Web Dizajn i Trendovi

ta predstavlja web dizajn (kod nas)? Koji su trenutni svetski aktuelni trendovi u web dizajnu? Ko postavlja domae trendove, i kakva nam je web informisanost? Ima tu svata da se kae i napie, ali pokuau da budem to krai (nee mi poi za rukom), precizniji i napadniji, jer izgleda drugaije ne funkcionie. Pre nego to nastavite, skinite prezentaciju: Dizajn Revolucija

Web Dizajn?
Svi, uglavnom, znamo ta je web dizajn, i ta rade web dizajneri. Ili ne znamo? Web dizajn predstavlja lice web prezentacije, tj. sajta, koji u kombinaciji sa ostalim tehnologijama ini celinu. Neki bi rekli da je web sajt u stvari interaktivni flajer. Posao web dizajnera je da elje klijenta, i eljeni sadraj, spakuje u dopadljiv dizajn, ija se funkcionalnost onda dalje razvija (SEO, kodiranje, programiranje). Sve ovo zajedno moemo nazvati web produkcijom. Kako web tehnologije napreduju, tako napreduje i dizajn paralelno sa njima. Stoga bi dizajner, sam po sebi, trebalo da je upoznat sa mogunostima aktuelnih tehnologija, kako bi u potpunosti mogao da iskoristi njihov potencijal prilikom dizajniranja. Nije iskljueno da web dizajner radi i druge poslove u okviru web produkcije, ak je i poeljno.

UI & UX
Pored vizuelnog dela, iliti korisnikog interfejsa (User Interface), postoji jo i korisniki doivljaj (User Experience). On u stvari predstavlja oseanja korisnika u vezi sa korienjem sajta ili proizvoda. Korisniko iskustvo se odnosi na funkcionalnost, dostupnost sadraja, interaktivnost sajta, efikasnost sistema, itd. Ono je subjektivna stvar, ali je isto tako i dinamino, jer pojedinac tokom vremena moe da menja miljenje. Da bi dizajn bio dobar, potrebno je da oba faktora budu ukljuena u njega. Problem loeg dizajna je taj, to uvek fali barem jedan od ovih inilaca. Ili sajt super izgleda, ali je teko kretati se kroz njega, ili u njemu nema ni d od dizajna, ili je pak najgori kieraj, ali je zato dostupnost informacija na prvom mestu. Mi kao web zajednica, patimo od oba problema. Usudio bih se da kaem kolektivno. Niti pratimo trendove u dizajnu, niti pratimo trendove u tehnologijama koje se koriste za poboljanje korisnikog doivljaja. ast izuzecima naravno, ali malo ih je.

Web trendovi
Trendovi u web-u, uostalom, kao i u svim drugim sferama, se konstantno postavljaju i odreuju. Pitanje je, zbog ega se kod nas ne prate trendovi? Ili ipak mislite da greim?

Tipografija

Nekad je tekst na web-u sluio samo za prikaz informacija, meutim sa omoguenim umetanjem fontova na web stranice tekst je dobio sasvim novu funkciju. Privlaenje panje i isticanje bitnih stvari. Tipografija bi trebalo da je jedna od neizbenih stavki u svakom dizajnu, jer se njome razbija monotonija, i tekstualni sadraj deli po vanosti. Tako da, isto da znate, ljudi su izdizajnirali mnogo lepe i ukusnije fontove nego to su to Arial, Verdana i Times New Roman.

Pozadinske texture


Belina ili prazan prostor mogu se dopuniti kolorinim pozadinama ili teksturama. Ali treba biti obazriv, jer prenaglaena i neukusna upotreba tekstura i pozadina dovodi do kia. Zamislite zavese na prozorima koje su prepune boja i kojekakvih ara. Moe biti ukusno ukoliko se slae uz ostatak enterijera, ali moe biti i jako runo i odbojno.

Detalji i pixel preciznost

Najbitnija stvar u bilo kojem dizajnu su detalji. Oni u stvari ine sam dizajn, i odreuju da li je on dobar ili ne. To su one male stvari koje veina verovatno i ne primeti svesno, ali nesvesno oni utiu na krajnji doivaljaj korisnika. Jedna od najvanijih stvari kod detalja u web dizajnu je preciznost u pixel. To je kada se svaka linijica, dugme, ikonica ili bilo koji drugi element na stranici vide savreno, bez muljavosti, rasterizacije, zakrivljenja i slino. Nije mnogo teko obratiti malo panje na detalje prilikom dizajniranja, a uglavnom vam od njih zavisi kvalitet istog.

Ilustracije

Ukoliko sajt treba da ima malo aljivi ili funky izgled, ilustracije stupaju na scenu. One daju veselu notu sajtu i ne mogu a da ostanu neprimeene. Svakog korisnika e bar malo svesno ili nesvesno uveseliti i u mnogome poboljati user experience. Naravno, ilustracije moraju biti jako kvalitetne.

Bogata grafika


Realistina grafika moe od sajta da napravi fantastian vizuelni doivljaj, koji e korisnika ostaviti bez daha. Meutim, tanka je linija izmeu kia i lepo uklopljene grafike, i veoma lako se prelazi. Upotreba realistine grafike bi bila najbolja kod mikrosajtova koji prezentuju samo jedan ili nekoliko odreenih proizvoda, ali isto tako i kod dopunjavanja dizajna.

Velike slike

Ukoliko se sajt bavi odreenom tematikom, ili je potrebano neto puno naglasiti, treba koristiti velike pozadinske slike ili zaglavlja (header) sa velikim slajderima. Ogromne stvari privlae panju i stavljaju maksimalan fokus na istaknutu stvar. Takoe, umesto velikih slika mogu da se koriste realistini grafiki elementi, spomenuti iznad.

Infografici

Ceo sajt u obliku infografika? Ako je sajt mali i osnovna svrha mu je poziv na akciju (kao to su mikrosajtovi), nije loe iskoristiti sav potencijal klasinog infografika prilagoenog web-u. Korisnicima je najbitnije da do informacija dou brzo i jednostavno. Sajt kao jedna strana (one-page design) omoguava smetanje svih informacija na jedno mesto, bez potrebe voenja korisnika kroz druge stranice.

Navigacija


Navigacija je jedan od osnivnih delova sajta. Loa navigacija dovodi do toga da se korisnici pogube, i ne znaju gde treba da kliknu i ta uopte trae. Dobra navigacija treba da bude izraena i na vidnom mestu. Novi trend je da meniji uvek budu prisutni i vidljivi na stranici, ma koliko se ona skrolovala.

Interakcija i animacija

Iako su istraivanja pokazala da se korisnici najvie plae interakcije sa proizvodom, dobro osmiljena interaktivnost moe poboljati upotrebljivost sajta. Korienjem animacije i pametnog primoravanja korisnika na interakciju, moe se samo doprineti kvalitetu i lakoi korienja sajta kao i izmamljivanju onog uzvika wau od korisnika, koji esto vodi ka tome da sajt ostaje upamen.

Odgovorni web

Odgovorni web (responsive web) u prevodu se odnosi na prilagoavanje korisniku. Sa pojavom velikog broja ureaja sa kojima je mogue surfovati internetom, pojavio se problem raznoraznih rezolucija displeja. Kako imamo minimalne rezolucije mobilnih telefona, tako imamo i velike monitore od po 24 ina sa full HD rezolucijama. Neiskorieni prostor je najgori neprijatelj svake web prezentacije. Izlaenje iz klasinog sistema irine od 960 pixela, tj. prilagoavanjem veliine sajta korisnikovom ureaju, postie se smanjenje praznog prostotra i samim tim dobija se potpuna iskorienost stranice.

3 vrste sajtova

Sajtovi se mogu podeliti u 3 osnovne grupe: sajtovi bez ikakvog dizajna, zastarelim dizajnom ili sa kierajem, koji slue samo svrsi sajtovi sa prosenim, templejtnim dizajnom sajtovi koji prate trendove u tehnologiji i dizajnu Sajtovi iz ove prve grupe su najzastupljeniji. Obino se rade samo za svrhu, koja moe biti prikazivanje informacija ili neki odreeni servis. Ljudi koji ih prave ili naruuju, ubeeni su da je dovoljno samo da sajt radi posao za koji je namenjen, i to je to. Sajtovi iz druge grupe su uglavnom sajtovi firmi koji su raeni po principu: daj da bude lepo a da malo kota. Kao rezultat toga, dobijaju se sajtovi koji svi lie jedan na drugi, jer se koriste standardni abloni prilikom izrade templejta. I sajtovi iz tree grupe su sajtovi koji prate gore navedene trendove. Njih je najmanje, jer su logino i najskuplji za izradu, ali kao takvi trebalo bi da su najproduktivniji od konkurentskih sajtova (ukoliko su naravno sadraj i marketing kvalitetni).

3 vrste korisnika
Korisnici se takoe mogu podeliti u 3 grupe: korisnici bez ukusa, ili koje nije briga korisnici koji nisu ili su pogreno informisani korisnici koju su u toku sa svetskim trendovima Ovi prvi, su takvi kakvi su, i njima je teko tj. i nemogue promeniti svest. To je kao to pripadnike turbo folk grand und populacije ne moete nauiti ta je ukus. Taka. Korisnici iz ove druge grupe su najbrojniji. Oni misle da znaju ta je lepo i trendi, samo zato to ime je to "lepo" servirano kao lepo. U prevodu, oni ne znaju za bolje, jer bolje nisu imali prilike ni da vide. I korisnici iz poslednje grupe, su oni malo bolje informisani, koji razlikuju lepo od ne-lepog.

Utisak
U poslednje vreme sam imao prilike da diskutujem na ovu temu sa nekolicinom naih vodeih internet i marketing menadera, PR-ovaca, konsultanata i ostalih. Isto tako, imao sam prilike i da radim, kako freelance tako i full time, za mnoge klijente. Zakljuak je da sve njih kao prodavce, apsolutno ne zanima sve o emu sam priao gore, ve iskljuivo prodaja. Meutim, shvatio sam i da niko od njih ne shvata koliko sve to moe da doprinese i povea prodaju (a ja nisam bio u poziciji da utiem na njih). Jedni su me ubeivali da je na dizajn dobar i kvalitetan, i da oni poznaju trendove (to je ona ili prva ili druga grupa korisnika). A ja ni 2% domaih sajtova nisam video da prate trendove koje sam opisao iznad. Ispada da smo mi (kao po obiaju) najpametniji od sve dece, i da svi u svetu troe besmisleno svoje vreme i resurse na dobar dizajn i web tehnologije. Zanimljivo. Drugi su mi pak priali priu kako se skoro uvek od projekata oekuje da budu brzo uraeni i plasirani online. Ja ih zovem sajtovi na kilo, i to su oni sajtovi iz prve i druge grupe. Trei su opet imali miljenje kako takav, trenutni ki dizajn i standard prodaje proizvode i usluge. Kako je to ono to u stvari korisnici trae. Sranje kaem ja. Mi smo ti koji odreujemo standarde. Seate se prie o korisnikom doivljaju sa poetka teksta, kako je to dinamina stvar? Sada u i da objasnim, dinamian je jer se korisnik posle odreenog vremena korienja proizvoda navikne na njega i prilagodi istom. ist primer je recimo Fejsbuk. Kada izbaci novi dizajn ili koncept, ili bilo kakvu drastinu promenu, instant se nae brdo ljudi kojima se to ne svia ili ne odgovara, dok se posle mesec dana vie niko i ne sea kako je izgledao stari interfejs.

Dakle!
Poveanjem kvaliteta sajtova, poveao bi se i standard u web-u kod nas. Poveanjem standarda, poveala bi se i internet pismenost korisnika, koji bi time uvideli vanost i druge svrhe samog interneta, kao to su e-trgovina, e-bankarstvo, e-uprava, e-marketing, internet naruivanje, popunjavanje i vaenje obrazaca i bilo ta drugo to vam padne na pamet da se radi preko interneta. Trenutno, stepen internet pismenih ljudi kod nas je jako mali, svidelo se to vama ili ne. Mogu slobodno i bez srama da povuem paralelu izmeu domaeg web-a i na primer domae industrije. Nemamo nikakvu industriju i nemamo kvalitetne proizvode. Ne kaem da nema uopte, ali taj kvalitet je u manjini i pojeden je od strane nekvaliteta. Kakav nam je standard u dravi, takav nam je standard i u web-u. Nizak! A evo i zato je to tako: mentalitet nam je izgleda takav da uvek gledamo samo da zaradimo to bre, ne obazirui se tom prilikom na kvalitet. Rezultat toga su poslovi koji su ofrlje zavreni, po principu: daj samo neto da se uradi kako god i da donese pare. Ili onaj princip od gore, daj da bude lepo a da malo kota. Zato uvek neto mutimo i

preivljavamo kako stignemo. Ona mala nekolicina, koja je shvatila da dugoronije planiranje i ulaganje u proizvod moe daleko vie da se isplati, je danas ona nekolicina koja je uspela da izgradi brendove i imperije.

Zakljuak
Pre sam mislio da kod nas i nema neto puno kvalitetnih dizajnera. A onda sam iskusio celu priu od gore, i poeo da pronalazim izvanredne dizajnere i developere, koji jednostavno nisu mogli da plasiraju svoje ideje ovde. Shodno celoj prii, poznajem dosta dizajnera koji ne rade za domae trite, ili ako rade, proizvedene stvari ne stavljaju u portfolio. Prost razlog tome je da se na njih ne gleda kao na dizajnere, ve kao na alat za sprovoenje klijentovih i ire rodbinskih grafikih elja i kreativnosti u delo. Svekrva mi se razume u slaganje boja, ekaj da vidim ta ona kae za taj tvoj dizajn. Posao dizajnera je da kreira odlian dizajn. Uloga klijenta je da sjebe isti. Kau da dizajn ne treba da uslovljava tehnologiju, i da tehnologija ne treba da uslovljava dizajn. To je moda bilo nekad, vie ne. Tj. to je tako ukoliko elite prosek. Dizajneri eksperimentiite. Od same ideje, koncepta, out of the box reenja, prie, izgleda, pa sve do same upotrebljivosti i interakcije sa korisnikom i njegovog potpunog doivljaja celokupnog sajta. Eksperimentiite. Poslodavci drite se onoga to vam najbolje ide, prodaje, ali gledajte malo sa strane, kako drugi to rade. Izreka kae, onaj koji se usuuje pobeuje. Usudite se da probate neto novo. Kopirajte, ali nemojte biti kopije. I pre svega, razmislite ta u stvari tano hoete. Hoete li da budete prosek i tako i da poslujete, ili hoete da se izdvajate od drugih i stvarate nove brendove? Odluite se.

Inspiracija
I za dizajnere i za poslodavce, evo nekoliko sajtova na kojima moete videti sam vrh trenutnog web-a. Neka vam poslue kao inspiracija.

cssmania.com awwwards.com 1pagewebdesign.com cssdesignawards.com pagecrush.com

I kada ste ve stigli dovde, proitajte odlian tekst na temu dizajna kod nas,od Zverka (Darko Vidi) iz GreenDesign-a.