Police Police dele prostor ormana po vertikali.

Za razliku od podova plafona i fiksnih pregrada (konstruktivne police) police je mogu}e pode{avati po visini. Za oslonce polica primenjuju se moderni dr`a~i, koji nude proizvo|a~i okovau brojnim modelima, a postavljaju se naj~e{}e u nizu otvora bu{enih na rastojanju 32 mm ili kod kancelarijskog name{taja 25 mm. Pre~nik otvora za nosa~e polica kre}e se od 2.2 do 5 mm (naj~e{}e 3 i 5 mm). Nosa~i polica mogu biti oblikovani tako da spre~e ispadanje polica pri naginjanju ormana. Oni omogu}avaju ~vrsto stezanje polica i to pomo}u dinami~nih spojeva, a koji se po potrebi mogu skidati i visinski raspore| ivati. Pomo}u ovakvih nosa~a dobija se kombinacija pode{avaju}e police i konstruktivno vezane pregrade. Sl. 3.65-1: Primeri postavljanja polica Na sl. 3.65-1 date su neke mogu}nosti postavljanja polica na nosa~e. Police su u zavisnosti od upotrebe izlo`ene razli~itim optere}enjima, koja mogu da izazovunjihova uleganja (krivljenja). Osim polica uleganju su izlo`eni i plafoni i podovi kod korpusnog name{taja. Teret na policama, plafonima i podovima mo`e biti raspore|en po ~itavoj povr{ini relativno ravnomerno ili mo`e biti manje vi{e koncentrisan po sredini (pojedina~no optere}enje). Raspored optere}enja se razli~ito reflektuje na uleganja polica, podova i plafona. Pri istom optere}enju (jednake sile) pojedina~no optere}enje izaziva ve}e uleganje. Velikog uticaja na veli~inu uleganja ima i na~in pri~vr{}ivanja polica, podova i plafona. Ukoliko je ~vrsto}a spoja police, podova i plafona sa stranicama ve}a, bi}e manje njihovo uleganje pri istom optere}enju. Zbog toga se vi{e ule`u slobodne police. Osim vrste optere}enja i na~inu spajanja, na savijanje polica uti~u du`ina police, plafona i podova, debljine materijala iz koga su ura|ene, kao i vrsta materijala. Svojstva materijala se iskazuju modulom elasti~nosti ili skra}eno E-modulom. Plo~e iverice, kao ~esto upotrebljavan materijal u proizvodnji name{taja, pokazuje svojstvo da pod stati~kim optere}enjem, pove}ava deformaciju sa vremenom optere}enja. Ovaj rast je posebno nagla{en tokom prvih dana optere}enja, da bi vremenom do{lo do opadanja. Teoretski gledano rast deformacija se nikada potpuno ne smiruje. Navedena pojava poznata je pod nazivom te~enje materijala. Mnogi organski materijali iskazuju ovo svojstvo, pa to treba imati u vidu prilikom konstruisanja proizvoda. Istra`ivanjima je utvr|eno da te~enje kod plo~a iverica postaje skoro neprimetno 20 dana posle optere}enja. Zbog toga je, prilikom istra`ivanja uleganja, kod polica normirano da optere}enje traje vi{e od 20 dana. Uzima

se 28 dana. Ukupno uleganje se sastoji iz jednog elasti~nog i jednog plasti~nog dela. Elasti~na deformacija (uleganje) posle rastere}enja vra}a se u prvobitno stanje, dok plasti~no uleganje ili plasti~na deformacija ostaje trajna, sl. 3.65-2 Slika 3.65-2: Trajne deformacije predstavljaju osnovu za odre|ivanje tzv. dugotrajnog modula elasti~nosti (Et), koji se razlikuje od kratkotrajnog modula elasti~nosti (Eo). Et moduli imaju vrednost od oko 65% Eo modula. Ovo treba prihvatiti kao orijentacionu vrednost, jer njegova veli~ina zavisi, na primer, kod plo~a iverica od postupka izrade plo~a. Pojedina~no optere}enje [ema optere}enja izra~unavanje F Obrazac za

l / 2 l F

l / 2

f max =

F l3 48 Et I

l / 2 l F

l / 2

f max =

7F l3 768 Et I

l / 2 l

l / 2

f max =

F l3 192 Et I

Ravnomerno optere}enje [ema optere}enja izra~unavanje Obrazac za

q f max = l q f max = l q f max = l q l4 384 Et I q l4 185 Et I 5 q l4 384 Et I

Simboli u formulama zna~e: F- sila (N) Q ravnomerno raspore|eno optere}enje (N/m2) l slobodna du`ina police (m) Et dugotrajni E-modul (N/m2) I moment inercije(m4) b h3 12

I=

b {irina police (m) h debljina police (m) q = (q1 + p) q1 ravnomerno opetere}enje police bez mase police (N/m2) p optere}enje izazvano sopstvenom te`inom police(N/m2) Uz poznavanje karakteristika materijala, kori{}enjem navedenih formula mogu}e je izra~unati veli~inu deformacije ili debljinu police, ako je standardom ograni~ena veli~ina deformacije. Pri konstrukciji proizvoda optere}enjima, tabela . Tabela treba ra~unati na slede}im povr{inskim

: Orijentacione vrednosti povr{inskog optere}enja Orijentacione vrednosti optere}enja N/m2 150 300-900 350-700 850-1100

Naziv predmeta ^a{e Posude optere}enje uslovljeno visinom slaganja Rublje optere}enje uslovljeno visinom slaganja Knjige i ~asopisi

Prema DIN potrebne debljine plo~a iverica za izradu polica date su u tabelama i .

Tabela : Potrebna debljina slobodno postavljenih polica (mm) ravnomerno optere}enje Materijal: Furnirana plo~a iverica Et modul: 2900 N/mm2 Gustina plo~e: 650 kg/m3 (mm) [irina police: 300 mm Ravnomern o optere}enj e (N/m2) 300 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600 1800 2000 2500 3000 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 400 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 500 13 13 13 13 13 13 13 13 16 16 16 16 600 13 13 13 13 16 16 16 16 19 19 19 22 700 13 13 16 16 19 19 19 19 19 22 22 25 800 13 16 16 19 19 19 22 22 22 25 25 900 13 16 19 19 22 22 25 25 25 100 0 16 19 19 22 25 25 25 110 0 16 19 22 25 25 120 0 16 22 25 25 ft = l(du`ina)/200 ft dopu{teni ugib

Raspon nosa~a polica (mm)

Tabela : Potrebna debljina slobodno postavljenih polica (mm) pojedina~no optere}enje Materijal: Furnirana plo~a iverica Et modul: 2900 N/mm2 Gustina plo~e: 650 kg/m3 (mm) Pojedina~no optere}enje (N) 300 400 500 600 700 800 900 b=400m m 110 220 350 110 220 350 13 13 13 13 13 16 13 16 16 14 16 19 16 19 22 16 19 22 16 22 25 100 0 19 22 25 110 0 19 25 120 0 19 25 ft = l(du`ina)/200 ft dopu{teni ugib

Raspon nosa~a polica (mm)

b=500m m