OBLICI UGROAVANJA ZDRAVLJA KOJI PROIZILAZE IZ DELOVANJA VERSKIH SEKTI Tema ovoga predavanja jeste ugroavanje ovekovog zdravlja

proizilo iz delovanja sekti/kultova. Metodoloki, ovo predavanje sastavljeno je tako da se prvo da naelan opis osnovnih obeleja sekti/kultova, zatim da se navedu i opiu oblici ugroavanja fizikog i mentalnog zdravlja i njihove posledice, te da se u zavrnom delu daju zakljuno razmatranje o nainima leenja nastalih posledica i predlozi o prevenciji. Poslednje dve decenije ovoga veka obeleene su dvema bolestima koje su se u svojim poecima irile kao epidemije, da bi sada postale prave pandemije. Te dve bolesti jesu sekte/kultovi i AIDS. Sekte/kultovi razaraju fiziko, mentalno i duhovno zdravlje. One dovode do rasipanja nacionalnih energija i oduzimaju pojedinanim nacijama snagu preko potrebnu za opstajanje, odbranu i razvoj. Sekte/kultovi deluju razorno po pojedinca, porodicu, drutvo i dravu. Raslabljuju organizam jedne nacije, ine ga neotpornim na tetne uticaje i dovode do njegovog propadanja, tako da on postaje rtva uticaja koji bi ga, moda, bili mnogo tee oborili na plea da nije bio izloen podrivakom uticaju sekti/kultova. U naoj zemlji postoji oko 150 organizacija koje se mogu nazvati sektama/kultovima, a sa njima je, na razliite naine, povezano oko 500.000 ljudi. Na pitanje da li postoje sekte/kultovi koji su registrovani, odgovor je odrian. Nigde u svetu ne postoje organizacije registrovane kao sekte. Jedna grupa moe formalno-pravno biti registrovana kao verska zajednica, grupa graana, humanitarna organizacija i slino. Oznaku sekta/kult ta organizacija dobija na osnovu svojega programa, unutranjih odnosa, pojavnih oblika i posledica svojega delovanja. Osnovna obeleja sekti Osnovna obeleja po kojima se jedna organizacija ili grupa prepoznaju i obeleavaju kao sekta/kult jesu sledea: Sredinje mesto u tim grupama zauzima uenje. Ono, po pravilu, sadri princip spasenja i tei iskljuivosti. Sastavni deo tih uenja jesu suprotstavljenosti unutra/grupa = dobro prema spolja/svet = zlo. Ovim uproenim crno-belim vienjem sveta iskljuuje se sloenost stvarnosti i ovek biva osloboen razliitih sukoba sa svetom. Uenje je jedan zatvoren sistem koji ne doputa nikakvu sumnju. U razraenom sistemu cenzure i samocenzure kritikovanje uenja i ponaanja vrednuje se kao izraz vezanosti za spolja, to jest za zlo, Satanu i slino, odnosno kao nedostatak svesnosti/razvoja. Shodno tome, sumnjiavac se nalazi na najnioj stepenici na putu ka spasenju. Kao pomo pri iskljuivanju sumnje primenjuju se metode i sredstva za izmenu svesti. Grupe se odlikuju strogom organizacionom strukturom koja je obeleena jakim principom voe. Voa (guru ili slino) jeste, po pravilu, osniva ili sledbenik osnivaa, neko koga je osniva imenovao ili ko je uspeo da pobedi u borbi za prevlast voenoj posle osnivaeve smrti. Postoje i grupe u kojima voa ima samo reprezentativnu i ujedinjavajuu (identifikujuu) ulogu, a prava mo je u rukama drugih osoba koje se u javnosti pojavljuju vrlo retko ili se uopte ne pojavljuju. Totalno potinjavanje voi predstavlja se kao sredstvo za postizanje spasenja, pri emu se voi u pojedinim grupama pripisuju boanska svojstva. U skladu sa ovim, odluke i kriterijumi po kojima se one donose jesu za obinog lana potpuno nepoznati. Sledee obeleje slepog principa voe jesu vertikalno usmereni odnosi koji stvaraju veliku zavisnosti mnogih osoba od jedne osobe. Ti odnosi ostaju jednosmerni, poto

voa nije sposoban za odgovarajui povratni odgovor. Umesto kulturnog zajednitva, odnos uenika i uitelja sveden je u tim grupama na formu bez sadraja. Horizontalni odnosi izmeu lanova u drugom su planu. Ukoliko se u grupama nude terapeutske tehnike, onda se obavezno mora ispitati strunost tih terapeuta. Svakodnevni ivot lanova strogo je regulisan. To se odnosi na odevanje, ishranu, molitve, partnere i raspored vremena. Svakodnevica lanova esto je isplanirana do granica njihove psihike i fizike izdrljivosti. Pri tome pojedinac nema mogunost da izgradi distancu prema svojoj situaciji i da o njoj razmisli. Isplaniranou vremena i liavanjem sna ciljano se sniavaju sposobnost koncentracije i kritinost. Tako se, korak po korak, sprovodi dezindividualizacija, odnosno uniformisanje svesti, to se ispoljava u spoljnom izgledu, a pre svega u miljenju, i to moe dovesti do samounitenja. Ovakvo postupno menjanje dotadanjeg identiteta i stvaranje novog naziva se tehnikom kuvane abe: Ako se iva aba stavi u vodu zagrejanu na 100 stepeni odmah e iskoiti. Ako li se aba, meutim, stavi u hladnu vodu, i ako se voda tada postepeno zagreva do 100 stepeni, aba e biti skuvana, a da to nije ni osetila! Da bi se prikazalo jedinstvo grupe i da bi se naroito istakla razliitost od spoljnog sveta, u mnogim grupama razvijaju se osoben jezik i pojmovni sistem. Pritom ne samo da se stvaraju nove kovanice, ve se izvesnim pojmovima oduzima njihovo pravo znaenje kojeg imaju u naoj normalnoj jezikoj upotrebi i svakodnevici i daje im se novi znaenjski sadraj. Tako se kontrolni mehanizmi jezike svesti stavljaju van snage. Grupi svojstveni jezik i pojmovni sistem esto su prilino neobini, tako da to izvan grupe stvara tekoe u komunikaciji i dovodi tako do jedne vrste izolacije. Ima li se jo u vidu da osoben jeziki svet uslovljava i osobeni misaoni svet, onda se moe pretpostaviti da e se u lana koji hoe da napusti grupu pojaviti nesigurnosti i dezorijentisanost. Svest da se pripada eliti izabranih i spasenih samo se uslovno moe smatrati olakanjem, budui da snaan misionarski pritisak moe za lanove biti optereenje, to je naroito izraeno u eshatolokim grupama (onima koje predviaju skoru propast sveta), jer je navodni kraj sveta sve blii. Psihomutacija Proces vrbovanja i uvlaenja u kult, koji poinje posle prvog obraanja i pobuivanja interesovanja, odvija se u tri faze: 1. Faza ostavljanja utiska, fasciniranja, razaranja line sigurnosti i odvajanja. Kod osobe koja se vrbuje dovode se u pitanje i remete njen dotadanji religijski stav i/ili pogled na svet. Pri tome ulogu igraju sugestivni elementi i stvaranje, odnosno pojaavanje strahova. 2. Faza menjanja i izgradnje novog identiteta. Tako nastali vakuum ispunjava se novim nainima razmiljanja i ponaanja te novim emocijama. esto sugestivno izazvani doivljaji i isplanirane sluajnosti pomau da se izmene sopstvena shvatanja. Psiholoki uticaj grupe tu igra vanu ulogu. Ljudi se za kratko vreme promene i istovremeno izgrade novi identitet. 3. Faza stabilizacije i uvrivanja novog identiteta. Promena i nova orijentacija moraju biti stabilizovane i uvrene. Cilj je da nova ubeenja i nove vrednosti budu tako usvojeni da ih lan i izvan grupe nepokolebljivo zastupa i brani te vrbuje za njih nove lanove. Pri sticanju i uvrivanju novog identiteta zajednica grupe igra sutinsku ulogu. Ova zajednica deluje na interesenta ponekad pozitivno, utoliko to u njoj naizgled postoji istinit odnos zajednitva. U stvari ta zajednica se svodi na jaku socijalnu kontrolu. Pri tome se koriste sledee metode kontrole: - Kontrola ponaanja: Nain ivota esto je strogo normiran. To znai delimino ili potpuno propisanu ishranu, odevanje ili odgovarajua uputstva za obrede i meditacije. Individualni ivotni prostor tako se sve vie suava. Dok se razmiljanje i ponaanje u skladu

sa sistemom nagrauju, otpadniko ponaanje moe doneti kaznu. Ko aktivno uestvuje u svom kanjavanju najee i sam veruje da je zasluio te kazne. - Kontrola miljenja: Novi lanovi esto nekritiki i nepromiljeno prihvataju novo uenje i novu terminologiju. Poslunost nareenjima odozgo oigledno je vana lekcija koju je potrebno nauiti: Ti si niko i nita, uitelj je sve!; Totalna sloboda zahteva totalnu poslunost. Voe, dodue, ne mogu propisati lina razmiljanja, ali emocije i razum u normalnim sluajevima slede ponaanje. - Kontrola oseanja: Stvaranjem oseanja krivice i straha pokuava se da se lan vee za grupu. Za to su naroito prijemivi osetljivi, idealistiki nastrojeni ljudi. Poto se kritiki stavovi esto tumae kao nedovoljna ubeenost u uenje, krivac mora da se odui kroz, na primer, vie rada, meditacije, uenja i slino. Ovo se u nekim grupama pojaava izvetajima o ponaanju u kojima pojedinac mora dati svakodnevan izvetaj o svojim svakodnevnim pogrekama. Pri tome nastaje neizreciv pritisak da se ostvaruju visoka postignua u skladu sa uenjem te organizacije. Posledice mogu biti stalna iscrpljenost ili oseanja krivice i nie vrednosti. - Kontrola informacija i okruenja: Tamo gde su mogunosti informisanja kontrolisane, tu je mogunost kritikog i samostalnog delanja bitno smanjena. to je pristup masmedijima i obrazovanju manji, to je vee vezivanje za uenje i praksu odgovarajue grupe. Jedan od oblika kontrole informacija jeste u praksa da se uenje zainteresovanima predaje malo po malo. Pomenute tri faze, zajedno sa metodama kontrole ponaanja i miljenja, mogu se kratko oznaiti kao unfreezing (odmrzavanje), changing (menjanje) i refreezing (ponovno zamrzavanje), a ceo proces izmene naziva se psihomutacijom. Preduslovi za psihomutaciju Da bi se nain odvijanja procesa psihomutacije potpunije shvatio potrebno je navesti i osnovne preduslove u samoj linosti koji omoguavaju primenu i izvoenje faza psihomutacije. Linost je jedinstvena celina razliitih svojstava: karaktera, temperamenta, stavova, zanimanja, potreba, oseanja, sposobnosti, fizike konstitucije itd., koja se odlikuje jedinstvom, jedinstvenou i doslednou. Meutim, ta sloena organizacija svojstava nije nepromenljiva, to se i te kako uvaava u delovanju savremenih sekti, za koje je linost "jedno stvarno ljudsko bie", koje die i misli, koje je optereeno svim predrasudama, slabostima, pohlepom, nestalnou i drugim osobinama obinog ljudskog bia. Dakle, naglaena je usmerenost ka promenljivim sastavnim delovima sklopa linosti i nerazumskim delovima, sa tenjom da se u oveku potisne razumsko (motivacija, a zatim i drugi sastavni delovi sklopa linosti), i da se ovek tako uini pogodnim za manipulaciju. Amerika bihejvioristika kola, ne sluajno, u primenjenoj psihologiji prvenstvo daje socijalnim stavovima zbog njihove promenljivosti, te otuda i mogunosti da se tako na ponaanje utie, da se ono usmerava i oblikuje. U vezi sa psihomutacijom do koje dolazi u sektama poseban znaaj ima razmatranje nekih svojstava i sklonosti linosti koje dolaze do izraaja u socijalnoj interakciji i grupnoj dinamici, a najznaajniji su sugestibilnost, sklonost imitaciji, simpatijama i antipatijama, identifikaciji itd. Od navedenih svojstava najvei znaaj ima sugestibilnost linosti, koja je u neposrednoj funkciji uticanja na motive, socijalne stavove i uverenja, odnosno na prihvatanje tuih ideja i stavova. Mek Dugal definie sugestiju kao "proces komuniciranja koji dovodi do prihvatanja sa uverenjem predloenog sadraja u kojem ne postoji nikakav adekvatan logiki temelj koji

bi to prihvatanje opravdao". Tom odreenju sugestije potrebno je dodati jo jednu znaajnu komponentu: pri nuenju i prihvatanju predloenog sadraja ne postoji prinuda od strane komunikatora. Nepostojanje prinude (a ipak dobrovoljno pristajanje) upuuje na zakljuak da primalac sadraja mora imati jedno specifino psiholoko svojstvo - sugestibilnost, koje se ogleda u smanjenoj sposobnosti za kritiko prosuivanje ponuenog sadraja. To znai da je sugestibilnija ona linost u koje vrednosni sistem nije vrsto izgraen, ija su uverenja slabija, ne postoji sasvim pouzdan sopstveni sud o pojavama stvarnosti, poremeena je emocionalna ravnotea i nedovoljno je izgraena moralna svest. Tome je potrebno dodati i situacione inioce tipine za krizne situacije, koji slabe psiho-socijalne odbrambene mehanizme i poveavaju sugestibilnost. Na drugoj strani, zrela, intelektualno, socijalno i emocionalno skladno organizovana, visoko moralno svesna i motivisana linost, uz to i visoko adaptibilna na situacione inioce, manje je podlona sugestibilnosti. U procesu uenja ovek se menja, formira sopstvenu, individualizovanu sliku objektivne stvarnosti. U toj slici veliki znaaj imaju stavovi prema pojavama, procesima, drugim ljudima, drutvu i njegovim stavovima. Ti stavovi, lini i socijalni, mogu biti zasnovani na razliitim osnovama. Sa stanovita osetljivosti i sugestibilnosti, poseban znaaj imaju stavovi zasnovani na emocijama, jer su podloni estim promenama i nisu logini. Simpatija i antipatija, kao dva suprotna pola psiho-socijalne interakcije, opredeljuju postupke pojedinca prema drugim jedinkama i socijalnoj grupi sa izrazito emocionalnim, iracionalnim nabojem. Emocionalna privrenost socijalnoj grupi ili pojedinim, obino harizmatskim autoritetima podrazumeva izvesnu nekritinost prilikom prihvatanja ponuenih sadraja. U svakom sluaju, emocionalno obojen stav veoma je pogodan za psiholoko uticanje bez obzira na to da li je re o potrebi razvijanja (produbljivanja) simpatije ili antipatije. Identifikacija, kao znaajan odbrambeni mehanizam linosti, ide dalje od pukog oponaanja sopstvenih uzora. Ona trai poistoveivanje sa autoritativnim pojedincima, idejama i socijalnim stavovima velikih grupa. U osnovi identifikacije jeste podsvesno beanje od oseanja inferiornosti, "dobijanje snage" utapanjem u "noseu" masu ili autoritet. U sluaju da identifikaciji prethodi simpatija (ili antipatija), emocije se mogu proiriti kao epidemija i izazvati iracionalne oblike grupnog ponaanja (kolektivno samoubistvo, napad na druge ljude - neistomiljenike i slino) ba u pravcu u kojem ih i usmerava primena metoda kontrole i izmene ponaanja. Osim navedenog, odreeni znaaj u individualnoj komunikaciji za ciljanu izmenu ponaanja i strukture linosti, ima i primena koercitivnih metoda (metoda prinude). Te metode imaju svoj pojavni oblik u tehnikama kontrole: - Hipnoza: stanja visoke sugestibilnosti izazivaju se hipnozom, koja je esto preruena u relaksaciju ili meditaciju. - Stalni grupni pritisak: potiskivanje sumnje i otpora prema novim idejama i zloupotreba potrebe za pripadanjem. - Bombardovanje ljubavlju: grljenjem, ljubljenjem, dodirivanjem i laskanjem stvara se oseanje pripadnosti novoj porodici i/ili novim prijateljima. - Odbacivanje starih vrednosti: stalnim nipodatavanjem starih vrednosti i verovanja ubrzava se prihvatanje novog naina ivota. - Konfuzna doktrina: kroz sloena predavanja o teko razumljivim sektakim doktrinama podstiu se odbacivanje zdravog razuma i slepo prihvatanje novog uenja. - Metakomunikacija: naglaavanjem odreenih kljunih rei ili fraza u dugim iscrpljujuim predavanjima usauju se, u vidu sublimiranih poruka, osnovni pojmovi iz uenja sekte.

- Uklanjanje privatnosti: spreavanjem samostalnog razmiljanja izaziva se gubitak sposobnosti logikog rasuivanja. - Deprivacija (liavanje) smisla za vreme: uklanjanjem svih satova i svih informacija o vremenu unitava se sposobnost za vrednovanje informacija, linih reakcija i telesnih funkcija u odnosu na vreme. - Dezinhibicija: instrumentalizacijom detinjastog ponaanja podstie se detinjasta poslunost. - Beskompromisna pravila: traenjem saglasnosti za, na prvi pogled - prosta, pravila kojima se odreuje vreme obedovanja, kontrola fiziolokih funkcija i upotreba lekova izazivaju se regresija i dezorijentacija. - Verbalne uvrede: neprestanim izlaganjem pogrdnim reima rtva se dovodi do bezoseajnosti. - Deprivacija (liavanje) sna: produavanjem mentalne i fizike aktivnosti i uskraivanjem potrebnog odmora i sna, to za posledicu ima hronian zamor, stvaraju se dezorijentacija i ranjivost. - Propisivanje odevanja: da od rtve se zahteva da se povinuje propisima o odevanju koji vae u sekti, to vodi uklanjanju individualnosti. - Ispovedanje: ispovedanjem linih slabosti i najdubljih oseanja sumnje, to omoguava kasnije zloupotrebe, podstie se razgradnja linosti. - Prenaglaavanje nesavrenosti drugih: neprestanim ukazivanjem na nedostatke spoljanjeg sveta stvara se lano, rigidno oseanje iskljuive pravednosti i moralnosti. - Paradna i gvozdena hijerarhija: zahteva se bespogovorno prihvatanje autoriteta sekte, radi "spasenja", napredovanja i sticanja moi. - Izolacija: fizikim odvajanjem od porodice, prijatelja, drutva i racionalnih ciljeva izaziva se gubitak oseaja za stvarnost. - Kontrolisano dozvoljavanje: naizmeninim nagraivanjem i kanjavanjem slinih postupaka odravaju se stalna ranjivost i zbunjenost. - Promena naine ishrane: liavanjem nervnog sistema neophodnih hranljivih sastojaka, to se postie naroitim nainima ishrane i/ili gladovanja, stvaraju dezorijentacija i preosetljivost. - Igre: uvoenjem u igre sa opskurnim pravilima stvara se zavisnosti od sekte. - Nema pitanja: obeshrabrivanjem pokuaja da se postavljaju pitanja potrebno je izazvati automatsko prihvatanje dogmi sekte. - Krivica: preuveliavanjem grehova iz prethodnog ivota stalno se naglaava potreba za spasenjem. - Strah: pretnjama dui, ivotu ili blinjima za i najmanju negativnu misao, re ili negativno delo odravaju se lojalnost i poslunost sekti. - Zamena odnosa: stvaranjem sektakih brakova i porodica unitava se porodica kojoj je rtva pripadala pre stupanja u sektu. Kako proceniti neku grupu? ta initi kada se stupi u kontakt sa nekom grupom koju je potrebno proceniti, a pri tome postoji nesigurnost o pravoj prirodi grupe? U svakom sluaju, potrebno je dobro prouiti dotinu grupu pre nego to joj se, moda, pristupi. Pri procenjivanju moe biti od pomoi sledei spisak kontrolnih pitanja: - Da li se svet kree u susret propasti i da li samo grupa zna kako da se spasemo? - Ima li grupa gotov recept za reavanje svih problema? Da li se uenje grupe smatra nadmonijom od svih nauka? - Da li je slika sveta koju grupa nudi zapanjujue jednostavna i da li reava zaista svaki problem? - Da li postoji jaka zavisnost lanova od harizmatske figure voe ili neke neodreene hijerarhije koja vlada autoritarno?

- Da li se razmilja, radi i postupa iskljuivo u kategorijama crno-belo? - Da li se odbijaju priznate nauke i svako racionalno miljenje? - Da li se u zajednici ne doputa nikakva kritika? - Da li se odgovori na pitanja izbegavaju ili odlau za kasnije? - Da li se knjige i novinski izvetaji o dotinoj grupi u naelu odbijaju ili zanemaruju? Da li se kritika i odbijanje od strane spoljanjeg sveta koriste kao dokazi da je grupa u pravu? - Da li su zahtevi o finansijskim obavezama lanova nejasni? - Da li se pokuava da se stvori zavisnost tako to se propisuju svakodnevno sastajanje i bavljenje odreenim knjigama ili filmovima ili to se zabranjuje kontakt sa prijateljima i roacima? - Da li se od lanova zahteva da iznesu na videlo intimne pojedinosti iz svog ivota? - Postoji li nekakvo tajno uenje koje je nagoveteno lanovima? - Da li esto dolazi do sukoba sa okruenjem ili linih sukoba izmeu bivih i sadanjih lanova? - Postoje li pravni sukobi grupe sa vlastima i drugim javnim ustanovama? - Da li je najvii cilj da se radi samo za zajednicu? - Da li postoji pritisak da se to pre postane lan? Naravno da se sve ovo ne javlja istovremeno kod svih grupa. Ipak, trebalo bi biti veoma oprezan ako se prilikom ispitivanja neke grupe samo i na jedno od ovih pitanja moe odgovoriti potvrdno. Kako sekte prenose sadraje svojih uenja? Osnovni sastavni delovi uenja sekti mogu se prenositi na razliite naine. Naelno (i uopteno) gledano, postoje sledea sredstva prenoenja: a) Auditivna sredstva. Tehnika delovanja pomou tih sredstava moe biti neposredna i posredna. Neposrednom tehnikom uticaj se ostvaruje direktnim obraanjem licem u lice, linim prenoenjem sadraja - uticajem na svest ljudi govorom i drugim simbolikim sredstvima. Posredne tehnike jesu one kod kojih se auditivnim sredstvima deluje na ljude posredstvom tehnikih pomagala: radija, muzike, zvunih efekata i umova itd. iva re, neposrednim obraanjem ili preneta tehnikim sredstvima, ima najznaajniju ulogu u prenoenju poruka. Pri neposrednom obraanju, praena mimikom, gestovima i emocijama, moe na ljude delovati veoma sugestivno. b) Vizuelna sredstva. Kao posrednici u prenoenju poruka ta sredstva su se pojavila veoma rano, sa pronalaskom tampe i fotografije. tampa je najstarije i najsloenije vizuelno sredstvo, jer objedinjuje tekst, crte, fotografiju itd. v) Audio-vizuelna sredstva. Moderna masovna medija, naroito televizija, omoguuju nevieno irenje informacija i stvaranje predstava o svetu kao velikom selu. Ako je, prema novoj doktrini Vojske SAD, informacija postala najubojitije oruje, sasvim je sigurno da je televizija najmoniji medij preko kojeg se tim orujem deluje na svest masa. Nije vie re o prenosu slike sa lica mesta, ve o proizvoenju informacija prema sopstvenim interesima. Mogunost razmene informacija i kulturnih i idejnih uticaja poveana je do nesluenih razmera. U sve veoj integraciji sveta, zbog jednosmernih tokova svih tekovina kulture i informacija, sekte imaju mogunosti da preko sredstava masovne komunikacije znatno utiu na svest ljudi, pogotovu u malim, siromanim, informatiki skrajnutim zemljama. Tako su sredstva masovne komunikacije, a u novije vreme Internet, u direktnoj funkciji ostvarivanja premoi i interesa sekti.

Posle opisa osnovnih obeleja sekti/kultova moe se dati definicija pojma sekta/kult koja bi trebalo da olaka prepoznavanje da li je u sluaju neke grupe ili organizacije re o sekti/kultu ili nije. SEKTA/KULT jeste grupa koja: a) prema nekoj osobi, nekoj ideji ili nekom predmetu ispoljava veliko potovanje ili im pridaje preteran znaaj; b) koristi program izmene miljenja da bi lanove ubeivala da prihvate ideje te grupe, da bi lanovima upravljala i da bi ih socijalizovala, to jest integrisala u osobeni obrazac odnosa, verovanja, vrednosti i postupaka unutar grupe; c) u lanovima sistematski stvara stanja psiholoke zavisnosti; d) iskoriava lanove da bi ostvarila ciljeve voa; e) lanovima, njihovim porodicama i njihovom socijalnom okruenju nanosi psihika oteenja; Sekte/kultovi moemo podeliti prema sadraju njihovih uenja na: - verske - psiho(terapeutske) - politike - komercijalne Pored ovih navedenih obeleja potrebno je rei i to da su sve sekte/kultovi prema unutranjem ustrojstvu i unutranjim odnosima totalitarne grupe, a prema posledicama svojega delovanja destruktivne grupe. Otuda je potpuno pogreno i vrlo neozbiljno pominjati totalitarne i destruktivne sekte/kultove, poto se u tom sluaju moe zakljuiti kako postoje sekte/kultovi koje/koji nisu totalitarne i destruktivne organizacije, a to nije tano. Atributi totalitarno i destruktivno spadaju u obim i sadrinu pojma sekta/kult, samo to se, od grupe do grupe, ispoljavaju u razliitoj meri. Programi i pojavni oblici delovanja sekti najvee posledice ostavljaju na pojedinca, to jest na njegovo zdravlje. Iako je ovekovo zdravlje celina fizikog i mentalnog zdravlja, ovde e ta dva dela biti posmatrana razdvojeno, uz navoenje posledica koje mogu nastati. OBLICI UGROAVANJA FIZIKOG ZDRAVLJA I POSLEDICE Prelazak na izmenjen nain ishrane vegetarijanstvo ili gladovanje bez savetovanja sa dijetologom ili nutricionistom moe dovesti do slabljenja organizma ili pogoravanja ve postojeeg oboljenja. Zbog krajnje napornog naina ivota, dugotrajne fizike i mentalne preoptereenosti ili programa proiavanja gladovanjem i visokim dozama vitaminskih preparata javljaju se stanja iscrpljenosti ili razna oboljenja i drugi poremeaji, ne primer hipervitaminoza. Neodgovarajua terapija telesnih oboljenja, koja u pojedinim sluajevima moe dovesti do smrtnog ishoda, a zbog toga to se ne eli ili ne sme potraiti pomo lekara ili se leenje sprovodi po programu sekte/kulta, odnosno kod lekara koje odredi sekta/kult. Tako pokret za transcendentalnu meditaciju (u daljem tekstu: TM) ima i svoj ogranak za medicinu, pod nazivom Mahariijeva ajur veda (u daljem tekstu: MAV). Na plakatima kojima je bio oglaen interdisciplinarni sastanak kojeg su 01.03.96. bili odrali Sekcija za akupunkturu SLD i Savez za TM Srbije pisalo je da Svetska Zdravstvena Organizacija (WHO) priznaje Ajurvedu kao efikasnu tradicionalnu nauku o zdravlju, to je potpuno tano. Zvrka je u tome to SZO (WHO) ne priznaje Mahariijevu ajur vedu, ve samo klasinu indijsku ajurvedu. Razlika izmeu ovih dvaju pojmova je samo ta to klasina ajurveda postoji ve 3.500 godina i to se danas izuava u trajanju od 9 semestara na oko 50 fakulteta u Indiji, dok je Mahariijevoj ajurvedi tek oko 15 godina i moguno ju je, navodno, izuiti na jednonedeljnom kursu. U Srbiji je MAV prisutna preko firme Maharii Ajurveda produkti

d.o.o., koja, prema katalogu proizvoda iz 1996, nudi 168 proizvoda, razvrstanih u 10 grupa. Cene svih proizvoda date su u nemakim markama. Nigde nisu navedeni poreklo i sastav tih proizvoda. Takoe nije poznato da li su bili ispitani u nekoj od odgovarajuih referentnih ustanova, kao ni to da li imaju odobrenje odgovarajue dravne komisije za lekove. Konano, o MAV govori i sledee: Britanski Guardian od 15.07.91. i Times od 16.07.91. doneli su vest o postupku za iskljuenje dvojice britanskih lekara iz opte lekarske komore. Njima je na teret stavljeno 13 sluajeva u kojima su na pacijentima, od kojih su neki umrli, primenjivali MAV. Posle ispitivanja pokazalo se da skupi lek (jedna mesena doza kotala je 500 am. dolara) nema nikakvo virostatiko dejstvo (to je bitno, budui da su leeni pacijenti bili zaraeni virusom AIDS-a) i da se sastoji od biljnih ekstrakata. Neke tablete sadravale su izmet. Sastavni deo terapije bilo je i uobiajeno uvoenje u TM, sa sluenjem pue (uvodne ceremonije). Veoma opasan jeste i sluaj arlatanskih ponuda samoizleenja. Na jednom kursu Silva metoda kontrole uma predstavljen je metod po kojem pacijente koji imaju kamen u bubregu ue da zamisle ispred sebe kamen i u mislima snano po njemu udaraju ekiem, pa da e se na taj nain izleiti. Za samo jednu ovakvu terapiju uzimano je i po 200 nemakih maraka. Nepristajanje pacijenata na medicinsku intervenciju zbog verskih pobuda naroito je izraeno u Jehovinih svedoka, kojih u nas ima oko 7.000. Lekari su duni da po svaku cenu spasu ugroen ljudski ivot, ali ih, s druge strane, u tome spreava zakon, odnosno pravo pacijenta da lekarsku intervenciju prihvati ili odbije. Ljudski ivot jeste najvee lino dobro, ali je i najvee dravno dobro, pa zbog toga drava ne bi smela da u ovakvim sluajevima stoji po strani. Pojave odbijanja lekarske intervencije zbog verskih pobuda najizraenije su u Jehovinih svedoka, koji odbijaju transfuziju. Odbijanje transfuzije moe se javiti u etiri pojavna oblika, gledano iz ugla pacijenta koji odbija takvu intervenciju: 1. Kada pacijent koji je punoletno lice u svesnom stanju odbije transfuziju; 2. Kada je re o punoletnom pacijentu u nesvesnom stanju; 3. Kada je re o trudnicama; 4. Kada je re o deci. Ako punoletan pacijent u svesnom stanju odbije transfuziju lekaru ostaje samo da ukae na mogune posledice odbijanja i da potuje pacijentovu volju. U sluaju punoletnog pacijenta u besvesnom stanju kod kojeg je potrebno hitno intervenisati postupa se na razliite naine, u zavisnosti od toga o kojoj zemlji je re. U nekim zemljama ivot takvih pacijenata spasava se odmah i bez pogovora, a negde se odluuje na osnovu procene da li pacijentov ivot moe biti spasen bez transfuzije. U sluaju da je pacijent trudnica, i to u svesnom stanju, ona donosi odluku o dva ivota: svom i onom neroenog deteta. Kada je pacijent dete, a ono ne donosi samostalno odluku o prihvatanju ili odbijanju lekarske intervencije, onda u detetovo ime odluuju roditelji. Po Zakonu o braku i porodinim odnosima roditelji su duni da se staraju o ivotu i zdravlju svoje dece, ali njihova odluka ne sme biti protivna interesima dece. Lekar je, kada su u pitanju hitni sluajevi, duan da se oglui o nerazumnu odluku roditelja ukoliko oni iz verskih pobuda ne dozvoljavaju da se detetu ukae pomo. Tu ne bi trebalo da bude nikakvih tekoa i nedoumica, pogotovo zbog toga to roditelji ne da imaju pravo, ve su duni da se brinu o deci, a ta obaveza podrazumeva i veu odgovornost. U vezi sa odluivanjem roditelja u ime dece i sa nepristajanjem na medicinsku intervenciju zbog verskih pobuda jeste i pitanje odbijanja vakcinacije. Ve su poznati sluajevi (roditelja, prim. prep.) koji ne dozvoljavaju da njihova deca prime vakcine. To roditelji zahtevaju zbog toga to su pripadnici pseudohinduistikih sekti i pristalice strogog vegetarijanstva. Prema uenju pseudohinduistikih sekti i strogog vegetarijanstva iliti veganstva, koje se upranjava u tim sektama, zabranjeno je unoenje u organizam bilo kojih materija ivotinjskog porekla. Budui da su osnove za vakcine serumi dobijeni od krvi

ivotinja, onda vakcinacija, po miljenju pomenutih roditelja, znai u stvari unoenje materija ivotinjskog porekla u deiji organizam. To je protivno uenju sekti/kultova kojima pripadaju, te zbog toga ak i pisanom izjavom zabranjuju da njihova deca budu vakcinisana. Za sada nije poznato da je neko od Jehovinih svedoka, koji odbijaju unoenje tue krvi, odbio i vakcinaciju, ali nije nemoguno da bude i takvih sluajeva. Za zdravstvene radnike u sluajevima odbijanja vakcinacije ne bi smelo biti nikakvih nedoumica. Oni samo treba da se pozovu na Odluku o nainu sprovoenja imunizacije i zatite lekovima protiv odreenih zaraznih bolesti, objavljenu u Slubenom listu SRJ, broj 27 od 20. juna 1997, i da tu odluku doslovno primene. Neki kultovi imaju svoje programe za leenje bolesti zavisnosti. Ti programi nisu zasnovani na osnovama vaeih medicinskih doktrina o leenju bolesti zavisnosti, te posledice mogu biti pogoranje stanja pacijenta i zamena jednog oblika zavisnosti drugim oblikom. Najpoznatiji primer takvog programa jeste program za leenje narkomana Narkonon, kojeg primenjuje Sajentoloka organizacija. Meditativne tehnike utiu na rad hipofize i tako remete stvaranje endorfina te se stvara fizika zavisnost od meditacije. U normalnim stanjima endorfini se stvaraju u situacijama na ije nastajanje ovek ne moe uticati. U sluaju meditacija ovek po tano propisanom programu, to jest sa odreenom uestalou i odreenim trajanjem, ulazi u meditaciju, koja utie na stvaranje endorfina, to znai da meditant sam utie na luenje tog peptida. Takvo ponaanje dovodi tokom vremena do nastanka ne samo psihike, ve i fizike zavisnosti. U satanistikim verskim sektama praktikuju se obredi u kojima lanovi unose ljudsku ili ivotinjsku krv, ekskremente ljudi ili ivotinja i sirovo ivotinjsko meso. Ovi obredi nose sa sobom veliku opasnost od zaraavanja i oboljevanja od razliitih bolesti, naroito zoonoza. Obrasci ponaanja u pojedinim kultovima, naroito satanistikim, podrazumevaju korienje droga i alkohola, kao i promiskuitetno ponaanje, sve do obrednih orgija. Takvo ponaanje poveava mogunost oboljevanja od narkomanije, alkoholizma i polnih bolesti, kao i od zaraavanja virusom AIDS-a (HIV-om). Zbog primene psihomanipulativnih tehnika i mentalnih poremeaja nastalih zbog pripadnosti sekti/kultu kao posledice mogu se javiti nanoenje povreda sebi (samoosakaivanje) i drugim osobama, izvrenje ubistva ili samoubistva. OBLICI UGROAVANJA MENTALNOG ZDRAVLJA I POSLEDICE Bivi lanovi sekte/kultova opisuju velike smetnje u misaonom i emocionalnom ivotu koje su trajale mesecima i godinama poto su bili napustili kult. Istraivanja otkrivaju smetnje u vezi sa moi opaanja, pamenjem i sposobnou za druge procese obrade informacija. 40% imalo je none more. Preko 30% govorilo je da nije u stanju da prekine mentalne aktivnosti poput pevanja, meditiranja ili golosolalije. Jedan deo govorio je o gubitku pamenja, a neki i o halucinacijama koje su se javljale ak osam godina posle izlaska iz sekte/kulta. Porodice su esto zbog pripadanja nekog svog lana sekti/kultu toliko poremeene da je neophodno podvrgnuti ih psiholokom i psihijatrijskom tretmanu. Jasni i ubedljivi koncepti sekti/kultova dovode do sniavanja racionalne moi rasuivanja i kritikog razmiljanja kao i do razgraivanja kognitivne sposobnosti razlikovanja i time od ugroavanja pojedinca prelaze u drutvenu opasnost. Opasnosti po zdrav lini razvoj sve do tekih psihikih oteenja pridonose razliite, sistematski primenjivane tehnike sekti/kultova, koje se, zahvaljujui autoritarnoj, magijsko-kauzalnoj slici sveta mogu primenjivati bez prethodnog promiljanja. Tvrdnje da u sektama/kultovima nastaju oteenja moe, na prvi pogled izgledati paradoksalno, budui da mnoge takve grupe tvrde da imaju ak terapeutsko dejstvo. To je, na

primer, prisutno kod TM ili Sajentoloke organizacije i njenog programa Narkonon za izleenje narkomana. Same grupe, kada se pomenu oigledne psihike smetnje, samoubistva ili slino, tvrde da je u tim sluajevima re o netipinim osobama koje ve pre pristupanja grupi nisu bile normalne, odnosno zdrave, i koje su se pokazale kao neizleive ili rezistentne na lekovite moi grupe. Tekoe da se opiu oteenja izazvana delovanjem grupa lee u tome to je samo jedan deo oteenih obuhvaen psihijatrijskim tretmanom ili na neki drugi nain, na primer obradom u savetovalitima. Moguno je i da ponaanje sa izrazito patolokim crtama bude od strane grupe ne samo tolerisano i prihvaeno, ve moe ak obezbediti i vii status u grupi. Izvesno je da postoji jedna grupa ve bolesnih osoba kod kojih sekte/kultovi deluju patoplastino. Kod jedne mnogo vee grupe psihotina iskliznua javljaju se tek po ulasku u sektu/kult. Otuda se moe zakljuiti da pripadanje jednoj sekti/kultu ima karakter patogene situacije, takoe i kada je re o preizofrenima. Polazne situacije preizofrenih jesu, izmeu ostalog: bazalna slabost konstitucije Ja, nesigurnost identiteta u pogledu polne uloge, introvertnost, slabosti u kontaktima, dinamika insuficijencija i perzistirajui simbiotiki primarni odnosi. Sekta/kult naizgled nudi pomo u racionalizaciji i sistematizaciji koja izgleda pogodno da upravo izae u susret izofrenima ili preizofrenima i da im ponudi oslonac. Zbog toga nije udno da se u sektama/kultovima isprva moe ustanoviti poboljanje, ali kasnije ipak svi ti sluajevi postaju psihotini. Zato se pripadanje sekti/kultu smatra inicijalnom situacijom za psihoze, poto se prve manifestacije, kao recidivi, ne smatraju sluajnima, ve situaciono uslovljenima. Upravo su ve opisane polazne situacije te koje izazivaju ranjivost na sistematsku primenu sugestivnih tehnika u sektama/kultovima, a to su, na primer: liavanje sna; dugotrajna predavanja; uaurivanje, odnosno izolovanje od okoline; meditacija; post, odnosno izgladnjivanje. Pokuaji individuacije ne samo kod labilnih preizofrenih, ve i kod ostalih adolescenata u kojih izgradnja identiteta nije okonana, bivaju ugroeni i ometeni kada zbog primenjivanih psihotehnika pada granica izmeu Ja i okoline i kada se doivljava opte stanje. Ne postoji samo kod labilnih osoba opasnost od takvih duevnih iskliznua koja vode do razvoja ludila koje se vie ne moe kompenzovati, ve, na primer, uopte kod svih osoba koje su se pre svoje 25. godine intenzivno bavile meditacijom mogu nastati teki lomovi u razvoju linosti. ak i kod neto starijih i zrelijih mogu nastati smetnje u vegetativnoj regulaciji. Koliko delovanje sekti/kultova moe biti opasno po mentalno ve obolele ljude pokazuje i sluaj jednog spisa za internu upotrebu u satanistikoj organizaciji Ordo Templi Orientis O.T.O.Tekst tog dokumenta prenet je ovde u punom obimu: ----<poetak>---NIJE ZA JAVNU UPOTREBU !!! OVAJ MATERIJAL NAMIJENJEN JE ODREENIM POJEDINCIMA ZA PRIVATNO PROUAVANJE. OVAJ TEKST NE SMIJE SE REPRODUKOVATI ILI OBJAVITI U BILO KOM OBLIKU, U CJELINI ILI DJELIMINO. OVAJ MATERIJAL NIJE ZA OSOBE KOJE SU LIJEENE OD DUEVNIH OBOLJENJA !!! POSEBNO NAGLAAVAM STROGU ZABRANU OSOBAMA LIJEENIM OD PSIHOZA I EPILEPSIJE. Zato se osobama lijeenim od psihotinih epizoda (npr. kod izofrenije) ne preporuuje rad ovakvog oblika? ZATO to je cilj psihijatrijskog lijeenja da kod ovih pacijenata ojaa barijeru SVJESNONESVJESNO i u skladu s tim svede na najmanju moguu mjeru psihotine epizode (posebno zvune i vizuelne halucinacije) koje su (pored raznih drugih manija) izuzetno este kod ovih

pacijenata. CILJ hermetikog treninga je upravu suprotno: KONTROLIRANO SLABLJENJE BARIJERE SVJESNO- NESVJESNO to za posledicu ima veoma znaajne spiritualne uvide SAMO KOD PSIHOLOKI INTEGRIRANE (ZDRAVE) JEDINKE. TREBA DA BUDE JASNO da osobe lijeene od psihoza NE MOGU NI U KOM SLUAJU kontrolirano slabiti barijeru SVJESNO- NESVJESNO kad je ona kod njih ve maksimalno oslabljena i to potpuno nekontrolirano. ZATO se hermetiki rad NI U KOM SLUAJU ne preporuuje i NE DOZVOLJAVA osobama koje boluju od EPILEPSIJE? Epilepsiju karakterizira nekontrolirana, prekomjerna aktivnost nekog dijela ivanog sistema ili pak cijelog ivanog sistema. ovjek koji je sklon epilepsiji imat e napade kad mu se osnovna razina podraljivosti ivanog sistema podigne iznad kritinog praga. Hermetiki trening upravo podrauje odgovarajua podruja mozga i SAMO ZDRAVA OSOBA kao posledicu ima znaajne spiritualne uvide. Hiperventilacija (pojaano disanje) kratkotrajno podie PH arterijske krvi sa normalne vrijednosti 7,4 na oko 7,8, to esto dovodi do cerebralnih greva usled poveane razdraljivosti nervnih stanica neurona. Ovo kod epileptinog bolesnika moe izazvati epileptini napad. Ovo je i razlog to se oboljelim od epilepsije ne preporuuju nikakve vjebe koje uvjetuju hiperventilaciju plua. POZNATO je na osnovu viegodinjeg kontakta sa osobama koje se interesuju za hermetizam, da jedan broj tih interesenata ima sledee probleme: 1. NAMETNUTE MISLI (Posledica je nesposobnost koncentracije za rad) 2. VELIKA NEODREENA SLUTNJA (Osjeaj da e se dogoditi neka nesrea, a za to nema nikakve realne osnove) 3. VELIKI NEODREENI STRAH (Uobrazilja da neko djeluje na tu osobu, ili strah bez realne osnove) 4. NEREALNE MISTINE IDEJE (Osoba misli da je predodreena da bude prorok i sl. Nejasnou sopstvenih misli proglaava naroitim saznanjem) Ukoliko imate sva etiri problema, a niste psihiki lijeeni, onda treba IZUZETNO PALJIVO da praktikujete vjebe hermetskog sistema (mada bi bilo mudrije da nita ne radite). Ukoliko imate samo neke elemente, onda treba da ste svjesni da su to elementi vae linosti kojih se trebate osloboditi ako elite uspjeh u hermet. radu. ----<kraj dokumenta>---Kao posledice izmene linosti mogu se utvrditi: - Apsolutno novo usmeravanje egzistencije prema do tada nepoznatim ili neprimenjivanim naelima; - Potpuna promena ponaanja prema okruenju koje se vie ne smatra mestom sopstvenog postojanja, ve neprijateljskim svetom koji je potrebno izmeniti ili od kojeg je potrebno dii ruke; - Radikalizacija svih postupaka u ivotu; - Potpuno potinjavanje sopstvene volje rasuivanja nekom drugom autoritetu; - Jedna vrsta kompleksa fiksacije utoliko to se iskljuivo eli da se bude u blizini istomiljenika; - vrsto vezivanje, sve do poslunosti, za jednog vou, od kojeg se preuzimaju pogled na svet i modeli ponaanja; - Ograniavanje linosti na mali broj oblasti zanimanja, koja u javnom ili privatnom ivotu ne slue niemu (mantranje, naroiti oblici meditacije i sl.); - Pojava paranoidnih predstava; - Nerealan oseaj svemoi;

- Nastajanje narkomanske zavisnosti od posebnih iskustava i droga koje se pri tome stvaraju u organizmu; - Nastajanje zavisnosti od jasnih i na prvi pogled korisnih pravila o ivotu i od pomoi pri donoenju odluke koje prua sekta/kult; - Gubljenje radne i poslovne sposobnosti; - Gubljenje samostalnosti i, kao posledica toga, sve vea nesposobnost da se ivi normalnim ivotom. to vie duhovnih kapaciteta sekta/kult vee za sebe, to manje preostaje za uee u tradicionalnom ivotu i drutvu; - Gubljenje sopstvene linosti u korist tue ili grupne linosti; - Slabljenje emocionalnih veza sa porodicom i prijateljima; - Strah od razdvajanja, odnosno bol pri razdvajanju. Posle izlaska (jednog) roditelja deca ostaju u vlasti sekte/kulta; - Poremeeno socijalno ponaanje, odnosno socijalna nekompetentnost, to se izraava kao: gubitak sposobnosti za stvaranje emocionalnih veza, smanjena kritinost i potinjavanje ljudskosti apstraktnim idejama; - Fanatinost; - Opta regresija; - Oseanja krivice i stida koja mogu nastati i zbog nedovoljnog prihvatanja nekog dela sopstvene prolosti od strane sekte/kulta; - Nesposobnost koncentracije i gubljenje/smanjivanje inteligencije; - Sugestivno izazvanom promenom u razmeni transmitera moe se objasniti i natprosena uestalost psihoza u kultovima. Pri tome nije re o funkcionalnim, ve reaktivnim psihozama. Poremeaj razmene materija je isti, ali je izaziva u prvom sluaju endogen, a u drugom egzogen. U kultovima primenjivanje metode deprivacije, kao to su liavanje sna ili odmora, propisi o ishrani, slaba ishrana te naroito u pseudohinduistikim sektama/kultovima propisane viesatne meditacije dovode do izmena u razmeni transmitera. Poseban oblik ugroavanja zdravlja, naroito mentalnog, predstavlja upranjavanje razliitih oblika meditacije, to jest primena meditativnih tehnika. Zbog toga e posledice primene tih tehnika biti obraene zasebno. Meditativne tehnike izazivaju promenu modanih funkcija. Kod meditanata sa duim staom javljaju se epileptini obrasci kao i stanja sa pojavom grenja kod uitelja TM. Istrajno nadraivanje pojedinih oblasti mozga ponavljanom stimulacijom (na primer mantrom, kao u TM) moe dovesti do nastupanja epileptinih obrazaca. Takvi obrasci mogu biti povezani i sa javljanjem psihikih ili psihotinih tegoba, kao to su simptomi anksioznosti ili oseanja depersonalizovanosti. Dugotrajna meditacija moe imati znaajan uticaj na modanu aktivnost. Ovo moe biti naroito opasno ako je re o deci i adolescentima, iji je mozak jo u razvoju, ili o psihiki labilnim i psihiki bolesnim osobama, kod kojih bez daljeg moe doi do patolokih promena modanih funkcija. Kod upranjavanja meditacija mogu nastati sledee opasnosti i nuspojave: - Ponovna pojava tekih psihosomatskih simptoma posle poetka meditacije; - Zabeleeno je nekoliko sluajeva pokuaja samoubistva; - Teke depresije; - Pojava teke psihotine epizode posle dobijanja instrukcija o TM, naroito posle dueg meditiranja (due od 20 min. na dan), izmeu ostalog kod osoba sa anamnezom izofrenije; - Halucinacije i emocionalne smetnje posle produenog meditiranja; - (Hronino recidivirajue) pojave depersonalizacije u trajanju do 1 sata; - Oseaj izmenjene stvarnosti u budnom stanju (esto se takav oseaj javlja u prisustvu uitelja meditacije); - Pojaavanje anksioznosti;

- Sloeni epileptini fenomeni (vibracije, zvune halucinacije naroito u vezi sa linim imenom, pojaano doivljavanje proze, poezije i religijskih pojava); - Epileptini obrasci EEG-a kod onih koji due meditiraju; - Nagla akutna stanja anksioznosti i fle-bek ranijih traumatinih iskustava; - Ispitivanje o intimnim stvarima neke osobe moe biti olakano kada se kod stanja ograniene svesti panja fokusira na odreena pitanja, a istovremeno se zadrava sposobnost reagovanja; - Kod 46-48% svih meditanata koji due od godinu i po upranjavaju transcendentalnu meditaciju zabeleene su neeljene pojave, kao to su: asocijalno ponaanje (13,5%), anksioznost (9%), rasejanost (7,2%), depresije (8,1%), emocionalna nestabilnost (4,5%), frustracije (9%), telesna i duhovna napetost (8,1%), nedostatak odlunosti (7,2%), motoriki nemir (9%), nepoverljivost (6,3%), netolerantnost prema drugima (4,5%) i socijalna izolovanost (7,2%). Mladi koji pristupaju grupama kao to je TM imaju natprosene anse da obole psihijatrijski. Na osnovu odgovarajue literature kao i na osnovu poznatih sluajeva moguno je izvesti zakljuke o tome koji patogeni uticaj sekte/kultovi/pokreti za meditaciju imaju na razvoj linosti kod mladih. U irokom rasponu posledica delovanja izdvajaju se vezivanje za vou, bezuslovno prihvatanje uenja o postizanju savrenstva/spasenja i totalna integracija u grupu. Ovi faktori mogu dovesti do tekih psihikih posledica. Izmeu ostalih, to su depresivno-suicidalne krize i psihotina oboljenja. Po naputanju sekte/kulta/pokreta za meditaciju javljaju se duboki poremeaji identiteta i orijentacije, koji zahtevaju terapijsku obradu. Fizioloko dejstvo meditativnih tehnika ima teite u uticanju na kortikalne procese. Posredstvom rezultata u merenju promena EEG-a dokazani su uticaji na habituaciju (navikavanje na ponovljenu dra). Promene centralnih fenomena habituacije u smislu poveanja habituacije kriju i opasnost manipulacije. U takvim sluajevima moguno je poveano usmeravanje panje na naknadno prezentovane sadraje. Promene u smislu smanjenja habituacije mogu izazvati poveanu razdraljivost. Takoe su zabeleeni i sluajevi da posle nekih oblika dugotrajne meditacije pojaana spremnost da se reaguje na spoljanju dra nastavlja da postoji i posle aktivne meditacije. Ova poveana spremnost moe se zaustaviti samo ponovnim ulaskom u meditaciju. Posle obrade nekih sluajeva psihoza u osoba koje su bile uestvovale na razliitim vebama meditacije postavljeno je pitanje, da li je dopustivo govoriti o specijalnoj meditativnoj psihozi. Obrada opisa simptoma govori da postoji jedan specijalan sindrom, izazvan manipulacijom sveu. Centralna pojava jeste specijalna aktivnost autonomnog nervnog sistema. Ona sadri aktiviranje i optereivanje kognitivno-emocionalnih funkcija koje u predisponiranih osoba mogu izazvati jedan, esto dugotrajan psihotian proces. Posledice TM naroito po adolescente koji meditiraju: - Poremeen odnos prema roditeljima, prijateljima i poznanicima; - Naputanje dotadanjih aktivnosti i hobija; - Zanemarivanje obaveza u koli, na studijama ili na radnom mestu, sve do potpunog prekida bavljenja time; - Jednostrani, sterilni razgovori koji se odnose samo na TM; - Nadmenost i fanatino zastupanje uenja TM. Kurs za uitelja TM najee dovodi do oiglednih promena linosti. Dolazi do okretanja od stvarnog sveta. Uz potcenjivanje svih materijalnih vrednosti i sigurnosti tei se kosmiko-boanskoj svesti. Ovu promenu ponaanja pojaava uenje da svako dovoenje nekog novog lana uveava sposobnost da se dostigne kosmika svest. Dalekosene do katastrofalne jesu posledice nastavljenog pohaanja kurseva. One se javljaju pre svega kod onih adolescenata koji se TM-om bave intenzivno, jer oni trae neki

ivotni cilj vredan zalaganja. Oni su esto idealistiki nastrojeni i drutveno angaovani. Takvi mladi ljudi izloeni su bez zatite delovanju sekte i ne primeuju kako se njihov preanji odnos prema stvarnosti lagano razgrauje. Njihovu savest omekavaju, i oni, korak po korak, preuzimaju norme i vrednosti sekte/kulta. Ti mladi ljudi pod uticajem sekte/kulta potpuno naputaju svoj normalni ivot, postaju pokorni sekti/kultu i nesposobni da se staraju o sebi. U velikom broju sluajeva roditelji su naveli sledee posledice: - Promena normalnog dnevnog rasporeda sa znaajno smanjenom sposobnou podnoenja svakodnevnih obaveza. Dan zapoinje tek oko podneva, posle intenzivne jutarnje meditacije; - Preosetljivost na stres i buku; - Zahtevi nemeditanata shvataju se odmah kao tutorisanje i otro se odbacuju; - Oseanje line nesposobnosti i samoizolacija; - Nadmenost i esto nepravinost. Programi izmene miljenja druge generacije tee tome da razore odbrambeni sistem lanova tako to ih izlau vebama i iskustvima koji lanove preplavljuju emocijama ili koji diraju njihovu savest. Intenzivno i brzo zasipanje oseanjima nezadovoljstva i vebama koje dovode do disocijacija mogu esto izazvati psiholoku dekompenzaciju i itav niz psihijatrijskih sindroma. Posledice primene programa izmene miljenja u sektama/kultovima spadaju obino u jednu od 6 grupa. Prva, i najvea, jeste ona reakcija veine. One su nezavisne od toga koliko dugo je neko bio u grupi. Karakteriu ih oseanja otuenosti pometenosti izazvana gubitkom ili slabljenjem ranije vaeih normi, ideala i ciljeva. Naputanje grupe i povratak normalnom drutvu stvara jednu vrstu kulturnog oka. Da bi se uspeno prilagodili, bivi lanovi moraju svoje prekultno Ja pomiriti sa otcepljenim Ja iz grupe i sada nastalim poslesektakim/poslekultnim Ja. Ostalih pet tipova psiholokih reakcija jesu razliiti oblici indukovane psihopatologije. Iako se prethodno postojea psihopatologija pogorava delovanjem programa izmene miljenja, najvei broj pojedinaca imao je pre sekte/kulta normalnu psiholoku predistoriju. Tih pet ostalih tipova jesu: Reaktivne psihoze sline izoafektivnim: izoafektivne smetnje u vidu duboke depresije ili maninog sindroma sa istovremenom pojavom psihotinih simptoma, na primer halucinacija, u trajanju od najmanje dve sedmice, bez prisustva upadljivih efektivnih simptoma. Pri tome su iskljueni izofrenija i organski uzroci. to se tie programa izmene miljenja, ove i srodne psihotine pojave tipino su izazvane stresnim iskustvima koja nastaju prilikom grupnih treninga svesti. Afektivne komponente, obino hipomanine ili manine, koje se oigledno odnose na ponaanje i stavove koji su zastupljeni u grupi, razvijaju se neposredno pre ili posle dekompenzacije. Izgleda da su depresivne reakcije u nekih osoba posledica interakcije line psiholoke istorije sa situativno uslovljenim osobenostima grupe. Posttraumatska optereenja: Ova optereenja imaju pet osnovnih obeleja: a) Osoba je doivela neki dogaaj koji se nalazi izvan uobiajenog ljudskog iskustva i koji bi za skoro svakoga bio veoma optereujui; b) Traumatski dogaaj stalno se ponovo doivljava na razliite naine, na primer u snovima ili u seanjima koja stalno naviru; c) Stalno izbegavanje drai koje su u vezi sa traumom ili ograniavanje opte reagibilnosti; d) Stalni simptomi povienog nivoa nadraljivosti, ukljuujui najmanje dva od sledeih obeleja: poremeaje u spavanju, razdraljivost ili izlive besa, tekoe u koncentraciji, hipervigilantnost, preterane reakcije straha, fizioloke reakcije pri dogaajima koji lie na traumu ili je simbolizuju;

e) Trajanje od najmanje jedan mesec. Takve smetnje mogu se kod rtava primene programa izmene miljenja opaziti kao posledice seksualne zloupotrebe, finansijske propasti izazvane delovanjem voe grupe, smrti deteta zbog zapostavljanja nege deteta te teke i dugotrajne psiholoke zloupotrebe koja bitno razara samopotovanja dotine osobe. Blie neoznaene disocijativne smetnje: To su smetnje ije je preteno obeleje jedan disocijativni simptom, to jest ugroavanje ili izmena normalnih integrativnih funkcija, identiteta, pamenja ili svesti, koji ne ispunjava kriterijume za jednu specijalnu disocijativnu smetnju. Meu ovim navedenim primerima nalazi se i sluaj osoba koje su bile izloene dugom i intenzivnom procesu mera prinude sa ciljem menjanja stavova, kao to je proces pranja mozga ili indoktrinacije za vreme zarobljenitva kod terorista ili prilikom boravka u sekti/kultu. Zbog osobine programa izmene miljenja druge generacije da primenjuju tehnike za uvoenje u trans, na primer pomou meditacije, ali i glosolalije, hipnoze (direktne ili indirektne) ili mantranja, blie neoznaene disocijativne smetnje jesu jedna od najee postavljenih dijagnoza za bive lanove sekti/kultova i rtve drugih programa izmene svesti. Anksioznost izazvana oputanjem: Neke osobe pokazuju atipine reakcije na programe oputanja i meditacije tako to postaju anksiozne i upadaju ak u psihotina stanja. Za sada nije poznato zato se to deava, iako postoje pretpostavke da vebe oputanja ili meditacija, budui da uopte umiruju svest, smanjuju i sposobnost pruanja slabog psiholokog otpora tekim nesvesnim konfliktima. Osobe posebno podlone gubljenju granica Ja mogu negativno reagovati na hipnotike vebe, koje, pokuavajui da indukuju mistina iskustva, zapravo razaraju Ja. Razliite reakcije: Ove reakcije obuhvataju sledee: a) Kombinaciju straha i kognitivnih smetnji, to jest tekoe u koncentraciji, ugroavanje panje i pamenja, a naroito kratkotrajnog pamenja; b) Samoosakaivanje; c) Fobije; d) Samoubistvo i ubistvo; e) Psiholoke faktore koji utiu na pojavu telesnih oboljenja kao to su modani udar, ir na elucu i infarkt srca. Podlonost sektama Kada se razgovara o vrbovanju za sekte i ulasku u njih obino se uju izjave kao to su: Ja se na to nikada ne bih upecao ili Meni se takvo neto ne bi nikada moglo dogoditi. Takoe je raireno i ubeenje da samo slabe ili labilne osobe mogu biti ugroene. Nijedno ubeenje ne odgovara stvarnom stanju. Stvarnost, naime, stalno pokazuje da je svako moguna rtva sekti. Za nove spasitelje zanimaju se pre svega idealistiki nastrojeni i refleksivni ljudi. Naelno gledano, mogune rtve vrbovanja najpre su ljudi koji se nalaze pred nekom ivotno vanom odlukom. Nasuprot tome, osobe koje imaju vrste ivotne stavove manje su tome podlone. Mladi su naroito ugroeni, poto su u godinama puberteta i adolescencije, u kojima nastaju mnoge praznine koje je potrebno ispuniti. Za sekte se mogu zanimati ljudi razliitih starosnih doba. Skoro svako se nekada susreo sa ponudama neke sekte. Da li e, i u kolikoj meri, te poruke biti opaene i prihvaene, zavisi od razliitih linih i spoljnih okolnosti. Izmeu ostalih, to mogu biti sledei inioci: - Oseanje usamljenosti i potreba za prijateljima ili grupom kojoj bi ovek mogao pripadati; - Nezadovoljstvo sopstvenim ivotom i oseanje nezadovoljstva; - Teskoba zbog neuspeha u koli ili na radnom mestu; - Veliki pritisak za jo veim postignuima, koji se ne moe izdrati na dui rok; - Oseanje da lina postignua nisu dovoljno vrednovana;

- elja za vie panje i utoitem; - Razoaranje zbog prekinute veze u privatnom ivotu; - Problem mladih da se odvoje od roditelja; - elja za novom figurom roditelja ili novim uzorom; - Strah od preuzimanja odgovornosti, to vodi do elje da se ta odgovornost prenese na grupu; - Potreba za pravim dubokim smislom sopstvenog ivota; - enja za duhovnim iskustvima koja nadilaze povrnost stvarnosti; - elja za to savrenijim odgovorima na line i drutvene probleme; - Potreba za duhovnim vostvom i autoritetom - Razoaranje sadanjim drutvom, njegovim materijalizmom i egoizmom; - Strah od budunosti koji spreava oveka da uzme ivot u svoje ruke; - Zanimanje za psiholoka pitanja i reenja psiholokih problema; - elja da se slede alternativni modeli ivota, s one strane prihvaenih predstava o ivotu i srei, koje se smatraju prevazienima; - Zanimanje za angaovaniji pristup budunosti. Sve ove elje, svi ovi strahovi i ciljevi prisutni su u svakome od nas. Naroito su izraeni u dobima linih i drutvenih kriza. Ako se ovek tada nae pred nekom takvom ponudom nije udno ako za nju pokae zanimanje. Ovo, naravno, vai samo onda ako ta osoba nije dovoljno ili nije uopte obavetena o pravoj prirodi odgovarajue grupe. Kolika e biti spremnost da se prie dotinoj grupi - zavisi od mnogobrojnih inilaca. Najvaniji inioci ipak su pogled na svet kojeg neka osoba ima odnosno pogled na svet dotine grupe. Poseban sluaj mladi Problem sekti naroito je znaajan kada je re o mladima. Mogunosti uticaja i izmene koje imaju takve organizacije daleko su vee kod onih koji odrastaju nego kod odraslih, koji raspolau manje-vie uvrenim stavovima o ivotu. Posledice koje ima lanstvo mladih u sektama mogu zbog svega toga biti prilino vee. Po nalazima omladinskih psihologa, mladi se ne oseaju nesigurnima samo zbog svog tela, ve i zbog svoj intelektualnog stanja. Nasuprot krajnosti da neko nije sposoban ni za ta stoji krajnost oseanja precenjene line vrednosti. U socijalnim okvirima kod mladih postoji nesigurnost o sposobnosti moralnog rasuivanja, o sposobnosti da se planski i smisleno razmilja unapred i da se procenjuju posledice postupaka. Ne moe se, takoe, oekivati da mladi uvek imaju kritiku distancu prema novim idejama i ideologijama. U traganju za sopstvenom linou mladi su skloni da izabiraju uzore i slike-vodilje, ali i da se priklanjaju idealima i ideologijama. Odrastanju pripadaju i line krize koje se mogu ispoljavati kroz sukobe sa autoritetima (na primer - roditeljima), sa sopstvenim identitetom ili sa partnerom. Posledice toga mogu biti unutranja napetost, oseanje bespomonosti ili nesposobnosti i doivljaj ugroenosti i opasnosti spolja. U takvim ivotnim situacijama kod mladih postoji ranjivost koju mogu iskoristiti sekte i sline organizacije. Prividno se tada dobija eljena samostalnost, podstie se odvajanje od roditelja i pojaava se oseanje line vrednosti; umesto sopstvene porodice rtva dobija jednu pseudo-porodicu. Izolacijom od poznatog okruenja sugerie se postojanje samostalnosti, a navodno pronalaenje identiteta pomou novog pogleda na svet izaziva oseanje Konano sam uspeo. Sve ovo moe biti zaokrueno razliitim pristupima, kao to je, na primer, poveravanje odgovornih zadataka i funkcija. Primamljive ponude za mlade mogu biti i odreeni obredi koji se odnose na intimu, kao to su strogi propisi o uzdravanju od seksa ili mogunost potpune slobode u seksualnosti. Tek tokom vremena rtve postaju svesne da su se organizaciji predale u meri koju nisu same elele, ali tada najee nisu u stanju da se sami oslobode iz takve situacije. Prema miljenju omladinskih psihologa, sektama su naroito podloni mladi koji:

- imaju sukobe sa autoritetima, probleme na radnom mestu, u koli ili sa partnerom; - pate od strahova, teskobe depresija i psihosomatskih oboljenja; - imaju smetnje u razvoju linosti, koji se ispoljavaju u zaputenosti zbog dobrog ili loeg imovnog stanja, u ekscentrinosti i spremnosti da se eksperimentie. Kako se ponaati ako je neko u sekti? Ukoliko se u okruenju nae osoba koja je pod uticajem sekte, potrebno je delovati brzo i promiljeno. Odluujui je pri tome stav prema rtvi (detetu, partneru, roaku, prijatelju). Potrebno je imati u vidu sledea uputstva: - Nikada ne prebacujte sebi. Kada je re o detetu ili partneru prebacivanje je skoro unapred uprogramirano. Ako stalno lupate glavu oko toga ta se pogreno uradili, to nikome ne koristi. Naprotiv, to samo moe oslabiti Va lini poloaj, poto od rtve stalno oekujete re razreenja koja e Vas osloboditi prebacivanja sebi. Takva situacija struno se naziva kozavisnou. injenica je: odnos sa rtvom krajnje je ugroen. Morate imati u vidu gubitak, razdvajanje i raskid. Moda e zvuati bezduno, ali nemojte dozvoliti da rtva postane jedini sadraj Vaeg ivota. Sredite svoj ivot. To je polazna osnova za linu snagu. Tek i samo tada moete zaista pomoi rtvi. - Vaa naklonost veoma je vana. Iako odbacujete grupu kojoj rtva pripada pokaite rtvi da nikada neete prestati da njoj poklanjate panju i ljubav. Vodite rauna da ne prekinete kontakt sa njom. U razgovorima je neophodno da u prvi plan stavite vae line odnose, a ne organizaciju. Ukoliko je rtva Vae dete ili maloletna osoba, delajte brzo i dosledno, iskoristite svoja roditeljska prava. - Nikada ne naputajte rtvu. Ljubav, naklonost i poverenje koje ste bili poklonili svom detetu ili partneru ostavili su na njima trag. Nijedna, ma koliko podmukla tehnika ne moe to izbrisati. - Odredite svoju poziciju. U razgovoru sa rtvom potrebno je da uvek iznesete svoje vienje. Ko se plai da e jasnim stavovima prekinuti poslednju vezu sa rtvom - vara se. Mekuako povlaivanje ne koristi nikome. Budite spremni da vodite dijalog i recite jasno i glasno svoje miljenje. Meutim, izbegavajte da pri tome bilo ta prebacujete (Kako samo moe...). Pustite rtvu da Vam ispria ta se dogodilo. To e, moda, biti najbolja mogunost da rtva iznese lini stav. U grupama se rtvama ne daje nikakva mogunost za neto takvo. - Nikada ne pokuavajte da preobraujete. Nipoto ne primenjujte mere kao to je deprogramiranje, koje bi rtvu trebalo da preobrati. To je, prema stavovima savremene psihijatrije i psihologije, nedopustivo i izuzetno opasno, a u veini zemalja i kanjivo. rtva nije bila primetila kako je potpala pod uticaj sekte i kako je njen identitet postepeno izmenjen. Tako do krajnjih granica ugroeni identitet moe deprogramiranjem biti potpuno i nepovratno uniten. Obratite se iskusnom psihijatru ili psihologu koji e pomoi u leenju duevnih rana. Ukoliko Vai napori ne urode plodom, nemojte primenjivati nikakav pritisak. to je Va pritisak vei, to je vee okretanje rtve od Vas. - Paljivo sa poklonima. Nemojte rtvi davati novac ni dragocenosti. Takve stvari obino ne dospevaju u rtvine ruke, ve ih uzima vostvo grupe, a Vi to, naravno, ne elite. - Sakupljajte informacije. Potrudite se da o grupi sakupite to je moguno vie informacija (knjige, novinske napise i slino). Takve stvari su korisne ako je potrebno da i Vi odete na neki sastanak sekte. Pri tome se ne oslanjajte na svoj zdrav razum, ve na strune informacije. - Sakupljajte dokaze. Beleite sve dogaaje i podatke u vezi sa rtvom i grupom (kontakte, prvo obraanje, promene u ponaanju i slino). Zapisujte sva imena, sve adrese i brojeve telefona koji se odnose na rtvu i sektu. Ovo moe biti velika pomo prilikom leenja. - Posavetujte se. Potraite savet od strunjaka, najpre psihijatra ili psihologa, a zatim i od istraivaa koji se bave sektama. etiri oka vide bolje nego dva.

Iz ugla psihoterapije, najvanije je prilikom leenja rtava sekti primeniti mere koje ulivaju poverenje da e rtva biti osloboena zavisnosti od sekte. Za mlade koji su rtve sekte najvanije je oseanje prihvaenosti. Prebacivanja i kritike potpuno su pogreni. Ako mlada osoba treba da postane svesna svoje zavisnosti i situacije u kojoj se nalazi, onda je potrebno pruiti joj zatitu i podrku, a ne okrivljavati je zbog postojeeg stanja. Najvanije je izgraditi novo iskustvo o Ja i mi, da bi se izgradila nova zajednica izvan sekte. rtve je potrebno ohrabrivati da zaponu novi ivot, da se oslobode zavisnosti i da uu u novu zajednicu. Sve ovo postavlja velike izazove ne samo pred psihologe, ve i pred roditelje ili partnere. Nije stvar u tome da se rtvi daju unapred pripremljene i odreene idejne odrednice, ve da se tako usmeravaju da sami mogu proceniti ta je dobro, a ta ne. To je najbolja zatita od manipulacija. ZAKLJUNA RAZMATRANJA Imajui u vidu sve do sada iznete injenice moe se zakljuiti da je posledica pripadanja sektama/kultovima svojevrstan poseban sindrom koji zahteva kauzalno i simptomatsko leenje. Da bi dijagnostifikovanje i leenje bili uspeni potrebno je da se medicinsko i paramedicinsko osoblje, a i ostali upoznaju sa osnovama uenja i delovanja sekti/kultova. Neophodna literatura o tim pitanjima postoji najvie na nemakom i engleskom jeziku, te bi bilo neophodno da se od strane odgovarajueg ministarstva izdaju prevodi potrebnih knjiga. Pri svim zdravstvenim ustanovama, a naroito onim koje se bave mentalnim zdravljem, potrebno je, shodno praksi u svetu, otvoriti odeljenja ili savetovalita za problem sekti/kultova. Za poetak bi tamo mogli raditi upravo polaznici ovakvih obrazovnih seminara. Pitanje leenja obolelih od sindroma sekte/kulta podrazumeva i odgovarajue metode i ustanove. Metodski gledano, svaki pacijent zahteva zaseban pristup, a vremenom bi se na osnovu prakse mogla izgraditi doktrina koja bi se primenjivala uz dopunu odgovarajuim iskustvima iz drugih zemalja. U svakom sluaju, ne bi se moglo primenjivati nikakvo deprogramiranje. Ta metoda je 1984. od strane Saveznog suda SAD ocenjena kao gruba greka, a evropski strunjaci opisuju deprogramiranje kao zamenu Ja-identiteta u interakciji sa drugima, istovetnu sa promenom identiteta psihomutacijom koja se dogaa u sektama/kultovima prilikom pristupanja grupi. Takoe, ako znamo kuda emo uputiti na leenje narkomana, alkoholiara, sranog bolesnika ili oveka sa slomljenom nogom, onda moramo imati i ustanovu za leenje rtava sekti/kultova. Glavnu ulogu u tim ustanovama imali bi psihijatar, kliniki psiholog i lekarinternista, ali bi morala biti i obezbeena i saradnja svetenika one Crkve kojoj je oboleli pripadao pre ulaska u sektu/kult. to se tie prevencije u oblasti sekti najbolji nain zatite svakako je odgovarajue informisanje celokupnog stanovnitva i donoenje zakona, to bi oboje trebalo da bude posao nadlenih dravnih organa, kao to je praksa u svetu. Do donoenja dravnog programa zatite od sekti/kultova odlina sredstva prevencije jesu i razliiti obrazovni seminari koji bi morali ispunjavati dva zahteva: 1. Da od predavaa zahtevaju da svoja predavanja zasnivaju iskljuivo na proverenim i dokazanim podacima, to jest na injenicama, bez ikakvog senzacionalizma i bilo kakvih proizvoljnosti; 2. Sva podnesena predavanja, koja bi se morala dostavljati napismeno, objaviti po zavretku seminara u vidu zbornika radova koji bi se mogao koristiti kao prirunik. Podaci iz ovog predavanja mogu se koristiti i navoditi iskljuivo u neizmenjenom obliku i uz obavezno navoenje izvora pod sledeim podacima: Seni, Aleksandar: OBLICI UGROAVANJA ZDRAVLJA KOJI PROIZILAZE IZ DELOVANJA VERSKIH SEKTI. Predavanje odrano 12.01.1999. na seminaru Centra za edukaciju Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu.