MORIS NIKOL

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG

O radu centara
Prevod: Jelena Aa

O POGRENOM RADU CENTARA

Birdlip, 18. oktobar 1941.

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
(I tom)
Deo I: Jedna od najinteresantnijih ideja u ovom sistemu uenja je da ovek ima nekoliko
razliitih umova i da je intelekt samo jedan od umova koje on poseduje. Pogledajmo dijagram
razliitih centara u oveku u skladu sa ovim uenjem:

Svaki od ovih centara je um. Svaki od njih reprezentuje razliitu vrstu uma.
Centri bi se mogli uporediti sa veoma delikatnim i sloenim mainama, od kojih je svaka
dizajnirana za razliitu svrhu i upotrebu. Osim toga, svaka maina se sastoji od manjih maina
ili maina unutar maina i one mogu samostalno delovati. To znai da moe raditi itav centar
ili itava maina ili samo njen mali deo. Svako poseduje te izuzetno sloene i delikatne
maine, ali ne znajui nita ili gotovo nita o njima, ljudi su skloni da ih koriste pogreno. U
stvari, oni misle da imaju samo jedan um, da samo jedan um obavlja sve. A ideja o jednom
umu je povezana sa iluzijom da je ovek jedno to znai, sa imaginacijom, koju svako nosi u
sebi naime, da je iznutra jedno, jedinstvo, da poseduje jednu volju i jedno permanentno
Ja, da poseduje punu svest i znanje o sebi i mo da ini. Veoma je neobina i interesantna
stvar da niko ne moe da napravi dovoljno duboku refleksiju jer ona vodi do izvora
ovekove bolesti da je potrebno toliko dugo, pre nego to ljudi mogu podneti shvatanje da
nisu jedno, ve mnogi, da nisu jedinstvo i harmonija, ve mnotvo i disharmonija, da nemaju
jedno permanentno i realno Ja, ve stotine razliitih i sasvim kontradiktornih Ja, koja u
razliitim trenucima preuzimaju vlast nad njima, da nemaju pravu volju, ve roj promenljivih
i konfliktnih volja, koje pripadaju tim razliitim Ja, da sasvim retko imaju trenutke
svesnosti, ve se obino nalaze u neobinom stanju dnevnog sna, i da kao rezultat svega toga
nemaju pravu mo da ine i tako ive u svetu u kome se sve deava i u kome niko ne moe da
sprei da se neto dogodi. ak i ideja da ovek nema samo jedan um, ve razliite centre uma,
moe biti odbaena ili posmatrana kao toliko fantastina, kao i ideja da ljudi ne poseduju
svest. Niko u stvari ne eli da se suoi sa samim sobom i svojom realnom situacijom.
ovek se tako dri onoga, to zamilja da jeste i prijanjajui uz ono to ne postoji, to je
nerealno, onemoguava sebi da postoji i postane realan, tj. bude ono to moe da postane i za
ta je stvoren da postane. Moda ste uli tezu u Radu da svako moe postati milioner, ali da bi
postao milioner prvo mora shvatiti da nije milioner. U tom pogledu svako je nalik bogatom
mladom oveku iz poznate parabole, oveku bogatom u oseaju svoje sopstvene vrednosti,
koji sebi pripisuje dobrotu kao svoje sopstveno svojstvo i duboko je identifikovan sa svojim
vrlinama.
Setiete se da mu je reeno da proda to sve i da podari siromanima to jest, istinskom ili
sutinskom, nerazvijenom delu svog bia, izgladnelog od strane bogate linosti. ovek nije
sklon da prihvati bilo ta reeno o pogrenom radu centara, dok ne dostigne taku, na kojoj e
sam spoznati da razliiti centri zaista postoje u njemu. Morate razumeti da to nije nikakva
fantastina ili samo teoretska ideja. To je injenica i to injenica od najvee vanosti za
2

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
svakoga, ko eli da dobro upotrebi svoj ivot, a ne da od njega uini neto nejasno,
neoblikovano i sasvim beznaajno. Iz tog razloga, prva stvar, za koju Vam je u vezi sa
praktinim redom na sebi reeno da radite, je posmatranje koji centar ili koji centri rade u
nekom odreenom trenutku. To jest, reeno Vam je da praktikujete samo-posmatranje-to je
jedini put koji vodi ka promeni sebe - pre svega u vezi sa opaanjem razliitih centara u sebi.
Ali ak i to je veoma teko i ljudi ak ni nakon dugog perioda ne vide istinski sami da ti centri
postoje u njima. Ili pokuavaju da ih posmatraju na trenutak i misle da je to sve to je
potrebno.
Postoje tri razliita oveka u svakom, da ponemo sa time: Intelektualni ovek, Emocionalni
ovek i Instinktivno-Motoriki ovek, koji korespondiraju sa ta tri centra ili uma. ovek
misli jednu stvar, osea drugu i ulima doivljava (senses) treu. Njegove senzacije, koje
pripadaju instinsktivnom centru, su drugaije od njegovih oseanja, koja pripadaju
emocionalnom centru, i njegovih misli, koje pripadaju intelektualnom centru. Pretpostavimo
da pokuavate da ostvarite neki cilj (zadavanje sebi odreenog cilja je vaan korak u
etvrtom putu i re aim u ovom kontekstu se odnosi na tu aktivnost) i uloili ste trud da taj
cilj sebi razjasnite. Pretpostavimo sada da Vas je neto oneraspoloilo: ta e se dogoditi, ako
se to razmotri sa stanovita razliitih centara? Ukoliko ste neraspoloeni, to znai da je
emocionalni centar postao negativan. Oseate se gnevno, ljutito, razoarano ili moda oseate
da nita nije vredno. Ako pretpostavimo da sledite svoj um emocionalnog centra u trenutku,
kada on postane negativan, da li ete biti u stanju da ispunite svoj cilj? Ne, naravno da ne. Ali
ako preete u intelektualni centar ukoliko to moete i razmislite o svom cilju i zbog ega
ste ga postavili, i dalje ete moi da ga odrite. Zato? Zato to koristite pravi centar za tu
priliku. Ne koristite pogrean centar, jer korienje emocionalnog centra, kada je on
negativan, uvek znai koristiti pogrean centar.
Ali o svemu tome je ve dovoljno reeno. Danas treba da govorimo ne toliko o korienju
pogrenog centra za neki odreeni zadatak, kao na primer o pokuaju da se razmilja kako da
se brzo stri niz stepenice, ve o korienju pogrenog dela centra. Kao to znate, svaki centar
je podeljen na tri dela i svaki od tih delova na tri dodatna dela. Sada neu govoriti o podeli
centara na pozitivnu i negativnu stranu. Svaki centar reflektuje sebe samog i ostale kroz ta tri
dela i tri daljnja dela. Na primer, intelektualni centar sadri jedinice, koje predstavljaju
instinktivno-motoriki centar, emocionalni centar i sam intelektualni centar, ali na nioj skali.
A oni su sa svoje strane podeljeni na isti nain na jo nioj skali.
Instinktivno-motoriki deo svakog centra je najvie mehanian i u tim mehanikim
jedinicama centara ljudi po pravilu provode svoj ivot. Pre nego to budemo u detalje govorili
o podeli centara uopte, mora se shvatiti jedan princip u vezi sa njihovom podelom. Zato
ljudi provode svoje vreme u mehanikim delovima centara? Odgovor je jednostavno da oni ne
zahtevaju panju. Kada je panja praktino nula, ovek je u najniem, najvie mehanikom
delu centra. Rezultat je taj da osoba govori i ini neke stvari bez ikakve ideje o tome ta radi.
Drugi rezultat je da osoba ne moe da se prilagodi nijednoj promeni ili da upotrebi znanje, ve
se ponaa apsolutno mehaniki u svim prilikama i ponavlja ono to zna kao maina. Uoiete
koliko je za neke ljude teko da se prilagode novim idejama ili okolnostima i kako ponavljaju
sve to su nauili kao kolarci.
Da bismo uli u vie jedinice centara neophodan je napor panje. To je princip. Uzmimo sada
mehaniki deo intelektualnog centra. Njegova funkcija je da radi na registraciji seanja i
utisaka i asocijacija i to je sve to bi on trebalo da radi ukoliko se koristi ispravno. On
nikada ne bi trebalo da odgovara na pitanja postavljena itavom centru. Pre svega, ne bi
3

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
trebalo da odluuje ni o emu vanom. Ovde imamo prvi primer pogrenog rada centara u
pogledu njihovih delova i jedinica. Mehaniki deo intelektualnog centra, koja se naziva
formativni deo formativnog centra, neprestano odgovara na pitanja i neprestano donosi
odluke. On odgovara bez reda, terminima iz slenga, tipinim frazama i argonima svake vrste.
On odgovara automatski i govori ono to je najuobiajenije rei, kao maina. Ili na neto
viem nivou, odgovara uvek na stereotipan nain, koristei dobro poznate reenice,
konverzaciju sa urki, slogane, poslovice, mudre izreke i tako dalje. Neobina je stvar da
mnogi ljudi uvek odgovaraju na ovaj nain i to nikada ne primeuju, bilo zbog toga, to ne
mogu da razmiljaju ni o emu i borave u mehanikim ili ak automatskim izrazima
intelektualnog centra, ili zbog toga to ne uviaju vanost razmiljanja i oslobaanja svojih
misli od mehanikih rei i izraza, koje pripadaju najniim jedinicama centra.
Sada dolazimo do panje. Panja nas prebacuje u bolje ili svesnije delove centara. Postoje tri
vrste panje:
(1.) nula panja, koja karakterie mehanike jedinice centara;
(2.) panja, koja ne zahteva napor, ali je privuena i samo treba da se dri dalje od nebitnih
stvari;
(3.) panja, koja mora da bude upravljena naporom volje.
Kao to je reeno, prva vrsta panje, nula-panja, prati rad mehanikih jedinica centara; druga
vrsta nas dovodi do emocionalnih delova centara, a trea do intelektualnih delova. Uzmimo na
kratko ponovo intelektualni centar kao primer. Emocionalni deo intelektualnog centra se
prvenstveno sastoji od elje da se zna, elje da se razume, da se traga za znanjem, da se
otkriva, da se povea razumevanje, da se shvati i otkrije, da se ima satisfakcija saznanja, elje
za istinom, zadovoljstva u uenju, nezadovoljstva zbog ignorantnosti, neinformisanosti itd.
Rad na emocionalnom delu zahteva punu panju, ali u tom delu panja ne zahteva nikakav
napor. Ona je privuena i odrava se samim interesovanjem za taj predmet.
Intelektualni deo itavog intelektualnog centra ukljuuje i kapacitet za kreiranje, konstrukciju,
otkrie (pronalazaki dar), iznalaenje metoda, uvianje povezanosti i dovoenje naizgled
odvojenih stvari u vezu ili jedinsvo ili formulacije, tako da vidimo istinu u neem do tada
nejasnom. Ovaj deo ne moe raditi bez usmerene panje. Panja u tom delu nije privuena,
ve mora da bude kontrolisana i odravana naporom volje; mi uglavnom izbegavamo rad, koji
pripada ovom delu centra, zbog ega on ostaje neiskorien.

POGREAN RAD CENTARA

4

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
Birdlip, 23. oktobar 1941.
Deo II: Prolog puta smo govorili o pogrenom radu centara sa stanovita korienja
pogrenih delova centara i principa panje.
Kao to je reeno, ljudi borave ili ive u malim delovima centara to jest, u mehanikim
delovima. Morate shvatiti da sva ta razliita Ja u nama ive u manjim ili veim jedinicama
centara. Mi imamo manje mehanika i vie mehanika Ja. U malim jedinicama, u
mehanikim ili ak automatskim delovima centara boravi veina Ja koja kontroliu na
ivot. U tom smislu, moe se rei da ljudi naseljavaju ili ive u malim, mehanikim
jedinicama centara. To jest, na svakodnevni ivot je veinom kontrolisan veoma malim,
mehanikim Ja, koja naseljavaju te male jedinice centara. Ona bi trebalo da budu sluge, a ne
nai gospodari, jer mi posedujemo Ja razliite snage ili kvaliteta ili kapaciteta. Na primer,
Ja koja ive u malim jedinicama centara nisu sposobna da shvate Rad. Ona su veoma
ograniena. Ne mogu da se promene. Ona su nalik ariji, koja sumnja u sve novo. Ta mala
Ja, koja koristite u svakodnevnom ivotu ta Ja koja se gloe i oseaju nepovezanost, ta
Ja koja su preokupirana malim planovima, malim sumnjama, malim stvarima, malim
interesima se nalaze u mehanikim delovima centara. Ona se veoma korisna za male stvari,
ali ona ne mogu razumeti Rad. Ona pripadaju malim delovima centara. I ponekad nailazite na
ljude, koji su toliko mnogo u tim malim, svakodnevnim Ja, da su potpuno nesposobni da
shvate bilo ta osim onoga to pripada njihovim trenutnim malim interesima i stanovitima tih
malih Ja, zaokupljenim samo malim stvarima svakodnevnog ivota, koje su veoma vane
na tom nivou naime, na nivou malih stvari. To znai, da ta mala Ja imaju svoje pravo
mesto i ukoliko se bave onim, to im pripada, ona obavljaju svoj posao pravilno; i svako mora
posedovati istrenirana Ja ove vrste.
Kao to znate, osoba mora da se razvije do nekog stepena u svim delovima centara, da bi
postala ovek broj 4 ili balansirani ovek. Ali, kao to je reeno, ta mala Ja ne mogu da
shvate Rad, ne mogu da prilagode sebe idejama Rada i ako ideje Rada padnu na ta mala,
svakodnevna Ja, Rad ne moe biti primljen i ne moe zauzeti pravo mesto u biu oveka.
Ukratko, ukoliko Rad bude prihvaen od ovih malih svakodnevnih Ja, zainteresovanih
preteno za sebe, on e biti shvaen na njihovom malom nivou razumevanja na nivou bia
tih malih Ja. Ovaj Rad moraju preuzeti vea Ja i nikada se ne sme dopustiti da padne do
malih Ja. Ovo je veoma realan i vaan element rada na sebi to jest, da se ne sme dopustiti
malim Ja, koja ive u malim delovima centara, da razmiljaju i odluuju o idejama Rada.
Budui da je to tako vano i sa praktinog stanovita ini tako direktan primer pogrenog rada
centara, moramo pokuati da bolje razumemo ta to znai. Jer, kao to je reeno, prouavanje
pogrenog rada centara nije samo pitanje, koje se odnosi na korienje pogrenog centra, kao
to je korienje centra za miljenje, da bi se stralo niz stepenice u kom sluaju bismo pali
ve takoe i pitanje korienja pravog dela centra s obzirom na to ta treba da bude uraeno
u nekom odreenom trenutku. Jer postoji veoma mnogo razliitih vrsta stvari, sa kojima treba
da se pozabavimo, a mi ne posedujemo samo razliite centre ili umove intelektualni za
sloena poreenja i razmiljanje, motoriki za kompleksne pokrete, mnogo bre od misli,
emocionalni za uvianje kvaliteta stvari i relacija i znaenja skrivenih iza intelekta ve je
svaki centar podeljen i dalje podeljen na delove, od kojih svaki ima svoje pravo mesto u emi
stvari i svoju pravu funkciju.
Vratimo se intelektualnom centru. Mehaniki deo obuhvata sav rad na registrovanju seanja,
asocijacija i impresija i to je posao, koji bi on normalno trebalo da obavlja to jest, kada
drugi centri i delovi centara obavljaju svoj pravi posao. On bi samo trebalo da obavlja posao
5

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
registracije ili snimanja, nalik sekretarici, koja zapisuje i sreuje ono to je reeno. Kao to je
ve spomenuto, on nikada ne bi trebalo da odgovara na pitanja, koja su upuena celom centru
i ne bi nikada trebalo da odluuje ni o emu vanom; ali na alost, on uvek odluuje i uvek
odgovara na svoj uzani, ogranieni nain, gotovim frazama, i nastavlja da govori i deluje na
isti mehaniki nain u svim okolnostima. To je fiksirani deo u oveku i ako ovek
intelektualno boravi u ovoj mehanikoj jedinici intelektualnog centra, on se nee promeniti i
nita novo ne moe nastati u njemu, ve e uvek posmatrati ivot na odreeni nain i govoriti
iste stvari, kao gramofon. Ali ako je drugi deo njega razvijen u veoj jedinici, stvar e biti
sasvim drugaija. On e onda imati veoma mehaniku, besvesnu stranu, ali i drugaiju stranu,
koja je mnogo svesnija i ivlja, koja boravi bilo u emocionalnom, bilo u intelektualnom delu.
U stvari, balansiran ovek u smislu Rada je do izvesnog stepena razvijen u svim delovima
mehanikom, emocionalnom i intelektualnom svih centara. To znai da je on reprezentovan
u njima nekim Ja i oni nisu prazne sobe. To distribuira njegovu energiju i dovodi psihiki
ivot u harmoniju, ali tek putem ideja, slinim onima, koje se odnose na Rad naime,
idejama, koje dolaze od C uticaja, od svesnog kruga oveanstva, od onih koji su dostigli
potpuni unutranji rast je mogu harmonian razvoj centara. ivotna interesovanja su sama
po sebi omeena tako da vode do jednostranog razvitka; i nijedan ovek se ne moe razviti
samo interesovanjem za sebe, jer e tako razviti samo odreene delove emocionalnog centra.
Ako Rad padne na mehaniku stranu intelektualnog centra, on e pasti meu Ja, koja se
bave obinim, svakodnevnim ivotnim stvarima. Ta Ja se hrane A uticajima, deluju u
svakodnevnom ivotu i ne mogu shvatiti o emu je re u Radu i zato je Rad neophodan. Za
njih je samo ono to mogu da vide i dotaknu realno. Prema tome, tu nema plodnog tla za ideje
Rada iz koga bi one rasle, jer se Rad ne bavi stvarima koje se mogu videti i dotai, ve
poinje samo-posmatranjem to jest, onim to se ne moe videti i dotai. Razumeete koliko
je opasno za one, kojima je data mogunost da prime Rad veim delovima centara, veim
Ja, da dopuste njegovim idejama da padnu na mala, mehanika Ja, gde e biti izdeljene ili
ak pocepane na komadie. To je istinski bazina ideja o skrnavljenju ili profanisanju. O Radu
se uvek mora razmiljati sa panjom, jer ona pomera oveka u intelektualni deo centra.
U pogledu toga da se ideje Rada uju uzanim, malim Ja, vi svi znate parabolu o Sejau i
semenu. Osoba, koja ivi samo u malim delovima centara, u malim linim stvarima, e kada
uje o Radu razumeti veoma malo. O toj situaciji se govori u paraboli. Seme oznaava
ezoterine ideje, ideju Rada. Ukoliko ideje Rada, kao ivo seme, padnu na veoma male delove
centara, to je kao kada seme padne pored puta (wayside).
Izae sija da sije sjeme svoje; i kad sijae, jedno padne kraj puta i pogazi se i ptice nebeske
pozobae ga.
A drugo padne na kamen i iznikavi osui se, jer nemae vlage.
I drugo padne me trnje i uzraste trnje i udavi ga.
A drugo padne na zemlju dobru i iznikavi, donese rod sto puta onoliko. (Luka, VIII, 5-8).
Interpretirajui ovu parabolu svojim uenicima, Hrist kae: Sjeme je rije Boija.
A koje je kraj puta, to su oni koji sluaju, ali potom dolazi avo i uzima rije iz srca
njihovoga, da ne vjeruju i da se ne spasu. (Luka, VIII, 11-12). Da li razumete zato se to
naziva wayside? To znai da ideje Rada padaju meu saobraaj ovekovog uma, meu
obine misli ovekovog ivota i preuzima ih mehanika strana, koju Hrist naziva avo jer
mehaninost jeste avo.
6

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
U smislu Rada vi svi znate da osoba moe razumeti samo na svom nivou bia. To znai da
ako sretnete oveka sa viim nivoom bia nego to je vae, Vi ga neete razumeti. A ako ivite
u veoma malim, veoma ogranienim, mehanikim Ja, onda to predstavlja va nivo bia.
Tada ete razumeti samo ono to je veoma malo, veoma lino, i ako centrirate sebe u tim
malim Ja, koja se bave malim poslovima svakodnevnog ivota i vaim sitnim ljubomorama,
mrnjama i eljama i pakostima, neete biti u stanju da se prilagodite niemu novom, tako da
e ideje Rada pasti kraj puta i biti ili sasvim beznaajne za Vas ili ak apsurdne, smene,
nepotrebne i fantastine. To znai da ete razumeti Rad na nivou svog bia. Ali svako
poseduje skalu bia. To znai da ovek, pod uslovom da poseduje magnetni centar, moe doi
do boljeg nivoa i boljih Ja u sebi - ako pokua da ih pronae - putem kojih moe da razume
Rad. A jedan znak toga je posedovanje magnetnog centra, koji moe da napravi razliku
izmeu A i B uticaja.

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
O POGRENOM RADU CENTARA
Birdlip, 09. novembar 1941.
Deo III: Mehaniki delovi centara treba da obavljaju odgovarajui posao i oni mogu da rade
bez ikakve panje ili uz veoma malo panje. Kada hodate, ta aktivnost zahteva samo
povremeno veoma malo panje i sve sloene pokrete, povezane sa aktivnou hodanja,
mehaniki delovi motorikog centra izvode pravilno. Moete se uveriti da to izvode
mehanike jedinice motorikog centra, jer dok hodate Vae ruke mogu biti zauzete pokretima,
koji zahtevaju usmerenje svesti tj. panju kao na primer otrenje olovke ili zakopavanja
dugmeta i tako dalje. Upravo zbog toga to mehaniki delovi centara mogu da rade sa nultom
panjom ili sa veoma malom, povremenom panjom, oni esto deluju nezavisno na primer
ovek se oblai za veeru dok istovremeno razmilja o nekom problemu ili moda zatie sebe
kako ide u krevet. Svako e se setiti slinih primera.
itava ljudska maina je napravljena na takav nain da neki deo u nudi moe da preuzme
posao drugog na odreeno vreme. To se u ovom sistemu izraava reima da se centri do
izvesnog stepena preklapaju u pogledu funkcija. Iako zbog preklapanja centara ljudska maina
moe bolje da reaguje u nudi i zbog toga je pogodnija za podeavanje, upravo to preklapanje
prua priliku za pogrean rad centara. Uzmimo jedan primer: svi znamo da se disanje moe
obavljati bez nae panje. Ovde je motoriki centar, koji napree i otputa miie koji se
koriste pri disanju, kontrolisan od strane instinktivnog centra, koji svakog trenutka procenjuje
stanje krvi i u skladu sa time poveava i smanjuje brzinu respiracije. Ali mi to ne moemo
posmatrati direktno. Mi ne moemo posmatrati instinktivni centar i njegov sloeni zadatak
odravanja unutranjeg rada organa. Meutim, moemo posmatrati rezultate njegovog rada
na primer da posle tranja diemo dublje ili da ako smo uzbueni, diemo bre - i shvatamo
da je to zbog toga to je instinktivnom centru potrebno vie kiseonika. Ali disanjem ne
upravlja samo instinktivno-motoriki centar. Postoji preklapanje kontrole, jer moemo svesno
kontrolisati disanje. ovek ne moe voljno zadriti dah iza odreene granice, jer e
instinktivni centar preuzeti disanje umesto njega im bude poeo da gubi svest. Ali ovek
moe upravljati svojim disanjem i voljno disati sporije ili dublje. To je opasno raditi, ali
postoje neki trenuci kada to moe biti veoma vano i ak spasti oveku ivot. Meutim,
ukoliko osoba pokuava da kontrolie svoje disanje bez razumevanja ta radi i bez znanja, ona
se time mea u rad instinktivnog centra, koji postaje lenj. Seam se da je G. rekao vie nego
jedanput da su ljudi, koji pokuavaju da steknu mo kontrolom disanja budale, osim ako nisu
proli kroz dug pripremni trening sa uiteljem, koji ih je izabrao. Oni su budale jer se meaju
u funkciju, iji se rad moe trajno poremetiti, ukoliko se dovoljno dugo meamo u njegov rad.
Pitanje pogrenog rada centara je predmet prouavanja itavog ivota putem samoposmatranja. Da bi se razumelo bilo ta, morate razumeti njegovu prirodu, u suprotnom
pristupiete tome pogreno ili zauzeti pogrean stav. Ne moete razumeti centre i njihov
pravilan i pogrean rad za jedan trenutak. Ako mislite da moete, postavljaete pogrena
pitanja i neete nikada nita istinski saznati o tom predmetu. Razmislite na trenutak. Sav Va
ivot je funkcija centara ili upravljan je njima Vae misli, Vaa oseanja, Vae ideje, Vae
nade, strahovi, ljubavi, mrnje, Vae aktivnosti, Vai oseti, Vaa zadovoljstva, Vaa udobnost i
tako dalje. Kako onda moete oekivati da razumete sve o ispravnom i pogrenom radu
centara za kratko vreme? initi tako je kao i oekivati da se razume sve o ivotu poto ujemo
jedno ili dva predavanja o njemu. Ono to je do sada reeno treba samo da Vam prui
nekoliko sugestija i da vas podstakne da prouavate taj predmet ali dok ga ne budete prouili
samo-posmatranjem, moete uti i hiljadu i jedno predavanje o njemu, neete razumeti nita.
8

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
Sada treba predstaviti podelu centara, da bi se dobio neki opti prikaz, koji moe pomoi da se
pronae sopstveni put kroz sistem i sa kojim se mogu povezati neka sopstvena opaanja o sebi
i nai im mesto jer to oveku pomae da sebe vidi jasnije.
Ja u sada pre svega podeliti centre na pozitivan i negativan deo i tada ih delimino popuniti,
predstavljajui samo neke od njihovih delova uz priblinu definiciju njihove funkcije.
Ponimo sa intelektualnim centrom:

FIGURA I INTELEKTUALNI CENTAR

Napomena: na ovom dijagramu je samo Motoriki deo Intelektualnog centra detaljno

predstavljen. Obratite panju na razliku izmeu emocionalnog dela motorikog dela
intelektualnog centra i emocionalnog dela intelektualnog centra. Uoite ta ona znai.

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara

FIGURA II EMOCIONALNI CENTAR

10

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara

FIGURA III MOTORIKI CENTAR

11

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara

FIGURA IV INSTINKTIVNI CENTAR

Kao to je reeno, na ovom dijagramu centara i njihove podele predstavljeno je samo nekoliko
delova, kako bi sluili kao vodi za posmatranje centara i njihovog rada. Deo naeg rada
tokom nekoliko godina je bio da posmatramo delove centara i sakupimo i uporedimo
opaanja.
Sve to je do sada dato zahteva briljivo prouavanje. Prvo je neophodno registrovati ono to
je reeno o centrima i delovima centara, kao to je dato, a zatim razmisliti o tome ta to znai i
doi do individualnih ideja o tom predmetu jer nas to prebacuje u vie delove centara a
zatim nai primere i pokuati da se za njih nae mesto. Molim vas, nemojte postavljati pitanja
o delovima centara, koji nisu predstavljeni. To je uvek znak negativnog razmiljanja i
automatskog postavljanja pitanja, koje je gore nego formatorno ispitivanje, pitati o Aziji, kada
predavanje govori o Americi ili pitati za izuzetke kada se objanjava pravilo.

12

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
O POGRENOM RADU CENTARA
Berdlip, 18.11.1941.
Podela intelektualnog centra na pozitivni i negativni deo
Deo IV Ponimo sada sa prouavanjem negativnih delova centara i njihovog znaenja. U tu
svrhu danas emo razgovarati o intelektualnom centru, koji je prirodno podeljen na pozitivnu
stranu i negativnu stranu, i makar delimino o tome, ta je miljenje i kakav znaaj ima Rad
za postizanje pravilnog rada intelektualnog centra.
Koja je funkcija negativnog dela intelektualnog centra? Govorei uopteno, njegova funkcija
je da misli Ne, da negira. Funkcija pozitivnog dela intelektualnog centra je da misli Da, da
afirmie.
Bez negativnog dela intelektualnog centra, on ne bi mogao da misli. ta je miljenje? Prva
definicija, koju ovaj sistem daje, je da je miljenje poreenje. Miljenje je poreenje jedne
stvari sa drugom, jedne ponude sa drugom itd. Ali ako oveku na raspolaganju stoji samo
afirmacija, samo Da kao instrument za miljenje, poreenje nee biti mogue. Poreenje
zahteva kvalitet ili izbor izmeu dve stvari, od kojih se jednoj kae Da, a drugoj Ne. Sva
pitanja, koja poinju sa zato (za razliku od onih koja poinju sa kako) znae da traimo
razlog za neto; a sve prosuivanje ukljuuje poreenje i izbor tj. biranje ovog i odbacivanje
onog. Ne bi bilo mogue odabrati ili odbaciti kada ne bi postojao intelektualni centar kao
dvostruka sila sila afirmacije i sila negacije. Ta dva dela centra bi trebalo da budu u stanju
da rade zajedno, kao dve otrice makaza, delujui jedan protiv drugog. O emu god da
razmilja, ovek bi trebalo da bude u stanju da vidi ono to potvruje kao i ono to negira i da
izmeu ta dva puta pronae stazu za svoje misli, jer sve istinsko miljenje vodi u nekom
pravcu u umu (i treba da vodi do novog mesta u umu, a ne du starih staza i do starih mesta,
gde je ranije bio i do kojih se stie bez razmiljanja, ve jednostavno putem asocijacija
stvorenih navikom). Govorim o istinskom razmiljanju, koje zahteva napor i predstavlja neto
to ljudi retko ine.
Kako ste bez sumnje uli, svakome u ovome radu se savetuje da pokrene svoj mozak
jednom svakoga dana, a to znai uiniti istinski napor razmiljanja. Ono to uobiajeno
nazivamo razmiljanjem, predstavlja jednostavno automatski tok asocijacija, sled nejasnih
ideja i seanja i fraza prekinut povremenim neznatnim naporom da setimo neega, kao na
primer, ta treba da kupimo i kuda treba da odemo danas. Kada intelektualni centar radi kao
celina, svi njegovi razliiti delovi i podele zauzimaju svoje pravilno mesto i preuzimaju svoje
funkcije, ali to se retko dogaa. itav centar je retko osvetljen. Po pravilu rade samo delovi i
sektori tj. on radi pod malim pritiskom uz samo malo svetlosti i u malim delovima i ne moe
se baviti mislima i idejama, koje zahtevaju aktivnost centra kao celine. I ponovo, po pravilu
ljudi ne znaju o emu bi mislili. Ovaj sistem, sa svim svojim mislima i idejama, sa svojom
ogromnom podlogom i svojim praktinim detaljima u stvari itavo uenje povezani je
organski sistem, konstruisan da oveka dovede do razmiljanja, i ui ga kako da misli i prua
mu neto, putem ega moe razviti sopstveno miljenje. Jer neke od ovih ideja su lako
shvatljive i na niem nivou, druge su mnogo tee i na viem stepenu, a veza izmeu njih se ne
mora videti tokom dugo vremena, ali itav intelektualni centar, sa svim svojim delovima,
malim i velikim, potreban je da na pravilan nain objedini sistem, tako da on moe raditi
pravilno i prenositi snagu kao organizovana i iva celina. To nije samo pitanje memorije, jer
memorija je pre svega funkcija mehanikog ili formatornog dela intelektualnog centra koji
13

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
registruje i taj deo nije dovoljan da u potpunosti shvati ideje uenja. To je, dakle, pitanje
evaluacije i vienja i kuanja njegove istine. Istovremeno, dok ovaj sistem nije pravilno
registrovan u oveku, on se ne moe razvijati i rasti ispravno u njemu da primi i transmituje
vibracije iz viih centara. Morate razumeti da se snaga sistema ne sadri u sistemu samom,
shvaenom kao rei i dijagrami, ve u onome to Rad transmituje preko svog bia, kada
dobrovoljno radimo na njegovom razumevanju. Jer kada je rad shvaen, on tada oblikuje
neto u oveku, to on ranije nije posedovao, i taj instrument, da tako kaemo, na ovaj nain
formiran u njemu, moe da odgovori na uticaje kojih on nije u potpunosti svestan. I ti uticaji
su oni koji modifikuju, menjaju, moda i transformiu oveka. Videete, zbog toga, koliko je
vano odrati Rad ivim u sebi i sluati njegove ideje iznova i iznova i razmiljati o njima i
iznova i iznova pokuavati da se deluje u skladu sa njima. Jer ako Rad umre o osobi zbog
prevladavajueg pritiska ivota i njegovih dnevnih zahteva, moe biti teko ponovo ga
probuditi. Ljudi lako padaju u san i potrebno je veoma mnogo vremena, prouavanja i rtvi,
pre nego to se rad obrazuje dovoljno snano u u oveku, da bi ostao iv u njemu, tako da
ljudi moraju ostati u kontaktu sa onima, koji ga odravaju ivim i iji je zadatak da to ine.
Napravio sam ovu digresiju, da bih pokazao kako je neophodan rad intelektualnog centra kao
celine, da bi se u potpunosti shvatio ovaj sistem i kako je taj sistem oformljen za ovu svrhu i
moe pravilno organizovati itav intelektualni centar u instrument, koji moe poeti da
odgovara na uticaje, koji dolaze iz viih centara. Meutim, kako ovaj predmet spada u
realtivno miljenje (koje samo po sebi dovodi intelektualni centar u pravilnu akciju), sada
emo se vratiti na podelu centra na pozitivnu i negativnu stranu i razmotriti ih s obzirom na
pogrean rad centara (i delova centara).
Uzmimo negativno razmiljanje. Negativno razmiljanje nastaje kada ovek razmilja samo
negativnom stranom intelektualnog centra. On koristi negativnu stranu da bi razmiljao. Kao
to je reeno, te dve strane, pozitivna i negativna, treba da sarauju i da proveravaju jedna
drugu. Ako ovek pone da razmilja, recimo o Radu, negativnom stranom i dopusti da ta
strana nastavi svoje aktivnosti bez provere, on e neizbeno odbaciti Rad, jer negativna strana
povezuje stvari samo u obliku rastueg negiranja. Krajnji rezultat e tako biti Ne. Takvo
negativno razmiljanje u vezi sa temama kao to su one, kojima se bavi Rad, danas je veoma
esto i da bi trijumfovalo, ono mora da odbaci ili porekne ili omalovai sve sa ime se ne
slae.
Negativno razmiljanje poprima mnoge oblike kod razliitih ljudi. Neki ljudi imaju dobro
razvijen sistem potpuno neproverenog negativnog razmiljanja o razliitim stvarima o
samima sebi, o drugima, o ivotu, o svetu, Univerzumu itd. Ti sistemi su se formirali
nezavisno od pozitivne strane intelektualnog centra i jednostrani su, neprovereni, nisu izloeni
nikakvom izazovu od strane suprotnog miljenja i esto predstavljaju izvor bolesti.
Jedan od najlakih naina je neslaganje. Neslaganje po navici znai korienje negativne
strane intelektualnog centra. Neslaganje po navici, pronalaenje pogreaka, traenje dlake u
jajetu itd. predstavlja korienje negativnog dela centra bez provere: negativni mislilac je
ovek, koga po pravilu treba izbegavati, jer to god da mu kaete, on e to pokuati da uniti.
On ne moe spreiti da se, inei tako, intelektualno kree unazad. Sve to je pogrena
upotreba centara. Sa druge strane, osoba, koja misli, recimo ponovo o ovom sistemu, samo u
vidu afirmacije, ga nikada nee shvatiti. On nikada nee postati realan za nju, jer ona nije
prola ni kroz kakvo iskuenje u vezi sa njime, nije se borila i radom ga osvojila za sebe do
nekog stepena.
14

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
U Radu postoji pria da je nekada davno ovek bio savren. ovek je bio u kontaktu sa viim
centrima. U stvari, kae se da je razgovarao sa bogovima. Ali on je bio veoma slab, jer kako
nikada nije poricao i uvek je afirmisao, nije znao kako da se nosi sa poricanjem. Tako je lako
pao sa svog poloaja, jer nije imao snage za samostalno razmiljanje i razumevanje. Sada on
treba da nae svoj put nazad do mesta gde je jednom bio, sa snagom poricanja da mu u tome
pomogne.
Dodatna napomena:
Mnogo zanimljivih stvari se moe rei o ta dva dela intelektualnog centra, pozitivnom i
negativnom, ako ih posmatramo u vezi sa drugim centrima, kao to je emocionalni. Na
primer, ovek moe imati negativno razmiljanje i pozitivno oseanje ili volju u vezi sa
nekom stvari. Ili obrnuto, moe imati pozitivno razmiljanje i negativno oseanje ili volju. Da
bismo to ilustrovali, korisno je razmisliti o citatu iz Jevanelja:
"ovek neki imae dva sina i doavi k prvome ree: sine! Idi i radi danas u vinogradu mome.
A on odgovarajui ree: neu; a poslije se raskaja i otide. I pristupivi drugome ree tako. A
on odgovarajui ree: Hou, gospodaru; i ne otide. Koji je od ove dvojice ispunio volju
oevu?" (Matej, XXI/ 28 - 31).
Osoba, koja gaji suvie mehaniku afirmaciju u intelektualnom centru, e rei Da, ali to
pripada njenim mislima ne njenoj volji. Tako ona kae da u svojim mislima, ali moda
ne svojim emocionalnim centrom. ovek sa negativnim razmiljanjem i pozitivnim
oseanjem e rei ne u svom umu, ali e njegova oseanja kasnije rei da. Parabola ili
psiholoka definicija se moe razliito razumeti. Ali ona znai da ovek nije jedno i ima dve
razliite strane koje ne moraju obavezno da budu saglasne.
Druga stvar, koja se moe rei, je da ako ovek nema magnetni centar (koji prihvata
postojanje dve vrste uticaja u vrtlogu miljenja A i B uticaja), moe poeti samo sa
negativne strane miljenja, kada se susretne sa radom ove vrste, i tako provesti sve svoje
vreme u pobijanju. Oseanje podstie odreenu vrstu miljenja. Na intelektualni aparat,
takav kakav je, podeljen na negativan i pozitivan deo, moe doi do bilo kakvog rezultata,
bilo da je pokrenuta jedna ili druga strana. On moe potvrditi ili odbaciti bilo ta. Procena
emocionalni centar - je ta koja je presudna. Posmatrana samo kao maina, ta dva dela
intelektualnog centra su uzajamno destruktivna. To je razlog zato se kae da je trei faktor
neophodan za ispravan rad centara.

15

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara

O POGRENOM RADU CENTARA

Berdlip, 28.11.1941.
Deo V U ovom delu, poslednjem u seriji o pogrenom radu centara, poeemo sa
emocionalnim centrom s obzirom na njegovu negativnu stranu, ali u napraviti digresiju u
vezi sa samim negativnim emocijama.
U poslednjem delu je reeno da intelektualni centar prirodno poseduje negativan deo. Ali to
nije sluaj sa emocionalnim centrom. Negativan deo emocionalnog centra je sedite
negativnih emocija. Ali prirodno ne postoji takav deo u centru: on je steen. Moe se
slobodno rei da kad god je aktivan taj steeni, negativni deo emocionalnog centra, to znai
pogrean rad tog centra. Nije preterano rei da emocionalni centar veoma retko radi na
ispravan nain, usled aktivnosti tog steenog negativnog dela, kojim se inficirao kroz kontakt
sa ivotom. Jer negativne emocije upravljaju ivotom, moda posebno danas, i ljudi su
privreni svojim negativnim emocijama vie nego bilo emu drugom. Infekcija negativnim
emocijama (kao i infekcija negativnim razmiljanjem) postepeno se uvlai u dete koje raste,
jer dete je roeno budno (na svom sopstvenom stepenu) u svetu uspavanih ljudi i, imitirajui
ih, ui da padne u san: pored mnogih drugih stvari ono imitira i negativne emocije tj. izraze
lica, intonaciju, rei i fraze, koje proizilaze iz negativnih stanja njihovih predstavnika. Dete to
sve imitira i postepeno poinje da osea ono to oni predstavljaju. Na taj se nain negativna
oseanja odraslih prenose na dete i posle nekog vremena ono poinje da pokazuje negativne
emocije i da bude mrzovoljno, da prigovara i osea saaljenje prema sebi i tako dalje. Najzad,
ta dete drugo moe da uini? I opet, ta oni, koji su ve inficirani negativnim emocijama,
drugo mogu da uine, budui da su potpuno nesvesni da su negativni i nikada nisu uli o toj
ideji, a ako je i uju, po pravilu su sigurni da oni nikada nisu negativni. Vidite kako je teko
prekinuti taj lanac stalnog ponavljanja, uzroka i posledice, tu neizbenu infekciju i reinfekciju, koja je gora od bilo koje druge infekcije, fizike ili moralne. Ko e je prekinuti? Ili
ko moe da je prekine? Jedina stvar, koja je moe prekinuti, jeste ovek koji uje, vidi,
razume i shvata ta su negativne emocije i poinje sa samim sobom. Jer ako makar jedna
osoba promeni svoj poloaj u toj mrei ivota, u tom tekom jarmu za ljudska bia, ona e
otvoriti prostor i za druge. Ali to e biti sluaj samo onda, ako on radi na negativnim
emocijama iz najdubljeg, unutranjeg, individualnog uvianja istine o uasu i beskorisnosti
negativnih emocija, jer to je taka, na kojoj istinski Rad poinje, u toj unutranjoj viziji.
Morate razumeti da moete raditi sa razliitih mesta, ili kakvi jeste, dubina u sebi. Moete
raditi iz povrnih i dubljih razloga. Kada ovek radi na sebi zbog nagrade ili pohvale, pozicije
ili iz dunosti, ili iz neke vrste uobraenja, ili ponosa ili zbog zasluga, zbog asti ili elje da se
zadovolji ili u vidu imitacije, straha i tako dalje, - svi ti motivi ili izvori njegove volje (neki
bolji, neki loiji) jo uvek nisu ovek sam koji radi na sebi samom. Ti motivi su serija surogata
za pravo Ja u oveku zamenska Ja, od kojih neka obrazuju zamenika nadzornika i, kao
to je reeno, neka su bolja, neka loija, neka su korisna, neka smetnja tj. neka su u veoj
meri unutranja i tako okrenuta sutini, neka su u veoj meri spoljanja i tako okrenuta ka
lanoj linosti ili zamiljenoj osobi, za koju smatramo da jesmo i na koju troimo toliko
mnogo snage, misli, vremena i novca, da bismo je odrali, okruenu oblacima negativnih
emocija i sukoba.
16

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
Jedino e istinski Rad na linim negativnim emocijama , a ne imaginarni Rad, omoguiti da se
taj promeni poloaj. U suprotnom negativne e emocije ostati tamo gde jesu, u drugom
obliku, jer one nalikuju Proteju, (gr. , Prtes je morski bog u grkoj mitologiji. Ima
proroke sposobnosti, ali menja svoj oblik da bi izbegao da nekome otkrije sudbinu;
odgovorie samo onome ko uspe da ga uhvati. prim. prev.), koji neprestano menja svoj oblik i
pretvara se u neto drugo. Ali to je neophodan deo Rada, koji svako mora proi, da kroz
iskreno posmatranje vidi koliko je privren negativnim emocijama sa jedne strane i kako
pokuava da ih se oslobodi sa druge. Rad neizbeno svakoga vodi do istog mesta i istih
iskustava. ovek mora dostii taku uvianja svoje sopstvene bespomonosti shvatanja
svoje mehaninosti. A to e ga, ukoliko to nije negativno iskustvo, dovesti u stanje pamenja
sebe. Time to vidi svoju bespomonost, on privlai pomo. Jer shvatanje svoje
bespomonosti dovodi oveka u Tree stanje svesti, gde pomo moe stii do nas.
Cilj ovog Rada je da probudi zakopanu savest- ne govorim o steenoj savesti, koja je
razliita kod svake rase i predstavlja pitanje obiaja, treninga, klase ili nacije. Zakopana
savest je ista u svim ljudima, ali lei van domaaja. Da ta zatrpana savest nije u nama, Rad
bi bio beskoristan nita vie do nova, luda moda, novi argon. Kada bismo mogli da
dotaknemo tu zakopanu, pravu savest, u istom trenutku bismo znali da su sva negativna stanja
pogrena u stvari da su otrov za nas. Upravo preko unutranjeg ukusa, kako se to naziva u
Radu, spoznajemo to za sebe. Unutranji ukus omoguava oveku da uvidi kada je
negativan. I tada poinje bitka. On eli da neto kae i ne moe. Kada se to dogodi, kada ga
Rad dovede do te take, Rad onda radi na njemu. To nije vie neto to on prihvata, ve
neto za ta se on mora boriti u sebi. Tada poinje da uvia da mora raditi na svojim
negativnim emocijama na nivou, koji lei na dubljoj taki u unutranjosti i tada e mu savest
pomoi. Ako radi na negativnim emocijama, jer mu je tako reeno, ili zato to se stidi pred
drugima zato to ih ima itd. tada radi spolja na njima, a ne istinski iz sebe samog. Ali bez
maglovitih nagovetaja prave savesti, koje Rad poinje da budi u ljudima, i njene unutranje
pomoi, bitka sa negativnim emocijama bi bila nemogua. To znai, da negde u nama ne
postoji savest, negativne emocije bi bile nesavladive. ivot bi bio suvie jak. No, na sreu po
nas, koji ivimo na Zemlji, mestu smetenom toliko daleko u Zraku Kreacije, da je za samo
jedan stepen udaljeno od najgoreg mogueg mesta u Univerzumu na sreu po nas, mi u sebi
imamo sredstvo za buenje, iako zatrpano, i izvan sebe imamo uenja o buenju, prenoena
kroz vekove naporom svesnog oveanstva izvan ivota, koja nas mogu podstai da se
probudimo.
***
Vratimo se sada kratkom razmatranju emocionalnog centra u njegovom negativnom delu. On
moe biti predstavljen, iako ne sasvim ispravno, na isti nain kao i kod intelektualnog centra.

17

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara

To je emocionalni centar, poto je stekao negativni deo putem kontakta sa ivotom. Na ovom
stepenu neu govoriti o razliitim delovima negativnog aspekta emocionalnog centra, uz
napomenu, kao poetnu taku za vae samostalno razmatranje ovog predmeta, da sve u
negativnom delu radi pogreno. Uzmimo sumnju. Sumnja je emocionalno stanje, koje brzo
ukljuuje negativni deo intelektualnog centra i vodi ga do zakljuaka negativne vrste. Rekao
sam proli put da svaka strana pozitivna ili negativna strana ako rade nezavisno jedna od
druge, mogu doi do bilo kakvog zakljuka. To mora biti veoma jasno shvaeno. Ako se u
negativnom delu emocionalnog centra rodi sumnja, jer sumnja je pre svega emocija, tada e
ona pokrenuti negativnu stranu, i samo negativnu stranu, intelektualnog centra, u kom sluaju
e sve potvrivati da je vaa sumnja tana. Pretpostavite sada da se vaa sumnja iznenada
promenila u pozitivniju emociju, jer ste uli neto to niste znali. ta se dogaa? Tada e
poeti da radi pozitivni ili afirmativni deo intelektualnog centra i vai zakljuci e biti
potpuno razliiti. Poznata vam je izreka: elja je otac misli. Ali to nije dostatna formulacija.
Bilo koje vae emocionalno stanje tei da upravlja vaim razmiljanjem. To je primer kako
jedan centar hipnotie drugi i tako pogrenog rada centara. Moramo pokuati da oslobodimo
svoje misli emocija, ako su one negativne. Ali sve to je predmet posmatranja i detaljniji
razgovor o tome bi zahtevao mnogo vremena.
Dodau jo par stvari o negativnim emocijama. One su veoma mone. Mogu inficirati
svakoga. Jedan od razloga zato su tako nadmone i zato ljudi vole da budu negativni je da je
tako lako povrediti drugoga. Takoe u vas podsetiti da je jedna od osnovnih karakteristika
negativnih emocija ta da se one nastavljaju i nastavljaju, stvarajui uvek iznova svee
negativne emocije, mnogo poto je uzrok uklonjen. One oduzimaju toliko mnogo energije i
troe je uzaludno, da esto prouzrokuju bolesti. Dobro trasirano negativno razmiljanje i
negativne emocije je opasno stanje za oveka. Ukoliko ovek radi na svojoj percepciji
emocionalnog centra uoie da itav njegov ivot dobija novo znaenje i doivee trenutke
buenja, koje nikada nee zaboraviti, i odbleske uvida u to kako je kada emocionalni centar
radi na pravilan nain. Ali sam on to ne moe uiniti. Tek preko nove snage i novih ideja i
novog naina gledanja na sebe to moe postati mogue. Neophodni su svi napori, o kojima
Rad govori, posebno pamenje sebe.

18

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara

PSIHOLOKI KOMENTARI
Birdlip, 18.05.1942.
Danas emo govoriti o posmatranju veza izmeu centara preko Ja. Kao to znate, ovaj Rad
poinje samo-posmatranjem, jer je njegov predmet nevidljiva stvar, nazvana sopstvo, koju
veinom posmatramo kao datu i koju samo svako za sebe moe posmatrati. Prva stvar, koju
treba shvatiti, jeste da vi niste jedna i ista osoba niti u razliitim trenucima, niti u istom
trenutku. U prvim pokuajima samo-posmatranja treba uoiti da imate sasvim razliite centre
ili umove u sebi, koji deluju simultano. Imate misli, emocije i pokrete, ako uzmemo samo ta
tri centra, naime, intelektualni centar, emocionalni centar i motoriki centar. To su tri potpuno
razliite stvari. Svaka osoba je stecite vie Ja. Razliita Ja u vama imaju svoje
predstavnike u svim tim centrima u veoj ili manjoj meri. To znai, svako Ja u vama ima
svog predstavnika u ta tri razliita uma ili centra i tako se javlja sasvim drugaije u svakom
centru u stvari, toliko razliito, da je potrebno mnogo vremena, pre nego to budemo u
stanju da trasiramo manifestaciju nekog Ja u sva tri oblika.
U pokuaju da kontroliete posmatrano Ja, morate zapamtiti da je to neto to misli, osea i
kree se to jest, svaka reprezentacija u svakom centru je drugaija. Kontrola ljudske maine
je teka, jer sve to se u njoj formira psiholoki naime, kao jedno Ja reprezentovano je na
tri sasvim razliita naina, tako da na prvi pogled izgleda nepovezano. Na primer, vae
mrtenje. Ono je u motorikom centru. Ali to mrtenje je reprezentovano u emocionalnom
centru kao oseanje i u intelektualnom centru kao misao ili gramofonska ploa tj. serija
misli koje se mehaniki obru. Potpuno posmatranje nekog ja jeste njegovo simultano
posmatranje u sva tri centra njegovog porekla.
Pronaimo sada primer za generalnu diskusiju. Uzmimo brigu.
Briga je oblik identifikacije. Bukvalno, ta re ima znaenje cepanja, uvijanja ili davljenja;
prvobitno je bila povezana sa reju wringing ones hands, jedan od spoljnih znakova brige.
Setiete se da svako psiholoko ili unutranje stanje nalazi neku spoljnu manifestaciju preko
motorikog centra to znai, ono je reprezentovano nekim odreenim miinim pokretom ili
kontrakcijom itd. Moete uoiti da je stanje brige esto reflektovano nabiranjem ela ili
uvijanjem aka. Stanja radosti nikada nemaju tu manifestaciju. Negativna stanja, stanja brige
ili straha ili anksioznosti ili depresije manifestuju se u miiima putem kontrakcije,
19

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
savijanjem, pognutim hodom itd. (i esto slabou u miiima), dok se suprotna emocionalna
stanja reflektuju kao ekspanzija, uspravan hod, ispruanje udova, osloboenih svake tenzije, i
obino kao oseaj snage. Da bi zaustavili brigu, ljudi, koji brinu i zbog toga se mnogo mrte,
nabiru elo, gre prste, gotovo zaustavljaju disanje, treba da ponu ovde oputanjem miia,
koji izraavaju emocionalno stanje i oslobaanjem daha. U pozadini relaksacije u
ezoterijskom smislu stoji spreavanje negativnih stanja. Negativna stanja se tee mogu
ispoljiti, ako je osoba u stanju relaksacije. To je razlog zato je reeno da treba praktikovati
relaksaciju svakoga dana, usmeravajui panju du tela i svesno oputajui sve napete miie.
Kontrolu emocionalnog centra je teko sprovesti direktno, delimino zbog toga to on radi
suvie brzo 30.000 bre nego formatorni deo intelektualnog centra, tako da ovek zapada u
negativno stanje ili brigu pre nego to to sazna. Ali emocionalni centar se u Radu ponekad
poredi sa nekontrolisanim slonom, vragolanom, sa dva kontrolisana slona sa obe strane
naime, intelektualnim i motorikim centrom. Pogrena emocionalna stanja, loa stanja iz
navike brige, mrzovolje itd. moraju se prvo registrovati kao neto to postoji. Po pravilu ljudi
ne vide svoja stanja, ve se nalaze u njima. Zatim, mora se upotrebiti jedan od kontrolisanih
slonova. Razmotrimo ta znai upotrebiti intelektualni centar u tom pogledu. To znai da
morate uoiti misli koje se odvijaju u vama kada brinete. Imamo odreenu koliinu volje nad
intelektualnim centrom moemo kontrolisati misli, iako do malog stepena. Zaustavljajui, ili
ne nastavljajui, ne verujui u njih, ne odobravajui misaoni deo brige, jedan slon je tako rei
postavljen uz nekontrolisani emocionalni centar. Drugi kontrolisani slon je motoriki centar,
koji se povinuje naoj volji, ako usmerimo panju na njega. Moemo opustiti miie itd. Kao
to znate, u uputstvima, datim u Radu o relaksaciji, kae se da se mali miii moraju opustiti
mali miii na licu, miii koji daju izraz lica, posebno. To ukljuuje i miie oko oka, oko
usta i brade, miie jezika, grla, dela glave pod kosom itd.
Vratimo se brizi. Briga predstavlja pogrean rad centara. Ona je oblik unutranjeg pridavanja
znaaja tj. identifikacija. Ona je neprestano meanje negativne imaginacije sa nekoliko
injenica, koja dovodi do uspostavljanja pogrenih veza u centrima. To je vrsta laganja, pored
mnogih drugih vrsta laganja, koje se odvijaju u nama i ire po centrima. Uvek je lako brinuti,
jer to donosi olakanje i predstavlja, kakvo jeste, oblik pravdanja sebe. Ona je bliska samosaaljenju i nasilju. Briga nije razmiljanje. Um je voen brigom, emocionalnim stanjem, i
zamraen. Panja usmerena na neto uvek pomae, jer nas usmerena panja prebacuje u
svesnije delove centara. Briga nije razmiljanje o drugima. Ona nije spoljno pridavanje
znaaja. Dok uimo kako da ivimo sa stanovita Rada, tako da ivimo svesnije u ivotu a ne
samo u ivotu bez iega izmeu sebe i rada, briga je jedna od stvari, koja nam pokazuje neto
o nama samima, ukoliko je posmatramo bez kritike i tokom dugog vremenskog perioda. Ne
smete misliti da je suprotnost brizi ravnodunost. Vi moete i treba da osetite strah zbog
druge osobe u opasnosti meavinu nade i straha ali briga je sasvim drugaija, jer se tada
ukljuuje imaginacija. Ona postaje navika, kao i mnoga druga negativna stanja, a ljudi ak
zamiljaju da su bolji od drugih, jer ih imaju i gaje oseanje zasluge zbog svoje brige. Ljudi
esto ak misle da je opravdano brinuti zbog svega, zbog prolosti i budunosti, zbog samih
sebe, zbog drugih itd. To jednostavno nije nita drugo do ozbiljna bolest negativnosti, teko
izleiva, jer jednom kada osoba postane obrtna maina za brigu, uspostavljaju se sve vrste
pogrenih veza i sve radi na pogrean nain i budui da je jedina stvar, u kojoj uiva, briga,
osloboditi se nje, kada bi to bilo mogue, znailo bi unititi njeno glavno zanimanje. U vezi sa
time, setiete se jedne od izreka u Radu da vam je zatraeno da uinite samo jednu stvar, da
se odreknete svoje posebne vrste patnje. To zvui lako. Pokuajte. Razlog zato je to tako
teko jeste da bi to znailo razoriti itav sistem Ja u vama, koja uivaju da uine da patite i
za koja smatrate da ste to vi.
20

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
Vratimo se pitanju: ta je to briga? Budui da je ona oblik identifikacije, to znai da dovodi do
konstantnog gubitka snage. Ljudi koji brinu u velikoj meri iscrpljuju same sebe, cede svoju
ivotnu snagu. Ako posmatrate sebe dok brinete, videete da je to zaista nalik cepanju i
uvijanju i davljenju sebe iznutra, kombinovano sa spoljnim miinim pokretima, koji su ve
opisani. Tu nema centra gravitacije. Nema pravca, nikakvog jasnog cilja; sve je u neredu; sve
se u oveku kree u svim moguim pravcima. To je kao da se sva ta razliita Ja u nama
podignu i jure, uvijajui ruke i ne izgovarajui nita do negativnu imaginaciju, koja dominira
scenom. Ne kaem da je mogue nikada ne brinuti. Postoje situacije, posebno danas, kada je
potpuno nemogue zaustaviti je na vreme. Govorim vie o tendenciji da se po navici brine o
svemu i da se svaki dogaaj uzima kao izvor brige.
Da jasno formuliemo ta treba uiniti imati neki pravac pomae da se sprei ovo stanje
nereda, koje, kao to je reeno, predstavlja oblik unutranjeg pridavanja znaaja i nije spoljno
pridavanje znaaja. Unutranje pridavanje znaaja je uvek mehaniko. Spoljno pridavanje
znaaja je uvek svesno to je svesno postavljanje sebe u poziciju drugog bia i, budui da to
zahteva usmerenu panju, ono vas oslobaa brige. Ako obratite panju, videete da ti mali
oblici brige poinju veoma rano ujutru. Veoma je dobro i vredno napora poeti sa radom na
sebi rano ujutru, pre nego to se ue u ivot i dunosti. Malo svesnog rada u to vreme, uoiti
male zaetke brige ili negativnih emocija ili samo-saaljenja itd. i rei im ne uzdizanje iznad
njih ne smatrajui da su oni vi sav taj rad na ne-identifikaciji sa odreenim mainama,
odreenim Ja, u rano jutro, moe promeniti itav dan. U to spada i ideja o otpisivanju
dugova, odbacivanja svih unutranjih rauna ako je mogue. Tada neto svee i novo
zapoinje dan i prekida se ustajalost ivota, koja u stvari predstavlja ustajalost samog sebe,
koje uvek na isti nain reaguje na sve, imajui uvek iste poglede na stvari, posmatrajui druge
uvek na isti nain itd.
Rad na sebi moe dati velianstvene rezultate ako se setite da ste u ivotu u Radu, a ne u
ivotu bez iega izmeu sebe i njega. Raditi znai transformisati svoj odnos prema ivotu.
Sve praktine stvari u njemu imaju svoj cilj. To je rad na sebi. To jest, to je biti u Radu u
ivotu ne u ivotu. ta je va zadatak? Zato ste ovde? ta je to to treba da promenite? ta
je to to treba da nauite o sebi, toj stvari koju uzimate kao datu, tu stvar, koja je va aparat za
ivot? Da li vam va aparat za ivot daje rezultate koje elite? Vi sami, vaa linost, jeste
aparat, koji koristite da biste iveli ivot. Dobro je postepeno videti da je va nain kako
uzimate ivot, va ivot i da moete poeti da radite na nainu na koji ga uzimate a to
znai, radom na sebi i svojim mehanikim reakcijama na sve to se dogaa. Jer vae
mehanike reakcije na ivot jeste vi i to stvara vae nesree i sree i ta stvar pod nazivom vi
sami je va aparat za ivot, koju ste sami napravili i koja je napravljena u vama iz hiljadu
zaboravljenih razloga. To je stvar, koju odvijamo svakoga jutra, da bismo se suoili sa danom.
I to je stvar o kojoj Rad govori na svim stepenima stvar na kojoj moete raditi i koju moete
promeniti. Pokuajte da razmiljate o tome da nije ivot taj koga moete promeniti, ve samo
sebe same u svojim reakcijama na ivot. Jednom kada sagledate tu ideju, tada, kakve god da
su okolnosti ivota, imaete u svom domaaju snagu, ija je vrednost neprocenjiva.
Tokom dugo vremena mi apsorbujemo sve vrste negativnih emocija, identifikujui se sa njima
i posmatrajui ih kao sebe same, kao neophodne, kao istinite i pokuavajui da radimo na
njima. Efekat toga da ne sledimo neke mehanike reakcije u sebi i da se osetimo slobodnim u
odnosu na njih je magian. Uoiete kada se to dogodi. Veoma je interesantno, ali je pitanje
vaeg sopstvenog iskustva.
21

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
Moda ete shvatiti da Rad nije prosto dosadan trud. To je samo-oslobaanje putem
odreenog unutranjeg napora, koji se naziva rad na sebi.

INTELIGENCIJA CENTARA
Birdlip, 12. Februar 1944.
(II tom)
Dijagram (I)
etiri inteligencije

Veeras bih eleo da vam dam nekoliko komentara o inteligenciji centara. Neki od vas e se
setiti da je davno reeno da centri u oveku ne rade pravilno. Oni se meaju jedan sa drugim,
hipnotiu jedan drugog, koriste pogrenu energiju, bave se pogrenim stvarima i tako dalje.
Prvi korak je posmatranje centara. To je u stvari prva stvar, koja se naui u samo-posmatranju.
Morate znati u kom centru se nalazite i koji centar se mea itd. To mora da se radi kao
neophodni zadatak. Unutranji ivot mora da se prouava i razvrstava i dovede u red.
22

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
Svi povezujemo inteligenciju sa procenjivanjem znaenja. Inteligencija daje odnos prema
znaenju. Ona provodi znaenje. Oseanje ima znaenje. Misao ima znaenje. Senzacija ima
znaenje. Pokret ima znaenje. Ta znaenja su sva razliita. Voleo bih da razmislite o
sledeem: zar nisu inteligencija i znaenje povezani? i zar inteligencija ne podrazumeva
odnos prema neemu kroz znaenje? Ne vidim kako biste mogli da budete inteligentni ni o
emu ili o neemu to je besmisleno? Svaki centar nas na razliit nain, preko svoje odreene
funkcije, dovodi u vezi sa spoljanjim i unutranjim svetovima. U pogledu onoga to nas
dovodi u vezi sa spoljanjim svetom, funkcija Intelektualnog centra kao miljenje,
Emocionalnog centra kao oseanje, Instinktivnog centra kao senzacija, Motorikog centra kao
pokret, sve su potpuno razliite. Vidite zmiju, oseate zmiju, mislite o zmiji i beite od zmije.
To su senzacija, emocija, misao i pokret. To su etiri znaenja: to su etiri inteligencije koje
rade zajedno.
Moete li zamisliti da je u nama obrazovan neki centar bez inteligencije? To bi bila neobina
pomisao. On ne bi sluio nikakvoj svrsi. Ipak, u nama postoje centri, potpuno formirani, za
koje ne znamo, jer je na nivo inteligencije suvie nizak da bi shvatio njihovu. Moete rei da
u tom sluaju oni ne slue nikakvoj svrsi. To bi bilo tano, da nema injenice, da je ovek
stvoren kao samo-razvijajui organizam i da njegov rast zavisi od uspostavljanja kontakta sa
uticajima, koji se sputaju niz Zrak iznad njega i odvajanja od oblika miljenja i oseanja,
koja ga dre dole na sadanjem nivou. Postati svestan inteligencije, recimo, Vieg
Intelektualnog Centra znailo bi biti proet oblicima uvida, znanja i razumevanja, koje je do
najveeg stepena neobino i potpuno suprotno onome, to doivljavamo svakodnevno, i tako
opasno. Nii centri pre svega moraju da se pripremaju i razvijaju tokom dugo vremena. Na
primer, moramo uiti da razmiljamo na nov nain i da se odvojimo od odreene vrste
emocija. Znate za napomenu u Novom zavetu da je premudrost ovog sveta ludost pred
Bogom. (I Kor. III xix) I da telesno ovek ne razume ta je od Duha Boijeg, jer to su
ludosti za njega. (I Kor. II xiv). Via inteligencija je nerazumljiva za niu. Vie moe da
razume nie, ali ne i nie vie. Vii Intelektualni Centar je na nivou Boanske Inteligencije
Sunca. On radi sa Vodonikom 6. Razmislite na trenutak o tablici Vodonika. Da li je vii
Vodonik inteligentan ili je to nii? Ili da to postavimo neto drugaije da li e neka
funkcija, kao to je miljenje, bolje raditi sa niim ili viim Vodonikom? Bolje e raditi sa
viim ukoliko moe da ga izdri. Ponovo, da li je sirovi krompir pametniji od kuvanog
krompira? Ne, obrnuto je, jer kuvani krompir moe biti hrana za oveka i stoji na poziciji 768
na Skali Vodonika, koja je, kao to se seate, izvedena iz Zraka Kreacije. Sirovi krompir stoji
nie, na taki 1536. Ponovo, ako uzmemo psihike Vodonike, od kojih je najnii 48, da li
mislite da e centri koji rade sa tim Vodonikom biti pametniji od onih koji rade sa mnogo
finijim, suptilnijim i brim Vodonikom 24? Sigurno ne. To su sredinji Vodonici. Bilo bi dobro
da pokuamo da privuemo bolje Vodonike, ne identifikujui se, ne gubei pravac i ne troei
inteligenciju samo na ono to nam prikazuju ula. Biti inteligentan u viem smislu znai
tragati za C uticajima. Biti inteligentan znai biti svestan naeg poloaja na Zemlji. Biti
inteligentan znai tragati za time da transformiemo znaenje svakodnevnog ivota za sebe.
Sve to nas otvara prema viem znaenju. Sve to pokreu bolji Vodonici u nama. To sve
pokreu razliite strane Pamenja Sebe. Svi mi posedujemo centre sa njihovom posebnom
inteligencijom. Meutim, kada ovek poseduje Magnetni Centar on ima vie inteligencije od
onoga, ko takav centar nema. On je na razliitom nivou bia. Nee se iznenaditi da sazna da C
uticaji postoji i da ivot, kakav jeste, ne vodi nikuda. On je daleko inteligentniji od uenjaka i
profesora. To inteligencija znai u Radu poloaj na Skali Bia i uticaji prema kojima je ono
otvoreno u Zraku.
23

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
***
Sada, vratimo se pitanju koje je nedavno postavljeno. Pitanje je glasilo: U Radu je reeno da
svaki centar ima sopstvenu inteligenciju. ta to znai?
Kada se u ovom sistemu kae da svaki centar ima sopstvenu inteligenciju, to ne znai da svaki
centar ima istu vrstu inteligencije. Rad ui da su 3 centra 3 razliita uma i u vezi sa time kae
da ta 3 razliita uma treba da sarauju i da asistiraju jedan drugom. Treba da budu kao 3 brata
koja ive u harmoniji, od kojih je svaki dobar o nekoj odreenoj stvari i svaki sposoban da u
maloj meri pomogne drugima. Poeemo, posmatrajui svaki centar kao celinu: Intelektualni,
Emocionalni, Instinsktivni i Motoriki Centar. To je neophodno, pre svega, da bi se
konstatovalo da ti centri imaju sasvim drugaije umove. Um Intelektualnog Centra se veoma
razlikuje od Instinktivnog Centra, na primer. Instinktivni Centar je izuzetno pametan. On je
povezan sa unutranjim radom organizma u njegovom milion i jednom detalju, varenju hrane,
isceljivanju povreda, podeavanju temperature, regulaciji disanja i otkucaja srca, izazivanju
unutranjeg luenja lezda da rade u harmoniji, dodajui ovo, oduzimajui ono, modifikujui
ono, poveavajui ovo. Svo to regulisanje je daleko iznad uma Intelektualnog Centra.
Sposobnost da se razmilja o svemu odjednom nije karakteristika Intelektualnog Centra. Um
Intelektualnog Centra misli na jednu stvar, eventualno dve stvari u isto vreme, ali je gotovo
nesposoban da razmilja o tri stvari istovremeno.
Tada, ponovo, um Intelektualnog Centra je potpuno razliit od uma Emocionalnog Centra.
Ljudi kau da emocije nisu logine. Meutim, emocije imaju sopstvenu logiku i bila bi greka
misliti da je logika Intelektualnog Centra jedina mogua logika. Osetiti situaciju je sasvim
drugaije nego misliti o njoj. Emocionalni Centar moe da oseti, na primer, unutranje stanje
drugih ljudi, koje je skriveno od uma Intelektualnog Centra. Emocije mogu da prue znanje o
drugima. Um Emocionalnog Centra ak moe da bude vidovit.
Opet, Motoriki Centar ima um koji se razlikuje od svih drugih. On neprestano donosi sudove
najkomplikovanije vrste, koje je Intelektualni Centar potpuno nesposoban da donese. On
moe tano da prosudi na koji nain i sa kojom snagom morate da bacite kamen na neki
udaljeni objekat. To je inteligentan proraun. ovek moe osetiti kako se taj proraun odvija u
njegovim miiima. Intelektualni proraun je sasvim drugaiji i koristi elemente intelektualne
misli, kao to su rei i brojevi. Inteligencija Motorikog Centra, meutim, ne koristi rei ili
brojeve, ali i pored toga moe da sa izvrsnom preciznou prorauna neku komplikovanu
seriju pokreta koji e dati konaan rezultat.
Sada, razmislimo o centrima u vezi sa nainom kako oni primaju stvari. Vi znate da moete da
posmatrate lepu sliku ili scenu na sasvim razliite naine. Moete posmatrati planinu kao
prelepi objekat i u tom sluaju ete imati emocionalnu vezu sa njom. Ili je moete posmatrati
sa stanovita geologa, koji uoava od kojih vrsta stena se sastoji, u kom sluaju ete imati
intelektualnu vezu sa njom. Ili je moete posmatrati oima planinara koji planira putanju
uspona i potrebni napor, u kom sluaju ete sa njome veinom imati odnos preko Motorikog
Centra. Pretpostavljam da bi bilo teko uspostaviti odnos preko Instinktivnog Centra, osim
ako se na vrhu ne nalazi neki uveni restoran. Sada, ako budete posmatrali sebe, nai ete da
sve i svakoga posmatrate na drugaiji nain. Recimo da znate sve o tehnikoj strani filma,
onda ete biti skloni da film posmatrate iz tog ugla, a ne kroz emocionalno vrednovanja prie
itd. Poenta je da svako stvari sagledava drugaije i da svaka osoba moe da vidi istu stvar
razliito u raznim momentima, tako da se njeno znaenje menja. Inteligencija neke osobe,
ukratko, sastoji se od razliitih inteligencija, koje su povezane sa sasvim drugaijim
znaenjem iste stvari.
24

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
Uzmimo delove centara motorike, emocionalne i intelektualne delove. Svaki od tih delova
ima razliitu inteligenciju, koja nam daje razliit odnos znaenja iste stvari. G. Uspenski je
jednom prilikom govorio o panji i kako panja lei samo u svesnijim delovima centara, a ne
u motorikom ili mehanikom delu. Svesniji delovi su emocionalni i intelektualni delovi.
Rekao je da obina panja, koja luta tamo-amo, uopte nije panja. Samo panja, privuena ili
usmerena tokom due vremena, jeste panja. Pridajemo suvie panje malim stvarim, koje su
povezane sa motorikim delovima centara. Rekao je da bi oni gotovo bili u stanju da
obavljaju svoje funkcije samostalno uz nimalo panje. Ukoliko troimo panju na male
stvari, neemo imati panje za velike stvari i tako e biti mnogo vremena pre nego to
budemo mogli da poveamo svoju panju. On je tada pokazao dijagram sa centrima i rekao da
se mali delovi centara jednostavno pune malim stvarima, kao to su razgovori koje vodimo,
novine koje itamo itd. Te stvari nam uopte ne pripadaju, samo nam stvari koje padnu na
emocionalne i intelektualne delove centara pripadaju i mogu neto da stvore. Naglasio je da
ljudi koji ive samo u motorikim delovima centara i tako u malim stvarima, nikada ne mogu
da razumeju Rad. U tom kontekstu je nastavio rekavi, da ista ideja ili ista fraza, koju prime
motoriki delovi centara, emocionalni delovi centara i intelektualni delovi centara, postaje
potpuno razliita. Centri na razliite naine vide stvari. Rekao je da treba da uzmemo neku
jednostavnu ideju i pokuamo da je sagledamo iz razliitih centara. Ona e u svakom od njih
postati sasvim drugaija. Kada bi ideje Rada bile primljene samo preko motorikih delova
centara, ne bi mogle da budu shvaene one su suvie velike. Ideje o Mesecu koji nas jede i
naem Snu i oveku koji se budi itd. suvie su velike. Ukoliko dopustimo sebi da uvek
boravimo u motorikim delovima centara, neemo moi da razumemo ovaj Rad sve emo
prihvatati na uobiajen nain i tako na pogrenom nivou. G. Uspenski je takoe rekao da
Magnetni Centar ne moe da bude formiran u motorikim delovima centara. Motoriki delovi
centara mogu da prime samo A uticaje. B uticaji padaju na Emocionalni Centar, a C uticaji na
Intelektualni Centar. Ovakav pristup nam omoguava da vidimo da stvari neizbeno dolaze na
svoje mesto. Dodao je da ukoliko ljudi suvie priaju o Radu, to ga pomera u motorike
delove centara gde je panja nula. Za ljude u Radu bi bilo bolje da razgovaraju o drugim
stvarima nego o ovome.
***
Inteligencija Motorikih delova centara je prilagoena njihovoj maloj svakodnevnoj upotrebi,
ali koristiti ih za razumevanje, koje je iznad njih ili koje zahteva inteligenciju celog centra,
nee dati nikakav rezultat ili e dati potpuno pogrean ili sasvim suprotan rezultat.
Inteligencija nekog centra kao celine je sainjena od svih inteligencija, koje sainjavaju
njegove odvojene delove. Inteligencija Intelektualnog Centra kao celine je veoma visokog
reda. Kada centar radi kao celina to jest, kada je svaki deo usmeren ka zajednikom cilju
svaki delo uestvuje u naporu i igra svoj sopstveni deo. Na primer, motoriki delovi se seaju
i registruju u reima ili figurama misli, koje je dosegao intelektualni deo i tako dalje.
Meutim, mi uobiajeno koristimo samo motorike delove Intelektualnog Centra, a oni, koji
rade sa Vodonikom 48, razmiljaju samo u terminima suprotnosti, to jest, nedostaje im bilo
kakva svest o Treoj sili, proizvode veoma loe rezultate. Moemo rei da je pod uobiajenim
okolnostima inteligencija Intelektualnog Centra svedena samo na mehanike delove naime,
na formatorni deo. Meutim, ne treba da pretpostavljamo da to pokriva itav spektar
Intelektualnog Centra, delove, koji rade sa Vodonikom 24 i Vodonikom 12.
Prelaz sa Intelektualnog Centra na Vii Mentalni Centar moemo predstaviti sledeom
figurom:
25

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara

Postati svestan u Vodoniku 6 u Viem Mentalnom Centru znailo bi posedovati Inteligenciju

daleko iznad, u stvari nemerljivu sa Inteligencijom formatornog dela. Sve kontradiktornosti bi
nestale. Ne bi bilo nikakvog Da ili Ne u naim mislima. Sve strane pitanja bi bile viene
zajedno, a ne jedna za drugom i to stanje bi prevazilazilo bilo kakvo nae iskustvo.
DODATNA BELEKA
Rad Instinktivnog Centra je zanimljivo prouavati u ivotinjskom svetu. Na primer, kada ptica
gradi neko komplikovano gnezdo, to se izvodi Motorikim Centrom, ali Instinktivni Centar
usmerava pokret. Treba obratiti panju na to da taj tip inteligencije nije mnogo prilagodljiv.
Postoji sklonost da se ista greka ponovi, a ako neto krene naopako, na primer u sluaju
pauka, koji plete svoju mreu, obino itava stvar mora da se uradi ponovo od poetka to
jest, ne postoji mo adaptacije.
Svaki centar se otvara ka razliitom nivou Univerzuma. Instinktivni Centar se otvara ka
Organskom ivotu. Vii Mentalni Centar se otvara ka niovu Sunca.
Centar, koji je najvaniji za telo, jeste Instinktivni Centar koji kontrolie itav rad organizma.
Ako bi njegova inteligencija bila ometena, telo ne bi bilo usmereno. Instinktivni Centar je
sklon da pozajmljuje snagu od ostalih centara u sluaju bolesti. On mora da nastavi da se
kree i njegova je dunost da se bori sa boleu i da je porazi. U tu svrhu na raspolaganju mu
stoje ogromne armije i mnogo oruja. On obino poinje, kao to i sami moemo da
primetimo, pozajmljujui snagu od Motorikog Centra. Oseamo slabost u miiima ak i pre
nego to postanemo svesni da smo bolesni. Tada, ako se bolest nastavi, Instinktivni Centar
pozajmljuje snagu od drugih centara, najee sukcesivno. Kada uzme snagu od
Emocionalnog Centra, postajemo mnogo tii iznutra po pravilu i oseamo da je nemogue
brinuti o stvarima tj. identifikovati se sa stvarima jer naa uobiajena emocija je
identifikovanje sa svime. Kada Instinktivni Centar pozajmi snagu od Intelektualnog Centra,
postaje nam nemogue da se koncentriemo. Ne moemo da itamo, ne moemo da mislimo i
tako dalje. Ovde bih dodao da kod odreenih bolesti istinska inteligencija Emocionalnog
Centra psotaje evidentnija, jednostavno zato to je identifikovanje zaustavljeno. To je razlog
26

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
zato ljudi, koji su veoma bolesni i u opasnosti, imaju velike emocionalne uvide u svoj ivot i
svoje ponaanje prema drugima. To nije povezano sa razmiljanjem kao kada procenjujemo
stvari i rezonujemo o stvarima ve je to povezano sa istinskim uvidom ili percepcijom.
Emocionalni Centar moe da vidi kvalitet neke osobe, na primer, gde Intelektualni Centar
treba da razmilja o tome.
Morate razumeti da je ovo veoma kratka beleka o razliitoj inteligenciji centara. Ovaj
predmet je neiscrpan. Meutim, njegovo prouavanje postaje praktino tek onda kada se lino
posmatranje centara ne preduzima samo tokom nekoliko minuta, ve tokom itavog ivota.

KOMENTAR O EMOCIONALNOM CENTRU

Quaremead, Ugley, 13. maj 1945.
Hajde da veeras govorimo o Emocionalnom Centru. Rad nas ui da je od svih centara najtee
kontrolisati Emocionalni Centar. Na mnogo mesta on govori o tome da se Formatorni Centar
(to jest, mehaniki delovi Intelektualnog Centra) moe kontrolisati do odreenog stepena, kao
i Motoriki Centar koji upravlja svim naim pokretima. Gospodin U. je jednom rekao da je
Emocionalni Centar nalik pobesnelom slonu i da u Indiji, kada neki domai slon pobesni,
postoji obiaj da se nae zdravi slon i vee zajedno sa pobesnelim slonom, kako bi ga nauio
ispravnom ponaanju.
Razmislimo o tome ta to znai. Misli posle odreenog vremena mogu da budu kontrolisane
do izvesnog stepena. Pokreti kao mrzovoljna grimasa, to je miina manifestacija na licu
takoe mogu da se do malog stepena voljno kontroliu. Meutim, Emocionalni Centar nije
hotimian to jest, on stoji izvan direktne kontrole. Pogledajmo samo voljni Motoriki
Centar. Moete ga kontrolisati, zar ne? Moete hodati bre ili sporije, moete se mrtiti ili
smejati. To je usled zatezanja i oputanja miia. Motoriki Centar upravlja miiima. To je
lako razumeti. Mogu pruiti ruku ili ne. Mogu isplaziti jezik ili ne. To znai da imam direktnu
kontrolu nad miiima koji izvode te pokrete. Meutim, da li na isti nain mogu da
kontroliem svoje emocije, svoja oseanja dopadanja i nedopadanja? Sloiete se da taj
centar, koji je najvaniji centar od svih, ne stoji pod naom direktnom kontrolom. Zbog toga
ga nazivamo pobesneli slon i on mora da bude kontrolisan od strane dva druga slona
Intelektualnog Centra, koji misli, i Motorikog Centra koji deluje. Uzmimo kao primer
situaciju, kada imamo snanu negativnu emociju prema nekome i pretpostavimo da je na cilj
u tom trenutku da ne manifestujemo, ne pokaemo, ne dopustimo da se nasluti to negativno
oseanje, recimo snano nedopadanje. U takvom sluaju je mogue posmatrati Intelektualni
Centar misli koje se grupiu i ele da dobiju odobravanje i ne slediti ih. Takoe je mogue
27

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
opustiti miie i ne prepustiti se njihovom radu: mrtenju, zauzimanju odgovarajueg
antagonistikog poloaja, grubom govoru itd. To barem moe da kontrolie spoljanji izraz
negativnog stanja Emocionalnog Centra. Naravno, ako zaista verujete u svoja negativna stanja
i sve to inite zbog, da tako kaem, socijalnih odnosa, rezultat e biti zanemarljiv. Zasluge e
stei vaa Linost postaete neka vrsta lisice. Meutim, ako ste doli do take kada vam se
ne dopadaju vae mehanike averzije, averzije, koje vau unutranju hemiju moraju da uine
negativnom, u stvari, kada mrzite da budete negativni i kada razumete ta to znai biti
negativan kako to na primer uvek znai nemati psiholoke hrabrosti, nemati ideje ta je
neophodno sa stanovita Rada, da nema unutranje bitke, nema unutanje snage ukratko,
dok ne vidite da uvek gubite bitku Rada ako se identifikujete i postajete negativni i verujete
da ste u pravu tada jo uvek ne razumete kako Rad pomera prostor za bitku u vas same i
posmatra samo tu stranu unutranju stranu ili, ako vam se tako dopada, psiholoku stranu.
Psiholoka strana jeste ena sama, ovek sam. Moete se spolja dobro ponaati prema nekoj
osobi. Da, ali kako se odnosite prema toj osobi iznutra, u svom psiholokom svetu tom
nevidljivom svetu, znanom samo vama? Posle nekog vremena u Radu, ako on pone da deluje
u vama, oseaete se mnogo nelagodnije zbog loeg oseanja nego zbog bilo ega, to biste
mogli uiniti spolja. Rad ne govori prevashodno o spoljanjem ivotu, ve o unutranjem
ivotu, a tu su potrebni iskrenost i potovanje ne bogobojaljivo, ne vetaki, ve istinsko.
Moete se oseati glupo zbog pogrenog ponaanja spolja, ali morate poeti da se oseate jo
gore, ako ste se u tiini, u privatnosti svog unutranjeg psiholokog ivota, svog pravog
ivota, ophodili prema nekoj osobi na lo i jadan nain, u svojim msilima i oseanjima, mada
to niko ne zna. Tako, esto je reeno da se rauna ono, kako se prema ljudima odnosite
iznutra, nevidljivo, u mislima i oseanjima. Zapovest: Ne ubij znai ezoterino u
ovekovom unutranjem ivotu. Ona pored bukvalnog ima i psiholoko znaenje. Verujem da
neko od vas zna na ta mislim i kakva unutranja beda nastaje, kada ovek sebi govori loe
stvari o drugima i uiva u tome, a onda promeni izraz lica da bi spolja izgledao kao aneo.
Unutranje i spoljanje moraju da korespondiraju. To je dugoroan zadatak. Oni moraju, kao
dva asovnika, da pokazuju isto vreme.
Sada, sve to se veoma lako moe pogreno razumeti i primiti na pogrean nain. Tako, ponovo
u vas podsetiti da poenta glasi, ako ste u negativnom stanju, to je uvek vaa greka, sa
stanovita Rada. Nezavisno od toga ta se dogaa, ta neko kae, ta neko uradi, mi moramo
da budemo odgovorni za svoja negativna stanja za sebe same. Vi morate postati odgovorni
za sebe. Naravno, ukoliko tajno volite da budete negativni i preputate se neprijatnim
emocijama, onda samo mogu rei da, emu god da volite da se tajno prepustite, od toga nema
gore stvari. Na primer, ako volite da pravite nestaluke i uivate u rezultatima, onda se
nalazite prilino nisko na skali bia. Podsetiu vas na prvi korak naime, od nas se ne trai da
volimo, ve da prestanemo da ne volimo i prestanemo sa svim to se iz te averzije grana. To
ini veoma praktinu poetnu taku. Kasnije, kada osetite prisustvo negativne emocije u sebi,
kao stranu supstancu, tako otro kao bol u stomaku, tada ete, iz svojih sopstvenih razloga,
tragati za time da radite na sebi i da transformiete svoje unutranje stanje zbog svog
unutranjeg zdravlja. Tada ete osetiti neophodnost da saznate i tragate za svim o emu Rad
ui, a ne da samo povremeno bacite letimian pogled, kao da je to neka stvar koju moete
pokupiti i ostaviti po strani kada vam se prohte, na trivijalan nain. Rad mora da postane
stvaran. Meutim, to iziskuje mnogo godina i zahteva odreenu unutranju hrabrost,
unutranje usmerenje, dok se ne rodi neto novo, drugaije od ivota. To se naziva taka u
Radu i od te take zapoinje novi razvitak, o kome Rad govori kada kae da su ovek, ena,
stvoreni kao organizam za samorazvoj. Taj razvoj je psiholoki, ne fiziki.
28

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
***
Hajde da razgovaramo o emocijama, o oseanjima. ta su ona? Averzija je oseanje, emocija.
Da li nas ono povezuje sa nekom osobom, ili obrnuto? Moete li da razumete drugu osobu
preko averzije? To je jednostavno pitanje, no, da li ste razmiljali o njemu? Sada, mogu vam
se ne dopadati odreena Ja u nekoj osobi, ali, pod uslovom da vam se takoe ne dopadaju
neka Ja u vama samima, to ne znai da ne moete da se poveete sa tom osobom, jer vam se
dopadaju neka druga Ja u njoj. Meutim, ukoliko ne volite celu osobu, kontakt je nemogu.
Mislim da neki od vas to jo uvek ne shvataju i verujem da je tako zato to jo uvek niste
posmatrali razliita Ja u sebi jo niste videli da ste mnogo ljudi, a ne samo jedna osoba.
Sve dok ne budete mogli da sagledate sebe kao mnoge, neete moi da vidite mnoge u
drugima. Ako ste zadovoljni i dovoljno uspavani da smatrate da je sa vama sve u redu, da ste
jedna osoba, kako se moete odvojiti od dopadanja ili nedopadanja na celoj skali to jest,
kako moete pobei od klatna Da ili Ne u svim svojim meuljudsikim odnosima? Verovatno
svi delite sa mnom sklonost da, kada treba da upoznamo nekoga i kada nam je unapred reeno
da je on ili ona neprijatan taj-i-taj, tu poraznu izjavu prihvatimo suvie olako. Naravno, to nije
obeleje osobe u Radu da ljude prihvata na osnovu opte prihvaenih vrednosti. I pre nego
to sam se susreo sa Radom, nisam prihvatao etikete. Kao rezultat, esto sam dolazio u
situaciji da mi se dopadaju ljudi, koje niko drugi ne voli i da ne volim ljude, koji se svima
dopadaju. Ne mislim da je to bilo prosto kontriranje, jednostavna ljubav prema suprotnostima.
Zar nije istina da se suvie lako otvaramo prema sugestijama, da nas je tako lako hipnotisati?
Slabiju osobu je lake uveriti i ona lake prihvata opte preovlaujue standarde. To znai da
u njenim oseanjima ima malo toga to je sutinsko to je istinsko. Standardizovana
oseanja, prihvatanje sugestija ta bi trebalo oseati u smislu dopadanja i nedopadanja itd.
izgleda mi kao neka uasna bolest koja se iri u dananjem svetu i napada individualnost.
Meutim, kada dospemo pod isceljujui uticaj Rada i nauimo sve emu on poduava, mi vie
ne posmatramo ljude na neki standardni nain pod uslovom da ne posmatramo sebe na neki
standardni nain.
Sada, ljudi imaju utabane staze, obrasce oseanja, standardne naine posmatranja svega, koje
je iziskivalo kreiranje njihove Linosti. Oni nastavljaju da se ponaaju u skladu sa tim
obrascima i nikada ih ne posmatraju. Tako ostaju u zatvoru onoga to smatraju sjajnim.
Siguran sam da bi se u takvim sluajevima, kada bi takvi ljudi trebalo da posmatraju sebe u
svetlu Rada i onoga to im on kae da ine a za ime ne treba da se povode, stvari za njih
potpuno promenile. Osetli bi drugaiju seriju utisaka. Meutim, koliko mnogo ljudi, koji
smatraju da su u Radu, ikada posmatra sebe sa stanovita onoga to im Rad kae da
posmatraju? Zato je to tako? To je zbog toga to oseanja jo uvek nisu razvijena. Sada,
postaje dva pravca u kojima se oseanja mogu razviti. Mogu se razviti sklonosti. To je pravac
ka spolja prema ivotu, prema objektima. Postoji i pravac ka unutra, uvek na tetu
samoljublja. ta to znai? Kada oseamo, na primer, da ne moemo da inimo na pravi nain i
upitamo rad kako da inimo, mi razvijamo unutranji pravac oseanja. Taj unutranji pravac
menja oseanja koja imamo o sebi. To je pola puta do Viih Centara durga strana u nama.
Tako, treba da pogledamo ta Rad kae o podeli centara.
ta je znak da se nalazimo u viim delovima centra? Jedan znak je da tu uvek postoji promena
oseanja 'Ja'. Drugi znak je da moemo da kontroliemo nie emocije. Direktna emocionalna
kontrola je mogua samo kad je neka emocija snanija od druge. Sve emocije, koje pripadaju
viim podelama emocionalnog centra, imaju mo da kontroliu nie emocije. Tekoa je
dospeti u vie delove centara. Za to moramo otkriti metode, znajui kakav je sluaj.
Pogledajmo male delove Emocionalnog Centra:
29

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
Mali delovi 1, 2 i 3 su motoriki, emocionalni i intelektualni deo motorikog ili
najmehaninijeg dela Emocionalnog Centra. 1 je deo povezan sa izraavanjem uobiajenih
oseanja. U 2 lee sva naa lina dopaanja i nedopadanja i tu je centar samoljublja. 3 je volja
kao rezultat mnogih malih interesa i elja. To nije Prava Volja koja pripada najviem delu.
Koja emocija moe da kontrolie emocije, koje se javljaju u 2, kada sud samoljublja prevlada?
Samo emocije koje pripadaju velikim delovima 2 i 3. ta karakterie veliki deo 2? Karakterie
ga emocija, koja prevazilazi sopstvo, oseanje prisustva neega veeg od sopstva, istinske
religiozne i estetske emocije. Ove emocije imaju sasvim drugaiji kvalitet od niih emocija i
mogu da ih kontroliu. U velikom glavnom delu 3 lee emocije koje kontroliu sve ostale
centre. Te emocije mogu da stvaraju, putem ega ovek moe da pone da ini da ima Pravu
Volju. Meutim, dok nije praena podjednakim razvojem savesti, koja je najvii kvalitet
Intelektualnog Centra, Volja nije potpuna Volja. Sada, kako dolazi do toga da mi ne moemo
da uspostavimo kontakt sa tim viim delovima centara? Razlog zato ne moemo da
uspostavimo kontakt sa viim delovima je taj, to se uvek nalazimo u malim motorikim
delovima svakog centra u beznaajnim, mrzovoljnim malim dopadanjima i nedopadanjima,
mislima itd. U pogledu Emocionalnog Centra mi smo uvek preokupirani naim dopadanjima i
nedopadanjima i svim manifestacijama samoljublja.

RAD NA EMOCIONALNOM CENTRU

Quaremead, Ugley, 17. novembar 1945.
(III tom)
Na naem prolom sastanku postavljeno je pitanje kako raditi na Emocionalnom Centru.
Velika tekoa sa Emocionalnim Centrom je u tome to smo stalno identifikovani sa njim to
jest, sa emocijama koje nas obuzimaju u svakom trenutku. Imamo ogromnih tekoa da se
odvojimo od trenutnih emocionalnih stanja. Uzimamo svoja emocionalna stanja kao data. Na
primer, oseamo emocionalnu ljubomoru i potpuno smo identifikovani sa tom emocijom. Ili
opet, emocionalno smo potiteni i ponovo prihvatamo to stanje kao neto sa ime se neemo
suoiti. Kao to znate, Rad ui da je najtee raditi na Emocionalnom Centru. uli ste da ga
nazivaju pobesneli slon i takoe je reeno da morate pokuati da postavite dva ukroena slona
sa svake strane, od kojih je jedan Intelektualni Centar a drugi Motoriki Centar. itav
problem lei u tekoi da se Emocionalni Centar posmatra bez identifikacije. Razlog lei u
tome to se identifikujemo sa svojim emocijama vie nego sa bilo im drugim i, da ponovim,
to svoja emocionalna stanja posmatramo kao data ne kao neto to treba da posmatramo i
od ega treba da se odvojimo. Svako ima tipine serije emocionalnih stanja, koja se stalno
ponavljaju i koja variraju od najveeg uzbuenja i entuzijazma do najmranijih i
majmorbidnijih oseanja. Meutim, budui da je snaga emocija toliko zaslepljujua, ljudi
ostaju zakaeni za okretanje toka svojih emocija.
Drugim reima, ljudi ne gaje nepoverenje prema svojim emocijama, ve ih prihvataju kao da
su prave i da odgovaraju potpuno realnim stanjima. Oni prihvataju svoje emocije kao ispravne
u svakom pojedinanom trenutku. A budui da je, usled nae tendencije da se identifikujemo
sa njima, toliko teko posmatrati emocije, ne smatramo ih neim to treba posmatrati i za ime
se ne treba povoditi. Poetna taka uvek lei u samo-posmatranju, u ovom sluaju u
posmatranju emocionalnog stanja. Sada, da li neko od vas to moe? Moete li da posmatrate
svoje emocionalno stanje, a da ga ne uzimate kao dato, kao realno stanje? Da li je neko od vas
30

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
u Radnoj memoriji pohranio znanje o nekima od vaih tipinih emocionalnih stanja koja se
ponavljaju? Da li je neko od vas ispitao svoja tipina emocionalna stanja? Drugim reima, kao
to sam rekao, da li izazivate svoja emocionalna stanja i kaete sebi: Zbog ega sam u ovom
emocionalnom stanju? Usled ega je to? U vezi sa ime se ono javilo? Napor unutranje
panje e tada poeti da vas odvaja od tog emocionalnog stanja i vi ete biti u stanju da ga
razoruate tj. da se ne povodite za njim, da ne verujete u njega, da ga ne uzimate kao dato.
Postoje dva izvora naih emocionalnih stanja u svakom trenutku. Prvi izvor je neki spoljanji
stimulans, kao to bi to bila osoba, koja se ne ponaa lepo prema nama ili kae neto
neprijatno za nas, a drugi je tipina emocija potekla iz patetinog oseanja o vaoj prolosti.
Prevladavanje prolosti je velika linija linog rada na sebi. Veina ljudi ima ogroman registar
tih nesrenih trenutaka, koje su briljivo hranili toliko mnogo, da je za njih veoma teko da
pobegnu iz tih patetinih stanja, koja, naravno, jedino proizvode stalne negativne emocije,
koje sa svoje strane samo stvaraju nepotrebnu patnju. Lini rad je veoma posebne vrste i
svako mora biti u stanju da se posle odreenog vremena suoi sa njim. itava prolost mora
biti ponitena. Drugim reima, ne smete imati nita protiv nekog drugog. Morate oprostiti sve
dugove. I, kao to je esto bilo reeno, to moete uiniti jedino potpuno menjajui miljenje o
sebi na osnovu samo-posmatranja. Drugi izvor je nain, na koji se ljudi svakodnevno spolja
ponaaju prema vama. Postajete negativni prema nekome zbog ponaanja prema vama na
odreeni nain, koji smatrate pogrenim. Morate sagledati da su ta dva izvora negativnih
emocija, spoljanji i unutranji, veoma blisko povezani. Jednom prilikom, govorei o ovom
predmetu i kako se identifikujemo sa svakim emocionalnim stanjem, g. Uspenski je dao
vrhovnu formula: Da se ne biste identifikovali, nemojte nita shvatati ozbiljno, osim Rada.
Sada, ako smo negativni i nalazimo se u neprijatnom emocionalnom stanju u odnosu na neku
odreenu osobu pretpostavimo da ste doli do take gde ste u stanju da opazite da ste u
neprijatnom emocionalnom stanju, a to, naravno, znai, da niste identifikovani sa njim,
pretpostavimo, dakle, da ste donekle svesni da ste u negativnom stanju u odnosu na neku
odreenu osobu kako ete postupati sa time? Ovde se ukljuuje sav lini rad koji ste obavili.
Pokuajte da formuliete ta je to to vas ini negativnim prema toj osobi i tada pogledajte u
knjigu sa svojim samo-posmatranjem, u svoje snimke samog sebe to jest, u svoju Radnu
memoriju i pokuajte da vidite da li je to, to vam je to toliko teko da prihvatite kod druge
osobe, moda neto to nosite u sebi. Shvatanje da ste sami podjednako teki kao i ta osoba
koju kritikujete, proizvodi momentalni oseaj predavanja, ponitavanja, slobode. Meutim, da
biste to uinili, morate upotrebiti Intelektualni Centar. Drugim reima, morate misliti: ovde
dolazimo do veoma dobrog primera miljenja u smislu Rada i mogu vas uveriti da, o emu
god da mislite na taj nain, ono e vam pruiti najvei oseaj slobode koji ste ikada iskusili.
Ponovo, pretpostavite da ste negativni, jer vam je neko rekao neto neprijatno. To je upravo
ista stvar o kojoj sam govorio. Izuzetno je teko suoiti se sa time i moda neete biti u stanju
da se sa time suoite u datom trenutku. Sada, sve to vam se dogodi, kao kada vam neko kae
neto neprijatno, treba da budete u stanju da transformiete. itav ovaj Rad govori o
transformaciji sebe, kako u odnosu prema naoj prolosti tako i u pogledu onoga to nam se
sada dogaa. Mogu samo rei: Da li ste ikada rekli neto neprijatno drugim ljudima i moete
li kasnije da prizovete seanje na to da ste rekli neto podjednako neprijatno? Ponovo mogu
da vas uverim da e, ako to moete da uinite, taj mali dogaaj o nekome ko vam kae neto
neprijatno, biti potpuno poniten, potpuno neutralan, iako, kao to sam rekao, moda neete
moi to da uinite ba u tenutku kada je neko neprijatan prema vama. Toliko mnogo naeg
linog rada se obavlja posle dogaaja. Potpuno je beskorisno da oprostite: treba da ponitite. I
to se uvek radi, pronalazei istu stvar u sebi samom, a uvek ete je pronai ako ste iskreni.
31

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
Niko ne moe da se ponaa prema vama drugaije nego to se vi ponaate prema drugim
ljudima, jer vase Bie privlai va ivot. Da li razumete da tako mora biti ako verujete u
psihiku transformaciju? Nevolja sa nama je u tome da bismo eleli da prihvatimo sebe kao
ljubazne i drage ljude, a ovde se morate setiti da moda niste rekli neto neprijatno spolja, ali
ste to mislili i u sebi odobrili. Morate razumeti da se u Radu ono to mislite psiholoki u sebi,
u svojoj privatnosti, rauna isto toliko kao i ono to kaete. Govorim o onim mislima, sa
kojima ste se saglasili, o onim ekovima na kojima ste napisali svoje ime. One se raunaju
isto onoliko koliko i ono to ste rekli otvoreno. Biblija esto govori o tome. Sluaj je,
meutim, sasvim drugaiji kod osobe u Radu, u iji um ulazi mnogo neprijatnih misli o
drugim ljudima, ali koja se nee saglasiti sa tim mislima. Ona veoma lako vidi kako bi
hemijski mogla da se povee sa njima, ali nee da dozvoli da se te kombinacije ostvare i posle
nekog vremena iskuenje e proi. To je pravo iskuenje, jer su sva prava iskuenja u vezi sa
Radom. Kada se ne povodite za negativnim mislima i oseanjima o drugim ljudima, ali ste ih
sasvim svesni, tada istinski radite na sebi. To je lini rad. Ako ste toliko budalasti da kaete:
Zato imam ove misli o drugim ljudima? onda u potpunosti greite. Vi se samo molite da
okonate razdor u sebi, meutim sav razdor prua priliku za razvitak i verujem da je gotovo
ispravno rei da se sav razvitak sastoji od neidentifikovanja sa onim, sa ime nas Rad ui da
se ne identifikujemo. Ako se sloite sa negativnim, gorkim i sumnjiavim mislima, zar ne
vidite da je iskuenje uspelo i da je iz malog amca Rada, koji pokuavate da napravite, te
male retorte ve poelo da kaplje. esto je to veoma mala stvar, sasvim trivijalna, ali ona
iscrpljuje vau snagu, jer ona kaplje kroz otvor u vama. Oseanja samosaaljenja, naravno,
prave rupe u vama. Umesto retorte postajete cilindar, iz koga istie sve ono to ste u sebe
uneli, sve to ste uinili za sebe. Uzmite zavist. Zavist izgleda kao beznaajna stvar, meutim,
ona pravi veoma veliku rupu u vama. Uzmite pakost. Razmotrite bodlje u vaim mislima i
vaim pismima. Sve to stvara veoma veliku rupu. Ili uzmite mrnju koja nastaje iz oseaja
uvrede. Sva ta stanja su stanja identifikacije.
itava psihologija, sva prava psiholoka uenja, govore o tome kako uiniti da ovek raste.
Sve to ima veoma konkretan cilj, koji potie od ideje da, ako sauva snagu na odreeni nain,
moi e da stvori u sebi novog oveka, drugaiju osobu. Metafore, koje su se koristile da bi se
prenelo ovo uenje, varirale su kroz razliita doba. U alhemijskom uenju, koje se spolja bavi
pretvaranjem olova u zlato, ali u stvari pretvaranjem oveka u novo bie, uvek je postojala
ideja o retorti, o neemu u ta ne mogu prodreti pogreni uticaji, neemu to povezuje sve
vane delove oveka, koje trenje transformie u novo telo.
Tragamo za time da dosegnemo vii nivo Bia. ta je znak vieg nivoa Bia? Dopustite da
obrnem ovo pitanje: da li mislite da osoba, koja je puna samosaaljenja, zavisti, ljubomore,
albi, pakosti, depresije i negativnih stanja svih vrsta moe da ue u Kraljevstvo Nebesko?
ta je Kraljevstvo Nebesko? Nita osim onoga, ka emu vodi i istinska psihologija to se u
Radu naziva Vie Bie. Tako, bavimo se neim sasvim konkretnim. To nije teorija, niti neka
izmiljotina: to je stalno poduavanje. Sve u ovom Radu nas ui o neem veoma realnom i
jasnom i moguem za one koji uju. Ono govori o oveku i njegovom stalnom znaaju ne
njegovom lokalnom znaaju. Otuda, postoji neto to e sigurno odgovoriti oveku, ukoliko
postavi pravi zahtev i uini pravi napor jer ovek ima znaaj i Univerzum ima znaaj.
Sada, vratimo se originalnom pitanju o tome kako postupati sa Emocionalnim Centrom. To je
veoma teko i niko ne moe oekivati da e moi da se nosi sa time jo tokom mnogo, mnogo
godina. Meutim, ljudi, koji ele da se bave ovim Radom, moraju poeti da se bore sa svojim
neprijatnim emocijama na sopstvenom nivou, jer Rad ui da su gotove sve emocije koje
imamo neprijatne. Na primer, trijumfovanje nad rivalom je veoma neprijatna emocija, mada je
32

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
mi na svom nivou posmatramo kao veoma prijatnu. A ak se i najprijatnije emocije, koje
uobiajeno doivljavamo, pretvaraju u najneprijatnije emocije u trenutku, kada su naa sujeta
i ponos povreeni. Razlog za to je da su nae emocije utemeljene na samoljublju i ukoliko ima
dovoljno laskanja, oseaemo se fino, ali ako laskanje izostane, biemo veoma depresivni. Iz
tog razloga je veoma dobro biti nepoverljiv prema emocijama, bilo da su prijatne ili
neprijatne, a posebno treba biti rezervisan prema entuzijazmu.
Sada, Rad ui da postoje emocije, koje se ne menjaju naziva ih pozitivnim emocijama. On
nae uobiajene emocije ne naziva pozitivnim oznaava ih samo kao prijatne i neprijatne.
Rad ui da mi jo nemamo prave emocije. Na osnovu sopstvenog iskustva mislim da
povremeno imamo istinske emocije tokom veoma kratkog vremena i da su one uvek potpuno
osloboene bilo kakvog samoljublja. Meutim, isto tako mislim da su one veoma retke i da ih
je lako izmisliti. Sada, Rad kae da ne moemo sami da stvorimo pozitivne emocije. On kae
da nam pozitivne emocije dolaze kao nagrada ako smo iskreno radili. On takoe kae da je
karakteristika pozitivnih emocija, koje dolaze iz Vieg Emocionalnog Centra, ta da se one
nikada ne pretvaraju u svoju suprotnost. Naa uobiajena takozvana ljubav veoma se lako
pretvara u mrnju. Pozitivna emocija nema suprotnost, jer pripada Treoj Sili koja se nalazi
izmeu suprotnosti. Kao to znate, proienje Emocionalnog Centra je jedan od naih velikih
ciljeva. Moemo ga postii samo proienjem Intelektualnog Centra novim idejama, kako o
nama samima, tako i o drugim ljudima i o znaaju ivota na Zemlji. Kada um pone da
sagledava novu istinu, tada Emocionalni Centar poinje da odustaje od tih lanih emocija.
Konani cilj je probuditi Emocionalni Centar, tako da on moe da primi pozitivne emocije. A
poto je to veoma daleko od nas sada, svi dobro znamo koliko rada treba da obavimo na
naem sadanjem Emocionalnom Centru i naim sadanjim emocionalnim stanjima koja
proistiu iz njega. Moramo, na primer, da odustanemo od svoje tvrdoglavosti.

33

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara

RAD NA EMOCIONALNOM CENTRU

Quaremead, Ugley, 22. jun 1946.
Na sastanku u Londonu ove nedelje, na kojem su uestvovale sve Grupe, jedna od glavnih
teza, iznetih na poetku, bila je da ovaj sistem poiva na ideji da je ovek stvoren kao
eksperiment samo-razvoja. Rad kae da je ovek stvoren kao samo-razvojni organizam za
razliku od ivotinja. Sa te take gledita ovek je nepotpun kao neka nezavrena zgrada i
njemu je preputeno da zavri svoju kuu, da sebe dovri. Iz tog razloga u svetu su uvek
postojala odreena uenja koja se mogu nazvati ezoterinim uenjima. Na primer, ovo
uenje, koje mi prouavamo, ponekad se naziva ezoterino hrianstvo. Ono nema nikakve
veze sa egzoterinim hrianstvom.
Na tom sastanku smo se dotakli i tri centra u oveku i reeno je da je Emocionalni Centar u
oveku u veoma loem stanju. Hajde da napravimo nekoliko komentara uz ovaj predmet,
koji ovo uenje toliko naglaava. Rad kae da moramo raditi na svom Emocionalnom Centru i
proistiti ga, ukloniti iz njega sve nepotrebne emocije koje nas uspavljuju i ine robovima
spoljanjeg ivota. Zamislimo osobu koja je uvek ljuta, uvek namrtena, uvek zabrinuta, uvek
teka, u stvari, uvek neprijatna. U takvoj osobi Emocionalni Centar ne radi pravilno i za nju je
neophodno da putem dugog, tehnikog posmatranja postane svesna tog pogrenog
funkcionisanja u sebi. Sada, osoba, koja je uvek ljuta, zlovoljna, svadljiva, teka i ak pakosna
u Radu mora da da razume da je takvo stanje Emocionalnog Centra potpuno nespojivo sa bilo
kakvim samo-razvojem to jest, ta osoba, bilo mukarac bilo ena, mora da shvati da je
ostvariti svoj razvitak u smislu ovog uenja, evoluirati, razviti se, potpuno nemogue dok god
Emocionalni Centar u njemu ili njoj ostane u mehanikom stanju. Problem je u tome da takve
osobe ostaju potpuno nesvesne stanja Emocionalnog Centra u sebi. One ne vide da su ljuti,
teki, da stalno pronalaze greke, neprijatni, besni i tako dalje. Naprotiv, oni imaju sliku o sebi
kao da su veoma slatki i armantni. Usled toga u njima postoji pukotina, pukotina u njihovoj
svesti o sebi. Ta pukotina moe biti ispunjena jedino iskrenim i svesnim samo-posmatranjem
34

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
koje se sprovodi u skladu sa instrukcijama koje ovo uenje daje u vezi sa samo-posmatranjem.
Ljudi misle da poznaju sebe, ali niko ne poznaje sebe. To je iluzija. Drugi ljudi obino znaju o
nama vie nego mi sami, ali sa druge strane ne poznaju sebe. Zato je veoma dobro da
posmatrate stanje vaeg emocionalnog centra i neprijatne manifestacije koje proizilaze iz
mehaninosti. Rad ui da je Emocionalni Centar najdivniji centar u nama, ali je u sadanjem
stanju uspavanosti, u kome se svi nalazimo, preplavljen negativnim emocijama,
samosaaljenjem, samoljubivim emocijama, samopotovanjem i hiljadu i jednom slinom
emocijom, koja nas spreava da istinski uspostavimo kontakt jedni sa drugima i tako spreava
da razumemo tekoe druge osobe.
Rad na Intelektualnom Centru se razlikuje od rada na Emocionalnom Centru, ali Rad
zapoinje posmatranjem tri glavna centra u nama i treba da doemo do take, na kojoj putem
samo-posmatranja shvatamo stanje dva centra tj. ta se sve vreme odvija u Intelektualnom
Centru i ta se sve vreme odvija u Emocionalnom Centru. Uzmimo oveka, koji uvek ima
averziju prema svakome, ko se podsmeva ljudima, pronalazi greke u ljudima itd. Takav
ovek ne zna da je to stanje njegovog Emocionalnog Centra. Ili ovek, koji se uvek osea
superiornim u odnosu na druge ljude, ali to jo uvek ne shvata. Emocionalno oseanje
superiornosti je uvek zasnovano na samoljublju, samo-velianju, egoistinim oseanjima. U
takvom sluaju Emocionalni Centar ne radi kako bi trebalo, niti moe ispuniti osobu pravim
oseanjima, koja joj mogu pruiti unutranji znaaj i mir. Zbog toga je dobro posmatrati stanje
Emocionalnog Centra, posmatrati ga u akciji tj. posmatrati koliko mehaniki reaguje na
spoljanje dogaaje i posebno druge ljude. U ovome se sastoji veliki zadatak, koji je istinski
ivotni zadatak. Ovaj Rad je za itav ovekov ivot i, primenjujui ga, mi postepeno
prolazimo kroz unutranju transofrmaciju, zahvaljujui injenici da smo sve vie svesni svojih
istinskih strana i onoga to zaista jesmo. To unitava iluzije o sebi.
Kada ovek pone istinski da radi na sebi, kada pone da uvia dubinu ovog uenja, on ne
moe vie da ostane ista vrsta oveka, ena ne moe da ostane ista vrsta ene. On ili ona tada
poinju da shvataju ta znai da se ljudi raaju na Zemlji kao organizmi za samostalni razvoj i
da za svakoga postoji poseban zadatak, koji treba slediti i izvriti, da bi se postiglo to
ostvarenje, taj konani razvitak, koji predstavlja pravi znaaj ivota na ovoj veoma
nesavrenoj planeti. Svaiji zadatak je razliit, ali jednom kada se Rad razume u njegovim
irokim razmerama i kada se njegova istina prihvati iznutra, svakome se pokazuje na emu je
potrebno da radi. Morate zapamtiti da rad ui da su negativne emocije nepotrebne, da one
neprestano komplikuju ivot, da proizvode sve nesree koje postoje u ljudskim meusobnim
odnosima i da takoe ui da je mogue postepeno se osloboditi od tih nepotrebnih negativnih
emocija. Jednom kada osoba to sazna i razume i to prihvati kao unutranju istinu, ona u svom
umu otkriva tajnu od neprocenjivog znaaja. Nikada vie ne mora da bude na gubitku, kakve
god da su njene ivotne okolnosti, jer e uvek znati ta da radi u svakoj situaciji to jest, da
ne izraava negativne emocije i da se odvoji od njih i konano da ih uopte nema. Rad ne ui
da nemamo prava da imamo negativne emocije, jer bi to bilo suvie teko. Sve nae tekoe,
domae tragedije i tako dalje, veinom nastaju usled pothranjivanja negativnih emocija,
oseaja da nam se neto duguje. Pitam vas ta mislite da vam se duguje? Istraite to - i tada
pogledajte u sebe. Kada vidite kakvi ste, da li ete zaista misliti da vam se bilo ta duguje?
Rekao bih, Ne. Naprotiv, shvatam da ja dugujem drugima. Reenica u Oenau glasi: I
oprosti nam dugove nae, kao to i mi opratamo on to mislimo da nam drugi dugiju. To
jest, dok god je va ivot zasnovan na zamiljanju da nam drugi duguju, neete stii nikuda.
Meutim, sve vie i vie uviate da vam niko nita ne duguje i da je to uvek vaa sopstvena
greka tada vai rauni, duhovni, bivaju poniteni. To e vam pruiti mogunost da ujete
vie centre i ono to vam govore. Meutim, ukoliko ste puni unutranjeg pridavanja znaaja,
35

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
samo-saaljenja, ili oseanja da nikada niste dobili ansu, oseanja da je vaa ivotna situacija
izuzetna i da niko ne razume vae posebne tekoe tada ete nastaviti da preplavljujete
Emocionalni Centar negativnim emocijama. U tom sluaju on ne moe da ispuni svoju pravu
funkciju i tako ne moe da vam prui unutranje znaenje i mir.

MAGNETNI CENTAR I POZITIVNE IDEJE

Great Amwell House, 25. januar 1947.
U uenju ovog Rada esto se govori da je jedan od znakova Bia neke osobe posedovanje
Magnetnog Centra, koji oznaava mo da se stvari sagledaju na drugaijem nivou.
Razumevanje skale u pogledu znaenja Magnetnog Centra nema nita zajedniko sa
mehanikim razumevanjem skale. Na primer, neki emocionalni tip recimo, neki umetnik
ima odreeno razumevanje skale o umetnosti i to obino veoma ljubomorno. Ili neki
intelektualni ovek, ovek broj 3, ima razumevanje skale o intelektualnim stvarima, takoe
veoma ljubomorno. Meutim, to nije skala, koju nam daje Magnetni Centar, ija je skala
izvan ivota. Uzmimo, na primer, oveka broj 1, koji sve vrednuje sa stanovita fizike moi.
On sree oveka broj 2, koji je, recimo, umetnik. Ne osea nita prema tom umetniku, jer
nema razumevanje skale. Ne moe da razume da je taj umetnik, koji moda aktivno uestvuje
u kulturnom ivotu, superiorniji od njega, jer sve vrednuje sa stanovita fizike sile itd. To
jest, on ne vidi nita vie od sebe osim na vidljivim pojavama ljudi, koji su vii ili nii ili
moniji od njega. On tako izvodi oseaj skale iz fizikih ula. Meutim, Magnetni Centar
oznaava mo da se vidi iza naih mehanikih fiksacija. On oznaava mo da se vidi da
postoji neto mnogo vie nego ovek sam, bilo da je u pitanju ovek 1, 2 ili 3. Govorei
uopteno, ovek, koji poseduje Magnetni Centar, na viem je nivou od onog koji ga nema
jer moe da vidi vie i nie. Postoje, meutim, razliiti kvaliteti Magnetnog Centra. Ljudi
ponekad imaju ono to g.Uspenksi naziva lani Magnentni Centar ponekad i mnogostruki
Magnetni Centar to jest, imaju mnogo malih, slabih Magnetnih Centara. Kao rezultat oni
jure za svakom magijskom i pseudo-okultnom praksom, svakom vrstom mistinog kulta ili se
ak pridruuju hiljadu i jednom drutvu ili provode svoj ivot merei mrane tunele piramida
i njima objanjavajui sve. Takvi ljudi nemaju pravi oseaj skale. Pravi Magnenti Centar ne
vodi u tom pravcu. Meutim, i u oveku sa pogrenim ili lanim Magnentnim Centrom i u
oveku sa pravim Magnentnim Centrom postoji verovanje da postoji neto drugo, druga ideja
o ivotu i da se ivot nije sam sebi svrha. To je pozitivna ideja. Sada, ovek, kreiran kao
36

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
samorazvojni organizam, kao to to Rad kae, ne moe ispuniti samog sebe dok ne pronae
nain da samog sebe razvije. On moe oseati da ne moe da objasni Univerzum ili da ne
moe da objasni sebe ili oboje, u svakom sluaju, u njemu postoji oseaj misterije. Taj oseaj,
ta stalna svest o neobjanjivosti svega jedan je od znakova pravog Magnetnog Centra.
Radoznalost, ambicija da se bude veliki, uzbuenost takozvanim okultnim znanjem i
verovanje da ovek moe dobiti neto nizata, pripada malim Ja i samoljubivim emocijama.
Meutim, oseaj misterije prevazilazi mala Ja. On umanjuje Linost. On ini da ovek oseti
svoju nitavnost. Tako ga povezuje sa pozitivnim idejama, jer sve ono, to Linost ini
pasivnijom a Sutinu aktivnijom, jeste pozitivna ideja. Zrak Kreacije je pozitivna ideja. Svesni
Krug oveanstva je pozitivna ideja. Ideja da smo u snu i da moramo da se probudimo je
pozitivna ideja.
Podsetimo se uenja Rada o Magnetnom Centru. Reeno je da nas Magnenti Centar dovodi u
Rad, ali ne moe da nas odri u njemu bez naeg sopstvenog napora. Moramo da radimo na
sebi u skladu sa ovim sistemom, koji nam kae kako da radimo. Moramo voleti Rad. Pokuaj
da radimo na primer, da praktikujemo neidentifikovanje a da ne volimo Rad nee dati
nikakve rezultate. Volja potie iz ljubavi. Volja, ako malo razmislite o tome, jeste ljubav.
Jedna emocija moe nadjaati drugu ako je dovoljno snana. Centar gravitacije Volje lei u
Emocionalnom Centru. Valjalo bi samostalno razmisliti o tome. Meutim, i kada ovek ima
pravi Magnetni Centar, koji bi trebalo da lei u intelektualnom delu Emocionalnog Centra, to
je samo poetak. Ukoliko ga on odvede do nekog uenja, povezanog sa Svesnim Krugom
oveanstva, zadatak time tek poinje. On svoj oseaj za misteriju, svoju potragu, svoju
udnju mora da pretvori u neto realno u praktian i praktikovan rad i to ga vie
emocionalno vrednuje, to vie mu se pomae. Ukoliko ima snage da uhvati ue, koje visi
iznad njegove glave, tada ne samo da radi on sam, ve Rad radi u njemu. On poinje da ga
poduava, u periodima tiine, u onim pukotinama u ovekovom mehanikom ivotu, kada je
obino sve prazno i dosadno. Pre svega, on ulazi kada je ovek odvojen to jest, kada nije
identifikovan sa nekom od hiljadu i jednom svakodnevnom stvari, koja nas dri u snu i
izgleda ogromna usled identifikacije, tog mnogostruko uveliavajua soiva. Ljudi vole da od
svega prave problem i kao muve se zaglavljuju na svakom lepljivom papiriu dogaaju.
ovek moda ne zna kako bi mogao da izbegne te lepljive papirie to jest, dok jednostavno
ne prihvati Rad i dok ga jednostavno ne primeni, skoro u svakom trenutku. Kakva se promena
panje tada dogaa i kako se stvari usklauju i padaju na svoje pravo mesto!

Dijagram Magnetnog Centra

A su uticaji ivota okolnosti, velike maine, rat, biznis, klima itd.

37

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
B uticaji, kao umetnost, religiozna uenja, dolaze iz C
C Izvan mehanikog ivota postoji Svesni Krug ovenastva, koji u odreenim
intervalima u ivot alje uenja koja postaju B uticaji.

Neki ljudi ne prave razliku izmeu A i B uticaja. Oni sve u ivotu prihvataju na isti nain i na
istom nivou. Drugi prepoznaju B uticaje i oni ih privlae, a nekolicina ak ulae napor da
pronae vie njih. To je usled kvaliteta Magnetnog Centra. Samo malobrojni tragaju sami od
sebe. Memorija, usled vraanja (veno vraanje, prim.prev.), moe uiniti Magnetni Centar
veoma jakim od najranijeg doba. U principu, kontakt sa Radom moe formirati Magnentni
Centar u onima, za koje se ini da ga ne poseduju. U tom sluaju, tokom povratka oni e
prepoznati Rad ako ga ponovo uju, jer se sve ponavlja, sve se vraa u ciklusu ovekovog
ivota. No, Rad jasno kae da se Magnenti Centar stie, i to putem ranih iskustava kojima je
dete izloeno. Danas on prestaje da postoji to jest, nivo oveanstva opada. Pozitivne ideje,
u smislu Rada, bivaju zamenjene negativnim idejama. Kao posledica, ne uspostavljamo
kontakt sa svim tim viim delovima centara koje posedujemo upravo zato to smo samorazvojni organizam, ne koristimo ih, ne dajemo im hranu. ovek sve vie ivi u podrumu ne
samo doslovno i kao posledica toga, promena Bia je uinjena nemoguom, jer samo
pozitivne ideje mogu da promene Bie. Budui da je promena bia to jest, samo-razvoj
istinska ideja stvaranja oveka, njegovo individualno znaenje je izgubljeno. Ukoliko
promenimo Bie, ak i malo, ako ne podleemo averziji tako lako, kada se ne identifikujemo
sa svakom brigom, na ivot se menja. Dok ne promenimo Bie, ukus naeg ivota i naa
aktuelna situacija ostaju isti. Bez pozitivnih ideja to jest, bez kontakta sa C-uticajima preko
B-uticaja sve realno znaenje oveka iezava. On je odseen od uticaja, koji mogu da ga
promene. Tako potpada u potpunosti pod mo A-uticaja. On onda slui ivotu i velikim
mainama ivota politici, trgovini, ratu, masovnim vebama, masovnoj propagandi itd. On
nee posedovati Magnetni Centar. Nee tragati za pozitivnim idejama. Njegov unutranji um
je uutkan. Njegov unutranji ivot umire i, ezoterijski govorei, on postaje beskoristan,
beznaajan, mrtav. Mnogo toga je reeno u Bibliji o tom mrtvom oveku i mnoga su
upozorenja data o oveku, koji je odseen, to se iroko reeno moe razumeti kao
odseenost od ideja Rada. Sa druge strane, jedna kultura se pribliava svome kraju i treba da
bude unitena i potop dolazi naime, varvarizam, nasilje, gubitak istine. Tada se pravi Arka
kako bi se preivela poplava i odralo znanje za sledeu kulturu. ta vi mislite o ovom
vremenu u svetlosti ovih ideja?

38

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara

KOMENTAR O POSMATRANJU INTELEKTUALNOG CENTRA

I BESKORISNOG I POGRENOG RAZMILJANJA
Great Amwell House, 22. maj 1948.
Ideja Rada
Moramo razmiljati na novi nain. Mehaniki ovek razmilja iz svojih stavova. Da bi se
promenili, moramo prometiti stavove.
Komentar
Proli put smo razgovarali o stavovima i o tome da ovek ne moe da se promeni, dok se ne
promene njegovi stavovi. Podsetimo se ta Rad kae o promeni sebe. Praktikovati ovaj Rad,
ne traei promenu sebe, nalik je pokuaju da podignemo slona. Ili, bolje reeno, to je kao da
stojimo na dasci i pokuavamo da je podignemo. Takoe je reeno da se stavovi zainju u
Mentalnom Centru u umu. Da bi se promenili, kako je Hrist uio i kako ovaj Rad ui,
neophodno je promeniti um tako da misli na nov nain. Sada, osoba sa mnogo vrstih stavova,
steenih tokom odrastanja, smetenih u umu, ne moe da misli na nov nain. On ili ona e
nastaviti da misle na stari nain. Mislie iz svojih ukorenjenih ubeenja. Kao mali primer,
osoba moe imati stav da je Dikens jedini pravi romanopisac. Ponudite mu Dimu i on e ga
bez sumnje odbaciti, ponudite mu bilo ta modernije, razljutie se. Vidite kako stavovi
ograniavaju um u takvom sluaju. Sada, mi imamo stavove o ivotu, o drutvu, o religiji, o
ljudima, o politici, o seksu, o umetnosti i tako dalje, to nas spreava da doivimo bilo ta
novo. Neophodno je osloboditi um tih steenih stavova, jer oni spreavaju osobu da
samostalno misli. Dok ne ponete da samostalno razmiljate o ovom Radu, nikada ga neete
razumeti, a on, sa svoje strane, nee biti u stanju da vam pomogne, jer vam Rad moe pomoi
i dati vam snagu samo kroz vae razumevanje. Iz tog razloga u Radu je reeno da je
39

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
razumevanje najjaa sila koju moete da proizvedete. Osoba sa vrstim, mehanikim
stavovima spada u one, koji se u ezoterijskom uenju nazivaju slepim. Ovde se mora dodati
jo jedna stvar: kada mislite ili govorite iz vrsto ukorenjenih stavova, tada ste sigurni da ste u
pravu. Savetujem vam da razmislite o ovome i posmatrate sebe kada ste sigurni da ste u
pravu. Ne moete direktno posmatrati ubeenja, ali moete posmatrati njihove rezultate.
Ukoliko moete da se suoite sa ispitivanjem pozadine tog oseaja da ste u pravu, neete nai
nita osim gomilice greda i buke, nita do reenicu ili dve, koju ste proitali, fraze ili dve
koje ste uli rano u osetljivom dobu. Kaem vam ozbiljno da je mukarac, ena, sa mnogo
ubeenja u glavi, nalik zemljoposedniku koji poseduje stotine hektara, ograenih i odvojenih
zidom sa svih strana, neobraenih i jalovih. U ovom Radu um prvo mora da se probudi za
ideje, kojima on ui, i da zatim pone da misli na nov nain i onda, godinama kasnije,
Emocionalni Centar e poeti da se pokree i budi i da nam prua drugaiji oseaj sebe
najblaenije iskustvo. Ne moete probuditi Emocionalni Centar koji je predmet ovog Rada
dok se um ne probudi. Meutim, va um je ograen jalovim ubeenjima i ukoliko odbijate da
ih promenite ili bolje, ako nikada niste otkrili da ih imate i tako nikada niste posumnjali u
njihovo postojanje onda ete ih uneti u Rad sa svim onim latentnim nasiljem, koje lei meu
njima, koje se ispoljava tako iznenadno ako su pogoeni i pripada onom neobradljivom delu
nas o kome smo govorili.
G. Uspenski je jednom rekao da meu mnogim stvarima, koje tako beskorisno branimo i na
koje uzaludno troimo snagu, posebno mesto zauzima naa ignorantnost. Rekao je: Ono to
ne znamo i ono to mislimo da znamo je nesamerljivo. Stavovi, koji su prvobitno formirani u
naem umu, ine da pomislimo da znamo. Budui ignorantni, neprestano govorimo iz
ubeenja, kao da zaista znamo. Veoma je lako uoiti kod drugih da govore iz ubeenja. Svi
zevaju i odlaze na spavanje. ovek, koji govori iz ubeenja, najvei je gnjavator. Meutim,
mi ne vidimo ubeenja u sebi. Upitao sam: Ukoliko govorim i ponem da zevam od toga,
da li je to znak da govorim iz ubeenja? I tako se desilo da on upravo u tom trenutku zevne i
ja sam zevnuo posle njega i obojica smo prasnuli u smeh. Meutim, kasnije sam se setio da
me je pitao: Da li si ikada uoio da ovek moe da zeva od sopsvenih misli? Korisna je stvar
posmatrati kakav lanac mehanikih misli to izaziva. To je znak da su beskorisne, da ih treba
izbegavati.
Sada, vi znate da samo-posmatranje poinje posmatranjem centara. Morate dostii taj stepen,
na kome uz pomo samo-posmatranja moete da napravite razliku izmeu rada Intelektualnog
Mentalnog Centra i rada Emocionalnog Centra ili Motorikog Centra i Instinktivnog Centra.
Misao se razlikuje od oseanja. Oseanje se razlikuje od senzacije. Senzacija se razlikuje od
pokreta. Misao, oseanje, senzacija i pokret su svi razliiti. Sada, ako posmatrate svoje misli
tokom nekog perioda, videete da se ponavljaju iz dana u dan. Tako ete poeti da stiete prve
uvide u svoju mehaninost u Intelektualnom Centru. Sada, ljudi misle da mogu da promene
svoje misli u bilo kom trenutku. Svi misle da mogu da prime i prihvate nove ideje u bilo kom
trenutku. Meutim, to je najrea stvar an svetu. Um brzo biva zapuen ukorenjenim
ubeenjima i navikama miljenja, koje zauzimaju mesto pravog razmiljanja i ponavljaju se,
ponavljaju se tokom itavog vaeg ivota. Kada ujete neku novu ideju, vi u stvari ne sluate,
jer, pre nego to govornik zavri govor, va um je ve pripremio sve argumente protiv nje.
ovek samo treba da posmatra sebe. Meutim, mi smo sigurni da imamo otvoren um. U toj
tami, tom ignorisanju samih sebe, ivimo, pripisujui sebi ono to ne posedujemo.
Sada, iz tih ubeenja se raspravljamo. Raspravljati se znai ne razumeti. Razumeti znai ne
raspravljati se. Niko nikada nije bio promenjen raspravljanjem. Uiniti neko ubeenja
svesnim znai oduzeti mu mo koju ima nad nama. to god da dospe na svetlo svesti, gubi
40

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
mo nad nama. Ukoliko insistirate na tome da nemate ubeenja, tada u stvari insistirate na
tome da ostanete tamo gde jeste na Skali Bia. Rei ete da nemate velike predrasude, niti
tipina miljenja, sklonosti, neke okorele stavove ili rigidnost u sebi. Zaista ne moete rei
tako neto ozbiljno. Meutim, kada bi vam neki mag saoptio sva vrsta ubeenja i
predrasude, koje iz toga proizilaze, miljenja itd. koja vas karakteriu, da li biste i za trenutak
prihvatili ono to on kae. Bili biste uvreeni.
Pokuavajui da prihvatite uenje ovog Rada sa svim njegovim idejama, ne uviamo da e on
neizbeno potkopati sve nae podsvesne i mehanike stavove. Svako, ko se nalazi na nivou
Dobrog Domaina, ima odreenu mo razmiljanja nezavisno od ubeenja. Meutim,
ukorenjena ubeenja mogu uiniti da ne verujete u ono u ta vae miljenje veruje.
Vae ubeenje moe rei Ne dok e vae miljenje rei Da. To jest, ubeenja jedu
poverenje. Iz tog razloga u nekim sluajevima osoba ne moe da podnese ono to vidi i
ponovo se vraa na staro. Ubeenja jedu snagu koju Rad prua umu. Zbog toga je toliko
vano boriti se da se vide ubeenja u sebi. Trenutno oseanje mentalne slobode zamenjeno je
starim umom baziranim na ubeenjima.
Sada, pokuajte da vidite neko ubeenje u sebi. Mislim, zaista pokutajte. Shvatite da niste
dobili otvoreni um. elim kao i uvek primere na osnovu vaeg sopstvenog samoposmatranja. Ne elim pitanja kao to su: Da li je neko Ja isto to i ubeenje? Da li vi sami
znate da imate ukorenjena ubeenja i da praktino ne znate nita o njima? Da li primeujete
kada govorite iz ubeenja? Da li na osnovu tog govora razumete zato um ne moe da se
promeni dok god je pun ubeenja? Da li razumete da ne moete da se promenite dok ne
promenite um ono to je Hrist nazvao dok god je va um utvren i ograen
ubeenjima, zatvoren u pregrade u koje nita ne moe da prodre. I dopustite da kaem
otvoreno da li razumete da itav va ivot moe biti uniten postojanjem tih ubeenja, koje
ne poznajete, poloenih ispod povrine vaeg uma? Zapamtite: ovek ne moe da se promeni,
dok ne promeni stavove. Pokuajte zbog toga da vidite rezultate svojih stavova. Uoite kada
se oseate okiranim, na primer. Uoite kada oseate netrpeljivost, prezir itd. Uoite kada
odbacujete stvari. Uoite kada osuujete, ako moete, uoite kada govorite iz ubeenja.
Uoite svoju intonaciju i izraze koje koristite i uoite kako drugi poinju da se dosauju.
Pretpostavljam da bi neka osoba mogla da govori itav dan iz ubeenja, a da ne kae nijednu
jedinu interesantnu stvar. Ona ne moe da kae nita interesantno, jer ne moe da koristi um.
Njen um koriste ubeenja. Tako taj um ne moe da se probudi. Ako je to sluaj, itav njen
unutranji razvoj je zaustavljen. Ona ivi i umire kao maina.

41

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara

CENTRI I DELOVI CENTARA

Great Amwell House , 07. juni 1947.
Mehaniki prijem utisaka moe da nahrani samo mehanike delove centara. Meutim, ako se
utisci prime, recimo, uz oseanje divljenja ili radosti, oni padaju na emocionalne delove
centara. Ako su primljeni uz usmerenu panju i individualni mentalni napor, padaju na
intelektualne delove. Sada, negativni utisci e pasti na odgovarajue mesto naime, na
negativne delove centara. Utisci primljeni od osobe, prema kojoj ovek osea averziju,
nahranie negativni emocionalni deo. On se tada puni energijom i isparaznie se na bilo koga
iz nekog beznaajnog razloga to jest, ovek e postati nasilan bez razloga. Negativna
literatura i filmovi o kriminalu, nasilju, mrnji itd, ukoliko se identifikujemo sa njima, svi
hrane negativni deo Emocionalnog Centra i pune ga energijom. I negativne knjige mogu da
dovedu do toga ukoliko ih itamo, identifikujui se. Tako moramo da nauimo da primimo
utiske svesnije i da se ne identifikujemo sa negativnim utiscima. Uite da budete veoma
paljivi sa svim tim. To je oblik Pamenja Sebe i energija, koju ono koristi, oduzeta je od
negativnih utisaka. Meutim, ljudi smatraju da, kada su sami, mogu da uranjaju u negativne
misli koliko ele. Na taj nain oni uveavaju materijal za stvaranje negativnih emocija, koje
e pre ili kasnije pojuriti, napasti nekoga ili nekoga povrediti. Sve negativne emocije ele da
povrede i na njihovom dnu su neogranieni oblici nasilja. Stalno pravljenje rauna protiv
drugih skladiti veliki materijal za proizvodnju negativnih emocija, koje, ukoliko ne mogu da
povrede druge, izazivaju samopovreivanje. Jedini lek je ne pristajati na negativne utiske to
jest, biti dovoljno budan da bi se spreio automatski ulazak tih utisaka do negativnog dela
Emocionalnog Centra.
42

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
Govorim o spoljanjim utiscima, ali i o unutranjim izvedenim iz misli ili seanja ili
imaginacije. Nekontrolisani rad imaginacije moe snano da hrani negativne emocije. To je
razlog zato se one nastavljaju i nastavljaju. Ukoliko oslukujete svoje unutranje stanje, uvek
moete rei kada ste identifikovani i putate negativne utiske da prou. Trebalo bi da imamo
dobar filter koji konano zaustavlja prolaz svake zarazne, otrovne klice. Da ali da li ste to
razumeli? Da li ste poeli da primenjujete ovaj aspekt Rada na sebi? Ili putate sve da ue
nefiltrirano?
Sada, ta praktino moemo da razumemo iz svega toga? Moemo da razumemo da utisci
mogu da padnu na razliite delove centara i da utisci iz spoljanjeg ivota, od ljudi itd. koji
ulaze preko ula, mogu da budu usmereni i ne moraju uvek da padnu na isto bolno mesto. Mi
u stvari imamo mo, ukoliko je razvijemo, svesnog napora da uinimo da utisci padnu na
nova mesta u nama. Sada, ima veoma mnogo novih mesta u nama, koja jedva da koristimo. Iz
tog razloga ponovo emo prouiti svoje Bie iz ugla centara i delova centara. Tada e biti
mogue da se bolje razume kako se nae Bie, takvo kakvo je, nalazi na razliitim nivoima
neki su delovi vie mehaniki i tako stoje na niem nivou, drugi manje mehaniki i zato vii.
ovek, koji ivi iskljuivo u mehanikim delovima, ne moe da promeni svoje bie.
Prvi korak je samo-posmatranje. Ono nikada nije mehaniko to jest, ovek ili ena ne mogu
da posmatraju sebe mehaniki. Potrebna je usmerena panja da bismo posmatrali sebe, a
panja iziskuje svesnost, ili drugaije reeno, akt panje nas premeta u svesnije delove
centara. Isto je sa Pamenjem Sebe. Niko ne moe da pamti sebe mehaniki. Potpuno
Pamenje Sebe zahteva punu svesnost. U vezi sa time U je rekao:
Sada se ponovo moramo vratiti prouavanju centara, panje i Pamenja Sebe, koji su jedini
naini razumevanja. Pored podele na dva dela, pozitivni i negativni, koja, kao to smo videli,
nije ista u razliitim centrima, svaki od 4 centara je podeljen na 3 dela. Ta 3 dela
korespondiraju sa podelom samih centara. Prvi deo je mehanian i ukljuuje motoriki i
instinsktivan princip; drugi je emocionalan i trei je intelektualan. Naredni dijagram
pokazuje poloaj delova Intelekutalnog Centra:

Intelektualni Centar

43

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara

Centar je podeljen na pozitivni i negativni deo a svaki od ta dva dela je podeljen na tri dela,
tako da se Intelektualni Centar u stvari sastoji od 6 delova. Svaki od tih 6 delova je sa svoje
strane podeljen na 3 dela: mehaniki, emocionalni i intelektualni. Meutim, o njima emo
govoriti kasnije, sa izuzetkom samo jednog dela, koji u obraditi odmah. Znaenje podele
centra na 3 dela je veoma jednostavno. Mehaniki deo radi gotovo automatski: on ne zahteva
nikakvu panju. Meutim, zbog toga on ne moe da se prilagodi promeni okolnosti i nastavlja
da radi na nain kako je poeo, iako su se okolnosti sasvim promenile. U Intelektualnom
Centru mehaniki deo ukljuuje sav rad na registraciji seanja, asocijacija i utisaka. To je sve
to bi on normalno trebalo da radi to jest, kada drugi delovi obaljaju svoj posao. On nikada
ne bi trebalo da odgovara na pitanja postavljena itavom centru i nikada ne bi trebalo da
odluuje o bilo emu, ali, naalost, on je uvek spreman da odluuje i da odgovori na sve vrste
pitanja na uskogrudi i veoma ogranieni nain, gotovim frazama, izrazima u slengu,
doskoicama sa zabava itd. Taj deo ima sopstveno ime: on se naziva formatorni aparat ili
ponekad formatorni centar.
Mogue je razlikovati 3 dela u formatornom aparatu: mehaniki (isto automatski) nalik
mehanikom ponavljaju nekih rei, koje smo uli ili proitali, emocionalni (radoznalost,
44

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
znatienja i neusmerena fantazija) i intelektualni (prepredenost, lukavost, predostronost).
Mnogi ljudi, pogotovo ljudi broj 1, provedu itav ivot samo sa formatornim aparatom, a da
nikada ne dotaknu druge delove svog Intelektualnog Centra. Za sve neposredne ivotne
potrebe, za prijem A uticaja i odgovor na njih, formatorni aparat je sasvim dovoljan. To su
stereotipni ljudi samo maine.
Emocionalni deo Intelektualnog Centra se sastoji preteno od onoga, to nazivamo
intelektualnim emocijama to jest, elja za znanjem, elja za razumevanjem, zadovoljstvo
zbog znanja, nezadovoljstvo zbog neznanja, radost otkrivanja. Rad na emocionalnim
delovima zahteva punu panju, ali u tom delu centra panja ne iziskuje nikakav napor. Nju
privlai i odrava sam predmet.
Intelektualni deo Intelektualnog Centra po sebi je kapacitet za stvaranje, konstruisanje,
pronalaske i otkria. On ne moe da radi bez panje, ali panja u ovom delu centra mora da
bude kontrolisana i odravana pomou volje i napora.
To je kljuna taka kod prouavanja delova centara. Ako ih sagledamo sa stanovita panje,
odmah emo znati u kojem deli centra se nalazimo. Bez panje ili sa panjom koja luta, mi
smo u mehanikim delovima; sa panjom, privuenom predmetu misli ili razmiljanja, mi
smo u emocionalnom delu; sa panjom voljno kontrolisanom i odranom na naem predmetu,
mi smo u intelektualnom delu. U isto vreme to pokazuje put do viih delova centara.
Prouavanjem panje i pokuajem da je kontoliemo, mi podstiemo sebe da radimo u viim
delovima centara, jer se isti princip odnosi na sve centre podjednako, iako nam moda nee
biti tako lako da napravimo raziku izmeu razliitih delova u drugim centrima.
Uzmimo Emocionalni Centar. Sada neu govoriti o negativnim emocijama. Razmotriemo
samo podelu centra na 3 dela: nehaniki, emocionalni i intelektualni. Mehaniki deo se sastoji
od najjeftinije vrste gotovog humora i sirovog smisla za komiku, ljubavi prema uzbuenjima,
spektakularnim predstavama, raskoi, elje da se bude u guvi, svih vrsta emocija vezanih za
masu i svih vrsta niih, polu-ivotinjskih emocija, nesvesne okrutnosti, sebinosti,
kukaviluka, mrnje, ljuborome i tako dalje. Emocionalni deo se moe veoma razlikovati kod
razliitih ljudi. On moe ukljuivati u sebe religiozne emocije, estetske emocije, moralne
emocije i moe voditi do Savesti, ali uz identifikaciju sa negativnom stranom moe postati
sasvim drugaiji moe biti veoma surov, jogunast i hladan i ljubomoran, samo na neto
manje primitivan nain nego mehaniki deo. Intelekutalni deo (uz pomo intelektualnih
delova Motorikog i Instinktivnog Centra) ukljuuje mo umetnikog stvaranja. U
sluajevima, kada intelektualni delovi Motorikog i Instinktivnog Centra nisu dovoljno
obueni, to je neophodno za prirodnu manifestaciju kreativnih sposobnosti, on se manifestuje
u snovima. To objanjava prelepe i umetnike snove kod ljudi koji nisu umetnici. Intelektualni
deo Emocionalnog Centra je glavno sedite Magnetnog Centra.

Emocionalni centar

45

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara

KONTAKT SA VIIM CENTRIMA

Amwell, Boi, 1950.
46

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
(IV tom)
U vezi sa Radom kao pripremom niih centara za prijem Viih, postoji jasna teza, ali takva da
o njenom znaenju moramo promiljati itavog ivota. Odmah ete uoiti da iz takve
formulacije Rada sledi da postoji vii nivo razumevanja, dostupan na nivou sa koga smo pali,
ili, ako tako elite, sa kojim jo nismo uspostavili kontakt tokom nae line evolucije.
Sloiete se da, ako je evolucija mogua, mora postojati neto u ta se evoluira, i posmatranje
oveka kao bia sposobnog za linu evoluciju jeste ideja koja proima itav Rad, ideja da je
ovek inferioran u odnosu na sopstvene potencijale. Poinjemo doivljavajui ivot preko
ula i nastojimo da postignemo neku poziciju i stabilnost u ivotu meutim, ivot nas nee
zadovoljiti zbog te osobene i neobine kompozicije koja nam pripada. Govorim, naravno, o
onima koji poseduju Magnetni Centar, o onima kojima je ivot, shvaen sam po sebi, uvek bio
udan. Razvitak te nerazvijene strane u nama, predstavljen mogunou kontakta sa Viim
Centrima, ne dostie se sve dubljim posezanjem za ivotom i svim njegovim mogunostima.
Neto drugo je neophodno i to neto se u pogledu svog kvaliteta i pravca potpuno razlikuje od
bilo ega to spade u ispunjenje ivotnih ambicija. Naporom da postignem viu poziciju u
ivotu neu dodati ni milimetar svom rastu to jest, neu se pribliiti kontaktu sa porukama,
koje neprestano dolaze iz Viih Centara. Moemo rei da Vii Centri stalno pokuavaju da nas
promene, ali mi ne moemo da ih ujemo. Da, ali u ta da nas promene? Kakve su njihove
namere? ta su njihove poruke? Da bismo makar u malom stepenu shvatili ta je njihova
poruka, moramo razmotriti o emu Rad poduava, jer uenje Rada je stvoreno od strane
Svesnih Umova, da bi naglasilo ono to bismo odjednom videli i razumeli, ako bismo bili u
kontaktu sa Viim Centrima. Veoma mali broj ljudi prima uenja ovog Rada bilo u svoj um ili
u svoje srce, veina ih ostavlja u seanjima, gde su beskorisna, i kao rezultat uenja Rad ne
menja njihov nain razmiljanja to jest, oni ne proizvode metanoju ili promenu uma. Sa
naim uobiajenim idejama o ivotu, steenim kontaktom preko ula, mi ne moemo da
proemo kroz transformaciju ili novo roenje na koje Rad ukazuje. Neophodni su novi naini
miljenja i Rad nam ih daje, ali nevolja je u tome to mi ne mislimo pomou njih. Samo ih
odlaemo u belenicu. Moramo imati potpuno nove oblike Istine da bismo dostigli Vie
Centre, moramo imati nov jezik, moramo imati nov nain miljenja koji nema nikakve veze sa
svetom kakvog ga vidimo. Istina, koja stalno dolazi iz Viih Centara, ne moe da dospe do nas
zbog lai i pretvaranja, koje moe da probije samo uvid potekao iz samo-posmatranja.
Meutim, ovde se mogu ispoljiti i drugi moni faktori, kao to je slepa ignorancija i potpuno
pogrene ideje o nama samima i naem znaenju na Zemlji. Ideje i uenja Rada postaju lek,
ali samo ako nau tlo na kome mogu da rastu i tako promene um to jest, itav nain
razmiljanja. Kao to znate, to je metanoja, to znai promena uma, koja je u Novom Zavetu
pogreno prevedena kao pokajanje. Ukoliko ideje Rada lee samo u memoriji, one su
beskorisne, odnosno, ovek je beskoristan. Rad ne moe da mu pomogne - ak i ako ga on od
poetka do kraja formalno poznaje - niti bilo ko drugi moe da mu pomogne.
Jedna od oktava Rada, koju je prikazao g.Uspenski, bila je ova:
Mi shvatanje sopstvenih tekoa
Re primena ideja Rada na sebe
Do sluanje ideja Rada uz evaluaciju
Ukoliko izostavite Re to jest, primenu ideja Rada na sebi promaiete itavu poentu
uenja. Rad nee proi u vau volju i tako nee moi da izmeni vae bie. I dalje ete nastaviti
da mislite da moete da inite, da ste jedno, da imate volju, da ste svesni i tako dalje. Drugim
reima, ostaete mehaniki i i dalje imati istu mehaniku psihologiju - ukoliko uopte moe
47

PSIHOLOKI KOMENTARI
NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG
O radu centara
da se upotrebi takav paradoksalan sklop kakvu ste uvek imali. Nee se probiti nita iz Viih
Centara. Nastaviete da se kreete, ivite i imate svoje Bie u trulei svog mehanikog ivota.
Neete shvatiti sebe sa bilo koje take, koja vas povezuje sa Radom i neete istinski duhovno
pokuati da zaponete veliki zadatak odvajanja od sebe vas osobe po imenu g. X ili ga. Y.
I ak i ako radite tokom kratkog vremena, recimo pet minuta, i steknete taku gledita koja je
izvan vas i ponete da vidite svoj ton, svoje navike i tako dalje, za trenutak ete se vratiti na
svoj stari ton i sasvim zaboraviti da ste eznuli da ga se oslobodite u trenutku uvida. Meutim,
ako stalno budete hranili svoje nie centre idejama Rada, ako budete stalno razmiljali, itali,
meditirali, praktikovali, malo po malo teite Rada u vama e napraviti protivteu Mesecu
to jest, mehaninosti u vama i promena e poeti da postaje mogua. Meutim, to e postati
mogue samo na osnovu vaeg spostvenog izbora, uvianja da biste vie voleli da ne budete
takav rob sebe samog, koji je va najvei neprijatelj i uzrok svih vaih nevolja, jer jedino u taj
slobodi se moete promeniti i ako se promenite u tom pravcu, poeete posle nekog vremena
da ujete glasove iz Viih Centara.
Sada, mnogo toga je reeno o tome, ta znai rad na niim centrima. Treba posebno raditi na
Emocionalnom Centru, jer nas njegovo stalno mehaniko stanje spreava da uspostavimo
kontakt sa Viim Centrima. On nije nita do gomila samoivih emocija, koje su ve dovele do
negativnih emocija. Ako budemo videli negativne emocije u tom svetlu, to e nam moda dati
snagu da se borimo protiv njih. Veoma je jednostavno kao ovo: Ovaj Rad ima konani cilj:
povezivanje niih centara sa Viim Centrima. Ukoliko Intelektualni Centar ostane ispod
brzine ulnog sveta i nema nove ideje i nove naine miljenja i ako Emocionalni Centar
ostane pod vlau samoivih emocija, samoljublja, samo-saaljevanja, nee biti mogue
dostii taj cilj o kome Rad govori.

48