Via Poslovno Tehnika kolaUice 3.3.

MODELI BAZA PODATAKA Modeli baza podataka prema strukturi mogu biti(3,4) a)Hijerarhijski model Struktura hijerarhijskog modela (sl. 3.3) je u obliku drveta. Podaci su organizovani uentitete, pri emu je entitet na najviem nivou, tzv. koren. Svaki entitet vieg nivoa povezan je saentitetom nieg nivoa relacijom tipa roditelj - dete, tako da je jednom entitetu vieg nivoa podreenovie entiteta nieg nivoa, a jedan entitet nieg nivoa ima samo jedan nadreeni entitet. Hijerarhijskomstrukturom moe se prikazati odnos 1:vie, dok se odnos vie:vie ne moe dobro izvesti. Sl. 3.3. Hijerarhijska struktura baze podataka za avionski rezervacioni sistem Osnovni nedostatci hijerarhijskog modela, pored krutosti u predstavljanju podataka, su problemi pri unoenju, brisanju i auriranju. Unoenje bilo kog segmenta nije mogude ako ne postojinjegov nadreeni segment. Brisanje nadreenog segmenta dovodi do brisanja njemu podreenihsegmenata. Problem auriranja je u tome to esto auriranje jednog podatka zavisi od auriranja drugih podataka. Pronalaenje korenog entiteta najefikasnije se izvodi pomodu indeksiranja. Na taj nain SUBP ne pretrauje serijski sve entitete, ved pretrauje samo listu indeksa korenih entiteta. b)Mreni model Mreni model (sl. 3.4) je nastao kao posledica ogranienja hijerarhijskog modela. To jeu stvari varijacija hijerarhijskog modela i hijerarhijski model moe se prevesti u mreni i obratno.Zasniva se na mrei podataka u kojoj ne postoje nadreeni i podreeni entiteti i u nju je mogude udi sa bilo kog vora. Mrena struktura prikazuje relacije meu podacima u obliku vie:vie. Sa ovomstrukturom u odnosu na hijerarhijsku smanjuje se redudantnost i skraduje vreme pristupa podacima, ali je sama struktura sloenija, pa samim tim i implementacija komplikovanija. Sl. 3.4. Mrena struktura baze podataka studenata c)Relacioni model U sluajevima sloenijih veza hijerarhijski i mreni model postaju nepogodni i zato jerazvijen relacioni model (sl. 3.5). Relacione baze podataka se zasnivaju na relacionoj algebri. Urelacionoj bazi podataka podaci se organizuju u obliku dvodimenzionalnih tabela, sa vrstama u kojimasu slogovi, razliiti meu sobom, i kolonama u koje se smetaju odreene vrste podataka. Relacionimodeli ispoljavaju snagu, posebno u sluajevima kada je potrebno povezati razliite podatke iz vietabela, to je omogudeno zajednikim elementom podataka u tim tabelama. Sl.3.5. Relaciona struktura baze podataka uenika

d)Objektni model Objektno orijentisana, odnosno multimedijalna baza podataka omogudava, za razliku od predhodnih baza podataka, memorisanje i pretraivanje informacija u obliku teksta, slike i zvuka injihovih kombinacija (crtei, dijagrami, multimedijalni dokumenti). To je posebno vano za pojedine poslovne sisteme, kao to su Radio, TV, projektni biroi, bolnice, kole i sl. Primer ovakve baze podatakadat je na sl. 3.6. Ona omogudava lekaru direktan pristup do fajla pacijenta, uvid u sve njegove nalaze,ukljuujudi i one u obliku slika i dijagrama, kao i generisanje izlaza (nalaz, izvetaj dijagnoza, uput). Sl. 3.6. Objektno orijentisana baza pacijenata

Prednosti i nedostatci modela baza podataka

Hijerarhijski i mreni modeli odgovaraju, odnosno pokazuju odreene prednosti kod primeneu sistemima kod kojih logika struktura poslovanja odgovara strukturi baze podataka. Tada dolazi doizraaja efikasnija organizacija i pristup podacima, laka obrada i sposobnost pridodavanja velikog brojaslogova. U datom primeru kod hijerarhijske strukture moe se viestruko povedati broj letova na istoodredite jednostavnim dodavanjem novih slogova, bez bilo kakvih promena u strukturi. Slino tome,kod primera mrene strukture moe se menjati broj predmeta koje student slua samo sa promenom broja slogova. Hijerarhijski i mreni modeli pokazuju esto brojne nedostatke, posebno u pogledufleksibilnosti. Na primer, ako bi se kod hijerarhijskog modela avionskog rezervacionog sistema postaviozahtev da se na osnovu imena putnika odredi kuda je on sve putovao u poslednjih nekoliko meseci, to bizahtevalo relativno obiman programerski rad. Prednost relacionih sistema je velika fleksibilnost kada su u pitanju razliiti zahtevi i potrebaza kombinovanjem podataka iz razliitih izvora, kao i jednostavnost u projektovanju i odravanju imogudnost dodavanja novih podataka bez remedenja postojedih programa. Osnovna slabost relacionih sistema je relativno mala efikasnost, odnosno sporost pristupa podacima na disku, kada se pri selekciji vri pretraivanje slog po slog, to dolazi do izraaja kada je broj podataka relativno veliki. U takvim sluajevima baza podataka moe biti indeksirana i podeena daubrza selekciju.