ALEKSANDAR PAVI: PODELA ZADATKA ZVANOG KOSOVO sreda, 12 septembar 2012 14:07

ta stoji iza novih inicijativa Milorada Dodika i Ivice Daia o podeli Kosova i Metohije

Posle premijera Srbije, Ivice Daia, koji je izjavio da ne eli da vodi nebesku Srbiju (1), jo jedna srpska politika figura je poetkom septembra istakla kandidaturu za vou prizemne, tj. zemaljske Srbije predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji je izaao u javnost sa sopstvenom genijalnom zamisli o neohpodnosti podele Kosova i Metohije. Srbija treba da izae i meunarodnoj zajednici ponudi: Sever Kosova ostaje u Srbiji. Spremni smo da ostatak Kosova prihvatimo kao dravu, uz uslov da se ouvaju nacionalni spomenici, izjavio je Dodik u intervjuu datom Novom magazinu, dodajui za one koji moda neto slabije kapiraju: Srbiji mora biti jasno, vraanje u politikom smislu je nemogue. (2) Naravno, svi mediji u Srbiji i Republici Srpskoj su preneli ovu izjavu, ba kao i prethodne, poto Dodiku nije prvi put da, naizgled spontano, nudi svoje kosovsko reenje okupiranoj srpskoj medijskoj javnosti, uvek gladnoj za ovakvom vrstom poklona, koji treba da olaka poslove njihovim

skrivenim gazdama. Naravno, kao iza svakog delikta, i ovde mora da postoji neki motiv. Dodik se, naravno, poziva na stari provereni ali ve uveliko izlizani postpetooktobarski lager: Sjever je realnost. Kao uostalom i Dai, jo jedan javni zagovornik podele Kosova i Metohije koji se zalae za Srbiju koja e da vodi realnu politiku. (3) Dakle, na prvi pogled deluje tj. eli se prikazati da je ovde samo re o vrlo pragmatinim politiarima, koji vide stvari onakvim kakve jesu, i jednostavno pokuavaju iz date situacije da izvuku maksimum. Meutim, postavlja se pitanje ako je pomenuti dvojac D&D, koji je trenutno na vrhu Top liste kosovskih realista, toliko pragmatian i u toku s duhom vremena, kako im je promakla injenica da se tokom poslednje dve decenije realnost u svetu toliko promenila da je skoro teko zamisliti svet iz doba pre pada Berlinskog zida, da je sve postalo fluidno, podlono promenama, da vie nita nije izvesno i zacrtano? I obojici draga SFRJ je bila realnost, pa su je Nemaka i Vatikan razbili u paramparad. I SSSR je bio najvea zemlja na svetu, pa se raspao na petnaest razliitih drava, koje i same, poput Gruzije ili Azejberdana, nisu nuno ostale celovite. Sudan se podelio, kao i Etiopija, a Mali je na dobrom putu, dok je Libija ve faktiki plemenski podeljena drava.

kotska najavljuje otcepljenje, kao i Kvebek. Katalonija i Baskija su uvek tempirane bombe. Severna Irska se opet uzburkala. A, naravno, i Rezolucija 1244 je meunarodnopravna realnost (bez navodnika) pa nikom nita. FILOZOFIJA IMPERIJE Uz sve to, kao politiari koji su i sami dobijali blagoslov imperije da bi doli u vrhove vlasti, dvojac D&D bi svakako trebalo da bude upoznat sa istinskom filozofijom sadanje imperije, onako kako ju je izloio bliski savetnik tadanjeg amerikog predsednika Dorda Bua Mlaeg: Mi smo sada imperija, i kada delujemo, mi kreiramo sopstvenu realnost. I dok vi prouavate tu realnost studiozno, kako to i inite mi emo ponovo delovati, stvarajui nove realnosti, koje takoe moete da prouavate, i tako e se stvari sloiti. Mi smo akteri istorije a svima vama e jedino ostati da prouavate ono to mi radimo. (4) Stvar je jasna i laicima onog trenutka kada Srbija konano poloi oruje da prihvati kosovsku realnost, imperija e joj stvoriti novije i sve novije realnosti koje odgovaraju njenim interesima a srpskim nikako. U sluaju Srbije, imperijalni interesi su jasni dalje drobljenje Srbije, preko Vojvodine i Rake oblasti, a potom zato ne i, na primer, vlakih delova istone Srbije, koji tee Rumuniji, ili onih

koji bi da se priblie Bugarskoj. I sam Dodik se, u pomenutom intervjuu, uzda u realnost trenutka, tvrdei da e svima biti jasno da Bosna ne moe da funkcionie i prihvatie se realnost, ne razmiljajui o tome da imperija moe da rei da kreira neku novu realnost i u samoj BiH, sada kada je Republika Srpska faktiki preseena kod Brkog a njena vojska skoro razoruana. (5) Vraajui se Kosovu i Metohiji, da li Dodik stvarno ozbiljno misli da bi ikakve garancije ouvale srpske svetinje koje bi ostale u kosovskoj frankentajn dravi? I, jo vanije, da li bi se ljudoderska civilizacija (6) (za ovu re u ovom kontekstu je potrebno vie pari navodnica) nekanjivosti kakva se razvila meu kosovskim iptarima tokom poslednjih pet vekova zaustavila na Ibru? Ili bi i dalje, uz pomo istih sponzora, istih kreatora realnosti nastavila u svom pohodu ka Bujanovcu, Preevu, Medvei, Niu. Naravno, namee se sledee pitanje, ako je ve re o politiarima koji sebe smatraju realnim i pragmatinim: gde je pragmatika u nuenju ustupaka unapred, u slabljenju svoje pregovarake pozicije ak pre nego to su pregovori poeli, pre nego to su ak i u nagovetaju? I ovde je i laiku jasno da pravi pragmatiari u

ozbiljnom poslovnom i politikom svetu ovako ne rade kada je re o njihovim interesima. Upravo takvi prvo trae nemogue a onda se, u vidu ustupka, povuku do pozicije koju su negde unapred zacrtali kao realnu (bez navodnica) za postizanje. Sigurno je da ni Dodik ni Dai ovako ne pregovaraju kada prave vlade, dele resore ili ugovaraju razne kombinacije. Dakle, svakako se ne radi o naivnosti ili nesnalaenju. Zato to, onda, rade kada je re o Srbiji i njenoj teritoriji, i to njenom najvanijem delu? TITO JE IV Ovde postoje dva izgledna odgovora. 1. Neko, tj. neka sila im to suflira radi sondae javnog mnjenja ili u sklopu operacije opteg slabljenja psiholokog otpora prema predaji Kosova i Metohije, ili kao pripremu javnog mnjenja na prihvatanje realnosti rezultata nekog novog NATOiptarskog blickriga protiv preostalih kosovskometohijskih Srba. (7) 2. Re je o politiarima izalih iz titoistikog injela, kojima je psiholoki sasvim normalno da su Srbi stalno u defanzivi i da stalno nude neto svoje drugima radi (inae nikad dostinog) mira u kui i da bi nas vekovni prijatelji konano ostavili na miru, i koji, pritom, nemaju duhovni i moralni kapacitet da shvate da postoji neto iznad golog interesa, a

kamoli pravu teinu Kosovskog zaveta i naina na koji on definie i animira najdublja mesta srpske kolektivne (ne)svesti, u kojem lei ne samo klju za preovladavanje trenutno servirane realnosti, ve i za mnoge druge probleme, poput bele kuge, kojih su im puna usta a koje nikako, evo ve decenijama da ree. (8) Pre e biti da se sutinski odgovor moe nai u ovom drugom jer bez toga, ne bi postojala ni podloga za uestvovanje u onom prvom. Drugim reima, sa ovim naratajem politiara, nita se bolje ne moe ni oekivati. Ni njih, kao ni sistem, nije mogue reformisati. Neka zamajac nekog novog poetka bude nepristajanje na ve otrcane gubitnike teze koje i dalje pokuavaju da nam (pre)prodaju, i na decidan stav da je odricanje od bilo kog dela Kosova i Metohije izdaja, uz sve posledice koje takav in za sobom neminovno povlai.