PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA STABILNE UREDAJE ZA GAENJE POARA UGLJEN-DIOKSIDOM (Sl.list SFRJ. br. 44/83.

i 31/89) I - OPTE ODREDBE lan 1. Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za stabilne uredaje za gaenje poara ugljen-dioksidom koji se ukljuuju automatski (u daljem tekstu: stabilni uredaji). Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na stabilne uredaje na plovnim objektima i u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom. lan 2. Stabilni uredaji upotrebljavaju se za gaenje poara kad materija koja gori sama po sebi ne daje kiseonik potreban za gorenje ili ne redukuje ugljen-dioksid. lan 3. Nie navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledee znaenje: 1) baterija boca predstavlja vie boca povezanih u jednu celinu; 2) delimina zatita je zatita pojedinih predmeta ili dela zapremine u okviru prostorije zasiivanjem pomou ugljen-dioksida; 3) detektor poara je naprava koja otkriva nastanak neke od poarnih veliina; 4) kvar je ispadanje jednog od potroaa elektrine energije bitnog za rad stabilnog uredaja ili ispadanje jednog od izvora za napajanje elektrinom energjjom; 5) mlaznica je raspriva, postavljen na kraju cevovoda sa ugljen-dioksidom; 6) pothlaeni rezervoar je rezervoar u kome se sadraj hladi rashladnim ureajem; 7) potpuna zatita je zatita prostora ogradenog od susednih prostorija zidovima i vratima otpornim prema poaru zasiivanjem pomou ugljen-dioksida; 8) poarni sektor je deo objekta odvojen protivpoarnim zidovima odreene otpornosti, s ciljem da se poar ogranii na manju povrinu; 9) raunska zapremina je zapremina tienog prostora prema kojoj se odreduje koliina ugljen-dioksida, umanjena za zapreminu predmeta u tom prostoru u koju ugljendioksid ni pod kavim uslovima ne moe prodreti; 10) sirena je naprava za zvunu signalizaciju; 11) runo aktiviranje stabilnih uredaja je aktiviranje pomou tastera ili drugih ureaja za daljinsko upravljanje. lan 4. Za stabilne uredaje koristi se tehniki ugljen-dioksid. lan 5. Uskladitenom koliinom ugljen-dioksida na jednom mestu moe se tititi najvie pet poarnih sektora, a koliina ugljen-dioksida odreuje se prema najveem poarnom sektoru. lan 6. Ako se ugljen-dioksid iz jednog rezervoara koristi i za potrebe tehnolokog procesa, potrebna koliina ugljen-dioksida za gaenje poara mora biti automatski regulisana. Ugljen-dioksid uskladiten u bocama povezanim u baterije koristi se samo za zatitu od poara. lan 7. U hermetiki zatvorenim prostorijama moraju biti ugradene klapne kao odunici tako da pritisak ne pree dozvoljene granice pritiska na tavanicu i zidove prostorije.

II - SKLADITENJE UGLJEN-DIOKSIDA lan 8. Ugljen-dioksid se skladiti pod visokim pritiskom u bocama, ili pod niskim pritiskom u pothladenim rezervoarima. lan 9. Svaka boca u bateriji mora biti tako spojena sa sabirnom cevi da se moe lako zameni. Spoj iz stava 1. ovog lana mora biti elastian sa ugradenim nepovratnim ventilom. lan 10 Ventili na bocama moraju obezbediti ogovarajui protok. Prenik otvora svakog ventila mora da iznosi najmanje 10 mm. Na svaku bocu u bateriji mora se ugraditi uredaj za stalnu kontrolu mase punjenja ili uredaj koji pokazuje gubitak punjenja vei od 10 %. Boce koje su izgubile vie od 10% punjenja moraju se zameniti ili dopuniti u roku od 36h. lan 11. Boce se moraju tako postaviti da se onemogui njihovo prevrtanje, a pri transportu ventili na bocama moraju biti zatieni. lan 12. Baterija - boca sa ugljen-dioksidom smeta se u poseban poarni sektor, a ako to nije mogue, baterija boca moe se smestiti i u drugi prostor koji nije ugroen poarom, s tim da su boce snabdevene uredajem za obezbedenje od prekoraenja pritiska iznad maksimalno dozvoljenog i da su obezbedene ianom ogradom. U prostoriji za smetaj baterije boca sa ugljen-dioksidom ne smeju se nalaziti drugi uredaji koji mogu uticati na ispravan rad stabilnih uredaja. Ulaz u prostoriju za smetaj baterije boca, sa ugljen-dioksidom, ili prilaz bateriji, mora biti uvek slobodan i tako postavljen da bude mogu pristup bateriji i za vreme poara u bilo kom poarnom sektoru koji se titi. lan 13. U prostoriji za smetaj baterije boca sa ugljen-doksidom dozvoljena temperatura iznosi 263 K do 313 K (-10 C do 40 C). lan 14. U pothladenim rezervoarima, koji moraju biti opremljeni sigurnosnim uredajima u suaju porasta temperature i pritiska, ugljen-dioksid se skladiti pod pritiskom od 15 bar do 25 bar na temperaturi 243 K do 263 K (-30 C do -10 C). III - RAZVODNI VENTILI lan 15. Ako su baterija boca ili pothladeni rezervoar sa ugljen-dioksidom namenjeni za zatitu vie od jednog poarnog sektora, za svaki poarni sektor ugraduje se razvodni ventil. lan 16. Presek razvodnog ventila mora biti takav da se obezbeduje potreban pritisak ugljendioksida na mlaznicama. lan 17. Pri aktiviranju stabilnih uredaja, razvodni ventili se moraju automatski otvarati pre otvaranja ventila na sabirnom cevovodu ili u isto vreme. Pored automatskog otvaranja mora postojati mogunost i za runo otvaranje razvodnih ventila.

lan 18. Na razvodnom ventilu mora se nalaziti jasna i vidljiva oznaka: ,,OTVOREN-ZATVOREN". lan 19. Razvodni ventili moraju odgovarati radnom pritisku ugljen-dioksida i moraju biti zatieni od mehanikog oteenja. Razvodni ventili postavljaju se, po pravilu, pored baterije boca ili rezervoara sa ugljendiok-sidom, a ako to nije mogue na drugom pristupanom mestu tako da se mogu brzo otvoriti. IV - CEVOVODI lan 20. Cevovodi za dovod ugljen-dioksida od mesta uskladitenja do mesta potronje izgraduje se od elinih cevi. lan 21. Izmedu uskladitenog ugljen-dioksida i razvodnih ventila, na cevovod se postavlja sigurnosni ventil koji je podeen na 2/3 vrednosti ispitnog pritiska cevovoda. Ako se u prostoriji u kojoj su smeteni stabilni uredaji nalaze Ijudi, izlaz ugljen-dioksida sa sigurnosnih ventila mora da vodi u slobodan prostor, van svih prostorija. lan 22. Na svako mesto na cevovodu na kome se moe sakupljati kondenzovana voda ugraduje se uredaj za isputanje vode. lan 23. Cevovodi se spolja zatiuju od korozije i mehanikog oteenja, a postavljaju se tako da budu to manje izloeni tim i drugim tetnim uticajima. Unutranjost cevovoda zatiuje se od prodiranja agresivnih para i gasovoda mehanikih neistoa na taj nain to se otvori na diznama na pogodan nain zatvaraju tako da stabilni uredaji mogu raditi bez smetnji. lan 24. Pre ugradnje u cevovod, cevi se iznutra oiste. Posle ugradnje, a pre montae mlaznica, cevovod se produvava komprimovanim vazduhom ili ugljen-dioksidom. lan 25. Cevovodi se ispituju vodenim pritiskom na sobnoj temperaturi. Dok je cevovod pod pritiskom, proveravaju se nepropusnost i eventualna deformacija sastavnih delova. lan 26. Ako se ugljen-dioksid skladiti u bateriji boca, cevovod se ispituje na delu izmeu baterije boca i razvodnih ventila pod pritiskom 190 bar, a na delu od razvodnih ventila do mlaznica, cevovod se ispituje pritiskom hladne vode od 80 bar. Sabirna cev na bateriji boca ispituje se pod pritiskom 190 bar. Posle ispitivanja, na sabirnoj cevi ne smeju se vriti nikakve izmene, a ako se izmene vre, ispitivanje se mora ponoviti. Ako se ugljen-dioksid skladiti u pothladenom rezervoaru, cevovod se ispituje na delu izmedu rezervoara i razvodnih ventila pod pritiskom 35 bar, a na delu od razvodnih ventila do poarnog sektora koji se titi - pod pritiskom 20 bar. lan 27. Cevovodi moraju biti uvreni tako da se ne mogu otetiti usled toplotne dilatacije. lan 28. U poarnim sektorima u kojima moe doi do eksplozije, cevovod se privruje za elemente koji nisu predvideni za ruenje prilikom eksplozije.

V - MLAZNICE lan 29. Mlaznice se izraduju od nerajueg materijala. lan 30. Mlaznice moraju biti uvek iste, a ako postoji mogunost zaepljenja, otvori na mlaznicama zatiuju se tako da se omogui nesmetano isticanje ugljen-dioksida. Otvor na mlaznici je preseka najmanje 7 mm2. lan 31. Broj mlaznica bira se prema ukupnom potrebnom preseku mlaznica, mogunosti postavljanja, vrsti instalacija i uredaja koji se tite i opasnosti od poara. Jedna mlaznica pokriva najvie 30 m2 tiene prostorije. lan 32. U poarnim sektorima visine iznad 5 m mlaznice za ugljen-dioksid se postavljaju pod tavanicom i na 1/3 visine poarnog sektora, a kroz mlaznice na 1/3 visine poarnog sektora moraizlaziti oko 35% ukupne koliine ugljen-dioksida koja se isputa. lan 33. Cevovod za dovod ugljen-dioksida od mesta skladitenja do mesta gaenja mora imati takve dimenzije da pritisak na zadnjim mlaznicama kod sistema sa visokim pritiskom ne padne ispod 21 bar, a kod sistema sa niskim pritiskom - ispod 10 bar. VI - AKTIVIRANJE STABILNIH UREDAJA lan 34. Stabilni uredaji aktiviraju se automatski pomou uredaja za otkrivanje poara koji reaguju na jednu od sledeih pojava: 1) kad temperatura poraste na 241 K do 353 K (68 C do 80 C) ili za 40 K (40 C) iznad najvee radne temperature u poamom sektoru koji se titi 2) kad je brzina porasta temperature vea od 20 K (20 C)/minut, 3) kad se u poarnom sektoru pojavi dim. 4) kad se u poarnom sektoru pojavi plamen. lan 35. Svi delovi stabilnih uredaja koji troe elektrinu energiju, moraju se napajati iz dva nezavisna izvora elektrine struje, od kojih jedan mora biti akumulatorska baterija iji kapacitet mora da zadovolji: rad stabilnih uredaja 48 h u stanju nadzora, rad alarmnih uredaja 30 min, rad potroaa na komandnim linijama 30 min, ako su to potroai stalno pod naponom. Napajanje elektrinom energijom mora biti neprekidno. Akumulatorska baterija postavja se na mesto koje nije ugroeno poarom niti izloeno mehanikim i drugim oteenjima i na kome je omoguen nesmetan rad te baterije. lan 36. Stabilni uredaji sa automatskim aktiviranjem moraju biti izvedeni tako da se mogu i runo aktivirati pri emu se moraju zadovoljiti zahtevi iz lana 37. ovog Pravilnika.

lan 37. Ako se u prostoriji koja se titi stalno nalaze Ijudi, moraju se ugraditi uredaji koji od momenta aktiviranja daju alarmne signale i odlau izlaenje ugljen-dioksida toliko da ljudi mogu bezbedno da napuste prostoriju, ali ne manje od 10 ni vie od 30 sekundi. lan 38. Ako u prostoriji koja se titi ne borave Ijudi, stabilni uredaji ne opremaju se uredajima za odlaganje izlaenja ugljen-dioksida. Kad u prostoriju koja se titi bez odlaganja izlaenja ugljen-dioksida ulaze Ijudi, stabilni uredaji se moraju blokirati. Ako se blokiranje stabilnih uredaja izvodi elektrinim putem, automatski, to se mora pokazati elektrinim signalom za sve vreme trajanja blokade. lan 39. Stabilni uredaji moraju biti opremljeni alarmnim uredajima koji daju karakteristian zvuni signal koji se ukljuuje u rad automatski i istovremeno kad reaguje uredaj za otkrivanje poara. lan 40. Prethodno upozorenje signalom obezbeduje se preko najmanje dve sirene. Ako su obe sirene elektrine, jedna od njih mora imati stalnu samostalnu kontrolu strujnog kola. Jaina zvuka zvunog signala mora biti za 30 fona vea od prosene jaine zvuka u poarnim sektorima koji se tite od poara, ali ne sme biti veca od 110 fona. lan 41. Alarmni sistem za stabilne uredaje povezuje se tako da se ne moe neeljeno iskljuiti. Neeljeno iskljuenje alarmnog sistema mora biti optiki prikazano i akustiki izraeno u alarmnoj centrali. lan 42. U alarmnoj centrali mora postojati mogunost da se: 1) zvuno i optiki registruje ispadanje jednog od izvora napajanja ili kvar linije zvunog alarmnog sredstva; 2) kontrolie elektrina ispravnost vodova do poslednjeg uredaja za detekciju poara u svakoj zoni javljanja; 3) kontrolie elektrina ispravnost elektrinih vodova do uredaja za aktiviranje stabilnih uredaja. lan 43. Ako se detekcija poara vri uredajima koji reaguju na druge poarne veliine, osim toplote takvi uredaji se vezuju u najmanje dve zone javljanja u svakom poarnom sektoru koji se titi. Alarm iz jedne zone javljanja daje prethodno zvuno upozorenje, a aktiviranje i druge zone javljanja izaziva rad stabilnih uredaja. lan 44. Ako se stabilni uredaji aktiviraju pomou alarmne centrale, mora postojati mogunost i za runo aktiviranje najmanje jednim tasterom u svakom poamom sektoru koji se titi. lan 45. Na optikom signalizatoru signal alarma razlikuje se od signala kvara po boji svettosti. Vod za prenos slarma ili kvara mora biti elektrini kontrolisan. lan 46. Pri potpunoj zatiti prostora, gde postoji opasnost po Ijude od guenja ugljen-dioksidom, stabilni uredaji moraju imati napravu za blokiranje automatskog rada,

VII - POTPUNA ZATITA lan 47. Pri potpunoj zatiti, vrata za evakuaciju se automatski zatvaraju u trenutku kad se otvore ven-tili za isputanje ugljen-dioksida, tako da se mogu runo otvoriti. Zbir otvora, izraen u m2, koji se ne mogu zatvarati, a nalaze se u donjoj polovini visine prostora koji se titi, sme iznositi najvie 3% zapremine tog prostora lan 48. Aktiviranjem stabilnih uredaja istovremeno mora se automatski iskljuiti svako prinudno strujanje vazduha. lan 49. Aktiviranjem stabilnih uredaja svi otvori u poarnom sektoru moraju se automatski zatvoriti. Otvori koji se ne mogu zatvoriti i koji se nalaze u donjoj polovini visine poarnog sektora, a nisu povrine vee od 6 m2, zatiuju se posebnim mlaznicama za stvaranje ugljendioksidne zavese. lan 50. Najmanja potrebna koliina ugljen-dioksida za 1 m3 , zavisno od veliine poarnog sektora koji se titi, navedena je u tabeli br. 1. Pri planiranju koliine ugljen-dioksida za gaenje poara klase ,,A", koliina ugljendioksida navedena u tabeli br. 1. mora se uveati za 2,25 puta i odrati najmanje 30 minuta. Tabela 1. Zapremina prostorije u m3 1 do 100 Iznad 100 do 300 Iznad 300 do 500 Iznad 500 do 1000 Iznad 1 000 do 1500 Iznad 1500 do 2000 Iznad 2000 Koliina ugljen-dioksida u kg/m3 1,00 0,95 0,90 0,85 0,80 0,75 0,70

Ako su u poarnim sektorima koji se tite smetene materije navedene u tabeli br. 2, koliine ugljen-dioksida iz tabele br. 1. poveavaju se mnoenjern faktorom iz tabele br. 2. Tabela 2 Materijal Etil-alkohol Etar Etilen Etilen-oksid Acetilen Ugljen-monoksid Ugljen-disulfid Vodonik Faktor 1,30 1,45 1,55 1.75 2.50 2.40 2.50 3.15

U tabeli br. 3 navedene su pojedine vrste postrojenja i potrebna koliina ugljen-doksida.

Tabela 3 Vrste postrojenja Transformatorske stanice Rasklopni releji i uredaji Lakirnice Pei za suenje sa otvorenim prolazima lan 51. Zasiivanje poarnog sektora ugljen-dioksidom mora se zavriti za dva minuta. lan 52. Ako postoji opasnost od gubitka ugljen-dioksida iz tiene prostorije, izraunata koliina ugljen-dioksida uveava se za 10% do 20%. VIII - DELIMINA ZATITA lan 53. Koliina ugljen-dioksida za deliminu zatitu izraunava se prema raunskoj zapremini objekta tako to se sve dimenzije objekta poveavaju za 1,5 m. Najmanja koliina ugljendioksida za deliminu zatitu iznosi 2 kg/m3 raunske zapremine. Najmanja koliina ugljen-dioksida za povrinsku zatitu iznosi 7 kg/m2. lan 54. Oko predmeta koji se titi mora u svim pravcima postojati prostor od 5 m u kome ne sme biti materijala koji bi mogao preneti poar. lan 55. Vreme isticanja ugljen-dioksida pri deliminoj zatiti mora biti manje od 30 sekundi. lan 56. Ako isputeni ugljen-dioksid prelazi 5% ukupne zapremine prostorije, mora se ugraditi uredaj za odlaganje izlaenja ugljen-dioksida. IX - RUKOVANJE STABILNIM UREAJIMA I ODRAVANJE TIH UREDAJA lan 57. Stabilni uredaji moraju biti snabdeveni tehnikim uputstvom. lan 58. Stabilni uredaji moraju se zatititi od statikog elektriciteta. lan 59. Funkcionalna proba stabilnih uredaja vri se jedanput godinje, sa 10% predvidene koliine ugljen-dioksida i najmanje sa dve boce. Ispravnost stabilnih uredaja ne proverava se u prostorijama u kojima postoji eksplozivna atmosfera. X - ZAVRNA ODREDBA lan 60. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom listu SFRJ Koiiina ugljen-dioksida u kg/m' 2 1 1,5 1,5

Pravilnik je objavljen u ,,Slubenom listu SFRJ", broj 44/1983 i 31/89. Pravilnikom se propisuju tehniki normativi za stabilne uredaje za gaenje poara ugljen-dioksidom, koji se ukljuuju automatski. Stablini uredaji primenjuju se za gaenje poara kad materija koja gori sama po sebi ne daje kiseonik potreban za gorenje ili ne redukuje ugljen-dioksid. Ovaj Pravilnik se ne odnosi na stabilne uredaje na plovnim objektima ni na stabilne ureaje u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom. Ugljen-dioksid (CO2) je gas bez boje i mirisa, 1,5 puta tei od vazdiha. Gaenje sa ugljen-dioksidom sa sastoji u ubacivanju ugljen-dioksida u tienu prostoriju gde se razreuje sadraj kiseonika u vazduhu i to do iznosa manjeg od onog koji je potreban da bi mogao postojati proces sagorevanja (oko 15%). Osnovno dejstvo gaenja ugljen-dioksidom je zaguujue, jer 1 kg CO2 pri obinoj temperaturi i atmosferskom pritisku zauzima oko 500 litara zapremine. Osim toga, prisutan je i efekat gaenja hlaenjem, ali je on sekundaran. Dejstvo gaenja sa CO2 je veoma kratko, jer se brzo postie koncentracija potrebna za gaenje. Nedostatak CO2 kao sredstva za gaenje je u tome da je on opasan po iva bia i to ve kod niih koncentracija od onih koja gasi poar. Nepodesan je i za gaenje poara na otvorenom prostoru. Prilikom gaenja poara na elektronskim uredajima moe dovesti do oteenja opreme zbog naglog pada temperature (termo-ok). Prema JUS-u Z. CO.003 ugljen-dioksid je podesno sredstvo za gaenje poara klase B poari zapaljivih tenosti (poari bez ara - benzin, ulja, masti, lakovi, vosak, smole, katran i dr.), poara klase C - poari zapaljivih metala (gradski gas, acitilen, metan, propan. butan i dr.), poare klase E - poari na uredajima i instalacijama pod elektrinim naponom (elektromotori, transformatori, razvodna postrojenja i dr.), i svih poara u objektima kada je neophodno izbei oteenja koja nastaju upotrebom vode pri gaenju poara. Stabilni uredaji za gaenje poara ugljen-dioksidom neophodni su tamo gde se zahteva gaenje u prvim trenucima izbijanja poara. Stabilni uredaji za gaenje poara ugljen-dioksidom mogu biti: 1. Potpuna zatita, namenjena za gaenje celog tienog prostora, 2. Delimina zatita, namenjena za gaenje opreme ili uredaja u prostoriji. Svaki stabilni uredaj za gaenje poara ugljen-dioksidom sadri sledee delove: - baterija boca CO2 ili rezervoara CO2 - uredaj za ukljuivanje inslalacije pri izbijanju poara, - cevovode za dovod CO2 i mlaznice, - uredaj za uzbunu (sa zvunim i svetlosnim signalom) sa elektrinim prikljukom za automatsko iskljuivanje ventilacije, - uredaj za zatvaranje otvora kroz koje bi mogao istei CO2 - ureaje za dojavu poara (topljivi elementi ili javljai), - vremenski zadriva, - uredaj za kontrolu napunjenosti CO2 boca Ugljen-dioksid koji se koristi u stabilnim uredajima moe se nalaziti u bocama ili elinim rezervoarima. Kada se ugljen-dioksid, uskladiten u bocama povezan u bateriju, koristi za gaenje poara ne moe se koristiti u druge svrhe. Ugljen-dioksid iz rezervoara moe se koristiti i za tehnoloki proces, ali ona potrebna koliina ugljen-dioksida za gaenje poara mora uvek biti obezbeena. Kvalitet, nain isporuke i metode ispitivanja tehnikog ugijen-dioksida propisani su JUSom H.F1.016. Kod stabilnih uredaja za gaenje poara ugljen-dioksidom najee se primernjuju boce iji se broj odreduje prema veliini prostora koji se titi. Ugljen-dioksid se komprimuje do prelaska u tenu fazu i u tom stanju se puni u boce zapremine od 12 do 40 litara. Stepen punjenja eline boce ne sme da prekorai granicu od 1 kg na svakih 1,34 l naznaene zapremine boce. Boce moraju biti izraene u skladu sa odredbama Pravilnika o tehnikim normativima za pokretne zatvorene sudove za komprimirane, tene i pod pritiskom rastvorene gasove (,,S1. list SFRJ", br. 25/80). Boce za ugljen-dioksid, kad su namenjene za zatitu od poara, moraju biti

obojene crvenom bojom. Ugljen-dioksid se skladiti pod visokim pritiskom u bocama ili pod niskim pritiskom u podhlaenim rezervoarima. Baterija boca ugljen-dioksida sa pripadajuim ventilima, mehanizmom za aktiviranje i ostalim sastavnim delovima, ne sme biti ugroena poarom. Zato se smeta u poseban poarni sektor koji se moe dobro provetravati i u blizini prostorije koja se titi a ako to nije mogue mora se zatititi ogradom od takvog materijala koji nee dozvoliti da njen rad bude ugroen. U prostoriji gde se dre boce ne smeju se nalaziti drugi ureaji koji mogu uticati na rad stabilnog ureaja. U prostoriji gde su smetene boce sa ugljen-dioksidom dozvoljena je temperatura od 263 K do 313 K (-10 C do 40 C). Ukoliko se jednom baterijorn CO2 titi vie prostorija tada se u svaku prostoriju ugra]uje poseban razdelni cevovod sa mlaznicama i postavljaju se razdelni ventili. Jednom baterijom CO2 titi se najvie 5 prostorija, koje ine posebne poarne sektore a koliina CO2 proraunava se prema zapremini najveeg poarnog sektora. Stabilni uredaji aktiviraju se automatski pomou ureaja za otkrivanje poara (javljaa poara), koji mogu da budu: - termomaksimalni, reaguju na odreenu tano utvrenu temperaturu, - termodiferencijalne, reaguju na nagli skok temperature vei od 20 K (20 C)/minutu, - jonizacioni (dimni) reaguju na pojavu dima, - optiki reaguju na pojavu plamena. Koji emo od ovih automatskih javljaa postaviti u tienu prostoriju zavisi od karakteristike poara u prvim trenucima pojave. Ako se detekcija poara vri ureajima koji reaguju na druge poarne veliine, osim toplote (da ne bi dolo do lanog aktiviranja stabilnog uredaja), takvi uredaji se vezuju u najmanje dve zone javljanja, u svakom poarnom sektoru koji se titi. Alarm iz jedne zone javljanja daje prethodno zvuno upozorenje, a aktiviranje i druge zone javljanja izaziva rad stabilnog uredaja. Uredaji za detekciju poara deluju preko centrale koja prima i pojaava signal. Centrala je tako povezana da pre aktiviranja izvrnog organa koji otvara dovod gasa u zonu izbijanja poara prvo iskljui napon u tienom delu (staje tehnoloski proces), daje zvuni i svetlosni signal da upozori Ijudstvo da napuste ugroenu zonu, aktivira vremenski zadriva aktiviranja koji odlae izlaenje ugljen-dioksida toliko da Ijudi mogu bezbedno da napuste prostoriju (ne manje od 10 ni vie od 30 sekundi), iskljuuje svako prinudno strujanje vazduha, aktivira protivpoarne klapne ako postoje, zatvara vrata kada se otvore ventili za isputanje ugljendioksida i alje impuls dojave do industrijske ili teritorijalne vatrogasne jedinice u zavisnosti od toga kako je ostvarena veza. Podela stabilnih uredaja u odnosu na nain aktiviranja i prenosa komandi za aktiviranje i upuivanje CO2 gasa u prostoriju koja se titi izvrena je na: a) runi sistem b) mehaniki sistem c) mehaniko-pneumatski sistem d) mehaniko-elektrini sistem e) elektrino-elektrini sistem. Prvi sistem je runi a ostala etiri automatska. Kod sistema b, c, d i e prvi deo izraza odnosi se na nain osnovnog elernenta za aktiviranje (primer: temperaturni topljivi elemenat) a drugi deo izraza pokazuje nain prenoenja komandi. Mehaniki sistem kao ureaje za dojavu poara koristi topive ili gorive, elemente koji se tope kad doe do poviene temperature. Kao posledica njihovog topljenja dolazi do prekidanja oslobadanja elinog ueta i sila teine tega vri probijanje merabrane ventila boca, koje slue za aktiviranje sistema (pilot boce) i iz kojih izlazi CO2 koji otvara ventil na cevovodima a zatim aktivira i celu bateriju tako da CO2 iz boca kroz cevovode i mlaznice ulazi u prostoriju u kojoj je izbio poar. Prirunom ukljuivanju (okretanjem tokia ventila) komandna boca za runo aktiviranje vri istu funkciju kao i boca kod automatskog aktiviranja.

MEHANIKI SISTEM 1. 2. 3. 4. 5. Baterija boca Vaga Pilot boca Signalni ormari El. Zvono 6. Vremenski zadra 7. CO2 sklopka 8. Zonski ventil 9. Pneumatska sirena 10. Topivi elemenat na elinom uetu 11. Cevovod sa mlaznicama 12. Vodilica sa utegom 13. Koloture 14. Brzootvarajui ventil 15. Glava

PNEUMATSKI SISTEM

1. 2. 3. 4. 5.

Baterija boca Vaga Pilot boca Signalni ormari El. Zvono

6. Vremenski zadra 7. CO2 sklopka 8. Zonski ventil 9. Pneumatska sirena 10. Pneumatski detektor

11. Cevovod sa mlaznicama 12. Brzootvarajui ventil 13. Ventil za pilot bocu 14. El.magnetni okida 15. Runo aktiviranje

Pneumatski sistem kao uredaj za dojavu poara koristi detektore (poz. 10), koji rade na principu zagrejanog gasa. Kad dode do porasta temperature u prostoriji koja se titi poraste vazduni pritisak na detektoru. Taj pritisak prvo ukljuuje zonski ventil (poz. 8.) i pilot boce (poz. 3.) za aktiviranje. CO2 iz pilot boce ide u vremenski zadriva (poz. 6.). Nakon izvesnog zaustavljanja CO2 preko poteznih elemenata otvara celu bateriju boca (poz. 1.) iz kojih CO2 kroz cevovode i mlaznice (poz. 11) ulazi u prostoriju u kojoj se dogodio poar. Elektrini sistem kao ureaj za dojavu poara koristi detektor koji reaguje ili na odredenu temperaturu, ili na brzinu porasta temperature u objektu koji se titi (diferencijalni detektor), ili na pojavu dima ili svetlosti. Koja e se vrsta detektora upotrebiti, odreuje se prema karakteristikama objekta koji se titi. U sluaju poara dolazi do aktiviranja detektora, elektrini impuls se prenosi na signalnu dojavnu centralu preko koje se aktivira pilot boca i ventil koji se nalazi na cevovodu. Gas iz pilot boce prolazi kroz ,,vremenski zadra", koji zadrava gas da bi Ijudi mogli izai iz prostorije pre nego to naie CO2. Nakon toga dolazi do aktiviranja baterije boca, iz kojih ugljen-dioksid - CO2 , kroz otvoreni ventil i mlaznice odlazi u objekat koji se titi. Pri aktiviranju detektora istovremeno se vri ukljuivanje alarmnih uredaja (zvuni i svetlosni), a svi otvori tiene povrine automatski se zatvaraju. Akustini signal moe se preneti i do mesta gde su deurni vatrogasci. Pri aktiviranju uredaja moraju se automatski iskljuiti iz rada ventilatori, klima uredaji, uredaji za zagrevanje i tehnoloki proces proizvodnje. ELEKTRINI SISTEM

1. 2. 3. 4. 5.

Baterija boca Vaga Pilot boca Dojavna centrala El. zvono

6. Vremenski zadra 7. CO2 sklopka 8. Zonski ventil 9. Elektrina sirena 10. Detektor

11. Cevovod sa mlaznicama 12. Brzootvarajui ventil 13. Ventil za pilot bocu 14. El.magnetni okida

Svi delovi stabilnog uredaja koji troe elektrinu energiju, moraju se napajati iz dva nezavisna izvora elektrine struje, od kojih jedan mora biti akumulatorska baterija predvidena za najmanje 48 asova rada. Stabilni uredaji sa automatskim akiiviranjem moraju biti izvedeni tako da se mogu i

runo aktivirati. Ako se stabilni uredaji aktiviraju pomou alarmne centrale, mora postojati mogunost i za runo aktiviranje najmanje jednim tasterom u svakom poarnom sektoru koji se titi. Zatita od poara sa CO2 mora se shvatiti kao proirenje ili poboljanje, a nikako kao zamena ostalih prostorija za gaenje poara. U svakom sluaju moraju biti pri ruci i hidrantska mrea i aparati za geenje poara. Ispitivanje, redovna kontrola i odravanje stabilnih uredaja za gaenje poara ugljendioksidom vri se prema preporukama proizvodaa sa ciljem da stabilni uredaj uspeno obavi svoj zadatak. Funkcionalna proba stabilnog uredaja vri se jedanput godinje, sa 10% predvidene koliine ugljen-dioksida i najmanje sa dve boce. Posle izvrene funkcionalne probe mora se napraviti zapisnik u kome se unosi nain i rezultati ispitivanja.