Ferid El-Din Atar - Sufi Sveci I Mistici

iAncHumacotvsa
EDICIJA SPIRITUALNOSTIISTOKA
N aslov originala: M U SL IM SA IN TS A N D M Y STIC S

E pisodes from the T adhkirat al-A uliya
(M em orial o f the Saints) by Farid ad-D in A ttar
Copiright za Srbiju i Cmu Goru: IP ESOTHERIA Beograd
Sva prava prevoda i objavljivanja
za Srbiju i Cmu Goru zadrava izdava.
Izdava: IP ESOTHERIA, Beograd

Marala Birjuzova 13a
tel: 011/3285-949; 2631-820
web: www.esotheria.com
e-mail: esother@EUnet.yu
Glavni urednik:
Vladimir Madid
A rt direktor i direktor produkcije:
Farid el-Din Atar
UH
ma I MBTO
Epizode iz "Spomenice svetaca"
Bojana Gnjatovi
Lektura i korektura:
Preveo:
Dragana Jovanovi
Aleksandar usi
Kompjuterski slog:
Slobodanka Bokovi
Dizajn korica:
Ivana Flegar
tampa: A kadem ska tam pa , B eograd

Prvo izdanje
B eograd, 2005.
Tira: 1000
ISB N 86-7348-202-X
Napomena glavnog urednika

SADRAJ
v Ova knjiga je prvo delo objavljeno u C3KLUSU PERSUSKE BATINE. Prevodi u ovom ciklusu pojavljivae se pod udruenim
pokroviteljstvima Iranskog kraljevskog instituta za prevodilatvo i
izdavatvo, i Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku
i kulturu (UNESKO), kao deo njihovih projekata za unapreenje
uzajamnog razumevanja izmeu Istoka i Zapada. Ciklus za svoje
zasnivanje moe da zahvali inicijativi Njegovog velianstva iranskog
ahinaha, i ima njegov stalni podsticaj i podrku. Cilj ovog ciklusa
jeste da uini dostupnim sva znaajna dela persijske literature na
veini zapadnih jezika. Ovi prevodi namenjeni su zadovoljavanju dve
potrebe: da prue podstrek prouavaocima i studentima persijske
misli i kulture i da se odazovu na zahtev inteligentnog itaoca koji
tei da proiri svoje intelektualne i umetnike vidike putem upoznavanja sa znaajnim svetskim knjievnostima. Meu delima koja su
ve u pripremi za objavljivanje na engleskom jeziku su Istorijski
pregled. Raida el-Dina, izvodi iz slavnog Firdausijevog Epa o
kraljevima i izbor iz Rumijevog Divana. Takoe su u pripremi i uporedni ciklusi prevoda na francuski, nemaki i italijanski jezik.
Uvod
H A SA N O D B A SR E
Preobraenje Hasana odBasre

Hasan odBasre iA buA m r
Hasan od Basre ipotovalac vatre
M A L IK IB N D IN A R
K akoje M alik Dinar dobio to im e i njegovopokajanje

M alik i njegov razuzdanikomija
M alik injegovo uzdravanje
H A B IB E L A A M I
Istorija ivota Habiba Persijskog

Habibova uda
R A B IJA E L -A D A V IJA
Rabija, njeno roenje i m ladidani

Anegdote o Rabiji
Rabijine molitve
E L -F U Z E IL IB N IJ A Z
Fuzeildrumskirazbojnik ikako sepokajao

Fuzeili Harun el-Raid
Anegdote o Fuzeilu
IB R A H IM IB N A D A M
Legenda o Ibrahimu ibnAdam u

Ibrahim ibnAdam odlaziu Meku
Ibrahima u M ekiposeuje njegov sin
Anegdote o Ibrahimu ibnAdam u
B E R IB N E L -H A R E T
Preobraenje Bera Bosonogog

Anegdote o Beru
D U L-N U N E L -M E SR I
Du l-Nun Egipanin i kako se preobratio

Du l-Nun je uhapen i odveden u Bagdad
Du l-Nun ipobonisledbenik
AnegdoteoD u l-Nunu
A B U JA Z ID EL-B E STA M I
Abu JazidiBestami: roenje im lade godine

UzlaenjeAbua Jazida
A buJazid iJahjajiM uad
Abu Jazid injegov uenik
Anegdote oAbuu Jazidu
A B D A L A H IB N E L -M U B A R A K
PreobraenjeAbda Alahija Mubaralca

A bdA lahiMubarak iA li ibn el-M uafak
A bdA lahiMubarak i njegov rob
S O F JA N IE L -T A U R I
Sojjani Taurii kaliji

Anegdote o Sojjaniju Tauriju
A K IK O D BA LK A
126
Karijera akikija Balkija

akikiBaUdpredHarunom el-Raidom
D A V U D E L -TA I
130
Nematina Davuda Taija

Anegdote o Davudu
E L -M U A Z E B I
134
Isposnitvo Haretija Muazebija

A H M E D IB N H A R B
136
Ahm ediHarb i zoroastrijanac

AhmediHarb iA hm ed Trgovac
AhmediHarb i njegov sin
H A T IM EL-A SA M
140
Anegdote o Hatimu Gluvom

S A L IB N A B D A L A H E L -T O S T A R I
142
M ladidaniSala ibn Abda el-Tostarija

Anegdote o Salu
M A R U F E L-K A R K I
149
Kako se M arujiKarki opredelio za islam

Anegdote o Mamju
S A R IE L -S A K A T I
Karijera Sarija Sakatija

Sariidvoranin
Anegdote o Sariju
153
A H M E D IB N K A Z R U JA
Ahm ediKazruja injegova supruga

Ahm ediKazruja se rve sa svojom duom
Anegdote o Ahmediju Kazruji
JA H J A IB N M U A D
JahjajiM uadiR aziinjegov dug

JahjajiM uadiRaziinjegov brat
A H IB N O A
ahioajiK em taniinjegova deca

JU S U F IB N E L -H U S E IN
Preobraenje Jusufa ibna el-Huseinija Razija

Jusufibn el-Husein i Ibrahim iKauvas
Jusufibnel-H useinisluavka
A B U H A F IZ E L -H A D A D
K akojeAbu H afiziH adad biopreobraen

Abu H afiziHadadi unaid
Abu H afiz i ebli
A B U L-K A SIM E L - U N A ID
M ladidaniunaidija Bagdadskog
unaidstavljen naprobu
unaidpropoveda
Anegdote o unaidu
unaidova sm rt
A M R IB N O T M A N
Am ribn OtmaniM akii Khjiga blaga

Am r ibn Otman govorio Ljubavi
Am ribn Otmanpie unaidu
A B U SA ID E L -K A R A Z
D oktrim Abua Saidija Karaza

A B U L -H U S E IN E L -N U R I
SamodisciplinaAbua l-Huseinija Nurija

N uripred kalifom
Anegdote o Nuriju
A B U O T M A N E L -H IR I
ObrazovanjeAbua Otmanija Hirija

Anegdote o Abuu Otmanu
IB N A T A
Anegdote o IbnuA ti
Zatoje IbnA taprokleoA lija ibnalsu
SO M N U N
Povest o Somnunu Zaljubljenom

Somnun i Golem K alil
E L -T E R M E D I
Obuka Hakimija Termedija

Anegdote o Termediju
K A IR EL -N A S A D
Povest o Kairiju Nasadu

A B U B E K R EL-K A TA N I
PobonostAbua Bekrija Katanija

IB N K A F IF
Asketizam Ibna Kafifa

Ibn K a fifi njegove supruge
Anegdote o Ibnu Kafifu
E L -H A L A D
Haladova lutanja
Haladovo stradanje
IB R A H IM EL-K A U V A S
Ibrahim iKauvas u pustinji

EL-EB LI
Seblijevzov
Anegdote o ebliju
eblijeva sm rt
Bibliograjija
Uvod
Farid el-Din Atar, autor knjige ovde prezentovane u skraenom prevodu, enjen je
kao jedan od najveih persijskih pesnika; njegova veliina i vanost kao literamog
genija uveavaju se daljim istraivanjem njegovih knjievnih dela, koja su jo daleko
od toga da budu potpuno istraena, premda je u poslednje vreme postignut znaajan
napredak u njihovom objavljivanju. Postojanje brojnih studija o Ataru vrednih zapaanja, uvrenih u bibliografiju na kraju ove knjige, oslobaa uvodniara nude da se
uputa u opime detalje o revnosno predstavljenim pojedinostima njegovog ivota i
stvaralatva. Ovde e biti dovoljno da konstatujemo da je po svoj prilici umro izmeu
1220. i 1230. godine, u poodmaklom ivotnom dobu, verovatno od ruku mongolskih osvajaa Persije; tradicionalna procena da se rodio 1119, a da je ubijen tano 1230. danas
je uopte uzevi odbaena. Od brojnih epova i idila koje su pripisivane Ataru, za devet
njih se moda moe prihvatiti da su autentine. Meu njima je najuvenija Mantekd-tair,
ta prefinjena iprekrasna alegorija o napredovanju due prema Bogu, bliska (mada jo
nedovoljno) engleskim itateljima preko saete PtijeskuptineEdvarda Ficderalda.
Poecisujuma
Sufizam je naziv dat mistinom pokretu unutar islama; sufi je musliman koji se
posvetio traganju za mistinim sjedinjenjem sa svojim Tvorcem. Taj naziv je izvorno
arapski, i potie od rei sufsto znai "vuna"; Sufiji su se razlikovali od svoje okoline
po tome to su, u vreme kada su svila i kadifa bile moda bogataa i svetovnjaka, nosili odeu od grube vunene tkanine, to je simbolizovalo njihovo naputanje svetovnih vrednosti i odbacivanje fizikih udobnosti.
Mistika svesnost svakako je bila prisutna u stavu Proroka Muhameda prema Alahu, i "mistino" je potpuno prikladan pridev da opie mnoge njegove doivljaje natprirodnog prisustva koje je preko njega donelo novu poruku oveanstvu. Kuran, knjiga
Alahovih otkrovenja Muhamedu, sadri brojne odlomke mistinog karaktera, koje su
sufiji udno prigrabfli da podupru svoje sopstvene zahteve za linim optenjem sa Bogom.
A kada te Moje sluge ispituju o Meni blizu sam da odgovorim na zov dozivaa, kad Mene doziva;
i neka Mi se stoga odazivaju,
i neka veruju u Mene:
sve e im tada polaziti od ruke.
Sura 2:182
12
Sufi sveci i mistici
Mi smo dakako stvorili oveka;

i znamo ta njegova dua apue u njemu,
i blii smo mu od vratne ile.
Sura 50: 51
Sve to se na ovoj zemlji nalazi propada i umire,
pa ipak se povinuje Liku tvog Gospoda, velianstvenom, velelepnom.
Sura 55:26
Jedno stvaralako objanjenje je uzeto da uputi na nadveni savez izmeu Boga i
oveka, ije je ponovno stavljanje na snagu postalo revnosno stremljenje entuzijastinog sufija.
A tada tvoj Gospod oduze od dece Adamove,
od njihovih slabina, njihovog potomstva,
i rekavi: "Nisam li ja va Gospod?",
navede ih da sveano izjave dodirujui se: "Da, sveano potvrujemo".
Sura 7:171
Isposniki izgled i praksa, ta nezamenljiva priprema za mistino optenje, bili su
karakteristini kako za ivot samog Muhameda, tako i za mnoge od njegovih ranih
sledbenika. Cak i kada su brzo irenje islama i iznenaujua vojna osvajanja susednih drevnih kraljevstava doneli nesanjana bogatstva u narodne blagajne, nemali
broj vodeih ljudi u novoj dravnoj zajednici odoleo je svim iskuenjima i izabrao
surov ivot divljine, a njihov primer je bio visoko cenjen i oponaan od mnotva onih
niega ranga. I pored toga, kako je vreme prolazilo i islam bivao injen sve svetovnijim, to je bilo posledica daljih osvajanja i naglog poveanja komplikacija u voenju drave, prvobitni asketski impuls je naginjao ka tome da bude preplavljen
bujicom svetovnih zaokupljenosti.
Krajem osmog veka, poboni muslimani koji su ostali lojalni, kroz sve nevolje i
iskuenja, uzvienim idealima otaca, poeli su da se organizuju u male grupe radi
uzajamne podrke i tenje ka zajednikim ciljevima; ti mukarci i ene (jer, meu
njima je bilo i ena istoga duha), izabravi istupanje iz trke za svetovnom dobiti i
uspehom, poeli su da se oblae u vunene tkanine kako bi obznanili svoje drugaije
ivotno nastrojenje i zbog toga su nazvani sufiji. Ovi kruoci posveenika, kao i mnogi
izdvojeni pustinjaci, pojavili su se istovremeno u razliitim delovima muslimanskog
carstva; dogaaji iz njihovih ivota i njihovi govori i razgovori, poput onih s kojima
13
emo se upoznati na narednim stranicama, sainjavaju islamsku hagiografiju.

vrsta tradicija povezuje razvoj ovog pokreta sa Prorokom preko njegovog zeta
Alija ibna Abija TaJeba, etvrtog kalifa ija je abdikacija dovela do najveeg raskola
u istorije ove veroispovesti, odnosno do razdvajarqa na sunite i iite. Prema ovom
tumaenju, Prorok je Alija, kada ga je inicirao u ezoterike misterije, odenuo u
plat ili kergu, prenevi mu time nebesku mudrost koja prevazilazi svako ustanovljeno znanje. Ali je potom isto tako odevao svoje vlastite posveenike i preko
njih su selsele ili nizovi pripadnosti prenosili skriveni nauk o mistinoj istini na
naredne generacije. Druga istaknuta osoba, po nekim tumaenjima ranog sufizma
je persijski obraenik Salman, za kojeg se tvrdi da je uestvovao u velikoj opsadi
Medine. Ukoliko se ovoj legendi uopte moe verovati, Salman bi svakako bio prvi
persijski Musliman koji je postao sufi; on je bio pretea velikog mnotva persijskih
sufija.
Sufizam i Persija
Gradovi Basra, Kufa, Damask, Kairo, Bagdad, zajedno sa pustinjskim prostranstvima Arabije, Sinaja i Mesopotamije, istiu se kao arita u kojima se sufi-pokret
uvrstio i napredovao. Istovremeno je "kola" mistidzma izvanredne vitalnosti i
uticaja nastala u udaljenoj provinciji Korasanu, mostu izmeu Srednjeg i Dalekog
istoka. Prva poluistorijska linost u galeriji persijskih svetaca je Ibrahim ibn Adam,
"Princ od Balka", ije preobraenje u mistini ivot nije bilo nepodesno poreeno sa
legendom o Gautami Budi. U vezi sa ovim moemo napomenuti i da je u predmuslimanskim vremenima Balk bio sredite velike budistike zajednice, a ruevine
masivnog budistikog manastira stajale su jo vekovima nakon dolaska islama.
Ibrahim je putovao iz Balka u Siriju u potrazi za "estitim radom" i smatra se da je
poginuo u pomorskoj bici protiv Vizantije oko 780. godine; ostvario je line
kontakte sa mnogiin Sufijima iz Sirije i Iraka.
Koliko god da je primer Ibrahima ibna Adama moda bio osobit i zanosan, uskoro je bio zasenjen pojavljivanjem u Korasanu prvorazrednog mistikog genija, Abua
Jazida od Bestama, koji je umro oko 875. godine. Njegova zabeleena dela i izreke
("Slava Meni!", klicao je nezaboravno u aru mistine ekstaze) pokazuju ga kao
oveka apsolutne duhovnosti, koji je dugotrajnim isposnitvom i meditacijom
dostigao stanje pokoravajue svesnosti o nestajanju njegove ljudske individualnosti
u individualnosti Boga; opiran i ivopisan prikaz njegovog "penjanja od jedinstvenog do Jedinog", psihiko putovanje sprovedeno pomou oponaanja Muhamedovog
voznesenja, nalazi se na prikladnom mestu u ovoj knjizi. Njemu se pripisuje
14
uvoenje "opijenosti" u doktrinu sufija, i u ovom pogledu on se razlikuje od

"trezvene" bagdadske kole, na elu sa velikim el-unaidom (umro 910). Ovaj je,
izuavajui i komentariui Abu Jazidove ekstatine izreke, stigao zapravo do istih
zakljuaka po pitanju najvieg mistikog iskustva, nestajanja prolaznog ega u
Venom Egu; ali se o toj stvari izraavao mnogo opreznije, podravajui svoje
stavove umenim "neoplatoniarskim" tumaenjem izvesnih kljunih citata iz Kurana i Prorokovih kazivanja.
Poetak desetog stolea oznaava najvii stepen otre ortodoksne muslimanske
reakcije na individualistiki transcendentalizam sufija (od kojih su neki svesno
prezirali i ismevali pristojno ponaanje da pokau svoje omalovaavanje javnog
mnjenja), kada je Persijanac el-Halad, koji je sebe proglasio za istinu, bio pogubljen zbog bogohuljenja, 922. godine u Bagdadu. Posle toga je veina bunih sufija
nastojala da izdejstvuje pomirenje sa tradicionalizmom i prihvatila teologiju; Persijanci su odigrali znaajnu ulogu u ovom pregnuu. Spise koji smeraju da dokau
sutinsku usaglaenost sufistikih tvrdnji u okviru striktne islamske doktrine sakupili
su el-Sarad od Tusa (umro 988), Abu Bekr od Kalabada (umro oko 995), i najuveniji od svih, el-Koeri od Niapura (umro 1072). Iz Niapura (iji je najslavniji sin
za svet u celini svakako bio Omar Kajam) bio je rodom i el-Solamu (umro 1021),
autor najstarije preivele zbirke biografija sufija; za to vreme je Isfahan iznedrio
Abua Noaima (umro 1038), ije enciklopedijsko Odiije svetaca predstavlja na
glavni izvor podataka o muslimanskoj hagiologiji.
Svi su ovi ljudi pisali na arapskom, uenom i renomiranom jeziku islama. U
meuvremenu je politiki preporod Persije, kojom su vladale praktino nezavisne
desetovekovne dinastije Safarida i Samanida, doveo do procvata persijskog jezika,
uoblienog iz starog pahlavi jezika isto onako dramatino kao to je engleski bio
uoblien iz anglosaksonskog, a oba fenomena su posledice stranih osvajanja; ve u
jedanaestom veku nastala su prva knjievna dela sufija na tom jeziku. Formalno
gledano, prvi persijski udbenik o doktrini sufija je Kafel-mahub od Hovirija, na
svoj nain potpuno ravan po rangu proslavljenoj el-Koerijevoj Resali. Zatim je
el-Ansari od Herata, glasoviti hanbalski knjievnik (umro 1088) koji je napisao
zapaena dela na arapskom, ukljuujui i klasine Etape mistinihputnika, izabrao
persijski, i to izvanredno lep persijski, kao medijum svojih mistinih meditacija i
molitvi (Monaat)\ takoe je na heratskom persijskom napisao unapreeno izdanje
el-Solamijevih Kategorijasufija. Naredni izvod iz Monaata, preveden u rimovanoj i
ritmikoj prozi u oponaanju originala, pokazuje da se briljivo i vrsto drao misli i
izraavanja ranijih sufija.
15
O, prijatelju moj, pogledaj ono groblje tamo,

i vidi koliko je na njemu grobova i grobnica samo;
koliko stotina hiljada ljudi finih, al tronih pri tom,
tamo spava dubokim snom.
Svaki se od njih upinjao i silno se zamarao,
i od puste nade i sebine ljubavi izgarao,
i sjajna ruha posuta dragim kamenjem satkao.
upove od zlata i srebra imahu,
i narodu njegovu zaradu otimahu,
izvedoe mnogo prevara,
pokrae mnogo para;
ali na kraju, uz dubok saaljevanja uzdah,
poloie ih mrtve u mrak.
Napunie trezore svoje do vrha,
a u svoja dobro poorana srca
posadie seme
pohlepe goleme;
ali, naposletku,
rekoe zbogom svem tom imetku.
Time optereeni i napregnuti,
naglo propadoe pred vratima smrti
gde au sudbe morali su nagnuti.
O, prijatelju, proui dobro njihovo ponitenje,
i za vremena pribavi sebi oprotenje;
ili, pak, budi siguran u to,
snai e te veliko zlo.
U istom ovom periodu Abu Said ibn Abi l-Kair od Maihane (Korasan), ovek
velike svetosti koji je upoznao i dopisivao se sa vodeim filozofom Avicenom, bio je
zasluan za upotrebu novopronadenog i popularnog /n&a-ja (katrena) kao svog
sredstva za izraavanje mistikih ideja i iskustava. Njegov savremenik Baba Taher,
lutajui dervi, pisao je stihove u dijalektu u donekle slinoj formi katrena da bi
pridobio Nebesko Voljeno Bie, opisano kao edno i stidljivo i jako opirue poput
neke seoske devojke.
16
Kao kad zumbuli uz rue se spliu

Tvoji se upleteni uvojci niu;
Rastresi te presijavajue kike,
I, gle, po jedan ljubavnik mladi
Visi obeen o svakoj vlasi.
Vetar to kroz tvoje uvojke piri
nadmauje svih buketa miris.
U snu privijam tvoj lik,
I im mi se otvori oko
Miris rua udiem duboko.
Daj mi te dve nene kike,
I lauta e moja odjeknuti od muzike;
Poto me nikad voleti nee,
Zato mi svake noi slee
u nene snove, srce da mi stee?
S ta dva u kretnji zastala oka,
S dve kovrde to vijugaju dokono,
Krhkog tela zanosnog koje toliko volim Pa zar me ozbiljno pita;
"A to si ti zabrinut, molim?"
Ima me, duom i telom,
Milo moje, edno i slatko:
Ne umem rei ta titi me, tek,
Ono to znam sasvim tano
Jeste da moj si jedini lek.
Raanjepemjske sufi knjievnosti

Sredinja tema ove ushiene literature ranog persijskog sufizma bila je enja
zaljubljenog (mistika) za Voljenim (Bogom), i za obnavljanjem tog prisnog jedinstva koje je meu njima postojalo pre poetka kreacije. Jezik i slikovitost stare
arapske erotske poezije postao je preobraen u bogat i visokosimbolian renik
mistinog stremljenja. Ove teme ponovo se latio Ahmed el-Gazali od Tusa, brat
uvenijeg Hodata el-Islama ija su uena i elokventna knjievna dela dovrila izmirenje izmeu sufizma i ortodoksije. Savaneh od Ahmeda el-Gazalija (umro 1123),
17
cikius kratkih i veoma izotrenih meditacija u prozi i stihu na trojstvo Voljenog,

Ljubavi i Zaljubljenog, uveo je stii koji su sledili, meu ostalima, Ain el-Kozat od Hamadana (pogubljen 1131), pesnik Eraki (umro 1289) i veliki anu (umro 1492).
Do poetka dvanaestoga veka, igazal(lirska pesma) je takoe, poput mbai-ja, za
potrebe sufizma bio preuzet od mistinih ljubitelja Boga, koji su sa njegovim
erotskim simbolizmom kombinovali razuzdanu slikovitost nasleenu od svetovnih
pesama Abua Novasa i njegove kole. Kasidu (sveanu odu), drevnu tvorevinu
arapskih paganskih pesnika, prvobitno ogranienu na hvalospev i satiru, prilagodio
je u religiozne svrhe Naseri Kosrau Ismaili propagator (umro 1060). Time je bio utrt
put za pojavljivanje prvog znaajnijeg mistikog pesnika Persije, Sanaija, koji je svoj
dugi ivot (zavren oko 1140) i veliki talenat posvetio propovedanju u stihu sufistike disdpiine i doktrine.
Slavuj nema poinka od veselja
to rue cvatu rubinski crvene.
Davno je prolo vreme Filomela
Koji je ruinjak voleo poput mene.
Nema u tome nita udno to i ja
no i dan opevam svoju divnu dragu:
Neka sam rob tog ptijeg govora
Koji je poslednji opevao ruinu slavu!
0 , drue, kad dani zapoinju s ruama
rubinskim, niko nije duan da se suzdrava;
I zato mi sipaj vina au prvu
Rumenog ko ona rua, crvenog kao krv.
Ne zadovoljivi se ni time da upotrebljava kasidu, gazali robai u izvanrednom
stilu, Sanai je prodro u novo podruje preuzevi matnavi(rimovani dvostih kojeg je
usavrio i uinio besmrtnim Firdausi u svom Epu o kraljevima) kao izvrsno sredstvo
za mistiku pouku, a taj primer su ubrzo slediii i Nizami (jednom prilikom, u svojoj
Riznicitajni), Atar, Rumi, a posle toga i mnotvo zapaenih oponaatelja. Njegov
Hadikatel-hakika ("Vrt istine"), podeljen u deset stepenovanih poglavlja, u kojem
je doktrina slobodno proarana ilustrativnim anegdotama, zapravo je stihovana
adaptacija proznih traktata El-Koerija i Hovirija. Sanai moda nije kao pesnik
dostigao najvie vrhunce; meutim, kao pionir onoga to se pokazalo kao glavna
opruga poetskog nadahnua u Persiji (a bez njegovog uzora moda nikada ne bismo
18
uivali u remek-delima Rumija, Sadija, Hafiza, amija, i mnogih drugih), on u

potpunosti zasluuje slavu koju je stekao.
Istorijskoj i poluistorijskoj anegdoti, sirovoj grai sufijske hagiografije, sada je
bila pridodata i apologija, lzmiljena parabola. Zasluga za usavravanje ovog anra
u persijskoj sufi-literaturi pripada Sohravardiju Maktulu (pogubljenom u Alepu
1191. godine), strogom filozofu preobraenom u mistika, iji arobni mitovi (u
kojima je slobodno korien ivotinjski simbolizam, oslukivanje Basni iz Bitpaja
ostvareno posredstvom Kalik va-Demnekoju je Persijanac Ibn el-Mokafa oko 750.
godine sa pahlavija preveo na arapski) crpu grau iz prolosti preko Avicene sve do
Platona. Na taj nain, neoplatonistiko uenje o silasku due u telo, koje je bilo
prihvaeno od sufija kao uzomo predstavljanje kuranskog koncepta Praiskonskog
Zaveta i koje je nalo svojj reit izraz u Aviceninoj uvenoj Pesmidue, Sohravardi je
ugradio u veoma upeatljiv i slikovit mit.
Izvesni kralj imao je batu u kojoj ni u jednom od etiri godinja doba nije nedostajalo
mirisnog bilja, zelenih livada i veselih razonoda; bio je prepun lekovitih izvora, a sve vrste
ptica su sedei na granama pevale najraznovrsnije pesme. Zaista, svaka melodija koja moe
da ude u um i svaka divota koju mata moe da zamisli, sve se moglo pronai u toj bati.
Povrh toga, skupina paunova, neizmemo gracioznih, elegantnih i divnih, nainila je u njoj
svoje stanite.
Jednoga dana kralj je dograbio jednog od paunova i naredio da mu se saije kona jakna, i
to tako da nijedna od boja njegovih krila ne bude vidljiva i da paun, ma koliko se trudio ne
moe da posmatra svoju sopstvenu lepotu. Takoe je zapovedio i da mu preko glave stave
korpu sa samo jednim prorezom, kroz koji mu se moe udeliti par zma prosa, dovoljnih da
ga odie u ivotu.
Prolo je neko vreme, i paun je zaboravio i na sebe, i na batensko carstvo i na ostale
paunove. Kad god bi pogledao na sebe video bi samo gnusnu, runu konu vreu i veoma
mrano i neprijatno prebivalite. Pomirio se sa tim, i u njegovom se umu uvrstilo uverenje
da ne moe biti veeg prostora od korpe u kojoj se nalazio. vrsto je verovao da, ukoliko bi
bilo ko tvrdio da postoji prijatan ivot i boravite savrenstva izvan nje, to predstavljalo istu
jeres i potpunu besmislicu i glupost. Uprkos svemu tome, uvek kada bi dunuo vetar i kada bi
miris cvea i divea, rua i ljubiica i jasmina i miriljavih trava dopirao do njega kroz rupu
na korpi, doivljavao je udno ushienje i bivao neobino ganut, tako da mu je radost letenja
ispunjavala srce. Oseao je u sebi silnu enju, ali nije znao njen izvor, poto nije imao
pojma da predstavlja neto vie od pareta koe, zaboravivi sve izvan svog sveta-korpe i jela
od prosa. Ipak, kad god bi zauo glasanje paunova i pesme drugih ptica bio bi na isti nain
ushien, zanesen i enjiv; pa ipak nije bio probuden iz svoje obamrlosti m glasovima ptica
ni apatom povetarca.
19
Ostatak ovoga mita, sa vetim korienjem citata iz stare arapske poezije i iz

Kurana, moe se proitati u mojoj Kbsinojpersijskoj knjievnosti. Poziva se na
duu basnu sa duhovnim znaenjem, predivnu Atarovu Mantekel-tair, kpju je Edvard
Ficderald saeo u svojoj Ptijojskuptini.
U meuvremenu, u oblasti hagiografije (kojom se naa knjiga prevashodno bavi),
poele su da se pojavljuju opime biografije pojedinih Sufija-svetaca. El-Salagi je
ivotopis i kazivanja Abua Jazida od Bestama snabdeo veoma iscrpnom graom.
Ibn Kafif od iraza otkrio je jednog Bosvela u svome ueniku el-Dajlamiju. U
spomen na pesnika-mistika Abua Saida ibna Abija l-Kaira napisane su dve biografije od njegovih potomaka. Na taj nain je ustanovljen obiaj meu brojoim uenidma i sledbenicima da sakupljaju dela i rei svojih sufi-uitelja; Proslavljen primer
te prakse je Fihe mafiheu kojem je jedna osoba iz Rumijevog kruoka objavila
Besedewo%velikana. U ovom kontekstu moe se spomenuti i Mafc/j^C'Saznanja")
Rumijevog oca, obimna autobiografija u kojoj su detaljno zabeleena duhovna
iskustva autora.
Takva je ukratko pozadina na kojoj moemo da procenimo dela i dostignua
autora ovde prevedetie knjige.
Atar i njegova "Spomenica svetaca"

Kao dopunu poetskim delima, iz Atarovog pera imamo i jedno delo u prozi, ovu
Spomenicusvetaca (Tadkeratel-aulija)ija je istinitost (pozivam se na izdanje R. A.
Nikolsona iz kojeg su preuzeta sva naredna obavetenja) izvan osnovane sumnje.
ini se moguim da je ova knjiga bila dovrena i objavljena prilino kasno u Atarovom ivotu, ali da su njeni veliki delovi postojali u skicama u vreme kada je pisao
svoje pesme; jer, mnoge apologije u njima bile su oigledno utemeljene na grai
sakupljenoj u Spomenici. U predgovoru za SpomenicuAtar nabraja svoje razloge za
pisanje knjige, ali ne i izvore koje je koristio. Njegovi izriiti podsticaji, kako ih je
kratko izloio R. A. Nikolson, bili su sledei:
1) Bio je od svoje religijske brae zamoljen da to uini.
2) Nadao se da e neki od onih koji proitaju knjigublagosiljati autora i tako, eventualno, obezbediti njegovo blagostanje posle smrti,
3) Verovao je da su rei svetaca korisne ak ionima koji ne mogu da ih sprovedu u
praksu, utoliko to jaaju duh i enju i razaraju sujetu.
4) unaid je rekao: "Njihova kazivanja su jedna od vojski Svemogueg Boga, pomou
koje on uvruje i osnauje sledbenika kada mu je srce obeshrabreno".
20

5) Prema reima Proroka: "Pri pominjanju pobonih dolazi nam milost"; to otprilike
znai da ovek, ako rasprostre bogatu trpezu, na koju milost pada kao kia, nee biti
oteran bez obroka.
6) Atar veruje da i on moe biti udostojen blagoslovenog dejstva svetaca koje bi mu
donelo sreu pre nego to umre.
7) Bavio se njihovim kazivanjima uzdajui se da e zahvaljujui tome postati sliniji
njima.
8) Kuran i Predanja ne mogu se razumeti bez poznavanja arapskog jezika, i veina
ljudi iz tog razloga nije u stanju da se njima okoristi; i Kazivanja svetaca, koja
sainjavaju komentar na Kuran i Predanja, isto tako su izraena najveim delom na
arapskom. Otuda ih je autor preveo na persijski, kako bi postali svima dostupni.
9) Budui da prazna re esto pobudi estoko ziopamenje, re istine je sposobna da
proizvede hiljadostruko dejstvo ak i ako toga nismo svesni. Slino tome, Abd
el-Rahman Iskafi tvrdio je da je itanje Kurana delotvomo makar ga itatelj i ne
razumeo, kao napitak iji su sastoj nepoznati.
10) Autora privlae iskljuivo duhovne rei. Stoga je on sastavio ovaj "nasuni
poduhvat" za svoje savremenike, nadajui se da e pronai neke osobe koje bi podelile
obrok koji je on pripremio.
11) Imam Jusuf Hamadani preporuio je nekim Ijudima, koji su ga zapitali ta treba
da rade kada sved napuste ovaj svet, da svakoga dana proataju osam stranica njihovih
Kazivanja. Atar je osetio da mu je stavljeno u dunost da olaka zadovoljenje ove
potrebe.
12) Od detinjstva je oseao naroitu naklonost prema sufijima i oduevljavao se
njihovim kazivanjima. Sada, kada takve rei govore jedino samozvanci i kada su
istinski ljudi od duha postali retki poput kamena filozofa, reio je da popularizuje
literaturu ove vrste koliko je to u njegovoj moi.
13) U dananje vreme i najbolji ljudi su loi, a sveci su zaboravljeni. Spomenica je
nastala sa namerom da popravi takvo stanje stvari.
14) Kazivanja svetaca upravljaju ljude da se odreknu sveta, da meditiraju na budui
ivot, da vole Boga, i da se pripremaju za svoje poslednje putovanje. "Moglo bi se rei
da u celoj tvorevini ne postoji bolja knjiga od ove, poto su njihove rei komentar na
Kuran i Predanja, a to su najblagotvomije od svih rei. Svako ko je pravilno proita
primetie koliko je ara i Ijubavi moralo biti u duama tih ljudi da bi iznedrili takva
dela i rei kakve su uinili i rekli."
15) Naredna pobuda bila je nada u pribavljanje njihovog posredovanja na drugom
svetu i u oprost grehova, poput onog psa Sedmorice Spavaa koji e, mada je sama
kost i koa, i pored toga biti priputen u Raj.
U svome uvodu Atar navodi tri knjige koje preporuuje onima koji imaju ambiciju da ostvare potpuno razumevanje izjava sufija. Nazvao ih je: Ketabarh el-kalb
("Izlaganje srca"),KetafKafel-asrar("Otkrivanje tajni") i KetabMarefatel-nasf
val-Rab ("Znanje o sebi i o Gospodu"). Nije data nikakva indicija u vezi autora
21
ovih dela, medutim Atar u jednom drugom kontekstu (II, 99) upuuje na arhel-kalb
kao na knjigu koju je on sam napisao; pogledajte takoe i Atarov uvod u njegovo
delo Moktar-nama. Otuda bi se moglo zakljuiti da je Atar bio autor i dva preostala
naslova. Nijedan primerak niti jednog od ova tri dela nije do sada povraen.
IzvoriAtamve "Spontenice"
Poto se Atar nije optereivao time da navede podatke o preciznim izvorima iz
kojih je crpio grau za sastavljanje Spomenice, moramo jh identifikovati na osnovu
intp.mih jndikacija. Ne moe se tvrditi da se nastojalo na bilo emu slinom kompletnoj analia, budui da je takav zadatak (lien neposrednih putokaza) oevidno
veoma kompleksan i naporan i da zahteva dugotrajno istraivanje. Do sada je
medutim, utvreno kao sigurno da je Atar konsultovao autore koje ovde navodimo.
1) Hekajat el-maajek od Abua Muhameda Dafera ibna Muhameda el-Koldija
(umro 348/959) Na jednom mestu (II, 51) Atar direktno citira el-Koldija; u
dopunskom odeljku Spomenice data je i njegova kratka biografija (II, 284-285),
meutim taj deo teksta je vrlo sumnjive autentinosti. Za dalje informacije o
el-Koldiju, kojeg je Hoviri {Kafel-Mahub, preveo R. A. Nikolson, str. 156) opisao
kao "glasovitog pisca biografija svetaca", videti K. Brokelmana, Geschichte der
arabischen Litteratur, dodatak I, str. 358.
2) Ketab el-Loma od Abua Nasra Abda Alaha ibna Alija el-Sarada (umro 378/988).
Pojedinano je spomenut u dodatku (II, 182-183), u kojem postoji biografska beleka
o njemu; mada je vrednost ovog obavetenja nepouzdana, poto je odeljak u kojem se
pojavljuje vrlo verovatno naknadno pridodato Atarovom korienju ovog
fimdamentalnog spisa moe se zakljuiti iz mnogih sadraja i njihove povezanosti.
3) Tabakat el-Sufiia od Abua Abda el-Rahmana Muhameda ibna el-Husena
el-Solamija (umro 412/1021). Ovaj proslavljeni autor, ije je biografije Sufija Atar
nesumnjivo koristio, tri puta je citiran u dodatku (II, 263, 308, 326).
4) Helijat el-aulija od Abua Noaima Ahmeda ibna Abda Alaha el-Ifahanija (umro
430/1038). Iako Abu Noaim nije izriito imenovan, jasno je da je Atar poznavao i
upotrebljavao ovo enciklopedijsko delo.
5) el-Resala od Abu l-Kasema el-Koerija (umro 465/1072). Poimence je naveden u
glavnom tekstu (II, 135) i u dodatku (II, 200, 207, 309, 332, 333), i vie je nego
oevidno da se Atar umnogome oslanjao na ovo autoritativno tumaenje doktrine
Sufija.
6) Kafel-mahubvA Abu l-Hasana el-Hovirija (umro oko 467/1075). Jednom pomenut u glavnom tekstu (II, 68), Hoviri je citiran bez isticanja autorstva u brojnim
odlomcima. Ovome nije bilo teko ui u trag, poto je i Hoviri pisao na persijskom.
Kada se bavio izvesnim pojedinanim sufijima, ini se da je Atar imao uvid u neka
od njihovih vlastitih dela, bilo neposredno ili preko tuih citata, kao i u posebne
22
monografije o njihovim ivotima i elima. Dva oigledna primera su el-Sahlaijeva

biografija od Abua Jazida el-Bestamija i el-Dajlamijeva biografija od Ibna Kafifa.
Dalje upuivanje na ove dve knjige nai e se u mojim primedbama na relevantne
tekstove.
Iako u svojim uvodnim napomenama Atar pridaje mnogo vanosti "reima" sufija
kao svojoj glavnoj preokupaciji, on zapravo stavlja barem isti toliki naglasak i na
njihova "dela" ili na legende o njihovim natprirodnim moima. U izlaganju svoga
gradiva on je uzeo za model el-Solamijevo delo Tabakatel-Sufija, u kojem su sufiji
razmatrani manje-vie hronolokim redom; isto tako je mogao biti dobro upuen i u
el-Ansarijev persijski prevod ove knjige, koju je ami kasnije iskoristio kao osnovu
svog dela Nafahat el-ons. Mora se meutim napomenuti da je Atar napustio
el-Solamijevo razvrstavanje sufija po "klasama"; takoe je ustanovio i da je Tabakat
nepotpun u prikazivanju sufija kao linosti od krvi i mesa. Jer, koliko god to delo
bilo nesumnjivo dragoceno kao antologija izreka sufija, za Atara, koji je bio
zainteresovan za linosti Sufija bar koliko i za ono to su rekli i napisali, ono je
moralo da bude dopunjeno biografskim pojedinostima. Zbog toga je on, da bi
upotpunio el-Solamijevu pomalo oporu hranu, Tabakat spojio sa ljudskim i
nadljudskim sadrajima naenim u el-Koldijevom Hekajat-\i, el-Koerijevoj Resali,
i Hovirijevom Rafel-mahub-u.
U kreiranju ovog odabira panja je bila usredsreena na biografske odlomke
svakog zapisa, ostavljajui po strani mnogo cenjene izreke za buduu obradu.
Prvobitno izdanje Spomenice se zavravalo zapisom o El-Haladu, za kojeg je Atar
izgleda smatrao - sa istorijskom, kao i sa umetnikom opravdanou - da predstavlja vrhunac i presudni trenutak u ranom sufijskom pokretu. (Ukljuenje Ibna
Kafifa je udnovato.) Neki rukopisi sadre i opsean dodatak koji je Nikolson
prihvatio kao autentian i ukljuio u svoj tekst; ini se mogunim da je deo tog
dodatka, ali po mom miljenju nipoto ceo, pridodao izvorni autor. U svom izboru
posluio sam se tim dodatnim materijalom da ukljuim el-eblija, ija smrt
oznaava kraj uobliavajueg perioda sufizma.
23
Hasan od Basre
El-Hasan ibn Abi l-Hasan el-Basri rodio se u Medini 21. godine hidri (642.
nove ere), kao sin roba uhvaenog u Majsanu koji je nakon toga postao tienik
Zaida ibna Tabeta, sekretara Proroka Muhameda. Odrastao u Basri, upoznao je
mnoge Prorokove prijatelje ukljuujui, kako se navodi, i sedamdesetoricu od onih
koji su se borili u bid za Badr. Sazreo je u jednu od najznaajnijih pojava svoga
pokolenja, postavi uven po svojoj beskompromisnoj pobonosti i otvorenom
osuivanju svetovnosti u visokim krugovima. Dok ga mutazelitski teolozi prisvajaju
kao utemeljivaa njihovog pokreta (a Amr ibn Obaid i Vasel ibn Ata su se ubrajali u
njegove uenike), u sufijskoj hagiografiji je cenjen kao jedan od najveih svetaca
ranog islama. Umro je u Basri 110. (728) godine. Mnoge od njegovih govora - a bio
je izvanredan govornik - i izreka dtirali su arapski autori i nemali broj njegovih
dopisa i poslanica je sauvan.
Preobraenje Hasana od Basre

Poetak preobraenja Hasana od Basre bio je ovakav. On je u to vreme bie juvelir
i zvali su ga Hasan od Bisera. Trgovao je sa Vizantijom, i morao je da kontaktira sa
carevim generalima i ministrima. Jednom prilikom, stigavi u Vizantiju pozvao je
prvog ministra i poveo s njim razgovor.
"Pod emo na jedno mesto", ree mu ministar, "ako se slae."
"Na tebi je da kae", odgovori Hasan. "Ja se slaem."
Na to ministar naredi da se dovede konj za Hasana. Uzjahao je i sa ministrom
poao na put. Kada su dospeli do pustinje, Hasan primeti ator od vizantijskog
brokata, uvren uadima od svile i zlatnim klinovima vrsto pobijenim u zemlju.
Stao je pored njega. Tada se pojavila silna vojska, kompletno naoruana; okruili su
ator, izustili nekoliko rei, i otili. Filozofi i uenjad u broju od skoro etiri stotine
stigoe na mesto radnje; okruie ator, izustie nekoliko rei i odoe. Nakon toga
je tri stotine prosveenih staraca sa sedim bradama prilo atoru, okruilo ga,
izustilo nekoliko rei i otilo. Potom je vie od dvesto mesearski divnih devojaka,
svaka nosei posue od zlata i srebra i dragog kamenja, okruilo ator, reklo
nekoliko rei i otilo.
24
Hasan izvetava da se, zaprepaen i ispunjen uenjem, pitao ta bi to moglo da

znai.
"Kada smo sjahali", nastavio je, "upitao sam ministra. On odgovori da je car imao
sina neuporedive lepote, savrenog u svim podrujima znanja i bez premca na
popritu junake hrabrosti i snage. Njegov ga je otac voleo od sveg srca."
Ali princ se iznenada razboleo - prenosi nam Hasan ministrovu pripovest. Svi
najvetiji lekari pokazali su se nemonim da ga izlee. Naposletku je umro i
sahranjen je u tom atoru. Jednom godinje Ijudi dolaze da ga obiu. Prvo je grdna
vojska okruila ator, i oni su rekli: "0, prine, da te je ova beda snala u ratu, svi
bismo rtvovali svoje ivote za tebe, da te otkupimo i spasemo. Ali to to te je
zadesilo nalazi se u vlasti onoga protiv koga ne moemo da se borimo, koga ne
moemo da izazovemo." To rekoe i odoe.
Istupili su filozofi i uenjaci, i rekli: "Ove okolnosti prouzrokovao je onaj protiv
koga nita ne moemo da uinimo pomou svoje uenosti i filozofije, nauke i
nadmudrivanja. Jer svi su filozofi sveta bespomoni pred njim i svi ueni su neznalice u poreenju sa njegovim znanjem. U suprotnom bismo smislili sredstva i izrekli
red kojima se nita u celoj kreaciji ne bi moglo odupreti." To rekoe i odoe.
Sledei su nastupili dostojanstveni stard, i rekli: "0, prine,'da je ova beda koja
te je zadesila mogla biti popravljena posredovanjem nas staraca, svi bismo se zauzeli
sa poniznom molbom i ne bismo te tu ostavili. Ali ova nevolja te je stigla od onog
protiv kojeg posredovanje nijednog smrtnika ba nita ne koristi." To rekoe i
odoe.
Tada su mesearski divne devojke sa svojim posuem od zlata i srebra i dragog
kamenja prile, okruile ator, i rekle: "Carski sine, da je ova beda koja te je snala
mogla biti popravljena pomou bogatstva i lepote, mi bismo se rtvovale i priloile
mnogo novaca i ne bismo te ostavile. Ali to to te je zadesilo dolo je od onoga na
kojeg bogatstvo i lepota nemaju nikakav uticaj." To rekoe i odoe.
Tada car lino sa svojim prvim ministrom ue u ator, i ree: "0, oko i svetiljko
svoga oca, plode srca svoga oca, o oev najdrai voljeni, ta je tvome ocu na
raspolaganju da izvede? Tvoj otac doveo je monu armiju, doveo je filozofe i uenjake, posrednike i savetnike, prekrasne devojke, blago i sve vrste raskoi i
uivanja, a i lino je doao. Da je sve ovo moglo biti od koristi, tvoj otac bi uinio
sve to je u njegovoj moi. Ali u ovu situadju te je doveo onaj pred kojim je tvoj
25
otac, sa svom svojom opremom, ovom vojskom i svitom, ovim luksuzom i

bogatstvom i blagom, potpuno nemoan. Mir neka je s tobom, do idue godine!"
To rekavi i on ode.
Ove ministrove red tako su delovale na Hasana da je bio izvan sebe. Odmah je
obavio pripreme za svoj povratak. Stigavi u Basru, zavetovao se da se vie nikada
nee nasmejati u ovome svetu, dok ne spozna svoju konanu sudbinu. Posvetio se
svim moguim molitvama i isposnitvima, takvim da nijedan ovek njegovog vremena nije mogao da nadvisi tu disdplinovanost.
Hasan od Basre iAbuAmr

Pria kae da je Abu Amr, voded autoritet u tumaenju Kurana, jednog dana
poduavao Kuran kada je jedan zgodan momi doao da se prikljui njegovom
razredu. Abu Amr je neprilino zurio u deaka i momentalno zaboravio ceo Kuran,
od a do /. Obuzelo ga je nadahnue, i potpuno je izgubio samokontrolu. U tom
raspoloenju je pozvao Hasana od Basre i opisao mu svoj neugodan poloaj.
"Udtelju", gorko je plakao, "takvo je moje stanje. Zaboravio sam dtav Kuran."
Hasan je bio veoma oaloen kada je to uo.
"Sada je sezona hodoaa", rekao je. 'Toi i ti na hodoae. A kada to obavi,
uputi se u Kaifu u damiju. Tamo e videti jednog starog oveka kako sedi u nii za
molitvu. Nemoj ga ometati, ve saekaj da bude slobodan. A tada ga zamoli da
izgovori jednu molitvu za tebe."
Abu Amr je postupio kako mu je savetovano. Sedei u uglu damije, posmatrao
je dostojanstvenog starca i oko njega smetenu druinu ljudi. Prolo je neko vreme;
onda je uao jedan ovek odeven u istu belu mantiju. Prisutni su mu napravili
mesta, pozdravili ga i porazgovarali sa njim. Kada je doao as za molitvu, ovek se
udaljio, a i ljudi su krenuli za njim, tako da je starac ostao sam.
Abu Amr mu je tada priao i pozdravio ga.
"U ime Alaha, pomozi mi", zavapio je.
I opisao mu je svoju tekou. Starac, veoma zainteresovan, podie ruke prema
nebu.
"I dok jo nije ni spustio glavu", prepriavao je Abu Amr, "ceo mi se Kuran
vratio. Pao sam pred njega sav radostan."
26
"Ko ti je preporudo mene?", upita ga starac.

"Hasan od Basre", odgovori Abu Amr.
"Onaj ko ima imama kao to je Hasan", prokomentarisao je starac, "kakve
potrebe ima za bilo kim drugim? No, poto je Hasan razotkrio mene, sada u ja
razotkriti njega. On je pocepao moj veo, pa u i ja pocepati njegov. Onaj ovek",
nastavio je, "u beloj mantiji koji je uao nakon poslepodnevne molitve i otiao pre
ostalih, a drugi su mu se s potovanjem klanjali - taj ovek bio je Hasan. Svakoga
dana on moli poslepodnevnu molitvu u Basri, zatim dolazi ovamo i vraa se u Basru
radi veernje molitve. Onaj ko ima imama kao to je Hasan, zato bi od mene traio
molitvu?"
Hasan od Basre ipotovalac vatre

Hasan je imao komiju po imenu Simeon koji je bio potovalac vatre. Simeon se
teko razboleo i ve se nalazio u predvoiju smrti. Prijatelji su preklinjali Hasana da
ga obie; on se odazvao i zatekao ga u krevetu, pocrnelog od vatre i riima
"Boj se Boga", posavetovao ga je Hasan. "Ceo svoj ivot proveo si okruen vatrom i
dimom. Prihvati islam, kako bi Bog mogao da ti se smiluje."
"Tri stvari me zadravaju da postanem musliman", odgovori mu potovalac vatre:
"Prva je ta to ti govori loe o svetu, a ipak se danonono bavi svetovnim stvarima.
Drugo, tvrdi da je smrt injenica sa kojom se valja suoiti, a ipak se ne priprema
za nju. I, na treem mestu, kae da e Boji lik biti vien, a ipak danas ini sve
suprotno onome to se Njemu svia."
"To je obeleje onih koji istinski znaju", objasnio je Hasan. "A onda, ako vernid
postupaju onako kako ti opisuje, ta ti ima da kae na to? Oni ispovedaju jednost
Boga, dok si ti ivot proveo u oboavanju vatre. I ti koji si se sedamdeset godina
klanjao vatri, i ja koji to nikada nisam inio - obojica smo noeni u pakao. Pakao e
satrti i tebe i mene. Bog nee obratiti panju na tebe; ali ako Bog to poeli, vatra se
nee usuditi da spali ni jednu jedinu dlaku moga tela. Jer, vatra je stvar koju je Bog
stvorio, a tvorevina je potinjena zapovesti Tvorca. Doi sada, ti koji si sedamdeset
godina oboavao vatru; hajde da obojica stavimo svoje ruke u vatru, pa e vlastitim
oima videti nemo vatre i svemo Boga."
27
Rekavi to, Hasan gurnu svoju ruku u vatru i zadra je u njoj. Ni deli njegovog
tela nije bio ozleen niti sagoren. Kada je Simeon to video bio je preneraen. U
njemu je poela da svie zora istinskog znanja.
"Sedamdeset godina sam se klanjao vatri", s mukom je uzdahnuo. "Sada su mi
preostali tek dah ili dva. ta da radim?"
"Postani musliman", glasio je Hasanov odgovor.
"Ako mi da napisano da me Bog nee kazniti", ree mu Simeon, "onda u ti
poverovati. Meutim, sve dok to ne budem imao napisano, neu verovati."
I Hasan mu je ispisao svoju garanciju.
"Sada naredi da pravini svedoci iz Basre priloe svoje iskaze."
Svedoci potpisom potvrdie dokument. Tada je Simeon prolio mnogo suza i
obznanio veru. Svoju poslednju volju saoptio je Hasanu.
"Kada umrem, naredi im da me operu, a zatim me predaj zemlji tvojim vlastitim
rukama, i stavi mi ovaj dokument u ruke. Taj dokument bie moj dokaz."
Na taj nain obavezavi Hasana, izgovorio je potvrivanje vere i umro. Oprali su
mu telo, izgovorili molitvu nad njim i sahranili ga sa dokumentom u ruci. Te noi
Hasan je otiao na spavanje razmiljajui o onome to je uinio.
"Kako sam mogao da pomaem oveku koji se davi, videvi da se davim i sam?
Poto nemam vlast ni nad svojom vlastitom sudbinom, zato sam se usudio da
odredim kako Bog treba da postupi?"
S tom je milju zaspao. U snu je video Simeona kako sija poput svee; sa krunom
na glavi, obuen u otmeno odelo, sa osmehom je etao rajskim vrtom.
"Kako si, Simeone?", raspitivao se Hasan.
"Zato pita, kad i sam moe da vidi?", odgovori mu Simeon. "Svemogui Bog
me je u svojoj velikodunosti doveo u blizinu svoje nazonosti i milostivo mi pokazao svoj lik. Blagonaklonost kojom me je obasuo prevazilazi svaki opis. Ispotovao
si svoju garanciju; zato sada uzmi svoj dokument. Meni vie nije potreban."
Kada se Hasan probudio, ugledao je pergament u svojoj rud.
28
"Gospode Boe", uzviknuo je, "ja dobro znam da je ono to Ti ini bez uzroka,
izuzev Tvoje velikodunosti. Ko e doiveti propast pred Tvojim vratima? Onome
koji sedamdeset godina nije verovao odobrio si da doe u blizinu Tvoje nazonosti
zbog jedne jedine izjave. Pa kako e onda zanemariti onoga koji je sedamdeset
godina verovao?"
29
Sufi sved i mistici
Malik ibn Dinar

Malik ibn Dinar el-Sami bio je sin persijskog roba iz Seestana (to jest, Kabula) i
postao je uenik Hasana od Basre. Spominje se kao verodostojan tradicionalista,
koji je prenosio uenje ranib autoriteta kao to su bili Anas ibn Malik i Ibn Sirin.
uveni kaligraf Kurana, umro je oko 130. (748) godine.
Kakoje Malik Dinar dobio to ime i povest o njegovompokajanju

Kada je Malik roen njegov otac bio je rob; ali, i pored toga to je bio sin roba,
bio je slobodan od robovanja obema svetovima.
Neki saoptavaju da se Malik Dinar jednom prilikom ukrcao na brod. Kada je
brod ve bio daleko na puini, mornari su zahtevali od njega: "Pokai svoju
vozarinu!"
"Nemam je", odgovorio je.
Tukli su ga dok se nije obeznanio. Kad je doao sebi, opet su uzviknuli: "Pokai
svoju vozarinu!"
"Nemam je", ponovio je on.
Po drugi put su ga tukli do besvesti. Kada se povratio, i trei put su zatraili:
"Pokai svoju vozarinu!"
"Nemam je."
"epajmo ga za noge i bacimo u more", uzviknue mornari.
Sve su ribe u vodi tog trenutka izronile glavama na povrinu. I svaka je u ustima
drala dva zlatna dinara. Malik je ispruio ruku nanie i, uzevi dva dinara od jedne
ribe, dade ih momarima. Videvi to, posada je klekla pred njega. Zatim je poeo da
hoda po povrini vode i iezao.
To je razlog zbog kojeg je prozvan Malik Dinar.
A njegovo preobraenje se dogodilo na sledei nain. On je bio veoma lep i
zgodan ovek i bio je naklonjen svetovnim stvarima, a i posedovao je veliko
bogatstvo. iveo je u Damasku, u kojem je Moavija sagradio sabornu damiju,
30
bogato je opremivi. Malik je vatreno eleo da bude postavljen kao odgovorno lice
u toj damiji. I zbog toga je otiao i bado svoju molitvenu prostirku na pod u uglu
damije i tu je celu godinu proveo u molitvama, uzdajud se da e ga svako ko ga
spazi zatei u molitvi.
"Kakav si ti licemer!", pri tome bi govorio sebi.
Na taj nain je prola godina. Nou bi naputao damiju i provodio se. Jedne nod
je uivao u muzici, a svi njegovi prijatelji su pozaspali. Iznenada je iz laute koju je
svirao zauo glas:
"Malik, ta te titi pa nikako da se pokaje?"
uvi ove rei, Malik ispusti instrument i potra prema damiji u velikoj pometenosti.
"Cele sam se godine licememo klanjao Bogu", razgovarao je sam sa sobom. "Pa
zar nije bolje da mu se klanjam sa iskrenou? A opet, stid me je. ta da radim? ak
i ako mi ponude to naimenovanje, neu ga prihvatiti."
Donevi tu odluku, istinski je usmerio svoju svest i savest prema Bogu. Te se noi
klanjao iz sveg srca. Sledeeg dana ljudi su se kao i obino okupili pred damijom.
"ta se ovo dogaa? Na damiji su se pojavile pukotine, uzvikivali su. 'Treba
imenovati nadzornika da vodi brigu o njoj."
Doli su do jednoglasnog zakljuka da niko nije prikladniji za tu dunost od
Malika. I zbog toga su poli k njemu. Bio je u molitvi, pa su strpljivo ekali dok je
nije zavrio.
"Doli smo da te zamolimo da prihvati ovo nametenje", rekoe mu.
"0, Boe", zaplaka Malik, "licemerno sam Te sluio cele godine i niko me nije ni
pogledao. Sada, kada sam Ti predao svoje srce i vrsto reio da ne elim nametenje, Ti si poslao vadesetoricu \judi da mi okae ovu dunost o vrat. Zahvaljujud
Tvojoj slavi, ne elim je."
I istrao je iz damije i usredsredio se na Boje delo, prihvativi se isposnikog i
disciplinovanog ivota. Postao je toliko potovan i tako je izvrstan ivot vodio, da
kada je izvesni bogati graanin Basre umro, ostavivi iza sebe ljupku ker, ova se
obrati Tabetiju Bonaniju.
ai
"elim da postanem Malikova supruga", saoptila je, "da bi mogao da mi

pomogne u naporu povinovanja Bogu".
Tabet je o tome obavestio Malika.
"Ja sam se raiveo od sveta", odgovorio mu je Malik. "Ta ena pripada svetu od
kojeg sam se razveo. Ne mogu se njome oeniti."
Malik i njegov razuzdanikomija

Izvesni mJadije iveo u Malikovom komiluku i bio je krajnje izopaen i razuzdan u svojim navikaffla. Malik se stalno oseao nespokojnim zbog njegovog neprijatnog ponaanja, aii je sve strpljivo podnosio ekajud da ga neko drugi ukori. Da
skratimo, tokom vremena su druge osobe istupile da izraze nezadovoljstvo mladiem. Malik je tada ustao i otiao do njega da ga podstakneda popravi svoje navike.
Mladi je reagovao na veoma plahovit i drzak nain.
"Ja sam sultanov miljenik", rekao je Maliku. "Niko nema mo da mi smeta i da
me ograniava da radim ta mi se prohte."
"Razgovarau sa sultanom", zapretio je Malik.
"Sultan nikada nee prestati da mi povlauje", ljutito uzvrati mladi. "Ma ta da
udnim, on e se saglasiti sa tim."
"No, ako sultan ne moe nita da uini", nastavi Malik, "objasniu stvar Svemilostivom".
I on pokaza ka nebu.
"Ha!", uzvrati mladi. "On je pak isuvie milosrdan da me pozove na odgovornost."
To je porazilo Malika i on ga ostavi. Prolo je nekoliko dana i mladieva
izopaenost prela je sve granice. Ljudi opet dooe da se poale. Malik ustade da
ga izgrdi, ali putem zau glas:
"Dri ruke dalje od Mog prijatelja!"
Preneraen, Malik ue kod mladia.
"ta se dogodilo", zapita mladi videvi ga, "da si doao i drugi put?"
32
Sufi sved i mistid
"Ovog puta nisam doao da te kritikujem", odgovori Malik. "Doao sam naprosto
da te obavestim da sam uo nekakav gias."
"Ah!", uskliknu mladi. "Budui da tako stoje stvari, itavu svoju palatu
predajem Njemu na sluenje. Ne treba mi vie nita od mojih poseda."
Rekavi to, sve je odbacio i krenuo da luta svetom.
Malik izvetava da je posle odreenog vremena video miadia u Meki, krajnje
siromanog i na izdisaju.
"On je moj prijatelj", jedva je izgovorio. "Idem da vidim svoga prijatelja." I sa tim
je reima izdahnuo.
Matik i njegovo uzdrfovanje

Godine su prole a da Malik nije pojeo nita kiselo niti slatko. Svake noi iao bi u
pekaru i kupovao dve okrugle vekne i time bi dovravao svoj post. Ponekad bi se
desilo da je hleb bio topao; nalazio je u tome utehu, doivljavajui njegov miris kao
sredstvo za otvaranje apetita.
Jednom se prilikom oseao iznureno i siabo i udnja za mesom mu je prodria u
srce. Deset dana se obuzdavao, a onda, nesposoban da se vie i za tren suzdri,
otiao je u prodavnicu suhomesnatih proizvoda i kupio dva-tri ovja papka, i strpao
ih u nikav. Prodavac je poslao za njim svog egrta da vidi ta e uiniti. Deko se
ubrzo vratio obliven suzama.
"Odavde je otiao na usamljeno mesto", ispriao je. 'Tarno je izvadio ovqe noge
iz rukava, par puta ih poljubio, i zatim rekao: Duo moja, za tebe nije vie mesa od
ovoga. Onda je dao hleb i papke jednom prosjaku, rekavi: Slabano moje telo,
nemoj misliti da ti sav ovaj bol nanosim iz neprijateljstva. To inim zato da u osvit
vaskrsenja ne bi gorelo u paklu. Budi strpljivo jo malo dana, moda e se ova muka
i iskuenje okonati, i dospee u blaenstvo koje nikada nee minuti."
Jednom je Malik izjavio: "Ne razumem znaenje tvrdnje da ukoliko ovek ne jede
meso etrdeset dana, njegova bistrina biva umanjena. Ja nisam jeo meso celih
dvadeset godina, a inteligencija mi se uveava svakoga dana."
etrdeset godina je proiveo u Basri a nikada nije okusio svee urme. Kada bi
opet nastupila sezona zrelih urmi, govorio bi: "Ljudi iz Basre, pogledajte, moj
stomak se nije smanjio zato to ih ne jedem, a vama, koji ih jedete svakog dana,
Sufi sved i mistid
jo
stomaci se nisu nimalo uveali". Nakon etrdeset godina spopalo ga je nekakvo

nespokojno raspoloenje. Koliko god da se trudio, nije mogao da se odupre arkoj
elji da proba svee urme. Napokon, posle nekoliko dana, tokom kojih je elja
staino rasla dok je on poricao svoj prohtev za jelom, nije vie mogao da prua otpor
svome ulnom biu.
"Neujesti svee datule", podviknuo mu je. "Ili me ubi, ili umri!"

Te noi obratio mu se nebeski glas: "Mora pojesti malo datula. Izbavi svoje
od te stege."
bIbo bie
Na taj o<feiv êgovo ulno bie, koristei svoju aMu, poe da vie.
"Ako hoe datule", ree Malik, "posti nectelju d m bez fîrogprefcia posta i
oiob' se (km aoi. Oada u ti ih dati aekoliko."
To je zadovoljiio sgegovo ulno bie. Cele nedelje se moliopo fitavu no i postio
po ceo dan.ZatiHijeotiao na pijacu i kupio malo datula i uputioseprema damiji
da ih pqede. Neki deak je povikao sa krova.
"Oe! Jevrejin je kupio urme i ide prema damiji da ih pojee."
"Kakva posla ima Jevrejin u damiji?", uskliknu ovek. I pojuri da vidi ko bi
mogao biti taj Jevrejin. Ugledavi MaHka, on pade pred njegove noge.
"Kakve je to rei deak izgovorio?", zapita Malik.
"Oprosti mu, uitelju", molio je deakov otac. On je jo dete i ne razume. U
naoj etvrti ivi mnogo Jevreja. Mi neprestano postimo, a naa deca gledaju
Jevreje kako jedu preko dana. Zbog toga pretpostavljaju da je svako ko bilo ta pojede danju Jevrejin. To to je rekao reeno je u neznanju. Oprosti mu!"
Kada je Malik to uo, oganj mu je obuzeo duu. Shvatio je da je dete bilo
nadahnuto da kae to to je reldo.
"Gospode Boe", zavapio je, "nisam pojeo nijednu urmu a Ti si me nazvao
Jevrejinom kroz usta ovog nedunog deteta. Da sam jeo urme, Ti bi me proglasio
bezbonikom. Pomou Tvoje slave, ako ikada okusim ijednu urmu!"
34
Sufi sved i mistid
Habib el-Aami
Habib ibn Muhamed el-Aami el-Basri, Persijanac nastanjen u Basri, bio je
uveni tradicionalista koji je predavao uenje el-Hasana el-Basrija, Ibna Sirina i
drugih autoriteta. Njegovo odvraanje od ivota lagodnosti i samopovlaivanja bilo
je izazvano Hasanovom reitou; svakodnevno je bio prisutan na njegovim predavanjima i postao je jedan od njegovih najbiiih drugova.
Sufi sved i mistid
35
Prosjak, oajan, zamoli enu da mu uspe neto u iniju. Ona podie poklopac sa
lonca i ustauovi da se njegova sadrina pretvoriJa u cmu krv. Pobledevi, pourila je
nazad i uhvativi Habiba za ruku, povela ga do lonca.
'Togledaj ta nam se dogodilo zbog tvoga prokletog zelenatva i zbog vikanja na
prosjakal", zakukala je. "Sta e posie ovoga biti sa nama na ovome svetu, da i ne
spominjem sledei?"
Videvi ovo, Habib oseti u sebi ar koji se vie nikada nije ugasio.
"eno", rekao je, "kajem se za sve to sam uradio".
Sutradan je poao da potrai svoje klijente. Dogodilo se da je bio petak, i deca su
se igrala na ulici. Kada su ugledala Habiba poela su da viu:
Habib je ispoetka bio ovek velikog imetka i zelena. iveo je u Basri i svakog
dana je obflazio svoje klijente da ih opomene zbog neplaenih dugova. Ukoliko ne
bi dobio novac, zahtevao je naplatu za habanje svojih cipela. Na taj nain je pokrivao svoje dnevne rashode.
Jednoga dana je krenuo da potrai izvesnog dunika. ovek nije bio kod kue;
poto nije uspeo da ga nae, traio je naplatu za habanje cipela.
"Moj mu nije kod kue", ree mu dunikova ena. "A ja nemam ba nita da ti
dam. Zaklali smo kozu, ali nam je ostao jo samo njen vrat. Ako hoe, mogu njega
da ti dam."
"I to je neto", odgovori zelena, reen da bar to ponese kui. "Stavi lonac na
vatru."
"Nemam ni hleba ni ogreva", odgovori ena.
"Vrlo dobro", uzvrati on. "Ja u otii da nabavim ogrev i hleb, pa emo i to
uraunati u habanje koe na mojoj obui."
I tako je otiao i doneo te stvari, a ena je stavila lonac na vatru. Kada je kuvanje
bilo gotovo, ena je krenula da prespe sadrinu iz lonca u iniju, kad prosjak zakuca
na vrata.
"Ako ti damo ono to imamo", izdera se Habib na njega, "ti se nee obogatiti, a
mi emo osiromaiti".
"Evo dolazi Habib zelena. Beimo, da ne bi praina koju on dodime pala na nas i
da ne postanemo prokieti kao to je on!"
Ove rei su jako povredile Habiba. Krenuo je prema dvorani za skupove, a tamo
je Hasan od Basre izgovorio nekoliko reenica koje su Habiba pogodile pravo u
srce, tako da se onesvestio. Zatim se pokajao. Shvativi ta se dogodilo, Hasan od
Basre ga je uzeo za ruku i umirio.
Dok se vraao sa skupa spazio ga je jedan od njegovih dunika i spremio se da
pobegne.
"Nemoj da bei", doviknu mu Habib. "Do sada si ti morao da bei od mene; a
sada ja moram da beim od tebe."
Nastavio je da ide gradom. Ona deca su se jo igrala. Kad su ga ugledala ponovo
su povikala.
"Evo dolazi Habib pokajnik. Beimo, da praina sa nas ne bi pala na njega, jer mi
smo grenici pred Bogom."
"Boe moj i Gospodaru!", zajeca Habib. "Zbog ovog jednog jedinog dana kada
sam se pomirio sa Tobom, Ti si za mene udario u bubnjeve ljudskih srdaca i na sve
strane razglasio moje ime kao simbol vriine."
Potom je obnarodovao: "Svako ko od Habiba bilo ta eli, neka doe i uzme!"
Narod se okupio oko njega i on je razdeiio svu svoju imovinu i ostao bez prebijene
pare. Jo jedan ovek je doao oekujui da neto dobije. Poto mu nita nije ostalo,
Habib mu dade suprugin ealj. Sledeem potraivau dao je vlastitu koulju i ostao
36
go. Uputio se ka isposnikom prebivalitu na obali Eufrata i tamo se posvetio

oboavanju Gospoda. Svake noi i svakoga dana je uio pod Hasanovim nadzorom,
ali nije bio u stanju da naui Kuran, zbog ega je dobio nadimak Varvarin.
Vreme je prolazilo, a on je bio krajnje siromaan. Supruga je neprestano traila
od njega novac za voenje domainstva. Habib je zbog toga napustio kuu i ponovo
se uputio ka pustinjakom prebivalitu da se posveti molitvama. Kada je pala no
vratio se svojoj supruzi.
"Gde si ti to radio, kad nita nisi doneo kui?", pitala ga je.
"Onaj za koga sam radio bio je izvanredno dareljiv", odgovori joj Habib. "On je
toliko velikoduan da me je sramota da bilo ta zatraim od njega. Kad doe
pogodan trenutak, on e dati. Kazao je: Ja svakih deset dana dajem platu."
I tako je Habib svakoga dana odlazio u isposnicu da se moli, dok nije stigao deseti
dan. Tog desetog dana, u vreme podnevne molitve, jedna misao mu je pala na
pamet:
"ta mogu da donesem kuei veeras i ta da kaem svojoj eni?"
I duboko je o tome razmiljao. Svemogui Bog je smesta poslao pred vrata njegove kue nosaa sa magarcem natovarenim branom, drugog sa odranom ovcom i
jo jednog sa uljem, medom, povrem i zainima. Pratio ih je jedan lep mladi sa
kesom u kojoj je bilo trista srebmjaka. Stigavi do Habibove kue, zakucao je na
vrata.
"ta hoete?", upita Habibova supruga, otvorivi vrata.
"Gospodar je poslao sve ovo", odgovori zgodni mladi. "Reci Habibu ovako:
Poveaj svoj uinak, pa emo i mi poveati tvoju platu.
o<
"udesno!", uskliknuo je. "Radio sam deset dana i on mi je ukazao svu ovu
panju. Ako budem jo napornije radio, ko zna ta e on sve uimti?"
I od tada se potpuno okrenuo od svetovnih stvari i predao se siuenju Boga.
Habibovauda
Jednoga dana Habibu je dola jedna starica i, kieknuvi pred njega, gorko
zaplakala.
"Ja imam sina koji je ve dugo vremena odsutan. Ne mogu vie da podnesem to
to sam razdvojena od njega. Reci jednu molitvu Bogu", preklinjala je Habiba.
"Moda e mi ga zahvaljujui blagoslovu tvoje molitve Gospod vratiti."
"Ima li ita novaca?",zapita je Habib.
"Imam, dva dirama", odgovorila je.
"Donesi ih i daj ih sirotinji."
I Habib izgovori molitvu, pa onda ree starici: "Idi sada. Tvoj sin ti se vratio."
Starica nije jo ni stigla do vrata svoje kue, kad ugleda svoga sina.
"Neverovatno, evo ga moj sin!", uzviknula je, pa ga je ovela do Habiba.
"ta se dogodilo sa tobom?", ispitivao ga je Habib.
"Bio sam u Kermanu", odgovori mu sin. "Moj uitelj me je poslao da potraim
neto mesa. Nabavio sam meso i ba dok sam se vraao k njemu, dograbio me je
vetar. uo sam glas kako govori: Vetre, nosi ga njegovoj kui, pomou snage
Habibovog prizivanja Boje milosti u molitvi i dva dirama data u milostinju."
Rekavi to, on ode. Predvee je Habib krenuo kui, postien i tuan. Kada se pribliio kui, miris hleba i kuvanog jela navalio mu je u nozdrve. Njegova supruga
potra da ga pozdravi i obrisa mu lice i bee prema njemu nena kao nikada ranije.
u dalekom Arafatu.
"Muu moj", uskliknula je, "ovek za kojeg radi je veoma fini gospodin,
velikoduan i pun ljubavi i dobrote. Pogledaj ta ti je poslao preko jednog prijatnog
mladia! I taj je mladi rekao: Kada se Habib vrati kui, reci mu: Poveaj svoj uinak, pa emo i mi poveati tvoju platu."
Jednom je u Basri harala glad. Habib je na veresiju nakupovao mnogo namirnica

i razdelio ih kao milostinju. Svezao je svoju kesu i stavio je pod jastuk. Kada je
trgovac doao da trai isplatu, izvadio je kesu i ona je bila puna dirama, kojima je
Habib je bio zapanjen.
Jedne godine, osmoga dana du 1-hee, Habib je bio vien u Basri, a devetog dana
vratio zajam.
38
Habibova kua se nalazila u Basri na raskrsnici. Takoe je imao jednu bundu,

koju je nosio i leti i zimi. Jednom prilikom, kad je trebalo da obavi obredno pranje,
ustao je i ostavio bundu na zemlji. Hasan od Basre, koji je tuda prolazio, ugieda na
putu baenu bundu.
"Ovaj varvarin ne zna njenu vrednost", prokomentarisao je. "Ova bunda ne
treba da bude ovde ostavijena. Lako bi mogla da nestane."
I zbog toga je stajao pored nje uvajui je. Uskoro se vratio Habib.
Sufi sveci i mitici
39
"Video sam ga", odgovori im on.

"Gdejeon?"
"U ovoj kuici."
Policajci uoe u kuicu, ah uprkos detaljnom pretraivanju nisu nali Hasana.
("Sedam puta su stavljali svoje ruke na mene", priao je kasnije Hasan, "ali me nisu
videli".)
"Imame musiimana", uskliknuo je poto je pozdravio Hasana, "a zato ti stoji

ovde?"
"Habibe", primetio je Hasan naputajui kuicu, "nisi se pridravao svoje

dunosti prema svome uitelju. Potkazao si me."
"Zar ne zna", odgovori mu Hasan, "da ova bunda ne treba da bude ostavljena
ovde? Mogla bi da se izgubi. Reci, ijoj si je brizi prepustio?"
"Udtelju", uzvratio je Habib, "upravo zato to sam rekao istinu ti si se izvukao.

Da sam slagao, obojica bismo biii uhapeni."
"Brizi Onoga", ree Habib, "koji te je postavio da pripazi na nju".
Jednoga dana Hasan je svratio kod Habiba. Habib je izneo pred njega dva
okrugla jemena hiepia i malo soU. Hasan poe da jede. Na vratima se pojavi
prosjak i Habib mu dade oba hlepia i so.
"Habibe", ree mu zapanjeni Hasan, "ti si ovek vredan potovanja. Kad bi pri
tome jo imao i malo znanja, bilo bi jo bolje. Uzeo si hleb pred nosom svoga gosta i
celog ga dao prosjaku. Trebalo je da da jedan deo prosjaku a jedan gostu."
Habib ne ree nita. Ubrzo zatim ue rob sa posluavnikom na glavi. Na
posluavniku se naiaziio peeno jagnje, zajedno sa slatkiima i prvokiasnim hlebom,
kao i pet stotina srebmih dirama. Rob spusti posluavnik pred Habiba. Habib dade
novac siromahu, a posluavnik metnu pred Hasana.
"Udteiju", ree on Hasanu kada je ovaj ve pojeo malo peenja, "ti si dobar
ovek. Kad bi pri tome jo posedovao i malo vere, bilo bi jo bolje. Znanje mora ii
pod ruku sa verom."
Jednoga dana su Haaovi policajd bili u potrazi za Hasanom. On se skrivao u

Habibovom pustinjakom stanu.
"Jesi li video Hasana danas?", zapita ga polidja.
"Pa ta si to izgovorio, te me nisu videli?", upita ga Hasan.

"Deset puta sam redtovao Glasnik veruje, i deset puta KaL' OnjeBog, Jedini. A
onda sam rekao: Boe, Tebi poveravam Hasana. Povedi brigu o njemu."
Jednom je Hasan poeleo da ode na izvesno mesto. Spustio se do obale Tigrisa i

neto je nasamo premiljao kad se u okolini pojavi Habib.
"Imame, zato stoji tu?'', zapitao ga je.
"elim da odem na izvesno mesto, ali laa kasni", odgovori Hasan.
"Uitelju, ta se dogodilo sa tobom?", zapita ga Habib. "Ja sam sve to znam
nauio od tebe. Isteraj iz svoga srca svaku zavist prema drugima. Zatvori svoje srce
pred svetovnim stvarima. Znaj da je patnja dragocena nagrada i gledaj da sve to
ini ini Boga radi. Zatim poloi stopalo na vodu i hodaj."
S tim reima Habib poe da hoda po vodi i ode. Hasan se onesvesti. Kad se
povratio, Ijudi ga zapitae: "Imame muslimana, ta ti se dogodilo?"
"Moj uenik Habib upiavo me je ukorio", ree im on. "Zatim je stao na vodu i
otiao, dok sam ja ostao nemoan. Ako sutra glas uzvikne: Prei preko gorueg
mosta - ukoliko budem ovako nemoan kao sada, ta da radim?"
"Habibe", pitao ga je kasnije Hasan, "kako si stekao tu mo?"
40
Sufi sved i mistici
"Usled toga to ja izbeljujem svoje srce, dok ti zacmjuje svoju hartiju", odgovori
mu Habib.
"Moje znanje koristilo je dragome, ali nije koristilo meni", zabeleio je Hasan.
Sufi sved i mistid
41
Rabija el-Adavija
Rabija biat Ismail el-Adavija, roena u skromnim prilikama i jo kao dete
prodata u roblje, kasnije se nastanila u Basri gde je stekla veliku slavu kao svetica i
propovednica i bila je izuzetno cenjena od mnogih pobonih savremenika. Kao
vretne njene smrti navodi se 135. (752) godina, ali i 185. (801). Njoj, koja je celog
ivota ostala devica, pripisuje se u zaslugu uvoenje teme Boanske ljubavi u islamski misticizam. Njena grobnica je stajala blizu Jerusalima.
Raiija, njeno roenje i mladidani

Ako mi neko postavi pitanje: "Zato si ukljuio Rabiju u ovaj niz mukaraca?",
moj odgovor glasi da je i sam Prorok rekao: "Boga ne zanimaju va spoljni sklop ni
i2gled". Sutina stvari nije u izgledu, nego u nameri, kao to je rekao Prorok:
"Coveanstvo e biti uzdignuto u skladu sa svojim namerama". Povrh toga, ako je
ispravno da ve treine nae religije crpimo iz Aie, onda je svakako dopustivo i da
prihvatamo religijske pouke od Aiine slukinje. Kada ena postane "ovek" na
Bojoj stazi, ona je ovek i ne moe se vie nazivati enom.
Te noi kada je Rabija ugledala svetlost ove planete, u kui njenoga oca nije bilo
ama ba niega, jer je njen otac iveo vrlo oskudno. Nije imao ak ni kap ulja da joj
protrlja pupak, nije bilo ni svetla, a ni krpe u koju bi je povio kao u pelenu. On je
imao ve tri kerke i Rabija mu je bila etvrto ensko dete; iz tog razloga je i dobila
takvo ime.
"Idi kod tog i tog komije i zamoli ga za kap ulja, kako bih mogla da upalim
fenjer", ree mu njegova supruga.
Meutim, taj ovek se bio zavetovao da nikada ni od jednog smrtnika nee nita
zatraiti. Zato je izaao i samo poloio ruku na komijska vrata, pa se vratio.
"Nee da otvore vrata", izjavio je.
Sirota ena je gorko plakala. U toj munoj situaciji ovek je poloio glavu na
kolena i legao da spava. Sanjao je da je video Proroka.
"Ne budi alostan", ree mu Prorok. "Devojica koja ti se upravo rodila je kraljica
meu enama i zauzee se za sedamdeset hiljada pripadnika moga naroda. Sutra",
nastavio je Prorok, "poi Isi Zadanu, vladaru Basre. Na paretu papira napii
42
ovako: Svake noi upuivao si mi stotinu molitvi, a u petak uvee etiri stotine.
Prole noi bio je petak, a ti si me zaboravio. Da bi to okajao, daj ovom oveku etiri stotine ispravno steenih dinara."
Kada se probudio, Rabijin otac je briznuo u pla. Ustao je i napisao ono to mu je
Prorok rekao da napie i preko jednog dvoranina poslao pismo guvemeru.
"Podeli sirotinji dve hiljade dinara", zapovedi guvemer poto je proitao poruku,
"u znak zahvalnosti to me se uitelj setio. Takoe, daj etiri stotine dinara tom
eiku, i reci mu: eleo bih da doe kod mene kako bih mogao da te vidim. Meutim, ne smatram ispravnim da ovek poput tebe dolazi kod mene. Radije bih da ja
doem i da protrljam svoju bradu o tvoj prag. U svakom sluaju, zaklinjem te Bogom, ta god da ti bude potrebno, molim te da me obavesti."
ovek je uzeo novac i kupio sve to je bilo potrebno.
Kada je Rabija malo porasla, a njeni roditelji ve bili mrtvi, Basru je zadesila
opta glad i njene sestre su se razile. Rabija je sama izala iz kue, izlaui se opasnosti, i tada ju je spazio neki izopaeni ovek, koji ju je zarobio i zatim prodao za
est dirama. Njen kupac ju je prisiljavao na teak rad.
Jednog dana je hodala drumom kad joj prie neki stranac. Rabija poe da bei.
Dok je trala, saplela se i pala i iaila ruku.
"Gospode Boe", zavapila je pognuvi glavu ka zemlji, "ja sam neiskusna, siroe
bez majke i oca, bespomoni zatoenik pao u suanjstvo, i ruka mi je slomljena; pa,
ipak, ne alim se ni na ta od toga; sve to traim je Tvoja dobra volja, da znam da li
si potpuno zadovoljan ili ne."
"Ne tuguj", zaula je glas kako joj govori. "Sutra e tvoj poloaj biti takav da e ti i
heruvimi na nebu pozavideti."
uvi to, Rabija se vratila kui svog gospodara. Danju je neprekidno postila i ugaala Bogu, a nou se molila stojei do zore. Jedne noi se njen gospodar probudio iz
sna i, pogledavi kroz prozor svoje sobe, ugledao Rabiju kako ispruena lei na tlu i
moli se.
"0, Boe, Ti zna da je elja moga srca saglasna sa Tvojom zapoveu i da je ozarenost moga oka u tome da sluim na Tvome dvoru. Da mogu slobodno da biram,
ne bih se ni jedan jedini sat odmarala od sluenja Tebi; ali, Ti si me lino gumuo u
vlast nitarije."
Sufi sved i mistici
43
Takvo je bilo njeno molepstvije. Njen gospodar je primetio fenjer kako bez
ikakvog lanca lebdi nad njenom glavom, a cela kua je od toga bila ispunjena
svetlou. Videvi to, uplaio se. Vratio se u krevet i nastavio da razmilja do zore.
Kadje svanulo pozvao je Rabiju, bjo Ijubazan prema njoj i oslobodio je.
"Daj mi saglasnost da te napustim", ree mu Rabija.
Udovoljio joj je i ona je napustila kuu i otila u diyljinu. Odatle je produila u
jednu isposnicu gde se izvesno vreme molila Bogu. Potom je reila da poe na
hodoae i zaputila se prema pustinji. Stavila je svoj zaveljaj na magarca, ali
magarac je uginuo usred pustinje.
"Daj da ti ponesemo teret", predloi joj neka muka druina.
"Samo vi nastavite svojim putem", odgovorila im je. "Nisam spala na to da
zavisim od vas."
I tako oni odoe, a Rabija ostade sama.
"Boe", uzviknula je, podigavi glavu, "da li se kraljevi tako ophode prema eni
koja je tuinka i nemona? Ti si me pozvao u svoj dom, a onda si nasred puta
dopustio da mi magarac ugine, ostavljajui me samu u pustinji."
Tek to je to rekla, kad se njen magarac promekolji i ustade. Rabija stavi svoj
tovar na njegova lea i nastavi putovanje. (Pripoveda ovog dogaaja saoptava da
je neto kasnije video tog malog magarca prodatog na tinici.) Danima je putovala
kroz pustinju, a onda se zaustavila.
"Boe", zavapila je, "srce mi je iznureno. Kuda ja to idem? Ja sam grudva zemlje,
a Tvoj dom je od kamena! Potreban si mi ovde."
Bog progovori neposredno u njenom srcu:
"Rabija, ti putuje u ivotnoj snazi osamnaest hiljada svetova. Zar nisi videla
kako se Mojsije molio da dobije viziju Mene? A ja sam bacio nekoliko trunki
otkrovenja na planinu i itava se planina razbila na etrdeset delova. Budi
zadovoljna tu sa Mojim imenom!"
Anegdote o Rabiji
Jedne noi Rabija se molila u pustinjakom prebivalitu kad ju je savladao premor i zaspala je. Tako vrsto je utonula u san da, kad joj se trska iz njene trane
prostirke na kojoj je leala zabola u oko tako da je pot:kh krv, on? t'opte niie bila
svesna toga.
44
Sufi sved i mistici
Uao je provalnik i spazio njen nakit. Kad je krenuo da pobegne sa njim, naiao je
na zapreen prolaz. Ispustio je nakit i iziao, zatekavi proiaz ovog puta slobodan.
Vratio se i opet dograbio nakit, da bi ustanovio da je prolaz ponovo blokiran. Jo
jednom je ispustio nakit. Ovo je ponovio jo sedam puta; zatim je iz ugla kuice
zauo glas:
"Covee, nemoj se vie muiti. Prolo je ve mnogo godina kako se ona Nama
poverila. Ni sam avo nema smelosti da se unja oko nje. Otkud lopovu hrabrosti
da se prikrada njenom nakitu? Tornjaj se, huljo! Nemoj sebi zadavati muke. Ako je
jedan prijatelj zaspao, drugi Prijatelj je budan i uva strau."
Dva ugledna oveka od vere su dola da posete Rabiju, a obojica su bili vrlo
gladni.
"Moda e nas ponuditijelom", rekoe jedan drugom. "Njena hrana garantovano
dolazi iz legalnog izvora."
Kada su posedali pred njih je stavljen ubrus sa dve vekne. Bili su sasvim
zadovoljni time. Ah upravo tada je naiao jedan prosjak i Rabija mu dade obe
vekne. Dvojicu ljudi od religije to je jako oneraspoloilo, ah ne rekoe nita. Odmah
zatim ue neka sluavka sa punim narujem toplog hleba.
45
"Kada ste doli znala sam da ste gladni", odgovori im Rabija. "I rekoh sebi, kako
da ponudim samo dve vekne dvojici tako uvaenih Ijudr? Zato sam ih dala prosjaku
im se pojavio na vratima i rekla Svemonom Bogu: Boe, ti si rekao da
desetostruko nagrauje i ja sam vrsto poverovala u-.to. Sada sam poklonila dve
vekne da Ti udovoljim, kako bi Ti mogao za uzvrat da mi ih da dvadeset. K,ada mi
ih je doneto osamnaest, znala sam da ili je u pitanju neka pronevera, ih da nisu
meni namenjene."
Jednoga dana Rabijina slukinja je spremala kau od luka; ve danima nisu imale
nita za kuvanje. Poto joj je trebalo nekoliko glavica luka, fekla je:
"Zatraiu ih od prvog suseda."
"etrdeset godina je prolo", uzvrati Rabija, "kako safli sklopila sporazum sa
Svemonim Bogom da ni od koga izuzev Njega nita neu traiti. Batali luk."
Istog trenutka sletela je jedna ptica sa oljutenim glavicama luka u kljunu i
spustila ih u lonac.
"Nisam siguma da se ne radi o nekoj podvali", prokomentarisala je Rabija.
I nije ni pipnula kau od luka, zadovoljivi se suvim hlebom.
"Ovo vam alje moja gospodarica", objasnila je.

Rabija prebroja vekne. Bilo ih je osamnaest.
"Bie da ovo nije ba ono to mi je poslala", primeti Rabija.
Koliko god da ju je sluavka ubeivala, Rabija je ostala pri svom. Stoga sluavka
uze vekne i odnese ih. A ona je zapravo pre dolaska uzela dve vekne za sebe.
Umolila je svoju gospodaricu i dodala jo dve vekne na gomilu i vratila se sa njima.
Rabija ponovo prebroja vekne i ustanovi da ih ima dvadeset. Sada ih je prihvatila.
"E, ovo je ono to mi je tvoja gospodarica poslala", ree.
Jednom prilikom Rabija je otila u planine. Ubrzo se nala okruena krdom

jelenova i divokoza, kozoroga i divljih magaraca koji su zurili u nju i poeli da joj
prilaze. Iznenada je iskrsao Hasan od Basre i, ugledavi Rabiju, poao u njenom
pravcu. im su ivotinje primetile Hasana, sve su se razbeale, tako da je Rabija ostala
satna. To je porazilo Hasana.
"Zato su pobegle od mene, dok su s tobom bile sasvim pitome?", zapitao je
Rabiju.
"ta si jeo danas?", uzvrati Rabija pitanjem na pitanje.
Stavila je vekne pred dvojicu ljudi i ovi poee da jedu, udei se.
"Kakva se tajna krije iza ovoga?", zapitali su je. "Mi smo bili eljni tvog
sopstvenog hleba, a ti si nam ga uzela i dala ga prosjaku. Zatim si rekla da ti ne
pripada osamnaest vekni. A kada ih je bilo dvadeset na broju, prihvatila si ih."
"Malo kae od luka."

"A u njoj je bio njihov loj", objasni mu Rabija. "Kako onda da ne pobegnu od
tebe?"
4b
Jednom je Rabija prolazila pored Hasanove kue. Hasan je stajao na prozoru i

plakao i njegove su suze pale na Rabijinu haljinu. Pogledavi uvis, ona je prvo
pomislila da je poela kia; zatim, shvativi da su to bile Hasanove suze, okrenula se
ka njemu i obratila mu se.
"Uitelju, ovo plakanje je znak duhovne slabosti. uvaj svoje suze, kako bi mogle
u tebi da podignu toliki talas da, traei u njemu srce, nee moi da ga nae izuzev
u starateljstvu SvemoguegKralja."
Ove rei zabolele su Hasana, ali je zadrao svoj mir. Zatim je jednoga dana
ugledao Rabiju dok je sedela pokraj jezera. Bacivi svoju prostirku za molitve na
povrinu vode, povikao je:
"Rabija, doi! Hajde da ovde obavimo molitvu!"
"Hasane", odgovori mu Rabija, "kada se razmee svojom duhovnom imovinom
na ovoj pijaci sveta, onda to treba da budu stvari koje tvoji blinji nisu u stanju da
pokau".
I ona baci svoju molitvenu prostirku u vazduh, pa polete na njoj.
"Doi ovamo gore, Hasane, gde ljudi mogu da nas vide!", doviknula mu je.
Hasan, koji nije raspolagao takvom sposobnou, ne ree nita. Rabija je nastojala da ga utei.
"Hasane", rekla mu je, "ono to si ti uradio rade i ribe, a ovo to sam ja uradila
rade i muve. Pravi posao, meutim, nalazi se izvan takvih vetina. ovek mora da se
usredsredi na pravi posao."
47
Jednom je Rabija poslala Hasanu tri stvari - pare voska, jednu iglu i jednu vlas
kose.
"Budi poput voska", rekla mu je. "Osvetli svet, a sebe spali. Budi kao igla, uvek
delaj otvoreno i nezatieno. Kada si uinio te dve stvari, hiljadu godina izgledae ti
kao jedna vlas kose."
"Prieljkuje li da se venamo?", upita Hasan Rabiju.
"Brana veza namenjena je onima koji poseduju postojanje", odgovori mu
Rabija. "A ovde je postojanje nestalo, poto sam ja za sebe postala nitavna i
postojim iskljuivo kroz Njega. U celosti Njemu pripadaffl. ivim u send Njegove
vlasti. Od Njega mora da zatrai moju ruku, ne od mene."
"Kako si otkrila tu tajnu, Rabija?", zapita je Hasan.
"Izgubila sam sve pronadene stvari u Njemu", odgovorila je.
"Kako si Ga svesna?", ispitivao je dalje Hasan.
'Ti zna za kako; ja znam za ono lieno naina", ree Rabija.
Jednom je Rabija videla oveka sa zavojem oko glave.

"Zbog ega si povezao zavoj?", upitala ga je.
"Zato to me boli glava", odgovori ovek.
"A koliko si star?", pitala ga je.
'Trideset godina."
"Da li si vei deo svog ivota proveo u bolu i muci?", raspitivala se ona.
Jedne veeri je Hasan sa dva-tri prijatelja otiao Rabiji u posetu. Rabija nije
imala fenjer. Srca su im eznula za svetlou. Rabija je dunula na svoj prst; te je
noi sve do zore njen prst sijao poput lampe i sedeli su osvetljeni njime.
Ako neko kae: "Kako je to mogue?", odgovoriu: "Isto onako kao kada se radi
o Mojsijevoj aci". A ako se stavi prigovor: "Ali Mojsije je bio prorok", odgovaram:
"Svako ko sledi Prorokove stope moe posedovati trunku prorotva, kao to je
Prorok rekao: Svako ko porekne i jednu paru vrednosti protivzakonite imovine,
postigao je stepen prorotva. Takode je rekao: lstinita vizija je etrdeseti deo
prorotva."
"Ne", odgovori ovek.

"Trideset godina si raspolagao dobrim zdravljem", stavila je primedbu, "i nikada
nisi oko sebe vezao zavoj zahvalnosti. A sada si zbog jedne jedine veeri kada te
mui glavobolja povezao zavoj albe!"
Jednom je Rabija nekom oveku dala etiri srebmjaka.

"Kupi mi gunj", rekla mu je, "poto sam nepokrivena".
48
Ovek se udaljio, da bi se odmah potom vratio.

"Gospoo", upitao ju je, "a kakve boje elite da bude?"
"Kako ii se samo boja umeala u ovu stvar?", brecnula se Rabija. "Vrati mi
novac."
I uzela je srebmjake i bacila ih u reku Tigris.
Jednog prolenog dana Rabija je ula u svoju sobu i iskljuila se iz sveta.
49
Neko drutvance ju je jednom posetilo da je stavi na probu, elei daje uhvati u

nekoj nepromiljenoj izjavi.
"Sve vrline su razasute na glave mukaraca", rekli su. "Kruna prorotva je stavljena na muke glave. Pojas plemenitosti je vezan oko mukih strukova. Nijedna
ena nikada nije bila prorok."
"Sve je to tano", odvrati Rabija. "Ali egoizam i samooboavanje i ja sam
Gospod, Najuzvieniji, nikada nisu ponikli iz enske due. I nijedna ena nikada
nije bila hermafrodit. Sve su to bile muke specijalnosti."
"Gazdarice", ree joj sluavka, "izai da vidi ta je sve Tvorac napravio".

"A kako bi bilo da ti ue", odvrati Rabija, "i vidi samog Tvorca? Kontemplacija
o Tvorcu sasvim meje zaokupila, tako da ne marim dagledam ta je On stvorio."
Jednom se Rabija oseala veoma bolesno. Pitali su je ta bi mogao biti uzrok tome.
"Netremice sam zurila u raj", odgovorila je, "i moj me je Gospod kaznio."
Gmpa ljudi je posetila I ugledala je kako kida pare mesa zubima.

"Zar nema no da isee meso", upitali su je.
"Nikad nisam imala no u kui iz straha da se ne poseem", odgovorila je.
Jednom je Rabija cele sedmice gladovala, nije ni jela ni spavala. Po itavu no se
molila. Njena glad je prela sve granice. U njenu kuu je uao neki posetilac nosei
punu iniju hrane. Rabija ju je prihvatila i otila da donese fenjer. Ali kad se vratila
ustanovila je da je maka prevmula iniju.
"Idem da donesem bokal i prekinem post", rekla je na to.
Pre no to se ona vratila sa bokalom, fenjer se ugasio. Htela je da pije vode u
mraku, ali bokal joj je iskliznuo iz mku i razbio se. Zakukala je i tako arko
uzdahnula da je postojala opasnost da e polovina kue nestati u plamenu.
"0, Boe", zavapila je, "ta to ini sa svojim bespomonim slugom?"
"Budi oprezna", zauo se glas, "da ne poeli da ti dodelim sve svetovne blagodati, jer
u tom sluaju mora istrebiti iz svoga srca svako interesovanje za Mene. Briga za Mene i
za svetovne blagodati ne mogu biti udrueni u jednom srcu. Rabija, ti udi za jednim, a
Ja za neim drugim; Moja itvoja elja nikada se ne mogu sjediniti u jednom srcu."
"Kada sam ula ovu opomenu", priala je Rabija, "tako sam iskljuila svoje srce iz
sveta i sasekla svoje elje da sam, kad god sam se molila u poslednjih trideset godina, svaku molitvu doivljavala kao poslednju".
Zatim je i Hasan od Basre otiao da je poseti.

"Video sam jednog od najuglednijih ljudi u Basri kako stoji na ulazu u Rabijin
pustinjaki stan nudei joj kesu zlata i plaui", ispriao je kasnije. "Rekoh: Gospodine, zato plaete? Zbog ove svetake ene naega doba, odgovorio je. Jer,
ukoliko se blagoslov njenog prisustva udalji od ljudskog roda, ljudski rod e nesumnjivo propasti. Doneo sam neto za njenu negu, dodao je, ali se bojim da ona to
nee prihvatiti. Da li biste hteli da se zauzmete da ipak uzme ovo?"
I tako je Hasan uao i razgovarao sa njom. Rabija je podigla pogled ka njemu i
rekla:
"On zbrinjava i one koji Ga vreaju, pa zar onda nee zbrinuti one koji Ga vole?
Od kada sam Njega upoznala, okrenula sam lea Njegovim stvorenjima. Ja ne znam
da li je bilo ija imovina zakonita ili nije; kako bih onda mogla da je uzmem? Krpila
sam uz svetlost svetovne lampe koulju koju sam bila poderala. Za trenutak mi je
srce bilo osujeeno, dok nisam dokuila koji je uzrok tome. Onda sam poderala
koulju na mestu na kojem sam je zakrpila i srce mi se rairilo. Zamoli tog
gospodina da mi ne ometa srce."
Abd el-Vahedi Amer ispriao je sleded dogaaj:

Otiao sam sa Sofjanijem Taurijem da obiem Rabiju kada je bila bolesna, ali 2bog
strahopotovanja koje sam oseao prema njoj nikako nisam uspevao da joj se obratim.
50
"Kai ti neto", rekoh Sofjanu.

"Kad biste rekli molitvu", ree Sofjan Rabiji, "patnja bi vam bila olakana".
"Zar ti ne zna ko je odluio da patim? Nije li to bio Bog?", zapita ga Rabija.
"Jeste", sloi se Sofjan.
"Pa kako to da se slae sa mnom", nastavi Rabija, "a ipak me poziva da od
Njega traim neto suprotno Njegovoj voiji? Ne valja protivreiti svome Prijatelju."
"ta je ono to ti eli, Rabija?", upita je Sofjan.
"Sofjane, ti si obrazovan ovek. Zato onda tako govori? ta je ono to ti eli?
Uz slavu Boju", ozbiljno ga je uveravala Rabija, "ima ve dvanaest godina kako
elim svee urme. Ti zna da se u Basri urme ne smatraju neim vrednim. Pa ipak za
sve to vreme nisam pojela nijednu; jer, ja sam Njegov sluga, a zar je posao sluge da
gaji elje? Ako ja neto elim, a moj Gospod to ne eli, to bi bilo bezverje. Mora
hteti samo ono to On eli, da bi bio pravi sluga Boji. Ako ti sam Bog neto da, to
je druga stvar."
Sofjanu je preostalo jedino da uti. Zatim je rekao:
"Budui da se ne moe govoriti o tvojoj situaciji, da li bi ti rekla neto o mojoj?"
'Ti si dobar ovek, ali istini zavolju ti voli svet", odgovori mu Rabija. "Voli da
napamet kazuje Predanja."
To je izjavila dajui do znanja da je to uzvien posao.
"Gospode Boe", uzviknu Sofjan, duboko ganut, "budi zadovoljan sa mnom!"
"Zar te nije stid", planu Rabija, "da trai zadovoljnost od Onoga s kim ti sam nisi
zadovoljan?"
51
"Malik, upravo si poinio nedopustiv greh", odgovorila mu je. "Zar ja i oni

nemamo jednog te istog Hranitelja i Dobavljaa?"
"Imate", rekoh.
"A da li je Hranitelj siromanih zaboravio siromane zbog njihovog siromatva? I
da li ima na umu bogate zbog njihovog bogatstva?", zapitala je.
"Ne", odgovorih.
"Dakle", nastavila je, "budui da je on upoznat sa mOjim poloajem, kako bih ja
mogla da Ga podseam na to? Takva je Njegova volja, a ja vie od svega elim da
bude onako kako On hoe."
Jednoga dana su Hasan od Basre, Malik Dinar i akiki Balki otili da posete
Rabiju koja je leala u bolesnikoj postelji.
"Nije istinoljubiv u svojim zahtevima", poe Hasan, "onaj ko sa duhovnom
vrstinom i mirnoom ne podnosi bi svoga Gospoda".
'Te rei zaudaraju na egoizam", primeti Rabija.
"Nije istinoljubiv u svojim zahtevima", pokuao je akik, "onaj ko nije zahvalan
za ibu Gospoda".
'Treba nam neto bolje od toga", reagovala je Rabija.
"Nije istinoljubiv u svojim zahtevima", predloio je Maliki Dinar, "onaj ko ne
doivljava ushienje kada ga njegov Gospod biuje."
'Treba nam neto bolje od toga", ponovi Rabija.
"Reci onda ti", saletee je oni.
"Nije istmoljubiv u svojim zahtevima", izjavilaje Rabija, "onaj ko ne zaboravi bi
u kontemplaciji o svome Gospodaru".
A naredni dogaaj ispriao je Malik Dinar.

Otiao sam da posetim Rabiju i zatekao sam je sa razbijenim kragom iz kojeg je i
pila i obavljala obredna pranja, staru tranu asuru, i ciglu koja joj je ponekad
sluila kao jastuk. Bio sam oaloen.
"Ja imam imune prijatelje", rekoh joj. "Ako se slae, doneu ti neto od njih."
Najueniji ovek u Basri posetio je Rabiju na njenoj bolesnikoj postelji. Sedei

pored njenog jastuka, grdio je i ruio svet.
"Oevidno je da ti mnogo voli svet", prokomentarisala je Rabija. "Da ne voli
svet, ne bi toliko govorio o njemu. Uvek je kupac taj koji nipodatava robu za
52
prodaju. Da ti je dosta sveta, ne bi ga spominjao ni u dobrom ni u loem smislu. No,

stvari stoje tako da ga ti stalno spominje zato to, kao to izreka kae, svako ko voli
neku stvar uestalo je spominje."
Kada je dolo vreme da Rabija umre, oni koji su se nalazili oko njene samrtnike
postelje napustili su prostoriju i zatvorili vrata. Potom se zauo glas koji je rekao: 0,
duo upokoju, vratisesvome Gospodu,potpunozadovojna/Vrtmt je prolazilo a iz
sobe se nije uo nikakav zvuk, pa su otvorili vrata i ustanovili da je predala duu.
Posle smrti bila je viena u snu. Postavljeno joj je pitanje: "Kakve si sree bila sa
Monkarom i Nakirom?" Ona odgovori: "Ti su mi mladii prili i zapitali me: Ko je
tvoj Gospod? Rekla sam im: Vratite se i recite Bogu da pored tolikih miliona
stvorenja nije zaboravio jednu oronulu staru enu. I da ja, koja jedino Njega imam u
celome svetu, nikada neu zaboraviti ni Njega ni to to mi je poslao nekoga da me
upita ko je moj Gospod."
53
El-Fuzeil ibn Ijaz

Abu Ali el-Fuzeil ibn Ijaz el-Talakani je roen u Korasanu i, prema sauvanim
podacima u poetku karijere bio je drumski razbojnik. Fosle preobraenja je otiao
u Kufu a nakon toga u Meku, gde je proveo mnoga godina i u kojoj je i umro 187.
godine hidri (803. posle Hrista). Stekao je veliki ugled kao strunjak za Predanja,
a njegova smelost u propovedanju pred Harunom el-RaidOm nadaleko je prepriavana.
Fuzeiidrumskirazbojnik i kako sepokajao
0 , Boe, ta god da si mi odredio od ovozemaljskih stvari, daj to Tvojim

neprijateljima; a sve to si odredio da mi pripadne na onome svetu daj Tvojim prijateljima; jer, meni si dovoljan Ti.
,Na poetku svoje karijere, Fuzeili Ijaz je podigao ator u srcu pustinje izmeu
Merva i Bavarda. Nosio je odeu od grubog platna i vunenu kapu, a oko vrata mu je
visila brojanica. Imao je mnogo sauesnika koji su svi bili lopovi i hajduci. I nou i
danju su pljakali i otimali, a plen su uvek donosili Fuzeilu poto je on bio njihov
pretpostavljeni. On bi plen podelio medu banditima, zadravajui za sebe to mu se
dopadne. Cuvao je spisak svih stvari i nikad nije izostajao sa sastanaka druine. Svakog novajliju koji bi propustio da prisustvuje sastanku izbacio bi iz bande.
0 , Boe, ako Ti se klanjam iz straha od pakla, spali me u paklu, a ako Ti se

klanjam zbog nade u raj, iskljui me iz raja; ali ako Ti se klanjam jedino zbog Tebe
samog, neka Ti ne bude teko da mi daruje Tvoju venu lepotu.
Jednoga dana veliki karavan prolazio je tim putem i Fuzeilovi sauesnici su zbog
toga bili u pripravnosti. U zatitnoj pratnji karavana bio je i jedan ovek koji je uo
amor razbojnika. Opazivi ih, poeo je da premilja kako bi mogao da zataji svoju
vreu zlata.
Sabijine molitve
0 , Boe, sav moj posao i sva moja enja u ovome svetu, u svim ovozemaljskim
stvarima, jeste da Tebe imam na umu, a na onome svetu, izmeu svih stvari iz toga
sveta, ja udim jedino sa Tobom da se sastanem. Tako sa mnom stoje stvari; a Ti
sada ini ta god Ti je volja.
"Sakriu ovu vreu", ree on sebi. "Pa ako presretnu i opljakaju karavan, ostae
mi taj kapital da se posle toga dignem na noge."
Udaljivise malo od druma, spazio je Fuzeilov ator i samog Fuzeila u njegovoj
blizini, isposnika po izgledu i nainu odevanja. Stoga mu je poverio svoju vreu
zlata.
"Ui i stavi je u oak atora", ree mu Fuzeil.
ovek uini kako mu je reeno i vrati se do karavana koji je zastao da predahne,
da bi ustanovio da je karavan ve opljakan. Sav prtljag bio je odnet, a putnicima su
bile vezane ruke i noge. ovek ih je oslobodio i, pokupivi ono malo to im je
54
preostalo, oni pooe dalje. ovek se vratio do Fuzeila da uzme svoju vreu sa
zlatom. Ugledao ga je kako ui sa pljakaima, poto su upravo delili plen.
"Pobogu, pa ja sam svoju vreu sa zlatom poverio lopovu!", uzviknu ovek.
Spaziyi ga izdaleka, Fuzeil pozdravi oveka, koji mu zatim prie.
"ta hoe?", upitao ga je ovek.
'Tamo je gde si je ostavio, idi i uzmi je", ree mu Fuzeil. "A onda odlazi."
ovek je utrao u ator, pokupio svoju vreu i udaljio se.
"ta!", zagrajae Fuzeilovi ortaci, "u celom karavanu nismo nah ni jedan jedini
diram u keu, a ti si vratio deset hiljada dirama!"
,
'Taj ovek je imao dobro miljenje o meni, a ja sam uvek imao dobro miljenje o
Bogu i uzdao se da ee On prihvatiti moje pokajanje", odgovori im Fuzeil. "Opravdao sam njegovo dobro miljenje, kako bi Bog mogao da opravda moje dobro
miljenje."
Sutradan su presreli i poharali drugi karavan i odneli prtljag. Kada su seli da jedu,
prie iin jedan putnik iz karavana.
"Ko je va voa?", zapitao ih je.
"On nije sa nama", rekoe mu razbojnici. "Eno ga tamo na obali reke, moli se."
"Ali ovo nije doba dana za molitvu", uzviknu ovek.
"On obavlja delo koje nadilazi ono to je propisano", objasni mu jedan od lopova.
"1 pri tome ne jede sa vama", nastavi ovek.
"Ne, on posti", ree mu lopov.
"Ali sada nije ramazan."
"Eto vidi, i to je van obaveznog dela piograma", duhovito mu odgovori lopov.
55
"Poznajem", odgovori ovek.

"E pa onda, nije li Svemogui Bog rekao: /
ostalisu ispovedilisvojegrehe;po-
mealisu estito delo sajojednimzlomV

ovek je ostao bez rei od zaprepaenosti.
Kau da je Fuzeil po prirodi bio plemenit i uzvienog karaktera tako da ukoliko je
neka ena putovala sa karavanom nikada nije oduzimao njene stvari; isto tako, nije
pljakao imetak onih sa malenim kapitalom. I uvek je svaku rtvu ostavijao sa
dovoljnom koliinom njenih linih stvari. U sutini je bio naklonjen pravinom
ponaanju.
Na poetku svojih poduhvata, Fuzeil je bio strasno zaljubljen u izvesnu enu i
uvek joj je donosio prihode od svog razbojnitva. Neprestano je preskakao zidove u
zaslepljenosti svojom strau prema toj eni, sve vreme plaui.
Jedne noi prolazio je karavan, a usred karavana jedan ovek je pojao odlomke iz
Kurana, Do Fuzeilovih uiju dopro je sledei stih: Nije li dolo vreme da srca onih
koji veruju budu skruena u pozdravljanju Boga? BiJo je to kao da mu je strela
probola duu, kao da se taj stih pojavio da izazove Fuzeila i kae mu: "Fuzeile,
dokle e napadati putnike iz zasede? Blii se as kada emo Mi tebe presresti i
opljakati!"
Fuzeil je pao sa bedema, viui: "Zaista je krajnje vreme, tavie i ono je ve
prolo!"
Zbunjen i postien, obeznanjeno je pojurio prema ruevinama. Tu se bila
ulogorila grupa putnika. Rekoe: "Beimo!" Ali jedan od njih ree: "Ne moemo.
Fuzeil je na drumu."
"Dobre novosti!", doviknu im Fuzeil. "On se pokajao."
Potpuno zapanjen, putnik se primae Fuzeilu koji se molio sa velikom poniznou. Saekao je da ovaj zavri, a onda mu se obratio:
Odmah zatim je otiao i celog dana je iao plaui i namirujui svoje protivnike.
Na kraju je preostao jo samo jedan Jevrejin u Bavardu. Traio je od njega
priznanicu, ali Jevrejin nije hteo da izravnaju spor.
"Kau da se suprotnosti ne meaju. Kako onda ovek moe da posti i da pljaka,

da se moli i da pri tome ubija muslimane?"
"Danas nam se prua prilika da omalovaimo ove muhamedance", pritajeno se

smejao sa svojim drugovima.
"Poznaje li ti Kuran?", upita ga Fuzeil.
"Ako eli da ti dam priznanicu", rekao je Fuzeilu, "poisti ovu gomilu".
56
Pokazao je na veliku gomilu peska, ije bi uklanjanje iscrpilo svu ovekovu snagu,
sem ukoliko to ne bi obavio u dugom vremenskom periodu. Zlosreni Fuzeil prebacivao je lopatom pesak malo po malo, ali kako bi taj zadatak ikada mogao biti
okonan? Onda, jednoga jutra, kada je Fuzeil ve bio potpuno iscrpljen, podigao se
vetar i celu preostalu gomilu oduvao sa lica mesta. Kada je Jevrejin video ta se dogodilo bio je zapanjen.
"Zakleo sam se", rekao je Fuzeilu, "da ti neu dati priznanicu sve dok mi ne da
novac. Sada stavi ruku pod ovu prostirku i zahvati pregrt zlata i daj mi ga. Moja
zakletva e tada biti ispunjena, i dau ti priznanicu."
Fuzeil je uao u Jevrejinovu kuu. A ovaj je pod prostirku metnuo malo zemlje.
Fuzeil je gurnuo ruku pod nju, a zatim je izvukao pregrt dinara koje je predao
Jevrejinu.
"Ponudi mi islam!", uskliknuo je ovaj.
Fuzeil mu je ponudio islam, i Jevrejin je postao musliman.
"Zna li zbog ega sam postao musliman?", upitao ga je zatim. 'To je zbog toga
to do dananjeg dana nisam bio siguran koja je vera prava. Meutim, danas mi je
postalo jasno da je islam prava religija; jer, u Tori sam proitao da ukoliko se bilo
koji ovek iskreno pokaje i potom stavi ruku na zemlju, zemlja e se pretvoriti u
zlato. Stavio sam zemlju pod prostirku da te proverim. I kada si poloio ruku na
zemlju i ona se pretvorila u zlato, pouzdano sam ustanovio da je tvoje pokajanje
istinsko i da je tvoja religija prava."
"Za ime Boga", preklinjao je Fuzeil oveka, "vei mi ruke i noge i odvedi me pred
sultana, kako bi mogao da mi presudi za sve grehe koje sam poinio".
ovek je uinio ono to se od njega trailo. Kada je sultan osmotrio Fuzeila,
zapazio je na njemu oznake estitog i pravdoljubivog oveka.
"Ja ne mogu to da uradim", rekao je. I naredio mu je da se vrati u svoj stan uz
poasti. Kada je stigao do ulaza u stan ispustio je glasan krik.
57
Zatim je uao unutra i priao svojoj supruzi.

"eno", saoptio joj je, "ja bih da odem u Boju kuu. Ako eli, dau ti
slobodu."
"Nikada se neu razdvojiti od tebe", odgovori mu ena. "Ma gde da ti bude, ja u
biti uz tebe."
I tako su poli na put i dospeli do Meke, a Svemogui Bog se postarao da im
putovanje bude ugodno. Tamo je kupio stan u ojkolim Kabe, i upoznao neke od
svetaca. Neko vreme se druio sa imamom Abuom Hanifom i postoje mnoge prie
iz tog vremena o njegovoj izvanrednoj disciplinovanosti. U Meki su mu bila otvorena vrata molilita i itelji Meke u velikom broju su dolazili da sluaju njegove propovedi. Uskoro je ceo svet govorio o njemu, tako da su i njegova porodica jl rodbina
krenuli iz Bavarda i doli da ga vide. Zakucali su mu na vrata, ali on ih nije otvorio.
Poto nisu nameravali da se udalje, Fuzeil se popeo na krov svoje kue.
"Kakve ste vi dangube!", doviknuo im je. "Bog vam je dao zaposlenje!"
Mnngim slinhn reima ih je ukorio, dok svi nisu zaplakali i bili van sebe. Najzad
se, izgubivi nadu da e uivati u njegovom drutvu, vratie odakle su doli. A on je i
dalje stajao na krovu i nije otvarao vrata.
Fuzeili Harun el-Raid

Jedne noi Harun el-Raid je pozvao Fazla Poremeenog, koji je bio jedan od
njegovih omiljenih dvorana.
"Odvedi me noas oveku koji e mi otkriti ko sam ja u stvari", zapovedio mu je.
"Mojoj dui dosadili su rasko i gordost."
Fazl je odveo Haruna na vrata kue Sofjana Ojena. Pokucali su.
"Ko je to?", zapita Sofjan.
"Poglavar lojalnih", odgovori mu Fazl.
"ujte ga kako vie!", ree narod. "Moe biti da je primio udarac."

"Doista, estoko sam pogoen", odgovori Fuzeil.
"A gde si pogoen?", pitali su ga.
"U duu", ree im on.
"Nije morao toliko da se trudi", ree Sofjan. "Trebalo me je samo obavestiti i ja

bih sam doao do njega."
"Ovo nije ovek kojeg traim", prokomentarisao je Harun. "On mi se dodvorava
kao i svi ostali."
58
Kada je uo o emu se radi, Sofjan ree: "Fuzeili Ijaz je ovek kakvog traite.
Morate poi do njega." I naveo je ovaj stih: Zar onikoji ine rava dela misle da
emo ih uinitipoputonih koji veruju i inepravedna deia?

"Ako traim dobar savet i ovo je dovoljno", primeti Harun,
Zakucae na Fuzeilova vrata.
"Ko je to?", pitao je Fuzeil.
"Poglavar lojalnih", odgovori Fazl.
"Kakva on posla ima sa mnom i kakva posla ja imam sa njim?", zahtevao je Fuzeil
da se izjasne.
"Zar nije dunost povinovati se onima koji su na vlasti?", prigovorio je Fazl.
"Ne uznemiravajte me", viknu Fuzeil.
"Treba li da uem sa nalogom ili sa komandom?", uzvrati Fazl.
"Ne postoji nita slino nalogu", odgovori Fuzeil. "Ako silom uete, znate kakvo
deloinite."
Sufi sved i mistici
59
"Kada je Omar ibn Abd el-Aziz bio postavljen za kahfa", izvestio ga je Fuzeil,
"pozvao je Sfdema ibna Abda Alaha, Radu ibna Hajata i Muhameda ibna Kaba.
Ojadila me je ova nevolja, rekao im je. ta da radim? Jer, ja dobro znam da je
ovaj visoki poloaj nevolja i iskuenje, premda ga ljudi smatraju za blagodat. Jedan
od trojice mu ree: Ako hoe da sutra izbegne Boju kaznu, gledaj na ostarele
muslimane kao da je svaki od njih tvoj otac, one mlae smatraj za svoju brau, a
muslimansku decu za svoje sopstvene sinove, ophodei se prema njima u svakom
pogledu onako kako se ovek ophodi prema ocu, bratu i sinu."
"Govori dalje", ponovi Harun.
"Islamske zemlje su kao tvoja vlastita kua, a njeni itelji su tvoja porodica",
nastavi Fuzeil. "Obii svoga oca, potuj svoga brata, i budi dobar prema svome
sinu. Plaim se", dodao je Fuzeil, "da e tvoj ubavi lik biti iskuan i preien
paklenim ognjem. Boj se Boga, i povinuj se Njegovoj naredbi. I budi oprezan i
promiljen; jer, na Dan uskrsnua Bog e te sasluavati po pitanju svakogpojedinog
muslimana i zahtevae od tebe pravinost u odnosu na svakog od njih. Ako je jedne
noi neka starica otila na spavanje nemajui ta da pojede, ona e ti na taj Dan
pokidati skute i svedoie protiv tebe."
Harun je gorko zaplakao i inilo se da e izgubiti svest.
Harun je uao. Kada je priao Fuzeilu, ovaj je ugasio lampu da mu ne bi video

lice. Harun je pruio ruku, a Fuzeilova ruka ju je doekala.
"Kako je gladak i nean ovaj dlan, ako samo uspe da izbegne pakleni oganj!",
ree Fuzeil.
Rekavi to, podigao se i nepomino stajao u molitvi. Harun je bio veoma uzbuen
i briznuo je u pla.
"Reci mi neto", molio ga je.
Fuzeil ga je pozdravio i zatim progovorio.
'Tvoj predak, Prorokov stric, jednom je zatraio od Proroka: Uini me zapovednikom nad nekim ljudima. Prorok mu odgovori: Strie, za trenutak sam te
uinio zapovednikom nad samim sobom. Time je mislio: Bolje je za tebe da se povinuje Bogu makar samo na trenutak nego da se ljudi hiljadu godina povinuju tebi.
Prorok je dodao: Vlast e biti uzrok alosti na Dan Uskrsnua."
"Govori dalje", molio ga je Harun.
"Dosta! Upropastio si poglavara lojalnih", protestovao je vezir Fazl.

'Ti da uti, Hamane", povika Fuzeil. "Ti i tvoji dounici ste oni koji ga upropauju, a jo se usuuje da mi kae da sam ga ja unitio. Zar je ovo umorstvo?"
Na te rei Harun jo jae zajeca.
"On te naziva Hamanom", rekao je, okrenuvi se prema Fazlu, "zato to mene
izjednaava sa faraonom". Zatim, obrativi se Fuzeilu, zapita:
"Ima li neko neizmireno dugovanje?"
"Imam", odgovori Fuzeil. "Dug povinovanja Bogu. Ako me ukori zbog toga,
kuku meni."
"Mislio sam na dugovanja prema ljudima, Fuzeile", objasni Harun.
"Bogu hvala", uskliknu Fuzeil, "to me je obilno blagosiljao, te ne mogu da se
poalim pred Njegovim slugama".
Tada Harun poloi pred njega hiljadu dinara.
60
"Ovo je ispravan novac, od nasledstva moje majke", rekao je.

"Poglavara lojalnih", ree mu Fuzeil, "saveti koje sam ti dao nisu doneli nikakvu
korist. Evo upravo si ponovo poeo da ini zlo i da nastavlja nepravdu."
"Kakvo zlo?", udio se Harun.
"Ja tebe pozivam na spasenje, a ti mene baca u iskuenje. To je zaista zloin",
ree Fuzeil. "Kaem ti, vrati ono to poseduje pravome vlasniku. A ti daje onome
kome ne treba dati. Nema svrhe dalje da govorim."
I rekavi to, ustade i baci zlatnike kroz vrata.
"Eh, kakav je to ovek!", uzviknuo je Harun naputajui Fuzeilov dom. "Fuzeil je
odista kralj meu Ijudima. Njegova drskost je bezgranina, a svet je u njegovim
oima gnusan i dostojan prezira."
61
"Slava Bogu!", uzviknu Fuzeil. "Kada bi toliki Ijudi istovremeno otili jednome
oveku i traili od njega po jedan srebrni novi za svakog, ta bi se dogodilo? Da li
bi taj ovek razoarao sve te ljude?"
"Ne bi", odgovorie.
"E pa", ree Fuzeil, "bez sumnje je lake Svemoguem Bogu da svima njima
oprosti, negoli tom oveku da im udeli po srebrnjak. Jer On je najdareljiviji meu
dareljivima, tako da ima nade da e svima opiostiti."
Jednom je Fuzeilov sin patio od blokade mokrenja. Fuzeil doe i podie ruke uvis.
"0, Gospoe", molio je, "zbog moje Ijubavi prema Tebi spasi ga od ove bolesti".
Nije jo stigao ni da se podigne iz kleeeg poloaja, a deak je bio izleen.
Anegdote o Fuzeilu
Jednoga dana Fuzeil je drao u krilu etvorogodinje dete i sluajno je priljubio
svoja usta uz njegov obraz, kao to to oevi imaju obiaj da ine.
"Oe, voli li ti mene?", upita ga dete.
"Da", odgovori Fuzeil.
"A voli li Boga?"
"Volim."
"Pa koliko srdaca ti ima?", pitalo je dete.
"Jedno", ree Fuzeil.
"Moe li voleti dvojicu sa jednim srcem?", interesovalo se dete.
Fuzeil bi u mohtvi esto govorio: "Gospode Boe, imaj milosti! Jer, Tebi je poznato
moje kajanje; i nemoj me kazniti, jer Ti ima potpunu vlast nada mnom." Zatim bi
dodao: "Boe, Ti me dri gladnog, i moju decu dri gladnom. Dri me golog, i
moju decu dri golu. Ne da mi lampu nou. A sve te stvari prua svojim prijateljima. Kakvim je to duhovnim poloajem Fuzeil zasluio odTebe ovo blagostanje?"
Punih trideset godina niko nije video da se Fuzeil osmehnuo, izuzev onog dana
kada mu je umro sin. Tada se nasmeio.
"Uitelju, zar je ovo vreme za osmehivanje?", zapitah su ga.
"Shvatio sam da je Bog bio zadovoljan to moj sin treba da umre", odgovorio je.
"Smeim se da bih se uskladio sa Bojom plemenitom voljom."
Fuzeil je smesta shvatio da to ne govori dete, ve da se zapravo radi o boanskoj

pouci. Brian za Boga, poeo je da se udara u giavu i da se kaje. Odvojivi svoje srce
od deteta, predao ga je Bogu.
Fuzeil je imao dve keri. Kada mu se primakao kraj, dao je svojoj supruzi
poslednje zaduenje.
Jednoga dana Fuzeil je stajao kod Arafata. Svi prisutni hodoasnici su plakali i
naricali, poniavajui se i podnosei ponizne molbe.
"Kada umrem, povedi ove devojke i poi sa njima u planinu Bu Kobes. Tamo
podigni glavu prema nebu i reci: Gospode Boe, Fuzeil mi je dao zaduenje,
rekavi mi: Dok sam ja bio iv, titio sam ova bespomona bia najbolje to sam
mogao. Sada, kad si me uinio zatoenikom u tvravi groba, predajem ih nazad Tebi."
62
Kada je Fuzeil bio sahranjen, njegova supruga je uinila kako joj je bilo naloeno.
Otila je na vrh planine povevi tamo i svoje keri. Zatim se molila uz mnogo plaa i
naricanja. Upravo tog trenutka tuda je prolazio princ od Jemena sa svoja dva sina.
Videvi ih kako plau i jadikuju, zapitao je:
"Zbog ega ste dole ovamo?"
Fuzeilova supruga mu je objasnila situaciju.
"Dodeljujem ove devojke svojim sinovima", objavio je princ. "Svakoj od njih
dajem u miraz deset hiljada dinara. Jesi li zadovoljna sa tim?"
"Jesam", odgovori njihova majka.
Princ je smesta nabavio nosiljke, ilime i brokate, i preveo ih u Jemen.
63
Ibrahim ibn Aam

Abu Eak Ibrahim ibn Adam, roen u Balku u istokrvnoj arapskoj porodici,
opisan je u ivotopisu sufija kao princ koji se odrekao svoga kraljevstva (pomalo u
maniru Bude) i skitao u pravcu zapada reen da vodi ivot potpunog asketizma,
zaraujui u Siriji za ivot potenim i napornim radom sve do svoje smrti, priblino
165. godine hidri (782. posle Hrista). Neki izvetaji navode da je bio ubijen u
momarikom pohodu na Vizantiju. Povest o njegovom preobraenju je klasino
delo muslimanske hagiografije.
Legenda o Ibrahimu ibn Adamu

Svetaki tok ivota Ibrahima ibn Adama zapoeo je na sledei nain. On je bio
kralj Balka i ceo svet je bio pod njegovom vlau; etrdeset zlatnih maeva i etrdeset zlatnih skiptara noeno je ispred i iza njega. Jedne noi je zaspao u svojoj
kraljevskoj postelji. U pono je krov rezidencije poeo da podrhtava, kao da neko
hoda po njemu.
"Ko je tamo?", povikao je.
"Prijatelj", stigao je odgovor. "Izgubio sam kamilu, pa je sada traim na ovom
krovu."
"Budalo, zar oekuje da e na krovu nai kamilu?"
"A ti, nepromiljeni stvore", uzvrati glas, "zar se nada Bogu u tom svom svilenom odelu, usnuo u krevetu od zlata?"
Te rei su kralju ispunile duu uasom. U njegovoj nutrini buknula je vatra i vie
nije bio u stanju da zaspi. Kad se razdanilo vratio se na svoje uzvieno mesto i seo na
presto, zamiljen, zbunjen i zabrinut. Dravni ministri $u stajah svaki na svom mestu;
njegovi robovi su rasporeeni u zbijene redove. Objavljena je generalna smotra.
Iznenada je u dvoranu banuo ovek uasne spoljanjosti, kojeg je bilo toliko
grozno pogledati da se niko meu kraljevskom svitom i sluberiicima nije usudio ni
da ga upita za ime, svima su se jezici zalepili za grla. Sveano je stupao i zaustavio se
pred prestolom.
"ta hoe ti?", zapita ga Ibrahim.
64
"Upravo sam sjahao u ovo karavansko svratite", ree ovek.

"Nije ovo nikakvo svratite. Ovo je moj dvorac. Ti si ltid", povika Ibrahim.
"Ko je pre tebe posedovao ovaj dvorac?", upita'ovek.
"Moj otac", odgovori Ibrahim.
"A pre njega?"
"Moj deda."
"A pre njega?"
"Taj i taj."
"A pre njega?"
"Otac Tog i tog."
"A gde su svi oni otili?", upitao je ovek.
"Nestali su. Mrtvi su", odgovori Ibrahim.
"Pa zar onda ovo nije karavansko svratite u koje jedan ovek ulazi, a drugi ga
naputa?"
Sa tim reima neznanac je ieznuo. Bio je to Kezr, mir neka je s njim. Vatra je
jo pomamnije buknula u Ibrahimovoj dui, a njegova strepnja se u trenu uveala.
Dnevne vizije sledili su noni glasovi, podjednako misteriozni i neobjanjivi.
"Osedlajte mi konja!", najzad je dreknuo Ibrahim. "Poi u u lov. Ne znam ta
me je to zadesilo danas. Gospode Boe, kako e se sve ovo zavriti?"
Konj mu je bio osedlan i on je krenuo u lov. Nesmotreno je galopirao kroz
pustinju; delovao je kao da ne zna ta radi. U tom stanju krajnje pometenosti
odvojio se od svojih trupa. Putem je iznenada zauo glas:
"Probudi se!"
Pravio se da nita nije uo i nastavio je da jae. Glas se zauo i po drugi put, ali on
se nije obazirao. Potom ga je uo jo jednom i pojurio jo bre. A onda je glas
zazvuao i po etvrti put.
"Probudi se, pre no to bude oboren, probudi se!"
Sufi sved i mistici
65
Sada je vesasvim izgubio vlast nad sobom. Tog trenutka iskrsnuo je jedan jelen i
Ibrahim je bio spreman da ga goni. Tada je jelen poeo da govori.
"Ja sam poslat da lovim tebe. Mene ne moe uhvatiti. Zar si zbog toga stvoren,
odnosno je li to ono to ti je zapovedeno?"
"Oh, ta li mi se ovo deava?", zavapi Ibrahim.
I okrenuojeglavu od jelena. Odmah zatim zauo je istc rci kako izlaze iz obluja
na njegovom sedlu. Obuzee ga strava i uas. Otkrovenjepostade jo jasnije, poto
je Svemogud Bog reio da dovri posao. Isti glas se po treiput razlegao iz (iovratnika njegovog plata. Otkrovenje je na taj nain bilo privedeno kraju i nebesa se
otvorie pred njim.
U njemu se utvrdila pouzdana vera. Sjahao je; sva njegova odea, kao i njegov
konj, bili su mokri od njegovih suza. Istinski i iskreno se pokajao. Okrenuvi se u
stranu od puta, spazio je pastira koji je nosio filcano odeio i fflcani eir, gonei ovce
pred sobom. Kada je paljivije pogledao, ustanovio je da je to jedan njegov rob. Poklonio imi je svoj zlatom izvezeni plat i kapu optoenu dragim kamenjwn, zajedno
sa stadom ovaca, a od njega je uzeo odeu i eir od filca, i stavio ih na sebe. Cela
vojska anela je stajala zurei u Ibrahima.
"Kakvo je kraljevstvo pripalo Adamovom sinu", uskliknuli su. "Odbacio je gnusno ruho sveta i obukao uzvienu nonju siromatva."
A potom je ovaj peke krenuo preko planina i beskrajnih pustinja, kukajui zbog
svojih grehova, sve dok nije stigao u Merv. Tamo je primetio oveka koji je pao sa
mosta i nalazio se na rubu smrti, noen rekom. Ibrahim je iz daljine uzviknuo:
"Boe, zatiti ga!"
ovek je ostao da visi u vazduhu dok nisu stigh pomagai i izvukli ga na sigurno.
Bili su zadivljeni Ibrahimom.
"Kakav je ovo ovek?", uskliknuli su.
Ibrahim se udaljio i zaputio u Niapur. Tamo je tragao za nekim pustim budakom gde bi mogao da se preda pokoravanju Bogu. Na kraju je nabasao na uvenu
peinu u kojoj je proveo devet godina, po tri godine u svakom od njenih oeljenja.
Ko zna ime se tamo bavio danima i noima? Jertrebalo je biti silan ovek p(ebne
grae da bi se tamo moglo boraviti sam nou.
66
Svakog etvrtka bi se popeo iznad peine i sakupio naramak drva za ogrev.

Sledeeg jutra bi se zaputio u Niapur i tamo bi prodavao prue. Poto bi obavio
molitve petkom, od zaraenog novca bi kupio hleba, od kojeg bi polovinu dao prosjaku a pola bi zadrao za sebe da prekine gladovanje. I tako je radio svake nedelje.
Jedne zimske noi dok se nalazio u peini bilo je izuzetno hladno, i morao je da
lomi led da bi se oprao. Cele noi je drhtao, molei se do zore. Ve mu je pretila
opasnost da umre od hladnoe. Nekim sluajem mu je pala na pamet ideja o vatri.
Na tlu je ugledao krzno. Umotao se u njega i zaspao. Kad se probudio bila je ve
jaka dnevna svetlost, i on se zagrejao, Pogledao je i video da je to krzno zapravo bio
zmaj, a njegove oi zdelice pune krvi. Spopao ga je uasan strah.
"Gospode Boe1', uzviknuo je, 'Ti si mi poslao ovu stvar u vidu pitome dobrote.
Meutim, sada je vidim u jezivom obliku i ne mogu to da podnesem."
Zmaj se istoga asa pokrenuo, dva-tri puta protrljao lice o zemlju pred sobom, i
nestao.
Ibrahim ibn Aam okziu Meku

Kada se slava dela Ibrahima ibh Adama nadaleko proula meu ljudima, on je
napustio peinu i zaputio se prema Meki. U pustinji je naiao na jednog od uzvienih ljudi od vere, koji ga je pouio Najveem imenu Bojem i potom se udaljio.
Ibrahim jeprizivao Boga tim menom i smesta mu se ukazao Kezr.
"Ibrahime", ree mu Kezr, "to j bio moj brat David koji te je pouio Najveem
imenu".
Zatim su Kezr i Ibrahim nadugako razgovarali. Kezr je bio prvi koji je privukao
Ibrahima, uz Boje doputenje. A evo ta je sam Ibrahim ispriao o sledeoj fazi
svoga hodoaa.
"Kada sam stigao do Dat el-Erka ugledah tela sedamdesetorice ljudi u krpljenim
mantijama kako lee, a krv im iklja iz noseva i uiju. Kruei oko njih, otkrio sam
jednog koji je jo imao iskru ivota u sebi.
"Mladi ovee", zavapih, "ta se to ovde dogodilo?"
"Sine Adamov", odgovorio mi je, "dri se vode i sklonita za molitvu. Ne udaljavaj se, da ae bi bio prognan; i ne prilazi suvie blizu, da ne bi bio baen na muke.
Neka nijedan ovek ne bude isuvie drzak u sultanovoj nazonosti, Valja se jako
67
bojati prijatelja koji ubija hodoasnike kao da se radi o grkim bezbonicima i koji
voh boj protiv hodoasnika. Mi smo bili zajednica sufija koja se zaputila u pustinju
sa verom u Boga, reeni da ne izgovaramo ni rei, da ne mislimo ni o emu osim o
Bogu, da se kreemo i da mirujemo imajui samo Njega u vidu, i da se ne obaziremo ni na ta sem Boga. Kada smo preli pustinju i stigli do mesta gde se hodoasnici odevaju u belo, priao nam je Kezr, mir nek je sa njim. Pozdravili smo ga, i
on nam je uzvfatio pozdrav, i bili smo veoma sreni, rekavi mu: Slava Bogu, putovanje je bilo blagosloveno, tragalac je stigao do traenog, poto je takosveta osoba
izala da nas doeka. Ali neki glas je smesta uzviknuo u nama: Vi, laovi i
Iicemeri, Takve su bile vae rei i zavet! Ali, zaboraviste Me i bavili ste se neim
sasvim drugim. Odlazite! Neu sa vama sklopiti mir sve dok se ne doepam vaih
dua radi odtete i dok ne prolijem vau krv maem revnosne osvete. Svi ovi
odvani Ijudi koje vidi ovde kako lee su rtve te odmazde. uvaj se, Ibrahime! I ti
ima istu tu tenju. Zaustavi se, ih otputuj negde daleko!"
"A zato su onda tebe potedeli?", upitah ga, zgranut njegovim reima.
"Rekli su mi: Oni su spremni, ali ti jo nisi. Zato poivi jo koji trenutak, pa e i
ti sazreti. A kada sazri, i ti e im se pridruiti. I rekavi to, on izdahnu."
Ibrahim je etrnaest godina prelazio pustinju, molei se i ponizujui se celim
putem. Kada je bio nadomak Meke, stareine Harama su, uvi za njegov dolazak,
izale da ga doekaju. On se probio ispred karavana, kako niko ne bi mogao da ga
prepozna. Sluge su prethodile stareinama i videle su Ibrahima kako id^ ispred
karavana, ali poto ga nikada ranije nisu videli, nisu ga prepoznali. Prisavi mu
povikae: "Ibrahim ibn Adam se nalazi u blizini. Haramske stareine su izale da ga
doekaju."
"Zato vam treba taj jeretik?", zapita ih Ibrahim.
Oni ga na to smesta napadoe i izudarae.
"Stareine Meke izlaze da ga pozdrave, a ti ga naziva jeretikom?", zagrmee na
njega.
"Jeste, ja kaem da je jeretik", ponovi Ibrahim.
Kad su ga ostavili, Ibrahim ree sebi: "Ha! Hteo si da stareine izau da te
doekaju. E pa, nakupio si nekoliko propisnih udaraca. Siava neka je Bogu to sam
video kako ti se ispunjava elja!"
68
fcrahunje zatun podigao kuu u Meki. Oko njega se obrazovao krug prijatelja, a
onje svoj hleb zaraivao radom svojih ruku, radei kao tesar.
Ibnkim u Mekiposeuje njcgor sin

Kadje Ibrahim ibn Adam napustio Balk, on je za spbom ostavio dojene. Ovaj je,
sada ve odrastao, jednoga dana pitao majku ta je sa njegovim ocem.
"IVoj otac je nestao, odgovofi h i ona.
Na to je sin obnarodovao da svi koji ele da pou na hodoae treba da se
okupe. I okupiio ih se etiri hHjade. Podmirio im je sve trokove za namirnice i
kamile i poveo celo drutvo u Meku,nadajui se da bi mu Bog mogao podariti da
vidi svogoca. Stigara u Meku, pred ulazom u Svetu Damiju naili su nagrupu sufija koji su nosili iskrpljene ogrtae.
"Poznajete li Ibrahima ibn Adama?", raspitivao se sin.
"Onje na prijatelj", rekoe mu oni. "Primio nas je u goste i upravo je otiao da
nabavi hranu."
Sin ih je zamolio da ga upute i krenuoje njegovim tragom. Kadaje druina stigla
uniuetvrt grada, ugfedao je oca bosonogog i gologlavogkako se beesa tovarom
d m za ogrev. Iz oiju mu potekoe suze, ali se obuzdao i krenuo za ocem do pijace.
Tamo je njegov otac poeo da vie.
"Ko hoe da kupi lepe stvari za lepe stvari?"
Pekar ga je pozvao i uzeo drva za ogrev u zamenu za hleb. Ibrahimje poneo hleb i
stavio ga pred svoje prijatelje.
"Ako kaem ko sam", plaio se sin, "on e pobei".
Zato je otiao da se posavetuje sa majkom o tome koji je najboiji nain da ponovo
stekne oca. Majka ga je posavetovala da bude strpljiV:
"Budi strpljiv dok ne obavimo hodoae".
Kada je mladi otiao, Ibrahim sede pored drugova.
"Danas na owwn hodoau ima i ena i dece. uvajte se da ih ne pogledate",
naloio im je.
69
Svi su prihvatili njegov savet. Kad su hodoasnici uli u Meku i poeli da krue
oko Kabe, i Ibrahim je sa prijateljima kruio oko Svete Kue. Priao mu je jedan
lepukast mladi i Ibrahim ga je pronicljivo osmotrio. Njegovi pratioci su to
primetili i bili su iznenaeni, ali su saekali da zavre kruenje oko Kabe.
"Neka ti se Bog smiluje!", rekli su tada Ibrahimu. "Nama si naredio da ne
pogledamo nijednu enu niti dete, a onda si ti sam zurio u onog lepukastog deka."
"Jeste li videli?", uskliknuo je Ibrahim.
"Videli smo", odgovorie oni.
"Kada sam napustio Balk", objasni im Ibrahim, "ostavio sam tamo dojene.
Siguran sam da je taj momak moj sin."
Sutradan je jedan od njegovih drugova krenuo ispred Ibrahima da potrai
karavan iz Balka. Naiavi na njega, primetio je u sredini karavana jedan ator koji
je bio sav od brokata. U atoru se nalazio presto, a na njemu je sedeo momak, recitujui Kuran i plaui. Ibrahimov prijatelj upitao je sme li da ue.
"Odakle dolazi?", raspitivao se.
"Iz Balka", odgovori momak.
"iji si sin?"
Deak pokri lice rukom i ponovo zaplaka.
"Nikada nisam video svoga oca", rekao je, odlaui Kuran. "Bar ne do jue - ali
ne znam je li to bio on ili nije. Bojim se da e on pobei ako ga oslovim, kao to je
nekada pobegao od nas. Moj otac je Ibrahim Adam, kralj BaJka."
Na to ga je ovek pozvao da ga odvede Ibrahimu. I mladieva majka je ustala i
pola sa njim. Ibrahim je, kad su mu se pribliili, sedeo sa drugovima pred Jemenskim okom. Izdaleka je ugledao prijatelja sa mladiem i njegovom majkom. A
ena je, im ga je ugledala, glasno uzviknula i vie nije bila u stanju da vlada sobom.
"Ovo je tvoj otac."
Nastao je neopisiv mete. Svi oevici i Ibrahimovi prijatelji briznuli su u pla. im
se povratio od oka, mladi je pozdravio oca. Ibrahim mu je uzvratio pozdrav i
privio ga na grudi.
"Koju veru sledi?", zapitao ga je.
70
"Religiju islama, odgovori sin.

"Neka je slava Bogu*', uskliknu Ibrahim. "Poznaje li Kuran?"
Poznajem."
"Slava Bogu. Jesi li izuavao religiju?"
"Jesam."
Tada je Ibrahim poao da se udalji, ali mladi nije hteo da ga pusti. Majka mu je
glasno naricala. Podigavi glavu prema nebu, Ibrahim uzviknu: "0, Boe, pomozi
mi!"
"A zato nisi potraio enu?"

"Ima li te ene koja e za mua odabrati onoga ko e je drati gladnu i golu?",
odvratio je.
"Nema", odgovorie.
"Eto zato se nisam oenio", objasnio im je. "Svaka ena kojom bih se ja oenio
ostala bi gladna i gola. Samo da sam mogao, i od sebe bih se razveo. Otkud mi
pravo da jo nekoga veem za svoje sedlo?"
Zatim se okrenu prema jednom prosjaku koji se tu nalazio i zapita ga: "Ima li ti
enu?"
Istog trenutka momak je izdahnuo u njegovom zagrljaju.
"Nemam", odgovori prosjak.
"ta se dogodilo, Ibrahime?", kriknue njegovi pratioci.
"Ima li dete?"
"Kada sam ga pritisnuo na grudi", objasnio im je Ibrahim, "ljubav prema njemu

probudila se u mom srcu. Tada mi glas ree: lbrahime, ti tvrdi da voli Mene, ali ti
voli jo nekoga pored Mene. Nareuje svojim drugovima da ne pogledaju nijednu
tudu enu ili dete, a ti si svoje srce vezao za tu enu i dete. Kada sam uo tu grdnju,
pomolio sam se: Gospode Slave, priteci mi u pomo! Ott e mi tako zaposesti srce
da u zaboraviti da volim Tebe. Uzmi ili njegov ili moj ivot. Njegova smrt bila je
odgovor na moju molitvu."
Anegote o Ibrahimu ibn Adamu

Jednoga dana Ibrahimu ibn Adamu bilo je postavljeno pitanje: "ta ti se dogodilo, pa si ostavio svoje kraljevstvo?"
"Sedeo sam na svome prestolu jednoga dana", priseao se on. "Podigli su
ogledalo pred mene; pogledao sam u njega i video da je moje obitavalite bilo grobnica i da u njemu nije bilo bliskih prijatelja. Video sam dugako putovanje preda
mnom, a bio sam bez zaliha. Video sam pravednog sudiju, a nisam imao nikakvu
odbranu ni opravdanje. I zgadilo mi se moje kraljevsko dostojanstvo."
"Zbog ega si pobegao iz Korasana?", pitali su ga.
"Nemam."
"Odlino, odlino", uskliknu Ibrahim.
"Zato to kae?", upita ga prosjak.
"Prosjak koji se oeni ukrcava se na lau. A kada dou deca, on tone i davi se."
Jednoga dana Ibrahim vide jednog prosjaka kako oplakuje svoju sudbinu.
"Prestpostavljam da si besplatno nabavio prosjaenje", napomenuo je.
"Ih, pa zar je prosjaenje na prodaju?", zapita ga prosjak zaueno.
"Naravno", odgovori Ibrahim. "Ja sam ga platio kraljevstvom Balka. Napravio
sam izvrstan posao."
Jednom je neki ovek doneo Ibrahimu hiljadu dinara.

"Uzmi", rekao mu je.
"Ja od prosjaka ne prihvatam nita", odgovori mu Ibrahim.
"Ali ja sam imuan", uzvrati ovek ljutito.
"Cuo sam tamo mnogo beseda i razgovora o istinskom prijatelju", odgovorio je.
71
"Da li eli da ima vie od onoga to ve ima?", upita ga Ibrahim.
('l
"Dabogme", uzviknu ovek.

"Onda U2mi taj novac nazad", ree mu Ibrahim. "Ti si prvi meu prosjacima. U
stvari, to nije ni prosjaenje. To je krajnje siromatvo."
Ibrahimu su priali o nekom ushienom mladiu koji je imao izvanredna iskustva

i koji je sebe strogo disciplinovao.
"Odvedite me do njega kako bih ga mogao videti", ree on.
I odveli su ga do mladia.
"Budi moj gost tri dana", pozvao ga je mladi.
Ibrahim je ostao i pozorno pratio mladievo stanje. Ono je prevazilazilo ak i ono
to su mu prijatelji govorili o njemu. Citavu no provodio je bez sna i odmora, ne
povvajui i ne dremajui ni trenutka. Ibrahim oseti izvesnu zavist.
"Ja sam tako neosedjiv i nemoan, a on cele noi ne spava niti se odmara. No,
hajde da istraimo ovaj sluaj", ree on sebi. "Hajde da ustanovimo nije li bilo ta
od Satane ovladalo njegovim stanjem, ili je ono zbilja potpuno isto i u svakom
pogledu onakvo kakvo treba da bude. Moram da prouim samu osnovu ovog
sluaja. A osnova i uzrok stvari se nalazi u onome to ovek jede."
I zato je ispitao ta taj mladi jede i otkrio da njegova hrana dolazi iz bezbonih
izvora.
"Bog je najvei. A ovaj mladi je avolski", uskliknuo je.
'Tri dana sam bio tvoj gost", rekao je mladiu. "A sada ti budi moj gost etrdeset
dana."
Mladi je prihvatio poziv. Ibrahimova hrana, pak, bila je zaraena radom
njegovih ruku. Odveo je mladia svome domu i dao mu svoju vlastitu hranu.
Mladiev zanos momentalno je iezao. Sva njegova usrdnost i ar su nestali. Izgubili su se njegova neumomost i besanost i plakanje.
73
Sal ibn Ibrahim ispriao je sledeu priu:

Putovao sam sa Ibrahimijem Adamom, i na tom putu sam oboleo. On je prodao
svetojeimaoipotroiojetonamene. Zatiaiosamnetoodnjega, aon jeprodao
i svog magarca i prihod potroio na mene.
"Gde je magarac?", raspitivao sam se kada sam se Oporavio.
"Prodao sam ga", odgovorio je.
"A na emu u ja sada sedeti?", pitao sam.
"Brate", ree mi on, "doi, sedi na moja lea."
I podigao me je na svoja leda i nosio na njima tri etape puta.
SvakOga dana Ibrahim je odlazio da nadnii i radio je sve do mraka. A sve to bi
zaradio troio je na potrebe svojih prijatelja. Ali dok bi on obavio veemju molitvu i
kupio neto i vratio im se, no bi ve uveliko odmakla.
Jedne noi njegovi prijatelji rekoe: "Ibrahim kasni. Hajde da pojedemo malo
hleba i poemo na spavanje. To e za njega biti znak da ubudue treba ranije da se
vraa, pa nas nee ostavljati da ga ovako dugo ekamo."
I uinie tako. Kada se Ibrahim vratio, video je da su svi pozaspali. Pretpostavljajui da nita nisu jeli i da su gladni otili na spavanje, odmah je zapalio vatm.
Sa sobom je doneo neto brana, pa je napravio testo da im da neto da pojedu kad
se probude, kako bi bili u stanju da poste sutradan. Njegovi se prijatelji probudie i
zatekoe ga sa bradom kako mu se vue po podu, dok je on raspirivao vatru; iz oiju
su mu tekle suze, i bio je opkoljen dimom.
"ta to radi?", pitali su.
"Video sam da ste zaspali", odgovori im Ibrahim. "Rekoh sebi, moda niste
uspeli nita da naete, pa ste otili na spavanje gladni. I zato sam uzeo da napravim
neto za vas da pojedete kad se probudite."
"Vidi kako on misli o nama, a kako smo mi mislili o njemu", uzviknue.
"ta si mi to uradio?", zavapio je.

'Tvoja hrana bila je neposveena i bezbona", odgovori Ibrahim. "Satana je sve
vreme dolazio i ulazio u tebe. Ali im si pojeo ispravnu hranu, ispoljenja koja je on
izvodio u tebi su se pokazala kao ono to su zapravo i bila, avolje delo."
"Otkako si kroio na ovu stazu, jesi li ikada doiveo sreu?", pitali su Ibrahima.
"Nekoliko puta", odgovori on. "Jednom sam se nalazio na brodu a kapetan me
nije poznavao. Nosio sam iscepanu odeu, kosa mi je bila neuredna i bio sam u
74
duhovnom ushienju kojeg niko na brodu nije bio svestan. Smejaii su mi se i rugali.
Na brodu se nalazio i jedan lakrdija koji bi svako malo doao i zgrabio me za kosu,
pa bi je upao i pljeskao me po vratu. U tim trenudma oseao sam da sam dobio
ono za ime sam udeo, i bio sam veoma srean to sam tako poniavan.
"Jednom sam kupio roba", priseao se Ibrahim.
"Iznenada se podigao ogroman talas, i svi su se uplaili da e izginuti. Moramo

da badmo jednog od ovih drugara u more, uzviknuo je konnilar. Onda e brod
biti laki. Sepali su me da me bace u more. Talas e povukao i brod se ispravio. Ali
tog trenutka kad su me dograbili za uvo da me bace u vodu, oseao sam da sam
dobio ono za ime sam udeo i bio sam srean.
"ta jede?
"Jednom drugom prilikom otiao sam da prespavam u damiji. Ali nisu to hteli da
nji dovole, a ja sam bio toliko slab i iscrpljen da nisam mogao da ustanem. Zato su
me uhvatili za noge i vukli me napolje. A damija je imala tri stepenika; glava mi je
udarala u jedan stepenik za drugim i potekla je krv. Oseao sam da sam dobio ono
za ime sam udeo. Na svakom stepeniku niz koji su me vukli otkrivala mi se misterija itavog tog podneblja. Rekoh: Samo kad bi damija imala vie stepenica, da
uveaju moju sreu!
"ta radi?
"Kako ti je ime?, zapitao sam ga.

"Onako kako me ti nazove, odgovorio je.
"Ono to mi ti da.
"ta oblai?
"Ono ime me ti zaodene.
"Ono to naredi.
"ta eli?, pitao sam ga.
"Kakva posla sluga ima sa eljom?, odgovorio je.
"Nitkov kao to jesi, rekoh sebi, itavog svog ivota bio si sluga Boji. E pa,
sada naui ta stvarno znai biti sluga!
"Drugi put, pak, bio sam utonuo u stanje ekstaze. Neka aljivina doe i pomokri
se po meni. I tada sam bio srean.
"I toiiko sam dugo plakao da sam se na kraju onesvestio."
"A seam se i kada sam bio umotan u konujaknu punu buva koje su me nemilosrdno grizle. Iznenada sam se setio fine odee koju sam ostavio u riznici. Moja dua
povika u meni: Ama, kakva je ovo agonija? Tada sam takoe oseao da sam dobio
ono za ime sam udeo.
Nikada niko nije video Ibrahima da sedi prekrtenih nogu.
"Jednom prilikom", priao je Ibrahim, "putovao sam pustinjom sa poverenjem u

Boga. Nekoliko dana nisam nalazio nita za jelo. Setio sam se jednog svog
prijatelja, ali rekoh sebi: Ako poem njemu, moja vera u Boga postae nitavna.
Uao sam u damiju sa ovim reima na usnama: Poloio sam svoju veru u ivueg
koji ne umire. Nema Boga do Njega. A glas sa neba uzviknu: Slavai neka je tome
Bogu koji je oistio sa lica zemlje one koji veruju u Njega. Rekoh: emu te rei?
Glas mi odgovori: Kako moe istinski da veruje u Boga onaj ko preduzima dugo
putovanje zarad zalogaja koji neprosveeni prijatelj moe da mu prui, a potom
tvrdi: Poloio sam svoju veru u ivueg koji ne umire? Ti si jednu la nazvao verom
u Boga!"
75
"Zbog ega nikada ne sedi prekrtenih nogu?", upitali su ga.

"Jednoga dana sam sedeo na taj nain", odgovorio je on. "Zauo sam glas iz
vazduha kako mi govori: Sine Adamov, zar sluge sede tako u nazonosti svojih
gospodara? Smesta sedoh uspravno i pokajah se."
"Jednom sam putovao pustinjom uzdajui se u Boga", priao je Ibrahim. "Tri
dana nisam naiao ni na ta za jelo. A onda se preda mnom pojavio avo.
"Zar si se odrekao svoga kraljevstva i sveg onog uivanja i raskoi da bi gladan
iao na hadiluk?, rugao mi se avo. lsto tako bi mogao da hodoasti otmeno i sa
ukusom i da ne pati toliko.
"uvi te avolove rei, podigoh glavu prema nebu:
"O, Boe, uskliknuh, jesi li Ti to odredio da Tvoj neprijatelj mui Tvoga prijatelja? Priteci mi u pomo! Jer ne mogu da preem ovu pustinju be Tvoje pomod.
76
"lbrahime, dopro je do mene glas, izvadi i baci ono to ti se nalazi u depu,

kako bismo mogli da donesemo ono to se nalazi u Nevidljivom svetu.
"Gumuo sam ruku u dep. U njemu su bila etiri srebmjaka na koja sam bio
zaboravio. im sam ih odbacio, avo se izgubio, a iz Nevidljivog sveta se materijalizovala hrana."
77
Ibrahim je jednoga dana putovao pustinjom kad mu je pristupio jedan ratnik.

"Ko si ti?", zapita ga ratnik.
"Sluga", odgovori Ibrahim.
"Koji put vodi ka nekom prebivalitu?", upita ga ratnik.
Ibrahim pokaza na groblje.
"Jednom prilikom", seao se Ibrahim, "bio sam odreden da vodim brigu o jednom
vonjaku. Vlasnik tog vonjaka priao mi je i rekao mi: Donesi mi slatkih narova.
Doneo sam mu ih, ali bili su kiseli.
"Donesi mi one koji su slatki, ponovio je gazda. Doneo sam jo jednu punu
iniju, ali i ti narovi behu kiseli.
"Neka je slava Bogu! , uzviknuo je gazda. Toliko vremena si proveo u vonjaku,
a nisi u stanju da prepozna zrele narove?
"Ja pazim na tvoj vonjak, ali ne znam kakav je ukus narova zato to nikada
nijedan nisam probao, odgovorio sam.
"Sa takvim samopregorom, sve mi se ini da si ti Ibrahimi Adam, ree vlasnik.
"Kada sam uo te red, istog trenutka sam napustio to mesto."
"Jedne noi", priao je Ibrahim, "video sam u snu Gabriela kako se sa jednim
svitkom u rad sputa sa nebesa na zemlju.
"Zbog ega si doao?, upitah ga.
"Upisujem imena Bojih prijatelja, odgovorio mi je Gabriel.
"Sprda se sa mnom", viknuo je ratnik, udarivi Ibrahima biem po glavi. Koa je

pukla i iknula je krv.
Ratnik je oko Ibrahimovog vrata vezao konopac i vukao ga za sobom. Naili su
ljudi iz oblinjeg grada i zaustavili se pred ovim prizorom.
"Neznalice, pa to je Ibrahimi Adam, prijatelj Boji", povikali su.
Ratnik je pao pred Ibrahimove noge i preklinjao ga da mu oprosti i oslobodi ga
krivice za nepravdu koju mu je uinio.
"Rekao si mi da si sluga", pravdao se.
"Postoji li neko ko nije sluga?", odgovori Ibrahim.
"Razbio sam ti glavu, a ti si se molio za mene", ree ratnik.
"Molio sam se da bude blagoslovljen za nain na koji si postupio sa mnom",
glasio je Ibrahimov odgovor. "Moja nagrada za to kako si postupio sa mnom bila je
raj, pa nisam eleo da tvoja nagrada bude pakao."
"Zato si me uputio na groblje kad sam te upitao za put prema naseobini?", pitao
je ratnik.
"Zato to groblje svakoga dana postaje sve naseljenije, a grad sve naputeniji",
odgOvori mu Ibrahim.
"Upii i moje ime, rekoh.

"Ti ne spada meu njih, ree Gabriel.
"Ja sam prijatelj prijatelja Boga, uzvratih.
"Gabriel je neko vreme razmiljao. Zatim ree:
"Stigla je zapovest. Upii Ibrahimovo ime ispred svih ostalih. Jer na ovoj Stazi
nada se materijalizuje iz beznadenosti."
Jednom je Ibrahim prolazio pored pijanice.- Ovome su usta bila prljava, pa je"
uzeo vode i oprao pijanici usta.
"Zar e ostaviti prljava usta koja su izustila ime Boje? To je nepotovanje!",
ree Ibrahim sebi.
"Isposnik iz Korasana oprao ti je usta", rekoe pijanici kad je ovaj doao sebi.
fb
"1 ja se sada kajem", Lgavio je ovek.

Nakon toga Ibrahim je uo u snu: 'Ti si radi Mene oprao usta. Zato sam ja oprao
tvoje srce."
79
Jednoga dana Ibrahim je doao na bunar. Spustio je kofu i ona je izronila

prepuna zlata. Ispraznio ju je i ponovo je spustio, a ovog puta se ispunila biserima.
U veselom raspoloenju on je isprazni jo jednom.
"0, Boe", kliknuo je, 'Ti mi nudi blago. Ja znam da si Ti svemoan, i da zna da
neu biti zaveden time. Daj mi vode, kako bih mogao da obavim obredno pranje."
Jednom sam se nalazio na brodu sa Ibrahimom (priao je jedan rada) kada se

naglo podie jak vetar i ceo svet se zamrai.
"Avaj, brod tone!", uzviknuo sam.
"Ne boj seae brod potonuti", zaeuo se glas iz vazduha, "jer Ibrahim Adam je
satobom."
I vetar se odmah smirio, a potamneli svet je opet zasijao.
Ibrahim je eleo da se ukrca na brod, ali nije imao para.

"Svako mora da plati jedan dinar", doekalo ga je saoptenje.
Jednom je Ibrahim krenuo na hadiluk u drutvu.

"Niko od nas nema ni kamilu ni bilo kakve zalihe hrane", rekoe ostali putnici.
"Uzdajte se u Boga da vas snabde", ree im Ibrahim. A onda je dodao: "Pogledajte ono drvee! Ako je zlato ono to elite, ono e se pretvoriti u zlato."
I svi se bagremovi pretvorie u zlato usled Sile Svemogueg Boga.
Jednoga dana Ibrahim je putovao sa druinom kada stigoe do jedne tvrave.

Pred tvravom je bilo mnogo iblja.
Ibrahim se pomolio, rekavi: "Boe, oni od mene trae novac, a ja ga nemam".
"Proveemo no ovde", rekoe. "Suvog granja ima u izobilju, pa moemo da

naloimo vatru."
Tog trenutka se itavo more pretvorilo u zlato. Ibrahim ga je zahvatio u aku i

platio putovanje.
Zapalili su vatru i posedali osvetljeni njome. Svi su jeli suvog hleba, dok je
Ibrahim stajao molei se.
Jednoga dana Ibrahim je sedeo na obali Tigrisa krpei svoju izandalu odeu. Pri
tome mu je igla pala u reku.
'Ti si se odrekao onako silnog kraljevstva. ta si dobio za uzvrat?", zapita ga neko.
"Vrati mi moju iglu", viknu Ibrahim, upirui prstom u reku.
Hiljadu riba izbacilo je glave iz vode, svaka sa zlatnom iglom u ustima.
"Hou svoju sopstvenu iglu", ree Ibrahim.
Slabana ribica drala je u ustima Ibrahimovu iglu.
"Ovo je ono najmanje to sam dobio odriui se kraljevstva Balka", ree Ibrahim.
"0 ostalome ti ne zna ama ba nita."
"Kad bismo barem imali neto osveenog mesa da ga ispeemo na ovoj vatri",
ree jedan od putnika.
Ibrahim je dovrio svoju molitvu. Zatim je rekao: "Bog je bez sumnje u stanju da
vam da osveenog mesa."
Rekavi to, ponovo je stao da se moli. Istog trenutka do njih je doprla rika lava.
Gledali su kako im lav prilazi vukui divljeg magarca. Uzee magarca, ispekoe ga i
pojedoe, dok je lav uao posmatrajui ih.
80
Ber ibn el-Haret

Abu Nasr Ber ibn el-Haret el-Hafi je roen u okolini Meiva oko 150. godine
hidri (767. posle Hrista) i bio je preobraen iz raspusnog ivota; u Bagdadu je
izuavao Predanja, a zatim napustio formalno obrazovanje da bi iveo kao prosjak,
siromaan, izgladneo i bosonog. Umro je u Bagdadu 227. (841) godine. Bio je izuzetno visoko cenjen od Ahmeda ibn Hanbala i uvaen od kalifa el-Mamuna.
Ber Bosonogi je roen u Mervu, a nastanio se u Bagdadu. Poetak njegovog

preobraenja odigrao se na sledei nain. iveo je raskalanim ivotom i jednoga
dana dok se pijan teturao ulicom naao je pare papira na kojem je pisalo: "U Ime
Boga, Saoseajnog, Samilosnog". Kupio je ruino ulje i njime namirisao papir i s puno
potovanja ga stavio u svoju kuu. Te noi je neki poboni ovek sanjao san u kojem
mu je nareeno da kae Beru:
"Ti si okadio moje Ime, te sam i Ja okadio tebe. Uzvisio si moje Ime, te sam i Ja
uzvisio tebe. Preistio si moje Ime, pa sam i Ja preistio tebe. Pomou svoje velianstvenosti, jamano u okaditi tvoje ime na ovome svetu i na buduem."
"Ali, onje razuzdan ovek", mislio je svetac. "Moda sam imao pogrenu viziju."
Stoga je obavio obredno pranje, pomolio se i vratio na spavanje. Meutim, sanjao
je jedan te isti san i po drugi i po trei put. Ujutro je ustao i krenuo u potragu za
Berom.
"On je na pijanki", rekli su mu.
Otiao je u kuu u kojoj se Ber nalazio.
"Je li Ber dolazio ovamo?, pitao je.
"Jeste", rekoe mu. "Ali sada je pijan i nemoan."
"Kaite mu da imam poruku za njega", ree svetac.
"Poruku od koga?", pitao je Ber kad mu je to reeno.
"Poruku od Boga", odgovori svetac.
81
"Kuku meni!", zavapi Ber, briznuvi u pla. "Je li to poruka grdnje ili kazne?
Saekaj, dok kaem svojim drugovima. Drugovi", obratio se svojim sauesnicima u
pijanenju, "dobio sam poziv. Odlazim. elim vam zbogom. Nikada me vie neete
videti u ovoj raboti."
I od tada ubudue iveo je tako svetaki da niko nije uo spominjanje njegovog
imena a da mu nebeski mir ne ispuni srce. Priklonio se stazi samoporicanja i bio je
tako preplavljen vienjem Boga da nikada nije obuo cipele. Iz tog razloga je i
nazvan Ber Bosonogi.
"Zbog ega ne nosi cipele?", pitali su ga.
"Bio sam bos onoga dana kada sam sklopio mir sa Bogom", rekao je, "i od tada
me je sramota da nosim cipele. Sem toga, Svemogui Bog kae: Od zemlje sam
nainio tepih za tebe. Nedolino je u cipelama hodati po tepihu kraljeva."
Ahmedi Hanbal esto je poseivao Bera, imajui u njega potpuno poverenje, do
te mere da su mu njegovi uenici prigovarali zbog toga.
'Ti si u dananje vreme bez premca u poznavanju tradicija, prava, teologije i
svake vrste nauke, a ipak stalno ide za tim raspusnim ovekom. Zar je to dolino?"
"oista, u svim znanostima koje ste nabrojali ja imam vee znanje od njega",
odgovori im Ahmedi Hanbal. "Ali, on bolje razume Boga nego ja."
I zato je pratio Bera govorei mu: "Priaj mi o mome Gospodu".
Anegdote o Beru
"Veeras e Ber biti tvoj gost."
To uverenje prodrlo je u um Berove sestre. Poistila je i oprala kuu i sa nadom
ga iekivala. Ber se iznenada pojavi izbezumljenog izgleda.
"Sestro, idem ja gore na krov", saoptio joj je.
Stupio je na stepenice i popeo se nekoliko koraka, a onda je ostao tako da stoji do
sutradan. Kada je svanulo, siao je i otiao u damiju da se pomoli.
"Zato si celu no ostao da stoji?", zapitala ga je sestra kada se vratio.
"Pala mi je na pamet misao", odgovori joj Ber, "da u Bagdadu ima tako mnogo
ljudi koji se zovu Ber - jedan je Jevrejin, jedan hrianin, a neki drugi je sa Istoka.
Moje ime je takoe Ber, a stekao sam tu veliku sreu da budem musliman. Sta je
to, zapitao sam se, to su drugi uinili pa su izostavljeni, a ta je to to sam ja uinio
da steknem takvu sreu? Zbunjen tom milju, ostao sam prikovan na mestu."
82
Sufi sved i mistici
Sufi sved i mistid
83
Besr je posedovao sedam sanduka knjiga o tradicijama. Sve ih je zakopao u

zemlju i nije ih saoptavao.
Oko Bera se bila okupila gomila Ijudi, a on je.drao propoved na temu zadovoljstva. Jedan od prisutnih mu je upao u re.
"Razlog to ne saoptavam tradicije", objasnio je, "jeste to u sebi opaam udnju

da to inim. Ako opazim u svome srcu udnju da se drim utanja, tada u saoptavati."
"Abu Nasre, ti ni od koga ne prihvata nita kako bi stekao istaknut poloaj. Ako
si iskren u svome samoporicanju i ako si zaista okrenuo glavu od ovoga sveta, onda
prihvati ono to ti drugi ljudi nude kako bi mogao da izgubi istaknuti poloaj u oima ljudi. Daj siromanima ono to dobije, ali daj kriom, a zatim budi nepokolebIjiv u pouzdanju u Boga i dobij svoje namirnice iz Nevidljivog sveta."
Tokom etrdeset godina Ber je udeo za peenim mesom, ali nikada nije imao
para da ga kupi. Mnogo godina mu je srce eznulo za pasuljem, ali ga nijednom nije
jeo. Nikada nije pio vodu iz tokova koje su prokopali nadleni organi.
Jedan od svetaca pria: "Bio sam sa Berom jednom prilikom kada je vreme bilo
izuzetno hladno. Video sam ga kako drhti nezatien. Abu Nasr, rekoh mu, po
ovakvom vremenu ljudi se posebno oblae. A ti si jo i skinuo svoju odeu. Jeste,
odgovori mi Ber, mislim na uboge. Poto nemam novaca da im pomognem, hou
da fiziki podelim nevolju sa njima."
Ahmed ibn Ibrahim prenosi sledeu priu:

"Kai Marufu", ree mi Ber, "da u svratiti kod njega poto obavim molitvu."
Preneo sam poruku, i zajedno smo ga ekali. Obavili smo podnevnu molitvu, a
Ber nije doao. Obavili smo i poslepodnevnu molitvu, a njega nije bilo. Obavili
smo i molitvu pred spavanje.
"Neka je slava Bogu", rekao sam sebi, "zar ovek poput Bera moe da pogazi
svoju re? Ovo je neverovatno."
Ostao sam da straarim, motrei sa krova kue na ulaz u damiju. Uskoro se
pojavio Ber sa svojom molitvenom prostirkom u ruci. Kada je stigao do Tigrisa poeo je da hoda po vodi i tako je stigao do nas. On i Maruf su razgovarali do zore, a
onda se Ber vratio ponovo hodajui po vodi. Jurnuvi sa krova, pourih prema
njemu i poljubih mu ake i stopala.
"Pomoli se za mene", preklinjao sam ga.
Ber se pomolio. Zatim je rekao: "Nijednom oveku nemoj da otkrije ono to si
video".
Dokle god je bio iv, nikome to nisam saoptio.
Ove rei izazvale su snaan utisak na Berove sledbenike. Ber je ovako odgovorio.
"Sluajte me sad! Siromani se dele na tri vrste. Jednu vrstu ine oni koji nikada
nita ne trae, a ukoliko im se neto daje oni odbijaju da to prihvate. To su spiritnalni ljudi; jer, kada neto zatrae od Boga, Bog im daje sve to poele, i ako
prizivaju Boga njihova potreba smesta biva zadovoljena. Druga vrsta su oni koji ne
trae, ali prihvataju ono to im se bez traenja daje. To su ljudi srednjeg kvaliteta;
postojani su u svojoj veri u Boga i oni su ti koji e sedeti za trpezom u raju. Trea
vrsta su oni koji strpljivo sede; koliko god mogu oni posmatraju i proslavljaju svoju
sadanjost i odbijaju spoljne podsticaje i iskuenja."
"Zadovoljan sam tvojim izlaganjem", ree ovek koji je prekinuo njegovu besedu.
"Neka Gospod bude zadovoljan tobom!"
Mnotvo ljudi prilo je Beru.

"Mi dolazimo iz Sirije i idemo na hadiluk", rekoe mu. "Jesi li voljan da nam se
pridrui?"
"Jesam, ali pod tri uslova", odgovori Ber. "Prvo, sa sobom neemo poneti nita;
drugo, nita neemo traiti; tree, ukoliko nam neto i bude ponueno, neemo
prihvatiti."
"Da nita ne traimo i da nita ne ponesemo sa sobom - na to smo sposobni da
pristanemo", odgovorie. "Ali ako nam neto bude ponueno, ne moemo a da to
ne uzmemo."
"Niste vi svoju veru poloili u Boga", ukorio ih je Ber, "ve u svoje putne
rezerve".
84
Jedan ovek je jednom doao da od Bera zatrai savet.

"Imam dve hiljade dirama ispravno steenih. elim da poem na hodoae."
'Ti eji da ide radi svog vlastitog provoda", odgovori Ber, "Ako si zaista reen
da ugodi Bogu, onda idi i isplati neiji dug ili pokloni novac nekom siroetu, ili
nekome ko se nalazi u bednoj situaciji. Olakanje koje se dme prua srcu muslimana prijatnije je Bogu od stotinu hodoaa."
"Ja dajem prednost elji da obavim hodoae", ree ovek.
'To je zato to si taj novac stekao na nain koji nije valjan", prokomentarisao je
Ber. "I nee biti miran sve dok ga ne potroi na neprikladan nain."
Ber je ispriao i ovo:

Jednom sam u snu video Proroka. Rekao mi je: "Ber, zar ti ne zna zbog ega je
Bpg tebe odabrao izmeu svih tvojih savremenika i podigao te na visok poloaj?"
"Ne, izaslanie Boga", odgovorio sam.
'To je zbog toga to si razumeo i ugledao se na moju Sunu, i potovao pravedne, i
pruao dobar savet svojoj brai, i voleo mene i Ijude iz mog domainstva", ree mi
Prorok. "Iz tog razloga te je Bog unapredio u poloaj pobonog."
Evo jo jednog dogaaja koji je Ber ispriao:

Jedne noi sam u snu ugledao Alija. Rekoh mu: "Saopti mi neku mudrost".
"Kako je dobra stvar", ree mi Ali, "samiiost koju bogati ispoljavaju prema
siromanima, nastojei da dobiju nagradu od Svemilostivog. Jo znaajnije i poeljnije je prezrenje koje siromani pokazuju prema bogatima uzdajui se u dareljivost
TVorca sveta."
Ber je leao na samrtnikoj postelji. Jedan ovek je uao i poalio mu se na

krtost sudbine. Ber mu dade svoju koulju i Obue pozajmljenu koulju, te u toj
koulji ode na onaj svet.
85
Zabeleeno je da se, sve dok je Ber bio iv, iz potovanja prema njemu nigde na
bagdadskim ulicama nije mogla videti balega mazgi, poto je on hodao bosonog.
Jedne veeri neki ovek sa mazgom je primetio kako njegova ivotinja isputa
balegu nadrum.
"Eh, nema vie Bera Bosonogog", uskliknuo je on.
Sprovedena je istraga i pokazalo se da je bio u pravu. Upitae ga kako je znao.
'Tako to se, dokle god je on bio iv, nigde na bagdadskim ulicama nije mogla
videti balega mazgi. Primetio sam da je to pravilo prekreno, i po tome sam znao da
Ber vie nije meu ivima."
86
Sufi sve i mistici
87
"A da li bi eleo da vidi nekoga ko je jo vei isposnik od mene?", upita me.
Du %-Nun el-Mesri
"Bih", rekoh.
"Onda idi u onu tamo planinu", ree mi on. "Tamo e ga videti."
Abu l-Fejz Tauban ibn Ibrahim el-Mesri, zvani Du l-Nun, rodio se u Ekmimu u
gornjem Egiptu oko 180. godine hidri (796. posle Hrista), uao kod raznih uitelja
i mnogo putovao po Arabiji i Siriji. Godine 214. (829) uhapen je zbog optube za
jeresiposlat uzatvor uBagdad, aii muje posle ispitivanja, po kalifovom nareenju,
bilo doputeno da se vrati u Kairo, gde je i umro 246. (861) godine; njegov nadgrobni spomenik bio je tien i uvan. Bio je legendarai alhemiar i udotvorac,
smatra se da je bio upuen u tajnu egipatskih hijeroglifa. Pripisuju su mu se brojne
pesme i kratke studije, ali su najveim delom apokrifne.
Du i-Nun Egipanin i kako sepreobratio

Du l-Nun Egipanin ovako je ispriao povest o svome preobraenju:
Bio sam obaveten da je na odreenom mestu iveo jedan isposnik. Zaputio sam
se da ga vidim i zatekao ga kako se prikaio za drvo i visi sa njega.
"0, telo", rekao je, "pomozi mi da posluam Boga, inae u te drati ovako
obeenog dok ne umre od gladi".
Spopao me je napad plaa. Zanesenjak je uo kako plaem.
"Ko je to", viknuo je, "ko ima samilosti prema meni koji jedva da imam stida, ali
zato imam zloina na pretek?"
Priao sam mu i pozdravio ga.
"0 emu se ovde radi?", upitao sam ga.
"Ovo moje telo ne ostavlja me na miru kako bih mogao da se povinujem Bogu",
odgovorio je. "Ono bi da se rui sa drugim ljudima."
Pomislio sam da je po svoj prilici prolio muslimansku krv ili poinio neki drugi
smrtni greh.
"Zar jo nisi shvatio", ree mi isposnik, "da im se pomea sa drugim ljudima,
sve ostaio sledi?"
"Kako si ti izvanredan isposnik!", uzviknuh.
Uputio sam se u tom pravcu i ugledao jednog oveka uurenog u svojoj

isposnici; jedno stopalo mu je bilo amputirano i izbaeno iz elije, i crvi su se njime
naslaivali. Prioh mu i pozdravih ga, a onda poeh da se raspitujem za njegov
sluaj.
"Jednoga dana", rekao mi je, "sedeo sam u ovoj isposnici kad naie jedna ena u
prolazu. Moje srce joj je bilo naklonjeno, a i moje telo je trailo od mene da krenem
za njom. Ali im sam jednom nogom iskoraio iz elije, zauh glas koji mi ree: Zar
te nije sramota da posle tridesetogodinjih molitvi i povinovanja Bogu sada poslua
avola i pojuri za raskalanom enom? I zato sam odsekao stopalo kojim sam
iskoraio iz isposnice, i sada sedim ovde ekajui da vidim ta e se dogoditi i ta e
da urade sa mnom. A kakav je posao tebe doveo ovakvim grenicima? Ako eli da
vidi Bojeg oveka, produi do vrha planine."
Planina je bila previsoka za mene, pa stadoh da se raspitujem o tom oveku.
'Tano je", reeno mi je, "ima ve dugo vremena kako se taj ovek moli Bogu u
toj eliji. Jednoga dana doao je neki drugi ovek i raspravljao sa njim, govorei mu
da svako treba da zarauje za svoj hleb nasuni. Zanesenjak se zakleo da nee
pojesti nita to povlai za sobom sticanje materijalnih dobara. I mnogo dana nita
nije jeo. Tada mu je Svemogui Bog poslao roj pela da lete oko njega i obezbede
mu med."
Stvari koje sam video i rei koje sam uo su uzrokovali da mi ogroman bol
obuzme srce. Shvatio sam: ko god poloi svoju veru u Boga, Bog brine o njemu i ne
doputa da njegova patnja bude uzaludna. Kada sam produio svojim putem, ugledah malenu slepu pticu kako sedi na stablu, da bi potom sletela sa njega.
"Gde e ovo bespomono stvorenje pronai sebi hranu i vodu?", zavapih.
Ptica je kljunom kopala zemlju i pojavie se dve zdelice, jedna zlatna u kojoj se
nalazilo zrnevlje i druga srebrna, puna ruine vodice. Ptica se do sita najela, a zatim
je uzletela na stablo a zdelice nestadoe.
Potpuno zgranut, Du l-Nun je odonda sve svoje pouzdanje poloio u Boga i
istinski se preobratio. Uporno je hodao i, kada je pala no, stigao je do pustinje. U
oo
toj pustinji je ugledao up pun ziata i dragog kamenja, a na vrh upa ploicu na
kojoj je bilo ispisano hne Boje. Njegovi saputnici podelie izmeu sebe zlato i
drago kamenje.
"Dajte mi ploicu i*a kojoj je ispisano ime moga Prijatelja", uzviknuo je Du
l-Nun.
I uzeo je tu ploicu. Ljubio ju je celoga dana i cele noi, sve dok njenim
blagoslovom nije toliko uznapredovao da je jedne noi sanjao kako mu neki glas
govori; "Svi ostali su izabrali zlato i dragulje, zato to su oni skupoceni. Ti si
odabrao ono to je velianstvenije od toga, moje Ime. Stoga sam pred td)om
otvorio vrata znanja i mudrosti."
Du 1 Nun se zatim vratio u grad. Njegova pria se nastavlja;
Jednoga dana sam etajui stigao do ivice reke. Pokraj reke sam ugledao paviljon.
Uputio sam se da obavim svoje obreho pranje; kada sam zavrio, pogled mi
iznenada pade na krov tog paviljona. Video sam kako na balkonu stoji prekrasna
devojka. Zelei da je pfoverim, upitah je: "Devojko, kome ti {ipada?"
"Du I-Nun", odgovorila mi je, kada si se pojavio u daljini, pomislila sam da si
nekakav ludak. Kada si priao blie, pretpostavila sam da si uena osoba. Kad si se
jo vie pribliio, pomislih da si nristik. Sada vidim da nisi ni lud, ni uen, a ni
mistik."
"Zato to kae?", upitao sam.
"Da si bio ludak", odgovorila je, "ne bi obavljao obredno pranje. Da siobrazovan
ovek, ne bi zurio u ono to je za tebe zabranjeno. A da si mistik, tvoj pogled se ne
bi zadrao ni na emu izuzev Boga."
Rekavi to, ona nestade. Tada sam shvatio da se nije radiloo smrtnom biu, ve
da mi je poslata kao upozorenje. Poar mi je zahvatio duu, i ja pojurih prema
moru.
Kada sam stigao do obale, ugledah skupinu ljudi kako se ukrcava na brod. I ja se
ukrcah na njega. Posle nekoliko dana plovidbe, na brodu je nestao dragi kamen
nekog trgovca. Putnici su, jedan po jedan, pozivani na pretres. Konano dodoe do
jednoglasnog zakljuka da se dragulj nalazi kod mene. Poee da me tuku i da se
prema meni ophode sa krajnjom grubou, dok sam ja sve vreme ostajao nem. Na
kraju vie nisam mogao da izdrim.
89
0 , Stvoritelju, Ti zna", uzviknuh.

Hiljade riba je na to izbacilo glave nad povrinu vode, svaka sa po jednim draguIjem u ustima.
Du I-Nun uze jedan od dragulja i dade ga trgovcu. Kad su to videli, svi na brodu
padoe pred njegove noge i preklinjae ga za oprotaj. Tako visoko je postao cenjen
u oima ljudi. Zato su ga i zvali Du l-Nun ("Riblji ovek").
Du 1-Nunje uhapen i odveden u Bagdad

I kada je ve dostigao visok stepen duhovnosti, niko nije uoavao istinsku veliinu
Du l-Nuna. Egipatski narod ga je jednoduno osuivao kao jeretika i obavestio je
kalifa Motavakela o njegovim aktivnostima. Motavakel je poslao policiju da ga
sprovede u Bagdad u okovima. Kada je uao u kalifov dvor, izjavio je: "Ovoga asa
sam od jedne starice nauio ta je istinski islam, a od jednog vodonoe ta je prava
plemenitost."
"Kako to?", pitali su ga.
"Kada sam stigao do kalifove palate", odgovorio je, "i osmotrio je u svoj njenoj
velianstvenosti, sa dvoranima i sluiteljima koji se tiskaju u njenim hodnicima i
pasaima, poeleo sam da se dogodi neka promena u mome izgledu. Tada se pojavila jedna ena sa tapom u ruci i obratila mi se.
"Ne boj se skuptine pred koju te vode, jer i ti i oni ste sluge istog Svemogueg
Gospoda. Ukoliko Bog to ne eli, oni nita ne mogu da uine Njegovom slugi.
"Zatim sam na drumu ugledao vodonou. Pruio mi je gutljaj iste vode. Dao sam
znak jednome koji je bio sa mnom da da oveku dinar. Ali on je odbio da ga uzme.
"Ti si zatoenik i nalazi se u okovima, rekao je. Ne bi bilo viteki uzeti bilo ta
od takvog zatvorenika, neznanca u okovima."
Nakon toga stiglo je nareenje da bude baen u zatvor. etrdeset dana i noi
ostao je zatvoren u tamnici i svakoga dana sestra Bera Bosonogog donosila mu je
veknu hleba, zaradu od njenog vretena. Ali onoga dana kada je izaao iz zatvora,
ostalo je etrdeset netaknutih vekni, nijedna nije bila pojedena. Kada je Berova
sestra saznala za to, veoma se rastuila.
'Ti zna da su te vekne bile poteno zaraena hrana i da nisu bile izmoljene.
Zato ih onda nisi pojeo?", negodovala je.
90
Sufi sved imistici
"Zato to tanjir nije bio ist", odgovori joj Du l-Nun, mislei na to da je proao
kroz tamniareve ruke.
Kada je izlaao ii zatvora, Du l-Nun se spotakao i posekao elo. Pria se da je krv
obilno pokuljala, alida nijedna kapnije pala na njegovo lice, kosuniti odeu i da se
sva ta krv koja je pala na zemlju smesta izgubila, po zapovesti Svemogueg Boga.
Potom su ga izveli pred kalifa i naloeno mu je da odgovori na optube koje su
bile podnete protiv njega. On je svoju 4oktrinu izloio na takav nauio da je Motavakel briznuo u pla, a svi njegovi ministri stajali su zapanjeni njegovom reitou.
Kalif je ak postao njegov sledbenik i odao mu visoke poasti i odlikovanja.
D nl-Nv* ipoboni sledbenik
Sufi sved i mistici
Tvoj Prijatelj te pozdravlja", ree mu Prorok. "I kae: Mekuac i bednik je, a ne
istinski ovek, onaj ko doe u moj dvor i zaas bude sit. Sutina cele stvari jeste u
estitosti ivljenja, bez ikakvih prebacivanja. Ja, Svemoni Bog, objavJjujem ti da
sam tvoffle srcu dao arku elju od etrdeset godina i doputam ti da dostigne sve
ono emu si se nadao i da ispuni sve svoje elje. Ali prenesi Moje pozdrave onom
lupeu i licemeru Du l-Nunu. I ovako mu reci: Licemeru i laovino, ukoliko javno
ne pokaem tvoju sramotu pred celim gradom, onda Ja nisam tvoj Gospod. Gledaj
da vie ne obmanjuje nesrene ljubitelje Moga dvora i da ih ne tera od njega."
Sledbenik se probudio i bio je savladan ridanjem. Otiao je i ispriao Du l-Nunu
ono to je video i uo. Kada je uo rei: "Bog ti alje pozdrave i proglaava te licemerom i laovom", Dun l-Nun se dugo valjao po zemlji od radosti i plakao od ushienja.
Jedan Du l-Nunov sledbenik se etrdeset puta povlaio u etrdesetodnevnu

osamljenost, etrdeset puta je stajao pred Arafatom, i etrdeset godina je sprovodio
nona bdenja. etrdeset dugih godina je straario nad riznicom svoga srca. Jednoga
dana je doao kod Du l-Nuna.
Anegdote o Du l-Nunu
"Sve sam to ja uradio", rekao je. "Uza sve to sam prepatio, Prijatelj mi nije rekao
ni jednu jedinu re niti mi je uputio makar jedan pogled. Ne obazire se na mene,
niti mi ita otkriva iz Nevidljivog sveta. Ja ne govorim sve ovo da bih se hvalio.
Naprosto iznosim injenice. Uradio sam sve to je bilo u moi ovakvog ubogog
bednika. I ne alim se na Boga. Samo iznosim injenice, to da sam i srce i duu posvetio sluenju Njemu. I kazujem povest o tuzi moje zle sudbine, priu o mome
jadu. Ne govorim ovo zato to mi je srce postalo umomo od poslunosti. Jedino se
plaim da e sve ostati isto, ukoliko mi je sueno da poivim. Jer, celog svog veka.
sam kucao nadajui se, ali ne uh nikakav odgovor. I sada mi je postalo teko da to i
dalje podnosim. Poto si ti lekar unesreenih i uspean davalac recepata mudraca,
pomozi sada meni, nevoljniku."
"ta vas je to zadesilo?", upitao sam.
"Idi i dobro se najedi veeras", preporuio mu je Du l-Nun. "Izostavi molitvu

pred spavanje i tokom cele noi se dobro naspavaj. Jer, moe biti da e ti se
Prijatelj, ako ve nee da ti se pokae na blagonakJon nain, pokazati barem da te
ukori; ako nee da te pogleda sa saoseanjem, pogledae te sa strogou."
Dervi je otiao i do sita se najeo. Srce mu nije doputalo da odustane od molitve
pred spavanje, te je obavio molitvu i zaspao. Te noi je video u snu Proroka.
91
Ovako pripoveda Du l-Nun:

Lutao sam planinama kad spazih druinu oaloenih ljudi na okupu.
"Postoji jedan bogomoljac koji ivi ovde u eliji", odgovorili su. "Jednom godinje
on izlazi napolje i die na ove ljude i oni svi bivaju isceljeni. Potom se vraa u svoju
eliju i ne izlazi iz nje do sledee godine."
Strpljivo sam ekao dok nije izaao. Ugledao sam iscrpljenog oveka, bledih
obraza i upalih oiju. Strah od njega izazvao mi je drhtavicu. Samilosno je pogledao
na gomilu sveta. Zatim je podigao pogled ka nebu i nekoliko puta dunuo na nesrenike. I svi su biii isceljeni.
Kad se spremao da se vrati u eliju, uhvatih ga za skut.
"Tako ti ljubavi prema Bogu", uzviknuh. "Ti si iscelio spoljnu bolest; preklinjem
te da isceli i unutranju bolest."
"Du l-Nun", ree on, netremice me gledajui, "skloni svoju raku sa mene.
Prijatelj posmatra sa vrhunca sile i velianstva. Ako te vidi da se hvata za nekog
drugog osim za Njega, ostavie te toj osobi, i tu osobu tebi, i stradaete jedan pored
drugoga."
Rekavi to, povukao se u svoju eliju.
92
Jednoga dana Du l-Nunovi prijatelji dooe k njemu i zatekoe ga kako plae.

"Zbog ega plae?", upitae ga.
"Sino kada sam metanisao u moUtvi", odgovorio im je, "oi mi se sklopie u snu.
Videh Gospoda, i On mi ree: O, Abu 1-Fejze, stvorio sam sva bia i ona su se
razdvojila na deset delova. Ponudio sam im materijalni svet; devet od tih deset
delova okrenulo se ka materijalnom svetu. Jedan deo bio je iznad toga. Taj se deo
takoe razvojio na deset delova. Ponudio sam im raj; devet delova se okrenulo
prema raju. Preostao je jedan deo. I taj deo se takoe razdvojio na deset delova.
Doneo am pakao pred njih; svi su pobegli i rasprili se u strahu od pakla. Samo
jedan deo je ostao, oni koji nisu bili primamljeni niaterijalnim svetom i nisu bili
nakionjeni raju, niti su se uplaili od pakla. Rekao sam im: Sluge moje, vi ne marite
za materijalni svet, niste naklonjeni raju, i niste se uplaili pakla. Za ime vi
eznete? Svi su podigli glave i uskliknuli: Ti najbolje zna za ime mi udimo."
aj
"Otii u kuu tog-i-tog apotekara", naredio mu je. "Reci mu da mu poruujem

da ti da taj i taj lek u vrednosti od tri dinara."
Mladi je otiao do apotekara i ubrzo se vratio.
"Sada to stavi u avan i sitno istucaj", naloio mu je Du l-Nun. "Onda preko toga
nalij malo ulja, dok ne postane nalik testu. Napravi od toga tri pilule i svaku probodi iglom. A onda mi ih donesi."
Mladi je izvrio njegove naloge i doneo pilule. Du l-Nun ih protrlja u aci i dunu
na njih i one se pretvorie u tri rubina kakvi nikada nisu vieni.
"E, a sada ih odnesi na pazar i saznaj na koliko ih procenjuju", naloi mu Du
l-Nun. "Ali nemojj ih prodavati."
Mladi je odneo rubine na trnicu i pokazao ih. Svaki od njih je bio procenjen na
hiljadu dinara. Vratio se i saoptio to Du l-Nunu.
"A sada ih stavi u avan i istucaj ih i prah baci u vodu", naredi mu ovaj.
Jednoga dana Du I-Nunu je priao neki deak i rekao mu; "Ja imam sto hiljada
dinara. Hou da ih potroim u tvoju korist. elim da potroim to bogatstvo na tvoje
dervie."
"Jesi li punoletan?", upita ga Du l-Nun.
"Nisam", odgovorio je.
"Onda nisi ovlaen da izdaje novac", objasni mu Du l-Nun. "Strpljivo saekaj
da postane punoletan."
Kada je postao punoletan, momak je ponovo doao kod Du l-Nuna i pokajao se
na njegovim rukama. Zatim je sve to bogatstvo poklonio derviima, sve dok mu nije
preostaio nita od sto hiljada dinara.
Jednoga dana pojaviia se vanredna potreba, a derviima nita nije ostalo, poto su
potroili sav novac.
"Kakva teta to nemam jo sto hiljada, da mogu da ih potroim na ove divne
ljude", ree darodavac.
Mladi je i to izvrio i bacio prah u vodu.

"Sinko", ree mu Du l-Nun, "ovi dervii nisu gladni zbog manjka hleba. To je
njihov slobodan izbor."
Mladi se pokajao i dua mu se probudila. Svet vie nije imao nikakvu vrednost u
njegovim oima.
Du l-Nun je ispriao i ovu storiju:
Trideset godina sam pozivao ljude da se pokaju, ali je samo jedna osoba dola na
Boji sud sa prikladnom pokomou. To se zbiio u sledeim okolnostima.
Jednoga dana je knez sa svojom pratnjom proao pored mene ispred ulaza u
damiju. Izgovorio sam:
"Niko nije budalastiji od slabia koji se petlja sa snanim ovekom."
"Kakve su to rei?", zapitao je knez.
"ovek je slabi, a ipak se petlja sa Bogom koji je moan", rekoh ja.
Kada ga je Du l-Nun uo kako govori te rei, shvatio je da ovaj jo nije prodro u

unutarnju stvamost mistikog ivota, budui da su mu se ovozemaljske stvari i dalje
inile vanima. Pozvao je mladia.
Mladi knez je prebledeo. Ustao je i otiao. Sutradan se vratio.

"Koji je put ka Bogu?", upitao me je.
94
Sufi sved i mistici
"Postoji mali put, a postoji i vei i uzvieniji put", odgovorio sam mu. "Koji od ta
dva eli? Ako eli mali put, napusti svet i telesne strasti i prestani da se ogreuje.
Ukoliko, pak, eli vei put, odreci se svega izuzev Boga i isprazni svoje srce od svih
stvari."
"Uz Alahovu pomo, odabrau iskljuivo vei put", izjavi knez.
Sutradan je obukao vuneni ogrta i stupio na mistinu stazu. S vremenom je postao svetac.
Sledei dogaaj ispriao je Abu Dafar Jednooki:

Bio sam sa Du l-Nunom u drutvu kada je bila prisutna i grupa njegovih sledbenika. Priali su prie o tome kako neive stvari izvravaju nareenja. U prostoriji se
nalazila i jedna sofa.
"Primer", ree Du l-Nun, "kako se neive stvari povinuju naredbama sveca bio bi
kada bih rekao onoj tamo sofi: Poskakuj oko kue i kada bi ona zaista poela da se
kree".
Tek to je Du l-Nun izgovorio te rei, sofa poe da krui oko kue, a potom se
vrati na svoje mesto. Videvi to, jedan od prisutnih mladia briznuo je u pla i predao duu. Oprali su mu telo na toj istoj sofi i sahranili ga.
Sufi sv e d i mistici
"A sada ga odnesi juvelirima i vidi koliko ga oni cene", naloi mu Du l-Nun.
Juveliri su procenili prsten na hiljadu dinara.
'Ti o sufijima zna toliko", ree Du l-Nun mladiu kada se vratio, "koliko i one
duandije na trnici znaju o ovom prstenu".
Mladi se pokajao, i vie nikada nije izrazio nepoverenje prema sufijima.
Du l-Nun je udeo za sekbakm (izvesno jelo) celih deset godina, ali nikada nije
zadovoljio tu udnju. Jedne veeri uoi praznika, dua u njemu se oglasi: "Kako bi
bilo kada bi nam sutra priutio pare sekba<fa kao prazninu gozbu?"
"Duo", odgovori Du l-Nun, "ako hoe da to uradim, onda se saglasi sa mnom
veeras u pojanju ceioga Kurana".
I dua se saglasila. Sutradan je Du l-Nun pripremio sekbai metnuo ga pred svoju duu. Oprao je prste i stajao u molitvi.
"ta se dogodilo?", upitao ga je neko.
"Upravo sada", odgovori Du l-Nun, "moja mi dua ree: Najzad sam posle
deset godina ispunila svoju elju. Boga mi, rekao sam joj, nee ispuniti tu
elju."
Jednom je neki ovek doao Du l-Nunu i rekao mu: "Imam dug, a nemam
naina da ga isplatim".
Du l-Nun podie jedan kamen sa zemlje i dade mu ga. ovek ponese kamen na
pijacu. Ovaj se pretvorio u smaragd. Prodao ga je za etiri stotine dinara i isplatio
svoje dugovanje.
Izvesni mladi stalno je govorio protiv sufija. Jednoga dana Du I-Nun je skinuo
prsten sa svoga prsta i pruio mu ga.
"Odnesi ga na trnicu i zaloi ga za jedan dinar", rekao mu je.
Mladi odnese prsten na trnicu, ali tamo nisu hteli da ga uzmu za vie od jednog
dirama. Mladi se vratio sa tom vesti.
Pripoveda ovog dogaaja tvrdi da tek to je Du l-Nun to rekao, jedan ovek ue

i stavi pred njega iniju sekbacfa.
"Uitelju", rekao je ovek, "nisam doao po svom nahoenju. Poslat sam.
Dozvoli mi da objasnim. Ja zaraujem za ivot kao straar i imam decu. Ve neko
vreme ona me mole za sekba i ja sam utedeo za njega. Sino sam napravio taj
sekbadzz. praznik. Danas sam u snu video krasotu Izaslanika Bojeg koja ulepava
ovaj svet. Ako hoe da me vidi u jutro uzdizanja, ree mi Prorok, odnesi to Du
l-Nunu i reci mu da se Muhamed, sin Abda Alaha, sina Abda el-Motaleba, zauzeo
za njega da na trenutak sklopi primirje sa svoj'om duom i da proguta nekoliko
zalogaja."
"Povinujem se", ree Du l-Nun "ûi.
96
Kada je Du I-Nun leao na samrtnikoj postelji, njegovi ga prijatelji upitae: "ta

eli?"
"Moja je elja", odgovorio je, "da pre no to umrem, makar to bilo i na samo
jedan trenutak, budem svestan Njega".
Zatim je kazao sledee stihove:
Strah me je oslabioj
udnja me je satrla,
Ljubav me je obmanula,
Etog me je oiveo i obodrio.
Sledeceg dana izgubio je svest. U noi njegovog odlaska sa ovoga sveta,
sedamdeset osoba videlo je Proroka u snu. Svi su izvestili da je Prorok rekao:
"Dolazi Boji prijatelj. Izaao sam da mu poelim dobrodolieu."
Kada je preminuo, na elu mu je bilo ispisano zelenim slovima: "Ovo je Boji
prijatelj. Umro je u ljubavi prema Bogu. Ovo je Boje pogubljenje Bojim maem."
Kada su podigii njegov koveg da ga odnesu do groba, sunce je izuzetno snano
grejalo. Ptice su se spustile iz vazduha i leprajui krilima drale njegova mrtvaka
nosila u senci od njegove kue sve do groblja. Dok su ga nosili du druma, mujezin
je pojao poziv na molitvu. Kada je stigao do rei o uzimanju zakletve, Du l-Nun
podie prst iz mrtvakog pokrova.
"iv je!", podie se vika.
Spustili su mitvaka nosila. Prst mu je bio uperen, ali on je bio mrtav. Koliko god
da su se truili, nisu mogli da mu spuste prst. Kada je egipatski narod to video,
postideo se i pokajao za sve nepravde koje mu je naneo. Nad njegovim prahom inili su stvari koje se ne mogu reima opisati.
97
Abu J a zi el-Bestami
Abu Jazid Tajfur ibn Isa ibn Soruan el-Bestami je roden se u Bestamu, u severoistonoj Persiji, kao unuk zoroastrijanca; tamo je i umro 261. (874) ili 264. (877)
godine, i tamo se jo nalazi njegov mauzolej. Osniva ekstatike ("opijene") kole
sufizma, uven je po smelosti izraavanja potpune mistine udubljenosti u Boansko. Naroito je njegov opis putovanja na Nebo (podraavanje "voznesenja" Proroka Muhameda), mnogo obraivan od kasnijih pisaca, izvrio snaan uticaj na
imaginaciju svih koji su usledili nakon njega.
AbuJazidiBestami: roenje i mladegodine

Deda Abua Jazidija Bestamija bio je zoroastrijanac; otac mu je bio jedan od
vodeih graana Bestama. Abu Jazidov vanredan tok ivota je poeo jo u vreme
kada se nalazio u majinoj utrobi.
"Svaki put kada stavim sumnjiv zalogaj u usta", govorila bi njegova majka, "ti
krene da se mie i buni u mojoj utrobi i ne smiruje se sve dok ga ne izvadim iz
usta".
Ovo saoptenje je potvreno i reima samog Abua Jazida.
"ta je za oveka najbolje na ovoj stazi?", pitali su ga.
"Priroeno blaenstvo", odgovorio je.
"A ako ono nedostaje?"
"Snano telo."
"A ako i ono nedostaje?"
"Paljivo uvo."
"A mimo toga?"
"Znalako srce."
"A mimo toga?"
"Opaajue oko."
98
"A mimo toga?"

"Iznenadna smrt."
Kada je dolo vreme za to, mati ga je poslala u kolu. Uio je Kuran i jednoga
dana je njegov uitelj tumaio znaenje stiha Sure o Lokmanu: BudizahvalanMeni,
kao i svojim roditeljima. Ove rei dirnule su Abua Jazida u srce.
"Gospodine", rekao je, sputajui svoju tablicu, "molim vas za doputenje da
odem kui i kaem neto svojoj majci."
Uitelj ga je pustio i Abu Jazid je otiao kui.
"Hej, Tajfure", uskliknu njegova mati, "zato si doao kui? Jesu li ti dali neki
poklon ili postoji neki naroiti povod?"
"Ne", odgovori joj Abu Jazid. "Stigao sam do stiha u kojem mi Bog nalae da
sluim Njega i tebe. A ja ne mogu da budem kuenik u dve kue istovremeno. Taj
stih me je acnuo. Ili zamoli Boga za mene, kako bih mogao biti potpuno tvoj, ih me
daj Bogu u egrte, kako bih mogao u celosti da ivim sa Njim."
"Sine moj, ustupam te Bogu i oslobaam te tvoje dunosti prema meni", ree
njegova majka. "Idi i budi Boji."
"Dunost za koju sam pretpostavljao da je poslednja od svih dunosti se
ispostavila kao prva i glavna", seao se kasnije Abu Jazid. "A to je bilo da ugodim
svojoj majci. Ugaajui njoj, postigao sam sve ka emu sam teio u mnogim svojim
deiima samodiscipline i bogosluenja. To se dogodiio na sledei nain. Jedne noi
mati je od mene zatraila vode. Poao sam da joj je donesem, ali krag je bio
prazan. Uzeo sam bokal, ali vode nije bilo ni u njemu. Zato sam se spustio do reke i
napunio bokal vodom. Kada sam se vratio kui, moja majka je bila zaspala.
99
Nakon to ga je majka ustupila Bogu, Abu Jazid je napustio Bestam i trideset

godina lutao od jedne do druge zemlje, disciplinujui se stalnim bdenjem i
gladovanjem. Uio je od stotinu i trinaest nastavnika i izvukao korist od svih njih.
Meu njima je bio i jedan po imenu Sadik. Jednom prilikom je Abu Jazid kao i
obino sedeo pokraj njegovih nogu kada uitelj iznenada ree:
"Abu Jazide, donesi mi onu knjigu sa prozora."
"Prozora? Kojeg prozora?", upitao je Abu Jazid.
"ta", ree uitelj, "sve ovo vreme si dolazio ovde, a nisi video prozor?"
"Nisam", odgovorio je Abu Jazid. "ta se mene tie prozor? Kada se nalazim
pred tobom, zatvaram oi za sve ostalo. Nisam doao da blenem naokolo."
"Budui da je tako", ree mu uitelj, "vrati se u Bestam. Tvoj zadatak je zavren."
Abuu Jazidu je biio nagoveteno da se na odreenom mestu moe nai izvrstan
uitelj. Izdaleka je doao da ga vidi. Kad se pribliio, video je kako uveni uitelj
pljuje u pravcu Meke. Bez oklevanja se udaljio.
"Da je bilo ta postigao na stazi", primetio je, "nikada ne bi mogao ovako grubo
da prekri zakon".
U vezi ovoga se tvrdi da je njegova kua bila na etrdeset koraka od damije i da
nikada nije pljunuo na put iz potovanja prema damiji.
Abu Jazidu je trebalo punih dvanaest godina da stigne do Kabe. Razlog je bio taj
to je kod svakog usputnog molilita sputao svoju molitvenu prostirku i obavljao
dve rake.
"Ovo nije trem nekog zemaljskog kralja", govorio bi, "pa da ovek moe da proe
pokraj njega bez zadravanja".
I tako je najzad stigao do Kabe, ali te godine nije otiao u Medinu.
"No je bila ledena. Drao sam bokal u ruci. Kad se probudila iz sna, pila je vode
i blagosiljala me. A onda je primetila da mi je bokal zamrznut za ruku. Zato nisi
stavio bokal u stranu?, uskliknula je. Bojao sam se da bi mogla da se probudi
kada ja nisam tu, odgovorio sam. Ostavi vrata pritvorena, ree tad moja majka.
"Skoro do svitanja sam ostao budan kako bih bio siguran da li su vrata pritvorena
ili ne i da ne bih zanemario njenu zapovest. U asu svitanja, ono za ime sam toliko
tragao kroilo je na vrata."
"Bilo bi neuljudno da od toga napravim samo dodatak ovom obilasku", objasnio

je. "Za Medinu u zasebno obui odoru hodoasnika."
Sledee godine se jo jednom vratio, obukavi drugu hodoasniku odeu na
poetku pustinje. U jednom gradu kojim je usput prolazio mnotvo ljudi je postalo
njegovim sledbenicima; kad je odlazio, gomila je krenula za njim.
"Ko su ti ljudi?", zapitao je, osvrnuvi se iza sebe.
100
Oni ele da
ti prave drutvo", stigao je odjgovor.
"Gospode Boe!", uskliknu Abu Jazid. "Preklinjem Te, ne sakrivaj svoja stvorenja od sebe pomou mene!"
Zatim, elei da im iz srca odstrani ljubav premanjemu i da ukloni zapreku sebe
samog sa njihovog puta, posle jutarnje molitve ih je pogledao i rekao: Vaistinuja
sam Bog;nema bogado Mene;stogase MenimoUteiskite me."

"Ovaj ovek je poludeo!", povikali sui I onda ga napustie i udaljie se.
Abu Jazid je nastavio svojim putem. Na drumu je naiao na lobanju na kojoj je
pisaio: Gluvi, nemi, skpi- oninerazumeju.
Podigavi lobanju sa usklikom, poljubio ju je.
"Bie da je ovo glava", promnaljao je, "sufija ponitenog u B o p - on nema uvo
da uje veni glas, nema oko da vidi venu lepotu, nema jezik da velia Boju slavu,
niti razum da shvati ni trunku istinskog znanja o Bogu. Ovaj stih je b njemu."
101
ga to odvoji od Boga. Kad su mu prili, izvukao je iz rukava jednu veknu. A bio je

ramazan; on je i pored toga zastao i jeo veknu. Kad je narod Bestama to video,
okrenuo se od njega.
"Zar niste videli?, obratio se Abu Jazid svojim pratiocima. "Ispotovao sam zapovest svetog zakona, a itav narod me se odrekao."
Strpljivo je saekao da padne no. U pono je uao u Bestam i, stigavi do
majine kue, zastao oslukujui. Cuo je kako njegova majka obavlja svoje obredno
pranje i moli se:
"Gospode Boe, pobrini se za naeg izgnanika. Uini da mu srca svih eika budu
naklonjena i daj da sve poslove uspeno obavi."
uvi te rei, Abu Jazid zaplaka. Zatim pokuca na vrata.
"Ko je to?", uzviknu majka.
"Tvoj izgnanik", odgovorio je.
Mati plaui otvori vrata. Pogled joj je bio zamagljen.
Jednom je Abu Jazid iao putem sa osedlanom kamilom na koju je uprtio svoje
zaiihe hrane.
"Jadna mala kamila, kako teak teret nosi", uzviknuo je neko. "To je zaista
bezduno."
Poto ovek nije prestajao da ponavlja te rei, Abu Jazid mu na kraju odgovori:
"Mladiu, nije mala kamila ta koja podie teret".,
ovekje pogledao da vidi da li je tovar stvarno na leima kamile. I primetio je da
je teret za itav pedalj iznad njenih lea i da kamila ne osea nikakvo optereenje,
"Slava Bogu, kakvo udesno delo!", uzviknu ovek.
"Ako ti zatajim stvame injenice o sebi, napada me jezikom pokude", ree Abu
Jazid." A ukoliko ti ih otkrijem, ne moe da ih podnese. ta ovek da radi sa
tobom?"
Nakon to je obiao Medinu, Abu Jazidu je stigao nalog da se vrati da se stara o
svojoj majci. Stoga je krenuo za Bestam, praen mnotvom ljudi. Vest se proirila
gradom i narod Bestama izaao je da mu poeli dobrodolicu sa dalekog putovanja.
Postojala je mogunost da Abu Jarid bude toliko preokupiran njihovom panjom da
"Tajfure", obratila se sinu, "zna li ta mi je zamaglilo pogled? To to sam toliko

plakala to sam razdvojena od tebe, a i lea su mi dvostruko pogrbljena od tereta
jada koji sam podnosila."
UzlaenjeAbuaJazida
Abu Jazid je ispriao sledee:
Netremino sam gledao u Boga okom izvesnosti poto me je unapredio u poloaj
nezavisan od svih stvorenja i prosvetlio me svojom svetlou, otkrivi mi uda
Njegovih tajni i pokazavi mi velianstvenost Njegovog Bia.
Zatim sam sa Boga uperio pogled na sebe i dobro razmotrio tajne i osobine
samoga sebe. Moja svetlost bila je tama u poreenju sa svetlou Bojom; moja velelepnost se smanjila do potpune neuglednosti pokraj velelepnosti Boje; moja slava
je pored Boje slave postala puka razmetljivost. Tamo je sve bilo istota, dok je ovde
sve bilo prljavtina i gadost.
Kada pogledah ponovo, videh svoje bie pri Bojoj svetlosti. Shvatio sam da moj
sjaj potie od Njegove krasote i sjaja. ta god da sam inio, bio sam u stanju da
inim posredstvom Njegove svemoi. ta god da je oko moga fizikog tela opaalo,
102
opaalo je pomouNjega. Zurio sam okom pravinosti i istine; sve moje oboavanje
i bogosluenje je poticalo od. Boga, a ne od mene, ok sam ja mislio da sam ja bio
taj koji Ga je oboavao.
Rekoh: "Gospode Boe, ta je ovo?
On ree: "Sve sam to Ja, i niko i nita drugo do Ja"
Zatim mi je zaio oko, da vie ne bude sredstvo gledanja i da metako sprei da
gledam, pa je usmerio prodoran pogled moga oka u koren stvari, u Njegovo
sopstveno Bie. Ukinuo me je iz mog vlastitog postojanja i uinio da budem neprolazan pomou Njegove neprolaznosti i proslavio me je. Razotkrio mi je Njegovo sopstveno Bie, Njegovu Sutinu, nesukobljenu sa mojom privatnom egzistencijom.
Tako je Bog, jedina Istina, umnoio u meni zbilju. Putem Bogasam gledao u Boga i
posmatrao sam Boga u zbilji.
Boravio sam tamo neko vreme i naao spokoj. Zapuio sam uho borbe i naprezanja; povukao sam jezik udnje u grlo razoaranja. Odrekao sam se steenog znanja i odstranio uplitanje nie due koja poziva na zlo. Izvesno vreme sam ostao miran i
tih, bez ijednog sredstva, i rukom Boje milosti poistio sam sve suvino sa puta
sutinskih principa.
Bog je imao samilosti prema meni. Podario mi je veno znanje i stavio mi u drelo
jezik svoje kreposti. Stvorio mi je oko od Njegove svetlosti i sva sam stvorenja
gledao posredstvom Boga. Sa jezikom Njegove kreposti sam optio sa Bogom i od
Bojeg sveznanja stekao sam znanje i pomou Njegove svetlosti sam Ga gledao.
On ree: "0, ti, potpuno bez iega a sa svime, bez orua sa oruem!"
Ja rekoh: "Gospode Boe, neka ne budem zaveden ovim. Ne dozvoli mi da
postanem samozadovoljan svojim vlastitim postojanjem i da ne udim za Tobom.
Mnogo je bolje da Ti bude moj bez mene, negoli da ja budem svoj bez Tebe.
Mnogo je bolje da Tebi govorim preko Tebe, negoli da govorim sebi bez Tebe."
On ree: "Sada predaj uvo zakonu, i nemoj prekriti Moje zapovedi i zabrane,
kako bi tvoja nastojanji zasluila Nau hvalu."
Rekoh: "Ukoliko ispovedam veru i moje srce vrsto veruje, ako pohvaljuje, bolje
je da hvali Tebe nego Tvoga slugu; a ako okrivljuje, Ti si ist od svake krivice."
On ree: "Od koga si to nauio?"
103
Rekoh: "Onaj koji postavlja ovo pitanje zna bolje od onoga kome je ono
postavljeno; jer on je ujedno i eljeno i eljnik, i odgovoreno i Odgovara."
Kada je video istotu moje najdublje due, tad moja dua zau klicanje Bojeg
zadovoljstva; overio me je peatom svoje dobre volje i miline. Prosvetlio me je i
oslobodio me iz pomrine putene due i gadosti telesne, pohotljive prirode. Znao
sam da kroz Njega ivim; od Njegove izdanosti rairih ilim radosti u svome srcu.
On ree: 'Trai sve to poeli".
Rekoh: "Ja udim za Tobom, jer si Ti izvanredniji od izdanosti, uzvieniji od
dareljivosti, i pomou Tebe sam naao zadovoljenje u Tebi. Poto si Ti moj, namotao sam svitak izdanosti i dareljivosti. Ne dri me odvojenog od Tebe i ne nudi mi
ono to je sporedno u odnosu na Tebe."
Neko vreme mi se nije odazivao. Potom, stavljajui mi na glavu krunu velikodunosti, ree:
"Istinu zbori, i ka ostvarenju tei, budui da si video istinu i uo istinu".
Rekoh: "Ako sam video, pomou Tebe sam video, i ako sam uo, pomou Tebe
sam uo. Ti prvi uje, a potom ujem ja."
I izrazih Mu mnoge slavopoje. Zbog toga mi je dao krila uzvienosti, tako da sam
leteo u arenama Njegovog sjaja i posmatrao uda Njegove tvorevine. Primetivi
moju slabost i uoivi moju nematinu, ojaao me je Njegovom sopstvenom snagom
i ukrasio me Njegovim kraenjem. Poloio mi je na glavu krunu velikodunosti i
otvorio preda mnom vrata palate Jedinstva. Kad je primetio da su moje osobine
ponitene u Njegovim osobinama, darovao mi je ime Njegovog vlastitog postojanja i
opremio me Njegovom vlastitom sutinom. Jednota je postala oevidna; dvojnost se
izgubila.
On ree: "Nae zadovoljstvo je ono to je tvoje zadovoljstvo, a tvoje zadovoljstvo
je ono to je Nae zadovoljstvo. Tvoj govor ne doputa skrnavljenje, i niko te ne
okrivljuje zbog tvoga jastva."
Onda je uinio da iskusim ranu od uboda ljubomore i podozrivosti, i iznova me
obodrio. Izaoh ist i bez primese iz topionice proveravanja. Zatim je progovorio:
"ije je kraljevstvo?"
Rekao sam: "Tvoje".
104
A On ree: "ije je Gospodarenje?"

Rekao sam: 'Tvoje".
A On ree: "Giji je Izbor?"
Rekao sam: 'Tvoj".
Budui da su ovo bile iste one rei koje je uo na poetku ugovora,eIeojeda mi
demonstrira: da Njegova milost nije prethodila, kreacija nikada ne bi bila nala
mira ni poinka; da nije Ljubavi, Svemo bi uzrokovala razarenje svega postojeeg.
Zurio je u mene okom Neodoljivog kroz medijum Svepokoravajuegijo jednom
nikakav trag mene nije bio vidljiv.
Bacao sam se u svojoj opijenosti u svaku dolinu. Topio sam svoje telo u svakoj
retorti u vatri revnosti. Naterao sam u galop konja pustolovne potrage u irokom
prostranstvu bespua; nisam nalazio bolju lovinu od nematine, nisam otkrio nita
bolje od potpune nesposobnosti. Nisam video svetlost blistaviju od tiine, niti sam
uo bolji govor od zanemeiosti. Postadoh stanovnik u palati tiine; zatvorih se u
naprnjak duhovne snage i mimoe, dok stvari nisu doprle do svoje sri. Video je
moje spoljne i unutarnje delove ispranjene od mana putene prjrode. Otvorio je
procep olakanja u mome potamnelom srcu i podario mi jezik osloboenja i
jedinstva.
Tako sam sada imao jezik veite milosti i lepote, srce boanske svetlosti, oko
boanstvene tvorevine. Uz Njegovu pomo govorim, Njegovom sposobnou shvatam. Budui da ivim kroz Njega, nikada neu umreti. Budui da sam dopro do
ovog stanja, moj znak je vean, moja izraajnost neprolazna; moj jezik je jezik
jedinstva, moj duh je duh osloboenja. Ja ne govorim od sebe, da bih bio puko prialo, niti govorim zbog sebe, da bih bio puki posetilac. On pokree moj jezik kalrn
je Njemu volja i u svemu tome ja sam samo prevodilac. U stvamosti govomik je On,
ne ja.
Tada, poto me je uzdigao, On ponovo progovori:
"Stvorenja ele da te vide".
Rekao sam: "Ja ne elim da vidim njih. Ukoliko Ti eli da me izvede
pred stvorenja, neu Ti se opirati. Odeni me u Tvoju Jednotu, tako da Tvoja
stvorenja, kada me vide i zagledaju se u Tvoju izraevinu, mogu da vide Majstora,
dok mene tamo uopte nee biti."
105
Odobrio mi je ovu elju; stavio mi je na glavu kmnu velikodunosti i uinio da

prevaziem nivo moje telesne prirode.
Zatim On ree: "Pojavi se pred Mojim stvorenjima".
Izaoh jedan korak iz nazonosti. Pri dmgom koraku padoh naglavce. Zauh
uzvik:
"Dovedi Mi natrag Moga voljenog, jer on bez Mene ne moe da ivi, niti mu je
poznat ijedan drugi put izuzev onog koji vodi ka Meni".
Abu Jazid je saoptio i sledee:

Kada sam dosegao Jednotu - a to bee prva prilika kad sam gledao u jedinstvo
(celinu; skladnost) - mnogo godina sam jurio tom dolinom na nogama razumevanja, dok ne postadoh ptica ije telo bee od istovetnosti, ija krila behu od
venosti. Nastavio sam da letim na nebeskom svodu neuslovljenosti. Kada sam
otiao od stvorenih stvari, rekoh:
"Dosegao sam Tvorca".
Zatim podigoh glavu iz doline gospodarstva. Iskapih pehar, za kojim e u celoj
venosti nikada nisam bio utolio. Potom sam trideset hiljada godina leteo
prostranstvom njegove Jednote, i jo trideset hiljada godina sam leteo u boanstvenosti, i jo trideset hiljada godina sam leteo u Naroitosti. Kada se okonalo devedeset hiljada godina, ugledao sam Abua Jazida, i sve to sam video, sve sam bio ja.
Zatim preoh etiri hiljade pustoi i stigoh do kraja. Kada sam napregao pogled,
videh sebe na poetku ranga proroka. Onda sam slian period napredovao u toj
beskrajnosti, tako da rekoh:
"Niko nikada nije dopro do veih visina. Nijedan poloaj ne moe biti velianstveniji."
Kada dobro pogledah, videh da mi se glava nalazi pored tabana jednog proroka.
Tada sam spoznao da je kraj poloaja svetaca tek poetak poloaja proroka, a
prema kraju poloaja proroka ne postoji granica ni trajanje.
Zatim je moj duh natkrilio itavo gospodarstvo i bili su mu izloeni raj i pakao, ali
se on na to nije nimalo obazirao. Ma ta da se pojavljivalo pred njim, on nije mogao
da strada. Nije stigao pred duu nijednog proroka, a da je ne pozdravi. Kada je
106
stigao do due Bojeg Izabranika, mir neka je sa njim, ugledao je sto hiljada
vatrenib okeana bez kraja i hiljadu svetlosnih koprena. Da sam makar i stopalo
zamoio u prvi od tih okeana, bio bih satrt i preputen propasti. Zbog toga postadoh toliko prepadnut strahopotovanjem i zbunjenou, da nita od mene nije bilo
ostalo. Ma koliko da sam eleo da budem u stanju da vidim makar jedan koic od
atora Muhameda, Bojeg Apostola, nisam imao hrabrosti. Premda sam dospeo do
Boga, nisam imao smelosti da doem do Muhameda.
Tada Abu Jazid ree: "0, Boe, koju bilo stvar da sam video, sve to je bilo ja. Za
mene nema puta do Tebe, sve dok ovo ja preostaje; za mene nema prevazilaenja
moje linosti. ta treba da uradim?"
Stie naredba: "Da bude spasen od te linosti, sledi Naeg voljenog, Arapina
Muhameda. Pospipo svome oku prainu s njegovih stopala i nastavi da ga prati."
AbuJazid i JahjajiMuad
107
do sutradan stajao na vrhovima prstiju. Stajao sam u krajnjoj zapanjenosti i sluao

ga kako se cele noi moli. Kada je svanulo, izrekao je rei: Kod Tebe traim zaklon
od traenja ovog poloaja od Tebe."
Tada Jahja, povrativi se, pozdravi Abua Jazida i zapita ga ta ga je to zadesilo te
noi.
"Bilo mi je pobrojano vie od dvadeset poloaja", ree mu Abu Jazid. "Ja ne
elim nijedan od njih, poto su sve to poloaji zastiranja."
"Uitelju, zato nisi traio spoznaju od Boga, shvativi da je On kralj kraljeva i da
je rekao: Trai sve to poeli?", zapita ga Jahja.
"uti!", uzviknu Abu Jazid. "Nepoverljiv sam prema samom sebi da Ga
upoznam, jer ne elim da Ga zna bilo ko osim Njega. Tamo gde je Njegovo znanje,
ta ja imam tu da se meam? To je odista Njegova volja, Jahja, samo On, i niko
drugi, treba da Ga zna."
Jahjaji Muad je u pismu Abu Jazidu napisao: "ta kae za oveka koji je ispio
pehar vina i postao opijen iz venosti u venost?"
"Pomou velianstva Bojeg", molio ga je Jahja, "pokloni mi deo dara koji si

primio noas".
Abu Jazid je odgovorio: "To ja ne znam. Ali ono to znam jeste to da ovde postoji
ovek koji za samo jednu no i jedan dan ispija sve okeane venosti i zatim trai
jo."
"Kad bi ti bili dati izabranitvo Adamovo, svetost Gabrielova, udnja Mojsijeva,

istota Isusova i ljubav Muhamedova", odgovori Abu Jazid, "ti i dalje ne bi bio
zadovoljan. Traio bi jo, prevazilaenje svega. Dri svoj pogled nepomian u visini
i ne sputaj ga; jer na ta god da se spusti, time e biti prekriven."
Jahjaji Muad ponovo napisa: "Imam da ti kaem jednu tajnu, ali nae mesto
sastanka je u raju, Tamo u ti je rei u senci tube." A uz pismo je poslao i veknu
hleba rekavi: "Seik od ovoga mora imati vajde, budui da sam je zamesio vodom sa
zemzemskog bunara".
U svome odgovoru Abu Jazid povodom Jahjine tajne kae: "to se tie mesta
sastanka koji spominje, ja sa Njime u svesti ve sada raspolaem posedovanjem
Raja i hladovinom drveta tuba. A to se tie vekne, ipak se njome ne mogu
okoristiti. Naveo si kojom si vodom je zamesio, ali nisi spomenuo koje si seme
zasejao."
Na ovaj nain se u Jahjaji Muadu zaela silna udnja da poseti Abua Jazida.
Stigao je u vreme molitve pred spavanje.
"Nisam tada mogao da uznemiravam eika", seao se Jahja. "Ali isto tako nisam
mogao ni da se uzdrim do jutra. Stoga sam krenuo ka mestu u pustinji gde su mi
rekli da ga mogu nai. Naoh ga kako obavlja molitvu pred spavanje, a zatim je sve
AbuJazid i njegov uenik

Bio jedan isposnik koji je bio jedan od najveih svetaca Bestama. Imao je svoje
sledbenike i oboavaoce, ali istovremeno nikada nije odsustvovao iz Abu Jazidovog
kruoka. Sluao je sve njegove besede i sedeo sa njegovim pratiocima.
Jednoga dana poverio se Abu Jazidu: "Uitelju, danas je trideset godina kako
drim neprekidni post. I po noi se molim, tako da nikada ne spavam. A ipak nisam
u sebi otkrio ni traga onome znanju o kojem d govori. Bez obzira na sve to, ja
verujem u tvoje znanje i volim tvoje propovedi."
"I da tri stotine godina", ree mu Abu Jazid, "posti danju i moli se nou, nikada
ne bi razumeo ni atom ove besede".
"Zbog ega?", pitao je uenik.
"Zato to si prekriven svojom vlastitom linou", odgovori Abu Jazid.
108
Sufi sved i mistid
"Koji je lek za to?", pitao je ovek.

"Ti to nikada nee prihvatiti", glasio je odgpvor.
Sufi sved i mistid
109
dok taj pojas nije pukao i ja se ponovo osetio Muslimanom. Pogledah na sva bia i
videh da su mrtva. Rekoh etiri Alahu akbara nad njima i, vrativi se sa njihove
sahrane bez vreve Bojih stvorenja, uz Boju pomo stigoh do Boga."
"Hou, prihvatiu", rekao je ovek. "Kai rai, kako bih mogao da uradim ono to
mi naloi."
"Vrlo dobro", ree Abu Jazid. "Iz ovih stopa idi i obrij glavu i bradu. Skini tu
odeu koju nosi i vei oko bedara pokrivku od kozje vune. Obesi oko vrata torbu sa
orasima, pa poi na trniu. Okupi koliko god moe dece, i reci im: Dau orah
svakome ko me oamari. Na taj nain proi itavim gradom, a posebno zadi svuda
gde te ljudi poznaju. To je tvoj lek."
Uvek kada bi doao pred vrata damije, Abu Jazid bi se neko vreme zadrao i
plakao.
"Zbog ega to radi?", postavljeno mu je pitanje.
"Oseam se kao ena koja ima menstruaciju i snebiva se da stupi unutra i zagadi
damiju", odgovorio je.
"Neka je slava Bogu! Nema boga do Boga", uskliknuo je uenik uvi ove rei.
"Da je bezbonik izgovorio tu formulu, postao bi vemik", primeti Abu Jazid. "A
ti si izgovorivi istu tu formulu postao mnogoboac."
"Otkud to?", zapita uenik.
"Zato to si procenio da si suvie veliki i vaan da bi bio kadar da uini ono to
sam ti rekao", odgovori Abu Jazid. "Eto zbog ega si postao mnogoboac. Upotrebio si tu formulu da izrazi svoju sopstvenu vanost, a ne da proslavi Boga."
"Ja to ne mogu da uradim", bumo se ovek. "Daj mi neke druge naloge."
Jednom prilikom Abu Jazid je krenuo na putovanje u Heaz, ali tek to je poao
vesevratio.
"Nikada ranije nisi pretrpeo neuspeh u svome naumu", komentarisali su. "Zato
si sada podbacio?"
'Tek to sam izbio na drum", odgovorio je, "kad ugledah nekog cmog oveka
kako stoji sa isukanim maem. Ako se vrati, sve je u redu. Ako ne, odsei u ti glavu od tela. Ostavio si Boga u Bestamu, dodao je, i krenuo prema Svetom Domu."
"Lek je ono to sam ti rekao", tvrdio je Abu Jazid.

"Ja to ne mogu", ponovio je ovek.
"Zar ti nisam najavio da nee to uiniti, da me nikada nee posluati?", ree
Abu Jazid.
"Jedan ovek me je presreo na drumu", seao se Abu Jazid.

"Kuda ide?, pitaoje.
"Na hadiluk, odgovorio sam.
"Koliko para nosi sa sobom?
"Dvanaest godina", rekao je Abu Jazid, "bio sam kova svoje due. Gurao sam je
u topionicu discipline i dovodio je do crvenog usijanja u ognju istrajnog pregnua, a
onda je stavljao na nakovanj ponienja i udarao je ekiem samooptuivanja, dok
od svoje due nisam oblikovao ogledalo. Pet godina sam bio svoje sopstveno ogledalo i glaao sam to ogledalo svim vrstama pobonog sluenja i povinovanja. Nakon
toga sam godinu dana zurio u svoj odraz i video sam oko svoga struka nevemiki
pojas obmane i koketerije i samouvaavanja, poto sam se uzdao u svoje sopstvene
inove pokomosti i hvalio svoje ponaanje. Pet narednih godina sam se naprezao,
"Dvesto dirama.
"Prii i daj mi ih, zahtevao je. Ja sam ovek sa porodicom. Obii oko mene
sedam puta. To je tvoj hadiluk.
"Uradio sam tako, i vratio se kui."
Pir Omar izvetava da bi, kad je eleo da se izdvoji da bi se molio ili meditirao,
Abu Jazid ulazio u svoj stan i paljivo zatvarao sve prozore.
110
'Tlaim se", govorio bi, "da neki glas ili galama mogu da me uznemire."
To je naravno bio izgovor.
^ Isaji Bestami kae: "Trinaest godina sam se druio sa eikom, a nikad ga nisam
uo da je izgovorio i jednu jedinu re. Takav je bio sklop njegovog uma; samo bi
spustio glavu na kolena. Povremeno bi podigao glavu, oglasio se uzdahom, pa bi se
vratio svojoj meditaciji."
Sahlagi, komentariui ovaj navod, tvrdi da se Abu Jazid odista tako ponaao
kada je bio u stanju "kontrakdje"; medutim, onih dana kada je bio u stanju "ekspanzije", svako je imao ogromnu korist od njegovog govora.
"Jednom prilikom", nastavlja Sahlagi, "kada je bio u izdvojenju izgovorio je rei:
Neka je slava meni! Kako je uzviseno moje gospodstvo! Kada se vratio u normalnu svest, njegovi mu uenici rekoe da su sa njegovog jezika potekle takve rei.
Bog je va suparnik, i Abu Jazid je va suparnik, odgovorio je on. Ukoliko ponovo
izgovorim takve rei, iseckajte me na komade.
"I svakom od svojih uenika dao je po jedan no, rekavi: Ako me ponovo ujete
da govorim takve stvari, zakoljite me ovim noevima.
"I zaista se dogodilo da je iste rei izgovorio i po drugi put. Njegovi uenici se
spremie da ga ubiju. Medutim, cela prostorija bee ispunjena Abuom Jazidom.
Uenici izvadie cigle iz zidova i svaki od njih zamahnu na njega noem. Noevi su
bili efikasni isto kao da su njima udarali po vodi; nijedan udarac nije dao ni najmanjeg rezultata. Zatim se taj oblik smanjio i Abu Jazid je izgledao siuan poput
vrapca, sedei u nii za molitve. Uenici uoe i rekoe mu ta se desilo. Ovo to
sada vidite je Abu Jazid, napomenuo je. Ono nije bio Abu Jazid."
Jednom je Abu Jazid uzeo u ruku jednu crvenu jabuku i posmatrao je.
"Ovo je divna jabuka", rekao je.
111
"Jednoga dana sedeo sam", seao se Abu Jazid, "kad mi jedna misao pade na
pamet: Ja sam prvi eik svoga vremena, prvi svetac epohe. Cim mi se javila ova
misao, bilo mi je jasno da sam kriv za veliku bludnju. Ustao sam i krenuo putem za
Korasan. Zaustavio sam se u konaitu za putnike i zakleo se da ga neu naputati
sve dok mi Bog ne poalje nekoga ko e mi ponovo obelodaniti mene.
'Tri dana i tri noi sam ostao tamo. etvrtog dana ugledao sam jednookog
oveka kako se pribliava na kamili. Pomnije ga osmotrivi, primetih na njemu
znakove boanske svesnosti. Dao sam kamili signal da stane i ona je bez odlaganja
savila prednje noge na zemlju. ovek je zurio u mene.
"Ti li si taj koji me je digao na ovoliki put, rekao je, da otvorim oko koje je bilo
zatvoreno, da otvorim vrata koja su bila zabravljena, i da privuem narod Bestama
u pravcu Abua Jazida?
"Obeznanih se. Odakle si doao?, zapitao sam ga. Od trenutka kada si poloio
onu zakletvu, preao sam tri hiljade milja. Onda je moj posetilac dodao: uvaj se,
Abu Jazide! Straari nad svojim srcem.
"S tim reima se okrenuo od mene i otiao."
Du l-Nun poslao je Abuu Jazidu molitvenu prostirku. Abu Jazid mu ju je vratio.

"Od kakve je meni koristi molitvena prostirka?", pitao je. "Poalji mi jastue na
koje u moi da naslonim lea!" (Hteo je da kae da je prevaziao stupanj molitve i
da je postigao cilj.)
Onda mu je Du l-Nun poslao jedan lep jastuk. Abu Jazid je vratio i njega, jer se
do tog vremena ve bio istopio i nita osim kostiju i koe nije od njega ostalo.
"Onome koga umekavaju i podupiru", rekao je, "Boja velikodunost i nenost
puna ljubavi, nije potreban jastuk jednog od Bojih stvorenja".
Unutar njega progovori glas:

"Abu Jazide, kako te nije sramota da Moje imenovanje upotrebljava za plod voke?"
Cetrdeset dana njegova dua bee zaboravna za ime Boje.
"Zavetovao sam se", objavio je eik, "da do kraja svog ivota nikada neu pojesti
nijednu voku iz Bestama".
"Jednom sam proveo no u pustinji", seao se Abu Jazid. "Ogrtaem sam

zamotao glavu i zaspao. Iznenada me je zadesila uzbuenost (misli na nono
isticanje semene tenosti) koja je zahtevala da se operem. Meutim, no je bila
izuzetno hladna i kada sam se probudio moj duh je bio lenj da prione na pranje u
hladnoj vodi. Saekaj dok sunce ne izae, pa onda obavi tu stvar, ree moj duh.
112
113
"Uoivi tromost i ravnodunost svoga duha za zahteve religije, ustao sam i razbio
led onim istim ogrtaem i oprao se,a zatim sam ostao sa ogrtaem preko tela dok
nisam pao i onesvestio se. Kad sam doao sebi ogrta je odjedanput bio suv."
Jednoga dana Abu Jazid je iao putem kad se naskoro pojavi jedan pas i krenu
ukorak sa njim. Abu Jazid uvue skutove.
Abu Jazid je esto tumarao meu grobnicama. Jedne se noi vraao sa groblja
kad naie neki mladi plemi svirajui lautu. "Boe, spasi nas", uzviknu Abu Jazid.
Mladi podie lautu i tresnu je o Abu Jazidovu glavu, razbivi pri tome i njegovu
glavu i lautu. Mladi je bio pijan i nije bio svestan koga je udario.
'Ti si neist spolja", napomenuo je Abu Jazid, "dok sam ja neist iznutra. Hajde
da dejstvujemo zajedno i da ujedinjenim naporima obojica postanemo isti."
Abu Jazid se vratio u svoje versko udruenje i saekao do jutra. Onda je pozvao
jednog od svojih sadrugova.
"Koliko ljudi plaaju za lautu?", upitao ga je.
Kad mu je reeno kojiko, on umota tu svotu u komad platna, priloi uz to i neki
slatki, pa to posla mladiu.
"Reci mladom gospodinu", kazao je, "da ga Abu Jazid moli za izvinjenje. Reci
mu: Sino si me udario tom lautom i ona se razbila. Prirni ovaj novac kao
nadoknadu i kupi drugu lautu. I neka slatki ukloni iz tvog srca tugu zl)og razbijene
laute."
Kada je mladi plemi shvatio ta je uradio, doao je kod Abua Jazida i zamolio ga
za oprotaj. Pokajao se i mnogi su se drugi mladii pokajali zajedno sa njim.
Jednoga dana Abu Jazid je etao u drutvu svojih uenika. Staza se suzila i upravo
tada je naiao jedan pas iz suprotnog pravca. Abu Jazid se povukao, dajui psu
pravo prolaza.
To je u jednom od uenika izazvalo negodovanje. "Bog je oveku iskazao poast
iznad svih ostalih stvorenja. Abu Jazid je kralj gnostika, a ipak se, sa svim tim
dostojanstvom i sa takvom pratnjom sledbenika, jednom psu sklanja sa puta. Kako
je to mogue?"
"Mladi ovee", odgovori mu Abu Jazid, "ovaj pas mi se nemo poalio: ta sam
ja to skrivio jo u osvit vremena i kakvu si to izuzetnu zaslugu ti stekao, te sam ja bio
obuen u kou psa a ti u dostojanstvo kao kralj gnostika? To je bila misao koja mi
je prola kroz glavu i zato sam se sklonio psu sa puta."
"Ako sam suv", ree mu pas, "nikakva teta nije uinjena. Ako sam mokar, bie
potrebno sedam mora i sedam gora da nas izmire. Meutim, ako privlai skutove k
sebi kao Farisej, nee moi da se oisti makar se kupao u sedam okeana."
'Ti nisi podesan da putuje sa mnom i bude moj partner", odgovori pas. "Jer ja
sam odbaen od svih ljudi, dok si ti od njih prihvaen. Ko god na mene naie, gada
me kamenom; ko god na tebe naie, pozdravlja te kao kralja gnostika. Ja nikada ne
skladitim nijednu kost za sutradan; ti, meutim, ima puno bure ita u zalihama."
"Ja zaista nisam valjan da putujem zajedno sa psom", ree Abu Jazid. "Kako li u
onda putovati sa Onim Venim i Neprolaznim? Neka je slava Bogu, koji obrazuje
najbolje od stvorenja posredstvom najnieg meu stvorenjima!"
Abu Jazid je nastavio: "epala me je tuga, i izgubio sam nadu da mogu da
budem Boji pokorni sluga. Rekoh sebi: Otii u na pijacu i kupiu pojas (koji su
nosili neki nemuslimani) da ga veem oko struka, kako bi se moj ugled meu
ljudima sveo na nulu. I tako krenuh u potragu za pojasom. Videh duan sa
okaenim pojasom. Dae mi ga za samo jedan diram, rekoh sebi. Pa zapitah: Za
koliko e mi dati ovaj pojas? Za hiljadu dinara, ree prodavac. Pognuh glavu. A
onda zauh glas sa neba kako mi govori: Zar ne shvata da nee dati za manje od
hiljadu dinara pojas za vezivanje oko struka takvog oveka kakav si ti? Srce mi se
razveselilo, poto sam saznao da Bog brine za svoga slugu."
Jedne noi Abu Jazid je sanjao da su se spustili aneli sa prvih nebesa.

"Ustaj", rekli su mu, "da proslavimo uspomenu na Boga".
"Ja nemam jezik da proslavljam uspomenu na Njega", odgovorio je.
Sioe aneli sa drugih nebesa i rekoe iste rei, a njegov odgovor bee isti. Tako
se to nastavilo dok ne sioe aneli sa sedmih nebesa; i njima je dao isti odgovor.
"Dobro, a kada e imati jezik da proslavi uspomenu na Boga?", zapitali su.
115
"Kada stanovnici pakla budu vezani u paklu, a stanovnici raja zauzrau svoje mesto
u raju, i kada proe uskrsnue, onda e", ree on, "Abu Jazid kruiti oko prestola
Bojeg i kliktati Alah, Alah!"
ovek se umo uputio prema peini. Tamo je ugledao ogromnu i zastraujuu

adaju. Istog trena kad ju je ugledao onesvestio se i uneredio. Kad je doao sebi
munjevito je pobegao sa tog mesta, ostavivi za sobom svoje cipele. Na taj nain se
vratio Abuu Jazidu. Pao je pred njegove noge i pokajao se.
U Abu Jazidovom susedstvu iveo je jedan zoroastrijanac. Imao je dete, a to dete

je obiavalo da plae poto nisuimali iampu. Abu Jazid je lino odneo lampu do
njihove kue. Dete je smesta uutalo.
"Neka je slava Bogu!", uskliknuo je Abu Jazid. "Nisi u stanju da se stara ni o

svojim cipelama iz straha od zveri. Pa kako onda, ispunjen strahom od Boga, moe
da se stara o otkriu koje si doao da trai u svojoj neverici?"
"Budud da je Abu Jazidova svetlost ula unutra", rekli su, "bila bi teta za nas da
nastavimo da ivimo u svojoj pomrini".
I odmah su postali muslimani.
Jedne noi Abu Jazid nije nalazio radosti u bogosluenju.

"Pogledajte i obratite panju da li se u kui nalazi neto od vrednosti", rekao je.
Jednoga dana uao je neki ovek i ispitivao Abu Jazida na temu sramote. Abu
Jazid mu je odgovorio i ovek se pretvorio u vodu. Drugi ovek je upravo tada uao i
opazio baricu mutne vode.
"Uitelju, ta je ovo?", upitao je.
"Jedan ovek je uao i ispitivao me o sramoti", odgovori Abu Jazid. "Odgovorio sam
mu. Nije mogao da podnese ono to sam rekao, te se od sramote pretvorio u vodu."
Njegovi uenici pogledae i nadoe jedino pola grozda crnog groa.

"Iznesite to i dajte nekom", naredi Abu Jazid. "Moja kua nije piljamica."
I onda je ponovo mogao da vlada sobom.
Hatim Gluvi rekao je svojim uenicima: "Ko god se od vas na dan uskrsnua ne
zauzme za stanovnike pakla, ne moe se smatrati mojim uenikom."
Ova je izjava bila saoptena Abuu Jazidu.
Jednoga dana neki ovek je obavestio Abua Jazida: "U Tabarestanu je umro neki
ovek. Video sam te tamo sa Kezrom, mir neka je s njim; stavio ti je ruku oko vrata,
a tvoja ruka je poivala na njegovim leima. Kad su se oplakivai vratiji sa pogreba,
video sam te kako uzlee u vazduh."
"Jeste", ree Abu Jazid. "To to kae je potpuno tano."
Neki ovek koji nije imao poverenja u Abua Jazida doao je jednog dana da ga
stavi na probu.
"A ja kaem", proglasio je Abu Jazid, "da je moj uenik onaj ko stane na prag
pakla i uzme za mku svakoga ko bude sprovoen u pakao i otpremi ga na nebo, i
potom stupi u pakao namesto njega".
Jednom je islamska vojska malaksala u ratu protiv Vizantije i nalazila se na ivici
poraza. Iznenada zaue uzvik: "Abu Jazide, pomagaj!" Istog trenutka izbila je
paljba iz pravca Korasana, tako da je neverniku vojsku obuzeo strah i vojska islama
odnela je pobedu.
"Otkrij mi reenje tog i tog problema", rekao je.

Abu Jazid je osetio u njemu nepoverenje.
"U stanovitoj planini nalazi se jedna peina", rekao mu je. "U toj peini ivi jedan
od mojih prijatelja. Od njega trai da ti otkrije reenje."
Abuu Jazidu je bilo postavljeno pitanje: "Kako si postigao takvu veliinu i stekao
takav poloaj?"
"Jedne noi kada sam bio dete", odgovorio je, "izaao sam iz Bestama. Mesec je
sijao, a svet mirovao. Posmatrao sam Prisustvo, pored kojeg je osamnaest hiljada
116
svetova delovalo kao estica praine. Obuzelo me je duboko oseanje i bio sam
savladan silnim ushienjem. Gospode Boe, uskliknuo sam, tako ogrorana
palata, a tako prazna! Tako izvanredna dela, a takva samoa! Glas sa neba mi
odgovori: Palata nije prazna zbog toga to niko ne dolazi do nje; prazoa je zato to
Mi ne elimo da u nju ulazi sve i svako. Nije svako neumivenog lica dostojan da se
nastani u ovoj palati.
"Doneo sam odluku da se molim za sva bia. Onda mi.se rodila misao: Posao
zalaganja pripada Muhamedu, neka je mir sa njim. Zato sam posmatrao svoje
stavove i vladanje. Zauo sam glas koji mi se obraao: Zbog tog jednog pridravanja valjanog ponaanja uzvisio sam tvoje ime, tako da e te sve do uskrsnua ljudi
nazivati kraljem gnostika."
117
"Sine moj", odgovori Abu Jazid, "ne rugam se ja tebi. Ali u moje srce ulo je Njegovo ime i istisnulo sva druga imena. im naudm neko drugo ime, odmah ga zaboravim."
"Svemogui Bog", rekao je Abu Jazid, "pruio mi je pristup u svoju nazonost na
dve hiljade mesta, i na svakom mestu mi je ponudio kraljevstvo, ali ja sam to
odbijao. Bog mi ree: Abu Jazide, ta ti eli? Odgovorih: Ja elim da ne elim."
'Ti ide po vodi!", rekoe.

'To ini i pare drveta", odgovori Abu Jazid.
'Ti leti kroz vazduh!"
"Prvi put kad sam kroio u Svetu Kuu", kazao je Abu Jazid, "video sam Svetu
Kuu. Drugi put kad sam uao u nju, video sam Gospodara Kue. Trei put nisam
video ni Kuu ni Gospodara Kue."
Pod ovim je Abu Jazid mislio: "Postao sam izgubljen u Bogu, tako da nita nisam
znao. Da sam ita video, video bih Boga." Dokaz za ovo tumaenje je dat u sledeoj
anegdoti.
"I ptica to radi."

'Ti stie u Kabu za samo jednu no!"
"Svaki arobnjak za jednu no stie od Indije do Demavanda."
'Ta koji je onda poduhvat svojstven vemima?", zapitae ga.
"Veran ovek ne vezuje svoje srce ni za koga izuzev Boga", odgovori on.
Neki ovek je doao na Abu Jazidova vrata i pozvao.

"Koga trai?", upita Abu Jazid.
"Abua Jazida", odgovori ovek.
"Ubogi jadnie!", ree mu Abu Jazid. "Ja sam trideset godina traio Abua Jazida,
ali nisam uspeo da mu naem ni traga ni glasa."
Ova opaska saoptena je Du l-Nunu. Prokomentarisao je: "Bog ima milosti prema mom bratu Abuu Jazidu! On je nestao u drutvu onih koji su nestali u Bogu."
'Trostruko sam raskinuo sa svetom", ree Abu Jazid, "i usamljen se uputio ka
Usamljenom. Stao sam pred Prisustvo i zavapio: Gospode Boe, ja ne elim nita i
nikoga do Tebe. Ako imam Tebe, imam sve.
"Kad je Bog sagledao moju iskrenost, prva milost koju mi je ukazao bilo je to to
je uklonio triariju linosti preda mnom."
"ta je presto?", postavljeno je pitanje Abu Jazidu.
"On je ja", odgovorio je.
Abu Jazidova udubljenost u Boga bila je tako potpuna, da bi svakoga dana kad bi
mu se obratio jedan uenik koji je dvadeset godina bio njegov nerazdvojni pratilac,
rekao: "Sinko, a kako se ti zove?"
"Uitelju", rekao je uenik jednog dana, "ti mi se ruga. Ve dvadeset godina te
sluim, a ti me svakodnevno pita za ime."
"ta je amlica?"
"Ja."
"ta su tablica i pero?"
"Ja."
118
"Bog ima sluge poput Avrama i Mojsija i Isusa."

"Svisuja."
119
AbdAlah ibn el-Mubarak
"Bog ima sluge poput Gavrila i Mihajla i Serafiela."

"Svi su ja."
Ispitiva je zanemeo.
"Svako ko je postao poniten u Bogu", ree Abu Jazid, "i dostigao stvamost svega
to jeste, svako takav je Bog".
Abu Abd el-Rahman Abd Alah ibn el-Mubarak el-Hanzali el-Marvazi, roen
118. godine (736. posle Hrista) od turskog oca i persijske majke, bio je glasoviti
strunjak za Predanja i slavni isposnik. kolovao se kod mnogih uitelja u Mervu i
drugde i postao upuen u mnoge oblasti znanja, ukljuujui gramatiku i literaturu.
Imuni trgovac koji je mnogo svog bogatstva razdelio siromasima u vidu milostinje,
umro je u Hitu na reci Eufrat 181. (797) godine. Napisao je mnoga dela na osnovu
Predanja, a jedno od njih, na temu isposnitva, opstalo je do danas.
Saopteno je da je Abu Jazid sedamdeset puta doao u blizinu prisustva Svemogueg. Svaki put kad se vraao, vezivao je oko sebe pojas i potom ga kidao.
Kada se njegov ivot primakao kraju, uao je u moiitvenu niu i vezao pojas oko
sebe. Navukao je na sebe naopake kratak krzneni kaput i kapu. Zatim je rekao:
"0, Boe, ne hvalim se disciplinom itavog svog ivota. Ne pravim paradu od svojih
celononih mohtvi. Ne govorim o tome da sam cetog ivota poStio. Ne nabrajam
koliko sam puta recitovao Kuran. Ne govorim o svojim duhovnim zgodama i litanijama i bliskostima. Ti zna da se ja ni za im ne osvrem i da ovo o emu podnosim
izvetaj svojim jezikom nije reeno u razmetanju, niti zato to se oslanjam na to.
Pruam izvetaj o svemu tome zato to me je stid svega to sam uinio. Ti si me
zaodenuo u krasotu vienja sebe takvim. Sve je to nita; smatraj to za nulu. Ja sam
jedan stari Torkoman od sedamdeset godina ija je kosa osedela u paganstvu.
Upravo stiem iz pustinje viui Tangri Tangri. Tek sada uim da kaem Alah Alah.
Tek sada kidam svoj pojas. Tek sada kroim nogom u oblast islama. Tek sada
nagonim svoj jezik da se pokree sa potvrivanjem Vere. Sve to Ti ini je bez
razloga; niti prihvata usled poslunosti, niti odbija usled neposluha. Sa svime to
sam uradio raunam koliko i sa prainom. Ma ta da si video to nije prijatno Tvojoj
nazonosti, povuci preko toga liniju pratanja. I speri prljavtinu nepokornosti sa
mene; jer, ja sam sam ve oprao prljavtinu pretpostavke da sam Ti bio pokoran."
Evo prikaza okolnosti pod kojima se Abd Alahi Mubarak preobratio. U mladosti
je poludeo za jednom devojkom, do te mere da nije imao mira ni poinka. Jedne
zimske noi je stajao u podnoju zida stana njegove dragane sve do jutra, ekajui
da je makar na trenutak ugleda. Cele noi padao je sneg. Kada se zauo poziv na
molitvu, on je pomislio da se to odnosi na molitvu pred spavanje. Videvi da svie,
shvatio je da je itave noi bio uronjen u svoju enju za voljenim biem.
"Sram te bilo, sine Mubarakov!", uzviknuo je. "Celuovu blagosiovenu no ti si
prestojao na nogama sve do jutra zbog svoje privatne strasti, ali sasvim pobesni ako
imam odui recitovanje Sure tokom molitve."
Patnja mu je smesta obuzela duu i on se pokaja i revnosno se posveti bogosluenju. Njegova pobonost bila je tako potpuna da ga je njegova majka jednoga
dana, kroivi u batu, ugledala kako spava pod ruinim grmom dok je zmija sa narcisom u ustima rasterivala od njega muve.
Nakon toga je otiao iz Merva i neko vreme se zadrao u Bagdadu, druei se s
tamonjim vodeim sufijima. Zatim je produio za Meku, gde je krae vreme stanovao, posle ega se vratio u Merv. Mervani su mu poeleli toplu dobrodolicu i zakazali su asove i oformili grupe uenika. U to doba polovina ljudi bavila se
Predanjima, a polovina se posvetila pravu. Tako je Abd Alah danas poznat kao
"Priznat od dve sekte" zato to je sa obe bio u slozi i obe su tvrdile da pripada
njima. Abd Alah je osnovao u Mervu dva fakulteta, jedan za tradicioniste i drugi za
pravnike. Potom je otiao u Heaz, a onda se ponovo nastanio u Meki.
120
Svake druge godine bi hodoastio, i odlazio u ratove, a tree godine bi se bavio

trgovinom. Zaradu je delio medu svojim pristalicaroa. Obiavao je da poklanja
urme siromasima i da broji koice urmi; onome ko bi pojeo najvie urmi ponudio
bi diram za svaku koicu.
Bio je toliko savestan u svojoj pobonosti da je jednom prilikom sjahao pred
gostionicom. U to vreme imao je rasnog, vrednog konja. Kada jeizaao iz gostionice da krene na molitvu, ustanovio je da je konj u meuvremenu zabasao u polje
penice, Ostavio ga je tamo i pourio peke prema damiji, govorei: "Unitio je
usev nadlenih organa", Drugom prflikom je krenuo na dugako putovanje od Merva
do Damaska da bi vratio pero za pisanje koje je pozajmio i zaboravio da vrati.
Jednoga dana dok je prolazio kroz izvesno mesto, ljudi su obavestili jednog slepca
koji je tamo iveo da dolazi Abd Alah. "Trai od rq'ega sve toti treba."
"Abde Alahu, stani", viknuo je slepi ovek. Abd Alah se zaustavio.
"Pomoli se Bogu da mi vrati vid", preklinjao ga je ovek,
121
ivi. Uzviknuo sam i neko je izaao. Kako ti je ime?, upitah. Ali ibn Muafak,
odgovorio je. elim da razgovaram sa tobom, rekao sam. Govori dalje, rekao je
on. Kakvim se poslom ti bavi? Popravljam cipele. Tada mu ispriah svoj san. A
kako se ti zove?, upitao me je kad sam zavrio. Abd Alahi Mubarak, odgovorih.
Kriknuo je i pao u nesvest. Kada je doao sebi rekoh mu: Reci mi svoju priu.
"ovek mi ree: lma ve etrdeset godina kako udim da poem na hadiluk. Od
svog krparenja sam utedeo tristo pedeset dirama. Ove godine sam reio da odem u
Meku. Jednoga dana moja dobra supruga, koja je zatrudnela, osetila je miris jela
kako dopire iz komijske kue. ldi i donesi mi malo od tog jela, zamolila me je.
Otiao sam i pokucao na komijska vrata i objasnio u emu je stvar. Kominica je
briznula u pla. Moja deca ve tri dana nita nisu jela, rekla mi je. Danas sam
ugledala mrtvog magarca, pa sam odsekla pare njegovog mesa i skuvala ga. Za vas
to ne bi bilo ispravna hrana. Srce mi se zapalilo kad sam uo njenu priu. Izvadih
tristo pedeset dirama i dadoh joj ih. Potroi ih na decu, rekoh. Eto, to je moj
hadiluk.
Abd Alah sae glavu i pomoli se. ovek je istoga asa ponovo progledao.
AbdAlahiMubarak i Ali ibn ei-Muafak

Abd Alah je iveo u Meki. Jedne godine, okonavi verske obrede hodoaa,
utohuo je u san. U snu je video dva anela koji su sili sa neba.
"Koliko ih dolazi ove godine?", pitao je jedan drugog.
"Aneo u mome snu tano je rekao", utvrdio je Abd Alah, "a Nebeski Kralj
pravilno je presudio."
AbdAlahiMubarak i njegov rob

Abd Alah imao je roba. Jedan ovek mu ree: "Taj tvoj rob pljaka leeve i daje ti
prihod od toga".
"esto hiljada", odgovori drugi.

"Koliko njih je postiglo da njihov hadiluk bude priznat za pravilan?"
"Niko."
"Kada sam to uo", izvetava Abd Alah, "sav se ispunih strepnjom. ta?,
uzviknuh. Svi ovi ljudi su doli izdaleka, iz udaljenih krajeva zemlje, i sa velikim
bolom i kionuiou iz svakog dubokog idanca, prelazei velike pustinje, i sav taj
napor bio je uzaludan? Postoji u Damasku jedan kipa obue po imenu Ali ibn
Muafak, ree aneo. On nije doao na hadiluk, ali je njegov hadiluk ipak prihvaen i svi su mu gresi oproteni.
"Kada sam to uo", nastavio je Abd Alah, "probudio sam se govorei: Moram
otii u Damask i posetiti tu osobu. I tako sam otputovao u Damask i raspitao se gde
Ova je informacija oneraspoloila Abda Alaha. Jedne noi je kriom pratio svoga
roba. Ovaj je otiao na groblje i otvorio jedan grob. U grobu se nalazila nia za
molitve i rob je u njoj stao da se pomoli. Abd Alah, koji je sve to posmatrao iz
daljine, dopuzao je blie. Video je da je rob odeven u grubo platno i da oko vrata nosi
ogrlicu. Cvileo je i naricao, trljajui lice o zemlju. Videvi to, Abd Alah je otpuzao
plaui i sklonio se u stranu.
Rob je do zore ostao na tom mestu. Onda je izaao i prekrio grob, a zatim je
otiao u damiju na jutarnju molitvu.
"Boe moj", zavapio je, "dan se vratio. Moj zemaljski gospodar traie od mene
novac. Ti si bogatstvo onih koji ne mogu da plate. Ti mi daj kako zna i ume."
122
Sa neba je smesta sinula svetlost i srebrai diram je pao na dlan roba. Abd Alah
vie nije bio u stanju da to posmatra. Ustao je, privio glavu roba na svoje grudi i
poljubio ga.
"Neka hiljade ivota budu otkupnina za oVakvog roba!", uzviknuo je. 'Ti si bio
gospodar, a ne ja."
"0, Boe", zavapi rob, shvativi tase dogodilo, "sada kadaje moja maska svuena i moja tajna obelodanjena, za mene na ovora svetu vie nema poinka.
Preklinjem Te da svojom silom i slavom ne dopusti da budem uzrok posrtanja i
greha. Uzmi moju duu."
Glava mu je jo leala na grudima Abda Alaha kad je izdahnuo. Abd Alah ga je
poloio na zemlju i umotao u arav, a zatim ga je sahranio u istom onom grubom
platnu i u isti onaj grob.
Te noe je Abd Alah ugledao GoSpodara Sveta u snu, i Bojeg Prijatelja Abrahama sa njim, kako silaze jaui nebeske konje.
"Abde Alahu", rekoe, "zbog ega si naeg prijatelja pokopao u grubom platnu?"
123
Sofjan ei-Tauri
Abu Abd Alah Sofjan ibn Said el-Tauri je roen je 97. (715) godine u Kufi i prvo
se obrazovao pod nadzorom svoga oca, a potom kod mnogih uenih ljudi, stekavi
veliko znanje o Predanjima i teologiji. Godine 158. (775) sukobio se sa vlastima i
bio je prinuen da potrai utoite u Meki; umro je 161. (778) godine u Basri.
Osnovao je kolu pravnih nauka koja je opstala oko dva stolea; ivei strogo
isposnikim ivotom, bio je od sufija smatran za sveca.
Sofiani Tauri i kaiifi

Izvanredna savesnost Sofjanija Taurija ispoljila se jo pre njegovog roenja.
Jednoga dana njegova se majka nalazila na krovu kue i uzela je u usta par kiselih
krastavaca sa susednog krova. Sofjan ju je iz utrobe tako estoko udario da je
pomislila da ga je izgubila.
Pria se da se tadanji kalif molio pred Sufjanom i za vreme molitve sukao
brkove.
'To nije pravilan nain da se moli", uzviknuo je Sofjan. "Sutra e ti na popritu
vaskrsenja ova molitva biti baena u lice poput prljave krpe."
"Govori malo uljudnije", ree mu kalif.
"Kad bih se uzdrao od obaveze da ti otvoreno kaem istinu", odvrati mu Sofjan,
"mokraa bi mi se pretvorila u krv".
Kalifa su razljutile ovakve opaske i naredio je da obese.
"Posle toga vie niko nee biti tako drzak preda mnom", rekao je.
Na dan kad su veala bila podignuta, Sofjan je leao sa glavom na grudima
velikog sveca i sa nogama u krilu Sofjana ibn Ojena, vrsto usnuo. Dva sveca,
doznavi da su veala spremna, rekoe jedan drugom: "Hajde da ga ne obavestimo o
tome". Tog trenutka se Sofjan probudio.
"ta se dogaa?", upitao je.
Rekli su mu, ispoljavajui veliku alost.
124
"Ja nisam tako jako privren ivotu", prokomentarisao je Sofjan. "Bez obzira na
posledice, ovek mora da izvrava svoju dunost dokle god se nalazi u ovom svetu."
Oi mu se tada napunie suzama i on se pomoii: "Gospode Boe, zgrabi ih
monim zahvatom!"
Kalif je tog trenutka sedeo na svome prestolu okruen stubovima drave. Palatu
je pogodio grom i kalifa sa njegovim ministrima progutala je zemlja.
"Kakva u potpunosti prihvaena i brzo u&liena molitva!", uzviknue dva plemenita sveca.
Na presto je doao drugi kalif koji je verovao u Soljana. Jednom prihkom Sofjan
se razboleo. Kalif je imao hrianskog lekara, velikog magistra izuzetne vetine.
Poslao ga je Sofjanu da ga lei. Kada mu je ispitao mokrau, napomenuo je:
"Ovom oveku se jetra pretvorila u krv iz straha od Boga. Ona malo-pomalo curi
iz beike. Religija koje se ovakav ovek dri", dodao je, "ne moe biti pogrena".
125
Jedan mladi propustio je hadiluk i tugovao je i teko uzdisao.

"Ja sam obavio etrdeset hodoaa", ree mu Sofjan. "Poklanjam ti svih etrdeset. Hoe li ti meni pokloniti taj uzdah?"
"Hou", ree mladi.
Te noi Sofjan je sanjao kako mu glas govori: "Toliko si profitirao od te pogodbe
da, ak i kad bi taj dobitakbio razdeljen meu svim hodoasnicima u Arafatu, svi bi
se oni obogatili".
Jednoga dana Sofjan je jeo pare hleba, kad naie jedan pas. Dao mu je hleb,
komadi po komadi.
"Zato ga nisi pojeo sa svojom enom i detetom?", pitali su ga.
"Ako psu dam hleb", odgovorio je, "on mi cele noi uva strau tako da mogu na miru
da se molim. A ako ga dam svpjoj eni i detetu, oni me zaustavljaju u mojim mohtvama."
I bez odlaganja je preao u islam.

"Mislio sam da sam poslao lekara da pomogne bolesniku", prokomentarisao je
icalif "A zapravo sam poslao bolesnika da izlei lekara."
Anegote o Sojjaniju Tauriju

Jednoga dana Sofjan je sa prijateljem prolazio pored vrata jedne ugledne linosti.
Prijatelj se zagledao u trem sa stubovima. Sofjan ga ukori.
"Da ti i tebi slini niste zurili u njihove palate, oni se ne bi ni odavali takvoj neumerenosti", rekao mu je. 'Tim zurenjem postaje sauesnik u grehu tog rasipnitva."
Sofjanov komija je umro i Sofjan je otiao da se pomoli na njegovoj sahrani.
Posle toga je uo ljude kako govore: "Bio je to dobar ovek".
"Da sam znao da drugi ljudi imaju o njemu povoljno miljenje", ree Sofjan,
"uopte ne bih dolazio na njegovu sahranu. Ukoliko ovek nije licemer, drugi ga ne
cene i ne hvale!"
Jednoga dana Sofjan je naopake navukao koulju. Kada su mu ukazali na to,
krenuo je da je dovede u red, ali je odustao.
"Obukao sam ovu koulju radi Boga", rekao je. "Ne elim da je menjam radi ljudi."
Jednom prilikom Sofjan je u nosiljci putovao u Meku. Sa njim je putovao jedan

prijatelj, a Sofjan je celim putem plakao.
"Plae li ti to zato to strahuje zbog svojih grehova?", upita ga prijatelj.
Sofjan isprui ruku i otkinu malo strnjike.
"Mojih grehova je mnogo", odgovorio je. "Ali premda je mojih grehova mnogo,
oni mi ne znae nita vie od ove ake strnjike. Ono to me ini nespokojnim jeste
pitanje da li je vera koju pruam istinska vera ili nije."
Primer samilosti koju je Sofjan ispoljavao prema svim Bojim stvorenjima prua
nam sledea zgoda. Jednoga dana na pijaci je spazio pticu u kavezu kako lepra i
isputa alostivan zvuk. Kupio ju je i pustio na slobodu. Ptica bi svake noi dolazila
Sofjanovoj kui i po celu no motrila dok se on molio, sedajui mu na rame s
vremena na vreme.
Kada je Sofjan umro i bio noen do groba, ta ptica je uporno pratila procesiju i
alosno kukala zajedno sa ostalim oplakivaima. Kad su Sofjanovo telo pokrili
prainom, ptica se sruila na zemlju. Iz rake je iziao glas: "Svemogui Bog oprostio
je Sofjanu zbog samilosti koju je pokazivao prema Njegovim stvorenjima". I ptica je
umrla i pridruila se Sofjanu.
126
Sufi sveci i mistid
akik od Balka
Abu Ali akik Ibrahim el-Azdi od Balka, ovek velikog znanja, zapoeo je karijeru kao trgovac, ali se kasnije okrenuo isposnikoj stazi. Gbavio je hodoae u Meku,
a umoren je muenikom smru u svetim ratovima 194. (810) goine.
Karijera akikija BaUdja

akild Balki bio je strunjak za mnoge grane nauke i napisao je mnogo knjiga.
Poduavao je Hatima Gluvog, a stazu je doznao od Ibrahimija Adama. Tvrdioje da
je uio od 1700 uitelja i da je usvojio znanje iz knjiga kojima bi semoglo propisno
natovariti nekoliko kamila. Evo kako se dogodilo njegovo preobraenje.
akik je otiao u Turkestan na trgovako putovanje. Usput se zaustavio da pogleda jedan hram i spazio jednog idolopoklonika kako oboava idola i skrueno mu
se klanja.
"Ima Stvoritelja koji je iv, svemoan i sveznajud", rekao je tom oveku. "Njega
oboavaj. Imaj zazora; nemoj se klanjati idolu od kojeg ne dolaze ni dobro ni zlo."
"Ako je tako kako ti kae", odgovori mu idolopoklonik, "zar On nije u stanju da
ti obezbedi tvoj svagdanji hleb u tvome vlastitom gradu, tako da ne mora da
putuje ak dovde?"
Ove rei osvestile su akika za istinu i on se odmah zaputio u Balk. Sluaj je hteo
da je jedan zoroastrijanac putovao sa njim.
"ime se ti bavi?", upita ga zoroastrijanac.
"Trgovinom", odgovori akik.
"Ako krene u potragu za sredstvima za ivot koja ti nisu predodreena, moe
putovati do sudnjega dana a da ih ne pribavi", ree mu ovaj. "A ako ide za
sredstvima za ivot koja su ti predodredena, ni onda se nemoj muiti putovanjem;
ona e ti dod sama od sebe."
Ove rei su jo vie osvestije akika i njegova Ijubav prema ovozemaljskim stvarima se ohladila.
Sufi sved i mistici
127
akik se napokon vratio u Balk, gde su mu njegovi prijatelji priredili srdanu

dobrodolicu, jer je on bio uven po svojoj dareljivosti. A knez Balka u to vreme
bio je Ali ibn Isa ibn Haman, koji je imao lovake pse. Dogodilo se da jednog od
njegovih pasa nije bilo na broju.
'Tvoj pas se nalazi kod akikovog suseda", rekli su mu.
ovek je uhapen i optuen za krau psa. Prebili su ga i on se obratio akiku da
ga zatiti. akik je otiao kod kneza.
"Daj mi tri dana i ja u ti vratiti psa. Oslobodi mog prijatelja", molio je.
Knez je oslobodio akikovog suseda. Tri dana kasnije jedan ovek je sluajno
naao i uhvatio psa.
"Moram da odnesem ovog psa akiku", pomislio je. "On je galantan ovek i dae
mi neto."
I tako je otiao sa psom do akika. akik ga je odneo knezu i tako je ispunio svoje
obeanje. Posle toga je reio da potpuno okrene lea svetu.
Kasnije je u Balku zavladala strana oskudica i opta glad, tako da su se ak pojavili i sluajevi ljudoderstva. akik je na pijad ugledao jednog mladog roba kako se
sreno smeje.
"Robe, zar je ovo prilika za veselje?", upitao ga je akik. "Zar ti ne vidi kako
narod strada od gladi?"
"A to bih se ja zbog toga sekirao?", odgovori rob. "Moj gospodar poseduje itavo
selo i ima penice u izobilju. On me nikada nee pustiti da gladujem."
uvi ovakav odgovor akik je potpuno izgubio samokontrolu.
"Boe", uzviknuo je, "ovaj rob je tako srean zato to ima gospodara koji poseduje gomilu ita. Ti si Kralj kraljeva, i preuzeo si na sebe da nam da na hleb
svagdanji. Zato bismo onda bili zabrinuti?"
Bez odlaganja je napustio svako svetovno zanimanje i iskreno se pokajao. Krenuo
je stazom prema Bogu, u koga se u potpunosti oslonio. Govorio je: "Ja sam uenik
roba".
128
Hatim Gluvi ispriao je sledeu anegdotu:

Krenuo sam sa akikom u sveti rat. Jednoga dana bitka je bila veoma estoka;
borbeni redovi su bili toliko zbijeni da se nije moglo videti nita osim vrhova kopalja, a kia strela padala je sa neba.
"Hatime", doviknuo mi je akik, "da li se lepo provodi? Moda tnisli da je ovo
prethodna no, kad si u posteljini spavao pored svoje ene!"
"Uopte ne", odgovorio sam.
"Za ime Boga, zato ne?", uskliknu akik. "Ja se oseam upravo tako. Oseam se
onako kako si se ti sino oseao u svojoj posteljini."
Zatim je pala no i akik je legao i, umotavi se u svoj ogrta, vrsto zaspao.
Toliko se potpuno uzdao u Boga da je spokojno spavao okruen tolikim neprijateljima.
Jednoga dana Sakik je drao predavanje kada se gradom rairila vest da su

nevernici pred gradskom kapijom. akik je istrao i rasterao neveraike, pa se vratio
natrag. Jedan uenik stavio je cvee pored uiteljeve molitvene prostirke. On ga
podie i pomirisa.
Neki neupueni ovek je to video i povikao: "Vojska je na ulazu u grad, a imam
muslimana prinosi cvee svome nosu!"
"Licemer dobro vidi mirisanje cvea, ali ne vidi razbijanje nevernika",
prokomentarisao je akik.
akiii BaUdpredHarunom el-Raidom

Kada je akik poao na hadiluk u Meku i stigao do Bagdada, Harun el-Raid ga
je pozvao k sebi.
"Jesi li ti akik Isposnik?", upitao ga je Harun kad je akik stao pred njega.
"Ja jesam akik", odgovorio je, "ali nisam Isposnik".
"Posavetuj me", zapovedi mu Harun.
129
"uj me onda", ree akik. "Svemogui Bog postavio te je na mesto Abua Bekra
Vernog i zahteva od tebe veru i estitost kao to ih je zahtevao i od njega. Stavio te
je na mesto Omara Otroumnog i zahteva od tebe otroumnost i sposobnost
razlikovanja istine od lai. Postavio te je na mesto Otmana sa Dve Lue i zahteva od
tebe kao to je od njega zahtevao ednost i velikodunost. Stavio te je na mesto
Alija Omiljenog i zahteva od tebe kao i od njega znanje i pravdu."
"Govori dalje", uskliknu Harun.
"Bog ima jedno obitavalite zvano pakao", ree akik. "Odredio te je za njegovog
vratara, i snabdeo te trima stvarima - bogatstvom, maem i kandijom. Pomou ove
tri stvari, nareuje Ti on, dri narod daleko od Pakla. Bilo ko da ti doe u nematini, nemoj aliti da mu da novaca. Ukoliko se bilo ko usprotivi Bojoj zapovesti, disdplinuj ga ovom kandijom. A ako neko ubije oveka, opravdano mu se osveti
ovim maem. Ako ne uradi ove stvari, bie na elu onih koji stupaju u pakao."
"Govori dalje", ponovi Harun.
'Ti si izvor, a tvoji zastupnici i izvrioci su potoii", ree mu akik. "Ukoliko je
izvor bistar, onda nije pogoran mranou potoia. Meutim, ako je izvor taman,
nema nikakve nade da e potoii biti svetli i bistri."
"Govori dalje", ponovo ree Harun.
"Pretpostavi da se nalazi u pustinji i da si toliko edan da samo to ne umre",
nastavi Sakik. "Ako ti se tog trenutka ponudi gutljaj vode, koliko e biti spreman
da da za njega?"
"Koliko god ovek zatrai", ree Harun.
"A ukoliko ti ga ne bi prodao za manje od polovine tvog kraljevstva?"
"Isplatio bih ga", odgovori Harun.
"A sada pretpostavi da popije vodu i ona nee da iscuri iz tebe, tako da si u
opasnosti da umre", nastavio je akik. "I tada ti neko kae: lzleiu te, ali zahtevam polovinu tvog kraljevstva. ta bi uinio?"
"Platio bih mu", odgovori Harun.
"Pa zato se onda razmee kraljevstvom", ree akik, "koje vredi koliko i gutljaj
vode koji popije i potom iscuri iz tebe?"
Harun se zaplaka i odasla akika sa svim poastima.
130
Sufi sveci i mistid
Davudel-Tai
Abu Sulejman Davud ibn Nuser el-Tai o Kufe bio je ovek velike ueriosti, uenik Abua Hanife; u isposniki ivot je preobraen od Habiba el-Raija i sve svoje
knjige bacio je u Eufrat. Umro je izmeu 160. (777) i 165. (782) godine.
Nematina Dafudija Taija

Davudi Tai je od samog poetka bio skrhan duevnim bolom i uvek je izbegavao
drutvo ostalih Ijudi. Uzrok njegovog preobraenja je bio u tome to je uo neku
enu kako jadikuje kazujui ove stihove:
Na kojem od tvojih obraza je poelo trulenje,
I koje od tvojih oiju je poelo da curi?
Silna tuga obuzela mu je srce i vie nije mogao da povrati pribranost. U takvom
stanju je otiao na predavanja svoga uitelja Abua Hanife.
"ta se to dogodilo sa tobom?", pitao ga je Abu Hanifa.
Davud mu je ispriao prethodni dogaaj.
"Svet je za mene izgubio svaku privlanost", dodao je. "Unutar mene zbilo se
neto to ne razumem, niti mogu da pronaem objanjenje a to u bilo kojoj knjizi
ili zakonskom proglasu."
"Udalji se od drugih ljudi", naloio mu je Abu Hanifa.
I tako se Davud odvratio od drugih ljudi i zatvorio se u svoju kuu. Posle dueg
vremenskog perioda, Abu Hanifa ode da ga vidi.
"Ovo nije reenje za tebe, da se krije u kui i ne izgovara ni rei. Pravilan nain
bi bio da sedi do nogu imama i slua ih kako izlau neobina shvatanja. Treba
strpljivo da slua ono to oni imaju da kau, ne izgovarajui ni rei. Tako e
postati upuen u ta pitanja bolje od njih samih."
Uoivi zdrav razum u onome to mu je Abu Hanifa rekao, Davud se ponovo
latio studiranja. Godinu dana je sedeo do nogu imama, nikada ne otvarajui usta i
sa strpljenjem prihvatajui njihove izjave, bivajui zadovoljan da samo slua i ne
odgovara.
131
"Ovo jednogodinje strpljenje", primetio je na isteku tog vremena, "ravno je

tridesetogodinjem napornom radu".
Zatim se susreo sa Habibijem Raijem, koji ga je inicirao u mistiku stazu.
Odvano je krenuo njome. Bacio je svoje knjige u reku, povukao se u osamu i
prekinuo da bilo ta oekuje od drugih ljudi.
Tada je primio dvadeset dinara kao nasledstvo. Potrajali su mu dvadeset godina.
Izvesni eici su ga ukorili zbog toga.
"Staza se zalae za davanje drugima, a ne za uvanje za sebe."
"Ja zadravam ovu svotu kako bih obezbedio spokoj svoga uma", objasnio je. "Sa
time mogu da se snalazim dok sam iv."
Nije sebe tedeo ni od kakve isposnike strogosti, do te mere da bi umoio hleb u
vodu pa bi onda srkutao vodu, govorei: "Izmeu ovoga i jedenja hleba mogu da
izgovorim pedeset stihova iz Kurana. Zato bih onda traio svoj ivot?"
Abu Bekri Eja izvetava: "Otiao sam u Davudov dom i zatekao ga kako dri
pare suvog hleba i plae. ta se dogodilo, Davude?, upitao sam ga. Zelim da pojedem ovo pare hleba, odgovorio je, a ne znam da li je posveen ili neposveen."
Jedna druga osoba izvetava: "Svratio sam kod njega, i ugledao krag vode
stavljen na sunce. Zbog ega ga ne stavi u hladovinu?, pitao sam. Kada sam ga
stavio tamo, bio je u hladovini, odgovorio je. Sada me je stid pred Bogom da sebi
povlaujem."
Anegdote o Davudu
Reeno je da je Davud posedovao veliku palatu sa mnogo prostorija. Stanovao bi
u jednoj prostoriji dok se ne pretvori u ruevinu; onda bi preao u drugu prostoriju.
"Zbog ega ne popravi sobu?", pitali su ga.
"Zakljuio sam sporazum sa Bogom da neu popravljati ovaj svet", odgovorio je.
S vremenom se cela palata sruila i nita od nje nije ostalo osim trema. One noi
kada je Davud umro, sruio se i trem.
"Krov iznad sobe u kojoj stanuje je propao", primetio je jedan posetilac. "Samo
to se ne srui."
"Nisam bacio pogled na taj krov ve dvadeset godina", odgovori Davud.
132
Sufi sved i mistici
"Zato se ne oeni?", pitali su Davuda.

"Ne elim da obmanjujem enu koja veruje."
"ta to znai?"
"Ako zaprosim enu", objasnio je Davud, "to bi znailo da preuamam na sebe
obavezu dasvravam njene poslove. Budui da ne mogu da se brinem i o svojim
religijskim dunostima i o svetu, to znai da bih je obmanuo."
"Pa, barem bi mogaoda oelja svoju bradu", rekoe mu.
"ovek treba da bude besposlen da bi se time bavio", odgovorio je.
Jedne noi obasjane meseiriom Davud se popeo na svoj krov i zurio u nebo.
Poeo je da meitra o veielepnosti Bojeg kraljevstva i plakao je dok nije bio van
sebe. Pao je na krov svoga komije. Ovaj, mislei da mu se na krovu nalazi lopov,
jurnu gore sa maem u ruci. Ugledavi tamo Davuda, uze ga za ruku.
"Ko te je oborio s tvog krova na moj?", upitao ga je.
"Ne znam", odgovori Davud. "Bio sam izvan sebe. Nemam pojma ta se
dogodilo."
Jednom prilikom su videli Davuda kako tri na molitvu.

"emu tolika urba?", pitali su ga.
"Zbog ove vojske pred ulazom u grad", odgovorio je. "ekaju na mene."
"Kakve vojske?", povikae.
"Ljudi iz grobova", ree im Davud.
Harun el-Raid zamolio je Abua Jusufa da ga odvede da poseti Davuda. Abu

Jusuf je otiao do Davudove kue, ali mu je bio uskraen pristup u nju. Preklinjao je
Davudovu majku da posreduje,
"Pusti ga unutra", zamolila ga je majka.
Sufi sveci i mistid
133
"Kakvog posla ja imam sa koristoljupcima i zloincima?", odgovori joj Davud,

odbijajui da popusti.
"Preklinjem te, po pravu majinskog mleka, pusti ga", ree mu majka.
"0, Boe", ree Davud, 'Ti si rekao: Udovolji pravu svoje majke, jer Moje
zadovoljstvo se nalazi u njenom zadovoljstvu. U suprotnom, kakvog posla bih ja
mogao da imam sa njima?"
Onda je odobrio prijem. Uli su i posedali. Davud je poeo da dri propoved, a
Harun je obilno plakao. Pre nego to e otii, spustio je kesu za zlatom.
"Ovo je zakonito steeno, rekao je.
"Sklanjaj to", ree Davud. "Nemam potrebe za tim. Prodao sam kuu koja je bila
moja po zakonitom nasledstvu i ivim od te zarade. Zatraio sam od Boga da kada
taj novac bude potroen uzme moju duu, kako ne bih zavisio ni od jednog oveka.
Nadam se da e se Bog odazvati mojoj molbi."
Harun i Abu Jusuf se potom vratie u dvorac. Abu Jusuf je otiao kod uvara
novca.
"Koliko je preostalo od Davudovog novca?", pitao ga je.
"Dva dirama", odgovori uvar. "On troi jedan srebmi gro dnevno."
Abu Jusuf je izraunao. Jednoga dana, stojei sa leima uz udubljenje za molitve,
objavio je: "Danas je umro Davud". Sprovedena je istraga i ustanovljeno je da je bio
u pravu.
"Kako si znao?", zapitali su ga.
"Izraunao sam na osnovu njegovih rashoda da mu danas vie nita nije
preostalo", objasnio je Jusuf. "Znao sam da e njegovoj molitvi biti udovoljeno."
134
El-Muazebi
Atarov izvetaj o el-Muazebiju, jednoj od najistaknutijih pojava u istoriji islamskog misticizma, iznenaujue je tur. Roen u Basri 165. (781) godine, Abu Abd
Alah el-Haret ibn Asad el-Basri el-Muazebi se u ranoj fazi ivota preselio u Bagdad, gde je izuavao Predanja i teologiju i bio tesno povezan sa vodeim linostima i
znaajnim dogaajima svoga doba. Umro je 243. (857) godine. Uticaj njegovih
doktrina i knjievnih dela na potonje mistike teoretiare, a posebno na Abua
Hameda el-Gazalija, bio je golem i dalekosean. Mnoge njegove knjige i broure su
sauvane, a meu njima je najznaajnija Kitab el-Riaja (izdala dr Margaret Smit,
London, 1940).
Isposnitvo Haretija Muazebija

Hareti Muazebi nasledio je od svoga oca trideset hiljada dinara.
"Odnesite ih u dravnu blagajnu. Neka ih uzmu nadleni organi", naredio je.
"Zato?", pitali su ga.
"Prorok je rekao", objasnio je on, "i to je pravo Predanje, da kadariti predstavljaju magijane ovog drutva. Moj otac bio je kadarit. Prorok je takoe rekao da
musliman ne moe da nasledi od magijana. Moj otac bio je magijan, kao to vidite,
a ja sam musliman."
Bog ga je uvao sa takvom smotrenou da se, kada je pruio ruku prema hrani
ija je zakonitost bila sumnjiva, ivac u njegovom prstu vrsto zategao tako da se
prst nije povinovao naredbi da se pokrene. Na osnovu toga je shvatio da zalogaj o
kojem se radilo nije bio ispravan.
"Haret mi je jednoga dana doao i bio je oevidno gladan", ispriao je unaid.
"Strie, doneu malo hrane, rekao sam. To bi bilo dobrodolo, odgovorio je.
Otiao sam u ostavu i potraio hranu. Naao sam neke ostatke sa proslave venanja
koji su nam bili doneti za veeru. Uzeo sam ih i ponudio ga. Njegov prst nije hteo da
mu se povinuje. Stavio je zalogaj u usta, ali uprkos svim naporima koje je ulagao,
nije mogao da ga proguta. Obrtao ga je u ustima, da bi na kraju ustao i na tremu ga
izbacio, a onda je otiao.
135
"Kasnije sam ga pitao ta se zapravo dogodilo. Haret mi ree: Bio sam stvarao
gladan i eleo sam da ti ugodim. Meutim, Bog rai je uputio poseban znak da
nikakva hrana koja je sumnjivog porekla nee moi da sie niz moje grlo i da moj
prst odbija da je dodime. Koliko god da sam se trudio, nisam mogao da je
progutam. Odakle je to jelo dolo? Iz kue moga roaka, odgovorio sam.
"Onda ga upitah: Hoe li danas dod u moju kuu? Hou, rekao je. Udosmo, i
ja donesoh komad suvog hleba, pa stadosmo da jedemo. Haret napomenu: Ovo je
prava stvar da se ponudi derviima."
136
Ahm edibnH arb

Ahmed ibn Harb el-Nisaburi bio je znameniti isposnik iz Niapura, verodostojan
tradicionista i borac u svetim ratovima. Posetio je Bagdad u doba Ahmeda ibn Hanbala i predavao u njemu; umro je 234. (849) godine, u osamdeset petoj godini
ivota.
AkmeiHarb i zoroastrijanac
Ahmedi Harb imao je za komiju zoroastrijanca koji se zvao Bahram. Jednom je
taj komija poslao svog poslovnog partnera na trgovaki zadatak, a ovome su lopovi
na putu oteli svu robu.
"Ustanite", pozvao je Ahmed svoje uenike kada je uo za ovu novost. "Naem
komiji dogodila se neprijatna stvar. Hajdemo do njega da mu izrazimo sauee.
Iako je zoroastrijanac, ipak je komija."
Kada su stigli na vrata njegove kue, Bahram je potpaljivao svoju zoroastrijansku
vatru. Ahmed je potrao i poljubio mu rukav. Bahram je, pomislivi da su moda
gladni, postavio sto, iako jedva da je imao hleba.
137
"Napravio si veliku greku", primetio je Ahmed. "Vatra je nemona, nesvesna i

neverna. Sva predvianja koja si na njoj bazirao su pogrena. Ako dete prolije malo
vode na nju, ona e se ugasiti. Kako bi tako slaba stvar mogla da te prenese Onome
tako monom? Stvar koja nema snage da odagna od sebe malo zemlje - kako te ona
moe preneti Bogu? Povrh toga, da dokaemo da je nesvesna: ako je pospe
mousom i ubretom, ona e ih oboje spaliti i nee znati da je jedno bolje od drugog
- eto zato ona ne pravi razliku izmeu govneta i tamjana. Dalje, ti je ve sedamdeset godina oboava i klanja joj se, a ja joj se nikada nisam klanjao; doi, hajde
da obojica gumemo ruku u vatru i videe da e opei obe ruke. Nee ti biti veraa."
Ove rei pogodile su zoroastrijanca u srce.
"Postaviu ti etiri pitanja", rekao je. "Ukoliko odgovori na sve njih, prihvatiu
tvoju veru. Reci: zbog ega je Bog stvorio Ijude? I poto ih je stvorio, zbog ega ih je
zbrinuo? Zato ih je prinudio da umru? I poto ih je primorao da umru, zato ih
ponovo priziva i uzdie?
"Stvorio ih je kako bi mogli da budu Njegove sluge", odgovori Ahmed. "Zbrinuo
ih je kako bi shvatili da je On Svehranitelj. Primorao ih je da umru da bi spoznali
Njegovu neodoljivu mo. Uinio je da ponovo oive kako bi postali svesni da je
Svemogu i Sveznajui."
im je Ahmed zavrio, Bahram je izgovorio zakletvu.
"Svedoim da nema boga do Boga, i svedoim da je Muhamed Boji Apostol."
"Nemoj se muiti", ree mu Ahmed. "Doli smo da ti izjavimo da sauestvujemo s

tobom. Cuo sam da ti je roba pokradena."
"Da, tako je", ree Bahram. "Ali ja imam tri razloga da budem zahvalan Bogu.
Prvo, za to to su ukrali od mene a ne od nekog drugog. Drugo, to su uzeli samo
polovinu. Tree, to i pored toga to mi je materijalna imovina propala, jo imam
svoju religiju, a zemaljski ivot dolazi i odlazi."
Na to je Ahmed kriknuo i onesvestio se. Ubrzo se povratio.

"Zato si se onesvestio?", zapitali su ga uenici.
"Onoga trenutka kada je podigao prst zaklinjui se", odgovorio im je Ahmed,
"jedan glas mi se obratio iz najvee dubine moga srca. Ahmede, rekao je glas,
Bahram je bio zoroastrijanac sedamdeset godina, ali na kraju je poverovao. Ti si
sedamdeset godina proveo u verovanju; a ta e na kraju imati da ponudi?"
Ove rei su se svidele Ahmedu.
AhmediHarb i Akmed Trgovac
"Zapiite ovo", rekao je svojim uenicima. "Iz ovih rei ire se miris i slava
islama." Onda dodade, okrenuvi se prema Bahramu: "Zbog ega oboava ovu
vatru?"
U Niapuru su ivela dva oveka, jedan po imenu Ahmedi Harb i drugi zvani
Ahmed Trgovac.
"Zato da me ne bi spalila", odgovori Bahram. "I drugo, poto sam joj danas
pruio mnogo goriva, sutra mi nee biti neverna nego e me preneti Bogu."
Ahmedi Harb bio je ovek toliko obuzet milju 0 Bogu, da je nastavljao da

pokree usne i kada bi berberin hteo da mu potkree brkove.
138
"Budite mimi samo dok vam ne odseem ove dlake", ree mu berberin.
"Gledaj ti svoja posla", brecnuo se Ahmedi Harb.
I svaki put kad bi ga berberin doterivao, zaradio bi bar jednu posekotinu na
usnama.
Jednom prilikom dobio je pismo i dugo vremena je nameravao da odgovori na
njega, ali nije nalazio slobodan trenutak. Onda je jednoga dana mujezin pojao poziv
na molitvu. Upravo dok je govorio vreme je, Ahmed je zamolio svog prijatelja:
"Odgovori na pismo mog prijatelja. Reci mu da mi vie nikada ne pie, poto nemam
slobodnog vremena da mu odgovorim. Napii mu: Budi zauzet Bogom. Zbogom!"
A to se tie Ahmeda Trgovca, on je bio toliko obuzet ljubavlju prema materijalnim stvarima da je jednoga dana zatraio od svoje sluavke jelo. Sluavka je spremila jelo i donela mu ga, ali on je sve do mraka nastavio sa svojim finansijskim proraunima, a onda je iznuren zaspao. Kada se sledeeg jutra probudio pozvao je sluavku.
"Nisi mi spremila jelo.
"Spremila sam ga. Ali vi ste bili potpuno obuzeti svojim proraunima."
Ponovo je skuvala jelo i stavila ga pred svog gospodara, ali on opet nije naao vremena da ga pojede. Devojka je i trei put spremila jelo za njega, ali on opet nije
naao povoljno vreme. Sluavka je dola i zatekla ga kako spava, pa je protrljala
malo jela o njegove usne. Ahmed Trgovac se probudio.
"Donesi mi umivaonik", viknuo je, mislei da je jeo.
AkmediHarb i njegov sin

Ahmedi Harb imao je sinia kojeg je uio da veruje u Boga.
"Kad god poeli hranu ili bilo ta drugo", rekao mu je, "prii ovom prozoru i
reci: Gospode Boe, imam potrebu za jelom."
Svaki put kad bi dete dolo do tog mesta, roditelji bi tako udesili da stave u prozor
ono to je dete poelelo.
Jednoga dana bili su izvan kue kad su dete spopali bolovi od gladi. Kao i obino,
stalo je pod prozor i pomolilo se:
"Gospode Boe, imam potrebu za jelom."
Sufi sved i mistici
139
Odozgo mu je smesta bilo poslato jelo pored prozora. Ukuani su se vratili i

zatekli ga kako sedi i jede.
"Odakle si ovo dobio?", zapitali su ga.
"Pa od onoga ko mi daje svakoga dana", odgovorio je.
I tako su shvatiii da je potpuno utvren na svojoj stazi.
140
141
"Ljubazni gospodine, budi milostiv", umeao se Hatim.
Hatim el-Asam
Abu Abd el-Rahman Hatim ibn Onvan el-Asam ("Gluvi"), starosedelac Balka,
bio je uenik akika el-Balkija. Posetioje Bagdad, a umro je u Vaardu blizu Termeda 237. (852) godine.
Anegdote o Hatimu Gluvom

Dobrota Hatima Gluvog bila je tako velika da kada mu je jednoga dana dola neka
ena da mu postavi pitanje i tog trenutka prdnula, on joj je rekao: "Govori glasnije.
Ne ujem ba najbolje." To je rekao kako se ena ne bi postidela. Podigla je glas i on
je reio njen problem. Sve dok je ta starica bilau ivotu, skoro itavih petnaest godina,
Hatim se pravio da je nagluv, kako niko ne bi kojim sluajem otkrio starid da on to nije.
Posle njene smrti odmah je pruao odgovore. Sve dode, govorio je svakome ko bi
razgovarao sa njim: "Govori glasnije". Zbog toga je i nazvan Hatim Gluvi.
Jednoga dana je Hatim u Balku drao propoved.
"Boe", molio se, "ko god da je u ovom mnotvu ovde najved i najbezoniji
grenik i ima najsramniji dosije, oprosti mu."
A u tom mnotvo bio je prisutan i jedan ovek koji je pljakao mrtvace. Otvarao je
brojne grobnice i krao pokrove. Te noi je krenuo na svoj uobiajeni posao pljakanja
mrtvih. Kada je uklonio zemlju sa groba, zauo je glas koji se razlegao iz grobnice:
"Zar te nije stid? Jutros ti je oproteno na Hatimovom skupu, a ve ove noi si na
svom starom poslu?"
Pljaka grobova je iskoio iz grobnice i otrao Hatimu. Rekao mu je ta se
dogodilo i pokajao se.
Sad ibn Muhamed el-Razi ispriao je sledei dogaaj:
Mnogo godina bio sam Hatimov uenik i za sve to vreme samo jednom sam ga
video besnog. Otiao je na trnicu i tamo je video oveka koji je zgrabio jednog
njegovog uenika poetnika i vikao:
"Mnogo puta mi je uzeo robu i pojeo je, a nije mi za nju platio."
"Ne znam ja ni za kakvu milost. Hou svoje pare", odbrusio je ovek.

Sve Hatimovo zauzimanje bilo je bez rezultata. Pobesnevi, skinuo je ogrta sa
plea i tresnuo ga ozemlju nasred bazara. Ogrta je bio pun para, sve pravi zlatnid.
"Doi, uzmi to ti pripada, i ni novi vie, ili e ti se ruka osuiti", rekao je
prodavcu.
ovek je stao da skuplja novac dok nije uzeo svoj dug. Meutim, nije mogao da
se uzdri, i ponovo je pruio ruku da uzme jo. Ruka mu se istog asa osuila.
Jednoga dana neki ovek je doao Hatimu i rekao: "Posedujem veliko bogatstvo,
i elim jedan njegov deo da ustupim tebi i tvojim drugovima. Hoe li prihvatiti?"
"Plaim se", odgovori mu Hatim, "da u kada umre morati da kaem: Nebeski
Snabdevau, moj zemaljski snabdeva je mrtav."
Hatim se seao: "Kada sam otiao u rat jedan Turin me je dograbio i bacio na
zemlju u nameri da me ubije. Srce mi nije bilo zabrinuto ni uplaeno. Dotakao je
svoj ma, ali ga je iznenada probola strela i pao je sa mene. Jesi li ubio ti mene, ili
sam ja ubio tebe?, uzviknuo sam."
Kada je Hatim doao u Bagdad, obavestili su kalifa: "Stigao je korasanski

isposnik". Kalif je hitno poslao po njega.
"0, kalife isposnie", oslovio je Hatim kalifa ulazei.
"Ja nisam isposnik", odgovori kalif. "Ceo svet je u mojoj vlasti. Ti si isposnik."
"Ne,tisiisposnik",uzvratiojeHatim. "Bogkae: Uiciovogasvetaneznatnisu. Ti
se zadovoljava sa neznatnim. Dakle, ti si isposnik, a ne ja. Ja se neu potiniti ni
ovom svetu ni onom posle; otkud sam onda ja isposnik?"
142
Sal ibn Abd Alah el-Tostari

Abu Muhamed Sal ibn Abd Alah el-Tostari je roen u Tostaru (Ahvazu) oko
200. (815) godine, uio je od Soljana el-Taurija i upoznao Du l-Nuna el-Mesrija.
Njegov miran ivot bio je prekinut 261. (874) godine, kada je bio prisiljen da
potrai utoite u Basri, gde je i umro 282. (896) godine. Njemu se pripisuje kratak
komentar Kurana i znaajno je doprineo razvoju sufijske teorije, a njegov se utieaj
prenosio preko njegovog uenika Ibna Salema koji je osnovao Salemija kolu.
Sal ibn Abd Alah el-Tostari ovako izvetava o sebi:

Pamtim kad je Bog rekao: Nisam lija
Pamtim i sebe u majinoj utrobi.
tvoj Gospod?, a ja rekoh: Jesi, vaistinu.
Bilo mi je tri godine kada sam poeo da se molim po itavu no. Moj stric
Muhamed ibn Savar je zaplakao videvi me kako se molim.
"Sale, idi na spavanje. Zabrinjava me", rekao mi je.
Motrio sam na strica i potajno i otvoreno. Onda su stvari stigle dotle da sam mu
jednog dana rekao: "Strie, ja moram da se borim sa tekim stanjem. ini mi se da
vidim svoju glavu oborenu na tlu pred Prestolom."
"Dri to stanje u tajnosti, sinko, i nikome nemoj da ga otkrije", posavetovao me
je. Zatim je dodao: "Kad se u postelji bude okretao s jednog boka na drugi, seti se
da kae: Bog je sa mnom, Bog pazi na mene, Bog mi je svedok."
Primenio sam ovu formulu i obavestio svoga strica o tome.
"Ponovi te rei sedam puta svake noi", preporuio mi je.
Izvestio sam ga da sam ga posluao.
143
Prolazile su godine, a ja sam koristio istu formulu sve dok slast koja je dolazila od
nje nije proela samu sr moga bia.
"Sale", ree mi stric, "kada je Bog uz oveka i kada ga Bog gleda, kako ovek
moe da ne bude pokoran Bogu? Bog bdi nad tobom i uva te, kako ne bi mogao da
mu otkae poslunost."
Nakon toga sam se povukao u samou. A onda su me poslali u kolu.
"Bojim se da moja koncentracija moe da se raspri", rekao sam. "Sklopi sa
ueiteljem pogodbu da u jedan sat dnevno provoditi uz njega i uiti neke lekcije, a
da u se potom vraati svom pravom zanimanju."
Pod ovim sam uslovima iao u kolu i uio Kuran, a imao sam tada sedam godina.
Otada sam neprekidno postio i jedina hrana mi je bio jemeni hleb. U vanaestoj godini
ivota obuzeo me je problem koji niko nije bio u stanju da rei. Otiao sam u Basru i
ispitivao tamonje obrazovane ljude, ali niko nije mogao da rei taj problem. Odande
sam otiao u Abadan, oveku po imenu Habib ibn Hamza. On je reio moj problem.
Neko vreme sam ostao sa njim i izvukao veliku korist iz njegovog pouavanja.
Zatim sam doao u Tostar. Do tada se moja ishrana toiiko umanjila da su kupili
jema za mene za jedan diram, mleli ga i od njega pravili hleb. Svake noi pred zoru
prekidao sam gladovanje sa jednom uncom (28 grama) tog hleba, bez ikakvih
zaina ili soli. Na taj nain mi je diram trajao godinu dana.
Posle toga sam odluio da prekidam post svaki trei dan, pa svaki peti dan, pa
svaki sedmi, i tako sve dok nisam stigao do toga da sam jeo svakog dvadesetog dana.
(Prema jednom izvetaju, Sal je tvrdio da je jeo svakog sedamdesetog dana.)
Ponekad bih pojeo samo jedan badem svakog etrdesetog dana.
Mnogo godina sam sprovodio eksperimente sa sitou i glau. U poetku je moja
slabost poticala od gladi, a snaga mi je dolazila od sitosti. Posle nekog vremena
snaga je proisticala iz izgladnelosti a slabost iz sitosti. Tada sam se molio: "Boe,
zatvori Salove oi za oboje, tako da moe da sebi predstavi siiost u izgladnelosti, i
izgladnelost u sitosti, i kako oboje dolaze od Tebe".
"Ponovi ih petnaest puta."

Postupao sam po strievom uputstvu i prijatnost i slast od toga su mi obuzimale
srce. Prola je godina. Onda mi stric ree: "Dri se mojih uputstava i nastavi sa tom
praksom sve do groba. Plodovi od toga bie tvoji i na ovom i na onom svetu."
Jednoga dana Sal ree: "Kajanje je oveku stavljeno u dunost svakoga asa, bilo
da on potie iz istaknute ili iz obine porodice, bilo da je pokoran Bogu ili nepokoran."
144
U Tostaru je iveo izvestan ovek koji je tvrdio da je uen i isposnik. On je protestovao protiv ove Salove izjave.
"On kae da neposluan mora da se kaje zbog svoje neposlunosti, a posluan
zbog svoje poslunosti."
I okrenuo je narod protiv Sala, prikazujui ga kao jeretika i bezbonika. Svi su, i
prost svet i gospoda, prihvatili njegovu optubu. Sal se uzdravao od toga da se
raspravlja sa njima radi ispravljanja njihovog nerazumevanja. Zapaljen istim
plamenon religije, ispisao je na papiru spisak svih svojih poseda, njive, kue, nametaj, tepihe, lae, zlato i srebro. Onda je okupio narod i razbacao stranice nad njihovim glavama. Svakome je dao sve to je bilo upisano na stranici koju je uhvatio, u
znak zahvalnosti to ga rastereuju od njegove svetovne imovine. Poto je sve
razdao, krenuo je za Heaz.
"Duo moja", obratio se sebi, "sada sam bankrotirao. Vie mi ne postavljaj nikakve zahteve, jer nee dobiti nita."
Njegova je dua pristala da nita od njega ne trai, sve dok nisu stigli u Kufu.
"Do sada", ree tad njegova dua, "nita od tebe nisam traila. A sada elim pare
hleba i ribu. Daj mi da pojedem to i sve do Meke te vie neu uznemiravati."
Ulazei u Kufu, Sal je ugledao narodnu vodenicu i jednu kamilu vezanu za nju.
"Koliko plaate za iznajmljivanje ove kamile dnevno?", zapitao je.
"Dva dirama", rekoe mu.
"Pustite kamilu i veite mene umesto nje i dajte mi jedan diram, pa u raditi do
veemje molitve", predloio je Sal.
Oslobodili su kamilu i vezali Sala za mlinski toak. U suton su mu dali diram.
Kupio je hleba i ribe i stavio ih pred sebe.
"Duo", obratio se sebi, "svaki put kada ovo poeli, dogovori se sa sobom da e
sutradan do zalaska sunca obavljati posao mazge da bi dobila ono to eli."
Potom je Sal produio za Kabu, gde je upoznao brojne sufijske uitelje. Odande
se vratio u Tostar, gde je zatekao Du l-Nuna kako ga eka.
Sufi sved i mistici
145
"Ima li nekoga ko moe da se pomoli za isceljenje?", obnarodovano je pitanje.

"Sal je ovek na ije mditve je odgovoreno", stigao je odgovor.
Stoga su ga pozvali u pomo. Imajui na umu Boju zapovest da se treba
"povinovati onima na vlasti", odazvao se pozivu.
"Molitva je delotvoma", izjavio je ka su ga posadili pred Amra, "jedmo u sluaju
onoga ko je pokajnik. U tvome zatvom ima ljudi koji su nepravedno uhapeni."
Amr ih je sve pustio na slobodu i pokajao se.
"Gospode Boe", molio se Sal, "kao to si mu priredio ponienje usled njegove
nepokornosti, pokai mu sada nebesku slavu steenu mojom pokornou. Kao to si
mu unutranje delove zaodenuo u ruho pokajanja, tako mu sada spoljne delove tela
zaodeni ruhom zdravlja."
im je Sal izgovorio ovu molitvu, Amri Lait se potpuno oporavio od bolesti.
Ponudio je Salu veliki novac, ali je ovaj to odbio, i nestao iz njegove blizine.
"Da si prihvatio neto od toga", prigovorio mu je jedan od njegovih uenika, "pa
da smo to upotrebili za isplatu duga u koji smo zapali, zar to ne bi bilo bolje?"
"Je li ti potrebno zlato? Gledaj onda!", odgovori mu Sal.
Uenik je pogledao i video da su itava ravnica i pustinja ispunjeni zlatom i
mbinima.
"Zato bi", ree Sal, "onaj ko raspolae takvom naklonou Boga prihvatao bilo
ta od jednog od Bojih stvorenja?"
Kad god je uestvovao u mistinoj proveri, Sal je zapadao u ekstazu i popet dana
je ostajao uznesen, ne uzimajui nikakvu hranu. I kad bi bila zima, znoj bi navirao iz
njega i natapao mu koulju.
Kada se nalazio u tom stanju, a ulema mu postavljao pitanja, rekao bi: "Ne ispituj
me, jer u ovom mistinom asu nee imati nikakve koristi od mene i mojih rei".
Anegdote o Salu
Sal je obiavao da hoda po vodi i pri tom bi mu se samo stopala ovlaila.
Amri Lait se razboleo, i nijedan lekar nije mogao da ga izlei.
"Ljudi kau", zapazio je neko, "da hoda po vodi".
146
Sufi sveci i mistid
"Pitaj mujezina ove damije", odgovori Sal. "On je istinoljubiv ovek."

"Pitao sam ga", ree ovek. "Mujezin mi je rekao: Nikada to nisam video. Ali
ovih dana je uao u jezerce da se opere. Upao je u vodu i da se ja tamo nisam
zatekao poginuo bi."
Kada je Abu Ali Dakak uo ovu priu, prokomentarisao je: "On poseduje mnoge
natprirodne moi, ali eli da ih ri u tajnosti".
Jednoga dana Sal je sedeo u damiji kad jedan golub pade na tlo, iznemogao od
vruine.
"ahi Kermani je umro", ree na to Sal.
Sufi sved i mistid
147
"eik je izgubio zdrav razum", progunali su uenici. "Imajui etiri stotine uenika, sve obrazovane i religiozne ljude, on hoe da postavi zoroastrijanca na svoje
mesto!"
"Dosta sa tom grajom!", uzviknu Sal. "Idite i dovedite mi ad-Dela."
Uenici otioe i dovedose zoroastrijanca.
"Kada proe tri dana od moje smrti", ree Sal kada ga je ugledao, "posle popodnevnih molitvi popni se na moju govomicu i sedi na moje mesto i odri propoved narodu".
Sa tim reima Sal je umro. Tri dana kasnije, nakon poslepodnevnih molitvi,
okupio se velik broj ljudi. ad-Del ue i pope se na propovedaonicu, dok je narod
iznenaeno gledao.
Kada su ispitali stvar, pokazalo se da je bilo upravo onakokaotoje Sal rekao.
"ta je sad ovo? Zoroastrijanac, sa magijanskim eirom na glavi i pojasom vezanim oko stmka!"
Brojni lavovi i druge divlje zveri prilazile su Salu, a on ih je hranio i negovao. Jo i

danas se Salova kua u Tostaru naziva "kuom divljih zveri".
N' ,
"Va voa", ree ad-Del, "proizveo me je u svoga glasonou pred vama. Rekao
mi je: ad-Del, ne misli li da je dolo vreme da odsee svoj magijanski pojas?
Gledajte, sada u ga odsei."
I uze no i odsee pojas.
Posle dugotrajnih bdenja i munog asketizma, Sal je izgubio vladanje nad svojim
telom, patei od proliva, tako da je morao da ide u klozet i po nekoliko puta na sat.
Da bi mu bilo lake, stalno je drao teglu pri ruci poto nije mogao da se kontrolie.
Meutim, kada bi nastupilo vreme molitve, izliv bi prestao. Tada bi obavio svoja
obredna pranja i pomolio se, a onda bi se vratio u prvobitno stanje. Kad god bi se
popeo za propovedaonicu, njegov proliv je potpuno prestajao i sav bol je iezavao.
A im bi siao sa propovedaonice, njegova bi se boljka ponovo pojavila. I pored
svega toga, nikada nije propustio da se do najmanjeg detalja pridrava svetog
Zakona.
Na dan Salove smrti, etiri stotine njegovih uenika okupilo se oko njegove
samrtnike postelje.
"Ko e sesti na tvoje mesto i ko e propovedati sa tvoje govornice?", upitali su ga.
A iveo je tada neki zoroastrijanac po imenu Sad-del.
"ad-Del e zauzeti moje mesto", odgovori Sal, otvorivi oi.
"Osim toga je rekao", nastavio je, "Ne misli li da je kucnuo as da skine

magijanski eir sa svoje glave? Gledajte kako ga skidam."
Potom ad-Del ree: "Svedoim da nema boga do Boga, i svedoim da je
Muhamed Boji Apostol". Nastavio je: "eik mi je rekao da kaem: On koji je bio va
eik i va uitelj dobro vas je posavetovao, a pravilo uenitva je da se prihvati uiteljev
savet. Gledajte, Sad-Del je odsekao spoljni pojas. Ako elite da me vidite u vreme uskrsnua, sveano vas zaklinjem, svakog ponaosob, odsecite svoje unutranje pojaseve."
Veliko uzbudenje obuze sve prisutne kada je ad-Del zavrio i usledile su
zapanjujue duhovne manifestacije.
Onoga dana kada je Sal bio noen na groblje, mnotvo ljudi zakrilo je uliee. A u
Tostam je iveo i jedan sedamdesetogodinji Jevrejin; kada je uo larmu i galamu, izjurio
je da vidi ta se dogaa. Kada je procesija stigla do njega, uzviknuo je: "Ijudi moji, vidite li
vi ono to ja vidim? Aneli s&aze sa nebesa i miluju mu nosila svojim krilima!"
I bez odlaganja je izgovorio zakletvu i postao musliman.
148
Jednoga dana Sal je sedeo sa prijateljima kad neki ovek proe pokraj njih.
"Ovaj ovek uva tajnu", ree Sal.
149
M aruf el-Karki
Dok su ostali pogledali, ovek je ve nestao.

Posle Salove smrti, jedan od njegovih uenika sedeo je pored njegovog groba kad
naie isti onaj ovek.
"Gospodine", obrati mu se uenik, "eik koji lei u ovoj grobnici jednomprilikom
je rekao da ti uva neku tajnu. Tako ti onog Boga koji ti je podario tu tajnu, pokai
mi je."
ovek pokaza na Salov grob. "Sale, govori!", rekao je.
Glas je glasno progovorio iz grobnice:
"Nema boga do samoga Boga, koji nema sauesnika ni druga."
"Kau", ree ovek, "da ko god veruje da nema boga do Boga, za njega u grobu
nema pomrine. Je li to istina ili nije?"
Sal uzviknu iz groba: "Istina je!"
Reeno je da je Abu Mahfuz Maruf ibn el-Karki roen u hrianskom braku;

pria iitskog imama Alija ibna Muse el-Reze o njegovom preobraenju u islam uglavnom je odbaena kao sumnjiva. uveni mistik Bagdaske kole, umro je 200. (815)
godine.
Kako se MamfiKarki opredelio za islam

I majka i otac Marufija Karkija bili su hriani. Kada su ga poslali u kolu, njegov
uitelj mu ree: "Kai, Bog je tre od troje".
"Ne", odgovori Maruf. "Naprotiv, On je Bog, Jedini."
Uitelj ga je istukao, ali to nije koristilo. Jednoga dana ga je upravnik kole
estoko istukao, Maruf je pobegao i nisu mogli da ga pronau.
"Kada bi nam se samo vratio", govorili su njegovi otac i majka. "Koju god religiju
bi poeleo da sledi, sloili bismo se sa njim."
Maruf je otiao kod Alija ibna Muse el-Reze i iz njegovih ruku primio islam. Prolo je neko vreme. Jednoga dana otiao je svome domu i pokucao na vrata oeve kue.
"Ko je to?", pitali su.
"Maruf', odgovorio je.
"Koju si veru usvojio?"
"Religiju Muhameda, Bojeg Apostola."
Njegovi majka i otac su smesta postali muslimani.
Nakon toga Maruf je poeo da se obuava kod Davudija Taija i podvrgao se

strogoj disciplini. Pokaizao se tako pobonim i praktikovao tako ozbiljnu askezu da
se slava njegove postojanosti nadaleko proula.
Muhamed ibn Mansur el-Tusi pria kako je upoznao Marufa u Bagdadu:
150
151
"Zapazio sam oiljak na njegovom licu. Rekoh mu: Bio sam sa tobom i jue, ali
nisam primetio tu belegu. Kako to? Ne pitaj o stvarima koje te se ne tiu,
odgovorio mi je. Postavljaj pitanja jedino o stvarima koje su za tebe korisne. Po
pravu Onoga koga oboavamo, preklinjao sam ga, objasni mi.
"Onaj sa kojim razgovaram razume tajnu", odgovori im Maraf. "Saekajte jedan

trenutak. Ta tajna e vam odmah biti obelodanjena."
"Onda je rekao: Sino sam se molio, i poeleo sam da mogu da odem u Meku i
da hodam okolo Kabe. Priao sam Zemzemovom bunaru da uzmem gutljaj vode.
Noga mi se okliznula i licem sam tresnuo o bunar. Eto kako sam dobio ovai
oiljak." ^
"Vidite", obrati se Manif svojim pratiocima. "Vaa elja je u potpunosti

ispunjena, bez davljenja i bez ikoga ko bi patio."
Kada je mlade ugledala eika, slomili su svoje laute i prosuli vino koje su pili.
Obuzela ih je drhtavica i oni padoe pred eika i pokajae se.
Sari Sakati saoptava nam sledei dogadaj:

Jednom je Maruf siao na obalu Tigrisa da obavi obredno pranje, ostavivi svoj
Kuran i molitvenu prostirku u damiji. Jedna starica kriom se uvukla unutra, uzela
ih i odnela sa sobom. Maruf je to video i potrao za njom. Kad ju je sustigao i
uhvatio, obratio joj se oborivi glavu kako mu pogled ne bi pao na nju:
"Ima h ti sina koji moe da recituje Kuran?"
"Nemam", odgovorila je.
"Onda mi vrati Kuran. Molitvenu prostirku moe da zadri."
Zena je bila zapanjena njegovim milosrem i spustila je i Kuran i prostirku.
"Ne, prostirku uzmi", ponovio je Maruf. "Ona je zakonski tvoja."
Na dan praznika ugledao sam Marufa kako skuplja kotice urmi.

"ta to radi?", pitao sam ga.
"Video sam jedfto dete kako plae", ispriao mi je. Rekao sam mu: Zato
plae?, a ono mi ree: Ja sam siroe. Nemam ni oca ni majku. Dmga deca imaju
nova odela, a ja nemam nikakvo. Imaju i orahe, a ja nemam. Zato skupljam ove
kotice da ih prodam i kupim mu malo oraha, pa da zadovoljno jurca i igra se."
"Dozvoli da se ja pobrinem za to i potedim te te brige", rekao sam.
Sari Sakati je nastavio da pria: "Odveo sam dete i obukao ga, i kupio mu oraha, i
uinio ga srenim. Istog asa sam ugledao prekrasnu svetlost kako blista u mome
srcu i bio sam preobraen."
Zena se umo udaljila, postiena i zbunjena.
Anegdote o Marufu
Jednoga dana Maruf je etao sa grupom sledbenika kad tim putem naie neka
mlade. Sramotno i razuzdano su se ponaali celim putem do Tigrisa.
"Uitelju", molili su ga njegovi pratioci, "pomoli se Svemoguem Bogu da ih sve
podavi, kako bi svet bio osloboen njihovog odvratnog ponaanja".
"Podignite ruke uvis", naredi im Mamf. Zatim se pomolio.
"Boe, kao to si im dao srean ivot u ovome svetu, tako im podari i srean ivot
na onome svetu."
"Uitelju, ne razumemo tajnu te molitve", rekoe njegovi pratioci sa uenjem.
Maruf je imao strica koji je bio guvemer grada. Jednoga dana je prolazio nekim
pustim poljem i tamo ugledao Marufa kako sedi i jede hleb. Pred njim je stajao
jedan pas, a Maruf je stavljao jedan zalogaj u svoja usta, pa jedan u psea.
"Zar te nije sramota da sa psom jede hleb?", povika stric.
Treba li da se stidim to dajem hleb siromahu?", odgpvori mu Mamf.
Zatim podie pogled i viknu za nekom pticom u vazduhu. Ptica je sletela i sela mu
na ruku, pokrivi mu krilima glavu i oi.
"Ko god je snebivljiv pred Bogom", ree Mamf, "sva bia su snebivljiva pred
njim".
Njegovog strica najedanput obuze smetenost.
152
Jednoga dana Maruf je pokvario svoju obrednu istotu. Smesta je obavio obredno
pranje u pesku.
Sari el-Sakati
"emu to?", rekoe mu. "Nalazimo se nadomak reke. Zato obavlja obredno
pranje u pesku?"
"Mogue je", odgovorio je, "da me vie nee biti dok stignem do nje".
Gomila iita se tiskaJa jednog dana pred Rezinim vratima i polomili su Marufiju
Karkiju rebra, tako da se ozbiljno razboleo.
Sari Sakati mu ree: "Reci mi svoju poslednju volju".
153
Abu l-Hasan Sari ibn el-Mogales el-Sakati, za kojeg je reeno da je bio uenik
Marufa el-Karkija i stric el-unaida, bio je istaknuta linost u kruoku bagdadskih
sufija i navukao je na sebe neprijateljstvo Ahmeda ibna Hanbala. Trgovac polovnom robom, umro je 253. (867) godine, u devedeset i osmoj godini ivota.
Karijera Sarija Sakatija
"Kada umrem", ree Maruf, "uzmi moju koulju i daj je u milostinju. elim da go
izaem iz ovoga sveta, kao to sam go i doao iz majine utrobe."
Sari Sakati bio je prvi ovek koji je u Bagdadu drao propovedi o mistinim
istinama i sufijskom "ujedinjenju". Veina sufijskih eika u Iraku bili su njegovi uenici. Osim to je bio unaidov stric i Marufov uenik, sreo je i Habibija Raija.
Kada je umro, slava njegove humanosti i poniznosti bila je tolika da su pripadnici

svih religija, kako muslimani tako i Jevreji i hriani, tvrdili da je on jedan od njih.
iveo je u Bagdadu, u kojem je imao duan. Navukavi zastor preko ulaza u

duan, ulazio bi unutra i molio se, pravei na taj nain svakodnevno po nekoliko
Njegov sluga je objavio da je Maruf rekao: "Pripadam onima koji su u stanju da

podignu moja mrtvaka nosila sa zemlje".
Hriani nisu bili u stanju. Ni Jevreji nisu bili u stanjil da ih podignu. Onda su
doli muslimani i podigli ih. Pomolili su se nad njim i upravo na tom mestu su ga
predali zemlji.
Evo ta je jo Sari ispriao:

Nakon to je Maruf umro, video sam ga u snu. Stajao je u podnoju Prestola
irom otvorenih oiju, poput nekoga zapanjenog i poremeenog.
Do anela je dopro glas od Boga:
"Koje to?"
"Gospode Boe, Ti to najbolje zna", odgovorie aneli.
"To je Maruf', stigla je Naredba. "Postao je zapanjen i zaslepljen usled Nae
ljubavi. Istom kada Nas bude video osvestie se. Istom kada se bude sastao sa Nama
opet e pronai sebe."
raka.
Jednoga dana neki ovek iz Maunt Lokama je doao da ga poseti. Uklonio je
zastor i pozdravio ga.
"eik Taj i taj iz Maunt Lokama te pozdravlja", rekao je.
"On obitava u planinama", prokomentarisao je Sari. "Njegovi napori usled toga
nita ne vrede. ovek treba da bude u stanju da ivi usred pijace i da bude toliko
zaokupljen Bogom u mislima, da nijednog trenutka nije udaljen od Njega."
Pria se da u svojim poslovima nikada nije teio ka veem profitu od pet
procenata. Jednom je kupio bademe za ezdeset dinara. Bademi su tada bili traeni.
Jedan trgovaki posrednik je svratio do njega.
"Prodaj ih ako hoe", ree mu Sari.
"Po kojoj ceni?", pitao je posrednik.
"ezdeset i est dinara."
"Ali danas cena badema iznosi devedeset dinara," usprotivio se posrednik.
"Moje je pravilo da ne uzimam vie od pet procenata", odgovori Sari. "I neu da
prekrim svoje pravilo."
154
"A ja mislim da nije ispravno da prodajem tvoju robu za manji iznos", ree
posrednik.
I tako posrednik nije prodavao, a Sari nije uinio ustupak.
Sari je u poetku prodavao svakojake drangulije. Jednoga dana je bagdadske

bazare zahvatio poar.
"Bazari su zapaljeni", rekli su mu.
'To znai da sam i ja postao slobodan", glasio je njegov komentar.
Kasnije je obavljena inspekcija i ustanovljeno je da Sarijev duan nije bio izgoreo.
Kad je to video, sve to je posedovao poklonio je sirotinji i priklonio se stazi sufija.
"Kako je izgledao poetak tvog duhovnog ivota?", postavljeno mu je pitanje.

"Jednoga dana", rekao je, "Habibi Rai je prolazio pored mog duana. Dao sam
mu neto da podeli sirotinji. Neka Bog bude dobar prema tebi, odgovorio je. Tog
dana, kad je naroitim glasom izgovorio tu molitvu, svet je za mene izgubio
privlanost.
"Sutradan je doao Maruf Karki dovodei mi jedno siroe. Obuci ovo dete,
zamolio me je. Neka Bog uini svet mrskim tvome srcu, i omogui ti da se rei
ovoga posla, uskliknuo je. Potpuno sam se povukao od svetovnih stvari, zahvaljujui blagoslovu Marufove molitve."
Sari i dvoranin
Jednoga dana Sari je drao propoved. I ba tada jedan od kalifovih drugara u
zabavi po imenu Ahmedi Jazid Pisac naie u svoj svojoj nagizdanosti, okruen
gomilom slugu i robova.
"Saekajte dok sasluam besedu ovog ove", rekao je svojoj pratnji. "Bili smo na
podosta mesta za koja bi bilo bolje da nismo ulazili. Sit sam svega toga."
Uao je i seo u Sarijevu publiku.
"U svih osamnaest hiljada svetova", govorio je Sari, "ne postoji nita slabije od
oveka. A ipak, od svih vrsta koje je Bog stvorio, nijedna se ne suprotstavlja Bojoj
155
zapovesti toliko kao ovek. Ukoliko je ovek dobar, on je toliko dobar da mu i sami
aneli zavide na njegovom stanju; a ukoliko je poroan, toliko je poroan da je i
samog avola sramota da se drui sa njim. Kako je udesno bie ovek, tako slab, a
ipak se ne pokorava Bogu koji je tako moan!"
Ove rei bile su poput strele ispaljene iz Sarijevog luka u Ahmedovu duu. Tako
gorko je plakao da se onesvestio. Zatim je plaui ustao i vratio se svome domu. Te
veeri nije nita pojeo i nije izgovorio ni rei.
Sutradan je peke doao na Sarijev skup, zabrinut i bledih obraza. Kada je skup
zavren, otiao je kui. Treeg dana ponovo je doao, sam i peke. Kad je skup bio
zavren, priao je Sariju.
"Uitelju", rekao je, "tvoje su rei zavladale mnome i uinile svet mrskim mome
srcu. Hou da napustim svet i povuem se iz drutva ljudi. Razjasni mi zanimanje
putnika."
"Koju stazu ti eli?", upita ga Sari. "Stazu puta, ili stazu zakona? Stazu gomile,
ili stazu odabranih?"
"Razjasni mi obe", zamolio je dvoranin.
"Staza gomile je takva", ree Sari, "da se pridrava molitve pet puta na dan po
ugledu na imama, i da daje prilog - ako je on u novcu, pola dinara od svakih dvadeset. Staza odabranih je takva da odguruje od sebe svet u celosti i ne bavi se niti
jednim od njegovih ukrasa ni zamki; ak i ako ti je ponuen, nee ga prihvatiti. To
su dve staze."
Dvoranin je izaao i zaputio se u divljinu. Nekoliko dana kasnije jedna starica
zamrene kose i sa ogrebotinama na obrazima dola je Sariju.
"Imame muslimana, ja imam sina, mladog i ivahnog", rekla mu je. "Jednoga
dana on je doao na tvoj skup smejui se i epurei, a vratio se plaui i kukajui. A
sada ima ve nekoliko dana kako mu se izgubio trag, i ne znam gde je. Srce mi se
cepa zato to nije sa mnom. Molim te, pomozi mi."
Njena oajnika molba ganula je Sarija i izazvala njegovo saaljenje.
"Ne tuguj", rekao joj je. "Iz toga e proistei samo dobro. Kada se bude vratio, ja
u te obavestiti. On se odrekao sveta i okrenuo lea koristoljupcima. Postao je istinski
pokajnik."
156
Posle nekog vremena, jedne veeri Ahmed se ponovo pojavio.

"Idi, obavesti staricu", naredio je Sari svome slugi. Zatim je osmotrio Ahmeda.
Obrazi su mu bili bledi, oslabeo je, visoki empres njegovog stasa bio je povijen.
"Ljubazni uitelju", uskliknuo je, "poto si me vodio ka miru i spasio me od
slepila neprosveenosti, neka sada tebi Bog daruje mir i radost u oba sveta".
I tako su razgovarali kad su ule Ahmedova majka i supruga, vodei i njegovog
sinia. Kad je majin pogled pao na Ahmeda i kada ga je videla u stanju u kakvom
ga nije videla nikada ranije, bacila mu se na grudi. A njegova supruga je stajala s
jedne njegove strane kukajui, dok je sin plakao sa druge. Nastao je opti urnebes,
pa je i Sari briznuo u pla. Dete se bacilo ocu pred noge. Ali, uprkos svim njihovim
nastojanjima da ga navedu da se vrati svome domu, on se nije dao pokolebati.
"Imame muslimana", protestovao je Ahmed, "zato si im rekao? Oni e me
upropastiti."
"Tvoja mati me je vie puta preklinjala, tako da sam konano pristao da je
obavestim", odgovori Sari.
Ahmed se spremio da se vrati u pustinju.
"Jo dok si iv, uinio si od mene udovicu a od svog deteta siroe", zavapila je
njegova supruga. "Kada se bude raspitivao o tebi, ta ja da radim? Nema drugog
naina. Mora uzeti deaka sa sobom."
"Uradiu to", odgovori Ahmed.
Skinuo je njegovo otmeno odelo i nabacio na njega ogrta od kozje vune. Stavio
mu je u ruku malu putnu torbu.
157
"alje me Ahmed", rekao je ulazei. "Kae: Nalazim se u kritinoj situaciji.

Pomozimi."
Sari je iziao. Zatekao je Ahmeda kako lei u grobu, na samrti. Jezik mu se jo
pokretao. Sari je napregnuo luh. Ahmed je govorio: "Raditakvih kao toje ovaj
neka radnicirade. Sari mu podie glavu iz praine, obrisa je i poloi je na svoje
grudi. Ahmed otvori oi i ugleda eika.
"Uitelju, doao si lia vreme", uskliknuo je. "Moj ivot se gasi."
Zatim je prestao da die. Plaui, Sari poe u grad da obavi to je potrebno.
Ugledao je gomilu ljudi kako dolazi iz grada.
"Kuda ste poli?", upitao ih je.
"A zar ti ne zna?", odgovorili su mu oni. "Prole noi sa Neba se prolomio glas
objavljujui: Svako ko eli da se jo jednom pomoli i istakne se kao Boji pristalica,
neka ode na unizija groblje."
Anegdote o Sariju
unaid je izvestio o sledeoj zgodi:
Jednoga dana kada sam obiao Sarija zatekoh ga u suzama.
"ta se dogodilo?", upitao sam.
"Pala mi je na pamet jedna misao", odgovorio je, "da veeras obesim napolju
krag kako bi se voda rashladila. Onda sam u snu video zavodljivu enu koja mi
ree, kad je upitah ija je: Ja pripadam oveku koji ne vea napolju krag da bi se
voda rashladila. Zatim je tresnula moj krag na zemlju. Pogledaj tamo!"
Ugledah razbijenu parad. Jo dugo vremena su komadi ostali tamo da lee.
"Sad poi svojim putem", rekao mu je.

"Ja ovo ne mogu da podnesem", zavapila je njegova supruga kad je videla dete u
tom stanju. Privukla je dete sebi.
"I nad sobom ti predajem odgovornost", ree joj Ahmed. "Ako ti tako hoe,
pusti me na slobodu."
Zatim se Ahmed vratio u divljinu. Prolo je nekoliko godina. Onda, jedne noi, u
vreme none molitve, jedan ovek doe u Sarijevo sklonite.
I naredni dogaaj ispriao je unaid:

Jedne noi spokojno sam spavao, a kad sam se probudio moja tajanstvena dua
uporno je tvrdila da treba da odem u damiju u uniziji. Otiao sam tamo i spazio
pored damije osobu groznog izgleda. Uplaih se.
"unaide, zar me se plai?", zapitao je.
"Da", odgovorih.
158
Sufi sved i mistici
"Kada bi poznavao Boga onako kako On treba da bude znan", rekao je, "ne bi se
plaio nikoga do Njega".
"Ko si ti?", upitao sam.
"Iblis", rekao je.
"eleo sam da te vidim", rekoh mu.
"Onog trenutka kad si pomislio na mene, zaboravio si na Boga, a da toga nisi ni
bio svestan", rekao je. "Sa kakvom si namerom poeleo da me vidi?"
"Hteo sam da te pitam ima li ti ikakvu mo nad sirotinjom", rekoh mu.
"Nemam", odgovorio je.
"Kako to?", upitao sam.
"Kada hou da ih uhvatim u klopku pomou ovozemaljskih stvari, oni pobegnu na
onaj svet", rekao je. "A kada hou da ih uhvatim u klopku pomou onog sveta, oni
pobegnu Gospodu, a ja tamo ne mogu da ih pratim."
"Ako ve ne moe da ih savlada, vidi li ih barem?", ispitivao sam ga.
"Vidim", odgovorio je. "Kad su u harmoniji i u ekstazi, vidim uzrok njihovog
jaukanja."
S tim se reima izgubio. Uoh u damiju i zatekoh u njoj Sarija sa glavom na
kolenima.
"On lae, taj neprijatelj Boga", rekao je, podiui glavu. "Oni su Njemu isuvie
dragi da bi ih pokazao Iblisu."
Sari je imao sestru. Zatraila je od njega odobrenje da mu oisti stan, ali on je to

odbio.
"Moj ivot nije vredan toga", rekao joj je.
Jednoga dana je ula i videla jednu staricu kako isti njegovu sobu.
"Brate, meni nisi dozvolio da ti sluim. A sada si doveo nekoga ko ti nije svojta."
"Sestro, neka ti srce ne bude uznemireno", odgovori joj Sari. "Ovo je taj nii svet.
Ona se zaljubila u mene i nije se sloila sa mojim odbijanjem. Zatraila je odobrenje
od Svemogueg Boga da bude deo moga ivota. Dobila je zadatak da isti moj
om."
159
Ahmed ibn K azruja

Abu Hamid Ahmed ibn Kazruja el-Balki, ugledni graanin Balka oenjen pobonom kerkom guvernera toga grada, drugovao je sa Hatimom el-Asamom i sa
Abuorti Jazidom el-Bestamijem. Posetio je Niapur, a umro je 248. (864) godine, u
95. godini ivota.
AhmedKazruja i njegova supruga

Ahmedi Kazruja je imao hiljadu uenika, a svaki od njih je hodao po vodi i leteo
vazduhom* Ahmed se oblaio u vojniku uniformu. Fatima, njegova supruga, bila je
udo na stazi sufija. Bila je ki kneza od Balka. Poto se pokajala, poslala je Ahmedukurira.
"Trai od moga oca moju ruku."
Ahmed joj se nije odazvao. Ona mu je poslala drugog glasnika.
"Ahmede, mislila sam da si muevniji. Budi vodi, a ne hajduk!"
Tada je Ahmed poslao izaslanika da od njenog oca zatrai njenu ruku. Njen otac,
zatraivi tim povodom Boji blagoslov, dade je Ahmedu. Fatima se oprostila sa
svetovnim brigama i interesima i nala mir ived u samoi sa Ahmedom.
I tako je to ostalo, dok jednoga dana Ahmed nije reio da poseti Abua Jazida.
Fatima mu se pridruila i kada su se nali u Abu Jazidovoj nazonosti uklonila je
veo sa svog lica i uvukla Abua Jazida u razgovor. Ahmed se od toga uasnuo,
ljubomora mu je zagospodarila srcem.
'Tatima, kakvu si to drskost pokazala pred Abuom Jazidom", povikao je.
'Ti si intiman sa mojim prirodnim biem. Abu Jazid je intiman sa mojim duhovnim zanimanjem. Ti si probudio moj ar, ali je on taj koji me je priveo Bogu", odgovori mu Fatima. "Dokaz za to je taj to on moe bez moga drutva, dok sam tebi
meutim potrebna."
Abu Jazid je bio samopouzdan sa Fatimom, dok mu jednog dana pogled nije pao
na njene ruke na kojima je primetio fleke od kane.
"Fatima, zbog ega si nanela kanu?", zapitao je.
160
"Abu Jazide, do sada nikada nisi pogledao moje ruke niti si primetio kanu",
odgovori mu Fatima. "Do sada sam bila bezbrina pred tobom. Sada kad ti je pogled
pao na moje ruke, za mene je nezakonito da ostanem u tvom drutvu."
"Ja sam molio Boga", ree Abu Jazid, "da uini da ene u mojim oima ne budu
nita znaajnije od zida i On ih je uinio takvimamome pogledu."
Nakon toga su se Ahmed i Fatima uputili u Niapur, gde su bili toplo doekani.
Kada je Jahja Muadi Razi prolazio kroz Niapur na putu za Balk, Ahmed je poeleo
da mu uprilii prijem. Konsultovao se sa Fatimom.
"ta nam je potrebno za prijem za Jahju?", pitao ju je.
"Mnogo goveda i ovaca", rekla mu je. "A isto tako i brojne potreptine - mnogo
svea i mnogo ruinog ulja. Pored svega toga, tireba nam i nekoliko magaraca."
"Pobogu, zato je potrebno da koljemo magarce?", pitao je Ahmed.
"Kada plemi dolazi da obeduje", objasni mu Fatima, "ak i kerovi iz kraja moraju imati udela u gozbi".
Duh istinskog vitetva koji je proimao Fatimu bio je takav da je Abu Jazid
izjavio: "Svako ko eli da vidi pravog oveka skrivenog u ensku odeu, neka
pogleda Fatimu".
AhmediKazruja rve se sa svojom duom

Ahmedi Kazruja ispriao je sledei dogadaj:
Dugo vremena sam potiskivao svoju putenu duu. Onda je jednoga dana odred
ijudi polazio u ratovanje i u meni se pojavila snana elja da im se pridruim. Moja
dua me je podsetila na brojna Predanja koja se bave nagradama na nebu za borbu
na strani Boga. Bio sam zapanjen.
"Moja dua nije uvek tako revnosna da izvrava naloge", rekoh. "Moda je to
zbog toga to je stalno drim na postu. Moja dua vie ne moe da podnosi glad i
udi da prekine svoj post." Zato rekoh: "Ja ne prekidam post na putovanju".
"Potpuno se slaem", odgovori dua.
Doveden do potpune nemoi, pribegao sam poniznoj molbi Bogu da mi razotkrije prepredene spletke moje due ili da navede moju duu da mi se poveri. Tad
moja dua progovori.
161
"Svakoga dana me stotinu putamori suprotstavljajui se mojim eljama, a drugi

ljudi nisu toga svesnl U ratovima u barem biti ubijena jednom za svagda i stei
osloboenje, i celim svetom pronee se glas: Bravo, Ahmedi Kazruja! Ubili su ga, i
tako je dobio venac muenika."
"Neka je slava Njemu", uzviknuh, "koji je stvorio putenu duu takvom da bude
licemer dok je iva i da ostane licemer ak i posle smrti. Ona nikada nee biti pravi
musliman, ni na ovom ni na onom svetu. Pomislio sam da nastoji da se povinuje
Bogu. Nisam shvatao da u stvari vezuje pojas."
Posle toga sam udvostruio napore u borbi protiv svoje putene due.
Anegdote o Ahmediju Kazruji

Lopov je provalio u kuu Ahmedija Kazruje. Sve je pretraio, ali nije uspeo nita
da nae. Razoaran time, ve je nameravao da ode, kad ga Ahmed pozva:
"Mladi ovee, uzmi kofu i izvuci vodu iz bunara pa se operi, a onda obavi svoje
molitve. Kad neto pristigne ja u ti to dati, tako da iz moje kue nee otii praznih
ruku."
Mladi je uradio kako mu je Ahmed preporuio. Kada se razdanilo, jedan
gospodin je doneo sto dinara i poklonio ih eiku.
"Uzmi ovo kao nagradu za no provedenu u molitvi", ree on lopovu.
Lopov je naglo poeo da se trese. Briznuo je u pla.
"Ja sam iao pogrenim putem", zavapio je. "Za Boga sam radio samo jednu no,
a gle koliko mi je pomogao."
Kajui se, vratio se Bogu. Odbio je da uzme novac i postao jedan od Ahmedovih
uenika.
Jednom prilikom Ahmed je prispeo u sufijsko konaite nosei iscepanu odeu.

U maniru sufija, on se u potpunosti predao duhovnim poslovima. Bratija iz tog
konaita u sebi je sumnjala u njegovu iskrenost.
"Ovaj ne pripada ovom konaitu", apnuli su svome eiku.
Onda je jednoga dana Ahmed otiao po vodu i kofa mu je upala u bunar. Ostali
Sufiji su ga izgrdili. Ahmed je otiao do nastojnika.
162
Sufi sved i mistid
"Izgovori naglas Fatehu, pa e se kofa moda podii iz bunara", zamolio ga je.

"Kakav je sad pa to zahtev?", ree zabezeknuti eik.
"Ako nee da je recituje", ree mu Ahmed, "onda dopusti meni da to uinim".
eik mu dade odobrenje i Ahmed izgovori Fatehu. Kofa se smesta podigla na
povrinu. Kad je to video, nastojnik skinu svoju kapu sa glave.
"Mladi ovee, ko si ti, kad je moje gumno sama pleva u poreenju sa tvojim
itom?", upitao ga je.
"Reci svojim drugovima", odvratio je Ahmed, "da gledaju na putnike sa manje
nepotovanja".
Jednom je neki ovek doao Ahmedu Kazruji i rekao mu: "Bolestan sam i
siromaan. Poui me na koji nain da se oslobodim od ove muke."
Sufi sved i mistid
163
"Ovaj voa lopova poubijao je mnogo ljudi. Bolje bi bilo", ree ovek sebi, "da
zakoljem njega nego ovog trgovca".
"Ako si doao da radi ovaj posao, mora da slua nae naredbe", ree mu voa
bande. "U suprotnom, gubi se i trai sebi drugi posao."
"Ukoliko ve moram da izvravam nareenja", ree ovek, "onda u izvravati
Boja nareenja, a ne lupeova".
Izvukavi svoj ma, on pusti trgovca na slobodu i odmbi glavu voi lopova. Videvi to, ostali razbojnici se dadoe u beg. Roba je ostala netaknuta, a trgovcu je bio
spaseh ivot. On dade oveku mnogo zlata i srebra, tako da je postao nezavisan.
Jednom je neki dervi naiao kod Ahmeda na gostoljubiv prijem. Ahmed je

zapalio sedamdeset svea.
"Ispii nazive svih zanata koji postoje, svaki na posebnom paretu papira", odgovori Ahmed. "Stavi papire u vreu i donesi mi ih."
"Mene to ne uveseljava", ree dervi. "Nepotrebno majanje nema nikakve veze sa

sufizmom."
ovek ispisa sve zanate i donese papire Ahmedu. Ahmed gumu ruku u vreu i
izvue jedan papir. Na njemu je pisalo lopov.
"Idi onda", ree mu Ahmed, "i ugasi svaku sveu koju nisam zapalio zarad Boga".
"Mora da postane lopov", rekao je oveku.

ovek je bio preneraen. I pored toga je ustao i uputio se bandi drumskih
razbojnika.
"Imam sklonost prema ovom poslu", rekao im je. "Kako se to radi?"
"Postoji jedno pravilo koje regulie ovaj posao", rekoe mu. "ta god da ti naredimo da uradi, mora to da uradi."
"Uradiu sve bukvalno kako naredite", obeao im je ovek.
Mnogo dana je proveo sa njima. Onda je jednog dana naiao karavan. Lopovi su
presreli i opljakali karavan i doveli svome novom kolegi jednog od putnika koji je
bio izuzetno bogat.
"Preseci mu grkljan", naredie mu.
ovek je oklevao.
Cele noi dervi je sipao vodu i zemlju, ali nije mogao da ugasi rii jednu jedinu
sveu.
"Zato si toliko zaprepaen", obratio se Ahmed derviu sledeeg jutra. "Poi sa
mnom, pa e videti stvari koje su zaista zauujue."
Izali su i doli pred ulaz u crkvu. Kad su hrianski akoni ugledali Ahmeda i
njegove pratioce, arhiakon ih pozva da uu. Postavio je trpezu i ponudio Ahmeda
dajede.
"Prijatelji ne jedu sa neprijateljima", napomenu Ahmed.
"Ponudi nam islam", ree mu arhiakon.
I Ahmed im zaista ponudi islam i njih sedamdesetorica prihvatie preobraenje.
Te noi Ahmed je usnio san u kojem ga je Bog oslovio:
"Ahmede, ti si radi Mene zapalio sedamdeset svea. A ja sam radi tebe zapalio
sedamdeset dua svetlou vere."
164
Jahja ibn Muad

Abu Zakarija Jahja ibn Muad el-Razi, uenik Ibna Karama, napustio je svoj
rodni grad Raj i izvesno vreme iveo u Balku, preavi posle toga u Niapur gde je i
umro 258. (871) godine. Pripisuje mu se stanovit broj pesama.
JakjafiMuadiRazi i njegov dug

Jahjaji Muad je zapao u dug od sto hiljada dirama. Pozajmio je sav taj novac i
potroio ga na darove svetim ratnicima, hodoasnicima, siromasima, uenicima i
sufijima. Njegovi poverioci su navaljivali da izmiri dug i usled toga je bio zabrinut u
dui.
Jedne noi je sanjao kako mu se obraa Prorok:
"Jahja, ne budi preterano brian, jer tvoja strepnja i mene obespokojava. Ustani i
poi u Korasan. Tamo je jedna ena odvojila tri stotine hiljada dirama da isplati sto
hiljada koje si ti pozajmio."
"Apostole Boji", uskliknu Jahja, "koji je to grad, i.ko je ta osoba?"
"Idi od grada do grada i propovedaj", ree mu Prorok. 'Tvoje su rei lek za ljudska srca. Kao to sam tebi doao u snu, isto tako u sada i tu osobu da posetim u snu."
I tako je Jahja otiao u Niapur. Podigli su za njega propovedaonicu ispred
kubeta.
"Narode Niapura", uzviknuo je, "doao sam ovamo po Prorokovoj naredbi, mir
nek je sa njim. Prorok je objavio: Neko e isplatiti dug za koji si obavezan. Ja
imam dug od sto hiljada srebmih dirama. Znajte da su moje rei uvek posedovale
ar, ali sada je ovaj dug doao kao koprena preko te ari."
"Ja u ti dati pedeset hiljada dirama", dobrovoljno se javio jedan ovek.
"Ja u dati etrdeset hiljada", ponudio je drugi.
Jahja je odbio da primi ove darove.
"Gospodar, mir neka je sa njim, ukazao je na jednu posebnu osobu", rekao je.
165
Zatim je poeo da propoveda. Prvog dana sa skupa je odneto sedam leeva.

Zatim, videvi da njegov dug nije isplaen u Niapuru, Jahja krenu za Balk. Tamo je
neko vreme bio spreen da propoveda. Uzdizao je bogatstvo nad siromatvom. Dadoe mu sto hiljada dirama. Ali njegove rei nisu se dopale izvesnom eiku koji je
iveo u tim krajevima, poto je video da on daje prednost bogatstvu.
"Neka ga Bog ne blagoslovi!", uzviknuo je.
Kada je napustio Balk, na Jahju su nasmuli drumski razbojnici i oteli mu sav taj
novac.
'To je rezultat eikove molitve", rekoe ljudi.
Zatim je na putu za Merv stigao u Herat. Tamo je priao o svome snu. U publici
se nalazila i ki heratskog kneza. Poslala mu je poruiai:
"Imame, prestani da brine o svome dugu. Iste one noi kada ti je Prorok govorio
u snu, on se obratio i meni. Rekla sam: Boji Apostole, ja u otii do njega. Ne,
odgovorio mi je Prorok, on e tebi doi. Stoga sam te iekivala. Kad me je otac
dao u brak, stvari koje dmgi dobijaju u bakm i bronzi on je za mene napravio od
srebra i zlata. Srebmi predmeti vrede tri stotine hiljada dirama. Poklanjam ti ih. Ali
imam jedan usiov, a to je da propoveda ovde jo etiri dana."
Jahja je jo etiri dana besedio. Prvoga dana odneto je deset Ieeva, drugog dana
dvadeset i pet, treeg etrdeset, a etvrtog sedamdeset. Zatim je petog dana Jahja
napustio Herat sa sedam kamila natovarenih srebrom. Kada je stigao u Balham,
praen svojim sinom, prevozei sve to blago, njegov mu se sin u mislima protivio:
"Kada ue u grad, ne treba sve odmah da da zajmodavcima i sirotinji a mene da
ostavi bez iega".
U zom je Jahja razgovarao sa Bogom, sa glavom pognutom do zemlje. Iznenada
mu stena pade na glavu.
"Daj novac poveriocima", uzviknuo je. Potom je izdahnuo.
Pripadnici staze podigoe ga na ramena i odnee u Niapur, gde ga poloie u
grob.
JahjiMuadiRazi i njegov brat

Jahji Muad imao je brata koji je otiao u Meku i nastanio se u blizini Kabe.
Odande je napisao pismo Jahji.
166
"Tri stvari sam eleo. Dve su se ostvarile. Sada je jo jedna preostala. Moli se
Bogu da mi milostivo ispuni i tu elju. eleo sam da mogu svoje poslednje godine
da provedem u najdivnijem mestu na svetu. Sada sam doao u Svetu Zemlju, koja je
najdivnije od svih mesta. Moja druga elja je bila da imam slugu da me dvori i
sprema vodu za moje obredno pranje. Bog mi je dao dolinu sluavku. Moja trea
elja jeste da te vidim pre nego to umrem. Moli se Bogu da mi odobri i ovu elju."
Jahja je ovako odgovorio svome bratu:
167
afo ibn oa
Abu l-Favares ah ibn oa el-Kermani, za kojeg se kae da je poticao iz
kneevske familije i da je bio autor dela o sufizmu koja nisu opstala, umro je neto
posle 270. (884) godine.
"Sto se tie toga to kae da si eleo najbolje mesto na svetu, budi ti sam najbolji
meu ljudima, pa ivi gde god ti je volja. Mesto ine divnim njegovi itelji, a ne
obratno.
"A to se tie toga to kae da si eleo slugu i da ga sada ima, kada bi zaista bio
pravi i plemenit ovek, nikada ne bi Boju slukinju uinio svojom privatnom slukinjom, spreavajui je da slui Boga i navodei je da umesto toga slui tebe. Ti treba
i sam da bude sluga. Ti udi da bude gospodar, ali gospodarenje je u nadlenosti
Boga. Sluenje je u nadlenosti oveka. Boji sluga mora da bude sluga. Kada Boji
sluga poeli poloaj svojstven Bogu, on sebe ini faraonom.
"Najzad, to se tie toga to kae da eli da me vidi, da si zaista bio svestan
Boga, ti me se nikada ne bi ni setio. Zato se ujedini sa Bogom, tako da ti nikakva
uspomena na tvoga brata nikada ne padne na um. Tu ovek mora biti spreman da
rtvuje svoga sina, a brata jo mnogo pre! Ako si Njega pronaao, ta sam ti onda
ja? A ako nisi pronaao Njega, kakve e koristi imati od mene?"
ahi oajiKermani i njegova deca

ahi oaji Kermani imao je jednoga sina. Na grudima mu je zelenim slovima
napisao re Alah. Kada je malo porastao deak se, obuzet udljivim impulsima
mladosti, zabavljao skitajui sa lautom u rud. Imao je izvrstan glas, i dok je bazao
svirao bi na lauti i pevao tune pesme.
Jedne noi, napivi se, momak je iziao na ulice svirajui lautu i pevajui. Kada je
dospeo u izvesnu etvrt, jedna nedavno dola nevesta je ustala iz brane postelje i
dola da ga pogleda. Odmah zatim probudio se i mu i, ne zatekavi pored sebe
svoju suprugu, takoe se zagledao u ulini prizor.
"Mome", doviknuo mu je, "zar ne misli da je dolo vreme da se pokaje?"
Ove rei dimule su mladia u srce.
"Dolo je. Dolo je", uskliknuo je.
Cepajud svoje odelo i razbijajui lautu, otiao je u svoju sobu i etrdeset dana nije
nita jeo. Onda se pojavio i otiao svojim putem.
"Ono ega sam ja bio udostojen tek posle etrdeset godina, njemu je podareno
posle etrdeset dana", prokomentarisao je ahi oa.
ahi oa imao je i jednu kerku. Zaprosili su je kraljevi Kermana. Zatraio je tri

dana odgode i tokom ta tri dana iao je od damije do damije, dok najzad nije
ugledao dervia koji se revnosno molio. ahi oa strpljivo je saekao dok dervi
nije zavrio svoje molitve, a zatim mu se obratio.
"Dervie, ima li ti ikakvu porodicu?"
"Nemam", odgovorio je dervi.
168
169
"A da li bi eleo da ima suprugu koja ume da napamet kazuje Kuran?"

"Ko je taj ko bi meni dao takvu enu?", rekao je dervi. "Sve to imam je tri
dirama."
"Ja u ti dati svoju ki", ree mu ahi oa. "Od ta tri dirama koja ima, jedan
potroi na hleb a jedan na ruino ulje, pa onda vei brani vor."
Na taj nain se dogovorie. Iste te veeri ahi oa otpravio je kerku derviovoj
kui. Uavi, devojka ugleda malo suvog hleba pored kraga sa vodom.
Jusufibn el-Husein
Abu Jakub Jusuf ibn el-Husein el-Razi temeljno je putovao iz svog rodnog Raja,
obiavi Arabiju i Egipat, gde je sreo Du l-Nuna el-Mesrija i uio pod njegovim
nadzorom. Vratio se da propoveda u Raju, gde je i umro 304. (916) godine.
"Kakav je to hleb?", upitala ga je.
"Znao sam", napomenu dervi, "da kerka ahija oe nikada ne bi bila u stanju
da ivi sa mnom i da se pomiri sa mojoj nematinom".
Duhovno zanimanje Jusufa ibna el-Huseinija Razija je poelo u sledeim

okolnostima. Putovao je Arabijom sa svojim drugarima i dospeo na teritoriju nekog
plemena. Kada ga je kiarapskog princa ugledala, ludo se zaljubila u njega, jer je
on bio veoma lep ovek. Cekajui svoju ansu, devojka se iznenada bacila pred njega.
On ju je drhtei ostavio i otiao u jedno jo udaljenije pleme.
"Gospodine, to to nema imetka nije razlog to te naputam", odgovori devojka.

"Ostavljam te zato to nema vere i pouzdanja, pa uva hleb od jue, ne uzdajui se
u Boje snabdevanje za sledei dan. U isti mah sam iznenaena svojim ocem. Dvadeset godina me je drao u kui, st^lno govorei: Dau te bogobojaljivom oveku. A sad me je dao tipu koji se tôslanja na Boga za svoj svagdanji hleb."
Te noi je spavao sa glavom na kolenima, kad je usnio da se nalazi na nekom

mestu kakvo ni priblino nikada ranije nije video. Tamo je jedan ovek na kraljevski
nain sedeo na prestolu, okruen ljudima koji su svi bili u zelenoj nonji. Radoznao
da sazna ko bi oni mogli biti, Jusuf se probijao prema njima. Napravili su mu mesta,
ophodei se prema njemu sa mnogo potovanja.
"Pretekao je od jue. Sauvao sam ga za veeras", ree joj dervi.

Na to devojka krenu da napusti kuu.
"Postoji li ikakvo iskupljenje za ovaj greh?", zapitao je dervi.

"Postoji", ree devojka. "Iskupljtnje je u tome da samo jedno moe ostati u ovoj
kui - ili ja, ili suvi hleb."
"Ko ste vi?", raspitivao se.

"Mi smo aneli", odgovorie mu, "a ovek koji sedi na prestolu je Josif, mir nek je
sa njim. Doao je da poseti Jusufa ibna el-Huseina."
Neka Jusuf ispria ostatak prie svojim vlastitim reima:
Savladan plaem, uzviknuo sam: "Ko sam ja, da Boji prorok treba da doe da
me poseti?"
Na to Josif, mir neka je sa njim, sie sa svog prestola, zagrli me, pa me posadi na
presto.
"Boji proroe", uzviknuh, "ko sam ja da ti treba da bude tako milostiv prema
meni?"
"Onoga asa", odgovori Josif, "kad se ona draesna devojka bacila pred tebe, a ti
se poverio Bogu i zatraio Njegovu zatitu, Bog te je pokazao meni i anelima.
Ree Bog: Pogledaj, Josife! Ti si onaj Josif koji je bio naklonjen Zuleiki samo da bi
170
je odgurauo. A on je onaj Josif koji nije bio naklonjen kerci arapskog kralja, i
spasao se bekstvom. Bog me je lino poslao sa ovim anelima da te obiem. Salje ti
dobruvest da si Boji izabranik."
Potom Josif dodade: "U svakoj epohi postoji znamenje, Znamenje u ovoj epohi je
Du l-Nun el-Mesri. Njemu je podareno Najuzvienije ime Boje. Otidi do njega."
Kada se Jusuf probudio (nastavlja pripoveda) bio je ispunjen snanim bolom.
Silna enja ovladala je njime i krenuo je prema Egiptu, eljan da sazna Uzvieno
ime Boga. Stigavi u damiju Du l-Nuna, pozdravio gaje i seo. o l-Nun mu je
uzvratio pozdrav. itavih godinu dana Jusuf je sedeo u zabaenom uglu damije, ne
usuujui se da Du l-Nunu postavlja pitanja.
Posle godinu dana Du l-Nun upita: "Odakle je doao ovaj mladi?"
"Iz Raja", odgovorio je Jusuf.
Narednih godinu Du l-Nun nita ne ree, a Jusuf je nastavio da boravi u istom
oku.
Na kraju druge godine Du l-Nun upita: "Po kakvom zadatku je ovaj mladi
doao?"
"Da tebe poseti", odgovorio je on.
Jo godinu dana Du l-Nun je bio nem. Zatim upita: "Da li mu treba neto?"
"Doao sam sa eljom da me poui Najuzvienijem imenu", odgovori Jusuf.
Naposletku je produio prema starcu, nosei praznu iniju. Starac se nasmeio

kada ga je ugledao.
"Pitao si ga za Uzvieno Boje ime?", pitao je.
"Da!", odgovori Jusuf.
"Du l-Nun je primetio tvoje nestrpljenje, pa ti je dao mia", ree starac. "Neka je
slava Bogu! Nisi u stanju da pripazi ni na mia. Kako e onda uvati Najuzvienije
ime?"
Postien, Jusuf se vratio u Du l-Nunovu damiju.
"Jue sam sedam puta traio odobrenje od Boga da te pouim Najuzvienijem
imenu", ree mu Du l-Nun. "Bog mi nije dao saglasnost, smatrajui da jo nije vreme za to. Zatim mi je Bog zapovedio: Stavi ga na probu sa miem. Kad sam te stavio na probu, eto ta se dogodilo. Sada se vrati u svoj grad, dok ne kucne as za to."
"Pre nego to odem, daj mi zavetanje", zamolio ga je Jusuf.
"Dau ti tri zavetanja", ree Du l-Nun, "jedno veliko, jedno srednje i jedno
malo. Veliko zavetanje jeste da zaboravi sve to si proitao i da izbrie sve to si
napisao, kako bi veo mogao da bude podignut."
"To ne mogu da uradim", ree Jusuf.
"Srednje zavetanje jeste da zaboravi mene i ne saopti moje ime nijednom
oveku", ree Du l-Nun. "Rei kako je moj stareina objavio ovo ili kako je moj
eik naredio ono, sve je to samohvala."
Jo godinu dana Du l-Nun je proveo u tiini. Zatim je uruio Jusufu prekrivenu

drvenu posudu.
"Ni to ne mogu da uradim", ree Jusuf.
"Prei reku Nil", rekao mu je. "Na odreenom mestu ivi jedan starac. Daj mu
ovu iniju i zapamti sve to ti bude rekao."
T o mogu da uradim, uz Boji pristanak", ree Jusuf.
Jusuf uze iniju i poe na put. Kad je preao deo puta, pade u iskuenje.
"Sta li to mrda u ovoj iniji?"
Otkrio je iniju. Iz nje iskoi mi i pobee. Jusuf je bio ispunjen pometnjom.
"Gde sad da se denem? Treba li da odem tom starcu, ili da se vratim Du
l-Nunu?"
171
"Malo zavetanje jeste", ree Du l-Nun, "da savetuje ljude i privodi ih Bogu".
"Pod uslovom, meutim", dodao je Du l-Nun, "da u savetovanju ljudi nema

ljude u vidu".
"Uiniu tako", obea Jusuf.
Potom je otputovao u Raj. A on je bio rodom iz plemikog stalea Raja i graani
su izali da mu poele dobrodolicu. Kada je poeo da propoveda, izlagao je
mistine istine. Ljudi, navikli na egzoterinu, narodsku doktrinu, u gnevu su ustali
172
protiv njega, poto je u to doba bilo u opticaju jedino zvanino uenje. Jusuf je
doao na lo glas i to u tolikoj meri da niko nije dolazio na njegova predavanja.
Jednoga dana se kao i obino pojavio da besedi, ali videvi da u dvorani nema
nikoga spremio se da se vrati kui. Tog trenutka prozvala ga je jedna starica:
"Zar nisi obeao Du l-Nunu da u savetovanju ljudi nee imati njih u vidu i da
e govoriti iskljuivo Boga radi?"
Zaprepaen njenim reima, Jusuf poe da dri propoved. I otada je nastavio to
da ini jo pedeset godina, bez obzira na to da li je neko bio prisutan ili ne.
Jusufibn el-Husein i IbrahimiKmvus

Ibrahimi Kauvas postao je uenik Jusufa ibna el-Huseina. Zahvaljujui blagoslovu druenja sa njim dostigao je tako znaajnu duhovnu naprednost da je obiavao da putuje kroz pustinju bez namimica i bez konja. Njemu dugujemo sledeu
priu.
Jedne noi (kazivao je Ibrahim) zauo sam glas koji mi ree: "Idi i kai Jusufiju
Huseinu: Ti pripada odbaenima." Toliko mi je muno bilo da ujem te rei, da
bi mi bilo lake da podnesem da mi je planina bila baena na glavu nego to to je
trebalo da mu ponovim ono to sam uo.
Sledee noi uo sam u jo vie preteem tonu: "Kai mu: Ti pripada odbaenima." Ustavi, oprao sam se i zamolio za Boje oprotenje, pa sedoh u meditaciju do tree noi, kad mi se obrati isti glas: "Kai mu: Ti pripada odbaenima.
Ukoliko ne preda ovu poruku, primie takav udarac da se posle njega vie nee
podii."
Ustadoh skrhan tugom i odoh u damiju, gle ugledah Jusufa kako sedi u nii za
molitve.
"Jesi li upamtio neku strofu?", upitao me je kad me je spazio.
"Jesam", odgovorih. Setio sam se jedne strofe na arapskom i odrecitovao mu je.
Ushien, ustao je i dugo ostao na nogama, a iz oiju su mu tekle suze koje kao da su
bile iarane krvlju. Potom se okrenuo prema meni.
"Od svitanja do sada", rekao je, "recitovali su Kuran preda mnom i nijedna kap
mi nije navrla na oi. A sada se usled jedne jedine strofe koju si ti izgovorio ispoljilo
173
ovakvo stanje - prava bujica mi je potekla iz oiju. Ljudi su u pravu kada kau da
sam jeretik. Glas Bojeg Duha ispravno kae da pripadam odbaenima. ovek koji
je tohko ganut jednom strofom poezije, dok Kuran na njega ne ostavlja nikakav
utisak - on je nesumnjivo odbaen."
Bejah pometen onim to sam video i uo. Moja vera u njega bila je poljuljana.
Uplaen, ustadoh i zaputih se u pustinju. Nekim sluajem nabasah na Kezra, koji mi
se obrati:
"Jusufi Husein je zadobio udarac od Boga. Ali njegovo mesto je na najviim vrhuncima neba. ovek mora tako daleko i odvano da napreduje na Bojoj stazi da, ak i
ako je pesnicom odbijanja pogoen u elo, njegovo mesto i pored toga ostane na
najviim vrhuncima neba. Ukoliko na toj stai i padne sa kraljevskog poloaja, ipak
nee pasti nie od ranga ministra."
Jusufibn el-Husein ishtavka

Izvesni trgovac je u Niapum kupio sluavku Turkinju za hiljadu dinara. Imao je
zajmodavca koji je iveo u dragom gradu i hteo je da hitno ode i od njega nadoknadi
svoj novac. U Niapura nije imao nikoga u koga bi imao dovoljno poverenja da mu
poveri devojku na uvanje. Stoga se obratio Abuu Otmaniju Hiriju i izloio mu svoj
neugodan poloaj. Abu Otman je isprva odbio, ali trgovacga je upomo preklinjao.
"Primi je u svoj harem. Ja u se vratiti to je pre mogue."
Tako se ovaj na kraju sloio i trgovac je otputovao. Abu Otmanov pogled je i
nehotice pao na devojku i on se neobuzdano zaljubio u nju. Ne znajui ta da ini,
ustao je i otiao da potrai savet od svoga uitelja Abua Hafizija Hadada.
"Mora otii u Raj, da se posavetuje sa Jusufom ibnom el-Huseinom", ree mu
Abu Hafiz.
Abu Otman je smesta krenuo za Irak. Kada je stigao u Raj raspitivao se gde ivi
Jusufi Husein.
"Kakva ti posla ima sa tim prokletim jeretikom?", upitali su ga. "Ti izgleda kao
religiozan ovek. Njegovo drutvo moe samo da ti kodi."
Rekli su mu jo mnogo takvih stvari, te je Abu Otman zaalio to je uopte
dolazio i vratio se u Niapur.
"Jesi li video Jusufija Huseina?", pitao ga je Abu Hafiz.
174
175
"Nisam", odgovorio je.

"Zato nisi?"
"uo sam da je on takav i takav ovek", ree Abu Otman i ispria ta su mu
graani Raja rekli. "Zbog toga nisam otiao do njega, ve sam se vratio."
"Vrati se nazad i poseti ga", navaljivao je Abu Hafiz.
Abu Otman se vratio u Raj i ponovo pitao za Jusufovu kuu. Tamonji ljudi su
mu ispriali sto puta vie nego prvi put.
"Ali ja imam vana posla sa njim", objanjavao im je.
I oni mu najzad pokazae put do njega. Kada je dospeo do Jusufove kue, video
je tamo jednog starog oveka. Jedan golobrad i lepukast momi bio je pred njim i
stavljao pred njega iniju i bokal. S lica mu je zraila svedost. Abu Otman ue,
pozdravi ga i sede. Seik Jusuf poe da govori i kaza tako velianstvene rei da je
Abu Otman bio zadivljen.
"Za ime Boga, uitelju", uskliknuo je, "pored takvih rei i takve dubine misli,
kakvo te je to stanje snalo? Vino i golobradi deko?"
"Ovaj golobradi momak je moj sin, samo to vrlo malo ljudi zna da je on moj sin",
odgovori mu Jusuf. "Pouavam ga Kuranu. inija je nekim sluajem bila baena u
ovu kantu za otpatke. Izvadio sam je, oprao i napunio vodom, tako da svako ko
poeli moe da je pije, budui da nemam krag."
"Za ime Boga", ponovio je Abu Otman, "zato se ponaa tako da ljudi govore o
tebi ono to govore?"
"Ja to inim zato", odgovori mu Abu Jusuf, "da mi niko ne bi mogao poslati tursku slukinju u kuu kao poverljivom licu".
uvi ove rei, Abu Otman pade pred eikova stopala. Shvatio je da je taj ovek
dostigao izuzetno visok stepen.
Abu H afiz el-Hada

Abu Hafiz Amr ibn Salema el-Hadad, kova iz Niapura, obiao je Bagdad i
upoznao el-unaida koji se divio njegovoj posveenosti; takoe se sreo i sa el-eblijem i drugim misticima bagdadske kole. Vrativi se u Niapur, ponovo se latio svog
zanata i umro u njemu 265. (879) godine.
KakojeAbu HafiziHadadbiopreobraen
Kao mladi Abu Hafizi Hadad se zaljubio u jednu sluavku tako oajniki da nikako nije mogao da se smiri.
"U predgrau Niapura ivi jedan jevrejski vra", rekoe mu njegovi prijatelji.
"On e ti dati recept."
Abu Hafiz je otiao i opisao Jevrejinu svoje stanje.
"etrdeset dana ne sme da se moli, niti da se na bilo koji nain povinuje Bogu,
ni da uini bilo kakvo dobro delo", preporuio mu je Jevrejin. "Ne treba da
spominje Boje ime na svom jeziku, niti da se bavi bilo kakvim dobrim namerama.
Posle toga mogu pomou magije da pronaem neto da dobije ono to eli."
Abu Hafiz se etrdeset dana ponaao shodno tome. Tada je Jevrejin napravio talisman, ali bez uspeha.
"Nema sumnje da se neto dobro dogodilo zahvaljujui tebi", ree mu Jevrejin.
"U suprotnom sam siguran da bi cilj bio postignut."
"Nisam uradio ama ba nita", uveravao ga je Abu Hafiz. "Jedina stvar koje mogu
da se setim jeste to da sam dolazei ovamo utnuo jedan kamen sa puta kako se
neko ne bi spotakao na njega."
"Ne dosauj Bogu", ree Jevrejin, "ijoj si zapovesti protivreio etrdeset dana i
koji iz svoje velikodunosti nije dozvolio da propadne ak ni taj maleni napor koji si
uinio."
Ove rei potpalile su poar u Abu Hafizovoj dui. On je bio toliko silan, da se
odmah tu pored Jevrejina osetio preobraenim.
176
Nastavio je da obavlja svoj kovaki zanat, tajei udo koje mu se dogodilo.

Svakoga dana zaraivao je po dinar. A kad padne vee, svoju zaradu davao je
siromasima i kradom sputao novac u potanske sanduie udovica. A onda bi u
vreme none molitve poao u pronju i pri tome prekidao poenje. Ponekad bi
sakupio ostatke praziluka i slinog to su ljudi prali u javnim bazenima i od toga bi
spravio sebi obrok.
Neko vreme je tako iveo. Onda je jednoga dana trnicom proao jedan slepac
kazujui ovaj stih: "U Bogu nalazim utoite od kletog Satane. U Imenu Boga,
Saoseajnog, Samilosnog. Meutim, od Boga bi im bib objavljeno i ono sa ime
nikada nisu raunalL" Ovaj stih mu je zaposeo srce i neto ga je zadesilo te je
izgubio svest. Gurnuo je aku umesto kleta u kovako ognjite i izvadio crvenousijano gvoe. Poloio ga je na nakovanj i egrti su bili spremni da ga kuju. Tada
primetie da on okree gvoe golom rukom.
177
Bagdada bih zadivljeni finoom njegovog govora. Velik broj istaknutih uenjaka
iskupio se pred njim i ispitivao ga o samoportvovanoj ljubavi.
" V i ste i sami u stanju da se izrazite. Recite vi", odgovorio je Abu Hafiz.
"Kako ja to vidim", ree unaid, "istinska samoportvovanost podrazumeva da
sebe ne smatra samoportvovanim i da ne pripisuje sebi nita od onoga to si
uinio".
"Izvrsno", reagovao je Abu Hafiz. "Meutim, kako ja to vidim, samoportvovanost znai postupati pravino prema drugima, i pri tom ne traiti pravinost za
sebe."
"Postupajte po ovom uputstvu, prijatelji", ree unaid.
"Za ispravno postupanje potrebno je vie od samih rei", uzvrati Abu Hafiz.
"Majstore, ta je sad to?", uzviknue.

"Udarajte!", viknuo je on na egrte.
"Ustanite, prijatelji", zapovedi unaid kad je uo ovaj odgovor. "Abu Hafiz

nadmauje u samoportvovanosti Adama i sve njegovo potomstvo."
"Majstore, a gde da udaramo?", pitali su. "Pa gvoe je glatko."

Na to Abu Hafiz povrati zdrav razum. Ugledao je crvenousijano gvoe u svojoj
ruci i zauo uzvik: "Glatko je. Gde da udaramo?" Bacivi gvoe iz ruke, ostavio je
radionicu da je prigrabi ko bilo.
"Ve dugo vremena sam imao nameru da batalim posao, ali nisam uspevao u
tome, dok me nije zadesio ovaj dogaaj i nasilno me otrgnuo od samog sebe.
Nastojao sam da se okanem tog posla, ali sve je bilo bezuspeno dok posao nije
ostavio mene."
Abu Hafiz je drao svoje sledbenike u velikom strahopotovanju i disciplini.

Nijedan uenik se nije usuivao da sedi pre njim niti da baci pogled na njega. Uvek
su stajali pred njim i ne bi sedali bez njegove dozvole. On je, pak, sedeo meu njima
poput sultana.
"Uio si svoje sledbenike ponaanju koje dolikuje sultanu", napomenu mu
unaid.
I usredsredio se na strogu samodisciplinu i prihvatio ivot samoe i meditacije.
"Ti si u stanju da vidi samo adresu" odgovori Abu Hafiz.
Abu HafiziHadadi unaid
"No, iz adrese je mogue nagovestiti ta se nalazi u pismu."
Abu Hafiz je reio da poe na hodoae. Meutim, bio je nepismen i nije razumeo arapski. Kada je stigao u Bagdad, sufijski uenici doaptavali su se:
"Kakva je to sramota to je korasanskom eiku nad eicima potreban tuma da bi
razumeo na jezik".
unaid je poslao svoje uenike napolje da ga doekaju. Abu Hafiz je znao ta su
"nai drugari" mislili i smesta je poeo da govori na arapskom, i to tako da su itelji
Onda Abu Hafiz ree: "Naredi im da naprave orbu i halvu".

unaid naredi jednom od njegovih uenika da spremi jela. Kad su jela bilo
doneseno, Abu Hafiz nastavi:
"Pozovi nosioca i stavi mu ih na glavu. Neka ih nosi sve dok ne posustane. Tada,
do koje god kue da stigne, neka pozove, i ko god da se pojavi na vratima, njemu
neka preda ta jela."
' 78
Nosilac je posluao ova uputstva. Hodao je sve dok nije bio toliko iscrpljen da vie
nije mogao dalje. Spustivi jela pokraj vrata, pozvao je domaina. Vlasnik kue,
jedan starac, odgovori:
"Ako si doneo orbu i halvu, otvoriu ti vrata."
"Doneo sam ih", odgovori nosilac.
"Unesi ih", ree starac, otvarajui vrata.
"Bk> sam preneraen", priao je nosilac. "Zapitah starca: ta se ovo dogaa?
Kako si znao a sam doneo orbu i halvu? Starac mi odgovori: Sino dok sam se
molio, pade mi na pamet misao da su me moja deca dugo vremena molila za njih.
Znam da moja molitva nije bila uzaludna."
179
Kada je Abu Hafiz doputovaou Meku, video je tamo gomilu ubogih i siromanih
hodoasnika. Poeleo je da im neto pokloni i postao je krajnje usplahiren. Bio je
toliko savladan oseanjima da je podigao jedan kamen i uzviknuo:
"Pokraj sveg Tvog velianstva, ukoliko mi ne da neto porazbijau sve svetiljke u
damiji!"
Zatim je poeo da krui oko Kabe. Istog trenutka mu je priao jedan ovek i dao
mu kesu sa zlatom, koju je on potroio na sirotinju.
Poto je dovrio hadiluk, vratio se u Bagdad. unaidovi sledbenici izadoe da ga

doekaju.
"Kakav si nam poklon doneo sa putovanja?", upita ga unaid.
Bio je jedan uenik koji je dvorio Abua Hafiza sa velikom uglaenou. unaid je
mnogo puta zurio u njega, poto ga je njegovo vladanje oaravalo.
"Koliko je godina proveo u tvojoj slubi?", zapitao je Abua Hafiza.
"Deset godina", odgovori ovaj.
"Savrenih je manira i izvanredno dostojanstven. Mladi za divljenje", zapazio je
unaid.
"Jeste", ree Abu Hafiz. "Sedamnaest hiljada dinara je utroio na nau stvar i
pozajmio je jo sedamnaest hiljada i isto tako ih je potroio. A ipak se ne usuuje da
nam uputi ni jedno jedino pitanje."
Zatim je Abu Hafiz otiao u pustinju. Dao je sledei izvetaj o onome to mu se
tamo desilo:
U pustinji sam ugledao Abua Toraba. Ve esnaest dana nita nisam jeo. Prioh
jednoj lokvi da pijem i poeh da meditiram.
"ta te je zadralo ovde?", upita me Abu Torab.
"Cekao sam da vidim ta e pretegnuti izmeu znanja i neminovnosti, kako bih
mogao da se saglasim sa pobednikom", odgovorio sam. "Da je pobeda pripala
znanju, pio bih; da je prevagnula neminovnost, produio bih svojim putem."
"Ti nesumnjivo napreduje", ree Abu Torab.
"Mogue je da jedan od naih pratiiaca nije u stanju da ivi onako kako bi

trebalo", odgovori Abu Hafiz. "Ovo to imam da kaem moe biti moj poklon. Ako
zapazi u svome bratti pomanjkanje dobrog odgoja, pronadi u sebi opravdanje za
njega i onda mu oprosti. Ukoliko se praina nesuglasice ne razie kao posledica tog
opravdanja, a ti si u pravu, pronai neko bolje opravdanje i ponovo mu oprosti.
Ukoliko se praina i daije ne razie, nastavi da pronalazi sledee opravdanje,
makar i etrdeset puta. Ako se praina ni tada ne razie, a ti si u pravu, i onih
etrdeset opravdanja ne mogu da podmire greku koju je uinio, onda sedi i reci
sebi: Kakva si ti namorasta i neprosveena dua! Kakav si ti tvrdoglav i
bezobrazan i neotesan tip! Tvoj brat ti prua etrdeset opravdanja za svoj prekraj,
a ti ih ne prihvata i jednako tera svoje! Ja sam oprao nike od tebe. Bie da ti zna
ta hoe; pa onda radi ta ti je volja."
unaida su ove rei zadivile. "Ko jo moe imati takvu snagu?", zapitao se.
Abu Hafiz i ebli

etiri meseca je ebli pruao Abuu Hafizu gostoprimstvo. Svakog dana je iznosio
drugu vrstu jela i nekoliko vrsta slatkia.
Kada je Abu Hafiz doao da se oprosti sa njim, rekao je: "ebli, kada doe u
Niapur nauiu te pravom gostoljublju i velikodunosti".
"Zato, ta sam to uradio, Abu Hafize?", pitao je ebli.
180
"Zadao si sebi isuvie trada. Rasipnitvo nije isto to i velikodunost", ree mu

Abu Hafiz. "ovek treba da se ophodi prema gostu sasvim isto kao prema samom
sebi. Na taj nain, njegov dolazak nee ti predstavljati optereenje, a njegov odlazak
nee biti povod za zadovoljstvo. Jer, kada preteruje sa rasipnou, njegov dolazak
ti je zapravo muan, a njegov ti odlazak donosi olakanje. Niko ko ima takav
doivljaj gosta nije stvarno velikoduan."
Kada je ebli doao u Niapur bio je u gostima kod Abua Hafiza. etrdeset ljudi
je bilo u drutvu, a Abu Hafiz je nou palio etrdeset i jednu svetiljku.
"Zar nisi rekao da se ne valja ponaati rasipniki?", napomenuo je ebli.
'
"Onda ustani i ugasi ih", odgovori mu Abu Hafiz.
Sufi sved i mistici
181
Abul-Kasim el-unaid
Abu l-Kasim el-unaid ibn Muhamed el-Kazaz el-Nehavandi, sin trgovca staklom i sinovac Sarija el-Sakatija, blizakprijatelj el-Muazebija, bio je istaknuti pobornik "trezvene" kole sufizma i do tanina je razradio teozofsko uenje koje je
odredilo celokupan kurs ortodoksnog misticizma u Islamu. Svoje teorije je izlagao u
svojim predavanjima, kao i u nizu pisama kojaje pisao raznim savremenicima i koja
su ostala sauvana. Predvodnik velike i utiajne kole, umro je u Bagdadu 298.
(910) godine.
ebli ustade, ali uprkos svim naporima nije uspeo da ugasi vie od jedne svetiljke.
"eie, ta je sad pa ovo?", zapitao je.
"Bilo vas je etrdesetoriea, sve Boji izaslanid. Jer gost je izaslanik Boga. Naravno da sam upalio svetiljku u ime svakog od vas, radi Boga, i jednu radi sebe. Onih
etrdeset koje sam bio upalio radi Boga nisi bio u stanju da ugasi, ali si ugasio onu
jednu koju sam upalio radi sebe. Sve to si ti inio u Bagdadu, inio si radi mene; a
ja sam uradio ono to sam uradio radi Boga. Prema tome, ono prvo je bilo rasipnitvo, a ovo drugo nije."
unaid je od detinjstva bio privren duhovnoj skruenosti; bio je iskreni tragalac

za Bogom, potpuno disciplinovan, misaon, bistre pameti i prodorne intuicije.
Jednog dana se vratio kui iz kole i zatekao oca kako plae.
"ta se dogodilo?", upitao ga je.
"Odneo sam neto, prema obiaju milodara, tvome stricu Sariju", ree mu otac.
"Ali on to nije prihvatio. Plaem zbog toga to sam ceo svoj ivot uloio da utedim
tih pet dirama, a onda se ispostavilo da ta rtva nije prildadna da je primi jedan od
Bojih prijatelja."
"Daj mi taj novac i ja u mu ga dati. Moda e ga na taj nain uzeti", ree mu
unaid.
Otac mu dade dirame i unaid ode. Stigavi pred strievu kuu, pokucao je na
vrata.
"Ko je to?", zauo se glas.
"unaid", odgovori deak. "Otvori vrata i uzmi ovu dolinu ponudu milodara."
"Ja to neu uzeti", doviknuo je Sari.
"Preklinjem te da uzme, zaklinjem te Bogom koji je tako milostivo postupao sa
tobom i tako pravino sa mojim ocem."
183
"unaide, kako je to milostivo Bog postupao sa mnom, a pravino sa tvoiim

ocem?", zapitao je San,
r
J
"Bg je bio milostiv prema tebi", odgovori unaid, "time to te je udostoiio
neimatine. Prema mome ocu Bog je bio pravian zaposlivi ga ovozemaljskim poslovnna. Ti si slobodan da uzme ili odbije, kako ti drago. Dok on, dopadaJo muse to
di ne, mora od svoga unetka da pnnese dolian milodar onome ko to zasluuje."
Ovaj odgovor svideo se Sariju.
"Sinko, pre nego to prihvatim ovaj milodar, prihvatio sam tebe."
Eekavi to, Sari otvori vrata i uze milodar. A unaidu je dodelio posebno mesto
u svome srcu.
unaid je imao samo sedam godina kada ga je Sari poveo na hadiluk. U Damiji
Svetilita etiri stotine eika je raspravljalo o problemu zahvalnosti. Svaki eik je
iznosio vlastito gledite.
"Kai i ti neto", doapnuo je Sari unaidu.
Zahvalnost", ree unaid, "znai da ne treba da otkazuje poslunost Bogu
nakon to se uveri u Njegovu blagonaklonost prema tebi, i da ne ini od njegove
naklonosti uzrok neposlunosti".
"Odlino reeno, o, uteho istinskih yemika", uskliknue njih etiristo. Bili su
jednoglasni da se bolja definicija ne bi mogla smisliti.
"Deae", ree Sari, "brzo e doi vreme kada e tvoj specijalni dar od Boga biti
tvoj jezik".
unaid zaplaka uvi tu strievu izjavu.
"Gde si to nauio?", upita ga Sari.
"Sedei pored tebe", odgovorio je unaid.
unaid se potom vratio u Bagdad i poeo da prodaje staklo. Svakog dana bi

otiao u duan, navukao roletnu i uradio etiri stotine raka. Posle nekog vremena
napustio je duan i povukao se u sobu u predvorju Sarijeve kue, gde je bio zauzet
straarenjem nad svojom duom. Odmotavao je molitvenu prostirku minudozne
budnosti, kako mu nijedna misao o bilo emu izuzev Boga ne bi prola umom.
etrdeset godina je unaid bio postojan na svojoj mistikoj stazi. Trideset godina
bi obavljao molitvu pred spavanje, a onda bi stojed ponavljao "Alah" sve do zore,
kazujui jutarnju mohtvu sa obrednim pranjem koje je obavio prethodne veeri.
"Nakon to je prolo etrdeset godina", izjavio je, "u meni se pojavila sujeta da
sam postigao svoj cilj. Istog trenutka obratio mi se glas sa Neba: unaide, uzviknuo je glas, dolo je vreme da ti pokaem petlju tvog magijanskog pojasa. Kad sam
uo ove red, uzviknuo sam: O, Boe, kakav je to greh unaid podnio? Treba li ti
tei greh od toga, odgovori glas,to postoji?"
unaid uzdahnu i pognu glavu.
"Ko nije dostojan sjedinjenja", proaptao je, "ni sva njegova dobra dela nisu nita
drugo do gresi".
Nastavio je da sedi u svojoj sebi, vapei "Alah, Alah" po celu no. Dugi jezici
klevete isplazili su se prema njemu i njegovo ponaanje je prijavljeno kalifu.
"Ipak, ne moemo ga sputati bez ikakvog dokaza", ree kalif.
"Mnogi su ljudj bili sablanjeni njegovim reima", tvrdili su.
Sluaj je hteo da je kalif imao sluavku neuporedive lepote. Kupio ju je za tri
hiljade dinara i mnogo ju je voleo. Kalif je naredio da je odenu u otmenu odeu i
probrani nakit.
"Idi na to i to mesto", naloeno joj je. "Stani pred unaida i skini veo sa lica i
prikai mu svoje dragulje i odoru. Kai mu: Ja posedujem veliko bogatstvo, ali srce
mi se zamorilo od svetovnih stvari. Dola sam kako bi mogao da me zaprosi, pa da
u tvome drutvu mogu da se posvetim slubi Bojoj. Moje srce ne nalazi spokoja ni
u kome sem u tebi. Pokai mu se sa svih strana. Otkrij mu svoje lice i daj sve od
sebe da ga ubedi."
S takvim nalogom je bila otpravljena unaidu sa slugom. Devojka je dola pred
unaida i doslovno izvrila sve direktive, pa i vie od toga. unaidov pogled je
nehotice pao na nju. Ostao je nem i nita nije odgovorio. Ona je ponovila svoju
priu. unaid je pognuo glavu, a onda je opet podigao.
"Ah", uskliknuo je i dunuo na devojku. Devojka je smesta pala na zemlju i
izdahnula.
184
Sluga koji ju je pratio vratio se kalifu i izvestio ga ta se dogodilo. Oganj je

zahvatio kalifovu duu, i on se pokajao zbog onoga to je uinio.
"Ko sa drugima postupa onako kako ne bi trebalo, gleda ono to nikako ne eli da
vidi", zakljuio je.
Ustavi, otiao je da upozna unaida.
'Takvog oveka ne moe pozvati da sam doe", napomenuo je.
"Uitelju, kako si imao srca", upitao ga je kalif, "da uniti takvoolienje lepote?"
"Prine Verujuih", odgovori unaid, "tvoja samibst prema savesnima bila je
tohka da si poeleo da baci u vetar etrdeset godina moje discipline, bdenja i
samouniavanja. Meutim, ko sam ja u svemu tome? Ne uini, da ti ne bi bilo
uinjeno!"
Nakon toga je sve u vezi unaida krenulo nabolje. Njegova se slava proirila
celim svetom. Koliko god da je bio proganjan, njegova se reputacija hiljadostruko uveavala. Poeo je da dri propovedi. Kao to je jednom prilikom objasnio: "Nisam
propovedao u javnosti sve dok mi trideset velikih svetaca nisu naznaili da mi je
primereno da privodim ljude ka Bogu".
'Trideset godina sam sedeo straarei nad svojim srcem", rekao je. "A onda je jo
deset godina moje srce straarilo nada mnom. Sada ima ve dvadeset godina kako
ne znam nita o svome srcu niti ono zna ita o meni."
'Trideset godina", takode je rekao, "Bog je razgovarao sa unaidom na unaidovom jeziku, a unaida uopte tamo nije bilo i ljudi nita nisu opaali".
unaidpropoveda
Kad je unaidov jezik bio odreen da kazuje uzviene rei, Sari Sakati podsticao
ga je i ubeivao da je njegova dunost da propoveda u javnosti. unaid je bio
neodluan, ne elei to da ini.
"Dok je uitelj tu, ne dolikuje ueniku da propoveda", nekao se.
A onda je jedne noi unaid ugledao Proroka u snu.
"Propovedaj", ree mu Prorok.
Sledeeg jutra je ustao i otiao da obavesti o tome Sarija, ali ga je zatekao kako
stoji na vratima.
Sufi sveci i mistid
185
"Do sada si", ree mu Sari, "bio sputan, ekajui da ti drugi kau da propoveda.
Ali sada mora da progovori, budui da su tvoje rei sazrele u sredstvo spasenja
celoga sveta. Nisi hteo da govori kad su te uenici molili za to. Nisi progovorio kad
su se bagdadski eici zalagali za to. Nisi progovorio ni na moje navaljivanje. Sada
kada ti je Prorok zapovedio, mora da govori."
"Boe, oprosti mi", odgovori unaid. "Otkud zna da sam u snu video Proroka?"
"Video sam Boga u snu", objasnio mu je Sari. "Bog ree: Poslao sam Apostola
da naloi unaidu da propoveda sa govornice."
"Onda u propovedati", popustio je unaid. "Ali samo pod jednim uslovom, a to
je da ne govorim pred vie od etrdeset ijudi."
Jednoga dana unaid je propovedao i bilo je prisutno etrdeset ljudi. Od toga su
osamnaestorica izdahnuli, a vadeset i dvojica su se sruili na zemlju onesveeni.
Podigli su ih i odneli njihovim kuama.
Drugoga dana unaid je propovedao u sabornoj crkvi. Skupu je prisustvovao i
jedan hrianski momak, meutim niko nije znao da je on Hrianin. Priao je
unaidu i rekao: "U skladu sa Prorokovom izrekom: uvaj se uvida vemika, jer on
vidi pomou svetlosti Boje."
"U proglasu se kae", odgovori unaid, "da treba da postane musliman i
odsee svoj hrianski pojas, poto je ovo doba muslimanstva."
I momak bez odlaganja postade musliman.
Nakon to je unaid ve mnogo puta propovedao, ljudi povikae protiv njega.
On prestade da propoveda i povue se u svoju sobu. Koliko god da je bio nagovaran
da se vrati, nije hteo to da uini.
"Ja sam zadovoljan", odgovarao je. "Ne mogu da kujem vlastitu propast."
A onda se posle nekog vremena popeo za propovedaonicu i poeo da besedi bez
ikakvog podsticanja.
"Kakva skrivena mudrost se nalazila u tome?", zapitali su ga.
"Naiao sam na Predanje", odgovorio je on, "prema kojem je Prorok rekao: U
poslednjim danima glasnogovornik naroda bie onaj koji je najgori meu njima. On
e im drati propoved. Ja znam da sam najgori od svih ljudi. Propovedam zbog
onoga to je Prorok rekao, da se ne bih suprotstavljao njegovim reima."
186
Anegdote o unaidu
Jednom je unaida bolelo oko, pa je poslao po lekara.
"Ukoliko vam oko pulsira, pazite da voda ni sluajno ne ue u njega", posavetovao ga je lekar.
Kad je otiao, unaid je obavio obredno pranje i pomolio se, posle ega je otiao
na spavanje. Kad se probudio, oko mu je ponovo bilo zdravo. Zauo je glas kako
govori: "unaid se odrekao oka da bi zadobio Nau dobru volju. Da je sa istom
svrhom traio od Nas i sve stanovnike pakla, i toj molbi bi bilo udovoljeno."
Lekar je doao unaidu u posetu i video da mu je oko isceljeno.
"ta ste uradili?", zapitao ga je.
"Obavio sam obredno pranje radi molitve", odgovori mu unaid.
187
"U ovim vremenima braa po veri postala su retka i teko ih je nai", ree jedan
ovek u unaidovom prisustvu.
"Ukoliko trai nekoga da nosi tvoje breme, takvi ljudi su zaista retki i teko ih je
nai", prigovorio je unaid. "Meutim, ukoliko trai da ponese neiji teret, takvu
e brau kod mene nai u izobilju."
Kad god je unaid govorio o Boanskoj slozi, svaki put je zapomjao sa dragaijim izraavanjem koje niko nije mogao da razume. Jednoga dana ebli se nalazio
u unaidovoj pubhci i izgovorio re Alah.
"Ukoliko je Bog odsutan, spominjati Odsutnog je znak odsirtnosti i nejavljanja, a
odsutnost je zabranjena stvar", ree unaid. "A ukoliko je Bog prisutan, spomenuti
Njegovo ime dok se meditira na Njega jeste znak nepotovanja."
Lekar, koji je bio hrianin, bez odlaganja je proglasio svoje preobraenje.

"Ovo izleenje izvrio je Stvoritelj, a ne stvorenje", komentarisao je. "Moje oko je
bilo obolelo, a ne vae. Vi ste bih lekar, a ne ja."
Neki ovek doneo je pet stotina dinara i ponudio ih unaidu.

"Ima li ita osim ovoga?", upita ga unaid.
"Imam, i to mnogo", odgovori ovek.
"Jednom sam", priao je unaid, "poeleo da vidim Iblisa. Stajao sam na ulazu u
damiju, kad primetih jednog starca kako dolazi izdaleka. Kad ga izbliza osmotrih,
ispuni me isti uas.
"Ko si ti?", zapitao sam ga.
"Treba li ti jo vie?"
"Da, treba mi."
"Onda nosi ovo", ree mu unaid. "Ti ima vie prava na to. Ja ne posedujem
nita i nita mi ne treba."
"Tvoja strast", odgovorio je.

"Prokletnie", uzviknuh, "ta te je spreilo da padne niice pred Adamom?"
"ta ti sebi umilja, unaide", odgovori Iblis, "da bih se ja prostro pred bilo kim
izuzev Njega?"
unaid je opisao svoje oseanje zbunjenosti kad je uo te rei iz avolovih usta.
"U unutranjosti srca obratio mi se glas", seao se on. "Glas mi ree: Kai: Ti si
laov. Da si stvamo bio sluga, posluao bi Njegovu zapovest. Nikad je ne bi omalovaio i koketirao sa odbijanjem."
Kad je uo te rei, Iblis ispusti glasan krik: "Uz pomo Alaha, unaide, unitio si
me!" I nestade.
Jedan ovek je ustao dok je unaid drao propoved i poeo da prosjai.

"Ovaj ovek je savreno zdrav", pomish unaid. "Moe da zaradi za ivot. Zato
onda prosjai i prisiljava sebe na takvo poniavanje?"
Te noi je unaid sanjao da je pred njega postavljeno pokriveno jelo.
"Jedi", bio je zamoljen.
Kada je podigao poklopac, video je oveka koji je prosio kako mrtav lei na
tanjim.
"Ja ne jedem ljudsko meso", pobunio se.
188
"Pa zato si onda to radio jue u damiji?", postavljeno mu je pitanje.

unaid je shvatio da je bio kriv zbog klevete u svome srcu i da je bio okrivljen
zbog rave misli.
"Probudih se uasnut", seao se unaid. "Oprao sam se i izgovorio dve rake, a
zatim sam iziao napolje da traim prosjaka. Ugledao sam ga na obali Tigrisa, kako
vadi iz vode ostatke povra koje su ljudi tamo oprali i jede ih. Podigavi pogled,
video me je kako mu prilazim i oslovio me je. unaide, rekao je, jesi li se pokajao
zbog misli koje si imao u vezi mene? Jesam, odgovorih. Onda idi. Onje Tajkoji
prihvatapokajanje odsvojih slugu. I ubudue pazi na svoje misli."
"Od jednog berberina sam nauio ta je to iskrena vera", priseao se unaid i

ispriao sledeu priu:
Jednom kada sam bio u Meki, berberin je iao jednog gospodina. Rekao sam
mu: "Za ime Boga, moe li da me obrije?"
"Mogu", rekao je. Dok su mu se oi punile suzama, ostavio je gospodina nedoteranog.
"Ustanite", rekao mu je. "Kada je Boje ime izgovoreno, sve ostalo mora da
saeka."
Posadio me je i poljubio u glavu, pa me je obrijao. Zatim mi je pruio papirni
fiek sa nekoliko novia u njemu.
"Potroite to na svoje potrebe", ree.
Tada sam odluio da prvi poklon koji mi doe u ruke dam njemu u milostinju.
Nedugo potom iz Basre mi je stigla kesa sa zlatom. Odneh je berberinu.
"ta je to?", zapitao je.
"Bio sam odluio", objasnih mu, "da prvi poklon koji dobijem moram tebi da
dam. Upravo mi je stiglo ovo."
"ovee", uzviknuo je on, "zar ti nema stida pred Bogom? Rekao si mi: Za ime
Boga, obrij mi1kdsu. A sada mi daje poklon. Jesi li ikada poznavao nekoga ko
neto uradi radi Boga, a onda uzme nagradu za to?"
189
U Bagdadu je bio obeen jedan lopov. unaid je otiao i poljubio mu stopala.

"Zbog ega si to uradio?", upitali su ga.
"Neka uz njega bude hiljadu sauea!", odgovorio je. "Dokazao se kao pravi
heroj svoga zanata. Obavljao je svoj posao tako savreno da je i svoj ivot dao za
njega."
Jedne noi je lopov banuo u unaidovu sobu. Ne naavi nita osim koulje, uze
je i pobee. Sutradan je unaid prolazio bazarima i ugledao svoju koulju u rukama
komisionara koji ju je upravo prodavao jednoj muteriji.
"Zahtevam nekoga ko e posvedoiti da je ovo tvoje vlasnitvo, pre nego to je
kupim", ree potencijalni kupac.
"Ja sam spreman da potvrdim da koulja pripada njemu", ree unaid, istupivi
napred.
1 ovek tada kupi koulju.
Jedna starica je dola kod unaida i rekla mu: "Sin mi se izgubio. Kai molitvu da
mi ga Bog vrati."
"Budi strpljiva", ree joj unaid.
ena je nekoliko dana strpljivo ekala, a onda je ponovo dola.
"Budi strpljiva", ponovi joj unaid.
Ovo se ponavljalo nekoliko puta. Na kraju je starica dola i izjavila: "Moje je
strpljenje iscrpljeno. Moli se Bogu."
"Ako je to to kae istina", ree unaid, "tvoj sin se vratio. Bog kae: Onajjetaj
kojise odazivaprinuenome, kadaga ovajpreklinje."

unaid se zatim pomolio. Kada se ena vratila svojoj kui, njen sin je ve bio
stigao.
Jedan uenik je doao do zakljuka da je postigao savrenstvo.
"Za mene je bolje da budem sam", mislio je.
190
Zato se povukao u oak i od tada je sedeo tamo. A pri tome je svake noi
dovodio kamilu i govorio joj: "Poslaemo te u raj". Seo bi na kamilu i jahao dok ne
stigne na jedno prijatno i veselo mesto krcato nekim lepim i pristojnim narodom i u
kojem je probranih jela i tekue vode bilo u izobilju. Tamo bi ostajao do zore; onda
bi zaspao, a probudio bi se u svojoj eliji. Od toga je postao gord i veoma uobraen.
"Ja svake noi bivam odveden u raj", hvalisao bi se.
Njegove rei su doprle do unaidovih uiju. Najednom je ustao i otiao do
njegove elije i zatekao ga kako se preko svake mere prenemae. Pitao ga je ta se
tu dogaa i ovaj je eiku ispriao celu priu.
"Noas kad bude odveden tamo", ree mu unaid, "kai triput: Ne postoje sila
ni mo izuzev od Boga, Velianstvenog, Svemonog."
Te noi uenik je bio prenesen kao i obino. U svome srcu on nije pridavao
vanosti onome to mu je eik rekao; ah, i pored toga, kada je stigao na to mesto
izgovorio je, vie radi eksperimenta: "Ne postoje sila ni mo". Cela druina je
zavritala i pobegla, a on zatee sebe na gomili dubreta sa kostima koje su leale
pred njim. Uvidevi svoju zabludu, pokajao se i uputio unaidovom drutvu.
Nauio je da je za uenika izdvajanje u samou smrtonosan otrov.
Jedan unaidov uenik je iveo u izolovanosti u Basri. Jedne noi pade mu na

um grena misao. Pogledao 'se u ogledalu i video da mu je lice pocmelo. Zapanjen,
pokuao je sa svakim sredstvom kojeg je mogao da se seti, ali sve je bilo uzalud. Bilo
ga je toliko sramota da nikome nije pokazivao svoje lice. Tako su prola tri dana, a
onda se cmilo postupno izgubilo.
Onda je neko neoekivano pokucao na njegova vrata.
"Ko je to?", upita uenik.
"Dolazim sa pismom od unaida", ree posetilac.
Uenik je proitao pismo.
"Zato se ne ponaa pristojno u nazonosti Slave? Tri dana i noi morao sam da
radim kao valjar, da bih ti promenio lice iz cmog u belo."
191
unaid je imao jednog uenika koji je jednoga dana bio ukoren zbog neke
malenkosti. Postien, pobegao je i vie se nije vratio u njegovo udruenje. Nekoliko
dana kasnije unaid je prolazio trnicom sa svojim sadmgovima kad nenadano
primeti tog uenika. Ovaj se od stida dao u beg.
"Naa ptiica je odletela iz klopke", ree unaid okrenuvi lea ostalima, reen
da ga sledi.
Bacivi pogled unazad, uenik vide kako eik dolazi, pa ubrza tempo. Uskoro je
stigao do mesta od kojeg se nije moglo dalje, pa je u stidu okrenuo glavu prema
zidu. Zaas je pristigao i eik.
"Kuda si se uputio, uitelju?", zapitao je uenik.
"Kada je uenik pribijen uza zid, tada eik moe da bude od koristi", odgovori
unaid.
Potom je poveo uenik natrag u svoju druinu. Uenik mu pade pred noge i
zatrai oprotaj od Boga. Oni koji su prisustvovali tom prizom bili su duboko ganuti
i mnogi od njih su se pokajali.
eik unaid imao je jednog uenika kojeg je voleo vie od svih ostalih. Ostali
uenici bili su usled toga ljubomorni i eik je to shvatio pomou svoje mistike
intuicije.
"On je superioran u odnosu na vas i u odgoju i u razboritosti", rekao im je. "To je
ono to ja imam u vidu; hajde da napravio ogled, kako bi i vama to postalo jasno."
unaid je naredio da mu se donese dvadeset ptica.
"Svaki od vas neka uhvati jednu", naloio je uenicima. "Na mestu na kojem niko
ne moe da vas vidi ubijte je, a zatim je donesite natrag."
Svi uenici otioe i poubijae i donee ptice - svi, to jest, izuzev tog omiljenog
uenika. On je svoju pticu doneo ivu.
"Zato je nisi ubio?", upita ga unaid.
"Zbog toga to je uitelj naloio da to mora da bude uinjeno na mestu gde ne
moe biti oevidaca", odgovorio je uenik. "Gde god da sam otiao, Bog je gledao."
192
"Pogledajte veliinu njegovog uvianja!", uskliknuo je unaid. "A onda to

uporedite sa sobom."
Svi ostali uenici su molili Boga da im oprosti.
unaid je imao osam posebnih uenika koji su svaku njegovu pomisao sprovodili
u delo. Jednoga dana pala im je na pamet misao da moraju da pou u sveti rat.
Sledeeg jutra unaid je naloio svome slugi da obavi sve pripreme za rat. A potom
je i sam krenuo da se bori sa tih osam sledbenika.
Kad je dolo do povlaenja borbenih linija, najbolji borac iz redova bezbonika
istupio je napred i muenikom smru umorio svu osmoricu.
"Pogledao sam u nebo", kazivao je unaid, "i ugledao devet spremnih nosiljki.
Kako je koji od njih osmorice bivao umoren, njegov bi duh bio uzdignut na nosiljkama, sve dok samo jedna nije preostala prazna. Ta mora da je namenjena za
mene, pomislih, i jo jednom pristupih borbenim redovima. Tada mi je junak koji
je pogubio mojih osam sadrugova priao i obratio mi se: Abu l-Kaseme, ta deveta
nosila su za mene. Ti se vrati u Bagdad, i budi eik zajednice. Ponudi mi islam.
"I tako je postao musliman. Istim maem kojim je usmrtio osam uenika, pogubio
je isti broj nevernika. Zatim je i sam dostigao muenitvo. Njegova je dua", zavrio
je unaid, "na isti nain bila poloena na nosiljku, a onda je sve iezlo".
193
Sajid gorko zaplaka kad u ove rei i poe puziti pred unaidom.
"Uitelju, moj hadiluk je ovde", uskliknuo je. "Pokai mi put ka Bogu."
"Tvoja dua je tajno svetilite Boga", ree mu unaid. "Koliko god si u mogunosti, ne putaj nita to nije sveto u to tajno svetilite."
T o je sve to mi je potrebno da znam", ree sajid.
unaidova smrt
Kad mu se smrt ve sasvim pribliila, unaid im naloi da postave trpezu i iznesu
obed.
"elim da ispustim duu dok moji prijatelji jedu iniju supe."
Skojio ga je prvi ropac.
"Dajte mi vodu za obredno pranje", rekao im je.
Sluajno zaboravie da puste vodu da mu klizne izmeu prstiju. Na njegovu
apovest ta je omaka ispravljena, da bi zatim plaui pao niice.
"Stareino reda", prigovorie mu uenici, "pored sveg sluenja i pokomosti Bogu
koje si poslao ispred sebe, zar je ovo trenutak za padanje na kolena?"
"Nikada unaid nije bio u veoj nudi nego sada", odgovorio je.
I smesta poe da naglas kazuje Kuran i nastavi da ga kazuje.
"ta, ti recituje Kuran?", iznenadie se uenici.
Bio jedan sajid zvani Naseri koji je bio reio da poe na hadiluk. Kada je stigao
do Bagdada otiao je da poseti unaida.
"Odakle sajid dolazi?", zapitao ga je unaid poto su razmenili pozdrave.
"Iz Gilana", odgovori ovaj.
"Od ijih si sinova?", pitao je unaid.
"Ja potiem od Alija Gospodara verujuih, neka je Bog potpuno zadovoljan sa
njim", odgovorio je ovek.
"Tvoj predak je rukovao sa dva maa", ree unaid. "Jedan mu je sluio protiv
nevernika, a drugi protiv njega samog. Dakle, sajide, ti koji si njegov sin, kojim od
njih dva se ti slui?"
"Pa ko ima vee pravo na to od mene, sada kad uviam da e ovoga asa svitak
moga ivota biti do kraja namotan, tako da u svoju sedamdesetogodinju pokornost i sluenje videti kako vise u vazduhu o jednoj jedinoj niti? A onda e se pojaviti
vetar i zaljuljati ih tamo-amo, tako da neu znati donosi li taj vetar razdvajanje ili
sjedinjenje. Sa jedne moje strane pruae se uzdignuta staza izmeu nebesa i pakla,
a na drugoj e se nalaziti Aneo smrti. Sudija ija je osobina pravednost stajae
tamo ekajui me, nepokolebljiv u savrenoj nepristrasnosti." unaid nastavi:
"Preda mnom se prostire put, a ja jo ne znam kojim u putem biti odveden."
Dovrio je kompletan Kuran, pa je recitovao sedamdeset stihova Sure o kravi.
Spopao ga je dmgi ropac.
"Kai Alah", podsticali su ga.
194
"Nisam zaboravio", odgovorio im je. Naprezao se da dohvati brojanicu, sve dok

mu etiri prsta nisu bila savijena oko nje, a peti je obrtao zma.
"U Ime Boga, Milosrdnog, Saaljivog", uzviknuo je.
I sklopio je oi i predao duu.
Kada je dolo vreme da mu se opere telo, jedan od onih koji su obavljali obred
hteo je da mu i oi opere vodom. Sa Neba je glas uzviknuo: "Ne diraj svojom rukom
oi Moga prijatelja. Njegove su se oi sklopile poto je izgovorio Moje Ime, i nee
biti otvarane do njegovog susreta sa Mnom." Zatim je pokuao da mu ispravi prste.
Glas uzviknu: "Prst koji je bio savijen zbog Moga Imena nee se ispraviti osim na
Moju zapovest".
Kada su mu podigli telo na mrtvaka nosila, bela golubica je sletela na ugao
nosila. Koliko god se tru d i da je oteraju, nije htela da ode. Na kraju je golubica
uskliknula: "Nemojte muiti i sebe i mene. Mfige su kande privrene za oak
ovih nosila ekserom ljubavi. To je razlog zbog kojeg sam ovde sputena. Ne trudite
se, njegovo telo danas prelazi pod zatitu henivima. Da nije bilo vae galame,
njegovo bi telo ocHetelo sa nama u nebo poput beloga sokola."
195
Sufi sveci i mistiei
Amr ibn Otman

Abu Abd Alah Amr ibn Otman el-Maki, uenik el-unaida, posetio je Esfahan a
umro u Bagdadu 291. (904) ili 297. (910) godine.
Amr ibn OtmaniMaki i Knjiga Maga

Reeno je da je jednoga dana Amr ibn Otmani Maki zapisao na tabaku hartije
tumaenje Knjige Blaga. Stavio ga je pod molitvenu prostirku i otiao da se opere.
Dok je obavljao obredno pranje, do njega je stigao glas, te je poslao svog slugu da
mu dbnese nikopis. Kada je sluga podigao prostirku, nije mogao da nae papir.
Obavestio je o tome gospodara.
"Uzeli su ga i otih", ree Amr ibn Otman. "Osobi koja je uzela tu Knjigu blaga",
dodao je, "uskoro e biti odseene ake i stopala. Bie pogubljena veanjem, i
spaljena, i pepeo e joj biti rasturen vetrovima. Taj mora da je dospeo do blaga, s
obzirom na to da je ukrao Knjigu blaga."
A ovo je bio sadraj Knjige blaga.
U doba kada je duh uao u telesni sastav Adama, Bog je svim anelima naredio
da padnu niice. Svi sagnue glave do zemlje. A Iblis ree: "Ja neu pasti na kolena.
Staviu svoj ivot na kocku i videu tajnu, makar zbog toga bio proklet i nazvan
buntovnikom i grenikom i licemerom."
Tako Iblis nije pao na kolena. Zbog toga je video i saznao tajnu oveka. U skladu
sa tim, niko osim Iblisa nije bio upoznat sa tajnom oveka, i niko izuzev oveka nije
znao tajnu Iblisa. Dakle, Iblis je bio upuen u tajnu oveka zato to nije pao niice,
tako da je video da je ovaj bio zaokupljen posmatranjem tajne. Iblis je bio odbaen
od svih, jer su izloili blago njegovom pogledu.
"Poveravamo blago zemlji", rekoe. "Okolnost koja ide uz blago je ta da e ga
jedna osoba videti, ali e joj odrubiti glavu kako ne bi mogla da ga oda."
"Odobrite mi odlaganje kazne", zavapi Iblis. "Ne ubijte me. Ipak sam ja ovek
blaga. Izloili su blago mojim oima i ove oi nee utei."
Ma od Ja Ne Marim objavio je: 'Tisimeuonimakojimajeodobrenoodlaganje.
Odobravamo ti odgodu, ali te prinuujemo da bude dran u nepoverenju. Dakle,
196
197
gnusnostprotivzapovestisvoga Gospoda. "
postoji neko ko gaji uzvienu tenju, recite mu: Izai na ovaj put na kome je dve
hiljade uarenih planina i dve hiljade olujnih i opasnih mora. Ukoliko nisi tog ranga,
nemoj iznositi pogrene zahteve, jer se pogremm zahtevima nita ne dobija."
On je Satana. Kako bi on mogao da govori istinu? Zbog toga je proklet i odbaen

i ozloglaen i zapostavljen.
Kada je pismo stiglo do unaida, on je okupio stareine Iraka i proitao im ga.

Zatim je rekao: "Hajde, kaite ta je mislio pod tim planinama."
ukoliko te Mi ne unitimo, bie sumnjiva linost i laov i niko nee smatrati da si

govornik istine. Zbog toga e govoriti: Onje bio jedan od demona, ipoinio je
To je bilo tumaenje Knjige blaga od Amra ibn Otmana.
Amr ibn Otmangovori o Ljubavi

Amr ibn Otman izloio je sledee u svojoj Knjizi o ljubavi.
Svemogui Bog stvorio je srca sedam hiljada godina pre dua, i uvao ih je u Vrtu
prisnosti. Stvorio je tajne sedam hiljada godina pre srdaca i uvao ih u Gradu
jedinstva.
Svakoga dana Bog je inio da due prime tristo ezdeset bleskova milosti i da uju
tristo ezdeset rei ljubavi. Svakoga dana On je srcima pokazivao tristo ezdeset
ushienja prisnosti. Svakoga danaje Tajnama tristo ezdeset puta otkrivao lepotu.
Tako su one posmatrale svaku stvar u svetu postojanja, i nisu videle nita dragocenije od sebe samih. Oholost i sujeta ispoljie se meu njima.
Stoga ih je Bog stavio na probu. Zatvorio je tajnu u duu. Zatvorio je duu u srce.
Pritvorio je srce u telo. Zatim je u njima formirao razum.
Bog je poslao Proroke sa zapovestima. Onda se svaki od njih latio potrage za
svojom odgovarajuom slubom. Bog im je naloio da se mole. Stoga je telo otilo u
molitvu; srce je dostiglo ljubav; dua je stekla bliskost; tajna je poivala u Jedinstvu.
Amr ibn Otmanpie unaidu

Kada je Amr ibn Otman bio u Meki, pisao je unaidu, urairiju i ebliju u Irak.
Ovako je glasilo njegovo pismo:
"Znajte, vi koji ste velikani i stareine Iraka, i recite svakom oveku koji ezne za
zemljom Heaza i lepotom Kabe: Nikada neete stii do nje, izuzev uz veliki bol
duha. I recite svakom oveku koji ezne za ilimom bliskosti i Dvorom slave:
Nikada neete stiidotoga, izuzev uz velikiboldue."
U dnu pisma Amr je napisao: "Ovo je poslanica od Amra ibn Otmanija Makija i
ovih stareina Heaza koji su svi sa Njim i u Njemu i kroz Njega. Ako meu vama
"Po tim planinama", ogovorie, "mislio je na nitavnost. Sve dok ovek nije
hiljadu puta sveden na niticu i hiljadu puta ponovo oivljen, on ne dolazi do Dvora
slave."
"Od tih dve hiljade uarenih planina", izjavio je unaid, "ja sam preao samo
jednu".
'Ti si srean to si preao jednu", ree urairi. "Ja sam do sada napravio samo tri
koraka."
ebli briznu u pla.
"Ti si srean, unaide, to si preao jednu planinu", zavapio je. "I ti si srean,
urairi, to si napravio tri koraka. Ja do sada nisam video ak ni prainu izdaleka."
198
Abu Said el-Karaz

Abu Said Ahmed ibn Isa el-Karaz od Bagdada, krpa obue po struci, upoznao je
Du l-Nuna el-Mesrija i druio se sa Berom el-Hafijem i Sarijem el-Sakatijem.
Njemu se pripisuje formulacija mistike doktrine o umiranju i udaljavanju (od ljudskih osobina) i produenju i trajanju (u Bogu). Autor mnogih knjiga od kojih su
neke opstale; datum njegove smrti je neizvestan, ali je verovatno izmedu 279. (892)
i 286. (899) godine.
Doktrina Abu Saidija Karaza

Abu Saidi Karaz bio je prozvan "Jezik sufizma". Dali su mu ovaj nadimak zato to
niko u toj zajednici nije tako vladao jezikom mistine stvarnosti kao on. Napisao je
etiri stotine knjiga na temu razdvajanja i nepristrasnosti i bio je uistinu neuporediv.
Bio je prvi koji je govorio o stanjima "odlaenja" i "ostajanja" u mistikom smislu
tih rei, sumirajui itavo svoje uenje u ova dva termina. Neki meu teolozima koji
su sledili egzoterinu (narodsku) kolu nisu odobravali prefinjenosti njegovog
uenja i osuivali su ga zbog sablazni na osnovu izvesnih izraza koje su nali u
njegovim delima. Naroito su kritikovali njegovu Knjigu tajne, pre svega jedan njen
odlomak koji su bili potpuno nesposobni da ispravno shvate. U njemu Abu Said
izjavljuje: "Sluga Boji koji se vratio Bogu i vezao se za Boga i koji je doao do toga
da boravi u blizini Boga, takav je ovek potpuno zaboravio sebe i sve osim Boga,
tako da ako biste ga pitali: Odakle si ti, i ta trai?, on ne bi imao drugi odgovor
sem naprosto: Bog."
Drugi odlomak u Abu Saidovim delima koji je izazvao negodovanje je onaj u
kojem kae: "Ako nekog od ovih mistika upitaju: ta ti hoe?, on odgovara:
Boga. Ako se on nalazi u takvom stanju da svi delovi njegovog tela postanu zvuni,
tada svi oni kau: Boga. Jer njegovi udovi i zglobovi su potpuno zagnjureni u
svetlost Boju, tako da je on sav uvuen u Boga. On je stigao toliko daleko u
bliskosti sa Bogom da u njegovom prisustvu niko nije u stanju da kae Bog; jer sve
to se tamo pojavljuje, ide iz stvamosti u stvamost i od Boga do Boga. Budui da
ovde, u okolnostima obinih ljudi, nita nije poteklo od Boga, kako iko moe rei
Bog? Ovde sav razum razuninih ljudi zavrava u zabuni i zbrri."
199
"Svim ljudima", rekao je Abu Said jednom prilikom, "bio je pruen izbor izmeu
udaljenosti i bliskosti. Ja sam izabrao udaljenost, zato to nisam mogao da izdrim
bliskost. Slinu stvar kae i Lokman: Bio mi je ponuen izbor izmeu razboritosti i
prorotva. Izabrao sam razboritost, zato to nisam mogao da podnesem optereenje
prorotva."
Abu Said je ispriao sledee snove:

Jednom sam sanjao da su se dva anela spustila sa neba i pitala mi: "ta je
istinoljubivost?" Odgovorio sam: "Ispunjavanje svojih obeanja". "Rekao si istinu",
rekoe aneli i potom odoe u nebo.
Osim toga sam sanjao da sam video Proroka. Pitao me je: "Voli li me?"
Odgovorio sam: "Oprosti mi. Moja ljubav prema Bogu zaposela me je pre no to
sam mogao da zavolim tebe." Prorok ree: "Onaj koji voli Boga voli i mene".
Jednom dmgom prilikom sam u snu video Iblisa. Uzeo sam tap da ga izudaram.
Zauo sam Nebesni glas kako govori: "On se ne boji tapa. Boji se svetla koje je u
tvom srcu." Tada rekoh Iblisu: "Doi!" Iblis odgovori: "ta u ja s tobom? Ti si
odbacio ono pomou ega ja obmanjujem ljude." "ta je to?" upitao sam. "Svet",
odgovorio je on. Dok me je naputao, Iblis se osvmuo i rekao mi: "Ima u vama
ljudima jedna stvarica pomou koje postiem svoj cilj". "ta je to?", pitao sam.
"Bavljenje sa deacima", odgovori Iblis.
Kada sam bio u Damasku ponovo sam u snu ugledao Proroka. Priao mi je
oslanjajui se na Abu Bekra i Omara. Kazivao sam jednu poetsku strofu, lupkajui
se prstom po grudima. Prorok ree: 'To donosi vie zla nego dobra". Hteo je da
kae da ovek ne treba da uvebava sluh.
Abu Saidi Karaz je imao dva sina, od kojih je jedan umro pre njega. Jedne noi ga
je video u snu.
"Sine, kakav je Bog prema tebi?"
"Stavio me je blizu sebe i napravio od mene neto veliko", odgovori mu sin.
"Sine, daj mi zavetanje", zamolio je Abu Said.
"Oe", odgovori mu sin, "ne gaji mrane misli o Bogu".
200
Sufi sved i mistid
201
"Recimijo!"
"Oe, ako ti kaem, nee biti u stanju to da podnese."
Abu 'l-Husein el-Nuri
"Pozivam Boga da me podri", ree Abu Said.

"Oe", ree sin, "ne dozvoli da se ni jedna jedina koulja nae mneu tebe i
Boga".
Kau da tokom svih trideset godina, koje je Abu Jaad proiveo posle ovog sna,
vie nikada nije obukao koulju.
Abu l-Husein Ahmed ibn Muhamed el-Nuri, roen u Bagdadu u porodici koja
je poticala iz Korasana, bio je uenik Sarija el-Sakatija i vemi prijatelj el-unaida.
Vodea figura bagdadskog kruoka, napisao je neto malo odline mistine poezije.
Umro je 295. (908.) godine.
SamodisciplinaAbu l-Huseiniju Nurija

Abu l-Husein, koji se drao istih pravila ponaanja kao i unaid, bio je nazvan Nuri
(ovek Svedosti) zbog toga to bi mu, svaki put kada je govorio u mranoj noi,
svetlost izlazila iz usta tako da je cela kua bila obasjana. Dmgo objanjenje ovog
nadimka jeste da je najdublje tajne objavljivao pomou svetlosti intuidje. Dok je tree
objanjenje bilo da je imao sklonite u pustinjigde je obiavao da se moli po celu no.
Ljudi su izlazili da gledaju i videli bi svetiost kako se die iz njegove elije i sija u noi.
Prvi put kada se posvetio svome mistikom pozivu, svakoga jutra je rano kretao
od kue za duan, uzevi nekoliko vekni hleba. Zatim bi ih razdelio kao milostinju,
pa bi produio za damiju gde se klanjao do podnevnih molitvi i tek onda je odlazio
u svoj duan. Njegovi su ukuani mislili da je pojeo neto u duanu, dok su ljudi u
duanu pretpostavljali da je jeo kod kue. Sa ovom praksom je nastavio dvadeset
godina, a da niko nije bio svestan stvarnih injenica o njegovom sluaju.
Nuri je dao sledei izvetaj o sebi:
Godinama sam vodio borbu, obuzdavajui sebe u zatvom i okreui dmgim
ljudima lea. Uprkos svim mojim uzdravanjima, put se preda mnom nije otvarao.
"Moram uiniti neto da pospeim ovaj okraj", rekoh sebi. "U suprotnom, neka
umrem i pobegnem od ove putene due."
"Telo", rekoh zatim, "mnogo godina povodilo si se za svojom poudom i
prohtevima, jedui i gledajui i sluajui, kreui se i uzimajui, spavajui i uivajui
i ugaajui svojoj strasti. Sve je to za tebe bilo krajnje tetno. Sada ui u jamu koju
sam spremio za tebe, kako bih mogao da te sapnem i stavim ti kao lanac oko vrata
sve tvoje obaveze prema Bogu. Ako na taj nain ostane postojano, postii e
sreu; ako ne, barem e umreti na Bojoj stazi!"
202
Tako sam se upravio na Boju stazu. Tada sam uo da su srca mistika osetljivi
organi, upueni u tajnu svega to vide i uju. Ne otkrivi to u sebi, rekoh: "Iqave
proroka i svetaca su istinite. Valjda sam izvodio komediju licemeija u svome stremljenju, i sam sam kriv za nesavrenstvo. Ovde nema mesta za razlike u miljenju.
Sada u", nastavio sam, "da osmotrim sebe sa svih stranai da vidim.o emu se radi".
Prodorno sam se zagledao u sebe i ustanovio da je greka U tome to su moje
ulno bie i srce bili sjedinjeni. Kada je ulno bie jedno sa srcem, to je kobno; jer
ta god da ozaruje srce, ulno bie otima za sebe deo toga. Tako sam uvideo da je to
uzrok moje neprilike; moje ulno bie je grabilo dobar deo od svega to je ulazilo u
moje srce iz Bojeg dvora.
Odonda se nisam bavio niim to je godilo mome ulnom biu, ve sam-se hvatao
za neto drugo. Na primer, ukoliko su post ili davanje milostinje bili prijatni mome
ulnom biu, ili samoa ili druenje sa prijateljima, postupio bih suprotno tbme,
dok nisam odbacio sve te stvari i raistio sa svakim udovoljavanjem. Tada sti u
meni poele da se ispoljavaju mistine tajne.
"Ko si ti?", zapitao sam.
"Ja sam dragulj iz majdana bestrasnosti", stigao je odgovor. "Reci sledbenicima:
Moj rudnik je rudnik bestrasnosti, a moj dragulj je dragulj iz rudnika nesvrhovitosti."
Tada sam se spustio do reke Tigris i stao izmedu dva amca.
"Neu otii", rekoh, "dok mi riba ne upadne u mreu".
Na kraju je riba upala u moju mreu. Kad sam je izvukao uskliknuo sam: "Neka je
slava Bogu to su se moji poslovi uspeno svrili!"
Otiao sam do unaida i rekao mu: "Podarena mi je milost!"
"Abu l-Huseine", odgovorio je unaid, "da ti je umesto ribe zmija upala u mreu, to bi zaista bio znak milosti. Ali poto si se ti lino tu umeao, to je obmana, a ne
milost. Jer, znak milosti jeste u tome da ti vie uopte nisi prisutan."
i dre propovedi. Ti su ljudi jeretici. Ukoliko Vladar verujuih izda naredbu da

budu pogubljeni, jeretiko uenje bie iskorenjeno, jer oni su voe jeretika. Ako
takvo delo bude izvreno odlukom Vladara verujuih, ja mu jemim veliku
nagradu."
Kalif je smesta naloio da ta grupa ljudi - Abu Hamza, Rakam, ebli, Nuri i
unaid - bude dovedena pred njega. Kad je to bilo uinjeno, naredio je da budu
pogubljeni. Delat je prvo namerio da pogubi Rakama; Nuri se neustraivo probio
napred i zauzeo Rakamovo mesto.
"Prvo ubij mene, koji se smejem od radosti", uskliknuo je.
"Gospodine, jo nije doao red na tebe", ree mu delat. "Sablja nije stvar koja se
u urbi upotrebljava."
"Moja volja se zasniva na davanju prednosti", objasnio je Nuri. "Ja svoje drugove
volim vie nego sebe. Najdragocenija stvar u ovom svetu je ivot. Ja elim da posvetim ovih nekoliko preostalih trenutaka sluenju svoje brae, a u ovim okolnostima
to mogu da izvedem jedino rtvujui svoj ivot. To inim premda je po mom shvatanju jedan trenutak u ovom svetu drai od hiljadu godina na onome. Jer ovaj svet je
dom pomaganja i sluenja, dok je onaj svet dom bliskosti, a bliskost je po meni u
sluenju."
Preneli su ove Nurijeve rei kalifu, koji je bio zadivljen njegovom iskrenou i
nepristrasnou. Naredio je da se pogubljenje odloi i dao njihov sluaj kadiji na
razmatranje.
"Oni ne mogu biti stavljeni van zakona bez dokaza", ree kadija. A on je znao da
je unaid izvrstan u mnogim granama nauke i uo je ta je Nuri govorio. Zbog toga
ree, obrativi se ebliju: "Sa stanovita zakona u postaviti ovom bezumniku pitanja na koja on nipoto nee moi da odgovori".
"Kada se svoti od dvadeset dinara doda porez za pomo sirotinji, koliko to
iznosi?", pitao je.
Nuripred kalifom
"Dvadeset i po dinara", odgovori ebli.
Kada je Golem Kalil objavio sufijima ratno stanje, otiao je kod kalifa i optuio ih.
"Ko je uopte zaveo taj oblik poreza?", pitao je kadija.
"Na sceni se pojavila jedna grupa ljudi", saoptio je, "koja peva pesme i igra i
izrie razna bogohuljenja. Po itav dan paradiraju naokolo, a kriju se u katakombama
203
"Abu Bekr Veliki", odgovori ebli. "On je dao etrdeset hiljada dinara i nita nije
zadrao."
204
"Dobro, ali ta je tih pola dinara koje si spomenuo?"

'To je globa", odgovori ebli. "ovek je zadrao dVadeset dinara za sebe i zato
mora dodatno da plati pola dinara."
Potom je kadija ispitivao o pravu Nurija. Nuri je smesta odgovarao i to je kadiju
sasvim zbunilo. Tada je Nuri odrao govor:
"Kadijo, postavio si sva ova pitanja, ali nisi pitao nita bitno. Jer, Bog ima sluge
koji stoje pomou Njega, i kreu se i odmaraju pomou Njega, koji ive potpuno
pomou Njega i borave u kontemplaciji o Njemu. Ako samo na trenutak prestanu
da misle na Njega, njihove e due izii iz njih. Pomou Njega oni spavaju, pomou
Njega jedu, pomou Njega uzimaju, pomou Njega rade, pomou Njega vide,
pomou Njega uju i pomou Njega jesu. Ovo je istinsko znanje, a ne to o emu ti
postavlja pitanja."
Doveden u zabunu, kadija je poslao poruku kalifu.
"Ako su ovi Ijudi ateisti i jeretici, onda zakljuujem da na celome ovom svetu ne
postoji nijedan unitarac."
Kalif je pozvao zatoenike.
"Imate li neku elju?", upitao ih je.
"Imamo", odgovorili su. "elimo da nas zaboravi. Ne elimo ni da nas prihvata
svojim odobravanjem ni da nas progoni svojim odbacivanjem. Za nas je tvoje odbacivanje isto to i tvoje odobravanje, tvoje odobravanje potpuno isto kao i tvoje
odbacivanje."
Kalif gorko zaplaka i pusti ih na slobodu sa svim poastima.
Anegdote o Nuriju
Jednoga dana Nuri je spazio jednog oveka kako sue brkove za vreme molitve.
"Sklanjaj svoju ruku sa Bojih brkova", povikao je.
Ovo je bilo preneseno kalifu. Pravnici su se jednoglasno izjasnili da je Nuri
izgovorenjem tih rei pao u bezverje. Dovuen je pred kalifa.
"Jesi li izgovorio te rei?", zapitao ga je kalif.
"Jesam", odgovori Nuri.
205
"Zbog ega si to rekao?", pitao je kaiif.

"Kome pripada sluga Boji?", parirao je Nuri.
"Bogu", ree kalif.
"A kome pripadaju brkovi?", nastavio je Nuri po svome.
"Onome kome pripada sluga", zakljuio je kalif. "Neka je slava Bogu, koji me je
sauvao da ga ne pogubim", dodao je zatim.
"Video sam svetlost kako sija u Nevidljivom Svetu", rekao je Nuri. "Neprekidno
sam zurio u nju, dok nije nastupio trenutak kada sam u celosti postao ta svetlost."
Jednoga dana unaid je otiao da poseti Nurija. Nuri pade na zemlju pred
unaidom alei se na nepravdu.
"Moja bitka postala je mahnita i surova i ja vie nemam snage da se borim", rekao
je. "U toku trideset godina, svaki put kada se On pokazao ja sam nestao, a kad god
se ja pojavim On je odsutan. Njegovo prisustvo je u mome odsustvu. Jer, koliko god
Ga preklinjao, Njegov odgovor je: lli postojim Ja, ili ti."
"Pogledajte oveka", ree unaid svojim pratiocima, "koji je bio estoko iskuavan i zbunjivan od Boga. Stanje stvari mora da bude takvo", dodao je, okrenuvi
se Nuriju, "da bilo da je On zaklonjen tobom ili otkriven kroz tebe, ti ne moe
ostati ti, i sve mora biti On."
Grupa ljudi je otila do unaida i rekla mu: "Ve mnogo dana i noi Nuri ide
naokolo sa ciglom u ruci i govori Bog, Bog. Niti ta jede, niti pije, a ni ne spava. I
pored toga obavlja molitve u propisano vreme i pridrava se itavog molitvenog
obreda."
"On je trezven. Nije u stanju izgubljenosti", rekoe unaidovi sledbenici. 'To
pokazuje injenica da se pridrava odgovarajuih doba dana za molitvu i zna da
obavi obred. To je znak svesnog napora, a ne izgubljenosti. Onaj ko se izgubio nije
svestan niega."
"Stvari ne stoje tako", odgovori unaid. "To to kaete nije tano. Ljudi u
ushienju su zatieni; Bog pazi na njih, kako ne bi bili izostavljeni iz molitve u
vreme molitve."
206
Potom je unaid otiao do Nurija.

"Abu l-Huseine", obratio mu se, "ako zna da je \dkanje i dozivanje Njega od
koristi, kai to pa u Ga i ja dozivati. Ukoliko, pak, zna da je bolja zadovoljenost
Njime, onda se prepusti sudbini, kako bi srce moglo da ti bude u miru."
'To je bio Iblis", rekao im je. "Saoptio mi je korisne misije koje je izvravao i
ispriao mi priu o svom ivotu, jadikujui nad patnjom odvojenosti. I ja sam
plakao."
Nuri je smesta prestao da doziva.
Dafari Koldi saoptava sledee:
"Kako si ti izvanredan uitelj za nas!", uskliknuo je.
Nuri se molio u izolaciji, a ja sam prislukivao ta e rei.
ebli je djao propoved, a Nuri je uao u dvoranu i stao sa strane.

"Neka je mir s tobom, Abu Bekre", doviknuo mu je.
"I s tobom neka je mir, Gospodaru srdaca", odgovori ebli.
"Svemogui Bog", nastavio je Nuri, "ne bi bio sasvim zadovoljan sa uenim
ovekom koji saoptava svoje nanje ukoliko ga i sam ne sprovodi u delo. Ukoliko
primenjuje ono to propoveda, zadri svoj visoki poloaj. A ako ne, sii dole!"
ebli je razmislio i, zakljuivi da nije veran svome propovedanju siao je dole.
Tokom etiri meseca je ostao u svojoj kui i nije smeo da izae. A onda je mnotvo
ljudi dolo i izvelo ga napolje i postavilo ga za govornicu. Nuri je saznao za to i
doao u dvoranu.
"Abu Bekre", uzviknuo je, "zatajio si istinu od njih i onda nije udo to su te
postavili na propovedaonicu. Ja sam ih neuvijeno savetovao i oterali su me
kamenjem i bacali ubre na mene."
"Gospodaru srdaca, kakvo je bilo tvoje ispravno savetovanje, i ta sam ja to
zatajio?", zapitao ga je ebli.
"Moje ispravno savetovanje", odgovori Nuri, "je bilo to to sam pustio ljude da
idu za svojim Bogom. A tvoje skrivanje jeste bilo to to si postao zavesa izmeu
Boga i ljudi. Ko si ti, da bude posrednik izmeu Boga i ljudi? Po mom miljenju, ti
sinebitan."
207
"Gospode Boe", rekao je, "Ti kanjava stanovnike pakla. Svi su oni Tvoja kreacija, nastali na osnovu Tvog sveznanja i svemoi i predvene volje. Iako nesumnjivo puni pakao ljudima, Ti ima mo da napuni pakao ljudima i da ih prenese u
raj."
Bio sam preneraen njegovim reima. Zatim sam u snu video jednog koji mi je
priao i rekao: "Bog je rekao: Kai Abu l-Huseinu da sam ga prihvatio i smilovao
mu se zbog te molitve."
"Jedne noi", seao se Nuri, "naao sam prostor oko Kabe opusteo i krenuo da
kruim oko nje. Svaki put kada sam stigao do Crnog Kamena pomolio sam se i
rekao: Boe, daj mi stanje i svojstvo usled kojih se neu menjati. Jednoga dana
zauo sam glas koji je dolazio iz same Kabe: Abu l-Huseine, ti bi da se izjednai
sa Mnom. Ja se ne menjam iz svog svojstva, ali ostavljam svoje sluge da se obru i
menjaju. To inim da bi Gospodstvo vlasti moglo da bude isto i osloboeno od
slugovanja. Ja sam taj koji ostaje u jednom svojstvu; ovekovo svojstvo se menja."
ebli izvetava: Posetio sam Nurija i zatekao ga kako sedi u meditaciji i nijedna
dlaka na telu mu se ne pomera.
"Od koga si nauio tako izvanrednu meditaciju?", upitao sam ga.
"Od make kada se pritaji nad mijom rupom", odgovorio je. "Samo to je ona
bila mnogo nepominija od mene."
Nuri i jo jedan ovek sedeli su zajedno, obojica gorko plaui. Kada je onaj drugi
otiao, Nuri se okrenuo svojim pratiocima.
"Znate li ko je to bio?", upitao ih je.
Jedne veeri je narodu Kadesije stigla vest:
"Ne", odgovorili su.
"Boji prijatelj se zatvorio u Dolinu lavova. Idite i povratite ga."
208
Sufi sveci i mistioi
Sav narod je poao ka Dolini lavova. Tamo su otkrili da je Nuri iskopao grob i
sedeo u njemu, opkoljen zgurenim lavovima. Intervenisali su i odveli ga natrag u
Kadesiju, pa ga zamolili da im objasni kako je doao u tu situadju.
"Neko vreme nita nisam jeo", rekao im je. "Iao sam tom pustinjom kad izdaleka
spazih stablo urme. Jako sam poeleo svee urme. Tada rekoh sebii Jo je u tebi
ostalo mesta za prohteve. Sii u u ovu dolinu, kako bi lavovi mogli da te raskomadaju, nagone moj, pa vie nee udeti za urmama."
"Jednoga dana", seao se Nuri," kupao sam se u jezercetu kad je naiao neki
lopov i ukrao mi odeu. Nisam jo ni izaao iz vode kad je on donese natrag, a aka
mu se bila osuila. Uzviknuo sam: Boe, poto mi je vratio odeu, vrati i Ti njemu
aku! Istog trenutka ruka mu je bila isceljena."
Na Bazaru robova u Bagdadu planuo je poar i mnogo ljudi je izgorelo i izginulo.

U jednom duanu su se nalazila dva mlada grka roba, vrlo pristojni i lepi momci;
plamenovi su lizali oko njih.
"Ko god ih izvue na sigurno", vikao je njihov vlasnik, "dau mu hiljadu zlatnih
dinara".
Niko se nije usuivao da se poduhvati spasavanja. Sasvim iznenada je na lice
mesta prispeo Nuri. Ugledao je dva mlada roba kako viu u pomo.
"U ime Boga, Milostivog, Saoseajnog." Rekavi to, skoio je unutra i izvukao ih
na sigurao. Vlasnik robova ponudio je Nuriju hiljadu zlatnih dinara.
"Zadri svoje zlato", ree mu Nuri. "I zahvali Bogu. Jer, ova blagorodnost koja
mi je bila podarena, podarena mi je upravo zbog neprihvatanja zlata, zbog odricanja od ovog sveta u zamenu za onaj posle njega."
Jednoga dana neki slepac je vapio: "Boe, Boe!" Nuri mu je hitro priao i zapitao ga: "ta ti zna o Njemu? A ako zna, kako to da 'si i pored toga jo uvek u
ivotu?"
209
Rekavi to, izgubio je razum i bio je toliko proet mistinom enjom da je otiao
u pustinju, do nedavno ponjevenih leja trske. Trska mu je izbola noge i slabine, i
iknula je krv. Iz svake kapi koja je pala ule su se rei "Bog, Bog".
Abu Nasri Sarad saoptava da su mu, kada su ga doneli sa tog mesta kui, rekli:
"Kai: Nema boga do Boga."
"Zato, pa ja sam se ve zaputio Tamo", odgovorio je. I odmah zatim je umro.
210
Abu Otman el-Hiri

Abu Otman Said ibn Ismail el-Hiri el-Nisaburi bio je poreklom iz Raja, gde je
poznavao Jahju ibn Muada el-Razija i aha ibn ou el-Kermianija. Preselio se u
Niapur gde je doao pod uticaj Abua Hafiza el-Hadada. Posetio je el-unaida u
Bagdadu, a umro je u Niapuru 298. (911) godine.
ObrazovanjeAbua Otmanija Hirija

"Moje srce je jo u danima moga detinjstva stalno tragalo za neim zbiljskim",
rekao je Abu Otmani Hiri. "Oseao sam nesklonost prema sledbenicima zvanine,
utogljene religije i uvek sam bio ubeen da postoji neto nezavisno od onoga u ta
je obina gomila verovala, da islamski nain ivota sadri misterije razliite od
njegovih spoljnih manifestacija."
Jednoga dana Abu Otman je iao u kolu praen sa etiri roba - Etiopljaninom,
Grkom, Kamircem i Turinom. U ruci je nosio zlatnu futrolu za pisai pribor; na
glavi je nosio muslinski turban, a na leima svileni plat. Prolazei putem pored starinskog karavanseraja, virnuo je unutra i ugledao magarca sa ranama na leima, a
jedan gavran kljuvao je po tim ranama, no ivotinja nije imala snage da ga otera.
Abu Otman bio je ispunjen saoseanjem.
211
"Ti si postao naviknut na nadanje", rekao mu je. "Jahjino stajalite je nadanje.

Duhovno napredovanje ne moe se oekivati u sluaju nekoga ko je odgajen na
nadanju. Slepo vezivanje za nadu stvara lenjost. Sa Jahjom, nada je stvarno 1
iskustvo; sa tobom je ona slepo podraavanje."
Abu Otman je preklinjao sveca sa velikom poniznou, dvadeset dana obilazei
njegov prag, dok napokon nije puten unutra. Ostao je u njegovom drutvu i
izvukao veliku korist od njegovog pouavanja dok nije dolo vreme da ahi oa
krene za Niapur da poseti Abua Hafiza. Abu Otman je iao sa njim, svetac u
kratkoj tunici. Abu Hafiz je izaao da doeka ahija ou i obasuo ga pohvalama.
Abu Otmanova arka elja je bila da ostane u drutvu Abua Hafiza, ali njegovo
strahopotovanje u odnosuna ahija ou spreavalo ga je da zapodene razgovor o
tom pitanju, budui da je ahi oa bio ljubomoran uitelj. Abu Otman molio je
Boga da mu prui neki nain pomou kojeg bi mogao da ostane sa Abuom Hafizom
a da ne naljuti ahija ou; jer, on je oseao da je Abu Hafiz ovek izuzetne
duhovne naprednosti.
Kada je ahi oa odluio da je dolo vreme da se vrati u Kerman, Abu Otman se
latio pripremanja zaliha za put. A onda jednoga dana Abu Hafiz vrlo utivo zamoli
ahija ou: "Ostavi ovog mladia ovde. Oaran sam njime."
"Sluaj eika", ree ahi oa, okrenuvi se prema Abu Otmanu. I tako je ahi
oa otiao, a Abu Otman ostao i video ono to je video.
"Zbog ega si ti sa mnom?", obratio se jednom od robova.

"Da ti pomaem u svakoj ideji koja ti padne na pamet", odgovori rob.
Abu Otman je smesta skinuo svoju odeu i pokrio njome magarca, previjajui
ivotinju svojim muslinskim turbanom. Nemutim govorom magarac je odmah
optio sa Svemoguim Bogom. Pre nego to je uopte stigao kui, Abu Otman je bio
blagoslovljen duhovnim doivljajem kakav je samo istinskim Bojim ljudima poznat.
Poput rastrojene osobe, zatekao je sebe kako ide na skup Jahje Muada; njegova
beseda otvorila je vratanca u njegovom srcu. Napustivi majku i oca, Abu Otman je
neko vreme dvorio Jahju, stiui iskustvo sufijske discipline. To je trajalo sve dok
jedno drutvo nije dolo od ahija oaija Kermanija i rasprialo se o tom svetom
oveku. Abua Otmana je spopalo veliko nestrpljenje da vidi ahija ou. Poto je
dobiodozvolu od svog duhovnog uitelja otiao je u Kerman, da poseti i slui sveca.
ahi oa je odbio da ga primi.
"Jo sam bio mlad ovek", seao se Abu Otman, "kada me je Abu Hafiz otpustio
iz svoje slube. Ne elim da mi se vie ikada priblii, rekao mi je. Nita nisam
rekao, a srce mi ne bi dopustilo da mu okrenem lea. Stoga sam odlazio okrenut
licem prema njemu, sve vreme plaui, dok mu se nisam izgubio iz vida. Napravio
sam kuicu preko puta njegovog doma i izrezao otvor kroz koji sam ga posmatrao.
vrsto sam reio da nikada ne napustim to mesto, izuzev ako mi eik to ne naredi.
Kad me je eik spazio tamo i zapazio moje alosno stanje, pozvao me je i unapredio
me u svog miljenika, oenivi me njegovom kerkom."
Anegdote o Abuu Otmanu

'Tokom etrdeset godina", rekao je Abu Otman, "u kakvim god okolnostima da me
je Bog diao, nisam se bunio, i u kakve god okolnosti da me je premetao nisam bio ljut".
212
Sledea pria potvruje ovu izjavu. Jedan ovek koji nije imao poverenja u Abua
Otmana poslao mu je poziv. Abu Otman je pristao, i stigao do vrata njegove kue.
ovek je tada poeo da vie na njega:
"deronjo, ovde nema niega za tebe. Odlazi kui!"
vAbu Otman je krenuo kui. Nije daleko odmakao kad je ovek viknuo za njim:
"eie, doi ovamo!"
Abu Otman se vratio.
"Vidim, jako si nestrpljiv da jede", narugao mu se ovek. "Ko bi tebe nahranio!
Da te oisam vie video!"
eik se udaljio. ovek ga je ponovo pozvao i on se vratio.
"Jedi kamenje, ili idi kui!"
Abu Otman je jo jednom poao. Trideset puta ga je ovek pozivao i terao.
Trideset puta je eik dolazio i odlazio, ne pokazavi ni najmanju uzrujanost. Tada je
ovek pao pred njegove noge i u suzama se pokajao, postavi njegov uenik.
"Kakav si ti ovek!", uskliknuo je. "Trideset puta sam te terao sa porugama i
uvredama, a ti nisi pokazao ni najmanju uznemirenost."
"To je laka stvar", odgovorio je Abu Otman. "I psi to rade. Kada ih otera odu, a
kada ih pozove oni dou i ne pokau nikakvu uzrujanost. Stvar u kojoj su nam psi
ravni ne moe se smatrati ni za ta vredno. ovekov zadatak je neto sasvim drugo."
Jednoga dana Abu Otman je hodao ulicom kad mu je neko sa sprata jedne kue
prosuo punu pepeljaru na glavu. Njegovi pratioci, razjareni, samo to nisu ispsovali
krivca, ali Abu Otman ih je zaustavio.
"ovek treba hiljadu puta da se zahvali", rekao je, "to je zasut samo pepelom
iako je zasluio i te kakvu vatra!"
Neki razuzdan mladi skitao je naokolo sa lautom u ruci, treten pijan. Iznenada
ugledavi Abua Otmana, gumuo je uvojke pod kapu i uvukao lautu u mkav, mislei
da e ga ovaj prijaviti nadlenim organima. Abu Otman mu prie na najljubazniji
mogui nain.
213
"Ne boj se. Sva su braa jedno", rekao je.

Kad je mladi to video, pokajao se i postao eikov uenik. Abu Otman ga je
uputio da se opere, obukao ga i potom podigao pogled prema nebu:
"Boe", uzviknuo je, "ja sam uinio to je bilo do mene. Ostalo Ti mora da
obavi."
Mladi je istog asa bio blagoslovljen takvim mistinim doivljajem da je i sam
Abu Otman bio zapanjen.
U vreme poslepodnevnih molitvi stigao je Abu Otmani Magrebi. Abu Otmani
Hiri mu ree: "eie, obuzet sam zaviu. Sve ono za ime sam ja udeo u svom
dugom ivotu besplatno se izlilo na glavu ovog mladia, iz ije se utrobe jo osea
vonj vina. Kud e bolji dokaz da ovek snuje, a Bog odluuje."
214
IbnAta
Abu l-Abas Ahmed ibn Muhamed ibn Sal ibn Ata el-Adami bio je blizak prijatelj
el-unaida. Autor mistinih pesama i istaknuti lan bagdadskog kruoka, preminuo je 309. (922) godine.
215
"Dui tvoga oca", odgovori mu Ibn Ata, "Onome koji ovo ini, Njemu ovek nita
ne moe rei. On zna, i On vidi; On je u stanju, samo ako poeli, da ih sve spase."
Lupe koji je nameravao da ubije desetog sina bio je savladan ganuem kad je uo
Ibn Atine rei.
"Stare", zavapio je, "da si ranije to rekao, nijedan od tvojih sinova ne bi bio
ubijen".
Anegdote o Ibnu Ati

Ibn Ata bio je jedan od glavnih unaidovih uenika. Jednog dana je grupa ljudi
ula u njegovu salu za propovedi i zatekla ceo patos nakvaen.
"0 emu se ovde radi?", zapitali su.
"Dogodilo mi se mistino iskustvo", objasnio im je. "U postienosti sam kruio
po celoj sali, dok su mi suze tekle iz oiju."
"Kakvo je bilo to iskustvo?", interesovali su se.
"Dok sam bio dete", objasnio je, "oteo sam goluba koji je nekome pripadao. Jo
se seam toga. Dao sam hiljadu srebmih dinara da obetetim vlasnika, ali to nije
umirilo moju savest. I plaem pitajui se kakva e biti posledica."
"ta je to sa vama sufijima", pitali su izvesni teolozi Ibn Atu, "te ste izmislili
termine koji neobino zvue onima koji ih uju, napustivi svakidanji jezik? Samo
dve stvari tu mogu da budu u pitanju. Ili se bavite pritvomou, a pritvornost je
nedopustiva u odnosu na istinu, pa je dakle jasno da vaa doktrina nije istinita; ili,
pak, postoji neka oevidna mana u vaoj doktrini koju prikrivate u svojim javnim
govorima."
"Mi to inimo zbog toga to nam je naa doktrina draga", odgovori Ibn Ata. "Ono
ime se bavimo nam je dragoceno i ne elimo da iko osim nas, sufija, zna za to.
Neemo da koristimo obian jezik, pa smo izumeli poseban renik."
Zatoje Ibn Ataprokleo Alija ibn Isu

"Koliko od Kurana recituje u jednom danu?", pitali su Ibna Atu.
"Nekada sam", odgovorio je, "praktikovao da dvaput dovrim Kuran u svakih
dvadeset i etiri sata. A sada evo recitujem Kuran etrnaest godina, i danas sam
upravo stigao do Sure o otimaima."
Ibn Ata imao je deset sinova i sve su to bili lepi deaci. Pratili su svog oca na
putovanju kad su ih lupei napali i krenuli da im jednom po jednom odrube glave.
Ibn Ata ne ree nita. Kako je koji sin bio ubijen, podizao je glavu prema nebu i
smejao se. Devet njegovih sinova ve je bilo pogubljeno i lupei su se spremali da
smaknu i desetog.
"Krasan si mi ti otac!", ree mu deseti sin. "Devetorica tvojih sinova su obezglavljeni, a ti ne kae nita nego se naprosto smeje."
Ibn Ata je bio potkazan kao jeretik. Ali ibn Isa, koji je tada bio kalifov vezir,
pozvao ga je i osomo razgovarao sa njim. Ibn Ata odgovorio je energinim reima.
To je razbesnelo vezira, koji je naredio svojim slugama da mu skinu cipele i tuku ga
njima po glavi dok nije izdahnuo. Usred toga Ibn Ata je uzviknuo: "Neka ti Bog
odsee ake i stopala!"
Nedugo potom, kalif je bio gnevan na Alija ibna Isu i naredio je da mu se odseku
ake i stopala.
Neki od sufi-uitelja zakljuili su da je Ibn Ata tada pogreio. "Zbog ega", kau
oni, "mada su tvoje molitve mogle da postignu da se ovek popravi, zbog ega si ga
prokleo? Trebalo je da ga blagoslovi." Meutim, neki dmgi su ga opravdavali,
rekavi: "Moe biti da ga je prokleo zato to je ovaj bio nepravian, da bi spasao
dmge muslimane".
216
Prema jednom drugom tumaenju Ibn Ata je, poto je bio ovek sa razvijenom
intuicijom, predvideo ta e se veziru dogoditi. On se samo uskladio sa onim to je
bilo Boanski predodreeno, pa je prema tome Bog izrekao svoju volju pomou
njegovog jezika, a da on u to uopte nije bio Uvuen.
Moje sopstveno miljenje je da ga je Ibn Ata zapravo blagoslovio a ne prokleo,
kako bi ovaj mogao da dostigne rang muenitva. On se molio da vezir pretrpi
ponienje u ovom svetu i surva se sa svog visokog poloaja i velikog bogatstva.
Vieno u ovom svetlu, Ibn Ata je eleo za Alija ibn Isu iskijuivo dobro; jer, kaznu
na ovome svetu lako je podneti u poreenju sa kanjavanjem na onome svetu.
217
Somnun
Abu l-Hasan Somnun ibn Abd Alah (Hamza) el-Kauvas, drug Sarija el-Sakatija, dobio je nadimak "Zaljubljeni" zbog svojih rasprava i pesama na temu mistine
ljubavi. Potkazan od Golema el-Kalila, umro je oko 300. (913) godine.
Povest o Somnunu Zaljubljenom

Somnun kojeg su rasprostranjeno zvali Zaljubljeni (dok je on sebe nazivao
Somnunom Laovom) bio je sadrug Sarija el-Sakatija i unaidov savremenik. Imao
je posebnu doktrinu o ljubavi, koju je uzdigao iznad spoznaje, suprotno gleditu
veine sufi-uitelja.
Kada je Somnun otiao u Heaz narod iz Faida pozvao ga je da odri propoved.
Uao je u propovedaonicu i poeo da besedi, ali je onda shvatio da ga niko ne slua.
Stoga se okrenuo prema svetiljkama damije i rekao: "Vama u govoriti o ljubavi".
Svetiljke su smesta poletele jedna na drugu i porazbijale se.
Jednoga dana dok je besedio o ljubavi jedna ptica se sjurila iz vazduha i stala mu
prvo na glavu, pa na ruku, pa na grudi. Zatim je sa njegovih grudi pala na zemlju i
pri tome je tako silovito udarila kljunom u nju da je iz njega iknula krv. I onda je
onemoala i uginula.
Ispriano je da se krajem ivota, da bi se uskladio sa Prorokovim primerom,
Somnun oenio i ubrzo dobio kerku. Kada je devojici bilo tri godine, Somnun se
veoma vezao za nju. Te noi je sanjao da je nastupilo uskrsnue. Video je da je za
svaku zajednicu podignut baijak; jedan baijak bio je tako sjajan da je njegovo
blistanje proelo nebeska polja.
"Kome pripada taj baijak?", raspitivao se Somnun.
"Ljudimaza koje Bog kae: On volinjih ionivoleNjeg\ stigao je odgovor (to e
rei da je to bio barjak zaljubljenih).
Somnun se prikljuio onima koji su se nalazili pod tim stegom. Jedan je doao i
isterao ga odatle.
"Zbog ega me isteruje?", uzviknuo je Somnun.
218
Sufi sved i mistici
"Zbog toga to je ovo baijak zaljubljenih", dobio je odgovor. 'Ti nisi jedan od
njih."
"Kako nisam?", uskliknu Somnun. "Na kraju krajeva, mene i zovu Somnun
Zaljubljeni, a Bog dobro zna ta je u mome srcu."
"Somnune, ti si bio zaljubljen", stigao je odgovor. "Meutim, kada ti je srce
postalo naklonjeno onom detetu, tvoje ime je izbrisano iz spiska zaljubljenih."
Somnun je odmah u snu uputio skruenu molitvu:
"Boe, ako to dete ima za cilj da me presretne i opljaka, odstrani ga sa mog
puta."
Kada se probudio kuom se razlegao vapaj: "Devojica je pala sa sprata i
poginula".
Takoe je saopteno da je Somnun jednom prilikom recitovao ovaj dvostih:
Nita me ne ini radosnim sem Tebe;
Stoga, ukoliko eli, stavi me na probu.
Mokraa mu je istog trenutka bila blokiraha. Iao je od kole do kole govorei
deci: "Molite se za ovog preispoljnog laljivca ne bi li se Bpg smilovaoda ga izlei!"
Somnun i Gokm KalU

Golem Kalil se predstavljao pred kalifom kao sufi, trampei svoje veno spasenje
za ovozemaljsku korist. Stalno je klevetao sufije pred kalifom, sa namerom da
isposhije njihovo proterivanje, kako niko ne bi mogao da uiva u blagodati njihovog
prisustva, elei tako da zatiti svoj poloaj u dravi i sprei da padne u nemilost.
Kada je Somnunov ugled narastao i njegova se slava na sve strane razglasila, Golem Kalil mu je prouzrokovao mnoge nevolje, stalno vrebajui na priliku da ga
ponizi i da srui njegov ugled. Onda se jednog dana neka bogataica ponudila
Somnunu:
"Zaprosi me", rekla mu je.
Somnun ju je odbio. ena je onda otila kod unaida i preklinjala ga da se
zauzme za nju i ubedi Somnuna da se njome oeni, ali unaid ju je ukorio i oterao.
Stoga se ena uputila Golemu Kalilu i iznela neosnovane tvrdnje protiv Somnuna.
Golem Kalil je bio oduevljen i okrenuo je kalifa protiv Somnuna. Kalif je stoga
219
naredio da Somnun bude pogubljen. Kad je po pozivu stigao delat, kalif se

spremao da kae: "Odsecite mu glavu", kad je najednom zanemeo i nije bio u stanju
da govori, jezika zalepljenog za grlo. Te noi je sanjao kako mu glas govori: "Tvoje
kraljevstvo je vezano za Somnunov ivot". Sledeeg jutra kalif je poslao po
Somnuna i oslobodio ga uz sve poasti, postupajui sa njim sa najveim moguim
potovanjem.
Nakon toga se Golemovo neprij ateljstvo prema Somnunu dodatno uvealo. Pred
kraj ivota bio je pogoen gubom.
"Golem Kalil postao je gubavac", obavestio je neko Somnuna.
"Pomislio bi ovek", odgovorio je Somnun, "da je neki nedorastao sufi skovao
plan protiv njega i da mu plan nije sasvim uspeo. Jer, on je bio nesklon uiteljima i s
vremena na vreme ih je ometao svojim radnjama. Neka mu Bog podari
ozdravljenje!"
Ove rei su bile prenete Golemu Kalilu. Pokajao se za sve svoje grehe i sav svoj
imetak dao sufijima. Oni su, meutim, odbili da bilo ta prime.
220
el-Termedi
Jedan od istaknutih kreativnih mislilaca islamskog misticizma, Abu Abd Alah
Muhamed ibn el-Husein el-Hakim el-Termedi bio je prognan iz svog rodnog grada
Termeda i potraio je utoite u Niapuru, gde je drao propovedi 285. (898)
godine. Njegova dela iz oblasti psihologije su uticala na el-Gazalija, dok je njegovu
potresnu teoriju o svetosti preuzeo i razvio Ibn Arabi. Bio je plodan autor i mnoge
njegova knjievna dela, ukljuujui i kratak autobiografski prikaz, bila su sauvana,
a velik broj je i objavljen.
Otuka Hakimija Termedija

Na poetku svoje karijere, Muhamed ibn Ali Termedi se dogovorio sa jo dva
ambiciozna mladia da zajedno krenu u potragu za znanjem. Upravo kad su bili
spremni da otputuju, njegova majka postala je veoma tuna.
"Duo majina", obratila se sinu, "ja sam bespomona ena i nemam nikoga na
svetu. Ti se stara o meni. Kome e me ostaviti, ovako samu i nemonu?"
Njene rei su zabolele Termedija i on se odrekao svog putovanja, dok su njegova
dva prijatelja otila u potragu za znanjem. Proao je odreen period vremena. I onda
je jednoga dana sedeo na groblju, gorko plaui.
"Eto me ostavljenog ovde, zapostavljenog i neukog. A moji drugovi e se vratiti
kao potpuno osposobljeni znalci."
Iznenada se pojavio jedan blistavi starac koji mu se obratio:
"Sine moj, zbog ega plae?"
Termedi mu je ispriao svoj sluaj.
"Da li bi eleo da te svakoga dana nauim po jednu lekciju, kako bi uskoro mogao
da ih nadmai?", predloi mu starac.
"eleo bih", odgovori Termedi.
"I tako me je", seao se Termedi, "svakoga dana nauio po jednu lekciju, dok
nisu prole tri godine. Tada sam shvatio da je on bio Kezr i da sam stekao tu sreu
zbog toga to sam ugodio svojoj majci."
221
Svake nedelje (kako saoptava Abu Bekri Varak) Kezr bi posetio Termedija, pa
bi vodili razgovor o raznim pitanjima. Jednoga dana Termedi mi je rekao: "Danas
u te odvesti negde".
"Uitelj najbolje zna", odgovorio sam.
Poao sam sa njim i posle kratkog vremena izdaleka ugledao surovu pustinju,
usred kojeje pod jednim zelenim drvetom pored izvora bio postavljen zlatni presto.
Neko odeven u prekrasnu odeu sedeo je na prestolu. Seik mu je priao, a ta je
osoba ustala i posadila Termedija na presto. Za kratko vreme odasvud se skupilo
drutvo, sve dok nije bilo etrdeset osoba na okupu. Uputili su znak prema nebu i pojavila se hrana, te su jeli. eik je toj osobi postavljao pitanja na koja je ona odgovarala, ali na nekom jeziku od kojeg ja ni rei nisam razumeo. Posle nekog vremena
Termedi je zamolio za doputenje da ode i potom se udaljio.
"Polazi", rekao mi je. "Bio si blagosloven."
Ubrzo smo ponovo bili u Termedu. Poeo sam da ispitujem eika:
"ta je bilo sve to? Kakvo je to mesto i ko je bio taj ovek?"
"To je bila pustinja Dece Izraela", odgovori Termedi. "A onaj ovek bio je
Stoer."
"Kako to da smo otili i vratili se za tako kratko vreme?", pitao sam.
"Abu Bekre", odgovorio je, "kada On prenosi, ovek je u stanju da stigne! ta ti
je vano da zna zato i zbog ega? Tvoj je zadatak da stigne, a ne da pita!"
"Koliko god da sam nastojao da drim svoju putenu duu u potinjenosti", priao
je Termedi, "nisam uspevao da je savladam. U oajanju rekoh: Moda je Bog
namenio ovu duu za pakao. Gemu hraniti i negovati stvorenje osueno na pakao?
Otiavi na obalu reke Oksus, zamolio sam jednog oveka da mi vee ruke i noge.
Uinio je to i ostavio me, a ja sam se zakotrljao i bacio u vodu, nadajui se da u se
utopiti. Dejstvo vode oslobodilo mi je ruke; potom je naiao talas i izbacio me na
obalu. Uskliknuo sam: Slava Tebi, o, Boe, koji si stvorio duu koja nije podesna ni
za nebo ni za pakao! Upravo u tom trenutku moga beznaa, zahvaljujui
blagoslovu tog vapaja, moje skrovito srce se otvorilo i video sam ono to mi je bilo
neophodno da vidim. Istog asa sam nestao iz samog sebe. Sve ovo vreme koje sam
otada proiveo, iveo sam zahvaljujui blagodati tog asa."
222
Abu JJekri Varak saoptava i sledee:
Jednoga dana Termedi mi je predao veliku koliinu svojih knjievnih dela da ih

bacim u Oksus. Pregledao sam ih i otkrio da su krcata mistinim istananostima i
istinama. Nisam mogao sebe da nateram da izvrim njegova uputstva i umesto toga
sam ih smestio u svoju sobu. Zatim sam mu rekao da sam ih bacio u reku.
"ta si video?", pitao me je.
223
"Kada je uitelj ljut na vas, jesi li vi toga svesni?", upitao je neko Termedijevu
porodicu.
"Svesni smo", odgovorili sii. "Svaki put kada se uzruja zbog nas, on je toga dana
jo ljubazniji prema nama nego obino. Ne uzima ni hleb ni vodu, i plae i preklinje,
govorei: Boe, ime sam Te naljutio, te si ih nahukao protiv mene? Boe, kajem
se; uini ih ponovo estitima. Na taj nain shvatimo i pokajemo se da bismo izbavili
uitelja iz nevolje."
"Nita", odgovorio sam.

"Nisi ti njih ni bacio", zakljuio je. "Idi i uradi to."
"Nameu mi se dve zagonetke", rekao sam sebi. "Prvo, zato on hoe da knjige
budu baene u vodu? I drugo, kakav vidljivi dokaz e se tada pojaviti?"
Kako mu drago, odoh i bacih knjige u Oksus. Videh kako se reka otvara i kako se
pojavljuje otvoreni koveg; knjige su upale u njega, a zatim se poklopac zatvorio i
voda je ponovo prekrila koveg. Bio sam preneraen.
"Jesi li ih ovoga puta bacio?" pitao me je Termedi kad sam se vratio k njemu.
"Uitelju, tako ti Boga", uskliknuh, "odaj mi tajnu koja se krije iza toga".
"Napisao sam poneto o znanju sufija, dokazavi ono to je ljudskim umovima
teko da shvate", odgovorio je. "Moj brat Kezr me je zamolio za to. Koveg je po
njegovoj zapovesti donela velika riba, a Svemogui Bog je naredio vodi da mu ga
dostavi."
Anegdote o Termediju
U Termedijevo vreme iveo je jedan uveni pustinjak koji ga je veito kritikovao.
Termedi, pak, nita na svetu nije posedovao izuzev svoje kolibe. Kada se vratio sa
svog putovanja u Heaz, jedna kerua se otenila u kolibi, koja nije imala vrata.
Termedi nije eleo da je izbaci i osamdeset puta je odlazio i vraao se u nadi da e
pas svojevoljno izneti svoje tence.
Iste te noi pustinjak je u snu video Proroka.
"Sirah, ti napada oveka koji je osamdeset puta pritekao u pomo psu", ree mu
Prorok. "Ako ti je stalo do venog blaenstva, idi i dvori ga."
Shodno tome, pustinjak je, isuvie postien da odgovori na Termedijeve pozdrave, ostatak svog ivota proveo u njegovoj slubi.
Neko vreme Termedi nije viao Kezra. Onda je jednoga dana sluavka oprala
pelene, napunivi lavor bebinim izmetom. eik se, u meuvremenu, odeven u isto
odelo, uputio u damiju. Sluavka je, planuvi zbog neke sitnice, izruila lavor na
eikovu glavu. Termedi nije rekao ni rei i progutao je svoj bes. Zaas je opet
pronaao Kezra.
U njegovoj mladosti, jedna privlana ena ponudila se Termediju, ali ju je on

odbio. Jednoga dana ena je saznala da se on nalazi u bati, pa se sveano obukla i
otila tamo. Cim je postao svestan da se ona pribliava, eik se dao u beg. Zena je
trala za njim, urlajui da e se ubiti zbog njega. Termedi se nije obazirao, ve je
preskoio visoki zid i pobegao joj.
U starosti, Termedi je jednoga dana razmatrao svoje postupke i izjave, i setio se
tog sluaja. U umu mu se pojavila ova misao: "Zar ne bi bilo svejedno da sam zadovoljio potrebu te ene? Na kraju krajeva, bio sam mlad i mogao sam kasnije da se
pokajem zbog toga." Kada je opazio tu pomisao u svome umu, proeli su ga strepnja i jad.
"Neista i neposluna duo!", povikao je. "u cvetu svoje mladosti, ova misao ti
nije pala na pamet. A sada u starosti, posle toliko napora, otkud se pojavilo ovo
zanovetanje zbog nepoinjenog greha?"
Potpuno ojaen, tri dana je bio pritisnut alou zbog te pomisli. Posle tri dana
ugledao je Proroka u snu.
"Muhamede, nemoj sebe muiti", ree mu Prorok. "To to se dogodilo nije tvoja
greka. Ta misao ti je pala na pamet zato to je prolo jo etrdeset godina od moje
smrti. Period moga odsustvovanja iz sveta postao je osetno dui i ja sam otiao jo
224
dalje od njega. To nije tvoj greh, niti mana u tvom duhovnom razvoju. Ono to si
doiveo bilo je usled dugog perioda od moga odlaska sa sveta, a ne usled bllo kakve
slabosti u tvom karakteru."
Sledeca anegdota pripisana je Termediju.

Kada su Adam i Eva zajedno doli i kad je njihovo pokajanje bilo prihvaeno,
Adam je jednoga dana otiao na posao. T ada je Iblis doneo Evi svoje dete po imenu
Kanas.
"Neto vano mi je iskrslo", rekao joj je. "Molim te da mi pripazi na dete dok se
ne vratim."
Eva je pristala na to i Iblis je otiao na put.
"Ko je ovo?", pitao je Adam kad se vratio.
"Iblisovo dete", odgovorila je Eva. "Ostavio ga je meni na staranje."
"Zato si pristala?", ukorio ju je Adam. U jarosti je ubio dete i isekao ga na
koraade i svaki komad je obesio o granu drveta. Zatim je otiao, Uskoro se vratio
Iblis.
"Gde mi je sin?", zapitao je.
Eva mu je saoptila ta se dogodilo.
"Isekao ga je na komade i svaki komad okaio o granu drveta."
Iblis je viknuo svoga sina. Ovaj se ponovo objedinio i oiveo i potrao ocu.
"Uzmi ga", ponovo je Iblis zamolio Evu. "Imam jo jedan posao da obavim."
Eva se isprva nije sloila, ali ju je Iblis nagovarao i preklinjao tako revnosno da je
na kraju pristala. Tako je Iblis otiao, a Adam se vratio i ponovo zatekao ono isto
dete.
"ta je sad ovo?", pitao je.
Eva mu je objasnilo ta se dogodilo. Adam ju je estoko istukao.
"Ja stvarno ne znam o emu se ovde radi", povikao je, "da ti ne slua mene nego
tog neprijatelja Boga i da si nasamarena njegovim reima".
225
Ubio je dete i spalio telo, a onda je rasturio pepeo, pola u vodu a pola u vazduh.
Zatim je otiao. Iblis se ponovo vratio i traio svog sina. Eva mu je rekla ta se zbilo.
Iblis je viknuo sina i ovaj se ponovo objedinio i oiveo i seo pred Iblisa. Jo jednom
se Iblis obratio Evi i ona ga je odbila.
"Adam e me ubiti."
Iblis ju je zaklinjao mnogim zavetima, sve dok nije popustila. Onda je Iblis otiao,
a Adam se vratio da ustanovi da je dete jo jednom Sa njom.
"Bog zna ta e se sada dogoditi", uzviknuo je u gnevu. "Ti vodi rauna o
njegovim reima, a ne o mojim."
Raspomamljen, ubio je Kanasa i skuvao ga. Jednu polovinu je pojeo sam, a drugu
je dao Evi. (Kae se i to da je poslednjom prilikom Iblis vratio Kanasa u ivot u
obliku ovce.) Iblis se vratio i traio svog sina. Eva mu ispria ta se desilo.
"Skuvao ga je. Pola sam ja pojela, a pola Adam."
'To je upravo ono to sam smerao", uzviknu Iblis. "Cilj mi je bio da se uvuem u
Adama. Sad kad je njegovo srce postalo moje boravite, moj cilj je ostvaren."
226
227
"Uinio sam greku", izjavio je. "Ti nisi moj rob. Idi gde god ti je volja."
Kair el-Nasad
Abu l-Hasan Muhamed ibn Ismail (Kair ibn Abd Alah) el-Nasad od Samare,
uenik Sarija el-Sakatija i pripadnik unaidovog kruoka, bio je otet u Basri kao
rob, ali nakon togajepreao UMeku. Kau da je iveo 120 godina, preminuvi 322.
(934) godine.
Povest o Kairiju Nasadu

Kairi Nasad bio je vodei uitelj svoga doba. Uetiik Sarija Sakatija, uticao je na
eblija i Ibrahimija Kauvasa i bio visoko cenjen od unaida. A evo zbog ega je bio
nazvan Kairi Nasad. Napustivi svoj rodni grad Samaru i krenuvi na hadiluk,
doputovao je do Kufe. Pojavio se na gradskoj kapiji odeven u iskrpljenu odeu, a
inae je bio tamnoput, tako da su svi koji bi ga videli uzviknuli: "Ovaj ovek lii na
lakrdijaa!" Jedan ovek ga je spazio izdaleka.
"Iskoristiu ga na nekoliko dana", rekao je sebi. Zatim mu je priao.
"Jesi li ti rob?", upitao ga je.
"Jesam", odgovorio je on.
"Jesi li pobegao od svog gospodara?"
"Jesam."
"Ja u se pobrinuti za tebe dok ne budem bio u prilici da te vratim tvom
gospodaru", ree ovek.
"To je ono za ime i sam eznem", ree Kair. "Celog svog ivota sam udeo da
naem nekoga ko e me vratiti mom Gospodaru."
ovek ga je poveo svojoj kui.
"Tvoje ime je Kair", rekao mu je.
Kair mu nije protivreio, vrsto verujui u izreku da "vemik ne lae". Otiao je sa
njim i sluio mu. ovek je nauio Kaira vetini tkanja. Godinama je radio za tog
oveka. Kad god bi ovaj viknuo "Kaire!", on bi odgovorio "Evo me!" Konano se
ovek pokajao, videvi njegovu iskrenost, besprekorno ponaanje i intuitivne moi, i
osvedoivi se u redovnost njegovih molitvi.
Kair je tada otiao u Meku, gde je dostigao tako visok stepen svetatva da je i sam
unaid izjavio: "Kair je najbolji od nas". Davao je prednost tome da ga ijudi zovu
Kair.
"Ne bi bilo ispravno", govorio bi, "da mi brat musliman da ime, a da ga ja
promenim".
S vremena na vreme je praktikovao tkanje. Ponekad je silazio do Tigrisa, a ribe bi
nadirale prema njemu i donosile mu razne stvari. Jednoga dana je tkao muslin za
jednu staricu. Starica ree: "Ukoliko te, kada donesem diram, ne zateknem ovde,
kome da ga dam?"
"Baci ga u reku, odgovorio je Kair.
Starica je donela diram i, poto Kair nije bio prisutan, bacila ga je u Tigris. Kad se
Kair vratio na obalu ribe su mu donele taj diram.
Predanje kae da je Kair iveo 120 godina. Kad mu se primakla smrt, bilo je
vreme veernje molitve. Azrael je bacio svoju senku i Kair je podigao glavu sa
jastuka.
"Bog te sauvao!", uskliknuo je. "Saekaj malo. Ti si podreen naredbama i ja
sam podreen naredbama. Tebi je nareeno da doe po moju duu. A meni je
nareeno: Kada doe vreme za molitvu, pomoli se. To vreme je upravo dolo. Ti
e imati obilje mogunosti da izvrava svoja nareenja. Za mene je, pak, sad ili
nikad. Molim te, strpi se dok ne obavim veemju molitvu."
Kair se zatim oprao i obavio molitvu. Odmah posle toga je umro.
228
Sufl sved i mistid
AbuBekr el-Katani
Abu Bekr Muhamed ibn Ali ibn Dafar el-Katani, itelj Bagdada, pripadao je
unaidovom kruoku. Otiao je u Meku na hadiluk i tamo se nastahio sve do svoje
smrti 322. (934) godine.
Abua Bekrija Katanija zvali su Luom Svetilita. Bio je stanovnik Meke sve do
dana svoje smrti. Obiavao je da se moli po itavu no i da poje ceo Kuran.
Hodajui ukrug oko Kabe upotpunio je ukupno dvanaest hiljada reeitacija. Trideset
godina je sedeo u svetilitu ispod vodenog mlaza i u svih tih trideset godina bilo mu
je dovoljno jedno obredno pranje na svakih dvadeset i etiri sata. U toku itavog tog
perioda uopte nije spavao.
Na poetku svoje karijere je zatraio od majke dozvolu da poe tta hadiluk.
"Kada sam se zaputio u pustinju", seao se, "zadesile su me okolnosti koje su me
primoravale da se operem radi samoproienja. Rekoh sebi da moda nisam
krenuo pod dobrim znamenjem; stoga sam krenuo natrag. Kad sam stigao do kue
zatekao sam majku kako sedi iza kunih vrata i eka me. Majko, rekoh, zar mi
nisi dala doputenje? Jesam, odgovorila je. Ali bez tebe ja nisam u stanju da
obavljam sve kune poslove. Od kada si otiao sedela sam ovde. Odluila sam da
neu ustati dok se ponovo ne vrati, Sve dok mi majka nije umrla nisam se ponovo
usudio da krenem u pustinju."
Abu Bekri Katani kazuje sledeu priu:

Nalazio sam se duboko u pustinji kad sam spazio mrtvog oveka. Smeio se.
"ta, zar se i mrtav jo smeje?", uzviknuo sam.
"Takva je ljubav prema Bogu", odgovorio je on.
"Bio sam pomalo kivan u srcu na Vladara verujuih, Alija", priznao je Abu Bekri.
"Jedini razlog za to je bio taj to je Prorok rekao: Nema istinskog viteza izuzev
Alija. Deo tog vitetva bilo je to to se, premda je Muavija bio u krivu a on u pravu,
Ali i pored toga odrekao prestola u korist Muavije, kako se ne bi prolivala tolika krv.
Sufi sved i mistici
229
"U ono doba imao sam jednu kuicu izmeu Marve i Safe", produio je. "Tamo
sam u snu video Proroka, zajedno sa njegovim svetim pratiocima. Priao mi je i,
zagrlivi me, pokazao na Abu Bekra i zapitao me: Ko je on? Abu Bekr,
odgovorio sam. Zatim je pokazao na Omara. Omar, rekoh. Onda je pokazao na
Otmana. Otman, rekao sam. Naposletku je pokazao na Alija. Osetio sam se
postidenim zbog ozlojeenosti koju sam gajio. Tada me je Prorok pobratimio sa
Alijem i mi zagrlismo jedan drugog. Nakon toga su svi otili i samo smo ja i Ali
ostali. Doi, ree mi Ali, hajdemo na brdo Abu Kobes. Popeli smo se navrh brda
i odozgo posmatrali Kabu. Kada sam se probudio, ustanovio sam se da se nalazim
na brdu Abu Kobes. Vie nije bilo ni traga ozlojeenosti u mome srcu."
"Jednom sam bio u drutvu izvesnog oveka", takoe je ispriao, "i bilo mi je
muno njegovo prisustvo. Uinio sam mu poklon, meutim ta utuenost me nije
naputala. Odveo sam ga svojoj kui i rekao mu: Stani mi nogom na lice. Nije
eleo to da uradi, ali ja sam navaljivao sve dok mi najzad nije stao nogom na lice i
zadrao je na njemu dok utuenost nije nestala i pretvorila se u ljubav. A desilo se
da sam nedugo pre toga iz zakonitog izvora dobio na dar dve stotine dirama. Uzeo
sam ih i metnuo na ivicu njegove molitvene prostirke. Potroi ovo na sebe, rekao
sam mu. Pogledavi me iskosa, rekao mi je: Ja sam ovu priliku dobio po ceni od
sedamdeset hiljada dinara. Zar sa ovim hoe da me obmane? Zatim se podigao,
protresao svoju molitvenu prostirku i otiao. Nikada nisam doiveo nita slino
njegovoj dostojanstvenosti i mom ponienju kao kada sam skupljao one dirame."
Abu Bekri Katani je imao uenika koji je bio na samrtnim mukama. Otvorio je
oi i netremice posmatrao Kabu. U tom trenutku naila je kamila i utnula ga u lice,
izbivi mu oko.
Abu Bekr je istog asa zauo glas u sebi kako govori: "U ovim okolnostima kada
su do njega dopirala izvorna otkrovenja iz Nevidljivog sveta, on je zurio u Kabu.
Zbog toga je kanjen. Nije ispravno da se u nazonosti Gospodara Kue posmatra
Kua."
Jednoga dana jedan blistavi starac, velianstveno umotan u plat, uao je kroz
Kapiju Banu aibe i doao do Katanija, koji je stajao pognute glave.
230
"Zbog ega", zapitao je posle razmene pozdrava, "ne poe do Zborita Avramovog? Doao je veiiki uitelj i pripoveda uzviene legende. Doi i posluaj ga."
"Po ijem nalogu on pria i iz kojih izvora, gospodine?", pitao je Katani.
"Po nalogu Abda Alaha ibn Mamara, iz Zohrija, iz Abua Horaire, iz Proroka",
odgovori stari ovek.
"Gospodine, izneo si dugaak niz izvora", primeti Katani. "Sve to oni tamo
saoptavaju posredstvom autoritativnog lanca predaje, mi ovde ujemo bez ikakvog
lanca."
"A od koga ti to uje?", zapita starac.
"Moja dua izvetava me direktno od moga Gospoda...", ree Katani.
"Ima li ikakav dokaz za tu tvrdnju?", zahtevao je starac.
"Mbj dokaz", odgovori Katani, "jete to to mi moja dua govori da si ti Kezr."
"Dq tada sam uvek misho", napomenuo je Kezr, "da nema tog prijatelja Bojeg
koji meni nije poznat. Tako je bilo sve dok nisam video Abua Bekrija Katanija. A
onda sam shvatio da Bog ima i pristalice koji znaju mene, a koje ja ne znam."
Katani je ispriao i sledee:
Video sam u snu vanredno lepog mladia.
"Ko si ti?", pitao sam ga.
"Bogobojaljivost", odgovorio je.
"Gde obitava?", pitao sam.
"U srcu alosnih", odgovorio je on.
Potom sam ugledao krajnje odvratnu, crnu enu.
231
Ibn K aflf
Jedan od velikih svetaca Persije, Abu Abd Alah Muhamed ibn Kafif ibn Isfakad
roen je u irazu 270. (882) godine i to, kako kau, u kneevskoj porodid Posle
svestranog obrazovanja je otputovao u Bagdad, i tamo upoznao el-Halada i ostale
prestonike sufije. Hodoastio je u Meku barem est puta, a izveteno je da je obiao i Egipat i Malu Aziju. Autor brojnih knjiga, umro je u svom rodnom gradu u
poodmakloj starosti 371. (982) godine.
Asketizam Ibna Kafifa

Ibn Kafif Farski bio je kraljevskog roda. Tako su ga zvali zato to je nosio lak
teret, bio lakog, vedrog duha i, to e biti lako, blago ocenjen. Svake veeri se
njegov obrok prilikom prekidanja posta sastojao od sedam bobica suvog groa i
niega vie. Jedne veeri mu ih je sluitelj dao osam. On to nije primetio i pojeo ih
je. Ne naavi radosti u svojim molitvama, protivno svom iskustvu svake noi,
pozvao je slugu i sasluao ga.
"Dao sam vam osam groica ove veeri", priznao je sluga.
"Zbog ega?", zapitao je Kafif.
"Video sam da ste oslabili i to mi je zadalo bol", ree sluga. "Rekoh sebi kako bi
bilo korisno za vas da malo ojaate."
"Na taj nain nisi ispao moj prijatelj nego neprijatelj", uzviknuo je Ibn Kafif. "Da
si mi bio prijatelj dao bi mi ih est, a ne osam."
I otpustio ga je iz svoje slube i nabavio drugog slugu.
"Ko si ti?", hteo sam da znam.

"Smeh i veselje i uivanje", odgovorila je.
"Gde ti obitava?"
"U srcima nehajnih i onih koji se zabavljaju i vesele."
Kad se probudih, odluih da se vie nikada neu nasmejati, izuzev kada ne budem
mogao da se uzdrim.
Ibn Kafif se naglas seao sledeeg dogaaja:

U poetku svoje karijere eleo sam da odem na hadiluk. Kada sam stigao do
Bagdada, um mi se ispunio nekakvom uobraenou i nisam otiao da vidim unaida. Kad sam zaao duboko u pustinju, nosei konopac i kofu, obuzela me je uasna e. Izdaleka ugledah zdenac na kojem se pojio jedan jelen. Ba kad sam stigao
na ivicu zdenca voda se izgubila u njegovim dubinama.
232
"Boe", zavapio sam, "zar Ab Alah vredi manje od ovog jelena?"

"Ovaj jelen nema kofu i konopac", zauhglaskako govori. "On se uzdao u Nas."
Proet radou, bacio sam kofu i konopac i nastavio svojim putem.
"Abde Alahu", ponovo zauh glas, "Mi snto te stavili na probu. Buui da si
pokazao duhovnu snagu, vrati se i pij."
Vratio sam se i ustanovio da se voda podiglado ivice zdenca. Obavio sam obredno pranje i pio. Zatim ponovokrenahdaijei svedo Medine nisam vie osetio potrebu za voom, zalwaljujudsvojog ntoalnoj Sstofi.
Kada sam se vratio u Ba|<fod, ufietak samotiao u damiju. Tamo mejeprimetio
unai i obratio mi se:
"Da si bio uistinu strpljiv, voda bi iknu]a tspo simiR tvoj& sttipala."
233
"Ibn Kafife", ree mladi podiui glavu, "ovaj svet je malecna stvar, a i od te
malenkosti samo jo malo je preostalo. Zahvati izdanu porciju te malenkosti, Ibn
Kafife! Moda ti ima viak vremena da se zamara pozdravljajui nas."
Rekavi to, spustio je glavu. Mada gladan i edan, zaboravio sam na svoju glad,
toliko sam bio hipnotisan njima vojicom. ekao sam i sa njima obavio podnevne i
popodnevne molitve. Zatim sam progovorio:
"Posavetujte me."
"Ibn Kafife, mi smo napaeni ljudi", odgovorio je on. "Nemamo jezik za pruanje
saveta. I nama, nesrenicima, potreban je neko da nas posavetuj."
Ostao sam tamo tri dana bez jela i spavanja.
"ta bih mogao da kaem da ih privolim da me posavetuju?", pitao sam se.
Mladi je podigao giavu.
U mojoj mladosti (priaoje IbnKafif dalje) izvesni dervi je doao da me obie.

Primetivi na tneni znake izgladnelosti, pozvao me je svojoj kui. Neko meso je bilo
kuvano i njegov tniris je ispunio kuu i izazvao u meni odvratnost, tako da nisam
mogao da jedem. Kada je primetiomoj prezir, dervi se.postideo. I mene je obuzela
zbunjenost. Stoga sam ostavio trpezu i krenuo na put sa nekim prijateljima.
Nakon to smo stigli do Kadesije izgubili smo put, a ponestale su nam i zalihe
hrane. Izdravali smo nekoliko dana, dok nismo doli na ivicu propasti. Stvari su
stajale tako ravo da smo po visokoj ceni kupili psa i ispekli ga. Pruili su mi pare.
Taman sam hteo da ponem da jedem, kad se setih epizode sa derviem i jelom koje
mi je ponudio.
"Ovo mi je", rekoh sebi, "kazna za onaj dan kada se dervi zastideo preda
mnom".
Pokajao sam se i usled toga nam se ukazao put. Kad sam se vratio kui, zamolio
sam onog dervia za izvinjenje.
Jednoga dana sam uo da u Egiptu postoje jedan starac i jedan mladi koji se
nalaze u neprekidnoj meditaciji. Otiao sam u Egipat i tamo video dve osobe sa
licima okrenutim u pravcu Meke. Tri puta sam ih pozdravio, ali mi nisu odgovorili.
"Bog vas sauvao!", uskliknuh. "Odgovorite na moj pozdrav!"
"Potrai drutvo nekoga iji e te izgled podseati na Boga i pred kime e osetiti
strahopotovanje koje e ti uzbuditi duu, nekoga ko e te savetovati jezikom dela, a
ne rei."
Godinu dana sam proveo u Vizantiji. Jednoga dana sam otiao u divljinu. Nosili
su telo monaha oslabelo poput senke, spalili ga i njegovim pepelom premazali oi
slepca. Zahvaljujui svemonom Bojem dejstvu povratili su mu vid. I bolesni su se
okoristili njegovim pepelom i bili isceljeni. Cudio sam se kako je to mogue, svestan
da slede pogrenu veru. Te noi sam video Proroka u snu.
"Apostole Boji, ta ti radi ovde?", upitao sam ga.
"Doao sam tebe radi", odgovori Prorok.
"Apostole Boji, kakvo se ovo udo dogodilo?", pitao sam ga.
'To je bila posledica iskrenosti i samodiscipline u zabludi", odgovorio je Prorok.
"A da je bilo u istini, ta li bi se tek onda dogodilo!"
Ibn Kafifi njegove supruge

Jedne ponoi Ibn Kafif je pozvao svoga slugu.
"Dovedi mi enu", rekao je. "Potrebna mi je."
234
"Gde da idem usred noi?", odgovorio je sluga. "Nego, ja imam ker. Ukoliko mi
gospodar da odobrenje, otii u i doveu je."
"Idi i dovedi je", naredi Ibn Kafif.
Sluga je doveo ki i Ibn Kafif se njome na Iicu mesta oenio. Sedam meseci
kasnije rodilo se dete, ali je unirlo.
"Reci svojoj keri da se razvede od mene", ree Ibn Kafif svome slugi. "U
protivnom, ako to jo eli, moe da ostane."
"Gospodaru, ta se iza toga krije?", upitao ga je sluga.
"U noi naeg venanja", objasnio mu je Kafif, "sanjao sam da je nastupilo
uskrsnue. Gomila ljudi stajala je zapanjena, do gue uznoju. Sasvim iznenada, tu
se stvorilo jedno dete, uzelo majku i oca za ruku i hitro poput vetra povelo ih preko
mosta imeu raja i pakla. I ja sam tada poeleo da imam dete. Kad je to dete dolo
na svet i odmah zatim ga napustilo, moj cilj je bio postignut."
Predanje kae da je nakon toga Ibn Kafifetiri stotine puta stupio u brak. Budui
da je bio kraljevskog roda, kada se pokajao i dostigao besprekomo svetatvo,
primao je ponude sa svih strana. enio se sa po dve ili tri ene istovremeno. Jedna
od njegovih supruga, vezirova ki, bila je udata za njega etrdeset godina.
Njegovim supragama je jednom prilikom bilo postavljeno pitanje kako se Ibn
Hafif privatno ophodi sa njima.
"Mi sa njim uopte ne optimo", odgovorile su. "Ako neko zna kakav je on
privatno, to e biti vezirova ki."
Stoga su zapitali nju.
"Kad bih saznala da mi eik te veeri dolazi u apartman", rekla je, "pripremila bih
izvrsna jela i ulepala se. Kada bi stigao i video ta sam sve pripremila, poslao bi po
mene i neko vreme bi me posmatrao. Zatim bi neko vreme posmatrao hranu. A
onda me je jedne veeri uhvatio za ruku i uvukao je u svoj rukav, pa ju je protrljao o
svoj stomak. Osetila sam da ima petnaest vorova od gradi do pupka. Devojko,
pitaj me ta predstavljaju ovi vorovi, rekao je. ta predstavljaju?, pitala sam.
Sve su to, odgovorio je, silni plamenovi postojanosti koje sam vezivao vor po
vor, da bih odoleo tvome nuenju takve lepote i tako izvrsnih jela. Zatim me je
napustio. To je bio jedini put da sam bila bestidna prema njemu, tako je izvanredna
bila njegova samodisciplina."
235
Anegdote o Ibnu Kafifu

Ibn Kafif imao je dva uenika, od kojih se jedan zvao Ahmed Stariji, a dmgi
Ahmed Mlai. eik je vie voleo Ahmeda Mlaeg. Njegovi prijatelji bili su podozrivi, dokazujui da je Ahmed Stariji obavio mnoge zadatke i izdrao neuporedivo
vie discipline. Doznavi za to, eik je poeleo da im pokae da je Ahmed Mlai i
pored toga bolji. Sluaj je hteo da je kamila spavala pred vratima verskog udmenja.
"Ahmede Stariji!", viknuo je Ibn Kafif.
'Tu sam", odazvao se Ahmed Stariji.
"Podigni tu kamilu na krov udruenja", naredio je Ibn Kafif.
"Uitelju", pobunio se Ahmed Stariji, "kako je mogue odneti kamilu na krov?"
'Toliko od tebe", ree Ibn Kafif. "Ahmede Mlai!"
'Tu sam", odgovori Ahmed Mlai.
"Odnesi tu kamilu na krov udmenja!"
Ahmed Mlai se smesta potpasao, zavrnuo mkave i istrao iz udruenja.
Gumuvi obe ruke pod kamilu, iz sve snage je zapeo, ali nije mogao da podigne
ivotinju.
"Vrlo dobro! Sad moemo da razlikujemo", uzviknuo je Ibn Kafif. "Ahmed
Mlai obavio je svoju dunost. Posluao je moju naredbu i nita nije prigovorio.
Uzeo je u obzir moju naredbu, a ne to da li zadatak moe biti izvren ili ne. Ahmed
Stariji se bavio iskljuivo razuveravanjem i prepirkom. Na osnovu spoljnih postupaka ovek moe da shvati unutamju volju."
Neki putnik doao je Ibnu Kafifu u posetu obuen u crnu mantiju, crni al, crne
pantalone i crnu koulju. eik je u srcu osetio nepoverenje. Kad je putnik obavio
dve rake i pozdravio ga, Ibn Kafif mu se obratio:
"Brate, zbog ega si obuen u crninu?"
"Zato to su moji bogovi mrtvi." (Mislio je pod tim na svoje ulno bie i na
prohtev.) "Jesili video onoga kojije uzeo svojprohtevza svoga boga?'
"Vodite ga napolje!", uzviknuo je Ibn Kafif.
36
Sufi sved i mistid
Sufi sved i mistici
237
Isterali su ga napolje uz poruge.
El-Halad
"A sada ga vratite natrag!"

Vratie ga natrag. etrdeset puta je bio ponovljen isti postupak. A onda je Ibn
afif ustao i poljubio ga u glavu i zamolio za oprotaj.
'Ti ima svako pravo da nosi crninu", rekao je. "U svih etrdeset puta to su te
reali, nijednom nisi izgubio staloenost."
Dva sufija dola su iz velike daljine da posete Ibna Kafifa. Ne zatekavi ga u

druenju, raspitivali su se gde bi mogao da bude.
"U palati Azoda el-Daule", dobili su odgovor.
"Kakva posla eik ima u palati prineva?", zapitae e. "Ode nae visoko miljenje
njemu!" Zatim odluie: "Pa, poi emo u obilazak grada."
Otili su na bazare i uli u krojaevu radnju da im se na ogrtae priiju kope.
rojaeve makaze su utom nestale.
"Vi ste uzeli makaze!", povikala je svetina i izruila ih policajcu. Dva sufija su
otom doterana u palatu.
"Odsecite im ake!", naredio je Azod el-Daula.
"Saekajte!", uzviknuo je Ibn Kafif. 'To nije njihovo delo."
Tako su dva sufija bila osloboena.
"Dobra gospodo", obratio im se Ibn Kafif, "ono to ste pomislili bilo je savreno
ravilno. Ali, nae poseivanje palate prineva ima za svrhu upravo ovakve stvari."
Sufiji su bez odlaganja postali njegovi uenid.
Najkontradiktomija pojava u istoriji islamskog misticizma, Abu l-Mogit el-Husein ibn Mensur el-Halad rodio se oko 244. (858) godine u blizini el-Baize, u
pokrajini Fars. Veoma mnogo je putovao, prvo u Tostar i Bagdad, potom u Meku,
a kasnije u Kuzestan, Korasan, Transoksijanu, Sistan, Indiju iTurkestan. Konano
se vratio u Bagdad, gde su njegove propovedi o sjedinjenju sa Bogom bile uzrok njegovog hapenja pod optubom za inkamacionizam. Bio je osuen na smrt i krvniki
pogubljen 29. dana meseca dul-kade godine 309. (28. mart 913). Autor brojnih
knjiga i mnogih stihova, uao je u muslimansku legendu kao prototip opijenog
Bojeg zaljubljenika.
Haladova tutanja
Huseini Mensur, zvani Halad (Vunovlaar) prvo je doao u Tostar, u kojem je
dve godine sluio Sala ibn Abda Alaha; nakon toga se uputio u Bagdad. Svoje prvo
putovanje je obavio u osamnaestoj godini.
Posle toga je otiao u Basm i pridmio se Amru ibn Otmanu, u ijem drutvu je
proveo osamnaest meseci. Jakubi Akta dao mu je ruku svoje keri, posle ega je
Amr ibn Otman postao nezadovoljan sa njim. Zbog toga je napustio Basm i doao u
Bagdad, u kojem se obratio unaidu. unaid mu je propisao utanje i samou.
Neko vreme je izdrao u unaidovom dmtvu, a onda se uputio ka Heazu. Godinu dana je bio stanovnik Meke, posle ega se vratio u Bagdad. Sa gmpom sufija posetio je unaida i postavio mu brojna pitanja na koja unaid nije pruio odgovor.
"Ubrzo e doi vreme", rekao mu je unaid, "kada e zarumeniti komad
drveta".
"Onoga dana kada ja zammenim taj komad drveta", odgovorio mu je Halad, "ti
e imati na sebi odelo formalista".
Tako je zaista i ispalo. Na dan kada su vodei uenjaci objavili zakljuak da
Halad mora biti pogubljen, unaid je nosio odeu sufija i nije potpisao nalog.
Kalif je rekao da je unaidov potpis neophodan. Stoga je unaid obukao akademski turban i sveani ogrta, otiao u madrasu i potpisom odobrio nalog. "Mi sudimo
u odnosu na spoljanjost", napisao je. "to se tie unutamje istine, nju samo Bog zna."
238
Kada je unaid odbio da odgovori na njegova pitanja, Halad se uzrujao i bez

traenja dozvole otputovao u Tostar. Tamo je ostao godinu dana i naiao na opte
odobravanje. Medutim, usled toga to nije pridavao mkakvu vanost preovlaujuoj
doktrini, teolozi su postali surevnjivi prema njemu. U meuvremenu je Amr ibn
Otman pisao pisma ljudima u Kuzestanu, ocmjujui Halada u njihovim oima. I
njemu samom je dosadilo to mesto. Odbacivi nonju sufija, obukao je tuniku i
provodio vreme u drutvu svetovnih ljudi. Meutim, to nije nita promenilo u stanju
stvari, pa je nestao na pet godina. Deo tog perioda proveo je u Korasanu i
Transoksijani, a deo u Sistanu.
Potom se Halad vratio u Ahvaz, gde su njegove propovedi naile na pdobravanje
kako elite tako i naroda. Govorio bi o Ijudskim tajnama, pa je zbog toga nazvan
"Halad od Tajni". Nakon toga se obukao u iscepanu derviku odeu i zaputio ka
Svetoj Zemlji, u pratnji mnogih odevenih na slian nain. Kada je stigao u Meku,
Jakubi Nahrauri ga je okrivio kao vraa. Stoga se vratio u Basm, a zatim u Ahvaz.
"Sada idem u zemlje politeizma, da ljude privodim Bogu", objavio je.
I tako je otiao u Indiju, pa u Transoksijanu, pa u Kinu, pozivajui ljude ka Bogu i
piui knjievna dela za njih. Kada se vratio iz udaljenih krajeva sveta, ljudi sa tih
prostora pisali su mu pisma. Indijci su mu se obraali kao Abuu l-Mogitu, Kinezi
kao Abou l-Muinu, Korasanci kao Abuu l-Mohm, Farani kao Abuu Abdu
Alahu, Kuzestanci kao Haladu od Tajni. U Bagdadu su ga zvali Mustalem, a u
Basri Mukabar.
Haladzovo stradanje
Nakon toga su poele da kolaju mnoge prie o Haladu. On se zbog toga uputio u
Meku, gde je iveo dve godine. Po povratku, njegovo stanje se umnogome promenilo. Bio je dmgi ovek, pozivajui ljude ka "istini" izrazima koje niko nije razumeo. Kae se da je bio proteran iz pedeset gradova.
Ljudi su u svojoj zbunjenosti bili podeljeni u odnosu na njega. Njegovi klevetnici
bili su bezbrojni, njegovi pobornici isto tako. Prisustvovali su mnogim udima koja
je izvodio. Glasine su se irile, i njegove su rei stigle i do kalifa. Na kraju su svi bili
jedinstveni u miljenju da treba da bude pogubljen zbog toga to je izjavljivao: "Ja
sam Istina".
"Kai: On je Istina", vikali su mu.
239
"Da, On je Sve", odgovorio im je. "Vi kaete da je On nestao. Naprotiv, Husein

je taj koji je nestao. Okean ne nestaje niti se smanjuje."
'Te rei koje Halad govori imaju ezoterino znaenje", kazali su unaidu.
"Iskljuiemo ga", odgovorio je. "Ovo nije vreme za ezoterina znaenja."
Gmpa teologa je potom podigla zajedniku optubu protiv Halada i prenela
Mutazemu izoblienu verziju njegovih rei; takoe su i vezira Alija ibn Isu okrenuli
protiv njega. Kalif je naredio da Halad bude baen u tamnicu. Tamo je bio zadran
godinu dana. Ipak, narod bi dolazio i pitao ga za savet za svoje probleme. Zbog toga
su mu bile zabranjene posete, i tokom pet meseci niko mu se nije pribliio, sem
Ibna Ate jednom i Ibna Kafifa jednom. Jednom prilikom Ibn Ata mu je poslao
pomku:
"Uitelju, zamoli za oprotaj za rei koje si izgovorio, kako bi mogao da bude
osloboen".
"Kaite onome ko je to rekao da moli za oprotaj", odgovorio je Halad.
Ibn Ata je zaplakao kada je uo ovaj odgovor.
"Mi nismo ni deli Halada", rekao je.
Reeno je da su prve noi njegovog zatoenitva tamniari doli do njegove elije,
ali nisu mogli da ga nau u njoj. Pretraili su celu robijanicu, ali rezultata nije bilo.
Dmge noi nisu zatekli ni njega ni eliju, uprkos svem traenju. Tree noi su ga
pronali u eliji.
"Gde si bio prve noi i gde ste bili ti i elija dmge noi?", zahtevali su da znaju.
"Sad ste se oboje ponovo pojavili. Kakav je to fenomen?"
"Prve noi", odgovorio je on, "bio sam u Nazonosti, i prema tome nisam bio
ovde. Dmge noi je Nazonost bila ovde, tako da smo i ja i elija bili odsutni. Tree
noi sam poslat natrag, kako bi Zakon mogao da bude ouvan. Doite i radite svoj
posao!"
Kada je Halad prvi put bio zatvoren, u zatvom se nalazilo tri stotine dua. On im
se te noi obratio.
"Zatvorenici, da li da vas oslobodim?"
"Zato ne oslobodi sebe?", odgovorili su mu.
240
Sufi sved i mistici
"Ja sam zatoenik Boga. Ja sam zatitnik izbavljenja", odgovorio je. "Ukoliko
samo ushtednem, jedan moj signal je dovoljan da olabavi sve okove."
Halad prstom dade znak i svi njihovi okovi se raskinue.
"A kuda sad da krenemo?", pitali su robijai. "Zatvorska kapija je zakljuana."
Halad je opet signalizirao i u zidovima sestvorie pukotine.
Sufi sved i mistici
A kada krug bee savren i gotov

zatraio je ma i mrtvaki pokrov.
Takav je njegov usud, ko pije razum ga naputa
sa Drakom u doba letnjih sua.
Kad su ga doveli do postolja veala u Bab el-Taku, poljubio je drvo i stavio nogu
na stepenik.
"Sada idite svojim putem", kliknuo je.
"Kako se osea?", rugali su mu se.
"Zar hee i ti krenuti?", zapitali su ga.
"Voznesenje istinskih ljudi je gomji kraj veala", odgovorio je.
''Neu", odgovorio je. "Ja imam jednu tajnu za Njega koja Se moe odati iskljuivo na gubilitu."
"Gde su rpbijai nestali?", pitali su ga straari sledeeg jutra.
"Oslobodio sam ih", odgovori Halad.
"A zato i ti nisi pobegao?", zanimalo ih je.
"Bog ima razloga da me izgrdi i zbog toga nisam otiao", odgovorio je.
Vest je preneta kalifu.
"Nastae pobuna i mete", povikao je on. "Ubijte ga, ili ga tudte batinama dok
ne porekne svoje rei."
Udarali su ga batinama tristo puta. Pri svakom udarcu uo se razgovetan glas:
"Ne boj se, sine Mensurov!"
241
Nosio je komad sukna oko bedara i plat na ramenima. Okrenuvi se prema

Meki, podigao je ruke i poveo prisan razgovor sa Bogom.
"Ono to On zna, nijedan ovek ne zna", rekao je. Zatim se popeo na veala.
"ta ima da kae", pitala ga je gmpa njegovih sledbenika, "to se tie nas koji
smo tvoji uenici i onih koji ti presuuju i koji bi da te kamenuju?"
"Oni imaju dvostruku nagradu, a vi samo jednu", odgovorio je. "Vi naprosto mislite dobro o meni. Ali oni su pokrenuti snagom svoje vere u Jednog Boga kako bi
odrali neumitnost Zakona."
Stigao je ebli i stao pred njega.
"Zar ti nismo uskratili svako bitisanje?", uzviknuo je. Onda je upitao: "ta je
sufizam, Halad?"
"Najnii njegov deo je ovo to sada vidi", odgovori Halad.
Zatim su ga izveli napolje da ga pogube.

"A ta je njegov uzvieniji deo?", pitao je ebli.
Optereen sa trinaest tekih lanaca, Halad je iao ponosno, krupnim korakom,
maui rukama kao pravi probisvet.
"Zato se epuri tako nadmeno?", pitali su ga.
"Zato to idem u klanicu", odgovorio je. I onda je u vedrom raspoloenju poeo
da deklamuje:
Moj veseli drugar nek ne bude okrivljen
za nepravinost prostu.
Naterao me je da, kao i on, najbolje pie pijem,
kao to velikoduni domadn ugaa gostu;
"Do njega ti ne moe dopreti", ree mu Halad.

Onda su svi oevici poeli da bacaju kamenje. ebli je, da se prilagodi, bacio
grumen zemlje. Halad uzdahnu.
"Nisi uzdisao kada si bio pogoen svim ovim kamenjem. Zato onda uzdie zbog
grumena zemlje?", pitali su ga.
"Zato to oni koji bacaju kamenje ne znaju ta rade. Oni imaju opravdanje. Od
njega mi je, meutim, to teko palo, jer on zna da ne bi trebalo da se baca na
mene."
242
Potom su mu odsekli ake. Smejao se.

"Zbog ega se smeje?", uzviknuli su.
"Nije teko odsei ake oveku koji je svezan", odgovorio je. "Pravi ovek je onaj
ko odsee ake osobina koje skidaju krunu tenje i enje sa glave na Prestolu."
Odsekli su mu stopala. Smeio se.
"Tim stopalima sam obavio ovozemaljsko putbvanje", rekao je. "No imam ja i
druga stopala, kojima ak i sada putujem kroz oba sveta. Odsecite mi ta stopala ako
moete!"
Onda je protrljao svoje krvave, amputirane ruke o liee, tako da su mu i ruke i lice
bili umrljani krvlju.
"Zato si to uradio?", upitali su ga.
"Iz mene je isteklo mnogo krvi", odgovorio je. "Zbog toga e mi lice pobledeti.
Pomislili biste da je moj strah uzrok tog bledila. Razmazao sam krv preko lica da
bih bio rumenih obraza u vaim oima. minka heroja je njihova krv."
"Pa ako si i okrvavio lice, zbog ega si izmrljao ruke?"
"Obavljao sam obredno pranje."
"Kakvo pranje?"
"Kada ovek moli dve rakeu odanosti Bogu", odgovori Halad, "obredno pranje
nije savreno ukoliko nije uinjeno sa krvlju".
Potom su mu izvadili oi. Iz rulje se podie urlik. Neki su plakali, neki bacali
kamenice. Onda su namerili da mu odseku jezik.
"Budite strpljivi za trenutak, dajte mi vremena da kaem neto vano", zatraio
je. "Boe", uzviknuo je, podigavi glavu prema nebu, "ne iskljui ih zbog patnje koju
mi nanose Tebe radi i ne uskrati im ovo zadovoljstvo. Neka je slava Bogu, zato to
su mi odsekli noge dok sam stupao Tvojim putem. I ako mi odvoje glavu od tela,
time su me podigli na vrh veala, da posmatram Tvoju velianstvenost."
Zatim mu odsekoe ui i nos. Jedna starica sa kragom sluajno se tu nala.
Ugledavi Halada uzviknula je: "Udrite, i to jako i odistinski. ta ima ovaj lepukasti nitavni vunovlaar da govori o Bogu?"
243
Poslednje rei koje je Halad izgovorio bile su: "Ljubav prema Jedinome je
izdvajanje Jedinog". Potom je otpevao ovu strofu: "Onikojine verujuu to nastojeda
to ubrzaju;no onikoji veruju u to kreu se strepeiod toga, znajuidaje to istina

To bee njegov zavrni iskaz. Odmah zatim odsekli su mu jezik. U asu veemje
molitve odmbili su mu glavu. ak i dok su mu odsecali glavu, Halad se smeio. A
onda je izdahnuo.
Gromoglasan pokli se podie iz naroda. Halad je nosio kuglu sudbine do granice polja pomirenja sa neizbenim. Iz svakog dela njegovog tela zaula se objava:
"Ja sam Istina".
Sutradan su izjavili: "Ovaj skandal bie jo vei nego dok je bio iv". Zbog toga su
mu spalili udove. Iz njegovog pepela zaulo se kliktanje: "Ja sam Istina", kao to se i
u vreme njegovog pogubljenja iz svake kapi krvi dok je padala ula re Alah.
Zgranuti, bacili su njegov pepeo u Tigris. Dok je plovio na povrini vode, i dalje je
kliktao: "Ja sam Istina".
A Halad je jednom bio rekao: "Kada moj pepeo bace u Tigris, Bagdad e se nai
u opasnosti da bude potopljen. Poloite moju odora ispred vode, ili e Bagdad biti
razoren." Njegov sluga, kada je video ta se dogodilo, poneo je gospodarevo odelo i
poloio ga na obalu Tigrisa. Voda je opala, a njegov pepeo posta neujan. Skupili
su ga i pokopali.
244
Sufi sved i mistici
Ibrahim el-Kauvas
Abu Iak Ibrahim ibn Ahmed el-Kauvas od Samare, prijatelj el-unaida, uven
je po svojim dugim putovanjima pustinjom. Umro je u Raju 291. (904) godine.
245
Jednoga dana sam u pustinji naiao na drvo pored kojeg se nalazilo pojilo.
Ugledah ogromnog lava kako mi se pribliava i predah se Bogu na uvanje. Kada mi
je lav priao primetio sam da epa. Legao je pred mene i zastenjao. Pogledao sam i
video da mu je apa oteena i gangrenozna. Potraio sam tap i rasekao mu apu,
tako da sav gnoj iscuri iz nje. Zatim sam apu previo krpom. Lav se podigao i
udaljio. Ubrzo se vratio dovodei svoje mladunce. Kruili su oko mene maui
repovima, pa su doneli okrugli hleb i stavili ga pred mene.
Ibrahimi Kauvas, unaidov i Nurijev savremenik, bio je poznat kao Voa poverljivih. Njegova vera u Boga je bila tako potpuna da je prelazei pustinju bio u stanju
da se hrani jedino mirisom jabuke. I pored toga to je njegova vera bUa jedinstvena,
nikada nije bio bez igle, konca, uture i makaza. Zapitan zbog ega to nosi, odgovorioje: "Ta koliina ne kodi veri". Ispriao je sledee prie o udima koja je viao
na svojim putovanjima.
Jednom sam se izgubio u pustinji. Prevalio sam jo izvesno rastojanje, ali nisam
uspevao da naem put. Nekoliko dana sam tako iao, dok napokon ne zauh kukurekanje. Obradovao sam se i pourio u tom pravcu. Ugledao sam oveka koji je
istog trenutka pojurio i udario me u vrat. Udarac je boleo, te sam povikao:
Jednom sani putovao kroz ptistinju kad izdaleka ugledah jednu devojku Uagoniji
transa, kako rastrojena tumara nepokrivene glave.
"Sve dok si polagao svoju veru u Mene", zauo sam glas, "bio si dragocen u Mojim oima. Sada kad si svoju veru poloio u kukurekanje, posledica je taj udarac koji
si dobio."
"Devojko, pokrij glavu", doviknuh joj.

"Kauvase, zatvori oi!", uzvratila je.
"Ja sam zaljubljen", rekoh, "a ljubavnik ne zaklapa oi. Moj pogled je nehotino
pao na tebe."
"0, Boe, eto kako postupaju prema onima koji svoju veru polau u Tebe!"
I dalje oseajui bol, produio sam svojim putem. A onda zauh glas koji je
rekao: "Kauvase, to te je zabolelo. A sada pogledaj ovo!"
Pogledao sam i ugledao na zemlji pred sobom glavu oveka koji me je udario.
"A ja sam opijena", odgovorila je, "a pijanica ne pokriva glavu".

"U kojoj si se krmi tako napila?", pitao sam.
"Pazi ta govori, Kauvase!", viknula je. 'Ti me ometa. Zar ima jo nekoga u oba
boravita osim Boga?"
Dao sam zavet da u prei pustinju bez namirnica i konja. Kada uoh u pustinju
jedan mladi je poao za mnom i pozdravio me:
"Mir neka je s tobom, eie!"
"Devojko, da li bi ti smetalo moje drutvo?", upitao sam je.

"Nezreo si ti, Kauvase", odgovorila je. "Ja nisam od one vrste koia trai mukarca!"
Zastao sam i odgovorio na njegov pozdrav. Onda sam primetio da je mladi

hrianin.
"Dozvoljava li da ti se pridruim?", zapitao je.
Jednom prilikom sam u pustinji posmatrao Kezra u obliku ptice u letu. Kad sam
ga spazio, pognuo sam glavu da mi vera ne bi postala bezvredna. Smesta mi je
priao i rekao: "Da si zadrao pogled na meni, ne bih se spustio do tebe". Nisam ga
pozdravio, iz straha da mi se vera ne okrnji.
"Tamo kuda ja idem ti ne moe ii, pa kakva ti je onda korist od moga drutva?",
odgovorih.
"Svejedno u poi s tobom", rekao je. "Moda to donose sreu."
246
Nedelju dana smo putovali zajedno. Osmog dana moj saputnik ree: "Dobri
hanifitski isposnie, pokai sigurnost u svoga Boga, poto sam gladan. Zamoli za
neto."
"Boe moj", molio sam, "usled zasluga Muhamedovih, mir neka je s njim, nemoj
me osramotiti pred ovim tuincem, nego ovaploti neto iz Nevidljivog sveta".
I odmah su se pojavile zdele sa hlebom i peenom ribom i urmama, i bokal vode.
Sedosmo obojica i dadosmo se na jelo.
Napredovali ano jo nedelju dana. A onda osmog dana ja rekoh svom saputniku:
"Kalueru, pokai i ti svoju mo. Gladan sam."
Naslonivi se na svoj tap, mladi je micao usnama. Pojavie se dva stola puna
halve, ribe i urmi, i dva bokala vode. fiio sam preneraen.
"Isposnie, jedi!", uskliknuo je hrianin.
Bio sam isuvie postien da bih bilo ta jeo.
"Jedi", ponovio je, "pa u ti saoptiti dobre vesti".
"Neu jesti dok mi ne saopti svoje dobre vesti", odgovorih.
247
"Hoe li da se pomolim", rekoh mu kada sam stigao do njega, "i tako pokuam
da te izbavim iz te nevolje?"
"Ne", odgovorio je.
"Zato ne?", zapitao sam.
"Zato to bi spas bio ono to bih ja izabrao, dok patnju bira On", odgovorio je.
"Nije mi moj izbor drai od Njegovog."
"Dozvoli bar da oteram ove osice od tebe", rekoh.
"Kauvase", odgovorio je, "oteraj od sebe tu udnju za slatkim narovima. Zato
mene uznemirava? Moli se za izleenje tvog vlastitog srca. Sto da se moli da moje
telo opet postane zdravo?"
"Kako si znao da sam ja Kauvas?", pitao sam ga.
"Nikome ko Njega zna", odgovorio je, "nita ne ostaje skriveno."
"Kako se osea sa svim tim osicama?", bio sam radoznao.
"Sve dok me ove osice ubadaju i crvi prodiru", rekao je, "ja sam srean".
"Prva dobra vest jeste ta da odsecam svoj pojas."

I na to odsee pojas.
"Sveano izjavljujem da nema boga do Boga i da je Muhamed Apostol Boji",
rekao je. "Druga dobra vest jeste da sam proaptao: Boe, zbog vrlina ovog starijeg oveka koji je vredan u Tvojim oima i ija religija je istinska, poalji hranu da ne
budem osramoen pred njim. Dakle i ovo se dogodilo zahvaljujud tvom blagoslovu."
I tako smo jeli i produili svojim putem dok nismo stigli do Meke. On je do kraja
svoga veka ostao da ivi u Svetoj Zemlji.
Jednoga dana sam prolazio nekim krajevima Sirije kad izdaleka primetih
nekoiiko stabala nara. To mi je podstaklo elju za jelom, ali sam se uzdrao i nisam
ih probao, poto su ti narovi bili kiseli, a ja sam hteo slatke, Ubrzo sam uao u jednu
dolinu u kojoj sam video jednog oveka kako lei iscrpljen i nemoan. Crvi su ga
prekrili, a osice su zujale oko njega i ubadale ga. U meni se probudilo saaljenje
zbog njegovog alosnog stanja.
Jednom sam uo da u Vizantiji postoji jedan kaluer koji je sedamdeset godina

iveo u manastiru u uzvienosti celibata.
"Neverovatno!", uskliknuo sam. "etrdeset godina je uslov da se bude kaluer."
Stoga se zaputih da ga posetim. Kad sam se pribliio on je otvorio rupu na
vratima.
"Ibrahime, zbog ega si dolazio?", pitao me je. "Ja nemam ovde poloaj neenje.
Imam psa koji napada ljude. Postavljen sam ovde da motrim na psa i spreim ga da
ne povredi ljude. U svakom sluaju, nisam ono to si ti pretpostavljao."
"Boe", uzviknuh uvi ovaj odgovor, 'Ti si u stanju da pravilno vodi svog slugu
ak i kad je on u potpunoj zabludi!"
"Ibrahime", ree mi kaluder, "koliko e jo dugo tragati za ljudima? Tragaj za
samim sobom, a kada pronae sebe, sedi i bdi nad sobom. Jer, ta samovoljna i nastrana udnja svakoga dana navlai tristo ezdeset razliitih kostima i maski boanstvenosti i mami oveka u greh."
248
el-ebli
Abu Bekr Dulaf ibn ahdar (Dafer ibn Junos) el-ebli, poreklom iz Korasana
ali roen u Bagdadu ili Samari, sin dvorskog funkdoflera i sam unapreden u dravnu slubu, bio je kao guverner Demavenda pozvan u Bagdad da mu bude poverena
funkcija i tamo je doiveo preobraenje. Prikljuivi se el-unaidovom kruoku, postao je glavna linost u burnoj povesti o el-Haladu, uvena po svom ekscentrinom
ponaanju kpje je dovelo do njegovog upuivanja u ludnicu. Umro je 334. (846)
godine u osamdeset i sedmoj godini ivota.
eUijev zov
Abu Bekri Sebli bio je ispoetka guverner Demavenda. Stiglo mu je pismo iz
Bagdada i on je poao na put sa guvernerom Raja i pratnjom da se predstavi kalifu.
Poto ga je kalif zaodenuo platom asti, vratili su se kui. Guvemer Raja je sluajno iznenada kinuo. Zatim je usta i nos otro o svoj poasni plat. Kada je kalif bio
obaveten o tome, zapovedio je da mu svuku taj plat i otpustio ga sa njegovog guvemerskog poloaja. To je ebliju otvorilo oi.
"Onaj ko kao maramicu upotrebi plat koji mu je dodeljen od smrtnog bia",
mozgao je on, "smatra se da zasluuje da bude razreen i prezren. On biva lien
svoje slubene odore. ta onda rei o onome ko kao maramicu koristi plat koji mu
je dodeljen od Kralja sveta - ta li e tek njemu biti uinjeno?"
Smesta je otiao do kalifa.
"Vladam", obratio se kalifu, "ti, smrtno bie, ne odobrava da se prema odori
koju damje postupa sa nepotovanjem, a dobro je poznato koliko tvoja odora
vredi. Meni je Kralj sveta dodelio plat asti, kao i ljubav i znanje o Njemu. Zar bi
On mogao da odobri to to ga koristim kao maramicu u slubi smrtnika?"
I napustio je dvor i otiao na skup Kairija Nasada. Tamo mu se dogodilo neto
udno i Kair ga je poslao Dunaidu. Tako je ebli stao pred unaida.
"Ti si prepomen kao stmnjak za bisere", rekao je. "Daj mi jedan, ili mi ga
prodaj."
249
"Ukoliko bih hteo da ti ga prodam, ti ne bi mogao da ga plati, a ukoliko bih ti ga

dao, poto bi tako lako doao do njega, ne bi shvatio njegovu vrednost", odgovori
mu unaid. "Postupi poput mene; zaroni naglavce u ovo more, i ako strpljivo bude
ekao izvadie svoj biser."
"I ta sada da radim?", pitao je ebli.
"Idi i trguj sumporom godinu dana", ree unaid.
ebli je uinio tako. Kada je prolo godinu dana, unaid mu je dao nova
uputstva.
'Taj posao donosi poznatost i optenje. Sad idi i prosi godinu dana, tako da ne
bude zauzet ma im drugim."
Cele godine je ebli skitao s kraja na kraj Bagdada. Niko mu nita nije davao.
Vratio se i podneo izvetaj unaidu.
"Sada shvata svoju sopstvenu vrednost, budui da nema nikakvu vanost u
oima svojih blinjih", ree mu unaid. "Ne vezuj svoje srce za njih, niti obraaj
panju na njih. Neto malo dana bio si vii dvorski slubenik, a potom i guvemer.
Sada poi u svoju bivu oblast i trai da namiri tamonje itelje."
ebli se vratio u Demavend i poao od kue do kue, dok nije preostala jo samo
jedna rtva njegovog tlaenja. Tom oveku nije mogao da ue u trag.
"Sa njim na umu", seao se ebli, "razdelio sam sto hiljada dirama, ali mi srce jo
nije nalazilo mira".
etiri godine je prolo na taj nain. Zatim se vratio unaidu.
"Neki komadi spoljanjeg sjaja i gordosti jo se zadrao u tebi", rekao je unaid.
"Prosi jo godinu dana."
"Svakoga dana sam iao u pronju", seao se ebli. "Donosio sam mu sve to
dobijem, a on bi to davao sirotinji. Uvee me je ostavljao gladnog. Kad je i ta godina prola, rekao mi je: Sada te primam u svoje dmtvo, ali pod jednim uslovom, a
to je bude sluga mojih sauesnika. Tako sam godinu dana dvorio sauesnike.
Onda mi unaid ree: Abu Bekre, kakvo miljenje sada ima o sebi? Ja sebe
smatram za najneznatnije od svih Bojih stvorenja, odgovorio sam. Sada je, primetio je unaid, tvoja vera potpuna."
250
Sebli je do tada ve toliko uznapredovao da bi napunio rukav eerom i svakom

deaku kojeg bi video stavio bi komadi u usta.
"Reci Alah!", rekao bi.
Posle toga je punio rukav diramima i dinarima.
"Svakome ko jednom kae Alah, napuniu usta novcem."
A onda se u njemu probudio duh podozrivosti i izvukao je sablju iz korica.
"Svakome ko spomene ime Alaha, odrubiu glavu ovom sabljdra", uzviknuo je.
"Do sada si", rekoe, "obiavao da daje eer i novac. Zar e sada odsecati
glave?"
"Tada sam mislio da izgovaraju Njegovo ime na osnovu stvarnog doivljaja i
razumevanja", objasnio je on. "A sada shvatam da oni to govore nehajno i samn jz
navike. Ne mogu da dozvolim da se Njegovo ime izgovara neistim jezikom."
251
"U vaim oima ja sam lud a vi ste psihiki zdravi", uzvratio je. "Neka Bog uvea
moje ludilo i vau zdravu pamet, kako bih usled te ludosti mogao da budem
priputan sve blie, a vi da usled svoje razboritosti budete gonjeni sve dalje!"
Kalif je poslao nekoga da se brine o njemu. Doli su bolniari i silom mu ugurali
lek u grlo.
"Nemojte se bez potrebe muiti", uskliknuo je ebli. "Ova bolest nije takva da e
uzmai pred medicinskim leenjem."
Anegote o ebliju
Kada je bio baen u okove, eblija je jednoga dana dola da obie skupina
njegovih sadrugova.
"Ko ste vi?", uzviknuo je.
"Tvoji prijatelji", rekli su mu.
Smesta je poeo da baca kamenje na njih i svi se razbeae.
Nakon toga je na svakom moguem mestu ispisivao ime Boje. Odjednom mu se

obratio glas:
"Laovi!", grmnuo je. "Zar prijatelji bee od svog prijatelja zbog malo kamenja?
Ovo dokazuje da ste prijatelji sainih sebe, a ne moji!"
"Koliko e se jo dugo baviti imenom? Ukoliko si zaista tragalac, lati se potrage

za Imenovanim!"
Jednom su eblija spazili kako tri sa uarenim ugljevljem u ruci.
Te su ga rei duboko uzbudile. Potpuno su ga napustili mir i staloenost. Ljubav

koja ga je obuzela bila je tako silovita, toliko je bio smlavljen mistinom
uzburkanou, da je otiao i bacio se u Tigris. Podigli su se talasi i izbacili ga na
obalu. Zatim se bacio u vatru, ali ga plamenovi nisu povredili. Naao je mesto gde
se okupljaju gladnflavovi i bacio se pred njih; svi lavovi pobegoe od njega. Bacio se
i sa vrha planine; doekao ga je vetar i bezbedno spustio na zemlju. Njegova
uznemirenost hiljadostruko se uveala.
'Trim da zapalim Kabu", odgovorio je, "kako bi ljudi ubudue mogli da povedu
brigu iskljuivo o Gospodaru Kabe".
"Kuku onome", zavapio je, "koga ni vatra ni voda ne prihvataju, ni divlje zveri ni
planine!"
"Zapaliu poar u paklu sa jednim krajem, a u raju sa drugim", odgovorio je, "pa
e ljudi moi da se interesuju jedino za Boga".
"Onaj ko je prihvaen od Boga", stigao je glas, "nije prihvaen ni od koga

drugog".
Konano su ga bacili u lance i bukagije i odveli u bolnicu za umobolne.
"Ovaj ovek je lud", vikali su neki.
"Kuda si krenuo?", pitali su ga.
Jednom drugom prilikom je drao u ruci komad drveta zapaljen sa oba kraja.
"ta namerava da uradi?", postavljeno mu je pitanje.
Jednom je ebli nekoliko dana i noi plesao pod jednim drvetom viui: "Hu,
Hu".
"ta ti to znai?", interesovali su se njegovi prijatelji.
252
"Golub grivnja koji se nalazi u ovom stablu govori Gu, Gu", objasnio im je, a
ja ga pratim sa svojim Hu, Hu."
Kau da golub nije prestao da gue sve dok ebli nije prestao da hue.
Kau da je Sebli, kada je zapoeo svoje samoobamiranje, dugo godina obiavao
da utrljava so u oi kako ne bi spavao.
"Svemogui Bog me posmatra", rekao bi. "ovek koji spava je nepaljiv", dodao
je, "a nepaijiv ovek je zaklonjen i zamagljen".
Jednog dana ga je posetio unaid i zatekao ga kako pincetom potee i upa kou
oko obrva.
"Zbog ega to radi?", zapitao ga je.
"Istina je postala oigledna, a ja ne mogu da je podnesem", odgovori ebli.
"Probadam se ne bi li mi On moda udelio jedan pogled."
ebli je imao jednu peinu u koju je esto odlazio, nosei sa sobom snop prua.
Svaki put kada bi mu se u srce uvukla nemamost, udarao bi se tim pmem. Jednom
se desilo da ih je sve polomio, pa je rukama i nogama udarao u zid.
Savladan mistinim ushienjem, ebli je poeo da dri propoved i odao je jednu

tajnu pred narodom. unaid ga je ukorio.
"Mi te rei izgovaramo u peinama", rekao mu je. "A ti sad dolazi i objavljuje ih
na pijaci."
"Ja govorim i ja sluam", odgovori ebli. "Ko osim mene postoji u oba sveta? Ali
ne,,pravilnije je rei da se ove rei razleu od Boga ka Bogu, a Seblija tu uopte i
ttema."
"Ukoliko je takav sluaj, ima izuzee", ree unaid.
253
ebli uzdahnu.
"Bojim se", objasnio je, "da ukoliko kaem nema boga dah moe da mi se
prekine pre no to doem do do Boga i da u ostati krajnje neutean".
Ove rei ostavile su takav utisak na mladia da je zadrhtao i umro. Doli su
njegovi prijatelji i silom odvukli eblija u kalifovu palatu. A on je, jo u agoniji
ekstaze, hodao poput pijanog oveka. Optuili su ga za ubistvo.
"ebli, ta ti kae na to?", pitao ga je kalif.
"Bila je to dua potpuno zahvaena plamenom ljubavne vatre, u udnom
iekivanju suoavanja sa velianstvenou Boga", odgovori ebli. "Bila je to dua
koja se odvojila od svih veza i odnosa i prevazila putenu iskvarenost. Bila je to dua
koja je dola do krajnjih granica snage i Vie nije mogla da izdri, uzastopno u srcu
poseivana upornim vesnicima Boanskog prisustva. Munjeviti bleskovi lepote
kontemplacije ovog poseivanja su odskoili u samu sr njegove due. I ta dua,
ptici slina, odletela je iz kaveza tela. Gde je tu eblijeva krivica ili zloin?"
"Odmah da ste eblija poslali kui", zapovedio je kalif. "Njegove su rei u meni
izazvale takvo stanje da postoji opasnost da se sruim sa ovog prestola!"
Jednom se ebli nalazio u Bagdadu. Rekao je: "Treba nam hiljadu dirama da
siromasima kupimo obuu i otpremimo ih na hadiluk".
Jedan hrianin skoio je i rekao: "Ja u im dati, ali samo pod uslovom da me
povedete sa sobom".
"Mladi gospodine, ti ne ispunjava uslove za hadiluk", ree mu ebli.
"Nemate u svom karavanu nijednog gonia mula", odgovori mladi. "Povedite me
kao gonia."
Dervii krenue na put, sa hrianinom opasanih slabina u pratnji.
"Jesi li dobro, mladiu?", pitao ga je ebli.
"Tako sam srean pri samoj pomisli da putujem sa vama da uopte ne mogu da
spavam", odgovori on.
Jednoga dana ebli je neprekidno ponavljao re Bog, Bog. Jedan revnosni mladi
uenik mu se obratio:
"Zbog ega ne kae: Nema boga do Boga?"
Hrianin je putem skupljao iblje i na svakoj postaji istio pod za hodoasnike i

uklanjao trnje. Kada je dolo vreme da se obue bela odea, video je ta ostali rade i
sledio njihov primer. Dmina je najzad stigla pred Kabu.
254
Sufl sveci i mistici
"Sa tim tvojim pojasom ne mogu da te pustim da ue u Svetu Kuu", ree ebli
Hrianinu.
"Boe", zavapio je Hrianin, spustivi glavu na prag, "ebli kae da me nee
pustiti u Tvoju Kuu".
"ebli", zauo se glas sa neba, "Mi smo ga doveli od Bagdada dovde. Zapalivi
vatru ljubavi u njegovom srcu, dovukli smo ga do Nae Kue u Iancima odane
uslunosti. ebli, sklanjaj se s puta! Ti, prijatelju, napred!"
Hrianin je uao u Svetu Kuu i obavio obilazak. Ostatak drutva je posle nekog
vremena izaao, ali mladi se jo nije pojavljivao.
"Mladiu, izai!", doviknuo mu je ebli.
"On nee da me pusti napolje", odgovorio je mladi. "Svaki put kada krenem
prema vratima Kue naem ih zakljuana. ta e biti sa mnom?"
Jednom su se i unaid i ebli razboleli. eblija je posetio hrianski lekar.

"Kakve bolove oseate?", pitao ga je.
"Nikakve", odgovori ebli.
"ta kaete?", ponovio je lekar.
"Nita me ne boli", ree mu ebli.
Lekar je zatim obiao unaida.
"ta vas mui?", ispitivao ga je.
unaid mu je detaljno opisao svoje simptome, nabrajui sve bolove redom.
Hrianin je uinio to je mogao i otiao. Kasnije su se dva prijatelja sastala.
"Zbog ega si sve svoje bolove otkrio hrianinu?", pitao je ebli.
"Zato da bi mogao da uvidi", odgovori mu unaid, "da ako se sa Njegovim
pristalicom tako postupa, ta li e tek onda On uiniti svome neprijatelju! A ti",
dodao je, "zbog ega mu nisi opisao svoje muke?"
"Bilo me je stid", odgovori ebli, "da se alim neprijatelju Prijatelja!"
255
Jednoga dana ebli je iao ulicom i naiao na dvojicu deaka koji su se svaali oko
oraha koji su pronali. Oduzeo im je orah.
"Strpite se dok ga ne podelim izmeu vas dvojice!", rekao im je.
Kada ga je razbio, ispostavilo se da unutra nema nita. Glas je objavio: "Hajde,
podeli, ako si ti Delilac!"
"itava ta svaa oko upljeg oraha", komentarisao je postieni ebli. "I sve to
polaganje prava da se bude delilac niega!"
ebttjeva smrt
Kada se pribliio as njegove smrti, eblijeve oi bile su obavijene tamom.
Zatraio je pepeo i posuo ga po glavi i uopte je bio opsednut neopisivom uznemirenou.
"emu sve to uzbuenje?", pitali su ga njegovi prijatelji.
"Dua mi je proeta zaviu i ljubomorom u odnosu na Iblisa", odgovorio je. "Ja
ovde sedim edan i udan, a Njemu je po volji da daje drugome. Na tebie ostati
Moja kletva do Sudnjega dana. Ne mogu da podnesem tu dodelu Boanske kletve
Iblisu. Ja hou da ona bude moja; jer, ak i ako se radi o kletvi, nije li ona i pored
toga Njegova i ne pripada li Njegovoj nadlenosti? A ta taj prokletnik zna o njenoj
vrednosti? Zbog ega On nije udostojio vladare zajednice da nogom stanu na krunu
kraljevske vlasti? Juvelir poznaje vrednost dragulja. Ako kralj stavi sebi na ruku
staldenu perlu, ona izgleda kao dragulj; meutim, ako piljar od dragulja napravi
prsten sa peatom i stavi ga na prst, on e izgledati kao da je od stakla."
Posle toga je ebli neko vreme bio staloen. A onda ga je opet obuzelo
uzbuenje.
"ta je sad?", zapitali su ga.
"Dva vetra duvaju", rekao je. "Jedan je vetar nene dobrote, a drugi je vetar
gneva i Boje kazne. Na koga god vetar nene dobrote duva, on postie svoj cilj; a
na koga god da duva vetar gneva, taj je zastrt i zaklonjen. Na koga e se taj vetar
spustiti? Ako e se na mene spustiti vetar nene dobrote, ja u tom zanesenom
oekivanju mogu da izdrim svu ovu muku i agoniju. Ali ako e se na mene spustiti
vetar gneva, ova sadanja patnja bie ba nita u poreenju sa onim to e me tada
zadesiti. Nita mi ne pritiska srce", dodao je, "toliko kao jedan diram tlaenja koje
256
sam skrivio, mada sam dao hiljadu dirama da to okajem. Srce mi se nee smiriti.
Dajte mi vodu za proiavanje."
Doneli su mu vodu, ali su zaboravili da je puste da mu curi kroz bradu dok ih on
nije podsetio.
itave te noi ebli je kazivao ove stihove:
Koju god kuu Ti da uzme za svoju,
tu niko o lampi ne mora da se stara.
Na dan kada Ijudi budu donosili
svoje dokaze pred Sudiju i Cara,
na dokaz bie, na tom mestu stranom,
lepota Tvog lika to enju razgara.
257
Bibtiografija
R. A. Nicholson: The Tadhkiratu1-Awliya of Shaykh Faridud-din Attar. Dva
toma (London, 1905-07). Kritiko izdanje teksta sa napomenama o jeziku i opti
pregled analognih odlomaka u Resali od Abu l-Kasema el-Koeirija. Predgovor
Atarovoj biografiji napisao Mirza Muhamed Kazvini.
Said Nafisi: Jostojudarahwaluathar-eFaridal-Din Attar-eNishaburi(Teheran,
1320, odnosno 1942). Nauno razmatranje Atarovog ivota i dela.
H. Ritter: DasMeerderSeele (Lajden, 1955). Sadri mnoge vredne informacije o
Atarovom ivotu i delima. Videti takoe od istog naunika lanak "Philologika X" u
Derlslam, XXVI (1942), i u Encycbpaedia oflslam (novo izdanje, I, 752-55).
Potom se oko njega skupilo drutvo da kazuje pogrebne molitve. Njegov kraj je
stigao i on je razumeo ta se zbiva.
F. Rouhani: LeLivtedivin (Pariz, 1961). Ovaj prevod Atarovog dela Elahinama

sadri u predgovoru kritiku studiju pesnikovog ivota i dela.
"Kako udnovato!", uskliknuo je. "Gomila mrtvaca je dola da se pomoli nad

jedinim ivuim."
Badi al-Zaman Foruzanfar: Sharh-iahwalo naqdo tahlil-e athar-eFaridal-Din

Mohammad-e Attar-e Nishaburi (Teheran, 1340, odnosno 1962). Uena studija o
Red: Nema boga do Boga, rekoe mu.

"Budud da nema drugog osim Njega", odgovorio je, "kako mogu da izustim
negadju?"
"Nepopravljiv je. Kai red uzimanja zakletve", pourivali su ga.
"Kralj ljubavi kae: Neu prihvatiti mito", uzvratio je eblL
Onda je jedan od prisutnih podigao glas da ga podstakne.
"Evo dolazi jedan mrtvac, da probudi ive!", kliknuo je ebli.
Kratko vreme su svi utali. Onda ga upitae: "Kako si?"
"Ponovo sam se sastavio sa Voljenim", odgovorio je. I izdahnuo.
Ataiovom ivotu i delu.

C. A. Storey: PersianLiterature (London, 1953). Veoma dragocena bibliografija,
sa spiskom manuskripta tekstova, izdanja, prevoda i studija.
U ovim naslovima su navedene i druge knjige koje mogu biti od pomoi u
izuavanju ovog dela i linosti kojima se ono bavi. Takode treba konsultovati i priloge o Ataru u klasinim istorijama persijske literature.
1-A T IC E H I I J A D U L O
EOICIJA SPIBITUALNOSTIISTOKA
Gnlrian Dai Vai kosmildnvir

Prirunik namenjen astrolozima. ali I svima koji pomou boja, dragog kamenja. mantri 1jantri ele da pomognu drugima I sebi. Svaki ovek u trenutku roenja dobija svog linog
astralnog uvara koji e itavog ivota biti njegov pratilac. Njegov suptil ni tit e mu pomagati na putu duhovnog preobraaja. Ponovo je otkriveno staro vedsko uenje koje se
temelji na uticaju planeta, kua i astrolokog podznaka, te opisuje naine suoavanja s
karmikim izazovima koji su odredeni trenutkom rodenja. Moda smo rodeni u povoljnom trenutku, pa smo dobili lakog zatitnika, ali je i mogue da na lini uvar i nije
tolikojak. U svakom sluaju potrebne su nam metode koje nam mogu pomoi da se odbranimo od nesrea i opasnosti koje prete telu i dui. Odgovarajua "udotvorna sredstva' koja tite od negativnih uticaja. jesu sile kristala, boja, kavaa (brojanih jantri). mantri, jantri kao i delovanjeza dobrobit drugih. Ta sredstva se biraju prema linom uvaru i koriste se u skladu sa
tradicionalnim pravilima Pomou te metode mogu se transformisati negativni uticaji karmike slike, kako bi se vodio to uspeniji i sreniji ivot. Svako ko zna vreme svog roenja
moe prematabelama u knjizi odrediti svogzatitnrka. 0bim:200str. mekekorice
IVOTIUENJAMAJSTORADALEKOGISTOKA
Nadahnuto putovanje kroz duhovnost, vizije. moi i pre svega mudrost indijskih uitelja, koji su autoru pomogli da spozna sutinsku vezu Hristovog gnostikog naslea i jedinstva sri
njegovog uenja sa spoznajama mistika azijskih predela. Jo jedna knjiga srca koja brie
granice izmeu tradicija istoka i zapada, pokazujui da vena mudrost dolazi iz istog boanskog izvora, prelivajui
se na sve strane sveta podjednako. Obim: 160str. meke korice
Mmtaki6 D.A. Arava: MULTi-ORGAZMIKI MUKARAC(Kakofailokeji mukarac

moedaiskusiviestnkeaigazmei dramatinopoboljasvojeseksualneodnose)
Prva u seriji novih prirunika uvenog uitelja taoistikog preobraaja seksualne energije,
koji je pomogao mnogim zapadnim uenicima da oplemene svoju seksualnost do vrhunaca
kosmikog doivljaja. Nauite da odvojite orgazam i ejakulaciju! Uivajte u poveanoj vitalnosti i dugovenosti! Desetine jednostavnih vebi e vam pomoi da ispunite svoje snove i
enske fantazije. Mnotvo crtea. Obim: 200str. meke korice
Mantaki&Manevania: MULTI-ORGAZMIKIPAR
{Kakoparnvi mogudadramatinapoveajusvojeuzrvanje. intimnosttzdravlje)
Druga u seriji prirunika u kojoj e parovi otkriti jednostavne korak-po-korak tehnike za postizanje najintenzivnijih
viestrukih orgazama celog tela za koje nisu bili svesni da su mogui, zatim za korienje seksualnosti za isceljenje, kao i produbljivanje Ijubavi i duhovnog odnosa. Parovi e biti nadahnuti da vode Ijubav celu no - i da produuju to iskustvo do kraja ivota. 0bim:200str. mekekorice
MilHoKnSi:REHMI - liceljhnnjeeneigijema
Najbolja knjiga o reikiju na naem jeziku, u kojoj se detaljno opisuje primena boanskih
energija za isceljivanje Ijudi i ostalih bia. Bogato ilustrovano fotografijama i dijagramima, kojima se na jednostavan nain prenosi sutina prakse reikija.
Obim: 200str.
Format 16X16 cm mekekorice
MKiii:D(HN- wSwat>leuijdittsninzv^
Nastao u drevnoj tradiciji Daiekog istoka, kao deo putaTao Shin Sena - puta razbijanjakoncepiualnih okova telesnih boiesti. mentalnih zakoenja i drutvenoghaosa, Do4n\rammo5e
pomoi u oslobaanju duha i pronalaenju emotivnog sopstva, kroz dostizanje jedinstva i
ravnotee unutamjeg sopstva i spoljnog sveta. Popularan na zapadu, DoJn je iznedrio univerzalno primenjivane metode kao StoSu iatsu, akupunktura, joga i razliiitemeditacije. Detaljne fotografije vebi i autorovi originalni crtei. 0bim:200str. Format 16X16 cm m kekotks
Mi&KBlfcW9ZVEZDA-ndikrezKprtilnistrelqija
Sistem astrolokog tumaenja na kome se temelji Ji ing, acteki kalendar i ostale drevne kosmologije. deli tipove karaktera prema 9 zvezdanih uticaja. Uknjizi moete otkriti kom tipu pripadate. s kojim tipom se slaete, kakav jeva idealni partner, koje zanimanje vam najvie odgovara, kada i kuda putovati i mnotvo vrednih informacija ozdravlju. porodinim odnosima. materijalnom uspehu i duhovnoj sudbini. Obim: 150str. mekekorice
DaLii:TAI ClUANIJl BING- Kortografijitelai usa

Autor bestselera Taiiuanimeditaciia razotkriva da su principi Tai ijatemeljno ukorenjeni u
Ji Dingu i Taoizmu. Svaki pokret Tai Ci tuana (ihistrovano fotografijama) je povezan sa odredenim heksagramom Ji inga. kcji u kombinaciji preobraavaju taoistiku filozofiju u praktinu stazu samospoznaje. Vebajui Tai i uan prilagodavarao sebe venim tokovima promenazemlje ineba-popustljivosti i twmayinaiyanga. Krozusavravanjeovih pokreta spoznajemo dazdravotelo prirodno pristie iz disciplinovanog i prosvetljenog duha. Obim: 100str. Format14X14cm mekekorks
DaLiu;TAI1UANI MEDfTACUA
Verovatno najbolji teorijski i praktian prirunik kineske mudrosti ouvanja zdravlja i transformacije svesti kroz pokret -TaiCi Cuan. Autor praktikuje i poduava Tai i preko 50 godina i prenosi nam svoje ogromno iskustvo. Knjiga sadri desetine dijagrama i crtea. Obim:
150 str. mekekorice
R.Sajmon- FENGUIKORAKPOKORAK(Ureiivanjevaegdomazazdravtjei sreu)

Praktian prirunikza usmeravanje kosmike energije (i)u cilju ureenjaivotnog i radnog
prostora - spoljanjeg okruenja prostora u kojem boravite kao i unutranjeg ureenja sta- .........................
na. kue, radnog prostora. Primenjujui ovu metodu moete da nauite kako da ostvarite pozitivne promene i napredak u okviru svoje karijere, kako da postignete veci ugled, zaradite vienovca, kako da u svojoj porodici i meu
saradnicima obezbedite sklad. harmonine odnose i zdravlje. 0bim:250str. mekekorice
DtrekViltm - FENGUI - Savrenouredenjizavausreui napredak

Autor jasno predstavlja drevnu kinesku metodu koja vas upuuje u tajne kako da ostvarite blagostanje u svom domu i
porodici ureivanjem prostora u kome ivite. Na mnogo slika i cttea, ema i grafikona, prikazuje se kako da izgradite
eksterijer i enterijer svoje kue, stana, radnogmesta i svih prostora ukome vamje vano da postignete prosperitet, dobro raspoloenje, zdravlje i blagostanje. 0bim:200str. Format 17x21 cm mekekorice
PeterKeldir- FONTANAMLADOSTI - tibetaiislu!vebezapodmladhnnji

Dugo uvane tajne tibetanskih lama o podmladivanju praktikovanjem posebnih telesnoenergetskih vebi. U knjizi su objanjene pet jednostavnih tehnika kojima se vrlo brzo postiu zapanjujui rezultati u pogledu zdravlja i mladalakog izgleda.
Obim: 100 str. B6 format mekekorice
EKSTAZAKROZTANTRU
Kreativni spoj transformiue mudrosti Tantre i zapadne seksualne magije, ovaj prirunik iz pera strunjaka, je pisan sa ciljem da utie na proirenje svesti i spiritualnu iluminaciju itaoca. Opremljen sa desetinama cttea i mnotvom fotografija u boji tantrikih poza. Spiritualno ime autora je Svami Anandakapila i uenik je Svami Satjanande (Biharska kola joge). 0bim:200str. mekekorice
ReiFilipKaplo:ZEN- STAPANJEISTOKAIZAPADA
Najznaajnija knjiga savremenog prosvetijenog zervmajstora, zapadnjaka koji se ostvario na istonoj Stazi zena.
Potpuno praktina knjiga o zenu, po mnogima enciklopedija zena - jednom reju, najvanija knjiga o zenu na naem jeziku. Obim: 300strmeke korice
RamaaaMabaift SVESNABESMRTNOST
Knjiga razgovora sa Bamana Mahariijem u kojoj veliki indijski Uitelj objanjava sve aspekte spiritualnog ivota.
stupnjeve i prepreke na Stazi Maha Yoge - Oirektne Staze. hsadraja: Znaenje Religije, Misticizma i Filozofije,
lluzija iskustva sveta, Potreba za Ultra Misticizmom itd. Obim:200str. mekekorice
ArtorOzbom?RAMANAMAHARIIPUTSAMOSPOZNAJE
Ozborn je najpoznatiji biograf indijskog Mudraca, ovek koji je prvi zapadu preneo spiritualno uenje Ramane Maharija. Ozborn je iveo pored njega 30 godina, aovo delo predstavlja verovatno najbolju knjigu i o ivotu i ouenju
Ramane Maharija. 0bim:200str. mekekorice
VIZUERIRAMAKRINE
V
ILIvL W
IHllrliiVilllllVlila
Izvod izJevanelja velikog indijskog Savrenog Uitelja Ramakrine, koji opisuje njegove vizije boanstava, ekstatine uzlete u vie svetove, fenomene i uda po kojima je postao uveni ekstatini svetac prolovekovne Indije.
Obim: 150 str. mekekorice
ri Raraakrina: PRIEIPARABOLE
Zbitka kratkih parabola kojima je veliki indijski Uitelj, poput koana, vajao i preobraavao svest uenika i sledbenika. Osobenost Ramakrine je bila da je za transformaciju svesti i spiritualnu poduku davao puno primera iz ivota,
pristupanih svim slojevima Ijudi. 0bim:250str. mekekorice
Ekanath&Tej Baba:NEZABORAVNISAIBABAIZIRDUA
Knjiga o kod nas malo poznatom, ali u Indiji uvenom vodeem Savrenom Uitelju, poglavaru unutranje spiritualne hijerarhije svoga doba (napustio fiziko telo 1918.). Delo detaljno predstavlja ivot i rad jednog Sadgurua,
njegova uda, moi i spiritualno vostvo uenika. Obim: 150 str. mekekorice
BauKaluri: SAVRENI UfTEUI

Knjiga o ivotima i delima petoro Savrenih Uitelja, koji dok su inkarnirani u telima na Zemlji upravljaju celokupnom spiritualnom hijerarhijom Univerzuma. Poetkom ovog veka oni koji su spustili iz boanskih visina svest Avatara Meher Babe: Hazrat Babaan, Imperator; Narajan Maharad, Gospodar Srca; Tadudin Baba, Kruna Proroka;
Upasni Maharad, Kralj Jogija i najvei od svih, Sai Baba iz irdija, Alahov Fakir. Obim: 150str. mekekorice
ZABLUDAPROSVETLJENJA- nerecionalni idejeJuDija

Prva knjiga najkontroverznije figure dananje spiritualne scene i istoka i zapada, zvanog prorok anti-mudrosti,
oveka koji predstavlja najveu opasnost za sve "spiritualne tragaoce". Ju Di objanjava da je ono to mnogi gurui u zabludi zovu prosvetljenje zapravo isti bioloki fenomen. Jedino onda kada smo potpuno slobodni od razliitih uslovljenosti nae telo sa sopstvenom "izuzetnom inteligencijom" moe da oslobodi Ijudsko bie i uini da
ono bude u prirodnom stanju. 0bim:150str. mekekorice
UMJEM^-liznwn^nqgvmia{onlainnimJuDS
Oruga knjiga Coveka koga su nazvali i "razulareni iva'. uniStnelj Sveiova i svih spiritualnih iluzija. Ako volite pobunu, bure radikalizma. totalno razbijanje iluzija, voteete iovu kritiku naih tvota i stavova. Ju Oli razbija svaku
sigumost, kri sva pravila i nemilosrdno razotkriva naSe unutranje slabosti koje rabe trgovci u svetom biznisu".
Obim: 150str. mekekorice
TejBba: VATREMASTAZA - IHTUALHODMUAPO VATRI

Knjiga o ritualu koji potie iz drevnih Samanskih vremena, obred proienja celokupnog tela i svih nivoa svesti,
koji je upravo autor {DuSan Doblanovi Jhmny) pre 7 pdina doneo i unau zemlju i postao njegov najpoznatiji
majstor. Jo jedna Staza za neustraive i knjiga koja vas odvodi na nju. Obim: 120 str, mekekorice
OonSendifenFENGUIASTROlOGUA-PmaiiikzeorptlBlaiastrologijiKidevetzvezda.
Zasniva se na filozofiji Ji Binga i sastavni jedeo tradicionalnekote feng uija. Autor pitkim i razumljivim stilom
objanjava osnovna naela ovog pristupa i ukazuje kako se moemo sluliti astrologijom devet zvezda da bismo
dobili bolji uvid u sopstvene potencijale. unapredili odnose sa prijatefjima. porodicom i paftnerom. odabrati posao
koji nam najvie odgovara. razvili intuiciju i otkrili koje su to godine i meseci u njima najpovoljniji za uvodenje promena u sopstveni ivot 0bim:235str. mekekorice
NARUITE BESPLATAN KATALOG NA TELEFONE

ili bo
0 1 1 / 3285-949 i 0 1 1 / 631-820
adresu: ESOTHERIA Marala Birjuzova 13,11000 Beograd
e-nfafl: esother@EUnet.yu
C I P - KaTa.n0r n 3a u .H ja y n y 6 jin K a u H jh ,
HapoAHa SnJiHOTeKa C p D H je , E e o r p a j*
8 2 1 .2 2 2 .1 - 3 6
1 4 1 .3 3 6
2 8 -3 6
ATAP, fepHH , eji-flH H
S u f i s v e c i i m i s t i c i : e p iz o d e i z
" S p o m e n ic e s v e t a c a " / F a r i d e l - D i n A t a r
p re v e o A le k s a n d a r u s id . - 1 . i z d . B e o g ra d : E s o t h e r i a , 2005 (B e o g ra d :
A k a d e m s k a t a m p a ) . - 2 5 7 s t r . ; 2 1 cm . (L a tic e h ilja d u lo to s a : e d i c i j a
s p ir itu a ln o s ti Is to k a )
P r e v o d d e l a : M u s lim S a i n t s a n d M y s t i c s /
F a r i d a d -D in A t t a r . - T i r a 1 .0 0 0 . - S t r
4 : N apom ena g la v n o g u r e d n i k a / [ V la d im ir
M a d i ] . - U vod: s t r . 1 1 -2 2 .
ISB N 8 6 - 7 3 4 8 - 2 0 2 - X
a ) Cyd)H3aM b ) C b c u h - MycjiHMaHH
C 0 B I S S .S R -I D 1 2 5 2 9 4 0 9 2
Ferid el-Din Atar (Ziveo krajem 12. i poetkom 13. veka)

je jedan od najveih sufi Savrenih uitelja (Sadguru), i
cenjen je kao jedan od najveih persijskih pesnika. Cuveno
mu je delo Zbor ptica u kome je pesniki opisao putovanje due kroz sedam nivoa do Boga.
Ovde je opisao najpoznatije sufi mistike kroz kratke prie
iz njihovog duhovnog ivota.
Kazivanja svetaca upravljaju ljude da se odreknu sveta,
da meditiraju na budui ivot, da vole Boga, i da se
pripreiîaju za svoje poslednje putovanje. "Moglo bi se rei
da u celoj Tvorevini ne postoji bolja knjiga od ove....
Svako ko je pravilno proita primetie koliko je ara i
ljubavi moralo biti u duama tih ljudi da bi iznedrili takva
dela i rei kakve su uinili i rekli." (Ferid el-Din Atar)
ISBN 8 6 7 3 4 8 2 0 2 - X
LATICE HILJAVU LOTOSA

EDICIJA S P IR IT U A L N O S T I ISTO K A
788673 482026

Ferid El-Din Atar - Sufi Sveci I Mistici

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Ferid El-Din Atar - Sufi Sveci I Mistici

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

iAncHumacotvsa

N aslov originala: M U SL IM SA IN TS A N D M Y STIC S

Izdava: IP ESOTHERIA, Beograd

A rt direktor i direktor produkcije:

Farid el-Din Atar

tampa: A kadem ska tam pa , B eograd

Napomena glavnog urednika

Preobraenje Hasana odBasre

K akoje M alik Dinar dobio to im e i njegovopokajanje

Istorija ivota Habiba Persijskog

Rabija, njeno roenje i m ladidani

Fuzeildrumskirazbojnik ikako sepokajao

Legenda o Ibrahimu ibnAdam u

Preobraenje Bera Bosonogog

Du l-Nun Egipanin i kako se preobratio

Abu JazidiBestami: roenje im lade godine

PreobraenjeAbda Alahija Mubaralca

Sojjani Taurii kaliji

Karijera akikija Balkija

Nematina Davuda Taija

Isposnitvo Haretija Muazebija

Ahm ediHarb i zoroastrijanac

Anegdote o Hatimu Gluvom

M ladidaniSala ibn Abda el-Tostarija

Kako se M arujiKarki opredelio za islam

Karijera Sarija Sakatija

Ahm ediKazruja injegova supruga

JahjajiM uadiR aziinjegov dug

ahioajiK em taniinjegova deca

Preobraenje Jusufa ibna el-Huseinija Razija

K akojeAbu H afiziH adad biopreobraen

Am ribn OtmaniM akii Khjiga blaga

D oktrim Abua Saidija Karaza

SamodisciplinaAbua l-Huseinija Nurija

ObrazovanjeAbua Otmanija Hirija

Povest o Somnunu Zaljubljenom

Obuka Hakimija Termedija

Povest o Kairiju Nasadu

PobonostAbua Bekrija Katanija

Asketizam Ibna Kafifa

Ibrahim iKauvas u pustinji

Sufi sveci i mistici

Mi smo dakako stvorili oveka;

Sufi sveci i mistici

emo se upoznati na narednim stranicama, sainjavaju islamsku hagiografiju.

Sufi sveci i mistici

uvoenje "opijenosti" u doktrinu sufija, i u ovom pogledu on se razlikuje od

Sufi sveci i mistici

O, prijatelju moj, pogledaj ono groblje tamo,

Sufi sveci i mistici

Kao kad zumbuli uz rue se spliu

Raanjepemjske sufi knjievnosti

Sufi sveci i mistici

cikius kratkih i veoma izotrenih meditacija u prozi i stihu na trojstvo Voljenog,

Sufi sveci i mistici

uivali u remek-delima Rumija, Sadija, Hafiza, amija, i mnogih drugih), on u

Sufi sveci i mistici

Ostatak ovoga mita, sa vetim korienjem citata iz stare arapske poezije i iz

Atar i njegova "Spomenica svetaca"

Sufi sveci i mistici

Sufi sveci i mistici

Sufi sveci i mistici

monografije o njihovim ivotima i elima. Dva oigledna primera su el-Sahlaijeva