi ba od tog
razumevanja ili od sposobnosti razlikovanja izmeu dve vrste
uticaja. Naravno, njihova raspodela nije jednaka. Jedan ovek
prima vie uticaja iji je izvor izvan ivota, a drugi manje; trei
ih ne prima uopte. Tu nema pomoi. To je ve sudbina. Uopteno govorei i posmatrajui normalan ivot pod normalnim okol
nostima i normalnog oveka, uslovi su manje vie isti za sve,
da se izrazim tanije, tekoe su iste za sve. Tekoe lee u izd
vajanju dve vrste uticaja. Ako ih ovek pri prijemu ne izdvaja,
to jest, ne vidi ili ne osea njihovu razliku, njihovo delovanje na
njega takoe nije izdvojeno, to jest oni delaju na isti nain, na
istom nivou i proizvode iste rezultate. Meutim, ako ovek pri
prijemu uticaja pone da ih razluuje i stavlja na jednu stranu
one koji nisu stvoreni u samom ivotu, tada razluivanje poste
peno postaje lake i posle izvesnog vremena ovek ih vie ne
brka sa obinim uticajima ivota.
Rezultati uticaja iji je izvor u spoljanjem ivotu i koji
se sakupljaju u njemu su da ih se on SEA zajedno, da ih OSEA
zajedno. Oni poinju da oblikuju u njemu odreenu celinu. On
ih ne primeuje u sebi kao ta, kako i zato, ili ako ih primeuje
tada ih pogreno tumai. Meutim, nije u tome stvar, ve u inje
nici da se rezultati ovih uticaja sakupljaju u njemu i posle
odreenog vremena oblikuju u njemu neku vrstu MAGNET
SKOG CENTRA, koji poinje da privlai sebi sline uticaje i na
taj nain raste. Ako magnetski centar prima dovoljno hrane i ako
ne postoji jak otpor na drugim stranama ovekove linosti a ko
je su rezultat uticaja stvorenih u ivotu, magnetski centar poi
nje da deluje na ovekovu orijentaciju, terajui ga da se okrene

oko sebe ili ak da se kree u odreenom pravcu. Kada magnet

ski centar postigne dovoljnu snagu i razvoj, ovek ve shvata
ideju o putu i poinje da ga trai. Potraga za putem moe potra
jati godinama i moe voditi nikuda. To sve zavisi od uslova,
okolnosti, od moi magnetskog centra, od moi i pravca unu
tranjih stremljenja koja nemaju nikakve veze sa ovim traganjem
i koja mogu skrenuti oveka ba u trenutku kada se pojavi mo
gunost pronalaska puta.
Ako magnetski centar radi pravilno i ako ovek zbilja
trai, ili ak iako on ne traga aktivno a osea pravilno, on e
moda sresti DRUGOG OVEKA koji zna put i koji je direkt
no povezan ili preko drugih ljudi, sa centrom koji postoji izvan
zakona sluajnosti, iz koga dolaze ideje koje stvaraju magnetski
centar.
Ovde sada postoje mnoge mogunosti. Ali, o tom emo
govoriti kasnije. Zamislimo za trenutak da je on sreo oveka ko
ji zaista zna put i koji je spreman da mu pomogne. Uticaj tog
oveka ide kroz njegov magnetski centar. Tada, U TOJ TAKI,
ovek se oslobaa od zakona sluajnosti. Ovo je veoma vano
razumeti. Uticaj oveka koji zna put, na prvog oveka, je speci
jalna vrsta uticaja, razlikuje se od prva dva, pre svega, po tome
to je to DIREKTAN uticaj, a zatim po tome to je to SVESTAN
uticaj. Uticaji druge vrste, oni koje stvara magnetski centar, iz
vorno su svesni uticaji, ali kasnije bivaju baeni u opti tok ivo
ta, meaju se sa uticajima koje stvara sam ivot i podjednako
potpadaju pod zakon sluajnosti. Uticaji tree vrste nikada ne
mogu potpasti pod zakon sluajnosti; oni sami su izvan zakona
sluajnosti i njihovo delanje je takode izvan zakona sluajnosti.
Uticaji druge vrste mogu dolaziti preko knjiga, filozofskih siste
ma, rituala. Uticaji tree vrste mogu doi samo od jedne osobe
drugoj, direktno, putem izgovorene rei.
U trenutku kada ovek koji trai put sree oveka koji
ga zna, zove se PRVI PRAG ili PRVI KORAK. Od ovog prvog
praga poinju STEPENICE. Izmeu 'ivota' i 'puta' stoje 'ste
penice'. Samo uz penjanje ovim 'stepenicama' ovek moe stu
piti na 'put'. Osim toga, ovek se penje ovim stepenicama uz
pomo oveka koji ga vodi; sam ne moe gore. PUT poinje sa
mo na mestu na kome se STEPENICE zavravaju, a to znai na-

kon POSLEDNJEG PODESTA na stepenicama, na nivou koji

je mnogo vii od obinog ivotnog nivoa.
Stoga je nemogue odgovoriti na pitanje ODAKLE
POINJE PUT? Put poinje sa neim ega nema uopte u ivo
tu i zbog toga je nemogue rei odakle. Ponekad se kae: na ste
penicama koje idu gore ovek nikada nije siguran niuta, moe
sumnjati u sve, u sopstvene moi, u to da li je ono to radi do
bro, u VODIA, u njegove moi i znanje. Istovremeno, ono to
postie, veoma je nestabilno; ak iako se popeo dosta visoko na
stepenicama, moe pasti u bilo kom trenutku a potom opet sve
iz poetka. Meutim, kada je preao poslednji podest i stupio na
put, sve se to menja. Pre svega, sve sumnje koje je imao o svom
vodiu, nestaju, ali istovremeno mu on nije potreban vie u onoj
meri kao ranije. U mnogome e biti nezavisan i znae kuda ide.
Zatim, sada ne moe tako lako izgubiti rezultate svog rada i ne
moe se vie nai u obinom ivotu. ak iako bi napustio put,
vie ne bi bio sposoban da se vrati na mesto sa koga je poao.
Kada se govori uopteno o 'stepenicama', ovo bi otpri
like bilo sve to se moe rei, a to isto vai i za 'put'. Ali puteva ima razliitih. O tome smo ve ranije govorili. A na etvrtom
putu jo postoje i specijalni uslovi kojih nema na drugim putevima. Tako je jedan od uslova penjanja stepenicama na etvrtom
putu taj, da ovek ne moe da se popne jednu stepenicu vie ako
ne postavi drugog oveka na onu na kojoj stoji. Zatim, taj dru
gi ovek mora postaviti treeg oveka do sebe da bi on mogao
gore. To znai, da to se ovek vie penje tim vie zavisi od onih
koji ga slede. Ako se oni zaustave i on se zaustavlja. Ista takva
situacija se moe dogoditi i na putu. ovek moe postii neto,
na primer, neke naroite moi, pa ih kasnije rtvovati da bi omo
guio drugim ljudima da se popnu na njegov nivo. Ako ljudi sa
kojima radi dostignu njegov nivo, vratie mu se sve to je rtvo
vao. Meutim, ako se ne popnu, on gubi sve.
Postoje takode razliite mogunosti to se tie situacije
uitelja u odnosu na ezoterini centar, to jest, on moe znati vie
ili manje o ezoterinom centru, on moe znati gde je on tano i
kako se znanje i pomo primaju iz njega; a moe ne znati nita
o tome i poznavati samo oveka od koga je on primio svoje zna
nje. U veini sluajeva ljudi poinju tano od take za koju zna-

ju da je samo jedan korak via od njih. I samo u proporciji sa

njihovim sopstvenim razvojem poinju da vide dalje i da prepoz
naju odakle je ono to znaju dolo.
Rezultat rada oveka koji je preuzeo ulogu uitelja ne za
visi od toga da li on zna ili ne zna taan izvor onoga to poduava,
ve u mnogome zavisi od toga da li njegove ideje ZAPRAVO
dolaze iz ezoterinog centra i da li ih on razume i moe da ih
odredi kao EZOTERINE IDEJE, a to znai, da li moe da raz
lui objektivno znanje od subjektivnog, naune i filozofske ide
je.
Do sad sam govorio o pravom magnetskom centru, o pra
vom vodiu i o pravom putu. Meutim, postoji situacija u kojoj
je magnetski centar pogreno oblikovan. Moe biti podeljen, to
jest, moe imati u sebi protivurenosti. tavie, u njega mogu
ulaziti uticaji prve vrste, a to su oni koje stvara ivot, a sve pod
maskom uticaja druge vrste, ak mogu biti i neki tragovi uticaja druge vrste samo iskrivljeni do te mere da su postali sopstvena suprotnost. Takav pogreno oblikovan magnetski centar ne
daje dobar pravac. ovek koji ima ovu vrstu magnetskog centra
isto tako moe tragati za putem i moe sresti drugog oveka ko
ji e sebe nazivati uiteljem i govoriti kako zna put i kako je po
vezan sa centrom koji je izvan zakona sluajnosti. U stvarnosti,
mogue je da on ne zna put i da ne bude povezan sa takvim cen
trom. Tu sad postoji mnogo mogunosti deavanja:
1. mogue je da on iskreno grei i misli da zna neto, a
u stvarnosti ne zna nita.
2. on moda veruje drugom oveku koji zapravo grei.
3. mogue je da namerno vara.
Tako, u sluaju da mu ovek koji traga za putem, poveruje, ovaj ga moe odvesti u sasvim suprotnom pravcu a ne ta
mo gde je obeao da e uiniti; moe ga odvesti veoma daleko
od pravog puta i pribaviti mu rezultate koji su potpuno suprotni
od rezultata pravog puta.
Sreom ovo se dogaa veoma retko, hou rei, pogreni
putevi su brojni ali u veini sluajeva oni ne vode nigde. Tako
da se ovek samo obre u krug mislei da ide napred.

 Na koji nain se moe prepoznati pogrean put? upi

tao je neko.
Na koji nain se moe prepoznati? rekao je G. Ne
mogue je prepoznati pogrean put bez znanja pravog puta. To
znai da nema svrhe muiti sebe time kako prepoznati pogrean
put. O tome govorimo sve vreme. ovek mora imati na umu ka
ko da pronae pravi put. To se ne moe objasniti u dve rei. Ali,
iz onoga to sam rekao moete izvui mnogo korisnih zakljuaka
ako se setite svega to je izreeno i svega to proizilazi iz reenog.
Na primer, moete videti da uitelj uvek odgovara nivou ueni
ka. to je vii nivo uenika, vii je uiteljev. Meutim, uenik
iji nivo nije naroito visok ne moe raunati na uitelja visokog
nivoa. Zapravo uenik nikada ne moe sagledati nivo uitelja.
To je zakon. Niko ne moe videti vie od sopstvenog nivoa.
Obino ljudi ne samo da to ne znaju, ve naprotiv, to im je ni
vo nii tim pre zahtevaju uitelja vieg nivoa. Razumeti ovo ve
spada u prilino dobro razumevanje. Ovo se ipak retko dogaa.
Obino sam ovek ne vredi pet para a zahteva Isusa Hrista za
uitelja. Na manje ne pristaje. I naravno nikada mu ne ue u gla
vu da ak i ako bi sreo uitelja kao to je Isus Hrist, onakvog ka
kav je opisan u Jevanelju, nikada ne bi bio sposoban da ga sledi
jer je potrebno da bude na nivou apostola da bi bio uenik Isusa
Hrista. Ovo je konaan zakon. to je uitelj vieg nivoa tim je
tee ueniku. A ako je razlika u nivoima izmeu uitelja i ueni
ka izvan odreenih granica, tada potekoe uenika na njegovom
putu postaju nepremostive. Ba u vezi sa ovim zakonom poja
vljuje se jedno od osnovnih pravila etvrtog puta. Na etvrtom
putu ne postoji JEDAN uitelj. Ko god je stariji, uitelj je. I ko
liko god je uitelj nezamenljiv za uenika toliko je uenik nezamenljiv za uitelja. Uenik ne moe napred bez uitelja,
meutim, ni uitelj ne moe napred bez uenika ili vie njih. Ovo
nije samo opta pretpostavka ve nezamenljivo i injenino pra
vilo na kome se zasniva zakon ovekovog uspona. Kao to je ve
reeno, NIKO SE NE MOE POPETI NA VIU STEPENICU
DOK NE POSTAVI DRUGOG OVEKA NA SVOJE MESTO.
Ono to ovek primi odmah mora da vrati; samo tada moe da
primi vie. U suprotnom, oduzee mu se i ono to mu je ve dato.

Na jednom od sledeih sastanaka, u prisustvu G., naterao

me je da ponovim ono to je rekao o putu i magnetskom centru.
Sledeim dijagramom sam utelotvorio njegovu ideju:

V... ivot
H ... ovek
A ... uticaji stvoreni u ivotu, to jest, u samom ivotu
prva vrsta uticaja
B ... uticaji stvoreni izvan ivota ali ubaeni u tok ivota
druga vrsta uticaja
Hl... ovek, povezan posredno sa ezoterinim centrom ili
se pretvara da je povezan
E ... ezoterini centar, koji je izvan opteg zakona ivota
M ... magnetski centar u oveku
C ... uticaj oveka hl na oveka h; u sluaju da zapravo bu
de povezan sa ezoterinim centrom, direktno ili posredno, to je
trea vrsta uticaja. Ovaj uticaj je svestan i pod njegovim delovanjem u taki m, to jest, u magnetskom centru, ovek postaje
slobodan od zakona sluajnosti.
H2... ovek koji vara sam sebe ili druge, nepovezan, ni di
rektno niti posredno sa ezoterinim centrom.
Sl. 40

Na jednom od sledeih sastanaka, posle prilino dugog raz

govora o znanju i biu, G. je rekao:
Precizno govorei, jo uvek ne moete govoriti o znanju
jer ne znate ime poinje znanje.
ZNANJE POINJE SA UENJEM O KOSMOSU.
Vi znate za izraz 'makrokosmos' i 'mikrokosmos'. To
znai 'veliki kosmos' i 'mali kosmos', 'veliki svet' i 'mali svet'.
Univerzum se smatra 'velikim kosmosom' a ovek 'malim kosmosom'. To utvruje ideju o jedinstvu i slinosti izmeu sveta
i oveka.
Uenje o kosmosu ispituje sedam kosmosa:
prvi kosmos je PROTOKOSMOS prvi kosmos,
drugi kosmos je AJOKOSMOS, sveti kosmos, ili MEGALOKOSMOS, 'veliki kosmos',
trei kosmos je MAKROKOSMOS 'veliki kosmos',
etvrti kosmos je DEUTEROKOSMOS 'drugi ko
smos',
peti kosmos je MEZOKOSMOS 'srednji kosmos',
esti kosmos je TRITOKOSMOS 'trei kosmos',
sedmi kosmos je MIKROKOSMOS 'mali kosmos'.
PROTOKOSMOS je Apsolutno u zraku stvaranja ili
svet. AJOKOSMOS je svet 3 ('svi svetovi' u zraku stvaranje).
MAKROKOSMOS je na zvezdani svet ili Mleni put (svet 6 u
zraku stvaranje). DEUTEROKOSMOS je Sunce, Solami sistem
(svet 12). MEZOKOSMOS je 'sve planete' (svet 24) ili Zemlja
kao predstavnik planetarnog sveta. TRITOKOSMOS je ovek.
MIKROKOSMOS je 'atom'.
Kao to sam ve ranije objasnio, rekao je G., ono
to se naziva 'atomom' je najmanja koliina bilo koje supstance
u kojoj supstanca zadrava svoja svojstva, fizika, hemijska, psi
hika i kosmika. Sa ove take gledita moe, na primer, posto
jati 'atom vode'.
Moete videti da u optem redu sedam kosmosa, Mikro
kosmos i Makrokosmos stoje na takvoj udaljenosti da je nemo
gue videti ili utvrditi bilo kakvu direktnu analogiju izmeu njih.

 Svaki kosmos je ivo bie koje ivi, die, misli, osea,

koje je roeno i koje umire.
Svi kosmosi proizilaze iz delanja istih sila i istih zako
na. Zakoni su isti svuda. Meutim, oitovanja su im razliita,
ili bi se moglo rei, oituju se ne ba na isti nain na razliitim
planovima univerzuma, to jest, na razliitim nivoima. Posledino tome kosmosi nisu analogni jedan drugom. Kada ne bi po
stojao zakon oktava analogija izmeu njih bila bi potpuna, ali
poto on postoji, analogija izmeu njih nije potpuna kao to je
nema ni izmeu nota oktave. Samo su TRI kosmosa uzeta zajed
no slina i analogna jedan drugome.
Uslovi delanja zakona na svakom planu, to jest, u sva
tom kosmosu, odreeni su sa 2 sledea kosmosa, jednim iznad i jednim ispod. Tri kosmosa koji stoje jedan do drugoga daju
potpunu sliku oitovanja zakona univerzuma. Jedan kosmos ne
daje potpunu sliku. Stoga, da bi se upoznao jedan kosmos, po
trebno je znati 2 sledea kosmosa, jedan iznad i jedan ispod,
to jest, jedan vei i jedan manji. Uzeti zajedno, ova 2 kosmo
sa odreuju onaj koji je smeten izmeu njih. Tako Mezokosmos
i Mikrokosmos zajedno, odreuju Tritokosmos. Deuterokosmos
i Tritokosmos odreuju Mezokosmos, i tako dalje.
Odnos jednog kosmosa prema drugom razliit je u od
nosu jednog sveta prema drugom u astronomskom zraku stva
ranja. U zraku stvaranja svetovi su uzeti u stvarnom odnosu u
kome postoje za nas u univerzumu, sa nae take gledita: Mesec, Zemlja, planete, Sunce, Mleni put i tako dalje. Stoga,
kvantitativni meuodnos svetova jednog prema drugom, u zra
ku stvaranja, nije stalan. U jednom sluaju ili na jednom nivou
je vei, na primer, odnos 'svih sunca' prema naem Suncu; u
drugom sluaju, na drugom nivou je manji, na primer, odnos
Zemlje prema Mesecu. Ali je meuodnos kosmosa stalan i uvek
isti. Tako se moe rei, da je jedan kosmos u odnosu na drugi
kao to su NULA prema BESKONANOSTI. To znai da je od
nos Mikrokosmosa prema Tritokosmosu isti kao nule prema be
skonanosti; odnos Tritokosmosa prema Mezokosmosu kao nula
prema beskonanosti; odnos Mezokosmosa prema Deuterokosmosu kao nula prema beskonanosti; i tako dalje.

 Da bi se razumelo znaenje podele na kosmose i odnos

kosmosa jednih prema drugima, potrebno je razumeti ta znai
odnos nule prema beskonanosti. Ako bismo ovo razumeli od
mah bi nam postao jasan princip podele univerzuma na kosmo
se, potreba te podele, nata nemogunost da dobijemo manje vie
jasniju sliku o svetu, bez te podele.
Ideja kosmosa nam pomae da shvatimo nae mesto u
svetu; uz to reava mnoge probleme, kao to je povezanost sa
prostorom, vremenom i tako dalje. A iznad svega ta ideja slui
da utvrdi taan PRINCIP RELATIVITETA. Ovo je jako vano,
jer je nemogue stei taan pojam o svetu a da princip relativiteta nije utvren.
Ideja kosmosa omoguava nam da prouavamo relativitet na vrstim osnovama. Na prvi pogled ima dosta toga to iz
gleda paradoksalno u sistemu kosmosa. U stvarnosti, meutim,
taj paradoks je zapravo relativitet.
Ideja o mogunosti irenja ovekove svesti i poveanja
njegovih sposobnosti saznanja, u direktnom je odnosu prema
izuavanju kosmosa. U svom uobiajenom stanju ovek je svestan sebe u JEDNOM KOSMOSU, a na sve ostale kosmose gle
da, sa svoje take posmatranja, kao na jedan kosmos. irenje
njegove svesti i pojaavanje njegovih psiho-funkcija vodi ga si
multano u sfere delanja i ivota DRUGA DVA kosmosa, jedan
iznad i jedan ispod, a to znai, jedan vei i jedan manji. irenje
svesti se deava u vie pravaca, to jest, u pravcu viih kosmosa:
u kretanju na gore, a u isto vreme silasku na dole.
Ova poslednja ideja e vam moda objasniti neke izraze
koje ste sreli u okultnoj literaturi; na primer, reenica 'put na
gore je istovremeno put na dole'. Po pravilu se ovaj izraz sasvim
pogreno tumai.
U stvarnosti to znai, da na primer, ovek poinje da
osea ivot planeta, ili ako njegova svest prelazi na nivo plane
tarnog sveta on poinje istovremeno da osea ivot atoma ili pak
njegova svest prelazi na njihov nivo. na taj nain se deava si
multano irenje svesti u dva pravca, prema veem i prema ma
njem. I veliko i malo zahtevaju za njihovo prepoznavanje
istovetnu promenu u oveku. U traenju paralela i analogija iz
meu kosmosa moemo posmatrati svaki kosmos u 3 odnosa:

 1. u odnosu prema samom sebi,

2. u odnosu prema viem ili veem kosmosu, i
3. u odnosu prema niem ili manjem kosmosu.
Oitovanje zakona jednog kosmosa u drugom kosmosu
stvara ono to nazivamo UDOM. Ne postoji nikakva druga
vrsta uda. udo nije krenje zakona, niti je bilo kakav fenomen
koji se oituje izvan zakona. To je fenomen koji se deava u skla
du sa zakonima drugih kosmosa. Ti zakoni su nama nepoznati i
neshvatljivi i stoga su UDESNI.
Da bi se razumeli zakoni relativiteta, veoma je korisno
prouiti ivot i fenomene jednog kosmosa kao da ih posmatramo iz drugog kosmosa, a to znai, da ih prouavamo sa take
gledita zakona iz drugih kosmosa. Svi fenomeni ivota datog
kosmosa, proueni iz drugog kosmosa, pretpostavljaju sasvim
drugaiju sliku i imaju sasvim razliito znaenje. Pojavljuju se
mnogi novi fenomeni a mnogi drugi nestaju. To naravno sasvim
menja sliku sveta i stvari.
Kao to je ve ranije reeno, sama ideja kosmosa daje
vrstu osnovu za utvrivanje zakona relativiteta. Prava nauka i
prava filozofija bi trebalo da budu zasnovane na razumevanju za
kona relativiteta. POSLEDINO TOME MOGUE JE REI
DA NAUKA I FILOZOFIJA, U PRAVOM SMISLU TIH
REI, POINJU SA IDEJOM KOSMOSA.
Izrekavi ove rei, a posle prilino duge pauze, G. se okre
nuo prema meni:
Pokuaj da prodiskutuje o svemu ovome to sam sada
govorio, sa take gledita tvojih dimenzija.
Sve to ste govorili, rekoh, odnosi se, bez sumnje,
na problem dimenzija. Ali pre nego to preem na njih, hteo bih
da rasvetlim jednu taku, koja mi nije sasvim jasna. Odnosi se
na ono to ste rekli o Mikrokosmosu. Mi smo uobiajili da po
vezujemo ideju Mikrokosmosa sa ovekom. To znai da ovek
predstavlja u sebi, svet. Analogni svet velikom svetu, Makrokosmosu. Meutim, oveka ste nazvali Tritokosmos a to je trei
kosmos. Zato trei? Prvi je Protokosmos; drugi, Sunce ili Deuterokosmos. Zato je ovek trei kosmos?
U ovom trenutku je to teko objasniti, rekao je G.;
kasnije e to razumeti.

 Da li zbilja mislite da se pojam Mikrokosmosa ne moe

upotrebiti u odnosu na oveka? pitao je neko iz publike.
To stvara udnu razliku po pitanju terminologije.
Da, da, rekao je G. ovek je Tritokosmos. Mikrokosmos je atom ili bolje reeno (napravio je pauzu kao da trai
bolju re) mikrob.
Ali nemojte zaboraviti ovo pitanje. Sve emo to kasnije
objasniti.*
Potom se opet okrenuo prema meni.
Vidi ta moe rei sa tvoje take gledita uzevi sve ona
ko kako sam je rekao.
Pre svega moramo prouiti ta znai odnos nule prema
beskonanosti, rekao sam.
Ako bismo to shvatili, razumeemo odnos jednog ko
smosa prema drugom. U svetu koji je nama pristupaan za
prouavanje imamo sasvim jasan primer odnosa nule prema be
skonanosti. U geometriji je to odnos jednog tela odreenih di
menzija prema drugom telu sa veim brojem dimenzija. Odnos
take prema liniji, linije prema ravni, ravni prema trodimenzio
nalnom telu, trodimenzionalnog tela prema etvorodimenzionalnom, i tako dalje.
Ako prihvatimo ovu taku gledita, moramo priznati da
je odnos jednog kosmosa prema drugom isti kao odnos dva tela
razliitih dimenzija. Ako je jedan kosmos trodimenzionalan ta
da e sledei, onaj iznad, biti etvorodimenzionalan, naredni e
biti petodimenzionalan, i tako dalje, ako posmatramo 'atom' ili
'mikrob', kako vi kaete, znai da je Mikrokosmos taka, a
ovek e u odnosu na tu taku biti linija, to jest, oblik sa jednom
dimenzijom. Sledei kosmos, Zemlja, e biti ravan u odnosu na
oveka, imae dve dimenzije, to je zapravo sluaj direktnog
vienja. Sunce, Solarni sistem, e u odnosu na Zemlju biti tro
dimenzionalno. Zvezdani svet e biti etvorodimenzionalan u
odnosu na Sunce. 'Svi svetovi' su petodimenzionalni a Apsolut
no ili Protokosmos je estodimenzionalno.
Ono to mene lino najvie interesuje u ovom sistemu
kosmosa je to to u njima vidim puni 'period dimenzija', iz mo*

Pominjem ovo sada jer je G. to kasnije izmenio.

je knjige NOVI MODEL UNIVERZUMA. To ne moe biti pu

ka sluajnost detalja potpuno je identian. Ne znam kako je
dolo do toga; nikada ranije nisam uo o sedam kosmosa koji
stoje u odnosu jedan prema drugome kao odnos nule prema be
skonanom. Moj 'period dimenzija' poklapa se sa ovim u pot
punosti.
Period dimenzija sadri u sebi sedam dimenzija: nuladimenzija, prvu, drugu, i tako dalje, do este dimenzije. Nuladimenzija ili taka je GRANICA. To znai da mi vidimo neto
kao taku, ali ne znamo ta se stvara iza te take. To moe biti
zapravo taka, to jest, telo bez dimenzija a mogao bi biti i ceo
svet, ali tako daleko od nas, ili tako mali, da nam se ukazuje kao
taka. Kretanje ove take u prostoru nama izgleda kao linija. Na
isti nain, sama taka e prostor kojim se kree videti kao lini
ju. Kretanje linije prema njoj samoj e biti ravan, a sama linija
e prostor kojim se kree videti u obliku ravni.
Do sada sam prouavao liniju sa take gledita take, a
ravan sa take gledita linije, ali i taka i linija i ravan mogu se
posmatrati sa take gledita trodimenzionalnog tela. U tom
sluaju ravan bi bila granica tela, ili njegova stranica, ili njegov
deo. Linija bi bila granina crta ravni ili odeljak ravni. Taka bi
bila granica ili deo linije.
Trodimenzionalno telo se razlikuje od take, linije i rav
ni injenicom da ono ima stvarno fiziko postojanje za nau per
cepciju.
Ravan je, u stvari, samo projekcija tela, linija je projek
cija ravni a taka je projekcija linije.
'Telo' ima nezavisno fiziko postojanje, to jest, poseduje odreen broj razliitih fizikih svojstava.
Ali kada kaemo 'postojanje', time mislimo postojanje
u vremenu. Meutim, u trodimenzionalnom prostoru ne posto
ji vreme. Vreme postoji izvan trodimenzionalnog prostora. Vreme, onako kako ga mi oseamo, je etvrta dimenzija. Za nas
postojanje znai postojanje u vremenu. Postojanje u vremenu je
kretanje ili irenje du etvrte dimenzije. Ako postojanje uzme
mo kao irenje du etvrte dimenzije, ako mislimo o ivotu kao
etvorodimenzionalnom telu, tada e trodimenzionalno telo biti
njegov odeljak, njegova projekcija ili njegova granica.

 Meutim, postojanje u vremenu ne obuhvata sve aspek

te postojanja. Osim postojanja u vremenu, sve to postoji, po
stoji takoe i u venosti.
Venost je beskonano postojanje svakog trenutka vre
mena. Ako smatramo vreme kao liniju, tada e ta linija biti u
svakoj taki seena od strane linija venosti. Svaka taka linije
vremena e biti linija venosti. Linija vremena e biti ravan
venosti. Venost ima jednu dimenziju vie od vremena. Stoga,
ako je vreme etvrta dimenzija, venost je peta dimenzija. Ako
je prostor vremena etvorodimenzionalan, tada je prostor veno
sti petodimenzionalan.
Dalje, da bi se mogla razumeti ideja pete i este dimen
zije, potrebno je utvrditi odreene injenice u vezi sa vremenom.
Svaki trenutak vremena sadri odreeni broj moguno
sti, ponekad mali broj, a ponekad veliki broj, ali nikada besko
naan broj. Pptrebno je shvatiti da postoje mogunosti i
nemogunosti. Ja mogu baciti sa ovog stola na pod pare papi
ra, olovku ili pepeljaru, ali ne mogu sa stola baciti na pod pomorandu koje nema na stolu. Ovo jasno odreuje razliku
izmeu mogunosti i nemogunosti. Postoji nekoliko kombina
cija mogunosti u odnosu na stvari koje mogu biti baene sa ovog
stola. Ja mogu baciti olovku, pare papira, pepeljaru ili olovku
i pare papira, ili olovku i pepeljaru, ili pare papira i pepelja
ru, ili sve tri stvari zajedno, ili ni jednu. Samo ove mogunosti
postoje. Ako kao trenutak vremena uzmemo onaj trenutak kada
ove mogunosti postoje, tada e sledei trenutak biti onaj u ko
me se jedna od ovih mogunosti deava. Olovka je baena na
pod. To je deavanje jedne od mogunosti. Tada dolazi novi tre
nutak. Taj trenutak takoe ima odreeni broj mogunosti u izvesnom konanom smislu. A trenutak posle toga e opet biti
trenutak deavanja jedne od mogunosti. Uzastopnost ovih tre
nutaka deavanja jedne mogunosti ine liniju vremena.
Meutim, svaki trenutak vremena ima beskonano postojanje u
venosti. Mogunosti koje su se desile nastavljaju beskonano
da se deavaju u venosti, dok one mogunosti koje se nisu de
sile nastavljaju da se ne deavaju i nije im mogue da se dese.

 Meutim, sve mogunosti koje su stvorene ili su izvor

ne u svetu, moraju se dogoditi. Deavanje svih mogunosti, iz
vornih ili stvorenih, sainjavaju bie sveta. Istovremeno, ne
postoji mesto za deavanje tih mogunosti u granicama venosti. U venosti sve to se dogodilo nastavlja da se dogaa, a sve
to se nije dogodilo nastavlja da se ne dogaa. Venost,
meutim, je samo ravan preseena linijom vremena. U svakoj
taki ove linije ostaje odreeni broj mogunosti koje se nisu do
godile. Ako zamislimo limju deavanja ovih mogunosti, one e
nastaviti du radiusa izlazei iz jedne take pod razliitim uglo
vima prema liniji vremena i liniji venosti.
Ove linije e nastaviti izvan venosti, izvan petodimenzionalnog prostora, u 'viu venost' ili estodimenzionalni prostor,
u estu dimenziju.
esta dimenzija je linija deavanja svih mogunosti.
Peta dimenzija je linija venog postojanja ili ponavlja
nje mogunosti koje su se desile.
etvrta dimenzija je sekvenca trenutaka deavanja jedne
mogunosti.
Kao to sam rekao, sedam dimenzija, od nula-dimenzije
do este dimenzije, sainjavaju pun period dimenzija. Nakon
ovog perioda ili ne postoji nita, ili se isti period moe ponovi
ti na drugoj skali.
Kao to sam ve rekao, sistem kosmosa, izlaganje koje
smo upravo uli, pre svega je ostavilo na mene utisak zbog inje
nice da se u potpunosti podudara sa 'periodom dimenzije' koji
je osnova moje knjige NOVI MODEL UNIVERZUMA, samo
to ovaj sistem kosmosa ide jo dalje i objanjava mnoge stvari
koje nisu jasne u mom MODELU UNIVERZUMA.
Stoga, ako posmatramo Mikrokosmos, to jest, atom' ili
'mikrob', kao to ih je G. obrazloio, tada e Tritokosmos za
njega biti etvorodimenzionalni prostor, Mezokosmos e biti petodimenzionalni prostor a Deuterokosmos estodimenzionalni
prostor.
To znai da su sve mogunosti 'atoma' ili mikroba'
ostvarene u granicama Solarnog sistema.
Ako posmatramo oveka kao Tritokosmos, tada e, za
njega, Mezokosmos biti etvorodimenzionalni prostor, Deute-

rokosmos petodimenzionalni prostor, a Makrokosmos estodimenzionalni. To znai da su sve mogunosti Tritokosmosa

ostvarene u Makrokosmosu.
Paralelno sa ovim ostvarene su sve mogunosti Mezokosmosa u Ajokosmosu i sve mogunosti Deuterokosmosa, ili Sun
ca, u Protokosmosu ili Apsolutnom.
Poto svaki kosmos ima stvarno fiziko postojanje, to
znai da je svaki kosmos trodimenzionalan sam za sebe ili u se
bi. U odnosu na nii kosmos on je etvorodimenzionalan, a u
odnosu na vii kosmos on je taka. Da se izrazim drugaije, on
je, sam za sebe, trodimenzionalan, ali etvrta dimenzija postoji
za njega u kosmosu iznad i u kosmosu ispod. Ova poslednja taka
je moda najparadoksalnija, no, bez obzira na to, ona je tano
onakva kakva treba da bude. Za trodimenzionalno telo, kao to
je kosmos, etvrta dimenzija je smetena isto onoliko u domenu
veoma prostranih magnituda koliko i u domenu veoma malih ma
gnituda; i isto toliko u domenu onoga to je stvarno beskonanost
koliko i u domenu onoga to je zapravo nula.
Dalje moramo razumeti da trodimenzionalnost, ak i jed
nog te istog tela, moe biti razliita. Samo estodimenzionalno
telo moe u potpunosti biti stvarno. Petodimenzionalno telo je
samo nepotpuna slika estodimenzionalnog tela, etvorodimenzionalno telo je nepotpuna slika petodimenzionalnog tela, trodi
menzionalno telo je nekompletna slika etvorodimenzionalnog
tela. Naravno, ravan je nepotpuna slika trodimenzionalnog tela,
a to znai, pogled na jednu njegovu stranu. Na isti nain je lini
ja nepotpuna slika ravni a taka je nepotpuna slika linije.
Stavie, iako ne znamo kako, estodimenzionalno telo
moe da vidi sebe kao trodimenzionalno. Neko ko ga posmatra
spolja moda takoe moe da ga vidi kao trodimenzionalno, ali
u sasvim drugaijoj vrsti trodimenzionalnosti. Na primer, mi sa
mi sebi predstavljamo Zemlju kao trodimenzionalnu. Ta trodi
menzionalnost je imaginarna. Kao trodimenzionalno telo,
Zemlja kao takva, je neto sasvim drugo od onoga to nama pred
stavlja. Naa slika Zemlje je nepotpuna, mi je vidimo kao deo
jednog dela koji je opet deo njenog kompletnog bia. 'Zemalj
ska kugla' je imaginarno telo. Ona je deo jednog dela koji je deo
estodimenzionalne Zemlje. Ali ova estodimenzionalna Zemlja

takoe moe biti trodimenzionalna za nju samu, samo to mi ne

znamo i ne moemo pojmiti oblik u kome Zemlja vidi sebe.
Mogunosti Zemlje deavaju se u Ajokosmosu; to znai
da je Zemlja u Ajokosmosu estodimenzionalno telo. Zapravo,
mi moemo, do odreene granice, videti, na koji nain se oblik
Zemlje mora menjati. U Deuterokosmosu, to jest, u odnosu pre
ma Suncu, Zemlja vie nije taka (uzimajui taku kao redukci
ju skale trodimenzionalnog tela), ve linija koju pratimo kao
putanju Zemlje oko Sunca. Ako posmatramo Sunce u Makrokosmosu, to jest, ako zamislimo liniju Sunevog kretanja, tada e
linija kretanja Zemlje postati spiralna okruujua linija
Sunevog kretanja. Ako zamislimo zaetak bonog kretanja ove
spirale, tada e to kretanje napraviti oblik koji ne moemo zami
sliti , jer mi ne znamo prirodu njenog kretanja, ali ipak e ona bi
ti estodimenzionalni oblik Zemlje, koji sama Zemlja moe
videti kao trodimenzionalni oblik. Ovo je potrebno utvrditi i razumeti, jer e u protivnom ideja trodimenzionalnosti kosmosa
postati povezana sa NAOM idejom o trodimenzionalnim telima. TRODIMENZIONALNOST AK I JEDNOG TE ISTOG
TELA MOE BITI RAZLIITA.
Ovo poslednje mi je nekako izgledalo povezano sa onim
to G. naziva 'principom relativiteta'. Njegov princip relativiteta nema nieg zajednikog sa principom relativiteta u mehani
ci ili sa Ajntajnovom teorijom relativiteta. Ali je ista kao i ona
u knjizi NOVI MODEL UNIVERZUMA; to je princip relativi
teta postojanja. Tako sam zavrio svoj pregled sistema ko
smosa sa take gledita teorije mnogih dimenzija.
Ima dosta materijala u onome to si rekao, rekao je
G., ali se mora obraditi. Ako pronae nain kako da obradi
materijal koji sada ima, razumee mnogo toga to ti do sada
nije palo na um. Na primer, obrati panju na to da je VREME
razliito u razliitim kosmosima. Ono se moe tano izraunati,
to jest, mogue je tano utvrditi kako se vreme u jednom kosmosu odnosi prema vremenu u drugom kosmosu.
Dodau samo jo jednu stvar:
Vreme je dah; pokuajte to shvatiti.
Nita dalje nije rekao.

Kasnije, jedan od uesnika G. iz Moskve, dodao je na to,

da je G. jednom, govorei sa njima o kosmosima i razliitom
vremenu u razliitim kosmosima, rekao, da SPAVANJE i
BUENJE ivih bia i biljaka, to jest, 24 sata, dan
i no, ine 'dah organskog ivota'.
Lekcije G. o kosmosu i razgovori koji su sledili nakon to
ga, budili su u meni radoznalost. Bio je to direktan prelaz iz tro
dimenzionalnog univerzuma sa kojim smo poeli, u probleme
koje sam obradio u NOVOM MODELU UNIVERZUMA, a to
su, problemi prostora, vremena i viih dimenzija, na kojima sam
radio ve nekoliko godina.
Preko godinu dana G. nije nita dodao onome to je rekao
o kosmosima. Vie nas je pokualo da prie ovim problemima
sa mnogo strana i, mada smo svi oseali veliku potencijalnu ener
giju u ideji o kosmosima, zadugo nismo dobijali nikakve rezul
tate. Naroito nas je zbunjivao Mikrokosmos.
Kada bi bilo mogue posmatrati oveka kao Mikroko
smos a Tritokosmos kao ljudsku rasu, ili bolje reeno, kao or
ganski ivot, bilo bi mnogo lake utvrditi odnos oveka prema
drugim kosmosima, rekao je jedan od nas, Z., koji je zajed
no samnom nameravao da shvati i dalje razvije ideju o kosmosi
ma.
Meutim, G. je ostao uporan pri svojim definicijama, ka
da smo nekoliko puta pokuali da govorimo o tome.
Seam se, jednom prilikom, kada je odlazio iz St. Petersburga, moda je to bio njegov konaan odlazak 1917, jedan od
nas ga je upitao na stanici neto u vezi sa kosmosima.
Pokuajte da shvatite ta znai Mikrokosmos, odgo
vorio je G. Ako uspete to da razumete, sve ostalo o emu me
sada pitate, postae vam jasno.
Seam se da, kada smo kasnije razgovarali o tome, pitanje
je bilo sasvim lako reiti kada smo Mikrokosmos uzeli kao
oveka.
Bilo je to naravno uslovno, ali nita manje nije bilo u pot
punom skladu sa celim sistemom koji je prouavao svet i ove
ka. Svako pojedino ivo bie, pas, maka, drvo, moe biti
pretpostavljeno kao Mikrokosmos; udruenje svih ivih bia
sainili su Tritokosmos ili organski ivot na Zemlji. Ova ob-

janjenja su bila jedina logino mogua. Nisam razumeo zato

im se G. protivio.
U svakom sluaju, neto kasnije, kada sam se ponovo vra
tio na problem kosmosa, odluio sam da posmatram oveka kao
Mikrokosmos, a Tritokosmos kao organski ivot na Zemlji.
Pri takvoj konstrukciji, mnoge stvari su poele da bivaju
povezanije. Jednom prilikom, pregledajui rukopis Odbljesci
istine koji sam dobio od G., koji je, u stvari, bio poetak prie
koja je bila proitana u moskovskoj grupi, kada sam ja prvi put
otiao tamo, pronaao sam u njoj izraze Makrokosmos i Mi
krokosmos; tavie, Mikrokosmos je znaio ovek.
Sada imate neku ideju o zakonima koji vladaju ivotom Makrokosmosa a vraeni su na Zemlju. Prisetite se: Kako gore,
tako dole. Ja mislim da se, bez bilo kakvog daljeg objanjenja,
vi neete suprotstavljati izjavi da ivotom oveka pojedinca
Mikrokosmos vladaju isti zakoni.
Odbljesci Istine
Ovo nas je jo dalje ubedilo da je potrebno da shvatimo Mi
krokosmos primenjen na oveka. Kasnije nam je postalo jasno
zbog ega je G. eleo da nas natera da primenimo pojam Mikrokosmosa na male magnitude kao poreenje sa ovekom, a
ime je eleo da usmeri nae misli na to.
Seam se naeg razgovora o tome.
Ako bismo hteli grafiki da prikaemo meuodnos ko
smosa, rekao sam, moramo posmatrati Mikrokosmos, a to
znai, oveka, kao taku, to jest, posmatrati ga na veoma maloj
skali i na velikoj udaljenosti od nas. Potom e njegov ivot u
Tritokosmosu, a to znai, meu drugim ljudima i u sred priro
de, biti linija koju on sledi po povrini Zemljine kugle, kreta
njem s jednog mesta na drugo. U Mezokosmosu, a to znai,
posmatrano u vezi sa
24-asovnim
kretanjem Zem
lje oko njene ose, ta linija e postati ravan, dok e, posmatrana
u odnosu na Sunce, to jest, uzevi u obzir kretanje Zemlje oko
Sunca, postae trodimenzionalno telo, ili drugim reima, bie
neto to zbilja postoji, neto ostvareno. Ali kao osnovna taka,
to jest, ovek ili Mikrokosmos je bio trodimenzionalno telo.

 U tom sluaju sve mogunosti oveka su ostvarene u Sun

cu. Ovo odgovara onome to je ranije reeno, da ovek broj se
dam POSTAJE BESMRTAN U GRANICAMA SOLARNOG
SISTEMA.
Iza Sunca, to jest, iza Solarnog sistema, za njega nema i
ne moe biti bilo kakvog postojanja, ili drugim reima, sa take
gledita sledeeg kosmosa, on uopte ne postoji. ovek uopte
ne postoji u Makrokosmosu. Makrokosmos je kosmos u kome
su mogunosti Tritokosmosa ostvarene i ovek postoji u Makro
kosmosu samo kao atom Tritokosmosa. Mogunosti Zemlje su
ostvarene u Megalokosmosu a mogunosti Sunca u Protokosmosu.
Ako je Mikrokosmos, ili ovek, trodimenzionalno telo,
tada je Tritokosmos organski ivot na Zemlji etvorodimenzionalno telo. Zemlja ima pet dimenzija a Sunce est.
Uobiajeni nauni stav posmatra oveka kao trodimen
zionalno bie; uzima organski ivot na Zemlji kao celinu, vie
kao fenomen nego kao trodimenzionalno telo; Zemlju smatra
trodimenzionalnim telom; Sunce trodimenzionalnim telom, So
lanu sistem trodimenzionalnim telom; Mleni put trodimenzio
nalnim telom.
Netanost ovakvog pogleda postaje oigledna ako po
kuamo da zamislimo postojanje jednog kosmosa unutar drugog,
a to znai, nieg kosmosa u vie, manjeg kosmosa u veem, kao
to je, postojanje oveka u organskom ivotu ili u odnosu na or
ganski ivot. U ovom sluaju, organski ivot se neminovno mo
ra posmatrati u vremenu. Postojanje u vremenu je irenje du
etvrte dimenzije.
Ni Zemlja se ne moe smatrati trodimenzionalnim telom.
Da se ne kree bila bi trodimenzionalna. Kretanje Zemlje oko
sopstvene ose inije petodimenzionalnim biem, a njeno kreta
nje oko Sunca etvorodimenzionalnim. Zemlja nije lopta, ve
spirala koja okruuje Sunce; Sunce takoe nije lopta ve neka
vrsta vretena unutar te spirale. Spirala i vreteno zajedno, mora
ju imati bono kretanje u sledeem kosmosu, ali, rezultate tog
kretanja ne znamo, jer ne znamo ni prirodu ni pravac kretanja.
Dalje, 7 kosmosa predstavljaju 'period dimenzija',
ali to ne znai da se lanac kosmosa zavrava sa Mikrokosmosom.

Ako je ovek Mikrokosmos, to jest, sam kosmos, tada mikro

skopske elije koje sainjavaju njegovo telo, stoje u odnosu na
njega u otprilike istom odnosu kao on sam prema organskom
ivotu na Zemlji. Mikroskopska elija koja je na graninoj lini
ji mikroskopske vizije, sainjena je od milijardi molekula koje
ukljuuju sledei korak. Idui jo dalje, moemo rei da e sledei kosmos biti elektron. Tako smo dobili Mikrokosmos-eliju;
trei Mikrokosmos-molekul; i etvrti Mikrokosmos-elektron.
Ove podele i definicije, imenom elije, molekuli i elektro
n i , su moda sasvim nesavreni; moda e vremenom nauka ut
vrditi neke druge, ali princip uvek ostaje isti i nii kosmos e
uvek biti u potpuno istom odnosu prema Mikrokosmosu.
Veoma je teko vratiti u seanje sve razgovore koje smo u
to vreme vodili o kosmosu. Ja sam se naroito esto vraao na
rei G. o razlici vremena u razliitim kosmosima. Oseao sam
da je tu zagonetka koju mogu i moram reiti.
Konano sam, odluivi da pokuam da sakupim sve svoje
misli o tome, prihvatio oveka kao Mikrokosmos. Sledei ko
smos u odnosu na oveka, koji sam uzeo bio je organski ivot
na Zemlji, koji sam nazvao Tritokosmos, iako nisam razumeo taj naziv, jer ne bih bio sposoban da odgovorim na pitanje
zato je organski ivot na Zemlji trei kosmos. Samo ime je
nevano. Nakon toga sve je bilo u skladu sa sistemom G. Ispod
oveka, to jest, sledei mali kosmos, bila je elija. Ne bilo ko
ja elija i ne elija pod bilo kojim uslovima, ve prilino velika
elija, kao to je embrion-elija ljudskog organizma. Kao sle
dei kosmos moe se uzeti mala, ULTRAMIKROSKOPSKA
elija. Ideja o dva kosmosa u mikroskopskom svetu, to jest, dve
mikroskopske individue koje se razlikuju u toj meri kao to se
ovek razlikuje od velike elije, sasvim je jasna u bakteriologiji.
Sledei kosmos je molekul a naredni elektron. Ni moleku
li ni elektron mi se nisu inili najprikladniji izrazi, ali u ne
dostatku drugih mogli su biti upotrebljeni. Ovakav sled je
nesumnjivo uveo ili zadrao potpunu neuporedivost kosmosa, to
jest, zadrao je odnos nule prema beskonanosti. A kasnije, ovaj
sistem je omoguio mnoge, veoma interesantne dogradnje.

Ideja o kosmosima dobila je u svom razvoju ve godinu da

na kasnije, poto smo je prvi put uli, u prolee 1917. godine,
kada sam ja po prvi put uspeo da sainim tabelu vremena u ra
zliitim kosmosima. Kasnije u govoriti o toj tabeli. Samo u
dodati da G. nikada nije objasnio, iako je obeao, imena kosmosa i izvor tih imena.

JEDANAESTO POGLAVLJE
esto mi postavljaju pitanja u vezi sa raznim tekstovima i
alegorijama iz Jevanelja, rekao je G., jednom prilikom.
Po mom miljenju jo nije dolo vreme da govorimo o Jevanelju. Za to bi bilo potrebno mnogo vie znanja. Ali, s vremena na
vreme, uzeemo poneki tekst iz Jevanelja kao polaznu taku za
nae razgovore. To e vas nauiti da im prilazite na pravi nain,
a pre svega, da shvatite da u tekstovima koji su nama poznati,
obino nedostaju najvanije take.
Za poetak emo uzeti dobro poznat tekst o semenu ko
je mora umreti da bi bilo roeno. 'Osim ako zrno penice pad
ne u zemlju i umre, ostaje da eka samo; ali, ako umre, donosi
mnogo plodova'.
Ovaj tekst ima mnogo razliitih znaenja i esto emo se
vraati na njega. Meutim, pre svega je potrebno znati princip
koji je sadran u ovom tekstu, njegovo potpuno merilo primenjeno na oveka.
Postoji knjiga aforizama koja nikada nije bila tampana
niti e biti. Pomenuo sam je ranije u vezi sa pitanjem znaenja
znanja i citirao sam jedan aforizam iz te knjige.
U odnosu na ono o emu sada govorimo knjiga kae sledee:
OVEK MOE BITI ROEN, ALI DA BI BIO ROEN
PRVO MORA UMRETI, A DA BI UMRO MORA SE PRVO
PROBUDITI.
Na drugom mestu kae:
KADA SE OVEK PROBUDI ON MOE UMRETI;
KADA UMRE MOE BITI ROEN.
Moramo pronai ta ovo znai.

 'Probuditi se', 'umreti', 'biti roen'. Ovo su 3 stadijuma koji slede jedan za drugim. Ako paljivo prouavate Jevanelje videete da se u njemu esto pojavljuju reference koje
se odnose na mogunost roenja, na nekoliko mesta se govori o
neophodnosti 'umiranja', a mnogo puta se govori o potrebi
'buenja' 'posmatrajte, jer ne znate ni dan ni as...' i tako
dalje. Meutim, ove 3 mogunosti oveka, da se probudi ili da
ne spava, da umre i da bude roen, nisu date u vezi jedna sa dru
gom. Bez obzira na to, u tome je cela stvar. Ako ovek umre a
da se nije probudio, ne moe biti roen. Ako je ovek roen a
da nije umro moe postati 'besmrtno bie'. Tako ga injenica da
nije 'umro', spreava da bude 'roen'; i ako bi bio roen a da
nije umro spreen je u 'postojanosti'.
Ve smo dovoljno govorili o znaenju toga biti 'roen'.
To se odnosi na poetak novog rasta sutine, poetak oblikova
nja osobenosti, poetak pojavljivanja jednog nedeljivog Ja.
Meutim, da bi se ovo postiglo ili barem poelo sa po
stizanjem, ovek mora umreti, a to znai, mora osloboditi sebe
od hiljadu besmislenih privrenosti i poistoveivanja koje ga
dre prikovanog za mesto na kome je. On je privren svemu u
svom ivotu, svojoj mati, svojoj gluposti, ak i svojoj patnji,
moda ba njoj najvie. On se mora osloboditi ovih privreno
sti. Znai, poistoveenje sa stvarima, privrenost i odravanje
hiljada Ja u oveku. Ta Ja moraju umreti da bi se veliko Ja mo
glo roditi. Ali ta uiniti da ona umru? Ona ne ele da umru. U
ovom trenutku mogunost buenja dolazi kao spas. Probuditi se,
znai, shvatiti sopstvenu nitavnost, a to zapravo znai, shvati
ti svoju potpunu i apsolutnu mehaninost i potpunu bespo
monost. Ali nije dovoljno shvatiti to samo filozofski, reima.
Potrebno je shvatiti jasne, jednostavne injenice u sopstvenim
injenicama. Kada ovek poinje malo da zna sebe, videe u se
bi mnogo toga to e ga bez sumnje prestraviti. Do god se to ne
dogodi on nita ne zna o sebi. ovek je video neto u sebi to ga
je prestravilo. Odluuje da to izbaci, zaustavi i prekine.
Meutim, koliko god napora da ulae, osea da ne moe nita
uiniti, da sve ostaje isto kao to je i bilo. Ovde e sagledati svo
ju nemo, bespomonost i nitavilo; ili e, kada bude poeo da
zna sebe, videti da nema nita to je njegovo sopstveno, to jest,

da sve to je do tada smatrao svojim, svoje poglede, misli,

ubedenja, ukus, navike, ak i greke i poroke, zapravo ne poseduje, ve da je sve to stvoreno bilo oponaanjem ili pozajmlje
no od nekud gde je ve bilo pripremljeno. Oseajui ovo, ovek
moe osetiti svoje nitavilo. A kroz oseanje nitavila ovek bi
trebalo da vidi sebe kakav je on zapravo, i to ne samo za trenu
tak, ve stalno, nikada ne zaboravljajui.
Ta postojana svesnost sopstvenog nitavila i bespo
monosti e najzad dati oveku hrabrost da 'umre', a to znai,
da umre, ne mentalno ili u svesti, ve da zapravo umre i da se
zauvek odrekne tih aspekata sebe koji su nepotrebni s take gle
dita njegovog unutranjeg rasta ili ga spreavaju u tome. Ovi
aspekti, pre svega njegovo 'lano Ja', potom sve fantastine ide
je o njegovoj 'osobenosti', 'volji', 'svesti', 'sposobnosti za i
njenje', njegovim moima, njegovom podsticaju, odlunosti, i
tako dalje.
Ali da bi mogao UVEK da vidi, ovek pre svega mora
progledati makar za sekund. Sve nove moi i ostvarenja dolaze
na jedan te isti nain. Prvo se pojavljuju u obliku bljeska u retkim i kratkim trenucima; zatim, se pojavljuju ee i traju neto
due, da bi konano posle dueg rada, postale postojane. Isto se
moe primeniti na buenje. Nije mogue probuditi se odjednom.
ovek se prvo mora buditi na kratko. MEUTIM, OVEK
MORA UMRETI ODMAH I ZAUVEK posle odreenih napo
ra, nakon to je prebrodio odreene prepreke, donevi odreenu
odluku posle koje nema povratka. Ako buenje koje prethodi ne
bi bilo polagano i postepeno, oveku bi bilo veoma teko, ak
nemogue, da to uini.
Postoji, meutim, hiljadu stvari koje spreavaju bue
nje oveka, koje ga dre zarobljenog u snovima. Da bi se delalo svesno u nameri za buenjem, potrebno je znati prirodu sila
koje dre oveka uspavanim.
Pre svega, potrebno je shvatiti da san u kome ovek bivstvuje, nije normalan ve je hipnotiki san. ovek je hipnotisan,
a to stanje se odrava u njemu i jaa. ovek bi pomislio da po
stoje sile za koje bi bilo korisno da ovek bude odravan u hipnotikom stanju i spreavan da vidi istinu i razume svoju
situaciju.

 Postoji istonjaka pria koja govori o veoma bogatom

maioniaru koji je imao mnogo ovaca. Inae je on bio veoma
zao maioniar. Nije hteo da iznajmljuje pastire, da podigne
ogradu na mestu na kome su ovce pasle. Stoga su ovce esto lu
tale po umi, padale u provalije, i tako dalje. Najee su beale
jer su znale da je maioniar eleo njihovo meso i kou, a to im
se naravno nije dopadalo.
Konano je maioniar pronaao lek. On je HIPNOTISAO svoje ovce i ubedio ih da su, pre svega, besmrtne, da im se
nikakvo zlo nee dogoditi ako ih oderu, naprotiv, to je bilo do
bro za njih, ak prijatno; drugo u ta ih je ubedio bila je ideja da
je on DOBRI GOSPODAR koji voli svoje stado do te mere da
bi za njega uinio sve na svetu; i kao tree ubedio ih je da, ako
e im se ita dogoditi, to nipoto nee biti sada, svakako ne tog
dana i STOGA nema potrebe da o tome razmiljaju. Sledee u
ta ih je ubedio bilo je to da one uopte nisu ovce; neke je ube
dio da su LAVOVI, druge da su ORLOVI, tree da su LJUDI,
a neke opet da su MAIONIARI.
Posle toga nestale su sve njegove brige oko ovaca. Ni
kada vie nisu beale, pokorno su ekale trenutak kada je
mainiaru bila potrebna njihova koa i meso.
Ova slika odlino ilustruje ovekovu situaciju.
Verovatno ste se u takozvanoj 'okultnoj' literaturi sreli
sa izrazom 'Kundalini', 'Kundalinijeva vatra' ili 'Kundalinijeva
zmija'. Ovaj izraz se esto upotrebljava da bi odredio neku vrstu
udne sile koja postoji u oveku i koja se moe probuditi.
Meutim, nijedna znana teorija ne daje pravo objanjenje Kundalina sile. Ponekad je povezano sa seksom, seksualnom ener
gijom, to jest, sa idejom mogunosti upotrebe seksualne energije
u druge svrhe. Ovo poslednje je sasvim pogreno jer Kundalini
moe biti u bilo emu. Ne bi se uopte reklo da je Kundalini bi
lo ta poeljno ili korisno za ovekov razvoj. Veoma je udno
kako su ti okultisti doli do te rei odnekud i potpuno izmenili
njeno znaenje i od veoma opasne i strane stvari napravili neto
emu se treba nadati i oekivati ga kao blagoslov.
U stvarnosti Kundalini je sila mate, sila fantazije, KO
JA PREUZIMA MESTO PRAVE FUNKCIJE. Kada ovek sni
va umesto da dela, kada njegovi snovi zauzmu mesto stvarnosti,

kada ovek zamilja sebe kao orla, lava ili maioniara, to je

Kundalini sila koja deluje u njemu. Kundalini moe da deluje u
svim centrima i uz njenu pomo svi centri mogu biti zadovolje
ni matanjem umesto stvarnou. Ovca koja sebe smatra lavom
ili maioniarem, ivi u vlasti Kundalini sile.
Kundalini je sila uneta u oveka da ga dri u sadanjem
stanju. Kada bi ljudi zbilja videli svoju istinsku situaciju i razumeli sav njen uas, ne bi mogli ostati na mestu na kome su, ni
za sekund. Poeli bi da trae izlaz i brzo bi ga pronali, JER
IZLAZ POSTOJI, ali ljudi ga ne vide iz prostog razloga hipnotisani su. Kundalini je sila koja ih dri u hipnotikom stanju.
Biti 'probuen' znai biti 'osloboen hipnoze'. U tome lei
osnovna potekoa ali i garancija te mogunosti, jer ne postoji
organski razlog za san i ovek MOE biti probuen.
Teoretski moe, meutim, praktino je skoro nemogue,
jer im se ovek probudi za trenutak i otvori oi, sve sile koje
su prouzrokovale uspavanost, poinju da deluju na njega desetostrukom energijom i on trenutno pada u san ponovo, esto SNI
VAJUI da je budan ili da se budi.
Postoje odreena stanja u obinom snu u kojima ovek
eli da se probudi ali ne moe. On govori sebi kako je budan ali
zapravo on nastavlja da spava i ovo se moe dogoditi nekoli
ko puta pre nego to se konano probudi. Meutim, u obinom
snu kada se probudi, ovek je u drugaijem stanju; kod hipnotikog sna je sasvim drugaije; ne postoje objektivne karakteri
stike, barem ne u poetku buenja; ovek ne moe da utine sebe
da bi video da li je budan. I ako je, ne daj boe, ovek uo neto
o OBJEKTIVNIM KARAKTERISTIKAMA, Kundalini sve to
odmah pretvara u matu i snove.
Samo ovek koji u potpunosti shvata tekoe buenja
moe razumeti potrebu dugog i mukotrpnog rada koje je potre
ban za buenje.
Uopteno govorei, ta je potrebno za buenje uspava
nog oveka? Potreban je dobar stres. Ali ako ovek vrsto spa
va nije dovoljan jedan stres. Potreban je dug period stalnih
stresova. Takoe je potreban neko ko e sprovoditi te stresove.
Ve sam ranije rekao da ako ovek eli da se probudi mora unaj
miti nekoga ko e ga, jedan dui period, stalno drmusati. Ali ko-

ga da unajmi kada su svi uspavani? ovek unajmi nekoga da ga

probudi, a ovaj se takoe uspava. Kakva korist od takvog ove
ka? A ovek koji zbilja moe sebe odravati u budnom stanju
moe i odbiti da gubi vreme na buenje ostalih: on moda ima
sopstvenog, mnogo vanijeg posla.
Takoe postoji mogunost buenja pomou mehanikih
sredstava. oveka moe probuditi i sat svojom zvonjavom. Ne
volja je u tome to se ovek prebrzo navikne na taj zvuk, presta
je da ga uje. Mnogo satova je potrebno i uvek novih. Inae se
ovek moe okruiti satovima koji mu nee dozvoliti da spava.
I ovde postoje neke potekoe. Budilnike treba navijati; da bi bi
li navijeni ovek ih se mora setiti; da bi se seao ovek se mora
esto buditi. Meutim, ono to je jo gore, ovek se navikne na
sve budilnike i posle izvesnog vremena on samo jo bolje spava
uz njih. To bi bio razlog za stalnu zamenu budilnika, novi mo
raju stalno biti izmiljani. Vremenom bi ovo moglo pomoi
oveku da se probudi. Ali teko da ovek moe da obavi sam to
liki posao, navijanje, izmiljanje i menjanje budilnika, bez po
moi spolja. Mnogo je verovatnije da e on zapoeti taj rad i
kasnije zaspati, a u snu e sanjati da izmilja nove budilnike, na
vija ih, menja, i uz sve to jo bolje spavati.
Stoga je za buenje potrebna kombinacija napora. Potre
ban je neko ko e probuditi oveka; potrebno je da neko pazi na
oveka koji budi; potrebno je imati budilnike i takode je potreb
no stalno izmiljati nove budilnike.
Da bi se sve ovo postiglo i zadrali rezultati, neophod
no je da odreeni broj ljudi radi zajedno.
Sam ovek ne moe nita uiniti.
Pre svega, potrebna mu je pomo. Meutim, pomo ne
dolazi oveku sama od sebe. Oni koji su sposobni da pomognu
veoma vrednuju svoje vreme. I, naravno, oni bi rae pomogli
grupi ljudi nego pojedincu. tavie, kako je ve ranije reeno,
ovek sam sebe moe veoma lako varati da je budan i smatrati
svoj novi san buenjem. Ako nekolicina odlui zajedno da se bo
ri protiv spavanja, oni e buditi jedni druge. esto se dogaa da
20 ljudi spava ali da dvadeset i prvi biva probuen i sa
mim tim budi i ostale. Ista se stvar deava sa budilnicima. Jedan
ovek izmilja jedan budilnik, drugi izmilja drugi, pa se kasni-

je mogu zameniti. Sve skupa mogu biti jedan drugome od veli

ke pomoi, a bez te pomoi niko nita ne moe postii.
To znai da ovek koji eli da se probudi mora potraiti
ljude koji takoe ele da budu probueni i raditi sa njima zajed
no. To je, naravno, lake rei nego uiniti, jer poeti sa takvim
poslom i organizovati ga, zahteva znanje koje obian ovek ne
poseduje. Posao se mora organizovati i imati vou. Samo u tom
sluaju moe dati rezultate koje oekujemo. Bez tih uslova ni
najvei napori ne mogu dati nikakve rezultate. ovek moe staviti sebe na muke a da one ipak ne daju nikakav rezultat, to jest,
da ne uine da se on probudi. Ovo je mnogim ljudima najtee da
shvate. Sami po sebi oni mogu biti sposobni za velike napore i
velike rtve. Ali poto njihov prvi napor i prva rtva treba da
bude pokoravanje, nita na ovom svetu ih nee naterati da se po
kore drugome. I ne ele da se pomire sa milju da su svi njiho
vi napori i rtvovanja uzaludni.
Rad mora biti organizovan. A to moe uiniti samo ovek
koji poznaje probleme tog rada i njegove ciljeve; onaj koji zna
njegove metode; ovek koji je i sam svojevremeno proao kroz
tako organizovan rad.
ovek obino poinje svoja prouavanja u maloj grupi.
Takva grupa je obino povezana sa serijom slinih grupa na ra
zliitim nivoima koje, zajedno, ine ono to bi se moglo nazva
ti 'pripremnom kolom'.
Osnovno i najvanije obeleje tih grupa je injenica da
grupe nisu sastavljene prema eljama i izboru njihovih lanova.
Uitelj sastavlja grupe, izdvaja tipove ljudi koji sa take gledita
njegovih ciljeva mogu biti korisni jedni drugima.
Grupni rad nije mogu bez uitelja. Rad grupa sa po
grenim uiteljem daje pogrene rezultate.
Sledee vano obeleje grupnog rada je to da grupe mo
gu biti povezane sa nekim CILJEM o kome oni koji poinju sa
radom nemaju pojma, jer im se ne moe niti objasniti dok ne
shvate sutinu i principe rada i ideja povezanim sa njim. Ali taj
cilj, kome streme bez znanja, i kome slue, je potreban za urav
noteenje principa u njihovom sopstvenom radu. Njihov prvi za
datak je da razumeju taj cilj, to jest, uiteljev cilj. Kada su ga
shvatili, iako u poetku ne u potpunosti, njihov sopstveni rad

postaje svesniji i samim tim daje bolje rezultate. Meutim, kao

to sam ve rekao, esto se deava da se cilj uitelja ne moe ob
jasniti na samom poetku.
Zbog toga, prvi cilj oveka koji poinje sa radom u gru
pi, treba da bude SAMO-PROUAVANJE. Samo-prouavanje
moe tei svojim tokom samo u organizovanim grupama. Sam
ovek ne moe videti samog sebe. Ali kada odreena grupa lju
di ujedini svoje snage u tu svrhu oni e ak i nenamerno poma
gati jedni drugima. Ljudska je osobina da lake vidi greke
drugih ljudi nego sopstvene. Istovremeno na putu samoprouavanja on ui da i sam poseduje iste greke koje vidi u dru
gima. Ali ima mnogo toga to ne vidi u samom sebi a kroz druge
ljude poinje da ih sagledava. Kao to rekoh, u tom sluaju e
saznati da su te osobine i njegove sopstvene. Drugi lanovi gru
pe mu slue kao ogledalo u kome se ogleda. Naravno, da bi bio
u stanju da vidi sebe u grekama drugih a ne samo da sagledava
njihove greke, ovek mora imati dobru kontrolu i duboku iskre
nost sa samim sobom.
Mora se seati da on nije jedan; da je jedan deo njega
ovek koji eli da se probudi a da su drugi delovi njega 'Ivan
ov', 'Petrov' ili 'Zakharov', koji nemaju nikakvu elju da budu
probueni i koje mora nasilno buditi.
Grupa je obino pakt sastavljen izmeu Ja odreene gru
pe ljudi koja se zajedniki bori protiv 'Zakharova', 'Ivanova' i
'Petrova', to jest, protiv njihovih sopstvenih 'lanih linosti'.
Uzmimo Petrova za primer. Petrov se sastoji iz dva dela 'Ja' i Petrov'. Ali 'Ja' je nemono protiv 'Petrova'. 'Pe
trov' je gospodar. Pretpostavimo da se nae dvadeset ljudi;
dvadeset 'Ja' sada poinje borbu protiv jednog 'Petrova'. Mo
gla bi se pokazati kao jaa od njega. U svakom sluaju mogu mu
smetati u spavanju; nee biti vie u stanju da spava mirno kao
ranije. U tome je cilj.
Dalje, u radu samo-prouavanja ovek poinje da saku
plja materijal iz samo-posmatranja. Dvadeset ljudi e imati toli
ko vie materijala. Svaki od tih 20 ljudi e biti u stanju da
upotrebi sav taj materijal jer izmena utisaka posmatranja je jed
na od svrha postojanja grupa.

 Kada se grupa organizuje, odreeni uslovi bivaju posta

vljeni pred lanove; pre svega, opti uslovi za sve lanove i dru
go, pojedinani uslovi za svakog lana.
Opti uslovi na poetku rada su obino sledee vrste: pre
svega, svim lanovima grupe biva objanjeno da sve to uju ili
naue moraju uvati kao tajnu i ne samo dok su lanovi, nego
zauvek.
To su nezamenljivi uslovi ija ideja im mora biti jasna
od samog poetka. Drugim reima, trebalo bi da im bude jasno
da u tome uopte nema namere da se napravi tajna od onoga to
sutinski nije tajna, niti postoji bilo kakva namera da im se ospo
ri pravo na izmenu misli sa onima koji su im bliski i sa njihovim
prijateljima.
Ideja ove zabrane sadrana je u injenici da ONI NISU
SPOSOBNI tano da prenesu ono to je reeno u grupi. Oni veo
ma brzo naue IZ SOPSTVENOG ISKUSTVA koliko je napo
ra, vremena i objanjenja potrebno da bi se shvatilo ono to se
govori u grupi. Postaje im jasno da nisu sposobni da prenesu
prave ideje svojim prijateljima od svega onoga to su nauili.
Istovremeno poinju da shvataju da ako svojim prijateljima pre
daju POGRENE IDEJE uskrauju im bilo kakvu mogunost da
priu ovom radu bilo kada, ili da ikada shvate bilo ta u vezi sa
ovim radom, a da i ne pomenemo injenicu da na taj nain stva
raju mnoge tekoe i neprijatnosti za sopstvenu budunost. Ako
ovek, uprkos ovome, pokuava da prense svojim prijateljima
ono to uje u grupama, brzo e se uveriti da namere u tom prav
cu daju sasvim neoekivane i neeljene rezultate. Ljudi ili poi
nju da se svaaju sa njim, ne elei da sluaju ta on govori a
oekivae da on slua NJIHOVE teorije, ili sve to im on kae
tumae pogreno, pridajui tome sasvim drugaije znaenje. Videvi ovo i shvatajui besmislenost tih napora ovek poinje da
shvata jedan aspekt te zabrane.
Druga, nita manje vana strana, je injenica da je oveku veoma teko da uti o stvarima koje ga interesuju. On e hteti da govori o njima sa svakim sa kim je navikao da deli misli,
kako on to naziva. To je najmehanikija od svih ovekovih e
lja i utanje je u tom sluaju najtee uzdravanje od svih.
Meutim, ako ovek ovo shvati ili barem sledi ovo pravilo, to

e biti najbolja mogua veba za njegovo samo-seanje i rast vo

lje, samo ovek koji ume da uti kada je to potrebno, moe biti
sopstveni gospodar.
Za mnoge ljude je veoma teko da se pomire sa milju da je
jedna od njihovih osnovnih karakteristika priljivost, naroito
za one koji su navikli da sebe smatraju ozbiljnim i trezvenim lju
dima, ili za one koji sebe smatraju utljivim osobama koje vole
samou i meditiranje. Iz tog razloga ovaj zahtev je veoma vaan.
Imajui ovo na umu i izvravajui ga, ovek poinje da vidi ne
ke svoje osobine koje nikada ranije nije primeivao.
Sledei zahtev koji se stavlja pred lanove grupe je, da
UITELJU moraju da govore istinu.
I ovo mora biti shvaeno pravilno. Ljudi ne shvataju ka
ko veliko mesto u njihovom ivotu zauzima la ili ak samo na
taj nain to ZADRAVAJU ISTINU. Ljudi nisu sposobni za
iskrenost, bilo sami prema sebi ili drugima. Oni ak ne razumeju da je uenje iskrenosti, KADA JE POTREBNO, jedna od naj teih stvari na svetu. Oni zamiljaju da govoriti ili ne govoriti
istinu, biti ili ne biti iskren, zavisi od njih samih. Stoga oni mo
raju to nauiti, pre svega, u odnosu na UITELJA. Namerno
govorei uitelju lai, zadravajui neto za sebe, ini njihovo
prisustvo u grupi sasvim beskorisnim i ak je jo i gore nego bi
ti nepristojan ili drzak prema njemu.
Sledei zahtev koji se postavlja pred lanove grupe je da
se SEAJU ZATO SU DOLI U GRUPU. Doli su da ue i
da rade na sebi, ali ne onako kako oni to shvataju, ve kako im
se kae. Rad je mogu samo ako ljudi imaju na umu da su doli
da ue a ne da oni nekog ue.
Ako ovek poinje da pokazuje nepoverenje prema
uitelju, uitelj za njega postaje nepotreban kao i on za uitelja.
U tom sluaju bilo bi mu mnogo bolje da ode i potrai drugog
uitelja ili pokua da radi sam. To mu nee doneti mnogo do
brog, ali u svakom sluaju bie manje tetno od laganja, uz
dravanja, otpora ili nepoverenja u uitelja.
Ovim osnovnim pravilima moe se dodati pretpostavka
da lanovi grupe moraju raditi. Ako samo povremeno dolaze u
grupu i ne rade, ve samo zamiljaju da rade, ili samo svoje pri
sustvo u grupi smatraju radom, ili, ono to se esto deava, ako

na svoje prisustvo u grupi gledaju kao na dokolicu, na sklapanje

finih poznanstava, i tako dalje, tada njihovo prisustvo postaje
sasvim beskorisno. to pre ih se negde poalje ili sami napuste
grupu, tim bolje za njih a i za ostale.
Osnovni zahtevi koje sam naveo, daju materijal za pra
vila koja su obavezna za sve lanove grupe. Pravila, pre svega,
pomau svima koji ele da rade, da izbegnu sve to bi ograniava
lo ili tetilo njihovom radu i drugo, POMAU MU DA SE
SEA SEBE.
Veoma esto se dogaa da se lanovima grupe, na poet
ku rada, ne dopadaju neka pravila. Ponekad ak pitaju: ZAR NE
MOEMO RADITI BEZ PRAVILA? Njima pravila izgledaju
nepotrebna, kao ogranienje slobode ili dosadna formalnost, a
potseanje na pravila im izgleda kao nevoljnost i nezadovoljstvo
njihovog uitelja.
U stvarnosti, pravila su osnovna i prva POMO koju
dobijaju iz rada. Pravila slede odreeni cilj: teraju ih da se po
naaju onako kako bi se ponaali 'ako bi postojali', a to znai,
ako bi se seali sebe i shvatili kako treba da se ponaaju u odno
su na ljude izvan ovog rada, na ljude koji uestvuju u ovom ra
du i prema uitelju. Ako bi se seali sebe i shvatili ovo, pravila
im ne bi bila potrebna. Meutim, na poetku rada oni nisu spo
sobni da se seaju sebe i shvate sve to, tako da su pravila neo
phodna, iako pravila nikada ne mogu biti ni laka ni prijatna.
Naprotiv, potrebno je da budu teka i neprijatna; jer u protiv
nom ne bi sluila svojoj svrsi. Pravila su budilnici koji bude
uspavanog oveka. Kada ovek otvori oi za sekund, ljut je na
budilnik i pita: ZAR SE OVEK NE MOE BUDITI BEZ BUDILNIKA?
Osim optih pravila postoje pojedinani uslovi koji se
daju svakom ponaosob i obino su povezani sa njegovom osnov
nom grekom ili osnovnom osobinom.
Ovo zahteva dodatno objanjenje.
Svaki ovek ima odreenu osobinu u svom karakteru,
koja je sredinja. To je kao osovina oko koje se vrte sve njego
ve 'lane linosti'. To zapravo objanjava zbog ega ne mogu
postojati opta pravila rada i zbog ega svi sistemi koji postepe
no razvijaju takva pravila ne vode niemu ili uzrokuju zlo. Ka-

ko mogu postojat opta pravila? Ono to je korisno za jednu oso

bu tetno je za drugu. Jedan ovek govori previe; mora nauiti
da uti. Drugi ovek uti kada bi trebalo da govori, on mora
nauiti da govori; tako je to u svemu. Opta pravila za rad gru
pa odnose se na svakog. Lina usmerenja se mogu davati samo
pojedincima. U vezi sa ovim treba rei da ovek ne moe sam
pronai svoju osnovnu greku ili osobinu. To je zapravo zakon.
Uitelj mu mora ukazati na nju i pouiti ga kako da se bori pro
tiv nje. Niko drugi ne moe to da uini osim uitelja.
Prouavanje osnovne greke i borba protiv nje, to je in
dividualni put svakog oveka su jedno ali cilj mora biti isti za
sve. Taj cilj je ostvarenje ovekovog nitavila. Samo kada ovek
zbilja iskreno doe do ubeenja o sopstvenoj bespomonosti i
nitavim i kada to oseanje biva postojano u njemu BIE SPRE
MAN ZA SLEDEE, JO MNOGO TEE STADIUME RA
DA.
Sve to je do sada reeno odnosi se na grupe koje se ba
ve pravim radom a to je opet povezano sa onim to se naziva
'etvrti put'. Postoje, meutim, mnogi putevi, grupe i rad koji
ga samo oponaaju. To ak nije ni 'crna magija'.
Na predavanjima je esto bilo postavljeno pitanje ta je
'crna magija' a ja sam odgovarao da ne postoji ni crvena, ni ze
lena niti uta magija. Postoji mehanika, to jest, ono to se
'deava' i ono to se 'ini', dve vrste onoga to se 'ini'. Ali po
stoji i krivotvorina, oponaanje spoljanje pojave 'injenja', ko
je ne daje objektivne rezultate ali moe prevariti naivne ljude i
stvoriti u njima veru, zaslepljenost, entuzijazam, ak i fanati
zam.
Zbog toga, u prvom redu, u pravom 'injenju', stvara
nje zaslepljenosti u ljudima nije dozvoljeno. Ono to nazivate
crnom magijom zasniva se na zalepljenosti i na igranju sa ljud
skim slabostima. Crna magija, ni na koji nain, ne znai magija
zla. Ve sam rekao da niko nita ne im zarad zla, u korist zla.
Svako im sve u korist dobra, ONAKO KAKO GA ON RAZU
ME. Na isti nain je pogreno smatrati da je crna magija zasi
gurno EGOISTINA, da u crnoj magiji ovek tei rezultatima
za samog sebe. To je sasvim pogreno. Crna mgija moe biti sa
svim altruistika, moe teiti dobru oveanstva ili njegovom

spasenju od stvarnih ili zamiljenih zala. Karakteristina namera crne magije je upotreba ljudi za neke, ak i najbolje ciljeve,
BEZ NJIHOVOG ZNANJA I RAZUMEVANJA, bilo tako to
e u njima stvarati veru i zanesenost ili e delovati na njih pu
tem straha.
Treba znati da je maioniar crne magije bio on dobar
ili zao, proao kroz kolu. On je nauio neto, uo neto, zna
neto. On je zapravo 'poluobrazovan ovek' koga su ili otpu
stili iz kole ili ju je sam napustio, odluivi da ve dovoljno zna,
da ne eli vie da bude voen, da moe da radi nezavisno, pa ak
da moe da usmerava rad drugih. Takav 'rad' moe doneti samo
subjektivne rezultate, a to znai, da samo ojaava varku i
uvruje san. Ipak se neto moe nauiti od 'maioniara crne
magije', iako na pogrean nain. On ponekad moe sluajno rei
istinu. Zbog toga sam rekao da postoje mnogo gore stvari od
'crne magije'. Takva su razna 'okultna' i teozofska drutva i gru
pe. Njihovi uitelji ne samo da nikada nisu bili u koli ve nika
da nisu ni sreli nekog koje bio u koli. Njihov rad je jednostavno
majmunisanje. Ali oponaanje ovakvog rada daje ogromno samozadovoljenje. Jedan ovek se osea 'uiteljem' a ostali 'ueni
cima' i svi su zadovoljni. Nema shvatanja sopstvene nitavnosti
i ak iako ljudi potvrde da je shvataju, to je varka i samo-obmana, ista prevara. Naprotiv, umesto da shvate sopstvenu nitav
nost, lanovi takvih grupa jaaju sopstvenu vanost i rast lane
linosti.
U poetku je veoma teko utvrditi da li je rad pravilan
ili pogrean da li su pravci dobri ili loi. Teoretski deo rada se
u tome moe pokazati veom korisnim, jer sa te take gledita
ovek moe bolje prosuditi. On zna ta zna a ta ne zna. On zna
ta se moe nauiti pomou obinih sredstava a ta ne moe. A
ako naui neto novo, to se ne moe nauiti na uobiajen nain,
kroz knjige na primer, a to znai, samo do odreenog stepena,
bie mu garancija da bi druga strana, praktina, mogla biti pra
vilna. Naravno da je to nepotpuna garancija, jer su i tu mogue
greke. Sva okultna i spiritualistika drutva i grupe izjavljuju
da poseduju nova znanja. Postoje ljudi koji veruju u to.

 U pravilno organizovanim grupama ne postavlja se zahtev verovanja; moda samo za kratko vreme jer to pre se ovek
uveri u istinu onoga to uje tim bolje za njega.
Borba protiv 'lanog Ja', protiv ovekove osnovne
greke ili osobine, je najvaniji deo rada, mora se vriti delima
a ne reima. U tu svrhu uitelj daje svakom oveku odreeni za
datak, koji, da bi se mogao izvriti, osvaja njegove osnovne oso
bine. Kada ovek izvrava te zadatke on se bori sa sobom, radi
na sebi. Ako izbegava zadatke, pokuava da ih ne izvri, to znai
da ne eli ili ne moe da radi.
Po pravilu, u poetku se daju samo laki zadaci koje uitelj
ak i ne naziva zadacima, ne govori mnogo o njima, ve ih pro
sto natukne. Ako vidi da su ga razumeli i da je zadatak izvren,
on prelazi na sve tee i tee.
Tei zadaci, iako im je teina samo subjektivna, naziva
ju se 'preprekama'. Osobenost prepreka je u injenici da, kada
ovek jednom prevazide ozbiljnu prepreku on se ne moe vie
vratiti u obian san, u obian ivot. Ako on, proavi prvu pre
preku, osea strah od onih koje slede, ne nastavlja dalje, on e
se zaustaviti izmeu dve prepreke, nesposoban da krene napred
ili nazad. To je najgore to se moe desiti oveku. Zbog toga je
uitelj veoma paljiv u izboru zadataka i prepreka; drugim
reima, on preuzima rizik dajui konane zadatke koji zahtevaju pobedu nad unutranjim preprekama, samo onim ljudima ko
ji su se ve pokazali dovoljno jaki kod malih prepreka.
ak se deava da se ljudi, zaustavljajui se kod neke pre
preke, obino najmanje i najjednostavnije, okrenu protiv rada,
protiv uitelja i protiv ostalih lanova iz grupe, optuujui ih ba
za ono to poinju da otkrivaju u sebi.
Ponekad oni kasnije zaale i okrivljuju sebe, potom opet
oseaju aljenje, i tako dalje. Nita bolje ne otkriva oveka od
njegovog stava prema uitelju i radu, NAKON TO GA JE NA
PUSTIO. Ponekad se organizuju namerno takvi testovi. ovek
biva postavljen u takvu situaciju da MORA da napusti rad i nje
gove albe na uitelja ili neku drugu osobu u potpunosti bivaju
opravdane. Tada biva posmatran da bi se videlo kako e se po
naati. Pristojan ovek se pristojno ponaa ak iako misli da je
neko bio lo i nepravedan prema njemu. Meutim, mnogo ljudi

u takvim situacijama pokazuju onu stranu svoje prirode koja se

inae nikada ne bi otkrila. Ponekad je to neophodan nain za pri
kazivanje ljudske prirode. Do god si dobar prema oveku i on je
prema tebi. Kakav li e biti ako ga malo zagrebe?
Nije to najvanija stvar; osnovni je njegov lini stav, nje
govo lino VREDNOVANJE ideja koje prima ili je primio, kao
i zadravanje ili gubljenje tog vrednovanja. ovek moe, dug
period i sasvim iskreno, misliti da eli da radi, i to uz velike na
pore, da bi ipak sve to odbacio i konano se okrenuo protiv ra
da; opravdavajui sebe, izmiljajui razne neistine, namerno
pripisujui pogreno znaenje onome to je uo, i tako dalje.
ta se deava sa njima? upitao je neko.
Nita ta bi im se moglo dogoditi? rekao je G.
ONI SU SAMI SEBI KAZNA. Koja bi kazna mogla biti gora?
Nemogue bi bilo u potpunosti opisati na koji nain se
sprovodi rad u grupi nastavio je G. ovek mora proi kroz
to. Sve to je do sada reeno samo su nagovetaji, istinsko
znaenje, koje e biti otkriveno samo onima koji nastavljaju sa
radom i uenje iz iskustva ta znae 'prepreke' i kakve potekoe
one predstavljaju.
Uopteno govorei najtea prepreka je pobeda nad laga
njem. ovek toliko lae i samom sebi i drugima, da uopte ne
primeuje da to radi. Ipak se laganje mora pobediti. Prvi napor
koji je potrebno uiniti u tom smislu je da pobedi laganje u od
nosu na uitelja. ovek mora trenutno odluiti da li e govoriti
samo istinu, u protivnom moe odmah da napusti celu stvar.
Morate shvatiti da uitelj preuzima veoma teak zadatak
na sebe, ienje i popravku ljudske maine. On naravno prih
vata samo one maine za iju popravku ima dovoljno moi. Ako
je neto bitno slomljeno ili pokvareno u maini on odbija po
pravku. ak i takve maine koje se po prirodi jo uvek mogu
oistiti postaju beznadene ako ponu da govore lai. ak i najbeznaajnije laganje uitelju, skrivanje bilo kakve vrste ak i to
to bi ga neko zamolio da uva kao tajnu, trenutno predstavlja
kraj rada tog oveka, naroito ako je on ve inio neke napore.

 Sad dolazimo do neega to morate zapamtiti. Svaki na

por koji ovek ini uveava zahteve postavljene pred njega. Do
god ovek nije uinio nikakav osobit napor zahtevi koji mu se
postavljaju veoma su mali, ali njegovi napori trenutno poveava
ju zahteve u odnosu na njega samog. to su vei napori uinje
ni tim su vei novi zahtevi.
Na ovom stadijumu rada ljudi veoma esto ine jednu
uobiajenu greku. Oni misle da im napori koje su ranije inili,
njihove ranije vrline, da se tako izrazim, daju neku vrstu prava
ili prednosti, UMANJUJU zahteve postavljene pred njih i kao
takvi opravdavaju eventualni nerad ili neku kasniju greku. To
je naravno potpuna neistina. Nita to je ovek uradio jue ne
opravdava ga za danas. Sasvim obrnuto, ako ovek nije jue nita
uinio, danas mu nikakav zahtev nee biti postavljen; ako je jue
neto uinio to znai da danas mora uiniti vie. Ovo naravno ne
znai da je bolje ne raditi nita. Ko god ne radi nita, ne prima
nita.
Kao to sam ve ranije rekao, jedan od prvih zahteva je
iskrenost. Postoje razliite vrste iskrenosti. Postoji mudra iskre
nost i glupava iskrenost, kao to postoje mudra neiskrenost i glu
pava neiskrenost. I glupava iskrenost i glupava neiskrenost su
podjednako mehanike. Ako ovek eli da ui da bude MUDRO
ISKREN on, pre svega, mora da bude iskren prema svom uite
lju i ljudima koji su u radu stariji od njega. To e biti 'mudra
iskrenost'. Ovde je potrebno naglasiti da iskrenost ne sme da po
stane 'nedostatak uvaavanja'. Nedostatak uvaavanja u odnosu
na uitelja ili one koje je uitelj naimenovao, unitava bilo kak
vu mogunost rada. Ako eli da naui da bude MUDRO
ISKREN on mora biti neiskren u vezi sa radom i mora nauiti
da uti, kada je to potrebno, u odnosu na ljude izvan rada, koji
niti mogu razumeti niti ceniti bilo ta od toga. Ali iskrenost u
okviru grupe je apsolutan zahtev, jer, ako ovek nastavi da lae
u grupi, na isti nain na koji lae sam sebe i druge u ivotu, ni
kada nee nauiti da razluuje istinu od lai.
Pobeda nad strahom je esto druga prepreka. ovek ima
mnogo nepotrebnih, izmiljenih strahova. Lai i strahovi to
je atmosfera u kojoj obian ovek ivi. Pobeda nad strahom kao
i pobeda nad laima sasvim su individualne. Svaki ovek ima

sopstvene strahove koji su samo njemu neobini. Potrebno je,

pre svega, pronai te strahove a zatim ih unititi. Strahovi o ko
jima govorim obino su povezani sa laima koje ovek govori.
Morate imati na umu da ova vrsta strahova nema nikakve veze
sa strahom od pauka, mieva, mraka ili zanemarljivih nervnih
strahova.
Borba u sebi protiv laganja i borbe protiv strahova je prvi
pozitivan rad koji ovek poinje.
Potrebno je shvatiti da pozitivni napori, pa ak i rtve u
radu, ne opravdavaju greke koje se mogu dogoditi. Naprotiv,
stvari koje se mogu oprostiti oveku koji nije uinio nikakve na
pore i rtve, ne mogu se oprostiti drugom oveku koji je ve
uinio velike rtve.
Ovo se moe uiniti kao nepravda, ali je potrebno razumeti zakon. Za svakog oveka ponaosob postoje podaci. Njego
vi napori i rtve pribeleeni su na jednoj strani knjige a njegove
greke i loa dela na drugoj strani. Ono to je napisano na pozi
tivnoj strani ne moe da nadomesti ono to je napisano na nega
tivnoj strani. Ono to pie na negativnoj strani moe se izbrisati
samo pomou istine, to znai, trenutnim i potpunim priznanjem
samom sebi i drugima a pre svega uitelju. Ako ovek uvidi svo
ju greku a ipak nastavi da opravdava sebe, dovoljna je i mala
zamerka pa da upropasti rezultate dugogodinjeg rada i napora.
Stoga je esto mnogo bolje priznati svoju krivicu ak i kad nisi
kriv. Ovo sad je veoma delikatna stvar i ne sme se preterivati.
U suprotnom e rezultat opet biti laganje, na koje ga strah tera.
kao:

Drugom jednom prilikom, govorei o grupama, G. je re

Nemojte misliti da moemo odmah poeti sa radom, ti

me to smo sastavili grupu. Grupa je velika stvar. Grupa je
poetak SPORAZUMNOG rada koji vodi konanom cilju. Po
trebno je da ja vama verujem u ovom radu i vi treba da verujete
meni i jedni drugima. Tada e to biti grupa. Dok ne postoji opti
rad, to je samo pripremna grupa. Pripremiemo sebe tako da to
kom vremena moemo postati grupa. A priprema je mogua sa
mo ako pokuamo da oponaamo grupu onakvu kakva bi ona
trebalo da bude, naravno, oponaajui iznutra a ne spolja.

 ta je potrebno za to? Pre svega, morate shvatiti da su u

grupi svi odgovorni jedni za druge. Greka jednog lana smatra
se grekom svih lanova. To je zakon. Taj zakon ima dobre osno
ve, to ete videti kasnije, ono to jedan postigne postigli su svi.
Zakon zajednike odgovornosti se mora dobro utuviti u
glavu. lanovi grupe su odgovorni ne samo za greku drugih ve
i za njihov neuspeh. Uspeh jednog lana je uspeh svih. Neuspeh
jednog je neuspeh ostalih. Velika greka od strane jednog lana,
krenje osnovnog zakona na primer, neizostavno vodi do raspa
da cele grupe.
Grupa mora raditi kao jedna maina. Delovi maine mo
raju poznavati jedan drugog i pomagati se meusobno. U grupi
ne srne postojati linih interesa koji su u suprotnosti sa interesi
ma ostalih ili u suprotnosti sa interesima ovog rada, ne sme po
stojati lina simpatija ili antipatija koja bi ugroavala rad. Svi
lanovi grupe su prijatelji i braa; ali ako jedan napusti, naroito
ako ga uitelj poalje, on prestaje da bude prijatelj i brat i tre
nutno postaje stranac, kao izopenik. Ponekad je to veoma stro
go pravilo ali ipak neophodno. Ljudi mogu biti dugogodinji
prijatelji i zajedno pristupiti grupi. Kasnije jedan od njih na
puta. Onaj koji je ostao nema prava kasnije da mu govori o ra
du u grupi. ovek koji je otiao, osea se uvreenim, ne razume
i oni se svaaju. Da bi se izbegle ovakve situacije, u odnosima
koji su bliski, mu i ena na primer, majka i ki, se raunaju kao
jedan lan grupe. Tako, kada jedan od njih napusti grupu, dru
gi lan se isto smatra krivim i mora napustiti.
Dalje, morate upamtiti da vam ja mogu pomoi samo do
stepena do koga vi meni moete pomoi. Vaa se pomo, na
roito u poetku, ne rauna prema rezultatima koji e najverovatnije biti nula, ve po broju i koliini vaih napora koje ulaete.
Nakon ovoga G. je preao na pojedinane zadatke i na defi
niciju naih osnovnih greaka. Tada nam je dao uobiajene,
odreene zadatke sa kojima je rad u naoj grupi zapoeo.
Kasnije 1917. godine, kada smo bili na Kavkazu, G. je do
dao nekoliko interesantnih opaski optim principima stvaranja
grupa. Mislim da je potrebno da ih ovde citiram.

 Vi sve uzimate previe teoretski rekao je. Trebalo

bi da znate neto vie do sada. Nema neke naroite koristi u po
stojanju grupa i nema neke odreene nagrade u pripadanju gru
pama. Korisnost grupa je odreena njenim rezultatima.
Rad svakog oveka moe tei u 3 pravca. On moe bi
ti koristan RADU. On moe biti koristan MENI. I on moe bi
ti koristan SAMOM SEBI. Bilo bi naravno veoma korisno kada
bi rad oveka davao rezultate u sva 3 pravca. Ako to ne uspe
ovek se mora zadovoljiti sa 2. Na primer, ako je ovek kori
stan meni, tom samom injenicom e biti koristan radu. Ako je
koristan radu on je takoe koristan i meni. Ali, ako je ovek, na
primer, koristan i meni i radu a nije sposoban da bude koristan
sebi, ostajui onakav kakav je bio i ranije, ne menjajui se, tada
injenica da je on koristan samo na kratko i sluajno, nikako mu
ne ide u prilog, tavie, njegova korisnost ne traje zadugo. Rad
raste i razvija se. Ako se sam ovek ne razvija i ne menja on ne
moe drati korak sa radom. On zaostaje za radom i tada ono to
je bilo korisno postaje tetno.
U leto 1916. godine sam se vratio u St. Petersburg.
Ubrzo po formiranju nae grupe ili pripremne grupe, G.
nam je govorio o naporima vezanim sa zadacima koje je posta
vio pred nas.
Morate shvatiti, rekao je, da se obini napori ne
raunaju. RAUNAJU SE SAMO IZUZETNI NAPORI. To je
tako u svemu i uvek. Oni koji ne ele da ine izuzetne napore
bolje da sve napuste i pobrinu se za svoje zdravlje.
Zar izuzetni napori nisu opasni? upitao je neko koje
inae bio veoma paljiv kada je njegovo zdravlje bilo u pitanju.
Naravno da mogu, odgovorio je G., ali bolje je umreti inei napor ka buenju nego iveti uspavan. To je jedna
stvar. A druga bi bila, da nije lako umreti od napora. Mi posedujemo mnogo vie snage nego to mislimo. Meutim, nikada
je ne upotrebljavamo. Morate shvatiti jednu od osobina sklopa
ljudske maine.
Veoma vano pravilo u ljudskoj maini igra neka vrsta
akumulatora. Postoje dva mala akumulatora blizu svakog cen-

tra, koja su ispunjena odreenom supstancom koja je potrebna

za rad datog centra.

AKUMULATORI

Sl. 41.
Kao dodatak, postoji organizam velikog akumulatora koji
napaja male. Mali akumulatori su povezani, a dalje, svaki od
njih je povezan sa centrom do koga stoji, kao i sa velikim aku
mulatorom.
G. je nacrtao ljudsku mainu i pokazao nam mesta veli
kog i malih akumulatora i njihovu meusobnu povezanost.

Sl. 42.

Akumulatori rade na sledei nain: rekao je. Pretposta

vimo da ovek radi ili ita teku knjigu i pokuava da razume to
to radi, tada e se nekoliko 'naslaga' vrteti u aparatu za milje
nje u njegovoj glavi. Ili moemo pretpostaviti da se on penje uz
brdo i umorio se; u ovom sluaju 'naslage' se okreu u centru za
kretanje.
U prvom sluaju intelektualni centar a u drugom centar
kretanja uzimaju energiju koja im je potrebna za rad, iz malih
akumulatora. Kada je akumulator skoro prazan ovek se osea
umornim. Osea da bi prekinuo, da bi seo ako je hodao, da smi
sli neto drugo ako je reavao teak problem. Meutim, sasvim
neoekivano on osea nalet snage i jo jedanput je sposoban da
hoda ili radi. To znai da se centar povezao sa drugim akumula
torom i uzima energiju iz njega. U meuvremenu se prvi aku
mulator puni energijom iz velikog akumulatora. Rad centra se
nastavlja. ovek nastavlja da hoda ili radi. Ponekad je potreban
krai odmor da bi se osigurala veza. Ponekad je za to potreban
stres, a ponekad napor. U svakom sluaju, rad se nastavlja. Po
sle izvesnog vremena zaliha energije u drugom akumulatoru se
takoe iscrpljuje. ovek se opet osea umornim.
Da bi se ponovo povezao sa prvim akumulatorom potre
ban je stres, kratak odmor, cigareta ili napor. Moe se dogoditi
da je centar tako brzo iscrpeo energiju iz drugog akumulatora da
prvi nije imao vremena da se napuni iz velikog akumulatora i da
je uzeo samo polovinu energije od koliine koju moe da uskladiti; samo je do pola pun.
Poto se ponovo prikljuio u prvi akumulator centar
poinje da crpe energiju iz njega, dok se drugi akumulator
ukljuuje u veliki akumulator i crpe energiju iz njega. Ali je ovaj
put, prvi akumulator samo do pola pun. Centar brzo iscrpi nje
govu energiju a u meuvremenu drugi akumulator je uspeo da
se napuni samo do etvrtine. Centar se povezuje sa njim, ubrzo
ga iscrpljuje, ponovo se povezuje sa prvim akumulatorom, i ta
ko dalje. Posle izvesnog vremena organizam je doveden u takvo
stanje da ni jedan od malih akumulatora nema ni trunku preosta
le snage. U tom trenutku se ovek zbilja osea umornim. On sko
ro pada, za malo e zaspati na nogama, ili e mu organizam
reagovati glavoboljom, brzim pulsom ili muninom.

 Potom, posle kraeg odmora ili spoljanjeg stresa ili na

pora koji donose novi protok energije i ovek je opet sposoban
da misli, da hoda ili da radi.
To znai da se centar direktno ukljuio u veliki akumu
lator. Veliki akumulator sadri ogromnu koliinu energije. Po
vezan sa velikim akumulatorom ovek zbilja moe da ini uda.
Ali ako 'naslage' nastave da se okreu i energija koja se dobija
iz vazduha, hrane i utisaka nastavi da curi iz velikog akumula
tora bre nego to se uliva u njega, tada dolazi trenutak kada je
veliki akumulator potpuno iscrpljen i organizam umire. Ovo se
veoma retko dogaa. Obino organizam automatski prestaje sa
radom mnogo pre tog trenutka. Potrebni su specijalni uslovi ko
ji bi uzrokovali da organizam umre od iscrpljenja svih svojih
energija. U uobiajenim uslovima ovek e zaspati ili se onesvestiti ili e mu se pojaviti neka unutranja komplikacija koja e
ga zaustaviti mnogo pre istinske opasnosti.
Stoga je jasno da se ovek ne treba bojati napora; opa
snost od umiranja kao posledice napora je veoma mala. Mnogo
je lake umreti od nerada, lenjosti i straha od napora.
Na cilj, naprotiv, treba da bude kako nauiti povezati
dati centar sa velikim akumulatorom. Do god nismo u stanju to
da uinimo, sav na rad je uzalud i nee davati nikakve rezul
tate.
Mali akumulatori su dovoljni za obian, svakodnevni rad
u ivotu. Meutim, za rad na sebi, za unutranji rast, za napore
potrebne oveku koji stupa na put, nije dovoljna energija iz tih
malih akumulatora.
Moramo nauiti kako da crpimo energiju ravno iz veli
kog akumulatora.
Ovo je jedino mogue uz pomo emocionalnog centra.
To se mora dobro razumeti. Veza sa velikim akumulatorom moe
biti plodonosna samo preko emocionalnog centra. Centar kre
tanja, instinktivni, intelektualni, sami za sebe, mogu se napaja
ti samo iz malih akumulatora.
To je upravo ono to ljudi ne mogu razumeti. Zbog to
ga njihov cilj treba da bude razvoj aktivnosti emocionalnog
centra. Emocionalni centar je aparat mnogo tananiji od intelek
tualnog centra, naroito ako uzmemo u obzir injenicu da je u

celom intelektualnom centru jedini deo koji radi, aparat koji

oblikuje i da je mnogo stvari sasvim nepristupano intelektual
nom centru. Ako bilo ko eli da zna i razume vie od onog to
zapravo zna i razume, mora shvatiti da e ovo novo znanje i no
vo razumevanje proi kroz emocionalni centar a ne kroz intelek
tualni.
Kao dodatak onome to je rekao o akumulatorima G. je dao
nekoliko veoma interesantnih napomena o ZEVANJU i SMEHU.
Postoje dve nevidljive funkcije naeg organizma, sasvim
neobjanjive sa naune take gledita, rekao je, iako ih nau
ka naravno ne priznaje kao neobjanjive; to su zevanje i smeh.
Nijedna od ove dve funkcije se moe ba pravilno razumeti i ob
jasniti bez znanja o akumulatorima i njihovoj ulozi u organiz
mu.
Primetili ste da zevate kada ste umorni. To se naroito
lako moe primetiti u planinama, kada ovek koji nije na njih
navikao zeva skoro sve vreme dok se penje gore. Zevanje je pum
panje energije u male akumulatore. Kada se prebrzo isprazne, to
jest, kada jedan od njih nema vremena da se napuni dok se dru
gi prazni, zevanje je skoro neprekidno. Postoje neke situacije
kada srce moe da stane, ako ovek eli a ne moe da zeva, ili
druga vrsta situacije kada neto prouzrokuje kvar pumpe, terajui je da radi bez efekta, to je kada ovek zeva sve vreme a ne
upumpava nimalo energije.
Prouavanje i posmatranje zevanja sa ove take gledita
moe otkriti dosta toga novog i interesantnog.
Smejanje je takoe direktno povezano sa akumulatori
ma, samo to je smejanje sasvim suprotna funkcija od zevanja.
Smejanje nije upumpavanje ve ispumpavanje energije, a to
znai, ispumpavanje i izbacivanje vika energije koja se sakupi
la u akumulatorima. Smeh ne postoji u svim centrima, samo u
onima koji su podeljeni na dva dela pozitivan i negativan. Ako
o tome jo nisam detaljno govorio uiniu to kada budemo po
drobnije prouavali centre. U ovom trenutku emo posmatrati
samo intelektualni centar. Postoje utisci koji trenutno padaju na
obe polovine centra i odmah proizvedu sasvim jasno 'da' i ne'.

Takvo simultano 'da' i 'ne' stvaraju neku vrstu potresa u centru

i poto on nije sposoban da uravnotei i svari ova dva potpuno
suprotna utiska kao jednu injenicu, centar poinje da izbacuje
energiju u obliku smeha, a iz akumulatora iji je red da napaja.
Drugom prilikom e u centru biti previe energije koju centar ne
moe da upotrebi. Tada e svaki, ak i najbanalniji utisak biti
primljen udvojen, a to znai, moe trenutno pasti na dve polo
vine centra i proizvesti smeh, to jest, izbacivae energiju.
Morate razumeti da vam ja dajem samo uopteni prikaz
u tome. Znajte da su i zevanje i smejanje veoma zarazni. A to
pokazuje da su to zapravo sutinski funkcije instinktivnog i cen
tra kretanja.
Zato je smeh tako prijatan? upitao je neko.
Zbog toga to nas smeh oslobaa suvine energije koja
bi u sluaju da ostane neupotrebljena, mogla postati negativna,
to jest, otrovna. Uvek imamo dosta tog otrova u sebi. Smeh je
protivotrov. Ali taj protivotrov je potreban samo do granice do
koje nismo sposobni da upotrebimo svu energiju za koristan rad.
Za Hrista se kae da se nikada nije smejao. Zbilja nigde u Bibli
ji ne moete pronai da se Hrist bilo kada smejao. Meutim, po
stoje razliiti naini NE SMEJANJA. Postoje ljudi koji se ne
smeju zbog toga to su potpuno okrueni negativnim emocija
ma, strahom, mrnjom, sumnjama. A postoje i oni koji se ne
smeju jer nemaju negativnih emocija. Shvatite jedno. U vaim
centrima nema smeha, u viim centrima nema podele, ne posto
ji 'da' i ne'.

DVANAESTO POGLAVLJE
Sredinom leta 1916. godine, rad u naoj grupi je dobio no
ve i intenzivnije oblike. G. je vei deo vremena provodio u St.
Petersburgu, odlazei u Moskvu samo na nekoliko dana i
vraajui se, po pravilu, sa dva, tri svoja moskovska uenika.
Naa predavanja i sastanci su do tada ve izgubili svoj formalni
karakter; svi smo se ve bolje upoznali i predstavljali smo, uz
mala trvenja, vrlo vrstu grupu ujedinjenu novim idejama koje
smo uili i novim mogunostima znanja i samo-saznanja koja su
se otvarala pred nama. U to vreme bilo nas je oko 30. Sre
tali smo se skoro svako vee. Nekoliko puta, po dolasku iz Mos
kve, G. je organizovao izlete na selo, za vee drutvo, koji su
bili neto izvan sveta St. Petersburga. U mom seanju je ostao
put u Ostrovski, koji se nalazi u gornjem toku reke Neve, na
roito zbog toga to sam na tom putu odjednom shvatio zbog
ega je G. organizovao naizgled besciljne zabave. Shvatio sam
da on sve vreme posmatra i da mnogi od nas na tim izletima po
kazuju sasvim nove aspekte svojih linosti koji su bivali veoma
dobro skriveni na sastancima u St. Petersburgu.
Moji sastanci sa uenicima G. iz Moskve su bili sasvim dru
gaiji od prvih sastanaka koje sam imao sa njima u prolee pre
thodne godine. Sada mi nisu izgledali izvetaeni niti kao da
igraju neku ulogu unapred nauenu. Naprotiv, eljno sam ekao
njihov dolazak i pokuavao da saznam iz ega im se sastoji rad
u Moskvi i ta im je G. govorio a da mi nismo znali. Dosta sam
saznao od njih to mi je kasnije dobro posluilo u sopstvenom
radu. U svojim novim razgovorima sa njima video sam razvoj
sasvim konanog plana. Ne samo da smo uili od G. ve smo
uili i jedni od drugih. Poeo sam da gledam na grupe G. kao na

'kolu' nekog srednjevekovnog slikara iji su uenici iveli sa

njim, radili sa njim i uei od njega, uili smo jedni od drugih.
Istovremeno sam shvatio zbog ega uenici G. nisu u svoje vre
me odgovarali na moja pitanja. Shvatio sam do koje mere su mo
ja pitanja bila naivna:
Na emu se zasniva rad na sebi? Iz ega se sastoji si
stem koji prouavaju? Koje je izvorite ovog sistema? I ta
ko dalje.
Sada sam shvatio da se na ova pitanja nije moglo odgovo
riti. ovek mora da UI da bi poeo ovo da razume. A u to vre
me, pre godinu dana, mislio sam da imam prava da postavljam
takva pitanja, kao to ljudi koji sada dolaze nama, postavljaju
istu vrstu pitanja, i iznenauju se kada im ne dajemo odgovore
mislei, kao to smo i mi, da smo izvetaeni i da igramo
odreenu unapred nauenu ulogu.
Novi ljudi su se pojavljivali samo na velikim sastancima na
kojima je G. uestvovao. Izvorna grupa se u to vreme sastajala
odvojeno. Bilo je sasvim jasno zbog ega je to tako. Mi smo ve
poeli da se oslobaamo od samopouzdanja i oseaja da sve zna
mo, sa im su ljudi prilazili radu, i mnogo smo bolje razumeli
G. nego ranije.
Na optim sastancima je bilo veoma interesantno sluati na
koji nain su novi ljudi postavljali pitanja koja smo i mi posta
vljali u poetku i kako nisu shvatali neke osnovne, elementarne
stvari, koje smo mi ve razumevali. Ti sastanci sa novim ljudi
ma davali su nam odreenu koliinu samozadovoljstva.
Meutim, kada bismo opet bili samo sa G., on bi jednom
reju razarao sve to smo sagradili i naterao nas je da shvatimo
da zapravo jo ne razumemo i ne znamo nita, bilo to se tie nas
samih ili drugih.
Sva nevolja je u tome to ste vi sasvim sigurni da ste uvek
jedan i isti, rekao je.
Ja vas vidim sasvim drugaije. Na primer, vidim da je
danas ovde doao jedan Ouspensky, dok je jue bio sasvim dru
gi. Ili doktor na primer, pre nego to ste se pojavili mi smo sedeli i razgovarali zajedno; bio je jedna osoba. Tada ste se svi vi
pojavili. Pogledao sam ga sluajno i video sasvim drugog dok-

tora. A onoga koga ja vidim kada smo sami, vi ostali veoma retko viate.
Morate shvatiti da svaki ovek ima konaan repertoar svo
jih uloga koje igra u obinim okolnostima, rekao je G. On
ima ulogu za sve okolnosti koje mu se obino dogaaju u ivo
tu; ali postavi li ga u malo drugaije uslove, a on ne moe da
pronae pogodnu ulogu i ZA TRENUTAK POSTAJE ONO
TO JESTE. Prouavanje uloga koje ovek igra, predstavlja
vaan deo samo-saznanja. Repertoar svakog oveka je prilino
ogranien. Ako ovek jednostavno kae 'Ja' i 'Ivan Ivanovi',
on ne vidi celog sebe, jer 'Ivan Ivanovi' nije jedan; ima ih ba
rem pet, est. Jedan ili dva za porodicu, isto toliko za kancela
riju (jedan za pretpostavljenog i jedan za potinjene), jedan
za prijatelje u restoranu i moda jedan zainteresovan za zanosne
i intelektualne ideje. esto se ovek poistoveuje sa tim uloga
ma i ne moe da se odvoji od njih. Znati svoje uloge, njihov re
pertoar, naroito njegove granice, ve dosta znai. Ali stvar je
u tome da se, izvan repertoara, ovek osea vrlo neudobno ako
bi ga neto potreslo, makar i za trenutak, iz njegovog korena, pa
iz sve snage pokuava da se vrati u bilo koju od svojih uloga.
Pravo se vraa svojim korenima i sve je opet glatko i oseaj ne
sporazuma i napetosti nestaje. Tako je to u ivotu; u radu, da bi
posmatrao sebe, ovek se mora pomiriti sa napetocu i oseajem
neugodnosti i bespomonosti. Samo iz iskustva te neugodnosti
moe ovek istinski sam sebe posmatrati. Jasno je zbog ega.
Kada ovek ne igra jednu od svojih uobiajenih uloga, kada ne
moe da pronae pogodnu ulogu u svom repertoaru, osea se kao
da je nag. Hladno mu je, stid ga je i eli da pobegne od svih.
Meutim, postavlja se pitanje: ta zapravo eli? Miran ivot ili
rad na sebi? Ako eli miran ivot ni u kom sluaju nikada ne sme
da izae iz svog repertoara. U svojim uobiajenim ulogama on
se osea mirno i udobno. Ali ako eli da radi na sebi on mora
unititi svoj mir. Imati oba nije mogue. ovek mora uiniti iz
bor. Ali pri izboru rezultat je esto prevara, to znai, da ovek
pokuava da vara samog sebe. Reima on bira RAD ali u stvar
nosti on ne eli da izgubi svoj MIR. Rezultat je njegovo sedenje
izmeu dve stolice. Jedan od najneudobnijih poloaja. On uopte
ne radi i uopte mu nije udobno. Ali oveku je veoma teko da

odlui da odbaci sve i pone sa stvarnim radom. Zbog ega je to

teko? Uglavnom zbog toga to je NJEGOV IVOT PREVIE
LAK, ak iako ga smatra loim, ve je navikao na njega. Bolje
je i u loem ivotu, barem je znan. Ali ovde je neto novo, ne
poznato. On ak ne zna da li e biti nekih rezultata ili ne. Osim
toga teko je pokoriti se nekome. Kada bi ovek sam za sebe mo
gao izmisliti potekoe i rtvovanja, otiao bi veoma daleko. Ali
to nije mogue. Potrebno je pokoriti se drugome ili slediti pra
vac opteg rada, koji kontrolie jedna osoba. Takvo pokorava
nje je najtea stvar za oveka koji misli da je sposoban da
odluuje o bilo emu ili da moe da ini bilo ta. Naravno, ka
da se oslobodi tih matarija i vidi sebe onakvog kakav je, tekoe
nestaju. To se moe dogoditi jedino tokom rada. Ali zapoeti sa
radom a naroito nastaviti sa njim je veoma teko a razlog je to
to ivot tee previe glatko. Osim pojedinanih zadataka daju
se i opti zadaci za celu grupu i svi su tada odgovorni za njiho
vo izvrenje ili neizvrenje, iako je u nekim sluajevima grupa
odgovorna i za pojedinane zadatke. Prvo emo uzeti opte za
datke. Trebalo bi da do sada imate neka opta razumevanja o pri
rodi sistema i njegovim osnovnim metodama, i sposobnost
prenoenja tih ideja drugima. Setiete se da sam u poetku bio
protiv toga da govorite o idejama sistema izvan grupa. ak je
postojalo pravilo da niko od vas, osim onih kojima sam ja doz
volio da to ine, ne treba nikome da govori niti o grupama, pre
davanjima ili idejama. Tada sam takoe objasnio zbog ega je to
bilo potrebno. Ne biste mogli da steknete pravilnu sliku, pravi
lan utisak. Umesto da ljudima date mogunost da dou do ideja
vi biste ih samo odbili, i to zauvek; ak biste im uskratili mo
gunost da dou do njih bilo kada kasnije. Sada se situacija promenila. Ve ste dovoljno uli. Ako ste zbilja uinili napore da
biste razumeli ono to ste uli, tada bi trebalo da budete sposob
ni da to prenesete drugima. Stoga vam svima dajem odreeni za
datak.
Pokuajte da vodite razgovore sa svojim prijateljima i
poznanicima o onome to smo do sada prouili, pokuajte da pri
premite one koji pokazuju neko interesovanje i ako trae, dove
dite ih na nae sastanke. Svako od vas mora shvatiti da je ovo
pojedinaan zadatak i ne oekujte da ga neko drugi izvri za vas.

Pravilno izvrenje ovog zadatka od strane svakog lana e poka

zati, pre svega, da ste ve neto prihvatili, neto razumeli, a dru
go, da ste sposobni da procenite ljude, da shvatite sa kim je
vredno razgovarati a sa kim nije, jer veina ljudi nije sposobna
da shvati bilo koju od ovih ideja i sa njima je sasvim beskorisno
razgovarati. Ali postoje ljudi koji su sposobni da shvate ove ide
je i sa kojima vredi ragovarati.
Sastanak koji je sledio posle gore pomenutog, bio je veoma
interesantan. Svi smo bili puni utisaka o razgovorima koje smo
vodili sa prijateljima; svako je imao mnogo pitanja da postavi;
svi smo bili pomalo razoarani i obeshrabreni.
Prijatelji i poznanici su postavljali veoma lukava pitanja i
na veinu nai ljudi nisu mogli odgovoriti. Pitali su nas, na pri
mer, ta dobijamo iz tog rada i otvoreno pokazivali sumnju na
nae seanje sebe. S druge strane imali smo i one koji uopte
nisu sumnjali da se ONI seaju sebe. Drugi su opet zrak stva
ranja i sedam kosmosa smatrali smenim i beskorisnim.
Kakve veze ima 'geografija' sa tim? duhovito je upitao jedan
moj prijatelj, parodirajui reenicu iz jednog zanimljivog koma
da koji se ba u to vreme davao; drugi su pitali ko je video cen
tre i kako se mogu videti; nekima je bila apsurdna ideja da mi
zapravo ne moemo nita initi. Ideja o ezoterinom nekima
je izgledala zabavna ali neubedljiva. Drugi su govorili da je ta
ideja uopteno bila nova izmiljotina. Nisu bili spremni da
rtvuju svoje poreklo od majmuna. Nekima se inilo da nema
ideje ljubavi za oveanstvo u naem sistemu. Drugi su govo
rili da su nae ideje potpuno materijalistike, da elimo da na
pravimo maine od ljudi, da u tome nema ideje udesnog, da
nema idealizma i tako dalje, i tako dalje.
G.' se smejao kada smo mu prenosili te razgovore.
Nije to nita, rekao je. Kada biste sve sastavili to
ljudi govore o ovom sistemu ne biste bili u stanju ni sami da poverujete kako je to mogue. Ovaj sistem ima boanstveno svoj
stvo: ak i sam dodir sa njim izaziva u ljudima ili ono najbolje
ili ono najgore u njima. Moete poznavati oveka celog ivota i
misliti kako nije lo, ak da je prilino inteligentan. Pokuajte
da razgovarate sa njim o ovim idejama i trenutno ete shvatiti

kakva je on budala. Drugi ovek moe izgledati kao neko ko ne

ma nita u sebi, ali porazgovarajte sa njim o ovim idejama i videete da ume da misli i to prilino ozbiljno.
Na koji nain moemo prepoznati ljude koji su sposob
ni za ovaj rad? upitao je neko od prisutnih.
Kako ih PREPOZNATI je drugo pitanje, rekao je G.
Da bi se to moglo, potrebno je 'biti' do odreene granice. Pre
nego to budemo govorili o tome treba utvrditi koja vrsta ljudi
je sposobna da doe da radi a koja nije.
Morate shvatiti da ovek, pre svega, mora imati
odreenu pripremu, odreeni prtljag. On treba da zna ta je mo
gue znati preko UOBIAJENIH KANALA o ezoterinim ide
jama, o skrivenim znanjima, o mogunostima unutranjeg
razvoja oveka, i tako dalje. Hou da kaem da ove ideje ne bi
trebalo da mu se pojave kao neto sasvim novo. U protivnom je
veoma teko razgovarati sa njim. Bilo bi korisno ako bi imao
neto naune ili filozofske pripreme. Ako ovek dobro poznaje
religiju i to bi bilo korisno. Ali ako je sputan religioznim obli
cima i nema nikakvog razumevanja sutine, bie mu vrlo teko.
Uopteno govorei, ako ovek zna malo, ako je itao malo, ako
je mislio malo, teko je razgovarati sa njim. Ako poseduje dobru
sutinu postoji za njega drugi nain, bez razgovora, ali u tom
sluaju on mora biti posluan, mora se odrei svoje volje. Mo
ra doi do toga na ovaj ili onaj nain. Moe se rei da postoji
jedno opte pravilo za sve. Da bi se ovom sistemu prilo ozbilj no, ljudi moraju biti RAZOARANI, pre svega u sebe, to jest,
usvoje moi, a zatim u sve stare naine ivljenja. ovek ne moe
oseati ono to je najvrednije u sistemu dogod ne bude razoaran
u ono to je radio, razoaran u ono za im je tragao. Ako je
naunik, mora biti razoaran u svoju nauku. Ako je religiozan
ovek, potrebno je da bude razoaran u svoju religiju. Ako je
politiar, treba da bude razoaran u politiku. Ako je filozof, mo
ra biti razoaran u filozofiju. Ako je teozof, treba da bude ra
zoaran u teozofiju. Ako je okultist, potrebno je da bude
razoaran u okultizam. I tako dalje. Meutim, morate shvatiti
ta to znai. Ja sam, na primer, rekao da religiozan ovek mora
biti razoaran u religiju. To ne znai da treba da izgubi svoju ve
ru. Naprotiv, to znai biti 'razoaran' SAMO U UENJE I ME-

TODE, shvatajui da religiozno uenje koje on poznaje nije vie

dovoljno za njega, da ga ne vodi nikuda. Sva religiozna uenja,
izuzev naravno sasvim degenerisanih religija divljaka i izmilje
nih religija raznih modernih sekti, sastoje se iz dva dela, vidlji
vog i skrivenog. Biti razoaran u religiju znai biti razoaran u
vidljivo i oseati potrebu za pronalaenjem skrivenog i nepoz
natog dela religije. Biti razoaran u nauku, ne znai izgubiti interesovanje za sticanjem znanja. To znai, biti ubeen da
uobiajeni nauni metodi ne samo da su beskorisni, ve vode
stvaranju apsurdnih i protivurenih teorija, i poto postane
ubeen u to, treba da pone potragu za drugim. Biti razoaran u
filozofiju, znai biti ubeen da je obina filozofija prosto ka
ko kae ruska izreka sipanje iz upljeg u prazno, i da ljudi za
pravo i ne znaju ta filozofija znai iako bi prava filozofija trebalo
da postoji. Biti razoaran u okultizam, ne znai gubljenje vere u
udesno, to je jednostavno ubeenje da je obian, prihvatljiv i
reklamiran okultizam, pod bilo kojim imenom da se prikazuje,
isto arlatanstvo i samo-obmana i da, iako NEGDE NETO po
stoji, sve to ovek zna ili je sposoban da naui na obian nain,
nije ono to mu je potrebno.
I tako, sve to je radio ranije, bez obzira na vrstu interesovanja, ako je ovek doao u to stanje razoaranosti na nain
koji je mogu i prihvatljiv, vredno je razgovarati sa njim o naem
sistemu i tada e moda pristupiti radu. Ali ako nastavi da misli
da je sposoban da pronae bilo ta na svom starom putu ili da jo
nije pokuao sve naine, ili da sam moe da pronae ili uini bi
lo ta, to znai da nije spreman. Time ne mislim da treba da od
baci sve to je inio do sada. To je zbilja nepotrebno. Naprotiv,
esto je bolje da nastavi da ini ono to je i do sada. Meutim,
mora shvatiti da je to samo profesija, navika ili potreba. To bi
bilo neto drugo; tada bi bio sposoban da se ne 'poistoveuje'.
Postoji samo jedna stvar koja se ne slae sa radom a to
je 'profesionalni okultizam', drugim reima, profesionalno ar
latanstvo. Svi ti spiritualisti, iscelitelji, vraari i tako dalje, ili
ak i ljudi tesno povezani sa njima, nama ne ine ni malo dobra.
To morate uvek pamtiti i voditi rauna da im ne govorite mno
go, jer sve to naue od vas mogu upotrebiti u sopstvene svrhe,
a to znai, da druge ljude prave budalama.

 Postoje jo neke vrste koje nisu dobre ali o njima emo

govoriti kasnije. U meuvremenu pamtite samo jednu stvar:
ovek mora biti dovoljno razoaran u uobiajene naine a isto
vremeno mora biti sposoban da prihvati ideju da moda postoji
neto negde. Ako biste razgovarali sa takvim ovekom, on e
moda osetiti ukus istine u onome to kaete bez obzira kako ne
spretno vi to izlagali. Ali ako razgovarate sa ovekom koji je
ubeen u neto drugo, sve to budete izgovorili zvuae mu ap
surdno, ak vas nee ozbiljno sluati. Na njega ne vredi gubiti
vreme. Ovaj sistem je za one koji su ve traili i sagoreli. Oni
koji ga ne trae njima nije ni potreban. Oni koji jo uvek nisu
sagoreli takoe im nije potreban.
Ali to nije ono sa ime ljudi poinju, rekao je neko.
Oni pitaju: da li mi priznajemo postojanje etera? Kako gleda
mo na evoluciju? Zbog ega ne verujemo u napredak? Zbog ega
mislimo da ljudi ne mogu organizovati ivot na osnovama prav
de i opteg dobra? Uopte stvari te vrste.
Sva su pitanja dobra, rekao je G., i od svakog
moete poeti, SAMO AKO JE ISKRENO. Naravno ta pitanja
o eteru, o napretku ili o optem dobru, mogu biti postavljena tek
da se neto pita, ili da se ponovi neto to je ve reeno ili neg
de proitano, a moe biti postavljeno zbog toga to neko vapije
za odgovorom. Ako je u pitanju ovaj poslednji sluaj, moete
mu dati odgovor i uvesti ga u sistem kroz bilo koje drugo pita
nje. Ali je neophodno da ga pitanje zaista mui.
Nai razgovori o ljudima koji bi bili zainteresovani za si
stem i sposobni za rad, neminovno su vodili prema proceni naih
prijatelja iz sasvim drugog ugla. to se toga tie svi smo imali
gorka razoarenja. Jo pre nego to je G. zvanino traio od nas
da razgovaramo sa prijateljima svi smo pokuali, na ovaj ili onaj
nain, da inimo to, barem sa onima koje smo najee sretali.
U veini sluajeva na entuzijazam nije nailazio na topao prijem.
Nisu nas razumeli; ideje, koje su nama izgledale nove i original
ne, naim prijateljima su bile zastarele i dosadne, nisu vodile ni
kuda, ak su ih odbijale. To nas je udilo vie od svega. Bili smo
iznenaeni injenicom da, ljudi sa kojima smo do tada oseali
unutranju intimnost, sa kojima smo ranije mogli da razgovara-

mo o svemu to nas je brinulo i kod kojih smo nailazili na razumevanje, nisu mogli da vide ono to smo mi videli, naroito ono
neto drugaije. Za sebe mogu samo da kaem, da sam bio bol
no razoaran. Govorim o apsolutnoj nemogunosti da nateram
ljude da nas razumeju. Na to smo, naravno, navikli u svako
dnevnom ivotu, u domenu obinih pitanja, i znamo da su ljudi
prema nama neprijateljski raspoloeni i uskogrudi i nesposobni
da shvate, da nas moda ne razumeju, da sve to kaemo izvru,
da nam pripisuju misli koje nikada nismo imali, rei koje nika
da nismo izgovorili, i tako dalje. Ali smo sada uvideli da se to
deava sa onima koje smo smatrali NAOM VRSTOM LJUDI,
sa kojima smo ranije provodili dosta vremena i koji su nas for
malno shvatali bolje od bilo koga drugog, i to je u nama stvori
lo veoma razoaravajui utisak. Bilo je naravno izuzetaka;
veina naih prijatelja je prosto bila nezainteresovana i svi nai
pokuaji da ih zainteresujemo za sistem G. nisu vodili niemu.
Ponekad su oni dobijali veoma udan utisak u odnosu na nas. Ne
seam se ko je prvi primetio da se naim prijateljima inilo da se
menjamo na gore. Smatrali su da smo manje interesantni nego
to smo bili ranije; govorili su da smo postali bezbojni, kao da
bledimo, da vie nismo spontani kao ranije, da smo postali
maine, da smo prestali da mislimo originalno, da smo presta
li da oseamo, da jednostavno ponavljamo kao papagaji ono to
smo uli od G.
G. se smejao kada smo mu govorili o tome.
Saekajte, jo gore dolazi, rekao je. Shvatate li ta
to zapravo znai? To znai da ste prestali da laete; u svakom
sluaju vie ne laete tako dobro, to jest, vie niste u stanju da
laete na zanimljiv nain. Za razliku od interesantnog oveka
koji dobro lae vi se ve stidite laganja. Sada ste u stanju da pot
vrdite sebi povremeno, da postoji neto to ne znate ili ne razumete i ne moete vie da govorite kao da sve znate o svemu.
Naravno da to znai da ste postali manje interesantni, manje ori
ginalni i manje, kako oni kau, SAOSEAJNI. Sada ste zbilja
sposobni da shvatite kakvi su ljudi vai prijatelji. A oni, oni vas
ale. Na neki njihov nain su u pravu. Vi ste ve poeli da UMI
RETE. Naglasio je re. Jo je dug put do zavrnice smrti
jer ima dosta gluposti koja izlazi iz vas. Vi niste u stanju vie da

varate sebe onako iskreno kao to ste inili ranije. Sada ste oku
sili istinu.
Zbog ega mi se ponekad im da ama ba nita ne razumem? rekao je neko od prisutnih. Ranije sam imao obiaj
da ponekad pomislim kako sam poneto i razumeo ali sada ne razumem nita.
To znai da ste poeli da shvatate, rekao je G. Ka
da ne razumete nita od onoga to ste mislisli da razumete. Sada
kada ste poeli da razumete vi mislite kako ne razumete. To se
deava zbog toga to vam je UKUS RAZUMEVANJA bio ne
poznat do sada. Tako da vam ukus razumevanja sada lii na ne
dostatak razumevania.
esto smo se u naim razgovorima vraali na utiske o naim
prijateljima i na nove utiske koje smo sticali o njima. Naroito
smo poeli da shvatamo da ove ideje ili ujedinjuju ljude ili ih
razdvajaju.
Jednom prilikom vodio se dug i interesantan razgovor o 'ti
povima' . G. je ponovio sve to je ve rekao uz mnogo dodatnih
informacija i ukaza potrebnih za lini rad.
Svi ste vi verovatno ve sreli u ivotu jedan te isti tip lju
di, rekao je. Takvi ljudi esto slino i izgledaju, njihove
unutranje reakcije su potpuno iste. Ono to jedan voli, voli i
drugi. Ono to jedan ne voli, ne voli ni dragi. Morate se setiti
takvih situacija jer prouavanje NAUKE o TIPOVIMA moe
da se sprovodi samo uz sretanje odreenih tipova. Ne postoji
dragi nain. Sve drago bi bila mata. Jo neto morate shvatiti,
da u uslovima u kojima ivite, ne moete sresti vie od est, se
dam tipova, iako u ivotu postoji veliki broj osnovnih tipova.
Sve ostalo su meavine osnovnih tipova.
Koliko osnovnih tipova, sve u svemu, postoji? upitao
je neko.
Neki kau dvanaest, rekao je G. Prema legendi dva
naest apostola predstavlja dvanaest tipova. Drugi kau da ih ima
vie.
Zastao je.
Moemo li saznati tih dvanaest tipova, to jest, definici
je i karakteristike? upitao je neko od prisutnih.

 Oekivao sam to pitanje, rekao je G. Nikada se ni

je dogodilo da, kada sam govorio o tipovima, neko inteligentan
nije postavio to pitanje. Kako to da ne shvatate da kada bi se to
moglo objasniti zar ne bi bilo ve odavno objanjeno. Cela stvar
je u tome da se tipovi i njihove razliitosti ne mogu definisati
obinim jezikom, a jezik kojim se mogu odrediti vi jo uvek ne
znate niti ete ga znati jo dug vremenski period. To je potpuno
ista stvar sa 'etrdeset i osam zakona'. Neko uvek pita moe li
saznati tih 48 zakona. Kao da je to mogue. Shva
tite da vam je dato sve to se moe dati. Uz pomo onoga to
vam je dato, sami morate pronai ostalo. Znam da govorei ovo
sada samo traim vreme. Jo uvek me ne razumete niti ete za
dugo. Mislite na razlike izmeu znanja i bia. Postoje stvari za
razumevanje od kojih su potrebna razliita bia.
Ali ako ne postoji vie od sedam tipova oko nas, zbog
ega ih ne moemo znati, to jest, da znamo koja je osnovna razika izmeu njih i da, kada ih sretnemo, budemo u stanju da ih
prepoznamo i razluimo? rekao je neko od nas.
Morate zapoeti sa sobom i posmatranjem o kome sam
ve govorio, tekao je G., inae bi to bilo znanje koje ne bi
ste mogli da koristite. Neki od vas misle da mogu videti tipove,
ali ono to vidite nisu tipovi. Da biste mogli videti tipove mora
te znati svoj tip i biti u stanju da se 'izdvojite' iz njega. Da bi se
znao sopstveni tip, ovek mora dobro da proui sopstveni ivot,
ceo ivot od poetka; mora saznati zato i kako su se stvari do
godile. Svima u vam dati zadatak. Bie to istovremeno opti i
pojedinaan zadatak. Svakome od vas u grupi dozvolite da
ispria svoj ivot. Sve se mora rei potpuno i detaljno, bez
ulepavanja. Naglasite osnovne i sutinske stvari ne zadrava
jui se na glupostima i sitnicama. Morate biti iskreni i ne plaiti
se da e ostali to shvatiti na pogrean nain, jer svi su u istoj si
tuaciji; svi se moraju ogoliti; svako se mora pokazati onakvim
kakav je. Ovaj e vam zadatak jo jednom pokazati zbog ega se
nita ne sme iznositi izvan grupe. Niko se ne bi usudio da govo
ri kada bi posumnjao da e ono to ovde izgovori biti preneseno
nekome van grupe. Potrebno je da u potpunosti bude ubeen da
to nigde vie nee biti ponovljeno. Tada e biti u stanju da go
vori bez straha i uz shvatanje da i drugi moraju to uiniti.

Ubrzo nakon toga G. je otiao u Moskvu, a mi smo u nje

govom odsustvu pokuali, na razne naine, da izvrimo zadatke
koje nam je dao. Pre svega, da bi izvrili zadatak koji nam je G.
dao, neki od nas su, na moj predlog, pokuali da ispriaju svoj
ivot u manjoj grupi, ljudima sa kojima su se najbolje poznava
li, a ne na sastancima opte velike grupe.
Moram da kaem da ti pokuaji nisu doveli ni do ega. Ne
ki od nas su govorili previe a neki nedovoljno. Mnogi su ili u
nepotrebne detalje i opise onoga to su smatrali svojim naroitim
i originalnim karakteristikama; drugi su se zadravali na svojim
gresima i grekama. Sve skupa nije dalo rezultate koje je G.
oigledno oekivao. Rezultat su bile anegdote, hronoloki me
moari koji nikoga nisu interesovali i porodina seanja od kojih
su ljudi zevali. Neto nije bilo u redu, ali niko, ni oni koji su
zbilja pokuali da budu to iskreniji, nije uspeo da odredi ta je
to. Seam se sopstvenih pokuaja. Pre svega sam pokuao da se
setim odreenih utisaka iz ranog detinjstva koji su mi izgledali
psiholoki interesantni, jer sam se seao sebe iz ranog doba, a ti
rani utisci su me uvek iznenaivali. Meutim, nikoga to nije interesovalo i ubrzo sam shvatio da to sigurno nije bilo ono to se
od nas trailo. Nastavio sam ipak dalje ALI ODMAH SAM ZA
SIGURNO OSETIO DA POSTOJE MNOGE STVARI KOJE
UOPTE NEMAM NAMERU DA KAEM. Ovaj zakljuak je
bio neobian. Prihvatio sam ideje G. bez protesta i mislio da u
biti u stanju da ispriam priu svog ivota bez nekih potekoa.
Ali u stvarnosti je ispalo sasvim nemogue. Neto u meni je registrovalo snaan protest protiv toga da ak nisam pokazivao ni
nameru da se borim protiv njega, tako da sam govorei o
odreenim periodima svog ivota davao samo opte slike i znaaj
pojedinim injenicama. Primetio sam da se moj glas i intonaci
ja menjao kada sam govorio o tim optim stvarima. To mi je po
moglo da razumem druge ljude. Poinjao sam da ujem i
prepoznajem razliite glasove i tonove kod ljudi kada su govo
rili o svom ivotu. A ta neka odreena vrsta intonacije koju sam
prvo uo u svom glasu mi je pokazivala da ljudi neto hoe da
sakriju tokom svog izlaganja. Intonacija ih je odavala. Praenje

intonacije mi je kasnije pomoglo da shvatim mnoge druge stva

ri.
Kada je sledei put doao u St. Petersburg (bio je u Moskvi
dve, tri nedelje) G. smo preneli svoje pokuaje; sluao je palji
vo i samo nam rekao da nismo znali kako da odvojimo linost
od sutine.
Linost se krije iza sutine, rekao je, a sutina se
krije iza linosti i one prirodno zakriljuju jedna drugu.
Kako se sutina moe odvojiti od linosti? upitao je
neko od prisutnih.
Kako biste odvojili neto to je vae od onog to nije
vae? odgovorio je G.
Potrebno je misliti, znati odakle dolazi ova ili ona vaa
karakteristika. Takode je potrebno shvatiti da veina ljudi, na
roito u vaem drutvenom krugu, ima veoma malo onoga to je
njihovo sopstveno. Sve to imaju nije njihovo i uglavnom je
ukradeno; sve to nazivaju idejama, ubeenjima, pogledima,
pojmanjem sveta, je pomalo kraeno iz razliitih izvora. Sve to
zajedno ini linost i mora biti izbaeno.
Ali vi sami ste rekli da rad zapoinje sa linou, re
kao je neko.
Sasvim tano, odgovorio je G. Stoga moramo, pre
svega, utvrditi o emu govorimo, o kom trenutku oveijeg raz
voja i o kom nivou bia. Sada sam govorio samo o oveku u ivo
tu koji nema nikakve veze sa ovim radom. Takav ovek, naroito
ako pripada 'intelektualnoj' klasi, je skoro sasvim sastavljen od
linosti. U veini sluajeva njegova sutina se ne razvija i to od
ranog doba. Poznajem vrlo uvaene porodice, profesore pune
raznih ideja, poznate autore, vane velikodostojnike, ija suti
na je prestala da se razvija otprilike u dobu kada im je bilo dva
naest godina. To ak i nije tako loe. Ponekad se dogodi da se
odreeni aspekti sutine zaustave u petoj, estoj godini i tu se
sve zavrava; sve ostalo nije njihovo lino; to je repertoar, ili
uzeto iz knjiga ili stvarano oponaanjem gotovih modela. Ka
snije smo vodili mnogo razgovora u kojima je uestvovao i G.,
u kojima smo pokuali da pronaemo razlog naeg neuspeha u

ispunjenju zadatka koji nam je postavio G. to smo vie razgo

varali manje smo shvatali ta je on zapravo hteo od nas.
To nam samo pokazuje do koje mere vi ne poznajete se
be, rekao je G. Ne sumnjam da je barem nekolicina vas
istinski elela da uini ono to sam traio, da prenese priu svog
ivota. Istovremeno vide da ne mogu to da urade i ne znaju ka
ko uopte da ponu. Ali zapamtite da ete pre ili kasnije morati
proi kroz to. To je takozvani prvi test na putu. Bez toga se ne
moe ii dalje.
ta je to to mi ne razumemo? upitao je neko.
Vi ne shvatate ta znai biti iskren, rekao je G. Vi
ste tako navikli na lai koje govorite i sebi i drugima da ne pro
nalazite rei ni misli, kada elite da govorite istinu. Veoma je
teko rei potpunu istinu o samom sebi. Pre kazivanja istine po
trebno je znati je. A vi ak ne znate iz ega se sastoji istina o va
ma. Jednom u vam rei, svakom ponaosob, ta mu je osnovna
osobina ili osnovni nedostatak. Tada emo videti da li ete me
razumeti ili ne.
U to vreme voen je jedan veoma interesantan razgovor.
Sve sam u to vreme oseao veoma izraeno; naroito sam dubo
ko oseao da uprkos velikim naporima ne mogu da se setim se
be za bilo koji vremenski period. U poetku bi neto izgledalo
uspeno, ali je kasnije sve odlazilo i bez svake sumnje samoseao
duboki san u kome sam lebdeo. Propali pokuaji kazivanja mo
je ivotne prie, a naroito injenica da nisam zapravo u stanju
da shvatim ta G. hoe, to je naravno jo pogoralo moje raspo
loenje i oitovalo se, ne depresijom, ve razdraljivou.
U takvom stanju sam jednom bio na ruku sa G., u resto
ranu Sadovaya nasuprot Gostinoy Dvora. Verovatno sam bio po
malo krut ili veoma tih.
ta je danas sa tobom? pitao je G.
Ni sam ne znam, rekao sam, samo poinjem da
oseam da nita ne postiemo, ili bolje reeno, ja nita ne po
stiem. Ne mogu da govorim u ime ostalih. Meutim, ja vas ne
razumem a vi nita vie ne objanjavate kao to ste imali obiaj
da inite u poetku. Oseam da na ovaj nain ne moe nita da
se postigne.

 Saekaj malo, rekao je G. Uskoro e poeti razgo

vori. Pokuaj da me shvati; do sada smo pokuavali da pro
naemo mesto za svaku stvar. Uskoro emo stvari nazivati
pravim imenom.
Njegove rei su mi ostale u seanju, ali se nisam udubljivao u njih i nastavio sam da sledim svoj tok misli.
Kakve to ima veze, rekao sam, na koji emo nain
nazivati stvari kada nita ne mogu da poveem? Nikada ne od
govarate na pitanja koja postavljam.
Vrlo dobro, rekao je G. smejui se. Obeavam da
u od sada odgovoriti na svako pitanje koje postavi, kao u baj
kama.
Osetio sam da je hteo da me izvue iz loeg raspoloenja i
unutar sebe bio sam mu zahvalan, iako je neto u meni odbijalo
da to prihvati.
Odjednom sam se setio da sam iznad svega eleo da znam
ta je G. mislio o 'venom vraanju', o ponavljanju ivota, ona
ko kako sam ja to shvatao. Mnogo puta sam eleo da zaponem
taj razgovor i iznesem G. svoje pogleda. Meutim, ti razgovori
su nekako uvek ostajali monolozi. G. ih je sluao u tiini i tada
poinjao da razgovara o neem drugom.
Vrlo dobro, rekao sam, recite mi ta mislite o
vraanju. Ima li istine u tome ili je uopte nema. Hou da kaem
sledee: da li ivimo samo jedanput i nestajemo ili se sve pona
vlja, moda bezbroj puta, samo mi to ne znamo i ne seamo se?
Ideja vraanja, rekao je G., nije potpuna i apsolut
na istina, ve je najblia mogua priblina istina. U ovom sluaju
istina se ne moe izraziti reima. Meutim, ono to ti kae je
najblie njoj. Ako bi ti razumeo zato ja o tome ne govorim, ti
bi jo blie bio istini. U emu bi bila korist da ovek zna za
vraanje ako nema svest o tome i ako se on sam ne menja? Moe
se ak rei da, ako se ovek ne menja, ponavljanje za njega ne
postoji. Ako mu govori o ponavljanju, to e samo ojaati nje
gov san. Zbog ega bi on inio bilo kakve napore danas kada ima
toliko vremena i toliko mogunosti ispred sebe celu venost?
Zato bi se danas trudio? Upravo zbog ovoga ceo sistem uopte
ne govori o ponavljanju i uzima u obzir samo ovaj ivot koji zna-

mo. Sistem nema ni znaaja ni smisla bez tenje za samo-promenom. A rad na samo-promeni mora poeti danas, odmah. Svi za
koni se mogu sagledati u jednom ivotu. Znanje o ponavljanju
ivota nee pomoi oveku ako on ne vidi kako se sve ponavlja
u jednom ivotu, a to znai, u ovom ivotu, i ako on ne tei da
menja sebe da bi pobegao od tog ponavljanja. Ako on izmeni
neto sutinsko u sebi, to jest, ako neto postigne, to nikad ne
moe biti izgubljeno.
Da li bi bio pravilan zakljuak da sva stvorena ili formi
rana stremljenja moraju rasti? upitao sam ja.
Da i ne, rekao je G. To je istina u veini sluaje
va, kao to je to istina u jednom ivotu. Meutim, na velikom
planu nove sile se mogu pojaviti. To neu sada objasniti; ali raz
misli o onome to u rei: planetarni uticaji se takoe mogu izmeniti. Oni nisu postojani. Osim toga, njihova stremljenja mogu
biti razliita; postoje stremljenja koja, kada se jednom pojave,
mehaniki se nastavljaju i razvijaju, a postoje i druga kojima je
potrebno stalno podsticanje koje ih trenutno oslabljuje i mogu
potpuno nestati ili se preokrenuti u sanjanje ako ovek ne radi
na njima. tavie postoji KONANO vreme, odreen izraz, za
sve. Mogunosti ZA SVE (naglasio je ove rei) postoji samo za
konano vreme.
Veoma me je zainteresovalo sve to je G. govorio. Mnogo
toga sam ve 'nagaao'. injenica da je on prepoznao moja
osnovna razmiljanja i sve ono to je uneo u njih bilo mi je naobino vano. Odjednom je sve poelo da se povezuje. Oseao
sam da vidim plan 'prekrasne zgrade koja je opisana u Odbljescima istine. Moje loe raspoloenje je nestalo, nisam ak ni
primetio kada se to dogodilo.
G. je sedeo smeei se.
Vidi kako te je lako PREOKRENUTI; moda sam ti ja
samo PRIAO BAJKE, moda uopte ne postoji vraanje. Kak
vo je to zadovoljstvo kada nadureni Uspenski sedi tu, ne jede
nita, ne pije nita. 'Hajde da pokuamo da ga oraspoloimo',
pomislio sam u sebi. A na koji nain se osoba moe ohrabriti?
Neki vole smene prie. Drugima mora pronai hobi. A ja znam
da Uspenski ima svoj hobi 'veno vraanje'. Tako sam ja po-

nudio odgovor na svako od njegovih pitanja. Znao sam ta e pi

tati.
Njegovo zadirkivanje me nije dotaklo. Dao mi je neto
znaajno i nije to mogao sad oduzeti. Nisam verovao njegovim
alama i mogunosti da je izmislio ono to je rekao o vraanju.
Nauio sam da osetim njegove intonacije. Budunost je pokaza
la da sam bio u pravu, iako G. nije izneo ideju vraanja u izla
ganju svog sistema; onje nekoliko puta pominjao ideju vraanja,
uglavnom kada je govorio o izgubljenim mogunostima ljudi ko
ji su prilazili sistemu a potom se udaljavali od njega.
Razgovori u grupama su se nastavljali uobiajenim tokom.
Jednom prilikom G. je rekao da eli da izvri opit na izdvajanju
linosti od sutine. Svi smo bili veoma zainteresovani jer je ve
dugo obeavao opite, ali do tada nita nismo videli. Neu opi
sivati njegove metode, samo u opisati ljude koje je izabrao za
opit to prvo vee. Jedan ovek, ne vie tako mlad, koji je bio
prilino uvaen u drutvu. On je na naim sastancima govorio
esto i mnogo o sebi, svojoj porodici, o Hrianstvu i o dogaaji
ma koji su u ovom trenutku bili vezani za rat, kao i o svim mo
guim vrstama skandala koji su mi bili muni. Drugi je bio
mlai. Mnogi od nas ga nisu smatrali ozbiljnom osobom. Veo
ma esto je izigravao budalu; ili bi ulazio u beskrajna formalna
objanjenja o ovom ili onom detalju sistema, nemajui ama ba
nikakav odnos prema celini. Bilo je veoma teko razumeti ga.
Govorio je rastrzano, dajui previe znaaja najjednostavnijim
stvarima, povezujui na najnemoguniji nain razliite take gle
dita i rei koje su pripadale razliitim kategorijama i nivoima..
Prenosim vam poetak opita.
Sedeli smo u velikoj dnevnoj sobi.
Razgovor je tekao uobiajeno.
Sada posmatrajte, proaputao je G.
Stariji od dvojice mukaraca koji je sa mrnjom govorio o
neemu, odjednom je utihnuo usred reenice i izgledalo je da to
ne u svojoj stolici gledajui pravo ispred sebe. Na znak koji nam
je dao G. nastavili smo da razgovaramo ne gledajui oveka.
Mladi je poeo da slua razgovor i tada je i sam progovorio. Svi

mi ostali smo se zgledali. Njegov glas se promenio. Rekao nam

je o nekim posmatranjima samog sebe, na jasan, jednostavan i
inteligentan nain bez suvinih rei, bez preterivanja i bez majmunisanja. Tada je uutao; puio je cigaretu i oigledno raz
miljao o neemu. Prvi je sedeo mirno ne pomerajui se, kao da
se skupio u loptu.
Upitaj ga o emu razmilja, rekao je G. tiho.
Ja? Podigao je glavu kao da se budi. O niemu.
Nasmeio se slabano kao da se izvinjava ili kao da je iznenaen
da ga neko uopte pita o emu razmilja.
Sada ste ba razgovarali o ratu, rekao je neko od nas,
o tome ta bi se dogodilo da sklopimo mir sa Nemcima; da li
jo uvek tako mislite?
Ja zapravo ne znam, rekao je nesigurnim glasom.
Zar sam to rekao?
Da, naravno, ba ste sada rekli da svako o tome treba da
razmilja, da niko nema prava da ne razmilja o tome i da niko
nema prava da zaboravi na rat; svako treba da ima odreeno
miljenje; da ili ne, za ili protiv rata.
On je sluao kao da ne shvata ta ovaj govori.
Da? rekao je. Kako je to udno. Uopte se ne seam
niega toje vezano za to.
Ali zar niste zainteresovani za to?
Ne, to me uopte ne interesuje.
Zar ne razmiljate o posledicama svega to se sada
deava, o posledicama za Rusiju, za celu civilizaciju?
Odmahnuo je glavom kao da ali.
Ne razumem o emu govorite, rekao je, uopte me
to ne interesuje i nita ne znam o tome.
Osim toga ste govorili i o svojoj porodici. Zar vam ne
bi bilo mnogo lake da ste se zainteresovali za nae ideje i pri
druili se radu?
Da, moda, opet je rekao nesigurnim glasom. Ali
zbog ega bih ja razmiljao o tome?
Pa sami ste rekli da se plaite ambisa, kako ste se izrazi
li, koji raste izmeu vas i njih.
Nema odgovora.
A ta vi o tome sada mislite?

 Ne razmiljam o tome uopte.

Ako bi vas pitali ta biste hteli, ta ete odgovoriti?
Opet upitan pogled: Ne elim nita.
Ali razmislite, ta biste eleli?
Na malom stolu pored njega stajala je poluprazna aa sa
ajem. Zurio je u nju dugo vremena kao da razmilja o neemu.
Nekoliko puta je bacio pogled oko sebe, tada je opet pogledao u
au i rekao tako ozbiljnim glasom uz tako ozbiljnu intonaciju
da smo se mi svi zgledali:
MISLIM DA BIH VOLEO DEM OD MALINA.
Zato ga ispitujete? rekao je glas iz ugla, koji smo jed
va prepoznali.
Bio je to drugi opit.
Zar ne vidite da on spava?
A vi? upitao je neko od nas.
Ja sam se, naprotiv, probudio.
Zbog ega je on zaspao, a vi se probudili?
Ne znam.
Ovim je opit bio zavren.
Nijedan od njih se sledeeg dana nije seao nieg. G. nam
je objasnio da je kod prvog oveka sve to je bilo predmet nje
govih optih razgovora, njegovih uzbuna i uznemirenja, bilo u
linosti. A kada je njegova linost bila uspavana, praktino nita
nije ostajalo. U linosti drugog oveka takode je bilo mnogo nedosledne priljivosti, ali iza linosti postojala je sutina koja je
znala isto onoliko koliko i linost, samo bolje, pa kada je linost
zaspala sutina je zauzela njeno mesto na koje je inae imala vie
prava.
Primetili ste da je nasuprot svom obiaju, govorio veo
ma malo, rekao je G. Ali je posmatrao sve vas i sve to se
deavalo, nita mu nije promaklo.
Ali kakvu on ima korist od toga kada se nieg ne sea?
rekao je neko od nas.
Sutina se sea, rekao je G., linost je zaboravila.
To je bilo potrebno jer bi u suprotnom linost sve preokrenula i
sve to pripisala sebi.
Ali to je neka vrsta crne magije, ree neko.

 Jo gore, rekao je G. Saekaj i videe jo mnogo

gore od toga.
Kada je govorio o tipovima G. je jednom prilikom rekao:
Da li ste primetili kako ogromnu ulogu igra 'tip' u od
nosu izmeu mukarca i ene?
Primetio sam, rekoh ja, da svaki ovek kroz ceo
svoj ivot dolazi u odnos sa enama odreenog tipa a svaka ena
dolazi u dodir sa mukarcima odreenog tipa. To je, kao da je
za svakog mukarca predodreen tip ene, a tip mukarca pre
dodreen za svaku enu.
Ima mnogo istine u tome, rekao je G. Ali posta
vljeno u takvom obliku je previe uopteno. Zapravo ti nisi vi
deo tipove mukaraca i ena ve tipove dogaaja. Ono o emu
ja govorim se odnosi na stvarni tip, a to znai, na sutinu. Kada
bi ljudi iveli u sutini jedan tip bi uvek pronaao drugog tipa i
pogreni tipovi nikada ne bi bivali zajedno. Meutim, ljudi ive
u linosti. Linost ima sopstvene interese, sopstveni ukus koji
nema nieg zajednikog sa interesima i ukusom sutine. Linost
u naem sluaju je rezultat pogrenog rada centara. Iz tog razlo
ga linost ne voli ba ono to sutina voli i voli ono to sutina
ne voli. Tu poinje borba izmeu sutine i linosti. Sutina zna
ta eli ali ne moe to da objasni. Linost ne eli da uje o tome
nita i ne obraa panju. Ona ima sopstvene elje. Ona dela na
sopstveni nain. Meutim, njena se mo ne nastavlja nakon ovog
trenutka. Posle toga, na ovaj ili onaj nain, dve sutine moraju
da ive zajedno a one mrze jedna drugu. Nikakva gluma ovde ne
pomae, na ovaj ili onaj nain sutina ili tip preuzimaju prevlast
i odluke.
U ovom sluaju nita se ne moe uiniti rezonom ili pro
raunom. Niti takozvana ljubav moe pomoi, jer u stvarnom
znaenju te rei mehaniki ovek ne moe voleti, kod njega TO
VOLI ili TO NE VOLI.
Istovremeno, seks igra ogromnu ulogu u odravanju mehaninosti ivota. Sve to ljudi rade povezano je sa 'seksom':
politika, religija, umetnost, pozorite, muzika, sve to je 'seks'.
Zar mislite da ljudi idu u pozorite ili u crkvu da se mole ili da

vide neki novi komad? Sve je to samo zarad pojavljivanja.

Osnovna stvar u pozoritu kao i u crkvi je, da e tamo biti mno
go ena i mnogo mukaraca. To je centar gravitacije svih sakup
ljanja. ta vi mislite da ljude dovodi u kafane, restorane, na razna
slavlja? Samo jedna stvar. SEKS: to je osnovna motivaciona si
la svih mehaninosti. Sva spavanja, sve hipnoze zavise od nje.
Morate pokuati da razumete ta mislim. Mehaninost je
naroito opasna kada ljudi pokuavaju da je objasne neim dru
gim a ne onim to ona jeste. Kada je seks jasno svestan sebe i ne
pokriva se bilo ime drugim, tada on nije mehaninost o kojoj
govorim. Naprotiv, seks koji postoji sam za sebe i ne zavisi ni
od ega drugog, ve je veliki uspeh. Zlo lei u stalnoj samoob
mani!
U emu je ovde sr; treba li da bude tako ili bi trebalo
da se menja? upitao je neko.
G. se nasmeio.
To je neto to ljudi uvek pitaju, rekao je. O emu
god da razgovaraju, oni pitaju: treba li to da bude tako i kako se
moe izmeniti, to jest, ta treba uiniti u takvom sluaju? Kao
daje mogue bilo ta izmeniti, kao da je mogue initi bilo ta.
Kosmike sile su stvorile to stanje stvari i kosmike sile ga kontroliu. A vi pitate: moe li se to ostaviti tako ili treba li to menjati! Ni sam Bog nije mogao nita izmeniti. Da li se seate ta je
reeno o 48 zakona? Oni se ne mogu izmeniti, ali je mogue oslo
boenje od velikog broja njih, to jest, postoji mogunost izmene stanja stvari ZA SEBE SAMOG, mogue je pobei od opteg
zakona. Treba da shvatite da se u ovom sluaju kao i u ostalima,
opti zakon ne moe menjati. Ali pojedinac moe menjati sopstveni poloaj u odnosu na taj zakon; ovek moe pobei od
opteg zakona. tavie, to je tako, jer su u ovaj zakon o kome ja
govorim, to jest, u snazi seksa nad ljudima, ukljuene mnoge ra
zliite mogunosti. To ukljuuje osnovni oblik ropstva a takode
je i osnovna mogunost osloboenja. To je ono to morate shva
titi.
'Novo roenje', o kome smo ve govorili, zavisi od sek
sualne energije isto koliko i fiziko roenje i irenja vrsta.
'Vodonik' note si 12 je 'vodonik' koji predstavlja ko
naan proizvod pretvaranja hrane u ljudskom organizmu. To je

stvar sa kojom seks radi i koju seks proizvodi. To je 'seme' ili

'voe'.
'Vodonik' note si 12 moe prei u notu do sledee okta
ve uz pomo 'dodatnog stresa'. Ovaj 'stres' moe biti dvojne
prirode i razliite oktave mogu poeti, jedna izvan organizma
koji je proizveo notu si, a drugi u samom organizmu. Spoj muke
i enske note si 12 i sve to ga prati stvaraju 'stres' prve vrste i
nova oktava poinje uz njegovu pomo razvijajui se nezavisno
kao novi organizam ili novi ivot.
To bi bio normalan i prirodan nain upotrebe energije
note si 12. Meutim, u istom organizmu postoji dalja mo
gunost. A to je mogunost stvaranja novog ivota unutar datog
organizma, u kome je proizvedena nota si 12, bez spoja dva prin
cipa, mukog i enskog. Nova oktava se tada razvija unutar or
ganizma, ne izvan njega. To je roenje 'astralnog tela'. Morate
shvatiti da je 'astralno telo' roeno od istog materijala, od iste
tvari, kao i fiziko telo, samo je proces razliit. Celo fiziko te
lo, sve njegove elije su, da tako kaem, proete isparenjima ma
terije note si 12. I kada postanu dovoljno zasiene, materija note
si 12 poinje da se kristalie. Kristalizacija ove materije obliku
je 'astralno telo'.
Prenos materije note si 12 u isparenja i postepeno za
sienje celog organizma njime je ono to alhemija naziva ' transmutacijom' ili preobraajem. Ba taj preobraaj fizikog tela u
astralno koji alhemija naziva pretvaranjem 'grubog' u 'fino' ili
pretvaranje osnovnih metala u zlato.
Zavrena transmutacija, to jest, oblikovanje 'astralnog
tela' je mogue samo u zdravom organizmu koji normalno funkcionie. Transmutacija nije mogua u bolesnom, bogaljastom
organizmu.
Da li je za transmutaciju potrebna potpuna seksualna ap
stinencija i da li je seksualna apstinencija uopte korisna za rad
na sebi? pitali smo ga.
Ovo nije jedno, ve mnogo pitanja, rekao je G. Pre
svega, seksualna apstinencija je kod transmutacije potrebna sa
mo u nekim sluajevima, to jest, za odreene tipove ljudi. Za
druge tipove uopte nije potrebna. A sa nekima je sluaj da se
ona sama od sebe deava kad pone transmutacija. Malo u to

razjasniti. Za odreeni tip ljudi potrebna je duga i potpuna sek

sualna apstinencija kada transmutacija treba da PONE; to znai
da bez duge i potpune seksualne apstinencije nije mogue da
transmutacija pone. Ali kada je ona jednom poela, apstinenci
ja nije vie potrebna. U drugim sluajevima, to jest, kod drugih
tipova, transmutacija moe zapoeti uz normalan seksualni
ivot, ak na protiv, ranije poinje i nastavlja se bolje uz veliki
izliv seksualne energije. U treem sluaju poetak transmutacije ne zahteva uopte seksualnu apstinenciju, ve, kada je ona
poela, transmutacija preuzima svu seksualnu energiju i zausta
vlja normalan seksualni ivot ili spoljanje prostiranje seksual
ne energije.
Drugo pitanje je bilo: da li je seksualna apstinencija ko
risna za rad ili ne?
Bila bi korisna kada bi postojala apstinencija u svim cen
trima. Ako postoji apstinencija samo u jednom centru a potpu
na sloboda matanja u drugim centrima, onda nema nieg goreg.
tavie, apstinencija moe biti korisna ako ovek zna ta da ra
di sa energijom koju bi na taj nain tedeo. Ako ne zna ta da ra
di sa njom nita nee postii apstinencijom.
Uopteno govorei, koji je najpravilniji oblik ivota u
vezi sa naim radom?
Nemogue je zapravo rei. Ponavljam da je mnogo bo
lje nita ne pokuavati dok ovek NE ZNA. Dok nema nova i
TANA znanja bie dovoljno da njegovim ivotom vladaju uo
biajena pravila i principi. Ako ovek pone da teoretie i iz
milja u toj sferi, nikuda to nee voditi osim u psihopatiju.
Moramo zapamtiti da samo osoba koja je u potpunosti normal
na to se seksa tie, ima bilo kakve anse u ovom radu. Svaka
'originalnost', udni ukusi, udne elje ili pak strahovi, 'pri
guivai' koji stalno rade, moraju biti u samom poetku unite
ni. Moderno obrazovanje i moderan ivot stvaraju ogroman broj
seksualnih psihopata. Takvi nemaju nikakvih ansi u ovom ra
du.
Uopteno govorei, postoje samo dva pravilna puta za
irenje seksualne energije, normalan seksualni ivot i transmu
tacija. Sva izmiljanja u ovoj sferi su veoma opasna.

 Ljudi su pokuavali apstinenciju od pamtiveka. Pone

kad, veoma retko, to je vodilo neemu, ali u veini sluajeva ono
to se naziva apstinencija je prosto izmena normalnih oseta za
abnormalne, jer se abnormalni mnogo lake skrivaju. Ali nisam
hteo o tome da govorim. Morate shvatiti gde lei osnovno zlo i
ta ini ropstvo. To se ne nalazi u samom seksu ve u ZLO
UPOTREBI SEKSA. Meutim, ta se misli pod zloupotrebom
seksa se opet pogreno razume. Ljudi obino misle da je to per
verzija ili previe seksa. A to su zapravo nevini oblici zloupo
trebe seksa. Potrebno je veoma dobro poznavati ljudsku mainu,
da bi se moglo shvatiti ta je istinsko znaenje rei zloupotreba
seksa. To znai, pogrean rad centara u odnosu na seks, a to
znai, delanje seksualnog centra preko drugih centara, kao i delanje drugih centara preko seksualnog centra; ili, da budemo jo
taniji, funkcionisanje seksualnog centra pomou pozajmljene
energije iz drugih centara i funkcionisanje drugih centara po
mou pozajmljene energije od seksualnog centra.
Moe li se seks smatrati nezavisnim centrom? upitao
je jedan od prisutnih.
Moe, rekao je G. Istovremeno ako je ceo nii sprat
uzet kao celina, tada se seks moe smatrati kao neutralizujui
deo centra kretanja.
Sa kojim 'vodonikom' radi seksualni centar? upitao
je neko drugi.
Ovo nas je pitanje muilo ve dugo vremena i nismo bili u
stanju da pronaemo odgovor na njega. A ni G. kada smo ga ra
nije to pitali nije davao direktne odgovore.
Seksualni centar radi sa 'vodonikom' 12, rekao je
ovom prilikom, a to znai, da bi trebalo da radi sa njim. To
je nota si 12. Ali on zapravo vrlo retko radi sa pravilnim vodo
nikom. Abnormalnosti rada seksualnog centra zahtevaju speci
jalno prouavanje.
Pre svega potrebno je primetiti da NORMALNO u sek
sualnom centru kao i u viem emocionalnom i viem centru
miljenja nije negativna strana. U svim ostalim centrima, osim
vaih, to jest, u emocionalnom, misaonom, instinktivnom i cen
tru kretanja, postoje, da tako kaem, dve polovine, pozitivne i
negativne; potvrda i negacija, ili 'da' i 'ne', u centru miljenja,

prijatni i neprijatni oseti u instinktivnom i centru kretanja. Tak

va podela ne postoji u seksualnom centru. U njemu nema nega
tivne i pozitivne strane. Ne postoje prijatni i neprijatni oseti u
njemu; postoji ili prijatan oset ili prijatno oseanje ili ne posto
ji nita, odsustvo bilo kakvog oseta, potpuna indiferentnost.
Meutim, kao posledica pogrenog rada centara esto se deava
da se seksualni centar ujedini sa negativnim delom emocional
nog centra ili negativnim delom instinktivnog centra. I tada,
odreena stimulacija od strane seksualnog centra, ili ak bilo
kakva stimulacija sa njegove strane, izaziva neprijatna oseanja
i neprijatne osete. Ljudi koji iskuse neprijatna oseanja i osete,
proizvedene u njima pomou ideja i matanja povezanim sa sek
som, obino ih smatraju velikim vrlinama ili neim originalnim;
a zapravo to je samo bolest. Sve to je povezano za seks je ili
prijatno ili ravnoduno. Neprijatna oseanja i oseti svi dolaze iz
emocionalnog ili instinktivnog centra.
To je 'zloupotreba seksa'. Dalje je neophodno pamtiti da
seksualni centar radi sa 'vodonikom' 12. To znai da je jai i
bri od ostalih centara. Seks, zapravo, vlada svim centrima. Je
dina stvar koja u uobiajenim okolnostima, kada ovek ne poseduje svesnost i volju, dri seks podinjenim su 'priguivai'.
'Priguivai' ga mogu dovesti na nulu, to jest, oni mogu zausta
viti njegovo normalno oitovanje. Ali oni ne mogu unititi nje
govu energiju. Energija ostaje i prelazi u druge centre,
pronalazei preko njih nain za svoje izraavanje; drugim
reima, drugi centri potkradaju energiju seksualnom centru, ko
ju on sam ne koristi. Seksualna energija koja radi za emocional
ni, centar miljenja ili centar kretanja, moe se prepoznati kroz
naroite 'ukuse', naroito jaka interesovanja, estina kojom se
neto radi a sam posao to ne zahteva. Misaoni centar pie knji
ge, ali ako upotrebljava energiju iz seksualnog centra on se ne
upoljava samo filozofijom, naukom ili politikom, ne, on se
uvek uz sve to jo i bori protiv neega, osporava, kritikuje, stva
ra nove subjektivne teorije. Emocionalni centar propoveda
Hrianstvo, apstinenciju, asketizam ili strah od greha, pakla,
muenja grenika, vene vatre, a sve to uz energiju seksualnog
centra... Ili na drugoj strani die revolucije, krade, pali, opet uz
pomo iste energije. Centar kretanja se bavi sportom, stvara no-

ve rekorde, osvaja planinske vrhove, skae, rve se, preskae pre

pone i tako dalje. U svim ovim sluajevima, to jest, u radu cen
tra miljenja kao i u radu emocionalnog i centra kretanja, kada
rade uz pomo energije iz seksualnog centra, postoji jedna opta
karakteristika, a to je odreena vrsta silovitosti koja prati sve to
rade, u pitanju je BESKORISNOST rada. Nijedan od ovih cen
tara, emocionalni, miljenja ili kretanja, nikada ne mogu stvo
riti bilo ta KORISNO uz pomo energije iz seksualnog centra.
To je primer 'zloupotrebe seksa'.
Meutim, to je samo jedan aspekt. Drugi se sastoji u
injenici da, kada se energija iz seksualnog centra zloupotreblja
va od strane drugih centara i troi na beskoristan rad, tada za nje
ga nita ne ostaje i mora da krade energiju od drugih centara koja
je mnogo grublja i nia od njegove sopstvene. A seksualni cen
tar je veoma vaan za optu aktivnost, naroito za unutranji rast
organizma, jer radei sa 'vodonikom' 12, on prima vrlo finu
HRANU UTISAKA, koju ni jedan od obinih centara ne moe
da primi. Fina hrana utisaka je veoma vana za stvaranje viih
'vodonika'. Meutim, kada seksualni centar radi sa energijom
koja nije njegova, to jest, sa niim 'vodonikom' 48 i 24, njego
vi utisci postaju mnogo grublji i prestaju da igraju onu ulogu u
organizmu koju bi mogli. Istovremeno, spoj sa centrom milje
nja, kao i upotreba energije od strane ovog centra, stvaraju pre
veliku koliinu matanja o seksu, k tome jo i previe NAMERE
DA SE ZADOVOLJE TIM MATANJEM. Spoj sa emocional
nim centrom stvara sentimentalnost ili naprotiv, ljubomoru,
okrutnost. To bi takode bila slika 'zloupotrebe seksa'.
ta je potrebno uiniti da bi se borilo protiv 'zloupotre
be seksa'? upitao je neko od prisutnih.
G. se nasmejao.
Ba sam oekivao to pitanje, rekao je. Zapravo bi
trebalo da ve razumete da je nemogue objasniti oveku koji jo
nije zapoeo sa radom na sebi i ne poznaje sklop maine, ta znai
'zloupotreba seksa', kao i ta treba uiniti da bi se izbegle zlou
potrebe. Pravilan rad na samom sebi poinje stvaranjem POSTO
JANOG CENTRA GRAVITACIJE. Kada je stvoren postojan
centar gravitacije sve ostalo poinje da mu se potinjava i raspo
reuje u skladu sa njim. Dolazimo na sledee pitanje: iz ega i

kako se moe stvoriti postojan centar gravitacije? Na ovo se moe

odgovoriti da, samo stav oveka prema radu, prema koli, nje
govo vrednovanje rada i njegovo shvatanje mehaninosti i besciljnosti svega ostalog, moe stvoriti u njemu postojan centar
gravitacije.
Uloga seksualnog centra u stvaranju opteg ekvilibrijuma i postojanog centra gravitacije moe biti velika. Prema toj
energiji, to jest, ako upotrebljava sopstvenu energiju, seksualni
centar stoji na istom nivou sa viim emocionalnim centrom. A
svi ostali centri su potinjeni njemu. Stoga bi bilo izuzetno
znaajno kada bi on radio uz pomo sopstvene energije. Ovo sa
mo za sebe bi ukazivalo na prilino visok nivo bia. U tom
sluaju, to jest, kada bi seksualni centar radio uz pomo sopstve
ne energije i na svom mestu, svi ostali centri bi mogli raditi pra
vilno na svojim mestima i uz pomo sopstvene energije.

TRINAESTO POGLAVLJE
Ovaj period, sredina leta 1916. godine, ostao mi je u seanju, kao i ostalim lanovima grupe, kao vreme jakog intenzite
ta u naem radu. Svi smo oseali da treba da pourimo, da
nedovoljno radimo u poreenju sa golemim zadacima koje smo
postavili ispred sebe. Shvatili smo da naa ansa veeg znanja
moe nestati istom brzinom kojom je i dola i pokuavali smo da
ojaamo pritisak rada na sebi, da bismo uradili sve to se moe,
dok su okolnosti pogodne.
Ja sam zapoeo seriju opita i vebi, upotrebljavajui
odreena iskustva, ranije steena. Vrio sam seriju kratkih i veo
ma intenzivnih poenja. Nazivam ih intenzivnih jer nisam po
stio iz zdravstvenih razloga, ve naprotiv, pokuavao sam da
priredim najjae mogue stresove organizmu. Osim toga, poeo
sam da diem u skladu sa odreenim sistemom koji mi je, uz
post, davao interesantne psiholoke rezultate ranije; takoe sam
vrio ponavljanje iz metode MOLITVA UMA, koje mi je
ranije veoma mnogo pomoglo u koncentrisanju panje i posmatranju samog sebe. Takoe sam vrio niz mentalnih vebi, pri
lino sloenih, za poboljanje koncentracije panje. Ove opite i
vebe ne opisujem detaljno jer su one ipak bile moji pokuaji da
osetim moj put, ne posedujui ikakva tana znanja o tome kak
vi e biti rezultati.
Meutim, sve ovo posmatrano zajedno, kao i nai razgovo
ri i sastanci, drali su me u stanju napetosti, koja nije bila uo
biajena, i uveliko su me, naravno, pripremali za niz izuzetnih
opita koje sam proao tokom avgusta 1916. godine, jer je G.
odrao re i ja sam video INJENICE i istovremeno razumeo

ta je G. mislio kada je rekao da je potrebno jo mnogo stvari

pre injenica.*
Te druge stvari su bile pripreme u razumevanju odreenih
ideja i bivanja u odreenom stanju. To stanje, koje je emocio
nalno, je ba ono to mi ne razumemo, to jest, ne razumemo da
je ono nedeljivo i da su injenice nemogue bez njega. Sada sam
doao do najtee stvari jer uopte ne postoji mogunost opisi
vanja samih injenica.
Zbog ega?
esto sam se i sam pitao. Samo sam mogao rei da u njima
ima previe toga to je njihovo lino, da bi se javno obznanilo.
Mislim da to nije bio samo moj sluaj VE DA JE TO UVEK
TAKO.
Seam se da su me pokuaji te vrste uvek inili nemonim
kada bi naiao na njih u svojim zabelekama ili seanju ili u pribelekama ljudi koji su imali udna iskustva bilo koje vrste a ka
snije odbijali da ih opiu. Oni su tragali za udesnim i na ovaj
ili onaj nain, su mislili da su ga pronali. Ali kada bi pronali
ono za im su tragali svi bi govorili isto: pronaao sam. Ali ne
mogu opisati ono to sam pronaao. Uvek mi se to inilo neka
ko vetaki i nameteno. Sada sam se i sam naao u potpuno istoj
situaciji. Naao sam ono za im sam tragao. Video sam i posmatrao injenice koje su u potpunosti nadnaravne za sferu koju sma
tramo moguom, koju prihvatamo, a ne mogu nita rei o njima.
Osnovni deo tih iskustava je bio u unutranjem zadovoljstvu
i novom znanju koje se pojavilo sa njima. ak bi se i spoljanji
aspekt tih injenica mogao opisati samo povrno. Kao to sam
ve rekao, posle svih mojih pocenja i ostalih opita bio sam u
nekom prilino uzbuenom i razdraenom stanju a fiziki ne ba
stabilan, barem ne na uobiajen nain. Stigao sam u seosku kuu
E.N.M. u Finskoj, u ijoj kui u St. Petersburgu smo se u poslednje vreme sastajali. Bio je tu G. i jo oko osam naih ljudi.
Uvee se na razgovor dotakao naih ranijih pokuaja da
ispriamo nae ivote. G. je bio vrlo otar i sarkastian, kao da
*

Vidi Prvo poglavlje.

je eleo da isprovocira sve nas na smenu, a naroito je naglaavao

na kukaviluk i lenjost naih misli.
Mene je naroito pogodilo, kada je poeo da ponavlja pred
svima, neto to sam mu rekao u apsolutnom poverenju, a to je
bilo, ono to sam mislio o Dr S. Ono to je govorio bilo je vrlo
neprijatno jer sam uvek osuivao takve razgovore kod drugih.
Mislim da je bilo oko 10 sati kada je pozvao mene, Dr. S. i
Z. u malu posebnu sobu. Seli smo na pod prekrtenih nogu na
turski nain i G. je poeo da objanjava i pokazuje nam odreene
poloaje i fizike kretnje. Nisam mogao da ne primetim da je u
njegovim kretnjama postojala neverovatna tanost a da sami po
loaji nisu predstavljali nikakav problem i da bi ih dobar gimna
stiar veoma lako uradio. Ja nikada nisam smatrao da sam neki
atleta ali sam mogao da ih oponaam. G. je objasnio da bi gim
nastiar, naravno, mogao da ih uradi, ali na drugaiji nain od
njegovog i da ih je on radio sa oputenim miiima.
Posle toga, G. je preao na pitanje zbog ega nismo mogli
da ispriamo priu o svom ivotu.
Time je poelo udo.
Sa potpunom sigurnou mogu da kaem da G. nije upotrebio nikakav spoljanji metod, to jest, nije mi dao nikakav nar
kotik niti me je hipnotisao nijednim od znanih metoda.
Sve je poelo tako to sam poeo da UJEM NJEGOVE
MISLI. Sedeli smo u maloj sobi na drvenom podu, bez tepiha,
kao i u svim seoskim kuama. Sedeo sam nasuprot G., a Dr S. i
Z. su mi bili sa obe strane. G. je govorio o osobinama, o naoj
nesposobnosti da vidimo ili govorimo istinu. Njegove su me rei
veoma uznemirile. Odjednom sam primetio da meu reima ko
je nam je izgovarao postoje misli namenjene meni. Uhvatio
sam jednu od tih misli i odgovorio na nju glasno. G. mi je klim
nuo glavom i prestao da govori. Nastupila je prilino duga pau
za. Sedeo je mirno nita ne govorei. Posle izvesnog vremena
uo sam njegov glas unutar mene kao da je bio u grudima blizu
srca. Postavio mi je odreeno pitanje. Pogledao sam ga; sedeo
je i smeio se. Njegovo pitanje je u meni proizvelo snanu emo
ciju. Ali sam mu odgovorio potvrdno.
Zato li je to rekao? upitao je G., gledajui prema Dr.
S i Z. Zar sam ga pitao neto?

Odmah mi je postavio novo jo tee pitanje, na isti nain

kao i prvo. Ponovo sam odgovorio glasno. Z. i S. su vidno bili
zaprepaeni onim to se deavalo, naroito Z. Ovaj razgovor,
ako se moe tako nazvati, se nastavio jo nekih pola sata. G. mi
je postavljao pitanja bez rei, a ja sam odgovarao na njih glasno.
Bio sam veoma uznemiren pitanjima koja mi je postavljao i stva
rima koje mi je govorio a koje ja nisam mogao preneti. Bila je u
pitanju stvar koja se ticala uslova koje sam ja ili morao prihva
titi ili NAPUSTITI RAD. G. mi je dao mesec dana vremena.
Odbio sam taj period vremena i rekao da u bez obzira koliko je
njegov zahtev teak moi da ga izvrim odmah. Meutim, G. je
uporno zahtevao mesec dana vremena.
Posle izvesnog vremena je ustao i izaao na verandu. Sa
druge strane bila je druga veranda na kojoj su sedeli ostali.
ta se dogodilo posle toga, ne bih mogao sasvim jasno opi
sati, iako su se osnovne stvari i dogodile nakon toga. G. je raz
govarao sa Z. i S. Potom je meni neto rekao to me je jako
pogodilo i ja sam ustao sa stolice i poao u vrt. Odatle sam otiao
u umu. Dugo sam etao po njoj, sve do u no, potpuno u vlasti
najudnijih misli i oseanja. Ponekad je to izgledalo kao da sam
neto pronaao a zatim da sam to ponovo gubio.
Trajalo je to oko sat, dva. Konano, u trenutku koji se inio
kao klimaks protivurenosti unutranjeg kovitlaca, prostrujala
je kroz moj um, misao, koja se veoma brzo izbistrila i pojavilo
se potpuno razumevanje svega to je G. govorio kao i mog sopstvenog poloaja. Video sam da je G. bio u pravu; da ono to
sam u sebi smatrao jakim i ono na ta sam mislio da se mogu
osloniti u samom sebi, u stvarnosti nije uopte postojalo. Pro
naao sam jo neto drugo. Znao sam da mi nee verovati i da
e mi se smejati ako bi mu pokazao tu drugu stvar. Meutim, za
mene je bila nesumnjiva i stvari koje su se kasnije dogodile po
kazale su mi da sam bio u pravu.
Dugo vremena sam sedeo i puio u nekom lebdeem stanju.
Kada sam se vratio u kuu bio je ve mrak na maloj verandi.Mi
slei da su svi otili u krevet, otiao sam u svoju sobu i legao. A
zapravo G. i ostali su veerali na velikoj verandi. Neto kasnije
po mom odlasku u krevet, ponovo se u meni pojavilo udno uz
buenje, puls je poeo ubrzano da mi radi, nanovo sam uo glas

G. u mojim grudima. Ovom prilikom, ne samo da sam uo pi

tanje VE SAM I ODGOVORIO MENTALNO, G. je uo i obavestio me o tome. Bilo je neeg udnog u tom razgovoru.
Pokuavao sam da pronaem neto to bi mi potvrdilo da je to
injenica, ali nisam pronalazio nita. Ipak je to mogla biti
mata ili budno snivanje, jer iako sam pokuao da pitam G.
neto opipljivo, to ne bi ceo razgovor stavljalo pod sumnju, ni
sam mogao da smislim nita to bi imalo dovoljno teine. A
odreena pitanja koja sam mu postavljao mogao sam i sam sebi
postaviti i dobiti odgovor. ak sam imao utisak da je izbegavao
konkretne odgovore koji bi kasnije sluili kao dokaz, i na ne
koliko pitanja je dao sasvim neodreene odgovore. Meutim,
OSEANJE DA JE TO BIO RAZGOVOR bilo je veoma jako i
sasvim novo i nimalo slino bilo emu drugom.
Posle jedne veoma duge pauze G. me je pitao neto to me
je trenutno postavilo u stanje pripravnosti, zatim je zautao kao
da eka odgovor.
Ono to je rekao zaustavilo je sve moje misli i oseanja. Ni
je to bio strah, barem ne svestaii strah, ali sam sav drhtao i neto
me je bukvalno paralisalo tako da nisam bio u stanju da artikuliem ni jednu re iako sam iz sve snage pokuavao, elei da
dam potvrdan odgovor.
Oseao sam da G. eka i da nee imati jo dugo strpljenja.
Umoran si sada, rekao je najzad, ostaviemo za
drugi put.
Poeo sam neto da govorim, mislim da sam mu rekao da
saeka, da mi da malo vremena da se priviknem na tu misao.
Drugi put, rekao je njegov glas. Spavaj. I njegov
glas je utihnuo.
Dugo nisam mogao da zaspim. Ujutro, kada sam izaao na
malu terasu na kojoj smo sedeli prethodno vee, G. je sedeo u
bati za okruglim stolom, sa jo troje ljudi.
Upitajte ga ta se sino dogodilo, rekao je G.
Iz nekog razloga me je to razljutilo. Okrenuo sam se i poao
prema terasi. Kada sam stigao do nje, ponovo uh njegov glas u
mojim grudima.
Stani! -

Zaustavio sam se i okrenuo prema G. On se smeio.

Gde e, sedi ovde, rekao je obinim glasom.
Seo sam sa njim ali nisam mogao da govorim, niti sam
eleo. Istovremeno sam osetio izuzetnu jasnou misli i odluio
sam da pokuam da se koncentriem na odreene probleme koji
su mi se inili prilino teki. Nadola mi je misao da bih u tom
neobinom stanju mogao moda nai odgovore na pitanja na ko
ja nisam bio u stanju da odgovorim u uobiajenom stanju.
Poeo sam da mislim o prvoj trajnosti zraka stvaranja, o tri
sile koje ine jednu silu. ta bi one mogle da znae? Moemo li
ih opisati? Moemo li shvatiti njihovo znaenje? Neto je poelo
da se oblikuje u mojoj glavi ali ba kada sam pokuao da to pre
vedem u rei, sve je nestalo. VOLJA, SVESNOST... i ta je
bilo tree? Pitao sam se. Izgledalo mi je, ako uspem da imenu
jem TREE da u biti u stanju da razumem sve ostalo.
Ostavi to, rekao je G. glasno.
Okrenuo sam glavu prema njemu i on me je pogledao.
Dug je jo put do toga, rekao je. Odgovor jo uvek
ne moe pronai. Bolje bi bilo da misli na sebe, na svoj rad.
Ljudi koji su sedeli oko nas, gledali su nas zaprepaeno.
G. je odgovorio na moje misli.
Tada je poelo neto zbilja neobino, neto to je trajalo ceo
dan i jo dalje. U Finskoj smo ostali jo 3 dana. U toku ta 3
dana bilo je mnogo razgovora o raznim temama. A ja sam bio u
neobinom emocionalnom stanju sve vreme, poelo je ak po
malo da me optereuje.
Na koji nain se mogu osloboditi ovoga? Ne mogu vie
da podnesem, upitao sam G.
Hoe li da zaspi? pitao je G.
Naravno da neu, odgovorio sam.
Zbog ega me onda pita? To je ono to si hteo, upotre
bi ga sad. U OVOM TRENUTKU TI NE SPAVA! Mislim da to nije ba u potpunosti bila istina. Nesumnjivo
sam spavao u pojedinim trenucima.
Mnogo stvari koje sam u to vreme rekao najverovatnije su
iznenaivale moje drugare u ovoj udnoj avanturi. Mnoge stva
ri su bile kao san, nisu imale nikakvu vezu sa realnou. Uopte

ne sumnjam da sam mnogo toga izmislio. Kasnije mi se inilo

veoma udnim kada bih pokuao da se setim stvari koje sam ta
da rekao. Najzad smo krenuli u St. Petserburg. G. je otiao u
Moskvu a mi smo poli na Nikolaievsky stanicu, pravo sa finske
stanice.
Prilino veliko drutvo se okupilo da ga isprati. Otiao je.
udesno je jo uvek bilo jako daleko od zavretka. Bilo je
novih udnih fenomena opet, kasno te veeri, razgovarao sam
sa njim DOK SAM GA VIDEO u kupeu voza koji ga je nosio
prema Moskvi.
Kasnije je usledio udan period vremena, trajao je oko 3
nedelje. U toku tog perioda video sam uspavane ljude.
Ovo zahteva dodamo objanjenje.
Dva, tri dana posle odlaska G. etao sam du Troitsky uli
ce i odjednom sam video da ovek koji mi je iao u susret SPA
VA. U to uopte nije bilo sumnje. Iako su mu oi bile otvorene,
on je hodao obavijen oblacima svoga sna. Palo mi je na pamet
da, ako bih ga gledao dovoljno dugo moda mogu da vidim nje
gove sne, to jest, da mogu da razumem ta on to vidi u svojim
snovima. Ali je on u meuvremenu proao. Nakon njega je
naiao drugi takoe uspavan ovek. Proao je i spavajui IZVOSTCHIK sa dva uspavana putnika. Odjednom sam se naao u
ulozi princa iz bajke Uspavana Lepotica. Svi oko mene su spa
vali. Bio je to nesumnjiv i odreen oseaj. Shvatio sam ta znai
to da se mnoge stvari mogu VIDETI naim oima, a koje obino
ne vidimo. Ovaj oseaj je trajao nekoliko minuta. Ponovio se i
sledeeg dana, samo mnogo slabijeg intenziteta. Meutim, tre
nutno sam otkrio da POKUAVAJUI DA SE SETIM SEBE
mogu pojaati i produiti taj oseaj do god imam dovoljno ener
gije da ne budem preokrenut, to jest, da ne dozvolim da mi bilo
ta oko mene ne privue panju. Kada je panja skrenuta pre
stajao sam da vidim uspavane ljude jer sam oigledno i sam
zaspao. Samo nekolicini naih ljudi sam rekao o tim opitima i
dvoje je imalo slina iskustva kada su pokuali da se sete sebe.
Posle toga je sve opet postalo normalno. Nisam ba bio sa
svim siguran da znam ta se zapravo dogodilo. Meutim, sve u
meni se okrenulo naglavake. Takoe nema sumnje da je u stva
rima koje sam rekao i mislio bilo, za te tri nedelje, mnogo mate.

Ali ja sam video sebe, to jest, video sam stvari u sebi, ko

je nikada ranije nisam video. U to nije bilo sumnje, iako sam ja
kasnije postao onaj stari, nisam mogao da izbegnem injenicu da
ZNAM da se to dogodilo i nita nisam mogao da zaboravim.
Jednu stvar sam ve tada shvatio, bez sumnje, sasvim ja
sno, da nijedan fenomen vieg reda, to jest, onaj koji prevazilazi kategoriju obinih stvari koje se mogu posmatrati
svakodnevno, ili fenomeni koji se nekad nazivaju metafi
zikim, ne moe biti posmatran i izuavan pomou UOBIAJE
NIH SREDSTAVA i u uobiajenom stanju svesti, kao neki
fiziki fenomeni. Sasvim je apsurdno misliti da je mogue po
smatrati fenomen vieg poretka kao to je telepatija, pred
vianje budunosti, medijumske fenomene, i tako dalje, na isti
nain kao i elektrine, meteoroloke ili hemijske fenomene.
Neto postoji u fenomenima vieg reda to zahteva odreeno
emocionalno stanje za NJIHOVO POSMATRANJE I
PROUAVANJE. Ovo iskljuuje bilo kakvu mogunost pra
vilnog voenja laboratorijskih opita i posmatranja.
Ja sam ve ranije doao do istih zakljuaka nakon opita ko
ji su opisani u knjizi NOVI MODEL UNIVERZUMA u pogla
vlju koje nosi naziv Eksperimentalni Misticizam, ali sam sada
razumeo razlog zbog ega je to bilo nemogue.
Drugi interesantan zakljuak do koga sam doao je mnogo
tee opisati. Odnosi se na promenu koju sam primetio u nekim
svojim pogledima, u odreenim formulacijama mojih ciljeva,
elja i naklonosti. Mnogi aspekti toga su mi tek kasnije bili ja
sni. A kasnije sam video sasvim jasno da su ba u ovo vreme
poele neke konane promene u pogledu na samog sebe, na one
oko mene, a naroito na 'metode delanja', ako se to moe rei
bez neke odreenije definicije. Veoma je teko opisati same izmene. Mogu samo rei da one nisu ni na koji nain bile poveza
ne sa onim to je bilo reeno u Finskoj, ve da su dole kao
rezultat emocija koje sam tamo iskusio. Prvo to sam mogao da
primetim je bilo slabljenje tog ekstremnog individualizma koji
je do tada bio osnovna osobina u mom ivotnom stavu. Poeo
sam vie da vidim ljude, da oseam vie jedinstvo sa njima. Dru
ga stvar je bila da sam negde duboko u sebi razumeo ezoterini
princip nemogunosti nasilja, to jest, beskorisnost postizanja bi-

lo ega nasilnim nainom. Video sam uz nesumnjivu jasnou,

nikada vie ne izgubivi u potpunosti taj oseaj, da nasilni naini
i metodi U BILO EMU, bez presedana donose negativne re
zultate, a to znai, rezultati su u suprotnosti sa ciljevima za ko
je su i postavljeni. Ono do ega sam stigao bilo je kao Tolstojeva
neotpornost u pojavi, ali to uopte nije bila neotpornost jer sam
ga dostigao, ne sa etike, ve sa praktine take gledita; ne sa
gledita ta je BOLJE ili ta je GORE ve sa gledita ta je efektivnije i prilinije.
Sledei dolazak G. u St. Petersburg bio je u septembru. Po
kuao sam da ga ispitujem o tome ta se zapravo dogodilo u Fin
skoj da li je zbilja rekao neto to me je preplailo, i zbog ega
sam bio uplaen?
Ako je to bio sluaj to samo znai da nisi bio spreman,
rekao je G. Nita vie nije objanjavao.
Pri ovoj poseti centralno mesto u naim razgovorima bila
je osnovna osobina ili osnovna greka svakog od nas.
G. je bio vrlo slikovit u definisanju osobina. Tom prilikom
sam shvatio da se ne moe definisati svaija osnovna osobina.
Kod nekih ljudi ta osobina moe biti toliko skrivena ispod raz
nih formalnih oitovanja da ju je skoro nemogue pronai. Osim
toga ovek moe smatrati SEBE svojom osnovnom osobinom
kao to bi ja mogao svoju osnovnu osobinu smatrati Ouspenskim ili kako ju je G. uvek nazivao Piotr Demianovich. Tu
ne moe biti greke jer Piotr Demianovich svake osobe se obli
kuje, da tako kaem, oko njegove osnovne osobine.
Kadgod se neko ne bi sloio sa definicijom njegove osnov
ne osobine koju bi G. dao, on je uvek govorio da sama injeni
ca da se osoba ne slae, njemu pokazuje da je u pravu.
Ja se ne slaem samo sa onim to vi zapravo kaete da je
moja OSNOVNA OSOBINA, rekao je jedan od prisutnih.
Osnovna osobina koju ja vidim u sebi je mnogo gora. Ali ne od
bijam da me ljudi vide onakvim kakvim me vi opisujete.
Vi nemate pojma ta je u vama, rekao mu je G.; kada
biste znali vi ne biste vie imali tu osobinu. A ljudi vas svakako
vide onako kako sam vam rekao. Ali vi ne vidite kako oni vide
vas. Ako biste prihvatili ono to sam vam ja rekao, kao vau

osnovnu osobinu, shvatili biste kako vas ljudi vide. A ako pro
naete nain da se izborite sa tom osobinom i unitite je, to jest,
da unitite njenu NENAMERNO OITOVANJE (G. je nagla
sio ove rei), na ljude neete proizvesti utisak da znate, ve bi
lo kakav utisak koji elite.
Ovim su poeli dugi razgovori o utiscima koje ovek osta
vlja na druge ljude i kako on moe da proizvede povoljan ili ne
povoljan utisak.
Ljudi oko nas vide nau osnovnu osobinu koliko god da je
skrivena. Naravno ne mogu je uvek definisati. Meutim, veoma
esto su njihove definicije vrlo dobre i sasvim blizu istini. Uz
mimo nadimke. Nadimci ponekad veoma dobro odreuju osnov
nu osobinu.
Razgovor o utiscima nas je jo jednom doveo do unu
tranjeg i spoljanjeg uvaavanja.
Nema govora o spoljanjem uvaavanju do god je ovek
udobno uvaljen u svoju osnovnu osobinu, rekao je G. Na
primer taj i taj (imenovao je jednog lana grupe), njegova oso
bina je da NIKADA NIJE KOD KUE. Kako on moe uvaava
ti bilo ta ili bilo koga?
Bio sam iznenaen umetnikom zavrnicom opisa te osobi
ne koju je opisao G. Nije to vie bila psihologija, bila je to umetnost.
Psihologija treba da bude umetnost, odgovorio je G.,
psihologija nikada ne moe biti samo nauka.
Drugom lanu nae grupe rekao je da je njegova osobina bi
la DA ON NIJE UOPTE POSTOJAO.
Vi shvatate, JA VAS NE VIDIM, rekao je G. To
ne znai da ste uvek takvi. Ali kada ste ovakvi kao to ste sada,
ne postojite uopte.
Jednom od lanova je rekao da mu je osnovna osobina sklo
nost da se uvek i sa svakim objanjava.
ALI JA SE NIKADA NE OBJANJAVAM, - ovek je
odmah vatreno odgovorio.
Nismo mogli da se uzdrimo od smeha.
Sredovenom oveku, na kome je vren opit izdvajanja
linosti od sutine i koji je traio dem od malina, G. je rekao,
da je njegova osnovna osobina to to NEMA SAVESTI.

Sledeeg dana se ovek pojavio i rekao kako je bio u Na

rodnoj biblioteci i pregledao enciklopedijske renike 4 jezi
ka traei re savest.
G. je samo odmahnuo rukom.
Drugi ovek, njegov drugar iz ve pomenutog opita, dobio
je definiciju svoje osnovne osobine, NIJE IMAO STIDA; od
mah je napravio alu na sopstveni raun.
Jednom prilikom G. je zaradio teak nazeb, pa smo se sa
stajali u njegovom stanu, u malim grupama.
Rekao je da nema smisla ovako dalje nastavljati i da treba
da donesemo odluku hoemo li nastaviti sa njim, elimo li da ra
dimo ili bi moda bilo bolje sve napustiti jer polovian stav ne
daje nikakve rezultate. Rekao je jo, da e nastaviti da radi sa
mo sa onima koji e doneti konanu i ozbiljnu odluku da se bo
re protiv mehaninosti u sebi i protiv sna.
Do sada ve znate, rekao je, da se nita strano ne zahteva od vas. Ali nema smisla sedeti izmeu dve stolice. Ko god
ne eli da se probudi, ostavimo ga da spava mirno.
Rekao je da e razgovarati sa svakim od nas ponaosob i da
e svaki od nas morati da mu pokae dovoljno dobar razlog zbog
koga on, G., treba da se bavi njime.
Verovatno mislite da mi ovo daje ogromno zadovoljstvo,
rekao je. Moda mislite da ne postoji nita drugo ime bi
se ja bavio. Ako je to tako, onda greite u oba sluaja. Ima mno
go stvari koje bi ja mogao da radim. A ako svoje vreme po
sveujem OVOME to je samo zbog toga to imam konaan cilj.
Sada bi bilo dobro da shvatite u emu se sastoji taj cilj, a bilo bi
vreme takoe da vidite da li ste na istom putu na kome sam ja.
Nita vie neu rei. Ali u budunosti u raditi samo sa onima
koji mi mogu biti od koristi u dostizanju mog cilja. A mogu mi
koristiti samo oni koji su vrsto odluili da se bore sa sobom, to
jest, da se bore sa mehaninou.
Ovim je razgovor bio zavren. Njegovi razgovori sa lano
vima grupe trajali su oko nedelju dana. Sa nekima je razgovarao
veoma dugo, sa drugima neto krae. Na kraju su skoro svi osta
li.

P., sredovean ovek koga sam pomenuo u vezi sa opitom

deljenja linosti od sutine, izaao je iz cele situacije veoma
asno i ubrzo postao aktivan lan nae grupe, samo ponekad
skreui, to jest, vraajui se formalistikim stavovima ili buk
valnom razumevanju.
Samo je dvoje ljudi otpalo koji su, ba kao nekom vrstom
magije, kako nam je to izgledalo, odjednom prestali da razumeju bilo ta i sve to je G. rekao videli kao NERAZUMEVANJE
SA NJEGOVE STRANE, a to se nas ostalih tie, oseali su ne
dostatak oseanja i blagonaklonosti.
Takav njihov stav, u poetku pomalo skriven a zatim sa
svim otvoreno neprijateljski prema svima nama, za koji niko ni
je shvatao odakle dolazi, udio nas je sve veoma mnogo.
Sve smo tajili; nismo im govorili ta je G. iznosio u nji
hovom odsustvu. Priali smo bajke G. o njima, pokuavajui da
ga nateramo da im ne veruje. Sve nae razgovore sa njima smo
mu prenosili, sve vreme ga vodei u greku tako to smo izvrta
li injenice i teei da sve predstavimo u pogrenom svetlu. DA
VALI SMO G. POGRENE UTISKE O NJIMA, navodei ga
da sve vidi daleko od onog kako je bilo.
U tom periodu G. se i sam sasvim promenio, postao pot
puno drugaiji od onog kakav je ranije bio, postao je otar, pun
zahteva, izgubio je sva oseanja i interesovanje za pojedince,
prestao je da trai istinu od ljudi; kao da je vie voleo da bude
okruen ljudima koji su se plaili da kau istinu, licemerima, ko
ji su bacali cvee jedni na druge a istovremeno pijunirali jedni
druge.
Bili smo zaprepaeni svim ovim. Odmah su sobom doneli atmosferu koja do tada nije postojala meu nama. Bilo je na
roito udno jer smo u to vreme mnogi bili u vrlo emocionalnom
stanju u odnosu na ova 2 lana nae grupe.
Mnogo puta smo pokuavali da razgovaramo sa G. o tome.
Slatko se smejao kada smo pokuali da mu objasnimo kako smo
mi, prema njihovom miljenju uvek pokuavali da mu prenese
mo pogrene utiske o njima.
Koliko oni cene rad, rekao je, i kakva sam ja bu
dala sa njihove take gledita; kako me je lako prevariti! Vidite
da ne shvataju najvaniju stvar. U radu, uitelj ne sme biti va-

ran. To je zakon koji proizilazi iz onoga to je reeno o znanju i

biu. Ja vas mogu varati ako hou. Ali vi ne moete varati me
ne. Kada bi bilo drugaije vi ne biste uili od mene i ja bi treba
lo da uim od vas.
Kako da razgovaramo sa njima i kako da im pomogne
mo da se vrate u grupu? nekoje upitao G.
Ne samo da ne moete nita, rekao im je G., ve
ne treba ni da pokuavate jer bi tim pokuajima razorili poslednju priliku koju oni imaju da shvate i vide sebe. UVEK JE VEO
MA TEKO VRATITI SE NAZAD. To mora biti potpuno
samostalna odluka bez ikakvog pritiska. Trebalo bi da znate da
sve to ste uli o meni i vama od njih, pokuaji samo-potvrde,
pokuaji da se drugi okrive da bi oseali kako su u pravu. To
znai sve vie laganja. Neophodno je to unititi, a jedina mo
gunost je kroz patnju. Ako im je ranije bilo teko da sagledaju
sebe sada e im biti 10 puta tee.
Kako se to dogodilo? upitali smo ga. Zbog ega se
njihov stav prema vama i prema nama tako neoekivano izmenio?
To je prvi va sluaj, rekao je G., i zbog toga vam
izgleda neobian, ali kasnije ete videti da se to esto dogaa i
to uvek na isti nain. Osnovni razlog je taj da je nemogue sedeti izmeu dve stolice. A ljudi obino misle da mogu sedeti iz
meu dve stolice, to jest, misle da mogu dobiti novo zadravajui
staro; naravno oni to ne misle svesno ali nekako mu doe na isto.
A ta je to to najvie ele da zadre? Pre svega, pravo
na sopstvenu procenu ideja i ljudi, to jest, ono to je najtetnije
za njih. Oni su budale i ve znaju to, to jest, shvatili su to u jed
nom trenutku. Iz tog razloga su doli da ue. Meutim, sledeeg
trenutka su ve to zaboravili; ve donose u rad njihov sopstveni
podli, subjektivan stav; poinju da prenose svoje miljenje o me
ni, o svima vama, kao da su sposobni da imaju miljenje o bilo
emu. To se trenutno oslikava na njihov stav prema idejama i
prema onome to ja kaem. Ve 'prihvataju jednu stvar' a 'ne
prihvataju drugu stvar'; sa jednom stvari se slau sa drugom se
ne slau; jednu stvar mi veruju drugu ne veruju.

 Najzanimljiviji deo je taj to oni zamiljaju da su spo

sobni 'da rade' u takim uslovima, to jest, bez potpunog poverenja u mene i ne prihvatajui sve; zapravo je to potpuno
nemogue. Ne prihvatajui neto i ne verujui neemu, oni tre
nutno stvaraju neto njihovo, umesto onoga to ne veruju i ne
prihvataju. Poinje 'podvaljivanje' nove teorije, nova ob
janjenja, koja nemaju nikakve veze sa radom niti sa onim to ja
govorim. Tada poinju da pronalaze greke i netanosti u sve
mu to ja kaem ili radim ili u svemu to drugi kau ili ine. Od
ovog trenutka poinjem da govorim o stvarima o kojima ne znam
nita, ak o stvarima o kojima nemam pojma, ali koje ONI zna
ju i razumeju mnogo bolje od mene; svi ostali lanovi grupe su
budale i idioti. I tako dalje, i tako dalje, kao vergl. Kada ovek
pone da govori na ovaj nain, znam ta e dalje da kae. I vi
ete znati, uz pomo posledica. Zanimljivo je da ljudi vide ovo
u odnosu sa drugima. Meutim, kada oni ine lude stvari, tre
nutno prestaju da sagledavaju to u odnosu na sebe. To je zakon.
Teko je penjati se uz brdo a veoma lako kliziti niz brdo. Oni
ak ne oseaju ni stid govorei na ovaj nain sa mnom ili sa dru
gim ljudima. A osnovno je to to misle da se ovaj nain moe
preplitati sa nekom vrstom 'rada'. Ne ele ak da shvate da ka
da ovek doe do ove take, da je otpevao svoju pesmicu.
Jo neto treba da primetite. Oni su par. Kada bi bili od
vojeni, svako sebi, bilo bi im lake da uvide situaciju i da se vra
te. Ali, oni su par, oni su prijatelji, jedan drugog podravaju u
njihovim slabostima. Jedan se ne moe vratiti bez drugog. ak i
kada bi eleli da se vrate, uzeo bih samo jednog od njih.
Zbog ega? upitao je neko.
To je sasvim drugo pitanje, rekao je G., trebalo bi
jednog upitati koje vaniji, ja ili njegov prijatelj. Ako bi rekao
da je njegov prijatelj vaniji, onda nema vie o emu da se raz
govara. Ako bi rekao da sam vaniji ja, u tom sluaju mora na
pustiti svog prijatelja i sam se vratiti. Moda bi se u tom sluaju,
kasnije, i drugi vratio. Ali kaem vam da se oni dre jedan dru
gog; ovo je dobar primer kako ljudi ine najgore mogue stvari
sami za sebe kada se izdvajaju od dobrog u njima.
U oktobru sam bio u Moskvi sa G.

Iznenadio me je njegov mali stan na Bolshia Dmitrovka, svi

podovi i zidovi u stanu su bili prekriveni istonjakim tepisima,
sa plafona su visile svilene marame i alovi. Ljudi koji su dola
zili tu, G. uenici, NISU SE PLAILI DA UTE. To je samo
po sebi bilo malo neobino. Dolazili su, sedeli, puili, ak sati
ma ne progovorivi. Ali u toj tiini nije bilo nieg odbojnog; na
protiv, postojalo je oseanje sigurnosti i slobode od potrebe za
igranjem nekih prisilnih i izmiljenih uloga. Meutim, ponekad
su ovi udni posetioci i ta tiina, proizvodili izuzetno udne uti
ske. Poeli su da govore i govorili su bez prestanka kao da su se
plaili da se zaustave i osete neto. S druge strane, neki su bili
uvreeni, mislili su da je tiina uperena protiv njih da bi im
pokazala koliko su uenici G. bili nadmoniji i da ih se natera
da shvate da sa njima nije vredno ak ni govoriti; drugima je to
bilo glupo, zanimljivo, neprirodno, da je pokazivalo nae naj
gore osobine, naroito nae slabosti i nau potpunu potinjenost
G., koji nas ugnjetava.
P. je ak odluio da hvata beleke o reakcijama raznih tipo
va ljudi u tiini. Na tom mestu sam shvatio da su se ljudi plaili
tiine vie od bilo ega drugog, da na poriv za govorom potie
iz samo-odbrane i da se uvek zasniva na odbijanju da neto sa
gledamo, odbijanju da neto priznamo sami sebi.
Brzo sam primetio jo jedno svojstvo G. stana. U NJEMU
NIJE BILO MOGUE GOVORITI LAI. La je trenutno bila
providna, oigledna i nesumnjiva. Jednom se pojavio jedan poz
nanik G. koga sam ja ve sreo i koji je povremeno dolazio u G.
grupe. Osim mene bilo je prisutno jo dvoje, troje ljudi. Sam G.
nije bio prisutan. Seli smo, a na gost je poeo da govori o tome
kako je ba sreo oveka koji mu je ispriao neverovatno intere
santne stvari o ratu, o mogunostima sklapanja mira i tako dal
je. Odjednom, sasvim neoekivano, osetio sam DA LAE.
Nikog on nije sreo i niko mu nita nije rekao. Sve je izmislio u
trenutku jer nije mogao da podnese tiinu.
Posmatrajui ga, oseao sam se pomalo nelagodno. inilo
mi se da ako ga budem posmatrao on moe osetiti da ja znam da
on lae. Bacio sam pogled oko sebe i video da i ostali isto oseaju,
jedva su zadravali osmehe. Tada sam pogledao onoga koji je
govorio, on nita nije primetio, nastavljao je da govori velikom

brzinom, sve vie se unosei u svoju priu, ne primeujui uopte

poglede koje smo nenamerno izmenjivali.
Nije to bio jedini sluaj. Setio sam se naih pokuaja sredi
nom leta, da opiemo svoje ivote i intonacija kojima smo se
sluili kada smo eleli da skrijemo neke injenice. I ovde je ce
la stvar bila u intonacijama. Kada ovek aska ili eka mogunost
da pone, on ne primeuje intonacije drugih i nije sposoban da
razlui lai od istine. Ali ako sam uti, ako je malo probuen,
on uje razliite intonacije i poinje da razlikuje ta su lai dru
gih ljudi.
Nekoliko puta smo razgovarali o ovome sa uenicima G.
Rekao sam im ta se dogodilo u Finskoj i o uspavanim ljudima
koje sam viao na ulicama St. Petersburga. Oseaj o meha
nikom laganju ljudi ovde u stanu G., potsetio me je u mnogo
me na oseaj o uspavanim ljudima.
Veoma sam eleo da upoznam G. sa nekim od mojih mo
skovskih prijatelja, ali od mnogih koje sam sretao tih dana, sa
mo jedan, moj stari prijatelj novinar V.A.A., izgledao je
dovoljno iv, iako je kao i obino bio pretrpan radom i trao s
mesta na mesto. Meutim, bio je vrlo zainteresovan kada sam
mu rekao za G. i uz G. dozvolu sam ga pozvao u njegov stan, na
ruak. G. je sakupio oko 15-ak svojih ljudi i priredio
ruak koji je, za to vreme, bio raskoan, sa ZAKUSKOM, pita
ma, ALIKOM, Khaghetia vinom, i tako dalje, jednom reju,
bio je to jedan od onih kavkaskih rukova koji je zapoeo u pod
ne i trajao do uvee. G. je ponudio A. da sedne u njegovoj
blizini, bio je veoma ljubazan prema njemu, zabavljao ga sve
vreme, sipao mu vino. Srce mi je stalo u trenutku kada sam shva
tio na kakav ispit sam doveo prijatelja. Svi su utali. A. je izdrao
pet minuta. Tada je poeo da govori. Govorio je o ratu, o svim
naim prijateljima i neprijateljima ponaosob i zajedno; prenosio
je miljenje moskovskog mnjenja o svemu i svaemu; tada je
priao o suenju povra za vojsku (to mu je bio dodatni posao
uz novinarstvo), naroito o suenju crnog luka, zatim o
vetakom ubrivu, poljoprivrednoj hemiji i uopte o hemiji; o
melioraciji; o spiritualizmu; materijalizovanju ruku, i jo
kojeemu, ega ne mogu sad da se setim. Ni G. niti bilo drugi
nije progovio ni re. Ja sam bio na ivici da progovorim u strahu

da se A. ne uvredi, ali me je G. tako pogledao da sam se trenut

no zaustavio. Osim toga, moji strahovi su bili uzaludni. Jadni
A. nije nita primetio, tako se zaneo u svoje govornitvo, sedei
srean za stolom sve do etiri sata. Tada se zanesen rukovao sa
G. zahvaljujui mu na veoma interesantnom razgovoru. G. me
je gledao smekajui se lukavo. Bilo me je stid. Napravili su bu
dalu od jadnog A. On naravno nita slino nije oekivao pa se
uhvatio na mamac. Shvatio sam da je G. priredio svojim ljudi
ma oigledno predavanje.
Vidite, rekao je, kada je A. otiao. Njega nazivaju pa
metnim ovekom. A on ne bi primetio ni pantalone da mu ski
nem. Samo ga pusti da govori. On nita drugo ne eli. Svi su
takvi. Ovaj je ak mnogo bolji od drugih. On ne lae. I zbilja
zna ono o emu govori, na svoj nain naravno. Ali razmislite,
od kakve je on koristi? Vie nije mlad. Moda je ovo bila poslednja mogunost u njegovom ivotu da uje istinu. A on je sve
vreme govorio.
Od moskovskih razgovora sa G. seam se jednog koji je bio
povezan sa drugim razgovorom u St. Petersburgu.
Ovaj put sam G. je zapoeo.
Od svih stvari koje si do sada nauio ta ti se ini naj
vanije? upitao je mene.
Iskustva iz avgusta meseca, naravno, rekao sam.
Kada bih bio u stanju da ih izazovem po elji i upotrebim, sve
bi mi elje bile ispunjene jer mislim da bih pomou toga mogao
da pronaem i ostalo. Ali, istovremeno, znam da su ta isku
stva, namerno biram tu re jer ne postoji druga, ali vi znate o
emu govorim, klimnuo je zavisila od emocionalnog sta
nja u kome sam tada bio. Znam da e ona uvek zavisiti od njih.
Kada bih mogao da stvorim takvo emocionalno stanje u sebi veo
ma brzo bi doao do tih iskustava. Meutim, oseam da sam veo
ma daleko od takvog emocionalnog stanja, skoro kao da sam
uspavan. Kako se takvo emocionalno stanje moe stvoriti? Reci
mi.
Postoje 3 naina, rekao je G. Prvo, ovo stanje
moe doi samo od sebe, sluajno. Druugo, neko drugi ga moe

stvorit u tebi. Tree, ti ga sam moe stvoriti. Koji ti se najvie

dopada?
Priznao sam da sam za trenutak poeleo da kaem da mi se
najvie dopada da to bude neko drugi, ko e stvoriti to emocio
nalno stanje u meni. Ali sam odmah shvatio da je on to ve uinio
jedanput i da sada treba ili da ekam dok TO ne doe samo o se
be ili da ja treba neto da uradim da ga stvorim.
Naravno da elim sam da ga stvorim, rekao sam. Ali
kako se to radi?
Ve sam ranije rekao da je potrebna rtva, rekao je G.
Nita se ne moe postii bez rtvovanja. Ako ita postoji na
ovom svetu to ljudi ne razumeju, to je ideja rtvovanja. Oni mi
sle da treba da rtvuju neto to imaju. Na primer, jednom pri
likom sam rekao da treba da rtvuju veru, mir, zdravlje.
Oni su to shvatili bukvalno. Ali stvar je u tome da oni nemaju
ni zdravlje, ni veru niti mir. Sve ove rei treba uzeti pod znaci
ma navoda. Zapravo oni samo treba da rtvuju ono to zamilja
ju da imaju a u stvarnosti oni to nemaju. Potrebno je da rtvuju
svoje matanje. To im pada teko, veoma teko. Mnogo je lake
rtvovati stvarno postojee stvari.
Druga stvar koju ljudi moraju rtvovati je NJIHOVA
PATNJA. rtvovanje sopstvene patnje je isto tako teko. ovek
e se odrei bilo kakvog zadovoljstva ali nee odustati od svoje
patnje. ovek je najodaniji svojoj patnji. A neophodno je oslobiditi se patnje. Niko ko se nije oslobodio svoje patnje i ko nije
rtvovao svoju patnju, ne moe da radi. Kasnije e se dosta go
voriti o patnji. Nita se ne moe postii bez patnje a istovreme
no ovek mora zapoeti rtvovanjem patnje. Sada emo
deifrovati znaenje ovoga to sam rekao.
Ostao sam u Moskvi oko nedelju dana i vratio se u St. Pe
tersburg sa puno sveih ideja i utisaka. Ovde se dogodilo neto
interesantno, to mi je objasnilo mnogo toga u sistemu i o me
todama G.
Za vreme mog boravka u Moskvi G. uenici su mi objasni
li razliite zakone koji se odnose na oveka i na svet; izmeu
ostalog, pokazali su mi ponovo tabelu vodonika, kako smo je
zvali u St. Petersburgu, ali u mnogo proirenijem obliku. Osim

3 skale vodonika koje je G. razradio za nas, oni su izvrili da

lju redukciju i napravili svih
12
skala (vidi tabelu 4).
U ovakvom obliku skala je bila jedva razumljiva. Nikako
nisam uspeo sebe da ubedim da je potrebna redukcija skale.
Uzmimo na primer sedmu skalu, rekao je P. Ap
solutno je ovde 'vodonik' 96. Vatra moe posluiti kao primer
'vodonika' 96. Znai vatra je Apsolutno za pare drveta. Uzmi
mo devetu skalu. Ovde je Apsolutno vodonik 384 ili VODA.
Voda je Apsolutno za pare eera.
Meutim, nikako nisam mogao da shvatim princip na osno
vu koga bi bilo mogue tano odrediti kada se takva skala moe
upotrebiti. P. mi je pokazao tabelu sainjenu do pete skale, ko
ja se odnosi na paralelne nivoe u razliitim svetovima. Nita ni
sam izvukao iz toga. Poeo sam da mislim da li bi bilo mogue
ujediniti sve te skale sa razliitim kosmosima. Vagajui tu mi
sao otiao sam u potpuno pogrenom pravcu jer kosmosi narav
no nemaju nikakvu vezu sa podelom na skali. U isto vreme mi
je izgledalo da nita ne razumem o 3 oktave zraenja iz koje
je izvedena prva skala vodonika. Osnovni kamen spoticanja
ovde je odnos tri sile 1,2,3 i 1, 3,2 kao i odnosi izmeu ugljenika, kiseonika i azota.
Istovremeno sam shvatio da je tu sadrano neto vano. Na
pustio sam Moskvu sa neprijatnim oseanjem da ne samo da ni
sam nita novo nauio ve da sam izgubio i ono staro, to jest,
ono to sam mislio da ve razumem.
U grupi smo imali dogovor da ko god ide u Moskvu i uje
neka nova objanjenja ili predavanja, po povratku u St. Peter
sburg, prenese to ostalima. Ali na svom putu prema St. Petersburgu sam paljivo vraao kroz misli razgovore voene u
Moskvi i osetio da neu biti u stanju da prenesem osnovne stva
ri jer ih ni sam nisam razumeo. To me je veoma razdrailo i ni
sam znao ta da radim. U takvom stanju sam stigao u St.
Petersburg i sledeeg dana otiao na na sastanak.
Pokuavajui da razvuem to je vie mogue poetak di
jagrama, kako smo nazivali deo G. sistema, koji se bavi optim
pitanjima i zakonima, poeo sam da prenosim opte utiske sa
mog puta. Sve vreme sam govorio jednu stvar a druga mi je ila
kroz glavu: kako da ponem ta znai prenos 1, 2, 3 i 1, 3,

2? Moe li se primer takvog prenosa pronai u fenomenima ko

je mi znamo?
Oseao sam da moram sada neto pronai, odmah, jer ako
prvo sam ne pronaem neto, nita ne mogu preneti drugima.
Poeo sam da crtam dijagram na tabli. Bio je to dijagram
zraenja u tri oktave: APSOLUTNO SUNCE ZEMLJA
MESEC. Ve smo sasvim navikli na ovu terminologiju i G.
nain zlaganja. Ali nisam imao pojma ta da im kaem osim
onoga to su ve znali.
Odjednom, jedna re, koja se pojavila u mojoj glavi i KO
JU NIKO U MOSKVI NIJE IZGOVORIO, povezala je i obja
snila sve: pokretni dijagram. Shvatio sam da je potrebno
zamisliti ovaj dijagram kao POKRETNI, kako sve veze u lancu
menjaju mesto kao u nekom mistinom plesu.
Ova re me je toliko pogodila da neko vreme nisam uopte
uo ta govorim. Ali nakon to sam sakupio svoje misli video
sam da me sluaju i da sam sve objasnio to mu nije bilo jasno
na putu ovamo. To mi je dalo izuzetno jak i jasan oseaj kao da
sam ja sam otkrio nove mogunosti, novi metod vienja i razumevanja DAJUI OBJANJENJE DRUGIM LJUDIMA. Pod
silinom ovog oseaja, im sam rekao da se primeri i analogija
prenosa sila 1, 2, 3 i 1, 3, 2 moraju pronai u stvarnom svetu,
odjednom sam video te primere i u ljudskom organizmu i u astro
nomskom svetu i u mehanici kretanja talasa.
Kasnije sam vodio razgovor sa G. o razliitim skalama, iju
svrhu nisam razumeo.
Troimo vreme na pitalice, rekao je. Zar ne bi bi
lo jednostavnije da pomognemo sebi da se to bre rei? Ti zna
da su ispred nas mnoge tekoe, nikada ih neemo dostii idui
ovim tempom. Sam si mnogo puta rekao da imamo vrlo malo
vremena.
Upravo zbog toga to ima malo vremena a ima dosta po
tekoa ispred nas, potrebno je initi onako kako ja to radim,
rekao je G. Ako se plai potekoa, kako e tek biti kasnije?
Misli li da je u kolama sve dato u zavrnim oblicima? Prilino
naivno gleda na to. Mora biti lukav, pretvarati se, navoditi raz
govore na stvari koje te interesuju. Ponekad se ui iz ala i vice
va, iz pria. A ti hoe sve jednostavno. To se nikada tako ne

deava. Mora znati kako da uzme i kada se ne daje, da KRADE ako je potrebno, a nikako da eka da neko doe i da ti da.

ETRNAESTO POGLAVLJE
Bilo je nekih taaka kojima se G. povremeno vraao u naim
razgovorima, nakon formalnih predavanja, u kojima su uestvo
vali ljudi spolja. Prvo pitanje bilo je o samo-seanju i potrebi
stalnog rada na sebi da bi se to postiglo i drugo je bilo prenoe
nje objektivne istine naim reima.
Kao to sam ve ranije pomenuo, G. je imao obiaj da upo
trebljava izraze objektivan i subjektivan u specijalnom smi
slu, uzimajui kao osnovu podele subjektivnih i objektivnih
stanja svesti. Sva naa obina znanja koja se zasnivaju na obinim
metodama posmatranja i potvrda tih posmatranja, sve naune
teorije izvedene iz posmatranja injenica a koje su nam dostup
ne u subjektivnom stanju svesti, on naziva SUBJEKTIVNIM.
Znanje zasnovano na prastarim metodama i principima posma
tranja, znanje o stvarima u njima samima, znanje koje prati ob
jektivno stanje svesti, ZNANJE SVEGA, za njega je
OBJEKTIVNO znanje.
Pokuau da prenesem ono to je usledilo, onako kako se
seam, upotrebljavajui beleke nekih moskovskih uenika G. i
delimino moje sopstvene pribeleke iz razgovora u St. Petersburgu.
Jedan od centralnih ideja objektivnog znanja, rekao
je G., je ideja o jedinstvu svega, o jedinstvu suprotnosti. Od
prastarih vremena ljudi koji su razumeli znaenje ove ideje i u
njoj videli osnovu objektivnog znanja, odluili su da pronau
nain prenoenja ove ideje u nekom obliku koji bi bio razumljiv
drugima. Uspean prenos ideja objektivnog znanja je oduvek bio
deo zadatka onih koji su posedovali ova znanja. U takvim
sluajevima ideja jedinstva svega, kao osnovna i centralna ideja

ovog znanja, treba da bude prenesena prvo, i to prenesena sveo

buhvatno i tano. A da bi se to uinilo ideja se mora tako obli
kovati da se osigura njeno pravilno vienje od strane drugih, i
da se izbegne mogunost njenog iskrivljenja i izmene, tokom
prenoenja. U tu svrhu, ljudi kojima se ideja prenosi, moraju
proi kroz pravilne pripreme, i ideja im se servira ili u loginom
obliku, kroz filozofske sisteme koji se trude da daju definiciju
osnovnih principa ili
* iz eg je sve ostalo proizalo, ili
preko religioznih uenja koja se trude da stvore element vere i
da evociraju talas emocija nosei ljude do nivoa 'objektivne svesnosti'. Oba pokuaja su ponekad uspena a ponekad manje
uspena, ali idu kroz celu istoriju oveanstva od najstarijih vre
mena do naeg doba i dobila su oblik religioznih i filozofskih
verovanja koja stoje kao stene na putu onima koji pokuavaju da
ujedine misao oveanstva i ezoterinu misao.
Objektivno znanje, ideja jedinstava je ukljuena, pripa
da objektivnoj svesti. Oblici koji izraavaju ovo znanje kada su
primljeni od strane subjektivne svesti neminovno bivaju iskri
vljeni i umesto, istine, stvaraju sve vee i vee varke. Sa objek
tivnom sveu mogue je videti i osetiti jedinstvo svega. Ali za
subjektivnu svest, sve je podeljeno u milione nepovezanih feno
mena. Pokuaji da se ti fenomeni poveu u neku vrstu sistema
na nauni ili filozofski nain, ne vode niemu, jer ovek ne moe
da rekonstruie ideju celine poinjui od odvojenih injenica i
ne moe da otkrije principe podele celine bez poznavanja zako
na na kojima se podela zasniva.
Ideja jedinstva postoji i u intelektualnoj misli ali u svom
tanom odnosu prema suprotnosti nikada ne moe biti jasno
izraena reima ili u loginim oblicima. Naravno uvek ostaje ne
premostiva tekoa jezika. Jezik koji je stvoren kroz izraavanje
utisaka pluralnosti i suprotnosti u subjektivnim stanjima svesti,
ideju jedinstva, nikada ne moe preneti potpuno i jasno, to je
inae sasvim inteligentno i oigledno za objektivno stanje sve
sti.
Shvatajui nesavrenosti i slabosti obinog jezika, ljudi
koji su posedovali objektivno znanje, pokuali su da izraze ide*

poetak, uzrok, izvor, princip (grki)

ju jedinstva pomou mitova i simbola, a naroito odreenim

verbalnim formulama koje su, prenete bez izmena, nosile ide
ju iz jedne kole u drugu, esto iz jedne epohe u drugu.
Ve je reeno da vii psiho centri rade u ovekovim viim
stanjima svesti: 'viem emocionalnom' i 'viem mentalnom'.
Cilj mitova i simbola je bio da dosegnu ovekove vie cen
tre, da mu prenesu ideje koje su nepristupane intelektu i da ih
prenesu u takvim oblicima koji iskljuuju mogunost lanih in
terpretacija. 'Mitovi' su odreeni za vie emocionalne centre;
'simboli' za vie centre miljenja. Zbog valjanosti ove postav
ke, propali su unapred svi pokuaji da se razumeju ili objasne
'mitovi' i 'simboli' umom, ili pomou formula ili nekih izraza
koji su davali nekakav zbir njihovog sadraja, sve je mogue razumeti ali uz pomo pravog centra. Meutim, priprema za pri
jem ideja koje pripadaju objektivnom znanju, treba da bude
izvedena pomou uma, jer samo um koji je pravilno pripremljen
moe da prenese ove ideje u vie centre a da u njih ne unosi ni
kakve njemu strane elemente.
Simboli koji su obiavali da prenose ideje koje pripada
ju objektivnom znanju su ukljuivali dijagrame osnovnih zako
na univerzuma i ne samo da su prenosili samo znanje ve su i
ukazivali na put do njega. Prouavanje simbola, njihov sklop i
znaenje, oblikuje veoma vaan deo priprema za prijem objek
tivnog znanja i to je samo po sebi test jer bukvalno ili formalno
razumevanje simbola odmah onemoguava prijem daljeg znanja.
Simboli su bili podeljeni na osnovne i nie, gde prvi
ukljuuju principe odvojenih domena znanja; a drugi izraavaju
sutinsku prirodu fenomena u odnosu na jedinstvo.
Meu formulama koje daju zbir sadraja mnogih simbo
la postoji jedan koji ima naroito znaenje, to je formula 'KA
KO GORE, TAKO DOLE', iz 'Emerald Tablets of Hermes
Trismegistus'. Ova formula kae da se svi zakoni kosmosa mo
gu pronai u atomu ili u bilo kom drugom fenomenu koji posto
ji kao neto zaokrueno u odnosu na odreene zakone. Isto
znaenje je sadrano u analogiji izmeu MIKROKOSMA
ovek, i MAKROKOSMA univerzum. Osnovni zakoni trojstava i oktava prodiru kroz sve i potrebno ih je prouavati
istovremeno i u svetu i u oveku. Ali u odnosu prema sebi, ovek

je blii i prihvatljiviji predmet za prouavanje i saznavanje od

sveta fenomena izvan njega. Stoga, u tenji prema znanju o uni
verzumu, ovek bi trebalo da pone prouavanjem sebe i poi
manjem osnovnih zakona u njemu.
Sa ove take gledita, jedna druga formula, SPOZNAJ
SEBE, je puna naroitog znaenja i jedan je od simbola koji vo
de do znanja o istini. Prouavanje sveta i prouavanje oveka e
pomoi jedno drugom. Prouavajui svet i njegove zakone,
ovek prouava sam sebe, a prouavajui sebe on prouava svet.
U ovom smislu, svaki na simbol poneto ui o nama samima.
Razumevanju simbola se moe prii na sledei nain:
prouavanjem sveta fenomena ovek pre svega vidi u svemu
oitovanjedva principa, koji stoje u suprotnostijedan prema dru
gom, koji u spoju ili u suprotnosti, daju ovakav ili onakav re
zultat, to jest, reflektuju sutinsku prirodu principa koji su ih
stvorili. Ovo oitovanje velikih zakona o DVOJNOSTI i TROJNOSTI, ovek vidi istovremeno i u kosmosu i u sebi. Ali u od
nosu na kosmos on je samo posmatra i neko ko vidi samo
povrinu fenomena koji se kreu u razliitim pravcima, iako nje
mu izgleda kao da se kreu u jednom pravcu. Meutim, u odno
su na sebe, njegovo razumevanje zakona dvojnosti i trojnosti se
moe izraziti u praktinom obliku, i to, poto je shvatio te zako
ne u sebi, on moe, da tako kaem, ograniiti oitovanje zako
na dvojnosti i trojnosti na postojanu liniju borbe sa samim
sobom, na putu samo-saznanja. Na ovaj nain, on e uvesti LI
NIJU VOLJE prvo u krug vremena a zatim u krug venosti, a
ije e izvrenje stvoriti u njemu veliki simbol znan pod imenom
SOLOMONOV PEAT.
Prenoenje znaenja simbola oveku koji nije dostigao
njihovo razumevanje, nije mogue. To zvui kao paradoks, ali
znaenje simbola i sadraj njegove sutine se mogu predati i bi
ti shvaeni od strane onih koji, da tako kaem, ve znaju od ega
je sadran simbol. Tada simbol postaje sinteza njegovog znanja
i slui mu za izraavanje i prenoenje znanja, isto kao to je sluio
oveku koji ga je smislio.

 Evo nekoliko jednostavnijih simbola:

Sl. 43.
ili brojevi 2, 3, 4, 5, 6, koji ih izraavaju, imaju odreeno
znaenje u odnosu na unutranji razvoj oveka; pokazuju ra
zliite stupnjeve na putu ovekovog samo-usavravanja i rast
njegovog bia.
ovek u normalnom svom stanju, uzima se kao DVOJ
NOST. On je sadran iskljuivo od dvojnosti ili od parova ra
zliitosti. Svi ovekovi oseti, utisci, oseanja, misli, su
podeljeni na pozitivne i negativne, korisne i tetne, potrebne i
nepotrebne, dobre i loe, prijatne i neprijatne. Rad centara se na
stavlja u znaku ove podele. Misli su u suprotnosti sa oseanjima. Impulsi pokreta su u suprotnosti sa instinktivnom udnjom
za mirom. To je dvojnost u kojoj se kreu sva vienja, sve reak
cije, ceo ovekov ivot. Svaki ovek koji posmatra sebe, makar
koliko malo to bilo, moe videti dvojnost u sebi.
Meutim, ova dvojnost kao da se smenjuje; dananja pobeda je sutra pobeena; ono to nas danas vodi sutra postaje dru
gorazredno i sporedno. I sve je podjednako mehanino,
podjednako nezavisno od volje i vodi podjednako u besciljnost
svake vrste. Shvatanje dvojnosti u sebi poinje sa razumevanjem
mehaninosti i shvatanjem razlike izmeu mehanikog i svesnog. Razumevanje mora da se nastavi unitenjem samo-obmane u kojoj ovek ivi i koji smatra ak i svoje najmehanikije
radnje voljnim i svesnim i da je on sam jedno i celina.
Kada je samo-obmana unitena i ovek pone da sagle
dava u sebi razliku izmeu mehanikog i svesnog, tada poinje
borba za shvatanjem svesnog u ivotu i podinjavanjem meha
nikog svesnom. U tu svrhu ovek poinje da se trudi da posta
vi sebi konane ODLUKE, koje dolaze iz svesnih motiva, protiv
mehanikih procesa koji se nastavljaju u skladu sa zakonima

dvojnosti. Stvaranje treeg postojanog principa je za oveka

PRETVARANJE DVOJNOSTI U TROJNOST.
Jaanje te odluke i njeno stalno unoenje u ove dogaaje
u kojima su ranije delovali sluajni neutralizujui stresovi i da
vali sluajne rezultate, sada daju postojanu liniju rezultata u vre
menu i nastaje PRETVARANJE TROJNOSTI U
ETVORNOST. Sledei stadijum, pretvaranje etvornosti u petornost i SKLAPANJE PENTAGRAMA (Solomonovo slovo)
nema samo jedno, ve mnogo razliitih znaenja, ak i u odno
su na oveka. Ovim je naueno, pre svega neto, to je bez sva
ke sumnje u odnosu sa radom centara.
Razvoj ljudske maine i obogaenje bia poinje sa no
vim nenaviknutim funkcionisanjem maine. Mi znamo da ovek
ima pet centara: centar miljenja, emocionalni centar, centar kre
tanja, instinktivni centar i seksualni centar. U sluaju da se je
dan centar razvije vie od drugih, rezultati su nepovoljni, to jest,
razvija se jednostran tip oveka, nesposoban za dalji razvoj. Ali
ako ovek usaglasi rad svih svojih pet centara on tada 'zakljuava
pentagram u sebi' i postaje zavren tip fiziki savrenog oveka.
Potpuno i pravilno funkcionisanje svih pet centara ih dovodi u
jedinstvo sa viim centrima to uvodi princip koji nedostaje i sta
vlja oveka u direktnu i postojanu vezu sa objektivnom sveu i
objektivnim znanjem.
Tada ovek postaje ESTOKRAKA ZVEZDA, to jest,
bivi zatvoren u krug nezavisnog ivota i potpunog u samom se
bi, on postaje izolovan za strane uticaje ili sluajne stresove; on
je ugradio u sebe SOLOMONOV PEAT.
U sadanjem trenutku, niz simbola koji je dat brojevima
2, 3, 4, 5 i 6 tumai se onako kako je primenljiv na jedan pro
ces. Meutim, ni to objanjenje nije potpuno, jer se simbol ni
kada ne moe u potpunosti objasniti. Moe se samo iskusiti, na
isti nain kao, na primer, ideja SAMO-SAZNANJA.
Isti proces harmoninog razvoja oveka moe se posmatrati sa take gledita zakona oktava. Zakon oktava daje drugi
sistem simbola. U smislu zakona oktava svaki zavren proces je
prenos note do preko niza sledeih tonova do note do sledee ok
tave. Sedam osnovnih tonova oznaavaju zakon sedam. Doda
tak na to je nota do sledee oktave, to jest, kruna celog procesa

daje osmi korak. Sedam osnovnih tonova zajedno sa 2 'inter

vala' i 'dodatnim stresovima' daju 9 koraka. Poslednji, de
seti korak, je kraj toka i poetak sledeeg ciklusa. Na taj nain
zakon oktava i proces razvoja bivaju izraeni, ukljuujui bro
jeve od 1 do 10. Sada dolazimo do neega to se moe nazvati
SIMBOLOM BROJEVA. Simbolizam brojeva se ne moe razumeti bez zakona oktava ili bez jasnog pojmanja kako se oktave
izraavaju u DECIMALNOM SISTEMU i obrnuto.
U zapadnjakim sistemima okultizma postoji metod ko
ji je znan pod imenom 'teozofski zbir', to jest, definicija broje
va od dve ili vie cifara pomou zbira tih cifara. Za ljude koji ne
razumeju simbolizam brojeva ovaj metod sintetizovanja brojeva
izgleda apsolutno proizvoljan i kao da ne vodi nikuda. Ali za
oveka koji shvata jedinstvo svega postojeeg i koji poseduje
klju za to jedinstvo, metod teozofskog zbira ima bitno znae
nje, jer on razreava sve suprotnosti u osnovnim zakonima koji
njime vladaju i koji su izraeni u brojevima od 1 do 10.
Kao to je ve pomenuto, u simbolizmu, kako je pred
stavljen, BROJEVI su povezani sa odreenim GEOMETRIJ
SKIM OBLICIMA, i komplementarni su jedan prema drugom.
U Kabali je upotrebljen SIMBOLIZAM SLOVA a u kombina
ciji sa njima SIMBOLIZAM REI. Kombinacija 4 metoda
simbolizma, brojeva, geometrijskih oblika, slova i rei daje
sloeniji ali savreniji metod.
Osim toga postoji i SIMBOLIZAM MAGIJE, SIMBO
LIZAM ALHEMIJE, SIMBOLIZAM ASTROLOGIJE, kao i
sistem SIMBOLA TAROTA koji ih sve ujedinjuje u celinu.
Svaki od ovih sistema moe posluiti kao sredstvo za
PRENOENJE ideje jedinstva. Meutim, u rukama nesposob
ne osobe ili neznalice, makako njene namere bile potene, sistem
postaje 'instrument varke'. Razlog je u tome da se SIMBOL ni
kada ne srne uzeti kao konano i definitivno znaenje. U
izraavanju zakona jedinstva beskonanih suprotnosti sam sim
bol poseduje beskonaan broj aspekata sa kojih se moe pro
uavati i zahteva od oveka, koji mu pristupa, sposobnost da ih
istovremeno vidi sa razliitih taaka gledita. Simboli pretvore
ni u rei obinog jezika postaju nekako kruti, blede i lako posta
ju 'sopstvene suprotnosti', ograniavajui znaenje uskim

dogmatskim okvirima, ne dajui mu ak ni relativnu slobodu

LOGINOG ispitivanja predmeta. Uzrok ovome se nalazi u
bukvalnom shvatanju simbola, davanju simbolu jedno znaenje.
Istina je opet zamagljena spoljanjim omotom lai i za njihovo
otkrivanje potrebni su ogromni napori negiranja u kome je sama
ideja simbola izgubljena. Poznato je kakve su varke nastale iz
simbola religije, alhemije, a naroito magije, za one koji su ih
bukvalno shvatali i samo jednoznano.
Istovremeno, pravilno razumevanje simbola nikada ne
dovodi ni do kakvih rasprava. Ono produbljuje znanje i ne osta
je teoretsko, jer ojaava tenju ka pravim rezultatima, prema sje
dinjenju znanja i bia, to jest, prema VELIKOM DELANJU.
isto znanje se ne moe prenositi, a izraeno u simbolima pre
kriveno je njima kao velom, koji postaje providan za one koji
ele i umeju da trae znanje.
Moe se jo govoriti o simbolima govora iako taj sim
bolizam nije ba razumljiv svakome. Shvatiti unutranje znae
nje onoga to je reeno mogue je samo na odreenom nivou
razvoja i uz odgovarajue napore i stanje od strane sluaoca.
Meutim, obino se deava, da kada ovek uje neto to je no
vo za njega, umesto da uloi napor da razume, ovek poinje da
raspravlja o tanosti ili netanosti te stvari, ili ih odbija,
zadravajui negativno miljenje o njoj, smatrajui ga jedinim
pravilnim, a koje zapravo, po pravilu, nema nikakve veze sa tom
stvari. Na taj nain on gubi svaku ansu za spoznajom neeg no
vog. Biti u stanju shvatiti govor kada postane simbolian, po
trebno je osim uenosti i znati kako sluati. Svaki pokuaj
bukvalnog razumevanja, kada se govor bavi objektivnim zna
njem i sjedinjenjem jedinstva i suprotnosti, osuen je unapred
na propast i u veini sluajeva vodi u dalja zavaravanja.
Potrebno je o tome razmiljati jer intelektualizam mo
dernog obrazovanja prodire u ljude sa naglaenom tenjom za
traenjem loginih definicija i loginih injenica protiv svega to
uju, tako da ljudi i ne primeujui, nesvesno, kljukaju sebe e
ljom za tanou u onim sferama u kojima egzaktne definicije,
po svojoj prirodi, nalau nepostojanje egzaktnosti u znaenju.
Stoga, zbog te tenje u naem miljenju, esto se deava
da tano znanje koje se tie nekih detalja, a biva preneseno ove-

ku koji jo nije stekao razumevanje sutinske prirode stvari,

moe u mnogome da mu otea shvatanje te sutinske prirode.
Ovo naravno ne znai da na putu pravog znanja ne postoje tane
definicije, na protiv, samo tu i postoje; meutim, veoma se ra
zlikuju od onoga to obino mislimo o njima. Svako ko pretpo
stavlja da moe ii putem samo-saznanja voen tanim znanjem
svih detalja i ako oekuje takvo znanje a da se nije pomuio da
shvati pokazatelje koje je primao o sopstvenom radu, tada e mo
rati da shvati da to znanje nee postii sve dok ne uini napore
za onim za im traga. Niko mu ne moe dati ono to ranije nije
posedovao; niko ne moe da radi za njega ono to on mora sam.
Sve to drugi moe da uini za njega je da mu da podstrek za rad
i sa te take gledita, simbolizam, pravilno shvaen, igra ulogu
podstrekaa ka znanju.
Ranije smo govorili o zakonu oktava, o injenici da je
svaki proces, bez obzira na kojoj skali se odvija, potpuno
odreen u svom postepenom razvoju, zakonom konstrukcije sedmotonske skale. U vezi sa ovim naglaeno je da su svaka nota,
svaki ton, posmatrani na nekoj drugoj skali, opet cela oktava.
'Intervali' izmeu note mi i note fa i izmeu note si i note do ko
ji ne mogu biti ispunjeni intenzitetom energije procesa u radu,
pa zahtevaju spoljanji stres, spoljanju pomo, da tako kaem,
da bi povezali jedan proces sa drugim. Iz ovoga sledi da zakon
oktava povezuje sve procese univerzuma i onome ko poznaje ska
le prolaza i zakone konstrukcije oktave, predstavlja mogunost
tanog prosuivanja svega i svakog fenomena u njegovoj sutin
skoj prirodi i sve meuodnose tih fenomena i stvari koje su po
vezane sa njima.
Za sjedinjenje u jednu celinu sva znanja vezana za zakon
konstrukcije oktava, postoji odreeni simbol koji ima oblik kru
ga izdeljenog na devet delova sa linijama koje spajaju devet
taaka na krunoj liniji i to prema odreenom poretku.
Pre nego to preemo na prouavanje samog simbola
neophodno je shvatiti odreene aspekte uenja koji koriste ovaj
simbol, kao i odnos ovog uenja prema drugim sistemima koji
upotrebljavaju simboline metode za prenoenje znanja.
Da bi se razumeli meuodnosi ovih uenja uvek se mo
ra imati na umu da mu putevi koji vode shvatanju jedinstva pri-

laze kao radius kruga koji se kree prema centru; to su blie

centru, blie pristupaju jedno drugom.
Kao rezultat svega ovoga su teoretski saeci koji ine
osnovu jedne linije mogu se ponekad objasniti sa take gledita
saetka druge linije i obrnuto. Iz tog razloga je ponekad mogue
oblikovati neku meuliniju izmeu dve susedne linije. Meutim,
u odsustvu potpunog znanja i razumevanja osnovnih linija ovi
medu putevi mogu odvesti u meanje linija, u zamrenost i
greku.
Od osnovnih linija, koje su manje-vie znane, etiri se
mogu imenovati:
1) Jevrejska
2) Egipatska
3) Persijska
4) Hindu
Od poslednje znamo samo njenu filozofiju a od prve tri,
delove njihove teorije.
Osim gore navedenih postoje i dve linije znane u Evro
pi, TEOZOFIA i takozvani ZAPADNJAKI OKULTIZAM,
koje dolaze iz meavine osnovnih linija. Obe linije sadre u se
bi zrnca istine, ali ni jedna ne poseduje potpuno znanje i zbog
toga njihovi pokuaji za praktinim ostvarenjima donose samo
negativne rezultate. Uenje iju teoriju ovde postavljamo je u
potpunosti samoodrivo i nezavisno od drugih linija i sasvim je
nepoznato do dananjih dana. Kao i druge linije ono upotreblja
va simboliki metod, a jedan od osnovnih simbola je slika koja
je ve pomenuta, to jest, krug podeljen na devet delova:
Taj simbol izgleda ovako:

Sl. 44

 Krug je podeljen na 9 jednakih delova. est taaka

je spojeno simetrinim oblikom u odnosu na prenik prolazei
kroz najviu taku podela kruga. Dalje, najvia taka podela je
vrh jednostranog trougla povezujui take podela koje ne ulaze
u sklop izvorno sloenog oblika.
Sa ovim simbolom se nigde ne moete sresti u prouava
nju 'okultizma', niti u knjigama ili u razgovorima. Takav mu je
znaaj dat od strane onih koji znaju pa su smatrali neophodnim
da to znanje taje.
Samo se neki nagovetaji i delimina prikazivanja mogu
sresti u literaturi.* Tako je mogue sresti crte koji ovako izgle
da:

Sl. 45.
U knjizi Studija porekla prirode Zohara od S. Karppe, Pariz, 1901.
god., na str. 200-201, postoji crte kruga izdeljenog na devet delova:

sa sledeim opisom tog kruga:

Ako pomnoimo 9 X 9, rezultat se pokazuje u broju 8 na levoj strani
i broju 1 na desnoj strani; na isti nain 9 X 8 daje proizvod prikazan u
broju 7 na levoj strani i broju 2 na desnoj strani; potpuno isto se deava
kod 9 X 6. Poinjui sa 9 X 5 poredak se okree, to jest, broj koji pred
stavlja jedinice uzima levu stranu a broj koji predstavlja desetine uzi
ma desnu stranu.

I ovakav, na primer:

Sl. 46
Simbol u obliku kruga izdeljen na 9 delova i linija
ma koje spajaju te take, izraava zakon sedmice u njegovom
sjedinjenju sa zakonom trojke.
Oktava ima 7 tonova a osmi je ponavljanje prvog.
Zajedno sa dva 'dodatna stresa' koji ispunjavaju 'intervale' mifa i si-do, to ini 9 elemenata.
Potpuni sklop ovog simbola koji ga spaja sa potpunim
izraavanjem zakona oktava je jo mnogo sloeniji od prikaza
nog sklopa. Meutim, ak i ovaj sklop pokazuje unutranje za
kone JEDNE OKTAVE i ukazuje na metod koji zna sutinsku
prirodu same stvari koja je prouavana.
Izolovano postojanje stvari ili fenomena u posmatranju
je zatvoreni krug veno povratnog i neprekidno tekueg proce
sa. Krug simbolie taj proces. Odvojene take na krugu simboliu korake u samom procesu. Simbol kao celina je nota DO, to
jest, neto to ima redovno i potpuno postojanje. To je krug
potpuni ciklus. To je NULA naeg decimalnog sistema; ona i
svojim oblikom predstavlja zatvoreni ciklus. Ona u sebi sadri
sve to je potrebno za njeno opstajanje. Izolovana je od okoline.
Sukcesivni stadijumi u toku procesa moraju biti povezani sa sledom preostalih brojeva, od 1 do 9. Prisustvo devetog koraka ko
ji ispunjava 'interval' si-do, zavrno upotpunjuje ciklus, to jest,
zatvara krug, koji ponovo poinje u ovoj taki. Vrh trougla zat
vara dvojnost svoje osnovice, omoguavajui mnogostrukim
oblicima njegovog oitovanja u najrazliitijim trouglovima, na
isti nain kao to vrh trougla beskonano umnoava sam sebe, u
liniji njegove osnovice. Stoga je, svaki poetak i zavretak ci-

klusa smeten u vrhu trougla, u taki u kojoj poinje i zavrava

se spajanje, tu gde se krug zatvara, i koji, u beskonano tekuem
ciklusu zvui kao dve note do u oktavi. Ali to je deveti korak
koji zatvara i opet zapoinje ciklus. Zbog toga u gornjoj taki
trougla koji odgovara noti do, stoji broj 9, a izmeu ostalih
taaka su rasporeeni brojevi od 1 do 8.

Sl. 47.

Prelazei na prouavanje sloenijeg oblika unutar kru

ga, trebalo bi da razumemo zakone njegovog sklopa. Zakoni je
dinstva se reflektuju u svim fenomenima. Decimalni sistem je
konstruisan na osnovama istih zakona. Uzimajui jedinicu kao
jednu notu koja u sebi sadri celu oktavu, moramo podeliti tu je
dinicu na 7 nejednakih delova da bismo stigli do 7 no
ta te oktave. Meutim, u grafikom prikazivanju, nejednakost
delova se ne uzima u obzir, a za konstrukciju dijagrama prvo je
uzet sedmi deo, pa dve sedmine, tri sedmine, etiri sedmine, pet
sedmina, est sedmina i sedam sedmina. Proraunavajui ove delove decimalama dobijamo:
1/7 0.142857....
2/7 0.285714....
3/7 0.428571....
4/7 0.571428....
5/7 0.714285....

6/7 0.857142....
7/7 0.999999....
Prouavanjem dobijenih nizova periodinih decimala od
mah primeujemo da se u svim osim u poslednjem, periodi sa
stoje iz potpuno istih cifara koje teku u definitivnim sekvencama,
tako da, znajui prvu cifru perioda, moemo u potpunosti rekonstruisati ceo period.
Ako bismo na krug sada postavili svih 9 brojeva od
1 do 9 i spojili one brojeve koji su ukljueni u period pomou
pravih linija istim redosledom kojim brojevi stoje u periodu, u
zavisnosti od kog broja poinjemo, dobiemo sliku koja je unu
tar kruga. Brojevi 3, 6 i 9 nisu ukljueni u period. Oni oblikuju
odvojeni trougao slobodnu trajnost simbola.
Koristei 'teozofski zbir' i uzimajui zbir brojeva perio
da, dobijamo DEVET, to jest, celu oktavu. Opet u svakoj izd
vojenoj noti bie ukljuen ceo predmet oktave prema istim
zakonima kao i prvi. Poloaji nota e biti u skladu sa brojevima
perioda a crte oktave e ovako izgledati:

Sl. 48.
Trougao 9-3-6, koji se sjedinjuje u jednu celinu 3 take na
krugu, nije ukljuen u period, spaja zakon sedmice i zakon troj
ke. Brojevi 3-6-9 nisu ukljueni u period; dva, od tih brojeva, 3
i 6, odgovaraju dvoma 'intervalima' u oktavi, a trei se, da ta
ko kaem, preliva i istovremeno zamenjuje osnovnu notu koja
ne ulazi u period. tavie, svaki fenomen koji je sposoban da deluje reciprono fenomenu slinom sebi, zvui kao nota do u od
govarajuoj oktavi. Stoga, nota do, moe izai iz kruga i ui u
redovnu korelaciju sa drugim krugom, to jest, da igra tu ulogu
u drugom krugu, onom koji posmatramo, a koja inae biva igrana od strane 'stresova' koji ispunjavaju 'intervale' u oktavi.

Zbog toga je ovde, takode, posedovanjem te mogunosti, nota

do povezana sa trouglom 3-6-9, sa onim mestima u oktavi na ko
jima se deavaju stresovi spolja, na mestima na kojima oktava
moe biti probijena u cilju povezivanja sa onim to postoji izvan
nje. Zakon trojstva je iskoraio, da tako kaem, od zakona sed
mice, trougao probija kroz period i ove dve slike u kombinaciji
daju unutranju konstrukciju oktave i njenih nota.
U ovoj taki, prema naem shvatanju, bilo bi sasvim pra
vilno postaviti pitanje: zbog ega je jedan od 'intervala' koji je
odreen brojem 3, pronaen na svom pravom mestu, izmeu no
ta mi i fa, a drugi, odreen brojem 6, pronaen izmeu nota sol
i la, kada mu je pravo mesto izmeu nota si i do.
Kada bi se posmatrali uslovi prema pojavi drugog inter
vala (6) na njegovom sopstvenom mestu, imali bismo sledei
krug:

a devet elemenata zatvorenog kruga bi bili grupisani zajed

no simetrino i to na sledei nain:

Sl. 50.
Dobijamo sledei raspored:

Sl. 51
koji moe dati samo sledeu grupaciju:

Sl. 52
to jest, u jednom sluaju X izmeu mi i fa a u drugom iz
meu note sol i la, gde nije potrebno.
Oigledno postavljanje intervala na POGRENO MESTO, samo po sebi pokazuje onima koji umeju da itaju simbol,
koja vrsta 'stresa' je potrebna za prelaz od note si do note do.
Da bi se ovo shvatilo, neophodno je setiti se ta je reeno
o ulozi 'stresova' u procesu koji se odvija u oveku i u univer
zumu.
Kada smo prouavali primenu zakona oktava na kosmos,
tada je korak 'sunce-zemlja' bio predstavljen na ovaj nain:
U odnosu na tri oktave zraenja bilo je naz
naeno da se prelaz od note do do note si, ispunjenje
intervala, deava unutar organizma Sunca. Naglaeno
je da u kosmikoj oktavi, u odnosu na 'interval' dosi, koji ovaj prelaz postie uz pomo volje Apsolut
nog. Prelaz fa-mi u kosmikoj oktavi se postie
mehaniki, uz pomo specijalne maine koja to omo
guava noti fa, koja ulazi u nju, da bi se postigao niz
procesa unutranjih karakteristika note sol koja je iz
nad, a da se ne menja njena nota, to jest, da bi se aku
mulirala unutranja energija za nezavistan prelaz u Sl. 53
sledeu notu, u notu mi.

 Potpuno isti odnos se ponavlja u svim zavrenim proce

sima. U prouavanju procesa hranjenja u ljudskom organizmu i
pretvaranju supstanci unetili u organizam, pronalazimo potpuno
iste 'intervale' i 'stresove'.
Kako smo ve ranije naglasili, ovek uzima 3 vrste hra
ne. Svaka je poetak nove oktave. Druga oktava, to jest, oktava
vazduha, pridruuje se prvoj, oktavi hrane i pia, u taki u ko
joj se prva oktava zaustavlja pri svom razvoju, kod note mi. A
trea oktava se pridruuje drugoj u taki u kojoj se druga okta
va zaustavlja u svom razvoju, kod note mi.
Meutim, potrebno je shvatiti da, kao i u mnogim hemijskim procesima, samo odreene KOLIINE supstanci, tano
odreene prirodom, daju jedinjenja zahtevanog kvaliteta, tako
da se '3 vrste hrane' moraju meati u ljudskom organizmu u ko
nano odreenim proporcijama.
Konana supstanca u procesu oktave hrane je supstanca
note si ('vodonik' 12 u treoj skali), kojoj je potreban 'dodatni
stres' da bi prela u novu notu do. Ali poto su uestvovale 3
oktave u stvaranju ove supstance, njihov uticaj se takoe oitu
je u konanom rezultatu tako to on odreuje kvalitet. Kvalitet
i koliina se odreuju regulisanjem 3 vrste hrane koje prima or
ganizam. Samo u prisustvu potpune ravnotee izmeu ove 3
vrste hrane, ojaavanjem ili slabljenjem delova procesa, dobija
se traeni rezultat.
Osnovno to treba upamtiti je da nikakvi provizorni po
kuaji da se regulie hrana ili disanje, u bukvalnom smislu te
rei, ne vode do eljenog kraja, osim ako ovek ne zna tano ta
radi i zbog ega i kakav rezultat e to dati.
ak i kada bi ovek uspeo da regulie te dve komponen
te procesa, hranu i disanje, to ne bi bilo dovoljno, jer bi jo uvek
ostao veoma vaan detalja regulacije hrane treeg sprata 'uti
saka'.
Zato, jo pre ikakvog pokuaja uticanja na unutranje
procese, neobino je vano shvatiti taan meusobni odnos sup
stanci koje ulaze u organizam, prirodu moguih 'stresova', i za
kone koji vladaju prenosom nota. Ti zakoni su svuda isti.
Prouavajui oveka, prouavamo kosmos i prouavajui kosmos, prouavamo oveka.

 Kosmika oktava 'Apsolutno-Mesec' je, prema zakonu

trojke, podeljena na 3 sporedne oktave. U te 3 oktave kosmos
je kao ovek; ista '3 sprata', ista 3 stresa.
U kosmikim oktavama zraenja, na mestu pojavljivanja
intervala fa-mi, na dijagramu su oznaene 'maine' pronaene
tamo, isto kao i u ljudskom telu.
Proces prenosa fa-mi se moe predstaviti na najematskiji nain ovako: kosmika nota fa ulazi u mainu kao hrana
nieg sprata i poinje svoj ciklus promana. Stoga u poetku ona
zvui u maini kao nota do. Supstanca sol kosmike oktave slui
kao supstanca koja ulazi u srednji sprat kao to to ini vazduh
pri disanju, a to moe nota fa unutar maine da pree u notu mi.
Ova nota sol pri ulasku u mainu takode zvui kao
nota do. Materija koja je tako dobijena biva u gor
njem spratu udruena sa supstancom kosmike no
te la, koja ulazi u gornji sprat maine, takoe kao
nota do.
Kao to iz ovoga moemo videti, sledee
note: la, sol, fa, slue kao hrana maini. Da bi se
osigurala njihova sledbenost, prema zakonu trojke,
nota la e biti aktivni elemenat, sol je neutralizujui a nota fa pasivni elemenat. aktivni princip reagujui sa pasivnim (to jest, povezani pomou
neutralizujueg principa) daju odreene konane
rezultate. Ovo je simboliki prikazano na sledei
nain:
Ovaj simbol ukazuje da supstanca note fa

Sl. 54
pomeana sa
Sl. 55
supstancom note la daje kao rezultat supstancu note sol. I kako
se ovaj proces nastavlja u oktavi, razvijajui se kao da je unutar

note fa, stoga je mogue rei da nota fa dostie svojstva note sol,
ne menjajui se.
Sve to je bilo reeno o oktavama zraenja i o oktavama
hrane u ljudskom organizmu, direktno je povezano sa simbolom
kruga podeljenog na 9 delova. Taj simbol, kao izraz savrene
sinteze, sadri u sebi sve elemente zakona koji predstavlja i iz
njega se moe izvui i uz njegovu pomo preneti, sve to je po
vezano sa tim oktavama i jo mnogo toga drugog.
G. se jo mnogo puta vraao ovom devetouglu i to u raz
nim situacijama.
Svaka zavrena celina, svaki kosmos, svaki organizam,
SVAKA PLANETA, je devetougao, rekao je. Ali nema
svaki od tih devetouglova unutranji trougao. Unutranji trougao stoji kao oznaka viih elemenata, prema skali 'vodonika', u
datom organizmu. Taj unutranji trougao poseduju neke biljke,
kao: konoplja, mak, hmelj, aj, kafa, duvan i jo mnoge druge
biljke koje imaju sasvim odreenu ulogu u ivotu oveka.
Prouavanje ovih biljaka moe nam otkriti mnogo toga to se
tie devetougla.
Uopteno govorei, potrebno je shvatiti da je devetou
gao UNIVERZALAN SIMBOL. Sva znanja mogu biti ukljuena
u devetouglu i uz njegovu pomo mogu biti objanjena. U vezi
sa tim, samo ono to ovek moe da stavi u devetougaoj e ono
to on zapravo ZNA, to jest, razume. Ono to ne moe da stavi
u devetougao, on ne razume. Za oveka koji ga moe upotreblja
vati, devetougao pie knjige i pravi itave biblioteke, sasvim ne
potrebno. U devetougao se moe SVE uneti i proitati iz njega.
ovek moe biti prilino usamljen u pustinji i potraiti devetou
gao u pesku i proitati vene zakone univerzuma. Svaki put moe
neto novo nauiti, neto to nije ranije znao.
Ako se sretnu dva oveka iz razliitih kola, nacrtae de
vetougao i uz njegovu pomo e biti u stanju da odmah ustano
ve koji od njih zna vie i posledino tome na kojoj stepenici koji
od njih stoji, koji je stariji i uitelj a koji uenik. Devetougao je
osnovni hieroglif univerzalnog jezika koji ima onoliko znaenja
koliko i nivoa ljudi.
Devetougao je PERPETUALNA KRETNJA, ista PERPETUALNA KRETNJA za kojom ovek traga od pamtiveka i

nikada je nije pronaao. Jasno je zbog ega nije mogla biti pro
naena. Traili su izvan sebe a ona je unutar njih; nameravali su
da konstruiu perpetualno kretanje onako kako je konstruisana
maina, a stvarna perpetualna kretnja je deo druge perpetualne
kretnje i ne moe biti stvorena izvan nje. Devetougao je ematski prikaz PERPETUALNE KRETNJE, to jest, maine u
venom pokretu. Naravno, potrebno je znati kako se ita prikaz.
Razumevanje ovog simbola i sposobnost njegove upotrebe da je
oveku velike moi. To je PERPETUALNO KRETANJE ali
istovremeno i FILOZOFSKI KAMEN alhemiara.
Znanje o devetouglu je dugo vremena uvano kao tajna
i ako je sada, da tako kaem, pristupano svima, to je samo u ne
potpunom i teoretskom obliku iz ega niko ne moe da ima bilo
kakve praktine koristi, bez poduavanja od strane onog koji
zna.
Da bi se devetougao mogao razumeti, potrebno je o nje
mu misliti kao da je u pokretu, kao da se kree. Nepokretni de
vetougao je mrtvi simbol; ivui simbol je u pokretu.
Mnogo kasnije, 1922. godine, kada je G. osnovao svoj In
stitut u Francuskoj, kada su njegovi uenici prouavali plesove
i igre dervia, G. im je pokazao vebe vezane za 'kretanje deve
tougla'. Na podu na kome su vebali ples, bio je nacrtan veliki
devetougao i uenici koji su estvovali u vebama su stajali na
takama obeleenim brojevima od 1 do 9. Tada su poeli da se
kreu u pravcu brojeva perioda, na veoma interesantan nain,
okreui se jedni oko drugih na takama susreta, na mestima na
kojima su se linije devetougla sekle. U to vreme G. je rekao da
vebe kretanja u skladu sa devetouglom treba da zauzmu veoma
vano mesto u njegovom baletu 'Borba Maioniara'. Takode
je rekao da je skoro nemogue razumeti devetougao bez uea
u ovim vebama ili ne zauzimanja bilo kog mesta u njemu.
Iskusiti devetougao je mogue samo kroz kretanje, re
kao je. Sam ritam ovih kretanja sugerie potrebne ideje i
odrava potrebnu napetost; bez njih nije mogue osetiti ono to
je najvanije.
Postojao je jo jedan crte devetougla koji je napravljen,
pod njegovim rukovodstvom, u Carigradu, 1920. godine. U tom

crteu, unutar devetougla su prikazane 4 zveri Apokalipse

bik, lav, ovek i orao i sa njima golub. Ti dodatni simbo
li su povezani sa 'centrima'.
U vezi sa znaenjem devetougla kao univerzalnog simbola,
G. je ponovo govorio o postojanju univerzalnog 'filozofskog'
jezika.
Ljudi su dugo vremena pokuavali da izmisle univerzal
ni jezik, rekao je. I u tome kao i mnogo emu drugom, traili
su neto to je ve odavno pronaeno i pokuavaju da smisle i
IZNAU neto to je znano i postoji ve dugo vremena. Rani
je sam pomenuo da ne postoji samo jedan univerzalan jezik, ve
3, da budem precizniji, 3 stepena. Prvi stepen tog jezika ve
omoguava ljudima da izraze sopstvene misli i da shvate misli
drugih u odnosu na stvari za koje je obian jezik nemoan.
U kakvom su odnosu ti jezici prema umetnosti? upi
tao je neko. I da li sama umetnost ne predstavlja taj 'filozof
ski jezik' koji ostali trae intelektualno?
Ne znam o kojoj umetnosti govorite, rekao je G.
Postoji umetnost i umetnost. Bez sumnje ste primetili da sam za
vreme naih predavanja i razgovora esto bio pitan razliita pi
tanja u odnosu na umetnost ali sam uvek izbegavao razgovore o
tome. Razlog je taj, to sve obine razgovore o umetnosti sma
tram beskorisnim i bez znaaja. Ljudi govore o jednoj stvari mi
slei na neto sasvim drugo a nemaju pojma zapravo ta ine.
Istovremeno, sasvim je bespredmetno pokuavati objanjenja o
stvarnom odnosu stvari, oveku koji ne zna abecedu o samom
sebi, to jest, o oveku. Mi razgovaramo ve dui period i vi bi
trebalo da znate tu abecedu, tako da bih moda sada ve mogao
da vam govorim o umetnosti.
Pre svega, morate imati na umu da postoje dve vrste
umetnosti, sasvim razliite, objektivna i subjektivna umetnost.
Sve ono to vi znate i ono to nazivate umetnou je, subjektiv
na umetnost, neto to ja uopte ne nazivam umetnou jer tako
nazivam samo objektivnu.
Definisati ono to ja nazivam objektivnom umetnou je
prilino teko, pre svega zbog toga to vi subjektivnoj umetno
sti pripisujete karakteristike objektivne umetnosti, a drugo, zbog

toga to ga vi, kada naiete na objektivno umetniko delo, sta

vljate na isti nivo sa subjektivnim umetnikim delom.
Pokuau da pojasnim svoju ideju. Vi kaete umetnik
stvara. Ja to kaem samo u odnosu na objektivnu umetnost. U
odnosu na subjektivnu umetnost ja kaem da je ona 'stvorena'.
Vi tu ne pravite razliku, ali tu lei sva razliitost, dalje, vi sub
jektivnoj umetnosti pripisujete raznorazne moi, to jest, vi
oekujete da ona proizvede istu reakciju kod svih ljudi. Na pri
mer, vi mislite da pogrebna povorka treba u svima da izazove
tune misli a da e veseo ples u svima izazvati srene misli. U
stvarnosti to uopte nije sluaj. Sve zavisi od asocijacija. Ako
jednog dana kada mi se dogodila velika nevolja ujem neke
ivahne tonove, u poetku e oni izazvati u meni tune i nepri
jatne misli i uvek e nadalje u mom ivotu izazivati isti oseaj.
Ako se u nekom danu kada sam izuzetno srean, dogodi da ujem
neke tune note, one e uvek u meni evocirati srene misli. Ta
ko vam je to u svemu.
Razlika izmeu objektivne i subjektivne umetnosti je ta
da u objektivnoj umetnosti umetnik zbilja 'stvara', to jest, on i
pravi ono to je nameravao, on umee u taj rad sve ideje i oseanja koje je nameravao da prenese. Mo takvog rada na ljude je
apsolutno odreena; oni e, naravno u zavisnosti od sopstvenog
nivoa, svi primiti iste ideje i ista oseanja koja je umetnik eleo
da im prenese. Tu nema nieg sluajnog, bilo u stvaranju bilo u
utiscima te objektivne umetnosti.
U subjektivnoj umetnosti, sve je sluajno. Umetnik, kao
to ve rekoh, ne stvara; u njemu 'se stvara'. To znai da je on
u vlasti ideja, misli i raspoloenja koja ni sam ne razume i koje
ne moe da kontrolie ni na koji nain. One vladaju njime i
izraavaju same sebe na ovaj ili onaj nain. I kada su sluajno
dobile ovaj ili onaj oblik, on sasvim sluajno proizvodi na oveka ovakav ili onakav utisak, sve u zavisnosti od njegovog raspo
loenja, ukusa, navika i prirode hipnoze pod kojom ivi, i tako
dalje. Nema nieg nepromenljivog; tu nita nije odreeno. U ob
jektivnoj umetnosti ne postoji nita nepromenljivo.
Zar ne bi umetnost nestala ako bi bila na taj nain
odreena? upitao je neko od nas. I zar neka neodreenost,
neko nerazumevanje, neka maglovitost, nisu upravo elementi

koji dele umetnost od nauke? Ako bi se oduzela ta neodreenost

ako izuzmete injenicu da sam umetnik ne zna ta e postii na
kraju ili kakav e utisak njegovo delo proizvesti na ljude, bila bi
to 'knjiga' a ne umetnost.
Nemam pojma o emu govorite, rekao je G. Mi
oigledno imamo razliite standarde: moje merilo vrednosti
umetnosti je prema njenoj SVESNOSTI a vi je merite prema nje
noj NESVESNOSTI. Mi ne moemo razumeti jedan drugog.
Rad objektivne umetnosti bi trebalo da bude 'knjiga', kako vi to
kaete; jedina je razlika ta, da umetnik prenosi svoje ideje, ne
direktno, preko rei ili znakova ili hieroglifa, ve preko
odreenih oseanja koja on odstie svesno i pravim nainom,
znajui ta radi i zbog ega radi.
Legende, rekao je neko od prisutnih, su ouvale
statue bogova iz starih grkih hramova, na primer statuu Zevsa
u Olimpiji, koja na svakoga proizvodi odreen i uvek isti utisak.
Sasvim tano, rekao je G., ak i ta injenica da tak
ve prie postoje, pokazuje da ljudi shvataju razliku izmeu pra
ve umetnosti i one druge i da ta razlika upravo lei u tome da
jedna ima odreenu mo a druga sluajnu. Skoro svi prisutni
su poeli da postavljaju pitanja G. : Moete li navesti jo neka
dela objektivne umetnosti?, Postoji li neto u modernoj umet
nosti to se moe nazvati objektivna umetnost?, Kada je stvo
reno poslednje delo objektivne umetnosti?.
Pre nego to budemo govorili o ovome potrebno je shva
titi principe, rekao je G.
Ako shvatite principe biete u stanju sami da odgovori
te na ta pitanja. Meutim, ako ih ne razumete, nita od onoga
to bi vam ja rekao, ne bi vam objasnilo. Ba se na ovo mislilo
kada je reeno oni e gledati svojim oima i nee videti,
sluae svojim uima i nee razumeti.
Ja u vam citirati samo jedan primer muziku. Objek
tivna muzika se sva zasniva na 'unutranjm oktavama'. I ona ne
samo da postie konane psiholoke rezultate ve i odreene fi
zike rezultate. Moe postojati muzika koja bi smrzla vodu. Po
stoji muzika koja bi ubila oveka na mestu. Biblijska legenda o
ruenju Jerihonskog zida pomou muzike je legenda o objektiv
noj muzici. Obina muzika, bilo koje vrste, nee ruiti zidove,

ali objektivna muzika zbilja to moe. Ne samo da ih moe ruiti,

ona ih moe i graditi. U legendi o Orfeju postoje nagovetaji o
objektivnoj muzici, jer Orfej prenosi znanje putem muzike. Lju
di koji na istoku manipuliu zmijama pomou muzike, to ine
pomou objektivne muzike, naravno dosta primitivne. esto je
to samo jedna nota, izvuena, koja se penje i sputa pomalo; ali
u toj jednoj noti 'unutranje oktave' traju sve vreme i melodije
'unutranjih oktava' koje uho ne moe da uje ali ga osea emo
cionalni centar. A zmija uje tu muziku, ili tanije govorei,
osea je i pokorava joj se. Ista muzika, samo malo sloenija, i
ovek bi joj se pokorio.
Sad vidite da umetnost nije samo jezik ve neto mnogo
vee. I ako poveete sve to sam sad rekao sa onim to sam ra
nije govorio o razliitim nivoima ovekovog bia, razumeete
ono to je reeno o umetnosti. Mehaniko oveanstvo se sasto
ji od oveka broj 1, broj 2 i broj 3, a za njih, naravno,
postoji samo subjektivna umetnost. Objektivna umetnost zahteva barem povremeni bljesak objektivne svesnosti; da bi se taj
bljesak pravilno razumeo i upotrebio, potrebno je veliko unu
tranje jedinstvo i jaka kontrola nad samim sobom.

PETNAESTO POGLAVLJE
Izmeu ostalih razgovora voenih u periodu koji opisujem,
a to je kraj 1916. godine, nekoliko puta smo dotakli pitanja re
ligije. Kad god bi mu neko postavio pitanje vezano za religiju
G. bi naglasio injenicu da postoji neto veoma pogreno u osno
vama naeg uobiajenog stava prema problemima religije.
Pre svega, uvek je govorio, religija je relativan po
jam; ona je u skladu sa nivoom ovekovog bia; religija jednog
oveka ni u kom sluaju ne mora da odgovara drugom oveku,
to jest, religija oveka na jednom nivou bia nije pogodna za
oveka na drugom nivou bia.
Potrebno je shvatiti daje religija oveka broj 1, jed
ne vrste; religija oveka broj 2 druge vrste; a religija oveka
broj 3 tree vrste. Religija oveka broj 4, broj 5 i dalje,
je neto to se u potpunosti razlikuje od religije oveka broj 1,
broj 2, i broj 3.
Zatim, treba shvatiti da je religija injenje; za oveka se
ne moe rei da samo MISLI ili osea religiju, on 'ivi' svoju
religiju koliko god je sposoban, inae to ne bi bila religija, ve
fantazija ili filozofija. Svialo mu se to ili ne, ovek pokazuje
svoj stav prema religiji, svojim delima i SAMO SVOJIM DELIMA on i moe pokazati svoj stav. Stoga, ako su njegova dela
u suprotnosti sa onima koja ta religija zahteva on ne moe tvrdi
ti da pripada toj religiji. Veina ljudi koja sebe naziva Hrianima, nema na to nikakva prava, jer oni ne samo da ne izvravaju
zahteve te religije ve i ne razmiljaju o tome da se ti zahtevi mo
raju izvravati.

 Hrianstvo zabranjuje ubistvo. A na ceo napredak se

sastoji u tehnici ubistva i napredovanju ratnih neprijateljstava.
Kako smemo sebe nazivati Hrianima?
Niko nema prava sebe nazivati Hrianinom ko ne
izvrava Hristove zapovesti. ovek moe rei da ELI da bude
Hrianin ako bi izvravao te zapovesti. Ako o njima uopte ne
razmilja, ili im se smeje, ili ih zamenjuje nekim sopstvenim iz
miljotinama, ili ih jednostavno zaboravlja, on nema nikakva
prava da sebe naziva Hrianinom.
Uzeo sam primer rata jer je najdrastiniji. Meutim, ak
i bez rata ceo ivot je potpuno isti. Ljudi sebe nazivaju Hriani
ma, a ne samo da ne ele, ve su i nesposobni da budu Hriani,
jer da bi se bio Hrianin potrebno je ne samo eleti, ve BITI
SPOSOBAN to biti.
ovek u samom sebi nije jedan, on nije 'Ja', on je 'mi',
ili da se tanije izrazim, on je 'oni'. Iz ovoga sve proizilazi. Pret
postavka da ovek odlui da prema Jevanelju okrene svoj levi
obraz ako ga neko oamari po desnom. Ali jedno 'Ja' to odlui,
bilo u emocionalnom centru ili umom. Jedno 'Ja' to zna, jedno
'Ja' se sea toga ostala se ne seaju. Zamislimo da se to za
pravo dogodi da neko oamari tog oveka. Mislite li da e okre
nuti desni obraz? Nikada. Nee imati vremena ni da misli na to.
On e ili uzvratiti udarac ili e poeti da zove miliciju ili e se
jednostavno potui. Njegov centar kretanja e reagovati na svoj
uobiajen nain, ili onako kako je nauen da reaguje i sve to jo
pre nego to ovek shvati ta radi.
Da bi se okrenuo obraz potrebno je proi kroz due po
duavanje i vebanje. A ako je to vebanje mehaniko opet
nita ne vredi, jer bi u tom sluaju ovek okrenuo obraz jer ne
moe nita drugo uiniti.
Zar ne moe molitva pomoi oveku da ivi kao
Hrianin? upitao je neko.
Zavisi ija molitva, rekao je G. Molitva subjektiv
nog oveka, to jest, oveka broj 1, broj 2 i broj 3, daje
samo subjektivne rezultate, to jest, samo-utehu, samo-sugestiju,
samo-hipnozu. Ne daje nikakve objektivne rezultate.
Ali zar molitva uopteno ne daje objektivne rezultate?
upitao je neko od prisutnih.

G.

Ve sam rekao, zavisi ija je molitva, odgovorio je

ovek mora nauiti da se moli, kao to se sve ostalo ui.

Samo onaj koji zna kako da se moli i koji je sposoban da se pra
vilno koncentrie na molitvu, moe da dobije pravilan rezultat.
Potrebno je znati da postoje razliite molitve a samim tim i ra
zliiti rezultati. To je poznato ak i iz obine boanske slube.
Kada se molimo, to je uvek jedna ista vrsta molitve molba,
ili mislimo da molba ujedinjuje sa ostalim vrstama molitvi. To
naravno nije tano. Veina molitvi nema nikakve veze sa mol
bama. Govorim o prastarim molitvama; mnoge su starije od
Hrianstva. Te molitve su, da kaem, REKAPITULACIJE; po
navljajui ih glasno ili u sebi, ovek ini napor da iskusi ono to
je u njima, njihov ceo sadraj, svojim umom i oseajima. ovek
uvek moe sam za sebe smisliti nove molitve. On na primer kae:
'elim da budem ozbiljan'. Ali cela stvar je u tome kako on to
kae. On moe da ponavlja tu reenicu 10.000 puta da re
cimo u isto vreme misli kada e je zavriti i ta ima za veeru,
tada to nije molitva ve samo-obmana. Ali bi mogla postati mo
litva ako bi je ovek izgovarao na sledei nain: On kae 'Ja' i
istovremeno razmilja o svemu to zna o 'Ja'. Ono ne postoji,
nema jednog 'Ja', postoji mnogo sitniavih, bunih i svaalakih
'Ja'. Ali on eli da bude jedno 'Ja'-gospodar; on se prisea
koije, konja, vozaa i gospodara. 'Ja' je gospodar. 'elim'
on misli na znaenje 'Ja elim' koje je povezano sa ciljevima ra
da na sebi, to jest, da uvede treu silu u uobiajene dve sile, 'to
eli' i 'to ne eli'. 'Biti' ovek razmilja ta biti, ta 'biti'
znai. Biti, za mehanikog oveka kome se sve deava. Biti, za
oveka koji moe initi. Mogue je 'biti' na razliite naine. On
eli 'da bude' ne samo u smislu postojanja ve u smislu veliine
moi. Re 'biti' ima teinu, novo znaenje za njega. 'Ozbiljan'
ovek razmilja ta znai biti ozbiljan. Odgovor koji daje se
bi je veoma vaan. Ako shvata ta to znai, ako sebi tano odre
di znaenje rei ozbiljan i eli to zbilja, tada e njegova molitva
dati rezultate u tom smislu da e dobiti dodatnu snagu, da e
ee uviati kada nije ozbiljan, da e lake prevazilaziti samog
sebe, da e biti mnogo ozbiljniji. Nain na koji on odgovara se
bi, veoma je vaan. Na isti nain ovek se moe 'moliti' 'Hou

da se seam sebe'. 'Seati se' ta to znai? ovek mora raz

miljati o seanju. Koliko malo toga se sea! Kako esto zabo
ravlja svoje odluke, ono to je video, ono to zna! Ceo bi mu
ivot bio drugaiji kada bi se mogao setiti. Sva zla dolaze otuda
to se on ne sea. 'Sebe' opet se vraa sebi. Kog sebe eli da
se sea? Vredi li da se sea celog sebe? Kako da izdvoji ono ega
eli da se seti? Ideja rada! Kako da povee sebe sa idejom rada,
i tako dalje, i tako dalje.
U Hrianskom oboavanju postoje mnoge ba ovakve
molitve, u kojima je potrebno odraavanje svake rei. Meutim,
one gube svaki smisao i znaaj kada su ponavljane ili pevane me
haniki.
Uzmimo obinu: BOE SMILUJ SE NA MENE! ta to
znai? ovek kumi Boga. Trebalo bi malo da razmisli, da uporedi i pita sam sebe ta je Bog a ta je on. Zatim trai od Boga
SAMILOST za sebe. Da bi se to dogodilo, pre svega, Bog tre
ba da MISLI NA NJEGA, DA GA PRIMETI. Ali, vredi li obra
titi uopte panju na njega? ta je u njemu vredno panje? I ko
e misliti na njega? Sam Bog. Vidite, sve ove i jo mnoge mi
sli bi trebalo da prolaze kroz njegovu glavu dok izgovara svoju
jednostavnu molitvu. A BA SU TE MISLI ONE KOJE MO
GU UINITI ZA NJEGA ONO TO TRAI OD BOGA, DA
MU UINI. Kakve rezultate moe dati molitva koja se ponavlja
kao to bi to papagaj uinio: Boe smiluj se! Boe smiluj se!
Boe smiluj se!'. Vi sami znate da to ne moe dati nikakve re
zultate.
Uopteno govorei, mi veoma malo znamo o Hrianstvu i obliku oboavanja Hrianstva; nita ne znamo o istoriji i
poreklu mnogih stvari. Na primer, crkva, hram u kome se saku
pljaju vernici i ije slube se vre prema specijalnim ritualima;
odakle je to uzeto? Mnogi ljudi uopte ne razmiljaju o tome.
Mnogi misle da su spoljanji oblik oboavanja, rituali, pevanje
slavopojki, i tako dalje, izmiljeni od strane crkvenih otaca. Dru
gi misle da su svi ti spoljanji oblici uzeti iz paganskih religija a
delom iz jevrejskih. Sve je to netano. Pitanje porekla Hrianske crkve, to jest, Hrianskog hrama, je mnogo interesantnije
nego to mislimo. Za poetak, crkva i oboavanje u obliku koji
je imala u prvim vekovima Hrianstva nije mogla biti pozajm-

ljena iz paganstva jer tako neto nije postojalo ni u Grkim ni u

Rimskim kultovima niti u Judeizmu. Jevrejska sinagoga, jevrej ski hram, grki i rimski hramovi raznih bogova, su bili potpu
no razliiti od hrianske crkve koja se pojavila u prvom i
drugom veku. Hrianska crkva je kola koja se bavi ljudima ko
ji su zaboravili da je to kola. Zamislite kolu u kojoj uitelji
dre predavanja i izvode oiglednu nastavu a nemaju pojma da
dre predavanja i demonstracije tog uenja; i u kojoj uenici ili
jednostavno ljudi koji dolaze u kolu smatraju ta predavanja i
demonstracije ceremonijama, ritualima ili 'prieem', magi
jom. To bi otprilike bila slika hrianske crkve dananjih dana.
Hrianska crkva i hrianski oblik oboavanja nije iz
miljen od crkvenih otaca. Sveje to preuzeto u ve gotovom obli
ku, od Egipta, ne od Egipta koji mi poznajemo ve od onog koji
ne poznajemo. Bio je na istom mestu kao i ovaj samo mnogo ra
nije. Samo su mali delovi opstali u istorijskim vremenima,
ouvani tajnom i to tako dobro da nemamo pojma gde su ouva
ni.
Mnogim ljudima e izgledati udno kada kaem da je taj
praistorijski Egipat bio hrianski mnogo hiljada godina pre Hrista, to jest, daje njegova religija sastavljena od istih principa i
ideja koje ine istinsko hrianstvo. Postojale su specijalne ko
le u tom praistorijskom Egiptu koje su nosile naziv 'kole pona
vljanja'. U tim kolama je vreno javno ponavljanje, u odreene
dane, a u nekim kolama moda ak i svaki dan, celokupnog kur
sa u kondenzovanom obliku nauke koja se uila u tim kolama.
Ponekad su ta ponavljanja trajala nedelju ili mesec dana. Zah
valjujui tim ponavljanjima ljudi koji su proli taj kurs, nisu iz
gubili vezu sa kolom i zadrali su u svom seanju sve to su
nauili. Ponekad su dolazili iz daleka samo da bi sluali pona
vljanje i odlazili oseajui svoju povezanost sa kolom. Posto
jali su specijalni dani u godini kada su ponavljanja bila jo
potpunija, kada su bila izvravana sa naroitom ozbiljnou i
ti dani sami za sebe su posedovali simbolino znaenje.
Te 'kole ponavljanja' su uzete kao model hrianskih
crkvi oblik oboavanja u hrianskim crkvama skoro u pot
punosti predstavlja tok ponavljanja nauke koja se bavi univerzu
mom i ovekom. Pojedinane molitve, himne, odgovori, sve je

to imalo sopstveno znaenje u ponavljanju isto kao i praznici i

svi religiozni simboli, iako je njihovo znaenje odavno zabora
vljeno.
Nastavljajui dalje, G. je citirao neke veoma interesantne
primere objanjenja raznih delova pravoslavne liturgije.
Naalost, u to vreme nisu pravljene beleke i ne usuujem se da
ponovim te razgovore po seanju.
Ideja je bila ta da, poinjui sa prvim reima, liturgija, da
tako kaem, ide kroz proces stvaranja, beleei sve njegove stadijume i prelaze. Ono to me je naroito iznenadilo bila su ob
janjenja G. o tome do koje mere je ouvano toliko toga, u istom
obliku i koliko malo smo toga razumeli. Njegova objanjenja su
se u mnogome razlikovala od uobiajenih teolokih i ak i mi
stikih objanjenja. A osnovna razlika je bila u tome da je on od
bacio veliki broj alegorija. Hou da kaem da je postalo
oigledno, iz njegovih objanjenja, da mi mnoge stvari uzima
mo alegorijski u kojima nema ni trunke alegorije i koje bi treba
lo shvatiti mnogo jednostavnije, psiholoki. Ono to je ranije
govorio o Poslednjoj Veeri slui kao dobar primer za ovo.
Svaka ceremonija ili ritual imaju vrednost ako se izvode
neizmenjeni, rekao je.
Ceremonija je knjiga u kojoj je mnogo toga napisano.
Svako ko razume, moe je itati. Jedan ritual sadri vie od sto
tinu knjiga.
Ukazujui na ono to je sauvano do naeg vremena, G. je
istovremeno pokazao ta je izgubljeno i zaboravljeno. Govorio
je o svetim plesovima koji su ili uz slube u hramovima po
navljanja i koje nisu ukljuene u hrianski oblik oboavanja.
Takoe je govorio o raznim vebama i specijalnim poloajima
za razliite molitve, to jest, za razliite vrste meditacije; po
stiui kontrolu nad disanjem i napetosti i relaksiranosti bilo ko
je grupe miia, prema potrebi, ili miia celog tela, po elji; i
o mnogim drugim stvarima koje imaju veze sa tim, sa tehni
kom religije.
Jednom prilikom, povezano sa opisom vebi koncentracije
i prenoenja panje sa jednog dela tela na drugi, G. je rekao:

 Kada glasno izgovarate re ' Ja', da li ste primetili u kom

delu vas TA RE ZVUI? Nismo odmah razumeli ta je mislio. Ali smo ubrzo poeli
da primeujemo da kada izgovaramo re 'Ja', neki od nas su sa
svim sigurno oseali kao da ona ZVUI u glavi, drugi su je
oseali u grudima a ostali preko glave izvan tela.
Moram rei da ja lino nisam uopte bio u stanju da proiz
vedeni taj oseaj i da sam morao da se oslanjam na druge.
G. je sluao sve ove primedbe i rekao da postoji veba u ve
zi sa ovim i kako je on rekao, sauvana je do naih dana u ma
nastirima Planine Atos.
Monah klei ili stoji u odreenom poloaju, diui ruke ko
je su savijene u laktovima, kae glasno Ego i slua istovreme
no kako zvui re Ego. Svrha te vebeje da se oseti 'Ja' svakog
trenutka kada ovek misli o sebi i da se Ja dovede od jednog
centra do drugog.
U jednoj prilici kada je govorio o povezanosti poretka sve
ga u univerzumu, G. se zadrao na organskom ivotu na zem
lji.
Prema obinom znanju, rekao je, organski ivot je
neka vrsta sluajne pratnje koja rui integritet mehanikog siste
ma. Obina znanja ga ne povezuju ni sa im i ne izvode nikakav
zakljuak iz njegovog postojanja. Meutim, vi bi trebalo ve da
razumete da ne postoji nita to je sluajno ili nepotrebno u pri
rodi i da nita takvo ne moe postojati; sve ima definitivnu
funkciju; sve slui odreenoj svrsi. Tako je organski ivot nezamenljiva karika u lancu svetova koji bez njega ne mogu posto
jati kao to ni on ne moe postojati bez njih. Ve je ranije reeno
da organski ivot prenosi planetarne uticaje raznih vrsta na Zem
lju, a da slui ishrani Meseca da bi mu omoguio rast i jaanje.
Meutim, i Zemlja takoe raste; ne u smislu veliine ve u smi
slu vee svesnosti, boljeg prijema. Planetarni uticaji koji su u
jednom periodu njenog postojanja bili dovoljni za nju, postali
su nedovoljni, njoj je potreban prijem finijih uticaja. Za prijem
finijih uticaja, finijih supstanci, potreban je osetljivi prijemni
aparat. Zbog toga se organski ivot mora razvijati da bi se pri
lagodio potrebama planeta i Zemlje. Isto tako i Mesec mora bi-

ti zadovoljen u jednom periodu, hranom koju mu daje organski

ivot odreenog kvaliteta, a potom dolazi vreme kada on presta
je da bude zadovoljan tom hranom, ne moe napredovati pomou
nje, i postaje gladan. Organski ivot mora zadovoljiti tu glad,
inae ne ispunjava svoju funkciju, ne odgovara svojoj svrsi. To
znai, da bi odgovorio svojoj svrsi organski ivot se mora raz
vijati i biti na nivou potreba planeta, Zemlje i Meseca.
Moramo upamtiti da je zrak stvaranja, kako smo ga mi
uzeli od Apsolutnog do Meseca, kao grana drveta rastua gra
na. Kraj te grane, kraj iz koga dolaze nove granice je Mesec.
Ako Mesec ne raste, ako ne daje ili ne obeava da e dati nove
grane, to znai da e ili ceo rast zraka stvaranja biti zaustavljen
ili da mora potraiti novi put za svoj rast, neko novo grananje.
Istovremeno, iz onoga to je ranije reeno, vidimo da rast Me
seca zavisi od organskog ivota na Zemlji. Dalje sledi da zrak
stvaranja zavisi od organskog ivota na Zemlji. Ako bi ovaj or
ganski ivot nestao ili izumro cela bi grana odmah uvenula, u
svakom sluaju ceo deo te grane koji lei iza organskog ivota.
Ista stvar se mora dogoditi, samo sporije, ako bi se organski ivot
zaustavio u svom razvoju, u svojoj evoluciji i prestao da odgo
vara zahtevima koji su mu postavljeni. Grana bi mogla uvenuti.
To se mora imati na umu. Zraku stvaranja, ili delu od Zemlje do
Meseca, data je potpuno ista mogunost razvoja i rasta kao to
je data svakoj grani na velikom drvetu. Meutim, tok ovog ra
sta nije garantovan, zavisi od ravnotee i pravilnosti rada njego
vih tkiva. Razvoj jednog dela tkiva biva zaustavljen, sve ostalo
se takoe zaustavlja u razvoju. Sve to se moe rei za zrak stva
ranja ili za njegov deo Zemlja-Mesec, podjednako se odnosi na
organski ivot Zemlje. Organski ivot na Zemlji je skup feno
mena u kome izdvojeni delovi zavisejedan od drugog. Opti rast
je mogu samo pod uslovom da 'kraj grane' raste. Ili, da bude
mo jo precizniji, postoje tkiva organskog ivota koja se razvi
jaju a postoje i ona koja slue kao hrana i sredina onima koja se
razvijaju. U svakoj razvojnoj eliji ponaosob postoje delovi ko
ji se razviju i oni koji slue kao hrana delovima koji se razvija
ju. Ali je potrebno stalno imati na umu da evolucija nije
garantovana, samo je mogua i moe se zaustaviti u bilo kom
trenutku i na bilo kom mestu.

 Razvijajui deo organskog ivota je oveanstvo.

oveanstvo takode ima svoj razvojni deo ali o tome emo ka
snije; u meuvremenu emo posmatrati oveanstvo kao celinu.
Ako se oveanstvo ne razvija to znai da e se evolucija organ
skog ivota zaustaviti a to e prouzrokovati zaustavljanje razvo
ja zraka stvaranja. Istovremeno, ako oveanstvo prestane da se
razvija, ono postaje beskorisno za ciljeve za koje je i stvoreno i
kao takvo se moe unititi. Na taj nain prestanak evolucije moe
znaiti unitenje oveanstva.
Mi nemamo nikakvih pokazatelja koji bi nam omoguili
da kaemo u kom periodu planetarne evolucije mi postojimo i
da li Mesec i Zemlja imaju vremena da ekaju odgovarajuu evo
luciju organskog ivota ili ne. Meutim, ljudi koji znaju imaju
tanu informaciju o tome, to jest, oni bi mogli znati na kom mo
guem stadijumu evolucije je Zemlja, Mesec i oveanstvo. Mi
to ne moemo znati ali treba da imamo na umu da broj moguno
sti nikada nije beskonaan.
Istovremeno, prouavajui ivot oveanstva, onakvog
kakvo ga mi znamo istorijski, treba da shvatimo da se ovean
stvo kree u krugu. U jednom veku uniti sve to je stvorilo u
prethodnom i napredak mehanikih stvari prolih stotinu godi
na se nastavlja po cenu gubljenja mnogih drugih stvari koje su
za njega moda mnogo vanije. Uopteno govorei, postoje svi
dobri razlozi da mislimo daje oveanstvo na mrtvoj taki a oda
tle je prav put ka padu i degeneraciji. Mrtva taka znai, da se
proces uravnoteio. Pojava bilo kakvog kvaliteta, trenutno stva
ra pojavu druge vrste kvaliteta koja joj se suprotstavlja. Rast
znanja u jednom domenu stvara rast neznanja u drugom; profi
njenost s jedne strane stvara vulgarnost s druge strane; sloboda
na jednoj a ropstvo na drugoj strani; nestanak sujeverja na jed
noj strani stvara razvoj na drugoj; i tako dalje.
Ako bismo sada prizvali zakon oktava, videemo da se
uravnoteeni proces nastavlja u jednom pravcu i da se ne moe
izmeniti u bilo kom eljenom trenutku. Menjati se i postavljati
na novi put, moe samo na odreenim 'raskrima'. Izmeu
'raskra' se ne moe nita uiniti. Istovremeno, ako proces
proe pored 'raskra' i nita se ne dogodi, nita ne bude ui
njeno, tada se nita kasnije ne moe uiniti i proces nastavlja da

se razvija prema mehanikim zakonima; ak iako ljudi koji

uestvuju u procesu predvide neminovno unitenje svega, nee
biti u stanju ita da uine. Ponavljam, uiniti se moe neto sa
mo u odreenim trenucima koje sam nazvao 'raskrima', koje
smo u oktavama nazvali 'intervalima', mi-fa i si-do.
naravno da ima mnogo ljudi koji smatraju da se ivot ne
odvija na nain na koji bi trebalo. Izmiljaju brojne teorije koje
bi po njihovom miljenju trebalo da izmene ivot celokupnom
oveanstvu. Jedan izmisli jednu teoriju, drugi odmah izmisli
protivurenu. I oboje oekuju da im svi veruju. ivot bukvalno
uzima svoj tok a ljudi se ne zaustavljaju verujui u sopstvene ili
teorije drugih ljudi i veruju da je mogue neto initi. Sve te teo
rije su sasvim fantastine, uglavnom zbog toga to ne uzimaju u
obzir najvaniju stvar, a to je sporedna uloga koju oveanstvo
i organski ivot igraju u procesu sveta. Intelektualne teorije po
stavljaju oveka u centar svega; sve postoji zarad njega, Sunce,
zvezde, Mesec, Zemlja. Oni ak zaboravljaju ovekovu relativ
nu veliinu, njegovo nitavilo, njegovu prolaznu postojanost i
druge stvari. Oni smatraju da je ovek, ako to eli, sposoban da
izmeni ceo svoj ivot, to jest, da organizuje svoj ivot na racio
nalnim principima. Sve vreme se pojavljuju nove teorije koje
svojom pojavom provociraju suprotne teorije; i sve te teorije i
borba izmeu njih nesumnjivo stvara jednu od sila koja dri
oveanstvo u stanju u kome je sada. Osim toga, sve te teorije
za optu dobrobit i optu jednakost nisu tako nerazumne, ali bi
bile fatalne ako bi se ostvarile. Sve u prirodi ima svoj cilj i svo
ju svrhu, i nejednakost oveka i njegova patnja. Unitenje nejed
nakosti bi znailo unitavanje mogunosti evolucije. Unitenje
patnje bi znailo, pre svega, unitenje celog niza vienja za ko
ja ovek postoji, a drugo, unitenje 'stresa', to jest, sile koja sa
ma moe izmeniti situaciju. Tako je to sa svim intelektualnim
teorijama.
Proces evolucije, evolucije koja je mogua za ovean
stvo kao celinu, je kompletno analogan procesu evolucije koji je
mogu pojedincu. A poinje istom stvari; odreena grupa elija
postepeno postaje svesna; zatim privlai sebi druge elije,
potinjava ih sebi, i postepeno ini da ceo sistem slui svom ci
lju a ne samo da jede, pije i spava. To je evolucija i ne postoji

nikakva druga vrsta evolucije. Kod oveanstva, kao i kod po

jedinca, sve poinje oblikovanjem svesnog nukleusa. Sve meha
nike sile ivota se bore protiv oblikovanja svesnog nukleusa u
oveanstvu, na potpuno isti nain kao to ine sve mehanike
navike, ukusi i slabosti koje se bore protiv svesnog samo-seanja u oveku.
Moe li se rei da postoji SVESNA SILA koja se bori
protiv evolucije oveanstva? upitao sam.
Sa odreene take gledita moe se to rei, rekao je
G.
Zapisao sam to jer mi je nekako protivureilo onome to je
ranije govorio, da postoje dve sile koje se bore u svetu sve
snost i mehaninost.
Odakle moe doi ta sila? pitao sam.
Mnogo bi nam vremena bilo potrebno za to objanjenje,
rekao je g. a nema praktinog znaaja za nas u ovom tre
nutku. Postoje dva procesa koja se ponekad nazivaju 'uvojni' i
'razvojni'. Razlika izmeu njih je sledea: Uvojni proces poi
nje svesno u Apsolutnom, ali ve u sledeem koraku postaje me
haniki i sve vie i vie postaje mehaniki kako se razvija;
razvojni proces poinje polusvesno ali postaje sve vie svestan
kako se razvija. Ali svesnost i svesna opozicija razvojnom pro
cesu se mogu takoe pojaviti u odreenim trenucima uvojnog
procesa. Odakle dolazi ta svesnost? Iz razvojnog procesa narav
no. Razvojni proces se mora odvijati bez prekida. Svako zaustav
ljanje uzrokuje izdvajanje od osnovnog procesa. Takvi izdvojeni
fragmenti svesnosti koji su zaustavljeni u razvoju se takoe mo
gu ujediniti po bilo koju cenu, pa odreeno vreme mogu iveti
borei se protiv razvojna procesa. To razvojni proces ini jo
interesantnijim. Umesto borbe protiv mehanikih sila moe se
dogoditi, u odreenim trenucima, borba protiv namerne opozi
cije prilino snanih sila, mada se one naravno ne mogu porediti sa onima koje upravljaju razvojnim procesom. Ove opozicione
sile mogu ponekad i pobediti. Razlog je u injenici da sile koje
vode razvoj imaju ogranien izbor sredstava; drugim reima, one
mogu upotrebiti samo odreena sredstva i odreene metode.
Opozicione sile nisu ograniene u izboru sredstava i sposobne
su da iskoriste svako sredstvo, ak i samo ona koja daju privre-

meni uspeh, a u konanom rezultatu unitavaju i razvojni i uvojni proces u odreenoj taki.
Ali, kao to sam ve rekao, to pitanje nema praktinog
znaaja za nas. Nama je ono vano samo utoliko da bismo bili u
stanju da odredimo poetne pokazatelje razvoja i pokazatelje to
ka razvoja. Ako se setimo potpune analogije izmeu oveka i
oveanstva nee nam biti teko da odredimo da li se ovean
stvo moe smatrati da je u razvoju.
Jesmo li u stanju da kaemo, na primer, da ivotom vla
da grupa svesnih ljudi? Gde su oni? Vidimo upravo suprotno:
ivotom vladaju oni koji su najmanje svesni, oni koji su najuspavaniji.
Moemo li rei da vidimo kako u ivotu preovladavaju
najbolji, najjai i najhrabriji elementi? Nita od toga. Naprotiv,
vidimo preovladavanje vulgarnosti i gluposti svih vrsta.
Moemo li rei da primeujemo naklonost ka jedinstvu,
prema poistoveenju u ivotu? Naravno ne moemo. Samo vidi
mo nove podele, nova neprijateljstva i nove nesporazume.
Tako nam zapravo u stvarnoj situaciji u kojoj je ovean
stvo, nita ne pokazuje da razvoj traje. Naprotiv, kada poredimo oveanstvo sa ovekom, sasvim jasno vidimo rast linosti
na raun sutine, to jest, rast vetakog, nestvarnog, a na raun
prirodnog, stvarnog i onog to je ovekovo sopstveno.
Uz to vidimo i rast automatizacije.
Moderna kultura zahteva automate. A ljudi nesumnjivo
gube svoje steene navike nezavisnosti i pretvaraju se u automa
te, u delove maine. Nemogue je rei gde je kraj svemu tome i
gde je izlaz i da li postoji kraj i izlaz. Jedno je sasvim sigur
no, ropstvo oveka raste i jaa. ovek postaje voljni rob. Vie
mu nisu potrebni lanci. Poinje da voli ropstvo, da bude pono
san na njega. To je najstranija stvar koja se moe dogoditi oveku.
Sve to sam do sada rekao, govorio sam o celom oveanstvu. Meutim, kao to sam ranije naglasio, evolucija ovean
stva se moe nastaviti samo preko razvoja odreene grupe, koja
e uticati i voditi ostatak oveanstva.
Moemo li rei da takva grupa postoji? Moda i moemo,
na osnovu odreenih znakova, ali u svakom sluaju moramo

priznati da je to veoma mala grupa, nedovoljna da potini i osta

tak oveanstva. Ili, posmatrano s druge strane, moemo rei da
je oveanstvo u takvom stanju da nije sposobno da prihvati
vodstvo svesne grupe.
Koliko bi ljudi moglo biti u takvoj svesnoj grupi? upi
tao je neko.
Samo oni sami to znaju, rekao je G.
Da li to znai da se oni svi poznaju? upitala je ista oso
ba.
Kako bi moglo biti drugaije? pitao je G. Zamisli
te da postoje dvoje, troje ljudi koji su probueni usred ogrom
nog broja uspavanih. Svakako e se poznavati. Ali oni uspavani
ih ne znaju. Koliko ih je? Ne znamo i ne moemo nikako znati
dok ne postanemo nalik njima. Ranije je sasvim jasno reeno da
svaki ovek moe videti samo ono to je na njegovom nivou bia.
Ali, DVE STOTINE SVESNIH BIA, ako postoje i ako sma
traju za shodno i potrebno, bi mogli da izmene ceo ivot na Zem
lji. Meutim, ili ih nema dovoljno, ili ne ele, ili moda jo nije
dolo vreme, ili ostali spavaju previe vrsto.
Stigli smo do problema ezoterinog.
Ranije je naglaeno, kada smo govorili o istoriji ovean
stva, kome pripadamo, kojim vladaju sile dolazei iz 2 ra
zliita izvora: prvi, planetarni uticaji koji deluju potpuno
mehaniki i bivaju primljeni od strane ljudskih masa i od poje
dinaca, sasvim nesvesno i nenamerno; i drugi, uticaji koji dola
ze iz unutranjih krugova oveanstva ije postojanje i znaaj
veina ljudi i ne nasluuje isto kao to ne nasluuju ni planetar
ne uticaje.
oveanstvo kome i mi pripadamo, svo istorijsko i praistorijsko oveanstvo znano nauci i civilizaciji, u stvarnosti ini
samo SPOLJANJI KRUG OVEANSTVA, unutar koga po
stoji nekoliko drugih krugova.
Tako, celo oveanstvo moemo zamisliti kao da se sa
stoji iz nekoliko koncentrinih krugova.
Unutranji krug se naziva 'ezoterini'; on se sastoji iz
ljudi koji su postigli najvii razvoj mogu za oveka, u kome je
svaki pojedinac dosegao individualnost najvieg stepena, a to
znai, nedeljivo 'Ja', sve oblike svesnosti koje su mogue za

oveka, potpunu kontrolu nad tim stanjima svesti, sva znanja ko

ja su za njega mogua i slobodnu i nezavisnu volju. Oni ne mo
gu initi dela u suprotnosti sa njihovim razumevanjem ili
razumeti neto to nije izraeno delima. Istovremeno, ne posto
ji nesklad meu njima, nema razlike u razumevanju. Stoga su
njihova delanja potpuno usklaena i vode jednom zajednikom i
poistoveenom razumevanju.
Sledei krug se naziva 'mezoterini', a to znai, srednji.
Ljudi koji mu pripadaju poseduju sve kvalitete koje imaju ljudi
ezoterinog kruga uz jednu jedinu razliku, a to je da je njihovo
znanje vie teoretsko. Ovo se, naravno, odnosi na znanja kosmikog karaktera. Oni znaju i razumeju mnoge stvari koje jo
nisu nale izraz u njihovim delanjima. Oni znaju mnogo vie ne
go to ine. Ali njihovo razumevanje je precizno i tano i stoga
identino znanju ljudi ezoterinog kruga. Meu njima nema ne
sporazuma. Jedan razume isto onako kako to razumeju i ostali,
a svi razumeju onako kako to razume pojedinac. Ali kao to ra
nije rekosmo, njihovo razumevanje u poredenju sa razumeva
njem ljudi ezoterinog kruga je nekako vie teoretsko.
Trei krug se naziva 'eksoterini', to jest, spoljanji, jer
je to spoljanji krug unutranjeg dela oveanstva. Ljudi iz ovog
kruga poseduju mnogo toga to pripada ljudima ezoterinog i
mezoterinog kruga ali njihovo kosmiko znanje je vie filozof
skog karaktera, to jest, apstraktnije je od znanja mezoterinog
kruga. lan MEZOTERINOG kruga PROURAUNAVA, a
lan EKSOTERINOG kruga RAZMATRA. Njihovo razume
vanje moda nee biti izraeno delima. Ali u razumevanju nema
razlike izmeu njih. to razume jedan razumeju svi.
U literaturi koja priznaje postojanje ezoterizma, oveanstvo je obino podeljeno samo u dva kruga i 'eksoterini
krug' nasuprot 'ezoterinom' naziva se obian ivot. U stvarno
sti, kako mi vidimo, 'eksoterini krug' je neto veoma daleko
od nas i veoma visoko. Za obinog oveka ve je to 'ezoterizam'.
'Spoljanji krug' je krug mehanikog oveanstva kome
mi pripadamo i koji jedini znamo. Prvi znak tog kruga je da meu
ljudima koji mu pripadaju ne postoji i ne moe biti zajednikog
razumevanja. Svako razume na svoj nain i svi razliito. Ovaj

krug se ponekad naziva krugom 'zbrke jezika', to jest, krug u

kome svako govori svojim jezikom, gde niko ne razume nikog i
ne daje sebi truda da ga razumeju. U tom krugu zajedniko razumevanje izmeu ljudi nije mogue osim u nekim izuzetnim
trenucima ili kada su u pitanju stvari bez velikog znaaja a koje
su ograniene datim BIEM. Ako bi ljudi koji pripadaju ovom
krugu postali SVESNI TOG OPTEG NEDOSTATKA RAZUMEVANJA i dobili elju da razumeju i da ih se razume, tada bi
to znailo da imaju nesvesna stremljenja prema unutranjem kru
gu jer zajedniko razumevanje poinje samo u eksoterinom kru
gu i samo je u njemu mogue. Ali svesnost nedostatka
razumevanja obino dolazi u ljudima u sasvim drugaijem obli
ku.
Tako, mogunost razumevanja kod ljudi zavisi od mo
gunosti probijanja u eksoterini krug u kome poinje razume
vanje.
Zamislimo oveanstvo u obliku 4 koncentrina kru
ga sa 4 kapije na liniji treeg unutranjeg kruga, eksoterinog, kroz koji ljudi mehanikog kruga mogu probijati.
Te 4 kapije odgovaraju ona 4 puta koji su ranije
opisani.
Prvi put je put fakira, put ljudi broj 1, ljudi fizikog
tela, ljudi instinktivno-pokretnih-senzora, bez mnogo uma i bez
mnogo srca.
Drugi je put monaha, religiozni put, put ljudi broj 2,
emocionalnih ljudi. Nije potrebno ni um ni telo da budu previe
jaki.
Trei je put jogija. To je put uma, put ljudi broj 3. Srce
i telo ne moraju biti naroito jaki jer bi u protivnom bili smet
nja na tom putu.
Osim ta 3 puta postoji i etvrti kojim mogu ii oni ko
ji nisu u stanju da idu nijednim od prethodno pomenuta tri pu
ta.
Osnovna razlika izmeu prva tri puta, fakira, monaha i
jogija, i etvrtog puta je u injenici da su prvi vezani na konstan
tne oblike koji postoje kroz duge periode u istoriji, skoro nepromenjeni. U osnovici tih institucija je religija. Jogi kole se
zapravo veoma malo razlikuju od religioznih. U raznim istorij-

skim periodima razna drutva ili redovi fakira su postojali u raz

nim zemljama i jo uvek postoje. Ta 3 tradicionalna puta su stal
ni putevi u granicama naeg istorijskog perioda.
Pre dve, tri hiljade godina postojali su drugi naini ko
jih vie nema, a putevi koji sada postoje nisu toliko podeljeni,
blii su jedan drugom.
etvrti put se razlikuje od starih i novih puteva injeni
com da on nikada nije stalan. On nema konane oblike i ne po
stoje institucije povezane sa njim. On se pojavljuje i nestaje pod
vladavinom nekih udnih sopstvenih zakona.
etvrti put nikada nije bez nekog RADA koji ima
odreeni znaaj, nikada nije bez nekog PREDUZIMANJA ko
je , i u vezi sa kojim on sam postoji. Kada je taj rad zavren, to
jest, kada je cilj postavljen unapred, izvren, etvrti put nestaje,
to jest, nestaje sa datog mesta, nestaje u datom obliku, nastavlja
jui moda na nekom drugom mestu i u drugom obliku. kole
etvrtog puta postoje za potrebe rada koji se izvrava u vezi sa
preduzetim poslom. One nikada ne postoje same za sebe kao to
su to kole za obrazovanje.
Na etvrtom putu nije potrebna nikakva mehanika po
mo u radu. Samo svestan rad moe biti koristan u svim preduzimanjima etvrtog puta. Mehaniki ovek ne moe vriti
svestan rad, tako da je prvi zadatak ljudi koji poinju takav rad,
da stvore svesne pomonike.
Sam rad kola etvrtog puta moe imati mnogo oblika i
mnogo znaenja. U sred obinih uslova ivota, jedina ansa da
ovek pronae 'put' je u mogunosti sretanja sa poecima rada
ove vrste. Meutim, sretanja sa ovakvom vrstom rada kao i mo
gunost korienja te anse zavisi u mnogome od uslova i okol
nosti.
to bre ovek shvati cilj rada koji se izvrava, tim pre
e on postati koristan tom radu, a on e za sebe dobiti tim vie
volje.
Bez obzira koji je osnovni cilj rada, kole nastavljaju da
postoje samo dok traje rad. Kada je rad zavren kole se zatva
raju. Ljudi koji poinju sa radom, naputaju pozornicu. Oni ko
ji su od njih nauili ono to je mogue nauiti i dostigli

mogunost nezavisnog nastavljanja na putu, poinju u ovom ili

onom obliku sopstveni, lini rad.
Ponekad se deava da kada se kole zatvore, jedan broj
ljudi ostane, VRTE SE OKO rada, oni koji su videli njegov spoljanji aspekt, KOJI SU SAGLEDALI CELOKUPAN RAD SA
NJEGOVOG SPOLJANJEG ASPEKTA.
Nemajui nimalo sumnje u sebe ili u tanost svojih za
kljuaka i razumevanja oni odluuju da nastave sa radom, da bi
nastavili sa radom oni stvaraju novu kolu, ue ljude onome to
su i sami nauili, dajui im ista obeanja koja su i sami primili.
To je naravno samo spoljanje oponaanje. Meutim, kada se
malo okrenemo u istoriju skoro nam je nemogue da razluimo
gde se stvarno zavrava a gde poinje oponaanje. Precizno go
vorei, skoro sve to znamo to se odnosi na razne vrste okulta,
masonstva i alhemijskih kola odnosi se na takva oponaanja. Mi
zapravo nita ne znamo o pravim kolama osim rezultata stvar
nog rada i to izvodei ih iz falsifikata i imitacija.
Takvi pseudo-ezoterini sistemi takode igraju svoju ulo
gu u radu i delanjima ezoterinih krugova. Oni su meuprostor
izmeu oveanstva koje je u potpunosti uronjeno u materijali
stiki ivot i kola koje su zainteresovane za obrazovanje
odreenog broja ljudi, koliko u svrhu sopstvenog postojanja to
liko u svrhu rada KOSMIKOG karaktera koji bi mogli iz
vravati. Sama ideja ezoterinog, ideja inicijacije, dolazi do
ljudi, u veini sluajeva, preko pseudo-ezoterinih sistema i ko
le; to znai da ako ove pseudo-ezoterine kole ne bi postojale
vei deo oveanstva ne bi imao mogunosti da uje i naui bi
lo ta o postojanju bilo ega veeg nego to je ivot, jer istina u
njenom istom obliku ne bi bila prihvatljiva za njih. Zbog mno
gih karakteristika oveijeg bia, naroito modernog bia, isti
na moe ljudima doi samo U OBLIKU LAI samo u tom
obliku oni mogu da je prihvate; samo u tom obliku su sposobni
da je svare i upiju. Neoskrnavljena istina bi za njih bila, nesvarljiva hrana.
Osim toga, zrnce istine u neizmenjenom obliku se pone
kad moe pronai u pseudo-ezoterinim pokretima, u crkvenim
religijama, u okultnim i teozofskim kolama. Moe biti sauva-

no u njihovim spisima, ritualima, tradicijama, njihovim poj ma

njima hijerarhije, dogmama i njihovim pravilima.
Ezoterine kole, to jest, KOLE KOJE NISU PSEUDO-EZOTERINE, koje moda postoje u nekim zemljama isto
ka, pod maskom obinih manastira i hramova, to veoma oteava
njihovo nalaenje. Tibetanski manastiri su obino izgraeni u
obliku 4 koncentrina kruga ili 4 koncentrina dvorita
odeljena visokim zidovima. Indijski hramovi, naroito oni na ju
gu Indije, su sagraeni prema istom planu ali u obliku kvadrata,
jedan u drugom. Vernici obino imaju pristup u prvo spoljanje
dvorite, a ponekad, izuzetno, i osobe drugih religija i evropljani; pristup u drugo dvorite imaju samo ljudi odreene kaste ili
oni sa specijalnom dozvolom; pristup u tree dvorite je dozvo
ljen samo osobama koje pripadaju hramu; a u etvrto mogu sa
mo Bramani i svetenici. Organizacija ove vrste koja, uz male
razliitosti, postoji svuda, omoguava postojanje ezoterinim
kolama a da ih se ne prepoznaje. Od tuce manastira jedno je
kola. Kako je prepoznati? Ako i uete unutra biete samo u
prvom dvoritu; samo uenici imaju pristup u drago. Meutim,
vi to ne znate jer e vam rei da ono pripada specijalnoj kasti. A
to se tie treeg i etvrtog dvorita, o njima nikada nita ne
moete znati. Vi moete, taj isti rapored, videti u stvari u svim
hramovima i do god vam se ne kae vi ne moete razluiti koji
je ezoterini hram ili manastir od ostalih, obinih.
Ideja inicijacije, koja dolazi do nas preko pseudo-ezoterinih sistema, nam se takode prenosi u potpuno pogrenom obli
ku. Legende o spoljanjim ritualima inicijacije su stvorene iz
paria informacija koje imamo o prastarim Misterijama. Miste
rije su predstavljale specijalnu vrstu puta na kome, uz teak i dug
period prouavanja, svojevrsno teatarsko predstavljanje u alego
rijskim oblicima je prikazivalo ceo put evolucije oveka i sveta.
Prelaz sa jednog nivoa na drugi je bilo obeleeno ceremonijama predstavljanja, to jest, inicijacije. Meutim, promena
bia se ne moe predstaviti nikakvim ritualima. Rituali oz
naavaju samo ve zavren prelaz. Samo u pseudo-ezoterinim
sistemima, u kojima nema nieg drugog osim rituala, su poeli
da pripisuju ritualima nezavisno znaenje. Pretpostavlja se da ri-

tual, pretvoren u priee, prenosi ili uvodi odreene sile u inicijanta. Ovo se opet odnosi na psihologiju puta inicijacije. Ne
postoji niti moe postojati bilo kakva spoljanja inicijacija. U
stvarnosti postoji samo samo-incijacija i samo-predstavljanje.
Sistem i kole mogu ukazati na metode i puteve, ali nijedna ko
la ili sistem ne mogu raditi umesto oveka ono to mora uiniti
sam. Unutranji rast, promena bia, u potpunosti zavise od ra
da koji ovek mora sam izvriti.

ESNAESTO POGLAVLJE
Do novembra 1916. godine, situacija u Rusiji je poela da
zadobija prilino mrane aspekte. Do tada smo, barem veina,
bili nekim udom izdvojeni od dogaaja. A sada su nam se
dogaaji pribliavali, svakome od nas ponaosob i vie nismo
mogli da ih ne primeujemo.
Ni u kom sluaju nije moj zadatak da opisujem ili analizi
ram ono to se dogaalo. U isto vreme bio je to tako izuzetan pe
riod da ne mogu sasvim da izbegnem njegovo pominjanje i onoga
to se oko nas deavalo. Inae bi morao da priznam da sam bio
slep i gluv. Osim toga, nita bolje ne bi moglo posluiti za
prouavanje mehaninosti dogaaja, to jest, potpuno odsustvo
bilo kakvog elementa volje, kao to je bilo posmatranje dogaaja
iz tog perioda. Neke stvari su izgledale ili su mogle izgledati kao
da zavise od neije volje ali ak je i to bila opsena i u stvarnosti
nikada nije bilo jasnije da se sve DOGAA, da niko ne INI
nita. Pre svega je bilo jasno da svako ko je bio sposoban i ko je
hteo to da vidi, bilo je da se rat blii kraju i to sam od sebe kroz
neku duboku unutranju budnost i shvatanje, dosadno i udno a
ipak duboko ukorenjeno, o besmislenosti svog tog uasa. Niko
sada nije verovao ni u kakve rei. Nikakvi pokuaji da se rat
preokrene, nisu vodili nikuda. Istovremeno, nije bilo mogue
zaustaviti bilo ta pa ni razgovore o potrebi zaustavljanja rata i
samo su pokazivali bespomonost ljudskog uma koji ak nije bio
sposoban da shvati sopstvenu bespomonost. Bilo je jasno da se
pribliava slom. Takoe je bilo jasno da niko nita ne moe da
uini, da ne moe da preokrene dogaaje ili ih usmeri u nekom
sigurnijem pravcu. Sve je ilo na jedini mogu nain. Naroito
me je u to vreme pogodio poloaj profesionalnih politiara levi-

ce, koji su do tada, igrali pasivnu ulogu, a sada su se priprema

li za aktivnu. Da budem taniji, prikazali su sebe potpuno slepim, sasvim nepripremljenim i najnesposobnijim da shvate ta
su zapravo inili, kuda su srljali i ta su u stvari pripremali, ak
i za sebe same.
Seam se Petersburga tako dobro, te poslednje zime njego
vog postojanja. Ko bi tada verovao, pretpostavljajui ak i naj
gore, da je to bila njegova poslednja zima? Previe ljudi je mrzelo
taj grad i previe njih ga se plailo, tako da su mu dani bili odbrojani.
Nai sastanci su nastavljeni. Za vreme poslednjih meseci
1916. godine, G. nije dolazio u Petersburg, ve su neki lanovi
grupe odlazili u Moskvu i donosili nove dijagrame i beleke ko
je su sainili moskovski uenici G., prema njegovom poduava
nju.
Mnogo novih ljudi se pojavilo u naim grupama u to vre
me, i mada je bilo jasno da sve mora doi do nekog nepoznatog
kraja, sistem G. nam je davao odreeni oseaj sigurnosti i poverenja. esto smo u to vreme govorili o tome kako bismo se
oseali u sred tog haosa da nemamo sistem koji je svakim danom
sve vie postajao na. Sada nismo mogli zamisliti ivljenje bez
njega i kako bez njega ne bismo pronali izlaz iz lavirinta posto
jeih okolnosti.
Ovaj period oznaava poetak razgovora o Nojevoj Barci.
Uvek sam smatrao da je mit o Nojevoj Barci ezoterina alegori
ja. Mnogi iz naeg drutva su sada poinjali da uviaju da to ni
je samo alegorija opte ideje ezoterizma ve plan bilo kog
ezoterinog rada, ukljuujui i na sopstveni. Sam sistem je bio
barka u kome smo se mogli nadati spasenju u vreme popla
ve.
G. se pojavio tek poetkom februara 1917. godine. Najed
nom od prvih sastanaka pokazao nam je potpuno novu stranu
svega o emu je govorio do tada.
Do sada, rekao je, posmatrali smo 'tabelu vodonika' kao tabelu vibracija i gustina materija koje su u obrnutoj pro
porciji prema njima. Sada moramo razumeti da gustina vibracija

i gustina materija izraavaju mnoga druga svojstva materije. Na

primer, do sada nita nismo rekli o INTELIGENCIJI ili svesno
sti materije. U meuvremenu, brzina vibracija materije pokazu
je stepen inteligencije date materije. Morate imati na umu da u
prirodi ne postoji nita to je mrtvo ili beivotno. Sve je na svoj
nain ivo, na svoj nain inteligentno i svesno. Samo to se ta
svesnost i inteligencija izraavaju na drugaiji nain i na drugim
nivoima od naina i nivoa bia to jest, na razliitim skalama.
Jednom za svagda morate razumeti da nita nije beivotno i
mrtvo u prirodi, da samo postoje razliiti stepeni oivljavanja i
razliite skale.
'Tabela vodonika', dok slui za odreivanje gustine ma
terije i brzine vibracija, istovremeno slui da odredi stepen inte
ligencije i svesnosti, jer stepen svesnosti odgovara stepenu
gustine ili brzini vibracija. To znai da to je MATERIJA gua
manjeje svesna, manje inteligentna. A to su VIBRACIJE gue,
materija je svesnija i inteligentnija.
Zaista mrtva materija poinje tu gde vibracije prestaju.
Meutim, pod uobiajenim okolnostima ivota na povrini zem
lje, mi ne dolazimo u dodir sa MRTVOM MATERIJOM. A nau
ka ne moe to da shvati. Sve materije nama znane su ive i na
svoj nain inteligentne.
U odreivanju stepena gustine materije 'tabela vodoni
ka' takoe time odreuje stepen inteligencije. To znai da poreenjem izmeu materija koje zauzimaju razliita mesta na
'tabeli vodonika', odreujemo ne samo gustinu ve i njihovu in
teligenciju. I ne samo da moemo rei koliko je puta ovaj ili onaj
'vodonik' gui ili laki od drugog, ve moemo rei i koliko je
ovaj ili onaj 'vodonik' inteligentniji od drugog.
Primena' tabele vodonika' za odreivanje razliitih svoj stava stvari i ivih oblika koji se sastoje od mnogo 'vodonika',
zasniva se na principu da se u svakom ivom stvoru i u svakoj
stvari sadri jedan odreeni 'vodonik' koji je centar gravitacije;
to je, da tako kaem, 'proseni vodonik' svih ostalih 'vodonika'
od kojih se sastoji dato stvorenje ili stvar. Da bi se pronaao taj
'proseni vodonik' moraemo, za poetak, govoriti o ivim stvo
renjima. Pre svega je potrebno znati nivo bia ili stvorenja koje
je u pitanju. Nivo bia se uglavnom odreuje brojem spratova

koji ima data maina. Do sada smo govorili samo o oveku. Posmatrali smo ga kao trospratnu konstrukciju. Ne moemo isto
vremeno govoriti o oveku i o ivotinjama jer se ivotinje
radikalno razlikuju od oveka. ivotinja najvieg nivoa koju
poznajemo sastoji se od dva sprata a najnia samo od jednog.
G. je nacrtao sledee:
OVEK
OVCA
CRV

Sl. 56
ovek se sastoji od 3 sprata.
Ovca se sastoji o 2 sprata.
Crv se sastoji od jednog sprata.
Srednji i nii sprat oveka su, tako da kaem, isti kao i
u ovce, a nii sprat isti kao u crva. Tako bi se moglo rei da se
ovek sastoji od oveka, ovce i crva, a da se ovca sastoji od ov
ce i crva. ovek je sloeno stvorenje; nivo njegovog bia je
odreen nivoom bia stvorenja od kojih je sastavljen. Ovca i crv
mogu igrati manju ili veu ulogu u oveku. Crv igra glavnu ulo
gu u oveku broj jedan; ovca u oveku broj dva; a u oveku broj
tri ovek. Ove definicije su vane samo kod pojedinanih
sluajeva. U optem smislu 'ovek' je odreen centrom gravita
cije srednjeg sprata.
Centar gravitacije srednjeg sprata oveka je 'vodonik'
96. Inteligencija 'vodonika' 96 odreuje inteligenciju 'oveka',
to jest, fiziko telo oveka. Centar gravitacije 'astralnog tela' e
biti 'vodonik' 48. Centar gravitacije treeg tela e biti 'vodonik' 24, a centar gravitacije etvrtog tela e biti 'vodonik' 12.
Ako se seate dijagrama koji prikazuje 4 tela ove
ka u kome su 'proseni vodonici' gornjeg sprata prikazani, bie
vam lake da razumete ono to sada govorim.

Nacrtao je ovaj dijagram:

48

24

12

96

48

24

12

192

96

48

24

Sl. 57
Centar gravitacije gornjeg sprata je samo jedan 'vodonik' vii od centra gravitacije srednjeg sprata. A centar gravita
cije srednjeg sprata je za jedan 'vodonik' vii od donjeg sprata.
Meutim, kao to sam ve rekao, odrediti nivo bia po
mou 'table vodonika' vri se tako to se uzima srednji sprat.
Ovim, kao takom polaska, mogue je, na primer, reiti
ovakve probleme:
Pretpostavimo da je Isus Hrist bio ovek broj 8; ko
liko puta je Isus Hrist inteligentniji od stola?
Sto nema spratove. On je negde izmeu 'vodonika' 1536
i 'vodonika' 3072, prema treoj skali 'tabele vodonika'. ovek
broj osam je 'vodonik' 6. To je centar gravitacije srednjeg spra
ta kod oveka broj 8. Kada bismo bili u stanju da izraunamo koliko puta je 'vodonik' 6 inteligentniji od 'vodonika' 1536,
znali bismo koliko puta je ovek broj 8 inteligentniji od sto
la. Ali, u vezi sa ovim, potrebno je zapamtiti da se 'inteligenci
ja' ne odreuje gustinom materije ve gustinom vibracija.
Gustina vibracija, meutim, ne uveava se dupliranjem kao u
oktavama 'vodonika', ve sasvim drugaijom progresijom koja
je mnogo puta brojno nadmauje. Ako znate taan koeficient tog
uveanja, biete u situaciji da reite problem. Ja samo hou da
pokaem da, koliko god udno izgledalo, problem moe biti
reen.
Delimino u vezi sa ovim to sam upravo rekao, veoma
je vano razumeti principe klasifikacije i definiciju ivih bia sa
kosmike take gledita, sa take gledita kosmikog postojanja.
Klasifikacija obine nauke je napravljena prema spoljanjim obelejima kostima, zubima, funkcijama; sisari, kimenjaci, glodari, i tako dalje; kod TANOG ZNANJA klasifikacija je
napravljena u skladu sa kosmikim obelejima. U stvari posto-

je tana obeleja, potpuno ista za sve to ivi, koja nam omo

guavaju da utvrdimo klasu i vrstu datog stvorenja sa najveom
tanou, oba u odnosu prema drugim stvorenjima kao i njeno
mesto u univerzumu.
Ta obeleja su obeleja bia. Kosmiki nivo bia svakog
ivog stvora je odreen:
Pre svega onim ta stvorenje jede,
Drugo, onim to die, i
Tree, sredinom u kojoj ivi.
To su 3 kosmika obeleja bia.
Uzmimo oveka, na primer. On se hrani 'vodonikom'
768, die 'vodonik' 192 i ivi u 'vodoniku' 192. Na naoj pla
neti ne postoji ni jedno bie slino njemu. Mada postoje bia ko
ja su via od njega. ivotinje, pas na primer, MOE se hraniti
'vodonikom' 768 ali se takode moe hraniti i niim 'vodoni
kom' , ne 768, ve onim koji se pribliava 1536, hranom koja je
nemogua za oveka. Pela se hrani 'vodonikom' koji je mno
go vii od 768, ak je vii od 384, ali ivi u konici u atmosferi
u kojoj ovek ne bi mogao da ivi. Sa spoljanje take gledita
ovek je ivotinja. Meutim, on je ivotinja drugaijeg reda od
ostalih ivotinja.
Uzmimo drugi primer crv iz brana. On se hrani
branom, 'vodonik' koji je mnogo grublji od 'vodonika' 768,
jer crv moe iveti i od trulog brana. Moemo rei da je to isto
1536. On die 'vodonik' 192 i ivi u 'vodoniku' 1536.
Riba se hrani na 'vodoniku' 1536, ivi u 'vodoniku' 384
i die 'vodonik' 192.
Drvo se hrani 'vodonikom' 1536, die samo delimino
'vodonik' 192 a delimino 'vodonik' 96 i ivi delimino u 'vo
doniku' 192 a delimino u 'vodoniku' 3072 (zemlja).
Ako biste nastavili sa ovim definicijama videli biste da
ovaj naizgled jednostavan plan, omoguava odreenje najsuptilnijih razlika izmeu klasa ivih bia, naroito ako imate na umu
da su 'vodonici', posmatrajui ih kao kod oktava, veoma iroki
pojmovi. Na primer, uzeli smo da se pas, riba i crv iz brana hra
ne istim 'vodonikom' 1536, supstancama organskog porekla ko
je nisu dobre za ljudsku ishranu. Sada, ako shvatimo da se ove
supstance mogu podeliti na konane klase, videemo mogunost

sasvim tanih definicija. Isti je sluaj sa vazduhom i sa sredinom

u kojoj se ivi.
Ova kosmika obeleja bia su odmah spojena sa defini
cijom inteligencije u skladu sa 'tabelom vodonika'.
Inteligencija MATERIJE se odreuje stvorenjem za ko
ga ona moe sluiti kao hrana. Na primer, ta je inteligentnije,
sa te take gledita, sirovi krompir ili peeni? Sirovi krompir je
hrana za prasie a peeni je hrana za oveka. Peeni krompir je
inteligentniji od sirovog.
Ako se ovaj princip klasifikacije i definicije shvati na
pravi nain, mnoge stvari postaju jasnije i razumljivije. Nijed
no ivo bie ne moe izmeniti svoju hranu prema elji, ili vazduh koji die ili sredinu u kojoj ivi. Kosmiki red svakog bia
odreuje njegovu hranu, vazduh koji die i sredinu u kojoj ivi.
Kada smo ranije govorili o oktavama hrane u trospratnoj
fabrici, videli smo da svi finiji 'vodonici' potrebni za rad, rast i
evoluciju organizma, bivaju pripremljeni iz 3 vrste hrane, to
jest, od HRANE u preciznom znaenju te rei, jestivog i pia,
iz VAZDUHA koji diemo i iz UTISAKA. Pretpostavimo sada
da bismo mogli popraviti kvalitet hrane i vazduha, da se hrani
mo sa, recimo 'vodonikom' 384 umesto sa 768 i da diemo 'vodonik' 96 umesto 192. Koliko bi jednostavnija i laka bila
priprema finih materija u organizmu. Ali stvar je u tome da to
nije mogue. Organizam je naviknut da tano pretvara TE gru
blje materije u finije, i ako mu da finije materije umesto gru
bljih nee biti u situaciji da ih pretvara i vrlo brzo e umreti. Ni
vazduh ni hrana se ne mogu menjati. Meutim, utisci, to jest,
kvalitet utisaka moguim za oveka ne potpadaju pod bilo koji
kosmiki zakon. ovek ne moe da popravi hranu i ne moe da
popravi vazduh. POPRAVKA u ovom sluaju bi zapravo
UINILA DA SE STVARI POGORAJU. Na primer, vodonik 96 umesto 192 bi bio ili jako razreden vazduh ili usijani ga
sovi koje ovek nikako ne moe da die; VATRA je 'vodonik'
96. Ista stvar je i sa hranom. 'Vodonik' 384 je voda. Ako bi
ovek popravljao svoju hranu, to jest, ako bije uinio finijom,
morao bi se hraniti vodom i disati vatru. Jasno je da to nije mo
gue. Ako oveku nije mogue da popravi svoju hranu i vazduh,

on moe popraviti svoje utiske i to do veoma visokog stupnja i

time uvede u organizam fine 'vodonike'. Upravo na tome se za
sniva mogunost evolucije. ovek se ne mora hraniti dosadnim
utiscima H48, on moe imati i H24, H12 i H6, ak i H3. To
menja celu sliku i ovek koji uvodi vie 'vodonike' kao hranu
za gornji sprat svoje maine e se svakako razlikovati od onog
koji se hrani niim 'vodonikom'.
U jednom od razgovora koji su sledili G. se opet vratio na
predmet klasifikacije prema kosmikim obelejima.
Postoji jo jedan sistem klasifikacije, rekao je, ko
ji takoe treba da razumete. To je klasifikacija u potpuno dru
gaijem odnosu oktava. Prva klasifikacija pomou 'hrane',
'vazduha' i sredine se zasigurno odnosi na 'iva bia' kakva mi
znamo, ukljuujui i biljke, to jest, na pojedince. Druga klasi
fikacija o kojoj u sada govoriti, voi nas daleko iza granica ono
ga to nazivamo 'ivim biima' i na gore, ka viim od ivih bia,
i na dole, ka niim od ivih bia; bavi se, ne sa pojedincima, ve
klasama u veoma irokom smislu te rei. Iznad svega ova klasi
fikacija pokazuje da u prirodi ne postoje skokovi. U prirodi je
sve povezano i ivo. Dijagram te klasifikacije naziva se 'Dija
gram Svega ivog'.
Prema ovom dijagramu svaka vrsta stvorenja, svaki stepen bia, odreen je ONIM TO SLUI KAO HRANA TOJ
VRSTI STVORENJA ILI BIEM DATOG NIVOA I EMU
ONI SAMI SLUE KAO HRANA, jer u kosmikom redu sva
ka klasa stvorenja se hrani odreenom klasom niih stvorenja i
hrana je za odreenu klasu viih stvorenja.
G. je nacrtao dijagram u obliku lestvica sa jedanaest kva
drata. U svakom kvadratu osim u dva najvia, upisao je krugo
ve sa brojevima, (vidi sl. 58).
Svaki kvadrat oznaava nivo bia, rekao je. 'Vodonik' u niem krugu pokazuje ime se data klasa stvorenja hra
ni. 'Vodonik' u viem krugu pokazuje klasu koja se hrani tim
stvorenjem. A 'vodonik' u srednjem krugu je proseni 'vodo
nik' te klase, pokazujui koja su to stvorenja.
Mesto oveka je u sedmom kvadratu od dna ili petom
kvadratu od vrha. Prema ovom dijagramu ovek JE 'vodonik'

24, hrani se 'vodonikom' 96 a sam je hrana za 'vodonik' 6. Kva

drat odmah ispod oveka e biti 'kimenjaci'; sledei 'bes
kimenjaci'. Beskimenjaci su 'vodonik' 96. Posledino tome,
ovek se hrani 'beskimenjacima'.
Ni jednog trenutka nemojte traiti protivurenosti ve
pokuajte da razumete ta bi to moglo znaiti. Takoe nemojte
porediti ovaj dijagram sa drugim. Prema dijagramu hrane ovek
uzima 'vodonik' 768; prema ovom dijagramu on se hrani 'vo
donikom' 96. Zato? ta to znai? Oba su tana. Kasnije, kada
shvatite to sve e vam se uklopiti u celinu.
Sledei nii kvadrat su biljke. Zatim minerali, pa
metali, koji stvaraju posebnu kosmiku grupu meu mineralima;
APSOLUTNO

VENONEPROMENJIVO
ANELI
OVEK

ARHANELI

KIMENJACI
BILJKE
MINERALI

BESKIMENJACI

METALI

APSOLUTNO

Sl. 58

a sledei kvadrat nema ime u naem jeziku jer se mi nikada ne

sreemo sa materijom u tom stanju, na povrini zemlje. Taj kva-

drat dolazi u dodir sa Apsolutnim. Seate se da smo ranije go

vorili o 'Svetom Nebu'. To je 'Sveto Nebo'.
Na dnu poslednjeg kvadrata postavio je mali trougao vrhom
okrenutim na nie.
Sa druge strane od oveka je kvadrat 3, 12,48. To je kla
sa stvorenja koju mi ne znamo. Zovimo ih 'anelima'. Sledei
kvadrat 1, 6, 24; zovimo ta bia 'arhanelima'.
U sledei kvadrat je postavio brojeve 3 i 12 i dva kruga,
svaki sa takom u centru, nazvavi ga 'Veno Nepromenljivo',
a u sledei je upisao brojeve 1 i 6; nacrtao je krug u sredini a u
njega trougao u kome je bio jo jedan krug sa takom u centru i
nazvao ga Apsolutno.
Ovaj dijagram vam nee u poetku biti shvatljiv, re
kao je. Postepeno ete nauiti da ih itate. Samo ete jo dugo vremena morati da ga posmatrate odvojeno od ostalih.
To je zapravo bilo sve to sam uo od G. o ovom dijagra
mu, koji je prilino uzdrmao sve ono to smo do tada uli.
U naim razgovorima o ovom dijagramu, esto smo slono
uzimali anele kao planete a arhanele kao Sunce. Mnoge
druge stvari su nam polako postajale jasnije. Ali ono to nas je
veoma zbunjivalo bila je pojava 'vodonika 6144 koji uopte ni
je postojao na prethodnom dijagramu 'vodonika' na treoj skali
koja je zavravala 'vodonikom' 3072. Istovremeno je G. insisti
rao da se brojanje 'vodonika' uzima prema treoj skali
Mnogo kasnije sam upitao G. ta je to znailo.
To je neopotpun 'vodonik', rekao je. 'Vodonik'
bez Svetog Duha. Pripada istoj, treoj skali, ali je nedovren.
Svaki potpun 'vodonik' sastoji se od 'ugljenika', 'kiseonika' i 'azota'. Sad uzmi poslednji 'vodonik' tree skale, 'vodo
nik' 3072. Ovaj 'vodonik' je sastavljen od 'ugljenika' 512,
'kiseonika' 1536 i 'azota' 1024.
Idemo sada dalje: 'Azot' postaje 'ugljenik' u sledeoj
trojnosti, ali nema 'kiseonika' i 'azota' za njega. Stoga konden
zacijom on sam postaje 'vodonik' 6144, ali JE TO MRTAV VO
DONIK, bez ikakve mogunosti da pree u bilo ta drugo dalje,
'vodonik' bez Svegog Duha.

Bila je to poslednja poseta G. Petersburgu. Pokuao sam da

govorim sa njim o dogaajima koji su se nadnosili nad nas. Nita
odreeno nije rekao na osnovu ega sam mogao bazirati svoje
akcije.
Veoma interesantna stvar se dogodila u vezi sa njegovim
odlaskom. Bilo je to na eleznikoj stanici. Svi smo ga pratili sa
Nikolaevsky stanice. G. je stajao na peronu, razgovarajui sa na
ma. Bio je onaj uobiajeni G. koga smo poznavali. Poto se
pitaljka oglasila drugi put, on je uao u vagon, njegov kupe je
bio prvi do ulaza, i pojavio se na prozoru.
Bio je drugaiji! Na prozoru smo videli drugog oveka, ne
onog koji je uao u voz. U tih nekoliko sekundi se promenio.
Veoma je teko opisati u emu je bila razlika, ali na peronu je
bio obian ovek kao i svi mi, a sa prozora nas je gledao ovek
sasvim drugog reda, izuzetne vanosti i dostojanstva u svakom
njegovom pogledu i kretnji, kao daje odjednom postao princ ko
ji vlada ili dravnik nekog nepoznatog kraljevstva u koje je pu
tovao i kuda smo ga pratili. Neki od nas nisu sasvim jasno uoili
ta se deava ali su emotivno osetili i doiveli neto to nije bi
lo uobiajeni tok fenomena. Sve to je trajalo nekoliko sekundi.
Trei zviduk je usledio i voz je krenuo. Ne seam se koje prvi
od nas progovorio o ovoj promeni G. kada smo ostali sami, a
onda se ispostavilo da smo je svi videli, iako nismo svi podjed
nako shvatili ta se deava, dok se dogaalo. Meutim, svi bez
izuzetka, su osetili neto neobino.
Ranije nam je G. objasnio da ako ovek zagospodari umetnou modelarstva, on moe sasvim da izmeni svoju pojavu. Re
kao je da se moe postati divan ili grozan, moe se ljude naterati
da te primete ili da postane ZAPRAVO NEVIDLJIV. Staje bi
lo? Moda je to bio sluaj modelarstva.
Pria jo uvek nije zavrena. U kupeu sa G. putovao je A.
(poznati novinar) koji je u to vreme bio poslat iz Petersburga
(ba pred revoluciju). Mi koji smo pratili G., stajali smo najed
nom kraju vagona, a na drugom kraju je bila grupa koja je pra
tila A.

Nisam lino poznavao A., ali medu ljudima koji su ga pra

tili bilo je nekoliko mojih poznanika, ak i nekoliko prijatelja;
dvoje, troje ih je dolazilo na nae sastanke.
Posle nekoliko dana u novinama za koje je A. radio izaao
je lanak pod naslovom Na Putu, u kome je A. opisao misli i
utiske koje je imao na svom putu od Petersburga do Moskve.
udan ovek sa orijenta je putovao sa njim u istom kupeu, koji
je, medu gomilom drugih ljudi ostavio snaan utisak na njega,
svojim dostojanstvom i mirnoom, ba kao da su svi ti ljudi oko
njega muve na koje je gledao sa nedostinih visina. A. ga je procenio kao kralja nafte iz Bakua, a nekoliko zagonetnih fraza
koje su izmenili jo ga je vie uvrstilo u tom utisku da je on
ovek kome dok spava milioni rastu sami od sebe i koji gleda sa
visine na ljude koji se teko bore da zarade za ivot.
Moj saputnik je bio veoma povuen; bio je Persijanac ili
Tatarin, tih ovek sa astraganskom ubarom na glavi; na krilu
mu je bio francuski roman. Pio je aj, paljivo sputajui au
dok se aj ne ohladi, na mali stoi pored prozora; povremeno
je sa velikom panjom pogledavao na guvu i ljude koji mlata
raju rukama i viu. I oni su gledali njega, barem je meni tako iz
gledalo, sa velikom panjom, moda sa potovanje. Ono to me
je najvie zainteresovalo, je bilo to, stoje on izgledao kao daje
potpuno istog porekla, orijentalnog, kao i mnogi u guvi, jato
orluina koje leti negde u Agrionijski prostor da bi razneli neku
strvinu bio je mrke puti, sa kao zift crnim oima i brkovima
nalik na one Zelim-Kana
Zbog ega on izbegava svoju krv i
meso? Ali na moju sreu poeo je da razgovara samnom.
Mnogo se brinu, rekao je, ne pravei nikakve grima
se na licu, na kome su se te crne oi, orijantalno ljubazne, bla
go smeile. Zautao je za trenutak nastavivi zatim:
Da, sada je u Rusiji takva situacija da pametan ovek
moe, uz dobar posao, da zaradi prilino novaca. Posle jo
jedne pauze, objasnio je:
Ipak je ovo rat. Svako eli da bude milioner. U nje
govom tonu, koji je bio hladan i. miran, osetio sam neku vrstu
fatalizma, bezoseajnosti koja je bila na ivici cinizma, pa sam ga
upitao, malo otro:
- A vi?

 Staja? uzvratio je odgovorom.

Zar i vi to ne elite?
Odgovorio mi je uz pomalo neodreen i ironian pokret.
Izgledalo je kao da nije uo ili nije razumeo ta sam rekao pa sam
ponovio:
Zar i vi ne zaraujete?
Naroito mirno se nasmeio i rekao uz neku teinu:
Mi uvek zaraujemo. To se ne odnosi na nas. Rat ili bez
njega, nama je isto. Mi uvek zaraujemo.
(G. je naravno mislio na ezoterini rad skupljanja znanja
i sakupljanja ljudi. A A. je shvatio da on misli na naftu.).
Bilo bi zanimljivo razgovarati i upoznati se poblie sa psi
hologijom oveka iji kapital u potpunosti zavisi od reda u solartiom sistemu, koji e se teko poremetiti i iji interesi su vii
od rata i mira....
Na ovaj nainje A. zavrio epizodu o kralju nafte.
Naroito nas je iznenadio francuski roman G. Ilije A. to
izmislio ili gaje G. naterao da vidi, to jest, da pretpostavi da
je to neki francuski roman u maloj utoj knjizi, moda ak nije
ni bila uta, jer G. naravno nije znao francuski.
Od G. odlaska pa do revolucije, samo smo jedanput ili dva
puta dobili vesti od njega, iz Moskve.
Svi moji planovi su ve izvesno vreme bili poremeeni. Ni
sam uspeo da tampam knjigu koju sam nameravao da izdam.
Nisam uspeo da pripremim nita za strane izdavae, iako sam od
poetka rata video da se sav moj knjievni rad mora prebaciti u
inostranstvo. Za poslednje dve godine posvetio sam se potpuno
radu G., njegovim grupama, razgovorima povezanim sa tim ra
dom, putovanjima iz Petersburga i potpuno sam zanemario sve
ostalo.
U meuvremenu, atmosfera je postajala sve tea. Osealo
se da e se neto dogoditi i to uskoro. Samo oni od kojih je za
pravo zavisio tok dogaaja, nisu nita videli i oseali. Marione
te nisu shvatile opasnost koja im je pretila i nisu razumeli da im
je no ve zamalo u leima.
Konano je bura poela. Velika revolucija bez krvi je
poelanajapsurdnija i najgluplja la koja je mogla biti smilje-

na. Najneobinije od svega je bilo to to su ljudi koji su bili na

licu mesta i u centru zbivanja, verovali u tu la, i u sred svega
toga, ubice su jo mogle govoriti o revoluciji bez krvi. Seam
se da smo u to vreme razgovarali o snazi teorija. Ljudi koji su
ekali na revoluciju, koji su sve svoje nade uloili u nju, i koji
su je videli kao osloboenje od neega, nisu mogli niti su eleli
da vide ta se ZAPRAVO dogaalo i videli su samo ono to se
po njihovom miljenju trebalo dogoditi.
Kada sam na letku odtampanom samo s jedne strane, vi
deo vest o abdikaciji cara Nikole II, osetio sam da u tome lei
centar gravitacije svega to se dogaalo. Rekoh sebi: Ilovaisky bi se mogao dii iz groba i napisati na kraju svojih knjiga:
Mart 1917. godina, kraj ruske istorije.
Nisam imao nikakva oseanja za dinastiju, ali nisam eleo
da se zavaravam kao to su mnogi inili u to vreme.
Oduvek me je interesovala linost Cara Nikole II; inilo mi
se da je izuzetan ovek u mnogo emu; ali je bio potpuno ne
shvaen, a ni sam nije sebe razumeo. Da sam bio u pravu poka
zalo se kada su boljevici tampani njegov dnevnik u kome je na
kraju pisao daje naputen i izneveren od svih, a ipak je pokazao
izvanrednu snagu i ak veliinu uma.
Meutkn, sve to nije imalo nikakve veze sa njim kao
linou ve sa principom UJEDINJENJA SILE i odgovornou
prema toj sili koju je on u sebi predstavljao. Tano je da je taj
princip nepriznat od velikog dela ruske inteligencije. A re car
je odavno izgubila bilo kakvo znaenje za ljude. Meutim, ta re
je jo uvek imala veliko znaenje za vojsku i za birokratsku
mainu, koja je iako nesavrena, radila i drala stvari u rukama.
Car je bio nezamenljivi centralni deo te maine. Abdikacija
cara u tom trenutku je zasigurno unitavala elu mainu. A NI
SMO IMALI NITA DRUGO. Slavljena javna saradnja za ije
stvaranje je palo toliko rtava, se dokazala, kao to se moglo i
oekivati, prevarom. Nemogue je bilo stvoriti neto u pokre
tu. Dogaaji su se kretali neverovatnom brzinom. Vojska se ra
spala u roku od nekoliko dana. Rat je u stvarnosti ve bio
zavren. Ali nova vlada nije htela da uvidi te injenice. Poela
je nova la. A najinteresantije u celoj stvari je bilo to da su lju
di u svemu tome pronalazili neto to e ih radovati. Ne govo-

rim o vojnicima koji su beali iz kasarni ili vozova koji su bili

spremni da ih odvezu do klaonice. Ali, mene je zaprepastila naa
inteligencija koja se od patriota odjednom pretvorila u re
volucionare i socijaliste. ak su i NOVOE VREMYA novi
ne postale socijalistike. Poznati Menshikov je napisao jedan
lanak o slobodi, ali na kraju ni sam nije to mogao progutati i
odustao je.
Nedelju dana nakon REVOLUCIJE sakupio sam glavne
lanove nae grupe u stanu Dr. S. i izloio im svoje vienje do
gaaja. Rekao sam da po mom miljenju nema nikakvog smisla
ostajati u Rusiju i da moramo otii u inostranstvo; da e verovatno biti samo jedan kratak period mira i da e nakon toga sve
kolabirati. Mi nita ne moemo da pomognemo a na e rad bi
ti sasvim onemoguen.
Ne mogu rei da je moja ideja ba naila na neko odobra
vanje. Veina nije shvatala teinu situacije i izgledalo im je da
e sve ipak smiriti i postati opet normalno. Drugi su opet misli
li po starom obiaju da sve to se dogodi biva za neto dobro.
Moje rei su im se inile kao preterivanje; u svakom sluaju ni
su videli nikakvog razloga za urbu. Za ostale je najtea stvar
bila to to nismo mta uli od G., nemajui ve due vremena
vesti od njega. Od revolucije je stiglo samo jedno pismo iz Mo
skve i iz njega inilo se daje G. otiao, ali niko nije znao gde.
Na kraju smo odluili da ekamo.
U to vreme postojale su dve grupe od oko etrdesetak la
nova ukupno, a bilo je i nekih izdvojenih grupa koje su se sastajale povremeno.
Ubrzo posle sastanka u kui Dr. S. primio sam razgledni
cu od G. napisanu mesec dana ranije u vozu od Moskve prema
Kavkazu, koja je sve vreme leala u poti zbog silnih nereda. Iz
karte je bilooigledno daje G. napustio Moskvu pre revolucije
i da jo uvek ne zna nita o tim dogaajima. Pisao je da ide u
Alexandropol; zamolio me je da nastavimo sa radom grupa do
njegovog povratka obeavi da e se vratiti do Uskrsa.
Ova vest me je stavila pred veoma teak problem. Mislio
sam daje besmisleno i glupo ostati u Rusiji. Istovremeno, nisam
eleo da odem bez odobrenja G. ili da budem iskreniji, bez nje
ga. A on je otiao na Kavkaz, njegova razglednica napisana fe-

bruara, to znai pre revolucije i nije mogla biti ni u kakvom od

nosu sa sadanjom situacijom. Ipak sam odluio da saekam ma
da sam video da ono to je danas mogue, moe sutra postati
nemogue.
Doao je Uskrs nikakvih vesti od G. Nedelju dana posle
Uskrsa stigao je telegram u kome javlja da stie do kraja maja
meseca. Prva privremena vlada vie nije postojala. Ve je bi
lo veoma teko otii u inostranstvo. Nae grupe su nastavile da
se sastaju i ekali smo G.
esto su nam se razgovori vraali na dijagrame, naroito
kada smo razgovarali sa novim ljudima u naim grupama. Sve
vreme mi je izgledalo da u tim dijagramima koje smo dobili
od G., ima mnogo toga nedoreenog, pa mi je esto padalo na
pamet da e moda postepeno, uz dublje prouavanje, unutranje
znaenje i znaaj dijagrama doi do nas.
Jednom, kada sam pregledao zabeleke, napravljene godi
nu dana pre toga, zaustavio sam se kod kosmosa, privuen na
roito time to su periodi dimenzija iz moje knjige NOVI
MODEL UNIVERZUMA bile u potpunosti u skladu sa njima.
Pomenuo sam potekoe koje su nam se pojavile zbog razliitog
razumevanja Mikrokosmosa i Tritokosmosa. Meutim, do
sada smo ve odluili da shvatimo oveka kao mikrokosmos a
ORGANSKI IVOT NA ZEMLJI kao Tritokosmos. Pri poslednjem razgovoru G. se preutno sloio sa ovim. Rei G. o ra
zliitom vremenu u razliitim kosmosima su golicale moju
panju. Pokuao sam da se setim ta mi je P. rekao o spavanju
i buenju i o dahu organskog ivota. Dugo mi nita od toga
nije bilo jasno. Tada sam se setio G. rei da je vreme dah.
ta je dah? upitao sam, sam sebe.
Tri sekunde. ovek u normalnom stanju udahne dvade
set punih udisaja, to jest, udahne i izdahne, u minutu. Znai da
pun dah traje oko tri sekunde.
Zato su 'spavanje i buenje' 'dah organskog ivota'?
ta je spavanje i buenje?
Za oveka i sve organizme uporedive sa njim i koji ive
u slinim uslovima kao to su njegovi, ak i za biljke, to je DVA
DESET I ETIRI ASA. Osim toga, spavanje i buenje SU
DAH, kao kada biljke spavaju, to jest, nou izdiu, a kada su

budne danju udiu; potpuno je isto za sve sisare kao i za oveka, s tom razlikom to se kod njih apsorbuje kiseonik i CO2 i
nou i danju, i u budnom stanju i pri spavanju.
Razmiljajui na ovaj nain postavio sam periode daha, spa
vanja i buenja ovako:
Mikrokosmos
Tritokosmos

dah
san i java
dah
san i java

3 sekunde
24 asa
24 asa

Tabela 5
Dobio sam jednostavno pravilo trojke. Podelivi 24 asa
sa 3 sekunde dobio sam 28,800. Podelivi 28,800 (dana i noi)
sa 365, dobio sam uz male netanosti 79 godina. To me je zainteresovalo. Sedamdeset i devet godina su prema prethodnom raz
miljanju bili vreme spavanja i buenja organskog ivota. Ovo
nije odgovaralo niemu to bi mi palo na pamet o organskom
ivotu, ali je zapravo predstavljalo ovekov ivot.
Upitao sam sebe, zar ne bi bilo mogue nastaviti paralelu
dalje. Postavio sam brojke koje sam dobio na sledei nain:
Mikroksmos
ovek
Dah:
3 sekunde
Dan i no:
24 asa

Tritokosmos
Organski ivot
Dah:
24asa
Dan i no:
79 godina

Mesokosmos
Zemlja
Dah:
79 godina

ivot
79 godina

Tabela 6.
Opet 79 godina nisu nita znaile za ivot zemlje. Zato sam
pomnoio 79 godina sa 28,800 i dobio neto malo manje od dva
i po miliona godina. Mnoei 2,500,000 godina sa 30,000 radi
pojednostavljenja, dobio sam cifru od jedanaest brojeva,
75,000,000,000 godina. Ova cifra bi trebalo da oznaava traja
nje ivota zemlje. Do sada su te cifre sasvim logino izgledale;
dva i po miliona godina za organski ivot i sedamdeset pet mili
jardi godina na zemlji.

 Ali postoje kosmosi koji su nii od oveka, govorio

sam sebi. Hajde da pokuam da vidim u kakvom odnosu oni
stoje prema ovome.
Odluio sam da uzmem dva kosmosa NA LEVOJ STRANI
(na dijagramu) od Mikrokosmosa, jedan prilino velikih mikro
skopskih elija i najmanji (prihvatljiv), skoro nevidljivih elija.
Takva podela elija u dve kategorije, se ne moe rei, da je
prihvaena od strane nauke. Ali ako razmiljamo o dimenzijama
u mikro-svetu, tada je nemogue ne priznati da se taj svet sa
stoji od dva sveta koji se razlikuju koliko i svet ljudi i svet rela
tivno velikih mikro-organizama i elija. Dobio sam sledeu
sliku:
Male
elije

Velike
elije

Mikrokosmos
(ovek)

Organski
ivot

3 sec.

24 asa

3 sec.

24 asa

79 god.

24 asa

79 god.

2,5 mil.
god.

Dah
Dani no
ivot

3 sec.

Zemlja
79 god.
2,5 mil.
god.
75mld.
god.

Tabela 7

Prilino interesantno. Dvadeset i etiri asa su bili period

ivota elije. I mada se ivot pojedine elije nije jo mogao sma
trati odreenim, mnogi istraivai su doli do injenice da se
ivot specijalizovane elije, kao to je elija ljudskog organiz
ma, pojavljuje period ivota od TANO 24 ASA . Dah elije
je 3 sekunde. To mi nije nita govorilo. Ali 3 sekunde ivota ma
le elije mi je mnogo reklo i ukazalo, pre svega, zbog ega je
teko videti te elije, iako bi prema njihovoj veliini mogle biti
vidljive sa dobrim mikroskopom.
Dalje sam pokuao da vidim ta bi se dobilo ako bi dah,
to jest, 3 sekunde, bio podeljen sa 30,000. JEDAN DESETHILJADITI DEO SEKUNDE sam dobio. Period trajanja varnice i ujedno PERIOD NAJKRAEG VIZUELNOG UTISKA.
Zbog pogodnosti raunanja sam uzimao 30,000 a ne 28,800.
etiri perioda su bila povezana jedan s drugim ili odvojena je
dan od drugog, jednim te istim koeficijentom, 30,00, najkraim
vizuelnim utiskom, dahom ili periodom udisaja i izdisaja, perio
dom spavanja i buenja i prosenim maksimumom ivota. Isto-

vremeno, svaki od ovih perioda je ukazivao na odgovarajui ali

niu period u viem kosmosu i odgovarajui vii period u niem
kosmosu. Ne izvlaei nikakve zakljuke, pokuao sam da na
pravim jo potpuniju tabelu, to jest, da u nju unesem sve kosmose i da dodam jo dva niza, prvi sam nazvao molekul a drugi
elektron. Opet sam radi jasnoe mnoio sa 30,000 i uzimao
zaokruene brojeve i samo dva koeficijenta, 3 i 9; tako sam
2,400,000 uzimao kao 3,000,000; a 72,000,000,000 sam uzeo
kao 90,000,000,000; a 79 kao 80, i tako dalje.
Dobio sam sledeu tabelu:

Ova tabela je trenutno izazvala u meni roj misli. Nisam jo

uvek bio u stanju da kaem da li se na nju moglo gledati kao na
tanu i da li je odravala pravi odnos jednog kosmosa prema dru
gom. Koeficijent 30,000 se inio prevelikim. Ali sam istovre
meno pamtio da je odnos jednog kosmosa prema drugom kao
nula prema beskonanom. U prisustvu takvog odnosa nijedan
koeficient nije bio preveliki. Odnos nule prema beskonanom
je bio odnos magnituda razliitih dimenzija.
G. je rekao da je svaki kosmos sam za sebe, trodimenzio
nalan. To znai da je sledei kosmos iznad njega etvorodimenzionalan za njega a onaj ispod, dvodimenzionalan. Sledei iznad
je petodimenzionalan a sledei ispod, jednodimenzionalan. Je
dan kosmos u odnosu na drugi je magnituda veeg ili manjeg
broja dimenzija. Ali moe biti samo 6 dimenzija, 7 sa nu
lom, i sa ovom tabelom je dobijeno 11 kosmosa. Na prvi
pogled ovo je izgledalo udno, ali samo na prvi pogled, jer im
sam uzeo u obzir period postojanja bilo kog kosmosa u odnosu
na vie kosmose, nii kosmosi su nestajali mnogo pre dostizanja
sedme dimenzije. Uzmimo na primer, OVEKA u odnosu pre
ma SUNCU. Sunce se pojavljuje kao etvrti kosmos u odnosu
na oveka, uzimajui oveka kao prvi kosmos, ali ovekov du
gi ivot od osamdeset godina je jednak vremenu jedne elektrine
varnice, za Sunce, jedan najkrai mogu vizuelni utisak.
Pokuao sam da se setim svega to je G. rekao o kosmosima.
Svaki kosmos je ivo i inteligentno bie. Svaki kosmos
je roen, ivi i umire. Nemogue je u jednom kosmosu razumeti sve zakone univerzuma, ali TRI KOSMOSA zajedno,
ukljuuju u sebi sve zakone univerzuma, ili dva kosmosa, jedan
iznad i jedan ispod, odreuju kosmos koji stoji izmeu njih.
Prelazei u svojoj svesnosti na nivo vieg kosmosa,
ovek samom tom injenicom prelazi na nivo nieg kosmosa.
Oseao sam da u svakoj od ovih rei lei putokaz za razumevanje strukture sveta, ali je bilo previe putokaza; nisam znao
od kog da krenem.
Kako bi se pojavilo kretanje od jednog do drugog kosmosa
i gde i kada bi to kretanje nestalo? U kom odnosu bi stajale ci
fre koje sam ja pronaao prema manje-vie ustolienim brojka-

ma kosmikih kretanja, kao to je brzina kretanja nebeskih tela,

brzina kretanja elektrona u atomu, brzina svetlosti i tako dalje?
Kada sam poeo da poredim kretanja raznih kosmosa, postigao
sam neke prilino udne korelacije, na primer, za zemlju, period
rotacije oko njene ose je bio jedan desethiljaditi deo sekunde,
to jest, brzina elektrine varnice. Veoma je sumnjivo pitanje da
li bi zemlja, pri toj brzini, mogla da primeti svoju rotaciju oko
sopstvene ose. Ako bi ovek rotirao, rotiranje oko Sunca bi tre
balo da bude dvadeset peti deo sekunde, brzina trenutne fotogra
fije. Uzimajui u obzir veliku razdaljinu koju Zemlja treba da
pree za to vreme, neminovan zakljuak bi bio da Zemlja ne
moe biti svesna sebe u onom smislu u kome je mi znamo, to
jest, svog oblika sfere, ve je svesna sebe kao PRSTENA ili kao
DUGE SPIRALE prstenova. Ovo drugo je verovatnije na osno
vu definicije SADANJEG kao vreme daha. Da pomenem, da
je to bila prva misao, pre godinu dana, kada je G. odrao prvo
predavanje o kosmosima, dodajui jo svemu to je rekao i to da
je VREME DAH. U to vreme sam mislio da moda hoe da kae
da je dah jedinica vremena, to jest, da se direktan oset perioda
daha osea kao SADANJOST. Polazei od toga i pretpostavlja
jui da je oseaj sebe, svog tela, povezan sa oseajem sadanjeg,
doao sam do zakljuka, da je za zemlju, sa jednim dahom od
80 godina, oseaj same sebe moda povezan sa osamde
set prstenova spirale. Postigao sam sasvim neoekivanu potvrdu
svih zakljuaka i sugestija iz knjige NOVI MODEL UNIVER
ZUMA.
Prelazei na nie kosmose, one koji su na mojoj tabeli sta
jali LEVO od oveka, pronaao sam ve u prvom objanjenje
neega to mi se uvek inilo zagonetnim u radu naeg organiz
ma, to jest, veliku brzinu, skoro trenutnost, mnogih unutranjih
procesa. Uvek mi se inilo da je to neverovatno arlatanski pro
pust fiziologa. Nauka, naravno, objanjava ono to moe da ob
jasni. Ali u ovom sluaju, po mom miljenju, ne bi trebalo da
zanemari tu injenicu kao da ne postoji, ve bi trebalo stalno da
skree panju na nju, zabelei u svakoj pogodnoj prilici. ovek
koji uopte ne razmilja o pitanjima psihologije moda ne bi bio
iznenaen da pijenje jedne jake oljice kafe ili ae konjaka, ili
puenje samo jedne cigarete, stvara oseaj toga u celom telu,

menja njegovu korelaciju sila, i oblik i karakter reakcija, to bi

trebalo da bude jasno fiziolozima, da se u tom kratkom periodu,
koliko je potrebno za jedan dah otprilike, dogaa dugi niz komplikovanih hemijskh i drugih procesa u organizmu. Supstanca
koja je ula u organizam biva paljivo analizirana, tako da se i
najmanja izmena u uobiajenom, primeuje; u procesu analize
prolazi kroz brojne laboratorije; razdvaja se na svoje komponen
te i mea sa drugim supstancama i u obliku tih meavina biva dodata gorivu koje hrani razne nervne centre. Sve ovo oduzima
dosta vremena. Sekunde naeg vremena za koje se ovaj proces
postie, ine ga potpuno fantastinim i udesnim. Meutim, fan
tastina strana otpada onog trenutka kada shvatimo da se za ve
like elije, koje oigledno vladaju ivotom naeg organizma, na
jedan dah nastavlja preko DVADESET ETIRI ASA. Za dva
deset etiri asa, i u pola tog vremena, ak i za treinu, to jest,
za 8 asova (to je jednako jednoj sekundi), mogue je za
misliti sve procese koji su zavreni pravilno, isto kao to bi bili
zavreni u velikoj i dobro organizovanoj hemijskoj fabrici ko
ja ima na raspolaganju i usluzi raznorazne laboratorije.
Prelazei dalje na male elije, koje su na granici ili iza gra
nice mikroskopskog vienja, opet sam video objanjenje neob
janjivog. Na primer, sluajevi skoro trenutne infekcije kod
epidemija i uopte, naroito one iji uzrok jo nije pronaen.
Ako je 3 sekunde ivot male elije te vrste, a jednak je dugom
ivotu oveka, koja bi tada brzina bila pri kojoj bi se te elije
mnoile kada bi za njih 15 sekundi bilo jednako 4 veka!
Dalje, prelazei na svet molekula, naao sam se licem u li
ce sa injenicom da je kratkoa postojanja molekula skoro
neoekivana ideja. Obino se pretpostavlja da se, iako sloene
strukture, uzima kao osnovica, da tako kaem, IVUE UNU
TRANJOSTI cigli od kojih se gradi materija, i ta pretpostavka
postoji od kad materija postoji. Moraemo da se odvojimo od te
prijatne i umirujue misli. Molekul, koji je IV IZNUTRA ne
moe biti MRTAV SPOLJA, a da bi ostao iv on mora, kao i
sve to je ivo, da bude roen, da ivi i da umre. Vreme njego
vog ivota, jednako elektrinoj varnici ili jednom desetohiljaditom delu sekunde, je tako kratko za direktno delovanje na nau

matu. Potrebno je neko poreenje, analogija, da bi se razumelo znaenje ovoga. Umirue elije naeg organizma i njihova zamena drugim elijama dovode nas do ove ideje. Mrtva materija,
gvoe, bakar, granit, se mora obnoviti IZNUTRA bre nego
na organizam. U stvarnosti se to menja pred naim oima. Ako
gledate kamen, zatvorite oi, i odmah ih ponovo otvorite, to vie
nije kamen koji ste malo pre toga gledali; u njemu nije ostala ni
jedna jedina molekula koju ste videli ranije. Ali vi niste uopte
videli same molekule, samo njihove tragove. Opet sam stigao do
NOVOG MODELA UNIVERZUMA. Ovo objanjava zbog
ega ne moemo videti molekule, o emu sam pisao u Pogla
vlju II knjige NOVI MODEL UNIVERZUMA.
Dalje, u poslednjem kosmosu, u svetu elektrona, uvek sam
se oseao kao da sam u svetu 6 dimenzija. Postavljalo mi se
samo pitanje, da li se moe izraunati odnos dimenzija. Elektron
kao trodimenzionalno telo ne zadovoljava. Za poetak, njegovo
postojanje je 300 miliontih delova sekunde. To je neto
to je izvan granica nae mogue mate. Smatra se da se elektron
unutar atoma kree u svojoj orbiti brzinom jedinice podeljene
petnaestocifrenim brojem. A poto je ceo ivot elektrona u se
kundama, jednak celom jednom ivotu, elektron napravi veliki
broj revolucija oko svog sunca, jednak estocifrenom broju,
ili uzimajui u obzir koeficient, sedmocifrenom broju.
Ako uzmemo Zemlju u njenom okretanju oko Sunca, tada
ona, prema mojoj tabeli, uini tokom svog ivota broj okretaja
oko Sunca jednak jedanaestocifrenom broju. Izgleda kao da po
stoji ogromna razlika izmeu sedmocifrenog i jedanaestocifrenog broja, ali ako poredimo elektron sa Neptunom a ne sa
Zemljom, tada bi razlika bila mnogo manja, bila bi razlika iz
meu sedmocifrenog broja i devetocifrenog broja, to jest, 2
broja sve skupa umesto 4. Osim toga, brzina okretaja elek
trona unutar atoma je vrlo aproksimativna koliina. Treba ima
ti na umu da razlika u periodima okretanja planeta oko Sunca u
naem sistemu predstavlja trocifreni broj jer se Merkur okree
460 puta bre od Neptuna.
Odnos ivota elektrona prema naem vienju tako izgleda.
Naa najbra vizuelna percepcija je jednaka 1/10,000 sek., to
jest, jedan 300 miliontih delova sekunde, i za to vreme

uini sedam miliona okreta oko protona. Posledino tome, ako

bismo videli elektron kao blic u 1/10,000 sek., ne bismo videli
elektron u pravom smislu te rei, ve TRAG elektrona, koji se
sastoji od 7 miliona okretanja pomnoeno sa 300 hilja
da, to jest, spirala sa 13-ocifrenim brojem prstenova, ili
predstavljeno renikom NOVOG MODELA UNIVERZUMA,
30.000 vraanja elektrona u venost.
Vreme, prema tabeli koju sam dobio, nesumnjivo ide iza
4 dimenzije. Bio sam zainteresovan milju ne bi li bilo mo
gue primeniti na ovu tabelu, formulu Minkovskog
ct,
oznaivi vreme kao etvrtu svet koordinatu. Svet Minkov
skog, po mom miljenju, tano odgovara svakom kosmosu po
naosob. Odluio sam da ponem sa svetom elektrona i da to
uzmem kao trajanje ivota elektrona. Ovo se slagalo sa jednim
od predloga u knjizi NOVI MODEL UNIVERZUMA, da JE
VREME IVOT. Rezultat bi trebalo da pokae razdaljinu (u ki
lometrima) kojom svetlost putuje tokom ivota elektrona.
U sledeemkosmosu to bi trebalo da bude razdaljina kojom
svetlost putuje za vreme ivota molekula; u sledeem, za vreme
ivota male elije; i tako dalje. Rezultati za sve kosmose bi tre
balo da budu dobijeni u duinskim merama, to jest, trebalo bi da
budu izraene u frakcijama kilometara pomou
, to jest, kva
dratnim korenom od minus jedan, a pokazalo bi da se ovde ne
bavimo duinskim merama i da je dobijeni broj MERA VRE
MENA. Uvoenje kvadratnog korena minus jedan u formulu, a
da to ne menja formulu koliinski, pokazuje da se cela formula
odnosi na drugu dimenziju.
Na ovaj nain, u odnosu na kosmos elektrona, formula Min
kovskog dobija sledei oblik:
300,000.

3. 10-7

a to znai, kvadratni koren od minus jedan, koji se mora pom

noiti proizvodom od 300,000, a to je c, ili brzina svetlosti,
300,000 kilometara u sekundi, i 1/300,000,000 sek., to jest, tra
janje ivota elektrona. Mnoei 300,000 sa 1/300,000,000 do
bija se 1/1000 kilometara, to je jedan metar. Jedan metar
pokazuje razdaljinu koju svetlost prede za vreme ivota elektro-

na, putujui brzinom od 300,000 kilometara u sekundi. Kvadrat

ni koren od minus jedan, to ini jedan metar zamiljenom ko
liinom, pokazuje da duinska mera metra u ovom sluaju je
mera vremena, to jest, etvrte koordinate.
Prelazei u svet molekula, dobijamo formulu Minkovskog u sledeem obliku:
300,000.

1/10,000

Jedan desethiljaditi deo sekunde, prema tabeli, je trajanje ivo

ta molekula. Mnoei 300,000 kilometara sa 1/10,000 e dati
30 kilometara. Vreme u svetu molekula dobija se u obliku for
mule
1.30. Trideset kilometara predstavlja razdaljinu puto
vanja svetlosti za vreme ivota molekula, ili u 1/10,000 sek.
Dalje, u svetu malih elija oblik formule Minkovskog izgleda
ovako:
300,000.
900,000

3 ili

a to znai, 900,000 kilometara pomnoeno sa kvadratnim korenom od minus jedan. 900,000 kilometara predstavlja razdaljinu
kojom svetlost putuje za vreme ivota male elije, a to je 3 se
kunde.
Nastavljajui sline proraune za dalje kosmose, dobio sam
za velike elije JEDANAESTOCIFRENI BROJ, pokazujui

Tabela IX

da je razdaljina kojom svetlost putuje 24 asa; za Mikrokosmos

sam dobio esnaestocifreni broj, pokazujui razdaljinu u kilome
trima kojom svetlost putuje tokom 80 godina; za Tritokosmos
je bio dvadesetocifreni broj; za Mezokosmos tridesetetvorocifreni broj; za Aiokosmos tridesetosmocifreni broj; za Protokosmos etrdesettrocifreni broj ili
-1. 9. 10 ; drugim
reima, to znai da za vreme ivota Protokosmosa, zrak svetlosti putuje 900,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000, 000,000,000 kilometara.*
Primena formule Minkovskog na tabelu vremena, onako
kako sam je ja dobio, po mom miljenju pokazuje veoma jasno
da se etvrta koordinata moe utvrditi samo za po jedan kosmos, to se u tom sluaju pojavljuje kao etvorodimenzionalan svet Minkovskog. Dva, tri ili vie kosmosa se ne mogu
smatrati etvorodimenzionalnim svetom i za njihov opis je po
trebno pet ili est koordinata. Istovremeno, formula Minkov
skog pokazuje, za sve kosmose, odnos etvrte koordinate jednog
kosmosa prema etvrtoj koordinati drugog kosmosa. Taj odnos
je jednak prema trideset hiljada, a to je, odnos izmeu etiri glav
na perioda svakog kosmosa i izmeu jednog perioda jednog ko
smosa i odgovarajuim, to jest, slino imenovanim, periodom
drugog kosmosa.
Svet elektrona
Svet molekula
Svet malih elija

Prema najnovijim naunim zakljucima zrak svetlosti putuje krivuljom

i poto je obiao univerzum, vraa se svom izvoru za otprilike
1,000,000,000 svetlostnih godina, mada se miljenja raznih istraivaa
u mnogome razlikuju, a ni cifre koje se odnose na obim kruga univer
zuma ni u kom sluaju se re mogu smatrati utvrenim, ak iako bi sva
razmatranja koja vode do njih kao do gustine materije u univerzumu
bila prihvaena..
U svakom sluaju, uzimamo prosenu cifru koja se odnosi na pretpo
stavljeni obim kruga univerzuma, tada, deljenjem 9. 1028 sa 108 , dobijamo dvadesetocifreni broj, koji e pokazati koliko puta zrak svetlosti
ide oko univerzuma za vreme ivota Protokosmosa.

Tabela 9
Sledea stvar koja me je zainteresovala kod tabele vreme
na razliitih kosmosa, kako sam je ja nazivao, bio je odnos kosmosa i vremena razliitih kosmosa prema CENTRIMA
ljudskog tela.
G. je mnogo puta govorio o ogromnim razlikama u brzini
razliitih centara. Shvatanje koje sam citirao gore, a koje se od
nosi na brzinu unutranjeg rada organizma dovelo me je do po
misli da ta brzina pripada INSTINKTIVNOM CENTRU.
Uzevi ovo kao osnovu pokuao sam da nastavim od centra
miljenja, uzimajui kao jedinicu njegovog rada, na primer, po
trebno vreme za jednu potpunu apercepciju, to jest, za prijem
spoljanjeg utiska, klasifikaciju i definiciju tog utiska i za od
govarajuu reakciju. Tada, ako centri zapravo stoje jedan prema
drugom u odnosu kao kosmosi, u potpuno istoj koliini vreme
na kroz instinktivni centar bi moglo proi 30,000 apercepcija,
kroz vii emocionalni i seksualni centar prolazi 30,000 aper
cepcija, a kroz vii centar miljenja 30,000 . Istovremeno, pre
ma zakonu koji je G. dao, o korelaciji kosmosa, instinktivni
centar u odnosu prema glavi ili centru miljenja treba da obuh
vati DVA KOSMOSA, to jest, drugi Mikrokosmos i Tritokosmos. Dalje, vii emocionalni i seksualni centar, posebno uzeti,
treba da obuhvate trei Mikrokosmos i Mezokosmos. I konano,

vii centar miljenja bi trebalo da obuhvati etvrti Mikrokosmos

i Deuterokosmos.
Ovo poslednje se odnosi na vii razvoj, na razvoj oveka,
koji se ne postie sluajno ili prirodnim putem. U ovekovom
normalnom stanju, ogromnu prednost, u smislu brzine, treba da
poseduje nad svim centrima, seksualni centar, radei 30,000 pu
ta bre od instinktivnog centra ili centra kretanja i 30,0002 puta
bre od intelektualnog.
U odnosu centara prema kosmosima uopteno, ima mnogo
mogunosti prouavanja i, po mom miljenju, sve te moguno
sti su otvorene.
Sledea stvar koja je privukla moju panju bila je injenica
da se moja tabela slagala sa nekim idejama, ak i ciframa kosmikih prorauna vremena, ako se tako moe izraziti, koje su
postojale kod Gnostika i u Indiji.
Dan svetlosti je hiljadu godina sveta, a trideset i est miriada* godina i pola miriade godina sveta (365,000) su jedna godi
na svetlosti.**
Ovde se cifre ne slau, ali u indijskim spisima, u nekim
sluajevima, sasvim sigurno odgovaraju. Govore o dahu Brame, danima i noima Brame i o dobu Brame.
Ako uzmemo cifre za godine, koje su date u indijskim za
pisima, tada je Mahamanvantra, to jest, doba Brame, ili
311,040,000,000,000 godina (petnaestocifreni broj), skoro isti
kao i period postojanja SUNCA (esnaestocifreni broj), i skoro
se slae sa danom i noi Sunca (jedanaestocifreni broj).
Ako posmatramo indijske ideje kosmikog vremena, bez
brojki, pojavljuju se druge interesantne slinosti. Tako, ako uz
memo kao Protokosmos tada izraz Brama udie i izdie univer
zum odgovara tabeli, jer dah Brame (ili Protokosmosa
dvadesetocifreni broj) odgovara ivotu Makrokosmosa, to jest,
naeg vidljivog univerzuma ili zvezdanog sveta.

*
**

Miriada deset hiljada, mnotvo, neizmeran broj (prim, prev.)

Pistis Sophia, str. 203, engleski prevod, 1921.

esto sam razgovarao sa Z. o tabeli vremena i veoma nas

je interesovalo ta bi G. rekao o tome. Vreme je prolazilo. Naj
zad, bio je ve poetak juna, primio sam telegram iz Alexandropola: Ako hoe da se odmori, doi ovamo, kod mene,
Bio je to G.!
U roku od 2 dana napustio sam Petersburg. Rusija bez
autoriteta predstavljala je udan spektakl. Osealo se da se sve
to postoji, zamahom dri zajedno. Vozovi su ipak ili redovno
a straari su na stanicama izbacivali iz vagona one bez karata.
Pet dana sam putovao do Tiflisa, umesto normalnih tri. Voz je
stigao u Tiflis nou. Nije bilo mogue hodati gradom. Morao
sam ekati jutro u staninom bifeu. Cela stanica bila je ispunje
na vojnicima koji su se po svojoj volji vratili sa kavkaskog fron
ta. Mnogi su bili pijani. Sastanke su odravali nou na peronu
na koji su gledali prozori bifea, donoeni su i neki zakljuci.
Za vreme tih sastanaka donoene su i neke preke presude, pa
su tri oveka bila streljana tu na peronu. Pijani drug koji se
pojavio u bifeu objasnio je svima da je prvi ovek streljan zbog
krae. Drugi je ubijen grekom, jer su mislili da je on onaj prvi;
a trei je takode ustreljan grekom, jer su mislili da je on onaj
drugi.
Morao sam provesti ceo dan u Tiflisu. Voz za Alexandropol iao je samo uvee. Stigao sam sledeeg jutra. Naao sam G.
kako popravlja neki motor svoga brata.
Ponovo sam uvideo, kao i mnogo puta ranije, njegov izvan
redan kapacitet za prilagoavanjem bilo kakvom poslu, bilo kak
vom radu.
Upoznao sam njegovu porodicu, njegovog oca i majku. Bi
li su to ljudi neobine i stare kulture. Otac G. bio je lokalni pripoveda pria, legendi, tradicije, neto kao bard;*
Prvih nekoliko dana po mom dolasku, G. je bio toliko zau
zet da nisam imao mogunosti da ga pitam ta misli o optoj si-

Keltski narodni peva (prim.prev.) napamet je znao hiljade i hiljade sti

hova na lokalnom dijalektu. Oni su bili Grci iz Male Azije, ali jezik ko
jim su govorili, kao i svi u Alexandropolu, u kui, bio je Armenski.

tuaciji ili ta misli da je potrebno initi. Kada sam na kraju pro

govorio o tome G. mi je rekao da se ne slae samnom i da e se,
prema njegovom miljenju, sve smiriti i da emo moi da radi
mo u Rusiji. Dodao je da svakako eli da ide u Petersburg, da
vidi kako piljari prodaju semenke suncokreta na trgu Nevsky, o
kojima sam mu ja govorio, i da e tu na licu mesta odluiti ta
treba initi.
Nisam ozbiljno shvatio ono to govori jer sam do sada ve
nauio njegov nain razgovora, pa sam dalje ekao.
I zbilja, govorei sve ovo sa prividnom ozbiljnou, G. je
uz to rekao i neto sasvim drugo. Da bi bilo dobro otii u Persiju ili dalje, da on zna mesto u Transkavkaskim planinama na ko
me se moe boraviti i nekoliko godina a da niko ne zna da si
tamo, i tako dalje.
Sve u svemu, u meni je ostao oseaj nesigurnosti, ali sam
se ipak nadao da u ga nagovoriti na putu za Petersburg, da ode
mo u inostranstvo, ako to jo uvek bude mogue.
G. je oigledno neto ekao. Motor je radio besprekorno,
a mi se nismo mrdali sa mesta.
U kui je bio veoma interesantan portret G. koji je mnogo
govorio o njemu. Bio je portret velikog formata, na kome je G.
veoma mlad, obuen u crni kaput, cme loknaste kose zaeljane
unazad.
Portret mi je sasvim jasno kazivao kojom profesijom se G.
bavio u vreme slikanja potreta, iako on sam nikada nije govorio
o tome. Ovo otkrie mi je dalo nekoliko interesantnih ideja,
meutim, poto je to bilo moje lino otkrovenje, zadrau ga za
sebe.
Nekoliko puta sam pokuavao da govorim G. o mojoj ta
beli vremena u razliitim kosmosima, ali je on odbio sve teo
retske razgovore.
Alexandropol mi se veoma dopadao. Bilo je u njemu mno
go toga udnog i originalnog.
Spolja gledan Armenijski deo grada je podseao na grado
ve Egipta ili severne Indije. Kue sa ravnim krovovima na koji
ma je rasla trava. Postoji i veoma staro armenijsko groblje, na
brdu, sa koga se moe videti, snegom prekriven, vrh planine
Ararat. U jednoj od armenijskih crkava postoji boanstvena sli-

ka Device. Centar grada podsea na ruski gradi, ali u njemu po

stoji i bazar koji je u potpunosti orijentalan, sa mnogo kujundijskih radnji, iji vlasnici rade napolju ispred radnji. Postoji i grki
kvart, spolja najmanje interesantan, u njemu je bila kua G., za
tim Tatarsko predgrae, vrlo slikovito, ali prema kazivanju, veo
ma opasno mesto.
Ne znam ta je ostalo od Alexandropola nakon svih dolazeih autonomija, republika, federacija i ostalog. Mislim da se
moe govoriti samo o pogledu na planinu Ararat.
Retko sam viao G. samog. Nismo ba mnogo razgovara
li. Veoma mnogo vremena je provodio sa ocem i majkom. Veo
ma mi se dopadao njegov odnos sa ocem koji je bio pun nekih
izuzetnih uvaavanja. Njegov otac je jo uvek bio robustan sta
rac, srednje visine, sa neizbenom lulom u ustima i astraganskom ubarom na glavi. Teko je bilo verovati da ima preko
80 godina. Slabo je govorio ruski. A sa G. je satima raz
govarao i veoma mi se dopadalo da posmatram nain kako ga G.
slua, ponekad se pomalo smeei, ali oigledno nikada ne gu
bei nit razgovora i odravajui ga pitanjima i komentarima. Sta
rac je sasvim sigurno uivao u tim razgovorima sa G. koji mu je
posveivao svo slobodno vreme, bez i trunke nestrpljenja, na
protiv, pokazujui veliko interesovanje za ono to je starac go
vorio. Ako je sve to delimino i bila gluma nije bilo sve vreme,
inae ne bi bilo smisla celom ponaanju. Veoma mi se dopalo
ovo prikazivanje oseanja od strane G.
Dve nedelje sam proveo u Alexandropolu. Jednog lepog ju
tra G. je rekao da putujemo u Petersburg za 2 dana. Tako smo
i krenuli.
U Tiflisu smo videli generala S. koji je jedno vreme dola
zio u nau Petersbursku grupu. Razgovor sa njim je dao G., ini
lo mi se, neku sveinu u pogledu opte situacije i nateralo ga da
malo promeni svoje planove.
Na putu od Tiflisa seam se interesantnog razgovora sa G.
na jednoj od malih stanica izmeu Bakua i Derbanta. Voz je tu
stajao dugo, proputajui vozove sa drugovima sa kavkaskog
fronta. Bilo je veoma toplo, etvrt milje od Kaspijskog mora ija
se povrina vode lepo presijavala, i svuda oko nas je bio taj sjaj,
a dve kamile su se mogle videti u daljini.

Pokuao sam da povedem razgovor sa G. o budunosti i o

naem radu. Hteo sam da shvatim ta je on eleo za nas.
Dogaaji su protiv nas, rekao sam. Jasno je do sa
da da se u sred ovog masovnog ludila ne moe raditi.
Samo sada je i mogue, odgovorio je G., a dogaaji
nisu protiv nas. Samo se kreu prebrzo. U tome je jedina nevo
lja. Saekaj 5 godina i sam e videti kako ono to je danas pre
preka postaje korisno za nas. Nisam razumeo ta je G. ovim
mislio. Ni posle 5, ni nakon 15 godina nije mi postalo
jasnije. Posmatrajui sa take gledita injenica, bilo je teko
zamisliti kako bi nam dogaaji mogli pomoi koji su u obliku
graanskog rata, obustava, epidemija, gladi, cele Rusije ko
ja je postala jedan divljak, pa beskrajno laganje evropskih poli
tiara kao i opta kriza koja je nesumnjivo bila rezultat tog
laganja.
A ako ne posmatramo sa take gledita injenica ve ezo
terinih principa, tada je ono to je G. govorio postajalo razum
ljivije.
Zbog ega se ove ideje nisu pojavile ranije? Zbog ega one
nisu dole onda kada je Rusija postojala i kada je Evropa bilo
udobno i prijatno mesto vani? Tu je verovatno lealo reenje
G. zagonetne primedbe. Zato te ideje nisu postojale? Moda ba
zbog toga to se one i mogu pojaviti u vreme kada je panja
veine usmerena u sasvim drugom pravcu i kada te ideje mogu
dostii samo oni koji ih trae. Bio sam u pravu to se tie take
gledita injenica. Nita nam nije moglo biti vea prepreka od
dogaaja. A istovremeno je mogue da su nam ba dogaaji
pomogli da doemo do onog do ega smo doli.
Jo jedan razgovor je ostao u mom seanju, a vodili smo ga
za vreme tog putovanja. U jednom trenutku kada je voz dugo
stajao u nekoj stanici, a nai saputnici etali peronom, postavio
sam pitanje G. na koje sam nisam imao odgovor. Bilo je to o podeli sebe na 'Ja' i 'Ouspensky', kako ovek moe ojaati oseanje 'Ja' i njegovu aktivnost takoe?
Nita ti tu ne moe da uini, rekao je G. To tre
ba da doe kao rezultat SVIH tvojih napora. Uzmi na primer se
be. Do sada bi trebalo da zasigurno osea svoje 'Ja'. Pokuaj
da upita sebe osea li razliku ili ne.

Pokuao sam da 'osetim sebe' kako mi je G. pokazao, ali

moram da priznam da nisam primetio nikakvu razliku od onog
kako sam se ranije oseao.
Doi e to, rekao je G. A kada se pojavi znae. Ne
ma nikakve sumnje u to. To je sasvim drugaije oseanje.
Kasnije sam razumeo o emu emu je govorio, to jest, o
kakvoj vrsti oseanja i kakvoj promeni. Meutim, to sam poeo
da primeujem tek dve godine nakon ovog razgovora.
Treeg dana naeg puta od Tiflisa, dok je voz ekao u Mozdoku, G. nam je rekao (bilo nas je etvoro) da u ja sam nasta
viti put za Petersburg dok e on sa ostalima stati kod Mineralnih
Voda i ii u Kislovodsk.
Ti e se zaustaviti u Moskvi i nakon toga otii u Peter
sburg, rekao mi je, i reci onima u Moskvi i Petersburgu da
ovde poinjem sa novim radom. Oni koji ele da rade samnom,
mogu doi. Ne preporuujem ti da ostaje tamo dugo.
Pozdravio sam se sa G. i njegovim drutvom u Mineralnim
Vodama i nastavio sam putovanje.
Bilo je jasno da od mojih planova za put u inostranstvo,
nee biti nita. Meutim, to me vie nije brinulo. Nisam sum
njao da predstoji ivot kroz veoma teko vreme ali mi to vie
nije nita znailo. Shvatio sam da sam se plaio. Nisam se plaio
prave opasnosti, plaio sam se da ne delam glupo, to jest, da ne
odem na vreme kada sam sasvim dobro znao ta se moe oeki
vati. Sada se inilo kao da je sva odgovornost skinuta sa mojih
plea. Nisam promenio svoje miljenje; isto kao ranije sam mo
gao rei da je ostajanje u Rusiji bila ludost. Ali moj stav prema
tome je bio sasvim indiferentan. Nije to bila moja odluka.
Jo uvek sam putovao na stari nain, sam u prvom razredu
i blizu Moskve su mi naplatili dodatak za kartu jer je rezervaci
ja glasila za jedan pravac a karta za drugi. Drugim reima sve je
bilo onako kako je trebalo da bude. Samo su novine koje sam
usput nabavio bile pune novosti o pucnjavama na ulicama Petersburga. Bili su to sada boljevici koji su pucali u mase; iskuava
li su svoju snagu.
Situacija je poela u ovo vreme polako da se razjanjava. S
jedne strane boljevici, jo ne shvatajui koliki ih uspeh eka,
ali poinju da oseaju nedostatak otpora i ponaaju se sve drski-

je i drskije. S drage strane je druga privremena vlada sa mno

go ozbiljnih ljudi na malim poloajima bez znaaja i teoretiari
ma na veim poloajima; osim ovih bila je jo i inteligencija
uveliko izdeljena ratom; pa ostaci ranijih partija i vojni krugo
vi. Svi oni su bili podeljeni u dve grupe, jednu koja sueljena sa
injenicama i zdravim razumom bee prihvatila mogunost pre
govora o mira sa boljevicima, koji su to mudro inili dok su
postepeno osvajali jednu za drugom poziciju; drugu, koja je
shvatala nemogunost bilo kakvih pregovora sa boljevicima, ali
je istovremeno bila razjedinjena i nije se otvoreno aktivirala.
Narod je bio miran, iako nikada u istoriji volja ljudi nije bi
la jasnije izraena a ta volja je bila ZAUSTAVITE RAT!
Ko bi mogao zaustaviti rat? Bilo je to osnovno pitanje u tom
trenutku. Privremena vlada nije marila. Naravno, iz vojnih kru
gova to nije moglo doi. A mo e neminovno pasti u ruke onih
koji prvi budu izgovorili re MIR. I kao to se esto deava u
takvim sluajevima, prava re je dola sa pogrene strane.
Boljevici su izgovorili re mir. Pre svega zbog toga to je nji
ma bilo potpuno svejedno ta e rei. Oni nisu imali nameru da
sprovedu svoja obeanja, tako da su mogli da ih daju koliko ti
dua hoe. U tome je bila njihova osnovna prednost i osnovna
snaga.
Bilo je tu jo neto drugo. Destrukcija je uvek laka od kon
struktivnosti. Koliko je lake zapaliti kuu nego sagraditi je.
Boljevici su bili agenti destruktivnosti. Dobro su to radi
li, ne toliko sopstvenim aktivnostima ve svojim postojanjem
koje je korumpiralo i razaralo sve oko njih. To specijalno svoj
stvo koje su imali objanjavalo je njihovu nadolazeu pobedu i
sve to se dogodilo mnogo kasnije.
Mi koji smo sve to posmatrali sa take gledita sistema, ne
samo da smo videli injenicu da se sve DEAVA ve i KAKO
se deava, to jest, kako lako sve ide nizbrdo i rui se uz jedan je
dini impuls.
Nisam ostao u Moskvi, ve sam uspeo da vidim nekoliko
ljudi na stanici dok sam ekao veernji voz za Petersburg i preneo sam im ono to je G. rekao. Stigao sam u Petersburg i preneo istu poruku lanovima nae grupe. U roku od 12 dana
bio sam opet na Kavkazu. U Pyatigorsku sam uo da G. ne ivi

u Kislovodsku ve u Essentuki i u roku od 2 sata sam bio sa

njim u maloj seoskoj vili u ulici Panteleimon.
G. me je detaljno ispitivao o svakome koga sam video, ta
je svako od njih rekao, ko e doi a ko nee, i tako dalje. Sutra
dan je dolo jo troje ljudi iz Petersburga, zatim jo dvoje, i ta
ko dalje. Sve skupa, iskljuujui G. i mene, skupilo se dvanaest
ljudi.

SEDAMNAESTO POGLAVLJE
Kada se priseam ovog perioda uvek imam udan oseaj.
Tom prilikom smo u Essentuki proveli oko 6 nedelja. Sada se
ini nekako neverovatno. Kada god imam prilike da o tome raz
govaram sa nekima koji su bili tamo u to vreme, svima se ini
neverovatnim da je trajalo samo 6 nedelja. ak bi i 6 godi
na bio kratak period da se smesti sve to je povezano sa tim vre
menom, tako je bilo ispunjeno. Polovina nas, ukljuujui i mene,
iveli smo sa G. u maloj kui na kraju sela; drugi bi dolazili ujutru i ostajali sve do veeri. U krevet smo ili veoma kasno a ra
no smo ustajali. Spavali smo najvie oko etiri, pet sati. Sve
domae poslove smo sami radili; a ostatak vremena smo bili upo
sleni vebama o kojima u kasnije govoriti. G. je nekoliko puta
organizovao izlete u Kislovodsk, Jeleznovodsk, Pyatigorsk, Beslitau i druga mesta.
G. je nadziravao kuhinju, esto pripremajui sam veeru.
Bio je izvanredan kuvar sa poznavanjem stotina odlinih
istonjakih jela. Svaki dan smo veerali u stilu neke od
istonjakih zemalja; jeli smo persijska jela, tibetanska jela i jo
mnoga druga.
Nemam nameru da opisujem sve to se dogaalo u Essen
tuki; bilo bi potrebno napisati celu knjigu. G. nas je poveo ka
prvom koraku ne gubei vreme. Mnoge stvari je objasnio za vre
me etnji, dok je muzika svirala u Essentuki parku ili u sred ne
kog domaeg posla.
U toku tih 6 nedelja G. nam je predstavio plan celog ra
da. Videli smo poetke svih metoda, poetke ideja, njihove ka
rike, veze i pravce. Mnoge stvari su nam ostale nerazjanjene i
udne; mnoge nismo odmah razumeli, sasvim suprotno; ali u

svakom sluaju dati su nam neki opti predlozi koji su nam, mi

slio sam, mogli biti putokaz kasnije.
Sve ideje do kojih smo do tada doli, dovele su nas do celog niza pitanja vezanih za praktinu realizaciju rada na sebi, i
prirodno, izazvali su mnoge razgovore meu lanovima grupe.
G. je uvek uestvovao u tim razgovorima i objanjavao ra
zliite aspekte organizacija kola.
kole su neophodne, rekao je jednom prilikom, pre
svega zbog sloenosti ovekove organizacije. ovek nije sposo
ban da PAZI na CELOG SEBE, to jest, na sve svoje razliite
strane. Samo kola to moe, metodi kole, kolska disciplina
ovek je previe lenj, on e mnogo toga uraditi bez pravog in
tenziteta, ili nee uraditi nita mislei da neto ini; on e
upotrebiti intenzitet na neto emu nije potreban a propustie tre
nutke kada je intenzitet neophodan. Tada se uva; on se plai da
ini bilo ta neprijatno. On nikada nee postii potreban inten
zitet sam od sebe. Ako ste posmatrali sebe na pravilan nain
sloiete se samnom. Ako ovek postavi sebi zadatak on ubrzo
postaje popustljiv prema sebi. On pokuava da izvri svoj zada
tak na najlaki mogui nain. To nije rad. U radu se raunaju sa
mo IZUZETNI NAPORI, a to znai, iznad obinih, iznad
potrebnih; obini napori se ne raunaju.
ta se misli pod izuzetnim naporima? upitao je neko.
To znai, napor koji je vei od potrebnog da bi se posti
gao postavljeni cilj, rekao je G. Zamislite da sam hodao
ceo dan i da sam veoma umoran. Vreme je loe, hladno je i kia
pada. Uvee stiem kui. Hodao sam moda dvadeset i pet mi
lja. Veera je u kui; toplo je i prijatno. Ali, umesto da sednem
za veeru, ja izlazim napolje i odluujem da hodam jo dve mi
lje i potom se vratim kui. To bi bio izuzetan napor. Dok sam
se vraao kui to je bio samo napor i to se ne rauna. Vraao sam
se kui, hladnoa, glad, kia, sve me je to teralo da hodam.
U drugom sluaju ja hodam zbog toga to sam tako odluio. Ova
kav izuzetan napor postaje jo tei kada to nije moja odluka ve
kada moram da se povinujem uitelju koji u neoekivanom tre
nutku trai od mene da uinim sve napor kada sam ja odluio
da je za taj dan gotovo sa naporima.

 Drugi oblik izuzetnog napora je kada se bilo koja vrsta

posla obavlja bre nego to priroda datog posla zahteva. Reci
mo vi neto perete ili seete drva. Imate posla za jedan sat. Ura
dite ga za pola sata to je izuzetan napor.
Meutim, u praksi, ovek nikada ne moe sebe da natera da uzastopno ini izuzetne napore ili na dui period; potreb
no je to initi voljom druge osobe koja nee imati saaljenja i
koja e imati metod.
Kada bi ovek bio sposoban da radi na sebi sve bi bilo
veoma jednostavno i kole ne bi bile potrebne. Ali on ne moe,
a razlozi lee veoma duboko u njegovoj prirodi. Za trenutak u
ostaviti njegovu neiskrenost, stalne lai koje sebi govori i uzeu
samo podele centara. Ve ovo samo po sebi ini nezavistan rad
na sebi nemoguim za oveka. Morate shvatiti da su 3 osnov
na centra, emocionalni, centar miljenja i kretanja, spojeni, i da
u normalnom oveku oni uvek rade u zajednici. Zajednica i pred
stavlja osnovnu potekou u radu na sebi. ta se smatra zajed
nitvom? To znai da je konaan rad centra miljenja povezan sa
konanim radom emocionalnog i centra kretanja a to znai,
da je odreena misao NEMINOVNO povezana sa odreenom
emocijom (ili mentalnim stanjem) i sa odreenom vrstom pokre
ta (ili poloaja); jedno izaziva drugo, to jest, odreena vrsta emocije (ili mentalnog stanja) izaziva odreene pokrete ili poloaje i
odreene misli, a odreena vrsta pokreta ili poloaj izaziva
odreene emocije ili mentalna stanja, i tako dalje. Sve je pove
zano i jedna stvar ne moe opstati bez druge.
Sada zamislite oveka koji odluuje DA MISLI na nov
nain. Ali on osea na stari nain. Zamislite da on ne voli R.
Pokazao je na nekog od prisutnih. Ova nesimpatija prema R.
odmah izaziva stare misli i on zaboravlja svoju odluku da e mi
sliti na nov nain. Ili pretpostavimo da je on navikao da pui ci
garete dok razmilja to je navika kretanja. On odluuje da
misli na nov nain. On poinje da pui cigaretu i misli na stari
nain a da to nije ni primetio. Kretnja navike paljenja cigarete
mu je izokrenula misli na stari ton. Morate imati na umu da ovek
nikada ne moe poremetiti taj sklad sam od sebe. Potrebna je
volja drugog oveka i upornosti. Sve to ovek, koji hoe da ra-

di na sebi, moe da uini u odreenom stadijumu svog rada je

da se povinuje. On sam, ne moe nita.
Vie od svega mu je potreban stalni nadzor i posmatranje. On sam sebe ne moe STALNO posmatrati. Osim toga su
mu potrebna odreena pravila koja mora ispuniti, pre svega,
odreena vrsta samo-seanja koja mu pomae u borbi sa navika
ma. On ne moe sve to sam. U ivotu je sve uvek ureeno pre
vie udobno da bi ovek radio. U koli, ovek se nade meu
drugim ljudima koje mje sam izabrao i sa kojima je moda teko
iveti i raditi, i to obino u neudobnim i nenaviknutim okolno
stima. To stvara napetost meu njima. Ta napetost je nezamenljiva jer se ba pomou nje postepeno bruse njegove otre ivice.
Rad na centru kretanja se jedino pravilno moe organizovati u kolama. Kao to sam ve rekao, nezavistan, pogrean
ili automatski rad centra kretanja osujeuje drugim centrima pot
poru i oni nenamerao slede centar kretanja. esto se, da bi se
drugi centri natjerali na nov nain rada, poinje sa centrom kre
tanja; to znai sa telom. Telom koje je lenjo, automatsko i puno
glupih navika koje zaustavljaju bilo kakvu vrstu rada.
Ali postoje teorije, rekao je neko od nas, da bi ovek
trebalo da razvije duhovnu i moralnu stranu svoje prirode i da
ako postigne rezultate u tom pravcu nee biti prepreka to se tie
tela. Je li to mogue ili mje?
I jeste i nije, rekao je G. cela je stvar u ako bi.
Ako bi ovek postigao savrenstvo moralne i duhovne prirode
bez ogranienja od strane tela, ono se ne bi mealo u dalja dosti
gnua. Meutim, naalost to se nikada ne dogaa jer se telo
umea jo na prvom koraku, svojom automatinou, svom ro
bovanju navikama i uglavnom svojim pogrenim funkcionisanjem. Ako bi napredak na duhovnom i moralnom planu, bez
meanja tela bio teoretski mogu, onda bi to bilo samo u sluaju
idealnog funkcionisanja tela. A ko moe da kae da njegovo te
lo funkcionie idealno?
Osim toga postoji mala varka u reima 'moralno' i 'du
hovno'. Ve sam dovoljno objanjavao da kada govorimo o
MAINAMA ne moemo poeti sa njihovom 'moralnou' i
'duhovnou', ve sa njihovom mehaninou i zakonima koji
vladaju tom mehaninou. Bie oveka broj jedan, broj dva i

broj tri je bie maine koja moe da prestane da bude maina ali
koja nije prestala da to bude.
Moe li ovek u jednom trenutku biti prebaen na drugi
stupanj bia jednim talasom emocija? upitao je neko.
Ne znam, rekao je G., opet govorimo razliitim je
zicima. Talas emocija je nezamenljiv ali on ne moe da izmeni
navike kretanja; on sam za sebe ne moe da natera centre na pra
vilan rad a koji su celog ivota pogreno radili. Za izmenu i po
pravku ovih zahteva potreban je specijalan i dug rad. Zatim
kaete: prebaen ovek na drugi nivo bia. Ali sa te take gle
dita OVEK ne postoji za mene. Postoji sloen mehanizam sa
nizom sloenih delova. 'Talas emocija' se deava u jednom delu dok drugi delovi moda nisu uopte dodirnuti. Nikakva uda
nisu mogua u maini. Ve je dovoljno veliko udo to to maina
ima sposobnost izmene. A vi biste hteli da prekrite sve zakone.
ta je sa lupeom na krstu? upitao je neko od prisut
nih. Ima li neto u tome ili nema?
To je neto sasvim drugo, rekao je G., oslikava sa
svim drugu ideju. Pre svega, to se dogodilo NA KRSTU, to jest,
u sred uasnih patnji sa kojima obian ivot nema nikakve veze;
drugo, bilo je to u trenutku smrti. To se odnosi na ideju ovekovih poslednjih misli i oseanja u trenutku smrti. U ivotu one
prolaze, bivaju zamenjene drugim uobiajenim mislima. Ne
moe postojati produeni talas emocije i stoga on ne moe da uz
digne do izmene bia.
Dalje morate shvatiti da ne govorimo o izuzecima ili
sluajnostima koje se mogu ili ne moraju dogoditi, ve o optim
principima koji se dogaaju svakodnevno svima. Obian ovek,
ak iako doe do zakljuka da je rad na sebi nezamenljiv jo
uvek je rob svog tela. On nije samo rob prepoznatljivih i vidlji
vih aktivnosti, ve i onih nevidljivih i neznanih aktivnosti tela,
koje ga ba i dre u vlasti. Stoga, kada ovek odlui da se bori
za slobodu on, pre svega, mora da da se bori sa svojim telom.
Sada u naglasiti samo jedan aspekt funkcionisanja tela
koji se ne moe ni u kom sluaju regulisati. Do god se ova fun
kcija nastavlja na pogrean nain, nikakav rad, ni duhovni ni mo
ralni se ne moe nastaviti na pravilan nain.

 Setiete se da kada sam govorio o radu 'trospratne fabri

ke' , naglasio sam vam da se veina energije koju proizvede fa
brika trai uzalud, izmeu ostalog da se energija troi na
nepotrebnu muskularnu napetost. Ta nepotrebna muskularna na
petost pojede ogromnu koliinu energije. Kod rada na sebi po
trebno je obratiti panju na ovo.
Kada govorimo o radu fabrike neophodno je utvrditi sledee: da je potrebno zustaviti beskorisno traenje pre nego to
ima ikakvog smisla poveati prozvodnju. Ako je proizvodnja
uveana dok to besmisleno traenje traje ova nova uveana ener
gija e samo poveati traenje i ak dovesti do fenomena nezdra
ve vrste. Stoga je jedna od prvih stvari koju morate nauiti pre
bilo kakvog fizikog rada ne sebi, da pratite i oseate muskular
nu napetost i da se osposobite za oputanje miia kada je to po
trebno, to jest, uglavnom da opustite nepotrebnu napetost u
miiima.
U vezi sa ovim G. nam je pokazao veliki broj vebi za po
stizanjem kontrole nad muskularnom napetou i pokazao nam
je odreene poloaje prihvaene od kola pri molitvama ili raz
miljanjima, koje ovek moe prihvatiti samo ako naui da opu
sti nepotrebnu napetost miia. Izmeu tih vebi bio je i
takozvani Buda poloaj, sa stopalama na kolenima, i jo jedan
tei, koji je on izveo savreno a koji smo mi samo donekle mo
gli da oponaamo.
Da bi se ovaj poloaj mogao izvesti G. je prvo klekao a za
tim je seo na svoje pete (bez izama) sa stopalama pripojenim
jedno uz drugo. Ve je dovoljno teko bilo sesti na sopstvene pe
te due od minut, dva. Tada je podigao ruke i drei ih na nivou
svojih ramena, polako se naginjao unazad legavi na zemlju dok
su njegove noge savijene u kolenima, ostale ispod njega. Leei
neko vreme u tom poloaju polako se podigao sa rairenim ru
kama, zatim je ponovo legao i tako dalje.
Dao nam je mnogo vebi za postepeno oputanje miia KO
JE SU UVEK POINJALE SA MIIIMA LICA, kao i vebe
za oseanje ruku, stopala, prstiju, prema elji, i ostalog. Ova
ideja o oputanju miia zapravo nije bila nova, ali njegovo ob
janjenje da oputanje miia tela treba da pone sa miiima li-

ca za mene je bila sasvim nova; na to nikada ranije nisam naiao

ni u jednoj knjizi o Jogi ili u psiholokoj literaturi.
Veoma interesantna veba je bila ona sa krunim oseajem kako ju je G. nazvao. ovek legne na lea, na pod. Po
kuavajui da opusti sve miie on koncentrie panju na svoj
nos. Kada pone da osea svoj nos, ovek tada prenosi panju i
pokuava da oseti svoje uho; kada je ovo postignuto prenosi
panju na desno stopalo. Sa desnog stopala na levo; tada na levu ruku; tada na levo uho i nazad na nos, i tako dalje.
Ovo me je naroito zainteresovalo zbog nekih eksperime
nata koje sam vrio ranije a koja su me odvela do zakljuka da
fizika stanja, povezana sa novim psiholokim iskustvima,
poinju OSEANJEM PULSA U CELOM TELU, to inae u
uobiajenim okolnostima ne oseamo; u vezi sa ovim vebama
puls se oseao trenutno u svim delovima tela kao jedan udar. U
mojim linim opitima oseanje pulsiranja kroz celo telo bilo
je stvoreno, na primer, pomou odreenih vebi disanja a uz ne
koliko dana posta. Nisam doao ni do kakvih konanih rezulta
ta sa tim eksperimentima ali mi je ostalo duboko ubeenje da
kontrola nad telom poinje kontrolom nad pulsom. Postigavi
za kratko vreme sposobnost regulisanja, ubrzavanja ili uspora
vanja pulsa, bio sam u stanju da usporim ili ubrzam otkucaje srca
a to mi je donelo veoma interesantne psiholoke rezultate. Shva
tio sam da kontrola nad srcem ne dolazi od sranog miia ve
da zavisi od kontrole pulsa (drugi udar ili veliko srce) i G. mi
je mnogo toga objasnio ukazujui na to da kontrola nad drugim
srcem zavisi od kontrole napetosti miia. Ne posedujemo tu
kontrolu uglavnom zbog pogrene i nepravilne napetosti raznih
grupa miia.
Vebe za oputanje miia koje smo poeli da izvodimo,
dale su vrlo interesantne rezultate nekima u naem drutvu. Ta
ko je jedan od nas bio u stanju da zaustavi neuralgini bol u svo
joj ruci, oputanjem miia. Ovo oputanje miia bilo je od
velikog znaaja, i ko god ih je ozbiljno izvodio, primetio je po
sle izvesnog vremena da mnogo bolje spava i da mu je potrebno
manje sati sna.
U vezi sa ovim G. nam je pokazao vebu koja nam je bila
sasvim nova, a bez koje, prema njegovim reima, nije bilo mo-

gue zagospodariti prirodom pokreta. Ti pokreti i poloaji, kao

neto to je najpostojanije i nepromenljivo u oveku, kontroliu
njegov oblik misli i oblik oseanja. Ali ovek nikada ne upotre
bljava sve poloaje i kretnje koje su mu mogue. U skladu sa
njegovom individualnou, ovek koristi samo odreeni broj po
loaja i kretnji moguih za njega. Tako daje pojedinani reper
toar ovekovih kretnji i poloaja veoma ogranien.
Karakter kretnji i poloaja je u svakoj epohi, kod svake
rase i u svakoj klasi neprikosnoveno povezan sa oblicima misli i
oseanja. ovek ne moe promeniti oblik svojih misli ili osea
nja dok ne promeni repertoar svojih poloaja i kretnji. Oblici
miljenja i oseanja mogu se nazivati i poloajima i kretnjama
miljenja i oseanja. Svaki ovek ima odreeni konaan broj misleih i oseajuih kretnji i poloaja. tavie, poloaji kretnji,
miljenja i oseanja su povezani jedan s drugim u oveku i on
nikada ne moe izai iz svog repertoara poloaja miljenja i
oseanja dok ne izmeni svoje poloaje kretnji. Analiza oveko
vih misli i oseanja i prouavanje njegovih funkcija kretanja, po
stavljeno na odreen nain, pokazuje da je svaka naa kretnja,
namerna ili nenamerna, nesvestan prelaz iz jednog poloaja u
drugi, oba podjednako mehanika.
Iluzija je rei da su nae kretnje namerne. Svi nai po
kreti su automatski. Nae misli i oseanja su takoe automatski.
Automatizam misli i oseanja je zasigurno povezan sa automa
tizmom pokreta. Jedan se ne moe menjati bez drugog. Tako,
ako ovek eli da menja automatske misli, tada e se umeati uo
biajeni poloaji i uobiajeni pokreti u taj novi tok misli tako to
e im prikainjati stare ve naviknute asocijacije.
U uobiajenim uslovima mi nemamo pojma koliko nae
miljenje, oseanja i funkcije kretanja zavise jedna od druge, ia
ko znamo, istovremeno, koliko naa raspoloenja i naa emocio
nalna stanja zavise od naih pokreta i poloaja. Ako ovek
zauzme poloaj koji odgovara onome kada je tuan ili indispo
niran tada e se za kratko vreme tako i oseati. Strah, gaenje,
nemir ili nasuprot tome mirnoa, mogu se stvoriti namernom
promenom poloaja. Ali poto sve ovekove funkcije miljenja,
oseanja i kretanja imaju konaan repertoar a u stalnoj su inte-

rakciji, ovek nikada ne moe da izae iz zaaranog kruga svo

jih poloaja.
ak iako ovek shvati ovo i pone da se bori protiv, ni
je mu dovoljna volja. Morate razumeti da ovekova volja moe
biti dovoljna za vladanje JEDNIM centrom i to za KRATKO
vreme. Ali druga 2 centra to spreavaju. A ovekova volja ni
kada nije dovoljna da vlada sa sva 3 centra.
Da bi se moglo boriti protiv tog automatizma i postepe
no zadobila kontrola nad poloajima i kretnjama u razliitim cen
trima postoji specijalna veba. Sastoji se u ovome na re ili
znak (ranije dogovoren) od strane uitelja, svi uenici koji ga
uju ili vide, treba trenutno da prekinu svoje kretnje, bez obzi
ra ta rade, ostanu potpuno mirni u poloaju u kome su se zate
kli. Ne samo da se ne smeju kretati ve treba i pogled da zadre
na taki na kojoj im se zatekao, da zadre osmeh na licu, ako je
postojao, ostave usta otvorena ako su neto govorili, da jednom
reju odre izraz lica i napetost svih miia tela kakav je bio u
trenutku kada je dat znak. U tom 'zaustavljenom' stanju ovek
mora zaustaviti i misli i koncentrisati se na odranje napetosti
miia u raznim delovima svog tela ba kakva je bila, pazei na
tu napetost sve vreme i navodei svoju panju s jednog dela te
la na drugi. U tom poloaju treba da ostane dok ne bude dat dru
gi (takoe unapred dogovoreni) znak, koji e mu dozvoliti da
zauzme uobiajen poloaj ili dok ne padne od umora ne mogavi
vie da izdri u tom poloaju. Ali on nema prava da izmeni nita
u tom poloaju, ni pogled ni take oslonca, nita. Ako ne moe
da stoji, mora pasti ali, on mora pasti kao dak bez zatite
ispod. Na potpuno isti nain, ako je neto drao u ruci, on mo
ra nastaviti to da dri do god moe i ako ruke prestanu da ga
sluaju i predmet ispadne to nije njegova greka.
Dunost je uitelja da pazi da se ne dogodi neka povre
da kod pada ili od nekog neuobiajenog poloaja, a uenici mo
raju verovati uitelju i ne razmiljati o bilo kakvoj opasnosti.
Ideja o ovim vebama i njeni rezultati se prilino razli
kuju. Uzmimo prvo s take gledita prouavanja kretnji i po
loaja. Ova veba dozvoljava oveku mogunost izlaska iz kruga
automatizma i nezamenljiva je naroito na poetku rada na sebi.

 Nemehaniko prouavanje sebe je jedino mogue uz po

mo vebi 'zaustavljanja' pod upravom oveka koji se razume u
to.
Pokuajmo da sledimo ono to se deava. ovek hoda ili
sedi ili radi. U tom trenutku uje signal. Kretnja koja je zapoela
je prekinuta tim signalom ili zapovecu. Njegovo telo postaje
nepokretno i ostaje U SRED PRELASKA IZ JEDNOG PO
LOAJA U DRUGI, U POLOAJU U KOME NIKADA NE
OSTAJE U OBINOM IVOTU. Oseajui sebe u tom stanju,
to jest, u neuobiajenom poloaju, ovek nenamerno gleda na
sebe sa te nove take gledita, vidi i posmatra sebe na nov nain.
U tom neuobiajenom poloaju on je u stanju da misli na nov
nain, osea na nov nain, zna sebe na nov nain. Na ovaj nain
se prekida stari krug automatizma. Telo uzalud pokuava da
zauzme obian udobni poloaj, ali ovekova volja, podstaknuta
na akciju od strane uitelja ga spreava u tome. Borba se nasta
vlja ali ne za ivot ve do smrti. ALI U OVOM SLUAJU vo
lja moe pobediti. Ova veba zajedno sa onim to je do sada
reeno je veba za samo-seanje. ovek se mora seati sebe to
liko da ne propusti znak; on se mora seati sebe tako da ne zauz
me udoban poloaj u prvom trenutku; on se mora seati sebe da
pazi na napetost miia u razliitim delovima svog tela, na pra
vac u kome gleda, izraz lica i tako dalje; on se mora seati sebe
da bi prevaziao prilian bol koji se ponekad javlja zbog neuo
biajenog poloaja nogu, ruku i lea, tako da se ne bi plaio pa
da ili isputanja neega tekog to dri. Dovoljno je zaboraviti
sebe samo jedan trenutak i telo e zauzeti, samo od sebe i skoro
neprimetno udobniji poloaj, prenee teinu sa jedne noge na
drugi, olabavie odreene miie i tako dalje. Ova veba je paraleno i veba za volju, panju, misli, oseanja i centar kretanja.
Meutim, mora se shvatiti da je za postizanje dovoljne
jaine volje za odranje ovek u neuobiajenom poloaju, zapovest spolja: 'zaustavi se', neophodna. ovek ne moe sam sebi
dati zapovest STANI. Njegova volja nee posluati. Razlog je,
kao to sam ranije rekao, kombinacija naviknutog poloaja
oseanja, miljenja i kretanja koji su jai od ovekove volje. Za
povest STANI koja, u odnosu na poloaj kretanja, dolazi spolja,
zauzima mesto poloaja miljenja i oseanja. Ovi poloaji i nji-

hov uticaj su, da tako kaem, uklonjeni zapoveu STANI i

U TOM SLUAJU poloaj kretnje slua volju.
Ubrzo posle toga G. je poeo da zapoveda ' stani' kako smo
mi zvali ovu vebu, u raznoraznim okolnostima.
Pre svega nam je pokazao kako da se trenutno 'zaustavimo
namrtvo' na zapovest 'stani' i da pokuamo da se ne pomerimo,
da ne gledamo okolo bez obzira ta se dogaa, da ne odgovara
mo ni na kakva pitanja, ako bi neko na primer bio neto upitan
ili za neto nepravedno optuen.
Veba 'stani' se smatra svetom vebom u kolama,
rekao je. Niko nema prava, osim glavnog uitelja ili osobe
koju on odredi, da zapoveda 'stani'. 'Stani' ne moe biti pred
met igranja ili vebanja meu uenicima. Nikada ne znate po
loaj u kome se ovek moe nai, ako ne moete OSEATI ZA
NJEGA, vi ne znate koji su miii napeti ili koliko. A ako se
teka napetost nastavlja due vremena moe prouzrokovati
prskanje nekog veznog kapilara a u nekim sluajevima moe ak
prouzrokovati trenutnu smrt. Stoga samo onaj ko je sasvim si
guran u sebe da zna ta radi srne dozvoliti sebi da zapoveda 'sta
ni'.
Istovremeno 'stani' zahteva bezuslovnu pokornost, bez
oklevanja ili sumnji. I to ga ini nezamenljivim metodom za
prouavanje kolske discipline. kolska disciplina je neto sa
svim drugo od vojnike discipline, na primer, U toj disciplini
sve je mehaniko i to je mehanikije to je bolje. U ovoj bi sve
trebalo da bude svesno jer se cilj sastoji u buenju svesnosti. Za
mnoge ljude kolska disciplina je mnogo tea od vojnike. Ta
mo je uvek jedna te ista a ovde je uvek razliita.
Meutim, dogaaju se veoma teki sluajevi. Ispriau
vam jedan iz mog ivota. Bilo je to pre mnogo godina u central
noj Aziji. Podigli smo ator pored ARIKA, to je kanal za navod
njavanje. Nas troje je nosilo stvari s jedne strane ARIKA, na
drugu na kojoj je bio ator. Voda u ARIKU nam je bila do stru
ka. Ja i jo jedan ovek smo ba izali na obalu sa nekim stvari
ma i pripremali se za oblaenje; trei je jo bio u kanalu. Ispustio
je neto u vodu;, posle smo videli da je to bila sekira, i traio je
motkom po dnu; U tom trenutku smo iz atora uli zapovest 'Stani!' Mi smo obojica stali na obali kako smo se zatekli. Na dru-

gar u vodi nam je uglavnom bio u vidnom polju. On je stajao sa

vijen napred prema vodi i kada je uo 'stani' ostao je u tom po
loaju. Proao je minut ili dva i odjednom smo videli kako se
voda u kanalu die. Neko je moda milju dalje podigao branu da
pusti vodu u mali kanal. Voda se dizala brzo i uskoro dosegla
oveku do brade. Nismo znali da li ovek u atoru zna da se vo
da dizala. Nismo ga mogli zvati, nismo mogli ni glavu okrenu
ti da vidimo gde je on, nismo mogli gledati jedan drugog, samo
sam mogao uti svog prijatelja kako die. Voda se i dalje brzo
dizala i uskoro je prekrila glavu oveka koji je stajao u njoj. Sa
mo je jedna ruka bila uzdignuta poduprta dugakom motkom.
Samo se ta ruka mogla videti. Izgledalo mi je da dugo vremena
prolazi. Najzda smo uli: 'Dovoljno!' Obojica smo skoili u vo
du i izvukli naeg prijatelja. Bio je skoro uguen.
I mi smo se takoe uskoro uverili da veba 'stani' nije ala.
Pre svega traila je da sve vreme budemo na orezu, stalno sprem
ni da prekinemo ono to smo govorili ili radili; drugo, ponekad
je zahtevala sasvim specijalnu odlunost i podnoenje.
'Stani' se deavalo u svako doba dana . Jednom za vreme
aja, P. koji je sedeo preko puta mene, podigao je au vrueg
aja do usta i ba je duvao u njega kada se ula zapovest 'stani',
iz druge sobe. P. lice i ruka koja dri au su mu bili ispred oiju.
Video sam kako mu lice plavi i kako mu igra mali mii ispod
oka. Ali, on je drao au. Posle je rekao da su ga prsti boleli
samo prvih minuta, osnovna potekoa kasnije se pojavila sa ru
kom, koja je bila nezgodno savijena u laktu, to jest, bila je zau
stavljena na pola pokreta. Dobio je velike plikove po prstima i
dosta dugo su trajali.
Drugi put 'stani' je uhvatilo Z. ba u trenutku kada je udah
nuo dim cigareta. Kasnije je rekao da nita neprijatnije nije
doiveo u svom ivotu. Nije mogao da ispusti dim i sedeo je sa
oima punim suza i dim je polako izlazio iz njegovih usta.
'Stani' je imao ogromni uticaj na na ivot, na razumevanje naeg rada i na na stav prema njemu. Pre svega, stav prema
'stani' je pokazivao sa nesumnjivom sigurnou kakav je bio stav
svakog pojedinca prema radu. Ljudi koji su pokuavali da izbegavaju rad izbegavali su i 'stani'. Oni ili nisu uli zapovest ili su
govorili da se ona nije odnosila direktno na njih. Ili su uvek bi-

li spremni za 'stani', nisu inili nikakve nepaljive kretnje, nisu

uzimali u ruke ae sa toplim ajem, sedali i dizali se veoma brzo
i tako dalje. Do odreene mere bilo je mogue ak varati kod
'stani'. Naravno to bi se videlo i trenutno bi se pokazalo ko te
di sebe i ko nije sposoban da se tedi, ko je bio sposoban za oz
biljan rad, a ko je pokuavao da primeni uobiajene metode na
vebu, da bi izbegao potekoe, da se privikne. Na isti nain
ova veba je pokazala ljude koji nisu bili sposobni da se pod
vrgnu kolskoj disciplini i koji je nisu uzimali ozbiljno. Sasvim
nam je bilo jasno da bez 'stani' i nekih drugih vebi koje su je
pratile, nita nije moglo biti postignuto na isto psiholoki nain.
Kasniji rad nam je pokazao metode psiholokog puta.
Osnovna potekoa za veinu ljudi, kako se ubrzo pokaza
lo, bila je navika prianja. Niko nije primeivao tu naviku u se
bi, niko se sa njom nije mogao boriti jer je uvek bila povezana
sa nekom karakteristikom koju je ovek smatrao pozitivnom. On
bi ili eleo da bude iskren ili je eleo da zna ta drugi ovek
misli ili je eleo nekom da pomogne priajui o sebi ili drugim i
tako dalje i tako dalje.
Ubrzo sam shvatio da bi borba sa navikom prianja, govo
renja uopte, vie nego to treba, mogao postati centar gravita
cije rada na sebi, jer je ta navika dodirivala sve, probijala se kroz
sve a mnogi ljudi je nisu primeivali. Bilo je udno posmatrati
kako je ta navika (kaem navika prosto zbog nedostatka dru
ge rei, iako bi tanije bilo rei greh ili nezgoda) odmah
preuzimala posedovanje svega, bez obzira ta bi ovek poinjao
da radi.
U Essentuki, u to vreme, G. nas je, izmeu ostalog, naterao da izvrimo mali opit gladovanja. Ja sam ve ranije inio tak
ve eksperimente i dosta toga mi je bilo poznato. Ali za mnoge
druge oseanje dugih dana, potpune praznine, neka vrsta uzalud
nosti postojanja, bilo je novo.
Sada mi je jasno, rekao je neko od naih ljudi, zbog
ega ivimo i koje mesto zauzima hrana u naim ivotima.
Mene lino je naroito interesovalo posmatranje mesta ko
je je razgovor zauzimao u naim ivotima. Po mom miljenju,
na prvi post se sastojao u neprekidnom prianju nekoliko dana,
o samom postu, to jest, svakoje govorio o sebi. U povodu toga

setio sam se razgovora sa prijateljem iz Moskve o injenici da

namerno utanje moe biti najtea disciplina kojoj bi se ovek
podvrgao. Ali u to vreme, mi smo mislili na potpuno utanje.
ak i u ovo G. je uneo taj divni praktian element koji je razluivao njegov sistem i metode od bilo ega to mi je do tada
bilo znano.
Potpuno utanje je mnogo lake, rekao je, kada sam
ja jednom poeo da mu izlaem svoje ideje. Kompletno uta
nje je prosto beanje od ivota. ovek bi trebalo da bude u pu
stinji ili manastiru. Mi govorimo o radu u ivotu. A ovek moe
utati na takav nain da to niko ak i ne primeti. Cela je stvar u
tome da mi previe toga kaemo. Kada bismo ograniili sebe sa
mo na ono to je potrebno, ve bi to bilo utanje. Tako je svim
ostalim, sa hranom, zadovoljstvima, snom; za sve postoji grani
ca onoga to je potrebno. Posle toga poinje 'greh'. to je neto
to je potrebno shvatiti, 'greh' je neto to nije potrebno.
Ali ako bi ljudi apstinirali od svega to je sada nepotrebno,
kakav bi to ivot postao? rekao sam. I kako oni mogu zna
ti ta je potrebno a ta nije?
Opet govori na svoj nain, rekao je G. Nisam go
vorio o ljudima uopte. Oni ne idu nikuda i za njih nema grehova. Gresi su ono to dri ljude prikovane na mestu, ako su
odluili da krenu i ako su sposobni da to uine. Gresi posto
je samo za one ljude koji su na putu ili mu pristupaju. Greh je
ono to zustavlja oveka, to mu pomae da vara sebe kada mi
sli da radi a zapravo spava. Gresi su ono to uspavljuje oveka
kada je ve odluio da se probudi. A ta oveka uspavljuje? Opet
sve to je nepotrebno, sve to nije neophodno. Neophodno je
uvek dozvoljeno, ali iza toga odmah poinje hipnoza. Ali mora
znati da se to odnosi samo na ljude u radu ili one koji smatraju
da su u radu. A rad se sastoji u voljnom potinjavanju sebe pri
vremenim mukama da bi se oslobodio od vene patnje. Oni hoe
zadovoljstvo sada, odmah i zauvek. Oni ne ele da razumeju da
je zadovoljstvo ATRIBUT RAJA i da se mora zaraditi. Ovo ni
je potrebno zbog neke presude ili nekih unutranjih moralnih za
kona ve iz prostog razloga to ovek, ako dobije zadovoljstvo
pre nego to ga je zasluio, nee biti sposoban da ga zadri i za
dovoljstvo e se pretvoriti ti patnju. A cela je stvar u tome, ospo-

sobiti se za dobijanje zadovoljstva i mogunosti da ga se zadri.

Ko god to moe, taj nema ta da ui. Meutim, put do toga ide
kroz patnju. Ko god misli da onakav kakav je moe sebi dozvo
liti zadovoljstvo, veoma grei, i ako je sposoban za iskrenost
prema sebi, doi e trenutak kada e i sam to uvideti.
Vratiu se na fizike vebe koje smo u to vreme izvodili.
G. nam je pokazao razliite metode koje su upotrebljavane u ko
lama. Veoma interesantne, ali neverovatno teke, bile su vebe
u kojima se izvodio itav niz uzastopnih pokreta u vezi sa ukla
njanjem panje sa jednog dela tela na drugi.
Na primer, ovek sedne na pod sa savijenim kolenima,
drei svoje ruke, dlanovima priljubljenim jedan uz drugi, iz
meu nogu. Tada treba da digne jednu nogu i za to vreme da bro
ji: OM, OM, OM, OM, OM, OM, OM, OM, OM, do desetog
OM i unazad devet puta OM, i tako dalje, do jednog OM. Za
tim opet dva OM, tri OM i tako dalje. Istovremeno, sve vreme
mora da osea svoje desno oko. Tada treba da izdvoji palac i
oseti svoje uho, i tako dalje.
Prvo je bilo potrebno seati se redosleda pokreta i oseanja, zatim ne pogreiti u brojanju, pamtiti pokrete i oseanja.
Bilo je teko ali tu nije bio kraj. Kada ovek usavri ovu vebu i
moe je uraditi za deset, petnaest minuta, daje mu se, kao doda
tak, specijalan oblik disanja koji treba da uvrsti u vebu. Mora
udahnuti dok izgovara OM nekoliko puta i izdahnuti nekoliko
puta dok izgovara OM; tavie, brojanje mora biti glasno. Osim
ovih bilo je i jo sloenijih vebi koje su ile do skoro nemo
gueg. G. nam je rekao da je video ljude koji su DANIMA vebali na taj nain.
Kratak post o kome sam ve govorio pratile su i specijalne
vebe. G. nam je objasnio na poetku gladovanja da se potekoe
sastoje u neostavljanju upotrebljenih supstanci koje su priprem
ljene u organizmu za varenje hrane.
Te supstance sadre jake rastvore, rekao je. I ako
su ostavljene bez nadzora mogu otrovati organizam. One mora
ju biti upotrebljene. A kako e biti upotrebljene ako organizam
ne uzima hranu? Samo pojaanim fizikim radom, pojaanim
znojenjem. Ljudi ine ogromnu greku kada se manje kreu 'da
utede snagu' dok poste. Naprotiv, potrebno je pojaati rad i

proiriti energiju koliko god je mogue. U tom sluaju je glado

vanje korisno.
Kada smo poeli svoj post, ni jednog trenutka nismo bili
ostavljeni na miru. G. nas je terao da trimo po suncu, ak i po
dve milje, da radimo itav niz gimnastikih vebi.
Sve vreme je govorio da te vebe koje radimo nisu bile pra
ve, ve samo pripremne.
Jedan opit koji je bio povezan sa onim to je G. govorio o
disanju i umoru, objasnio mi je mnogo toga, a ono osnovno to
mi je bilo pojanjeno je bila injenica zbog ega nam je teko da
postignemo bilo ta u uobiajenim uslovima ivota.
Otiao sam u sobu u kojoj me niko nije mogao videti, i
poeo da merim vreme dvostruko, pokuavajui istovremeno da
diem u skladu sa odreenim brojanjem, to jest, da udiem za
vreme odreenog broja koraka i izdiem za vreme odreenog
broja. Posle izvesnog vremena kada sam ve poeo da se uma
ram, primetio sam, ili bolje reeno, osetio sam sasvim jasno, da
je moje disanje bilo vetako i nepouzdano. Osetio sam da za
kratko neu biti u stanju da diem na taj nain dok nastavljam da
beleim vreme dvostruko i ono normalno obino disanje, veo
ma ubrzano naravno, da ni na koji nain ne mogu da za vladam
njime.
Postalo mi je sve tee i tee da diem i beleim, a uz to da
posmatram broj disanja i koraka. Bio sam sav okupan znojem,
u glavi je poelo da mi se vrti, mislio sam da u pasti. Ve sam
poeo da oajavam da neu dobiti nikakve rezultate, skoro sam
prestao kada je neto kvrcnulo u mojoj glavi ili se pokrenulo u
meni i moje disanje se nastavilo normalno, pravilno, ujed
naeno, ali bez udela sa moje strane, dajui mi koliinu vazduha koja mi je bila potrebna. Bilo je to izuzetno prijatno oseanje.
Zatvorio sam oi i nastavio da beleim vreme, diui lako i slo
bodno, oseajui kao da mi je snaga jaala, da postajem laki i
jai. Mislio sam da ako nastavim da trim na taj nain odreeno
vreme, da u dobiti jo interesantnije rezultate jer su ve poeli
talasi radosnog treperenja, da struje mojim telom koje je, to sam
znao iz ranijih opita, nastavljalo putem k onome, to sam nazi
vao otvaranju unutranje svesnosti.
U tom trenutku neko je uao u sobu i ja sam prekinuo.

Posle toga, srce mi je jako kucalo due vremena, ali ne ne

prijatno. Beleio sam i disao oko pola sata. Ovu vebu ne pre
poruujem ljudima sa slabim srcem.
U svakom sluaju, ovaj eksperiment mi je pokazao tanost
kojom data veba moe biti prenesena do centra kretanja, to jest,
da je bilo mogue uiniti da centar kretanja radi na nov nain.
Istovremeno sam bio ubeden da je uslov za taj prenos, neverovatan umor. ovek svaku vebu poinje umom; tek kad se sti
gne u stadijum umora kontrola prelazi u centar kretanja. Ovo je
objasnilo ono to je G. govorio o izuzetnim naporima i mno
ge od njegovih kasnijih zahteva uinilo shvatljivim.
Kasnije, koliko god puta da sam pokuavao da ponovim
vebu, nisam uspeo da izazovem isti oseaj. Istina da se post
zavrio i da je uspeh mog eksperimenta verovatno bio vezan sa
njim.
Kada sam G. rekao o svom opitu, kazao je da bez opteg ra
da, to jest, bez rada na celom organizmu, takve se stvari dogaaju
samo sluajno.
Kasnije sam nekoliko puta uo opise iskustava veoma
slinim mojim od ljudi koji su se bavili plesovima, pokretima
dervia, sa G.
to smo vie videli i shvatali sloenost i raznovrsnost me
toda rada na sebi, tim su nam bile jasnije potekoe na tom pu
tu. Videli smo nezamenljivost velikog zanja, ogromne napore i
pomo na koju niko od nas nije mogao ni imao prava da rauna.
Videli smo da je ak i samo zapoinjanje rada na sebi u bilo kak
vom ozbiljnijem obliku bio izuzetan fenomen koji je zahtevao
hiljade pogodnih unutranjih i spoljanjih uslova. A poetak ni
je davao garanciju za budunost. Svaki korak je zahtevao napor,
za svaki korak je bila potrebna pomo. Mogunost postizanja bi
lo ega bila je tako mala u poredenju sa tekoama da su mnogi
od nas izgubili elju da ine bilo kakve napore.
To je bio neminovan stadijum kroz koji svi prolaze dok ne
naue da razumeju da je beskorisno misliti o mogunosti ili nemogunosti velikog i udaljenog postizanja neega i da ovek mo
ra da ceni ono to dobije danas a da ne razmilja o tome ta e
dobiti sutra.

Naravno, ideja o potekoama i izuzetnosti puta bila je

tana. Povremeno je ta vrsta pitanja bila postavljana G.:
Da li je mogue da postoji bilo kakva razlika izmeu nas
i ljudi koji nemaju pojam o ovom sistemu?
Treba li da shvatimo da e ljudi koji ne idu ni jednim od
ovih puteva biti prokleti da se okreu veno u jednom te istom
krugu, koji je prosto 'hrana za mesec' i da nemaju mogunosti
bega?
Da li je tano miljenje da nema puta IZVAN PUTEVA;
i kako je to organizovano da neki ljudi, moda mnogo bolji, ne
naiu na put, dok drugi, slabi i beznaajni, dolaze u dodir sa mo
gunostima puta?
Jednom prilikom, kada se razgovaralo o neizbenim tema
ma, G. je poeo da govori na nekako drugaiji nain nego to je
to inio ranije, jer je ranije uvek insistirao na injenici da IZ
VAN PUTEVA nema niega.
Nema i ne moe biti bilo kakvog izbora ljudi koji dola
ze u dodir sa 'putevima'. Drugim reima, niko ih ne bira, oni
sami sebe biraju, delimino sluajno a delom zbog odreene gla
di koju oseaju. Ko god ne osea snano tu glad, ne moe mu se
pomoi sluajnou. A svi koji oseaju jaku glad mogu se dove
sti sluajem do poetka puta, uprkos nepovoljnim okolnostima.
ta je sa onima koji su bili ubijeni ili umrli od rana u ra
tu, na primer? upitao je neko. Zar mnogi od njih nisu mo
gli imati tu glad? I kako je u tom sluaju ta glad mogla pomoi?
To je neto sasvim drugo, rekao je G. Ti ljudi pot
padaju pod opti zakon. Mi ne govorimo o njima niti moemo.
Mi moemo govoriti samo o ljudima koji, zahvaljujui sluaju,
ili sudbini, ili sopstvenoj pameti, ne potpadaju pod opti zakon,
to jest, koji su izvan delanja bilo kakvog opteg zakona ili de
strukcije. Poznato je, na primer, kroz statistike podatke da
odreeni konaan broj ljudi mora da padne pod tramvaje u Mo
skvi u toku jedne godine. Tako, ako jedan ovek koji ima tu glad,
padne pod tramvaj i ovaj ga usmrti, vie ne moemo govoriti o
njemu sa take gledita rada na putevima. Moemo govoriti sa
mo o onima koji su ivi i samo dok su ivi. Tramvaj ili rat to

je potpuno ista stvar. Jedan je vei a drugi manji. Mi govorimo

o onima koji ne padaju pod tramvaje.
ovek, ako je gladan, ima ansu da doe u dodir sa poet
kom puta. Osim gladi potrebno su jo neke 'naslage'. Inae
ovek nije u stanju da vidi put. Zamislite da obrazovani Evro
pljanin, to jest, ovek koji nita ne zna o religiji, doe u dodir
sa mogunou religioznog puta. On nita nee videti i nita razumeti. Za njega bi to bila glupost i praznoverje. Ali istovreme
no on moe imati veliku glad ali formulisanu intelektualno. Ista
stvar je sa ovekom koji nikada nije uo za joga metode, o raz
vitku svesti i tako dalje. Za njega e, ako doe u dodir sa joga
putem, sve to uje biti mrtvo. etvrti put je jo tei. Da bi se
etvrtom putu dala prava vrednost, ovek mora mnogo osetiti
pre toga i biti razoaran u mnogo stvari. On treba, iako nije za
pravo probao put fakira, monaha i jogija, barem da razmilja i
zna o njima i da bude ubeen da ti putevi nisu za njega. Ovo to
ja govorim nije potrebno shvatiti bukvalno. Ovaj misaoni pro
ces moe biti nepoznat oveku. Ali rezultati tog procesa moraju
biti u njemu i pomoi mu da prepozna etvrti put. U protivnom
bi mogao stajati pored njega i ne videti ga.
Naravno da bi bilo pogreno rei da osim ako ovek stu
pi na neki od tih puteva, nema vie nikakvih ansi. 'Putevi' su
jednostavna pomo; pomo koja se daje ljudima prema njihovom
tipu. Istovremeno 'putevi', ubrzani putevi, putevi line, indivi
dualne evolucije za razliku od opte, mogu tei, mogu voditi do
njega, ali u svakom sluaju se razlikuju od nje.
Da li opta evolucija tee ili ne, je opet drugo pitanje.
Za nas je dovoljno da shvatimo da je mogua, i stoga je evolu
cija za ljude izvan 'puteva' mogua. Tanije reeno postoje 2
puta,. Jedan emo zvati subjektivnim putem. On ukljuuje
4 puta o kojima smo govorili. Drugi emo zvati objektiv
ni put. to je put ljudi u ivotu. Rei 'subjektivni' i 'objektivni'
ne smete uzeti sasvim bukvalno. One izraavaju samo jedan
aspekt. Ja ih upotrebljavam samo zbog toga to druge ne posto
je.
Zar se ne bi moglo rei 'individualni' i 'opti putevi'?
upitao je neko.

 Ne, rekao je G. Bilo bi to nepravilnije od subjek

tivno i objektivno jer subjektivni put nije individualni u
optem smislu te rei, jer je to 'put kole'. Sa te take gledita
objektivni put je mnogo individualniji jer priznaje mnogo vie
individualnih osobenosti. Ne, bolje je ostaviti te nazive 'sub
jektivno' i 'objektivno'. Nisu ba pogodni ali emo ih uzeti
uslovno.
Ljudi objektivnog puta jednostavno ive svoj ivot. To
su oni koje nazivamo dobrim ljudima. Naroiti sistemi i metodi
nisu neto to im je potrebno; upotrebljavajui obina religioz
na ili intelektualna uenja i obian moral, oni ive istovremeno
u skladu sasvojom saveu. Oni ne ine mnogo iz potrebe, ali
oni ne ine zlo. Ponekad su prilino neobrazovani, jednostavni
ljudi ali dobro razumeju ivot, imaju pravilne vrednosti i prave
poglede na stvari. Oni se naravno usavravaju i evoluiraju. Sa
mo to njihov put moe biti dug i sa mnogo nepotrebnih ponav
ljanja.
Ve dugo vremena sam eleo da nateram G. da govori o po
navljanju, ali je uvek izbegavao. Tako je bilo i ovom prilikom.
Ne odgovorivi na moje pitanje nastavio je:
esto se ljudima sa 'puta' ini, mislim na subjektivni
put, naroito onima koji su na poetku, da drugi ljudi, to jest,
oni sa objektivnog puta, nisu u pokretu. Ali, to je velika greka.
Obian obyvatel moe ponekad da uradi takav posao u sebi da
prevazie monaha ili jogija.
Obyvatel je udna re u ruskom jeziku. Upotrebljava se
u smislu 'stanovnik', bez neke naroite obojenosti. Istovreme
no se upotrebljava da izrazi prezir ili ruganje 'OBYVATEL'
kao da moe postojati neto gore. Ali oni koji govore na taj
nain ne razumeju da je OBYVATEL zdravo ivotno jezgro. Sa
take gledita mogue evolucije, dobar OBYVATEL ima mno
go vie ansi od 'luaka' ili 'skitnice'. Kasnije u moda obja
sniti ta mislim pod ovim reima. U meuvremenu govoriemo
o OBYVATELU. Nikako ne elim da kaem da su OBYVATELI ljudi objektivnog puta. Nita slino. Samo hou da kaem da
sama injenica da je neko dobar OBYVATEL ne predstavlja pre
preku 'putu'. I konano postoje razliiti tipovi OBYVATELA.
Zamislite, na primer, tip OBYVATELA koji ceo svoj ivot ivi

kao i drugi ljudi oko njega; istovremeno sniva o manastirima, o

tome kako e jednog dana sve napustiti i otii u manastir. Tak
ve stvari se dogaaju u Rusiji i na Istoku. ovek ivi i radi pa
kada mu deca ili unuci porastu, sve im ostavlja i ide u manastir.
O takvom OBYVATELU govorim. Moda on ne ide u mana
stir, moda mu to nije potrebno. Njegov sopstveni ivot kao
OBYVATEL moe biti njegov put.
Ljudi koji ozbiljno razmiljaju o putevima, naroito lju
di intelektualnih puteva, esto s visine gledaju na OBYVATELA i uopteno ga preziru. Oni time pokazuju sopstvenu
nepodobnost za bilo koji od puteva. Nijedan put ne moe poeti
nie od nivoa OBYVATELA. ovek koji moe biti dobar OBY
VATEL, mnogo je korisniji s take gledita puta, nego 'skitni
ca' koji o sebi misli mnogo vie nego o OBYVATELU.
'Skitnicama' nazivam svu takozvanu 'inteligenciju' umetnike, poete, bilo kakvu vrstu 'boemije', koja prezire OBYVATE
LA, a istovremeno ne bi bila u stanju da opstane bez njega.
Sposobnost sopstvene orijentacije u ivotu je koristan kvalitet sa
take gledita rada. Dobar OBYVATEL bi trebalo da izdrava
barem 20 osoba svojim radom. ta vredi ovek koji to ni
je u stanju?
ta zapravo OBYVATEL znai? pitao je neko.
Moe li se rei da je OBYVATEL dobar graanin?
Da li bi OBYVATEL trebalo da bude patriota? neko
drugi je pitao. Pretpostavimo da je rat. Kakav bi njegov stav
prema ratu, trebalo da bude?
Postoje razliiti ratovi kao i razliiti patrioti, rekao je
G. Vi svi jo uvek verujete u rei. OBYVATEL, ako je do
bar OBYVATEL, ne veruje u rei. On shvata koliko je bezvrednog prianja iza njih. Ljudi koji se busaju svojim patriotizmom
su psihopate za OBYVATELA i kao takve ih i posmatra.
A kako bi OBYVATEL posmatrao pacifiste i one koji
odbijaju da idu u rat?
Kao na istovetne luake! Oni su moda jo gori.
Drugom prilikom u vezi sa istim pitanjem G. je rekao:
Dosta je nerazumljivo za vas, jer ne uzimate u obzir
znaenje nekih najjednostavnijih rei, na primer, nikada niste

razmiljali ta znai BITI OZBILJAN. Pokuajte da odgovorite

sebi na pitanje ta znai BITI OZBILJAN.
Imati ozbiljan stav prema stvarima, rekao je neko.
To je upravo ono to svi misle, ba je suprotno, rekao
je G. Imati ozbiljan stav prema stvarima uopte ne znai biti
ozbiljan, jer osnovno pitanje je PREMA KOJIM STVARIMA?
Mnogo ljudi ima ozbiljan stav prema trivijalnim stvarima.
Mogu li se oni nazvati ozbiljnim? Naravno ne.
Greka je u tome to se pojam 'ozbiljan' uzima uslovno.
Jedna stvar je ozbiljna za jednog oveka a druga za drugog. U
stvarnosti ozbiljnost je jedan od pojmova koji se nikada i ni pod
kakvim uslovima moe uzimati uslovno. Samo je jedna stvar oz
biljna uvek i za sve ljude. ovek moe biti svestan toga manje
ili vie ali ozbiljnost stvari nee biti time izmenjena.
Kada bi ovek bio u stanju da shvati sav uas ivota
obinih ljudi, koji se okreu u krugu beznaajnih interesovanja
i ciljeva, kada bi mogao da shvati ta gube, razumeo bi da po
stoji samo jedna stvar koja je ozbiljna za njega da pobegne od
opteg zakona, da se oslobodi. ta moe biti ozbiljno za oveka
koji je u zatvoru osuen na smrt? Samo jedna stvar: kako da spa
se sebe, kako da pobegne, nita drugo nije ozbiljno.
Kada kaem daje OBYVATEL ozbiljniji od 'skitnice' i
' luaka', time mislim da je on priviknut da se bavi stvarnim vrednostima, OBYVATEL vrednuje mogunosti 'puteva' i mo
gunosti 'osloboenja' ili 'spasa' bolje i bre od oveka koji je
navikao da celog ivota ide u krugu imaginarnih vrednosti, ima
ginarnih interesovanja i imaginarnih mogunosti.
Ljudi koji nisu ozbiljni prema miljenju OBYVATELA
su oni koji ive u matarijama, naroito u osnovnoj fantaziji da
su sposobni da neto uine. OBYVATEL zna da oni samo ob
manjuju ljude, obeavajui im bog zna ta, a da zapravo samo
ureuju dogaaje za sebe ili su luaci, to je jo gore, drugim
reima, oni veruju sve to ljudi govore.
Kojoj kategoriji pripadaju politiari koji sa prezrenjem
govoreo 'OBYVATELU', njegovom miljenju, njegovim inte
resima?pitao je neko.

 Oni su najgora vrsta OBYVATELA, rekao je G., to

jest, OBYVATELI bez ikakve pozitivne ublaavajue karakte
ristike, ili su arlatani, luaci ili hulje.
Zar ne postoji poten ovek meu politiarima? neko
je pitao.
Naravno da moe biti, rekao je G., ali u ovom
sluaju oni nisu praktini ljudi, oni su matari, i bie upotrebljeni od strane drugih ljudi kao paravan za njihove prljave afere.
OBYVATEL moda nee to znati na filozofski nain, to
jest, on nije u stanju to da formulie, ali zna da se stvari 'do
gaaju same', kroz svoju praktinu lukavost, stoga se on u svom
srcu smeje ljudima koji misle ili koji ele da ga ubede u to da oni
imaju bilo kakav znaaj, da bilo ta zavisi od njihove odluke, da
oni mogu menjati stvari ili uopteno govorei, da neto ine. To
za njega ne znai biti ozbiljan. A razumevanje onoga to nije oz
biljno mu moe pomoi da vrednuje ono to je ozbiljno.
esto smo se vraali na pitanja potekoa puta. Nae sopstveno iskustvo zajednikog ivota i rada nas je sve vreme baca
lo prema novim potekoama koje su u nama leale.
Sve lei u neijoj spremnosti da rtvuje svoju slobodu,
rekao je G. ovek se svesno ili nesvesno bori za slobodu ona
ko kako je on zamilja i to ga u mnogome spreava u postizanju
prave slobode. Meutim, ovek koji je sposoban za postizanje
bilo ega, dolazi pre ili kasnije do zakljuka da je njegova slo
boda iluzija i pristaje da se rei te iluzije. On svesno postaje rob.
On ini ono to mu se kae, govori ono to mu se kae, i misli
ono to mu se kae. On se ne plai da e neto izgubiti poto nita
i nema. Na taj nain sve postie. Sve to je u njemu postojalo
stvarno, razumevanje, simpatije, ukusi, elje, sve mu se vraa,
uz nove stvari, koje nije imao niti ih je mogao imati ranije, za
jedno sa oseanjem jedinstva i volje unutar njega. Da bi stigao
do te take ovek mora proi teak put ropstva i poslunosti. A
ako eli rezultate mora se pokoravati ne samo spolja nego i iz
nutra. Za to je potrebna velika odlunost, a odlunost zahteva
veliko razumevanje injenice da nema drugog puta, da ovek
nita ne moe uiniti SAM, ali istovremeno da se neto ipak mo
ra uiniti.

 Kada ovek doe do zakljuka da on ne moe i ne eli

dalje da ivi na nain na koji je do tada inio, kada zbilja vidi
sve od ega se sastoji njegov ivot, pa odlui da radi, mora biti
iskren sa sobom da ne bi upao u jo goru situaciju. Jer nema nieg
goreg ako se pone sa radom na samom sebi i onda se napusti pa
se ovek nae izmeu dve stolice; bolje je uopte ne zapoinja
ti. A da se ne bi zapoinjalo uzalud ili da se ne bi rizikovalo na
sopstveni raun, ovek treba da proveri svoju odluku vie puta.
Uglavnom mora znati dokle eli ii, ta hoe da rtvuje. Nita
lake nego rei SVE. ovek nikada ne moe da rtvuje sve i to
se ne moe zahtevati od njega. Ali on mora tano odrediti ta je
voljan da rtvuje da se kasnije ne bi cenjkao oko toga. U tom
sluaju bi mu se dogodila ista stvar kao sa vukom u amerikoj
bajci.
Znate li ameriku bajku o vuku i ovci?
Jednom je iveo vuk koji je klao mnogo ovaca i time ojadio mnoge ljude.
Vremenom, ne znam zbog ega, odjednom je osetio na
pade savesti i poeo da osea kajanje; odluio je da se popravi i
da vie ne kolje ovce.
Da bi to ozbiljno sproveo otiao je sveteniku i zamolio
ga da odri slubu.
Svetenik je poeo slubu a vuk je stajao plaui i mo
lei se u crkvi. Sluba je bila duga. Vuk je zaklao mnogo svetenikovih ovaca, stoga se svetenik usrdno molio da se vuk zbilja
popravi. Odjednom vuk pogleda kroz prozor i vide ovce kako se
vraaju sa pae. On je poeo da se mekolji a svetenikovoj slubi
nikad kraja.
Najzad vuk nije vie mogao da izdri i povie:
Zavri pope! Sve e ovce stii kui a ja u ostati bez
veere!
Ovo je veoma dobra bajka jer dobro opisuje oveka. On
je spreman sve da rtvuje, ali dananja veera je neto drugo.
ovek uvek eli da pone sa neim velikim. To je nemo
gue; nema izbora, moramo zapoeti sa stvarima iz dananjeg
dana.
Citirau jedan od razgovora koji je karakteristian primer
G. metoda. etali smo parkom. Bilo nas je petoro osim G. Ne-

ko ga je upitao kakvo je njegovo miljenje o astrologiji i da li

ima bilo ega od vrednosti u manje vie znanim astrolokim teo
rijama.
Da, rekao je G., sve zavisi kako su shvaene. One
mogu biti vredne a mogu biti i sasvim bezvredne. Astrologija se
bavi samo jednim delom oveka, NJEGOVIM TIPOM, njego
vom sutinom ne bavi se linou, to zahteva kvalitete. Ako
ovo shvatite rezumeete vrednost astrologije.
I ranije se u naoj grupi razgovaralo o tipovima i inilo nam
se da je nauka o tipovima najtea stvar u prouavanju oveka jer
nam je G. dao veoma malo podataka i zahtevao nae samostalno
posmatranje samih sebe i drugih.
Nastavili smo etnju i G. je i dalje govorio, pokuavajui
da objasni sta je bilo u oveku to bi moglo da zavisi od plane
tarnih uticaja a ta ne bi.
Kad smo izali iz parka G. je prestao da govori i iao neko
liko koraka ispred nas. Nas petoro je hodalo iza njega priajui.
Obilazei oko drveta G. je ispustio tap od ebonovine sa kav
kaskom srebrnom drkom neko od nas se sagao da ga dohva
ti i dodao mu. G. je nastavio nekoliko koraka zatim se okrenuo
prema nama i rekao:
Bila je to astrologija. Razumete li? Svi ste vi videli da
sam ispustio tap. Zato ga je jedan od vas podigao? Neka sva
ko od vas odgovori za sebe.
Jedan je rekao da nije video da je G. ispustio tap jer je gle
dao u drugom pravcu. Drugi je rekao da je primetio da ga je G.
namerno ispustio jer tap nije pao tako kao kada bi se zakaio za
neto, ve je G. otvorio ruku i ovaj je ispao. Ovo je probudilo
njegovu znatielju pa je ekao ta e se dalje dogoditi. Trea oso
ba je rekla da je videla kako G. isputa tap ali da je bio veoma
zamiljen pitanjima astrologije, naroito pokuavajui da se seti neega to je G. jednom ranije rekao u vezi sa tim pitanjem i
nije obratio dovoljno panje na tap. etvrti je video da tap pa
da i pomislio da ga podigne ali u tom trenutku neko ga je ve di
gao. Peti je rekao da je video kako tap pada i video sebe kako
ga die i daje G. ( G. se smeio sluajui nas.)
To je astrologija, rekao je. U istoj situaciji jedan
ovek vidi i ini jednu stvar, drugi, drugu stvar, trei, treu stvar

i tako dalje. Svaki je reagovao u skladu sa svojim tipom. Posmatrajte ljude i sebe na taj nain i tada emo moda kasnije razgo
varati o razliitoj astrologiji.
Vreme je prolazilo veoma brzo. Kratko leto u Essentuki
bliilo se kraju. Poeli smo da mislimo na zimu i da pravimo raz
ne planove.
Tada se sve odjednom promenilo. Iz razloga koji se meni
inio sluajnim i bio rezultat netrpeljivosti nekih lanova nae
male grupe, G. je izjavio da rasputa celu grupu i prestaje sa ra
dom. U prvom trenutku jednostavno nismo mogli da poverujemo mislei da nas na taj nain proverava. Kada je rekao da ide
na Crno more samo sa Z. svi, osim nas nekoliko koji su morali
da se vrate u Moskvu i Petersburg, izjavili su da e ga pratiti gde
god iao. G. se saglasio sa ovim ali je rekao da moramo sami o
sebi voditi rauna i da nee biti nikakvog rada makar koliko da
mi raunamo sa tim.
Sve ovo me je veoma iznenadilo. Smatrao sam da trenutak
nije nikako pogodan za 'glumu' i ako je G. bio ozbiljan, zbog
ega je cela stvar bila uopte zapoeta? U ovom periodu u nama
se nije pojavilo nita novo. Ako je G. zapoeo rad sa nama koji
je razlog za prekidanje sada? Za mene se praktino nita nije pro
menilo. Ja sam inae odluio da zimu provedem na Kavkazu. Ali
za neke je to izmenilo mnogo toga, jer je bilo nekih lanova nae
grupe koji su jo bili pomalo nesigurni i ovo im je donelo neverovatne potekoe. Moram priznati da je od tog trenutka moje
poverenje u G. poelo da se ljulja. Ne znam ta me je podstaklo,
teko mi je da sada to definiem ali od tog trenutka je poelo mo
je odvajanje od G. i njegovih ideja. Do tada ih nisam razdvajao.
Krajem avgusta sam prvo poao sa G. do Tuapasa i odatle
otiao u Petersburg sa namerom da donesem neke stvari odande;
naalost, morao sam da ostavim sve svoje knjige. Mislio sam da
bi u to vreme bio veliki rizik nositi ih na Kavkaz. Ali u Petersburgu je sve, naravno, bilo izgubljeno.

OSAMNAESTO POGLAVLJE
U St. Petersburgu sam bio zadran mnogo due nego to
sam planirao, do 15. 10., nedelju dana pre boljevike re
volucije. Bilo je nemogue ostati u njemu. Pribliavalo se neto
odvratno i ljigavo. Bolesna napetost i iekivanje neeg nemi
novnog osealo se u svemu. Govorkanja na sve strane, apsurdna
i glupa. Niko nita nije razumeo. Niko nije mogao da zamisli ta
se sprema. 'Privremena vlada', savladavi Kornilova, vodila je
vrlo korektne pregovore sa boljevicima koji su otvoreno poka
zivali da ih ni najmanje nije briga za socijalistike ministre i
samo su pokuavali da dobiju u vremenu. Nemci iz nekog razlo
ga nisu marirali na Petersburg iako je front bio otvoren. Ljudi
su o njima mislili kao o spasiocima i od privremene vlade i od
boljevika. Nisam delio njihove nade u Nemce jer po mom
miljenju, ono to se dogaalo u Rusiji ve je uveliko bilo
isputeno iz ruku.
U Tuapseu je jo uvek bilo prilino mirno. Neka vrsta sov
jeta je sedela u letnjikovcu persijskog aha ali pljakanje jo ni
je zapoelo. G. se smestio daleko od Tuapse na jug, oko 15
milja od Sochia. Iznajmio je seosku kuu koja je gledala na mo
re, kupio je par konja i iveo sa malim drutvom. Sve skupa oko
deset ljudi.
I ja sam otiao tamo. Bilo je to divno mesto, puno rua, s
jedne strane pogled na more a sa druge na lanac planina sa vrho
vima ve prekrivenim snegom. Veoma mi je bilo ao naih lju
di koji su ostali u Moskvi i St.Petersburgu. Ali odmah po mom
prispeu primetio sam da neto nije u redu. Nije bilo ni traga Essentuki atmosfere. Naroito sam bio zauen poloajem Z. Ka
da sam otiao za St.Petersburg poetkom septembra, Z. je jo

uvek bio pun entuzijazma; stalno me je podsticao da ne ostanem

u St.Petersburgu jer moe postati teko probiti se kasnije.
Zar nema nameru da ikad vie bude u St.Petersburgu?
pitao sam ga tada.
Onaj ko odleti u planine nikada se vie ne vraa, od
govorio je Z.
Sada, dan po mom prispeu u Uch Dere, uo sam da Z. eli
da se vrati u St.Petersburg.
ta e on tamo? Napustio je posao, ta bi mogao raditi?
Ne znam, rekao je Dr.S., koji me je i obavestio o to
me. G. nije zadovoljan njime i kae da e biti bolje ako ode.
Teko je bilo naterati Z. na razgovor. Oigledno nije imao
elju da objanjava, samo je rekao da zaista eli da ode.
Postepeno sam, ispitujui ostale, pronaao da se udna stvar
dogodila. Apsurdna svaa izmeu G. i nekih Lettsovih suseda.
Z. je bio prisutan. G. se nije dopala neka Z. primedba i od tog
trenutka njegov stav prema Z. se potpuno izmenio, prestao je da
govori sa njim i uopte ga stavljao u takav poloaj da je Z. mo
rao objaviti svoju odluku da odlazi.
Smatrao sam ovo kompletnim idiotizmom. Ii u St.Peter
sburg u ovo vreme mi je izgledalo kao najvea glupost na svetu.
Sada su njime vladale rasputene rulje, pljake i nita drugo. U
to vreme je naravno bila neverovatna injenica da niko od nas
vie nikada nee videti St.Petersburg. Mislio sam da u otii ta
mo u prolee, da e se neto do tada iskristalisati. Sada u sred
zime to bi bilo sasvim nerazumno. Razumeo bih da je Z. bio
zainteresovan za politiku, ali poto to nije bio sluaj, nisam vi
deo nikakav drugi motiv. Poeo sam da nagovaram Z. da saeka,
da nita odmah ne odluuje, da razgovara sa G., da nekako raz
jasni svoj poloaj. Z. mi je obeao da nee uriti. Ali sam shva
tio da je zbilja u udnom poloaju. G. ga je potpuno ignorisao
to je na Z. delovalo veoma depresivno. Dve nedelje su prole
tako. Izgleda da sam uticao na Z. i on je rekao da e ostati ako
mu G. dozvoli. Otiao je da razgovara sa G., ali se vratio pri
lino uznemiren.
ta ti je rekao?

 Nita naroito; da kad sam jednom odluio da idem da

to treba i da uinim. Z. je otiao. Nisam to mogao da shva
tim. Ja ni psa ne bi pustio u St.Petersburg u to vreme.
G. je nameravao da provede zimu u Uch Dereu. iveli smo
u nekoliko kua na velikom zemljitu. Nije bilo nikakvog 'rada'
u onom smislu kao to je to bilo u Essentuki. Cepali smo drva
za kamin; skupljali divlje kruke; G. je esto iao u Sochi gde je
jedan od naih ljudi bio u bolnici, dobio je tifus ba pred moj
dolazak iz St.Petersburga.
Neoekivano, G. je odluio da se preseli. Smatrao je da bi
smo ovde mogli lako biti odseeni od Rusije to se tie komuni
kacije i da bismo mogli ostati bez namirnica.
G. je otiao sa pola drutva i kasnije poslao Dr.S. po osta
le. Opet smo se sastali u Tuapseu i odatle smo ili na izlete du
obale, na sever, gde nije bilo eleznice. Za vreme jednog od tih
putovanja S. je pronaao neke svoje poznanike iz St.Petersbur
ga koji su imali letnjikovac oko
24
milje severno od
Tuapse. Prenoili smo kod njih i sledeeg jutra je G. iznajmio
kuu, nekih pola milje dalje. Tu se nae malo drutvo opet sa
kupilo. etvoro je otilo u Essentuki.
Dva meseca smo tu iveli. Bilo je to veoma interesantno
vreme. G., Dr.S., i ja smo ili u Tuapse svake nedelje po namir
nice i hranu za konje. Ti odlasci e mi uvek ostati u seanju. Bi
li su puni neverovatnih avantura i veoma interesantnih
razgovora. Naa kua je stajala na mestu sa koga se videlo mo
re tri milje od velikog sela Olghniki. Nadao sam se da emo tu
iveti due vremena. Ali u drugoj polovini decembra uli su se
glasovi da se deo kavkaske vojske pomera prema Rusiji, peice,
du obala Crnog mora. G. je rekao da emo opet u Essentuki,
da zaponemo sve rad. Ja sam otiao prvi. Odneo sam deo naih
stvari u Pyatigorsk i vratio se nazad. Bilo je mogue proi iako
je u Armaviru bilo boljevika.
Boljevici su se uopte brojano uveali na severnom Kav
kazu i poela su trvenja izmeu njih i kozaka. U Mineralnim Vo
dama, kada smo svi proli, sve je bilo naizgled mirno iako su se
ve dogodila mnoga ubistva osoba koje boljevici nisu voleli.
G. je iznajmio veliku kuu u Essentuki i poslao cirkularno
pismo, 12. februara, sa mojim potpisom takoe, svim lanovi-

ma naih moskovskih i st. Petersburkih grupa, pozivajui ih da

dou sa sebi bliskima, ovde, da rade i ive sa njim. Sada nije ba
bilo lako proi i nekoliko njih nije uspelo uprkos njihove elje
da to uine. Ali su mnogi doli. Sakupilo se sve skupa oko etrde
set ljudi. Z. je doao sa njima. I njemu je bilo poslato pismo.
Doao je prilino bolestan. U februaru, dok smo jo ekali nji
hov dolazak, G. je jednom rekao, pokazujui mi kuu i kako ju
je sredio:
Razume li sada zbog ega smo skupljali novac u St.Petersburgu i Moskvi? Tada si rekao da je 1000 rubalja mnogo.
A hoe li taj novac biti uopte dovoljan? Platila je jedna i po oso
ba. Do sada sam ve potroio vie od onoga to je sakupljeno ta
da.
G. je nameravao da iznajmi ili kupi pare zemlje, organizuje poljske kuhinje i uopte uspostavi koloniju. Ali su ga do
gaaji predupredili, zapoeli su poetkom leta.
Kada su se nai ljudi sakupili u martu 1918. godine, usta
novljena su vrlo stroga pravila u naoj kui: bilo je zabranjeno
naputati posed, postavljena je straa dan i no i tako dalje. Za
poeo je rad najrazliitijih vrsta. Bilo je mnogo toga interesan
tnog u organizaciji kue i naih ivota.
Izvoene su vebe koje su bile mnogo sloenije i tee od
onih koje smo radili prethodno leto. Poeli smo sa ritmikim
vebama uz muziku, dervikim igrama, raznim mentalnim
vebama, uenja raznih naina disanja i tako dalje. Naroito in
tenzivne su bile vebe za prouavanje raznih oponaanja psiho
fenomena, itanja misli, proricanje, medijumsko prikazivanje i
tako dalje. Pre nego to su ove vebe poele, G. nam je objasnio
da je prouavanje tih trikova, kako ih je on nazivao, bio oba
vezan predmet u svim istonjakim kolama, jer nije mogue
prouavati fenomene supenormalnog karaktera dok se ne proue
sve mogue suprotnosti i imitacije. ovek je u situaciji da ra
zlui stvarno od lanog samo ako zna sve to je lano i bude spo
soban da ga sam reprodukuje. Osim toga, G. je rekao da je
praktina strana tih 'psiho trikova' ve samo po sebi veba koja
se niim ne moe zameniti i da je najbolje za razvijanje odreenih
specijalnih karakteristika: elje za posmatranjem, lukavstvom i
naroito za proirenje psiholokog renika za koji ne postoje rei

u obinom psiholokom jeziku a koji je sasvim sigurno neophod

no razviti.
Ali su osnovni principi rada koji je poeo u to vreme bili
ritmiki pokreti uz muziku i slini, udni plesovi, koji su kasni
je vodili do reprodukovanja vebi raznih dervia. G. nije obja
snio svoje ciljeve i namere ali prema onome to je ranije govorio,
moglo se pomisliti da e rezultat ovih vebi biti dovoenje fi
zikog tela pod kontrolu.
Za one koji nisu imali sredstava, organizovan je specijalan
rad kao dodatak vebama, plesu, gimnastici, razgovorima, pre
davanjima i kunim poslovima.
Seam se, kada smo naputai Alexandropol prethodne go
dine, G. je uzeo sa sobom jednu kutiju punu svile, za koju mi je
rekao da je naao jeftino na rasprodaji. Ta svila je uvek putova
la sa njim. Kada su se nai ljudi smestili u Essentuki, G. je dao
tu svilu enama i deci da od nje prave zvezdaste oblike koje su
lepile na karte. Osim toga su neki od naih ljudi, koji su imali
trgovakog duha, odlazili u radnje u Pyatigorsk, Kislovodsk i
Essentuki da prodaju delove te svile. ovek se mora seati tog
vremena. Nije bilo nikakve robe, radnje su bile prazne, tako da
je svila bila razgrabljena odmah jer takve stvari kao to je svila,
pamuk i slino, nije bilo mogue pronai. Taj rad se nastavio
sledea dva meseca i donosio nam regularne prihode koji su bi
li iznad svakog oekivanja s obzirom na izvornu cenu svile.
U normalnim vremenima, kolonija kao to je naa, ne bi
mogla opstati u Esentuki, moda ni na kom drugom mestu u Ru
siji. Izazvali bismo panju, radoznalost, policija bi se pojavila i
nesumnjivo bi se dogodio neki skandal. Ali u to vreme, 1918.
godine, oni ija bi radoznalost bila probuena bili su sada zapo
sleni spaavanjem sopstvenih koa od boljevika, a boljevici jo
nisu bili dovoljno jaki da bi bili zainteresovani za ivot pojedi
naca ili organizacija koji nisu imali direktan politiki karakter.
Videvi ovo, mnogi intelektualci iz glavnog grada koji su se vo
ljom sudbine nali u Mineralnim Vodama u to vreme, su se organizovali na slian nain, niko nije obraao panju na nas.
Jednom prilikom, za vreme opteg razgovora uvee, G. je
rekao da moramo smisliti ime za nau koloniju i da treba da le-

galizujemo celu stvar. Bilo je to u vreme vlade Pyatigorskih

boljevika.
Izmislite neko ime kao to je SODROOJESTVO* i 'za
raeno radom' ili 'meunarodno' u isto vreme, rekao je G.
U svakom sluaju oni nee razumeti. Ali je njima potrebno
da mogu da nam daju neko ime.
Na smenu smo davali razne predloge.
Organizovana su javna predavanja u naoj kui, dva puta
nedeljno, na koja je dolazilo dosta ljudi i jedanput ili moda dva
puta smo imali prikaz oponaanja psiho fenomena, koji nisu bi
li tako uspeni jer je naa publika vrlo jadno reagovala na uputstva.
Moj lini poloaj u radu G. je poeo da se menja. Celu go
dinu se neto sakupljalo i poeo sam postepeno da vidim da po
stoji mnogo stvari koje nisam razumeo i da MORAM DA IDEM.
Ovo e moda zvuati udno i neoekivano, posle svega to
sam napisao, ali to, se postepeno akumuliralo. Ve sam napisao
da sam izvesno vreme poeo da odvajam G.i IDEJE. U ideje ni
sam sumnjao. Naprotiv, to sam vie o njima razmiljao, tim
vie i dublje sam ulazio u njih i vie da ih vrednujem i shvatam
njihov znaaj. Ali sam veoma snano poeo da sumnjam da je za
mene, kao i mnoge iz naeg drutva, mogue da nastavim rad
pod vodstvom G. Ni sluajno time ne mislim da sam pronaao
da je bilo koje delanje ili metod G. pogrean ili da nisu bili pre
ma mojim oekivanjima. To bi bilo udno i sasvim neumesno u
vezi sa voom rada, i ezoterinom prirodom koju sam prizna
vao. Jedno iskljuuje drugo. U radu takve prirode nema mesta
kritici, nikakvog neslaganja sa ovom ili onom osobom. Na
protiv, sav se rad i sastoji u onome to voa ukazuje, razumevajui u skladu sa njegovim miljenjima ak i o stvarima koje ne
izgovore glasno, pomaui mu u SVEMU to on radi. Ne moe
postojati nikakav drugaiji stav prema radu. I G. je nekoliko pu
ta sam rekao da je najvanija stvar u radu SEATI SE DA SI

SODROOJESTVO: otprilike Unija prijatelja za zajedniki cilj.

DOAO DA UI i da ne preuzima nikakvu drugu ulogu na

sebe.
Istovremeno, to uopte ne znai da ovek nema izbora ili
da mora da sledi neto to ne odgovara onome za im traga. Sam
G. je rekao da ne postoje opte kole, da svaki guru ili voa
kole radi prema svojim specifinostima, jedan je vajar, drugi
muziar, trei opet neto drugo i da svi uenici odreenog GU
RUA moraju prouiti njegovu specijalnost. Jasno je da u ovome
postoji izbor. ovek mora da saeka dok ne sretne GURUA iju
specijalnost JE SPOSOBAN da prouava, specijalnost koja od
govara njegovim ukusima, stremljenjima i sposobnostima.
Nema sumnje da postoje interesantni putevi, kao to su mu
zika i vajarstvo. Ali ne moe biti da svaki ovek treba da naui
muziku ili vajarstvo. U koli nesumnjivo postoje OBAVEZNI
predmeti i, ako se moe tako rei, pomoni predmeti, ije
prouavanje se predlae prosto kao sredstvo kojim se prouava
ono to je obavezno. Tada bi se metode kola u mnogome razli
kovale. Mogue je naravno da ovek koji zapoinje sa radom na
pravi greku, da sledi vou ija je specijalnost neto to on ne
moe da prati na duge staze. Zadatak je voe da uvidi koji ljudi
ne treba sa njim da ponu da rade i kojima e njegovi specijalni
predmeti uvek biti strani. Ako se to dogodi i ovek koji je za
poeo rad sa voom koga ne moe da sledi to shvati, treba da
ode i trai drugog vou ili nezavistan rad ako je sposoban za to.
U pogledu mog odnosa prema G. jasno sam video da sam
pogreio u mnogim stvarima koje sam pripisivao G. i da ako
ostanem sa njim ne mogu ii u pravcu u kome sam poao na poet
ku. Mislim da su svi lanovi nae grupe, sa malim izuzecima,
bili u slinoj situaciji.
Bio je to udan uvid ali apsolutno taan. Ne mogu nita
da kaem protiv G. metoda osim da meni nisu odgovarale. Pao
mi je na pamet veoma jasan primer. Nikada nisam imao negati
van stav prema 'putu monaha', prema religioznim, mistinim
putevima. Istovremeno, nikada nisam pomislio da je takav put
mogu za mene. To znai, ako bi nas posle 3 godine rada G.
navodio na posmatranje religioznih puteva, oblika i ceremonija,
da bi to bio dobar motiv za neslaganje i odlazak, ak i po cenu
gubljenja direktnog vodstva. A to naravno u isto vreme ne znai

da religiozne puteve smatram pogrenim. Moda je taj put ak i

bolji od mog ALI TO NIJE MOJ PUT.
Odluka o naputanju rada G. i naputanju njega, proizvela
je u meni ogromnu unutranju borbu. Mnogo sam gradio na to
me i bilo mi je teko da sve od poetka gradim nanovo. Ali se
nita drugo nije moglo. Naravno, sve to sam nauio za te 3 go
dine zadrao sam. Prola je godina u razmatranju cele stvari dok
nisam pronaao mogunost da nastavim rad i to u istom pravcu
kao G., samo nezavisno.
Otiao sam u odvojenu kuu i nastavio sa radom koji sam
napustio u St.Petersburgu, na mojoj knjizi koja se kasnije poja
vila pod naslovom NOVI MODEL UNIVERZUMA.
U Domu su i dalje nastavljena predavanja i praktina pri
kazivanja, jo neko vreme i tada je i to prestalo.
Ponekad sam sreo G. u parku ili na ulici, ponekad je doao
u moju kuu. Ja sam izbegavao da idem u Dom.
Situacija na Kavkazu je postajala sve gora i G. je odluio
da napusti Mineralne Vode. Nije rekao gde zapravo namerava
da ide, a bilo je i teko rei s obzirom na okolnosti u to vreme.
Narod koji je napustio Mineralne Vode u to vreme je po
kuao da se probije Novorossiysk i pretpostavljao sam da e i on
poi tim putem. I ja sam odluio da napustim Essentuki. Samo
to nisam eleo da odem pre njega. U tom smislu sam imao udan
oseaj. Hteo sam da ekam do kraja; da uinim sve to je zavi
silo od mene tako da mogu posle sebi rei da nisam ostavio ni
jednu mogunost da mi promakne. Teko mi je bilo da odbacim
ideju rada sa G.
G. je napustio Essentuki poetkom avgusta. Veina koja je
ivela sa njim u Domu otila je takoe. Nekoliko ljudi je otilo
ranije. Desetak je ostalo u Essentuki.
Odluio sam da idem u Novorossiysk. Meutim, okolnosti
su poele da se menjaju munjevito. U roku od nedelju dana po
odlasku G., prestale su komunikacije ak i sa susednim mestima. Kozaci su poeli da probijaju graninu liniju prema Mine
ralnim Vodama, a mi smo bili tu, boljevike pljake, zaplene
i slino. Bilo je to vreme masakra talaca u Pyatigorsku kada
su General Russki, General Radtko-Dimitrov i Princ Ouroussov
kao i mnogi drugi, nestali. Moram priznati da sam se oseao vrlo

glupo. Nisam otiao u inostranstvo kada je bilo mogue, da bi

radio sa G., a konaan rezultat je bio da sam se odvojio od G. i
bio zaustavljen od strane boljevika.
Svi koji smo ostali u Essentuki proiveli smo jedan teak
period. Za mene i moju porodicu stvari su se odvijale prilino
dobro. Samo se dvoje ljudi od etvoro, razbolelo od tifusa. Ni
ko nije umro. Ni jedanput nismo bili opljakani. A ja sam sve
vreme radio i zaraivao novac. Za druge je bilo mnogo tee. U
januaru 1919. godine, kozaci su nas oslobodili od Denikinove
vojske. Ali Essentuki sam mogao napustiti tek sledeeg leta.
Novosti od G. su bile sporadine i kratke. eleznicom je
putovao do Maikopa a odatle je cela njegova grupa zajedno sa
njim morala peice, interesantnim ali tekim putem, kroz plani
ne do mora u Sochi koji je tada bio okupiran od Georgijanaca.
Nosei ceo svoj prtljag, hodali su, uz sve mogue opasnosti i
avanture, kroz prolaze i mesta na kojima nije bilo puta i gde se
slabo ko mogao sresti. Tek su mesec dana nakon naputanja Essentukia pristigli u Sochi.
Ali unutranja situacija se izmenila. U Sochi, vei deo
drutva, kao to sam i predvideo, odvojila se od G. Meu njima
su bili Z. i P. Samo je etvoro ostalo sa G. od kojih je samo
Dr.S. jedini pripadao izvornoj grupi iz St. Petersburga. Ostali
su bili u mlaim grupama.
U februaru je P., koji se smestio u Maikopu, otiao u Es
sentuki po svoju majku koja je tamo ostala, i od njega smo uli
detalje svega to se dogodilo na putu i po prispeu u Sochi. Lju
di iz Moskve su otili u Kiev. G. je sa etvoricom otiao u Tiflis. U prolee smo uli da nastavlja rad u Tiflisu sa novim
ljudima i u novom pravcu, zasnivajui ga uglavnom na umetnosti, to jest muzici, plesu i ritmikim vebama.
Krajem zime kada su uslovi ivljenja postali malo laki,
poeo sam da pregledam svoje zabeleke i crtee G. dijagrama
koje sam uz njegovu dozvolu zadrao jo od St. Petersburga.
Panju mi je naroito privukao DEVETOUGAO. Objanjenje
devetougla oigledno nije bilo zavreno i oseao sam da u nje
govim nagovetajima moda lei mogui nastavak. Ubrzao sam
video da se nastavak objanjenja mora traiti u vezi sa pogrenom
situacijom stresa koji je dolazio u devetougao kod intervala

sol-la. Potom sam obratio panju na ono to su govorile zabeleke iz Moskve, o uticajima 3 oktave jedna na drugu u dija
gramu hrane. Nacrtao sam devetougao onako kako nam je bio
dat i video sam da je donekle predstavljao dijagram hrane.

Sl. 59
Taka 3 ili interval mi-fa, bilo je mesto na kome je stres
ulazio i davao notu do 192 druge oktave. Kada sam dodao
poetak te oktave devetouglu video sam da je taka 6 dola do
intervala mi-fa druge oktave a stres u obliku tree oktave no
te do 48 koja poinje u ovoj taki. Zavren crte oktava je bio
ovakav:

Sl. 60

Ovo je znailo da nema pogrenog mesta za stres uopte.

Taka 6 je pokazala ulaz stresa u drugu oktavu a stres je bio
nota do koja zapoinje treu oktavu, sve 3 oktave su dostigle
H12. U jednoj je to bila nota si, u drugoj nota sol a u treoj no
ta mi. Druga oktava koja se zavrila kod 12 u devetouglu je tre
balo da je otila dalje. Meutim, nota si 12 i nota mi 12 zahtevaju
dodatni stres. Mnogo sam razmiljao o prirodi tih stresova
u to vreme ali u kasnije o njima govoriti.
Oseao sam da u devetouglu lei ogroman materijal. Take
1,2,4,5, 8, su predstavljale, prema dijagramu hrane, razliite
sisteme organizma:
1 sistem varenja
2 sistem disanja
4 sistem krvotoka
5 mozak
7 kimena modina
8 simpatetini nervni sistem i seksualni organi.
Prema ovome, pravac unutranjih linija 14 2 8 5 7 1, to
jest, sadraj razlomka 7, pokazao je pravac toka ili distribucije
arterijske krvi u organizmu i njen povratak u obliku venske krvi.
Veoma mi je bilo zanimljivo da TAKA POVRATKA nije bi
lo srce ve sistem za varenje, a to je zbilja bio sluaj jer se ven
ska krv prvo mea sa proizvodima varenja, tada ide u desnu
pretkomoru, pa kroz desnu komoru do plua da apsorbuje kiseonik, a odatle ide u levu pretkomoru pa u levu komoru pa kroz
aortu u arterijski sistem.
Prouavajii devetougao dalje, video sam da bi SEDAM
TAAKA mogle predstavljati SEDAM PLANETA prastarog
sveta; drugim reima devetougao bi mogao biti astronomski sim
bol. Kada sam uzeo poredak planeta prema redosledu dana u nedelji dobio sam sledeu sliku:

Sl.61
Nisam hteo da idem dalje jer nisam imao kod sebe potreb
ne knjige a bilo je i malo vremena.
Dogaaji nisu dozvoljavali da se uputam u filozofske
pretpostavke. Moralo se misliti na ivljenje, o tome gde e se
iveti i raditi. Revolucija i sve to je bilo u vezi sa njom izazva
lo je u meni duboko gaenje. Istovremeno, bez obzira na moje
simpatije prema belima nisam mogao da verujem u njihov
uspeh. Boljevici nisu oklevali u obeanjima koje ni oni niti oko
drugi nisu mogli ispuniti. U tome je bila njihova najvea snaga.
U tome se niko nije mogao takmiiti sa njima. Uz to su imali i
podrku Nemake, koja je u njima videla mogunost osvete u
budunosti. Volonterska armija, koja nas je oslobodila od bolj
evika se mogla boriti sa njima i pobediti. Ali nije bila u stanju
da se organizuje na pravi nain u osloboenim provincijama.
Njene voe nisu imale ni program ni znanje niti iskustvo u tom
pravcu. Naravno to se nije moglo ni traiti od njih. Situacija je
bila nesigurna i talas koji se jo uvek valjao prema Moskvi u to
vreme, mogao je poeti da se valja unazad svakog trenutka.
Neophodno je bilo otii u inostranstvo. Odredio sam Lon
don kao svoj konani cilj. Pre svega, iz razloga to sam u njemu
poznavao dosta ljudi a drugi razlog je bio to sam mislio da u

meu Englezima naii na bolje reagovanje i vee interesovanje

za nove ideje koje sam sada imao, nego bilo gde drugo. Osim
toga, kada sam bio u Londonu na svom putu iz Indije, pre rata i
pred samo izbijanje rata, odluio sam da idem tamo i tampam
moju knjigu, koju sam zapoeo 1911. godine, pod naslovom
MUDROST BOGOVA, a koja se kasnije pojavila pod naslovom
NOVI MODEL UNIVERZUMA. Zapravo ta knjiga u kojoj sam
dotakao pitanja religije a naroito metode izuavanja Novog Zaveta, nije mogla biti tampana u Rusiji.
Tako sam odluio da putujem u London i pokuam da organizujem predavanja i grupe kao to su bile one u St. Petersburgu. To se godilo tek tri i po godine kasnije.
Poetkom juna 1919. godine, sam najzad uspeo da napu
stim Essentuki. Do tada se sve prilino smirilo i ivot se done
kle vratio u normalne tokove. Ali ja nisam verovao tom miru.
Neophodno je bilo ii u inostranstvo. Prvo sam otiao u Rostov
zatim u Ekaterinodor i Novorossiysk pa se opet vratio u Ekaterinodor. U to vreme Ekaterinodor je bio glavni grad Rusije. Tu
sam sreo neke iz naeg drutva koji su napustili Essentuki pre
mene, kao i neke prijatelje i poznanike iz St. Petersburga.
Ostao mi je u seanju jedan od mojih prvih razgovora.
Moj prijatelj iz St.Petersburga me je upitao, kada smo go
vorili o G. sistemu rada na sebi, da li bi ja mogao da pokaem
neke praktine rezultate tog rada.
Seajui se svega to sam iskusio prethodne godine, na
roito posle odlaska G., rekao sam da sam stekao UDNO SA
MOPOUZDANJE, koje nisam mogao definisati jednom reju
ve ga moram opisati.
To nije samopouzdanje u obinom smislu te rei, re
kao sam, - sasvim suprotno, to je samopouzdanje u nevanost
i beznaajnost SEBE, tog sebe koga obino znamo. Ali da je ono
u ta sam uveren sledee: ako mi se dogodi neto strano, kao
stvari koje su se dogodile mnogim mojim prijateljima u prote
kloj godini, tada to NE BI bio JA koji bi se sa njima susreo, ne
to obino ja, ve drugo Ja unutar mene koje bi bilo ravno datoj
situaciji. Pre dve godine G. me je pitao da li oseam unutar se
be novo Ja i tada sam morao da odgovorim da ne oseam nikak
ve promene. Sada govorim drugaije. A mogu i da objasnim

kako se dogodila promena. To se nije desilo u jednom trenutku,

hou da kaem da promena ne zaokuplja sve trenutke ivota. Ceo
obian ivot tee obino, sva ta obina mala glupava ja, osim
moda nekoliko koja su ve nestala. Ali, ako bi neto veliko tre
balo da se dogodi, neto to bi zahtevalo zatezanje svakog ner
va, znam da bi tada, toj velikoj stvari u susret polo, ne malo
obino ja, koje sada govori, ve drugo, veliko Ja, koje nita ne
moe zaplaiti i koje bi bilo u istoj ravni sa tim to se dogaa.
Ne umem to bolje da objasnim. Za mene je to injenica. A ta
injenica je sasvim sigurno povezana sa ovim radom. Ti zna
moj ivot i zna da se nisam plaio mnogih stvari, ni spoljanjih
ni unutranjih, onih kojih se mnogi ljudi plae. Meutim, ovo
je neto sasvim drugo, ima drugaiji ukus. Stoga znam, da za
mene ova nova samouverenost nije dola prosto kao rezultat ve
likog ivotnog iskustva. Ona je rezultat rada na sebi, koji sam
zapoeo pre etiri godine.
U Ekaterinodaru i kasnije u Rostovu tokom zime, sakupio
sam malu grupu, po planu koji sam razradio prole zime. Drao
sam im predavanja proirujui sistem G. i govorei o obinim
stvarima koja su vodile ka njemu.
Tokom leta i jeseni 1919. godine primio sam dva pisma od
G. iz Ekaterinodara i Novorossiyska... Pisao je da je u Tiflisu
otvorio Institut za Harmonian razvoj oveka sa veoma iro
kim programom i priloio je prospekt Instituta. Zbilja sam
ostao zamiljen nad njim. Poinjao je na ovaj nain:
Uz dozvolu Ministarstva Obrazovanja otvoren je u Tiflisu
Institut za Harmonian razvoj oveka zasnovan na sistemu
G.I.G. Institut prima decu i odrasle oba pola. Uenje e se od
vijati ujutru i uvee. Predmeti koji e biti prouavani su: gim
nastika svih vrsta (ritmika, medicinska i druge). Vebe za
jaanje volje, pamenja, panje, sluanja, miljenja, emocija, in
stinkta i tako dalje.
Ovome je bilo dodato da je G.I.G. sistem
razraen u celom nizu gradova kao to su Bombaj, Alexan
dria, Cabul, New York, Chicago, Christiania, Stockholm, Mo
skva, Essentuki i u svim odeljenjima i kuama istinskog
internacionalnog i radnog bratstva.

Na kraju prospekta na listi specijalnih uitelja Instituta za

Harmonian razvoj oveka, pronaao sam svoje ime kao i ime
na Mainskog inenjera P. i jo nekih iz naeg drutva, J., ko
ji je u to vreme iveo u Novorossiysku, nemajui nikakvu
nameru da ide u Tiflis.
G. je u pismu napisao da priprema svoj balet Borbu Maio
niara i ne pominjui nijednom reju nae ranije potekoe, poz
vao me da idem da radim sa njim u Tiflis. Bilo je to vrlo
karakteristino sa njegove strane. Meutim, iz mnogo razloga
nisam mogao da idem tamo. Pre svega, bilo je mnogo materijal
nih potekoa a zatim i potekoa koje su se za mene pojavile u
Essentuki bile su zbilja stvarne. Moja odluka da napustim G.
mnogo me je kotala i nisam je mogao tek tako odbaciti, pogo
tovu to su svi njegovi motivi bili providni. Moram priznati da
nisam bio ba entuzijastiki raspoloen prema programu Institu
ta. Shvatio sam da je ovo znailo da G. oigledno mora da da ne
ku spoljanju formu svom radu zbog spoljnih okolnosti, kao to
je to uinio i u Essentuki, i da je ta spoljanja forma bila na ne
ki nain karikatura. Ali sam takode shvatio da se iza tog spoljanjeg oblika krije ono isto to i ranije, TO se nije moglo
izmeniti. Sumnjao sam jedino u sopstvene sposobnosti i mo
gunosti prilagoavanja toj spoljanjoj formi. U isto vreme sam
znao da u uskoro morati da se sretnem sa G.
P. je doao u Ekaterinodar iz Maikopa i mnogo smo razgo
varali o sistemu G. P. nije bio ba u najboljem stanju. Mislim
da mu je moja ideja o potrebi izdvajanja sistema od G. pomogla
da bolje razume stanje stvari.
Poele su sve vie i vie da me interesuju moje grupe. Vi
deo sam mogunost nastavka rada. Ideja sistema su nailazile na
odziv i oigledno su davale odgovore potrebama ljudi koji su
eleli da shvate ta se deavalo u njima i oko njih. Ispred nas je
jo uvek bio prilian mrak. U Rostovu sam bio te jeseni i poet
kom zime. Tu sam sreo dvoje, troje iz St.Petersburga, kao i Z.
koji je stigao iz Kieva. Z. kao i P. je bio u dosta loem stanju u
odnosu na rad. Smestili smo se zajedno i ini se da su razgovo
ri samnom uinili da promeni mnoga miljenja i ubedi sebe da
su izvorna vrednovanja bila pravilna. Odluio je da doe do G.
u Tiflisu. Ali mu nije bilo sueno da to i ostvari. Napustili smo

Rostov skoro istovremeno, Z. dan, dva posle mene, ali je u No

vorossiysk stigao ve jako bolestan i u prvim danima januara
1920. godine je umro od velikih boginja.
Ubrzo nakon toga uspeo sam da organizujem svoj odlazak
za Constantinopole. U to vreme Constantinopole je bio pun Ru
sa. Sreo sam poznanike iz St.Petersburga i uz njihovu pomo
sam poeo da drim predavanja. Vrlo brzo sam sakupio veliki
auditorij, veinom mladih ljudi. Nastavio sam da razvijam ide
je poevi jo od Rostova i Ekaterinodara, sakupljajui opte ide
je psihologije i filozofije iz ezoterizma.
Nisam vie dobijao pisma od G., ali sam bio siguran da e
on doi u Constantinopole. Stigao je juna meseca sa prilino ve
likim drutvom.
U bivoj Rusiji, ak i u najudaljenijim krajevima, nije se
moglo vie raditi i postepeno je nastupao period koji sam ja predvideo jo u St.Petersburgu, a to je, rad u Evropi.
Zbilja mi je bilo drago da vidim G. i inilo mi se da se, u
interesu rada, sve potekoe koje smo imali mogu gurnuti u stra
nu i da bih opet mogao da radim sa njim kao u St.Petersburgu.
Doveo sam G. na svoja predavanja i predao mu sve ljude koji su
dolazili na njih, naroito malu grupu od oko 30-ak osoba sa
kojom sam bio najvie.
U to vreme je G. baletu dao centralno mesto u svom radu.
Osim toga, hteo je da organizuje i ogranak Instituta iz Tiflisa u
Constantinopleu, u kome bi osnovno mesto zauzele ritmike
vebe, plesovi, kojim bi se mogli pripremiti ljudi za balet. Pre
ma njegovom miljenju balet bi trebalo da postane kola. Ja sam
razradio scenario za balet i poeo malo bolje da shvatam ideju.
Plesovi i sve ostale numere baleta, ili bolje reeno revije,
zahtevale su duge i vrlo specifine pripreme. Ljudi koji su bili
pripremani za balet i koji su uestvovali u njemu je trebalo 'da
prouavaju i dostignu kontrolu nad sobom, dostiui na taj nain
vie oblike svesti. U balet su bile ukljuene, kao njegov neopho
dan deo, plesovi, vebe i ceremonije raznih dervia, kao i mno
gi, malo poznati istonjaki plesovi.
Sve mi je to bilo veoma interesantno. G. je esto dolazio
kod mene u Prinkipo. Zajedno smo ili Constantinopolskim ba
zarom. Ili smo kod Mehlevi dervia, i G. mi je objasnio neto

to nisam ranije bio u stanju da shvatim. A to je bilo sledee: da

je mudrost Mehlevi dervia bila veba za mozak na bazi broja
nja, kao one vebe koje nam je pokazao u Essentuki. Ponekad
sam radio sa njim po cele dane i noi. Jedna takva no mi je osta
la u naroitom seanju, kada smo prevodili pesmu dervia za
Borbu Maioniara. Video sam G. umetnika i G. pesnika, ko
je je tako paljivo krio u sebi, naroito ovo drugo. Prevod se sa
stojao u tome to se G. seao persijskih stihova, ponekad ih
ponavljajui za sebe tihim glasom pa ih zatim prevodei meni na
ruski. Posle etvrt asa, recimo, kada sam se potpuno izgubio u
oblicima i simbolima, rekao je: Sada napravi JEDAN STIH
od toga svega. nisam pokuao da stvorim metriku ili pronaem
ritam. Bilo je to nemogue. G. je nastavio i opet nakon petnae
stak minuta rekaoje: To je drugi stih. Sedeli smo tu do ju
tra. Bilo je to u Koumbarai ulici malo nie od biveg ruskog
konzulata. Vremenom je grad poeo da se budi. Mislim da sam
napisao pet stihova i na kraju poslednjeg reda stao. Nikakav na
por vie nije mogao pokrenuti moj mozak. G. se smejao ali je i
on bio umoran i nije mogao dalje. Tako su stihovi ostali takvi
kakvi su bili, nedovreni, jer se nikada nije vratio toj pesmi.
Tako je prolo nekoliko meseci. Pomagao sam G. u svemu
to sam mogao u vezi organizacije Instituta. Meutim, postepe
no su se pojavljivale iste potekoe kao i u Essentuki. Tako, ka
da je Institut bio otvoren, mislim u oktobru, nisam bio u stanju
da im se pridruim. Da ne bih smetao G. ili proizveo nesklad iz
meu onih koji su dolazili na moja predavanja, prestao sam sa
njima i prestao sam da poseujem Constantinople. Nekoliko
ljudi koji su dolazili na moja predavanja, dolo je da me poseti
u Prinkipo i tu smo nastavili razgovore zapoete u Constantinopoleu.
Dva meseca kasnije kada je rad G. ve stao na noge, poeo
sam ponovo da drim predavanja u Constantinopoleu i nastavio
sa njima narednih 6 meseci. Posetio sam Institut G. ponekad
a povremeno je on dolazio u Prinkipo. Nae unutranje prijatelj
stvo je ostalo veoma dobro. U prolee je predloio da odrim
predavanje u Institutu i to sam poeo da radim svake nedelje. G.
je uzimao uee u njima, upotpunjujui moja objanjenja.

Poetkom leta G. je zatvorio Institut i otiao u Prinkipo.

Nekako u to vreme sam mu u detalje objasnio svoje ideje za knji
gu koja bi proireno sadrala njegova predavanja u St.Petersburgu kao i razgovore sa mojim komentarima naravno. Sloio se sa
ovim planom i ovlastio me da je napiem i tampam. Do tada
sam se povinovao optem pravilu, obaveznom za sve, a koje se
ticalo rada G. Prema tom pravilu, niko, ni pod kakvim okolno
stima nema prava da napie ak ni za sopstvenu upotrebu nita
to je vezano za njega ili njegove ideje ili bilo kog uesnika ra
da, ili da uva pisma, zabeleke i tako dalje, a ponajmanje da
neto tampa. Za vreme prvih godina G. je vrsto insistirao na
potovanju ovog pravila i pretpostavljalo se da ga svako prihva
ta, ak i nakon naputanja rada i G.
Bilo je to jedno od osnovnih pravila. Svaka nova osoba ko
ja bi se pridruila nama, ula je za njega i smatralo se osnovnim
i obaveznim. Kasnije je G. primao u svoj rad ljude koji se nisu
obazirali na to pravilo. To objanjava pojavu opisa raznih trenu
taka u radu G.
Proveo sam leto 1921. godine u Constantinopoleu i u avgustu mesecu otiao za London. Pre polaska G. mi je predloio
da poem sa njim u Nemaku gde je nameravao da otvori Insti
tut i priprema svoj balet. Prvo nisam verovao da je mogue organizovati rad u Nemakoj a drugo, nisam verovao da mogu da
radim sa G. Ubrzo po mom prispeu u London poeo sam da
drim predavanja, nastavak rada iz Constantinopolca i Ekaterinodara. uo sam da je G. otiao u Nemaku sa svojom grupom
iz Tiflisa i sa mojim ljudima iz Constantinopolca koji su mu se
pridruili. Pokuao je da organizuje rad u Drezdenu i Berlinu,
pokuavajui da kupi apartmane ranijeg Dalcroze Instituta u Helleranu blizu Drezdena. Nita od svega toga nije ispalo, a u vezi
sa tom kupovinom neto se udno dogodilo, to se na kraju
zavrilo pravnim postupkom.
Februara 1922. godine G. je doao u London. Odmah sam
ga pozvao na moja predavanja i predstavio ga svima koji su do
lazili. Ovog puta moj stav u odnosu na njega je bio sasvim
odreen. Ja sam jo uvek mnogo toga oekivao od njegovog ra
da i odluio sam da uinim sve to je bilo u mojoj moi da mu
pomognem da organizuje Institut i oko priprema za balet. Ali ni-

sam verovao da mogu vie da radini sa njim. Ponovo sam video

sve prepreke koje su poele da se pojavljuju u Essentuki. Ovaj
put su se pojavile jo pre njegovog dolaska. Spolja je izgledalo
da je G. uradio mnogo tog za okonanje svojih planova. Naj
vanije je bilo
da je odabrano dvadesetak ljudi sa kojima je
bilo mogue zapoeti. Muzika za balet je uglavnom bila priprem
ljena (uz saradnju sa poznatim muziarom). Organizacija Insti
tuta je bila razraena. Meutim, nije bilo novaca da se sve to
sprovede. Ubrzo po njegovom prispeu, G. je rekao da razmilja
o otvaranju Instituta u Engleskoj. Mnogi od onih koji su dolazi
li na moja predavanja su se zainteresovali za tu ideju i organizovali su se meu sobom da se nekako pokrije materijalna strana
posla. Odreena suma novca je odmah data G. da bi pripremio
prelazak cele svoje grupe u London. Ja sam nastavio sa svojim
predavanjima povezujui ih sa onim to je G. govorio za vreme
svog boravka u Londonu. Meutim, odluio sam da ako Institut
bude otvoren u Londonu ja idem u Pariz ili u Ameriku. Institut
je konano otvoren u Londonu ali je iz raznih razloga propao.
Moji londonski prijatelji i oni koji su dolazili na moja predava
nja sakupili su prilinu sumu novca sa kojom je G. kupio istorijski dvorac Chateau Prieure in Avon u blizini Fontaineblcau,
sa ogromnim zaputenim parkom i u jesen 1922. godine on je tu
otvorio Institut. Vrlo aroliko drutvo se skupilo u njemu.
Odreeni broj ljudi se seao St.Petersburga. Bilo je tu G. ueni
ka iz Tiflisa. Bilo je ljudi koji su dolazili na moja predavanja u
Constantinopoleu i Londonu. Ovi poslednji su bili podeljeni u
nekoliko grupa. Po mom miljenju neki su bili u prevelikoj ur
bi da ostave svoj posao u Engleskoj da bi sledili G. Ja nisam mo
gao nita da im kaem jer su ve doneli odluke kada su
razgovarali samnom o tome. Plaio sam se da e se razoarati jer
rad G. nije bio dovoljno pravilno organizovan i stoga je bio ne
siguran. Ali istovremeno nisam ni u svoje miljenje mogao biti
sasvim siguran jer ako sve bude dobro i moji strahovi se dokau
neosnovanim onda bi oni nesumnjivo puno dobili svojom odlu
kom.
Drugi su pokuavali da rade samnom ali iz ovog ili onog
razloga su se odvajali od mene i mislili da e im biti lake da ra
de sa G. Naroito ih je privlaila ideja pronalaenja, kako su to

oni zvali, PREICE. Kada su me pitali za savet, naravno, od

govarao sam da treba da idu kod G. u Fontainebleau. Bilo je i
drugih koji su odlazili G. privremeno, na dve nedelje, na mesec
dana. To su bili ljudi koji su dolazili na moja predavanja i koji
nisu hteli sami da donose odluku, ve kad bi uli odluke drugih
ljudi dolazili bi meni i pitali da li treba da se odreknu svega i
odu u Fontainebleau i da li je to jedini nain rada. Na to sam im
rekao da treba da saekaju dok ja ne budem tamo.
Stigao sam u Chateau Prieure, prvi put krajem oktobra ili
poetkom novembra 1922. godine. Tamo se odvijao veoma za
nimljiv rad. Bio je izgraen paviljoni za ples i vebe, domain
stvo potpuno organizovano, kua zavrena. Atmosfera sve u
svemu je bila dobra i ostavila je jak utisak na mene. Seam se
jednog razgovora sa gospoicom Katherine Mansfield koja je u
to vreme ivela tu. Bilo je to nepune 3 nedelje pre njene smrti.
Ja sam joj dao G. adresu. Bila je na nekoliko mojih predavanja i
rekla mi da ide za Pariz. Lekar, Rus, leio je tuberkulozu delujui Rendgenovim zracima na slezinu. Nita naravno nisam mo
gao da joj kaem o tome. Ve mi je izgledala kao da je na pola
puta do smrti. Mislio sam da je potpuno svesna toga. Ali uz sve
to ovek nije mogao da joj se ne divi to eli i u svojim poslednjim danima da pronae istinu ije prisustvo je jasno oseala ali
nije je mogla dotai. Nisam mislio da u je ponovo videti.
Meutim, nisam je mogao odbiti kada je traila adrese mojih pri
jatelja u Parizu, ljudi sa kojima je mogla razgovarati o istim stva
rima o kojima je razgovarala samnom. Tako sam je ponovo sreo
u Prieureu. Sedeli smo uvee u jednom od salona, govorila je
slabim glasom, koji kao da je dolazio niotkuda, ali nije bio ne
prijatan.
Z N A M DA JE OVO ISTINA I DA N E M A D R U G E ISTI
N E . TI ZNA DA JA VE D U G O V R E M E N A G L E D A M NA
SVE NAS, BEZ IZUZETKA, KAO NA L J U D E KOJI SU PRETRPELI B R O D O L O M I BAENI NA PUSTO OSTRVO, ALI
KOJI TO JO NE ZNAJU. ALI OVI LJUDI O V D E TO ZNA
JU. D R U G I , T A M O , U IVOTU, JO UVEK MISLE DA E
STII PAROBROD PO NJIH SUTRA I DA E SE SVE NA
STAVITI KAO TO JE BILO. OVI O V D E VE ZNAJU DA

VIE NE M O E BITI ISTO. TAKO SAM ZADOVOLJNA

TO SAM O V D E .

Ubrzo posle mog povratka u London uo sam da je umrla.

G. je bio veoma dobar prema njoj, nije insistirao da bi ona tre
balo da ide, iako je bilo sasvim jasno da joj nema spasa. Zbog
toga je kasnije doiveo mnogo lai i ljage.
Tokom 1923. godine prilino esto sam odlazio u Fontainebleau. Ubrzo po svom otvaranju Institut je privukao dosta novi
nara i oko mesec, dva, se dosta pisalo o njemu i u francuskim i
u engleskim novinama. G. i njegovi uenici su bili nazivani
umskim filozofima, bili su intervjuisani, fotografisani i
slino.
Rad G. u to vreme, od 1922. godine, uglavnom je bio po
sveen razvitku metoda prouavanja ritma i modelarstva. Sve
vreme nije prestajao da radi na svom baletu, uvodei u njega raz
ne igre dervia i Sufisa i vraajui po seanju muziku koju je
sluao u Aziji pre mnogo godina. Bilo je mnogo novoga i inte
resantnog u tom radu. Igre dervia i muzika su nesumnjivo bile
reprodukovane po prvi put u Evropi. Izazvale su jak utisak na
sve koji su imali mogunost da ih uju i vide.
U Prieureu su takoe izvoene intenzivne mentalne vebe
za razvitak memorije, panje i mate, dalje, u vezi sa tim vebama i oponaanje psiho fenomena. Bilo je tu dosta obaveznog
rada za svakog u kui ukljuujui i domae poslove. Izmeu osta
lih razgovora voenih u to vreme jedan mi je naroito ostao u
seanju a odnosio se na metode disanja, i mada u tom trenutku
nije bio ba zapaen, pokazao je potpuno novu taku gledita po
tom pitanju.
Prave vebe, rekao je G. jednom, koje direktno vo
de do cilja koji e zagospodariti organizmom i potiniti njegove
svesne i nesvesne funkcije volji, poinje vebama disanja. Ako
ne zagospodarite disanjem ne moete ni sa im. Ali to nije tako
lako.
Morate shvatiti da postoje tri vrste disanja. Jedno je nor
malno disanje. Drugo je 'naduvavanje'. Tree je disanje uz po
krete. ta to znai? To znai da normalno disanje ide nesvesno,
tee i kontrolisano je pomou centra kretanja. 'Naduvavanje' je
vetako disanje. Ako ovek kae sebi, na primer, da e brojati

deset udisaja i deset izdisaja, ili da e udisati kroz desnu nozdrvu

a izdisati kroz levu to radi aparat. I samo disanje je razliito
jer centar kretanja i aparat deluju preko razliitih grupa miia.
Grupa miia kroz koje deluje centar kretanja nisu prihvatljivi
niti podreeni od aparata. Ali ako bi se dogodilo privremeno
zaustavljanje centra kretanja, grupa miia bi bila data aparatu
koji moe da utie i uz iju pomo se mehanizam disanja moe
staviti u pokret. Njegov rad e naravno biti loiji od rada centra
kretanja i ne moe dugo trajati. itali ste knjigu o 'jogi disanju',
uli ste ili itali o specijalnom disanju kod 'mentalnih molitvi'
u Pravoslavnim manastirima. Sve je to ista stvar. Disanje koje
dolazi iz aparata nije disanje, to je 'naduvavanje'. Ideja je ta da
ako ovek nastavi tu vrstu disanja dovoljno dugo i preesto kroz
aparat, centar kretanja se moe umoriti od dugog nerada i pone
raditi kao 'imitacija' aparata. To se zbilja ponekad dogaa. Ali
da bi se to dogodilo potrebno je da mnogo uslova bude zadovolje
no, potrebno je gladovanje i molitva, malo sna i sve vrste po
tekoa i optereenja tela. Ako se prema telu dobro postupa to
se ne moe dogoditi. Mislite da nema fizikih vebi u Pravoslav
nim manastirima? Probajte vi da se bacate niice stotinu puta,
prema njihovom pravilu. Lea e vas boleti toliko kao to vam
nijedna gimnastika veba ne moe izazvati.
Sve to ima samo jedan cilj: dovesti disanje u prave
miie, predati ga centru kretanja. Kao to sam rekao, ponekad
je to mogue. Ali uvek postoji veliki rizik da e centar kretanja
izgubiti svoju naviku da pravilno radi, jer aparat ne moe da ra
di sve vreme, na primer za vreme spavanja, a centar kretanja ne
eli da radi to sve vreme, tada se maina nalazi u veoma jadnom
poloaju. ovek ak moe i umreti jer je disanje stalo. Neorganizovanost fimkcionisanja maine kroz vebe disanja je skoro
neminovnost kada ljudi pokuavaju da rade 'vebe disanja' sa
mi iz knjiga i bez pravilnog nadzora. Mnogi ljudi su mi dolazi
li u Moskvi, koji su u potpunosti razorili organizaciju pravilnog
funkcionisanja njihovih maina takozvanim 'jogi disanjem' ko
je su nauili kroz knjige. Knjige koje preporuuju takve vebe,
velika su opasnost.
Prenos disanja iz kontrole aparata u kontrolu centra kre
tanja nikada se ne mogu postii amaterski. Da bi se taj prenos

dogodio u organizmu, on mora biti doveden u stanje intenzivno

sti, a sam ovek to ne moe nikada uiniti.
Ali kao to sam ve rekao postoji i trei nain disanje
kroz pokrete. Ovaj trei nain zahteva veliko poznavanje ljud
ske maine i upotrebljava se u kolama kojima rukovode vrlo
ueni ljudi. U poredenju sa njim svi ostali metodi su 'kuna ra
dinost' i na njih se ne moe osloniti.
Osnovna ideja ovog metoda sastoji se u injenici da
odreeni poloaji i pokreti mogu prizvati bilo kakvu vrstu disa
nja i to je takoe NORMALNO disanje a ne 'naduvavanje'.
Tekoa je u tome da treba znati koji pokreti i koji poloaji trae
odreenu vrstu disanja u KOJOJ VRSTI LJUDI. Ovo poslednje
je naroito vano jer su sa te take gledita ljudi podcijeni u
odreeni broj konanih tipova i svaki tip bi trebalo da ima svo
je odreene pokrete da bi se dobilo isto disanje jer neki pokreti
proizvode razliita disanja kod razliitih tipova. ovek koji zna
pokret koji e u njemu proizvesti jednu ili drugu vrstu disanja,
ve je sposoban da kontrolie svoj organizam i sposoban je da u
svakom trenutku kada eli pokrene jedan ili dnigi centar ili uzro
kuje da deo koji radi, stane. Naravno da znanje tih pokreta i spo
sobnost njihove kontrole kao i svega drugog na svetu, ima svoje
stupnjeve. ovek moe znati manje ili vie i iskoristiti to bolje
ili loije. U meuvremenu vano je samo shvatiti princip.
Ovo je naroito vano u vezi podele centara. To je ve
ranije pomenuto nekoliko puta. Morate razumeti da je svaki cen
tar podeljen na 3 dela i u skladu sa primarnom podelom centa
ra na centar 'miljenja', 'emocionalni' i centar 'kretanja'. Na
istom principu svaki od tih delova na smenu je podeljen na tri.
Jo kao dodatak, svaki centar je podeljen na 2 dela: pozitivan
i negativan. I u svim delovima su grupe 'naslaga' zajedno pove
zane, neke u jednom pravcu a neke u drugom. To objanjava ra
zliku izmeu ljudi, ono to se naziva 'individualnost'. Naravno
u ovome nema nikakve individualnosti ve prosto razlika u 'na
slagama' i asocijacijama.
Razgovor se odvijao u velikom studiju u bati, dekorisanom od strane G. u stilu dervikih TEKKEH-a.
Objasnivi znaenje raznih vrsta disanja, poeo je da deli
prisutne na 3 grupe, prema tipu. Bilo je prisutno oko etrdese-

tak ljudi. Ideja G. je bila da pokae kako isti pokreti kod ra

zliitih ljudi proizvode razliite 'trenutke disanja', na primer,
kod nekih udisaj, kod nekih izdisaj, i kako razliiti pokreti i po
loaji mogu proizvesti jedan te isti trenutak disanja udisanje,
izdisanje i zadravanje daha.
U ovom periodu G. me je pozvao nekoliko puta, da odem i
ivim u Prieureu. Bilo je izazovno. Ali uprkos svog mog interesovanja za rad G. nisam mogao sebi nai mesto u tom radu niti
sam razumeo njegov pravac. U isto vreme nisam mogao a da ne
vidim, kao i u Essentuki 1918. godine, da je bilo mnogo destruk
tivnih elemenata u organizaciji samih dogaaja i da e morati da
se raspadne jednog dana.
Decembra 1923, G. je organizovao oigledan prikaz dervikih plesova, ritmikih pokreta i raznih vebi u Parizu u Thea
tre des Chaps Elysees.
Ubrzo posle ovoga, poetkom januara 1924. godine, G. je
sa grupom svojih uenika otiao u Ameriku sa namerom da ta
mo organizuje predavanja.
Na dan njegovog odlaska bio sam u Prieure. Ovaj odlazak
me je veoma podsetio na njegov odlazak iz Essentukia 1918. go
dine i na sve to je bilo vezano sa njim.
Po povratku u London objavio sam onima koji su dolazili
na moja predavanja da e se moj rad u budunosti nastaviti sa
svim nezavisno, NA NAIN NA KOJI JE ZAPOET U LON
DONU 1921. godine.