Dragoslav Veljkovi,

sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji

UGOVORI U PRIVREDI
SA SUDSKOM PRAKSOM, PRIMERIMA UGOVORA
I TUBAMA ZA OSTVARIVANJE PRAVA IZ TIH UGOVORA

PRVO IZDANJE

Beograd, 2008.

P E G V R R D OO
Svrha ove knjige je, oigledno, da poslui svim subjektima koji uestvuju u privredno-pravnim odnosima, da sa lakoom, koristei date primere u knjizi, kao i komentar autora, dou do reenja, odnosno rasprave odnose u koje ulaze pri reavanju nekog svog konkretnog odnosa. Primeri koji su dati u knjizi zasnovani su na postojeim propisima, na Zakonu o obligacionim odnosima, na Zakonu o privrednim drutvima i crugim propisima koji reguliu obligacione odnose, kao i na postojeoj praksi. Oni e pomoi kod kreiranja novih privredno-pravnih odnosa, u uslovima novih svojinsko-pravnih odnosa, kako se budu dalje razvijali. Ova knjiga, posveena obligacionim odnosima privrednih subjekata, rezultat je sudske prakse i nastale potrebe da se pojedini odnosi izmeu pravnih subjekata reguliu ugovorima, a u sluaju neslaganja da se odnos raspravi odlukom suda. Knjiga je napisana tako daje prilagoena praksi sudova, advokata, privrednih i drugih subjekata, da mogu za svaki da pronau odgovarajue reenje i da ga primene uz odgovarajua usklaivanja za konkretan odnos. Obligacioni odnosi, razraeni na nain kako je to uinjeno u ovoj knjizi, naroito u oblasti privrednog poslovanja, rezultat su prakse privrednih i drugih sudova, stvorenih na bazi postojeeg stanja materijalnih i svojinskih odnosa, nastali promenama drutvenih odnosa. Komentari, sudska praksa, primeri ugovora, primeri raznih tubi za ostvarivanje prava iz odreenih ugovora, dae doprinos stvaranju i kreiranju novih odnosa koji dolaze sa uvoenjem novog sistema poslovanja. Ova knjiga jeste svedoanstvo sadanjeg naeg pripredno-pravnog ponaanja u oblasti obligacionih odnosa, zbog ega zasluuje da se o doprinosu autora kau samo najbolje reci, jer sve to stoje u knjizi iskazano iskazano je na objektivan, struan nain, posebno u uslovima kreiranja novih drutvenih odnosa, zbivanjima u ekonomiji nae zemlje i promene vlasnike, odnosno svojinsko pravne regulative. Materija obligacionog prava, koju u svojoj knjizi obrauje Dragoslav Veljkovi, sa stanovita stvarnosti tog prava u naoj sudskoj praksi, kao rezultat prakse privrednih drutava i preduzea, kao i drugih pravnih subjekata koji u tom procesu uestvuju, veliki je doprinos za pravilnu i zakonitu primenu propisa koji pripadaju toj najivotnijoj oblasti. Komentari za svaku oblast obligacionih odnosa, sa sudskom praksom, primerima ugovora i tubi za ostvarivanje prava iz tih odnosa, predstavlja odraz sadanjeg stanja nae svakodnevnice, ve i pomo koja e objavljena u ovoj knjizi doprineti kreiranju naeg budueg zakonodavstva i ponaanja u praksi privrednih i drugih subjekata koji primenjuju obligaciono pravo, a posebno usmeravanje koje e vriti nai sudovi da sudsku praksu uoblie tako da ona bude kreator novih, savrenijih odnosa u poslovanju privrednih i drugih subjekata koji primenjuju obligaciono pravo. Koristi od ove knjige imae praktiari, koji se svakodnevno susreu sa novim izazovima u primeni obligacionih odnosa, bez kojih se ne moe zamisliti stvarnost naeg novog ekonomskog i svojinsko-pravnog razvoja. Dragoslav Veljkovi, je sa svojom pedesetgodi{njom sudskom praksom, i velikim brojem izdatih knjiga iz ove oblasti, uloio sve svoje znanje i iskustvo da i ovo novo delo koncipira tako da bude od koristi svim subjektima koji se bave privrednim odnosima, sudovima, advokatima, dravnim organima; posebno optinskoj upravi, ustanovama i drugim subjektima koji svakodnevno dolaze u dodir sa obligacionim odnosima, pri emu e posebno korisi imati studenti koji na odreenim fakultetima izuavaju menadment, kao i novi narataji koji tek treba da stupe u sloene poslove koji za predmet imaju obligacione odnose. Skoro svaki komentar u knjizi odreenog obligacionog instituta, pojanjenje odreenim primerom tako da jedno drugo dopunjuju. Zbog toga je od znaaja ukazati na to da sudska praksa dopunjava svaki komentar i obogauje ga novom sadrinom. Zakonski propisi ne mogu uvek da rtguliu sva reenja za neki odnos koji je predmet propisa, ali je sudska praksa, a posebno sudovi, kao i ponaanje privrednih i drugih subjekata posebnim postupanjima dopunjavala tu prazninu. Uzeti su primeri sudske prakse iz ranijih godina, i najnovija sudska praksa, koji celovito daju potpuno jedinstvo sudske prakse, korisno za pronalaenje reenja svakog ivotnog sluaja. Autor je kroz komentar ulazio i u njeno teoretsko objanjenje, u onoj meri da se ne odstupi od glavnog cilja - da pravna praksa bude korisna pravnoj literaturi. U knjizi su dati primeri nae stvarnosti, uz korienje literature naih pravnih teoretiara koji su radili i rade u oblasti obliack nih odnosa. To je omoguilo autom ove knjige da tu teoriju obogati novim sadrajima, da je dopuni onim elementima koji se nalaze u svakodnevnom ivotu. No, u svakom sluaju, mora da se naglasi da je ova knjiga struna knjiga i da ne postoji pretenzija autora da ide van okvira onog to je predmet svakodnevne prakse. Delo ovog autora sigurno e pomoi da njegova reenja nau mesto u predtozima novih zakona i njihovog usklaivanja sa onim to praksa zahteva. REDAKCIJA 3

UVODNE NAPOMENE A UTORA

Ova knjiga je rezultat prakse privrednih sudova, posebno Vieg privrednog suda u Beogradu i Vrhovnog suda Srbije. Uzeti su uglavnom najnoviji primeri sudske prakse, iz poslednjih godina, oni koji se najee pojavljuju u praksi preduzea i drugih pravnih subjekata, dakle iz oblasti privredno-pravnog poslovanja. Vodilo se rauna da budu zastupljeni skoro svi instituti privrednog prava, odnosno svi koji se pojavljuju u praksi privrednih sudova. Tako, u knjizi je naveden veliki broj sudske prakse, kojim se potkrepljuju navodi autora u vezi svakog pravnog instituta koji je bio predmet obrade, uz navoenje ne samo sentence odreene odluke, ve i navoenje obrazloenog pravnog stava suda. Pored toga dat je veliki broj praktinih primera primene obrazloenih instituta, posebno u delu o ugovorima, u kome je dat primer za svaki ugovorni institut. Zatim je naveden veliki broj primera tubi za ostvarivanje prava iz pojedinih ugovora, uz ukazivanja autora da ti primeri nisu primenljivi za svaki sluaj u praksi, ali se mogu koristiti kao neki oblik - forma koja se moe prilagoditi odreenom sluaju. Naime, uvod koji je dat uz svaki prikaz ugovora, tube ili sudske odluke treba da poslui samo kao upuivanje na problematiku koja je njihov predmet. U nekim sluajevima, gde je to bilo mogue, ukazivano je na pozitive, a i ranije propise, radi pomoi u daljem radu na reavanju konkretnih problema. Praenje sudske prakse koja se odnosi na reavanje privrednih odnosa subjekata u sporu pred privrednim sudovima, deo je funkcije koju sudovi vre. Meutim, ta funkcija dobija u znaaju ako se javnosti saoptava i na nain kako se to ini ovom knjigom, imajui u vidu cilj kome treba da poslui. Ovo zbog toga to se i na ovaj nain, delom, koncentrie sudska praksa koja sagledava jedinstvenu primenu saveznih i republikih propisa, a drugo to predstavlja pomo korienjem odreenih pravnih stavova ili odluka sudova pri reavanju nekog konkretnog sluaja. Pored toga, ako ova knjiga i ne obuhvata sve oblasti koje nalaze primenu u sudskim sporovima, smatra se da e i one odluke koje se ovde objavljuju, a naroito pravni stavovi zajednikih sednica vrhovnih sudova, u mnogome pomoi da se neki odnos lake raspravi. Polazei od izloenog, posebno se ukazuje da pravni stavovi i odluke sudova objavljeni u ovoj knjizi, ne vezuju u pogledu iznetih pravnih shvatanja ni jedan sud, jer sudska praksa, kao to je poznato, nije izvor prava. Namera autora je bila da se sa nekim znaajnijim pravnim stavovima i odlukama sudova upozna to vei broj pravnika koji uestvuju u presuenju ili se bave problematikom privredno-pravnih odnosa uesnika u sporu. U knjizi su objavljeni pravni stavovi i odluke koji su doneti unazad godinu dana, ali su objavljene i neke odluke iz ranijih godina za koje autor smatra da su aktuelne i da mogu da poslue kod reavanja nekog konkretnog sluaja, s obzirom da nova praksa taj problem jo nije iskazala. Ukoliko ima nekih odluka sa propisima koji su prestali da vae, njihovo objavljivanje se pravda injenicom da je sporova iz tih materija bilo u veem broju i da neki odnosi i danas nisu raspravljeni. Knjiga sadri odluke vrhovnih, odnosno privrednih sudova samo u onom obimu koliko su te odluke bile dostupne autoru, odnosno za koje je autor smatrao do mogu da poslue sudskoj praksi i praksi preduzea, koji su subjekti pred privrednim sudovima. Ako neke odluke iz istog odnosa imaju razliito reenje kod sudova, njihovo objavljivanje je uinjeno da bi se video obim razlika kod reavanja nekog odnosa. Inae, mora da se naglasi da autor nije menjao sadrinu obrazloenja sudskih odluka, niti je to mogao da ini, s obzirom na znaaj autentinosti sudske odluke, odnosno njenog obrazloenja. Smatramo da e ova knjiga obogatiti praksu i biti korisna u daljem radu privrednih sudova, advokata i pravnika u preduzeima i drugim institucijama. Materija koja je obraena u ovoj knjizi uglavnom se zasniva na Zakonu o obligacionim odnosima i drugim propisima Republike Srbije, koji u svojoj sadrini reavaju neke obligacione odnose. Jedan manji broj primera sudske prakse, ugovora i tubi imaju za predmet reavanje nekog obligacionog odnosa koji se odnosi na fizika lica, ali to nije smetnja da se institut iz takve materije primeni i na neki privredno obligacioni odnos. Svrha ove knjige je da se materija obligacionih odnosa to vie objasni sa stanovita prakse subjekata koji ovu. materiju primenjuju pri reavanju konkretnih sluajeva. Jo jednom se naglaava da ovo nije udbenik bilo kog stepena uenja ili prouavanja u kolama, odnosno fakultetima (mada se na neki nain moe i tako shvatiti), jer nije obraen kao kolski predmet, udbenik - ovo je struna knjiga koja sa primerima sudske prakse, ugovorima, tubama i drugim praktinim primerima, prua pomo praktiarima, da na ve datim primerima nadgrade specifian odnos pri reavanju nekog konkretnog sluaja. Studentima, koji obligaciono pravo imaju kao predmet nastave, ova knjiga e pomoi da odreene institute ovog prava pojasne praktinim primerima koje e pronai u ovoj knjizi. Autor se zahvaljuje Vrhovnom sudu Srbije, koji mu je omoguio da odreene odluke tog suda i privrednih sudova objavi u obliku koji moe korisno da poslui praksi sudova, advokata, preduzea, fakultetima, studentima, bankama, pravnim slubama u optinama, administrativnim jedinicama dravnih organa i drugim licima koja primenjuju obligaciono-pravne odnose. Autor

S DJ ARA Predgovor.................................................................................................................................................................3 Uvodne napomene...................................................................................................................................................4

OSNOVNA NAELA U PRIVREDNIM POSTUPANJIMA
Strane u obligacionim odnosima....................................................................................................................................................37 Autonomija volje............................................................................................................................................................................37 - sa sudskom praksom...................................................................................................................................................................38 Ravnopravnost strana.....................................................................................................................................................................38 Naelo savesnosti i potenja...........................................................................................................................................................39 - 5a sudskom praksom...................................................................................................................................................................40 Zabrana zloupotrebe prava.............................................................................................................................................................42 - sa sudskom praksom...................................................................................................................................................................43 Zabrana stvaranja i iskoriavanja prava monopolskog poloaja..................................................................................................43 - sa sudskom praksom...................................................................................................................................................................44 Naelo jednake vrednosti davanja..................................................................................................................................................46 - sa sudskom praksom....................................................................................................................................................................46 Zabrane prouzrokovan]a tete........................................................................................................................................................48 Dunosti ispunjenja obaveza..........................................................................................................................................................48 - sa sudskom praksom....................................................................................................................................................................49 Ponaanje u izvravanju obaveza i ostvarivanju prava...................................................................................................................51 - sa sudskom praksom....................................................................................................................................................................52 Reavanje sporova na miran nain.................................................................................................................................................54 Dispozitivni karakter odredaba zakona...........................................................................................................................................54 Primena dobrih poslovnih obiaja..................................................................................................................................................54 Postupanje u skladu sa optim aktima............................................................................................................................................55 Na koga se odnose ugovori u privredi............................................................................................................................................56

ZAKLJUIVANJE UGOVORA
Kad je ugovor zakljuen.................................................................................................................................................................56 - 5a sudskom praksom....................................................................................................................................................................57 Obavezno zakljuenje i obavezna sadrina ugovora......................................................................................................................59 - sa sudskom praksom....................................................................................................................................................................59 Izjava volje.....................................................................................................................................................................................60 Dozvola i odobrenje.......................................................................................................................................................................60 Pregovori........................................................................................................................................................................................61 Vreme i mesto zakljuenje ugovora...............................................................................................................................................62 Ponuda............................................................................................................................................................................................62 - sa sudskom praksom....................................................................................................................................................................63 Opta ponuda..................................................................................................................................................................................64 Izlaganje robe.................................................................................................................................................................................65 Slanje kataloga i oglasa..................................................................................................................................................................65 - primer jednog javnog oglasa................................................................................................................................................66 Dejstvo ponude...............................................................................................................................................................................67 Do kada ponuda obavezuje.............................................................................................................................................................67 Forma ponude.................................................................................................................................................................................68 - sa sudskom praksom....................................................................................................................................................................68 Prihvatanje ponude.........................................................................................................................................................................68 - sa sudskom praksom....................................................................................................................................................................69 - primer prihvata ponude.......................................................................................................................................................71 - primer obavetenja o prijemu prihvata ponude.................................................................................................................71 Prihvatanje neposredne ponude.......................................................................................................................................................71 Prihvatanje ponude s predlogom da se izmeni ........................................................................................................................................................................................................ 72 72 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................... 72 Cutanje ponuenog................................................................................................................................................................... Zadocnelo prihvatanje i zadocnelo dostavljanje izjave o prihvatanju...........................................................................................73 Nesposobnost jedne strane koja je nastupila pre njenog prihvatanja.............................................................................................74 Predugovor.....................................................................................................................................................................................74 - sa sudskom praksom...................................................................................................................................................................75 - primer predugovora..............................................................................................................................................................76

FORMA UGOVORA
Neformalnost ugovora....................................................................................................................................................................77

Raskidanje formalnih ugovora......................................................................................................................................................78 Ugovorena forma.....................................................................................:.....................................................................................78 Sankcija nedostatka potrebne forme...............................................................................................................................................79 Pretpostavka potpunosti isprave.....................................................................................................................................................80 Sastavljanje isprave........................................................................................................................................................................80 Kad je izvren ugovor kome nedostaje forma................................................................................................................................81 - sa sudskom praksom...................................................................................................................................................................82

ROK
Raunanje vremena........................................................................................................................................................................83 - 5a sudskom praksom...................................................................................................................................................................84 Primena pravila o uslovu................................................................................................................................................................84

KAPARA
Vraanje i uraunavanje kapare.....................................................................................................................................................84 - sa sudskom praksom...................................................................................................................................................................85 Neizvrenje ugovora.......................................................................................................................................................................85 - sa sudskom praksom...................................................................................................................................................................86 - primer tube radi isplate udvojene kapare.........................................................................................................................86 U sluaju deliminog ispunjenja obaveze......................................................................................................................................87

ODUSTANICA
Uloga odustanice............................................................................................................................................................................87 - sa sudskom praksom...................................................................................................................................................................88 Kapara kao odustanica...................................................................................................................................................................88

ZASTUPANJE
Mogunost zastupanja....................................................................................................................................................................88 Dejstvo zastupanja..........................................................................................................................................................................89 Prenoenje ovlaenja....................................................................................................................................................................90 Prekoraenje granica ovlaenja....................................................................................................................................................90 - sa sudskom praksom....................................................................................................................................................................91 Zakljuenje ugovora od strane neovlaenog lica..........................................................................................................................92 - sa sudskom praksom....................................................................................................................................................................92

PUNOMOJE
Davanje punomoja........................................................................................................................................................................95 - sa sudskom praksom....................................................................................................................................................................96 Posebna forma punomoja.............................................................................................................................................................96 - 5a sudskom praksom....................................................................................................................................................................97 Obim ovlaenja.............................................................................................................................................................................97 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................... 98 - primer opteg, odnosno generalnog punomoja.................................................................................................................99 - primer opteg, generalnog punomoi a za zastupanje privrdnog drutva (preduzea) pred sudom..........................100 - primer specijalnog punomoja za zakljuenje jednog ili vie odreenih ugovora........................................................100 - primer specijalnog punom, za zastupanje preduzea pred sudom u odreenoj parnici..............................................100 - primer prenosa punomoja - sa pravom prenosa na drugo lice......................................................................................100 Opozivanje i suavanje punomoja..............................................................................................................................................101 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................101 Dejstvo prestanka i suavanja punomoi prema treim licima....................................................................................................101 Drugi sluajevi prestanka punomoja.........................................................................................................................................102

POSLOVNO PUNOMOJE
Ko moe dati punomoje..............................................................................................................................................................103 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................103 Poslovno punomoje imaoca radnje.............................................................................................................................................104

OVLAENJA TRGOVINSKOG PUTNIKA.................................................................................................105

- 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................106

OVLAENJA LICA KOJA OBAVLJAJU ODREENE POSLOVE.........................................................107

- 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................108

TUMAENJE UGOVORA
Tumaenje spornih odredaba........................................................................................................................................................110 - 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................111 Nejasne odredbe u posebnim sluajevima....................................................................................................................................113

- sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................114 Dopunsko pravilo.........................................................................................................................................................................114 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................114 Vansudsko tumaenje ugovora.....................................................................................................................................................115

NEVANOST UGOVORA.................................................................................................................................115 NITAVI UGOVORI

Nitavost.......................................................................................................................................................................................116 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................116 Posledice nitavosti......................................................................................................................................................................128 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................129 Delimina nitavost......................................................................................................................................................................132 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................133 Konverzija....................................................................................................................................................................................134 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................134 Naknadni nastanak uzroka nitavosti..........................................................................................................................................134 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................135 Odgovornost lica za nitavost ugovora........................................................................................................................................136 Isticanje nitavosti........................................................................................................................................................................136 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................136 Neogranieno isticanje nitavosti................................................................................................................................................136

RULJIVI UGOVORI
Kad je ugovor ruljiv....................................................................................................................................................................137 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................138 Ponitenje ugovora.......................................................................................................................................................................139 - primer tube za utvrenje nevanosti - ruljivosti ugovora............................................................................................140 Posledica ponitenja.....................................................................................................................................................................141 Vraanje i naknada u sluaju ponitenja ugovora ogranieno poslovno sposobnog lica............................................................141 Odgovornost za ponitenje ugovora.............................................................................................................................................142 Odgovornost ogranieno poslovno sposobnog lica......................................................................................................................142 Prestanak prava............................................................................................................................................................................142 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................143

DVOSTRANI UGOVORI ...................................................................................................................................144 ODGOVORNOST ZA MATERIJALNE I PRAVNE NEDOSTATKE ISPUNJENJA................................144 PRIGOVOR NEISPUNJENJA UGOVORA
Pravila istovremenog ispunjenja.................................................................................................................................................145 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................,...............................146 Kad ispunjenje obaveze jedne strane postane neizvesno..............................................................................................................146

RASKIDANJE UGOVORA ZBOG NEISPUNJENJA Prava jedne strane kad druga strana ne ispuni svoju obavezu...........................................................................................147
Raskid ugovora............................................................................................................................................................................147 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................148 - primer tube za raskid ugovora zbog neispunjenja.........................................................................................................153 - primer tube radi ispunjenja obaveze i naknade tete....................................................................................................154 Kad je ispunjenje o roku bitni sastojak ugovora - fiksni posao..................................................................................................155 Fiksni posao..................................................................................................................................................................................155 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................156 Kad ispunjenje o roku nije bitni sastojak ugovora.......................................................................................................................158 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................158 Raskidanje ugovora bez ostavljanja naknadnog roka...................................................................................................................159 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................160 Raskidanje ugovora pre isteka roka..............................................................................................................................................161 Raskidanje ugovora sa uzastopnim obavezama............................................................................................................................161 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................162 Dunost obavetavanja.................................................................................................................................................................163 Kad se ugovorne moe raskinuti...................................................................................................".............................................163 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................164 Dejstvo raskida.............................................................................................................................................................................164 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................164 7

RASKIDANJE ILI IZMENA UGOVORA ZBOG PROMENJENIII OKOLNOSTI

Pretpostavke za raskidanje.....................................................................:....................................................................................168 - sa sudskom praksom.................................................................................,..............................................................................169 Dunost obavetavanj a.................................................................................................................................................................172 Okolnosti od znaaja za odluku suda...........................................................................................................................................173 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................173 Odricanje od poziva na promenjene okolnosti.............................................................................................................................174

NEMOGUNOST ISPUNJENJA
Nemogunost ispunjenja za koju ne odgovara nijedna strana.....................................................................................................175 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................175 Nemogunost ispunjenja za koju odgovara druga strana.............................................................................................................177 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................178

PREKOMERNO OTEENJE
Oigledna nesrazmera uzajamnih davanja..................................................................................................................................179 - 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................180 - primer tube za ponitenje ugovora zbog oigledne nesrazmere davanja....................................................................180

ZELENAKI UGOVOR ...................................................................................................................................181

-

pravni stavovi Vieg trgovinskog suda u Beogradu................................................................................................................182 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................183 primer tube kod ruljivih - zelenakih ugovora sa predlogom za donoenje privremene mere................................185

OPTI USLOVI FORMULARNIH UGOVORA Obaveznost..............................................................................................................................................................188

- sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................189 Nitavost nekih odredaba optihuslova......................................................................................................................................189

USTUPANJE UGOVORA
Uslovi ustupanja..........................................................................................................................................................................189 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................190 Odgovornost ustupioca................................................................................................................................................................191 Prigovori......................................................................................................................................................................................192

STVARANJE OBAVEZA ZA UGOVORAE

Dejstva ugovora meu ugovoraima i njihovim pravnim sledbenicima....................................................................................192 - 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................193 Neposredno pravo treeg.............................................................................................................................................................194 Opozivanje koristi za treeg.......................................................................................................................................................194 Prigovor dunika prema treem.................................................................................................................................................195 Odbijanje treeg....................................................................................................................................-....................................195 Obeanje radnje treeg lica.........................................................................................................................................................196 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................196

UGOVOR U KORIST TREEG LICA

PROUZROKOVAN JE TETE
Osnovi odgovornosti...................................................................................................................................................................197 - 5a sudskom praksom................................................................................................................................................................198 teta.............................................................................................................................................................................................202 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................204 - primer tube u sporu fizikih lica za naknadu tete.......................................................................................................206 - primer tube u sporu pravnih lica za naknadu tete.......................................................................................................207 Zahtev da se ukloni opasnost tete.............................................................................................................................................208 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................209 Zahtev da se prestane sa povredom prava linosti......................................................................................................................210

ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE

Postojanje krivice.......................................................................................................................................................................211 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................212 - primer tube radi naknade tete.......................................................................................................................................213 Neodgovorna lica........................................................................................................................................................................214 Odgovornost maloletnika...........................................................................................................................................................214 Nuna odbrana, stanje nude, otklanjanje tete od drugog.........................................................................................................215 Dozvoljena samopomo.............................................................................................................................................................216 Pristanak oteenika...................................................................................................................................................................217 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................217 8

ODGOVORNOST ZA DRUGOG
Duevno bolesni i zaostali u umnom razvoju...............................................................................................................................218 Odgovornost roditelja...................................................................................................................................................................219 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................220 - primer tube radi naknade tete - odgovornost roditelja...............................................................................................223 Solidarna odgovornost..................................................................................................................................................................223 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................224 Odgovornost drugog lica za maloletnika......................................................................................................................................224 - 5a sudskom praksom............................................................................................................................................................225 Posebna odgovornost roditelja....................................................................................................................................................226 Odgovornost po osnovu pravinosti.............................................................................................................................................226

ODGOVORNOST PREDUZEA I DRUGIH PRAVNIH LICA PREMA TREIM

Odgovornost preduzea...............................................................................................................................................................227 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................229 - primer tube radi naknade tete od preduzea................................................................................................................232 - primer tube radi naknade tete od preduzea i radnika................................................................................................233 Odgovornost drugih lica...............................................................................................................................................................234 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................234 Odgovornost pravnog lica za tetu koju prouzrokuje njegov organ............................................................................................235 - 5a sudskom praksom............................................................................................................................................................236 - primer tube radi naknade tete zbog unitenja useva....................................................................................................251

ODGOVORNOST ZA TETU OD OPASNE STVARI ILI OPASNE DELATNOSTI

Pretpostavka uzronosti................................................................................................................................................................252 - 5a sudskom praksom............................................................................................................................................................252 Ko odgovara za tetu...................................................................................................................................................................258 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................259 - primer tube radi naknade tete od opasne stvari...........................................................................................................263 Protivpravno oduzimanje opasne stvari od imaoca......................................................................................................................264 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................264 Predaja stvari treem licu.............................................................................................................................................................264 Osloboenje od odgovornosti...^.................................................................................................................................................265 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................266

ODGOVORNOST U SLUAJU UDESA IZAZVNOG MOTORNIM VOZILOM U POKRETU.............269

-

5a sudskom praksom.............................................................................................................................................................271 primer tube radi naknade tete zbog udesa izazvanog motornim vozilom..................................................................276

ODGOVORNOST PROIZVOAA SA NEDOSTATKOM.........................................................................277

- sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................278

POSEBNI SLUAJEVI ODGOVORNOSTI

Odgovornost usled teroristikih akata, javnih demonstracija ili manifestacija...........................................................................280 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................281 Odgovornost organizatora okupljanja veeg broja ljudi..............................................................................................................283 Odgovornost zbog uskraivanja neophodne pomoi....................................................................................................................284 Odgovornost u vezi sa obavezom zakljuenja ugovora...............................................................................................................285 Odgovornost u vezi sa vrenjem poslova od opteg interesa.......................................................................................................285 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................286

NAKNADA MATERIJALNE TETE

Uspostavljanje ranijeg stanja i naknada u novcu..........................................................................................................................287 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................288 Kad dospeva obaveza naknade.....................................................................................................................................................290 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................291 Naknada u sluaju propasti stvari oduzete na nedozvoljen nain................................................................................................292 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................292 Naknada u obliku novane rente.................................................................................................................................................292

OBIM NAKNADE MATERIJALNE TETE

Obina teta i izmakla korist........................................................................................................................................................293 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................295 Potpuna naknada..........................................................................................................................................................................302 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................302 Snienje naknade..........................................................................................................................................................................305

- sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................306 Podeljena odgovornost.................................................................................................................................................................307 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................307

POSEBNO O NAKNADI MATERIJALNE TETE U SLUAJU SMRTI, TELESNE POVREDE I OTEENA ZDRAVLJA
Izgubljena zarada i trokovi leenja i sahrane..............................................................................................................................311 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................311 Pravo lica koje je poginulo lice izdravao....................................................................................................................................314 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................316 Naknada u sluaju telesne povrede ili naruenje zdravlja............................................................................................................319 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................320 - primer tube radi naknade tete zbog telesne povrede i naruenog zdravlja...............................................................324 Izmena dosuene naknade............................................................................................................................................................326 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................326 Neprenosivost prava.....................................................................................................................................................................327 - 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................328

POSEBNO O NAKNADI MATERIJALNE TETE U SLUAJU POVREDE ASTI I IREN JA NEISTINITIH NAVODA..................................................................................................................328

- sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................329

NAKNADA NEMATERIJALNE TETE

Objavljivanje presude ili isprave.................................................................................................................................................330 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................331 Novana naknada.........................................................................................................................................................................332 A. NAKNADA ZA PRETRPLJENE FIZIKE BOLOVE...............................................................................................335 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................336 B. NAKNADA ZA PRETRPLJENE DUEVNE BOLOVE ZBOG SMANJENJA ILI GUBITKA OPTE IVOTNE AKTIVNOSTI.................................................................................................................336 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................337 V. NAKNADA ZA NARUENOST...................................................................................................................................340 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................340 G. NAKNADA ZA POVREDU UGLEDA, ASTI, SLOBODE ILI PRAVA LINOSTI...........................................341 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................342 D. NAKNADA TETE ZBOG SMRTI BLISKOG LICA................................................................................................347 - 5 sudskom praksom.................................................................................................................................................................347 D. NAKNADA TETE ZA PRETRPLJENI STRAH.......................................................................................................348 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................348 E. OSTALI OBLICI NAKNADE NEMATERIJALNE TETE......................................................................................349 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................349 Lica koja imaju pravo na novanu naknadu u sluaju smrti ili tekog invaliditeta.....................................................................355 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................356 Satisfakcija u posebnim sluajevima............................................................................................................................................357 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................358 Naknada budue tete.................................................................................................................................................................359 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................360 Nasleivanje i ustupanje potraivanja naknade nematerijalne tete............................................................................................360 - 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................361 Podeljena odgovornost i snienje naknade...................................................................................................................................362 - 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................363

ODGOVORNOST VIE LICA ZA ISTU TETU

Solidarna odgovornost..................................................................................................................................................................364 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................365 Solidarna odgovornost naruioca i izvoaa radova....................................................................................................................367 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................367 Regres isplatioca..........................................................................................................................................................................367

PRAVO OTEENIKA POSLE ZASTARELOSTI PRAVA DA ZAHTEVA NAGRADU 368

- sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................369

10

STICANJE BEZ OSNOVA

Opte pravilo................................................................................................................................................................................369 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................373 - primer tube zbog sticanja bez osnova.............................................................................................................................380

PRAVILA VRAANJA

Kad se ne moe traiti vraanje....................................................................................................................................................380 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................381 Dvostruka isplata duga.................................................................................................................................................................381 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................382 Izvrenje neke prirodne obaveze, ili neke moralne ili drutvene dunosti..................................................................................383 Obim vraanja..............................................................................................................................................................................384 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................385 Naknada trokova.........................................................................................................................................................................385 Kad se moe zadrati primljeno..................................................................................................................................................386 Upotreba stvari u tuu korist........................................................................................................................................................386 Izdatak za drugog.........................................................................................................................................................................387 Upotrebljavanje tue stvari u svoju korist....................................................................................................................................388 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................388

POSLOVODSTVO BEZ NALOGA

Opte pravilo................................................................................................................................................................................391 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................392

OBAVEZE I PRAVA POSLOVOE BEZ NALOGA

Obaveze poslovoe bez naloga....................................................................................................................................................393 Duna panja i odgovornost........................................................................................................................................................394 Prava poslovoe bez naloga.........................................................................................................................................................395 Vrenje tuih poslova u nameri da se drugom pomogne..............................................................................................................395 Odnoenje dodatka.......................................................................................................................................................................396

VRENJE TUIH POSLOVA PROTIV ZABRANE......................................................................................396

- sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................397

NEPRAVO POSLOVODSTVO..........................................................................................................................397 ODOBRENJE.......................................................................................................................................................398 JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJE JAVNO OBEANJE NAGRADE

Kad obavezuje..............................................................................................................................................................................398 - primer pravila nagradne igre.............................................................................................................................................399 - primer tube radi ispunjenja javno obeane nagrade......................................................................................................399 Opozivanje obeanja....................................................................................................................................:...............................400 Ko ima pravo na nagradu.............................................................................................................................................................400 Sluaj konkursa............................................................................................................................................................................401 Prestanak obaveze........................................................................................................................................................................402

HARTIJE OD VREDNOSTI Pojam......................................................................................................................................................................402

Prava kod hartije od vrednosti......................................................................................................................................................403 Formalnost hartije.........................................................................................................................................................................403 Amortizacija hartije......................................................................................................................................................................403 Zakon o tritu hartija od vrednosti..............................................................................................................................................404 Bitni sastojci.................................................................................................................................................................................405 Na koga hartija od vrednosti moe glasiti....................................................................................................................................406 Nastanak obaveze.........................................................................................................................................................................406 Posebni uslovi za izdavanje hartija od vrednosti u seriji..............................................................................................................407

OSTVARIVANJE PRAVA
Kome pripada pravo od hartija od vrednosti................................................................................................................................407 Ko moe traiti ispunjenje............................................................................................................................................................408

PRENOS HARTIJA OD VREDNOSTI

Prenos prava iz hartija od vrednosti............................................................................................................................................408 Prenos prava iz hartije na ime......................................................................................................................................................409 Prenos prava iz hartije po naredbi................................................................................................................................................409 Vrsta indosamenta........................................................................................................................................................................410

11

Prenos punomoja i prenos za zalogu.........................................................................................................................................410 Dejstvo prenosa prava..................................................................................................................................................................411 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................411 Dejstvo prenosa punomoja i prenosa za zalogu..........................................................................................................................411 Dokazivanje zakonitosti prenosa..................................................................................................................................................412 Zabrana prenosa...........................................................................................................................................................................412

PROMENA KOD HARTIJA OD VREDNOSTI

Promene koje vri izdavalac.........................................................................................................................................................413 Promene koje vri imalac pri prenosu..........................................................................................................................................413 Sjedinjavanje i deljenje hartija od vrednosti................................................................................................................................414

ISPUNJENJE OBAVEZE IZ HARTIJE OD VREDNOSTI

Prestanak obaveze........................................................................................................................................................................414 Zabrana ispunjenja.......................................................................................................................................................................415 Isplata kamate ili drugih prinosa po isplati glavnice....................................................................................................................416 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................416 Prigovori na zahtev za ispunjenje obaveze...................................................................................................................................417 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................417

LEGITIMACIONI PAPIRI I ZNACI

Legitimacioni papiri.....................................................................................................................................................................418 Legitimacioni znaci......................................................................................................................................................................419 Zamena oteene hartije od vrednosti.........................................................................................................................................419 Amortizacija hartije od vrednosti................................................................................................................................................420 Zastarelost potraivanja iz hartije od vrednosti............................................................................................................................421

MENICA KAO HARTIJA OD VREDNOSTI I PLAANJE PO MENICI ..................................................421

A. TRASIRANA MENICA..................................................................................................................................................421 Osobenosti trasirane menice.........................................................................................................................................................423 - primer podneska imaoca menice za protest zbog neisplate menice...............................................................................426 B. SOPSTVENA MENICA..................................................................................................................................................428 - primer menine tube.........................................................................................................................................................429 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................. 430 OSTALE VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI EK KAO HARTIJA OD VREDNOSTI...........................................................................................................................431 Vrste eka.....................................................................................................................................................................................431 ekovni elementi..........................................................................................................................................................................431 Nedozvoljene klauzule kod eka..................................................................................................................................................432 ekovne radnje.............................................................................................................................................................................432 ekovna tuba..............................................................................................................................................................................432 ekovni prigovori........................................................................................................................................................................433 Amortizacija eka.........................................................................................................................................................................433 Prestanak ekovnih prava.............................................................................................................................................................433 SKLADINICA .................................................................................................................................................................433 TOVARNILIST...................................................................................................................................................................433 KONOSMAN ...................................................................................................................................................................434

PRAVO NA NAKNADU TETE

Ispunjenje obaveze i posledice neispunjenja................................................................................................................................435 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................436 Osloboenje dunika od odgovornosti.........................................................................................................................................439 Ugovorno proirenje odgovornosti...............................................................................................................................................440 Ogranienje i iskljuenje odgovornosti........................................................................................................................................440 Obim naknade..............................................................................................................................................................................441 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................442 Krivica poverioca.........................................................................................................................................................................442 Odgovornost zbog proputanja obavetenja.................................................................................................................................443 Primena odredaba o prouzrokovanju tete...................................................................................................................................443 - 5q sudskom praksom..............................................................................................................'....................................................444

UGOVORNA KAZNA........................................................................................................................................444
Opta pravila................................................................................................................................................................................444 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................445

12

Nain odreivanja........................................................................................................................................................................446 Akcesornost..................................................................................................................................................................................447 Poverioeva prava........................................................................................................................................................................447 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................448 Smanjenje iznosa ugovorene kazne..............................................................................................................................................449 Ugovorna kazna i naknada tete...................................................................................................................................................450 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................450 Zakonom odreena naknada i ugovorna kazna............................................................................................................................451 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................451

ZATEZNA KAMATA
Kad se duguje...............................................................................................................................................................................452 Od koga dana pripada zatezna kamata u vezi izmakle koristi......................................................................................................454 - 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................455 Pravo na potpunu nadoknadu.......................................................................................................................................................457 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................457 Kamata na kamatu........................................................................................................................................................................462 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................463

POBIJANJE DUNIKOVIH PRAVNIH RADNJI

Opte pravilo................................................................................................................................................................................465 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................465 - primer tube radi pobijanja pravne radnje......................................................................................................................468 Ulo vi pobijanja...........................................................................................................................................................................469 - 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................469 Iskljuenje pobijanja....................................................................................................................................................................472 Kako se vri pobijanje..................................................................................................................................................................472 Dejstvo pobijanja..........................................................................................................................................................................473 Rok za podizanje tube................................................................................................................................................................473

PRAVO ZADRAVANJA
Vrenje prava zadravanja............................................................................................................................................................474 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................474 Izuzeci..........................................................................................................................................................................................476 Obaveza vraanja stvari pre ispunjenja obaveze..........................................................................................................................477 Dejstvo prava zadravanja............................................................................................................................................................477

POVERIOEVA PRAVA U NEKIM POSEBNIM SLUAJEVIMA

Kad se obaveza sastoji u davanju stvari odreenih po rodu.........................................................................................................478 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................478 Kad se obaveza sastoji u injenju.................................................................................................................................................480 Kad se obaveza sastoji u neinjenju.............................................................................................................................................480 Pravo zahtevati naknadu umesto dosuenog................................................................................................................................481 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................482 Sudski penali................................................................................................................................................................................483

PRESTANAK OBAVEZA
Opte pravilo................................................................................................................................................................................484

KO MOE ISPUNITI I TROKOVI ISPUNJENJA

Ispunjenje od strane dunika ili treeg lica..................................................................................................................................485 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................485 Izvrenje poslovno nesposobnog..................................................................................................................................................486 Trokovi ispunjenja......................................................................................................................................................................486

ISPUNJENJE SA SUBROGACIJOM
Ispunjenje sa prelaskom prava na ispunioca (subrogacija)...........................................................................................................487 Zakonska subrogacija...................................................................................................................................................................487 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................488 Subrogacija u sluaju deliminog ispunjenja...............................................................................................................................488 Dokazi i sredstva obezbeenja....................................................................................................................................................488 Koliko se moe zahtevati od dunika...........................................................................................................................................488 Iskljuenje odgovornosti poverioca................................................................................................-.............................................489

KOME SE VRI ISPUNJENJE

Ovlaeno lice..............................................................................................................................................................................489 Ispunjenje poslovno nesposobnom poveriocu..............................................................................................................................490

13

PREDMET ISPUNJENJA
Sadrina obaveze..........................................................................................................................................................................490 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................491 Zamena ispunjenja........................................................................................................................................................................492 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................492 Predaja radi prodaje......................................................................................................................................................................493 Delimino ispunjenje....................................................................................................................................................................493 - 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................493 Obaveza davanja stvari odreenih po rodu..................................................................................................................................494

URAUNAVANJE ISPUNJENJA
Red uraunavanja.........................................................................................................................................................................495 - 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................495 Uraunavanje kamata i trokova.................................................................................................................................................496 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................496

VREME ISPUNJENJA
Kad rok nije odreen....................................................................................................................................................................497 Ispunjenje pre roka.......................................................................................................................................................................498 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................498 Pravo poverioca da zahteva ispunjenje pre roka...........................................................................................................................499 Kad je odreivanje roka ostavljeno jednoj strani.........................................................................................................................499 Novana obaveza..........................................................................................................................................................................500 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................500

MESTO ISPUNJENJA
Opta pravila................................................................................................................................................................................501 Mesto ispunjenja novanih obaveza.............................................................................................................................................501

PRIZNANICA
Pretpostavke u vezi sa priznanicom............................................................................................................................................502 Odbijanje izdavanja priznanice....................................................................................................................................................502 VRAANJE OBVEZNICE............................................................................................................................................503 DOCNJA DUNIKA........................................................................................................................................................503 Kad dunik dolazi u docnju..........................................................................................................................................................504 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................505

DOCNJA POVERIOCA
Kadpoverilac dolazi u docnju......................................................................................................................................................505 Dejstvo poverioeve docnje.........................................................................................................................................................506 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................506

POLAGANJE I PRODAJA DUGOVANE STVARI

Polaganje kod suda.......................................................................................................................................................................507 Kod kog suda se vri polaganje....................................................................................................................................................508 Predaja na uvanje drugom licu...................................................................................................................................................509 Uzimanje poloene stvari natrag.................................................................................................................................................509 Dejstvo polaganja.........................................................................................................................................................................510 Trokovi polaganja.......................................................................................................................................................................511 Prodaja umesto polaganja stvari...................................................................................................................................................511 Predavanje stvari poveriocu.........................................................................................................................................................511 Prodaja radi pokria trokova uvanja........................................................................................................................................512

PREBIJANJE (KOMPENZACIJA)
Optiuslovi..................................................................................................................................................................................512 - kompenzacioni prigovor usvojen.......................................................................................................................................513 - kompenzacioni prigovor na osnovu pravosnane presude...............................................................................................513 - kompenzacioni prigovor delimino usvojen a ostatak tubenog zahteva osporen........................................................513 - kompenzacioni prigovor usvojen, protivtubeni zahtev usvojen.....................................................................................514 - kompenzacioni prigovor odbijen, protivtubeni zahtev odbijen, tubeni zahtev usvojen............................................514 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................. 514 Izjava o prebijanju........................................................................................................................................................................516 - sa sudskom praksom..........................................................................................................'.......................................................517 Odsustvo uzajamnosti..................................................................................................................................................................517 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................518 Zastarelo potraivanje..................................................................................................................................................................518

14

Prebijanje sa ustupljenim potraivanjem......................................................................................................................................519 Sluajevi kad je prebijanje iskljueno.........................................................................................................................................520 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................520 Zabrana na potraivanju druge strane...........................................................................................................................................521 Uraunavanje prebijanjem............................................................................................................................................................521

OTPUTANJE DUGA
Sporazum......................................................................................................................................................................................522 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................522 Odricanje od sredstava obezbeenja...........................................................................................................................................523 Otputanje dugajemcu.................................................................................................................................................................523 Opte otputanje dugova..............................................................................................................................................................524

PRENOV (NOVACIJA)
; . \ j | Uslovi...........................................................................................................................................................................................524 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................525 Volja da se izvri prenov..............................................................................................................................................................525 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................525 Dejstva prenova............................................................................................................................................................................526 Nedostatak ranije obaveze............................................................................................................................................................526 Dejstvo ponitenja........................................................................................................................................................................526

j !
j i f ! i S

SJEDINJEN JE (KONFUZIJA)..........................................................................................................................527 NEMOGUNOST ISPUNJENJA

Prestanak obaveze zbog nemogunosti ispunjenja........................................................................................................................527 Kad su predmet obaveze stvari odreene po rodu.........................................................................................................................528 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................529 Ustupanje prava prema treem odgovornom za nemogunost ispunjenja....................................................................................529

PROTEK VREMENA, OTKAZ

Rok u trajnom dugovinskom odnosu............................................................................................................................................529 Otkaz trajnog dugovinskog odnosa..............................................................................................................................................530 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................530

SMRT.....................................................................................................................................................................531 ZASTARELOST
Opte pravilo.................................................................................................................................................................................532 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................533 Kad zastarelost poinje tei..........................................................................................................................................................535 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................535 Nastupanje zastarelosti.................................................................................................................................................................537 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................537 Uraunavanje vremena prethodnika.............................................................................................................................................538 Zabrana promene roka zastarelosti...............................................................................................................................................538 Odricanje od zastarelosti..............................................................................................................................................................539 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................539 Pismeno priznanje i obezbeenje zastarele obaveze.....................................................................................................................539 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................540 Dejstvo ispunjenja zastarele obaveze............................................................................................................................................541 Poverilac ije je potraivanje obezbeeno....................................................................................................................................541 Sporedna potraivanja..................................................................................................................................................................542 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................543 Kad se primenjuju pravila o zastarelosti......................................................................................................................................543

VREME POTREBNO ZA ZASTARELOST

Opti rok zastarelosti....................................................................................................................................................................544 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................545 Povremena potraivan) a...............................................................................................................................................................547 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................548 Zastarelost samog prava...............................................................................................................................................................549 Meusobna potraivanja iz ugovora o prometu roba i usluga......................................................................................................550 - sa sudskom praksom....................................................................................................................:...........................................550 Potraivanje zakupnine................................................................................................................................................................555 Potraivanje naknade tete...........................................................................................................................................................555 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................556

15

Potraivanje naknade tete prouzrokovane krivinim delom.......................................................................................................562 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................562 Jednogodinji rok zastarelosti......................................................................................................................................................564 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................564 Potraivanja utvrena pred sudom ili drugim nadlenim organom.............................................................................................565 Rokovi zastarelosti kod ugovora o osiguranju.............................................................................................................................565 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................566

ZASTOJ ZASTAREVANJA
Potraivanja izmeu odreenih lica.............................................................................................................................................566 Potraivanja odreenih lica..........................................................................................................................................................567 sa sudskom praksom....................................................................................................................................................................567 Nesavladive prepreke...................................................................................................................................................................567 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................568 Uticaj uzroka zastarevanja............................................................................................................................................................569 Potraivanja prema poslovno nesposobnim licima i njihova potraivanja.................................................................................569 Potraivanja prema licu na odsluenju vojnog roka.....................................................................................................................570

PREKID ZASTAREVANJA
Priznanje duga..............................................................................................................................................................................570 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................571 Podizanje tube............................................................................................................................................................................572 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................573 Odustanak, odbacivanje ili odbijanje tube..................................................................................................................................573 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................574 Odbacivanje tube zbog nenadlenosti.......................................................................................................................................574 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................574 Pozivanje dunika........................................................................................................................................................................575 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................576 Rok zastarelosti u sluaju prekida................................................................................................................................................576 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................577 Zastarelostu sluaju prenova.......................................................................................................................................................577

NOVANE OBAVEZE
Naelo monetarnog nominalizma.................................................................................................................................................578 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................578 Valuta obaveze.............................................................................................................................................................................579 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................580 Klizna skala..................................................................................................................................................................................582 Plaanje pre roka..........................................................................................................................................................................582

UGOVORNA KAMATA
Stopa ugovorne kamate................................................................................................................................................................583 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................584 Kamata na kamatu........................................................................................................................................................................585 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................586 Kamata unenovanim obavezama..............................................................................................................................................586

OBAVEZE SA VIE PREDMETA ALTERNATIVNE OBAVEZE

Pravo izbora..................................................................................................................................................................................587 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................588 Neopozivost i dejstvo neizvrenog izbora....................................................................................................................................589 Trajanje prava izbora....................................................................................................................................................................589 Izbor poveren treem licu.............................................................................................................................................................590 Ogranienje na preostali predmet.................................................................................................................................................590 Ogranienje u sluaju odgovornosti jedne strane.........................................................................................................................590

FAKULTATIVNE OBAVEZE I FAKULTATIVNA POTRAIVANJA FAKULTATIVNE OBAVEZE

Ovlaenje dunika u fakultativnoj obavezi.................................................................................................................................591 Ovlaenja poverioca u fakultativnoj obavezi..............................................................................................................................591

FAKULTATIVNA POTRAIVAN JA..................................................................................................................582 16

OBAVEZE SA VISE DUNIKA ILI POVERILACA DELJIVE OBAVEZE Deljive obaveze i potraivanja.......................................................................................................................................593 Pretpostavka solidarnosti...............................................................................................................................................593

Sadrina solidarnosti dunika.......................................................................................................................................................594 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................595 Prebijanje.....................................................................................................................................................................................597 Otputanje duga............................................................................................................................................................................598 Prenov..........................................................................................................................................................................................598 Poravnanje....................................................................................................................................................................................599 Sjedinjenje....................................................................................................................................................................................599 Docnja poverioca..........................................................................................................................................................................600 Docnja jednog dunika i priznanje duga......................................................................................................................................600 Zastoj i prekid zastarevanja i odricanje od zastarelosti................................................................................................................601 Pravo ispunioca na naknadu........................................................................................................................................................601 Pravo na jednake delove i izuzetak.............................................................................................................................................602

SOLIDARNE OBAVEZE SOLIDARNOST DUNIKA

SOLIDARNOST POVERILACA
Solidarnost se ne pretpostavlja.....................................................................................................................................................602 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................602 Sadrina solidarnosti....................................................................................................................................................................603 Prebijanje......................................................................................................................................................................................604 Otputanje duga i prenov..............................................................................................................................................................604 Poravnanje....................................................................................................................................................................................605 Sjedinjenje....................................................................................................................................................................................605 Docnja..........................................................................................................................................................................................606 Priznanje duga..............................................................................................................................................................................606 Zastarelost....................................................................................................................................................................................606 Odnos izmeu poverilaca posle ispunjenja..................................................................................................................................607

NEDELJIVE OBAVEZE....................................................................................................................................607 PROMENA POVERILACA ILI DUNIKA USTUPANJA POTRAIVANJA UGOVOROM (CESIJA)
Koja se potraivanja mogu preneti ugovorom..............................................................................................................................608 - sa sudskom praksom...................................................................................................................................-.............................609 -primer ugovora o cesiji.......................................................................................................................................................611 Sporedna prava.............................................................................................................................................................................612 Obavetavanje dunika.................................................................................................................................................................612 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................613 Viestruko ustupanje....................................................................................................................................................................613

ODNOS PRIJEMNIKA I DUNIKA................................................................................................................614

- sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................614

ODNOS USTUPIOCA I PRIJEMNIKA

Predaja isprava o dugu.................................................................................................................................................................615 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................616 Odgovornost za postojanje potraivanja.....................................................................................................................................616 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................617 Odgovornost za naplativost..........................................................................................................................................................618

POSEBNI SLUAJEVI USTUPANJA POTRAIVANJA

Ustupanje umesto ispunjenja ili radi naplaivanja.......................................................................................................................618 Ustupanje radi obezbedenja..........................................................................................................................................................619

PROMENA DUNIKA PREUZIMANJE DUGA

Ugovor o preuzimanju duga.........................................................................................................................................................619 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................620 Sluaj kad je dug obezbeen hipotekom......................................................................................................................................621

17

DEJSTVO UGOVORA O PREUZIMANJU DUGA

Promena dunika........................................................................................................................................................................ - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................ Sporedna prava............................................................................................................................................................................ Prigovori......................................................................................................................................................................................

PRISTUPANJE DUGU
Ugovor o pristupanja dugu..........................................................................................................................................................623 Pristupanje dugu u sluaju primanja neke imovinske celine.......................................................................................................624 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................624

PREUZIMANJE ISPUNJENJA.........................................................................................................................625
- sa sudskom praksom............................................................................................................................................................626

U G O V O R I
UGOVOR O PRODAJI
Pojam...........................................................................................................................................................................................627 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................628 Karakteristini sluajevi o prodaji - za promet u privredi............................................................................................................629 - primcr ugovora o prodaji..................................................................................................................................................631 - primcr zakljunicc.............................................................................................................................................................632 Naplata duga po osnovu ugovora o prodaji..................................................................................................................................633 - primer tube radi naplate duga........................................................................................................................................633 - predlog za izvrenje na osnovu izvrnog naslova.............................................................................................................634 - predlog za izvrenje na osnovu verodostojnc isprave......................................................................................................635 Izdavanje platnog naloga..............................................................................................................................................................636 - predlog tube sa predlogom za izdavanje platnog naloga................................................................................................637 Forma prodaje nepokretnosti........................................................................................................................................................637 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................638 - primer ugovora o kupoprodaji stana...............................................................................................................................641 Rizik.............................................................................................................................................................................................642 Prelaz rizika u sluaju kupeve docnje........................................................................................................................................642

SASTOJCI UGOVORA O PRODAJI STVAR

Opte pravilo................................................................................................................................................................................643 Kad je stvar propala pre ugovora.................................................................................................................................................644 Prodaja tue stvari.......................................................................................................................................................................645 Prodaja spornog prava.................................................................................................................................................................645 - sa sudskom praksom.........................................................................................................................................................646

CENA
Kad cena nije odreena...............................................................................................................................................................646 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................648 Propisana cena.............................................................................................................................................................................649 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................649 Kad je ugovorena tekua cena......................................................................................................................................................650 Kad je odreivanje cene povereno treem...................................................................................................................................650 Kad je odreivanje cene ostavljeno jednom ugovarau...............................................................................................................651

OBAVEZA PRODAVCA PREDAJA STVARI

Vreme i mesto predaje..................................................................................................................................................................651 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................652 Predmet predaje............................................................................................................................................................................652 Kad je ugovorena predaja u toku izvesnog perioda vremena.......................................................................................................653 Kad datum predaje nije odreen...................................................................................................................................................653 Kad mesto predaje nije odreeno ugovorom................................................................................................................................654 Predaja prevoziocu.......................................................................................................................................................................654 Organizovanje prevoza.................................................................................................................................................................655 - primer tube radi naknade tete - zbog loeg izbora vozara...........................................................................................655 Trokovi.......................................................................................................................................................................................657

18

ISTOVREMENO IZVRENJE PREDAJE STVARI I ISPLATE CENE

Odlaganje predaje do isplate cene...............................................................................................................................................657 Odlaganje predaje u sluaju prevoza stvari.................................................................................................................................658 Spreavanje izruenja otposlate stvari..........................................................................................................................................658

ODGOVORN OST ZA MATERIJALNE NEDOSTATKE O MATERIJALNIM NEDOSTACIMA UOPTE

Materijalni nedostaci za koje prodava odgovara........................................................................................................................659 Osnovne karakteristike u vezi prigovora na kvalitet....................................................................................................................660 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................661 Kad postoje materijalni nedostaci................................................................................................................................................663 Nedostaci za koje prodava ne odgovara.....................................................................................................................................665 Pregled stvari i vidljivi nedostaci................................................................................................................................................665 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................666 Skriveni nedostaci........................................................................................................................................................................667 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................667 Rokovi u sluaju opravke, zamene i si.........................................................................................................................................669 Obavetenje o nedostatku.............................................................................................................................................................670 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................671 Znaaj injenice daje prodava znao nedostatak.........................................................................................................................672 Ugovorno ogranienje ili iskljuenje prodaveve odgovornosti za materijalne nedostatke.......................................................673 Prinudna javna prodaja.................................................................................................................................................................673

PRAVA KUPCA
Ispunjenje, snienje cene, raskid ugovora, naknada tete............................................................................................................674 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................676 - primer tube za raskid ugovora zbog materijalnih nedostataka stvari.........................................................................677 Neispunjenje ugovora u razumnom roku....................................................................................................................................678 Kad kupac moe raskinuti ugovor................................................................................................................................................678 Neispunjenje ugovora u naknadnom roku....................................................................................................................................679 Delimini nedostaci......................................................................................................................................................................679 Kad je prodava dao kupcu veu koliinu...................................................................................................................................680 Kad je odreena jedna cena za vie stvari....................................................................................................................................680 Gubljenje prava da se raskine ugovor zbog nedostatka...............................................................................................................681 Ouvanje ostalih prava.................................................................................................................................................................682 Dejstva raskida zbog nedostatka..................................................................................................................................................682 Snienje cene................................................................................................................................................................................683 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................683 Postupno otkrivanje nedostataka.................................................................................................................................................683 Gubitak prava...............................................................................................................................................................................684 - sa sudskom praksom...................................................................................................................................'...............................684

GARANCIJA ZA ISPRAVNO FUNKCIONISANJE PRODATE STVARI

Odgovornost prodavca i proizvoaa...........................................................................................................................................685 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................. 687 - primer garantnog lista........................................................................................................................................................688 Traenje opravke ili zamene.........................................................................................................................................................689 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................689 Produenje garantnog roka...........................................................................................................................................................689 Raskidanje ugovora i snienje cene..............................................................................................................................................690 Trokovi i rizik.............................................................................................................................................................................690 Odgovornost kooperanata.............................................................................................................................................................691 Gubitak prava...............................................................................................................................................................................691

ODGOVORNOST ZA PRAVNE NEDOSTATKE (ZATITA OD EVIKCIJE)

Pravni nedostaci...........................................................................................................................................................................692 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................693 Obavetavanje prodavca...............................................................................................................................................................693 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................694 Sankcije pravnih nedostataka.......................................................................................................................................................694 - primer tube zbog pravnih nedostataka (evikcije)..........................................................................................................695 Kad kupac ne obavesti prodavca..................................................................................................................................................696 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................696 Kad je pravo treeg oigledno osnovano......................................................................................................................................696

19

- sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................697 Ugovorno ogranienje ili iskljuenje prodaveve odgovornosti.................................................................................................697 Ogranienja javnopravne prirode.................................................................................................................................................698 Gubitak prava...............................................................................................................................................................................698

OBAVEZE KUPCA ISPLATA CENE

O ceniuopte................................................................................................................................................................................699 Vreme i mesto isplate...................................................................................................................................................................699 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................700 Kamata u sluaju prodaje na kredit..............................................................................................................................................700 Isplata cene u sluaju uzastopnih isporuka..................................................................................................................................701

PREUZIMANJE STVARI......................................................................................................................................701 OBAVEZA UVANJA STVARI ZA RAUN SAUGOVORAA

Sluajevi obaveze uvanja............................................................................................................................................................703 Kad kupac nee da primi stvar koja mu je upuena.....................................................................................................................704 Prava strane dune da uva stvar.................................................................................................................................................704

NAKNADA TETE U SLUAJU RASKIDA PRODAJE

Opte pravilo................................................................................................................................................................................706 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................706 Kad stvar ima tekuu cenu...........................................................................................................................................................706 Kad je izvrena prodaja ili kupovina radi pokria........................................................................................................................707 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................708 Naknada ostale tete.....................................................................................................................................................................710

SLUAJEVI PRODAJE SA NAROITIM POGODBAMA PRODAJA SA PRAVOM PREE KUPOVINE

Pojam...........................................................................................................................................................................................711 Rokovi za vrenje prava i za isplatu cene....................................................................................................................................712 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................713 Mogunost nasleivanja i otuenja..............................................................................................................................................713 U sluaju prinudne javne prodaje.................................................................................................................................................713 Trajanje prava pree kupovine.....................................................................................................................................................714 Kad je izvren prenos svojine bez obavetavanja prodavca.........................................................................................................714 - primer tube za ponitaj ugovora u vezi prava pree kupovine......................................................................................715 Zakonsko pravo pree kupovine..................................................................................................................................................716

KUPOVINA NA PROBU
Pojam...........................................................................................................................................................................................717 - primer ugovora o prodaji na probu................................................................................................:.................................718 Objektivna proba..........................................................................................................................................................................719 Rizik.............................................................................................................................................................................................719 Kupovina po pregledu odnosno sa rezervom probanja................................................................................................................719 PRODAJA PO UZORKU ILI MODELU..........................................................................................................................720 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................721

PRODAJA SA SPECIFIKACIJOM.....................................................................................................................721 PRODAJA SA ZADRAVANJEM PRAVA SVOJINE Uslovi...........................................................................................................................................................................722 Rizik............................................................................................................................................................................723 PRODAJA SA OBRONIM OTPLATAMA CENE Pojam...........................................................................................................................................................................723 Forma ugovora.............................................................................................................................................................724
Bitni sastojci ugovora..................................................................................................................................................................724 - primer ugovora o potroakom kreditu...........................................................................................................................725 Pravo kupca da isplati cenu odjednom.........................................................................................................................................726 Raskidanje ugovora i zahtev potpune isplate cene.......................................................................................................................726 Sudsko produenje rokova otplate................................................................................................*..............................................727 Nitavost ugovorne kazne............................................................................................................................................................727 Raskid ugovora.............................................................................................................................................................................728 Primena pravila o prodaji sa obronim otplatama cene................................................................................................................728 20

sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................729 primer ugovora o kreditu koji Potanska tedionica daje povodom dodele potroakog kredita (prema jednom primeru Potanske tedionice)............................................................................................................................729 Nitavost odredbi nepovoljnih za kupca......................................................................................................................................730
-

IGOVI
Osnov...........................................................................................................................................................................................730 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................. 732 - primer tube za zatitu prava na ig.................................................................................................................................741

Pojam...........................................................................................................................................................................................742 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................743 - primer ugovora o razmeni pokretne stvari.......................................................................................................................744 - primer ugovora o razmeni nepokretnosti .........................................................................................................................745 - primer tube u vezi ugovora o razmeni pokretnih stvari................................................................................................745 Dejstva ugovora o razmeni...........................................................................................................................................................746

UGOVOR O RAZMENI

Pojam...........................................................................................................................................................................................747 sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................747 - primer ugovora o prodajnom nalogu................................................................................................................................747 - primer tube u vezi ugovora o prodajnom nalogu...........................................................................................................749 Rizik za propast i oteenje stvari...............................................................................................................................................749 Kad se smatra daje nalogoprimac kupio stvar............................................................................................................................750
-

UGOVOR O PRODAJNOM NALOGU

UGOVOR O ZAJMU
Pojam............................................................................................................................................................................................751 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................. 751 - primer ugovora o zajmu.....................................................................................................................................................754 - primer tube u vezi ugovora o zajmu................................................................................................................................754 Kamata.........................................................................................................................................................................................755

OBAVEZA ZAJMODAVCA
Predaja obeanih stvari.................................................................................................................................................................756 Loe materijalne prilike zajmoprimca..........................................................................................................................................757 teta zbog nedostataka pozajmljenih stvari.................................................................................................................................757

OBAVEZE ZAJMOPRIMCA
Rok vraanja zajma......................................................................................................................................................................758 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................758 Izbor prilikom vraanja zajma......................................................................................................................................................759 Odustajanje od ugovora................................................................................................................................................................760 Vraanje zajma pre roka...............................................................................................................................................................760 NAMENSKI ZAJAM...........................................................................................................................................................761

UGOVOR O ZAKUPU
Pojam............................................................................................................................................................................................762 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................763 - primer ugovora o zakupu poslovnog prostora.................................................................................................................767 - primer tube za predaju u dravinu zakupljene stvari...................................................................................................768 - primer ugovora o zakupu osnovnog sredstva...................................................................................................................768 Primena posebnih propisa............................................................................................................................................................769 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................770

OBAVEZE ZAKUPODAVCA
Predaja stvari................................................................................................................................................................................770 Primer tube za izvrenje ugovora o zakupu - predaju stvari.......................................................................................................771 Odravanje stvari..........................................................................................................................................................................771 Raskid ugovora i snienje zakupnine zbog opravki.....................................................................................................................772 Izmene na zakupljenoj stvari........................................................................................................................................................773 Odgovornost za materijalne nedostatke........................................................................................................................................773 Nedostaci za koje zakupodavac ne odgovara...............................................................................................................................774

21

- 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................774 Proirenje odgovornosti za materijalne nedostatke......................................................................................................................774 Ugovorno iskljuenje ili ogranienje odgovornosti.......................................,.............................................................................775 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................775 Obavetavanje zakupodavca o nedostacima i opasnostima.........................................................................................................776 Prava zakupca kad stvar ima neki nedostatak..............................................................................................................................777 Kad nedostatak nastane u toku zakupa i kad stvar nema ugovoreno ili uobiajeno svojstvo.....................................................778 Odgovornost zakupodavca za pravne nedostatke.........................................................................................................................778

OBAVEZE ZAKUPCA
Upotreba stvari prema ugovoru....................................................................................................................................................779 Otkaz zbog upotrebe protivno ugovoru........................................................................................................................................780 Plaanje zakupnine......................................................................................................................................................................780 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................781 Otkaz zbog neplaanja zakupnine...............................................................................................................................................781 - 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................782 Vraanje zakupljene stvari...........................................................................................................................................................782 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................783

PODZAKUP
Kad se stvari mogu dati u podzakup............................................................................................................................................784 Kad zakupodavac moe odbiti dozvolu.......................................................................................................................................785 Otkaz zbog nedozvoljenog podzakupa.........................................................................................................................................785 Neposredni zahtev zakupodavca.................................................................................................................................................786 Prestanak podzakupa po samom zakonu......................................................................................................................................786

OTUENJE ZAKUPLJENE STVARI

Otuenje posle predaje u zakup....................................................................................................................................................786 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................787 Pravo na zakupninu......................................................................................................................................................................787 Otuenje zakupljene stvari pre predaje zakupcu..........................................................................................................................788 Otkaz ugovora zbog otuenja stvari............................................................................................................................................788

PRESTANAK ZAKUPA
Protek odreenog vremena...........................................................................................................................................................789 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................789 Preutno obnavljanje zakupa........................................................................................................................................................790 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................791 Otkaz............................................................................................................................................................................................791 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................792 Propast stvari usled vie sile.........................................................................................................................................................794 Smrt..............................................................................................................................................................................................794

UGOVOR O LIZINGU - najmu stvari

Osnovi ugovora............................................................................................................................................................................796 - 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................796

FINA NSIJSKI LIZING.......................................................................................................................................797

- 5a sudskom praksom..................................................................................................................................................................798 - primer ugovora o lizingu...................................................................................................................................................800 - primer predloga o oduzimanju predmeta lizinga ............................................................................................................801

UGOVOR O DELU
Pojam...........................................................................................................................................................................................802 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................804 - primer ugovora o delu - sa materijalom naruioca.........................................................................................................805 - primer tube za izvrenje ugovora o delu.........................................................................................................................806 - primer ugovora o delu- sa materijalom poslenika - izvoaa........................................................................................807 Odnos sa ugovorom o prodaji.....................................................................................................................................................808 Kvalitet poslenikovog materijala..................................................................................................................................................809

NADZOR...................................................................................................................................................................809

ZAKLJUIVANJE UGOVORA NADMETANJEM

Poziv na nadmetanje o ceni radova..............................................................................................................................................810 Poziv na nadmetanje za umetniko ili tehniko reenje nameravanih radova.............................................................................811 22

OBAVEZA POSLENIKA Nedostaci materijala.....................................................................................................................................................................811 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................812 Obaveza da izvri delo.................................................................................................................................................................812 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................813 Raskidanje ugovora zbog odstupanja od ugovorenih uslova.......................................................................................................814 Raskidanje ugovora pre isteka roka.............................................................................................................................................814 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................815 Poveravanje izvrenja posla treem.............................................................................................................................................816 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................816 Odgovornost za saradnike............................................................................................................................................................818 Neposredan zahtev saradnika poslenika od naruioca.................................................................................................................819 Predaja izraene stvari naruiocu.................................................................................................................................................819 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................820

ODGOVORNOST ZA NEDOSTATKE
Pregledanje izvrenog dela i obavetavanje poslenika.................................................................................................................820 Skriveni nedostaci........................................................................................................................................................................821 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................822 Prestanak prava............................................................................................................................................................................822 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................823 Kad poslenik gubi pravo da se pozove na prethodne lanove......................................................................................................823 Pravo zahtevati uklanjanje nedostataka........................................................................................................................................823 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................824 Raskidanje ugovora u posebnom sluaju....................................................................................................................................824 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................825 Pravo naruioca u sluaju drugih nedostataka izvrenog posla...................................................................................................825 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................826 Snienje naknade.........................................................................................................................................................................827

OBAVEZE NARUIOCA
Obaveza da primi rad...................................................................................................................................................................827 Odreivanje i isplata naknade......................................................................................................................................................828 Proraun sa izriitim jemstvom....................................................................................................................................................828

RIZIK
Kad je poslenik dao materijal......................................................................................................................................................829 Kad je naruilac dao materijal......................................................................................................................................................830 Riziku sluaju predaje po delovima............................................................................................................................................830

PRAVO ZALOGE...............................................................................................................................................831
- sa sudskom praksom ...............................................................................................................................................................................831

PRESTANAK UGOVORA
Raskid ugovora voljom naruioca...............................................................................................................................................832 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................833

UGOVOR O GRAENJU
Pojam............................................................................................................................................................................................834 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................837 - primer ugovora o graenju...............................................................................................................................................840 - primer ugovora o adaptaciji poslovnog prostora.............................................................................................................842 - primer predloga za izvrenje na osnovu verodostojne isprave........................................................................................843 - primer tube zbog neizvrenja ugovora o graenju.........................................................................................................844 Graevina.....................................................................................................................................................................................844 Nadzor nad radovima i kontrola kvaliteta materijala...................................................................................................................845 Odstupanje od projekta.................................................................................................................................................................845 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................846 Hitni nepredvieni radovi.............................................................................................................................................................846 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................847 Cena radova..................................................................................................................................................................................847 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................848 Izmena cene..................................................................................................................................................................................849 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................850 Odredbe o nepromenljivosti cena.................................................................................................................................................850

23

- sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................851 Raskid ugovora zbog poveane cene...........................................................................................................................................851 Pravo naruioca da trai snienje ugovorene cene.......................................................................................................................852

UGOVOR O GRAENJU SA POSEBNOM ODREDBOM ODGOVORNOST ZA NEDOSTATKE

852

Primena pravila ugovora o delu...................................................................................................................................................853 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................853 Prelazak prava iz odgovornosti za nedostatke..............................................................................................................................854 Posebna prava nosioca stanarskog prava.....................................................................................................................................854 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................855

ODGOVORNOST IZVOAA I PROJEKTANTA ZA SOLIDNOST GRAEVINE

U emu se sastoji.........................................................................................................................................................................855 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................856 Dunost obavetavanja i gubitak prava........................................................................................................................................856 Smanjenje i iskljuenje odgovornosti...........................................................................................................................................857 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................857 Regresi.........................................................................................................................................................................................858 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................858

UGOVOR O PREVOZU
Pojam...........................................................................................................................................................................................859 A. PREVOZ ROBE ELEZNICOM..................................................................................................................................861 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................865 - primer tube - naknadu tete od eleznice zbog nepostupanja po nalogu poiljaoca...................................................866
-

B. PREVOZ ROBE U DRUMSKOM SAOBRAAJU.....................................................................................................867 - 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................869 - primer ugovora o drumskom prevozu robe......................................................................................................................870 - primer tube za naknadu tete od prevozio ca..................................................................................................................871 V. PREVOZ ROBE U RENOM SAOBRAAJU...........................................................................................................871 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................872 - primer zakljuenice..............................................................................................................................................................875 - primer tube za naknadu tete prouzrokovane od brodara............................................................................................876 G. PREVOZ ROBE U VAZDUNOM SAOBRAAJU...................................................................................................876

ZAJEDNIKE ODREDBE ZA SVE VRSTE PREVOZA

Obaveze prevozioca u linijskom prevozu....................................................................................................................................877 Odustanak od ugovora..................................................................................................................................................................877 Visina naknade zaprevoz.............................................................................................................................................................878 Ogranienje primene odredbi ove glave.......................................................................................................................................878 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................879

UGOVOR O PREVOZU STVARI

Predaja stvari................................................................................................................................................................................880 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................880 O emu poiljalac treba da obavesti prevozioca..........................................................................................................................880 Tovarni list...................................................................................................................................................................................881 Ugovor o prevozu i tovarni list.....................................................................................................................................................882 Potvrda o prijemu zaprevoz.........................................................................................................................................................883

ODNOS POILJAOCA I PREVOZIOCA

Pakovanje.....................................................................................................................................................................................884 Naknada za prevoz i trokovi u vezi sa prevozom.......................................................................................................................885 Raspolaganje poiljkom...............................................................................................................................................................885 Pravac prevoza.............................................................................................................................................................................886 Smetnje pri izvrenju prevoza......................................................................................................................................................886 Naknada u sluaju prekida prevoza..............................................................................................................................................887 Kad poiljka ne moe da bude predata.........................................................................................................................................888 Odgovornost prevozioca prema poiljaocu..................................................................................................................................888

ODNOS PREVOZIOCA I PRIMAOCA

Obavetavanje primaoca o prispeu poiljke...............................................................................................................................889 Predaja poiljke kad je izdat duplikat tovarnog lista....................................................................................................................889 24

Pravo primaoca da zahteva predaju poiljaka..............................................................................................................................890 Utvrivanje istovetnosti i stanja poiljke................................................,..................................................................................890 Obaveza primaoca da isplati naknadu za prevoz.........................................................................................................................891 ODGOVOR. PREVOZIOCA ZA GUBITAK, OTEENJE I ZADOCNJENJE POILJKE Gubitak ili oteenje poiljke......................................................................................................................................................892 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................894 Gubitak ili oteenje poiljke skupocenih stvari..........................................................................................................................895 Vraanje plaene naknade za prevoz...........................................................................................................................................895 Kad primalac preuzme poiljku bez prigovora............................................................................................................................896 Odgovornost prevozioca za zadocnjenje......................................................................................................................................896 Odgovornost za pomonike..........................................................................................................................................................897

UEE VIE PREVOZILACA U PREVOZU POILJKE

Kad oni odgovaraju solidarno......................................................................................................................................................897 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................899 Podeljena odgovornost prevozilaca..............................................................................................................................................899

PRAVO ZALOGE
Kad prevozilac ima pravo zaloge.................................................................................................................................................900 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................901 Sukob zalonih prava...................................................................................................................................................................901

UGOVOR O PREVOZU LICA

Opta odredba..............................................................................................................................................................................902 - 5a sudskom praksom.................................................................................................................................................................902 Pravo putnika na odreeno mesto.................................................................................................................................................903 Odgovornost prevozioca za zadocnjenje......................................................................................................................................903 Odgovornost prevozioca za sigurnost putnika.............................................................................................................................904 - 5 sudskom praksom.................................................................................................................................................................904 Odgovornost za prtljag predat na prevoz i za ostale stvari...........................................................................................................905

Pojam...........................................................................................................................................................................................906 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................907 - primer ugovora o licenci.....................................................................................................................................................908 - primer licence za trgovake marke..................................................................................................................................909 - primer tube u vezi ugovora o licenci................................................................................................................................910 Forma...........................................................................................................................................................................................911 Trajanje licence............................................................................................................................................................................911 Iskljuiva licenca.........................................................................................................................................................................911 Prostorno ogranienje prava iskoriavanja.................................................................................................................................912

UGOVOR O LICENCI

OBAVEZA DAVANJA LICENCE

Predaja predmeta licence..............................................................................................................................................................912 Davanje uputstva i obavetenja....................................................................................................................................................913 Obaveza garantovanja..................................................................................................................................................................913 Jemstvo.........................................................................................................................................................................................914 Obaveza davaoca iskljuive licence............................................................................................................................................914

OBAVEZE STICAOCA LICENCE

Iskoriavanje predmeta licence...................................................................................................................................................915 Korienje naknadnih usavravanja............................................................................................................................................915 uvanje predmeta licence u tajnosti.............................................................................................................................................915 Kvalitet.........................................................................................................................................................................................916 Obeleavanje................................................................................................................................................................................916 Naknada........................................................................................................................................................................................917 Podnoenje izvetaja....................................................................................................................................................................917 Izmena ugovorene naknade..........................................................................................................................................................918

PODLICENCA
Kad se moe dati..........................................................................................................................................................................918 Kad davalac moe odbiti dozvolu...............................................................................................................................................919 Otkaz zbog nedozvoljene podlicence...........................................................................................................................................919 Neposredan zahtev davaoca licence.............................................................................................................................................920 25

PRESTANAK UGOVORA
Protek odreenog vremena..........................................................................................................................................................920 Preutno obnavljanje licence........................................................................................................................................................921 Otkaz............................................................................................................................................................................................921 Smrt, steaj i redovna likvidacija................................................................................................................................................921

UGOVOR O OSTAVI
Pojam...........................................................................................................................................................................................923 - 5 sudskom praksom............................................................................................................................................................924 - primer ugovora o ostavi.....................................................................................................................................................925 - primer tube za vraanje stvari datih na ostavu..............................................................................................................926 Ostava tue stvari.........................................................................................................................................................................927

OBAVEZE OSTAVOPRIMCA
Obaveze uvanja i obavetavanja.................................................................................................................................................927 Predaja stvari drugom na uvanje...............................................................................................................................................928 Upotrebljavanje stvari..................................................................................................................................................................928 Upotrebljavanje i predaja stvari drugome....................................................................................................................................929 Vraanje stvari.............................................................................................................................................................................929

PRAVA OSTAVOPRIMCA
Naknada trokova i tete..............................................................................................................................................................930 Naknada.......................................................................................................................................................................................930 Vraanje stvari u sluaju besplatne ostave...................................................................................................................................930

POSEBNI SLUAJEVI OSTAVE

Neprava ostava.............................................................................................................................................................................931 Ostava u nudi..............................................................................................................................................................................931

UGOSTITELJSKA OSTAVA
Ugostitelj kao ostavoprimac........................................................................................................................................................932 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................932 Obaveze ugostitelja da primi stvari na uvanje............................................................................................................................933 Dunost gosta da prijavi tetu......................................................................................................................................................933 Objave o iskljuenju odgovornosti...............................................................................................................................................933 Pravo zadravanja........................................................................................................................................................................934 ......................................................................................................................................................................................................1 Proirenje primene odredaba o ugostiteljskoj ostavi....................................................................................................................934 ......................................................................................................................................................................................................*i

UGOVOR O USKLADITENJU j1
Pojam............................................................................................................................................................................................935 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................936 - primer ugovora o uskladiteni u........................................................................................................'................................937 - primer isprave o uvanju...................................................................................................................................................938 - primer tube za predaju uskladitene robe.......................................................................................................................938 Iskljuenje odgovornosti i neke obaveze skladitara...................................................................................................................939 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................940 Kad postoji dunost osiguranja...................................................................................................................................................941 Ogranienje naknade tete............................................................................................................................................................941 - sa sudskom praksom.............................................................................................................................................................942 Meanje zamenljivih stvari...........................................................................................................................................................942 Pregledanje robe i uzimanje uzoraka............................................................................................................................................943 Potraivanje skladitara i pravo zaloge........................................................................................................................................943 Podizanje robe i prodaja nepodignute robe..................................................................................................................................944 Nedostaci pri prijemu robe...........................................................................................................................................................945 - 5a sudskom praksom............................................................................................................................................................945 Primena pravila o ostavi...............................................................................................................................................................946

SKLADINICA

Dunost izdavanja skladinice......................................................................................................................................................946 Sastojci i sadrina skladinice.....................................................................................................................................................947 - primer skladinice sa zalonicom (varantom).................................................................................................................947 Skladinica za delove robe...........................................................................................................................................................948 Prava imaoca skladinice..............................................................................................................................................................949 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................949 Prenoenje priznanice i zalonice.................................................................................................................................................950

26

Pravo imaoca priznanice..............................................................................................................................................................950 Prava imaoca zalonice................................................................................................................................................................951 Protest zbog neisplate i prodaje robe............................................................................................................................................951 Zahtev isplate od prenosilaca zalonice.......................................................................................................................................952 Pojam............................................................................................................................................................................................953 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................954 - primer ugovora o nalogu...................................................................................................................................................954 - primcr tube za izvrene usluge po ugovoru u nalogu....................................................................................................955 Lica duna da odgovore na ponudu naloga..................................................................................................................................955

UGOVOR O NALOGU

OBAVEZE NALOGOPRIMCA
Izvrenje naloga kako glasi.........................................................................................................................................................956 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................956 Odstupanje od naloga i uputstava.................................................................................................................................................956 Zamena.........................................................................................................................................................................................957 Polaganje rauna..........................................................................................................................................................................957 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................958 Podnoenje izvetaja....................................................................................................................................................................958 Odgovornost za upotrebu nalogodavevog novca........................................................................................................................958 Solidarna odgovornost nalogoprimaca.........................................................................................................................................959

OBAVEZE NALOGODAVCA
Predujmljivanje novca..................................................................................................................................................................959 Naknada trokova i preuzimanje obaveza....................................................................................................................................960 Naknada tete...............................................................................................................................................................................960 Visina naknade.............................................................................................................................................................................960 Isplata naknade.............................................................................................................................................................................961 Pravo zaloge.................................................................................................................................................................................961 Solidarna odgovornost nalogodavaca...........................................................................................................................................962

PRESTANAK NALOGA
Odustanak od ugovora..................................................................................................................................................................962 Otkaz............................................................................................................................................................................................963 Smrt, prestanak pravnog lica........................................................................................................................................................964 Steaj, lienje poslovne sposobnosti.............................................................................................................................................964 as prestanka naloga....................................................................................................................................................................965 Izuzeci..........................................................................................................................................................................................965 Pojam............................................................................................................................................................:..............................966 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................967 - primer ugovora o komisionu..............................................................................................................................................969 - primer tube u vezi komisionog ugovora..........................................................................................................................970 - primena pravila o ugovoru o nalogu................................................................................................................................971 Zakljuenje posla pod uslovima razliitim od naloga..................................................................................................................971 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................972 Prodaja robe prezaduenom licu..................................................................................................................................................972 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................973 Kad sam komisionar kupuje robu komitenta ili mu prodaje svoju robu......................................................................................973 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................974

UGOVOR O KOMISIONU

OBAVEZE KOMISIONARA
uvanje i osiguranje.....................................................................................................................................................................974 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................975 Obavetenje o stanju primljene robe...........................................................................................................................................976 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................977 Obavetenje o promenama na robi...............................................................................................................................................977 Saoptavanje komitentu imena saugovoraa................................................................................................................................978 Polaganje rauna..........................................................................................................................................................................978 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................979 Delkredere....................................................................................................................................................................................980 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................980

27

OBAVEZA KOMITENTA
Naknada (provizija)......................................................................................................................................................................981 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................982 Visina naknade.............................................................................................................................................................................983 Naknada trokova.........................................................................................................................................................................983 Predujmljivanje novca komisionaru.............................................................................................................................................984 Zalono pravo..............................................................................................................................................................................984

ODNOSI SA TREIM LICIMA

Komitentova prava na potraivanja iz posla sa treim.................................................................................................................985 Ogranienje prava komisionarovih poverilaca.............................................................................................................................986 Steaj komisionara.......................................................................................................................................................................986

UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU

Pojam............................................................................................................................................................................................987 - sa sudskom praksom.................................................................................................................................................................988 - primer ugovora o trgovinskom zastupanju.....................................................................................................................989 - primer zakljunice u vezi sa ugovorom o trgovinskom zastupanju................................................................................990 - primer tube iz ugovora o trgovinskom zastupanju.........................................................................................................990 Forma...........................................................................................................................................................................................991 Zakljuivanje ugovora u ime nalogodavca...................................................................................................................................991 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................992 Primanje ispunjenja......................................................................................................................................................................992 Izjave zastupniku za nalogodavca................................................................................................................................................993 Izjave u ime nalogodavca.............................................................................................................................................................993 Mere obezbeenja........................................................................................................................................................................993

OBAVEZE ZASTUPNIKA
Staranje o interesima nalogodavca...............................................................................................................................................994 Uestvovanje u zakljuivanju poslova.........................................................................................................................................995 uvanje poslovnih tajni................................................................................................................................................................995 Vraanje stvari datih na upotrebu.................................................................................................................................................996 Poseban sluaj odgovornosti.......................................................................................................................................................996

OBAVEZE NALOGODAVCA
Materijal i dokumentacija.............................................................................................................................................................997 Dunost obavetavanj a.................................................................................................................................................................997 Naknada (provizija)......................................................................................................................................................................998 - sa sudskom praksom..................................................................................................................................................................998 Sticanje prava na naknadu............................................................................................................................................................999 Visina naknade............................................................................................................................................,..............................1000 Posebna naknada........................................................................................................................................................................1000 Trokovi......................................................................................................................................................................................1001 Zalono pravo.............................................................................................................................................................................1001

PRESTANAK UGOVORA
Raskidanje ugovora zakljuenog na neodreeno vreme.............................................................................................................1002 Raskidanje ugovora bez otkaznog roka......................................................................................................................................1002 Prestanak ugovora zakljuenog za odreeno vreme...................................................................................................................1003

UGOVOR O POSREDOVANJU
Pojam..........................................................................................................................................................................................1004 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1005 - primer ugovora o posredovanju.....................................................................................................................................1006 - primer naloga za posredovanje........................................................................................................................................1006 - primer tube iz ugovora o posredovanju.......................................................................................................................1007 Primena odredbi zakona o ugovoru o delu.................................................................................................................................1007 Primanje ispunjenja....................................................................................................................................................................1008 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1008 Opozivanje naloga za posredovanje...........................................................................................................................................1009 Odsustvo obaveze za nalogodavca da zakljui ugovor...............................................................'..............................................1009

OBAVEZE POSREDNIKA
Obaveza traiti priliku................................................................................................................................................................1010 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1010

28

Obaveza obavetavanja..............................................................................................................................................................1011 Odgovornost posrednika............................................................................................................................................................1011 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1012 Posredniki dnevnik i list...........................................................................................................................................................1014 - primer posrednikog lista................................................................................................................................................1014

OBAVEZA NALOGODAVCA
Naknada.....................................................................................................................................................................................1015 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1015 Kada posrednik stie pravo pa naknadu.....................................................................................................................................1017 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1018 Naknada trokova.......................................................................................................................................................................1018 Posredovanje za obe strane.........................................................................................................................................................1019 Gubitak prava pa naknadu..........................................................................................................................................................1019 Pojam.........................................................................................................................................................................................1020 - 5a sudskom praksom...............................................................................................................................................................1021 - primer ugovora o pcdiciji...............................................................................................................................................1021 - primer naloga za otpremanje...........................................................................................................................................1022 - primer tube u vezi ugovora o pedieiji.........................................................................................................................1023 Odustajanje od ugovora..............................................................................................................................................................1024 Primena pravila o ugovoru o komisionu, odnosno trgovinskom zastupanju.............................................................................1024

UGOVOR O OTPREMANJU (PEDICIJA)

OBAVEZE OTPREMNIKA
Upozorenje na nedostatke naloga...............................................................................................................................................1025 Upozorenje na nedostatke pakovanja.........................................................................................................................................1025 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1026 uvanje interesa nalogodavca...................................................................................................................................................1026 - 5a sudskom praksom...............................................................................................................................................................1026 Postupanje po uputstvima nalogodavca......................................................................................................................................1027 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1028 Odgovornost otpremnika za druga lica......................................................................................................................................1028 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1029 Carinske radnje i plaanje carine................................................................................................................................................1029 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1030 Kad otpremnik sam vri prevoz ili druge poslove......................................................................................................................1030 Osiguranje poiljke.....................................................................................................................................................................1031 Polaganje rauna........................................................................................................................................................................1031

OBAVEZE NALOGODAVCA
Isplata naknade...........................................................................................................................................................................1032 Kada otpremnik moe zahtevati naknadu..................................................................................................................................1033 Trokovi i predujam...................................................................................................................................................................1033 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................1034 Kada je ugovoreno da naknadu plati primalac stvari.................................................................................................................1034 Opasne stvari i dragocenosti.......................................................................................................................................................1035

POSEBNI SLUAJEVI OTPREMANJA

Otprema sa fiksnom naknadom..................................................................................................................................................1035 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................1035 Zbirna otprema...........................................................................................................................................................................1036 Zalono pravo otpremnika..........................................................................................................................................................1037 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................1037

Pojam..........................................................................................................................................................................................1038 - primer ugovora o kontroli robe......................................................................................................................................1039 - primer certifikata.............................................................................................................................................................1039 - primer tube u vezi ugovora o kontroli robe..................................................................................................................1040 Obim kontrole............................................................................................................................................................................1040 Nitavost pojedinih odredaba ugovora.......................................................................................................................................1041 uvanje robe odnosno uzorka....................................................................................................................................................1042 Obaveza obavetavanja naruioca..............................................................................................................................................1042

UGOVOR O KONTROLI ROBE I USLUGA

29

Naknada.....................................................................................................................................................................................1043 Pravo zaloge...............................................................................................................................................................................1043 Poveravanje kontrole robe drugom vriocu kontrole.................................................................................................................1044 Kontrola robe sa vrenjem pojedinih pravnih radnji..................................................................................................................1044 Kontrola robe sa garancijom.....................................................................................................................................................1045 Kontrola usluga i stvari koje nisu namenjene prometu..............................................................................................................1045 Raskid ugovora...........................................................................................................................................................................1046

Pojam.........................................................................................................................................................................................1047 -primer ugovora o organizovanju putovanja...................................................................................................................1048 Izdavanje potvrde o putovanju...................................................................................................................................................1049 Odnos ugovora i potvrde o putovanju........................................................................................................................................1049 Pretpostavka tanosti potvrde.....................................................................................................................................................1050

UGOVOR O ORGANIZOVANJU PUTOVANJA

OBAVEZE ORGANIZATORA PUTOVANJA

Zatita prava i interesa putnika...................................................................................................................................................1050 Obaveza obavetavanja..............................................................................................................................................................1050 Obaveza uvanja tajne................................................................................................................................................................1051 Odgovornost za organizovanje putovanja..................................................................................................................................1051 Odgovornost organizatora putovanja kad sam vri pojedine usluge.........................................................................................1052 Odgovornost organizatora putovanja kad je izvrenje pojedinih usluga poverio treim licima...............................................1052 Snienje cene.............................................................................................................................................................................1053 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1054 Iskljuenje i ogranienje odgovornosti organizatora putovanja................................................................................................1054

OBAVEZE PUTNIKA
Plaanje cene..............................................................................................................................................................................1054 Obaveza davanja podataka.........................................................................................................................................................1055 Ispunjavanje uslova predvienih propisima...............................................................................................................................1055 Odgovornost putnika za priinjenu tetu....................................................................................................................................1055

POSEBNA PRAVA I OBAVEZE UGOVORNIH STRANA

Zamena putnika drugim licem....................................................................................................................................................1056 Poveanje ugovorene cene.........................................................................................................................................................1056 Pravo putnika da odustane od ugovora......................................................................................................................................1057 Pravo organizatora putovanja da odustane od ugovora..............................................................................................................1058 Izmena programa putovanja.......................................................................................................................................................1059

POSREDNIKI UGOVOR O PUTOVANJU

Pojam.........................................................................................................................................................................................1060 - primer posrednikog ugovora o posredovanju...............................................................................................................1060 Obaveza izdavanja potvrde........................................................................................................................................................1061 Postupanje po uputstvima putnika..............................................................................................................................................1061 Izbor treih lica..........................................................................................................................................................................1062 Shodna primena odredaba ugovora o organizatoru putovanja...................................................................................................1062

Pojam..........................................................................................................................................................................................1063 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1063 - primer ugovora o alotmanu.............................................................................................................................................1064 - primer tube ugovora o organizovanom putovanju.......................................................................................................1065 Forma ugovora...........................................................................................................................................................................1066

UGOVOR O ANGAOVANJU UGOSTITELJSKIH KAPACITETA (UGOVOR O ALOTMANU)

OBAVEZE TURISTIKE AGENCIJE

Obaveze obavetavanja..............................................................................................................................................................1066 Obaveza pridravanja ugovorenih cena.....................................................................................................................................1067 Obaveza plaanja ugostiteljskih usluga......................................................................................................................................1067 - sa sudskom praksom..........................................................................................,....................................................................1068 Obaveza izdavanja posebne pismene isprave................................................................................'............................................1069

OBAVEZE UGOSTITELJA
Obaveze stavljanja na korienje ugovorenih smetajnih kapaciteta........................................................................................1069 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................1070 30

Obaveze jednakog postupanja....................................................................................................................................................1070 Obaveza ugostitelja da ne menja cene usluga............................................................................................................................1070 Obaveza plaanja provizije........................................................................................................................................................1071

PRAVO TURISTIKE AGENCIJE DA ODUSTANE OD UGOVORA

Pravo na odustanak od angaovanih smetajnih kapaciteta.......................................................................................................1071 Obaveza turistike agencije da popuni angaovane kapacitete..................................................................................................1072

UGOVOR O OSIGURANJU
IMOVINSKA OSIGURANJA I OSIGURANJE LICA
Pojam.........................................................................................................................................................................................1073 sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1074 - primcr tube iz ugovo ra o osiguranju.............................................................................................................................1077 Osigurani sluaj..........................................................................................................................................................................1078 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1079 Iskljuenje nekih osiguranja.......................................................................................................................................................1080 Odstupanje od odredaba ove glave.............................................................................................................................................1081
-

ZAKLJUENJE UGOVORA
Kad je ugovor zakljuen.............................................................................................................................................................1081 - primer ponude jednog osiguravaa.................................................................................................................................1081 Polisa i lista pokria...................................................................................................................................................................1082 - primer polise o dugoronom osiguranju.........................................................................................................................1083 Osiguranje bez polise.................................................................................................................................................................1084 Zakljuenje ugovora u ime drugog bez ovlaenja....................................................................................................................1084 Osiguranje za tui raun ili za raun koga se tie......................................................................................................................1085 Zastupnici osiguranja.................................................................................................................................................................1085

OBAVEZE OSIGURANIKA, ODNOSNO UGOVARAA OSIGURANJA PRIJAVA OKOLNOSTI ZNAAJNIH ZA OCENU RIZIKA
Dunost prijavljivanja................................................................................................................................................................1086 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1086 Namerna netana prijava ili preutkivanje.................................................................................................................................1087 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................... 1087 Nenamerna netanost ili nepotpunost prijave.............................................................................................................................1088 Proirenje primene prethodnih lanova......................................................................................................................................1089 Sluajevi u kojima se osigurava ne moe pozivati na netanost prijave.................................................................................1089

PLAANJE PREMIJE
Dunost plaanja i primanja premije..........................................................................................................................................1090 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1090 Posledice neisplate premije........................................................................................................................................................1090 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................... 1092

OBA VESTA VANJE OSIGURAVAA O PROMENAMA RIZIKA Poveanje rizika..........................................................................................................................................................1093

- sa sudskom praksom............................................................................................................................................................... 1094 Kad se osigurani sluaj dogodi u meuvremenu........................................................................................................................1094 Smanjenje rizika.........................................................................................................................................................................1095 Obaveza obavetavanja o nastupanju osiguranog sluaja..........................................................................................................1095 Nitavost odredaba o gubitku prava...........................................................................................................................................1096

OBAVEZE OSIGURAVAA
Isplata naknade ili ugovorene svote...........................................................................................................................................1097 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................ 1097 - primer tube za naknadit tete na motornom vozilu po osnovu dobrovoljnog kasko osiguranja.............................1099 Iskljuenje odgovornosti osiguravaa u sluaju namere i prevare............................................................................................1100 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................ 1101 Prigovori osiguravaa.................................................................................................................................................................1101 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................ 1102

TRAJANJE OSIGURANJA
Poetak dejstva osiguranja........................................................................................................................................................1102 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................ 1003 Uticaj steaja na osiguranje.......................................................................................................................................................1103

31

OSIGURANJE IMOVINE
Interes osiguranja.......................................................................................................................................................................1103 Svrha osiguranja imovine...........................................................................................................................................................1104 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1105 Spreavanje osiguranog sluaja i spaavanje.............................................................................................................................1105 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1106 Preputanje oteene osigurane stvari........................................................................................................................................1107 Propast stvari usled dogaaja koji nije predvien u polisi.........................................................................................................1108

OGRANIENJE OSIGURANIH RIZIKA

tete pokrivene osiguranjem......................................................................................................................................................1108 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1109 teta prouzrokovana nedostacima osigurane stvari...................................................................................................................1109 tete prouzrokovane ratnim operacijama i pobunama...............................................................................................................1109 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1110 NADOSIGURANJE I UGOVOR SA VIE OSIGURAVAA Nadosiguranje............................................................................................................................................................................1110 Naknadno smanjenje vrednosti..................................................................................................................................................1111 Viestruko i dvostruko osiguranje..............................................................................................................................................1111 - sudska praksa..........................................................................................................................................................................1112 Saosiguranje...............................................................................................................................................................................1113 PODOSIGURANJE........................................................................................................................................................1113 PRELAZ UGOVORA I ISPLATA NAKNADE IZ OSIGURANJA DRUGOME Prelaz ugovora na pribavioca osigurane stvari...........................................................................................................................1114 Dodeljivanje naknade nosiocima zaloge i drugih prava.............................................................................................................1114 PRELAZ OSIGURANIKOVIH PRAVA (SUBROGACIJA)...............................................................................1115 - sudska praksa..........................................................................................................................................................................1115 OSIGURANJE OD ODGOVORNOSTI ....................................................................................................................1118 Odgovornost osiguravaa...........................................................................................................................................................1118 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1118 Sopstveno pravo oteenika i direktna tuba.............................................................................................................................1120 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................1120 OSIGURANJE LICA Utvrivanje osigurane svote......................................................................................................................................................1121 Polisa osiguranja ivota..............................................................................................................................................................1122 Netana prijava starosti osiguranika...........................................................................................................................................1122 Posledica neplaanja premije i smanjenje osigurane svote........................................................................................................1122 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................1123 Osiguranje treeg lica.................................................................................................................................................................1123 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................1123 Osiguranje za sluaj smrti maloletnika i lica lienih poslovne sposobnosti..............................................................................1124 Kumuliranje naknade i osigurane svote....................................................................................................................................1124

ISKLJUENI RIZICI
Samoubistvo osiguranika...........................................................................................................................................................1125 Namerno ubistvo osiguranika.....................................................................................................................................................1125 Namerno prouzrokovan)e nesrenog sluaja.............................................................................................................................1126 Ratne operacije...........................................................................................................................................................................1126 Ugovorno iskljuenje rizika......................................................................................................................................................1127 PRAVA UGOVARAA OSIGURANJA PRE NASTUPANJA OSIGURANOG SLUAJA Otkup..........................................................................................................................................................................................1127 Predujam....................................................................................................................................................................................1128 Zalaganje polise..........................................................................................................................................................................1128 OSIGURANJE IVOTA U KORIST TREEG LICA Odreivanje korisnika................................................................................................................................................................1128 Podela koristi izmeu vie korisnika..........................................................................................................................................1129 Opozivanje odredbe o odreivanju korisnika..............................................................................'..............................................1129 Sopstveno i neposredno pravo korisnika....................................................................................................................................1130 Poverilac ugovaraa osiguranja i osiguranika............................................................................................................................1130 Ustupanje osigurane svote..........................................................................................................................................................1131 32

Kad odreeni korisnik umre pre dospelosti................................................................................................................................1131 Osiguranje za sluaj smrti bez odreenog korisnika..................................................................................................................1131 Savesna otplata osigurane svote neovlaenom licu..................................................................................................................1132

Pojam.........................................................................................................................................................................................1133 - primer ugovora o zaloi pokretne stvari.........................................................................................................................1134 Hipoteka.....................................................................................................................................................................................1134 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................... 1137 - primer zalone izjave u vezi hipoteke.............................................................................................................................1138 -primer hipotekarne tube................................................................................................................................................1139 Sticanje zalonog prava..............................................................................................................................................................1140 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1141 Sposobnost.................................................................................................................................................................................1141 Zaloga na stvari ve zaloenoj drugome...................................................................................................................................1141 Zaloga za buduu ili uslovnu obavezu.......................................................................................................................................1141 Protezanje zaloge na druge obaveze zalogodavca......................................................................................................................1142 Zabranjene odredbe....................................................................................................................................................................1142 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1143

UGOVOR O ZALOI

ZALAGANJE STVARI OBAVEZE ZALOGODAVCA.........................................................................................................................1144 OBAVEZE ZALOGOPRIMCA

uvanje zaloene stvari..............................................................................................................................................................1144 Upotrebljavanje zaloene stvari.................................................................................................................................................1145 Plodovi zaloene stvari...............................................................................................................................................................1145 Oduzimanje zaloene stvari od zalogoprimca............................................................................................................................1145

PRAVA ZALOGOPRIMCA
i [
1

\ \ i I I

Kad zaloena stvar ima neki nedostatak.....................................................................................................................................1146 Prodaja zaloene stvari..............................................................................................................................................................1147 Prodaja stvari zaloene za potraivanje iz ugovora u privredi..................................................................................................1147 Prodaja zaloene stvari pre vremena i zbog kvarenja, gub. vrednosti i zamena.......................................................................1148 Prodaja zaloene stvari pre vremena na zahtev zalogodavca.....................................................................................................1148 Pravo prvenstvene naplate..........................................................................................................................................................1149 Redosled zalonih prava.............................................................................................................................................................1149

PRESTANAK ZALONOG PRAVA

Prestanak zalonog prava gubitkom dravine............................................................................................................................1150 Prestanak zalonog prava prestankom potraivanja...................................................................................................................1150 Zastarelost meusobnih potraivanja.........................................................................................................................................1151

j 1
i ; i

ZALAGANJE POTRAIVANJA I DRUGIH PRAVA ZALAGANJE POTRAIVANJA

Obavetavanje dunika i predaja isprave..................................................................................................................................1151 Davanje u zalogu potraivanja za hartije od vrednosti...............................................................................................................1152 Dunost ouvanja potraivanja..................................................................................................................................................1153 Naplaivanje i uraunavanje kamata..........................................................................................................................................1153 Naplaivanje zaloenog potraivanja.........................................................................................................................................1153 Prigovori dunika zaloenog potraivanja.................................................................................................................................1154

| i I

DAVANJE U ZALOGU DRUGIH PRAVA Nain zalaganja...........................................................................................................................................................1154 PRIMENA ODREDABA O DAVANJU U ZALOGU STVARI.......................................................................1155

UGOVOR O JEMSTVU
Pojam..........................................................................................................................................................................................1156 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................1156 - primer ugovora o jemstvu...............................................................................................................................................1159 - primer tube za obaveze iz ugovora o jemstvu...............................................................................................................1159 Forma....................................................................................................,....................................................................................1160 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1160

i !

33

Sposobnost za jemenje.............................................................................................................................................................1161 Jemenje za poslovno nesposobnog...........................................................................................................................................1162 Predmet jemenj a.......................................................................................................................................................................1162 Obimjemeve odgovornosti......................................................................................................................................................1163 Prelaz poverioevih prava na jemca (subrogacija).....................................................................................................................1163 - 5a sudskom praksom...............................................................................................................................................................1164

ODNOS POVERIOCA I JEMCA

Oblici jemstva............................................................................................................................................................................1164 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1165 Solidarnost jemaca.....................................................................................................................................................................1165 Gubitak prava na rok.................................................................................................................................................................1165 Steaj glavnog dunika..............................................................................................................................................................1166 Sluaj smanjene odgovornosti dunikovog naslednika.............................................................................................................1167 Jemevi prigovori.......................................................................................................................................................................1167 Dunost obavetavanja jemca o dunikovom proputanju........................................................................................................1167 Osloboenje jemca zbog poverioevog odugovlaenja.............................................................................................................1168 Osloboenje jemca zbog naputanja garancije..........................................................................................................................1169

ODNOS JEMCA I DUNIKA

Pravo zahtevati naknadu od dunika..........................................................................................................................................1169 - 5a sudskom praksom...............................................................................................................................................................1170 Pravo jemca jednog solidarnog dunika....................................................................................................................................1171 Pravo jemca na prethodno obezbeenje.....................................................................................................................................1171 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1171 Gubitak prava na naknadu..........................................................................................................................................................1171 Pravo na vraanje isplaenog....................................................................................................................................................1172

REGRES ISPLATIOCA PREMA OSTALIM JEMCIMA 1173 ZASTARELOST................................................................................................................................................1173

UGOVOR O UPUIVANJU (ASIGNACIJA)

Pojam ugovora...........................................................................................................................................................................1175 - primer asignacije..............................................................................................................................................................1175 - primer tube po osnovu ugovora o upuivanju (asignaciji)..........................................................................................1176

ODNOSI PRIMAOCA UPUTA I UPUENIKA

Prihvatanje od strane upuenika.................................................................................................................................................1177 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1177 Prigovori upuenika...................................................................................................................................................................1178 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1178 Prenoenje uputa.........................................................................................................................................:..............................1179 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1180 Zastarelost..................................................................................................................................................................................1180

ODNOS PRIMAOCA UPUTA I UPUTIOCA

Ako je primalac uputa poverilac uputioca..................................................................................................................................1180 Uput nije ispunjenje...................................................................................................................................................................1181 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1181 Dunost primaoca uputa da obavesti uputioca...........................................................................................................................1182 Odustanak od prihvaenog uputa...............................................................................................................................................1182 Opozivanje ovlaenja datog primaocu uputa............................................................................................................................1182

ODNOS UPUTIOCA I UPUENIKA

Ako je upuenik dunik poverioca.............................................................................................................................................1183 Opozivanje ovlaenja datog upueniku....................................................................................................................................1183

SMRT I LIENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI..........................................................................................1184 UPUT U OBLIKU HARTIJE NA DONOSIOCA...........................................................................................1184 UPUT U OBLIKU HARTIJE PO NAREDBI.................................................................................................1185

BANKARSKI NOVANI DEPOZITI

NOVANI DEPOZIT
Pojam.........................................................................................................................................................................................1186 - 5a sudskom praksom................................................................................................................................................................1187 34

I
Otvaranje rauna........................................................................................................................................................................1187 Otklanjanje dugovnog salda......................................................................................................................................................1188 Vrste novanih depozita............................................................................................................................................................1188 Stanje rauna..............................................................................................................................................................................1189 Mesto uplata i isplata..................................................................................................................................................................1189 - sa sudskom praksom............................................................................................................................................................... 1189 Postojanje vie rauna...............................................................................................................................................................1190 Plaanje kamate.........................................................................................................................................................................1190

ULOG NA TEDNJU
tedna knjiica...........................................................................................................................................................................1191 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1191 Upis u knjiicu...........................................................................................................................................................................1191 Plaanje kamate.........................................................................................................................................................................1191 Vrste uloga na tednju...............................................................................................................................................................1192

DEPONOVANJE HARTIJE OD VREDNOSTI

Pojam.........................................................................................................................................................................................1193 Vrenje prava.............................................................................................................................................................................1194 Dunosti banke...........................................................................................................................................................................1194 Vraanje hartija od vr'ednosti.....................................................................................................................................................1195 Zahtevi treih lica.......................................................................................................................................................................1195

BANKARSKI TEKUI RAUN

Pojam.........................................................................................................................................................................................1196 Forma ugovora...........................................................................................................................................................................1197 Sredstva na tekuem raunu.......................................................................................................................................................1197 Prebijanje izmeu salda vie rauna...........................................................................................................................................1198 Raspolaganje saldom.................................................................................................................................................................1198 Primena pravila ugovora o nalogu..............................................................................................................................................1199 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................1199 Trajanje rauna...........................................................................................................................................................................1199 Provizija i naknada trokova......................................................................................................................................................1200 Dostavljanje izvoda....................................................................................................................................................................1200

Pojam..........................................................................................................................................................................................1202 Pristup sefu.................................................................................................................................................................................1202 Predmeti koji se ne smeju staviti u sef.......................................................................................................................................1202 Prava banke u sluaju neplaanja...................................................................................................................,...........................1202

UGOVOR O SEFU

UGOVOR O KREDITU
Pojam.........................................................................................................................................................................................1204 - sa sudskom praksom................................................................................................................................................................ 1204 - primer ugovora o kreditu.................................................................................................................................................1209 Forma i sadrina.........................................................................................................................................................................1210 Otkaz davaoca kredita................................................................................................................................................................1210 - primer tube u vezi ugovora o kreditu............................................................................................................................1211 Odustajanje od ugovora i vraanje kredita pre roka...................................................................................................................1212

UGOVOR O KREDITU NA OSNOVU ZALOGE HARTIJE OD VREDNOSTI

Pojam..........................................................................................................................................................................................1213 Lombardni krediti kao posledica zaloge hartija od vrednosti....................................................................................................1213 Forma i sadraj...........................................................................................................................................................................1214 Kad banka moe prodati zaloene hartije...................................................................................................................................1214

UGOVOR O AKREDITIVU
Obaveza akreditivne banke i forma akreditiva...........................................................................................................................1215 sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1216 - primer otvaranja akreditiva............................................................................................................................................1216 - primer tube u vezi otvaranja akreditiva......................................................................................................................1217
-

35

Kada nastaje obaveza prema korisniku.....................................................................................................................................1217 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1218 Nezavisnost akreditiva od drugog pravnog posla.......................................................................................................................1219 Dokumentarni akreditiv..............................................................................................................................................................1219 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1220 Dunost akreditivne banke.........................................................................................................................................................1220 - 5a sudskom praksom...............................................................................................................................................................1220 Vrste dokumentarnog akreditiva...............................................................................................................................................1221 Opozivi akreditiv........................................................................................................................................................................1222 Neopozivi akreditiv...................................................................................................................................................................1222 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1222 Dunost banke u pogledu dokumenata......................................................................................................................................1222 Granice odgovornosti banke.......................................................................................................................................................1223 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1223 Prenosivost i deljivost akreditiva...............................................................................................................................................1224

BANKARSKA GARANCIJA
Pojam.........................................................................................................................................................................................1225 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1225 - primer ugovora o izdavanju garancije............................................................................................................................1228 - primer garancije...............................................................................................................................................................1229 - primer tube iz bankarske garancije..............................................................................................................................1230 - primer predloga teksta bankarske garancije sa ino-organizaciojom..........................................................................1231 - primer ugovora o izdavanju devizne garancije..............................................................................................................1232 Izmirenje obaveze iz garancije u novcu.....................................................................................................................................1234 Potvrda garancije (supergarancija).............................................................................................................................................1235 Ustupanje prava iz garancije......................................................................................................................................................1235 Garancija "bez prigovora".........................................................................................................................................................1235 - 5a sudskom praksom..........................................................................................................................................................1236

PRIMENA ODREDABA O BANKARSKOM POSLOVANJU 1237

UGOVOR O PORAVNANJU
Pojam.........................................................................................................................................................................................1238 primer ugovora o poravnanju..........................................................................................................................................1239 - primer tube radi izvrenja ugovora o poravnanju.......................................................................................................1240 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1240 U emu se sastoje uzajamna poputanja....................................................................................................................................1240 Sposobnost.................................................................................................................................................................................1241 Predmet......................................................................................................................................................................................1241 Primene odredbe o dvostranim ugovorima................................................................................................................................1242 Prekomerno oteenje................................................................................................................................................................1242 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1242 Dejstvo poravnanja prema jemcima i zalogodavcima................................................................................................................1243 Poravnanje o poslu koji se moe ponititi..................................................................................................................................1244 Nita vost poravnanja.................................................................................................................................................................1244 - 5a sudskom praksom...............................................................................................................................................................1244 Nita vost jedne odredbe poravnanja..........................................................................................................................................1245
-

ZAVRNI DEO - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1246 Primena obiaja.........................................................................................................................................................................1246 - sa sudskom praksom...............................................................................................................................................................1247 (Opte i posebne uzanse)...........................................................................................................................................................1248 (Uzansa21.ilanllO7. ZOO)..................................................................................................................................................1248 Literatura................................................................................................................................................................................... 1248

Primena ovog zakona ..............................................................1246

36

U O O I U PR R I G V R IV ED
OSNOVNA NAELA U PRIVREDNIM POSTUPANJIMA
Strane u obligacionim odnosima
Ovo naelo je od velikog znaaja za utvrivanje ravnopravnosti svih uesnika u obligacionim odnosima. Sutina ove odredbe ukazuje da se navedeno naelo odnosi kako na pravna lica, bez obzira kojoj kategoriji pripadaju (na primer, i graanska pravna lica), tako i na fizika liza, u odnosima koje po prirodi stvari mogu pravnim poslom regulisati, bilo da oni nastanu izmeu samih pravnih lica, ili izmeu pravnih lica i fizikih lica, odnosno izmeu samih fizikih lica. Zakon o obligacionim odnosima je jedinstven i za pravna i za fizika lica, pri emu je od znaaja da se i specifini odnosi nekih pravnih subjekata reguliu istim zakonom, kao to su, na primer, obligacioni odnosi privrednih subjekata, bez ikakvih odstupanja u pogledu primene optih naela zakona. Izvesna odstupanja utvrena su u zakonu samo u pogledu specifinih odnosa pojedinih subjekata, stoje i ukazano u pojedinim odredbama ovog zakona, kada se odreeni subjekti - pravna lica, na primer, upuuju da u zasnivanju obligaeionih odnosa postupaju u skladu sa svojim optim aktima, ili ako je pravno lice zakljuilo ugovor ili preduzelo drugu pravnu radnju, koja je preduzeta suprotno optem aktu tog pravnog lica, zakon propisuje da taj ugovor ili druga pravna radnja ostaju na snazi, osim ako je za to druga strana znala ili morala znati, ili ako je zakonom drukije odreeno. Bitno je da se naglasi da se pravila utvrena u Zakonu o obligacionim odnosima jedinstveno primenjuju i za pravna i za fizika lica. Odstupanja od ovog pravila ne postoji, bar kada se radi o optim naelima zakona i velikog broja odredaba zakona, osim ako se neki pravni odnos regulie drukije zbog predmeta poslovanja lica, kao to su, na primer, ugovori u privredi, ili se republikim propisom neki pravni odnosi drukije reguliu, u kom sluaju takoe postoji jedinstvo pravnih i fizikih lica, ravnopravnih sa stanovita svih naela zakona.

Autonomija volje
Autonomija volje je jedno od osnovnih naela Zakona o obligacionim odnosima, po kome su strane u obligacionim odnosima slobodne da svoje odnose urede po svojoj volji. S obzirom da su odredbe Zakona o obligacionim odnosima dispozitivnog karaktera, prema naelu autonomije volje strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da svoje odnose urede po svojoj volji. Tako, ako su, na primer, strane ugovorom ili nekim drugim pravnim poslom regulisale neki pravni odnos na drugi nain, razliit od naina na koji je to uinjeno Zakonom o obligacionim odnosima, onda e eventualno nastali spor biti reen u smislu ugovora, ak i ako stranke nisu is37

kljuile primenu ovog zakona. To je akt njihove volje, jer na to ukazuje i samo naelo autonomije volje - "da svoje odnose urede po svojoj volji". Ogranienje volje stranaka odnosi se samo na one obligacione odnose koji su zasnovani protivno prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima. Ovo ogranienje, naroito kada je u pitanju obligacioni odnos zasnovan protivno prinudnim propisima, odnosi se pre svega na zasnivanju obligacionih odnosa koji su protivni ostalim naelima ovog zakona, kao to su: naelo savesnosti i potenja; naelo korienje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato; ili naelo jednake vrednosti davanja, s tim to je propisano da se zakonom odreuje u kojim sluajevima naruavanje toga naela povlai pravne posledice, itd. Meutim, i neki konkretni zakoni, koji reguliu obligacione odnose, koji zabranjuje uspostavljanje odreenih odnosa zasnovani voljom stranaka, raspravljaju se sa stanovita nastupanja pravnih posledica putem odredaba Zakona o obligacionim odnosima. Tako, na primer, Zakon o prometu nepokretnosti propisuje u kojoj formi se moe zakljuiti ugovor o prodaji nepokretnosti, pa ukoliko se ta propisana forma ne ispotuje, takav ugovor je nitav, i ne proizvodi pravno dejstvo, ali zato se pravne posledice tako nitavih ugovora ureuju odredbama Zakona o obligacionim odnosima.

Sudska praksa
Autonomija volje - ugovaranje kamatne stope i nitavost ugovora Za tetu koju banka pretrpi zbog ugovaranja kamatne stope koja nije u skladu sa poslovnom politikom banke, ne mole se banka pozivati na nitavnost ugovorne odredbe ugovora o kreditu koji je banka kao davalac kredita ugovorila Iz obrazloenja Parnine stranke su shodno naelu autonomije volje, ustanovljenom odredbom lana 10. Zakona o obligacionim odnosima, slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da svoje odnose urede po svojoj volji. Predmetnu kamatnu stopu (ugovornu kamatu) predloila je i odobrila banka, a ne tueni kao korisnik kredita. Ukoliko banka kao davalac kredita ugovori kamatnu stopu koja nije u skladu sa Poslovnom politikom banke, ne moe se pozivati na nitavnost takve ugovorne odredbe. Stoga ni za tetu koju banka pretrpi zbog ugovaranja kamatne stope koja nije u skladu sa Poslovnom politikom banke, ne moe biti odgovoran korisnik kredita, niti se banka moe pozivati na nitavnost takve ugovorne odredbe. Tueni se u konkretnom sluaju, shodno odredbi lana 12. Zakona o obligacionim odnosima, pridravao naela savesnosti i potenja, budui da nije bio duan da zna da lije odobrena kamatna stopa po zakljuenom ugovoru o kreditu u skladu sa poslovnom politikom tuioca. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 241/06 od 13.07.2006. godine).

Ravnopravnost strana
Naelo ravnopravnosti stranaka zasniva se, pre svega, na Ustavu, ali je i u Zakonu o obligacionim odnosima naglaeno kao deo osnovnih naela obligacionog prava. Naime, stranke u vezi primene obligacionog prava imaju ravnopravni poloaj na celoj teritoriji Republike Srbije - na kojoj se primenjuje Zakon o obligacionim odnosima, tj. kako u mestu njihovog poslovanja, tako i u mestu ispunjenja obaveza zasnovanih na tom zakonu, pa ako postupaju suprotno tom pravilu vreaju navedeno naelo ravnopravnosti stranaka.. U vezi sa tako proklamovanim naelom, nedozvoljeno je da se propisima ili zakonom, odnosno na osnovu zakona propisuju ili zasnivaju odnosi subjekata u pravnim odnosima, stavljajui ih u neravnopravan poloaj u odnosu na druge subjekte. Ovakva pozicija stranaka proizilazi iz drutveno-ekonomskih odnosa u zemlji, i ire, kojima je nespojivo sticanje privilegija, odnosno sticanje koristi, protivno utvrenim normama, na tetu drugih. Zbog toga, svaka radnja jednog subjekta protivna odredbama zakona, moe se uspeno pobijati, a u nekim sluajevima, predvieni zakonom to se podrazumeva, zbog ega pravne radnje uinjene protivno prinudnim propisima od svog postanka ne proizvode pravno dejstvo, pa samim tim nemaju ni sudsku zatitu. Ovo naelo ima u vidu ravnopravnost stranaka kako u vreme zakljuenja ugovora, tako i u toku ispunjenja ugovorenih prava i obaveza, sve do njihovog ispunjenja. Nijedna strana u ugovornom odnosu ne moe biti u potinjenom poloaju prema drugoj strani, ili trpeti monopolski poloaj neke strane, bilo kod zasnivanja obligacionog odnosa, ili zavisnosti od monopolskog poloaja jedne strane na tritu. Zbog toga je i u odredbama lana 14. ZOO propisano, da "u zasnivanju obligacionih odnosa strane ne mogu ustanovljavati prava i obaveze kojima se za bilo koga stvara ili iskoriava monopolski poloaj na tritu". Neravnopravnost stranaka nastaje najee zbog monopolskog poloaja neke privredne grupacije (naroito banaka), kada se putem, na primer, ugovornih kamata, iskoriava nepovoljni poloaj strane koja je zbog eko38

nomskih tekoa prinuena da prihvati svaku vrstu ugovora, odnosno kamatnu stopu, makar ona bila i van kodeksa grupacije tih subjekata, to joj se sveti i dovodi do steaja. Ravnopravnost stranaka mora da postoji i u vreme izvrenja ugovora, tj. da ijedna i druga ugovorna strana postupaju onako kako je ugovoreno. To obezbeuju odredbe lana 122. ZOO, koje propisuju da u dvostranim ugovorima nijedna strana nije duna da ispuni svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu. Ali, kod spekulativnih ugovora, koji oigledno jednu stranu dovode u neravnopravan poloaj, davanjem estih kratkoronih kredita, odnosno zamenjivanjem ranijih ugovora novim ugovorima, odredbe tog lana se na drugi nain reflektuju, jer one pogoduju strani koja daje kredite, tako to se strani koja se nalazi u tekom materijalno fmansijskom poloaju nudi novi kredit, kapitalie ugovorna kamata, i tu drugu stranu dovodi u jo tei poloaj, koja rauna da e i sa naknadno dobijenim kreditom sanirati svoje stanje. Naravno, navedeni sluajevi se reavaju sudskim putem, primenom lana 141. ZOO, po kome je nitav ugovor kojim neko, koristei se stanjem nude ili tekim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenou ili zavisnou, ugovori za sebe ili nekog treeg korist koja je u oiglednoj nesrazmeri s onim stoje on drugoj dao ili uinio, ili se obavezao dati ili uiniti. Pri svemu tome treba imati u vidu i raniji Antimonopolski zakon, odnosno sada Zakon o zatiti konkurencije, koji jasno razgraniava dozvoljene i nedozvoljene poslove u sistemu postojanja monopolskog poloaja, odnosno dominantnog poloaja i zakljuivanje monopolistikih sporazuma, za koje se utvruje da postoji njihova zloupotreba ako na tritu stvaraju odnose koji su usmereni na naruavanje konkurencije i izazivanje poremeaja na tritu i koje omoguavaju materijalne koristi i druge pogodnosti zasnovani na neravnopravnim odnosima u poslovanju, a kojima se nanosi ili moe naneti teta drugom privrednom subjektu, odnosno potroau.

Naelo savesnosti i potenja

Potenje i savesnost je osnovno naelo koga se stranke moraju pridravati u zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa. Zbog toga se stranke ne mogu pozivati na neku od odredaba Zakona o obligacionim odnosima, ako bi njena primena u odreenom sluaju proizvela posledice protivne naelu savesnosti i potenja. Savesnost i potenje pretpostavlja da su se stranke ugovorom pridravale pravila poslovnog morala i dobrih poslovnih obiaja, koji su rezultat dugotrajne primene u praksi, u skladu sa propisima koji su se primenjivali, a samim tim i poslovnim moralom. Ovo utoliko pre to i neki drugi propisi, kao na primer Zakon o parninom postupku (l. 3. st. 3.) propisuju da sud nee uvaavati raspolaganje stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala. Prema sudskoj praksi, stranka koja postupa protivno naelu potenja i savesnosti ne moe dobiti sudsku zatitu u ostvarivanju svojih zahteva iz takvih postupaka, niti iz sopstvenih nemoralnih postupaka moe izvlaiti korist, pozivajui se u odnosima sa drugim licima na naelo potenja i savesnosti i tvrdei i za svoje postupke da su protivni tom naelu, da bi na osnovu toga, eventualno, postigla ponitenje ugovora ili neke druge ugovorne odredbe. Sudska praksa smatra protivnim naelu savesnosti i potenja i one ugovore, ili pojedine odredbe ugovora, ako su zakljuene protivno vaeim propisima kao stoje sluaj, na primer, sa ugovaranjem zatezne kamate koja je vea od propisane. Po pravilu, motiv zbog kojih se ugovor zakljuuje ne utie na njegovu punovanost. Ali ako je motiv protivan naelu savesnosti i potenja, poslovnom moralu u poslovanju ili pravilnoj primeni zakona, moe da ima kao posledicu nevanost pravnog posla, njegovu nitavost, pa i uskraivanje sudske zatite. Tako, na primer, ako su stranke zakljuile ugovor radi zadovoljenja potreba potroaa, ali sa namerom da izigraju pozitivne propise, tako to bi ugovorile nesrazmerno visoke i nerealne kupoprodajne cene, u cilju prikazivanja u svojim poslovnim knjigama dohodak koji nije ostvaren, stoje u suprotnosti sa pozitivnim pravom, onda to moe da ima kao posledicu nevanost pravnog posla. U jednoj svojoj odluci (Gzz. 44/04 od 05. maja 2004. godine), Vrhovni sud Srbije je naglasio znaaj naela savesnosti i potenja, tako to je u vezi jednog spornog sluaja restitucije izneo svoj pravni stav, navodei: Prema lanu 104. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, u sluaju nitavosti ugovora svaka ugovorna strana duna je da vrati drugoj sve ono to je primila po osnovu takvog ugovora. Restitucija kao posledica nitavosti ugovora znai uspostavljanje onog stanja u imovini stranaka koje je bilo pre zakljuenja nitavog ugovora, a vri se po pravilima istovremenog ispunjenja iz lana 122. ZOO, izuzev u sluajevima propisanim lanom 104. st. 2. i 3. ZOO. lanom 104. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da sud moe odbiti u celini ili delimino zahtev nesavesne strane za vraanje onog stoje drugoj strani dato, a moe i odluiti da druga strana ono stoje primila po osnovu zabranjenog ugovora preda optini na ijoj teritoriji ona ima sedite, odnosno prebivalite ili boravite. Stavom 3. istog lana propisano je da e sud prilikom odluivanja voditi rauna o savesnosti 39

jedne, odnosno obeju strana, o znaaju ugroenog dobra ili interesa, kao i moralnim shvatanjima. Osnovni princip ugovornog prava jeste naelo savesnosti i potenja . Ta naela obavezuju strane ugovornice da se u meusobnim odnosima ponaaju savesno i poteno.

Sudska praksa
"Ukoliko je ugovorna kamata nerealna odnosno zelenaka, tada sudovi imaju ovlaenja da tako ugovorenu kamatu umere i svedu na realne vrednosti, koje odgovaraju naelu savesnosti i potenja u zakljuenju obligacionih odnosa i naelu jednake vrednosti uzajamnih davanja" - prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Pzz. 29/00. (Napomena: sluaj se moje primeniti i na naelo jednake vrednosti davanja cl. 15. ZOO); Ako je ugovor zakljuen protivno naelu savesnosti i potenja i zabrani zloupotrebe prava, takav ugovor je nitav u smislu l. 103. ZOO Iz obrazloenja Tueni su meu sobom zakljuili ugovor o zajmu na 30.000,00 DEM, koji iznos je tueni BB dao tuenom VV da bi taj novac ovaj uloio u izgradnju zapoetih stambenih objekata, a tueni BB je traio sredstvo obezbe-enja, zbog ega mu je tueni VV ponudio zakljuenje ugovora o kupoprodaji nepokretnosti koja je bila vlasnitvo tuioca. U vreme zakljuenja ugovora o kupoprodaji izmeu tuenih, tueni VV je znao da nije ovlaten da otui tuioevu nepokretnost, pa je i zakljuio ugovor o kupoprodaji, ali ne u cilju sticanja vlasnitva na nepokretnosti, ve kao sredstvo obezbeenja zajma od 30.000,00 DEM. Na osnovu utvrenog injeninog stanja, pravilno je i po oceni Vrhovnog suda primenjeno materijalno pravo kada je utvreno da ugovor o kupoprodaji ne proizvodi pravno dejstvo u smislu l. 103. Zakona o obligacionim odnosima, zbog ega je usvojen tubeni zahtev i naloeno vraanje ranijeg zemljino knjinog stanja. Ovom odredbom (stav 1.) propisano je daje ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima nitav ako cilj povreenog pravila ne upuuje na neku drugu sankciju ili zakon u odreenom sluaju ne propisuje to drugo. U konkretnom sluaju, do zakljuenja ugovora o kupoprodaji izmeu tuenih dolo je zloupotrebom punomoja datog od strane tuioca tuenom VV, koji je zloupotrebivi tuioevo poverenje i izdato punomoje vrio otuenje tuioeve nepokretnosti u vie navrata, ne u cilju u kome je puno-moje izdato (radi realizacije ugovora o graenju zakljuenog sa tuiocem), ve za sopstvene potrebe. Ugovor je suprotan naelu savesnosti i potenja (l. 12. ZOO) i zakljuenje zloupotrebom prava (l. 13. ZOO)- moralu, zbog ega je i po oceni Vrhovnog suda nitav u smislu lana 103. ZOO. Neosnovano je stoga isticanje tuenog u reviziji o pogrenoj primeni materijalnog prava, jer u konkretnom sluaju nije postavljen tubeni zahtev za utvrenje nitavosti punomoja koje je posluilo kao osnov za zakljuenje ugovora o kupoprodaji, ve samo tubeni zahtev za ponitaj ugovora o kupoprodaji. Ovo, zbog toga to je u ovoj parnici kao prethodno pitanje utvrena nitavost ugovora o zastupanju, zbog ega nije bilo nuno postavljati poseban zahtev za utvrenje nitavosti tog ugovora. Kako je utvreno daje ugovor o punomoju zakljuen izmeu tuioca i tuenog VV nitav, to je nitav i ugovor o kupoprodaji zakljuen na osnovu njega. Pored toga ugovor o kupoprodaji ne odraava saglasnost volja ugovornih strana za otuenje nepokretnosti, poto je stvarna volja bila obezbeenje potraivanja za zajam dat od strane tuenog BB tuenom W, a ne kupoprodaja. U zakljuenju ovog ugovora tueni VV zloupotrebio je ovlaenje dato od strane tuioca, a tueni BB nije bio savestanjerje eleo obezbeenje svog potraivanja u odnosu na tuenog VV a ne kupoprodaju sporne nepokretnosti, zbog ega se u reviziji neosnovano poziva na svoju savesnost. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 645/06); Savesnost i potenje u vezi upravljanja zajednikom imovinom U redovnim prilikama, tj. dok brana zajednica traje, smatra se da kada jedan brani drug zakljuuje ugovor o prodaji nepokretnosti ili preduzima neki drugi pravni posao u vezi nepokretnosti, ini to uz saglasnost drugog branog druga. Stoga, kada supruzi nisu razvedeni, ne moe se uzeti da neuknjieni brani drug nije znao za prodaju, odnosno stavljanje tereta na zajedniku nepokretnost i nije se sa njom saglasio, samo zbog injenice to nije uestvovao direktno u zakljuenju ugovora Iz obrazloenja Polazei od utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su deliminor usvojili zahtev tuilje, nalazei da u smislu lana 321. st.l. Zakona o braku i porodinim odnosima, imovina koju su brani drugovi stekli radom u toku trajanja braka jeste njihova zajednika imovina, a da se prema lanu 322. st.2. istog zakona, ako je u zemljine i druge javne knjige upisan kao vlasnik na zajednikoj imovini samo jedan brani drug smatrae se 40

J .

kao da je upis izvren na oba brana druga, te da se tuilja ima smatrati suvlasnikom predmetnog stana u V2 udela, bez obzira to ista nije bila upisana u zemljine knjige kao suvlasnik. Kako tuilja kao suvlasnik predmetnog stana nije uestvovala u zakljuenju sporazuma o zalonom pravu na stanu, kao zaloni dunik, niti je imala saznanja daje navedeni sporazum zakljuen, nalaze daje navedeni sporazum zakljuen izmeu tuenih bez dejstva u V2 predmetnog stana, odnosno u onom delu u kom postoji suvlasnitvo tuilje. Po nalazu Vrhovnog suda Srbije, nietepeni sudovi su prvenstveno poli od pravila sadranom u stavu 2. lana 322. Zakona o braku i porodinim odnosima. Meutim, zanemarili su primenu i drugih pravila koja su od vanosti za reenje ovog sluaja. To su pravila iz stava 1. lana 325. Zakona o braku i porodinim odnosima, prema kome brani drugovi mogu ugovoriti da zajednikom imovinom ili delom imovine upravlja ili raspolae jedan od njih, kao i odredbe lana 12. Zakona o obligacionim odnosima u kojoj je proglaeno naelo potenja i savesnosti. U brojnim ugovorima o prodaji nepokretnosti, ili pak o zakljuenju pravnih poslova o teretima na nepokretnostima, kao ugovornici se pojavljuju lica koja se nalaze u braku, a retka je pojava da su oba brana druga upisana u zemljine knjige kao zajedniari ili pak suvlasnici. Iz toga bi proizilazilo da u ovim sluajevima neuknjieni brani drug moe da napada ugovor zakljuen bez njegove pismene saglasnosti. To bi imalo za posledi-cu da se pravni promet ukoi i da se ozbiljno dovede u pitanje naelo pravne sigurnosti. Ovo posebno sa razloga to se iza neuknjienog branog druga moe skrivati i onaj brani drug koji je nepokretnost prodao ili pak opteretio, pa poto se iz nekog razloga predomislio, sada kroz tubu neuknjienog branog druga i u savezu sa njim ispoljava svoje nezadovoljstvo ugovorom i nastoji da postigne cilj koji inae sam ne bi mogao da ostvari. Zbog toga je potrebno primeniti i pomenuta pravila iz stava 1. lana 325. Zakona o braku i porodinim odnosima i lana 12. Zakona o obligacionim odnosima. Prema shvatanju Vrhovnog suda, kada se navedena pravila primenjuju u redovnim prilikama, tj. dok brana zajednica traje, smatra se da kada jedan brani drug zakljuuje ugovor o prodaji nepokretnosti ili preduzima neki drugi pravni posao u vezi nepokretnosti, ini to uz saglasnost drugog branog druga. Ta saglasnost moe biti data pismeno, a moe biti izraena usmeno, te moe biti data i preutno. Stoga, kada supruzi nisu razvedeni, ne moe se uzeti da neuknjieni brani drug nije znao za prodaju, odnosno stavljanje tereta na zajedniku nepokretnost i nije se sa njom saglasio, samo zbog injenice to nije uestvovao direktno u zakljuenju ugovora. Naime, prvostepeni sud je propustio da preciznije utvrdi da lije tuilja znala i preutno odobrila ugovor, odnosno sporazum koji je zakljuio njen suprug - tueni u ovoj parnici. Ako se u redovnim prilikama, kao to je reeno, pretpostavlja da jedan brani drug preduzima pravne poslove u vezi zajednike nepokretnosti uz saznanje i preutnu saglasnost drugog branog druga, onda bi teret dokazivanja da su odnosi meu suprunicima poremeeni ili pak da tuilja nije znala za stavljanje tereta, leao na tuilji. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2981/05); Naelo potenja i savesnosti kod zakljuenja ugovora o posredovanju Visinu posrednike provizije stranke slobodno ugovaraju Prema obrazloenju Meu strankama je nesporno daje tueni posredovanjem tuioca zakljuio ugovor o kupoprodaji odreene robe i da se obavezao da tuiocu plati proviziju po stopi od 3% prema vrednosti zakljuenog posla. Ugovorom o posredovanju, dakle, stranke su odredile visinu provizije kao naknadu za uslugu i na taj nain one su izrazile volju da se za odreeni uspeno obavljeni posredniki posao, plati provizija u odreenom iznosu. Isto tako, meu strankama nije sporno daje tuilac u svemu postupio po nalogu tuenog i daje tueni kao prodava zakljuio ugovor na dan 8. IV______. o prodaji robe, to znai daje tuilac izvrio uslugu koja mu je bila naloena i time stupio upravni odnos sa tuenim za obraun i naplatu ugovorene naknade za izvrenu svoju uslugu. Iz tako utvrenog injeninog stanja, s obzirom daje visina ugovorene provizije uobiajena u prometu, proizilazi da je prvostepeni sud pogreio kad je po prigovoru tuenog umeravao visinu ugovorene naknade. Tueni, naime, ne samo da ne dokazuje, ve to i ne navodi, niti o tome ima podataka u spisima, daje tuilac prilikom ugovaranja visine provizije postupio protivno naelu potenja i savesnosti i daje samo usled takvih njegovih postupaka dolo do ugovaranja provizije po stopi od 3 odsto. Prema tome, kad su stranke ugovorom o posredovanju izrazile svoju volju o visini nagrade za uslugu koja je bila predmet toga ugovora, onda nije bilo me-sta da se nagrada odreuje u manjem iznosu od onog iznosa koji su stranke imale u vidu prilikom zakljuivanja ugovora (prema odluci VPS, SI. 132/68);

41

Raskid ugovora o poklonu kao posledica povrede naela o savesnosti i potenja Ako se poklonoprimac po zakljuenju ugovora o poklonu nije poneo prema poklonodavcu na nain koji bi njegovo ponaanje bilo kvalifikovano kao "velika ili gruba neblagodarnost", nema osnova za opoziv ugovora o poklonu Iz obrazloenja Majka stranaka, PP, podnelaje 04.03.1996. godine tubu protiv tuenog radi raskida ugovora o poklonu, iz razloga nezahvalnosti i nepruanja neophodne pomoi od strane tuenog. Dana 08.03.1996. godine i 18.07.1996. godine sainila je testamente kojima je, za sluaj svoje smrti, svu svoju pokretnu i nepokretnu imo vinu ostavila svojoj terci, ovde tuilji, zato to se o njoj starala, a istovremeno iskljuila tuenog, svog sina, kao | nunog naslednika, smatrajui da se o nju zakonski i moralno ogreio, jer ju je povremeno obilazio. Pored ova f! dva testamenta, sa tuiljomje sainila i ugovor o doivotnom izdravanju, kojim je predmetni stan ostavila tui- i 1 lji, koja je zauzvrat preuzela na sebe obavezu daje izdrava. Majka stranaka je umrla 04.10.1996. godine. "it Kod ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada \\ su odbili kao neosnovan tubeni zahtev tuilje, kojim je traila da se raskine navedeni ugovor o poklonu i za to dali razloge koje kao pravilne i potpune u svemu prihvata i Vrhovni sud, pa nisu osnovani revizijski navodi tui lje o pogrenoj primeni materijalnog prava. I Ugovor o poklonu nije regulisan pozitivnim propisima, pa se odredbe o opozivu tog ugovora (raskidu) nalaze i u pravnim pravilima imovinskog prava. Po paragrafu 567. Srpskog graanskog zakonika, propisano je da darodavac moe opozvati poklon ako nakon ui njenog poklona tako osiromai, da ne moe iveti, kao i u sluaju kada poklono\ primao pokae veliku neblagodarnost prema poklonodavcu, nanosei tetu njegovom ivotu, telu, asti i naruavajui njegovu slobodu i imanje. Svaka neblagodarnost, moralna greka, poklonoprimca, prema poklonodavcu, ne predstavlja razlog za opoziv (raskid) ugovora o poklonu, ve ta neblagodarnost treba da bude "velika " ili "gruba ". Po oceni Vrhovnog suda, niestepeni sudovi su pravilno odbili tubeni zahtev tuilje, jer su u postupku utvrdili da se tueni po zakljuenju ugovora o poklonu nije poneo prema poklonodavcu na takav nain, koji bi njegovo ponaanje u smislu navedenog paragrafa, bilo kvalifikovano kao "velika ili gruba neblagodarnost". Takvu pravilnu procenti izvrili su niestepeni sudovi uporeujui ponaanje tuenog kao poklonoprimca prema odreenom standardu i shvatanjima drutvene sredine u kojima se stranke nalaze. Prema tome, za drugaije reavanje ove pravne stvari nisu od znaaja navodi revizije da se tueni nije dovoljno brinuo i starao o majci koja je bila stara i bolesna i ivela sama, te daje brigu i staranje prepustio tuilji, kao i navodi revizije da je majka stranaka, nakon zakljuenja ugovora o poklonu, sa tuiljom zakljuila ugovor o doivotnom izdravanju i sainila dva testamenta u korist tuilje. Po oceni Vrhovnog suda, niestepeni sudovi pravilno zakljuuju da ove injenice nisu dokaz o gruboj neblagodarnosti tuenog, ve ukazuju, pre svega, na eventualno postojanje odreenih porodinih nesuglasica i neslaganja, koja nemaju karakter niti predstavljaju grubu neblagodarnost tuenog, kao poklonoprimca prema poklonodavcu. Sudovi pravilno nalaze da u konkretnom sluaju nema osnova za opoziv predmetnog ugovora o poklonu i pravilno zakljuuju da ne postoji nijedna injenica koja bi ukazala daje sada pokojna PP, majka parninih stranaka, osiromaila uinjenim poklonom, to bi bio jedan od razloga za opoziv ugovora o poklonu. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2764/05).

Zabrana zloupotrebe prava

Zakon o obligacionim odnosima propisuje naelo zabrane zloupotrebe prava, koje podrazumeva vrenje prava iz obligacionih odnosa "protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato". Ovo naelo upuuje na zakljuak da stranke pri sklapanju obligacionih ugovora imaju u vidu da njihovi zahtevi, ako su protivni drutvenom i pravnom ureenju drave, nee uivati sudsku zatitu. Drugim recima, zloupotreba prava podrazumeva sukob prava lica u pravnom odnosu, koji nastaje zbog toga stoje pravo jednog subjekta, saglasno pozitivnom pravu, suprotno cilju zbog koga je to pravo ustanovljeno - propisano, da bi se omelo pravo drugog subjekta, koje za posledicu ima nastanak tete tom subjektu. Sadrina ovog naela ima u vidu realizaciju odreenog odnosa, koji je ugovorom regulisan zloupotrebom prava, to znai da stranka koja je zloupotrebila pravo nee moi da ostvari to pravo, odnosno da realizuje pravo utvreno takvim ugovorom. U sudskoj praksi zauzet je stav, u jednom konkretnom sluaju, da "ako su stranke zakljuile ugovor o prodaji artikala sa kojima ne rade i svesno su obavile posao koji je van okvira privrednog poslovanja stranaka, pa su zakljuenjem takvog ugovora postali uesnici u poslu koji ima iskljuivo spekulativni karakter, a ne zadovolja-

vanje objektivnih privrednih potreba stranaka, odnosno trita", takve odredbe ne proizvode pravno dejstvo. U primeru sudske prakse navodi se odluku suda koja tretira taj sluaj.
42

Pravne posledice zloupotrebe prava mogu se iskazati injenicom da onaj ko je zloupotrebio pravo da je duan da snosi odreene posledice, a naroito da naknadi tetu koju je takvom zloupotrebom priinio drugom (l. 189. do 192. Zakona o obligacionim odnosima). Pored toga na oteenom je pravo da u sudskom postupku dokazuje da zloupotrebom prava nije duan da izvri traenu inidbu.

Sudska praksa
Postupanje protivno naelu savesnosti i potenja ima spekulativni karakter Ako su ugovorne odredbe u suprotnosti sa interesima privrede uopte, takve odredbe ne proizvode pravno dejstvo Prema obrazloenju Tuilac je u tubi istakao daje sa tuenim zakljuio ugovor o kupovini i prodaji, po kome je prodao tuenom rezervne autodelove. Postupajui po ugovornim odredbama, tuilac je tuenom isporuio robu i zatim ispostavio raun. Meutim, tueni nije isplatio raun u ugovorenom roku, pa je tuilac podneo tubu i predloio da sud obavee tuenog na isplatu utuenog iznosa na ime kupovne cene za prodate i isporuene rezervne autodelove. Tueni je osporio tubeni zahtev, navodei daje robu stavio tuiocu na raspolaganje i odbio njen prijem. Istakao je da ga zakljunica na koju se poziva tuilac ne obavezuje, postoje u njegovo ime potpisana od neovlaenog lica. Prvostepeni sud je odbio tubeni zahtev. Drugostepeni sud je odbio albu tuioca i potvrdio prvostepenu presudu. Reavajui nastalo sporno pitanje meu strankama, da li zakljunica na koju se poziva tuilac obavezuje stranke, prvostepeni sud je pravilno postupio kad je naao da se toj zakljunici ne moe pruiti sudska zatita. Stranke se u svom poslovanju moraju pridravati osnovnog naela privrednog prava, a to je naelo potenja i savesnosti. U konkretnom sluaju stranke se nisu pridravale pomenutog naela, pa se stoga tuiocu moe pruiti sudska zatita. Stranke su u naelu slobodne pri ugovaranju i regulisanju meusobnih odnosa i u principu se ugovori moraju izvravati. Meutim, ukoliko je ugovor u celini, ili su pojedine njegove odredbe u suprotnosti sa prinudnim zakonskim propisima ili usvojenim naelima privrednog prava ili javnim poretkom i interesima privrede uopte, kao i sa dobrim obiajima u privredi, takav ugovor odnosno ugovorne odredbe ne mogu da proizvedu pravne posledice i ne mogu da uivaju sudsku zatitu. V konkretnom sluaju tuilac je preduzee za promet na veliko papirom, kancelarijskim i kolskim priborom. Meutim, on se u prometu robe nije pridravao svoje registrovane delatnosti, ve je prodao tuenom veliku koliinu autodelova, i to za veoma visok iznos. Tueni takoe nije registrovan za ovu vrstu delatnosti, iako ima jedan pogon koji se bavi i prodajom autodelova. Osim toga, zakljunice koje su stranke potpisale nisu identine, odnosno prime-rak zakljunice koji je ostao kod tuioca nije identian sa zakljunicom koja je ostala kod tuenog. Iz pomenute zakljunice i otpremnice koju je priloio tuilac, zakljuuje se da su izmenjeni kataloki brojevi ugovorenih auto delova, odnosno da kataloki brojevi iz zakljunice i otpremnice nisu isti. Iz ove injenice nesumnjivo proizilazi da se ovde radi o pekulaciji. Zato se ne moe pruiti sudska zatita ugovoru koji je zakljuen povredom nastojanja za sreivanje trita i dobrih poslovnih obiaja u privredi. Stranke su zakljuile ugovor o kupovini i prodaji artikala sa kojima ne rade i svesno su obavile posao koji je van okvira normalnog privrednog poslovanja stranaka, pa su zakljuenjem spornog ugovora postale uesnici u poslu koji ima iskljuivo spekulativni karakter, a ne zadovoljavanje objektivnih privrednih potreba tuenog odnosno trita. S obzirom da se radi o spekulativnom ugovoru, njemu se ne moe pruiti sudska zatita, pa je Vrhovni prvostepeni sud albu tuioca odbio i napadnutu presudu potvrdio (prema odluci VPS, SI 1482/72).

Zabrana stvaranja i iskoriavanja prava monopolskog poloaja

Monopol podrazumeva iskljuenje konkurencije, ili onemoguavanje konkurencije. Monopol je vezan za trite robe i kapitala, kada postoji samo jedno lice, obino pravno lice, ili vie udruenih lica, koje kontrolie promet odreene robe ili usluga, vezano za uslove koje to lice postavi. On se pojavljuje i kod ponude i kod potranje odreene robe ili usluga, sve sa ciljem da se sprei odgovarajua konkurencija ili interesi potroaa. lanom 378. stav 5. Zakona o privrednim drutvima propisano je da privredna drutva ne mogu vriti statusne promene suprotno zakonu kojim se ureuje zatita konkurencije, to podrazume i uspostavljanje monopolskog poloaja privrednih subjekata na tritu, jer se zloupotrebom monopolskog, odnosno dominantnog poloaja i zakljuivanjem monopolistikih sporazuma naruava konkurencija i izazivaju poremeaji na jedinstvenom tri43

tu, kao i mere za njihovo spreavanje i otklanjanje, stoje regulisano posebnim zakonom, tj. Zakonom o zatiti konkurencije. Monopolski poloaj na tritu ima privredni subjekt koji u trgovini, odnosno proizvodnji odreene robe ili u vrenju usluga na jedinstvenom tritu nema konkurencije, dok dominantan poloa j na tritu ima privredni subjekt koji u trgovini, odnosno proizvodnji odreene robe ili u vrenju usluga na jedinstvenom tritu nema znatniju konkurenciju. I odredbe lana 232. Krivinog zakona, pod naslovom "Zloupotreba monopolskog poloaja", propisuju da odgovorno lice u preduzeu ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koji zloupotrebom monopolistikog dominantnog poloaja na tritu, ili zakljuivanjem monopolistickog sporazuma izazove poremeaj na tritu ili taj subjekt dovede u povlaeni poloaj u odnosu na druge, tako da ostvari imovinsku korist za taj subjekt ili za drugi subjekt ili nanese tetu drugim subjektima privrednog poslovanja, potroaima ili korisnicima usluga, kaznie se zatvorom do tri godine.. Zakon o obligacionim odnosima je u lanu 265. stav 2. propisao da "sud moe na zahtev zainteresovane ugovorne strane ponititi i ugovornu odredbu o iskljuenju odgovornosti za obinu nepanju, ako je takav sporazum proizaao iz monopolskog poloaja dunika ili uopte iz neravnopravnog odnosa ugovornih strana". A u lanu 486. istog zakona propisano je daje "odredba ugovora o ogranienju ili iskljuenju odgovornosti za nedostatke stvari nitava ako je nedostatak bio poznat prodavcu, a on o njemu nije obavestio kupca, kao i kad je prodava nametnuo tu odredbu koristei svoj poseban monopolski poloaj". I lan 576. stav 2. istog zakona propisuje daje odredba ugovora kojom se odgovornost za materijalne nedostatke zakupljene stvari ugovorom iskljuuje ili ograniava nitava, ako je zakupodavac znao za nedostatke i namerno propustio da o njima obavesti zakupca, ili ako je nedostatak takav da onemoguuje upotrebu zakupljene stvari, smatra se daje tu odredbu nametnuo koristei svoj monopolski poloaj. Naravno, mora se praviti razlika izmeu "pravnog" i "faktikog monopola". Prvi se ustanovljava nekim javnim propisom, kojim se odreuje da neko privredno drutvo obavlja poslove od posebnog interesa, kao to su, na primer, organizacije javnih preduzea, za koje je Zakonom o privrednim drutvima, lanom 453, propisao da e svoja usklaivanja izvriti u rokovima odreenim stavom 1. tog lana. Drugi, pak, tip monopola je onaj nedozvoljeni, o kome je napred bilo reci.

Sudska praksa
Nitavost ugovora zbog njegovog monopolskog karaktera Ugovor kojim se jednoj ugovornoj strani daje ekskluzivno pravo izgradnje i upravljanja, razvoja i komercijalnog korienja kablovsko distributivnog sistema za period od 15 godina na podruju prvotuiene optine, suprotan je imperativnim odredbama Antimonopolskog zakona vaeeg u vreme njegovog zakljuenja, to ima za posledicu njegovu nitavost Iz obrazloenja Pravilno je prvostepeni sud utvrdio relevantne injenice za odluivanje u ovoj pravnoj stvari, pa je na utvreno injenino stanje pravilno primenio odredbe materijalnog prava, kada je naao daje ugovor zakljuen izmeu prvo i drugo tuenog nitav, odnosno da ne proizvodi pravno dejstvo, a ovo stoga to je suprotan imperativnim propisima. Prema l. 2 st. 1 Antimonopolskog zakona, koji je bio na snazi u vreme zakljuenja predmetnog ugovora, monopolski poloaj na tritu ima privredni subjekt koji u trgovini, proizvodnji odreene robe ili vrenju usluga na jedinstvenom tritu nema konkurenciju. Prema l. 3 istog zakona, zloupotrebom monopolskog, odnosno dominantnog poloaja na tritu smatraju se radnje koje su usmerene na naruavanje konkurencije i izazivanje poremeaja na tritu i koji omoguavaju materijalne koristi i druge pogodnosti zasnovane na neravnopravnim odnosima u poslovanju, a kojima se nanosi ili moe naneti teta drugom privrednom subjektu, odnosno potroau. U konkretnom sluaju ugovor o poslovno tehnikoj saradnji zakljuen izmeu ovde tuenih ima za posledicu monopolski poloaj drugotuenog na podruju prvotuenog, kome je odredbom l. 1, odnosno 6. predmetnog ugovora obezbeeno ekskluzivno pravo izgradnje i upravljanja, razvoja i komercijalnog korienja kablovsko distributivnog sistema za period od 15 godina od dana zakljuenja ovog ugovora. Zapravo, kako je sutina ekskluzivnog prava iskljuenje drugih lica, time drugotueni na podruju prvotuenog, u periodu vanosti navedenog ugovora, a istim je predviena i mogunost njegovog obnavljanja, nema konkurenciju, ime mu je omogueno poslovanje bez rizika. Stoga je pravilan zakljuak prvostepenog suda da se radi o ugovoru koji je zakljuen suprotno prinudnim propisima, odredbama Antimonopolskog zakona, odnosno 'suprotno l. 14. Zakona o obliz. gacionim odnosima, te daje saglasno l. 103. Zakona o obligacionim odnosima isti nitav i stoga ne proizvodi pravno dejstvo.
44

Neosnovani su albeni navodi da se radi o ugovoru koji nije suprotan Antimonopolskom zakonu, jer to proizlazi iz l. 4. st. 4. istog zakona. Prema navedenoj odredbi ne smatra se monopolistikim sporazumom sporazum o uslovima poslovanja, ako doprinosi unapreenju proizvodnje ili prometa robe, podstie tehniko tehnoloki razvoj ili ekonomski razvoj i ako je koristan za potroae, pod uslovom da se privrednim subjektima ne nameu dodatna ogranienja u poslovanju koja nisu neophodna za postizanje tih ciljeva. Iz navedene odredbe proizlazi da je potrebno ispunjenje vie uslova da se jedan sporazum ne bi smatrao monopolistikim sporazumom, a to znai ne samo da doprinosi i podstie tehniko tehnoloki razvoj, ve i da je prednje korisno za potroae. U konkretnom sluaju ne moe se izvesti takav zakljuak, jer u situaciji kada u odnosu na jednu uslugu na teritoriji prvotuenog, postoji samo jedan davalac usluge koji nema konkurenciju, to u svakom sluaju nepovoljno utie na poloaj potroaa, kako u pogledu kvaliteta pruene usluge, tako i u pogledu cene. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 5914/06 od 19.04.2007. godine); Monopolistiki poloaj preduzea povreda naela potenja i savesnosti Protivno je naelu potenja i savesnosti, koga se stranke moraju pridravati u poslovima prometa robom, ponaanje preduzea za distribuciju elektrine energije kad neprekidno kroz period od vie meseci naplauje od potroaa ugovornu kaznu zbog stalnog prekoraavanja ugovorenog maksimuma potronje, a odbija da s njim zakljui novi ugovor o isporuci vee koliine i snage elektrine energije saglasno njegovim potrebama, iako je u mogunosti da to uini Prema obrazloenju Tuilac je tubom traio plaanje penala za mesece februar-oktobar 1965. godine zbog prekoraenja ugovorene maksimalne snage elektrine energije u smislu ugovora o isporuci elektrine energije. Tueni je osporio tubeni zahtev tvrdei da tuilac distributivno preduzee trai naplatu penala na osnovu ugovora, koji prema ugovorenoj koliini i snazi elektrine energije ne odgovara dananjim potrebama tuenog ni mogunostima tuioca u pogledu isporuke elektrine energije. Istakao je da tuilac ima potrebnu koliinu i snagu elektrine energije, jer je u stvari i isporuuje tuenom u veim koliinama i snazi jaoj od ugovorene. Prema navodima tuenog, tuilac ne pristaje da zakljui nov ugovor na veu maksimalnu koliinu i snagu elektrine energije zato to mu stari ugovor omoguava naplatu penala za koliine i snagu koju tueni utroi iznad ugovorenog maksimuma. Prvostepeni sud je usvojio tubeni zahtev. Drugostepeni sud je uvaio albu tuenog, preinaio prvostepenu presudu i odbio tubeni zahtev. Prvostepeni sud je udovoljio zahtevu tuioca na osnovu odredaba lana 10. ugovora izmeu stranaka, prema kome je tueni duan platiti penale ako prekorai ugovorenu maksimalnu snagu od 300 KJV.nu snagu, ali tueni tvrdi da je tuilac s obzirom na izmenjene ekonomske us love mogao i bio duan zakljuiti s tuenim nov ugovor kojim bi tuenom bilo dozvoljeno korienje vee maksimalne snage, tim vie to je faktiki i koristi, ali uz plaanje penala. Prvostepeni sud je odbio prigovore tuenog, s obzirom da predmetni ugovori vae do opoziva, odnosno do zakljuenja novog ugovara, a novi ugovor nije zakljuen. Svoje stanovite prvostepeni sud je zasnovao i na presudi okrunog privrednog suda koja je bila potvrena od strane vieg privrednog suda, kojom je odbijen zahtev dananjeg tuenog da se dananji tuilac obavee da s njim zakljui ugovor o isporuci elektrine energije za 1965. godinu, za potrebe pogona vee vrne snage od ranije ugovorenih 300 KW. Ovakvo stanovite prvostepenog suda je po nahoenju drugostepenog suda pogreno. Iz same tube i dokaza priloenih istoj (rauna i pregleda obraunatih penala) vidi se da je tuilac stvarno isporuivao tuenom elektrinu energiju iznad ugovorene maksimalne snage, i to skoro neprekidno od meseca februara do oktobra 1966 (izuzev meseca jula). Iz toga proizilazi daje tuilac faktino bio u mogunosti da isporuuje vee koliine i veu snagu elektrine energije od ugovorenog maksimuma. Odbijajui da zakljui novi ugovor za 1965, tuilac je koristio svoj monopolistiki poloaj i klauzulu iz prethodnog ugovora o predvienim penalima, iako se ta klauzula u danom sluaju ima smatrati daje u suprotnosti sa osnovnim naelom potenja i savesnosti, koga se stranke moraju pridravati u poslovnim odnosima. Svoje navode da je tueni prekoraenjem maksimalne ugovorene potronje prouzrokovao restrikciju elektrine energije drugim potroaima, tuilac nije niim dokazao, kao ni to daje tuenom ograniavao prekomernu potronju do granice ugovorenog maksimuma. Naprotiv, tuilac je tolerisao tuenikovu stalnu potronju iznad ugovorenog maksimuma, ali zbog toga trai naplatu penala. To znai daje tuilac u stvari imao mogunosti da isporuuje elektrinu energiju vee snage, ali to nije hteo da ini po propisanim cenama, nego po vetaki poveanim cenama putem penala. Smatrajui ovakav odnos tuioca prema potroaima kao protivan naelu potenja i savesnosti, kad to je napred izloeno, to tuilac ne moe zahtevati naplatu penala (prema presudi VPS, SI 926/66).

45

I
Naelo jednake vrednosti davanja
Ovo naelo je karakteristino po tome to se odnosi na dvostrane ugovore, kod kojih obe ugovorne strane daju jedna drugoj jednaku protivvrednost za korist koje iz takvog ugovora ostvaruju. To naelo izraava pravilo da kod svakog teretnog ugovora, prava i obaveze stranaka moraju biti uslovljeni i ekvivalentni. U protivnom, stav 2. lana 15. ZOO propisuje da "naruavanje tog naela povlai pravne posledice". Odreivanje tih "posledica" odreuje sam zakon, kroz zahtev oteene strane za uspostavljanje odreene ravnotee meu strankama, ili ponitaj ugovora koji nije saglasan navedenom naelu. lan 139. ZOO to najbolje izraava kroz normu da ako je izmeu obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru postojala u vreme zakljuenja ugovora oigledna nesrazmera, da oteena strana moe zahtevati ponitenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati. Pojam "oigledna nesrazmera" predstavlja pretpostavku da su stranke zakljuile ugovor koji nije u ravnotei obeju ugovornih strana, koju dokazuje oteena strana, o emu raspravlja i odluuje sud. Kriterijumi za utvrenje nesrazmere mogu se nai u vie odredaba ZOO, a u lanu 141. ZOO je ono posebno izraeno kroz normu daje "nitav ugovor kojim neko koristei se stanjem nude ili tekim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenou ili zavisnou, ugovori za sebe ili za nekog treeg korist koja je oigledno nesrazmerna sa onim stoje on drugom dao ili uinio, ili se obavezao dati ili uiniti". I lan 133. ZOO daje osnovu da se raskine ili izmeni ugovor ako su posle zakljuenja ugovora nastupile okolnosti koje oteavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne moe ostvariti svrha ugovora. Na primer, ako stranke ugovore da se "cena ne moe menjati ni pod kakvim uslovom", sudska praksa smatra da sud moe dozvoliti njihovu izmenu zbog promenjenih okolnosti, odnosno smatra se da se voljom stranaka pravo na razliku u ceni moe iskljuiti samo ukoliko ne prelazi okvire normalnog rizika u poslovnim odnosima. Naruavanje ugovorne ravnotee nastaje i kod drugih ugovora sa naknadom, gde, na primer, svaki ugovora odgovara za materijalne nedostatke svog ispunjenja (l. 121. ZOO.). Na posredan nain navedeno naelo se iskazuje i kroz odredbe o pravnim nedostacima (l. 508. ZOO), zatim kod postojanja materijalnih nedostataka na stvari koja je bila predmet prodaje, a za koje odgovara prodava (l. l. 478., l. 479., l. 488. i dr.). Sudska praksa polazi i od toga "da su protivne naelu potenja i savesnosti ugovorne odredbe koje jednoj strani za uinjenu uslugu ili prodatu robu obezbeuju nesrazmerno visoku naknadu". "Merilo visine naknade za uinjenu uslugu ne mogu biti nikakve druge vrednosti osim uloenog rada i uloenih sredstava". U sudskoj praksi zabeleen je i sluaj da je jedna banka dala preduzeu kredit i nametnula mu kamatu od 20% meseno, ali je Vrhovni sud Srbije, reavajui u revizijskom postupku i postupku po izjanjenju Republikog javnog tuioca (reenje Prev. br. 675|98 od 16. 12. 1998. godine), utvrdio da su pobijanim presudama niestepenih sudova povreena osnovna naela graanskog prava, i to naela jednake vrednosti davanja i savesnosti i potenja. U obrazloenju pom. reenja Vrhovnog suda, pored ostalog, stoji: "Realna kamata podrazumeva kamatu iznad stope rasta cena na malo, odnosno iznad stope zatezne kamate, ali u primerenom iznosu. Koji je to iznos sud e utvrditi pribavljanjem izvetaja od udruenja banaka, ili renomiranih poslovnih banaka, a zatim utvrditi koliko iznosi realna stopa ugovorne kamate. Samo prosenoj realnoj ugovorenoj kamati sud e pruiti sudsku zatitu. Ne moe uivati sudsku zatitu ona kamata koja tuiocu donosi nesrazmernu imovinsku korist, kako se to osnovano u reviziji i izjanjenju Javnog tuilatva istie. Pri tome e se sud rukovoditi naelima savesnosti i potenja, te naelima jednake vrednosti davanja iz l. 12. i 15. ZOO".

Sudska praksa
Povreda naela jednake vrednosti davanja nagrada advokatu Ugovor stranaka o sporazumno ugovorenoj procentualnoj nagradi advokatu, za rad koji je i obavio u sudskom parninom postupku, a koja je za parametar imala vrednost nepokretnosti (20%), koja je bila predmet spora, povreuje se naelo ekvivalentnosti -jednake vrednosti uzajamnih davanja Iz obrazloenja Polazei od utvrenog injeninog stanja i injenino-pravnog zakljuka da je tuilja za tuene izvrila ugovorene poslove zastupanja u parninom postupku pred Osnovnim sudom u H. N, dok joj nisu opozvali punomoje, za koje joj oni nisu isplatili nagradu ugovorenu shodno odredbi lana 3. Tarife o nagradama i naknadama trokova za rad advokata u procentualnom iznosu; drugostepeni sud je preinaio prvostepenu presudu, do-sudivi tuilji od svakog tuenog kao suvlasnika sa udelom od 1/3 delova navedene nepokretnosti poslovnog prostora iz H. N, iznos od po 203.409,99 dinara, kao novanu protivvrednost 17% od vrednosti te nepokretnosti, za koji objanjava da predstavlja razliku izmeu ugovorenih 20% nagrade i agencijske provizije za promet nepokretnosti od 3%. 46

Sa pravnog stanovita Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pogreno primenio materijalno pravo donosei pobijanu presudu. Ne samo zato to je primenio Tarifu o nagradama i naknadama trokova za rad advokata ("SI. list RCG", broj 18/2002 od 29.03.2002. godine), vaeu u vreme donoenja drugostepenepresude, umesto da primeni Tarifu o nagradama i naknadi trokova za rad advokata ("SI. list SRCG broj 18 od 15.05.1991. godine), koja je vaila u vreme nastanka ugovornog odnosa ovde parninih stranaka i koja se primenjuje na ovaj odnos nastao u Republici Crnoj Gori, kojom je takoe, lanom 3. stav 2. bila predviena mogunost procentualnog ugovaranja nagrade za rad advokata u vrenju advokature (bez limitiranja), ve i stoga, to je navedenim ugovorom stranaka o sporazumno ugovorenoj procentualnoj nagradi advokatu - ovde tuilji, za rad koji je i obavila u navedenom sudskom parninom postupku, a koja je za parametar imala vrednost predmetne nepokretnosti; povreeno naelo ekvivalentnosti -jednake vrednosti uzajamnih davanja iz odredbe lana 15. Zakona o obligacionim odnosima, kao jednog od osnovnih optih naela obligacionog prava, od koga uesnici polaze u zasnivanju dvostranih ugovornih odnosa. Obzirom da bi tuilja tako ugovorenom nagradom bila enormno nagraena, Vrhovni sud smatra da ugovorena nagrada koja je tuilji dosuena drugostepenom presudom, ne bi bila ekvivalent vrednosti njenih advokatskih usluga, pruenih u navedenom parninom postupku, obzirom da nije izvrena i prodaja nepokretnosti. Zato odredba lana 15. ZOO derogira navedeni sporazum, ovde parninih stranaka, o visini ugovorene nagrade, usled ega je, sa pravnog aspekta Vrhovnog suda, neosnovan ovako opredeljeni tubeni zahtev tuilje, kao i njen eventualni tubeni zahtev za isplatom nagrade u visini vaee AT RCG u vreme donoenja drugostepene presude, za solidarnom isplatom iznosa od 7.137,20 EURA. Stoga je Vrhovni sud preinaio drugostepenu presudu, potvrdivi prvostepenu presudu u tom odbij ajuem delu, u stavu drugom izreke; zato stoje stavom prvim izreke prvostepene presude tuilji dosuen adekvatan novani ekvivalent vrednosti njenih advokatskih usluga. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3044/05); Kumulativno pravo na kursnu razliku - primena naela ekvivalentnosti davanja Poveriocu na glavni dug ne pripada kumulativno pravo na kursnu razliku prema ugovorenoj valutnoj klauzuli i na zateznu kamatu po stopi iz Zakona o visini stope zatezne kamate, jer je to protivno naelu ekvivalentnosti davanja sadranog u lanu 15. Zakona o obligacionim odnosima Iz obrazloenja Po nalazu drugostepenog suda, osnovani su navodi albe tuenog da je pobijana presuda doneta uz pogrenu primenu materijalnog prava u delu koji se odnosi na kursne razlike na dinarsku protivvrednost EURa. Stranke su ugovorom o kreditu i ugovorom o izdavanju bankarske garancije predvidele i primenu valutne klauzule, stoje dozvoljeno. Meutim, tuilac je u ovom sporu pre svega traio da se tueni obavee da mu isplati na glavni dug zateznu kamatu po stopi iz Zakona o visini stope zatezne kamate. Poto stopa zatezne kamate odreena zakonom sadri u sebi rast cena na malo i fiksnu mesenu stopu, koja sada iznosi 0,5% meseno, a obraun se vri mnoenjem fiksne mesene stope sa iznosom glavnog duga uveanog za mesenu stopu rasta cena na malo primenom komforne metode, to znai da se kamata iz meseca u mesec rauna na osnovicu uveanu za ka matu iz prethodnog meseca, usled ega ona moe viestruko prei iznos glavnog duga, naruava se jedno od osnovnih naela Zakona o obligacionim odnosima sadrano u l. 15 naelo ekvivalentnosti uzajamnih davanja ugovornih strana. Dalje, obraunom stope rasta cena na malo na iznos dinarskog duga obezbeuje se ouvanje stvarne vrednosti glavnog duga, to se ini i primenom valutne klauzule, pa dosuivanje zatezne kamate po stopi iz Zakona o visini stope zatezne kamate i kursne razlike na dinarsku protivvrednost EUR-a na dan isplate za isti period za koji se dosuuje i zatezna kamata, predstavlja dvostruku valorizaciju, to je takoe protivno naelu ekvivalentnosti uzajamnih davanja na tetu tuenog kao dunika. Zato ovaj sud nalazi da tuilac u smislu reenih propisa nema pravo na isplatu kursne razlike, imajui pri tom u vidu da se pre svega opredelio za isplatu zatezne kamate po stopi iz Zakona o visini stope zatezne kamate. Da je tuilac traio samo isplatu dinarske protivvrednosti navedene koliine EURa na dan isplate, tuiocu bi pripala zatezna kamata po domicilnoj odnosno stopi Centralne evropske banke ili po ugovorenoj stopi od 7,5% godinje na deo potraivanja po osnovu ugovora o kreditu. Stranke su ugovorom o kreditu predvidele da tuilac moe naplaivati na dospele obaveze zateznu kamatu po stopi iz Zakona o visini stope zatezne kamate, a ukoliko je ugovorena kamatna stopa via od zakonske zatezne kamate tueni je saglasan da tuilac vri obraun i zahtev na naplatu po ugovorenoj kamatnoj stopi (l. 9.). Dakle, ugovorom je predvieno pravo tuioca da bira da li e u sluaju docnje tuenog traiti od tuenog zateznu kamatu po ugovorenoj ili zakonskoj stopi zavisno od toga ta tuiocu vie odgovara odnosno koja e stopa biti via u periodu docnje. (Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. broj 1276/06 od 15.8.2006. godine);

47

"Ne postoji nesrazmera ugovorenih davanja u pogledu visine ugovorene kamate na bankarski kredit, kada je visina odreena prosenom visinom kamatnih stopa na tritu novca. Kod nedozvoljenih kretanja kamatnih stopa, s pozivom na naelo jednakih davanja, sud bi mogao umeriti stopu ugovorene kamatu u smislu lana 15. ZOO, s tim stoje eventualna zloupotreba propisivanja zelenakih kamata sankcionisana i odredbom lana 141. ZOO" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 256/97); "Kada je tueni bio duan da izmiri dospelu obavezu, a ista je obezvreena usled inflacije, tada tuilac ima pravo na valorizaciju duga koja se vri po stopama porasta cena na malo od nastanka obaveze do padanja u docnju. Od 3. 7.1993. godine, kao dana stupanja na snagu Zakona o visini stope zatezne kamate, tuiocu pripada zatezna kamata na valorizovani iznos glavnog duga. Ovo zbog toga, to od toga dana zatezna kamata pokriva inflaciju, odnosno konzumira stopu rasta cena na malo" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 278/94); "Potraivanje steajnog poverioca koji je upuen na parnicu, zbog visoke inflacije moe biti valorizova-no. Radi se o osporenom potraivanju preko odreenog iznosa, pa tuilac nije duan da za svako poveanje tubenog zahteva ponovo prijavljuje svoje potraivanje steajnom veu. Naprotiv, o celini njegovog potraivanja, kako je tuilac i postavio tubeni zahtev, to podrazumeva i valorizovanu vrednost, odluie se u parnici" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 157/93); "Dispozitivnost norme o ugovornoj kamati moe se protezati samo dotle dok ne doe u sukob sa osnovnim naelom graanskog prava jednake vrednosti uzajamnih davanja " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 295/99); "Dunik koji delimino izvri ugovornu obavezu u uslovima visoke inflacije, ne moe traiti raskid itavog ugovora zbogpromenjenih okolnosti, ali ni poverilac ne moe traiti izvrenje ostatka obaveze ako prethodno ne valorizuje deo cene koji ne odgovara izvrenom delu obaveze" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1452/96).

Zabrane prouzrokovani a tete

Ovo je takoe jedno od osnovnih naela obligacionog prava, koje propisuje daje svako duan da se uzdrava od postupka kojim se moe drugom prouzrokovati teta. Ovde se odmah uoava re "svako", to upuuje na zakljuak daje u pitanju jedno opte naelo, koje se odnosi na sva lica kao potencijalne tetnike, i to ne u odnosu na ve zakljuene ugovore, ve kao upozorenje svima da se uzdre od postupanja koje moe drugome priiniti kakvu tetu. Pretpostavka nastanka tete, odnosno da moe nastati teta, nalazi se i u nekim odredbama zakona koje izriito predviaju ponaanje lica, uz upozorenje da ako neko neto ini to moe prouzrokovati tetu, pa iako nije znao da to predstavlja opasnost za drugo lice, da on odgovara za tetu koja bi nastala zbog tog njegovog propusta. Tako je u lanu 179. Zakona o obligacionim odnosima propisano da "ko stavi u promet neku stvar koju je proizveo, a koja zbog nekog nedostatka za koji on nije znao, predstavlja opasnost tete za lica ili stvari, odgovara za tetu koja bi nastala zbog nedostatka". Dakle, u ovom sluaju potvruje se navedeno naelo da se svakom licu zabranjuje da prouzrokuje tetu drugom, odnosno da se uzdri od postupka kojim se moe drugom prouzrokovati teta, bez obzira da li je on znao da njegov postupak moe drugom prouzrokovati tetu. Meutim, i druge odredbe poglavlja o prouzrokovan]u tete upuuju na primenu naela o dunosti svakog da se uzdri od postupka kojim se moe drugima prouzrokovati teta. U sudskoj praksi belei se sluaj da "onaj ko pobira korist iz jednog posla snosi i rizik iz istog posla, pa preduzee koje u vrenju svoje privredne delatnosti zagauje vazduh, duno je da naknadi tetu koja usled toga drugi pretrpe". U obrazloenju tog pravnog stava stoji "da postojanje graansko pravne odgovornosti tuenog za tetu koju je pretrpeo tuilac nije potrebno postojanje krivice tuenog. Iz toga proizilazi daje osnov tuenikove odgovornosti u tome to je svojom radnjom stvorio u vazduhu opasnost za imovinu tuioca, na kojoj je tuilac stvarno i pretrpeo tetu".

Dunosti ispunjenja obaveza

Osnovni element ovog naela je potovanje ugovorene obaveze. Ugovor se zbog toga i zakljuuje - da bi se ispunio onako kako su se stranke obavezale. Ali obaveze nastaju i iz drugih odnosa, vanugovornih, kao to su obaveze nastale iz delikta ili jednostrane izjave, koje takoe moraju biti ispunjene jer, u protivnom, strana koja je odgovorna za nastanak obaveze snosi posledice naknade tete ili nekog drugog injenja ili neinjenja. Posledice neispunjenja obaveze propisane su u lanu 262. Zakona o obligacionim odnosima, po kome je poverilac u obligacionom odnosu ovlaen da od dunika zahteva ispunjenje obaveze, a dunik je duan daje is48

puni savesno kako ona glasi. Ako dunik ne izvri obavezu, ili zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo da zahteva naknadu tete koju je usled tog pretrpeo. Ostale odredbe u delu optih pravila o pravu na naknadu tete (l. 263. do l. 269. ZOO) ureuju pitanja koja se odnose na oslobaanje dunika od odgovornosti, zatim ugovorno proirenje odgovornosti i druga pitanja, to predstavlja osnov da se ispotuje naelo dunosti ispunjenja obaveza. Obaveza se moe ugasiti samo saglasnou volja strana u obligacionom odnosu ili na osnovu zakona. Prvi osnov je vezan za naelo slobodnog ugovaranja, kojim se strani u obligacionom odnosu zajemuje sloboda ugo varanja, odnosno preuzimanja obaveza, pa mu se samim tim ostavlja sloboda da svoju obavezu i ugasi, naravno ukoliko to nije protivno prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima. Drugi osnov - gaenje oba veze na osnovu zakona predstavlja oblik gaenja obaveza koji je ureen zakonom (zastarelost potraivanja, pre bijanje (kompenzacija), otputanje duga - "obaveza prestaje kad poverilac izjavi duniku da nee traiti njeno | ispunjenje i dunik se sa tim saglasi", i dr.). Obaveza se moe ugasiti i na osnovu odluke suda ili drugog nadlenog organa, ali za to mora postojati osnov u zakonu.

Sudska praksa
Dunost ispunjenja obaveze po osnovu zajma Ako su ugovorne strane ugovorile da se isplata duga ima izvriti po osnovu zajma, nije od znaaja da li e dunik ugovoreni dug platiti po osnovu zajma ili duga Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac i tueni BB su bili u prijateljskim i poslovnim odnosima od 1995. godine do kraja 1999. godine, i meusobno su poslovali i kao fizika lica i preko svojih firmi, pa je u tom \ periodu dolo do meanja privatnog - linog kapitala sa sredstvima njihovih firmi. Dana 20.2.1998. godine, tu\ ilac i tueni su zakljuili ugovor o zajmu i overili ga kod suda na iznos od 50.000,00 DEM, sa rokom vraanja | dana 1.4.1998. godine, i na taj nain izvrile sravnjenje presek svojih meusobnih potraivanja, odnosno du\ govanja tuenih. Dalje je utvreno da ovaj ugovor o zajmu nije zakljuen uz prisustvo mane volje, odnosno ozbiljne pretnje prinude i zablude, i da tueni pozajmljeni iznos , koji odgovara protivvrednosti od 25.461 EVRA, nisu vratili. Kod ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo, nalazei daje tubeni zahtev tuioca delimino osnovan, a protiv tubeni zahtev tuenih - protivtuilaca neosnovan. Kako su se sudski overenim ugovorom o zajmu od 20.2.1998. godine prvo i drugotueni obavezali da u ugovorenom roku vrate dogovoreni iznos (kao "preseka " svojih dugovanja tuiocu), a to nisu uinili, to su niestepeni sudovi pravilnom primenom materijalnog prava zakljuili da tuiocu pripada iznos od 25.640 EVRA, i na tako dosueni iznos pravilno mu dosudili pripadajuu kamatu poev od 1.4.1998. godine, kao dana dospelo-sti do konane isplate, a sve u dinarskoj protivvrednosti. Njihova obaveza isplate dugovanog deviznog iznosa, sa pravnog stanovita Vrhovnog suda, proizilazi iz lana 17. i l. 562. ZOO, i to u dinarskoj protivvrednosti, na koju upuuje lan 395. ZOO, tzv. valutne klauzule. Pravilno su takoe niestepeni sudovi odbili protivtubeni zahtev tuenih za utvrene nitavosti tog istog ugovora o zajmu, jer ne postoje razlozi iz lana 111. ZOO za navodnu ruljivost tog ugovora. Navod revizije tuenih daje tuilac traio da se oni obaveu da mu izvre isplatu po osnovu duga, a da niestepene presude obavezuju tuene da izvre isplatu po osnovu ugovora o zajmu, nisu osnovani, jer je utvreno da je prilikom zakljuenja navedenog ugovora o zajmu, dolo do preseka svih meusobnih potraivanja tuioca i tuenih i daje na taj nain ugovoren iznos. Stoga je, uostalom, pravno irelevantno po kom pravnom osnovu su tueni u obavezi da tuiocu isplate novani iznos ije obaveze vraanja su se svakako prihvatili, zakljuenjem navedenog ugovora, u smislu l. 17. ZOO. Pozivanje tuenog na nezakonito poslovanje stranaka i injenicu da to poslovanje ne srne da ima sudsku zatitu, ne oslobaa tuenog kao uesnika u obligacionom odnosu da svoju obavezu ispuni. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3092/05); Dunost ispunjenja obaveza po osnovu ugovora o prodaji nepokretnosti U zasnivanju obligacionog odnosa i ostvarivanja prava i obaveza iz takvog odnosa, ugovorne strane su dune da se pridravaju naela savesnosti i potenja Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tueni - protivtuilac je sa tuiocima - protivtuenim zakljuio ugovor o prodaji nepokretnosti, dana 1.12.1999.godine, koji nije overen kod suda, a iz koga proizlazi daje tueni kao komisionar, tuiocima prodao kat. parcelu br. vv KO GG u povrini od 0.05.33 ha, sa vikend kuom i po49

monom zgradom, a daje kupoprodajna cena ove nepohretnosti 20.000,00 DEM, koju su kupci isplatili komisionaru kompenzacionom prodajom svojih nepokretnosti. Tueni nije preneo svojinu na ovim nepokretnostima na kupce, niti je to mogao da uini, poto ni sam nije stekao svojinu, jer je ugovor izmeu njega i prethodnih vlasnika raskinut. Kako je od poetka bila neizvesna mogunost prenosa svojine na kupce - tuioce - protivtuene, tueniprotivtuilac se davanjem pismene izjave (pred svedocima) od 3.6.1998. godine, obavezao da im preda u dravinu i svojinu predmetnu nepokretnost najdalje do 31.12.1998. godine, a ako to ne uini, da im u istom roku isplati njihovu novanu protivvrednost. Nita od toga tueni protivtuilac nije uinio. Na ovako utvreno injenino stanje, pravilno su niestepeni sudovi zakljuili da je tueni - protivluilac u obavezi da tuiocima -protivtuenim isplati iznos od 20.000,00 DEM, u dinarskoj protivvrednosti, sa pripadajuom kamatom; obzirom da im u roku kojeg se sam prihvatio, nije predao predmetnu nepokretnost, u svojinu i dravinu. Kako tueni ni do danas nije izvrio svoju obavezu, on je shodno naelima savesnosti i potenja, jednake vrednosti davanja i dunosti ispunjenja obaveza u smislu lanova 12, 15. i 17. Zoo, duan da izvri obavezu koje se prihvatio davanjem pismene izjave (pred svedocima), kako je to zakljueno niestepenim presudama. Netaanje navod revizije tuenog da su sudovi pogreno cenili pravnu prirodu pismene izjave, tretirajui je kao poravnanje. Naime, tueni je davanjem pismene izjave (pred svedocima), na jasan i nesumnjiv nain izrazio svoju nameru da u sluaju nemogunosti izvrenja postojee obligacije (predaje u dravinu i svojinu predmetne nepokretnosti) istu zameni drugom isplatom njene protivvrednosti. Stoga ta njegova izjava volje, u stvari, predstavlja kauzalnu pravnu radnju jedne strane obligacionog odnosa. Pri tom, on ni u jednom momentu ne osporava sadrinu date izjave, ni injenicu da svoj deo obaveze nije izvrio; pa je shodno odredbi lana 17. u vezi lana 10. Zakona o obligacionim odnosima, duan da svoj deo obaveze izvri. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3096/05); Dunost ispunjenja obaveza i naknada tete Lice koje se u VJ kolovalo, odnosno dobijalo stipendiju za dalje kolovanje, duno je da naknadi tetu VJ ako ne ispuni obavezu ostanka u JA za vreme kako je ugovorom odreeno Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tueni je preko svog oca kao zakonskog zastupnika (jer je u to vreme bio maloletan), zakljuio sa nadlenim organom SSNO - MO SRJ, Ugovor o kolovanju u Srednjoj vojnoj koli, koju je pohaao u periodu od____do____godine. Nakon toga pohaao je Vojnu akademiju kopnene vojske od___do_____godine, po Ugovoru o tom kolovanju koji je tueni lino potpisao. Na slubu u Vojsci Jugoslavije tueni je stupio___godine, a sluba mu je prestala na lini zahtev dana_____godine. U aktivnoj vojnoj slubi pro veo je 1 godinu, 10 meseci i 12 dana. Vetaenjem su utvreni trokovi kolovanja u iznosu od 1.073,067,40 di nara, na dan sainjavanju nalaza i miljenja 01. 09. 2004. godine. Kod tako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su pravilnom primenom lana 69. i 70. Zakona o Vojsci Jugoslavije ("Slubeni list SRJ" br. 67/93, 24/94, 43/94), usvojili tubeni zahtev tuilje, osnovano zakljuivi daje tueni obavezan na ispunjenje ugovorne obaveze proistekle iz navedenih Ugovora o kolovanju, isplatom iznosa od 1.073.067,40 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom poev od 02. 09. 2004. godine pa do isplate. Prema lanu 70. stav 2. Zakona o Vojsci Jugoslavije, tueni je u obavezi prema tuiocu da naknadi trokove kolovanja, jer mu je sluba u Vojsci prestala po sopstvenom zahtevu, pre ispunjenja obaveze iz lana 69. istog Zakona. Tom zakonskom odredbom propisano je daje lice koje se kolovalo na teret sredstava kojima raspolae Vojska, duno da po zavrenom kolovanju stupi u slubu u Vojsci i ostane u toj slubi dvostruko vreme trajanja kolovanja, odnosno stipendiranja. U postupku je nesporna injenica daje tueni stupio u slubu u Vojsci. Meutim, u toj slubi nije ostao dvostruko vreme trajanja kolovanja, odnosno stipendiranja, ve je iz iste istupio nakon 1 godine, 10 meseci i 12 dana. U reviziji se neosnovano istie da su niestepeni sudovi pogreno primenili materijalno pravo, jer ugovor o kolovanju u srednjoj vojnoj koli nije potpisao tueni, ve njegov otac, pa bi i obaveza koja proistie iz tog ugovora (preraunata u novani iznos) eventualno mogla biti obaveza njegovog oca. Ugovor o kolovanju zakljuen je u vreme kada je tueni bio maloletan, pa gaje u vrenju tog pravnog posla zastupao roditelj njegov otac. Prema lanu 15. tada vaeeg Zakona o braku i porodinim odnosima, potpuna poslovna sposobnost stie se punoletstvom (sa navrenih 18 godina ivota), kao i zakljuenjem braka. Kako je u momentu zakljuenja navedenog ugovora tueni bio maloletan, to gaje u vrenju tog pravnog posla zastupao roditelj - njegov otac, kao zakonski zastupnik. Obzirom daje tueni pre poetka ovog spora postao punoletan, to je on i nosilac materijalno -pravne obaveze proistekle iz navedenog ugovora. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3088/05);
50

Ponaanje u izvravanju obaveza i ostvarivanju prava

Naelo ponaanja u izvravanju obaveza i ostvarivanju prava, u stvari, sadre tri naela: prvo je "panja dobrog privrednika, odnosno panja dobrog domaina"; drugo je panja "dobrog strunjaka", i tree - dunost "uzdravanja od postupka kojim bi se otealo izvrenje obaveze drugog uesnika". Panja dobrog privrednika podrazumeva panju pri poslovanju pravnih subjekata, da uredno i savesno ispunjavaju preuzete obaveze u oblasti privrednog poslovanja. Ona se odnosi na pravne subjekte koji se bave privrednom delatnou, ali i kada posluju i sa graanskim licima - ako se sa njima obavljaju poslovne aktivnosti. Za ostvarenje ovog naela pretpostavka je da postoji dobra organizacija poslovanja, dobra tehnologija, dobra struna radna snaga, meusobno poverenje i saradnja partnera u pravnom poslu. "Panja", pak, podrazumeva opreznost pri postupanju, koja je uobiajena u poslovnom prometu. U nekim sluajevima zahteva se "posebna panja", naroito kod ugovora o prevozu, to je, naravno, vezano za pravila struke, iz ega proizilazi princip "profesionalne odgovornosti". Pojam dobar privrednik, odnosno dobar domain susree se kao norma u veini zakona, u kojima se posebno istie taj pojam u izrazima, kao na primer: dobar prevozilac, dobar pediter itd., ali u veini sluajeva upotrebljava se termin "dobar privrednik", odnosno "dobar domain". Povreda ovog principa povlai odgovornost za tetu nanetu drugom licu. Stranka pri ispunjenju svojih obaveza mora da bude aktivna, vodei rauna o blagovremenosti ispunjenja preuzetih obaveza. Tako sudska praksa belei sluaj, na primer, da "kada stranke ugovore da e dunik svoju obavezu ispuniti kad mu banka odobri kredit, dunik pada u docnju ako kredit nije isposlovao u jednom primerenom roku i u roku od osam dana po dobijanju kredita isplatio dug, jer su stranke dune da pri ispunjavanju svojih obaveza postupaju sa panjom koja se u poslovnom prometu zahteva". "Panja dobrog domaina" je pojam koji se odnosi na graane, koji obavljaju pravni promet, kao graanska pravna lica, preduzetnici. Za preduzetnika je lanom 48. st. 1. Zakona o privrednim drutvima propisano da je to fiziko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, ukljuujui umetnike i stare zanate i poslove domae radinosti. Dakle, sve stoje reeno za pojam "panja dobrog privrednika" odnosi se i na pojam "panja dobrog domaina", jer se odredbe stava 1. lana 18. odnose na oba pojma. "Panja dobro g stru njaka" se generalno odnosi na pravne subjekte koji se bave delatnostima sa posebnom, pojaanom panjom, s obzirom na pravila struke koja zahteva paljivo postupanje. Odgovornost po navedenom osnovu najee se sree kod ugovora o prevozu, ugovora o pediciji, ugovoru o graenju, odnosno ugovoru o delu i u drugim sluajevima, koja se ureuju odgovarajuim zakonskim odredbama. Pri tom se ne misli na postupanje odreenog fizikog lica, strunjaka, radnika, ve na pravno lice kao specijalizovane organizacije za obavljanje privredne delatnosti koje zahtevaju panji, odnosno posebnu panju pri izvrenju jednog odreenog posla. Uzdravan je od postupka kojim bi se otealo izvrenje obaveze drugog uesnika znai da svaki uesnik u postupku postupa savesno, i uz uzajamnu toleranciju ispotuje prava druge strane, bez obzira da li je ugovorom propisano odreeno ponaanje. Cilj svakog ugovora je da se on ispotuje, odnosno izvri kako su stranke ugovorile, ali ako neki odnos nije regulisan ugovorom, stranke treba da nastoje da sa punom panjom dobrog privrednika, odnosno domaina otklone odreene propuste, ili tekoe na koje nailaze pri izvrenju ugovora, opet sve u cilju da se ne priini teta drugoj stranci. Zdrava i konstruktivna utakmica je dozvoljena i poeljna, ali se pri tome takmiari mogu koristiti samo onim sredstvima koja su u skladu sa zakonom i poslovnim moralom. Zakon o trgovini (,,S1. gl. RS", br. 101/05), u lanu 22. daje definiciju pojma nelojalne konkurencije, tako to nelojalnu konkurenciju oznaava kao radnju koja je protivna dobrim poslovnim obiajima i kojom se nanosi ili moe naneti teta drugom trgovcu, drugom pravnom licu i kupcu, odnosno potroau. Osim generalne klauzule, Zakon predvia i neka posebna dela nelojalne utakmice navedena u lanu 23. istog zakona, ali pod pretpostavkom da su ispunjeni uslovi iz generalne klauzule. Zakon predvia u cilju zatite prava i interesa drugih uesnika u prometu imovinsko pravnu zatitu, koja se ostvaruje tubom u parninom postupku i kazneno pravnu zatitu koja se ostvaruje u postupku propisanom Zakonom o trgovini ili u postupku predvien propisima o prekrajima. Sama injenica da je jedno pravno lice izvrilo delo nelojalne utakmice upuuje na to daje drugom pravnom licu, drugom takmiaru, naneta teta koja se moe manifestovati ne samo u gubljenju odreenog posla ve i u naruavanju reputacije to, dalje, znai da takmiar kome je naneta teta, moe od drugog takmiara koji je nelojalno postupao da trai naknadu tete u novanom iznosu. Ako je delo nelojalne utakmice izvreno od strane radnika pravnog lica, tada to pravno lice odgovara za tetu i u sluaju kada delo organima upravljanja tog pravnog lica nije bilo poznato, ali im je moralo biti poznato. 51

Sudska praksa Dobar privrednik, odnosno domain Tueni kao tuioev komisionar mora preduzeti sve radnje da u potpunosti obezbedi tufioevo potraivanje prema inokupcu (dobar privrednik) Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi su zauzeli stanovite da je tueni objektivnim razlozima (uvoenjem meunarodnih sankcija) spreen da isplati dug za tuioevu robu izvezenu u Irak. Osim toga, sudovi nalaze i daje tueni preduzeo sve potrebne radnje da kao dobar privrednik zatiti interese svog nalogodavca, ovde tuioca. Takav zakljuak se izvodi na osnovu dopisa Ambasade SRJ od 21.9.1999. godine, tuenikovog dopisa "J" AD B. od 2.7.2001. godine, dopisa "J" AD B. od 6.7.2001. godine i informacije Udruenja za industriju od 13.9.2001. godine. Saglasno tim ispravama, niestepeni sudovi utvruju daje tuenipreduzeo sve radnje da zatiti i obezbedi namire-nje tuioevog potraivanja za prodatu robu inokupcu u Iraku. Zbog toga je odbijen tuioev zahtev da mu tueni isplati preostali neizmireni deo kupoprodajne cene u utuenom iznosu. Vrhovni sud nalazi da je, za sada, ovakva odluka niestepenih sudova zasnovana na pogrenoj primeni materijalnog prava. Navedeno stanovite se temelji na injenici da izvedeni dokazi u prvostepenom postupku ne upuuju na osnovanost zakljuka niestepenih sudova daje tueni preduzeo sve radnje da kao dobar privrednik zatiti interese tuioca kao svog nalogodavca. Tueni je kao tuioev komisionar morao preduzeti sve radnje da u potpunosti obezbedi tuioevo potraivanje prema inokupcu u Iraku. U tom cilju on je, izmeu ostalog, morao preduzeti i neophodne parnine radnje radi utuenja spornog potraivanja. Osim toga, on je saglasno odredbi lana 780. stav 3. ZOO morao da po izvrenom poslu prenese tuiocu sva potraivanja i ostala prava koja je stekao prema treem licu sa kojim je obavio posao u svoje ime a za njegov raun. Izvedeni dokazi ne upuuju da je tueni postupio na opisani nain. Sta vie, tueni tokom prvostepenog postupka nije pruio ni jedan dokaz da je posle 13.9.2001. godine preduzeo bilo kakvu aktivnost na planu zatite i realizacije tuioevog potraivanja. Kod takvog stanja stvari izostalo je i utvrenje odlunih injenica za pravilnu primenu odredbe lana 262. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima." (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 275/05 od 18. marta 2006. godine); Odgovornost suprunika za obaveze jednog od njih Prenoenjem imovine na suprugu, dunik ne moe oteati izvrenje prava svog poverioea Imovina koja je predmet raspolaganja od strane dunika u korist svoje supruge, njihova je zajednika imovina kao branih drugova, pa oni odgovaraju solidarno za dugove nastale u braku Prema obrazloenju Prema utvrenom injeninom stanju, sudskim poravnanjem, koje je zakljueno pred Optinskim sudom u B, drugo tueni je svoju imovinu preneo na suprugu, ovde tui Iju. Iz navedene radnje tuilje i drugotuenog, a koja se odnosi na raspolaganje imovinom drugotuenog u korist tuilje nakon pravnosnanosti presude kojom je drugotueni obavezan da isplati prvotuenom odreeni iznos, jasno proizilazi da tuilja i drugotueni ele da osujete prava prvotuenog kao poverioea po pravnosnanoj i izvrnoj presudi Privrednog suda u B. Samim tim je ova radnja preduzeta na tetu poverioea ovde prvotuenog, pa se ne moe prihvatiti rezon Okrunog suda da je tuilja tree lice koje nije dunik. Tuilja je dunikova supruga i ne spada u krug treih lica i bilo joj je poznato da dunik, ovde drugotueni, upravo takvim raspolaganjem nanosi tetu poveriocu, ovde prvotuenom. Takvom radnjom upravo se onemoguava poverilae da se na zakonit nain namiri iz imovine dunika, jer je upravo ova pravna radnja, preduzeta u cilju izigravanja poverioea ovde prvotuenog. Revizijom se osnovano ukazuje da su tueni, u momentu donoenja presude i trajanja ove parnice, bili u braku, te da solidarno odgovaraju svojom zajednikom i posebnom imovinom. Ovo iz razloga stoje imovina koja je predmet raspolaganja od strane drugotuenog u korist tuilje njihova zajednika imovina kao branih drugova, pa u takvoj situaciji tuilja i drugotueni odgovaraju solidarno za dugove nastale u braku. To je u skladu sa lanom 336. stav 2. Zakona o braku i porodinim odnosima, koji je vaio u vreme preduzimanja spornog raspolaganja. Samim tim tuilja i prvotueni odgovaraju za obaveze koje je drugotueni imao prema prvotuenom kao poveriocu. Prvotuenom stoga pripada pravo izbora prema kome od solidarnih dunika e ostvariti svoje potraivanje. U konkretnom sluaju solidarni dunici su kako drugotueni tako i tuilja kao brani drugovi, koji se jo uvek nalaze u braku i odgovaraju svojom zajednikom imovinom steenom u braku. Stoga su osnovani revizijski navodi prvotuenog da je materijalno pravo pogreno primenjeno i da u konkretnom sluaju nisu ispunjeni uslovi za usvajanje tubenog zahteva tuilje, kojim je traila da se utvrdi daje izvrenje koje je odreeno ree-njem prvostepenog suda nedoputeno.
52

Iz navedenih razloga je i preinaena drugostepena presuda i odbijen tubeni zahtev tuilje (prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 359/07); (Iz ranije sudske prakse) Dobar privrednik mora da preduzme sve mere da sauva proizvod Kad se sudi o naknadi tete zbog neizvrenja ugovora o proizvodnji i isporuci poljoprivrednih proizvoda, potrebno je utvrditi ne samo docnju na strani kupca, ve i to da li je proizvoa postupio kao dobar privrednik i preduzeo sve mere da se proizvod sauva od propadanja ili da se unovi na drugoj strani i na taj nain teta izbegne Prema obrazloenju Spor je zbog naknade tete usled neizvrenja ugovora o proizvodnji i isporuci poljoprivrednih proizvoda. U razreenju odnosa meu strankama, prema tome, treba poi od karaktera ugovora i prava i obaveza ugovornih stranaka koja proizlaze iz takvog ugovora, te docnju tuenog (kao otkupljivaa poljoprivrednih proizvoda) ocenjivati u tom sve tlu, a i u svetlu optih pravila koja se primenjuju pri otkupu poljoprivrednih proizvoda. U konkretnom sluaju nije bilo posebnih propisa o nainu i roku isporuke. To su stranke slobodno ugovorile, a prema taki 4. ugovora roba se predavala na zahtev kupca. Kod ugovora o proizvodnji i isporuci poljoprivrednih proizvoda, ugovara proizvoa nije samo u obavezi sejanja odreene poljoprivredne kulture. Ta se obaveza protee i na proizvodnju i predaju proizvoda. Sve to skupa, poev od sejanja pa do proizvodnje i predaje proizvoda, predstavlja jedinstven proces rada i obaveza, te se o potpunom izvrenju obaveza proizvoaa prema otkupljivau (u konkretnom sluaju prema zadruzi) moe govoriti tek po zavretku poslednje etape predaje proizvoda tog jedinstvenog procesa. Naime, ako se eli govoriti o ispunjenju ugovora ove vrste na strani individualnog proizvoaa, onda na njegovoj strani mora postojati potpuno izvrenje svih obaveza iz tog jedinstvenog procesa. Dok on skupa sve to ne ispuni, dok ne proizvede odreeni proizvod i dok ga u smislu ugovora i uobiajenog pravila u pogledu naina i vremena otkupa stvarno ne ponudi dragoj ugovornoj strani, ne moe se govoriti o potpunom izvrenju njegove obaveze. Tek kad ugovara proizvoa preda ili pokua da preda i uini dostupnim da predaje proizvedenu koliinu robe po ugovoru drugoj ugovornoj strani, onda se moe govoriti o potpunom izvrenju obaveze njegove i o neizvrenju obaveze druge strane, to jest o docnji. S obzirom na karakter pravnog posla, te meusobnih odnosa stranaka, o docnji kupca se moe govoriti tek kada on otkae prijem kvalitetno proizvedene robe i ponuene mu za otkup na nain i u vreme kako je ugovoreno, ili kako to biva kod odreenih poljoprivrednih proizvoda. injenica je da tako tuilac nije postupio. injenica to je tuilac nosio mustru perunovog korena i nudio otkup korena tuenoj zadruzi, jo neobranog i nesakupljenog, jo ne znai izvrenje njegove obaveze. Nema potpunog izvrenja obaveze na strani proizvoaa ni onda ako otkupljiva odbija i odugovlai ovako uinjen prijem. Nezavisno od iznetog pravila, mogue je ipak dovesti proizvoaa u zabludu oko naina i vremena otkupa, pa s tim u vezi i u situaciju da on pretrpi tetu. To je redovan sluaj kad otkupljiva vri otkup, zna proizvod ali u odnosu na odreenog proizvoaa vri radnje koje ga oigledno dovode u zabludu da ne proda proizvedenu robu. Ipak, i u takvom sluaju proizvoa mora da preduzme sve potrebne mere kao dobar privrednik da sauva proizvod, to jest da preduzme i druge mere kako ne bi dolo do tete, ili da se ona u znatnoj meri umanji. Kod proizvodnje poljoprivrednih proizvoda poznato je ta u takvom sluaju treba da uini proizvoa. Opte poznata je stvar, u prvom redu proizvod da se sauva. Prema tome, tuilac kao proizvoa treba da preduzme mere da se koren sauva. Prema navodu samog tuioca, a i ostalih dokaza, perunov koren se mogao sauvati ako bi se blagovremeno obrao i utrapio, a s druge strane teta se mogla otkloniti i ako se on proda drugom kupcu. Meutim, tuilac nije postupio kao dobar privrednik. Osim razgovora i zahteva da preda koren tuenoj zadruzi, on nita nije drugo preduzeo, a jo manje daje preduzeo mere da sauva proizvod. Kod takvog stanja stvari ne moe se govoriti o iskljuivoj krivici tuene zadruge stoje do tete dolo. Krivicu snosi i sam tuilac. Ovo tim vie stoje opte poznato da poljoprivrednik koji ne moe da plasira svoje proizvode u svojoj blioj okolini preduzima mere da ih plasira i na drugom mestu (prema presudi Vrhovnog suda Jugoslavije, Gz 87/66); "Kada proizvoa proizvodi robu za trite, to podrazumeva da stupa u obligacione odnose, njegova odgovornost je pojaana jer se mora ponaati sa panjom dobrog domaina. Poveana odgovornost proizvoaa proizilazi iz l. 18. ZOO, a njegova odgovornost se ceni po odredbi l. 158. ZOO" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 368/96). 53

Reavanje sporova na miran nain

Svaki ugovor, ma kako savreno sainjen, moe dovesti do spora ako je jedna od stranaka nesavesna, ili pogreno shvata ono to je u ugovoru uneto. Zbog toga odredbe lana 19. Zakona o obligacionim odnosima upuuje ugovorne strane da ako nastane spor u pogledu izvrenja zakljuenog ugovora, da taj spor prvo rese "usaglaavanj em, posredovanjem ili na drugi miran nain". U praksi sudova je da se insistira da pre raspravljanja o tubenom zahtevu, stranke upute da na miran nain reguliu sporni odnos, to se u nekim sluajevima i uspeva. "Usaglaavanj e" podrazumeva razgovor stranaka o spornom odnosu, odnosno kako da taj odnos rese putem razgovora, van suda, pa makar u tim razgovorima pronali i neke druge elemente koje e ugovor pojasniti ili izmeniti na zadovoljstvo obeju strana, te dovesti do stanja da se eventualni spor ili ne pokrene ili ako je zapoet da se resi na miran nain. Ako stranke ne mogu ni kroz neposredne razgovore, na principu "usaglaavanj a" da rese nastali spor, odredbe lana 19. ZOO preporuuju da spor rese putem posrednika, dakle preko strunjaka za oblast koji je predmet ugovora, ili vansudskim vetaenjem, po njihovom dogovoru, to ih, naravno nee obavezivati, ali e imati uticaja da dobar privrednik shvati ta je korisnije za njega, tj. ili da prihvati preporuke kako da se spor resi ili, ono to nije preporuljivo, da taj sporni odnos reava sud. U lanu 102. ZOO propisana je mogunost vansudskog tumaenja ugovora, tako to stranke u ugovoru mogu predvideti da e, u sluaju nesaglasnosti u pogledu smisla i domaaja ugovornih odredbi, neko trei tumaiti ugovor. Naravno, takva odredba obavezuje stranke, to znai da se tuba ne moe podneti sudu pre nego se zatrai i dobije tumaenje onoga koji je u ugovoru za to predvien, osim ako to lice odbije, odnosno ne primi se da da traeno tumaenje. Odredbe lana 19. ZOO imaju u vidu njihovu primenu kako u toku izvrenja ugovora, tako i u toku zapoetog spora, odnosno ak i do pre donoenja sudske odluke. U svakom sluaju bitno je da preovlada volja stranaka da nastali spor rese, pre svega, mirnim putem - ako kod njih postoji dobra volja. Pored toga, od znaaja je da se napomene da stranke, ipak, treba da kod ugovaranja pravilno reguliu odredbe ugovora zbog kojih ne bi trebalo da nastane spor meu njima, vodei rauna o specifinostima njihovog poslovanja i drugim elementima kojima se obezbeuje sigurnost primene zakljuenog ugovora. Zakon o obligacionim odnosima (l. 1089. - 1098.) propisuje odredbe o poravnanju, koje strankama u sporu omoguuje da pomou uzajamnog poputanja prekinu spor, odnosno uklone neizvesnost i odrede svoja prava i obaveze, (vie o tome u delu "Ugovor o poravnanju").

Dispozitivni karakter odredaba zakona

Kod zasnivanja obligacionih odnosa, odnosno zakljuenja ugovora iz tih odnosa, ili regulisanja drugih graansko-pravnih odnosa obligacionog karaktera, stranke, po pravilu, primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima. Meutim, zakon daje slobodu strankama da same urede svoje obligacione odnose. Zbog toga ovaj zakon ima dispozitivni karakter. To znai da stranke mogu da iskljue primenu pojedinih odredaba ili sve odredbe zakona, i da odreeno pitanje rese drukije nego to su to pitanje regulisale odredbe navedenog zakona. Prema tome, ako su stranke ugovorom regulisale neko pravno pitanje na drugi nain, onda e nadleni sud to pitanje resiti u smislu ugovora, pa i pod uslovom da stranke nisu iskljuile primenu Zakona o obligacionim odnosima. Ako stranke u ugovoru izriito ne iskljue pojedine odredbe zakona, ili sve odredbe zakona, niti priblino reguliu pojedina pitanja na nain kako je to zakon regulisao, u sluaju spora sud sporno pitanje reava prema smislu pojedinih odredaba ugovora i uporeduje ga sa odgovarajuim odredbama zakona, a u sluaju nejasnoce sudska praksa zauzima stav da "pri tumaenju ugovora, nesporazum i svaka nejasnost ide na tetu onog koji je ugovor sastavio". Meutim, lan 20. ZOO propisuje strogost u primeni ovog zakona, koje su imperativne prirode, a koje stranke ne mogu ugovarati niti menjati. Na to ukazuju odredbe koje glase: "ako iz pojedine odredbe ovog zakona ili iz njenog smisla ne proizilazi to drugo". To mogu biti sluajevi u vezi nastanka tete, nitavosti ugovora i drugih brojnih odnosa, kao to je, na primer, da "ugovorna kazna ne moe biti ugovorena za novane obaveze" (l. 270. st. 3. ZOO), zatim da odnosi izmeu pravnih subjekata, koji su duni da odreena pitanja u ugovoru reguliu prema svojim optim aktima i drugim pozitivnim propisima i dr. Ta podvojenost izmeu dispozitivnog i prinudnog karaktera propisa u zavisnosti je, dakle, od toga da li stranke zakljuenjem ugovora remete drutvene interese ili interese drugih lica.

Primena dobrih poslovnih obiaja

Dobri poslovni obiaji oznaavaju nain poslovanja koji je uobiajen i usvojen u meusobnom poslovanju lica, naroito pravnih lica, a posebno meunarodnih - u prometu roba i usluga. Dobri poslovni obiaji se, obino, kodifikuju, uglavnom u posebnim udruenjima privrednih asocijacija, tako to se utvruju, odnosno
54

"propisuju" pravila ponaanja u privrednom poslovanju odreenih subjekata, a i posebno za grupacije koje su u stalnom poslovnom odnosu. To su, po pravilu, poslovni obiaji koji dobijaju znaaj u utvrenoj formi kroz odreene standarde. Ti standardi se utvruju ili izmeu samih subjekata u poslovanju, ili preko odreenih udruenja, odbora, koji se bave praenjem i utvrivanjem uslovljenih standarda. Dobri poslovni obiaji mogu biti utvreni za jedan region, ili za jednu zemlju u celini, pa i ire za meunarodne poslovne odnose. Krenjem tih standarda predstavlja osnov za pokretanje postupka kod organa kao to su: privredna komora, sud asti, trgovinski sud i si., pa samim tim i obavezivanjem onog koji je prekrio "dobro poslovne obiaje" - kroz naknadu tete ili druge vidove sankcija. O primeni obiaja, odnosno obiajnog prava, govore odredbe lana 32. stav 2. ZOO, kada ugovorne stranke, kod ve zakljuenog ugovora, ne postignu saglasnost "o prethodnim pregovorima, utvrenoj praksi i obiajima". Ovlaenje za primenu obiaja propisana je u odredbama l. 33, 34, 39. st. 2, 44. i dr. Odredbe lana 143. ZOO izriito propisuju "nitavost odredbe optih uslova koje su protivne samom cilju ili dobrim poslovnim obiajima, ak i ako su opti uslovi koji ih sadre odobreni od nadlenog organa". Zakon o standardizaciji ureuje donoenje i primenu standarda, tehnikih i drugih propisa; utvrivanje usaglaenosti procesa, proizvoda i usluga sa tehnikim i drugim propisima, deklarisanje, oznaavanje i pakovanje proizvoda, kao i nadzor nad sprovoenjem tog zakona. Taj zakon odreuje da se pod "standardom" podrazumeva dokument u kome se za optu upotrebu utvruju pravila, smernice ili karakteristike za odreene aktivnosti ili njihove rezultate, radi ostvarivanja optimalnog rada u odreenoj oblasti. Nae standarde utvruje organizacija nadlena za poslove standardizacije. A odredbama lana 1107. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisana je "primena obiaja", odnosno optih ili posebnih uzansi, kojim se utvruje pretpostavka da su ugovorne strane saglasne da se sve ono to nije regulisano ugovorom ili kogentnim propisima, raspravi na osnovu optih ili posebnih uzansi. Opte uzanse za promet robom ("Slubeni list SFRJ", br. 15/54) u sutini, jednim delom, predstavljaju pravila obligacionog prava, pa su kao takva u najveoj meri preuzeta u Zakonu o obligacionim odnosima, ali kao pretpostavka da su ugovorne strane pristale na primenu uzansi. Zbog toga je lanom 1107. stav 2. ZOO propisano da se odredbe optih uzansi nee primenjivati posle stupanja na snagu ZOO, u pitanjima koja su njima regulisana. Naime, ako su opte ili posebne uzanse ili drugi trgovinski poslovni obiaji suprotni dispozitivnim normama ZOO, primenjivae se odredbe ZOO, osim ako su stranke izriito ugovorile primenu uzansi, odnosno drugih trgovinskih poslovnih obiaja, ali ne i kada su u pitanju kogentne norme. Sve to znaci da stranke mogu i dalje ugovarati primenu uzansi ili drugih trgovinskih poslovnih obiaja, dakle kada nisu u pitanju pravila obligacionog prava, u kom sluaju e se prilikom reavanja spora primeniti te uzanse, odnosno trgovinski poslovni obiaji. To proizilazi i iz stava 2. lana 21. ZOO, prema kome se na obligacione odnose primenjuju uzanse, ako su uesnici u obligacionim odnosima ugovorili njihovu primenu ili ako iz okolnosti proizilazi da su njihovu primenu hteli. Iz navedenog, u vezi primene Optih uzansi za promet robom, moe se zakljuiti: a) da se na obligacione odnose primenjuju uzanse ako su uesnici u obligacionim odnpsima ugovorili nji hovu primenu ili ako iz okolnosti proizilazi da su njihovu primenu hteli (l. 21. st. 2. ZOO), b) a ako su opte ili posebne uzanse suprotne dispozitivnim normama Zakona o obligacionim odnosima, pri menjuju se odredbe ovog zakona, osim ako su stranke izriito ugovorile primenu uzansi (l. 1107. st. 3. ZOO). Kao posebne uzanse mogu se navesti: Posebne uzanse o graenju ("SI. list SFRJ", br. 18/77); Luke uzanse ("Slubeni list SFRJ", br. 2/51); Posebne uzanse za trgovinu krompirom ("Slubeni list SFRJ", br. 29/78); Posebne uzanse za trgovinu pasuljem ("Slubeni list SFRJ", br. 25/60); Posebne uzanse za trgovinu pirinem ("Slubeni list SFRJ", br. 25/60); Posebne uzanse za trgovinu povrem ("Slubeni list SFRJ", br. 25/60); Posebne uzanse za trgovinu pirinanom arpom ("Slubeni list SFRJ", br. 25/60); Posebne uzanse u ugostiteljstvu ("Slubeni list SFRJ", br. 69/83 i 18/84); Posebne uzanse za promet blokova i ploa od kamena, mermera i granita ("Slubeni list SFRJ", br. 9/67); Posebne uzanse za pojedine vrste i klase duvana ("Slubeni list FNRJ", br. 38/56 i 19/57); Posebne uzanse za trgovinu itaricama ("Slubeni list SFRJ", br. 29/60); Posebne uzanse o prometu na malo ("Slubeni list SFRJ", br. 12/78); Posebne uzanse za promet knjiga ("Slubeni list SFRJ", br. 19/84).

Postupanje u skladu sa optim aktima

Pravna lica u zasnivanju obligacionog odnosa postupaju u skladu sa svojim optim aktima, kako je to propisano odredbama lana 21. ZOO. Time je jasno stavljeno do znanja da se te odredbe, odnose samo na pravna lica, a ne i na fizika lica. Pojam pravnog lica predstavlja, po pravilu, jedan kolektivitet koji ima svoju organizaciju i imovinu, dakle, jedinstvo organizacije i imovine, sa pravom nosioca prava i obaveza u pravnom prometu, koje je priznato od postojeeg pravnog poretka.
55

Mnogi propisi, a posebno Zakona o privrednim drutvima, u svojim odredbama propisuju obavezu pravnih lica da odreena statusna, organizaciona, poslovna i druga pitanja reguliu svojim aktima. Naelo "postupanje u skladu sa optim aktima", propisano odredbama stava lana 22. ZOO, ima u vidu da pravno lice pri zasnivanju obligacionih odnosa postupa u skladu sa svojim optim aktima, odnosno svojim aktima, kako taj pojam definie Zakon o privrednim drutvima. Suprotno tome, pravno lice koje preduzme pravne radnje protivno svojim optim aktima, dovodi sebe u poloaj da se te pravne radnje ponite. O tome jasno govore odredbe lana 103. ZOO, koje propisuju da je "ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima, nitav....". Takav ugovor je, u stvari, ruljiv, jer je zakonom propisano da pravno lice moe zasnovati obligacioni odnos samo ako je u skladu sa njegovim aktom (optim aktom) kao prinudnim propisom. Meutim, ugovor ili neka pravna radnja preduzeta protivno optem aktu, kako propisuju odredbe stava 2. lana 22. ZOO, moe imati pravnu snagu samo ako je druga strana znala ili morala znati da je protivna strana postupala protivno svom optem aktu, odnosno ako su obe strane bile nesavesne, ili ako je Zakonom o obligacionim odnosima drukije odreeno. Odredbe lana 112. ZOO propisuju da ugovorna strana u ijem je interesu ruljivost ustanovljena, moe traiti da se ugovor poniti. To znai da ponitenje ugovora ili neke njegove odredbe moe traiti pravno lice iji je opti akt zloupotrebi)en od, na primer, neovlaenog lica ili organa, ili ako je pravno lice dovedeno u zabludu u pogledu mogunosti i dozvoljenosti zakljuenja nekog ugovora, koji ne bi bio zakljuen daje pravno lice u momentu zakljuenja ugovora tu injenicu znalo.

Na koga se odnose ugovori u privredi

Mada je u lanu 25. ZOO propisano osnovno pravilo da se odredbe ovog zakona odnose na sve vrste ugovora, uinjen je izuzetak u odnosu na ugovore u privredi, ali samo ako za te ugovore nije to drugo posebno propisano. Odredbe navedenog lana, u stavu 2, objanjavaju pojam ugovora u privredi, tako to utvruju da su "ugovori u privredi, u smislu ovog zakona, ugovori koje preduzea i druga pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost, zakljuuju meu sobom u obavljanju delatnosti koje sainjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima". Iz navedenog propisa proizilazi da su za postojanje ugovora u privredi potrebna dva uslova: prvi je, daje zakljuen od subjekata koji obavljaju privrednu delatnost, a drugi, da se odnosi na delatnosti koje sainjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima. Pod ugovorom u privredi podrazumevaju se i ugovori zakljueni sa subjektima koji po zakonu obavljaju vanprivrednu delatnost, ako je propisano da mogu obavljati i privrednu delatnost, a ugovor je zakljuen u obavljanju dozvoljene privredne delatnosti ili u vezi sa tom delatnou. Naime, kako pojam privredne delatnosti iz lana 25. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima obuhvata delatnost kao predmet poslovanja, to upuuje na zakljuak da se delatnost odnosi i na osnovnu i na sporednu. Zbog toga, organizacije i zajednice, koje obavljaju vanprivrednu delatnost kao glavnu, mogu da zakljuuju ugovore u privredi pod uslovom'da je za njih predvieno da mogu da obavljaju privrednu delatnost, kao i daje taj ugovor zakljuen u obavljanju te privredne delatnosti ili u vezi sa tom delatnou. Vrhovni sud Srbije, u svom pravnom shvatanju iz 1993. godine ide i dalje od navedenog, te zakljuuje da je spor iz meusobnog privrednog odnosa pravnih lica u smislu lana 15. stav 1. taka la. Zakona o sudovima, "spor koji je nastao iz meusobnog privrednog poslovanja ili u vezi sa tim poslovanjem, bez obzira da li su registrovana za obavljanje privredne delatnosti". To proizilazi i iz odredaba Zakona o privrednim drutvima (lan 5.), po kojima privredno drutvo moe obavljati sve dozvoljene delatnosti, to znai da drutvo moe da zakljuuje ugovore i obavlja druge poslove prometa robe i usluga samo u okviru delatnosti upisanih u registar, dok je lanom 10. istog zakona propisano koja su dejstva registracije (u vezi obavljanja delatnosti), odnosno dejstva registracije i objavljivanje u odnosu na trea lica.

ZAKLJUIVANJE UGOVORA
| $, pt i Kad je ugovor zakljuen (cl. 26. ZOO) Ugovor je zakljuen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora. Iz ove norme proizilazi nekoliko vanih pitanja za njeno razumevanje. Pre svega, saglasnost se odnosi na volju stranaka da zakljue ugovor, a volja mora postojati ako stranka koja zakljuuje ugovor zna da zakljuenjem ugovora reava jedan 56

svoj interes, koji za posledicu ima ono to eli da takvim ugovorom postigne. Kod njega mora da postoji i namera da hoe da saini ugovor. On je, dakle, svestan da ulazi ujedan pravni posao koji zavisi i od volje druge strane, koja takoe ima svoj interes za zakljuenje ugovora. Volja stranaka podrazumeva, dakle, svest, nameru i interes da se ugovor zakljui. Svi ti sastojci volje moraju biti u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja. Odredbe lana 26. ZOO imaju u vidu dvostrani pravni posao, jer govore o saglasnosti ugovornih strana. Znai, mora postojati volja uesnika u ugovoru, to pretpostavlja najmanje dve strane, a ako ugovor zakljuuje vie lica, onda saglasnost svih uesnika. Nije bitno da u uvodnom delu ugovora stranke izjavljuju da su saglasne da zakljue ugovor. Naprotiv, ta saglasnost volje se izraava u elom tekstu ugovora - pored bitnih sastojaka ugovora ugovaraju i svoje specifinosti u odnosu na konkretan pravni posao koji reguliu ugovorom. Nitav je ugovor ako ne sadri bitne sastojke ugovora. Bitni sastojci ugovora zavise od vrste pravnog posla koji stranke zakljuuju. Bez tih sastojaka ugovor ne bi ni postojao. Pored bitnih sastojaka ugovora po prirodi posla, kao bitan sastojak smatra se i onaj uslov, rok ili koji drugi lan ugovora od koje makar i jednu stranku ini zavisnim zakljuenjem ugovora. Kod ugovora o prodaji bitni elementi ugovora o prodaji su predmet prodaje i cena. Kada je u pitanju cena, odnosno ako ugovorom nije odreena cena, smatra se da ugovor nema pravno dejstvo. Meutim, u takvim uslovima, ako se u ugovoru o prodaji nalazi dovoljno podataka na osnovu kojih bi se cena mogla odrediti, onda se smatra daje taj bitni elemenat ugovora zastupljen. U drugom sluaju, kada ugovorom o prodaji robe izmeu privrednih subjekata cena nije odreena, kupac je duan platiti cenu prema cenovniku prodavca vaeem u vreme zakljuenja ugovora, po kome on redovno naplauje takvu robu i ostalim kupcima. To proizilazi i iz lana 462. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima, po kome kad u ugovoru cena nije odreena, kupac je duan da plati cenu koju je prodava redovno naplaivao u vreme zakljuenja ugovora, a u nedostatku ove razumnu cenu, pri emu se pod razumnom cenom smatra tekua cena u vreme zakljuenja ugovora, a ako se ona ne moe utvrditi, onda cena koju utvruje sud prema okolnostima sluaja. U jednom sluaju prvostepeni sud je iz priloenog cenovnika tuioca utvrdio da je u pitanju cena koju je tuilac redovno naplaivao u vreme zakljuenja ugovora, te da tueni neosnovano osporava zaraunatu cenu (prema odluci VPS, br. 5578/95). Dakle, kada ugovorom o prodaji robe izmeu privrednih subjekata cena nije odreena, kupac je duan platiti cenu prema cenovniku prodavca vaeem u vreme zakljuenja ugovora, po kome on redovno naplauje takvu robu i ostalim kupcima. Cena moe biti propisana i od nadlenog organa - u tom sluaju kupac plaa samo onu cenu koju je propisao taj organ. Ako je ugovorena tekua cena, kupac plaa onu cenu koja je utvrena na osnovu zvanine evidencije na tritu mesta pfodavca. Predmet ugovora mora biti jasno preciziran, odnosno odreen. Ako je u asu zakljuenja ugovora predmet u vezi koga je ugovor zakljuen propao, ugovor o prodaji nema pravno dejstvo, a ako je stvar delimino propala, kupac moe raskinuti ugovor ili ostati pri njemu uz srazmerno snienje cene. U sudskoj praksi se belei sluaj utvrenje nitavosti ugovora zbog nemogunosti odreenja koje je vozilo bilo predmet ugovorne obaveze prodavca, u kom sluaju "kupac ima pravo na restituciju uplaenog iznosa po sadanjoj ceni slinog vozila, zajedno sa zateznom kamatom od dana donoenja prvostepene odluke" (prema odluci VSS, Prev. 649/98). Ugovor se smatra zakljuenim, dakle, kada stranke saglasnom izjavom volje postignu dogovor o bitnim sastojcima ugovora. Taj ugovor se moe zakljuiti i pismeno i usmeno, osim ako zakon za odreene odnose ne utvruje pismenu formu ugovora. Ugovor, za koji je propisana pismena forma obavezuje stranke na zakljuenje ugovora u toj formi. U protivnom, takav ugovor je nitav i ne proizvodi pravno dejstvo. No, o tome nalazimo reenja u odredbama kod pojedinih vrsta ugovora, dakle u samom zakonu, u kojima ako nije propisana obavezna pismena forma, ugovor se moe zakljuiti i usmeno, naravno, pod uslovom da se moe dokazati da je ugovor zakljuen i da su tim ugovorom odreeni bitni sastojci ugovora koji se odnose na predmet, cenu i drugo to karakterie tu vrstu ugovora. Pismeni ugovor se moe naknadno izmeniti, bilo pismenim dodatkom ili usmeno. Meutim, ako su stranke u pismenom ugovoru odredile da se ugovor moe izmeniti samo u pismenom obliku, takav ugovor u pismenom obliku ne moe se naknadno izmeniti u usmenom obliku.

Sudska praksa
Ugovor kao saglasnost volja i pravo na povraaj isporuenih publikacija Budui da ugovor o isporuci registra iro rauna ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo, jer nije bilo saglasnosti volja za zakljuenje ugovora izmeu parninih stranaka povodom kupoprodaje publikacija, to tuilac - izdava ne moe da trai da mu tueni vrati isporuene registre, niti nadoknadi cenu za isporuenu ro57

bu, tj. tueni nije obavezan da se nepotrebno izlae troku i tuiocu vrati isporuene registre iro rauna, jer ugovor meu parninim strankama nije zakljuen Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tubeni zahtev se odnosi na povraaj publikacija za period od 1995. do 2001. godine. Pravosnanom presudom Privrednog suda u N. S., odbijen je tubeni zahtev tuioca kojim je traio da se obavee tueni da mu plati iznos od 39.000,00 dinara, i ponitena je otpremnica - ugovor broj 519 od 16.11.1995. godine, s tim da se ima smatrati da nije ni zakljuen i da ne proizvodi pravno dejstvo. Ova presuda potvrena je presudom Vieg privrednog suda. Tueni je odmah nakon potpisivanja navedenog ugovora otpremnice, vratio tuiocu publikacije. Kod injenice da je pravosnanom sudskom odlukom utvreno daje otpremnica - ugovor od 16.11.1995. godine nitava, te daje tueni odmah nakon potpisivanja otpremnice ugovora vratio tuiocu publikacije, pravilan je zakljuak nietepenih sudova da tuilac ne moe da trai da mu tueni vrati isporuene registre, niti nadoknadi cenu za isporuenu robu. Meu parninim strankama nije zakljuen ugovor o isporuci registra iro rauna, te tuilac nema pravo na naplatu cene za isporuenu robu, a rizik za nevraene registre iro rauna snosi tuilac, a ovo sa razloga to tueni, budui da ugovor meu parninim strankama nije zakljuen, nije bio u obavezi da se nepotrebno izlae troku i tuiocu vrati isporuene registre iro rauna. Stoga su svi navodi revizije koji se odnose na injenicu da je u konkretnom sluaju meu parninim strankama zakljuen ugovor o isporuci registra iro rauna, te da se tueni neosnovano obogatio time to tuiocu nije vratio predmetne publikacije, neosnovani. Navodima revizije da tueni tuiocu nije nikada vratio ni jedan primerak robe, osporava se utvreno injenino stanje daje tueni odmah po potpisivanju ugovora-otpremnice od 16.11.1995. godine, odmah vratao tuiocu publikacije, zbog ega se shodno lanu 385. Zakona o parninom postupku revizija ne moe izjaviti. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 80/05 od 10.3.2005. godine); Saglasnost volje da se ugovor zakljui Privatna isprava ima dokaznu snagu ako je autentina - u originalu ili u overenoj fotokopiji, kojom se potvruje da je fotokopija istovetna sa izvornom ispravom, bez obzira to su na fotokopiranoj ispravi potpisi stranaka nesporni Iz obrazloenja Prema razlozima obrazloenja svojih presuda, niestepeni sudovi su zakljuili da su u konkretnom sluaju parnine stranke potpisivanjem priznanice od 6.07.1997. godine, sa svim elementima takvog ugovora, zakljuile ugovor o zajmu, kojim je tueni od tuioca primio na ime pozajmice iznos od 20.000 DEM, sa rokom vraanja 20.07.1997. godine. Kako je utvreno da tueni nije uopte vratio taj iznos tuiocu, niestepeni sudovi su nali daje tueni zato kao zajmoprimac u obavezi vraanja pozajmljenog deviznog iznosa (u dinarskoj protivvrednosti, sa domicilnom kamatom od dana padanja u docnju), primenom materijalno-pravnih odredbi ugovora o zajmu. Dnigostepeni sud je u obrazloenju svoje presude naao za irelevantnim to stoje navedena priznanica od 6.07.1997. godine, na bazi koje je prvostepeni sud ustvari izveo svoj injenino-pravni zakljuak, u fotokopiji - u kontekstu neosporenog tuenikovog potpisa na njoj, prenebregavi ono najvanije - da sadrinu ove priznanice, koju su tueni i svedok po priznanici W, sve vreme osporavali, tokom provedenog prvostepenog postupka i u oalbenom postupku. Zapravo, notorna je nepouzdanost pismenog dokaza koji je u fotokopiji, to tueni u reviziji osnovano ukazuje. Dokaznu snagu isprava, u konkretnom sluaju privatna, ima, ako je autentina: u originalu ili u overenoj fotokopiji, kojom se potvruje da je fotokopija istovetna sa izvornom ispravom, u postupku propisanom lanovima 10-13. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa ("SI. glasnik RS" br. 39/93). Prema tome, kako je stranka koja se poziva na privatnu ispravu za dokaz svojih navoda duna da tu ispravu sama podnese u smislu odredbe lana 232. stav 1. ZPP; to e prvostepeni sud u ponovnom postupku naloiti tuiocu da podnese original navedene priznanice, da bi potom, o postojanju relevantne injenice prijema navedenog deviznog iznosa od strane tuenog i zato, odnosno po kom pravnom osnovu, zakljuio primenom pravila o teretu dokazivanja i lana 223. ZPP u vezi lana 8. ZPP, ili je, pak, devizni iznos od tuioca primio svedok VV i to po drugom pravnom osnovu. Sledom toga e odluiti o postavljenom tubenom zahtevu tuioca po osnovu zajma i za tu svoju ponovnu odluku e dati jasne i argumentovane razloge, na nain propisan lanom 342. ZPP. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3112/05); Obaveza zakljuenja ugovora Ako se radi o poslovnom prostoru, koji u smislu odreenog zakona moe. biti predmet prodaje, pravilnom primenom materijalnog prava, ispunjeni su uslovi da se zakupcu, kao zakupcu poslovnog prostora, taj prostor proda 58

Prema obrazloenju Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac je zakupac poslovnog prostora koji se nalazi u prizemlju ul. BB pov. 42 m2. Ugovor o zakupu zakljuenje 23.3.1999. godine sa Javnim preduzeem "poslovni prostor S. V.", kao zakupodavcem. Predmetni lokal je u vlasnitvu Republike Srbije, a nosilac prava koritenja je Optina S. V. u Beogradu. Tuilac je dana 1.8.2000. godine zahtevao od tuene da sa njim zakljui pismeni ugovor o prodaji poslovnog prostora, koji zahtevje odbijen. Sporni poslovni prostor ne nalazi se na spisku zadubina koje su obnovile rad, niti na spisku zadubina koje nisu obnovile rad. Utvrena je kupovna cena ovog lokala u iznosu od 68.734 eura. Prema odredbama lana 3. stav 1. Zakona o prodaji odreenih nepokretnosti u dravnoj svojini, radi izmirenja obaveza Republike Srbije po osnovu devizne tednje graana i zajma za privredni razvoj u Republici Srbiji ("Slubeni glasnik RS", br. 25/2000), pravo na kupovinu poslovnog prostora, u smislu ovog zakona, ima pravno i fiziko lice koje u skladu sa zakonom koristi poslovni prostor po osnovu zakupa. Nije sporno da sporni poslovni prostor predstavlja sredstvo u svojini Republike Srbije u smislu lana 1. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, a iji je korisnik optina S. V., koja preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom, ureuje i obezbeuje koritenje poslovnog prostora. Obzirom da se radi o poslovnom prostoru koji u smislu lana 2. navedenog zakona moe biti predmet prodaje, pravilnom primenom materijalnog prava niestepeni sudovi su nali da su ispunjeni uslovi da se tuiocu, kao zakupcu spornog poslovnog prostora, ovaj prostor proda. Kod takvog stanja stvari, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je sud obavezao tuenu da sa tuiocem zakljui pismeni ugovor o prodaji i da mu proda opisani poslovni prostor za kupovnu cenu od 68.734 eura, od ega 20% u gotovini i 80% u deviznim obveznicama. Za takvu odluku niestepeni sudovi su dali valjane razloge koje prihvata i revizijski sud, tako se u reviziji tuene neosnovano ukazuje na pogrenu primenu materijalnog prava. U reviziji tuene ponavljaju se albeni razlozi po pitanju primene materijalnog prava i navodi daje nad "Beogradskom bankom " AD otvoren steajni postupak. Detaljno obrazlaganje revizijske presude nije potrebno, jer se time ne bi postiglo novo tumaenje prava, niti doprinelo ujednaenom tumaenju prava. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3222/05);

Obavezno zakljuenje i obavezna sadrina ugovora (l. 27. ZOO)

Iako je odredbama lana 20. Zakona o obligacionim odnosima propisano da strane mogu svoj obligacioni odnos urediti drukije nego to je samim tim zakonom odreeno, prema odredbama lana 27. ZOO navedeno naelo iz l. 20. ZOO se na neki nain koriguje na osnovu daljih odredaba tog lana, koje propisuju ogranienje - "ako iz pojedine odredbe ovog zakona ne proizilazi to drugo". Stav prvi lana 27. ZOO ima u vidu ugovore koji se izmeu odreenih lica po zakonu obavezno zakljuuju, to znai da zainteresovano lice u tim sluajevima moe traiti od druge strane, koja je po zakonu obveznik ugovora, da prihvati zakljuenje ugovora, u skladu sa smernicama koje prinudni propis za odreeni odnos propisuje. U protivnom, zainteresovana strana moe traiti da sud uredi njihove odnose. U nekim prinudnim propisom odreeno je da neka lica obavezno moraju da zakljue-ugovor, pod uslovima iz tog propisa. To su, na primer sluajevi iz oblasti obaveznog osiguranja, po Zakonu o osiguranju imovine i lica, u pogledu osiguranja putnika u javnom saobraaju odposledica nesrenog sluaja, zatim u pogledu osiguranja vlasnika, odnosno korisnika motornih i prikljunih vozila od odgovornosti za tetu priinjenu treim licima. Zatim, kod ugovora u prevozu, na primer odredbe lana 655. stav 2. ZOO propisuju ta tovarni list treba da sadri, odnosno koja pitanja se njime reguliu. Zatim kod ugovora o skladitenju, u delu koji regulie pitanje sadraja skladinice, tano navodei ta ona treba da sadri. U lanu 973. ZOO propisano je ak i koje se odredbe u ugovoru o zaloi smatraju zabranjenim, pa se tako propisuje da su nitave odredbe ugovora o zaloi "da e zaloena stvar prei u svojinu poverioca ako njegovo potraivanje ne bude namireno o dospelosti". lan 27. ZOO ima u vidu ne samo jednu stranu ugovora kada propisuje da "zainteresovano lice moe zahtevati da se takav ugovor bez odlaganja zakljui", ve i druga lica koja ih na takvo injenje zakon ovlauje. Zbog toga stav 2. lana 27. ZOO propisuje da su odredbe materijalnog prava, kojima se delimino ili u celini odreuje sadrina ugovora, sastavni delovi tih ugovora, odnosno da upotpunjavaju ili stupaju na mesto ugovornih odredaba koje nisu u saglasnosti sa njima. Jer, kako propisuju odredbe lana 103. ZOO, ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima, je nitav.

Sudska praksa
Prerada autorskog dela Zakonska obaveza jednog lica da zakljui ugovor o preradi autorskog dela ne predvia i pravo zainteresovanog lica da u parnici zahteva da presuda zameni takav ugovor. 59

Iz obrazloenja: "Upogledu zahteva tuilje da presuda zameni ugovor o preradi autorskog dela, prvostepeni sud nije imao u vidu odredbu lana 27. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Iz ove odredbe proizilazi da ako postoji zakonska obaveza jednog lica da zakljui ugovor, svako zainteresovano lice moe od njega zahtevati da takav ugovor zakljui bez odlaganja. To znai, ako navedeno lice odbije zahtev zainteresovanog lica, jedina sankcija koju ovaj zakon (lan 183) predvia, u tom sluaju je obaveza ovog lica da naknadi tetu. Ona ne predvia i pravo zainteresovanog lica da putem suda primora drugu stranu na zakljuenje ugovora. Takvo pravo je predvieno nekim posebnim propisima koji reguliu obavezno zakljuenje odreenih ugovora (na primer, zakljuenje ugovora o koritenju stana), a iz interpretacije odredbi l. 61. do 66. koje reguliu autorski ugovor se ne moe tako zakljuiti. Imajui u vidu reeno, Vrhovni sud je, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suenje". (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, G. 58/05 od 23. juna 2005. godine).

Izjava volje (l. 28. ZOO)

Zakon istie bitno pravilo, a naime da se ugovor moe izraziti u slobodnoj formi, recima - u pismenom ili usmenom ugovoru, ili "uobiajenim znacima ili drugim ponaanjem, iz koga se sa sigurnou moe zakljuiti o njenom postojanju". Akcenat je, dakle, na volji da se ugovor zakljui, a ta volja se izraava na taj nain to se iz ponaanja stranaka pri zakljuenju ugovora, nedvosmisleno iskazuje u formi iz koje se "sa sigurnou moe zakljuiti". U jednoj sudskoj odluci se belei stav da simulovani pravni posao nema pravno dejstvo ako stranke prividno zakljuuju ugovor (na primer ugovor o poklonu), da bi njime prikrile postojanje stvarno zakljuenog posla - prodaju (disimilovani posao). Meutim, s obzirom da su stranke u konkretnom sluaju stvarno elele da zakljue ugovor o prodaji, taj ugovor (desimulovani) je u vanosti, jer je on izraz stvarne volje stranaka, naravno ukoliko je taj ugovor uredno zakljuen, odnosno ako se sa sigurnou moe zakljuiti da on postoji i ako su oni stvarno eleli da zakljue takav ugovor. Prema odredbama lana 67. st. 1. ZOO "zakljuenje ugovora ne podlee nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukije odreeno". Zbog toga odredbe lana 28. st. 1. ZOO propisuju mogunost zakljuenja ugovora bilo kakvim dozvoljenim ponaanjem stranaka, ako iz takvog njihovog ponaanja proizilazi njihova volja za zakljuenje odreenog ugovora, odnosno iz koga se sa sigurnou moe zakljuiti njegovo postojanje. Tako, na primer, na stonoj pijaci kada se kupac i prodava rukuju u vezi prodaje stoke, znak je daje ugovor zakljuen onako kako su se usmeno dogovorili. Oni ne moraju da zakljue pismeni ugovor, osim to je prodava obavezan da na kupca prenese propisanu ispravu (tzv. stoni "paso"). Kod javnih nadmetanja, pak, dizanjem ruke smatra se da je ponuda prihvaena i daje ugovor zakljuen. To su "uobiajeni znakovi" na koje upuuju odredbe lana 28. st. 1. ZOO. Konkludentne radnje, takoe mogu biti izraz volje da se zakljui ugovor, to znai da ponaanje prodavca, isticanjem odreene robe sa cenom za tu robu, predstavlja ponaanje koje sa sigurnou znai postojanje volje prodavca da tu robu proda, pa kupac i ne mora dalje da raspravlja ako istaknutu ponudu prihvati i za izloenu robu plati istaknutu cenu. U lanu 39. stav 2. ZOO propisano je daje "ponuda prihvaena i kad ponueni poalje stvar ili plati cenu, kao i kad uini neku drugu radnju koja se, na osnovu ponude, prakse utvrene izmeu zainteresovanih strana ili obiaja, moe smatrati kao izjava o prihvatanju". U dananjim uslovima slobodne trgovine navedeni propis dolazi do izraaja, koji doputa da se, na primer, i putem telefona ili na drugu nain naruuje odreena stvar i po prijemu iste, ili pre toga, plati utvrena cenu, ali ako neko isporui robu bez odreenih dokaza daje naruena, odnosno da su stranke bile u ugovornom odnosu, ne znai daje primalac duan daje plati poiljaocu. Sve to upuuje na zakljuak da se kod zakljuenja bilo kakvog pravnog posla mora iskazati volja stranaka da odreeni ugovor ele da zakljue, a u takvim uslovima sam zakljueni ugovor predstavlja njihovu volju, odnosno postojanje te volje da se ugovor zakljui. Drugi stav lana 28. ZOO ima u vidu slobodu ugovaranja, odnosno da se niko ne moe prisiliti da zakljui pravni posao, osim ako je zakonom propisano da stranke moraju zakljuiti ugovor na koji upuuje odreeni zakon. U protivnom, ako je neko bio prinuen da pod pretnjom ili bilo kakvom upotrebom sile zakljui odreeni ugovor, takav ugovor je ruljiv, jer je prilikom njegovog zakljuenju postojala mana u pogledu volje uesnika da zakljue takav ugovor.

Dozvola i odobrenje (l. 29. ZOO)

Mada se odredbama lana 29. ZOO konkretno ne oznaavaju "trea lica", odnosno ne vidi se o kojim se to licima radi, ipak reci upotrebljene "kada je za zakljuenje ugovora potrebna saglasnost treeg lica" i "ako zai konom nije propisano to drugo", upuuju da se radi o ugovorima sa posebnim uslovima , za koja se zakonom 60

odreuju lica (trea lica) ovlaena da u odreenim odnosima davanjem saglasnosti tite neke interese od optedrutvenog znaaja, ili interese fizikih lica koja nisu u mogunosti da sama ostvaruju svoja prava. To nisu ugovori za koja se saglasnost trai kada su u pitanju ugovori pravnih lica koja se bave prometom roba i usluga, kako to, na primer, reguliu odredbe lana 55. ZOO, kojima je propisano da "kada je optim aktom predvieno i u registar upisano da njegov zastupnik moe zakljuiti odreeni ugovor samo uz saglasnost nekog organa, da se ta saglasnost moe dati prethodno, istovremeno ili naknadno...". To nisu ni ovlaenja koja su propisana za rad upravnih organa, kada se za upravnu radnju trai saglasnost jednog ili vie organa, da bi neki upravni akt dobio pravnu snagu. Svrha odredaba lana 29. ZOO je u tome da ako neko zakljuuje ugovor iz obligacionog odnosa, a za zakljuenje tog ugovor je potrebna saglasnost treeg lica utvrena optim propisom, onda se ta saglasnost mora pribaviti pre zakljuenja ugovora, ili posle njegovog zakljuenja, ako bude naknadno odobren. To se ini, po pravilu, u oblasti zatite nekih imovinskih prava drave ili drutveno politikih zajednica, ili fizikih lica koja nisu u mogunosti da sama ostvaruju svoja prava, a ta su ovlaenja uslovljena davanjem saglasnosti "treeg lica". Tako, na primer, poslovno nesposobno lice ne moe bez odobrenja svog zakonskog zastupnika da zakljui ugovor, jer ako ugovor zakljui bez takvog odobrenja, ugovor je ruljiv. Odredbe l. 56. do 59. ZOO reguliu prava poslovno nesposobnih lica, kao i prava da se pod odreenim uslovima zakljueni ugovor bez odobrenja zakonskog zastupnika moe izmeniti, ili odustati od njega. Naravno, ZOO dozvoljava da ogranieno poslovno sposobno lice moe bez odobrenja svog zakonskog zastupnika da zakljui samo one ugovore ije mu je zakljuivanje zakonom dozvoljeno. Tako je lanom 64. Porodinog zakona propisano da dete koje nije navrilo 14. godina ivota (mlai maloletnik), moe preduzimati pravne poslove kojima pribavlja iskljuivo prava, pravne poslove kojima ne stie ni prava ni obaveze i pravne poslove malog znaaja, a dete koje je navrilo 14. godina ivota (stariji maloletnik) da moe preduzimati, pored pravnih poslova malog znaaja, i sve ostale pravne poslove, ali uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja, dok je saglasnost organa starateljstva potrebna za pravne poslove kada stariji maloletnik eli da raspolae nepokretnom imovinom i pokretnom imovinom velike vrednosti, koje roditelji mogu preduzimati samo uz prethodnu ili naknadnu saglasnost organa starateljstva, dok dete koje je navrilo 15. godinu ivota moe da preduzima pravne poslove kojima upravlja i raspolae svojom zaradom ili imovinom koju je stekao svojim radom. Stav 2. lana 29. ZOO ima u vidu formu koja je propisana za ugovore za ije se zakljuenje daje. Ona ne moe odstupati, odnosno biti drukija od one forme koja je propisana za davanje dozvole, odnosno odobrenja. Zbog toga izrazi navedeni u navedenom stavu, kao to su "dozvola", odnosno "odobrenje" ukazuju da forma saglasnosti mora biti u skladu sa takvom sadrinom, prema tome da li se saglasnost daje pre zakljuenja ugovora, u kom se sluaju radi o dozvoli, ili posle zakljuenja ugovora u kom se sluaju radi o odobrenju.

Pregovori (l. 30. ZOO)

Pregovori podrazumevaju dogovaranje stranaka u vezi zakljuenja jednog odreenog ugovora. Pregovori mogu ulaziti u razne faze do zakljuenja ugovora, jer stranke prvo daju svoje predloge ne samo o ceni i predmetu ugovora, ve i o drugim modalitetima ugovora, kao to su rokovi, kvalitet i sve ono drugo to jedan ugovor ini valjanim sa stanovita volje stranaka zbog ega i zakljuuju ugovor. Pregovor, kao institut dogovaranja, ima fazu stavljanja predloga i protivpredloga, pa se moe zavriti ili dogovorom da se ugovor zakljui ili da se odbije zakljuenje ugovora. U takvim uslovima, stranke su u mogunosti da se upoznaju sa svim onim elementima iz kojih e saznati koja bi im prava i obaveze bili ako zakljue ugovor, zatim da saznaju jedni od drugih u vezi sigurnosti za izvrenje eventualno zakljuenog ugovora, odnosno da se upoznaju da li su stranke ekonomski u moi da izvri obaveze iz ugovora, te da li se mogu osloniti na propisana naela zakona, a posebno na naelo potenja i savesnosti. U fazi dogovaranja stranke mogu postii odreenu saglasnost u pogledu pojedinih elemenata ugovora, ali ih to, kao i sam in dogovaranja, ne obavezuje na zakljuenje ugovora. Naime, nema pravnih posledica ako stranke ne zakljue ugovor, ali su pregovori korisni da bi se o predlozima i protivpredlozima moglo razmiljati nakon neuspelog pregovora i kasnije, eventualno, ponovo pregovaralo. Ako pregovor ne da odreeni rezultat, odnosno ako se stranke ne dogovore o zakljuenju ugovora zbog nekih neslaganja, ili ne zakljue ugovor, svaka stranka snosi svoje trokove koje je imala u vezi pregovora. Meutim, ako jedna strana pregovara bez namere da zakljui ugovor sa drugom stranom, odgovara za tetu koju je druga strana imala u vezi tih pregovora. Odgovara za tetu i strana koja je vodila pregovore u nameri da zakljui ugovor, ako odustane od te namere bez osnovanog razloga i time drugoj strani prouzrokuje tetu - on za tu tetu odgovara.

61

Pitanje naknade tete je faktiko pitanje. Ona zavisi od utvrenja da stranka u pregovoru nije imala nameru da zakljui ugovor, ili ako je tu nameru i imala ali je od te namere odustala bez osnovanog razloga. Okolnosti u vezi tih pitanja utvruje sud, na osnovu dokaza savesne stranke. To naroito ako savesna stranka, verujui u dobre namere druge strane, preduzme neke pripremne radnje, i u vezi sa tim stvori odreene trokove. ak i kod formularnih ugovora (l. 142. ZOO), koji propisuju opte uslove jednog ugovoraa, oni obavezuju drugog ugovoraa samo ako je on taj ugovor potpisao. Meutim, s obzirom na dispozitivnost karaktera odredaba ZOO, stranke mogu pregovarati i eventualno za konkretan sluaj izmeniti opte uslove, ili druge elemente ugovora, naroito ako se radi o ugovoru koji predvia vei obim poslovanja stranaka, ili stranka koja ima tu vrstu ugovora ima poseban interes da u odnosu na drugu stranku izmeni svoje opte uslove predviene u formularnom ugovoru.

Vreme i mesto zakljuenja ugovora (l. 31. ZOO)

Ponuda moe biti uinjena na vie naina - ponuda moe biti dostavljena odsutnom licu, ona moe biti dostavljena neposredno od strane ponudioca, zatim moe biti ponuena oglasom i na drugi nain, kojim nedvosmisleno daje predlog za zakljuenje ugovora, koji sadri sve bitne sastojke ugovora, ali ugovor se smatra zakljuenim onog asa kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu. Prihvatanjem ponude ne znai i daje ponudilac vezan za rok poetka i trajanja obaveza ponudioca, dakle onog asa kada je ponudu primio, jer on u ponudi moe oznaiti vreme od kada teku njegove obaveze, pa zakljuenjem ugovora o prihvatanju ponude rokovi teku onako kako je to u ponudi navedeno. Ponudilac moe u svojoj ponudi da oznai vreme do kada primalac ponude mora da dostavi izjavu o prihvatanju ponude. Protekom tog roka prestaju obaveze ponudioca na zakljuenje ugovora. Meutim, ako je izjava o prihvatanju ponude stigla ponudiocu postoje protekao rok za prihvatanje, a izjava je dostavljena blagovremeno, od znaaja je injenica da lij e ponudilac znao ili je mogao znati daje izjava otposlata blagovremeno, pa ako je znao ili morao znati - ugovor se smatra zakljuenim. Ponudilac se moe osloboditi obaveze prihvatanja ponude na takav nain ako odmah po prijemu zadoenele izjave, a blagovremeno otposlate, odmah po prijemu izjave, a po isteku roka za prihvatanje ponude, obavesti ponuenog da se zbog zadoenjenja ne smatra vezan svojom ponudom. Problem moe nastati ako ponudilac u svojoj ponudi ne odredi rok u kome ponueni treba da se izjasni o ponudi. U tom sluaju, po obiaju, rok za prihvatanje ponude moe primereno trajati ali, ini se, ne due od osam dana. Naravno, sve to zavisi od niza okolnosti, odnosno i od sadrine ponude, stoje faktiko pitanje, o emu sud odluuje na osnovu nalaza vetaka. Prema sudskoj praksi, u pogledu roka koji istie u toku odreenog dana, "izjava kupca data prodavcu proizvodi pravno dejstvo ako stigne adresatu poslednjeg dana u toku radnog vremena". U pogledu mesta zakljuenja ugovora, smatra se da je ugovor zakljuen u mestu u kome je ponudilac imao svoje sedite, odnosno prebivalite u trenutku kad je uinio ponudu. Ovo pitanje je od znaaja jer se njime reava pitanje nadlenosti suda, koja se odreuje po mestu gde je ugovor zakljuen, a po stavu 2. lana 31. ZOO, to mesto je mesto prebivalita ponudioca. Naravno, stranke, mogu u ugovoru staviti mesto zakljuenja ugovora, ali nadlenost suda mogu ugovorom da odrede i po mestu sedita ponuenog, ili po nekom drugom mestu gde se, na primer, nalazi skladite ponudioca ili njegova poslovna jedinica.

Ponuda (l. 32. ZOO)

Ponuda je jednostrani pravni posao kojim ponudilac obavetava odreeno lice, ili lica, da eli da zakljui ugovor, pri emu ponuda mora da sadri sve bitne sastojke ugovora - da bi ugovor bio zakljuen kako to propisuju i odredbe lana 26. ZOO. Ponuda, po pravilu, mora biti sastavljena u pismenoj formi, naroito ako se ugovor zakljuuje sa strankom koja je u drugom mestu. Ponuda ima pravni znaaj iako je uinjena slanjem cenovnika, tarifa, prospekata, oglaavanja u novinama, ali samo tada ako iz sadrine tih obavetenja proizilazi daje to uinjeno kao ponuda za zakljuenje ugovora i ako su u tim obavetenjima navedeni svi bitni sastojci ugovora. Sudska praksa smatra da katalog ne predstavlja ponudu, ali ako je katalog tako sainjen da se njime pozivaju lica na zakljuenje ugovora pod uslovima koji su u tom katalogu navedeni, sa odreenim rokom trajanja, onda i takav katalog predstavlja ponudu, koju ako je prihvati ponueni i ako o tome blagovremeno obavesti ponudioca, ugovor se smatra zakljuenim. Odredbe stava 2. lana 32. ZOO izlaze iz okvira sadrine stava prvog tog lana, jer one govore o "postignutoj saglasnosti o bitnim sastojcima ugovora", koje nisu u vezi sa ponudom, s obzirom da odredbe lana 39. st. 1. ZOO propisuju daje "ponuda prihvaena kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu". Ako se u stavu 2. lana 32. ZOO govori o "postignutoj saglasnosti", onda to pretpostavlja daje do ugovora dolo putem pregovora, o emu je bilo reci u lanu 30. ZOO. 62

Meutim, stav 2. pom. lana ima u vidu da kada su stranke postigle saglasnost o bitnim sastojcima ugovora, ali neka pitanja u vezi izvrenja ugovora, kao sporedne take, nisu resili samim ugovorom, ve su ih ostavile da ih kasnije rese, da u tom sluaju mogu naknadno da postignu sporazum o tim takama, a u protivnom sud e po predlogu jedne od ugovornih strana da uredi taj njihov deo, "vodei rauna o prethodnim pregovorima , utvrenoj praksi izmeu ugovoraa i obiajima". Ponuda je u nekim sluajevima uslovljena reenjima koja propisuje zakon. Naime, kod instituta pree kupovine, kako je to regulisano Zakonom o prometu nepokretnosti, prodava je duan (ako je suvlasnik nepokretnosti) da suvlasniki deo prethodno ponudi drugom suvlasniku, odnosno ostalim suvlasnicima. Ta ponuda treba da sadri podatke o nepokretnosti, ceni i ostalim uslovima. Imalac prava pree kupovine duan je da se u roku od 15 dana od dana prijema ponude pismenim putem izjasni o ponudi. U protivnom, odnosno ako suvlasnik na taj nain nije postupio, drugi, odnosno ostali suvlasnici imaju pravo, prema redoslcdu iz zakona, da u odreenom roku podnesu tubu za ponitaj ugovora o prodaji nepokretnosti i da se nepokretnost njemu, odnosno njima proda pod istim uslovima. Prema sudskoj praksi, suvlasnik nepokretnosti stie pravo zatite povreenog prava pree kupovine suvlasnikog dela, koji pripada drugom suvlasniku, tek od momenta kada je sa drugim licem zakljuen punovaan ugovor o prodaji tog dela nepokretnosti. Prema tome, pismeno obavetenje - ponuda suvlasnika drugom suvlasniku o nameravanoj prodaji nepokretnosti i uslovima prodaje, nema karakter ponude za zakljuenje ugovora, da bi se ugovor mogao smatrati zakljuenim samim prihvatanjem ponude.. Ako je u pitanju ponuda proizvoda i usluga korienjem elektronskih sredstava, odredbama l. 27. i 28. Zakona o zatiti potroaa (,,S1. gl. RS", br. 79/05) propisano je da ponuda proizvoda i usluga elektronskim sredstvima (elektronska pota, elektronska trgovina, internet i dr.) mora da sadri sve bitne elemente (vrstu i kvalitet proizvoda i usluga, uslove garancije, poreklo, nain plaanja, rok za isporuku, rok za izvrenje usluge, cenu, nain reavanja prigovora i dr.) koji su od znaaja za odluku potroaa o kupovini ponuenih proizvoda, odnosno korienje usluge. Prodava proizvoda, odnosno davalac usluga koji je zakljuio ugovor na osnovu elektronske ponude odgovara za sve materijalne nedostatke proizvoda, odnosno za ispravno funkcionisanja proizvoda prodatog uz garantni list u skladu sa zakonom, kao i za neizvrenu ili nekvalitetno izvrenu uslugu, a potroa ima pravo prigovora u skladu sa l. 34. i 35. ovog zakona. A ako se ponuda proizvoda i usluga vri uz saglasnost potroaa, ponuda proizvoda i usluga potroau izvan poslovnih prostorija prodavca i davaoca usluga, putem kataloga, prezentacijom uzorka ili modela, pokazivanjem proizvoda radi obavetavanja o njegovim svojstvima, ponudom proizvoda i usluga elektronskim sredstvima i na drugi nain kojim se proizvod ili usluge nude na adresi potroaa, dozvoljena je samo ako postoji prethodna saglasnost potroaa.

Sudska praksa
Fakturisanje nie cene od ugovorene (nova ponuda) Namerno i svesno jakturisanje kupoprodajne cene umanjene za rabat, (iako to ugovorom nije bilo predvieno), je nova ponuda prodavca sa novom niom cenom, i ne moe se posle plaanja od strane kupca traiti razlika u ceni Iz obrazloenja Prema pravnom stanovitu ovoga suda, pogreno je prvostepeni sud usvojio tubeni zahtev i za iznos od 39.392,00 dinara, koji je naknadno fakturisan tuenom na ime manje fakt urisane cene, u visini odobrenog rabata. Iako samim ugovorom predvieni rabat umanjenje cene tuenom nije bilo predvieno, samim fakturisan]'em cene isporuene robe umanjene za rabat po fakturama koje su ispostavljene po isporuci robe tuilac je zapravo uinio novu ponudu koja je u pogledu cene bila povoljnija nia u odnosu na prvobitno ugovorene, a za visinu odobrenog rabata. Takvu ponudu tueni je prihvatio i dalju prodaju robe treim licima vrio imajui u vidu navedenu cenu iz nove ponude tuioca, pa stoga nije bilo osnova da tuilac u toku daljeg odvijanja poslovnog odnosa navedeni iznos odobrenog umanjenja tuenom fakturie posebnom fakturom, traei na istu i zateznu kamatu kao u tubi. (Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. br. 11994/05 od 19.12.2005. godine); Profaktura kao ponuda za kupovinu robe U situaciji kada postoje profakture i fakture koje su naknadno sainjene i koje su po cenama razliite od profaktura, nuno je utvrditi, imajui u vidu pravnu prirodu profakture kao ponude, da lije tueni uplatio profakturom oznaeni iznos u roku vaenja profakture ponude, pa ukoliko nije onda bi se dostava fakture tuioca smatrala zapravo novom ponudom sa promenjenom cenom, i u toj situaciji sud bi morao da utvrdi da li je meu strankama postignuta saglasnost o tako promenjenoj ceni po fakturi 63

Iz obrazloenja Prema stanju u spisima, predmet tubenog zahteva je tuioevo potraivanje na ime neplaenog dela cene za robu prodatu i isporuenu tuenom. Prvobitno opredeljen zahtev je 8.369,74 USD, a u toku postupka tuba je preinaena poveanjem zahteva na iznos od 17.952,31 USD. Osnov tuioevog potraivanja je cena za isporuenu robu tuenom po fakturama koje je tueni delimino platio, a osnov tuenikovog osporavanja navedenog potraivanja je isticanje da je po profakturama izmirio ukupno dugovanu cenu za primljenu robu. Prvostepeni sud je u toku postupka, radi utvrivanja spornih injenica, izveo vetaenje od strane vetaka finansijske struke pa je, imajui u vidu navedeni nalaz kao i nalog koji je tueni dao banci (a koji je analizirao sudski vetak, navodei daje isti dat za plaanje po fakturama) utvrdio daje tueni prihvatao iznos robe koji je naveden u fakturama i koji je znatno vei u odnosu na iznos po profakturi, te daje stoga duan da tuiocu plati razliku izmeu plaenog iznosa od 187.554,18 dinara, koliko je po profakturi iznosila cena robe i iznosa koji je fakturom opredeljen kao cena preuzete robe. Prema stanovitu ovoga suda, prvostepena odluka doneta je na osnovu nepotpuno i netano utvrenog injeninog stanja shodno lanu 355. Zakona o parninom postupku. Naime, u situaciji kada oigledno postoje profakture koje je sam tuilac kao prodava istakao i fakture koje su naknadno sainjene i koje po koliini robe i vrsti robe odgovaraju profakturama, ali po cenama su znaajno razliiti, onda je prvostepeni sud imajui u vidu pravnu prirodu profakture kao ponude bio duan da, pre svega, utvrdi kada je tuilac tuenom dostavio profakturu kojom mu zapravo nudi da po oznaenoj ceni iz profakture kupi robu od tuioca i da lije bio ugovoren rok vaenja navedene ponude, a ako isti nije bio ugovoren, da lije tuilac povukao ponudu ili je naknadno vremenski ograniio. Potom je od znaaja da se utvrdi da lije tueni uplatio profakturom oznaeni iznos u roku vaenja profaktureponude, pa ukoliko nije onda bi se dostava fakture tuioca smatrala zapravo novom ponudom sa znaajno promenjenom cenom, i u toj situaciji sud bi morao da utvrdi da lije meu strankama postignuta saglasnost o tako promenjenoj ceni po fakturi, odnosno da lije tueni prihvatio istu ili je moda davanjem naloga banci za plaanje konkludentnom radnjom prihvatio istu. Pri tom je znaajno izvriti uvid i ocenu dokumentacije koja je bila pratea dokumentacija uz nalog tuenog dat banci za plaanje tuiocu, te utvrditi da li je u prilogu navedene dokumentacije, odnosno naloga data profaktura ili faktura tuioca, od ega zavisi ocena da lije navedenim nalogom za plaanje tueni prihvatio novu fakturisanu cenu. Ukoliko profaktura nije plaena u roku vanosti ponude, a nema dokaza o izriitoj ili konklu-dentnim radnjama prihvaenoj novoj ponudi za cenu robe datoj fakturom tuioca, tuiocu pripada realna trina cena za isporuenu robu, to se takoe u navedenoj situaciji mora pouzdano utvrditi u toku prvostepenog postupka. (Reenje Vieg trgovinskog suda P. 2098/05 od 24.3.2005. godine); "Ponuda koja ne sadri bitne sastojke ugovora (u konkretnom sluaju nominalno izraenu cenu) nije potpuna, pa nije ni podobna za pri hvatanje" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 316/94)

Opta ponuda (l. 33. ZOO)

Opta ili generalna ponuda je ponuda na osnovu koje se ugovor zakljuuje po pristupanju. Ugovor po osnovu opte ponude je zakljuen kad jedno lice (neodreeno) prihvati optu ponudu druge stranke za-zakljuenje ugovora. Opta ponuda mora da sadri opte uslove pod kojima ponudilac nudi zakljuenje ugovora, bez obzira na formu ponude u kojoj su ti opti uslovi dati. Kod ovih ugovora nema pregovora, to znai da ponueni moe ili da prihvati uslove iz opte ponude ili da odbije prihvat takve ponude. Opta ponuda se moe dopuniti po predlogu pristupioca ugovora, i to u odnosu na neka pitanja koja optom ponudom nisu obuhvaena, a od znaaja su za celovitost regulisanja jednog ugovornog odnosa. Meutim, ponudilac ne mora da prihvati predlog za dopunu optih uslova, u kom sluaju se smatra da ponuda nije prihvaena, a samim tim i da ugovor nije zakljuen. Opti uslovi moraju biti poznati stranci koja pristupa, ako je ona pre zakljuenja ugovora bila upoznata sa tim uslovima, odnosno ako su joj predati ili su bili objavljeni na propisan ili uobiajen nain. Opte uslove donose po pravilu vee organizacije, kao to su banke u vezi zakljuenja ugovora o kreditu, zatim osiguravajue organizacije, pa ih dalje nalazimo kod ugovora o prevozu, pediciji, skladitenju i dr. Objavljujui opte uslove, te organizacije iskazuju svoj interes da u vezi svog predmeta poslovanja pokau pod kojim uslovima posluju. Meutim, opti uslovi mogu da se odnose na ceo predmet ugovora ili samo na pojedine bitne sastojke ugovora, a da se ostali delovi ugovora posebno dogovaraju, kao to bi bio sluaj u odnosu na koliinu kupljene robe, vrednost ugovorenog kredita, relacija prevoza i t. d. U praksi stranka koja pristupa ugovoru, esto, ne proita opte uslove koje je primila od ponudioca, pa kada u toku izvrenja ugovora uoi da neke odredbe optih uslova ne bi prihvatila da ih je blagovremeno, pre potpisivanja ugovora, uoila, nastaje problem u tome to mora da snosi posledice svoje brzine ili neznanja. Ali u nekim sluajevima stranka se moe pozvati na zabludu ili prevaru, ve prema tome kako je dolo do prihvatanja optih uslova, kada moe da trai od suda da ugovor stranaka poniti zbog nedostatka volje u trenutku zakljuenja takvog ugovora. Zbog toga u odredbama ovog lana stoji norma "ukoliko drukije ne proizilazi iz okolnosti sluaja ili obiaja". 64

Izlaganje robe (l. 34. ZOO)

Izlaganje robe sa oznaenjem cene predstavlja jednu vrstu opte ponude, jer nije namenjena jednom odreenom licu ve neodreenom broju lica. Osnovni elementi za punovanost ove ponude su daje roba izloena i daje na toj robi oznaena cena. To je jedna konkludentna radnja ponudioca, koja pokazuje njegovu volju da se samo pod izloenim uslovima, odreena roba i cena, smatra kupljenom kada ponueni isplati cenu oznaenu na robi. U teoriji je sporno da li se roba iste vrste i kvaliteta, koja se ne nalazi u izlogu ili na odreenom mestu sa oznaenjem cene, odnosi i na istu takvu robu koja se nalazi u rafovima prodavnice, ali bez naznaene cene. Naravno, da se to odnosi i na tu vrstu robe, jer prema pravilima prodaje robe ponudilac je, na primer, u izlogu izloio robu sa oznaenjem cene, u cilju da proda istu takvu robu koja se nalazi u rafovima radnje, navoenjem zainteresovanih lica da je pod istim uslovima kupe. Zbog toga on ne prodaje onu robu koja se nalazi u izlogu, ve isti takvu robu koja se nalazi u radnji, a roba u izlogu sa oznaenom cenom samo predstavlja poziv ponudioca da takvu robu, pod odreenim uslovima (cena) prodaje. Roba koja nije izloena u izlogu, a izloena je u radnji sa oznaenjem cene, takode predstavlja ponudu. U praksi se esto dogaa da prodava izloi odreenu robu u izlogu, i da na toj robi stavi cenu, sa ogradom da se radi o uzorku i da nije za prodaju, u kom sluaju se takvo izlaganje robe ne smatra ponudom. Meutim, roba koja se nalazi, na primer, u izlogu radnje, a na njoj nije oznaena cena, ne smatra se ponudom, ve poziv zainteresovanom kupcu na ponudu. Isto tako, roba koja se nalazi u radnji bez oznaenja cene na njoj ne smatra se ponudom u smislu odredaba ovog lana, ve samo ponuda kao poziv da se zakljui ugovor o prodaji, a prodava, koji je obavezan da izloenu robu prodaje, u mogunosti je da kupcu proda odreenu robu prema svom cenovniku, odnosno po onoj cenu koju obino naplauje.

Slanje kataloga i oglasa (cl. 35. ZOO)

Odredba stava 1. lana 35. ZOO vrlo strogo propisuje normu da za navedene oblike obavetavanja ne vai pravilo o ponudi, koja predstavljaju osnov za zakljuenje ugovora, ve samo obavetenje o robi ili usluzi koje poiljalac pozivom nudi u navedenim sredstvima. Katalozi, cenovnici, tarife i dr., znai ne predstavljaju ponudu jer njihova sadrina upuuje samo na to da se putem navedenih instrumenata poziva neodreeni broj lica na zakljuenje ugovora, prezentacijom robe i usluga koje nudi poiljalac poziva, pod uslovima koje on saoptava zainteresovanim licima tek prilikom zakljuenja ugovora, sa bitnim sastojcima ugovora koji nisu navedeni u tim oblicima obavetavanja, odnosno pod uslovima po kojima inae posluje. Meutim, s obzirom na dispozitivnost karaktera obligacionih odnosa, ako poiljalac poziva u katalogu, cenovniku ili drugom obliku, odnosno u njihovom obavetenju navede sve sastojke ugovora, takvi oblici obavetenja predstavljaju ponudu, i kao takva ini osnov da se smatra daje ugovor zakljuen kada ponueni ponudu prihvati. Opte uzanse za promet robom propisivale su mogunost da se slanje cenovnika, tarifa, prospekata, oglaavanje u novinama i slino, ne smatra ponudom, osim "ako suprotno ne proizilazi iz njihove sadrine", to znai da ako se u tim obavetenjima navedu svi bitni sastojci ugovora, takvo obavetenje znai da se radi o ponudi, koja ako se prihvati - da se smatra daje ugovor zakljuen. Stav drugi lana 35. ZOO ima u vidu tetu koju pretrpi lice koje je prihvatilo uslove iz obavetenja, odnosno poziva iz prospekta ili drugog oblika obavetenja, obavetavajui o tome poiljaoca poziva - naruivanjem odreene koliine robe ili naruivanjem odreene usluge koja se nudi, prihvatajui uslove iz takvih obavetenja. Poiljalac obavetenja preko kataloga, cenovnika i dr. oblika obavetenja, koji bez osnova odbije ponudioca na zakljuenje ugovora, odgovara za tetu koju bi pretrpeo ponudilac. To e biti sluaj ako je ponudilac blagovremeno naruio robu, odnosno odreenu uslugu od poiljaoca poziva, a ovaj je bez osnovanog razloga odbije. Pojam "bez osnovanog razloga" predstavlja faktiko pitanje o emu sud odluuje putem vetaka, a jedan od razloga za naknadu tete bi mogao biti prihvaen ako je poiljalac poziva bez razloga odbio ponudioca, zbog ega je ponudilac pretrpeo tetu to nije zakljuio ugovor sa drugim licem od koga je dobio ponudu za istu vrstu robe ili usluge, u istom periodu kada je poiljalac objavio svoj cenovnik, tarifu, katalog ili drugo obavetenje, ili oglas uinio putem tampe, letaka, radija, televizije ili na koji drugi nain.

65

T
Primer jednog javnog oglasa Preduzee______________________. 11000 Beograd, ul.___________________, br. Oglaava JAVNI POZIV za prikupljanje ponuda za sanaciju krova_______________________ 1. Predmet javnog poziva: - isporuka i izvoenje radova na hidroizolaciji krova__________________________. Tehnika specifikacija radova i uputstvo ponuaa dati su u konkursnoj dokumentaciji. Konkursnu dokumentaciju zainteresovani mogu da preuzmu u pisarnici Preduzea ___________________________________________________________________________ Sektor za pravne i opte poslove, Beograd, ul._________________, svakog radnog dana od 09 do 15 asova. Naknada za preuzimanje konkursne dokumentacije iznosi___________dinara i uplauje se na raun br. _____________________________kod________________banke a.d., Beograd, svrha: "Otkup konkursne dokumenta cije za izvoenje radova na sanaciji krova___. Prilikom preuzimanja konkursne dokumentacije neophodno je priloiti kopiju dokaza o izvrenoj uplati. 2. Uslovi uea u postupku: pravo uea u postupku kao ponuai imaju domaa i strana pravna i fizika lica koja ispunjavaju uslove za uee prema konkursnoj dokumentaciji. Dokumenti koje ponua treba da priloi u ponudi kao dokaze o ispunjavanju uslova za uee na ovom javnom konkursu, navedeni su u uputstvu ponuaima koje je sastavni deo konkursne dokumentacije. 3. Dokaz o ispunjenosti uslova: a) ponua je obavezan uz ponudu dostaviti dokaze o ispunjenosti uslova za uee u postupku u svemu shodno konkursnoj dokumentaciji; b) ispunjenosti uslova ponua dokazuje originalnim dokumentima ili overenim fotokopijama koje ne mogu biti starije od 6 meseci od dana objavljivanja ovog poziva; v) uz ponudu dostaviti: originalnu konkursnu garanciju poslovne banke (u iznosu _% ukupne vrednosti ponude, naplativu na prvi poziv, rok vanosti 90 dana od dana izdavanja); pismo o namerama banke za izdavanje garancije za povraaj avansa; i pismo o namerama banke za izdavanje garancije za dobro izvrenje posla (u iznosu od _% ukupne vrednosti ponude, rok vanosti 6 meseci od dana potpisivanja ugovora) g) ponude uz koje ne budu priloeni dokazi kao i nepotpune i neblagovremene ponude nee se razmatrati. 4. Podnoenje i otvaranje ponuda : - ponude treba da budu u skladu sa zahtevima navedenim u konkursnoj dokumentaciji; - sva dokumentacija mora biti u skladu sa kvalitativnim normativima prema vaeim propisima; - ponuda se daje na srpskom jeziku; - rok za dostavljanje ponuda je 8 dana od dana objavljivanja javnog poziva, tako da poslednjeg dana ro ka stigne naruiocu najkasnije do 15,00 asova; - rok vaenja ponude je 30 dana od dana otvaranja ponude; - ponude se dostavljaju na adresu: Preduzee__________________, ul.__________, br.______, u zapeaenoj koverti, sa naznakom: "Ponuda za izvoenje radova na sanaciji krova________________________, ne otva raj - komisijski otvoriti": - ponuai treba da na poleini koverte obavezno napisu naziv i sedite firme.

Kriterij um za izbor najbolje ponude je ekonomski najpovoljnija ponuda u svemu prema konkursnoj dokumentaciji. 6. Blie informacije o raspisanom javnom oglasu mogu se dobiti putem telefona:_____________________
5.

66

Deistvo ponude (cl. 36. ZOO)

Ponudilac koji uini ponudu, ak i odsutnom licu, vezanje za prihvatanje ponude, osim ako ponudilac u svojoj ponudi ne navede da ga ponuda ne obavezuje, navoenjem reci koje na to upuuju, ili "ako to iskljuenje proizilazi iz okolnosti posla". Ponuda je, dakle, punovana ako je ponueni ponudu primio i istu prihvatio blagovremenim dostavljanjem svoje izjave ponudiocu, osim ako je na odreeni, jasan nain ponudilac u dostavljenoj ponudi svoju obavezu da odri ponudu iskljuio, ili "ako to iskljuenje proizilazi iz okolnosti posla". Pojam "vezan ponudom" znai daje ponudilac vezan dostavljenom ponudom, onom sadrinom koju je u ponudi naveo (a ponuda mora da sadri sve bitne sastojke ugovora - l. 32. ZOO), - a kao takva ima pravno dejstvo prema ponudiocu od momenta kada je ponueni ponudu primio do isteka roka koji je u toj ponudi naveden. U takvim uslovima ponuda je privaena ako je ponueni blagovremeno, u ostavljen roku iz ponude, odgovorio ponudiocu da prihvata ponudu. Momenat zakljuenja ugovora na osnovu takve ponude smatra se onaj kada je ponudilac primio prihvat ponuenog, ali se taj rok ne rauna prema danu kada je ponueni dostavio prihvat ponude, ve momenat kada je ponudilac takav prihvat primio. Pojam "ako to iskljuenje proizilazi iz okolnosti posla" moe se shvatiti tako da se odnosi na poslovni odnos koji su ponudilac i ponueni ve imali, ili on traje do odreenog roka, u kom sluaju ponudilac daje "novu" ponudu, esto pozivajui se na prethodni ugovor kojim su stranke predvidele mogunost zakljuenja novog ugovora - ako okolnosti posla to zahtevaju. Naravno, stranke u takvim sluajevima naknadno ugovaraju detalje izvrenja zakljuenog novog ugovora, vodei rauna o odredbama stava 2. lana 32. ZOO, kojima je propisano kako stranke reguliu sporedne take koje nisu obuhvaene ponudom, odnosno ugovorom. Ponuda se moe opozvati ako je ponueni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom. Ovo pravilo vai za odsutne stranke. Ponudilac, koji ima razloga, opravdanih ili neopravdanih, da opozove svoju ponudu dostavljenu odreenom licu, to mora da uini pre nego stoje ponueni ponudu primio, ili u momentu kada je istovremeno primio ponudu i opoziv te ponude, to znai da se opoziv mora dostaviti istim ili brim sredstvima od onoga kojim je ponuda poslata. To pravilo vai i za ponuenog, koji ako je ponudu prihvatio i dostavio ponudiocu, moe od prihvata ponude odustati ako je opozove, na isti nain kako to moe da uini i ponudilac, o emu govore i odredbe lana 39. stav 3. ZOO, jer se ugovor smatra zakljuenim kada ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu.

Do kada ponuda obavezuje (l. 37. ZOO)

Odreivanje roka je bitan elemenat ponude. Naime, ako ponudilac u ponudi ne navede rok do kada ponueni moe da odgovori, takva ponuda se ne smatra ponudom, ve poziv za zakljuenje ugovora, pa takav poziv ne obavezuje ponudioca na zakljuenje ugovora. Ranije uzanse za promet robom su propisivale da ako ponudilac nije odredio rok za prihvatanje ponude daje "vezan ponudom za vreme koje je, prema redovnom toku stvari, potrebno da ponuda stigne ponuenom i da blagovremeno uinjena izjava ponuenoga ponude stigne ponudiocu". Ponuda moe imati pravnu snagu i ako u njoj nije naveden rok, ali samo ako se iz ponude moe zakljuiti da ima karakter sa neodreenim rokom trajanja, odnosno ako je ponudilac to u ponudi oznaio, s pravom opozivanja, ili to iskljuenje proizilazi iz okolnosti posla, o emu je bilo reci u komentaru prethodnog lana. Stav drugi lana 37. ZOO ima u vidu pismo ili telegram koje se smatra ponudom, ali ako ponudilac u ve poslatoj ponudi nije oznaio rok za prihvatanje ponude, on moe pismom ili telegramom da ponuenom poalje naknadno rok za njeno prihvatanje. Meutim, iako se u odredbama navedenog stava propisuje da e taj rok poeti da tee "od datuma oznaenog u pismu, odnosno od dana kad je telegram predat poti", to pravilo se ne bi moglo primeniti na ponuenog koji je pre prijema pisma ili telegrama obavestio, odnosno dao izjavu ponudiocu da ponudu prihvata. Zbog toga se mora smatrati da se pismo ili telegram moraju poslati istim ili brim sredstvom od onoga kojim je poslata ponuda, u kom sluaju se primenjuje pravilo iz stava drugog ovog lana. U protivnom, postojala bi pravna nesigurnost ponuenog koji je blagovremeno dao izjavu o prihvatu ponude jer, kako propisuju odredbe lana 31. stav 1. ZOO, "ugovor je zakljuen onog asa kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu". Sve to, dakle, ako je ponuda ranije dostavljena a u njoj nije odreen rok za njeno prihvatanje. Ako pismo nije datirano, rok za prihvatanje ponude tee od dana kada je pismo predato poti. Naravno, i u ovom sluaji stoji pravilo da to vai ako pismo sadri sve elemente ponude, ali ne-i rok za njeno prihvatanje, kada takva ponuda, u odnosu na rok za njeno prihvatanje, ima karakter ponude. U tom sluaju rok za prihvatanje takve ponude tee od dana kada je pismo predato poti. 67

etvrti stav lana 37. ZOO ima u vidu ponudu koja se upuuje odsutnom licu, u kojoj nije odreen rok za prihvatanje, ali zato ta norma utvruje pravilo, odnosno ponudioca vezuje za nekoliko uslova, a naime vezuje ponudioca: l)za vreme koja je potrebna da ponuda stigne ponuenom, 2)da je on razmotri, 3) da o njoj odlui i 4)da odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu. U vezi prvog uslova moe se zakljuiti da se u rok za prihvatanje ponude rauna "vreme koje je redovno potrebno da ponuda stigne ponuenom". Re "redovno" ceni se prema udaljenosti stranaka, odnosno poslovanju ustanove preko koje se alje ponuda - da li preko redovne pote, preko avionske pote ili drugim nainom dostavljanja, a prema pravilima tih ustanova. Drugi uslov se odnosi na vreme koje je potrebno da ponueni razmotri ponudu, to znai da preispita svoje potrebe, odnosno potrebe trita, kako bi znao da li mu poslata ponuda odgovara ili ne. Trei uslov vezanje za drugi uslov, jer on zavisi od toga da li ponueni ima interesa za prihvatanje ponude, a etvrti da odgovor ponuenog stigne ponudiocu. Ovaj posled-nji uslov je dosta neodreen, ali se prema praksi i obiajima poslovanja rauna da ponudilac ne moe biti vezan svojom ponudom due od primerenog roka, to u praksi iznosi osam dana. Svi navedeni uslovi su faktika pitanja, o emu, u sluaju spora, odluuje sud putem strunih lica - vetaka. Ispunjenje navedenih uslova je od znaaja radi utvrivanja trenutka zakljuenja ugovora, pa samim tim i da lije neka stranka pala u docnju, odnosno od kada, i da li neka od njih snosi posledice naknade tete zbog proputanja protivno zakonu. Naravno, sve to ne odnosi se na "prisutna lica", jer za njih vai pravilo izloeno u odredbama lana 40. ZOO, po kome "ponuda uinjena prisutnom licu smatra se odbijenom ako nije prihvaena bez odlaganja....".

Forma ponude (l. 38. ZOO)

Po pravilu, ponuda i prihvat ponude kod prisutnih lica, ne podleu nikakvoj formi, osim ako za neke sluajeve zakon nije drukije odredio. Kod odsutnih lica ponuda ponudioca mora imati pismenu formu, u kojoj se navode svi bitni sastojci za zakljuenje ugovora. Ponueni, kao odsutno lice, nema takvu obavezu, jer se u nekim sluajevima posle prijema ponude, ako je u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu odreene robe, smatra daje prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu, "ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio" (l. 42. st. 3. ZOO). Odredbe lana 38. imaju u vidu zakonsku obavezu za one ponude za koje zakon zahteva posebnu formu, to znai da samo ponuda data u posebnoj formi obavezuje ponudioca. To je sluaj kad se eli da zakljui, na primer, ugovor o prodaji nepokretnosti, ugovor o graenju, ugovor o skladitenju (skladinica), ugovor o osiguranju, ugovor o kreditu i drugi ugovori za koje je zakonom odreeno da se moraju zakljuiti u pismenoj formi. Formu ugovora mogu ugovoriti i same stranke, odnosno sporazumeti se da posebna forma bude uslov punovanosti njihovog ugovora. Stranke pristaju ili insistiraju na zakljuenje ugovora u posebnoj formi uglavnom zbog dokazivanja daje odreeni ugovor zakljuen, ili im je potreban zbog ostvarivanja nekih drugih prava u odnosima sa treim licima (naroito kod ugovora o kreditu).

Sudska praksa
"Zakonom nije propisana pismena forma za zakljuenje ugovora o sponzorstvu, te ovakva vrsta ugovora i kada je zakljuena usmeno proizvodi pravno dejstvo" (prema odluci VPS, P. 3924/2000).

Prihvatanje ponude (l. 39. ZOO)

Izjava o prihvatanju ponude je znaajna za pravovaljanost ugovora, koji se smatra zakljuenim onog asa kad ponudilac primi izjavu daje ponueni prihvatio njegovu ponudu. Prihvatanje ponude mora biti u svemu sa-glasna sa ponudom, bez njenog uslovljavanja bilo ime to bi menjalo njenu sadrinu. U protivnom, izjava po- j | nuenog sa takvim uslovljavanjem ponude ne bi imala pravno dejstvo - smatralo bi se daje odbijena. Meutim, ako ponueni ne prihvati ponudu, a u izjavi navede druge uslove, pa takvu izjavu ponudilac prihvati, i pone sa ispunjenjem takvog ugovora, smatra daje time dopunjena ili izmenjena njegova ponuda, to predstavlja osnov da se smatra daje ugovor zakljuen. Ako ponueni prijemom ponude, u odreenom roku plati cenu za ponuenu robu, ili poalje stvar koju je ponudilac ponude naruio, moe se smatrati daje ponuda ponudioca prihvaena. Ponuda je prihvaena i u sluaju ako ponueni nekom konkludentnom radnjom, manifestuje svoju saglasnost daje ponudu prihvatio. Tako, na primer, ponueni moe odmah da uplati odreenu cenu iz ponude i da od ponudioca zatrai da mu naruenu stvar isporui, jer se prijemom uplaene cene smatra daje ponuda prihvaena, ili da kao ponueni isporui odreenu stvar ponudiocu. To jasno proizilazi iz odredaba lana 39. stav 2. ZOO, koje propisuju pravilo da je ponuda prihvaena i kad ponueni "poalje stvar ili plati cenu". 68

Smatra se daje ponuda prihvaena i u sluaju kada izmeu ponudioca i ponuenog ve postoji poslovni odnos, pa upit jednog od njih kada treba da isporui odreenu robu, dobijanjem saglasnosti od ponuenog predstavlja njihovu volju daje ugovor zakljuen. U pogledu pravovaljanosti prihvatanja ponude moe se postupati i prema obiajima, koje je praksa ustalila u poslovanju odreenih subjekata. Ponuda se moe opozvati, odnosno smatrati daje opozvana ako izjava o njenom opozivanju stigne ponuenom pre ponude ili u u isto vreme kad i ponuda. Meutim, to isto pravilo vai i za ponuenog koji je prihvatio ponudu - ako je opozvao izjavu o prihvatanju ponude pre nego je ponudilac tu izjavu primio ili ako je uz izjavu o prihvatanju ponude ponudilac primio i izjavu o opozivu izjave o prihvatanju ponude. Razlozi za opoziv ponude, odnosno opoziv izjave o prihvatanju ponude, su bez znaaja, ako su ispunjeni napred navedeni uslovi - daje ponudilac primio izjavu o opozivanju pre izjave o prihvatanju ili istovremeno sa njom. Opoziv ponude, odnosno izjave o prihvatanju ponude, mora se uiniti nekim brzim sredstvom saoptenja, tj. da ta poruka stigne kod ponudioca pre nego to stigne izjava o prihvatanju ponude. Na primer, izjava o prihvatanju je poslata preporuenim pismom, a ponueni odmah po isporuci tog pisma telegramom, faksom ili na drugi brzi nain obavesti ponudioca da odustaje od svoje izjave o prihvatanju ponude. U tom sluaju, opozivanje ponude, odnosno izjave o prihvatanju ponude ne proizvodi pravno dejstvo - daje ugovor zakljuen.

Sudska praksa
Prekoraenje granica ovlaenja Kada zastupani prihvati ponudu za zakljuenje ugovora, koji je zakljuilo lice prekoraenjem svojih ovlaenja, time odobrava zakljueni ugovor, a odobrenje ima povratno dejstvo Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je obavezao tuenog da plati tuiocu naknadu za autorsko delo sa pripadajuom kamatom, nalazei da ugovor zakljuen 15.6.1997. godine proizvodi pravno dejstvo. Kod utvrene injenice daje tuilac ugovor zakljuio u prostorijama tuenog, te daje ugovor u ime druge ugovorne strane potpisao Z.L., koji se tuiocu predstavio kao direktor i prezentovao mu i svoju vizitkartu, a koji je sa tuenim 15.4.1997. godine i 26.6.1997. godine zakljuio ugovor o privremenom vrenju poslova i to sa vanou od 21.3. do 21.6.1997. godine i od 23.6. do 23.9.1997. godine, za poslove organizacije i ustrojstva Sektora za turizam u okviru tuenog, ekonomsko-komercijalni program i realizaciju poslovanja, neposredne poslove vezane za realizaciju ugostiteljskih iprevoznih kapaciteta za sezonu leto 1997. godine u zemlji i inostranstvu, daje (Z.L) primao platu koja je prema aktima tuene odreena za direktora, a na radnom mestu bio poznat kao direktor sektora, daje ugovor od 15.6.1997. godine overen peatom tuenog i zaveden u delovodni protokol tuenog, ne mogu se prihvatiti navodi tuenog daje ugovor potpisalo neovlaeno lice i da zbog toga ugovor ne proizvodi pravno dejstvo, ve se moe raditi samo o prekoraenju granica ovlaenja. Meutim, s obzirom da je tuilac izvrio svoju obavezu iz spornog ugovora, odnosno izradio scenario i uradio interpretaciju radio reklama i tonskog dela video reklame, da je zapoeto iskoriavanje ovog autorskog dela prikazivanjem na odreenoj RTV, daje reklamna kampanja finansirana za potrebe tuenog, kao i daje tadanji generalni direktor tuenog imao saznanja o naruenom poslu i nije se protivio izvrenju ugovora, niti je tuioca blagovremeno obavestio da ne odobrava ugovor, to je po nalaenju Vrhovnog suda, prvostepeni sud pravilno zakljuio da je tueni prihvatio ponudu za zakljuenje ugovora u smislu lana 39. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima i time odobrio zakljueni ugovor u smislu lana 87. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, po kome kada zastupnik prekorai granice ovlaenja, zastupani je u obavezi samo ako naknadno odobri prekoraenje, i u skladu sa stavom 3. istog lana, odobrenje u tom sluaju ima povratno dejstvo. Imajui u vidu daje na ovaj nain (prihvatanjem reklame, odnosno tuioeve obaveze iz ugovora), tueni odobrio osporeni ugovor, on proizvodi pravno dejstvo u smislu lana 148. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, odnosno stvara prava i obaveze za ugovorne strane. Tuiocu, koji je u celosti izvrio svoju ugovornu obavezu, a autorska naknada preuzeta ugovorom nije isplaena, on osnovano od tuenog, kao druge strane, zahteva izvrenje ugovorne obaveze (isplatu ove naknade) i to sa zakonskom zateznom kamatom u skladu sa odredbom lana 277. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, G. 58/06 od 3. oktobra 2006. godine); Poziv na ponudu, nitavost ugovora i naknada tete zbog neprihvatanja ponude Stranka koja se odazvala javnom oglasu, a ija ponuda nije prihvaena, ne moe uspeti sa zahtevom za ponitaj ugovora koji je poiljalac oglasa zakljuio sa treim licem.

69

Iz obrazloenja: Meu strankama je nesporno da je prvotueni oglasio prikupljanje zatvorenih pismenih ponuda za iznajmljivanje pijanog prostora, daje u oglasu odredio poetnu cenupo kvadratnom metru, te da su, na osnovu oglasa i prikupljenih ponuda, ugovor o zakupu zakljuili prvotueni i drugotueni. Stav 1. l. 35. ZOO propisuje da oglaavanje putem sredstava javnog optenja nema uinak ponude, ve da samo ima dejstvo poziva upuenog treim licima da ova uine ponudu (poziv na ponudu). Kako poiljalac oglasa (prvotueni) nije ni bio obavezan da prihvati bilo iju, pa ni ponudu tuica, dakle, poto je postojala sloboda izbora poiljaoca oglasa sa kim e, po prijemu svih ponuda, stupiti u ugovorni odnos, to je i ugovor zakljuen izmeu tuenih punovaan. Zato je prvostepeni sud osnovano odbio zahtev zaponitaj ugovora o zakupu. Ali, ako tuilac ne moe zahtevati da se ugovor poniti, njemu, kao osobi ija ponuda nije prihvaena, prema st. 2. l. 35. ZOO pripada pravo da u posebnoj parnici zahteva naknadu tete koju je eventualno pretrpeo, ako je prvotueni bez osnovanog razloga tuioevu ponudu odbio" (prema odluci VPS, P. 420/93); Ponuda data od neovlaenog lica Pismena ponuda obavezuje stranku u ije je ime data, bez obzira to nije potpisana od strane ovlae-nog lica. Ako ponudu da neovlaeno lice, a ispunjeni su svi uslovi iz zakona, postoji neoboriva pravna pretpostavka da ponuda obavezuje. Prema obrazloenju Na osnovu utvrenih injenica u vezi sa sastavljanjem sporne zakljunice, prvostepeni sud je zakljuio da predmetna zakljunica ne predstavlja valjano zakljuen ugovor i da ne obavezuje tuenog. Naime, prvostepeni sud je poao od toga da pomenuto lice nije bilo ovlaeno od strane tuenog da za njegov raun zakljuuje poslove, pa kako sporni posao nije bio ni naknadno odobren od tuenog, prvostepeni sud je naao da tuilac neosnovano trai naknadu tete na osnovu ugovora koji nije bio zakljuen izmeu stranaka. Drugostepeni sud nije mogao prihvatiti ovakvo stanovite prvostepenog suda. Drugostepeni sud smatra da u konkretnom sluaju sporna zakljunica predstavlja ponudu tuenog za zakljuenje ugovora koju je tuilac prihvatio i da ona, iako nije potpisana od ovlaenog lica, obavezuje tuenog. Na to ukazuju kako okolnosti koje su dovele do sastavljanja sporne zakljunice tako i injenica daje tueni posle sastavljanja sporne zakljunice uputio tuiocu ponudu za isporuku robe po proforma fakturi. Naime, pismena ponuda obavezuje stranku u ije je ime data, bez obzira to nije potpisana od strane ovlaenog lica. Osnovni uslov da takva ponuda obavezuje stranku u ije je ime data jeste da druga stranka nije znala daje ponudu potpisalo neovlaeno lice. Da bi ponuda obvezivala ponudioca iako je nije potpisalo ovlaeno lice, potrebno je da je ponuda sainjena na hartiji sa odtampanim ili utisnutim oznakama ponudioca, kojom se on u svom poslovanju slui Prema tome, kad ponudu da neovlaeno lice, a ispunjeni su svi uslovi iz zakonske regulative, postoji neoboriva pravna pretpostavka da data ponuda obavezuje stranke u ije je ime data, te se u tom sluaju ne moe dokazivati da je ponudu dalo neovlaeno lice. Ovo je uinjeno zbog sigurnosti pravnog prometa. Stvar je unutranje organizacije i radne discipline kojim su licima pristupani peati memorandumi i ko ih koristi. Prema tome, ako su prema unutranjoj organizaciji tuenog peat i memorandum pristupani svima, tetne posledice takve organizacije ima da snosi sam tueni, a ne druga stranka. Prema tome, kako je u konkretnom sluaju nesporno daje tuiocu prezentirana zakljunica sainjena na hartiji sa utisnutim oznakama tuenog i snabdevena tambiljem tuenog, ima se smatrati da sporna zakljunica predstavlja ponudu za zakljuenje ugovora, te je potrebno da prvostepeni sud u ponovnom postupku, imajui u vidu napred izloeno, meritorno odlui o postavljenom tubenom zahtevu. Pri tome e voditi rauna da tuilac mora da dokae da bi prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima sluaja ostvario dobit koju trai daje tueni svoju obavezu iz ugovora ispunio. Znai, izgubljena dobit mora biti dokazana, a pored toga tuilac mora dokazati daje u odnosu na tuenog postupio kao uredan i savestan privrednik. Izgubljena dobit se ne moe priznati ako je tuilac tu dobit samo oekivao, ve samo ako je sasvim izvesno da bi dobit prema redovnom toku stvari i ostvario daje tueni svoju obavezu ispunio na vreme (prema odluci VPS, SI. 1935/72); "Ponuda koja ne sadri bitne sastojke ugovora - Ponuda (konkurs) za zakljuenje ugovora - lan 32. ZOO (u konkretnom sluaju u vezi nominalno izraene cene) nije potpuna, pa nije ni podobna za prihvatanje " (prema odluci VSS, Prev. 316/94).

70

Primcr prihvata ponude (firma ponuenog) (datum) (firma ponudioca) (mesto) U vezi obavetenja datog u Vaem prospektu o prodaji________________________, po kome rok ponude traje do____________godine, ovim neopozivo naruujemo: 1.__________________________________________________________, po ceni od_____________dinara, 2.__________________________________________________________, po ceni od_____________dinara, itd. U K U P N O : ____________dinara. Navedenu robu dostavite na adresu______________________, uz dostavu fakture sa naznakom iro rau na na koji bi izvrili uplatu. (MP) (potpis ovlaenog lica)

Primcr obavetenja o prijemu prihvata ponude (firma ponudioca) (datum) (firma naruioca) (mesto) Ovim Vas obavetavamo da smo primili Va prihvat ponude od_______________godine, za zakljuenje ugovora o prodaji. Otprema naruene robe bie izvrena odmah. Uz robu dostavljamo Vam i fakturu sa naznakom naeg iro rauna, s molbom da iznos iz fakture platite u oznaenom roku. (MP) (potpis ovlaenog lica)

Prihvatanje neposredne ponude (l. 40. ZOO) Ugovor se moe zakljuiti izmeu prisutnog lica i ponudioca, odnosno izmeu lica koja su u neposrednom kontaktu u vezi zakljuenja kakvog ugovora. U takvim uslovima, ponuda uinjena prisutnom licu smatra se prihvaenom ako ponueni prihvati ponudu ponudioca. Ako, pak, ponueni trai izmenu ponude, to bi se odnosilo, na primer, u pogledu roka, kvaliteta, cene, ili bilo kog drugog elementa ponude, smatra se da je ponuda odbijena. Naprotiv, ako ponuda sadri i elemente u vezi kojih ponueni treba da o njima razmisli, pa se odmah ne prihvati ponuena ponuda, ve se ponuenom ostavlja kakav rok za razmiljanje, smatra se daje ponuda predlog za pregovor, a tek kada se postigne saglasnost volje stranaka, odnosno kada ponueni prihvati moda izmenjenu ponudu, tek tada se smatra daje ponuda prihvaena, odnosno daje ugovor zakljuen. 71

Pojam "ako iz okolnosti proizilazi da ponuenom pripada izvestan rok za razmiljanje", naveden u stavu prvom lana 40. ZOO nije dovoljno jasan, utoliko pre ako je ponudilac dosledan u pogledu roka za prihvatanje ponude, kao i drugih elemenata ponude, u kom sluaju ponueni se ne moe pozivati da mu pripada "rok za razmiljanje". Ovo bi pravilo dolo do izraaja ako bi ponudilac u ponudi oznaio dui rok za prihvatanje ponude, pa u okviru tog intervala ponueni zadri pravo za razmiljanje, o emu, naravno, mora da obezbedi takav dokaz - da se sa tim saglasio ponudilac, najee ako se od ponuenog, pre prihvatanja ponude, oekuje da izvri neku radnju, na primer, da uplati kakav avans ili obezbedi kakvu garanciju. Ponuda se moe uiniti i telefonom, teleprinterom ili neposrednom radio vezom, a smatra se da je prihvaena ako je ponueni, odnosno ovlaeno lice (ako je re o pravnom licu) ponudu prihvatio, odnosno potvrdio, obavetavajui ponudioca preporuenim pismom, faksom, po mogunosti istoga dana kada je ponudu primio, a najkasnije sledeeg radnog dana. Prema sudskoj praksi, ako je ponudilac ponudu poslao ponuenom putem navedenih sredstava iz stava drugog ovog lana, a ponueni krivicom pote primi ponudu sa drugom sadrinom od one predate poti, posledice snosi ponudilac - ako prilikom telegrafskog dostavljanja ponude nije zatraio od pote sravnjenje sadrine svoje ponude, odnosno predloga i primljenog telegrama. Podnosilac ponude, u tom sluaju, ipak, moe traiti naknadu tete od poste - ako ponueni zbog pogrene sadrine telegrama ne odgovori na ponudu ili takvu ponudu odbije.

Prihvatanje ponude s predlogom da se izmeni (l. 41. ZOO)

Ve je ranije, u prethodnim komentarima, izneto daje ponuda prihvaena kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu. Ako, pak, ponueni izjavi da prihvata ponudu, ali predlai neka druga reenja, smatra se daje ponudu odbio. Meutim, njegovi predloi za izmenu primljene ponude smatraju se kao protiv ponuda, odnosno protivpredlog uinjen ranijem ponudiocu. Ponudilac treba u razumnom roku da odgovori ponuenom da li prihvata njegovu novu ponudu, odnosno predlog. On nije duan da odgovori ponuenom o novoj ponudi, odnosno predlogu ponuenog, jer je pravilo da je ponueni ponudu odbio ako je traio od ponudioca da je u neemu izmeni ili dopuni. Sudska praksa smatra da ako su se stranke prethodno sporazumele o nekom pravnom poslu, a iz potvrde jedne stranke uinjene drugoj proizilazi neto drugo od dogovorenog, stranka koja je primila potvrdu ne srne utati, ve se u skladu s naelom potenja i savesnosti mora ograditi. U protivnom, takva potvrda se moe uzeti kao sadraj koji je istinit - dakle, ako primalac potvrde ne reaguje.

Sudska praksa
"Prema odredbi lana 41. Zakona o obligacionim odnosima, ako ponueni izjavi da prihvata ponudu i istovremeno predloi da se ona u neemu izmeni ili dopuni, smatra se da je ponudu odbio i daje sa svoje strane uinio drugu ponudu svom ranijem ponudiocu " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 461/82).

Cutanje ponuenog (l. 42. ZOO)

Cutanje se ne smatra prihvatanje ponude, ali ako je ponueni u stalnom poslovnom odnosu sa ponudiocem u pogledu odreene robe, smatra se daje prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu, iako nije odgovorio na primljenu ponudu, osim ako u razumnom roku, odnosno odmah ili u ostavljenom roku nije odbio ponudu. Naime, ako u takvom sluaju ponudilac poalje odreenu robu ponuenom, a ovaj ne odbije prijem robe, smatra se da je utanjem ponudu prihvatio. Meutim, ako je ponueni obavesti poiljaoca da robu ne prima, nije u obavezi prema poiljaocu, odnosno smatra se da ponudu nije prihvatio, ali je duan da primljenu robu zatiti radi otklanjanja tete. Korisno je pomenuti raniju uzansu Optih uzansi za promet robom, koja navodi primere preutno zakljuenog ugovora, kao to su: - kad jedna stranka u svoje ime i za svoj raun raspolae robom koju je primila od druge stranke, smatra se daje zakljuen ugovor o kupovini i prodaji , ako primalac nije znao daje roba poslata u drugu svrhu; - kad jedna stranka preda drugoj stranci dokumenta na osnovu kojih se moe raspolagati robom, a druga stranka ta dokumenta primi, smatra se da je zakljuen ugovor o kupovini i prodaji , ako primalac nije znao da su dokumenta predata u drugu svrhu; - kad kupac robu koja mu je predata "na ogled", "na probu", "na pogled", "po vienju", ne vrati u roku koji je bio ugovoren za njegovu izjavu da li robu prima, smatra se da je zakljuen ugovor o kupovini i prodajjj.
72

kad vozar ili pediter primi robu sa naznaenom adresom primaoca, smatra se da je zakljuen ugovor o prevozu ili pediciji; - kad skladitar primi robu bez odreenog naloga, smatra se na je zakljuen ugovor o uskladitenju . utanje u uslovima redovnog poslovanja stranaka ne znai i daje primalac robe duan na izvrenje kakvih drugih obaveza u vezi sa tom robom, ako te obaveze ranije nisu postojale. Tako, na primer, neprigovaranje visini kamatne stope, unete jednostrano od strane prodavca u fakturi, samo po sebi ne znai daje kupac prihvatio proda vevu ponudu o visini kamatne stope unete u fakturu. U jednoj sudskoj odluci stoji i stav da to stoje prodava ranije stavljao na fakturi klauzulu o plativosti u roku od tri dana, i to je kupac u tom roku plaao, ne daje osnov za zakljuak da je postignut sporazum o takvom poslovanju ubudue. Pa i kod raskida ugovora, utanje od strane ponuenog da se ranije zakljueni ugovor raskida, ne znai i daje takva ponuda ponudioca utanjem prihvaena. Stav 4. lana 42. ZOO, koji se odnosi na ovu materiju, je dosta nejasan, ali s obzirom da poinje recima "isto tako", upuuje na zakljuak da se i odredbe tog stava bave pitanjem prihvatanje ponude utanjem, ali u ovom sluaju delatnou drugog lica, koje se ponudilo da izvrava naloge lica koje po uobiajenoj praksi posluje sa ponudiocem, o emu ponudilac mora imati prethodno saznanje o tome daje njegov poslovni partner ovlastio drugo lice da u njegovo ime izvrava njegove naloge za obavljanje odreenih poslova. Ista prava ima i lice u iju poslovnu delatnost spada vrenje takvih naloga, dakle koje se bavi delatnou obavljanja poslova u korist i za raun drugih lica, u kom sluaju to lice takoe mora imati posebno ovlacenje od stranke, bilo za obavljanje odreenih poslova ili vie poslova koji su predmet poslovanja njegovog nalogodavca. Njihova funkcija je da budu u stalnoj poslovnoj vezi sa ponudiocem, te da sami ocenjuju da li e ili ne prihvatiti ponudu u korist svog vlastodavca, pa s obzirom da su oni u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu odreenih roba, smatra se da je takvo lice prihvatilo ponudu koja se odnosi na odreenu robu, te da u vezi sa tim odmah izvri dobijeni nalog, ako ga nije odmah odbilo. Sve to, naravno, pretpostavlja da ta druga lica koja rade po nalogu ponuenog, moraju imati stalni kontakt sa ponuenim i u vezi primljenih ponuda izvravati njegove naloge. Da li e ponudilac dostavljati svoje ponude ponuenom, sa kojim ima stalnu poslovnu vezu, ili drugim licima koji rade po nalogu ponuenog, pitanje je koje sporazumno reavaju ponudilac i ponueni. Reci "ako ga nije odmah odbilo" upuuje vie na to da se radi o licima koja rade po nalogu ponuenog, koji su ovlaeni da prihvataju ili odbiju ponudu, jer se u poslednjem stavu ovog lana za ta lica navode reci i "ponuda" i "nalog". Tako, ako lica koja vre funkcije o kojima je bilo reci u prethodnom stavu ne odbiju ponudu, odnosno nalog, smatra se daje ugovor zakljuen u trenutku kad je ponuda, odnosno nalog stigao ponuenom. To se, naravno, ne odnosi na momenat prijema ponude, jer se pretpostavlja da ako ponueni, odnosno onaj ko za njega vri njegove naloge, daje utanjem prihvatio ponudu, ali se u pogledu izvrenja momenta od kada vai ugovor smatra onaj trenutak kad je ponuda, odnosno nalog stigao ponuenom.
-

Zadocnelo prihvatanje i zadocnelo dostavljanje izjave o prihvatanju (cl. 43. ZOO)

Odredbe lana 43. ZOO imaju u vidu dva sluaja kada ponueni zakasni sa dostavom izjave o prihvatanju ponude, pri emu se prvi odnosi na stvarno zadocnjenje za davanje izjave, a drugi kada je ponueni blagovremeno dostavio izjavu o prihvatanju ponude, ali je ona kod ponudioca stigla posle roka datog u ponudi. Iz odredaba prvog stava navedenog lana proizilazi da ponueni koji je ponudu prihvatio sa zadocnjenjem, dao je novu ponudu ponudiocu, dakle protivponudu, u kom sluaju raniji ponudilac ne prihvatanjem, odnosno utanjem, izjavljuje volju da protivponudu ne prihvata, te da samim tim nije ni zakljuen ugovor meu njima, bilo po ponudi ili protivponudi. U praksi se moe desiti da ponueni odmah odgovori, odnosno da izjavu da prihvata ponudu, ali da ta izjava stigne kod ponudioca po isteku roka koji je on odredio u svojoj ponudi. U tom sluaju izjava o prihvatanju ponude ima znaaj pravovaljane izjave, ali samo ako je ponudilac "znao ili je mogao znati daje izjava otposlata blagovremeno". Takva izjava obavezuje ponudioca, ali je teret dokazivanja na ponuenom - da je ponudilac znao ili morao znati daje izjava blagovremeno otposlata. To bi bio sluaj ako bi ponueni odmah po prijemu ponude nekim brim i sigurnijim sredstvom od onoga kojim je poslata ponuda, obavestio ponudioca daje otposlao izjavu o prihvatanje ponude, koja bi stigla u roku navedenom u ponudi, u kom sluaju takvo obavetenje i dostavljanje izjave o prihvatanju ponude obavezuju ponudioca prema uslovima ponude, to znai da se u tom sluaju smatra daje ugovor izmeu njih zakljuen. Prema Optim uzansama za promet robom koje se, po pravili, ne primenjuju, za izneti sluaj vai pravilo da ako je ponudilac odredio rok za prihvatanje ponude izrazom "odmah", "bez odlaganja", "narednom potom" ili slinim izrazima, izjava o prihvatanju je blagovremena ako je predata neposredno ponudiocu ili poti prvog narednog radnog dana po prijemu ponude.
73

Odredbe stava tri navedenog lana imaju u vidu da i u sluaju daje ponudilac znao ili morao znati daje ponueni blagovremeno prihvatio njegovu ponudu, da se ponuda ne smatra prihvaenom ako ponudilac odmah, a najkasnije prvog idueg dana po prijemu izjave, ili pre prijema izjave, a po isteku roka za prihvatanje ponude, obavesti ponuenog da se zbog zadocnjenja ne smatra vezan svojom ponudom. To bi bio sluaj ako ponudilac pre prijema izjave nije dobio bilo kakvo obavetenje od ponuenog, a rok iz ponude je protekao, te injenica da je ponudilac znao ili morao znati daje ponueni prihvatio ponudu, ne obavezuje ga ako odmah po prijemu izjave, ili narednog dana od njenog prijema, izvesti ponuenog da se zbog zadocnjenja dostave izjave ne smatra obaveznim u vezi svoje ponude. Drugi je sluaj iznet u prethodnom stavu, da ba izjava ponuenog primljena kod ponudioca sa zakanjenjem, obavezivala ponudioca ako je ponueni nekim drugim brim sredstvom, obavestio ponudioca daje dostavio izjavu o prihvatanju ponude, ako se iz tog obavetenja moe zakljuiti daje ponueni prihvatio ponudu.

Nesposobnost jedne strane koja je nastupila pre njenog prihvatanja (l. 44. ZOO)
Iz norme da ponuda ne gubi dejstvo ako je smrt ili nesposobnost jedne strane nastupila pre njenog prihvatanja, izuzev ako suprotnoproizilazi iz namere strana, obiaja ili prirode posla", proizilazi samo jedan sluaj koji se reava tom normom, a to je da ponuda ponudioca ne gubi dejstvo ako je smrt ili nesposobnost jedne strane nastupila pre njenog prihvatanja, to znai da ponuda vai ako je u ostavljenom roku prihvate sledbenici umrlog, odnosno nesposobnog lica, jedne ili druge stranke. Naime, ova sadrina se odnosi kako na ponuenog tako i na ponudioca, jer ako je ponueni, na primer, umro pre nego to je prihvatio ponudu, a na tu ponudu niko od pravnih sledbenika ponuenog nije blagovremeno prihvatio ponudu, smatra se da po proteku roka iz ponude ponuda nije prihvaena, odnosno ne smatra se daje ugovor zakljuen pod uslovima iz ponude. U sluaju ponudioca, ako nastupi njegova smrt ili nesposobnost za obavljanje poslova, njegova ponuda ima pravnu snagu ako, takoe, njegovi pravni sledbenici ili druga ranije ovlaena lica, ne obaveste ponuenog o nastalom sluaju kod ponudioca, to kod blagovremenog obavetenja o toj injenici dostavljena ponuda ili gubi pravni znaaj (ako je ponueni obaveten da ponudilac vie nije u mogunosti - zbog smrti ili nesposobnosti, da izvri obaveze iz dostavljene ponude), ili se ugovor smatra zakljuenim ako izjava o prihvatanju ponude ne bude odbijena. Izraz "izuzev ako suprotno proizilazi iz namere strana, obiaja ili prirode posla", upuuje na zakljuak da ponuda u tim uslovima gubi dejstvo - "ako je smrt ili nesposobnost jedne strane nastupila pre njenog prihvatanja". "Namera strana" dolazi do izraaja ako su se stranke pre dostavljanja ponude dogovorile o toj injenici, a naime da ponuda gubi dejstvo ako jedan od njih umre ili postane nesposoban, pre prihvatanja dostavljene ponude. Navedeni izraz ima u vidu i "obiaj" i "prirodu posla", koji ukazuju da se injenica smrti ili nesposobnosti jedne od strana, smatra kao dovoljan argument da ponuda gubi dejstvo, te da daiga strana ne moe da insistira na utvrenje daje ponuda prihvaena, odnosno daje time ugovor zakljuen prema uslovima iz ponude. Obiaj, kao to je poznato, pretpostavlja pravilo koje je nastalo ponavljanjem jednog odnosa u jednom duem periodu, u nekoj oblasti privrednog ili civilnog prava. Oni mogu biti poznati ugovornim stranama, a mogu biti i kodifikovani. "Priroda posla" podrazumeva da su stranke bile stalno u poslovnom odnosu, iz koga i kasnije proizilazi volja stranaka da na isti nain posluju, naravno u vezi odreene robe, kroz konkludentne radnje, odnosno volja da zakljue odreeni ugovor, a u sluaju civilnog prava - ako je jedna strana za ivota imala nameru da zakljui ugovor u vezi neke stvari, ako je o toj stvari razgovarala sa ponudiocem i ako je iskazivala elju da zakljui ugovor u vezi te stvari, a u meuvremenu, do konkretizacije tog posla nije dolo usled smrti ponuenog, odnosno njegove dalje sposobnosti da preduzima pravne radnje, - ponuda ne gubi uinak ako pravni sledbenici ponuenog, odnosno nesposobnog lica, pod uslovima iz ranije ponude i u primerenom roku od smrti ponuenog, zakljue ugovor koji bi inae zakljuio ponueni.

Predugovor (l. 45. ZOO)

Predugovor je jedna vrsta ugovora, kojim se stranke obavezuju da e naknadno, po ispunjenju nekih uslova, zakljuiti glavni ugovor u odreenom roku, odnosno definitivni ugovor, u vezi ve utvrenog sadraja u predugovoru. Iako predugovor sadri sve elemente glavnog ugovora, koji potpisuju obe stranke, on moe sadravati samo obaveze jedne strane, koja se obavezuje da do odreenog roka ispuni naki uslov, kako bi se stvorila mogunost za zakljuenje glavnog ugovora. Ako druga strana nema obavezu da po tom predugovoru neto uini, ve samo eka da prva strana ispuni svoju obavezu, predugovor obavezuje ijednu i drugu stranu da zakljue glavni ugovor. To se zakljuuje iz sadrine stava prvog ovog lana, koji propisuje da predugovorom stranke preuzimaju obavezu da kasnije zakljue drugi, glavni ugovor. Predugovor je dvostrani ugovor iako se po predugovoru moe obavezati samo jedna strana da preduzme neku obavezu do odreenog roka, kako bi se stvorili ulo vi za zakljuenje glavnog ugovora. Predugovor moe obavezati obe stranke na preduzimanje kakvih obaveza radi zakljuenja glavnog ugovora, kao na primer, pribavljanje nekih isprava potrebnih za punovanost ugovora (protek roka kod prava pree kupovine, pribavljanje saglasnosti drugog suvlasnika, dokaz o bonitetu kupca, pribavljanje garancije banke i dr.), u kom sluaj i tek po obostranom ispunjenja tih obaveza, nastaje obaveza da se zakljui glavni ugovor, naravno u predvienom roku'iz predugovora. Predugovor, dakle, kao to je reeno, obavezuje stranke da u odreenom roku izvre neke obaveze, ali ako jedna od tih stranaka, bilo kod jednostranog ili dvostranog preuzimanja obaveza, izbegava da izvri svoju obavezu, odnosno obavezu da zakljui glavni ugovor, druga savesna strana moe da trai od suda da takvom li74

cu, sada duniku, naloi da izvri svoju obavezu iz predugovora, odnosno da zakljui glavni ugovor, ako predugovor sadri sve bitne sastojke ugovora, ili da tom duniku ostavi neki rok u kome e ovaj glavni ugovor zakljuiti. Ako stranka nije u mogunosti da izvri obavezu iz predugovora, u zavisnosti od sluaja da lij e preduzela potrebne mere za ispunjenje preuzete obaveze ili ne, ili takvu obavezu ne moe da izvri zbog razloga koji nije u njegovoj moi (ne moe raspolagati pravom koje je u suprotnosti sa prinudnim propisom, javnim poretkom ili pravilima morala), druga strana ima pravo na odustanak od predugovora, a u nekim sluajevima ima pravo i na naknadu tete, posebno i pravo na kaparu ako je ugovorena - da strana koja ne izvri svoju obavezu, ili nije u mogunosti daje izvri, snosi obavezu plaanja kapare pod uslovima kako je u predugovoru navedeno. Naravno, pod uslovom da savesna strana nije znala ili nije je morala znati da stoje smetnje na strani one strane koja se obavezala na ispunjenje neke obaveze radi zakljuenja glavnog ugovora. Odredbe stavova 4. i 5. lana 45. ZOO imaju u vidu samo nalaganje suda drugoj strani, koja odbija da pristupi zakljuenju glavnog ugovora, da u odreenom roku zakljui glavni ugovor. Meutim, pitanje se postavlja kako postupiti ako se pretpostavi da druga strana nee ispotovati obavezu - da u odreenom roku zakljui glavni ugovor. U tom sluaju se jednom tubom mora traiti, u prvom delu petita tubenog zahteva, da sud obavee tuenog na obavezu zakljuenja glavnog ugovora u odreenom roku, a u drugom delu tog zahteva da se po proteku tog roka, ako ga tueni ne ispotuje, utvruje daje glavni ugovor zakljuen, navoenjem sadrine bitnih sastojaka predugovora kao bitnih sastojaka glavnog ugovora. Meutim, sud moe i odbiti tubeni zahtev ako utvrdi da tueni objektivno nije mogao da izvri obavezu iz predugovora, a ona se odnosi na bitni sastojak ugovora, ili ako je tueni u predugovoru preuzeo obavezu a nije mogao da raspolae pravom za zakljuenje predugovora - ako je u suprotnosti sa prinudnim propisom, javnim poretkom ili pravilima morala. U takvim uslovima druga strana, ako je savesna, odnosno nije znala za smetnje koje stoje na strani druge strane, moe traiti naknadu tete koju mora dokazati. Prema stavu 5. istog lana, zakljuenje glavnog ugovora moe se traiti u roku od est meseci po isteku roka predvienog za njegovo zakljuenje, a ako u predugovoru taj rok nije predvien, onda se rok rauna kad je "prema prirodi posla i okolnostima ugovor trebalo da bude zakljuen". Imajui u vidu odredbe stava 4. pom. lana i njihovu povezanost sa sadrinom iz stava 5 istog lana, stoji pravo savesne strane, poverioca, da o zahtevu za zakljuenje glavnog ugovora odluuje sud. Raskid predugovora, po prirodi same stvari nastaje "ako su se okolnosti od njegovog zakljuenja toliko izmenile da ne bi bio ni zakljuen da su takve okolnosti postojale u to vreme". O pretpostavkama za raskid ugovora govori se u odredbama lana 133. ZOO, kao i u odredbama lana 74. ZOO, ali se one razlikuju od pretpostavki za "raskid" predugovora, koji i ne pominje taj izraz, ve da "predugovor ne obavezuje", to se moe smatrati i raskidom ugovora, ali izmeu navedenih odredaba i stava 6. lana 45. postoji razlika u tome to se u ovom sluaji radi o dva ugovora, odnosno o predugovoru i glavnom ugovoru, a za predugovor se vezuje izraz da "ne obavezuje", dok se u drugim pomenutim lanovima govori o ve zakljuenim glavnim ugovorima, koji se takoe izmeu sebe razlikuju u odnosu na mogunosti za raskid ugovora.. Inae, zakljuenjem glavnog ugovora prestaje vanost predugovora. Naime, predugovor i glavni ugovor su dva posebna i nezavisna ugovora, jer dok postoji predugovor ne postoji glavni ugovor, a kada se zakljui glavni ugovor ne postoji predugovor. Iz toga se zakljuuje da predugovor nije sporedni ugovor, vezan za glavni ugovor, jer postoje samostalno, pa ako je zakljuen glavni ugovor on prestaje, a moe prestati i voljom savesne stranke koja nije htela tubom da ostvaruje svoje pravo na zakljuenje ugovora - ako druga strana ne izvri obavezu zakljuenja glavnog ugovora, ili ako se predugovor ne moe realizovati zbog nedozvoljenosti raspolaganjem pravom koje je protivno prinudnom prepisu, ili, kao to se navodi u stavu 6. ovog lana, da predugovor ne obavezuje ako su se okolnosti od njegovog zakljuenja promenile da ne bi bio zakljuen da su takve okolnosti postojale u to vreme. Forma predugovora se vezuje za formu glavnog ugovora, ako je zakonom kao takva propisana. injenica je da je lanom 67. ZOO propisano da "zakljuenje ugovora ne podlee nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukije odreeno". To, naravno, ne znai da ugovor nema neku formu, jer "nikakva forma" vie ukazuje na to da forma mora da postoji, ali da njen oblik, njenu formu odreuju stranke, naroito kod usmenih ugovora, dakle bilo kroz konkludentne radnje, bilo isticanjem cene i robe i si., to ne znai da stranke neki ugovor, za koji nije propisana zakonska forma, takav ugovor zakljue u pismenoj formi, i njenu punovanost uslove takvim oblikom ugovora, naroito kod izmene ili dopune ugovora, to ih ubudue obavezuje. Kod onih ugovora za koje je zakon propisao da se moraju zakljuiti u odreenoj formi, ta forma je bitan uslov za zakljuenje ugovora. Tako na primer, za zakljuenje ugovora o graenju, zatim za ugovora o kreditu, pa ugovora o doivotnom izdravanju, zatim ugovoru o zajmu i drugim oblicima ugovaranja, zakon propisuje da mora biti zakljuen u pismenoj formi, odnosno formi koja je propisana za odreenu vrstu ugovora. Isti sluaj je i kod zakljuenja ugovora o prodaji nepokretnosti, za koje zakon propisuje ne samo pismenu formu ve i da takav ugovor mora biti overen kod suda. Postupanje suprotno toj strogosti forme, zakljueni ugovor u drugoj formi ne proizvodi pravno dejstvo. Zbog toga je stavom 2. lana 45. ZOO propisano da kakvu formu ima ugovor da takvu formu ima i predugovor, naravno ako je "propisana forma uslov punovanosti ugovora".

Sudska praksa
"Ako nema glavnog ugovora, nema ni konvalidacije Konvalidacija se odnosi na glavni ugovor, a ne na predugovor. " - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 6029/94).
75

Primer predugovora PREDUGOVOR O KUPOPRODAJI STANA zakljuen dana_______________. godine u_________, izmeu____________________, iz___________, ul. ____________________ br.____ , broj l.k. ____________, SUP ________(u daljem tekstu: budui prodava) i _______________________, iz__________, ul._____________br.___, broj l.k.____________, SUP__________(u daljem tekstu: budui kupac). U cilju meusobnog obavezivanja i odreivanja uslova pod kojima e stranke nakon pribavljanja sve potrebne dokumentacije (ev. prava pree kupovine) pristupiti zakljuenju i overi kupoprodajnog ugovora, ugovorne strane su se saglasile da zakljue ovaj predugovor o kupoprodaji pod sledeim uslovima: lan 1. ________________________________prodaje, a________________kupuje nepokretnost -_____________(jednosoban - ?) stan u_______, u ulici__________________________broj_____, stan broj____, na____spratu, u ukupnoj po vrini od_____kv.m., na kat. parceli broj__________, ZKUL_ KO____. _, lan 2. Prodava je iskljuivi vlasnik nepokretnosti iz lana 1. ovog ugovora, to dokazuje pravosnanim reenjem________________suda u Beogradu_____O. br.___________od_____________godine, zemljino knjinim reenjem Dn. br._____, od__________godine. lan 3. Kupoprodajna cena ugovorena je u iznosu od_______________dinara. lan 4. Kupac i prodava su se sporazumeli da kupac na ime kapare isplati prodavcu iznos od___________ dinara - danom overe potpisa ugovoraa ovog predugovora kod suda. Ostatak do ugovorene kupoprodajne cene u iznosu od__________dinara, kupac e isplatiti prodavcu na dan primopredaje stana najkasnije do________godine, odnosno danom overe potpisa ugovaraa ugovo ra kod suda o kupoprodaji predmetnog stana, najkasnije do_____godine po izvrenoj primopredaji stana. lan 5. Datumi ispunjenja rokova iz ovog predugovora smatraju se bitnim elementima ugovora i proputanjem rokova iz lana 4. ovog predugovora isti se smatra raskinutim. lan 6. Ugovorne strane su saglasne da trokove za overu ovog predugovora, zatim za overu ugovora o kupoprodaji, kao i porez na promet (napomena: poreski obveznik je, inae, prodava) i uknjibu stana snosi kupac, a eventualni porez na kapitalnu dobit prodava. lan 7. Budui prodava pod punom materijalnom i krivinom odgovornou jemi a je prodati stan njegovo iskljuivo vlasnitvo, da nije optereen nikakvim uknjienim i neuknjienim teretima, da nije pod zabranom raspolaganja, niti u bilo kakvom sporu, te da ne postoje smetnje da se izvri prenos vlasnitva i predaja predmetnog stana pravno i faktiki u nesmetan posed budueg kupca. lan 8. Ako kupac odustane od kupovine predmetne navedene nepokretnosti - stana, ili propusti neki od rokova iz lana 4. ovog predugovora, ili ne pristupi zakljuenju i iveri ugovora o kupoprodaji kod suda, prodava zadrava datu kaparu u iznosu koji je primio. Ako prodava odustane od prodaje navedene nepokretnosti, odnosno ne postupi po obavezama, odnosno rokovima iz lana 4. ovog predugovora, te ne pristupi i zakljuenju i overi ugovora o kupoprodaji kod suda, obavezan je da kupcu vrati dvostruki iznos isplaene kapare. lan 9. Ukoliko iz objektivnih razloga, koji ne zavise od volje stranaka, ne doe do sudske overe ugovora o kupoprodaji, smatrae se da ovaj predugovor nije ni stupio na snagu, te e isplaena kapara biti vraena kupcu. lan 10. U sluaju eventualnog spora nadlean je sud opte nadlenosti u_____________.. lan 11. Ovaj predugovor sainjen je u 4 istovetna primerka. Budui prodava, 76 Budui kupac?

FORMA UGOVORA
Neformalnost ugovora (l. 67.ZOO)
Sloboda forme prihvaena je u naem zakonodavstvu. Njen princip je zasnovan na saglasnost volje stranaka, bez obzira o kojoj je formi ugovora re, naravno, osim onih koje zakon odreuje. Mnogi prospekti i propagandni spotovi prenose osnovne elemente - sastojke ugovora, te saglasnost volje druge strane, izraena na bilo koji nain, pa i telefonom ili teleprinterom, moe se smatrati daje prihvaena ona forma ugovora koja je objavljena. Inae, formalni ugovori, pored ostalih uslova za punovanost ugovora, zahtevaju i ispunjenje odreene forme. Oni su zakonom odreeni ili se mogu odrediti i voljom stranaka pri zakljuenju ugovora. Ako stranke ne ispotuju propisanu formu, ugovor nije pravno valjan. U stavu drugom ovog lana propisano je da ako zakon zahteva da ugovor bude zakljuen u odreenoj formi, onda to pravilo vai i za sve docnije izmene ili dopune takvog ugovora. Ima vie oblasti u kojima se pravni odnosi ureuju formalnim ugovorima, iju formu pa i sadrinu odreuje zakon. To su, na primer, prenos svojine nepokretnosti putem pismenog ugovora, za koju je zakon odredio da moraju biti overeni kod suda, zatim ugovor o doivotnom izdravanju, pa ugovor o graenju, zatim ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine prema Zakonu o privatizaciji (l. 41. st. 2.), koji mora biti zakljuen u pismenoj formi i ak overen kod suda, kao i mnogi drugi ugovori za koje pojedini zakoni propisuju odreenu formu. Formalni ugovori mogu biti dvostrani ili jednostrani. Za navedene primere moe se rei da su dvostrani, teretni, a kod formalnih ugovora gde se samo jedno lice obavezuje na izvrenje neke obaveze, a zakonom je za regulisanje tog odnosa propisano da se mora izraziti u pismenoj formi, su jednostrano formalni ugovori. Na primer, to moe biti ugovor o jemstvu, gde se jemac obavezuje prema poveriocu da e ispuniti punovanu i dospelu obavezu dunika, ako to ovaj ne uini (l. 997. ZOO). Ugovor o jemstvu obavezuje jemca samo ako je izjava o jemenju uinio pismeno. Zatim to moe biti bankarska garancija, kojom se obavezuje banka prema primaocu garancije (korisniku) da e mu za sluaj da mu tree lice ne ispuni obavezu o dospelosti izmiriti obavezu, ako budu ispunjeni uslovi navedeni u garanciji. Takva garancija mora biti izdata u pismenoj formi. Kad su se stranke saglasile da e ugovor imati odreeni oblik, ili je to zakonom odreeno, ne obavezuje ih ono to nije uneto u ugovor u propisanoj formi, osim ako se takav ugovor docnije dopuni o sporednim takama 0 kojima u takvom ugovori nije nita reeno, ukoliko to nije protivno cilju radi koga je forma propisana. Drugi ugovori, za koje ne vae pravila o formalnosti ugovora, nazivaju se neformalnim ugovorima, i oni se mogu izraavati bilo u usmenoj ili pismenoj formi, ili na drugi nain, ve kako stranke o tome odlue. Forma ugovora predstavlja nain izraavanja volje stranaka u vezi nekog pravnog posla koji zakljuuju. Stavom prvim ovog lana izraeno je pravilo da ugovor ne podlee nikakvoj formi, to znai da stranke slobodno odluuju da li e ugovor zakljuiti u usmenoj formi, prostim dogovorom stranaka, koji sadri sve elemente ugovora, ili u pismenoj formi, koji postaje punovaan kad ga stranke potpiu, osim ako je zakonom drukije odreeno, odnosno i overe svoje potpise kod suda, ako overu ugovora zahtevaju prinudni propisi, naravno, ako je to zakonom odreeno. Usmene pogodbe stranaka, kao oblika zakljuenja ugovora, nisu siguran instrument da e se takav ugovor sa sigurnou izvravati. Ako tu nema problema, stranke mogu punovano da smanjuju ili olakavaju obaveze jedna drugoj, ukoliko te obaveze nisu u suprotnosti sa osnovnim usmenim ugovorom, a ako je ugovor zakljuen u pismenom obliku, a stranke nisu punovanost ugovora uslovile ispunjenjem tog oblika, obavezuju ih ono to su i naknadno, ak i usmeno dogovorile, a to nije uneto u osnovni ugovor. Ako je ugovor sainjen u pismenoj formi i ako su ga stranke potpisale, njegova sadrina obavezuje stranke od momenta potpisivanja. Stranke ne obavezuje ono to su propustile da unesu u ugovor, ak i ako su o nekim elementima ugovora pre potpisivanja ugovora razgovarale, jer se smatra da su bili samo predmet razgovora 1 dogovora. Zbog toga se stranke ne mogu u sporu pozivati na te pregovore, jer da su htele da predmet tih prego vora bude njihova volja u zakljuenom ugovoru, one bi ih i regulisale potpisanim ugovorom. Naravno, kasnije se, a moda i posle potpisivanja ugovora, saini kakav aneks ugovora koji te nove odnose regulie i njime se utvrdi da su sastavni deo ve potpisanog ugovora. Problem nastaje ako stranke na ve potpisanom ugovoru, na njegovim marginama, napisu kakvu odredbu kojom se dopunjuje ugovor, a to stvara obaveze i prava za stran ke, u kom sluaju takve odredbe obavezuju stranke ako su u svim primercima ugovora navedene, i to u delu ugovora iznad potpisa stranaka. Pismena forma je zadovoljena i ako su stranke svoju volju izjavile razmenom pisama, ako su te volje saglasne i ako su ta pismena potpisana od ovlaenih lica. U praksi se, zbog brzine prometa, esto zakljuuju usmeni ugovori, ali problemi nastaju kada se pojavi kakav problem u vezi izvrenja tako zakljuenog ugovora. Onda se postojanje ugovora, odnosno njegova sadrina dokazuje putem svedoka ili neke dokumentacije, kao na primer dopisivanje stranaka.
77

Ugovor koji je zakljuen u pismenoj formi moe biti izmenjen i usmenom formom. I sudska praksa polazi od toga da nema smetnji da se ugovor zakljuen u pismenoj formi naknadno izmeni usmeno. Ali ako su stranke po sporazumu sastavile ugovor u pismenoj formi i odredile da se ugovor moe izmeniti samo u pismenoj formi, takav ugovor u pismenoj formi ne moe se naknadno izmeniti u usmenoj formi. To pravilo vai i kod formalnih ugovora za koje zakon propisuje da mogu biti zakljueni samo u formi kako zakon odreuje, odnosno da za te ugovore ista forma vai i kada su u pitanju docnije izmene ili dopune ugovora. I kod pismenih ugovora esto nastaju nesporazumi, ak i u uvezi bitnih sastojaka ugovora, pa i motiva kojim su se stranke rukovodile pri zakljuenju posla, pa ako je ugovor nejasan sud utvruje njihov motiv kojim su se rukovodile pri zakljuenju ugovora. Ako se jedna stranka u sporu pozove da je grekom utvrena via cena od dogovorene, sud e utvrditi pravu volju stranaka u pogledu cene, koja je trebalo da bude uneta u ugovor. Ispitujui volju stranaka kod tako nastalog spora, sud utvruje i realnost cene koja bi bila primerena za odreeni ugovorni odnos stranaka. Meutim, kod nejasnih ugovora sudovi polaze i od toga da pri tumaenju ugovora svaka nejasnost ide na tetu onog koji je ugovor sastavio.

Raskidanje formalnih ugovora (l. 68. ZOO)

Formalni ugovori mogu se raskinuti neformalnim sporazumom. Kao to je u komentaru prethodnog lana reeno, formalni ugovori, pored ostalih uslova za punovanost ugovora, zahtevaju i ispunjenje odreene forme. Oni su zakonom odreeni ili se odreuju voljom stranaka pri zakljuenju ugovora. Zbog toga, da bi jedan formalni ugovor mogao biti raskinut potrebno je da takav osnov postoji u samom zakonu koji propisuje odreenu formu za njegovo zakljuenje. Ipak, odredbe lana 68. ovog zakona propisuju mogunost da se i formalni ugovor moe raskinuti pod uslovima koji su navedeni u ovom lanu. Odredbe navedenog lana odnose se samo na formalne ugovore ija je forma odreena zakonom, jer se kod drugih formalnih ugovora, iju formu samostalno odreuju stranke, osnov za raskid tih ugovora nalazi u odredbama lana 69. stav 2. ZOO. Raskid formalnih ugovora neformalnim sporazumom nije dozvoljen u dva sluaja, i to: a) ako je za odreeni sluaj zakonom predvieno neto to spreava stranke da ugovor raskinu, a naime da se formalni ugovor ne moe raskinuti do njegovog ispunjenja, i b) ako nije ispunjen cilj zbog koga je propisana forma za zakljuenje formalnog ugovora. Ako navedena ogranienja nisu smetnja za raskid formalnih ugovora, oni se mogu raskinuti u pismenoj ili usmenoj formi. Raskid ugovora nastaje izjavom volja stranaka da ugovor raskinu. To se obino ini vansudskim putem, ali ako se stranke ne mogu sporazumeti o raskidu ugovora, a stekli su se neki osnovi za raskid ugovora, o raskidu ugovora odluuje sud. Sud nee usvojiti zahtev stranke za raskid ugovora ako postoje smetnje, odnosno ako zakon koji propisuje odreenu formu za zakljuenje ugovora propisuje da se ugovor do njenog izvrenja ne moe raskinuti, a u drugom sluaju sud utvruje da l i j e ostvaren cilj zbog koga je zakljuen formalni ugovor, u kom sluaju sud usvaja ili odbija tubeni zahtev. Kod drugih neformalnih ugovora uslovi za raskid ugovora su drugaiji od uslova koji se trae za raskid formalnih ugovora. Stranke mogu kod takvih ugovora predvideti uslove za raskid ugovora, ali se o tim uslovima mogu i kasnije dogovoriti, u vreme ispunjenja ugovora, s tim da takav njihov sporazum bude realizovan putem posebne forme, kao na primer, ako je ugovor zakljuen u pismenoj formi, stranke mogu u ugovoru predvideti da e se ugovor raskinuti kada nastupe odreene okolnosti koje oteavaju izvrenje zakljuenog ugovora, i ako se o raskidu obaveste pismenim putem, potom, ili na drugi nain, ili usmeno, ve kako su to pitanje u ugovoru regulisale, ili naknadnim sporazumom..

Ugovorena forma (l. 69. ZOO)

Odredbe lana 69. ZOO odnose se na one ugovore iju formu odreuju same stranke. Kada se u stavu prvom ovog lana kae da se ugovorne strane mogu sporazumeti da posebna forma bude uslov punovanosti njihovog ugovora, onda to znai da se one mogu sporazumeti i pre zakljuenja ugovora, bilo kroz predugovor ili na drugi nain, da e ugovor koji e zakljuiti imati odreenu formu, kao na primer da e odreeni odnos ugovoriti u pismenoj formi, sa sadrinom koju e sami odrediti prilikom sastavljanja ugovora, ili e to biti neki formularni ugovor, sa optim i posebnim uslovima, te da e samo takav ugovor biti punovaan. To, naravno, stranke mogu predvideti i u samom ugovoru koji zakljuuju,.kako za taj ugovor tako, eventualno, i za druge ugovore, stoje est sluaj u pravnom prometu roba i usluga. Meutim, bitno je daje sporazum o posebnoj formi, postignut pre zakljuenja ugovora, unet u ugovor koji je zakljuen u posebnoj formi jer, u protivnom, sporazum o posebnoj formi pre zakljuenja ugovora ne proizvodi pravno dejstvo, poto on ne sadri 78

bitne sastojke koje mora imati jedan ugovor, a sporazum zakljuen pre zakljuenja ugovora sa posebnom formom, moe se odnositi samo na "razgovor" stranaka u vezi zakljuenja ugovora sa posebnom formom. Takav nain sporazumevanja stvara utisak da se ugovora posebna forma kao bitna forma ugovora, ali kao njegova forma, ako se ne ispotuje stvara za posledicu nitavost ugovora. injenica je da odredbe stava prvog ovog lana daju strankama odreenu sigurnost, da ugovor zakljuen u posebnoj formi, o kojoj su se stranke dogovorili, je uslov punovanosti njihovog dogovora. To, naravno, ima svoje opravdanje jer su stranke sigurne da e im tako zakljueni ugovor u eventualnom sporu, ili u nekom drugom odnosu, posluiti kao dokaz svih okolnosti koje su sporne, a naroito one koje se odnose na bitne sastojke ugovora, kao to su predmet, cena, rok i si. Kad su se stranke saglasile u pismenom ugovoru da se ugovor moe raskinuti samo na osnovu njihove saglasnosti, i to u formi u kojoj je ugovor zakljuen, onda se takav ugovor ne moe raskinuti drukije osim na nain kako su se dogovorile. Takav ugovor se, meutim, moe raskinuti na drugi nain. Tako, na primer, ugovor se smatra daje raskinut ako jedna strana ne ispunjava svoje obaveze, zatim ako su se promenile okolnosti zbog materijalnih i pravnih nedostataka stvari koja je bila predmet prodaje. Za raskid ugovora zbog neispunjenja, Zakon o obligaeionim odnosima propisuje posebne uslove (ostavljanje naknadnog primerenog roka za ispunjenje obaveze, i t. d. i t. d.). Kod ugovora o prodaji, u sluaju odgovornosti za pravne nedostatke, potrebno je da se utvrdi da stvar koja je predmet ugovora ima ozbiljne nedostatke, daje taj nedostatak bio skriven i t.d. Dakle, stranke se mogu sporazumeti da se ugovor raskine i ako je ugovor zakljuen u posebnoj formi, pa takav ugovor vie nema pravnu snagu. Smatra se da on vie ne postoji, ali ako se poelo sa izvrenjem ugovora, stranke se mogu sporazumeti kako da reguliu odnos izmeu izvrenih i neizvrenih obaveza, u kom sluaju se dobija novi ugovor kojim se ta pitanja reguliu. Stranke, dakle, mogu postojei ugovor, koji je zakljuen u odreenoj formi, u smislu stava prvog ovog lana ugovor raskinuti, dopuniti ili izmeniti, bez obzira da li je u tom ugovoru odreeno da ta posebna forma ugovora ini ugovor pravovaljanim, ako su se one naknadno, odnosno kasnije u toku izvrenja tog ugovora sporazumeli da tako uine. Smisao stava prvog i drugog navedenog lana je u tome da se ostavlja sloboda strankama da i kod strogo formalnih ugovora mogu promeniti taj ugovor, ako se o tome sporazumeju, ak i neformalnim sporazumom, kao na primer ako bi se o toj okolnosti sporazumeli ak i usmeno, a o tome obezbede potreban dokaz, razmenom pisama ili na drugi nain. Stav 3. istog lana ima u vidu zakljuenje ugovora u "odreenoj formi", dakle, ne u "posebnoj formi", kako to stoji u prvom stavu ovog lana, to ukazuje da se radi o neformalnom ugovoru, koji stranke zakljuuju zbog toga, prvo, da bi sebi obezbedili sigurnost kao dokaz tako zakljuenog ugovora (na primer, da poslui kao dokaz u nekom eventualnom sporu o nekom elementu iz sadrine ugovora, a ne o tome da je zakljuen u odreenoj formi, jer takvo utvrenje ne bi bilo dozvoljeno, poto ta injenica o zakljuenom ugovoru nije sporna), a drugo, da bi tako zakljuenim ugovorom neto drugo postigli (na primer, da se jedna stranka tim ugovorom predstavi treem licu u cilju ostvarivanjem nekih prava, recimo u vezi dobijanja kredita ili zakljuenja bilo kakvog drugog ugovora sa treim licem, koji ne bi bio zakljuen da nije postojao ugovor zakljuen u smislu stava 3. pom. lana), u kom sluaju je ugovor zakljuen kad je postignut sporazum o njegovoj sadrini, a ugovorai su se samim tim sporazumeli da takvom ugovoru daju predvienu formu. Dakle, stranke se ne sporazumevaju samo o formi ugovora, da on bude u pismenoj formi, ve da tako zakljueni ugovor ima i svoju sadrinu, jer samo takav ugovor moe da proizvodi pravno dejstvo.

Sankcija nedostatka potrebne forme (l. 70. ZOO)

Odredbe lana 70. ZOO reguliu pitanje sankcija kod ugovora kojima nedostaje potrebna forma. One se odnose na ugovor koji nije zakljuen u propisanoj formi, dakle kako zakon propisuje tu obavezu, ili ako ugovorne strane koje su se sporazumele o propisanoj formi za odreeni ugovor ispotuju obavezu po njihovom sporazumu o sainjavanju ugovora u propisanoj formi, ali ipak izostave u takvom ugovoru cilj propisa kojim je odreena forma. Za takve ugovore odredbe ovog lana propisuju sankciju, tj. da su bez pravnog dejstva, odnosno da se kao takvi ne mogu smatrati punovanim. ak i u sluajevima kada se u ugovorima u propisanoj formi neodreeno, nejasno ili nepotpuno navode samo neki nebitni odnosi stranaka, a nije ispotovan cilj tog propisa, odnosno sporazume, ugovor se smatra pravno nevaljalim, posebno ako se u propisima, odnosno sporazumu stranaka o zakljuenju takvog ugovora, navodi ta obaveza koja je jasna i precizna. U nekim zakonima koji propisuju zakljuenje ugovora u posebnoj formi nav.ode se posledice za sluaj propusta stranaka da reguliu odreene obaveze, kao na primer kod ugovora o prometu nepokretnosti, a naime, daje ugovor nitav ako stranke isti nisu overile kod suda, zbog ega ugovor koji nije ispotovao cilj zakona ne proizvodi pravno dejstvo. 79

Kod nekih zakona postoji obaveza da se odreeni pravni odnos regulie posebnim ugovorom, ali se ne navode posledice koje bi pratile takav ugovor, kao to je, na primer, ugovora o graenju koji propisuje pismenu forma, ali ne i posledice ako stranke takav ugovor ne zakljue Meutim, kod ovog drugog sluaja, s obzirom da su odredbe o graenju u zakonu jasno odredile prava i obaveze stranaka, pa ako je ugovor zakljuen u propisanoj formi, a cilj propisa je jasan, takav ugovor proizvodi pravno dejstvo. U drugom sluaju, kod primene stava 2. ovog lana, ako su stranke zakljuile ugovor protivni njihovom sporazumu o posebnoj formi ugovora, a ta forma nije ispotovana, zakon smatra da takav ugovor nema pravno dejstvo. Moe se staviti primedba na ovakvo reenje, jer ako su se stranke sporazumele da e ugovor sastaviti u pismenoj formi, to je bio samo dogovor oko forme ugovora, odnosno razgovor u vezi posebne forme ugovora, ali ako su kasnije zakljuile ugovor u nekoj drugoj neformalnoj formi, znai da su oni tim zakljuenim ugovorom izmenili volju u pogledu posebne forme koja je bila predmet prethodnih razgovora i sporazuma. Posebno je pitanje kada stranke ugovorom odrede posebnu formu ugovora, ta forma je u tom sluaju bitni sastojak tog ugovora, pa nepridravanje takvog ugovora od strane jednog ugovoraa, takav ugovor se smatra bez pravnog dejstva, odnosno on je nitav. Ugovor, za koji je propisano da nema pravno dejstvo ako nije zakljuen u formi u kojoj su se stranke sporazumele, kod ruljivosti takvog ugovora, stvara za posledicu zahtev za naknadu tete od strane koja se nije pridravala ugovornih obaveza, pod uslovima koje propisuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima koje se odnose na odgovornost za ponitenje ugovora (lan 115. ZOO).

Pretpostavka potpunosti isprave (l. 71. ZOO)

U naslovu odredaba ovog lana upotrebljena je re "isprava". Ova re moe imati ire znaenje, posebno kao dokazno sredstvo, bez obzira da li je isprava potpisana ili ne, ili se nalazi na nekom fizikom predmetu. Meutim, iako taj naslov upuuje na zakljuak da se radi o ispravi koja ima realan znaaj, koja upuuje na sporazum, odnosno ugovor, odredbe ovog lana ipak imaju u vidu ispravu koja se odnosi na ugovor zakljuen u posebnoj formi, bilo na osnovu zakona ili po volji stranaka, naglaavajui da u toj ispravi, odnosno takvom ugovoru vai samo ono to je u toj formi izraeno, dakle sa pretpostavkom daje takav ugovor potpuno ispravan, odnosno doputen. Drugim recima, kada su se stranke saglasile da e ugovor biti sastavljen u posebnoj formi, a takvu formu zahteva i zakon za neke sluajeve, onda stranke ne obavezuje ono to nije uneto u ugovor sastavljen u toj formi. Od navedenog pravila se odstupa ako kod ugovora u posebnoj formi nisu regulisana neka sporedna pitanja, o kojima se stranke mogu dogovoriti i u drugoj formi, naime da takav ugovor dopune i usmenim ugovorom, ali samo ako te dopune ili izmene ugovora nisu u suprotnosti sa sadrinom posebnog ugovora, ili ako nisu protivni cilju zbog koga je forma propisana. Sudska praksa zauzima stav da i kod ugovora sa posebnom formom moe doi do izmene nekog njegovog bitnog sastojka, ako je taj sastojak pogreno oznaen, na primer, u pogledu cene, za koju se u toku izvrenja ugovora utvrdi da su nerealne prema cenama trita. U stvari, kod reavanja ovakvog pitanja sud polazi od toga da se utvrdi kakva je bila volja stranaka pri zakljuenju takvog ugovora, te da kod ispitivanja volje stranaka uzme u obzir i injenice koje se odnose na eventualnu zabludu jedne od ugovornih strana, ili utvrdi daje stranka koja je sastavljala ugovor pogreno unela cenu, koja odstupa od sporazuma stranaka prilikom zakljuenja ugovora. Zbog toga se postavlja pitanje funkcije suda da odlui o bitnom sastojku ugovora, ako je u odredbama stava 2. i 3. lana 71. ZOO propisano da se kod ugovora zakljuenih u posebnoj formi moe raspravljati samo u vezi sporednih taaka o kojima u formalnom ugovoru nije bilo reci, a nisu u suprotnosti sa njegovom sadrinom ili ako nisu protivne cilju zbog koga je forma propisana. To se odnosi i na sluaj kada stranke, i pored postojanja ugovora u posebnoj formi, zakljue usmeni ugovor, ali samo u pogledu smanjenja ili olakavanja obaveza jedne ili obe stranke. Meutim, to ne spreava sud da u vrenju svoje sudske funkcije - zatite pravnog poretka, obiaja i moralnih normi, odluuje i o samom ugovoru zakljuenog u posebnoj pismenoj formi, ako je on, na primer, zakljuen usled bitne zablude jedne strane ili zbog greke koja je svesno uneta pri zakljuenju ugovora, od strane stranke koja je sastavljala ugovor. Stav 3. pom. lana ima u vidu ugovor zakljuen u propisanoj formi, ali sa stanovita izmene ili dopune takvog ugovora, ako one imaju za cilj smanjuje ili olakava obaveze jedne ili obe strane, u kom sluaju takav sporazum ima pravno dejstvo, ako je ta forma ugovora (u ovom sluaju usmena) dogovorena samo u interesu ugovornih strana.

Sastavljanje isprave (l. 72. ZOO)

O ispravi kao formi ugovora bilo je reci u komentaru prethodnog lana. Iz odredaba, pak, ovog lana vidi se da je isprava punovana ako je potpiu sva lica koja se njom obavezuju. Ako bi se stav 2. lana 72. ZOO po80

sebno analizirao, proizilazi da ispravu moe potpisati ijedno lice, u kom sluaju se radi o jednostranom ugovoru, mada celokupni sadraj ovog lana upuuje na zakljuak da su u pitanju dvostrani ugovori, odnosno isprave sa potpisima vie lica. Da se isprava smatra ugovorom ukazuju sve odredbe ovog lana, jer se u svakoj od tih odredaba isprava tretira kao ugovor. Pa, ipak, re j e o tekstu koji ima znaenje ugovora, jer da bi tekst bio ugovor potrebno je da isprava sadri potpise svih lica koja se njome obavezuju. Dakle, za punovanost isprave, prema stavi prvom ovog lana, bitno je da tekst ima kakvu sadrinu koja obavezuje lica potpisana na njoj - da neto uine, ali i da iz toga ostvare kakva prava. Sadrina pismena mora imati sve bitne elemente ugovora, inae ne bi predstavljala ugovor. Ako neki ugovora ne zna da pie, onda on stavlja na pismenu svoj rukoznak, overen od dva svedoka, ili od suda ili drugog organa. U ovom sluaju ispravu sastavlja drugo lice (sudija, predstavnik organa uprave ili neko drugo lice), koje je duno da ispravu proita licu koje ne zna da pie. Iz odredbe stava drugog ovog lana proizilazi da svedoci, odnosno sud ili drugi organ overavaju samo injenicu daje to lice koje ne zna da pie, stavilo svoj rukoznak na ispravi, ali time ne potvruju i da su tu ispravu tom licu proitali. Ako to lice zna da proita sastavljeno pismeno, ali ne zna da pie, po pravilu, postoje ispravu proitalo, na toj ispravi stavlja svoj rukoznak, obino kaiprst desne ruke, prisutna lica potvruju daje lice proitalo ispravu i daje na taj ispravi stavilo svoj rukoznak. Ako to lice ne zna ni da pie ni da proita pismeno, prisutni svedoci (sud ili organ) potvruju i injenicu daje isprava proitana tom licu i da je to lice na toj ispravi stavilo svoj rukoznak. Odredbe lana 72. ZOO, osim drugog stava, ne zahtevaju da im ispravu sastavi drugo lice, sud ili organ. Oni to sami ine, a njihovi potpisi na ispravi dokaz su da su ispravu sastavili po svojoj volji. Takva isprava moe biti potpisana od strane oba uesnika ugovaranja, tj. ugovora, na svim primercima isprave, ili je dovoljno i ako obe strane potpiu primerak isprave namenjen drugoj strani. Pismeno moe biti napisano rukom ili nekim tehnikim sredstvom, pisaom mainom, teleprinterom, kompjuterom i si. Ako stranke nisu prisutne pri sastavljanju pismena, pismeno koje uputi jedna strana drugoj, na primer teleprinterom ili nekim drugim sredstvom, smatra se daje ta isprava punovana ako je povratnim sredstvom potvrena sadrina te isprave, a stranke ne mogu osporavati ispravu ako su je poslale, odnosno potvrdile svojim sredstvima navedene komunikacije. Iako se i poslednjem stavu pom. lana ne pominje faks kao sredstvo komunikacije putem koga stranke dolaze do sporazuma o nekom pravnom poslu, smatra se da je to sredstvo najsigurnije, jer jedna strana, po pravilu, faksa dostavlja na svom memorandumu na kome se nalazi pored oznake firme i potpis lica koje alje takvu ispravu, te ukoliko i druga strana odgovori na isti nain smatra se daje takva isprava merodavna kao instrument zakljuenog pravnog posla. U teoriji se i priznanica ili potvrda koju daje prodava kupcu smatra ispravom. Na toj ispravi je samo potpis prodavca ali ne i kupca. Iz sadrine te isprave oigledno proizilazi da su stranke bile u ugovornom odnosu, da su taj odnos regulisale i daje prodava svoju obavezu opravdao izdavanjem priznanice, odnosno potvrde o izvrenom pravnom poslu. Meutim, injenica je da se takvi oblici komuniciranja dvaju lica razlikuju po sutini u odnosu na sadrinu odredaba lana 72. ZOO, jer odredbe ovog lana imaju u vidu sastavljene isprave radi obavezi vanj a lica koja takvu ispravu potpisuju, dok priznanica, odnosno potvrda prodavca o prodatoj robi ili izvrenoj usluzi ukazuju da se tom ispravom samo potvruje da su stranke bile u ugovornom odnosu i da su ga uspeno okonale, to se tim ispravama dokazuje.

Kad je izvren ugovor kome nedostaje forma (l. 73. ZOO)

Odredbe lana 73. ZOO odnose se uglavnom na sve ugovore za ije se zakljuenje zahteva pismena forma, osim za one ugovore "ako iz cilja zbog koga je forma propisana oigledno ne proizilazi to drugo". Ve je ranije navedeno da se pravi neka razlika izmeu takvih ugovora, a naime, sa jedne strane ugovora iju su formu ugovorile stranke, pa i ugovora za koje koje je formu propisao zakon, ali koji dozvoljava da se ugovor izmeni ako je to u interesu ugovornih strana, a sa druge strane ugovora ija forma se ne moe menjati, jer je njenu strogost utvrdio zakon. U svakom sluaju, svi ti ugovori su po svojoj prirodi nitavi, osim ako ih stranke ne toleriu i uredno izvravaju, to jedino nije sluaj kod zakonske forme kada se tite javni interesi, zbog ega stranke moraju postupati kako je u njima odreeno. Svi oblici ovih ugovora, iako su zakljueni u pismenoj formi, ija je forma obavezna, mogu se konvalidirati ako su ugovorne strane izvrile, u celini ili u pretenom delu, obaveze koje iz njih nastaju. To nee biti sluaj samo, kako je ve reeno, za one ugovore za koje zakon propisuje da se moraju izvravati onako kako je to zakon odredio. U protivnom, takvi ugovori su apsolutno nitavi. Kod onih drugih ugovora, za koje se takoe zahteva pismena forma, mogu se konvalidirati i ako to nije protivno cilju radi koga je forma propisana, ako su ugovorne strane ugovor izvrile, u celini ili u pretenom delu, dakle obaveze koje iz takvog ugovora nastaju. 81

Primer tome su odredbe lana 4. Ugovora o prometu nepokretnosti (prema Zakonu o prometu nepokretnosti Republike Srbije), koji u stavu 1. propisuje da se "ugovori o prometu nepokretnosti zakljuuju u pismenoj formi, a potpisi ugovoraa overavaju od strane suda", a u stavu 2. istog lana, da ugovori koji nisu zakljueni na takav nain ne proizvode pravno dejstvo. I ono to je ovde najvanije, a to je u skladu sa sadrinom lana 73. ZOO, Zakon o prometu nepokretnosti u stavu 3. lana 4. propisuje da "sud moe da prizna pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti iz stava 2. ovog lana, koji je zakljuen u pismenom obliku, na kome potpisi ugovoraa nisu overeni od strane suda, pod uslovom daje ugovor ispunjen u celini ili pretenim delom, da nije povreeno pravo pree kupovine i da nije povreden prinudni propis". Ako su stranke na taj nain postupile, smatra se da je ugovor konvalidiran, ali samo ako se takvim ugovorom, odnosno ponaanjem stranaka ne povreuje prinudni propis. Tako, ako strana koja ima pravo korienja odreene nepokretnosti, kao raniji vlasnik, ne moe zakljuiti ugovor u bilo kojoj formi o otuenju te nepokretnosti, pa ako ga i zakljui i stranke ispune, odnosno izvre, takav ugovor se smatra nitavim. U pravnoj teoriji o ovom pitanju postoje oprena miljenja, jer jedni smatraju da se ne moe zahtevati vraanje onog stoje ve dato radi izvrenja zakonom propisanog formalnog ugovor, ali neformalno zakljuenog obligacionog ugovora, a drugi da je pri oceni konvalidacije ugovora zakljuenog u propisanoj formi nuno utvrditi zbog ega je forma u odreenom sluaju predviena, odnosno ta se takvim ugovorom postie. No, u svakom sluaju stranke ne mogu izvravati onaj ugovor koji ima propisanu formu, odnosno opravdavati se ve zakljuenim ugovorom u propisanoj formi, ako se izvravanje takvog ugovora protivi javnom interesu, obiaju ili moralu. Odredbe lana 73. ZOO imaju u vidu ugovore za ije se zakljuenje zahteva pismena forma, a takav ugovor nije zakljuen u toj formi, ve na drugi nain, ali je izvren u celini ili pretenim delom. U ranijoj sudskoj praksi bio je zauzet pravni stav da "kada pravni posao nije valjan zbog nedostatka obavezne forme, tada se, kad je ugovor u celini realizovan, ne moe samo zbog tog nedostatka traiti i da se stvari vrate u preanje stanje". Sada, s obzirom na dosta preciznu odredbu lana 73. ZOO, moe se zakljuiti da se ugovor za ije se zakljuenje zahteva pismena forma, moe uvek konvalidirati ako je takav ugovor izvren u celini ili u pretenom delu, ukoliko to nije protivno cilju radi koga je forma propisana, odnosno ako su se stranke sporazumele da se i ugovor koji nije zakljuen u obaveznoj pismenoj formi izvri, pa u tom smislu i postupe, izvravajui ga u celini ili u pretenom delu (na primer, ulaz u dravinu i plaanje pretenog dela ugovorene cene), osim u sluajevima za koje zakon propisuje strogu pismenu formu ugovora, a naime da se ugovor zakljui u pismenom obliku kako to zakon odreuje, te da se kao takav izvrava, odnosno i ako iz cilja zbog koga je forma propisana oigledno ne proizilazi to drugo.

Sudska praksa
Ugovor kome nedostaje forma Nedostatak forme ne predstavlja razlog za apsolutnu nitavost ugovora po lanu 103. ZOO, jer je mogua konvalidacija ugovora po lanu 73, u vezi lana 70. ZOO, ili po lanu 4. stav 4. Zakona o prometu nepokretnosti, sve zavisno od cilja zbog koga je forma propisana Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, sada pokojna AA zakljuila je ugovor o otkupu stana sa preduze-em "GG" 4.5.1992. godine, i aneks ugovora o otkupu. Ugovor je zakljuen u prostorijama nosioca prava raspolaganja, i tom prilikom tuilja AA nije potpisala ugovor kao kupac, ve je to zbog nedostatka naoara uinio tueni. Prilikom overe ugovora pred slubenikom optinskog suda, tuilja je u knjizi overa upisala svoje ime i prezime. Posle nekoliko meseci (3.9.1992. godine) izmeu stranaka je zakljuen ugovor o poklonu u pisanoj formi, i taj ugovor je overen pred Optinskim sudom u aku pod brojem Ov. 5888/92. Kod takvog injeninog stanja prvostepeni sud zakljuuje da ima mesta konvalidaciji ugovora o otkupu u smislu lana 73. ZOO, pa odbija tubeni zahtev radi ponitaja ugovora o poklonu. Drugostepeni sud iz istog injeninog stanja zakljuuje suprotno, smatrajui da zbog manjkavosti forme ugovora o otkupu, tuilja nije stekla pravo svojine po osnovu otkupa, pa je zato nitav i ugovor o poklonu jer tuilja nije mogla preneti vie prava nego to ga ima. Na tako utvreno injenino stanje nepravilno je primenjeno materijalno pravo od strane drugostepenog suda, kada je usvojen tubeni zahtev tuilje radi utvrenja nitavosti ugovora o poklonu zbog nedostatka forme, prethodno zakljuenog ugovora o otkupu. Pored ugovorne sposobnosti, saglasnosti volja, predmeta i osnova, forma predstavlja uslov za punovanost ugovora. ZOO u lanu 72. stav 1. sadri pravilo po kome je za punovanost isprave nuno da ispravu o ugovoru potpiu sva lica koja se njom obavezuje. Ali nedostatak forme ne postavlja razlog za apsolutnu nitavost ugovora po lanu 103. ZOO, jer je mogua konvalidacija ugovora po lanu 73. u vezi lana 70. ZOO, ili po 82

lanu 4. stav 4. Zakona o prometu nepokretnosti, sve zavisno od cilja zbog koga je forma propisana. Imajui u vidu mogunost osnaenja ugovora kome nedostaje forma, kada je izvren kao u ovom sluaju, i cilj ugovora o otkupu (tranzicija stanars kog prava upravo svojine), kao i imajui u vidu sve okolnosti sluaja ( da je postignuta saglasnost volja; daje ugovor sainjen odnosno potpisan u prostorijama nosioca prava raspolaganja, koji ne osporava punovanost ugovora; daje tuilja stavila svoj potpis u knjigu overa pred sudom; daje nosilac prava raspolaganja nije u parnici osporio punovanost ugovora; i da se tuilja poziva na svoju nesavesnost), to drugostepeni sud nije mogao po slubenoj dunosti da pazi na nitavost prethodno zakljuenog ugovora o otkupu kao prejudicijalnog pitanja u ovoj parnici. Osim toga ugovor o prodaji nije apsolutno nitav ako je prodata tua stvar, ili ako je prodato sporno pravo. Po lanu 460. ZOO prodaja tue stvari obavezuje ugovaraa, ali kupac koji nije znao ili nije mogao znati daje stvar tua moe, ako se usled toga ne moe ostvariti cilj ugovora, raskinuti ugovor i traiti naknadu tete. Po lanu 461. ZOO i sporno pravo moe biti predmet ugovora o prodaji. I na ugovore o poklonu, odnosno prenosu prava svojine po ovom osnovu, supsidijarno se mogu primeniti citirane odredbe koje se odnose na ugovor o prodaji. Zato je neprihvatljivo stanovite drugostepenog suda da zbog mana u pogledu forme kod zakljuenja ugovora o otkupu, u situaciji kada tuilja zna ili moe da zna da vri otkup stana u drutvenoj svojini i kada ona svojim postupkom skrivi nedostatak u pogledu forme, da se na taj nedostatak pozove i da se zbog tog razloga proglasi nitavim docniji ugovor o poklonu. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 192/06);

ROK
Raunanje vremena (cl. 77. ZOO) Odreivanje roka ima veliki znaaj u pravnom prometu kod zakljuenja ugovora, a naroito kod njihovog izvrenja. Rok je nekada veoma bitan elemenat ugovora, jer on odreuje volju stranaka da li e ugovor uopte biti zakljuen, pa samim tim i kakve e posledice nastati ako se ugovoreni rok ne ispotuje. Tako kod fiksnih poslova protek roka za isporuku odreene robe, ili izvrenje nekog posla, smatra se raskinutim samim tim stoje nastala docnja, osim kod nekih ugovora ako poverilac odmah obavesti dunika da ostaje i dalje pri ugovoru, nezavisno od toga stoje nastala docnja. Meutim, ako poverilac ostavi duniku naknadni rok za ispunjenje obaveze, s tim da smatra ugovor raskinutim po proteku roka, mora dunika ponovo da obavesti da raskida ugovor. Prema Optim uzansama za promet robom, ako rok isporuke nije odreen ugovorom, smatra se daje ugovorena promptna isporuka. Na taj nain se obezbeuje propust stranaka, ali se u nekim sluajevima, zbog prirode posla moe zakljuiti da taj rok moe biti vremenski neogranien, ali ne u apsolutnom smislu. Tako, na primer, ako stranke due vremena ne insistiraju na realizaciji zakljuenog ugovora, smatra se daje ugovor raskinut. Ili, ako su stranke zakljuile ugovor o kupoprodaji neke robe koja ima sezonski karakter, utanje za due vreme, do dana isteka sezone, ima znaaj odustanka od ugovora. U sudskoj praksi, u jednom sluaju, iznet je pravni stav daje naruilac radova ovlaen da raskine ugovor o graenju ako izvoa nije bio u mogunosti da izvri radove za dve godine po proteku ugovorenog roka, pa i u sluaju ako stranke ugovore da odravanje roka ne moe biti razlog za raskid ugovora. Ako stranke u ugovoru odrede rok izvrenja koje radnje, koja ima odreeno znaenje u odnosu na vreme kada poinje i kada se izvrava, onda odredbe ovog lana propisuju pravila za raunanje rokova - kada je u pitanju rok odreen u danima, zatim rok odreen u nedeljama, mesecima ili godinama. U praksi se deava da stranke ugovore "rok od petnaest dana", ili "pola meseca", to oznaava 15 dana, u kom se sluaju postupa kao i kod ugovora zakljuenih u smislu odredaba stava 2. lana 77'.ZOO. Ako stranke u ugovoru navedu da e se rok raunati od poetka odreenog meseca, onda se taj poetak vezuje za prvi dan u mesecu. Ako je u pitanju izraz "sredina", ali vezano za odreeni mesec, onda se smatra da je to petnaesti, a "kraj" meseca - poslednji dan u mesecu, ako to drugo ne proizilazi iz namere stranaka ili iz prirode ugovorenog odnosa. Kad se izvrenje ugovora ima izvriti odreenog dana, a taj danje nedelja ili dravni praznik, ili subota kada je neko svojim optim aktom odredio da se subota ne smatra radnim danom, kao poslednji dan roka rauna se sledei radni dan. U sudskoj praksi se belei sluaj u vezi subote, odnosno dana koji je odreen kao neradni, pa je tako zauzet pravni stav da "kad je poslednji dan roka pao na dan kad odreeni sud nije radio, rok istie protekom prvog narednog dana. Bez uticaja je zato sud nije radio, kao stoje bez uticaja i da li su tog dana radili drugi sudovi i pota. Bitno je daje zainteresovanoj stranci onemogueno da toga preduzme odreenu radnju kod odreenog suda". Taj stav se, naravno, analogno primenjuje i na druga pravna lica, odnosno organizacije koje odreenog dana, van dana nedelje i dana odreenih praznika, ne rade.

83

Sudska praksa
"Protek roka po bankarskoj garanciji rauna se po odredbama Zakona o obligacionim odnosima, a ne po odredbama procesnog prava. Korisnik garancije pre isteka roka mora predati banci garantu zahtev za isplatu garancije, jer njena obaveza prestaje onog dana koji je oznaen kao dan do kada vai garancija" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 24/99).

Primena pravila o uslovu (l. 78. ZOO)

Odredbe lana 78. ZOO, u odnosu na prvi sluaj naveden u predhodnom delu,, imaju u vidu ugovore kod kojih su stranke ugovorile da poinju da teku od odreenog vremena. Za te sluajeve vai pravilo o odlonom uslovu, ako stranke nisu to drugo ugovorile. Uslov predstavlja, kao stoje reenu u delu o uslovima i njihovom dejstvu", jednu buduu neizvesnost u pogledu okolnosti, koje ako nastupe ili ne nastupe u odreenom periodu, stvaraju nastanak, ili prestanak nekog prava lica u ugovornom odnosu. To se odnosi i na rokove koji su odreeni u vezi ispunjenja uslova iz ugovora koji ima odloni uslov, to znai kada se odloni uslov ispuni, toga dana poinje i da tee rok ispunjenja roka u celini ili za izvrenje neke odreene radnje, koja je vezana nastankom odlonog uslova. Tako, na primer, kod ugovora o doivotnom izdravanju stranke zakljuuju ugovor pod odlonim uslovom, u kome se ne odreuje taan rok kada e davalac izdravanja postati vlasnik stvari koje su bile predmet tog ugovora, ali taj rok nastaje, kako zakon odreuje, danom smrti primaoca izdravanja. U drugom sluaju, kada ugovor prestaje da vai po isteku odreenog roka, shodno se primenjuju pravila o raskidnom uslovu. Raskidni uslov postoji, kao stoje ranije reeno, kada prestaje neko postojee pravo, nastupanjem ili nenastupanjem kakvog dogaaja, odnosno neizvesne injenice. Raskidni uslov je vezan za sam ugovor koji je zakljuen pod uslovom u toj meri da se ugovor smatra raskinutim za neka postojea prava utvrena u momentu zakljuenja ugovora pod uslovom, koja nastankom neizvesne injenice, prestaju da postoje Inae, rok koji je kao krajnji rok odreen za izvrenje ugovora, ima uticaja na prestanak, odnosno raskid ugovora, naroito kada je u pitanju docnja nastupila krivicom dunika. Ako rok nije odreen u ugovoru, a nije u pitanju ugovor sa odlonim uslovom, dunik je u docnji od prvog dana po prijemu poverioeve opomene da ispuni svoju obavezu. Meutim, docnja ne nastupa po proteku ugovorenog roka, ako stranke sporazumno produe taj rok, ili ako poverilac duniku ostavi naknadni rok za ispunjenje obaveze, docnja smatra ugovor raskinutim po proteku tog naknadnog roka, kada stranka ne mora dunika ponovo da obavetava da ugovor raskida. Inae, ako stranke ugovore da ugovor prestaje da vai po isteku ugovorenog roka, ugovor prestaje istekom tog roka, ali ako je dunik poeo sa deliminim ispunjenjem ugovora, onda se utvreni rok smatra produenim, s tim to poverilac ima pravo da naknadno odredi rok za ispunjenje svih obaveza iz ugovora, i da mu naglasi da e se smatrati da je ugovor prestao da vai. Ako mu, pak, to ne naglasi, za prestanak ugovora primenjuju se pravila o raskidnom uslovu.

KAPARA
Vraanje i uraunavanje kapare (l. 79. ZOO)
Kapara je sporedan ugovor i predstavlja obavezu akcesorne prirode. Njena sudbina zavisi od osnovnog pravnog posla. Kapara je vrednost izraena u novcu ili izvesna koliina drugih zamenljivih stvari, koji pri zakljuenju ugovora, najee pri zakljuenju predugovora, jedna strana preda drugoj kao obezbeenje da e zakljueni ugovor, odnosno predugovor biti ispotovan. Naravno, i predugovor je ugovor, jer se njime preuzima obaveza da se docnije zakljui drugi ugovor. Prema sadrini stava prvog lana 79. ZOO, kapara mora biti predata pri zakljuenju ugovora, kao dokaz daje ugovor zakljuen. Obeanje u ugovoru da e kapara biti plaena nije ugovor koji obavezuje stranke, jer se smatra da ugovor i nije zakljuen. Meutim, stranke mogu u ugovoru predvideti da e ugovor biti punovaan kada obavezujua strana preda drugoj strani ugovorenu kaparu. Novani iznos ili izvesna koliina drugih zamenljivih stvari koji budu dati na ime kupovne cene ili za izvrenja neke usluge ili posla, posebno kod ugovora o graenju, nije kapara, ve avans, makar stranke to davanje nazvali kaparom. Ni kaucija data pri zakljuenju ugovora nije kapara, iako stranke mogu ugovoriti da predatu svotu po tom osnovu, gubi stranka koja ne izvri ugovor. Kapara se, dakle, razlikuje od ve dva navedena instituta i po samoj prirodi stvari i po nainu ostvarivanja prava nastala po tom osnovu. Inae, predaja kapare ne utie na izvrenje samog ugovora, jer se zakljuenjem jednog ugovora sa kaparom, smatra da su ugovorena dva pravna odnosa, od kojih se jedan odnosi na kaparu, kao ugovor o kapari, odnosno kao akcesorni ugovor, a drugi o izvrenju glavnog posla, koji ako se ne izvri krivicom strane koja je dala kaparu, ili krivicom druge strane koja je primila kaparu, reava sudbina same kapare, ali e se osnovni pravni posao okonati po osnovu izvrenja zakljuenog ugovora, ili po osnovu koji je predvien za prestanak, odnosno raskid ugovora. 84

Kad stranke izvre ugovor, ono to je dato kao kapara mora se vratiti ili uraunati u ispunjenje obaveze. Ako se izvrenje ugovora ostvaruje u obrocima kako su se stranke dogovorile, kapara se vraa, odnosno obraunava sa izvrenjem poslednjeg obroka. Osnovni ugovor se mora izvriti, osim ako se stranke nisu sporazumele da on prestaje ili da se raskida. Na to moe insistirati bilo koja ugovorna strana koja smatra da se ugovor mora ispotovati u vezi glavne stvari, a injenica da je jedna strana koja je primila kaparu istu vratila drugoj strani, ili je druga strana vratila udvojenu kaparu, nema pravnog dejstva na sam osnovni ugovor. Prema sudskoj praksi, ako doe do ponitaja ugovora na osnovu koga je kapara data, strana koja je dala kaparu ima pravo na povraaj kapare. I ako ugovor o kupoprodaji ne bude proizveo pravno dejstvo zbog nepostojanja zakonom propisane forme, onda se kapara vraa, ali bez ugovorene obaveze povraaja u ugovorenom iznosu.

Sudska praksa
"Ako ugovor o prometu nepokretnosti nije zakljuen u pismenoj formi ni overen, dogovor o isplati odreenog iznosa na ime cene ne moe se smatrati kaparom " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 26571/97); "Kapara je sporedan ugovor i predstavlja obavezu akcesorne prirode, pa ako glavni ugovor nije zakljuen ne proizvodi pravno dejstvo a kapara se ima vratiti, ali ne u dvostrukom ve jednostrukom iznosu" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3264/91); Neovereni predugovor i kapara - "Novani iznos predat u momentu zakljuenja neoverenogpredugovora o prometu nepokretnosti nema karakter kapare " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 3990/01).

Neizvrenje ugovora (l. 80. ZOO)

Pre svega, iz stava prvog lana 80. ZOO, proizilazi pravo jedne strane da trai izvrenje ugovora ako je za neizvrenje ugovora odgovorna strana koja je dala kaparu, ali samo ako je to jo uvek mogue, ili da trai naknadu tete, u kom se sluaju kapara uraunava u naknadu tete, ili se vraa, ili se zadovoljava primljenom kaparom. To upuuje na zakljuak da stranka koja je ostvarila pravo na naplatu kapare ne moe traiti istovremeno i ispunjenje ugovora i u isto vreme zadrati kaparu, ili traiti naknadu tete. Ako stranke nisu ugovorile rok za odustanak od ugovora, onda se od ugovora moe odustati samo po sporazumu stranaka, ili ako je u ugovoru takva mogunost predviena. U protivnom, ni jedna strane ne moe odustati od ugovora. Pravo da zadri kaparu ili da trai vraanje udvojene kapare pripada strani koja nije odgovorna za neizvrenje osnovnog ugovora. Ako je, pak, za neizvrenje ugovora odgovorna strana koja je primila kaparu, druga strana ima pravo po svom izboru ili da trai izvrenje ugovora, ako je to jo mogue, ili da trai naknadu tete i vraanje kapare, ili da trai vraanje udvojene kapare. Kada se ugovoru verna strana, koja je dala kaparu, opredelila za pravo da zahteva ispunjenje ugovora, ona je vezana za taj izbor i ne moe traiti povraaj dvostruke kapare. Naime, ne moe se birati izmeu ispunjenja obaveze i ostavljanja kapare ili dvostrukog vraanja. Ako je, pak, za neispunjenje odgovorna strana koja je primila kaparu, druga strana moe umesto da trai ispunjenje ugovora ili naknadu tete, trai vraanje dvostruke kapare. Strana koja je verna ugovoru moe traiti dvostruku kaparu ako je za neispunjenje ugovora odgovorna strana koja je primila kaparu, ali u tom sluaju nema pravo da trai ispunjenje ugovora ili naknadu tete. Ako se ugovorna strana opredeli za naknadu tete, u tom sluaju strana koja je odgovorna za neispunjenje ugovora duna je da izvri ugovor i da savesnoj strani naknadi svu tetu koja je ova pretrpela zbog neizvrenja ugovora. Visina naknade tete moe biti i vea od ugovorene kapare, pa se savesna strana, logino, moe opredeliti za taj vid naknade. Ako je kapara ugovorena u nesrazmernom iznosu u odnosu na vrednost ugovorenog posla, u sluaju neizvrenja ugovora, odnosno obaveze da plati kaparu, odnosno vrati dvostruku kaparu, strana koja nije bila verna ugovoru moe traiti od suda da se smanji preterano velika kapara. Inae, pojam "preterano velika kapara" je faktiko pitanje, zbog toga je u poslednjem stavu ovog lana propisano pravo nesavesnoj strani da od suda trai donoenje odluke o smanjenju nesrazmerno velike kapare. U sluaju vraanja kapare u dvostrukom iznosu, sud je u naelu ovlaen da umeri iznos ugovorene kapare koju treba da vrati strana koja nije bila verna ugovoru, ako nae da bi plaanje dvostrukog iznosa kapare bilo prekomerno. U jednom ranijem pravnom stavu suda, ukazuje se na to ime se sudovi rukovode prilikom odluivanja o zahtevima za smanjenje preterano visoke kamare . Naime, polazi se od toga da ugovor o kapari ini pravni osnov po kome ugovorna stranka gubi, odnosno dobij a imovinsku vrednost (kaparu) ako ugovor ne bude izvren. Posmatrajui sa tog stanovita, usled imovinskog interesa da se ovakav gubitak izbegne, ugovor o kapari deluje kao pobuda poslovnih subjekata da se verno pridravaju ugovora. Ovakav imovinski interes i pobuda pojavljuju se u meri koja zavisi od iznosa ugovorene kapare 85

i
Ugovaranje i bezuslovna vanost kapare u velikom iznosu koji prelazi ovu meru ne slui ugovornoj disci plini i potenju u prometu, utoliko pre to pogoduje pojavi interesa pojedinaca da u tenji za bogaenjem, pekuliui sa tekoama drugih, zakljuuju ugovore ne u elji da budu izvreni, nego upravo u oekivanju da ih ugo vorna stranka nee izvriti. Osim toga, u unutranjem pravnom prometu u naoj zemlji razmenjuju se imovinska dobra steena radom, i pravilo koje bi omoguavalo da jedna strana bude znatno oteena, a druga tim nainom bez protivdavanja znatno obogaena, skriva u sebi tendenciju linog bogaenja na raun tuega rada, to je u su protnosti sa naelima prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja. Na taj nain pokazuje se, sa stanovita naela obligacionog prava, neopravdano i nedoputeno gledite po kome bi ma koliko visok iznos kapare bezuslovno vaio (i bio priznat) kao kapara. Naprotiv, odgovara naelima javnog poretka, saglasno institutu kapare, da sud ima u vidu nesrazmeru ugovorenog iznosa kapare i da, polazei od dobrih obiaja, okolnosti pojedinog sluaja i okolnosti koje su stranke prilikom ugovaranja posebno imale u vidu, kaparu ugovorenu u preterano vi sokom iznosu umeri na razumnu, prihvatljivu meru, da se ona ne svede na ugovornu kaznu. Ugovorna kazna, koja, kao i kapara, slui sigurnosti pravnog prometa i obezbeuje ugovo rnu disciplinu, ako je preterano visoka, moe se odlukom suda umereno smanjiti. Pravilo o takvom sudskom odluivanju sadr ano je u odredbama ovog poglavlja o kapari, iji osnov nalazimo i u odredbama lana 80. stav 4. ZOO. Pri tom, naravno, sud mora imati u vidu okolnosti pojedinog sluaja, a posebno mora uzeti u obzir eventualnu tetu koja je za poverioca nastupila usled neizvrenja. Iz ve navedenih razloga, pokazuje se oevidno pravilnim gledite da se na ovaj nain moe smanjivati i presuivati obaveza dunika o kapari kada je ona ugovorena u preterano visokom iznosu.

Sudska praksa
Forma ugovora o kapari - "Ako je kapara znak za zakljuenje ugovora koji se zakljuuje u pismenoj for mi, onda i sporazum o kapari mora imati takvu formu. Stranka koja je pri mila kaparu po takvom ugovoru moe zadrati njen odnos ako je druga strana odgo vorna za neizvrenje ugovora. " -(prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1086/97). Primer tube radi isplate udvojene kapare OPTINSKI SUD U Tuilac:________________________________________, iz_____________, ul._____________, br. Tueni:________________________________________, iz_____________, ul._____________, br. TUBA radi vraanje udvojene kapare, vrednost spora: _____________dinara, u 2 primerka. Tuilac i tueni su dana ____________godine zakljuili pismeni predugovor o prodaji, kojim tueni prodaje a tuilac kupuje jedan stan u _____________, ul.__________, br.______, povrine ______m2, upisan u ZKUL________, KO________, za kupoprodajnu cenu u iznosu od ____________dinara. Tuilac je u trenutu zakljuenja predmetnog predugovora dao tuenom _________dinara na ime kapare radi izvrenja ugovora o prodaji. U predugovoru je odreeno da u sluaju neizvrenja navedenog predugovo ra, odgovorna strana koja je dala kaparu gubi pravo na vraanje kapare, a ako je za neizvrenje predugovora odgovorna strana koja je primila kaparu, da je duna da drugoj strani vrati udvojenu kaparu. DOKAZ: predmetni ugovor, overen kod Optinskog suda u ______________, O. br.________/__ od__________godine. Po proteku roka iz predugovora, tuilac je pozvao tuenog da u vezi predmetne prodaje saine ko naan ugovor o prodaji i da ga overe kod suda, ali je tueni taj predlog odbio pravdajui se da ima neke druge obaveze u vezi tog stana, zbog ega nije u mogunosti da postupi po predugovoru stranaka. Pri tom je tueni predloio tuiocu da mu vrati primljenu kaparu, ali je tuilac to odbio, imajui u vidu da je u predugovoru ugovoreno da e za neizvrenje predugovora odgovorna strana koja je primila kaparu vra titi drugoj strani udvojenu kaparu. DOKAZ: priznanje tuenog i sasluanje stranaka. Kako tueni nije izvrio svoju obavezu da sa tuiocem zakljui ugovor o prodaji u vezi predmetne stvari, odnosno kako je odustao od zakljuenja tog ugovora, stekli su se uslovi iz predugovora da tueni isplati udvojenu kaparu, koja iznosi __________dinara. 86 j I \\

Tuilac predlae da po sprovedenom postupku i izvedenim dokazima donese sledeu PRESUDU Obavezuje se tueni _______________, iz___________, da tuiocu _____________, iz____________, isplati __________dinara na ime udvojene kapare, sa zateznom kamatom na taj iznos od _____________godine do isplate, kao i da mu naknadi trokove postupka, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvrenja. ____________godine. u z 11 a c,

U sluaju deliminog ispunjenja obaveze (l. 81. ZOO) Delimino ispunjenje postoji kada strana koja je u obavezi ne ispuni svoju obavezu u celini, odnosno is puni je u manjem obimu od ugovorene. Ako dunik svoju obavezu ispuni delimino, poverilae moe da obim svoje obaveze smanji srazmerno deliminom ispunjenju ispunjenja dunika. Delimino ispunjenje se sree naj ee kod ugovora o prodaji, ali se ono javlja i kod nekih drugih ugovora. I jo neto - ako dunik delimino is puni svoju obavezu, ali je ona znaajna samo za potpuno izvrenje njegove obaveze, poverilae moe da trai raskid ugovora, ili da se neispunjeni deo obaveze naknadno izvri. U ovom sluaju, kod primene ovog lana, navedeni institut je od znaaja sa stanovita kapare, odnosno kakva su prava poverioca ako dunik delimino izvri svoju obavezu. Pravilo iz tog lana upuuje na zakljuak da poverilae ne moe traiti kaparu, ali ako je kaparu primio njegovo pravo je a) da trai ispunjenje ostatka oba veze i naknadu tete zbog zadoenjenja, ili b) moe traiti naknadu tete zbog nepotpunog ispunjenja, ali se u oba sluaja, kad ostvari pravo na naknadu tete, kapara uraunava u naknadu. U drugom sluaju, ako poverilae odbije delimino ispunjenje obaveze dunika, i raskine ugovor, pa vrati ono stoje primio kao delimino ispunjenje, poverilae moe birati izmeu ostalih zahteva koji pripadaju jednoj strani kad je ugovor ostao neizvren krivicom druge, kako je to propisano stavom drugim ovog lana. Te mo gunosti su propisane odredbama l. 262. do l. 269. ZOO. U svakom sluaju, ako poverilae ostvari pravo na naknadu tete, primljena kapara se uraunava u naknadu. Ovde treba napomenuti i to da sud ispituje injenicu da lije ispunjenje izvreno delimino i da li to ispu njenje ima uticaja na utvreni rok isporuke, odnosno i da li ima uticaja na preuzete obaveze u odnosu na elu ugovorenu stvar, koja za poverioca ne bi bila od znaaja ako je ne primi u ugovorenom roku u celini. Ako je u pitanju neznatna koliina neispunjene obaveze, uzima se u obzir, ali ne po osnovu deliminog ispunjenja. Dakle, odreene okolnosti, te injenice i okolnosti, sudovi raspravljaju kao faktiko pitanje. -

ODUSTANICA
Uloga odustanice (l. 82. ZOO)
Odustanica je pravo jedne strane, verna ugovoru, da ako je odustanica ugovorom predviena, a druga strana je odustala od ugovora, da moe traiti od te druge strane, da mu isplati kakav iznos ili preda kakvu drugu stvar odredive po rodu, koja predstavlja imovinsku vrednost, kako je to u ugovoru predvieno. Odustanica se, dakle, ugovora osnovnim ugovorom. Onaj koji je dao odustanicu ima pravo ili da otpone, odnosno izvr i obaveze iz osnovnog ugovora, ili da plati ugovorenu odustanicu. Ako strana verna ugovoru primi izjavu druge strane da e odustati od ugovora, ta strana ne moe da zahteva izvrenje ugovora. To pravo, kao to je naglaeno, a naime da li e odustati od ugo vora i dati odustanicu, ili e izvriti ugovor, pripada onome koje obeao odustanicu. Odustanica se mora dati istovremeno sa izjavom o odustajanju od ugovora. Ako strane nisu ugovorile rok do koga dana strana koja je dala odustanicu moe odustati od ugovora, taj rok se rauna sve dok ne protekne rok odreen za ispunjenje njene obaveze. Meutim, mora se voditi rauna o odredbama ZOO - kada dunik dolazi u docnju, a to je jasno odreeno u odredbama lana 324. stav 2. ZOO, po kojima "ako rok za ispunjenje nije odre en, dunik dolazi u docnju kad ga poverilae pozove da ispuni svoju obavezu, usmeno ili pismeno, vansudskom opomenom ili zapoinjanjem nekog postupka ija je svrha da se postigne ispunjenje obaveze". U sudskoj praksi je zabeleen sluaj da se odustanicom smatra i odredba ugovora da e stranka koja otka e ugovor, drugoj strani platiti penale u iznosu od 20% od vrednosti robe koja je bila predmet ugovora. 87

Pravo na odustanicu prestaje momentom kada obeavalac odustanice pone sa izvrenjem ugovora, pa se u takvim uslovima ne moe odustati od ugovora bez saglasnosti druge strane. U tom sluaju druga strana gubi pravo na odustanicu jer joj pripada samo pravo da zahteva da se ugovor izvri. Ako strana, obeavalac odustanice, odustane od ugovora, ali to uini iz razloga to je odustanak uinio zbog krivice druge strane, u iju je korist ugovorena odustanica, obeavalac odustanice nije u obavezi ni na plaanje odustanice ni na izvrenje ugovora.

Sudska praksa
Pravo odustajanja od ugovora Pravo odustajanja od ugovora prestaje kad strana u iju je korist ugovorena odustanica pone ispunjavati svoje obaveze ili primati ispunjenje od druge strane Iz obrazloenja U toku prvostepenog postupka je utvreno daje izmeu stranaka zakljuen ugovor dana 11.2.2005 godine, po kome se tuilac obavezao da izradi biznis plan prema metodologiji prihvaenoj u zemljama sa razvijenom trinom privredom (EU), u dva primerka tampana u koloru i da obezbedi usluge posredovanja u cilju dobija-nja kredita. Tuilac se obavezao da biznis plan izradi u roku od 20 dana od dana uplate prve rate i preuzimanja celokupne dokumentacije od naruioca. Cena izrade biznis plana je prema l. 4. ugovora 120.000,00 dinara, s tim to je prvu ratu tueni duan da plati u roku od 5 dana od dana potpisivanja ugovora, a drugu ratu u iznosu od 60.000,00 dinara po zavretku posla a pre preuzimanja projekta. lanom 9 ugovora je predvieno da ugovorne strane mogu da se oslobode ugovorene obaveze davanjem odustanice drugoj strani i to najkasnije u roku od 5 dana od dana zakljuenja ugovora, a iznos odustanice je 40.000,00 dinara. Tueni je mogao da se oslobodi svoje obaveze davanjem odustanice do 17.2.2005 godine. Tueni je platio iznos od 25.000,00 dinara 1.3.2005 godine, 15.3.2005 godine iznos od 20.000,00 dinara i 26.3.2005 godine iznos od 8.720,00 dinara. Na osnovu utvrenih injenica, pravilno prvostepeni sud zakljuuje da iznos koji je tueni platio da se ne odnosi na plaanje iznosa na ime odustanice, ve na plaanje dela ugovorne rate. Pravo odustajanja od ugovora prestaje kad strana u iju je korist ugovorena odustanica pone ispunjavati svoje obaveze ili primati ispunjenje od druge strane u smislu l. 82 stav 5 Zakona o obligacionim odnosima. (Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. 11798/05).

Kapara kao odustanica (l. 83. ZOO)

Kada stranke ugovore kaparu, onda strana koja daje ili prima kaparu ne moe se osloboditi obaveze da time to e vratiti dvostruki iznos kapare, ili dopustiti da kapara propadne, da odustane od ugovora, jer odustanak od ugovora zavisi od druge savesne strane, koja odustanak moe prihvatiti - zadravajui kaparu, ali kod kapare pravilo je da savesna strana moe traiti ispunjenje ugovora, odnosno ne mora primiti dvostruki iznos kapare, ili zadrati iznos kapare prilikom zakljuenja ugovora. Stav drugi lana 83. ZOO, ureuje taj odnos tako da ako odustane strana koja je dala kaparu - ona je gubi, a ako odustane strana koja je kaparu primila - ona je udvojeno vraa. Meutim, vraanje kapare u tim sluajevima smatra se odustanicom, pa vraanjem kapare, odnosno davanjem dvostruke kapare, ne znai da se od ugovora odustalo, jer se sluaj raspravlja po osnovu odustanice a ne po osnovu kapare. Dakle, ako se kod kapare ne moe odustati od ugovora, kod odustanice se moe odustati, jer je pravo obeavaoca odustanice ili da izvri ugovor ili da da odustanicu, kao stoje reeno u komentaru prethodnog lana. Ako se, pak, uz kaparu ugovori pravo da se moe odustati od ugovora, onda se kapara smatra odustani com i svaka strana moe odustati od ugovora. U sudskoj praksi je zabeleen sluaj, da kad stranke, pored davanja kapare, ugovore i pravo da modu odustati od ugovora, kapara ima karakter i odustanice, te je ona strana koja je kaparu primila, a odustala od ugovora, obavezna da drugoj strani plati iznos koji odgovara dvostrukom iznosu kapare. U takvom sluaju sud je, u naelu, ovlaen da umeri iznos koji primalac kapare ima da vrati, ako nae da bi plaanje dvostrukog iznosa kapare bilo prekomerno.

ZASTUPANJE
Mogunost zastupanja (l. 84. ZOO)
Zastupnik je lice koje u granicama ovlaenja, utvrena zakonom ili optem aktu pravnog lica, aktu nadlenog organa ili na izjavom volje zastupanog, preduzima odreene pravne radnje u korist drugog lica, sa posledicom da pravni poslovi preduzeti od tih lica imaju pravno dejstvo prema onome u iju je korist zastupanje izvreno. 88

Iz navedene definicije moe se zakljuiti da odredbe stava 2. lana 84. ZOO, predvia sledee grupe zastupnitva, i to: a) zastupnik po zakonu - zakonski zastupnik; b) zastupnik po optem aktu pravnog lica - statutom ili osnivakim aktom privrednog drutva (preduzea), od kojih se ovaj drugi akt esto naziva "pravila"; v)zastupnik po aktu nadlenog organa - koje se odnosi na zastupanje organa drutvene ili graanske organizacije, i g) zastupnik - po volji zastupanog. Zastupnik po zakonu je roditelj prema svojoj maloletnoj deci, a u smislu Porodinog zakona, zatim to je staralac za poslovno nesposobna, odnosno ogranieno poslovno sposobna lica, takoe prema pom. zakonu, pa zakonsko zastupanje politikih organizacija, dravnih organa i drugih organa, za koje je zakonom propisano to ovlaenje, naravno u pogledu zatite imovinskih prava tih subjekata, i drugi subjekti za koje je zakonom odreeno ko e ih zastupati. Zastupnik po optem aktu pravnog lica odreuje se statutom ili pravilima pravnog lica. To se uglavnom odnosi na privredna drutva (preduzea), bilo kog oblika, s tim stoje Zakonom o privrednim drutvima, na primer, propisano da drutvo, po pravilu, zastupa direktor, ako tim zakonom nije to drugo odreeno. Direktor je po samom navedenom zakonu i zakonski zastupnik drutva, ali se njegova prava mogu statutom ili osnivakim aktom drutva ograniiti na zakljuenje odreenih ugovora ili na vrenje drugih pravnih radnji, a moe se odrediti da direktor, odnosno lice ovlaeno za zastupanje zakljuuje ugovore i vri druge pravne radnje samo uz saglasnost, na primer, upravnog odbora. Ovlaenja zastupnika drutva, pa samim tim i direktora, moraju se upisati u registar privrednih drutava - saglasno statutu ili osnivakom aktu. Zastupnik po aktu nadlenog organa se uglavnom odnosi na drutvene i graanske organizacije. Drutvene organizacije mogu biti razna udruenja, u uem smislu i udruenja kao posebni oblik drutvenih organizacija - drutveno politike organizacije, u irem smislu, dok graanske organizacije, kao pravna lica, ostvaruju cilj svog postojanja radi zatite svoje odreene (privatne) imovine, odnosno ostvarenja interesa lanstva, korisnika te institucije, koji su se udruili na osnovu ustavom propisanih prava, a utvreni odreenim zakonom. Kod privrednih drutava, zakonski zastupnik je, po pravilu, direktor ili upravni odbor, ako osnivakim aktom drutva sa ogranienom odgovornou nije odreeno da neko drugo lice zastupa drutvo. Prema lanu 25. Zakona o privrednim drutvima, zastupnik privrednog drutva duan je prema privrednom drutvu da potuje sva ogranienja ovlaenja na zastupanje utvrena osnivakim aktom, ugovorom ortaka ili lanova drutva, statutom ili odlukom nadlenog organa drutva. Kod ortakog drutva, kao privrednog drutva, ovlaenje za zastupanje ortakog drutva ima svaki ortak, ako osnivakim aktom nije drukije odreeno. A ako su dva ili vie ortaka ovlaeni da zastupaju ortako drutvo, svaki od ortaka ovlaenje da postupa samostalno, ako osnivakim aktom nije drukije odreeno. Zastupnik po volji zastupanog podrazumeva zastupanje nekog lica radi ostvarivanje, odnosno zatite nekih njegovih prava, koje nije u domenu davanja punomoja, jer prava zastupnika proizilaze iz ugovora o zastupanju. Tako, na primer, kod ugovora o obaveznom ili kasko osiguranju vozila, osiguravajua organizacija preuzima prava da oteenog zastupa radi ostvarenja i svojih interesa, ili kod ugovora o ortakluku, po kome se moe ugovoriti da jedan od ortaka zastupa ortako drutvo, odnosno voenje poslova, ako ugovorom nisu odredili da svi vode ortake poslove, u kom sluaju se, i pored toga, njihovim pravilima odreuje ko zastupa drutvo i koji je njegov, odnosno njihov obim ovlaenja u tom zastupanju. Dakle, u ovom sluaji radi se o ugovornom punomoju, po kome jedno lice ovlauje drugo lice da u njegovo ime i za njegov raun izvri, odnosno obavi odreene pravne radnje, uz naknadu ili besplatno.

Dejstvo zastupanja (cl. 85. ZOO)

Dejstvo zastupanja ima u vidu zakljuenje ugovora i vrenje drugih pravnih poslova od strane zastupnika - u ime zastupanog lica, u granicama ovlaenja koje ima, odnosno koje je dobio zastupnik, a obaveze iz zaklju enog ugovora koje preuzme zastupnik obavezuju neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu, a kod drugih pravnih poslova samo prema zastupanom licu. Stav prvi lana 85. ZOO, dakle, naglaava ugovor kao pravni posao, a stav drugi "ostale pravne poslove", pri emu razlika postoji u tome to po pravom stavu ugovor obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu, dok po drugom stavu pravno dejstvo, odnosno uinak se vezuje samo prema zastupanom. Osnovni pravni posao se iskazuje kroz ugovor, pa imajui u vidu da zakon propisuje i nain postupanja, odnosno obavezivanj a i po drugim pravnim poslovima, treba naglasiti da se pravni poslovi odnose ne samo na ugovore ve i na sve druge pravne poslove, tj na sve imovinsko pravne poslove koje preduzima zastupnik. Osnovni sadraj ustanove zastupnitva podrazumeva postojanje njegove sposobnosti da moe uspeno da vri funkciju zastupnika, odnosno da ima lina svojstva i sposobnosti potrebne za vrenje funkcije zastupnika, 89

da je za vrenje te funkcije dao pristanak, kao i da ima ovlaenje zastupanog, o emu je bilo reci u komentaru lana 84. ZOO. Zastupnik pri zakljuenju kakvog ugovora ili preduzimanja kakvog drugog pravnog posla, nastupa u svoje ima, ali se u svim tim pravnim poslovima mora naglasiti da to lice, koje zakljuuje ugovor ili preduzima odreenu pravnu radnju, nastupa kao zastupnik, jer bi se u protivnom smatralo da je pravni odnos nastao izmeu tog lica i drugog lica, a uinak tog pravnog odnosa ne bi stvarao obaveze za zastupanog. Zastupnik po samoj svojoj funkciji istupa u pravnom prometu u svoje ime ali za raun zastupanog. To se zakljuuje i iz sadrine odredbe stava 3. lana 85. ZOO, u kojoj se naglaava da druga strana mora znati da se nalazi u pravnom odnosu sa zastupanim, a preko njegovog zastupnika. Zastupnik je, dakle, duan da obavesti drugu stranu sa kojom stupa u ugovorni odnos da je on zastupnik odreenog lica, a ako zastupnik pri zakljuenju ugovora ne naglasi da je zastupnik, ugovor proizvodi pravno dejstvo za zastupanog, ali samo ako je druga strana iz ugovora ovo znala, ili je iz okolnosti mogla da zakljui da on istupa kao zastupnik. I ovde se ukazuje da se ovaj sluaj odnosi samo kod ugovora, a ne i kod drugih pravnih poslova, jer na to upuuje sadrina stava 3. lana 85. ZOO, koja naglaava samo "ugovor" koji proizvodi pravno dejstvo. Kod drugih pravnih poslova to nije potrebno naglaavati, jer se iz samog pravnog posla vidi da se radi o pravima i obavezama zastupanog, pa druga strana mora znati da zastupnik vri odreena prava zastupanja u korist zastupanog. Meutim, i ovde mora da se naglasi da dejstvo zastupanja kod ostalih pravnih poslova obavezuju samo zastupano lice, ali ne i drugu stranu, kakav je sluaj kod ugovora.

Prenoenje ovlaenja (l. 86. ZOO)

Osnov za mogunost zastupanja nalazimo u lanu 84. ZOO, kojim je propisano da se ugovor, kao i drugi pravni posao moe preduzeti i preko zastupnika, kao i da se ovlaenje o zastupanju zasniva, pored ostalih oblika, i na izjavi volje zastupanog, dakle putem punomoja. Odredbe lana 86. ZOO, po pravilu, ne dozvoljavaju prenoenje ovlaenja zastupnika na druga lica. Zastupnik to moe uiniti, odnosno preneti svoja ovlaenja na drugog, samo ako mu je to zakonom ili ugovorom dozvoljeno. Tako, na primer, odredbama o zastupanju prema Zakonu o privrednim drutvima, propisane su granice ovlaenja lica koja zastupaju drutvo, ali se drugim odredbama istog zakona propisuju i prava zastupnika da moe u okviru svojih ovlaenja, dati drugom licu pismeno punomoje da zastupa drutvo, koje moe biti ogranieno na odreenu vrstu poslova ili na odreene poslove, s tim da ta ogranienja imaju dejstva prema treem licu samo ako je ono za njih znalo ili moralo znati. Kod prokure, prema Zakonu o privrednim drutvima, prokurista ima ovlaenja za zakljuivanje ugovora i vrenje pravnih poslova i radnji u vezi s delatnou drutva, ali on prema odredbama lana 27. istog zakona, ne moe preneti prokuru na drugo lice. U drugom sluaju, prema Zakonu o advokaturi (l. 21.) - "u pruanju pravne pomoi advokata moe da zameni drugi advokat, ako zakonom nije drugaije odreeno", to znai da mu moe preneti sva svoja ovlaenja, bilo zajedno ili vie roita, ili do okonanja spora (ako se davalac zamenikog punomoja nalazi u drugom mestu), osim ako zakonom nije drukije odreeno. Prema Zakonu o parninom postupku, advokatski pripravnik moe zamenjivati svog principala, advokata, i to samo pred sudom prvog stepena, pod uslovom da visina spora ne prelazi zakonom utvreni iznos, njegovog prava za zastupanje. U navedenim primerima vidi se kada zastupnik moe preneti svoja ovlaenja na drugo lice, bilo da je to ovlaenje propisano zakonom, bilo daje to pravo odreeno ugovorom. Izuzetno, prema stavu 2. lana 86. ZOO, zastupnik i bez prava na prenos svojih ovlaenja, to moe uiniti ako je spreen okolnostima da posao lino obavi, a interesi zastupanog zahtevaju neodlono preduzimanje pravnog posla. Re "izuzetno" stvara jo jednu mogunost prenoenja svojih ovlaenja na drugog, ali ta mogunost predvia dva uslova, prvo, daje zastupnik objektivno spreen da posao lino obavi, a drugo, daje neodlono preduzimanje pravnog posla, zbog ega je zastupnik prinuen da ovlasti drugo lice da za njega obavi odreeni posao.

Prekoraenje granica ovlaenja (l. 87. ZOO)

Zastupnik moe raditi samo u granicama dobijenih ovlaenja. Ako u granicama tih ovlaenja preduzme kakvu radnju u korist zastupanog, obaveze iz takve radnje obavezuje zastupanog. Meutim, ako zastupnik prekorai granice ovlaenja, zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri prekoraenje. I u prvom i u drugom sluaju vai ranije izneto pravilo, daje druga strana morala znati ili je mogla da zakljui iz okolnosti ugovora, odnosno drugog pravnog posla, da zastupnik vri odreene radnje u ime zastupanog. U protivnog, zakljueni ugovor ne obavezuje zastupanog, ve zastupnika kao daje ugovor zakljuio u svoje ime i za svoj raun. Kod prekoraenja granice ovlaenja bitno je da l i j e drugo lice znalo za prekoraenje ovlaenja, u kom sluaju ga zakljueni ugovor obavezuje, prihvatajui rizik zakljuenog posla, dok zastupani ima pravo, ako sazna za tako zakljueni ugovor, da ne odobri to prekoraenje ili da se smatra kao daje dao takvo ovlaenje zastupniku. U svakom sluaju, pravilo je da zastupnik ne srne da prekorai granice ovlaenja, jer ga ugovor zakljuen protivno datim ovlaenjima obavezuje. 90

Ugovor koji je zakljuio zastupnik u granicama ovlaenja obavezuje zastupanog, u kom sluaju se ne trai njegovo odobrenje, ali ako je u pitanju ugovor koji je po vrsti stvari predmet ovlaenja, on obavezuje zastupanog do granice tog ovlaenja, ali ako se to ne moe odvojiti, u tom sluaju zakljueni ugovor sa prekoraenjem ovlaenja ne obavezuje zastupanog, osim ako ga zastupani naknadno ne odobri. Ako ga ne odobri smatra se daje odobrenje odbijeno, pa posledice tako zakljuenog ugovora moraju reavati zastupnik i drugo lice koje je subjekt tog ugovora, naravno ako to drugo lice nije znalo niti je moralo znati za to prekoraenje, odnosno da se ugovor ili drugi pravni posao preduzima u korist zastupanog, ali i u sluaju ako je znalo daje zastupnik prekoraio ovlaenje i tada je u obavezi prema zastupniku a ne prema zastupanom. Odobrenje koje daje zastupani ima znaaja u toliko to mu se od zastupnika ostavlja odreeni rok u kome treba da se izjasni da li prihvata ugovor sa preko raenim ovlaenjem, ali zastupanog taj rok ne obavezuje, pa se smatra da ako se zastupani do odreenog roka nije izjasnio o predloenom odobrenju, da takvo odobrenje nije ni dao. U stavu drugom lana 87. ZOO navodi se "rok koji je redovno potreban da se ugovor takve vrste razmotri i oceni", to znai da se zastupanom mora dostaviti takav ugovor, posle ega tee taj rok - kako je propisano, ili kako je u traenom odobrenju navedeno. Inae, ako rok nije odreen za traeno odobrenje od zastupanog, taj rok u smislu zakonskog reenja, po pravilima poslovanja iznosi osam dana, ali moe trajati i due ako zakljueni ugovor predstavlja posebnu sloenu vrstu ugovora, za koji je potrebno vie vremena radi provere nekih okolnosti od kojih zavisi da li e i kada zastupani dati traeno odobrenje. Odredbe stava 3. pom. lana propisuju da ako je dato odobrenje za ugovor kojim je prekoraeno ovlaenje, da taj ugovor ima povratno dejstvo, odnosno da se primenjuje od trenutka zakljuenja ugovora, odnosno preduzimanja nekog drugog pravnog posla, osim ako strane ne odrede drukije. U ovom sluaju pravo je zastupanog da se izjasni o roku od kada e se ugovor ili neki drugi pravni propis primenjivati, ali se po pravilu, u praksi, zastupani prilagoava roku koji su utvrdile ugovorne strane, odnosno zastupnik i druga ugovorna strana. U navedenim sluajevima druga strana je u teem poloaju, posebno ako nije znala niti morala znati da zastupnik zastupa drugo lice, ili da zastupnik pri zakljuenju ugovora prekorauje granice ovlaenja, a pri tom se ne dobije potrebno odobrenje od zastupanog. Zbog toga je stavom 4. lana 87. ZOO propisano pravo drugog lica, da ako nije znalo za prekoraenje ovlaenja, da moe odmah po saznanju za prekoraenje, ne ekajui da se zastupani o ugovoru izjasni, da on moe zastupniku, dakle licu sa kojim je zakljuilo takav ugovor, da izjavi da se ne smatra obaveznim po tom ugovoru. U tom sluaju drugo lice ima pravo na naknadu tete od lica sa koj i m je zakljuilo ugovor bez ovlaenja zastupanog - ako druga strana nije znala niti je morala znati da zastupnik nije imao ovlaenje. Mada u stavu 5. lana 87. ZOO stoji pravilo da ako zastupani odbije odobrenje u vezi zakljuenog ugovora po osnovu prekoraenja ovlaenja, da su zastupnik i zastupani odgovorni za tetu koju je druga strana pretrpela, ako ova strana nije znala niti je morala znati za prekoraenje ovlaenja, ipak to pravilo treba ceniti i sa stanovita obaveze drugog lica da se pre zakljuenja ugovora mora obavestiti o ovlaenjima zastupnika, bilo time to e njegova ovlaenja proveriti iz isprava koje ima za vrenje poslova zastupanja, ili preko registra privrednih subjekata, u kom sluaju podaci upisani u tim ispravama, odnosno navedenom registru stvaraju drugi osnov meu strankama u odnosu na napred izneto propisano pravilo o solidarnoj odgovornosti zastupnika i drugog lica, jer je drugo lice u tom sluaju moralo znati za prekoraenje ovlaenja. Samim tim, prema drugoj strani, koja je pretrpela tetu, stoje okolnosti o kojima je ona morala da vodi rauna prilikom zakljuenja ugovora, ime se umanjuju njeni izgledi za potpunu naknadu tete

Sudska praksa
Prekoraenje ovlaenja i odobrenje Kada zastupani prihvati ponudu za zakljuenje ugovora, koji je zakljuilo lice prekoraenjem svojih ovlaenja, time odobrava zakljueni ugovor, a odobrenje ima povratno dejstvo Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je obavezao tuenog da plati tuiocu naknadu za autorsko delo sa pripadajuom kamatom, nalazei da ugovor zakljuen 15.6.1997. godine proizvodi pravno dejstvo. Kod utvrene injenice daje tuilac ugovor zakljuio u prostorijama tuenog, te daje ugovor u ime druge ugovorne strane potpisao Z.L., koji se tuiocu predstavio kao direktor i prezentovao mu i svoju vizitkartu, a koji je sa tuenim 15.4.1997. godine i 26.6.1997. godine zakljuio ugovor o privremenom vrenju poslova i to sa vanou od 21.3. do 21.6.1997. godine i od 23.6. do 23.9.1997. godine, za poslove organizacije i ustrojstva Sektora za turizam u okviru tuenog, ekonomsko-komercijalni program i realizaciju poslovanja, neposredne poslove vezane za realizaciju ugostiteljskih iprevoznih kapaciteta za sezonu leto 1997. godine u zemlji i inostranstvu, daje (Z.L) primao platu koja je prema aktima tuene odreena za direktora, a na radnom mestu bio poznat kao 91

direktor sektora, daje ugovor od 15.6.1997, godine overen peatom tuenog i zaveden u delovodni protokol tuenog, ne mogu se prihvatiti navodi tuenog da je ugovor potpisalo neovlateno lice i da zbog toga ugovor ne proizvodi pravno dejstvo, ve se moe raditi samo o prekoraenju granica ovlatenja. Meutim, s obzirom da je tuilac izvrio svoju obavezu i:: spornog ugovora, odnosno izradio scenario i uradio interpretaciju radio reklama i tonskog dela video reklame, daje zapoeto iskoritavanje ovog autorskog dela prikazivanjem na RTV "Pink", daje reklamna kampanja finansirana za potrebe tuenog, kao i daje tadanji generalni direktor tuenog imao saznanja o naruenom poslu i nije se protivio izvrenju ugovora, niti je tuioca blagovremeno obavestio da ne odobrava ugovor, to je po nalaenju Vrhovnog suda, prvostepeni sud pravilno zakljuio daje tueni prihvatio ponudu za zakljuenje ugovora u smislu lana 39. stav 2. Zakona o obliga-cionim odnosima i time odobrio zakljueni ugovor u smislu lana 87. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, po kome kada zastupnik prekorai granice ovlatenja, zastupani je u obavezi samo ako naknadno odobri prekoraenje, i u skladu sa stavom 3. istog lana, odobrenje u tom sluaju ima povratno dejstvo. Imajuti u vidu daje na ovaj nain (prihvatanjem reklame, odnosno tuioeve obaveze iz ugovora), tueni odobrio osporeni ugovor, zbog ega on proizvodi pravno dejstvo u smislu lana 148. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, odnosno stvara prava i obaveze za ugovorne strane. Tuiocu, koji je u celosti izvrio svoju ugovornu obavezu, autorska naknada preuzeta ugovorom nije isplaena, zbog ega on osnovano od tuenog, kao druge strane, zahteva izvrenje ugovorne obaveze (isplatu ove naknade) i to sa zakonskom zateznom kamatom u skladu sa odredbom lana 277. Zakona o obligacionim odnosima.(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, G. 58/06 od 3. oktobra 2006. godine).

Zakljuenje ugovora od strane neovlaeenog lica (cl. 88. ZOO)

Neovlaeno lice za zastupanje je lice koje se, prilikom zakljuenja nekog ugovora ili preduzimanja nekih pravnih poslova, predstavi kao zastupnik nekog lica, iako takvo ovlaenje nema, ali isto tako smatra se da je ugovor zakljuen od neovlaenog lica, kada je taj ugovor zakljuen na osnovu ovlaenja ije je vaenje prestalo zbog isteka roka, ili opoziva ranije datog ovlaenja. Ugovor koji je zakljuilo lice kao zastupnik u ime i za raun drugog, a za tu pravnu radnju nije bilo ovlaeno, ne obavezuje neovlaeno zastupanog. Takav ugovor moe da proizvodi pravno dejstvo samo ako ga neovlaeno zastupani naknadno odobri, u kom se sluaju njegova valjanost primenjuje od trenutka njegovog odobrenja. Ugovor koji je zakljuen bez ovlaenja ima pravno dejstvo ako ga naknadno odobri neovlaeno zastupani, i to na zahtev stranke sa kojom je ugovor zakljuen. Inicijativu za raiavanje stanja nastalog zakljuenjem takvog ugovora, kako se u jednoj sudskoj odluci navodi, mora doi od stranke koja je bila valjano zastupana. Prema tome, stranka koja je zakljuila ugovor sa licem kao punomonikom u ime drugoga, ali bez njegovog ovlaenja, mora da pozove neovlaeno zastupano lice, da od njega zatrai da zakljueni ugovor naknadno odobri, ostavljajui mu potreban rok za takvo izjanjenje. U tom sluaju, neovlaeno zastupani moe naknadno, u odreenom roku, da da odobrenje na zakljueni ugovor, sa povratnim dejstvom ili nekim drugim rokom stupanja na snagu, odnosno izvrenja, ili ako to odobrenje ne da, ili se ne izjasni o predlogu u ostavljenom roku, smatra se da vie nije vezan ugovorom, to znai da ima pravo na naknadu do tada uinjenih trokova ili naknadu tete, ali samo od licu koje se predstavilo kao zastupnik drugog bez njegovog ovlaenja. No, u svakom sluaju, tako zakljueni ugovor smatra se kao da nije ni zakljuen. Prema jednoj sudskoj odluci, stranka se ne moe u svakom sluaju pozivati daje neovlaeno zastupana, jer ako ona ne moe osporiti punovanost ugovora o prodaji, koji je zakljuio njen trgovaki putnik, bez obzira na ovlaenja koje je imao, ako je pre toga ispunjavala svoje obaveze iz ranijeg ugovora koje je sklopio isti trgovaki putnik sa istim preduzeem, pretpostavka je da zastupani odgovara za obaveze koje je stvorio trgovaki putnik

Sudska praksa
Zakljuenje ugovora od strane neovlaenog lica Neovlaeno zastupanog ne vee ugovor koji je u njegovo ime zakljuilo lice koje nije njegov zastupnik, odnosno punomonik, kada se to lice lano predstavilo kao zastupnik, ili kada je druga strana bila u zabludi Iz obrazloenja: U konkretnom sluaju utvreno je da Vlada nikada nije donela odluku da se proda sporna nepokretnost, niti postoji odluka da se da punomotje prvotuenom da zakljui sporni ugovor 6 otuenju nepokretnosti sa drugotuenom. Suprotno navodima revizije, niestepeni sudovi su pravilno zakljuili da je sporni ugovor nepostojeti pravni posao, u nedostatku saglasnosti volje vlasnika, to ugovor ini nevaetim pravnim poslom, a on neproiz92

vodi pravna dejstva od samog poetka. Ovakvi pravni poslovi se ne mogu ni konvalidirati shodno lanu 107. Zakona o obligacionim odnosima, po kome nitav ugovor ne postaje punovaan kada zabrana ili koji drugi uzrok nitavosti naknadno nestane. Isticanje u reviziji daje u konkretnom sluaju trebalo imati u vidu lan 107. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima koji propisuje da, ako je zabrana bila manjeg znaaja, a ugovor je izvren, nitavost se ne moe isticati, je neosnovano. Ovde se radi o apsolutno nitavom ugovoru jer je zakljuen protivno prinudnim propisima, pa takav ugovor ne moe postati valjan kada zabrana ili kakav drugi uzrok ni tavosti naknadno nestane. Pozivanje revidenta na lan 87. stav 5. Zakona o obligacionim odnosima, koji propisuje da ako zastupani odbije odobrenje, da su zastupnik i zastupani solidarno odgovorni za tetu koju je druga strana pretrpela, ako ona nije znala, niti je morala znati za prekoraenje ovlatenja, nije prihvatljivo. U konkretnom sluaju se ne radi o prekoraenju ovlatenja u granicama ovlatenja, ve nepostojanju ovlatenja prvotuenog kao zakonskog zastupnika, a koje bi bilo zasnovano na zakonu, statutu ili drugom aktu nadlenog organa ili na izjavi volje zastupanog (punomotja). Tuioca ne vee ugovor koji je u njegovo ime zakljuila osoba koja nije njegov zastupnik, odnosno punomotnik, pa i kada se ta osoba lano predstavila kao zastupnik, ili kada je druga strana bila u zabludi. Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu lana 393. ZPP, odluio kao u izreci. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2642/05 o<l 13. aprila 2006. godine); Zakljuenje ugovora od strane neovlaenos lica Punomoje za zakljuenje ugovora o kupoprodaji nepokretnosti je ovlatenje za zastupanje koje vlastodavac daje punomoniku u zakonom propisanoj formi: u pismenom obliku i uz overu potpisa vlastodavca kod suda, zato se naknadno odobrenje za ugovor zakljuen od strane neovlatenog lica ne moe uiniti konkludentnom radnjom Iz obrazloenja: 'Prema utvrenom injeninom stanju, u pismenom predugovoru od 3.12.1998. godine o kupoprodaji sporne nepokretnosti navedeno je da se ugovor zakljuuje izmeu tuilaca i tuenog. U ime tuilaca kao kupaca ovaj predugovor potpisao je sin tuilaca koji za zakljuenje ovog predugovora nije imao punomotje tuilaca. Tuenom je platio polovinu kupoprodajne cene, koja je predugovorom odreena u iznosu od 32.000 DEM. Potpisi ugovaraa nisu overeni pred sudom, a u ugovoru je konstatovano daje nepokretnost predata kupcima. Polazeti od ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zakljuili da ugovor od 3.12.1998. godine koji je u ime tuilaca, kao kupaca sporne nepokretnosti, zakljuio njihov sin koji za to nije bio ovlaten, ne proizvodi pravno dejstvo, jer ga tuioci nisu naknadno odobrili, pa se u ovakvom sluaju smatra da ugovor nije ni zakljuen u smislu lana 88. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO). Prema lanu 89. stav 1. i lanu 90. ZOO punomotje je ovlatenje za zastupanje koje viastodavac pravnim poslom daje punomotniku, a forma propisana zakonom za neki ugovor ili koji drugi pravni posao vai i za punomotje za zakljuenje tog ugovora, odnosno za preduzimanje tog posla. Za ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, lanom 4. Zakona o prometu nepokretnosti propisana je pismena forma i overa potpisa ugovaraa kod suda, pa i za punomotje za preduzimanje ovakvog pravnog posla kupoprodaju nepokretnosti vai ista forma, kao uslov punovanosti ovlatenja za preduzimanje radnje zakljuenja kupoprodajnog ugovora u ime vlastodavca. Tuioci nisu ovlastili potpisnika pobijanog ugovora od 3.12.1998. godine da u njihovo ime zakljui pobijani ugovor, niti su ovaj ugovor naknadno odobrili, iako su to mogli uiniti u smislu lana 88. stav 1. ZOO, davanjem odobrenja u obliku propisanom za ugovor za ije se zakljuenje daje (lan 29. stav 2. ZOO), to znai da se naknadno odobrenje za ugovor zakljuen od strane neovlatenog lica ne moe uiniti konkludentnom radnjom, jer je propisana forma uslov punovanosti i naknadnog odobrenja za zakljuenje takvog ugovora ".(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev 765/05 od 14. aprila 2005. godine) Savesnost i izvrenje ugovora koji nije ni nastao Pitanje savesnosti izdavaoca publikacije kao ugovaraa neovlateno zastupanog, nije od znaaja u parnici po tubi za isplatu cene za isporuenu publikaciju, budui da se ne moe traiti izvrenje ugovora koji nije ni nastao Iz obrazloenja Tuilac je sa tuenim, koga je zastupao D. R. u svojstvu direktora, zakljuio je ugovor kojim se tuilac kao poslenik obavezao da tuenom kao naruiocu usluge izda i isporui jedan primerak publikacije, memorandum i lajfnu, po ugovornoj ceni od 29.000,00 dinara. Tuilac je tuenom dostavio publikaciju. Na osnovu isporuene publikacije tuilac je tuenom ispostavio raun od 25. 3. 2002. godine na iznos od 34.800,00 dinara. Tueni je 93

tu publikaciju vratio tuiocu dana 3. 7. 2002. godine, jer je Vlada Republike Srbije na osnovu Uredbe o obaveznoj proizvodnji odreenih proizvoda i pruanju usluga i o uslovima davanja na privremeno koritenje sredstava preduzea, donela reenje o preduzimanja mera u Deoniarskom drutvu za proizvodnju kotrljajuih leajeva i kardana, kojim se suspenduju svi organi u tom drutvu, i kojim se za vrioca dunosti direktora imenuje M. B. Reenje je doneto dana 24. 7. 2001. Polazei od utvrenog injeninog stanja i injeninih i pravnih zakljuaka koje je izveo iz tako utvrenog injeninog stanja, prvostepeni sud je na osnovu lana 17, lana 262. stav 1. i lana 277. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, odrao na snazi reenje o izvrenju Trgovinskog suda u N. S. od 10.6.2003. godine, u delu u kojem je tueni obavezan da plati tuiocu 34.800,00 dinara na ime glavnog duga sa zateznom kamatom od 1. 4. 2002. godine do isplate. Vii trgovinski sud se ne slae sa izborom zakonskih odredaba, odnosno sa izborom materijalnog prava koje je primenio prvostepeni sud presuujui sporni pravni odnos izmeu parninih stranaka. Iz injeninih navoda koje je u toku prvostepenog postupka iznosio tueni, proizlazi daje on svoju odbranu zasnovao na pravnom institutu zakljuenja ugovora od strane neovlaenog lica, iako to decidno nije naveo. U toj situaciji prvostepeni sud je morao da primeni odredbe lana 88. Zakona o obligacionim odnosima. Tako je odredbom lana 88. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano da ugovor koji neko lice zakljui kao punomonik u ime drugoga bez njegovog ovlaenja obavezuje neovlaeno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri. Dakle, radi se o zastupnitvu bez ovlaenja, koje postoji kad zastupnik zakljui ugovor iako nikada nije imao ovlaenja za to, ili ako je pri zakljuenju ugovora svojstvo zastupnika prestalo da postoji licu koje je u ime zastupanog zakljuilo ugovor. Zakonodavac ne ostavlja zastupanje bez ovlaenja bez ikakvoga dejstva, jer ugovor koje je zakljuilo lice koje nije zastupnik u ime zastupanog, potencijalno je ugovor zastupanog. Zastupani ima mogunost, da ovakav ugovor, koji ga po pravilu ne obavezuje, naknadno odobri (stav 1. lana 88. Zakona o obligacionim odnosima). Odobrenje se daje zastupniku ili njegovom partneru sa kojim je zastupnik zakljuio ugovor. Dok se ne da odobrenje od strane zastupanog, ugovor ,,lebdi", visi" i nepunovaan je. Ali ovo stanje ne moe trajati do u beskonanost. Zastupani moe odobriti ugovor zakljuen od strane neovlaenog lica, i to bilo izriito, bilo konkludentnom radnjom. U ovom sporu tueni je vratio publikaciju koju mu je isporuio tuilac, to dalje znai da zastupani nije odobrio ovaj ugovor. Poto predmetnog ugovora nema, onda nema ni obaveze tuenog da ispuni obavezu iz tog ugovora, a to je plaanje naknade za isporuenu publikaciju u utue-nom iznosu. Pitanje savesnosti tuioca, kao ugovaraa neovlaeno zastupanog, nije od znaaja u parnici u kojoj tuilac kao isporuilac publikacije trai cenu za istu. Ovo stoga to se radi o tubenom zahtevu za izvrenje ugovora koji nije ni nastao. Postoje injenino stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvreno, ali je prvostepeni sud pogreno primenio materijalno pravo, to je, kako je ve prethodno navedeno, Vii trgovinski sud preinaio prvostepenu presudu tako to je odbio tubeni zahtev i ukinuo reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave u obavezuju-em delu. (Presuda Vieg trgovinskog suda P. 576/05 od 31. 1. 2005. godine); "injenica daje ugovor zakljuen sa zastupnikom bez ovlaenja snabdeven peatom, nije od uticaja na njegovu punovanost, ukoliko neovlaeno zastupani odbije da takav ugovor ratifikuje" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 669/98); "Kod blagovremene notifikacije tuenog (odmah po dobijanju rauna), da ne odobrava ugovor (otpremnicu) zakljuen od neovlaenog lica, tuilac kao nesavesni saugovora zastupnika bez ovlaenja ne moe se dalje sa uspehom pozivati na okolnost daje ugovor snabdeven peatom tuenog i daje eventualna zloupotreba peata interna stvar tuenog - saugovoraa koji je bio neovlaeno zastupan " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 355/98); "Ako neovlaeno zastupani ugovor ne odobri, smatra se kao da ugovor nije ni zakljuen. Naime, ugovor koji je potpisalo neovlaeno lice kada ga neovlaeno zastupani ne odobri, smatra se kao da ne postoji. Kada tueni ugovor nije odobrio, ve je tuioca izriito obavestio daje ugovor potpisan od neovlaenog lica, na prevaren nain, i da ga on ne odobrava, onda je tuilac sve stoje inio posle toga inio po sopstvenoj volji, na sopstveni troak i sopstveni rizik. Zapravo, kada ugovor ne postoji za takvo ponaanje tuioca, tueni ne moe da bude odgovora " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 429/00); "Ako neovlaeno zastupano lice naknadno odobri ugovor koji je u njegovo ime zakljuio drugi, ugovor vai, bez obzira koliko je vremena prolo od zakljuivanja do odobravanja ugovora" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1030/96).

94

PUNOMOCJE
Davanje punomoja (cl. 89. ZOO)
Punomoje je ovlaenje - izjava kojom jedno lice (vlastodavac) ovlauje drugo lice (pravnim poslom) da ga zastupa, odnosno da svojom izjavom volje stvara pravne uinke za vlastodavca. Punomoje moe biti u raznom obimu ovlaenja. Tako, ako je punomonik dobio ovlaenje da zastupa vlastodavca u svim poslovima koji su predmet njegovog poslovanja, onda vlastodavac daje punomoniku generalno punomoje, a ako je punomonik ovlaen da poslodavca zastupa samo u jednom odreenom poslu, onda vlastodavac daje punomoniku posebno ovlaenje. Punomoje moe biti neogranieno ili ogranieno, zavisno od toga da li je vlastodavac punomonika ovlastio da pri obavljanju poslova po punomoju postupa prema njegovim uputstvima. Punomonik je duan da se i kod neogranienog i kod ogranienog punomoja pridrava i sporazumeva sa svojim vlastodavcem o tome kako e u nekom poslu, ili svim poslovima u celini, postupati. Ako je punomoje neogranieno, punomonik mora da postupa po svom najboljem znanju i savesti. Ako je, pak, punomoje ogranieno, ono se mora navesti u punomoju, kako drugu stranu ne bi doveo u zabludu o granicama datih ovlaenja, ali se punomonik i u tom sluaju, ako je potrebno, mora konsultovati sa svojim vlastodavcem i od njega dobiti potrebna uputstva za zakljuenje kakvog pravnog posla. Punomonik koji kod ogranienog punomoja ne postupa na navedeni nain ini zloupotrebu prava punomoja, a ako prekorai ovlaenja iz ogranienog punomoja onda odgovara svom vlastodavcu, osim ako vlastodavac naknadno ne odobri takvo njegovo postupanje. U svakom sluaju, ugovor koji je zakljuio punomonik obavezuje vlastodavca, osim ako druga strana nije znala niti morala znati da su ovlaenja punomonika ograniena. Pravilo o postojanju i obima punomoja, a naime da su oni nezavisni od pravnog odnosa na ijoj je osnovi punomoje dato, upuuje na zakljuak da je punomoje koje daje vlastodavac jednostrani pravni posao, kojim on izraava svoju volju da ga jedno lice - punomonik zastupa, odnosno da za njegov raun preduzima pravne poslove. Davanjem ovlaenja za zastupanje stvara se odnos izmeu vlastodavca i punomonika, kao njihov interni odnos, a sadrina punomoja kojim se punomonik ovlauje da izvri odreene radnje iz punomoja, predstavljaju pravnu osnovu za obavezivanje vlastodavca prema treim licima, sa kojim punomonik zakljuuje ugovor, odnosno odreeni pravni posao. Punomoje moe biti dato i ugovorom zakljuenim izmeu vlastodavca i punomonika, u kom sluaju se radi o dvostranom pravnom poslu. Navoenjem reci u lanu 92. stav 1. ZOO da "vlastodavac moe po svojoj volji suziti ili opozvati punomoje, ak ako se ugovorom odrekao tog prava", upuuje na zakljuak da se punomoje moe i ugovarati, sve u cilju isticanja i zatite volje vlastodavca, koji ne moraju biti poznati treim licima. Tako, na primer, vlastodavac moe dati punomoje punomoniku za zastupanje u sporu kod suda, ne navodei bilo kakva ogranienja u punomoju dato advokatu, jer su Zakonom o parninom postupku propisane radnje koje advokat moe samostalno da vri, ako mu u punomoju nisu ograniena, ali ako je u ugovpru zakljuenom izmeu vlastodavca i punomonika predvieno da punomonik nee preduzeti neku odreenu radnju u tom postupku, kao na primer da nee prihvati povlaenje tube bez odricanja od tubenog zahteva, a punomonik na sudu prihvati samo povlaenje tube, onda se ta nesaglasnost tie samo vlastodavca i punomonika, te ako je zbog toga nastala kakva teta za vlastodavca, punomonik je duan daje naknadi, jer se nije pridravao naloga iz ugovora datog od strane vlastodavca. Odredbe stava 3. lana 89. ZOO imaju u vidu da "punomonik moe biti i pravno lice", ali po logici stvari one se odnose samo na ugovore i druge pravne poslove koji nastaju u pravnom prometu, a ne i kada se radi o zastupanju pred sudovima, imajui u vidu daje odredbama ZPP propisano da u parninim stvarima punomonik moe biti svako sposobno fiziko lice koje je potpuno poslovno sposobno, odnosno advokat, kome se za svako zastupanje odreuje obim njihovih ovlaenja u zastupanju stranke, osim ako samim zakonom nije propisano koja prava je ovlaen da vri advokat, ako mu nisu blie odreena ovlaenja u punomoju. To se, naravno, odnosi i na zastupanje u upravnom postupku. Meutim, u pravnom prometu, kod poslova prometa robom i usluga, kao i kod drugih poslova pravnog prometa (komision, prevoz, pedicija i dr.), pravno lice moe biti ovlaeno da bude punomonik drugom licu, po pravilu drugom pravnom licu, ali prema formulaciji stava 3. pom. lana, znai da pravno lice moe biti moe biti punomonik i fizikom licu, ali samo u poslovima pravnog prometa. Za razliku od ugovornog punomostva postoji zakonsko, statutarno i sudsko zastupnitvo. Dravne i druge ustanove utvrene zakonom zastupa u pogledu njihovih imovinskih prava i interesa u parninom, izvrnom, krivinom i drugim postupcima pred sudovima, kao i u upravnom, prekrajnom postupku, odgovarajue javno pravobranilatvo. Punomostvo u privrednim drutvima odreuje se statutom, odnosno ugovorom o osnivanju tih drutava. Ako tim aktima nije odreeno lice koje zastupa organizaciju udruenog rada, zastupa je njen inokosni izvrni organ. 95

Obim ovlaenja za zakljuenje ugovora u ime privrednog drutva odreuje se osnivakim aktom, ugovorom ortaka ili lanova drutva, statutom ili odlukom nadlenog organa drutva. Punomonik u parnici je najee advokat, ali tu funkciju moe vriti i drugo lice, kako to propisuju odredbe Zakona o parninom postupku. Punomostvo moe biti samo u granicama sa kojima raspolae davalac punomoja. Ovlaenje moe biti generalno i specijalno. Generalno punomoje je ono koje se izdaje za zakljuenje ugovora jedne ili vie vista, za obavljanje svih ili odreenih radnji. Specijalno punomoje je ono koje se izdaje za zakljuenje jednog ili vie odreenih ugovora, odnosno za obavljanje jednog odreenog pravnog posla. Punomostvo moe biti opozvano, a moe prestati i otkazom. Isto tako punomostvo moe prestati izvrenjem odreenog posla za koje je dato punomostvo, kao i iz drugih razloga (prestanak privrednog drutva i dr.).

Sudska praksa
Naknadno odobrenje za ugovor zakljuen od strane neovlaenog lica ne mole se uiniti konkludentnom radnjom Punomoje za zakljuenje ugovora o kupoprodaji nepokretnostije ovlaenje za zastupanje koje vlastodavac daje punomoniku u zakonom propisanoj formi: u pismenom obliku i uz overu potpisa vlastodavca kod suda, zato se naknadno odobrenje za ugovor zakljuen od strane neovlaenog lica ne moe uiniti konkludentnom radnjom. Iz obrazloenja: "Prema utvrenom injeninom stanju, u pismenom predugovoru od 3.12.1998. godine o kupoprodaji sporne nepokretnosti navedeno je da se ugovor zakljuuje izmeu tuilaca i tuenog. U ime tuilaca kao kupaca ovaj predugovor potpisao je sin tuilaca koji za zakljuenje ovog predugovora nije imao punomoje tuilaca. Tuenom je platio polovinu kupoprodajne cene, koja je predugovorom odreena u iznosu od 32.000 DEM. Potpisi ugovaraa nisu overeni pred sudom, a u ugovoru je konstatovano daje nepokretnost predata kupcima. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zakljuili da ugovor od 3.12.1998. godine koji je u ime tuilaca, kao kupaca sporne nepokretnosti, zakljuio njihov sin koji za to nije bio ovlaen, ne proizvodi pravno dejstvo jer ga tuioci nisu naknadno odobrili, pa se u ovakvom sluaju smatra da ugovor nije ni zakljuen u smislu lana 88. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO). Prema lanu 89. stav 1. i lanu 90. ZOO punomoje je ovlaenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomoniku, a forma propisana zakonom za neki ugovor ili koji drugi pravni posao vai i za punomoje za zakljuenje tog ugovora, odnosno za preduzimanje tog posla. Za ugovor o kupoprodaji nepokretnosti lanom 4. Zakona o prometu nepokretnosti propisana je pismena forma i overa potpisa ugovaraa kod suda, pa i za punomoje za preduzimanje ovakvog pravnog posla kupoprodaju nepokretnosti vai ista forma, kao us lov punovanosti ovlaenja za preduzimanje radnje zakljuenja kupoprodajnog ugovora u ime vlastodavca. Tuioci nisu ovlastili potpisnika pobijanog ugovora od 3.12.1998. godine da u njihovo ime zakljui pobijani ugovor, niti su ovaj ugovor naknadno odobrili, iako su to mogli uiniti u smislu lana 88. stav 1. ZOO, davanjem odobrenja u obliku propisanom za ugovor za ije se zakljuenje daje (lan 29. stav 2. ZOO), to znai da se naknadno odobrenje za ugovor zakljuen od strane neovlaenog lica ne moe uiniti konkludentnom radnjom, jer je propisana forma uslov punovanosti i naknadnog odobrenja za zakljuenje takvog ugovora " (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev 765/05 od 14. aprila 2005. godine).

Posebna forma punomoja (l. 90. ZOO)

Ve je ranije reeno kako ovaj zakon za neke sluajeve propisuje obaveznost forme ugovora. Pravilo je da sklapanje ugovora ne podlee nikakvoj formi. Ako je punomoje izdato usmeno, onda se pretpostavlja da se jedno lice, koje se predstavlja kao punomonik, ponaa tako da druga strana prema odreenim okolnostima, zakljuuje da je to lice usmenim punomojem ovlaeno da zastupa vlastodavca. Prema tome, punomoje za takve ugovore nema neku posebnu formu. Ali kod formalnih ugovora, pored ostalih uslova za punovanost ugovora, zahteva se i ispunjenje odreene forme. Oni su zakonom odreeni ili se mogu odrediti i voljom stranaka pri zakljuenju ugovora. Ako stranke ne ispotuju propisanu formu, ugovor nije pravno valjan. Tako je propisano da ako zakon zahteva da ugovor bude zakljuen u odreenoj formi, onda to pravilo vai i za sve doenije izmene ili dopune takvog ugovora. Ako je za neki ugovor propisana forma propisana zakonom, na primer za ugovore o prometu nepokretnosti, onda ta forma mora biti ispotovana i kod punomoja. 96

Odredbe lana 90. ZOO se odnose, kao stoje reeno, na obaveznost forme punomoja, "odnosno za preduzimanje tog posla". Znai, u pitanju su samo formalni ugovori, a ne i drugi pravni poslovi, jer se reci "preduzimanje tog posla" odnose na poslove u vezi zakljuenja kakvog formalnog ugovora. Meutim, smisao odredaba navedenog lana moe se odnositi i na druge pravne poslove, odnosno punomoja koja moraju biti u istoj formi kao i pravni posao za koji se trai posebna forma propisana zakonom. Tako, na primer, Zakon o parninom postupku zahteva pismenu formu za punomoja, mada se pod pismenom formom podrazumeva i ako se stranka na zapisniku kod suda izjasni o svom punomoniku, odnosno o ovlaenjima koja mu prenosi. I drugi zakoni, kao to je, na primer, Porodini zakon predvia obaveznost forme za neke pravne poslove, naroito u oblasti starateljstva, u kom sluaju se za obavljanje takvih poslova mora imati i punomo u formi koji taj zakon propisuje. Forma propisana za neki pravni posao, odnosno punomoje koje se izdaje za taj pravni posao, nalazimo u sluajevima nekih poslova gde ne postoji neki neposredni pravni posao, ve se radnje punomonika odnose na poslove, odnosno preduzimanje poslova u ime i za raun vlastodavca, ali ne i za samo zakljuenje ugovora.

Sudska praksa
"Za zakljuenje punovanog ugovora o poklonu nepokretnosti punomonik poklonodavca mora imati posebno punomoje overeno kod suda" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije).

Obim ovlaenja (l. 91. ZOO)

Ve je u odredbama 84. ZOO reeno da se ovlaenje za zastupanje zasniva na zakonu, optem aktu pravnog lica, aktu nadlenog organa ili na izjavi volje zastupanog, to se kod ovog poslednjeg iskazuje kroz punomoje. Kao to se iz navedenog vidi, kod jedne vrste ovlaenja ve postoje propisane granice ovlaenja za zastupanje, utvrena, dakle, zakonom ili optim aktom pravnog lica, dok se kod druge vrste ovlaenja punomoje zasniva na izjavljenoj volji zastupanog. Oba navedena sluaja ukazuju daje obim ovlaenja odreen, te da punomonik moe preduzimati samo one pravne poslove koji se odnose na to odreenje. Inae, punomoje moe biti opte, generalno i specijalno. Optim, odnosno generalnim punomojem ovlauje se jedno lice da u celini i potpuno zastupa odreene pravne interese pravnog lica, i to samo za poslove koji su predmet redovnog poslovanja pravnog lica. Takvo lice moe zastupati vlastodavca - pravno lice u neogranienom broju ugovora, odnosno drugih pravnih poslova, a to opte ovlaenje se moe odnositi ili samo na zakljuenje neogranienog broja ugovora, ili na samo neogranieni broj drugih pravnih poslova. U svakom sluaju, svi ti ugovori i pravni poslovi se moraju odnositi na poslove koje redovno obavlja pravno lice. I kod drugih pravnih poslova, kao na primer kod izdavanje punomoi za zastupanje pred sudovima, moe se dati opte, odnosno generalno punomoje da punomonik zastupa stranku u svim sporovima koje ona vodi protivu drugih lica ili koji se vode prema tom licu. Specijalnim punomojem suavaju se prava punomonika samo na zakljuenje jednog ili vie odreenih ugovora, sa jednim ili vie poslovnih partnera. Tako, na primer, moe se dati punomoje jednom licu da za raun njegovog vlastodavca zakljui jedan ili vie ugovora u pogledu odreene stvari, sirovine ili robe, u odreenoj koliini i u odreenom vremenskom periodu. Pa i kod punomoja za zastupanje pred sudovima, lice moe dati punomoniku da ga zastupa samo u jednom odreenom predmetu. Punomonik moe biti ovlaen i za poslove koji se ne odnose na redovno poslovanje pravnog lica, kao na primer kod sporednih delatnosti koje pravno lice vri, a koje nisu upisane u sudski registar. Te, a i neke druge poslove, ak ako se i ne odnose na poslove sporedne delatnosti pravnog lica, punomonik ih moe preduzeti samo ako je posebno ovlaen za njihovo preduzimanje. Mada je odredbama ana 54. stav 2. ZOO propisano da ugovor zakljuen protivno stavu 1. istog lana nema pravno dejstvo, kao i da je odredbama lana 5. Zakona o privrednim drutvima propisano da privredno drutvo moe obavljati sve dozvoljene delatnosti, mora se voditi rauna daje lanom 10. istog zakona propisano koja su dejstva registracije, odnosno da ako se objavljeni podaci razlikuju od registarskih podataka, da se za za privredno drutvo kao taan uzima podatak iz registra, tako da ono u odnosima sa treim licima ne moe isticati podatke koji su objavljeni, ako su se trea lica pouzdala u podatke iz registra", to upuuje na zakljuak da se i granice ovlaenja punomonika odreuju prema registrovanim poslovima privrednog drutva. Prema tome, i ako punomonik u vrenju poslova po optem punomoju, zakljui kakav ugovor koji je van okvira delatnosti privrednog drutva (preduzea), takav ugovor obavezuje drutvo, osim ako je druga strana znala ili morala znati za to prekoraenje, o emu je bilo reci u komentarima prethodnih lanova. Zakon, odnosno odredbe stava 4. lana 91. ZOO, su izriite kada punomonik ne moe bez posebnog ovlaenja za svaki pojedini sluaj preuzetu meninu obavezu, zakljuiti ugovor o jemstvu, o poravnanju, o iza97

branom sudu, kao ni odrei se nekog prava bez naknade. Radi se o pravnim poslovima koji su od izuzetnog znaaja za vlastodavca, zbog ega se on takvom normom i zatiuje. U ovom sluaju se za te poslove ne moe izdati opte, odnosno generalno ovlaenje, ve posebno, specijalno za izvrenje samo jednog pravnog posla u vezi navedenih pravnih instituta. Na to upuuju i reci u toj normi "za svaki pojedini sluaj".

Sudska praksa
Prekoraenje ovlaenja iz punomoja Ako punomoje za prodaju nepokretnosti nije potpuno u pogledu visine cene po kojoj bi se nepokretnost mogla prodati, punomonik ne moe bez saglasnosti vlastodavca da zakljui ugovor o prodaji, koji bi za prodavca bio nepovoljan Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tuioci su suvlasnici sa po 1/2 idealnih delova polovine dvojne kute koja se nalazi u mestu II kod JJ, u Republici Hrvatskoj, koji su dana 6.02.2002. godine potpisali i sudski ove-rili punomoje prvo i drugotuenima, kao vlasnicima Agencije za promet nekretnina i samostalne privredne radnje agencije, ovlastivi ih za prodaju svog suvlasnikog dela te kue, za koji su naveli da ima povrinu oko 130 m2. S tim da im od isplaene kupoprodajne cene pripadne 10% na ime agencijske provizije. Tueni su postupivi po tom punomoju, dana 16.12.2002. godine, zakljuili kupoprodajni ugovor sa KK, kome su prodali navedenu kuu tuilaca za kupoprodajnu cenu od 15.000 EURA, zadravi za sebe iznos od 1.500 EURA kao dogovorenu proviziju, dok su preostali iznos od ukupno 13.500 EURA, svakom po polovinu, isplatili tuiocima dana 3.03.2003. godine. Porez na promet ove nepokretnosti je reenjem nadlenog organa Republike Hrvatske utvren, na osnovu koje je preraunata u evrima prema zvaninom kursu, iznosila 32.667 EURA. Utvreno je, takoe, da su se parnine stranke prilikom potpisivanja navedenog punomoja sporazumele da tueni navedenu kuu prodaju za cenu od 500 DM po jednom m2, to za povrinu od 130 m2 iznosi ukupno 65.000 DM, emu odgovara iznos od 32.500 EURA. Niestepeni sudovi su u kontekstu ostalih navedenih utvrenih injenica i injenice da za prodaju po toj nioj ceni nisu dobili saglasnost tuilaca; izveli sledei pravni zakljuak: da su tueni, kao nalogoprimci, navedenom prodajom prekoraili granice naloga dobij enog od tuilaca, s tim to prvostepeni sud smatra daje re o ugovoru o posredovanju, a drugostepeni sud o ugovoru o nalogu. Sledom ega su tueni obavezani da tuiocima solidarno naknade tetu nastalu povredom takvog ugovora, isplatom novanog iznosa razlike u kupoprodajnoj ceni koju su tueni ostvarili i cene koju su tuioci bili spremni da prime po osnovu ugovora na ije su zakljuenje ovlastili tuene, umanjenu za procenat zadrane provizije. Meutim, izloeni pravni zakljuak se za sada ne moe prihvatiti za ispravnim, jer je izostalo utvrenje najhitnije injenice za odluku o tubenom zahtevu tuilaca: po kojoj ceni su tueni bili ovlaeni na prodaju suvlasnikih delova navedene nepokretnosti tuilaca. Kako u punomoju od 6.02.2002. godine ta cena nije oznaena, onda bi trebalo utvrditi zato stranke nisu na siguran i jasan nain, pismenim putem, ugovorile najniu cenu po kojoj tueni mogu da prodaju navedenu nepokretnost tuilaca. ta ih je u tome spreilo, odnosno ta ih je motivisalo da to jasno i pouzdano ne ugovore. Zatim, da lije prodajna cena navedene nepokretnosti bila fiksno ugovorena ili po 1 m2. U sluaju da je po m2, onda treba na nesumnjiv nain utvrditi tanu povrinu prodate nepokretnosti. Na tu okolnost tueni su ponudili dokaz: elaborat o procenjenoj vrednosti nekretnine sainjen od strane angaovanog sudskog vetaka graevinske struke, kojim dovode u sumnju jednostranu utvrenu cenu samo na bazi poreske procene, na ta su ukazivali tokom provedenog prvostepenog i drugostepenog postupka, i na kraju i u reviziji. Osim toga, postoji i kupoprodajni ugovor zakljuen sa KK, u kojem je kao kupoprodajna cena oznaen iznos od 15.000 EURA. Ovako suprotstavljene dokaze na istu relevantnu okolnost, prvostepeni sud je morao da ceni na nain propisan lanom 8. ZPP, to je propustio da uini donoenjem prvostepene presude. Stoga e u ponovnom postupku prvostepeni sud na nesumnjiv nain razjasniti stvari na koje mu je ukazano ovim reenjem, tako to e pouzdano utvrditi visinu stvarne trine cene navedene nepokretnosti, pravilnom i jasnom ocenom svih izvedenih dokaza u smislu lana 8. ZPP. Pri tome e naravno imati u vidu i stvarnu neto povrinu navedene nepokretnosti, jer je i ona bitan elemenat za utvrivanje njene kupoprodajne cene. Prilikom utvrivanja ovih bitnih injenica, cenie i navode odgovora na tubu, albene i revizijske navode. Dok e o predlogu za odreivanje privremene mere odluiti u skladu sa lanovima 299. i 300. ZlP-a i stanjem nepokretnosti, ije se otuenje zabranjuje predloenom privremenom merom. Ovo reenje, o kome se odluuje izrekom presude je takoe moralo biti obrazloeno na nain propisan u lanu 345. stav 1. -ranije vaeeg ZPP. Nakon to pouzdano utvrdi ukazane bitne injenice znaajne za razreenje ovog spornog pravnog odnosa parninih stranaka, prvostepeni sud e biti u mogunosti da proceni o kom pravnom poslu se u ovom sluaju radi. Da li o ugovoru o nalogu i konsekventno tome, da lije nalog izvren onako kako glasi i prema uputstvima ili 98

je dolo do odstupanja od naloga i uputstava, a u tom sluaju zavisno sa kog razloga. Ili je pak re o ugovoru o posredovanju. S tim u vezi, da li su dunici tog obligacionog odnosa ispunili svoju ugovornu obavezu savesno i u svemu kako ona glasi ili nisu, da bi poverioci obligacionog odnosa u tom sluaju imali pravo na naknadu tete zbog povrede tog ugovora. Za tu svoju ponovnu odluku prvostepeni sud e dati jasne i argumentovane razloge na nain propisan lanom 338. stav 3. ranije vaeeg ZPP. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3049/05); Nema prekoraenja ovlaenja ako ovlaenje koristi lice po mestu zaposlenja Komercijalisti su kao punomonici po zaposlenju ovlaeni da zakljuuju ugovore u ime i za raun preduzeca i o kupovini i o prodaji robe, to znai da njihovo ovlaenje nije ogranieno samo na prodaju robe Prema obrazloenju Prama lanu 202. Osnovnog zakona o preduzeima (SI. list SFRJ", br. 17/65 - ranije vaei zakon -prim. DV), ugovor ne obavezuje preduzee ako je punomonik prekoraio granice ovlaenja. Ali i takav ugovor obavezuje preduzee ako druga strana nije znala niti je morala znati da je punomonik prekoraio granice ovlaenja. Dakle, za pravilno reenje ovoga spora bitno je utvrditi, poto tueni tvrdi daje njegov punomonik preko raio ovlaenje, da lije tuilac znao ili morao znati daje komercijalista tuenog prekoraio granice ovlaenja. Prema lanu 205. pom. Zakona, punomonikom se smatra lice kome je u preduzeu povereno vrenje dunosti iz kojih, po redovnom toku stvari, proistie i ovlaenje za zakljuivanje odreenih ugovora ili vrenje drugih odreenih poslova u granicama tih dunosti. Nesporno je daje u konkretnom sluaju zakljunicu u ime tuenog potpisao komercijalista. Po samo svom poloaju i zvanju komercijalista je ovlaen da kupuje i prodaje robu. Tueni tvrdi daje u ovom sluaju komercijalisti bilo ogranieno punomoje samo na prodaju robe, a ne i na kupovinu. Stoga je u smislu citiranog lana 202. Osnovnog zakona o preduzeima bitno utvrditi da lije tuilac za to ogranienje znao ili morao znati. Prema pravilima materijalnog prava, ponuda obavezuje ponudioca, iako je nije potpisalo ovlaeno lice, ako je ponuda sainjena na hartiji sa tampanim ili utisnutim znakom ponudioca, kojom se on u svom poslovanju slui, ako je ponuda snabdevena peatom i tambilj om ponudioca i potpisana na uobiajeni nain, ako se ponuda odnosi na posao kojim se ponudilac redovno bavi i ne prelazi obim njegovog normalnog poslovanja i ako ponueni nije znao da je ponudu potpisalo neovlaeno lice. U konkretnom sluaju sporna zakljunica je sainjena na hartiji sa odtampanim oznakama ponudioca, kojom se on u svom poslovanju slui. Takoe je na zakljunici stavljen i peat tuenog i ona je potpisana na uobiajen nain. S obzirom da se u ovom sluaju radi o kupoprodajnom ugovoru oito je da se radi o poslu kojim se tueni redovno bavi, jer je tueni trgovinsko preduzee za promet robe na veliko i malo. Prema tome, pro-izilazi da tuilac nije znao niti morao znati da je punomonik tuenog prekoraio granice ovlaenja. U ostalom, tueni i ne tvrdi daje to tuiocu bilo poznato, ve samo istie da mu je to moralo biti poznato. Prema svemu izloenom sporna injenica na osnovu citiranih propisa obavezujeJuenog te je, prema tome, pomenutom zakljunicom sklopljen pravovaljan kupoprodajni ugovor sa odreenim pravima i obavezama za obe stranke (prema odluci VPS, SI. 632/69);

Primer opteg, odnosno generalnog punomoj a (tambilj, broj, datum i mesto) PUNOMOJE Ovim se ovlauje_ komercijalni referent privrednog drutva (pred , uzeca) ______________u __________, ulica ______, broj _____, lina karta br.__________, da u ime i za raun ovog drutva zakljuuje ugovore sa poljoprivrednim zadrugama i dru gim privrednim organizacijama koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom o prodaji vetakog ubriva i ugovore sa transportnim preduzeem o razvozu vetakog ubriva sa stovarita u ____________, ulica_____ , broj_______________, do odredita kupaca. Ovo punomoje vai do______________godine (ili do opoziva). Privredno drutvo Direktor

99

Primer opteg, odnosno generalnog punomoja za zastupanie privrednog drutva (preduzea) pred sudom (tambilj, broj, datum i mesto) pravni referent privrednog , ulica________________________, broj ____________________, u svim privrednim sporovima, privrednim prestupima i poslovima registra, sa pravima i obavezama koja su po Zakonu o parninom postupku propisana za advokata, osim za one radnje za koje se istim zakonom propisuje izriito ovlaenje za vrenje odreenih radnji (l. 89. ZPP). Ovo punomoje vai do_____________godine (ili do opoziva). , da zastupa ovo drutvo kod Trgovinskog suda u Ovim se ovlauje drutva (preduzea)_____ PUNOMOCJE
_____________,

Privredno drutvo Direktor, Primer specijalnog punomoia za zakljuenje jednog ili vie odreenih ugovora (tambilj, broj, datum i mesto)

PUNOMOCJE _____, komercijalni referent Privrednog drutva (preduzea) Ovim se ovlauje ________, broj , lina karta broj , da u raun ovog preduzea zakljui ugovor sa Zemljoradnikom zadrugom Polet", iz ________________________________________________________________________ ime i za ji 50.000 kilograma vetakog ubriva, kvaliteta__________vrste_______________.
__________________,

u__________, ulica

Privredno drutvo (preduzee) ________________, o prodaDirektor,

Primer specijalnog punomoia za zastupanje privrednog drutva (preduzea) pred sudom u odreenoj parnici

PUNOMOCJE ____________, pravni referent privrednog drutva (preduzea) (tambilj, broj, datum i mesto) ____________, ulica_______________broj_______, da zastupa ovo Ovim se ovlauje __________________, u sporu po tubi_____________________, iz drutvo pred Trgovinskim sudom u _, protivu ovog drutva radi ____________________, koji se vodi kod pomenutog suda pod Privredno drutvo brojem P. Primer prenosa punomoja - sa pravom prenosa na drugo lice (tambilj, broj, datum i mesto) Ovim se ovlauje ____ u ulica raun ovog drutva zakljui ugovor sa U sluaju spreenosti, punomonik moe ovo punomoje preneti na ______________________________________________________________________ ovog drutva, iz_______________, ulica__________________broj_______, lina karta broj __________________, u koliini od_____ Direktor,

PUNOMOCJE ____________, komercijalni referent privrednog drutva _, broj_______, lina karta broj

_____________, da u ime i za __________________________, iz___________________, o prodaji , radnika

100

Privredno drutvo Direktor,

Opozivanje i suavanje punomoja (l. 92. ZOO)

Odredbe lana 92. ZOO reguliu, uglavnom, odnos izmeu vlastodavca i punomonika. Suavanje punomoja odnosi se na ve dato punomoje, kojim su utvrene granice postupanja punomonika prema treem licu, tako to vlastodavac novim punomojem zamenjuje staro, i u novom punomoju odreuje, odnosno suava prava punomonika za preduzimanje kakve pravne radnje, ili ga ograniava na zakljuenje samo odreenog ugovora. Ako su ugovorne strane ve u poslovnom odnosu na osnovu ranijeg punomoja punomonika, punomonik, odnosno vlastodavac je duan da obavesti drugu stranu o suavanju ranije ve datog punomoja, uz navoenje sadrine tog novog punomoja i navoenjem roka od kada se ono primenjuje. Opoziv punomoja znai izjavu volje vlastodavca da se ukida pravno dejstvo uinjeno u odreenom punomoju. Za razliku od opoziva postoji i povlaenje punomoja, ali se oni razlikuju u sutini delovanja, odnosno pravnih posledica koje mogu nastati. Opoziv okonava dejstvo datog punomoja, s tim to se ponuda za zakljuenje ugovora ili nekog drugog pravnog posla moe opozvati do zakljuenja ugovora, dok bi "povlaenje" punomoja znailo spreavanje da se izvri neka pravna radnja. Za suavanje ili opozivanja punomoja nije potrebna posebna forma, jer se i kod formalnih ugovora to moe uiniti usmenim saoptenjem punomoniku, to ga obavezuje. Naravno, sve to mora biti i pismeno potvreno radi obezbeenja dokaza daje predmetna radnja suavanja, odnosno opozivanja punomoja blagovremeno saoptena punomoniku. Ukoliko punomonik ne prihvati suenje punomoja i on ima pravo da otkae punomoje, s tim da zapoete radnje zavri na najbolji nain. U Zakonu o parninom postupku propisana su pravila za sluaj otkazivanja punomoja, po kojima stranka moe u svako vreme opozvati punomoje, a punomonik ga moe u svako vreme otkazati, s tim da je posle otkaza punomoja punomonik duan da jo mesec dana vri radnje za lice koje mu je izdalo punomoje, ali samo ako je potrebno da od njega otkloni kakvu tetu koja bi u to vreme mogla nastati. Ako bi se opozivanjem ili suavanjem punomoja povredio ugovor o nalogu, ili ugovor o delu, ili neki drugi ugovor, punomonik ima pravo na naknadu tete koju je pretrpeo takvim radnjama svog vlastodavca. U ovom sluaju radi se o teti koju punomonik pretrpi svojim angaovanjem na izvrenju ovlaenja iz punomoja, a vlastodavac ga u toku tih izvrenja ogranii, odnosno suzi mu prava za preduzimanje odreenih poslova iako ih je punomonik preduzeo, a posebno ako je vlastodavac opozvao punomoje punomoniku, koji je za sve vreme do opoziva obavljao odreene radnje. Karakter te tete je faktiko pitanje i ono zavisi od niza okolnosti koje dovode do utvrenja stvarne tete, ak i izgubljene dobiti.

Sudska praksa
"Autorska moralna i imovinska prava pripadaju autoru od trenutka nastanka autorskog dela a ne licu koje je koristilo idejno reenje za svoj proizvod" - (prema odluci VPS, P. 5704/2000).

Dejstvo prestanka i suavanja punomoi prema treim licima (l. 93. ZOO)
Ako je vlastodavac opozvao punomoje ili gaje suzio, odnosno smanjio, takvo opozivanje ili suavanja punomoja nema dejstvo prema treem licu koje je zakljuilo ugovor sa punomonikom, ili obavilo drugi posao, a nije znalo niti je moralo znati daje punomoje opozvano, odnosno sueno, to znai da pravne posledice tako zakljuenog ugovora snosi vlastodavac, kao daje izvrenje tog posla obavljeno po njegovom nalogu.. Ako je, pak, tree lice znalo ili moralo znati daje punomoniku opozvano punomoje, ili da su mu suena prava iz punomoja, pa ipak zakljui ugovor sa punomonikom, snosi rizik za tetu koja moe da nastane takvim njegovim ponaanjem, osim ako druga strana, odnosno vlastodavac punomonika naknadno ne odobri i tako zakljueni ugovor, odnosno drugi pravni posao. Smatra se da tree lice nije znalo daje punomoje punomoniku druge strane opozvano ili sueno ako ga o toj injenici ne obavesti drugo lice - vlastodavac punomoja, ili i sam punomonik, a ipak doe do zakljuenja ugovora ili obavljanja drugog pravnog posla po ranijem punomoju. U odredbi lana 93. ZOO, a ni u drugim odredbama ZOO, nije propisano ko je obavezan da tree lice obavesti o nastaloj promeni u punomoju, da li vlastodavac punomoja ili punomonik, ali s obzirom da se kod opoziva punomoja gase prava punomonika, ini se da ta obaveza lei na vlastodavcu, imajui u vidu okolnost daje punomonik o svim svojim zapoetim i zavrenim radnjama na osnovu punomoja blagovremeno obavetavao svog vlastodavca. Neto je drukija situacija ako je bilo u pitanju suavanje punomoja, jer je punomonik i sa tako suenim ovlaenjima i dalje u poslovnom odnosu sa treim licima, pa je oigledno u obavezi da ga obavesti o nastalim promenama u njegovom punomoju. U protivnom, punomonik koji bi vlastodavca zastupao sa ranijim punomojem snosio bi sve posledice nastale tete za vlastodavca, umanjene za stepen odgovornosti treeg lica ako je ono znalo ili moralo znati za tu promenu. 101

Odgovornost punomonika za naknadu tete nastaje, dakle, ako je on znao za opozivanje, odnosno za suavanje punomoja, a ipak je postupao po ranijem punomoju. Meutim, ako punomonik nije znao niti je morao znati za opoziv, odnosno za suavanje punomoja, njegova odgovornost za eventualnu tetu ne bi postojala. I u prvom i u drugom sluaju pravne poslediee zakljuenog ugovora ili nekog drugog pravnog posla ne bi imale znaaja za tree lice, jer bi se ugovor ili neki drugi pravni posao morao izvriti prema njemu osim, kao stoje reeno, ako je znao ili je morao znati daje punomonik radio u uslovima kada mu je opozvano punomoje ili kada je radio sa suenim punomojem u odnosu na ranije punomoje. Iste poslediee nastaju i u sluajevima prestanka punomoja. Naime, i tu vai pravilo da ugovor koji se zakljui na osnovu punomoja ija je vanost prestala, obavezuje lice koju je to punomoje dalo, ako druga strana nije znala niti je morala znati daje vanost punomoja prestala. Ovde se ima u vidu punomoje koje je ogranieno na odreeno vreme, koje moe biti iskazano kalendarski, na dane, nedelje, mesece ili godine. Punomoje moe biti ogranieno i za izvrenje jednog odreenog posla. Protek roka, odnosno izvrenje odreenog posla gasi pravnu snagu punomoja, pa svaki ugovor ili obavljeni pravni posao posle isteka tog vremena, ne proizvodi pravno dejstvo prema vlastodavcu. Ovo zbog toga to je tree lice pri zakljuenju ugovora ili drugog pravnog posla sa punomonikom moralo znati granice ovlaenja tog punomonika i vreme dok traje taj ugovor, odnosno kada prestaje njegova pravna snaga. Ako u punomoju nije naveden rok do kada vai punomoje, odnosno ovlaenja punomonika, onda zakljueni ugovor po proteku roka ovlaenja, za koju su znali samo vlastodavac i punomonik, stvara takvo pravno dejstvo da se ugovor, odnosno drugi pravni posao mora izvriti prema treem licu, i to od strane vlastodavca punomoja, osim ako je tree lice znalo ili moralo znati daje po proteku roka vanosti punomoja zakljuio ugovor ili drugi pravni posao sa punomonikom.

Drugi sluajevi prestanka punomoja (l. 94. ZOO)

Odredbe lana 94. ZOO reguliu pitanje prestanka punomoja, kako u odnosu na vlastodavca tako u odnosu na punomonika, sa pravnim posledicama koje nastaju tim prestankom. Prvi stav tog lana odnosi se na prestanak pravnog lica kao punomonika. Ve smo ranije rekli da se pravno lice, po pravilu, javlja kao punomonik u poslovima prometa robom i usluga, kako se to moe zakljuiti iz odredbe lana 89. stav 3. ZOO. Pravno lice moe prestati pod uslovima koji su propisani zakonom. Tako, na primer, odredbama lana 345.. Zakona o privrednim drutvima akcionarsko drutvo prestaje ako nastanu uslovi predvieni u tom lanu. Pravne poslediee brisanja pravnog lica iz registra stvara obavezu vlastodavcu da sva nereena pitanja koja je preduzeo punomonik - pravno lice do njegovog prestanka, odnosno brisanja iz registra, sam preduzme ili ih poveri nekom drugom fizikom ili pravnom licu. Pretpostavka je da je vlastodavac obaveten o okolnostima vezanim za prestanak privrednog drutva (preduzea), kada se otvori postupak steaja i steaj objavi u slubenom glasilu, pa zbog toga ima dovoljno vremena da raspravi sva nereena pitanja sa svojim dotadanjim punomonikom - pravnim licem. U drugom sluaju, tumaei reci, u stavu prvom ovog lana, "ako zakonom nije drukije odreeno", moe se zakljuiti da se te odredbe odnose na pravna lica koja se spajaju sa drugim drutvom ili se drutvo punomonik podeli na dva ili vie drutva, kako je to propisano odredbama lana 400. Zakona o privrednim drutvima, u kom sluaju takva promena oblika drutva ne daje i pravo novom obliku drutva da preuzme funkciju ranijeg punomonika, jer je punomoje specijalna pravna radnje koja decidno odreuje lice kao punomonika i njegova ovlaenja za zastupanje, vlastodavca. Zbog toga, o tome da li e vlastodavac obnoviti punomoje ili ne zavisi od njegove volje, odnosno procene da li bi ga novi pravni subjekt sa uspehom zastupao. Kada je u pitanju fiziko lice koje je bilo punomonik odreenog vlastodavca, njegovom smru nastaju pravne poslediee prestanka punomoja, odnosno prestanka zastupanja vlastodavca, to za drugu ugovornu stranu nije od znaaja, jer je punovaan pravni posao koji je punomonik preduzeo do dana svoje smrti, a to dalje obavezuje vlastodavca kao daje pravni posao sam zakljuio. Trei stav navedenog lana ima u vidu smrt vlastodavca, odnosno smrt fizikog lica koje je dalo punomoje drugom licu. U svakom sluaju, punomoje prestaje smru poslodavca, ukoliko vlastodavac za ivota nije zakljuio kakav ugovor sa punomonikom da punomoje posle njegove smrti traje samo u vezi okonanja nekih odreenih radnji, ali i u tom sluaju samo ako posle prekida nekog postupka, usled smrti vlastodavca, taj postupak bude nastavljen nalogom od strane oglaenih naslednika. Meutim, u sudskom sporu, u kome je vlastodavca zastupao advokat, smru vlastodavca ne prestaju ovlaenja advokata da i dalje vri poslove zastupanja umrlog lica (vlastodavca). Tako je u lanu 94. stav 2. ZPP propisano da ako je punomoniku dato ovlaenje da moe vriti sve radnje u postupku, a stranka, odnosno njen zakonski zastupnik umre, punomonik je ovlaen da i dalje preduzima radnje u postupku, ali naslednik, odnosno novi zakonski zastupnik moe opozvati punomoje. To se, naravno, ne odnosi na fizika lica kao punomonike, koji nisu advokati, jer njima punomoje prestaje uvek kada umre vlastodavac. 102

POSLOVNO PUNOMOJE
Ko moe dati punomojc (l. 95. ZOO)
Poslovno punomoje, o kome je re u stavu prvom ovog lana, ima u vidu punomoje koje, u granicama zakona, moe dati privredno drutvo (preduzee) ili neko drugo pravno lice, i njime ovlasti punomonika da zakljuuje ugovore i obavlja poslove koji su uobiajeni u vrenju njihove poslovne delatnosti. Ove odredbe, koje se odnose na punomonike, ne odnose se samo na radnike drutva, odnosno pravnog lica koje daje punomoje, koje je vlastodavac, jer se u tim odredbama davanje punomoja ne vezuje za lica koja su u radnom odnosu u tom pravnom licu. Prema tome, svako poslovno sposobno lice moe biti punomonik privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica, ali kako se ovlaenja odnose samo na zakljuenje ugovora i obavljanje drugih poslova koji su uobiajeni u vrenju njihove delatnosti, samim tim to punomoje je dobilo naslov "poslovno punomoje". Navedene reci: "koji su uobiajeni u vrenju njihove poslovne sposobnosti", ukazuju na neki nain da se odnose, uglavnom, na poslove koje privredno drutvo (preduzee) ili drugo pravno lice vre prema svojoj registrovanoj delatnosti, a za koje je punomonik ovlaen da ih vri bilo kroz opte, odnosno generalno punomoje, ili kroz specijalno punomoje, ali se taj izraz prvenstveno moe shvatiti samo kao neko ue ovlaenje u vrenju glavnog ovlaenja, nekog pravila ili obiaja koji su dozvoljeni, odnosno kao neko sporedno ovlaenje vezano za izvrenje glavnog posla - kao uobiajeno sporedno ovlaenje koje je u skladu sa registrovanim delatnostima. Poslovni punomonik moe biti i radnik preduzea, odnosno pravnog lica, koji dobij a ovlaenje od zakonskog zastupnika pravnog lica, na nain predvien optim aktom, za zakljuenje ugovora ili drugih pravnih poslova koji nisu u domenu vrenja njegovih poslova u pravnom licu. Tako, na primer, direktor ili upravni odbor, moe u okviru ovlaenja optim aktom, odrediti nekog svog radnika da van okvira njegove delatnosti obavi odreeni pravni posao. Ako je zakljuenje ugovora ili nekog drugog pravnog posla u funkciji nekog radnika, prema sistematizaciji poslova i radnih zadataka privrednog drutva, odnosno pravnog lica, ili se po prirodi poslova odnose na njegovu funkciju, onda je u pitanju punomoje po zaposlenju, o emu govore odredbe lana 98. ZOO. Ogranienje poslovnog punomonika u vrenju odreenih pravnih poslova iz domena poslovne delatnosti privrednog drutva (preduzea), odnosno pravnog lica, propisana su decidno u stavu drugom ovog lana. Tako, ako je u pitanju opte, odnosno generalno punomoje, kojim se punomonik ovlauje za zakljuenje svih vrsta ugovora ili drugih pravnih poslova koji se odnose na poslove delatnosti preduzea, odnosno pravnog lica, poslovni punomonik ipak ne moe zakljuivati ugovore u vezi otuenja ili optereenja nepokretnosti, niti preuzeti menine obaveze ili obaveze jemstva, uzeti zajam i voditi spor, osim ako za svaki takav posao nije dobio posebno punomoje. Ako punomonik i bez dobijene posebne saglasnosti preduzea za zakljuenje nekih od navedenih poslova u stavu drugom ovog lana, preduzme takve radnje, takav ugovor ne proizvodi pravno dejstvo, jer je druga strana morala znati da za navedene poslove punomonik mora imati posebno ovlaenje. Poslovno punomoje moe biti ogranieno za odreenu vrstu poslova ili na odreene poslove. U punomoju poslovnog punomonika se ta ogranienja moraju navesti. Ako u punomoju nisu navedena, ne mislei pri tom na poslove iz stava 2. ovog lana, a punomonik ipak preduzme, odnosno zakljui pravni posao za koji je njegovo punomoje ogranieno, pravni posao obavezuje vlastodavca, osim ako je tree lice pri zakljuenju tog posla znalo ili moralo znati za postojanje ogranienja. Ako zbog toga vlastodavac pretrpi kakvu tetu, taj svoj odnos raspravlja jedino sa punomonikom koji je znao da su mu u vezi zakljuenja takvog pravnog posla, odnosno ugovora, ovlaenja ograniena, o emu je vie bilo reci u komentaru o prekoraenju ovlaenja punomonika.

Sudska praksa
Poslovno punomoje za zakljuenje odreenog ugovora Ako stranke ugovore da e ugovor potpisati odreeno lice, ugovor ne moe stupiti na snagu dok ga ne potpie upravo to lice Prema obrazloenju Meu strankama je sporno da li pismeno, na koje se poziva tuilac, predstavlja punovaan ugovor o kupovini i prodaji, i u vezi s tim da lije osnovan zahtev tuioca za naknadu tete koji je tuilac postavio zbog neispunjenja obaveze isporuke robe od strane tuenog, preuzetu po tom ugovoru. Naime, prema tom pismu za koga tuilac tvrdi da predstavlja punovaan ugovor, tueni se obavezao da kao prodava isporui tuiocu kao kupcu svee stone jabuke sorte jonatan " cea 600 tona i sorte ,, crveni delies " cea 30 tona, po ceni od 1,49 dinara za 1. kilogram bruto (neto, franco hladnjaa). Pri tome su stranke u ovo pismeno imele da ugovor stupa na snagu na dan njegovog potpisivanja, s tim to su oznaile da ugovor za tuioca potpisuje komercijalni direktor, a za tuenog direktor i komercijalni rukovodilac. 103

Uvezi s tim meu strankama nije bilo sporno da pomenuti ugovor nije potpisao direktor tuenog. Drugostepeni sud razmotrivi predmet spora, i ocenivi albene razloge tuioca, naao je da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je u vezi istaknutog spornog pitanja zauzeo stanovite da pomenuto pismeno ne predstavlja punovaan pismeni ugovor o kupovini i prodaji. Naime, kako se to vidi iz samog teksta pomenutog pismena, stranke su punovanost pomenutog ugovora o kupovini i prodaji uslovile potpisivanjem ugovora od strane odreenih predstavnika, budui da su u odredbe teksta ugovora unele i odredbu da ugovor stupa na snagu na dan njegovog potpisiivanja. Pri tome su u tekstu naznaila da ugovor ispred njih potpisuju napredpomenuta lica. Kod takvog stanja stvari, kada je za punovanost pomenutog ugovora bilo propisano da isti mora biti potpisan od strane odreenih lica, drugostepeni sud je naao da nepotpisivanj e pismena o ugovoru od strane ma i jednog od predvienog potpisnika (u ovom sluaju direktora tuenog), ima za posledicu da se pomenuti ugovor ne moe smatrati zakljuenim. Ovo sa razloga to su stranke samim tekstom ugovora predvidele da ga za svaku od ugovornih strana potpisuju tano odreena lica, kao i da e ugovor stupiti na snagu, dakle, postati punovaan, tek na dan njegovog potpisivanja. S toga, kako pismeno o ugovoru nije bilo potpisano od strane jednog ugovorom predvienog potpisnika, to takav ugovor ne moe biti punovaan, kada u spornom sluaju nisu ostvareni svi uslovi koje su stranke bile propisale za njegovu punovanost. Sledstveno ovome, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je, nalazei da ovakav ugovor meu strankama ne proizvodi pravno dejstvo, odbio tubeni zahtev tuioca za naknadu tete pretrpljene zbog povrede ovog ugovora (prema odluci VPS, SL 24/72); Upis ogranienja punomonika u registar je bez znaaja za punovanost ugovora Ugovor koji zakljui punomonik po zaposlenju u okviru svoje delatnosti obavezuje stranku i u sluaju kada mu je punomo ograniena, i to ogranienje upisano u registar privrednih organizacija, jer druga stranka nije duna da proverava da li je punomoniku po zaposlenju ograniena punomo Prema obrazloenju Upis u registar ogranienja ovlaenja nema i ne moe imati onaj znaaj koji mu tueni pripisuje. Upis u registar ogranienja ovlaenja u svakom sluaju obavezuje ono lice i lana radne organizacije kome je ovlaenje ogranieno. Stoji injenica daje takom 5. lana 186. Osnovnog zakona o preduzeima (raniji zakon -prim. - DV) predvieno da se u registar upisuju i imena lica za potpisivanje firme, kao i granice njihovih ovlaenja. Meutim, ova odredba upuuje na upis onih lica, sem direktora, koja inae ne bi bila ovlaena po me-stu zaposlenja, a kojima se daju ira ovlaenja kako za raspolaganje sredstvima preduzea, tako i za iri deo poslovanja, a ne za redovno poslovanje po mestu zaposlenja. Nemogue je i zamisliti da bi u registar preduzea morala biti upisana sva ovlaenja i obim istih svakog lica, koje je inae samim faktom da muje povereno odreeno radno mesto i istodobno ovlaenje na vrenje odreenih poslova koji spadaju tom radnom mestu. Ovo jasno proizilazi iz lana 205. pom. zakona, gde je predvieno, bez obzira na upis u registar, da se punomonikom smatra i lice kome je u preduzeu povereno vrenje dunosti iz kojih po redovnom toku stvari proistie i ovlaenje za zakljuivanje odreenih ugovora ili vrenje drugih odreenih poslova u granicama tih dunosti radnog mesta. Komercijalista u predstavnitvu, po samom mestu zaposlenja, ovlaenje da vri sve poslove predstavnitva, koji imaju znaaj i koji spadaju u komercijalne poslove. Kod takve injenice tuioevi predstavnici nisu mogli znati daje tueni ograniio svoga komercijalistu na vrenje poslova samo iz njegove osnovne delatnosti a ne i poslova iz njegove sporedne delatnosti. Naziv tuenog preduzea i njegovog predstavnitva nisu upuivali tuioca, odnosno njegove predstavnike da posumnjaju u ovlaenja predstavnika tuenog, a ne bi bili duni da u svakom sluaju vre jo i uvid u registar privrednih organizacija. Nametanje takve obaveze strankama, da pri zakljuenju svakog posla vre uvid u registar privrednih organizacija, ne bi se moglo prihvatiti, jer bi to, u krajnjoj liniji, sputavalo same stranke, i spreavalo brz saobraaj u poslovnim odnosima, a time tetio i usporavao itav javni saobraaj. Prema tome, a s obzirom na sve ostale okolnosti ovoga sluaja, ugovor koga je zakljuio u ime tuenog njegov predstavnik kao punomonik po zaposlenju, a koji je prekoraio dobij eno ovlaenje, obavezuje tuenog, jer tuilac po prirodi stvari a i faktiki nije znao niti je mogao znati da je predstavnik tuenog ogranien u svojim ovlaenjima na zakljuivanje samo onih poslova koji proizilaze iz njegove osnovne delatnosti (prema odluci VPS, SI. 98/69).

Poslovno punomoje imaoca radnje (cl. 96. ZOO)

Imalac radnje (preduzetnik) moe, shodno odredbama l. 51. Zakona o privrednim drutvima, kao i privredno drutvo ili drugo pravno lice da da drugom licu poslovno punomoje, koje moe imati isto pravno dejstvo u pogledu obima ovlaenja, ogranienja i iskljuenja vrenja nekih poslova, kao stoje to regulisano odredbama lana 95. ZOO. 104

Osobenost ovog lana je na ukazivanju da poslovno punomoje ne prestaje smru imaoca radnje, kao i onda ako bi on bio lien poslovne sposobnosti. Imalac radnje je fiziko lice, ili vie fizikih lica koja osnivaju ortaku radnju. Radnja moe prestati sa radom na vie naina. Jedan od tih naina vezanje za smrt imaoca radnje ili gubitak poslovne sposobnosti. Prema lanu 28. Zakonu o privatnim preduzetnicima, ako imalac radnje umre, ili trajno izgubi poslovnu sposobnost osnivaa radnje (pa i kad osniva radnje bude osuen pravosnanom presudom na kaznu zatvora due od est meseci), lanovi porodinog domainstva mogu preuzeti radnju i nastaviti rad sami ili preko poslovoe, a u sluaju da vie lanova porodinog domainstva eli da nastavi voenje radnje, radnja nastavlja sa radom kao ortaka radnja. Ako li, pak, lanovi porodinog domainstva ne nastave rad pod uslovima kako je to napred navedeno, nadlena optinska jedinica, u kojoj je izvren upis radnje, donosi reenje o prestanku radnje.

OVLASENJA TRGOVINSKOG PUTNIKA (l. 97. ZOO)

Trgovinski putnik je lice koje kao punomonik privrednog drutva (preduzea) ili drugog pravnog lica koje se bavi privrednom delatnou, poseuje druga pravna lica i nudi im, odnosno daje ponudu svog vlastodavca, da na osnovu prospekta ili uzorka kakve robe, koju proizvodi ili prodaje njegov vlastodavac, ova lica tu robu narue ili kupe, ili prihvate neku uslugu njegovog vlastodavca. Obim ovlaenja trgovinskog putnika utvrena je odredbama ovog lana, ali vlastodavac moe ovlastiti trgovinskog putnika da obavlja i druge radnje koje imaju karakter ovlaenja koje moe trgovinski putnik da obavlja. On moe, po pravilu, da obavlja samo one poslove i da prodaje robu koji su navedeni u punomoju koje mu je privredno drutvo (preduzee) dalo. Odredbama lana 97. ZOO nije odreeno koja privredna drutva imaju pravo da angauju trgovinskog putnika i u kakvom je pravnom odnosu trgovinski putnik prema privrednom drutvu (preduzeu). S obzirom na sadrinu ovog lana, trgovinski putnik moe da preduzima pravne poslove i da zakljuuje ugovore za svako drutvo, bilo daje ono malo ili veliko. Bitno je daje u pitanju privredno drutvo (preduzee), odnosno pravno lice koje se bavi privrednom delatnou, stoje dovoljan razlog da to drutvo, odnosno pravno lice moe da angauje trgovinskog putnika. Pravni odnos trgovinskog putnika moe biti regulisan zakljuenjem ugovora o radu na odreeno ili neodreeno vreme ili, to je est sluaj, zakljuenjem ugovora o delu. U svakom sluaju, njihov odnos se regulie ugovorom, kojim se predviaju uzajamna prava i obaveza obeju strana. Trgovinski putnik mora imati punomoje iz koga se moe zakljuiti koje poslove moe da obavlja kao trgovinski putnik. To mogu biti poslovi, kao to je reeno, nuenje i prodaja robe i usluga u korist vlastodavca, ali ako se iz ugovora to ne moe zakljuiti, trgovinski putnik ima ovlaenje samo da prikuplja porudbine, a ako i pored toga zakljui kakav ugovor sa treim licem, ugovor ima pravnu snagu ako ga naknadno odobri vlastodavac. Pravila institutu trgovinskog putnika ograniavaju ovoga da u isto vreme radi za vie preduzea kao trgovinski putnik. To bi bila nedozvoljena konkurencija, zbog ega se ugovorom mora regulisati klauzulom o konkurenciji. Meutim, to se moe otkloniti samo odobrenjem vlastodavca, koje treba takoe da bude verifikovano. Ako trgovinski putnik nije ovlaen da prodaje robu, odnosno zakljuuje ugovore o prodaji robe za svog vlastodavca, onda je on jedino ovlaen da ini samo ponude treim licima pokazujui uzorke, odnosno prospekte robe koju proizvodi, odnosno usluge koje vri njegov vlastodavac (na prim.. poslove pedicije i si.). Takve ponude imaju pravno dejstvo da se ugovor smatra zakljuenim ako je ponuda prihvaena. Meutim, i ta ponuda se moe ograniiti samo na pokazivanje uzorka ili prospekta robe vlastodavca punomoja, ali ako i pored toga trgovinski putnik zakljui ugovor sa treim licem, a ne odnosi se na predmet i uslove iz ponude, smatra se daje ugovor zakljuen tek ako ga vlastodavac naknadno odobri. Ovo zbog toga to tree lice, pri prijemu ponude, mora znati obim ovlaenja trgovinskog putnika, pa moe snositi posledice neprihvatanja izjave o ponudi, ako to iz punomoja trgovinskog putnika ne proizilazi. Trgovinski putnik koji je ovlaen da prodaje robu svog vlastodavca nije ovlaen i da naplati cenu, kao da izvri prodaju na kredit. Trgovinski putnik ne moe naplatiti cene ne samo zbog toga to mu to pravo ograniava vlastodavac, ve i zbog toga to pozitivni propisi zabranjuju prodaju robe na taj nain, imajui u vidu da se platni promet vri preko odreene fmansijske organizacije, odnosno poslovne banke. Neto je drugi sluaj kod ugovora o prodaji na kredit, jer se prodaja pod tim uslovom moe obaviti samo ako trgovinski putnik ima za to posebno odobrenje od svog vlastodavca. U protivnom, zakljueni ugovor o prodaji robe na kredit ne bi proizvodio pravno dejstvo, jer je tree lice moglo da se upozna sa tom injenicom pregledom punomoja trgovinskog putnika. Trgovinski putnik je, bez obzira na sadrinu punomoja, ovlaen da za vlastodavca prima reklamacije zbog nedostatka robe i ostale izjave u vezi sa izvrenjem ugovora zakljuenim njegovim posredstvom, i takve reklamacije, odnosno izjave imaju pravno dejstvo kao da su neposredno upuene, odnosno saoptene njegovom 105

vlastodavcu. U vezi sa tim treba naglasiti da trea lica koja su kupila odreenu robu, odnosno primila uslugu vlastodavca, mogu da reklamiraju nedostatak robe i da daju izjave u vezi sa izvrenjem ugovora preko trgovinskog zastupnika samo ako je trgovinski zastupnik u tom poslu bio posrednik. Inae, ovlaenja trgovinskog putnika mogu biti ograniena na odreeni rok, kao i na vrstu i koliinu robe koju mogu da ugovaraju, ili da samo primaju porudbine bez prava na zakljuenje ugovora. Naravno, sva ta ogranienja moraju se uneti u punomoje, kako bi sve strane u odreenom pravnom poslu bile sigurne da postupaju u skladu sa voljom vlastodavca.

Sudska praksa
Svojstvo punomonika se mora proveriti Blanko zakljunica snabdevena peatom preduzea ni po svojoj formi ni po svojoj sadrini ne predstavljaju punomoje Prema obrazloenju Prvostepeni sud je, cenei punovanost zakljunica, poao od injenice da je pomenuto lice prilikom zakljuenja ugovora raspolagalo blanko zakljunicom snabdevenom peatom tuenog, pa je iz te injenice izveo zakljuak da tueni nije znao, niti mogao znati daje to lice prekorailo granice ovlaenja. Meutim, prvostepeni sud isputa iz vida da blanko zakljunica, snabdevena peatom (u predmetnom sluaju) tuenikovog stovari-ta, ne predstavlja uopte legitimaciju punomonika, drugim recima, da takva zakljunica, ni po svojoj formi ni po sadrini ne predstavlja punomoje. Iz toga dalje proizilazi zakljuak da se pomenuto lice prilikom potpisivanja zakljunice nije legitimisalo kao punomonik tuenog, i ve s obzirom na to ne moe se postaviti, kao pravno relevantno, pitanje da lije tuilac znao ili nije znao kolika su ovlaenja pomenutog lica, odnosno da li su njegova ovlaenja bila ograniena ili nisu. Sledstveno tome prvostepeni sud je pogreio kada se upustio u razmatranje navedenog pitanja, te u vezi s time naao da zakljunica obavezuje tuenog. S obzirom na injenicu da se pomenuto lice prilikom zakljuivanja ugovora nije legitimisalo kao punomonik tuenog, za ocenu osnovanosti tubenog zahteva je pravno relevantno pitanje: da li je pomenuto lice u predmetnom pravnom poslu delao kao punomonik tuenog, pa makar i bez formalnog punomo]'a, ili nije de-lao, te u koliko nije delao, da lije tueni u ostavljenom roku odobrio ugovor koji je pomenuto lice potpisalo. U toku postupka dokazano je da je pomenuto lice u predmetnom pravnom postupku delao kao punomonik tuenog. S druge strane, u postupku nije dokazano ni to daje tueni dao saglasnost u pogledu ugovora, ta vie stoji injenica daje tueni odbio prijem robe koju mu je tuilac isporuio po zakljunici. S obzirom da ovo lice nije bilo punomonik tuenog prilikom zakljuenja ugovora, da tueni nije naknadno odobrio ugovor, on nije proizveo pravno dejstvo (prema odluci VPS, SI. 2252/67); Davanje trsovakos peata trgovinskom putniku dovoljan je osnov da on moe da zakljuuje ugovore Akt o postavljenju ne predstavlja prema treim savesnim licima punomoje za obavljanje tano odreenih poslova Prema obrazloenju U postupku je nesumnjivo utvreno i to daje tueni, prilikom prijema pomenutog lica u radni odnos, ovome predao svoj trgovaki peat, i daje to lice, za sve vreme trajanja radnog odnosa, raspolagalo sa njegovim trgovakim peatom. Tueni u albi nije osporio tu injenicu, niti je objasnio kako je dolo do toga da tuenik prilikom prijema tog lica u radni odnos preda ne samo formulare na kojima je ve bio utisnut peat, ve mu, prilikom upuivanja na trite, predaje svoj trgovaki peat. Kao radna organizacija koja se bavi prometom robe, tueni je znao i morao znati da trgovaki putnik, u pravom smislu reci, ne raspolae peatom svoje radne organizacije, niti je trgovakom putniku za obavljanje poslova prema prirodi njegovog radnog mesta, potreban peat radne organizacije, u ije ime i za iji raun obavlja poslove trgovakog putnika. Tano je to, kako je to istakao tueni u albi, da ta okolnost uzeta za sebe, ne predstavlja jo ovlaenje za sklapanje svih moguih pravnih poslova, ali ta okolnost uzeta u vezi sa napred navedenim okolnostima, a to je da je pomenuto lice u jednom duem vremenskom periodu raspolagalo sa trgovakim peatom tuenog, da mu je prilikom prijema u radni odnos i predaji trgovakog peata saopteno od strane ovlaenog predstavnika tuenog da za raun tuenog obavlja ne samo poslove prodaje robe ve da zakljuuje ugovore i o kupovini robe, daje ovo lice u duem vremenskom periodu kupovalo robu i u ime i za raun tuenog, i daje tueni sve te ugovore ispunio, daje direktor tuenog bio obaveten i o spornom ugovoru i daje bez prigovora preuzeo korake za ispunjenje ugovora zakljuenog sa kupcem one robe, koja je bila predmet ugovora zakljuenim sa tuiocem kao prodavcem - nesumnjivo ukazuje, da navodi albe kojima se osporava punovanost ugovora zakljuenog sa tuiocem, nisu osnovani. 106

Pozivanje tuenog u albi na propise kojima se regulie pitanje prekoraenja ovlaenja, pitanje punomoenika po zaposlenju i zakljuivanje ugovora od strane neovlatenog lica, ne mogu se prihvatiti, ne samo s toga to u postupku niim nije dokazano, niti je to u toku postupka isticano, daje tuilac znao ili morao znati daje pomenuto lice zakljuenjem ugovora sa tuiocem prekorailo granice ovlaenja. U vezi s tim, i kad se uzme da je pomenuto lice primljeno u radni odnos u svojstvu trgovakog putnika, tueni je tom licu poverio i obavljanje takvih dunosti iz kojih, po redovnom toku stvari, proistie i ovlaenje za zakljuivanje ugovora o kupovini robe (prema odluci VPS, SI, 1293/72).

OVLAENJA LICA KOJA OBAVLJAJU ODREENE POSLOVE (l. 98. ZOO)

Mada odredbe ovog lana, koje se odnose na ovlaenja lica koja obavljaju odreene poslove, ne nazivaju taj institut "punomoje po zaposlenju", ipak ovaj naziv pravilnije odreuje sadrinu ovog instituta, pa emo ga mi u daljem tekstu tako i navoditi. Te odredbe se ne odnose samo na privredne subjekte, ve na sve one organizacije koje se bave privrednom delatnou, koje u sastavu svog organizacionog oblika imaju i takve poslove, tzv. isturene poslove, u vezi kojih pojedini radnici stupaju u pravni odnos sa drugim licima. Tako, na primer, i alterski slubenici optinske uprave, koji overavaju odreene isprave, su u pravnom odnosu sa strankama, od kojih i naplauju odreene iznose novca na ime izvrenih usluga. Meutim, odredbama ovog lana vie se htelo da ukae na sluajeve, odnosno poslove koje obavljaju pravni subjekti u odreenim oblastima privrednog poslovanja. U tom smislu se u komentaru odredaba ovog lana daju dalja objanjenja. Naime, za razliku od punomoja koje direktor moe dati drugom licu radi zakljuenja ugovora jedne ili vie vrste ili jednog ili vie odreenih ugovora, ili nekog drugog pravnog posla, po kome privredno drutvo (preduzee), odnosno drugo pravno lice koje se bavi privrednom delatnou (u daljem tekstu: pravno lice), moe zastupati i lice koje nije zaposleno u tim pravnom licu, punomoje po zaposlenju ima lice kome je u tom pravnom licu povereno vrenje poslova iz kojih, po redovnom toku stvari, proistie i ovlaenje za zakljuivanje odreenih ugovora ili vrenje drugih odreenih poslova, u granicama poslova koji su mu odreeni optim aktom. Punomoje po zaposlenju proizilazi, dakle, iz same funkcije koju vri odreeni radnik pravnog lica, koji vrei odreene redovne poslove stupa u poslovne odnose sa drugim licima. Ovlaenja za zakljuivanje odreenih ugovora ili vrenje drugih odreenih poslova, u stvari, proizilaze iz optih akata pravnog lica. Naime, svako pravno lice na koje se primenjuju odredbe Zakona o radu, mora optim aktom da odredi poslove radnika u okviru radnog mesta na kome on radi, iz ega proizilaze i odreene nadlenosti radnika. Razumljivo je da vei broj zaposlenih lica radi na konkretnim poslovima u pravnom licu, i da ti radnici ne stupaju u pravni odnos s drugim licima, ali jedan manji broj radnika, radi zadovoljenja potreba pravnog lica, stupa u poslovne odnose sa drugim licima. Neka ovlaenja, kao to je napred bilo reci, daje iskljuivo direktor pravnog lica, prenosei ih putem punomoja na druga lica. Meutim, za neka radna mesta, za koja je propisano optim aktom da se na njima obavljaju i poslovi u vezi kojih pravno lice stupa u poslovne odnose sa drugim licima, ovlaenja lica koja se nalaze na tim radnim mestima proizilaze iz takvih akata. Zbog toga ne bi imalo znaaja ogranienje ovlaenja koje bi direktor odredio za radnike koji su po optem aktu, tj. po redovnom toku stvari ovlaeni da stupaju u odreene poslovne odnose sa drugim licima. Ogranienje ovlaenja po ovom osnovu moe se izvriti samo na osnovu opteg akta. Optim aktom se izriito ne utvruju radna mesta u vezi kojih lica rasporeena na njima samim tim stiu punomoje po zapoljenju. Naprotiv, iz opisa poslova radnog mesta proistiu ovlaenja radnika za zakljuenje odreenih ugovora, odnosno pravnih poslova. Punomonik moe zakljuivati ugovore ili vriti druge odreene poslove samo u granicama poverenih mu dunosti iz opteg akta, iz kojih, po redovnom toku stvari, proistiu i njegova ovlaenja. Iz prirode poslova koja ta lica obavljaju, druga lica treba da ocene da lije punomonik ovlaen da zakljuuje pojedine ugovore ili da vri odreene poslove. Ugovor zakljuen preko punomonika po zapoljenju obavezuje pravno lice, osim ako je tree lice znalo ili je moralo znati da su prava punomonika ograniena, ili ako je znalo da je punomonik prekoraio granice svojih ovlaenja. Sudska praksa je u vezi nekih sluajeva punomoja po zaposlenju iskazala svoj stav. Tako, na primer, smatra se da kada se jedno lice po unutranjim pravilnicima smatra kao punomonik po zaposlenju, iz njegovog ovlaenja da zakljuuje odreene kupoprodajne ugovore, proistie i njegovo ovlaenje da regulie i pojedina pitanja nastalih u vezi tih ugovora, te tako ef stovarita koji je ovlaen da zakljuuje ugovore o prodaji, samim tim je ovlaen i da odobrava odlaganje isplate kupovne cene. Mada je u ovom lanu (l. 98. ZOO) navedeno da se kao punomonici po zaposlenju navode prodavci u prodavnicama, zatim lica koja obavljaju odreene usluge u ugostiteljstvu, pa lica na poslovima alterske slube u poti, u banci i slino, to "slino" se moe odnositi i na poslove koje obavlja, na primer, komercijalni rukovo107

dilac pravnog lica, ili rukovodilac poslovne jedinice pravnog lica, pa i neki drugi radnici koji po prirodi posla imaju ovlaenje utvrena optim aktom pravnog lica. Tako, na primer, prema sudskoj praksi, komercijalni direktor pravnog lica ovlaenje da u ime preduzea zakljuuje ugovore u vezi poslova koji po redovnom toku stvari spadaju u vrenje njegove funkcije. Isto tako, rukovodilac gradilita mora da vodi brigu o pravilnom obavljanju poslova na gradilitu, a iz vrenja takve dunosti, po redovnom toku stvari, proistie i ovlaenje za zakljuivanje odreenih ugovora ili vrenja drugih odreenih poslova u granicama te dunosti.

Sudska praksa
Ovlaenje lica koje obavlja odreene poslove Ugovor koji potpie komercijalista obavezuje preduzee prema treem licu, jer se komercijalista smatra punomonikom po zaposlenju Prema obrazloenju Reavajui sporno pitanje da lije zakljunica, na koju se poziva tueni, a po kojoj je tuilac kupio od tuenog robu, punovana i da lije ugovoreno gotovinsko plaanje, ili je ugovorena zamena robe, prvostepeni sud je na osnovu izvedenih dokaza utvrdio da su stranke ugovorile da se nee izvriti meusobno gotovinsko plaanje kupovne cene robe, nego da e se plaanje izvriti preboj em meusobnih potraivanja Prvostepeni sud je ta-koe utvrdio da je potpisnik sporne zakljunice u ime tuioca bio ovlaen na zakljuivanje svih vrsta poslova koji se odnose na kupovinu i prodaju robe, koja je predmet poslovanja tuioca. Do ovakvog zakljuka prvostepeni sud je doao jer je naao daje lice koje je potpisalo spornu zakljunicu u ime tuioca, bio tuioev punomonik po zaposlenju, kao samostalni komercijalista bez ogranienja. Poto je tueni stavio tuiocu robu na raspolaganje, prvostepeni sud je naao daje tubeni zahtev osno van. Drugostepeni sud j e prihvatio takvo stanovite prvostepenog suda. Ne stoji razlog istaknut u albi tuioca da pomenut komercijalista kod tuioca, nije bio ovlaen da zakljuuje ugovore i da stoga taj ugovor nije punovaan. Pitanja ovlaenja - punomoi za zakljuivanje odreenih ugovora regulisanoje normom po kojoj se punomonikom smatra lice, kojem je stranka poverila obavljanje takve dunosti, iz kojih po redovnom toku stvari proistie i ovlaenje za zakljuivanje odreenih ugovora ili vrenje drugih odreenih poslova u granicama tih dunosti. Punomo po zaposlenju ima odreeno lice ve po osnovu same injenice to vri odreene dunosti u preduzeu, iz kojih po redovnom toku stvari proistie i ovlaenje za zakljuivanje ugovora ili vrenje drugih poslova u granicama tih dunosti. Ugovori, koje takvo lice zakljui, obavezuje preduzee i ono ne moe da se opravda time da lice, koje je u ime preduzea zakljuilo ugovor nije bilo ovlaeno od strane direktora za zakljuivanje ugovora. Komercijalisti u preduzeima smatraju se punomonicima po zaposlenju. Kako je nesporno daje pomenuto lice bilo komercijalista kod tuioca to ugovor koji je on potpisao obavezuje tuioca prema svakom treem licu koje je bilo u dobroj veri, s obzirom daje sporni ugovor zakljuen u vezi sa poslovima koji su obuhvaeni delatnou tuioca. Tuioeva privremena odluka, pod uslovom daje bila na snazi u momentu potpisivanja zakljunice nema dejstva prema treem licu, jer je to interni akt preduzea, te je tueni, s obzirom na prirodu dunosti koju je obavljao, potpisnik zakljunice, s pravom verovao daje to lice punomonik po zaposlenju, te mu tuilac ne moe staviti prigovor da to lice nije bilo ovlaeno da potpisuje ugovore u njegovo ime. Posebno je pitanje izmeu tuioca i njegovog radnika -potpisnika sporne zakljunice, ukoliko je potpisivanjem ove zakljunice otetio tuioca kupujui robu loeg kvaliteta i po vioj ceni nego to je trina, a to pitanje nije odluno za reenje ovog spornog odnosa meu strankama (prema odluci VPS, SI. 1806/70); Ovlaenje za zakljuenje odreenos usovora lica po zaposlenju Iz poslova koje obavlja finansijski direktor proistie njegovo ovlaenje kao punomonika po zaposlenju da zakljui ugovor o osiguranju Prema obrazloenju Sporno je bilo meu strankama da li je predmetnom polisom izmeu stranaka zakljuen punovaan ugovor o osiguranju, budui da tueni ovu polisu smatra ponudom koju je, kako on tvrdi, tuilac prihvatio tek po nastupanju osigurane opasnosti od poara. Drugostepeni sud, razmotrivi predmet spora i ocenivi albene navode tuenog, naao je da je prvostepeni sud u prvostepenom postupku utvrdio sve injenice koje su odlune za reenje istaknutog spornog pitanja, te daje na takvo utvreno injenino stanje pravilno primenio materijalno pravo kad je naao da su stranke potpisivanjem pomenute polise punovano zakljuile ugovor o osiguranju od opasnosti poara. Nije bilo sporno daje spornu polisu pored ovlaenog predstavnika tuenog potpisao i predstavnik tuioca, i to njegov finansij108

ski direktor, koji je ovu injenicu, u ostalom, i posvedoio u svom iskazu kao svedok, kome je prvostepeni sud poklonio veru. Kod takvog stanja stvari nije odluno to to polisu nije potpisao generalni direktor tuioca. Ova okolnost bi eventualno mogla biti od uticaja da su to stranke ugovorom izriito predvidele. Meutim, tueni to ne tvrdi, niti je to polisom predvieno, pa je pomenuto lice bilo ovlaeno da potpie spornu polisu budui da, pored ostalog, ovlaenje za zakljuenje ugovora ovakve vrste proistie i po redovnom toku stvari iz poslova koje ovo lice obavlja u vrenju poverene mu dunosti. Konano, ni okolnost to tuilac prilikom zakljuenja spornog ugovora o osiguranju nije platio tuenom premiju, ne moe uticati na punovanost toga ugovora, a shodno tome na postojanje obaveze tuenog kao osiguravaa da tuiocu kao osiguraniku naknadi tetu po osnovu osiguranja. Naime, prema vanijim odredbama iz optih pravila za osiguranje imovine, koje su odtampane na poleini sporne polise i koje, prema tome, ine sastavni deo ugovora o osiguranju, obaveza osiguravaa poinje, ukoliko stranke drukije ne ugovore, u 24 asa dana koji je u polisi oznaen kao poetak trajanja osiguranja, ako je do tada plaena premija, inae u 24 asa dana kada premija bude plaena, osim ako nije drugaije ugovoreno. U spornom sluaju stranke su ugovorile da e tuilac platiti ugovorenu premiju virmanom, po prijemu fakture. Prema tome, ako su stranke ugovorile ovakav nain plaanja premije, okolnost to tuilac do nastupanja osigurane opasnosti poara nije platio premiju ne ini samim tim nepunovanom obavezu tuenog da naknadi tetu tuiocu, kad tueni do tog momenta nije ispostavio fakturu po kojoj je tuilac trebalo da plati obraunatu premiju (prema odluci VPS, SI. 712/72); Ovlaeno lice u vezi poslova koje obavlja Ugovor o kupoprodaji obavezuje stranku ako je zakljuen u njenim poslovnim prostorijama i ako je pored potpisa stavljen peat Prema obrazloenju Meu strankama je bilo sporno samo to da lije ugovor o kupovini i prodaji robe, na koji se poziva tuilac, punovano zakljuen, a naime, da lije radnik tuenog koji je potpisao ugovor bio ovlaen za kupovinu robe. Iz zakljunice, ija sadrina inae nije sporna, vudi se daje zakljunica potpisana od akvizitera tuioca i samostalnog referenta uvoza tuenog, i da su pored svih potpisa stavili peate tuioca i tuenog. Ugovor o kupoprodaji i prodaji robe, dakle, zakljuenje meu strankama uredno, i stoga je prvostepeni sud pravilno postupio kada je naao da je tueni duan da u ispunjenju uredno zakljuenog ugovora isplati tuiocu kupovnu cenu za robu koju mu je tuilac u ispunjenju ugovora stavio na raspolaganje. Drugostepeni sud nije prihvatio navode albe, kojima se pobija stanovite prvostepenog suda, zauzeto po spornom pitanju punovanosti zakljuenog ugovora. Tanoje, kako se to u albi istie, daje za punovano zakljuenje ugovora potrebno da je lice, koje zakljuuje ugovor u ime i za raun svog vlastodavca, ovlaeno za stupanje u pravni i poslovni odnos sa treim licima. U konkretnom sluaju izvesnoje daje tuenikov radnik bio ovlaen za zakljuenje ugovora. Naime, pomenuti akviziter tuioca doao je u poslovne prostorije tuenog i ponudio je tuenom odreenu robu na prodaju. Njegovu ponudu je prihvatio radnik tuenog, koji kao samostalni referent za izvoz, obavlja poslove kod tuenog na radnom mestu koje, prema opisu radnih mesta po sistematizaciji tuenog, ima poverljiv karakter. Po prihvatanju ponude pomenuti radnik tuenog je u ime tuenog potpisao zakljunicu i pored svog potpisa stavio je i peat tuenog. Drugostepeni sud smatra da tako postignut sporazum o kupovini robe predstavlja punovano zakljuen ugovor koji obavezuje tuenog i, dosledno tome, daje tueni duan, kao to je to naao i prvostepeni sud, da za robu koju mu je tuilac isporuio u ispunjenju zakljuenog ugovora isplati ugovorenu cenu. Tueni je znao i morao znati da njegov pomenuti radnik raspolae njegovim peatom i da predstavnik tuioca nije morao traiti posebno ovlaenje za zakljuenje ugovora, postoje ugovor zakljuen u poslovnim prostorijama koje su u sastavu jedne proizvodne jedinice tuenog, koja se bavi proizvodnjom artikala koji su poverljive prirode. S toga drugostepeni sud nije prihvatio navode albe daje prvostepeni sud pogreio to nije prekinuo postupak do okonanja krivinog postupka koji se vodi protiv potpisnika ugovora, poto pitanje eventualne podele provizije i postojanja krivinog dela zloupotrebe slubenog poloaja ili ovlaenja od strane potpisnika u ime tuenog, ne moe, s obzirom na utvreno injenino stanje, imati uticaja na pitanje punovanosti ugovora ije se ispunjenje trai, utoliko pre stoje tuilac ispunio svoju ugovornu obavezu (prema odluci VPS, SI. 2986/71); Ugovor zakljuen na memorandumu i sa peatom obavezuje Kada je jedno lice ovlaeno da zakljuuje ugovore o prodaji, pravna je pretpostavka daje to lice ovlaeno i za zakljuenje ugovora o kupovini, osim ako suprotno ne proizilazi iz punomoi 109

Prema obrazloenju Razmatrajui sporna pitanja, prvostepeni sud je naao daje pomenuti radnik tuenog prekoraio granice ovlaenjajerje bio ovlaten samo da prodaje robu, a ne i da kupuje, to je tuilac mogao da zna s obzirom da je blanko zakljunica bila snabdevena peatom tuenog sa nazivom ,,prodava". Dosledno ovome, prvostepeni sud je naao da ugovor koji je sklopljen u vidu zakljunice ne obavezuje tuenog, te da nije duan tuiocu isplatiti vrednost robe koja je isporuena. Ovako stanovite prvostepenog suda drugostepeni sud nije prihvatio kao pravilno. Tuilac je za dokaz svojih navoda podneo originalnu spornu zakljunicu iz koje se vidi daje ugovor zakljuen na memorandumu tuenog i da se na istoj nalazi peat tuenog. Sem toga iz ispratnice se vidi daje isto lice koje je potpisalo zakljunicu primilo robu, koju je tuilac prema spornom ugovoru imao da isporui tuenom. Kod takvog stanja stvari, jasno proizilazi da je tuilac bio u dobroj veri da je lice koje je potpisalo zakljunicu imalo ovlatenje da zakljuuje ugovore u ime tuenog. Irelevantno je to je lice, koje je u ime tuenog potpisalo zakljunicu prethodno precrtalo re prodava", kod koje je bio stavljen peat tuenog, iz razloga to sam peat ugovorne strane, stavljen na ugovoru sam za sebe nema znaaj ovlatenja potpisnika ugovora za zakljuivanje toga ugovora. Zakljunica je sainjena na hartiji sa odtampanim, tj. utisnutim oznakama tuenog, kojim se on u svom poslovanju slui, dakle, izjava data na takvoj poslovnoj hartiji, sa utisnutim peatom, bez obzira na mesto gdeje stavljen peat, obavezuje tuenog, te dosledno tome njegova tvrdnja daje lice koje je zakljuilo u njegovo ime ugovor, prekorailo ovlatenje, jer je bilo ovlateno da zakljuuje samo ugovore kao prodava, nema osnova, jer pravna je pretpostavka da lice koje je ovlateno da istupa u ime tuenog kao prodava, mora biti ovlateno da istupa i kao kupac, ukoliko to nije na izriit nain izraeno. Meutim, ak i daje lice koje je zakljuilo ugovor u ime tuenog prekorailo svoja ovlatenja, ugovor bi obavezivao tuenog, s obzirom na injenicu da je ugovor zakljuen na memorandumu tuenog, daje na memorandumu stavljen peat tuenog, daje isti potpisan na uobiajen nain, a ovo sve zbog toga, to tuilac, imajuti sve to u vidu, nije mogao znati daje izjavu potpisalo lice koje je prekorailo do bijena ovlatenja (prema odluci VPS, SI. 246/70). "ef poslovnice se moe smatrati punomonikom po zaposlenju ovlatenim da sklapa bez posebne punomoti ugovore iz delokruga rada poslovnice kojom rukovodi" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 503/98); "Ugovor koji potpie komercijalista obavezuje preduzee prema tretem licu, jer se komercijalista smatra punomonikom po zaposlenju"'- (prema odluci biv. Vrh. priv. suda, SI. 1806/70).

TUMAENJE UGOVORA
Tumaenje spornih odredaba (cl. 99. ZOO)
Odredbe ugovora moraju biti jasne kako se ne bi stvarali problemi pri njihovom ispunjenju. Prema tome, ako su odredbe ugovora jasne primenjuju se onako kako glase. Ako je neka odredba ugovora nejasna, odnosno ako je tu odredbu uinio neki upotrebljeni izraz koji ne odgovara volji jedne strane, mora se tumaiti u skladu sa voljom stranaka koja je postojala u trenutku zakljuenja ugovora. Kod nas ne postoje posebna pravila koja bi se odnosila na tumaenje ugovora, ili nekih odredaba iz ve zakljuenog ugovora. Ali se tumaenje moe izvriti na osnovu nekih kriterijumima koje je sudska praksa iznela ili, pak, na osnovu analize prethodnih pregovora, zatim poslovne prakse u do tada uspostavljenih meusobnih odnosa, koji se primenjuju na odreenu vrstu ugovora. Tu su, naravno, i pravila ovog zakona koja u nedostatku pravilno ugovorene norme, upuuju stranke kako da rese nastali spor, odnosno kako da tumae neku odredbu iz nekog njihovog ve zakljuenog ugovora. Stranke koje su u dugogodinjoj poslovnoj saradnji moraju kod tumaenja neke odredbe ugovora, odnosno nekog izraza u toj odredbi, znati namere suprotne strane, pa samim tim i njihovu volju pri zakljuenju ugovora. U pravnoj nauci ima shvatanja daje kod tumaenja ugovora, odnosno neke njene odredbe, bitno utvrenje staje stranka elela pri zakljuenju takve norme, a ne kako je ona napisana. Kod sluajeva gde postoji obostrana volja za pravilnim tumaenjem nejasne odredbe, odnosno izraza, smatra se da je odredba grekom napisana, naravno, ako ne postoji velika razlika izmeu sadrine napisane norme i te tzv. greke, na primer nastale pri kucanju ugovora. Ali ako takva volja ne postoji i kod druge strane, koja moe izjaviti da nije znala niti je morala znati daje elja druge strane bila drukija, a upotrebljeni izraz se ne moe drukije shvatiti, onda se odredba ugovora, odnosno taj sporni izraz mora tumaiti onako kako je napisan.

110

Stav drugi ovog lana upuuju stranke da zajedniki istrauju nameru ugovoraa kod spornog upotrebljenog izraza, prema naelima obligacionog prava utvrenih Zakonom o obligacionim odnosima. Ta naela su poznata kao pravila koja imaju sutinski znaaj za pravilno ureenje odnosa stranaka iz obligacionog prava. Odredbe ovog lana ne govore o nejasnoj odredbi, ve o spornoj odredbi u kojoj je upotrebljen neki izraz koji se moe razliito tumaiti. Zbog toga je u prvom delu reenice stava drugog ovog lana naglaeno da se tumaenje neke odredbe odnosi samo u vezi nekog upotrebljenog izraza, te da je za pravilno shvatanje tog izraza potrebno takvo tumaenje koje bi odgovaralo volji stranaka pri zakljuenju ugovora, uz primenu naela obligacionog prava.

Sudska praksa
Tumaenje ugovora i nevaei ugovori Ako je jasan smisao onog stoje ugovorom reeno, nema potrebe za njegovim tumaenjem, a ukoliko to nije sluaj i ako se stranke spore o smislu ugovora, pravnu prirodu pravnog posla sud treba da utvrdi prema sadrini i cilju koje su stranke ugovorom elele postii, a ne po nazivu pravnog posla Iz obrazloenja Sporni ugovor, iako nosi naziv ugovor o koncesiji, po svojoj sadrini i predmetu ugovora, kao i svojstvu ugovaraa, ne predstavlja ugovor o koncesiji u smislu Zakona o koncesiji ("Slubeni glasnik RS" br.20/97, 22/97 i 25/97), vaeeg u vreme zakljuenja istog. Koncesija u smislu navedenog zakona je pravo korienja prirodnog bogatstva ili dobra u optoj upotrebi, koja domaem odnosno stranom licu ustupa nadleni dravni organ pod posebno propisanim uslovima uz odgovarajuu naknadu. Kako se u ovom sluaju ne radi o pravu korienja prirodnog bogatstva ili dobra u optoj upotrebi, niti je jedan od ugovoraa nadleni dravni organ, to se ne moe govoriti daje meu strankama zakljuen ugovor o koncesiji u smislu navedenog zakona. Sledstveno tome, pravilan je zakljuak drugostepenog suda da u takvoj situaciji sporni ugovor treba tumaiti saglasno odredbi l. 99. Zakona o obligacionim odnosima. U ovom sluaju, tuilac je po spornom ugovoru preuzeo sva prava i obaveze koje je prvotueni imao u momentu njegovog zakljuenja, istovremeno stiui sva prava i obaveze vezane za upravljanje njegovom imovinom, bez prava otuenja u periodu vaenja ugovora, s tim da mu pripada dobit koja se ostvaruje u poslovanju fudbalskog kluba i da mu pripadaju nove investicije koje se u tom periodu ostvaruju. Bez obzira to je sporni ugovor raskinut pre ugovorenog roka, a raskinut je na zahtev tuioca, tuiocu ne pripada pravo na naknadu onog to je uloio u finansiranje kluba i izmirivanje obaveza prema drutvenoj zajednici i treim licima za vreme trajanja ugovora, pa se neosnovano u reviziji tuilac poziva da mu to pravo pripada u skladu sa odredbom l.132. st. 4. ZOO, koji se odnosi na dejstvo raskida ugovora i koji pripisuje da svaka strana duguje drugoj naknadu zbog koristi koja je u meuvremenu imala od onoga stoje duna vratiti. Navedena zakonska odredba ne odnosi se na restituciju onog to je jedna ugovorna strana kod deliminog izvrenja ugovora dala drugoj ugovornoj strani, to je predvieno odredbom l.132. st.2. ZOO, ve na posebnu naknadu koristi koja je druga ugovorna strana imala od toga stoje duna vratiti. Radi se o posebnoj vrsti naknade koja u ovom sporu nije ni utvr-ivana, ve je vetaenjem utvrivan iznos potraivanja tuioca koji se odnosi na izmirivanje finansijskih obaveza prvotuenog, a koje je tuilac isplatio po aneksu ugovora i iznosa koje je tuilac imao u finansiranju fudbalskog kluba u periodu vaenja ugovora (l.132. st.2. ZOO). Meutim, prema stavu revizijskog suda tuiocu ne pripada pravo na traenu naknadu ni po jednom od navedenih osnova, jer kod injenice daje ugovor raskinut od strane tuioca a ne sporazumom ugovoraa, a da prvotueni pre raskida nije onemoguavao tuioca da ostvaruje pretpostavljenu dobit, koju je zakljuenjem spornog ugovora oekivao od upravljanja i korienja imovinom prvotuenog, obavezivanjem prvotuenog na isplatu traene naknade bi predstavljalo povredu osnovnih naela obligacionog prava, savesnosti i potenja i zabrane zloupotrebe prava sadranih u odredbama l. 12. i 13. Zakona o obligacionim odnosima. Pored navedenog, sudei po sporazumu tuioca i prvotuenog predvienog spornim ugovorom, da e ugovarai u roku od 15 dana sainiti aneks ugovora o odreenim pitanjima u koje ne spada i pitanje prava tuioca na povraaj uloenih finansijskih sredstava u finansiranje kluba i izmirivanje dospelih finansijskih obaveza prvotuenog prema drutvenoj zajednici i treim licima, to prvotueni nije bio duan da spornim aneksom preuzima takve obaveze. U protivnom, postavlja se pitanje smisla i cilja zakljuenja osnovnog ugovora i u emu se sastoji pravni interes prvotuenog na njegovo zakljuenje. U tom sluaju radilo bi.se o dobroinom pravnom poslu, po kome bi tuilac imao pravo da koristi svu imovinu prvotuenog i vodi fudbalski klub u ugovorenom periodu, a da za to nema prema prvotuenom nikakve obaveze davanja, to u svakom sluaju nije bio cilj i svrha zakljuenja spornog ugovora izmeu njih kao ugovaraa. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 341/07); 111

Tumaenje volje ugovornih strana Predmet tumaenja kod ugovora su izjave volje ugovornih strana, a ne pravne posledice koje su ugovorne strane htele da proizvedu Iz obrazloenja U konkretnom sluaju strane se spore o smislu i pravnoj prirodi ugovora, pa izmeu uesnika ne postoji saglasnost o sadrini zakljuenog ugovora. Stvar je suda da uz pomo tumaenja utvrdi da li shvatanje svih uesnika odgovara stvarnom sadraju ugovora. Objekt tumaenja kod ugovora su izjave volje stranaka, a ne volje koje stoje iza izjava. Koje su pravne posledice uesnici hteli da proizvedu, moe da bude predmet dokazivanja, ali ne i predmet tumaenja. Najvanija odredba o tumaenju koji sadri Zakon o obligacionim odnosima svakako je l. 99. koji u sebi sadri generalni stav kako treba vriti tumaenje ugovora. Najpreje utvreno da se ugovor tumai onako kako glasi (st. 1. l. 99.), tj. ako je jasan nesumnjiv smisao onoga to je u ugovoru reeno, nema potrebe za tumaenjem. Ako bi se vrilo tumaenje jasnih ugovornih odredbi bio bi povreen osnovni princip ugovornog prava o autonomiji volje i strankama bi se tumaenjem podmetalo ono to one nisu elele. U stavu 2. l. 99., prihvaen je subjektivno objektivni kriterijum tumaenja ugovora. Tako je reeno da pri tumaenju spornih odredaba ne treba se drati doslovnog znaaja upotrebljenih izraza, ve treba istraivati zajedniku nameru ugovoraa (subjektivni kriterijum) i odredbu tako razumeti kako to odgovara naelima obligacionog prava utvrenim tim zakonom (objektivni kriterijum). Iako se od zajednike volje polazi kao primarnog kriterijuma tumaenja, zajednika volja stranaka ne moe biti apsolutni kriterijum prilikom tumaenja ugovora. U sluaju da se doe pri tumaenju do dve solucije na osnovu zajednike volje stranaka, uzee se ono tumaenje kao adekvatnije koje je u skladu sa drutvenim interesima izraenim kroz naela obligacionog prava utvrenih u tom zakonu. To su slede-a naela: autonomija volje u okviru privrednih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja (l. 10.); ravnopravnost strana u obligacionom odnosu (l. 11.); naelo savesnosti i potenja (il2); zabrana zloupotrebe prava (l.13.); zabrana stvaranja i iskoriavanja monopolskog poloaja (l.14.); naelo ekvivalencije uzajamnih pre-stacija stranaka (l.15.); zabrana prouzrokovan)'a tete (l.16); odgovarajua panja koja se u pravnom prometu zahteva u izvrenju obaveza i ostvarivanju prava (l. 18); potovanje dobrih poslovnih obiaja (l.21.). Kod tumaenja pojedinih ugovora uzimaju se u obzir i konkretne okolnosti i pratee okolnosti. Znaaj pojedinih reenica, pojedinih reci moe se tek onda shvatiti ako se one dovedu u vezi sa drugim delovima ugovora. Svakako treba uzeti u obzir okolnosti koje su bile prisutne u pregovorima oko zakljuenja ugovora. Takoeje bitno i ponaanje stranaka posle zakljuenja ugovora. Najzad, veoma je bitan i cilj ugovora. Nejasna mesta u ugovoru treba tako tumaiti da se ostvari cilj ugovora koga su stranke imale pri njegovom zakljuenju. Ovo pravilo je naroito korisno kod ugovora kojima se stvara zajednica interesa. Kod tumaenja uvek se mora poi od toga da stranka u jednom ugovoru, pravnom poslu ostvaruje jedan odreeni cilj. Prema tome, i tumaenje mora biti u funkciji tog smisla koji proizilazi iz cilja ugovora. Najzad, u odreenim sluajevima u obzir se uzimaju i posebni poslovni odnosi i navike strana ugovornica. Ako dve strane ugovornice stoje po pravilu u posebnim odnosima zasnovanim na poverenju, ak i kad u pojedinim njihovim ugovorima na izgled postoje praznine, smatra se da su one do sada u svojim poslovima stvorile odgovarajue navike i obiaje, za koje se pretpostavlja da su preuzele u novim ugovorima iako u njima nije nita izriito reeno. Razlozi za tako individualno tumaenje mogu da proizau iz samim pregovora stranaka, iz odnosa stranaka i td. Prednjem treba dodati da je pravilo da volja mora biti izraena da bi bila punovana. Meutim, ona moe biti izraena i takvim recima koje objektivno znae neto drugo od onoga to je izjavilac stvarno hteo. Vaie ono to je izjavilac hteo kada postoji razilaenje izmeu njegove volje i izjave, ako je suprotna stranka saznala za pravu volju izjavioca, iako se objektivno vrednost izjave drukije shvata. Dakle, kod izjava volje koje su upuene drugoj stranci u cilju prihvatanja, prednost ima ono znaenje sa kojim su oba uesnika saglasna u odnosu na znaenje koje se objektivno iz njihove izjave moe dobiti. Usvajanjem ovakvog pravila nipoto ne znai daje izjava po tinjena volji. Vai uvek,, izjava", a ne unutranja ,,volja", ako nije dolo do izraaja u volji. Ali, izjava vai u znaenju koje ona za uesnike ima. Ako ovi njoj pridaju isto znaenje, onda je ono merodavno, a u drugim sluajevima ono koje izjavilac mora da prihvati, s obzirom na mogunost shvatanja protivnika i koje mu se uraunava. Kada je u ranije donetoj drugostepenoj odluci naloeno prvostepenom sudu da se utvrdi stvarna volja i domaaj zakljuenih ugovora tuioca i drugotuenog, onda se mislilo upravo na ono stoje i reeno. Zato je u ranije donetoj drugostepenoj odluci i ukazano da se relevantne odredbe o tumaenju ugovora nalaze u Zakonu o obligacionim odnosima od l. 99. do l. 102. 112

Prvostepeni sud nije postupio po nalogu iz pomenute drugostepene odluke na opisani nain, te je i dalje izostalo pouzdano i sigurno utvrenje zajednike namere ugovoraa prilikom zakljuenja predmetnih ugovora, pa samim tim za sada se ne moe ispitati pravilnost primene materijalnog prava u domenu ocene prigovora za-s tare I os ti, jer ona zavisi od pravne kvalifikacije pravnog posla o kome se ovde radi. Prema tome, po oceni drugostepenog suda bilo je nuno prvostepenu odluku ukinuti a na osnovu ovlatenja iz l. 373. Zakona o parninom postupku, s tam to e prvostepeni sud u ponovnom postupku postupiti po nalogu iz ove drugostepene odluke, koji je u osnovi identian nalogu koji je dat u prethodnoj odluci ovog suda donetoj u ovom predmetu. Treba utvrditi stvarnu volju ugovoraa, pravilno pravno kvalifikovati predmetni pravni posao tuioca i drugotuenog, a potom pravilno oceniti prigovor zastarelosti potraivanja. To podrazu-meva da je potrebno pored ostalog sasluati i potpisnike predmetnih ugovora, po potrebi izvesti i druge dokaze da bi se utvrdila stvarna volja ugovoraa. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 6351/05 od 28. novembra 2005.).

Nejasne odredbe u posebnim sluajevima (l. 100. ZOO)

Za razliku od norme koja u prethodnom lanu propisuje pravilo o tome kako e strane tumaiti neku spornu odredbu u ugovoru, naroito u pogledu "znaenja upotrebljenih izraza", odredbe lana 100. ZOO imaju u vidu nejasnost odredbe u celini, zbog ega se ne moe ni odrediti karakter ugovora, odnosno o kakvom se ugovoru radi. Zbog toga odredbe ovog lana upuuju prvenstveno na one ugovore koje je ponudilac sastavio prema unapred odtampanom sadraju ili kad je ugovor bio na drugi nain pripremljen i predloen od jedne ugovorne strane. Takvi ugovori, ponekad, mogu biti nejasni, ne samo u pogledu neke odredbe iz ugovora, ve u celini, kada se sa sigurnou ne moe zakljuiti kojoj vrsti ugovora pripada nejasna odredba, kao stoje, na primer, ugovor o poslovno-tehnikoj saradnji, koji pored poslovne saradnje regulie i odnos kredita, lizinga, prodaje i dr. Reavajui odreeni sporni sluaj, sud mora prema karakteru konkretnog spornog pravnog odnosa da oceni o kojoj se vrsti ugovora radi, da li je on primaran ili ne u tom tzv. meovitom ugovoru, i da ga kvalifikuje kao podoban da o njemu i odlui. U nekim sluajevima, posebno u formularnim ugovorima, ima dosta nejasnoe u vezi sadrine neke norme, jer su to ugovori o pristupanju, odnosno pristanku, pa stranka pristupajui takvom ugovoru, ne obrati panju daje sastavni deo tog ugovora, na primer, i deo koji predstavlja opte uslove ponudioca. Tako, na primer, jedna banka, kod ugovora o oroenoj dinarskoj tednji, koji je sama sastavila, propisuje odredbu da ukoliko deponent ne podigne obraunatu i pripisanu kamatu odmah po isteku ugovorenog roka, da iznos obraunate kamate postaje uplata koja se dalje oroava pod istim uslovima pod kojim je ugovor zakljuen u vezi uloga. Po tumaenju banke, ako deponent nije podigao kamatu odmah po isteku ugovorenog oroenog roka ne moe podii obraunatu kamatu, jer ona postaje uplata koja se oroava za drugi period oroenja. Oigledno je da takva norma nije bila volja deponenta, niti se iz te norme moe zakljuiti to to banka tvrdi, a nije ni logino dato reenje u tom ugovoru, koje je i nejasno, jer deponent moe po proteku ugovorenog oroenog roka da bilo kada naplati glavni ulog i obraunatu kamatu do oroenog roka, odnosno da sa danom oroenja naplati i ulog i kamatu koji se odnose do tog datuma, bez obzira kada e to uiniti. Kod ugovora o oroenju deviznih sredstava ista banka ima druge kriterij ume jer, po isteku roka oroenja, stranci ostavlja rok od 10 dana u kome moe podii obraunatu kamatu, a po proteku tog roka je ne moe podii jer je pripisuje ulogu. Pri ovome, treba imati u vidu analognu primenu odredaba lana 143. ZOO, po kojima su nitave odredbe optih uslova koje su protivne samom cilju zakljuenog ugovora ili dobrim poslovnim obiajima, ak i ako su opti uslovi koji ih sadre odobreni od nadlenog organa. Pored toga, prema stavu drugom istog lana, sud moe odbiti primenu pojedinih odredbi uoptih uslova, na osnovu kojih ona gubi pravo iz ugovora ili gubi rokove, ili koje su inae nepravine ili preterano stroge prema njoj. U jednom sluaju sud je reavao jedan sporni odnos koji se tie odreenog odnosa stranaka, odnosno da li je on ugovoren ili ne, ili kako ga treba shvatiti, navodei, pored ostalog, da "kod utvrenog injeninog stanja, nezavisno od prigovora tuenog daje pomenutu polisu potpisalo lice koje na to nije ovlaeno, okolnost stoje u toj polisi bilo oznaeno da premija za period osiguranja od tri meseca iznosi 40% godinje premije, jo uvek ne znai da su stranke tako i ugovorile. Naime, polazei od stanovita da nesporazum i svaka eventualna nejasnost ide na tetu onoga koji je ugovor sastavio, sud je naao daje tuilac kao sastavlja pomenute polise morao da vodi rauna o tome da pomenutim privremenim pokriem ovakav obraun premije meu strankama nije bio ugovoren. Stoga je tuilac duan da snosi posledice nevanosti takve odredbe koja je u suprotnosti, izmeu ostalog, i sa odredbama ugovora kojim su stranke predmetno osiguranje zakljuile".

113

Sudska praksa
"Ponudilacje duan da u svakom konkretnom sluaju odreeno i jasno predoi potpisniku pismena da li potpisuje ugovor ili otpremninu, u suprotnom pismeno e se tumaiti u korist suprotne strane " - (prema odluci PVS, P. 510/2001).

Dopunsko pravilo (l. 101. ZOO)

I ovaj lan regulie pitanja tumaenja nejasne odredbe kao i prethodna dva lana, sa istog stanovita, ali vezana za dva oblika odnosa stranaka, i to prvi koji se odnosi na ugovore bez naknade, i drugi koji se odnosi na teretne ugovore. Odredbe ovog lana imaju u vidu, pre svega, nejasne odredbe, odnosno kako e se te odredbe tumaiti u ugovorima koji su napred navedeni. To je uinjeno iz razloga to se kod ugovora bez naknade uvek pojavljuje kao dunik jedno lice, koje preuzimajui obaveze ulazi u lake ili teke situacije kada izvrava takav ugovor, pa se smatra da ako je neka odredba u tom ugovoru nejasna, da njeno tumaenje ide u smislu koji je manje teak za njega. Tako, na primer, ako se dunik obavezao da e neka plaanja izvriti do odreenog roka, sa nejasnim opredeljenjem u pogledu visine rata koje e periodino plaati, onda e sud, ako se stranke ne dogovore, odrediti obavezu koja ne optereuje previe dunika, imajui u vidu kada i pod kakvim uslovima dunik stie sredstva za izvrenje svojih obaveza, naroito ako sredstva stie u sezonskom periodu kada najvie ostvaruje svoje prihode. Naravno, dunik se ne moe osloboditi obaveze plaanja. Njemu se samo ini pogodnost da sa manje tekoa izvri preuzetu obavezu, ali ako su odredbe u takvom ugovoru dovoljno jasne i precizne, obaveze se moraju izvriti onako kako glase. Kod druge vrste ugovora, tj. kod teretnih, u kojima i jedna i druga strana imaju prava i obaveze, odredbe ovog lana ukazuju samo na to da se pri izvrenju ugovora vodi rauna o naelu jednake vrednosti davanja. O tome je bilo dosta reci u komentaru lana 15. ZOO. I u ovom sluaju misli se na one teretne ugovore u kojima su neke odredbe ugovora nejasne, pa da ih treba tumaiti tako da se ostvari navedeno naelo iz zakona.

Sudska praksa
Kupac robe se ne moe obavezati da kupljenu robu plati prodavcu odmah posle naplate od krajnjeg kupca Motiv kojim su se stranke rukovodile pri zakljuenju posla ne utie na sam posao i na prava i obaveze stranaka, ali kad je ugovor nejasan treba da sud utvrdi motiv Prema obrazloenju Nesporno je meu strankama da je prema zakljunici od 13. septembra 1971. godine tuilac prodao tuenom robu oznaenu u toj zakljunici i da se tueni obavezao da kupljenu robu plati tuiocu odmah posle uplate krajnjeg kupca. Takoe nije bilo sporno da je tueni u smislu te zakljunice robu odmah dalje prodao svome kupcu i daje zatim tom svom kupcu dostavio raun od 6. oktobra 1971. godine. Preduzee koje je robu kupilo od tuenog tu robu nije isplatilo ni posle utuenja, a u meuvremenu je nad tim preduzeem otvoren steajni postupak i tueni je svoju trabinu prijavio steajnom veu nadlenog suda. Sporno je bilo meu strankama da li tuilac moe zahtevati isplatu cene posle proteka odreenog roka, bez obzira to roba tuenom nije plaena od krajnjeg kupca. Reavajui to sporno pitanje prvostepeni sud je posle ocene provedenih dokaza, stao na stanovite da su stranke sklapanjem pomenutog ugovora citiranog sadraja u vezi sa nainom plaanja, morale biti svesne da preuzimaju odreeni rizik. Pri tom je imao u vidu daje tueni, u svemu postupio u skladu sa zakljunicom i da je preduzeo sve da naplati cenu od svog kupca, ne pretpostavljajui da e kupac pasti pod steaj. Kako tueni nije uspeo da realizuje naplatu ugovorene cene za prodatu robu daljem kupcu, prvostepeni sud je zakljuio da tuilac ne moe zahtevati naplatu te robe od tuenog, bez obzira to je proteklo vie od godinu dana od isporuke robe. Zato je tuioev tubeni zahtev odbio, platni nalog ukinuo i tuioca obavezao da tuenom naknadi trokove postupka. Drugostepeni sud nije prihvatio stanovite prvostepenog suda da su stranke ugovaranjem odredbe o plaanju, onako kako je stilizovana u zakljunici, preuzele na sebe odreeni rizik, jer bi to u stvari znailo odgaanje plaanja na neodreeno vreme. Takvim tumaenjem, ugovorna odredba o plaanju izgubila bi smisao i svrhu, a tuilac bi bio, nezavisno od injenice to je krajnji kupac u konkretnom sluaju u steaju, doveden u takvu situaciju da se nikad ne naplati za isporuenu robu. Po stanovitu drugostepenog suda, tuilac svojim pravom da ostvari cenu za robu koju je isporuio tuenom nije vezan naplatom od krajnjeg kupca, ako bi preuzeo bilo kakav rizik u sluaju daje naplata krajnje neizvesna. 114

Pre svega, ugovorna klauzula o plaanju, onako kako su je stranke odredile, u naelu znai da se plaanje ima izvriti u razumnom roku, ukoliko ne bi bili u pitanju neki drugi poslovi koji iza toga stoje. S obzirom da se u konkretnom sluaju radi o jednoj neuobiajenoj klauzuli o plaanju, koju kupoprodajni ugovori po pravilu ne sadre tako stilizovanu, ukazuje se kao neophodno da se ispita i utvrdi ta je bila sutina i pozadina celog ovog posla i staje zapravo podstaklo stranke da se opredele na ugovaranje ovakvog naina plaanja. Pri tom drugostepeni sud stoji na stanovitu, saglasno pravilima obligacionog prava, da motiv kojim su se stranke rukovodile pri zakljuenju posla ne utie na sam posao, odnosno na prava i obaveze stranaka, tim pre ako su ona decidirano odreena. Meutim, u konkretnom sluaju, s obzirom na nejasnost i neodreenost pomenute klauzule, izlazi, da je potrebno utvrditi taj motiv i da e to utvrivanje doprineti da se razjasni znaaj i smisao ugovora u celini, a koje pitanje ini sutinu odnosa izmeu stranaka. S obzirom na iznete primedbe, prvostepeni sud e u nastavku postupka izvesti dalje dokaze, naroito dokaze sasluanja stranaka, a posebno da li se ovde radi o ugovoru o kupoprodaji ili o komisionoj prodaji, kada bi se stav prvostepenog suda jedino mogao prihvatiti kao pravilan, a u suprotnom tuba bi bila neosnovana (prema odluci VPS, SI. 1394/73).

Vansudsko tumaenje ugovora (l. 102. ZOO)

Za odredbe ovog lana vezano je pravilo, odnosno naelo iz lana 19. ZOO, po kome e "strane u obligacionom odnosu nastojati da sporove reavaju usaglaavanjem, posredovanjem, ili na drugi miran nain". Ovo naelo je konkretizovano odredbama lana 102. ZOO, kojim se ugovorne strane upuuju na to kako e vansudskim putem resiti sluaj nesaglasnosti u pogledu smisla i domaaja ugovornih odredbi. Pre svega, ugovorne strane treba u samom ugovoru da navedu mogunost reavanja nastalog spora u pogledu tumaenja eventualno nejasnih odredaba, odnosno da predvide da e tumaenje ugovora dati neko tree lice. U praksi se esto deava da ugovorne strane predvide u ugovoru da e one same pokuati da rese nastali spor, ali ih to ne obavezuje da spor ne pokrenu kod suda. Meutim, kod ugovora u kome je predvieno da e nejasne odredbe, odnosno nejasan ugovor tumaiti neko tree lice, onda ih ta odredba obavezuje da se prvo obrate tom treem licu, u kom sluaju ne mogu da pokrenu spor pred sudom, sve dok to tree lice ne da svoje tumaenje sporne stvari, ili odbije da da traeno tumaenje. Ali ako stranke u ugovoru predvide da ih obraanje treem licu ne obavezuje da pre toga pokrenu spor kod nadlenog suda, onda se mogu sami sporazumeti, odnosno raspravljati o tome da li e prvo traiti tumaenje ugovora od strane treeg lica ili, ako se o tome ne dogovore, da e spor izneti pred sudom. Pitanje pojma "neko trei", ili "tree lice" nije objanjeno u odredbama ovog lana. Prema tome, to moe biti ili neko fiziko lice ili neko pravno lice. Kod fizikih lica, logino bi se smatralo da to mogu biti pojedini eksperte kojima je posao o kome treba da se izjasne tumaenjem osnovno zanimanje. To bi, na primer, mogli biti neki profesori fakulteta, koji su prema oblasti u koji spada predmet ugovor koji je sporan, eksperti za tu oblast. Kod pravnih lica to bi mogle biti neke specijalistike ustanove (medicinske, poljoprivredne j dr.), ali i neke arbitrae koje ne bi meritorno odluile o glavnoj stvari, ve bi se samo izjasnile o tome ta oni misle o spornoj stvari, odnosno kako tu stvar tumae, opet sa gledita njihove prakse, obiajnog prava ili poslovnog morala. U praksi je bio sluaj da su stranke ugovorile da e pre eventualno pokrenutog spora kod arbitrae, ne navodei o kojoj je arbitrai re, sami pokuati da rese nastali spor. Naravno, poto je bio u pitanju spor izmeu domaeg i stranog lica, pretpostavka je bila da e eventualni spor resiti Spoljnotrgo vinska arbitraa, ali kada je istaknut prigovor da su se stranke dogovorile da e eventualni spor prethodno pokuati da same rese, odluka navedene arbitrae je bila da se strankama ostavlja jedan primereni rok u kome treba da pokuaju da same rese nastali spor, a ako se o tome ne dogovore, navedena arbitraa je prihvatila nadlenost da sama, a po predlogu tuioca, resi sporni sluaj.

NEVANOST UGOVORA
Zakon o obligacionim odnosima ne daje definiciju nevanosti ugovora. To se moe zakljuiti samo iz pojedinih odredaba tog zakona, u kojima se utvruju odreeni uslovi za punovanost ugovora, pa nedostatak nekog od bitnog elementa ugovora odreuje daje takav ugovor pravno nevaljan i da ne proizvodi pravno dejstvo. Tako, na primer, lan 26. ZOO propisuje da je ugovor zakljuen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim elementima ugovora. Ako u zakljuenom ugovoru nema jednog od bitnih elemenata ugovora, kao na primer saglasnost volja da se ugovor zakljui, takav ugovor je ruljiv, ili kad je predmet obaveze nemogu, nedoputen, neodreen ili neodrediv, ugovor je nitav. Tako i prema lanu 51. ZOO, "svaka ugovorna obaveza mora imati 115

doputen osnov". Ako tog osnova nema, odnosno ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima, takav ugovor je nitav, jer ako osnov ne postoji - ugovor je nitav. Kod ugovora u privredi, odnosno uopte kada su u pitanju ovlaenja pravnog lica, ugovor je nitav ako je ugovor zakljuen van okvira pravne sposobnosti tog pravnog lica (l. 54. ZOO). Meutim, Zakon o privrednim drutvima ovaj nedostatak malo ublauje u svojim odredbama lana 10, propisujui pravilo o savesnosti treeg lica prilikom zakljuenja ugovora, a naime da li je to lice znalo, ili prema okolnostima sluaja moglo znati za registrovane podatke o privrednom drutvu. I kod ugovora koji nisu zakljueni u propisanoj formi, propisano je da nemaju pravno dejstvo, osim ako iz ugovora , odnosno iz cilja propisa kojim je odreena propisana forma ne proizilazi to drugo (l. 70. ZOO). Prema tome, iz iznetog se moe zakljuiti da su nevaei oni ugovori koji su protivni prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima, to ugovor ini nitavim (l. 103. ZOO), ili ako je prilikom zakljuenja ugovora "bila mana u pogledu volje strana" (l. 111. ZOO). U vezi nitavosti i ruljivosti ugovora detaljno su navedeni uslovi kada njihova nevanost ne proizvodi pravno dejstvo, o emu se govori u delu o nitavim i ruljivim ugovorima.

NITAVI UGOVORI
Nitavost (l. 103. ZOO)
Pojam nitavog ugovora defmisan je u lanu 103. Zakona o obligacionim odnosima. Prema odredbama ovog lana, ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima je nitav ako cilj povreenog pravila ne upuuje na neku drugu sankciju, ili ako zakon u odreenom sluaju ne propisuje to drugo. Ako je zakljuenje odreenog ugovora zabranjeno samo jednoj strani, ugovor e ostati na snazi ako u zakonu nije to drugo predvieno za odreeni sluaj, a strana koja je povredila zakonsku zabranu snosie odgovarajue posledice. Navedena definicija se moe dopuniti i sadrinom odredbe lana 47. istog zakona, po kojoj je ugovor nitav kad je predmet obaveza nemogu, nedoputen, neodreen ili neodrediv. Odredivost predmeta ocenjuje se sa stanovita sadrine podataka u ugovoru koje mogu odrediti same stranke ili tree lice - a ako tree lice nee ili ne moe da odredi predmet obaveze, ugovor je nitav (lan 50. ZOO). Isto tako, ugovor je nitav ako osnov ne postoji ili je nedoputen (lan 52. ZOO). Dalje se moe navesti nitavost, odnosno ugovor bez dejstva, ako je nedoputena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovaraa da zakljui ugovor, a drugi ugovara je to znao ili morao znati (lan 53. ZOO). Na kraju, nitav je ugovor u kome je postavljen odloni ili raskidni uslov protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima. Ugovor zakljuen pod nemoguim odlonim uslovom je nitav, a nemogu raskidni uslov smatra se nepostojeim (lan 75. ZOO). Ve je napred reeno da ugovori ne mogu biti protivni prinudnim propisima kojima se na drukiji nain reguliu pojedini odnosi u privredno-pravnom prometu, ili se njihov promet ograniava ili zabranjuje. Takvi ugovori su nitavi i ne proizvode pravno dejstvo. Tako, na primer, bio bi nitav ugovor o prodaji robe koja je isporuena bez atesta o ispravnosti predvienog prinudnim propisom, a bez koga se ne moe koristiti. Nitavost neke odredbe ugovora ne povlai nitavost i samog ugovora, ako ona moe opstati bez nitave odredbe, i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odluujua pobuda zbog koje je ugovor zakljuen. Ali e ugovor ostati na snazi ak i ako je nitava odredba bila odluujua pobuda u sluaju kad je nitavost ustanovljena upravo da bi ugovor bio osloboen te odredbe i vaio bez nje (lan 105.). Nitav ugovor postoji faktiki, ali ne proizvodi pravno dejstvo. Zbog toga se konstitutivnom tubom moe traiti ponitaj ugovora koji je nitav sa razloga koji su napred navedeni, a ako i nije traen ponitaj takvog ugovora, taj ugovor, ili njegove pojedine odredbe koje su nitave, ne mogu se primeniti jer ne proizvode pravno dejstvo. Gore izloena pravila su opti uslovi na osnovu kojih se odluuje u konkretnim sluajevima.

Sudska praksa
Utvrenje nitavosti i ponitaj ugovora Ako se tubenim zahtevom trai utvrenje nitavosti, sud ispituje samo postojanje razloga za apsolutnu nitavost ugovora. Razlozi relativne nitavosti utvruju se samo po zahtevu stranke za ponitaj ugovora, i to samo razlozi na koje stranka ukazuje i za koje je teret dokazivanja na podnosioca zahteva Iz obrazloenja U odluci Vieg trgovinskog suda od 14. 5. 2003. godine, ukazana je potreba razlikovanja apsolutno nitavih ugovora i relativno nitavih, odnosno ruljivih ugovora. Razlozi apsolutne nitavosti predvieni su odredbama lana 116

103. Zakona o obligacionim odnosima, prema kojima je ugovor nitav ako je protivan javnom poretku, prinudnim propisima ili dobrim obiajima, ukoliko ove povrede prava ne upuuju na neku drugu sankciju ili ako zakon u odreenom sluaju ne propisuje ta drugo. Relativno nitavi - ruljivi ugovor je ugovor koji je zakljuila strana ogranieno poslovne sposobnosti ili kada je pri njenom zakljuenju bilo mana u pogledu volje strana, kao i kada je to Zakonom o obligacionim odnosima ili posebnim propisima odreeno, sve shodno l. 111. Zakona o obligacionim odnosima. Stoga, ako se radi o apsolutno nitavom ugovoru, utvruje se njegova nitavost. Ako je, meutim, ugovor ruljiv jer je zakljuen pod manama volje, on se ponitava, stoje izriito propisano odredbama lana 112. Zakona o obligacionim odnosima. 0 apsolutnoj nitavosti ugovora sud vodi rauna po slubenoj dunosti a ponitenje ugovora iz razloga relativne nitavosti moe se izvriti samo po zahtevu stranaka. U konkretnom sluaju tueni protivtuilac trai po zahtevu iz protivtube da se utvrdi nitavost navedenog ugovora, a kao razloge za utvrenje nitavosti navodi razloge ruljivosti ugovora. Na navedeno ukazuje i prethodna drugostepena odluka. Shodno iznetom, ako se zahtevom trai utvrenje nitavosti (kako je to traio tueni po protivtubi), sud ispituje samo postojanje razloga za apsolutnu nitavost ugovora. Razlozi relativne nitavosti utvruju se samo po zahtevu stranke za ponitaj ugovora, i to samo razlozi na koje stranka sama ukazuje i za koje je teret dokazivanja na samom podnosiocu zahteva. Imajui u vidu zahtev po protivtubi i navedene razloge, sud mora pre svega, pozvati tuenog - protivtuioca da se izjasni da li trai utvrenje nitavosti ili ponitaj spornih ugovora i time opredeli zahtev po protivtubi. Na potrebu navedenog ukazao je i Vii trgovinski sud u svojoj odluci P. 3282/03 i ponovo se ukazuje u ovoj odluci. Pored navedenog, za odluku o osnovanosti tuioevog zahteva za izvrenje ugovorne obaveze, odnosno obavezivanje tuenog na plaanje, neophodno je da sud kao prethodno pitanje utvrdi da li je navedeni ugovor nitav, odnosno delimino nitav, o emu je sud duan da vodi rauna po slubenoj dunosti. Na potrebe utvrivanja ekvivalentnosti meusobnih davanja, i s obzirom na eventualnu deliminu nitavost ugovora za iznos premije koji ne odgovara traenoj ekvivalentnosti ukazano je u odluci P. 3287/2003. Poto ispita da li se radi o apsolutno nitavom odnosno delimino nitavom ugovoru, a pod uslovom da tueni, iz razloga mana volje, trai ponitaj dela ugovora koji nije apsolutno nitav, sud e utvrivati ispunjenost navedenih us lova za ponitaj ugovora u delu u kojem isti nije apsolutno nitav. Postojanje mana volje u toj situaciji duan je da dokae tueni koji tvrdi da su navedene mane volje postojale. Sud pri tom mora imati u vidu da se mana volje mora odnositi na bitne elemente zakljuenog ugovora u konkretnom sluaju, samo ukoliko se zabluda kao mana volje odnosi na bitne elemente ugovora o osiguranju, navedene mane volje mogu dovesti do ponitaja istog ugovora. Motivi, razlozi za zakljuenje ugovora nisu bitni elementi istog i zablude u odnosu na navedeno ne dovode do relativne nitavosti ugovora. Ukoliko ne doe do ponitaja ugovora, neophodno je da sud oceni i da lije ugovor zakljuen pod odlonim uslovom koji izvesno nije nastupio i koja je ugovorna strana skrivila neispunjenje uslova, s obzirom na to da od ovih odlunih injenica zavisi i posledica ispunjenja, odnosno neispunjenja uslova saglasno sa l. 74. st. 4. Zakona o obligacionim odnosima. Stoga, neophodno je da sud utvrdi da li su i u kom delu ugovori o osiguranju apsolutno nitavi. Potom je neophodno da se, ukoliko stranka trai ponitaj ugovora, u pogledu ugovora, odnosno dela ugovora za koje nae da nisu apsolutno nitavi, utvrdi da li su ispunjeni razlozi relativne nitavosti. (Reenje Vieg trgovinskog suda P. 7400/04 od 13.10. 2004. godine); Nitavost ugovorne odredbe ugovora o kreditu Za tetu koju banka pretrpi zbog ugovaranja kamatne stope koja nije u skladu sa Poslovnom politikom banke ne moe se banka pozivati na nitavnost ugovorne odredbe ugovora o kreditu koji je banka kao davalac kredita ugovorila Iz obrazloenja Parnine stranke su shodno naelu autonomije volje, ustanovljenom odredbom lana 10. Zakona o obligacionim odnosima, slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da svoje odnose urede po svojoj volji. Predmetnu kamatnu stopu predloila je i odobrila banka, a ne tueni kao korisnik kredita. Ukoliko banka kao davalac kredita ugovori kamatnu stopu koja nije u skladu sa Poslovnom politikom banke, ne moe se pozivati na nitavnost takve ugovorne odredbe. Stoga ni za tetu koju banka pretrpi zbog ugovaranja kamatne stope koja nije u skladu sa Poslovnom politikom banke, ne moe biti odgovoran korisnik kredita, niti se banka moe pozivati na nitavnost takve ugovorne odredbe. Tueni se u konkretnom sluaju, shodno odredbi lana 12. Zakona o obligacionim odnosima, pridravao naela savesnosti i potenja, budui da nije bio duan da zna da lije odobrena kamatna stopa po zakljuenom ugovoru o kreditu u skladu sa poslovnom politikom tuioca. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 241/06 od 13.07.2006. godine); 111

Nitavost ugovora zbog nepotovanja Antimonopolskog zakona Ugovor kojim se jednoj ugovornoj strani daje ekskluzivno pravo izgradnje i upravljanja, razvoja i komercijalnog korienja kablovsko distributivnog sistema za period od 15 godina na podruju prvotuene optine, suprotan je imperativnim odredbama Antimonopolskog zakona vaeeg u vreme njegovog zakljuenja, to ima za posledicu njegovu nitavost Iz obrazloenja Pravilno je prvostepeni sud utvrdio relevantne injenice za odluivanje u ovoj pravnoj stvari, pa je na utvreno injenino stanje pravilno primenio odredbe materijalnog prava kada je naao daje ugovor zakljuen izmeu prvo i drugo tuenog nitav, odnosno da ne proizvodi pravno dejstvo, a ovo stoga stoje suprotan imperativnim propisima. Za svoju odluku dao je razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud i na koje se i alioci upuuju. Prema l. 2 st. 1 Antimonopolskog zakona, koji je bio na snazi u vreme zakljuenja predmetnog ugovora, monopolski poloaj na tritu ima privredni subjekt koji u trgovini, proizvodnji odreene robe ili vrenju usluga na jedinstvenom tritu nema konkurenciju. Prema l. 3 istog zakona zloupotrebom monopolskog, odnosno dominantnog poloaja na tritu smatraju se radnje koje su usmerene na naruavanje konkurencije i izazivanje poremeaja na tritu i koji omoguavaju materijalne koristi i druge pogodnosti zasnovane na neravnopravnim odnosima u poslovanju, a kojima se nanosi ili moe naneti teta drugom privrednom subjektu, odnosno potroau. U st. 2 ovog lana predvieno je koje se radnje naroito smatraju radnjama zloupotrebe monopolskog, odnosno dominantnog poloaja na tritu. U konkretnom sluaju ugovor o poslovno tehnikoj saradnji zakljuen izmeu ovde tuenih ima za posle dicu monopolski poloaj drugotuenog na podruju prvotuenog, kome je odredbom l. 1, odnosno 6 predmet nog ugovora obezbeeno ekskluzivno pravo izgradnje i upravljanja, razvoja i komercijalnog korienja kablov sko distributivnog sistema za period od 15 godina od dana zakljuenja ovog ugovora. Zapravo, kako je sutina . ekskluzivnog prava iskljuenje drugih lica, time drugotueni na podruju prvotuenog, u periodu vanosti navedenog ugovora, a istim je predviena i mogunost njegovog obnavljanja, nema konkurenciju, ime mu je ornogueno poslovanje bez rizika. Stoga je pravilan zakljuak prvostepenog suda da se radi o ugovoru koji je zakljuen suprotno prinudnim propisima, odredbama Antimonopolskog zakona, odnosno suprotno l. 14. Zakona o obligacionim odnosima, te daje saglasno l. 103. Zakona o obligacionim odnosima isti nitav i stoga ne proiz vodi pravno dejstvo. ' Neosnovani su albeni navodi da se radi o ugovoru koji nije suprotan Antimonopolskom zakonu, jer to proizlazi iz l. 4. st. 4. istog zakona. Prema navedenoj odredbi ne smatra se monopolistikim sporazumom sporazum o uslovima poslovanja, ako doprinosi unapreenju proizvodnje ili prometa robe, podstie tehniko tehnoloki razvoj ili ekonomski razvoj i ako je koristan za potroae, pod uslovom da se privrednim subjektima ne nameu dodatna ogranienja u poslovanju koja nisu neophodna za postizanje tih ciljeva. Iz navedene odredbe proizlazi da je potrebno ispunjenje vie us lova da se jedan sporazum ne bi smatrao monopolistikim sporazumom, a to znai ne samo da doprinosi i podstie tehniko tehnoloki razvoj, ve i da je prednje korisno za potroae. U konkretnom sluaju ne moe se izvesti takav zakljuak, jer u situaciji kada u odnosu na jednu uslugu na teritoriji prvotuenog, postoji samo jedan davalac usluge koji nema konkurenciju, to u svakom sluaju nepovoljno utie na poloaj potroaa, kako u pogledu kvaliteta pruene usluge, tako i u pogledu cene. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 5914/06 od 19.04.2007. godine). NAPOMENA: Antimonopolski zakon ("Slubeni list SRJ", broj 29/96) prestao je da vai danom stupanja na snagu Zakona o zatiti konkurencije ("Slubeni glasnik RS", br.79/05 od 16.09). Novi zakon defmie akt kojim se spreava, ograniava ili naruava konkurencija, pa samim tim zamenjuje pojam monopolski poloaj", utoliko pre to starim zakonom nije ureeno povezivanje privrednih subjekata kao nain ovladavanja tritem, niti obaveznu kontrolu stvaranja povezivanja na tritu, niti je sadravao jasne kriterijume utvrivanja dominantnog poloaja na tritu. Ovi izneti nedostaci su prevazieni odgovarajuim reenjima u novom zakonu, kako se to navodi u obrazloenju za donoenje novog zakona, pa je tako za akta kojima se spreava, ograniava ili naruava konkurencija propisano da su to akta koja za cilj ili posledicu imaju ili mogu imati bitno spreavanje, ograniavanje ili naruavanje konkurencije na relevantnom tritu, ako su izraeni u nekim sporazumima, ugovorima, pojedinim odredbama ugovora, izriitih ili preutnih dogovora, usaglaene prakse, odluka udruenja uesnika na tritu. Prema tom pojmu, takvi sporazumi su zabranjeni i nitavi , naroito sporazumi kojima se: 1) neposredno ili posredno utvruju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine; 2) ograniava ili kontrolie proizvodnja, trite, tehniki razvoj ili investicije; 3) dele trita ili izvori nabavke; 118 j I \

primenjuju nejednaki uslovi poslovanja na iste poslove sa razliitim uesnicima na tritu i time ue snike na tritu dovode u nepovoljniji poloaj u odnosu na konkurente; 5) uslovljava zakljuenje sporazuma prihvatanj em dodatnih obaveza koje, s obzirom na svoju prirodu i tr govake obiaje i praksu, nisu u vezi sa predmetom sporazuma. Inae, zabrana zloupotrebe dominantnog poloaja na relevantnom tritu je zabranjena. Zakon o zatiti konkurencije propisuje da se zloupotrebom dominantnog poloaja na relevantnom tritu robe i/ili usluga smatraju radnje kojima se ograniava, spreava ili naruava konkurencija, a naroito radnje kojima se: 1) neposredno ili posredno nameu nepravedne kupovne ili prodajne cene ili drugi nepravedni uslovi po slovanja; 2) ograniava proizvodnja, trite ili tehniki razvoj, na tetu potroaa; 3) primenjuju nejednaki uslovi poslovanja na iste poslove sa razliitim uesnicima na tritu, ime se do vode u nepovoljniji poloaj u odnosu na konkurente; 4) uslovljava zakljuenje ugovora time da druga strana prihvati dodatne obaveze koje, po svojoj prirodi ili prema trgovakim obiajima, nisu u vezi sa predmetom ugovora.
4)

Nitavost ugovora zakljuenog po sprovedenom postupku javne nabavke i povrede tog postupka Nitavost ugovora koji je zakljuen nakon sprovedenog postupka javne nabavke, a sa aspekta povrede odredbi o nainu i postupku dodele, mora se ceniti u skladu sa osnovnim naelima Zakona o javnim nabavkama. Povrede postupka kojima se ne ugroavaju osnovni principi ovog zakona nee imati za posledicu nitavost ugovora, jer to proizlazi iz ciljnog tumaenja zakona, koji treba da obezbedi ekonominost i efikasnost upotrebe javnih sredstava, konkurenciju meu ponuaima, transparentan postupak i jednakost ponuaa, ali i iz l. 103. Zakona o obligacionim odnosima, prema kojoj odredbi je ugovor nitav ako cilj povreenog pravila ne upuuje na neku drugu sankciju Iz obrazloenja Na osnovu izvedenih dokaza, prvostepeni sud je zakljuio da u postupku javne nabavke nije bilo povreda koje bi imale za posledicu nitavost meusobno zakljuenog ugovora izmeu prvo i drugotuenog. Prema stanovitu prvostepenog suda nisu postojali uslovi za razmatranje ponude tuioca u smislu njenog vrednovanja prema kriterijumima i bodovima predvienim u javnom pozivu, jer tuilac uz ponudu nije dostavio odgovarajuu dokumentaciju, iz ega je zakljuio daje nj egova ponuda bila nepotpuna. Naveo je da iz odredbi Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi daje izvoa radova duan da odredi odgovornog izvoaa radova na gradilitu, a da ovo lice moe biti samo lice sa visokom strunom spremom odgovarajue struke, odnosno smera i licencom za izvoenje radova, te da navedeno proizlazi iz odredbi l. 117 st. 2 i 118 st. 1 ta. 2 Zakona o planiranju i izgradnji. Takoe je zakljuio daje izbor najpovoljnije ponude izvren u skladu sa us i'ovima iz javnog poziva, kojim je predvieno da e se izbor izvriti na osnovu ekonomski najpovoljnije ponude, te daje vrednovanje kompletnih ponuda izvreno u skladu sa navedenim kriterijumima i brojem bodova koji su uz odreeni kriterijum predvieni, iz ega je proizalo daje drugotueni vrednovan sa najvie bodova i to 90,73. Zakljuio je daje izbor izvren od strane ovlaenog lica prvotuenog, imajui u vidu daje direktor odgovoran za zakonitost rada i obavljanje delatnosti vrtia ijim radom rukovodi, a prema odredbama Statuta prvotuenog. Iz injenice da pr-votueni nije potovao rok od 3 dana za dostavljanje zapisnika od 20.04.2004. godine prvostepeni sud je zakljuio da se ne radi o povredi postupka koja je rezultirala povredom nekog prava tuioca, a iz injenice dajeprvo-tueni nastavio sa aktivnostima bez odluke Uprave za javne nabavke koja ovu odluku nije mogla doneti bez predloga Komisije za zatitu prava ponuaa, koja nije u tom periodu radila, zakljuio je da se ne radi o povredama ije bi posledice mogao da snosi prvotueni, imajui u vidu interese korisnika usluga prvotuenog. Iz svega navedenog zakljuio je da ugovor nije nitav ni u smislu odredbi iz l. 145 Zakona o javnim nabavkama, kao ni u smislu odredbi Zakona o obligacionim odnosima. Prema stanovitu ovog suda prvostepeni sud je na utvreno injenino stanje pravilno primenio materijalno pravo kada je zakljuio da ugovor zakljuen izmeu prvo i drugotuenog nije nitav, jer ne postoje razlozi nitavosti iz Zakona o javnim nabavkama, odnosno da nema povrede prinudnih propisa, javnog poretka ili dobrih poslovnih obiaja, a za svoju odluku dao je razloge koje prihvata i ovaj sud. Sutina Zakona o javnim nabavkama je da kada se radi o nabavci dobara i usluga i izvoenju radova u sluajevima kada je naruilac tih nabavki dravni organ, organizacija, ustanova ili drugo pravno lice odreeno zakonom, a radi se o korisnicima budeta, potrebno je obezbediti ekonominost i efikasnost upotrebe javnih sredstava, konkurenciju meu ponuaima, sprovesti postupak transparentno i obezbediti jednakost ponuaa, te onemoguiti bilo kakvu diskriminaciju ponuaa, odnosno privilegovanje odreenih ponuaa, sve u cilju racionalnog korienja javnih sredstava. 119

Stoga se nitavost ugovora koji je zakljuen nakon sprovedenog postupka javne nabavke, a sa aspekta povrede odredbi o nainu i postupku dodele, mora ceniti u skladu sa ovim osnovnim naelima na kojima je zakon zasnovan. Prema stanovitu ovog suda, odreeni propusti u postupku u vezi dodele javne nabavke kojima se ne ugroavaju osnovni principi, ni prema odredbi l. 145 st. 1 ta. 1 Zakona o javnim nabavkama, nee imati za posledicu nitavost tako zakljuenog ugovora. Prednje sledi i iz odredbe l. 103 Zakona o obligacionim odnosima, prema kojoj je ugovor koji je protivan prinudnim propisima javnom poretku ili dobrim obiajima nitav, ako cilj povreenog pravila ne upuuje na neku drugu sankciju. Stoga se i odredbe o nainu i postupku dodele javnih nabavki, njihovo potovanje, pa i eventualna odstupanja od ovih odredbi moraju ciljno tumaiti, u skladu sa optim naelima o efikasnosti i ekonominosti javnih sredstava, o transparentnosti postupka, o jednakosti i konkurenciji ponuaa i zabrani diskriminacije, odnosno privilegovanja odreenih ponuaa. I, prema stanovitu ovog suda, proputanje prvotuenog da zapisnik komisije od 20.04.2004. godine dostavi u roku od 3 dana, nije postupanje koje bi imalo za posledicu daje ugovor zakljuen na osnovu ovog postupka nitav. Takoe ni injenica da je prvotueni nastavio sa aktivnostima u vezi sa dodelom javne nabavke, uprkos tome to takvu odluku nije donela Uprava za javne nabavke, ne moe imati za posledicu nitavost zakljuenog ugovora, jer odsustvo ove odluke proizlazi iz injenice da takvog predloga od strane Komisije za zatitu prava ponuaa nije bilo, a takvog predloga nije bilo jer ga nije moglo biti imajui u vidu da komisija u tom periodu nije radila. Kada postoji objektivna nemogunost za prime-nu odreene zakonske norme, onda se moe smatrati kao da iste i nema, jer nisu stvoreni uslovi za njenu prime-nu, a suprotno rezonovanje vodilo bi tome da se po ovom zakonu uopte ne moe postupati, a da pravna lica iz l. 1. Zakona o javnim nabavkama, u periodu kada zakon jeste na snazi, sutinski u skladu sa njim ne bi mogli sprovoditi postupke, jer svi organi koji su ovim zakonom ne postoje predvieni. Oigledno je da prednje nije bilo cilj zakonodavca, te da korisnici ovog zakona ne mogu trpeti tetne posledice zbog injenice da svi organi koji su propisani ovim zakonom nisu konstituisani i nisu poeli sa obavljanjem svojih poslova i ovlaenja. (Iz re-enja Vieg trgovinskog suda, P. 13697/05 od 28.09.2006.godine); Utvrivanje nitavosti ugovora u parnici po tubi radi njegovog raskida U parnici po tubi radi raskida ugovora, ili radi ispunjenja ugovornih obaveza, sud je uvek ovlaen da po slubenoj dunosti pazi na nitavost tog ugovora, ali utvrenje nitavosti tada predstavlja deo obrazloenja odluke o postavljenom tubenom zahtevu i ne unosi se u izreku presude. Iz obrazloenja Osnovano se albom tuenog ukazuje daje stavom izreke pod I prvostepeni sud prekoraio postavljeni tubeni zahtev, jer je u stavu I izreke presude odluio o neemu to nije bilo obuhvaeno postavljenim tubenim zahtevom. Tuilac je postavio tubeni zahtev za raskid ugovora i njegovih aneksa i naknadu tete, u okviru odluivanja o ovako postavljenom zahtevu prvostepeni sud je bio ovlaen da u smislu lana 109. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima po slubenoj dunosti pazi na nitavost tog ugovora i njegovih aneksa, u kom smislu je pitanje punovanosti odnosno nitavosti ugovora i aneksa bilo prethodno pitanje za odluivanje o postavljenom tubenom i protivtubenom zahtevu. Stoga je utvrenje nitavosti Ugovora i aneksa, kao i razlozi o tome moglo predstavljati samo deo obrazloenja odluke o postavljenom tubenom i protivtubenom zahtevu, ali nije bilo me-sta unoenju takve odluke u izreku presude, s obzirom da u pogledu toga nije bio istaknut tubeni zahtev. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 3068/06 od 18.9.2006. godine); Naknada tete zbog raskida ugovora o prodaji drutvenog kapitala Kada ugovorom o prodaji drutvenog kapitala nije ustanovljena obaveza kupca da za sluaj raskida isplati ugovorenu naknadu tete, on se ne moe obavezati na ispunjenje takve obaveze neposrednom primenom uslova propisanih odredbom lana 37. Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom Iz obrazloenja: "Prema utvrenom injeninom stanju, dana 15.4.2003. godine odrana je aukcija radi prodaje 70% drutvenog kapitala subjekta privatizacije saobraajnog preduzea "J.P." iz P. Tueni je proglaen pobednikom aukcije i subjekt privatizacije mu je prodat za cenu od 126 miliona dinara. Nakon toga je 18.4.2003. godine izmeu parninih stranaka zakljuen ugovor o prodaji drutvenog kapitala metodom javne aukcije, koji je overen kod suda. Ugovorom j e predvieno da tueni isplati kupoprodajnu cenu u est jednakih godinjih rada, s tim to prva rata, umanjena za iznos uplaenog depozita, dospeva za plaanje u roku od osam dana od izvrene aukcije. Tueni nije izvrio plaanje u predvienom roku. Kod takvog injeninog stanja nietepeni sudovi su stali na stanovite daje tueni, zbog toga to nije izvrio plaanje u predvienom roku, izgubio svojstvo kupca, pa je u obavezi da tuiocu, na ime tete koja je na120

stala za subjekt privatizacije i za tuioca plati novani iznos u visini od 30% od prodajne cene, a to je 37.800.000,00 dinara. Svoje odluke niestepeni sudovi su zasnovali na odredbama l. 37. Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom ("Slubeni glasnik RS", br. 45/01, 45/02 i 19/03). Odredbama l. 37. navedene Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom predvieno je da ako proglaeni kupac ili uesnik koji je istakao drugu najviu ponudu ne potpie zapisnik ili ne izvri plaanje u predvienom roku, gubi svojstvo kupca, pravo da uestvuje u buduim aukcijama koje se organizuju za taj subjekt privatizacije, kao i pravo na vraanje depozita. Lice koje je izgubilo svojstvo kupca uplauje, na ime tete koja je nastala za subjekt privatizacije i za Agenciju, novani iznos u visini od 30% od prodajne cene na raun Agencije. Meutim, odlukom Ustavnog suda Republike Srbije I U. br. 371/2003 od 6.5.2004. godine utvreno je da odredbe l. 37. navedene Uredbe nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. U takvoj situaciji, po nalaenju ovog suda, bez obzira stoje navedena odluka Ustavnog suda objavljena u "Slubenom glasniku RS", br. 59/04 od 29.5.2004. godine, znai posle donoenja pobijane drugostepene presude, i bez obzira to je odredbama l. 51. st. 1. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka ("Slubeni glasnik RS", br. 32/91) predvieno da kad Ustavni sud utvrdi da zakon, statut autonomne pokrajine, drugi propis ili opti akt nije u saglasnosti s Ustavom, taj zakon, statut autonomne pokrajine, drugi propis ili opti akti prestaje da vai danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u "Slubenom glasniku RS", sporni pravni odnos izmeu stranaka se ne moe resiti pr imenom l. 37. navedene Uredbe. U prilog tome govore odredbe l. 57. navedenog Zakona, kojim je predvieno da svako kome je povreeno pravo konanim ili pravno snanim pojedinanim aktom donetim na osnovu zakona ili drugog propisa i opteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvreno da nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, ima pravo da trai od nadlenog organa izmenu tog pojedinanog akta, s tim to se predlog za izmenu konanog ili pravnosnanogpojedinanog akta moe podneti u roku od est meseci od dana objavljivanja odluke u "Slubenom glasniku Republike Srbije". U konkretnom sluaju, odluka Ustavnog suda objavljena je u "Slubenom glasniku RS" dana 29.5.2004. godine, a tueni je reviziju protiv pravno snane drugostepene presude podneo sudu 8.7.2004. godine, to znai u oznaenom zakonskom roku, pa se revizija moe izjednaiti sa predlogom za izmenu pravnosnane drugostepene presude, poto joj je cilj isti, a to je uklanjanje iz pravnog prometa neustavnog propisa i spreavanje nastupanja negativnih posledica primene takvog propisa. U prilog ovakvog shvatanja Vrhovnog suda govore i odredbe l. 56. st. 3. navedenog Zakona, kojim je predvieno da se izvrenje pravnosnanih pojedinanih akata donetih na osnovu propisa koji se vie ne mogu primenjivati, ne moe ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvrenje zapoeto obustavie se, kao i odredbe l. 58, kojim je predvieno da ako se utvrdi da se izmenom pojedinanog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvreno da nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, Ustavni sud moe odrediti da se ove posledice otklone povraajem u preanje stanje, naknadom tete ili na drugi nain, to sve ima za cilj da se onemogui dalje dejstvo neustavnih propisa i blagovremeno sprei nastupanje negativnih posledica primene takvih propisa i u situacijama kad su odnosi pravnosnano reeni pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda o nesaglasnosti primenjenih propisa sa Ustavom. " (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. 2785/04 od 15. septembra 2005. godine); Nevaei ugovori - ako se nepokretnosti u dravnoj i drutvenoj svojini ne otue po trinim uslovima Nepokretnosti u dravnoj i drutvenoj svojini mogu se otuiti samo po trinim uslovima, u skladu sa zakonom - na osnovu prosene cene prodaje stanova, koja se postie u slobodnom prometu u vreme zakljuenja ugovora o prodaji stana, koji odgovaraju stanu koji se prodaje i nalaze se na lokaciji na kojoj se nalazi i stan koji se prodaje, ili u njegovoj blioj okolini. Iz obrazloenja Predmet tubenog zahteva tuioca je ponitaj ugovora o prometu nepokretnosti oznaen kao ugovor o kupoprodaji stana u VV, zakljuen izmeu tuenih, a iz razloga to je ugovorena kupoprodajna cena u nesrazmeri sa trinom cenom nepokretnosti koja je predmet ugovora. Na osnovu utvrenih injenica, sudovi su zauzeli stav da su ispunjeni uslovi propisani lanom 13. Zakona o prometu nepokretnosti, jer ugovorena kupoprodajna cena je u nesrazmeri sa trinom cenom nepokretnosti koja je predmet ugovora, pa su tubeni zahtev tuioca usvojili i sporni ugovor ponitili. Prema odredbama Zakona o prometu nepokretnosti ("Slubeni glasnik RS",br. 42/98), nepokretnosti iz dravne i drutvene svojine mogu se otuiti samo po trinim uslovima, u skladu sa zakonom (lan 12.). Ugovor na osnovu koga pravno lice otuuje nepokretnost iz dravne ili drutvene svojine, odnosno pribavlja nepokret-nost u dravnu ili drutvenu svojinu, ponitie se ukoliko je ugovorena cena u nesrazmeri sa prometnom vredno-u nepokretnosti u vreme zakljuenja ugovora, na tetu dravne, odnosno drutvene svojine. 121

Prometnom vrednou nepokretnosti smatra se cena odgovarajue nepokretnosti koja se postie u slobodnom prometu u vreme zakljuenja ugovora, u mestu gde se ta nepokretnost nalazi ili u njenoj blioj okolini (lan 13.). Otuenje nepokretnosti iz dravne i drutvene svojine vri se javnim nadmetanjem ili prikupljanjem pismenih ponuda. Otuenje nepokretnosti vri se neposrednom pogodbom samo kad se otuenje nije moglo postii javnim nadmetanjem, odnosno kad je putem pribavljanja pismenih ponuda ostalo bezuspeno, ako posebnim zakonom nije drukije odreeno. Ugovor o otuenju nepokretnosti iz dravne i drutvene svojine zakljuen protivno odredbama ovog lana nitav je (lan 14.). Otuenje nepokretnosti prodajom na osnovu usmenog javnog nadmetanja uesnika, koji ispunjavaju uslo-ve odreene za uee u javnom nadmetanju, obavlja se sastavljanjem usmenih ponuda koje ne mogu biti manje od odreene poetne cene nepokretnosti koja se prodaje, a najpovoljnijim ponuaem smatra lice koje je u javnom nadmetanju ponudilo najvei iznos. Otuenje nepokretnosti iz drutvene svojine stavljanjem pismenih ponuda vri se javnim otvaranjem dostavljenih kovertiranih ponuda fizikih i pravnih lica koja ispunjavaju ostale odreene us love (uplate depozita, dostavljanje pismene ponude u za to odreenom roku) i javno utvruje koja je od stavljenih pismenih ponuda najpovoljnija. Samo ukoliko se otuenje nepokretnosti nije moglo postii putem javnog nadmetanja, odnosno kada je putem stavljanja pismenih ponuda ostalo bezuspeno, otuenje se moe izvriti neposrednom pogodbom. Prema utvrenim injenicama, tuena "AA"je 2.3.2000. godine donela odluku o prodaji spornog stana iz drutvene svojine po trinoj vrednosti predmetne nepokretnosti na teritoriji VV. Krajem marta tuena Kompanija je raspisala licitaciju sa poetnom cenom, na kojoj je uesnik bio tueni BB. Polazei od ovako utvrenih injenica, niestepeni sudovi su propustili da utvrde da lije prodaja spornog stana sprovedena u skladu sa odredbom lana 14. Zakona o prometu nepokretnosti, odnosno da li je javna prodaja sporne nepokretnosti radi otuenja iz drutvene svojine sprovedena zakonito i da li se stoga tueni BB moe smatrati uesnikom javnog nadmetanja i licem koje je dalo najpovoljniju ponudu. Trina vrednost predmetnog stana je utvrena tako to je uzeta vrednost novosagraenog stana u VV i od te cene oduzeta amortizacija i drugi faktori koji utiu na formiranje trine vrednosti stana. Prema odredbi lana 13. stav 2. navedenog Zakona prometnom vrednou nepokretnosti, smatrae se cena odgovarajue nepokretnosti koja se postie u slobodnom prometu u vreme zakljuenja ugovora, u mestu gde se ta nepokretnost nalazi ili u njenoj blioj okolini. Radi pravilne primene navedene zakonske odrede trebalo je utvrditi prometnu vrednost spornog stana na osnovu prosene cene koja se postie u slobodnom prometu u vreme zakljuenja spornog ugovora stanova koji odgovaraju spornom stanu i nalaze se na lokaciji na kojoj se nalazi i sporni stan ili u njegovoj blioj okolini. (Prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 324/07); Ponitaj ugovora Ugovor na osnovu koga pravno lice otuuje nepokretnost iz dravne ili drutvene svojine, odnosno pribavlja nepokretnosti u dravnu ili drutvenu svojinu, ponitie se ukoliko je ugovorena cena u nesrazmeri sa prometnom vrednou nepokretnosti u vreme zakljuenja ugovora, na tetu dravne, odnosno drutvene svojine Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, dana 24.08.2001. godine, pred Optinskim sudom u Kovinu overen je ugovor o kupoprodaji zakljuen izmeu prvotuenog, kao prodavca i drugotuenog kao kupca, koji ima za predmet poslovni prostor koji se sastoji od magacinskog i kancelarijskog prostora u ukupnoj povrini od 118,88m , a nalazi se u GG. Ovaj poslovni prostor prvotueni je prodao drugotuenom neposrednom pogodbom, nakon bezuspenog javnog oglasa za prikupljanje ponuda, za kupoprodajnu cenu od 70.000 DEM, po trinom kursu na dan zakljuenja ugovora i uz obavezu drugotuenog, kao kupca, da snosi sve trokove kupoprodaje, ukljuujui i porez na promet. Saglasno toj obavezi, drugotueni je 28.08.2001. godine podneo poresku prijavu za utvrivanje poreza Republikoj upravi javnih prihoda, Podrunoj jedinici u Kovinu, koja je reenjem br. 4134/1823 od 16.11.2001. godine utvrdila porez na prenos apsolutnih prava i porez na neprijavljene prihode, po osnovu zakljuenog ugovora, u ukupnom iznosu od 135.808,51 dinar, obraunatom prema poreskoj osnovici (trinoj vrednosti) u iznosu od 2.716.170,24 dinara. Na navedeno reenje nije bilo albe, a drugotueni je utvreni iznos poreza platio. Vetaenjem obavljenim u toku prvostepenog postupka, utvreno je da izmeu ugovorene i trine vrednosti predmetne nepokretnosti aktuelne na dan zakljuenja ugovora, nije postojala nesrazmera. Prema lanu 13. stav 1. navedenog zakona, ugovor na osnovu koga pravno lice otuuje nepokretnost iz dravne ili drutvene svojine, odnosno pribavlja nepokretnosti u dravnu ili drutvenu svojinu, ponitie se ukoliko je ugovorena cena u nesrazmeri sa prometnom vrednou nepokretnosti u vreme zakljuenja ugovora, na tetu dravne, odnosno drutvene svojine. U stavu drugom, istog lana, regulisano je da se prometnom vrednou nepokretnosti iz stava 1. smatra cena odgovarajue nepokretnosti koja se postie u slobodnom prometu u vreme zakljuenja ugovora, u mestu gde se ta nepokretnost nalazi ili u njenoj blioj okolini. 122

Za ovu vrstu spora merodavna je prometna vrednost koja se utvruje na nain i pod uslovima predvienim u lanu 13. stav 2. Zakona o prometu nepokretnosti. Obzirom na rezultate vetaenja obavljenog u skladu sa citiranom zakonskom odredbom, niestepene presude su pravilne i zakonite, pa se u reviziji neosnovano ukazuje na pogrenu primenu materijalnog prava insistiranjem da kao trinu vrednost treba prihvatiti onu vrednost koja je utvrena kao poreska osnovica u postupku utvrenja poreza na prenos apsolutnih prava. Utvrenjem relevantnih injenica za ocenu osnovanosti tubenog zahteva vetaenjem, ne dira se u punovanost reenja o utvrivanju poreza, pa su stoga neosnovani i revizijski navodi da to reenje, budui daje konano i pravno snano, kao javna isprava iz lana 230. ZPP ne moe biti predmet ispitivanja u ovoj parnici, jer ono to nije ni bilo. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2830/05); Nitavost ugovora - u vezi primene Zakona o odravanju stambenih zsrada Ako je u skladu sa zakonom sproveden postupak nadgradnje stambene zgrade, ugovor o nadgradnji se ne moe smatrati nitavim ako su povreena prava jednog od vlasnika stambene zgrade Iz obrazloenja lanom 18. stav 1. Zakona o odravanju stambenih grada ("Slubeni glasnik RS" br. 44/95, 46/98, 1/2001, 101/2005) propisano je da skuptina zgrade saglasnou vlasnika stanova i drugih posebnih delova zgrade, kojima pripada vie od polovine ukupne povrine stanova i drugih posebnih delova zgrade, moe doneti odluku o izvoenju radova na sanaciji ravnog krova odnosno krovne konstrukcije kojom se saglasno propisima o planiranju i ureenju prostora i zgrade i objekata moe izgraditi odnosno adaptirati stan. Skuptina zgrade moe odluiti da radove iz stava 1. ovog lana izvodi neko od vlasnika stanova odnosno drugih posebnih delova u zgradi, odnosno neko od lanova njihovog porodinog domainstva, ili tree lice ako utvrdi da vlasnici stanova, odnosno drugih posebnih delova zgrade ili lanovi njihovih porodinih domainstava nisu za to zainteresovani, kako je propisano lanom 18. stav 2. istog zakona. Iz navedene zakonske odredbe proizilazi da skuptina zgrade saglasnou vlasnika stanova, odnosno posebnih delova zgrade, kojima pripada vie od jedne polovine povrine stanova, moe doneti odluku o adaptaciji zajednike prostorije i njenom pretvaranju u stan. U predmetnom sluaju utvreno je daje odluka skuptine zgrade o sanaciji krovne konstrukcije, na nain kako je to predvieno osporenim ugovorom, doneta saglasnou vlasnika stanova kojima pripada vie od polovine ukupne povrine stanova. Prethodni ugovor koji su tuioci zakljuili za nadgradnju u delu prohodne terase je pravnosnanom odlukom suda poniten, a tuioci svoju zainteresovanost nisu pokazali u postupku donoenja odluka i zakljuenja spornih ugovora, jer se nisu javili na oglas koji je stambena zgrada raspisala radi prikupljanja ponuda. S obzirom daje ugovor izmeu prvotuene stambene zgrade i drugotuene agencije zakljuen posle sprovedenog postupka predvienog lanom 18. Zakona o odravanju stambenih zgrada, te da isti nije protivan prinudnim propisima da bi bio nitav, to su neosnovani navodi tuilaca u reviziji daje sporni ugovor zakljuen suprotno proceduri predvienoj Zakonom o odravanju stambenih zgrada. Nasuprot navodima revizije, u konkretnom sluaju se imaju primeniti odredbe Zakona o odravanju stambenih zgrada, kao posebnog zakona kojim je regulisan postupak i us lovi za nadziivanje, odnosno adaptaciju krovne povrine, a ne Zakon o prometu nepokretnosti. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 316/07); Nitavost ugovora u vezi upravljanja stambenom zgradom Zakljuivanjem ugovora sa jednim stanarom stambene zgrade, na osnovu prethodno donete punovane odluke svoje skuptine, Stambena zgrada gubi pravo da sa drugim stanarom zakljui novi ugovor vezan za isti tavanski prostor Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac AA je vlasnik stana br. 16. u zgradi u ul. "BB", gde i stanu je, dok je tuena VV lan porodinog domainstva svog oca, koji je vlasnik stana br. 6 u istoj zgradi. Tuena u tom stanu ivi sa suprugom i dvoje dece, a na toj adresi je prijavljena kod SUP-a Beograd od 1993. godine. Da na 28.02.1997. godine odrana je skuptina stambene zgrade u kojoj ive parnine stranke, na kojoj je bila pri sutna veina lanova skuptine i na toj sednicije saglasnou veine etanih vlasnika stanova doneta odluka da se VV, kao investitoru, ustupi na korienje deo zajedninog tavanskog prostora, prostorija zgrade veliine oko 90m", koja se nalazi iznad stana br.____, radi pretvaranja u stambeni prostor, pri emu je VV ve imala prethod no pribavljenu saglasnost 12 od ukupno 18 etanih vlasnika stanova. Nakon toga skuptina zgrade je na istoj sednici, takoe saglasnou veine etanih vlasnika, donela odluku da se taj isti tavanski prostor ustupi i tuio cu radi pretvaranja u stan. Pre donoenja ove odluke, skuptina zgrade nije prethodno ponitila ranije donetu odluku u korist tuene. 123

Na osnovu donetih odluka tuena je sa stambenom zgradom zakljuila ugovor o odravanju i sanaciji de-la krovne konstrukcije i krovnog pokrivaa i pretvaranju dela zajednikih prostorija zgrade na tavanu u stambeni prostor dana 03.03.1997. godine, dok je tuilac zakljuio ugovor o ureivanju meusobnih odnosa sa stambenom zgradom dana 11.06.1997. godine. Potpisi ugovornih strana na oba ugovora su overena kod suda i u oba sluaja je u ime stambene zgrade ugovor potpisao predsednik skuptine zgrade GG. Kod takvog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi nali da tubeni zahtev nije osnovan, a da je protivtubeni zahtev osnovan. Naime, odluka skuptine zgrade da se tavanski prostor dodeli tuenoj doneta je u skladu sa odredbama lana 17. i 18. Zakona o odravanju stambenih zgrada, jer je pri odluivanju bilo prisutno vie od polovine lanova skuptine, a saglasnost je pribavljena od vlasnika stanova kojima pripada vie od polovine ukupne povrine stanova. Ugovor zakljuen izmeu tuene i stambene zgrade takoeje u skladu sa odredbom lana 18. stav 3. istog zakona. Zato su to punovani pravni poslovi, pa je neosnovan tubeni zahtev da se oni oglase nitavim. Prema lanu 20. Zakona o odravanju stambenih zgrada, lice koje smatra da mu je odlukom skuptine zgrade povreeno neko pravo ili pravni interes na zakonu zasnovan, moe tu odluku pobijati pred nadlenim sudom. Takvo pravo ima i tuilac. Meutim, donoenjem osporene odluke u korist tuene, nije povreeno pravo tuioca, niti pravni interes na zakonu zasnovan. Prema lanu 18. stav 2. navedenog zakona, vlasnik stana i lan porodinog domainstva vlasnika stana imaju jednak poloaj u pogledu mogunosti sticanja prava na adaptaciju tavanskog prostora u stan. Data im je prednost samo u odnosu na trea lica, ali su meu sobom oni ravnopravni. Zato su neosnovani revizijski navodi da tuilac ima prednost kao vlasnik stana. Osporavanjem injenice da je tuena lan porodinog domainstva svog oca, koji je takoe vlasnik stana u istoj zgradi, osporava se utvreno injenino stanje, stoje, saglasno lanu 385. stav 3. ZPP, u revizijskom postupku nedozvoljeno. Kako je skuptina zgrade prvo tuenoj VV dala saglasnost, to nakon toga nije mogla doneti punovanu odluku da identinu saglasnost da i tuiocu, a da prethodno ne poniti svoju ranije donetu odluku. Svojim pravom iz lana 18. stav 1. i 2. Zakona o odravanju stambenih zgrada, skuptina zgrade je punovano raspolagala u korist tuene, pa je stoga njena druga odluka u korist tuioca bez pravne vanosti. Isto vai i za ugovore. Zakljuivanjem ugovora sa W, na osnovu prethodno donete punovane odluke svoje skuptine, Stambena zgrada je izgubila pravo da sa tuiocem zakljui novi ugovor vezan za isti tavanski prostor. Stoga je taj kasniji ugovor nitav pravni posao saglasno lanu 103. ZOO, budui da niko ne moe punovano raspolagati pravom koje mu vie ne pripada, niti preneti na drugog vie prava nego to sam ima. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3223/05); Vraanje kapare po nitavom predugovoru Kod isplate izvrene po nitavom predugovoru (ugovoru), koji nije mogao da proizvede pravno dejstvo ni kao predugovor, ni kao glavni ugovor o kupoprodaji, obaveza vraanja kapare zasniva se na odredbama lana 210. ZOO Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, stranke su 21.6.2002. godine zakljuile predugovor o kupoprodaji stana u Beogradu, vlasnitvo tuene. Tim predugovorom ugovorena je i kapara koju je tuilac (kupac) predao tuenoj (prodavcu), po buduem kupoprodajnom ugovoru u ugovorenoj visini. Ugovarai potpise na predugovoru nisu overili kod suda. Dana 25.6.2002. godine tuena je sa VV zakljuila predugovor o kupoprodaji predmetnog stana kojim je ugovorena odustanica i iji je iznos predala VV. I ovaj predugovor nije overen pred sudom. Stranke nisu zakljuile ugovor o kupoprodaji predmetnog stana. Na osnovu tako utvrenog injeninog stanja pravilno su sudovi primenili materijalno pravo lan 45, 103, 210. i 214. ZOO, i lan 4. Zakona o prometu nepokretnosti, kada su usvojili tubeni zahtev tuioca kao osnovan, a odbili protivtubeni zahtev tuene za naknadu tete kao neosnovan. Stoga su niestepeni sudovi, polazei od citiranih odredbi i utvrene injenice da predugovor koji su stranke zakljuile nije overen od strane suda, a nije zakljuen ni glavni ugovor o kupoprodaji, to znai da nisu u celosti izvrene obaveze iz predugovora, pravilno zakljuili da nisu ispunjeni uslovi za njegovu punovanost, zbog ega isti ne proizvodi pravno dejstvo u celosti, to znai ni njegove odredbe o kapari. Izvrena isplata utu-enog iznosa od strane tuioca tuenoj se ne moe smatrati kaparom. Kapara predstavlja akcesorno potraivanje koje pretpostavlja postojanje punovanog ugovora o kupoprodaji, to ovde nije sluaj, jer je predugovor koji su stranke zakljuile nitav u smislu lana 103. ZOO. Kako je isplata izvrena po nitavom predugovoru (ugovoru), koji nije mogao da proizvede pravno dejstvo ni kao predugovor, ni kao glavni ugovor o kupoprodaji, to se obaveza tuene da vrati primljeni iznos kapare zasniva na odredbama lana 210. ZOO. Zato su tuenoj pri-menom odredbe lana 395. ZOO, sudovi pravilno naloili isplatu primljenog dviznog iznosa i kamate po kamatnoj stopi koju utvruje Evropska centralna banka na depozite po vienju u dinarskoj protivvrednosti poev od 10.10.2002. godine, kao dana podnoenja tube, od kada je tuilac kamatu traio, pa do isplate. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 671/06); 124

Utvrivanje nitavosti ugovora Od utvrenja injenice da lije zemljite koje je bilo predmet razmene razmenjeno sa zemljitem koje je posedovalo status poljoprivrednog zemljita ili status neizgraenog graevinskog zemljita u dravnoj svojini, zavisi pravilna primena materijalnog zakona, odnosno zakljuka da lije odreeni ugovor nitav ili punovaan Iz obrazloenja Tuilac je u tubi i u albi na prvostepenu presudu istakao odlune injenice za presuenje. Tuilac je naveo da katastarska parcela br. 287/1 KO NS III nije u reimu poljoprivrednog zemljita, jer prema Generalnom planu grada NS, pomenuta parcela se nalazi u prostoru za turistiko- sportsko rekreativne povrine, te prema Zakonu o planiranju u izgradnji ("Slubeni list RS" br.47/03), ima status ostalog neizgraenog graevinskog zemljita u dravnoj svojini. Meutim, niti prvostepeni sud ceni ove tubene navode tuioca, niti drugostepeni sud ceni iste albene navode tuioca. Izostala su i uporeivanja vremenskog perioda donoenja Zakona o planiranju i izgradnji i donoenja Generalnog urbanistikog plana za grad N S, u odnosu na datum zakljuenja spornog ugovora i datog izdavanja posedovnog lista. Bez utvrenja ovih injenica i izvoenja pravilnog injeninog zakljuka, da li je parcela br. 287/1 KO NS III imala status ostalog neizgraenog graevinskog zemljita u dravnoj svojini, ili je u momentu zakljuenja spornog ugovora imala status poljoprivrednog zemljita, nije moglo da se sa sigurnou ispita da lije sporni ugovor nitav ili punovaan. Niestepeni sudovi su odbili tubeni zahtev tuioca, jer su stali na stanovite da je ugovor o zameni poljoprivrednog zemljita od 14.8.2003. godine zakljuen saglasno Zakonu o pretvaranju drutvene svojine na poljoprivrednom zemljitu u druge oblike svojine ("SI. glasnik RS" br. 49/92 i 54/96. Da bi ovakvo zauzeto pravno stanovite bilo pravilno, prethodno je bilo potrebno da niestepeni sudovi daju razloge da lije zemljite koje je tuilac razmenio sa zemljitem tuenog posedovalo status poljoprivrednog zemljita ili status neizgraenog graevinskog zemljita u dravnoj svojini. Od ove injenice zavisi pravilna primena materijalnog zakona. Ako se radi o poljoprivrednom zemljitu u dravnoj, odnosno drutvenoj svojini, tada bi se mogao primeniti Zakon o pretvaranju drutvene svojine na poljoprivrednom zemljinu u druge oblike svojine. Ako se radi o neizgraenom graevinskom zemljitu tada bi se mogao primeniti lan 7. stav 3. Zakona o graevinskom zemljitu ("Slubeni glasnik RS" br. 4/95 i 16/97), koji predvia da se: "ne moe vriti promet neizgraenog graevinskog zemljita u podruju obuhvaenom odlukom o pripremanju prostornog odnosno urbanistikog plana sa planom parcelizacije, dok se taj plan ne donese, najdue za dve godine od dana stupanja na snagu te odluke". Osim ovog zakona mogla bi doi u obzir i primena Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije ("SI. glasnik RS" br. 53/95...32/97) i to odredbe lana 6, 8. stav 1, 8-a stav 1. i 24. stav 1. U ponovnom postupku prvostepeni sud e otkloniti propuste ukazane revizijskim reenjem. To podrazumeva raspravljanje o odlunoj injenici od koje zavisi pravilno presuenje ovog spora. Radi se o tome da lije zemljite koje je tuilac zamenio sa poljoprivrednim zemljitem tuenog u momentu zakljuenja ugovora imalo status poljoprivrednog zemljita u drutvenoj, odnosno dravnoj svojini, ili je u tom trenutku imalo status neizgraenog graevinskog zemljita u dravnoj svojini. Od pravilnog utvrenja ove injenice zavisi i pravilna primena materijalnog zakona u konkretnom sporu. Od primene odnosnog materijalnog zakona dalje zavisi da lije sporni ugovor nitav ili punovaan. Od pravnog zakljuka da li je predmetni ugovor nitav ili punovaan na kraju zavisi odluka o tubenom zahtevu tuioca. (Prema reenju Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3120/05); Nitavost ugovora o otkupu stana Momentom zakljuenja ugovora o otkupu stana, prestao je da vai ugovor o korienju stana, pa davalac stana na korienje vie nema objektivnih mogunosti tubom da trai da se utvrdi da je prestao da vai ugovor o korienju stana Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su odbili kao neosnovan tubeni zahtev tuioca. Kod injenice daje tueni ugovorom o otkupu stana od 5.6.1992. godine, u skladu sa lanom 6. Zakona o stambenim odnosima ("Slubeni glasnik SRS" br. 2/90), postao vlasnik spornog stana, a daje momentom zakljuenja tog ugovora, prestao da vai ugovor o korienju stana, to tuilac vie nema objektivnih mogunosti da tubom trai da se utvrdi da je prestao da vai ugovor o korienju stana, a s ledom toga daje otpao i pravni osnov tuenog da sporni stan u svojstvu nosioca stanarskog prava otkupi. Tu mogunost tuilac nije koristio do momenta otkupa, pa je pravilan zakljuak niestepenih sudova, da se naknadnim podnoenjem tube ne moe dirati u steeno pravo svojine tuioca nad predmetnim stanom. Osporeni ugovor o sticanju svojine na stanu zakljuenje u skladu sa tada vaeim propisima, pa nije protivan prinudnim propisima, niti postoji neki drugi raz125

log zbog ega bi ovaj ugovor bio proglaen nitavim, (nije zakljuen protivno lanu 103. Zakona o obligacionim odnosima), pa su niestepeni sudovi pravilno zakljuili daje tubeni zahtev tuioca neosnovan. Isticanje revidenta da su u trenutku zakljuenja ugovora o sticanju svojine na predmetnom stanu, postojali razlozi za otkaz ugovora o koritenju stana, pa daje samim tim osporeni ugovor suprotan prinudnim propisima nitav nisu osnovani. Naime, otkaz ugovora o koritenju stana, u smislu lana 27. stav 1. Zakona o stambenim odnosima, daje davalac stana na koritenje, tubom redovnom sudu. Iz spisa predmeta proizilazi da tuilac takvu tubu nije podnosio. Samim tim ugovor o otkupu predmetnog stana u momentu zakljuenja nije bio u suprotnosti sa prinudnim propisima, jer je tuilac bio nosilac stanarskog prava, koji je uz saglasnost davaoca stana na koritenje stan otkupio. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3131/05); Vraanje kapare po predugovoru ako nedostaje forma (i l. 210. i 214.) Ako predugovor nije zakljuen u formi koja vai za glavni ugovor u smislu lana 45. stav 2. ZOO, u vezi lana 4. Zakona o prometu nepokretnosti, prema kojem je overa potpisa ugovaraa na pismenom ugovoru o prometu nepokretnosti uslov punovanosti ugovora, prodava koji je primio kaparu duan je da istu vrati kupcu Iz obrazloenja U pravno snano okonanom postupku utvreno je daje 28.9.1993. godine potpisan predugovor o kupovini stana izmeu tuioca, kao kupca stana, i tuenog, kao prodavca stana, a da potpisi ugovaraa nisu overeni od strane suda. Tuilac je na ime kapare isplatio tuenom iznos od 7.000 DM. Do zakljuenja kupoprodajnog ugovora nije dolo, a tueni je po proteku 6 meseci od zakljuenja predugovora, s obzirom da nije uspeo da stupi u kontakt sa tuiocem, sporni stan prodao drugom licu i zadrao iznos primljen na ime kapare. Imajuti u vidu ovako utvreno injenino stanje, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je usvojio tubeni zahtev tuioca i obavezao tuenog da tuiocu isplati iznos primljen na ime kapare. Naime, izmeu stranaka je zakljuen predugovor u smislu lana 45. Zakona o obligacionim odnosima, kojim se preuzima obaveza da se docnije zakljui drugi, glavni ugovor. U konkretnom sluaju, predugovor nije zakljuen u formi koja vai za glavni ugovor u smislu lana 45. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima u vezi lana 4. Zakona o prometu nepokretnosti, prema kojem je overa potpisa ugovaraa na pismenom ugovoru o prometu nepokretnosti uslov punovanosti ugovora. Kako predugovor zbog nedostatka forme ne proizvodi pravno dejstvo, to se primljeni iznos od 7.000 DM, preraunat u euro, nalazi bez osnova u imovini tuenog, pa je tueni pravilno i na osnovu odredbe lana 210. i 214. Zakona o obligacionim odnosima obavezan na povrataj primljenog iznosa na ime kapare, jer prelaz imovine tuioca u imovinu tuenog nema svoj osnov u punovanom pravnom poslu ili u zakonu. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 905/06); Zajednika brana tekovina, pravo svojine i nitavost usovora Ugovor o prodaji stana nije nitav ako ga proda jedan od branih drugova, uz saglasnost drugog branog druga Iz obrazloenja Stan na koji se odnosi tubeni zahtev tuilaca predstavljao je zajedniku imovinu branih drugova sada pok. DD i pok. DD, sa kojom je uz saglasnost sadpok. DD, raspolagao njen suprug zakljuivi ugovor o kupoprodaji ovog stana sa sada pok. PP, kao kupcem. S obzirom na tako utvreno injenino stanje, niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tubeni zahtev za utvrenje nitavosti ovog ugovora. Ovakvo raspolaganje jednog od suprunika zajednikom imovinom u skladu je sa odredbama lana 324. i lana 325. tada vaeteg Zakona o braku i porodinim odnosima Republike Srbije, koji ustanovljavaju reim upravljanja i raspolaganja zajednikom imovinom branih drugova, propisujuti, izmeu ostalog, da tom imovinom raspolau zajedniki sporazumno, kao i da mogu ugovoriti da upravljanje i raspolaganje tom imovinom vri jedan od njih. Upravo takva vrsta sporazuma je postojala izmeu sada pok. branih drugova koji u braku nisu imali dece, te je sada pok. DD, kako su to utvrdili sudovi, predmetni stan prodao bratu, a uz saglasnost supruge. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2741/05); Nitavost usovora, kod zakupa poslovnog prostora, koji je u svojini drave Ugovor o zakupu poslovnog prostora, koji je u svojini drave, zakljuen bez saglasnosti Direkcije za imovinu Srbije, protivan je prinudnom propisu, i kao takav je apsolutno nitav i ne proizvodi pravno dejstvo Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac je nosilac prava koritenja poslovnog prostora VV, koji predstavlja dravnu svojinu. Prvotueni, kao zakupodavac i drugotueni, kao zakupac, zakljuili su ugovor o za126

kupu navedenog prostora dana 5.9.2001. godine, na period od 5 godina, uz obavezu plaanja zakupnine u iznosu od 1 dinar po 1 m2 prostora meseno. Zakljuenju ovog ugovora prethodilo je donoenje zakljuaka Izvrnog odbora tuioca od 25.8.1998. i 29.8.2001. godine, kojim je usvojen zahtev drugotuenog da mu se izda u zakup ovaj poslovni prostor po povlatenoj ceni. Nije sporno da prilikom zakljuenja spornog ugovora nije pribavljena saglasnost Direkcije za svojinu Republike Srbije. Na ovako utvreno injenino stanje, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je usvojio postavljeni tubeni zahtev i utvrdio daje nitav ugovor o zakupu poslovnih prostorija, zakljuen izmeu prvo i drugotuenog. Odredbom lana 8. stav 3. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, propisana je obaveza pribavljanja saglasnosti Direkcije za imovinu Republike Srbije, prilikom davanja na koritenje, odnosno u zakup nepokretnosti koje koriste organi teritorijalnih jedinica. Kako je u konkretnom sluaju ugovor o zakupu zakljuen bez prethodno pribavljene saglasnosti Republike direkcije, znai daje zakljuen protivno prinudnom propisu, i kao takav je apsolutno nitav i ne proizvodi pravno dejstvo, u smislu lana 103. stav 1. ZOO. U takvim sluajevima sud i po slubenoj dunosti vodi rauna o dozvoljeno-sti raspolaganja stranaka i nee pruiti zatitu ugovoru koji je u suprotnosti sa prinudnim propisima. Stoga nisu od uticaja navodi revizije tuenog daje Izvrni odbor Optine Kikinda, bio ovlaten da izda u zakup poslovni prostor, neposrednom pogodbom pod uslovima i na nain odreen njegovom odlukom, jer to pravo Optini niko i ne osporava. Meutim, da bi to raspolaganje bilo dozvoljeno, neophodno je bilo pribaviti saglasnost Direkcije za imovinu Republike Srbije, to u konkretnom sluaju nije uinjeno; pa to za posledicu ima utvrenje nitavosti spornog ugovora; na ta decidirano uputuje lan 8. stav 8. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije. U tom smislu su irelevantni revizijski navodi tuenog: da su svi ugovori koje je zakljuila Optina Kikinda zakljueni takoe bez saglasnosti navedene Direkcije i daje u konkretnom sluaju re o poslovnoj prostoriji nacionalizovanoj njegovom pravnom prethodniku. Obzirom da je donoenjem drugostepene presude pravilno primenjeno materijalno pravo, a sasvim je druga stvar pitanje pravinosti koje nije predmet revizijskog razmatranja. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3081/05); Nitavost usled nedostatka osnova - "Ako sud utvrdi da kauza, odnosno osnov za zakljuenje ugovora ne postoji, ili je pak nedoputen, tada je ugovor nitav saglasno odredbi lana 52. ZOO" (prema odluci VSS, Gzz. 15/2000); Nitavost ugovora usled neostvarivanja njegove svrhe - "Neostvarivanje svrhe zbog kojih su ugovori zakljueni je poslovni rizik koji preuzimaju ugovorne strane, te neostvarivanje tog interesa ne ini zakljueni ugovor nitavim -prema odredbi l. 103. ZOO " (prema odluci VSS, Prev. 426/99); Nitavost garancije koja ne proizvodi pravno dejstvo - "Vaenje garancije znai ronost garancije, pa garancije istekle vanosti (u tom smislu nevaee garancije) nisu nitave garancije. Sledom toga, garant ne moe traiti utvrivanje nitavosti garancije koja ne proizvodi pravno dejstvo " (prema odluci VSS, Prev. 735/98); Punovanost ugovora - "Ugovor o kreditu koji za predmete zakljui direktor, a u vreme zakljuenja ugovora nije vie u radnom odnosu u predmetu, nije punovaan (nitavan je), jer prestankom radnog odnosa direktor vie nije njen zakonski zastupnik" (prema odluci VPS, P. 1159/94); Otkup drutvenih stanova - "Nema uslova za ponitaj ugovora o otkupu drutvenog stana zbog oigledne nesrazmere uzajamnih davanja, ako ova nesrazmera nije postojala u vreme zakljuenja ugovora" (prema odluci VPS, P. 1162/94); Ugovor o konverziji potraivanja - "Ugovor o konverziji potraivanja, na ime cene za izvedene radove na adaptaciji i rekonstrukciji stambene zgrade, po osnovu svojine na istoj stambenoj zgradi, nije zakonit osnov za stica-nje prava svojine na toj zgradi koja je bila u drutvenom vlasnitvu, odnosno nije osnov za otuenje nepokretnosti iz drutvene svojine " (prema odluci VSS, Prev. 620/00); Nitavost ugovora i odluka Ustavnog suda - "Ugovor koji predstavlja slobodno izraenu volju stranaka radi ostvarenja dozvoljenog cilja, ne moe biti nitav samo zbog toga stoje odlukom Ustavnog suda utvreno da opti akti na osnovu kojih je ugovor zakljuen, nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom" (prema odluci VPS, P. 2954/2000); Apsolutna nitavost ugovora - "Apsolutno je nitav ugovor koji je zakljuilo potpuno poslovno nesposobno lice i ako tom licu formalnim reenjem poslovna sposobnost nije oduzeta (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 3548/98); "Kad je ugovor zakljuen protivno zakonskom propisu, onda se smatra nezakonitim, kao takav je apsolutno nitav i ne proizvodi pravno dejstvo. Presudom se samo konstatuje nitavost takvog ugovora, tj. presuda samo konstatuje postojee pravno stanje. U takvim sluajevima i sud po slubenoj dunosti vodi rauna o do127

zvoljenosti raspolaganja stranaka i nee pruiti zatitu ugovoru koji je u suprotnosti sa prinudnim propisima" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 86/78); "Nitavi su pravni poslovi kupoprodaje nepokretnosti koje su konfiskovane i od dana konfiskacije se nalaze pod drutvenim upravljanjem, iako konfiskacija nije sprovedena u zemljinim knjigama. Okolnost da su naslednici uknjiili pravo svojine u zemljinim knjigama i prodaji nepokretnost koja je konfiskovana, bez pravnog je znaaja, pa stoga nije osnovano ni pozivanje kupca na sigurnost u promet i poverenje u zemljine knjige " (prema odluci biv. Vrhovnog suda Jugoslavije, Gz. 62/72); "Ugovor po kome graani, zemljoradnici i graansko-pravna lica stavljaju u promet seme i sadni materijal nitav je i kao takav ne uiva sudsku zatitu " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 74/84); "U postupku je utvreno daje ugovor o prodaji zakljuen izmeu stranaka 1972. godine simulovan pravni posao i da isti, ustvari, predstavlja ugovor o poklonu, jer je to bila prava volja stranaka. Postoje simulovani pravni posao nitav, to se, u smislu pravnih pravila graanskog prava, pravo na isticanje nitavosti ne gasi se protekom vremena" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1948/81); "Ne moe se traiti ispunjenje ugovora, ako on nije zakljuen u pismenoj formi koja je uslov njegove vanosti" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 466/97); "Prisustvo namere ugovoraa da ugovor o prometu nepokretnosti imenuju ugovorom o ortakoj izgradnji i da tako izbegnu obaveze prema drutvenoj zajednici, ne predstavlja razlog apsolutne nitavosti zakljuenog pravnog posla. Ugovor o prometu nepokretnosti stvara samo obligacione odnose za strane ugovornice, a svojina se stie tek upisom u javnu knjigu, shodno pravnim pravilima graanskog prava i l. 33. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima. Do takvog upisa, meutim, ne moe doi pre izvrenja zakonskih obaveza ugovornika prema drutveno-politikoj zajednici u vidu plaanja poreza na promet nepokretnosti" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1775/84); "Ako nitava odredba ugovora ne povlai nitavost i samog ugovora, nitava se odredba moe zameniti odredbom koja proizilazi iz saglasne volje stranaka, odnosno iz onoga to bi stranke ugovorile da su znale daje odredba nitava" (prema odluci biv. Saveznog suda, Gzs. 62/75); "Kad je pravni posao nevaei, onda je jedna od posledica pravnog posla i restitucija. Ako je pravni posao izvren, a obe ugovorne strane su bile nesavesne, svaka ugovorna strana ima pravo da trai povraaj datog, jer je to sankcija nevaeeg pravnog posla" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 744/80); "Neosnovan je zahtev za naknadu tete povodom preduzete ugovorene obaveze koja je u protivnosti sa prinudnim propisima " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2243/82); "Za zakljuenje punovanog ugovora o poklonu nepokretnosti punomonik poklonodavca mora imati posebno punomoje overeno kod suda" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije); "Ne moe se traiti ispunjenje ugovora ako on nije zakljuen u pismenoj formi koja je uslov njegove punovanosti" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, 6928/97); "Ugovor koji predstavlja slobodno izraenu volju stranaka radi ostvarenja dozvoljenog cilja ne moe biti nitav samo zbog toga stoje odlukom Ustavnog suda utvreno da opti akti na osnovu kojih je ugovor zakljuen nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom " - (prema odluci PVS, P. 2954/2000).

Posledice nitavosti (l. 104. ZOO)

O posledicama nitavosti u smislu ovog lana preovlauje stav da sud u svakom konkretnom sluaju odluuje koju e od propisanih sankcija primeniti. U sluaju restitucije ugovorna strana duna je da drugoj strani vrati ono stoje primila po osnovu nitavosti ugovora ili, ako vie nije u posedu te stvari, vraa odgovarajuu naknadu u novcu, prema momentu donoenja sudske odluke, sa zateznom kamatom od tog momenta do momenta vraanja, a ako se stranke, a posebno prodava, protive vraanju onoga to su po osnovu nitavosti ugovora primile, sud e o tome odluiti pod uslovima iz stava prvog ovog lana. U sluaju nitavih ugovora koji su po svojoj sadrini ili cilju protivni prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima, sud odbija, u celini ili delimino, zahtev nesavesne strane za vraanje onog stoje drugoj strani dala, a drugo, sud moe odluiti da druga strana to je primila po osnovu zabranjenog ugovora, preda optini na ijoj teritoriji ona ima sedite, odnosno prebivalite ili boravite. Korisno je napomenuti kako se postupa, odnosno kako se odraavaju posledice nitavosti ugovora na prava i obaveze stranaka iz nitavog ugovora sa stanovita sudske prakse. U jednom sluaju zauzet je pravni stav da "ako tuilac povue tubu, a nijedan od nadlenih organa nije istakao zahtev za oduzimanje predmeta zabranje128

nog ugovora, sud ne moe dalje postupati po slubenoj dunosti, ali e o povlaenju tube obavestiti ovlaeni organ, nezavisno od okolnosti da lije taj organ uestvovao u postupku". U drugom sluaju sudovi zauzimaju pravni stav: "1. U sporu povodom nitavosti ugovora, bilo daje predmet spora zahtev za restituciju, zahtev za izvrenje ugovora ili pobijanje njegove punovanosti, sud moe po slubenoj dunosti primeniti odredbe lana 104. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima o oduzimanju predmeta nitavog ugovora u korist optine, ako oceni da su za to ispunjeni zakonom propisani uslovi. 2. Predmet nitavog ugovora moe se oduzeti samo u delu, odnosno obimu u kome je izvren. Ova mera moe se odrediti kako prema tuenom u parnici tako i prema tuiocu u pogledu predmeta koji je on na ime izvr enja nitavog ugovora primio, s tim to se uslovi za oduzimanje cene za svaku ugovornu stranu prema savesnosti i drugim okolnostima sluaja. 3. Imovinska sankcija oduzimanja predmeta nitavog ugovora moe se odrediti kad za to postoje zakonski uslovi, a naroito - ako se samo na taj nain mogu otkloniti tetne posledice ugovora kojima se naruava dru tveni interes, ako je to potrebno radi suzbijanja masovnih drutveno negativnih pojava, predmet krivinog dela, kao i u drugim slinim sluajevima". U sluajevima koji su navedeni kao osnov za utvrivanje nitavosti ugovora, zakljuak je da se takvi ugovori smatraju nitavi i da ne proizvode pravno dejstvo. Presudom suda se samo konstatuje nitavost takvog ugovora, tj. presuda konstatuje samo postojee pravno stanje. U takvim sluajevima sud po slubenoj dunosti vodi rauna o dozvoljenosti raspolaganja stranaka i nee pruiti zatitu ugovoru koji je u suprotnosti sa prinudnim propisima. Pri svemu tome vodi se rauna o nitavosti ugovora u celini ili u nekim njegovim delovima. Zbog toga, ako nitavost odredaba ugovora ne povlai nitavost i samog ugovora, nitava odredba se moe zameniti odredbom koja proizilazi iz saglasne volje stranaka, odnosno iz onoga to bi stranke ugovorile da su znale daje odredba nitava. Kada su u pitanju posledice nitavosti ugovora, ako je on protivan prinudnom propisu, primer nalazimo i u odredbama lana 11. Zakona o privrednim drutvima, kojima je propisano daje "registracija osnivanja privrednog drutva nitava u sluajevima propisanim ovim zakonom i zakonom kojim se ureuje registracija privrednih subjekata", pa su tako u istom lanu navedeni uslovi koji ako se ne ispune da je registracija nitava, i da kao takva proizvodi posledice, od kojih su zatieni samo pravni poslovi, tako registrovanog drutva, sa savesnim treim licima. U tom sluaju, utvrenjem nitavosti registracije privrednog drutva, akcionari postaju solidarno odgovorni za namirenje potraivanja poverilaca drutva. Dakle, iz navedenog se moe zakljuiti daje privredno drutvo registrovano aktom o osnivanju privrednog drutva, ali daje u toku njegovog rada utvreno daje uinjen kakav bitan propust u ispunjenju propisanih uslova za osnivanje preduzea, te daje takvo drutvo izvesno vreme poslovalo sa treim licima, koji sada po nitavosti registracije imaju pravo na naknadu potraivanja, odnosno tete. A lanom 12. istog zakona propisano je da osnivai i druga lica za obaveze preuzete u vezi sa osnivanjem privrednog drutva, odgovaraju solidarno celokupnom svojom imovinom. Pored toga, istim zakonom je regulisano da ako osnivai, pri osnivanju privrednog drutva, nisu uloili svoje ugovorne uloge u imovinu drutva, u skladu sa pomenutim zakonom, osnivakim aktom, ugovorom ili drugim aktom drutva, ili daju netane podatke o ulogu, odgovaraju drutvu za prouzrokovanu tetu, s tim da se izvrenje obaveza tih lica prema privrednom drutvu, u vezi sa ulogom u imovinu drutva, primenjuju odredbe Zakona o privrednim drutvima i Zakona o obligacionim odnosima. I neke druge odredbe Zakona o privrednom drutvu propisuju obavezu utvrivanja nitavosti ugovora koji su protivni prinudnim propisima, a posledice nitavosti takvih ugovora reavaju se u skladu sa tim zakonom, kao i odredbama o nitavosti ugovora po Zakonu o obligacionim odnosima (odredbe l. 103. - 110.). Na primer, iz odredaba lana 105. ovog zakona (ZOO) vidi se da e ugovor ostati na snazi ako je neka odredba ugovora bila nitava , pod uslovom ako ta nitavost ne utie na odluujuu pobudu zbog koje je ugovor sainjen. Tako je u odredbama lana 76. stav 2. Zakona o privrednim drutvima, propisano je daje nitava odredba osnivakog akta ili ugovora ortaka drutva , kojim se ortak unapred odrie ovlaenja za zastupanje, ali ne i celog ugovora.

Sudska praksa
Restitucija nije doputena ako je zakupacu meuvremenu postao vlasnik predmeta zakupa Restitucija nije doputena kada zakupac do okonanja spora za utvrenje nitavosti ugovora o zakupu postane vlasnik predmeta zakupa. Iz obrazloenja: "Niestepenim presudama, a po tubi optine kao osnivaa prvotuenog, utvreno je prema tuenima da je nitav ugovor o zakupu zakljuen 22.10.1998. godine, izmeu pravnog prethodnika prvotuenog javnog preduzea i drugotuenog preduzea, te je obavezan drugotueni da se iseli iz poslovnog prostora koji je predmet 129

ugovora o zakupu i ispranjen od lica i stvari preda prvotuenom javnom preduzeu. Utvreno injenino stanje na kome su zasnovane niestepene presude je, da su pravni prethodnik prvotuenog javnog preduzea i drugotu-eno preduzee zakljuili ugovor o zakupu 22.10.1998. godine na odreeno vreme u trajanju od etiri godine, poev od 01.10.1998. godine do 31.12.2002. godine. Predmet zakupa je poslovni prostor uz magacinski. Ugovor o zakupu zakljuenje suprotno lanu 8. stav 3. Zakona o sredstvima u svojini RS, budui da prilikom njegovog zakljuenja nije dobijena saglasnost od Republike direkcije za imovinu RS, a nisu ispotovane ni odredbe lana 4. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti kojima je predviena obaveza nadlenog organa da odmah po saznanju o stupanju u posed nepokretnosti suprotno odredbama ovog zakona preduzme mere kojima e se to spreiti. Pa kako je ugovor zakljuen suprotno odredbi lana 8. stav 3. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije isti je nitav, a zakonska posledica nitavosti ugovora jeste daje svaka strana duna da vrati drugoj sve ono to je primila po osnovu takvoga ugovora, pa je drugotueno preduzee u obavezi da se iseli iz tog prostora i isti ispranjen od lica i stvari preda prvotuenom javnom preduzeu. Republiki javni tuilac nije prihvatio ovakvo stanovite sudova u delu koji se odnosi na obavezu drugotuenog da se iseli iz ovog prostora, pri injenici daje u toku ovog postupka voen drugi parnini postupak pred nadlenim optinskim sudom koji je okonan pravnosnanom presudom od 21.05.2002. godine, kojom je utvreno pravo vlasnitva drugotuenog na predmetnom poslovnom prostoru koji je i predmet ugovora o zakupu, te da stoga nema osnova za iseljenjem drugotuenog iz navedenog prostora. S obzirom na sadrinu odredaba lana 104. i lana 122. Zakona o obligacionim odnosima, Republiki javni tuilac nalazi da se u konkretnom sluaju cilj restitucije ne moe ostvariti obzirom daje u meuvremenu dolo do promene pravne situacije u kojoj je drugotueni postao perfektnim vlasnikom. Prema utvrenom injeninom stanju i navedenom materijalnom pravu, Vrhovni sud je u celini prihvatio kao osnovane navode iz zahteva za zatitu zakonitosti. Naime, kako je do zakljuenja glavne rasprave u ovoj parnici za utvrenje apsolutne nitavosti ugovora o zakupu uz restituciju, a stoje bilo dana 13.01.2003. godine, drugotueno preduzee po osnovu presude optinskog suda od 21.05.2002. godine snabdevene klauzulom pravnosnanosti od 21.06.2002. godine i klauzulom izvrsnosti od 08.07.2002. godine steklo pravo svojine na spornom prostoru koji i koristi, to je ovakvim nastalim novim svojinsko-pravnim stanjem u odnosu na predmetni prostor otpao osnov obaveze drugotuenog preduzea da se iz spornog prostora iseli, jer ga sada koristi kao vlasnik po osnovu pomenute pravnosnane i izvrne presude. Niestepeni sudovi prilikom donoenja odluke pogreenom primenom materijalnog prava sadranog u odredbama lana 12. Zakona o obligacionim odnosima (naelo savesnosti i potenja) ocenjuju ovu injenicu irelevantnom za drugaije presuenie, to po stanovitu Vrhovnog suda nije. Ova injenica upravo ima drugaiji znaaj , ona je odluna za ocenu osnovanosti zahteva tuioca za iseljenjem drugotuenog preduzea iz predmetnog prostora. Poto je drugotueni pre zakljuenja glavne rasprave u ovoj parnici stekao pravo svojine na spornom prostoru po osnovu pomenute pravnosnane i izvrne sudske odluke, cilj restitucije se ne moe ostvariti, pa drugotueni i nije u obavezi da se iz predmetnog prostora iseli. Zato je Vrhovni sud preinaio niestepene presude u delu koji se odnosi na iseljenje, tako stoje odbio kao neosnovan zahtev tuilake optine da se drugotueno preduzee iseli iz predmetnog poslovnog prostora sa magacinom i ispranjen od lica i stvari preda u posed prvotuenom javnom preduzeu primenom lana 408. u vezi lana 395. stav 1, ZPP. " (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 44/04 od 05. maja 2004. godine); Posledice nitavosti Sud moe uskratiti sudsku zatitu nesavesnoj strani odbijanjem njenog zahteva za vraanje onog stoje drugoj strani dala u izvrenju nedozvoljenog ugovora, a i odluiti da se predmet takvog ugovora preda optini. Iz obrazloenja: "Prema utvrenom injeninom stanju, stranke su meusobno poslovale tokom 1992. i 1993. godine, tako stoje tuilac odreenu robu nabavljao i davao tuenom, a ovaj je prodavao i dobij eni novac, uz odreenu naknadu, predavao tuiocu. Iz takvog odnosa stranaka nastala je obaveza tuenog prema tuiocu za odreenu koliinu eera, kukuruza, stonog brana i ulja. odnosio robe koja je tada uglavnom bila deficitarna pa tritu. Utvrujui da nijedna od stranaka nema ovlaenje za ovakvu vrstu trgovine, niestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava, osnovano zakljuili da trgovina kojom su se parnine stranke bavile radi dalje prodaje, ima elemenata krivinog dela, odnosno daje takva vrsta trgovine zabranjena, zbog ega je ugovor koji je postojao meu strankama nitav, jer su obe stranke nesavesne, te daje tueni navedenu koliinu robe koju nije platio niti vratio tuiocu, kao predmet nedozvoljene trgovine, u obavezi-da preda optini pa ijoj teritoriji ima prebivalite. Naime, ukoliko je ugovor nitav zbog toga to je po svojoj sadiini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima,, sud moe odbiti, u celini 'li delimino. zahtev nesavesne strane za vraal i

nje onog to je drugoj strani dala, a moe i odluiti da druga strana ono to je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda optini na ijoj teritoriji ona ima sedite, odnosno prebivalite, ili boravite (lan 104. stav 2. 300). Tuilac nije proizvoa ove robe, koja je u spornom periodu bila deficitarna na tritu i iji je promet bio ogranien, niti je koja od parninih stranaka imala registrovanu radnju za njenu prodaju, to ukazuje da su parnine stranke izvravajui zakljuen ugovor postupale protivno prinudnim propisima, odnosno nezakonito. Kako su obe ugovorne strane nesavesne, pravilna primena materijalnog prava, odnosno navedene zakonske odredbe zahtevala je da se zahtev tuioca odbije, uz obavezu tuenog da predmet ugovorne obaveze iz nitavog pravnog posla preda optini, kako je to pravilno utvreno i pobijanom presudom. Navodima revizije da sud nije pravilno utvrdio visinu obaveze tuenog iz pomenutog ugovornog odnosa stranaka, u sutini se osporava utvreno injenino stanje, suprotno odredbi lana 385. stav 3. ZPP, koja propisuje da se iz ovih razloga revizija ne moe izjaviti. Na osnovu lana 393. ZPP, odlueno je kao u izreci." (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1673/04 od 16.09. 2004. godine); Povraaj datog na osnovu nitavog ugovora Za odluivanje o zahtevu za povraaj datog na osnovu nitavog ugovora, odluna injenica je savesnost ugovornih strana. Savesnost treba ceniti u odnosu na vrstu ugovora ija je nitavost utvrena (potpuno ili delimino), kao i u odnosu na panju ugovornih strana koja je potrebna kod zakljuenja i izvrenja tog ugovora. Iz obrazloenja Prvostepeni sud je cenei izvedene dokaze utvrdio da su Ugovori o osiguranju, odnosno polise osiguranja od 07.05.2002. godine, delimino nitavi u delu koji se odnosi na osiguranje jednog parnog kotla, ali je odbio zahtev tuioca za restituciju, koja je predviena lanom 104 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima, kao posle-dica nitavosti, jer je naao daje tuilac prilikom zakljuenja Ugovora o osiguranju postupao nesavesno shodno lanu 104 stav 2 istog Zakona. Odredbom lana 104 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima, predvieno je, kao pravilo, daje kod utvrenja nitavosti ugovora svaka ugovorna strana duna da vrati drugoj sve ono to je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije mogue, ili ako se priroda onoga stoje ispunjeno protivi vraanju, ima se dati odgovarajua naknada u novcu prema cenama u vreme donoenja sudske odluke. Stavom 2 istog lana predvien je izuzetak od ovog pravila, kojim je propisano da sud moe odbiti, u celini ili delimino, predlog nesavesne strane za vraanje onog stoje drugoj strani dala, s tim to e, shodno stavu 3 istog lana, prilikom odluivanja voditi rauna o savesnosti ijedne i druge ugovorne strane, o znaaju ugroenog dobra ili interesa, kao i o moralnim shvatanjima. U konkretnom sluaju, prvostepeni sud je cenio savesnost tuioca, ali nije cenio i savesnost tuenog. Ocenom savesnosti tuenog ne moe se smatrati navod prvostepenog suda daje tueni bio strana verna ugovoru koja je likvidirala tete, jer se ista odnosi na postupanje tuenog u odnosu na onaj deo ugovora koji je punovaan, a ne u odnosu na deo ugovora za koji je utvreno daje nitav (u kom delu je odluka prvostepenog suda pravno-snana), u odnosu na koji se zahtev za povraaj datog odnosi, pa u odnosu na koji se ima ceniti i savesnost ugovornih strana. Prema stanovitu ovog suda, prilikom ocene savesnosti obe ugovorne strane, a posebno tuenog kao osiguravaa, treba imati u vidu vrstu zakljuenog ugovora iji je deo nitav, te injenicu daje tueni lice koje poslove osiguranja obavlja kao redovnu delatnost, za koju je specijalizovan i struan, a prema Zakonu i uslovima samog ugovora ima ovlaenje, ali i obavezu da izvri pregled stvari koja je predmet osiguranja, utvrdi nedostatke i nakon toga odredi visinu premije. Shodno tome, a imajui u vidu injenicu daje za deo ugovora utvrena nitavost, jer je osigurani sluaj nastupio pre zakljuenja ugovora, potrebno je ceniti savesnost tuenog upravo u odnosu na taj deo ugovora, a prema odredbama l. 908, 909 i 911 Zakona o obligacionim odnosima. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 1322/06 od 5.10.2006. godine); Posledice ugovora koji je protivan prinudnim propisima Zakljueni ugovor, koji za predmet ima vozilo pribavljeno krivinim delom krae, protivan je prinudnim propisima, pa je kao takav nitav, a prodava obavezan da naplaenu cenu vozila preda optini, po osnovu zabranjenog ugovora. Iz obrazloenja U pravnosnano okonanom postupku je utvreno daje tuilac, kao kupac, sa tuenim, kao prodavcem, zakljuio usmeni ugovor o kupoprodaji putnikog vozila marke "VV", u oktobru 1990. godine. Tuilac je bio upoznat daje ovo vozilo pribavljeno krivinim delom krae, i za isto je tuenom isplatio prilikom preuzimanja 131

iznos od 33.000 DEM. Na osnovu lanih isprava, tuilac je registrovao navedeno vozilo, koje mu je od strane SUP-a Novi Pazar oduzeto u decembru iste godine. Pravnosnanom presudom Optinskog suda u Kraljevu, tueni je povodom ove kupoprodaje oglaen krivim za izvrenje produenog krivinog dela falsifikovanje isprave i tuilac za krivino delo falsifikovanje isprave, za koja su im izreene uslovne osude. Imajui u vidu ovako utvreno injenino stanje, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tubeni zahtev, kojim je tuilac traio da mu tueni na ime duga i sticanja bez osnova isplati iznos kupoprodajne cene, te obavezali tuenog da ovaj iznos preda optini u kojoj ima prijavljeno prebivalite. Kod utvrenog stanja, da je tuilac znao, i prema okolnostima sluaja mogao da zna, da kupuje vozilo pribavljeno krivinim delom krae, obzirom da u dokumentaciji za vozilo nije bilo upisano njegovo ime, daje kontakt brava bila demontirana sa prilagoenim kljuem, njemu kao mehaniaru trebalo je da da ukae na koji je nain pribavljeno predmetno vozilo, a kako je isto proizvedeno 1989. godine, i prema ceni koju je isplatio za ovaj tip vozila, mogao je da zna daje isto pribavljeno na nelegalan nain, zbog ega je pravilna ocena nieste-penih sudova da su prilikom zakljuenja ugovora obe stranke bile nesavesne. Kako je zakljueni ugovor, koji za predmet ima vozilo pribavljeno krivinim delom krae, protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima, nitav u smislu odredbe l. 103. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima, a u provedenom postupku su pravilno utvrene sve injenice od znaaja za ocenu savesnosti ugovornih strana, odnosno tuioca i tuenog, pravilna je i na zakonu zasnovana odluka niestepenih sudova da je tueni u smislu odredbe l. 104. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima u obavezi da primljeni iznos, po osnovu zabranjenog ugovora, preda optini na ijoj teritoriji ima prebivalite. Neosnovano se u reviziji ukazuje da su niestepeni sudovi pogreno primenili materijalno pravo, odbijajui tubeni zahtev. Obe ugovorne strane su nesavesne, jer su znale da zakljuuju zabranjeni ugovor, zbog ega moraju biti jednako izloeni sankciji nitavosti. S obzirom daje vozilo, pribavljeno ovim ugovorom, ve oduzeto od tuioca, kao sticaoca, to iziskuje i da tueni bude lien koristi koju je stekao takvim ugovorom u korist optine. Sud ima ovlaenje da ovakvu odluku donese i bez zahteva optine, po slubenoj dunosti. Drugaiji ishod parnice ne bi odgovarao moralnim shvatanjima, niti bi bio pravedan, suprotno revizijskim navodima, jer predmet ugovora zakljuenog izmeu tuioca i tuenog predstavlja predmet krivinog dela krae, sa ime je tuilac bio upoznat, a to su niestepeni sudovi tokom postupka pravilno i utvrdili. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3154/05); Naknada za restituciju - "U sluaju nitavosti ugovora zbog nemogunosti odreenja koje je vozilo bilo predmet ugovorne obaveze prodavca, kupac ima pravo na restituciju uplaenog iznosa po sadanjoj ceni slinog vozila, zajedno sa zateznom kamatom od dana donoenja prvostepene odluke" (iz odluke VSS, Prev. 649/98); "Pravne posledice koje nastaju za ugovarae povodom zakljuenja nitavog pravnog posla nisu istovetne sa posledicama u sluaju utvrenja nitavosti upisa statusne promene u javnoj knjizi (sudskom registru privrednih subjekata), niti se pravne posledice nitavosti pravnog posla mogu proiriti na nitavost upisa pripajanja do momenta utvrivanja nitavosti" (is odluke Vrhovnog suda Srbije, Prev. 95/98 (1-99); "Presuda o ponitavanju ugovora deluje unazad, pa je pribavilac duan da vrati sve to je primio po osnovu tog ugovora, odnosno da vlasniku naknadi vrednost postignutih koristi" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 396/95); "Za tetu nastalu iskljuivo zbog iznenadnog naletanja divlje ivotinje (srne) na motorno vozilo u pokretu odgovora lovako drutvo koje upravlja lovitem u reonu javnog puta na kome je dolo do tete, po principu objektivne odgovornosti za opasnu stvar" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3393/92); "Kada je predmet spora povraaj novanog iznosa koji je ( prema utvrenom odnosno nespornom injeninom stanju ) dat na ime ugovorene naknade da bi se tuenikova ki udala za tuioevog sina, radi se o zahtevu za povraaj iznosa datom u izvrenju zabranjenom - nitavnog ugovora izmeu nesavesnih stranaka. Zato e sud primenom lana 104. stav 2. ZOO. odbiti tubeni zahtev tuioca i po slubenoj dunosti odluiti da tuenik zahtevani novani iznos preda optini na ijoj teritoriji ima prebivalite odnosno boravite" - ( prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 506/89).

Delimina nitavost (l. 105. ZOO)

Svrha ovog lana je da se jedan ugovor, ija je neka odredba nitave prirode, zadri na snazi, ako ta nitava odredba ne uslovljava valjanost celog ugovora. Radi se, dakle, o odredbama koje ne dovode u pitanje sadrinu celog ugovora, ako se i bez takve odredbe ugovor moe izvriti, ali ako je neka nitava odredba bitna za izvrenje i ostalih odredaba ugovora, onda se ceo ugovor smatra nitavim. Odredbe ugovora koje ine u celini ugovor nitavim, odnose se uglavnom ha nedostatak nekog bitnog sastojka ugovora, zatim na sposobnost lica koje zakljuuje ugovor, postojanje cilja ili motiva za zakljuenje ugovora i drugo stoje zakonom propisano za valjanost jednog ugovora, ukljuujui tu i doputenost ugovaranja po osnovu prinudnih propisa. 132

Nitavost neke odredbe sa stanovita uslova ugovora, ako se odnosi na nastanak ili prestanak koji zavisi od neizvesne injenice, kao stoje primer kod ugovor o zakupu, a naime da se u zakup moe dati i neka stvar koja se oekuje da e biti u dravini zakupodavca, ali se kasnije pokazalo daje to neizvesna i neostvariva okolnost, u kom sluaju ta okolnost predstavlja osnov za utvrenje nitavosti ugovora. Alo ako je ta neizvesna injenica stvar koja nije bitna za glavnu stvar zakupa, koji je u toku, u tom sluaju ugovor moe opstati u odnosu na glavnu stvar, dok se u odnosu na stvar koja predstavlja nebitnu okolnost, samo takva odredba smatra nitavom. Isto se moe tvrditi u odnosu na nitavost neke odredbe u ugovoru i ako pobuda, odnosno motiv zbog kojeg je ugovor zakljuen nije odluujui. lanom 53. ZOO propisano je da pobuda iz kojih je ugovor zakljuen ne utie na njegovu punovanost. Ali, kako propisuju odredbe stava 2. istog lana, ako je nedoputena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovoraa da zakljui ugovor i ako je to drugi ugovora znao ili morao znati, ugovor e biti bez dejstva. Prema tome, za svaki ugovor je bitno da postoji motiv stranaka zbog kojih zakljuuju ugovor, ali ako u odnosu na neku odredbu pobuda nije tako bitna, nitavost takve odredbe ugovora ne povlae nitavost i samog ugovora. Odredbe stava 2. lana 105. ZOO, koje propisuju da e ugovor ostati na snazi ak i ako je nitava odredba bila uslov ili odluujua pobuda ugovora u sluaju kad je nitavost ustanovljena upravo da bi ugovor bio osloboen te odredbe i vaio bez nje, treba shvatiti tako se tom odredbom ugovor ostavlja na snazi, i pored postojanja navedenih povreda pravila za zakljuenje ugovora. Naravno, u tom sluaju izvrio bi se samo ugovor bez onih odredaba koje takav ugovor ine manjkavim, odnosno koje su nitave.

Sudska praksa Delimina

nitavost ugovora Nitavost neke odredbe ugovora ne povlai nitavost samog ugovora, ako on moe opstati bez nitave odredbe i ako ona nije bila ni uslov ugovora, ni odluujua pobuda zbog koje je ugovor zakljuen Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, stranke su u Agenciji "VV" zakljuile ugovor o zajmu 1.10.1996. godine, po kome je tuilja kao zajmodavac dala tuenom kao zajmoprimcu iznos od 20.000 DM sa rokom vraanja od 5 meseci. Tom prilikom ugovorena je i kamata od 10% na pozajmljeni iznos na mesenom nivou, tako da je u ugovor o zajmu unet zbirni iznos glavnice od 20.000 DM i kamate za 5 meseci u ukupnom iznosu od 10.000 DM, te je kao ukupan iznos zajma unet iznos od 30.000 DM. Tueni je preuzeo obavezu da zajam vrati u ratama do 1.3.1997. godine. Nesporno je meu strankama daje tueni od tuilje faktiki primio iznos od 20.000 DM, od ega je odmah 2.000 DM dao Agenciji "VV" na ime provizije. Pozajmljena devizna sredstva tueni je tuilji samo delimino vratio i to 2.000 DM po priznanici od 8.11.1996. godine, koji je iznos tuilja primila u prostorijama navedene Agencije, kao i iznos od 3.000 DM koji je tuilja primila na ruke od brata tuenog GG februara, odnosno marta meseca 1997. godine. Polazei od tako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su pravilno zakljuili da tueni nije isplatio tuilji ostatak pozajmljenog iznosa od 15.000 DM, te su pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tubeni zahtev i obavezali tuenog da tuilji isplati po tom osnovu iznos od 7.692 eura, shodno odredbi l.557. ZOO, sa domicilnom kamatom od dana pada u docnju poev od 1.3.1997. godine, sa kojim danom je bio u obavezi da vrati u ceiosti pozajmljeni iznos. Isticanje u reviziji tuenog da je predmet ugovora o zajmu zelenaki i kao takav nedozvoljen, poto sadri ugovorenu kamatu od 50% koja se izmeu fizikih lica ne moe ugovoriti, je bez uticaja na pravilnost odluke u ovoj pravnoj stvari. Ovo sa razloga stoje tuilja svojim tubenim zahtevom traila isplatu samo glavnice odnosno dela pozajmljenog iznosa koji tueni nije vratio, a predmet spora nije bila isplata ugovorene kamate. Prema odredbi l.105. ZOO nitavost neke odredbe ugovora ne povlai nitavost samog ugovora, ako on moe opstati bez nitave odredbe i ako ona nije bila ni uslov ugovora, ni odluujua pobuda zbog koje je ugovor zakljuen. U ovom sluaju nitavost odredbe predmetnog ugovora o kamati ne povlai nitavost i ugovora u pogledu pozajmljenog iznosa - glavnice, te tuilja ima pravo da trai izvrenje tog ugovora prema tuenom u pogledu povraa-j a pozajmljenog iznosa -glavnice u celosti. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Prev 84/07); "Validnost naloga zavisi od toga u ijoj je nadlenosti njegovo izvrenje. Ako ne spada u delokrug poslova stranke, onda nalog nije mogu, to ima za posledicu nitavnost izjave, u smislu lana 105. stav 1. ZOO" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 135/96).

133

Konverzija (l. 106. ZOO)

Konverzija ima u vidu pretvaranje jednog nitavog ugovora u drugu vrstu ugovora, ako taj nitavi ugovor, ili neke njegove nitave odredbe, sadre za taj drugi ugovor potrebne uslove koji ga ine pravno valjanim. Konverzija ne predstavlja sainjavanje drugog ugovora. Naprotiv, jedan ugovor, koji je bio pravno manjkav kao jedan oblik ugovora, koji je nitav, pravno je punovaan za drugi oblik, ako njegove odredbe to doputaju, odnosno ako su stranke elele i takav ugovor. U stvari, nitav ugovor ne proizvodi pravno dejstvo prvobitnog cilja zbog ega je zakljuen takav ugovor, ali ako taj isti ugovor proizvodi drugo pravno dejstvo iz istog cilja zbog ega su stranke zakljuile ugovor, moe se smatrati daje taj ugovor konvertovan, tj. pretvoren u ugovor sa istim ciljem ali drugim pravnim posledicama. Stranke zakljuenjem ugovora ele da ostvare neki svoj cilj, ali se ponekad desi da zakljue ugovor koji sadri cilj ali ne i pravne osnove za punovanost takvog ugovora, koji je, dakle, nedozvoljen, i zbog toga nitav, ali oni pri zakljuenju takvog ugovora nisu bile svesni tih injenica, pa zakljueni ugovor koji u odnosu na drugi oblik ima pravno dejstvo, odnosno njegovom primenom nastupaju ugovorene posledica, predstavlja njihovu elju da se kroz taj drugi oblik ugovora ostvare te posledice, odnosno da se cilj iz takvog ugovora ostvari kroz taj drugi oblik. Svrha konverzije je da se ouva jedan ve zakljueni ugovor, odnosno da se kroz korienje odredaba tog ugovora ostvare druge pravne posledice, koje nisu protivne interesima stranaka. To se, naravno, ne odnosi na one ugovore koji su zakljueni protivno prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima. Reci upotrebljene u ovom lanu "nitav ugovor" nema znaenje kod apsolutno nitavih ugovora (l. 103. st. 1. ZOO), ve se odnose na one nitave ugovore ija je svrha ostvarljiva zbog sadrine nekih odredaba koje kod nitavog ugovora nisu bile ni uslov ni odluujua pobuda zbog kojih je ugovor zakljuen. Primer za konverziju, koji se najee koristi radi objanjenja njegovog znaenja, je menica koja nema sve potrebne elemente za punovanost tog papira, da se naziva i koristi kao menica, ve slui kao neka vrsta priznanice, ija se prava ostvaruju po tom osnovu a ne po osnovu menice. Moe se uzeti i primer ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za ivota, prema lanu 182. Zakonu o nasleivanju RS. Tako, poto predak moe ugovorom svojim potomcima da ustupi i raspodeli svoju imovinu, takav ugovor je punovaan samo ako su se ustupanjem i raspodelom saglasili svi ustupioevi potomci koji e po zakonu biti pozvani da ga naslede. Ako neki potomak nije dao saglasnost za ustupanje i raspodelu imovine, moe je dati naknadno, ali ugovor je punovaan i ako potomak koji nije dao saglasnost. U tom sluaju, prema odredbama lana 187. istog zakona, delovi imovine koji su ustupljeni ostalim naslednicima smatraju se kao poklon, pa se spor meu pozvanim naslednicima reava po osnovu uraunavanja poklona - lan 66. zakona. U fmansijskom smislu konverzija takoe predstavlja promenu uslova zbog kojih je zakljuen, pa tako ako neko, ko je u posedu hartija od vrednosti, konverziju koristi da bi hartiju od vrednosti pretvorio u neku drugu vrednost, kao stoje na primer pretvaranje te hartije u akcijski kapital, dobijanjem akcija u protivvrednosti te hartije menja ugovorene uslove. Ova konverzija nema isto znaenje kao i znaenje koje konverziji daju odredbe lana 106. ovog zakona, jer odredbe vrednosnog papira ne moraju ispunjavati uslove iz pom. lana, ali sutinski radi se o promeni uslova zbog kojih je ugovor o sticanju vrednosnog papira zakljuen, pri emu su uslovi i iz vrednosnog papira i iz akcijskih papira pravno valjani.

Sudska praksa
"Konverzija ugovora spreava restituciju zbog nitavnosti ugovora " - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1613/94); "Radnik koji nije traio prinudno izvrenje pravnosnane presude o vraanju na rad, ima pravo na naknadu tete za izostalu zaradu do isteka roka od est meseci u kome je mogao traiti to izvrenje "- (prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 863/97); "Kad nepunovaan ugovor o privremenom ili povremenom vrenju poslova ispunjava uslove za punovanost ugovora o delu, onda e meu strankama vaiti drugi ugovor ako postoje uslovi za konverziju" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1341/93).

Naknadni nastanak uzroka nitavosti (l. 107. ZOO)

Odredbe ovog lana nemaju u vidu one nitave ugovore koji su apsolutno nitavi (protivni prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima), ve one druge ugovore koji naknadno postanu nitavi, zbog neke zabrane ili kog drugog uzroka koji naknadno nastane. Takvi ugovori pravno i ne postoje, ali je injenica da faktiki postoje. Oni su i u vreme njihovog zakljuenja imale pravnu snagu ali su je kasnije izgubile zbog, kako je reeno, naknadno nastupanja kakve zabrane ili nekog uzroka nitavosti, jer iako su zakljueni voljom stranaka, dovoljno je da u toku izvrenja ugovora nestane 134

neki od bitnih sastojaka ugovora, samim tim takav ugovor je nitavam. Na primer, u toku izvrenja ugovora prestala je sposobnost ugovaranja, ili stvar koja je bila predmet ugovora vie ne postoji, ili nastupe okolnosti u vezi prestanka cilja zbog koga su stranke zakljuile ugovor i dr. Odredbe ovog lana nemaju nameru da tako zakljueni ugovor, koji je u poetku bio pravno valjan, a kasnije su se izmenile okolnosti u vezi njegove pravne valjanosti, da taj ugovor vie ne postoji ni faktiki, jer bi se u vezi odnosa koji su stranke imale za cilj zakljuenja ugovora morale ponovo da zakljue novi ugovor, bez onih elemenata koji su raniji ugovor inili usled nastupanja neke naknadne zabrane ili nastanka uzroka koje su ga uinile nitavim. Takav ugovor se moe dopuniti, odnosno izmeniti u odredbama koje ga ine nitavim zbog nastupanja naknadnih okolnosti o kojima je re u stavu prvom ovog lana. Ako, pak, to ne uine ugovor ne postaje punovaan i ne proizvodi pravna dejstva. Meutim, odredbe stava 2. ovog lana doputaju mogunost da se nitavost ne istie kod onih ugovora gde je zabrana bila manjeg znaaja, a ugovor je izvren. Za postojanje ovog pravila bitno je, prvo, daje zabrana koja ugovor ini nitavim manjeg znaaja, i drugo, ono to je i najbitnije, daje takav ugovor ve izvren. Pri tom se vodi rauna daje cilj zabrane bio od manjeg znaaja samo u odnosu na stranke koje su ugovor zakljuile, odnosno koji se na njih odnosi. Naravno, i u ovom sluaju, navedena mogunost nee postojati ako se radi o ugovorima koji su apsolutno nitavi. U praksi se moe desiti da Ustavni sud poniti ili ukine koji propis koji je sluio kao pravna osnova za zakljuenje ugovora na osnovu koga su izvrene odredbe, na primer isplate, ali povraaj izvrenih isplata ne nastaje samim ponitajem ili ukidanjem propisa, ve prvo sud mora da utvrdi da li je ugovor na osnovu na koga je isplata izvrena vaei, nitav ili ruljiv pravni posao u smislu odredaba ZOO, pa zavisno od toga da odlui o obavezi vraanja izvrenih uplata, s obzirom na odredbe o vraanju kada su u pitanju apsolutno nitavi ili relativno nitavi ugovori.

Sudska praksa
Nitavost ugovora zbog zabrane manjeg znaaja Bitan elemenat sporazuma o odreivanju naknade za eksproprisanu nepokretnost je njegova pismena forma, tako da greke u proceduri koje prethode njegovom zakljuenju, bez obzira na imperativni karakter odredbi, ne ine sporazum apsolutno nitavim, jer se radi o povredi manjeg znaaja Iz obrazloenja Obzirom na utvreno injenino stanje, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tubeni zahtev, dajui pri tom razloge koje u svemu prihvata i revizijski sud. Odredba lana 63. Zakona o eksproprijaciji, vaeeg u vreme zakljuenja sporazuma, regulie postupak odreivanja naknade pred organom uprave i obavezujuegje karaktera, jer predvia proceduru zakljuenja sporazuma propisujui obaveze organa pred kojim se vodi postupak da zakae i odri raspravu, korisnika eksproprijacije da podnese pismenu ponudu o visini naknade, organa da bez odlaganja dostavi primerakponude ranijem sopstveniku, da od upravnih i drugih organa i organizacija pribavi obavetenje o injenicama koje mogu biti od znaaja za sporazumno odreivanje naknade. Meutim, povreda postupka koji prethodi sporazumnom odreivanju naknade, ne ini sama po sebi sporazum apsolutno nitavim u smislu lana 103. ZOO, jer je sporazum zakljuen u pismenom obliku i isti je izvren. Bitan elemenat sporazuma je njegova pismena forma, tako da greke u proceduri koje prethode njegovom zakljuenju, bez obzira na imperativni karakter odredbi, ne ine sporazum apsolutno nitavim, jer se radi o povredi manjeg znaaja. Ovo posebno imajui u vidu daje sporazum izmeu stranaka izvren, pri emu tuioci nisu prinueni na preuzimanje iznosa novane naknade iz sudskog depozita, ve su to svojevoljno uinili, bez obzira na razloge zbog kojih je to uinjeno. Stoga na osnovu lana 107. stav 2. ZOO tuioci ne mogu isticati nitavost sporazuma po osnovu injenice da u postupku koji je prethodio zakljuivanju tog sporazuma nije data pismena, ve usmena ponuda naknade. Pravilan je zakljuak niestepenih sudova i o nepostojanju zablude tuilaca, niti prevare u radnjama ovlaenih lica u postupku odreivanja pravine naknade, jer su tuiocima predoene injenice o visini naknade koja se u to vreme isplaivala, a nije postojala obaveza organa uprave da tuioce obavetavaju o predstojeim izmenama Zakona, imajui u vidu daje Optinski organ Uprave sporazum morao postii u roku od 2 meseca od dana pravosnanosti reenja o eksproprijaciji, jer bi se u protivnom naknadna odreivala sudskim putem. Stoga su navodi revizije u ovom delu neosnovani. Neosnovan je i navod revizije da je predmetno poravnanje nitavo iz razloga to je zakljueno bez prisustva krajnjeg korisnika, te da ponudu ne moe davati predstavnik organa Uprave Optine Rakovica, jer je njegova uloga posrednika, kao ni Javni pravobranilac Optine, kao lice koje se stara o zakonitosti zakljuenog 135

poravnanja. Prema odredbi lana 8. stav 2. Zakona o eksproprijaciji u gradovima i naseljima gradskog karaktera eksproprijacija se vri u korist Optine, a za potrebe drutveno-pravnog lica iz stava 1. ovog lana, kao krajnjeg korisnika. Prema lanu 11. stav 4. naknadu za eksproprisanu nepokretnost plaa korisnik eksproprijacije. Optinu, kao korisnika eksproprijacije, zastupao je javni pravobranilac te zakljuenju sporazuma nije bilo nuno prisustvo krajnjeg korisnika koji je polaganjem novca u sudski depozit predmetni sporazum konvalidirao. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2913/05).

Odgovornost lica za nitavost ugovora (l. 108. ZOO)

O nitavosti ugovora bilo je reci u prethodnim lanovima ovog zakona. U ovom sluaju odredbe lana 108. ZOO imaju u vidu nitavost ugovora za iju je nitavost odgovoran jedan od ugovoraa, pa u vezi sa tim i pravo drugog ugovoraa da trai naknadu tete koju trpi zbog nitavosti ugovora. Ugovora koji je kriv zbog nitavosti ugovora je nesavesna stranka u tom ugovoru, koja pri zakljuenju ugovora ima za cilj da prevarom, dovoenjem u zabludu ili pretnjom druge ugovorne strane ostvari za sebe kakvu korist, ili nanese kakvu tetu drugom ugovorau, koju ne bi imao, odnosno da teta ne bi nastala daje savesno postupao. Pored toga, navedena odredba ovog lana ima u vidu da drugi ugovora, tj. savesna strana nije znala, niti je prema stanju stvari, morala znati za okolnosti koje zakljueni ugovor ine nitavim. Njegova savesnost stvara osnov za naknadu tete od nesavesnog ugovoraa. Ali ako je on znao, ili je morao znati za nesavesnost svog saugovoraa, pa i pored toga zakljui ugovor koji je nitav, ili su oba ugovoraa nesavesna, u tom sluaju se iskljuuje pravo na naknadu tete. Savesna strana koja ostvaruje pravo na naknadu tete, ostvaruje je po odredbama o naknadi tete, koju mora dokazati. teta se sastoji ako je savesna strana samim neizvrenjem nitavog ugovora pretrpela stvarnu tetu, na primer ako joj propadnu neka sredstva koja je uloila prilikom zakljuenja ugovora, a ugovor nije mogao biti realizovan jer je utvrena njegova nitavost. Pored toga on ima pravo i na oekivanu dobit, ako je ugovor u tom smislu zakljuio, kao i tetu koja je nastala na njegovoj imovini za vreme utvrenja daje zakljueni ugovor nitav. No, o tome e biti vie reci u delu koji se odnosi na naknadu tete.

Isticanje nitavosti (cl. 109. ZOO)

Na nitavost zakljuenog ugovora se moe pozivati svako zainteresovano lice, ali i sud pazi po slubenoj dunosti da li je ugovor nitav, naroito ako je u pitanju ugovor koji je apsolutno nitav (ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima), bez obzira da li je neka strana ukazala na prirodu nitavosti takvog ugovora. Zainteresovano liceje, pre svega, drugi ugovora koji je savestan, i koji isticanjem prigovora nitavosti eli da zatiti svoje interese i da, eventualno, ostvari pravo na naknadu tete prema ugovornoj strani koja je bila nesavesna. Druga zainteresovana lica mogu biti i ona lica ija su prava povreena zakljuenjem ugovora koji je nitav. Tako, na primer, ako dve ugovorne strane zakljue ugovor o graenju na dravnoj imovini, a tree lice ima pravo korienja te imovine, moda po osnovu ranije svojine ili iz drugih razloga, to lice ima pravo da se pozove na nitavost ugovora, u kome su obe strane nesavesne, jer su morale znati da se na dravnoj imovini ne moe graditi ako nemaju za to steeno pravo kao raniji vlasnici te imovine. Pored navedenih lica koja mogu biti zainteresovana za utvrenje nitavosti ugovora, su i javni pravobranilac, javni tuilac i druga lica koja tite drutvenu, odnosno dravnu imovinu. Kada sud utvrdi daje ugovor nitav, onda se odluka suda smatra deklaratornom, to znai da se istom samo utvruje nepostojanje jednog prava, odnosno pravnog odnosa, koje su stranke zasnovale zakljuenjem takvog ugovora.

Sudska praksa
Pravni interes suvlasnika poslunog dobra zaponitaj ugovora - "Suvlasnikposlunog dobra moe podii tubu za utvrenje nitavosti ugovora kojim je bez njegove saglasnosti zasnovana stvarna slubenost ugovorom zakljuenim izmeu drugog suvlasnika poslunog dobra i vlasnika povlasnog dobra, jer kao suvlasnik koji je povreen u svom pravu predstavlja zainteresovano lice u smislu lana 109. ZOO" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 161/02).

Neogranieno isticanje nitavosti (lan 110. ZOO)

Odredbe ovog lana odnose se uglavnom na apsolutno nitave ugovore, kod kojih se pravo na isticanje nitavosti ne gasi. Sadrina navedene norme, izrazom "ne gasi se" eli da ukae da vreme za preduzimanje istica136

nje nitavosti nije vezano za neki rok, u kom bi se sluaju rok vezivao za zastarelost. Na taj nain pravi se razlika izmeu ova dva pojma, jer pojam "ne gasi se" daje pravo svakom zainteresovanom licu, da u bilo koje vreme trai, odnosno istakne prigovor nitavosti ugovora, dok se, na primer, kod prava zahtevanja ponitenja ruljivih ugovora utvruje rok zastarelosti (lan 117. ZOO). Pored toga i sam naslov ovog lana ukazuje na ve izneto, a naime da se normom tog lana utvruje neogranieno vreme za isticanje nitavosti. Kod apsolutno nitavih ugovora niko se ne moe odrei prava na odricanje od postavljanja zahteva da se jedan takav ugovor poniti, odnosno utvrdi njegova nitavost, ako je za to ovlaen, odnosno ako se po zakonu smatra daje zaduen za odbranu prava od njene zloupotrebe.

RULJIVI UGOVORI
Kad je ugovor ruljiv (cl. 111. ZOO)
Za punovano zakljuenje ugovora, kao stoje poznato, potrebno je da su stranke izjavile volju da zakljue ugovor, da ta izjava volje stranaka budu uinjene bez iijeg pritiska, u stvari slobodno i ozbiljno. Prema odredbama lana 28. Zakona o obligacionim odnosima, volja za zakljuenje ugovora moe se izjaviti recima, uobiajenim znacima ili drugim ponaanjem, iz ega se sa sigurnou moe zakljuiti njeno postojanje. Podrku ovim odredbama daju odredbe lana 60. istog zakona, po kojima ako je ugovorna strana ili neko trei nedoputenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane, tako daje ova zbog toga zakljuila ugovor, druga strana moe traiti da se ugovor poniti. Strah se smatra opravdanim ako se iz okolnosti vidi daje ozbiljnom opasnou ugroen ivot, telo ili drugo znaajno dobro ugovorne strane ili treeg lica. Na taj nain pretnja se izraava kako u fizikoj prinudi, tako i u psihikoj prinudi. Kod analize pitanja da li je pretnja bila nedoputena, sudska praksa prihvata sledee uslove: a) pretnja mora odluujue da utie na izjavu volje i izmeu nje i izjavljene volje mora da postoji kauzalna veza; b) pretnja (fizika ili psihika prinuda) mora ozbiljno da utie na izjavu volje - ona mora da izazove opravdan strah, da ozbiljnom opasnou ugroava ivot, telo ili drugo znaajno dobro, pri emu se posebno ocenjuje linost stranke prema kome je upuena pretnja; v) pretnja treba da bude nedoputena, a ona je nedoputena ako se protivi pravnim i moralnim normama, bez obzira da lij e nedozvoljeno samo sredstvo kojim se pretnja vri ili je nedozvoljen cilj koji se pomou pretnje postie. Bitna zabluda je jedan od uslova za ponitaj ugovora. Ona znai pogrenu predstavu o onome to stranke zakljuuju, odnosno o nekom bitnom elementu ugovora. Zabluda je bitna, kako to propisuju odredbe lana 61. Zakona o obligacionim odnosima, ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lica sa kojim se zakljuuje ugovor - ako se zakljuuje s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po obiajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odlunim, a strana koja je u zabludi ne bi inae zakljuila ugovor takve sadrine. Za bitnu zabludu karakteristino je to da jedna ugovorna strana ne nastoji da se u svesti druge strane, koja se smatra oteenom, stvori odreena pogrena predstava o bitnim elementima ugovora, jer bi se u protivnom radilo o prevari, ve ako i sama - ta prva strana nema u svesti da ono to ugovara ima takve nedostatke, zbog kojih takav ugovor druga strana nikada ne bi zakljuila. Bitna zabluda moe biti izraena na vie naina, i to: a) kroz zabludu koja se odnosi na bitna svojstva predmeta; b) kroz zabludu koja se odnosi na lica sa kojima se zakljuuje ugovor; v) kroz zabludu u pogledu odlunih okolnosti; g) kroz zabludu o bitnim svojstvima i odgovornosti za skrivene mane. Sutina zablude koja se odnosi na bitna svojstva predmeta svodi se na dokazivanje da su svojstva robe koja se kupuje od odlunog znaaja za zakljuenje ugovora, odnosno ona je bitna samo ako se dokae daje ugovorna strana koja kupuje imala pogrenu predstavu o materiji od koje je stvar sainjena. Meutim, i subjektivni kriterijum je od znaaja za ocenu ovog pitanja, naroito pitanje staje to stoje opredelilo kupca da zakljui takav ugovor, odnosno da li bi on takav ugovor zakljuio, imajui u vidu cilj takvog ugovaranja, tj. da li su stranke imale u vidu sve okolnosti koje bi ih opredelile da zakljue takav ugovor. Raspravljajui o tom pitanju otkrila bi se prava namera stranaka, a ona je od znaaja za utvrenje da li se radi o bitnoj zabludi ili ne. Zabluda koja se odnosi na lice sa kojim se zakljuuje ugovor predstavlja pogrenu predstavu o licu sa kojim se ugovor zakljuuje. U pitanju su sluajevi koji se odnose na lina svojstva druge strane, posebno kod nekih ugovornih odnosa, kao to su, na primer, predstave o licu da e je uspeno zastupati u nekoj pravnoj stvari, iako se to lice tom oblasu nikada nije bavilo, ili kod ugovora o delu da e izvoa radova izraditi neki umetniki predmet, a on nije akademski i praktino afirmisan za izradu takvog dela.

137

Zabluda u pogledu odlunih okolnosti vezuje se za okolnosti koje se deavaju u prometu koji je uobiajen, ali je stranka u zabludi u vezi tih okolnosti, naroito ako se radi o bitnim svojstvima robe koja se kupuje ili 0 zabludi lica sa kojim se zakljuuje ugovor, za koje da ih je kupac znao ne bi zakljuio ugovor. Zabluda o bitnim svojstvima i odgovornosti za skrivene mane stvari koja je predmet prodaje, odnosi se na odgovornost za materijalne nedostatke stvari, kao to su: a) ako stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za promet; b) ako stvar nema potrebna svojstva za naroitu upotrebu za koju je kupac nabavlja, a koja je bila poznata prodaveu, ili mu je morala biti poznata; v) ako stvar nema svojstva i odlike koje su izriito ili preutno ugovorene, odnosno propisane. U vezi odgovornosti za skrivene mane od odlunog znaaja za utvrenje ove odgovornosti je zatita kupca koji je u zabludi o svojstvu stvari koju kupuje jer, kako to propisuju odredbe lana 482. Zakona o obligacionim odnosima, kad se posle prijema stvari od strane kupca pokae da stvar ima neki nedostatak koji se nije mogao otkriti uobiajenim pregledom prilikom preuzimanja stvari (skriveni nedostatak), kupac je duan, pod pretnjom gubitka prava, da o tom nedostatku obavesti prodavca bez odlaganja -kada je u pitanju ugovor u privredi. Ruljivi su i ugovori bez naknade ako je zabluda bila odluna za preuzimanje obaveze. Tako, u vezi primene lana 62. Zakona o obligacionim odnosima, sudska praksa belei stav da u sporu za ponitenje ugovora bez naknade, ugovorna strana koja je zakljuila ugovor bez prijema naknade za svoje davanje, treba da dokae postojanje bitne zablude o pobudi koja je bila odluna za preuzimanje obaveze. Ova vrsta zablude, tj. zabluda o pobudi predstavlja bitnu zabludu samo onda ako je ta zabluda bila od odlunog znaaja za preuzimanje obaveze, tj. da neto da bez naknade, a u zabludi je da mu je taj kome neto daje bez naknade uinio neko dobro koje je od veeg znaaja. I prevara je jedan vid mane volje, ali se ponitaj ugovora po ovom osnovu moe traiti i onda kada zabluda nije bitna (lan 65. ZOO). Naravno, ni prividan ugovor nema dejstva meu ugovornim stranama. Ovi ugovori su obino fiktivni, kao na primer, da se treim licima prikae da su zakljuile ugovor sa odreenim ciljem koji on stvarno ne postoji, a u stvari ga nisu zakljuili. Odredbe l. 65. st. 2. ZOO imaju u vidu zakljuenje prividnog ugovora (simulovani ugovor), ali i vanost takvog ugovora kao desimulovanog ugovora - ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost. Tako na primer, stranke zakljuuju ugovor o konsignaciji, a njegova sadrina upuuje na zakljuak da su stranke zakljuile ugovor o posredovanju ili trgovinskom zastupanju. Ugovor je ruljiv i ako je protivan zakonu ili je to posebnim propisima odreeno. Svaki zakon ne mora biti prinudan propis. Vei broj zakona ureuje neke odnose koji nemaju prinudni karakter, i kao takvi su dispozitivne prirode. Ali zakoni koji imaju prinudni karakter, koji propisuju da se neki odnos mora resiti samo na nain 1 pod uslovima koje oni propisuju, jer se njima titi pravni poredak drutva, ima uticaja na utvrenje da li je neki ugovor ruljiv ili ne, odnosno smatra se da ako su ti ugovori zakljueni protivno tim propisima, dakle, ako je nji hovo zakljuenje zabranjeno, oni ne proizvode pravno dejstvo i kao takvi su nitavi. Takvih prinudnih propisa ima u nekim graanskim, krivinim, upravnim pa i drugim prinudnim propisima. Neki od tih propisa propisuju sankcije ako je ugovor zakljuen pod uslovima koji su protivni prinudnim propisima, a neki zabranu ugovaranja, sa posledicama koje proizilaze iz ponitenja takvih ruljivih ugovora.

Sudska praksa
Kad je ugovor ruljiv Nepostojei ugovor se po svojim posledicama i pravnom dejstvu izjednaava sa apsolutno nitavim ugovorom. Ugovor je ruljiv i kad je bilo mana u pogledu volje strana da zakljue ugovor. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, veina stanara (sa pretenim stambenim udelom) Stambene zgrade u ul. VV, u Beogradu, dana 13.7.1999. godine dala je saglasnost u pismenom obliku prvotuenom (vlasniku stana br. 20), da moe pripojiti svom stanu deo zajednikog hodnika u povrini od 3,2m2. Na osnovu ove saglasno-sti izmeu tuenih je zakljuen ugovor o ustupanju dela zajednikog hodnika i overen od strane Drugog optin-skog suda u Beogradu. Ugovor su potpisali za Skuptinu stanara, odnosno njenogpredsednika GG i prvotueni. Ugovor od strane neovlatenog lica Skuptina stanara nije naknadno odobrila. Po zakljuenju ugovora prvotueni je od nadlenog organa optine pribavio odobrenje za gradnju, pa je deo zajednikog hodnika u povrini od 3,20m2 pripojio svom stanu. Na sednici Skuptine stanara od 30.3.2003. godine donetaje odluka o povraaju u preanje stanje i uklanjanju pregradnih zidova. Na tako utvreno injenino stanje pravilno je primenj eno materijalno pravo kada je utvreno daje sporni ugovor nitav. 138

Overeni ugovor potpisalo je neovlateno lice i taj ugovor obavezuje neovlateno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri (lan 88. stav 1. ZOO). To odobrenje u smislu lana 29. stav 2. ZOO mora biti dato u obliku propisanom za ugovore za ije se zakljuenje daje. S obzirom daje u smislu lana 18. stav 3. Zakona o odravanju stambenih zgrada, nuan uslov za punovanost ugovora, osim pismene forme, i overa u sudu, to je i odobrenje moralo biti dato u istoj zakonom propisanoj formi. U ovom sluaju, ne samo da takvo odobrenje nije dato, nego je i skuptina stanara stambene zgrade donela odluku o povraaju u preda nje stanje u toku spora, ime je negirano i eventualno postojanje usmenog odobrenja ugovora. Neosnovani su revizijski navodi u kojima se istie da sudovi nisu mogli utvrditi postojanje nitavosti ugovora, vetje tuilac kao trete lice mogao traiti samo ponitenje ugovora zbog mana volje, jer krenje pravila o zastupanju i punomotju predstavlja razlog za ponitaj, a ne i za apsolutnu nitavost ugovora. Ovi navodi su neosnovani, jer je u smislu lana 111. ZOO ugovor ruljiv ako gaje zakljuila strana ogranieno poslovno sposobna, kad je bilo mana u pogledu volje strana, kao i kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom odreeno. U konkretnom sluaju ugovor nije zakljuila ogranieno poslovno sposobna strana, vetje ugovor zakljuen od strane neovlatenog lica, pa zastupani - Skuptina zgrade ovaj ugovor nije naknadno odobrila u propisanom obliku. Ovde se ne radi o manama u pogledu volje (zabluda, prevara, prinuda), niti razlogu koji je propisan posebnim zakonom (Zakonom o odravanju stambenih zgrada). Zbog nepostojanja odobrenja ima se smatrati daje ugovor zakljuen bez jedne ugovorne strane (to je bitan uslov za nastanak dvostranog ugovora) i da saglasnost volja nije ni postignuta zbog ega ugovor nije ni nastao. Nepostojei ugovor se po svojim posledicama i pravnom dejstvu izjednaava sa apsolutno nitavim ugovorom. Inae, ispravno je stanovite istaknuto u reviziji (suprotno stanovitu drugostepenog suda) da je za zakljuenje ugovora nuna saglasnost stanara (vlasnika) sa veinskim svojinskim udelom u smislu lana 18. i 21. Zakona i da za punovanost ugovora kao prethodni uslov nije nuna odluka Skuptine zgrade kojoj prisustvuje vie od polovine vlasnika doneta na posebnoj sednici. Meutim, iako takva saglasnost vlasnika postoji, ima se smatrati da ugovor nije nastao, jer druga ugovorna strana (Skuptina zgrade) nije na propisani nain odobrila zakljuenje ugovora od neovlatenog lica. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, REV. 1293\06); "Ugovorna strana, koja je zakljuila ugovor u zabludi o okolnostima koje su prema obiajima ili prema namerama stranaka bile odlune za zakljuenje ugovora, moe traiti ponitaj zbog bitne zablude. Ako je druga ugovorna strana izazvala zabludu, ili je zabludu odravala, onda strana koja je zakljuila ugovor u zabludi ima pravo da zahteva i naknadu tete od druge ugovorne strane " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1300/79); "Zabluda o motivu da se uini raspolaganje svojom imovinom bez naknade, prouzrokuje nevanostpravnog posla na osnovu koga je ovo raspolaganje svreno " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1476/78); "U situaciji kada je kupac stana bio prinuen da sa prodavcem stana zakljui dopunski ugovor, da bi to pre doao do svog stana, ne moe se smatrati da je kupac uslove dopunskog ugovora slobodno prihvatio u pogledu konane cene stana i da o tome postoji njegova slobodno izraena volja. Takav ugovor je ruljiv i moe se pobijati" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2508/82); Ugovor koji zakljui lice koje je potpuno lieno poslovne sposobnosti ne proizvodi pravno dejstvo i isti se ne moe osnaiti ni naknadnim odobrenjem zastupnika " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 838/83).

Ponitenje ugovora (l. 112. ZOO)

Prema stavu prvom ovog lana proizilazi daje rulj ivo st jednog ugovora ve ustanovljena, te da ugovorna strana u ijem je interesu ruljivost ustanovljena moe traiti da se ugovor poniti. Ustanovljenje ruljivosti postie se tubom za utvrenje daje odreeni ugovor ruljiv, ali se istom tubom moe traiti i da se tako ruljiv ugovor poniti. Stav ovog lana ne polazi od toga daje ruljivost jednog ugovora ustanovljena nekom pretpostavkom, odnosno da neko ve treba da trai ustanovljenje ruljivosti ugovora, jer po samoj sadrini te odredbe, gramatikim tumaenje, proizilazi da ve postoji odluka o ustanovljenju ruljivosti, tj. daje za odreeni ugovor ve ustanovljena ruljivost. Relativno nitavi ugovori proizvode pravne posledice i obavezuju ugovorne strane sve dok se konstitutivnom odlukom suda ne ponite. Zbog toga se relativno nitavi ugovori ne mogu pobijati prigovorom istaknutim u parnici, odnosno sve dotle dok se konstitutivnom odlukom suda ne utvrdi i ne poniti nitavi ugovor. Ustanovljene ruljivosti moe, dakle, postojati kao poseban tubeni zahtev. Tek kada se on usvoji, onda se smatra daje ruljivost ustanovljena, koja dalje predstavlja osnov da se novim tubenim zahtevom trai da se taj ugovor poniti. Da se ne bi pokretao novi postupak, kojim bi se trailo utvrenje da se predmetni ugovor ponitava, stavom drugim ovog lana propisano je da druga strana, saugovora, moe da trai od strane u ijem je 139

interesu ruljivost ustanovljena, da zastane sa zahtevom da se takav ugovor i poniti, pri emu ovaj propis odreuje da taj rok za izjanjavanje strane u ijem je interesu ustanovljena ruljivost ne bude krai od 30 dana. Taj rok je prekluzivan, jer ako se u tom roku ne izjasni strana u ijem je interesu ruljivost ustanovljena, smatra se daje ugovor poniten, u kom sluaju se drugim pravnim sredstvom, postupkom kod suda, ne mora ni utvrivati - da je taj ugovor poniten. Pozvana strana u ijem je interes ruljivost ustanovljena treba da se izjasni o predlogu druge strane u roku od 30 dana, o tome da li on i pored toga to je ustanovljena ruljivost ugovora, ostaje pri ugovoru ili ne, pa ako se u tom roku ne izjasni ili odbije predlog, odnosno da ne ostaje pri ugovoru, smatrae se daje ugovor poniten. Utvrenje ruljivosti jednog ugovora ne znai i da ugovorne strane ne mogu da postupaju po takvom ugovoru. Radi se o ugovorima koji su relativno nitavi, koji zavise od volje ugovornih strana, koji nisu protivni prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima. Oni mogu da ve ustanovljenu ruljivost otklone dopunama i izmenama takvog ugovora, zbog ega se i pretpostavlja daje zakonom odreeno dogovaranje stranaka, pri emu je stranci u ijem je interesu ustanovljena nitavost, ostavljen rok, na poziv druge strane, da se izjasni o tome da li ostaje pri ugovoru ili ne, jer bi se u protivnom smatralo kao da je ugovor poniten. Pri svemu ovome treba dodati daje odredbama lana 115. ZOO propisano daje ugovara na ijoj je strani uzrok ruljivosti, odgovoran svom saugovorau za tetu koju trpi zbog ponitenja ugovora, ako ovaj nije znao niti morao znati za postojanje uzroka ruljivosti ugovora. O postojanju uzroka za ruljivost ugovora ima vie reci u komentaru za lan 111. ZOO. Primer tube za utvrenje nevanosti - ruljivosti ugovora OPTINSKI SUD U Tuilac:_______________________________________, iz____________, ul.______________, br._______, Tueni:_______________________________________, iz____________, ul.______________, br._______. TUBA radi utvrenja nevanosti - ruljivosti ugovora, vrednost spora_______________dinara, u 2 primerka. Tuilac je_____________godine usmenim ugovorom o kupoprodaji kupio od tuenog jednu kravu, za cenu od_____________dinara, koju je preuzeo i isplatio tuenom istoga dana. Tuilac je pre zakljue nja ugovora objasnio tuenom da eli da kupi kravu mlekulju, koja dnevno daje najmanje______litara mleka, sorte____________, a tueni ga je pred svedocima uveravao da je krava te sorte i da daje i veu kolii nu mleka od one koju je tuilac oznaio. DOKAZ: svedoci:__________________________i sasluanje stranaka. Kako kupljena krava nije davala odreenu koliinu mleka, odnosno mnogo manje nego to je tue ni pri prodaji tvrdio, tuilac je pozvao veterinara___________da utvrdi da li kupljena krava odgovara uslovima pod kojim je kupljena. Ovaj strunjak ne samo da je utvrdio da ta krava ne moe da da vie od ___litara mleka, ve je utvrdio i da ona ne pripada sorti krava koju je tuilac prilikom kupovine traio. DOKAZ: vetaenje veterinara______________, iz___________, ul.__________, br.______. S obzirom na opisano stanje stvari, tueni je oigledno prevarom i dovoenjem tuioca u zabludu, ovome prodao stvar koju nije eleo da kupi, utoliko pre to je tueni znao da tuilac kupuje kravu sorte ___________, koja bi dnevno davala onu koliinu mleka koju je tuilac oznaio pri kupovini, stoje svi raz lozi da je navedeni ugovor ruljiv, zbog ega tuilac predlae da shodno odredbama lana 112. Zakona o obligacionim odnosima sud, po sprovedenom postupku i izvedenim dokazima, donese sledeu PRESUDU Utvruje se da je ugovor o kupoprodaji jedne krave, zakljuen_____________godine, izmeu tuioca _______________________, kao kupca i tuenog_______________, kao prodavca, bez pravne vanosti, pa se tueni obavezuje da tuiocu vrati kupoprodajnu cenu u iznosu od_____________dinara, a tuilac da istovremeno vrati tuenom kupljenu kravu, u roku od 15 dana pod pretnjom izvrenja. Obavezuje se tueni da tuiocu naknadi trokove spora, takoe u roku od 15 dana pod pretnjom izvrenja.
_______________godine.

Tuilac,

140

Posledica ponitenja (l. 113. ZOO)

Razlika izmeu sadrine odredaba lana 104. ZOO, koje se odnose na posledice nitavosti ugovora kao apsolutno nitavih ugovora, i sadrine posledice ponitenja ruljivog ugovora iz lana 113. ZOO, kao relativno nitavih ugovora, skoro i da ne postoji. I kod posledica nitavosti ugovora iz lana 104. ZOO i kod posledica ponitenja u smislu lana 113. ZOO, zajedniko je to da odredbe i jednog i drugog lana propisuju pravilo vraanja primljenog, a ako to nije mogue, ili "ako se priroda onog stoje ispunjeno protivi vraanju, daje se odgovaraju a naknada u novcu", pa i to da se naknada u novcu daje prema cenama u vreme donoenja sudske odluke. Na taj nain, ijedan i drugi lan kod nitavosti, odnosno ponitenja ugovora imaju u vidu da se uspostavi stanje koje je postojalo u vreme zakljuenja ugovora. Pored toga i jedan i drugi lan ne reguliu neposredno pitanje naknade tete, ali se u posebnim odredbama, i to kod nitavih ugovora u lanu 108. ZOO, a kod ponitenja ugovora u lanu 115. ZOO, propisuju ista pravila da savesna strana, dakle savesna strana koja nije kriva za nitavost, odnosno ponitenje ugovora, ima pravo na naknadu tete, osim ako druga strana nije znala niti morala znati za postojanje za nitavost ugovora, odnosno ponitenje ugovora. Izmeu njih postoji razlike kod pozivanja na vreme isticanja nitavosti, jer se kod apsolutno nitavih ugovora to pravo uopte ne gasi (l. 110. ZOO), dok se kod relativno nitavih ugovora pravo na zahtevanje ponitenja ruljivog ugovora gasi istekom odreenog roka (l. 117. ZOO). Meutim, i kod jedne i kod druge nitavosti postie se odreeni cilj, a naime da se u sluaju utvrenja nitavosti ugovora smatra da su oni nitavi od trenutka njihovog zakljuenja. Postoji razlika i kod utvrivanja sadrine nitavosti i ruljivosti ugovora u pogledu uslova za utvrenje njihove nitavosti, odnosno ponitenja, jer se nitavost utvruje za sluajeve ako je ugovor zakljuen protivno prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima, pa se u odreenim sluajevima utvruje pored vraanje onog stoje drugoj strani dato i mogunost da sud odlui da druga strana ono stoje primila po osnovu zabranjenog ugovora preda optini, kao i pravo savesne strane na naknadu tete, dok takva mogunost nije propisana za ponitenje ruljivih ugovora, jer se ruljivost odnosi samo na one ugovore koje je zakljuila strana ogranieno poslovno sposobna, kad je pri njegovom zakljuenju bilo mane u pogledu volje strane, u kom sluaju se vri samo vraanje onog stoje dato i ostvaruje pravo na naknadu tete. Postoje i neke druge razlike, kao na primer, kod ruljivih ugovora koji se odnose na vraanje i naknadu u sluaju ponitenja ugovora ogranieno poslovno sposobnog lica (l. 114. ZOO), kada drugi saugovora moe traiti vraanje samo onog dela ispunjenja ugovora koji se nalazi u imovini ogranieno poslovno sposobnog lica, ili je upotrebljeno u njegovu korist, kao i onog to je namerno uniteno ili otueno, dok takva mogunost ne postoji kod apsolutno nitavih ugovora.

Vraanje i naknada u sluaju ponitenja ugovora ogranieno poslovno sposobnog lica (l. 114. ZOO)
Odredbe ovog lana odnose se na sluajeve ponitenja ugovora u kome je jedno lice ogranieno poslovno sposobno. U stvari, one reguliu pravo drugog saugovoraa da od ogranieno poslovno sposobnog lica trae, u sluaju ponitenja ugovora, vraanje samo onog dela ispunjenja koji se nalazi u imovini ogranienog poslovno sposobnog lica, ili ono stoje upotrebljeno u korist tog lica, kao i ono stoje namerno uniteno ili otueno. Ovde je vredno zapaziti razlike koje postoje za sluaj zakljuenja ruljivog ugovora od poslovno sposobnog lica i ogranieno poslovno sposobnog lica u pogledu vraanja datog. U prvom sluaju poslovno sposobno lice na osnovu ruljivog ugovora, koji je poniten, vraa sve ono stoje bilo ispunjeno, dok ogranieno poslovno sposobno lice vraa samo onaj deo ispunjenja koji se nalazi u imovini tog lica, pa i ono stoje primio a upotrebio je u svoju korist, kao i ono to je namerno unitio ili otuio. Dakle, u ovom drugom sluaju, savestan ugovora ne moe traiti sve ono to je ogranieno poslovno sposobno lice primilo u momentu zakljuenja, ili kasnije, na osnovu ruljivog ugovora ve, kako je navedeno, samo ono to se u momentu ponitenja ugovora moe vratiti od ogranieno poslovno sposobnog lica. Pri tom treba dodati i daje odredbama lana 116. Zakona o obligacionim odnosima propisana obaveza ogranieno poslovno sposobnog lica za tetu nastalu ponitenjem ugovora, ali samo ako je lukavstvom uverilo svog saugovoraa daje poslovno sposobno. U pitanju je bitna zabluda kod savesnog saugovoraa u odnosu na lice sa kojim zakljuuje ugovor (l. 61. ZOO), jer daje savesna strana znala daje lice sa kojim zakljuuje ugovor ogranieno poslovno sposobno, ona ne bi takav ugovor zakljuila. 141

Odgovornost za ponitenje ugovora (l. 115. ZOO)

Odredbe ovog lana ukazuju na odgovornost ugovoraa na ijoj je strani uzrok odgovornosti. On odgovara svom saugovorau za tetu koju ovaj trpi zbog ponitenja ugovora, uz uslov da nije znao niti morao znati za postojanje uzroka ruljivosti ugovora. Da li je neka ugovorna strana kod ruljivih ugovora odgovorna za ruljivost ugovor, od znaaja je pitanje utvrenja da li je pri zakljuenju ugovora bilo mane u pogledu volje strana, odnosno koja je to strana koja je protivno svojoj volji zakljuila odreeni ugovor, bilo putem pretnje, straha, bitne zablude, prevare ili nesporazuma stranaka. Zbog toga se odredbe ovog lana moraju povezati i sa odredbama lana 61. ZOO, po kojima i strana koja je bila u bitnoj zabludi moe traiti ponitaj ugovora zbog bitne zablude, osim ako pri zakljuenju ugovora nije postupila s panjom koja se u prometu zahteva. Jer, i strana koja je zakljuila ugovor protivno svojoj volji, iz razloga koju su napred navedeni, dakle savesna strana ima pravo na naknadu tete od druge strane, "bez obzira na to to strana koja je u zabludi nije kriva za svoju zabludu". Prema tome, za tetu koju zbog ponitenja ugovora ima jedan ugovora, na ijoj strani uzrok ruljivosti ugovora ne lei, ve na drugom saugovorau, ipak i drugi saugovora ima pravo na naknadu tete kod ponitenja takvog ugovora, ukoliko je bila u zabludi o injenicama koje jedan ugovor smatra ruljivim. Meutim, da bi i drugi saugovora mogao da trai naknadu tete, bitno je utvrenje da li je bio u bitnoj zabludi u odnosu na lice sa kojim zakljuuje ugovor ili u vezi okolnosti koje se po obiajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odlunim, a to drugo lice, koje je bilo u zabludi, ne bi inae zakljuilo ugovor takve sadrine. Zbog toga bi se, u eventualnom sporu, postavilo pitanje ko je kriv za uzrok nitavosti ugovor, a ta okolnost bi bila od znaaja za utvrenje koja od ugovornih strana treba da naknadi tetu, odnosno u kom obimu -prema principu podeljene odgovornosti.

Odgovornost ogranieno poslovno sposobnog lica (l. 116. ZOO)

Dok se u odredbama prethodnog lana raspravlja pitanje naknade tete sa stanovita odgovornosti potpuno poslovno sposobnih lica, u odredbama lana 116. ZOO to pitanje se raspravlja sa stanovita odgovornosti ogranieno poslovno sposobnog lica za tetu nastalu ponitenjem ugovora, ali samo pod uslovom ako je to lice lukavstvom uverilo svog saugovoraa daje poslovno sposobno za zakljuenje takvog ugovora. Uslov za ostvarenje prava na naknadu tete prema ogranieno poslovnom licu je i taj daje drugi ugovora bio savestan, odnosno da nije znao daje lice sa kojim zakljuuje ugovor ogranieno poslovno lice. Drugi uslov je daje ogranieno poslovno lice svojim lukavstvom uverilo svog saugovoraa daje poslovno sposobno, naroito svojim ponaanjem u svetlim trenucima, kada savesna strana ne moe da zakljui da zakljuuje ugovor sa ogranieno poslovnim lice. Inae, u ovom sluaju radi se o licima za koje je sud doneo odluku da su delimino poslovno sposobni, a ne o bilo kom drugom licu prema kome bi se mogla doneti takva odluka, jer sve dok se ne donese odluka suda o proglaavanju nekog lica za ogranieno poslovno lice, to lice moe zakljuivati ugovore kao poslovno sposobno lice, u kom sluaju ako zakljui ugovor sa drugim licem, dovodei ga u zabludu u pogledu volje da zakljui takav ugovor, pa prevarom ostvari svoju nameru (l. 65. ZOO), to predstavlja osnov da savesno lice trai naknadu tete od tog lica. Meutim, u sudskoj praksi preovladava stav da e sud, pozivom na odredbu lana 56. ZOO, po zahtevu naslednika ugovorne strane, utvrditi daje nitav ugovor ako ustanovi da su u vreme zakljuenja ugovora postojale injenice i pravne pretpostavke za potpuno oduzimanje poslovne sposobnosti ugovoraa, iako postupak za oduzimanje poslovne sposobnosti nije bio pokrenut do smrti ugovorne strane. U sluaju, pak, koji reavaju odredbe lana 116. ZOO, ima se u vidu ogranieno poslovno lice, zbog ega se na ta dva sluaja mora biti obazriv kod utvrivanja ruljivosti ugovora zakljuenih od takvih lica.

Prestanak prava (l. 117. ZOO)

Odredbe ovog lana predviaju prekluzivne rokove u pogledu prava zahtevanja ponitenja ruljivog ugovora, koji za posledicu imaju prestanak prava ugovorne strane da unutar propisanog roka - u stavu prvom, u roku od jedne godine, a u stavu drugom u roku od tri godine, zahteva ponitenje ruljivog ugovora. Stav prvi ovog lana propisuje rok za prestanak prava zahtevanja ruljivog ugovora, koji iznosi godinu dana od dana za saznanje razloga ruljivosti, odnosno prestanka prinude. Ovaj rok, kao i rok iz stava 2. ovog lana, stvaraju mogunost da se u meuvremenu saugovorai eventualno dogovore o izvrenju ruljivog ugovo142

ra, u kom sluaju saugovora strane u iju korist nije ustanovljena ruljivost, moe traiti (prema odredbama l. 112. ZOO) da se u odreenom roku, ali ne kraem od 30 dana, druga strana izjasni da li ostaje pri ugovoru ili ne, jer se u protivnom ugovor smatra ponitenim. Naravno, sve se to moe preduzeti i po proteku prekluzivnog roka, jer protekom prekluzivnog roka iako se gubi pravo na ponitenje, zakljueni ugovor ostaje na snazi, s obzirom da je u pitanju relativno nitav ugovor. Zbog toga, kao stoje ranije naglaeno, relativno nitavi ugovori proizvode pravna dejstva i obavezuju ugovorne strane sve dok se konstitutivnom odlukom suda ne ponite. Radi jasnoe treba naglasiti i to da se relativno ruljiv ugovor moe ponititi samo na osnovu zahteva zainteresovane strane, te da sud na tu vrstu ruljivih ugovora ne pazi po slubenoj dunosti, jer se takvim ugovorima povreuju samo pojedinana prava, a ne i povrede sa stanovita protivnog prinudnom propisu, javnog poretka ili dobrog obiaja.

Sudska praksa
Rok za ponitenje ruljivog ugovora izjave o kompenzaciji Pozivanje na ruljivost kao razlog za ponitenje ugovora je vremenom ogranieno, pa kako je tuilac propustio rok iz l. 117. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima da zahteva ponitaj ruljivog ugovora - izjave o kompenzaciji, to je svako njegovo pozivanje na zakljuenje ugovora u bitnoj zabludi, odnosno usled prevar-nih radnji tuenog postalo bespredmetno a nakon isteka roka od godinu dana od dana saznanja za razlog ruljivosti. Iz obrazloenja Prvostepenom presudom odbijen je tubeni zahtev da se utvrdi potraivanje tuioca prema tuenom u iznosu od 135.461,66 USD sa domicilnom kamatom poev od 26.9.2001. godine do isplate. Iz spisa predmeta proizlazi daje tuilac u steajnom postupku koji se sprovodi nad tuenom bankom prijavio utueno potraivanje, da mu je isto osporeno, te daje radi utvrenja istog upuen na parnicu, a radi ega je i podneo tubu u ovome sporu. Tuilac je u tubi kao osnov utuenog potraivanja naveo da se radi o zahtevu za vraanje onog dela imovine tuioca koji je bez valjanog pravnog osnova preao u imovinu tuenog. Prema injeninom stanju koje je do zakljuenja glavne rasprave utvrdio prvostepeni sud, tuilac je bio komitent tuene banke. Na raunu koji je vodio kod ove banke imao je utuena devizna sredstva. Tokom 2000. i 2001. godine vie puta je tuenoj banci, odnosno njenom pravnom prethodniku davao naloge za prenos navedenih sredstava, po kojim nalozima ista nije postupala. Na osnovu predloga pravnog prethodnika tuenog, navedena devizna sredstva tuioca upotrebljena su za izmirenje dospelih obaveza koje je prema banci imala Kompanija ,,Generalexport" iz Beograda, na taj nain to su tuilac, Kompanija ,,Generalexport" i pravni prethodnik tuenog dana 25.9.2001. godine potpisali trojni ugovor - Izjavu o kompenzaciji putem meusobnih obaveza i potraivanja. Iz injenice da je navedena trojna kompenzacija sprovedena, te da su tuioeva sredstva upotrebljena za podmirenje baninih potraivanja po osnovu obaveza po izdatom akreditivu L/C 762, a koji je akredi-tav otvoren po osnovu naloga, prvostepeni sud je zakljuio da se na opisani nain tuioevo potraivanje prema tuenom ugasilo. Na osnovu ovako utvrenog injeninog stanja, prvostepeni sud je izveo pravilan injenini i materijalnopravni zakljuak da tuilac prema tuenom nema potraivanje ije utvrenje trai ovom tubom. Neosnovani su albeni navodi o tome da izjava o kompenzaciji od 25.9.2001. godine nije mogla predstavljati valjani pravni osnov za gaenje tuioevih potraivanja prema tuenom, jer je ista zbog mana volje nitava. Naime, tuioeva teza isticana tokom trajanja prvostepenog postupka, a koja se ponavlja i u albenim navodima, je daje tueni tuioca doveo u bitnu zabludu o tome da ima potraivanje prema Kompaniji ,,O", koje nije imao, na koji nain je kod njega izazvao zabludu u nameri, da ga navede na zakljuenje ugovora potpisivanje trojne izjave o kompenzaciji, to bi predstavljalo razlog za ponitaj navedenog trojnog ugovora. injenica je meutim da tuilac nije ishodovao ponitaj navedene izjave o kompenzaciji, niti pre podnoenja ove tube, a od prvobitno postavljenog tubenog zahteva za utvrenje njene nitavosti odustao je i tokom trajanja ove parnice. Iz navedenog proizlazi, dakle, daje navedena izjava o kompenzaciji i dalje na snazi, te daje sada pozivanje tuioca na primenu odredaba l. 60, 61. i 65. Zakona o obligacionim odnosima, potpuno pravno irelevantno. Ovo stoga stoje tuilac propustio rok iz l. 117. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima da zahteva ponitaj ruljivog ugovora, te je svako njegovo pozivanje na zakljuenje ugovora u bitnoj zabludi, odnosno usled prevar-nih radnji tuenog postalo bespredmetno, a nakon isteka roka od godinu dana od dana saznanja za presudu V P.2471/2000 i P.4701/ 2001, na koje se alilac poziva u albi. Dakle, iz navedenog proizlazi daje tuilac propustio da zahteva ponitaj navodno ruljivog pravnog posla, radi ega svi njegovi albeni navodi koji ukazuju na ovu ruljivost nee ni boti predmet razmatranja od strane drugostepenog suda. 143

Kako iz svega navedenog proizlazi, dakle, da je tuioevo devizno potraivanje koje je nesporno imao prema tuenom na osnovu njegove izjave, upotrebljeno za plaanje obaveza treeg lica, to proizlazi da su neosnovani albeni navodi o tome da je u konkretnom sluaju deo imovine tuioca preao u deo imovine tuenog bez valjanog pravnog osnova. Naprotiv, pravni osnov za navedeni prelazak predstavlja tuioeva izjava od 25.9.2001. godine, koja je i dalje na snazi (jer tuilac nije blagovremeno ishodovao ponitaj iste sa pozivom na mane prilikom njenog davanja). Iz svega napred navedenog proizlazi da u konkretnom sluaju nisu bili ispunjeni uslovi za utvrenje postojanja tuioevogpotraivanja po osnovu odredbe l. 210. Zakona o obligacionim odnosima, radi ega je prvostepeni sud u svemu pravilno odluio kada je odbio postavljeni tubeni zahtev. (Presuda Vieg trgovinskog suda P. 1172/05 od 4.4.2005. godine).

DVOSTRANI UGOVORI
Dvostrani ugovor je onaj ugovor u kome uestvuju dva lica koja stvaraju uzajamne obaveze, kao izraz saglasnost njihovih volja da nastupajui odnos, koji je od obostranog interesa, reguliu tako da obezbede pravnu sigurnost njegovog ispunjenja. Za dvostrane ugovore je karakteristino da oni istovremeno reguliu prava i obaveze dvaju lica koja takav ugovor zakljuuju, pod uslovom da postoji njihova saglasnost volja, daje predmet obaveze mogu i doputen, odreen i odredi v, daje ugovorna obaveza doputena, odnosno da nije protivna prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima, da postoji njihova sposobnost za zakljuenje ugovora (kod pravnih lica - u okviru njihove pravne sposobnosti) i da postoji njihova saglasnost za zakljuenje takvog ugovora, kao i da zakljuenje takvog ugovora nije izvreno pretnjom, da ta lica nisu u zabludi u pogledu na bitna svojstva predmeta i lice sa kojim se zakljuuje ugovor, te da su ispunjeni i drugi uslovi propisani odredbama Zakona o obligacionim odnosima koji nisu dispozitivne prirode. Zakon o obligacionim odnosima posebno regulie pravne odnose dvostranih ugovora u oblasti: odgovornosti za materijalne i pravne nedostatke ispunjenja; prigovora neispunjenja ugovora; raskidanja ugovora zbog neispunjenja; raskidanja ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti; prekomernog oteenja; zelenakih ugovora; optih uslova formularnih ugovora; ustupanja ugovora. Inae, za punovanost dvostranog ugovora nije potrebno da na oba primerka ugovora postoje potpisi oba ugovoraa, ve je dovoljno da svaka strana ugovornica potpie primerak isprave namenjene drugoj strani.

ODGOVORNOST ZA MATERIJALNE I PRAVNE NEDOSTATKE ISPUNJENJA (l. 121. ZOO)

Teretni ugovori, prema svojoj pravnoj prirodi, imaju poseban znaaj, a samim tim i pravna dejstva koja utiu da svaki ugovora odgovara za sve svoje obaveze preuzete ugovorom, a posebno za materijalne, odnosno fizike nedostatke svog ispunjenja, o emu je re u odredbama ovog lana. Odgovornost za materijalne nedostatke svog ispunjenja pretpostavlja odgovornost strane koja prenosi drugoj strani neke stvari, odnosno dobra, za koja ugovorom garantuje da nema nedostatke, odnosno svojstva koja nisu ugovorom opisana, a u pravnom prometu uobiajena. Ova odgovornost ima i iri znaaj u odnosu na drugu stranu, kojoj se garantuje da se stvar, odnosno dobro moe koristiti sa sigurnou za vreme koje takva stvar moe opstati. Zatita druge strane obezbeuje se i za pravne nedostatke ispunjenja, kao i za druga prava i zahteva treih lica kojima bi prava drugog lica bila iskljuena ili suena. Ta zatita, nazvana zatita od evikcije, utemeljena je u ovom lanu, ali se njena primena vidi i kod konkretnih ugovora sa naknadom, kao to su, na primer, kod zamene ispunjenja (l. 308. ZOO), zatim posebno kod odredaba o odgovornosti za pravne nedostatke (zatita od evikcije - l. 508. do l. 515. ZOO), kao i kod odgovornosti zakupodavca za pravne nedostatke (l. 580. ZOO). Evikcija, prema reenom, predstavlja uznemiravanje drugog lica, pribavioca, stvari ili nekog drugog dobra, u mirnom korienju na osnovu nekog prava koje je ustupiocu bilo priznato pre nego je odreenu stvar, odnosno dobro preneo na drugo lice. Uznemiravanj e dolazi, uglavnom, od treih lica, ali ponekad i od strane samog prenosioca. Tako, na primer, uznemiravanje moe doi u vezi ometanja u korienju prava na pribavljenoj stvari, ograniavajui pravo pribaviocu u celini ili delimino, za koje pribavilac nije znao u momentu zakljuenja ugovora. Kod evikcije je od znaaja, odnosno postoji onda ako je prenosilac prilikom prenosa odreenog prava na pribavioca znao da neovlaeno raspolae nekim ve ustanovljenim pravom treeg lica. Drugim recima, evikcija, odnosno zatita od evikcije postoji uvek ako je na prodatoj stvari, odnosno dobru, postojalo neko tue svojin144

sko, zalono pravo ili pravo slubenosti. Evikcijom se ne smatra uznemiravanje od treih lica ako ta lica prema ustupiocu prava imaju kakav drugi odnos, na primer dugo vinski odnos. Pravilo je da ako je stvar, odnosno dobro koje je prenosilac preneo na drugo lice bila sa nekim optereenjem ili bez ikakvog optereenja, daje drugo lice zakljuenjem ugovora o prenosu nekog prava, odnosno stvari ili dobra, prema treim licima u istom poloaju kao i sam prenosilac, to znai ako je prenosioevo pravo bilo ogranieno, da to ogranienje postoji i kod pribavioca. U sluaju spora, pribavilac prava titi svoja prava u obimu koji mu je preneo prenosilac, ali njega u tome titi prenosilac dokazujui daje pravo treih lica bilo iskljueno ili sueno. U sluaju da prenosilac ne moe da zatiti pribavioca na prenetom dobru, duan je da mu naknadi tetu. Evikcija postoji u nekoliko razliitih oblika. Naime, ako pribavilac kupi od prenosioca stvar na kojoj on nije vlasnik, dakle ako je prenosilac prodao tuu stvar, pribavilac ima pravo da trai povraaj datog za tu stvar i da od prenosioca ostvari tetu koju je pretrpeo takvim prenosom. Kod slubenosti - ako je prenosilac prodao svoju nepokretnost, koja je bila optereena pravom treeg na prolaz preko te nepokretnosti, a o toj okolnosti nije obaveten pribavilac, postoji jedan vid prikrivanja injenica za koje da ih je pribavilac znao ne bi zakljuio ugovor, i tu se pribavilac ne moe niim zatititi jer pravo treeg lica ostvareno prema prenosiocu ostaje i prema pribaviocu, pa ovaj ima pravo i na raskid ugovora i na naknadu tete koju je zbog tog posla pretrpeo. U sluaju zaloge, takoe postoji evikcija, jer ako je prenosilac odreenu stvar, koja je bila predmet prenosa na drugo lice, ranije stavljena u zalogu, prenosilac se od te obaveze ne moe osloboditi osim ako svog poverioca ne izmiri i predmet oslobodi zaloge. U protivnom, pribavilac i u ovom sluaju ima pravo na povraaj datog prenosiocu, kao i pravo na naknadu tete. Pribavilac moe biti uznemiravan na vie naina. Jedan od tih je tuba treeg lica, koje trai da se utvrdi daje on vlasnik stvari koja se nalazi kod pribavioca, i da mu se povrati njegova stvar od pribavioca jer je dri bez pravnog osnova. Pitanje utvrenja savesnosti kod evikcije je znaajna stvar za zatitu pribavioca od prava i zahteva treih lica. Tako, nesavesni prenosilac ne utie na njegovu obavezu zatite pribavioca, jer je on duan da ga uvek titi od treih lica, te da u sluaju neuspeha u tome pribaviocu vrati ono stoje od njega primio i da mu naknadi tetu. Pribavilac je savestan ako nije znao niti je morao znati daje prenosilac nevlasnik, odnosno da mu je pravo prenosa ogranieno, odnosno sueno. Meutim, ukoliko bi pribavilac bio nesavestan, on nema pravo na zatitu, ali ima pravo na povraaj datog.

PRIGOVOR NEISPUNJENJA UGOVORA

Pravila istovremenog ispunjenja (l. 122. ZOO)
Pravilo istovetnog ispunjenja nastaje na osnovu dvostrano zakljuenog ugovora, po kome ijedna i druga strana imaju odreene obaveze radi ispunjenja ugovora. One su dune da ispune svoje obaveze, ali ako jedna od ugovornih strana ne ispuni dospelu ugovornu obavezu, druga ugovorna strana nije duna da'ispuni svoju obavezu, osim ako ugovorom ili zakonom nije to drugo ugovoreno. Obaveza mora da se izvri onako kako glasi, kako u pogledu sadrine preuzete obaveze, tako i prema vremenu i mestu izvrenja. Ako strana koja je u obavezi ne izvri ugovorenu obavezu, ili je izvri nepotpuno ili delimino, druga strana ne moe biti pasivna u ponaanju obavezujue strane, zbog ega je prigovorom mora upozoriti na ispunjenja obaveze, jer time titi svoja prava koja po zakljuenom ugovoru ima. Zakanjenjem u ispunjenju obaveze, ugovorna strana pada u docnju, pa druga strana nije duna da ispuni svoju obavezu. U zavisnosti od obaveze, druga strana moe putem suda traiti da duna strana ispuni svoju obavezu, ali ako tueni istakne prigovor da strana koja trai ispunjenje obaveze nije izvrila svoju obavezu, sud moe naloiti toj strani da ispuni svoju obavezu kad i druga strana ispuni svoju. Da bi strana ostvarila pravo na istovremeno ispunjenje, potrebno je da strana koja trai ispunjenje nije prva koja treba da izvri obavezu. Potom dolazi drugi uslov, a naime daje strana koja prva ima pravo da zahteva ispunjenje obaveze, da je drugu stranu upozorila na obavezu ispunjenja, ukazujui joj na obavezu iz ugovora i eventualnu tetu koja moe nastati neizvrenjem te obaveze o roku i na nain odreen u ugovoru. U tom sluaju, zahtev se moe ostvariti kod suda, nalogom da obavezujua strana izvri svoju obavezu. Ali ako strana koja je traila izvrenje obaveze druge strane takoe nije izvrila svoju obavezu istovremeno sa izvrenjem druge - tuene strane, dakle onda kada pada i rok izvrenja tuene strane, u tom sluaju sud donosi odluku daje obavezujua strana duna da ispuni svoju obavezu kada svoju obavezu ispuni i strana koja je traila ispunjenje. Navedeno pitanje sa stanovita sutine i znaenja odluke suda donete povodom uloenog prigovora neispunjenog ugovora lepo je objasnio dr. Borivoje Starovi u napisu "Prigovor neizvrenog ugovora", pa ga kao takvog, pored ostalog, navodimo: "Ulaganjem prigovora neizvrenog ugovora jedna strana istie svoj zahtev na 145

izvrenje ugovorne obaveze prema protivnoj strani, izjanjavajui se time da trai istovremeno izvrenje ugovornih obaveza. Drugoj strani stoji na raspolaganje bilo da prizna osnovanost zahteva iz prigovora i time nunost jednovremenog ispunjenja, bilo da negira to pravo u osnovi, tvrdei daje sa svoje strane izvrila ugovor, ili pak da ospori pravo protivne strane na istovremeno izvrenje. Prvi sluaj bi nesumnjivo vodio donoenju presude kojom se odreuje istovremeno izvrenje; isto tako i drugi sluaj, ukoliko prigovor bude osnovan, jer stranka koja tui ne osporava dunost istovremenog izvrenja, nego postojanje subjektivnog prava druge strane. Ukoliko to ne dokae (na primjer, daje ve udovoljila svojoj obavezi), imala bi se doneti presuda kojom se nalae jednovremeno izvrenje obaveza, poto dolazi do primene pravilo da obligacije treba da se izvre istovremeno. Meutim, u zadnjem sluaju ova stranka ne negira u osnovi postojanje subjektivnog prava protivne stranke, nego samo njegovu dospelost, tvrdei da isto dospeva u kasnijem momentu. Ukoliko ova stranka ne uspe da dokae svoje pravo na ranije izvrenje, onda stoji pravilo istovremenog izvrenja. Zato njen stav ne bi povlaio dobijanje tubenog zahtjeva, jer ona ne negira postojanje vlastite obaveze i spremnost daje izvri, a sa druge strane nema razloga koji bi spreili donoenje presude sa odredbom da se obligacije imaju izvriti istovremeno. Prethodni sluajevi sadre u sebi pretpostavku daje stranka koja zahteva izvrenje spremna sa svoje strane da udovolji obavezi koja za nju proistie iz ugovora. Postavlja se pitanje ta e biti u sluaju ako se ona izriito izjasni da nije voljna da izvri obavezu koju duguje drugoj strani, tj. da nije spremna na to bez obzira na ishod parninog postupka. Takva izjava ove stranke ograniava njen tubeni zahtjev na traenje, da joj se sudskom presudom prizna postojanje subjektivnog prava koje ona nema, tj. pravo da moe ostvariti svoj zahtjev nasuprot druge strane, nezavisno od zahteva te strane protivu nje. Ostane li pri ovome zahtevu, onda se njenom utuenju ne moe udovoljiti i, ukoliko je uloen prigovor neizvrenog ugovora, zahtjev tube se ima odbiti. Situacija je jednaka i u sluaju ako je prigovorom postavljen zahtjev, tj. tada se prigovor neizvrenog ugovora odbija kao neosnovan". Prema sudskoj praksi, pravilo iz lana 122. Zakona o obligacionim odnosima primenjuje se u svim sluajevima kad postoje istovremene uzajamne obaveze po istom osnovu, ukljuujui i uzajamnu restituciju iz l. 104. st. 1. navedenog zakona, kao i odredbe o sticanju bez osnova (l. 210-219. ZOO).

Sudska praksa
Pravno shvatanje VSS od 12.10.1981. - ,, Odredba l. 122. ZOO ne iskljuuje primenu odredbe l. 2. ZPP, tj. ne moe se odluivati o pravu protivne strane ako ona nije istakla protivtubeni zahtev ili prigovor prebijanja. Ukoliko je ona istakla samo prigovor da nije duna da ispuni obavezu, dok druga strana ne ispuni prema njoj svoju obavezu, ta okolnost uzima se u obzir pri utvrivanju roka za ispunjenje obaveze po tubenom zahtevu u smislu l. 122. st. 2. ZOO"; "Ako je izvrenje obaveze dunika uslovljeno prethodnim ispunjenjem odreene radnje poverioca onda se i u toj situaciji obaveza dunika moe izvriti samo uz primenu pravila o istovremenom ispunjenju" (iz odluke Vrhovnog suda Srbije, Prev. 110/99).

Kad ispunjenje obaveze jedne strane postane neizvesno (cl. 123. ZOO)
Odredbe ovog lana imaju u vidu pravo ugovorne strane koja po ugovoru treba prva da izvri svoju obavezu, da se tome suprostavi, odnosno da ne izvri svoju obavezu, ako su se kod druge ugovorne strane pogorale materijalne prilike u toj meri daje neizvesno da li e ona moi da ispuni svoju obavezu, ili ako ta neizvesnost proizilazi iz drugih ozbiljnih razloga. Neizvesnost, odnosno nesigurnost da e druga ugovorna strana moi da izvri svoju obavezu ne vezuje se samo na injenicu da je ta neizvesnost, odnosno pogoranje materijalnih prilika druge strane nastalo posle zakljuenja ugovora, ve i na momenat zakljuenja ugovora, kada su i u tom periodu materijalne prilike druge strane u istoj meri bile teke, a njen saugovora to nije znao niti je morao znati. Da bi dolo do primene odredaba ovog lana mora se imati u vidu sledee: prvo, da strana koja prva treba da izvri ugovor zastane sa izvrenjem svoje obaveze ako sazna da su za drugu stranu nastale teke materijalne prilike, koja kasnije izvrava svoju obavezu; drugo, da su se materijalne prilike druge strane stvarno pogorale u toj meri daje neizvesno da e ona izvriti svoju obavezu; tree, da to vai i kad su materijalne prilike druge strane bile teke jo pre zakljuenja ugovora, a da njen saugovora to nije znao niti je morao znati. Da bi stranka koja je zapala u teke materijalne prilike dokazala da e i pored toga ispuniti svoje obaveze, mora drugoj strani dati potrebno obezbeenje, da e svoje obaveze ispuniti prema drugoj strani. To obezbeenje mora biti sigurno, ostvarivo, a sastojalo bi se, na primer pribavljanjem kakve garancije od neke banke ili nekog dobro stojeeg pravnog lica, ili davanjem kakvog jemstva s obzirom na vrednost svoje nepokretne imovine, ili 146

zalogu, odnosno hipoteku, pa i dobijanjem kredita od strane koja prva treba da izvri obavezu, ako je ona ubeena da e druga strana u odreenom roku prevazii svoje materijalne tekoe, ili dobije garanciju po osnovu zaloge - ako druga strana ima imovinu iz koje se moe naplatiti u sluaju da druga strana i posle toga nije u mogunosti da izvri svoju obavezu. Na kraju, ako strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu ne dobije traeno obezbeenje u primerenom roku, ili je ponueno nedovoljno ili nesigurno za izvrenje obaveze druge strane, strana koja se obavezala da prva ispuni obavezu ima pravo da raskine ugovor. Do raskida ugovora moe doi ako je strana koja se prva obavezala da ispuni svoju obavezu traila od druge strane da joj se obezbeenje prui u primerenom roku. Ali to nije uslov jer, analognom primenom odredbe lana 127. ZOO, "poverilac moe raskinuti ugovor bez ostavljanja duniku naknadnog roka za ispunjenje, ako iz dunikovog dranja proizilazi da on svoju obavezu nee izvriti ni u naknadnom roku", a to proizilazi i iz sadrine stava 3. lana 123. ZOO, u kome je upotrebljen izraz "moe zahtevati".

RASKIDANJE UGOVORA ZBOG NEISPUNJENJA

Prava jedne strane kad druga strana ne ispuni svoju obavezu (cl. 124. ZOO) Raskid ugovora
Stranke koje zakljue ugovor mogu sporazumno taj ugovor raskinuti bilo da su ugovor poele da izvravaju ili ne. To proizilazi iz autonomne volje stranaka. Ali, jednostranom izjavom volje ugovor se ne moe raskinuti, osim ako je to pravo priznato ugovorom jednoj ili obema stranama. Sporazumnim raskidom ugovora smatra se da su stranke dogovorile jedan novi odnos kojim predviaju prestanak prava i obaveza iz ugovora koji je raskinut, odnosno da odustaju od ranije zakljuenog ugovora. Da li se takav sporazum moe nazvati ugovorom o raskidu ranijeg ugovora, zavisi od toga da li su stranke predvidele ostvarenje nekih prava i obaveza koji se mogu realizovati, a da raskidom ugovora ni jedna strana ne bude oteena. Ali i takav sporazum obavezuje, jer stvara odreena prava i obaveze za obe stranke, ili samo za jednu od njih, u zavisnosti od stepena izvrenja ranijeg ugovora. Raskidom ugovora saglasnou stranaka izraava se volja i jedne i druge ugovorne strane da vie ne ele izvrenje takvog ugovora, odnosno da ne ele takvim ugovorom da ostvare one rezultate koje su oekivale ranije zakljuenim ugovora. Dvostrani ugovor koji moe da se raskine moe biti neispunjen ili delimino ispunjen. Ako je ugovor potpuno neispunjen, ne nastaju bilo kakve posledice za stranke. One mogu da zakljue novi ugovor u vezi istog predmeta ugovora, ali pod drugim uslovima, koji odgovaraju i jednoj i drugoj strani. Ako je delimino ispunjen, stranke mogu ugovoriti, pod novim uslovima, izvrenje neizvrenog dela ugovora pod drugim okolnostima. Odredbe ovog lana imaju u vidu da se dvostrani ugovor moe raskinuti kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu, da druga strana moe, ako nije to drugo odreeno, zahtevati ispunjenje obaveze ili raskinuti ugovor prostom izjavom volje, ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu. Meutim, stranke su ograniene pravom na raskid ugovora, pod uslovima koji su propisani odredbama ovog zakona (l. 125. do 132.). Ve je ranije reeno da su dvostrani ugovori teretni ugovori, tj. ugovori koji i za jednu i za drugu stranu stvaraju obaveze meusobnog ispunjenja utvrenih prava i obaveza. Kod takvih ugovora raskid ugovora zbog neispunjenja podrazumeva prestanak ugovora jednostranim raskidanjem ugovora zbog krivice druge strane, koja preuzete obaveze nije ispunila, niti namerava da ih ispuni. Uslov za raskid ugovora po ovom osnovu je da jedna ugovorna strana nije izvrila svoje obaveze iz ugovora, i da se to neizvrenje pripisuje iskljuivo krivici te strane. Pravo na raskid takvog ugovora pripada onoj strani koja je izvrila ili uredno izvrava svoje obaveze iz ugovora, ili ako je spremna da ugovorne obaveze izvri ako ne bi postojala bojazan da druga strana nee ispuniti svoje obaveze. Zbog toga se moemo vratiti na sadrinu odredaba iz lana 122. ZOO, po kojima ako u dvostranim ugovorima jedna ugovorna strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu, da druga strana nije duna da ispuni svoju obavezu, te da to, pod odreenim uslovima, moe da predstavlja osnov za raskid ugovora. Pri tom su od znaaja i odredbe lana 123. ZOO, po kojima u odreenim uslovima jedna strana moe raskinuti ugovor sa drugom stranom, o emu je bilo reci u komentaru tih odredaba. Odredbe ovog lana imaju u vidu da strana prema kojoj nisu izvrene obaveze druge strane, ima pravo da trai, pre svega - ako ugovorom nije to drugo predvieno, ispunjenje obaveze, tj. da stranku natera putem suda, ili dogovorom van suda, da izvri svoje obaveze kako je to ugovorom predvieno. Ako ugovorom nije predvieno to drugo, raskid ugovora se moe traiti pod uslovima predvienim u lanovima od 125. do 131. ovog zakona, imajui u vidu da se dalje odredbe poglavlja o raskidu ugovora zbog neispunjenja odnose na dejstvo raskida ugovora. 147

Stranke koje zakljue ugovor mogu sporazumno taj ugovor raskinuti bilo da su ugovor poele da izvravaju ili ne. To proizilazi iz autonomije volje stranaka. Jednostranom izjavom volje ugovor se ne moe raskinuti, osim, ako je to pravo priznato jednoj ili obema strankama ugovorom. Pravni posao koji izmeu sebe zakljue pravni subjekti u pravnom prometu, mogu pobijati zakljueni ugovor zbog oteenja preko polovine. Da bi uspeo u parnici sa zahtevom sa pobijanjem jednog pravnog posla s toga to se obavezao da plati za ugovorenu robu dva puta vie nego to ona vredi, ili daje robu prodao ispod polovine svoje vrednosti, taj subjekt mora pored te objektivne injenice dokazati i takve injenice na strani saugovoraa koje su u suprotnosti sa osnovnim naelom u prometu robe naelom potenja i savesnosti. Raskid ugovora o kupovini i prodaji prodava ne moe traiti samo zato to mu kupac nije platio ugovorenu cenu, bez obzira da li se radi o pokretnim ili nepokretnim stvarima. Prodava moe tubom ostvarivati naplatu ugovorene cene. Stranke mogu suprotno ugovoriti, i, ako stranke ugovore da e se ugovor smatrati raskinutim nastupanjem te injenice, ne mora se traiti da se ugovor raskine sudskim putem. Stranke u naelu mogu zahtevati ispunjenje ugovora a izuzetno, pod odreenim uslovima, ako je dunik u docnji, poverilac moe raskinuti ugovor. Poverilac moe birati da li e u sluaju docnje dunika traiti ispunjenje ugovora i naknadu tete zbog zadocnjenja ili odustati od ugovora i traiti naknadu tete zbog neispunjenja ugovora. Od svog izbora poverilac ne moe odustati. Ali, poverilac moe odustati od ugovora samo ako je duniku ostavio naknadni primereni rok za ispunjenje njegove obaveze, a dunik svoju obavezu ne ispuni ni u naknadnom roku. Ostavljanje naknadnog roka nije potrebno ako je dunik saoptio poveriocu da ugovor nee ispuniti. Ostavljanje naknadnog roka nije potrebno ni kod fiksnog posla, jer se samim protekom roka, ugovor smatra raskinutim, osim ako poverilac po proteku roka bez odlaganja obavesti dunika da ugovor odrava na snazi. Ugovor se moe raskinuti kad nastupe promenjene okolnosti, kada stranka A kojoj bi usled izvanrednih dogaaja ispunjenje obaveze postalo preterano oteano ili bi joj nanelo preterano velike gubitke, moe traiti da se ugovor izmeni ili raskine. Kad jedna stranka trai izmenu ugovora zbog promenjenih okolnosti druga stranka moe odustati od ugovora, i obratno. Postoji jo jedan specifian nain raskida ugovora, a to je kada jedna stranka kroz due vreme ne trai ispunjenje ugovora ili naknadu tete zbog neispunjenja, tada druga stranka, moe s pravom zakljuiti, daje utanjem ugovor raskinut, ali samo ako postoje i druge okolnosti na osnovu kojih se utanju moe pripisati znaenje odustanka od ugovora.

Sudska praksa
Ispunjenje obaveze u odreenom roku i raskid ugovora U situaciji kada ispunjenje obaveze u odreenom roku nije bitan sastojak ugovora, d podneta je tuba sa zahtevom za raskid ugovora i povraaj datog, ima se smatrati da je podnoenjem tube, tuenom ostavljen primeren naknadni rok za ispunjenje obaveze, pa ako tueni ni u takvom roku nije ispunio svoju obavezu, proizilazi da su se stekli uslovi za raskid ugovora. Iz obrazloenja Tani su navodi alioca da u situaciji kada ispunjenje o roku nije bitan sastojak ugovora, kao stoje ovde sluaj, dunik zadrava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu, a poverilac koji eli raskinuti ugovor mora ostaviti duniku primeren naknadni rok za ispunjenje, a sve saglasno l. 126. Zakona o obligacionim odnosima. Meutim, u situaciji kada je tuba podneta aprila 2003. godine sa zahtevom za raskid ugovora i povraaj datog, ima se smatrati daje i podnoenjem tube, tuenom kao duniku obaveze izgradnje i predaje prostora na upotrebu, ostavljen primereni rok. Da tueni ni u takvom roku nije ispunio svoju obavezu u potpunosti, proizilazi iz injenice koja je nesporna, da do zakljuenja glavne rasprave prostor nije izgradio u potpunosti i tuioca pozvao na primopredaju izgraenog poslovnog prostora na upotrebu. Neosnovani su albeni navodi da se ispitivanje uslova za raskid ugovora i povraaj datog ima ceniti prema stepenu izvrenosti ugovorne obaveze od strane tuenog, na osnovu injenice daje tueni u pretenom delu obavezu izvrio. Obaveza tuenog prema l. 6. Ugovora je bila da izgradi poslovni prostor i da ga preda na upotrebu. Takva obaveza nije deljiva i ne moe se izvriti u pretenom delu, jer ili je objekat izgraen i spreman za upotrebu, ime je obaveza u potpunosti izvrena ili nije izgraen u potpunosti i nije spreman za upotrebu, ime obaveza nije izvrena, pa je za poverioca takve obaveze irelevantno u kojoj je fazi izgraenosti objekat, kada meu strankama nije ugovorena predaja odnosno gradnja u pojedinim fazama. Prema l. 131. Zakona o obligacionim odnosima, ugovor se jedino ne moe raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze. Meutim, kada se obaveza sastoji u izgradnji poslovnog prostora i njegovoj predaji na upotrebu, 30 % nezavrenosti objekta se ne moe ni u kom sluaju smatrati neznatnim delom obaveze, zbog ega bi tuilac kao poverilac izgubio pravo na raskid. (Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. 6404/05 od 4. novembra 2005.); 148

Pravo na raskid ugovora Tuilac koji sam nije ispunio svoju ugovornu obavezu, nema prava na raskid zbog neispunjenja tuenog i na naknadu tete prouzrokovane raskidom ugovora. Iz obrazloenja Prema odredbi lana 124. Zakona o obligacionim odnosima, pravo na raskid ugovora ima ona strana koja je ispunila svoju obavezu, a prema lanu 132. st. 1. i 2. i lanu 262. istog zakona, u sluaju kada je krivicom jedne ugovorene strane raskinut ugovor, tada druga ugovorna strana ima pravo na povraaj datog i na naknadu tete. Kako prema utvrenom injeninom stanju tuilac nije ispunio svoju obavezu prama tuenom, jer je ostao dug tuioca iz 2002. godine za isporuenu robu u iznosu od 3.641,27 dinara, to je u smislu lana 124. Zakona o obligacionim odnosima tueni taj koji bi imao pravo na raskid Ugovora, a tuilac koji nije izvrio svoju ugovorenu obavezu nema ni pravo raskida ugovora ni pravo na naknadu tete, jer sam nije ispunjavao ugovorene obaveze. (Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. br. 10697/05 od 19.12.2005. godine); Pravo na raskid ugovora o zakupu pre isteka ugovornog roka Zakupac ne moe jednostranom izjavom volje raskinuti ugovor o zakupu, ako nije dokazao da zakupac ne ispunjava svoje ugovorom preuzete obaveze iz zakljuenog ugovora. Iz obrazloenja Prema injeninom stanju koje je prvostepeni sud do zakljuenja glavne rasprave pravilno utvrdio, parnine stranke su bile u poslovnom odnosu po osnovu pismeno zakljuenog ugovora o zakupu poslovnih prostorija od 18.02.1994. godine, kojim ugovorom je pravni prethodnik tuioca kao zakupodavac, tuenom kao zakupcu, izdao u zakup poslovne prostorije blie specificirane u prvom stavu ovog obrazloenja. Navedeni ugovor bio je zakljuen kao ugovor o zakupu na odreeno vreme, pri emu je rok njegovog trajanja produen aneksom od 27.9.1995. godine, a potom i aneksom br. 4, koji se kod tuioca vodi pod br. 197 i koji je zakljuen dana 17.4.2002. godine, a kojim je rok vaenja navedenog ugovora produen do 01.3.2009. godine. Kako je meu parninim strankama bilo nesporno da tueni uredno ispunjava svoje ugovorom preuzete obaveze u vidu plaanja zakupnine, kao i trokova korienja stvari, meu koje spadaju trokovi telefonskog rauna, naknade za elektrinu energiju, vodu i drugih komunalija, prvostepeni sud je naao da u konkretnom sluaju nisu bili ispunjeni us lovi za raskid navedenog ugovora o zakupu pre isteka roka na koji je zakljuen, a na osnovu proste izjave zakupodavca u smislu odredbe l. 124. Zakona o obligacionim odnosima. Kako su parnine stranke bile u poslovnom odnosu po osnovu Ugovora o zakupu koji je bio zakljuen u posebnoj pismenoj formi, to izmeu njih vai samo ono stoje u toj formi izraeno, a shodno odredbi l. 71. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima. Meu njima bi mogle biti punovane i neke usmene pogodbe, kojih nema u pisanom tekstu ugovora, samo ukoliko se istima smanjuju ili olakavaju obaveze jedne ili obe strane, a kako je to propisano u stavu 3. gore navedenog lana. Kako tuilac tvrdi daje zakljuenjem Aneksa br. 4, Osnovni ugovor o zakupu izmenjen na taj nain to su za tuenog ustanovljene i odreene obaveze da izvede radove na ureenju prilaza, te na sreivanju fasade i zameni stolarije na poslovnom prostoru koji koristi, blie pobrojane u odluci Upravnog odbora tuioca br. 134/1, to je oigledno da ova vrsta obaveza ne spada u odredbe ugovora kojima bi se nekoj od ugovornih strana mogla olakati odnosno smanjiti ve postojea obaveza. Naprotiv, ovim odredbama bi se obaveze tuenog poveale odnosno oteale, radi ega je za zasnivanje navedenih obaveza bila potrebna ista forma kakva je i forma u kojoj je ugovor zakljuen. Tuilac meutim, sve do zakljuenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom, a to ne ini ni u albi, nije dokazao da su parnine stranke zakljuile novi ugovor o zakupu ili, pak, tako izmenile postojei ugovor, gde bi pravo tuenog da zakupljeni poslovni prostor koristi do 2009. godine bilo uslovljeno njegovom obavezom da izvri odreene radove na istom. Iz navedenog proizlazi da tuilac nije dokazao daje Aneks br. 4 uz Osnovni ugovor o zakupu bio zakljuen pod uslovom, a u smislu odredbe l. 74. Zakona o obligacionim odnosima. Iz navedenog dalje sledi da prava tuenog iz Aneksa br. 4 nisu prestala usled nenastupanja ugovorenog uslova. Dakle, kako iz svega navedenog proizlazi da se parnine stranke nalaze u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o zakupu zakljuenog na odreeno vreme, a kako navedeni ugovor nije prestao shodno l. 595. Zakona o obligacionim odnosima, a nisu postojali uslovi ni za njegov prestanak po osnovu otkaza iz l. 597. st. 1. istog zakona, to proizlazi da je prvostepeni sud u svemu pravilno odluio kada je odbio tuioev zahtev da se tueni iseli iz navedenog poslovnog prostora. Naime, tueni se u navedenom poslovnom prostoru nalazi po osnovu punovanog ugovora o zakupu koji proizvodi svoje pravno dejstvo, dakle po tom osnovu, a tuilac nema valjani pravni osnov da zahteva da se tueni iz istih iseli pre isteka roka na koji je ugovor zakljuen. 149

Neosnovani su albeni navodi koji ukazuju na pogrenu primenu materijalnog prava, odnosno da su u konkretnom sluaju bili ispunjeni uslovi za raskid navedenog ugovora prostom izjavom, a u smislu odredbe l. 124. Zakona o obligacionim odnosima. Kako tuilac nije dokazao daje izmeu parninih stranaka uopte ugovorena na strani tuenog obaveza da izvede neke radove na zakupljenom poslovnom prostoru, to samim tim ne postoje ni uslovi za raskid ugovora o zakupu, zbog toga to tueni ove navodne obaveze ne izvrava. Kako, dakle, tuilac nije dokazao da tueni ne ispunjava svoje ugovorom preuzete obaveze iz dvostrano obaveznog ugovora, to proizlazi da se u konkretnom sluaju nisu stekli uslovi na osnovu kojih bi tuilac mogao zakljueni ugovor raskinuti prostom izjavom (u smislu odredbe l. 124. i 126. Zakona o obligacionim odnosima). Pozivanje alioca na primenu l. 125. istog Zakona, u konkretnom sluaju je potpuno pravno irelevantno, jer se ne radi o ugovoru u kojem su rokovi ispunjenja obaveza bitan elemenat ugovora, te samim tim isti ne moe ni prestati po sili zakona, a usled neispunjenja ugovorenih obaveza u roku koji je ugovoren kao bitan elemenat ugovora. aliocu se posebno ukazuje na to daje on kao zakupodavac u smislu odredbe l. 570. Zakona o obligacionim odnosima, imao i ima obavezu odravanja stvari date u zakup. injenica daje tokom dugogodinjeg trajanja ugovora o zakupu dolo do promene svojstava zakupljene stvari, mogao je dati za pravo zakupodavcu da raskine zakljueni ugovor ili pak da zahteva snienje zakupnine, sve ovo shodno lanovima 578. st. 2. i 3. i l. 579. Zakona o obligacionim odnosima. Iz navedenih odredaba nikako ne bi mogla proizlaziti obaveza tuenog kao zakup-ca da pored plaanja zakupnine ima i obavezu investiranja u zakupljeni poslovni prostor, a u domenu koji spada u odravanju stvari date u zakup. (Presuda Vieg trgovinskog suda P. 1737/05 od 15.4.2005. godine); Raskidanje ugovora zbog neispunjenja Skuptina drutva kapitala moe pokrenuti postupak pred nadlenim sudom protiv odluke organa preduzea koju smatra nezakonitom. Ako skuptina drutva kapitala na zahtev upravnog ili nadzornog odbora, odnosno lanova i akcionara koji imaju ili predstavljaju najmanje desetinu osnovnog kapitala ili statutom odreeni manji deo, kao i poverioca preduzea ija potraivanja iznose najmanje desetinu osnovnog kapitala, ne pokrene postupak u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva, navedeni subjekti mogu sami pokrenu postupak za ponitaj nezakonite odluke pred nadlenim sudom. Iz obrazloenja Na utvreno injenino stanje, pravilnom primenom materijalnog prava, odbijen je tubeni zahtev kao neosnovan. Odredbom lana 79. Zakona o preduzeima ("Slubeni list SRJ" br. 29/96, 29/97, 59/98 i 74/99), vaeeg u vreme donete odluke 22.12.1999. godine, iji se ponitaj trai u ovom postupku, propisano je da skuptina drutva kapitala moe pokrenuti postupak pred nadlenim sudom protiv odluke organa preduzea koju smatra nezakonitom. Stav 2. ove odredbe propisuje da postupak iz stava 1. lana mogu pokrenuti upravni i nadzorni odbor, lanovi i akcionari koji imaju ili predstavljaju najmanje desetinu osnovnog kapitala ili statutom odreeni manji deo, kao i poverioci preduzea ija potraivanja iznose najmanje desetinu osnovnog kapitala, ako skuptina na njihov zahtev ne pokrene postupak u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva. Podvodei utvrene injenice da tuioci ne predstavljaju akcionare koji imaju ili predstavljaju najmanje desetinu osnovanog kapitala i da se pre podnoenja tube nisu obratili sa zahtevom skuptini drutva radi pokretanja postupka pred nadlenim sudom protiv odluke za koju smatraju daje nezakonita, pravilno su niestepe-ni sudovi zakljuili da tuioci nisu aktivno legitimisani da trae ponitaj odluke skuptine. Pravilan je zakljuak niestepenih sudova daje Skuptina tuenog legitimisana za pokretanje postupka za ponitaj nezakonite odluke, a da se akcionari sa odreenim procentom kapitala, koji iznosi najmanje desetinu osnovnog kapitala najpre obraaju Skuptini sa zahtevom za pokretanje postupka, pa tek ukoliko Skuptina ne pokrene postupak u roku od 30 dana odpodnetog zahteva akcionari su na osnovu navedene zakonske odredbe l. 72. st. 2. Zakona o preduzeima legitimisani da u svojstvu tuilaca pokrenu postupak za ponitaj nezakonite odluke pred nadlenim sudom. Kako se tuioci pre pokrenutog sudskog postupka nisu obratili Skuptini sa takvim zahtevom, tubeni zahtev za ponitaj donete odluke je neosnovan. Zbog neosnovanosti tubenog zahteva za ponitaj odluke pravnog prethodnika tuenog, na osnovu koje je zakljuen ugovor o prenosu nepokretnosti, pravilno je odbijen kao neosnovan i tubeni zahtev za raskid ugovora zakljuen izmeu tuenih. Iz izloenog, neosnovan je razlog revizije daje o tubenom zahtevu odlueno pogrenom primenom materijalnog prava. Navodi revizije daje odluka iji se ponitaj trai nezakonita, nisu od uticaja na pravilnost pobijane presude. Ovo stoga to su osnovano niestepeni sudovi zakljuili da nisu ispunjeni zakonom propisani razlozi da bi se ispitala zakonitost odluke organa upravljanja tuenog, a zbog okolnosti da. tuioci-akcionari nemaju i ne predstavljaju najmanje desetinu osnovnog kapitala i da se pre pokretanja postupka nisu obratili sa zahtevom Skuptini drutva kapitala koja je ovlaena da pokrene postupak pred nadlenim sudom protiv odluke organa preduzea koju smatra nezakonitom. Tuioci takvo ovlaenje imaju samo ako na njihov zahtev nije pokrenut postupak u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva skuptini. (Prama presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 97/07); 150

Raskidanje ugovora zbog neispunjenja Ako jedna ugovorna strana ne ispuni svoju obavezu iz ugovora, druga strana ima pravo da zahteva ispunjenje obaveze ili raskinuti ugovor. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tuilja i tueni su 9.8.1996. godine zakljuili ugovor o kupoprodaji prostora za lokal u GG. Tueni se kao prodava obavezao da navedeni lokal po sistemu "klju u ruke" zavri u roku od 2 godine od dana zakljuenja ugovora, a tuilja je kao kupac odmah isplatila tuenom kupoprodajnu cenu u iznosu od 180.000,00 dinara. Tueni nije ispunio svoju ugovornu obavezu u ugovorenom roku, niti u naknadnim rokovima, s obzirom da mu se tuilja vie puta obraala, ostavljajui mu nove rokove za ispunjenje obaveze, a i pre podnoenja tube u ovom sporu tueni se nije mogao izjasniti kada e svoju obavezu preuzetu ugovorom ispuniti prema tuilji. Kod ovako utvrenog injeninog stanja niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su, na osnovu odredbi lana 124. Zakona o obligacionim odnosima, usvojili tubeni zahtev, raskinuli navedeni ugovor i obavezali tuenog da tuilji izvri povraaj kupoprodajne cene. Za ovu odluku dati su razlozi koje kao pravilne i potpune u svemu prihvata i Vrhovni sud, pa nisu osnovani navodi revizije tuenog o pogrenoj primeni materijalnog prava. Revizijski navodi da su voeni sudski sporovi izmeu stranaka po tubama tuilje protiv tuenog, radi naknade tete nastale usled zadocnjenja tuenog u izvravanju svoje ugovorne obaveze, te daje na taj nain tuilja zapravo bila saglasna da tueni svoju obavezu izvri docnije, nisu od znaaja za drugaije reavanje ove pravne stvari, jer je odredbom lana 124. ZOO propisano da tuilja ima pravo na naknadu tete, jer se u konkretnom sluaju radi o dvostranom ugovoru kao i da tueni nije ispunio svoju obavezu. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2909/05); Pravne posledice neizvrenja ugovora Ako prodava ne preda kupcu prodati stan, kupac moe osnovano zahtevati odprodavca da mu naknadi tetu koja se sastoji u razlici cenapo kojoj je stan kupio i trine cene u vreme raskida ugovora. Prema obrazloenju Nije bilo sporno meu strankama da je tueni po ugovoru prodao tuiocu dvosoban stan i garsonjeru u novogradnji i daje tuilac po tom ugovoru i aneksu tuenom isplatio za te stanove____________din. Takoe nije bilo sporno da je tueni po tom ugovoru isporuio tuenom dvosoban stan, a da mu ni do zakljuenja glavne rasprave nije isporuio garsonjeru, ija ugovorna cena po ugovoru i aneksu iznosi_____________dinara. Tuilac je tubom traio da mu tueni plati trinu vrednost ugovorene garsonjere, poto nije u mogunosti da mu je is porui. Tueni je tokom parnice vratio tuiocu kupoprodajnu cenu garsonjere u iznosu od_____________dinara, tako daje ostalo sporno pitanje plaanja tete u vidu razlike u ceni izmeu cene garsonjere koja je ugovorena i dananje trine cene te garsonjere. Prema pravilima obligacionog prava, stranka koja ne izvri ugovornu obavezu duna je naknaditi drugoj stranci tetu koju je pretrpela zbog neizvrenja ugovora od strane druge stranke. Saglasno tome, prvostepeni sud j e pravilno naao daje tuilac pretrpeo tetu zbog toga to mu tueni nije isporuio ugovorenu garsonjeru koju je tuilac po ugovoru platio tuenom. Ta teta koju je tuilac pretrpeo u vidu razlike u ceni, prema nalazu vetaka, iznos______dinara. Osim toga, tuilac je krivicom tuenog pretrpeo tetu u iznosu od________dinara, ko ji je iznos tuilac platio u sporu koji su on i tueni vodili protiv pomenute stambene zadruge po pitanju vlasni tva sporne garsonjere, tako da je prvostepeni sud pravilno utvrdio daje tuilac zbog toga to tueni nije izvrio svoju ugovornu obavezu u pogledu isporuke garsonjere pretrpeo tetu u ukupnom iznosu od____________dinara, koju je tetu sa sporednim potraivanjima tueni i duan naknaditi tuiocu, jer nema osnova po kome bi se on mogao osloboditi te obaveze. albeni navod tuenog da prvostepeni sud nije cenio iz kojih razloga nije isporuio tuiocu garsonjeru, da lije on za to kriv i da lije odgovoran za tetu koju tuilac trai nije osnovan. Prvostepeni sud je izvedenim dokazima pravilno utvrdio da tueni nije izvrio svoju ugovornu obavezu, jer tuiocu nije po ugovoru prodatu garsonjeru isporuio, pa daje tueni samim tim kriv za neizvrenje ugovorne obaveze i odgovoran za naknadu tete tuiocu. To to stambena zadruga nije isporuila tuenom garsonjeru i to tueni sa toga razloga nju nije isporuio tuiocu, ne moe biti razlog zbog koga tueni ne bi trebalo da plati tuiocu pretrpljenu tetu, jer ugovorom izmeu tuioca i tuenog o kupoprodaji garsonjere nije uslovljeno da e tueni isporuiti tuiocu garsonjeru ako mu je isporui stambena zadruga. Ugovorom, i aneksom uz taj ugovor, izmeu tuioca i tuenog, precizirano je bez ikakvih uslova i ogranienja da tueni prodaje tuiocu garsonjeru za fiksno ugovorenu cenu, s rokom predaje garsonjere tuiocu do kraja_____. godine. Kako tueni tu svoju obavezu nije izvrio, to je zbog toga duan da tuiocu naknadi pretrpljenu tetu u visini spornog iznosa sa kamatama (prema odluci VPS, SI. 577/71). 151

Raskid ugovora zbog neispunjenja - "Kada dunik ne isplati cenu za kupljenu robu, poverilac ako nije ta drugo odreeno, moe raskinuti ugovor prostom izjavom i zahtevati vraanje robe" (prema odluci VSS, Prev. 112/94); Raskidanje ugovora o razmeni zbog neispunjenja - "I kod ugovora o razmeni robe, ako jedna strana (tueni) nije izvrila svoju obavezu, a znala je daje nee izvriti, dok je druga strana (tuilac) svoju obavezu iz ugovora izvrila, ispunjeni su uslovi za raskid ugovora u smislu lana 124. i 127. ZOO, pa poverilac (tuilac) ima pravo da trai povraaj onog to je dao u izvrenju spornog ugovora " (prema odluci VSS, Prev. 68/94); Raskid ugovora zbog neispunjenja - "Dunik nema pravo na raskid ugovora po kome mu je isplaena cena za robu koju nije isporuio poveriocu, zbog poverilake docnje ili drugih razloga " (prema odluci VSS, Prev. 127/94); "Ako je izvrenje obaveze dunika uslovljeno prethodnim ispunjenjem odreene radnje poverioca onda se i u toj situaciji obaveza dunika moe izvriti samo uz primenu pravila o istovremenom ispunjenju (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 110/99); "Predmet lizinga predstavlja tano utvrenu nezamenjivu stvar koja se istekom roka vraa sa umanjenom vrednou usled amortizacije. Prevashodni cilj korisnika lizinga je da stvar ekonomski iskoriava, a ne da na njoj stekne svojinu. Pored ugovorne klauzule o opciji kupoprodaje koja podrazumeva potpuno izvrenje obaveze korisnika lizinga, kada je dogovorena i kaznena klauzula po kojoj u sluaju docnje korisnika sa plaanjem makar jedne rate, tada davalac lizinga stie pravo na raskid ugovora i povraaj predmeta lizinga u sluaju ispunjena uslova iz kaznene klauzule" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 116/97); "Kada je primalac franizinga ugovorom prihvatio sasvim odreene obaveze (isplata, zarada preuzetih radnika i dr.) pa takvu obavezu ne ispuni, stekli su se uslovi za raskid ugovora pre isteka ugovorenog roka trajanja " (iz odluke Vrhovnog suda Srbije, Prev. 306/96); "Kada tueni nije izvrio svoju obavezu iz ugovora o lizingu da kao zakupac plati dospele rate za preuzeta sredstva (lepere), a mogunost raskida iz ovih razloga je predviena ugovorom, tada su ispunjeni uslovi za raskid ugovora o lizingu saglasno propisu iz lana 124. ZOO" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 227/94); "Podizvoa radova ima pravo da od glavnog izvoaa radova po zakljuenom ugovoru trai isplatu cene, ako tim ugovorom isplata nije uslovljena naplatom od investitora" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 173/94); "Prodava je duan da isporui kupcu plaenu robu: na ovu obavezu je bez uticaja injenica da je za vreme docnje prodavca utvrena i odobrena vea cena predmetne robe " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 179/94); "Ako ugovora ne isporui robu svojom krivicom u ugovorenom roku, onda druga ugovorna strana ima pravo da trai naplatu ugovorne kazne i pored toga stoje ostala pri ugovoru, a moe da trai i raskid ugovora i plaanje ugovorne kazne(prema odluci Vrhovnog suda Srbije, G. 211/73); "Onaj ko nametne uslove ugovora u pogledu naina plaanja cene, odgovara za neizvrenje obaveze prodavca i kad njeno izvrenje zavisi od solventnosti treeg" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5112/94).

t f:f

152

Primer tube za raskid ugovora zbog neispunjenja

TRGOVINSKI SUD U TUILAC: ________________________________________________, iz TUENI: iz TU BA za raskid ugovora i naknadu tete, vrednost spora ______________dinara. Tuilac i tueni su _____________godine zakljuili ugovor o graenju u vezi nadziivanja stambenog objekta u _____________, u ulici _______________, br. _____. DOKAZ: ugovor od ________________godine. Po lanu 3. pom. ugovora, vrednost radova po sistemu "klju u ruke" iznosi _____________dinara. Po lanu 4. istog ugovora, na cenu ne utiu vikovi i manjkovi radova, vea ili manja povrina sta nova, kao ni nepredvieni radovi, ve samo naknadni radovi koji se priznaju tuenom kao izvoau radova. Rok zavretka radova ugovoren je za 120 radnih dana od uvoenja tuenog u posao. Tueni je uve den u posao _____________godine, to znai da je sve radove trebalo da izvede do _________________godine. Tueni od svih ugovorenih radova do navedenog roka nije izvrio ni 50%. Dokaz: graevinski dnevnik. Zbog nepridravanja obaveza tuenog, stranke su vie puta aneksima ugovora produavale rok za vretka radova koje je trebalo da izvri tueni, s obzirom da je tuilac izvravao svoje obaveze plaanja, kako je ugovorom o graenu predvieno, pa i vie od toga, jer je tuenom isplatio celokupni ugovoreni iz nos za radove koji su predvieni predmetnim ugovorom. Meutim, tueni i pored toga, ni posle naknad nog roka, nije izvrio svoje obaveze. DOKAZ: aneks ugovora od _______________godine i uplate tuioca od _____________godine. Tueni je samovoljno napustio gradilite dana ________________godine, odnevi sav materijal sa gra dilita, i svoje radnike rasporedio na druga svoja gradilita. DOKAZ: nesporno i graevinski dnevnik. Tuilac je izvrio obezbeenje dokaza - prema stanju naputenog gradilita od strane tuenog na dan _____________godine, tako to je utvrenje tog stanja obezbedio putem suda u ______________, u postup ku obezbeenja dokaza, putem vetaka koje je sud sam odredio, i utvrdio stanje izvedenih radova na gra dilitu tuioca, kao i stanje radova koji jo nisu izvedeni prema ugovoru stranaka od ___________godine. DOKAZ: spisi suda u ______________, sa nalazom vetaka. Tuilac nalazi da je tueni svojim neposlovnim odnosom prema tuiocu, a u vezi predmetnog ugo vora o graenju, doveo do stanja da je odgovoran tuiocu za nastalu tetu i raskid ugovora. Naime, tuilac je odmah po zakljuenju postupka o obezbeenju dokaza, preostale neizvrene gra evinske radove poverio drugom izvoau, za vrednost od _____________dinara, koliko iznosi vrednost neizvedenih radova od strane tuenog. DOKAZ: ugovor o graenju zakljuen sa drugim izvoaem od ____________godine. Za vreme izvoenja radova od strane tuenog priinjena je teta drugim stanarima u zgradi u kojoj je tueni vrio nadziivanje, pa je tako po nalazu vetaka u postupku obezbeenja dokaza utvreno da je tueni prouzrokovao tetu svojim nesavesnim radom u sledeim stanovima, i to: _______________________________________________________________________________________________ , tako da ukupna teta po tom osnovu iznosi ______________dinara, koju je tetu tuilac otklonio preko dru gog izvoaa i kome je za tu tetu istome isplatio ukupan iznos od ___________dinara. DOKAZ: ugovor sa drugim izvoaem radova i isplate koje mu je tuilac izvrio po osnovu otklanja tete u navedenim stanovima. 153

Sa iznetih razloga, tuilac predlae da sud po izvedenim dokazima i sprovedenom postupku, donese sledeu P RES UDU I. Raskida se ugovor o graenju - dogradnji zgrade u _________________, ul. ____________br._______, zakljuen izmeu tuioca ________________i tuenog ________________, od______________godine. II. Obavezuje se tueni da tuiocu isplati na ime vie uplaenog iznosa za izgradnju - dogradnju zgrade iz stava prvog izreke ovog predloga, u odnosu na radove koje je izveo do naputanja gradilita tu ioca, iznos od ______________dinara, sa zateznom kamatom od dana naputanja gradilita do dana ustu panja preostalih neizvedenih radova drugom izvoau radova. III. Obavezuje se tueni da tuiocu isplati na ime naknade tete priinjene stanovima u zgradi iz stava prvog izreke ovog predloga, a koju je tuilac isplatio drugom izvoau radova, u ukupnom iznosu od dinara, sa zateznom kamatom od dana naputanja gradilita tuenog do dana isplate tuiocu. IV. Obavezuje se tueni da tuiocu naknadi trokove postupka, - sve (II, III i IV) u roku od 8 dana pod pretnjom prinudnog izvrenja. Za tuioca - direktor, Primer tube radi ispunjenja obaveze i naknade tete OPTINSKI SUD U Tuilac: _____________________________________, iz____________________, ul. ______________, br. Tueni: _____________________________________, iz____________________, ul. ______________, br. TU BA radi ispunjenja obaveze i naknade tete vrednost spora: ___________dinara, u 2 primerka. Tuilac je dana ___________ godine kupio od tuenog jedan putniki automobil marke _______(blie karakteristike tog automobila), za prodajnu cenu od ________________dinara. U ugovoru je naznaeno da tuilac kupuje predmetni putniki automobil radi obavljanja delatnosti taksiranja, pa je i utvren rok isporuke za _______________godine. DOKAZ: ugovor o prodaji od ____________godine. Tueni nije ispunio svoju obavezu o roku, pravdajui se da od svog dobavljaa jo nije dobio naru enu koliinu automobila, pa i automobil marke koji je tuilac kupio, ali obeava da e svoju obavezu da izvri najkasnije za dva do tri meseca. DOKAZ: pismo tuenog od ____________godine. Tuilac je vie puta urgirao kod tuenog, upozoravajui ga na obavezu koju je preuzeo i na te tu koju tuilac trpi zbog neobavljanja delatnosti taksiranja, ali je tueni ostao pri svom statvu iz navede nog pisma. Prema izvetaju taksi organizacije kojoj tuilac pripada, prosena zarada taksiste u gradu stranaka iznosi dnevno oko __________dinara. DOKAZ: izvetaj taksi organizacije _____________, od___________godine. Imajui u vidu izneto, a saglasno odredbama lana 124. Zakona o obligacionim odnosima, tuilac predlae da sud po sprovedenom postupku i izvedenim dokazima donese sledeu P R ES UDU Obavezuje se tueni _______________, iz_____________, da tuiocu _______________, iz _________________________________, isporui - preda putniki automobil marke ____________, (blie karakteristike tog automobila), i naknadi mu tetu u iznosu od po _________dinara za svaki dan poev od ______________godine do predaje tog auto mobila, kao i da mu naknadi trokove postupka, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvrenja.
____________________godine.

Tu i l a c ,

154

Kad je ispunjenje o roku bitni sastojak ugovora (l. 125. ZOO) Fiksni posao
Ugovor je zakljuen kada postoji saglasna izjava volja stranaka o bitnim sastojcima ugovora. Koji su to bitni sastojci ugovora zavisi od vrste pravnog posla, a i od volje stranaka. O bitnim sastojcima ugovora po prirodi posla stranke se moraju sporazumeti, u protivnom nema ugovora. Rok, po pravilu, nije bitan sastojak ugovora. Stranke ne moraju u ugovoru uneti odredbu u kom roku je dunik duan da ispuni svoju ugovornu obavezu, takav ugovor bi bio pravnovaljan. Ali, svaka stranka moe initi zakljuenje nekog ugovora zavisnim i od nekog uslova, roka ili neke druge odredbe ugovora. Takav ugovor se smatra fiksnim ugovorni, to znai daje fiksni ugovor onaj ugovor kod koga je rok ispunjenja bitan uslov, tako da se ugovor smatra raskinutim protekom roka, bez obzira na odgovornost za docnju. Protekom roka za ispunjenje kod ugovora u kojima rok nije bitan uslov , ugovor se ne raskida, i stranka moe svoju obavezu ispuniti u docnji, i poverilac ne moe odbiti da primi ispunjenje samo zato stoje protekao rok. Poverilac, ako je dunik u docnji, moe odustati od ugovora samo ako je duniku ostavio primeran rok za ispunjenje njegove obaveze, a dunik ne ispuni svoju obavezu ni u tako ostavljenom naknadnom roku. Obratno, kod fiksnog posla, ako dunik svoju obavezu ne ispuni o roku, samim protekom roka ugovor je raskinut, a poverilac moe traiti ispunjenje ugovora samo ako je po isteku roka bez odlaganja obavestio dunika da ugovor odrava na snazi. Dunik nema tog ovlaenja, on ne moe ugovor odrati, ako poverilac to nee. Poverilac u svakom sluaju ima pravo na naknadu tete, bilo daje ugovor odran na snazi, bilo daje raskinut. Da bi ugovor imao karakter fiksnog posla potrebno je da budu ispunjena dva uslova: daje tano odreen rok ispunjenja i da se protekom toga roka ugovor smatra raskinutim. Volja stranaka da rok postave kao bitan uslov, od koga zavisi postojanje ugovora, mora biti jasno izraena, tako da ne postoji nikakva sumnja da su strane opstanak ugovora uslovile time da dunik svoju obavezu ispuni o roku. Ali, nekada se iz konkretnih okolnosti posla moe zakljuiti da ugovor ima znaaj fiksnog ugovora. Potrebno je, u tim sluajevima, da se s obzirom na prirodu posla, vrstu robe, njenu konkretnu namenu, kao i druge okolnosti, moe sa sigurnou zakljuiti da po isteku odreenog roka ispunjenje ugovora za poverioca nema svrhe. Prema odredbama stava 1. ovog lana, kad ispunjenje obaveze u odreenom roku predstavlja bitan sastojak ugovora, pa dunik ne ispuni obavezu u tom roku, ugovor se raskida po samom zakonu. Meutim, poverilac moe da odri ugovor na snazi, ako po isteku roka, bez odlaganja, obavesti dunika da zahteva ispunjenje ugovora. To oekivanje osigurava poveriocu mogunost da i drugim sredstvima obezbedi ostvarenje svojih prava iz takvog ugovora. Ali njegovo je pravo, da kad je zahtevao ispunjenje pa ga nije dobio u razumnom roku, da moe da izjavi da raskida ugovor. To je sutina odredbe lana 125. ZOO. U stvari, odredbe ovog lana odreuju da se rok smatra bitnim uslovom ugovora, i to ne samo kada se ugovor mora ispuniti u odreenom roku, odnosno odreenom vremenu, ve i u sluaju kad je ispunjenje ugovora u odreenom roku bitan sastojak ugovora po prirodi posla. Kod primene istog pojma (raskid ugovora kad je ispunjenje o roku bitni sastojak ugovora), postoje dva sluaja mogunosti raskida ugovora. Prvi se odnosi na raskid ugovora injenicom neispunjenja obaveze u ugovorenom roku, jer su stranke tako ugovorile, a drugi se odnosi, takoe na sluaj raskida ugovora, kojim je predvieno ispunjenje u odreenom roku, u kome se ne naglaava da e se ugovor smatrati raskinutim ako se ne ispotuje odreeni rok, ve to proizilazi iz injenice vezanu za prirodu posla, koji upuuje na zakljuak da protekom ugovorenog roka ugovorna strana vie nije zainteresovana za izvrenje takvog ugovora. Meutim, u drugom sluaju nepotovanje roka ispunjenja, utvreni rok, koji ne predvia za posledicu raskid ugovora, smatra se bitnim sastojkom ugovora samo ako se iz svih okolnosti moe zakljuiti daje izvrenje o roku "po prirodi posla" bitan sastojak ugovora. I kod prvog i kod drugog navedenog sluaja, ispunjenje obaveze u odreenom roku je bitan sastojak ugovora, jer je takvim ugovorom utvrena saglasnost volja ugovornih strana, odnosno da ako se utvreni rok ispunjenja ne ispuni, ugovor se raskida po samom zakonu. U prvom sluaju se u ugovoru naglaava injenica raskida ugovora u sluaju nepotovanja roka ispunjenja, a u drugom sluaju, iako takve odredbe u ugovoru nema, osim roka da se obaveza izvri u odreeno vreme, strana koja nema vie interesa za izvrenje takvog ugovora, treba blagovremeno, tj. odmah po isteku ugovorenog roka, da obavesti drugu stranu da se ugovor smatra raskinutim. To bi bio sluaj, na primer, ako neko narui kod slikara umetnika izradu neke slike, sa odreenim motivima, sa rokom zavretka i njene isporuke naruiocu do odreenog roka, jer e ta slika naruiocu posluiti radi predaje treem licu zbog nekog dogaaja koji se proslavlja, protekom tog roka naruena slika nema vie interesa za naruioca jer je naruilac ne moe uruiti odreenog dana onome kome taj dan predstavlja kakav znaajan dogaaj. Stav prvi ovog lana propisuje da kad ispunjenje u odreenom roku predstavlja bitan sastojak ugovora, a dunik ne ispuni svoju obavezu u tom roku, ugovor se smatra raskinutim po samom zakonu. Meutim, prema stavu drugom istog lana, poveriocu je ostavljena mogunost da takav ugovor odri na snazi, ako po isteku roka, bez odlaganja, obavesti dunika da zahteva ispunjenje ugovora. 155

U ovom drugom sluaju poverilac treba duniku da ostavi naknadni rok za ispunjenje ugovora, pa ukoliko dunik ni u tom roku ne ispuni svoju obavezu, poverilac je duan da ga obavesti da raskida ugovor (stav 3.). Razlika o raskidu ugovora prema odredbama stava prvog ovog lana, i odredaba stavova 2. i 3. istog lana je u tome to se kod prvog sluaja ugovor smatra raskinutim po samom zakonu, dakle nije potrebno da poverilac o toj injenici obavetava dunika na bilo koji nain, dok se kod drugog sluaja trai da poverilac obavesti dunika da raskida ugovor. To se moe zakljuiti i iz sadrine lana 130 ZOO.

Sudska praksa
Posledice prijema izvrenja obaveze dunika posle ugovorenog roka Ako i po proteku roka plaanja koji je ugovoren kao bitni element dunik plaa a poverilac prima uplate, ugovor ne prestaje po samom zakonu, jer je takvim postupanjem jasno manifestovana volja obe stranke da se isti odri na snazi. Iz obrazloenja Pravilan je zakljuak prvostepenog suda da je shodno navedenom lanu 4. ugovora rok za ispunjenje obaveze plaanja naknade za ustupljeno potraivanje bio bitni element ugovora. U sluaju da se do isteka roka koji je bitni element ugovora ne ispuni obaveza koja je ugovorena, sam ugovor se smatra raskinut po sili zakona u smislu lana 125. Zakona o obligacionim odnosima. Prema odredbama istog lana, stav 2, meutim, predvieno je da poverilac moe odrati ugovor na snazi ako po isteku roka koji predstavlja bitni element ugovora bez odlaganja obavesti dunika da zahteva ispunjenje ugovora. Prema utvrenom injeninom stanju nakon isteka roka za plaanje prve rate, tuilac je 21.07.2005. godine do 10.11.2005. godine, vrio uplate naknade tuenom, a tueni je navedene naknade primao, pri emu je i sam tueni nesporno nakon 18.07.2005. godine dao na realizaciju jednu menicu radi naplate potraivanja prema tuiocu. Stoga, navedenim ponaanjem tueni je konkludentnim radnjama jasno manifestovao volju da se ugovor odri na snazi. U smislu citirane odredbe lana 125. taka 2. Zakona o parninom postupku, koju prvostepeni sud primenjuje na utvreno injenino stanje, sud je pravilno utvrdio da ugovor nije raskinut po sili zakona samim protekom roka koji je bio predvien za ispunjenje prve rate. Kako je meutim nesporno meu strankama da je tueni dopisom od 12.12.2005. godine izjavio da ugovor raskida, a tuilac je svojim dopisom navedeni raskid prihvatio, to je pravilna odluka prvostepenog suda kojim je u prvom stavu odluke tubeni zahtev usvojio i utvrdio da je raskinut ugovor o ustupanju potraivanja i Aneks istog ugovora i to saglasnom izjavom volja ugovornih strana. (Izpresude Vieg trgovinskog suda P. 7994/06 od 07.12.2006. godine); Ispunjenje ugovorenog posla o roku Iz okolnosti posla moe se zakljuiti da li ugovor ima znaaj fiksnog posla. Prema obrazloenju Drugostepeni sud nalazi da se u konkretnom sluaju radi o fiksnom poslu, jer iz okolnosti posla jasno se moe zakljuiti da ugovor o kome je re ima znaaj fiksnog posla. Naime, stranke su ugovorile tampanje i isporuku revije ,,8 mart", koja je vezana za proslavu praznika 8 marta i namenjena je enama kao poklon za taj praznik. Shodno tome, s obzirom na prirodu posla, vrstu robe, njenu konkretnu namenu, kao i druge okolnosti moe se sa sigurnou zakljuiti da po isteku odreenog roka ispunjenje ugovora za tuenog nema svrhe. U konkretnom sluaju, a kako to tueni istie u svom prigovoru naplatni nalog, ugovoreni posao je bio vezan za proslavu praznika 8. mart, te posle isteka ove proslave prestao je i interes tuenog za sporne revije. Tuilac je revije isporuio 5. i 6. marta, dakle, izvrio je isporuku u fiksnom roku tj. u roku kada je tueni prema prirodi posla bio zainteresovan za isporuku revija, to i sam tueni priznaje u prigovoru u kome istie daje i 6. marta urgirao kod tuioca za blagovremenu isporuku revije. Tueni je ovih datuma primio reviju bez ikakvih prigovora, pa je posle prijema istim revijama raspolagao na taj nain stoje revije otpremio svojim kupcima. Kod takvog stanja stvari jasno je daje tuilac, izvrivi isporuku robe (revija) 5. i 6. marta, odrao rok isporuke, te se shodno tome razlozi albe da je tuilac zakasnio sa isporukom ukazuju kao neosnovani. Tvrdnja tuenog izneta u albi da je tuilac bio duan da blagovremeno, tj. do 8. marta revije isporui kupcima po njegovim dispozicijama nije osnovana. Naime, spornim ugovorom tuilac nije preuzeo obavezu da do tog roka revije isporui krajnjim kupcima po dispozicijama tuenog, nego je preuzeo samo obavezu da do tog roka (8. marta) revije isporui tuenom, kao to je to i uinjeno, dok je tueni nakon izvrenog prijema vrio dalje otpremanje revija svojim kupcima.

156

Isto tako nije osnovan ni razlog albe da su se stranke usmeno sporazumele da tueni preuzme revije, ali da, ukoliko krajnji kupci vrate revije zbog neblagovremene isporuke, da tuilac umanji svoju fakturu za vrednost vraenih revija. Naime, ovakva tvrdnja tuenog nije niim dokazana. Naprotiv svedok koji je zakljuio navedeni sporazum kao predstavnik tuenog izjavio je daje on rekao da e staviti na teret vraene revije tuiocu, meutim, da predstavnik tuioca na to nije odgovorio, niti je tom prilikom zakljuen ma kakav usmeni sporazum. Shodno tome, pravilno je prvostepeni sud utvrdio ocenom svih provedenih dokaza da tuilac nije preuzeo nikakvu obavezu za sluaj da krajnji kupci vrate tuenom revije, zbog neblagovremene isporuke (prema odluci VPS, SI. 194/71); Poverilac koji je duniku u docnji, mada mu je ovaj ve bio saoptio da nee ispuniti obavezu, ipak ostavio naknadni rok za ispunjenje, ne moe odbiti da primi isporuku koju mu dunik ponudi unutar ostavljenog naknadnog roka. U odnosu na dunika ovakvo ostavljanje naknadnog roka ima dejstva samo ako dunik nije zbog toga zapao u nepovoljniji poloaj. Propust obavetenja dunika o nameravanoj kupovini radi pokria nema za posledicu nevaljanost izvrene kupovine radi pokria, ve samo utie na visinu naknade tete. Prema obrazloenju Kad je tueni izjavio da nee dalje ispunjavati ugovor, tuilac je stekao pravo da odustane od ugovora i da trai od tuenoga naknadu tete zbog neispunjenja, a da mu ne ostavi naknadni rok. Tuilac mu je taj rok ipak ostavio, iako nije morao. Time je tuilac sebi vezao rake. Morao bi, naime, primiti isporuku u tome roku da mu je to tueni ponudio. U odnosu, pak, na tuenoga, imalo je to ostavljanje naknadnog roka pravnog dejstva samo ako tueni nije usled toga zapao u nepovoljniji poloaj. Prosto reeno, sud ne bi dopustio poveriocu da nepotrebnim ostavljanjem naknadnog roka pekulie na raun tuenoga. Kada je, naime, cena robe u porastu, tada se, stoje dui naknadni rok, sve vie poveava teta (razlika u cenama), iju naknadu poverilac trai. Takvo pekulisanje bilo bi protivno naelu potenja i savesnosti, koga se stranke moraju pridravati u prometu robom. U konkretnom sluaju drugostepeni sud nije stekao uverenje daje tuilac ostavio tuenome naknadni rok zato da bi pekulisao na njegov raun. Dokaz za to je injenica to tuilac nije saekao da naknadni rokprotee pa da tek posle toga pone kupovati robu radi pokria. Ostavljeni naknadni rok je isticao 31. januara, a tuilac se poeo pokrivati ve 9. januara i zavrio kupovinu 24. januara. Cena je bila u porastu, tako daje tuilac, u stvari, otklonio od tuenoga veu tetu kad nije saekao da naknadni rok protee bez uspeha, pa da se tek onda pokrije. Uinivi obratno, pokrivi se za raun tuenoga znatno pre bezuspenog isteka naknadnog roka, tuilac je ustvari titio i tuenikove interese, i nije povredio odredbe materijalnog prava. Naprotiv, postupao je u duhu propisanih pravila, pa se stoga za te kupovine ima uzeti da su izvrene u primerenom roku. Kao dalji razlog odbijanja tubenog zahteva, navedeno je u pobijanoj presudi daje tuilac propustio da notificira tuenome da. e izvriti kupovinu radi pokria. Iz spisa se ne vidi daje o tome raspravljano. Meutim, ak i daje tako, taj i takav tuioev propust ne bi imao za posledicu da se ugovori o kupovini od 9. do 24. januara ne smatraju valjanima. Takav, kupev propust moe uticati samo na visinu tete, a ne na valjanost ugovora. Pretpostavlja se, naime, da bi prodava, primivi od kupca obavest da e izvriti kupovinu radi pokria, uputio kupca da kupovinu zakljui pod to povoljnijim uslovima za njega (prodavca). U konkretnom sluaju, meutim, nije tueni prodava takvu tvrdnju u parnici ni postavio (prema reenju VPS, SI 873/60); Raskid po sili zakona - "Kada je rok za ispunjenje obaveze bitan sastojak ugovora, pa dunik u tom roku ne ispuni obavezu, ugovor se raskida po sili zakona. S toga poverilac u tom sluaju nema pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ve samo povraaj datog" (prema odluci VPS, P. 19438/98); Raskidanje ugovora zbog neispunjenja kada je ispunjenje o roku bitan sastojak ugovora - "Odredbe l. 125. st. 1 ZOO odnose se na fiksni ugovor, gde neispunjenjem ugovora o roku nastupa raskid ugovora po samom zakonu. Kako je ugovor prestao da postoji samom injenicom neispunjenja obaveze (isplata kupoprodajne cene), to nije potrebno dati naknadni rok. Odredbe st. 2. i 3. lana 125. ZOO, koje govore o razumnom roku, predstavljaju mogunost poverioca da odri ugovor na snazi" (prema odluci VSS, Prev. 404/97); Ispunjenje o roku i raskid ugovora - "I kod ugovora, kod kojih ispunjenje u odreenom roku predstavlja bitan sastojak, po proteku roka za ispunjenje, poverilac moe odrati na snazi ugovor ako obavesti dunika da zahteva ispunjenje obaveze (prema odluci VSS, Prev. 297/94) "; "Kad je sporazumom stranaka ugovoren fiksni rok, tada ispunjenje ugovora-u roku ima znaenje bitnog sastojka ugovora, s toga se neispunjenjem ugovorene obaveze u roku ima smatrati daje ugovor raskinut po samom zakonu " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 580/87); 157

"Kada ispunjenje obaveze u odreenom roku predstavlja bitan sastojak ugovora ("vai opcija do"), a dunik ne ispuni obavezu u tom roku, ugovor se raskida po samom zakonu" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 605/95); "I kod ugovora, kod kojih ispunjenje u odreenom roku predstavlja bitan sastojak, po proteku roka za ispunjenje poverilac moe odrati na snazi ugovor ako obavesti dunika da zahteva ispunjenje obaveze " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 297/94); "Raskidom ugovora stranke se oslobaaju svojih ugovornih obaveza, ali ako je jedva strana izvrila ugovor ima pravo da joj se vrati ovo stoje dala " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 539/95).

Kad ispunjenje o roku nije bitni sastojak ugovora (cl. 126. ZOO)
Odredbe ovog lana imaju u vidu da ako rok ispunjenja nije bitan sastojak ugovora (dakle, rok postoji ali bez klauzule da se smatra raskinutim ako se rok ne ispotuje), da se smatra da ugovor nije raskinut ako dunik ne ispuni svoju obavezu do odreenog roka, jer je raskid mogu samo ako je dunik zadrao pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu, a poverilac zahteva elo ispunjenje. U ovom sluaju su od znaaja dve okolnosti. Kod proteka roka u navedenom sluaju, duniku je ostavljeno da i po isteku roka ispuni svoju obavezu, samo ako poverilac zahteva ispunjenje dunikovih obaveza. Poveriocu je ostavljeno da bira da li e kod takvog ugovora kod koga ispunjenje o roku nije bitan sastojak ugovora, traiti od dunika da ispuni svoju obavezu, ako je to dunik zahtevao, odnosno zadrao pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu, ili e poverilac iskoristiti pravo iz stava 2. ovog lana, tj. da iskae volju da raskine ugovor, ali pod uslovom da duniku ostavi primereni naknadni rok za ispunjenje. U prvom sluaju, kada je dunik zadrao pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu, poverilac to mora prihvatiti, ali e se koristiti i svojim pravom da duniku ostavi primereni rok za ispunjenje ele obaveze, pa ako se taj rok ne ispotuje sa ispunjenjem ele obaveze, smatra se daje ugovor raskinut. Meutim, ako dunik nije zadrao pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu, poverilac moe, odmah po isteku ugovorenog roka, da duniku ostavi primereni rok za ispunjenje, uz upozorenje da e se neispunjenjem obaveze i po tom naknadnom roku smatrati daje ugovor raskinut. Naknadni rok se smatra onaj rok koji je u objektivnim prilikama dovoljan dug da dunik moe da izvri svoju obavezu. To je faktiko pitanje i ono se ocenjuje sa stanovita normalnih uslova poslovanja i naina izvrenje obaveza. Ako poverilac kod ostvarenja prava iz stava 2. ovog lana ne navede rok za ispunjenje, onda je dunik duan da svoju obavezu izvri i jednom objektivno primerenom roku. Izjava poverioca o izboru prava iz stavova 1. i 2. ovog lana, kojim e se koristiti zbog docnje dunika je konana. U nekim sluajevima poverilac nije duan da duniku ostavlja naknadni rok za ispunjenje obaveze, ako je predmet ugovora pokvarljiva roba, jer bi se u tom sluaju ostavljanje naknadnog, primerenog roka protivilo prirodi posla, ime se ugovoru, odnosno roku predvienom u tom ugovoru daje karakter bitnog sastojka ugovora. U svakom sluaju, ako dunik ne ispuni svoju obavezu, pod uslovima iz st. 1. i 2. ovog lana, odnosno svoju obavezu ne ispuni u naknadnom roku, nastupaju iste posledice kao i u sluaju kad je rok bitni sastojak ugovora, kako to reguliu odredbe lana 125. ZOO. Kod ugovora kod kojih ispunjenje o roku nije bitan sastojak ugovora, poverilac je duan da i u sluaju iz stava 1. i u sluaju iz stava 2. ovog lana, kada dunik nije ispunio svoju obavezu ispunjenja, ovoga obavezno obavesti daje raskinuo ugovor. To obavetenje se mora saoptiti duniku bez odlaganja, odnosno odmah kada su nastupile okolnosti zbog kojih je poverilac stekao pravo na raskid ugovora, kako je to propisano odredbama lana 130. ZOO.

Sudska praksa
Poetak roka zastarelosti kod usovora o sraenju U sporovima u kojima je tubeni zahtev naruioca radova da izvoa izvri svoje ugovorne obaveze, rok zastarelosti poinje da tee prvog narednog dana od dana docnje izvoaa u izvrenju svojih ugovornih obaveza. U situaciji kada fiksni rok nije ugovoren, jer je tuilac u vie navrata pomerao rok do kada tueni treba da izvri sve ugovorne obaveze i preda objekat tuiocu na upotrebu, to je tueni pao u docnju sa izvrenjem ugovora prvog narednog dana posle dana isteka zadnjeg roka za izvrenje ugovorenih obaveza. Iz obrazloenja Iz spisa predmeta proizlazi da su nietepeni sudovi odbili tubeni zahtev, naavi da je potraivanje tuioca zastarelo u smislu lana 374. ZOO. Naime, po miljenju niestepenih sudova tueni je pao u docnju sa ispu158

njenjem ugovorne obaveze dana 31.3.1986. godine. Od padanja u docnju pa do podnoenja tube proteklo je vie od 3 godine. Kako se radi o prometu usluga, odnosno ugovoru za izvrenje usluge, to je saglasno lanu 374, po miljenju niestepenih sudova, zastarni rok od tri godine poeo 31.8.1986. godine i trajao do 31.8.1989. godine. Vii trgovinski sud, razlozima koje je istakao prvostepeni sud, dodaje i to daje tuilac kao naruilac posla, izgubio pravo na ostvarivanje potraivanja sudskim putem saglasno lanu 616. st. 1. ZOO. Vrhovni sud je miljenja da se osnovano revizijom ukazuje da su niestepeni sudovi uinili bitnu povredu u provedenom parninom postupku, jer su zakljuili da je potraivanje tuioca zastarelo, iako takav zakljuak ne proizilazi iz izvedenih dokaza. Naime, stoji injenica da su pravni prethodnici parninih stranaka zakljuili ugovor o delu dana 18.3.1983. godine, po kom ugovoru je tueni kao izvoa radova preuzeo obavezu izrade, isporuke i montae cevne pote za laboratorijske uzorke i administrativne poiljke sa pravima i obavezama kao izvoaa striktno definisanim ovim ugovorom, sa rokom poetka radova odmah, a rokom zavretka radova do 20.9.1983. godine. Tuilac je kao naruilac radova bio u obavezi da tuenom, kao izvoau radova, isplati predraunsku cenu od tadanjih 6.494.076,00 dinara, s tim to bi se konana cena formirala pri konanom obraunu, po osnovu jedininih cena iz ponude i koliine izvedenih radova. Kako je tueni istakao prigovor zastarelosti, to je za ocenu istog najhitnije bilo utvrditi kog dana je tueni pao u docnju sa izvrenjem obaveze, odnosno kada je poeo da tee trogodinji zastarni rok iz lana 374.300. injenica je daje lanom 6. zakljuenog ugovora dogovoreno da e izvoa sa radovima poeti odmah i iste zavriti u roku od 6 meseci, odnosno do 20.9.1983. godine. Pored ove ugovorne odredbe, mora se imati u vidu i odredba lana 27. kojom su se stranke sporazumele da e se nakon zavretka radova izvriti interni pregled istih i prijem od strane naruioca, a ako interni pregled i prijem izvedenih radova izmeu naruioca i izvoaa se ne izvri do tehnikog pregleda i prijema celog objekta, da e se taj interni pregled izvriti istovremeno sa tehnikim pregledom i prijemom celog objekta. Zato su bitne citirane ugovorne odredbe? Bitne su zbog toga to iz spisa predmeta nesumnjivo proizilazi daje interni pregled objekta izvren 19.12.1985. godine, a da tehniki prijem objekta nije izvren. Ovom tubom tuilac trai da se izvre ugovoreni radovi, dakle, trai se izvrenje ugovora. Niestepeni sudovi pravilno zakljuuju daje tueni pao u docnju sa izvrenjem ugovora. Meutim, Vrhovni sud je miljenja da, fiksni rok nije ugovoren, jer je tuilac u vie navrata pomerao rok do kada tueni treba da izvri sve ugovorene obaveze i preda objekat tuiocu na upotrebu. Prvi ugovoreni rok bio je 20.9.1983. godine. Potom sledi novi rok. To je 31.3.1986. godine, do kog roka je tueni trebalo da izvede sve ugovorene radove. Pogreno niestepeni sudovi zakljuuju da ovaj rok nije i dalje produavan. Naprotiv, iz dopisa tuioca, kao poverioca, vidi se da je poverilac ostavio tuenom jo jedan rok za izvrenje svih ugovorenih radova, te daje krajnji rok za izvrenje istih bio 30.11.1986. godine. U situaciji kada fiksni rok nije ugovoren, primeniuiu se odredbe lana 126. ZOO. Prema odredbama ovog lana kad ispunjenje obaveze u odreenom roku nije bitan sastojak ugovora, dunik zadrava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu, a poverilac da zahteva njeno ispunjenje. Ali, ako poverilac eli raskinuti ugovor mora ostaviti duniku primeren naknadni rok za ispunjenje. Ako dunik ne ispuni obavezu u naknadnom roku, nastupaju iste posledice kao i u sluaju kad je rok bitni sastojak ugovora. Ovaj zadnji stav lana 126. ZOO upuuje na primenu lana 125. ZOO, kojim se regulie nastanak pravnih posledica za sluaj da se steknu us lovi za raskid ugovora kad je rok bitan sastojak ugovora. Iako prvi stav odredbe lana 125. ZOO ima konstitutivni znaaj, jer neizvrenjem ugovora u fiksnom roku ugovor se raskida po samom zakonu, poveriocuje ipak data mogunost da odri ugovor tame to e zahtevati od dunika da u naknadno ostavljenom roku, ili rokovima ispuni ugovor. Neispunjenjem obaveza u naknadno ostavljenom roku, i to razumnom, poveriocu je dato pravo da moe da izjavi da raskida ugovor. Dakle, sve zakonske odredbe, do davanja izjave poverioca da raskida ugovor, su u korist poverioca. Kada tu izjavu da, poverilac vie nema mogunost izbora i ne moe vie zahtevati izvrenje ugovora, ve druga prava koja zakon predvia. U ovom sluaju poverilac je pravo na produenje rokova zadrao, pa kako je zadnji rok za izvrenje ugovorenih obaveza bio 30.11.1986. godine, te kako do isteka tog roka tueni nije izvrio ugovorene obaveze, to je tueni pao u docnju narednog dana tj. 1.12.1986. godine, od kada je poeo da tee zastarni rok u kome je tuilac mogao traiti ispunjenje ugovorene obaveze. Saglasno ovakvom stavu, a koji stav ima svoj pravni osnov u odredbama lana 125. i 126. ZOO, Vrhovni sud nalazi da zastarni rok od 3 godine iz lana 374. 300 nije protekao, te daje takav zakljuak niestepenih sudova protivan dokazima koji su izvedeni u toku prvostepenog postupka. (Reenje Vrhovnog suda Srbije, Prev. 98/04 od 18.11.2004. godine).

Raskidanje ugovora bez ostavljanja naknadnog roka (l. 127. ZOO)

Sadrina ovog lana odnosi se na sve ugovore u kojima je odreen rok ispunjenja obaveze od strane dunika, pa ak i na one ugovore iz lana 125. stav 1. ZOO, po kome se smatra daje ugovor raskinut po zakonu -ako ispunjenje obaveze u odreenom roku predstavljaju bitan sastojak ugovora. Naime, ako poverilac i pre do159

spelosti roka izvrenja obaveze utvrdi da iz dunikovog dranja proizilazi da on svoju obavezu nee izvriti ni u naknadnom roku, moe raskinuti ugovor i bez ostavljanja duniku naknadnog roka za ispunjenje. Ovo je naroito vano za ugovore u kojima je predvieno istovremeno ispunjenje obaveza ugovornih strana, kad i po odredbama lana 122. ZOO, u kojima je propisano da "u dvostranim ugovorima nijedna strana nije duna ispuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni, ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu". "Dunikovo dranje" se moe ocenjivati prema raznim okolnostima u kojima on posluje, odnosno daje ili nije solventan da ispuni svoju obavezu, ili daje prema njemu otvoren predsteajni postupak, da mu je raun blokiran, te da li ima prevelike obaveze prema svojim dobavljaima, i uopte - kada iz poslovnih kontakata ugovornih strana poverilac stekne utisak da dunik svoju obavezu nee izvriti ni u naknadnom roku. U takvim uslovima poverilac je duan da i pre isteka ugovorenog roka, posebno ako su dospele i njegove obaveze prema duniku, da ovoga pismeno obavesti da raskida ugovor, navodei razloge za raskid ugovora po osnovu dunikovog dranja, koje mu ne obezbeuje sigurnost ostvarenja ugovora u celini, kakva je bila volja stranaka prilikom zakljuenja ugovora. Naravno, dunik se moe protiviti takvom ponaanju poverioca i traiti da se u sudskom postupku utvrdi nepostojanost uslova za raskid ugovora. Ako sud prihvati takav zahtev dunika, odnosno utvrdi daje poverilac bio u zabludi u pogledu mogunosti dunika da u utvrenom roku nee moi da izvri svoju obavezu, onda se poverilac moe koristiti pravima o prigovoru neispunjenja ugovora (l. 122. i 123. ZOO), kao i pravima utvrenim odredbama o raskidu ugovora o neispunjenju (l. 124. do l. 131. ZOO), ekajui dospelost roka u kome je dunik obavezan da izvri svoju obavezu.

Sudska praksa
Raskid ugovora zbog neispunjenja bez ostavljanja naknadnog roka za ispunjenje Ako je iz ponaanja dunika oigledno da nee ispuniti obavezu, ili zbog prirode obaveze poverilac nema pravni interes za ispunjenje obaveze posle roka, ugovor se moe raskinuti i bez ostavljanja naknadnog primerenog roka za ispunjenje obaveze. Iz obrazloenja Kako je navedeni ugovor zakljuen radi isporuke publikacija iz 1999. godine, a do trenutka zakljuenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom tuilac nesporno nije predao tuenom navedene publikacije, to je iz samog ponaanja tuioca oigledno da on svoju obavezu nee izvriti ni u naknadno ostavljenom primerenom roku, uz posebno ukazivanje da tueni vie i nema interesa za izvrenje navedene obaveze od strane tuioca, jer se radi o publikaciji koja je vezana za odreenu kalendarsku godinu, koja je davno istekla te stoga ni sam tueni nema pravnog interesa za dobijanje navedene publikacije. Pri injenici daje ugovor zakljuen za 1999. godine i daje ugovorom predvieno pretplatno plaanje ce-ne, a da do dana zakljuenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom nijedna od ugovornih strana nije izvrila svoje ugovorne obaveze i naprotiv tueni vie i nema nikakav pravni interes da se izvri obaveza koja je zbog svoje prirode izgubila svaki znaaj za tuenog, to je navedeni ugovor postupanjem stranaka iskazanim kroz kon-kludentne radnje raskinut, pa stoga i nije osnovano potraivanje tuioca na ime neizmirene cene. (Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. 14543/05 od 1.3.2006. godine); Odustanak od ugovora kada dunik padne u docnju Kada dunik padne u docnju stvar je poverioca da li e prihvatiti naknadnu isporuku ili e odustati od ugovora. Prema obrazloenju Sporno je bilo meu strankama da lije tuilac mogao, kada mu je tueni nudio isporuku predmetne robe, nakon pada u docnju, da odbije prijem robe, i da li ugovorena klauzula ,,ekskluziv" u konkretnom sluaju moe imati sudsku zatitu. Razmatrajui sporna pitanja, prvostepeni sud je naao daje tueni kao prodava ostao veran ugovoru, jer daje naknadno nudio isporuku robe tuiocu te je, shodno tome, kao i injenici daje klauzula ,,ekskluziv" nitavna po naim pozitivno pravnim propisima, odbio tubeni zahtev. Ovakvo pravno stanovite prvostepenog suda drugostepeni sud nije mogao prihvatiti. Drugostepeni sud, suprotno pravnom shvatanju prvostepenog suda, nalazi d,a u konkretnom sluaju tue ni nije bio veran odredbama ugovora. Naime, tueni je izriito svojim pismom od 11. marta_______. godine saoptio tuiocu da nee ispuniti svoju ugovornu obavezu. Prema tome, tuilac je bio ovlaen da i bez davanja naknadnog roka odustane od ugovora i trai naknadu tete. Istina nakon isteka roka za izvrenje ugovora dolo je 160

do sastanka meu strankama na kome se raspravljalo o isporuci preostale koliine robe, ali do sporazuma meu strankama nije dolo. Dos leno izloenom, pogrean je stav prvostepenog suda daje tuilac prekrio ugovornu obavezu kada je odbio da primi naknadno ponuenu isporuku robe, sa razloga to kada dunik padne u docnju stvar je poverioca da li e traiti ili prihvatiti naknadnu isporuku robe, ili e odustati od ugovora. Tuilac je odustao od ugovora, te se naknadno nuenje isporuke od strane tuenog, samo moe smatrati kao ponuda za zakljuenje novoga ugovora, a nikako ispunjenje ugovora u pitanju. Isto tako ni stav prvostepenog suda daje ugovorna klauzula ekskluziv" nitavna ne moe se prihvatiti. Naime, lanom 52. Osnovnog zakona o prometu robom (raniji zakon - prim. DV), zabranjeno je meusobno sporazumevanje privrednih organizacija radi postizanja monopolskog poloaja na tritu. Pod zabranjenim sporazumevanjem u smislu ovih propisa, smatraju se dogovori: o podeli trita, o cenama na tritu, ograniavanju obima proizvodnje ili korienje kapaciteta, a sve pod uslovima da se istim dogovorima postie ili moe postii monopolski poloaj jedne radne organizacije u odnosu na druge privredne organizacije ili potroaa. Prema tome, monopol je, u stvari, na odreen nain povreda dobrih poslovnih obiaja i poslovnog morala, te je cilj gore navedenih propisa zatita privrede u celini, tj. zatita normalnog odvijanja poslova na tritu, odnosno dejstva trinog mehanizma, u emu je ukljuena i zatita potroaa. Dosledno izloenom, u konkretnom sluaju, ne moe biti govora da bi klauzulom o ekskluzivnoj prodaji odreenog artikla, odnosno vrste tog artikla, tuilac mogao postii monopolski poloaj u odnosu na druge radne organizacije, jer tueni i nije jedini proizvoa predmetne robe, te su druge radne organizacije mogle nabavljati istu tu vrstu robe i od drugih proizvoaa, i svoje proizvode plasirati na trite, lojalno konkuriui tuiocu. Polazei od pogrenog pravnog stanovita, prvostepeni sud je propustio da utvrdi injenice vane zapresuenje u ovoj pravnoj stvari. Naime, tuilac trai utueni iznos na ime naknade tete. Prvostepeni sud je propustio da utvrdi da li je tuilac zbog neispunjenja ugovora pretrpeo tetu i u kojoj visini (prema odluci VPS, SI. 1172/71).

Raskidanje ugovora pre isteka roka (cl. 128. ZOO)

Za razliku od odredaba prethodnog lana, po kome poverilac moe raskinuti ugovor i bez ostavljanja duniku naknadnog roka za ispunjenje - ako iz dunikovog dranja proizilazi da on nee ispuniti svoju obavezu ni u naknadnom roku, odredbe lana 128. ZOO imaju u vidu pretpostavku, koju na osnovu svih relevantnih okolnosti izvodi poverilac, da ako druga strana oigledno nee ispuniti svoju obavezu iz ugovora, da moe raskinuti ugovor i zahtevati naknadu tete. I u ovom sluaju radi se o mogunosti raskida ugovora pre isteka roka za ispunjenje obaveza, ako je oigledno da druga strana nee ispuniti svoju obavezu iz ugovora. Ta injenica "oigledno" utvruje se prema svim okolnostima koje su od uticaja za zakljuenje da jedna strana nee ispuniti svoju obavezu iz ugovora, ne samo do ugovorenog roka, ve i kasnije - ako bi se toj strani ostavio neki primereni rok za ispunjenje obaveze. Tako, ako je ugovor zakljuen pod odreenim uslovima i ako strana koja treba da ispuni taj uslov to izbegava ili nije u mogunosti da ga ispuni, druga strana moe traiti raskid ugovora. U graevinarstvu, na primer, u jednom sluaju kod ugovora o graenju, stranke su ugovorile da e izvoa radova izvesti sve ugovorene radove u odreenom roku, ali kako je izvoa u meuvremenu zakljuio nove ugovore sa drugim investitorima i njima posvetio vie panje u izvrenju preuzetih obaveza, oigledno je bilo da izvoa radova, s obzirom na svoju tehniku i broju radnika kojima je raspolagao, ne bi bio u mogunosti da izvri obaveze prema naruiocu u ugovorenom roku, pa postoje stalno odlagao izvrenje svoje obaveze ispunjenja, naruilac je imao pravo da raskine ugovor i da trai naknadu tete. Naime, iako je u ugovoru stranaka i stajalo da ne odravanje roka, bilo sa koje strane, ne moe biti razlog za raskid ugovora, to ne znai da bi izvoa zbog toga mogao ispunjenje svoje obaveze da odlae u nedogled, poto bi to bilo protivno ne samo naelu potenja i savesnosti, ve i naelu sigurnosti pravnih poslova na tritu.

Raskidanje ugovora sa uzastopnim obavezama (cl. 129. ZOO)

Iz odredaba ovog lana moe se zakljuiti da kada nisu u pitanju deljive obaveze - kada ni jedna od njih nije kvalifikovana kao posebna celina, pravila iz stava prvog ovog lana odnose se, odnosno primenjuju na obaveze u pogledu svih obronih davanja, pa i onih ve ispunjenih obaveza. Uslov za raskid ugovora nalazi se u recima "ako je iz datih okolnosti oigledno da ni one nee biti ispunjene". Naime, kod postojanja obaveza iz ugovora o uzastopnim ispunjenjima, ronih ispunjenja, kad jedna strana, dunik, ne ispuni jednu obavezu, druga strana moe u razumnom roku raskinuti ugovor u pogledu svih buduih obaveza ali, kao stoje naglaeno, samo ako postoji ozbiljna pretpostavka koja upuuje na zakljuak da dunik oigledno nee ispuniti svoje svoje budue obaveze, obaveze koje dospevaju u odreenim rokovima. 161

Bitan uslov za raskid ugovora po ovom osnovu je da su stranke ugovorile da e jedna od njih izvravati svoje obaveze sukcesivno, u tano odreenim vremenskim rokovima, dakle u ratama ili obrocima. Ako u tako ugovorom utvrenim uslovima dunik ne ispuni jednu obavezu, bilo prvu ili koju drugu dospelu obavezu, a iz odreenih okolnosti oigledno proizilazi da nee biti biti u mogunosti da ih izvri, bilo iz subjektivnih ili objektivnih razloga, poverilac moe (relativno pravo), u razumnom roku, raskinuti ugovor u pogledu svih buduih obaveza. Za razliku od obaveze koja nije deljiva, kod koje svi obroci predstavljaju celinu, gde je interes poverioca da se obaveza u tom obliku i izvri u celini, gde zakanjenje u izvrenju i jednog obroka ini poverioca nezainteresovanim za izvrenje ostalih obroka, i kada, poto je ugovor raskinuo, vraa ono to je po tom osnovu primio (stav drugi ovog lana - "ako njihovo ispunjenje bez izostalih ispunjenja nema interesa za nju"), kod uzastopnih obaveza, koje ne predstavljaju celinu, primljeno izvrenje se ne vraa ako ono predstavlja potraivanje poverioca po osnovu datog. Iz navedenog se zakljuuje, prvo, (kod primene stava prvog ovog lana) da dunik blagovremeno nije ispunio svoju dospelu obavezu po osnovu ispunjenja uzastopnih obaveza, drugo, da se radi o ostalim uzastopnim obavezama ije ispunjenje ne eli primiti i tree, da postoje okolnosti koje oigledno upuuju na zakljuak da i preostale obaveze nee biti ispunjene, a u sluaju primene stava drugog ovog lana, da poverilac moe raskinuti ugovor ne samo u pogledu buduih obaveza, nego i u pogledu ve ispunjenih obaveza, ako njihovo ispunjenje bez izostalih ispunjenja nema interesa za nju. Razlika je oigledna, jer kod drugog sluaja svi obroci predstavljaju jednu celinu, pri emu ne ispunjenje jednog obroka ini nedostatak ele stvari, kao bitnog sastojka ugovora. U sluaju daje poverilac primio neku od dospelih obaveza, a raskinuo je ugovor iz razloga koji mu za to daju pravo, primljeno ispunjenje zadrava samo u obimu svojih ispunjenih obaveza, a u suprotnom vraa primljeno po osnovu neosnovanog obogaenja, s tim to ima pravo da zbog dunikove docnje od ovoga naplati tetu koja je nastala iz te dunikove docnje. Kod nedeljivih obaveza, odnosno nedeljivih uzastopnih obaveza, kada se ugovor raskida i u pogledu buduih obaveza, ako njihovo ispunjenje predstavlja celinu, te zbog toga poverilac nije vie zainteresovan za predmet ugovora, primljeno se, po pravilu vraa, uz naknadu trokova poveriocu koji su nastali zbog docnje dunika. U svakom sluaju, za pravilnu primenu odredaba ovog lana je da se ugovor moe raskinuti samo u sluajevima, prvo, "ako je iz datih okolnosti oigledno da ni one (budue obaveze) nee biti ispunjenje" i, drugo, "ako njihovo ispunjenje bez izostalih ispunjenja nema interesa za nju" (drugu stranu). Kod navedenih sluajeva dunik moe odrati ugovor na snazi ako poveriocu da odgovarajue obezbeenje - da e preostale udele izvravati u odreenim, moda novim rokovima, ako to poverilac prihvati. To obezbeenje se odnosi na davanje garancije od strane treeg solventnog lica, banke, davanja hipoteke i slino, naravno, i u ovom sluaju, ako to poverilac prihvati, odnosno ako je to obezbeenje stvarna garancija da e dunik ispuniti svoju obavezu uzastopnih ispunjenja.

Sudska praksa Raskidanje ugovora zbog neispunjenja (neka sporna pitanja u primeni materijalnog prava u odlukama privrednih (trgovinskih) sudova - l. 124. do 129. - informacija): Reavajui sporove nastale povodom neispunjenja ugovornih obaveza iz dvostranih ugovora, privredni sudovi esto u izrekama svojih presuda kojim usvajaju tubeni zahtev, navode da se odreeni ugovor raskida i da se obavezuje tuena strana da vrati ono stoje od tuioca primila. Najee, reje o ugovoru o kupoprodaji, gde je kupac primio robu a nije platio cenu, ili o obrnutoj situaciji, gde je kupac avansno platio cenu a prodava mu nije isporuio robu. Vii privredni sud u albenom postupku uglavnom ne obraa panju na takvu izreku presude u kojoj je uneta formulacija, - da se ugovor raskida. lanom 124. ZOO izriito je propisano, da kada jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana moe raskinuti ugovor prostom izjavom. To znai da se u sluaju raskidanja ugovora zbog neispunjenja, ugovor raskida prostom izjavom a ne sudskom odlukom. Nema potrebe da sudska presuda u izreci sadri konstataciju da je ugovor raskinut. Tada bi u tom delu presuda bila utvrujua (deklarativna). Meutim, u ovom sluaju unoenje takve konstatacije u izreku presude nije pravilno ako se uzmu u obzir i odredbe lana 187. ZPP,jerje kod tube za utvrenje, neophodno da tuilac za to ima poseban pravni interes (tubeni zahtev kojim se trai da sud utvrdi daje ugovor raskinut). Takav pravni interes u opisanoj situaciji obino ne postoji, jer se sutina spora sastoji u tome to tuilac trai da mu tueni vrati robu ili mu vrati novac koji je primio na ime kupoprodajne cene (lan 132. ZOO), to je predmet dela tube odnosno tubenog zahteva za osudu na inidbu. Pitanje raskidanja ugovora, odnosno da li su ispunjeni zakonski uslovi za raskidanje ugovora prostom izjavom, je deo injeninog pravnog sklopa od koje zavisi odluka o zahtevu za osudu na inidbu i ceni se prema odredbama iz lana 162

124. - 132. ZOO o emu bi sud trebalo precizno da se izjasni u obrazloenju presude. Prema tome, u izreci presude mora biti sadrana samo odluka po zahtevu za vraanje robe odnosno novca (naknada tete) i u sluaju usvajanja tubenog zahteva presuda je uvek kondemnatorna. Sve to je napred reeno za raskidanje ugovora zbog neispunjenja prostom izjavom u skladu sa lanom 124. ZOO vai i sluajevima iz lana 125. ZOO (kad je ispunjenje o roku bitan sastojak ugovora), lana 126 (kad ispunjenje o roku nije bitni sastojak ugovora), lana 127 (raskidanje ugovora bez ostavljanja naknadnog roka), lana 128 (raskidanje ugovora pre isteka roka) i lana 129. ZOO (raskidanje ugovora sa uzastopnim obavezama) - (prema Informaciji br. 2. Odeljenja sudske prakse Vieg privrednog suda u Beogradu).

Dunost obavetavanja (cl. 130. ZOO)

Prema odredbi ovog lana proizilazi daje poverilac, zbog neispunjenja dunikove obaveze, kad raskida ugovor, duan uvek to da saopti duniku bez odlaganja. To se ima shvatiti tako da poverilac pismenim ili na drugi ugovoreni nain saoptava duniku da raskida ugovor zbog neizvrenja njegove obaveze, a ne da e raskinuti ugovor, ali da to mora uiniti odmah, bez odlaganja, tj. u momentu nastanka uslova za raskid ugovora. Pri tom se postavlja pitanje da li se to saoptenje odnosi na sve oblike raskida ugovora ili samo na neke, ako je u nekim lanovima to izriito navedeno. Odgovor je da se ovo pravilo ne primenjuje kod onih ugovora za koje je zakon propisao da prestaju samim nastupanjem odreenih okolnosti, koji su nitavi, odnosno koji su zakljueni protivno prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima. U tim sluajevima, poto se radi o apsolutno nitavim ugovorima, ne postoji bilo ija obaveza obavetavanja jedne ili obe ugovorne strane da je ugovor nitav i da ne proizvodi bilo kakvo dejstvo, jer je ugovor poniten po samom zakonu. I u lanu 125. stav 1, kod ispunjenja o roku bitnog sastojka ugovora, ugovor se raskida po samom zakonu kad dunik ne ispuni obavezu u odreenom roku. U tom sluaju poverilac nije duan da o toj injenici obavetava dunika, osim ako eli da ugovor odri na snazi, kako je to propisano odredbama stava 2. istog lana. Kod ostalih sluajeva, kada su u pitanju relativno nitavi ugovori, obaveza obavetavanja o raskidu ugovora uvek postoji, jer druga strana mora znati o postojanju te injenice, kako bi, eventualno, iskoristio kakvo pravo koje mu zakon omoguava da nastavi sa izvrenjem obaveza. Tako, na primer, u odredbama lana 126. ZOO propisano je da dunik zadrava pravo da i posle isteka ugovora ispuni svoju obavezu, sa ime se poverilac moe saglasiti, ali ako na to pristane mora duniku ostaviti primereni rok za ispunjenje. I u drugim sluajevima, kao to je to sluaj kod ostalih odredaba ugovora zbog neispunjenja (l. 125. st. 2. do cl. 129. ZOO), dunik se mora obavestiti o nastupilom dogaaju zbog koga se ugovor moe raskinuti, kako bi mu se stavilo do znanja da je pao u docnju i da e zbog toga nastupiti pravne posledice naknade eventualne tete, vraanje onog stoje dato i dr.

Kad se ugovor ne moe raskinuti (l. 131. ZOO)

Odredbe ovog lana odnose se na one ugovore ije neznatno ispunjenje preostale obaveze ne ugroava interese druge strane, koja je primila delimino ispunjenje, zbog ega se ugovor pod tim uslovima ne moe raskinuti. Pojam neispunjenja neznatnog dela obaveze moe se tumaiti tako da se odnosi samo na one ugovore koji su u pretenom delu izvreni, a preostali deo nije od znaaja za funkcionisanje stvari koja je bila predmet ugovora. U pitanju je, dakle, ugovor koji je delimino izvren, ali u pretenom delu, gde funkcionalnost tog izvrenja ne dovodi u pitanje ostvarenja cilja zbog koga je ugovor zakljuen. U nekim sluajevima se neispunjenje preostalog, manjeg dela obaveze, ne smatra neznatnim delom - ako predstavlja ozbiljnu i nepremostivu smetnju za pravilno funkcionisanje glavne stvari, u kom sluaju i ako je u pitanju mali deo, ugovor se moe raskinuti i duniku vratiti do tada ispunjeni deo obaveze. Naime, neisporueni deo ne moe se smatrati neznatnim delom ako se zbog tog malog dela ne moe uspostaviti funkcionalnost glavne stvari koja je bila predmet ugovora. U tom sluaju bi se radilo o deliminom ispunjenja ugovora, za koji postoje pravila o reavanju odnosa stranaka iz takvog ugovora. Neznatna obaveza se ne odnosi na sporednu obavezu iz ugovora, ve na obavezu koja je nedeljiva sa glavnom stvari, jer se reci "neznatni deo" vezuju za glavnu stvar. Kada bi se taj izraz drukije tumaio onda bi ugovor stranaka imao vie predmeta, od kojih bi svaki predstavljao posebnu celinu, pa bi se ugovor u tom smislu i izvravao. U svakom sluaju, ako nastane spor, sud bi morao da utvruje bitnost neispunjenja neznatnog dela obaveze, odnosno da utvrdi da li je taj tzv. neznatni deo od sutinskog znaaja za funkcionisanje stvari koja je u pretenom delu izvrena, pa ako utvrdi da se o tome radi, dunika e obavezati, ve prema postavljenom tubenom zahtevu, da ispuni i tu svoju obavezu, a drugu stranu, eventualno, da uputi na traenje naknade tete ako bi zbog neispunjenja takve obaveze dunika za tu stranu nastala teta. 163

Ako dunik ne ispuni svoju obavezu ispunjenja u odnosu na neisporueni tzv. neznatni deo, a utvreno je da taj deo predstavlja bitni sastojak glavne stvari koja je bila predmet ugovora, druga strana moe raskinuti ugovor, s tim to se pretpostavlja daje o svim tim okolnostima dunik ranije bio upoznat.

Sudska praksa
"Delimino neispunjenje ugovorne obaveze moe biti razlog za raskid ugovora, kada druga strana usled toga ne ostvaruje iz ugovora onu korist koja u takvoj situaciji normalno sleduje, ime se u sutini osujeuje cilj ugovora " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 552/95).

Dejstvo raskida (l. 132. ZOO)

Ovim lanom je postavljeno nekoliko pravila kojih se stranke moraj pridravati ako doe do raskida ugovora. Prvo pravilo se odnosi na one dvostrane ugovore koje stranke raskidaju svojom voljom, tj. voljom koja je postojala i u vreme njihovog zakljuenja - da se ugovor zakljui kad su ugovorne strane saglasne o bitnim sastojcima ugovora, ako postoji osnov za njegovo zakljuenje, kao i drugi uslovi propisani zakonom. Ali kada ti elementi po zakljuenju ugovora otpadnu, naroito ako otpadne osnov za zakljuenje ugovora, otpada i svrha postojanja zakljuenog ugovora, pa samim tim prestaju prava i obaveze iz tog ugovora, jer ako osnov ne postoji ne postoji ni ugovor. Pravilo je da stranke koje su saglasno raskinule ugovor nisu osloboenje od obaveze naknade tete. Njihova volja za raskid ugovora proizvodi pravno dejstvo raskida ugovora, ali oni nisu ravnopravni u pogledu preostalih obaveza koje se iskazuju kroz oblik naknade tete za neizvrenje tih obaveza. Kod raskida ugovora svaka strana je subjektivno i materijalno odgovorna za preuzete obaveze u onom obimu koji nije izvrila, a trebalo je da ih izvri, pri emu jedna od tih stranaka ima vie prava, odnosno obaveza, pa to postaje osnov za naknadu tete, o emu ukazuje stav prvi ovog lana. Naime, ukoliko ugovorne strane raskinu ugovor on ih oslobaa njihovih obaveza, tj. izvrenja konkretnih radnji iz ugovora, ali ih ne oslobaa obaveze naknade tete. Naknada tete ima za svrhu da strana koja je vie odgovorna za raskid ugovora naknadi tetu poveriocu u obimu koji poverioca dovodi u stanje u kome bi se on nalazio da je ugovor u potpunosti izvren. Raskidom ugovora saglasnou obeju ugovornih strana ne gubi se, dakle, i pravo na naknadu tete. Naravno, stranke se mogu dogovoriti i da kod ovog oblika prestanka ugovora, odustanu od obaveze naknade tete, jer one mogu svoje odnose ureivati na nain koji njima odgovara. U sluaju da je jedna strana izvrila ugovor potpuno ili delimino, ima pravo da joj se vrati ono to je dala, osim ako nije bilo obostranog davanja, u kom sluaju uzajamna davanja se vraaju po pravilima za izvrenje dvostranih ugovora. Pri tom se misli na odredbe koje reguliu nemogunost ispunjenja kod dvostranih ugovora (l. 137. i 138. ZOO), zatim na odredbe o prekomernom oteenju (l. 139. ZOO), kao i na odredbe o zelenakim ugovorima (l. 141. ZOO), mada se neka reenja nalaze i kod optih uslova formularnih ugovora i ustupanja ugovora. Stav 4. lana 132. ZOO ima u vidu naknadu za korist koju je u meuvremenu imala ona strana koja dugu je. Obim tog vraanja zavisi od duine vremena u kome je dunik koristio dugovanu stvar, pa ako se radi o nov anom iznosu, strana koja vraa novac duna je pored dugovanog iznosa novca platiti i zateznu kamatu od dana ] kada je primila isplatu, kako to reguliu odredbe stava 5. istog lana. U drugim sluajevima vraanja onog to se duguje, podrazumeva pored vraanja glavne stvari i vraanje koristi koje su od korienja te stvari ostvarene, kao na primer kod korienja zakupljene stvari vraa se pored zakupljene stvari i vrednost koja je ostvarena nje nim korienjem ili, ako se koristi vonjak onda se pored vraanja vonjaka u dravinu naknauje i korist koju je dunik ostvario u odreenom periodu, odnosno od dana kada je nastupila docnja do dana vraanja stvari.

Sudska praksa
Neizvrenje ugovora o kolovanju na vojnoj akademiji Prekid kolovanja na Vojnoj akademiji na lini zahtev, smatra se odbijanjem nastavka kolovanja, i time konstituie obaveza naknade trokova nastalih kolovanjem na Vojnoj gimnaziji. Iz obrazloenja: ,,Prvotueni je zavrio Vojnu gimnaziju u predvienom roku, a nakon toga upisao Vojnotehniku akademiju i nastavio kolovanje. O nastavku kolovanja na VTA zakljuenje drugi ugovor izmeu Generaltaba VJ i prvotuenog, kojim je regulisano na istovetan nain kao i prethodnim ugovorom daje obaveza Vojske Jugoslavije da tuenom obezbedi besplatno kolovanje, a propisana je obaveza prvotuenog da u sluaju prekida kolo164

vanja na lini zahtev ili odbijanja da stupi u profesionalnu vojnu slubu po zavretku kolovanja ili ako ne provede onoliko vremena koliko je propisano Zakonom o VJ, naknadi trokove kolovanja tuiocu. Prvotueni je pismenom molbom od 23.7.1999. godine zatraio prekid kolovanja na VTA navodei da nije zadovoljan uslovima studiranja, te je u vezi toga doneta Naredba naelnika VTA VJ od 27.7.1999. godine, kojom je prvotueni otputen sa kolovanja kao student prve godine po svojoj molbi. Na bazi tako utvrenog injeninog stanja nie tepeni sudovi izvode zakljuak daje ugovor o kolovanju prvotuenog u Vojnoj gimnaziji u celosti izvren, jer su obe ugovorne strane izvrile svoje ugovorne obaveze. Kako je prvotueni zavrio Vojnu gimnaziju i nakon toga upisao VTA i nastavio kolovanje, nisu ispunjeni uslo-vi za primenu l.3. ugovora zakljuenog meu strankama o kolovanju prvotuenog u Vojnoj gimnaziji po kojoj bi on bio u obavezi da tuiocu naknadi trokove kolovanja u njoj. Ovakvo pravno stanovite niestepenih sudova se ne moe prihvatiti. Iako je po zavretku Vojne gimnazije prvotueni upisao Vojno tehniku akademiju i u vezi tog kolovanja zakljuio novi ugovor o kolovanju na toj akademiji, radi se o jedinstvenom osnovu i obavezi prvotuenog da zavri kompletno kolovanje, pored Vojne gimnazije i Vojnu akademiju i stupi u profesionalnu vojnu slubu i u njoj ostane onoliko vremena koliko je propisano Zakonom o Vojsci Jugoslavije. Upis na Vojnu akademiju posle zavrene Vojne gimnazije, a nakon toga prekid kolovanja na lini zahtev, smatra se odbijanjem daljeg nastavljanja kolovanja a samim tim i nastaje obaveza da se plate trokovi kolovanja u Vojnoj gimnaziji zbog neizvrenja ugovora. Podnoenje molbe od strane prvotuenog za prekid kolovanja na VTA predstavlja u stvari njegov zahtev da se ugovor o njegovom daljem kolovanju raskine, stoje i prihvaeno od strane tuioca donoenjem Naredbe od 27.7.1999. godine kojom se prvotueni otputa sa kolovanja na VTA. Sledstveno tome, u smislu l. 132. st. 2. ZOO kod raskida ugovora ako je jedna strana izvrila ugovor potpuno ili delimino, ima pravo da joj se vrati ono stoje dala. U ovom sluaju tuilac ima pravo da trai naknadu trokova kolovanja od prvotuenog u Vojnoj gimnaziji, od tuenih kao solidarnih dunika, po prvom ugovoru koji se odnosi na kolovanje prvotuenog u Vojnoj gimnaziji." (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2929/06 od 8.2.2007. godine); Raskid ugovora i vraanje kupoprodajne cene kada je plaanje izvreno u obveznicama stare devizne tednje Kada je kupoprodajna cena plaena u obveznicama stare devizne tednje, kupac iz ugovora o prodaji drutvenog kapitala ima pravo da trai samo povraaj datih obveznica stare devizne tednje ukoliko je zahtev za restituciju osnovan Iz obrazloenja Iz stanja u spisimaproizilazi da su tuilac-protivtueni (u daljem tekstu tuilac) i tueni dana 03.07.2003. godine zakljuili Ugovor o prodaji drutvenog kapitala metodom javne aukcije koji je overen kod optinskog suda u B. 03.07.2003. godine. Tuilac tubom trai raskid navedenog Ugovora, po kome je tueni kupio drutveni kapital za kupoprodajnu cenu koja je uplaena nakon zakljuenja Ugovora nedospelim obveznicama stare devizne tednje. Kako tueni nije ispunio obavezu investiranja, ni obaveze po osnovu rada, a nije obezbedio ni kontinuitet poslovanja u osnovnoj delatnosti koju je subjekt privatizacije obavljao na dan aukcije, tuilac je nakon vie opomena obavestio tuenog da raskida Ugovor. Tubenim zahtevom tuilac je traio da se utvrdi daje Ugovor raskinut i da e odluka suda biti osnov za brisanje upisa promene strukture kapitala i vlasnitva u registarskom uloku. Tueni je u odgovoru na tubu postavio protivtubeni zahtev za povraaj kupoprodajne cene u iznosu od 5.011.000,00 dinara sa kamatom od dana podnoenja protivtube, navodei da ni sam ne eli da ostavi na snazi ugovor o prodaji drutvenog kapitala, jer za to nema ni materijalni ni pravni interes, daje od aprila 2004. onemoguen da upravlja subjektom privatizacije, obzirom da mu je to pravo oduzeto od grupe radnika koji su proglasili vanredno stanje. Prvostepeni sud je usvojio tubeni zahtev, a odbio protivtubeni zahtev nalazei da iz stanja u spisima proizilazi daje raskinut Ugovor o privatizaciji, za ta su se stekli zakonom predvieni us lovi, kao i da tueni nema pravo na povraaj zahtevanog novanog iznosa od 5.011.000,00 dinara sa kamatom, jer takvo pravo tuenog ne proizilazi iz zakljuenog Ugovora i vaeih propisa. Odredbom l. 132. st. 2. ZOO, na koju se tueni poziva, regulisano je da ako je jedna strana izvrila ugovor potpuno ili delimino ima pravo da joj se vrati ono stoje dala. Tueni ni u albi ne osporava daje kupoprodajnu cenu namirio u celini u obveznicama stare devizne tednje i da ima pravo na vraanje onoga to je dao. Meutim, tueni protivtubenim zahtevom ne potrauje date obveznice stare devizne tednje, zbog ega je pravilan zakljuak prvostepenog suda da iz utvrenog ne proizilazi pravo tuioca ria povraaj utuenog novanog iznosa, jer ugovorena cena nije plaena u novcu. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. br. 10605/05 od 12.1.2006. godine); 165

Dejstvo raskida ugovora Raskidom ugovora, strana koja je primila novac po osnovu tog ugovora, obavezna jeda pored njegovog vraanja, plati i zateznu kamatu od dana primanja isplate nezavisno od krivice stranaka za raskid ugovora. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tuilja, kao kupac i tueni, kao prodava, dana 29.07.1994. godi ne zakljuili su ugovor o kupoprodaji poslovnog prostora u______, na_____, za ukupnu kupoprodajnu cenu od 50.825,00 dinara, i to tako da tuilja odmah na dan zakljuenja ugovora isplati 15.250,00 dinara, a ostatak do 50% od ugovorene cene do 18.02.1994. godine, a preostalih 50% najkasnije do dva meseca pre zavretka objekta. Kasnijim aneksima osnovnog ugovora, stranke su sporazumno utvrivale vie cene za ovaj lokal i koliko je dotadanjim uplatama tuilja kupila kvadratnih metara ovog lokala. Na ime otplate kupoprodajne cene, tuilja je tuenom uplatila ukupno 112.340,80 dinara. Dana 15.11.1999. godine tueni je tuilji dostavio pismo kojom je obavestio daje ugovor jednostrano raskinut, poto nije ispunila obavezu plaanja po ovom ugovoru, te daje potrebno da mu dostavi broj iro rauna na koji e joj vratiti uplaena sredstva na ime kupoprodajne cene. Ocenom izvedenih dokaza, sud je utvrdio daje prava volja ugovornih strana prilikom zakljuenja navedenog ugovora bila da predmetni lokal bude na uglu poslovne zgrade i da ima tri staklena zida, i to tako da zid prema pasau bude stakleni i da kasnije izmene u projektu i izvoenju lokala mogu uslediti samo kao ispunjenje elje tuilje kao kupca. Ovakvo reenje je postojalo u idejnom projektu objekta. Meutim, u glavnom projektu, a i kasnije, dolo je do izmene pasanog zida, kao staklenog i na njegovo mestoje postavljen pun zid od opeke, a u martu 1998. godine tueni izgrauje jo tri lokala u pasanom prolazu, ime je predmetni lokal izgubio svoju prethodnu poziciju i time svoju namensku i trinu vrednost. Doziivanjem ovih lokala bitno je naruena sutina lokala koji je predmet kupoprodaje, te kada je na licu mesta, krajem 1998. godine, videla daje izgradnjom novih lokala popunjen pasa na koji je predmetni lokal trebalo da gleda, tuilja je prestala sa uplatama obroka kupoprodajne cene i po prijemu pisma tuenog, pokrenula je ovaj parnini postupak. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, donosei odluku kao u izreci prvostepene presude, kojom je ugovor o kupoprodaji raskinut krivicom tuenog, a tueni obavezan na povraaj kupoprodajne cene sa zakonskom zateznom kamatom od dana kada je tuilja vrila isplatu tuenom pojedinih obroka, pa do isplate, to je u skladu sa odredbama lana 132. Zakona o obligacionim odnosima. Naime, s obzirom da je ugovor raskinut, strana koja je primila novac po osnovu tog ugovora, obavezna je da pored njegovog vraanja, plati i zateznu kamatu od dana primanja isplate, nezavisno od krivice stranaka za raskid ugovora. Krivica je bitna za odluku o zahtevu tuilje za naknadu tete, o emu e prvostepeni sud naknadno odluivati, a prema utvrenom injeninom stanju, do raskida ugovora je dolo krivicom tuenog koji je bez saglasnosti tuilje, nakon prezentiranja idejnog projekta, vrio izmene u glavnom projektu, a zatim i nadalje doziivanjem novih lokala i to bez saglasnosti tuilje. Tim promenama znatno je umanjena namenska i trina vrednost lokala koji je bio predmet pomenutog kupoprodajnog ugovora, zbog ega je tuilja prestala sa daljom otplatom kupoprodajne cene. Takoe je pravilan zakljuak niestepenih sudova da injenica to tuilja nije dostavila iro raun tuenom, ne znai da je ista odbila da primi novac, te da je time pala u poverilaku docnju u smislu lana 325. ZOO, a tueni se mogao osloboditi svoje obaveze i uplatom u sudski depozit. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2860/05); Raskidanje ugovora zbog neispunjenja Raskidom ugovora stranaka, koja je izvrila ugovor potpuno ili delimino, ima pravo da joj se vrati ono stoje dala. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, stranke su zakljuile pismeni overeni ugovor o prodaji nepokretno-sti 4.2.2003. godine Ov. br. 2659/2003, po osnovu koga je tuilja, kupac, kupila od tuenog, prodavca, nepo-kretnosti blie oznaene lanom 1. ugovora. lanom 2. ugovoreno plaanje kupoprodajne cene je obrono, u dva anuiteta, prvi deo u iznosu od 8.500 eura odmah, pri zakljuenju ugovora, a drugi deo 9.000 eura do 30.6.2003. godine. Istim lanom ugovora ugovorne strane su se saglasile da ukoliko doe do neisplate drugog anuiteta prodajne cene, odnosno do neisplate ukupne prodajne cene, da e se ugovor smatrati raskinutim, ime prodava stie pravo na povraaj vlasnitva na nepokretnosti iz lana 1. ugovora, dok kupac stie pravo na povraaj isplaenog dela kupoprodajne cene umanjenog za 10% na ime tete koju je pretrpeo prodava. Isto tako je utvreno daje tuilja 22.4.2003. godine putem advokata uputila tuenom pismo kojim ga obavetava da nee moi isplatiti preostali deo kupoprodajne cene, da se ugovor smatra raskinutim i da trai povraaj datog novca. Tako je, a prema zakljuenom ugovoru 30.6.2003. godine, nastupio raskidni uslov. 166

Kako tueni nije postupio u skladu sa navedenom odredbom lana 2. ugovora o prodaji nepokretnosti, to je tui Ij a u tubi podnetoj sudu 21.11.2003. godine postavila zahtev da se utvrdi daje ugovor raskinut i tueni prodava obavezan da tuilji, kao kupcu, vrati prvi deo datog iznosa na ime kupoprodajne cene umanjen za 10% na ime tete kojujepretrpeo tueni prodava, stoje 7.650 eura u dinarskoj protivvrednosti sa pripadajuom kamatom. Polazei od ovih injenica niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su tuenog obavezali da tuilji vrati sporni iznos umanjen za ugovorenih 10% na ime prvog dela isplate kupoprodajne cene. Naime, strane u obligacionom odnosu dune su da izvre svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje, a obaveza se moe ugasiti samo saglasnou volja strana u obligacionom odnosu ili na osnovu zakona (lan 17. ZOO). U konkretnom sluaju stranke su se lanom 2. ugovora o prodaji nepokretnosti saglasile se da e se ugovor smatrati raskinutim ukoliko doe do neisplate drugog anuiteta kupoprodajne cene, odnosno do neisplate ukupne kupoprodajne cene. U konkretnom sluaju, tuilja nije isplatila drugi anuitet kupoprodajne cene, to znai daje pravilan zakljuak niestepenih sudova daje ugovor o prodaji nepokretnosti kojeg su stranke zakljuile 4.2.2003. godine, raskinut. Raskidom ugovora stranaka, koja je izvrila ugovor potpuno ili delimino, ima pravo da joj se vrati ono stoje dala (lan 132. ZOO), pa kako su se stranke navedenom odredbom lana 2. ugovora, sporazumele da raskidom ugovora prodava stie pravo na povraaj vlasnitva na nepokretnosti, a kupac stie pravo na povraaj isplaenog dela kupoprodajne cene, umanjenog za 10% na ime tete kojujepretrpeo prodava, to su pravilno niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tubeni zahtev tuilje i obavezali tuenog da joj isplati dinarsku protivvrednost 7.650 eura sa kamatom. Navodi revizije o razlozima zbog kojih je tuilja pre nastupanja raskidnog uslova obavestila tuenog da nee moi isplatiti drugu ratu, daje tueni dobij eni novac potroio odmah na drugu prodaju i da nema para da tuilji vrati, bez uticaja je na odluivanje o obavezi tuenog u pogledu vraanja datog nakon raskida ugovora, pa s toga i tvrdnja da su niestepeni sudovi sa ovih razloga pogreno primenili materijalno pravo kada su tubeni zahtev usvojili. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1033/06); Raskid ugovora i naknada tete - "Samo po sebi, injenica to je ugovor raskinut po tubi tuioca i tueni obavezan na povraaj uplaenih iznosa, ne znai daje tueni obavezan da tuiocu naknadi i tetu. Za pravo tuioca da od tuenog, pored povraaj a uplaenih iznosa sa kamatom trai i naknadu tete, odluno je da lije do raskida ugovora dolo iskljuivom krivicom tuenog, odnosno da lije do tete dolo bez krivice tuioca " (prema odluci VSS, Prev. 73/01); Raskid ugovora zbog neispunjenja. Dejstvo raskida. Kamata na avans - "Kod raskida ugovora, poverilac (tuilac) koji je delimino izvrio svoju obavezu, ima pravo da trai povraaj onog to je dao. Kada je tueni (dunik) iznos novca, uplaen na ime avansa, koristio od dana uplate pa do dana povraaj a, to je prema odredbi lana 132. st. 5. ZOO duan platiti zateznu kamatu na taj iznos od datuma uplate do datuma vraanja celokup-nog iznosa " (prema odluci Saveznog suda, Gzs. 33/98); "1 kod ugovora o razmeni robe, ako jedna strana (tueni) nije izvrila svoju obavezu, a znala je daje nee izvriti, dok je druga strana (tuilac) svoju obavezu iz ugovora izvrila, ispunjeni su uslovi za raskid ugovora u smislu lana 124. i 127. ZOO, pa poverilac (tuilac) ima pravo da trai povraaj onog stoje dao u izvrenju spornog ugovora " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. broj 68/94; "Kada je do raskida ugovora dolo skrivljenim neizvrenjem od strane dunika (tuenog), poverilac (tuilac) ima pravo da trai od protivne strane ono stoje dao u izvrenju sopstvene obaveze. Dejstvo raskida iz lanci 132. st. 2. ZOO ne moe se dovoditi u vezu sa podeljenom odgovornou iz lana 192. ZOO. Dejstvo raskida na ve izvrenu obavezu poverioca (isporuku robe) ne moe znaiti podeljeno snoenje posledica raskida ugovora koji je skrivio tueni (neisplatom kupoprodajne cene za isporuenu robu) " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 698/97); "Kada izmeu ugovornih strana doe do raskida ugovora o kupovini motornog vozila, prodava ima pravo da od kupca zahteva naknadu za korienje tog vozila u visini koristi koju je ovaj u meuvremenu imao od ovog vozila, a ne u visini koja se plaa za iznajmljivanje vozila kod organizacija koje se bave iznajmljivanjem kao privrednom delatnou" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, G. 212/81); "Onaj ko nametne uslove ugovora u pogledu naina plaanja cene, odgovara za neizvrenje obaveze prodavca i kad njeno izvrenje zavisi od solventnosti treeg" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5112/94); "U sluaju raskida ugovora pod nekim od uslova predvienim u lanu 125 - 129 ZOO, strana koja vraa novac duna je da plati zateznu kamatu od dana kad je novac primila, bez obzira na to koja je strana kriva za raskid ugovora " ( (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 691/90).

167

RASKIDANJE ILI IZMENA UGOVORA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI

Pretpostavke za raskidanje (l. 133. ZOO)
Zakljuenju ugovora stranke pristupaju imajui u vidu odreene okolnosti, kao i njihove normalne, uobiajene promene u vremenu od zakljuenja do ispunjenja ugovora, pod kojima ispunjenje ugovora obe stranke treba da dovede do eljenog ekonomskog efekta. Meutim, ponekad u vremenskom razmaku izmeu zakljuenja i ispunjenja ugovora mogu nastati izvanredni dogaaji, koji oteavaju ispunjenje jedne strane, ili ako se zbog njih ne moe ostvariti svrha ugovora, odnosno nastupe veoma krupne promene onih okolnosti koje su stranke imale u vidu, a koje su od bitnog uticaja na ispunjenje ugovora i ostvarenja njegove svrhe, a i u jednom i u drugom sluaju u toj meri daje oigledno da ugovor vie ne odgovara oekivanjima ugovornih stranaka, i da bi po optem miljenju bilo nepravino odrati ga na snazi, koja zbog promenjenih okolnosti ne moe ostvariti svrhu ugovora, moe se zahtevati da se ugovor raskine. Strana koja smatra da su nastupile okolnosti koje dozvoljavaju izmenu ugovora moe traiti raskid ili izmenu ugovora. S obzirom da se ugovor zakljuuje da bi bio ispunjen, prvenstveno bi trebalo da strane izmene ugovorne odredbe ije je ispunjenje oteeno. Osnov za to nalazimo u odredbama lana 133. stav 4. ZOO, koje propisuju da se ugovor nee raskinuti ako druga strana ponudi ili pristane da se odgovarajui uslovi ugovora pravino izmene. Promena odgovarajuih uslova, sa stanovita pravine izmene, imala bi uticaja ako bi nastupili odreeni dogaaji posle zakljuenja ugovora, koji se odnose na odredbe o ceni, koliini predmeta, visini drugih obaveza, vremenu, mestu, nainu ispunjenja ugovora. Pravina izmena podrazumeva izmenu ugovora prema okolnostima koje postoje u vreme traenja izmena, dakle, daje ugovor u to vreme zakljuen da bi bile uzete sve te okolnosti kao osnov za zakljuenje ugovora, koji nastaje kao rezultat dejstva velikog broja faktora koji utiu da se neki odnosi bre ili lake menjaju u sveri ekonomskih instrumenata. Izmena ili raskid ugovora moe se traiti samo ako su kumulativno ispunjena dva uslova: 1. da se radi o izvanrednom dogaaju koji se u momentu zakljuenja ugovora nije mogao predvideti i 2. da je usled toga za jednu stranku ispunjenje ugovora preterano oteano ili bi joj nanelo preterano veliki gubitak. Izvanredan dogaaj mora biti i neotklonjiv, a njegove posledice neizbene, i mora nastati posle zakljuenja ugovora, a pre isteka roka odreenog za ispunjenje. To je jasno propisano odredbama stava 3. lana 133. ZOO. Ranija sudska praksa u nekim sluajevima zauzima blai stav dozvoljenosti primene navedenog pravila, ak i ako izmena okolnosti nastane posle isteka roka odreenog za ispunjenje ugovora - "ako je ugovorna strana pala u docnju bez svoje krivice". Osnovno naelo ugovornog prava, tj. jednakost ugovornih stranaka prilikom zakljuenja i ispunjenja ugovora, zahteva da se vodi rauna o promenjenim okolnostima kod svih ugovora. Stranke zakljuujui ugovore imaju u vidu jedan odreen rizik, ali ako taj rizik pree normalne granice, ako znatno remeti ekvivalenciju prestacije, onda ima mesta reviziji ugovora radi postizanja jednakosti ugovornih stranaka. Trebalo bi imati u vidu da se izmene ili raskid ugovora mogu traiti izuzetno, a stranka koja tvrdi da su nastupile izmenjene okolnosti mora to i dokazati. Predmet izmene mogu biti one ugovorne odredbe koje su zahvaene izmenjenim okolnostima. Kod primene ovog instituta treba poi i od subjektivnog kriterijuma, tj. ceni se da li su stranke s obzirom na njihove dunosti i profesionalno ponaanje i poznavanje drutvenih, ekonomskih i trinih odnosa, zakonitosti i kretanja, tendencije razvoja i promena u tim odnosima, morali znati za mogunost nastupanja izvesnih dogaaja i bile dune da ih uzmu u obzir i rizikuju sa njihovim posledicama. Zbog toga je u stavu 2. ovog lana propisano da se raskid ugovora ne moe zahtevati ako je strana koja se poziva na promenjene okolnosti bila duna da u vreme zakljuenja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbei ili savladati. Na primer, ako bi se izmenili uslovi na tritu ive stoke, pa tako zbog sue, odnosno nedostatka hrane za tov stoke, padne cena odreene vrste stoke, i to vidno, recimo za 30%, smatra se da pad cena te stoke za navedeni procenat prelazi normalan poslovni rizik u smislu odredaba lana 133. ovog zakona (ZOO), a koji stranke prilikom zakljuenja ugovora sigurno nisu imale u vidu. Sledstveno tome ta pojava se mora smatrati kao izvanredan dogaaj zbog koga bi isporuilac stoke mogao traiti izmenu ili raskid ugovora, jer je na tritu nastao veliki pad cena stoke koja je ugovorena za isporuku, odnosno prodaju. Sve je to od znaaja, jer imajui u vidu naelo pravinosti, kao i interese obeju stranaka u smislu pomenutog lana ZOO, rizik navedenog pada odreene stoke, na primer svinja, odnosno tete koju je tovilac pretrpeo treba da snose obe stranke i to u odreenoj srazmeri (na primer: 30 : 70). Sem toga, ako bi kupac odustao od ugovora zbog traenja poveanja cene, doveo bi prodavca u teak poloaj u pogledu plasmana svinja, tim vie to bi svinje, po prirodi stvari, svakim danom do pronalaenja drugih kupaca od strane prodavca dobijale u teini, a notorno je da prema zahtevima trita dobijanjem u teini kvalitet svinja opada. Meutim, zakljuujui 168

ugovor o prodaji odreene vrste stoke, ija je cena po samoj prirodi stvari podlona kolebanju, kupac je preuzeo odreeni rizik, tj. pristao je na mogunost eventualnog gubitka, pa je stoga duan da snosi jedan deo tete. U takvom sluaju, visina tete koju bi prodava osnovano mogao da potrauje, utvrdio bi sud vetaenjem i na osnovu odredaba lana 225. Zakona o parnionom postupku, imajui u vidu sve okolnosti od kojih zavisi pravilna odluka. U sudskoj praksi zabeleeno je nekoliko interesantnih sluajeva povodom primene ovog instituta. Tako u jednoj odluci privrednog suda stoji da se prilikom zakljuenja ugovora mora raunati sa odreenim oscilacijama cena. Naime, strana koja zahteva promenu ugovora zbog promenjenih okolnosti, prilikom zakljuenja ugovora, morala je voditi rauna sa odreenim oscilacijama cena na tritu, imajui u vidu odnose u privredi u zemlji, kao i drugim zemljama, sa stanovita tokova svoje privredne delatnosti, to znai daje prilikom zakljuenja ugovora morala voditi rauna i sa odreenim rizikom. Zbog toga se izmene ili raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti mogu traiti samo izuzetno. Prema Optim uzansama za promet robom, koje su i sada aktuelne, kao izvanredni dogaaji zbog kojih se moe traiti izmena ili raskid ugovora, smatraju se naroito - prirodni dogaaj, kao to su sua, poplava, zemljotres; - upravne mere, kao to su zabrana ili ogranienje uvoza ili izvoza i druga ogranienja prometa robom, promena sistema cena, promena tarifa i propisanih cena, promena standarda; - ekonomske pojave, kao stoje izuzetno nagli i veliki pad ili skok cena. Naravno, navedeni primeri nisu jedini i iskljuivi kao merilo utvrivanje izvanrednog dogaaja. To mogu biti i drugi dogaaji ako se mogu uklopiti u norme odredaba l. 133. ZOO.

Sudska praksa
Nastupanje promenjenih okolnosti posle isteka roka za ispunjenje obaveze Izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti ne moe se traiti iako postoje takve okolnosti ako su nastupile poto je ve istekao rok za ispunjenje obaveze. Prema obrazloenju Naime, taanje navod tuenog da su stranke bile ugovorile da tuenom kao prodavcu pripada pravo povienja ugovorene cene u skladu sa fakturom svoga dobavljaa. Meutim, po stanovitu drugostepenog suda izmena ugovora zbog izmenjenih okolnosti ne moe se traiti iako postoje takve okolnosti, koje jednoj strani daju pravo na izmenu ugovora, ako su promenjene okolnosti nastupile poto je ve istekao rok za ispunjenje obaveze preuzete tim ugovorom. Sledstveno tome, tueni kao prodava mogao je traiti izmenu ugovorene cene, u ovom sluaju daje ova okolnost nastupila do kraja meseca aprila_______. godine, kada je isticao rok ispunjenja njegove obaveze. Prema tome, kako je poveanje cene ugovorenoj robi odobreno tek 17. maja________. godine pomenutom saglasnou Saveznog zavoda za cene, sa vanou od 19. maja_________. godine dakle, po proteku roka u kome je tueni trebalo da izvri svoju obavezu i da isporui ugovorenu robu, onda tueni, i po oceni drugostepenog suda, neosnovano je protivtubom traio da se utvrdi da usled izmenjenih okolnosti cena ugovorene robe iznosi vie nego stoje ugovoreno izmeu stranaka. U vezi s tim, po oceni drugostepenog suda, nije osnovan ni albeni navod tuenog da su izmenjene okolnosti nastupile mnogo ranije nego stoje to konstatovano pomenutom saglasnou Saveznog zavoda za cene, budui da svaka promena u cenama na tritu ne predstavlja izvanredan i nepredvidiv dogaaj zbog koga bi se mogla traiti izmena ili raskid ugovora. Po stanovitu drugostepenog suda, da bi promena cene predstavljala izvanredan i nepredvidiv dogaaj, koji bi opravdavao traenje izmene ugovora, potrebno je da je u pitanju takva promena cene koja ima za posledicu promenu u sistemu propisanih cena i koje su usledile na osnovu akta nadlenog organa. Kod takvog stanja stvari prvostepeni sud je pravilno postupio kada je naao da su promenjene okolnosti zbog kojih bi tueni imao pravo da zahteva izmenu ugovora nastupile tek datom saglasnou Saveznog zavoda za cene, te daje ovakva promena u cenama bez uticaja na reenje nastalog spora meu strankama, kada je ta promena nastupila po isteku roka za ispunjenje obaveza tuenog iz pomenutog ugovora o kupovini i prodaji (prema odluci VPS, SI 2989/71). Traenje naplate vee cene od ugovorene Prilikom zakljuenja ugovora mora se voditi rauna sa odreenim oscilacijama cena. Prema obrazloenju Tuilac je tubom traio da se tueni osudi da mu plati cenu za isporuenu mu robu po raunima koje je priloio uz tubu. Tueni je, osporavajui delimino tubeni zahtev, naveo da se sporni iznos odnosi na poveanje cene iznad cena koje su bile predviene zakljunicom izmeu stranaka. Tuilac je, naprotiv, smatrao daje 169

osnovano zaraunao vie cene od ugovorenih, jer je cene morao poveati us led poveanja cene uglju, elektrine energije i elika, kao osnovnih sirovina za proizvodnju okovaka, koje je tuilac isporuio tuenom. Dakle, meu strankama nije bilo sporno daje tuilac poveao cene za isporuenu robu; - bio je sporan osnov tubenog zahteva, tj. da li tuilac ima pravo da trai od tuenog naplatu vee cene od one koja je ugovorena. Reavajui to sporno pitanje, prvostepeni sud je na osnovu ocene izvedenih dokaza naao da u konkretnom sluaju nisu bili ispunjeni uslovi za izmenu ugovora u pogledu cena, u smislu pravila obligacionog prava, poto navodno poskupljenje navedenog materijala ne predstavlja izvanredan dogaaj zbog koje bi se mogle traiti izmene ugovora u pogledu povienja cene. Stoga je prvostepeni sud naao da tubeni zahtev za osporeni deo nije osnovan. Drugostepeni sud je naao daje stanovite prvostepenog suda, na kome je zasnovan pobijeni deo presude, pravilno. Stranke su svoje poslovne odnose regulisale odreenom zakljunicom kao i specifikacijom. Prema ugovorenoj klauzuli iz lana 5. pomenute zakljunice, stranke su se saglasile da za sve to nije predvieno zakljunicom, vae odredbe vaeeg materijalnog prava. Nije bilo sporno daje tuilac utuenim raunima ustvari traio poveanje cene za isporuenu robu Iz dokaza koje je proveo prvostepeni sud jasno proizilazi da se u konkretnom sluaju nisu stekle potrebne pretpostavke da bi se opravdano mogla traiti izmena ugovora i poveanje cena. Tuilac je prilikom zakljuenja ugovora morao raunati sa odreenim oscilacijama cena na tritu, kako je pravilno naao i prvostepeni sud, dakle, morao je raunati sa odreenim rizikom. Pri tom nije osnovan albeni razlog daje do poveanja cene dolo kao posledica promene sistema usled akata nadlenog organa za cene, koji se ima smatrati kao izvanredan dogaaj. Pre svega, tuilac nije pruio nikakav dokaz o tome da je ishodovao odobrenje nadlenog organa za poveanje cene svojih proizvoda zbog poveanja cene pomenutih osnovnih sirovina. Aktom na koji se poziva tuilac dozvoljeno je poveanje uglja rudnicima, a tim aktom nije dozvoljeno poveanje cene tuiocu. Prema tome, tuilac svoju pravnu situaciju u pogledu cena uglja ne moe podvesti pod individualni pravni akt kojim se konkretno regulie sistem cena uglja, tim pre to sa gledita proizvodnje uglja za tuioca predstavlja osnovnu sirovinu, dok u odnosu na rudnike on ini finalni proizvod sa kojim istupa na trite (prema odluci VPS, SI. 1344/72). Izvanredan dogaaj se mora dokazati Izmena ili raskid ugovora zbogpromenjenih okolnosti moe se traiti samo izuzetno. Prema obrazloenju Nije sporna injenica daje tueni po ugovoru bio u obavezi da tuiocu u oktobru ili novembru________. go dine isporui ugovorenu robu, i da je tueni dva meseca pre isporuke traio izmenu odnosno poveanje cene. Predlog za izmenu ugovora tueni je obrazloio nastalim poremeaj em na tritu, koji je doveo do naglog skoka cene. Dakle, tueni se pozvao na promenu u cenama kao na izvanredan dogaaj u smislu zakona.. Poto je od bio isporuku robe po ugovorenoj ceni i u naknadnom roku, podneo je i drugu ponudu tuiocu u pogledu cene. Tuilac je unapred obavestio tuenog da e traiti naknadu tete u sluaju neispunjenja ugovora u naknadnom roku, kao i da namerava kupiti robu od drugog prodavca i traiti razliku u ceni, stoje tuilac i uinio i kupio ro bu na drugoj strani i tako izvrio kupovinu radi pokria. Prvostepeni sud je zakljuio da tuilac u naelu osnovano trai od tuenog razliku izmeu ugovorene cene i cene koju je ponudio tueni. Nije sporno da je tuilac, poto tueni nije ispunio ugovor, robu kupio na drugoj strani po veoj ceni. Zahtev tuenog za poveanje cene, koje je nastalo zbog promenjenih okolnosti u stvari predstavlja njegov predlog za izmenu ugovora u tom pogledu. Iz smisla odredaba materijalnog prava,, proizilazi da se izmena ili raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti moe traiti samo izuzetno. Naime, potrebno je dokazati da se radi o dogaaju koji je izvanredan u tolikoj meri daje njegovim nastajanjem zaista preterano oteano ispunjenje ugovora. Pre svega prvostepeni sud nije utvrivao da li su uopte nastupile promenjene okolnosti i ako jesu u kom obimu. Za ovako utvrenje prvostepeni sud je morao najpre ispitati kolika je bila cena sporne robe na meuna rodnom tritu u momentu zakljuenja ugovora, a zatim koja je cena vaila na tom tritu u oktobru, novembru i decembru______. godine, kada je trebalo da usledi isporuka. Ovo tim pre stoje tueni u toku postupka pruio po datke o stanju na meunarodnom tritu. Na ovaj nain bi se dalje utvrdilo da lije skok cena bio preterano veli ki i da lije ba onoliki kolikim ga je prikazao tueni. Ukoliko bi prvostepeni sud utvrivanjem injenica na napred izneti nain naao da su promenjene okolnosti zaista i nastupile, morao je u tom sluaju imati u vidu da pri ovakvoj kupovini kupac mora postupati sa panjom koja se zahteva u robnom prometu i voditi rauna o interesi ma prodavca, naravno ne na svoju tetu. I lan 85. Jednoobraznog zakona o meunarodnoj prodaji telesnih po kretnih stvari ukazuje na to da ova kupovina mora biti razumna, iz ega proizilazi da bi stranke trebalo da sno se rizik zajedniki. 170

Stranke su zakljuile ugovor aprila______. godine, a isporuku ugovorile ujesen iste godine, to znai da su obe stranke morale biti svesne da je mogunost oscilacije cene neobino velika, pa sledstveno tome, kod razreavanja spornog odnosa treba voditi rauna o interesima obeju stranaka,s obzirom da su svesno ule u odreeni rizik. Iz svega izloenog sledi da prvostepeni sud kod odluivanja o teti koja pripada tuiocu, treba da vodi rauna o navedenim okolnostima pri oceni pitanja da li u ovom sluaju dolaze u obzir pravila o izmeni ugovorenih odnosa usled promenjenih okolnosti. Prvostepeni sudjepogreio kada je spornu stvar resio ne uputajui se u ispitivanje bitnih injenica koje mogu da utiu na reenje ove stvari, ve je uzeo samo cenupo kojoj je tuilac mogao da kupi robu radi pokria (prema odluci VPS, SI. 715/70). Izbor novog direktora nema uticaja na promenu ugovora zbog promenjenih okolnosti Izbor novog direktora, statutarnog zastupnika, umesto ranijeg, izvren od strane Upravnog odbora, ima konstitutivni karakter i proizvodi dejstvo bez obzira to jo nije izvrena promena upisa u odgovarajui registar. Uugovor zakljuen od ranijeg prethodnika, koji se napada i zbog izmena cena na svetskom tritu, nema znaaja na promenu ugovora zbog promenjenih okolnosti, posebno ako je stranka u obavezi bila u docnju. Iz obrazloenja Neosnovani su albeni navodi da ugovor ne proizvodi pravno dejstvo, jer ga je potpisalo lice koje je u trenutku zakljuivanja i potpisivanja bilo od strane Upravnog odbora postavljeno za direktora tuenog, ali jo uvek nije bilo upisano u sudski registar (upis u registar usledio je po potpisivanju ugovora), jer prema zauzetom stanovitu sudske prakse samo prvi upis ima konstitutivni karakter dok svi drugi upisi koji se kasnije izvre imaju samo deklaratorni karakter, a promene nastupaju onda kada su donete odluke o istima. Stoga od trenutka postavljenja odlukom nadlenih organa Upravnog odbora za direktora, imenovano liceje direktor pravnog lica, a njegov upis u sudski registar je od znaaja jer ima deklaratorni karakter. Iz navedenih razloga kako je ugovor potpisao upravo direktor tuenog koji je u vreme potpisivanja ugovora bio izabran od strane Upravnog odbora, a time i ovlaen za potpisivan]e navedenog ugovora, to ugovor proizvodi pravno dejstvo, a svi albeni navodi u tom smislu su neosnovani. injenica da upis u sudski registar ima znaaja za obavetenje treih lica o tome ko je zakonski zastupnik pravnog lica i za ocenu savesnosti treih lica koja posluju sa istim licem, ne znai da navedeni upis ima konstitutivni karakter i daje s toga svaki pravni posao koji je zakljuen pre upisa i potpisan od strane zakonskog zastupnika nepunovaan. S toga, kako izbor direktora tuenog od strane Upravnog odbora ima konstitutivni karakter, a ugovor je potpisan posle navedenog izbora, to je ugovor potpisan od ovlaenog lica i isti proizvodi dejstvo stvarajui obaveze za tuenog. Bez uticaja na postojanje tuenikove obaveze isporuke ugovorene koliine ice je injenica i albeni navod daje na svetskom tritu dolo do promene cene navedenog artikla, jer je ugovorom preuzeta obaveza da se po cenama koje su vaile u vreme zakljuenja ugovora na svetskom tritu i koje su izriito u ugovor unete, tuiocu od strane tuenog isporui kupljena koliina ice i tuilac je u vreme vaenja navedenih cena i izvrio uplatu tuenom, pa se s toga tueni ne moe pozivati na promenu cena na svetskom tritu radi osloboenja od navedene obaveze. Pored iznetog, tueni je u docnji, pa s toga kao ugovorna strana koja je u docnji i ne moe isticati promenjene okolnosti i traiti izmenu ugovora zbog okolnosti koje su se promenile, a koje su nastupile po njenom padanju u docnju. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 10131/06 od 20.12.2006. godine); Promenjene okolnosti zbog promene cena materijala u toku gradnje Ima mesta primeni pravila o izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti kada je ugovorom o kupovini stana u izgradnji ugovorena i uplaena fiksna cena, bez obzira na to to u samom ugovoru stoji odredba da se ta cena ne moe ni po kojem osnovu menjati. Prema obrazloenju Presudom okrunog suda odbijen je tubeni zahtev graevinskog preduzea koje je trailo da se tuenik obavee da mu isplati utueni iznos na ime razlike u ceni za prodati stan po ugovoru i stvarnih trokova, zbog promene cene materijala i drugih trokova. Reavajui po albi tuioca, Vrhovni sud je presudu okrunog suda ukinuo i predmet vratio na ponovno suenje. Tuilako preduzee u tubi i u ovoj parnici je istaklo daje na dan 26. februara 1973. godine sa tuenim zakljuilo ugovor o kupoprodaji dvoiposobnog stana, koji treba da izgradi za tuenog za cenu od 208.110 dinara, raunajui 3.000 dinara po jednom kvadratnom metru u fiksnom iznosu, s tim da stan bude predat na dan 31. avgusta 1974. godine, ali da je usled neredovnog snabdevanja trita osnovnim graevinskim materijalom (gvoem, cementom, instalacionim i drugim materijalom) dolo do porasta cene gradnje. Cena po jednom kva171

dratnom metru je porasla na 4.360 dinara, tako da se pojavila razlika u ceni gradnje za 94.343,20 dinara. Ovo i zbog porasta transportnih trokova, velikog skoka cena graevinskog materijala, cena usluga kooperanata i slino. U dokaz svojih navoda, tuilako preduzee je dalo svoju analizu cena gradnje, koja nije bila predmet preispitivanja od strane vetaka. Ne uputajui se u ispitivanje putem vetaenja i drugih dokaznih sredstava injenica koje istie tuilako preduzee i koje ono smatra izvanrednim dogaajima koji predstavljaju osnovu za primenu pomenute klauzule, okruni sud je bez utvrivanja ovih odlunih injenica pobijanom presudom u celini odbio tubeni zahtev, nalazei da se u konkretnom sluaju radi o fiksno utvrenoj ceni za kupovinu stana i da je tueni, sa svoje strane prema ceni gradnje po 3.000 dinara za 1 m2' ispunio svoju ugovornu obavezu i da za eventualno nastupale pro-mene nije kriv. Meutim, kada se radi o primeni naela o izmeni ugovora zbogpromenjenih okolnosti (rebus sic stanti-bus "), kao jednom od pravnih pravila obligacionog prava, bilo je potrebno da okruni sud u toku glavne rasprave utvrdi odlune injenice, zatrai od stranaka da podnesu dokaze, da se dopune nepotpuni navodi stranaka o vanim injenicama, da se iznesu i dopune dokazna sredstva koja se odnose na navode stranaka, i uopte da se prue sva razjanjenja potrebna da bi se utvrdilo injenino stanje vano za odluku. Stoji injenica daje u zakljuenom ugovoru stranaka, u lanu 3. ugovorena cena od 3.000 dinara za je dan metar gradnje u fiksnom iznosu. Meutim, zahtev za izmenu i raskid ugovora zbog izmenjenih okolnosti ko je su napred iznete kao osnova klauzule ,, rebus sic stantibus", moe biti u naelu osnovan, ak i u sluaju kada su stranke izriito ugovorile da se ugovorom predviena cena ne moe menjati ni po kom osnovu. Ovo u sluaju, ako je posle zakljuenja ugovora dolo do takvih razlika u cenama, koje ne samo da prelaze okvire normalnog rizika u poslovanju odnosne privredne grane, ve znatno premauje onaj poveani rizik, koji su stranke nesumnjivo primile na sebe, kada su se ugovorom odrekle prava na izmenu ugovorene cene zbog promenj enih okolno\ sti (prema reenju Vrhovnog suda Srbije, G 12/76); Raskid zbog promen/enih okolnosti - "Promenjene okolnosti nastale po isteku roka za ispunjenje ugovorne obaveze nisu pravno valjan osnovza raskid ugovora" (prema odluci VPS, P. 9163/98); Pravo isticanja - "Ugovorne stranke se mogu pozivati na promenjene okolnosti samo u periodu od zakljuenja do dospelosti ugovorom preuzete obaveze, a ne i u sluaju promenj enih okolnosti nastalih po ispunjenju ugovornih obaveza " (prema odluci VSS, Prev. 81/99); "Ako zakupnina opadne ispod nivoa koji obezbeuje odravanje iznajmljenog prostora, svrha ugovora 0 zakupu se vie ne moe ostvariti, pa zakupodavac moe traiti raskid ugovora" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 959/94); "Kada ekonomski jaa ugovorna strana (prodava ) pripremi tekst ugovora, nema uslova za raskid zbog promenjenih okolnosti (inflacija i disparitet izmeu zvaninog i trinog kursa dinara, jer su se te pojave mogle predvideti i kroz ugovaranje indeksne klauzule savladati" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4250/97); "Ne postoji pravo na raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti (lan 133. ZOO), ako su stranke ugovornice ekvivalentnost meusobnih davanja obezbedile indeksnom klauzulom, po kojoj se novana obaveza izraena u dinarima izvrava prema zvaninom paritetu dinara prema nemakoj marki" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1810/98).

Dunost obavetavanja (l. 134. ZOO)

Strana koja je ovlaena da zbog promenjenih okolnosti zahteva izmenu ili raskid ugovora, duna je da svoj zahtev saopti drugoj strani im je doznala da su nastupile takve okolnosti. Meutim, proputanjem te dunosti ne znai za nju gubitak prava da izmenu ili raskid ugovora zahteva i ostvari i kasnije. Strana koja se poziva na nastupile promenjene okolnosti moe zahtev za izmenu ili raskid ugovora staviti 1 u sporu u kome se od nje zahteva ispunjenje ugovora. Proputanjem obavetenja druge strane o nastalim pro menj enim okolnostima stvara odgovornost te strane za tetu (stvarnu ili i za izgubljenu dobit - koje mora doka zati) koju je druga strana pretrpela zbog toga to joj zahtev nije bio na vreme saopten. Dunost obavetavanja je veoma vana okolnost, jer obavetavanje druge strane o nastupanju odreenih okolnosti moe biti od uticaja na ispunjenje ugovora. Ako druga strana bude blagovremeno obavetena, kao to je ovde sluaj o nastupanju promenjenih okolnosti, zavisi ostvarenje prava i obaveze druge strane, a u protivnom bie joj onemogueno da preduzme mere koje smatra za korisnim radi zatite svojih interesa. Ba zbog toga, ako druga strana ne bude blagovremeno obavetena o nastupilim okolnostima u vezi promenjenih okolnosti, moe pretrpeti tetu koju je duna da naknadi strana koja je odgovorna zbog neobavetavanja. 172

Okolnosti od znaaja za odluku suda (cl. 135. ZOO)

Mada se odredbe ovog lana posredno (u ovom sluaju) odnose i na ponaanje stranaka prilikom zakljuenja ugovora, koje moraju voditi rauna o svim navedenim pravilima, ukljuujui opta naela i druga pravila iz obligacionog prava, ipak se one neposredno odnose na sud, koji je duan da pri reavanju spora stranaka vodi rauna da li su se stranke prilikom zakljuenja ugovora pridravale navedenih pravila. U odredbama ovog lana navode se reci "poteni promet", i to kao osnovno naelo u poslovnom prometu roba i usluga, pri odluivanju o primeni ostalih pravila navedenih u ovom lanu. Poteni promet podrazumeva primenu naela savesnosti i potenja iz lana 12. ZOO, to znai da se stranke pri zakljuenju ugovora moraju pridravati i drugih pravila koja se odnose na cilj ugovora, o normalnom riziku kod ugovora odnosne vrste, o optem interesu, kao i interesima obeju strana, na koje upuuju odredbe ovog lana. Pri reavanju odreenog spora koji se odnosi na raskid ugovora ili njegovu izmenu, sud vodi rauna o interesima obeju strana, bez obzira ko je od njih podneo tubu. Ovo zbog toga to u nekim sluajevima kada jedna strana eli da zatiti svoja prava zahtevom za raskid ugovora ili njegovu izmenu, polazi pre svega od svojih interesa, koji mogu biti u veoj meri izraeni, na tetu druge - tuene strane, pa sud reavajui spor njihov odnos dovodi do pravilne primene naela "potenog prometa", titei na taj nain i interese druge, tuene strane. O cilju ugovora bilo je dovoljno reci u komentaru lanova koji se odnose na osnov za zakljuenje ugovora. Osnov je jedan od bitnih uslova za nastanak ugovora, jer ako osnov ne postoji, odnosno cilj zbog koga se ugovor zakljuuje, obaveza je bez dejstva. Pa i ako stranke ne vre promet radi zadovoljavanja potreba, na primer, potroaa, ve da izigraju pozitivne propise, i tada ne postoji osnov za zakljuenje ugovora, pa i takav ugovor ne uiva sudsku zatitu. U vezi "normalnog rizika kod ugovora odnosne vrste", a u vezi promenjenih okolnosti, o kome sud vodi rauna kada raspravlja o raskidu ugovora, odnosno njegovoj izmeni, kod dvostranih ugovora postoji pravilo, kad su predmet stvari odreene po rodu, da rizik za propast ili oteenje stvari usled sluaja snosi poverilac koji je u docnji, ako su mu stvari koje su mu ponuene bile izdvojene, ili ako je propala ela masa iz koje je trebalo da se ponuene stvari izdvoje (generini sluaj propasti stvar). Preuzimanje robe predstavlja obavezu za kupca, pa ako je u ugovorenom roku ne preuzme stvara sebi posledice, jer bi u tom sluaju morao da naknadi tetu koju isporuilac trpi zbog njegovog zakanjenja. Naravno, kupac e tu tetu da naknadi ako je odgovoran za docnju. Kod poverioca, prodavca, postoji rizik kada je on u docnji, jer je on duan da stvari uva, ako se one nalaze kod njega, te daje on odgovoran ako doe do propasti ili oteenja robe njegovom krivicom ili nepanjom. O riziku bi se moglo dosta govoriti u vezi kupoprodajnog ugovora, kada rizik ili oteenje robe prelazi na kupca u trenutku kada je primio isporuku robe, kao i u trenutku kada je pao u docnju u pogledu prijema isporuke, zatim o riziku za robu predatu vozaru, pediteru, skladitaru, pa o riziku o transportnim klauzulama (koje se cene prema znaenju tih klauzula), kao i o riziku, odnosno obavezi prodavca kad je roba po izvrenoj isporuci ostala kod njega, odnosno ako je roba ostala kod prodavca postoje rizik za propast ili oteenje preao na kupca (kada je prodava duan da na troak kupca robu uva i sa njom postupa panjom koja se u poslovnom prometu zahteva), kako je to i u Optim uzansama za promet propisano. Zatita optih interesa, o kome sud vodi rauna kada odluuje o raskidu ugovora, odnosno o njegovoj primeni, nema u vidu zatitu javnih interesa koji se odnose na prinudne propise i javni poredak, ve na sluajeve kada zakon propisuje da sud o nekom odnosu odlui prema prilikama koje su izmenjene u odnosu na ranije stanje, kao to bi bio sluaj kod ugovora o doivotnom izdravanju, zatim kod sluajeva izdravanja, ili kod naknade tete odreene u obrocima ili, kako je propisano u odredbama lana 196. ZOO - da "sud moe na zahtev oteenika za ubudue poveati rentu, a moe je na raun tetnika smanjiti ili ukinuti, ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donoenja ranije odluke".

Sudska praksa
Poravnanje o iznosu pravine naknade, koje ima snagu izvrnog naslova, ne moe se menjati zbog promenjenih okolnosti Sporazum zakljuen prema odredbama Zakona o eksproprijaciji izmeu ranijeg sopstvenika i korisnika eksproprijacije, u stvari je poravnanje o iznosu naknade koja ima snagu izvrnog naslova. Takvo poravnanje ne moe se raskinuti ili menjati zbog promenjenih okolnosti, a moe se pobijati samo zbog prevare, prinude ili zablude. Prema obrazloenju Prvostepeni sud je delimino usvojio tubeni zahtev tuioca i izmenio sporazum o odreivanju visine pravine naknade za eksproprisane nepokretnosti zakljuen izmeu tuioca kao ranijeg sopstvenika i tuenika kao ko173

risnika eksproprijacije i tuenik je obvezan da tuiocu na ime pravine naknade, pored isplaenog iznosa po sporazumu, plati jo 258.771 dinar sa 7,5% kamate. Presudom je tuiocu produen ugovoreni rok za iseljenje za godinu dana. Drugostepeni sud je preinaio presudu prvostepenog suda, tako stoje odbio tubeni zahtev tuioca, jer po oceni drugostepenog suda nisu ispunjeni uslovi za izmenu zakljuenog sporazuma izmeu stranaka u smislu odredaba lana 133. Zakona o obligacionim odnosima. Odluujui o reviziji Vrhovni sud Srbije je odbio reviziju tuioca kao neosnovanu. Nije sporno da su tuilac i tueni zakljuili sporazum o pravinoj naknadi za eksproprisane nepokretnosti tuioca u korist tuenog, pred nadlenim organom uprave skuptine opitne. Takoe, nije sporno da je tuenik isplatio na ime naknade za eksproprisane nepokretnosti tuiocu 220.000 dinara i daje ustupio tuiocu na trajno korienje graevinsku parcelu radi podizanja porodine stambene zgrade. Tuilac se obavezao da se iseli iz eksproprisane stambene zgrade i istu slobodnu od lica i stvari preda tueniku do 31. decembra 1980. godine, a tu svoju obavezu nije izvrio. Tuilac tubom trai reviziju navedenog sporazuma, jer navodno nije bio u mogunosti da za dobijeni iznos pravine naknade kupi potreban graevinski materijal za podizanje porodine stambene zgrade i zbog toga nije izgradnju iste izvrio do 31. decembra 1980. godine, jer je graevinski materijal u meuvremenu poskupio zavise od 100%. Po shvatanju Vrhovnog suda Srbije, sporazum zakljuen u smislu odredaba Zakona o eksproprijaciji izmeu ranijeg sopstvenika i korisnika eksproprijacije pred nadlenim organom uprave skuptine optine je, u stvari, poravnanje o iznosu pravine naknade koje ima snagu izvrnog naslova. Stoga se ovakvo poravnanje ne moe raskinuti ili menjati zbog promenjenih okolnosti u smislu odredbe lana 133. Zakona o obligacionim odnosima. Takvo poravnanje moe se pobijati samo zbog prevare, prinude ili zablude. S obzirom na izloeno, okruni sud je preinaio presudu optinskog suda i odbio tubeni zahtev kao neosnovan (prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev 723/82);

Odricanje od poziva na promenjene okolnosti (l. 136. ZOO)

Pravilo iz ovog lana proizilazi iz odredaba lana 10. ZOO, po kojima su strane ugovornice slobodne da svoje odnose urede po svojoj volji, pa i iz pravila lana 20. ZOO, po kome strane mogu svoj obligacioni odnos drukije da odrede, nego to je Zakonom o obligacionim odnosima odreeno. Zbog toga je u lanu 136. ZOO propisano da su stranke slobodne prilikom zakljuenja ugovora da unapred predvide, (prilikom zakljuenja ugovora), da se odriu nekih odredaba ugovora ako pri izvrenju tog ugovora nastanu promenjene okolnosti koje oteavaju poloaj jedne od ugovornih strana, pa bi takav ugovor, ako bi se primenio bez pozivanja na okolnosti koje su nastale u toku njegovog izvrenja, bio protivan naelu savesnosti i potenja. Iz navedenih odredaba ovog lana proizilazi da se strane u ugovoru unapred mogu odrei "pozivanja (samo) na odreene promenjene okolnosti". To znai da one mogu ugovoriti unapred odricanje od nekih odredaba ugovora, ako u toku izvrenja nastupe odreene okolnosti koje ugovor, primenom tih odredaba, oteavaju ispunjenje jedne strane. Re "unapred" odnosi se na trenutak zakljuenja ugovora, to znai da se strane ne mogu odrei pozivanja na odreene promenjene okolnosti u toku izvrenja ugovora, zakljuenjem novog ugovora, jer bi u tom sluaju dolo do prestanka ugovora ili do takve izmene ranije zakljuenog ugovora koje bi taj ugovor inile novim ugovorom. Odredbe lana 133. ZOO propisuju i mogunost da se moe "ugovor pravino izmeniti", pod uslovima koji su propisani u stavu 4. pom. lana. Mada odredbe tog lana ne propisuju, odnosno ne daju primere koje su to okolnosti koje oteavaju ispunjavaju obaveze jedne strane, u komentaru lana 133. ovog zakona naveli smo te okolnosti, odnosno dogaaje, koji se odnose naroito na: prirodni dogaaj, kao to su: sua, poplava, zemljotres; zatim upravne mere, kao to su: zabrana ili ogranienje uvoza ili izvoza, promena sistema cena, promena standarda; kao i ekonomske pojave - izuzetni nagli i veliki pad ili skok cena. Imajui u vidu odredbe lana 133. ZOO, po kojima se utvruju pretpostavke za raskidanje ugovora zbog promenjenih okolnosti, a koje imaju za cilj da odre ranije zakljueni ugovor, ali da se isti izmeni samo u pogledu onih okolnosti koje taj ugovor u novim okolnostima ini nepravinim za jednu ugovornu stranu, koja nije odgovorna za nastupanje tih okolnosti, odredbe lana 136. ZOO daju mogunost ugovornim stranama da se kod izvrenja ve zakljuenog ugovora odreknu primene neke odredbe koje oteavaju izvrenje ugovora ba zbog nastanka nekih okolnosti o kojima stranke prilikom zakljuenja ugovora nisu znale niti su morale znati da e nastupiti u toku izvrenja ugovora. U pitanju su, dakle, neke odredbe, koje su od uticaja za izvrenje ugovora, a koje bi se morale drukije primeniti prema novim okolnostima koje su nastale u toku izvrenja ugovora, jer bi njihovo izvrenje dovelo do nejednakog poloaja strana sa stanovita naela o savesnosti i potenja. Imajui u vidu sadrinu odredaba lana 136. ZOO, a sa stanovita napred'iznetog, jasno je da se stranke ne mogu unapred odrei pozivanja na promenjene okolnosti koje mogu nastati u toku izvrenja ugovora, jer, kao stoje naglaeno, stranke nisu elele zakljuenje takvog ugovora koji bi ga nepravedno odrao na snazi, protivno naelu savesnosti i potenja, dakle na tetu jedne ugovorne strane. 174

NEMOGUNOST ISPUNJENJA
Nemogunost ispunjenja za koju ne odgovara ni jedna strana (cl. 137. ZOO)
Odredbe ovog lana propisuju pravilo kada nastanu okolnosti zbog kojih jedna ugovorna strana nije u mogunosti da izvri ugovorom preuzete obaveze, u celini, ili nastane sluaj delimine nemogunosti ispunjenja, za koje i u prvom i u drugom sluaju nije odgovorna nijedna ni druga strana. U pitanju su, dakle, dvostrani ugovori, kod kojih je naknadno, posle zakljuenja ugovora, nastala nemogunost ispunjenja ugovora u celini ili delimino. To su osnovne karakteristike kod ugovora kod kojih je nastupila nemogunost ispunjenja, uz uslov da za to neispunjenje nije odgovorna nijedna strana. To e biti sluaj ako predmet ugovora fiziki propadne ili se oteti do te mere da ne moe ostvariti funkciju zbog koje je ugovor zakljuen. Zatim, to moe biti sluaj vie sile, kao to su poplave, sua ili zemljotres, koji ako nastanu u vezi ugovorene isporuke, na primer, odreene itarice na podruju u kome je via sila prouzrokovala totalnu tetu, od kojih se oekivala odreena koliina prinosa, gase se obaveze i jedne i druge ugovorne strane, pa ako je druga strana neto ispunila od svoje obaveze, na primer, dala avans za nabavku semena i za druge potrebe, njoj se to mora vratiti po pravilima o vraanju steenog bez osnova. Strana koja je pretrpela tetu iz navedenih primera ima tu pogodnost to se njena obaveza u pogledu ispunjenja ugovora gasi, odnosno to se oslobaa obaveze da ugovorenu obavezu ispuni, ali snosi rizik propasti oekivanog prinosa, a pored toga duna je da ako je neto primila od druge strane radi ispunjenja ugovora, da to vrati u celini. Druga strana u ugovoru, kod nastanka nemogunosti ispunjenja za koju ne odgovara nijedna strana, duna je da trpi posledice takvog neispunjenja, odnosno da ne oekuje izvrenje ugovora, jer se i njena obaveza nastankom takvog dogaaja gasi. Ako je druga strana neto ispunila u vezi zakljuenog ugovora, ona ima pravo da joj se to vrati po pravilima o vraanju steenog bez osnova (lan 210. ZOO). U sluaju delimine nemogunosti ispunjenja zbog dogaaja za koji nije odgovorna nijedna ni druga strana, druga strana moe raskinuti ugovor ako delimino ispunjenje ne odgovara njenim potrebama. Meutim, ako druga strana ne raskine ugovor, u tom sluaju ugovor ostaje na snazi uz redukciju obaveze strane koja je u obavezi, u kom sluaju strana u obavezi moe traiti srazmerno smanjenje svoje obaveze. Ako se strane o tome ne sporazumeju, logino je da druga strana raskine ugovor, i da svoj odnos u vezi tog raskida resi po pravilima o raskidu ugovora za koje nije odgovorna jedna strana.

Sudska praksa
Nemogunost ispunjenja uslovljeno zakonskom zabranom Zakonom o regulisanju javnog duga Savezne republike Jugoslavije, po osnovu devizne tednje graana, propisano je da se danom stupanja na snagu ovog zakona obustavljaju sudski postupci za naplatu devizne tednje obuhvaene ovim zakonom, ukljuujui i izvrne postupke, pa i naplata devizne tednje kod Dafimen banke. Iz obrazloenja Reenjem Prvog opfinskog suda u Beogradu P. br. 2959/04 od 16.12.2004. godine, obustavljen je postupak u predmetu po tubi tuioca V. V, radi utvrenja i isplate protiv tuene Narodne banke Srbije. Odluujui o albi tuioca, Okruni sud u Beogradu je reenjem G. br. 3557/05 od 30.03.2005. godine, odbio kao neosnovanu albu i potvrdio prvostepeno reenje. Protiv navedenog reenja Okrunog suda u Beogradu, tuilac je blagovremeno izjavio reviziju i svih zakonom predvienih razloga. Vrhovni sud je ispitao pobijano reenje u smislu odredbe cl. 386. u vezi odredbe l. 400. ZPP, i naao da revizija nije osnovana. Odredbom l. 36. Zakona o regulisanju javnog duga Savezne republike Jugoslavije, po osnovu devizne tednje graana ("SI. list SRJ" br. 36/02), propisano je da se danom stupanja na snagu ovog zakona obustavljaju sudski postupci za naplatu devizne tednje obuhvaene ovim zakonom, ukljuujui i izvrne postupke. Kako iz sadrine tubenog zahteva proizlazi da tuilac potrauje naplatu devizne tednje poloene kod Dafiment banke, to je postupak u ovoj parnici morao biti obustavljen, jer je citirana zakonska odredba imperativne prirode, pa su niestepeni sudovi izveli pravilan injenini i pravni zakljuak, pravilnom primenom odredbe l. 36. navedenog Zakona. (Prema reenju Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2977/05); 175

Nemogunost ispunjenja obaveze Ako kupac, kao jedna od strana u dvostranom ugovoru, u celosti ispunio obavezu isplatu kupoprodajne cene, pa pri nemogunosti da prodava ispuni svoju obavezu i preda vozilo kupcu, kupac ima pravo da zahteva vraanje po pravilima o vraanju steenom bez osnova. Iz obrazloenja Osnovanost tubenog zahteva, kojim tuilac trai povraaj uplaenog iznosa na ime kupoprodajne cene za vozilo koje tueni nije predao tuiocu, proizilazi iz odredbe lana 137. i lana 210. Zakona o obligacionim odnosima. Prema odredbi lana 137. kada je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemogue zbog dogaaja za koji nije odgovorna nijedna ni druga strana, gasi se i obaveza druge strane, a ako je ova neto ispunila od svoje obaveze, moe zahtevati vraanje po pravilima o vraanju steenog bez osnova. Pri utvrenim injenicama, daje tuilac ispunio ugovornu obavezu - isplatu ugovorene kupoprodajne cene, a da je predaja vozila koje je predmet ugovora, kao obaveza tuenog, nemogua zbog dogaaja za koji nije odgovorna nijedna ni druga strana, tueni je duan po pravilima propisanim lanom 210. Zakona o obligacionim odnosima, da tuiocu izvri povraaj uplaene kupoprodajne cene, kao deo imovine koji je preao u imovinu tuenog po osnovu zakljuenog ugovora, a koji se nije ostvario. Imajui u vidu navedene zakonske odredbe na odnos izmeu stranaka, nije od uticaja okolnost na koju ukazuje tueni, da je iznos kupoprodajne cene uplatio proizvoau vozila_______. Ovo stoga to je tuilac, kao jedna od strana u dvostranom ugovoru u celosti ispunio obavezu - isplatu kupoprodajne cene, pa pri nemogunosti da tueni ispuni svoju obavezu i preda vozilo tuiocu, tuilac ima pravo da zahteva vraanje po pravilima 0 vraanju steenom bez osnova. Po istim pravilima tueni je mogao da zahteva vraanje iznosa koji je uplatio proizvoau na ime cene vozila ija predaja nije izvrena tuenom. Meutim, za odnos stranaka nije od uticaja odnos tuenog i proizvoaa vozila, jer obaveza vraanja postoji i kada se neto primi, s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao u smislu stava 2. lana 210. Zakona o obligacionim odnosima. Neosnovano tueni istie da nije u obavezi da vrati iznos koji predstavlja cenu uporednog vozila, u odnosu na vozilo koje je predmet ugovora zakljuenog izmeu stranaka, s obzirom daje tuilac izvrio uplatu cene za vozilo koje je predmet ugovora, pa tako uplaeni iznos i predstavlja deo imovine tuioca koji je preao u imovinu tuenog. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1340/05); Nemogunost ispunjenja obaveze Nije dovoljno samo uopteno pozivanje suda na odreene okolnosti, ve je potrebno utvrditi uzronu vezu izmeu takvih okolnosti i konkretne nemogunosti ispunjenja obaveze. Iz obrazloenja Prema stanju u spisima, tuilac i tueni su nesporno bili u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o zajed nikom finansiranj u i izgradnji stambeno-poslovnog objekta opredeljenog u ugovoru. Predmet tubenog zahteva je tuioevo potraivanje na ime neizmirenih novanih dugovanja tuenog, i to po osnovu odredaba oznaenog ugovora. Dakle, tuilac je postavio tubeni zahtev za plaanje opredeljene sume koju mu tueni nije isplatio u j skladu sa odredbama zakljuenog ugovora. Tueni je protivtubom zahtevao da se raskine ugovor, zakljuen izmeu parninih stranaka, zbog nemogunosti ispunjenja ugovora, usled nedobijanja odobrenja nadlenog dravnog organa za izgradnju predmetnog objekta. Meu strankama nije sporno da tueni nije zapoeo bilo kakve radove na izgradnji tog objekta, kao 1 da nije pribavljeno odobrenje za izgradnju objekta. Meu parninim strankama je sporno da lije obaveza pla anja sporne naknade uslovljena izgradnjom objekta, da li je izgradnju objekta bilo mogue izvriti, da li je obaveza tuenog prestala zbog nemogunosti ispunjenja, odnosno da li nedobijanje odobrenja nadlenog drav nog organa predstavlja viu silu koja u potpunosti onemoguava izgradnju predmetnog objekta. Prvostepeni sud je, imajui u vidu daje nemogunost dobij anja potrebnih dozvola i odobrenja ovlaenih dravnih organa za izgradnju objekta predstavljalo budui objektivno neizvesni dogaaj koji tuilac i tueni u trenutku zakljuenja ugovora nisu mogli predvideti i koji nije zavisio od njihove volje, odbio tubeni zahtev, nalazei da tueni ima pravni osnov za utvrenje raskida navedenog ugovora utvrdio da je ugovor raskinut, sa obrazloenjem da tuilaka strana u konkretnom sluaju ne moe zahtevati isplatu u tubi oznaenog iznosa, jer sama u dvostrano obavezujuem ugovoru nije ispunila svoju obavezu, odnosno jer nije ustupila predmetnu nepokretnost, niti je pribavila potrebne dozvole i odobrenja za izgradnju objekta. Prema stanovitu ovog suda, injenino stanje odluno za razreenje predmetnog spora nije potpuno utvreno. Za reavanje navedenog spornog pitanja - da lije u konkretnom sluaju re o objektivnoj nemogunosti ispunjenja iz l. 137. i 354. ZOO, kao razlog za prestanak obaveze zbog nemogunosti ispunjenja ili je pak u pitanju subjektivna nemogunost ispunjenja, to nije razlog za prestanak tuenikove obaveze, od znaaja je bilo 176

utvrditi u postupku da li postoji mogunost izvrenja navedenog ugovora, odnosno da li je mogua izgradnja predmetnog objekta. Ovo stoga to se u priloenim pismenim ispravama govori o mogunostima izgradnje i ureenja prostora na katastarskim parcelama iji je vlasnik tuilac, pod uslovima utvrenim lanom 71. stav 1. Zakona o ureenju prostora i naselja, kojim je propisano da se urbanistika dozvola moe izdati na osnovu urbanistikog projekta, koji se izrauju u skladu sa generalnim planom naselja C, imajui u vidu daje tuilac pod-neo zahtev za izradu urbanistikog projekta, odnosno pokrenuo postupak za izradu navedenog projekta. Pored toga, tueni nije prezentirao konkretne pismene dokaze o eventualnom odbijanju odobrenja nadlenog dravnog organa za izgradnju predmetnog objekta, tj. da usled objektivnih okolnosti nije odgovoran za neizvrenje ugovora. Umesto konkretnog dokaza u smislu kvalifikacije oslobaajuih okolnosti, tueni je ponudio uoptene navode o nemogunosti ispunjenja ugovora i te uoptene navode nije dokumentovao. Naime, po miljenju ovog suda nije dovoljno samo uopteno pozivanje na odreene okolnosti, ve je potrebno dokazati uzronu vezu izmeu takvih okolnosti i konkretne nemogunosti ispunjenja obaveze. Potrebno je dakle, dokazati daje tueni preduzeo sve stoje u njegovoj moi, pa da ipak nije mogao ispuniti svoju obavezu, saglasno sa naelom potenja, savesnosti i profesionalnoj odgovornosti. Kako u postupku pred prvostepenim sudom nisu utvrene relevantne injenice za reavanje ovog spora, pa stoga u obrazloenju iste odluke nisu dati razlozi o istim relevantnim injenicama, to sve ini da je pobijana presuda doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 354. stav 2. taka 14. Zakona o parninom postupku, ista se shodno lanu 369. Zakona o parninom postupku ukida i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovni postupak. U ponovnom postupku prvostepeni sud e radi otklanjanja navedenih nepravilnosti po potrebi preko odgovarajueg vetaka utvrditi sve navedene odlune injenice, pa e dajui razloge za iste, doneti odluku o osnovanosti potraivanja. (Reenje Vieg trgovinskog suda P. 5494/04 od 6. 12. 2004. godine); Pravo kupca na povraaj cene od prodavca nakon raskida ugovora zbog nemogunosti ispunjenja "Ukoliko je tuenik prodava u nemogunosti zbog dogaaja za koji nije odgovorna nijedna ni druga strana da isporui kupljeno vozilo, to ne znai da se moe osloboditi kako obaveze da isporui uplaeno vozilo, tako i obaveze da refundira vrednost uplaenog vozila " (prema odluci VSS, Prev. 484/99); Nemogunost ispunjenja obaveza - "Ako je do nemogunosti ispunjenja naturalne obaveze dolo krivicom dunika, on odgovara za deliminu ili potpunu nemogunost ispunjenja obaveze. Tuilac ima pravo da od dunika trai naknadu tete jer se obaveza u naturalnom obliku pretvorila u obavezu naknade tete" (prema odluci VSS, Prev. 102/94); Nemogunost ispunjenja za koje ne odgovara ni jedna strana (isporuka automobila) - "Za prestanak obaveze zbog nemogunosti ispunjenja obaveze jedne strane u dvostranim ugovorima, nije bitno da li se radi o nezamenljivoj, odnosno individualno odreenoj stvari. Bitno je daje ispunjenje obaveze iz zakljuenog ugovora postalo nemogue zbog dogaaja za koji nije odgovorna nijedna strana " (prema odluci VSS, Prev. 385/95); Nemogunost ispunjenja od strane prodavca - "Kad proizvoa automobila marke "golf domae proizvodnje, kako je to zakljueno u ugovoru, vie ne postoji na teritoriji SRJ, a prodava nije u mogunosti da to vozilo domae proizvodnje nabavi u SRJ, ve bi bio upuen na uvoz, ispunjeni su us lovi zaprimenu lana 137. ZOO u vezi sa lanom 47. ZOO, budui daje do nemogunosti ispunjenja dolo pre isteka ugovorenog roka, a posle zakljuenog ugovora, ali za tu nemogunost ne odgovara nijedna ugovorna strana " (prema odluci VSS, Prev. 479/95); Nemogunost ispunjenja obaveze za koju ne odgovara ni jedna strana - "Kadje roba otpremljena u ugovorenom roku, ali nije stigla na mesto isporuke zbog ratne situacije na tom podruju, tada tueni po zakljuenom ugovoru o tranzitu, ne moe da odgovara za neispunjenje obaveze i naknadu tete, zbog dogaaja za koji nije odgovorna nijedna ni druga strana " (prema odluci VSS, Prev. 118/94); Nemogunost plaanja novane obaveze - "Sama injenica nemogunosti plaanja novane obaveze zbog teke materijalne situacije ne predstavlja osnovni razlog zbog kojeg tueni - dunik moe raskinuti ugovor sa klauzulom daje raskid mogu samo saglasnou obeju ugovornih strana " (prema odluci VPS, P. 8504/98); "Kada tueni nije izvrio svoju obavezu, da radove izvede znatno pre uvoenja sankcija OUN 31. 5.1992. godine, onda ce u docnji ne moe pozivati na nemogunost izvrenja obaveze zbog vie sile usled sankcija" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 106/94).

Nemogunost ispunjenja za koju odgovara druga strana (l. 138. ZOO)

Sadrina stava prvog ovog lana mogli bi se ralaniti na sledee elemente: a) u dvostranom ugovoru jedna strana (dunik) ne ispunjava svoje obaveze prema drugoj strani koja je savesna; b) to neispunjenje postaje ne177

mogue zbog dogaaja za koji je odgovoran dunik; v) obaveza poverioca iz takvog dvostranog ugovora se gasi; g) poverilac zadrava svoje potraivanje prema drugoj strani, umanjeno za onoliko koliko je mogao imati koristi od osloboenja sopstvene obaveze. Dvostrani ugovor, kao to je ranije reeno, je onaj ugovor u kome uestvuju dva lica koja stvaraju uzajamne obaveze, kao izraz saglasnost njihovih volja da nastupajui odnos, koji je od obostranog interesa, reguliu tako da obezbede pravnu sigurnost njegovog ispunjenja. Kod ovog oblika ugovora postoje obostrane obaveze stranaka. Ijedna i druga su dune da ih savesno izvravaju. Ako jedna strana, svojom krivicom, uini taj ugovor nemoguim u pogledu ispunjenja svoje obaveze, obaveze druge, savesne strane, se gase, to znai da ona nije u obavezi da izvri svoje obaveze iz ugovora, od trenutka kada je nastupio dogaaj ije ispunjenje je nemogue zbog dogaaja za koji dunik odgovara. Nemogunost ispunjenja moe nastupiti ako je predmet ugovora - stvar unitena ili oteena u tolikoj meri da ne moe ostvariti svrhu zbog koje postoji, a poverilac nije zainteresovan da takvu stvar primi, pa makar ona bila i popravljena. Odredbe ovog lana propisuju pravilo o nemogunosti ispunjenja za koju odgovara druga strana po osnovu trajne nemogunosti, jer je dovoljno da je ispunjenje postalo nemogue, pa da ta okolnost opredeli karakter nemogunosti ispunjenja obaveze, jer se nemogunost ispunjenja moe pojaviti i u obliku delimine nemogunosti, kada dunik ostane u obavezi u delu u kome je mogue da izvri ugovor, ali ako tako nije ugovoreno stvar je poverioca da li bi prihvatio i takvo ispunjenje. Ne ulazei u to o kakvoj se stvari radi u vezi koje je nastupila okolnost nemogunost ispunjenja, odnosno da li se radi o stvari koja je odreena po rodu - ako stvar po rodu ne propada, a uzme se iz mase jedne celine, i u tom sluaju dovoljno je da dunik u odreenom roku iz ugovora nije u mogunosti da izvri obavezu - tano specificiranu po svim njenim svojstvima i osobenostima, jer norme ovog lana glase tako da se gasi obaveza druge strane - poverioca, koji zadrava svoje potraivanje prema drugoj strani. Strana koja je odgovorna zbog nemogunosti ispunjenja, odgovorna je prema drugoj strani - poveriocu da mu njegovo potraivanje ispuni kroz drugi oblik ispunjenja, primenjujui naelo ekvivalentnosti jednake vrednosti uzajamnih davanja. Ako se druga strana, poverilac, ne bi mogao ni po tom osnovu zadovoljiti, njemu ostaje pravo na naknadu tete. Zbog toga, iako se obaveza druge strane po zakljuenom ugovoru ugasila, ona se ugasila samo u vezi ugovora u vezi koga dunik nije mogao da ispuni svoju obavezu, ali je time stvoren novi osnov da poverilac trai od dunika ekvivalentno postupanje, odnosno drugu inidbu, koja se smanjuje za onoliko koliko je dunik mogao imati koristi od oslobaanja od sopstvene obaveze. Koji su to trokovi faktiko je pitanje, ali u svakom sluaju to su trokovi koje bi on imao daje postupao po obavezi iz ranije zakljuenog ugovora, ali to i ne znai da ispunjenjem druge obaveze ti trokovi ne bi postojali, od kojih se on ne bi mogao osloboditi. Kod primene odredaba ovog lana, kada se obaveze druge strane gase, odgovorna strana zbog nemogunosti ispunjenja, duna je da drugoj strani ustupi sva prava koja bi imala prema treim licima u vezi sa predmetom svoje obaveze, ije je ispunjenje postalo nemogue. To bi bio sluaj ako bi predmet izvrenja bio osiguran, prava iz tog osiguranja pripala bi drugoj strani. Ili, ako je propala stvar koje je bila predmet ugovora, a tu stvar duniku uini neupotrebljivom, tree lice - dunik je obavezan da sva svoja prava koja ima prema tom treem licu prenese na poverioca. Pri tom treba imati u vidu i odredbe lana 356. ZOO, po kojima se dunik odreene stvari koji je osloboen svoje obaveze usled nemogunosti ispunjenja, duan da poveriocu ustupi pravo koje bi dunik imao prema treem licu zbog nastale nemogunosti.

Sudska praksa
Raskid ugovora o kreditu - zajmu Kada stranke due vremena ne insistiraju na realizaciji dela nerealizovanog ugovora, smatra se daje ugovor raskinut. Prema obrazloenju Iz spisa ovog spora, kao i iz ugovora, proizilazi da su i ugovor o kreditu i ugovor o dugoronoj saradnji bili kompleksno povezani i da je bilo potrebno da se realizuju u odreenom vremenskom periodu. Iz odredaba ugovora o kreditu, a posebno na njihove termine, vidi se daje tueni upravo ovaj kredit traio od tuioca u cilju finansiranja svoje proirene reprodukcije. Iz toga bi proizilazilo daje tuenom u momentu zakljuenja ugovora bio osnovni motiv da izvri povienje i proirenje svoje reprodukcije, daje u tom cilju i primio prvu transu, ali da u kasnijem periodu niti je insistirao niti je traio da se izvre ugovorne obaveze preuzete tim ugovorom. Tim ugovorom je, izmeu ostalog, predvieno da se pojedine transe isplauju do 31. marta one godine u kojoj su transe trebale biti isplaene. Kako tueni nije preduzeo nijednu radnju na koju je bio ovlaen tim ugovorom sve do podnoenja protivtube, koja je usledila tri godine nakon zakljuenja ugovora, moe se sa sigurnou utvrditi da njemu nije bilo 178

u interesu da se ugovor u tom delu izvrava. Kako ni tuilac u tom vremenu nije odobravao navedene transe, iz ega jasno proizilazi da su stranke upravo ovaj ugovor, bez obzira na odredbe ugovora o dugoronoj saradnji, preutno raskinule. Ovde treba dodati: da tuilac nije banka niti mu je delatnost bankarsko poslovanje, pa prema tome, i ovaj ugovor o kreditu, ne bi se mogao uzeti kao konsesualan ugovor izmeu stranaka, iz koga bi tueni mogao da realizuje u potpunosti svoja prava po ovom ugovoru. Ovaj ugovor o kreditu ima znaaj zafama, pa bi tueni, i da nije dolo do raskida, mogao eventualno da trai samo naknadu tete ukoliko je istu pretrpeo usled toga to mu obeani kredit nije dat. Meutim, ovde je osnovano to:da stranke nisu kroz dui period vremena insistirale na realizaciji dela nerealizovanog ugovora, te da je njihovim ponaanjem u svakom sluaju taj ugovor, kao stoje ve reeno, raskinut. Da je ovaj ugovor preutno raskinut protekom dueg perioda proizilazi na kraju i iz ugovorne klauzule kojom su regulisani meusobni odnosi da stranke za sluaj da kreditor - tuilac - ne bi sredstva kredita uplaivao u iznosima i rokovima kako je to ugovoreno. Prema toj odredbi, ukoliko kreditor sredstva ne bi uplaivao u iznosima i rokovima kako je to predvieno, tueni kao kreditoprimac mogao je da preduzme mere za zatitu svojih prava i interesa po ugovoru o poslovnoj saradnji. injenica je da tueni nije preduzimao nikakve zatitne mere u pogledu svojih interesa, niti je traio od tuioca izvrenje njegovih ugovornih obaveza, koje je ovaj preuzeo ugovorom o dugoronoj poslovnoj saradnji. Naprotiv, i ove obaveze su se ispunjavale u minimalnim, a u poslednjoj godini, u simbolinim koliinama. Kod takvog stanja stvari, jasno je da su stranke, to se tie ugovora o kreditu, preutno svojim ponaanjem raskinule, pa tueni ne moe sada putem protivtube ostvarivati iz istoga svoja prava, jer su ista ugroena. Iz svega iznetog jasno proizilazi da se odnosi stranaka po tubi i protivtubi moraju ocenjivati samo kroz ugovor o kreditu, a ne i kroz ugovor u dugoronoj poslovnoj saradnji, jer ovaj ugovor u odnosu na tuenog je imao sasvim drugi znaaj, nego ugovor o kreditu. Ovaj ugovor o saradnji za tuenog je imao znaaj sopstvene proizvodnje i obezbeenja trita za proizvodnju, ali ak ni na ovom ugovoru nije insistirao (prema odluci VPS, SI 3089/70).

PREKOMERNO OTEENJE
Oigledna nesrazmera uzajamnih davanja (l. 139. ZOO)
U zasnivanju dvostranih ugovora stranke polaze od naela jednake vrednosti uzajamnih davanja (lan 15. ZOO), a zakonom se odreuje u kojim se sluajevima krenje tog naela stvaraju pravne posledice. Pravni poslovi zakljueni protivno navedenom naelu mogu se onemoguiti raskidom ili izmenom ugovora, ve prema tome o kom se pravnom poslu radi. Pravni poslovi kod kojih oigledno postoji nesrazmera davanja postoje uvek kad uzajamna davanja stranaka u dvostranom ugovoru - ako nisu u ekvivalentnom odnosu. Pravne posledice iz odnosa koji se ne zasniva na ekvivalentnosti davanja, ostvaruju se samo ako ta neekvivalentnost prelazi odreene granice. To je faktiko pitanje o kome sud odluuje u sluajevima kao to su, na primer, oteenja preko polovine, ili nekog drugog procenta znatnije vrednosti, a koja upuuju na nesrazmere davanja. U svakom sluaju, za utvrenje oigledne nesrazmere uzajamnih davanja, bitno je daje ta oigledna nesrazmera postojala samo u vreme zakljuenja ugovora, a ne i ako ta nesrazmera nastane u toku izvrenja ugovora, u kom sluaju postoje drugi uslovi za raskid ili izmenu ugovora. Prekomerno oteenje zbog oigledne nesrazmere uzajamnih davanja moe biti subjektivnog ili objektivnog karaktera. Kod subjektivnog kriterijuma postoji nesrazmera u uzajamnim davanjima stranaka i, ono stoje posebno bitno, daje ta nesrazmera nastala zbog nedostatka volje, odnosno mane volje (kod pretnje, bitne zablude, prevare i drugih sluajeva kada je pri zakljuenju ugovora bila mana u pogledu volje strana), to takav ugovor ini ruljivim, zbog ega i odredbe stava prvog ovog lana upotrebljavaju reci "ponitenje ugovora". Kod objektivnog kriterijuma bitno je samo daje nastali sluaj objektivne prirode, odnosno samo da postoji nesrazmera u vrednostima uzajamnih davanja, dakle ne i mana volje. Odredbe lana 139. ZOO zasnivaju se na subjektivnom kriterijumu, jer stav prvi kao jedan od bitnih elemenata za utvrenje oigledne nesrazmere, propisujui pravo oteene strane da moe traiti ponitenje ugovora, taj kriterijum objanjava recima "ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati". Rok za ponitenje ugovora zbog prekomernog oteenja propisan je u stavu 2. lana 139. ZOO, i on iznosi godinu dana, odnosno pravo da se zahteva ponitenje ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zakljuenja. U ovom sluaju ne vai pravilo propisano u odredbama lana 117. ZOO, da se rok od jedne godine rauna "od saznanja za razlog ruljivosti, odnosno od prestanka prinude". Ovo zbog toga stoje u lanu 139. stav 2. ZOO izriito propisan apsolutni rok prekluzije, to znai da se posle proteka roka od jedne godine dana od zakljuenja ugovora ne moe zahtevati ponitenje ugovora. 179

Odricanje unapred, pri zakljuenju ugovora, od prava na zahtevanje ponitenja ugovora zbog oigledne nesrazmere uzajamnih davanja, nema pravnog dejstva. To pravilo vai, dakle, samo ako je odricanje unapred dato, odnosno pri zakljuenju ugovora. Strana koja je prihvatila uslove ponudioca, a oni su u vreme zakljuenja ugovora bili nesrazmeri ekvivalentnosti davanja, i to u znatnijoj meri, a druga strane zakljuujui takav ugovor nije znala za pravu vrednost ugovorene stvari, ili drugog pravnog odnosa, niti je morala to znati, nije u obavezi da takav ugovor izvri, a posledice ponitenja takvog ugovora reavaju se po pravilima o posledicama ponitenja, kako to reguliu odredbe lana 113. ZOO. Ugovor koji predvia oiglednu nesrazmeru davanja stranaka moe se odrati na snazi - ako druga strana dopuni obavezu do prave vrednosti. Stranke to mogu uiniti u toku izvrenja samog ugovora, ili na osnovu odluke suda. U svakom sluaju mora se voditi rauna da se to pravo moe ostvariti samo u vreme dok ugovor nije poniten, odnosno da se to pravo moe ostvariti u roku od jedne godine od njegovog zakljuenja, vodei rauna i o vremenu kada je utvreno da postoji oigledna nesrazmera u obavezama stranaka. I na kraju, odredbe stava 5. ovog lana propisuju da se zbog nesrazmere uzajamnih davanja ne primenjuje pravilo da se moe traiti ponitenje ugovora koji se odnose na ugovore na sreu, javne prodaje, kao ni onda kad je za stvar data via cena iz osobite naklonosti. Ovo odstupanje je zakon uinio svakako zbog prirode navedenih ugovora, kod kojih postoje propisana pravila koja nudi jedna strana, gde o ekvivalentnosti ne moe biti reci, jer su dati uslovi takvi kakvi su unapred odreeni, o kojima je druga strana mogla da se upozna i da sazna kakve posledice nastaju iz takvih ugovora. I kod javne prodaje, koje sprovodi sud u izvrnom postupku, unapred se zna koje je uslove sud odredio za prodaju odreene stvari, odnosno odreeni objekat, imajui u vidu da se u tom postupku na objektivan nain (i putem vetaka) raspravlja i utvruje cena za prodaju odreene stvari, pa tako utvrena cena ne moe biti kvalifikovana kao nesrazmerna. Kod treeg sluaja, kada se ponitenje ugovora ne moe traiti zbog nesrazmere, iz razloga navedenih u prvom stavu lana 139. ZOO, razlog za tu zabranu nalazimo u postojanju svesti i namere kod drugog ugovoraa da kupuje neku stvar, nezavisno od visine utvrene, odnosno ponuene cene, jer je za tu stvar ima posebnu naklonost, pa samim tim stupanjem u takav ugovorni odnos svesno snosi rizik, bez obzira na objektivnu vrednost te stvari. Sudska praksa "Za ponitaj ugovora zbog prekomernog oteenja potrebno je daje tuilac u vreme zakljuenja ugovora znao, odnosno mogao znati za eventualnu nesrazmeru u vrednosti davanja. Tuba za ponitaj ugovora po ovom osnovu moe se podneti u roku od jedne godine od zakljuenja ugovora" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 130/95). Primer tube za ponitenje ugovora zbog oigledne nesrazmere davanja OPTINSKI SUD U Tuilac:__________________________________, iz__________________, ul.______ , br. Tueni:__________________________________, iz__________________, ul.__________, br. TUBA radi ponitaja ugovora (l. 139. ZOO), vrednost spora: _____________________ , u 2 primerka. Ugovorom o prodaji od__________godine, tuilac i tueni su zakljuili ugovor o prodaji jednog pla ca u____________, povrine 10 ari, na kat. parceli br._______, ZKUL_______, KO______________, za cenu od 10.000,00 dinara, koji mu je iznos tueni isplatio prilikom overe ugovora kod suda. DOKAZ: ugovor stranaka, overen kod Optinskog suda u______, O. br.____, od_______godine. Ovaj ugovor je tuilac zakljuio nakon dva dana po povratku sa leenja u_______, pa kako je bio bez novanih sredstava, a nije znao koliko iznosi cena predmetne parcele koja se nalazi u centru mesta u kome stranke ive, prihvatio je ponudu tuenog i navedenu parcelu mu prodao za navedeni iznos. Tuilac je naknadno saznao da cena parcela na mestu gde se nalazi i tuioeva parcela iznosi daleko vie, skoro tri puta vie od cene koja je navedena u predmetnom ugovoru, te da je cena koju je tueni isplatio tuiocu u vreme zakljuenja ugovora za ovu parcelu u oiglednoj nesrazmeri sa pravom cenom, tj. prometnom cenom koja vai za mesto na kome se ta parcela nalazi. DOKAZ: procena organa Uprave prihoda od_________godine. 180

Kako je tuilac oigledno oteen zakljuenjem navedenog ugovora, a imajui u vidu da je u to vre-me prodaje obaveza kupca, ovde tuenog u velikoj, oiglednoj nesrazmeri sa pravom vrcdnosti predmetne parcele, to tuilac u smislu lana 139. Zakona o obligacionim odnosima predlae da sud, po sprovedenom postupku i izvedenim dokazima, donese sledeu PRESUDU PONITAVA SE ugovor kojim je tuilac________________, iz___________, dana___________godine, prodao tuenom__________________, iz___________, a ovaj kupio od tuioca plac u______________, povr ine 10 ari, na kat. parceli br._______, ZKUL_______, KO______________, za cenu od 10.000 dinara, pa je tueni duan da vrati - preda tuiocu navedenu nepokretnost, a da tuilac vrati tuenom primljeni iznos kupoprodajne cene od 10.000,00 dinara, kao i da mu naknadi trokove spora, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvrenja.
__________________godine.

Tuilac

ZELENASKI UGOVOR (l. 141. ZOO)

Pod zelenakim ugovorom podrazumeva se onaj ugovor kojim neko, koristei se stanjem nude ili tekim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenou ili zavisnou, ugovori za sebe ili za nekog treeg korist koja je u oiglednoj nesrazmeri sa onim stoje on drugom dao ili uinio, ili se obavezao da da ili da uini. Zelenaki ugovori su nitavi, pa se na njih primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima o posledicama nitavosti i o deliminoj nitavosti ugovora. Zelenaki ugovori se najee javljaju u oblasti kredita, najee kod bankarskih kredita, kada banka zakljuujui ugovor o kreditu uslovljava drugu stranu da sa njom istovremeno zakljui i ugovor o depozitu, ili ugovor o otkupu njenih akcija, pri emu ostvaruje znatna sredstva na koja malo plaa drugoj strani (kod ugovora o depozita malu stopu kamate, a kod prodaje akcija malu iznos dividende), ali zato ta sredstva dalje plasira i ponovo ostvaruje kamatu. Naime, u praksi nekih banaka deavaju se sluajevi da se sredstva depozita transformiu u akcije, a ta sredstva nisu mala, koja se dalje plasiraju u vidu kredita po slinoj regularnoj kamati kao i korisniku kredita, pa kada se uzme u obzir proseno trajanje korienja tih sredstava, onda prosena godinja ugovorena kamatna stopa daje iznos kamate koji bi pripala korisniku kredita - da je on ta sredstva dao drugom po osnovu, obino, kratkoronog kredita. Ugovori o depozitu i njihovo transformisanje u akcijski kapital su problem svoje vrste, koji im daje karakter skrivanja prave namere davaoca kredita. Davalac kredita na taj nain uslovljava odobravanje i korienje odreenog kredita - preuzimanjem obaveza korisnika kredita da iz dobijenih kreditnih sredstava uestvuje u dokapitalizaciji banke davaoca kredita, koja se sredstva do prve naredne emisije banke koriste kao depozit korisnika kredita. Ugovori o oroenom depozitu se zatim pretvaraju bez volje korisnika kredita u ugovore o otkupu akcija. Po tom sistemu davalac kredita je umanjio preduzeu ugovorenu svotu po kreditu, a samim tim vrio kapitalizaciju svoje banke, koristei sredstva korisnika kredita. Navedeno ukazuje na postojanje oigledne nesrazmere izmeu iznosa odobrenog kredita i depozita, odnosno "upisanih akcija", koji je oduzet preduzeu po tom osnovu od odobrenog kredita. Za dokazivanje postojanja zelenakih ugovora i prava na ostvarivanje odtetnog zahteva, bitno je ispunjenje objektivnih i subjektivnih elemenata, koji ukazuju na postojanje zelenakog ugovora. Objektivni elementi sadrani su u nesrazmeri onoga stoje kreditor od odobrenog kredita stvarno dao korisniku kredita u odnosu na ona sredstva koja je zadrao po osnovu depozitnih ugovora, odnosno otkupu akcija koje je emitovao - radi dokapitalizacije svoje fmansijske organizacije. Ta nesrazmera se, dakle, vidi u enormno znatnoj veoj stopi ugovorne kamate u odnosu na onu ugovornu kamatu koju priznaje trite kapitala. Ta nesrazmera se dokazuje podacima drugih banaka, koje takoe odobravaju kredite, koje pri zakljuenju ugovora o kreditu, posebno kod kratkoronog kredita, vode rauna da uee u dokapitalizaciji banke iznosi trpeljivo stanje za korisnika kredita. Subjektivni kriterijumi su vezani za utvrivanje veze izmeu objektivnih kriterijuma i stanja nude, tekog materijalnog stanja korisnika kredita, zbog kojih je ovaj prinuen da trpi stanje nametnutih mu spekulativnih kamata. Naime, korisnik kredita u poetnoj fazi saradnje sa bankom u vezi kratkoronog kredita jo nije svestan gde e ga odvesti kasnija saradnja, kada ne bude u mogunosti da na vreme vrati i onako malo dobijene iznose kredita, u stvari - da e upasti u mreu spekulativnih kamata, koje ga mogu dovesti do steaja. 181

Ovo zbog toga to korisnik kredita ulazi u kreditni odnos preteno zbog toga to mu je sopstveni obrtni fond kapitala ispranjen, zbog ega je prinuen da trai druge izvore svog kreditiranja, da bi mogao normalno da posluje. Kod takvog stanja stvari, korisnik nije u mogunosti da kreditira banku otkupom njenih akcija, ili ulaganjem kroz ugovore o depozitu. On je u oajnom stanju, te izlaz trai u daljoj zavisnosti od davaoca kredita, koja e ga dovesti do steaja. Subjektivni elementi za ostvarivanje prava na odtetni zahtev se moraju dokazati. To su, na primer, blokada rauna korisnika kredita, njegovo dalje zaduivanje kroz desetine i stotine novih ugovora i aneksa tih ugovora, koji dovode do zelenakih kamata, otvaranje postupka steaja, kao i donoenje sanacionog programa radi izlaska iz krize. Pri tom se sve to mora staviti u vezu sa namerom, svesnom ili nesvesnom, davaoca kredita da takvo stanje korisnika kredita iskoristi za sticanje zelenake kamate. Jedan sluaj iz sudske prakse najbolje to dokazuje, a naime, da je jedna banka dala preduzeu kredit i nametnula mu kamatu od 20% meseno, ali da je Vrhovni sud Srbije, reavajui u revizijskom postupku (reenje Prev. br. 675/98), utvrdio da su pobijanim presudama niestepenih sudova povreena osnovna naela graanskog prava, i to naela jednake vrednosti davanja i savesnosti i potenja. U obrazloenju reenja Vrhovnog suda, pored ostalog, stoji: "Realna kamata podrazumeva kamatu iznad stope rasta cena na malo, odnosno iznad stope zatezne kamate, ali u primerenom iznosu. Koji je to iznos sud e utvrditi pribavljanjem izvetaja od udruenja banaka, ili renomiranih poslovnih banaka, a zatim utvrditi koliko iznosi realna stopa ugovorne kamate. Samo prosenoj realnoj ugovorenoj kamati sud e pruiti sudsku zatitu. Ne moe uivati sudsku zatitu ona kamata koja tuiocu donosi nesrazmernu imovinsku korist, kako se to osnovano u reviziji i izjanjenju Javnog tuilatva istie. Pri tome e se sud rukovoditi naelima savesnosti i potenja, te naelima jednake vrednosti davanja iz l. 12. i 15. ZOO". U pravnom shvatanju Vieg privrednog suda u Beogradu, utvrenom na sednici Odeljenja za privredne sporove od 18. 11. 1998. godine, zauzet je stav da se "umeravanje kamatne stope vri putem uporeivanja ugovorne stope sa stopom utvrenom kodeksom banaka, ugovornim kamatnim stopama na tritu novca, odnosno sagledavanjem stepena rizika plasiranih kreditnih sredstava, rokova, povraaja kredita i slinih kriterijuma koji opredeljuju trinu cenu kapitala". Dosadanja praksa privrednih sudova je beleila i sluajeve kada je depozit preduzea uvek pratio kredite, ali se pri tom nije dolazilo do zakljuka da se uslovljavanje ugovora o kreditu sa ugovorom o depozitu smanjuje suma dobijenog kredita, te da sredstvima depozita banka ostvaruje svoju dokapitalizaciju, a da deponent osiromauje za iznos odobrenog a nedobijenog kredita. Sudovi ne bee od zakljuka daje depozit skoro uvek pratio kredite, ali sudovi nisu vrili dalje analize tetnosti, odnosno zavisnosti takvih ugovora, jer zato bi neko ugovarao depozit ako su mu sredstva kredita u celini potrebna za odreene namene. Smisao odredaba l. 1035. Zakona o obligacionim odnosima, koji se odnose na definiciju ugovora o novanom depozitu je taj da ugovor o depozitu, po pravilu, zakljuuje deponent koji ima novana sredstva da ih plasira u sredstva banke, da bi ostvario odreenu kamatu u smislu l. 1042. istog zakona. Naravno, zakon ne zabranjuje da se depozit uplati i delom sredstava odobrenog kredita, ali ako se radi o vie ugovora i aneksa tih ugovora, ako oni iznose na desetine i desetine, onda je namera i korist davaoca kredita nesumnjivo pekulantska. Ovo utoliko pre to je kod banaka uobiajeno da se na depozite plaa mnogo nia kamata od realnih, a posebno da te kamate nema kada se ugovori o depozitu transformiu u akcijski kapital banke. Zbog toga, oteeno lice moe osnovano da trai u smislu l. 141. Zakona o obligacionim odnosima da se opisani ugovori o kreditima, kao i aneksi ugovora po njima, utvrde nitavim, kao zelenaki, posebno i u odnosu na prinudno zakljuene ugovore o depozitu, odnosno kupljenim akcijama - nezakonitim korienjem tih sredstava od strane nesavesne banke, te da se obeteti u smislu odredaba l. 104. i 105. pom. zakona.

Sudska praksa
Pravni stavovi Vieg privrednog suda u Beogradu, od 18. 11. 1998. godine, u vezi postavljenih pitanja na savetovanju privrednih sudova, banaka i drugih subjekata 29. -30. 1998. godine: Da li ugovorne kamate mogu biti zelenake? Odredbom lana 399. st. 4. ZOO zabranjeno je ugovaranje vee kamatne stope od dozvoljene stope kamata. Meutim, najvia stopa ugovorene kamate izmeu pravnih lica nije propisana, jer nije donet poseban zakon kojim se saglasno odredbi lana 399. st. 2. ZOO to pitanje ureuje. Stoga su sudovi ovlateni da saglasno odredbi lana 15. ZOO vre umeravanje ugovorene kamate. Umeravanje kamatne stope se vri putem uporeivanja ugovorne stope sa stopama utvrenim kodeksom banaka, ugovorenim kamatnim stopama na tritu novi-ca, odnosno sagledavanjem stepena rizika plasiranih kreditnih sredstava, rokova, povraaja kredita i slinih kriterijuma koji opredeljuju trinu cenu kapitala. 182

Da li se ugovorne kamate mogu umeravati i na koji nain? Ugovorne kamate mogu se umeravati ukoliko se radi o kamatama koje odstupaju od ; osnovnog naela iz obligacionih odnosa, odnosno naela jednake vrednosti davanja. Kao merilo za umeravanje kamate moe sluiti kodeks banaka, prosena kamata na tritu novca itd. Nije zdenaki ugovor ako banka postupa po zakonu Ugovor o kratkoronom kreditu zakljuen izmeu banke kao davaoca kredita i pravnog lica kao korisnika kredita, kojim je ugovoreno pravo banke da na iznos odobrenog kredita naplati: kamatu, naknadu za poslove obrade i realizacije zahteva za odobrenje kredita, produenje roka otplate, kontrolu korienja kredita, porez na promet, revalorizaciju u skladu sa aktima poslovne politike banke, nije zelenaki ugovor. Isto pravo banka ostvaruje na osnovu odredbi iz l. 20, 21, 22. i 24. Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama, te l. 1065. i l. 1066. ZOO. Iz obrazloenja Prema stanju u spisima, predmet tubenog zahteva banke u steaju je da sud utvrdi njegovo potraivanje prema tuenom u utuenom iznosu, a na ime obraunate kamate, te prateih trokova, a po osnovu zakljuenih ugovora o kratkoronom kreditu. Prvostepeni sud je tubeni zahtev usvojio. albeni navod tuenog da se u konkretnom sluaju radi o zelenakim ugovorima iz l. 141 300, jer je istima predviena obaveza tuenog da plaa revalorizacije, provizije, trokove obrade i kontrole kredita, neosnovan je. Naime, Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama (vaio u vreme zakljuivanja ugovora), ureeno je osnivanje, organizovanje, poslovanje i nain upravljanja istima, odnosno svrha postojanja i poslovanja banaka kao finansijskih organizacija. l. 20. ovog zakona propisano je da banka obavlja delatnost radi ostvarivanja dobiti. l. 21. i 22. ovog zakona propisano je kojim se poslovima banka moe baviti, a l. 24. da se aktima poslovne politike banke utvruju blii uslovi i nain obavljanja poslova iz l. 21. i 22. ovog zakona. Saglasno navedenim, te ostalim odredbama Zakona o bankama, kao i vaeim odredbama Zakona o obligacionim odnosima koje reguliu bankarsko poslovanje, a posebno odredbama iz l. 1065. i il 066, sledi da odredba iz l. 2. predmetnih ugovora zakljuenim meu parninim strankama nije suprotna prinudnim propisima. Ugovoreno plaanje revalorizacije iznosa datog na ime kredita, zapravo je metodologija kojom se odrava trina vrednost novanih sredstava koje je banka, ovde tuilac, dala korisniku, ovde tuenom, na ime kredita. Ugovaranje plaanja kamate proizlazi iz odredbe l. 1065. ZOO i predstavlja ostvarivanje dobiti banke, ovde tuioca, saglasno odredbi iz l. 20. Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama. Ugovoreno plaanje ostalih naknada iz l. 2. predmetnih Ugovora je pokrivanje trokova poslovanja banke. Da bi ugovor bio nitav saglasno odredbi iz l. 141. st. 1. ZOO potrebno je da pored tekog materijalnog poloaja nekog lica, to lice bude nedovoljno iskusno, lakomisleno ili zavisno u odnosu prema licu koje koristi njegovu situaciju radi ostvarivanja koristi ugovaranjem uzajamnih davanja u oiglednoj nesrazmeri. Meutim, u konkretnoj situaciji, to ne moe biti sluaj, s obzirom daje tueni pravno lice i kao takav ne moe se legitimi-sati kao nedovoljno iskusan ili lakomislen u odnosu prema tuiocu. Teak materijalni poloaj tuenog mogao je biti samo motiv tuenog za zakljuenje ugovora o kratkoronom kreditu sa tuiocem, jer je na taj nain mogao sebi da obezbedi u datom trenutku neophodna novana sredstva, a ovaj motiv ne utie na punovanost zakljuenih ugovora. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 10482/05 od 10.3.2006. godine); Zelenaki ugovor kao vrsta nemoralnog pravnog posla Ugovor o zajmu je nepunovaan i ne proizvodi pravno dejstvo u smislu lana 557. stav 1. ZOO, ako je zajam dat iz zelenakih pobuda. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, parnine stranke su zakljuile i sudski overile dva (predmetna) ugovora o zajmu: prvi dana 11.10.1994. godine na iznos od 24.650 DM, sudski overen pred Prvim optinskim sudom u Beogradu i drugi dana 21.12.1994. godine na iznos od 7.250 DM, overen pred istim sudom, oba u istom ugovornom svojstvu: tuilje kao zajmoprimca a tuene kao zajmodavca i oba sa istim ugovorenim rokom vraanja od tri meseca od dana prijema zajma, u mesenim ratama blie opisanim navedenim ugovorima i sa ugovorenom zateznom kamatom od 2% dnevno. Na zakljuenje navedenih ugovora o zajmu sa tuenom, koja je inae tada bila vlasnik Agencije "GG", koja se bavila plasiranjem novca, tuilja se odluila na nagovor vanbranog supruga koji je tada bio u tekoj materijalnoj situaciji i bio mu neophodan novac. Iako je prvi ugovor o zajmu zakljuen na iznos pozajmice od 24.650 DM, tuilja je od tuene ustvari primila samo iznos od 15.000 DM, od kojeg joj je vratila 4.250 DM; ostavi joj duna jo 10.750 DM. Drugi ugovor o zajmu je za predmet imao iznos od 7.250 DM, ali ga tuilja kao zajmoprimac nije uopte primila, odnosno tuena joj ga kao zajmodavac nije predala, jer je taj iznos predstavljao obraunatu kamatu za dugovani deo glavnice po prvom ugovoru. 183

Na bazi izloenog utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su izveli pravilan injenino-pravni zakljuak, da je prvi ugovor o zajmu (sudski overen dana 11:10.1994. godine) delimino nitav za obraunatu zelenaku kamatu na stvarno isplaeni iznos zajma od 15.000 DM, kao razliku do ugovorenog zajma od 24.650 DM, u smislu lana 105. Zakona o obligacionim odnosima. Sa pravnog stanovita Vrhovnog suda, stoga stoje u tom delu, u pogledu ugovorene kamate, re o zelenakoj kamati i zelenakom ugovoru u smislu lana 141. stav 2. u vezi stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kao naroite vrste nemoralnog pravnog posla, zbog oigled ne nesrazmere ugovorene koristi tuene za sebe, sa onim iznosom koji je dala. Odnosno za iznos preko stvarno predatog iznosa od 15.000 DM, u kom delu je taj ugovor o zajmu nepunovaan i ne proizvodi pravno dejstvo u smislu lana 557. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Kako je tuilja u meuvremenu vratila tuenoj 4.250 j DM, preostao joj je zajam od jo 10.750 DM, za koji iznos navedeni ugovor o zajmu proizvodi pravno dejstvo. \ Zatim su niestepeni sudovi u kontekstu utvrene injenice, faktiki neisplaene pozajmice od 7.250 DM, i toga ta ona zapravo predstavlja (obraunatu kamatu na neisplaene obaveze po prvom ugovoru); pravilno zakljuili daje drugi ugovor o zajmu (sudski overen 21.12.1994. godine) fiktivan ugovor u smislu lana 66. stav 1. ZOO i stoga nitav, odnosno da ne proizvodi pravno i Revident neosnovano smatra daje drugostepeni sud pogreno primenio materijalno pravo zauzevi prav\ no stanovite o apsolutnoj nitavosti drugog predmetnog ugovora o zajmu, koji zato ne proizvodi pravno dejl

dejstvo.

stvo. Stoga to i sa pravnog aspekta Vrhovnog suda predmetni ugovor spada u grupu nevaeih, odnosno apso~ lutno nitavih pravnih poslova jer je fiktivan u smislu lana 66. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, pa za to kao takav prividan ugovor, u smislu te zakonske odredbe, nema dejstva meu ugovornim stranama. Obzirom da taj ugovor o zajmu nije stvarno zakljuen, ve je samo stvorena prividnost njegovog postojanja, jer tuena nije predala odreeni iznos novca na koji se tim ugovorom obavezala, da bi to bio stvarno zakljueni pravni po sao iz lana 557. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 939/06) I Zelenaki ugovor u vidu nesrazmerne visine kamate Ugovaranje nesrazmerne visine kamate na pozajmljena novana sredstva, predstavlja vid zelenakog ugovora, ako je davalac kredita koristio stanje nude ili teko materijalno stanje drugog Iz obrazloenja U pravnosnano okonanom postupku je utvreno daje tueni od tuioca, u novembru mesecu 1996. godine, pozajmio iznos od 10.000 DM, sa 3,3% dnevne kamate. Tueni je smatrao da e novac vratiti za tri do etiri dana, pa da ugovorena kamata nee predstavljati veliki iznos. Meutim, zbog problema u poslovanju, tueni je navedeni dug vratio u decembru 1996. godine u ukupnom iznosu od 32.500 DM, i to 10.000 DM kao glavni dug a 22.500 DM na ime kamate. Tueni je navedeni iznos tuiocu vratio u dva navrata, ali prilikom isplate novca osim stranaka nikog nije bilo u prostorijama firme tuenog. Tuilac je prilikom vraanja novca odbio da saini bilo kakvu priznanicu. Tuilac smatra da tueni treba da mu isplati jo 30.000 DM jer kamata nije dobro obraunata. Imajui u vidu napred utvreno injenino stanje niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo. Zakonom o obligacionim odnosima, lanom 141. stav 1. i 2, propisano je daje nitav ugovor kojim neko, koristei se stanjem nude ili tekim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenou ili zavisnou, ugovori za sebe ili za nekog treeg korist koja je u oiglednoj nesrazmeri sa onim to je on drugom dao, ili uinio, ili se obavezao dati ili uiniti. Parnine stranke zakljuile su teretni ugovor. Postoji oigledna nesrazmera izmeu onoga to tuilac dobij a i onoga to ugovorom daje, a tueni je pristao na ovu nesrazmeru uzajamnog davanja u stanju nude zbog loeg poslovanja firme, lakomisleno verujui da e zajam vratiti za tri do etiri dana. Ovakav ugovor je protivan pravnom poretku, naelu savesnosti i potenja, naelu jednake vrednosti uzajamnog davanja, kao i dobrih poslovnih obiaja, te je kao takav nitav, obzirom da se na zelenake ugovore shodno primenjuju odredbe zakona o posledicama nitavosti ugovora. Stoga zahtev tuioca za isplatu duga iz nitavog ugovora kao nesavesne stranke je pravilno odbijen. Zakonom o obligacionim odnosima, lanom 399. stavom 1. i 4, propisano je da stopa ugovorene kamate izmeu fizikih lica ne moe biti vea od kamatne stope koja se u mestu ispunjenja plaa na tedne uloge po vienju, a ako je ugovorena vea kamata od dozvoljene primenie se najvea dozvoljena stopa kamate. Tueni je primenom najvee dozvoljene stope kamate isplatio tuiocu celokupan dug, to tubeni zahtev ini neosnovanim.

(Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 87/06) Mana volje "Ne moe se osnovano zahtevatiponitaj ugovora koji nije ni zakljuen" (prema odluci VPS, P. 4646/2000); Ponitaj ugovora zbog prevare - "Kada je ugovor o kupoprodaji objekta zakljuen na osnovu pisma o namerama (ili drugih dogovora izmeu stranaka), a ugovor je samo deo aktivnosti stranaka vezanih za preuzimanje preduzea, i tueni posle zakljuenja ugovora nepreduzme nijednu radnju u cilju realizacije pisma o namerama, tada ima mesta ponitaju ugovora zbog prevare na osnovu lana 65. ZOO" (prema odluci VSS, Prev. 16/94); 184

Zakljuenje ugovora od neovlaenih lica - "Ugovor o zajednikim ulaganjima sredstava i rada nije punovaan i ne proizvodi pravno dejstvo ako je sainjen od lica koje nisu po normativnim aktima privrednog subjekta ovlateni za zakljuivanje ugovora. U takvom sluaju smatra se da ugovor ne postoji jer nema saglasnosti volja za njegovo zakljuenje " (prema odluci VPS, P. 12363/97); Zakljuenje ugovora od neovlaenog lica - "injenica daje ugovor zakljuen sa zastupnikom bez ovlatenja snabdeven peatom, nije od uticaja na njegovu punovanost, ukoliko neovlateno zastupani odbije da takav ugovor ratifikuje " (prema odluci VSS, Prev. 669/98); Zakljuenje ugovora od strane neovlaenog lica - "Kod blagovremene notifikacije tuenog (odmah po dobij anju rauna), da ne odobrava ugovor (otpremnicu) zakljuen od neovlatenog lica, tuilac kao nesavesni saugo-vora zastupnika bez ovlatenja, ne moe se dalje sa uspehom pozivati na okolnost daje ugovor snabdeven peatom tuenog i daje eventualna zloupotreba peata interna stvar tuenog - saugovoraa koji je bio neovlateno zastupani" (prema odluci VSS, Prev. 355/98); Ugovor zakljuen sa neovlaenim licem - "Ugovor o kupovini publikacije zakljuen sa neovlatenim licem, koju je kupac odmah vratio prodavcu, ne proizvodi pravno dejstvo, jer nesavesni prodava ne moe uivati sudsku zatitu " (prema odluci VPS, P. 30/2000); "Za pravilnu kvalifikaciju zelenakog ugovora potrebno je daje tueni ugovorom o kreditu koristio stanje nude tuioca, teko materijalno stanje, nedovoljno iskustvo i lakomislenost, pa je za sebe ugovorio korist koja je u oiglednoj nesrazmeri to je on drugom dao. Kada je ugovor o kreditu zakljuen pod uslovom da se glavnica valorizuje sa porastom cena na malo i obezbedi od inflatornih kretanja, tada nije u pitanju zelenaki ugovor" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 535/95); "Ne postoji pravo na raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti (lan 133. ZOO), ako su stranke ugovornice ekvivalentnost meusobnih davanja obezbedile indeksnom klauzulom, po kojoj se novana obaveza izraena u dinarima izvrava prema zvaninom paritetu dinara prema nemakoj marki" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1810/98); Smanjivanje duga iz zelenakog ugovora - "Do smanjivanja obaveze iz zelenakog ugovora moe doti samo na zahtev otetenog" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 6928/97); Zelenaki ugovor - "Ako iz injeninog osnova tubenog zahteva proizilazi da odreeni ugovor opteretuju zelenaka svojstva, sud je duan da ga oceni i sa stanovita razloga nitavosti" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 5019/02).

Primcr tube kod ruljivih - zclcnakih ugovora sa prcdlogom za donoenje privremene mere TRGOVINSKI SUD U__________________ TUILAC:_______________________________________, iz_________________________ TUENIK:_________________________________________banka, iz___________________________. TU BA sa predlogom za izdavanje privremene mere u 2 primerka sa____priloga. Tuilac i tueni su od___________. godine do___________. godine zakljuili vie namenskih ugovora o kratkoronom kreditu, ugovora o depozitu i ugovora o kupovini akcija.
I .

1. Prvim ugovorom o kratkoronom kreditu od________________. godine, tueni se kao davalac kre dita obavezao da tuiocu kao korisniku kredita stavi na raspolaganje sredstva "za ostale namene" u izno su od_____dinara, sa rokom vraanja od______dana i kamatom od_____% meseno. Istim ugovorom tueni je sebi ugovorio pravo da u roku vaenja ugovora revalorizuje glavnicu kredita u skladu sa stopom rasta cena na malo. Tuilac je tim ugovorom obavezan i da na iznos obraunate kamate plati porez na promet. Tuilac je istovremeno, odnosno____________godine sa tuenim, po njegovom zahtevu, zakljuio i Ugovor o depozitu, kojim se obavezao da deo sredstava dobijenih po gore navedenom Ugovoru o kratko ronom kreditu, u iznosu od________dinara, stavi na depozit kod tuenog na period od_________godine, sa kamatom od_____% meseno, sve radi kupovine nove emisije akcija tuenog. 185

Po izvrenoj emisiji akcija, tuilac i tueni su_____________godine zakljuili i Ugovor o kupovini ak cija, na iznos od_____________dinara. DOKAZ: - ugovor o kratkoronom kreditu od_____________godine, - ugovor o depozitu od____________godine, - ugovor o kupovini akcija od_____________godine. 2. Odmah po zakljuenju Ugovora o kratkoronom kreditu od____________godine i Ugovora o de pozitu od___________godine, tuilac je na ime ugovorne kamate, obraunate na ceo iznos odobrenog kre dita, uplatio tuenom iznos od_____________dinara. DOKAZ: virmanski nalog br._______od__________godine, na iznos od__________dinara. II. 1. Kako tuilac nije mogao o roku da vrati tuenom kratkoroni kredit po Ugovoru od__________ godine, tuilac i tueni su zakljuili drugi Ugovor o kreditu___________godine, kojim je produen rok vraanja kredita po prvom Ugovoru, na jo_______dana. 2. Istovremeno je tuilac sa tuenim zakljuio i drugi Ugovor o depozitu, kojim se obavezao da sredstva u iznosu od____________dinara stavi u depozit kod tuenog, na period od_________________, sa kamatom od_____% meseno, a sve radi kupovine nove emisije akcija tuenog. 3. Po izvrenoj emisiji akcija, tuilac i tueni su zakljuili i drugi ugovor o kupovini akcija, dana godine, na iznos od______________dinara. DOKAZ: drugi ugovor o kratkoronom kreditu od___________godine, - drugi ugovor o depozitu od___________godine, - drugi ugovor o kupovini akcija od___________godine. 4. Odmah po zakljuenju drugog Ugovora o kratkoronom kreditu od____________godine i drugog Ugovora o depozitu od_____________godine, tuilac je na ime ugovorne kamate, obraunatog na ceo iz nos odobrenog kredita (po drugom ugovoru) kojim je faktiki samo produen rok otplate kredita, a sred stva nisu putena u teaj, uplatio tuenom iznos od_____________dinara. DOKAZ: virmanski nalog br._____od__________godine, na iznos od___________dinara. III. Tokom vremenskog perioda od________________. godine, tuilac i tueni su svakih mescc dana, po isteku roka vraanja kredita iz prethodnog ugovora o kreditu, zakljuivali novi ugovor o kreditu - radi obnavljanja kreditnog odnosa iskljuivo sa ciljem produenja roka vraanja kredita. Pri tom je tuilac tuenom unapred isplaivao odreene iznose na ime obraunate kamate, i to: 1. po ugovoru o kreditu od_________________godine, iznos od_____________dinara, 2. po ugovoru o kreditu od_________________godine, iznos od_____________dinara, 3. itd. itd. itd..... Takoe, svaki put je tuilac stavljao odreeni iznos sredstava u depozit kod tuenog, i to: 1. po ugovoru o depozitu od________________godine, iznos od_____________dinara, 2. po ugovoru o depozitu od________________godine, iznos od_____________dinara, 3. itd. itd. itd...... I u ovim sluajevima, po izvrenim emisijama akcija, tuilac i tueni su zakljuivali ugovore o kupovini akcija, i to: 1. po ugovoru o kupovini akcija od_______________godine, na iznos od____________dinara, 2. po ugovoru o kupovini akcija od_______________godine, na iznos od____________dinara, 3. itd. itd. itd..... DOKAZ: gore navedeni ugovori o kreditu i ugovori o depozitu, kao i ugovori o kupovini akcija. Odmah po zakljuenju navedenih ugovora o kreditu i ugovora o depozitu, tuilac je od sredstava dobijenog kredita i ugovora o depozitu, plaao tuenom na ime ugovorne kamate, obraunate na ceo iznos uvea nog kratkoronog kredita, odnosno odbijeno je tuiocu po tom osnovu iznos od___________dinara. DOKAZ: virmanski nalozi: - od__________godine, na iznos od____________dinara, - od___________godine, na iznos od____________dinara, - od___________itd. itd. itd___ IV. Imajui u vidu izneto, moe se zakljuiti da su tuiocu samo jednom odobrena i putena u teaj sredstva, po prvom Ugovoru od____________________. godine, umanjena za kamate i uplatu akcija, a da 186

su svi drugi ugovori produavani i uvck od osnova glavnice i depozita uveanih i rastom stopa cena na malo, a zatim odbijani iznosi obraunatih kamata po ugovorima o kratkoronom kredit i ugovorima o depozitu, kao i iznosi za uplatu akcija, tako da je tuilac od dobijenog kratkoronog kredita mogao da ko risti samo ______% odobrenog kredita. Prema tome, tuilac kao korisnik kredita nikada nije svojom vo ljom raspolagao iznosom od __________dinara, odnosno od _______% dobijenog kredita. Iz navedenog proizilazi da je ugovorena mesena kamata od ______% za godinu dana dostigla procenat od _____%, jer je odredbama lana 4. Ugovora o kratkoronom kreditu predvieno da se "obraunata dospela kamata iz jednog meseca, zajedno sa glavnicom, uzima u obraun kamate narednog meseca". V. Napred izneti uslovi dobijanja kredita, odnosno njegovo enormno poveanje, ukazuje da prilikom zakljuenja gore navedenih ugovora, nema u sutini izraenu volju ugovoraa tuioca kao korisnika kre dita, jer su uslovi kreditiranja - ugovorna kamata, ugovori o depozitu i ugovoru o otkupu akcija iznueni. Odredbama lana 399. st. 2. ZOO propisano je da se "u pogledu najvie ugovorne kamatne stope izmeu drugih lica primenjuju odredbe posebnog zakona". Zakon o kome cit. odredbe govore jo nije donet. Zbog toga je Savezni sud na zajednikoj sednici republikih vrhovnih sudova od 20. i 31. 10. 1984. godine doneo naelni stav br. 4/84, koji do danas nije promenjen, a koji glasi: " Dok se posebnim zako nom ne regulie visina stope ugovorne kamate izmeu subjekata iz lana 399. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, nee se pruiti sudska zatita kamati ugovorenoj preko visine stope zatezne kamate propi sane za novane obaveze proizale iz ugovora u privredi, uveane najvie za 8%". Citirajui navedeni naelni stav Saveznog suda, tuilac istie da je tueni, prinuujui tuioca da svakog meseca obnavlja dospeli a nevraeni kredit, u vezi ega je uveavao ugovornu kamatu do enormnih iznosa, zakljuenjem novih mesenih ugovora uveanjem glavnice i kamate, kao i ugovora o depozitu i kamata u vezi istih, kao i otkupom akcija, doveo te ugovore u status zelenakih ugovora, koji prema od redbama lana 141. ZOO te ugovore tako i tretira, propisujui da su takvi ugovori nitavi. Tuilac je u vreme zakljuenja predmetnih ugovora bio u stanju nude, odnosno tekom materijal nom stanju, pa samim tim bio prinuen da zakljui te ugovore, ne verujui da e ga tueni staviti u svoju zavisnost u tolikoj meri da ga dovede do stanja blokade iro rauna, a samim tim i do postupka prinud nog poravnanja. Zbog toga se na konkretan sluaj po ovoj tubi moraju primeniti odredbe l. 141. ZOO. Tueni je odstupio od Kodeksa bankarskih organizacija, koji u odredbama o kamatama i naknada ma odreuje sledee: "Kamatne stope na kredite banke e utvrivati aktima poslovne politike kao realno pozitivne, polazei od principa da prosena ponderisana aktivna kamatna stopa iznosi najvie 1, 5% poe na meseno iznad stope rasta cena na malo". Tueni se tog pravila oigledno nije pridravao, te svojom poslovnom politikom prema tuiocu ovoga doveo do predsteajnog stanja. Visoke ugovorne kamate, depoziti, otkup akcija, zakljueni protivno volji korisnika kredita, su protni su osnovnim naelima graanskog prava "jednake vrednosti i davanja" (l. 15. ZOO) i "savesnosti i potenja" (l. 12. ZOO). Zbog toga tuilac trai da se u odnosu na ugovornu kamatu - po ugovorima o kratkoronom kredi tu odredbe o ugovornoj kamati, odnosno ugovorna kamata smanji na pravian procenat, kako u odnosu na pojedinane mesene ugovore, tako i na poslednji ugovor, odnosno sve ugovore u celini, zbog ega se u smislu l. 141. st. 4. ZOO predlae da se odredbe o kamati u svim ugovorima stranaka smatraju nitavim za procenat, odnosno iznos koji nije u skladu sa bankarskim poslovanjem, odnosno da se smanji obaveza tuioca na pravian iznos kamate, koji bi bio realizovan u roku od pet godina od dana zakljuenja poslednjeg mesenog ugovora. Isto tako, tuilac trai da se utvrdi nitavost ugovora o depozitu i plaanja kamate po tom osnovu, kao i ugovori o otkupu akcija tuenog, te da se tuiocu sredstva po tim osnovima vrate. Sa iznetih razloga tuilac predlae da sud donese sledeu PRESUDU 1. NITAVE SU odredbe ugovorne kamate, po ugovorima stranaka od: _______________________kao neumerene - preplaene prema dozvoljenosti ugovaranja u privredi, u vezi ugovorene kamate, te da je tu eni duan vratiti tuiocu po osnovu vie naplaenih ugovornih kamata iznos od ________________dinara. 2. NITAVI SU ugovori o depozitu, zakljueni izmeu stranaka od: ______________________, pa se tu eni obavezuje da tuiocu vrati iznose naplaene po tim ugovorima i obraunate i naplaene kamate po istima, u ukupnom iznosu od ________________dinara. 3. NITAVI SU ugovori o upisu i otkupu akcija tuenog: ____________________, pa se tueni obavezu je da tuiocu isplati iznose naplaene od njega po tom osnovu, u ukupnom iznosu od _ inara. d 187

Obavezuje se tueni da vrati tuiocu sve nerealizovane instrumente obezbeenja i plaanja, pri mljene po osnovu ugovora o kratkoronom kreditu, odnosno kreditima, i to:__________________________. 5. Obavezuje se tueni da tuiocu naknadi trokove postupka. - za sve, pod 1, 2, 3, 4. i 5. u roku od 8 dana pod pretnjom izvrenja.
4.

Predlog za dono enje privremene mere S obzirom da se radi o nitavim ugovorima, odnosno zelenakim ugovorima, odnosno o nitavim odredbama ugovora o kamatama o kratkoronom kreditu, koji ne proizvode pravno dejstvo, postoji objektivna opasnost da tueni zloupotrebi primljene instrumente obezbeenja i plaanja po svim ugovorima o kreditu, navedenim u ovoj tubi. Zbog neosnovanog plaanja multiplikovanih iznosa ugovorne kamate, po svim kreditima iz ove tube, tuilac je doao u teku materijalnu situaciju, to je prouzrokovalo njegovu insolventnost i otvaranje predsteajnog postupka na osnovu reenja Privrednog suda u________, St. br._____od____________godine, to ako bi tueni realizovao primljene instrumente obezbeenja i plaanja, da bi se objektivno moglo oekivati da predsteajni postupak preraste u postupak steaja, pa kako su se stekli uslovi iz l. 249. i l. 252. Zakona o izvrnom postupku, predlae se da sud donese REENJE Radi obezbeenja potraivanja tuioca prema tuenom, ODREUJE SE PRIVREMENA MERA zabranom korienja primljenih instrumenata obezbeenja i plaanja, i to:______________________. Ova privremena mera odreuje se do pravosnanosti okonanja parnice po gore navedenoj tubi. Izvrenje ove privremene mere sprovee Privredni sud u__________. Za tuioca - direktor,

OPTI USLOVI FORMULARNIII UGOVORA

Obaveznost (cl. 142. ZOO)
Formularni ugovori su ugovori po pristupanju, odnosno pristanku. Takav ugovor je zakljuen kada jedna stranka prihvati generalnu ponudu - opte uslove ponudioca. Oni se oznaavaju kao formularni zbog toga stoje na njima unapred pripremljen tekst ponudioca u formi ugovora, kojim su unapred odreeni uslovi ugovora, to ostavlja ponuenom da ga prihvati ili ne prihvati. Razgovori o promeni formulamog ugovora mogu biti samo ako na to pristane ponudilac. U tom sluaju, u takvom ugovoru se dodaju i odredbe koje posebno ugovore ponudilac i ponueni. Formularni ugovori mogu biti athezioni i tipski standardni. Athezioni ugovor su jednoobrazni ugovori. Oni uslovljavaju ponuenog da prihvati sve uslove iz takvog ugovora, dok tipski ugovo'r ima istu funkciju, ali ponudilac doputa mogunost odstupanja od predloenih uslova, vodei rauna o prilikama u odreenom periodu prometa i drugim uslovima iz svog programa poslovanja. Formularni ugovori su korisni u pravnom prometu izmeu privrednih subjekata, a i u drugim sluajevima koji se esto pojavljuju, jer obezbeuje brzinu prometa. Stranke znaju sadrinu takvih ugovora jer im je formularni ugovor dostupan pre njegovog zakljuenja, pa se mogu upoznati sa njegovom sadrinom. Oni mogu biti i sastavni deo nekog ugovora, ili su separat uz takav ugovor, ali u svakom sluaju mora se potvrditi volja ponuenog daje upoznat sa optim uslovima ugovora. Opti uslovi formularnih ugovora, ako su naglaeni u tom ugovoru, primenjuju se saglasno odredbama lana 142. ZOO, dok se pitanja o nitavosti nekih odredaba optih uslova ureuju odredbama lana 143. istog zakona. Odredbe tog lana tite ugovoraa koji je prihvatio opte uslove, ako su odredbe optih uslova protivne samom cilju zakljuenog ugovora ili dobrim poslovnim obiajima, ak i ako su opti uslovi koji ih sadre odobreni od nadlenog organa, u kom sluaju se takve odredbe smatraju nitavim. Opti uslovi moraju biti objavljeni na uobiajeni nain, a to pretpostavlja da su ti uslovi uneti u sam formularni ugovor, odnosno da su odtampani sa samim tekstom osnovnog ugovora, ili ako se ugovor poziva na opte uslove koji su posebno odtampani, koji se pri zakljuenju ugovora predaju drugoj strani - da ih ima kao sastavni deo osnovnog ugovora, zatim i u sluajevima kako to propisuju odredbe stava 3. ovog lana, a naime da opti uslovi obavezuju ugovornu stranu ako su joj bili poznati ili morali biti poznati u asu zakljuenja ugovora, kod injenice da odredbe stava 2. istog lana propisuju da se opti uslovi moraju objaviti na uobiajeni nain. U ovom poslednjem sluaju, teret dokazivanja postojanja injenice da su opti uslovi objavljeni na uobiajeni nain, kao i da su oni zbog toga bili poznati ili su morali biti poznati drugoj strani, lei na ponudiocu. 188

U sluaju, odnosno da li e se na konkretan odnos primeniti opti uslovi ili posebne pogodbe, nije u pitanju osnovni ugovor, ve odredbe tog ugovora koje su voljom stranaka izmenjene, dok su opti uslovi ostali neizmenjeni, pa se na sporni odnos imaju primeniti posebne pogodbe, a ovo zbog toga to se opti uslovi smatraju samo kao deo glavne pogodbe, koje dopunjuju osnovni ugovor. Prema odredbama lana 35. ZOO, slanje kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obavetenja, kao i oglasi uinjeni putem tampe, letaka, radija, televizije ili na koji drugi nain, ne predstavljaju ponudu za zakljuenje ugovora, nego samo poziv da se uini ponuda pod objavljenim uslovima.

Sudska praksa
Nejasna odredba unapred odtampanog ugovora - "Ponudilacje duan da u svakom konkretnom sluaju odreeno i jasno predoi potpisniku pismena da li potpisuje ugovor ili otpremnicu, u suprotnom pismeno e se tumaiti u korist suprotne strane " (prema odluci VPS, P. 510/2001).

Nitavost nekih odredaba optih uslova (l. 143. ZOO)

Utvrivanje nitavosti nekih odredaba optih uslova ima za cilj da zatiti stranu iz ugovora koja je potpisujui ugovor prihvatila opte uslove ponudioca, za koje sud utvrdi da su neke odredbe tih uslova nitave. Iz ovoga sledi da sud ne intervenie u vezi samih optih uslova pre nego je ugovor zakljuen, ve posle toga ako su neke odredbe tih optih uslova protivne samom cilju zakljuenog ugovora ili dobrim poslovnim obiajima, ak i ako su opti uslovi koji ih sadre odobreni od nadlenog organa. Odredbe stava 1. ovog lana ukazuju, pre svega, na onu zatitu koja se odnosi na cilj zakljuenog ugovora, to znai da strana koja zakljuuje ugovor sa optim uslovima mora da zna nata se obavezuje, odnosno zato stvara obavezu iz ugovora koji zakljuuje. Naime, ako su opti uslovi tako formulisani da iz pojedinih njegovih odredaba druga strana ne moe u prvi mah da zakljui njihove sadrine, a ona je elela da zakljui ugovor prema uslovima kako ih je ona shvatila, odredbe takvih optih uslova su predmet ispitivanja suda, pa ako sud zakljui da su protivne cilju zbog kojih je jedna strana prihvatila pojedine odredbe optih uslova, donosi odluku o utvrivanju nitavosti tih odredaba, koje za posledicu imaju njihovu nevanost, a samim tim i njihovu nepostojanost. Poslovni obiaji, kao to je poznato, primenjuju se esto u poslovanju subjekata prometa i usluga. Zbog toga oni imaju veliki znaaj ako se postupa mimo tih obiaja, naroito ako se u optim uslovima reguliu neke odredbe koje su suprotne tim obiajima. Dobri poslovni obiaji se nalaze u svim sverama obligacionih odnosa, bez obzira da li se odnose na pravna ili fizika lica. Njih ima kod raznih ugovora, koji iako predviaju osnove norme za njihovo izvrenje, ne mogu se okonati ako to izvrenje nije zasnovano i na obiaju kao stoje, na primer, kod ugovora o graenju, pakovanja proizvoda, naroito u vezi proizvodnje i isporuku pojedinih vrsta predmeta i t. d. Pojedine odredbe optih uslova mogu biti ponitene i ako su opti uslovi odobreni od nadlenih organa. Nadleni organi obino postupaju tako to za neke oblasti obligacionih odnosa, zbog opteg interesa, vre kontrolu optih uslova, odnosno ocenjuju i daju saglasnost tim optim uslovima, ukoliko su saglasni sa optim i pojedinanim interesima, kao stoje na primer ugovor o osiguranju ili neki drugi odnos. Stav drugi ovog lana daje zatitu drugoj strani - ako je neke odredbe optih uslova liavaju da stavi odreene prigovore, odnosno prigovore na osnovu kojih bi ona izgubila to pravo ili gubila rokove, ili koje su inae nepravine ili preterano stroge prema njoj. U ovom sluaju ne radi se o sadrini optih uslova ugovora koja se odnosi na regulisanje odnosa u vezi ispunjenja osnovnog ugovora, ve na one odredbe iz optih uslova koje liavaju stranku da stavi bilo kakve prigovore u vezi ispunjenja ugovora, pa i eventualno odricanje od rokova u kojima bi mogla da zatiti svoja prava. Tako, na primer, prodava stvari ne moe u optim uslovima da iskljui pravo kupca da stavi prigovor na kvalitet kupljene stvari, bilo u trenutku preuzimanja stvari ili kasnije u zakonu propisanom roku, ako utvrdi da kupljena stvar ima mane za koje da ih je primetio u trenutku kupovine ne bi zakljuio ugovor, posebno ako su u pitanju skrivene mane. Isto tako u optim uslovima se ne mogu odrediti drugi rokovi zastarelosti od onog vremena koje je odreeno zakonom, niti se optim uslovima moe odrediti da zastarelost nee tei za neko vreme, kako to propisuju odredbe lana 364 ZOO.

USTUPANJE UGOVORA
Uslovi ustupanja (l. 145. ZOO)
Iz sadrine odredaba ovog lana moe se zakljuiti da se pod ustupanjem ugovora podrazumeva ustupanje ugovora jedne strane nekom treem licu, i to svih svojih prava iz tog ugovora sa drugom stranom, ako ova druga 189

strana na to pristane. Sutina ovog prenosa sastoji se u tome da jedno lice iz dvostranog ugovora (ustupilac) prenosi sva svoja prava iz tog ugovora na tree lice (primalac, odnosno prijemnik), ako ovo lice na to pristane, ime postaje nosilac svih prava i obaveza u odnosu na drugu stranu, ako se druga strana sa tim prenosom saglasi. S obzirom da se radi o dvostranom ugovoru, prenosilac moe biti ili jedna ili druga strana iz takvog ugovora, pri emu tree lice preuzima sva prava i obaveze prenosioca i na taj nain postaje novi subjekt sa ve postojeim pravima i obavezama jednog od ugovoraa od koga je preuzeo ugovor. Razlika izmeu cesije, pa i preuzimanje duga, i ustupanja ugovora je u tome to se kod ustupanja ugovora uvek radi o dvostranom teretnom ugovoru, po kome obe strane imaju i prava i obaveze, uz uslov ako druga strana prihvati prenos ugovora, a i tree strane u odnosu na prenosioca, to kod cesije nije sluaj, jer kod cesije poverilac moe ugovorom zakljuenim sa treim licem preneti svoja potraivanja koja ima prema drugom licu, a da se drugo lice (dunik) tome ne moe protiviti, jer kod preuzimanja duga preuzimalac duga stupa na mesto predanjeg dunika, a ovaj se oslobaa obaveze, naravno uz pravo na stavljanje prigovora od druge strane ako je preuzimalac duga bio prezaduen, a o toj okolnosti druga strana nije znala niti je morala znati, u kom sluaju za ispunjenje plaanja duga u obavezi je i prenosilac duga. Ustupanje ugovora, odnosno pravne posledice ustupanja ugovora, kod ispunjenja gore navedenih uslova, nastaje, odnosno smatra se da je ugovor ustupljen u asu kada je druga strana pristala na ustupanje, a ako je druga strana dala svoj pristanak unapred, u asu kada je obavetena o ustupanju. Ovaj drugi sluaj se odnosi samo na dvostrane teretne ugovore koji su ve zakljueni, to znai da se as preuzimanja ugovora moe odrediti odmah posle zakljuenja ugovora ili u nekom drugom periodu izvrenja ugovora, ali ne i posle izvrenja ugovora. To dalje znai, da preuzimalac ugovora preuzima samo ona prava i obaveze ustupioca koja jo nisu izvrena, to znai ako je ustupilac ranije ve izvrio neka prava i obaveze prema drugoj strani, pri emu se taj deo ne odnosi na prenos ugovora, ve samo na onaj deo koji nije izvren. Pristanak na ustupanje ugovora je punovaan samo ako je dat u formi u zakonu propisanoj za ustupljeni ugovor. U pitanju su ugovori koji su zakljueni u propisanoj formi kako, za neke od njih, propisuje zakon. Za neke ugovore zakon propisuje obavezu zakljuenja ugovora u odreenoj formi, s obzirom na predmet ugovora. Odredbe stava 3. ovog lana odnose se samo na te ugovore, to se zakljuuje iz reci "samo ako je dat u formi u zakonu propisanoj za ustupljeni ugovor". Prema tome, nije u pitanju samo ustupanje ugovora, ve i predmet iz tog ugovora, za koji se trai forma koju je propisao zakon, pa samim tim i kod ustupanja ugovora trai se ista takva forma jer, u protivnom, ugovor o ustupanju ugovora ne bi bio punovaan. Sporedna prava o kojima je re u stavu etvrtom ovog lana odnose se na ona prava koja su u vezi sa preuzimanjem duga, a kako je naglaeno da e se na ta sporedna prava kod ustupanja ugovora shodno primeniti odredbe koje se odnose na sporedna prava kod ugovora o preuzimanju duga (l. 449. ZOO), to proizilazi da sporedna prava koja su dotle postojala kod ustupioca ostaju i dalje u korist preuzimaoca, ali sigurno ne u odnosu na jemstvo, kao i zaloge koja su dala trea lica, jer u ovom sluaju, kod ustupanja ugovora nema vie strana od prenosioca, treeg lica (prijemnika, i drugog lica iz teretnog ugovora), dok odredbe o preuzimanju duga pretpostavljaju i postojanje drugih lica, jemca ili zalogodavca, koji u institutu preuzimanja duga imaju svoju funkciju -davanja pristanka da odgovaraju i za novog dunika. Jedno od sporednih prava je i pravo na naplatu kamate, ali ako stranke kod ustupanja ugovora nisu to drugo ugovorile, preuzimalac, tree lice, ne odgovara za nenaplaene kamate koje su dospele do preuzimanja. To njegovo pravo vezano je za obavezu - dug koju je preuzeo prema drugoj strani, u kom se sluaju kamata kao sporedno pravo vezuje samo u odnosu na dug, ako stranke, kod ustupanja ugovora nisu to drugo ugovorile.

Sudska praksa
Promena ugovorne strane ustupanjem ugovora Ustupanjem ugovora po ugovoru izmeu dunika kao ustupioca i treeg lica kao primaoca, dolazi do zamene dunika ugovorne strane u ugovoru, a sve druge obaveze ostaju nepromenjene. Iz obrazloenja Prema stanju u spisima, drugotueni je prodavao sporne nepokretnosti putem prikupljanja javnih ponuda. Kako je lice koje je imalo prema zapisniku najpovoljniju ponudu, E. V. Odustao od ugovora, to je drugotueni kao prodava ugovor zakljuio sa prvotuenim u svojstvu kupca ,,M. P" iz K., kao drugim najpovoljnijim ponuaem, imajui u vidu daje najpovoljniji ponua sam odustao od ugovora. Posle zakljuenja navedenog ugovora po delimino isplaenoj ceni od strane kupca, dolazi do zakljuenja ugovora o ustupanju ugovora o prodaji nepokretnosti izmeu kupca navedene nepokretnosti i treetuenog Preduzee ,,D" DOO D, koje je inae u postupku prodaje putem pismenih ponuda bilo ponua, ali ponua ija je ponuda rangirana kao osma po povoljnosti. 190

Tuilac je traio da se utvrdi nitavost ugovora o ustupanju kao i zakljuenog ugovora o prodaji spornih nepokretnosti i obavee drugotueni da sa tuiocem zakljui ugovor, s obzirom da je tuilac bio etvrti najpovoljniji ponua, odnosno znatno ispod treetuenog koji je po osnovu ugovora o ustupanju ugovora stupio na mesto kupca. Uz tubu je predloena i privremena mera kojom e se treetuenom naloiti da oslobodi nepokretnosti od svojih stvari skladitenih na istoj, kao i da se zabrani izvoenje graevinskih radova prvo i drugotuenom i da se zabrani otuenje i optereenje navedenih nepokretnosti, a u zemljinim knjigama izvri zabeleba ovog spora. U konkretnoj situaciji meutim, iako je dolo zakljuenjem ugovora o ustupanju ugovora o prodaji nepokretnosti zakljuenog izmeu drugotuenog kao prodavca, prvotuenog kao kupca i treetuenog kao lica koje je stupilo umesto prvotuenog kupca u navedeni ugovor, tuilac nije dokazao verovatnost svog potraivanja, jer prema stanju u spisima drugotueni i prvotueni su u skladu sa uslovima iz poziva za javnu ponudu prikupljanjem pismenih ponuda i zapisnika zakljuili ugovor o prodaji, imajui u vidu da je povoljniji ponua od prvotuenog odustao od svoje ponude. Time je postupak izbora najpovoljnijeg ponuaa okonan. injenica daje u daljem toku realizacije navedenog ugovora, odnosno u toku ispunjenja ugovornih obaveza, po deliminom ispunjenju plaanjem dela cene prodavcu od strane kupca sa kojim je ugovor i zakljuen, dolo do zakljuenja ugovora kojim kupac ustupa svoje mesto treem licu nije od uticaja na valjanost navedenog ugovora. Ustupanje ugovora je dozvoljeno u skladu sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima, pa je stoga i prvotueni kao kupac mogao u toku realizacije ugovora odnosno ispunjenja ugovornih obaveza ustupiti navedeni ugovor treem licu bez ikakvih ogranienja u pogledu samog lica. Time dolazi do promene dunika i navedeno lice stupa u ugovor umesto kupca, a u pogledu preostalog dela neispunjene obaveze. To je evidentno i iz odredaba samog ugovora o ustupanju. Kako je i prodava prihvatio promenu dunika izvrenu na navedeni nain, a ispunjeni su i svi drugi uslovi za promenu ugovorne strane, to tako postupanje strana nije suprotnu Zakonu o obligacionim odnosima, pa je stoga pravilna ocena prvostepenog suda da tuilac nije uinio verovatnim osnovanost svog zahteva za ponitaj navedenog ugovora. Novi kupac zakljuenjem ugovora o ustupanju stupio je na mesto ranijeg kupca u samom ugovoru, a ugovorni uslovi plaanja, shodno izriitim odredbama ugovora o ustupanju, a suprotno albenim navodima, nisu promenjeni. Upravo iz tog razloga samom prodavcu ni na koji nain nee biti promenjen poloaj navedenim ustupanjem ugovora novom kupcu, ve e naprotiv, kako se samo promenio kupac ali ne i ugovorne obaveze, on po navedenom ugovoru ostvariti sve to su njegova prava i obaveze kupaca u punom iznosu i pod istim uslovima kao to je i prvobitno ugovoreno. Novi kupac samo je stupio na mesto prvobitnog kupca, ne menjajui uopte uslove prodaje niti rokove otplate cene. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 8972/06 od 1.12.2006. godine);

Odgovornost ustupioca (l. 146. ZOO)

Odredbama ovog lana reguliu se pitanja odnosa ustupioca prema prijemniku (treem licu) i drugoj strani koja je prihvatila ustupanje ugovora. Kada je u pitanju prijemnik, odnosno tree lice, ve je reeno da on "postaje nosilac svih njenih (ustupioevih) prava i obaveza iz tog ugovora", to znai da ih preuzima u celini i da se zbog toga gase prava i obaveze ustupioca prema drugoj strani. Meutim, ustupilac odgovara prijemniku za punovanost ustupljenog ugovora, to znai da mu garantuje daje zakljueni ugovor pravno valjan i da su njegova prava i obaveze takvi kako ih je ustupanjem ugovora preneo. To, u stvari, znai da on garantuje daje dvostrani ugovor zakljuen po svim uslovima koji se zahtevaju za pravno valjani ugovor kojim se stvaraju prava i obaveze za obe ugovorne strane, posebno u pogledu predmeta ugovora, zatim cene i drugih elemenata koji takav ugovor ine pravno valjanim, te da e takav ugovor proizvesti one posledice koje su bile cilj i volja prenosioca prilikom zakljuenja takvog ugovora. Pored toga, ustupilac garantuje prijemniku da e ga tititi od evikeije i od eventualne tete koja bi mogla nastati ako bi se za taj ugovor utvrdilo da ne proizvodi pravno dejstvo. Takva obaveza proizilazi iz odredbe stava 1. ovog lana, jer garancija za punovanost ustupljenog ugovora podrazumeva i navedene oblike zatite. Ustupilac je duan da pri zakljuenju ugovora sa treim licem o ustupanju ugovora, ovome preda sve isprave, kao to je ugovor zakljuen sa drugom stranom, i eventualno i sve druge isprave koje je kao garanciju prenosilac dobio od druge strane. Kod takvog pravnog odnosa ustupioca i prijemnika, odredbama stava 2. ovog lana propisano je da ustupilac ne jemi prijemniku da e druga strana ispuniti svoje obaveze iz ustupljenog ugovora, osim ako se na to naroito obavezao. Ustupilac se moe ugovorom o ustupanja ugovora obavezati da e na odreeni nain garantovati treem licu da e druga strana izvriti svoje obaveze iz ugovora. To bi on uinio onda ako prijemnik trai garanciju i u tom domenu, ali ako se u ugovoru o ustupanju ugovora o tome nita ne kae, prijemnik je ostavljen sam sebi da sve svoje odnose sam regulie sa drugom stranom. 191

Ustupilac ne garantuje ni drugoj strani da e prijemnik, odnosno tree lice koje je preuzelo prava i obaveze prenosioca, ispuniti obaveze iz ugovora, osim ako se na to naroito obavezao. S obzirom daje ustupanje ugovora punovano samo ako se sa ustupanjem saglasi druga strana, logino je da e druga strana traiti i takvu garanciju, ali ako je ne predvide prenosilac e se smatrati osloboenim te obaveze. Ovo namee pitanje o tome da li prenosilac i drugo lice zakljuuju ugovor o ustupanju ugovora, pa s obzirom da se od drugog lica trai saglasnost za ustupanje ugovora, ovaj je moe ulo viti i time to e u pismenoj izjavi o prihvatanju ustupanja ugovora navesti daje saglasan sa prenosom, ali da taj prenos uslovljava odgovornou prenosioca da e prijemnik ispuniti obaveze iz ugovora. Tek kada druga strana dobije odgovor prenosioca da prihvata traenu garanciju, od tog trenutka smatra se da je druga strana pristala na ustupanje.

Prigovori (l. 147. ZOO)

Prigovori o kojima je re u ovom lanu odnose se samo na institut ustupanja ugovora. Po odredbama ovog lana, prigovore kod ustupanja ugovora moe istai samo druga strana, i to samo prijemniku, odnosno treem licu koje je preuzelo prava i obaveze po osnovu ustupanja ugovora. Prigovori koje moe istai druga strana mogu se odnositi na sam ugovor, posle prenosa, odnosno ustupanja ugovora, kada su u vezi izvrenja ugovora u odnosu samo druga strana i prijemnik, tj. tree lice, odnosno kao da su oni neposredno zakljuili ugovor. To znai, da jedan drugom mogu isticati prigovor, na primer, zastarelosti potraivanja (l. 360. ZOO), zatim prigovor kompenzacije (l. 336. ZOO), prigovor nitavosti ugovora (l. 103, l. 110. ZOO), prigovor otputanja duga u celini ili u nekom delu (l. 344. ZOO), ili u odnosu na neka sporedna prava i si. Druga strana ne moe isticati prigovore iz ustupljenog ugovora ustupiocu, osim ako davanje saglasnosti o ustupanju ugovora nije ulo vio kakvom posebnom obavezom ustupioca, na primer u pogledu izvrenja neke inidbe koja bi dovela do breg i sigurnijeg ostvarenja njegovih prava i obaveza iz daljeg odnosa sa treim licem, prijemnikom, pa i onda kada bi drugo lice zahtevalo od ustupioca jemstvo da e tree lice izvriti ugovor. Mada odredbe ovog lana iskljuuju pravo prigovora drugog lica u odnosu na prenosioca, one nisu obavezujue za stranke, s obzirom da su one slobodne da svoje obligacione odnose urede onako kako se dogovore (dispozitivni karakter odredaba zakona - l. 20. ZOO).

STVARANJE OBAVEZA ZA UGOVORAE

Dejstva ugovora meu ugovoraima i njihovim pravnim sledbenicima (l. 148. ZOO)
Stav prvi ovog lana ima u vidu samo uspostavljeni odnos izmeu ugovornih strana, koji za sebe i ugovaraju prava i obaveze iz nekog pravnog odnosa. Iz takvog odnosa, stranke ostvaruju odreena prava i obaveze, ne dirajui u prava drugih lica. Naravno, kao ugovorne strane smatraju se i lica koja uestvuju pri zakljuenju ugovora, ili nekog drugog pravnog odnosa, i lica koja imaju ovlaenja punomonika ili zakonskog zastupnika. Ista prava i obaveze imaju i univerzalni naslednici kao pravni sledbenici lica koje je zakljuilo ugovor. Meutim, iz reci "izuzev ako je to drugo ugovoreno ili to drugo proizilazi iz prirode samog ugovora", moe se zakljuiti da se ugovorom mogu iskljuiti univerzalni naslednici, ako je priroda ugovora takva da se moe smatrati punovanim samo za vreme dok su ugovorne strane ive, naroito ako se radi o linim pravima i obavezama, koje moraju lino izvriti, odnosno ostvariti sami ugovorai, kao to je, na primer, izrada nekog predmeta runim radom, s obzirom na svojstva ugovoraa koji je preuzeo obavezu izrade odreene stvari. Pored toga, to pravo se nee ostvariti i ako je nekim pravnim poslom pravni prethodnik svoja prava iz ugovora zavetao drugim licima, a ne njegovim pravnim sledbenicima. Mada je u naslovu poglavlja za ovaj odnos naznaeno da se reguliu pitanja dejstva ugovora meu ugovoraima i njihovim pravnim sledbenicima, sadrina lana 148. ZOO ima u vidu i trea lica koji nisu univerzalni pravni sledbenici ugovornih strana. Za ta lica odredbe pomenutog lana prave razliku u odnosu na univerzalne naslednike, jer se na trea lica mogu prenositi samo prava a ne i obaveze prenosioca, dok se kod univerzalnih naslednika prenose i prava i obaveze. Zbog toga je u odredbama stava 3. ovog lana propisano da se moe ustanoviti pravo iz ugovora u korist treeg lica. Pod treim licem ove odredbe nemaju u vidu iskljuivo lica koja ulaze u krug nasleivanja posle univerzalnih naslednika, kao ni singularne pravne sledbenika, odnosno singularne sukcesore, legatare i dr., pa ni sluajeve ustanovljenja prava u korist treih lica posle smrti ugovoraa, ve sva ona lica za koja ugovora smatra da se mogu koristiti njegovim pravima iz odreenog ugovora. U pitanju su, dakle, prava, a ne i obaveze, koje tree lice moe, ali i ne mora, da prihvati, kao to ne moraju da prihvate ni prava i obaveze univerzalni sledbeni192

ci ugovoraa. Ta prava u korist treih lica se mogu ostvarivati posle smrti pravnog prethodnika, ve prema tome kako ih je ustanovio. Na ovo upuuje i naslov za lan 148. ZOO, koji ukazuje da se odredbama tog lana reguliu samo ona pitanja koja se odnose na pravne sledbenike. Odredbama poglavlja "ugovora u korist treeg lica" (cl. 149. do l. 153. ZOO), regulisana su odreena prava i obaveze kod ugovora u korist treih lica, ali odredbe tih lanova imaju znaaj samo za one odnose koje uspostavlja obeavalac i tree lice, koja iz odreenog ugovora ostvaruje prava i obaveze u svoju korist, a i prema drugoj strani.

Sudska praksa
Opoziv ugovora o poklonu Podnoenje krivine prijave, iniciranje prekrajnih postupaka i obraanje mirovnom veu od strane poklonodavca, samo po sebi ne znai postojanje "grube neblagodarnosti" zbog kojih se moe raskinuti (opozvati) ugovor o poklonu. Iz obrazloenja: "Prema utvrenom injeninom stanju, izmeu stranaka je zakljuen ugovor o poklonu, po kome se tuilac obavezao da tuenom (svom sinu) pokloni nepokretnost blie opisanu u ugovoru. Stranke ive u zajednici. Tueni nije fiziki napadao niti maltretirao svoga oca (poklonodavca), niti ga verbalno vreao, niti na bilo koji nain svojim injenjem ili neinjenjem pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. Sukobi izmeu ugovornih strana potiu zbog ponaanja supruge tuioca prema tuenom. Tuilac je uivalac redovne penzije i od svoje de-ce nije traio izdravanje. Kod tako utvrenog injeninog stanja pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tubeni zahtev radi raskida (opoziva) ugovora o poklonu zbog grube neblagodarnosti i osiromaenja. Naime, u konkretnom sluaju nisu ispunjeni uslovi za opoziv poklona iz paragrafa 567. Srpskog graanskog zakonika, u sluaju da: darodavac docnije tako osiromai da ni iveti ne moe; i b) ako obdareni veliku neblagodarnost spram darodavca pokae, nanosei uvredu njegovom ivotu, telu, asti i naruavajui njegovu slobodu i imanje. Darodavac nije toliko osiromaio daje ugroena njegova egzistencija, zato stoje uivalac penzije. Tueni (obdareni) nije nanosio tuiocu ni verbalne ni realne uvrede niti je na drugi nain kanjivim delima pokazao grubu neblagodarnost u odnosu na telesni integritet, slobodu ili imovinu tuioca. Sam tuilac je prilikom sasluanja parninih stranaka na zapisniku od 4.2.1999. godine, izjavio da on i tueni "nisu imali problema" i daje "nastalo zlo" kada je u kuu dola njegova druga ena. Podnoenje krivine prijave, iniciranje prekrajnih postupaka ili postupka pred mirovnim veem radi pokuaja mirenja ne znai postojanje grube neblagodarnosti, pogotovu ako se ima u vidu da su ti postupci bili (po predlagaa) neuspeni. Zato su neosnovani revizijski navodi kojima se istie da samo obraanje nadlenim organima ukazuje na teku poremeenost odnosa ugovornika i ispunjenje uslova za raskid (opoziv) ugovora o poklonu. Takoe su neosnovani revizijski navodi u kojima se istie da zbog loih odnosa izmeu tuenog i maehe (supruge tuioca) postoje razlozi za raskid ugovora, zato stoje supruga tuioca u odnosu na ugovor tree lice i prema njoj ugovor u smislu lana 148. ZOO ne proizvodi dejstva, pa poremeaj odnosa izmeu tuenog i maehe (sudovi su utvrdili da je ona uzronik sukoba) ne predstavljaju valjan zakonski razlog za opoziv ugovora o poklonu." (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 537/05 od 7. jula 2005. godine); Ugovor o prikljuenju na telefonsku mreu Zahtev da se obezbedi nesmetano korienje telefonskih prikljuaka sadri u sebi i zahtev za prikljuenje kao prvu radnju sadranu u obavezi nesmetanog korienja prikljuaka. Iz obrazloenja Iz stanja u spisima proizlazi da su tuilac i tueni zakljuili dana 23. 08. 2002. godine dva ugovora o prikljuenju na telefonsku mreu, kojima je tueni preuzeo obavezu da tuiocu prikljui 150 telefonskih linija. Tueni je sredinom septembra iste godine prikljuio telefonske linije, a tuilac je izvrio plaanje u skladu sa ugovorom. Tueni je krajem septembra iskljuio telefonske prikljuke tuiocu. Tuilac je zbog navedenog predloio da se obavee tueni da tuiocu prikljui i omogui nesmetano korienje 150 telefonskih linija do prestanka vaenja Ugovora. Nasuprot albenim navodima, pravilno je prvostepeni sud zakljuio da zahtev da se obezbedi nesmetano korienje telefonskih prikljuaka sadri u sebi i zahtev za prikljuenje kao prvu radnju sadranu u obavezi obezbeenja nesmetanog korienja prikljuaka. Tube ne moraju da glase isto, pa se moe postaviti pitanje da 193

li je predmet spora isti. Odgovor daju shvatanja o elementima koji su merodavni za odreivanje individualnosti tubenog zahteva. Zahtev se sastoji od injenica (ivotnog dogaaja) i pravne posledice koju tuilac iz nje izvodi. Prikljuenje kao nova pojedinost je samo dopuna ivotnog dogaaja, a tubeni zahtev ostaje isti. Tuilac istu posledicu izvodi iz istog dogaaja. Pri tome se na injenino stanje u prvoj i drugoj verziji primenjuje ista materijalno pravna odredba. Razlozi racionalnosti i celishodnosti nalau da se ne vode dve parnice po istom zahtevu zbog ega je alba odbijena, a pobijano reenje potvreno. (Reenje Vieg trgovinskog suda P. 4770/04 od 5. 11. 2004. godine); "Ugovorni odnos izmeu dva lica ne protee se na ugovorni odnos jednog od njih i treeg lica " - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5470/94).

UGOVOR U KORIST TREEG LICA

Neposredno pravo treeg (l. 149. ZOO)
Ugovor u korist treeg lica je takav ugovor po kome jedna ugovorna strana zakljuuje ugovor sa drugom stranom (dunikom) da neko svoje potraivanje ugovori u korist treeg lica, koje stie sopstveno i neposredno pravo prema drugoj strani. Tim ugovorom mogu se ugovoriti i neki drugi odnosi, uglavnom izmeu ugovoraa i treeg lica, ili nastati odnosi izmeu dunika i treeg lica koji proizilaze iz okolnosti posla, ali i izmeu ugovoraa i dunika. Meutim, ugovorom se ne mogu preneti na tree lice i neke obaveze koje ima ugovora sa dunikom. Tree lice, u iju korist ugovora zakljuuje ugovor sa drugovom stranom (dunikom), ne uestvuje pri zakljuenju tog ugovora, odnosno niim ne potvruje daje saglasan sa onim tekstom ugovora koji su ugovorili i potpisali ugovora i dunik. Po zakljuenju ugovora, kada tree lice izjavi da prihvata zakljueni ugovor izmeu ugovoraa i dunika, on preuzima prava prema duniku za ona potraivanja koja mu je ugovora preneo i neposredno ih ostvaruje prema duniku. Zakljuenjem ugovora u korist treeg lica, ugovora se ne oslobaa prava da u odnosima izmeu dunika i treeg lica i dalje bude subjekt u vezi odnosa izmeu tih lica, jer prema stavu drugom ovog lana on ima pravo da zahteva od dunika da prema treem licu izvri sve ono to je ugovoreno u korist tog lica. U ovom sluaju ugovora ne postaje poverilac prema duniku, ve samo lice koje, u vezi predmeta potraivanja prenetog na tree lice, ovome pomae da ostvari prava iz ugovora o prenosu, dok on i dalje ostaje stranka sa pravima i obavezama prema duniku iz osnovnog posla - za sve obaveze i preostali deo prava koji nije prenet na tree lice. Nasuprot tome, drugo lice (dunik) nema pravo da od ugovoraa zahteva da izvri neke obaveze, osim sporedne koje su vezane za preneto mu potraivanje, jer se obaveze ne ugovaraju kod ugovora u korist treeg lica. To to je ugovorau ostavljeno pravo da moe da zahteva da dunik prema treem licu izvri sve ono to je ugovoreno u korist tog lica, predstavlja sporedno pravo, jer ta prava neposredno ostvaruje tree lice prema duniku, uz eventualnu pomo ugovoraa, koji u sluaju spora ima svojstvo stranke. Ugovor u korist treeg lica ima pravni znaaj samo u pogledu potraivanja koja ima ugovora prema drugom licu - duniku. Zbog toga i naslov ovog poglavlja glasi "ugovor u korist treeg lica", pa imajui to u vidu, ugovora ostaje i dalje u obavezi u odnosu na obaveze i neka prava iz osnovnog ugovor sa dunikom. Tako, na primer, ako ugovora zakljui ugovor sa drugim licem da mu ovo proda neke stvari, pa u tom ugovoru za jedan deo tih stvari ugovori potraivanje u korist treeg lica, tj. da druga strana taj deo neposredno isporui treem licu, onda ugovora i dalje ostaje sa svojom obavezom plaanja svih kupljenih stvari, pa i one stvari koja je namenjena treem licu. Pa i kod ugovora o osiguranja ivota u korist treeg lica nalazimo primer za ovaj institut, naveden u lanu 957. ZOO, po kome "osigurava osiguranja ivota moe u ugovoru, kao i nekim docnijim pravnim poslom, pa i testamentom, odrediti lice kome e pripasti prava iz ugovora". U daljim odredbama poglavlja o "ugovoru u korist treeg lica" detaljno se reguliu odnosi izmeu ugovoraa, odnosno prenosioca prava i treeg lica, po kojima se pod odreenim uslovima moe opozvati ili izmeniti ono to je bilo predmet prenosa potraivanja u korist treeg lica i drugo stoje od znaaja da se ovaj institut ostvari.

Opozivanje koristi za treeg (l. 150. ZOO)

Odredbe ovog ugovora jasno ukazuju na odnos izmeu ugovoraa i onog to je on kao svoje potraivanje od drugog lica preneo na tree lice, u tom smislu da ugovora moe uvek opozvati ili izmeniti koristi koje je preneo na tree lice, naravno ako to uini dok se tree lice ne izjasni o prihvatanju onog stoje ugovoreno u njegovu korist. Izjanjenje treeg lica o prihvatanju onog stoje u njegovu korist ugovoreno ima znaaja ako je to izjanjenje dao ili ugovorau ili drugom licu (duniku), a za to vreme ugovora nije opozvao ili izmenio ugovor u korist treeg lica. Prema tome, izjanjenjem treeg lica o prihvatanju onog to je ugovoreno u njegovu korist, ima 194

pravno dejstvo u odnosu i na ugovoraa i drugo lice (dunika), u kom sluaju ugovora vie ne moe menjati ili opozvati ono pravo koje je ugovoreno u korist treeg lica, a dunik je u vezi tog prava iskljuivo u obavezi prema treem licu. U stavu 2. ovog lana propisano je pravilo da ako se pravo ugovoreno u korist treeg lica moe izvriti samo posle smrti ugovoraa, ugovora moe za ivota, pa i svojim testamentom, opozvati korist ugovorenu za tree lice, osim ako iz samog ugovora ili iz nekih okolnosti ne proizilazi to drugo. Nasuprot odredbama navedenih u lanu 957. ZOO, po kome "osigurava osiguranja ivota moe u ugovoru, kao i nekim docnijim pravnim poslom, pa i testamentom, odrediti lice kome e pripasti prava iz ugovora", odredbama stava 2. ovog lana ugovora moe do svoje smrti, za ivota, opozvati korist ugovorenu za treeg, pa ako je tu korist i svojim testamentom odredio, dunik, koji je o toj okolnosti obaveten, nije vie u obavezi da izvri pravo koje je ranije ugovoreno u korist treeg lica. Postavlja se pitanje da li odredbe stava 2. ovog lana imaju dejstvo ako se tree lice izjasnilo, prema stavu prvom ovog lana, da prihvata ono to je ugovoreno u njegovu korist. Odgovor na to pitanje moe biti u tom smislu da ugovora posle izjanjenja treeg lica o prihvatanju onog to je ugovoreno u njegovu korist, ne moe vie opozvati ili menjati ono pravo koje je preneo na tree lice. Meutim, to je mogue samo ako je u ugovoru sa dunikom ugovoreno da e ovaj izvriti svoje obaveze u korist treeg lica samo u sluaju onih prava koja se ostvaruju posle smrti ugovoraa. Zbog toga ugovora moe sve do svoje smrti izmeniti ili opozvati ono to je ugovorio u korist treeg lica, ali samo pod uslovom ako je tu mogunost ugovorio sa dunikom, bez obzira da li se sa onim to je ugovoreno u korist treeg lica ovaj toga prihvatio ili ne.

Prigovor dunika prema treem (l. 151. ZOO)

Duniku ne prestaju sva prava u vezi ugovora koje je zakljuio sa ugovoraem u vezi prenosa ugovorene koristi za tree lice. Jasno je da odredbe ovog lana nemaju u vidu ona prava koja ugovora nije preneo na tree lice, jer se prava i obaveze tih stranaka ne menjaju dok se ugovor ne izvri onako kako su se za preostali deo prava i obaveza dogovorile. Meutim, odredbama ovog lana predviena je mogunost da dunik neposredno sa treim licem, na koga su preneta odreena prava, raspravlja o nizu okolnosti koja su vezane za ostvarenje prava treeg lica, odnosno izvrenje obaveze dunika prema treem licu. Ovo zbog toga to su oni u odnosu dunika i poverioca, pri emu svaki takav odnos podrazumeva i pravo tih stranaka na isticanje odreenih prigovora u odnosu na prava koje je tree lice steklo prenosom od strane ugovoraa. To su, inae, prigovori dunika koje bi on mogao da istie i u odnosu na ugovoraa, da ugovora odreena prava nije preneo na tree lice. Ti prigovori se odnose, na primer, na prigovor kompenzacije, zatim na prigovor isticanja zastarelosti potraivanja i druge prigovore iz obligacionih odnosa koji se odnose na pravo dunika da istie odreene prigovore u vezi izvrenja dvostranih ugovora.

Odbijanje treeg (l. 152. ZOO)

Tree lice, u iju je korist preneto izvesno potraivanje ugovoraa, moe odbiti korist koja je ugovorena za njega. U tom sluaju smatra se da nije uspostavljen ugovorni odnos izmeu dunika i treeg lica, te tree lice ne moe ni ostvarivati kakva prava iz ugovora koji su zakljuili ugovora i dunik. U stvari, takav ugovor ne obavezuje dunika da treem licu izvri bilo kakvu obavezu, jer korisnik tog prava - tree lice, ne prihvatajui ponueno pravo, ne stie bilo kakva prava, da bi bio u nekom pravnom odnosu prema duniku. Tree lice koje je prihvatilo ono to su ugovora i dunik ugovorili u njegovu korist, ne moe vie odustati od prihvaenog, ili izmeniti prihvaeno. On, dodue, ima samo pravo potraivanja koje je preneto na njega, ali se ne iskljuuje mogunost da to pravo izgubi na osnovu nekih prigovora dunika. Ako tree lice ne prihvati korist koja je ugovorena za njega, smatra se daje odbio prihvatanje koristi koja proizilazi iz ugovora ugovoraa i dunika. U tom sluaju predviena korist pripada ugovorau, s tim to dunik nema pravo da se protivi ugovoru koji je zakljuio sa ugovoraem o prenosu odreenog prava u korist treeg lica, jer taj ugovor nema pravno dejstvo ni prema jednoj od tih strana. Neprihvatanje koristi koja je ugovorena za tree lice ne znai i da se to tree lice odreklo od tog prava, jer da bi pojam odricanja imao svoju svrhu potrebno je da postoji neko ve utvreno pravo treeg lica, od koga se on moe odrei nastupanjem kakvog dogaaja. I u drugom sluaju, ako je ugovoreno da e dunik izvriti ono nata se obavezao u korist treeg lica tek posle smrti ugovoraa, a ugovora je za ivota opozvao ono to je ugovorio u korist treeg lica, korist koja je ugovorena za tree lice pripada ugovorau. U tom sluaju ugovora i dunik su ponovo u istom odnosu kakav je bio prilikom zakljuenja ugovora u korist treeg lica. 195

Obeanje radnje treeg lica (cl. 153. ZOO)

Iako u odredbama ovog lana nije upotrebljen izraz da se obeanje daje drugom na osnovu ugovora, ipak iz sadrine tog lana proizilazi da se jedna strana moe drugoj strani obavezati (ugovorom) da e tree lice neto uiniti ili propustiti da uini za tu drugu stranu. Tako data obaveza, naravno, ne obavezuje tree lice da e je izvriti, odnosno uiniti ili propustiti da uini neto za drugog, sve dok to tree lice ne da saglasnost da e u tom smislu postupiti. Zbog toga, ako bi strana kojoj je to obeanje dato pretrpela kakvu tetu zbog odbijanja treeg lica da e prihvatiti obavezu koju mu je nametnuo obeavalac, obeavalac je duan daje naknadi toj strani. To proizilazi i iz same odredbe stava 1. ovog lana u kojoj je propisano da "obeavalac odgovara za tetu koju bi drugi pretrpeo zbog toga to trei nee da se obavee ili da izvri ili propusti odreenu radnju". Ugovorom se, dakle, obeavalac obavezuje drugom licu da e mu neko tree lice izvriti neka injenja ili proputanja. Dejstvo takvog ugovora zavisi od treeg lica, u kom ga sluaju preuzeta obaveza obavezuje sa posledicama neizvrenja. On se moe obavezati da prihvata manju obavezu od one koju od njega zahteva obeavalac, ali u tom sluaju takva obaveza ne stvara dejstvo u smislu odredaba ovog lana, jer nije u saglasnosti sa ugovorom koji je obeavalac zakljuio sa licem u iju bi korist izvrio traenu obavezu. Ako se, pak, drugo lice sloi i sa manjom obavezom, sa kojom je saglasan i obeavalac, onda tako dato obeanje obavezuje tree lice. Ugovor o obeanju radnje treeg lica obavezuje tree lice tek kada ono da saglasnost da prihvata ugovor obeavaoca i drugog lica, koji su se dogovorili o vrsti, obimu i odgovornosti za izvrenje takvog ugovora od strane treeg lica. U protivnom, kao to je reeno, tree lice nema nikakve obaveze iz ugovora koji su drugi na njegov teret zakljuili. U svakom sluaju, prethodna radnja za pravno dejstvo ugovora, odnosno obeanja radnje treeg lica, poinje od zakljuenja ugovora izmeu obeavaoca i drugog lica, odnosno lica u iju bi korist tree lice trebalo da izvri neku radnju. Ako tree lice taj ugovor ne prihvati, obeavalac odgovara za tetu koju bi drugo lice pretrpelo - zbog toga to tree lice nee da se obavee da izvri ili propusti odreenu radnju. Obim i visina tete se u tom sluaju utvruju prema kriterijumima za naknadu tete prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima. Na kraju, obeavalac nee odgovarati ako je drugom obeao da e se samo zauzeti kod treeg da se ovaj obavee da neto uini ili propusti, a u tome ne uspe i pored sveg potrebnog zalaganja. Tako, na primer, obeavalac koji drugom licu proda neku parcelu, ali nepogodnu za ulaz u istu, osim sa parcele treeg lica, nee odgovarati za valjanost ugovora o prodaji ako se u tom ugovoru obavezao da e samo nastojati kod treeg lica da mu ovaj omogui pravo slubenosti prolaza, bilo peakog ili kolskog.

Sudska praksa
Obeanje radnje trees lica Tueni se ne moe osloboditi svoje ugovorne obaveze plaanja naknade, bez obzira to je u zakljuenom ugovoru predvieno da e se plaanje izvriti kreditom od strane treeg lica, jer obeanje uinjeno drugom da e trei neto uiniti ili propustiti, treeg ne obavezuje, a obeavalac odgovara za tetu koju bi drugi pretrpeo zbog toga to trei nee da se obavee ili da izvri ili propusti odreenu radnju. Iz obrazloenja Kod utvrenog injeninog stanja, pravilan je zakljuak niestepenih sudova da su parnine stranke bile u ugovornom odnosu po osnovu ugovora o delu iz lana 600. Zakona o obligacionim odnosima. Tuilac je kao poslenik svoju ugovornu obavezu opremanja nametajem poslovnog prostora tuenog u potpunosti izvrio u skladu sa ugovorom i odredbom lana 607. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima, ali mu tueni, kao naruilac radova, za ovaj posao nije platio naknadu u ugovorenoj visini, ve samo iznos od 480.000,00 dinara. Stoga su niestepeni sudovi pravilnom primenom odredaba lana 17. st. 1, l. 262. st. 1, l. 124. l. 600. i 623. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima, obavezali tuenog da tuiocu isplati dugovani iznos od 3.000.000,00 dinara, i to sa zakonskom zateznom kamatom, kako je opredeljeno u reenju o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, a na osnovu odredbe lana 277. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima. Pri tome su niestepeni sudovi pravilno zakljuili da se tueni ne moe osloboditi svoje ugovorne obaveze plaanja naknade, bez obzira stoje u odredbi lana 4. zakljuenih ugovora predvieno da e se plaanje izvriti kreditom od strane Fonda za razvoj Republike Srbije. Odredbom l. 153. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da obeanje uinjeno drugom da e trei neto uiniti ili propustiti, treeg ne obavezuje, a obeavalac odgovara, za tetu koju bi drugi pretrpeo zbog toga to trei nee da se obavee ili da izvri ili propusti odreenu radnju. Jeziko tumaenje odredbe lana 4. ugovora je apsolutno jasno. Ova odredba upuuje da se obaveza tuenog, u skladu sa citiranom zakonskom odredbom, mora ispuniti radnjom treeg lica. Iz izjave o rekapitulaciji se vidi da je ta radnja trebala da 196

predstavlja donaciju Fonda za razvoj Republike Srbije. Meutim, tree lice nije izvrilo svoju radnju, budui da je tuilac kredit primljen od strane Fonda za razvoj Republike Srbije u iznosu od 3.000.000,00 dinara vratio. Stoga tueni u skladu sa citiranom zakonskom odredbom, kao ugovorna strana u ovom ugovornom odnosu, odgovara za tetu koja je za tuioca nastala neplaanjem naknade za obavljeni posao u utuenom iznosu. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 171/05 od 7.7.2005. godine); Obeanje radnje treeg lica - "Obeanje uinjeno drugom da e trei neto uiniti ili propustiti, treeg ne obavezuje, a obeavalac odgovara za tetu koju bi drugi pretrpeo zbog toga to trei nee da se obavee ili da izvri ili propusti odreenu radnju" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 6310/97).

PROUZROKOVANJE TETE
Osnovi odgovornosti (l. 154. ZOO)
U stavu prvom ovog lana dato je opte pravilo o prouzrokovan]u tete kao izvora obligacije - da ko drugome prouzrokuje tetu da je duan da je naknadi, ukoliko ne dokae da je teta nastala bez njegove krivice. Ovo pravilo obuhvata tetu koju neko svojim radnjama ili proputanjem prouzrokuje drugom, na njegovoj imovini ili linosti, odnosno svim oblicima prava koja pripadaju oteenom. U pitanju su tetne, protivpravne radnje kojima se prouzrokuje teta bilo unitenjem ili oteenjem neke stvari drugom, bilo nanoenjem telesnih povreda drugom, koji nije u mogunosti da zbog umanjenja ivotne aktivnosti ostvaruje prihode kakve je ranije ostvarivao, a pored toga imao je i trokove oko leenja. U drugom sluaju teta moe nastati i gubitkom lana porodice, hranioca, a i zbog pretrpljenog bola od strane lanova ue porodice za lana porodice koji je izgubio ivot, a i u drugim sluajevima predvienim zakonom. Za tetu moe biti odgovorno i lice ija maloletna deca prouzrokuju tetu drugom, o kojima se on, inae, stara. Postoji i oblik naknade tete koji potie od opasane stvari, o kojima tetnik treba da se stara i da ih upotrebljava i uva sa znatno veom briljivou nego druge stvari. Postoji ugovorna i vanugovoma odgovornost za naknadu tete. Vanugovorna odgovornost nastaje radnjama, injenjem ili proputanjem, koja nije u vezi sa neispunjenjem neke ugovorne obaveze, ve potie radnjom tetnika kao pravnom injenicom koja stvara obligacioni odnos izmeu njega i oteenog (voza obori na peakom prelazu peaka i teko ga telesno povredi i si.). Ugovorna odgovornost postoji ako se nekom tetnom radnjom menja ve postojei odnos izmeu dva ili vie lica zasnovan na njihovom ugovoru.. Razlika izmeu vanugovorne i ugovorne tete je oigledna, jer i jedna i druga stvaraju obaveze naknade od lica koje je odgovorno za nastanak tete. Postoji i trei oblik odgovornosti za tetu, a to je teta nastala po osnovu krivinog delikta, koja se nadoknauje po pravilima o deliktnoj odgovornosti. teta koja potie od opasne stvari zasniva se na utvrenju da l i j e neka stvar opasna, odnosno da li ta stvar moe zbog svog svojstva, postojanja i mesta na kome se nalazi priiniti tetu drugome, jer jedna stvar moe u jednom trenutku predstavljati bezopasnu stvar, kao na primer kada se automobil nalazi na parkiralitu i kada njegov motor ne radi, a da taj isti auto bude opasna stvar prilikom njegovog kretanja, kada moe prouzrokovati tetu drugom. Odredbe stava 2. ovog lana propisuju i pravilo da se odgovara za tetu i ako teta nastane od stvari ili delatnosti od koje potie poveana opasnost za okolinu. U tom sluaju bez znaaja je okolnost da l i j e ta teta nastala krivicom onoga kome je stvar pripadala ili je teta nastala njegovom delatnou. Stavom treim ovog lana propisano je pravilo da se za tetu, bez obzira na krivicu, odgovara i u drugim sluajevima predvienim zakonom. Na primer, kao poseban sluaj odgovornosti moe se navesti odgovornost usled teroristikih akata, javnih demonstracija ili manifestacija, za koje Zakon o obligacionim odnosima, u odredbama l. 180. do 184. propisuje odreenu odgovornost ako je teta nastala u navedenim uslovima, kao i odgovornost u mnogim drugim oblastima predvieni zakonom.. Dakle, jedno od osnovnih prava obligacionih odnosa je da je dunik, koji ne ispuni svoju obavezu ili je neuredno ispuni, duan da poveriocu naknadi tetu koja mu je time naneta. U tom sluaju radi se o takozvanoj ugovornoj teti koja moe nastati za poverioca kada dunik ne ispuni ili neuredno ispuni svoju obavezu. Nonne obligacionog prava odnose se i ugovornu i vanugovornu tetu. tetnik se moe osloboditi obaveze da naknadi tetu ako dokae da je do tete dolo iz uzroka za koje on nije odgovoran. Kod ugovora u privredi, po pravilu, naknada tete se skoro uvek sastoji u novanom iznosu, pogotovo kod naknade izgubljene dobiti. Visinu tete je duan da dokae oteenik. tetnik je u obavezi da naknadi samo onu tetu koja se normalno mogla oekivati kao posledica tetnikovog protivpravnog ponaanja, a ne i tetu koja je posledica izuzetnih okolnosti koju tetnik nije mogao predvideti. 197

Kao stoje ranije reeno, teta obuhvata prostu (stvarnu) tetu i izgubljenu dobit, tetnik je duan da oteeniku naknadi prostu (stvarnu) tetu i izgubljenu dobit, jer u prometu robom zahtev za naknadu tete obuhvata pored stvarne tete i izgubljenu dobit, bez obzira na stepen krivice, dakle, i onda kada teta nije uinjena namerno ili iz krajnje nepanje. Izgubljena dobit se ne moe priznati ako je dobit samo oekivana, ve samo kada je bilo izvesno da e dobit biti ostvarena, a oteeni to mora dokazati. Kada postoji podeljena odgovornost tetnik je duan da naknadi samo prostu (stvarnu) tetu, i to ne u punoj visini, jer nije on jedino odgovoran to je teta nastala. Pri oceni odgovornosti za naknadu tete uzima se u obzir i posebna panja koju stranci, odgovornoj za tetu, nalau pravila struke. Profesionalna odgovornost se najee sree kod ugovora o pediciji, komisiona, ugovora sa vozarem, kap i kod ugovora o delu i graevinarstvu. Pravo je oteenika da od tetnika zahteva da mu naknadi tetu. Oteenik se ne moe prisiliti da ostvaruje to svoje pravo. Meutim, pre nego to teta nastane stranke ne mogu pri zakljuivanju ugovora iskljuiti ili ograniiti odgovornost jedne od ugovornih stranaka za tetu koja e eventualno nastati. Takva odredba uneta u ugovor ne bi proizvela pravno dejstvo i na zahtev oteenika tetnik bi bio duan da tetu naknadi ako su za to uslovi ispunjeni.

Sudska praksa
Povreda na radu i naknada tete Povredom na radu smatra se i povreda zadobijena pri dolasku na posao, a poslodavac, osim po osnovu Zakona o radnim odnosima, za nadoknadu materijalne i nematerijalne tete, koja je posledica te povrede, moe odgovarati i po osnovu optih pravila o naknadi tete iz Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloenja Pravilno je prvostepeni sud na utvreno injenino stanje primenio materijalno pravo kada je naao da u smislu lanova 154 stav 1, 155, 158 Zakona o obligacionim odnosima, te lana 106 stav 5 Zakona o radnim odnosima, u konkretnom sluaju postoji obaveza tuenog da tuiocu nadoknadi priinjenu kako materijalnu tako i nematerijalnu tetu, odnosno da tueni jeste pasivno legitimisan u pogledu nadoknade potraivanja ije se utvrenje trai. Neosnovani su albeni navodi kojima se pobija pravilnost primenjenog materijalnog prava, odnosno utvrenog osnova odgovornosti tuenog, te kojima se ukazuje na navodni doprinos tuilje nastaloj teti. Pre svega, u prvostepenom postupku pouzdano je utvreno da ispred zgrade tuene banke nije bio u potpunosti oien sneg i led, te da se tuilja okliznula na metalnoj reetki koja se nalazi ispred samog ulaza u banku i to u okviru vremena koje se rauna u radno vreme, jer se okliznula prilikom dolaska na posao u 7,20 asova ujutru. Stoga osnov tuenikove odgovornosti za nadoknadu tete tuilji proizlazi pre svega iz optih odredaba o odgovornosti za naknadu tete po osnovu krivice, a koja bi proizlazila iz injenice da tueni, preko svojih zaposlenih, nije obezbedio da se ulaz u banku adekvatno oisti, to se moe okarakterisati kao nepanja tuenog. Osnov odgovornosti tuenog lei i u injenici da se u konkretnom sluaju radi o povredi koja je nastala u vezi sa radom, a koju je tuilja kao zaposleni radnik pretrpela prilikom dolaska na posao, us led ega postoji odgovornost poslodavca da ovakvu tetu nadoknadi. Stoga su neosnovani navodi o navodnom doprinosu tuilje nastaloj teti. (Iz presude Vieg trgovinskog suda, P 5772/06 od 30.01.2007. godine); Oduzimanje predmeta prekraja i naknada tete Ne moe se smatrati neopravdano kanjenim licem kome zbog voenja postupka pripada pravo na naknadu tete, niti pravo na naknadu tete pripada licu koje je oglaeno odgovornim za vreme dok su novana sredstva kao mera obezbeenja zadrana na raunu organa koji je vodio postupak. Iz obrazloenja Polazei od utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su odbili kao neosnovan tubeni zahtev za naknadu tete na ime kamate na vraena novana sredstva od dana oduzimanja 3.6.1999. godine do vraanja tog iznosa 1.7.2001. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od dana vraanja pa do isplate. Neosnovano se revizijom ukazuje na pogrenu primenu materijalnog prava. Naime, prema utvrenom injeninom stanju, tuilja je reenjem Saveznog ministarstva zafinansije - Saveznog deviznog inspektorata od 20.6.2001. godine oglaena odgovornom za uinjeni prekraj i izreena joj je novana kazna deliminog oduzimanja predmeta prekraja, privremeno oduzetih novanih sredstava, zbog ega tuilja nema pravo na naknadu tete shodno l. 154. i 155. ZOO, koju trpi usled obezvreivanja iznosa koji je po tom reenju vraen tuilji. 198

Naime, tuiljaje oglaena odgovornom za uinjeni prekraj uz izricanje novane kazne, pa se shodno Zakonu o prekrajima, kojima se povreuju savezni propisi, ne moe smatrati neopravdano kanjenim licem kome zbog voenja postupka pripada pravo na naknadu tete, niti pravo na naknadu tete pripada licu koje je oglaeno odgovornim za vreme dok su novana sredstva kao mera obezbeenja zadrana na raunu tuenog. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3131/05); Osnovi odgovornosti Ne postoji pravni osnov odgovornosti za naknadu tete zbog nemogunosti gajenja stoke, ako se obje-kat u kome se gaji stoka nalazi u gradskom podruju, na kome je zabranjeno dranje stoke. Iz obrazloenja Po nalazu Vrhovnog suda Srbije, neosnovano tuilac u svojoj reviziji navodi da su tueni odgovorni za naknadu tete tuiocu zbog nemogunosti tuioca da koristi sporne objekte (zbog gajenja stoke). Nije sporno da je tuioevom pravnom prethodniku eksproprisan kompleks imovine 1985. i 1988. godine, a u okviru koje imovine se nalazi i kp. broj aa u MZV BB KO VV, koja nije eksproprisana, ve je ostala u svojini tuioca, kao i objekti na istoj koji se sada nalaze u naselju Gradskog karaktera. Ne postoji pravni osnov odgovornosti, jer tuiocu od strane tuenih ni jednim pravnim aktom nije oduzeto pravo svojine na spornim objektima, niti ogranieno pravo svojine i pravo korienja na navedenoj parceli. Kako predmetni objekti nisu eksproprisani, a nije eksproprisana ni parcela na kojoj se nalaze ti objekti, ve su i objekti i parcela ostali i dalje u svojini najpre pravnog prethodnika tuioca, a potom i samog tuioca, neosnovano tuilac smatra da ima pravo na naknadu zbog nemogunosti korienja predmetnih objekata za gajenje stoke. Nije osnovan navod u reviziji da su tueni odgovorni za nastalu tetu jer su znali da izgradnjom naselja dela grada, ti objekti vie nee moi da se koriste ni na koji nain, osim kue. U smislu Zakona o graevinskom zemljitu ("Slubeni glasnik SR Srbije" broj 20/79 i 38/84), gradsko graevinsko zemljite moe se odrediti u postojeim gradovima i naseljima gradskog karaktera i u naseljenim mestima koja se proglase gradom ili naseljem gradskog karaktera i drugim podrujima predvienim za stambenu i drugu kompleksnu izgradnju ako je to zemljite ve izgraeno ili ako je obuhvaeno odgovarajuim urbanistikim planom prema kome e se izgradnja u celini ili veim delom izvriti. Zemljite u graevinskom podruju na kome postoji pravo svojine, sopstvenici mogu koristiti u skladu sa namenom zemljita u odreenom podruju, pod uslovima odreenim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona. U pogledu eksproprijacije graevinskog zemljita na kome postoji pravo svojine, primenjuju se propisi o eksproprijaciji. Namena zemljita je stambena izgradnja, a ne za stoarsku delat-nost. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2810/05); Nuna odbrana iskljuuje odgovornost za tetu Iz obrazloenja: ,,Niestepeni sudovi su nesumnjivo utvrdili daje tueni prouzrokovao tetu u nunoj odbrani, branei se od istovremenog protivpravnog napada tuioca, koji gaje udario upredelu lica. U njegovoj radnji nema prekoraenja, jer je uzvraanje bilo adekvatno, budui daje tuioca samo odgurnuo, a okolnost daje on pri tom pao na ianu ogradu i zadobio lake telesne povrede, stvar je ambijenta koga tueni, kao napadnuti, nije birao" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 1797/02); Zdravstvena ustanova odgovara za tetne posledice operativnog leenja, ako pacijentu nije predoila sve mo gune posledice operativnog zahvata na koji je, inae, pristao
i

Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju tuiljaje na dan 17. aprila 1987. godine primljena na Kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju tuenog zbog uroene paralize desnog linog ivca, a operacija je izvedena 21. aprila 1987. godine, nakon ega je konstatovano da postoperativni tok protie uredno. Pri pregledu 5. maja i 20. oktobra 1987. godine konstatovano je daje nastupila posledica u vidu perzistiranj a dvoslike pri pogledu nadole i horizontalno, kao i da je potrebna konsultacija oftalmologa. Tuiljaje na dan 24. juna 1988. godine operisana na onoj klinici Klinikog centra zbog napred navedenih deformacija vida. Tuiljaje primljena na tu kliniku 27. decembra 1988. godine radi operacije razrokosti, ali je otputena sa zakljukom da se otputa u istom stanju, a da se hirurka intervencija odlae. Prema nalazu i miljenju Sudsko-medicinskog odbora Medicinskog fakulteta, kod tuilja su, kao posledica operacije, nastale razrokost i pojava vienja duplih slika - diplopije kao trajno stanje, zbog ega je dolo do umanjenja vidne sposobnosti tuilje za 20%, a opte ivotne sposobnosti za 50%, to se ogleda u stalnom vienju duplih slika i u tome to odreene poslove, za koje je potreban dobar vid, ne moe 199

obavljati. Kod tuilje je, kao posledica operacije, dolo i do naruenja jer je pre operacije hod nje, zbog uroene paralize facijalisa, krivljenje usta, bilo izraeno samo pri pokretima usta, dok se posle operacije ono ispolja-va kako pri mimici lica, tako i kada je lice u miru. Prilikom kirurkih intervencija tuiljaje oseala bolove jae do srednjeg intenziteta, koji su se postepeno gubili, a koji su sastavni deo ovakvih intervencija. Prema nalazu istog odbora, zasnovanom na medicinskoj dokumentaciji, operacija nad tuiljom, izvrena na klinici tuenog, uraena je na nain kako zahteva savremena operativna tehnika iz plastine hirurgije, tj. u skladu sa savremenim principima hirurke korekcije koja se radi kod paralize facijalisa (paraliza linog ivca). Postojee posledice operacije kod tuilje, prema nalazu vetaka su jedna od moguih, iako izuzetno retkih, operativnih komplikacija. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su zakljuili daje teta koju tuilja trpi posledica moguih komplikacija pri kirurkoj intervenciji, i predstavlja rizik koji je tuilja preuzela, preutno prihvata-jui operaciju, pa zbog toga tueni ne moe ni snositi posledicu, niti je odgovoran za tetu nastalu za tuilju. Ovakvo stanovite niestepenih sudova se, po shvatanju Vrhovnog suda, za sada ne moe prihvatiti. Naime, zbog pogrene primene materijalnog prava, injenino stanje nije utvreno u potpunosti. Pre svega, zakljuak suda daje tuilja ,,preutno prihvatajui operaciju" preuzela i rizik da nastupe posledice, koje su u konkretnom sluaju nastupile, proizvoljan su zakljuak suda, jer u toku prvostepenog postupka nije utvrivana injenica da lije, i u kom obimu, tuilji predoena mogunost komplikacija i da lije ona preuzela rizik njihovog eventualnog nastupanja, pogotovo posledica koje upo nju nastupile. Pored ostalih obaveza zdravstvenih radnika, koje im nalau pravila medicinske nauke, stoji i dunost obavetavanja pacijenta radi njegove line sigurnosti i samoodreenja u odnosu na sopstveno telo. U zavisnosti od ovog obavetavanja je i pristanak pacijenta na odreenu intervenciju koji je punovaan samo ukoliko pacijent zna sutinu, znaaj i domaaj onoga sa ime se saglaava, tj. ukoliko je u situaciji da uzme u obzir razloge i za i protiv i da donese razumnu odluku koja se tie njegovog leenja. Naravno da obavetenje pacijenta ne pod-razumeva iznoenje tehnikih detalja, ali u svakom sluaju treba da bude pogodno da pacijent stekne osnovna saznanja o onome ta e se sa njim dogaati ako na intervenciju ne pristane, kao i da mu bude razjanjena de-lotvornost predloenog zahvata, tj. prognoza o stanju zdravlja posle njega. To, pre svega podrazumeva ukazivanje na mogui neuspeh zahvata i kad se on obavi kako treba, to znai da obavetenje mora da obuhvati sve injenice koje su bitne za pacijentovu odluku. Mera potpunosti obavetenjaje u obrnutoj srazmeri sa hitnou medicinskog zahvata, tj. to je planirani zahvat hitniji i nuniji, to su zahtevi za obavetenjem manji. Ako zahvat nije hitan, obavetenje bi trebalo da bude detaljnije. U konkretnom sluaju, tuilja se podvrgla intervenciji u domenu plastine hirurgije, rukovoena najverovatnije estetskim razlozima, to znai da se nije radilo o hitnom zahvatu, ve o zahvatu koji, najee, nema ni terapijsku vrednost. Ovakav zakljuak, donekle potvruje i navod tuilje da ju je tueni upozorio na rizik, kao i mogunost neuspeha operacije kojoj se izlae, i da se ona sa tim upozorenjem u potpunosti sloila i svesno prihvatila rizik, ali uobiajeni, jer joj tueni, prema njenim navodima nijednog trenutka nije spomenuo mogunost ovako katastrofalnog ishoda". Zbog svega izloenog, potrebno je u ponovnom postupku pouzdano utvrditi da lije tueni tuilju upozorio, prema naelima nauke i obaveze obavetavanja, na mogunost ovakve posledice, koja je nastupila i da lije tuilja, pristankom na operativni zahvat preuzela rizik i ovakve posledice. Prihvatanje na uobiajeni rizik operativnog zahvata ne znai i prihvatanje moguih posledica koje, u svakom sluaju, i ne pravdaju preduzimanje zahvata i svakako bi imala bitnog uticaja na odluku tuilje, kao pacijenta, da mu se podvrgne ili ne. U ponovnom postupku optinski sud e pozvati i sasluati oftalmologa koji je izvrio operaciju tuilje nakon intervencije tuenog, radi razjanjenja anamneze i nalaza konstatovanih u istoriji bolesti One klinike povodom operacije od 24. juna 1988. godine, tj. razjanjenja opisanog uzroka koji je doveo do pojave oboljenja zbog koga je nad tuiljom izvrena kirurka intervencija 24. juna 1988. godine. Ukoliko je potrebno, nakon iskaza ovoga svedoka, optinski sud e zatraiti dopunski nalaz i miljenje Sudsko-medicinskog odbora Medicinskog fakulteta, koji je obavio vetaenje u ovoj parnici. Poto pouzdano razjasni sve relevantne injenice, optinski sud e pravilnom primenom materijalnog prava, doneti novu odluku. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2714/92); teta i izvrenje sa zakanjenjem Ukoliko nema krivice jedne od ugovornih stranaka za neblagovremeno izvrenje njene obaveze, nema ni njene odgovornosti za tetu prouzrokovanu drugoj strani izvrenjem u docnji. Iz obrazloenja Pravilna je odluka prvostepenog suda u pogledu dela tubenog zahteva kojim je traena naknada tete prouzrokovana neblagovremenim izvrenjem obaveze predaje zemljita tuiocu. Ugovorna strana ima obavezu da drugoj strani naknadi tetu samo ako je njenom krivicom dolo do zakanjenja pri izvrenju ugovorne obaveze u smislu lana 154. ZOO.
200

U konkretnoj situaciji, prema nalaenju prvostepenog suda, koje prihvata i ovaj sud, nije se radilo o skrivljenom zakanjenju ispunjenja tuenikove obaveze prema tuiocu, jer je do navedenog zakanjenja dolo zbog nereenih imovinsko-pravnih odnosa na navedenom zemljitu, a to su obe ugovorne strane znale pri zakljuenju ugovora. (Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. br. 12104/05 od 29.12.2005. godine); Naknada tete zbog neutvrdivani a uzroka smrti Zdravstvena ustanova koja propusti da obaveznom obdukcijom utvrdi uzrok smrti pacijenta preminulog u zdravstvenoj ustanovi odgovara za tetu zbog nezakonitog i nepravilnog rada, jer bliski srodnici imaju pravo da saznaju uzrok njegove smrti i pravo da neizvesnost u pogledu ovih okolnosti ne traje neuobiajeno dugo. Iz obrazloenja: "Sada pokojni D. K. roen 1962. godine primljen je na kirurko odeljenje tuenog zbog stomanih tegoba i potom 27.6.2001. godine operisan, ali je 3.7.2001. godine tokom leenja (reoperacije), preminuo. Sahranjen je bez potvrde o smrti, a izvetaj o smrti tueni je sastavio naknadno 11.9.2001. godine, s tim stoje u meuvremenu 24.7.2001. godine tueni dodelio porodici pokojnog D.K. 10.000,00 dinara. Osim toga, iz izvetaj a Zavoda za sudsku medicinu u... od 28.9.2004. godineproizilazi da se sa sudskomedicinskog stanovita neposredni uzrok njegove smrti sa sigurnou ne moe utvrditi jer obdukcija nije izvrena. Imajui u vidu sve navedene okolnosti, Vrhovni sud nalazi da se zbog propusta tuenog u postupku utvrivanja uzroka smrti sada pokojnog D.K. obzirom da obdukcija, iako obavezna nije izvrena, i daje izvetaj o njegovoj smrti koja se dogodila 3.7.2001. godine sastavljen tek 11.9.2001. godine, za sada se ne moe pouzdano van svake razumne sumnje, zakljuiti ni da lije tokom njegovog leenja postupano prema standardnim pravilima medicinske struke, jer od ovih okolnosti zavisi odluka o iskljuenju odgovornosti tuenog za naknadu ove tete tuiocima. Iako su tuilje kao bliski srodnici sada pokojnog D.K. mogle zahtevati obdukciju radi utvrivanja uzroka njegove smrti, to ne iskljuuje obavezu tuenog da uzrok smrti pacijenta preminulog u ovoj zdravstvenoj ustanovi utvruje obaveznom obdukcijom, budui utvrivanja smrti pacijenta propisan zakonom izostao i daje izvetaj o smrti sada pokojnog D.K. sainjen naknadno. Zato i ovakav protivpravni postupak tuenog, ako je uinjen, moe biti dovoljan za zasnivanje odgovornosti tuenog za naknadu tete u smislu lana 170. i 171. ZOO bez obzira da lije smrt pacijenta uzrokovana lekarskom grekom ili ne, budui da tuilje kao bliski srodnici umrlog lica imaju pravo da saznaju uzrok njegove smrti, a neizvesnost u pogledu ovih okolnosti ne srne trajati neuobiajeno dugo ". (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1000/06 od 14. septembra 2006. godine); Odgovornost za tetu koja potie od opasne stvari Kad odgovornost za tetu potie od opasne stvari, uvek je odgovoran njen vlasnik, odnosno dralac, osim ako dokae da je teta nastala iskljuivo ponaanjem oteenog, koje vlasnik odnosno dralac opasne stvari nije mogao predvideti i ije posledice nije mogao izbei. Prema obrazloenju Prvostepenom presudom odbijen je tubeni zahtev da se tueni graanin i osiguravajui zavod obaveu da tuiocu iz osnova naknade tete pretrpljene u saobraajnom udesu solidarno isplate utueni iznos. Drugostepeni sud je odbio albu tuioca i potvrdio prvostepenu presudu. Sudovi su odbili tubeni zahtev jer su nali daje za nastalu tetu iskljuivo kriv samo oteeni tuilac, jer se voza automobila kojim je ozleen tuilac, u svemu pridravao saobraajnih propisa, a tuilac je prelazio kolovoz na mestu na kome nema obeleenog peakogprelaza, ponaajui se krajnje neoprezno. Ovakvo stanovite sudova nije prihvatljivo. Osnovno pravilo bezbednosti saobraaja na putevima (sadrano u lanu 12. stav 1. Osnovnog zakona o bezbednosti saobraaja na javnim putevima vaeeg u vreme kritinog dogaaja), jeste da je voza duan da nain upravljanja vozilom prilagodi okolnostima saobraaja i da upravlja vozilom tako da njime stalno i potpuno vlada i daje u stanju da preduzme svaku meru potrebnu da izbegne opasnost koju pod datim uslovima moe predvideti. U konkretnom sluaju stoji zakljuak daje voza spornu posledicu sudar mogao predvideti. Nije sporno daje voza automobila koji je na kolovozu doao u kontakt sa oteenim, ve sa udaljenosti od 400 do 500 metara video kako, uz ve zaustavljeni autobus, pristaje jo jedan iza njega, na onoj saobraajnoj traci kojom se i tueni voza kretao, te daje izmeu ta dva autobusa jedna ena, prelazila kolovoz s desne na suprotnu stranu, u smeru njegove vonje pre nailaska oteene, a utvreno je da su autobusi na tom mestu bili zaustavljeni radi primanja i iskrcavanja putnika, da na tom mestu prolazi put kroz naselje i daje tu u blizini i raskrsnica. 201

Iz tih okolnosti proizlazi da je postojala mogunost (na koju upuuje iskustvo svakog prosenog vozaa) da se ispred ili izmeu navedenih autobusa iznenada pojave putnici koji e prelaziti na suprotnu stranu puta, te da se time stvara opasna situacija u kojoj bi moglo doi do saobraajne nesree. Kod takve saobraajne situacije voza je bio duan, da u smislu lana 34. citiranog zakona, preduzme svaku meru potrebnu da izbegne opasnost, a to znai, da vonju blagovremeno svede na takvu brzinu koja mu omoguuje da svoje vozilo zaustavi ispred predvidljive iznenadne pojave peaka izmeu navedena dva autobusa, odnosno ispred onog koji je bio prvi zaustavljen. Oigledno je da bi voza, daje tako postupao, mogao izbe-i sudar ili bar da bi mogao uslediti sudar sa blaim posledicama. Pri tome nije odluno da lije oteena postupala protivno navedenim pravilima ili pravilima postupanja razumnog i paljivog oveka, jer bi, kraj navedenog ponaanja vozaa, to moglo biti relevantno samo u odnosu na pitanje eventualne podele odgovornosti, a ne na iskljuenje vozaeve odgovornosti (odnosno odgovornosti lica koja za njega odgovaraju) u celini. Kad odgovornost za tetu potie od opasne stvari, uvekje odgovoran njen vlasnik odnosno draiac, osim kad dokae da je teta nastala, pored ostalog, iskljuivo ponaanjem oteenog, koje on nije mogao predvideti i ije posledice nije mogao izbei. Pretpostavka odgovornosti je u spornom odnosu na tuenima i oni je se mogu osloboditi tek ako dokau da postoji navedeni (ili neki drugi) razlog osloboenju. Kod tog dokazivanja mora se poi ne samo od toga kako se ponaalo oteeno lice, ve i od toga da li se onaj koji je rukovao (upravljao) opasnom stvari pridravao odgovarajuih pravila, pa se nakon toga, a polazei od pretpostavke odgovornosti vlasnika, odnosno korisnika opasne stvari, utvruje da lije i ukoliko osnovna njegova pravna odbrana o tome daje teta iskljuivo ili delimino nastala us led ponaanja oteenog (prema presudi Saveznog suda, Gzs 14/74). Eksproprijacija i naknada tete - "Raniji vlasnik ne moe ostvarivati pravo na naknadu tete zbog neisplaivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, od korisnika eksproprijacije " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 4161/01); "Prodava ima pravo na naknadu tete od kupca, u sluaju kada mu kupac dostavi pismenu izjavu da predmetna roba za njega slui kao reprodukcioni materijal, pa prodava iz kupoprodajne cene iskljui porez na promet, nakon ega nadleni organ uprave obavee prodavca na plaanje tog poreza na promet, jer promet predmetne robe nije osloboen od poreza " (iz odluke Vrhovnog suda Srbije, Prev. 31/00); "Ako je teta nastala usled delovanja vie uslova, uzroan je onaj us lov koji je tipian za nastanak tete " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1479/94); "Sluba platnog prometa je organ koji izvrava naplate po reenjima suda u postupku i u skladu sa datim uputstvima. Nepravilnosti u toku izvrenja moraju se otkloniti u skladu sa lanom 47. Zakona o izvrnom postupku. Od Slube platnog prometa ne moe se tubom traiti naknada tete, jer je ona samo izvrni organ nadlenog suda i dok postupa u skladu sa zakonom i uputstvima koja su joj data " (iz odluke Vrhovnog suda Srbije, Prev. 260/95);

teta (cl. 155. ZOO)

Jedno od osnovnih prava obligacionih odnosa je daje dunik, koji ne ispuni svoju obavezu ili je neuredno ispuni, duan da poveriocu naknadi tetu koja mu je time naneta. U tom sluaju radi se o takozvanoj ugovornoj teti koja moe nastati za poverioca kada dunik ne ispuni ili neuredno ispuni svoju obavezu. Norme obligacionog prava primenjuju i ugovornu i vanugovornu tetu. tetnik se moe osloboditi obaveze da naknadi tetu ako dokae daje do tete dolo iz uzroka za koje on nije odgovoran. U privrednom pravu naknada tete se skoro uvek sastoji u novanom iznosu, pogotovo kod naknade izgubljene dobiti. Visinu tete je duan da dokae oteenik. tetnik je u obavezi da naknadi samo onu tetu koja se normalno mogla oekivati kao posledica tetnikovog protivpravnog ponaanja, a ne i tetu koja je posledica izuzetnih okolnosti koju tetnik nije mogao predvideti. teta obuhvata prostu (stvarnu) tetu i izgubljenu dobit, tetnik je duan da oteeniku naknadi prostu (stvarnu) tetu i izgubljenu dobit, jer u prometu robom zahtev za naknadu tete obuhvata pored stvarne tete i izgubljenu dobit, bez obzira na stepen krivice, dakle, i onda kada teta nije uinjena namerno ili iz krajnje nepanje. Izgubljena dobit se ne moe priznati ako je dobit samo oekivana, ve samo kada je bilo izvesno da e dobit biti ostvarena, a oteeni to mora dokazati. Kada postoji podeljena odgovornost tetnik je duan da naknadi samo prostu (stvarnu) tetu, i to ne u punoj visini, jer nije on jedino odgovoran stoje teta nastala. Podeljenoj odgovornosti, izmeu tetnika i oteenika pa, prema tome, i deliminoj naknadi ima mesta onda kada se teta pojavljuje kao rezultat postupka i tetnika i oteenika. Pri oceni odgovornosti za naknadu tete uzima se u obzir i posebna panja koju stranci, odgovornoj za tetu, nalau pravila struke. Profesionalna odgovornost se najee sree kod ugovora o pediciji, komisiona, ugovora sa vozarem, kao i kod ugovora o delu i graevinarstvu.
202

Pravo je oteenika da od tetnika zahteva da mu naknadi tetu. Oteenik se ne moe prisiliti da ostvaruje to svoje pravo. Meutim, pre nego to teta nastane stranke ne mogu pri zakljuivanju ugovora iskljuiti ili ograniiti odgovornost jedne od ugovornih stranaka za tetu koja e eventualno nastati. Takva odredba uneta u ugovor ne bi proizvela pravno dejstvo i na zahtev oteenika tetnik bi bio duan da tetu naknadi ako su za to uslovi ispunjeni. teta je, u stvari, umanjenje neije imovine, u celosti ili delimino (obina teta) i spreavanje njenog poveanja (izmakla korist). teta je i nanoenje drugome fizikog ili psihikog bola ili straha i drugih povreda nematerijalne prirode (nematerijalna teta). U stvari, staje teta po osnovu neije odgovornosti, propisuju odredbe ovog lana. Kod materijalne tete u pitanju je teta na stvarima, imovini ili imovinskim pravima oteenog, dakle povreda materijalnog dobra nekog lica. Materijalna teta moe nastati i u vidu izgubljene zarade zbog potpunog ili delimine nesposobnosti za rad. Ta odgovornost se prostire i na sluajeve telesne povrede i naruavanja zdravlja, radnu sposobnost potpuno ili delimino smanjenu, ako povreeni zbog toga trpi tetu u vidu izgubljene ili smanjene zarade. Sudovi ovo tumae tako da osnov za ostvarenje prava na naknadu ovog oblika materijalne tete postoji samo ako se utvrdi da povreeni usled pretrpljenih povreda i naruenja zdravlja ne moe da ostvaruje zaradu koju je ostvarivao do povrede, odnosno zaradu koju bi ostvarivao daje zdrav i da mu nije smanjena radna sposobnost. Naknada prouzrokovane imovinske tete vri se na dva naina: uspostavljanjem ranijeg stanja i naknadom u novcu. Uspostavljanje ranijeg stanja predstavlja naknadu u naturi - tetnik odnosno odgovorno lice duno je da uspostavi ranije stanje - stanje koje je bilo pre nego stoje teta nastala. Ako to nije mogue, naknada se vri isplatom odgovarajueg iznosa novca oteenom. Ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja tetu potpuno, odgovorno liceje duno da za ostatak tete da naknadu u novcu. To e biti, na primer, ako je od dana nastale tete i za vreme opravke izvesne stvari, u koju se uspostavlja ranije stanje, oteeni izgubio ugovorenu naknadu u novcu za, na primer, prevoz robe. Kad uspostavljanje ranijeg stanja nije mogue, ili kad sud smatra, da nije nuno da to uini odgovorno lice, sud e odrediti, da ono isplati oteeniku odgovarajuu svotu novca na ime naknade tete. Sud e dosuditi oteeniku naknadu u novcu kad on to zahteva, pa i ako postoji mogunost da se o troku tetnika uspostavi ranije stanje. U tom sluaju iznos novane naknade zavisie i od toga koliko e prema obraunu izneti trokovi radi uspostavljanja ranijeg stanja. Ako je izvesna stvar oduzeta od sopstvenika na nedozvoljen nain, ali je njeno vraanje sopstveniku postalo nemogue usled vie sile, tetnik odnosno lice koje odgovara za drugoga, duno je dati naknadu u novcu. Za odreivanje visine novane naknade imovinske tete od znaaja su visina tete i stepen krivice tetnika, a u izvesnim sluajevima, kada se za to steknu odreene okolnosti i imovinsko stanje oteenika i tetnika. Za odreivanje visine tete znaajno je da li oteenik ima pravo samo na naknadu stvarne, proste tete (pretrpljeni gubitak) ili i na naknadu izgubljene dobiti. Stvarna (prosta) teta, kao stoje napred navedeno, predstavlja svako umanjenje neije imovine. Veliina stvarne, proste tete (pretrpljenog gubitka) odreuje se prema prometnoj vrednosti stvari, ukoliko zakon ne odreuje neto drago. Pri oceni visine izgubljene dobiti uzima se u obzir dobitak, koji se osnovano mogao oekivati prema redovnom stanju stvari i prema posebnim okolnostima, a ije je ostvarenje spreeno tetnikovom radnjom ili proputanjem. O veliini tete sud moe zatraiti miljenje vetaka i poto ga dobije sam o tome odlui. Kad se veliina tete ne moe tano da utvrdi, sud e je utvrditi pravino prema svim okolnostima sluaja (l. 224. ZPP - "ako se utvrdi da stranci pripada pravo na naknadu tete, na novani iznos ili na zamenljive stvari, ali se visina iznosa, odnosno koliina stvari ne moe utvrditi, ili bi se mogla utvrditi samo sa nesrazmernim tekoama, sud e o ovome odluiti po slobodnoj oceni"). Meutim, ako je teta prouzrokovana umiljaj no, krivinim delom, veliina stvarne, proste tete (pretrpljenog gubitka), odreuje se prema vrednosti koju je stvar imala lino za oteenika. Inae, u naem pravu i sudskoj praksi, vai pravilo da tetnik, koji je prouzrokovao tetu iz zle namere ili krajnje nepanje, odgovara za potpunu tetu i za pretrpljeni gubitak (stvarnu tetu) i izmaklu dobit. Odgovornost tetnika za tetu prouzrokovanu iz zle namere ne moe se iskljuiti zakljuenjem ugovora o osiguranju, a moe se iskljuiti odgovornost za tetu prouzrokovanu obinom nepanjom. Visine naknade tete koja je prouzrokovana omakom, koja se moe svakome desiti, moe se odrediti prema veliini pretrpljenog gubitka, ne vodei rauna o izmakloj koristi. Ako je tetnik prouzrokovao tetu radei neto radi koristi oteenika, sud moe odrediti manju naknadu, vodei rauna o briljivosti, koju tetnik pokazuje u sopstvenim stvarima.

203

Ako je odgovorno lice slabog imovnog stanja, te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu, sud moe, vodei rauna o imovnom stanju oteenikovom, osuditi odgovorno lice da isplati manju naknadu nego to iznosi teta. Meutim, kad je teta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepanjom, pri odreivanju visine naknade ne vodi se rauna o okolnostima koje bi, inae, mogle uticati na snienje naknade. Ako je teta nastala i usled krivice samog oteenika, odnosno ako je i on doprineo da teta nastane ili da bude vea, no to bi inae bila, u takvim sluajevima Zakono o obligacionim odnosima propisuje pravilo o srazmernoj (podeljenoj) odgovornosti tetnika i oteenog za prouzrokovanu tetu. Ve je reeno o pravnoj prirodi neimovinske (ili moralne) tete, odnosno u kojim sluajevima ona nastaje. Ta vrsta tete predstavlja neimo vinsku tetu jer ne podrazumeva umanjenje neije imovine i spreavanje njenog poveanja. Meutim, ima sluajeva kada teta u izloenom smislu ne predstavlja nematerijalnu ve materijalnu tetu, iako ta teta ima oblik nematerijalne tete. To je sluaj samo ako se radi o povredi asti i irenja neistinitih navoda, kada povreda asti i rasprostiranje neistinitih injenica za oteenika predstavlja, odnosno nastaje imovinska teta. To e biti kada tetnik izvesnom licu prouzrokuje imovinsku tetu iznoenjem ili prenoenjem neistinitih injenica o prolosti, o znanju (strunosti) ili sposobnosti tog lica, ili o njegovoj solventnosti u izvravanju svojih obaveza ili o emu drugom, iako zna ili bi morao znati, da su iznete injenice neistinite. Tako, na primer, zbog iznoenja neistinitih injenica, ako jedno privredno drutvo (preduzee) izgubi poslove koji su mu predstojali, ono ima pravo na naknadu materijalne tete, ili ako je zbog neistinitih injenica dolo do neosnovanog predloga poverilaca za otvaranje steajnog postupka i dr. Oteenik u ovakvom sluaju ima pravo na naknadu imovinske tete, proste tete, pa i izgubljenu dobit, ako su se za to stvorili ulo vi - ako su povreda asti ili iznoenje neistinitih injenica uinjeni namerno ili iz kraj nj e nepanj e.

Sudska praksa
Izgubljena dobit Izgubljena dobit ne predstavlja samo optimistiko predvianje dobitka koji bi mogao da bude ostvaren, ve i dobit koja prema realnim okolnostima moe da nastane, te korist koju bi tuilac ostvario, za sluaj da nije bilo tetne radnje tuenog. Iz obrazloenja Prema stanju u spisima, tueni je u dnevnom listu ,,E" dana 17. 4. 2003. godine objavio tekst o grupi ,,M", posebno o njihovoj vokalnoj solistkinji J. R, a uoi poetka turneje ove grupe po Srbiji. U tekstu je navedeno daje vokalna solistkinja J. R. napustila muziki sastav grupe ,,M". Takoe iz spisa proizlazi daje tuilac sa TIR ,,M" iz Beograda zakljuio ugovor o ustupanju prava organizacije koncerta navedene muzike grupe u P. u vremenu od 19. 3. do 26. 3. 2003. godine, ali je zbog uvedenog vanrednog stanja u Srbiji u to vreme odravanje koncerta odloeno za 19. 4. 2003. godine. Tuilac je koncert organizovao u zakupljenom objektu, a u sklopu istog nalazio se restoran. Prema navodima tube, usled navedenog lanka interesovanje za koncert je znatno opalo, pa kako je tuilac oekivalo maksimalan broj posetilaca za oko 2.000 lica, a na koncertu je prisustvovalo samo 102 gledaoca, uz cenu karte od 400,00 dinara, dolo je do nastanka tete za tuioca u ukupnom iznosu od 759.200,00 dinara. Uz tetu, koja je nastala usled manje prodaje pia i sokova, od oekivane koliine, a u zakupljenom ugostiteljskom objektu, tuilac je, prema navodima tube, pretrpeo tetu od jo 120.000,00 dinara, odnosno ukupno iznos od 879.200,00 dinara. Imajui u vidu navedeno injenino stanje, a posebno daje od strane tuenog, i to dnevnog lista ,,E" objavljeno daje u S. ,,M" bilo ozbiljnih personalnih problema, jer je vokalna solistkinja J. R. nestala u nepoznatom pravcu, stoje objavljeno 17. 4. 2003. godine, te daje navedena muzika grupa gostovala u P, u vreme vanrednog stanja zavedenog u Srbiji, po oceni Vieg trgovinskog suda, pravilno je odluio prvostepeni sud kada je tubeni zahtev za naknadu tete odbio. Prema lanu 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, ko drugome prouzrokuje tetu duan je naknaditi je, ukoliko ne dokae daje teta nastala bez njegove krivice. Odredba lana 155. istog Zakona predvia daje teta umanjenje neije imovine, kada se radi o obinoj teti, kao i spreavanje njihovog poveanja, kada je u pitanju izmakla korist. Imajui u vidu navedene zakonske odredbe, kao i utvrene injenice, proizlazi da tuilac niim nije dokazao postojanje uzrone veze izmeu informacije objavljene u listu iji je izdava tueni, a od 17. 4. 2003. godine, te injenice da koncert grupe ,,M" odran u P. 19. 4. 2003. godine, nije dovoljno poseen, zbog ega je tuilac pretrpeo tetu, imajui u vidu daje oekivao veu dobit od one koja je stvarno ostvarena. Izgubljena dobit, naime, ne predstavlja samo optimistiko predvianje dobitka koji bi mogao da bude ostvaren, ve i dobit koja prema realnim okolnostima moe da nastane, te korist koju bi tuilac ostvario, za sluaj da nije bilo tetne radnje tuenog. 204

Ne uputajui se u to koje je reklamne mere preduzeo tuilac u cilju poveanja zainteresovanosti za koncert muzike grupe ,,M", te kolika je bila cena ulaznica za ovaj koncert, nesumnjivo daje isti odran u aprilu 2003. godine, u vreme trajanja vanrednog stanja u Srbiji, morala imati uticaja na poseenost koncerta, te ostvarenu dobit. Ako se pri tom imaju u vidu navodi tuenog da je tekst objavljen na osnovu pisanja dnevnih listova u Hrvatskoj, te informacija koje su novinari ovih listova posedovali, pravilno je odluio prvostepeni sud kada je tubeni zahtev odbio, nalazei da ne postoji uzrona veza izmeu pisanja u dnevnom listu koji izdaje tueni i dobitka koji je oekivao tuilac, a prilikom organizovanja koncerta navedene muzike grupe. (Presuda Vieg trgovinskog suda P. 8370/04 od 1. 12. 2004. godine); Obeanje braka, kao injenica, ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo u pogledu samog braka, to ne znai da se ne moe traiti naknada tete priinjene tim obeanjem Obeanje braka moe doi u obzir kao razlog odgovornosti za tetu priinjenu drugom u njegovoj linosti ili imovini kad to obeanje deluje kao obmana i prevara ili predstavlja ponaanje protivno dobrim obiajima. Prema obrazloenju Tuilja D. N. iz B., u pismenom podnesku svoje tube i tokom raspravljanja pred prvostepenim kao i pred drugostepenim sudom, navodi daje, kaopolno neporona devojka, po sporazumu sa tuenim dola u stan tuenoga i sa njim polno optila. Tvrdi daje ovako postupila zato stoje tueni njoj obeavao da e sa njom zakljuiti brak i uverioje tako daje ona sa sigurnou oekivala zakljuenje braka. Meutim, tueni je ovo obeanje iz-neverio posle provedene noi u njegovom stanu, on je nju izvukao iz kreveta i odstranio iz stana. Tuilja postavlja tubeni zahtev da joj tueni naknadi neimovinsku tetu priinjenu ovakvim njegovim postupkom. Prvostepeni sud je tubu odbio. U obrazloenju svoje presude prvostepeni sud se ograniava samo na pitanje da li postoji pravni osnov tubenog zahteva i nalazi da takav pravni osnov ne postoji. Postoje ovako odluio o pravnom osnovu tubenog zahteva, prvostepeni sud nije ni utvrivao da li postoji teta, u kojoj vrsti i u kojoj veliini. Odluujui razlog prvostepene presude jeste miljenje da obeanje braka ne proizvodi nikakvu posledicu u graanskopravnom pogledu. Ovo miljenje nije dovoljno da poslui kao razlog za presuenje stvari. Zbog toga presuda ima bitnih nedostataka, zbog kojih se i ne moe ispitati pravilnost njene izreke, to predstavlja povredu odredaba parninog postupka. Obeanje braka, kao injenica, zaista ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo u pogledu samoga braka. Onaj ko brak obeava nije duan da to obeanje i ispuni. Meutim, iz toga jo ne proizilazi zakljuak da obeanje braka, kao injenica koja se dogodi pod odreenim uslovima, nema ba nikakvo pravno dejstvo, pa ni pravno dejstvo u pravcu naknade tete priinjene takvim obeanjem u odreenim uslovima u kojima je dato. injenino stanje od koga zavisi postojanje prava da se trai naknada tete mora da odgovara odreenim pravilima imovinskog prava koja se primenjuju u sporu o naknadi tete. Pod tetom se razume utrb gubitak priinjen nekome u njegovoj imovini, njegovim pravima ili njegovoj linosti. Ko drugome priini tetu svojom krivicom, duan je da tetu naknadi. Relevantni uzrok tete jeste radnja ili proputanj e protivno pravu ili protivno dobrim obiajima. Krivica za tetu postoji kad je uinilac bio svestan da je prema okolnostima mogao biti svestan da e kao posledica njegove radnje, odnosno proputanja nastupiti teta za drugoga. To su pravna pravila koja se tiu osnova odgovornosti za tetu priinjenu krivicom. Nema pravnog pravila i ne moe se kao pravilo postaviti da teta ne moe biti priinjena obeanjem braka i da prema tome za tetu ne odgovara onaj koji je tetu, ako postoji, priinio obeanjem braka, nezavisno od uslova i okolnosti pod kojima je obeanje uinjeno. Prema tome, da bi se u ovoj stvari moglo suditi o postojanju pravnog osnova odgovornosti za tetu priinjenu krivicom, mora se raspraviti i utvrditi da li je zaista dato obeanje braka, pod kojim okolnostima je to obeanje dato, da lije to obeanje delovalo kao obmana i prevara, i, ukratko, da li to obeanje u vezi sa drugim okolnostima i uslovima pod kojima je uinjeno predstavlja ono to spada u kategoriju radnje protivne dobrim obiajima. Ukoliko to jeste, moe doi u obzir relevantni uzrok tete i kao razlog odgovornosti za tetu. Odvojeno je pitanje da lije zaista za tuioca nastala teta, u tom vidu i u kojoj visini i da li, prema tome, na strani tuenoga postoji obaveza da postojeu tetu naknadi. O pitanju postojanja tete Savezni vrhovni sud ne odluuje, jer o tome nije odluio drugostepeni kao ni prvostepeni sud. Iz ovih razloga je jasno da je prvostepeni sud svojom presudom uinio povredu odredaba parninog postupka (prema reenju Saveznog vrhovnog suda, Rev 459/60); Naknada tete. Izmakla korist (izgubljena dobit) - 'Pri oceni visine izmakle koristi (izgubljene dobiti) uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano oekivati prema redovnom toku stvari, ili prema posebnim okolnostima. Visina izmakle koristi odreuje se na osnovu novane vrednosti dobitka koji bi oteeno pravno lice osnovano ostvarilo prema svom uobiajenom nainu poslovanja da nije bilo tetne radnje ili proputanje tuenog" (prema odluci VSS, Prev. 554/97);
205

Naknada tete. Izmakla korist (izgubljena dobit) - "Izmakla korist (izgubljena dobit) mora se vezati za delatnost koju u redovnom toku stvari poverilac (tuilac) obavlja, odnosno za onu vrstu i obim poslovanja koje se po redovnom toku stvari moglo oekivati. Sud je duan da oceni da lije ostvarivanje dobiti u duem periodu bilo mogue i pod kojim uslovima " (prema odluci VSS, Prev. 403/97); Naknada tete. Izgubljena dobit - "Kada se poverilac bavi trgovinom, onda ne moe traiti izgubljenu dobit primenom bankarskih tablica za obrt kapitala, jer to nije njegova delatnost, ve se njegova izgubljena dobit moe sastojati u trgovakoj mari ili drugoj dobiti iz prometa robe " (prema odluci VSS, Prev. 198/99); Visini trgovake mar-e_ - "Trgovaka organizacija ima pravo na izgubljenu dobit u visini trgovake mare koju bi ostvarila u redovnom toku stvari. Osnovanost takvog zahteva ne moe se zasnivati na pretpostavljenoj mogunosti ostvarenja te dobiti, ve na realnim podacima iskazanim u poslovanju oteene trgovake organizacije" (prema odluci VSS, Prev. 486/98); Izgubljena dobit. Ispunjenje obaveze i posledice neispunjenja - "Kada je tueni u docnji u pogledu isporuke tuiocu ugovorene koliine robe, tada tuilac ima pravo da od tuenog potrauje ispunjenje ugovora i naknadu tete koju je zbog toga pretrpeo. Meutim, materijalnu tetu zbog izgubljene dobiti tueni mora konkretno da dokae po osnovu i visini" (prema odluci VSS, Prev. 63/98) Primer tube u sporu fizikih lica za naknadu tete OPTINSKI SUD Tuilac: _________________________________________________, iz_____________, ul. ___________, br. Tueni: Preduzee _______________________________________, iz_____________, ul. __________, br._ TU BA radi naknade tete, vrednost spora ______dinara, u 2 primerka. Tuilac stanuje u svojoj kui u ____________u__________. Uz kuu ima batu i u njoj 26 konica pe la. Pelarenje za tuioca predstavlja dopunsko zanimanje, kojim se on bavi posle redovnog rada na rad nom mestu. Poto se u blizini njegove kue i pelinjaka nalazi uma , tueno preduzee je svojim avio nom, tipa za poljoprivredu, organizovalo povremeno zapraivanje ume i parkova u ovom mestu. Na dan ranije, pre zapraivanja, pismenom objavom na zgradi optine obavetavalo je vlasnike konica pela da preduzmu mere da ne doe do uginua njihovih pela usled zapraivanja hemijskim sredstvima, koja predstavljaju otrov za insekte. Meutim, tueno preduzee je na dan ranije, tj. ____________godine, posle podne, svojim avionom zapraivalo umu i parkove u mestu u kome se nalaze tuioeve pele, iako nije na uobiajeni nain, dan ranije, obavestilo vlasnike pela pa i tuioca o zapraivanju. Usled takvog rada tu enog, dolo je do potpunog unitenja tuioevih pela, tako da su konice ostale prazne. Dokaz: a) uviaj na licu mesta sa vetaenjem, b) izvetaj Uprave za poljo privredu SO __________br._____od__________godine, v)sasluanje stranaka. Radnjom tuenog preduzea, zapraivanjem ume i parkova u ___________, svojim avionom za potre be poljoprivrede bez prethodnog objavljivanja licima koja gaje pele, prouzrokovana je tuiocu teta u iznosu od ___________dinara raunajui svaku konicu po ______dinara. Dokaz: Vetaenje radi utvrivanja visine prouzrokovane tete. Tueno preduzee na ponudu tuioca nije pristalo na sporazumnu naknadu tete. Stoga, podnosei ovu tubu, tuilac predlae da sud po provedenom postupku i izvedenim dokazima donese PRESUDU: Obavezuje se tueno Preduzee _____________, iz___________, da tuiocu _______________, iz _________________________________________, da na ime naknade tete plati iznos od ________dinara sa zateznom kamatom od dana podnoenja tube do isplate, kao i da mu naknadi parnine trokove, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvrenja.
_____________________godine.

Tu i l a c ,

206

Primer tube u sporu pravnih lica za naknadu tete TRGOVINSKI SUD U

TUILAC: _______________________________________________, iz TUENI: 1. _______________________________________________, iz 2. , iz TU BA radi naknade tete u 3 primerka, vrednost spora: __________din. I. Prvotuzeni ____________je kupio od tuioca za jednu inostranu firmu veu koliinu sladoleda, tanije________kartonskih kutija, u vrednosti od ______________dinara. U narudbenici od ________go dine odredio je prevozioca, drugotuenog, oznaujui vozilo oznakom ________________________. DOKAZ: narudbenica br. _______________od______________. godine. Prvotuzeni je __________. godine preuzeo kupljenu robu na skladitu tuioca u ___________, preko vo zaa drugotuenog __________, koji je potpisao prijem navedene koliine kartonskih kutija, sa temperaturom od - 18 stepeni. DOKAZ: nalog za prodaju _____________od______________. godine U carinskoj ispravi na CI Terminal _______, od ______. godine prvotuzeni se pojavljuje kao "poiljalac-izvoznik", odreujui kao primaoca pom. inostranu firmu. Carinske formalnosti obavio je ________, iz Za zemlju i mesto odredita u navedenoj carinskoj ispravi oznaen je __________,_______. DOKAZ: carinska isprava od ______________. godine. Grekom vozaa drugotuenog, u toku puta do odredita, koji nije pratio temperaturu u hladnjaci u kojoj se nalazio predmetni sladoled, dolo je do potpunog razmrzavanja sladoleda, zbog ega je adresat u________odbio prijem te robe, poto je prethodno izvrena ekspertiza Trgovake proizvodne komore u _______________, br. ________od_____________. godine. DOKAZ: -izvetaj ekspertize br. _______od______________. godine. -izjava vozaa _______________, sastavljena u _________________. godine. Neupotrebljiva roba u koliini od ______kartonskih kutija vraena je tuiocu preko ___________________________________, po primaocu prvotuenog _________, dana ________. godine, uz usluge "recarinjenja sladoleda". DOKAZ: - carinska isprava o povraaju robe od ____________. godine, - raun peditera ____________, br. _______od____________. g. Na osnovu zapisnika Ministarstva poljoprivrede RS, Veterinarske inspekcije u _________, br. ________ od________. godine, usmenim reenjem, naloeno je unitenje celokupne koliine sladoleda od ________kgr. , pa je tuilac postupajui po tom nalogu istu i unitio na deponiji _________u_______dana ________. godine. DOKAZ: -zapisnik Veterinarske inspekcije RS __________od__________. godine, - zapisnik tuioca br. ______________od____________. godine. - potvrda rukovodioca deponije br. _______od____________. godine. II. U k onkretnom sluaju prvotuzeni __________je i kupac navedene koliine sladoleda i otpremnik te robe za inostranog primaoca. On je ugovorio prevoz kupljene robe od tuioca, odredio je prevoznika koji je svojim vozilom preuzeo robu u stanju koje se moralo odravati do asa predaje te robe primaocu. Pre ma pravilima Zakona o obligacionim odnosima, koja vae za otpremniki posao, otpremnik odgovara za tete nastale pri preuzimanju i uvanju robe, pri izboru vozara i uopte ako ne bude postupao kao savestan i uredan privrednik. Polazei od navedenih pravila ZOO, kao i od injenice da je oteenje poiljke - sladoleda nastupilo u toku prevoza od otpremnog mesta tuioca do uputnog mesta primaoca, mora se uzeti da prvotuzeni kao otpremnik pri izboru vozara nije postupao sa panjom dobrog privrednika, budui da je prevoz sladole da poverio drugotuenom koji nesumnjivo nije specijalizovano preduzee za obavljanje usluga prevoza

207

robe hladnjaama u inostranom prometu, ili ako je i registrovano za takvu delatnost da nije imalo odgovarajuu hladnjau koja bi primljenu robu odravala u ispravnom stanju do asa predaje primaocu, a nije imala ni savesnog i kvalifikovanog vozaa koji je mogao kvalitetno da izvri poverenu mu funkciju. Drugotueni, kao vozar, je odgovoran za nastalu tetu, bez obzira da li je dolo do kvara na termokingu, jer njegov voza nije pratio temperaturu u hladnjai, pa nije ni mogao usput da trai intervenciju radi otklanjanja eventualnog kvara. Ovo utoliko pre to navedeni voza u svojoj izjavi od____________. go dine, datoj u_______, nije ni tvrdio da je termoking u kvaru, ve samo to da je "za vreme puta od _______________granice do_______temperatura u hladnjai bila od -5 do -7 C, a da je "pri otvaranju maine temperatura bila -4C, iako je temperatura u hladnjai za sve vreme trebalo da bude -18 C, kolika je bila i temperatura sladoleda u asu preuzimanja kod tuioca. Prema stanovitu tuioca, drugotueni je kao preduzee koje je verovatno registrovano da obavlja poslove prevoza hladnjaom u inostranom prometu, bio duan da pri odreivanju hladnjae za prevoz sladoleda obrati naroitu panju da je hladnjaa sa kojom se vri prevoz sladoleda na elom prevoznom putu ispravna, odnosno da odrava onu temperaturu koja obezbeuje ispravnost sladoleda do asa predaje primaocu. U vezi izloenog, tuilac je pretrpeo tetu na ime prodate robe u iznosu od______________dinara, zatim_________dinara na ime trokova vraanja neispravne poiljke, pa__dinara na ime tro _ kova prevoza robe i povratka, te trokova peditera u iznosu od___________dinara, kao i__________dinara na ime unitenja robe, odnosno ukupno____________dinara. Sa iznetih razloga, tuilac predlae da Sud po sprovedenom postupku i izvedenim dokazima donese sledeu PRESUDU Obavezuju se prvotueni ______________________________, iz _________ i drugotueni _________________, iz_______, da tuiocu_________________, iz_________, solidarno plate tetu u iznosu od _________________dinara, sa zateznom kamatom od__________. godine do isplate, kao i da mu solidarno nakna de trokove postupka, sve u roku od 8 dana pod pretnjom izvrenja. Za tuioca,

Zahtev da se ukloni opasnost tete (l. 156. ZOO) Odredbe ovog lana imaju u vidu pravo na zatitu lica od stvari koje predstavljaju opasnost od koje preti nastanak znatnije tete njemu ili neodreenom broju lica. U stvari, svako ima pravo da trai uklanjanje izvora opasnosti od koje preti znatnija teta. Izvor opasnosti predstavlja svaka stvar koja prouzrokuje tetne efekte od kojih moe nastati teta zajedno ili vie lica, zbog ega se i omoguava korienje prava- licu ili licima da zahtevaju da se ukloni nastali izvor opasnosti. Da bi se ostvarilo ovo pravo mora postojati izvor opasnosti i lice koje je stvorilo taj izvor, odnosno opasnost, kao i okolnost da to stanje preti da e naneti znatniju tetu drugima. Oni imaju pravo da se neposredno obrate licu koje je odgovorno za stvoreni izvor opasnosti i da od njega zatrae da taj izvor ukloni, a u protivnom mogu traiti sudsku ili zatitu upravnog organa, odreene inspekcije, radi uklanjanja odreenog izvora opasnosti od koga preti znatnija teta. U ovom sluaju odredbe ovog lana odnose se na iru zatitu od naknade tete, kao to su zatita ovekove okoline, zatim zatita od tetnih materija koje isputaju objekti privrednih drutava (preduzea) pri obavljanju svojih delatnosti, pa i od od buke, zagaivanja vazduha i vode i drugog tetnog to proizilazi iz delatnosti tih drutava. Odredbe ovog lana daju aktivnu legitimaciju svakom licu koje smatra daje njegov ivot ugroen postojanjem izvora opasnosti od koje mu preti znatnija teta, njemu i drugim licima. U dananjim uslovima obino se odreene intervencije ine preko nadlenih inspekcijskih organa, ali i neposrednim obraanjem sudu traenjem uklanjanja izvora opasnosti koja preti nastanku tete. teta moe nastati obavljanjem opte korisne delatnosti, za koju je dobijena dozvola nadlenog organa, u kom sluaju se moe zahtevati samo naknada tete koja prelazi normalne granice, ali ne i uklanjanje izvora opasnosti, ili preduzimanje odgovarajuih mera za spreavanje nastanka tete ili uznemiravanja. Odredbe stava 3. lana 156. ZOO navode reci: "naknada tete koja prelazi normalne granice", ali-se iz sadrine te odredbe jedva moe utvrditi u kojim okolnostima moe doi do primene tog pravila, poto je razvoj industrije stvorio takve mehanizme, odnosno tehnologiju koja vie brine o tome ta e se i koliko ega proizvesti, a manje o zatiti ivotne sredine. Dodue, i Zakon o privrednim drutvima propisuje da privredno drutvo moe da obavlja delat208

J ,

nost koja ispunjava uslove u pogledu zatite i unapreenja ivotne sredine, kako je i propisano lanom 6. stav 1. tog zakona, a naime da privredno drutvo moe da obavlja delatnost u prostoru koji ispunjava uslove u pogledu tehnike opremljenosti, zatite na radu i zatite i unapreivanja ivotne sredine...". Zbog toga postoje i propisane mere kojima se kontrolie rad zagaivaa ivotne sredine, kojima se deluje u pravcu suzbijanja opasnosti nastanka tete, pri emu se kod teih sluajeva primenjuje i mera zabrane rada ili zatvaranja pojedinih izvora opasnosti, kao to se ponekad deava da se zagadi voda za pie usled otputanja otrovnih materija od strane neke industrije. U uslovima koji su napred navedeni, odnosno kada postoje razlozi da se opravda teta koja moe nastati u obavljanju opte korisne delatnosti, predviena su dva sluaja koja proizilaze iz primene odredaba st. 3. i 4. lana 156. ZOO, a naime da se u prvom sluaju moe dosuditi samo teta "koja prelazi normalne granice", a stoje faktiko pitanje, koje se moe utvrditi samo putem eksperata strunih za oblast koja je predmet ispitivanja nastanka tete, dok se u drugom sluaju, pored navedene zatite, zahteva preduzimanje drutveno opravdanih mera za spreavanje nastupanja tete ili za njeno smanjenje. U jednom sluaju sud je zauzeo pravni stav da onaj ko pobira korist iz jednog posla snosi i rizik iz istog posla, pa organizacija koja u vrenju svoje privredne delatnosti zagauje vazduh, duna je da naknadi tetu koju usled toga drugi pretrpe. Sud je poao od toga da za postojanje graansko-pravne odgovornosti tuenog za tetu koju je pretrpeo tuilac, nije potrebno postojanje krivice tuenog. Naime, iz utvrenog injeninog stanja proizilazi daje osnov tuenikove odgovornosti u tome to je svojom radnjom stvorio u vazduhu opasnost za imovinu tuioca, na kojoj je tuilac stvarno i pretrpeo tetu, pri emu tueni sa svoje strane, s obzirom daje vonjak zasadio pre nego stoje bila odreena tuenikova lokacija deponije pepela, kao i s obzirom da se o vonjaku starao sa panjom dobrog privrednika (domaina), nije niukoliko odgovoran za pretrpljenu tetu. Ali, ini se, osnovno je pravilo, proizalo iz sudske prakse, da se odgovornost za tetu u navedenim primerima procenjuje sa stanovita ko je pre stekao pravo na odreenu lokaciju i koje je delatnosti obavljao i od njih sticao koristi, pa se polazei od te injenice i odreuje pravo na naknadu tete, ili se ona iskljuuje, ali se ne moe nekome odreivati da ako trpi tetu, na primer od gasova iz fabrike, da taj treba svoju proizvodnju da izmeni i proizvodi druga dobra na koje ti gasovi ne bi tetno delovali.

Sudska praksa
Uznemiravanje ili opasnost tete Nije opravdan zahtev vlasnika postojee stambene zgrade za naknadu materijalne tete u visini trine vrednosti te zgrade zbog tetnih imisija usled blizine postrojenja tuenog, bez obzira na intenzitet tih imisija, ukoliko se one mogu otkloniti ili spreiti odgovarajuim merama na nivo koji ne prelazi normalne granice. Iz obrazloenja: U postupku je utvreno da su tuioci suprunici i ive u stambenoj porodinoj zgradi koja je sagraena 1971. godine. Pored porodine zgrade, a iznad placa na visini od 4 metra prolazi transportna traka tuenog koja je postavljena 1977. godine za potrebe transporta sirovina. Transportna traka je u pogonu od 06 do 24 asa. Usled rada transportne trake nastaje prekomerna buka suprotno Pravilniku tuenog o dozvoljenom nivou buke, koju tuioci trpe dugi niz godina, a koja nepovoljno utie na zdravlje oveka i to u vidu organskih promena. Tuioci su u ovom sporu traili izmeu ostalog i naknadu materijalne tete u visini spornog objekta radi preseljenja zbog delatnosti tuenog, u uslovima stanovanja koji im naruava zdravlje. Nije opravdan zahtev vlasnika postojee stambene zgrade za naknadu materijalne tete u visini trine vrednosti te zgrade zbog tetnih imisija usled blizine postrojenja tuenog, bez obzira na intenzitet tih imisija, ukoliko se one mogu otkloniti ili spreiti odgovarajuim merama na nivo koji ne prelazi normalne granice. Kada se radi o postrojenju uz dozvolu nadlenih organa, kao stoje u konkretnom sluaju, moe se traiti samo naknada tete i to one tete koja premauje uobiajene granice (prekomerna teta), to znai da se jedan deo tete mora trpeti i on se ne naknauje. U tom sluaju dolazi do primene lana 5. Zakona o osnovama svojinsko-prav-nih odnosa i lana 156. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, koji se meusobno dopunjuju. U pogledu spreavanja prekomerne buke i vibracija koje prouzrokuje transportna traka u radu, u spisima se nalazi pismeni nalaz i miljenje vetaka, diplomiranog elektro inenjera, koji je predloio mere sanacije u cilju dovoenja buke na dozvoljeni nivo zvunom izolacijom transportne trake u ovom delu koji predstavlja izvor buke. Tuioci su prvobitno u postupak stavili i takav zahtev za inidbu, ali su preciziranim podneskom, povukli tubu u tom delu zahteva i ostali samo kod zahteva za naknadu materijalne tete zbog nemogunosti korienja predmetne kue u visini njene trine vrednosti. Time su tuioci propustili da ostvare pravnu zatitu koja im pripada u smislu lana 156. Zakona o obligacionim odnosima, a u vezi lana 5. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. 209

Pozivanje revidenta na primenu lana 185. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima koji propisuje isplatu oteeniku odgovarajue svote novca na ime naknade tete kad uspostavljanja ranijeg stanja nije mogue, ili kada sud smatra da nije nuno da to uini odgovorno lice, nije osnovano. Ovo zbog toga to tuioci nisu traili naknadu materijalne tete po osnovu oteenja porodine stambene zgrade koje bi bilo prouzrokovano postojanjem ili radom transportne trake tuenog, niti su predlagali dokaze na te okolnosti, ve su iskljuivo zahtevali novanu naknadu u visini vrednosti spornog objekta radi preseljenja zbog delatnosti tuenog, u uslovima stanovanja koje im naruava zdravlje. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2269/05 od 24. avgusta 2006. godine); Odgovornost za tetu nastalu od akumulacione brane kao opasne stvari - "Brana i akumulaciono jezero predstavljaju opasnu stvar, a obavljanje delatnosti na ovim objektima predstavljaju opasne delatnosti, pa se odgovornost za tetu ima ceniti po principu objektivne odgovornosti. Ali imalac opasne stvari i vrilac opasne delatnosti se mogu osloboditi odgovornosti, ako dokau da teta potie od nekog uzroka koji se nalazi van stvari i ije se dejstvo nije moglo predvideti, izbei ni otkloniti" (prema odluci VPS, P. 2040/94); teta od imisije - "Proizvodnja svinja u veem obimu na farmi svinja, predstavlja delatnost od koje potiu poveana opasnost za okolinu, pa za nastalu tetu odgovara imalac farme i nosilac ove delatnosti, bez obzira na krivicu " (prema odluci VPS, P 2555/2000); "Organizacija odgovorna za odravanje zgrada i institucija u njima je dralac izvora opasnosti u smislu odredbi lana 156. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima , pa je u smislu tih odredbi duna da na zahtev tih lica kome preti prouzrokovan) e tete (zainteresovano lice ) izvri radove potrebne radi spreavanja nastanka tete nezavisno od razloga neispravnog funkcionisanja instalacija" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1185-94); "Tuilac ima pravo na naknadu tete u smislu lana 156. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima koju je pretrpeo ili trpi na usevima na svom poljoprivrednom zemljitu usled hlada od susedne ume tuenog. Pri tome nema uticaja injenica daje tuioevo zemljite dobilo niu klasu i da zbog toga plaa manji porez" (prema odluci VSS, Rev. 491/87).

Zahtev da se prestane sa povredom prava linosti (l. 157. ZOO)

Odredbama ovog lana posebno se naglaava zatita prava lica da putem suda ili drugog nadlenog organa naredi prestanak radnje kojom se povreuje integritet ljudske linosti, linog i porodinog ivota i drugih prava njegove linosti. To pravo je dato svakom licu prema kome se vri bilo koja povreda koja se navodi u prvom stavu ovog lana. Povreda prava linosti odnosi se, po pravilu, na radnje koje su poele da ugroavaju prava linosti ili su izvrene ali postoji tendencija da se nastave u istom ili drugom obliku vreanja prava linosti. Prava linosti koja se tite od povrede odnose se na integritet ljudske linosti, na povredu asti, na iznoenje ili prenoenje neistinitih navoda o prolosti, o znanju, o sposobnosti lica kome se umanjuje ili omalovaava ta sposobnost, ili slino u neemu drugom, a lice koje takvu povredu ini zna ili bi morao znati da su neistiniti, o emu govore odredbe lana 198. stav l.ZOO. Povreda integriteta ljudske linosti podrazumeva povredu onog stanja linosti koja se tiu njegovih zakonom zagarantovanih prava - nepovredivosti mirnog ivljenja, bez uznemiravanja, i ire - prava koja se izvode iz tog osnovnog prava, kao to su, na primer, pravo estitosti jedne linosti, zatim pravo asnosti, nevinosti i dr. Povreda linog i porodinog prava podrazumeva zatitu prava vezana za linost graana kao ljudske individue. Sva ta prava su ire regulisana konvencijama o zatiti ljudskih prava, i na osnovu njih naim pozitivnim propisima Odredbe stava 2. ovog lana imaju u vidu naredbu suda ili drugog nadlenog organa, da nekom licu koje vri povredu prava linosti naredi da prestanu radnje koje vri prema drugom licu. Ta pretnja suda ili drugog nadlenog organa ne znae i kanjavanje lica koje vri delo povredu prava linosti. Odredbe ovog stava su vie uoptene, dok se konkretizacija plaanja novane svote za povredu prava linosti utvruju drugim odredbama Zakona o obligacionim odnosima. To su, na primer, odredbe lana 200. ZOO, koje propisuju da e sud dosuditi pravinu novanu naknadu za sluaj ako utvrdi daje neko nekome povredio prava u pogledu povrede ugleda, asti, slobode ili druga prava linosti. Prava linosti imaju iri spektar sa stanovita povrede prava linosti, jer ona mogu biti izraena i kroz druge oblike, ukoliko se lice prema kome se ini povreda osea ugroenim u pogledu njegovog integriteta, na bilo koji nain, pod uslovom da onaj koji ini tu povredu zna ili mora znati da se njegovim radnjama ugroavaju prava druge linosti.

210

U pitanju su neimovinska prava koja ako budu ugroena stvaraju osnov za ostvarivanje materijalnih prava. To je posebno naglaeno u odredbama stava 2. ovog lana, jer se njima preti plaanjem izvesne novane svote u korist lica ija su prava linosti povreena. Navoenjem reci, pored suda, i "drugi nadleni organ", odredbe ovog lana imaju u vidu organe uprave koji postupaju prema svojim ovlaenjima utvrenim zakonom, a odnose se na zatitu odreenih prava linosti.

ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE

Postojanje krivice (l. 158. ZOO)
Malo reci u ovoj odredbi, a ipak mnogo razmiljanja o njenoj sadrini. Pre svega, ova odredba ne pravi razliku izmeu vanugovorne (deliktne) i ugovorne odgovornosti za naknadu tete. U pitanju je jedinstvena odgovornost, koja obuhvata sluajeve prouzrokovan]a tete drugom licu, nekom radnjom ili proputanjem, kao i sluajeve povrede neke ugovorene obaveze, a u oba sluaja radi se o prouzrokovanju tete. Vanugovorna odgovornost podrazumeva obavezu da se nekom drugome naknadi teta iz postupka koji ne predstavlja povredu neke ranije ugovorene obaveze. Zbog toga se ona naziva deliktna odgovornost. Ugovorna odgovornost se naziva obaveza dunika da poveriocu iz ugovora naknadi tetu, koju mu je prouzrokovao neizvrenjem neke ugovorne obaveze ili neke druge obaveze koje izmeu njih postoje. Pojam krivice, o kome se govori u ovom lanu, podrazumeva razne stepene krivice, koji nisu uvek iste teine. teta moe biti umiljaj na, odnosno namerna, i nehatna, koja podrazumeva grubu nepanju, nemarnost i obian nehat. teta je uinjena namerno kada je tetnik bio svestan nedozvoljene posledice svoje radnje ili proputanja i hteo da teta (posledica) nastane. Isto tako smatra se daje teta uinjena namerno i kada je tetnik bio svestan da usled njegove radnje ili proputanja moe da nastupi nedozvoljena posledica (teta), pa je pristao na njeno nastupanje. Kada je, pak, tetnik na neki nain predvideo posledice svog postupka, pa je hteo da one nastanu, a nije znao daje njegovo takvo ponaanje zabranjeno, obino zakonom, onda on ne odgovara za namerno prouzrokovanu tetu, ve za tetu prouzrokovanu iz nehata, to podrazumeva nepanju, nemarnost. Na primer, ako neko nekome oteti tuu stvar, smatrajui daje to njegova stvar, on odgovara za tetu iz nehata, nepanje, dakle, ne po osnovu namerno prouzrokovane tete. Naravno, postoji gruba nepanja i obina nepanja, ali i prvi i drugi sluaj predstavljaju vid nepanje, to podrazumeva odreeni stepen krivice, pa samim tim i osnov odgovornosti za nastalu tetu. Odredbe ovog lana, kao opte pravilo za naknadu tete, ima veliki znaaj kod konkretnih oblika nastanka ugovorne ili vanugovorne tete, o emu e se govoriti u komentarima narednih lanova. Odgovornost po osnovu krivice pretpostavlja utvrivanje uzrone veze radnje uinioca i prouzrokovane tete. Uzrona veza predstavlja odnos izmeu radnje i tete, zbog toga se tetnikova radnja kvalifikuje kao uzrok prema posledici. Ta veza se nekada lako utvruje (na primer, nekoje nekoga kamenom udario po glavi i naneo mu teke povrede), ali u veini sluajeva utvrivanje te veze skopano je sa puno tekoa, zbog ega se isputuje veliki broj okolnosti koje bi dovele do utvrivanja uzrone veze izmeu uinjene nedozvoljene radnje ili proputanja, a samim tim i do nastanka tete. Posledice skrivljenog, subjektivnog ponaanja nekog lica (objektivna odgovornost) je naknada tete. Meutim, pravilo iz lana 154. ZOO, utvruje odgovornost lica za naknadu tete samo ako je to lice prouzrokovalo tetu, a nije dokazalo daje teta nastala bez njegove krivice. tetnik se, dakle smatra prouzrokovaem tete, ali se on moe osloboditi odgovornosti za tu tetu ako dokae daje nije uinio svojom krivicom (na primer, teta je prouzrokovana u nunoj odbrani, zatim ako je teta prouzrokovana sa pristankom oteenog, pa sluaj nastanka tete u vrenju slubene dunosti, bez prekoraenja datog ovlaenja, i dr.). Teret dokazivanja krivice tetnika pada na oteenom licu, a na tetniku da do tete nije dolo njegovom krivicom. Objektivna odgovornost se obino naziva i odgovornost bez krivice, dakle neko odgovara za nastanak tete koju je prouzrokovao nekom svojom radnjom ili neinjenjem, a sve to mu se ne mora pripisati u krivicu, pri injenici da se osnov nalazi u nastaloj teti, uzronoj vezi izmeu tete i radnje tetnika, ili njegove opasne stvari. Navedeni primeri sudske prakse najbolje prikazuju ovaj institut.

211

Sudska praksa Odgovornost po osnovu krivice "Po pravilu o pretpostavljenoj krivici (l. 154. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima), pretpostavlja se samo najblai stepen krivice uinioca tete (obina nepanja). Tei stepen krivice (gruba nepanja i namera) pretpostavlja se samo ako je takva pretpostavka zakonskim pravilom izriito utvrena, ili ako iz smisla odnosnog zakonskog pravila to nedvosmisleno proizilazi. Izvan tih sluajeva stepen krivice dokazuje se prema optim pravilima parninog postupka" (Zakljuak XIV Zajednike sednice Saveznog suda, republikih i pokrajinskih vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 25. i 26. marta 1980); "Krivica kao uslov odgovornosti za naknadu tete je subjektivna kategorija, pa se kod utvrivanja stepena krivice moraju uzeti u obzir subjektivne osobine tetnika, pored objektivnih okolnosti sluaja koji se reava " (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 109/71); "Krajnja nepanja, kao uslov odgovornosti radnika za tetu priinjenu radnoj organizaciji je faktiko pitanje i procenjuje se prema okolnostima dogaaja pod kojima je teta nastala" (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 34/70); "Shodno l. 12. st. 3 Zakona o parninom postupku, osuujua krivina presuda predstavlja apsolutan dokaz o graansko-pravnoj odgovornosti osuenog lica, pa je stoga osueni, u skladu sa l. 154. Zakona o obligacionim odnosima, duan da naknadi tetu priinjenu izvrenim krivinim delom, za koje je osuen. Visina ove tete utvruje se vetaenjem u postupku pred sudom " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 453/85); "Poslovoa je uvek duan da opravda primljenu robu i odgovara za manjak u prodavnici kojom je zaduen, osim ako dokae daje manjak nastao bez njegove krivice. Teret dokazivanja je uvek na poslovoi, koji mora da dokae daje njegovo poslovanje bilo u skladu sa poslovanjem koje se zahteva od paljivog privrednika" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1329/79); "Kad nastane teta na drutvenoj imovini, odgovorno liceje ono kome je imovina bila poverena,- ono je duno da dokae da je poslovalo kao savestan i dobar privrednik i da je poverenom imovinom briljivo upravljalo i posao organizovalo po propisima i pravilima. Samo ako to dokae, tj. da u njegovom postupanju nema ni namere da teta nastane, ni krajnje nepanje, moe biti osloboeno odgovornosti za naknadu tete " (Vrhovni sud Srbije, G. 4557/76); "Visina manjka u prodavnici mora se utvrditi odgovarajuim dokazima, u koje spada i vetaenje, a postojanje knjigovodstvenog manjka, ili postojanje izjave o priznanju nastalog manjka, nije dovoljno za zakljuak o odgovornosti za naknadu tete, jer visina tete mora biti na nesumnjiv nain utvrena, kao i uzrona veza izmeu nepravilnog rada poslovoe i nastanka tete " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 497/81); "Kad odgovorni radnik radne organizacije uini propust i svoju radnu organizaciju ne obavesti o ceni kupljene robe, koja istu proda treem licu, a prethodno u prodajnu cenu ne ukalkulie i porez na promet koji je uplatila u korist nadlene drutveno-politike zajednice, onda takvo proputanje odgovornog radnika predstavlja krajnju nepanju i on je zbog toga duan da svojoj radnoj organizaciji naknadi nastalu tetu " (Vrhovni sud Srbije, G. 1335/77); "Ako vozilo koje se nalazilo na popravci bude uniteno usled poara u radionici, izvoa radova iz ugovora o delu duan je da naknadi svu nastalu tetu vlasniku motornog vozila, ako nije postupao po pravilima struke i ako nije preduzeo sve potrebne mere obezbeenja da ne doe do poara i unitenja vozila " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 263/84); "Voza motornog vozila moe biti odgovoran za naknadu tete ne samo ako je njegovom krivicom dolo do kontakta sa povreenim licem, ve i ako je svetio na njegovom automobilu zaslepilo peaka, koji je usled toga pao i povredio se " (Vrhovni sud Srbije, G. 4503/76); "Kad saobraajni milicionar upravlja slubenim vozilom bez ukljuenog rotacionog svetla, a kree se levom stranom ulice i pored pune linije, onda je on iskljuivo kriv za nastalu saobraajnu nezgodu i tetu koja je nastala kao posledica te nezgode" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 400/86); "Krivica jednog imaoca motornog vozila ne iskljuuje odgovornost ostalih uesnika u lananom sudaru za tetu koja je priinjena njegovom vozilu, ako su i druga uinioci nepravilnom vonjom skrivili saobraajnu nezgodu " (Savezni sud, Gzs. 2/82); "Prisustvo vee koliine alkohola od nedozvoljene u krvi vozaa jo uvek ne predstavlja osnov za obavezu takvog vozaa da naknadi tetu koja je prouzrokovana njegovom vonjom pri takvom stepenu alkoholisanosti, i 212

to sve dotle dok se ne dokae daje upravo alkoholisanost vozaa bila u neposrednoj uzronoj vezi sa nastankom tetnog dogaaja, odnosno daje takva alkoholisanost vozaa predstavljala neposredan uzrok nastanku tete, shodno l. 154. i 158. Zakona o obligacionim odnosima. Tu okolnost, pak, treba da dokae lice koje je upravljalo vozilom i prouzrokovalo tetu. U tom pravcu sud koji vodi postupak duan je da u smislu l. 291. ZPP ukae tuenom na njegovo pravo da predlae dokaze kojima pobija navode i dokaze tuioca " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 523/85); "Dunost je izvoaa radova da, izmeu ostalog, blagovremeno preduzima mere za sigurnost investicionog objekta i da o nedostacima u tehnikoj dokumentaciji blagovremeno upozna investitora, a ukoliko investitor ne otkloni nedostatke, koji ugroavaju sigurnost objekta i susedne objekte, treba da odustane od daljeg izvoenja radova i preduzme mere za uklanjanje nedostataka " (Vrhovni sud Srbije, G. 752/76); "Od radnika se ne moe oekivati, nita zahtevati takav stepen koncentracije u toku vieasovnog rada, da u nedostatku zatitnih ureaja izbegne lino povreivanje, pa se njegovo povreivanje na maini, koja je bez zatitnih ureaja, ne moe njemu pripisati u krivicu, ukoliko se ne radi o takvom ponaanju, koje odstupa od uobiajenog ponaanja radnika na istim poslovima i pod istim uslovima" (Vrhovni sud Srbije, G. 121/76); "Kad je oteeni prouzrokovao opasnost, koja je dovela do stanja nude, u kome je priinjena teta, ne moe zahtevati naknadu priinjene tete od uinioca tetnog dela " (Savezni sud, Gzz. 21/78); "Osloboenje od optube za krivino delo ne oslobaa tetnika od graansko-pravne odgovornosti za naknadu tete u smislu lana 158. Zakona o obligacionim odnosima, ve se odgovarajuim dokazima u parninom postupku mogu utvrivati okolnosti pod kojima je teta nastala i stepen krivice tetnika" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2099/85); "Reenje sudije za prekraje, kojim se utvruje odgovornost za prekraj u saobraaju, ne moe se, shodno l. 12. st. 3. ZPP, smatrati dokazom o krivici kanjenog lica, jer se ova zakonska odredba odnosi samo na utvrenu krivinu odgovornost lica osuenogpravosnanom krivinom presudom " (Vrhovni sud Srbije, G. 2316/76).

Primer tube radi naknade tete

OPTINSKI SUD Tuioci: ___________________iz___________i maloletni _____________i_____________, oboje iz ______________, ul._____________, br. _____, koje zastupa advokat _______________, iz___________, ul. ___________, br. _____, Tueni: ____________iz____________, sada na izdravanju kazne u KPD-u __________. TU BA Radi naknade tete, vrednost spora __________dinara, u 2 primerka. Tuenik je _____________________2003. godine, u kui tuilaca, na dan njihove krsne slave, bez ika kvog povoda, pucnjem iz pitolja ubio pok. ___________________, biv. iz ___________, mua tuilje __________i oca tuilaca _______________. Za uinjeno krivino delo ubistva tueni je osuen na kaznu zatvora od ___________godina i sada se nalazi na izdravanju kazne u KP domu u ___________. Tuenici su sa svojim od tetnim zahtevom upueni na parnicu. Dokaz: spisi tog suda K. br. _____________, sa pravosnanom presudom od ________________ godine, pod istim b rojem. Lienjem ivota pok. ___________, tuenik je njegovu decu, maloletnog _________od 8 godina i maloletnu _______od 6 godina ostavio bez roditelja i hranioca, a branu enu - tuilju ___________bez hranioca i branog druga. Poto domainstvo pok. _________ima samo oko _____ha obradive zemlje, pok. _____________________________________________ je, da bi obezbedio izdravanje porodice, u toku sezone poljoprivrednih radova, mimo dohotka sa svoje zemlje, ostvarivao i dohodak svojim radom kod drugih domainstava, pri oranju, sejanju, kosidbi, etvi, vridbi i dr. Osim toga, on je bio vian i u zidarskim poslovima, pa je radio i kao graevinski radnik, tako da je zaraivao iz pomenutog dopunskog rada najmanje _______dinara meseno. Usled smrti pok. __________tuioci su pretrpeli teak psihiki bol. Imali su trokove oko sahrane, po priloenim raunima, u iznosu od ________dinara. Domainstvo je njegovom smru izgubilo izdravanje, jer su izostali prihodi od njegovog rada na imanju i od dopunskog rada od najmanje ______________dinara meseno. 213

Dokaz: svedoci:___________________________________, svi iz rauni trokova oko sahrane i to: _____________, kao i sasluanje stranaka. Tuenici trae da im tuenik naknadi tetu za pretrpljen bol, za trokove sahrane i za izgubljeno izdravanje. Za pretrpljeni bol tuioci trae da im tuenik plati po________dinara, za trokove sahrane __________________________________________________ dinara i za izgubljeno izdravanje - raunajui svakome po_________dinara meseno. Podnosei ovu tubu, tuioci predlau da sud, posle provedenog postupka i izvedenih dokaza, donese PRESUDU: Obavezuje se tueni______________da tuiocima plati, to:__,________i_______na ime na knade tete zbog ubistva supruga, odnosno oca, pok.______________, i to: a) za pretrpljene psihike bolove svakom iznos od po________dinara, b) na ime izgubljenog izdravanja svakom iznos od po___________dinara meseno, raunajui od _______________godine, c) na ime trokova sahrane iznos od________dinara, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvrenja. Tuenik je duan da plati tuiocima__________dinara na ime naknade parninih trokova u roku od 15 dana pod pretnjom izvrenja.
_____________________godine.

Za tuioce,

Neodgovorna lica (l. 159. ZOO) Odredbe ovog lana imaju u vidu linost uinioca. Naime, da bi neko odgovarao za tetu koju je prouzrokovao drugom, treba da bude u stanju da odgovara za svoje postupke, tj. daje svesna svojih postupaka. Za utvrivanje injenice da li je neko lice duevno bolesno ili zaostalog umnog razvoja, ili kojih drugih razloga koji upuuju na zakljuak da jedno lice nije sposobno za rasuivanje, a samim tim da iz tih razloga nije odgovorno za tetu koju drugome prouzrokuje, nuno je utvrenje uraunljivosti tog lica, odnosno koja ga sva njegova svojstva kao oveka ini psihiki nezdravom, nesvesnim ovekom. Odredbe stava prvog ovog lana utvruju, dakle, pravilo da lica sa navedenim psihikim nedostacima ne mogu odgovarati za tetu koju nanesu drugom licu, jer se odgovornost za tetu vezuje samo za ona lica koja su svesna onoga to ine, odnosno iji su postupci rezultat njihove svesti. Odredbe ovog stava imaju u vidu i lica koja nisu sposobna za rasuivanje, koja su zaostalog duevnog razvoja, a ono je posledica prilika koje nisu dozvolile da se to lice normalno duevno razvija. Stav drugi se odnosi na sluaj nastanka tete od lica koja su u stanju prolazne nesposobnosti za rasuivanje. To podrazumeva povremeno naruavanje svesti lica, koje se javlja u relativno kratkim rokovima, dakle povremeno, koja obino nastaje kod alkoholisanih lica u veem obimu, kod lica zavisnih od droge, koja nisu svesna svojih radnji i nastalih posledica, i dr. Meutim, ova lica su odgovorna za nastalu tetu koju drugom prouzrokuju, osim ako dokau da nisu svojom krivicom dospele u to stanje. To bi bio sluaj kod teko obolelih lica, na primer bolesti koje ih povremeno stavlja u stanje neuraunljivosti, dakle stanje u koje se oboleli nije stavio po svojoj volji, ve je bolest prouzrokovala to stanje. Vetak utvruje da li je kod uinioca odgovorne za nedozvoljene radnje, usled kojih je nastala teta, bilo takvo njegovo duevno stanje daje moglo negativno da utie na njegovu svest, odnosno shvatanje znaaja dela i upravljanje postupcima. Stav trei ovog lana ima u vidu lice iz stava prvog i drugog ovog lana, ako je takvo lice prouzrokovalo tetu tuom krivicom, u kom sluaju odgovara lice koje ga je u to stanje dovelo. Naravno, tu se ne mogu iskljuiti od odgovornosti i lica iz stava drugog ovog lana, a naime da solidarno odgovara sa licem koje gaje navelo da uini tetnu radnju, ako se iz okolnosti sluaja znalo da se obolelo lice stavilo u takvo stanje sa namerom da uini kakvu tetu, po nagovoru drugog. Zbog toga, injenica da lice prolazne nesposobnosti u momentu izvrenja tete nije bilo svesno njegovog znaaja, ne oslobaa ga odgovornosti za tetu koju je priinio, kao i ono lice koje gaje na takav postupak navelo. Odgovornost maloletnika (l. 160. ZOO) I maloletnici odgovaraju za tetu koju prouzrokuju drugom. Oni nisu neposredno odgovorni za tetu jedino ako tetu uine do navrene sedme godine. To isto vai i za maloletnike od navrene sedme do navrene etrnaeste godine, osim ako se dokae daje maloletnik u tim godinama, pri prouzrokovan] u tete bio sposoban za 214

rasuivanje. O toj okolnosti se, naravno, mora izjasniti vetak, psihijatar, ako do spora doe, ali u svakom sluaju roditelji se ne mogu osloboditi odgovornosti za tetu koju je njihovo dete tog uzrasta priinilo drugom. Odgovornost maloletnika sa navrenih etrnaest godina se ne dovodi u pitanje, jer se njihova odgovornost odreuje prema optim pravilima o odgovornosti za tetu, dakle uvek su odgovorni kao i sva druga lica koja tetu priine drugom licu (krivicom ili po osnovu vanugovorne odgovornosti, na primer lice koje posle etrnaeste godine moe samostalno da vri neke pravne radnje, a posebno ako je sa odreenim brojem godina mogao i da zasnuje radni odnos), ali sa njima mogu solidarno odgovarati i njihovi roditelji. Kod svih ovih maloletnika, iz stava prvog do treeg ovog lana, za njihove postupke odgovaraju i njihovi roditelji, odnosno staraoci. Za maloletnu decu do sedam godina pretpostavka je da nisu sposobna za rasuivanje, pa samim tim da nisu bila ni svesna svojih radnji iz kojih su za drugog nastale tetne posledice, odnosno teta, u kom sluaju odgovaraju njihovi roditelji, osim ako dokau daje teta nastala bez krivice te dece. To pravilo vai i za decu stariju od navrene sedme do etrnaeste godine. U svakom sluaju, za njihove postupke odgovaraju njihovi roditelji odnosno staraoci, ali se pred sudom kao tueni mogu pojaviti deca starija preko sedam godina, naravno pored roditelja, odnosno staraoca, ako su pri prouzrokovan]u tete bila sposobna za rasuivanje, to nije sluaj kod maloletnika do navrene sedme godine ivota. Dakle, za maloletna lica pred sudom se pojavljuje roditelj, odnosno staralac, koji je zakonski zastupnik maloletnika koji je priinio tetu, s tim to se kod maloletne dece preko sedam godina starosti navodi njihova legitimacija, njihovo ime, kao jednog od nosioca parnino sposobnog lica, odgovornog za tetu, a ako je utvreno da ta lica, odnosno odreeno lice nije svojom krivicom dospelo u stanje nesposobnosti za rasuivanje, pojavljuje se kao tueni samo njegov roditelj, odnosno staralac. Prema materijalnom pravu, roditelj, odnosno staralac odgovara za tetu koju bi maloletno lice do sedam godina ivota prouzrokovalo drugom. Za maloletno lice do navrene 14 godina ivota koje bi prouzrokovalo tetu drugom, takoe odgovara roditelj, odnosno staralac tog lica, ali sa njima odgovara i to maloletno lice - solidarno, ako je sposobno za rasuivanje. Sposobnost za rasuivanje se mora dokazati, jer se ne pretpostavlja. Meutim, za tetu koju uini maloletno lice sa navrenih etrnaest godina ivota odgovara ono lino, a roditelj, odnosno staralac - ako su propustili da dete pravilno vaspitaju ili nad njima vode uredan nadzor. Rekapitulirajui navedeno moe se zakljuiti sledee: Maloletna lica do sedam godina ivota po samoj svojoj prirodi nesposobna su za rasuivanje, jer se suprotno ne moe dokazati. Zbog toga su roditelji, odnosno staraoci tih lica odgovorni za prouzrokovanu tetu. Oni se ne mogu osloboditi te odgovornosti dokazujui da su pravilno vrili nadzor nad tom decom, te da do njih nema odgovornosti za tetu koju bi ta deca priinila drugom. Prema sudskoj praksi, dete do sedam godina starosti ne odgovara za tetu, koju uini drugom licu, ve za ovu tetu solidarno odgovaraju njegovi roditelji, to znai da oteeno lice moe tuiti oba roditelja ili samo jedno od njih. Maloletno lice od navrene sedme do etrnaeste godine odgovara lino, odnosno solidarno sa svojim roditeljima. Za odgovornost roditelja dovoljna je i obina nepanja u proputanju nadzora nad postupcima svoga deteta, ak i u sluaju da to dete vai kao dobro vaspitano. Maloletna lica koja su navrila etrnaest godina odgovaraju samostalno, imajui u vidu njihov pravni poloaj prema Porodinom zakonu, u kome je propisano da maloletna deca starija od etrnaest godina mogu samostalno da zakljuuju pravne poslove manjeg znaaja, kao i da dete koje je navrilo 15 godina ivota moe samostalno da zasnuje radni odnos i raspolae svojim linim dohotkom i imovinom koju je steklo svojim radom, ali se time ne iskljuuje i odgovornost njihovih roditelja, odnosno staralaca ako se dokae da su zanemarili staranje o vaspitanju deteta, odnosno ukoliko su zanemarili potreban nadzor, ili imali propust u staranju i vaspitanju deteta koje je drugom priinilo tetu. Ovo se pravda injenicom ako su roditelji propustili duni i potrebni nadzor u odreenom momentu, u vreme kada je dete u odreenim okolnostima nastupalo bez tog nadzora, taklo daje moglo izvriti radnju i njome prouzrokovati tetu drugom.

Nuna odbrana, stanje nude, otklanjanje tete od drugog (l. 161. ZOO)
Odredbe ovog lana navode tri sluaja kada se radnjama tetnika nanosi drugom teta, a da ipak nastalu tetu ne pripisuju odgovornosti tetnika koji bi bio duan daje otkloni, odnosno naknadi. To su sluajevi kada teta nastane zbog: a) nune odbrane, zatim b) stanje nude i v) otklanjanje tete od drugog, kako su i klasifici rani ovi sluajevi u naslovu ovog lana. a) Kao nuna odbrana, u irem smislu znaenja tog pojma, smatra se iskljuenje odgovornosti nekog lica za tetu koju je priinilo drugom, a to iskljuenje se vezuje za odbijanje od sebe nekog napada, tiei svoja prava. Odbrana od napada vri se u onom trenutku kada je napad zapoet. Ona, dakle, mora biti istodobna sa zapoetim napadom. To stanje odbrane traje za sve vreme dok traje i napad. Na primer, lopov pokua da izvri krau, ali ga u tome odbijanjem napada sprei lice koje brani tu imovinu, pa ak i ako lopov i izvri krau i pone 215

da bei, lice koje se brani je u stanju nune odbrane time to lopova spreava da napusti mesto izvrenja i krae. Kod nune odbrane je bitno daje napad bio proti vpravan, a on je proti vpravan kad napada pokua ili izvri nedozvoljenu odreenu radnju. Nuna odbrana je doputena i protiv napadaa koji je duevno bolestan ili zaostalog umnog razvoja. I ono to je bitno, napad mora biti stvaran, odnosno kada je napad u istini postojao, a ne kad je on postojao samo u svesti lica koje se brani. Stav prvi ima u vidu i prekoraenje nune odbrane, koja nastaje ako je odbrana prekoraena kad odbijanje napada koji nije bio neophodan, jer svako odbijanje napada ne predstavlja nunu odbranu. Pitanje da li je nuna odbrana bila neophodna ili ne, faktiko je pitanje, i njega ispituje sud u sporu. Pravilo je, u stvari, da prekorae: nje nune odbrane postoji kad su jaina, silina, estina i sredstva odbrane, odnosno njihova upotreba, bili nesraj zmerni sredstvima i jaini napada. Tako, na primer, prekoraenje granice nune odbrane postoji ako neko puca * na kradljivca koji je pokuao da iz dvorita odnese neku stvar (graevinski materijal i si.). j Dakle, u prvom sluaju, kada postoji stvarna nuna odbrana, onaj ko je tetu prouzrokovao napadau nije j duan daje naknadi, a u drugom sluaju, kod prekoraenja nune odbrane, postoji odgovornost uinioca za naknadu tete, jer nije bio u nunoj odbrani, s obzirom da na sebe nije trpeo ozbiljan napad, a daje svoju imovinu mogao da zatiti na drugi dozvoljeni nain. b) Stanje nude je pojam koji pretpostavlja da se neko lice, fiziko ili pravno, odnosno njihova odreena prava nalaze u opasnosti, a da se ta opasnost ne moe drukije otkloniti nego samo putem povrede linosti koja ta prava dovodi u pitanje, ili prava nekog treeg lica. U stvari, sutina ovog pojma sastoji se u tome da neko ko je u stanju nude ini tetu na tuoj stvari da bi otklonio opasnost od sebe ili od drugog. Stanje nude iskljuuje odgovornost lica za naknadu tete, ali svako otklanjanje opasnosti povredom linosti prava treih lica ne isklju uje uvek odgovornost za naknadu tete. Da bi se opravdalo stanje nude, potrebno je da bude ispunjeno vie uslova. To su, pre svega: opasnost mora biti istodobna, zatim opasnost ne srne biti izazvana od lica koje se nala; zi u stanju nude i opasnost treba da bude stvarna, a ne pretpostavljena. Inae, odbijanje opasnosti ima za cilj zatitu nekog lica ili neke imovine, zbog ega neko vri delo tete u stanju nude, da bi ih zatitio. Stanje nude postoji i onda kada se opasnost nije mogla otkloniti na drugi nain. Pored toga teta, odnosno povreda koja se ini u stanju nude ne srne biti jednaka ili vea od otklonjene tete. Meutim, i utvrivanje odgovornosti kod tih sluajeva je faktiko pitanja, koje za svaki sluaj posebno utvruje sud u eventualnom sporu. Stav drugi ovog lana ima u vidu da oteeni ipak ima pravo na naknadu tete, ali samo od lica koje je krivo za nastanak opasnosti tete ili od lica od kojih je teta otklonjena, ali ne vie od koristi koje je imalo od toga. Drugim recima, za postojanje uslova za naknadu tete po ovom osnovu potrebno je utvrenje postojanja krivice onoga ko je tetu prouzrokovao u stanju nude, ili opet sa stanovita krivice - od lica u iju je korist otklanjanje tete uinjeno. Ako se naknada tete trai od lica od kojih je teta otklonjena, onda se njena visina odreuje prema koristi koje je to lice imalo od toga, ali ne vie od toga. Da bi se ostvarili navedeni uslovi, potrebno je utvrenje daje lice koje je tetu priinilo krivo za nastanak tete treem licu, a ta krivica bi se manifestovala radnjama lica u stanju nude daje samo izazvalo pretpostavljenu opasnost tete. Ako njegova krivica ne postoji zbog nastale tete u stanju nude, onda nema ni njegove graanske odgovornosti za tetu koju je pretrpelo tree lice. v) Trei sluaj se odnosi na lice koje je pretrpelo tetu otklanjajui od drugog opasnost tete. U ovom sluaju postoje elementi koji obezbeuju lice koje je titei drugog, odnosno njegovu imovinu, pretrpelo kakvu tetu, dakle ne iz razloga u gore navedenim takama pod a) i b), ve samo onda ako je tetu pretrpeo otklanjajui opasnost tete za drugog. Za ovaj sluaj karakteristine su odredbe lana 220. ZOO, kod ustanove poslovodstva bez naloga, u vrenju tueg posla, ako predstoji kakva teta koju je duan da bez naloga otkloni lice koje vri te poslove. |

Dozvoljena samopomo (l. 162. ZOO)

Definicija "dozvoljene samopomoi" data je u stavu drugom ovog lana, naglaavajui da ona podrazumeva pravo svakog lica da otkloni povredu prava kad neposredno preti opasnost, ako je takva zatita nuna i ako nain otklanjanja povrede prava odgovara prilikama u kojima nastaje opasnost. Dozvoljena samopomo, u stvari, znai zatita subjektivnih prava, sopstvenim sredstvima, bez pomoi drugih ili uz njihovu pomo, dakle prava za koje osnovano smatra da mu pripadaju. Iz toga sledi zakljuak da li-

ce koje na taj nain titi svoja prava, odnosno svoju imovinu, samovlasno ostvaruje svoja prava zatite, iako je za zatitu njegovih prava ovlaen drugi organ. Odredbe stava prvog ovog lana navode reci "dozvoljena samopomo", to je od znaaja za utvrivanje odgovornosti za naknadu tete po osnovu samopomoi, jer ako neko ostvaruje zatitu svojih prava nedoputenim sredstvima, bez poziva nadlenog organa da mu ta prava zatiti, u tom sluaju tetnik je duan da tetu na216

knadi. Ako su prava tetnika ugroena, a on nije u mogunosti da se obrati nadlenom organu za pomo, bilo zbog iznenadnog napada na njegova prava, odnosno imovinu, ili iz nekih drugih razloga koji ga objektivno spreavaju da takvu pomo zatrai, na primer nadleni organ nije doao na vreme, tj. u momentu kada je imovina tetnika ugroena, napadnuta), on je ovlaen da sam zatiti svoja prava, makar i preduzetim radnjama za tu zatitu priinio tetu onome ko mu napada ta prava. U ranijim propisima Opteg graanskog zakonika, bile su predviene odredbe sa ogranienim sluajevima po kojima se moglo braniti pravo posednika, izmeu ostalog, ako bi sudska pomo stigla "posve kasno", u kom sluaju bi bez odgovornosti mogao da odbije napad "s primerenom silom". U odredbama ovog lana ZOO prava ugroenog lica se tite pravom na "dozvoljenu samopomo" uvek kad mu preti neposredna opasnost, i ako je takva zatita nuna. Znai, ona se ne ograniava na pojedine sluajeve, jer se moe primeniti uvek ako su ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog lana. U praksi se esto zloupotrebljava ovo pravo, zbog ega se i ne moe dokazati daje samopomo bila dozvoljena. U krivinom pravu, odnosno Krivinom zakonu postoji odredba kojom se zabranjuje samovlasno ostvarivanje prava za koje neko smatra da mu pripada. Naravno, ovo treba tumaiti tako da lice koje samovlasno ostvaruje pravo nije ugroeno u svom pravu da ga ne moe ostvariti putem suda ili nekog drugog organa. Naime, samo ako je neko doveden u stanje nude da otkloni povredu prava kad mu neposredno predstoji opasnost da e mu prava biti ugroena, on moe to pravo da ostvaruje po osnovu samopomoi, odnosno sam ili sa nekim drugim licem, pod uslovima koji su napred navedeni.

Pristanak oteenika (l. 163. ZOO)

Odredbama ovog lana propisano je pravilo da ono lice koje drugome dozvoli da preduzme neku radnju, a iz te radnje za to lice nastane kakva teta, da tetnik ne odgovara za nastalu tetu. Naravno, lice koje dozvoli drugom preduzimanje odreene radnje treba da bude svesno injenice da iz ovlaenja koja je dao drugom licu da izvri odreenu radnju, da za njega moe nastati teta, ali i ne mora znati, ako se iz prirode ovlaenja moe zakljuiti da bi takvom radnjom teta mogla nastati. Uslov za nastanak sluaja iz stava prvog ovog lana je, pored ostalog, da se dozvola za preduzimanje neke radnje odnosi samo na one radnje koje zakonom nisu zabranjene. U protivnom, dolo bi do primene odredaba stava 2. ovog lana, koje propisuju pravilo daje nitava izjava oteenika da mu se uini neka teta radnjom koja je zakonom zabranjena. Analizirajui odredbe ovog lana moe se zakljuiti da stav prvi nema u vidu pristanak oteenika da mu se uini teta, jer on dajui ovlaenje drugom licu da za njega uini kakvu radnju, sigurno oekuje neku korist od izvrenja te radnje, a ne nastanak neke tete koja mu moe umanjiti vrednost imovine. Naprotiv, iz stava drugog ovog lana proizilazi kao da oteenik eli da mu se priini teta dajui ovlaenje drugom da za njega "uini tetnu radnju", to ne bi bilo saglasno odredbama prethodnog stava, odnosno sadrini instituta "pristanak oteenika". Pored toga, i sam naslov ovog lana "pristanak oteenika" kao da ukazuje da oteeni pristaje da mu se priini teta dozvoljavajui drugom da preduzme neke radnje za njega. Meutim, iz odredbe stava prvog to ne proizilazi, jer oteenik, kao stoje ve reeno, ne eli nastupanje neke tete za njega, ve ostvarenje kakve koristi iz dozvole koje je dao drugom da za njega izvri kakvu radnju. Inae, lice koje za drugoga preduzima kakve radnje mora biti savestan i poslovno sposoban za obavljanje radnje koja mu je poverena. Ne poverava se njemu da preduzme neke radnje za drugog da bi priinio tetu, ve da izvri kakvu pozitivnu, dozvoljenu delatnost, od koje mogu i jedan i drugi imati odreenu korist. Davanje ovlaenja drugom da preduzme neke radnje moraju biti konkretno odreene, te ukoliko ih uinilac striktno sprovede, uz svu svoju strunost ili umee, otklanja od sebe odgovornost za eventualno nastalu tetu iz tako preduzete radnje. Pri tom se moe ukazati na odredbe lana 192. ZOO, koje govore o podeljenoj odgovornosti, iz kojih analognom primenom proizilazi da se odgovornost za tetu moe podeliti izmeu onoga ko je dao nalog da se izvri neka dozvoljena radnja i onoga ko je tu radnju preduzeo, ali je u izvrenju iste prouzrokovao tetu svojom krivicom ili nepanjom.

Sudska praksa
teta nastala iz zabranjenog posla Lice koje drugome dozvoli da preduzme neku radnju, a iz te radnje za to lice nastane kakva teta, nema pravo na naknadu tete. Iz obrazloenja Zakonom o obligacionim odnosima lanom 163. stavom 1. je propisano je da ko na svoju tetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje, ne moe od njega zahtevati naknadu tete prouzrokovane tom radnjom. Po 217

ovoj odredbi ko na svoju tetu dozvoli drugome preuzimanje neke radnje, kao to su tuioci dozvolili tuenima da njihovim kolima vercuju cigareta, odnosno izvrenju krivinog dela, ne mogu traiti da se tueni obaveu na naknadu tete, jer je ona nastala iz zabranjenog posla. Navodima revizije ne dovodi se u sumnju zakonitost pobijane drugostepene odluke, jer tuilac AA i njegov sin tuilac BB ive u zajednikom domainstvu, odnosno imaju zajednicu ivota i rada. Tuilac AAje kupio vozilo za koje je u momentu kupovine znao da ne moe da upravlja njime jer nema vozaku dozvolu, pa ga je dao svom sinu da ga koristi za potrebe porodinog domainstva i to na neogranieno korienje. Upravo je tuilac BB neogranieno koristio vozilo i za nedozvoljene potrebe - verc cigareta, u kom vercu je to vozilo i oduzeto od strane drave kao sredstva izvrenja krivinog dela. Stoga tuilac AA ne moe traiti da se tueni obavee da mu tetu nadoknadi. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1359/06); Pristanak oteenika na preduzimanje radnje iz koje moje nastati teta Ko na svoju tetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje, ne moe od njega zahtevati naknadu tete prouzrokovane tom radnjom. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac je 04.09.2000. godine, za vreme dok je u Sali Doma kulture u Babunici bila u toku promocija koalicije SPS-JUL, pred izbore, na pijaci delio propagandni materijal CE-SID-a i DOS-a. Kada je tuilac uo da su trojicu njegovih drugova, koji su propagandni materijal delili u centru Babunice priveli u policijsku stanicu, doao je do centra mesta i pitao deurnog policajca ta treba da uradi i da lije dovoljno da pocepa plakat SPS-a, sa zida apoteke, da bi i on bio odveden u policijsku stanicu. Tuilac je pocepao plakat i doao do deurnog policajca, pred njim ga izguvao i bacio mu plakat pred noge, rekavi da ga vodi, nakon ega su zajedno otili do policijske stanice, gde ga je policajac predao nadlenim inspektorima. Tuilac je u policijskoj stanici zadran sat i po vremena, pa je zatim, nakon davanja pismene izjave, zajedno sa njegovim drugovima puten. Pravilan je zakljuak niestepenih sudova daje tubeni zahtev neosnovan. Tuilac nije nezakonitim radnjama tuene pretrpeo tetu, jer prilikom privoenja, a ni za vreme zadravanja u policijskoj stanici, protiv njega nisu bila primenjena neadekvatna sredstva prinudne, nije ispitivan, foto-grafisan i podvrgnut daktiloskopiji, nego zadran jedan ipo sat, za koje vreme je dao pismenu izjavu o dogaaju, a zatim puten. Stoga nema pravo na naknadu tetu iz lana 16. stav 6. Zakona o unutranjim poslovima, koji je bio u to vreme na snazi, a prema kome pravo na naknadu tete ima lice koje je zadrano vie od dva asa. Niestepeni sudovi su pravilno cenili ponaanje tuioca, koji je zahtevao od policajca da ga privede u policijsku stanicu da bi se tako solidarisao sa ve tamo privedenim drugovima i zakljuili da tuilac nema pravo na naknadu tete na osnovu lana 163. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, prema kome ko na svoju tetu dozvoli drugom preduzimanje neke radnje, ne moe od njega zahtevati naknadu tete prouzrokovane tom radnjom. Iz iznetih razloga pravilan je zakljuak da okolnosti sluaja ne opravdavaju dosuivanje traenih vidova nematerijalne tete na osnovu lana 200. Zakona o obligacionim odnosima. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 851/06); Pristanak oteenos - 'Ako naruilac, uprkos upozorenju poslenika, insistira da se smea koncentrata pripremi drugaije od uobiajene srazmere komponenata, prihvata rizik eventualne tete, pa od proizvoaa ne moe ostvariti naknadu "(prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 5310/02).

ODGOVORNOST ZA DRUGOG
Duevno bolesni i zaostali u umnom razvoju (cl. 164. ZOO)
Kod odgovornosti za naknadu tete, po pravilu, svako odgovara za tetu koju je prouzrokovao svojim radnjama. Meutim, od ovog pravila ima odstupanja, kada za tetu koju je prouzrokovalo jedno lice odgovara drugo lice. Ovo poglavlje zakona govori o tim drugim sluajevima - odgovornosti za drugog. U stavu prvom navode se sluajevi kada lice koje je prouzrokovalo tetu uopte ne odgovara oteenom. tetnik ne odgovara ni po osnovu krivice ni po osnovu objektivne odgovornosti, ako je on prouzrokovao tetu kao duevno bolesno lice ili lice zaostalog umnog razvoja, ili kojeg drugog razloga zbog koga nije sposobno za rasuivanje. Odredbe ovog stava odnose se jedinstveno na sva lica koja su duevno bolesna ili su zaostalog umnog razvoja, a i druga lica koja nisu sposobna za rasuivanje, dakle bez obzira na njihovu starost ili neke druge osobenosti koje karakteriu ta lica (uslove u kojima ive, nainu postupanja prema njima, smetaju u kui ili bolnici i si.). Odredbe ovog lana nemaju u vidu maloletna lica, razliitih godina uzrasta, koja za priinjenu te218

tu ne odgovaraju ili odgovaraju pod odreenim uslovima, kako je to propisano odredbama koja se odnose na odgovornost maloletnika (l. 160. ZOO), ve se odnose na sva lica, svih uzrasta, ako su nesposobna iz razloga koji su navedeni u stavu prvom ovog lana. Meutim, ako su navedena lica osloboena odgovornosti za naknadu tete, nisu osloboena lica koji su na osnovu zakona ili odluke nadlenog organa, ili ugovorom, duna da vode nadzor nad njima. Da bi za lice iz stava prvog ovog lana neko mogao biti odgovoran, moraju biti ispunjeni odreeni uslovi. Kod optih uslova jasno je da se oni svode na postojanje tete, zatim daje tetu priinilo neko drugo lice, kao i da postoji uzrona veza izmeu radnje, odnosno proputanja i nastale tete, ali kod postojanja posebnih uslova, za sluajeve iz prvog stava ovog lana, ne moe se utvrivati krivica lica koje je priinilo tetu, jer se ona pretpostavlja pa je mora dokazivati oteeni. Mada se odgovornost za drugog odnosi na vie sluajeva, o kojima je re u odredbama narednih lanova, lanom 164. ZOO, obuhvaeni su sluajevi odgovornosti za tetu samo onih lica koja su navedena u stavu prvom ovog lana, dakle lica koja su tetu priinila usled duevne bolesti, ili zaostalog umnog razvoja, kao i druga lica koja nisu sposobna za rasuivanje. Za ta lica, odnosno za tetu koju oni priine drugom licu, odgovara u svakom sluaju "onaj koji je na osnovu zakona, ili odluke nadlenog organa, ili ugovora, duan da vodi nadzor nad njim". Roditelji su duni po zakonu da se staraju o svojoj deci, ak i posle punoletstva deteta, ako ono usled duevne bolesti, zaostalog duevnog razvoja, ili telesnih mana, ili drugih razloga nije sposobno da se samo stara o svojoj linosti, pravima i interesima, kako to propisuju odredbe Porodinog zakona. Za postupke te dece, odnosno i za sluaj kada ona priine drugom tetu, odgovaraju roditelji. To isto pravilo vai i za sluaj usvojene dece, zatim dece smetene u organizovani porodini smetaj, kao i dece nad kojim je odreeno starateljstvo. Ali, kod ovog poslednjeg, staratelj stvo se proiruje, pored staranja o maloletnicima, i nad licima liene poslovne sposobnosti, kao i za druge posebne sluajeve, kako je to propisano odredbama pomenutog zakona. Odgovornost lica koja su odgovorna za tetu koju priine duevno bolesna ili zaostala lica, proizilazi iz zakona, o emu je bilo reci, zatim iz ugovora, kao to bi, na primer, bio ugovor o doivotnom izdravanju ili ugovor o poveravanju dece na staranje u odreenim ustanovama, porodicama, i drugim sluajevima utvrenim pomenutim zakonom, kao i na osnovu odluke nadlenog organa - kada je u pitanju odreivanje starateljstva nad licima liene poslovne sposobnosti i si. Odredbe stava drugog ovog lana imaju u vidu osloboenje od odgovornosti lice koje je na osnovu zakona, ili odluke nadlenog organa, ili ugovora, duno da vodi nadzor nad njim, ako dokae da je vrio nadzor na koji je obavezan, ili da bi teta nastala i pri briljivom vrenju nadzora. To je faktiko pitanje, jer se znaju pravila o voenju nadzora nad licima koja su duevno bolesna ili su zaostalog umnog razvoja, propisana ili u Porodinom zakonu, ili u pravilima ustanove koja se stara o takvim licima, pa i u onim pravilima koja su utvrena posebnim ugovorom ili odlukom nadlenog upravnog organa, koja se odnose na voenje nadzora nad takvim licima, a to stvara osnov za odgovornost lica koje se ne pridravaju tih pravila. U svakom sluaju, ako se teta ne moe ostvariti od lica koje je bilo duno da vodi nadzor nad licem koje je priinilo tetu, sud moe, kad to pravinost zahteva, a naroito s obzirom na materijalno stanje tetnika i oteenika, osuditi tetnika da naknadi tetu, potpuno ili delimino, kako to propisuju odredbe lana 169. ZOO.

Odgovornost roditelja (l. 165. ZOO)

Odredbama ovog lana propisana su pravila o odgovornosti roditelja za tetu koju prouzrokuje drugom njihovo dete do navrene sedme godine, ali i maloletno dete koje je navrilo sedam godina. Za razliku od odredaba lana 160. ZOO, u kojima se odgovornost deteta za tetu koju prouzrokuje iskljuuje po osnovu krivice, u odredbama lana 165. ZOO se izriito propisuje odgovornost roditelja za tetu koju prouzrokuje drugom licu dete do navrene sedme godine, bez obzira da li je tetna radnja uinjena po osnovu subjektivne ili objektivne odgovornosti. Dakle, u odredbama ovog lana (l. 165. ZOO) govori se samo o odgovornosti roditelja - on odgovara za tetu koju njegovo maloletno dete do sedam godina ivota priini drugom, bez obzira na svoju krivicu, jer se ona pretpostavlja. Naime, u ovom sluaju se ne ispituje da li je roditelj maloletnog deteta kriv za tetu koju je priinilo njegovo dete, jer se njegova odgovornost svodi samo na to da li je sa svoje strane obavljao potreban briljiv nadzor nad svojim detetom. U tom sluaju, dovoljno je utvrenje daje maloletno dete do sedam godina starosti drugome priinilo tetu, te da nastane osnov za odgovornosti roditelja tog deteta da tetu nadoknadi. Roditelj se moe osloboditi odgovornosti za tetu, prema odredbama stava drugog ovog lana, odnosno njegova odgovornost se moe iskljuiti ako se utvrdi daje maloletno dete priinilo tetu u uslovima za koje ne bi odgovaralo ni drugo, punoletno lice, ako se dokae daje teta nastala bez njegove krivice (l. 154. ZOO), kao to bi bio sluaj vie sile, zatim nastanka tete krivicom oteenog ili nekog drugog lica. 219

Da bi roditelj odgovarao za tetu koju priini njegovo maloletno dete do sedam godina ivota, potrebno je da bude ispunjeno vie uslova. Pre svega, dete treba da ivi kod svojih roditelja, a ako roditelji ive odvojeno onda za tetu odgovara roditelj kome je dete povereno na uvanje i vaspitavanje. Pravilo iz stava prvog ovog lana ogranieno je stavom treim istog lana, po kojima roditelj ne odgovara ako je maloletno dete priinilo tetu u vreme dok je bilo povereno drugom licu i ako je to lice odgovorno za tetu. Ovo podrazumeva sluajeve kada organ starateljstva moe oduzeti dete od roditelja i poveriti ga drugom licu ili organizaciji na uvanje i vaspitavanje (u smislu Porodinog zakona), zatim kada roditelji privremeno povere dete na uvanje i vaspitavanje treem licu, ako interesi deteta to zahtevaju, kako to reguliu odredbe pom. zakona. U jednom sluaju sud je iao i dalje od napred navedenog, i zakljuio daje za tetu koju drugom priini dete odgovoran deda, kod koga dete stalno boravi bez obzira to ima majku, koja je preudata i bez obzira to mu nije reenjem starateljskog organa povereno na uvanje i izdravanje. U sluaju spora, a u vezi tete koju je prouzrokovalo maloletno dete do sedam godina ivota, moe biti tuen samo roditelj tog deteta, odnosno lice koje je preuzelo nadzor nad tim detetom. Ovo zbog toga stoje odredbama lana 160. stav 1. ZOO propisano da maloletnik do navrene sedme godine ne odgovara za tetu koju prouzrokuje. Tueni roditelj se moe braniti dokazivanjem daje teta koju je prouzrokovalo njegovo maloletno dete nastala bez krivice deteta (l. 154. ZOO), zatim daje teta nastala pristankom oteenika (l. 163. ZOO), kao i navoenjem drugih osnova koje iskljuuju krivicu tetnika. Stav 4. ovog lana moe se shvatiti da se odnosi samo na maloletno dete koje je navrilo sedam godina, odnosno ako je tetu prouzrokovao u vreme kada je imalo punih sedam godina, ali ne i vie, jer se taj zakljuak moe izvesti iz formulacije lana 160. stav 2. ZOO, u kome se navode reci "maloletnik od navrene sedme do navrene etrnaeste godine". Prema tome, kako se u stavu 4. ovog lana ne govori o maloletnim licima "do navrene etrnaeste godine", proizilazi da taj stav regulie pitanje odgovornosti samo onih lica koja su navrila sedam godina, a sposobna su za rasuivanje Ovaj stav bi se drukije tumaio daje u njemu bila ugraena i re "iznad" sedam godina, kada bi se moglo shvatiti da se to odnosi na maloletnu decu do navrene etrnaeste godine koja su sposobna za rasuivanje. Odgovornost roditelja po osnovu tete koju je priinilo njegovo dete "koje je navrilo sedam godina", prema stavu 4. ovog lana, moe biti iskljuena ako roditelj dokae daje teta nastala bez njegove krivice. Ovaj pojam "bez njegove krivice" ne odnosi se na dete ve na roditelje, koji svoju "krivicu" dokazuju sa stanovita da su dete pravilno vaspitavali i pravilno vodili nadzor nad njim. ini se, da se kod ovog sluaja maloletne dece koje su navrile sedam godina ivota pretpostavlja da su ona sposobna za rasuivanje, te da i ona, pored roditelja, odgovaraju za tetu koju su priinila drugom, osim ako ne dokau da je teta nastala bez njihove krivice. To se moe zakljuiti i iz odredaba lana 160. stav 1. ZOO, koji propisuje pravilo da maloletno lice starosti izmeu sedme i etrnaeste godine ne odgovara za tetu, osim ako se dokae daje pri prouzrokovan]u tete bio sposoban za rasuivanje. Drugim recima, on odgovara za tetu ako se dokae da je u momentu prouzrokovan]a tete bio sposoban za rasuivanje.

Sudska praksa
Odgovornost roditelja za tetu koju priini njihovo maloletno dete Za tetu koju priini maloletno lice do navrene 14 godine, odgovaraju njegovi roditelji, a maloletno lice sa roditeljima odgovara ako je bio sposoban za rasuivanje. U svakom sluaju, roditelji odgovaraju za tetu koje prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete, koje je navrilo sedam godine. Iz obrazloenja Optinski sud u K. Doneoje dana 12.jula 2004. godine, pod broj P. 2366/01, presudu kojom je obavezao tuene da tuiocu na ime naknade nematerijalne tete solidarno plate, i to za pretrpljene duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti iznos od 250.000,00 dinara, za pretrpljene fizike bolove iznos od 120.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha iznos od 110.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom poev od 12 jula 2004. godine pa do isplate. Obavezani su tueni da tuiocu na ime trokova parninog postupka solidarno plate iznos od 181.950,00 dinara. Drugostepeni sud je potvrdio ovu presudu. Prema utvrenom injeninom stanju, posle koarkake utakmice, dana 3.6.1992. godine, nakon kraeg kokanja izmeu dve grupe deaka, maloletni sin tuenih GG udario je tuioca, sa udaljenosti od oko lm, rolnom papira trgovake kase u levo oko. Sin tuenih roenje______. Godine. Na osnovu nalaza i miljenja lekara vetaka, utvreno je da je tuilac tom. prilikom zadobio kontuzionu povredu leve one jabuice, sa prisustvom krvi u prednjoj onoj komori i rupturom mrenjae koja je lokalizovana u utoj mrlji. Oteenje vida levog oka usled zadobijene teke telesne povrede iznosi 50%. Kao posledica navedene teke telesne povrede, kod tuioca postoji umanjenje ivotne aktivnosti u visini od 20%. Usled udarca
220

u levo oko tuilac je trpeo fizike bolove jakog intenziteta 24 asa, a posle tog perioda trpeoje bolove srednjeg intenziteta. Tuilac je pretrpeo primarni strah jakog intenziteta u trajanju od 2 asa, a potom sekundarni strah koji je trajao 24 asa, takoe jakog intenziteta, zbog smetnji vida i medicinskih intervencija. Tuilac je roen ____. Godine. Kod takvog stanja stvari, pravilnom primenom materijalnog prava iz lana 165. stav 4. ZOO, niestepeni sudovi su nali da postoji odgovornost tuenih, kao roditelja, za tetu koju je tuiocu prouzrokovalo njihovo malo letno dete. Odgovornost tuenih je po osnovu krivice, a to znai subjektivna. Njihova krivica sastoji se u ne vrenju odgovarajueg nadzora nad postupcima svog deteta. Tueni su duni da dokau da nema njihove krivice, a ne obrnuto. Nasuprot navodima tuenih u reviziji, maloletni GG nije nuni suparniar u ovom sporu, obzirom da u vreme tetne radnje nije imao navrenih etrnaest godina ivota. Prema odredbama lana 160. stav 2. ZOO, maloletnik od navrene sedme do navrene etrnaeste godine ne odgovara za tetu, osim ako se dokae da je pri prouzrokovanju tete bio sposoban za rasuivanje. Tueni nisu dokazali daje malodobni GG deliktno sposoban da odgovara za tetu koju je prouzrokovao. Tueni nisu dokazali daje njihovo maloletno dete sa nepunih etrnaest godina u momentu preduzimanj a tetne radnje imalo dovoljno razvijenu svest i volju da bi shvatilo znaaj te radnje i njene posledice. Stoga nisu oborili postavljenu pretpostavku daje maloletni GG neodgovoran za predmetnu tetu i nastupele tetne posledice. Visina novane naknade nematerijalne tete pravilno je dosuena na temelju lana 200. ZOO. Sud je prilikom odluivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne tete vodi rauna o znaaju povreenog dobra i cilju kome slui ta naknada. Za utvrenu odgovornost roditelja bez znaaja je okolnost to protiv maloletnog GG nije voen krivini postupak. Optinsko javno tuilatvo nije postupalo po podnetoj krivinoj prijavi zbog krivinog dela teke tele-sne povrede na tetu tuioca, jer maloletni GG u vreme izvrenja krivinog dela nije navrio etrnaest godina starosti, pa se u smislu lana 72. KZJprotiv maloletnika nije mogao voditi krivini postupak, niti mu se mogla izricati krivina sankcija. S toga neosnovano tueni u svojoj reviziji nalaze da maloletni GG nije prouzrokovao predmetnu tetu. Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1419/05) Iz ranije sudske prakse Odgovornost roditelja za tetu koju priini dete postoji i onda kada su roditelji propustili duni i potrebni nadzor u vreme prouzrokovan/a tete, iako nisu zanemarili odgoj deteta. Prema obrazloenju Po lanu 6. Osnovnog zakona o braku (tada vaeeg), roditelji su duni starati se o izdravanju i vaspita-nju svoje dece, a prema l. 1. i 6. Osnovnog zakona o odnosima roditelja i dece (tada vaeeg), roditelji imaju dunost da se staraju o linosti, pravima i interesima svoje maloletne dece. Iz ovih zakonskih propisa proizilazi daje dunost roditelja da vode nadzor nad postupcima svoje dece, da paze kuda se deca kreu i ta rade i uop-te da se staraju da ponaanje dece bude u skladu sa normama pravilnog drutvenog ponaanja. Proputanje takvog nadzora i nadgledanja, nepreduzimanje mera za spreavanje tetnih postupaka dece, predstavlja povredu njihove dunosti staranja, iz ega za njih nastaje obaveza da naknade tetu koju je dete prouzrokovalo u pomanjkanju roditeljskog nadzora. U naem drutvu pokazuje se kao potrebno da se odgovornost roditelja shvati tako, da ona postoji ne samo onda kad postoji zanemarivanje obaveze staranja i vaspitanja uopte (takozvana vaspitna zaputenost), ve i kada roditelji propuste dunu panju staranja i nadzora nad decom u konkretnim prilikama, mada je, inae, re o deci koja se ne mogu tretirati kao vaspitno zaputena. Samo se tako moe pravilno regulisati odnos koji proizilazi iz tetnih postupaka nedorasle dece. Suavati odgovornost roditelja znailo bi dovoditi trea lica u situaciju da ne dobiju obeteenje za tetu prouzrokovanu postupcima maloletnih lica o kojima roditelji nisu pokazali onu meru staranja koja je nuna i normalna da bi se izbegle takve tete, a to ne bi bilo ni drutveno opravdano. Pogrena primena materijalnog prava u pobijanim presudama sastoji se, dakle, u tome to se zasnivaju na pravnom shvatanju da obaveza roditelja na naknadu tete koju prouzrokuju njihova deca, postoji samo onda ako su oni uopte zanemarili odgoj deteta, ako je ono u odgoju zaputeno. To se gledite ne moe prihvatiti, jer ono dovodi do toga da roditelji nikad ne bi odgovarali za tetu koju prouzrokuje dete koje je, uopte uzevi, odgojeno na uobiajeni nain. Naprotiv, po pravnom shvatanju pravila imovinskog prava, treba uzeti da odgovornost roditelja postoji i onda kad su oni propustili duni i potreban nadzor u datom momentu, u vreme kad je dete u odreenim okolnostima postupalo bez tog nadzora, tako daje moglo izvriti radnju i njom prouzrokovati tetu (prema presudi Vrhovnog suda Jugoslavije, Gz 70/66); 221

Odgovornost roditelja - "Otac maloletnog deteta je sa majkom deteta graansko pravno solidarno odgovoran za tetu koju dete prouzrokuje za vreme dok je bilo pod nadzorom majke, ako se tetni postupci deteta mogu pripisati optem zanemarivanju dunog nadzora i staranja roditelja o detetu " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5637/94); "Roditelji maloletnog deteta, uzrasta preko 7 godina, solidarno su odgovorni za tetu koju njihovo maloletno dete priini drugom kraom zlatnog nakita, jer se u skladu sa cl. 168. Zakona o obligacionim odnosima postupci maloletnog deteta imaju smatrati kao posledica njegovog loeg vaspitanja, a takvo vaspitanje moe se osnovano pripisati u krivicu njegovih roditelja, utoliko pre to su znali za nedozvoljeno ponaanje svog vaspitno zaputenog deteta, koje su posle bekstva iz prihvatilita, gdeje bilo smeteno, primili u svoj stan" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 849/84); "Roditelji maloletnog lica, koje je navrilo 7 godina ivota, odgovaraju za tetu koju maloletno lice prouzrokuje drugima. Krivica roditelja se pretpostavlja i oni su solidarno odgovorni za naknadu tete ako malolet-nik sa njima ivi, a bili bi osloboeni odgovornosti samo ako bi dokazali daje seta nastala bez njihove krivice" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 442/82); "Roditelji maloletnog deteta, uzrasta 7 godina, odgovorni su za tetu koju je prouzrokovalo njihovo dete, osim ako dokau daje teta nastala bez njihove krivice. Oteeni ima pravo da zahteva naknadu tete od roditelja ije je maloletno dete prouzrokovalo tetu, ako dokae daje teta prouzrokovana zbog loeg vaspitanja deteta " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 56/83); "U svojoj presudi ovaj sud se sloio sa stavom niestepenih sudova da otac odgovara za naknadu tete koju je njegov maloletni sin naneo u tui tuiocu, poto on /otac/ nije preduzeo sve to bi trebalo da sprei tuu, nego je istu samo posmatrao " (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 261/72); "Ako je usled propusta roditelja da vode nadzor nad svojim detetom uzrasta 6 godina dolo do toga, da se ono igra pored autoputa i da ga pretrava, pa u takvoj situaciji dete bude povreeno na kolovozu krivicom vozaa motornog vozila, onda su i roditelji odgovorni za tetu koja nastane usled povrede deteta i to srazmerno njihovom doprinosu za ovaj udes, zbog propusta nadzora nad detetom " (Vrhovni sud Srbije, G. 4280/72); "injenica da su maloletnici zajedniki izvrili krivino delo oduzimanja motornog vozila predstavlja osnov za solidarnu odgovornost tuenih roditelja. Naime, kad vie lica zajedniki priine tetu, njihova odgovornost je solidarna, a tueni odgovaraju za protivpravne radnje svoje dece pod istim uslovima. Pri tom je bez znaaja injenica koji od maloletnikaje neposredno svojom radnjom otetio vozilo, jer oni zajedniki snose rizik za sve tetne posledice koje su proistekle u vezi sa bespravnim oduzimanjem vozila " (Vrhovni sud Srbije, G. 2441/75); "Osnovna kola koja propusti da organizuje potreban nadzor, odgovorna je za tetu koju uini uenik za vreme odmora " (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 169/71); "kola je duna u vreme nastave da vodi nadzor nad svojim maloletnim uenikom (srednja kola as fiskulture koji je vodio nastavnik, koji je zamenjivao odsutnog stalnog nastavnika), te odgovara za tetu koju ovaj u to vreme prouzrokuje, ako nije u stanju da dokae da nastanak tete nije mogla spreiti, ili da do nje nema krivice " (Savezni sud, G. 41/74); "Nema krivice kole za tetu koju pretrpi uenik za vreme ekskurzije, ako posle skrenute panje i izriite zabrane nastavnikapreduzme radnje koje su mu bile zabranjene" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1297/82); "kola nije obavezna da osigura nastavnike od napada uenika, pa nije ni odgovorna za naknadu tete koju nastavniku uenik nanese fizikim napadom na stepenitu kole " (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 205/72); "Vaspitno-popravni dom nije odgovoran za tetu koju su poinili maloletnici treim licima pobegavi iz doma, ako bekstvo maloletnika iz doma ne bi bilo posledica kakve nezakonite ili nepravilne radnje nekog od radnika doma" (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 168/70); "Sama injenica to su maloletnici preuzeti u vaspitno-popravni dom radi sprovoenja vaspitnih mera ne oslobaa njihove roditelje odgovornosti za tetu koju su maloletnici priinili pobegavi iz doma, ako su njihove tetne radnje posledica loeg vaspitanja od strane roditelja " (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 107/71); "Tuena uprava deijih letovalita i odmaralita preuzimanjem maloletnog tuioca od roditelja radi letovanja na moru obavezala se da vodi nadzor o njegovom ponaanju, kao i brigu o njegovom zdravlju, pa je odgovorna za tetu do koje je dolo u toku trajanja smene u kojoj se nalazio maloletni tuilac uzrasta 8 godina, usled njegovog pada kroz prozor sobe i tekog telesnog povreivanja " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 301/82); "Tueni, kao lice koje samostalno obavlja delatnost linim radom, odgovara za tetu koju njegov radnik prouzrokuje treim licima u radu ili u vezi sa radom, osim ako se dokae daje radnik u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo " (Vrhovni sud Srbije, Rev, 617/85); 222

"Kad zanatlija kao nosilac izvesnog posla lino, ili u njegovom odsustvu lice koje je on ovlastio da vri taj posao, prihvate da neka trea osoba uestvuje u obavljanju tog posla, makar se ta osoba sama ponudila da radi i to u nekom svom posebnom interesu, pa doe do nesree na poslu, a nisu bile preduzete mere zatite na radu koje propisi nalau i koje bi, da su preduzete, mogle spreiti da do tetnog dogaaja doe, zanatlija-nosi-lac posla odgovoran je za nastalu tetu " (Vrhovni sud, G. 44/76); "Dralac ugostiteljskog objekta odgovara za tetu koju alkoholisani gost priini treim licima u objektu, ukoliko ne preduzme mere da sprei nastupanje tete " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2219/82); "Ugostitelj je odgovoran za tetu nastalu nestankom stvari iz garderobe, ako gostima nije stavio do znanja da garderoba ne radi, ve im je omoguio korienje garderobe ne postavljajui uvara, ime je preuzeo rizik za uvanje ostavljenih stvari prisutnih gostiju " (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 112/77). Primer tube radi naknade tete - odgovornost roditelja OPTINSKI SUD Tuilac:____________________________________, iz_________________, ul.______________, br. Tueni:____________________________________, iz_________________, ul.______________, br. TUBA Radi naknade tete - odgovornost roditelja, vrednost spora_________dinara, u 2 primerka. Tuilac je____________2003. godine kupio za svog maloletnog sina bicikl, marke_________, za cenu od __________ dinara. Posle nekoliko dana od kupovine, susedov, odnosno tuenikom sin, maloletni ______________, star 9 godina, saekao je na ulici tuioevog sina, oteo mu bicikl i bacio ga ispod jednog kami ona koji je tom prilikom prolazio ulicom, tako da je bicikl u celosti uniten. DOKAZ: a) raun br._____od_______godine o kupovini bicikla, b) svedok - voza kamiona___________, iz________, ul.____________, br._____, kao i svedoci:_______________________. A po potrebi sasluanje stranaka. Poto je tuenik odgovoran za tetu koju je priinio tuiocu njegov maloletni sin, to zasnivajui tubeni zahtev na odredbama lana 165. st. 1. i 4. Zakona o obligacionim odnosima, tuilac podnosi ovu tubu i predlae, da sud, poto izvede predloene dokaze, donese PRESUDU: Obavezuje se tueni___________________, iz__________, da tuiocu______________, iz___________, plati na ime naknade tete iznos od_________dinara, sa kamatom na taj iznos od dana kupovine bicikle do isplate, kao i da mu naknadi parnine trokove, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvrenja.
_______________godine.

Tuilac,

Solidarna odgovornost (cl. 166. ZOO) Iz odredaba ovog lana vidi se ono to je u komentarima prethodnih lanova navedeno, a naime da kada roditelj odgovara za tetu da tada sa njim solidarno odgovara i njegovo dete koje je priinilo tetu. U svakom sluaju, to se ne odnosi na maloletno dete do navrene sedme godine ivota, jer kako je u lanu 160. stav 1. ZOO propisano, maloletno dete do sedam godina ne odgovara za tetu koju prouzrokuje, pa samim tim ne moe biti ni solidarno odgovorno sa svojim roditeljem koji odgovara za tetu koju je priinilo njegovo dete u navedenom periodu starosti. Solidarna odgovornost se odnosi samo na one sluajeve kada moe i maloletno dete da odgovara za tetu koju je drugom priinilo, a to su ona maloletna deca od navrene sedme do navrene etrnaeste godine (l. 166. stav 2. i l. 165. stav 4. ZOO), koja su u momentu prouzrokovan)a tete bila sposobna za rasuivanje. Naravno,
223

to se ne odnosi na lica u navedenim godinama starosti koja su bila duevno bolesna ili zaostalog umnog razvoja, ili iz kojih drugih razloga nisu sposobna za rasuivanje. Solidarna odgovornost roditelja i maloletnog deteta koje je priinilo tetu moe se upodobiti odredbama o solidarnoj odgovornosti vie lica za istu tetu, prema odredbama lana 206. ZOO. Solidarna odgovornost kao imovinsko- pravna kategorija podrazumeva pravo poverioca da po svom izboru zahteva ispunjenje obaveze od bilo kog solidarnog dunika. Mada je odredbama ovog lana propisana solidarna odgovornost roditelja i maloletnog deteta, oteeni moe podneti zahtev samo prema roditelju, a moe taj zahtev proiriti i na tetnika - maloletno dete, ako je to dete starije od sedam godina i ako je sposobno za rasuivanje, pri emu nije bitno da li to dete raspolae kakvom imovinom ili ne, iz koje bi se nastala teta mogla nadoknaditi. Ovo sve pod pretpostavkom da nije dokazano daje teta nastala bez krivice maloletnog deteta. Dakle, ukoliko se oteeni odlui da trai naknadu tete samo prema maloletnom detetu sposobnom za rasuivanje, onda on mora dokazati krivicu tog deteta, a ako naknadu trai od roditelja, moraju se ispotovati pravila o postojanju optih i posebnih uslova, o kojima je napred bilo reci. Ako, pak, oteeni trai naknadu tete i od roditelja maloletnog deteta i od maloletnog uinioca tete sposobnog za rasuivanje, stiu se svi uslovi za utvrivanje odgovornosti, tj, mora se po svim osnovima ta odgovornost utvrivati, posebno prema roditeljima a posebno prema maloletnom uiniocu tete. Zahtev za naknadu tete se podnosi protivu oba roditelja, osim ako dete ivi kod jednog roditelja, u kom sluaju se on pojavljuje kao stranka. Ili ako se dete na osnovu ugovora ili odluke nadlenog organa nalazi kod nekog drugog lica koje se o maloletnom detetu stara, vaspitava ga i o njemu se brine, solidarna odgovornost postoji izmeu tog drugog lica i maloletnog lica, pri emu se oteeni takoe moe opredeliti da li e naknadu tete traiti od oba navedena subjekta ili samo od jednog. Mada je u odredbama lana 160. stav 3. ZOO propisano da maloletnik sa navrenih etrnaest godina odgovara prema optim pravilima o odgovornosti za tetu, ne znai da se u nekim sluajevima ne mogu pojaviti kao solidarno odgovorni i njegovi roditelji, posebno ako se utvrdi da roditelji nisu pravilno vaspitavali to dete do punoletstva, jer ako se u tom periodu (do punoletstva) ispoljilo negativno i asocijalno ponaanje tog deteta, roditelji su bili duni, odnosno nametala se potreba njihove pojaane budnosti i nadzora nad kretanjem i uopte ponaanja deteta, u kom sluaju mogu solidarno odgovarati i roditelji maloletnog tetnika. To proizilazi iz injenice da ako je zakonom propisana dunost roditelja da se staraju o deci, da ih vaspitavaju i vre nadzor, da zbog proputanja ovih dunosti odgovaraju za tetu, ako teta nastane krivicom maloletnog deteta, ak i starijeg od etrnaest godina.

Sudska praksa
Solidarni dunici Ukoliko je deliminom presudom jedan od solidarnih dunika pravosnano obavezan na plaanje, u presudi koja se odnosi na drugooznaeno tuenog se mora pri obavezivanju naglasiti njegova solidarnost sa prvotuenim po navedenoj deliminojpresudi. Iz obrazloenja Potrebno je ukazati da ukoliko sud nae daje tubeni zahtev osnovan, u samoj izreci presude mora obavezati tuenog T. I. " Iz B. Da kao solidarni dunik sa Fabrikom V",. Za obavezu po presudi na osnovu izostanka Trgovinskog suda u N. Od 15.04.1997. godine, tuiocu isplati opredeljeni iznos, jer samo takva izreka presude u konkretnoj situaciji predstavlja pravilno naznaku solidarne odgovornosti tuenog za obaveze sa Fabrikom ,, V" i spreava sticanje vie izvrnih isprava kojima se sam tuilac moe viestruko naplatiti po istom iznosu. (Izreenja Vieg trgovinskog suda, P. Br. 12797/05 od 24.1.2006. godine).

Odgovornost drugog lica za malolctnika (cl. 167. ZOO)

Odredbe ovog lana ne predviaju odgovornosti roditelja maloletnog deteta koje je priinilo tetu, ve odgovornost drugih lica koja vre nadzor nad tom decom po osnovu starateljstva, kole ili smetaja u druge ustanove. Ta lica odgovaraju po istim pravilima kao i ona lica za koje je u lanu 164. ZOO propisano da odgovaraju za tetu koju priine lica usled duevne bolesti ili zaostalog umnog razvoja, odnosno koja su odgovorna za brigu o tim licima, osim - u ovom sluaju - ako dokau da su nadzor vrili na nain na koji su obavezani, ili da bi teta nastala i pri briljivom vrenju nadzora. Odgovornost lica iz stava prvog ovog lana odnosi se na vreme nadzora koji se vri nad maloletnikom, odnosno vreme kada je teta nastala, a u to vreme je nad njim vren propisan, odnosno obavezni nadzor. U protivnom, ako je teta nastala pre dolaska maloletnog lica u opisanu ustanovu, odnosno pre odreivanja staratelj224

stva, za tetu ne bi oni odgovarali, ve roditelj ili neko drugo lice koje je u to vreme nad maloletnim licem vrilo odreeni nadzor. Osloboenje od odgovornost kole ili druge ustanove koja se stara o maloletnicima podobnim da odgovaraju za tetu koju priine svojim radnjama, zasniva se na injenici daje kola, odnosno druga ustanova u vrenju nadzora preduzela sve odgovarajue mere i pokazali dunu panju tako da do njih nema krivice, iako se teta dogodila. Prema tome, ako je, na primer, tetu prouzrokovao maloletnik koji je smeten u kakav dom, za tetu odgovara dom u kome je maloletnik smeten kao tienik. Ako je maloletno lice pre stavljanja pod nadzorom staratelja, odnosno kole ili druge ustanove, bilo zaputeno od roditelja, asocijalno vaspitano, odnosno ako su roditelji propustili da dete pravilno vaspitavaju i nad njime vode nadzor, a dete prouzrokuje tetu u vreme kada nad njim vre nadzor staratelj, odnosno kola ili druga ustanova, koji nisu bilo u mogunosti da za kratko vreme otklone sve negativne osobenosti maloletnog lica, a to lice u to vreme priini drugom kakvu tetu, za tetu odgovaraju roditelji pod uslovima iz odredaba lana 168. ZOO, o emu e biti reci. U svakom sluaju, ako za tetu odgovara i maloletnik, dakle onaj od sedme do navrene etrnaeste godine, sposoban za rasuivanje, odgovornost je solidarna, to znai istovremeno mogu odgovarati i maloletno lice koje je priinilo tetu i staralac, odnosno kola ili ustanova u kojoj je maloletnik smeten, pod uslovima koji su navedeni u komentaru lana 166. ZOO.

Sudska praksa
Odgovornost drugog lica za tetu koju priini maloletnik dok je pod nadzorom Za tetu koju drugom prouzrokuje maloletnik, dok je pod nadzorom staratelja, kole ili druge ustanove, odgovara staratelj, kola, odnosno druga ustanova, osim ako oni dokau da su nadzor vrili na nain na koji su obavezni, ili ako bi teta nastala i pri briljivom vrenju nadzora Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, u prvostepenom postupku, maloletna deca tuenih D i DD, kao i i ZZ igrajui se 11.03.2000. godine u_____, zapalili su vatru koja je izazvala poar u kome je izgoreo ko i po kretne stvari u njemu vlasnitvo tuilaca. Predmet ovog spora je tubeni zahtev tuilaca kojim trae naknadu tete od roditelja maloletne dece i njihovih deda GG i EE. Niestepeni sudovi su usvojili tubeni zahtev samo prema roditeljima maloletne dece i samo njih obavezali da naknade tetu tuiocima. Meutim, tubeni zahtev tuilaca prema GG i EE odbili su da solidarno sa roditeljima naknade tetu, sa razloga nedostatka pasivne legitimacije, jer su roditelji odgovorni za naknadu tete koju priine njihova deca. Meutim, po nalaenju Vrhovnog suda, zakljuak niestepenih sudova u pogledu odgovornosti tuenih GG i EE, za sada, ne moe se prihvatiti kao pravilan, jer je proputeno da se ispitaju, odnosno cene sve odlune injenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava. Prema odredbi lana 165. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, roditelji odgovaraju za tetu koju prouzrokuje drugom njihovo dete do navrene 7 godine bez obzira na svoju krivicu. Oni odgovaraju za tetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je navrilo 7 godina, osim ako dokau da je teta nastala bez njihove krivice (stav 4.). Prema stavu 3. navedenog lana roditelji ne odgovaraju ako je teta nastala dok je dete bilo povereno drugom licu i ako je to lice odgovorno za tetu. Odredbom lana 167. Zakona o obligacionim odnosima, propisana je odgovornost drugog lica za maloletnike. Tako za tetu koju drugom prouzrokuje maloletnik dok je pod nadzorom staratelja, kole ili druge ustanove odgovara staratelj, kola, odnosno druga ustanova, osim ako dokau da su nadzor vrili na nain na koji su obavezni, ili ako bi teta nastala i pri briljivom vrenju nadzora. Odredbom lana 168. navedenog Zakona propisana je posebna odgovornost roditelja u sluaju kada dunost nadzora nad maloletnim licem ne lei na roditeljima ve na nekom drugom licu. Stoga je, polazei od ovih zakonskih odredbi, pravilna primena materijalnog prava nalagala da se ispitaju okolnosti koja lica su u kritinom periodu vrila brigu o vaspitanju nad maloletnom decom. Da li su to roditelji, koji prema navodima revizije ive i rade na privremenom radu u Nemakoj, ili su dede, inae nosioci domainstava GG i EE preuzeli staranje o maloletnoj deci, jer ukoliko su preuzeli brigu o staranju maloletne dece, odgovaraju ako se tetan postupak deteta moe pripisati optem zanemarivanju dunog nadzora i vaspitanja ba od njih. Oni kao roditelji odgovaraju za tetne po si edice proputenog vaspitanja i nadzora nad maloletnom decom koja su im poverena, ako su zanemarili povereno im staranje. Kako su niestepeni sudovi pri odluivanju o osnovanosti tubenog zahteva prema tuenima GG i EE propustili da u smislu napreci iznetog cene navedene okolnosti, to su pobijane odluke u odnosu na GG i EE morale
225

biti ukinute i predmet vraen prvostepenom sudu na ponovno suenje. (Prema refenju Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1510\05); "SR Srbija odgovara za tetu koju priini treim licima maloletnik, koji se na osnovu odluke suda u vaspitno-popravnom domu, koji je ona osnovala, nalazio i vrlo kratko vreme za koje nije mogao bita prevaspitan, ali pod uslovom daje ovu tetu priinio pobegavi iz doma zbog neodgovornosti radnika doma" (Vrhovni sud Srbije, G. 2249/73).

Posebna odgovornost roditelja (l. 168. ZOO)

Odredbe prethodnog lana su u dosta uzajamnoj vezi sa odredbama ovog lana (l. 168. ZOO), jer odredbe lana 167. ZOO upuuju na utvrivanju odgovornosti drugih lica za nastalu tetu od strane maloletnog lica, odnosno odgovornosti staratelja, kola i drugih ustanova, dok odredbe lana 168. ZOO ine odreeni izuzetak u sluaju kada je maloletno dete pod nadzorom navedenih ustanova, ali i pored toga, ako su ispunjeni propisani uslovi, za naknadu tete odgovorni su roditelji maloletnog deteta. Ve je bilo reci o tome u emu se sastoji obaveza roditelja da se staraju o vaspitanju i uvanju maloletne dece. Neki roditelji tu svoju obavezu ili dovoljno ne shvataju kao ozbiljnu ili svoju maloletnu decu svojim poronim postupcima upuuju na asocijalno ponaanje u drutvu, pa i toleriu neke njihove postupke koji su protivni moralu drutva u kome ive. Zbog takvog naina vaspitavanja, odnosno nebrige prema maloletnoj deci, zloupotrebe vrenja roditeljskog prava ili grubog zanemarivanja vrenja roditeljskih dunosti, esto se preduzimaju mere ak i liavanja roditelja roditeljskog prava, zbog ega nadleni organ preduzima mere da se takvo dete uputi u kakvu kolu ili ustanovu, ili mu se odredi starateljstvo. Naravno, funkciju upuivanja takve dece u navedene oblike nadzora nad decom vri sud, bilo zbog nekog izvrenog krivinog dela ili liavanja roditeljskog prava zbog zloupotrebe vrenja roditeljskog prava. U takvim uslovima, maloletno dete u nekom vremenskom periodu zadrava u sebi ranije steene navike (na primer, navoenje deteta na vrenje krivinih dela, prinuivanje da prosi, da vri druge nemoralne poslove), to ga ini podlonim da nekom svojom radnjom drugome priini kakvu tetu. Prema odredbama stava 1. ovog lana, ako takvo maloletno dete, dakle dete koje je sa loim navikama dolo u odreenu kolu ili kakvu drugu ustanovu, ili je nad njim odreeno staratelj stvo, priini drugome tetu, za tetu ne odgovara ustanova ili staralac, ve roditelji maloletnog deteta, naravno, pod uslovom, ako je "teta nastala usled loeg vaspitanja maloletnika, ravih primera ili poronih navika koje su mu roditelji dali, ili se inae teta moe upisati u krivicu roditeljima", kako to reguliu odredbe pomenutog stava. Oteeno lice ima pravo da zahteva naknadu tete ili od ustanove u kojoj se maloletno dete nalazi pod nadzorom, ili od staraoca - ako se maloletno dete nalazi kod njega, ali moe traiti i od roditelja takvog maloletnog deteta, dakle deteta sa jo prisutnim poronim navikama, koje su ga i navele da priini odreenu tetu. Naravno, to ne znai da postoji solidarna odgovornost navedenih subjekata koji bi mogli biti odgovorni za naknadu tete, ve izbor zavisi od samog tetnika, pri emu solidarna odgovornost moe postojati samo izmeu maloletnog deteta koje je priinilo tetu, sa jedne strane, i odreene kole ili druge ustanove, odnosno staraoca, sa druge strane, ili izmeu maloletnog deteta i njegovih roditelja. Ako je tetu oteenom isplatila ustanova, odnosno staralac, jer je teta priinjena za vreme dok se maloletno lice nalazilo pod njihovim nadzorom, lice na kome lei dunost nadzora ima pravo da trae od roditelja da mu naknadi isplaeni iznos, ako je ono isplatilo naknadu oteenom. Naravno, to u sluaju ako se utvrdi daje maloletno dete usled ranije loih navika, primljenih od roditelja, prouzrokovalo tetu. To stanje ne moe trajati u nedogled, ve samo za jedan period od dana kada je takvo maloletno dete primljeno u kolu ili drugu ustanovu, ili je pod starateljstvom, jer se pretpostavlja da e te institucije u jednom periodu otkloniti sve loe navike koje je dete donelo sa sobom.

Odgovornost po osnovu pravinosti (l. 169. ZOO)

Iz samog naslova ovog lana, kao i njegove sadrine, vidi se da se radi o institutu pravinosti, koji odstupa od pravila koja utvruju norme zakona. Pravinost, kao pojam u nauci predstavlja nekakav sukob sa pranim normama koje reavanju jedan odnos, i ona se primenjuje samo onda ako na to upuuje pravo, koje ne da ne zna kako da resi odreeni odnos, ve smatra da se tom odnosu da drugi znaaj koji bi zadovoljavao ukupnost pravnih normi koje se odnose na taj odnos, ali sa stanovita zadovoljenja interesa onoga ko neto trpi, a za to on nije odgovoran. Ovo posebno ako pravne norme koje reavaju jedan odnos nisu dovoljno razvijene, odnosno nema ih dovoljno da daju reenje za svaki odnos. U konkretnom sluaju se pravinost moe tumaiti i na nain koji odgovara ovom lanu, a naime kao da je pravino, odnosno opravdano da onaj koje pretrpeo tetu treba od nekoga da bude obeteen, a taj koje tetu 226

priinio, za koga bi odgovarao i njegov roditelj ili ustanova koja o njemu vodi nadzor, nije odgovoran za tu tetu, posebno ako se dokae da to lice koje vodi nadzor nad maloletnikom ili drugim licem iz lana 164. ZOO u odreenim uslovima nije odgovoran za tetu, jer je preduzeo sve propisane mere nadzora nad njim, koje ga oslobaaju odgovornosti. U takvim uslovima propisuje se pravilo, odnosno daje ovlaenje sudu, da se oteeni obeteti za tetu koju mu je tetnik prouzrokovao, iako se niko na koga se ukazuje da bi trebalo da tu tetu nadoknadi ne osea odgovornim, titei sebe od odgovornosti, stavljanjem prigovora daje preduzeo sve potrebne mere nadzora nad tetnikom. Dodue, stav prvi ovog lana propisuje dva uslova kada se ova pravinost moe primeniti, a naime, prvi da tetu koju je prouzrokovalo lice za nju nije odgovorno (maloletno dete do sedam godina starosti, ili druga maloletna deca do etrnaest godina starosti ako nisu bila sposobna za rasuivanje, kao i lica duevno bolesna ili zaostalog umnog razvoja) i drugi, da se naknada ne moe dobiti od lica koje koje je bilo duno da vodi nadzor nad njim. U ovom sluaju se ne daje objanjenje izraza "a naknada se ne moe dobiti", odnosno ne vidi se da li to znai daje lice koje je duno da vodi nadzor nad onim koje prouzrokovao tetu, a to lice nije odgovorno za nju, nema mogunosti da naknadi materijalnu tetu, jer im ekonomske prilike to ne dozvoljavaju (siromatvo, blokiran raun kole, odnosno druge ustanove i si.), ili se te odgovornosti oslobaa samom injenicom daje neodgovoran po osnovu da je preduzeo sve potrebne mere nadzora nad tetnikom. No, u svakom sluaju to bi trebalo tumaiti da se to odnosi na ono lice koje je vrilo nadzor nad tetnikom i koje je sa sebe otklonilo odgovornost za naknadu tete, ali s obzirom da se o tetniku ipak on stara, pravino je da on snosi obavezu na naknadu tete, imajui u vidu materijalno stanje tetnika i oteenog, u kom sluaju sud dosuuje naknadu tete oteenom potpuno ili delimino. To, naravno, ne znai da se ta naknada tete naplauje iz imovine tetnika, ve se naplauje od onoga ko je bio duan da vodi nadzor nad njim, a ako tetnik ima svoju imovinu nema razloga da onaj ko je isplatio tetu ne moe daje naplati od imovine tetnika. Pored toga, zapaa se da se stav prvi ovog lana odnosi na sva lica koja nisu odgovorna za tetu, dakle kako na maloletna lica tako i na ona koja su duevno bolesna ili su zaostalog umnog razvoja, dok se stav 2. ovog lana odnosi na odgovornost roditelja tetnika, odnosno da ako je tetu prouzrokovao maloletnik sposoban za rasuivanje, a nije u mogunosti daje naknadi, da sud moe, kad to pravinost zahteva, da obavee roditelje da naknade tetu, potpuno ili delimino, iako za nju nisu krivi, vodei rauna o tome da li njihovo materijalno stanje, kao i materijalno stanje tetnika, to dozvoljava.

ODGOVORNOST PREDUZEA I DRUGIH PRAVNIH LICA PREMA TREIM

Odgovornost prcduzea (l. 170. ZOO)
U ovom sluaju radi se o odgovornosti za tetne radnje drugoga, tj. o obavezi preduzea kao subjekta u odreenom odnosu da naknadi tetu koju prouzrokuje drugi subjekat - radnik, s kojim preduzee stoji u odreenom radno-pravnom odnosu. Naime, s obzirom da su radnici u preduzeu odgovorni za svoj rad, preduzee kao pravno lice u kome oni rade odgovorno je svojom celokupnom imovinom ostalim pravnim subjektima. Otuda, zbog posebnog odnosa izmeu radnika koji je priinio tetu i preduzea, nastaje odgovornost za preduzee za radnje radnika koji je prouzrokovao tetu treem licu. Preduzee se na taj nain ne javlja kao subjekt odnosa iz koga su nastale odreene posledice prema treem licu, ve kao subjekt preko koga se usklauje odnos koji je svojim radnjama, dakle u radu ili u vezi sa radom, naruio radnik na tetu treeg lica. U stvari, ovaj institut odgovornosti za postupke drugih, deli radnje radnika iz kojih je nastala teta i odgovornost preduzea preko koje se teta nadoknauje. Radnik ne naknauje tetu treem licu iako je svojim radnjama u radu ili u vezi sa radom istu prouzrokovao (osim ako je tetu prouzrokovao namerno), ve drugo lice -preduzee koje odgovara za postupke svojih radnika po osnovu rizika, odnosno objektivne odgovornosti za svoje radnike. Ovo i u onim sluajevima kada preduzee preduzme sve potrebno da njeni radnici pravilno obave odreeni posao, odnosno zadatak, ali se ono zbog toga i tada ne moe osloboditi odgovornosti prema treem licu za tetu koja je odreenom licu priinjena, osim ako preduzee dokae daje radnik u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo. Kada je u pitanju primena odredaba ovog lana, u pogledu odtetne odgovornosti propisano je da odgovara preduzee u kome je radnik radio u trenutku prouzrokovanja tete, to znai da je za odgovornost preduzea dovoljno samo to stoje prouzrokovana teta treem licu. Ovo se povezuje i sa okolnostima da su nuan pratilac privrednog razvoja i sa njim povezane tete koje pretrpe trea lica. Rizik, dakle, ne snose trea lica ve preduzee u kojoj je radnik radio kada je teta prouzrokovana treem licu, to znai da se uzrona veza izmeu tetne radnje radnika ne vezuje za samog radnika, odnosno za njegova postupanja, ve za preduzee kao nosioca odreene delatnosti i nastale tete.
227

Radnik, kao to je naglaeno, ne odgovara treem licu ve preduzeu u kome je radnik radio u trenutku prouzrokovan]a tete. Na taj nain on je zatien od uznemiravanja od strane treeg lica koje je pretrpelo tetu. Tree lice moe zahtevati naknadu tete i od preduzea i od radnika koji je tetu prouzrokovao, ili samo od radnika - ako je radnik tetu prouzrokovao namerno. U ovom sluaju radnik je prema treem licu u neto povoljnijem poloaju nego kada odgovara za tetu koju priini svom preduzeu, jer se prema treem licu mora dokazati namera radnika u vezi priinjene tete, dok se u drugom sluaju, tj. kada tetu prouzrokuje preduzee trai namera ili krajnja nepanja radnika. Ipak, preduzee koje je treem licu naknadilo tetu, koju je radnik u radu ili u vezi sa radom prouzrokovao, ima pravo da od radnika naknadi isplaeni iznos, bez obzira da li je radnik prouzrokovao tetu namerno ili iz krajnje nepanje. Dakle, kada tetu zahteva tree lice procenjuje se da l i j e radnik tetu prouzrokovao namerno ili ne, to je od uticaja kod podnoenja tube, a kada preduzee zahteva od radnika naknadu isplaenog iznosa utvruje se da li je tetu prouzrokovao namerno ili iz krajnje nepanje. Ovo je i razumljivo jer radnik, po pravilu, uvek odgovara za tetu prouzrokovanu preduzeu ako ju je prouzrokovao namerno ili iz krajnje nepanje, a treem licu je ostavljeno da svoj zahtev za obeteenjem vezuje za objektivnu odgovornost preduzea, a u odnosu na radnika samo ako je radnik tetu prouzrokovao namerno. Odgovornost za tetne radnje drugog ima odreene prednosti za trea lica. Naime, tree lice dolazi u dodir sa radnicima preduzea iji identitet nije u mogunosti da utvrdi. Tako, na primer, ako jedan posao rade radnici vodovoda i kanalizacije, ali jedan od njih nepravilnim radom priini tetu, tree lice bi bilo stavljeno u poloaj da istrauje koji je radnik priinio tetu. Pri tome bi nastale tekoe ako bi tree lice bilo pogreno obaveteno o uiniocu tete, odnosno o subjektu koji je priinio linu greku. Pri reavanju ovog pitanja zakon je poao od toga da tree lice dolazi u dodir sa radnicima kao sa predstavnicima preduzea sa kojim on zakljuuje ugovor, a izvrenje tog ugovora zavisi od velikog broja njemu nepoznatih radnika, ija imena on ne zna niti mora da zna. Zbog toga, ako se poe od reenja u zakonu, tree lice upravlja tubu prema preduzeu, ne vodei rauna o grekama pojedinih radnika tog preduzea, ije su protivpravne radnje dovele do stanja da budu povreena njegova prava. injenica je da je radnik odgovoran za tetu koju svojom radnjom priini svom preduzeu ili treem licu. Ali ako preduzee moe da utvrdi uinioca povrede i njegovu linu greku - odgovornost, onda je taj postupak daleko efikasniji i racionalniji i za tree lice i preduzee da dovede stvar do pravog stanja. Pretpostavke za odgovornost preduzea za tetu koju radnik u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje treem licu su: (1) da postoji teta, (2) da je teta uinjena od strane preduzea, (3) da je tetu prouzrokovao radnik preduzea, (4) daje teta prouzrokovana u radu ili u vezi sa radom, (5) da je teta prouzrokovana fizikom ili pravnom licu - treem licu. Odredbe lana 170. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima govore o teti uopte, to podrazumeva i imovinsku i neimo vinsku tetu. U ovom sluaju od znaaja je da tree lice dokae samo daje teta nastala i da je tetu prouzrokovalo odreeno preduzee. Ono se oslobaa od tereta dokazivanja krivice jer se ona pretpostavlja. Meutim, s obzirom daje preduzeu doputeno da dokazuje daje njen radnik "postupao onako kako je trebalo", postoji relativna pretpostavka o tome daje preduzee priinilo tetu, odnosno da postoji njegova odgovornost da tetu naknadi, to znai da preduzee moe biti i osloboeno odgovornosti za naknadu tete i pored injenice postojanja tete koju je treem licu priinio njen radnik u radu ili u vezi sa radom. Drugi uslov za ovaj vid odgovornosti je da je tetu uinilo odreeno preduzee, iji su radnici obavljali rad za tree lice. Odredbama ovog lana ne objanjava se pojam radnika, zbog ega se za ovo pitanje mora traiti reenje u propisima o radnim odnosima. U svakom sluaju, pod pojmom "radnik" podrazumeva se lice koje je u skladu sa Zakonom o radu zasnovalo radni odnos sa preduzeem. Znai, da bi preduzee bilo odgovorno za naknadu tete treem licu potrebno je daje radnik koji je tetu prouzrokovao bio u radnom odnosu kod tog preduzea. Naravno, kao radnici smatraju se i lica koja su zasnovala radni odnos na odreeno vreme, zatim lica koja vre poslove i radne zadatke van prostorija preduzea, ali ne i lica koja u preduzeu rade na poslovima, odnosno radnim zadacima koji su po svojoj prirodi privremeni ili povremeni. Odgovornost za naknadu tete vezana je za poslove, odnosno radne zadatke koje radnik obavlja u preduzeu, pri emu njegova injenja, odnosno neinjenja mogu prouzrokovati tetu treem licu. Ako teta nije priinjena u uzronoj vezi sa radom na poslovima, odnosno radnim zadacima za koje je radnik zaduen, ne moe se govoriti o odgovornosti preduzea, ve o graanskoj odgovornosti, pri emu se krivica radnika ocenjuje ire, bez vezivanja za nameru. U pitanju je, dakle, tetna radnja koja nastaje u radu radnika u trenutku kada je obavljao poverene mu poslove, odnosno radne zadatke. Pojam "u vezi sa radom" se moe tumaiti tako da se odnosi na sve radnje koje je radnik uinio za vrenje poslova odnosno radnih zadataka, ako su uinjene u toku izvrenja poslova odnosno zadataka i fiziki s njim neposredno povezane, pa makar i ne bile neophodne ni logino vezane za izvrenje poslova odnosno zadataka. Prema jednoj sudskoj odluci, pojam "u vezi sa radom" je po samom jezikom sklopu i znaenju upotrebljenih re228

i u tome sklopu veoma elastina kategorija, iji se smisao ne moe iznai ako se tumaenje ogranii na sam taj pojam, ako se ta kategorija posmatra sama za sebe. Treba imati u vidu, pre svega, normu propisa u celini, a zatim i smisao i duh zakona. Tu se regulie odgovornost za tetu uinjenu delatnou preduzea treem licu. Dati nain reenja rezultat je potrebe savremenih okolnosti u materijalnoj proizvodnji i s tim u vezi zatita treih lica od poveane opasnosti za njihova dobra, a s druge strane i zatita radnika od posledica koje moe radom u datim okolnostima prouzrokovati. Uz to, kod tumaenja tog pojma, treba imati u vidu i nain kako je regulisan odnos radnika prema preduzeu u kome radi i kada je ono obetetilo oteenog. Ono se moe regresirati prema radniku ako je tetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepanjom. Znai, preduzee odgovara za tretiranu tetu i duna je direktno da je podmiri oteenom, bez obzira da li je radnik radio sa potrebnom panjom ili bez nje, pa ak i kad je pri tome i namerno delovao. teta moe biti uinjena i licu koje nije strana ugovornica, odnosno i licu koje nije uesnik u nekom pravnom odnosu sa preduzeem. Pored toga, za tetu koju radnik uini u radu ili u vezi sa radom, preduzee odgovara ne samo treim licima van preduzea ve i drugim radnicima istog preduzea, pa i onda ako se oni nalaze na radu. Znai, pojam treih lica vezanje uvek za subjekte kojima se od strane radnika nanese teta, bez obzira da li je u pitanju fiziko ili pravno lice, odnosno da li je fiziko lice radnik tog preduzea ili ne, ili je u pitanju drugo lice kome je naneta teta. Preduzee ne odgovara za tetu ako dokae daje radnik u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo. "Onako kako je trebalo" procenjuje se sa stanovita optih normi, koje su opte priznate, koje se u praksi primenjuju, ili kako veina subjekata postupa, a zasnovani su na teoretskoj podlozi, iskustvu i drugim normativima, a ne samo na normama koje je utvrdilo. Odgovornost preduzea za postupke svojih radnika, a samim tim i za tetni dogaaj, objektivna je odgovornost. Meutim, ako je preduzee za odreene poslove u vezi kojih je nastao tetni dogaaj odabrala strune radnike, ako je pravilno vrilo nadzor nad njihovim radom i davalo potrebna uputstva, a radnici su na uobiajeni nain izvravali svoje zadatke, odnosno poslove, u tom sluaju ne postoji ni nehat u bilo kom obliku. Zbog toga je Zakon o obligacionim odnosima u citiranoj odredbi ovog lana, u odnosu na raniji propis, dodao reci osim ako dokae daje radnik u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo". U lanu 574. Opteg imovinskog zakonika stoji: "Kad ko postavi slugu ili radnika da vri za njega kakav posao ili radnju, treba da ga pazi i nadgleda onako kao to bi svaki dobar domain inio. Zanemari li to, odgovarae za svaku tetu koju bi taj najmljenik pri naruenoj mu radnji, kome treem uinio. Te se odgovornosti oslobaa tek onda kad je jasno da bi se teta, pored sve pomenute panje, dogodila bila". S obzirom na izraz u stavu prvom ovog lana "osim ako dokae", jasno proizilazi da teret dokazivanja lei na preduzeu. Znai, tree lice podnosei tubu za naknadu tete polazi od objektivne odgovornosti preduzea, a preduzee je duno da prui ubedljive dokaze daje radnik "postupao onako kako je trebalo". Tree lice moe traiti da mu tetu naknadi neposredno radnik ako je ovaj tetu prouzrokovao namerno. U ovom sluaju mora se dokazati dolus - namera, a culpa lata - krajnja nepanja nije dovoljna, jer ona ne objanjava namerno prouzrokovan]e tete. Krajnja nepanja ima uticaja samo onda kada preduzee dokazuje odgovornost radnika za tetu koju je prouzrokovao tom preduzeu. Prema tome, tree lice mora dokazati, ako ve podnosi tubu protivu radnika, daje radnik u vrenju svoje funkcije rada postupao protivno utvrenim pravilima ponaanja za odreene faze ili ceo postupak, pri emu su njegova svest i volja imali za cilj nastupanje odreene tetne posledice za tree lice, odnosno za preduzee. Stav 3. ovog lana govori o tome da se ne dira u pravila o odgovornosti za tetu koja potie od opasne stvari ili opasne delatnosti. Prema tome, ako je radnik preduzea u radu ili u vezi sa radom prouzrokovao tetu treem licu opasnom stvari, nee doi do primene stava 1. ovog lana, jer u tom sluaju preduzee odgovara po odredbama o odgovornosti za tetu od opasne stvari ili opasne delatnosti, a odgovornost moe izbei samo ako dokae da teta potie od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, ije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbei niti otkloniti, ili ako dokae daje teta nastala iskljuivo radnjom treeg lica, koju on nije mogao predvideti i ije posledice nije mogao izbei ili otkloniti (lan 177. ).

Sudska praksa
Odgovornost preduzea za puteve u vezi odravanja puteva Preduzea za puteve duna su da odravaju puteve u stanju da se na njima moe obavljati bezbedan saobraaj, i to na nain i pod uslovima koji su odreeni pozitivnim propisima. Prema obrazloenju Drugostepeni sud, razmotrivi predmet spora i ocenivi albene razloge tuioca, nalazi da je prvostepeni sud u provedenom postupku utvrdio sve injenice koje su odlune za pravilno reenje istaknutog spornog pitanja, te daje na tako utvreno injenino stanje pravilno primenio materijalno pravo, kada je naao da tueni ni229

je odgovoran za nastupanje sporne tete, i kada je, dosledno tome, odbio regresni zahtev tuioca. Naime, taan je albeni navod tuioca daje tueni kao preduzee za puteve, u iju nadlenost spada odravanje pomenute deonice puta na kojoj se dogodila teta, duan da odrava put u takvom stanju da se na njemu moe odvijati bez-bedan saobraaj. Meutim, ovu svoju obavezu tueni kao preduzee za puteve vri na nain i pod uslovima, koji su odreeni zakonom i drugim propisima o javnim putevima i saobraaju. Prema Zakonu o odravanje javnih puteva, u nadlenost preduzea za odravanje puteva spada, pored ostalog, i posipanje kolovoza u krivinama i veim nagibima usled poledice. U konkretnom sluaju, mesto udesa nalazilo se na pomenutom jadranskom putu, na izlazu iz blage krivine, s tim to je sam put bio vlaan i delimi-no zaleen. Kod takvog stanja stvari, imajui u vidu zakonske uslove pod kojima tueni obavlja svoju dunost kao preduzee za puteve, drugostepeni sud nalazi da u konkretnom sluaju nije postojala obaveza tuenog na posipanje i ovog dela zaleenog puta na kome se dogodila saobraajna nezgoda, budui da se mesto nezgode nije nalazilo u krivini i pod veim nagibom, ve na izlasku iz blage krivine. Stoga, kako je obaveza tuenog u pogledu odravanja puta tano zakonom odreena, a posipanje zaleene deonice puta na mestu udesa zakonom ne predvia kao obavezno, to se albeni navod tuioca daje sporna teta nastupila kao posledica propusta tuenog u preduzimanju odreenih merapri odravanju puta pokazuje kao neosnovan. Konano, i kada bi se prihvatio kao taan navod tuioca da zaleena deonica na mestu nesree nije bila obeleena odgovarajuim saobraajnim znacima, ne moe se uzeti da bi tueni bio odgovoran za nastalu tetu, budui da ovakva obaveza, s obzirom na mesto na kome se dogodila teta, ne proizilazi iz odredbi pomenutog zakona o javnim putevima. (SI. 2360/71); Uslovi za osloboenje od odgovornosti Preduzee moe biti osloboena odgovornosti po osnovu krivice za tetu ako se utvrdi daje teta nastala usled ponaanja treih lica, a to ponaanje predstavlja viu silu. Prema obrazloenju Ne moe se prihvatiti kao pravilno stanovite drugostepenog suda o podeljenoj odgovornosti za tetu koja je priinjena tuiocu, to jest da u konkretnoj stvari stoje pravni razlozi za smanjenje odgovornosti tetnika za tetu u odnosu tetnik oteeni. Drugostepeni sud uzima osnovanim prigovor tuenoga za nesreu tuioca u ijem rezultatu je nastala teta i, suprotno prvostepenom sudu, nalazi da pored odgovornosti tuenog preduzea postoji i odgovornost lica koja su na protivpravan nain prisvojila eksplozivne naboje iz magacina tuenika i omoguila da naboji dou do ruku lica koja nisu bila svesna opasnosti kojoj se izlau baratajui nabojima. Pri-hvatajui stav o podeljenoj odgovornosti za tetu izmeu tuenog preduzea i treih lica, koja nisu uesnici u parnici, sud u sutini smanjuje odgovornost tuenog u srazmeri za jednu treinu visine utvrene tete, pa tuiocu dosuuje samo dve treine tete. Tueno preduzee tetnik mogla bi pod odreenim uslovima i kad odgovara za tetu po osnovi krivice, solidarno odgovarati sa treim za tetu, ukoliko je teta nastala injenjem ili proputanjem vie njih treih. U konkretnoj stvari teta je nastala krivicom tetnika, pa ukoliko su tetu poinila i trea lica, tetnik u odnosu na njih moe postaviti regresni zahtev u posebnoj parnici ili ih umeati u parnicu koja je u toku, ali ne moe se u odnosu na oteenog pozivati na odgovornost treih. Zbog postupaka treih, tetnik bi se mogao osloboditi od odgovornosti za tetu ako ponaanje treih u odnosu na tetnika predstavlja viu silu i time iskljuuje njegove odgovornost za tetu. Kad je naao da u presuenju o pravu naknade tete, u odnosu tetnik prema oteenom, trea lica koja nisu uesnici spora, dele odgovornost za tetu sa tetnikom, drugostepeni sud je povredom materijalnog prava odluio o stvari. Pravilnom primenom materijalnog prava otklanja se suenje o podeljenoj odgovornosti za tetu tuenika i treih lica i sudi da tuiocu za tetu, iju je visinu pravilno utvrdio drugostepeni sud, odgovara u ukupno utvrenom iznosu tueno preduzee. Pravo je tuenog da, ukoliko postoje uslovi za odgovornost treih, za nastalu tetu prema njima postavi zahtev za srazmerno plaanje tete - obeteenje (prema presudi Vrhovnog suda Jugoslavije, Rev 220/66); "Propisivanjem odgovornosti pote za sluaj gubitka ili potpunog oteenja preporuene poiljke najvie do desetostrukog iznosa plaene potarine za prenos pismonosne poiljke (lan 90. st. 2 u vezi l. 89. st. 1. ta. 1. Zakona o PTT uslugama, nije iskljuena i njena odgovornost po l. 170. ZOO za dokazanu tetu preko tog iznosa" (iz odluke Vrhovnog suda Srbije, Prev. 455/97); "Kad radnik na radu ili povodom rada nanese treem licu telesnu povredu, iz koje proistekne teta, onda je radna organizacija kod koje je radnik na raduj odgovorna za nastalu tetu u obimu u kome je odgovoran njen radnik" (Vrhovni sud Srbije, G. 89/79);
230

"injenica to je radnik tuene radne organizacije osloboen od krivine odgovornosti, nije odluna za njenu graansko-pravnu odgovornost za nastalu tetu, ako je tetna posledica oigledno usledila postupkom odnosno proputanjem u radu odgovornog radnika tuene radne organizacije, koja odgovara za tetu prouzrokovanu njegovim propustima " (Vrhovni sud Srbije. G. 921/73); "Radna organizacija, iji su radnici prouzrokovati poar u cilju prikrivanja manjka priinjenog u njihovom poslovanju, obavezna je da vlasniku poslovne prostorije naknadi tetu koju je pretrpeo usled poara " (Graansko odeljenje Vrhovno! suda Srbije, 20. novembra 1975. godine); "Za odgovornost radnika i njegove radne organizacije za tetu koju ovaj radnik prouzrokuje krivinim delom fondovima zajednice socijalnog osiguranja nije dovoljno stoje ovaj radnik u krivinom postupku oglaen krivim i kanjen, ve treba u parninom postupku utvrditi daje ova teta priinjena namerno ili krajnjom nepanjom" (Vrhovni sud Srbije, G. 1389/73); "Radna organizacija za odravanje puteva odgovorna je za tetu oteenom u sluaju kad je do tete dolo usled propusta radne organizacije da put pospe solju ili nekim drugim sredstvima, kako bi spreila stvaranje leda na putu i na taj nain put uinila bezbednim za saobraaj" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 222/84); "Radna organizacija za odravanje puteva zaduena je za neposredan nadzor o stanju na putu i duna je da o nepodobnosti puta - ulice obavesti nadleni SIZ za puteve. Ako usled neispravnosti puta odnosno ulice nastane teta, odgovorna je oteenom licu u smislu l. 47. st. 3. Zakona o putevima " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 145/82); "Kada preduzee koje je ovlaeno da izvodi elektrine instalacije nije propisno izgradilo niskonaponsku mreu, tj. nije ugradilo uzemljenje - katodne odvodnike koji bi viak elektriciteta usled atmosferskog pranjenja proveli u zemlju, pa usled toga doe do toga, da elektricitet izazvan udarom groma u niskonaponskoj mrei umesto da ode u zemlju elektrinim vodom, ode u kuu i tamo usled jonizacije vazduha prouzrokuje smrt, onda je za tetu odgovorno preduzee koje je izgradilo ovakvu instalaciju. Na odgovornost tuenog preduzea je bez uticaja injenica to poginuli, kao vlasnik stana, nije traio da se ugrade katodni odvodnici, jer tueno preduzee nije smelo bez ovih odvodnika da izgradi elektrinu instalaciju, ve je moralo da mu predoi opasnost od toga i da radove mora da izvede po propisima " (Vrhovni sud Srbije, G. 5213/71); "Tueni, kao komunalna organizacija udruenog rada koja se bavi isporukom vode kao delatnou od opteg drutvenog interesa, nee odgovarati tuiocu, kao potroau vode, za nastalu tetu zbog neuredne isporuke, samo u sluaju ako dokae da se ponaao kao dobar privrednik, te iz opravdanih razloga u smislu lana 184. Zakona o obligacionim odnosima nije mogao uredno da vri isporuku vode tuiocu" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2372/83); "Razvodna elektrina mrea predstavlja osnovno sredstvo preduzea za distribuciju elektrine energije. Propust u postavljanju odgovarajueg obezbeenja od pranjenja atmosferskog elektriciteta na elektrinoj mrei predstavlja propust u preduzimanju nunih zatitnih mera i zbog toga je preduzee odgovorno za tetu koja nastane kao posledica tog propusta " (Vrhovni sud Srbije, G. 1433/73); "Za odgovornost rudnika uglja za naknadu tete za oteene susedne zgrade nije dovoljno daje ovo oteenje prouzrokovano dejstvom eksploziva upotrebljenog radi obavljanja jamskih radova, ve je od uticaja da li su ove zgrade podignute pre ili posle otvaranja rudnika na zemljitu u granicama eksploatacionog polja i da lije vlasnik imao odobrenje za izgradnju ovih zgrada sa potrebnim strunim miljenjem, s obzirom na rudarske podzemne radove uz upotrebu eksploziva " (Vrhovni sud Srbije, G. 7 84/70); "Rudnici odgovaraju za tetu vlasnicima bunara prouzrokovanu nestankom vode zbog svojih podzemnih rudarskih radova " (Vrhovni sud Srbije, G. 3602/73); "Zelezniko-transportno preduzee odgovorno je za tetu koju graanin pretrpi usled povrede od lokomotive prilikom prelaska preko eleznike pruge, iako je taj prolaz bio oznaen kao slubeni prolaz, ako nisu preduzete i druge mere da se graanima onemogui kretanje na tom mestu" (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 16/70); "Odredba lana 170. Zakona o obligacionim odnosima primenjuje se u sluaju kad je treem licu tetu prouzrokovalo, na radu ili u vezi sa radom, lice u radnom odnosu. Lice u graansko - pravnom odnosu sa preduzeem, moe odgovarati za tetu usled opasne stvari i kao njen imalac. " - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4620/95).

231

Primer tube radi naknade tete od preduzea

OPSTINSKI SUD Tuilac: Tueni: _, ul. , ul. _, br. _, br.

>1

TUBA

radi naknade tete, vrednost spora ________dinara, u 2 primerka. , kupljen u radnji dana

Tuilac je vlasnik jednog televizora marke za iznos od dinara. Dokaz: faktura radnje
u br.

od

. godine.

godine, pri uobiajenoj upotrebi televizor je prestao sa radom. Stoga se tuilac Na dan sutradan, oko 9 asova, telefonom obratio tuenom kao ovlaenom servisu za popravku televizora nave dene marke, i zamolio da poalje jednog mehaniara servisa radi opravke televizora. Tuena radnja je poslala svoga mehaniara ______________radi pregleda i opravke televizora. Mehaniar _________je povr no pregledao televizor i rekao, da treba da se prenese u radnju, da bi se tamo detaljno pregledao i usta novili uzroci gubljenja slike na ekranu. Dodao je, da se ovde ne radi o pregorelom otporniku, ve o dru gom teem kvaru, te da je radi opravke potrebno vie vremena. Poto je pomenuti mehaniar doao kod tuioca kolima svog servisa, je hteo da ponese televizor iz stana tuioca i unese ga u svoja kola marke _______. Iako mu je tuilac nudio pomo, da zajedno iznesu televizor i postave ga na zadnja sedita u koli ma, mehaniar _________je to odbio, budui samouveren da e on televizor sam bezbedno preneti. Meu tim, pred unoenje televizora u kola, mehaniar _________je ispustio televizor iz ruku i televizor je pao na trotoar ulice, ispred tuioevog stana i sav se razbio, tako da se vie ne moe upotrebljavati niti opraviti. Dokaz: a) svedoci b) vetaenje, v) sasluanje stranaka. Nepanjom radnika tuenog _______________, tuiocu je priinjena stvarnu tetu u iznosu od _____________dinara, koliko vredi uniteni televizor. Poto je mehaniar ________tetu prouzrokovao tuiocu na radu za tueno preduzece, ono je u smislu lana 170. Zakona o obligaeionim odnosima odgovorno za prouzrokovanu tetu tuiocu. Iako se tuilac obratio tuenom preduzeu da mu tetu naknadi, ono nije na to pristalo. Stoga tuilac, podnosei ovu tubu predlae da sud, po sprovedenom postupku i izvedenim dokazi ma donese PRESUDU: Obavezuje se tueno preduzece ________ zateznom podnoenja tube te za uniteni telev izor, isplati iznos od _______ dinara sada tuiocu kamatom od dana na ime naknade tedo dana isplate, kao i da mu naknadi parninih trokova, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvrenja. godine. Tuilac, , oboje iz , br.

232

Primer tube radi naknade tete od preduzea i radnika

OPSTINSKI SUD U TUILAC: Preduzee za ____________________________iz__________________, ul. ______________, br. TUENI: l)Preduzee ______________________________iz__________________, ul. ______________, br. 2)____________________, radnika Preduzea ____________________(adresa oznaena kao pod 2). T U BA radi naknade tete od preduzea i zaposlenog radnika vrednost spora: ___________dinara. Tuilac je u posedu kat. parcela __________________, KO____________. U sklopu radova po izdatoj graevinskoj dozvoli, tuilac je izvrio ograivanje svih navedenih par cela armiranim betonskim stubovima, dimenzije __________sm. , visine _____ m, u ukupnoj koliini od _________komada, ugraeni na rastojanju od ________m, povezani ogradom od pocinkovane iane mree, duine ______m, a irine _______m. Na toj ogradi izgraena je i postavljena metalna dvokrilna kapija, dimenzije ________________, kao i jedan montani objekat, dimenzije _________x__________. Taj objekat je od pocinkovanog lima sa metal nom konstrukcijom. DOKAZ: _________________________. Prvotueni je dana ______________godine, angaovan od preduzea _________________, svojim bage rom, kojim je upravljao drugotuzeni, bez ikakvog pravnog osnova, nasilnim putem, i protiv protivljenja radnika tuioca, sruio celokupnu ogradu tuioca i otetio ogradu i montani objekat. DOKAZ: _____________________. Tuilac je istoga dana podneo zahtev istom sudu radi obezbeenja dokaza, to je sud i prihvatio i dana ____________godine izaao na lice mesta i sa vetakom utvrdio obim i visinu tete. DOKAZ: spisi toga suda br. _________. Prema odredbama l. 154. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima, ko drugom prouzrokuje tetu duan je nadoknaditi je, ukoliko ne dokae da svojim postupanjem nije doprineo toj teti. Pored toga, prema odredbama l. 170. st. 1. ZOO, za tetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuju treem licu, odgovara preduzee u kome je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja tete, osim ako dokae da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo, a po sta.vu 2. istog lana, o teeni ima pravo zahtevati naknadu tete i neposredno od radnika ako je tetu prouzrokovao namerno. U konkretnom sluaju prvotueni je angaovan od preduzea ___________________da mu navedenim ba gerom obavi neke poslove u krugu tog preduzea. Meutim, radnici tog preduzea su dali nalog drugotuenom, da sa bagerom kojim je upravljao doe na plac tuioca i da izvri tetnu radnju koja je napred opisana. DOKAZ: a)narudbina preduzea _______________za upotrebu bagera, b)nalog preduzea ______________da bager izvri rad po narudbenici, v)izvetaj drugotuenog da je iz vrio rad koji su mu predloili radnici preduzea ________g)naplata prvotuenog od preduzea ______za izvreni rad, odnosno za rad kojim je priinjena predmetna teta. Kako su se stekli svi uslovi za naknadu tete koju su priinili tueni, tuilac predlae da sud po sprovedenom postupku o izvoenju svih dokaza, donese sledeu PRESUDU Obavezuju se tueni; 1) _________________i 2)__________________, da tuiocu ______________, na ime naknade tete isplate iznos od ____________dinara, sa zakonskom kamatom od _____________godine do is plate, kao i trokove postupka, sve u toku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvrenja. Tui l ac, 233

Odgovornost drugih lica (l. 171. ZOO)

Odredbe ovog lana odnose se na one poslodavce koje Zakon o privrednim drutvima naziva preduzetnicima, a i Zakon o privatnim preduzetnicima ih naziva privatnim preduzetnicima, pa se pod pojmom poslodavac moe podrazumeti i neka organizacija, udruenje, fond, zadubina, razne ustanove, za koje je sve karakteristino da imaju svoju tzv. pravnu sposobnost, i da kao takvi vre odreenu, upisanu, registrovanu delatnost. U svakom sluaju, odredbe stava 1. ovog lana imaju u vidu preteno preduzetnike, koji se smatraju poslodavcima u smislu Zakona o privatnim preduzetnicima, sa pravom da zapoljavaju radnike radi obavljanje registrovanih delatnosti, ali se analogno u vezi njihove odgovornosti na njih vezuju i druga pravna lica koja nisu preduzea ili uprava.. I u ovom sluaju, odgovornost poslodavca, za tetu koju zaposleni kod njega u radu ili u vezi sa radom priini treem licu, zasniva se na injenici daje tetu prouzrokovao njegov radnik, u radu ili u vezi sa radom u trenutku prouzrokovan)a tete, od koje se moe osloboditi samo ako dokae da je u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo. Ova odgovornost poslodavca spada u materiju odgovornosti za drugog, utoliko pre to se sluaj odgovornosti poslodavca za tetu koju njegov radnik priini drugom licu, na identian nain regulie kao u odredbama prethodnog lana, koje se odnose na odgovornost preduzea. Poslodavcu se ne moe pripisati u krivicu kvalitet, odnosno strunost radnika koje on zapoljava, jer se njegova odgovornost zasniva na injenici da je njegovo preduzetnitvo, odnosno radnja (radionica, kancelarija, biro, servis, agencija i td., to se uklapa u pojam "radnja"), odgovorno kao pravni subjekt za tetu koju ono priini treem licu, radnjama radnika koji u njemu rade. Zbog toga, sve to je reeno u prethodnom lanu o odgovornosti preduzea za tetu koju njegov radnik u radu ili u vezi sa radom priini treem licu, to se isto analogno primenjuje i na poslodavce koji ne osnivaju preduzea ve radnje u smislu Zakona o privatnim preduzetnicima. Poslodavac koji je tetu naknadio ima pravo da zahteva naknadu tete od radnika koji je u radnom odnosu kod njega, ili nekom drugom pravnom odnosu (ugovor o delu i si.), samo ako je radnik tetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepanjom. Meutim, ako je do tete dolo ne samo krivicom radnika ve i krivicom poslodavca, oni reguliu svoj odnos na principu podeljene odgovornosti, pri emu je za tree lice, kome je teta priinjena, to bez znaaja. U vezi navedenog u prethodnom stavu, postoji razlika u pogledu regresnog zahteva, jer po odredbama lana 170. ZOO ne propisuje se ovlaenje poslodavcu, koji je tetu isplatio treem licu, da od radnika trai naknadu plaenog iznosa, jer je za sada to pitanje regulisano odredbama lana 16 3.Zakona o radu, po kojima zaposleni koji u radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepanjom, prouzrokovao tetu treem licu, a koju je naknadio poslodavac, duan je da poslodavcu naknadi iznos isplaene tete. Pravo da poslodavac, odnosno "lice", kako ga naziva stav 2. lana 171. ZOO, trai naplata plaenog iznosa za tetu koju je radnik na radu ili u vezi sa radom priinio treem licu, zastareva u roku od est meseci od dana isplaene naknade tete. Meutim, poslodavac se ovom odredbom ne moe sluiti u nedogled, jer bi se taj rok smatrao relativnim, dok bi apsolutni rok bio onaj koji propisuju odredbe o zastarelosti potraivanja zbog naknade tete. Meutim, s obzirom na odredbe lana 209. ZOO, po kojima oteeni ima pravo da zahteva naknadu tete i po osnovu sticanja bez osnova, odnosno da svoj zahtev moe da ostvari u optem zastarnom roku, prema odredbama lana 371. ZOO, rok poslodavca u kome on moe da ostvari pravo na povraaj isplaene naknade tete, zavisi od vremena kada je oteeni ostvario svoje pravo na naknadu tete. Ako pored navedene odgovornosti postoji i odgovornost poslodavca za naknadu tete po osnovu opasne stvari, onda se radi o objektivnoj odgovornosti kod koje nije potrebno postojanje krivice poslodavca, kao vlasnika ili korisnika te stvari. U tom sluaju se poslodavac ne moe osloboditi odgovornosti prigovorom daje pri korienju, odnosno upotrebe stvari obratio potrebnu panju. On se te odgovornosti moe osloboditi samo ako je teta od opasne stvari nastala usled vie sile, radnjom treeg lica ili usled ponaanja oteenog.

Sudska praksa
"Drava SFRJ odgovara za tetu koju pretrpi lice koje je propustom regrutne komisij e pogreno oglaeno sposobnim i kao takvo upueno na odsluenje vojnog roka, mada je ono u to vreme bilo nesposobno za vojnu slubu, pa je zbog toga dolo do pogoranja njegovog zdravlja i nesposobnosti za rad" (Vrhovni sud Srbije, G. 3329/73); "Federacija ne odgovara za tetu koju su prouzrokovali pripadnici JNA, kad tetni dogaaj nije bio u vezi sa obavljanjem njihove slube " (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 39/84); "Drava SFRJ nije odgovorna za tetu koju prouzrokuje vojno lice graanima ili pravnim licima za vreme izlaska van kruga kasarne sa dozvolom za izlazak, ako ovaj izlazak nije u vezi sa vrenjem slube "(Vrhovni sud Srbije, Gzz. 39/84 i 448/84).
234

Odgovornost pravnog lica za tetu koju prouzrokuje njegov organ (cl. 172. ZOO)
Odredbama ovog lana regulie se odgovornost pravnog lica za tetu koju njegov organ prouzrokuje treem licu u vrenju ili u vezi sa vrenjem svojih funkcija. Ne radi se, dakle, o odgovornosti radnika u pravnom licu, ve o organima u tom pravnom licu, koji u vezi vrenja odreenih funkcija, ili u vezi sa vrenjem svojih funkcija, stvaraju odgovornost organu, pravnom licu, da naknadi tetu treem licu. Pre svega, bitno je napomenuti da je jedan od osnovnih uslova za utvrivanje odgovornosti pravnog lica prema treem to daje teta uinjena od organa u vrenju ili u vezi sa vrenjem njegovih funkcija. Vrenje poslova podrazumeva vrenje radnih zadataka koje organ obavlja u pravnom licu, pri emu njegova injenja, odnosno neinjenja mogu prouzrokovati tetu treem licu. Ako teta nije priinjena u uzronoj vezi sa radom na tim poslovima, odnosno radnim zadacima za koje je radnik zaduen, ne moe se govoriti o odgovornosti pravnog lica, ve o graanskoj odgovornosti, pri emu se krivica radnika ocenjuje ire, bez vezivanja za nameru. Pojam "u vezi sa vrenjem svojih funkcija" moe se tumaiti tako da se odnosi na sve funkcije koje je radnik uinio za vrenje poslova odnosno radnih zadataka, ako su uinjene u toku izvrenja poslova, odnosno zadataka i fiziki s njim neposredno povezane, pa makar i ne bile neophodne ni logino vezane za izvrenje odreenih poslova, odnosno zadataka. Pojam "u vezi sa funkcijom" je po samom jezikom sklopu i znaenju upotrebljenih reci u tome sklopu veoma elastina kategorija, iji se smisao ne moe iznai ako se tumaenje ogranii na sam taj pojam, ako se ta kategorija posmatra sama za sebe. Treba imati u vidu, pre svega, normu propisa u celini, a zatim i smisao i duh zakona. Takvo reenje rezultat je potrebe savremenih okolnosti u kojima pravno lice radi, a s tim u vezi obezbeuje se zatita treih lica od opasnosti za njihova dobra, a s druge strane i zatita radnika u organu, odnosno od posledica koje se mogu radom u datim okolnostima prouzrokovati. Uz to, kod tumaenja tog pojma, treba imati u vidu i nain kako je regulisan odnos radnika prema pravnom licu, odnosno njegovom organu u kome radi i kada je ono obetetilo oteenog. Obavljajui funkcije pravnog lica, sa stanovita napred iznetog stava, njihovi organi mogu prouzrokovati tete drugim fizikim ili pravnim licima, u kom sluaju odgovornost za tu tetu snosi samo pravno lice. Pravno lice moe, odnosno ima pravo na naknadu isplaene tete treem licu od lica koje je tetu skrivilo namerno ili krajnjom nepanjom. Uoava se da se u stavu prvom ovog lana govori o organu pravnog lica koji prouzrokuje tetu treem licu, dakle o jednoj skupini ljudi koja ini taj organ (odeljenje, odsek, upravni odbor, skuptina i si.), a da u stavu drugom istog lana stoji mogunost pravnog lica da tetu naknadi samo od lica koju je tu tetu skrivilo namerno ili krajnjom nepanjom. Zbog toga se postavlja pitanje da li prema pravnom licu moe odgovarati njegov organ kao celina, dakle organ koji je nekom svojom odlukom priinio tetu drugom. Takvu mogunost ne propisuju odredbe ovog lana. Naime, lice prema kome se moe ostvariti pravo na refundaciju isplaene tete je fiziko lice na radu kod organa koje je priinilo tetu, jer na to upuuje ne samo izraz "lice" ve i rei "koje je tetu skrivilo namerno ili krajnjom nepanjom", a one se odnose iskljuivo na fiziko lice, tj. slubenika, radnika organa koji je priinio tetu. Da bi se utvrdila neija odgovornost za tetu koja je naneta drugom, organ je duan da u skladu sa svojim optim aktom sprovede odgovarajui postupak i utvrdi pravo stanje stvari, odnosno lice koje je tetu priinilo. Pri tom je od znaaja da se utvrdi da lije to lice tetu priinilo namerno ili krajnjom nepanjom, jer u protivnom to lice ne bi bilo odgovorno. Inae, sam naslov Odseka 4, koji se odnosi na "Odgovornost preduzea i drugih pravnih lica prema treem", upuuje na zakljuak da se odredbe ovog lana ne odnose na organe preduzea, ve na "druga pravna lica", dakle sva ona pravna lica koja ne spadaju u domen preduzea. U pogledu zastarelosti potraivanja pravnog lica od lica organa koje je prouzrokovalo tetu drugom, propisano je isto pravilo kao i kod prethodnog lana, a naime da to pravo zastareva u roku od est meseci od dana isplaene naknade tete. U odgovoru na jedno pitanje, o tome da li postoji odgovornost drave za rad njenih organa, ako je upravni organ tetu (izmaklu dobit zbog neostvarenog obrta kapitala) priinio obinom nepanjom, Vii trgovinski sud je odgovorio (Bilten 3/2005.) daje odgovornost drave, kao pravnog lica, za tetu koju prouzrokuje neki njen organ ureena lanom 172. stav 1. ZOO i ona postoji kada je treem licu teta prouzrokovana u vrenju ili vezi sa vrenjem funkcija, koje tom organu pripadaju. Oblik vinosti u vidu namere ili krajnje nepanje iz stava 2. l. 172. ZOO od uticaja je samo na pravo pravnog lica (pa i drave) da se regresira za iznos isplaene naknade od lica koje je tetu neposredno skrivilo. Ova odredba ne moe se primeniti pri oceni da li uopte postoji ili ne postoji odgovornost drave za rad njenih organa, ve se ista utvruje primenom l. 25. Ustava Republike Srbije. Navedenim lanom propisano je da svako ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne tete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom nanese slubeno lice ili dravni organ ili organizacija koja vri javna ovlaenja. Odgovornost drave e postojati ako je nastala teta posledica takvog rada njenih organa, koji se moe smatrati
235

prekoraenjem, zloupotrebom ili pogrenom primenom datih ovlaenja. Odgovornost e postojati i kada je nastala teta posledica neblagovremenog vrenja poverenih funkcija ili nevrenja istih onda kada je postojala obaveza da se vre. U tom smislu, oblik vinosti fizikog lica zaposlenog u dravnom organu, a koje je neposredno obavljalo konkretne poslove, je faktiko pitanje, a odgovornost drave za nastalu tetu u vrenju njemu poverenih ovlaenja moe postojati i kada je to lice postupalo sa obinom nepanjom. Navedeno se naravno mora ceniti u svakom konkretnom sluaju. I u jednom drugom sluaju, Vii trgovinski sud je navedeno pitanje objasnio sa stanovita da li postoji odgovornost drave za rad njenih organa, ako je upravni organ tetu (izmaklu dobit zbog neostvarenog obrta kapitala) priinio obinom nepanjom? - smatrajui pogrenim tvrenje daje neophodno da tuilac dokae da mu je upravni organ tetu priinio namerno ili krajnjom nepanjom. Meutim, treba praviti razliku izmeu normi propisanih u lanu 158. i 172. ZOO, imajui u vidu daje lanom 158. ZOO propisano da krivica postoji kada je tetnik prouzrokovao tetu namerno ili nepanjom, to podrazumeva i obinu nepanju, dok odredbe lana 172. ZOO daju reenje, imajui u vidu odgovornost organa i radnika tog organa koji je priinio tetu. Naime, odredbom lana 158. ZOO propisano je kada se smatra da postoji krivica onog lica koje je tetu neposredno prouzrokovalo. Ova odredba nalazi se u odseku broj 2 odeljka broj 2 Zakona o obligacionim odnosima, koji ureuje prouzrokovan]e tete, dakle, u delu kojim je ureena odgovornost za nastalu tetu po osnovu krivice lica koje je tetu prouzrokovalo. Stoga se navedena odredba ne moe primeniti prilikom utvrivanja postojanja odgovornosti drave za rad njenih organa, jer se radi o drugom vidu odgovornosti, koji je ureen u odseku 4 odeljka broj 2 i odnosi se na odgovornost pravnih lica prema oteenom. Odgovornost drave, kao pravnog lica, za tetu koju prouzrokuje neki njen organ ureena je lanom 172. stav 1. ZOO i ona postoji kada je treem licu teta prouzrokovana u vrenju ili u vezi sa vrenjem funkcija, koje tom organu pripadaju. Oblik vinosti u vidu namere ili krajnje nepanje iz stava 2. l. 172. ZOO od uticaja je samo na pravo pravnog lica (pa i drave) da se regresira za iznos isplaene naknade od lica koje je tetu neposredno skrivilo. Ova odredba ne moe se primeniti pri oceni da li uopte postoji ili ne postoji odgovornost drave za rad njenih organa, ve se ista utvruje primenom l. 25. Ustava Republike Srbije. Navedenim lanom propisano je da svako ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne tete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom nanese slubeno lice ili dravni organ ili organizacija koja vri javna ovlaenja. Odgovornost drave e postojati ako je nastala teta posledica takvog rada njenih organa, koji se moe smatrati prekoraenjem, zloupotrebom ili pogrenom primenom datih ovlaenja. Odgovornost e postojati i kada je nastala teta posledica neblagovremenog vrenja poverenih funkcija ili nevrenja istih onda kada je postojala obaveza da se vre. U tom smislu, oblik vinosti fizikog lica zaposlenog u dravnom organu, a koje je neposredno obavljalo konkretne poslove, je faktiko pitanje, a odgovornost drave za nastalu tetu u vrenju njemu poverenih ovlaenja moe postojati i kada je to lice postupalo sa obinom nepanjom. Navedeno se naravno mora ceniti u svakom konkretnom sluaju.

Sudska praksa Odgovornost Republike Srbije za naknadu tete prouzrokovane treem licu od strane pripadnika policije upotrebom slubenog pitolja van rada (l. 172. ZOO)
Za tetu koju je treem licu prouzrokovao pripadnik policije upotrebom slubenog pitolja van rada odgovara Republika Srbija kao imalac opasne stvari (Pravno shvatanje utvreno na sednici Graanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 27 maja 2002 godine); Odgovornost za tetu zbog nepravilnog i nezakonitog rada dravnih organa Nema odgovornosti dravnog organa za eventualnu tetu koju prevoznik pretrpi zbog neostvarene dobiti ako je posao obavljao nelegalno. Iz obrazloenja Niestepeni sudovi zakljuili su daje tuilac pretrpeo navedenu tetu zbog nezakonitog oduzimanja predmetnog kamiona i zadravanja istog u navedenom periodu, te kako je tuena odgovorna za istu, s pozivom na odredbu il 72. u vezi l.189. st.l. ZOO, usvojen je tubeni zahtev u celosti. Ovakvo stanovite niestepenih sudova se ne moe kao pravilno prihvatiti, te se osnovano u reviziji tuene ukazuje na pogrenu primenu materijalnog prava. Naime, kod nespornih injenica da je predmetni kamion oduzet od vozaa BB, koga je angaovao tuilac radi prevoza bitumena, i koji je tom prilikom uinio navedeni carinski prekraj i krivino delo falsijikovanja isprave, predstavljajui da vri prevoz samo bitumena, iako je istvoremeno vrio i prevoz dizel goriva u veoj koliini, izbegavajui da plati carinske i druge uvozne dabine za dizel gorivo, to ne stoji odgovornost tuene za eventualnu tetu koju bi tuilac mogao da pretrpi oduzimanjem tog vozila radi voenja tih postupaka protiv vozaa vozila. 236

Odgovornost vozaa je utvrena kako u carinskom prekrajnom postupku tako i u krivinom postupku, a u krivinom postupku nije izreena mera bezbednosti oduzimanja predmetnog kamiona samo zbog injenice to predmetni kamion i roba nisu bili svojina vozaa ve svojina treeg lica. Sve navedene injenice i okolnosti ukazuju na to da ne postoji nezakonitost u radu organa tuene, pa samim tim i ne postoji odgovornost tuene u smislu il72. ZOO. Pored navedenog, ukoliko bi se i polo od pretpostavke daje bilo nepravilnosti u radu organa tuenog pri oduzimanju predmetnog vozila tuioca, njegov zahtev za naknadu tete u smislu il89. st.l. ZOO bio bi osnovan samo ako bi on dokazao da bi po redovnom toku stvari ostvario prihode od obavljanja prevoznike delatno-sti u visini utuenog iznosa. Meutim, kako tuilac nije imao dozvolu za obavljanje prevoznike delatnosti u navedenom periodu, to se samim tim i nije moglo oekivati da bi po tom osnovu ostvario bilo kakav prihod. Privremeno reenje od 25.1.2002. godine je samo utvrenje da on kao prevoznik ispunjava uslove za otpoinjanje i obavljanje javnog vanlinijskog prevoza stvari, ali je on taj prevoz mogao otpoeti samo na osnovu trajnog ree-nja Ministarstva saobraaja i telekomunikacije, koje u meuvremenu nije dobio. Kod takvog stanja stvari, bez znaaja je injenica stoje tuilac pre toga obavljao tu delatnost, jerje ista bila nelegalna, a iz nelegalnih radnji se ne moe izvlaiti korist koja bi uivala pravnu, odnosno sudsku zatitu. Neprihvatljivi su razlozi niestepenih sudova da tuilac nije mogao da pribavi trajno reenje za obavljanje prevoznike delatnosti zbog krivice radnika tuenog koji su mu bez zakonskog osnova oduzeli vozilo i sprei-li ga da to vozilo koristi, jer tuilac nije priloio nikakve dokaze daje u odreenom roku postupio po nalogu iz privremenog reenja i daje njegov zahtev za dobij anje trajnog reenja za obavljanje ove delatnosti zbog toga odbijen. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Prev. 107/07); Odgovornost za tetu zbog nepravilnog i nezakonitog rada dravnog organa Pravilna primena odredbe l. 172. ZOO podrazumeva da pravno lice odgovara samo za tetu koju je njen organ prouzrokovao treem licu nedozvoljenim ili protivzakonitim vrenjem svojih funkcija, a ne i ako je postupao u okviru svojih zakonskih ovlaenja. Iz obrazloenja Prema injeninom stanju na kome je zasnovana pravnosnana presuda, tuiljaje kao vlasnik putnikog vozila marke "aa"____, reg. oznaka_____, specijalnim punomo)'em overenim u sudu, ovlastila BB i VV da ovim vozilom mogu upravljati, otuiti ga i preduzimati sve pravne radnje u odnosu na vozilo. GG, kao serviser je angaovan od strane BB i VV da preveze vozilo iz DD u DD radi popravke, stoje i uinio, meutim, na carinskom prelazu EE, nije prijavio uvoz vozila. Postoje dovezao vozilo u Republiku Srbiju, izvrio je prepravke, tako to je postojeoj karoseriji "___" promenio oblik u "___". Meutim 21.9.1995. godine, prilikom kontrole vozila na ZZ putu u Novom Sadu, isto mu je oduzeto od strane pripadnika MUP-a RS, zbog nesaglasnosti boje i oblika vozila sa podacima u saobraajnoj dozvoli koja je glasila na ime tuilje. Protiv GG je pokrenut i prekrajni postupak (pred Saveznom upravom carina) koji je okonan donoenjem odluke kojom je oglaen odgovornim za carinski prekraj (neprijavljivanje robe pri uvozu) iz il89. st.l. ta.3. u vezi il98. st.l. Carinskog zakona, kanjen novanom kaznom, a izreena je i zatitna mera oduzimanja motornog vozila, kao predmeta izvrenja prekraja. Po pravnosnanosti ovog reenja, Savezna uprava carina je 13.6.1997. godine prodala vozilo na javnoj licitaciji, i tuba GG u upravnom sporu pred Saveznim sudom je odbijena kao neosnovana (19.11.1997. godine). Pravilno je pravnosnanom presudom primenjeno materijalno pravo kod ovako utvrenog injeninog stanja, kada je odbijen zahtev tuilje za naknadu tete zbog oduzimanja vozila. Prema il72. st.l. Zakona o obligacionim odnosima, pravno lice odgovara za tetu koju njegov organ prouzrokuje treem licu u vrenju ili u vezi sa vrenjem svojih funkcija. Meutim, pravilna primena navedene zakonske odredbe podrazumeva da pravno lice odgovara samo za tetu koju je njen organ prouzrokovao treem licu nedozvoljenim ili protivzakonitim vrenjem svojih funkcija. U konkretnom sluaju, vozilo iji je tuilja vlasnik, oduzeto je od GG, u ijoj je dravini bilo, a koji je u zakonitom (prekrajnom) postupku oglaen odgovornim za carinski prekraj iz il89. st.l. ta.3. u vezi il98. st.l. Carinskog zakona, a pravno snanim reenjem izreena je i zatitna mera trajnog oduzimanja vozila. Pri tom, odredbom l.200. i 203. st.l. Carinskog zakona, koji je bio na snazi u vreme donoenja reenja u prekrajnom postupku ("Slubeni list SRJ" br.45/92...28/96), roba koja je predmet izvrenja iz il 89. st.l. ta.l. do 4. ovog Zakona, oduzee se i ako nije svojina uinioca prekraja, zbog ega su bez uticaja navodi revizije da protiv tuilje (kao vlasnika vozila) nije voen prekrajni ili bilo kakav drugi postupak. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 366/07);

237

Odgovornost za tetu zbog nepravilnog i bezakonitog rada dravnog organa Odbijanjem zahteva tuilaca za promenu namene stambenog u poslovni prostor ne predstavlja prouzrokovanje tete u vrenju ili u vezi sa vrenjem svojih funkcija. Iz obrazloenja Zakljuenjem ugovora o kupoprodaji sa prethodnim vlasnikom VV, tuioci su bili u uverenju da kupuju poslovni prostor, a saznanje da je predmet ugovora suvlasniki deo stambenog prostora, tuioci su imali prilikom podnetog zahteva za uknjibu, na osnovu koga su upisani kao suvlasnici idealnog dela neporketnosti -stambene zgrade. Zahtev tuilaca za promenu namene kupljenog prostora iz stambenog u poslovni je odlukom organa tuenog Grada Novog Sada odbijen, zbog okolnosti daje ranijem vlasniku nepokretnosti izdato falsifi-kovano odobrenje za upotrebu. Na utvreno injenino stanje pravilnom primenom materijalnog prava odbijen je tubeni zahtev kao neosnovan. Tuioci u ovom postupku trae naknadu tete u visini uloenih sredstava radi privoenja nameni stambenog u poslovni prostor i izmaklu korist u visini oekivane dobiti od delatnosti koju bi obavljali u poslovnom prostoru da im je odobren zahtev za promenu namene prostora iz stambenog u poslovni. Pravilan je zakljuak niestepenih sudova da tueni Republika Srbija i Autonomna Pokrajina Vojvodina nisu u materijalno pravnom odnosu iz koga tuioci trae naknadu nastale tete, zbog ega ovi tueni nisu pasivno legitimisani. Odredbom lana 172. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da pravno lice odgovara za tetu koju njegov organ prouzrokuje treem licu u vrenju ili u vezi sa vrenjem svojih funkcija. Odbijanjem zahteva tuilaca za promenu namene stambenog u poslovni prostor ne predstavlja prouzrokovan/e tete u vrenju ili u vezi sa vrenjem svojih funkcija, kada bi pravno lice odgovaralo za tetu koju njegov organ prouzrokuje treem licu na osnovu navedene zakonske odredbe. Tuioci ne mogu zahtevati naknadu tete koja je nastala iz njihove radnje - zapoete adaptacije poslovnog u stambeni prostor pre donete odluke o zahtevu tuilaca da se dozvoli promena namene. Iz izloenog neosnovan je razlog revizije daje o tubenom zahtevu odlueno pogrenom primenom materijalnog prava. Navodi revizije daje njihov zahtev za promenu namene stambenog u poslovni prostor odbijen zbog okolnost da je falsifikovano odobrenje za upotrebu stambenog objekta i daje u izdavanju falsifikovanog odobrenja uestvovao i radnik tuenog Grada Novog Sada, nisu od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude. Za pravilnost odluke u ovom postupku odluna je injenica to je organ tuenog Grada Novog Sada odbio zahtev tuilaca za promenu namene stambenog u poslovni prostor, a razlozi zbog kojih je odbijen taj zahtev ne predstavlja nezakonit rad organa kada bi postojala obaveza tuenog da tuiocima naknadi tetu. Zapoetom adaptacijom stambenog u poslovni prostor pre dobijanja odluke nadlenog organa u upravnom postupku kojom bi se odobrila promena namene, tuioci su pristali na eventualno nastalu tetu, a za naknadu tetu nastale iz takve radnje ne postoji odgovornost tuenih .(Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 305/07); Pravo na naknadu tete usled ranjavanja lica u sastavu jedinica MUP-a RSK Ako je lice ranjeno kao pripadnik RSK, ta injenica iskljuuje odgovornost Dravne zajednice RS i SCG (odnosi se i na l. 173. i 174). Iz obrazloenja Iz utvrenog injeninog stanja, a cenei odlunu injenicu daje tuilac ranjen 13.10.1992. godine kao pripadnik MUP-a Republike Srpske Krajine, prvostepeni sud je izveo pravilan zakljuak da tuena dravna zajednica Srbija i Crne Gora nije u materijalno-pravnom odnosu sa tuiocem i da ne postoji objektivna odgovornost tuene da tuiocu naknadi tetu. Odluujui o albi tuioca okruni sud je na utvreno injenino stanje pogrenom primenom materijalnog prava usvojio tubeni zahtev. U revizijskom postupku, Vrhovni sud je usvojio revizuju tuene i preinaio presuda drugostepenog suda. Prema lanu 218. stav 2. Zakona o slubi u oruanim snagama ("Slubeni list SFRJ", br. 7/85, sa izmena-ma i dopunama), drava SRJ odgovara za tetu koju su pretrpeli pripadnici JNA, Teritorijalne odbrane i dobrovoljci ukljueni u jedinice JNA, bez obzira na sadanje dravljanstvo, ako su uestvovali u oruanim sukobima ili drugim vojnim aktivnostima sa poveanom opasnou, preduzetim u cilju zatita Ustava i Zakona u 1991. godini do 19.5.1992. godine. Od donoenja Odluke Predsednitva SRJ o preimenovanju i transformaciji JNA u Vojsku Jugoslavije, od 20.5.1992. godine, vojska Jugoslavije je povukla sve svoje jedinice sa prostora bivih Jugoslovenskih republika u SRJ. Posle 20.5.1992. godine tuena nije pasivno legitimisana u ovom sporu i ne po238

stoji objektivna odgovornost tuene na osnovu odredbe lana 173. i l. 174. ZOO da naknadi tuiocu nematerijalnu tetu nastalu ranjavanjem tuioca 13.10.1992. godine, kao pripadnika Ministarstva unutranjih poslova Republike Srpske Krajine. Tuilac je kao pripadnik Teritorijalne odbrane, a u sastavu bive JNA, nakon njenog povlaenja u Saveznu Republiku Jugoslaviju, ostao na podruju Hrvatske i nastavio sa borbenim aktivnostima kao pripadnik MUP-a Republike Srpske Krajine do dana ranjavanja 13.10.1992. godine. Kako je tuilac u momentu ranjavanja bio pripadnik MUP-a RSK, to posledice ranjavanja nisu u vezi sa vrenjem slube u JNA, zbog ega tuena nije odgovorna za naknadu tete po pravilima o objektivnoj odgovornosti u smislu navedenih odredbi ZOO. Vrhovni sud je, cenei kao odlunu injenicu daje tuilac pretrpeo tetu nakon povlaenja JNA sa podruja bive Republike Hrvatske posle donete Odluke od 20.5.1992. godine kao pripadnik MUP-a RSK, preinaio pobijanu presudu tako stoje na osnovu l. 407. stav 1. ZPP, odbio albu kao neosnovanu i prvostepenu presudu potvrdio. Odluujui o reviziji, ovaj sud je cenio da su BB i druge vojne stareine upuivane na rad na odreeno vreme u MUP Republike Srpske Krajine, ali nalazi da ova okolnost nije od znaaja za odnos izmeu tuioca i tuene. Pravo na naknadu tete usled ranjavanja, a po osnovu injenice da su odreene stareine tuenog upuivane na rad a na zahtev MUP-a Republike Srpske Krajine, mogla bi da ostvare samo ta lica, pod uslovom da teta postoji, i to po osnovu ugovora koji je zakljuen izmeu upuenih stareina i tuenog. Po osnovu te injenice tuilac ne moe da ostvari pravo na naknadu tete, ve samo po osnovu injenica usled kojih bi postojala odgovornost tuene na osnovu odredbe lana 172. i l. 173. Zakona o obligacionim odnosima. Meutim, kako je tuilac ranjen 13.10.1992. godine kao pripadnik MUP-a Republike Srpske Krajine, to okolnost ranjavanja tuioca u sastavu jedinica MUP-a Republike Srpske Krajine iskljuuje objektivnu odgovornost tuene u smislu lana 173. i l. 174. ZOO. ((Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 52/07); Pravo lica kome je prouzrokovana teta usled teroristikih akata (odnosi se i na l. 376. i 377.) Pravo lica kome je prouzrokovana teta usled teroristikih akata, kao i pravo regresa drave, mogu se realizovati samo u okviru odreenih rokova, ijim protekom nastupa zastarelost tih prava. Rokovi odreeni lanom 3 77. ZOO odnose se na tetnika, koji za tetu odgovara po osnovu krivice, a u sluaju odgovornosti za drugog, kada drava odgovara u smislu odredbe lana 172. ZOO, rokovi zastarelosti raunaju se prema optem propisu iz lana 376. ZOO. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, 30.05.1998. godine naoruani pripadnici OVK zapalili su kuu i unitili pokretne stvari tuioca, a on i njegova porodica morali su da napuste selo BB. Posle izvrenog uviaja 06.10.1998. godine, kome je tuilac prisustvovao, radnici Ministarstva unutranjih poslova Republike Srbije -SUP Pe, podneli su Okrunom javnom tuiocu u Pei krivinu prijavu protiv nepoznatog uinioca krivinog dela terorizma iz lana 125. KZJ, uinjenog na tetu tuioca. Tuba za naknadu materijalne i nematerijalne tete u ovoj pravnoj stvari podneta je 08.09.2004. godine. Tuena je istakla prigovor zastarelosti potraivanja. Na utvreno injenino stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo, i to odredba lana 376. st.l. i st.2. . Zakona o obligacionim odnosima . Za tetu nastalu iz delikta Zakon o obligacionim odnosima u stavu 1. pomenutog lana, najpre, predvia trogodinji subjektivni rok zastarelosti za potraivanja naknade prouzrokovane tete, vezujui taj rok za dve okolnosti: za saznanje oteenog za tetu i za lice (tetnika) koje je tetu prouzrokovalo. Trogodinji rok zastarelosti poinje da tee od momenta saznanja oteenog za obe okolnosti. U cilju to bolje zatite prava oteenog lica, u stavu 2. lana 376. ZOO, predvien je objektivan (apsolutni) rok za zastarelost potraivanja naknade tete iz delikta. Ovaj rok poinje da tee, bez obzira na saznanje oteenog za tetu i za tetnika, raunajui od momenta kada je teta prouzrokovana. Taj rok zastarelosti navrava se kad protekne rok od 5 godina od dana kada je teta nastala. U konkretnom sluaju, tuilac je tetu pretrpeo 30.05.1998. godine, za nju je saznao na dan izvrenog uviaja od strane MUP-a Republike Srbije, Sekretarijata unutranjih poslova u Pei 06.10.1998. godine, a tubu za naknadu tete podneo je tek 08.09.2004. godine, po proteku kako subjektivnog, tako i objektivnog roka. Neosnovano je ukazivanje podnosioca revizije daje, u ovoj pravnoj stvari, trebalo primeniti lan 180. Zakona o obligacionim odnosima, kao i lan 377. istog zakona. Tanoje daje lanom 180. ZOO regulisana odgovornost drave, usled teroristikih akata, iji su organi po vaeim propisima bili duni da spree takvu tetu. Meutim, pravo lica kome je prouzrokovana teta usled teroristikih akata, kao i pravo regresa drave, mogu se realizovati samo u okviru odreenih rokova, ijim protekom nastupa zastarelost tih prava. S obzirom da za zastarelost prava na naknadu tete od drave nije predvien neki poseban rok zastarelosti, ono zastareva u okviru redovnih rokova u kojima zastareva potraivanje naknade tete. Ovo proizilazi iz okolnosti da drava odgovara za drugog, koji tetu moe prouzrokovati i krivinim delom, ali dui rok zastarelosti iz lana 377. Zakona o obligacionim odnosima ne moe se primeniti prema odgovornom licu, koje nije izvrilo krivino delo, nego samo 239

prema uiniocu takvog dela. S toga, privilegovani rokovi zastarelosti potraivanja naknade tete iz citirane zakonske odredbe teku samo prema uiniocu krivinog dela kojim je teta uzrokovana, a ne i prema pravnom licu koje za tetu odgovara umesto njega. Dakle, rokovi odreeni lanom 377. ZOO, odnose se na tetnika, koji za tetu odgovara po osnovu krivice, a u sluaju odgovornosti za drugog, kao u ovoj parnici, (tuena odgovara u smislu odredbe lana 172. ZOO), rokovi zastarelosti raunaju se prema optem propisu iz lana 3 76. ZOO. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1453/06); Odgovornost pravnog lica za rad njegovog organa Pogreno pravno stanovite lanova stambene komisije nastalo kao rezultat tumaenja propisa, samo za sebe ne znai nepravilan rad tog organa. Iz obrazloenja Nalazei daje nepravilnim postupanjem organa tuenog tuiocu prouzrokovana stvarna teta u visini plaene zakupnine u periodu od 15.12.1992. do 21.06.2001. godine, kao i izostankom naknada po pravilniku tuenog za lica bez stana, niestepeni sudovi su obavezali tuenu na naknadu tete tuiocu sa kamatom, primenom il54. stav 1. i 172. Zakona o obligacionim odnosima. Vrhovni sud Srbije nalazi da su niestepene odluke zasnovane na pogrenoj primeni materijalnog prava, zbog ega je i injenino stanje ostalo nepotpuno utvreno. Odredbama il 72. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da pravno lice odgovara za tetu koju njegov organ prouzrokuje treem licu u vrenju ili u vezi sa vrenjem svojih funkcija. Radi se o pravnom osnovu naknade tete koji moe nastati kao posledica nezakonitog ili nepravilnog rada u obavljanju slube ili delatnosti. Nezakonit rad se manifestuje kao postupanje protivno zakonu, drugom propisu ili optem aktu ili proputanje da se zakon, drugi propis ili opti akt primeni ili kao radnja protivna obiajima i pravilima norme. Kao nepravilan rad mogu se oznaiti radnje koje nisu u skladu sa optim normama u vrenju slube, odnosno delatnosti, a kojima je treem licu priinjena teta. Odgovornost za naknadu tete u ovoj pravnoj stvari, niestepeni sudovi zasnivaju na nepravilnom radu stambene komisije tuenog, pri emu nepravilnosti nisu konkretizovane, ve proizilaze iz opte formulacije daje tuilac materijalno oteen u periodu trajanja postupka dodele stana, iako je njegov zahtev za dodelu stana bio osnovan. Meutim, okolnost daje odluka o dodeli stana na korienje dva puta ukidana i vraana na ponovni postupak, ne podrazumeva automatski postojanje nepravilnog rada organa tuenog. Stambena komisija je postupala kao nadleni organ u propisanoj proceduri, u kojoj je tuilac koristio propisana pravna sredstva i ostvario svoje pravo. Na izneti nain, nepravilnost i nezakonitost odluka stambene komisije je ispitivana i ispravljena u postupku po pravnim lekovima. Pogreno pravno stanovite lanova stambene komisije nastalo kao rezultat tumaenja propisa, samo za sebe ne znai nepravilan rad organa tuenog. Osim toga, pravo na stan se stie konanom odlukom nadlenog organa o dodeli stana, zbog ega je bilo neophodno raspraviti i da lije tuiocu mogla nastati teta pre donoenja konane odluke, dok za period nakon donoenja konane odluke, nije raspravljeno pitanje postojanja uzrono-posledine veze i odgovornosti tuenog za ponaanje treeg lica koje je bez pravnog osnova zadravalo posed stana. Revizijom se osnovano ukazuje da se teta u vidu plaene zakupnine i teta po pravilniku tuenoga meusobno iskljuuju, jer obeteenje tuioca za iznos plaene zakupnine iskljuuje pravo tuioca da realizuje naknadu po pravilniku tuenog, propisanu za lica bez stana sa uveanim trokovima zbog nereenog stambenog pitanja. U ponovnom postupku, prvostepeni sud e otkloniti ukazane nepravilnosti i doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku. (Prema reenju Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3204/05) Odgovornost pravnog lica ako je postupak protivu uinioca obustavljen injenica da je upravni postupak protiv tuioca obustavljen, nije osnov za odgovornost tuenog u smislu l. 172. ZOO, ukoliko su organi tuenog, odnosno trini inspektor u postupku sektorske kontrole poslovanja tuenog, postupili u okviru zakonom utvrenih ovlaenja. Iz obrazloenja Odgovornost tuene za prouzrokovanu tetu niestepeni sudovi su zasnovali na odredbama lana 172. ZOO, po kome pravno lice odgovara za tetu koji njegov organ prouzrokuje treem licu u vrenju ili u vezi sa vrenjem svojih funkcija. Dakle, da bi se dosudila novana naknada materijalne tete u smislu lana 189. ZOO, potrebno je daje teta nastala kao posledica protivpravnosti, odnosno nezakonitog ili nepravilnog rada organa tuenog, u konkretnom sluaju trinog inspektora Ministarstva trgovine u postupku inspekcijske kontrole poslovanja benzinske pumpe koja posluje u sastavu tuenog preduzea. U ovom postupku, trini inspektor je 01.06.2000. godine doneo reenje o oduzimanju odreene koliine motornog benzina MB-95, zateene u rezer240

voaru br. 28306, pozivajui se na odredbe lana 45. stav 1. taka 2. Zakona o uslovima za obavljanje prometa robe, vrenja usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru (Slubeni glasnik RS", br. 39/96 ... 46/98), koji propisuje da e trini inspektor reenjem oduzeti robu namenjenu prometu u sluaju kada se promet robe obavlja od strane lica koji u vreme kontrole ne poseduje dokumentaciju o nabavci propisane sadrine. Posle obavljenog vetaenja, pokrenuti upravni postupak je zakljukom od 06.04.2001. godine obustavljen, a privremeno oduzet i zapeaen motorni benzine vraen tuiocu. injenica daje upravni postupak protiv tuioca obustavljen nije osnov za odgovornost tuene u smislu navedene zakonske odredbe, ukoliko su organi tuenog, odnosno trini inspektor u postupku sektorske kontrole poslovanja tuenog, postupili u okviru zakonom utvrenih ovlae-nja. Te injenice u dosadanjem postupku nisu utvrene, a relevantne su za ocenu postojanja nezakonitog ili nepravilnog rada organa tuenog, kao osnova za naknadu tete koje tuilac trai u ovoj parnici, (prema reenju Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1244/06); Umanjenje ivotne aktivnosti i pretrpljeni strah, kao poseban vid nematerijalne tete Umanjenje ivotne aktivnosti i pretrpljeni strah, ako njegova jaina i trajanje to opravdava, predstavljaju posebne vidove nematerijalne tete za koju se dosuuje pravina naknada, nezavisno od nematerijalne tete koja se dosuuje za povredu ugleda, asti, slobode ili prava linosti. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, u martu mesecu 2003. godine, posle ubistva predsednika tadanje Vlade Republike Srbije dr Zorana inia, u sredstvima javnog informisanja, i to na naslovnim stranama vie dnevnih listova, meu kojima su "Veernje novosti", "Glas javnosti", kao i u informativnim emisijama na televi ziji, objavljena je fotografija tuioca sa njegove vozake dozvole izdate od strane MUP-a RS u_______. godine, uz obavetenje MUP-a daje to fotografija osobe koja je znaajno umeana u ubistvo predsednika Vlade RS, te se apelu-je na graane da ukoliko imaju bilo kakvu informaciju o osobi sa fotografije, to jave najblioj stanici milicije. Nakon odreenih provera i utvrivanja od strane MUP-a da je napravljena greka u vezi objavljivanja fotografije tuioca, nije odmah objavljen demanti u sredstvima javnog informisanja da je osoba sa objavljene fotografije znaajno umeana u ubistvo premijera, ve je to uinjeno tek nakon nekoliko dana. Za to vreme tuilac je trpeo strah visokog intenziteta i to egzistencijalni strah, a bio je izloen psiholokom pritisku koji je ostavio posledice na njegovo psihiko zdravlje. Posle istranog postupka oboleoje od posttraumatskog stresnog poremeaja, psihike bolesti nastale kao posledica pretrpljenog straha i psiholokog pritiska. Zbog posttraumatskog stresnog poremeaja kod tuioca je dolo do umanjenja opte-ivotne aktivnosti 15% koji se ogleda u postojanju depresivne anhedonije. Kod tako utvrenog injeninog stanja, koje se prema l.385. stav 3. ZPP revizijom ne moe pobijati, pravilan je zakljuak niestepenih sudova da tuiocu u vezi nastalog dogaaja pripada pravo naknade nematerijalne tete, kako za pretrpljeni strah, tako i za duevne bolove zbog umanjenja opte-ivotne aktivnosti i povrede ugleda, asti, slobode i prava linosti. Ta teta po tuioca je nastala nepravilnim radom organa tuene u vezi sa vrenjem svojih funkcija, pa je tuena odgovorna da tu tetu tuiocu i naknadi, shodno odredbi l.172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Visina utvrenih naknada od strane drugostepenog suda, za pojedine vidove nematerijalne tete je adekvatna procentu umanjenja opte-ivotne aktivnosti tuioca, intenzitetu i duini pretrpljenog straha, kao i pretrpljenih duevnih bolova tuioca zbog povrede ugleda, asti, slobode i prava linosti povodom navedenog dogaaja, i odmerenaje u svemu shodno odredbi l.200. ZOO, pa je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je prvostepenu presudu preinaio i tuiocu na ime nematerijalne tete za pretrpljeni strah dosudio iznos od 100.000,00 dinara, za umanjenje opte-ivotne aktivnosti 150.000,00 dinara i za pretrpljene duevne bolove zbog povrede ugleda, asti, slobode i prava linosti iznos od 600.000,00 dinara. Tuena u reviziji istie da ne osporava da tuiocu pripada pravo na naknadu nematerijalne tete zbog povrede ugleda i asti, ali smatra da je dosuivanjem pravine naknade tuiocu po tom osnovu isti obeteen za sve psihike patnje koje je tom prilikom pretrpeo, ukljuujui i naknadu tete za pretrpljeni strah i smanjenu ivotnu aktivnost, pa samim tim nema pravo i na posebnu novanu naknadu po tom osnovu. Meutim, ovakvi revi-zijski navodi se ne mogu prihvatiti kao osnovani, jer u smislu l.200. stav 1. ZOO, umanjenje ivotne aktivnosti i pretrpljeni strah, ako njegova jaina i trajanje to opravdava, predstavljaju posebne vidove nematerijalne tete za koju se dosuuje pravina naknada, nezavisno od nematerijalne tete koja se dosuuje za povredu ugleda, asti, slobode ili prava linosti. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1265/06); Odgovornost pravnog lica za tetu (odnosi se i na l. 200.) Drava nije odgovorna za tetu nanetu treem licu, ako je njen nadleni argan postupao u skladu sa pozitivnim propisima. Lice koje se kree i boravi na graninom pojasu, duno je da se pridrava odredaba meunarodnih ugovora koji reguliu reim na granici. 241

Iz obrazloenja Utvreno je daje tuilac 21.07.2000. godine ilegalno preao dravnu granicu iz Makedonije u Srbiju, ime je uinio prekraj iz lana 71. st.l. ta.l. Zakona o prelaenju dravne granice i kretanje u graninom pojasu, zbog ega je oglaen odgovornim, i reenjem Optinskog sudije za prekraje u Trgovitu Up.br.213 i 214/2000 od 21.07.2000. godine kanjen opomenom. Nakon toga, tuilac 29.08.2000. godine opet ilegalno prelazi dravnu granicu iz Makedonije u Srbiju, van graninogprelaza, sa stokom, 4 krave i 20 ovaca, na ispau na mesto "DD", kada mu pripadnici Vojske Srbije i Crne Gore, po navedenom postojeem nareenju, oduzimaju stoku iprosleujuje u klanicu Ni. Tuilac tubom podnetom sudu 22.10.2003. godine trai, izmeu ostalog, i naknadu u visini trine vrednosti oduzete stoke i plodova za period 4 godine (2000.-2004.). Na osnovu nalaza i miljenja vetaka visina traene naknade za 4 steone krave i 20 komada ovaca, sa pripadajuim plodovima za 4 godine iznosi 1.306.800,00 dinara. Pobijanim presudama niestepeni sudovi zakljuuju daje tubeni zahtev tuioca osnovan. Meutim, Vrhovni sud nalazi da su niestepeni sudovi na ovaj sluaj pogreno primenili materijalno pravo. Naime, prema l.8. Zakona o prelaenju dravne granice i kretanju u graninom pojasu, dravna granica moe se prelaziti samo na graninom prelazu, a prema lanu 40. lice koje se kree i boravi na graninom pojasu duno je da se pridrava odredaba meunarodnih ugovora koji reguliu reim na granici, dok prema odredbi lana 48. granine vojne jedinice obezbeuju dravnu granicu i vre kontrolu kretanja i boravka lica u graninom pojasu i graninih prelaza, radi spreavanja neovlaenog prelaenja dravne granice i povreda granine linije, a ovlaeni su da odreuju prekraje i za te prekraje propisuju kazne. S toga, obzirom daje na mestu tzv. "DD" bilo strogo zabranjeno kretanje stoke zbog bolesti slinavke i apa i postojanja naredbe da se od ilegalnogprelaznika dravne granice iz Makedonije u Srbiju stoka oduzme, za-pleni i preda pozadinskoj bazi - klanicu u Niu, to je u konkretnom sluaju postojao osnov za oduzimanje stoke tuiocu od strane pogranine jedinice Vojske SCG prilikom ilegalnog prelaza tuioca dravne granice van graninog prelaza sa stokom, 4 krave i 20 ovaca, 29.08.2000. godine, pa kako isti nije otpao, to tuena saglasno odredbama lana 210.-219. ZOO nije u obavezi da tuiocu naknadi vrednost oduzete stoke sa pripadajuim plodovima. Isto tako, ne postoji ni odgovornost tuene u smislu lana 172. Zakona o obligacionim odnosima, jer u postupanju pripadnika vojske nema nezakonitosti. Naprotiv, oni su vrili svoju osnovnu zakonsku dunost -spreavanje neovlaenog prelaenja dravne granice i povrede granine linije i potovali naredbu nadlene komande o spreavanju ulaska u SRJ stoke, zbog postojanja epidemije slinavke i apa u Republici Makedoniji. Sa tih razloga, niestepene presude su preinaene i tubeni zahtev tuioca odbijen, jer po stanovitu Vrhovnog suda tuena spornu stoku nije oduzela bez pravnog osnova, niti u radu organa tuene postoji nezakonit i nepravilan rad u obavljanju slube, kako to pogreno zakljuuju niestepeni sudovi. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1238/06); Odgovara pravnog lica za tetu koju njegov organ prouzrokuje Privremeni objekat se moe koristiti na osnovu privremene dozvole nadlenog upravnog organa dok njeno dejstvo traje, te se nakon toga objekat mora ukloniti. Iz obrazloenja Tokom postupka utvreno je da je reenjem Odseka za urbanizam, komunalno-stambene i graevinske poslove Optine B. od 28.6.1990. godine, tuiocu odobreno postavljanje privremenog poslovnog objekta na vre-me od 5 godina, a po isteku ovog roka reenjem Izvrnog odbora SO B. odobreno je produenje prava korie-nja javne povrine na lokaciji BB, na kojoj je tuilac izgradio privremeni objekat, duplo vee povrine od odobrene, radi obavljanja uslune trgovinske delatnosti. Reenjem Izvrnog odbora SO B. od 27.3.1998. godine, ko-rienje predmetne javne povrine tuiocu je produeno za period od 5 godina, a do dana 27.3.2003. godine. Reenjem Odeljenja za urbanizam, komunalno-stambene, imovinske pravne poslove Optinske uprave Optine B. od 15.4.2003. godine, tuiocu je nareeno da izvri uklanjanje predmetnog objekta, s obzirom daje isti privremenog karaktera, pri emu je u meuvremenu dolo do izmene plana postavljanja privremenih objekata na javnim povrinama Optine B. Napred oznaeno Odeljenje Optine B. je dana 28.5.2003. godine donelo zakljuak o dozvoli izvrenja, kojim je utvreno daje reenje od 15.4.2003. godine postalo izvrno 18.5.2003. godine te da se predmetnim zakljukom dozvoljava njegovo izvrenje o troku izvrenika. Tuilac nije postupio po napred navedenom zakljuku, te je istom od strane Optine B. upueno obavetenje da e se dana 29.3.2004. godine sprovesti izvrenje napred navedenog reenja, te je uklanjanje predmetnog objekta prinudno sprovedeno oznaenog datuma. Kako je tokom postupka utvreno da tuena nije nezakonito postupala time stoje uklonjen predmetni privremeni objekat, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili kao neosnovan tubeni zahtev za naknadu materijalne tete nastale ruenjem objekta.
242

J i

Neosnovano se revizijom ukazuje na pogrenu primenu materijalnog prava, obzirom daje tuilac podneo zahtev za legalizaciju predmetnog objekta. Naime, predmetni objekat je uklonjen 29.3.2004. godine, na osnovu reenja o uklanjanju objekta od 15.4.2003. godine, s obzirom daje isti privremenog karaktera, koje reenje je postalo izvrno 18.5.2003. godine. Privremeni objekat se moe koristiti na osnovu privremene dozvole nadlenog upravnog organa dok njeno dejstvo traje, te se nakon toga objekat mora ukloniti, usled ega su niestepeni sudovi pravilno zakljuili da se u konkretnom sluaju ne radi o nezakonito provedenom postupku organa tuene, te tuilac ne moe ostvariti prava na naknadu eventualne tete nastale ruenjem takvog objekta. Ovo stoga, stoje odredbama l. 172. st. 1. ZOO propisano da pravno lice odgovara za tetu koju njegov organ prouzrokuje treem licu u vrenju ili u vezi sa vrenjem svojih funkcija. Dakle, odgovornost za nastalu tetu snosi samo pravno lice iji je organ tetu prouzrokovao, a teta na koju se tuilac poziva nije posledica protivpravne radnje, odnosno nezakonit rada organa tuene u vrenju ili u vezi sa vrenjem svojih funkcija, da bi tueni bio u obavezi daje nadoknadi. Stoga su pravilno niestepeni sudovi odbili kao neosnovan zahtev tuioca za naknadu materijalne tete. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2927/05); Posebni sluajevi odgovornosti Ako je krivinom presudom, tuenom (kod kojeg je naen devizni iznos steen na nezakoniti nain), oduzeta imovinska korist pribavljena uinjenim krivinim delom, oteeni moe povraaj oduzetih sredstava traiti od uinilaca krivinog dela. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac je pravni sukcesor Austrijskog osiguravajueg drutva iz Bea prvobitnog tuioca, kod koga je bilo osigurano putniko vozilo, iji je voza navodno skrivio saobraajnu nezgodu - sudar sa putnikim vozilom drugotuenog, na osnovu lanog zapisnika o uviaju koju je sainio prvotueni, tada milicionar. Drugotueni je od pravnog prethodnika tuioca naplatio naknadu navodne tete na svom putnikom vozilu na osnovu tog lanog zapisnika o uviaju prvotuenog, u iznosu od 270.000 austrijskih ilinga. Radnici nadlenog MUP-a Srbije su u predkrivinom postupku oduzeli od drugotuenog dana 23.02.2003. godine kod njega naenih 180.500 AS (ATS) i predali ga u depozit postupajueg Okrunog suda u Poar evcu, koji gaje tokom krivinog postupka uplatio kod Osnovne banke Poarevac, na ime depozita za okrivljene do konane odluke suda. Pravosnanom presudom Okrunog suda u Poar evcu K. 28/93 od 7.09.1993. godine, ovde prvo i drugotueni su oglaeni krivim za izvrenje krivinog dela primanja i davanja mita i osueni na vremenske kazne. Tom krivinom presudom je drugotuenom (kod kojeg je naen taj devizni iznos), na osnovu lanova 84. i 85. KZ SRJ i lana 505. ZKP, oduzeta imovinska korist pribavljena uinjenim krivinim delom u iznosu od 180.500 austrijskih ilinga; a ovde tuilac je upuen na parnicu za ostvarenje svog imovin-sko-pravnog zahteva koji je istakao tokom tog krivinog postupka. Navedena presuda je potvrena presudom Vrhovnog suda Srbije K. 645/94 od 20.09.1994. godine, koju je tuilac preko zastupnika odnosno njegovog za-menika primio dana 4.05.1995. godine. Tubu je u ovoj parnici podneo najpre samo protiv prvo i drugo tuenih fizikih lica dana 12.05.1995. godine, nakon ega je obavestio Okruni sud u P. da je protiv osuenih lica pokrenuo ovu parnicu; da bi kasnije subjektivno proirio tubu i na treetuenu dana 11.03.1999. godine. Na bazi izloenog utvrenog injeninog stanja, drugostepeni sud je izveo pravilan materijalno-pravni zakljuak da se za sada nisu stekli uslovi za obavezu treetuene Republike Srbije u povraaju deviznih sredstava od 180.500 ATS, kao oduzete imovinske koristi pribavljene krivinim delom, obzirom da tada vaei KZ SRJ (vaei u vreme donoenja pravosnane krivine presude), u svom lanu 86. stav 2. propisuje uslove i rokove pod kojima oteeni moe zatraiti namirenje svog imovinsko-pravnog zahteva, koji je prijavio u krivinom postupku, kada je u pogledu njega upuen na parnicu. Neosnovan je tuioev revizijski navod daje u kontekstu svog pravnog stanovita, o tome da za sada nisu ispunjeni zakonski uslovi za traenu obavezu od strane treetuene, drugostepeni sud je onda trebalo da njegovu tubu odbaci kao preuranjenu, a ne da meritorno odluuje, jer bi moglo da doe do procesne situacije tzv. presuene stvari. Ovo stoga, to se o dospelosti neke inidbe meritorno odluuje i to samo ako je ona dospela do zakljuenja glavne rasprave, u smislu lana 331. stav 1. vaeeg ZPP. Dok bi eventualno pitanje prigovora presuene stvari koje je u ovom sporu irelevantno, bilo predmet ocene u tom drugom parninom postupku, ali podrazumeva identitet injeninog osnova i pravnog osnova, pored identiteta parninih stranaka. Netano je revidentovo tvrenje da je pravosnanom presudom Okrunog suda u P. K. 28/93 od 7.09.1993. godine, utvren njegov imovinsko-pravni zahtev u iznosu od predmetnih 180.500 ATS, jer je u smislu svojih ovlaenja iz lana 505. ZKP, a na osnovu lanova 84. i 85. KZ SRJ, krivini sud tom osuujuom presudom izrekao meru oduzimanja imovinske koristi pribavljene uinjenim krivinim delom, u tom iznosu. Zato se ova specifina krivino-pravna mera koja se moe izrei osuujuom krivinom presudom u smislu lana 505. ZKP, kao u ovom sluaju; ne moe upodobiti utvrenju tuioevog imovinsko-pravnog zahteva u odgovarajuem parninom postupku, kao to to revident zagovara.
243

Takoe je neprihvatljivo i tuioevo revizijski stanovite da je njegova tuba podneta u ovoj parnici, ustvari njegovo traenje namirenja iz iznosa oduzete devizne vrednosti, stoga to su za takvo obraanje propisani odreeni (kumulativni) uslovi i rokovi, neposrednim i specifinim zakonskim osnovom iz ve citiranog lana 86. stav 2. KZ SRJ, koje sa pravnog stanovita Vrhovnog suda ova tuba ne ispunjava. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3047/05); Odgovornost pravnog lica za teta nastalu radom njegovog organa U sporu sudske kontrole zakonitosti upravnog akta, sud je ovlaen da ispituje zakonitost (ali ne i celishodnost) upravnog akta, a sadrina te sudske kontrole obuhvata ispitivanje akta sa formalno-pravne procesne i sa materijalno-pravne strane, zbog ega da bi ona mogla imati materijalno-pravne konsekvence na ostvarenje prava na naknadu tete, pravni osnov, odnosno zakonitost rada organa uprave mora se ceniti sa pravnog aspekta nepostojanja, odnosno postojanja krivice organa u vrenju ovlaena po odreenom zakonu. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac je proizvoa proizvoda od mesa za koju delatnost je registrovan. Organ tuene - trini inspektor Ministarstva trgovine Republike Srbije je dana 13.02.1998. godine, nakon izvrene kontrole tuioevog poslovanja, doneo reenje o vraanju i usklaivanju proizvoake i prodajne cene preraevina od mesa sa cenama iz cenovnika Komisije za odreivanje privrednih subjekata koji imaju monopolski poloaj na tritu; shodno odredbama Uredbe o merama za spreavanje i otklanjanje poremeaja na tritu izazvanih zloupotrebom monopolskog poloaja ("SI. glasnik RS", br. 8/95 i 8/97). Ovo reenje je potvreno dana 22.04.1998. godine od strane drugostepenog organa tuene - Ministarstva trgovine. Tuilac je potom pokrenuo upravni spor pred Vrhovnim sudom Srbije, ishodujui presudu U. broj 2252/98 od 4.11.1998. godine, kojom je poniteno navedeno reenje Ministarstva trgovine Republike Srbije, jer u navedenom upravnom postupku nije u prethodnom postupku utvreno da li tuilac spada u krug lica koja predstavljaju privredne subjekte sa monopolskim poloajem na tritu, u kom sluaju se oni o tome i obavetavaju. Zbog navedenog sniavanja cena svojih proizvoda i nemogunosti njihovog poveanja u periodu od 13.02.1998. godine (donoenja navedenog prvostepenog reenja organa uprave) do 31.07.2000. godine, kada je citirana Uredba ukinuta, tuilac je izgubio dobit u iznosu utvrenom nalazom i miljenjem sudskog vetaka finansijske struke od ukupno 2.342.212,48 dinara na dan 31.07.2000. godine (na ime glavnog duga i obraunate kapitalizirane zakonske zatezne kamate) u visini neostvarenog poveanja cena proizvoda od 10,12%. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su zauzeli pravno stanovite daje tuena u obavezi da tuiocu naknadi materijalnu tetu u vidu izgubljene koristi u visini neostvarenog poveanja cena njegovih proizvoda; zbog nezakonitog postupanja organa tuene-dravnog organa, u navedenom upravnom postupku. Meutim, osnovano se revizijom tuene ukazuje na pogreno primenjeno materijalno pravo, zbog ega je injenino stanje ostalo nepotpuno utvreno. Naime, prema lanu 25. Ustava Republike Srbije, svako ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne tete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom nanese dravni organ ili organizacija koja vri javna ovla-enja ili slubeno lice. Odredbom lana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da pravno lice, pa i drava, odgovara za tetu koju njegov organ prouzrokuje treem licu u vrenju ili u vezi sa vrenjem svojih funkcija. Stoga se postupanje organa za iji rad odgovara drava, zakonitost i pravilnost njegovog rada, ocenjuje prema propisanim pravilima postupka za rad tog organa i okolnostima konkretnog sluaja. Tuiocu je nareeno vraanje i usklaivanje cena tuioevih proizvoda reenjem prvostepenog organa uprave tuene koje je doneto dana 13.02.1998. godine, na osnovu lana 42. stav 1. taka 8. Zakona o uslovima za obavljanje prometa robe, vrenje usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru ("Slubeni glasnik RS", broj 39 od 19.09.1996. godine, sa izmenama i dopunama u broju 20/97 od 14.05.1997. godine); kojim je bilo predvieno da e inspektor izrei meru otklanjanja protivpravnog stanja privremenom zabranom obavljanja delatnosti pravnom licu, fizikom licu odnosno preduzetniku, zatvaranjem prostorije u kojoj se obavlja delatnost ili na drugi odgovarajui nain, u taksativno nabrojanim sluajevima. Prema tome, kako drava odgovara za nepravilan i nezakonit rad svojih organa po osnovu krivice tog organa, ijim je nepravilnim i nezakonitim radom prouzrokovana teta treim licima u smislu lana 172. Zakona o obligacionim odnosima; to su niestepeni sudovi propustili da zakonitost rada organa tuene ocene sa tog aspekta, odnosno aspekta odredbi citiranog Zakona o uslovima za obavljanje prometa robe, vrenje usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru, koji je bio na snazi u vreme donoenja prvostepenog reenja organa uprave tuene, prema ijoj odredbi lana 42. stav 1. taka 8. je inspektor imao- pravo i dunost da u postupku kontrole i vrenja nadzora izrie odgovarajuu meru u taksativno nabrojanim sluajevima, od kojih je pod ta-kom 4. naznaen sluaj kada se roba prodaje ili pruaju usluge po cenama viim od propisanih, odnosno utvrenih kalkulacijom ili cenovnikom.
244

Sa pravnog stanovita Vrhovnog suda je pri tom neprihvatljiv tretman pravnog dejstva navedene pravosnane presude Vrhovnog suda Srbije donete u upravnom sporu U. broj 2252/98 od 4.11.1998. godine, koji joj pridaju niestepeni sudovi u oceni zakonitosti rada organa uprave tuene u tom upravnom postupku, tretirajui tu sudsku odluku kojom je uvaena tuba tuioca i poniteno drugostepeno reenje, kao dokaz o nezakonitosti rada organa uprave tuene, u konkretnoj situaciji. Meutim, iz sadrine ove sudske odluke proizlazi da je Vrhovni sud u toj kontroli zakonitosti rada organa uprave tuene naao da u navedenom upravnom postupku ima procesnih greaka, sa kog razloga je i uvaio tubu tuioca. Naime, u ovakvom sporu sudske kontrole zakonitosti upravnog akta, sud je ovlaen da ispituje zakonitost (ali ne i celishodnost) upravnog akta, a sadrina te sudske kontrole obuhvata ispitivanje akta sa forma Ino-pravne -procesne i sa materijalno-pravne strane. Ali naznaena sudska odluka nije presuda tzv. "pune jurisdikcije", jer njom Vrhovni sud nije resio upravnu stvar tuioca meritorno, odnosno nije resio o postojanju ili nepostojanju prava tuioca, ili o njegovom interesu; da bi ona mogla imati materijalno-pravne konsekvence na ostvarenje prava tuioca (na naknadu tete) u ovom sporu. Stoga e prvostepeni sud u ponovnom postupku radi pravilne primene materijalnog prava utvrditi injenice na koje mu je ukazano u ovom reenju. (Prema reenju Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3094/05); Odgovornost pravnog lica za tetu, ako je njegov organ postupao u skladu sa postojeim propisom Upravni organ, koji je pre donoenja odluke Ustavnog suda o ponitaju propisa koji je primenjivan, radio u skladu sa postojeim propisom, nije odgovoran za naknadu tete po osnovu nezakonitosti rada organa uprave. Iz obrazloenja U postupku pred prvostepenim sudom, utvreno je daje reenjem MUP-a RS-SUP P. od 16.5.2000. godine, naloeno "AA", iji je vlasnik tuilac, da u roku od 30 dana primi u radni odnos na neodreeno vreme sa punim radnim vremenom jednog vozaa instruktora. Ovo sa razloga stoje navedeni "AA" imao samo jednog vozaa instruktora u stalnom radnom odnosu, a prema Pravilniku o uslovima za rad "AA " ("Slubeni glasnik SRS" br. 2/83 od 22. 1. 1983. godine), takav "AA mora da ima bar dva vozaa instruktora u stalnom radnom odnosu, da bi se obezbedila obuka kandidata za vozae i polaganje vozakih ispita, u skladu sa propisima o sprovoenju vozakih ispita. Reenjem istog organa od 6. 9. 2000. godine, privremeno je zabranjen rad navedenom "AA ", dok ne zasnuje radni odnos na neodreeno vreme sa punim radnim vremenom sa jo jednim instruktorom, s pozivom na odredbu lana 93. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraaja na putevima, kojim je propisano da e ako "AA" u odreenom roku ne ispuni propisane uslove, odnosno ne otkloni utvrene nedostatke, organ Unutranjih poslova, privremeno zabraniti njegov rad, dok ne ispuni propisane uslove, odnosno ne otkloni nedostatke. Izjavljenu albu na navedeno reenje o privremenoj zabrani rada "AA", Ministarstvo unutranjih poslova, RS-Resor javne bezbednosti Uprava saobraajne policije u Beogradu, je svojim reenjem od 2. 11. 2000. godine odbilo kao neosnovan, s pozivom na odredbu lana 12. Pravilnika o nainu polaganja vozakog ispita ("Slubeni glasnik RS" br. 2/83), kojim je predvieno da lan ispitne komisije iz redova vozaa instruktora, mora biti u radnom odnosu sa punim radnim vremenom u "AA". Protiv navedenog reenja postojala je mogunost pokretanja upravnog spora pred Vrhovnim sudom Srbije, ali takav spor nije pokrenut. Odlukom Ustavnog suda RS od 13. 2. 2003. godine, utvreno je da odredba lana 12. stav 2. Pravilnika o nainu polaganja vozakog ispita ("Slubeni glasnik RS" br. 2/83) nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom, pa je s tim u vezi MUP RS, Resor javne bezbednosti, Uprava saobraajne policije u Beogradu, po zahtevu navedenog "AA", donela reenje 8. 4. 2003. godine, kojim je izmenjeno ranije reenje od 2. 11. 2000. godine i poniteno reenje 6. 9. 2000. godine, o privremenoj zabrani rada "AA", te je predmet vraen prvostepenom organu na ponovni postupak. Polazei od tako utvrenog injeninog stanja, drugostepeni sud je pravilno zakljuio da postupanje organa tuenika prilikom donoenja reenja o privremenoj zabrani rada "AA" vlasnitvo tuioca, nije bilo nezakonito i nesavesno, pa je pravilno primenio materijalno pravo, kada je prvostepenu presudu preinaio i tubeni zahtev tuioca za naknadu tete odbio kao neosnovan, s pozivom na odredbu lana 56. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka ("Slubeni glasnik RS" br. 32/91 i 67/93). Naime, odredbom lana 56. stav 1. navedenog zakona, propisano je da zakoni i drugi propisi i opti akt za koje je odlukom Ustavnog suda utvreno da nisu u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke ustavnog suda, ako do tada nisu pravnosnano re-eni, dok je u stavu drugom predvieno da propisi i drugi opti akti doneti za izvrenje zakona i drugih propisa, za koje se odlukom ustavnog suda utvrdi da nisu u saglasnosti sa ustavom i zakonom, nee se primenjivati od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako iz odluke proizlazi da su ti propisi i drugi opti akti nesaglasni u ustavu i zakonu.

245

Stoji injenica daje odlukom Ustavnog suda Srbije od 13. 2. 2003. godine utvreno da odredba lana 12. stav 2. Pravilnika o nainu polaganja vozakog ispita ("Slubeni glasnik RS" br. 22/83), nije u saglasnosti sa ustavom i zakonom, na osnovu koga je inae zabranjen rad "AA", vozaa tuioca reenjem od 6. 9. 2000. godine i koje je bilo osnov za donoenje konanog reenja tuenika 2. 11. 2000. godine, ali navedena reenja su doneta pre donoenja odluke Ustavnog suda. Sledstveno tome, prilikom donoenja tih reenja ovlaena slubena lica tuenika su postupala u skladu sa odredbama Zakona o bezbednosti saobraaja na putevima i Pravilnika o nainu polaganja vozakog ispita, te nema mesta odgovornosti tuene za eventualnu tetu koju je tuilac pretrpeo zbog privremene zabrane rada "AA", u smislu lana 172. stav 1. ZOO. Prouzrokovani e tete ima za posledicu odgovornost za tu tetu pod uslovima i na nain propisan zakonom. U smislu lana 154. stav 1. ZOO, predvieno je da ko drugome prouzrokuje tetu duan je da istu naknadi, ukoliko ne dokae daje teta nastala bez njegove krivice. tetna radnja sastoji se u injenju koje je protivzakonito, a u ovom sluaju ne postoji protivzakonitost u radu organa tuenog. Bez znaaja je pozivanje u reviziji tuioca na odredbe lana 57. i 58. Zakona o postupku pred ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka, jer je organ tuenog na osnovu zahteva tuioca reenjem broj 224 -112/00 od 8. 4. 2003. godine izmenio svoje reenje od 2. 11. 2000. godine i ponitio reenje doneto 6. 9. 2000. godine oprivremenoj zabrani rada tuioevom "AA". (Premapresudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2797/05); Naknada nematerijalne tete zbog neosnovanos zadravanja u ustanovi za izdravanje kazne Postoji odgovornost za naknadu nematerijalne tete zbog neosnovanog zadravanja u ustanovi za izdravanje kazne nakon nastupanja apsolutne zastarelosti izvrenja krivine sankcije i kada je zadravanje posledica greke u tumaenju propisa a ne samo posledica nepravilnog ili nezakonitog rada organa. Iz obrazloenja: "Niestepeni sudovi su odbili tubeni zahtev za naknadu tete zbog neosnovanog boravka na izdravanju kazne od 13.04.2004. do .21.09.2004. godine, nalazei daje boravak tuioca u zatvoru nakon nastupanja apsolutne zastarelosti izvrenja krivine sankcije posledica pogrenog tumaenja propisa, da se ne radi o nepravil nom ni nezakonitom radu organa i da tuena nije odgovorna za naknadu tete u smislu l. 172. stav 1. Zakona o j obligacionim odnosima. i R evizijo m se o s n o va n o u ka z u je n a p o g re n u p rim e n u m a te rija ln o g p ra va . N ie step en i s u d o v i p ra viln o za klju J u j u d a j e n e o p r a v d a n b o r a v a k t u i o c a u k a z n e n o - p o p r a v n o m d o m u p o s l e d i c a p o g r e n o g t u m a e n j a p r o p i s| a . O r g a n ko ji p o stu p a u o kviru zako n skih o vla en ja n e o d g o va ra zb o g p o g ren o g tu m a en ja za ko n ske n o rm e. P o g ren u p ra vjj n u o cen u p rvo step en o g krivin o g su d a o tklo n io je vii su d u p o stu p ku p o p ra vn o m le ku u za ko n o m p ro p isan o j p ro ce duri. M eutim , niestepeni sudovi su propustili da ocene postojanje odgovornosti tu ene za naknadu tete po krivi| n i m p r o p i s im a , k o j i r e g u l i u p r a v i l a o n a k n a d i t e t e l i c i m a n e o s n o v a n o l i e n i m s l o b o d e . | Odredbama l. 560. stav 1. ta. 3. Zakonika o krivinom postupku ("SI list SRJ", br. 70/01 sa izmenama i j dopunama), vaeim u vreme prouzrokovanja tete, je bilo propisano da pravo na naknadu tete pripada i licu koje je us led greke ili nezakonitog rada organa neosnovano lieno slobode ili je zadrano due u pritvoru ili u ustanovi za izdravanje kazne ili mere. Citiranim propisom regulisanje najiri obim odgovornosti za tetu prouzrokovanu neosnovanim dranjem lica u pritvoru ili na izdravanju krivine sankcije, bez obzira da li je prouzrokovana nezakonitim postupanjem ili samo grekom nekog organa. Istovremeno pravo na slobodu i bezbednost linosti je zagarantovano lanom 5. Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (Zakon o ratifikaciji "Slubeni list SCG"Meunarodni ugovori 9/03). U ovom sluaju nije sporno da je tuilac pogreno zadran u Kazneno popravnom domu nakon 13.4.2004. godine, kao dana nastupanja apsolutne zastarelosti izvrenja kazne zatvora i da zakonski osnov za lienje slobode u navedenom periodu nije postojao, iz ega prema citiranim odredbama proizilazi odgovornost tuenog za naknadu prouzrokovane tete tuiocu." (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 475/06 od 01. marta 2007. godine); Odgovornost za tetu dravnog organa do objavljivanja odluke Ustavnog suda Propis ili opti akt za koji je Ustavni sud utvrdio da nije suglasan sa Ustavom ili drugim zakonom, prestaje da vai danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u "Slubenom glasniku Republike Srbije", te do tog momenta nema nepravilnog postupanja (pa ni osnova odgovornosti za tetu) dravnih organa, koji su primenjivali taj propis ili opti akt.

Iz obrazloenja Prema injeninom stanju, pravilno i u potpunosti utvrenom od strane prvostepenog suda, u periodu vaenja Uredbe o prometu proizvoda pod posebnim uslovima, organi tuene su od tuioca naplatili porez. Navedena Uredba proglaena je neustavnom Odlukom Ustavnog suda dana 25.10.2000. godine. Tuilac je organima 246

tuene podneo zahtev za vraanje naplaenih sredstava 25.12.2000. godine, te je od strane organa tuene tuiocu izvren povraaj sredstava i to glavnog duga u iznosu od 187.145,44 dinara po osnovu reenja od 17.07.2001. godine i obraunate kamate (shodno lanu 108 Zakona o porezu na dobit preduzea) iznos od 2.392,28 dinara po reenju od 19.11.2001. godine. Dalje je prvostepeni sud utvrdio da obraunata pretpostavljena teta u vidu obraunate zatezne kamate u periodu od dana podnoenja zahteva za povraaj 25.12.2000. godine pa do dana vraanja poslednjeg iznosa glavnog duga 20.07.2001. godine, moe da iznosi 57.921,78 dinara. Na ovako utvreno injenino stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je naao da u smislu lana 25 tada vaeeg Ustava Republike Srbije, te lana 172 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima, tueni jeste pasivno legitimisan da tuiocu nadoknadi tetu koja mu je prouzrokovana time to mu organi tuene nisu odmah po prijemu zahteva za povraaj naplaenog poreza (koji je bio naplaen po osnovu Uredbe koja je od strane Ustavnog suda proglaena neustavnom) izvrili vraanje svih sredstava. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 4522/06 od 07.12.2006. godine); Uslovi za naknadu tete od strane drave U sporovima za naknadu tete u kojima je RS tuena po osnovu odgovornosti za rad njenih organa, tuilac mora dokazati da je teta posledica prouzrokovana nepravilnim vrenjem (ili nevrenjem) javnih ovlaenja, koja taj organ ima, kao i daje njena visina neposredno prouzrokovana tetnom radnjom. Iz obrazloenja Osnovano se albom tuene ukazuje da prvostepeni sud nije postupio po nalozima drugostepenog suda iz ve navedenog reenja, odnosno nije utvrdio i obrazloio u emu se ogleda osnov odgovornosti tuene, odnosno koja su to postupanja organa tuenog koja se mogu smatrati prekoraenjem, nepravilnim vrenjem ili povredom vrenja funkcija koje navedeni organ inae ima. Prvostepenom sudnje ve prilikom donoenja reenja P. 1771/2005 navedeno da sama injenica stoje prvostepeno poresko reenje poniteno u drugostepenom postupku i to je dolo do deliminog vraanja sredstava tuiocu, nije sama po sebi dovoljna, da bi se izvukao zakljuak o postojanju odgovornosti tuene za eventualnu tetu koju je tuilac pretrpeo. Da bi se ocenilo ima li uopte ili ne odgovornosti Republike Srbije za rad njenih organa, osim od lana 172. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima, mora se pre svega poi i od lana 25. Ustava Republike Srbije. Navedenim lanom propisano je da svako ima prava na naknadu materijalne i nematerijalne tete koju mu je nezakonitim ili nepravilnim radom nanelo slubeno lice ili dravni organ ili organizacija koja vri javna ovlaenja. Stoga e odgovornost drave postojati ako je nastala teta posledica takvog rada njenog organa, koji se moe smatrati prekoraenjem, zloupotrebom, neblagovremenom ili pogrenom primenom datih ovlaenja. Dakle, u konkretnom sluaju prvostepeni sud je bio duan da pouzdano utvrdi, odnosno tuilac je bio duan da dokae koje se to radnje prvostepenog poreskog organa mogu smatrati nezakonitim ili nepravilnim radom. Ovaj sud kao drugostepeni, delimino prihvata tezu izraenu u prvostepenoj presudi da bi svakako postojala odgovornost tuene za onu tetu nastalu od strane tuioca koja se moe pripisati neblagovremenom vraanju dela neosnovano naplaenog poreza. Meutim, za procenu da li je uopte te tete bilo i koliko ona iznosi, teta bi se morala specificirati tako to bi se precizno uzeo samo onaj deo neosnovano naplaenog poreza koji nije blagovremeno vraen, pa bi se ista imala ceniti samo u periodu od isteka roka od 15 dana od dana donoenja reenja o povraaju neosnovano naplaenih sredstava pa do dana vraanja. Dakle, samo iznos koji je vraen u docnji i samo za period postojanja docnje u vraanju eventualno bi postojala odgovornost tuene za neblagovremeno vrenje poverenih ovlaenja od strane njenih organa, pri emu bi se visina tako pretrpljene tete morala precizno opredeliti i izraunati, odnosno specificirati samo kao ona teta koja je mogua posledica ve navedenog. Dakle, navedena teta se nikako ne moe iskazati kao ukupan smanjeni prihod za elu poslovnu godinu, a kako je to uinio prvostepeni sud. U tom smislu osnovani su albeni navodi kojima se ukazuje da se u konkretnom sluaju moraju primeniti pravila adekvatne uzronosti, odnosno mora utvrditi da je dosueni iznos tete mogua posledica upravo onih injenica koje predstavljaju prouzrokovan)'e tete i da je ista adekvatna nastaloj teti. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 1275/06 od 01.06.2006. godine); Pogreno pravno stanovite nastalo kao rezultat tumaenja zakona ne predstavlja nepravilan rad organa Iz obrazloenja: ,, U predmetnom sporu tuilac je zahtevao da mu tueni naknadi tetu u visini zakupnina koju je plaao za korienje stana u periodu za koji nalazi daje nezakonitim radom tuenog bio onemoguen da ovaj stan koristi. Prema odredbi lana 123. Ustava SRJ svako ima pravo na naknadu tete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom priini slubeno lice ili dravni organ ili organizacija koja vri javna ovlaenja u skladu sa zako247

nom. tetu je duna da nadoknadi Drava. Na osnovu pomenutog ustavnog naela sledi zakljuak daje za postojanje ove odgovornosti potrebno postojanje sledeih kumulativnih uslova: nezakonit ili nepravilan rad lica ili organa koji vri slubu, odnosno delatnost, priinjena teta graanima ili pravnim licima, daje teta priinjena u vezi sa vrenjem slube ili drugom delatnou dravnog organa odnosno organizacije koja vri javna obave-tenja. Prema tome, za postojanje odgovornosti za prouzrokovanu ovu tetu je pretpostavka alternativno, a ne kumulativno postojanje nezakonitog ili nepravilnog rada u obavljanju slube ili delatnosti. Zakonskim propisima nije blie odreeno ta predstavlja nezakonit i nepravilan rad. Briljivom analizom svih okolnosti i tetnog dogaaja, radnje postupajueg organa i njihovog radnika u pobijanoj presudi pravilno se utvruje da ne postoji odgovornost tuenog za tetu u pitanju. I po oceni Vrhovnog suda ne smatra se nezakonitim radom injenica stoje nadleni organ tuenog pogreno protumaio odredbu lana 5. Zakona o stanovanju. Naime, navedeni stambeni organ tuenog postupajui po predlogu za iseljenje tuioca zakljuio je da tuilac nema pravni osnov za korienje stana. Za tako svoje stanovite dao je obrazloenje daje tuiocu bio prestao radni odnos kod davaoca stana a reenje kojim mu je do-deljen stan kao slubeni bilo je ogranieno vremenom do kada je imalo pravno dejstvo. U upravnom sporu Vrhovni sud je izrazio stav da nema osnova stanovite organa tuenog da se radi o korienju stana bez pravnog osnova, te da se u konkretnom sluaju valjanost pravnog osnova za korienje stana ima raspraviti u postupku pred sudom u graanskoj parnici. Obzirom na izloeno sledi da drugaije pravno stanovite organa tuenog u odnosu na pravno stanovite instanciono vieg organa ne moe se smatrati nezakonitim radom, Ovo tim pre kada se ima u vidu daje u upravnom sporu akt o iseljenju tuioca poniten zbog nenadlenosti organa uprave da procenjuje pravnu valjanost osnova korienja stana. Konkretno, akt o iseljenju je poniten jer po oceni Vrhovnog suda u upravnom sporu stambeni organ je nadlean samo za iseljenje lica koje stan koristi bez ikakvog pravnog osnova, a pitanje manjkavost pravnog osnova po kome je stan korien spada u nadlenost suda u graanskom postupku. Nepravilnim radom smatra se postupanje suprotno optim pravnim naelima i pravilima struke. U ovom sluaju, postupajui u okviru svoje nadlenosti organ tuenog zakljuio je da tuilac navedeni stan koristi bez pravnog osnova. Pogreno zauzet pravni stav u obavljanju slubene dunosti u ovom sluaju ne ini rad ovog organa nepravilnim". (Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. 751/99 od 10. novembra 1999. godine); "Neblagovremeno dostavljanje reenja o izvrenju organu nadlenom za sprovoenje izvrenja moe biti razlog za naknadu tete usled zadocnjenja ali ne i razlog za naknadu tete usled neizvrenja pravnosnane presude " - (prema reenju Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5334/96); Odgovornost za tetu zbog nepravilnog i nezakonitog rada dravnog organa Zakonitost i pravilnost rada suda ocenjuje se prema propisanim pravilima postupka za rad organa i okolnostima sluaja. Iz obrazloenja Predmet ovog je spora zahtev tuioca AA da mu tuena Republika Srbija - etvrti optinski sud u Beogradu, naknadi tetu zbog nepravilnog i nezakonitog rada etvrtog optinskog suda u Beogradu, kao izvrnog, nesprovoenj'em prinudnog izvrenja u razumnom roku u doba hiper inflacije. Nije sporno da prema odredbi lana 25. Ustava Republike Srbije svako ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne tete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom nanese slubeno lice ili dravni organ ili organizacija koja vri javna ovlaenja u skladu sa zakonom. I Zakon o obligacionim odnosima u lanu 172. st. 1. propisuje odgovornost pravnog lica za tetu koju njegov organ prouzrokuje treem licu u vrenju ili u vezi sa vrenjem svojih funkcija. Znai, tuena Republika Srbija odgovorna je za tetu nanesenu stranci u izvrnom postupku nepravilnim i nezakonitim radom suda. Meutim, zakonitost i pravilnost rada suda ocenjuje se prema propisanim pravilima postupka za rad organa i okolnostima sluaja. Tako nezakonitim radom slubenog lica ili organa smatra se postupanje suprotno zakonu, drugom propisu ili optem aktu, kao i proputanje da se zakon, drugi propis ili opti akt primeni, a nepravilan rad slubenog lica ili organa je injenje ili neinjenje protivno uobiajenom i propisanom nainu obavljanja delatnosti koja teti pravu ili interesima treeg lica. Polazei od prednjeg i utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su i po stanovitu Vrhovnog suda osnovano zakljuili da tuena Republika Srbija nije u obavezi da tuiocu naknadi utuenu tetu, jer i po oceni Vrhovnog suda nema nepravilnog i nezakonitog rada etvrtog optinskog suda u predmetu I.br.3427/90, poto je sud postupao na uobiajeni zakonom propisan nain u ovom izvrnom predmetu. Zato je, pravilno i po shvatanju Vrhovnog suda odbijen tubeni zahtev tuioca, pa nije osnovano isticanje tuioca u reviziji o pogrenoj primeni materijalnog prava. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 125/07); 248

"Ne dovodi svako nepravilno postupanje dravnog organa u okviru njegovih zakonskih ovlatenja do prava na naknadu tete. Organ koji postupa u okviru zakonskog ovlaenja ne moe biti odgovoran za pogreno pravno tumaenje zakonske norme. Otuda primena neodgovarajue zakonske norme nije povreda dunosti sama po sebi u vrenju funkcije dravnog organa " (iz odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 169/98); "Optina odgovara za tetu koju je njen organ (inspekcija) prouzrokovala treem licu u vrenju svojih funkcija, privremenim oduzimanjem i daljom prodajom robe pre okonanja postupka za privredni prestup koji je zavren odustankom javnog tuioca od optunogpredloga i odbijanjem optube" (iz odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 522/95); "Za tetu koju priini zatiena divlja odgovara organizacija koja gazduje lovitem na kome ta divlja ivi, pod uslovom daje oteeni preduzeo sve mere spreavanja tete od divljai, koje je po osnovu zakona prema vrsti divljai i drugim okolnostima bio duan preduzeta, bez obzira da lije teta priinjena u vreme kada nije bio lovostaj" (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 279/80); "Za tetu koju priine divlje svinje, kao lovostajem zatiena divlja, u smislu l. 66. u vezi l. 10. st. 4. Zakona o lovstvu odgovara organizacija koja gazduje lovitem u kome ta divlja stalno ivi, odnosno optina do predaje lovita organizaciji na gazdovanje, pod uslovom daje oteeni preduzeo propisane mere za spreavanje teta od divljai. Smatra se da divlja stalno ivi u lovitu u kome je teta priinjena ako se suprotno ne dokae, pa je bez znaaja da lije teta priinjena za vreme zabrane lova ili ne " (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 187/79); "Korisnici odnosno vlasnici zemljita u lovitu i okolini zemljita kod upotrebe kemijskih sredstava za zatitu poljoprivrednih i umskih kultura, duni su da u roku od 10 dana pre upotrebe ovih sredstava obaveste organizaciju koja gazduje lovitem o mestu, vremenu, vrsti i nainu korienja hemijskih sredstava, a nain upotrebe mora biti najmanje opasan za divlja. Ako tako ne postupe, odgovaraju za tetu koja nastane trovanjem divljai" (Vrhovni sud Srbije, G. 573/73); "Ueniku povreenom pri velbanju na spravama na asu fizikog vaspitanja pripada naknada tete od kole, bez obzira to do povrede nije dolo krivicom nastavnika koji je vodio as " (Vrhovni sud Jugoslavije, Gz. 94/73); "Uesnik sportske igre, kome drugi igra pri igri nanese telesnu povredu, nema pravo na naknadu tete nastale telesnom povredom, izuzev ako mu je povreda nanesena namerno ili grubim krenjem pravila sportske igre. Za tetu nastalu telesnom povredom odgovara uesnik sportske igre koji je namerno ili grubim krenjem pravila sportske igre naneo telesnu povredu. Solidarno sa njim za tetu odgovara i njegov sportski klub (organizacija), ako u pripremi i u toku igre nije preduzeo odgovarajue mere da se igra odvija u sportskom duhu i u skladu sa pravilima igre " (Zakljuak Savetovanja graanskih i graansko-privrednih ode ljenja Saveznog suda, republikih i pokrajinskih vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 15. i 16. maja 1985. godine); "Protivpravno postupa optina koja pre pravosnanosti reenja o nacionalizaciji porui zgradu koja je bila predmet nacionalizacije, ako reenje o nacionalizaciji bude kasije poniteno. U takvom sluaju optina odgovara vlasniku zgrade za naknadu tete priinjene tim ruenjem " (Vrhovni sud Jugoslavije, Gz. U/70); "Kad su organi tuene optine bez postojanja pravnog osnova izvrili ruenje objekta, koji je bio u graanskoj svojini i imao status trajnog karaktera, onda postoji pravni osnov za obavezivanje tuene optine na naknadu tete koju su sopstvenici pretrpeli protivpravnom radnjom organa tuene " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1776/84); "U naselju gradskog karaktera nije moguno obezbediti da zgade sa svake strane imaju otvoren vidik, pa niko nije duan da obezbedi da vlasnik jedne zgrade ima otvoren vidik preko susedne graevinske parcele i posle izgradnje kue na njoj. Stoga se, po tom osnovu, ne moe ni ostvariti naknada tete. Ali, ako je do zatvaranja vidika dolo zbog nezakonito ili nepravilno izdate lokacije za gradnju kue koja je zatvorila vidik, pa je zbog toga umanjena vrednost ranije sagraene kue, ima mesta dosuivanju naknade tete na teret organa iji je radnik izdao takvu lokaciju " (Savezni sud, Gzs. 61/76); "Kada je konanim reenjem upravnog organa naloeno uklanjanje objekta i materijala nakon ruenja objekta, za koji je izdata privremena lokacija na graevinskom zemljitu do njegovog privoenja nameni prema urbanistikom planu, onda drutveno-politika zajednica nije odgovorna za tetu zbog ruenja objekta, kad to ruenje nije uinio vlasnik, ako takvim ruenjem nije dolo do vee tete nego da je sam vlasnik ruio obje-kat" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 514/85); "Optina na ijoj se teritoriji izgrauje javni put duna je da, pored ostalog, vodi nadzor da lije izvoa radova preduzeo mere za sigurnost radnika i onda kada su radovi izvoeni na osnovu odluke o zavoenju mesnog samodoprinosa u radnoj snazi i odgovara za tetu koju radnik kao uesnik samodoprinosa pretrpi zbog povrede na radu " (Vrhovni sud Srbije, G. 2902/77); 249

"Drutveno-politika zajednica (optina) po naelu uzronosti odgovara za naknadu tete milicionaru povreenom u vrenju slube od lica koje se protivilo uredovanju i milicionara udarilo kamenom u glavu i na-nelo mu telesnu povreduZ (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 167/73); "Ako sud poniti ugovor o doivotnom izdravanju zato to sudija prilikom overe ugovora nije upozorio ugovorae na posledice ugovora, oteenik osnovano moe zahtevati naknadu tete od drutveno-politike zajednice, pri emu postojanje odgovornosti nije uslovljeno namerom ni grubom nepanjom sudije, ve jedino neprimenjivanjem ili pogrenim primenjivanjem odreenih propisa, osim ako je re o pogrenom tumaenju zakona. Postojanje namere ili grube nepanje pravno je relevantno u regresnoj parnici drutveno-politike zajednice protiv sudije " (Savezni sud, Gz. 39/74); "Ako bivi vlasnik proda nacionalizovanu stambenu zgradu kao svoju, uverivi kupca uverenjem nadlenog organa uprave da zgrada nije nacionalizovana, pa se kasnije utvrdi daje ugovor o kupovini i prodaji ove zgade bez pravnog dejstva zbog toga stoje zgrada bila nacionalizovana, onda kupac moe traiti naknadu tete od drutveno-politike zajednice iji je organ izdao navedeno uverenje samo u sluaju da od prodavca, odnosno njegovih naslednika, nema iz ega da se naplati data kupovna cena i da postoji krivica organa za izdato uverenje " (Vrhovni sud Srbije, G. 4490/73); "Odgovornost zdravstvene organizacije je subjektivne, a ne objektivne prirode, i ona odgovara za tetu prouzrokovanu pacijentu ako njeni lekari i drugo medicinsko osoblje nisu postupali u skladu sa pravilima medi; cinske nauke i sa odgovarajuom panjom, pa iz takvog ponaanja proistekne teta. Graansko-pravna odgovornost zdravstvene organizacije postoji samo ako se dokae da u datim okolnostima lekari i zdravstveno osoblje medicinske ustanove nisu postupali onako kako je trebalo " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1659/84); "Zdravstvena ustanova, koja vri medicinsku intervenciju, moe odgovarati samo za one posledice intervencije koje nastanu usled nestrunog, nepaljivog i nepropisnog rada njenih radnika, dakle, za posledice koje se mogu pripisati u krivicu lekarima i drugom medicinskom osoblju zbog postupanja koje nije bilo u skladu sa pravilima medicinske struke (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2066/80); ,, Ako pravila medicinske nauke odnosno struke doputaju odreeni i sloeniji metod leenja, uz upotrebu savremene komplikovane opreme, uprkos mogueg rizika u vidu tetnih posledica po zdravlje pacijenta zbog ta kvog naina leenja, i ako je takav nain leenja u izvesnim sluajevima opte prihvatljiv u medicini, onda za iz! uzetno nastupanje tetnih posledica zdravstvena organizacija u kojoj je leenje vreno ne moe odgovarati po osnovu objektivne odgovornosti, tj. na osnovu samogprouzrokovanja tete. Sve ovo pod uslovom da je pacijent, odnosno njegov staralac upozoren na mogue tetne posledice i daje pristao na tu vrstu leenja " (Savezni sud, Gzs. 62/77); "Kad je utvreno daje kirurka intervencija bila nuna i daje izvedena po svim pravilima medicinske nauke, onda zdravstvena organizacija, u kojoj je izvrena hirurka intervencija, nije u obavezi da oteenom isplata naknadu tetu, kojujepretrpeo kao posledicu ove intervencije" (Vrhovni sud Srbije-, Rev. 1832/85); Odgovornost za tetu od opasne stvari ( l. 172. u vezi l. 174.) - "Imalac opasne stvari ne oslobaa se objektivne odgovornosti ako uini propust u kontroli nad tom stvari, pa doe do njene neovlaene upotrebe " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 344/02); Naknada tete koju prouzrokuje sud - "teta koju prouzrokuje sud otklanja se tubom prema dravi a ne prema jedinici lokalne samouprave" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 5507/01).

250

Primer tube radi naknade tete zbog unitenja useva OPSTINSKI SUD Tuilac: _____________________________________, iz_____________________, ul. __________________, br. ____. Tueni: Direkcija za upravljanje umama ul.________________________, br. ______. ___________, Lovako gazdinstvo TU BA radi naknade tete, vrednost spora: __________dinara, u 2 primerka. Tuilac je kao uzoran voar, u jesen _______ godine, na mestu zvanom ___________________, u _________________, zasadio povrinu od 2.00 ha raznim vokama, i to: ______________________________________. Ove voke su u 200_. godine su dale prvi rod. Zemljite sa zasaenim voem je ograeno pletenom icom, visine ____m, a voke su zatiene premazom hemijskih sredstava, neprijatnog mirisa za divlja. Dokaz: a) uviaj na licu mesta, b) svedoci: ___________________________________, svi iz sela ___________, v) sasluanje stra naka. Meutim, krajem januara _______godine, kada je napadao jai sneg, gladna divlja, uglavnom srne i zeevi iz lovita tuenog gazdinstva, ula je u vonjak tuioca preskakanjem preko ograde, a mestimino kroz izrovani otvor ispod ice, i pored navedenog obezbedenja izgrizli su koru stabala na oko 280 raznih voaka, to e imati za posledicu potpuno osuenje voaka. Priinjena teta prema izvrenom vetaenju u postupku obezbedenja dokaza iznosi _________dinara. Dokaz: a) zapisnik o uviaju suda na licu mesta, sa nalazom vetaka b) svedoci napred navedeni, v)sasluanje stranaka. ________________. godine, ___________u __________,

Tueno gazdinstvo gazduje lovitem, to je nesporno, a nalazi se u blizini ____________i mesta, na ko me se teta dogodila. Ono je u smislu lana 54. Zakona o lovstvu odgovorno za priinjenu tetu tuiocu. Tuilac eli da obnovi vonjak novim zasadima, ali je za njihovu sadnju potrebno _____________dina ra, to je specificirano u posebnom prilogu tuioca, a teta koja je procenjena za period od _________ do____________godine iznosi ______________dinara, s obzirom da za to vreme tuilac nee moi da ostvari bilo kakav prihod, imajui u vidu da se on preteno bavi voarstvom i da od prodaje voa stie dohodak. Dokaz: vetaenje. Podnosei blagovremeno tubu, a u smislu lana 54. Zakona o lovstvu, tuilac predlae da sud, po sprovedenom postupku i izvedenim dokazima donese P R E S U DU Obavezuje se tuena Direkcija za upravljanje umama __________, Lovako gazdinstvo ____________________iz____________, da tuiocu __________________, iz_____________, na ime naknade tete plati, i to: za podizanje i negu novih zasada na povrini od 2.00 ha. iznos od _____________dinara, i za izgubljenu dobit roda voaka __________________, na toj povrini, za period od ____________do_____________godine, u iznosu od _____________dinara, u ukupnom iznosu od _______________dinara, sa zakonskom kamatom od ____________________do isplate, kao i trokove postupka, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvrenja.

_________________godine.

Tu i l a c ,

251

ODGOVORNOST ZA TETU OD OPASNE STVARI ILI OPASNE DELATNOSTI

Pretpostavka uzronosti ( cl. 173. ZOO)
Prema pravnoj teoriji, opasne su one pokretne ili nepokretne stvari kod kojih poloaj, upotreba, unutranje osobinejli samo postojanje, stvaraju poveanu opasnost za okolinu, pa moraju biti nadgledane i upotrebljavane s veom panjom. Zakon o obligacionim odnosima nije dao definiciju opasne stvari i opasne delatnosti, ali je u svojim odredbama (cl. 154. st. 2) iskazao normu da se za tetu od stvari ili delatnosti, od kojih potie poveana opasnost tete za okolinu, odgovara bez obzira na krivicu, dok je u posebnim odredbama od odgovornosti za tetu od opasne stvari ili opasne delatnosti (l. 173177) regulisao pravila o pretpostavkama uzronosti, o odgovornom licu za tetu, predaji stvari treem licu i osloboenje od odgovornosti. Odgovornost za naknadu tete po osnovu krivice i odgovornost za drugog, kao to je u prethodnim komentarima odreenih lanova reeno, nastaje ako su ispunjeni uslovi: daje teta priinjena; daje ona priinjena nedoputenom radnjom, odnosno protivpravnom radnom; zatim da se izvrena radnja, odnosno proputanje moe pripisati krivici tetnika, bez obzira da li je teta prouzrokovana putem neke stvari ili ne, dok se kod odgovornosti za drugog odgovornost lica koje treba da naknadi tetu, prouzrokovanu od drugog, pretpostavlja, kao i da postoji uzrona veza izmeu radnje tetnika i nastale tete. Meutim, kod osnova od odgovornosti za naknadu tete od opasne stvari, odnosno opasnom delatnou, smatra se da potie od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokae da one nisu bile uzrok tete. Postoje razna shvatanja o odgovornosti za tetu od opasne stvari ili opasne delatnosti. Naime, ranije je bilo prihvaeno shvatanje da se odgovornost za tetu po navedenim osnovima vezuje iskljuivo za krivicu onoga ko je tetu priinio opasnom stvari ili delatnou neposredno. U novom pravu, nastalom razvojem industrije, odnosno tehnike u celini, ustanovljena je u obligacionom pravu pored subjektivne odgovornost (ako je neko tetu prouzrokovao svojom krivicom) i objektivna odgovornost, kada se za tetu od opasne stvari ili opasne delatnosti odgovara ne samo onda ako je ona prouzrokovana od opasne stvari ili opasne delatnosti koji su u neposrednoj funkciji tetnika, ve i onda ako je teta nastala od opasne stvari, iji poloaj ili osobine, ili samo njihovo postojanje predstavlja poveanu opasnost za okolinu, za koje je nuno da budu nadgledane ili upotrebljavane sa poveanom panjom. Za utvrivanje odgovornosti od opasne stvari ili opasne delatnosti bitno je ispunjenje da se dokae postojanje tete, zatim daje teta prouzrokovana tetnikovom radnjom i da postoji uzrona veza izmeu nastale tete i opasne stvari, kao posledica funkcionisanja opasne stvari, odnosno ak i njenog postojanja kao opasne stvari, u ijem nastajanju je opasna stvar materijalno uestvovala. Pri tom nije od znaaja za oteenog da li je teta nastala krivicom tetnika, odnosno njegove stvari, ve je dovoljno utvrenje da vlasnik ima koristi od aktivnosti opasne stvari, a oteeni nije u mogunosti da sprei nastanak tete od upotrebe te stvari. Na primer, korienjem eleznice, aviona, autobusa i si., teta moe nastati usled korienja tih stvari, koje su po-samom njihovom svojstvu i nainu upotrebe u mogunosti da otkazu, te da nastane kakav udes koji e prouzrokovati tetu putnicima, pa teta nastala iz takvog dogaaja smatra se da je nastala od opasne stvari, ak i ako upravlja tih opasnih stvari savesno upravlja, ali teta nastane zbog nekog kvara na takvoj stvari. Definicija tete, kako ju je odredio ovaj lan, u vezi opasne stvari, odnosno opasne delatnosti, daje mogunost sudovima da procenjuju da lij e neka teta nastala od opasne stvari, odnosno da lije teta nastala u vezi opasne stvari ili opasne delatnosti koja je bila uzrok tete, ili je teta nastala iz drugih razloga koje nisu u vezi sa nekom opasnom stvari ili opasnom delatnou. Sudska praksa Objektivna odgovornost "Vlasnik opasne stvari odgovara po pravilima o objektivnoj odgovornosti, ali je njegova odgovornost za tetu prouzrokovanu opasnom stvari iskljuena ako je teta nastala dejstvom vie sile, krivicom treeg lica ili iskljuivom krivicom oteenog (Vrhovni sud Srbije, Rev. 961/80); "Shodno pravnim pravilima graanskog prava, za tetu je odgovorno lice koje je tu tetu prouzrokovalo svojom krivicom, a nezavisno od krivice za tetu je odgovoran i imalac opasne stvari, odnosno vrilac opasne delatnosti, ako je teta prouzrokovana opasnom stvari, odnosno vrenjem opasne delatnosti, osim sluajeva koji iskljuuju njegovu odgovornost" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1389/78);

252

"Kad odgovornost za tetu potie od opasne stvari, uvekje odgovoran j njen vlasnik odnosno dralac, osim ako dokae daje teta nastala, uz ostalo, iskljuivo ponaanjem oteenog, koje vlasnik odnosno dralac opasne stvari nije mogao predvideti i ije posledice nije mogao izbei" (Savezni sud, Gz. 14/74); "Ako neka opasna stvar za vreme mirovanja njenog mehanizma nije opasna, pa je svojim postupanjem /nehotinim/ potencijalni oteeni stavi u pogon, teta proizala iz njenog delovanja prouzrokovana je njenim opasnim svojstvom, a posebno je pitanje da li se vlasnik odnosno korisnik opasne stvari moe ekskulpirati od odgovornosti, ili moe istai prigovor podeljene odgovornosti" (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 367/72); "Automobil u pokretu predstavlja opasnu stvar i njegov vlasnik odnosno korisnik odgovorni su za tete koje upotrebom automobila budu prouzrokovane treim licima. Tu odgovornost iskljuuje samo dejstvo vie sile, krivica treeg lica ili iskljuiva krivica oteenog" (Vrhovni sud Srbije, G. 278/77); "Vlasnik automobila odgovara za tetu koju prouzrokuje upotrebom automobila. Meutim, ako je automobil protivpravno oduzet od vlasnika, vlasnik nee odgovarati samo ako dokae da je preduzeo odgovarajue mere radi zatite automobila od domaaja treih lica " (Vrhovni sud Srbije, G. 3610/76); "Za motor vozila, koji je ispao iz oteenog vozila i ostao da lei neidentifikovan i neobeleen podobnim znakom na kolovozu, ne moe se rei da ne predstavlja opasnu stvar za ostale uesnike u saobraaju. injenica da se motor u momentu sudara fiziki odvojio od vozila, ne znai da vie ne predstavlja sastavni deo vozila. Motor i dalje pripada vozilu iz koga je ispao i vlasnik toga vozila, koji je oglaen krivim za saobraajnu nezgodu, odnosno osigurava, odgovaraju za tetu koja je nastala upotrebom vozila kao opasne stvari, pa i motora u konkretnom sluaju " (Vrhovni sud Srbije, G. 1680/76); "Kada je zapreno vozilo prikljueno registrovanom traktoru i kree se po javnom putu, onda se teta prouzrokovana upotrebom tog vozila kao prikljunog, u odnosu na druge uesnike u saobraaju, smatra tetom od prikljuenog vozila " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1908/82); "Ako su traktor i vralica u procesu rada spojeni tako, da rad jednog na vridbi nije mogu bez rada drugog, onda traktor i vralica ine jedinstvenu opasnu stvar u odnosu na trea lica, pa je stoga odgovornost sop-stvenika ovih, inae posebnih stvari, za tetu priinjenu treim licima za vreme procesa rada, solidarna " (Vr-hovni sud Srbije, G. 2806/75); "Tree lice, koje pretrpi tetu u sudaru vie motornih vozila, moe traiti naknadu bilo od svakog vlasnika motornog vozila pojedinano, bilo od svih vlasnika solidarno, po osnovu objektivne odgovornosti, bez obzira na njihovu krivicu za tetni dogaaj, ukoliko ne postoje okolnosti koje iskljuuju objektivnu odgovornost" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 502/81 i Gzz. 288/80); "Za utvrivanje prava na naknadu tete porodici poginulog, ija je smrt nastupila usled toga stoje ispao iz voza u pokretu, bez znaaja je da lije. tueno elezniko transportno preduzee krivo za udes, ve je od znaaja samo da li postoje uslovi za iskljuenje objektivne odgovornosti tuenog" (Savezni sud, Gzs. 64/75); "Niestepeni sudovi su zakljuili da tuena elezniko transportna organizacija nije odgovorna za nastanak tete, do koje je dolo prevrtanjem voza, jer je prevrtanje voza prouzrokovano klizanjem terena. Ukazujui na odredbu l. 177. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima, prema kojoj se imalac opasne stvari oslobaa od odgovornosti za tetu ako dokae da teta potie od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, ije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbei ili otkloniti, Vrhovni sud je ukazao da u konkretnom sluaju nije raieno da li se dugotrajno erozivno dejstvo reke u noici padine moglo primetiti i predvideti i da lije tuena eleznika transportna organizacija u vezi sa erozivnim dejstvom reke bila obavezna da dejstvo erozije i stabilnost noice padine i potpornog zida stalno ili povremeno kontrolie i preduzima odgovarajue aktivnosti za saniranje uoenih posledica dejstva erozije i spreavanja nastanka tete " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 437/85); "elezniko transportno preduzee, kao imalac opasne stvari, odgovara za tetu koju u vozilu pretrpi putnik usled povrede zadobijene od nepoznatog lica ubacivanjem kamena kroz prozor vagona dok se voz kretao na otvorenoj pruzi samo u sluaju ako postoji krivica njegovih radnika stoje do ovoga dolo, a ne kao imalac opasne stvari" (Vrhovni sud Srbije, G. 983/73); "Za tetu prouzrokovanu neispravnim liftom, kao opasnom stvari, odgovorna su drutveno-pravna lica koja su nosioci prava korienja, upravljanja i raspolaganja stanovima u drutvenoj svojini, odnosno organizacija na koju su drutveno-pravna lica prenela ta prava i etani vlasnici" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1065/85); "Dobavlja plinskih boca odgovara za tetu koju korisnik pretrpi usled upotrebe plina, ako nije snabdeo korisnika posebnim uputstvima za rukovanje odnosnim bocama i nije ga na odgovarajui nain obuio da se njima koristi" (Savezni sud, G. 14/82);

253

"Drava odgovara po objektivnom principu za tetu koja nastane usled eksplozije topovske granate, koja je ostala na mestu gde su izvoene vojne vebe " (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 26/70); "Ako je saobraajni udes prouzrokovan krivicom treeg lica, oteeni nema pravo da trai naknadu tete od osiguravajueg zavoda kod koga je osigurano vozilo kojim je teta prouzrokovana, jer krivica treeg lica iskljuuje odgovornost vlasnika opasne stvari, pa samim tim i odgovornost osiguravajueg zavoda, koji kao osigurava odgovara samo u granicama i obimu u kome je odgovoran njegov osiguranik" (Vrhovni sud Srbije, G. 66/72); "Ako je imalac lien dravine stvari na protivpravan nain, za tetu koja od te stvari potie ne odgovara on, ve onaj koji mu je oduzeo dravinu. To vai i za opasne i druge stvari, kad je teta nastala propustom u njihovom odravanju u bezbednom stanju od strane lica koje je duno da stvar u takvom stanju odrava " (Savezni sud, Gzs. 47/77); "Delatnost u okolnostima sa poveanom opasnou po svojoj prirodi i nainu obavljanja predstavlja poveanu mogunost nastanka tete ps ivot i zdravlje ljudi ili drugih dobara. Za tetu nastalupri obavljanju takve delatnosti odgovara se bez obzira na krivicu " (Savezni sud, Gzs. 27/76); "Ako je teta posledica delatnosti, koja po svojoj prirodi i nainu obavljanja predstavlja poveanu mogunost nastanka tete za ivot i zdravlje ljudi ili drugih dobara, onda se za tako nastalu tetu odgovara bez obzira na krivicu " (Savezni sud, Gzs. 42/76); "Investitor je duan da preduzme sve potrebne mere radi otklanjanja tete koja bi mogla da nastane za okolinu u vezi sa izgradnjom, postojanjem ili upotrebom investicionog objekta, ili sa delatnou koja e se na tom objektu vriti. Ova odgovornost je objektivne prirode. Za nastalu tetu u toku gradnje solidarno odgovara sa investitorom i izvoa radova, shodno njegovim obavezama u pogledu uslova i naina rada " (Vrhovni sud Srbije, G. 1482/77); "Prema svojoj sadrini, delatnost civilne zatite obuhvata niz mera zatite i spaavanja od ratnih opasnosti i razaranja, tako da se po svojoj teini ovakve vebe odvijaju pod okolnostima sa rizikom od opasnosti nastupanja eventualne tete. Ukoliko usled takvog rizika nastupi teta za uesnike, koji su obavezni u smislu l. 150. Zakona o optenarodnoj odbrani da uestvuju u izvoenju organizovanih vezbi, a prema l. 151. st. 2. istog zakona civilna zatita se organizuje kao jedinstveni sistem u optini odnosno gradu, onda organizator, shodno l. 174. u vezi l. 173. Zakona o obligacionim odnosima, snosi posledice takvog rizika " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 401/85); "Padobranska delatnost predstavlja delatnost sa poveanom opasnou, pa organizacija koja se bavi tom delatnou odgovara po principu objektivne odgovornosti za naknadu tete koju pretrpi radnik u vrenju radne obaveze u padobranstvu" (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 212/70); "Sportsko-rekreacioni centar, kao organizacija koja vri usluge graanima u obavljanju sportsko-rekreativne aktivnosti klizanja na ledu, ne odgovara po pravilima o objektivnoj odgovornosti, jer se klizanje na ledu ne smatra opasnom delatnosti" (Sednica Graanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 23. i 25. aprila 1984. godine); "Kad je tuilja, kao putniku inobusu, ne obraajui panju na injenicu daje inobus u pokretu, van eleznike stanice otvorila vrata inobusa i izgubivi ravnoteu ispala iz vagona, eleznika transportna organizacija je osloboena odgovornosti za tetu koju je tuilja u ovakvom sluaju pretrpela ispadanje iz inobusa " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 461/85); "Kada je teta nastala od opasne stvari, odnosno opasne delatnosti, uzronost se pretpostavlja ali se ta pretpostavka moe obarati protivdokazima " - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4206/94); Grom i teta na radu - "Da bi prirodni dogaaj, kao via sila, iskljuivao odgovornost poslodavca za tetu nastalu na radu ili u vezi sa radom, mora biti nepredvidiv, izuzetan, neoekivan i neotklonjiv. Udar groma jeste prirodni dogaaj, ali nije via sila, ako je mogao biti izbegnut prekidom rada dok traje nevreme" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 246/01); Odgovornost za tetu zbog nepravilnog i nezakonitog rada dravnih organa (odnosi se i na l. 174,177. st.2. i 200.) Propust dravnog organa, nepreduzimanjem mera radi ouvanja ivota i zdravlja poverenih mu ljudi, s obzirom daje mogao predvideti posledicu koja je nastupila, a preduzimanjem odgovarajuih mera mogao ju je spreiti, nema mesta iskljuenju njegove odgovornosti za naknadu tete. Iz obrazloenja Polazei od utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi utvrdili odgovornost tuene, u smislu lana 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima, nalazei daje samoubistvo pokojnog PP rezultat njegovog reagovanja na ratne okolnosti (stanje poveane opasnosti i straha za sopstveni ivot i telo zbog suoavanja sa posledicama ratnih dejstava), kada mu je, propustom nadlenih stareina, dozvoljeno da pod dejstvom alkohola, naoruan, bude na borbenom zadatku - strai.
254

Propust tuene, nepreduzimanje mera radi ouvanja ivota i zdravlja poverenih ljudi, u konkretnom sluaju ogleda se u injenici da su pretpostavljene stareine imale saznanje o konzumiranju alkohola u jedinici i to nisu spreili, a potom su dozvolili da pokojni PP, pod dejstvom alkohola ostane naoruan i ak ostavljen na strai, gdeje i dolo do tetnog dogaaja. S obzirom daje tuena mogla predvideti posledicu koja je nastupila, te ju je mogla, preduzimanjem odgovarajuih mera spreiti, to pravilno niestepeni sudovi nalaze da nema me-sta iskljuenju odgovornosti tuene primenom lana 177. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Tuioci imaju pravo na pravinu naknadu nematerijalne tete za pretrpljene duevne bolove zbog smrti bliskog lica - sina (lan 200. stav 1. ZOO), iju je visinu drugostepeni sud pravilno utvrdio. Tuioci su iveli u zajednikom domainstvu sa sada pokojnim PP, koji im je sinjedinac i koji je poginuo u dvadeset devetoj godini ivota. Zbog bliskog srodstva i jake emocionalne vezanosti sa njim, kao i okolnosti pod kojima je izgubio ivot, tuioci su trpeli i nesumnjivo trpe i danas velike duevne bolove, koji opravdavaju dosuivanje pravine novane naknade u smislu lana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Iznos od po 400.000,00 dinara na ime naknade ovog vida nematerijalne tete tuiocima i po nalaenju Vrhovnog suda je adekvatno odmeren uz ispravnu primenu lana 200. stav 2. ZOO, a u smislu lana 223. ZPP. Dosuena naknada nematerijalne tete, odreena je prema znaaju povreenog dobra i cilja kome naknada slui, uz pravilnu ocenu svih okolnosti znaajnih za odluku o visini naknade nematerijalne tete. Navedene iznose opravdava i jaina i karakter duevnih bolova zbog pogibije sina. Pravina naknada nematerijalne tete kao oblik otklanjanja tetnih posledica sastoji se u isplati sume novca kao satisfakcije za pretrpljenu nematerijalnu tetu, da bi se kod oteenih uspostavila psihika i emotivna ravnotea koja je postojala pre tetnog dogaaja, u meri u kojoj je to mogue, a za patnje i bolove koje su tuioci trpeli i koje nesumnjivo trpe i danas. Pri tom, pravina novana naknada ne srne biti cilj, ve mora biti sredstvo za ublaavanje pretrpljene nematerijalne tete, a ne srne pogodovati ni tenjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i svrhom (komercijalizacija linih dobara i podsticanje lukrativnih motiva). Tuiocima su, pravilnom primenom odredaba lana 189. stav 1. i 2. i lana 193. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, dosueni materijalni trokovi koje su imali zbog smrti sina, a koji se odnose na trokove sahrane, poduja, nabavku crnine i podizanja nadgrobnog spomenika, pri emu su uzeti u obzir uobiajeni trokovi i po prosenim cenama u sredini u kojoj je pokojni PP iveo i sahranjen, u vreme donoenja sudske odluke (lana 189. stav 2. i 193. stav 1. ZOO). Pri tom, ovako dobijen iznos materijalnih trokova, pravilno je umanjen za deo za koji su tuioci ve obeteeni od strane tuene. Ispitujui dozvoljenost revizije tuilaca na osnovu lana 382. stav 2. i lana 389. stav 2. Zakona o parninom postupku, Vrhovni sud Srbije ja naao da revizija tuilaca nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne moe podneti. Vrednost predmeta spora revizijom pobijanog dela pravnosnane presude, u odnosu na tuioce pojedinano ne prelazi 300.000,00 dinara (po 92.559,00 dinara). (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 156/07); Odgovornost za tetu od opasne delatnosti naknada nematerijalne tete (odnosi se i na 174.) Odredbe programa restruktuiranja drutvenih preduzea primenjuju se na sve poverioce ija su potraivanja dospela pre odpoinjanja postupka restruktuiranja a nisu naplaena, kao i na sve poverioce ija su potraivanja dospela u toku postupka, zakljuno da danom njegovog okonanja. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac je kod tuenog radio kao _____ ureaja u periodu od 1.4.1981. godine, a 5. avgusta 1992. godine je rasporeen na posao radnika obezbeenja. Zbog uslova rada, tu ilac je oboleo od profesionalnog oboljenja -______, zbog koje je dolo do potpunog gubitka radne sposobnosti, pa je tuiocu reenjem Republikog fonda PIOZ Filijala___________utvreno pravo na invalidsku penziju poevi od 31.7.2003. godine. Nalazom i miljenjem vetaka utvreno je daje tuiocu ivotna aktivnost umanjena za 80%, a utvrenje i intenzitet i trajanje fizikih bolova i straha. U postupku restruktuiranja tuenog, koji je zapoet odlukom Agencije za privatizaciju od 27.6.2003. godine i okonan zakljuenjem ugovora o kupoprodaji drutvenog kapitala tuenog putem javnog tendera dana 5. septembra 2004. godine, izmeu Agencije za privatizaciju kao prodavca i "W" kao kupca, tuilac je prijavio potraivanje nematerijalne tete po osnovu profesionalnog oboljenja u iznosu od 350.000,00 dinara. Usvojenim programom restruktuiranja predvieno je da se sva prijavljena potraivanja otpisuju u iznosu od 72,7%, a da se namiruju i u preostalom delu osnovanog zahteva. Kod ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno je u niestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen deo tubenog zahteva tuioca preko iznosa naknade nematerijalne tete dosuenih prvostepenom presudom. Naime, kako je tuilac oboleo od profesionalnog oboljenja, tueni je u obavezi da mu naknadi nastalu nematerijalnu tetu u smislu l. 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima i lana 96. Zakona o radu. Visina 255

pravine naknade koja tuiocu pripada po osnovu pretrpljenih duevnih bolova zbog umanjenja opteivotne aktivnosti, pretrpljenog straha i fizikih bolova, pravilno je utvrena, u skladu sa lanom 200. Zakona o obligacionim odnosima, i to za pretrpljeni duevni bol 640.000,00 dinara a za pretrpljeni strah i fiziki bol po 80.000,00 dinara. Prema lanu 23a. Zakona o privatizaciji ("Slubeni glasnik RS", br. 38/01), Program restruktuiranja do-net u skladu sa ovim zakonom ima snagu izvrne isprave i smatra se ugovorom kojim se utvruje visina i nain izmirivani a potraivanja poveri laa koja su u njemu utvrena. Stavom drugim je predvieno da ako se po donoenju programa restruktuiranja protiv subjekta privatizacije, odnosno kupca kapitala, pokrene postupak pred nadlenim organom, nadleni organ je duan da u sluaju kad je potraivanje osnovano, obavee subjekat privatizacije, odnosno kupca kapitala, na isplatu potraivanja na nain predvien programom restruktuiranja. S obzirom na citirani lan 23a. Zakona o privatizaciji, kao i na odredbu lana 20. istog zakona i lana 19. Uredbe o postupku i nainu restruktuiranja preduzea i drugih pravnih lica ("Slubeni glasnik RS", br. 1/02), odredbe programa restruktuiranja primenjuju se na sve poverioce ija su potraivanja dospela pre odpoinjanja postupka restruktuiranja a nisu naplaena, kao i na sve poverioce ija su potraivanja dospela u toku postupka, zakljuno da danom njegovog okonanja. Kako je tuioevo potraivanje prijavljeno u postupku restruktuiranja, njegov tubeni zahtev pravilno j e odbijen preko 27,3% visine njegovog opravdanog potraivanja, a revizijom se neosnovano istie pogrena primena materijalnog prava. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2946/05); teta nastala u vezi opasne stvari (odnosi se i na 177. st. 4.) tetu koju je treem licu prouzrokovao pripadnik policije, upotrebom slubenog pitolja van rada, solidarno odgovara i Republika Srbija kao imalac takve stvari. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tueni GG je za vreme dok je bio pripadnik rezervnog sastava Mi nistarstva unutranjih poslova, SUP-a u____, slubenim pitoljem TT M,57, u vremenu dok nije bio na radu, iz ne hata liio ivota sada pokojnog PP, za staje osuen za krivino delo iz nehata iz lana 49. KZ RS. Pravilan je zakljuak daje tubeni zahtev osnovan i da su tueni Republika Srbija i GG duni da tuiocima solidarno naknade materijalnu i nematerijalnu tetu zbog smrti bliskog lica. Neosnovani su revizijski navodi da tuena nije odgovorna za tetu, koju su zbog smrti bliskog lica pretrpeli tuioci, jer za tetu koju je treem licu prouzrokovao pripadnik policije, upotrebom slubenog pitolja van rada, odgovara Republika Srbija, kao imalac takve stvari, a na osnovu lana 173. Zakona o obligacionim odnosima, prema kome teta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnou smatra se da potie od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokae da one nisu bile uzrok tete. Pravilan je zakljuak daje tueni GG u vreme kritinog dogaaja bio pripadnik rezervnog sastava MUP-a, pa je odnos izmeu tuene i tuenog GG odnos izmeu imaoca opasne stvari i lica koje je u njegovoj slubi u smislu lana 170. Zakona o obligacionim odnosima. Osnov odgovornosti imaoca opasne stvari, u ovom sluaju RS, sastoji se u tome to ima neposrednu korist od te stvari, pa se on po tome razlikuje od ovlaenog draoca, koji po nekom osnovu stvar dri i tom prilikom opasnu stvar koristi za svoj raun, dok lice u slubi imaoca stvari stvar dri po osnovu radnog ili drugog pravnog osnova, upotrebljava i uva u interesu imaoca, to u stvari znai da neposrednu korist od same opasne stvari ima njen imalac. Stoga je pravilan zakljuak da su tuena Republika Srbija i tueni GG solidarno odgovorni za nematerijalnu i materijalnu tetu koju su pretrpeli tuioci zbog smrti bliskog lica, s tim to tuena odgovara kao imalac opasne stvari, a tueni po osnovu krivice, s obzirom da je tetu prouzrokovao neovlaenom upotrebom slubenog pitolja van rada. Pravilnom primenom materijalnog prava iz lana 193. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima obaveza-ni su tueni da solidarno tuiocima naknade tetu u utvrenoj visini trokova sahrane i davanja poduja, te podizanja nadgrobnog spomenika. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1304/06); Odgovornost za tetu od opasne delatnosti Za utvrivanje prava na naknadu tete potrebno je utvrditi vreme nastanka tete, pa samim tim i da li postoji odgovornost lica za nastalu tetu. Iz obrazloenja Iz utvrenog injeninog stanja proizilazi da psihiko oboljenje tuioca D.D. nije uzrokovano ueem u ratnim operacijama na dubrovakom ratitu, ve strukturom njegove linosti. S tim u vezi utvruje se i daje njegovo oboljenje nastalo pre stupanja na odsluenju vojnog roka. Na temelju tih injenica niestepeni sudovi nalaze da u konkretnom sluaju nisu ispunjeni uslovi za zasnivanje odgovornosti tuene na temelju odredbe l. 173. i 174. ZOO. Stoga je i zahtev tuilaca u celosti odbijen kao neosnovan. 256

Meutim, Vrhovni sud nalazi da dati razlozi o odlunim injenicama protivureene sami sebi. Odluka o odbijanju tubenog zahteva se temelji na tvrdnji daje tuilac D.D. psihiki oboleo pre odlaska na odsluenje vojnog roka. S tim u vezi, prihvata se i miljenje vetakapo kome uzrok njegovog oboljenja nije boravak na ratitu, ve struktura njegove linosti. Meutim, ovakve tvrdnje su same sebi protivurene, budui da se na odsluenje vojnog roka upuuju regruti koji su po oceni regrutne komisije zasnovanoj na prethodno izvrenim lekar-skim i drugim pregledima sposobni za vojnu slubu. Osim toga, izneto stanovite je u suprotnosti sa injenicom da je tuilac reenjem Ministarstva za socijalna pitanja Republike Srbije br. 580-02-02773/2002-07 od 11.11.2002. godine proglaen za ratnog vojnog invalida VIII grupe od 40% invaliditeta. U ponovljenom postupku otklonie se propusti na koje je ukazano ovim reenjem. S tim u vezi, a u cilju pravilnog presuenja spornog odnosa, odredie se i novo vetaenje od strane specijalizovane uslove za neuropsihijatrijske bolesti. Vetaenjem e se utvrditi objektivnost date dijagnoze zdravstvenog stanja tuioca VV pre upuivanja na odsluenje vojnog roka. U tom cilju vetaci e oceniti i validnost lekarskog miljenja na osnovu koga je tuilac upuen na odsluenje vojnog roka, kao i nalaza i miljenja lekarske komisije po kome je tuiocu priznato svojstvo ratnog vojnog invalida. Saglasno tako dopunjenom injeninom stanju odluie se i o osnovanosti tubenog zahteva. (Prema reenju Vrhovnog suda Srbije, Rev. 30/06); teta nastala u vezi sa opasnom stvar, odnosno opasne delatnosti Distributer elektrine energije ne odgovara za tetu ako je ona nastala iza mesta prikljuenja u vlasnitvu potroaa, ali odgovara za tetu ako ne iskljui elektrinu energiju iz objekta koji nije obezbeen. Iz obrazloenja Prema utvrenim injenicama, dana 30.6.2001. godine izbio je poar na tavanskom prostoru zgrade GG, iji su suvlasnici DD i DD. Poar je prouzrokovan kratkim spojem na elektrinim instalacijama i neispravnim osiguraima. Stanje bio prikljuen na instalaciju tuene. Kao posledica poara obuhvaen je i stan i poslovni prostor tuilaca koji je izgoreo i na kojima je nastala materijalna teta, i to za tuioca AA u iznosu od 485.020,00 dinara a za tuioca BB u iznosu od 831.433,00 dinara, prema nalazu vetaka od 25.4.2005. godine. Na tako utvreno injenino stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tuena obavezana da tuiocima nadoknadi tetu. Odredbom l. 173. ZOO je propisano da teta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnou smatra se da potie od te stvari, odnosno od delatnosti, izuzev ako se dokae da one nisu bile uzrok tete. Prema l. 174. ZOO za tetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za tetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi. Iz utvrenih injenica proizilazi daje tetu tuiocima prouzrokovala elektrina energija u neispravnim instalacijama. Distribucija elektrine energije je po svojoj fizikoj i pravnoj prirodi opasna delatnost. Kako je tuena distributer elektrine energije, ona odgovara za tetu koju su pretrpeli tuioci na osnovu odredbe l. 173. i 174. ZOO, jer je u vezi sa distribucijom elektrine energije teta i prouzrokovana. Neosnovano u reviziji tuena istie da nije odgovorna za tetu koju su pretrpeli tuioci, jer je l. 2. st. 6. Zakona o elektroprivredi, koji je bio na snazi u vreme spornog dogaaja i l. 19. st. 1. Optih uslova za isporuku elektrine energije, propisano da su elektroenergetski objekti potroaa objekti koji se nalaze iza mesta prikljuenja na elektroenergetsku mreu, odnosno mesto predaje elektrine energije je mesto gde se granie objekti isporuioca i potroaa, te daje l. 3. st. 3. navedenih Optih uslova propisano da su elektroenergetski objekti iza mesta prikljuenja u vlasnitvu potroaa, to pretpostavlja i odgovornost vlasnika -potroaa za nastalu tetu. Meutim, navedene odredbe se ne mogu primeniti na konkretan sluaj, jer tuena odgovara za tetu koju su pretrpeli tuioci po osnovu objektivne odgovornosti i ne moe se osloboditi te odgovornosti, jer do tete nije dolo krivicom tuilaca kao oteenih, ve propustima tuene to to po prijavi vlasnika spornog poslovnog prostora u kome je izbio poar, nije izvrila iskljuenje tog prostora sa mree. Tuena se ne moe eskulpirati od tete ako je bila duna da iskljui elektrinu energiju iz objekta koji nije bio obezbeen, koji vie godina nije kori-en i u kojem instalacije nisu ispravne, o emu je tuena bila obavetena. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3206/05); Pretpostavka uzronosti u vezi tete nastale u vezi sa opasnom delatnost Izmeu ponaanja vojnog lica i izvrenja samoubistva, odnosno njegove delatnosti u periodu vojne intervencije NATO, postoji uzrona veza samoubistvo tog lica, uslovljeno je vrenjem zadataka u vezi sa izvrenjem vojne slube u periodu vojne intervencije NA TO. Iz obrazloenja U provedenom postupku utvreno je daje PP, roen_____.1952. godine, suprug tuilje AA i otac ostalih tu ilaca BB, VV i mah MM, dana 07.06.1999. godine, obavljao poslove "obezbeenja objekta", koji posao je na257

pustio, otiao kui, suprugu napao builicom, a nakon toga pred njom i decom, iz slubenog pitolja izvrio samoubistvo. Naime, PPje bio pripadnik rezervnog sastava policije OUP_____,-rezervni policajac od 1999. godine. On je sa prekidima od poetka bombardovanja, 1999. godine bio stalno angaovan. Meutim, poslednja tri meseca bio je nervozan izmenjenog ponaanja, pa se zato obraao neuropsijihatru doktoru DD. Leen je pod dijagnozom anksioznodepresivni sindrom sa suicidnim, idejama strah i depresivno ispoljavanje sa samoubilakim idejama. Prema nalazu i miljenju vetaka neuropsihijatra dr D, sada pok. PP izvrio je samoubistvo zbog dugotrajnih stresnih situacija (ratno stanje) koji su prouzrokovati depresiju, kao bolest, pomeanu sa strahom koja bolest je sa takvim stanjem trebala biti leena u bolnici zbog opasnosti od suicida koji je i izvrio. Takvo ponaanje sada pok. PP bilo je vidljivo, ali nije preduzeto adekvatno leenje u bolnici, niti mu je pak oduzeto slubeno oruje, vlasnitvo tuene Republike, kojim je bio zaduen. Kod tako utvrenog injeninog stanja, pravilna je ocena prvostepenog suda da su tueni Dravna zajednica Srbija i Crna Gora i Republika Srbija solidarno odgovorni da tuiocima naknade tetu. Naime, i Dravna zajednica Srbija i Crna Gora odgovorna je za naknadu tete, kako pripadnicima Vojske Jugoslavije, tako i policiji, kao i lanovima porodicama poginulih i ranjenih pripadnika oruanih snaga u periodu ratnog stanja - vojne intervencije NATO od 24.03.1999. godine do 26.06.1999. godine. Odgovornost tuenih za tetu zasniva se na objektivnoj odgovornosti prema odredbama l 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima koji ureuju odgovornost za tetu nastalu u obavljanju opasne delatnosti, odnosno kao i odgovornost imaoca opasne stvari. A izmeu ponaanja pok. PP i izvrenja samoubistva i njegove delatnosti u periodu vojne intervencije NATO postoji uzrona veza samoubistvo PP uslovljenoje vrenjem zadataka u vezi sa izvrenjem vojne slube u periodu vojne intervencije NATO. Zato je, pravilan zakljuak prvostepenog suda daje i tuena Dravna zajednica Srbija i Crna Gora obavezna da solidarno sa tuenom Republikom Srbijom tuiocima naknadi tetu, pa navodi albe tuene Dravne zajednice i revizije tuene Republike Srbije da nisu odgovorni za tetu koju su tuioci pretrpeli, nisu osnovani. Nisu osnovani ni navodi revizije tuene Republike Srbije da su niestepeni sudovi odreujui visinu nematerijalne tete koju tuioci trpe zbog smrti supruga, odnosno oca pogreno primenili materijalno pravo. Naime, tuiocima, obzirom na sve okolnosti ovog sluaja imajui u vidu i okolnosti u vreme donoenja prvostepene presude o naknadi ove tete, pripada pravina naknada za duevne bolove koje su pretrpeli i trpe u smislu l. 200. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima, a sve okolnosti ovog sluaja uzimajui u obzir i okolnosti u vreme prvostepenog presuenja opravdavaju dosuivanje pravine naknade u iznosima od po 300.000,00 dinara svakom tuiocu kao novane satisfakcije za nematerijalnu tetu za duevne bolove koje trpe i trpee zbog smrti supruga, odnosno oca. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3032/05).

Ko odgovara za tetu (l. 174. ZOO)

I odredbe ovog lana mogu se smatrati kao definicija o tome ko je odgovoran za tetu nastalu od opasne stvari, odnosno za tetu nastalu od opasne delatnosti. Kada je u pitanju teta od opasne stvari, odgovornost za tetu nastale od te stvari pada na njenom imaocu. Imalac se smatra vlasnik stvari sve dok je stvar u njegovoj svojini. On nee odgovarati po osnovu tete od opasne stvari ako je stvar predao drugom na korienje, a taj drugi je upotrebom te stvari prouzrokovao tetu treem licu. Taj sluaj je regulisan lanom 176. ZOO, po kome bi vlasnik stvari, koju je dao drugom na upotrebu, odgovara tetniku samo ako je stvar imala neke skrivene mane ili skrivena svojstva, na koje mu vlasnik nije skrenuo panju. Ako tih nedostataka nije bilo, za tetu odgovara lice koje je po nekom osnovu dobilo stvar u dravinu, na korienje, i to isto, odnosno u istoj meri kao daje opasna stvar priinila tetu dok je bila u dravini njegovog stvarnog imaoca. Imalac opasne stvari ne odgovara za tetu od te stvari ako mu j e ona od nekog oduzeta na protivpravan nain. U stvari, on u tom sluaju nee odgovarati za tetu samo ako nije odgovoran u vezi oduzete mu stvari na protivpravan nain. To upuuje na zakljuak daje imalac opasne stvari duan da briljivo uva stvar, daje obezbeuje od njenog protivpravnog oduzimanja preduzimanjem radnji koje tu stvar titi od takve opasnosti. Meutim, on e biti odgovoran za tetu po ovom osnovu ako je, na primer, svoje vozilo ostavio sa upaljenim motorom, ako ga nije zakljuao ili obezbedio sigurnosnim sredstvima koenja da vozilo ne krene usled neke inercije na padini nekog puta, zatim ako vozilo ne obezbedi sigurnosnom bravom, kao i u drugim sluajevima koji su navedeni u delu o sudskoj praksi. Prema sudskoj praksi "Vlasnik automobila odgovara za tetu koju prouzrokuje upotrebom automobila. Meutim, ako je automobil protivpravno oduzet od vlasnika, vlasnik nee odgovarati samo ako dokae daje preduzeo odgovarajue mere radi zatite automobila od domaaja treih lica" (Vrhovni sud Srbije, G. 3610/76). Za pitanje odgovornosti za tetu od opasne stvari nije bitno kakav je odnos imaoca stvari prema samoj stvari, odnosno da li je on vlasnik ili dralac po nekom osnovu, ve odnos onoga koji je koristio tu stvar, ili vr258

io nadzor nad tom stvari, i nastale tete, pri emu je od znaaja pitanje da l i j e imalac stvari, pri predaji drugom na korienje, bio u nekom dozvoljenom pravnom odnosu ili je imaocu stvar oduzeta protivpravnom radnjom, a da za to oduzimanje nema odgovornosti imaoca stvari. Vredno je napomenuti i navedene karakteristine sluajeve za objanjenje instituta odgovornosti za tetu od opasne stvari ili opasne delatnosti, koje je sudska praksa zabeleila. U odgovoru na jedno pitanje - (injenino stanje: zaposleni je prilikom dolaska na posao pretrpeo teke telesne povrede u udesu izazvanom motornim vozilom u pokretu. Voza motornog vozila, koji je izazvao udes i naneo povrede zaposlenom, pravosnanom presudom oglaen je krivim i kanjen po zakonu. Zaposleni je podneo tubu za naknadu tete protiv poslodavca i vozaa motornog vozila i zahtevao solidarnu naknadu tete), da li se u ovom sluaju za naknadu tete moe obavezati poslodavac po pravilima o objektivnoj odgovornosti, ili e se u smislu lana 178. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima, primeni pravila o odgovornosti po osnovu krivice, te za naknadu priinjene tete obavezati iskljuivo voza motornog vozila, ija krivica je i dokazana, Vii trgovinski sud je odgovorio (Bilten 3/2005.) da za tetu koju zaposleni kod poslodavca pretrpi pri dolasku na posao u udesu izazvanom motornim vozilom u pokretu postoji solidarna odgovornost oba tuena. Tueni, voza motornog vozila kojim je u udesu povreen tuilac, odgovara za tetu po osnovu krivice. Krivica u smislu lana 158. Zakona o obligacionim odnosima postoji kad je tetnik prouzrokovao tetu namerno ili nepanjom. lanom 154. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ko drugome prouzrokuje tetu duan je naknaditi je, ukoliko ne dokae daje teta nastala bez njegove krivice. Otuda je odgovornost tuenog vozaa za nastalu tetu tuiocu zasnovana na odredbama lana 154. st. 1. i lana 158. Zakona o obligacionim odnosima. Ukoliko je poslodavac kao tueni u sporu za naknadu tete vlasnik vozila u ijem udesu je povreen tuilac, za tetu odgovara kao vlasnik vozila opasne stvari u smislu lana 174. Zakona o obligacionim odnosima. Njegova odgovornost prema tuiocu kao treem licu je solidarna, ukoliko je u udesu uestvovalo vie motornih vozila, a najmanje dva motorna vozila. Tuilac je kao oteeni ovlaen da tetu trai od oba tuena i to tuenog vozaa po osnovu krivice i lica koje je tetu prouzrokovalo, a protiv tuenog vlasnika motornog vozila kao vlasnika opasne stvari. Njihova odgovornost prema tuiocu je solidarna. To podrazumeva da on tetu moe da trai bilo od koga od tuenih ili da mu je tueni solidarno nadoknade. Krivica iz lana 178. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima, tie se krivice vie imaoca motornih vozila kao opasne stvari, jer to proizilazi iz stava 2. i 3. ove zakonske odredbe. Ne odnosi se na krivicu i razgranienje krivice tuenog vozaa, ijom krivicom je prouzrokovan udes i dolo do tete za tuioca i tuenog vlasnika motornog vozila kao opasne stvari.

Sudska praksa
Odgovornost drjaoca za tetu od opasne stvari Imaocem stvari koji odgovara za tetu od opasne stvari smatra se i lice koje po osnovu ugovora o doivotnom izdravanju ima tu stvar u neposrednoj dravini i njome se koristi istupajui prema treim licima kao njen sopstvenik. Iz obrazloenja: Prema cl. 173. i 174. ZOO, teta nastala u vezi sa opasnom stvari smatra se da potie od te stvari, a za tetu od opasne stvari odgovara njen imalac. Pri tom, imalac nije samo vlasnik opasne stvari, ve i lice koje dri stvar, ima je u vlasti, slui se sa njom i koristi je za svoj raun, tj. lice pod ijim je nadzorom opasna stvar. Najee imalac jeste vlasnik stvari, ali to ne mora iskljuivo i da bude. Kod utvrenog injeninog stanja da se traktor vodio na ime C.S., tetke tuenog V.R. (koja je bila stara i koju je on dvorio, odnosno, imao sa njom zakljuen ugovor o doivotnom izdravanju, kako sam navodi), a sve vreme on bio u dravini traktora i u odnosu prema treim licima istupao kao onaj iji je traktor (meusobni sporazum zakljuen 09.09.1996. godine sa B.P. povodom naknade ostale tete nastale u pomenutom udesu), drugotueni nesumnjivo jeste imalac traktora u smislu citiranih zakonskih odredbi, a to isto odnosi se i na prikolicu koja se takoe vodila na ime C.S., kojom je ostvaren kontakt sa teretnim vozilom tuioca u pomenutom udesu, a koja je tom prilikom bila prikljuena na traktor i inila sa njim funkcionalnu celinu i jedinstvenog uesnika u saobraaju. Stoga su neosnovani navodi revidenta o pogrenoj oceni prigovora nedostatka njegove pasivne legitimacije, jer on odgovara za nastalu tetu po osnovu objektivne odgovornosti saglasno citiranim zakonskim odredbama. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1633/05 od 5, jula 2006. godine); Odgovornost za tetu nastalu upotrebom traktora kao opasne stvari Vlasnik traktora, kao opasne stvari, objektivno odgovara za prouzrokovanu tetu drugom licu, iako njime nije upravljao, ve njegov radnik, pa i ako je radnik traktor koristio bez znanja vlasnika. 259

Iz obrazloenja U prvostepenom postupku utvreno je da u vreme saobraajne nezgode tueni i njegovi lanovi porodice nisu bili kod kue, a tueni je poverio svedoku da u njegovom odsustvu uva domainstvo, s tim da koristi samo jednu prostoriju u kojoj bi boravio. Meutim, je neovlaeno i protivpravno isterao traktor iz garae i bez kljua stavio u pogon, te na putu izazvao navedenu saobraajnu nezgodu, u kojoj je nastala predmetna teta. Na osnovu tako utvrenog injeninog utvrenja, prvostepeni sud je zakljuio da tueni nije odgovoran za nastalu tetu i primenom lana 175. Zakona o obligacionim odnosima, odbio tubeni zahtev tuilaca kao neosnovan. Drugostepeni sud prihvatajui ove razloge, nalazi da se tueni ponaao kao dobar domain, jer je izvadio klju iz brave traktora, pa se njegova savesnost ne moe dovesti u sumnju, a time i njegova odgovornost u smislu lana 174. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Izraeno pravno stanovite sudova u pogledu primene propisa relevantnih za ocenu neosnovanosti zahte-va tuilaca, za sada se ne moe prihvatiti. Iz spisa predmeta proizilazi daje svedok vie puta menjao iskaz pred sudom u pogledu injenice da li je bio klju u bravi ili da lije bio akumulator na traktoru, pa drugostepeni sud nalazi daje najverodostojniji iskaz navedenog svedoka koji je dao u istranom postupku u svojstvu okrivljenog na zapisniku od 17. maja 1993. godine, u krivinom predmetu K. 154/93-95, u delu izjave: da bi isterao traktor od koga nisam imao kljueve uzeo sam rafciger i paljenje traktora sam izvrio spajanjem pomou rafcigera, alternatora i mase traktorom otiao do komije". U tom pogledu se, po nalazu Vrhovnog suda, zanemaruju identini iskazi svedoka na zapisnicima sa glavne rasprave od 20.maja 1996. godine i 2.jula 2004. godine, iz kojih proizilazi daje svedok u to vreme bio zaposlen kod tuenog i da je povremeno vozio navedeni traktor, kad je to bilo potrebno, a tome se tueni nikada nije protivio. Suprotne izjave svedoka u delu iskaza u krivinom predmetu i u ovoj parnici, u pogledu naina pokretanja traktora iz garae tuenog ne mogu dovesti do injeninog i pravnog zakljuka o verodostojnosti iskaza datog u krivinom predmetu. Takvo shvatanje iz pobijane presude oigledno je rezultiralo iz jedne sasvim pogrene opservacije. Ono zamagljuje i zanemaruje osnovni smisao i sutinu prava odbrane okrivljenog u krivinom postupku, po kome okrivljeni nije duan ni da iznese svoju odbranu, niti da odgovara na postavljena pitanja, a ukoliko to i uini moe izneti iskaz koji po njegovoj oceni olakava njegov poloaj okrivljenog, obzirom na to zato se okrivljuje i koje osnovne sumnje stoje protiv njega. Pravno shvatanje sudova daje svedok protivpravno oduzeo i upotrebio traktor tuenog, nema uporite u do sada utvrenom injeninom stanju. Naime, u vreme tetnog dogaaja i nastale tete svedok je kod tuenog bio zaposlen i u konkretnom sluaju povereno mu uvanje objekata i stvari domainstva tuenog. Pa i ukoliko nije bio ovlaen da se traktorom slui, ve samo da uva kao i ostalu imovinu, ne bi se radilo o protivpravnom draocu (detendoru), odnosno o protivpravnom oduzimanju opasne stvari od imaoca (lan 175). Naime, ne radi se o nameri protivpravnog prisvajanja navedene stvari, ve samo da se njome poslui kao kod njega zaposlena osoba, pa ukoliko i nije bila ovlaena da se tom stvari slui. Istina, radi se o povredi dunosti uvanja domainstva tuenog, ali se ne radi o protivpravnosti oduzimanja opasne stvari od njenog vlasnika koja bi iskljuila njegovu odgovornost. U takvoj situaciji, vlasnik bi objektivno odgovarao za prouzrokovanu tetu oteenom, iako konkretno traktor tetniku nije bio poveren, niti je upravljanje njime, spadalo u njegov deo poslova, odnosno dunosti koje je preuzeo od vlasnika. Imajui reeno u vidu, Vrhovni sud je, u smislu lana 395. stav 2. ZPP, ukinuo obe niestepene presude i predmet vratio na ponovno suenje. U ponovnom postupku prvostepeni sud e otkloniti reene nedostatke, na taj nain to e ispitati sve injenice i okolnosti vane za ocenu navoda iz albe i revizije, kao i primedbe ovog suda, kako bi tek onda odluio o predmetu spora, (prema reenju Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3031/05); Odgovornost za tetu od opasne stvari upotrebom delatnosti na javnoj povrini Optina koja je dala odobrenje imaocima opasne stvari za vrenje delatnosti na javnoj povrini, ne moe odgovarati za tetu, ako je svoju odluku o odobrenju zasnovala na vaeem propisu. Za tetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a imaocem stvari smatra se pored sopstvenika stvari i lice kome je ta stvar data na privremeno korienje. Prema obrazloenju U postupku pred prvostepenim sudom utvreno je, daje na dan 11.5.2000. godine, dok je tuilac prolazio preko DD, na njega je otpozadi udario automobili kojim je upravljalo nepoznato dete, kreui se po trgu, us led ega je tuilac pao i zadobio teku telesnu povredu u vidu preloma gornjeg okrajka leve butne kosti. U vezi zadobijene povrede, tuilac je trpeo fizike bolove i strah odreenog intenziteta, a nakon zavrenog leenja kod njega je dolo do umanjenja ivotne aktivnosti u odreenom procentu i do naruenosti, pa je po tom osnovu traio naknadu nematerijalne tete. Pored toga tueni je traio i naknadu materijalne tete za negu i pomo od strane treeg lica i trokove leenja. 260

Dalje, utvreno je daje Odeljenje za urbanizam, graevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti prvotuene optine K, reenjem od 3.4.2000. godine, odobrilo drugotuenom zauzee javne povrine na navedenom trgu od 15.3. do 15.11.2000 godine, sa pravom koritenja 6 automobilia, pod uslovom da se ne ometa normalan prolaz peaka, da se ne ometa rad drugim licima koja imaju odobrenje izdato od strane tog organa za privreivanje zabave putem zabavnih automobilia, a odreena je i startna pozicija na automobiliu. Kod tako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi zakljuuju da postoji odgovornost prvotuene (optine) za materijalnu i nematerijalnu tetu koju je tuilac pretrpeo usled povreivanja na navedenom trgu, i da ta odgovornost proizilazi iz odgovornosti za stanje na javnim povrinama, kao i zauzee istih po njenom odobrenju, shodno Odluci o komunalnom ureenju. Ovakvo pravno stanovite niestepenih sudova se, po oceni Vrhovnog suda, ne moe kao pravilno prihvatiti. Na pravilno utvreno injenino stanje pogreno je primenj eno materijalno pravo, kada su niestepeni sudovi obavezali prvo tuenu da tuiocu naknadi nematerijalnu i materijalnu tetu nastalu njegovim povreivanjem. Zabrana prouzrokovani a tete je jedno od osnovnih naela Zakona o obligacionim odnosima. Krenje tog naela, a to znai preduzimanje postupka kojim se drugom moe prouzrokovati teta, dovodi do zasnivanja obligacionog odnosa iz koga za jednu stranu proizilazi pravo da zahteva naknadu tete, a za drugu stranu proizilazi obaveza da tu tetu naknadi. Odredbom lana 154. istog zakona, predvieno je postojanje odgovarajuih posebnih us lova za koje je vezano postojanje odgovarajuih vidova odgovornosti za prouzrokovanu tetu. U ovom sluaju teta je nastala od opasne stvari, jer su automobilii koji su korieni na navedenom trgu, gdeje tuilac povreen, u pokretu predstavljali opasnu stvar. Za tetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a imaocem stvari smatra se pored sopstvenika stvari i lice kome je ta stvar data na privremeno korienje, shodno odredbi lana 174. i 176. st.l. ZOO. Korienje navedenih automobilia na javnom trgu, gde se kreu peaci, predstavlja opasnu delatnost, pa za tu tetu postoji odgovornost i lica koja se tom delatnou bave. U ovom sluaju prvotuena se nije bavila tom delatnou, niti je bila sopstvenik ili korisnik automobilia, ve su tu delatnost obavljali drugo, tree i etvrtotueni uz odobrenje prvotuene. Prvotuena je ostalim tuenicima odobrenje dala u skladu sa Odlukom o komunalnom ureenju ("Slubeni list Optine Kraljevo broj 10/98), kojom je reguli-sano zauzee javnih povrina, a preko komunalne inspekcije, u skladu sa tom odlukom, vrila je kontrolu zauzea tih povrina i utvrdila da se iste koriste na dozvoljeni nain, odnosno u skladu sa datim odobrenjem. Kod takvog stanja stvari ne postoji odgovornost prvotuene po principu objektivne odgovornosti, odnosno njene odgovornost za stanje na javnim povrinama, jer je do tetnog dogaaja dolo na delu privremeno zauzete javne povrine od strane ostalih tuenika u skladu sa vaeom Odlukom o komunalnom ureenju, a koju je prvotuena bila ovlaena da donese u smislu lana 113. Ustava Republike Srbije i lana 2. i 3. Zakona o komunalnoj delatnosti ("Slubeni glasnik SRS" br. 16/97 i 42/98 od 18. 11. 1998. godine); Osiguravao je odgovoran za naknadu tete u granicama svote osiguranja, a imalac opasne stvari do potpune tete Oteeni ima pravo da zahteva ispunjenje tete i od osiguravajue organizacije kod koje je motorno vozilo bilo osigurano, samo do limita, a od vlasnika po principu objektivne odgovornosti do potpune tete Iz obrazloenja Predmet spora u ovoj parnici, po tubi tuioca od 6.7.1991. godine, je naknada tete. Naime, tuilac je bio radnik tuenog i kritinom prilikom je radio na terenu u . Do saobraajne nesree je dolo_______. godine, i u toj saobraajnoj nezgodi tuilac je zadobio teke telesne povrede. Tom prilikom trpeo je fizike bolove i strah dueg vremenskog trajanja i intenziteta. Nesrea je prouzrokovana sa vozilom koja je u vlasnitvu tuenog. Po stanovitu niestepenih sudova, za ovu tetu odgovara osigurava tuenog. Prema nalaenju niestepenih sudova, tuilac ne moe ponovo traiti neposredno od tetnika da mu ovu tetu plati, jer je u celosti izmi-rena od osiguravaa tuenog, o emu je postignut sporazum. Izloeno stanovite niestepenih sudova je pogreno, a razlozi dati na osnovu tako utvrenog injeninog stanja u suprotnosti su sa izvedenim dokazima, ime je uinjena bitna povreda iz odredbe lana 354. stav 2. ta-ka 14. ZPP. U postupku nisu pravilno i potpuno utvrene sve odlune injenice za pravilnu primenu materijalnog prava. Naime, niestepeni sudovi staju na stanovite da je postignut posebni sporazum tuioca i tuenog i umeaa, stoje u suprotnosti sa stanjem u spisima, jer vetaenje koje je obavljeno, a koje je osnov za ove tvrdnje, ukazuje da nije postojao nikakav sporazum oko isplate visine tete. Odredbom lana 940. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da u sluaju osiguranja od odgovornosti, osigurava odgovara za tetu nastala osiguranim sluajem samo ako tree oteeno lice zahteva njenu naknadu. Osigurava snosi, u granicama svote osiguranja, trokove spora o osiguranikovoj odgovornosti, a istim zakonom, lanom 941, propisano je da u sluaju osiguranja od odgovornosti, oteeno lice moe zahtevati 261

neposredno od osiguravaa naknadu tete koje je pretrpelo, dogaajem za koji odgovara osiguranik, ali najvie do iznosa osiguravaeve obaveze.. Oteeno lice ima od dana kada se dogodio osigurani sluaj, sopstveno pravo na naknadu iz osiguranja, te je svaka docnija promena u pravima osiguranika prema osiguravau bez uticaja na pravo oteenog lica na naknadu. lanom 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima propisano je, da teta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnou smatra se da potie od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokae da one nisu bile uzrok tete. Za tetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za tetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi. Stoga je, tueni po principu objektivne odgovornosti odgovoran, pa tuilac ima pravo od vlasnika da potrauje tetu. Stoga, kako oteeni ima pravo da zahteva ispunjenje tete i od osiguravajue organizacije kod koje je motorno vozilo bilo osigurano, samo do limita, a od vlasnika po principu objektivne odgovornosti do potpune tete, to su niestepeni sudovi propustili da utvrde da lije tuiocu u potpunosti isplaena naknada tete ili ima pravo na razliku do potpune tete i od tuenog. Iz svih navedenih razloga stekli su se uslovi da se ukinu obe niestepene presude i da se predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suenje, kako bi se prikupile pouzdane injenice za zakonito presuenje. (Prema reenju Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1552/05); "Tree lice, koje pretrpi tetu u sudaru vie motornih vozila, moe traiti naknadu bilo od svakog vlasnika motornog vozila pojedinano, bilo od svih vlasnika solidarno, po osnovu objektivne odgovornosti, bez obzira na njihovu krivicu za tetni dogaaj, ukoliko ne postoje okolnosti koje iskljuuju objektivnu odgovornost" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 502/81 i Gzz. 288/80); "Za utvrivanje prava na naknadu tete porodici poginulog, ija je smrt nastupila usled toga to je ispao iz voza u pokretu, bez znaaja je da lije. tueno elezniko transportno preduzee krivo za udes, ve je od znaaja samo da li postoje uslovi za iskljuenje objektivne odgovornosti tuenog" (Savezni sud, Gzs. 64/75); "Za motor vozila, koji je ispao iz oteenog vozila i ostao da lei neidentifikovan i neobeleen podobnim znakom na kolovozu, ne moe se rei da ne predstavlja opasnu stvar za ostale uesnike u saobraaju. injenica da se motor u momentu sudara fiziki odvojio od vozila, ne znai da vie ne predstavlja sastavni deo vozila. Motor i dalje pripada vozilu iz koga je ispao i vlasnik toga vozila, koji je oglaen krivim za saobraajnu nezgodu, odnosno osigurava, odgovaraju za tetu koja je nastala upotrebom vozila kao opasne stvari, pa i motora u konkretnom sluaju " (Vrhovni sud Srbije, G. 1680/76); "Njiva nije opasna stvar pa za tetu od vatre na njivi ne odgovara imalac njive, po pravilima objektivne odgovornosti, ve lice koje je vatru zapalilo " - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3849/95); "teta usled ujeda psa je teta od opasne stvari za koju odgovara njen imalac" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2978/95); "Lice koje protivno pravno zasnuje dravinu na nepokretnosti u kojoj postoje vodovodne instalacije pa se voda izlije, odgovara vlasniku za tetu po pravilima o objektivnoj odgovornosti" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3256/96); "Pas koji otkine lanac i nema zatienu njuku predstavlja opasnost za ljude koji se kreu pored njegovog dvorita odnosno u njegovoj blizini pa takav pas predstavlja opasnu stvar i za sluaj nastanka tete odgovara njegov vlasnik" - (prema presudi Okrunog suda u Beogradu G.. 5849/91 i odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2984/91); "Vlasnik opasne stvari odgovara po pravilima o objektivnoj odgovornosti, ali je njegova odgovornost za tetu prouzrokovanu opasnom stvari iskljuena ako je teta nastala dejstvom vie sile, krivicom treeg lica ili iskljuivom krivicom oteenog" (prema odluci VSS, Rev. 961/80); "Za tetu usled smrti pacijentkinje nad kojom je, uz njen pristanak, lekar odgovarajue specijalnosti izvrio abortus, odgovara iskljuivo tetnik, pa nema uslova zapodelu odgovornosti" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1048/98).

262

Primer tube radi naknade tete od opasne stvari

OP STI NSKI S UD Tuilac: _______________________________________________, iz__________, ul. ______________, br. _ Tueni: Rudarsko preduzee ____________________________, iz___________, ul. ______________, br. TUBA radi naknade tete, vrednost spora: ________dinara, u 2 primerka. Tuilac je u ______. godini u __________, na svom imanju u mestu zv. _______________, katastarski list 458, KO __________, sagradio kuu od 3 odeljenja sa ambarom i drugim sporednim prostorijama. Svi ti objekti sagraeni su od vrstog materijala i danas predstavljaju vrednost od _____________dinara. Dokaz: a) uviaj na licu mesta sa vetaenjem; b) katastarski list br. _____KO___________. Vrei rudarske radove za rudu ____________, tueni je u _________. godini vrio iskopavanja u nepo srednoj blizini kue i navedenih objekata tuioca. Radovima na iskopavanju tueni je uao duboko u ze mlju ispod predmetnog graevinskog objekta tuioca. Meutim, usled obavljenih podzemnih radova do lo je do sleganja zemljita, na kome se kua i ostali objekti tuioca nalaze, i to u toj meri da je kua tui oca napukla. Naime, u vertikalnoj liniji: pojavile su se pukotine na zidovima, betonski temelj je isprskao na vie mesta, zbog ega postoji opasnost da se usled daljeg sleganja zemljita srui kua tuioca i ostali objekti oko kue, koji su takoe oteeni. Dokaz: uviaj na licu mesta sa vetaenjem, preko inenjera geologa i graevine. Rudarskim radovima tuenog prouzrokovana je tuiocu teta, jer on bez opasnosti po svoj ivot i ivot svoje porodice ne moe vie da stanuje u predmetnoj kui, niti da koristi za odreenu namenu ostale objekte. Dokaz: kao napred navedeni. Tuilac je pismom predloio tuenom da on o svom troku izmesti sve objekte tuioca na oblinje zemljite tuioca. Meutim, tueni taj predlog nije prihvatilo, istiui, da do prskanja kue i ostalih obje kata nije dolo usled izvoenja rudarskih radova nego usled nesolidnosti gradnje objekta. Dokaz: a) pismo tuioca od _____________godine, b) odgovor tuenog basena ________________godine. Poto je usled izvrenja rudarskih radova tuiocu prouzrokovana teta, tuilac trai stvarnu tetu prema proceni vetaka, koja po tuiocu iznosi ______________dinara, koliko je potrebno da on u svojoj rei ji, na svome oblinjem zemljitu, sagradi onakve objekte koji odgovaraju oteenim objektima, jer se o teeni objekti ne mogu vie popraviti. Dokaz: Vetaenje vrednosti izgradnje objekta preko odgovarajuih strunjaka. ovu tubu, tuilac predlae, da sud, posle provedenog postupka i izvedenih dokaza donese PRESUDU: Obavezuje se tueno Rudarsko preduzee ______________________, iz __________, da tuiocu _ ______________, iz______________, isplati na ime naknade tete iznos od _____________dinara, sa zateznom kamatom od dana podnoenja tube do isplate, kao i da mu naknadi trokove parninog postupka, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvrenja. . __________godine. Tu i l a c , Podnosei -

263

Protivpravno oduzimanje opasne stvari od imaoca (l. 175. ZOO)

Protivpravno oduzimanje opasne stvari od imaoca podrazumeva liavanje sopstvenika dravine stvari na protivpravan nain, pa za tetu koja od te stvari potie ne odgovara imalac, ve onaj koji mu je oduzeo dravinu stvari. Ovo pravilo je uslovljeno time da imalac stvari nije za to odgovoran ako je dranje te stvari obezbedio na nain koji je uobiajen u uvanju stvari da bi se zatitile od lica koja su sklona da ine nedozvoljene radnje. Protivpravno oduzimanje opasne stvari od imaoca nastaje obino kraom stvari, ali ako je imalac dovoljno ne zatiti, u tom sluaju za nastalu tetu odgovoran je i on po osnovu opasne stvari. Na primer, u parnici za naknadu tete prouzrokovane opasnom stvari - eksplozivom, vlasnik eksploziva (po pravilu pravno lice - preduzee) ne moe s uspehom isticati podeljenu odgovornost i lica koja su mu protivpravno prisvojila opasnu stvar -eksploziv, koji je on uvao u magacinu svog poslovnog prostora. Zbog toga, ako je neko obio magacin preduzea, koji nije bio dovoljno zatien, i izvrio krau neke koliine eksploziva, obino kod rudarskih preduzea patrona za miniranje, te isti eksploziv ostavio na nekom javnom mestu koje je dostupno drugim licima, a kasnije je to pronalo neko dete i aktiviralo eksplozivnu napravu od koje je pretrpelo tetu, odgovornost preduzea, imaoca eksploziva, po osnovu opasne stvari se ne iskljuuje, jer nije u dovoljnoj meri uvalo eksplozivni materijal i na taj nain olakao izvriocu krae da na lak nain oduzme eksploziv, do koga je zatim dolo maloletno dete i ne znajui o emu se radi aktiviranjem nekog mehanizma izazvalo eksploziju od koga je povreeno. To se pravda injenicom da ako bi imalac stvari preduzeo sve sigurnosne mere da ne doe do krae eksploziva, da maloletno dete ne bi pronalo eksplozivnu napravu, za koju nije moralo da zna da se radi o opasnoj stvari, i ne bi nastalo njegovo povreivanje, odnosno teta U navedenom primeru, daje izvrilac krae eksploziva otkriven, za tetu bi, pored krivine odgovornosti, odgovarao i on kao i vlasnik opasne stvari, a na oteenom bi bilo pravo da li bi naknadu tete traio po osnovu solidarne odgovornosti uinilaca tete ili bi se opredelio samo na jednog od njih. Ukoliko i ne bi bio otkriven poinilac krae u svakom sluaju za nastalu tetu od opasne stvari odgovaralo bi preduzee kao imalac opasne stvari.

Sudska praksa
Odgovornost za tetu od opasne stvari koju priini radnik Vlasnik opasne stvari odgovara za tetu koju njegov radnik prouzrokuje upotrebom te stvari, iako mu ona nije bila poverena, niti je upravljanje njome spadalo u njegov deo poslova, odnosno dunosti koje je preuzeo od vlasnika. Iz obrazloenja: Pravno shvatanje sudova da je svedok G. protivpravno oduzeo i upotrebio traktor tuenog nema uporite u do sada utvrenom injeninom stanju. Naime, u vreme tetnog dogaaja i nastale tete svedok G. je kod tuenog bio zaposlen u vulkanizerskoj radnji i u konkretnom sluaju povereno mu je uvanje objekata i stvari domainstva tuenog. Pa i ukoliko nije bio ovlaen da se traktorom slui, ve samo da ga uva kao i ostalu imovinu ne bi se radilo o protivpravnom draocu (detentoru), odnosno o protivpravnom oduzimanju opasne stvari od imaoca (lan 175. ZOO). Naime, ne radi se o nameri protivpravnogprisvajanja navedene stvari, ve samo da se njome poslui kao kod njega zaposlena osoba, pa ukoliko i nije bila ovlaena da se tom stvari slui. Istina radi se o povredi dunosti uvanja domainstva tuenog ali se ne radi o protivpravnosti oduzimanja opasne stvari od njenog vlasnika koja bi iskljuila njegovu odgovornost. U takvoj situaciji vlasnik bi objektivno njime odgovarao za prouzrokovanu tetu oteenom iako konkretno traktor tetniku nije bio poveren, niti je upravljanje spadalo u njegov deo poslova odnosno dunosti koje je preuzeo od vlasnika. Imajui reeno u vidu, Vrhovni sud je, u smislu lana 395. stav 2. ZPP, ukinuo obe niestepene presude i predmet vratio na ponovno suenje. (Reenje Vrhovnog suda Srbije, Reve. 3031/05 od 13. aprila 2006. godine).

Predala stvari treem licu (l. 176. ZOO)

Za tetu od opasne stvari, koju je imalac poverio drugom licu da se njome slui, za tetu od te stvari odgovara to drugo lice, dakle lice kome je po bilo kom pravno dozvoljenom poslu poverena ta stvar da je ima, odnosno koristi. U ovom sluaju odgovornost imaoca stvari se ne iskljuuje samo ako je teta proizala iz neke skrivene mane ili skrivenog svojstva stvari, na koje imalac stvari nije ukazao licu kome je stvar predao da se njome slui. Ako je tetu priinilo lice kome je imalac opasne stvari poverio da se njome slui, a teta je nastala od opasne stvari koja je imala neku skrivenu manu ili skrivena svojstva stvari, pa je tu tetu isplatilo lice kome je ta stvar bila poverena, ono ima pravo da zahteva od imaoca stvari celokupni iznos isplaene tete. 264

Pod istim uslovima odgovara i lice kome je imalac stvari poverio stvar daje nadgleda, koje je, inae, "duno daje nadgleda", kako je to propisano u stavu prvom ovog lana. Primer tome je pravo naruioca graevinskih radova da vri struni nadzor nad radovima izvoaa, zbog ega on moe da taj nadzor poveri drugom, strunom licu, koji je odgovoran za sve poslove u vezi izgradnje objekta, pa i za tetu koja moe nastati od opasne stvari prilikom izvoenja tih radova. Naime, kada se imaoeva opasna stvar u vreme nastanka tetnog dogaaja nalazila kod drugog lica, kome je tu stvar poverio imalac stvari, tada je kauzalno odgovorno to lice, a ne imalac opasne stvari, osim onog uslova koji je napred pomenut (skrivene mane ili skrivena svojstva stvari). U ovom sluaju ne radi se o licima koja po osnovu radne dunosti koriste opasne stvari imaoca stvari (preduzea, na primer), je oni kao ostruena lica koja rade sa tim opasnim stvarima nisu kauzalno odgovorna lica, ve je odgovoran imalac stvari, ija se odgovornost utvruje po osnovu objektivne odgovornosti imaoca stvari, koji je kauzalno odgovoran za nastalu tetu. U sudskoj praksi zauzeto je stanovite da nosilac prava raspolaganja teretnim automobilom, kojim je priinjena teta za vreme dok je teretni automobil uzet za potrebe vojske, ne odgovara nosilac stvari za nastalu tetu od upotrebe ovog teretnog automobila, ve korisnik istog - drava. Prema stavu 3. ovog lana, koji je u vezi sa stavom 2. istog lana, ako je teta nastala kao posledice neke skrivene mane ili skrivenog svojstva stvari, na koje imalac stvari nije ukazao, proizilazi da odgovorno lice, dakle ono kome je imalac poverio stvar i koji je iz navedenih razloga priinio tetu drugom, ima pravo da od imaoca stvari zahteva ceo iznos isplaene tete oteenom. Meutim, imalac stvari bi kauzalno odgovarao za nastalu tetu samo ako je znao da postoje skrivene mane ili skrivena svojstva stvari, a nije ih saoptio, odnosno skrenuo panju na njih licu kome je poverio stvar. Prema tome, ako je skrivena mana, odnosno skriveni nedostatak i postojao, a o njoj nije znao imalac stvari, imalac stvari ne bi bio odgovoran za tetu koju bi takvom stvari priinilo lice kome je stvar sa takvim nedostacima poverena. U takvim uslovima, odgovorno lice koje je isplatilo naknadu oteeniku ne bi imalo pravo da od imaoca stvari zahteva naknadu isplaene tete. Na kraju, odredbe stava 4. ovog lana reguliu odgovornost imaoca opasne stvari da naknadi tetu drugome ako je teta nastala od opasne stvari koju je imalac stvari poverio licu koje nije sposobno ili nije ovlaceno da njome rukuje. Naime, kada je imalac opasne stvari istu dao drugom na upotrebu, a to lice nije sposobno, odnosno nije ovlaceno da njome rukuje, onda je kauzalno odgovoran za tetu imalac stvari, a ne onaj koji je tu stvar koristio, pa ukoliko bi dolo do spora radi naknade tete odgovornim licem se smatra imalac stvari, a ne i sam tetnik. Tako, na primer, ako je imalac stvari poverio svoj automobil licu za koje znao da nema vozaku dozvolu, odgovarae za tetu koje je priinilo to lice drugom, dok bi lice koje je priinilo tetu, a nije imalo dozvolu za vonju, odgovaralo po propisima o krivinoj odgovornosti.

Osloboenje od odgovornosti (l. 177. ZOO)

Ve smo u prethodnim komentarima naveli pravila o odgovornosti za tetu od opasne stvari, a naime da se kod ove ustanove ne postavlja pitanje krivice imaoca stvari za nastali tetni dogaaj, ve (da se jedino trai da oteeni dokae daje teta nastala i da opredeli visinu tete. Meutim, u tim pravilima propisana su i neka osloboenja imaoca stvari za tetu koja je u vezi s opasnom stvari priinjena teta, a to su oni sluajevi: a) ako se dokae da one nisu bile uzrok tete (l. 173. ZOO); b) ako imalac stvari dokae da nije odgovoran za tetu jer mu je na protivpravan nain oduzeta opasna stvar (l. 175. ZOO); v) ako ako imalac stvari dokae daje drugome dao na upotrebu opasnu stvar za koju nije znao da postoje skrivene mane ili skrivena svojstva stvari. Meutim, odredbe lana 177. ZOO reguliu pitanje osloboenje lica od odgovornosti za tetu od opasne stvari sa drugog stanovita, i to: a) ako dokae da teta potie od nekog uzroka koji se nalazi van stvari, a ije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbei ili otkloniti; b) ako dokae daje teta nastala iskljuivo radnjom oteenika ili treeg lica, koju on nije mogao predvideti i ije posledice nije mogao izbei ili otkloniti; v) ako dokae da je oteenik delimino doprineo nastanku tete, u kom sluaju se delimino oslobaa odgovornosti; i g) ako dokae daje nastanku tete delimino doprinelo tree lice, u kom sluaju imalac stvari solidarno odgovara sa tim treim licem, a naknadu tete snosi srazmerno teini svoje krivice. Prvi sluaj oslobaanja imaoca stvari u vezi tete nastale od opasne stvari odnosi se na "neki uzrok koji se nalazi van stvari, a ije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbei ili otkloniti". Ova norma, propisana u stavu prvom ovog lana, ima u vidu da se uzrok koji se nalazi van stvari odnosi na viu silu ili sluaj, koji mogu nastati mimo volje imaoca stvari. Za viu silu ne postoji precizna definicija, jer se ona moe odnositi na razne dogaaje, od kojih neki mogu biti predvieni zakonom a drugi ugovorom, kada stranke, zbog prirode stvari u prometu roba ili usluga predvi-

265

daju neke dogaaje koji mogu da nastanu prilikom izvrenja ugovora, a na koje oni ne mogu da utiu (na primer, zabrana uvoza ili izvoza neke robe, kvar veeg obima na sredstvima za proizvodnju, nastao iz uzroka koji potie od spoljnih uslova i si.), Via sila, po pravilu, obuhvata prirodne dogaaje, kao to su: zemljotres, poar, poplava i slino, ali sve vie u novije vreme obuhvata i dogaaje kao to su: rat, trajk, neprijateljstva koja spreavaju promet roba i usluga. Da bi se neki dogaaj mogao da kvalifikuje kao sluaj vie sile, potrebno je da dogaaj bude nepredvidljiv i neotklonjiv, kao i da se nije mogao izbei ili otkloniti. Kao dogaaj koji se moe upodobiti sluaju vie sile, ali to nije, moe biti neki dogaaj ili neka pojava, nastao iz spoljnih razloga, na koji imalac opasne stvari ne moe da utie, odnosno da ga sprei svojom snagom i svojim znanjem, dakle ako nastupi mimo njegove volje i snage da ne moe spreiti nastanak tete, a koji dogaaj on objektivno nije mogao da predvidi, ali se mogao predvideti i preduzeti mere da se on sprei - a da do toga nije dolo zbog iznenadnog nastanka takvog dogaaja (na primer, neko lice berui voe padne sa grane i tee se povredi, a u obavezi je da izvri neku radnju prema drugom licu u ugovorenom roku, koju, naravno, ne moe da izvri bez odlaganja roka izvrenja zbog sluaja koji je nastao). Pored navedenih sluajeva osloboenja od odgovornosti za tetu nastalu od opasne stvari, imalac stvari se moe osloboditi odgovornosti da naknadi tetu ako je teta nastala iskljuivom radnjom oteenog ili treeg lica, koju on nije mogao predvideti i ije posledice nije mogao izbei ili otkloniti. Teret dokazivanja odgovornosti navedenih lica za nastalu tete pada na imaoca stvari. I prvi i drugi sluaj nastanka tete od opasne stvari, dakle, kad oteeni ili tree lice priini tetu drugom, imaju iste karakteristike, osim to stav prvi ovog lana propisuje nastanak tete od "uzroka koji se nalazio van stvari, a ije dejstvo nije mogao da predvidi, ni izbei ili otkloniti", dok drugi stav , koji se odnosi na tree lice, predvia sluaj "koji on (vlasnik stvari) nije mogao da predvidi i ije posledice nije mogao da izbegne ili otkloni". U svakom sluaju, odredbe stavova 1. i 2. ovog lana propisuju osloboenje od odgovornosti vlasnika opasne stvari, ako teta nastane iz jednog ili drugog razloga koji su navedeni u tim odredbama, dok se odgovornost imaoca stvari za tetu koja je nastala iskljuivom radnjom oteenika, ne povezuje samo sa poveravanjem tom licu opasne stvari, ve i ako oteeni svojim nedozvoljenim radnjama priini sebi tetu od opasne stvari imaoca (na primer, prelazi ulicu na mestu koje nije dozvoljeno za prelaz i tom prilikom na njega naleti neije vozilo i povredi ga). Stav 3. ovog lana se odnosi na odgovornost imaoca stvari, ali samo za njegovu deliminu odgovornost, koja se vezuje za radnje oteenog koji je delimino doprineo nastanku tete. U pitanju je podeljena odgovornost izmeu imaoca opasne stvari i oteenog, koji su delimino krivi za nastalu tetu, pa se s obzirom na njihovu krivicu u prouzrokovan]u tete i odreuje obim naknade koju svaki od njih treba da plati. Propis o podeljenoj odgovornosti iz lana 192. ZOO, koji se odnosi na deliminu odgovornost oteenog i njegovu obavezu da trpi smanjenje naknade tete, srazmerno njegovom doprinosu za tetu, odnosno da sud u nekim sluajevima utvruje tu srazmeru, pa samim tim i visinu naknade tete prema stepenu svoje odgovornosti, analogno se mogu primeniti i na sluaj koji regulie stav 3. lana 177. ZOO, dok se sluaj iz stava 4. ovog lana, koji se odnosi ne tree lice, mogu upodobiti sluajevima koje reavaju odredbe lanova 206. i 208. ZOO. Na kraju, u vezi sadrine i znaenja odredbe stava 5. ovog lana, treba ukazati da tree lice, o kome je re u stavu 3. ovog lana, nije lice koje je u nekom pravnom odnosu sa imaocem stvari, odnosno nije lice kome imalac stvari poverava svoju stvar tom licu, ve se radi o licu koje je van nekog pravnog odnosa sa davaocem stvari pretrpeo kakvu tetu, koje davalac stvari ne mora da poznaje, ali je to lice sluajno, odnosno svojom krivicom doprinelo da pretrpi tetu od opasne stvari (na primer, ako tree lice svojom nepanjom prelazi ulicu na nedozvoljenom mestu, a imalac opasne stvari - automobila, mu u takvim uslovima priini tetu). Zbog toga je u odredbama stava 5. ovog lana i propisano da se treim licem ne smatra lice "kojim se imalac posluio pri upotrebu stvari", ustvari koga je angaovao u vezi te stvari (na primer, da mu pomogne u obavljanju nekog posla, pri emu je stvar imaoca imala uticaja na obavljanje tog posla).

Sudska praksa
Objektivna odgovornost za tetu Imalac opasne stvari oslobaa se od odgovornosti ako dokae daje teta nastala iskljuivo radnjom oteenika ili treeg lica, koju on nije mogao predvideti i ije posledice nije mogao izbei ili otkloniti. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tueni su angaovali tuioca da obavlja poslove ienja kukuruza upotrebom poljoprivredne maine - komualjke. Ova maina, iji su imaoci tueni, sastoji se od horizontalno postavljenih valjaka, ijim se okretanjem isti kukuruz i zatitne metalne mree ispod koje se ne srne stavljati ruka, jer u suprotnom, dok maina radi postoji opasnost od povreivanja radnika. 266

Pre poetka rada, tuilac je od strane ostalih radnika bio upozoren da se ne srne stavljati ruka ispod metalne mree dok je maina u pogonu, a dan pre tuioevog povreivanja, tueni BB je stavio ruku ispod mree i ubacio kukuruz, pa je maina povukla njegov prst, ali je on tada izbegao povredu. Tuilac je 15.09.1999. godine povreen, upravo tako to je stavio ruku ispod zatitne mree, pa su dva valjka maine naglo uvukla tuioevu aku. Kada su uli zapomaganje, ostali radnici su prili tuiocu, a jedan od njih je iskljuio mainu. Ceo dogaaj trajao je oko jedan minut, ali je brzina obrtaja valjaka bila veoma velika, pa tuioeve povrede ne bi bile manje i da je maina bila odmah zaustavljena. Pretrpeo je telesne povrede u vidu nagnjeenja etvrtog i petog prsta desne ake, zbog ega je tuiocu izvrena amputacija ta dva prsta. Us led povreivanja tuilac je trpeo fizike bolove i strah i duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti i naruenosti. Vrhovni sud Srbije nalazi daje, prema ovako utvrenom injeninom stanja, pravilna ocena drugostepenog suda da tueni kao imaoci opasnih stvari nisu odgovorni za tetu koja je prouzrokovana tuiocu. Prema odredbi lana 177. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, imalac opasne stvari oslobaa se od odgovornosti ako dokae da je teta nastala iskljuivo radnjom oteenika ili treeg lica, koju on nije mogao predvideti i ije posledice nije mogao izbei ili otkloniti. U konkretnom sluaju, iskljuivi uzrok tete je nepravilno rukovanje mainom od strane tuioca, koji je stavljanjem ruke ispod zatitne mree maine kod valjka prouzrokovao svoje povreivanje. Tueni, pri tom, nisu mogli izbei niti otkloniti tetne posledice, jer su prethodno upozorili tuioca o nainu rada na maini, a utvreno je da bi povrede koje je tuilac pretrpeo nastale i daje maina ranije bila iskljuena i zaustavljena. Svi radnici su bili upoznati sa nainom rada maine sa jednostavnim mehanizmom, koja je inae u uobiajenoj upotrebi u seoskim zemljoradnikim domainstvima, pa je u skladu sa tim tuilac trebalo da rukuje mainom sa potrebnom panjom. Kako konkretno postoje uslovi da se tueni u smislu odredbe lana 177. stav 2. ZOO oslobode odgovornosti za tetu koja je nastala iskljuivo tuioevom radnjom, drugostepeni sud je preinaenjem i odbijanjem tubenog zahteva pravilno primenio materijalno pravo. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 12/07); Osloboenje od odgovornosti ili podeljena odgovornost l. 192. ZOO) Za potpuno ili delimino iskljuenje odgovornosti poslodavca, potrebno je pouzdano utvrditi da lije u periodu pre povreivanja radnik bolovao od bolesti u vezi koje, pored ostalog, trai naknadu tete, i da lije i u kojoj meri (procentu) u odnosu na pad sa objekta, to oboljenje doprinelo nastanku ili razvoju njegove sadanje bolesti. Iz obrazloenja Prema stanju u spisima, tuilac je povreen na radu pri padu na mokrim stepenicama upravne zgrade tuene kao poslodavca, od koje zahteva naknadu pretrpljene nematerijalne tete. U prijavi povrede na radu konstatovanaje samo povreda kolena leve noge, a kao mogui uzrok pada raniji bolovi u leima. Vetaenjem specijaliste ortopeda utvreno je daje ova povreda po svojoj prirodi laka telesna povreda. Vetaenjem specijaliste neuropsihijatra utvreno je daje, nezavisno od povrede kolena, kao posledica pada kod tuioca dolo do povrede diskusa petog lumbalnog i prvog sakralnog prljena sa kompresijom iijadinog ivca sa leve strane, koja se tretira kao teka telesna povreda bez mogunosti izleenja i kod njega izaziva bol u lumbalnom delu kime, koji se iri du leve noge, a dovela je do trajnog umanjenja tuioeve ivotne aktivnosti. Na osnovu iskaza svedoka VV, i tuioca kao stranke, prvostepeni sud je utvrdio da se u periodu koji je prethodio povreivanju tuilac nije leio od navedenih povreda, tj. oboljenja noge ili kime. Meutim, iz sadrine doznaka o bolovanju tuioca u periodu 05.06.-04.07.2001.godine, izdatih od lekara Medicinskog centra_____, / oznaene ifre bolesti (M 54.4), proizilazi da je tuilac bolovao od lumbo-iialgije, koja prema meunarodnoj klasifikaciji bolesti predstavlja bol u slabinskom delu kime i sedalnom ivcu. Kod ovakvog stanja dokaza u sprovedenom postupku bilo je nuno, a nije raspravljano, od kakvog je znaaja u lancu uzronosti navedeno prethodno oboljenje, zbog kojeg je tuilac bio na bolovanju pre povreivanja, za nastanak i razvoj bolesti diskus hernije, kao tekog oteenja kime, utvrene vetaenjem neuropsihijatra. Utvrenje i ocena navedenih okolnosti je bilo neophodno, budui da osnov odgovornosti tuene za tetu moe biti samo ona povreda ili oteenje zdravlja tuioca koji su u uzrono-posledinoj vezi sa njegovim radom kod tuene, tj. radnjama ili propustima tuene i njenih organa, odnosno rizikom delatnosti ili svojstvima stvari tuene. Ako je oboljenje kime (diskus hernija), koje je dovelo do trajnog umanjenja ivotne aktivnosti tuioca nastalo iskljuivo zbog tuioevog pada na stepenicama upravne zgrade tuene (iako povreda nije odmah konsta-tovana), tj. ako je pad bio dovoljan i tipian uslovza nastanak sadanjeg tuioevog oboljenja kime, onda ne bi bilo osnova ni za delimino iskljuenje odgovornosti tuene. Isto bi vailo i ako ranije oboljenje (lumbo iialgi-ja) samo po sebi nije dovoljno za nastanak diskus hernije i ako bez povrede pri padu kao dodatnog uslova ne bi dolo do ove posledice.

267

Za pravilnu ocenu istaknutog prigovora podcijene odgovornosti, tj. postojanja razloga za potpuno ili delimino iskljuenje odgovornosti tuene u smislu il77, odnosno l.192. Zakona o obligacionim odnosima, bilo je potrebno pouzdano utvrditi da li je u periodu pre povreivanja tuilac bolovao od lumbo iialgije, kako to proizilazi iz priloenih doznaka o bolovanju, i da lije i u kojoj meri (procentu) u odnosu napad na stepenicama to oboljenje doprinelo nastanku ili razvoju njegove sadanje bolesti diskus hernije. Kako zbog pogrene primene materijalnog prava nisu pravilno i potpuno utvrene odlune injenice za ocenu osnova i obima odgovornosti tuene, presude niestepenih sudova su morale biti ukinute. U nastavku postupka, prvostepeni sud e utvrditi injenice i raspraviti sporna pitanja na koja je ukazano ovim reenjem, pa novu odluku o tubenom zahtevu doneti pravilnom primenom materijalnog prava. (Prema reenju Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2980/05); Osloboenje od odgovornosti Ne postoji odgovornost organizatora fudbalske igre po principu objektivne odgovornosti (lan 173. ZOO), obzirom dafudbal, kao sportska igra, nije opasna delatnost, ako su u toku utakmice preduzete sve odgovarajue mere da se igra odvija u sportskom duhu i u skladu sa pravilima igre. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, dana 27.5.2001. godine igranaje_______utakmica u_____izmeu "BB" iz i "DD". U sastavu tima tuenog bio je i tuilac u statusu igraa amatera, bez ugovora i redovnih mesenih primanja. Tuilac je roen_____. godine. U to vreme bio je redovan uenik_______. Organizator utakmice bio je "BB". U toku ove utakmice dolo je do povrede tuioca kada je tuilac imao vazduni duel - kontakt telima sa igraem iz protivnikog tima. Tom prilikom tuilac je prebaen na levu stranu, gdeje dolo do uvrtanja leve no ge u glenju. Prebaen je u bolnicu u_____,gde je konstatovan prelom levog glenja i postavljena je longeta, a potom je tuilac prebaen na Hirurko odeljenje_______, gdeje operisan. Iz bolnice je otputen_____. godine. Kao posledica zadobijene teke telesne povrede, kod tuioca je nastupilo umanjenje ivotne aktivnosti od 15%. Utvreno je daje obim potkolenice leve noge manji za 1,5 centimetar u odnosu na desnu, a na koi postoji oiljak duine 10 centimetara a irine 1,5 centimetar, kao posledica operacije. Prisutan je otok levog zgloba, a viljuka zgloba je proirene za tri milimetra, a zglobna hrskavica je oteena. Tueni 2001. godine nije osigurao svoje igrae od posledica nesrenog sluaja. Utvreno je da nije postojala zakonska obaveza tuenog da osigura svoje igrae od posledica nesrenog sluaja. Tueni nije osigurao tuioca od ovih posledica. Igra organizatora utakmice nije namerno udario tuioca, obojica igraa su se ponaala u duhu sportske igre. Prilikom kontakta telima potovana su pravila igre, i nije postojala namera ovog igraa da povredi tuioca. Tuilac u ovoj pravnoj stvari zahteva naknadu tete od tuenog zbog napred opisanog tetnog dogaaja, nalazei daje tueni odgovoran, jer nije osigurao svoje igrae od posledica nesrenog sluaja. Prema odredbama lana 154. stav 1. ZOO, ko drugome prouzrokuje tetu duan je naknaditi je, ukoliko ne dokae daje teta nastala bez njegove krivice. lanom 158. ZOO propisano je da krivica postoji kada je tetnik prouzrokovao tetu namerno ili nepanjom. Da bi postojala graanska deliktna odgovornost (subjektivna odgovornost) tuenog za predmetnu tetu, potrebno je da postoji teta za tuioca, daje ta teta nastala nedoputenom (protivpravnom) radnjom uinioca tete, da postoji uzrona veza izmeu protivpravne radnje i tete, i da se ta radnja i nastala teta mogu pripisati u krivicu tetnika. Imajui u vidu napred izloeno, pravilan je pravni zakljuak sudova nieg stepena, da izmeu povreivanja tuioca, kao igraa, i radnji tuenog, kao njegovog kluba, ne postoji uzrono posledina veza na osnovu koje bi postojala odgovornost tuenog po osnovu krivice za nastali dogaaj. Nijedna radnja tuenog nije dovela do povreivanja tuioca. Isto tako, niestepeni sudovi su pravilno nali da ne postoji odgovornost tuenog po principu objektivne odgovornosti (lan 173. ZOO), obzirom dafudbal, kao sportska igra, nije opasna delatnost, a u toku kritine utakmice preduzete su sve odgovarajue mere da se igra odvija u sportskom duhu i u skladu sa pravilima igre. Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1350/05); Odgovornost imaoca opasne stvari - "Lice koje ivi u domainstvu imaoca opasne stvari, upodobljava se licu kome je imalac poverio opasnu stvar daje koristi" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 5434/01).

268

ODGOVORNOST U SLUAJU UDESA IZAZVANOG MOTORNIM VOZILOM U POKRETU (l. 178. ZOO)
Odredbe ovog lana imaju u vidu odgovornost imaoca vozila ako vozilom dok je u pokretu prouzrokuje udes, odnosno vozilom prouzrokuje tetu iskljuivo svojom krivicom. Primeuje se daje motorno vozilo kvalifikovano kao opasna stvar, zatim da se motornim vozilom usled izazvanog udesa prouzrokuje teta drugom, ali da se odgovornost za tetu zasniva na krivici, i to iskljuivo krivicom jednog ili oba imaoca, te da se na njegovu, odnosno njihovu odgovornost primenjuju pravila o odgovornosti po osnovu krivice. To bi bili osnovni elementi ovog instituta. Navedeno ukazuje da se odgovornost imaoca motornog vozila zasniva na subjektivnoj a ne objektivnoj, kauzalnoj odgovornosti, dakle po odredbama o odgovornosti po osnovu krivice (l. 158. do 163. ZOO). Ovo zbog toga to se odredbe stavova 1. do 3. ovoga lana odnose na imaoce motornih vozila kada svojim vozilima u pokretu izazovu udes, odnosno kada se dva ili vie vozila sudare i priine tetu, pri emu nastaje odnos samo izmeu njih, jer je teta nastala jednom od njih ili i jednom i drugom, pa taj odnos moraju resiti po pravilima o odgovornosti po osnovu krivice "krivica postoji kada je tetnik prouzrokovao tetu namerno ili nepanjom" (lan 158. ZOO). Kao to se vidi, ovde se nastala teta ne raspravlja sa stanovita o objektivnoj odgovornosti, osim za sluaj iz stava 4. ovog lana, kada imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno za tetu koju pretrpe trea lica od opasne stvari, odnosno motornog vozila. Odgovornost upotrebom motornog vozila moe nastati krivicom jednog od imaoca vozila ili i jednog i drugog, u kom sluaju se ta odgovornost odnosi ne samo na tetu koju pretrpi jedan ili oba imaoca vozila, kao linosti, ve i na vozilima kojima su oni upravljali. Pojam "nezgoda" moe imati vie znaenja, jer on pre svega pretpostavlja nezgodu izmeu dva vozila, koja su se sudarila, od kojih mogu biti odgovorna oba imaoca vozila, ili samo jedan od njih, ali i onda ako su dva vozila svojim kretanjem na putu, i bez sudara, izazvala nezgodu nekom od njih, ili treem licu. Tako, na primer, ako se jedno vozilo nepravilno kree putem, a drugo vozilo, koje dolazi iz suprotnog pravca, mora da izbegne sudar i skrene u stranu, pa tako sebi, vozilu ili treem licu priini tetu, nastaje odgovornost po osnovu krivice vlasnika vozila koje se nepropisno kretalo putem. U tom sluaju odgovornost izmeu vlasnika vozila se raspravlja po pravilima o odgovornosti po osnovu krivice, odnosno subjektivne odgovornosti, a odgovornost prema treem licu po osnovu objektivne odgovornosti, i to solidarno, pri emu kasnije solidarni dunik koji nije kriv ostvaruje pravo na refundaciju od strane koja je kriva za tetu, ako je tetu isplatilo treem licu. Iz odredaba ovog lana moe se zakljuiti da za tetu izazvanu motornim vozilom moe da odgovara samo jedan od imaoca vozila, na koji sluaj upuuju odredbe stava prvog ovog lana, koji propisuju pravilo o odgovornosti jednog imaoca ako je prouzrokovao tetu iskljuivo svojom krivicom. U tom sluaju imalac koji je priinio tetu mora naknaditi drugom celokupnu tetu po pravilima o odgovornosti po osnovu krivice. Udes moe nastati i obostranom krivicom imalaca motornih vozila, u kom sluaju svaki imalac odgovara za ukupnu tetu koju su oni pretrpeli, srazmerno stepenu svoje krivice. Naravno i taj se sluaj raspravlja sa stanovita odgovornosti po osnovu krivice, jer je taj odnos nastao izmeu samih uesnika u udesu, a obim njihove odgovornosti procenjuje se sa stanovita "srazmerno stepenu svoje (njihove) krivice". Ako je udes nastao, a nema krivice ni jednog od njih za taj udes, onda prema odredbama stava 3. ovog lana imaoci odgovaraju na ravne delove, osim ako "razlozi pravinosti ne zahtevaju to drugo". O pravinosti je bilo reci u komentaru lana 169. ZOO, koji se moe analogno primeniti i na ovaj sluaj, ali se u sluaju spora mogu primeniti i pravila iz lana 191, koja se odnose na snienje naknade. Odredbe stava 4. ovog lana reguliu odgovornost imalaca motornih vozila ako neko od njihovih vozila, ili oba vozila, priine tetu treem licu. Njihova odgovornost se zasniva na objektivnoj, kauzalnoj odgovornosti. Naime, njihova krivica nije osnov odgovornosti, pa oteeni uopte ne mora dokazivati krivicu imaoca motornog vozila da bi ostvario pravo na naknadu tete. Zbog toga se odgovorno lice ne moe osloboditi odgovornosti dokazivanjem da do njega nema krivice ako se teta dogodila od njegove opasne stvari, motornog vozila. On se moe samo osloboditi odgovornosti ako dokae daje teta nastala iz razloga da njegova opasna stvar nije bila uzrok tete, odnosno ako dokae daje za tetu odgovorno lice kome je imalac stvari dao stvar da se njome slui, ili ako dokae daje teta nastala iskljuivo radnjom oteenog i dr., dakle iz onih razloga koji su navedeni u odredbama lanova 174. do 177. ZOO. Odredbe ovog lana ne reguliu pitanje odgovornosti vlasnika motornog vozila, ako je njegovo vozilo ukradeno i krivino-pravni izvrilac priinio tetu treem licu, odnosno da li vlasnik motornog vozila odgovara za tetu koju njegovo vozilo priini treem licu, koje mu je neko protivpravno oduzeo i sa njim izvrio tetu.

269

Odgovor na to pitanje treba potraiti u drugim odredbama ovog zakona i sudskoj praksi, kao i u sluaju koji e se ovde opisati. Naime, jedan vlasnik automobila, ostavio je svoje vozilo u svom dvoritu, i dugo vremena ga nije koristio jer je bio na radu u inostranstvu. U meuvremenu je neko lice ulo u njegovo dvorite i iz istog ukralo to vozilo. Vozei ga tako protivpravno, i to jo u alkoholisanom stanju, prouzrokovao je tetu treem licu, za koju je krivino odgovarao, ali je u parninom postupku, oteeni ostvario pravo na naknadu tete od vlasnika vozila, koga je zastupalo neko nedovoljno struno lice. Na osnovu postojeih propisa, ini se, mogla se izbei odgovornost vlasnika automobila, jer je lanom 154. Zakona o obligacionim odnosima propisano da se za tetu od stvari, od kojih potie poveana opasnost tete za okolinu, odgovara bez obzira na krivicu. Ali ko odgovara ako je automobil koji predstavlja poveanu opasnost, ukraden iz dvorita vlasnika tog automobila? U lanu 158. istog zakona propisano je da krivica postoji kada je tetnik prouzrokovao tetu namerno ili nepanjom. U ovom sluaju neko bi tvrdio daje vlasnik bio nepaljiv kada je svoje putniko vozilo ostavio u svom dvoritu. To je delimino tano, ali ako je dvorite deo stana, odnosno zgrade, onda se takvo dvorite tretira kao celina sa stambenim objektom, koja je po zakonu zatiena. Obiaj je kod naeg naroda da se ne zakljuavaju ne samo dvorine kapije (koje se mogu i preskoiti), ve se ne zakljuavaju ni vrata od stambene zgrade. Prema tome, takvom licu se ne moe staviti na teret nesavesnost, zbog koje bi on odgovarao - zbog toga to je svoju opasnu" stvar pasivno drao u svom dvoritu. Postavlja se i pitanje da l i j e ostavljeni klju u automobilu okolnost koja bi upuivala na nesavesnost vlasnika vozila? Ne, jer kradljivac moe ve poznatim metodama staviti motor u pogon, kidajui i spajajui kablove za pokret vozila, utoliko pre to kradljivac vozila nije ni znao da se u vozilu nalaze kljuevi automobila. U jednoj krivinoj odluci Vrhovnog suda Srbije (Km. 150/70) stoj i: "Kada je protivpravno prisvajanje materijala uskladitenog na otvorenom placu, obezbeenom pomou vrste iane ograde, izvreno putem isecanja icane ograde kljetima i pravljenja otvora kroz koji su pokretne stvari sa tog placa i izvuene, u radnjama izvrioca se stiu sva zakonska obeleja krivinog dela teke krae...., izvrenog provaljivanjem. Ovo bez obzira na to da li je izvrilac do tih stvari mogao doi i bez provaljivanja te ograde". lan 175. ovog zakona (ZOO) propisuje da ako je imaocu oduzeta opasna stvar na protivpravan nain, za tetu koja od nje potie ne odgovara on, nego onaj koji mu je oduzeo opasnu stvar, ako imalac nije za to odgovoran. Detaljno se o oslobaanju od odgovornosti govori u odredbama lana 177. istog zakona, u kome se, pored ostalog, navodi: (1) Imalac se oslobaa odgovornosti ako dokae da teta potie od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a ije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbei ili otkloniti. (2) Imalac stvari oslobaa se odgovornosti i ako dokae da je teta nastala iskljuivo radnjom oteenika ili treeg lica, koju on nije mogao predvideti i ije posledice nije mogao izbei ili otkloniti". Po navedenim odredbama Zakona o obligacionim odnosima moglo bi se osloboditi odgovornosti lice ijim je automobilom priinjena teta drugom, ako mu je vozilo ukradeno i ako je voza ukradenog vozila priinio tetu drugom. U sudska praksa zabeleena je odluka suda, ija sentenca glasi: Vlasnik motornog vozila odgovara za tetu koju je prilikom vonje prouzrokovalo tree lice, ako je voza vonju izvrio uz znanje i odobrenje vlasnika vozila Vlasnik motornog vozila ne odgovara za tetu koju priini tree lice, koje je protivpravno oduzelo vozilo i sa njim izvrilo tetu". Prema obrazloenju te odluke, pootrena odgovornosti vlasnika motornog vozila, iskljuuje se samo ako je teta prouzrokovana viom silom, krivicom oteenika, krivicom treeg lica ili krivicom nekog drugog vozaa, koje je protivpravno oduzelo vozilo i sa njim izvrilo tetu. Odluku sa istom sadrinom doneo je i Vrhovni sud Srbije (Rev. 961/80), u kojoj, pored ostalog, stoji: "Vlasnik opasne stvari odgovara po propisima o objektivnoj odgovornosti, ali je njegova odgovornost za tetu prouzrokovano opasnom stvari iskljuena ako je teta nastala dejstvom vie sile, krivicom treeg lica ili iskljuivo krivicom treeg lica". I ranija odluka Vrhovnog suda Srbije (G. 278/77) glasi jo preciznije: "Automobil u pokretu predstavlja opasnu stvar i njegov vlasnik, odnosno korisnik odgovorni su za tete koju upotrebom automobila budu prouzrokovane treim licima. Tu odgovornost iskljuuje samo dejstvo vie sile, krivica treeg lica ili iskljuiva krivica oteenog". Imajui sve to u vidu, oigledno je da vlasnik ukradenog vozila, ne odgovara za tetu koju je neko njegovim ukradenim vozilom prouzrokovao tetu treem licu. Prema tome, u parninom postupku moglo se dokazati da vlasnik vozila ne bi odgovarao za tetu koju je priinilo lice koje je na protivpravan nain, kraom vozila, priinilo tetu treem licu.. Ako bi injenino stanje bilo takvo kakvo je navedeno, vlasnik automobila koje je priinilo tetu vonjom drugog lica, kradljivca, mogao bi da ostvari pravo na naknadu prema onom licu kome je dao ovlaenje da ga
270

zastupa dok je on bio odsutan iz svog mesta stanovanja, ako to lice nije postupalo u skladu sa pravilima o savesnom zastupanju stranke pred sudom. Naravno, on bi naknadu tete mogao da trai i o lica koje je tetu prouzrokovao ali, ini se, to liceje bez ikakve imovine. U navedenom sluaju i na sudu je bila dunost da pozove tuenog - vlasnika automobila i da ga upozori na nesavesno zastupanje njegovog punomonika, odnosno da mu na neki nain skrene panju da angauje nekog drugog, savesnijeg, odnosno strunijeg punomonika. A ako je dosadanji punomonik stvarno loe postupao u zastupanju, ne preduzimajui pravne radnje koje mu omoguava Zakon o parninom postupku, njegova odgovornost je oigledna.

Sudska praksa
Odgovornost vlasnika vozila za tetu koju priini drugo lice Vlasnik motornog vozila odgovara za tetu koju je prilikom vonje prouzrokovalo tree lice, ako je voza vonju izvrio uz znanje i odobrenje vlasnika vozila. Vlasnik motornog vozila ne odgovara za tetu koju priini tree lice, koje je protivpravno oduzelo vozilo i sa njim izvrilo tetu. Prema obrazloenju Sporno je bilo meu strankama da lije kamion tuenog u momentu kada se desilo oteenje mosta vozio radnik tuenog ili drugo lice; da lije, ukoliko je vozilo drugo lice, to lice protivpravno uzelo kamion sa prikolicom, te shodno tome da li tueni odgovara za tetu i visina same tete. Razmatrajui sporna pitanja drugostepeni sud je u svemu prihvatio stanovite i razloge prvostepenog su da. U ovoj pravnoj stvari irelevantno j e za presuenje da lije u momentu kada je dolo de oteenja mosta ka mion tuenog vozio radnik tuenog ili neko drugo lice koje nije sa tuenim u radnom odnosu, jer je prvostepeni sud pravilno utvrdio da kamion u momentu kada se desilo oteenje mosta nije bio ukraden, niti protivpravno oduzet. Naime, po pravilima obligacionog prava, vlasnik motornog vozila odgovara za tetu koja je prouzrokoj vana prilikom vonje, ak i kada je voza vonju izvrio na svoju ruku i bez odobrenja ili znanja vlasnika. Radi i se o pootrenoj odgovornosti vlasnika motornog: vozila, koja se iskljuuje samo ako je teta prouzrokovana vi\ om silom, krivicom oteenika, krivicom treeg lica ili krivicom nekog drugog vozaa, koje je protivpravno oduzelo vozilo i sa njim izvrilo tetu. U konkretnom sluaju i da je prilikom oteenja mosta tuenikov kamion vozilo lice koje nije sa njim u radnom odnosu, tueni ne bi mogao iskljuiti svoju odgovornost, jer iz iskaza svedo-ka ne proizilazi daje to lice protivpravno izvrilo vonju, nego, naprotiv, daje izvrio vonju sa njegovim znanjem i pristankom. Dosledno izloenom, drugostepeni sud nije prihvatio razlog albe tuenog da nema njegove odgovornosti za prouzrokovanu tetu. Naprotiv, on je odgovoran za svu tetu kao organ upravljanja i korienja koju je prouzrokovalo vozilo prilikom vonje (prema odluci VPS, SI. 2502/70); Podele udela u teti za koju su oteenom solidarno odgovorni tueni Pitanje podele udela u teti za koju su oteenom solidarno odgovorni tueni, po regresnom zahtevu jednog od njih koji je isplatio tetu u celosti, mora se resiti analizom uzroka tete, od ega e zavisiti i proce-nat, odnosno udeo koji e pasti na svakog od njih. Iz obrazloenja Prema stanju u spisima, predmet tubenog zahteva je tuioevo regresno potraivanje naplate iznosa koji je kao solidarni dunik sa tuenim, isplatio poveriocu tetu u postupku prinudne naplate. Pravosnanom presudom Optinskog suda uN. od 07.09.1998. godine, koja je potvrena presudom Okrunog suda u U. od 07.06.1999. godine, utvreno je daje krivac za navedenu saobraajnu nezgodu voza tuenikovog vozila A. B. Pravosnanom presudom Optinskog suda iz U. od 12.09.2002. godine tuilac i tueni su obavezani da radniku tuioca T. N. naknade materijalnu i nematerijalnu tetu prouzrokovanu navedenom saobraajnom nezgodom. Tuilac i tueni su solidarni dunici po navedenoj presudi, a nesporno je da je tuilac ukupno po osnovu prinudnog izvrenja navedene presude isplatio u celini iznos duga u visini od 401.157,70 dinara. Po isplati navedenog iznosa poveriocu oteenom radniku, tuilac kao jedan od solidarnih dunika u ovom postupku trai regresnu naknadu istog od tuenog, zasnivajui svoj zahtev na krivici vozaa vozila tuenog za prouzrokovanu saobraajnu nezgodu. Nalazei da su tuilac i tueni obavezani kao solidarni dunici prema povreenom radniku tuioca, i da tuilac po osnovu odgovornosti na osnovu lana 96. Zakona o radnim odnosima, a tueni po osnovu odgovornosti po osnovu vlasnitva na opasnoj stvari i po osnovu odgovornosti za svog radnika, prvostepeni sud je stao na stanovite da nije mogue utvrditi koliki su udeli solidarnih dunika, odnosno tuioca i tuenog u nastupeloj teti, pa je stoga doneta pobijana odluka kojom se ista deli na jednake delove meu solidarnim dunicima.
271

Prvostepeni sud, meutim, nije utvrdio sve relevantne injenice, niti je dao razloge za injenice na osnovu kojih je doneo zakljuak da se u konkretnom sluaju ne mogu utvrditi udeli tuioca i tuenog kao solidarnih dunika u teti na iju su naknadu obavezani. Da bi utvrdio koliki su udeli kojeg od solidarnih dunika prema povreenom licu u saobraajnoj nezgodi, prvostepeni sud je morao utvrditi i konstatovati koji su osnovi njihove odgovornosti, jer je tuilac obavezan da kao solidarni dunik naknadi tetu svom radniku po osnovu odgovornosti za povrede radnika na radu, stoje oblik objektivne odgovornosti radi zatite samog povreenog radnika. Tuenikov osnov odgovornosti je vlasnitvo nad vozilom kojim je prouzrokovana saobraajna nezgoda, takoe kao vid objektivne odgovornosti i odgovornost za svog radnika, koji je po krivinoj presudi iskljuivi krivac za prouzrokovanu saobraajnu nesreu, kao vid odgovornosti za drugoga. Zakonom uspostavljena odgovornost tuioca i tuenog i njihova solidarnost prema oteenom su u cilju obezbeenja oteenog lica, odnosno poboljanja njegovog poloaja u pogledu mogunosti naplate naknade tete. Pitanje podele njihovih udela u navedenoj teti, za koju su oteenom solidarno odgovorni po regresnom zahtevu jednog od njih koji je isplatio tetu u celosti, mora se meutim resiti analizom uzroka tete od ega e zavisiti i procenat, odnosno udeo koji e pasti na svakog od njih. To ne znai da se po regresnom zahtevu ne moe utvrditi da je samo jedan od njih dunik ukupnog iznosa tete, ukoliko na to ukazuju okolnosti sluaja, jer njihova solidarnost je samo u odnosu na oteenog i radi poboljanja njegovog poloaja, a meusobni odnosi mogu se resiti po principu odgovornosti za prouzrokovanu saobraajnu nezgodu u kojoj je teta nastala, odnosno primenom lana 178.ZOO. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 4585/05 od 23. juna 2005.); Osiguranje od odgovornosti lica, imaoca motornog vozila, ijom je upotrebom priinjena teta Pravo na naknadu tete nemaju vlasnik odnosno korisnik, suvlasnik i drugi imalac motornih vozila ijom je upotrebom priinjena teta, bez obzira da lije upravljao vozilom u momentu nastanka tete. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, u saobraajnoj nezgodi koja se dogodila dana 23.10.2003. godine na podruju SO GG u selu VV, uestvovala su vozila marke "Skanija" i putniko vozilo marke "Mercedes" kojim je upravljao sada pok. PP, suprug tuilje. Do saobraajne nezgode dolo je propustom vozaa PP. Putniko vozilo marke "Mercedes" bilo je osigurano kod tuenog, a saputnik u vozilu bila je tuilja koja je tom prilikom zadobila mnogobrojne teke telesne povrede. Predmetno vozilo kupljeno je od strane PP dana 8.10.1996. godine, a za vreme trajanja brane zajednice izmeu tuilje i njenog sada pok. supruga. U polisi o osiguranju putnikog vozila marke "Mercedes" kao osiguranik ugovor je zakljuio PP. Na utvreno injenino stanje, niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo i odbili tubeni zahtev tuilje. Prema odredbi cl. 85. st.l. ta.l. Zakona o osiguranju imovine i lica, pravo na naknadu tete nemaju vlasnik odnosno korisnik, suvlasnik i drugi imalac motornih vozila ijom je upotrebom priinjena teta, bez obzira da lije upravljao vozilom u momentu nastanka tete. U konkretnom sluaju automobil marke "Mercedes" steen je na osnovu pravnog posla - ugovora o kupoprodaji vozila, u kome je kao kupac oznaen suprug tuilje, sada pok. PP, i koji je kao osiguranik zakljuio ugovor o osiguranju predmetnog vozila sa tuenim. Predmetno vozilo predstavlja zajedniku imovinu tuilje i njenog pok. supruga u smislu l.321. ZBPO. Odredbama il 3. Zakona o osnovama svoj insko pravnih odnosa propisano je da vie lica ima pravo susvojine na nepodeljenoj stvari kada je deo svakog od njih odreen srazmerno prema celini (idealni deo). Suvlasnitvo u smislu l. 85. Zakona o osiguranju imovine i lica treba tumaiti ire kada se radi o zajednikoj imovini branih drugova, jer tu nastaje kasnije susvojina kada se izvri deoba zajednike imovine. Zbog toga je pravilna ocena niestepenih sudova daje tuilja suvlasnik na kolima, na kojima kao zajednikoj imovini ima odreeni suvlasniki udeo koji nije opredeljen. Shodno tome, tuilja nema pravo na naknadu tete u smislu l.85. st.l. Zakona o osiguranju imovine i lica. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1355/06); Solidarna odgovornost za tetu koju pretrpe trea lica u sluaju udesa motornim vozilom Vlasnik vozila, kao imalac opasne stvari, ne oslobaa se od odgovornosti na osnovu injenice daje vozilo bilo osigurano kod osiguravajue organizacije. Njihova o.baveza je solidarna, pa je pravo oteenog da izvri izbor da li e tuiti oba dunika ili samo jednog od njih. Iz obrazloenja Po nalazu Vrhovnog suda Srbije, pravilno je stanovite niestepenih sudova o solidarnoj odgovornosti tuenih za tetu koju je tuilac pretrpeo. Odgovornost tuenog "VV" kao imaoca teretnog vozila, iji je radnik skrivio saobraajni udes, zasniva se na odredbama l. 170. i 174. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, a odgovornost tuenog "BB" proizlazi iz ugovora o obaveznom osiguranju motornih vozila u smislu odredbe la272

na 941. ZOO i odredbe lana 90. Zakona o osnovama sistema osiguranja imovine i lica koji je vaio u vreme tetnog dogaaja. Odgovornost tuenih je solidarna pa tuilac, kome pripada pravo na naknadu nematerijalne tete po osnovu lana 200. stav 1. ZOO, ima ovlatenja da naknadu zahteva od oba dunika. Revizijski navod, daje tuena osiguravajua organizacija u obavezi da tuiocu isplati celokupnu tetu, zato to je u konkretnom sluaju teta pokrivena sumom osiguranja, nije od znaaja. Odredba lana 178. stav 4. ZOO, na ko ju se poziva revident, propisuje solidarnu odgovornost imalaca motornih vozila prema treim oteenim licima. I u ovom sluaju, oni odgovaraju po pravilima o objektivnoj odgovornosti, a tueni vlasnik vozila, kao imalac opasne stvari, ne oslobaa se od odgovornosti na osnovu injenice daje vozilo bilo osigurano kod tuene osiguravajue or\ ganizacije. Oteeni je, prema lanu 414. ZOO, ovlaen da odtetni zahtev istekne prema osiguravajuoj organiza\ iji, ali to ne znai da nema pravo da zahtev istakne i prema imaocu opasne stvari. Njihova obaveza je solidarna, pa i je pravo oteenog da izvri izbor da li e tuiti oba dunika ili samo jednog od njih. \ Revizijski navod, da tuena osiguravajua organizacija odgovara do visine osigurane sume, a tueni j "W" kao vlasnik vozila (opasne stvari) preko tog iznosa, ne utie na odgovornost tuenog imaoca opasne stvari. Poto je u konkretnom sluaju, teta na dan tetnog dogaaja bila pokrivana sumom osiguranja, tueni po razliitim osnovima solidarno odgovaraju za celokupnu tetu. Kada teta na bi bila pokrivena sumom osiguranja, odnosno, kada bi njen obim bio vei, tueni imalac opasne stvari bi solidarno odgovarao sa osiguravajuom organizacijom do visine osigurane sume, a preko toga bi njegova odgovornost bila samostalna. Zbog toga obim tete u odnosu na sumu osiguranja nije od uticaja na odgovornost tuenog imaoca opasne stvari, kako se to u njegovoj reviziji neosnovano istie. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 933/06); teta prouzrokovane upotrebom nepoznatog motornog vozila Za naknadu materijalne tete, koje je priinilo nepoznato vozilo, nije predviena naknada materijalne tete iz sredstava Garantnog fonda. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tuioci su pretrpeli nematerijalnu tetu, a tuilac BB i materijalnu tetu u saobraajnoj nezgodi koja se desila krivicom vozaa nepoznatog putnikog vozila, uz doprinos tuioca BB od 10%, s obzirom daje i sam uinio prekraj saobraajnih propisa, jer je u naseljenom mestu vozio nedozvoljenom brzinom. Utvrujui sve okolnosti koje su od znaaja za utvrivanje visine tete koju su tuioci kritinom prilikom pretrpeli, niestepeni sudovi su delimino usvojili zahtev tuilaca za naknadu nematerijalne tete, a u potpunosti odbili zahtev tuioca BB za naknadu materijalne tete. Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrenu primenu materijalnog prava nisu osnovani. Pravilno su niestepeni sudovi zakljuili da neosnovanost zahteva prema tuenom za naknadu materijalne tete, koje je priinilo nepoznato vozilo proizilazi iz lana 99. i lana 105. Zakona o osiguranju imovine i lica, koji je vaio u spornom periodu. Prema odredbama lana 99. stav 1. Garantni fond ine sredstva koja se obrazuju doprinosom organizacije za osiguranje radi ekonomske zatite putnika i treih oteenih lica i ta sredstva, izmeu ostalog, koriste se za naknadu tete, zbog smrti, povrede tela ili naruavanja zdravlja, prouzrokovane upotrebom nepoznatog motornog vozila (lan 92. stav 2. taka 2.). Odredbom lana 105. istog Zakona predvieno je da se teta zbog smrti, povrede tela ili naruavanja zdravlja, prouzrokovane upotrebom nepoznatog motornog vozila, naknauje do iznosa na koji je tim Zakonom ograniena obaveza organizacije za osiguranje za tetu prouzrokovanu upotrebom putnikih vozila. Citiranim odredbama Zakona, kada je u pitanju nepoznato vozilo, nije predviena naknada materijalne tete iz sredstava Garantnog fonda. Ostalim navodima revizije, a pre svega navodima da je saobraajni udeo prouzrokovalo vozilo sa registarskim oznakama Republike Hrvatske, osporava se utvreno injenino stanje iz kojih razloga se s obzirom na odredbe lana 385. stav 3. ZPP-a, revizija ne moe izjaviti. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 77/06); Utvrivanje odgovornosti svih uesnika u saobraajnom udesu Krivica jednog imaoca motornog vozila ne iskljuuje odgovornost ostalih uesnika u lananom sudaru za tetu koja je priinjena njegovom vozilu, ako su i drugi uinioci nepravilnom vonjom skrivili saobraajni udes. Prema obrazloenju Tuilac je traio da se tueni obaveu da mu solidarno naknade iznos od 7.370 dinara, koliko iznosi teta na njegovom vozilu oteenom u sudaru u kome su uestvovala i vozila osigurana kod tuenih. Prvostepeni sud je odbio tubeni zahtev za pomenuti iznos. Drugostepeni sud je odbio tuioevu albu. Tuioevu reviziju je odbio Vrhovni sud Srbije kao neosnovanu. Savezni javni tuilac j e podigao zahtev za zatitu zakonitosti protiv sve tri presude u delu kojim je tubeni zahtev odbijen i odlueno o trokovima postupka, i predloio je da se pobijane presude ukinu i predmet vrati na ponovno prvostepeno suenje.
273

Zahtevje osnovan. U postupku koji je prethodio donoenju pobijanih presuda utvreno je daje do oteenja tuioevog vozila dolo u lananom sudaru, u kome je voza vozila osiguranog kod drugotuenog na raskrsnici zaustavio ili usporio svoje vozilo, pa je na njega naletelo vozilo osigurano kod prvotuenog, a na to vozilo je naletelo tuioevo vozilo. Vozai sva tri vozila prekrajno su kanjeni. Prvostepeni sud je stao na stanovite daje u takvim okolnostima tuilac iskljuivo kriv za tetu koju je pretrpeo jer, daje drao potrebno rastojanje od vozila iza koga se kretao, ne bi udario u to vozilo ipretrpeo tetu. Naime, prema nalazu vetaka tuioevo vozilo se kretalo brzinom od 3040 kilometara na sat, a rastojanje od vozila ispred njega bilo je svega 5 metara umesto 1420 metra koliki je zaustavni put odnosnog vozila pri pomenutoj brzini kretanja. Stanovite daje tuilac iskljuivi krivac za tetu koju je pretrpeo, prvostepeni sud zasniva na odredbi lana 82. Zakona o osnovama bezbednosti saobraaja, koji je vaio u vreme tetnog dogaaja, a prema kojoj je voza duan drati potreban razmak kad se kree iza drugog vozila. I drugostepeni sud, odbijajui tuioevu albu, poziva se na istu odredbu pomenutog zakona, potkrepljujui svoj stav i zakljukom da se tuilac ne moe pozivati na propuste osiguranika tuenih, jer da nije bilo propusta na njegovoj strani u pogledu dovoljnog i bezbednog odstojanja, do oteenja njegovog vozila ne bi dolo ". Odbijajui tuioevu reviziju sud tog pravnog leka prihvatio je izloena stanovita koja se zahtevom osnovano pobijaju. Naime, prema pravnim pravilima odtetnog prava, koja su se primenjivala u vreme tetnog dogaaja, pitanje naknade tete nastale uesnicima u udesu izazvanom upotrebom motornog vozila ima se razreiti prime-nom optih pravila o odgovornosti na osnovu krivice. Ovo znai da kad je samo jedan od uesnika, iskljuivo svojom krivicom, prouzrokovao udes, on ostalim uesnicima imaocima motornog vozila odgovara za tetu koju su u udesu pretrpeli, a svoju tetu sam snosi. Ako su, pak, svi uesnici, ili vie njih, tetu prouzrokovati svojom krivicom (nepravilnom vonjom), svaki od njih odgovara za celokupnu tetu, srazmerno stepenu svoje krivice. Dakle, krivica jednog imaoca motornog vozila ne iskljuuje odgovornost ostalih uesnika za tetu koja je priinjena njegovom vozilu, ako su i drugi uesnici nepravilnom vonjom skrivili saobraajni udes. U tom sluaju reje o koliziji odgovornosti gde nema podele na tetnike i oteene, ve svaki od uesnika ima obe uloge, pa je i dunik i poverilac za nastalu tetu, tako to u odgovornosti za ukupnu tetu uestvuje srazmerno stepenu svoje krivice. Zato se ne moe prihvatiti stanovite iz pobijanih presuda da ponaanje ostalih uesnika u saobraaju u kritinom momentu nije od uticaja na pravilno razreenje spornog odnosa, stoje dovelo do toga da prvostepeni sud propusti da u postupku utvrdi okolnosti od odluujueg znaaja za primenu pravnog pravila odtetnog prava, po kome se ovaj spor ima razreiti, to jest, da utvrdi da li za sporni udes ima krivice i ostalih uesnika, te da li ima osnova za odgovornost tuenih. Ovo znai da je prvostepeni sud valjalo da se pozabavi ponaanjem vozaa druga dva vozila s gledita odredaba lanova 37. i 63. u kritino vreme vaeeg Zakona o osnovama bezbednosti saobraaja, timpre stoje vetak ukazivao na njihovo ponaanje i elemente od znaaja za utvrenje da li su takvim ponaanjem povredena propisana pravila o menjanju brzine kretanja vozila, odnosno o zaustavljanju vozila. Zbog svega izloenog, ovaj sud nalazi da je podnosilac zahteva u pravu kad ukazuje da su pobijane presude zasnovane na pogrenoj primeni materijalnog prava to je prouzrokovalo i nepotpuno injenino utvrenje, pa je stoga zahtev uvaen i predmet vraen na ponovno suenje u granicama ukidanja, (prema presudi Saveznog suda Gzs 2/82); Za osloboenje od odgovornosti za tetu potrebno je da se nesrea ne samo nije mogla spreiti u datim okol nostima, ve da se nije mogla ni predvideti Imalac motornog vozila odgovara za tetu koja nastane delovanjem vozila kao opasne stvari. On moe biti osloboen te odgovornosti ako je teta nastala usledponaanja oteenog koje se nije moglo predvideti niti teta spreiti odnosno otkloniti. Prema obrazloenju Vrhovni sud Jugoslavije smatra daje zakljuak niih sudova daje tuilac za svoju tetu iskljuivo kriv nepravilan, i daje usledio zbog pogrene primene pravila o objektivnoj odgovornosti. Vlasnici kao i drugi imaoci motornih vozila odgovaraju za tetu od takvog vozila po naelu kauzaliteta, bez obzira na krivicu. Imalac motornog vozila nije duan da naknadi tetu koja je nastala u vezi sa motornim vozilom iz uzroka koji je izvan motornog vozila, a nije se mogao predvideti ni otkloniti. Kod primene naela objektivne odgovornosti lei teret dokazivanja o iskljuivoj krivici oteenog, odnosno u uzroku nesree koji se nije mogao predvideti ni otkloniti, na imaocu motornog vozila.
274

Drugostepeni isto kao i prvostepeni sud utvruju, na osnovu miljenja sudskih vetaka, daje ofer prilagodio brzinu vonje uslovima klizave ulice, da je preduzeo potrebno koenje, no nije u datim uslovima mogao da zaustavi vozilo blagovremeno i tako otkloni tetne posledice, postoje tuilac iznenada stupio na kolovoz i poeo prelaziti ulicu van prelaza za peake. Na osnovu toga drugostepeni kao i prvostepeni sud sudi daje za nesreu iskljuivo kriv oteeni, a da na strani ofera nema nikakvog propusta ni nepravilnosti u vonji, te daje po tom osnovu tueni osloboen odgovornosti za tetu od njegovog motornog vozila. Ovakvo suenje predstavlja pogrenu primenu materijalnog prava. Pravno je pravilo da imalac motornog vozila odgovara bez obzira na krivicu za tetu koja je nastala delovanjem njegovog motornog vozila, kao opasne stvari. Imalac motornog vozila oslobaa se odgovornosti ako je za tetu iskljuivo kriv oteeni. Oteeni snosi deo tete ako je on delimino svojom krivicom doprineo da nastane teta. Faktiko i pravno je pitanje, kad postoji iskljuiva krivica oteenog koja je osnov osloboenja odgovornosti imaoca motornog vozila. Pravnom pravilu o odgovornosti, bez obzira na krivicu (kasko objektivne odgovornosti), odgovara pravni stav da se imalac oslobaa potpuno odgovornosti ako je teta nastala us led ponaanja oteenog, no tako da su to ponaanje i teta od motornog vozila uslovljeni tim ponaanjem nisu mogli predvideti ni spreiti, odnosno otkloniti. To je injenina pretpostavka za primenu pravila o osloboenju od odgovornosti imaoca motornog vozila zbog iskljuive krivice oteenog. Drugostepeni, kao i prvostepeni sud utvruju da u datim okolnostima iznenaeni voza nije mogao da otkloni odnosno sprei nesreu i tetu, a po pravilnoj primeni materijalnog prava za osloboenje od odgovornosti potrebno je da se nesrea ne samo nije mogla spreiti u datim okolnostima, ve da se nije mogla ni predvideti. O tome da li se nesrea mogla predvideti ne sudi drugostepeni kao ni prvostepeni sud. Prema rezultatu rasprave nije izvesno da se to nije moglo predvideti. Naprotiv taj rezultat ukazuje na mogunost suprotnog zakljuka (prema presudi Vrhovnog suda Jugoslavije, Gz 93/66); "Voza motornog vozila moe biti odgovoran za naknadu tete ne samo ako je njegovom krivicom dolo do kontakta sa povreenim licem, ve i ako je svetio na njegovom automobilu zaslepilo peaka, koji je usled toga pao i povredio se " (Vrhovni sud Srbije, G. 4503/76); "Kad saobraajni milicionar upravlja slubenim vozilom bez ukljuenog rotacionog svetla, a kree se levom stranom ulice i pored pune linije, onda je on iskljuivo kriv za nastalu saobraajnu nezgodu i tetu koja je nastala kao posledica te nezgode " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 400/86); "Krivica jednog imaoca motornog vozila ne iskljuuje odgovornost ostalih uesnika u lananom sudaru za tetu koja je priinjena njegovom vozilu, ako su i druga uinioci nepravilnom vonjom skrivili saobraajnu nezgodu " (Savezni sud, Gzs. 2/82); "Prisustvo vee koliine alkohola od nedozvoljene u krvi vozaa jo uvek ne predstavlja osnov za obavezu takvog vozaa da naknadi tetu koja je prouzrokovana njegovom vonjom pri takvom stepenu alkoholisano-sti, i to sve dotle dok se ne dokae daje upravo alkoholisanost vozaa bila u neposrednoj 'uzronoj vezi sa nastankom tetnog dogaaja, odnosno daje takva alkoholisanost vozaa predstavljala neposredan uzrok nastanku tete, shodno l. 154. i 158. Zakona o obligacionim odnosima. Tu okolnost, pak, treba da dokae lice koje je upravljalo vozilom i prouzrokovalo tetu. U tom pravcu sud koji vodi postupak duan je da u smislu l. 291. ZPP ukae tuenom na njegovo pravo da predlae dokaze kojima pobija navode i dokaze tuioca " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 523/85); "Reenje sudije za prekraje, kojim se utvruje odgovornost za prekraj u saobraaju, ne moe se, shodno l. 12. st. 3. ZPP, smatrati dokazom o krivici kanjenog lica, jer se ova zakonska odredba odnosi samo na utvrenu krivinu odgovornost lica osuenog pravosnanom krivinom presudom" (Vrhovni sud Srbije, G. 2316/76).

275

Primer tube radi naknade tete zbog udesa izazvanog motornim vozilom
OPSTINSKI SUD Radi naknade tete, vrednost spora ____________dinara, u 2 primerka. Tuilac: ________________________________, iz_______________________, ul. ______________, br. Tueni: ________________________________, iz_______________________, ul. _______________, br. TU BA Radi naknade tete, vrednost spora 25.000. dinara, u 2 primerka. Tuilac je ________________2003 godine, oko 11 asova iao glavnom ulicom _____________prema centru grada. Kada je prolazio ispred zgrade broj _______, odnosno kada je na tom mestu prelazio ulicu na peakom prelazu, tueni ga je nepropisnom vonjom automobilom marke _________, reg. br. ___________, na sredini peakog prelaza udario, od ega je tuilac pretrpeo sledee povrede: ___________________________. Tuilac je zbog zadobijenih tekih povreda prebaen drugim automobilom u bolnicu i tamo ostao na leenju ____dana. Na kunom leenju i previjanju ostao je _____dana. Sada je oporavljen, ali prema mi ljenju lekara, hirurga, nee moi da stoji due vreme i da u takvom stanju obavlja svoj redovni posao. Radna sposobnost mu je umanjena za _____%. Zbog ovog dogaaja tuenik je osuen za krivino delo pro tiv bezbednosti javnog saobraaja na kaznu zatvora u trajanju od _(meseci, godina). Dokaz: a) spisi Optinskog suda u ______________, K. br. ________, sa zapisnikom o izvrenom uviaju na licu mesta i presudom pomenutog suda, b) svedoci: ____________________________________________________________ v) sasluanje stranaka. Povredom koju je tuenik naneo tuiocu, priinio mu je tetu. On je pretrpeo jake bolove u vreme povrede i kasnije u toku leenja; izgubio je zaradu za _ dana bolovanja u iznosu od __________________dina ra, a njegova zarada u preduzeu _________________, iz_ e ubudue biti umanjena usled _, smanjenja njegove radne sposobnosti za n ajmanje _______dinara meseno. Dokaz: a) izvetaj lekarske komisije br. _____od________godine, b) izvetaj preduzea _______________od____________godine i eventualno vetaenje putem vetaka medicinske i finansijske struke. Podnosei ovu tubu, tuilac predlae da sud, po sprovedenom postupku i izvedenim predloenim dokazima, a primenom odredaba lana 189. i drugih odredaba Zakona o obligacionim odnosima, donese sledeu PRESUDU: I. Tueni ________je duan da tuiocu plati na ime naknade tete: a) za pretrpljene bo love iznos od __________dinara, b) na ime izgubljene zarade za vreme leenja ukupno __________dinara, i c) na ime naknade za izgubljenu zaradu ubudue u paualnom iznosu od po __________dinara meseno, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvrenja. II. Tueni je duan da plati tuiocu _______dinara na ime naknade parninih trokova u roku od 15 dana pod pretnjom izvrenja.
____________________godine.

Tu i l a c ,

276

ODGOVORNOST PROIZVOAA SA NEDOSTATKOM (l. 179. ZOO)

Odredbe ovog lana ne reguliu pitanje odgovornosti za materijalne nedostatke stvari, koja su regulisana odredbama lana 478. do lana 487. ZOO, ve pitanja koja se odnose na proizvedenu robu sa nedostatkom, za koji proizvoa nije znao, a predstavlja opasnost tete za lica ili stvari, te u vezi sa tim odgovornost za tetu koja bi nastala zbog tog nedostatka. Iz sadrine stava 1. ovog lana jasno proizilazi da nije u pitanju felerina roba za koju je proizvoa znao i zbog toga smanjio cenu te robe, niti roba koja je proizvedena bez nedostatka a kojoj nedostaje samo upotreba za tu stvar, ve je u pitanju proizvedena stvar koja ima odreene nedostatka, za koju nije znao ni onaj ko je tu stvar proizveo, pa kao takva predstavlja opasnost tete za lica i stvari. Ako je stvar ispravna u svim njenim svojstvima, nedostatak uputstva je smetnja da se takva stvar stavi u promet, ali sutina odgovornosti je u vezi same stvari koja ima neki nedostatak, za koji ni sam proizvoa nije znao, a pri upotrebi, i pored postojanja uputstva za njenu primenu, taj nedostatak moe predstavljati opasnost tete za lica i stvari. Stvar sa nedostatkom, za koji nije znao ni onaj koje tu stvar stavio u promet, a predstavlja opasnost tete za lica i stvari, moe biti proizvedena pri serijskoj proizvodnji stvari, kada moe nastati sluaj da u jedna od tih stvari nije ugraen neki elemenat koji bi tu stvar inio ispravnom, pa usled toga, pri upotrebi, i pored postojanja potrebnog uputstva za njenu upotrebu, nastane teta za lica ili stvari. Tako, na primer, kod serijske proizvodnje manjih kultivatora moe se desiti da neki raf ne bude dovoljno pritegnut i da zbog toga kod upotrebe tog kultivatora doe do oteenja samog kultivatora. Ne bi se moglo rei da bi teta mogla nastati i od predmeta koji predstavlja konstrukcijsku greku, jer je logino da se pre putanja u promet takve stvari prvo izvri probno ispitivanje, pa ako se pokae daje proizvod bez nedostataka koji bi mogao da priini tetu, da se takav proizvod pusti u promet. Meutim, ako se tako ne postupi, ve se stvar odmah po konstrukcijskoj proizvodnji stavi u promet, moe se desiti da ta stvar ima neki nedostatak, koji proizvoa, odnosno konstruktor nije uoio, pa njenom upotrebom nastane teta za lica ili stvari, pa lice koje je takvu stvar stavilo u promet moe odgovarati za tetu koja bi nastala zbog tog nedostatka. Industrijski razvoj proizvodnje, i u vezi sa tim primena tehnologije koja je znana samo strunim licima, izaziva pojavu da od potroaa ne zavisi ocena da l ij e neka stvar proizvedena bez opasnosti kada je bude primenjivao, ve od verovanja daje, s obzirom na ime proizvoaa, kupio stvar koja pri njenoj upotrebi nee proizvesti kakvu tetu za lica i stvari. Meutim, esto teta moe nastati od stvari koja slui za ishranu (posebno, proizvodnja hrane za bebe), koja moe usled nekih nedostataka da proizvede posledice koje su opasne za ivot kupaca, a proizvoa je bio u uverenju da je proizveo ispravnu stvar, ali da i pored toga u jednom delu tehnolokog procesa bude unet kakav tetni materijal, koji moe izazvati trovanje lica koje su tu stvar koristila (sluaj neispravnih konzervi, zatim davanje deci i drugima kolaa koja u sebi sadre opasne bakterije, i t. d.). Postoji sluaj i u industriji proizvodnje automobila, kada se kasnijom upotrebom odreene serije proizvedenih automobila i putena u promet, utvrde takvi nedostaci zbog kojih moe da nastane ili je nastala kakva teta, zbog ega je proizvoa prinuen da sva vozila te serije povue iz upotrebe i licima koje su ih posedovala naknadi tetu, ili im o svom troku taj nedostatak otkloni. Za utvrivanje odgovornosti za naknadu tete od stvari sa nedostatkom, a koji predstavlja opasnost za lica ili stvari, odgovara lice koje je takvu stvar stavilo u promet, odnosno koju je proizvelo, i to po osnovu objektivne, kauzalne odgovornosti, bez obzira na njegovu krivicu. Proizvoa takve stvari, putajui je u promet, mora biti svestan injenice rizika koja ta stvar, usled njene upotrebe, moe proizvesti kakvu tetu zbog njenih svojstava ili greke, za koju on nije znao, pa je zbog toga i propisana njegova odgovornost za tetu koja bi nastala zbog tog nedostatka. Odgovornost proizvoaa takve stvari ne prelazi, odnosno nije solidarna i sa odgovornou prodavca, jer se u ovom sluaju radi o vanugovornoj odgovornosti proizvoaa prema licu koje je zbog korienja njegove stvari sa nedostatkom, o kojoj nije ni sam proizvoa znao, pretrpelo kakvu tetu. To se potvruje sadrinom same norme stava 1. ovog lana, u kojoj je naglaeno da za tetu odgovara lice koje je proizvelo takvu stvar. Inae, proizvoa takve stvari odgovara neposredno licu koje je stvar sa nedostatkom kupilo, kao i licu koje je tu stvar dobilo na upotrebu od kupca stvari. Odredbama ovog lana nije propisano na koji nain proizvoa takve stvari naknauje tetu licu koje je koristilo stvar sa nedostatkom, od koga je nastala teta. To moe biti naknada stvarne tete, otklanjanje uzroka zbog koga je teta nastala, naravno ako je to mogue zamenom druge stvari, ali i opredeljenje kupca da trai samo stvarnu tetu, kao i tetu koja je za njega nastala zbog neupotrebe te stvari. Pitanje koje se regulie odredbama ovog lana ne odnosi se na sluajeve kada neko i pored dobijenih uputstava kupljenu stvar koristi na pogrean nain, te takvim svojim radnjama priini tetu sebi ili samoj stvari, ili ako je kupac znao za nedostatke kupljene stvari, ve samo ako je kupljena stvar proizvedena sa kakvim nedostatkom, za koju ni proizvoa nije znao, pa je usled toga nastala teta za lice i stvar.
277

Na kraju, odredbama stava 2. ovog lana propisana je odgovornost proizvoaa i za opasna svojstva stvari, ako nije preduzeo sve to je potrebno da tetu, koju je mogao predvideti, sprei putem upozorenja, bezbedne ambalae ili drugom odgovarajuom merom. Ovaj sluaj se moe primetiti u vezi farmaceutskih proizvoda, u vezi kojih proizvoa mora da u uputstvu za upotrebu navede sve ono to bi potroau ukazalo na tetnost upotrebe takve stvari. To upozorenje se mora odnositi na samu stvar koja ima nedostatke ne samo u odnosu na lice koje je koristi, ve i na stvari prema kojima se primenjuje. Tako, na primer, ako hemijska industrija proizvede neki preparat za korienje samo za neke vrste voaka, a u uputstvu to ne oznai, ve kupac taj preparat koristi za sve voke, moe nastati teta na vokama koje taj preparat ne podnose, odnosno koji je za njih tetan, zbog ega mogu biti unitene velike povrine nasada odreenih vrsta voaka, pa samim tim i da korisnik tog preparata pretrpi znatnu tetu u odnosu na same voke, a i prihod koji je od njih oekivao. Ako je u pitanju ambalaa, ona mora biti tako napravljena da sa sigurnou titi robu i da tako upakovana roba bude podobna za prevoz i dostavu do krajnjeg kupca, sa sigurnou da nee proizvesti bilo kakvu tetu, ali ako i pored toga doe do tete proizvoa se ne moe osloboditi odgovornosti za priinjenu tetu iz razloga upotrebljene ambalae, za koju bi on tvrdio daje bila podobna da sprei tetu. Odredbe ovog lana dopunjuju se odredbama Zakona o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom (,,S1. glasnik RS", br. 101/05), kojim se definie pojam proizvoaa stvari sa nedostatkom, bez obzira da li je u pitanju stvar sa nekim nedostatkom koji predstavlja opasnost tete za lica i stvari, ili stvar ima opasna svojstva, ili je u pitanju garancija za ispravno funkcionisanje prodate stvari (l. 501. ZOO), pa se tako, pored toga to je optom odredbom lana 179, tj. ovog lana, propisano daje proizvoa lice koje proizvodi gotove proizvode, sirovine i sastavne delove", u lanu 2. stav 2. tog zakona propisano da se proizvoaem smatra i lice koje se predstavlja kao proizvoa stavljanjem svog imena, zatitnog znaka ili drugog obeleavajueg znaka na proizvod i lice koje uvozi proizvod namenjen prodaji". Dakle, proizvoa je: a) lice koje proizvodi gotove proizvode, sirovine i sastavne delove, ali i b) lice koje se predstavlja kao proizvoa takvih proizvoda: stavljanjem svog imena,zatitnog znaka ili drugog obeleavajueg znaka na proizvod, i v) lice koje uvozi proizvod namenjen prodaji. Meutim, ako proizvod ne sadri podatke o proizvoau, prodava ima poloaj proizvoaa, koji zbog toga moe biti stranka u sporu, osim ako u razumnom roku ne obavesti oteenog o licu koje je proizvoa, odnosno o licu od koga je nabavio proizvod. Prodava odgovara i u sluaju ako uvozni proizvod ne sadri podatke o uvozniku, i ako se zna ko je inostrani proizvoa. Na taj nain odreenje subjekt koji odgovara za materijalne nedostatke stvari bez obzira da li je u pitanju opasna stvar ili se radi o nedostatku proizvoda koja ne obezbeduje sigurnost koja se s pravom oekuje s obzirom na sve okolnosti.

Sudska praksa
Zamena vozila oteenog u saobraajnoj nezgodi Kad tuilac trai da mu proizvoa zameni vozilo oteeno u saobraajnoj nezgodi do koje je dolo usled fabrike greke na unutranjoj gumi, ne moe se osnovanost tubenog zahteva ceniti samo primenom lana 501. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, ve se ima uzeti u obzir i odredba lana 179. stav 1. tog zakona, prema kojoj proizvoa po osnovu objektivne odgovornosti odgovara za tetu nastalu zbog nedostatka stvari, koji predstavlja opasnost tete za lica i stvari. Pri tome, nema znaaja koje neispravnu gumu proizveo, kad je proizvoa vozila tu gumu ugradio u vozilo i vozilo stavio u promet u svetlu navedenih propisa ima se ceniti da li se uspostavljanje stanja koje je bilo pre nego stoje teta nastala moe postii opravkom oteenog vozila, ili je to mogue postii samo zamenom celog vozila. Prema obrazloenju Prihvatajui utvreno injenino stanje, drugostepeni sud je naao da se ne radi o funkcionalnom nedostatku koji moe voditi zameni stvari u smislu lana 501. ZOO, ve da se radi o skrivenoj mani na gumi, te skrivena mana u ovom sluaju moe voditi zameni ne kupljene stvari, ve njenog dela, zbog kojeg se kupljena stvar ne moe koristiti, s obzirom da garancija za vozilo po nalaenju suda ne iskljuuje primenu odredbe lana 478. ZOO o odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke stvari. Pravilan je stav niestepenih sudova da je prama odredbi lana 501. Zakona o obligacionim odnosima osnovno pravo kupca da po osnovu garantnog lista od prodavca odnosno proizvoaa, zahteva opravku stvari, 278

pa tek, ukoliko stvar u razumnom roku nije opravljena, moe zahtevati da mu se umesto nje preda stvar kojafunkcionie ispravno. Meutim, kupac ne gubi pravo na zamenu stvari samo zbog toga to prethodno nije zahtevao opravku. Bitno je da li se neispravnost moe otkloniti opravkom tako da stvar u potpunosti ispravno funkcionie. U ovom sluaju, meutim, valja imati u vidu i odredbu lana 179. stav 1. ZOO, prema kojoj proizvoa po osnovu objektivne odgovornosti odgovara za tetu nastali zbog nedostatka stvari koji predstavlja opasnost tete za lica i stvari. Takvu opasnost zbog neispravnosti unutranje gume nesumnjivo je predstavljao sporni automobil, a tueni se u smislu navedenog propisa u odnosu na kupca smatra proizvoaem automobila nezavisno od toga koje neispravnu gumu proizveo, jer je on tu gumu ugradio u automobil i automobil stavio u promet. Prema odredbama lana 185. ZOO, tuilac kao oteeno lice ima pravo da zahteva uspostavljanje stanja koje je bilo pre nego stoje teta nastala, a to u ovom sluaju podrazumeva i zamenu automobila, ako se opravkom ne bi mogla otkloniti sva oteenja nastala u saobraajnoj nezgodi, tako da se odri njegova nesmanjena upotrebna i trina vrednost. Prema odredbi lana 185. stav 3. Zakona o parninom postupku, sud nije vezan za pravni osnov tubenog zahteva. Stoga nema znaaja da li tuilac svoj zahtev zasniva na lanu 501. ili lanu 179. ZOO. Bitno je da se on zasniva na istim injenicama, a sud je duan daprimeni odgovarajuu normu materijalnog prava. Kako je prvostepeni sud u svojoj presudi doneo odluku primenjujui samo osnov odgovornosti proizvoaa iz lana 501. ZOO, a drugostepeni sud je ovakav stav prihvatio, pri emu nisu uzete u obzir i odredbe lana 179. ZOO, osnovano se u zahtevu Saveznog javnog tuioca ukazuje da su pobijane presude donesene pogrenom primenom navedenih odredaba citiranog saveznog zakona (prema reenju Saveznog suda, Gzs 44/85); Odgovornost proizvoaa tekova za tetu nastalu upotrebom leka Proizvoa lekova odgovara za tetu od lekova kao kada stvar ima nedostatke, kada lek ne prua sigurnost koja se od leka moe osnovano oekivati ili kada od lekapreti opasnost od tete. Iz obrazloenja: "Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac je tokom 1999. godine oboleo od multipleskleroze i leio se u Gradskoj bolnici u N. Tokom marta meseca 2005. godine saznao je da u P. postoji lice koje proizvodi lek za navedenu bolest. U martu mesecu 2005. godine tuilac se upoznao i pregovarao sa sadpok. D.. o kupovini leka. Prema pismenom sporazumu od 11.3.2005. godine, dogovor je postignut izmeu pok. D.. i tuioca, koji su oni potpisali kao ugovarai. Sad pok. D.. koji je tada bio direktor tuenog preduzea "Af'je lek sam proizvodio. U ovom pravnom poslu nije uestvovao tueni, koji ovaj lek nije proizvodio niti stavljao u promet, obzirom daje sadpok. D.. to lino radio kao fiziko lice, jer je bio i sam zainteresovan za navedeni lek zbog unuke koja je roena sa tom boleu. Proizvodnja lekova, prema lanu 62. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima ("Slubeni glasnik RS" br. 84/2004, 85/2005) obuhvata postupak ili pojedine delove postupka farmaceutskotehnolokog oblikovanja gotovog leka, proizvodnju supstanci, tehnoloku obradu, pakovanje, kontrolu kvaliteta, skladitenje i distribuciju lekova. Proizvodnju leka moe obavljati samo pravno lice koje ima dozvolu za proizvodnju leka izdatu od nadlenog ministarstva. Agencija uz prethodnu saglasnost ministra nadlenog za poslove zdravlja, utvruje listu strunjaka za oblast lekova i medicinskih sredstava, radi procene lekova i medicinskih sredstava, odnosno ispitivanje kvaliteta bezbednosti i efikasnosti lekova i medicinskih sredstava (lan 15. navedenog Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima). Prometom lekova, prema istom zakonu, shodno lanu 71. mogu se baviti samo pravna lica koja imaju dozvolu izdatu od nadlenog ministarstva i koja ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona. Promet lekova podlee kontroli kvaliteta. Tueni se prema utvrenom injeninom stanju nije bavio proizvodnjom i prometom sporne supstance kao leka, to iskljuuje osnov odgovornosti iz lana 179. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima za tetu od lekova kao stvari sa nedostatkom. Proizvoa lekova odgovara za tetu od lekova kao kada stvar ima nedostatke, kada lek ne prua sigurnost koja se od leka moe osnovano oekivati ili kada od leka preti opasnost od tete. Stoga navodi revizije o pogrenoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. Tuilac je ugovor o prodaji sporne supstance zakljuio sa sadpok. D.. kao fizikim licem, pa ova prodaja nije u vezi sa poslovanjem tuenog preduzea, zbog ega tueni ne odgovara za negativno dejstvo sporne supstance kao proizvoaem lekova i nije u obavezi da tuiocu naknadi tetu koju je njenom upotrebom pretrpeo." (Izpresude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 351/07 od 21. februara 2007. godine).

279

POSEBNI SLUAJEVI ODGOVORNOSTI

Odgovornost usled teroristikih akata, javnih demonstracija ili manifestacija (l. 180. ZOO)
Odgovornost usled teroristikih napada, javnih demonstracija ili manifestacija svrstana je u posebnom delu sluajeva odgovornosti. To je nova kategorija odgovornosti za tetu, nastala potrebom deavanja u novijem vremenu. Ona se odnosi na sluajeve nastanka tete, odnosno smru ili telesne povrede ili oteenja, odnosno unitenja imovine fizikog lica usled akata nasilja ili terora, kao i prilikom javnih demonstracija i manifestacija. Odredbe ovog lana, u prvom delu, naglaavaju daje odgovornost za tetu nastala usled akata nasilja ili terora. Oni po samom nazivu ukazuju da se radi o delatnosti koje su opasne i koje kao takve mogu prouzrokovati smrt, telesnu povredu ili oteenje, odnosno unitenje imovine fizikog lica. Do tete kako je navedeno u prethodnom stavu, moe doi i prilikom javnih demonstracija i manifestacija. Ove dve kategorije, nasilje ili teror, kao i javne demonstracije i manifestacije, nisu u tesnoj vezi jedna sa drugom, jer se teror i nasilje provode kroz drsko i bezobzirno ponaanje, ugroavanje spokojstva graana, izazivanjem tue ili remeenjem javnog reda, bez obzira da li se to vri za vreme demonstracija ili manifestacija ili, to je najei sluaj, sa ciljem da se upotrebom sile ili ozbiljne pretnje neko prinudi da neto uini, ili da trpi, to bi kao posledicu stvorilo smrt, telesnu povredu ili oteenje imovine fizikog lica, dakle prema kome se vri teror ili nasilje, pa i unitavanje imovine tog lica. Manifestacije mogu biti mirne, uz odobrenje nadlenog organa uprave, ali se mogu pretvoriti i u demonstracije, koje predstavljaju kakav protest protivu odreene drutvene pojave. No, u odredbama ovog lana predviena je odgovornost drave iji su organi po vaeim propisima bili duni da spree takvu tetu. One propisuju odgovornost samo drave, a ne i lica koja bi bila odgovorna po pravilima o odgovornosti za tetu, dakle ako se i znaju akteri koji su priinili tetu. U svakom sluaju za tetu koja nastane smru, telesne povrede ili oteenja, odnosno unitenja imovine nekog fizikog lica, odgovara drava. Zbog toga to odredbe ovog lana ne propisuju supsidijarnu ili podeljenu odgovornost sa licem, ili grupom lica koja je tetu prouzrokovala, odgovornost drave za tetne radnje tih lica, ima odreene prednosti za lica kojima je naneta teta. Naime, lice kome je teta priinjena iz razloga koji su navedeni u odredbama stava 1. ovog lana, koja bez svoje volje dolazi u dodir sa izgrednicima koji su skloni da vre nasilje ili teror nad drugima, ako bi ostvarivalo pravo na naknadu tete prouzrokovane od strane tih lica, bilo bi stavljeno u poloaj da istrauje koji mu je nasilnik, odnosno lice koje vri teror nad njim, priinilo tetu. Pri tome bi nastale tekoe ako bi oteeno lice bilo pogreno obaveteno o uiniocu tete. Zbog toga, pri reavanju ovog pitanja zakon polazi od injenice daje oteeno lice, bez svoje volje, dolo u kontakt sa licem koje vri nasilje ili teror, te da to oteeno lice nije duno da istrauje ko mu je tetu priinio. Prema tome, ako se poe od reenja u zakonu, oteeno lice upravlja tubu prema dravi, ne vodei rauna o propustima koje su imali njegovi organi koji su bili duni da ga zatite. injenica je daje drava odgovorna za tetu koju pretrpi lice od nasilnika ili lica koje vre teror nad njim. Ali, ako se pretpostavi da drava preko svojih ovlaenih organa moe da utvrdi poinioce, odnosno organizatore, uesnike, podstrekae i pomagae u aktima nasilja i terora, ili javnih demonstracija i manifestacija, onda je taj postupak daleko efikasniji i racionalniji za lice kome je priinjena teta iz akata lica koja su mu protivpravnim radnjama prouzrokovali tetu, kao i za samu dravu da se obeteti od priinjenih tetnih radnji. Pretpostavke za odgovornost drave za tetu koju pretrpi lice iz radnji onog ko vri nasilje ili teror su: (1) da postoji teta, (2) daje teta uinjena od strane lica koje vri nasilje ili lica koje vri teror, (3) daje tetu prouzrokovao fizikom licu, (4) ili daje teta priinjena prilikom javnih demonstracija ili manifestacija, bez obzira da li putem nasilja ili terora. Pravo na naknadu tete nemaju organizatori, uesnici, podstrekai i pomagai u aktima nasilja ili terora. Utvrenje tih okolnosti vre organi krivinog gonjenja, ali se te okolnosti mogu utvrivati i u parnici ako bi postojao prigovor drave, odnosno njegovog ovlaenog organa daje tuilac jedan od aktera koji je proti vpravnim radnjama prouzrokovao tetu drugom licu. U sluaju zahteva za naknadu tete prouzrokovane zbog uea u demonstracijama ili manifestacijama, odgovornost drave se iskljuuje ako su demonstracije, odnosno manifestacije bile usmerene na podrivanje ustavnog ureenja. Uee u demonstracijama i manifestacijama u takvim uslovima podrazumeva aktivno uestvovanje u protestu, odnosno manifestaciji oteenog lica, a ne i ako bi oteeni te delatnosti posmatrao sa strane, kao posmatra uli bi tu samo prolazilo. Inae, osloboenje drave na naknadu tete odnosi se samo na one demonstracije i manifestacije koje su usmerene na podrivanje ustavnog ureenja, ali ne i na one koje nemaju takav karakter, kao to bi bile na primer demonstracije, odnosno pritisak na vlasti da uvede neke mere radi spreavanja neke drutvene pojave koje mogu imati tetne posledice za graane, ili manifestacije u kojima se izraava 280

zadovoljstvo u vezi nekog dogaaja koji je od interesa za afirmaciju neke korisne delatnosti (na primer, doek sportista koji su postigli zavidni rezultat u nekom takmienju, bilo u zemlji ili inostranstvu. Na kraju, pitanje zastarelosti potraivanja naknade tete vezano je za rokove propisane za zastarelost potraivanja koje se odnosi na naknade tete, odnosno odredbe lana 376. ZOO.

Sudska praksa
Doputena delatnost dravnih organa u ratnom stanju i pravo na naknadu tete Drava nije odgovorna za tetu pravnim i fizikim licima u uslovima ratnog stanja i vanrednih okolnosti ako je prouzrokovana doputenom delatnou njenih organa. Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda, odbijen je kao neosnovan tubeni zahtev tuilaca kojim su traili da im tuena na ime naknade materijalne i nematerijalne tete isplati sume blie oznaene u izreci. Protiv ove presude tuioci su izjavili albu sa alternativnim predlogom za revizijsko odluivanje (direktnu reviziju) zbog pogrene primene materijalnog prava. Tuena je saglasna da o ovom pravnom leku odluuje Vrhovni sud Srbije. Zbog zauzimanja stava o spornom pravnom pitanju i potrebe ujednaavanja sudske prakse, Vrhovni sud je smatrao daje ovaj pravni lek doputen, pa je na osnovu lana 392. ZPP ("Slubeni glasnik RS", br. 125/04) ispitao pobijanu presudu u granicama razloga zbog kojih se pobija, pa je naao daje direktna revizija neosnovana. Prema utvrenom injeninom stanju, 7.5.1999. godine us led NATO bombardovanja sruena je kua tuilaca u M. Tom prilikom poginuo je D.A., suprug i otac tuilaca. Kod takvog injeninog stanja prvostepeni sud smatra da tuena nije odgovorna za tetu po osnovu objektivne odgovornosti u smislu lana 173. i 174. ZOO, zato to se tetne posledice koje pretrpe fizika lica u uslovima ratnog stanja upodobljavaju vioj sili koja se nije mogla predvideti i spreiti ili otkloniti, zbog ega se drava oslobaa odgovornosti. Osim toga, prvostepeni sud smatra da drava ne odgovara po lanu 180. stav 1. ZOO (akti terorizma), zato to se ta odredba odnosi na mirnodopske prilike, a ne i na period neposredne ratne opasnosti ili rata. Vrhovni sud prihvata stanovite prvostepenog suda o nepostojanju uslova za odgovornost drave po pravilima o objektivnoj odgovornosti. Naime, bez odluke Saveta bezbednosti 24.3.1999. godine zapoelo je bombardovanje Jugoslavije od strane 17 zemalja NATO pakta. Tog dana je Savezna Vlada proglasila ratno stanje. Da bi drava bila odgovorna za posledice ratnog stanja ta odgovornost mora biti izriito propisana u zakonu. U ovom sluaju u pozitivnom pravu ne postoji posebna zakonska ili podzakonska odredba po kojoj bi drava bila duna da naknadi tetu pojedincima i pravnim licima kada je prouzrokovana uslovima ratnog stanja (osim vojnim licima). Odbrana zemlje nije protivpravna delatnost, ma koliko bila opasna, pa se ne moe smatrati uzrokom tete. Drava nije odgovorna za tetu nastalu doputenom delatnou organa u vanrednim okolnostima, kao to su velike prirodne nesree, ekoloke katastrofe, masovne saobraajne nesree, oruane pobune, graanski ili meudravni ratovi, terorizam i nasilje bez postojanja posebne odredbe. S obzirom da se ne radi o pravno priznatoj teti, to drava ne podlee imovinskoj odgovornosti jer je teta nastala doputenom delatnou njenih organa. Pravinost i solidarnost sa rtvama zahtevaju donoenje posebnih propisa po kojima e drava u takvim situacijama odgovarati bez obzira na greku (koji u asu presuenja nisu doneti). Neposredni uzrok, a i adekvatni uzrok tete je NATO bombardovanje, pa je materijalna a i nematerijalna teta posledica tog akta. Zato su neosnovani navodi u direktnoj reviziji u kojima se istie daje tuena takoe odgovorna za tetu jer je artiljerijske jedinice razmestila u civilno podruje. Poto se radi o ratu i odbrani zemlje sud nije ovlaen da procenjuje celishodnost postupanja vojnih organa u tim uslovima, kao ni celishodnost donoenja akta o proglaenju ratnog stanja (nadlenost efa drave i Vlade po Ustavu). Iz napred iznetih razloga, a na osnovu lana 393. ZPP odlueno je kao u izreci. "(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1/06 od 12. marta 2006. godine); Objektivna odgovornost za tetu usled teroristikih akata Kod utvrenja postojanja terorizma (kao organizovane akcije nasilja motivisane politikim ciljevima, upravljenim protiv dravnog ureenja i bezbednosti drave), drava odgovara za tetu nastalu smru fizikog lica. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, sada pokojnog PP i jo jedno lice, dana 12.08.2000. godine u blizini benzinske pumpe, gde su otili radi nabavke goriva, kidnapovala su dva pripadnika paravojne teroristike organizacije, tzv. OVPMB: GG i DD, odveli ih u selo DD, gde su ih liili ivota. 281

Polazei od izloenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo za- i kljuivi daje tuena drava odgovorna i u obavezi da tuiocima naknadi, u smislu lana 180. Zakona o obliga-cionim odnosima, nematerijalnu i materijalnu tetu, nastalu zbog smrti njihovog oca, supruga i sina, usled akata terora i nasilja na njenoj teritoriji. Ispravno odmerivi visinu novane naknade za nematerijalnu tetu, na ime pretrpljenih duevnih bolova u dosuenim iznosima od po 350.000,00 dinara, prema svim relevantnim kri-terijumima iz lana 200. u vezi lana 201. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Takoe pravilno odmerivi i naknadu pretrpljene materijalne tete u utvrenoj visini naknade koja pripada supruzi i roditeljima koji su se tim trokovima izloili, u smislu lana 193. stav 1. u vezi lana 189. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Tuena svojom revizijom neosnovano napada pravno stanovite niestepenih sudova o njenoj odgovornosti u smislu lana 180. ZOO, kojim je propisan posebni sluaj odgovornosti drave za tetu nastalu usled akata nasilja i terora; istiui da je smrt PP posledica izvrenja krivinog dela ubistva, zbog ega su saizvrioci ovog krivinog dela ti koji su po osnovu krivice odgovorni za naknadu nastale tete. Stoga stoje ovo ubistvo u kontekstu vremena i okolnosti pod kojima se dogodilo, posledica teroristikog akta pripadnika teroristike organizacije, koja je tada delovala na prostorima navedenih optina na jugu Srbije, iz politikih motiva i ciljeva upravljenih protiv dravnog ureenja i bezbednosti Republike Srbije. Sledstveno tome i u tom kontekstu, irelevantan je revizijski navod tuene da nije utvreno da lije kidnapovanje i lienje ivota PP bilo sraunato na ruenje Ustavnog poretka Republike Srbije, kod utvrenja postojanja ostalih atributa terorizma (kao organizovane akcije nasilja motivisane politikim ciljevima, upravljenim protiv dravnog ureenja i bezbednosti drave) u konkretnom sluaju. Preostalim navodima svoje revizije o nepouzdanosti injeninog zakljuka o smrti PP kao posledice teroristikog akta izvedenog po njoj na bazi izvetaja SUP-a V, tuena zapravo napada utvreno injenino stanje kao nepotpuno i pogreno utvreno. Meutim, sa tog razloga se revizija ne moe izjaviti u smislu lana 398. stav 2. ZPP. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 386/07); Odgovornost drave (posebnu odgovornost), zbog akta nasilja i terora Ako je zbog akta nasilja, u vreme NATO agresije, dolo do oteenja imovine fizikog lica, tuena drava je pravilno obavezana na naknadu tetu koja se ogleda u vrednosti pokretnih stvari koje su izgorele u poaru i na naknadu nematerijalne tete. Iz obrazloenja. Prema utvrenom injeninom stanju, 27.3.1999. godine, za vreme proglaenog ratnog stanja (sukobi na Kosovu), oko 21,30 asova nepoznato lice bacilo je dve eksplozivne naprave u dvorite tuioca GG koje su eksplodirale, i tom prilikom su lanovi porodice pretrpeli veoma intenzivan strah (bez telesnih povreda), osim tui-Ije EE, kojoj je umanjena ivotna aktivnost. Uinioci napada nisu pronaeni. Pre bacanja eksplozivnih naprava tuiocu je od strane nepoznatog lica preeno telefonom sa nalogom da se iseli. Posle navedenog akta tuioci su se iselili iz porodine kue. Prilikom eksplozije nastupila je materijalna teta od 40.620,00 dinara na vozilu tuioca GG. Dana 28.4.1999. godine, oko 23,50 asova, izbio je poar u zgradi u kojoj su se nalazili stanovi porodice 114 i KK. Poar je prouzrokovan na taj nain stoje nepoznato lice ubacilo tzv. "molotovljev koktel". U poaru su uniteni stanovi i pekara. Ukupna vrednost pokretnih stvari tuioca GG koja su izgorela u poaru na dan vetaenja (30.9.2003. godine) iznosila je 996.009,75 dinara. Uinioci ovog akta nasilja takoe nikada nisu pronaeni. Na tako utvreno injenino stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tubeni zahtev radi naknade materijalne i nematerijalne tete tuiocima (licima albanske nacionalnosti) delimino usvojen. U konkretnom sluaju stekli su se us lovi za odgovornost drave (posebnu odgovornost), zbog akta nasilja i terora iz lana 180. ZOO, i svih razloga koji su blie obrazloeni u niestepenim presudama. Naime, zbog akta nasilja dolo je do oteenja imovine fizikog lica albanske nacionalnosti i tuena je pravilno obavezana na naknadu tetu koja se ogleda u vrednosti pokretnih stvari koje su izgorele u poaru. Takoe je tuena pravilno obavezana i na naknadu nematerijalne tete zbog pretrpljenog straha (bez obzira to strah nije posledica pretrpljene teke telesne povrede), i duevnih bolova zbog umanjenja ivotne aktivnosti tui-Ije EE. U konkretnom sluaju intenzivan i dugotrajan strah (blie obrazloen u prvostepenoj presudi na osnovu vetaenja) moe se upodobiti tekoj telesnoj povredi, a imajui u vidu intenzitet i trajanje straha i sve okolnosti sluaja, tuiocima je pravilno na osnovu lana 200. ZOO odmerene naknada za ovaj vid nematerijalne tete. Neosnovani su revizijski navodi u kojima se istie da sud nije razjasnio da lije bacanje eksplozivnih naprava i "molotovljevog koktela" rezultat neraienih linih odnosa tuilaca sa treim licem (to bi predstavljalo obian kriminal), ili postupak nepoznatih predstavlja akt terora i nasilja. U ovoj parnici prvostepeni sud je poverovao iskazu tuilaca daje bacanje eksplozivnih naprava usledilo posle anonimnih telefonskih pretnji da se isele. Imajui u vidu tu injenicu i okolnost da su tuioci lica albanskih nacionalnosti i da se dogaaji odi282

gravaju u vreme NATO agresije, pravilno je stanovite prvostepenog suda da se radi o aktu nasilja i terora i da drava odgovarajuim merama te akte nije spreila, zbog ega je odgovorna za tetu. Osim toga, ako tuena (zastupnik) smatra daje teta rezultat neraienih imovinskih (linih) odnosa izmeu tuilaca i treih lica, u prisustvu svih navedenih i utvrenih okolnosti, teret dokazivanja te tvrdnje leao je na tuenoj, a ne na tuiocima. Takoe su neosnovani revizijski navodi u kojima se istie da drava nije odgovorna zato to teta nije nastala usled radnji i opasnih sredstava organa tuene drave. Teza revidenta je suprotna sadrini lana 180. ZOO o odgovornosti tuene. Po toj posebnoj odredbi drava odgovara ako ne preduzima mere radi spreavanja akta nasilja i terora, a ne odgovara po objektivnoj odgovornosti zbog opasne stvari ili opasnih delatnosti. Visina materijalne tete utvrena je na osnovu vetaenja, a nematerijalne tete po osnovu svih okolnosti sluaja slobodnom ocenom (po prethodno obavljenom vetaenju intenziteta i trajanja straha), pa su neosnovani revizijski navodi u kojima se istie da visina materijalne tete i nematerijalne tete nije utvrena u skladu sa zakonom, odnosno sudskom praksom. Visina naknade nematerijalne tete j e pravilno odmerena jer je prilikom odluivanja o zahtevu za naknadu ovog vida nematerijalne tete i njenoj visini, voeno rauna o znaaju povreenog dobra i cilju kome slui ta naknada (da predstavlja satisfakciju), ali i o tome da se njome ne pogoduje tenjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i drutvenom svrhom, pa su neosnovani revizijski navodi u pogledu odmerene visine naknade. Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2937/05).

Odgovornost organizatora okupljanja veeg broja ljudi (l. 181. ZOO)

Za razliku od odredaba prethodnog lana, koja obuhvata kako tetu nastalu smru, telesnom povrednom i oteenjem, odnosno unitenjem imovine fizikog lica iz razloga koji su navedeni u tom lanu, odredbe ovog lana obuhvataju samo onu tetu koja se odnosi na nastalu smrt i telesne povrede, dakle ne i za tetu koja je nastala na imovini fizikog lica. I u ovom sluaju odgovornost za tetu pada na organizatora okupljanja veeg broja lica, koji zbog nepreduzimanja potrebnih, sigurnosnih mera dovodi ta lica u poloaj da zbog nekih prilika koje u tim uslovima nastanu, kao stoje gibanje masa, opti nered ili neto slino, pretrpe kakvu tetu, odnosno tetu nastalu smru ili telesnom povredom. Sadrina odredbe ovog lana ukazuje da bi za postojanje uslova za naknadu tete po osnovu iz odredaba tog lana bili: a) da se radi o okupljanju veeg broja ljudi; b) da se to okupljanje vri od strane odreenog organizatora okupljanja, odnosno daje taj organizator poznat; v) da je okupljanje izvreno u otvorenom ili zatvorenom prostoru; g) daje neko lice pretrpelo tetu usled izvanrednih okolnosti koje u takvim prilikama mogu nastati. injenica je da svako okupljanje veeg broja ljudi stvara odreene okolnosti usled kojih moe doi do tete, a te okolnosti nastaju zbog nekontrolisanog kretanja tog velikog broja ljudi, odnosno zbog proputanja organizatora okupljanja da se stvore sigurnosni ulo vi da do tih okolnosti ne doe. Te okolnosti dolaze naroito do izraaja na stadionima na kojima se odravaju sportska takmienja, ili se odravaju neke muzike priredbe, sveanosti, naroito prilikom nekih opasnih ekscesa, paljenjem sedita, izazivanjem tue, nedozvoljeno ulaenje na mesto odreeno za odravanje priredbe, i si., kada moe doi do talasanja mase, odnosno gibanja mase, pa samim tim i do opteg nereda, koji mogu stvoriti uslove za nastanak tete. Ali teta pod istim okolnostima moe nastati i u zatvorenoj prostoriji u kojoj je izvreno okupljanje velikog broja ljudi, kada zbog, na primer, davanja nekog znaka koji predstavlja opasnost za ljude nastane mete i nered koji mogu dovesti do velikih i katastrofalnih posledica za ljude i imovinu. Pravo na naknadu tete prouzrokovane iz gore navedenih uslova imaju samo ona lica koja su uestvovala na takvoj priredbi, odnosno koja su posmatrala priredbu, a ne i na ona lica koja su izvodila priredbu, jer ukoliko bi i oni pretrpeli kakvu tetu iz navedenih okolnosti naknadu tete bi mogli da ostvare po drugom osnovu, a naime po osnovu pretpostavljene krivice u odnosu na organizatora priredbe koji nije preduzeo mere da ih zatiti od nastanka tetnih posledica. U svakom sluaju, za tetu nastalu smru ili telesnom povredom, a povodom izvanrednih okolnosti koje u takvim prilikama nastanu, odgovara organizator okupljanja. Organizator okupljanja mora biti poznat, a to je po pravilo, ako je u pitanju sportsko takmienje, organizacija koja je preduzela organizaciju okupljanja velikog broja ljudi zbog izvoenja kakvog sportskog takmienja, na primer u fudbalu, atletici i drugim vidovima sportskog takmienja. Za lica oteena u uslovima odravanja takvih priredbi je bez znaaja da lij e organizator izvrio sva potrebna obezbedenja da do nereda i stvaranja tete u vezi sa njim ne doe, jer doyoljna je injenica da takav skup nije bio zabranjen i da je postojao organizator koji se brinuo o sigurnosti lica koja su bila posmatrai kakvog sportskog dogaaja. 283

Za tetu nastala u takvim uslovima uvek odgovara organizator okupljanja velikog broja ljudi, po osnovu objektivne odgovornosti, koja nastaje iz poveane opasnosti nastale zbog okupljanja velikog broja ljudi, bez obzira da l ij e posmatra imao kupljenu kartu za posmatranje te priredbe ili je nije imao. Dovoljno je utvrenje da je oteeno lice, zbog nastalih navedenih okolnosti pretrpelo tetu, a od koga, ili iz kojih je uzroka ta teta nastala, za oteeno lice nije od znaaja. Organizator okupljanja veeg broja ljudi moe biti osloboen odgovornosti za naknadu tete samo ako dokae da teta potie od nekog uzroka ije dejstvo nije mogao da sprei, ili izbei ili otkloniti, analogno odredbama lana 177. ZOO. To bi bio sluaj ako bi se dva ili vie lica potukla na samom stadionu ijedno drugom naneli kakvu tetu, znai kada bi se znalo ko je tetu prouzrokovao a ne postoje uslovi da je teta prouzrokovana usled okolnosti koje mogu nastati, na primer, zbog opteg nereda na stadionu, tj. kada se ne zna ko kome nanosi tetu u takvim uslovima. Organizator bi bio osloboen odgovornosti za naknadu tete i u sluaju ako bi lice koje uestvuje na priredbi kao posmatra sam doprineo sebi tetu, svojim neodgovornim radnjama, kao na primer ako bi zapalio neku stvar i od tako zapaljene stvari pretrpeo tetu, dok bi druga lica koja bi iz istog uzroka pretrpela tetu imala pravo na naknadu tete od organizatora okupljanja veeg broja ljudi.

Odgovornost zbog uskraivanja neophodne pomoi (cl. 182. ZOO)

Uskraivanje nune pomoi podrazumeva neopravdano odbijanje nekog lica da prui pomo licu kome su oigledno ugroeni ivot ili zdravlje, a pri tom nije u opasnosti po sebe da takvu pomo prui, pri emu je za definiciju ovog instituta od znaaja injenica daje to lice bilo u mogunosti da predvidi nastanak opasnosti koja bi ugrozila ivot nekog lica. U ovom sluaju se, dakle, ne radi o odgovornosti lica koje je moglo da prui pomo licu koje je bilo u stanju koje mu je ugroavalo ivot ili zdravlje, odnosno kome su te vrednosti bile oigledno ugroene, ako to nije bilo u vezi okolnosti sluaja koje je on morao da predvidi. To lice ne uestvuje u stvaranju uslova za nastanak tete koja bi drugom licu ugrozilo ivot ili zdravlje, ve svojim neinjenjem, u uslovima kada je tetu prema okolnostima sluaja morao predvideti, odbije pomo bez opasnosti za sebe. Iz tih razloga on odgovara za nastalu tetu po principu objektivne odgovornosti, jer on lino nije uestvovao u nastanku tete, ali je svojim neinjenjem, u odreenim okolnostima sluaja, uskratio pomo licu kome su oigledno bili ugroeni i zdravlje i ivot. Pri tom nije od znaaja daje teta nastala i daje od te tete doveden u pitanju ivot i zdravlje lica kome je trebalo pruiti pomo. Bitno je da licu iji su ivot i zdravlje oigledno ugroeni nije pruena odgovarajua pomo od lica koje je moglo daje prui, pri postojanju okolnostima sluaja daje morao da predvidi nastanak tetnog dogaaja. On bi se oslobodio te odgovornosti ako bi dokazao da iz nekih objektivnih razloga ne bi bio u stanju da prui pomo ugroenom licu, kao to bi, na primer, bio sluaj uskraivanje pomoi nekome ko se nalazi u zapaljenoj kui, a lice koje bi trebalo da prui pomo nije u mogunosti da ga iz te kue iznese, odnosno izvede, zbog toga stoje sva kua u plamenu, jer ako bi uao u tako zapaljenu kuu da bi izazvao opasnost po svoj ivot. Pri tom je od znaaja injenica da se ta odgovornost za tetu vezuje za sluaj mogunosti predvianja nastanka tete, to bi u konkretnom sluaju znailo da bi njegova odgovornost bila vezana samo ako bi on video da tetu moe izazvati lice koje je u opasnosti a u tome je ne sprei, odnosno ako nije bio u mogunosti daje sprei da doe do te opasnosti, njegova odgovornost i ne bi postojala. Odredbe ovog lana ne bi se mogle odnositi na ve nastale tete, osim ako je teta nastala a u pitanju je pruanje pomoi licu iji su ivot i zdravlje oigledno ugroeni tim tetnim dogaajem, pa bi se teta morala procenjivati sa stanovita da bi lice koje treba da prui pomo takvom licu, moralo predvideti nastanak tetnih posledica za lice koje je oteeno ako mu se uskrati potrebna pomo. Tako, na primer, voza automobila koji naie na saobraajni udes, i vidi da se neko lice iz tog tetnog dogaaja nalazi u stanju kojim su mu oigledno ugroeni i ivot i zdravlje, duno je da zaustavi svoje vozilo i oteenom licu prui adekvatnu pomo, odnosno preveze ga da medicinske ustanove u kojoj se ta pomo moe ostvariti. Na kraju, odredbe stava 2. ovog lana propisuju mogunost da lice koje je odgovorno po odredbama stava 1. ovog lana, moe biti osloboeno obaveze da naknadi tetu, ako to pravinost zahteva. ta znai re "pravinost", u ovom sluaju odredbe ovog stava ne daju objanjenje, ali se moe pretpostaviti da ivotni uslovi i nastali sluajevi iz tih uslova daju reenja koja sud vezuje za neke okolnosti koje ne da opravdavaju uinioca za povredu obaveze uskraivanja pomoi, jer odgovornost tog lica nije sporna sa stanoyita primene odredaba stava 1. ovog lana, ve za druge okolnosti, kao to bi bile, na primer, postojanje elje da odgovorno lice prui pomo, ali da iz nekih njegovih ivotnih razloga, psihikog stanja, nije mogao da otkloni opasnost nastanka tete za ugroeno lice. 284

Odgovornost u vezi sa obavezom zakljuenja ugovora (l. 183. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu odgovornost lica koje je po zakonu obavezno da zakljui neki ugovor, pa ako ga ne zakljui na izriit zahtev zainteresovanog lica, daje duan da tom licu naknadi tetu. Reenje ovog sluaja daju odredbe lana 27. ZOO, koje propisuju da ako je neko po zakonu obavezan da zakljui kakav ugovor, da zainteresovano lice moe zahtevati da se takav ugovor mora bezuslovno zakljuiti. Ve je u komentaru lana 27. ZOO navedeno da je u nekim prinudnim propisom odreeno da neka lica obavezno moraju da zakljue ugovor, pod uslovima iz tog propisa. To su, na primer sluajevi iz oblasti obaveznog osiguranja, po Zakonu o osiguranju imovine i lica, u pogledu osiguranja putnika u javnom saobraaju od posledica nesrenog sluaja, zatim u pogledu osiguranja vlasnika, odnosno korisnika motornih i prikljunih vozila od odgovornosti za tetu priinjenu treim licima. Zatim, kod ugovora u prevozu, na primer, odredbe lana 655. stav 2. ZOO propisuju ta tovarni list treba da sadri, odnosno koja pitanja se njime reguliu. Zatim kod ugovora o skladitenju, u delu koji regulie pitanje sadraja skladinice, tano navodei ta ona treba da sadri, kao i kod drugih sluajeva kod kojih zakon izriito propisuje obavezno zakljuenje ugovora izmeu stranaka koje ulaze u neki graansko pravni odnos. Imajui to u vidu, tj obavezu nekog lica da zakljui kakav ugovor na koji ga obavezuje zakon, odredbe ovog lana (l. 183. ZOO) predviaju prisilu na zakljuenje takvog ugovora, uz pretnju da e ako lice koje je obavezano da takav ugovor ne zakljui, da e na zahtev zainteresovane strane ovome naknaditi tetu. Na taj nain odredbe ovog lana tite zainteresovano lice, da zbog nepostupanja tetnika po izriitoj zakonskoj obavezi, ovome naknadi tetu koju je pretrpeo zbog proputanja tetnika, odnosno njegovog nepostupanja da zakljui ugovor. Ta teta moe biti velikih razmera, naroito u oblasti osiguranja stvari i lica od tetnih dogaaja koji su obuhvaeni zatitnom delatnou osiguravajuih organizacija. Pretpostavka za ostvarivanje prava na naknadu tete nastaje onda ako je zainteresovano lice bez odlaganja zahtevalo da se zakljui ugovor, a druga strana to nije uinila, pa je kasnije nastala teta na strani zainteresovanog lica. Kod primera osiguranja, odnosno ako osiguravajua organizacija na zahtev zainteresovanog lica ne zakljui odgovarajui ugovor o osiguranju, koji je zakonom propisan, osiguravajua organizacija je duna da drugoj strani naknadi tetu koju je ova pretrpela usled toga to roba nije bila uopte osigurana ili osiguranje nije bilo izvreno kako treba. Ako u ugovoru o osiguranju nisu odreeni blii uslovi osiguranja, i u tom sluaju stranka na koju pada obaveza da zakljui osiguranje mora robu osigurati od odreenih rizika, pa proputanje takve radnje takoe predstavlja osnov za naknadu tete.

Odgovornost u vezi sa vrenjem poslova od opteg interesa (l. 184. ZOO)

U ovom sluaju predviena je odgovornost preduzea i drugih pravnih lica koja vre komunalne i druge sline delatnosti od opteg interesa, ako bez opravdanog razloga obustave ili neuredno vre svoju uslugu. Primeuje se da odredbe ovog lana imaju u vidu preduzea i druga pravna lica koja vre komunalne i druge sline delatnosti od opteg interesa. Ta preduzea mogu biti javna preduzea koja osniva drava, odnosno jedinica lokalne samouprave, radi vrenja delatnosti od opteg interesa, ali vrenje delatnosti od opteg interesa mogu obavljati i drugi oblici preduzea, odnosno drutava utvreni Zakonom o privrednim drutvima, odnosno delovi tih drutava, kao i preduzetnici. Opti interes se utvruje zakonom, odnosno aktom nadlenog organa, u zavisnosti od znaaja vrenja delatnosti koje imaju taj znaaj. Opti interes podrazumeva zadovoljavanje osnovnih potreba drutva, kao stoje, na primer, opti interes za istraivanje rudnog ili drugog prirodnog bogatstva, zatim on postoji i ako se, na primer, grade odreeni objekti koji su od drutvenog interesa, kao to je eksproprijacija zemljita radi izgradnje objekata vodoprivrede, zdravstva, izgradnja eleznikih pruga, javnih puteva, mostova, aerodroma, kanala, centrala za proizvodnju elektrine energije, zatim izgradnju postrojenja za prenos i razvoenje energije, pa izgradnja fabrika, radio i televizijske mree i drugo, sve u cilju zadovoljenja optih potreba graana. Odredbe ovog lana nemaju u vidu sve napred navedene delatnosti zbog kojih se ostvaruje opti interes, ve samo one delatnosti preduzea koje imaju karakter opteg interesa za zadovoljavanje potreba u oblasti komunalnih i njima slinih delatnosti, kao to su komunalna preduzea zaduena za pruanje niza usluga graanima u pogledu odravanja ulica, zgrada, vodovoda, struje, graevinskog zemljita, pekarske industrije i slino. U takvim uslovima, kada ta preduzea obustave ili neuredno obavljaju usluge zbog kojih su osnovani, u obavezi su da naknade tetu onima kojima takve usluge, po prirodi stvari, pruaju. Ta preduzea, odnosno druga pravna lica koja vre komunalnu ili drugu slinu delatnost od opteg interesa, odgovaraju po osnovu objektivne odgovornosti, dakle bez obzira na krivicu, a mogu se osloboditi odgovornosti samo ako dokau da navedene delatnosti od opteg interesa nisu mogli da obavljaju, odnosno da su obustavu ili neredovno vrenje njihovih usluga u vezi sa viom silom ili uslovima na koje oni nisu mogli uticati, odnosno unapred ih predvideti. 285

U jednoj svojoj odluci {Rev. 1616/2005 od 6. aprila 2006. godine), Vrhovni sud Srbije je u vezi primene lana 184. ZOO, zauzeo sledei pravni stav: Prema lanu 184. ZOO preduzee i druga pravna lica koja vre komunalnu ili drugu slinu delatnost od opteg interesa odgovaraju za tetu ako bez opravdanog razloga obusta ve ili neredovno vre svoju uslugu". Izvorni delokrug optine kao jedinice lokalne samouprave odnosi se u smislu lana 18. stav 1. taka 4. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Slubeni glasnik RS", br. 9/2002, 33/2004, 135/2004), na obavezu optine koja je odgovorna da preko svojih organa izmeu ostalog, uredi i obezbedi obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti (meu kojima je i odravanje istoe u gradovima i naseljima i odravanje deponija), kao i organizacione, materijalne i druge uslove za njihovo obavljanje. Radi izvrenja ovih poslova skuptina optine u smislu lana 30. stav 1. taka 7. navedenog Zakona o lokalnoj samoupravi osniva slube, komunalna javna preduzea, ustanove i organizacije utvrene Statutom optine i vri nadzor nad njihovim radom. Optina, u smislu lana 2. u vezi lana 3. stav 3, 4. stav 1. taka 5. i 8. i lana 5. stav 1. taka 5. i 8. Zakona o komunalnim delatnostima ("Slubeni glasnik RS", br. 16/97, 42/98), ureuje i obezbeuje uslove obavljanja komunalnih delatnosti i njihovog razvoja, a komunalnu delatnosti obavlja javno komunalno odnosno drugo preduzee zavisno od prirode komunalne delatnost i konkretnih uslova i potreba u optini u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona. Komunalne delatnosti, u smislu ovog zakona, su delatnosti proizvodnje i isporuke komunalnih proizvoda i pruanje komunalnih usluga koji su nezamenljiv uslov ivota i rada graana i drugih subjekata na odreenom podruju, kao stoje izmeu ostalog, odravanje istoe u gradovima i naseljima u optini i odravanje deponija. Odravanje istoe je sakupljanje smea i drugih prirodnih i vetakih otpadaka iz stambenih, poslovnih i drugih objekata, osim industrijskog otpada i opasnih materija, njihovo odvoenje i odlaganje, uklanjanje otpada iz posuda za otpatke na javnim mestima, kao i smea i drugog otpada sa ulica i javnih povrina, ienje i pranje ulica, trgova, parkiralita i drugih javnih povrina. Odravanje deponija je opremanje deponija za bezbedno odlaganje, obradu, neutralisanje i unitavanje komunalnog otpada i otpada opasnih materija u gradovima i naseljima kao i selekcija i prerada sekundarnih sirovina iz otpada na deponij ama. Optina obezbeuje organizovano i trajno obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti, ostvaruje nadzor i kontrolu u obavljanju komunalne delatnosti i za obavljanje komunalne delatnosti osniva javna komunalna preduzea ili njihovo obavljanje poverava drugom preduzeu odnosno preduzetniku (lan 8. stav 1. Zakona o komunalnim delatnostima). Pojedine poslove iz okvira svoje delatnosti javno komunalno preduzee moe poveriti drugom preduzeu ili preduzetniku pod uslovima iz lana 10. ovog zakona. Radi obezbeenja uslova za redovno odravanje i korienje komunalnih objekata, komunalno preduzee ima pravo da preduzima potrebne mere i odgovara za tetu koja nastane izvoenjem radova u smislu lana 20. istog zakona, a nadzor nad zakonitou rada javnih komunalnih preduzea i drugih preduzea koja obavljaju komunalne delatnosti vri optinska uprava. Poslove inspekcijskog nadzora vri optinski komunalni inspektor (lan 25). Ukoliko, postupak nadzora nije sproveden na zakonit i propisan nain, a posledica proputanja je teta koju zbog toga trpi tree lice, za tetu je po oceni Vrhovnog suda, odgovoran i organ koji je propustio da po pravu nadzora sprei njeno nastajanje".

Sudska praksa
Povreda uenika pri vejbanju na spravama Ueniku povreenom pri vebanju na spravama, na asu fizikog, pripada naknada tete od kole bez obzira to do povrede nije dolo krivicom nastavnika koji je vodio as. Prema obrazloenju Niestepeni sudovi su utvrdili da se maloletna tuiteljica, kao uenica VII razreda tuene osnovne kole, povredila na asufiskulture, preskaui ,,jarca" i daje nastavnica fiskulture pravilno izvodila vebe, te da stoga do telesne povrede tuiteljice nije dolo po osnovu krivice nastavnice kao radnika tuene kole. Po miljenju izraenom u zahtevu za zatitu zakonitosti, nije bilo osnova da se tuena obavee da naknadi ,| tetu tuiteljici po naelu objektivne odgovornosti, jer fiskulturni objekat (,,jarac") ne predstavlja opasnu stvar. Ovaj sud smatra da se ne moe usvojiti miljenje zahteva za zatitu zakonitosti, da u sluaju kad je utvreno da na strani radnika tuene kole nema nikakve krivice koja bi bila u uzronoj vezi sa povredom tuiteljice, treba njen tubeni zahtev odbiti, poto kola, u konkretnom sluaju, ne odgovara po principu objektivne odgovornosti, kako to smatraju niestepeni sudovi. 286

Po miljenju ovog suda, pravilno je stanovite prvostepenog suda da i tuena stranka, u sluaju kad je teta prouzrokovana opasnom stvari ili opasnom delatnou, odnosno u okolnostima sa poveanom opasnou, odgovara ueniku koji joj je poveren na uenje i vaspitanje, za prouzrokovanu tetu po principu objektivne odgovornosti stoje u skladu sa pravnim pravilima imovinskog prava i naom sudskom praksom. Fiskulturna delatnost, kao drutvena potreba, regulie se kao obaveza propisana zakonom za uenike osnovnih i srednjih kola. Zato je sasvim opravdano da rizik iz takve delatnosti snosi kola koja takvu delatnost organizuje i obavlja. Treba naglasiti da takav rizik nije neogranien, poto se kola u smislu pravnih pravila o objektivnoj odgovornosti moe osloboditi plaanja naknade tete, ako je do tete dolo iskljuivom krivicom samog oteenog ili treeg lica ili dejstvom vie sile. U ovom sluaju tih okolnosti nije bilo (prema presudi Vrhovnog suda Jugoslavije, Gz 94/73); "Za tetu od rezervnog toka, koji nije bio propisno postavljen, odgovara vlasnik autobusa" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2915/97); Odgovornost grada za tetu od pasa lutalica (i 200. i 223) "Za tetu koju priini pas lutalica na teritoriji gradske zajednice odgovara grad po osnovu odgovornosti u vezi sa vrenjem poslova od opteg interesa " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 168701); Naknada tete za pretrpljeni strah i telesna povreda "Pravina novana naknada nematerijalne tete za pretrpljeni strah moe se dosuditi iako oteeni u saobraajnom udesu nije pretrpeo telesne povrede " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 4283/01).

NAKNADA MATERIJALNE TETE

Uspostavljanje ranijeg stanja i naknada u novcu (cl. 185. ZOO)
Osnovno pravilo kod naknade materijalne tete je da odgovorno lice prvenstveno uspostavi stanje koje je bilo pre nego stoje teta nastala. To znai da e tetnik svojim sredstvima ili radom, ili na drugi nain, oteenu stvar dovesti u stanje u kakvom je bila pre nego stoje teta nastala, ime potvruje daje uspostavio ranije stanje na stvari. On moe oteenu stvar da da drugom daje popravi, uz novanu naknadu za popravku te stvari, ili tu stvar da zameni drugom stvari, istog kvaliteta, odnosno vrednosti, u kom sluaju oteeni ne moe da odbije prijem takve stvari, pod uslovom daje ta stvar dovedena u stanje u kome je bila pre oteenja. Tom materijalnom restitucijom se u veini sluajeva otklanja teta, ali se njome ne dovodi oteena stvar u funkciji koju je imala u vreme pre oteenja, jer opravka stvari dovodi do umanjenja njene vrednosti kako po funkcionalnosti tako i po vrednosti. To bi bio sluaj, na primer, kod oteenja automobila kada, i ako se izvri opravka, taj automobil ima manju vrednost od one koju je imao pre oteenja. Zbog toga se, obino, kod isplate tete po osnovu osiguranja, isplauje pored naknade tete za izvrenu opravku i naknada zbog umanjene vrednosti oteenog automobila, To je onaj deo koji se nije mogao otkloniti popravkom oteenog automobila, ma kako on bio struno popravljen. Zbog toga je sudska praksa zauzela stav da vlasniku oteene stvari, pored naknade trokova za izvrene opravke, pripada i razlika u ceni, odnosno u prometnoj vrednosti te stvari, ukoliko je oteena stvar posle izvrene opravke manje vrednosti nego pre oteenja. To je, naravno, u skladu sa odredbama stava 2. ovog lana, po kome "ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne otklanja tetu potpuno, odgovorno lice duno da za ostatak tete dati naknadu u novcu". Materijalna restitucija kroz oblik kupovine nove stvari kao zamena za unitenu stvar ini odreenu nepravdu prema tetniku, jer se takvom restitucijom ne ostvaruje pravilo jednake vrednosti davanja. Meutim, oteeni se ne moe obavezati, na zahtev oteenog, da ovome kupi novu stvar, osim ako se ne sporazumeju da deo vrednosti nove stvari do vrednosti stvari koja je oteena padne na teret oteenog, o emu, u sluaju spora, odluuje sud saglasno odredbama stava drugog ovog lana. Ako se oteena stvar ne moe popraviti jer bi za njenu popravku, na primer, bila potrebna devizna sredstva za zamenu nekog dela bez koga oteena stvar ne bi mogla da funkcionie, a oteeni nema devizna sredstva da taj deo kupi u inostranstvu, dolazi do pravne nemogunosti izvrenja naknade tete po pravilima iz stava 1. ovog lana. Ili ako je stvar toliko oteena da se uopte ne moe popraviti, i u tom sluaju postoji nemogunost izvrenja navedenog pravila, pa se tetnik obavezuje da tetu naknadi isplatom vrednost oteene stvari, dakle one vrednosti koju je oteena stvar imala u momentu oteenja. Odredbe stava 3. ovog lana predviaju ovlaenje suda da u nekim sluajevima, kad uspostavljanje ranijeg stanja nije mogue, ili kad sud nae da nije nuno da to uini tetnik, odredi, odnosno naloi tetniku da oteenom isplati odgovarajuu svotu novca na ime naknade tete. Ovo ovlaenje suda nije vezano za zahtev o287

r
teenog, ve za pravilo da ako bi popravka oteene stvari stajala vie od vrednosti oteene stvari, odnosno obaveze koju bi tetnik imao ako bi tu stvar dao na popravku, da sud u tom sluaju sam odreuje obavezu tetnika da tetu naknadi iskljuivo u novcu. Odredbe stava 4. ovog lana daju pravo oteenom da od suda trai obavezivanje tetnika plaanja tete u novanom iznosu, ali sud takav zahtev, po pravilu, usvaja samo onda ako nae da taj vid naknade tete opravdava uspostavljanje ranijeg stanja. Ako je tetu otklonio sam oteeni, on moe da trai isplatu iznosa u visini uinjenih izdataka, pod uslovom da su uinjeni izdaci realni. Visina naknade odreuje se prema prometnoj vrednosti stvari, tj. prema tome koliko je potrebno da se takva stvar, u stanju pre oteenja, pribavi na tritu.

Sudska praksa
Naknada materijalne tete prema cenama u vreme donoenja sudske odluke Ukoliko naturalna restitucija nije mogua, oteeni ima pravo na naknadu tete u novanom iznosu, ali prema cenama u vreme donoenja sudske odluke, kada se ostvaruje odtetni zahtev. Iz obrazloenja: Podnetom tubom tuilac je traio da mu tueni isplati 720.000,00 dinara, kao protivvrednost nekadanjih 24.000 DM, koji iznos je organ tuenog, Carinarnica P., u reenju od 13.10.1998. godine, utvrdio kao vrednost 40.000 kg rafinisanog eera. Kod tako utvrenog injeninog stanja, utvrujui da tueni nije vratio robu tuiocu, niestepeni sudovi su polazei od sadrine odredbi lana 210. i lana 214. Zakona o obligacionim odnosima, usvojili tubeni zahtev tuenog. Navedeni zakljuak sudova se zasniva na pogrenoj primeni materijalnog prava. Roba, koju su organi tuenog oduzeli tuiocu, nisu novana sredstva stranog porekla, odnosno devizni iznos, ve odreena koliina eera, koju je tueni zbog nedostatka odreene dokumentacije (poreklo robe), morao vratiti u inostranstvo. Organi tuenog su prema napred pomenutom reenju bili u obavezi da tuiocu stave na raspolaganje oduzetu koliinu eera, radi vraanja u inostranstvo. Neizvrenjem te svoje obaveze, organi tuenog su tuiocu priinili tetu koju su duni nadoknaditi u svemu prema pravilima iz lana 189. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, koji odreuje da se visina naknade tete odreuje prema cenama u vreme donoenja sudske odluke, izuzev sluaja kad zakon odreuje ta drugo. Radi pravilne primene navedene zakonske odredbe i zakonite odluke o zahtevu tuioca, trebalo je utvrditi vrednost robe koja nije vraena tuiocu prema cenama u vreme donoenja sudske odluke, ime bi se na najadekvatniji nain uspostavilo stanje stvari kako je postojalo pre nastanka tete (lan 185. ZOO). Naturalnom restitucijom obezbeuje se u najveoj moguoj meri puno obeteenje, meutim, ukoliko ona nije mogua, oteeni, odnosno tuilac u ovoj parnici ima pravo na naknadu tete u novanom iznosu, ali prema cenama u momentu presuenja, kada se ostvaruje odtetni zahtev, ime se otklanja mogunost neadekvatnog obeteenja oteenog lica, ali i mogunost obogaenja oteenog lica na teret odgovornog lica. Iz navedenih razloga, ukinute su obe niestepene presude, a prvostepeni sud e u skladu sa datimprimedbama utvrditi injenice na koje je napred ukazano, radi pravilne primene navedenih zakonskih odredbi i zakonite odluke u ovoj parnici". (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2621/04 od 4. novembra 2004. godine); Naknada tete zbog povrede prava pronalazaa Pravo na naknadu tete zbog povrede pronalazakih prava nije uslovljeno bonitetom poslodavca i njegovim pozitivnim poslovanjem u periodu iskoriavanja neijeg pronalaska, odnosno tehnikog unapreenja, ve ostvarenjem dobiti steene korienjem odreene inovacije srazmerno doprinosu inovacije u poveanju dobiti. Iz obrazloenja: "Korienje pronalaska iz radnog odnosa, to se odnosi na tehniko unapreenje, ne moe poeti pre regulisanja pitanja naknade, odnosno pre pravosnanosti odluke nadlenog suda u smislu lana 107. Zakona o patentima. Kriterijumi za utvrivanje visine naknade i nain i vreme plaanja naknade odreuje se optim aktom, ugovorom kojim se ureuje radno pravni odnos izmeu poslodavca i zaposlenog ili posebnim ugovorom koji poslodavac i pronalaza zakljue povodom konkretnog pronalaska. U sluaju spora o visini, nainu i vremenu plaanja naknade odluuje sud za zahtev pronalazaa ili poslodavca, uzimajui u obzir doprinos tog pronalaska poveanjem dobiti odnosno stvaranju uteda u preduzeu. 288

Parnine stranke nisu zahtevale sudsku zatitu pre regulisanja pitanja naknade, pa je iskoritavanje tehnikog unapreenja tuilaca protivno odredbama lana 107. Zakona o patentima povreeno pravo tuilaca kao autora ovog tehnikog unapreenja stvorenog u radnom odnosu. Kad je u pitanju pronalazak iz radnog odnosa, zatita prava pronalazaa ostvaruje se u rokovima propisanim lanom 87. Zakona o patentima, a kad je u pitanju tehniko unapreenje ovo pravo pronalaza moe ostvariti u roku od pet godina od poetka primenjivanja. Tuioci su tubu za priznavanje prava pronalazaa i naknadu tete zbog iskoritavanja njihovog pronalaska bez ugovora i bez plaanja naknade protivno odredbama lana 107. navedenog Zakona o patentima, podne-li 3.7.2002. godine, navodeti daje njihov pronalazak primenjivan od 24.9.1997. godine u Fabrici u B... a u Fabrici u B... od 18.11.1997. godine do 29.1.1999. godine. Zato je autorsko pravna zatita tuilaca povodom ovih tehnikih unapreenja trajala od 24.9.1997. godine do 24.9.2002. godine, to znai da je posle 24.9.2002. godine upotreba njihovog tehnikog unapreenja bila potpuno slobodna. Meutim, tuba je podneta 3.7.2002. godine ne samo za utvrivanje povrede prava, ve i za naknadu tete zbog povrede prava tuilaca, jer je njihovo tehniko unapreenje koriteno bez ugovora iplatanja naknade, protivno lanu 107. Zakona o patentima, pa bi potraivanje naknade tete zbog svake pojedinane povrede njihovih pronalazakih prava, u okviru roka od pet godina koliko traje autorsko pravna zatita, bilo zastarelo sve do 2.7.1999. godine, ali ne i posle toga, obzirom da potraivanje naknade tete zastareva za tri godine (lan 376. ZOO). Visinu naknade tete sud odreuje saglasno odredbama lana 185. ZOO, imajui u vidu okolnosti iz lana 99. Zakona o patentima i visinu ove naknade koju bi tuioci ostvarili prema optem aktu tuenog da su sa tuenim zakljuili ugovor o iskoritavanju tehnikog unapreenja. U sluaju da sud utvrdi da stranci pripada pravo na novani iznos, ali da visina iznosa moe biti utvrena samo sa nesrazmernim tekotama, sud je ovlaten da visinu novanog iznosa odredi i po slobodnoj oceni u smislu lana 224. ZPP. Zato se nain na koji je prvostepeni sud utvrdio visinu naknade ove tete samo za jednu godinu na osnovu ostvarenih pozitivnih rezultata u 2000. godini, u fabrici u kojoj je tehniko unapreenje primenjivano, ne moe prihvatiti, buduti da pravo na naknadu tete zbog povrede pronalazakih prava nije uslovljeno bonitetom poslodavca i njegovim pozitivnim poslovanjem u periodu iskoritavanja neijeg pronalaska, odnosno tehnikog unapreenja, ve ostvarenjem dobiti zbog koritenja odreene inovacije srazmerno doprinosu inovacije u povetanju dobiti, a ne na osnovu dobiti koju je celokupnim poslovanjem ostvario poslodavac." (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, G. 89/06); Neizvrenje ugovorne obaveze i naknada tete Prilikom odmeravanja visine naknade materijalne tete, u smislu l. 189. ZOO, naknada se odreuje prema cenama u vreme donoenja sudske odluke, pri emu na utvreni iznos tete oteenom pripada zakonska zatezna kamata od dana presuenja. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, parnine stranke su bile dugogodinji poslovni partneri po osnovu samoupravnog sporazuma o udruivanju rada i sredstava, zajednikoj proizvodnji i istupanju na tritu, od 14.5.1983. godine, a posebnim ugovorima regulisali su detaljnije svoje obaveze i prava. Na osnovu nalaza i miljenja i dopunskog nalaza i miljenja vetaka, utvreno je da je iz ovog poslovnog odnosa tueni tuiocu isplatio manje na ime ostvarene dobiti iznos od 357.448,72 dinara, to predstavlja revalorizovan iznos duga na dan 24.1.1994. godine. Na osnovu utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su utvrdili sadrinu ugovornih obaveza stranaka i na osnovu l. 262, 277. i 278. Zakona o obligacionim odnosima, obavezali tuenog da tuiocu isplati po osnovu ostvarene dobiti iz zajednikog poslovanja iznos od 357.448,72 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 24.1.1994. godine do isplate. Za svoj pravni stav o osnovanosti tubenog zahteva, niestepeni sudovi su dali detaljne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud. Meutim, prilikom utvrivanja visine tuioevog potraivanja, niestepeni sudovi su odluku done li na osnovu pogrene primene materijalnog prava. U konkretnom sluaju radi se o zahtevu za naknadu tete koju je tuilac pretrpeo zbog neizvravanja ugovornih obaveza od strane tuenog, iju visinu je tuilac opredelio prema dopunskom nalazu i miljenju sudskog vetaka i to u iznosu od 357.448,72 dinara, koji predstavlja revalorizovan iznos duga na dan 24.1.1994. godine. Naknada materijalne tete se utvruje u skladu sa odredbama lana 185, 189. i 190. Zakona o obligacionim odnosima. Prema odredbi l. 185. st. 3. navedenog zakona, kad uspostavljanje ranijeg stanja nije mogute, ili kad sud smatra da nije nuno da to uini odgovorno lice, sud te odrediti da ono isplati oteteniku odgovara-jutu svotu novca na ime naknade tete. Prema odredbi l. 189. st. 2. navedenog zakona, visina naknade tete odreuje se prema cenama u vreme donoenja sudske odluke, izuzev sluaja kad zakon nareuje to drugo. Odredbom l. 190. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da e sud, uzimajui u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovan]'a tete dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oteenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo tetne radnje ili proputanja. 289

r
Saglasno citiranim zakonskim odredbama, postoje utvrena odgovornost tuenog za tetu koju je tuilac pretrpeo iz predmetnog poslovnog odnosa, sud je bio duan da visinu tete utvrdi prema cenama u vreme presuenja, a ne da visinu tete utvruje kao revalorizovan iznos duga na dan 24.1.1994. godine. Na tako utvreni iznos tete tuilac ima pravo na zateznu kamatu od dana presuenja, jer se samo na taj nain oteenikova materijalna situacija moe dovesti u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo tetne radnje ili proputanja od strane tetnika. Ovo sa razloga to ukoliko bi se tetnik obavezao da plati zateznu kamatu od prouzrokovan)a tete, a na visinu tete utvrenu prema cenama na dan presuenja, dolo bi do dvostruke revalorizacije novanog potraivanja, na koji nain bi oteeni dobio veu vrednost nego to predstavlja manjak u njegovoj imovini, to bi bilo suprotno odredbi lana 190. Zakona o obligacionim odnosima. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 62/05 od 7.4.2005. godine).

Kad dospeva obaveza naknade (cl. 186. ZOO)

Odredba ovog lana je neto sloenija po sadrini nego to bi to moglo na prvi pogled da izgleda. Naime, injenica je daje njome regulisano pravo oteenog da naknadu tete trai od tetnika od trenutka nastanka tete, a obaveza tetnika da njegova obaveza za naknadu te tete dospeva tog trenutka. Meutim, kod primene ove odredbe moe nastati problem u vezi sa oblikom tete i njenom visinom, jer iako je dospela obaveza naknade tete utvrena sa trenutkom nastanka tete, pojedini oblici tete uslovljavaju drugi termin naknade tete, kao to bi bio sluaj kod nematerijalne tete, iju visinu, za odreene sluajeve, odreuje sud prema danu donoenja sudske odluke. Time se, naravno, ne dira u pravo dospelosti obaveze za naknadu tete, koje je utvreno ovim lanom. Kod naturalne restitucije pravilo je daje odgovorno lice duno da uspostavi stanje koje je bilo pre nego stoje teta nastala. Uspostavljanje tog stanja u veini sluajeva vezano je za protek nekog vremena. Ali kako se kod ove tete pojavljuje i dodatni oblik, odnosno da se pored obine tete dosuuje i naknada za umanjenu vrednost stvari, pa i izmakla korist, te da sud prema odredbama lana 189. stav 2. ZOO propisuje pravilo da se visina naknade tete odreuje prema cenama u vreme donoenja sudske odluke, izuzev kad zakon odreuje to drugo, pitanje se postavlja sa kod stanovita je nuno posmatrati vreme dospelosti nastale obaveze naknade tete. Ovo utoliko pre to se u vezi naknade tete odluka donosi tek kada se utvrdi odgovornost tetnika za naknadu tete i kada se utvrdi visina te tete, pa taj protek vremena od trenutka nastanka tete ima uticaja i na utvrivanje drugih oblika tete, kao to bi bila izgubljena dobit i slino. Pored navedenog, tetne posledice od nastale tete, kod nekih teta, mogu se pojaviti i kasnije, pa obaveza naknade te tete dospeva u drugom vremenskom periodu, a ne u trenutku nastanka tete, o emu e biti reci u komentarima narednih lanova. Obaveza naknade tete, dakle, smatra se dospelom od trenutka nastanka tete Tim trenutkom j e tetnik u obavezi da naknadi tetu, to, bez sumnje, vai za njegovu obavezu naknade materijalne tete. Kao to se moe rei da se obaveza naknade smatra dospelom od trenutka nastanka tete, dakle da tim trenutkom nastaje tetnikova reparacijska obaveza, to se ne moe tvrditi, bar ne doslovno, za nematerijalnu tetu. Zbog same svoje prirode nematerijalna se teta uopte ne moe reparirati ni prilikom tetnog dogaaja, pa ni kasnije nematerijalna teta ostaje, samo se njeni uinci mogu smanjiti odgovarajuim oblikom sankcije, obino novanom naknadom kao satisfakcijom. Obim takve satisfakcije, kao novane obaveze u smislu lana 394. ZOO, moe biti poznat tek onda kada je obaveza izraena u novcu, a to nikada ne moe da bude ve prilikom nastanka same tete. Pravina novana naknada za nematerijalnu tetu prilikom prouzrokovani a tete zato jo ne predstavlja novanu obavezu kao glavnicu (lan 277. ZOO), izraenu brojem novanih jedinica. Taj broj novanih jedinica je, naime, odreen (imenom: pravina novana naknada) tek presudom. Zato tek tim trenutkom poinje da teku odreene obaveze, ne i ranije, pa ni kasnije, na primer od pravosnanosti presude. Odreivanje novane naknade se obavlja prema prilikama u vreme zakljuivanja glavne rasprave, odnosno prema okolnostima u vreme presuenja. Stoga tek od presude prvostepenog suda teku sve obaveze, jer su u tom trenutku ispunjeni svi uslovi za tu posledicu dunikove docnje, dakle dospelost potraivanja naknade je nastupilo kad je teta nastala, a odreivanje naknade je dalo naknadi za nematerijalnu tetu znaaj novane obaveze u smislu lana 394. ZOO (broj novanih jedinica na koji glasi obaveza). Svrha gledanja na navedeni problem ima znaaja u toliko da se u to veoj meri iskljui uticaj inflacije na realnu vrednost poverioevog potraivanja, a ne da omogui poveriocu da realno dobij a vie nego to je bila realna vrednost njegovog potraivanja prilikom dospea. Za poverioca oteenog nije svejedno u kom vremenu e mu biti odreena i plaena pravedna novana naknada ubrzo nakon tetnog dogaaja, odnosno nakon ustanovljenja tetnih posledica, to mu daje mogunost da novano opredeli svoju tetu, ili tek nakon proteka dueg vremena, imajui u vidu na sadanje trajanje sudskih postupaka. To vreme ekanja oteenog na odreivanje i plaanje naknade u sutini predstavlja produenje njegovog tetnog stanja, stanja ekanja na novanu satisfakciju. 290

Sudska p raksa Naknada tete u veem iznosu - kada je ranija presuda ukinuta Tuilac mole, s pozivom na odredbu lana 189. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, poveati tubeni zahtev i kad je ranija prvostepena presuda, protiv koje se on nije alio, ukinuta u dosuujuem delu po albi tuenog, odnosno tuiocu se u nastavku postupka moe dosuditi naknada tete u veem iznosu od prvobitno dosuenog, samo ako je poveanje cena nastupilo posle zakljuenja prethodnog glavnog pretresa. Prema obrazloenju Prema odredbi lana 186. ZOO, obaveza naknade (materijalne) tete smatra se dospelom od trenutka nastanka tete. Propisujui da obaveza na naknadu tete dospeva trenutkom nastanka tete, ZOO je odredio isti momenat za dospelost i nastanak obaveze na naknadu tete. Trenutak prouzrokovan]a tete nije, meutim, i momenat koji treba uzeti u obzir prilikom odmeravanja naknade tete, jer se visina naknade tete odreuje prema cenama u vreme donoenja sudske odluke, izuzev sluaja kad zakon nareuje to drugo (lan 189. stav 2. ZOO). Do donoenja sudske odluke dakle trenutka odlunog za odmeravanje visine naknade oteeni (tuilac) je, u principu, ovlaen uskladiti odtetni zahtev s relevantnim promenama (poveanjem cijena) koje nastupe nakon momenta prouzrokovan] a tete, i to preinaujui tubu poveanjem tubenog zahteva (lan 91. stav 1. ZPP). Nema spora da se usklaivanje odtetnog zahteva u toku parnice do donoenja prvostepene presude vri preinaenjem tube, i ovakva preinaen)'a, naroito u vremenima znaajnijeg kolebanja cena, nisu retke u sudskoj praksi. Sporno je, meutim, pitanje mogunosti poveanja tubenog zahteva u situaciji kada prvostepeni sud donosi presudu na ponovnom suenju poslije ukidanja svoje ranije presude, povodom albe tuenoga. Oteeni (tuilac) moe, naime, doi u priliku da zahteva vei iznos naknade zbog porasta cena i nakon stoje povodom albe tuenoga ukinuta prvostepena presuda kojom je tubeni zahtev usvojen u celosti ili delomino. Ovde se, u pogledu tubenog zahteva o kojem se ponovno raspravlja, primenjuje procesno pravilo o zabrani ,,reformatio inpeius" a u pogledu nepobijanog dijela presude pravilo o pravosnanosti. Prema odredbi lana 3 74. ZPP, drugostepeni sud ne moe preinaiti presudu na tetu stranke koja se alila, ako je samo ona podnela albu. Zakon ovu zabranu predvia izriito samo za sluaj u kojem se prvostepena presuda preinauje, a ovo pravilo treba da vai i prilikom ponovnog suenja nakon ukidanja prvostepene presude. To ima za posledicu nemogunost preinaenja tube poveanjem tubenog zahteva zbogpromene (poveanja cijene), koja je nastupila jo u toku ranijeg postupka pred prvostepenim sudom, jer je injenini kompleks na kojem je zasnovana do suujua presuda obuhvaen dispozitivom dakle, i pravilom zabrane reformatio inpeius. Zahtev zasnovan na promenama do kojih je dolo posle donoenja ranije presude prvostepenog suda, nije obuhvaen pravilom zabrane ,,reformatio inpeius", pa je tuilac na osnovu ovlaenja iz materijalno-pravne odredbe lana 189. stav 2. ZOO ovlaten zbog takvih promena preinaiti tubu poveanjem tubenog zahteva sve do donoenja sudske odluke. injenini kompleks pa kojem je zasnovana odbijajua presuda obuhvaen je u celosti pravosnanou dispozitiva i stoga se na istom kompleksu ne moe vie graditi sadrajno isti tubeni zahtev. Pravosnanost, dakle, je vezana na injenino stanje u trenutku zakljuenja glavne rasprave. Prema tome, mogunost preinaenj a tube poveanjem tubenog zahtjeva na naknadu tete zavisila bi o tome da lije relativna injenica (poveanje cijena) nastala do zakljuenja glavne rasprave u ranijem postupku ili nakon toga. U prvom sluaju, a iz razloga to relevantna injenica ulazi u injenini kompleks na kojem je zasnovana presuda u odbijajuem delu, tuilac ne bi mogao poveati tubeni zahtjev jer se radi o istom ivotnom dogaaju u vezi s kojim je ve pravosnano presueno. Pri tome nije od znaaja da li je tuitelj znao za takvu injenicu pre trenutka do kada ju je mogao istaknuti u ranijem postupku. Ako on za tu injenicu nije znao, ili je znao ali je naao odnosno stekao mogunost da upotrijebi nove dokaze na osnovu kojih je za njega mogla biti donesena povoljnija odluka, da su te injenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku, pravno stanje stvoreno pra-vosnanom presudom u odbijajuem delu moe biti izmenjeno samo povodom predloga za ponavljanje postupka (lan 421. toka 9. ZPP). Tuilac, dakle, ne bi mogao u toku nove glavne rasprave poveati tubeni zahtev s pozivom na stanje koje nije iznio u toku ranijeg postupka, a prema kojoj je materi)alno-pravno stanje u vreme zavretka ranijeg raspravljanja bilo drukije nego to je sud utvrdio. U dragom sluaju, ako je injenica (poskupljenje) nastalo nakon trenutka do kojeg je tuilac mogao iznositi nove injenice u ranijem postupku, onda ne postoji pravosnano presuena stvar. Dosledno tome, tuilac bi mogao preinaiti tubu poveanjem tubenog zahteva, ako je relevantna injenica nastupila nakon zakljuenja glavne rasprave i donoenja ranije presude, jer se tada ne bi radilo o istom ivotnom dogaaju u vezi s kojim je ve pravosnano presueno. Iz navedenih razloga zajednika sednica prihvatila je naelni stav oznaen u izreci. (Naelni stav br. 8/83 XII zajednike sednice Saveznog suda, republikih i pokrajinskih sudova i Vrhovnog vojnog suda - 14.10.1883.g.). 291

Naknada u sluaju propasti stvari oduzete na nedozvoljen nain (cl. 187. ZOO)
Ovim lanom postavljeno je pravilo da i u sluaju propasti stvari usled vie sile, ako je ona oduzeta od imaoca na nedozvoljen nain, odgovorno liceje duno da naknadi tetu u novcu. Ovo pravilo je ustanovljeno radi toga da odgovorno lice koje je drugom oduzelo stvar na nedozvoljen nain, tetu naknadi u novcu ak i u sluaju propasti stvari usled vie sile. Elementi koji odreuju obeleje ove odgovornosti mogu se svesti na sledee: a) da je stvar imaocu oduzeta na nedozvoljen nain; b) daje ta stvar propala usled vie sile; i v) da je odgovorno lice duno da tetu nadoknadi u novcu. Ova obaveza odgovornog lica vezuje se pre svega kao sankcija za uinjeno delo oduzimanje stvari od imaoca na nedozvoljeni nain, a kako to lice nije u mogunosti da oduzetu stvar vrati, jer je ona unitena usled vie sile, njegova odgovornost se vezuje za odredbe lana 185. stav 3. ZOO, po kojima ako uspostavljanje ranijeg stanja nije mogue, sud e odrediti da tetnik oteenom plati odgovarajuu svotu novca na ime naknade tete. Inae, u drugim uslovima, ako imalac preda stvar drugom licu, po nekom pravnom osnovu, a ta stvar propadne iz nekog uzroka koji se nalazio van stvari, obino zbog vie sile, to lice se oslobaa odgovornosti da imaocu stvari naknadi tetu, o emu je bilo reci u komentaru za lan 177. stav 1. ZOO.

Sudska praksa
"Kada se tuilac bavi trgovinom onda ne moe izgubljenu dobit traiti primenom bankarskih tablica za obrt kapitala jer to nije njegova delatnost, ve se njegova izgubljena dobit moe sastojati u izgubljenoj trgovakoj mari ili drugoj dobiti iz prometa robe" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev 198/99).

Naknada u obliku novane rente (cl. 188. ZOO)

Novana renta podrazumeva vrstu naknade novane tete koja se ugovara ili dosuuje povremeno, radi plaanja u odreenim rokovima pojedinih dospelih obroka obaveze po osnovu iz naknade tete, ali se moe dosuditi i u jednoj ukupnoj svoti, u celini, s obzirom na posledice koje nastaju iz prouzrokovane tete. U svakom sluaju radi se o novanoj renti, a ne o nekoj drugoj vrsti rente, koja je vezana za sluaj smrti, telesne povrede oteenja zdravlja nekog lica, nata upuuje i naslov za primenu odredaba ovog lana. Stav prvi ovog lana ima u vidu odreivanje novane rente za sluaj smrti, telesne povrede ili oteenja zdravlja, koja se odreuje doivotno ili za odreeno vreme. Dosuena novana renta treba da pokrije tetu koju trpi oteeno lice zbog nemogunosti da ostvari one prihode koje je ostvarivao pre nastale tete. Naknada u obliku rente dosuuju se u zavisnosti od prirode tete, i ona traje sve dok postoji razlika izmeu onog stanja koje je postojalo u vreme nastanka tete i stanja koje jo uvek traje kao stanje tete, tj. sve dok se posledice nastanka tete u potpunosti ne saniraju. Ako se dosuuje doivotno plaanje mesene novane rente, onda se ima u vidu daje u pitanju lice koje je proglaeno trajno potpuno nesposobno za rad, ili se radi o licu koje je delimino nesposobno za rad, ali nije u mogunosti da dalje doprinosi i da se dalje usavrava i napreduje, te da stie dohodak koji bi njemu i onima koje je on izdravao bio dovoljan za normalan ivot. Kod postojanja takvih sluaja ne dovodi se u pitanje trajanje plaanje novane rente, ali ako se novana renta dosuuje usled smrti dotadanjeg davaoca izdravanja izdravanom licu, onda se vreme plaanja novane rente vezuje za vreme koliko bi dugo trajalo izdravanje lica kojima je dosuena renta, daje davalac izdravanja bio iv. Na primer, u vezi naina utvrivanja naknade tete zbog gubitka radne sposobnosti, sudovi zauzimaju stav da se u sluaju gubitka odnosno smanjenja radne osposobljenosti lica koje je bilo u radnom odnosu, pri ostvarivanju prava na naknadu tete, uporeuju primanja oteenog radnika sa primanjima drugih radnika, koji imaju iste kvalifikacije kao i oteeni i rade na istom ili slinom radnom mestu za vremenski period u kome je trajalo bolovanje oteenog, ili ako je neko lice usled pretrpljene povrede prevedeno u invalidsku penziju, onda se naknada tete utvruje uporeivanjem invalidske penzije i linog dohotka koje bi oteeni ostvarivao da je jo uvek na radu i dosuuje mu se razlika u vidu novane rente, a za uporeenje slui lini dohodak koji ostvaruje radnik koji radi na istom takvom mestu na kome je radio i povreeni. U postupku pred sudom pismenim ispravama ili vetaenjem utvruje se visina nastale tete, pa tako, pri utvrivanju odgovarajuih injenica znaajnih za odluku o naknadi tete koju pretrpi samostalni zanatlija, sud vodi rauna o redovnom nainu privreivanja oteenog koje je imao do povrede i koje bi po redovnom toku stvari imao i posle povreivanja. Ako je kod oteenog smanjena radna sposobnost 100%, povreeni bi imao pravo na pun iznos zarade, a to bi bio onaj prihod, koji se dobij a radom na njegovom radnom mestu, poto se odbiju svi doprinosi zajednici i materijalni trokovi. Pri tome se vodi rauna o zaradi u prolosti i o zaradi u perspektivi, s obzirom na godine ivota povreenog i njegovu dalju sposobnost za privreivanje. 292

Pa i radniku koji bi radio u radnji samostalnog zanatlije, pripada pravo na naknadu tete zbog smanjene radne sposobnosti u vidu rente, ija bi se visina utvrdila na osnovu nalaza vetaka, prema prosenim primanjima VKV radnika istih kvalifikacija, koje je imao i oteeni. U sudskoj praksi zabeleen je sluaj domaice koja je izgubila trajno radnu sposobnost zbog pretrpljene tete, zbog ega ima pravo na naknadu tete zbog bitno smanjene ili potpune nemogunosti da svojim radom u domainstvu ovo unapreuje. Visina naknade dosuuje se u vidu rente ali moe i u globalnom iznosu primenom lana 224. ZPP, uzevi u obzir sve okolnosti konkretnog sluaja, a naroito broj lanova porodice, vrstu i obim poslova koje je stvarno obavljala, imajui u vidu da zbog prirode telesnog oteenja vie nee moi da obavlja neke delatnosti koje je ranije obavljala. U ovom sluaju, kada je u pitanju delimino umanjena radne sposobnosti domaice zbog koje nee moi u budunosti da obavlja samo odreene poslove domainstva, vetaenjem se utvruje obim tih poslova i visina naknade koja za takve poslove treba da bude isplaena treem licu, koje bez tih nedostataka obavlja poslove koje sada oteena ne moe da obavlja, pa se oteenoj dosuuje naknada tete u vidu mesene rente. Odredbe stava 3. propisuju pravo poverioca da od tetnika zahteva potrebno obezbeenje, ali je ono uslovljeno rezonom suda da li okolnosti sluaja opravdavaju takvo traenje. Imajui u vidu sadrinu stava 2. istog lana, da se novana renta, po pravilu, dosuuje plaanjem meseno unapred u mesenom iznosu, logino je shvatiti da se obezbeenje iz stava 3. ovog lana ne odnosi na novanu rentu dosuenu u celini. Obezbeenje o kome je re ima u vidu sve vrste obezbeenja na osnovu kojih oteeni moe, u sluaju da tetnik nije uredan u isplati mesene rente, da naplati dosuenu rentu bar za neki period ili u onom iznosu koji je priblian vremenu za koje se pretpostavlja da e se u tom periodu dovoljno osposobiti. Zbog toga renta moe biti u obliku deponovanog novca kod suda, ili deponovanih dragocenosti vee vrednosti, pa i vrednosnih papira, a moe se obezbediti i kroz upis zaloge na nekoj stvari, nepokretnosti, upisom u zemljinim knjigama. Stav 4. ovog lana propisuje pravilo da ako dunik ne prui obezbeenje koje sud odredi, poverilac ima pravo da zahteva da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota, ija se visini odreuje prema visini rente i verovatnom trajanju poverioevog ivota, uz odbitak odgovarajuih kamata. To znai, kao to je napred navedeno, da se kod tako nastalog sluaja uzima u obzir ivotni vek jednog mukarca, odnosno ene, koji iznosi do 70 godina, i vri kapitalizacija iznosa rente, koja se ne dobij a prostim mnoenjem, ve primenom rauna koji podrazumeva odbitak kamata koje tetnik gubi, time to odjednom isplauje iznos na koji je obavezan isplatom mesenih udela. Taj obraun vri vetak aktuar, koji prvo utvruje vrednost mesenih davanja, a zatim, ne sabiranjem mesenih udela, utvruje celokupni iznos davanja, liavajui tetnika raspolaganja kamatom koju je mogao da koristi ako bi plaao samo mesene udele. Na kraju, kod svih gore navedenih razloga, vredno je pomenuti sadrinu odredbe stava 5. ovog lana, a naime da poverilac moe iz ozbiljnih razloga, a i u drugim sluajevima, zahtevati od suda da mu tetnik odmah ili docnije umesto rente isplati jednu ukupnu svotu. To se moe desiti ako oteeni ima vee potrebe za kupovinu skupih lekova, zatim za odlazak na leenje u specijalistikim ustanovama, te ako ima vee potrebe za kolovanje svoje dece ili pomaganje drugih kojima je njegova pomo i ranije koristila, i t. d. Naravno, sve su to faktika pitanja, a sud ih procenjuje sa stanovita realnosti, odnosno opravdanosti, pa i mogunosti samog tetnika.

OBIM NAKNADE MATERIJALNE TETE

Obina teta i izmakla korist (l. 189. ZOO)
Za odreivanje visine tete od znaaja je da li oteenik ima pravo samo na naknadu obine (stvarne) tete ili i na naknadu izmakle (izgubljene) koristi. Obina teta predstavlja svako umanjenje neije imovine, tj. one imovine koju je oteeni imao u momentu nastanka tete. Izmakla korist predstavlja samo onu korist za koju je izvesno da bije oteeni, prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima sluaja, ostvario da tetnik nije priinio tetu, odnosno daje svoju obavezu naknade tete izvrio o roku i kako treba. tetnik je duan da oteenom naknadi ijednu i drugu vrste tete, u zavisnosti od toga da li bi oteena stvar, ili neka druga okolnost koja oteenom umanjuje oteeno dobro, od koje je ostvarivao koristi, doprinosila stvaranju koristi, odnosno dobiti, odnosno ako bi tu korist ostvario da teta nije bila priinjena. Obina teta moe biti materijalna i nematerijalna, a izmakla korist samo materijalna. Materijalna teta nastaje umanjenjem vrednosti stvari, ili njeno potpuno unitenje, zatim kvar uinjen nekome na imovini, odnosno smanjenje funkcionalnosti stvari, ili nemogunosti korienja stvari od koje je ostvarivao prihod, to kao posledicu stvara nemogunost oteenog da normalno koristi stvar, kao i da ostvaruje korist koja se po prirodi stvari moe oekivati od nje. 293

Nematerijalna teta (neimovinska teta) predstavlja povredu linih prava ili interesa oteenog lica, koji nemaju uticaja na njegovoj imovini. Ona se materijalizuje kroz pretrpljene fizike bolove, za pretrpljene duevne bolove, zbog umanjenja ivotne aktivnosti, naruenosti, povrede ugleda, asti, slobode ili prava linosti, smrti bliskog lica, kao i za strah. Visina naknade tete zavisi od niza okolnosti. Po pravilu, ona se odreuje prema cenama u vreme donoenja sudske odluke. Cena stvari koja je bila predmet tete moe biti utvrena cenovnikom preduzea koje vri promet takvih stvari, ali se moe utvrditi i vetaenjem, a ako to nije mogue onda se cena odreuje u smislu odredaba lana 224. Zakona o parninom postupku (ZPP), po kojima ako se utvrdi da stranci pripada pravo na naknadu tete, na novani iznos ili zamenljive stvari, ili se visina iznosa, odnosno koliina stvari ne moe utvrditi ili bi se mogla utvrditi samo sa nesrazmernim tekoama, u tom sluaju sud odluuje po slobodnoj oceni. Ako sud odluuje o visini tete po slobodnoj oceni, on se prvo mora kretati u granicama tubenog zahteva, to znai da ne moe da dosudi vei iznos tete od onog koji je traen tubom, ali kad utvruje tetu on se mora rukovoditi nekim znanjem, uz pomo vetaka koji e mu pruiti podatke relevantne za donoenje odluke po slobodnoj oceni suda. U sudskoj praksi zabeleeni su neki sluajevi koji upuuju sudove kako bi trebalo postupati prilikom utvrivanja tete. Tako, na primer, visina priinjene tete na oteenom automobilu utvruje se na osnovu nabavne cene novog automobila, umanjena za iznos amortizacije, rabaenja, odnosno vrednosti osiguranog motornog vozila u vreme utvrenja tete, umanjenu za vrednost ostatka oteenog automobila, Nabavna cena motornog vozila utvruje se na osnovu fakture za kupljeno vozilo, a ako je u pitanju inostrano vozilo nabavna cena je ona koja predstavlja prodajnu cenu takvog automobila na naem tritu, s tim da ako je vozilo nabavljeno stranim sredstvima plaanja da se tada vri preraunavanje deviza po domaem kursu na dan donoenja sudske odluke. Ako bi se radilo o prouzrokovan)u totalne tete na motornom vozilu, a njegovom vlasniku je delimino isplaena naknada, onda pri ostvarivanju prava na naknadu materijalne tete po ovom osnovu utvruje se prvo ukupna visina tete prema cenama u vreme presuenja, a zatim se od tog iznosa umanjuje procenat za koji je on delimino obeteen, pa mu se dosuuje naknada u visini za koju je totalna teta ostala nepokrivena. Za utvrivanje izmakle koristi data su uputstva navedena u stavu treem ovog lana, po kojima se pri oceni visine izmakle koristi uzima u obzir dobitak koji se mogao osnovano oekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a ije je ostvarenje spreeno tetnikovom radnjom ili proputanjem. Tako, na primer, taksista kome je oteeno vozilo krivicom drugog, zbog ega nije u mogunosti da ostvaruje prihode koje je ranije redovno ostvarivao, ima pravo pored naknade tete za uniteno ili oteeno vozilo i pravo na izgubljenu zaradu, i to od dana kada mu je teta priinjena do dana presuenja, a na osnovu podataka koje je on prikazivao nadlenim organima o ostvarenim prihodima u poslednjem periodu, do nastanka tete. Ili, na primer, ako je u pitanju naknada tete zbog nemogunosti korienja zemljita kao poljoprivrednog, koja se sastoji u spreavanju imaoca zemljita da to zemljite koristi, ovome bi pripala naknada tete za izgubljenu korist u visini zakupnine, jer poljoprivredno zemljite, kao specifino sredstvo za poljoprivrednu proizvodnju, uestvuje na strani materijalnih trokova te proizvodnje, koji se ekonomski iskazuju u visini zakupnine, a ne u visini istog prihoda, jer ist prihod po odbitku trokova rada i materijala ne predstavlja u celini ekonomsku cenu zemljita sa kojim ona uestvuje u materijalnim trokovima poljoprivredne proizvodnje. Na kraju, odredbe stava 4. ovog lana propisuju pravilo da kad je stvar unitena ili oteena krivinim delom uinjenim sa umiljajem, sud moe odrediti visinu naknade prema vrednosti koju je stvar imala za oteenika. Utvrivanje visine tete po ovom osnovu je delikatno, ali s obzirom na nain kojim je teta priinjena, sud se prilikom donoenja odluke rukovodi objanjenjem oteenog o tome zato smatra da oteena stvar za njega predstavlja posebnu vrednost, pri emu mora da vodi rauna da oteeni dosuenim iznosom ne povea svoju imovinu u nesrazmeri sa priinjenom tetom i time dovede u pitanje egzistenciju tetnika i lica koje on izdrava. Dakle, to mora biti umerena vrednost, koja moe biti i vea od one za koju je kupljena, ali samo ako je u pitanju stvar koja predstavlja unikat ili koja za oteeno lice predstavlja posebnu vrednost (uspomena, poklon, ime autora i si.). Pri tom bi bilo korisno posmatrati ovu stvar analogno reenju koje daju odredbe lana 201. stav 2. ZOO. Na pitanje da li tuilac ima pravo da zahteva izmaklu dobit u vidu naknade zakupnine, a s obzirom daje tueni bio u docnji sa predajom objekta, a ne u docnji sa isplatom novanog potraivanja ili da ima bilo kakvu pravnu zatitu, VTS je dao odgovor da naknada tete u vidu izmakle koristi (izmakle dobiti) nastale zbog povrede ugovornog roka o predaji objekta, moe se ostvariti u sluaju postojanja uslova propisanih odredbom lana 266. stav 1. i 2. ZOO. Saglasno navedenoj odredbi ZOO, ostvarenjem prava na naknadu izmakle koristi uslovljeno je postojanjem injenica koje su bile poznate, ili morale biti poznate duniku na osnovu kojih je u vreme zakljuenja ugovora morao predvideti kao moguu posledicu povrede ugovora i nastanka takve tete. Pored toga, postojanje takvih injenica je u vreme zakljuenja ugovora moralo nedvosmisleno upuivati da e u sluaju dunike docnje poverilac liiti se mogunosti ostvarenja dobiti koju bi u redovnom toku stvari, ili prema posebnim okolnostima svakako ostvario. Prema tome, izgubljena dobit mora se vezati za delatnost koju u redovnom 294

toku stvari tuilac obavlja, odnosno za onu vrstu i obim poslovanja koja se po redovnom toku stvari mogla oekivati. Na ovo upuuje odredba lana 189. taka 3. ZOO, po kojoj je propisano da pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano oekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a ije je ostvarenje spreeno tetnikovom radnjom ili proputanjem. Visina izgubljene dobiti mora se vezati za delatnost koju u redovnom toku stvari tuilac obavlja, odnosno za onu vrstu i obim poslovanja koja se po redovnom toku stvari mogla oekivati . Naknada tete u vidu izgubljene dobiti ne moe se zasnivati na pretpostavljenoj mogunosti ostvarenja te dobiti, ve samo daje ta dobit izvesna i da postoje elementi na osnovu kojih se moe odrediti iznos izmakle dobiti koristi i ako oekivana izmakla korist ne bi bila suprotna vaeim propisima i dobrim poslovnim obiajima (Iz Biltena sudske prakse trgovinskih sudova 3/2007.).

Sudska praksa
Izmakla korist ako se dobitak osnovano mogao oekivati Pri oceni visine izmakle koristi uzima u obzir dobitak koji se mogao osnovano oekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. Iz obrazloenja Predmet tube je zahtev za naknadu materijalne tete u vidu izmakle koristi. Koristi koju tuilac nije mogao da ostvari u utuenom periodu od tri godine zbog bespravnog, od strane tuene, oduzimanja radne maine. Izriita zakonska norma iz lana 189. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima nalae da se visina tete utvruje prema cenama vaeim u vreme donoenja sudske odluke. Niestepeni sudovi su visinu tete utvrdili prema ce-nama na dan davanja miljenja vetaka. Prvostepena presuda donetaje est meseci po utvrivanju visine tete. Pogrena primena zakonske norme rezultirana je pogreno i nepotpuno utvrenim injeninim stanjem, jer visina tete nije utvrena po cenama vaeim na dan presuenja, niti u razumnom tolerantnom roku priblinom danu presuenj;a. U ponovljenom postupku prvostepeni sud e utvrditi injenice na koje je ukazano revizijskim reenjem, a koje su bitne za presuenje. To podrazumeva obavezu prvostepenog suda da u ponovljenom postupku utvrdi ko liko je tuioeva radna maina bila angaovana u Srbiji od 1991. godine pa do dana bespravnog oduzimanja, te koju je neto dobit tuilac ostvario radnom mainom u Srbiji do dana bespravnog oduzimanja maine. U tom smislu treba utvrditi i da li je tuioeva radna maina bila angaovana poev od dana vraanja tj. 6.11.1998. godine, a ako jeste na kojim poslovima, koliko i koji novani iznos je tuilac neto ostvario radom maine u peri odu od 6.11.1998. godine pa do dana kada ta injenica bude utvrivana u prvostepenom postupku. Teret doka zivanja ovih injenica je na tuiocu i prvostepeni su e pozivnim reenjem pozvati tuioca da prui dokaze na ove relevantne dokaze bitne za odluivanje o njegovom tubenom zahtevu. Posebno e se utvrditi koliku bi neto dobit u vidu izmakle koristi tuilac ostvario na osnovu ugovora broj 1/95 od 14.9.1995. godine, s tim to e se kod ovog ugovora utvrditi i ko gaje zakljuio. Da li tuilac kao fiziko lice ili kao osniva i vlasnik "EE". Ova injenica moe biti od uticaja pri utvrivanju visine poreske obaveze, jer su vetaci poresku obavezu utvrivali kao obavezu preduzea, dok se u sporu kao tuilac pojavljuje fiziko lice kao vlasnik predmetne radne maine. Isto tako e se utvrditi da li bi tuilac na konkursu Optine_____krajem 1996. godine bio izabran za najboljeg po nuaa radova na telefonskoj mrei u toj optini, i u tom svetlu i ostalih izvedenih dokaza, treba utvrditi moguu izmaklu korist pretrpljenu kao materijalnu tetu, na u ovom moguem radnom angaovanju tuioeve maine. (Prema reenju Vrhovnog suda Srbije, Rev. 434/06); Utvrivanje naknada tete za poruene objekte Naknada tete za poruene objekte oteenog utvruje se u vreme vetaenja, koje je prethodilo sudskoj odluci, a po cenama u vreme donoenja sudske odluke, u visini potrebnoj da bi se objekti oteenog doveli u stanje pre oteenja. Iz obrazloenja Prema injeninom stanju koje je prvostepeni sud utvrdio pravilnom ocenom svih izvedenih dokaza, i na osnovu rezultata celokupnog postupka, dana 21.06.2000. godine dolo je do eksplozije municije i drugih eksplozivnih sredstava u magacinu Vojske Jugoslavije, koji je bio smeten u objektima ivinarske farme u selu GG. Us led eksplozije, a zbog dejstva vazdunog udarnog talasa i sa fizikog osciliranja zemljita, nastupila su oteenja na dve porodine stambene zgrade i pomonom ekonomskom objektu tuioca, a koji su izgraeni na katastarskoj parceli broj vv KO VV. Prema nalazu i miljenju vetaka od 22.04.2005. godine, za otklanjanje tete na objektima tuioca i dovoenje istih u stanje pre oteenja potreban je iznos od 617.424,68 dinara, prema cenama na dan vetaenja. 295

Kod ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi zakljuili daje tuena odgovorna za tetu koju je pretrpeo tuilac na svojoj imovini po principu objektivne odgovornosti, u smislu lana 173. i 174. ZOO, pa su obavezali tuenog da tuiocu naknadi tetu u visini potrebnoj da bi se objekti tuioca doveli u stanje pre oteenja, a po cenama u vreme donoenja sudske odluke, odnosno u vreme vetaenja koje je prethodilo sudskoj odluci, sve saglasno odredbi lana 189.stav 2. ZOO. Stoga je neosnovan navod revizije da visina tete nije utvrena u vreme donoenja sudske odluke, to podrazumeva i krai vremenski period od dana utvrenja tete do dana donoenja prvostepene presude, jer je u konkretnom sluaju vetaenje kojim je utvrena visina tete obavljeno 22.04.2005. godine, a prvostepena presuda je doneta nepuna dva meseca posle toga, odnosno 2O.juna 2005. godine. Navedenim dopunskim nalazom vetaka, izlaskom na lice mesta, utvreno je da stambeni i pomoni objekat tuioca nije pretrpeo novu naknadnu tetu od dana prethodnog vetaenja, te je sanacija objekta ista po predlogu iz osnovnog nalaza od 13.11.2003. godine, samo to je pri utvrivanju cena za svaku poziciju uzet normativ vremena za izradu pozicije utroka materijala prema cenama na tritu, transporta ishrane radnika u toku dana, sve na dan dopunskog vetaenja. U pogledu pozicija nalazi se ne razlikuju, samo stoje u dopunskom nalazu vetaka predraun izvren pojedinano za svaki objekat, a zatim je u rekapitulaciji dat zbirni iznos. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3137/05); Utvrivanje zatezne kamate kod ugovora o zakupu Sud je duan da naloi vetaku da utvrdi visinu predmeta zakupnine za svaki mesec posebno i da na svaki utvreni iznos obrauna zakonsku zateznu kamatu, poev od dospelosti svakog pojedinanog iznosa, pa sve do dana vetaenja, koje treba da se poklopi sa vremenom presuenja. Iz obrazloenja Vrhovni sud ocenjuje da su niestepeni sudovi pravilno zakljuili daje tueni duan da tuiocu isplati na knadu u visini zakupnine za predmetne maine, koje je u spornom periodu iskljuivo koristio, i ako mu je bilo poznato daje tuilac suvlasnik u 1/2 dela, stoje utvreno pravnosnanom sudskom presudom. Takoe j e pravil no finansijskim vetaenjem komparacijom korienja istih ili slinih maina kod_______preduzea, utvrena visi na zakupnine za predmetne maine Meutim, metodologija obrauna te zakupnine nije pravilno izvrena, pa je dosueni iznos doveden u pitanje. Naime, finansijsko vetaenje je obavljeno 31. oktobra 2001. godine, a prvo stepena presuda je doneta 18. januara 2005. godine, te je na dosueni iznos zakonska zatezna kamata dosuena poev od utvrenog vetaenja, znai suprotno odredbi lana 189. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Po greno je vetak na dan vetaenja utvrdio visinu zakupnine i potom za prethodni period od 49 meseci tako utvr eni iznos samo pomnoio sa 49. Prvostepeni sud je bio duan da naloi vetaku da utvrdi visinu zakupnine predmetnih maina za svaki mesec posebno, poev od______. godine pa do______. godine, i da na svaki utvreni iznos obrauna zakonsku za teznu kamatu poev od dospelosti svakog pojedinanog iznosa, pa sve do dana vetaenja koje treba da se po klopi sa vremenom presuenja. Tek kod takvog utvrenja zakupnine, vetak e biti u mogunosti da izvri denominacije dinara, da 24. januara 1994. godine svede dotadanji raun na nove dinare i da u skladu sa proteklom inflacijom u datom periodu i porastom cena na tritu, pravilno utvrdi koliko iznosi zakupnina za predmetne maine u spornom periodu. U nastavku postupka prvostepeni sud e odrediti novo vetaenje kojim e utvrditi realnu zakupninu, koja tuiocu pripada zbog nekorienja predmetnih maina u spornom periodu sa korienjem metodologije kao to je napred navedena. (Prema reenju Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1450/05); Nain utvrivanja visine izmakle koristi zbog nerealizovanos obrta kapitala Nerealizovani obrt kapitala i po tom osnovu izgubljeni profit moe se svrstati u pravni osnov priinjene tete i dosuditi samo u sluaju kada knjigovodstveni podaci o obrtu kapitala ostvareni u imovini oteenog to i stvarno potvruju, a ne i u situaciji kada se takav gubitak moe samo iskustveno pretpostaviti. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju tuilac je pretrpeo tetu u protivvrednosti 258 kg. sirove kafe, to iznosi 964,20 USD. Ova teta je prouzrokovana dugim stajanjem kafe koja je vraena tuiocu u postupku izvrenja. Osim toga, tuiocu je priinjena teta i kroz uinjene trokove prevoza te kafe u iznosu od 64,50 USD, smanjenog kvaliteta u iznosu od 1.523,52 USD i umanjenog obrta kapitala od 44.243,20 USD. Navedene injenice su utvrene na osnovu nalaza i miljenja sudskog vetaka, zbog ega je tubeni zahtev usvojen u iznosu od 46.795,42 USD. 296

Stanovita niestepenih sudova su daje nalazom i miljenjem vetaka potvreno postojanje tete priinjene tuiocu u navedenom iznosu. Ona se iskazuje kroz aproksimativno umanjenu koliinu u odnosu na vraenu kafu tuiocu, kao posledicu kala, smanjeni kvalitet vraene kafe od 2% i nerealizovanog obrta kapitala od 4puta godinje i neostvarenog profita po jednom obrtu od 8%. Nesporno je da su navedene stavke u nalazu i miljenju vetaka matematiki tane. Meutim, to ne znai da one mogu predstavljati i relevantan dokaz o visini priinjene tete tuiocu. Dosuena teta je iskazana kroz izmaklu dobit i stvarnu tetu priinjenu isporukom manje koliine u odnosu na dugovanu kafu. Stoga se postojanje tete mora verifikovati dokazima koji nesumnjivo potvruju prouzrokovano umanjenje u imovini tuioca. U konkretnom sluaju to nije uinjeno, jer se nalaz vetaka zasniva na pretpostavljenim iskustvenim saznanjima o procentu kala, umanjenju kvaliteta i godinjeg obrta kapitala. Ti pokazatelji su nauno verifikovani podaci, ali uprkos tome oni ne mogu predstavljati i validne dokaze o visini tete priinjene tuiocu. Ovo iz razloga to se nerealizovani obrt kapitala i po tom osnovu izgubljeni profit moe svrstati u pravni osnov priinjene tete tuiocu samo u sluaju da je kroz njegove finansijske izvetaje i knjigovodstvenu dokumentaciju iskazan ostvareni godinji obrt kapitala adekvatan utvrenom obimu nalazom i miljenjem sudskog vetaka. U protivnom, ako knjigovodstvena dokumentacija i godinji obraun tuioca to ne potvruju, nema mesta za dosudu tete po tom osnovu, bez obzira to opti ekonomski pokazatelji potvruju da proseni godinji obrt kapitala u toj delatnosti iznosi etiri puta uz ostvareni profit u jednom obrtu od 8%. Ovo iz razloga to shodno odredbi l. 189. st. 3. Zakona o obligacionim odnosima izmakla korist mora predstavljati dobit koji se osnovano mogao oekivati prema redovnom toku stvari u imovini oteenog. Stoga se ona moe dosuditi samo u sluaju kada knjigovodstveni podaci o obrtu kapitala ostvareni kod tuioca to i stvarno potvruju, a ne i u situaciji kada se takav gubitak moe samo iskustveno pretpostaviti. I stvarna teta mora predstavljati realan gubitak u imovini oteenog. To je izriito propisano odredbom l. 155. Zakona o obligacionim odnosima. Ona moe nastati kao posledica deliktne radnje, ili ne izvrenja preuzetih ugovornih obaveza (l. 158. i l. 262. st. 2. ZOO). Stoga se i gubitak u odnosu na isporuenu koliinu kafe tuiocu mora kvantitativno, realno iskazati kao posledica skrivljene radnje tuene. U konkretnom sluaju tuilac niim nije okazao daje takav gubitak i stvarno nastao. Naprotiv, nesporno je daje tuiocu u celosti isporuena kafa u koliini odreenoj pravo snanom presudom Optinskog suda u B. To je uinjeno u postupku izvrenja za koji nema dokaza daje tuilac na bilo koji nain prigovorio kvantitetu i kvalitetu isporuene mu kafe. Tuilac je bio uprilii da u tom postupku zahteva predaju one koliine, vrste i kvaliteta kafe koja je izvrnom ispravom odreena. Ako to u postupku izvrenja nije uinio, pa nastali propusti po tom osnovu ne mogu se konvalidirati tubom za naknadu tete, ije se postojanje dokazuje samo iskustvenim saznanjima o gubitku kvaliteta i kvantiteta kafe. (Reenje Vrhovnog suda Srbije, Prev. 515/04 od 31.3.2005. godine); Kriterijum za odreivanje visine naknade materijalne tete Visina naknade materijalne tete se odreuje prema cenama u vreme donoenja sudske odluke, a zakonska zatezna kamata na naknadu tete dosuene prema cenama u vreme presuenja tee od dana donoenja prvostepene presude. Iz obrazloenja Imajui u vidi utvrene injenice, pravilno je stanovite niestepenih sudova da tuilac zbog odbijanja tuene da mu vrati oduzeto motorno vozilo i zbog njegovog korienja u dugom vremenskom periodu, ima pravo na naknadu tete, stoje u skladu sa odredbama lana 185. Zakona o obligacionim odnosima. Iz tog razloga nisu osnovani navodi revizije tuene da tuilac ima pravo samo da zahteva povraaj stvari koja se nalazi kod tuene. Meutim, osnovano se u reviziji tuene istie da visina materijalne tete koja je dosuena tuiocu nije pravilno utvrena. Ovo iz razloga to je odluka o usvajanju tubenog zahteva zasnovana na nalazu i miljenju vetaka koji je nepotpun i nejasan. Prema odredbama lana 189. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, visina naknade materijalne tete odreuje se prema cenama u vreme donoenja sudske odluke. Za pravilnu primenu navedene zakonske odredbe trebalo ie utvrditi vrednost predmetnog vozila u vreme donoenja sudske odluke, a prema stanju vozila u vreme njegovog oduzimanja i nastale amortizacije do tada. U nalazu i miljenju vetaka je utvreno da novo nabavna vrednost predmetnog autobusa na dan vetaenja iznosi 12.176.200,00 dinara, a da vrednost autobusa na dan oduzimanja 26. marta 1999. godine iznosi 2.992.288,00 dinara, koji iznos je dobij en kao razlika izmeu novo nabavne vrednosti autobusa u vreme vetaenja i vremenske amortizacije od 26. marta 1991. godine, kao dana prve registracije, do 26. aprila 1999. godine, kao dana oduzimanja vozila, koja amortizacija iznosi 9.252.912,00 dinara. Nije jasno kako je vetak na osnovu navedene razlike utvrdio kolika je bila vrednost motornog vozila na dan oduzimanja 26. marta 1999. godine, kada prema tom datumu nije utvrena novonabavna vrednost vozila, a u skladu sa tim i vrednost amortizacije nastale do oduzimanja vozila. 297

Utvrenje vrednosti oduzetog vozila prema cenama u vreme donoenja sudske odluke je od znaaja i za odluku o zahtevu za isplatu zakonske zatezne kamate, jer zakonska zatezna kamata na naknadu materijalne tete dosuene prema cenama u vreme presuenja tee od dana donoenja prvostepene presude kojom je visina naknade odreena. Iz navedenih razloga osnovano se u reviziji tuene ukazuje na pogrenu primenu materijalnog prava kada je tuiocu dosuena zakonska zatezna kamata od dana oduzimanja vozila 26. aprila 1999. godine do isplate. Na osnovu navedenog, primenom lana 394. stav 1. u vezi sa lanom 354. stav 2. taka 14. te primenom lana 395. stav 2. Zakona o parninom postupku, revizija tuene je usvojena i niestepene presude ukinute, a predmet je vraen prvostepenom sudu na ponovno suenje." (Reenje Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3551/04 od 6..jula 2005. godine); Vreme utvrivanja visine naknade tete Pogrena je primena odredbe lan 189. ZOO u sluaju kada je visina naknade tete utvrena godinu dana pre donoenja prvostepene presude, jer se njena visina utvruje u vreme donoenja ili neposredno pre donoenja presude. Iz obrazloenja Osnovano se revizijom tuenik ukazuje da su niestepeni sudovi pogreno primenili materijalno pravo odredbu lana 189. stav 2. ZOO, jer visina naknade tete nije odreena u vreme donoenja ili neposredno pre donoenja prvostepene presude, ve na osnovu nalaza i miljenja vetaka od 30.04.2003. godine. Kada se radi o teti prouzrokovanoj neblagovremenim izvrenjem pravnosnane sudske odluke, a radi utvrivanja visine tete, mora se utvrditi koji je iznos dunik dugovao poveriocu po pravnosnanoj odluci na dan njene izvrsnosti, koliki je dug dunika prema poveriocu na dan isplate, a koliki je iznos isplaen, a potom koja je visina naknade tete u vreme donoenja sudske odluke, pri emu se valutna klauzula moe uzeti kao valorimetar za utvrivanje visine naknade tete, imajui u vidu daje u konkretnom sluaju iz osnovnog pravnog posla garancija tuioca glasila na dolarski iznos, te se samo ta valuta moe koristi kao valorimetar. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 400/05 i Spzz. 68/05 od 06.09.2006.); Uskraena zakupnina kao izmakla dobit tetu u vidu izmakle dobiti u visini zakupnine za prostor koji je angaovan za dranje uvanje robe, osnovano moe traiti samo lice koje se bavi skladitenjem tue robe, dokazujui da je prema redovnom toku stvari u tom periodu mogao oekivati da e taj prostor biti dat na korienje u zakup, uz naknadu. Iz obrazloenja Sama injenica da su navedeni elementi za montane kue, koje su primljene od tuenog, bile skladitem kod tuioca u njegovom poslovnom prostoru, prema stanovitu ovog suda ne dokazuju daje tuilac imao tetu u vidu izmakle dobiti u visini zakupnine koju bi za navedeni poslovni prostor tuilac mogao ostvariti daje isti da\ vao u zakup treim licima. y;| Da bi tuilac dokazao osnovanost svog zahteva po oznaenom osnovu, morao je pruiti dokaze da se bavi skladitenjem tue robe, odnosno daje to njegova delatnost, kao i daje u navedenom periodu prema redovnom toku stvari mogao oekivati da e navedeni poslovni prostor biti izdat u zakup, to znai daje imao zakljuen ugovor za angaovanje navedenog poslovnog prostora koji nije mogao ispuniti, jer je isti bio zauzet radi skladitenja predmetnih montanih vikend kuica, ili je zakljuenje ovakvog ugovora bilo izvesno, pa je to i dovelo do proputanja uveanja imovine tuioca za visinu navedene izgubljene zakupnine, koja bi se shodno iznetom mogla oekivati prema redovnom toku stvari, a ije je ostvarenje spreeno neblagovremenim izvrenjem obaveze predaje kompletnih kuica od strane tuenog. Naprotiv, u toku prvostepenog postupka tuilac nije pruio ovakve dokaze, pa se samo obraunavanje angaovane povrine skladinog prostora tuioca za uvanje navedenih kuica po cenama po kojima se skladini prostor daje u zakup ne moe, prema stanovitu ovoga suda, smatrati dokazanom izgubljenom dobiti po osnovu i visini, jer tueni nije pruio dokaze da bi po redovnom toku stvari i u okviru delatnosti taj poslovni prostor upravo doneo za njega navedeni prihod. (Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. br. 12301/05 od 9.1.2006. godine); Naknada izmakle koristi zbos povrede usovorne obaveze Ostvarivanje prava na naknadu izmakle koristi uslovljeno je postojanjem injenica na osnovu kojih se utvruje daje tuilac neispunjavanjem ugovornih obaveza pretrpeo tetu za koju bi bio odgovoran tueni, p*1 emu je prihod od delatnosti koji je tuilac ostvarivao pokazatelj za dobit koju bi mogao osnovano oekivati po redovnom toku stvari.

298

Iz obrazloenja U ovom sporu, tuilac trai naknadu tete u vidu izmakle koristi zbog nekoritenja vozila u svrhu delatno-sti u periodu od 21.01.1999. godine do 10.4.2001. godine, pozivajui se i na ugovor o prevozu robe zakljuen sa firmom ,,M" od 15.11.1999. godine. Pri oceni izmakle koristi, prema odredbi lana 189. st. 3. Zakona o obligacionim odnosima, uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano oekivati prema redovnom toku stvari, ili prema posebnim okolnostima, a ije ostvarenje je spreeno tetnikovom radnjom ili proputanjem. Zakon o obligacionim odnosima ne sadri posebno odredbu o nainu utvrivanja visine tete po tom osnovu. Stoga se u svakom konkretnom sluaju utvruje koja je to dobit prema redovnom toku stvari. Tuilac je sudu prezentirao ugovor o prevozu zakljuen sa firmom 15.11.1999. godine, a za usluge u drumskom saobraaju je registrovan u 2002. godini. Ugovorom nije odreena cena usluge, ve je ugovoreno da e prevozilac svaku turu prevoza fakturisati naruiocu a ovaj e plaati na devizni raun prevozioca, a nain obavljanja prevoza, destinacija, koliina roba kao i svi ostali uslovi bie sadrani u svakom pojedinanom nalogu naruioca. Stoga je neophodno da sud utvrdi da lije tuilac trpeo posledice zbog povrede tog ugovora. Ovo zbog toga to je pravo tuioca da trai izmaklu korist uslovljeno i postojanjem injenica na osnovu kojih se utvruje da je tuilac neispunjavanjem ugovornih obaveza prema naruiocu prevoza pretrpeo tetu u vidu izmakle koristi za koju bi bio odgovoran tueni. Osim toga, visina izmakle koristi se ne moe utvrivati na osnovu podataka o radu istih vozila od nekih drugih organizacija ija je delatnost transport robe, a ne moe se ni utvrivati na nain kako je vetak obraunao na osnovu prosene tarife prevoza. Sud mora imati u vidu prihod od te delatnosti koji je tuilac ostvarivao u periodu koji je prethodno nekorienju vozila, to je pokazatelj za dobit koju bi tuilac mogao osnovano oekivati po redovnom toku stvari, a daje vozilo koristio u spornom periodu. (Reenje Vrhovnog suda Srbije, Prev. 521/04 od 12.05.2005. godine); Izmakla korist zbog povrede ugovora Poveriocu treba priznati pravo na naknadu za izmaklu korist zbog povrede ugovora ako su ispunjeni odreeni uslovi, a to je: daje teta u vidu izmakle koristi izvesna i da postoje elementi na osnovu kojih se moe odrediti iznos izmakle koristi i ako oekivana izmakla korist ne bi bila suprotna vaeim propisima i dobrim poslovnim obiajima. Pravo na naknadu tete zbog izmakle koristi poverilac e imati samo ako je prema onome to se u ivotu redovno deava ili prema posebnim okolnostima sluaja izvesno da bi on tu korist ostvario daje ugovor bio uredno ispunjen. Pri tome nije dovoljno neko optimistiko predvianje dobitka i nije dovoljno da je poverilac planirao dobitak iz prekrenog ugovora. Dobitak za koji se po subjektivnim procenama i eljama poverioca pretpostavljalo da e nastupiti, ne uzima se u obzir prilikom odmeravanja naknade tete. Trai se daje u pitanju dobitak koji bi svakako nastao daje ugovor bio uredno ispunjen. Potrebno je dakle da postoji razumna verovatnoa u pogledu ostvarenja koristi, uzimajui u obzir situaciju na tritu, vrstu ugovora u pitanju i ko su ugovorne strane. Iz obrazloenja: Prilikom usvajanja tubenog zahteva, sud je u pogledu visine tuioevog potraivanja imao u vidu nalaz i miljenje vetaka od 07.02.2001. godine, te je dosudio kamatu na iznos od 771.120,00 dinara poev od 08.02.2001. godine. Prema lanu 189. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, visina naknade tete odreuje se prema cena-ma u vreme donoenja sudske odluke, izuzev sluaja kad zakon nareuje to drugo. Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da prvostepeni sud nije mogao odluku da donese u pogledu visine tuioevog potraivanja na osnovu nalaza i miljenja vetaka koji je raen 07.02.2001. godine, ve je u smislu citirane zakonske odredbe trebalo da utvrdi kolika je visina izgubljene dobiti na dan donoenja sudske odluke, te je u tom delu osnovan revizijski navod tuenog daje materijalno pravo pogreno primenj eno. Odredbama lana 189. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da e se pri oceni visine izmakle koristi uzeti u obzir dobitak koji se mogao osnovano oekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a ije je ostvarenje spreeno tetnikovom radnjom ili proputanjem. Poveriocu treba priznati pravo na naknadu za izmaklu korist zbog povrede ugovora ako su ispunjeni odreeni uslovi, a to je daje teta u vidu izmakle koristi izvesna i da postoje elementi na osnovu kojih se moe odrediti iznos izmakle koristi i ako oekivana izmakla korist ne bi bila suprotna vaeim propisima i dobrim poslovnim obiajima. Pravo na naknadu tete zbog izmakle koristi poverilac e imati samo ako je prema onome to se u ivotu redovno deava ili prema posebnim okolnostima sluaja izvesno da bi on tu korist ostvario da je ugovor bio 299

uredno ispunjen. Pri tome nije dovoljno neko optimistiko predvianje dobitka i nije dovoljno da je poverilac planirao dobitak iz prekrenog ugovora. Dobitak za koji se po subjektivnim procenama i eljama poverioca pretpostavljalo da e nastupiti ne uzima se u obzir prilikom odmeravanja naknade tete. Trai se daje u pitanju dobitak koji bi svakako nastao daje ugovor bio uredno ispunjen. Potrebno je, dakle, da postoji razumna verovatnoa u pogledu ostvarenja koristi, uzimajui u obzir situaciju na tritu, vrstu ugovora u pitanju i ko su ugovorne strane. (Reenje Vrhovnog suda Srbije Prev. 32/06 od 22.02.2006. godine); Zatezna kamata na iznos naknade izmakle koristi Kod izmakle dobiti oteeni ima prava na zateznu kamatu na opredeljeni iznos po osnovu izmakle dobiti od dana kada je isti na ime tete opredeljeno traio tubenim zahtevom ukoliko je visina tete opredeljena u navedenom trenutku, odnosno od dana vetaenja tj. presuenja ukoliko je visina tete shodno lanu 189. st. 2. 300 opredeljena prema cenama u vreme donoenja sudske odluke. Iz obrazloenja Prema stanju u spisima predmet spora je bilo tuioevo potraivanje da se po raskidu ugovora o lizingu za 5 kamiona koje je predao tuenom na korienje vrate navedeni kamioni, plati zakupnina i nadoknadi teta kao i trokovi. Deliminom presudom P. broj 202/93 od 25.10.1993. godine Privrednog suda u B. odlueno je o delu zahteva za povraaj kamiona tako to je obavezan tueni da (poto je konstatovan raskid ugovora o lizingu) tuiocu vrati navedene predmete lizinga. U nastavku postupka predmet zahteva je ostalo samo tuioevo novano potraivanje koje se sastojalo od neisplaenih zakupnina, zatim naknade tete prouzrokovane raskidom ugovora zbog neizvrenja i naknade trokova sa kamatama. Pravilno je prema nalaenju ovoga suda prvostepeni sud naao daje usled konstatacije daje 26.09.1991. godine raskinut Ugovor o zakupu odnosno lizingu zakljuen 19.12.1990. godine izmeu stranaka a i po kom osnovu je tueni drao kamione kao predmete lizinga, a stoje sve konstatovano u deliminoj presudi koja je postala pravnosnana, po osnovu zakupnine koju tueni uopte nije plaao (to je i bilo razlog za raskid ugovora od strane tuioca) tuiocu dospela samo prva rata zakupnine u iznosu od 122.600 DEM. Stoga pravilno je prvostepeni sud na ime dugovane zakupnine obavezao tuenog da navedeni iznos od 122.600 DEM tuiocu plati. Pogreno je, meutim, prvostepeni sud dosudio kamatu od dana kada je tueni trebao da izvri plaanje navedene rate estomesene zakupnine jer je zakupnina povremeno novano davanje na koje shodno odredbama lana 279. st. 3.300 kamata tee od dana utuenja. Stoga na oznaeni iznos dugovan po osnovu zakupnine tuilac ima prava na kamatu samo od dana utuenja 12.01.1993. godine pa je u tom smislu i preinaena odluka prvostepenog suda odbijanjem zahteva za zateznu kamatu za period pre podnoenja tube. Pravilno je takoe prema nalaenju ovoga suda prvostepeni sud preostale rate neizmirene zakupnine, a koje su dospevale posle raskida ugovora zbog neispunjenja, uinjenog od strane tuioca, dosudio na ime izmakle koristi tuiocu, jer tuilac je po zakljuenju navedenog ugovora osnovano mogao oekivati da e ostvariti navedeni prihod po osnovu zakupnine odnosno lizing naknade, pa je stoga i opravdano njegovo oekivanje navedenog iznosa kao svog prihoda odnosno neostvarenjem istog za tuioca je nastala teta po osnovu izmakle dobiti. Kako shodno lanu 189. ZOO oteeni ima pravo na naknadu obine tete i naknadu u vidu izmakle koristi, to je pravilno prvostepeni sud iznose koje bi daje ugovor ostao na snazi tueni bio duan da plati na ime kori-enja navedenih kamiona kao zakupninu tuiocu dosudio na ime izmakle koristi posebno imajui u vidu da je tueni sve vreme, pa i po raskidu Ugovora 26.09.1991. godine drao kamione tuioca i time mu naneo tetu u vidu izmakle dobiti neplaajui zakupninu, i onemoguavajui ga da navedenim kamionima raspolae na drugi nain. Obaveza naknade tete smatra se dospelom od trenutka nastanka tete. Kod izmakle dobiti oteeni ima prava na zateznu kamatu na opredeljeni iznos po osnovu izmakle dobiti od dana kada je isti na ime tete opredeljeno traio tubenim zahtevom ukoliko je visina tete opredeljena u navedenom trenutku, odnosno od dana vetaenja tj. presuenja ukoliko je visina tete shodno lanu 189. st. 2. ZOO opredeljena prema cenama u vreme donoenja sudske odluke. Kako je zahtevom tuioca visina tete na izmakle dobiti u visini rata zakupnine koje su dospevale do dana podnoenja tube u trenutku podnoenja iste, i na isti nainje i vetaenje vreno radi utvrivanja visine tete u pogledu izmakle koristi po navedenom osnovu to oteeni tuilac ima prava na zakonsku zateznu kamatu shodno lanu 277.300 na izmaklu korist u visini ugovorene zakupnine koje su dospele do podnoenja tube sa kamatom od dana podnoenja tube a za rate koje su dospele kasnije u toku postupka od dana kada je po navedenom osnovu dospevala obaveza naknade tete po osnovu izmakle dobiti, tj. od dana kada je tueni bio duan da izmiri iste. Iz navedenih razloga u pogledu dosuenih zateznih kamata osnovana je alba tuenog pa je u postupku po albi prvostepena odluka preinaena tako stoje za iznos rate koja se dosuuje po osnovu zakupnine dosuena kamata od dana podnoenja tube a za druge iznose u visini zakupnine a po osnovu izmakle koristi do dana podnoenja tube zatezna kamata priznata od dana podnoenja tube a za one rate koje bi dospevale u toku spora zatezna kamata priznata od opredeljenog datuma po zahtevu odnosno od trenutka kada je tuilac osnovano mogao oekivati navedeni iznos. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 7787/05 od 20. oktobra 2005.); 300

Izgubljena dobit i obim naknade Obim naknade tete u vidu izgubljene dobiti ne moe se zasnivati na pretpostavljenoj mogunosti ostvarenja te dobiti, ve na realnim podacima iskazanim u poslovanju oteenog u prethodnom periodu. Iz obrazloenja U postupku je utvreno da je po reenju tuenog od 11.5.1994. godine I. od 17.5.1994. godine, po osnovu poreza, i doprinosa tuiocu, bez osnova naplaeno 14.980,57 dinara. Pravosnanom presudom Privrednog suda u Z, od 3.11.2000. godine, tueni je obavezan da vrati tuiocu 14.980,57 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.5.1994. godine. Presuda je izvrena 3.7.2001. godine i tuiocu je isplaen glavni dug sa kamatom od 159.656,89 dinara i trokovima spora od 12.388,00 dinara u ukupnom iznosu od 172.044,89 dinara. Tuilac u ovom sporu trai tetu u vidu izgubljene dobiti, po osnovu vie naplaenog iznosa od 14.980,57 dinara. Niestepeni sudovi su stanovita da je tueni Republika Srbija odgovorna za tetu po osnovu izgubljene dobiti po l. 189. Zakona o obligacionim odnosima. Prema razlozima niestepenih sudova oduzimanjem navedenog iznosa, tuilac je u periodu od 19.5.1994. godine do 3.7.2001. godine, poslujui bez tih sredstava, ostvario manji promet i bruto poslovni dobitak. Na osnovu nalaza vetaka utvreno je daje tueni u obavezi da isplati po tom osnovu 1.162.195,20 dinara, uz umanjenje isplaene kamate po osnovu ranije pravosnane presude. Vrhovni sud nalazi da su osnovani navodi revizije tuenog da je pobijana presuda doneta uz pogrenu primenu materijalnog prava i odredbi l. 189. st. 3. ZOO. Po navedenoj odredbi zakona, pri oceni izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano oekivati prema redovnom toku stvari, ili prema posebnim okolnostima, a ije ostvarenje je spreeno tetnikovom radnjom ili proputan] em. Zakon o obligacionim odnosima ne sadri posebno odredbu o nainu utvrivanja visine tete po tom osnovu. Stoga se u svakom konkretnom sluaju utvruje koja je to dobit prema redovnom toku stvari. Stvarni pokazatelj za tu tetu je dobit koju je tuilac ostvario u periodu koji je prethodio oduzimanju navedenog iznosa. Tuilac je trgovako preduzee i ima pravo na izgubljenu dobit u visini trgovake mare, a obim naknade takve tete ne moe se zasnivati na pretpostavljenoj mogunosti ostvarenja te dobiti, ve na realnim podacima iskazanim u poslovanju oteenog trgovakog preduzea u prethodnom periodu. Tuilac nije dokazao injenice o ostvarenom prometu, odnosno mari u prethodnom periodu, kada bi se moglo zakljuiti da se radi o redovnom toku stvari, po kome bi tuilac mogao ostvariti maru i iz ovog iznosa koji je oduzet. Iz utvrenih injenica u postupku ne proizilazi zakljuak niestepenih sudova daje tuilac pretrpeo tetu po ovom osnovu. Odluke su zasnovane na nalazu vetaka koji se zasniva na pretpostavljenim mogunostima u ostvarenju te tete. Sa iznetog, preinaene su niestepene presude i odbijen tubeni zahtev tuioca primenom odredbe l. 395. st. 1. ZPP. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 194/04 od 25.11.2004. godine); "Kada se poverilac bavi trgovinom onda ne moe izgubljenu dobit traiti primenom bankarskih tablica za obrt kapitala jer to nije njegova delatnost, ve se njegova izgubljena dobit moe sastojati u trgovakoj mari ili drugoj dobiti iz prometa robe " (iz odluke Vrhovnog suda Srbije, Prev. 198/99); "Trgovaka organizacija ima pravo na izgubljenu dobit u visini trgovake mare koju bi ostvarila u redovnom toku stvari. Osnovanost takvog zahteva ne moe se zasnivati na pretpostavljenoj mogunosti ostvarenja te dobiti, ve na realnim podacima iskazanim u poslovanju oteene trgovake organizacije" (iz odluke Vrhovnog suda Srbije, Prev. 486/98); "Razlika u ceni ne mole predstavljati jedini kriterijum za utvrivanje visine izmakle dobiti. Ona je samo jedan od elemenata koji se ceni u sklopu svih posebnih okolnosti od znaaja za utvrivanje visine tog vida tete" (iz odluke Vrhovnog suda Srbije, Prev. 642/98); "Pri oceni visine izmakle koristi (izgubljene dobiti) uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano oekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima. Visina izmakle koristi odreuje se na osnovu novane vrednosti dobitka koji bi oteeno pravno lice osnovano ostvarilo prema svom uobiajenom nainu poslovanja da nije bilo tetne radnje ili proputanja tuenog" (iz odluke Vrhovnog suda Srbije, Prev. 554/97); "Izmakla korist (izgubljena dobit) mora se vezati za delatnost koju u redovnom toku stvari poverilac (tuilac) obavlja, odnosno za onu vrstu i obim poslovanja koje se po redovnom toku stvari moglo oekivati. Sud je duan da oceni da lije ostvarivanje dobiti u duem periodu bilo mogue i pod kojim uslovima" (iz odluke Vrhovnog suda Srbije, Prev. 403/97 (1 98); "Okupljanje bliskih srodnika pokojnika radi sahrane je obiaj koji opravdava dosuivanje naknade tete za uinjene izdatke u vezi sa putom, crninom, vencima, ituljom i boravkom" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1674/94). 301

Potpuna naknada (l. 190. ZOO)

O potpunoj naknadi tete bilo je reci, na neki nain, i u komentaru prethodnog lana. Analizirajui odredbe ovog lana treba ukazati na injenicu da se njene odredbe odnose samo na dosuene naknade za priinjenu tetu samo sa gledita, odnosno okolnosti koje su za oteenog nastupile posle prouzrokovan]a tete, odnosno da dosueni iznos tete bude adekvatan onom stanju u kome bi se oteenikova materijalna situacija nalazila da nije bilo tetne radnje ili proputanja. Okolnosti koje bi bile od znaaja, odnosno koje bi imale uticaja da se postupi na nain kako to propisuju odredbe ovog lana, mogle bi biti one koje zbog tetnikove radnje oteenog dovode u poloaj ne samo da trpi umanjenje vrednosti svoje imovine, ve i da je zbog priinjene mu tete pogoran njegov materijalni poloaj u celini, koji ima uticaja na njegovo dalje ivljenje, obavljanje poslova koji su mu donosili koristi i pogoranje poloaja lanova njegove porodice ako ih je izdravao. Imajui to u vidu, sud uzimajui u obzir navedene okolnosti, dakle one koje su nastupile posle prouzrokovanja tete, moe doneti odluku da se mimo stvarno utvrene tete utvrdi i stanje oteenog i dosudi mu naknadu i za onaj oblik tete koju on trpi zbog izmenjenog naina ivota, koji je pogoran posle prouzrokovan]a tete, odnosno da mu dosudi naknadu tete koja bi sanirala takvo stanje i oteenog dovela do stanja u kome bi se nalazio da nije bilo tetne radnje uinjene od strane tetnika. Kod utvrivanja potpune naknade od znaaja je i utvrenje koje bi aktivnosti oteenog izostale ubudue da nije dolo do prouzrokovan]a tete. Dakle, sanirano stanje, prema odredbama ovog lana, moralo bi voditi rauna i o tome kakve su bile namere oteenog ako bi se time obezbedili uslovi za njegov bolji ivot u buduno sti, zbog ega bi bio osnovan zahtev za dosudu jednokratne naknade, koja bi u sebi obuhvatala i ono stanje o kome imaju u vidu odredbe ovog lana. Tako, na primer, ako je oteeni planirao ekonomsko osamostaljivanje, odnosno zbrinjavanje svoje porodice izdvajanjem iz zajednice svojih roditelja, zata bi mu bila potrebna sredstva koja bi ostvario da nije pretrpeo tetu, sud pri donoenju odluke vodi rauna i o tim, a i drugim okolnostima koje oteenom daju satisfakciju u svakom pogledu, a posebno u vidu materijalnog obezbeenja za ostvarenje planiranih ciljeva. Ili, ako je oteeni planirao kolovanje, odnosno sticanje vie kvalifikacije, pa i pribavljanje odreenih sredstava rada, koje bi sa preostalom radnom sposobnou mogao da koristi i da ostvaruje dopunske prihode, a obim dosuene tete ne bi bio dovoljan za pokrie onih potreba koje se odnose i na navedene planirane aktivnosti, imajui u vidu i godine ivota oteenog, sud bi morao da vodi rauna o svim tim okolnostima, zbog ega bi naknada tete odjednom morala da obuhvati i to stanje, odnosno potrebe oteenog sa stanovita sadrine odredbe ovoga lana. Naalost, iako takvih sluajeva ima, sudska praksa nije zabeleila adekvatan sluaj, koji bi u potpunosti bio zatien sadrinom odredbe ovog lana.

Sudska praksa
Utvrivanje visine naknade tete za povredu imovinskih prava autora Visina naknade imovinske tete zbog neovlaenog korienja autorskog dela, po pravilu se utvruje vetaenjem, a ne po slobodnoj oceni suda. Iz obrazloenja: "Prvostepeni sud je delimino usvojio tubeni zahtev za naknadu imovinske tete zbog ekonomskog iskoriavanja autorskog dela, odreujui visinu naknade po slobodnom uverenju, primenom lana 223. ZPP, cenei okolnosti konkretnog sluaja. Pri tome je prvostepeni sud poao od injenice da meu strankama nije bio zakljuen ugovor o korienju autorskog dela, odnosno ugovorena naknada za korienje autorskog dela i da ne postoje zvanini parametri na osnovu kojih bi se utvrdila visina naknade. Izraeno pravno shvatanje prvostepenog suda je pogreno. S obzirom na specifinost predmeta autorskopravne zatite i radnji koje predstavljaju povredu autorskog prava, metode kojima se izraunava novani iznos na ime naknade imovinske tete su raznovrsne. U praksi se prilikom vetaenja primenjuju tri takve metode: diferencijalna, metoda analogije sa naknadom za ustupanje prava i metoda protivpravne dobiti. Meutim, najee se za utvrenje visine tete koristi kombinovan metod analogije sa diferencijalnom metodom. Naime, za osnovicu se uzima iznos uobiajene naknade koja bi prema konkretnim okolnostima sluaja bilo ugovorena. Ona se uveava za iznos koji predstavlja razliku izmeu materijalnog poloaja u kojem bi oteeni bio daje taj iznos primio na ime ugovorene naknade za ustupanje prava, i materijalnog poloaja u kome se nalazi kada iznos prima, na ime naknade tete nastale povredom prava. Isto tako izraunavanje visine naknade, moe se vriti primenom Pravilnika strukovnog udruenja UL.UP UDSa, iz 1983. godine, po kome se za osnovicu uzima naknada utvrena tim pravilnikom, pri emu se primenju-je kolektivni faktor vaei u vreme vetaenja.
302

Zakon o autorskom i srodnim pravima ("Slubeni list SRJ" br. 23/98), koji seprimenjuje u konkretnom sluaju, ne sadri odredbe o paualnom odreivanju naknade. Tek u novoj regulativi Zakon o autorskom i srodnim pravima ("Slubeni list Srbije i Crne Gore" broj 2/61 od 24. decembra 2004. godine), poznaje odredbu koja prua mogunost viestruke naknade koju nosilac autorskog prava moe da zahteva umesto naknade tete (lan 178). Kako prvostepeni sud nije vodio rauna o tome i nije primenio vaei zakon u vreme nastanka materijal-nopravnog odnosa stranaka, Vrhovni sud je ukinuo pobijanu presudu i predmet vratio na ponovno suenje". (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, G. 58/05 od 23.juna 2005. godine); Odreivanje naknade trokova sahrane i drugih trokova u vezi sahrane Prilikom odluivanja o zahtevu za naknadu trokova sahrane, sud vodi rauna o tome da li su uinjeni trokovi u skladu sa mesnim obiajima i dunim pijetetom prema umrlom, te da lije visina tih trokova u granicama prosenih trokova sahrane u mestu sahranjivanja. Iz obrazloenja Tuioci AA i BB su roditelji, a tuilja VV je sestra sada pok.DD, koji je poginuo 10.3.1999. godine u borbenim dejstvima. Tuioci su pretrpeli materijalnu tetu, koja obuhvata trokove za pripremu hrane i pia na dan sahrane, za davanje poduja - 40 dana, 6 meseci i godinu dana, nabavke odee alosti (crnine) ureenje grobnog mesta i podizanja nadgrobnog spomenika. Niestepeni sudovi su visinu tete utvrdili na osnovu nalaza i miljenja vetaka finansijske struke D od 24.8.2003. godine u ukupnom iznosu od 490.137,50 dinara. Prilikom odluivanja o zahtevu za naknadu trokova sahrane, sud vodi rauna o tome da li su uinjeni trokovi u skladu sa mesnim obiajima i dunim pijetetom prema umrlom, te da lije visina tih trokova u granicama prosenih trokova sahrane u mestu sahranjivanja. Pravilan je zakljuak da tuioci u smislu l.193. st.l. ZOO imaju pravo na naknadu trokova za hranu i pie na dan sahrane, ureenja grobnog mesta, podizanja nadgrobnog spomenika, odee alosti (crnine) i poduja - 40 dana, 6 meseci i godinu dana, te daje to u skladu sa mesnim obiajima i dunim pijetetom prema tuenom, ali nisu pravilno odredili visinu naknade tete. Niestepeni sudovi su visinu materijalne tete odredili na osnovu nalaza i miljenja vetaka, koji je dao svoju procenu o iznosu materijalnih trokova, a nije ih izraunao na osnovu priloenih rauna i nije se precizno izjasnio koliko iznose proseni trokovi sahrane u mestu sahranjivanja. S toga e prvostepeni sud radi potpunog utvrenja injeninog stanja ispitati visinu trokova koje su stvarno snosili tuioci i visinu prosenih trokova sahrane u mestu sahranjivanja, te dosuditi naknadu prime-nom odredbe o potpunoj naknadi iz l.190. ZOO, a u visini koju e odrediti primenom l.189. st.2. ZOO. (Prema reenju Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1414/05); Utvrivanje visine tete "Visinupriinjene tete treba utvrditi na osnovu vrednosti osiguranog motornog vozila u vreme utvrenja tete, umanjenu za vrednost ostatka oteenog automobila, pri emu tu vrednost predstavlja nabavna cena novog vozila, umanjena za iznos rabaenja. Kad je u pitanju vozilo inostrane proizvodnje, koje se moe nabaviti za dinarska sredstva plaanja kod domaih radnih organizacija koje se bave uvozom i prodajom ovakvih vozila, onda nabavnu cenu predstavlja prodajna cena takvog vozila, a ako se ovakva vozila mogu nabaviti samo za strana sredstva plaanja kod radnih organizacija koje se bave uvozom i prodajom vozila, onda cenu predstavlja novani iznos prema valuti zemlje proizvoaa, preraunatoj po jedinstvenom kursu u dinaru, ali uveanu za trokove transporta, carine, poreza i drugih davanja. Kada se radi o teti priinjenoj na vozilu, ija je proizvodnja prestala jo 1956. godine, onda kao osnov za utvrivanje tete treba da slui vrednost novog vozila istog proizvoaa, koje odgovara ili je slino tipu oteenog vozila " (Vrhovni sud Srbije, G. 1844/73); Potpuna naknada Naknadu razlike izmeu pretrpljene tete i dela Oteeni moe od uinioca tete zahtevati samo naknadu razlike izmeu pretrpljene tete i dela tete koja je pokrivena ostvarenim, odnosno moguim pravima iz socijalnog osiguranja. Prema obrazloenju Prvostepenom presudom delimino je usvojen zahtev tube i tueni osiguravajui zavod obavezan da tuiocu isplati odreeni iznos na ime naknade tete pretrpljene u saobraajnom udesu. Drugostepeni sud je usvojio albu tuioca i poveao iznos obaveze.
303

Pravosnano je odbijen u celini zahtev tuioca za pretrpljeni strah i plaanje rente, kao i za naknadu regresa za godinji odmor, a deliminoje odbijen zahtev za pretrpljene bolove. Protiv tih presuda blagovremeno je izjavio zahtev za zatitu zakonitosti, savezni javni tuilac, zbog povrede zakona odbijanjem zahteva za naknadu mesene rente u visini razlike invalidske penzije i mogueg linog dohotka, kao i u pogledu naknade za regres za godinji odmor. Zahtev za zatitu zakonitosti je usvojen. Prema pravilima obligacionog prava, teta je svaki gubitak uinjen nekom u njegovoj imovini, pravima i njegovoj linosti, a oteenom je duan naknaditi tetu onaj koji ju je prouzrokovao, ako su se za njegovu odgovornost stekli zakonom predvieni uslovi (odgovornost po krivici), odnosno ako ne postoje uslovi da se oslobodi od odgovornosti (objektivna odgovornost). Ako je teta nastala upotrebom motornog vozila, oteeni njenu naknadu moe zahtevati direktno od osiguravajueg zavoda kod koga je sopstvenik, odnosno korisnik motornog vozila bio osiguran od odgovornosti. Prema tome, ako je tuilac odista usled povreda zadobijenih u saobraajnom udesu pretrpeo spornu tetu, tueni bi mu je morao nadoknaditi. Okolnost da tuilac u kritino vreme (tj. u vreme za koje trai rentu) nije bio u radnom odnosu kod tuenog, nema nikakvog znaaja u odnosu na pravni zakljuak o neosnovanosti prava tuioca na naknadu spornih vidova tete. Ba obrnuto, sporna teta i potie otuda to je tuilac postao nesposoban za rad usled posledica povreda dobijenih u saobraajnom udesu i to je usled te nesposobnosti penzionisan, ime mu je rad kod tuenog po samom zakonu morao prestati. Naime, da tuilac nije kritine zgode povreen, on bi po redovnom toku stvari bio i dalje na radu kod tuenog i ostvarivao lini dohodak koji bi, opet po redovnom toku stvari, bio vei od pune penzije koja ne iznosi 100% linog dohotka ve 85% penzijskog osnova. Iz izloenog proizlazi da ni okolnost stoje tuilac dobio pun iznos penzije nema uticaja na presuivanje prava tuioca na naknadu tete, kao ni na presuivanje postojanja sporne tete. Oteeni ne moe od uinioca tete zahtevati naknadu tete u delu kojim je obeteen pravima iz socijalnog osiguranja, ali moe zahtevati naknadu razlike izmeu pretrpljene tete i dela ove koji je pokriven ostvarenim, odnosno moguim pravima iz socijalnog osiguranja. Napredje reeno da u ovom sluaju ta razlika postoji i u emu se sastoji. Najzad, sama okolnost to tuilac nije koristio pravo upotrebe pravnog leka protiv reenja o penzionisa-nju i to do penzionisanja nije dolo na predlog radne zajednice tuenog, ne daju osnova da se zakljui da je sporni deo zahteva tuioca za naknadu tete neosnovan. Naime, postupak za ostvarivanje prava iz invalidskog osiguranja pokree se, ako se osigurani sluaj desi za trajanja radnog odnosa, po slubenoj dunosti i osiguraniku se priznaju odreena prava i bez njegovog zahteva. Neodluno je, dakle, ko je dao predlog za pokretanje postupka koji je doveo do razvrstavanja tuioca u treu kategoriju invalidnosti i do toga da mu je priznato pravo na invalidsku penziju usled ega mu je rad kod tuenog prestao po samom zakonu, (prema presudi Saveznog suda, Gzs 31/74); "Porez na promet se moe zahtevati kao deo naknade potpune inflatorne tete samo u sluaju kada je oteeni obavezu po tom osnovu i stvarno platio " (iz odluke Vrhovnog suda Srbije, Prev. 114/99); "tetnik je obavezan da oteenom naknadi tetu, ijem je nastanku doprineo svojom krivicom. Materijalna teta se naknauje uspostavljanjem preanjeg stanja ili isplatom novane naknade radi otklanjanja tenih posledica. Visina naknade se odreuje prema cenama u vreme donoenja presude, osim ako zakonom nije drugaije odreeno " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1202/81); "Ako je neko lice pretrpelo materijalnu tetu u visini uinjenih izdataka za popravku oteene stvari, onda ono moe potraivati naknadu tete od odgovornog lica samo u visini izdataka koje je imalo za popravku, a ne i u visini koja bi bila utvrena prema momentu presueni a " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2083/81); "Kad je oteeni sam otklonio tetu prouzrokovanu na stvari, onda ima pravo na naknadu od tetnika samo za izdatke koje je isplatio za otklanjanje oteenja. Ako teta nije otklonjena, oteeni ima pravo na naknadu tete u visini vrednosti unitene stvari u vreme presuenja, odnosno u visini trokova za otklanjae oteenja " (Vrhovni sud Srbije, G. 3/74); "Visina tete u smislu l. 182. st. 2 Zakona o obligacionim odnosima odreuje se prema cenama u vreme donoenja sudske odluke. Vreme donoenja sudske odluke podrazumeva krai vremenski period od dana utvrivanja tete (vetaenja), do dana donoenja prvostepene presude" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1142/84); "Oteeni ima pravo na zamenu oteenog vozila novim, ako izvrenom opravkom oteenja ne mogu biti u potpunosti otklonjena " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2190/80);
304

"Kad nastane totalno oteenje vozila, visina tete utvruje se na osnovu vrednosti vozila u vreme utvrenja, umanjena za vrednost ostatka oteenog vozila, pri emu tu vrednost predstavlja nabavna cena novog vozila, umanjena za iznos amortizacije i vrednost ostatka" (Vrhovni sud Srbije, G. 3570/76); "Kada je prouzrokovana totalna teta na motornom vozilu, a njegovom vlasniku delimino isplaena naknada, onda pri ostvarenju prava na naknadu materijalne tete po ovom osnovu treba utvrditi ukupnu visinu tete prema cenama u vreme presuenja i od tog iznosa umanjiti procenat za koji je on delimino obeteen i dosuditi mu naknadu u visini za koju je totalna teta ostala nepokrivena " (Vrhovni sud Srbije, G. 8362/84); "Visina tete na vozilu utvruje se tako to se od visine cene novog vozila odbije amortizacija i vrednost ostalih delova koji su upotrebljivi" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 489/85); "U skladu sa l. 185. Zakona o obligacionim odnosima, oteenom pripada pravo na puni iznos trokova potrebnih da se na vozilu uspostavi stanje koje je bilo pre nastale tete. Ako se opravka moe izvriti samo kupovinom dela, za koji se mora platiti porez na promet, onda oteenom pripada pravo i na naknadu ovog iznosa " (Savezni sud, Gzs. 6/86); "Ako kupac motornog vozila, koji je zbog nedostataka uoenih u garantnom roku ostvario pravo na naknadu, tete kroz zamenu delova ili isporuku novog vozila ili isplatu u novcu, a prodajom tog vozila pre otklanjanja reklamiranih nedostataka ostvario niu kupoprodajnu cenu zbog tih nedostataka, onda ima samo pravo na naknadu tete od proizvoaa u visini razlike manje postignute cene" (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 33/84); "Kad oteeni i osiguravajua organizacija zakljue vansudsko poravnanje, pri emu se oteeni odrekne svakog daljeg potraivanja naknade za pretrpljenu tetu prema osiguravau ili osiguraniku, onda oteeni po tom osnovu ne moe traiti naknadu tete, osim ako se radi o novoj teti, koja je proizala iz istog tetnog dogaaja " (Vrhovni sud Srbije, G. 3162/77); "Naknada tete, nastale ruenjem zgrade u kojoj je vlasnik stanovao, odreuje se obavezivanjem odgovornog lica da uspostavi stanje koje je bilo pre nego to je nastala teta i to kako u odnosu na materijalnu, tako i u odnosu na stambenu situaciju oteenog (/l. 185. st. 1. u vezi l. 190. Zakona o obligacionim odnosima). Ako je to nemogue, ili ako oteeni zahteva novanu naknadu, visina te naknade utvruje se i s obzirom na okolnost daje oteeni stanovao u sruenoj zgradi (l. 185. st. 4, l. 189. st. 2. i l. 190. Zakona o obligacionim odnosima)" (Zakljuak XII Zajednike sednice Saveznog suda, republikih i pokrajinskih vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 23. maja 1979. godine); "U sporu po tubi fizikih lica protiv pravnog lica za naknadu tete koja se sastoji u spreavanju poveanja imovine tuilaca zbog nemogunosti korienja nacionalizovanog neizgraenog graevinskog zemljita kao poljoprivrednog, korisniku tog zemljita pripada pravo na naknadu tete za izgubljenu korist u visini zakupnine, a ne i u visini istog prihoda. Poljoprivredno zemljite, kao specifino sredstvo za poljoprivrednu proizvodnju, uestvuje na strani materijalnih trokova te proizvodnje, koji se ekonomski iskazuju u visini zakupnine, dok ist prihod po odbitku trokova rada i materijala ne predstavlja u celini ekonomsku cenu zemljita sa kojom ona uestvuje u materijalnim trokovima poljoprivredne proizvodnje" (Vrhovni sud Srbije. G. 159/82); "Kada se radi o buduoj teti, naknada se moe dosuditi i pre dospelosti, ali samo ako budua teta predstavlja nastavak tete koju oteeni ve trpi u vreme dosuenja naknade. U protivnom, teta bi se smatrala nedospelom " (Vrhovni sud Srbije, G. 2390/77); "Za tetu zbog smrti lica koje je, kao pripadnik teritorijalne odbrane, uestvovao u oruanim akcijama posle 17. Avgusta 1990. godine, odgovara SRJ" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2325/95); "Propusti u sudskom postupku ne mogu biti razlog da se inflatorna teta prevali na sud, odnosno dravu" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3593/96).

Snienje naknade (l. 191.ZOO)

Sniavanje naknade tete vezano je za materijalno stanje oteenika, kao i za okolnosti u vezi naina prouzrokovanja tete, a naime da li je tetnik tetu prouzrokovao namerno ili iz krajnje nepanje, kao i da li je on slabog imovnog stanja koga bi isplata prave tete dovela u oskudicu. Imajui u vidu izneto, sud je prilikom donoenja odluke o odgovornosti tetnika za naknadu tete, radi snienja naknade, odnosno njeno umanjenje, duan prvo da utvrdi da tetnik nije priinio tetu namerno ili iz krajnje nepanje, jer u protivnom ne bi postojali uslovi za umanjenje tete, kao i daje materijalno stanje tetnika takvo da ako bi bio duan da isplati pravu tetu, da bi se njegov materijalni poloaj pogorao, odnosno da bi ga isplata prave tete dovela u oskudicu.

305

Pored toga, sud kod snienja naknade ne moe ii tako daleko da dovede u pitanje oteenikovo potraivanje, ako bi, na primer, i on bio siromanog stanja. Sud bi morao da vodi rauna da to smanjenje zadovoljava stanje ijedne i druge stranke, odnosno da se kod dosuivanja sniene naknade rukovodi pravilima o pravinosti. Reci "sud moe" upuuje na zakljuak da sud, po slobodnom sudijskom uverenju, donosi odluku o snienju naknade, ali ga odredbe ovog lana ne obavezuju da on i kod postojanja okolnosti koje opravdavaju donoenje odluke o snienju naknade, takvu odluku i donese. Ovo zbog toga to se odreeni sluaj posmatra i sa stanovita celokupnog ponaanja tetnika, poev od trenutka nastanka tete do dana presuenja. Zbog toga, kada sud usvoji zahtev tetnika za smanjenje naknade, ili po predlogu oteenog takav zahtev odbije, on je duan da u obrazloenju svoje odluke navede konkretno i jasno one okolnosti koje su ga rukovodile da donese odluku kakvu je doneo, i da ukae na osnovu ovlaenja koja ima u ovom lanu, staje to bilo stoje predstavljalo povod za takvu odluku suda, a naroito ako usvoji zahtev za umanjenje, kada bi taj izuzetak objasnio u odnosu na osnovno pravilo o utvrivanju visine tete. Drugi stav ovog lana ima u vidu tetnika koji je tetu priinio radei neto za oteenog. Dakle, u ovom sluaju se oigledno vidi da se stav prvi odnosi na tetnika koji nije ni u kakvoj vezi sa oteenim, koga ne mora ni da poznaje, a koji je oteenom priinio tetu sluajno, odnosno nenamerno, pa ni krajnjom nepanjom, dok se stav drugi odnosi na tetnika koji je bio u nekoj vezi sa oteenim, kome je neto inio, iz kojeg je injenja, odnosno neinjenja priinio tetu oteenom, takoe nenamerno i iz krajnje nepanje. To moe biti sluaj ako je jedno lice angaovalo drugo lice da mu neto uini u bati ili u stanu, a to lice radei taj posao oteti, na primer televizor ili neku drugu vrednu stvar (oteti ili uniti voku), mada je paljivo, odnosno briljivo postupao pri obavljanju datog mu posla. I u ovom drugom sluaju ostavljeno je sudu na ocenu da li e ili ne sniziti naknadu tetniku za priinjenu tetu, pri emu je od bitnog znaaja utvrenje da li je tetnik pri radu, kada je otetio odreenu stvar, postupao briljivo, koju bi briljivost iskazivao i kada bi radio u sopstvenim poslovima. To bi se, naravno, mogao nazvati "sluaj", ali se i za sluaj odgovara u pogledu priinjene tete drugom, s tim to ona moe biti umanjena imajui u vidu nain, uslove i druge okolnosti koje su od znaaja za umanjenje naknade, a saglasno odredbama stava 2. ovog lana.

Sudska praksa
Snienje naknade "Shodno pravnim pravilima graanskog prava, odgovorno lice slabog imovnog stanja moe biti obavezano da plati manju naknadu nego to iznosi teta, ako teta nije prouzrokovana ni namerno, ni krajnjom nepanjom. Meutim, imovinsko stanje tetnika ne utie na njegovu odgovornost" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1403/78); "Sud je duan da, ukoliko teta nije uinjena namerno ili krajnjom nepanjom, prilikom odmeravanja visine naknade neimovinske tete uzme u obzir materijalne prilike parninih stranaka, ako je tetnik slabog imovnog stanja, pa bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu " (Vrhovni sud Srbije, G. 4300/75); "Imovinsko stanje tetnika nema znaaja za odluku o visini obaveze za naknadu tete, ako je teta prouzrokovana krivinim delom sa umiljaj em " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 336/81); "Imovinsko stanje onoga koji drugome odgovara za prouzrokovanu nematerijalnu tetu uzima se u obzir kao socijalna kategorija samo u sluaju kada bi ovaj zbog plaanja naknade tete doao u takvu oskudicu, da bi time bio ugroen njegov socijalni poloaj, odnosno njegova socijalna stabilnost. Zato se imovinsko stanje takvog lica, koje odgovara za tetu, ne uzima u obzir pri odmeravanju naknade za nematerijalnu tetu" (Zakljuak Savetovanja predstavnika Saveznog suda, vrhovnih sudova republika i autonomnih pokrajina i Vrhovnog vojnog suda o problemima nematerijalne tete od 15. i 16. oktobra 1986. godine); Kada je teta posledica radnji koje su kanjive i kao krivino delo Kada je teta posledica radnji koje su kanjive i kao krivino delo, iji je elemenat namera ili krajnja nepanja, zbog koje je tetnik oglaen krivim, ne moe se primeniti lan 191. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, u smislu obavezivanja tetnika da tetu naknadi u manjem iznosu od stvarne tete, bez obzira na njegovo imovno stanje. Prema obrazloenju: Na pravilnu primenu materijalnog prava nisu od uticaja ni albeni navodi daje tuenik siromanog imovinskog stanja i da se nalazi na izdravanju kazne. Shodno lanu 154. stav 1. ZOO, onaj ko dragome nanosi tetu obavezan je da istu naknadi, ukoliko ne dokae daje teta prouzrokovana bez'njegove krivice. Mogunost da sud tetnika obavee da plati manji iznos od stvarne tete, predviena lanom 191. stav 1. ZOO, ne zavisi samo od njegovog imovnog stanja, nego je isto tako neophodno da teta ne bude prouzrokovana namerno ili krajnjom nepanjom, (prema odluci VSS, G 385/82). 306

Podeljena odgovornost (cl. 192. ZOO)

Podeljena odgovornost predstavlja vid umanjenja naknade tete koja je ve utvrena u vidu potpune naknade, ako se dokae da je i oteeni doprineo da ona nastane ili da bude vea nego to bi inae bila. Kada se raspravlja o odgovornosti za tetu uvek se misli na tetnika koji je svojim radnjama, injenjem ili neinjenjem, priinio kakvu tetu drugom licu. Meutim, u nekim sluajevima i oteeni moe nekim svojim postupkom ili proputanjem da doprinese da teta nastane, ili bude vea nego to bi inae bila, ili svojim radnjama doprinese da se jo vie pogora poloaj tetnika. U tom sluaju tetnik nije duan da tetu naknadi u punoj vrednosti, jer nije jedino on odgovoran za nastanak tete za koju odgovara. Zbog toga postoji podeljena odgovornost, koja se u pogledu obima odgovornosti svakoga od njih procenjuje sa stanovita doprinosa da teta nastane ili da bude vea nego to bi inae bila. To znai da se ona ne deli pola na pola, ve prema doprinosu svakog od njih posebno. S toga, u uslovima podeljene odgovornosti, visina naknade tete koju dunik snosi umanjuje se srazmerno odgovornosti oteenog. Oteeni moe doprineti da teta nastane ili da bude vea nego to bi inae bila iz razloga koji bi se, na primer, odnosili na povredu naela savesti i potenja, odnosno ako bi oteeni zanemarivao svoje obaveze u odnosu na spreavanje nastanka tete, a u sluaju nastanka tete ako bi se pasivno odnosio u odnosu na oteenu stvar i ne bi preduzeo potrebne mere za dalje umanjenje vrednosti tako oteene stvari. Sudska praksa je zabeleila neke karakteristine sluajeve koji su nastali u vezi primene instituta podeljene odgovornosti, pa se tako moe ukazati na neke od njih. Tako, na primer, "za nastanak tete usled povrede peaka putnikim automobilom, dok se mimoilazio sa drugim vozilom, kriv je i peak koji se protivno propisima kretao svojom desnom stranom"; zatim, "neprilagoena vonja motornog vozila uslovima puta i nepravilno kretanje peaka van peakog prelaza predstavljaju doprinos nastanku tete oba uesnika u saobraaju.", ili, "lice koje zna daje voza u alkoholisanom stanju i pristane na vonju pod tim okolnostima snosi deo odgovornosti za nastalu tetu koja za njega proistekne iz takve vonje, jer se svesno izloilo riziku nastanka tete", ili, "ako je radna organizacija propustila da sprovede sve zatitne mere pri radu, nije samo ona odgovorna, ukoliko i radnik nije obezbedio odreena zatitna sredstva, ako je imao potrebnu strunu spremu za radno mesto na kame je bio i ako je taj njegov propust doprineo prouzrokovanju tete". Stav drugi ovog lana propisuje pravilo da ako je nemogue utvrditi koji deo tete potie od oteenikove radnje, sud e dosuditi naknadu vodei rauna o okolnostima sluaja. To znai da okolnosti sluaja mogu uputiti na zakljuak da odgovornost tetnika moe biti vea ili manja od tete koja bi se mogla pripisati oteenom, daje svojim radnjama doprineo da teta nastane, ili da bude vea nego stoje inae bila. To znai da se oteeni ne moe osloboditi odgovornosti za svoj deo tete, pa makar bio i manji od dela koji se pripisuje u krivicu oteenog,

Sudska praksa
Pravila za utvrivanje visine novane naknade za nematerijalnu tetu kod obostrane krivice Prilikom odmeravanja visine pravine novane naknade po svim vidovima nematerijalne tete, sud se rukovodi injenicom da ova naknada nije cilj, ve sredstvo za ublaavanje pretrpljene nematerijalne tete, te da naknada ne srne pogodovati tenjama koje nisu spojive sa njenom prirodom, kao i da ista ne pogoduje lukrativnim motivima ili komercijalizaciji linih dobara. Iz obrazloenja Imajui u vidu sve okolnosti koje su utvrdili niestepeni sudovi, i Vrhovni sud Srbije nalazi da za ovu tetu postoji obostrana krivica, i to kako vozaa - osiguranika tuenog, tako i maloletnih tuilaca. Stepen krivice osiguranika tuenog, zbog uinjenih propusta u upravljanju motornim vozilom (prekoraenje brzine, kao i nepotovanje saobraajnih znakova, posebno saobraajnog znaka "deca na putu"), je i po oceni Vrhovnog suda 70%, pa je tueni u smislu l.178. stav 2., a u vezi il 89. i 192. Zakona o obligacionim odnosima, u obavezi da tuiocima naknadi tetu, srazmerno krivici svog osiguranika kao imaoca vozila. Tuioci, mal. AA i mal. VV su zbog povreivanja trpeli fizike bolove, a trpe i duevne bolove zbog naruenosti i umanjenja ivotne aktivnosti, koji opravdavaju dosuivanje pravine novane naknade u smislu 1.200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Ocenjujui sve okolnosti ovog sluaja, u smislu l.200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, a u vezi l.223. ZPP, pobijanom presudom je tuiocu AA, pravilno dosuena novana naknada od 560.000,00 dinara na ime pretrpljenih duevnih bolova zbog umanjenja ivotne aktivnosti od 55%, 210.000,00 dinara za pretrpljene fizike bolove i 112.000,00 dinara za duevne bolove zbog teeg oblika naruenosti srednjeg stepena, a tuiocu VV - 250.000,00 dinara za pretrpljene duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti od 25%, 140.000,00 dinara za pretrpljene fizike bolove i 56.000,00 dinara za pretrpljene duevne bolove zbog blaeg oblika naruenosti lakog stepena, koji iznosi su dobijeni umanjenjem pravinog iznosa naknade nematerijalne tete po svim vidovima za oba tuioca, upravo za doprinos tuilaca za nastanak tetnog dogaaja (od 30%).
307

Dosueni iznosi su, po nalaenju Vrhovnog suda, adekvatno i pravilno odmereni uz pravilnu ocenu svih okolnosti znaajnih za odluku o visini naknade nematerijalne tete. Dosuene iznose opravdava jaina i duina trajanja fizikih bolova, kao i duevnih bolova zbog naruenosti i umanjenja ivotne aktivnosti, ali i uzrast maloletnih tuilaca, kako u momentu povreivanja, tako i u momentu presuen)'a. Pravina naknada nematerijalne tete, kao oblik otklanjanja tetnih posledica, sastoji se u isplati sume novca kao satisfakciji za pretrpljenu nematerijalnu tetu, da bi se kod oteenih uspostavila psihika i emotivna ravnotea koja je postojala pre tetnog dogaaja, u meri u kojoj je to mogue, a za patnje i bolove koje su trpeli, te koje nesumnjivo trpe i danas. Pri tom, duevni bolje subjektivni, individualni fenomen i on zavisi od psiholoke strukture linosti, zbog ega je naknada u konkretnom sluaju individualna i zavisi od intenziteta i trajanja duevnog bola i drugih okolnosti sluaja. Duevni bol je nemerljiv, a novana naknada nije u uspostavljanju ekvivalencije (kao kod materijalne i naturalne tete). Po nalaenju Vrhovnog suda, prilikom odmeravanja visine pravine novane naknade po svim vidovima tete za oba tuioca, Okruni sud u Novom Sadu je pravilno cenio da ova naknada nije cilj, ve sredstvo za ublaavanje pretrpljene nematerijalne tete, te da naknada ne srne pogodovati tenjama koje nisu spojive sa njenom prirodom, kao i da ista ne pogoduje lukrativnim motivima ili korner cijalizacij i linih dobara (l.200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima). (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1364/05); Podeljena odgovornost Postoji podeljena odgovornost oteenih ako su znali i pristali da se u uslovima none vonje voze na neosvetljenoj zaprezi. Iz obrazloenja: "Revizijom tuenih se osnovano ukazuje daje drugostepeni sud odluujui o obimu i visini tete koju su tuioci pretrpeli pogreno primenio materijalno pravo kada je zakljuio da tuiocima pripada potpuna naknada tete. Prema lanu 192. Zakona o obligacionim odnosima oteeni koji je doprineo da teta nastane ili da bude vea nego to bi inae bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. Tuioci su se prema navedenim okolnostima vozili na neosvetljenoj zaprezi, pa je bilo nuno utvrditi da li su za ovaj nedostatak znali ili ne, jer od ovih okolnosti zavisi zakljuak o njihovom doprinosu nastanku tete, budui da bi imali pravo na srazmerno smanjenu naknadu ako su ovo znali i pristali da se neosvetljeno zapreno vozilo ukljui u saobraaj, u smislu lana 192. ZOO. Kako se drugostepeni sud o ovim okolnostima iz lana 192. 300, ne izjanjava, a prvostepeni sud ih nije ni utvrdio ni cenio, Vrhovni sud je na osnovu lana 395. stav 2. ZPP, u vezi lana 166. ZPP, odluio kao u izreci. U ponovnom postupku prvostepeni sud e otkloniti reene nedostatke u izloenom smislu, upotpuniti injenino stanje i odluujui o zahtevu tuioca doneti zakonitu i pravilnu odluku. ". (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1848/04 od juna 2004); Kada krivica do tete postoji i na jednoj i na drugoj strani I na jednoj i na drugoj strani postoji krivica za saobraajnu nezgodu u kojoj je tuilac povreen, jer tuilac nije sa odgovarajuom panjom prelazio prugu, a tueni je po Zakonu o eleznici bio duan da osigura bezbedan i nesmetan saobraaj na putnom prelazu". "Tuilac je kriv za saobraajnu nezgodu, j er j e odgovarajuom poveanom panjom mogao daje izbegne. Meutim, u direktnoj uzronoj vezi sa saobraajnom nezgodom je i injenica da sa puta nije bio obezbeen odgovarajui vidik niz elezniku prugu u skladu sa propisima o eleznici, koji bi uesnicima u saobraaju omoguavao da blagovremeno uoe nailazak voza i da se zaustave pre prelaza na dovoljnom rastojanju, to je od posebnog znaaja za zaprena vozila. Ako se u spornom sluaju vidik otvarao tek na dva metra od ina, zapreno vozilo moralo je da se zaustavlja pre toga rastojanja, da bi konji bili na dovoljnoj udaljenosti od voza, stoje moglo uticati na uesnike u saobraaju, da oslanjajui se na zvuk nailazeeg voza prelaze elezniku prugu bez vizuelne provere. Daje tuilac, dok je prilazio prunom prelazu, imao otvoren vidik, tako daje sa odgovarajueg rastojanja mogao da uoi nailazak voza, oito je da bi u tom sluaju zaustavio zapreno vozilo i saekao prolazak voza. Prema tome, oito je da i na jednoj i na drugoj strani postoji krivica za saobraajnu nezgodu u kojoj je tuilac povreen, jer tuilac nije sa odgovarajuom panjom prelazio prugu, a tueni je po Zakonu o eleznici bio duan da osigura bezbedan i nesmetan saobraaj na putnom prelazu " (Vrhovni sud Srbije, G. 535/77); Podeljena odgovornost "Primeni pravila o podeljenoj odgovornosti ima mesta samo ako je i oteeni svojim ponaanjem doprineo nastanku tete. Ako oteenikovog doprinosa u nastanku tete nema, onda je odgovorno lice duno da naknadi celokupnu tetu " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 81/80);
308

_1

"Za pravilnu primenu materijalnog prava u sporu radi naknade tete od znaaja je ponaanje oteenog, radi eventualne primene pravila o podeljenoj odgovornosti, jer u prisustvu doprinosa oteenog u nastanku tetnih posledica, tetnik ne bi bio duan da naknadi celokupnu tetu, ve samo deo tete koji se moe pripisati njegovoj nedozvoljenoj radnji, odnosno njegovoj krivici" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 336/81); "Iako je sud u pogledu postojanja krivinog dela i krivine odgovornosti uinioca vezan za pravosnanu presudu kojom je tueni oglaen krivim, u parninom postupku mogu se utvrivati injenice u pogledu okolnosti nastanka tete, koji uslovljavaju stepen krivice, radi eventualne primene pravnog pravila o podeljenoj odgovornosti" (Vrhovni sud Srbije, G. 911/78); "Prigovor o podeljenoj odgovornosti za tetu tuioca i tuenika moe se istai bez obzira stoje tueni prouzrokovao tetu tuiocu umiljaj em i bio zbog toga i krivino osuen " (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 237/72); "Ne moe se presudom u pogledu visine naknade tete usvojiti u celosti tubeni zahtev ako je tuilac tvrdio da je teta prouzrokovana iskljuivo krivicom tetnika, a sud utvrdi podeljenu odgovornost obeju parninih stranaka, bez obzira to visina priinjene tete odgovara visini tubenog zahteva. U ovakvom sluaju oteeniku pripada deo naknade sete, koji je srazmeran delu odgovornosti tetnika tuenika " (Vrhovni sud Srbije, G. 3138/74); "Kad je za nastalu tetu, pored tetnika, odgovoran i oteeni, sud, u nedostatku dokaza, odluuje po slobodnoj oceni o stepenu odgovornosti svakog od njih " (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 21/70); "Sud je ovlaen da o doprinosu u nastanku tetnih posledica samostalno odluuje u skladu sa l. 223. ZPP, a nalaz i miljenje vetaka koristi samo radi utvrenja ili razjanjenja onih injenica, za koje je pogrebno struno znanje, kojim sud ne raspolae " (Vrhovni sud Srbije, G. 3174/77); "Za primenu odredbe l. 192. Zakona o obligacionim odnosima o podeljenoj odgovornosti za naknadu tete bitno je i ponaanje oteenog u sluaju kad su dva lica jedno drugome prouzrokovala tetu krivinim delom uestvovanjem u tui. To znai, da i u tom sluaju treba utvrivati da lije i u kojoj meri svako od tih lica doprinelo da teta nastane, ili da ona bude vea nego to bi inae bila teta koja je nastala, jer niko ne moe traiti naknadu onog dela tete, koju je sam svojim ponaanjem sebi prouzrokovao " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1521/86); "Kad je teta prouzrokovana dejstvom opasne stvari, postoji pretpostavljena krivica odnosno ogdovornost njenog vlasnika, ali je sud duan da povodom prigovora vlasnika opasne stvari o doprinosu oteenog u nastanku tete ispituje i ponaanje oteenog, pri emu je ovlaen, u smislu l. 223. ZPP, da o podeljenoj odgovornosti i srazmernom smanjenju naknade tete odluuje po slobodnom uverenju " (Vrhovni sud Srbije, G. 2058/76); "Iako su tueni prouzrokovali tuiocu telesne povrede, odnosno tetu umiljaj em i bili zbog toga krivino osueni, ovaj sud smatra daje drugostepeni sud pravilno primenio pravna pravila o naknadi tete kada je uvaio prigovor tuenih o podeljenoj odgovornosti za tetu tuenih i tuioca " (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 237/72); "Neprilagoena vonja motornog vozila i neobazrivo kretanje peaka na kolovozu predstavljaju propuste oba uesnika u saobraaju, zbog ega pri odluivanju o naknadi nastale tete ima mesta primeni pravila o podeljenoj odgovornosti" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1577/80); "Bez obzira na postojanje utvrene krivine odgovornosti vozaa motornog vozila, sud je duan u parnici da utvruje i ponaanje peaka, kao uesnika u saobraaju, i ukoliko utvrdi da postoje i njegovi propusti, koji su doprineli nastanku saobraajne nezgode, primenie pravno pravilo graanskog prava o srazmernom smanjenju naknade tete zbog podeljene odgovornosti, u kom sluaju je tetnik duan da naknadi samo deo tete, srazmeran svom doprinosu u nastanku tetnih posledica " (Vrhovni sud Srbije, G. 3079/76); "Proputajui da smanji brzinu kretanja i da zvunim signalima upozori na opasnost tuenog, koji je zaprenim kolima izaao na magistralni put, stoje morao uiniti, jer je mogao predvideti da e tueni tako postupiti, tuilac je doprineo nastanku tete, pa stoga postoje uslovi za primenu l. 192. Zakona o obligacionim odnosima o podeljenoj odgovornosti" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 226/85); "I kad ima slobodan ulaz na raskrsnici, na kojoj je saobraaj regulisan ureajima za davanje svetlosnih saobraajnih znakova, voza je duan da upotrebom zvunog signala upozori peaka koji se nalazi na peakom prelazu. Ako propusti to da uini, onda postoji podeljena odgovornost oba uesnika u saobraaju za tetu koja nastane usled njihovog kontakta " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 45/82); "Vlasnik i korisnik motornog vozila, a solidarno sa njima i osigurava, odgovaraju oteenom licu srazmerno doprinosu vlasnika odnosno korisnika u nastanku tetnih posledica i nisu duni da naknade deo tete ijem je nastanku doprineo i oteeni svojom krivicom " (Vrhovni sud Srbije, G. 911/78); "Kad putnik zna daje voza u alkoholisanom stanju i pristane na vonju, onda u sluaju nastanka tete do koje je dolo krivicom alkoholisanog lica postoji podeljena odgovornost vozaa i oteenog putnika, jer se ima uzeti da je putnik prihvatanjem vonje svesno preuzeo rizik mogueg nastanka tetnih posledica " (Vrhovni sud Srbije, G. 2746/77); 309

"/ maloletno lice moe biti delimino odgovorno za tetu koju pretrpi u motornom vozilu kojim je upravljalo lice u alkoholisanom stanju, ako je videlo u kakvom stanju ovo lice vozi i pristalo da bude u kolima, a dovoljno je psihiki razvijeno da shvati prirodu, znaaj i posledice svojih postupaka " (Vrhovni sud Srbije, G. 1338/74); "Kad na zaprenom vozilu u nonoj vonji nedostaju svetlosni ureaji, onda takav propust uesnika u saobraaju moe biti od znaaja kod utvrivanja odgovornosti za naknadu tete koja nastane iz kontakta zaprenog i motornog vozila, pa bi imalo mesta primeni pravnog pravila graanskog prava o podeljenoj odgovornosti" (Vrhovni sud Srbije, G. 3809/76); "Kad putnik ue u autobus preduzea koje vri javni prevoz, iako u njemu nema slobodnog mesta, a voza krene vozilo pre nego to se zatvore vrata, usled ega putnik ispadne i zadobije povrede, onda postoji podeljena odgovornost i putnika, i saobraajnog preduzea, za nastalu tetu " (Vrhovni sud Srbije, G. 988/76); "Imalac vunovlaare, kao opasne stvari, ne moe se u potpunosti osloboditi odgovornosti za tetu prouzrokovanu upotrebom opasne stvari, kad je opasnu stvar drao i koristio na prostoru pristupanom licima kojima je vrio usluge, ako nije proverio da li su se sva prisutna lica udaljila na bezbedno rastojanje na osnovu njegovog upozorenja da e vunovlaaru pustiti u rad, pa je i on odgovoran za tetu u smislu l. 177. st. 3. u vezi l. 158. Zakona o obligacionim odnosima, zbog ega ima mesta primeni pravila o podeljenoj odgovornosti tetnika, kao imaoca opasne stvari, i oteenog" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1708/85); "Ne moe se smatrati da naruilac ne uiva sudsku zatitu za tetu od nedostataka na izgraenom graevinskom objektu zbog toga to nije imao projekat i odobrenje za gradnju, kad je dolo do ruenja objekta zbog nekvalitetno izvedenih radova od strane poslenika i njegovih saradnika, ve ima mesta primeni pravila o podeljenoj odgovornosti" (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 82/79); "Lice koje je izvrenjem krivinog dela nedozvoljenog prekida trudnoe prouzrokovalo smrt bremenite ene, odgovara za tetu lanovima njene ue porodice. Meutim, ako je bremenita ena pristala da se nad njom izvri nedozvoljen prekid trudnoe, onda ima mesta primeni pravila o podeljenoj odgovornosti" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 464/85); "Postoji podeljena odgovornost lica koje je izvrilo samoubistvo i lica koje gaje na samoubistvo navelo u pogledu tete koju usled toga pretrpe roditelji samoubice " (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 90/71); "Kad i poginuli svojim ponaanjem doprinese nastanku tete, onda republika zajednica zdravstvenog osiguranja radnika, u smislu lana 165. Osnovnog zakona o organizaciji i finansiranju socijalnog osiguranja, ima pravo na naknadu dela tete od prouzrokovaa, srazmerno umanjenju prema utvrenom stepenu krivice njenog osiguranika" (Vrhovni sud Srbije. G. 4194/73); "Ima mesta primeni odredbe Zakona o obligacionim odnosima o podeljenoj odgovornosti kad je kupac, kao nestruno lice, sa radnicima prodavca uestvovao u demontiranju kupljene cisterne, iako na to nije bio ovlaen, niti je to bila njegova obaveza, kao kupca, jer je time omoguio da teta nastane i doprineo da ona bude i vea nego to bi inae bila " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 85/85); "Kad je teta prouzrokovana krivicom vozaa dva motorna vozila, ne moe se isticati prigovor podeljene odgovornosti. Ovaj prigovor moe isticati samo tetnik onda kada je i oteeni svojim ponaanjem doprineo nastanku tete" (Vrhovni sud Srbije, G. 2932/77); "Nema podeljene odgovornosti za naknadu tete izmeu oteene i eleznikog transportnog preduzea, ako je oteena pretrpela tetu usled zadobijene povrede pri pokuaju da ue u vagon voza koji je ve krenuo na pravilan znak otpravnika voza, ve je oteena iskljuivo kriva za ovakvu tetu " (Vrhovni sud Srbije, G. 3130/73); "Nema podeljene odgovornosti u sluaju kad voza mopeda povredi lice koje se kree trotoarom, jer je trotoar ulice namenjen iskljuivo za kretanje peaka, a ne i motornih vozila " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 442/82); "I onda kada je pre prouzrokovan;a tete oteeni svojim postupkom dao povoda tetniku da izvri protivpravnu radnju, nije moguno smanjiti odgovornost tetnika za prouzrokovanu tetu, ako postoji vremenska odvojenost izmeu provocirajueg postupka i prouzrokovan/a tete" (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 133/70); "Nee se smatrati da je oteeni svojim ponaanjem doprineo poveanju tete, odnosno da je spreio njeno umanjenje samo zbog toga to je odbio da se podvrgne odreenim medicinskim zahtevima, ukoliko se ne radi o leenju kome bi se svaki ovekpo redovnom toku stvari podvrgao bez rizika od tetnih posledica samog leenja " (Zakljuak Savetovanja predstavnika Saveznog suda, vrhovni sudova republika i autonomnih pokrajina i Vrhovnog vojnog suda o problemima nematerijalne tete od 15. i 16. oktobra 1986. godine); "Odredbe o podeljenoj odgovornosti pri reparaciji vanugovorne tete, shodno se primenjuju i u sporovima o naknadi ugovorne tete" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 6415/94). 310

POSEBNO O NAKNADI MATERIJALNE TETE U SLUAJU SMRTI, TELESNE POVREDE I OTEENJA ZDRAVLJA
Izgubljena zarada i trokovi leenja i sahrane (cl. 193. ZOO)
Odredbe ovog lana propisuju pravila o naknadi tete samo u vezi izgubljene zarade i trokova leenja i sahrane. U pitanju je materijalna teta koja nastaje smru nekog lica. Smrt nekog lica moe da bude posledica radnje tetnika, bez obzira da li je smrt tog lica prouzrokovana telesnom povredom ili na drugi nain. Smrt usled zadobijenih povreda ne mora odmah nastati, ali i u sluaju smrti, bez prethodnog leenja, i smrti koja je kasnije nastala usled zadobijenih povreda, propisana je obaveza tetnika da naknadi tetu oteenom do njegove smrti, a posle njegove smrti njegovoj porodici. Smrt nekog lica moe nastati kao posledica izvrenja krivinog dela, zatim kao posledica nekog saobraajnog udesa, ili tekim povredama na poslu sa posledicama koje su dovele do smrti radnika, kao i u drugim sluajevima koje prouzrokuju smrt ili povrede sa smrtnim posledicama. Smrt nekog lica stvara odreene trokove porodici tog lica. Ti trokovi mogu nastati zbog materijalnih izdataka za sahranu tog lica, kao to su: trokovi prenosa nastradalog lica od mesta nesree do mesta sahrane; trokovi za kupovinu sanduka za sahranu; trokovi opreme, kao to su pokrov i drugo stoje uobiajeno za upokojenje nastradalog; trokovi za krst ili neko drugo obeleje umesto krsta; kao i materijalni trokovi u vezi obezbeenja (kupovine) grobnog mesta i trokovi odravanje groba. Zatim to mogu biti trokovi koje ima rodbina nastradalog, kao stoje nabavka crnine potrebne za sahranu, ali i trokovi za podizanje spomenika, pod uslovom da je spomenik podignut i da ti trokovi ne prelaze visinu uobiajenih trokova za podizanje spomenika u mestu gde je nastradali sahranjen. Ako je nastradali bio socijalno osiguran, njegova porodica ostvaruje pravo na trokove u obimu koji su odreeni propisima nadlenog zavoda za osiguranje, a s obzirom da trokovi koje priznaje zavod za osiguranje nisu dovoljni i da ne obuhvataju stvarne izdatke za trokove koje je porodica nastradalog imala u vezi njegove sahrane, porodica nastradalog ostvaruje razliku do stvarnih trokova od tetnika. U svakom sluaju, ta prava se ne mogu kumulirati, ve se mogu utvrditi samo u iznosu koji imaju dozvoljeni osnov za naknadu tete, pa tako ako je trokove o kojima je napred bilo reci snosila, na primer sindikalna ili neka druga organizacija, ili ustanova, moraju biti uzeti u obzir pri ostvarivanju prava na naknadu tih trokova od tetnika. U vezi sahrane nastradalog priznaju se jo neki trokovi, kao to su, na primer, trokovi verskog obreda izvreni samo na dan sahrane, a ne i kasnije za pomene i slino, a priznaju se u nekim sluajevima i trokovi u vezi posmrtnica, venaca od strane porodice i oni trokovi koji su uobiajeni u sredini u kojoj je nastradali sahranjen. Stav drugi ovog lana ima u vidu trokove leenja nastradalog od asa povrede do asa smrti, dakle kako trokove leenja od zadobijenih povreda, tako i druge potrebne trokove u vezi sa leenjem, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad. Trokovi leenja obuhvataju sve oblike leenja, bilo u bolnici ili nekoj drugoj zdravstvenoj organizaciji ili ustanovi (ukljuujui banjsko ili sanatorijsko leenje), ali samo ako ih je nastradali zaista i platio, za razliku od neosiguranog nastradalog lica kome pripadaju svi trokovi izazvani njegovim leenjem, ali u granicama trokova koji su standardni za vei broj zdravstvenih institucija. Zatim, leenja obuhvataju i one izdatke koje je nastradali imao u vezi kupljenih lekova radi svog izleenja. Nastradali u toku leenja ima pravo i na izgubljenu zaradu ako je bio u radnom odnosu, ili ako je samostalno obavljao neku delatnost pravo na naknadu koju je ostvarivao dok je obavljao delatnost, a ija se visina utvruje na osnovu prijavljenih podataka o radu i uplaenih sredsU.' a na ime doprinosa za socijalno osiguranje. U pitanju je "zarada" o kojoj je re u odredbama stava 2. ovog lana, pa se taj pojam moe koristiti samo prema svom znaenju. Sudska praksa Materijalna teta Trokovi leenja i sahrane "Trokove nastale povodom leenja umrlog duno je da naknadi odgovorno lice, prema cenama u vreme kada su ovi trokovi uinjeni" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1403/82); "Pod uobiajenim trokovima sahrane, u skladu sa l. 193. Zakona o obligacionim odnosima, smatraju se i izdaci povodom posluenja jela i pia na dan sahrane na groblju i u kui umrlog, u razumnoj meri. U naknadu uobiajenih trokova sahrane spadaju i trokovi podizanja nadgrobnog spomenika, ako je podignut, i to prema prosenim izdacima i mesnim prilikama gde je podignut. U te trokove raunaju se i izdaci za postavljanje opsega, oznaavanje podataka na spomeniku o umrlom i postavljanju njegove slike na spomenik. 311

Oteeni nema pravo na naknadu za podizanje nadgrobnog spomenika koji ve postoji na porodinoj grobnici, kao ni za postojei opseg oko grobnice, jer takvi izdaci nisu uinjeni povodom smrti umrlog bliskog srodnika " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 7.84/85); "Polaganje porodinog venca poginulom predstavlja izraz pijeteta njegove porodice, pa stoga porodica ima pravo na naknadu tih trokova u skladu sa l. 194. ZOO" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 784/85); "Trokovi poduja posle sahrane poginulog (osmodnevni, etrdesetodnevni, polugodinji i godinji pomen) ne spadaju u trokove sahrane poginulog u smislu l. 193. Zakona o obligacionim odnosima, pa stoga porodica poginulog nema pravo na potraivanje naknade ovih trokova od odgovornog lica " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1440/85); "U naknadu materijalne tete uraunavaju se iznosi koje je organizacija uduenog rada isplatila lanovima porodice svog poginulog radnika na ime stipendije i pomoi, osim ako samoupravnim optim aktom te organizacije nije propisano da se nee uraunavati u naknadu tete" (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 240/77);

Utvrivanje visine naknade tete

"Kad kod radnika nastupi umanjenje radne sposobnosti, onda je nuno utvrditi da li je promena radnog mesta nastala zbog posledica pretrpljene povrede, a pri tom koliki dohodak radnik ostvaruje na novom radnom mestu i da li postoji razlika izmeu tog dohotka i dohotka koji bi ostvarivao na radnom mestu na kome je radio pre povrede, jer od toga zavisi da li povreeni radnik trpi materijalnu tetu zbog smanjene radne sposobnosti" (Vrhovni sud Srbije, G. 2537/74); "Kad radnik pretrpi povredu, usled koje mu je smanjena radna sposobnost, zbog ega je premeten na drugo radno mesto, onda pri ostvarivanju zahteva za naknadu tete po ovom osnovu mora biti utvreno koje poslove obavlja posle povrede i koliki lini dohodak ostvaruje, kao i da lije taj lini dohodak manji od linog dohotka koji bi ostvarivao da mu profesionalna radna sposobnost nije umanjena. Jedino u takvom sluaju povreeni ima pravo na. naknadu tete zbog smanjene radne sposobnosti" (Vrhovni sud Srbije, G. 551/77); "U sluaju gubitka, odnosno smanjenja radne sposobnosti, pri osiguravanju prava na nakradu tete primanja povreenog radnika treba uporediti sa primanjima drugih radnika, koji imaju iste kvalifikacije kao i povreeni radnik i rade na istom ili slinom radnom mestu, ali samo za vremenski period u kome je trajalo bolovanje, a ne posmatrati primanja koja je povreeni ostvarivao u celoj tekuoj godini, raunajui pri tom i vreme povrede i vreme posle zakljuenog bolovanja " (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 69/78); "Kad se potrauje naknada tete zbog smanjene radne sposobnosti, onda treba utvrditi kretanje linog dohotka radnika koji radi na radnom mestu na kome je radio povreeni, i linog dohotka povreenog, koji on ostvaruje na novom radnom mestu, na koje je premeten zbog medicinskih zahteva njegove radne sposobnosti. Samo negativna razlika u dohotku odnosno zaradi davala bi osnov za naknadu tete " (Vrhovni sud Srbije, G. 3082/77); "Da bi se pouzdano utvrdio gubitak tuioca u linom dohotku, treba uporediti zaradu tuioca u periodu pre povreivanja sa zaradom drugih radnika u istom periodu i na istim poslovima, da bi se ocenilo da lije tuilac ostvarivao iste rezultate rada, od kojih zavisi lini dohodak. Ukoliko je oteeni pre povreivanja ostvarivao priblino iste rezultate rada, moe se pretpostaviti da bi takve rezultate ostvarivao i ubudue, pa bi se kretanje linih dohodaka drugih radnika u kasnijem periodu mogao uzeti kao merilo za lini dohodak koji bi i tuilac ostvarivao" (Vrhovni sud Srbije, G. 1338/78); "Nekvalifikovanom radniku, kod koga je nastupilo umanjenje radne sposobnosti, pripada pravo na naknadu tete zbog gubitka u zaradi ili dohotku, ali se mora utvrditi kakve posledice u tom pogledu povreeni trpi. Nuno je uvek utvrditi mogunost takvog radnika da u granicama preostale radne sposobnosti obavlja poslove i mogunosti obezbeenj a tih poslova" (Vrhovni sud Srbije, G. 1553/79); "Ako povreeni u trenutku zadobijanja povrede nije bio u radnom odnosu, a imao je kvalifikacije i doba ivota koji mu omoguavaju zasnivanje radnog odnosa, onda on usled trajnog gubitka radne sposobnosti trpi materijalnu tetu, jer vie nije u mogunosti da stie ni minimum novanih sredstava, potrebnih za obezbeenje egzistencije. U takvom sluaju povredenom pripada pravo na naknadu tete u visini prosenog linog dohotka, koji bi mogao da ostvari sa svojim kvalifikacijama daje u radnom odnosu " (Vrhovni sud Srbije, G. 3489/73); "Kad lice koje se bavi samostalnom zanatskom delatnou pretrpi povredu, zbog koje je nesposobno za rad, ono ima pravo na naknadu tete u vidu izgubljene zarade. Tu tetu predstavlja onaj prihod koji se dobija njegovim radom u njegovoj radionici, poto se odbiju svi doprinosi zajednici i materijalni trokovi, pri emu se vodi rauna o zaradi u prolosti i o zaradi u perspektivi" (Vrhovni sud Srbije, G. 4609/73); 312

"injenica da oteenih, kao ugostiteljski radnik, u godini kada je povr eden nije dobio dozvolu za otvaranje samostalne ugostiteljske radnje, nije od bitnog uticaja na pravo oteenika na naknadu tete zbog izgubljene zarade za vreme potpune ili delimine nesposobnosti za rad, ako se moglo pretpostaviti da bi oteenik, da nije bio povreen, u tom periodu mogao iz ugostiteljske delatnosti ostvarivati stalne prihode, od kojih bi se izdravao, prema svojim kvalifikacijama i radnom iskustvu, kao to je inio u godini pre povreivanja, kada je imao i svoju samostalnu ugostiteljsku radnju " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 513/85); "Ako se neko lice, pored osnovnog zanimanja, bavi i dopunskim radom, kojim ostvaruje prihode, onda u sluaju nesposobnosti za rad zbog pretrpljene povrede ima pravo i na naknadu tete zbog izmakle dobiti, koju bi ostvarilo dopunskim radom. Visina tako pretrpljene tete utvruje se prema dobitku koji bi se mogao osnovano oekivati prema redovnom toku stvari" (Vrhovni sud Srbije, G. 3138/74); "I individualnom poljoprivrednom proizvoau pripada pravo na naknadu tete zbog smanjene radne sposobnosti. U sluaju postavljenog zahteva za naknadu tete, nuno je utvrditi uslove privreivanja poljoprivrednika na njegovom imanju, koji se razlikuju od uslova privreivanja u poljoprivredi drutvenog sektora. U takvom sluaju treba utvrditi veliinu i strukturu poseda oteenika, zatim sastav njegovog domainstva, vrstu poljoprivrednih poslova kojima se bavi i nain na koji te poslove obavlja, kao i da lije oteeni poljoprivrednik u mogunosti da korienjem poljoprivrednih maina istovremenom organizacijom rada u potpunosti ili delimino otkloni posledice umanjenja radne sposobnosti, bez obzira to lino nije sposoban za obavljanje tekih poslova u poljoprivredi" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2099/84); "Za rad na poljoprivrednom imanju nemaju znaaja dani nedelje i dravnih praznika u pogledu onih poslova koji se po svojoj prirodi obavljaju svakodnevno, jer zemljoradnik ne privreuje samo radom na obradi zemljita, ve i svim tekuim poslovima koji se obavljaju u poljoprivrednom domainstvu svakog dana. Zbog toga se postojanje tete utvruje prema poslovima koje je povreeni propustio da obavi u periodu nesposobnosti za rad" (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 48/77); "Za utvrivanje postojanja visine materijalne tete, koju oteeni zemljoradnik trpi zbog invaliditeta, kao posledice tetnog dogaaja, nije odluno da li sa poljoprivrednog imanja uz pomo lanova domainstva ostvaruje iste prihode, ve je bitno utvrditi da oteeni svojim radom nije mogao realizovati prihode. Tua pomo, makar dolazila i od lana ue zajednice, nema uticaja na postojanje tete u smanjenom prihodu" (Savezni sud, Gzz. 13/76); "Kad je radna sposobnost domaice umanjena, po kom osnovu ona ostvaruje pravo na naknadu tete, vetaenjem treba utvrditi da li ona moe da obavlja poslove domainstva, makar i uz poveane napore, ali bez ugroavanja svog zdravlja. U takvom sluaju pripadalo bi joj pravo na naknadu tete zbog smanjene radne sposobnosti u visini trokova koje je imala za plaanje angaovane radne snage, nezavisno od injenice da lije angaovala tuu radnu snagu, ili je na tetu svog zdravlja sama obavljala poslove domainstva " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 727/82); "Naknada tete povreenom licu, koje je usled posledica pretrpljene povrede prevedeno u invalidsku penziju, utvruje se u vidu novane razlike izmeu invalidske penzije koju prima i linog dohotka koji bi ostvarivalo da je jo uvek u radnom odnosu. Za uporeenje ovih prihoda slui lini dohodak koji ostvaruje radnik koji radi na istom ili slinom radnom mestu na kome je radio povreeni, pod us lovom da su pre ovog sluaja ostvarivali iste ili sline dohotke ".. U naknadu tete zbog izgubljene ili smanjene radne sposobnosti ne uraunava se i invalidnina, jer ona predstavlja kategoriju invalidskog osiguranja, na koju povreeni stae pravo u sluaju nastanka telesnog oteenja. Invalidnina se uzima u obzir samo prilikom odluivanja o naknadi zbog umanjenja opte ivotne aktivnosti, jer je to vid neimovinske tete, koji ima iste posledice koje sadri i telesno oteenje" (Vrhovni sud Srbije, G. 92/74); "Usled privremene nesposobnosti za rad povreeno lice moe pretrpeti i obinu tetu, i tetu zbog izmakle koristi. Izmaklu korist treba utvrditi na osnovu stvarne namere i mogunosti oteenika da stie korist svojim radom i ozbiljnosti, sigurnosti i izvesnosti ostvarenja takvog oekivanja " (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 98/81); "U sluaju naknade tete zbog izmakle dobiti, oteeni ima pravo na naknadu ukoliko je ova teta nastala, a njena visina utvruje se na taj nain to se uzima u obzir dobit koja se mogla osnovano oekivati prema redovnom toku stvari, koja je izmakla usled tetnikove radnje odnosno proputanja " (Vrhovni sud Srbije, G. 4082/73); 313

"Visina tete zbog umanjene zarade za vreme leenja i bolovanja utvruje se prema stvarnom gubitku u zaradi oteenog lica, a ne prema visini zarade u vreme presuen/a " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1255/84); "Ako povredeni u momentu zakljuenja vansudskog poravnanja sa osiguravajuom organizacijom prema svom saznanju i stepenu izleenja nije mogao da sagleda sve posledice pretrpljene povrede, onda on i posle toga moe u sporu traiti naknadu tete, koja je u svom konanom obliku nastala posle zakljuenog poravnanja" (Vrhovni sud Srbije. G. 107/76); Naknada materijalne i nematerijalne tete Ako potanski slubenik primi poiljku, a prethodne je ne pregleda u smislu propisa PTT, stoji odgovornost organa pote za tetu koja nastane kod primaoca od pisma u kome je bila eksplozivna naprava. Prema obrazloenju U toku prvostepenog postupka utvreno je da se dana 06.05.1995. godine dogodila nesrea u L, prouzrokovana eksplozijom pisma- bombe, u kojoj nesrei je poginula PP, supruga tuioca prvog reda i majka tuilaca drugog i treeg reda, ki tuilaca etvrtog i petog reda, dok su u istoj nezgodi teke telesne povrede zadobili tuilac drugog i tuilac estog reda. Pismo bomba predato je na poti tuenog u N. S., upueno je na adresu AA, odnosno na teritoriju iz van teritorije tadanje SRJ. Radnik tuenog nije izvrio proveru predmetne poiljke pisma-bombe, ve je isto poslato od strane tuenog na adresu tuioca prvog reda, iz ije eksplozije je proistekla teta ija se naknada tubom trai. Kod ovako utvrenih injenica, pravilno su niestepeni sudovi delimino usvojili tubeni zahtev tuilaca, jer odgovornost tuenog za nastalu tetu proizilai iz odredbe lana 170. stav 1. ZOO, pri emu je visina naknade nematerijalne tete po svim vidovima utvrena u iznosima koji predstavljaju pravine novane naknade iz odredbe lana 200. ZOO, jer odgovaraju okolnostima konkretnog sluaja i svrsi naknade, a obaveza tuenog na isplatu materijalne tete i naknadu tete koju tuioci trpe gubitkom izdravanja proistie iz odredaba lana 193. i 194. ZOO. Neosnovan je navod revizije tuenog da je prilikom prijema predmetne poiljke, koja je predata kao obino pismo, postupljeno u svemu po propisima koji reguliu PTT saobraaj u unutranjem potanskom saobraaju, kako je u to vreme tretiran saobraaj sa Republikom Srpskom Krajinom, te da se radi o teroristikom aktu za koji, shodno odredbi lana 180. ZOO, odgovara drava. Predmetna poiljka je upuena na teritoriju van teritorije SRJ definisane ustavom. Ista se upuuje na teritoriju gdeje vladala neposredna ratna opasnost. Poiljalac, fiziko lice, na alteru tuenog predaje poiljku u ime pravnog lica, na neuobiajeni nain, bez evidencije o predaji poiljke, koja nije standardnih dimenzija i teine za obinu poiljku-pismo, pa je saglasno lanu 35. Optih uslova za pruanje PTT usluga radnik tuenog imao mogunost kontrole slanja navedene poiljke, odnosno da od poiljaoca trai da stavi na uvid sadraj poiljke. Na navedeno upuuju i odredbe Pravilnika tuenog o vrenju usluga u potanskom saobraaju, koji u lanu 22. stav 2. propisuje da sve poiljke za inostranstvo kao i poiljke koje treba podneti na carinski pregled, radnik pote prima otvorene radi uvida u sadraj u prisustvu poiljaoca i obavljanja devizne kontrole u smislu lana 21. oznaenog Pravilnika. S tim u .vezi je i odredba lana 19. stav 2. istog Pravilnika prema kojoj pismonosnu poiljku, koju treba podneti na carinski pregled pota prima samo kao knjienu poiljku, te stav 4. navedenog Pravilnika koja propisuje da ukoliko poiljalac donese poiljku u zatvorenom kovertu, duan je daje sam otvori i sadraj poiljke stavi na uvid, a potom poiljku upakuje u novi omot koji zatvara radnik pote u prisustvu poiljaoca. U konkretnom sluaju ne radi se o aktu terorizma, pod kojim pojmom se podrazumeva nasilje koje stoji u direktnoj vezi sa politikom i politikim idejama teroriste ili teroristike grupe, pri emu je neselektivnost u izboru rtava jedna od bitnih osobina terorizma. Iz utvrenog injeninog stanja nesumnjivo proizilazi daje eksplozivna poiljka bila namenjena AA i eventualno lanovima njegove porodice, te se ne moe govoriti o neselektivnom izboru rtava, a nema dokaza koji bi govorili u prilog politikoj pozadini celog sluaja. Kako ostalim navodima revizije nije dovedena u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane odluke, obzirom da ne stoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi na koje se pazi po slubenoj dunosti, na osnovu lana 393.ZPP, revizija tuenog odbijena je kao neosnovana i odlueno je kao u izreci. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 74/06).

Pravo lica koje je poginulo lice izdravao (cl. 194. ZOO)

Materijalna teta obuhvata i one oblike tete koje proizilaze iz obaveze na izdravanje lica koje je poginuli izdravao i redovno pomagao, kao i ona lica koja po zakonu imaju pravo da z'ahtevaju izdravanje poginulog. Ova naknada se ostvaruje naplatom kroz novanu rentu, iji se iznos odmerava prema okolnostima sluaja, a najvie do visine onoga to bi oteeni dobijali od poginulog daje ostao u ivotu. 314

Pravo na izdravanje po osnovu iz ovog lana poinje danom prestanka ovog izdravanja usled smrti lica koje je bilo u obavezi da daje izdravanje, imajui u vidu odredbe lana 186. ZOO, po kojima se obaveza naknade tete smatra dospelom od trenutka nastanka tete, a sud odreuje vreme za koje e tetnik plaati rentu. To vreme ne moe biti due od vremena za koje se pretpostavlja da bi poginuli iveo, da nije bilo nasilne smrti. Prema ranijim propisima, koja su imala uticaja na stvaranje novog prava i sudske prakse u vezi ovog pravnog instituta, korisno je ukazati na te propise, a naime daje 1327. AGZ propisivao pravilo da "ako se od telesne povrede dogodi smrt, moraju se namiriti ne samo svi trokovi, ve se i u ivotu zaostalim licima o ijem se izdravanju imao ubijeni starati po zakonu ima naknaditi ono to su tim izgubili", dok su 820. i 821. SGZ predviali - "da ako bi ko drugoga ranio, osakatio ili povredu tela naneo, taj plaa troak sav za leenje i lekove, pa i zaslugu koju zbog toga povreeni gubi i koje e se ubudue liiti, kao i za pretrpljene bolove, ako povreeni to trai. Ako bi od rane i smrt sledovala, pa bi sirote ostale, ene i deca, onda se osobito naplata ini i za to". Prema Zakonu o radu, "ako bi radnik na radu, odnosno zaposleni, pretrpeo povredu ili tetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je duan da mu naknadi tetu, u skladu sa zakonom i optim aktom" (lan 164.). Isto pravilo vailo je i u ranijem propisima o radnim odnosima. Reci navedene u pomenutoj odredbi "u skladu sa zakonom" uglavnom upuuju na primenu odredaba Zakona o obligacionim odnosima, kao i odredaba zakona koja priznaju prava licima koje je poginuli izdravao i redovno pomagao, kao to su propisi o penzijskom i invalidskom osiguranju iz oblasti socijalnog staranja. Meutim, osnov za izdravanje pojedinih lica nalazimo i u ranijem propisima o braku i sadanjem Porodinom zakonu. Na osnovu ovlaenja iz tih propisa sudska praksa je zauzimala stavove koji su odgovarali vremenu kada su nastajali ti sluajevi, odnosno osnovi za nastanak tete licima koje je poginuli izdravao ili redovno pomagao. Tako je sudska praksa, na osnovu pomenutih propisa, trasirala put za iznalaenje najcelishodnijih reenja koja su zadovoljavala potrebe vremena u kome su odluke donoene, pa tako postoji odluka suda da kad radnik izgubi ivot u nesrei na poslu, njegovoj porodici koju je izdravao, pripada pravo na naknadu tete, koja se izraunava prema novanoj sumi koju je poginuli mogao i bio duan da unese u zajednicu, u zavisnosti od potrebe izdravanih lica, srazmerno njegovim mogunostima. Ili, "maloletnom detetu poginulog radnika pripada naknada tete zbog izgubljenog izdravanja, ali se uvek mora utvrditi koliki bi dohodak poginuli mogao da ostvari daje u ivotu i koliko bi od tog svog dohotka morao i mogao da izdvoji za izdravanje maloletnog deteta u skladu sa lanom 47. Zakona o odnosima roditelja i dece" (prestao da vai 01.01.1981 .g. prim. DV). Osnovno pravilo koje proizilazi iz stava 1. ovog lana odnosi se na lica koja imaju pravo na izdravanje ili redovno pomaganje, koje je poginuli inio do svoje smrti, ali i lica koja po zakonu imaju pravo da zahtevaju izdravanje od poginulog. Izdravanje se odnosi na branog druga, ako nije zaposlen i ne ostvaruje prihode iz nekog drugog osnova, zatim na decu (branu, vanbranu, usvojenu) i roditelje i, eventualno, na bliske srodnike za koje je zakon propisao obavezu izdravanja. Izdravanje se odnosi i na lica koje je umrli izdravao po osnovu ugovora o doivotnom izdravanju, koja posle njegove smrti prelazi na branog druga, ako pristane, i potomke poginulog koji su pozvani na naslee, ako pristanu. Sva pitanja vezana za izdravanje i pomaganje su veoma kompleksna i faktika, jer se prava na izdravanje ne odnose samo na napred navedena lica, ve i druga, u drugim okolnostima koji su postojali ili nastali posle smrti poginulog. Zbog toga se reenje svih sluajeva koja se ostvaruju po osnovu izdravanja i pomaganja moraju pronai u odgovarajuim propisima, meu kojima su Porodini zakon, zatim Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, pa Zakon o nasleivanju i drugi propisi. Za primenu odredaba stava 2. ovog lana, od znaaja je utvrivanje visine novane rente, iji se iznos odmerava svakome od onih koja su bila izdravana ili pomagana, prema okolnosti sluaja, a koji ne moe biti vei od onoga to bi oteenik dobijao od poginulog daje ostao u ivotu. Ta visina ne moe biti jednaka za sva izdravana lica, o emu pri donoenju odluke sud vodi rauna o nizu okolnosti koje su vezane za to pitanje u odnosu na svako od tih lica posebno. Prilikom odluivanja o licima koja imaju pravo na naknadu tete po osnovu izdravanja ili pomaganja, sud utvruje i visinu naknade koju bi svako od njih imao daje umrli ostao u ivotu. I tu se sreu razni oblici koji imaju uticaja na priznavanje ili nepriznavanje prava na izdravanje, o emu navedeni primeri sudske prakse ukazuju na sve te oblike teta, kao i visinu koja se za svaki konkretan sluaj posebno utvruje. Utvrivanjem novane rente utvruje se naknada prema periodu od donoenja sudske odluke i dalje, sve dok ne nastane sluaj novih okolnosti koje iziskuju promenu odluke o visini utvrene novane rente, kao to bi bili porast trokova ivota, smanjenje kupovne moi izdravanog zbog inflacije, odnosno pogoranje ivotnih uslova izdravanog lica u celini, bez njegove krivice.

315

Sudska praksa Odricanje roditelja u odnosu na decu Odricanje roditelja od zahteva za naknadu tete po osnovu izgubljenog izdravanja u odnosu na decu, ne proizvodi pravno dejstvo. Iz obrazloenja Niestepeni sudovi nalaze da nakon zakljuenog vansudskog poravnanja, u vezi sa tetnim dogaajem od 12.05.1997. godine, koje je realizovano i na osnovu koga se tuilja odrekla svog daljeg potraivanja naknade prema tuenom kao osiguravau, ne moe traiti naknadu u veem iznosu od one koja je isplaena navedenim poravnanjem. Ove razloge sudovi zasnivaju na odredbama lana 1089, lana 1093. stav 1. i lana 1094. Zakona o obligacionim odnosima. U pogledu eventualnog tubenog zahteva odluka niih sudova zasnovana je na odredbi lana 1098. ZOO, kao izuzetku od pravila sadranog u lanu 105. istog zakona o znaaju nitavosti pojedinih odredaba ugovora na opstanak celog ugovora o vansudskom poravnanju. Izloeno stanovite niestepenih sudova u pogledu propisa relevantnih za ocenu neosnovanosti zahteva tuilje AAje pravilno. Svrha poravnanja je da se u pogledu nekog spornog odnosa odrede na nesporan nain meusobna prava i obaveze stranaka. Nakon sklapanja poravnanja, sva prava i obaveze stranaka reguliu se u skladu sa ugovorom o poravnanju. Prema sadraju konkretnog vansudskog poravnanja, tuilja je koristila svoje dispozitivno pravo na naknadu tete, po kome je doputeno zakljuenje poravnanja, a stranke su njime slobodno uredile svoje odnose, pa tuilja ne moe podnositi dalje zahteva u vezi sa istim tetnim dogaajem. Meutim, pogreno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo odbivi tubeni zahtev tuilaca BB i VV. Zahtev za naknadu tete navedenih tuilaca proistie iz zakonske obaveze izdravanja dece, regulisane tada vaeim Zakonom o braku i porodinim odnosima. Zakljuenim poravnanjem nije obuhvaena naknada tete zbog izgubljenog izdranja dece, niti se tuilja AA u ime maloletne tuilje VV, mogla bez saglasnosti Centra za socijalni rad odrei takvog prava, jer bi to bilo suprotno odredbi lana 36, 121. i 298. Zakona o braku i porodinim odnosima, obzirom na zakonsku obavezu izdravanja roditelja, koji smatra imovinom deteta kojom je raspolagano suprotno njegovim interesima. Tuilac BB koji je u vreme potpisivanja izjave o namirenju bio punoletan ovlastio je tuilju AA da u njegovo ime vodi pregovore sa tuenim u vezi naknade tete, ali se tuilja nije mogla, bez posebnog ovlaenja, u njegovo ime odrei prava na naknadu tete zbog izgubljenog izdravanja. Obzirom da navedeno odricanje tuilje AA od zahteva za naknadu tete po osnovu izgubljenog izdravanja u odnosu na decu, ovde tuioce BB i VV, ne proizvodi pravno dejstvo, to su u ovom delu niestepeni sudovi pogreno primenili materijalno pravo, zbog ega nisu utvrene relevantne injenice za odluivanje o postavljenom tubenom zahtevu navedenih tuilaca. U ponovnom postupku prvostepeni sud e utvrditi iznose izdravanja koje bi poginuli bio duan i mogao obezbediti izdravanim licima u skladu sa odredbama porodinog zakonodavstva, imajui u vidu da tuioci BB ili VV imaju pravo na naknadu tete u skladu sa lanom 194. ZOO, u vidu razlike izmeu ostvarene porodine penzije i novanog iznosa koji bi poginuli, daje u ivotu bio u mogunosti i bio duan da im daje. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3210/05); Pravo lica koje je posinulo lice izdravalo Pravo na naknadu tete koju trpi gubitkom izdravanja, odnosno pomaganja, ima i lice koje je poginuli izdravao i redovno pomagao, bez obzira da li je postojala zakonska obaveza izdravanja ili zakonsko pravo zahtevati izdravanje od poginulog. Za tetu koja je u vreme odluivanja o tubenom zahtevu ve nastala, naknada nema oblik rente, ve jedinstvene sume, te se rentom ne moe smatrati naknada za proteklo vreme. Iz obrazloenja Vrhovni sud Srbije je naao daje revizija tuilje osnovana. Predmet tubenog zahteva u ovoj pravnoj stvari je naknada tete koju je tuilja pretrpela i trpi zbog izgubljenog izdravanja od strane pokojnog supruga, koji je poginuo na radu dana 04.07.1995. godine u GG, gdeje upuen od strane tuenog, tako to je sa petog sprata pao u neobezbeeni otvor viespratne graevine, za ta odgovornost snosi tueni koji nije preduzeo sve mere zatite na radu. Tuilja je na dan pogibije supruga imala 34 godine i 5 meseci, a svoj ivotni vekje opredelila na 75 godina, te je traila da se tueni obavee na isplatu iznosa od 451.316,13 dinara na ime kapitalizirane rente zbog izgubljenog izdravanja za buduih 40 godina i 7 meseci. 316

Prvostepeni sud je utvrdio da tuilja nema nikakvog prihoda, da nije primalac ni penzije ni invalidnine, ni bilo kakvih drugih primanja po osnovu socijalnog osiguranja, daje nezaposlena i da se nalazi na evidenciji nezaposlenih od 10.05.1993. godine, ali je obzirom daje tuilja u vreme smrti svog supruga imala 35 godina i bila sposobna za privreivanje, zakljuio da nisu ispunjeni uslovi iz lana 188. ZOO, a prvenstveno uslovi iz lana 287. Zakona o braku i porodinim odnosima Republike Srbije, te je odbio tubeni zahtev, nalazei da tuilja nije povreena u svom pravu na izdravanje, te nema pravo na naknadu tete radi izgubljenog izdravanja. Okruni sud u N. prihvata stanovite prvostepenog suda, uz obrazloenje da zahtev tuilje, kao supruge poginulog, za naknadu tete zbog izgubljenog izdravanja usled smrti supruga moe biti osnovan samo ako je supruga ispunjavala uslove za izdravanje predviene odredbom lana 287.stav 1. Zakona o braku i porodinim odnosima Republike Srbije. Po nalazu Vrhovnog suda Srbije, pogreno je pozivanje drugostepenog suda na odredbu lana 287.stav 1. Zakona o braku i porodinim odnosima Republike Srbije, jer se navedenom odredbom regulie pravo na izdravanje razvedenog branog druga, to ovde nije sluaj. Prema odredbi lana 194. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, na koji se drugostepeni sud i poziva, pravo na naknadu tete koju trpi gubitkom izdravanja, odnosno pomaganja ima i lice koje je poginuli izdravao i redovno pomagao, bez obzira da li je postojala zakonska obaveza izdravanja ili zakonsko pravo zahtevati izdravanje od poginulog. Pravo na naknadu tete imaju i ona lica koje je poginuli davalac faktiki izdravao, odnosno materijalno pomagao, iako na to nije bio po zakonu obavezan. Za nastanak prava na naknadu tete nije neophodna povreda subjektivnog prava, ve je dovoljna i povreda legitimnog interesa, podrazumevajui pod tim interes koji je u skladu sa pravom i moralom. Izdravanje koje nije posledica zakonske obaveze ne protivi se pravu i moralu. Zbog pogreno zauzetog pravnog stanovita, prvostepeni sud je propustio da utvrdi ta predstavlja iznos od 451.316,13 dinara, koji je u referatu tube definisan kao kapitalizirana renta zbog izgubljenog izdravanja. Renta je pojmiva samo kao naknada budue trajne tete, koja e se realizovati tek po donoenju presude. Za tetu koja je u vreme odluivanja o tubenom zahtevu ve nastala, naknada nema oblik rente, ve jedinstvene sume, te se rentom ne moe smatrati naknada za proteklo vreme. Naknada za izgubljeno izdravanje ima odtetni, a ne alimentacioni karakter, zbog ega se dosuuje prema stvarnoj veliini pretrpljene tete. Ovo pravilo vai i za odmeravanje naknade u sluaju smrti faktikog davaoca, na kome nije bila zakonska obaveza izdravanja. Kad dosuuje rentu, koja je naknada za budue izgubljeno izdravanje, ista se utvruje u jednakim iznosima u visini izgubljenog izdravanja u vreme presuenja. Kapitaliziranje rente je pretvaranje rente u jedinstvenu sumu naknade, pri emu se ovako dobijeni vid buduih nedospelih obroka u naem pravu umanjuje za iznos meu-kamata. Kapitaliziranje se obavezno vri ako stranke to sporazumno trae, ili na zahtev oteenog, ako postoje ozbiljni razlozi pod kojima treba podrazumevati samo razloge vezane za potrebe oteenog, uslov da okolnosti ne ine unapred verovatnim, da bi kapitalizirana renta za kratko vreme bila nepromiljeno i neracionalno potroena. Zbog pogreno pravnog shvatanja niestepenih sudova, da tuilja nema pravo na novanu naknadu za izgubljeno izdravanje, prvostepeni sud je propustio da utvrdi da lije u kom iznosu tuilja faktiki primala izdravanje, koji iznos predstavlja dospelu tetu koja nema oblik rente, ve jedinstvene sume da li tuilja u kom iznosu i za koji period ima pravo na rentu, da li su ispunjeni uslovi da kapitaliziranje rente, a to sve zavisi od konkretnih injenica i odnosa u zajednikom domainstvu koje su ostvarivali tuilja i njen pokojni suprug. Tek po utvrivanju svih relevantnih injenica, cenei primedbe istaknute u ovom reenju, prvostepeni sud e meritorno odluiti o postavljenom tubenom zahtevu. (Prema reenju Vrhovnog suda Srbije, Rev. 350/06) Izgubljeno izdravanje "Lica koja su izgubila izdravanje zbog smrti lica koje ih je izdravalo, imaju pravo na naknadu tete u skladu sa l. 194. Zakona o obligacionim odnosima, u vidu razlike izmeu ostvarene porodine penzije i novanog iznosa koji bi poginuli, daje u ivotu, bio u mogunosti i bio duan da im daje. Pri utvrivanju naknade tete koju neko trpi zbog izgubljenog izdravanja, ne moe se poi od zakljuka da bi celokupan dohodak, koji je poginuli ostvarivao, bio deljen na jednake delove izmeu poginulog lica i lica koja je on bio duan da izdrava. U takvom sluaju uvek se mora utvrditi ta bi poginuli, daje u ivotu, bio duan i mogao da obezbedi na ime izdravanja tih lica u skladu sa odredbama Zakona o braku i porodinim odnosima. Tek uporeujui te iznose, koji bi odgovarali stvarnim mogunostima poginulog, sa ostvarenom porodinom penzijom lica koja je on izdravao, moe se izvesti zakljuak da li i u kojoj visini izdravana lica trpe tetu zbog izgubljenog izdravanja, odnosno u kom obimu je takva teta pokrivena ostvarenom porodinom penzijom. U postupku pred sudom moe se utvrivati i da li je poginuli za ivota ostvarivao, odnosno daje ostao u ivotu, da li. bi mogao ostvarivati i druge prihode, sem prihoda iz radnog odnosa, kojima bi pokrivao potrebe 317

lica koje je izdravao, odnosno koje je bio duan da izdrava, kao i nain troenja tih prihoda na lanove domainstva i samog poginulog" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1047/85); "Pravo na naknadu tete zbog izgubljenog izdravanja pripada licima koje je poginuli izdravao ili redovno pomagao, kao i licima koja su po zakonu imala pravo zahtevati izdravanje od poginulog u smislu l. 287. i l. 302. Zakona o braku i porodinim odnosima" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1234/82); "Naknada tete zbog izgubljenog izdravanja pripada licima koje je poginuli izdravao ili redovno pomagao i ako su ta lica imala pravo na izdravanje od strane poginulog. Naknada se dosuuje u rentnom obliku i ona ne moe biti vea od iznosa koje bi poginuli, daje ostao u ivotu, bio duan da im daje " (Vrhovni sud Srbije, G. 1052/78); "Zahtev supruge za naknadu tete zbog izgubljenog izdravanja usled smrti supruga moe biti osnovan samo ako je supruga ispunjavala us love za izdravanje od svog branog druga u skladu sa l. 44. Zakona o braku, jer naknadu tete moe da trai samo ono lice, koje je povreeno u svom pravu. Ako supruga nije bila izdravano lice, niti bi imala pravo na izdravanje od branog druga u skladu sa l. 44. Zakona o braku, onda se ne bi ni moglo uzeti daje povreena u svom pravu, te stoga nema pravo na naknadu tete po ovom osnovu" (Vrhovni sud Srbije, G. 3185/77); "Ako ima vie lica koja upo zakonu u istorednoj obavezi izdravanja, pa jedno od njih pogine, onda lice koje smru ovoga gubi deo izdravanja ima pravo na naknadu tete zbog izgubljenog izdravanja od odgovornog lica samo do visine srazmernog dela obaveze poginulog lica " (Vrhovni sud Srbije, G. 4353/74); "U sluaju potraivanja naknade tete u skladu sa l. 194. Zakona o obligacionim odnosima, u postupku koji raspravlja o zahtevu za naknadu tete zbog izgubljenog izdravanja mora se u prvom redu utvrditi ta bi poginuli, daje ostao u ivotu, mogao da ostvari radom i ta bi od ostvarenih prihoda bio u mogunosti i bio duan da izdvoji za potrebe izdravanja lica koja trae naknadu tete po ovom osnovu. Kriterijum za takav zakljuak bile bi i odredbe porodinog zakonodavstva, koje propisuju obavezu izdravanja roditelja i neobezbeene brae i sestara. Pri tome se ni u kom sluaju ne bi moglo poi od zakljuka da bi poginuli samo jednu polovinu svog linog dohotka mogao da zadri za sopstveno izdravanje, a da bi drugu polovinu davao treim licima prema kojima ima obavezu izdravanja " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 739/84); "Pravilan je zakljuak okrunog suda da maloletni tuilac trpi i materijalnu tetu usled smrti svoje majke. Bez obzira na to to poginula nije bila u radnom odnosu i nije ostvarivala prihode, od kojih bijedan deo morala da izdvoji za potrebe izdravanja maloletnog tuioca, ona je u smislu l. 42. i 43. Zakona o braku i l. 8. Zakona o odnosima roditelja i dece bila u obavezi da srazmerno svojim mogunostima doprinosi izdravanju porodice, kojoj je pripadao maloletni tuilac, kao i da se stara o njegovom ivotu i zdravlju, da ga izdrava i vaspitava, koluje i obrazuje i da se brine o njegovoj ishrani, higijeni i uopte o obezbeenju svih tekuih ivotnih potreba. Njenom smru maloletni tuilac je sve to izgubio, to znai da trpi tetu, a ovakav vid tete moe se samo deli-mino reparirati novanom naknadom, pomou koje se moe angaovati neko lice koje bi se staralo o uvanju, vaspitavanju i odgoju maloletnog tuioca " (/Vrhovni sud Srbije, G. 178/76); "Lice koje je poginuli izdravao, odnosno lice koje je imalo pravo na izdravanje od poginulog, ima pravo da od odgovornog lica trai naknadu tete koju trpi gubitkom izdravanja. U takvom sluaju sud mora utvrditi iznose izdravanja koje bi poginuli bio duan i mogao obezbediti izdravanom licu u skladu sa odredbama porodinog zakonodavstva, daje u ivotu, i tu naknadu tete zbog izgubljenog izdravanja odgovorno liceje duno da plaa " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 236/83); "Kad je supruga, kao izdravano lice, posle smrti svog supruga ostvarila porodinu penziju u veem iznosu od novanog iznosa koji bi joj poginuli suprug davao na ime izdravanja daje u ivotu, onda su trokovi njenog izdravanja pokriveni i ona nema pravo da od odgovornog lica potrauje naknadu tete po osnovu izgubljenog izdravanja " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 722/85); "Presuda kojom je tetnik obavezan da na ime naknade tete plaa rentu branom drugu poginulog lica moe biti izmenjena i dosuena naknada ukinuta, ako se znatnije promene okolnosti koje su postojale u vreme do suenja naknade, tj. ako se utvrdi daje branom drugu utvrena porodina penzij a kojom je u potpunosti pokrivena teta koju je trpeo gubitkom izdravanja od svog branog druga " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1500/80); "Stipendija koju prima dete poginulog radnika ne uzima se u obzir prilikom dosuivanja naknade tete zbog izgubljenog izdravanja, jer to nije pravo koje se izvodi iz injenice smrti roditelja, a u odreenim sluajevima stipendija se i vraa " (Vrhovni sud Srbije, G. 884/74). 318

Naknada u sluaju telesne povrede ili naruenja zdravlja (cl. 195. ZOO)
Odredbe ovog lana reguliu naknadu za sluaj telesne povrede ili naruenog zdravlja oteenog lica, za vreme dok se to lice leilo i imalo druge trokove u vezi tog leenja, ukljuujui i vreme za koje nije ostvarivalo zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme leenja. Trokovi leenja i drugi posebni trokovi, odnosno njihova visina, zavisi od teine nanetih povreda i oteenja zdravlja. Ti trokovi se mogu pripisati tetniku ako su uinjeni u uslovima standardnih medicinskih ustanova, a ne i ako proizilaze iz leenja u ekskluzivnim zdravstvenim ustanovama, koje su dostupne imunim ljudima i posebnim vrstama slubenika. Isto pravilo se primenjuje i u pogledu nabavke potrebnih lekova za leenje. Smatra se da su standardne zdravstvene ustanove one u kojima se lece osigurana lica po osnovu iz radnog ili nekog drugog njemu slinog odnosa, ije trokove priznaje odreeni zavod za zdravstveno osiguranje. To isto odnosi se i na lekove koje putem prepisanih recepata odobrava zavod, ali oteeni ima pravo i na vrednost onih potrebnih lekova koje zavod ne odobrava, a nuni su za leenje oteenog lica. Naravno, to ne mogu biti preskupi lekovi, odnosno lekovi koji se uobiajeno ne koriste kod terapija koje primenjuju standardne zdravstvene ustanove. U pogledu izgubljene zarade, oteenom se visina utvruje prema tome da l i j e u radnim odnosu ili delatnost obavlja samostalnim zanimanjem, u obliku zanata, proizvodnje ili trgovine, ili od poljoprivrede. Naknada tete se, po pravilu, pokriva leenjem u zdravstvenim ustanovama, po osnovu socijalnog osiguranja. Sve ono to u toku leenja oteeni ne moe da obezbedi preko zdravstvene organizacije, ili nije u mogunosti da pribavi potrebne lekove za svoje leenje, pa iste pribavi od svojih sredstava, taj vid tete, kao materijalna teta, priznaje se oteenom i nju je duan da naknadi tetnik. Lica koja uopte nisu osigurana, a pretrpela su tetu od drugog, imaju pravo na naknadu svih trokova koje je to lice imalo za svoje leenje i druge potrebne trokove s tim u vezi, jer za njega ti trokovi predstavljaju materijalnu tetu. Sudovi imaju razliite kriterijume prilikom dosuivanja naknade tete zbog telesne povrede ili naruenja zdravlja, naravno kreui se u granicama postavljenog tubenog zahteva. Tako se oteenom, na primer, priznaju trokovi za prevoz od stana do zdravstvene ustanove, ako mu taj prevoz nije obezbeen od zdravstvene ustanove, zatim naknada za pojaanu ishranu koja nije uslovljena time da je ona oteenom neophodna, ve je dovoljno daje korisna i da pospeuje ozdravljenje. Ako je oteeni socijalno osigurano lice, njemu se ne mogu priznati trokovi za tuu negu i pomo, ako ta pomo nije uslovljena propisanim pravilima od strane zdravstvenog osiguranja. U svakom sluaju, sud kod odreivanje, odnosno priznavanje trokova oteenom za leenje i druge potrebne trokove s tim u vezi, mora imati u vidu one kriterijume koje primenjuju ustanova zdravstvenog osiguranja, koje su verifikovane od strane nadlenih organa drutva. Sve preko toga pada na teret oteenog i on ih ne moe ostvariti naplatom od tetnika. Odredbe stava 2. ovog lana imaju u vidu vie oblika tete, za koje je odreeno da ih mora nadoknaditi tetnik. Pod izgubljenom zaradom podrazumeva se onaj novani iznos ili druga korist koju oteeni nije mogao da ostvari iz radnog odnosa ili samostalnog zanimanja za vreme leenja. To bi bio sluaj, na primer, ako bi radnik za vreme leenja dobij ao manji iznos od onog koga bi on mogao da ostvari daje radio na svom radnom mestu. Tada radniku pripada razlika izmeu primljene zarade i onog dela zarade koji nije ostvario dok je bio na leenju. Kod samostalnih zanatlija, odnosno privatnih preduzetnika to pravo se ostvaruje na isti nain. Naime, kod raspravljanja zahteva za naknadu tete po osnovu potpune ili delimine nesposobnosti za rad, sud vodi rauna o svim okolnostima koje mogu imati uticaja na priznanje naknade tete, odnosno njenu visinu, rukovodei se pre svega kriterijuma koji su utvreni propisima zdravstvenog osiguranja. Naravno, u svemu tome sudu mora da prui strunu pomo vetak, ili zdravstvena ustanova dostavljanjem potrebnih podataka koji mogu posluiti radi opredeljenja kod donoenja odluke. Svi navedeni oblici naknade tete po osnovima iz stava 2. ovog lana predstavljaju samo naknadu stvarne, obine tete, a ne i naknadu za izgubljene dobiti, o emu e kasnije biti reci. Propisujui u stavu drugom ovog lana da se naknada odreuje u obliku novane rente, zakonodavac je svakako imao u vidu one sluajeve kada je oteeni postao stvarno nesposoban za bilo kakav rad, ili za one sluajeve kada je delimino postao nesposoban za rad, a ne moe da ostvaruje zaradu u onoj visini koju je ostvarivao dok je bio sposoban za rad pre nesree. Lica koja ostvare pravo na invalidsku penziju zbog nesposobnosti za rad, u svakom sluaju primanju manji iznos od onog koji bi primali da su bili na radu. Tu razlikuje duan da kroz mesenu rentu nadoknauje ote eni, ali i onu tetu koju je oteeni imao zbog umanjene zarade pre nego to je ostvario pravo na invalidsku penziju, odnosno pre nego je poeo da prima tu vrstu penzije. Meutim, to se ne moe rei za naknadu trokova u smislu stava 1. ovog lana, jer se oni dosuuju u obimu, odnosno visini u kojoj su izraeni, jednokratno, ak i onda kada oteeni kasnije do zavretka leenja ima potrebe za novim trokovima leenja i drugih potrebnih trokova s tim u vezi, kada ih zbog prirode samih trokova ostvaruje u jednokratnoj naplati. 319

Sudska praksa Novana renta kao vid nematerijalne tete Moe se dosuditi i naknada nematerijalne tete za umanjenje ivotnih aktivnosti i u obliku novane rente, ako sve okolnosti sluaja to opravdavaju. Iz obrazloenja Kod utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi smatraju da nema osnova u pozitivnom pravu, odnosno ZOO da se tuiocu dosudi naknada za duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti u vidu mesene rente. Drugostepeni sud citira i zakljuak zajednike sednice svih sudova sa Savetovanja u Ljubljani od 15. i 16.10.1986. godine, i uvaava razloge prvostepenog suda, dopunjujui ih tumaenjem lana 188. ZOO, smatrajui da se renta moe dosuditi samo za materijalnu tetu. Osim toga drugostepeni sud smatra da se i po svojoj prirodi nematerijalna teta ne moe dosuivati u vidu rente. Izloena stanovita po shvatanju Vrhovnog suda nisu pravilna. Renta kao oblik sukcesivne naknade tete u budunosti izriito je normirana u lanu 188. ZOO, koji sadri pravilo da u sluaju smrti, telesne povrede ili oteenja zdravlja naknada se odreuje, po pravilu u obliku novane rente doivotno ili za odreeno vreme. Naknada materijalne tete u obliku novane rente konkretizovana je u lanu 195. stav 2. ZOO, po kome "ako povreeni zbog potpune ili delimine nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mu potrebe trajno poveane, ili su mu mogunosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja unitene ili smanjene, odgovorno lice duno je plaati povreenom odreenu novanu rentu, kao naknadu za tu tetu". Naknadu nematerijalne tete u obliku novane rente ZOO u odeljku koji se bavi naknadom nematerijalne tete izriito ne predvia, propisujui u lanu 200. stav 1. da e sud dosuditi za nematerijalnu tetu "pravinu novanu naknadu". Meutim, po stanovitu Vrhovnog suda izloeno zakonsko ureenje ne znai iskljuenje mogunosti dosuivanja naknade nematerijalne tete u vidu mesene rente doivotno ili za odreeno vreme. Zakon o obligacionim odnosima u odeljku koji regulie naknadu nematerijalne tete takvu mogunost izriito ne zabranjuje. Osim toga, za dosudu naknade u obliku rente ukazuje i poreklo naknade tete zbog umanjenja ivotne aktivnosti, sutina i trajanje bolova za ovaj vid tete i sam institut pravinosti. Naime, naknada neimovinske tete za duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti vodi svoje poreklo od telesnog oteenja kao instituta regulisanog u socijalnom osiguranju po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Telesno oteenje se definie kao gubitak ili oteenje organa ili dela tela zbog koga je umanjena ivotna aktivnost, bez obzira da li je nastupila invalidnost. Ako je telesno oteenje rezultat povrede na radu i ako je procenat oteenja iznad 30%, oteeni ima pravo na naknadu za telesno oteenje koja se isplauje u mesenom iznosu. Dakle, pravila socijalnog osiguranja omoguuju naknadu u vidu mesenih obroka za ubudue, to predstavlja i sutinu rente. Sa druge strane umanjenje ivotnih aktivnosti, kao rezultat telesne povrede ili oteenja zdravlja, najee traje do kraja ivota. Manifestuje se u pojaanim naporima koje oteeni ulae u vrenju svakodnevnih radnji i poslova, obavljanja fiziolokih funkcija, bavljenju odreenim pozivom u procesu rada ili van procesa rada, sportom ili navikama, ili vrenju drugih aktivnosti kojima se zadovoljavaju potrebe i interes, a koje nisu obuhvaene naknadom koja se priznaje kao rezultat smanjene radne sposobnosti. Odluna okolnost za utvrivanje pravine novane naknade za ovaj vid tete je ne samo jaina duevnih bolova ve duina i trajanje tih bolova (najee doivotno), pri emu se kao relevantan razlog uzima teina telesne povrede, procenat umanjenja opte ivotne aktivnosti i njene manifestacije. Pomone okolnosti za odreivanje pravine naknade su starost i pol oteenog, porodino stanje, postojanje neugodnosti zbog posledica povrede ili oteenja zdravlja koje nisu u sferi fizikih bolova, postojanje tetnih posledica u intimnoj sferi, ogranienja na planu sporta drutvenih aktivnosti, i kao u ovom sluaju postojanje duevnih bolova zbog prekinutog kolovanja i ostvarenja bolje profesionalne budunosti. Prema tome, trajnost duevnih bolova koja zavisi od svih okolnosti sluaja u odreenim situacijama opravdava dosuivanje naknade u obliku novane rente. I na kraju, sam institut pravinosti, kao pravna i moralna kategorija, odnosno standard menja se vremenom i zavisi od kulturnih shvatanja, filozofskih ili religijskih shvatanja, obiaja i drugih kulturnih inilaca. Imajui u vidu pojaane tenje na socijalizaciji prava, irenju polja primene i zatite ljudskih prava, a naroito naelo obeteenja rtve, Vrhovni sud smatra da se izuzetno zbog ovog sadraja pravde, moe dosuditi i naknada nematerijalne tete za umanjenje ivotnih aktivnosti i u obliku novane rente, ako sve okolnosti sluaja to opravdavaju. Tumaenje prvostepenog suda (koje je prihvatio drugostepeni sud), u pogledu zakljuka br. 3, sa Savetovanja graanskih i graansko-pravnih odeljenja od 15.16.10.1986. godine nije pravilno. Citirani zakljuak, imajui u vidu njegovo obrazloenje, regulie odnos sadanje nematerijalne tete i one koja e po redovnom toku nastati u budunosti (lan 203. ZOO). Taj zakljuak se ni u sentenci, a ni u obrazloenju ne izjanjava o mogunosti ili nemogunosti dosude naknade nematerijalne tete u obliku rente. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, 770/06);
320

Naknada tete u sluaju telesne povrede i naruenog zdravlja Ukoliko povreeni u vreme zadobijene telesne povrede nije jo poeo da privreuje, moe ostvariti pravo na naknadu tete zbog gubitka zarade u budunosti zbog smanjene radne sposobnosti prouzrokovane tele-snom povredom. Ne moe se prihvatiti stav da povreenom ne pripada pravo na naknadu tete za izgubljenu zaradu samo zbog injenice to u vreme povreivanja nije bio u radnom odnosu. Iz obrazloenja Na osnovu utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi zakljuuju da je tubeni zahtev tuioca neosnovan, jer se naknada materijalne tete zbog smanjenja radne sposobnosti ne dosuuje na osnovu postojanja procenta umanjenja radne sposobnosti, kao posledice povreivanja, ve na bazi postojanja stvarne tete izraene u negativnoj razlici u zaradi koju je povreeni primao pre povrede i koju ostvaruje posle povreivanja. Tuilac u vreme povreivanja nije bio u radnom odnosu, a ve prima, pored invalidnine, i prosenu mesenu zaradu zaposlenih u RS, pa ne postoji stvarna teta izraena u napred navedenoj negativnoj razlici. Takoe ne postoji ni teta u neostvarenoj razlici izmeu sadanjih primanja i primanja koje bi tuilac ostvario kao elektroinenjer, s obzirom da tuilac fakultet nije zavrio, niti je radio kao inenjer, te nisu ispunjeni uslovi za primenu odredbe lana 195. Zakona o obligacionim odnosima. Po oceni Vrhovnog suda ovakav zakljuak niestepenih sudova se za sada ne moe kao pravilan prihvatiti. Naime, niestepeni sudovi nisu pravilno primenili odredbu lana 195 ZOO, kojom je predvieno daje odgovorno lice duno da naknadi tetu licu kome je zbog telesne povrede ili naruenja zdravlja radna sposobnost potpuno ili delimino smanjena, ako povreeni zbog toga trpi tetu u vidu izgubljene ili smanjene zarade. Gubitak radne sposobnosti predstavlja u imovinsko pravnom smislu tetu, ukoliko usled toga povreeni ne moe da ostvaruje zaradu, koju bi, inae, po redovnom toku stvari ostvarivao ili mogao da ostvari svojim radom. Takoe i lice ija je mogunost napredovanja unitena ili smanjena, ima pravo na naknadu tete od odgovornog lica, ako usled ovih posledica trpi odreenu tetu. Ukoliko oteeni u vreme zadobijene telesne povrede nije jo poeo da privreuje, moe ostvariti pravo na naknadu tete zbog gubitka zarade u budunosti zbog smanjene radne sposobnosti prouzrokovane telesnom povredom, u vreme kada bi prema normalnom toku stvari i svim okolnostima, mogao otpoeti da stie tu zaradu. To dalje znai, da se ne moe prihvatiti stav niestepenih sudova da tuiocu ne pripada pravo na naknadu tete za izgubljenu zaradu samo zbog injenice to u vreme povreivanja nije bio u radnom odnosu. Takoe je neprihvatljiv i stav niestepenih sudova da time stoje tuilac ostvario pravo na linu invalidninu i to mu je priznato pravo na mesena novana primanja u visini prosene zarade zaposlenih u RS, shodno Uredbi o materijalnom obezbeenju i drugim pravima boraca, ratnih vojnih invalida i civilnih invalida rata iz oruanih akcija posle 17.08.1990. godine, ne postoji stvarna tete izraena u negativnoj razlici u zaradi koju je imao pre povrede i koju ostvaruje posle povreivanja. Ovo sa razloga to u postupku nije utvreno da li bi tuilac sa svojom kvalifikacijom, da nije dolo do njegovog povreivanja i umanjenja njegove radne sposobnosti, po normalnom toku stvari zasnovao radni odnos i koliko bi iznosila njegova zarada, te da li bi se u tom sluaju pojavila negativna razlika izmeu sadanjih primanja koja ostvaruje i te zarade koju bi ostvarivao. Tuilac je inae isticao da bi, da nije bilo ranjavanja zasnovao radni odnos u nekoj od radnih organizacija u Z. i ostvarivao prosenu mesenu zaradu elektrotehniara. Pored navedenog, i licu ija je mogunost napredovanja unitena ili smanjena, pripada pravo na naknadu tete od odgovornog lica, ako usled ovih posledica trpi tetu. U tom smislu, niestepeni sudovi su propustili da utvrde da li bi tuilac po normalnom toku stvari, da nije dolo do njegovog povreivanja, a cenei sve okolnosti ovog sluaja, zavrio elektrotehniki fakultet i u meuvremenu zasnovao radni odnos kao elektroinenjer, te da li zbog toga ima pravo na naknadu tete. Stoji injenica da tuilac taj fakultet jo nije zavrio, ali je izostalo utvrivanje da li bi tuilac taj fakultet zavrio u odreenom roku da do povreivanja nije dolo, odnosno da li je zbog posledica povreivanja i zbog njegove umanjene radno profesionalne sposobnosti takvo napredovanje iskljueno ili oteano i produeno na odreeno vreme i do kada, ili da fakultet ne bi zavrio i da do njegovog povreivanja nije dolo. (Prema reenju Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2840/05); Naknada tete zbog izgubljene zarade "U skladu sa l. 195. Zakona o obligacionim odnosima odgovorno lice duno je da naknadi tetu licu kome je zbog telesne povrede i naruenja zdravlja radna sposobnost potpuno ili delimino smanjena, ako povreeni zbog toga trpi tetu u vidu izgubljene ili smanjene zarade. Ovu zakonsku odredbu, kao i pravno pravilo graanskog prava koje je primenjeno u vreme nastanka tetnog dogaaja, treba tumaiti tako, da osnov za ostvarenje prava na naknadu ovog oblika materijalne tete po321

stoji samo ako se utvrdi da povreeni usled pretrpljenih povreda i naruenja zdravlja ne moe da ostvaruje zaradu koju je ostvarivao do povrede, odnosno zaradu koju bi ostvarivao daje zdrav i da mu nije smanjena radna sposobnost, a ne s obzirom na utvreni stepen smanjene radne sposobnosti. Za pravo na ostvarivanje naknade tete po ovom osnovu nema znaaja injenica to su trokovi ivota uveani" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1799/85);

Izgubljena zarada zbog potpune ili delimine nesposobnosti za rad a) Uslovi postojanja i oblici tete
"Gubitak radne sposobnosti predstavlja u imovinsko pravnom smislu tetu, ukoliko usled toga povreeni ne moe da ostvaruje dohodak koji bi, inae, po redovnom toku ostvarivao ili mogao ostvariti svojim radom " (Vrhovni sud Srbije, G. 879/77); "Naknada tete zbog smanjene radne sposobnosti ne dosuuje se na bazi utvrenog postojanja procenta umanjenja radne sposobnosti, kao posledice povreivanja, ve na bazi postojanja stvarne tete, izraene u negativnoj razlici u dohotku koji je povreeni primao pre povrede i koji ostvaruje posle povreivanja" (Vrhovni sud Srbije, G. 2079/77); "Lice ija je profesionalna radna sposobnost umanjena, ili su mu mogunosti daljeg razvijanja u struci i napredovanja unitene ili smanjene, ima pravo na naknadu tete od odgovornog lica, ako usled ovih posledica trpi tetu " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 288/82); "Ako je usled smanjene radne sposobnosti oteenom oteano ili onemogueno napredovanje, to ima za posledicu i gubitak oekivanog poveanja linog dohotka, onda je i ta injenica od uticaja na visinu naknade tete zbog smanjene radne sposobnosti, ako bi bili ispunjeni svi ostali uslovi za njegovo napredovanje, koje je spreeno samo zbog smanjenja radne sposobnosti" (Vrhovni sud Srbije, G. 1971/75); Kad radnik za vreme leenja i bolovanja prima manji iznos linog dohotka od iznosa koji bi primao da je bio na radu, onda on trpi materijalnu tetu, za koju mu pripada novana naknada u visini razlike izmeu iznosa koji je ostvario dok je bio na leenju i bolovanju, i iznosa koji bi ostvario da do povrede nije dolo" (Vrhovni sud Srbije, G. 89/79); "Smanjenje ili gubitak radne sposobnosti predstavlja materijalnu tetu, koja se manifestuje u vidu nemogunosti povreenog da ostvaruje prihode koje je ostvarivao do povreivanja, ili zbog gubitka u imovini usled plaanja angaovane radne snage za obavljanje poslova, koje je pre povrede obavljao, a zbog posledica povrede to vie ne moe initi" (Vrhovni sud Srbije, G. 3082/72); "tetu zbog smanjene radne sposobnosti predstavlja gubitak u linom dohotku ili zaradi, koji su povreenom licu izostali zbog povrede, tj. za vreme leenja i bolovanja, ili zbog manje ostvarenog linog dohotka posle povratka na posao, ukoliko zbog posledica povrede povreeni radnik vie ne moe da ostvari dohodak na istom radnom mestu koji je ostvarivao do povrede, ili ukoliko ostvaruje nii lini dohodak na novom radnom mestu, na koje je premeten zbog medicinskih zahteva preostale radne sposobnosti" (Vrhovni sud Srbije, G. 1765/76); "Oteeni ima pravo na naknadu tete zbog smanjene radne sposobnosti ako je usled zadobijenih povreda postao stalno nesposoban za rad, ili mu je radna sposobnost trajno umanjena, usled ega ne moe da ostvaruje dohodak odnosno imovinsku korist, koju bi, inae, po redovnom toku stvari mogao radom da ostvari da nije povreen " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1143/81); "U sluaju nanete telesne povrede ili naruenja zdravlja, oteenom u skladu sa lanom 195. Zakona o obligacionim odnosima pripada pravo na naknadu stvarno pretrpljene, a ne i pretpostavljene i neizvesne tete " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 26/84); "Kad postoji umanjenje radne sposobnosti, teta se moe pojaviti i u obliku izmakle koristi. Izmakla korist se manifestuje u nemogunosti poveanja imovine oteenika. To je, ustvari, korist koju je oteenih objektivno mogao realizovati da nije bilo tetne radnje, dakle verovatni nastanak koristi s obzirom na redovan tok stvari, ili s obzirom na posebne okolnosti, to se utvruje na osnovu stvarne namere oteenika da stie koristi svojim radom " (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 98/81); "Povreenom licu, koje u vreme nastanka tete nije bilo u radnom odnosu, moglo bi se priznati pravo na naknadu izgubljene zarade zbog nesposobnosti za rad za vreme. leenja od zadobijenih povreda ukoliko se osnovano i realno moglo oekivati da e upravo u tom periodu stupiti u radni odnos i sticati dohodak, odnosno ukoliko bi se utvrdilo daje i van radnog odnosa ostvarivalo odreenu zaradu, koju bi nesumnjivo ostvarivalo i u spornom periodu da nije bilo povreivanja i leenja" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1116/85);
322

"Kad radnik bude preveden u invalidsku penziju zbog smanjene radne sposobnosti usled zadobijene povrede, onda on trpi tetu koja se izraava u vidu razlike izmeu invalidske penzije koju prima i linog dohotka koji bi ostvarivao da jo uvek radi. Meutim, za odluku o visini naknade tete od znaaja je da li su na penzionisanje radnika uticali eventualno i druga faktori, ili samo posledice zadobijene povrede, od ega zavisi stepen odgovornosti za nastalu tetu odgovornog lica " (Vrhovni sud Srbije, G. 3434/76); "I penzionisani radnik moe traiti naknadu tete zbog smanjene radne sposobnosti, pod uslovom da je kao uivalac penzije ostvarivao prihode dopunskim radom, a zbog leenja i bolovanja prouzrokovanih povredom nije bio u mogunosti da te prihode ostvaruje" (Vrhovni sud Srbije, G. 3009/76); "Povreeno lice, koje je u saobraajnoj nesrei izgubilo radnu sposobnost, ima pravo na naknadu tete koja se ogleda u izgubljenom linom dohotku koji bi ostvarivalo u redovnom, ali i u produenom radnom vremenu, ako je oteenik pred tetni dogaaj redovno prekovremeno radio i ako je to u njegovoj organizaciji udruenog rada bila opta praksa u to vreme " (Savezni sud, Gzs. 39/75); "Kada je povredeni radnik pre povrede radio u svojoj radnoj organizaciji u sve tri smene, a posle povreivanja nije u mogunosti da na isti nain radi, onda on trpi tetu zbog izostale naknade za noni rad, pa je odgovorno lice duno da mu istu naknadi" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 506/78); "Kad je tuilac pre povreivanja radio u produenom radnom vremenu i obavljao noni rad, a radnik koji ga je zamenjivao za vreme leenja i bolovanja je takoe zaraivao po oba ova osnova, verovatno je da bi i tuilac, da nije bio povreen radio s produenim radnim vremenom i obavljao i noni rad, zbog ega je izostankom ovakvog rada pretrpeo tetu, na iju naknadu ima pravo od odgovornog lica " (Vrhovni sud Srbije, G. 1693/81); "Kad uenik u privredi pretrpi povredu u nesrei na poslu za vreme obavljanja obavezne prakse u radnoj organizaciji, on se u pogledu prava na obeteenje ima poistovetiti sa radnikom koji je udruio rad u radnoj organizaciji, pa mu pripada pravo na naknadu svih vidova materijalne i nematerijalne tete" (Vrhovni sud Srbije, G. 2016/76); "Oteeni koji u vreme telesne povrede (odnosno prvostepenog presuenja) jo nije poeo da privreuje, moe ostvariti pravo na naknadu tete zbog gubitka dohotka u budunosti zbog smanjene radne sposobnosti prouzrokovane telesnom povredom, po pravilu, tek u vreme kad bi, prema linim i drugim okolnostima sluaja, mogao otpoeti sa sticanjem dohotka. Tok zastarelosti u datom sluaju ne poinje pre nego to nastupi to vreme" (Pravni stav savetovanja sudi-ja Graanskog odeljenja Vrhovnog suda Jugoslavije i predstavnika graanskih odeljenja republikih i pokrajinskih vrhovnih sudova od 12. i 13. februara 1970); "Povreenom licu, koje je u vreme nastanka tete bilo maloletno, moe se dosuditi naknada tete zbog umanjene radne sposobnosti tek kad dostigne uzrast potreban za zasnivanje radnog odnosa, odnosno za privreivanje " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1952/84); "Pravo na naknadu tete za izdatke povodom tue nege i pomoi pripada samo oteenom, ako je on u ivotu, a ne i treim licima koja su povreenom pruala negu i pomo " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 818/85); "Povreeno lice ima pravo na naknadu za tuu pomo ako mu je ista zbog posledica pretrpljene povrede nuna. Ako mu je za vreme leenja i bolovanja takvu pomo pruao lan njegovog domainstva, pripada mu pravo na naknadu samo ako je zbog pruanja te pomoi lan domainstva gubio u zaradi na drugom mestu" (Vrhovni sud Srbije, G. 1418/76); "Povreenom licu, kome je usled posledica povrede nuna stalna struna nega i tua pomo, koju moe da obezbedi samo angaovanjem lica koje ima odgovarajue kvalifikacije, pripada pravo da od tetnika trai naknadu za ovaj izdatak, jer je to vid materijalne tete. Ovu naknadu sud dosuuje u mesenom rentnom iznosu" (Vrhovni sud Srbije, G. 3489/73); "Oteeni, kao lan porodine zajednice, ima pravo da od tetnika trai naknadu tete za trokove nege povreenog lana porodine zajednice u visini umanjenja zarade drugog lana zajednice, ako je do ovog umanjenja dolo usled pruanja nege oteeniku" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2210/80); "Visina dosuene naknade tete za tuu pomo moe se izmeniti na zahtev oteenika samo za ubudue" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1093/81); "Armijski dodatak, koji pripada aktivnom vojnom licu za posebne us love pod kojima se vri vojna sluba, predstavlja vid izgubljenog linog dohotka i ulazi u pojam tete " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1730/81); "Primanja po osnovu zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja uraunavaju se u odgovarajue vidove naknade tete, tako da se teta koju trpi osigurano lice sastoji u razlici izmeu ukupne tete i onoga to oteeni prima po jednom ili vie navedenih osnova.
323

tetu iz prethodnog stava oteenom je duno naknaditi lice koje je prema pravilima odtetnog prava odgovorno za naknadu tete" (Naelni stav XIV Zajednike sednice Saveznog suda, republikih i pokrajinskih vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 25. i 26. marta 1980. godine); "Pravo na naknadu materijalne tete zbog smanjene radne sposobnosti pripada samo povreenom licu. Ovo pravo ne mogu ostvarivati njegovi naslednici, osim ako je izmeu povreenog i odgovornog lica naknada bila odreena pismenim sporazumom, ili utvrena pravosnanom presudom. Samo u tom sluaju pravo na naknadu moe sepreneti na naslednikepovreenog" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 910/82); b) Nepostojanje uslova za naknadu tete

"Pravo na naknadu tete zbog smanjene profesionalne radne sposobnosti nema lice kod koga smanjena radna sposobnost ne utie na visinu dohotka odnosno zarade koju ostvaruje svojim radom " (Vrhovni sud Srbije, G. 6192/72); "Ako radnik i posle umanjenja radne sposobnosti u odreenom procentu obavlja iste poslove uz poveane napore i ostvaruje isti dohodak, kao to gaje ostvarivao do privreivanja, ne postoji osnov za naknadu tete zbog smanjene radne sposobnosti" (Vrhovni sud Srbije, G. 121/76); "Maloletnom licu, koje jo nije steklo uslove za zasnivanje radnog odnosa ili za privreivanje, ne moe se dosuditi naknada tete zbog smanjene radne sposobnosti sve dok ne stekne uslove za zasnivanje radnog odnosa ili za privreivanje. Sama injenica postojanja smanjene radne sposobnosti jo uvek ne predstavlja osnov za ostvarenje prava na naknadu tete, jer ovaj vid tete moe nastati samo kod lica koja su prema svom uzrastu sposobna za privreivanje " (Vrhovni sud Srbije, G. 5376/73); "Umanjenje profesionalne radne sposobnosti od 10%, po pravilu, nema za posledicu gubitak prihoda povreenog radnika, jer se kroz pojaane napore mogu postii isti rezultati rada, kao da uopte nije ni dolo do ovako lakog stepena umanjenja radne sposobnosti, pa poto povreeni dobij a naknadu za poveane napore kroz umanjenje ivotne aktivnosti, ne pripada mu i pravo na naknadu tete zbog smanjene radne sposobnosti" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2613/81); "Oteenom licu, koje je za vreme odsluenja vojnog roka u JNA bilo povreeno i leeno, ne pripada pravo na naknadu tete zbog izgubljene zarade za vreme leenja i bolovanja, jer nije bilo u radnom odnosu, ve na odsluenju redovnog vojnog roka, pa stoga nije ni mogao ostvarivati zaradu" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 676/82); Kapitalizirana renta "Kapitalizirana renta se dobija tako to se mesena renta mnoi brojem meseci verovatnog trajanja ivota oteenika i od tog iznosa odbiju diskontne kamate. Da bi se utvrdila visina kapitalizirane rente potrebno je struno znanje kojim sud ne raspolae, pa stoga izraunavanje visine tete u takvom sluaju treba poveriti vetaku auktoru" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 1017/02). Primer tube radi naknade tete zbog telesne povrede i naruenog zdravlja OPTINSKI SUD Tuioci :1. 2. Tueni: 1. 2. , iz iz ,iz , ul. (Zavod za osiguranje imovine TU BA , br. i lica), , ul. , ul. , ul. , br. , br. , br. ,

Radi naknade tete, vrednost 150 dinara, u 3 primerka. Tuilac se dana _____________2003. godine, svojini automobilom marke ___________, reg br. kretao seoskim putem iz pravca ___________ka centru sela ____________. Kada se naao na raskrsnici toga puta sa drugim seoskim putem, na kojima nisu postojali saobraajni znakovi, na mestu zv. ____________, tu ilac je skrenuo u desno, u ulicu _______________, prilagoavajui brzinu vonje svog automobila uslovima pri skretanju vozila. Tueni se kretao svojim automobilom marke _____________, reg. br. _________, u suprot324

nom pravcu od mesta skretanja tuioca, sa namerom da tim putem nastavi dalje, ali kada je bio na 15 metara od mesta skretanja tuioca, a poto je tuilac ve skrenuo u desno i dalje vozio svojom desnom stranom, tueni je iznenada skrenuo na levu stranu kolovoza, da bi izbegao udar u jednog biciklistu koji se kretao istom stranom u istom pravcu u kome se kretao i tueni, tueni je elom svojom prednjom stra ne vozila udario u vozilo tuioca, otetivi ga u znatnoj meri, a pored toga teko je povreen tuilac, voza automobila ____________i njegovu suprugu _______________. Tuilac ___________je pretrpeo teku povredu na desnom kolenu, po grudima i b radi, a tuilja ___________je zadobila vie rasekotina po rukama i levom ramenu, a od udara joj je naprsla i jetra. Blagodarei hitnoj hirurkoj lekarskoj intervenciji, jer su hitno prevezeni u ___________, spaeni su ivoti tuioca ___________i tuilje __________, ali su kod njih ostale i traj ne posledice. Dokaz: 1) izvetaj SUPa _________________u____________, br. _________, od___________godine, 2) izvetaj vetaka saobraajne struke ______________________, od___________godine, 3) izvetaj ___________hirurke klinike u _____________________od____________godine, 4) svedoka: _______________________________, kao i sasluanje stranaka. Usled sudara koji je nepravilnom, odnosno nepropisnom vonjom izazvao tu eni_____________, nanete su teke telesne povrede tuiocu __________i tuilji __________. Tuilac __________je tom prilikom pretrpeo sledee povrede: ________________________________. Zbog toga je njegova radna sposobnost umanjena trajno za ___%. Tuilji __________je usled naprsnua jetre bio doveden u pitanje ivot i da nije bilo hitne operacije jetre, nastupila bi smrt. No, i pored operacije, pretila je, a i sada jo uvek preti opasnost od ci roze jetre. I njena radna sposobnost je za sada umanjena za ____%. Tuilac __________i tuilja ___________su zbog nastalog sluaja pretrpeli strah najveeg intenziteta, koji je dugo trajao, izazvao poremeaj u loem snu i duevnom uznemirenju. Usled pretrpljenih povreda, tuioci su izgubili u estetskom pogledu, naruenost lica i pojedinih delova tela. Dokaz: izvetaj ___________hirurke klinike od ______________godine. Automobil tuenog ___________je osiguran kod drugotuenog po osnovu obaveznog osiguranja za tetu prema treim licima. Automobil tuioca ____________su bila osigurana u pogledu kaska osiguranja kod istog Zavoda. Izmeu tuioca i tuenog zavoda postignut je sporazum u pogledu naknade tete nane-te kolima tuioca, te se u ovoj tubi takva naknada tete ne trai. Meutim, tueni zavod, pored tuenog ___________, koji u odnosu na tuioce odgovara neposredno za priinjenu tetu, takoe odgovara za priinjenu tetu tuiocima po osnovu obaveznog osiguranja za tetu treim licima. Tuioci postavljaju svoj zahtev za naknadu materijalne tete: za pretrpljene bolove, pretrpljeni strah, umanjenja estetskog izgleda, kao i tete za smanjenu optu radnu sposobnost. Oni e ubudue sa mnogo veim naporima moi da obavljaju svoje radne dunosti. Istina, tuilac _______;______se i posle po vrede nalazi na istoj dunosti, ali usled zadobijenog telesnog oteenja nije vie sposoban za terenski rad i njegova ivotna aktivnost je znatno smanjena. Tuilja ___________, poto je njena radna sposobnost smanje na za ____%, takoe e svoje dunosti ubudue obavljati sa poveanim naporima, a i njena ivotna aktiv nost je smanjena. Podnosei ovu tubu tuioci predlau da sud po sprovedenom postupku i izvedenim dokazima do nese sledeu PRESUDU: Obavezuje se tueni ______________________i________________________(Zavod za osiguranje imovine i lica ____________u____________) da na ime naknade tete solidarno plate tuiocima a) na ime pretrpljenih bolova: tuiocu __________________dinara, a tuilji ___________________dinara, b) na ime pretrpljenog straha: tuiocu _________________i___________svakom po _____________dinara, v) na ime umanjenja estetskog izgleda tuiocu ________i________svakom po _______dinara, g) na ime telesnog oteenja (oteenja zdravlja) u jednostrukom iznosu tuiocu ___________________ iznos od _______________dinara, i tuilji _______________iznos od ________dinara, d) na ime izgubljene zarade iznos od, i to: tuiocu __________________dinara, a tuilji __________ kao i da im naknade parnine trokove, sve u toku o ________godine. dinara, sa kamatom od dana nastanka tete do dana isplate, d 15 dana pod pretnjom izvrenja. Tuioci: 325

Izmena dosuene naknade (l. 196. ZOO)

Renta kao oblik naknade tete zbog smanjenja radne sposobnosti, a i drugih sluajeva navedenih u odredbama lana 195. stav 2. ZOO, dosuuje se uvek prema stanju stvari u asu presuenja. Ona se odreuje kao da e trajno postojati u istom stanju, ali kako se okolnosti u vezi dosuene rente menjaju na tetu ili u korist oteenog, a povodom sluaja telesne povrede ili daljeg naruenja zdravlja oteenog, oteeni ili tetnik moe pod uslovima izmenjenih okolnosti putem tube traiti izmenu dosuene rente. Uslov za izmenu dosuene naknade, odnosno ve pravosnano dosuene novane rente, nastaje onda ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donoenja ranije odluke. Odredbe ovog lana odnose se i na sluajeve kada je rentu ostvarilo samo oteeno lice i kada su isu ostvarila lica koje je poginuli izdravao. U svakom sluaju, ve dosuena renta se moe izmeniti ako je ranija odluka suda o izdravanju, odnosno dosuenoj renti postala pravosnana, a kasnije su se znatnije promenile okolnosti koje su bile od uticaja prilikom donoenja ranije odluke. Pri tom se imaju u vidu okolnosti kao to su promena materijalnih prilika primaoca rente, a koje nastaju usled ekonomskih promena u drutvu, naroito u vezi poveanja ili smanjenja onih prihoda koje bi oteeni ostvarivao da je bio na radu, zatim ako bi se poboljalo ili pogoralo zdravstveno stanje oteenog, odnosno lica koje prima izdravanje, a njegovi trokovi ivota bi bili pogorani i odnosu na vreme donoenja sudske odluke. Izmena odluke o dosuenoj naknadi ima u vidu okolnosti koje se odnose na stanje oteenog, odnosno drugih lica koja primaju naknadu u obliku rente. Naime, pogoranje ili poboljanje prilika tetnika nije u vezi sa okolnostima koje imaju uticaja na odreivanje naknade tete za navedena lica, jer teta predstavlja tetno stanje onoga kome je ona i priinjena, dakle u onom obimu i visini koja zadovoljava njegove potrebe, koje bi bile iste ili priblino iste kao da ih je ostvarivao oteeni da nije bio povreen, odnosno usmren. Zbog toga se uslov za izmenu rente vezuje za stanje oteenog, odnosno za okolnost da l i j e zbog pogoranja zdravstvenog stanja oteenog dolo do poveanih trokova u vezi njegovog zdravstvenog stanja i njegovog stanja ivljenja uopte. Ukoliko bi, pak, dolo do poboljanja njegovog zdravstvenog stanja i on mogao ak da obavlja neke delatnosti, i u tom sluaju je nastupila okolnost zbog koje tetnik moe traiti umanjenje ve dosuene rente. U praksi se ovi sluajevi reavaju i tako da kasnije promene u pogledu radne sposobnosti i mogunosti zarade, imaju uticaja na visinu naknade tete, pa ako oteeni sasvim ozdravi ili mu se radna sposobnost popravi ili povrati, tetnik moe traiti da se oslobodi, sasvim odnosno delimino od daljeg plaanja rente. Isto tako i oteeni moe traiti povienje naknade ako mu se radna sposobnost u vezi s povredom jo vie smanji, ili se pokae, a u vezi nanesene povrede, potreba daljeg leenja, a te okolnosti nisu bile ranije prisutne kada je sud odreivao naknadu.

Sudska praksa
Oblici dosuivanja naknade tete i uslovi za izmenu odluke "Kadpovredenom licu zbog smanjene radne sposobnosti bude dosuena naknada tete u vidu rente, onda se ona odreuje sve dok ne nastupe razlozi koji opravdavaju izmenu ili ukidanje ovakve obaveze odgovornog lica " (Vrhovni sud Srbije, G. 1186/77); "Kad sud dosuuje naknadu tete povreenom radniku u vidu rente, duan je da vodi rauna i o njegovom ivotnom dobu, pri emu mora imati u vidu i odredbe Zakona o radnim odnosima o uslovima za prestanak radnog odnosa radnika po sili zakona, kad navri odreeni sta osiguranja i napuni odreeni broj godina ivota " (Vrhovni sud Srbije, G. 1235/78); "Naknada tete za sukcesivni gubitak dohotka u budunosti odreuje se u obliku mesene rente. Izuzetno, oteeni ima pravo zahtevati isplatu naknade tete odjednom, ako se time obezbeuju uslovi za njegov bolji ivot u budunosti, zatim ako oteeni od lica odgovornog za tetu ne moe dobiti zadovoljavajue obezbeenje svog potraivanja, ili ako postoje drugi opravdani razlozi. Ako se lice odgovorno za tetu ne protivi zahtevu za odreivanje jednokratne naknade, sud ne moe odbiti taj zahtev " (Pravni stav savetovanja sudija Graanskog odeljenja Vrhovnog suda Jugoslavije i sudija graanskih odeljenja republikih i pokrajinskih vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 12. i 13. februara 1970. godine); "Naknada tete zbog smanjene radne sposobnosti se, po pravilu, dosuuje' u vidu mesene rente, a u paualnom iznosu dosuuje se samo u sluaju kada za to postoje naroito opravdani razlozi, ili kada obe stranke saglasno predloe da se naknada tete dosudi u jednokratnom iznosu " (Vrhovni sud Srbije, G. 1765/76); 326

"Za dosuivanje naknade tete u kapitaliziranom iznosu bilo bi osnova ako bi naknada bila iskoritena za pribavljanje odreenih sredstava rada, koja bi oteeni sa preostalom radnom sposobnou mogao da koristi i da ostvaruje dopunske prihode, uz prihode koje ostvaruje po osnovu socijalnog osiguranja. Opravdan razlog za ovakav nain dosuivanja naknade tete bila bi i osnovana pretpostavka da tetnik zbog promene u imovinskom stau kasnije nee moi da isplauje naknadu u vidu renge " (Vrhovni sud Srbije, G. 4302/76); "Kapitaliziranje novane rente zbog smanjene radne sposobnosti vri se po pravilima za koja je potrebno struno znanje, kojim sud ne raspolae, pa stoga izraunavanje visine tete u ovakvom sluaju treba poveriti vetaku aktuaru (Vrhovni sud Srbije, G. 2560/76); "teta usled umanjenja radne sposobnosti nastupa kroz dui vremenski period i traje do kraja radnog ve-ka oteenog. Visina te tete podlona je promenama, pa se zbog toga moe traiti izmena presude kojom je utvrena obaveza tetnika da oteenom naknadi tetu plaanjem u mesenom rentnom iznosu " (Vrhovni sud Srbije. G. 1203/76); "Ako je dolo do znaajnih promena okolnosti pod kojima je dosuena novana renta zbog smanjene radne sposobnosti, kao oblika materijalne tete, moe se traiti izmena odluke o dosuenoj renti, ali samo za ubudue, poto bi poveanje rente za proteklo vreme bilo protivno prirodi ovog oblika naknade tete " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1752/84); "Ako se trai poveanje ranije dosuene rente, mora se utvrditi da li su i u kojoj meri pogorane posledi-ce ranijih povreda, a u vezi sa tim i radna sposobnost oteenog, kao i da li je oteano podmirenje ivotnih potreba oteenog time to su trokovi ivota osetnije poveani, odnosno to je poveana cena ivotnih namirnica i drugih ivotnih potreba, to je sve skupa dovelo do znatnijeg pogoranja materijalnih us lova oteenog. Bilo da je nastao jedan, ili drugi sluaj, oteeni bi stekao pravo da zahteva izmenu ranije odluke o visini mesene rente " (Vrhovni sud Srbije, G. 5335/72); "Kad stepen umanjenja radne sposobnosti oteenika nije povean u odnosu na vreme nastanka povrede i njenih posledica u vidu ogranienja radne sposobnosti, a oteenik ne trpi materijalnu tetu u vidu ostvarenja manjih prihoda na poljoprivrednom imanju, onda ne postoje uslovi iz l. 196. Zakona o obligacionim odnosima za izmenu dosuene naknade tete poveanjem ranije dosuene rente " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1232/85); "Organizacija udruenog rada ne moe se osloboditi svoje obaveze davanja naknade tete za smanjenu radnu sposobnost samostalnom zemljoradniku time to mu je ponudila svojstvo radnika na radnom mestu uvara u ovoj organizaciji. Oteeni je, kao i svaki graanin, slobodan u izboru zanimanja i zaposlenja. On se opredelio za bavljenje zemljoradnjom na svom individualnom posedu i zbog toga nije duan da prihvati posao koji mu nudi organizacija koja je odgovorna za tetu koju on trpi da bi se ona oslobodila obaveze naknade ove tete l. 184. Ustava SR Srbije " (Vrhovni sud Srbije, G. 291/74).

Neprenosivost prava (l. 197. ZOO)

Ve utvrena prava na naknadu tete u vidu novane rente usled smrti bliskog lica ili usled povrede tela ili oteenja zdravlja ne mogu se preneti drugom licu. Od ovog pravila se moe odstupiti samo onda ako je iznos naknade novane rente odreen pismenim sporazumom stranaka, pre donoenja sudske odluke, ili pravosnanom sudskom odlukom je odreeno da se dosuena materijalna teta u navedenom obliku moe preneti na druga lica. Pravo na naknadu materijalne tete u vidu novane rente je neprenosivo, dakle, samo ako ve postoji sudska odluka o dosuenoj renti, ali ako je sudskom odlukom kojom se odreuje novana renta dozvoljeno da se moe preneti, onda kao i kod sporazuma stranaka, moe se taj prenos izvriti. Tako, na primer, u sudskoj odluci, na predlog stranaka, moe biti dosueni iznos novane rente, i pravo stranaka navedeno u izreci te odluke da se ona moe preneti ako stranke na to kasnije pristanu i taj odnos reguliu sporazumno, dakle zbog nekih promenjenih okolnosti koje mogu kasnije nastati. Mada je u odredbama stava 2. ovog lana propisana ijedna i druga mogunost prenosa prava na naknadu tete u vidu novane rente, one nisu u zavisnosti jedna od druge, to znai da stranke mogu ugovoriti novanu rentu za materijalnu tetu vansudskim putem kao i pravo prenosa te rente na drugo lice, jer je njihovo dispozitivno pravo da o tome odluuju, ali to mogu da uine i sporazumom pred sudom, dakle dok sud jo nije doneo odluku o dosudi prava na naknadu tete u vidu novane rente. Ako stranke nisu pitanje tog prenosa regulisale sporazumom, onda kod ve donete pravosnane odluke suda o dospelim iznosima naknade novane rente, koja ne predvia mogunost prenosa te rente, pravo na naknadu tete u vidu novane rente, za navedene sluajeve, ne moe se preneti na druga lica.
327

Navedeni zakljuak proizilazi iz decidno jasno utvrenog pravila da se pravo na naknadu tete, iz razloga koji su u stavu prvom ovog lana navedeni, ne moe preneti drugom licu. Drugi stav istog lana ima u vidu mogunost prenosa novane rente na drugo lice, ali samo ako je iznos naknade odreen pismenim sporazumom strana, u kom sluaju bez obzira da li su u tom sporazumu predvideli mogunost prenosa utvrenog iznosa novane rente na drugo lice, one mogu, opet pismenim sporazumom, odrediti promenu ve utvrenog stanja, odnosno da se novana renta moe preneti na drugo lice. Naravno, pismeni sporazum podrazumeva saglasnost obeju strana uesnica tog sporazuma, to znai da ako je novana renta utvrena pismenim sporazumom strana, a jedna od njih ne pristane na prenos tog prava na drugo lice, ostaje onako kako su stranke osnovnim sporazumom to utvrdile. U drugom sluaju, kada se u stavu drugom ovog lana propisuje mogunost prenosa novane rente "ako je iznos naknade odreen .... pravosnanom sudskom odlukom", to predstavlja osnov da se novom sudskom odlukom dospeli iznos naknade tete prenese na drugog. Ako je iznos naknade tete odreen ranijom presudom, ali u njoj nije predviena mogunost promene prava na naknadu tete u vidu novane rente na drugog, onda se ne moe novom presudom, odnosno izmenom ranije presude da sud odlui o promeni navedenog prava na drugo lice. Ako bi se drukije mislilo, onda stav prvi ovog lana ne bi bio potreban. Pored toga, iz sadraja stava 1. ovog lana vidi se da se ne moe prenositi ona dosuena renta koja se odnosi na rentu koju je uivalo lice po osnovu smrti bliskog lica ili sam oteeni po osnovu povrede tela ili oteenja zdravlja, to podrazumeva dva sluaja, prvi koji se odnosi na dosuenu rentu bliskom srodniku usled smrti nastradalog i drugi, koji se odnosi na samog oteenog, a u vezi dosuene mu rente zbog povrede tela ili oteenja zdravlja. Zato je tako regulisano navedeno pitanje moe se nai u prirodi, odnosno znaaju dosuene rente za navedene sluajeve. Naime, dosuenom rentom se obezbeuje lice kome je to pravo priznato s obzirom na okolnosti koje su postojale pre smrti ili povrede oteenog, a ija se materijalna stanja bitno menjaju posle nastanka tog sluaja, time to ne mogu da ostvaruju ona prava, ili imaju one uslove ivota koje su imali dok je poginuli, odnosno teeni mogao da privreuje, odnosno ostvaruje prihod. Dodue to ne stoji u samoj normi ovog lana, ali se moe pretpostaviti postojanje navedenih razloga da se jednom dosuena materijalna renta ne moe prenositi na drugo lice. Pitanje neprenosivosti prava na naknadu materijalne tete u obliku novane rente dovodi se u vezu sa nasleivanjem, ali imajui u vidu odredbe lana 188. stav 1. ZOO, da se u sluaju smrti, telesne povrede ili oteenja zdravlja naknada odreuje, po pravili, u obliku novane rente, doivotno ili za odreeno vreme, jo vie potvruje izneti komentar na lan 197. ZOO ta naknada materijalne tete ne moe se prenositi ni putem nasleivanja, jer se ona vezuju za samu linost koja je ostvarila pravo na rentu, na primer zbog izgubljenog izdravanja ili zbog gubitka zarade koju oteeni gubi nastalom tetom, pa je novana renta dosuena daje uiva do kraja svog ivota ili za odreeno vreme, tj. dok se stanje oteenog ne pobolja ili ako se izlei pa nastavi sa ranijim radom.

Sudska praksa
"Naknada materijalne tete je naslediva ako zakonom nije drugaije odreeno. Umanjena radna sposobnost spada u kategoriju materijalne tete ali se moe javiti u vie vidova, pa mora biti blie odreena" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5893/95).

POSEBNO O NAKNADI MATERIJALNE TETE U SLUAJU POVREDE ASTI I IRENJA NEISTINITIH NAVODA (l. 198. ZOO)
U vezi imovinske tete naglaeno je da ona predstavlja povredu imovinskih prava oteenog, a da neimovinska tete, koja se naziva i moralna teta, predstavlja povredu neimovinskih (linih) prava oteenog. Odredbe ovog lana imaju u vidu naknadu materijalne tete kao specifinog oblika naknade materijalne tete, koja se odnosi samo u sluaju povrede asti i irenja neistinitih navoda, ija je sadrinu naglaena i u naslovu samog lana. Povreda o kojoj je re odnosi se na povredu asti, kao i na iznoenje ili prenoenje neistinitih navoda u vezi linog ivota lica koje je povreeno zbog razloga koji su navedeni u stavu prvom ovog lana. Povreda asti podrazumeva povredu moralnih vrednosti jedne linosti sa stanovita ivljenja u jednoj drutvenoj sredini. To je lino dobro jednog lica, koje se ne moe naruiti iznoenjem ili prenoenjem neistinitih navoda o prolosti tog lica, o njegovom znanju, o njegovoj sposobnosti ili neeg drugog, posebno ako lice koje to iznosi ili prenosi zna ili je moralo znati da to to iznosi ili prenosi nije istinito.

328

Odredbe stava 1. ovog lana tite lica kojima se nanosi teta na nain kako je to izloeno u prethodnom lana, a materijalizuje se samo ako je usled navedenih povreda postao objekt zbog koje je teta nastala. Tako, na primer ako neko za drugoga iznosi neistine u pogledu znanja tog lica, koje radi na nekom poslu, pa usled iznoenja tih neistina taj izgubi posao, oteeno lice ima pravo da zahteva materijalnu tetu, koja bi se procenjivala sa stanovita onog to je izgubio da je i dalje radio na odreenom poslu. To moe biti sluaj i ako je neko na konkursu za zasnivanje radnog odnosa ocenjen kao potencijalni kandidat za prijem na rad, a neko konkursnoj komisiji tendenciozno, bez pravih razloga, lano, prenese daje to lice bolesno, ili daje to lice nemoralno, da uzima narkotina sredstva i slino, to bi imalo negativnu ocenu za prijem u radni odnos, pa konkursna komisija, imajui to u vidu, odbije molbu oteenog lica. U tim sluajevima oklevetano lice ima pravo da trai materijalnu naknadu tete koju trpi zbog posledica neistinitog iznoenja stvari u vezi njegove linosti, i to od lica koje je znalo da iznosi neistinu o toi linosti. Povreda asti nekog lica ne mora uvek da ima za posledicu materijalnu tetu. teta moe biti i neimovinska, moralna teta, koja ne mora da ima karakter materijalne tete, ali ona se ipak moe utvrditi kao obaveza novanog davanja radi satisfakcije lica kome je prouzrokovana takva teta. Sudska praksa belei sluajeve dosuivanje novanog zadovoljenja za moralnu tetu. Tako, na primer, ako neko povredi ast enskog lica, tako to je na prevaran nain obljubi ili joj uini to drugo koje povreuje njenu ast, imajui u vidu posledice koje su joj stvorene u sredini u kojoj ivi, ima pravo na novano zadovoljenje za moralnu tetu. Novano zadovoljenje moe se dosuditi i u sluaju irenja kleveta ili uopte iznoenja ili prenoenja neistinitih navoda o nekoj linosti, koje mogu imati za posledicu povredu ugleda te linosti kod onih koji ga poznaju, i to lice ima pravo na novano zadovoljenje, ali i prava koja proizilaze iz odredaba lana 199. ZOO. Kod sluaja umanjenja poslovnog ugleda iznoenjem neistinitih injenica, oigledno se prouzrokuje materijalna teta koja se nadoknauje u novcu. Zbog toga, da bi sud utvrdio pravo stanje stvari, on mora da se upusti u raspravljanje pitanja da li je tetnik, na primer, u nekom lanku, koji je objavljen u odreenom listu, stvarno izneo neistine i netane podatke o poslovanju oteenog, tj. da li su ispunjeni uslovi za ostvarivanje prava oteenog za naknadu tete. U praksi je teko opredeliti visinu tete koju bi neko lice pretrpelo usled umanjenja poslovnog ugleda na tritu, poto na poslovni rezultat, na primer privrednog drutva, utie veliki broj faktora koji se ne mogu sa sigurnou razgraniiti. Meutim, mora se voditi rauna da ako su objavljeni neistiniti i netani podaci o oteenom drutvu, a naime da je to drutvo u svom radu vrealo zakonske propise koji se odnose na pravilno i zakonito poslovanje drutva, to je svakako moralo da umanji poslovni ugled drutva, stoje nepovoljno uticalo na rezultat njegovog privrednog poslovanja. S obzirom na navedeno, a naime daje teko utvrditi kakav je uticaj mogao imati na poslovni uspeh drutva inkriminisani lanak, opravdano je da sud u smislu lana 224. Zakona o parninom postupku utvrdi visinu tete koju je preduzee pretrpelo, po slobodnoj oceni svih raspoloivih podataka. Pri odmeravanju visine naknade tete vodi se rauna da li se privredno drutvo bavi takvom delatnou daje za to dnitvo, odnosno njegovo poslovanje, naroito osetljivo pitanje iznoenja neistinitih i netanih podataka o njegovom poslovanju, te i da umanjenje poslovnog ugleda iznoenjem neistinitih injenica sama po sebi prouzrokuje nematerijalnu tetu koja se u naelu nadoknauje u novcu. Stav 2. ovog lana ima u vidu neodgovornost za prouzrokovanu tetu, ako je neko uinio, odnosno preneo neistinito saoptenje o drugome, a nije znao daje ono neistinito, a preneo gaje ako je za to imao ozbiljne razloge, on ili onaj kome prenosi to neistinito saoptenje. Primera radi, ako neko za nekog majstora koji popravlja televizore, pronosi vesti daje taj majstor nestruan, jer je navodno i njemu nestruno popravio televizor, a u stvari to tvrenje moe biti njegova zabluda o kvalitetima tog majstora, moe se zakljuiti daje to saoptenje uinio iz ozbiljnih razloga, kako, navodno, i druga lica ne bi imala istu takvu neprijatnost ako bi mu isti majstor loe popravio televizor. U tom sluaju, bez obzira na to to bi majstor zbog tih glasova ostvarivao manje prihode, ne bi imao pravo na materijalnu nadoknadu tete, makar ona bila i utvrena, ako se dokae da onaj ko je o njemu neto neistinito iznosio imao ozbiljne razloge da to saoptenje uini drugom. To je, u stvari, faktiko pitanje, o kome sud odluuje na osnovu raznih okolnosti sluaja, ali to ne iskljuuje pravo oteenog da se izneta neistina objavi ili kroz demanti ili kroz sudsku odluku koja to nalae.

Sudska praksa
Zakljuci Savetovanja predstavnika Saveznog suda, vrhovnih sudova republika i autonomnih pokrajina i Vrhovnog vojnog suda o problemima nematerijalne tete, od 15. i 16. oktobra 1986. godine 1. "Pod nematerijalnom tetom u smislu Zakona o obligacionim odnosima p.odrazumevaju se fiziki bol, psihiki bol i strah. Stoga se oteenom novana naknada na ime nematerijalne tete moe dosuditi samo kad se povreda manifestovala u jednom od navedenih vidova te tete i pod uslovom da jaina i trajanje bolova i straha i druge okolnosti to opravdavaju, da bi se kod oteenog uspostavila naruena psihika ravnotea " 329

2. "Zahtev za pravinu novanu naknadu mora biti odreen za svaki vid nematerijalne tete pojedinano i kad je teta proistekla iz istog ivotnog dogaaja. Ako tubeni zahtev za naknadu vie vidova nematerijalne tete nije jasno opredeljen, sud e postupiti po odredbama l. 109. Zakona o parninom postupku. I kad oteeni ostane pri zahtevu za jedan novani iznos za nematerijalnu tetu u celini, sud e po takvoj tubi postupati i odluiti o tubenom zahtevu, ako na osnovu injeninih navoda oteenog moe sam da razlui pojedine vidove nematerijalne tete. U tom sluaju pravinu naknadu sud e odrediti za svaki pojedini vid nematerijalne tete, u okviru postavljenog tubenog zahteva u celini. Ako oteeni istakne odvojene zahteve za pojedine vidove nematerijalne tete, ali ih ne oznai u skladu sa zakonom, ili pogreno opredeli njihovu sadrinu, a taj nedostatak u postupku prethodnog ispitivanja tube ne bude otklonjen, sud e na osnovu injeninih navoda oteenog sam razluiti pojedine vidove nematerijalne tete u skladu sa zakonom i o njima odluiti" "Naknada za nematerijalnu tetu u naelu se dosuuje za svaki vid nematerijalne tete posebno, a u izuzetno, tekim sluajevima, kad se trpljenja oteenog uzajamno uslovljavaju i prepliu, tako da ih je nemogue razluiti, moe se dosuditi jedinstvena naknada za ukupnu nematerijalnu tetu " (Zakljuak Savetovanja predstavnika Saveznog suda, vrhovnih sudova republika i autonomnih pokrajina i Vrhovnog vojnog suda o problemima nematerijalne tete, od 15. i 16. oktobra 1986. godine); "Novana naknada za pojedine vidove nematerijalne tete ima za cilj da se oteenom prui odgovarajua satisfakcija prema znaaju povreenog dobra i teini povrede i o njoj sud odluuje po slobodnom uverenju u smislu l. 223. ZPP " (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 45/79); "Utvrivanje novane naknade (satisfakcije) za neimovinsku tetu predstavlja primenu materijalnog prava " (Naelni stav Zajednike sedmice Saveznog suda, republikih i pokrajinskih vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda, od 23. maja 1979. godine).

NAKNADA NEMATERIJALNE TETE

Objavljivanje presude ili isprave (l. 199. ZOO)
Ako je radnja tetnika povredila prava linosti jedne osobe, bez obzira da li ona ima karakter materijalne ili nematerijalne tete, sud moe narediti tetniku da na svoj troak, objavljivanjem presude, odnosno ispravke, povue izjavu kojom je povreda uinjena, ili uini to drugo po nalogu suda to se pokazuje nunim, sve u cilju da se ostvari svrha koja se postie naknadom. Dakle u navedenim uslovima, kada je povreeno pravo linosti oteenog, bilo uvredom ili klevetom, odnosno izjavom omalovaavanja, recima pred drugim licima, ili preko tampe, radija, televizije ili kakvog drugog sredstva koje je dostupno graanima, oteeni moe da trai od suda da mu dosudi pored naknade imovinske tete, ako je ona takvim radnjama tetnika priinjena, i naknadu neimovinske tete, koja bi bila izraena u novanom iznosu radi zadovoljenja moralne tete. Ako, pak, oteenom nije priinjena materijalna teta iz razloga koji su prouzrokovali povredu prava linosti, pored objavljivanja presude, odnosno ispravke ili u vezi izjave kojom je povreda uinjena, sud moe obavezati tetnika i na novanu naknadu neimo vinske tete, ako nae da novana naknada u vezi nastalog sluaja povrede prava linosti predstavlja dovoljnu satisfakciju oteenom, vodei pri tom rauna o krivici, odnosno teini nanete tete, stoje saglasno odredbama lana 200. ZOO. U sudskoj praksi su najee beleeni oni sluajevi koji su se odnosili na povredu prava linosti primenom Zakona o javnom informisanju. Prema Zakonu o javnom informisanju (lan 79.), svako lice na koje se odnosi netana, nepotpuna ili druga informacija ije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, kao i lice kome nije objavljena ispravka, odgovor ili druga informacija, ije objavljivanje ima pravo da trai od javnog glasila, u skladu sa ovim zakonom, a koje zbog njenog objavljivanja, odnosno neobjavljivanja trpi tetu, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne tete u skladu sa optim propisima i odredbama ovog zakona, nezavisno od drugih pravnih sredstava koja tom licu stoje na raspolaganju. Odgovorni urednik (prema lanu 90. istog zakona) je duan da presudu kojom je izreena obaveza naknade tete objavi bez ikakvog komentara i bez odlaganja, a najkasnije u drugom narednom broju dnevne tampe, odnosno u drugoj narednoj dnevnoj emisiji od pravnosnanosti presude. Ako odgovorni urednik ne bi postupio u skladu sa odredbom iz prethodnog stava, sud nadlean za donoenje reenja o izvrenju presude, na predlog tuioca, izrekao bi odgovornom uredniku novanu kaznu, po odredbama zakona kojim se ureuje izvrni postupak, i doneo reenje o izvrenju odluke o toj novanoj kazni. I prema Zakonu o autorskom i drugim srodnim pravima propisana je zatita autora (lan 177.), u tom smislu da tubom moe da zahteva naknadu imovinske tete i objavljivanje presude o troku tuenog. Pravo na tubu autor ostvaruje po osnovu naknade neimo vinske tete zbog povrede njegovih moralnih prava.
330

Sudska praksa Povreda prava linosti nematerijalna teta objavljivanje presude U sluaju povrede prava na privatni ivot, lice ije je pravo povreeno moe tubom protiv odgovornog urednika javnog glasila zahtevati, pored ostalih prava utvrenih u zakonu, i naknadu materijalne i nematerijalne tete, kao i objavljivanje presude. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, u javnom glasilu "W" br. 2 od 7.5.2003. godine, na strani 12. i 13. u rubrici "DD", objavljenje lanak "DD", u kome je opisan susret tuilje i EE. Novinar glasila "VV" dogovorio je intervju sa tuiljom ali je nije obavestio da e biti prisutan EE sa kojim tuilja ima maloletno dete. U spornom tekstu je navedeno da se tuilja im je videla ko sedi za stolom okrenula i otila, a potom je objavljen razgovor sa EE, u kome je on naveo da mu je tuilja nakon njihovog razlaza slala neke kriminalce na vrata da mu prete, da ga je jednom prilikom prijavila policiji zbog uznemiravanja, a sve to poto je traio da via zajedniko dete, da nije eleo da igra kako njena majka svira, da tuilja bez majke ne radi nita, da se uverio da ljudi iz Z, postoje tuilja odatle, ive u matrijarhatu i da kod njih mukarac ne igra gotovo nikakvu ulogu, ali da on ne odustaje da se bori za svoje dete i pored njenih pria i zloupotreba. Zatim je naveo daje tuilja kada je doneta odluka o tome da ima pravo da via dete, otila i od nekog lekara dobila uverenje daje dete krhkog zdravlja i da ne srne da se izvodi iz kue i pored dogovora da mu je doputala da dete via samo ponedeljkom, ali se ni tada nije pojavljivala, da bi na kraju izmislila priu o tome kako nije sigurna daje on uopte otac deteta. U spornom tekstu dalje je navedeno da verzija koju bi tuilja novinarima dala nije dobijena, iako je tu priliku tuilja imala. Pored ovog teksta, objavljene su i fotografije, snimljene iz daljine, na kojima se vidi vie osoba, a izmeu ostalog, to nije sporno, i sama tuilja, kako dolazi na splav i sa njega odlazi. Kod tako utvrenog injeninog stanja, pravilan je zakljuak prvostepenog suda da informacija koja se odnosi na maloletno dete tuilje, a u vezi sa osporavanjem oinstva, predstavlja informaciju iz privatnog ivota tuilje koja se na osnovu odredbe l. 43. u vezi sa l. 41. Zakona o javnom informisanju nije smela objaviti bez pristanka tuilje. Tueni nije imao saglasnost tuilje za objavljivanje, pa je tuilja na osnovu l. 46. st. 1. ta. 3. i 4. istog propisa ovla-ena da trai naknadu nematerijalne tete koju je time pretrpela, kao i objavljivanje presude. Imajui u vidu sve okolnosti sluaja posebno injenicu da su ove informacije iznoene i ranije u drugim glasilima, po oceni drugostepenog suda, pravilno je prvostepeni sud primenom l. 223. ZPP, odmerio visinu nematerijalne tete koja tuilji pripada za pretrpljene duevne bolove zbog povrede prava linosti u iznosu od 100.000,00 dinara, dok je preko ove visine zahtev tuilje neosnovan. Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i kada je odbio tubeni zahtev tuilje za naknadu budue nematerijalne tete, jer sud prilikom odmeravanja visine ove tete ima u vidu duevne bolove koje tuilja trpi i koje e trpeti ubudue, te za iste dosuuje jedan iznos naknade. Neosnovano se albom tuenog osporava injenino stanje utvreno oalbenom presudom. U provedenom postupku prvostepeni sud je proitao sve materijalne dokaze, vodei rauna kako o navodima parninih stranaka tako i o sadrini materijalnih dokaza, te navodei sve relevantne injenice koje ova dokazna sredstva ine podobnim. Stoga je oalbena presuda doneta pravilnom ocenom izvedenih dokaza, shodno l. 8. Zakona o parninom postupku, a pravilnost utvrenog injeninog stanja albenim razlozima nije dovedena u sumnju jer su u provedenom postupku utvrene sve odlune injenice za donoenje odluke u ovoj parnici. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, G. 71/05); Povreda prava linosti Povrede prava linosti mogu biti osnov materijalne satisfakcije u vidu objavljivanja presude ili ispravke, odnosno povlaenja izjave kojom je povreda uinjena, ali ne mogu biti i osnov naturalne restitucije materijalnopravnog karaktera u smislu objektivnog popravljanja tete naturalnom restitucijom. Iz obrazloenja: U postupku je utvreno da tuioci dugi niz godina bespravno koriste za stanovanje nepokretnosti na lokaciji "Stari aerodrom". U pojedine objekte su se bespravno uselili, a neke izgradili bez administrativnih dozvola, i nepokretnosti koriste bez saglasnosti titulara prava svojine, odnosno korienja, tuenih Republike Srbije i Dravne zajednice SCG. U toku 2002. godine na lokaciji "Stari aerodrom" zapoeti su pripremni radovi za izgradnju objekata. Vei broj lica je raseljen, a tuioci odbijaju da dobrovoljno postupe po odlukama nadlenih upravnih organa, odnosno inspektora Odeljenja za rad i komunalne stambene poslove Optine "NB", od 1.11.2001. godine, na osnovu kojih je donet zakljuak o dozvoli izvrenja od 5.11.2001. godine. Organ uprave nije sproveo prinudno izvrenje reenja o ruenju objekata na navedenoj lokaciji. 331

U ovom sporu tuioci su traili da im tueni solidarno obezbede i dodele odgovarajue stanove za njih i lanove njihovih domainstava, kao vid naknade tete koju supretrpeli usled povrede prava linosti i socijalnih prava. Niestepeni sudovi su zakljuili daje tubeni zahtev tuilaca neosnovan. Prema razlozima sudova zakoniti titulari prava na nepokretnostima imaju pravo pred nadlenim organom traiti osloboenje bespravno zauzete nepokretnosti, pa je obaveza nadlenog organa da po takvom zahtevu postupi. Time nisu povreena prava linosti tuilaca, niti se s pozivom na odredbu lana 199. Zakona o obligacionim odnosima moe zahtevati reenje stambenog pitanja stoje u domenu imovinsko-pravnog odnosa materijalno-pravnog karaktera. Pravilno je izraeno pravno stanovite u pogledu primene relevantnog propisa za ocenu neosnovanosti zahteva tuilaca. Isticanje u reviziji da se prinudnim iseljenjem tuilaca povreuje pravo njihove linosti i da se u smislu lana 199. Zakona o obligacionim odnosima svrha naknade tete moe ostvariti doe lom i ustupanjem odgovarajueg stambenog prostora tuiocima, nije osnovano. Navedenom odredbom je propisano da u sluaju povrede prava linosti sud moe narediti, na troak tetnika, objavljivanje presude, odnosno ispravke i narediti da tetnik povue izjavu kojom je povreda uinjena i to drugo ime se moe ostvariti svrha koja se postie naknadom. Odrednica "to drugo" podrazumeva preduzimanje drugih odreenih radnji kojima se moe, prema postojeim okolnostima sluaja i prirodi same tetne radnje, ostvariti ona svrha koja se inae postie satisfakcijom, kao stoje na primer javno izvinjenje ili pokajanje tetnika zbog uinjene povrede oteenikovog prava linosti i slino. Ukazivanje revidenta da se lan 199. Zakona o obligacionim odnosima primenjuje i u onim sluajevima gde nesumnjivo povreenom licu pripada kako naknada materijalne tete tako i naknada nematerijalne tete, nema znaaja u konkretnom sluaju. Ovde se ne radi o uspostavi preanjih stanja u smislu propisa lana 185. Zakona o obligacionim odnosima, kada je u pitanju materijalna teta zbog unitenja ili oteenja tue stvari jer se u tom sluaju radi o objektivnom popravljanju tete putem naturalne restitucije. Meutim, u smislu lana 199. Zakona o obligacionim odnosima satisfakcija znai subjektivno zadovoljstvo, kojom se ispravlja, brie povreda prava linosti oteenog i dolazi do onog stanja koje je postojalo pre uinjene povrede, to se postie objavljivanjem presude, odnosno ispravke, ili nareenja da tetnik povue izjavu kojom je povreda uinjena, odnosno uspostavom onog stanja u kome se oteeni nalazio pre povrede s obzirom na svoj drutveni poloaj. Suprotno shvatanje revidenta o primeni lana 199. Zakona o obligacionim odnosima, oigledno je rezultiralo iz jedne sasvim povrne i pogrene opservacije. Ono zanemaruje i zamagljuje osnovni smisao i sutinu navedene zakonske odredbe po kojoj povrede prava linosti mogu biti predmet, objekat popravljanja materijalne satisfakcije u vidu objavljivanja presude ili ispravke, odnosno povlaenja izjave kojom je povreda uinjena, ali ne mogu biti i predmet naturalne restitucije materijalnopravnog karaktera u smislu objektivnog popravljanja tete putem naturalne restitucije. Ovakav sadraj naznaene norme u nacionalnom propisu ne moe se u konkretnom sluaju dovoditi u vezu sa Meunarodnim paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima na koji se revident poziva u delu o pravu na smetaj usled iseljenja, stoje oigledno razliito od zahteva koji su tuioci i postavili zasnivajui ga na odredbi lana 199. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2524/05 od 24. av-gusta 2006. godine); Nemogunost ispunjenja i naknada tete (u vezi l. 154.) "Poremeaj na tritu ne oslobaa tuenog odgovornosti za tetu, jer je u vreme ugovora mogao i morao predvideti kao mogue posledice povrede ugovora, a s obzirom na injenice koje su mu u okviru njegove delatnosti tada bile poznate ili morale biti poznate" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 2375/01).

Novana naknada (l. 200. ZOO)

Neimovinska teta (moralna) predstavlja povredu neimovinskih (linih) prava oteenog. Za neimovinsku tetu se kae da se ona sastoji u povredi moralne imovine. Pod moralnom imovinom podrazumevaju se sva lina dobra, koja pripadaju jednom licu, a to su: telesni integritet, zdravlje, sloboda, ast, estetski izgled, i dr. Ova dobra predstavljaju, u stvari, objekt neimo vinske tete. Naknada za neimo vinsku (moralnu) tetu dosuuje sud u novcu, vodei rauna o znaaju povreenog dobra i cilju kome slui ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje tenjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i drutvenom svrhom. Kod izlaganja naknade za imovinsku tetu reeno je daje odgovorno lice u prvom redu duno da uspostavi stanje koje je bilo pre no stoje teta nastala. Ako uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja potpuno tetu, odgovorno liceje duno da za ostatak tete da naknadu u novcu. Ako, pak, uspostavljanje ranijeg stanja nije mogue ili kad sud smatra da nije nuno da to uini odgovorno lice, sud e odrediti da ono isplati oteeniku odgovarajui iznos novca na ime naknade tete. Naknadu u novcu sud uvek dosuuje oteeniku kad on to zahteva.
332

Meutim, kada se radi o naknadi nematerijalne tete, ne moe se govoriti o uspostavljanju preanjeg stanja (naturalnoj restituciji), niti o ekvivalentnoj novanoj naknadi. Istina, moe se donoenjem i objavljivanjem osuujue krivine presude protiv tetnika zbog krivinog dela uvrede i klevete (povrede asti, ugleda i dr. ) otkloniti prouzrokovana neimovinska teta oteenom, uvreenom i oklevetanom. No, ne postoje drage mogunosti za obeteenje oteenog, osim novane naknade, koja se kao i kod imovinske tete uzima kao sredstvo za obeteenje lica, kome je prouzrokovana neimo vinska (moralna) teta. Kod imovinske tete novanom naknadom se pokriva pretrpljena prosta teta, pa i izmakla dobit. Kod neimovinske tete dosuuje se izvesna novana naknada oteenom za pretrpljenu tetu kad sud nae daje takva novana naknada opravdana teinom krivice tetnika ili teinom nanesene tete. U stvari, novanom naknadom za neimo vinsku tetu ide se na otklanjanje onog subjektivnog poremeaja izazvanog u linosti oteenika (bol, strah, tuga, patnja, povreena ast, lino dostojanstvo i dr.). Polazei od toga da neimo vinska teta predstavlja povredu neimo vinskih (linih) dobara oteenog (telesni integritet, zdravlje, sloboda, ast, estetski izgled i dr. ), a koja se povreda ne izraava neposredno u povredi imovinskih prava oteenog (u obliku stvarne, proste tete i izgubljene dobiti), u pravnoj teoriji i sudskoj praksi je ukazano na izvesne vidove, oblike neimo vinske (moralne) tete. Ti vidovi, odnosno oblici ne mogu se smatrati iskljuivim, jer se u odreenim situacijama mogu iskazati i drugi vidovi, odnosno oblici neimovinske tete, zbog kojih se priznaje sudska zatita. Meutim, ako neki oblici sete i imaju neka obeleja slina nematerijalnoj teti, kao stoje na primer povreda asti i irenje neistinitih navoda, takva teta se smatra materijalnom tetom u smislu odredaba lana 198. Zakona o obligacionim odnosima. Naime, odredbama tog lana propisano je da ko drugom povredi ast, kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o prolosti, o znanju, o sposobnosti drugog lica, ili o emu drugom, a zna ili bi morao znati da su neistiniti, i time mu prouzrokuju materijalnu tetu, duan je daje nadoknadi. Primeri za to navedeni su u delu o materijalnoj teti. Odredbe lana 200. ZOO imaju u vidu vie oblika nematerijalne tete kao posledice povrede tela ili smrti bliskog srodnika, za koje se dosuuje novana naknada. To su: a) za pretrpljene fizike bolove; b) za pretrpljene duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti, v) za naruenost; g) za povredu ugleda, asti, slobode ili prava linosti; d) zbog smrti bliskog lica i ) za strah. U jednoj presudi (Rev. 41/07 od 14. marta 2007. godine), Vrhovni sud Srbije je objasnio pojam pravine novane naknade za nematerijalnu tetu, ija sentenca glasi: Dosuivanje pravine novane naknade nematerijalne tete zbog neosnovanog pritvora metodom obrauna tete po jednom danu provedenom u pritvoru nije primereno ideji moralne satisfakcije", a njeno obrazloenje glasi: "Prema utvrenom injeninom stanju tuilac je 21.4.2003. godine lien slobode od strane MUP-a RS, zbog postojanja osnovane sumnje da bi svojim daljim boravkom na slobodi ugrozio bezbednost drugih graana Republike, a reenjem istranog sudije Okrunog suda u P. od 23.4.2003. godine odreen mu je pritvor zbog osnovane sumnje daje uinio krivino delo zloupotrebe slubenog poloaja i krivino delo falsifikovanja slubene isprave. Pritvor je ukinut reenjem Okrunog suda u P. od 15.8.2003. godine, a istraga je obustavljena 26.7.2005. godine zbog odustanka Okrunog javnog tuioca od krivinog gonjenja. Tuilac je u pritvoru proveo 117 dana. U vreme pritvaranja tuilac je u dnevnim listovima okarakterisan kao jedan od organizatora kriminalne grupe koja se bavi kraom i preprodajom nafte (objavljena mu je fotografija). Bio je izloen torturi u cilju iznude priznanja i boravio je u veoma loim pritvorskim uslovima (sa vie lica, vlanom prostoru i visokom dnevnom temperaturom u prostorijama). Na tako utvreno injenino stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tuiocu dosuena naknada nematerijalne tete na osnovu lana 200. ZOO. Poseban osnov odgovornosti tuene nije osporen u toku postupka (lan 245. ranijeg ZKP i 172. ZOO). Meutim, osnovano se u reviziji istie daje naknada nematerijalne tete previsoko odmerena i da je u suprotnosti sa pravilom iz lana 200. ZOO. Naknada nematerijalne tete predstavlja satisfakciju (zadovoljenje) kojom se ublaavaju poremeaji u duhovnoj (psihikoj) sferi oteenog. Ona nije cena bola koji se trpi i ne predstavlja supstituciju imovinskih vrednosti umesto linih dobara. Tuilac je protiv svoje volje rtva postupka koji se pokazao neosnovanim. Takav postupak, a naroito loi pritvorski uslovi i policijska tortura u cilju iznude priznanja (povreena je Konvencija o zabrani torture), poremetili su mir i njegovu psihiku ravnoteu, povredili ast, ugled i dostojanstvo to sve uzrokuje intenzivne i dugotrajne duevne bolove. Novcem kao optim merilom vrednosti oteenom se omogu333

uje da pribavi sebi izvesnu prijatnost, radost, uivanje ili neko zadovoljstvo u najirem smislu reci, tako da se u njegov psihiki ivot unese jedan pozitivan i aktivan elemenat nasuprot bolu koji trpi. Ta novana svota u cilju obeteenja zavisi od vie faktora i svih okolnosti sluaja. Za ove vidove tete meu najrelevantnije faktore spada vreme boravka u pritvoru; uslovi boravka i humanost zatvorskih uslova; ponaanje straara i zatvorskog osoblja; nanoenje verbalnih i realnih uvreda i torture; nedostatak radnog angaovanja; ali to nisu jedine okolnosti koje se moraju uzeti u obzir. Na visinu naknade za ovaj vid nematerijalne tete utiu i vrsta krivinog dela koje je bilo predmet istrage, natpisi u tampi, radio televiziji i opte interesovanje javnosti o suenju, korienje sredstava rehabilitacije i injenica da li je oteeni zahtevao objavljivanje presude na osnovu saoptenja posle neopravdanog pritvora; ivotno doba lica koje je neosnovano lieno slobode i njegovo porodino stanje; zanimanje, drutvena aktivnost, raniji neporoni ivot, ranija neosuivanost; smanjeni izgledi za napredovanje u slubi; ogranienja u obavljanju politikih i drutvenih funkcija; omalovaavanje i neprihvatanje u mestu prebivalita i radnoj sredini i druge okolnosti. U konkretnom sluaju sudovi su pravilno vrednovali duinu trajanja neosnovanog pritvora, policijsku torturu i loe zatvorske uslove, porodinost tuioca, negativne natpise u tampi i injenicu da je posredno zbog olakanja svog poloaja i izlaska iz pritvora raskinuo radni odnos po svojoj volji. Meutim, u ovom sluaju za ocenu visine pravine naknade postoje razlozi koji utiu na njeno smanjenje. Naime, kao to je istaknuto, broj provedenih dana u neosnovanom pritvoru je veoma vana okolnost ali ne i jedina. U ovom sluaju dosuena visina (1.170.000,00 dinara) ukazuje daje prvostepeni sud vrio "tarifiranje" naknade neimovinske tete po jednom danu raunajui svaki dan iznosom od 10.000,00 dinara. Takav nain obrauna i dosuivanja neimovinske tete (u ovom sluaju zbog neosnovanog pritvora) nije primeren ideji moralne satisfakcije zbog mnotva razloga koji mogu uticati na smanjenje ili poveanje naknade. Sudovi nisu cenili injenicu da tuilac nije koristio u cilju obeteenja institut rehabilitacije iz lana 546. ranije vaeeg ZKP, po kome e se na zahtev oteenog lica u sluaju neopravdane osude i neosnovanog lienja slobode ako je sluaj prikazan u sredstvima javnog informisanja, pa je time dolo do povrede ugleda tog lica objaviti u novinama ili drugom javnom sredstvu informisanja, saoptenje o odluci iz koje proizilazi neosnovanost lienja slobode. Sa druge strane niestepeni sudovi nisu dali pravi znaaj injenici da tuilac inae ovek srednjih godina nije u sredstvima javnog informisanja, a ni u zahtevu za sprovoenje istrage prikazan kao glavni organizator grupe koja je navodno vercovala i preprodavala naftu, niti je zauzimao u ranijem preduzeu rukovodee mesto (bio je savetnik u personalnoj slubi). Istaknute injenice i pravna priroda naknade neimovinske tete (moralna satisfakcija), okolnost da ona nema kazneni karakter, da zavisi od ekonomskog stanja drutva (drave) u kome se dosuuje i da poetni postupak dravnih organa sprovoenje istrage i pritvaranje nije bio nezakonit (postojala je osnovana sumnja), sve zajedno predstavljaju okolnosti zbog kojih Vrhovni sud smatra da pravina novana naknada za ovaj jedinstveni vid tete treba da iznosi 800.000,00 dinara. Iz svih istaknutih razloga dosuivanje naknade u visini koja je traena (prvostepeni sud je zahtev usvojio u celini) bilo bi u suprotnosti sa znaajem povreenih dobara i cilju kome ta naknada slui, a pogodovalo bi tenjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i drutvenom svrhom (lan 200. stav 2. ZOO), zbog ega je tubeni zahtev delimino odbijen kao neosnovan". I drugi sluaj. Naknada nematerijalne tete predstavlja satisfakciju (zadovoljenje) kojom se ublaavaju poremeaji u duhovnoj (psihikoj) sferi oteenog. Ona nije cena bola koji se trpi i ne predstavlja supstituciju imovinskih vrednosti umesto linih dobara. Tuilac je protiv svoje volje rtva postupka koji se pokazao neosnovanim. Takav postupak, a naroito loi pritvorski uslovi i policijska tortura u cilju iznude priznanja (povredena je Konvencija o zabrani torture), poremetili su mir i njegovu psihiku ravnoteu, povredili ast, ugled i dostojanstvo to sve uzrokuje intenzivne i dugotrajne duevne bolove. Novcem kao optim merilom vrednosti oteenom se omoguuje da pribavi sebi izvesnu prijatnost, radost, uivanje ili neko zadovoljstvo u najirem smislu reci, tako da se u njegov psihiki ivot unese jedan pozitivan i aktivan elemenat nasuprot bolu koji trpi. Ta novana svota u cilju obeteenja zavisi od vie faktora i svih okolnosti sluaja. Za ove vidove tete meu najrelevantnije faktore spada vreme boravka u pritvoru; uslovi boravka i humanost zatvorskih uslova; ponaanje straara i zatvorskog osoblja; nanoenje verbalnih i realnih uvreda i torture; nedostatak radnog angaovanja; ali to nisu jedine okolnosti koje se moraju uzeti u obzir. Na visinu naknade za ovaj vid nematerijalne tete utiu i vrsta krivinog dela koje je bilo predmet istrage, natpisi u tampi, radio televiziji i opte interesovanje javnosti o suenju, korienje sredstava rehabilitacije i injenica da l i j e oteeni zahtevao objavljivanje presude na osnovu saoptenja posle neopravdanog pritvora; ivotno doba lica koje je neosnovano lieno slobode i njegovo porodino stanje; zanimanje, drutvena aktivnost, raniji neporoni ivot, ranija neosuivanost; smanjeni izgledi za napredovanje u slubi; ogranienja u obavljanju politikih i drutvenih funkcija; omalovaavanje i neprihvatanje u mestu prebivalita i radnoj sredini i druge okolnosti.
334

U konkretnom sluaju sudovi su pravilno vrednovali duinu trajanja neosnovanog pritvora, policijsku torturu i loe zatvorske uslove, porodinost tuioca, negativne natpise u tampi i injenicu da je posredno zbog olakanja svog poloaja i izlaska iz pritvora raskinuo radni odnos po svojoj volji. Meutim, u ovom sluaju za ocenu visine pravine naknade postoje razlozi koji utiu na njeno smanjenje. Naime, kao to je istaknuto broj provedenih dana u neosnovanom pritvoru je veoma vana okolnost ali ne i jedina. U ovom sluaju dosuena visina (1.170.000,00 dinara) ukazuje daje prvostepeni sud vrio "tarifiranje" naknade neimovinske tete po jednom danu raunajui svaki dan iznosom od 10.000,00 dinara. Takav nain obrauna i dosuivanja neimovinske tete (u ovom sluaju zbog neosnovanog pritvora) nije primeren ideji moralne satisfakcije zbog mnotva razloga koji mogu uticati na smanjenje ili poveanje naknade. Sudovi nisu cenili injenicu da tuilac nije koristio u cilju obeteenja institut rehabilitacije iz lana 546. ranije vaeeg ZKP po kome e se na zahtev oteenog lica u sluaju neopravdane osude i neosnovanog lienja slobode ako je sluaj prikazan u sredstvima javnog informisanja, pa je time dolo do povrede ugleda tog lica objaviti u novinama ili drugom javnom sredstvu informisanja, saoptenje o odluci iz koje proizilazi neosnovanost lienja slobode. Sa druge strane niestepeni sudovi nisu dali pravi znaaj injenici da tuilac inae ovek srednjih godina nije u sredstvima javnog informisanja, a ni u zahtevu za sprovoenje istrage prikazan kao glavni organizator grupe koja je navodno vercovala i preprodavala naftu niti je zauzimao u ranijem preduzeu rukovodee mesto (bio je savetnik u personalnoj slubi). Istaknute injenice i pravna priroda naknade neimovinske tete (moralna satisfakcija), okolnost da ona nema kazneni karakter, da zavisi od ekonomskog stanja drutva (drave) u kome se dosuuje i da poetni postupak dravnih organa sprovoenje istrage i pritvaranje nije bio nezakonit (postojala je osnovana sumnja), sve zajedno predstavljaju okolnosti zbog kojih Vrhovni sud smatra da pravina novana naknada za ovaj jedinstveni vid tete treba da iznosi 800.000,00 dinara. Iz svih istaknutih razloga dosuivanje naknade u visini koja je traena (prvostepeni sud je zahtev usvojio u celini) bilo bi u suprotnosti sa znaajem povreenih dobara i cilju kome ta naknada slui a pogodovalo bi tenjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i drutvenom svrhom (lan 200. stav 2. ZOO), zbog ega je tubeni zahtev delimino odbijen kao neosnovan."

A. NAKNADA ZA PRETRPLJENE FIZIKE BOLOVE

Naknada za pretrpljene fizike bolove dosuuje se samo povreenom licu, a ne i njegovim srodnicima. Visina naknade zavisi od teine telesnog oteenja, imajui u vidu i eventualno due leenje, koje obuhvata i nove hirurke zahteve i odreene oblike rehabilitacije. Fiziki bol se procenjuje sa stanovita njegovog intenziteta i vremena trajanja, od ega zavisi i visina novane naknade koja se dosuuje. Pri tom se ceni i subjektivni momenat, jer se on razliito manifestuje kod ljudi koji trpe fizike bolove. U jednoj odluci suda zauzet je pravni stav da kod odreivanja visine naknade za fizike bolove treba uzeti u obzir i subjektivni momenat, "jer intenzitet i duina trajanja bolova , koji se pored teine povrede uzimaju u obzir kod odreivanja visine naknade za pretrpljene bolove, esto zavisi i od subjektivnih momenata, s obzirom da kod nekih lica povrede normalno bre nestaju, a kod drugih je normalno da zaraenje due traje, te i bolovi due traju". Bolovi su po svom intenzitetu klasifikovani kao slabi, srednji, jaki ili naroito jaki, naravno sve to sa stanovita teine tete na organizam, odnosno zdravlje oteenog. Inae, sud odreuje visinu po slobodnoj oceni, saglasno odredbama lana 224. Zakona o parninom postupku, naravno uz prethodno pribavljeno miljenje lekara vetaka. U protivnom, slobodno sudijske uverenje ne bi imalo znaaja, jer sud nije struan za oceni stepena fizikih bolova, ali se sud, uz korienje nalaza vetaka, mora kretati u granicama koje sudska praksa upuuje za odreene sluajeve. Da bi oteeno lice ostvarilo pravo na naknadu za pretrpljene fizike bolove, potrebno je i utvrene o kojoj se vrsti intenziteta bolova radi. Tako je u jednoj odluci Vrhovni sud Srbije zauzeo pravni stav, koji se i dalje evidentira u sudskoj praksi, a naime da se "naknada tete za pretrpljene fizike bolove, po pravilu, ne dosuuje ako je u pitanju laka telesna povreda, jer je pretpostavka da takva povreda nema za posledicu fizike bolove koji su jakog intenziteta i dueg trajanja. Meutim, izuzetno, ako bi povreda okvalifikovana kao laka telesna povreda, imala za posledicu fizike bolove srednjeg intenziteta i dueg trajanja, naknada tete u takvom sluaju bila bi opravdana".

335

Sudska praksa
Novana naknada za pretrpljene fizike bolove Naknada tete i za pretrpljene fizike bolove - u sluaju lake telesne povrede Oteeni izuzetno ima pravo na naknadu nematerijalne tete za pretrpljene fizike bolove zbog lake povrede, ako su ti bolovi bili jaeg ili srednjeg intenziteta i ako su due trajali. Prema obrazloenju Prvostepeni sud je utvrdio da su tuenici tuiocu naneli lake telesne povrede i daje zbog nanetih povreda leen u bolnici 10 dana. Tuenici su za izvreno krivino delo lake telesne povrede pravnosnanom presudom osueni na kaznu zatvora u trajanju od po dva meseca. Utvreno je da su fiziki bolovi koje je tuilac trpeo us led nanete lake telesne povrede bili srednjeg intenziteta i da su trajali od 10 do 12 dana. Na osnovu ovako utvrenog injeninog stanja prvostepeni sud je zakljuio, a drugostepeni sud je to prihvatio, da tuilac ima pravo na naknadu neimovinske tete za ovako pretrpljene fizike bolove, pa su tuenici solidarno obavezani da tuiocu plate na ime naknade ovog vida neimovinske tete 3.000 dinara. Povodom revizije tuenika Vrhovni sud je zakljuio da oteeni, po pravilu, nema pravo na naknadu neimovinske tete za pretrpljene fizike bolove koji su posledica nanete lake telesne povrede. Meutim, oteeni izuzetno ima pravo na naknadu neimovinske tete za pretrpljene bolove usled nanete lake telesne povrede, ako su oni bili jakog ili srednjeg intenziteta i ako su due trajali, kao stoje sluaj sa tuiocem. Zbog toga je revizija tuenika odbijena kao neosnovana (prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 627/82); "Fiziki bolovi, koje usled povrede pretrpi neko lice, predstavljaju vid nematerijalne tete, za koju povreenom pripada pravo na novanu naknadu. Visina te naknade zavisi od intenziteta bolova i vremena njihovog trajanja i treba da predstavlja satisfakciju trpljenjima kojima je povr edeni bio izloen" (Vrhovni sud Srbije, G. 1024/77); "Naknada nematerijalne tete zbog pretrpljenih fizikih bolova, koji su posledica nanete lake telesne povrede, moe se dosuditi oteenom samo izuzetno ako su. pretrpljeni fiziki bolovi bili jakog ili srednjeg intenziteta, i ako su due trajali" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 627/82); "Povreenom licu, koje je trpelo fizike bolove, pripada pravo na naknadu ovog vida neimovinske tete, a njena visina zavisi od intenziteta i vremena trajanja tih bolova, to se utvruje vetaenjem. Dosueni iznos treba da predstavlja pravinu naknadu prema teini trpljenja, kako bi se na taj nain povreenom pruila odgovarajua satisfakcija " (Vrhovni sud Srbije, G. 3046/73); "Nelagodnost u toku leenja (na primer, kraa nesvestica, hospitalizacija, vezanost za krevet, vrste imobilizacija i fiksacija, rengensko snimanje, operacije, infuzije, transfuzije, injekcije, previjanje rana i odstranjivanje avova, upotreba invalidskih kolica, bolovanje, poseivanje ambulante, fizioterapija Ud.), koje trpi oteeni, razmatraju se u okviru naknade za fizike bolove. Da li i pod kojim uslovima moe pojedina od navedenih nelagodnosti prerasti u kakav druga samostalni vid nematerijalne tete (na primer, duevni bolovi zbog umanjenja ivotne aktivnosti) treba ocenjivati uzimajui u obzir sve okolnosti sluaja" (Zakljuak Savetovanja predstavnika Saveznog suda, vrhovnih sudova republika i autonomnih pokrajina i Vrhovnog vojnog suda o problemima nematerijalne tete, od 15. i 16. oktobra 1986. godine).

B. NAKNADA ZA PRETRPLJENE DUEVNE BOLOVE ZBOG SMANJENJA ILI GUBITKA OPTE IVOTNE AKTIVNOSTI Naknada za pretrpljene duevne bolove zbog umanjenja ili gubitka opte ivotne aktivnosti predstavlja
vid neimovinske tete koja nastaje onda kada usled telesne povrede kod povreenog nastupi nemogunost, ili smanjena mogunost funkcionisanja organa u celini, ili jednog njegovog dela, to dovodi do toga da povree-ni ne moe vriti uopte, ili moe vriti ogranieno i uz pojaane napore i tegobe, opte ivotne funkcije i aktivnosti, kao to su kretanje, vrenje svakodnevnih radnji u ivotu, obavljanje fiziolokih funkcija, ili zadovoljenje drugih optih ili uobiajenih ivotnih potreba. U sutini, dakle, smanjenje opte ivotne aktivnosti manifestu]e se kao fiziki i psihiki bol, ili kao obe ove vrste bola ujedno, ili zbog ulaganja napora da bi vrio pokrete i obavljao radnje u zadovoljavanju obinih, redovnih i svakodnevnih ivotnih potreba i interesa kako je to u saetom smislu naveo sud u jednoj odluci. U pogledu poveanih napora u sudskoj praksi zauzet je pravni stav da poveani napori u radu koji su uslovljeni oteenjem organizma i koji su, usled toga, potrebni u cilju postizanja izvesnog radnog uspeha i u re336

zultatu, izvesnog linog dohotka, ne predstavljaju imovinsku tetu. Naknada za poveane napore ne ulazi u okvir naknade tete za umanjenje radne sposobnosti, jer je ova, kako je pomenuto, po svojoj prirodi imovinska teta. Poveani napori usled oteenja organizma pojavljuju se pak, kao neimovinska teta i kao takva ulazi u okvir umanjenja tzv. opte ivotne sposobnosti, pa se i naknada za poveane napore kvalifikuje kao naknada za neimovinsku tetu. To vredi i u sluaju kad je potrebno ulaganje poveanih napora u radu kojim se stie lini dohodak, (odnosno u radu koji ima privredni znaaj). To znai da naknada za umanjenje tzv. opte ivotne sposobnosti kao vid neimovinske tete, obuhvata ne samo naknadu za ono to oteeni trpi usled oslabljenja organizma i njegovih funkcija prilikom zadovoljavanja svojih neposrednih ivotnih potreba ve i uopte, u neprivrednom radu, kao i naknadu za poveanje napora u radu kojim se stie i dohodak. Zbog toga, prilikom odmeravanja novane naknade za ovaj vid neimo vinske tete, sudovi vode rauna o tegobama koje oteeni trpi, i to kako u svakodnevnom ivotu, tako / za vreme rada, pa u skladu sa takvim naporima, odnosno trpljenjem, odmeravaju i novanu naknadu za pretrpljene duevne bolove zbog umanjenja ili gubitka opte ivotne aktivnosti. Kod utvrivanja visine ovog oblika naknade tete uzima se u obzir, pored procenta umanjenja ivotne aktivnosti, utvren od strane lekara vetaka, i uzrast, odnosno starost oteenog lica, zatim poslove koje je oteeni obavljao do povreivanja, kao i drugi elementi koji imaju znaaja za utvrivanje da naknada tete bude manja ili vea od one koja bi zavisila samo od stepena povrede oteenog lica.

Sudska praksa
Povreda slobode - nematerijalna teta za pretrpljene duevne bolove Protivpravno zadravanje u pritvoru predstavlja osnov za dosuenje pravine novane naknade, kao satisfakcija za pretrpljene duevne bolove i uspostavljanje naruene psihike ravnotee. Prema obrazloenju Kod utvrenog injeninog stanja, pravilan je zakljuak niestepenih sudova daje tuena odgovorna za tetu zbog nezakonitog rada njenih organa, prema l. 172. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima. U konkretnom sluaju, tuilac je prinudno doveden i zadran u slubenim prostorijama - lien slobode u periodu od 25.03.2003. godine do 18.04.2003. godine. Zadravanje je odreeno na osnovu Naredbe vd. predsednika Republike o posebnim merama koje se primenjuju za vreme vanrednog stanja od 12.03.2003. godine. Meutim, odlukom Ustavnog suda Republike Srbije U. br. 93/2003 od 08.07.2004. godine utvreno je da su neke odredbe Naredbe o posebnim merama, koje su se primenjivale za vreme vanrednog stanja bile u nesaglasnosti sa Ustavom Republike Srbije, kao i l. 14. i 15. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama. U delu koji se odnosi na duinu zadravanja ("do 30 dana"), proglaena je neustavnom i nezakonitom. Prema l. 229. st. 1. Zakonika o krivinom postupku ("SI list SRJ" br. 70/2001, sa izmenama, "SI. glasnik RS" br. 58/2004 sa izmenama), organ unutranjih poslova moe izuzetno zadrati neko lice radi prikupljanja obavetenja ili sasluavanja najdue 48 sati od asa lienja slobode, odnosno odazivanja na poziv. lanom 2. i 3. Zakona o unutranjim poslovima ("SI. glasnik RS" br. 25/2000, 8/2001), propisano je da se unutranji poslovi obavljaju na nain kojim se svakom oveku i graaninu obezbeuje jednaka zatita i ostvarivanje njegovim Ustavom utvrenih sloboda i prava, kao i da se u obavljanju tih poslova mogu primenjivati samo mere prinude koje su predviene zakonom i kojima se sa najmanje tetnih posledica za graane i druge organizacije postie izvrenje tih poslova. U ovom sluaju, zadravanje tuioca trajalo je due od 48 asova. Protiv njega nije pokrenut krivini postupak, nije podignut zahtev za sprovoenje istrage ili optunica. Takvo zadravanje tuioca bilo je protivpravno, zbog ega je trpeo duevne bolove, pa sa osnovom potrauje naknadu nematerijalne tete, prema l. 560. Zakonika o krivinom postupku. Nisu osnovani revizijski navodi daje dosueni iznos nematerijalne tete prenisko odmeren. Imajui u vidu sve okolnosti ovog sluaja, a posebno duinu i nain ogranienja slobode, kao i nastale posledice, Vrhovni sud nalazi da dosueni iznos predstavlja pravinu novanu naknadu - satisfakciju tuiocu, kojom e se uspostaviti njegova naruena psihika ravnotea, prema l. 200. Zakona o obligacionim odnosima. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1532/06). Povreda prava linosti -visina pravine novane naknade za pretrpljene duevne bolove Osim duine vremena provedenog u pritvoru i ostalih okolnosti koje opredeljuju visinu naknade nematerijalne tete zbog neosnovanog pritvaranja, sud voditi rauna i o uslovima pod kojima je oteeni dran u pritvoru.
337

Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac je neosnovano bio u pritvoru u periodu od 06.04.1999. do 04.06.1999. godine. Pravnosnanom presudom Optinskog suda u C. od 08.04.2003. godine, na osnovu lana 354. stav 1. taka 1. ZKP, prema tuiocu, kao optuenom, odbijena je optuba daje izvrio krivino delo teke krae iz lana 166. stav 1. taka 6. KZRS. Kod takvog stanja stvari, tuilac, na osnovu odredaba lana 560. stav 1. taka 1, ZKP, ima pravo na naknadu tete. U konkretnom sluaju, to je naknada nematerijalne tete za pretrpljene duevne bolove zbog povrede ugleda, asti, slobode i prava linosti, saglasno lanu 200. Zakona o obligacionim odnosima, kako su to pravilno nali i niestepeni sudovi. Meutim, visina pravine novane naknade, po oceni ovog suda, nije odmerena u skladu sa odredbama lana 200. stav 2. ZOO (prvostepeni sud je dosudio 850.000,00 dinara, a drugostepeni 300.000,00 dinara). Citiranom zakonskom odredbom predvieno je da e prilikom odluivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne tete, kao i o visini njene naknade, sud voditi rauna o znaaju povreenog dobra i cilju kome slui ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje tenjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i drutvenom svrhom. Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac je bio u pritvoru Okrunog suda u______, i to za vreme NATO bombardovanja. Ove okolnosti, (vreme i mesto boravka u pritvoru), same po sebi, dodatno su uticale na duevne bolove koje je tuilac trpeo, jer mu je lina bezbednost bila posebno ugroena, a on bez ikakvih uslova da sam pobolja svoj nepovoljan poloaj, dok su mu mogunosti kretanja i boravka na sveem vazduhu, kao i mogunost optenja sa porodicom, koja je ivela na Kosovu i Metohiji, bile ograniene i daleko ispod mere uobiajene za pritvorske uslove, to je utvreno u prvostepenom postupku, pa zato i one moraju biti posebno cenjene, osim duine vremena provedenog u pritvoru i ostalih okolnosti koje su imali u vidu niestepeni sudovi. Stoga Vrhovni sud nalazi da pravina novana naknada za pretrpljene duevne bolove tuioca, prema merilima i kriterijumima vaeim u vreme donoenja prvostepene presude, treba da iznosi 500.000,00 dinara, kao adekvatna satisfakcija tim bolovima, sa pripadajuom zakonskom zateznom kamatom od dana donoenja prvostepene presude, pa do isplate. U tom smislu, Vrhovni sud je, zbog pogrene primene materijalnog prava iz lana 200. stav 2. ZOO, na osnovu lana 407. stav 1. ZPP, preinaio drugostepenu presudu. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3007/05); Uticaj naknade za pretrpljene duevne bolove na naknadu u vezi telesnos oteenja Pri utvrivanju visine pravine novane naknade za pretrpljene duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti, sud e uzeti u obzir i naknadu za telesno oteenje na koju oteeni ima pravo po propisima o invalidskom osiguranju, pa e na osnovu svih okolnosti sluaja i slobodnoj oceni utvrditi u kojoj meri naknada za telesno oteenje utie na visinu novane naknade za ovaj vid nematerijalne tete. Visina naknade utvruje se na isti nain i u sluaju kad sud pravinu naknadu zbog umanjenja ivotne aktivnosti dosuuje u obliku novane rente. Pravo oteenog na naknadu za telesno oteenje uzima se u obzir i kad oteeni odbija da pokrene postupak kod nadlenog organa radi ostvarivanja naknade po tom osnovu. U tom sluaju sud e kao prethodno pitanje sam utvrivati pravo oteenog na naknadu za telesno oteenje, ako iz prirode i stepena telesnog oteenja proizlazi da bi oteeni po propisima o invalidskom osiguranju mogao ostvariti tu naknadu. Iz obrazloenja Zakon o obligacionim odnosima, koji oteenom daje pravo na pravinu novanu naknadu zbog umanjenja ivotne aktivnosti (lan 200. stav 1), propisuje da e prilikom odluivanja o toj naknadi i njenoj visini sud ,, voditi rauna o znaaju povreenog dobra i cilju kome slui ta naknada, ali i o tome da se njom ne pogoduje tenjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i drutvenom svrhom " (lan 200. stav 2). Pravina naknada se dosuuje kad sud ,,nae da okolnosti sluaja, a naroito jaina bolova i straha i njegovo trajanje to opravdava (stav 200. stav 1). Nesumnjivo je da sintagma ,,okolnosti sluaja" obuhvata iri krug relevantnog injeninog stanja nego to je jaina i trajanje duevnih bolova i drugih nelagodnosti zbog umanjenja ivotnih aktivnosti. Zato i pod pretpostavkom da se negativne posledice umanjenja ivotne aktivnosti izraze u trajanju i intenzitetu duevnih bolova i drugih nelagodnosti oteenoga, ostaje da se odredi pravina naknada i s obzirom na druge ,,okolnosti sluaja". Okolnosti sluaja, pak, najee nalau da se dosudi pravina naknada i oteenome koji prima naknadu za telesno oteenje po propisima o invalidskom osiguranju. Kada bi se pravina novana naknada smanjivala za iznos koji prima oteeni po osnovu invalidskog osiguranja, mlaim osobama, koje dugo primaju tu naknadu, gotovo da se ne bi ni mogla dosuditi pravina novana naknada nematerijalne tete zbog umanjenja ivotne aktivnosti. U tom sluaju oteeni koji uiva invalidsku zatitu, bio bi u nepovoljnijem poloaju od onoga koji nema pravo na tu zatitu, jer bi se morao zadovoljiti sa
338

obronom mesenom naknadom za telesno oteenje one svote novca koja se socijalno neosiguranom licu isplauje odjednom, ili bi pravina naknada za umanjenje ivotne aktivnosti bila svedena na simbolian iznos. Iz ovih razloga se ne moe odbijati iznos naknade za tjelesno oteenje od sume koja bi se dosudila na ime pravine naknade onom licu koje nije socijalno osigurano. Naknada za telesno oteenje, prema tome moe se samo uzeti u obzir, prema okolnostima sluaja, pri odreivanju visine pravine naknade (lan 223. Zakona o parninom postupku), bez obzira da ili se ta naknada odreuje u jednom iznosu ili u obliku novane rente (obrono) naelni stav br. 3'/85 XXVIII zajednike sednice Saveznog suda, republikih i pokrajinskih vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda, 6. i 7. novembra 1985. godine. "Lice koje je pretrpelo duevne bolove zbog povrede asti i ugleda ima pravo na pravinu naknadu nematerijalne tete, bez obzira da lije lice koje je svojim ponaanjem prouzrokovalo povredu asti i ugleda osueno krivinom presudom. Za pravo na naknadu nematerijalne tete po ovom osnovu bez znaaja je stoje lice koj e j e prouzrokovalo povredu asti i ugleda oglaeno krivim i osueno pravosnanom krivinom presudom, jer je povreeno lice tr-pelo duevne bolove do pravosnanosti krivine presude, koji su posle toga bili samo ublaeni, a krivinopravna i graanskopravna zatita zbog povrede asti i ugleda se ne iskljuuju " (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 89/78); "Neosnovanim lienjem slobode tuiocu je nanet duevni bol zbog povrede slobode kretanja, a javnim objavljivanjem toga dogaaja nanet mu je duevni bol zbog povrede ugleda. Objavljivanjem u sredstvima javnog informisanja o pokretanju krivinog postupka protiv tuioca za beastee krivino delo naruen je ugled tuioca kao radnog oveka i dolo je do povrede njegove asti, koja pretpostavlja trpljenje jakih duevnih bolova u duem vremenskom trajanju. Pri tome se kod dosuivanja pravine novane naknade ima uzeti u obzir okolnost da je tuilac propustio da u krivinom postupku trai javno objavljivanje daje neosnovano lien slobode" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2794/81); "Duevni bolovi zbog povrede slobode kretanja i duevni bolovi zbog povreda ugleda linosti predstavljaju posebne vidove nematerijalne tete, jer se radi o povredama razliitih prava oveka " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2194/81); "Duevni bolovi zbog neopravdane osude odnosno neosnovanog lienja slobode predstavljaju jedinstveni vid tete, koja obuhvata sve tetne posledice nematerijalne tete vezane za linost oteenog, proistekle iz neopravdane osude, odnosno neosnovanog lienja slobode. Za ovu tetu dosuuje se jedan iznos naknade, pri ijem odmeravanju sud uzima u obzir sve okolnosti sluaja (ugled koji je oteeni ranije uivao u svojoj sredini, odnosno sredini prema njemu posle osude, odnosno lienja slobode, teina i priroda krivinog dela koje mu je stavljeno na teret, vreme trajanja lienja slobode i sve druge okolnosti koje su uticale na prirodu, teinu i trajanje psihikih bolova) " (Zakljuak Savetovanja predstavnika Saveznog suda, vrhovnih sudova republika i autonomnih pokrajina i Vrhovnog vojnog suca o problemima nematerijalne tete, od 15. i 16. oktobra 1986. godine); "Umanjenje ivotne aktivnosti je vid nematerijalne tete, koji nastaje kad us led telesne povrede kod povreenog nastupi nemogunost ili smanjena mogunost funkcionisanja organa u celini, ili jednim delom, usled ega povredeni ne moe vriti uopte, ili moe vriti samo ogranieno i uz pojaane napore i tegobe, opte ivotne funkcije i aktivnosti. Ona se manifestuje u fizikom ili psihikom bolu, ili kao obe vrste bola ujedno, zbog smanjenja funkcionalnosti i aktivnosti organizma, ili zbog ulaganja napora, da bi se vrilo pokretanje organizma i obavljanje radnji u zadovoljavanju obinih, redovnih i svakodnevnih ivotnih potreba " (Vrhovni sud Srbije, G. 2414/77); "Naknada nematerijalne tete zbog pretrpljenih duevnih patnji zbog povrede asti i ugleda u vezi sa neopravdanim optuenjem pripada samo neposredno oteenom licu, a ne i lanovima njegove ue porodice " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 716/83); "Umanjenje ivotne aktivnosti predstavlja vid nematerijalne tete, koji se manifestuje delom u fizikim bolovima trajnog karaktera i u poveanim naporima u obavljanju ivotne aktivnosti, a delom i u duevnom bolu zbog ogranienja koje oteeno lice trpi u vezi sa ivotnim aktivnostima, kojima bi se bavilo da nije povreeno. Novana naknada za taj vid tete dosuuje se nezavisno od injenice da li smanjenje ivotne aktivnosti ima za posledicu i materijalnu tetu, koja se posebno ispituje" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 727/82); "Umanjenje ivotne aktivnosti, kao poseban osnov za naknadu tete zbog duevnih bolova, obuhvata sva ogranienja u ivotnim aktivnostima oteenog, koje je ostvarivao ili bi po redovnom toku stvari u budunosti izvesno ostvarivao. Pod ogranienjem se podrazumeva i vrenje aktivnosti uz poveane napore, ili pod posebnim uslovima. Ovaj vid tete je po pravilu trajnog karaktera, ali novana naknada se moe dosuditi i kad je umanjenje ivotne aktivnosti privremeno, ako je jaeg intenziteta i dueg trajanja, ili ako to posebne okolnosti opravdavaju " (Zakljuak Savetovanja predstavnika Saveznog suda, vrhovnih sudova republika i autonomnih pokrajina i Vrhovnog vojnog suda o problemima nematerijalne tete, od 15. i 16. oktobra 1986. go'dine); 339

"Prilikom odmeravanja novane satisfakcije zbog umanjenja opte ivotne sposobnosti uzimaju se u obzir sve okolnosti koje su od znaaja za veliinu patnji, tegoba, pojaanih napora i drugih psihikih bolova kojima je povreeni, zbog oteenja tela odnosno zdravlja, optereen u njegovim konkretnim uslovima ivota i rada, a takoe i duina ljudskog veka, odnosno duina trajanja psihikih bolova" (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 101/73); "Pri utvrivanju visine pravine novane naknade za pretrpljene duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti, sud e uzeti u obzir i naknadu za telesno oteenje, na koju oteeni ima pravo po propisima o invalidskom osiguranju, pa e na osnovu svih okolnosti sluaja po slobodnoj oceni utvrditi u kojoj meri naknada za telesno oteenje utie na visinu novane naknade za ovaj vid nematerijalne tete. Visina naknade utvruje se na isti nain i u sluaju kad sud pravinu naknadu zbog umanjenja ivotne aktivnosti dosuuje u obliku novane rente " (Naelni stav XXVIII Zajednike sednice Saveznog suda, republikih i pokrajinskih vrhovnih sudova i Vrovnog vojnog suda, od 6. i 7. novembra 1985.); "Naknada tete ivotne zbog smanjene aktivnosti dosuuje se u novanom iznosu i ona predstavlja satisfakciju trpljenjima koja su kod povreenog nastala. Visina te naknade zavisi od stepena umanjenja ivotne aktivnosti i oblika u kome se manifestuje, pri emu se uzima u obzir i ivotno doba oteenog. Tu naknadu sud dosuuje po slobodnom uverenju na osnovu l. 223. ZPP" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 988/80); "Naknada nematerijalne tete zbog umanjenja ivotne aktivnosti i drugih njenih trajnih oblika dosuuje se u jednokratnom novanom iznosu, ali moe, na zahtev oteenog, biti dosuena i u obliku novane rente, ako takav oblik naknade prema okolnostima datog sluaja predstavlja odgovarajuu satisfakciju" (Naelni stav XVII Zajednike sednice Saveznog suda, republikih i pokrajinskih vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda, od 7. i 8. maja 1981. godine); "Naknada tete za privremeno smanjenu ivotnu aktivnost moe se u izuzetnim sluajevima dosuditi pod uslovom daje ovo smanjenje vrlo visokog stepena i da postoji mogunost otklanjanja istog posle izvesnog vremena samo hirurkom intervencijom. Ovakva naknada tete moe se dosuditi sako u mesenim rentnim iznosima" (Vrhovni sud Srbije, G. 1344/73); "I kad je pravosnanom presudom dosuena naknada tete zbos smanjene ivotne aktivnosti, takva presuda moe biti izmenjena, ako se u meuvremenu pogora zdravstveno stanje povreenog zbog poveanja procenta smanjene ivotne aktivnosti, kao posledice pretrpljene povrede, jer se u takvom sluaju radi o novoj teti" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 502/76); "Umanjenje ivotne aktivnosti od 3,33% je neznatno, pa stoga ne daje pravo licu sa takvim umanjenjem ivotne aktivnosti na naknadu za ovaj vid neimovinske tete " (Vrhovni sud Srbije, G. 5713/72); "Vetaenjem koje je odreeno radi utvrivanja umanjenja ivotne aktivnosti moraju se utvrditi sve posledice kojima se ograniava i oteava normalna aktivnost organizma, a nije dovoljno utvrditi samo procenat umanjenja ivotne aktivnosti. Iznos pravine naknade zavisi od prirode i teine svih trpljenja vezanih za ovaj vid tete " (Zakljuak Savetovanja predstavnika Saveznog suda, vrhovnih sudova republika i autonomnih pokrajina i Vrhovnog vojnog suda o problemima nematerijalne tete, od 15. i 16. oktobra 1986. godine);

V. NAKNADA ZA NARUENOST
Naknada za naruenost predstavlja takoe vid nematerijalne tete. Naruenost se ogleda u tzv. nagrenosti oteenog lica, koja se izraava u potpunom ili deliminom gubitku nekog ekstremiteta, estetskog izgleda ili naruenja nekog dela tela, ali se naknada tete zbog naruenosti dosuuje zbog duevnog bola koje takvo lice trpi. U jednoj odluci suda stoji, to je i sutina pojma naruenosti, da naknada tete za unakaenje obuhvata upravo naknadu za psihiko trpljenje to ga nagrenje spoljnjeg izgleda tela , odnosno telesnih funkcija i organa izaziva kod povreenog, s obzirom na utisak to ga nagrenje ostavlja u sredini u kojoj povreeni ivi i gde se kree. Dakle, mere nagrenja ne utvruju se prema stepenu telesne povrede, odnosno stepenu nagrenja, ve prema tome kako se nagrenje ocenjuje u sredini u kojoj ivi oteeni i kako on to preivljava.

Sudska praksa
Promena frizure, a to je posledica farbanja kose u frizerskom salonu ne predstavlja estetsku promenu koja bi kvalifikovala kao naruenost Subjektivna predstava oteenog lica o sopstvenom izgledu ne mole nastalu promenu uiniti objektivnom kategorijom kakvu predstavlja naruenost, kao zatieno dobro u smislu l. 200. ZOO.

340

Prema obrazloenju Tuilja se u reviziji neosnovano poziva na pogrenu primenu materijalnog prava. Kod tuilje nije dolo do naruenosti kao posledice agresivnog kemijskog tretmana kojem je bila izloena. To stoje tuilja svoju dugu kosu oiala na kratko se ne bi moglo smatrati pravno priznatim oblikom tete iz l. 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Ne samo da kod tuilje nije dolo do trajne naruenosti, ve, kao to su to niestepeni sudovi pravilno utvrdili, ni do privremene naruenosti, a svakako ne onog stepena koji bi opravdao dosuivanje naknade po osnovu pretrpljenih duevnih bolova. Promena frizure, a to je posledica farbanja kose u frizerskom salonu tuene (a i to privremeno), ne predstavlja takvu promenu estetskog izgleda koja bi se mogla kvalifikovati kao naruenost. Subjektivna predstava oteenog lica o sopstvenom izgledu ne moe nastalu promenu uiniti objektivnom kategorijom kakvu predstavlja naruenost, kao zatieno dobro u smislu l. 200. ZOO. Pravilno je postupio drugostepeni sud kada je zahtev za naknadu tete zbog pretrpljenog straha odbio zbog zastarelosti. Kod utvrene injenice daje tuilja strah doivela sutradan po izvrenom tretmanu, odnosno 29.11.1997. godine kada je kosa poela masovno da joj opada, a tubeni zahtev po ovom osnovu postavila tek podneskom od 08.10.2001. godine, pravilno je drugostepeni sud zakljuio da je potraivanje naknade tete po ovom osnovu zastarelo u smislu l. 376. stav 1. ZOO (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2005/06). Naruenost i smanjenje ivotne aktivnosti Pri odmeravanju naknade za smanjenu optu ivotnu aktivnost mora se voditi rauna da su u pitanju posledice koje oteeni sukcesivno trpi tokom ivota, liavajui se pojedinih zadovoljstava i ulaui poveane napore pri obavljanju redovnih ivotnih aktivnosti. Stoga tu naknadu treba odrediti tako to e se odmeriti koliko bi iznosila meseno, pa onda izraunati ukupan iznos prema ivotnom dobu oteenog, uz normalnu pretpostavku da e oteeni iveti prosean ljudski vek. I kad odluuje o visini naknade tete po slobodnoj oceni, sud je duan da utvrdi i iznese sve okolnosti koje su od uticaja na odreivanje visine naknade. Prema obrazloenju Prvostepeni sud je tuiocu koji je kao etrnaestogodinjak pretrpeo teke telesne povrede sa trajnim posledicama, zastaje prema nalazu suda, delimino odgovoran tueni, odmerio naknadu za umanjenu optu ivotnu sposobnost i za naruenost, primenom odredbe lana 212. ZPP. Drugostepeni sud je odbio tuioevu albu i tu presudu potvrdio. Savezni sud je usvojio zahtev za zatitu zakonitosti u delu kojim se presude pobijaju u pogledu odbijanja tuioevog zahteva preko iznosa dosuenih po pomenutim osnovima. Ovlaenje suda da visinu naknade, kada se ona ne moe egzaktno utvrditi, ili moe samo uz nesrazmerne tekoe, kako to propisuje lan 212, ZPP, utvrdi po slobodnoj oceni, predstavlja izuzetak od procesnog naela materijalne istine, a ne daje pravo sudu da neobrazloeno arbitrira. Ovo pogotovu kad je u pitanju naknada zbog smanjene opte ivotne aktivnosti, to jest zbog tete koju sukcesivno trpi oteeni tokom ivota, liavajui se pojedinih zadovoljstava i ulaui dnevno poveane napore pri svojim ivotnim aktivnostima. Visina takve tete, kao naknada za nju, mora se razumno odmeriti korienjem svih prikupljenih dokaza i primenom pravila loginog miljenja i ivotnog iskustva. To praktino znai da se takva naknada moe sa dosta preciznosti odrediti, ako se odmeri koliko bi iznosila meseno, pa se onda izrauna koliko treba da iznosi ukupno prema ivotnom dobu oteenog, uz normalnu pretpostavku da e oteeni iveti prosean ljudski vek. Samo tako, ova jednom dosuena naknada, moe da ostvari svoju svrhu da makar delom olaka trpljenje kome je oteeni izloen trajno tokom celog svog ivljenja od povrede pa dalje, a to se po normalnom toku stvari ne moe oekivati da traje dugo, kad je povr edena osoba u zrelom ivotnom dobu i kad je to sasvim mlada osoba, kao to je to u ovom sluaju. Sve napred izloeno vai i kad je u pitanju odmeravanje naknade za naruenost, jer i tu je u pitanju trajno trpljenje koje oteenog prati kroz ivot i koje se makar delom i posredno pokuava olakati ovom naknadom (presuda Saveznog suda, Gzs 43/76). G. NAKNADA ZA POVREDU UGLEDA, ASTI, SLOBODE ILI PRAVA LINOSTI Naknada za povredu ugleda, asti, slobode ili prava linosti dosuuje se za sluaj ako se recima, usmeno ili pismeno, nekom grimasom ili nekim gestom omalovai neko lice u toj meri da to injenje za to lice predstavlja ne samo uvredu ili klevetu u smislu omalovaavanja tog lica, ve i duevni bol zbog povrede ugleda i asti. Povreda ugleda i asti moe se izvriti putem tampe, radija, televizije ili na drugi nain, ako je, na primer, neto neistinito, uvredljivo izneto u neposrednom kontaktu izmeu tetnika i oteenog, bilo daje razgovor voen samo izmeu njih ili je razgovor moglo da uju i druga lica Oteeni mora da dokae da je zbog protiv341

pravnog ponaanja tetnika pretrpeo duevni bol, a samim tim i moralnu tetu, zbog koje ima pravo na novanu naknadu u smislu lana 200. ZOO, nezavisno od toga to e oteeni dobiti satisfakciju na sudu radi kanjavanja tetnika i eventualno objavljivanja presude, odnosno ispravke u smislu odredaba lana 199. ZOO. U vezi naknade za povredu ugleda i asti, nanetu u javnom glasilu . Vrhovni sud Srbije je u jednoj svoj odluci (1477/05) o tom pitanju izrazio svoj pravni stav, navodei, pored ostalog i to da ,,u medijskom pravu, a u sukobu izmeu slobode izdravanja i osnovnih prava linosti (ast i ugled), u naelu vai pravilo da su vrednosni sudovi slobodni, ali da injenini nisu. injenini iskazi su podloni proverljivosti, i u prezentiranju injenica novinar nema potpunu slobodu, ve mora postupati sa novinarskom panjom, koja podrazumeva napor da se utvrdi istinitost injenica. U konkretnom sluaju sporni citirani injenini iskaz se mogao proveriti (da tuilac nije u TV emisiji izrekao tu injeninu tvrdnju), to novinar nije uinio. Vrednosni sud u novinskom tekstu je, izmeu ostalog, obrazovan i tom imputacijom, oigledno radi pojaavanja utiska koji treba da proizvode, i zbog toga je tuiocu povreena ast (svest koju svako ima o sebi). Sa druge strane negativan vrednosni sud nije upuen samo javnosti, ve mu je bio cilj povreda i omalovaavanje linosti, jer ima elemente podsticanja nasilja, to oslikava govor mrnje koji je nedoputen, bez obzira na uinjeno (zloine u demokratskom drutvu sankcionie sud). Takvo tretiranje tuioca ukazuje i da je vrednosni sud uvredljiv preko razumne mere i da on u kombinaciji sa neistinitim injeninim iskazom uzrokuje povredu asti i ugleda tuioca, zbog ega su autor teksta, glavni urednih i izdava novina odgovorni za nematerijalnu tetu po lanu 200. ZOO". U svojoj drugoj odluci o istom pitanju, Vrhovni sud Srbije se u svojoj odluci Rev. 28/05), izjasnio decidni, posebno u pogledu potrebe vetaenja za ovu vrstu povrede, pa je, pored ostalog naveo:" Kod sluaju povrede ugleda i asti, ima se u vidu da se ast defmie kao subjektivna kategorija i kao miljenje koje ovek ima o sebi kao pripadnik odreene drutvene sredine ili drutvene grupe, ije vrednosti je prihvatio, a da ugled predstavlja miljenje koje ima sredina i javno mnjenje o linosti i koji je objektivna kategorija. Novana naknada nematerijalne tete pripada licu koje je zbog povrede oseaja asti i drutvenog ugleda pretrpelo psihike bolove odreenog intenziteta i trajanja. Prema tome, novanom naknadnom se ne prua obeteenje za povredu linog dobra, ve za sekundarne posledice u vidu duevnih patnji koje su povredom izazvane. Tako povreda navedenih linih dobara spada u pravno relevantnu tetu. Istovremeno, ne moe se govoriti o postojanju nematerijalne tete na strani oteenog samo iz injenice daje tueni osuen pravnosnanom krivinom presudom, zbog davanja lanog iskaza na tetu oteenog. U svakom konkretnom sluaju je potrebno utvrditi da lij e oteeni doiveo duevne patnje zbog povrede oseaja asti i ugleda. Prema tome, postojanje uzrone veze izmeu duevnih patnji oteenog i radnji kojima su izazvane duevne patnje oteenog je uslov za postojanje odgovornosti za naknadu tete . Meutim, ovaj vid tete ne treba meati sa nematerijalnom tetom za pretrpljene duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti, koja obuhvata kako umanjenje fizike, tako i umanjenje psihike ivotne aktivnosti, u kom smislu je pogreio sprovoditi vetaenje od strane neuropsihijatra, na okolnost psihikih smetnji koje su se pojavile kod tuioca . Znai, osnov odgovornosti tuenog u konkretnom sluaju eventualno moe postojati samo zbog povrede asti i ugleda tuioca, a ne i po drugim osnovima koje obuhvata odredba lana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Zato prilikom odluivanja o ovakvom tubenom zahtevu ne treba u okviru dokaznog postupka nalagati vetaenje, nego, ukoliko sud nae da postoji uzrona veza izmeu tete i tetne radnje, sud treba da se izjasni o visini nematerijalne tete u svakom konkretnom sluaju".

Sudska praksa
Naknada tete za duevne bolove zbog povrede ugleda i asti Pravo na naknadu tete za duevne bolove zbog povrede asti i ugleda pripada samo licu iji su ast i ugledpovreeni a ne i njegovim srodnicima. Iz obrazloenja: Tubeni zahtevje naknada nematerijalne tete za pretrpljene duevne bolove zbog povrede asti i ugleda. Prvostepeni sud je pogreno primenio materijalno pravo kada je oalbenom presudom dosudio naknadu tete za pretrpljene duevne bolove zbog povrede asti i ugleda i suprugu tuilje P. i erki tuilje P. ast je skup ovekovih vrlina i predstavlja subjektivnu kategoriju koja podrazumeva miljenje koje pojedinac ima o sebi. Pojam ugleda defmie se kao miljenje koje ima ua ili ira sredina o jednoj linosti i predstavlja objektivnu kategoriju. Ova dobra su lina dobra, vezana su i odnose se samo i iskljuivo na jedno lice. Zakon o obligacionim odnosima ne poznaje i ne priznaje naknadu tete srodnicima oteenog lica koje je pretrpelo duevne bolove zbog povrede asti i ugleda. Zbog toga je ovaj sud preinaio prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na tubeni zahtev tuilaca branog druga i erke tuilje P., tako stoje odbio kao neosnovane njihove tubene zahteve da se tueni obaveu da im solidarno naknade tetu za povredu asti i ugleda, jer objavljivanjem sporne fotografije nije povreeno lino dobro tuilaca branog druga i erke tuilje P., ve samo tuilje P. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Beograd, G. 74/06);.
342

Pravo na novanu naknadu zbog povrede ugleda i asti Pravo na novanu naknadu nematerijalne tete zbog povrelde ugleda i asti javnim objavljivanjem neistinite informacije pripada samo neposredno oteenom licu a ne i lanovima njegove ue porodice. Iz obrazloenja: "Tuilac je zbog neistinite informacije u dnevnom listu tuenog preduzea, iji je autor tuena novinar, u vezi njegovog rada sudije za prekraje, i s tim u vezi prestanka funkcije-razreenja, trpeo duevne bolove zbog povrede asti i drutvenog ugleda, koji opravdavaju dosuivanje pravine naknade nematerijalne tete u smislu odredbe lana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Polazei od utvrenih injenica, niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kada su zakljuili daje tueno pravno lice koje je osniva javnog glasila i tuena kao novinar, u solidarnoj obavezi da tuiocu naknade nematerijalnu tetu za pretrpljene duevne bolove zbog povrede ugleda i asti, u skladu sa op-tim pravilima o odgovornosti za tetu. Pravilan je i zakljuak niestepenih sudova da lanovima ue porodice tuioca, supruzi i deci, ne pripada naknada nematerijalne tete za pretrpljene duevne bolove zbog povrede ugleda i asti u vezi sa javnim objavljivanjem neistinite informacije, jer takva naknada nematerijalne tete pripada samo neposrednom oteenom licu". (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 884/2004 od 26. maja 2004. godine); Novana naknada zbog povrede ugleda, asti, slobode i prava linosti "Kad je oteeni zbog povrede prava linosti (ugleda, asti, slobode i drugih prava linosti) trpeo duevne bolove, sud mu, pored sankcija iz. l. 199. Zakona o obligacionim odnosima, moe dosuditi i pravinu naknadu kad zbog okolnosti sluaja samo te dve sankcije zajedao daju oteenom punu satisfakciju u skladu sa ciljem kome naknada nematerijalne tete slui" (Zakljuak Savetovanja predstavnika Saveznog suda, vrhovnih sudova republika i autonomnih pokrajina i Vrhovnog vojnog suda o problemima nematerijalne tete, od 15. i 16. oktobra 1986. godine); "U sluaju povrede ljudskog dostojanstva, asti i ugleda, oteenom pripada pravo na satisfakciju, koja se moe sastojati u zahtevu oteenog za objavljivanje presude na troak tetnika, kad je presudom utvrena krivica lica kojejepovredilo tuu linost, zatim u zahtevu za ispravku u tampi i u naredbi tetniku da povue izjavu kojom je povreda uinjena, kao i u zahtevu oteenog da mu tetnik isplati pravinu novanu naknadu, nezavisno od toga da lije oteeni pretrpeo i materijalnu tetu. Pri odluivanju o takvom zahtevu, sud e voditi rauna o intenzitetu napada na povreeno dobro, nainu i sredstvu kojim je to uinjeno, sredini u kojoj oteeni ivi, njegovoj ukupnoj linosti i ponaanju, posledicama koje su usled toga nastale, kao i o proteku vremena od kada je povreda uinjena " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 93/82); O visini naknada nematerijalne tete zbog povrede ugleda i asti izjanjava se sud a ne vetaci Prilikom odluivanja o tubenom zahtevu zbog povrede ugleda i asti, u dokaznom postupku se ne nalae vetaenje nego, ukoliko sud nae da postoji uzrona veza izmeu tete i tetne radnje, sud se izjanjava i 0 visini nematerijalne tete u svakom konkretnom sluaju. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, reenjem Optinskog suda u Panevu broj K. 889/97 od 4. juna 1998. godine, obustavljen je krivini postupak protiv tuioca W, zbog odustanka OJT Panevo od podnete optunice, zbog krivinog dela krae iz lana 165. stav 1. KZ RS, kao saizvrioca u smislu lana 22. KZ SRJ u pokuaju, u vezi lana 19. KZ SRJ, a u vezi dogaaja 14. juna 1996. godine oko 14 asova. Tueni je pravnosnanom presudom Optinskog suda u Panevu broj K. 406/01 od 24. decembra 2002. godine oglaen krivim stoje dana 5. maja 1998. godine izvrio krivino delo davanja lanog iskaza na tetu tuioca, tako to je u svojstvu svedoka u krivinom postupku u predmetu broj K. 889/97 dao lani iskaz kojim se tuilac teretio za dogaaj 14. juna 1996. godine. Utvreno je daje tuilac zbog dogaaja od 14. juna 1996. godine imao problema u porodici 1u okruenju, da su se kod njega javile psihike smetnje, zbog kojih se leio. Polazei od utvrenog injeninog stanja, prvostepeni sud je delimino usvojio tubeni zahtev za naknadu nematerijalne tete tuiocu, dok je drugostepeni sud, usvajajui albu tuenog, preinaio usvajajui deo prvostepene presude i tubeni zahtev u celini odbio kao neosnovan. Osnovano se zahtevom za zatitu zakonitosti istie daje drugostepeni sud pogreno primenio materijalno pravo. Drugostepeni sud je odbio tubeni zahtev nalazei da tuilac nije pretrpeo nematerijalnu tetu zbog davanja lanog iskaza od strane tuenog, jer je protiv tuioca krivini postupak obustavljen.
343

Pravilno su nietepeni sudovi poli od odredbe lana 200. taka 1. Zakona o obligacionim odnosima, koja propisuje, izmeu ostalog, pravo oteenog da mu se dosudi pravina novana naknada, nezavisno od naknade materijalne tete, kao i u njenom odsustvu, u sluaju povrede ugleda i asti. Pri tome se ima u vidu da se ast definie kao subjektivna kategorija i kao miljenje koje ovek ima o sebi kao pripadnik odreene drutvene sredine ili drutvene grupe, ije vrednosti je prihvatio, a da ugled predstavlja miljenje koje ima sredina i javno mnjenje o linosti i koji je objektivna kategorija. Novana naknada nematerijalne tete pripada licu koje je zbog povrede oseaja asti i drutvenog ugleda pretrpelo psihike bolove odreenog intenziteta i trajanja. Prema tome, novanom naknadnom se ne prua obeteenje za povredu linog dobra, ve za sekundarne posledice u vidu duevnih patnji koje su povredom izazvane. Tako povreda navedenih linih dobara spada upravno relevantnu tetu. Polazei od izloenog, pogreio je drugostepeni sud kada je naao da nema osnova za naknadu nematerijalne tete tuiocu, zbog injenice daje krivini postupak protiv njega obustavljen. Istovremeno, ne moe se govoriti o postojanju nematerijalne tete na strani tuioca samo iz injenice da je tueni osuen pravnosnanom krivinom presudom, zbog davanja lanog iskaza na tetu tuioca. U svakom konkretnom sluaju je potrebno utvrditi da lije oteeni doiveo duevne patnje zbog povrede oseaja asti i ugleda. Prema tome, postojanje uzrone veze izmeu duevnih patnji oteenog i radnji kojima su izazvane duevne patnje oteenog je uslov za postojanje odgovornosti za naknadu tete. Meutim, ovaj vid tete ne treba meati sa nematerijalnom tetom za pretrpljene duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti, koja obuhvata kako umanjenje fizike, tako i umanjenje psihike ivotne aktivnosti, u kom smislu je pogreio prvostepeni sud kada je sproveo vetaenje od strane neuropsihijatra na okolnost psihikih smetnji koje su se pojavile kod tuioca. Znai, osnov odgovornosti tuenog u konkretnom sluaju eventualno moe postojati samo zbog povrede asti i ugleda tuioca, a ne i po drugim osnovima koje obuhvata odredba lana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Zato prilikom odluivanja o ovakvom tubenom zahtevu ne treba u okviru dokaznog postupka nalagati vetaenje, nego, ukoliko sud nae da postoji uzrona veza izmeu tete i tetne radnje, sud treba da se izjasni o visini nematerijalne tete u svakom konkretnom sluaju. Kako je zahtev za zatitu zakonitosti podignut samo protiv drugostepene presude, a sud je ogranien samo na ispitivanje povreda koje javni tuilac istie u svom zahtevu, Vrhovni sud se ograniio samo na ispitivanje drugostepene presude u ovoj parnici, a drugostepeni sud e u ponovnom postupku postupiti u skladu sa miljenjem Vrhovnog suda, prilikom ponovnog odluivanja o albi protiv prvostepene presude. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 28/05); Novana naknada za povredu asti i ugleda naneta u javnom glasilu injenini iskazi su podloni proverljivosti, i u prezentiranju injenica novinar nema potpunu slobodu, ve mora postupati sa novinarskom panjom, koja podrazumeva napor da se utvrdi istinitost injenica. U protivnom, ako je vrednosni sud uvredljiv i ako on u kombinaciji sa neistinitim injeninim iskazom uzrokuje povredu asti i ugleda tuioca, postoji odgovornost autora teksta, glavni urednih i izdavaa novina za nematerijalnu tetu. Iz obrazloenja Iz utvrenog injeninog stanja utvruje se dajeprvotueni izdava nedeljnika "BB", a u vreme objavlji vanja teksta glavni i odgovorni urednik nedeljnika "BB" bio je drugotueni. U toku prvostepenog postupka izvr enje uvid u video zapise TV Beograda - emisije, koju je ureivao, vodio ili za koju je tuilac radio priloge, pa je utvreno da ni u jednoj od emisija tuilac nije pominjao "_______" niti "______". Posle objavljivanja spornih tek stova tuilac i njegova porodica poeli su da dobijaju anonimne pozive i ispisane poruke u kojima je tuilac na zivan faistom, stoje kod njega uzrokovalo intenzivne duevne bolove. Po nalazu Vrhovnog suda Srbije, na utvreno injenino stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo, kada je utvreno postojanje graansko pravne odgovornosti tuenih za nastalu tetu po osnovu krivice (lan 154. stav 1. ZOO), i kada su tueni solidarno obavezani na naknadu nematerijalne tete za pretrpljene duevne bolove, zbog povrede asti i ugleda iz lana 200. ZOO. U konkretnom sluaju kao osnov odgovornosti tuenih nisu primenjene odredbe sada vaeeg Zakona u javnom informisanju, jer se tetni dogaaj dogodio u 2001. godini, kada su prestale da vae odredbe Zakona o javnom informisanju iz 1998. godine. Takoe na reenje konkretnog odnosa nije primenjena ni Evropska konvencija o osnovnim ljudskim pravima i slobodama, imajui u vidu daje njena ratifikacija izvrena 2003. godine (posle tetnog dogaaja). U medijskom pravu, a u sukobu izmeu slobode izdravanja i osnovnih prava linosti (ast i ugled), u naelu vai pravilo da su vrednosni sudovi slobodni, ali da injenini nisu. injenini iskazi su podloni proverljivosti, i u prezentiranju injenica novinar nema potpunu slobodu, ve mora postupati sa novinarskom panjom, koja podrazumeva napor da se utvrdi istinitost injenica. U konkretnom sluaju napred citirani injenini iskaz se mogao proveriti (da tuilac nije u TV emisiji izrekao tu injeninu tvrdnju), to novinar nije uinio. Vredno344

sni sud u novinskom tekstu je, izmeu ostalog, obrazovan i tom imputacijom, oigledno radi pojaavanja utiska koji treba da proizvode, i zbog toga je tuiocu povreena ast (svest koju svako ima o sebi). Sa druge strane negativan vrednosni sud nije upuen samo javnosti, ve mu je bio cilj povreda i omalovaavanje linosti, jer ima elemente podsticanja nasilja (streljanie bez suda), to oslikava govor mrnje koji je nedoputen, bez obzira na uinjeno (zloine u demokratskom drutvu sankcionie sud). Takvo tretiranje tuioca ukazuje i daje vrednosni sud uvredljiv preko razumne mere i da on u kombinaciji sa neistinitim injeninim iskazom uzrokuje povredu asti i ugleda tuioca, zbog ega su autor teksta, glavni urednih i izdava novina odgovorni za nematerijalnu tetu po lanu 200. ZOO. Meutim odreivanje visine naknade nematerijalne tete od strane drugostepenog suda nije pravilno, jer nisu dovoljno cenjene sve okolnosti sluaja (Vrhovni sud smatra da je naknada previsoko odreena). Naime, lanak u nedeljniku (kolumna) predstavlja kombinaciju injeninih i vrednosnih sudova koji se meusobno prepliu i kritika je saoptena ne samo javnosti ve i novinaru (novinarima), kao pripadniku javne i drutvene delatnosti koji zbog prirode posla mora biti izloen kritici i javnom procenjivanju. Kolumna pretpostavlja aktuel-nost i optost pitanja i odreeni umereni stupanj preterivanja i provokacije, slobodan izraz i kritinost. Status tuioca i izloene karakteristike lanka, drugostepeni sud nije cenio u dovoljnoj meri. Sa druge strane pravina naknada nematerijalne tete predstavlja satisfakciju (moralno zadovoljenje), koja se izraava u novcu kojim e se ublaiti, a ne u potpunosti reparirati duevni bol; ona ne predstavlja novanu kaznu, a ni sredstvo za popravljanje porodinog budeta. Osim toga, prilikom odmeravanja visine mora se imati u vidu vreme prvostepenog presuenja i tadanje drutveno ekonomske prilike, kao i meusobni odnos drugih vidova nematerijalne tete u pogledu odmeravanja visine naknade (2003. godina). Dosuivanje naknade u iznosu viem od 100.000,00 dinara bilo bi u suprotnosti sa lanom 200. stav 2. ZOO (znaaju povreenog dobra, cilju kome naknada slui i tenjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i drutvenom svrhom). (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1477/05); Posledice nematerijalne tete proistekle iz neosnovanog lienja slobode. Duevni bolovi zbog povrede asti, ugleda, slobode i drugih prava linosti, predstavljaju jedinstven vid tete koji obuhvata sve tetne posledice nematerijalne tete vezane za linost oteenog proistekle iz neosnovanog lienja slobode. Iz obrazloenja Tokom postupka je utvreno daje tuilac lien slobode i zadran u pritvoru u periodu od 25.3.2003. godine do 12.4.2003. godine, na osnovu reenja o zadravanju MUP-a od 25.3.2003. godine, na osnovu take 2. st. 1. Naredbe o posebnim merama koje se primenjuju za vreme vanrednog stanja od 12.3.2003. godine, kojom je predvieno da zadravanje moe trajati najdue 30 dana. Protiv tuioca nije podneta krivina prijava za delo za koje se goni po slubenoj dunosti, niti se vodi krivini postupak za bilo koje krivino delo. Tuilac je zadran u pritvoru 18 dana, zbog sumnje da pripada grupi koja vri krivina dela iz oblasti organizovanog kriminala, kao i ubistva premijera, zbog ega je njegova porodica trpela neprijatnosti. Tuilac ivi u maloj sredini u kojoj se svi znaju, nasilno je odvojen od supruge i malog deteta, nije mu bilo dozvoljeno da se javi porodici, koja prvih par dana nije znala ta se sa njim dogaa. Za vreme informativnog razgovora optuivan je od strane inspektora tuene daje kao policajac na Kosovu poinio zloine zbog ega mupreti suenje u Hagu. Najpreje smeten u Okruni zatvor u Beogradu, a potom u vojni zatvor, gdeje bio smeten sa licima koja su poinila razna krivina dela. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zakljuili da je tuena u obavezi da naknadi nematerijalnu tetu tuiocu na osnovu odredbe l. 172. st. 1. ZOO, jer je odlukom Ustavnog suda RS br. I U. 93/03 od 8. jula 2004. godine ("Slubeni glasnik RS",br. 83/04 od 23.7.2004. godine) taka 2. stav 1. Naredbe na osnovu koje je tuilac zadran u pritvoru, proglaena neustavnom i nezakonitom. Meutim, osnovano se revizijom ukazuje na pogrenu primenu materijalnog prava u pogledu visine dosuenog iznosa nematerijalne tete. Naime, duevni bolovi zbog povrede asti, ugleda, slobode i drugih prava linosti, predstavljaju jedinstven vid tete koji obuhvata sve tetne posledice nematerijalne tete vezane za linost oteenog proistekle iz neosnovanog lienja slobode. Naknada nematerijalne tete u smislu l. 200. st. 1. ZOO ima za cilj materijalnu satisfakciju zbog povrede napred navedenih prava linosti, a za ovaj vid tete dosuuje se jedan iznos naknade, pri ijem odmeravanju sud uzima u obzir sve okolnosti sluaja, subjektivne i objektivne prirode, kao to su duina trajanja lienja slobode, teina i priroda krivinog dela, ugled koji je oteeni ranije uivao u svojoj ivotnoj i radnoj sredini, odnos te sredine prema njemu posle lienja slobode, i druge injenice koje utiu na prirodu, teinu i trajanje psihikih bolova izazvanih lienjem slobode.

345

Imajui u vidu sve okolnosti koje su u napred navedenom smislu niestepeni sudovi utvrdili, a posebno tuioeve aktivnosti na poslovima i radnim zadacima pre pritvaranja, i s tim u vezi razloge pritvaranja, a sve u kontekstu povrede asti i ugleda koje je tuilac ranije uivao u svojoj ivotnoj i radnoj sredini, kao i injenicu da je i dalje zaposlen u MUP-u RS, pravilno je prvostepeni sud primenio odredbu l. 200. st. 2. ZOO, kada je prilikom odmeravanja visine novane naknade tuiocu vodio rauna i o tome da se njome ne pogoduje tenjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i drutvenom svrhom. Stoga je i po oceni Vrhovnog suda, pravilno prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preko dosuenih 126.000,00 dinara na ime pravine novane naknade nematerijalne tete tubeni zahtev odbio kao previsoko postavljen. Kako je visina nematerijalne tete utvrena prema okolnostima u vreme donoenja prvostepene presude, tuiocu pripada pravo na zateznu kamatu na dosueni iznos naknade tete u smislu l. 277. st. 1. ZOO u vezi l. 1. Zakona o visini stope zatezne kamate, od dana presuenja pa do isplate. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2926/05); Pravo na naknadu nematerijalne tete lanovima porodice lica lienog slobode Pravo na naknadu nematerijalne tete zbog povrede asti i ugleda i pretrpljenog straha, zbog lienja slobode, pripada samo neposredno oteenom licu, a ne i lanovima njegove ue porodice Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, supruga tuilje AA, a oca tuilja BB, MM1, MM i W, PP, pripadnici MUP-a Republike Srbije, liili su slobode i pritvorili 14.03.2003. godine u akciji "Sablja". Tuilje supretrpele strah i bile uznemirene dolaskom i prisustvom policije prilikom i nakon hapenja njihovog supruga, odnosno oca, zbog ijeg su dovoenja u vezu sa organizovanim kriminalom doivele moralni osudu okoline i ire javnosti. Iz utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su izveli pravilan zakljuak da tubeni zahtev tuilja radi naknade nematerijalne tete za duevne bolove zbog povrede ugleda i asti i za pretrpljeni strah nije osnovan. Prema lanu 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima predvieno je da e sud za pretrpljene fizike bolove, za pretrpljene duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti, naruenosti, povrede ugleda i asti, slobode i prava linosti, smrti bliskog lica, kao i za strah, ako nae da okolnosti sluaja, a naroito jaina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravinu novanu naknadu. Odredbom lana 545.stav 1. taka 1. Zakona o krivinom postupku propisano je pravo na naknadu tete licu koje je bilo u pritvoru, a nije dolo do pokretanja krivinog postupka ili je postupak obustavljen pravno snanim reenjem ili je pravno snanom presudom osloboen od optube i optuba odbijena. Predmet spora je tubeni zahtev za naknadu nematerijalne tete zbog povrede asti i ugleda i pretrpljenog straha tuilja, zbog lienja slobode njihovog supruga odnosno oca, pa kako ovo pravo pripada samo neposredno oteenom licu, a ne i lanovima njegove ue porodice, jer se radi o jedinstvenom vidu tete vezanom za linost oteenog, neosnovani su revizijski navodi da nematerijalna teta koje su tuilje pretrpele ima samostalan osnov i da tuiljama pripada pravo na naknadu. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 394/07); Naknada tete zbog nezakonitog lienja slobode Kod odreivanja pravine novane naknade za pretrpljene duevne bolove zbog nezakonitog lienja slobode potrebno je osim perioda provedenog u pritvoru ceniti i duinu trajanja krivinog postupka okonanog u korist pritvorenog lica. Iz obrazloenja: Presudom Optinskog suda u P, obavezana je tuena da tuiocu na ime naknade tete za pretrpljene psihike bolove za vreme trajanja pritvora od 18.5.1995. godine do 18.8.1995. godine, i vreme trajanja krivinog postupka, isplati 750.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 8.10.2004. godine do isplate, dok je viak tubenog zahteva kao neosnovan odbijen. Presudom drugostepenog suda, prvostepena presuda je u usvajajuem delu potvrena. Revizija tuenog nije osnovana. Prema utvrenom injeninom stanju, reenjem istranog sudije prvostepenog suda br. Ki. 75/95 od 20.5.1995. godine protiv tuioca je pokrenut istrani postupak i odreen mu je pritvor. Reenjem istog suda br. K. 482/02 od 11.10.2002. godine protiv tuioca je obustavljen krivini postupak usled odus tanka Javnog tuioca od daljeg krivinog gonjenja. Tuilac je neosnovano proveo u pritvoru 90 dana i konaan ishod krivinog postupka ekao je 7 godina, 1 mesec i 23 dana. Kod tako utvrenog injeninog stanja, pravilna je ocena niestepenih sudova da tuilac ima pravo na naknadu tete za duevne bolove zbog neosnovanog lienja slobode na osnovu odredbe l. 560. st. 1. ta. 1. Zakona o krivinom postupku, a tueni revizijom i ne osporava osnov odgovornosti. 346

Navod revizije tuenog kojim se osporava visina dosuenog iznosa nije osnovan. Visinu novane naknade za neimovinsku tetu utvruje sud u smislu odredbe l. 200. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima i l. 223. Zakona o parninom postupku, ocenom znaaja povreenog dobra i cilja naknade, pazei pri tome da se naknadom ne pogoduje tenjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i drutvenom svrhom, polazei kod utvrivanja kriterijuma koji utiu na visinu ove naknade od naela pravinosti, primerenosti i solidarnosti. Imajui u vidu injenice utvrene u postupku, posebno duinu trajanja krivinog postupka, po oceni Vrhovnog suda Srbije pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tuiocu na ime nematerijalne tete koju je pretrpeo dosudili iznos od 750.000,00 dinara. Sa izloenog, Vrhovni sud Srbije je odluio kao u izreci na osnovu odredbe l. 393. ZPP. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2030/06 od 29.11.2006. godine);

D. NAKNADA TETE ZBOG SMRTI BLISKOG LICA

Naknada tete zbog smrti bliskog lica , odnosno tete za pretrpljene duevne bolove zbog smrti bliskog lica, je jedan od oblika naknade nematerijalne tete. Pravo na ovu naknadu imaju brani drug poginulog, njegova deca, njegovi roditelji, kao i braa i sestre poginulog ako je izmeu njih i umrlog postojala trajna zajednica ivota. Ova vrsta naknade se dosuuje za njihove duevne bolove zbog smrti njihovog srodnika, i ona mora biti pravina, prema svim okolnostima sluaja koji su od uticaja za dosuivanje te vrste novane naknade. Ova naknada se dosuuje u visini koja predstavlja satisfakciju za pretrpljene bolove, odnosno za bolove zbog gubitka bliskog srodnika, ali zbog toga ona mora biti pravina naknada, dakle prema bliskosti srodstva i intenzitetu duevnog bola koji oteeni trpi. To je i razlog da visina dosuene naknade zbog smrti bliskog lica ne mora biti dosuena u jednakoj visini. Kada je u pitanju roditelj koji ostvaruje ovo pravo, onda je od znaaja okolnost da lije roditelj sam, da li ima jo dece i da lije poginuli bio nosilac aktivnosti u kui roditelja, odnosno u zaradi od koje su zavisili roditelji i ostali srodnici. U jednoj presudi stoji pravno stanovite suda, da kad je utvreno daje poginuli bio jedini sin oteenog i jedino dete koje s njim ivi, a oteeni je stariji ovek i uz to bolestan, da ivi od vrlo skromne penzije, a daje poginuli bio veoma paljiv prema oteenom, a kao mlad bio je vredan i solidan u svom radu i pokazivao uspehe, te da se otac sa razlogom opravdano nadao da e mu poginuli u daljem ivotu biti oslonac kako u materijalnom pogledu tako i u moralnom, smru sina oteeni je ne samo izgubio nadu da e ga sin u poznim godinama materijalno pomagati, to se moglo oekivati, ve je izgubio i zadovoljstvo da vidi sina kao izgraenog radnika i oveka, a u svojim poznim godinama ostao je usamljen, preputen sam sebi, zbog ega se iz svih tih okolnosti moralo zakljuiti daje sinovljevom smru nastao kod oteenog psihiki bol naroito velikog intenziteta. Kada naknadu tete po ovom osnovu ostvaruju deca, nije od znaaja njihova starost jer njihov duevni bol postoji uvek, ak i kod deteta koje je tek roeno, dakle posle smrti roditelja, jer se duevne patnje deteta ne procenjuju samo u trenutku kada dete sazna za smrt svog roditelja, ve i kasnije zbog, na primer, gubitka nege, staranja, kao i za normalnu podrku koju roditelj prua detetu dok ono ne odraste. ak i vanbrani drug poginulog u odreenim okolnostima ima pravo na naknadu tete za pretrpljene duevne bolove zbog smrti svog vanbranog druga, naroito ako su oni dugi niz godina iveli zajedno, u slobodnoj zajednici, koji su se uzajamno pomagali i pazili, posebno ako su izrodili decu. Za ostale srodnike (braa i sestre), vai pravilo za ostvarivanje prava na naknadu tete ako je izmeu njih i nastradalog postojala trajna zajednica ivota.

Sudska praksa
Novana naknada zbog smrti bliskog lica "Pravo na naknadu tete zbog duevnih patnji prouzrokovanih smru bliskog srodnika pripada branom drugu, deci i roditeljima poginulog. ivotno doba dece nema znaaja za ostvarivanje njihovog prava na naknadu ovog vida nematerijalne tete, jer se duevne patnje koje trpe ne mogu procenjivati prema trenutku kad su saznali za smrt roditelja " (Vrhovni sud Srbije, G. 1052/78); "U sluaju smrti jednog ili oba roditelja, maloletnom detetu pripada pravo na naknadu neimovinske tete zbog duevnih bolova, pri emu je uzrast deteta za ostvarenje ovog prava neodluan. . Prilikom odreivanja visine naknade neimovinske tete uzimaju se u obzir i duevni bolovi koji e dete trpeti u toku razvoja. Naknada za ovaj vid nematerijalne tete pripada i detetu roenom posle smrti roditelja " (Naelni stav VII Zajednike sednice Saveznog suda, republikih i pokrajinskih vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda, od 15. decembra 1977.);
347

"Pravina novana naknada za duevne bolove deteta zbog smrti roditelja predstavlja naknadu kako za bol izazvan samim saznanjem za smrt, tako i za sve kasnije bolove koje dete trpi zbog gubitka roditelja ljubavi, nege i panje koju bi mu roditelj pruao, a pripada i detetu koje zbog uzrasta nije moglo da oseti bol zbog same smrti roditelja, jer je u pitanju naknada za jedinstveni vid nematerijalne tete" (Zakljuak Savetovanja predstavnika Saveznog suda, vrhovnih sudova republika i autonomnih pokrajina i Vrhovnog vojnog suda o problemima nematerijalne tete, od 15. i 16. oktobra 1986. godine); "Braa i sestre poginulog imaju pravo na naknadu nematerijalne tete zbog pretrpljenih duevnih bolova za poginulim licima samo ako je izmeu njih i poginulog postojala trajna zajednica ivota " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2256/81).

. NAKNADA TETE ZA PRETRPLJENI STRAH

Naknada tete za pretrpljeni strah se priznaje, po pravilu, samo ako je strah bio naroito intenzivan, a posledice izazvane njime su trajne prirode. S obzirom da zakonom nije opredeljeno staje to strah sa stanovita graanskopravne odgovornosti zbog gubitka bliskog srodnika, sudovi obino polaze od toga da li je strah relativno kratko trajao, zatim da li je bio blaeg oblika, ili je on predstavljao dui psihiki poremeaj. Strah je oigledno stanje izazvano usled nastanka nekog dogaaja, koji je u nekoj vezi sa osobom koja taj strah trpi, koji zbog toga stvara posledicu takvog psihikog stanja kod te osobe da se ono nepovoljno odraava na njegove ivotne funkcije. Novana naknada za pretrpljeni strah predstavlja neku vrstu ivotnog zadovoljstva, kojim se odstranjuje ili ublaava strah nanet smru bliske osobe, odnosno neka vrsta satisfakcije, kao sredstvo koje e imati uticaja da se strah ublai ili otkloni. U navedenim primerima sudske prakse moe se detaljnije videti koji se uslovi uzimaju u obzir prilikom odreivanja naknade zbog straha izazvanog smru bliske osobe. Na kraju, kada je u pitanju primena stava 2. ovog lana, moe se rei da su odredbama tog stava propisana pravila pri oceni pitanja odluivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne tete, kao i o visini njene naknade, pri emu sud vodi rauna o znaaju povreenog dobra i cilju kome slui ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje tenjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i drutvenom svrhom. U vezi primene navedenih uslova moe kao izuzetno korisno posluiti miljenje profesora dr. Obrena Stankovia, koji u svojoj knjizi "Novana naknada neimovinske tete", pie: "Mi nismo u stanju da izmenimo injenicu daje rtvi u jednom trenutku prouzrokovan duevan ili fiziki bol i da uinimo kao da ona taj bol nije trpela. Ali mi moemo neto drugo. Mi moemo rtvi omoguiti da sebi pribavi izvesnu prijatnost, izvesnu radost, izvesno uivanje, neko zadovoljstvo u najirem smislu reci i da se tako u njen psihiki ivot unese jedan pozitivan i aktivan elemenat nasuprot bolu koji je pretrpela odnosno trpi. To moe biti neko ulno, intelektualno ili duhovno uivanje, to e zavisiti od ukusa i dispozicija rtve i od vrste bola koji trpi. Sama rtva e najbolje znati da oceni kakvo e zadovoljstvo najuspenije neutralisati bol koji trpi. Mi prema tome dosuujemo naknadu za neimovinsku tetu ne zato to novac predstavlja njenu cenu, ve zato to elimo da omoguimo oteeniku da njenim posredstvom pribavi sebi neko zadovoljstvo i da na taj nain to je mogue potpunije uspostavimo onu psihiku i emocionalnu ravnoteu koja je postojala pre tetnikove radnje".

Sudska praksa
Primarni i sekundarni strah Strah mora biti intenzivan i trajan, da odgovara stanju duevnog poremeaja, traume, odreenog duevnog potresa ili oka usled tetnog dogaaja (primaran strah), ali i zbog osnovane brige da li e nastupiti smrtna ili kakva druga teka posledica same povrede (sekundarni strah). Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac je od jaine strujnog udara zadobio teke telesne povrede, opekotine drugog i treeg stepena, ali nije trpeo primaran strah, jer je od siline elektrinog udara izgubio svest, ve je trpeo sekundarni strah jaeg intenziteta u trajanju od 75 dana, zatim sekundarni strah srednjeg intenziteta u trajanju od 90 dana i lakog intenziteta u trajanju od 150 dana, a on se odnosi i na strah zbog brojnih medicinskih zahvata, kao i od moguih tetnih posledica zbog zadobijenih povreda. Strah je ostavio trajne negativne posledice na psihu tuioca, to se ogleda u promeni njegovih karakternih osobina, u smanjenju ivotnog ara i volje za rad, u neprijatnom seanju na predmetni dogaaj, u pojavi povremenih nesanica i nonih mora i depresivnom raspoloenju. Vrhovni sud nalazi da niestepeni sudovi nisu pravilno primenili materijalno pravo (odredbu lana 200. Zakona o obligacionim odnosima) kada su odluili o visini pravine novane naknade za pretrpljeni strah tuioca. 348

Prema odredbi lana 200. ZOO, strah mora biti intenzivan i trajan, da odgovara stanju duevnog poremeaja, traume, odreenog duevnog potresa ili oka us led tetnog dogaaja (primaran strah), ali i zbog osnovane brige da li e nastupiti smrtna ili kakva druga teka posledica same povrede (sekundarni strah). Naknada nematerijalne tete zbog pretrpljenog straha moe se dosuditi kada je oteeni trpeo strah, bez obzira da li je strah ostavio trajnije posledice ili ne, pri emu se kod odmeravanja visine tete posebno ceni duina trajanja straha i njegov intenzitet. U konkretnom sluaju tuilac nije trpeo primaran strah, pa imajui u vidu intenzitet i duinu pretrpljenog straha, Vrhovni sud nalazi daje iznos od 200.000,00 dinara adekvatna novana naknada i odgovara okolnostima sluaja i svrsi radi koje se dosuuje, a da preko ove visine tubeni zahtev nije osnovan. Iz tih razloga Vrhovni sud je uvaio reviziju prvotuenog u ovom delu. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1541/05); Novana naknada za pretrpljeni strah 'Posmatrano sa medicinskog aspekta, strah predstavlja psihiki poremeaj linosti oveka, koji moe imati laki ili tei oblik. To moe, pre svega, biti strah za ivot, koji nastaje u trenucima kada se neko lice nae suoeno sa smru, ali strah moe prouzrokovati i depresije, neurotina stanja, traumatske okove ili trajniji psihiki poremeaj sa mogunou prouzrokovan]a i teih posledica. Takav strah predstavlja povredu zdravstvenog i telesnog integriteta oveka, dakle vid nematerijalne tete, za koji u smislu l. 200. Zakona o obligacionim odnosima licu koje je pretrpelo takve povrede telesnog integriteta pripada pravo na naknadu tete u vidu dosuenja pravine novane naknade ija visina zavisi od intenziteta i vremena trajanja straha " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 409/85); "Pravina novana naknada moe se dosuditi za strah koji je bio intenzivan i dueg trajanja. Ako je intezivni strah kratko trajao, naknada se moe dosuditi ako je u duem vremenskom periodu naruena psihika ravnotea oteenog" (Zakljuak Savetovanja predstavnika Saveznog suda, vrhovnih sudova republika i autonomnih pokrajina i Vrhovnog vojnog suda, o problemima nematerijalne tete, od 15. i 16. oktobra 1986. godine); "Osnovan i intenzivan strah roditelja za sudbinu svog deteta nije pravno priznata nematerijalna teta (lan 200. stav 1, Zakona o obligacionim odnosima) " Zakljuak Savetovanja predstavnika Saveznog suda, vrhovnih sudova republika i autonomnih pokrajina i Vrhovnog vojnog suda o problemima nematerijalne tete, od 15. i 16. oktobra 1986. godine); 'Procenat umanjenja opte ivotne aktivnosti kod viestrukih telesnih povreda ne moe se utvrivati prostim mehanikim sabiranjem i ne predstavlja jedino merilo relevantno za odreivanje naknade neimovinske tete " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2449/97); "Lice prema kome je odbijena optuba zbog odustanka javnog tuioca od krivinog gonjenja nema pravo na naknadu tete zbog povrede ugleda " - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4528/96); E. OSTALI OB Sudska praksa Naknada tete zbog podnoenja predstavke nadlenom dravnom organu Podnoenjem predstavke nadlenom organu Republike, protivu odgovornog lica koji navodno postupao protivno svojim slubenim dunostima, ne predstavlja osnov za naknadu tete odgovornog lica za pretrpljene duevne bolove zbog povrede ugleda, asti i dostojanstva. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac je bio zaposlen u RJUP Srbije na funkciji naelnika Odeljenja___u GG. Tueni BB radio je u istom organu kao referent poreza na imovinu fizikih i pravnih lica, sve do januara 1999. godine, kada je inicirao sporazumni raskid radnog odnosa u tom dravnom organu, a nakon sukoba nastalog izmeu njega i tuioca u obavljanju slubenih poslova. Tuena VVje takoe bila radnik istog organa, da bi 11.1.1999. godine bila suspendovana sa svog radnog mesta, a radni odnos joj je prestao na osnovu otkaza 30.5.1999. godine. Za vreme trajanja radnog odnosa tueni su se vie puta obraali tuiocu usmenim putem, ukazujui mu na neke njegove postupke u radu koje su smatrali nepravilnim. Oni su anketnom odboru Skuptine AP Vojvodine za borbu protiv korupcije i kriminala, podneli predstavku pod naslovom nepravilnosti u radu naelnika RUJP GG, kojom se kritiku/e rad tuioca kao slubenog lica. Povodom navedene predstavke, anketni odbor Skuptine AP Vojvodine odrao je javnu sednieu kojoj su prisustvovali tueni, kojom prilikom je tueni BB izjavio da ostaje kod svih navoda iz predstavke, a o njima nije posebno govorio, dok je tuena VV samo prisustvovala, a nije aktivno uestvovala u sednici. Poslovnikom skuptine regulisanje rad odbora i javnost postupanja, pa su po tom osnovu sednici prisustvovali novinari. Tueni nisu obavetav ali javnost i medije o na349 LICI NAKNADE NEMATERIJALNE TETE

vedenoj sednici skuptine, a sredstvima javnog informisanja nisu dostavili materijal upuen anketnom odboru skuptine, niti su o svojoj predstavci i primedbama govorili ljudima iz blie i ire okoline. Povodom navedene predstavke, tuilac je podneo privatnu tubu protiv tuenih zbog krivinog dela klevete, meutim oni su u tom postupku osloboeni optube. Na ovako utvreno injenino stanje, koje se u smislu lana 385. stav 3. revizijom ne moe pobijati, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tubeni zahtev tuioca odbili kao neosnovan. lanom 48. Ustava RS, priznato je i zatieno pravo graanina, da javno kritikuje rad dravnih i drugih organa i organizacija i funkcionera, da im podnosi predstavke, peticije i predloge i da na njih dobij a odgovor ako ga trai. On ne moe biti pozvan na odgovornost, niti trpeti druge tetne posledice za stavove iznete u javnoj kritici ili u podnetoj predstavci, peticiji ili predlogu, osim ako je time uinio krivino delo. U predstavci podne-toj Skuptini APV, tueni su kritikovali tuioev rad kao slubenog lica, pa je pravilno nalaenje niestepenih sudova da su tueni podnetom prestavkom raspolagali svojim pravom iz navedenog lana 48. Ustava RS i da zbog toga ne mogu trpeti tetne posledice, ni biti odgovornosti za duevne bolove koje je tuilac zbog toga trpeo. Stoga nije od znaaja na drugaije presuenje u ovoj pravnoj stvari injenica da li su tueni predstavku sainili nakon prestanka radnog odnosa, kako se to u reviziji tuioca neosnovano istie. Tueni sadrinu predstavke nisu prenosili, niti su na drugi nain povredili tuioev ugled i ast u javnosti, pa je stoga ukazivanje na motiv podnoenja predstavke nebitan. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 806/06); "Lice koje podnese krivinu prijavu nadlenom organu protiv nekog lica zbog osnovane sumnje da mu je protivpravno prisvojio odreene stvari, ne moe samo zbog toga odgovarati za neimovinsku tetu priinjenu osumnjienom zbog omalovaavanja linosti" (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 321/72); Nematerijalna teta objavljivanjem privatnog razgovora u javnom glasilu Sud na zahtev oteenog lica moe da dosudi novanu naknadu samo u sluaju kada oceni daje takva novana naknada opravdana, s obzirom na teinu nanesene tete, tj. ako utvrdi naroito teak stepen povrede linog integriteta oteenog i stepen krivice tetnika. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, prvotuilac AAje bio predsednik, a drugotuilac BB lan organiza cionog odbora festivala____muzike, koji je 2000. godine prvi put odran u GG, pod pokroviteljstvom SO GG, i na kojem je pobedila pesma autora DD u interpretaciji , iji je menader tueni VV. Izmeu tuilaca, kao or ganizatora festivala, i tuenog dolo je do nesporazuma oko isplate novane nagrade za pobedniku pesmu. Ho norar je iznosio 50.000,00 dinara. Dana____.2000. godine u nedeljnom listu "____" na strani _ , objavljenje tekst autora EE pod naslovom "Zato je ljut menader -Nagradili pa porekli". U tom tekstu su posle konstatacije da je festival krunisan aferom, zato to pobedniku nije isplaena novana nagrada, navedeni su i komentari tuenog u vezi tog dogaaja. Na osnovu utvrenog injeninog stanja, koje se revizijom ne moe pobijati (lan 385. stav 3. saveznog ZPP), pravilno su niestepeni sudovi odbili tubene zahteve tuilaca za naknadu nematerijalne tete zbog povrede prava linosti, asti, ugleda, integriteta, i dostojanstva tuilaca, kao neosnovane. I po oceni Vrhovnog suda Srbije, sud na zahtev oteenog lica moe da dosudi novanu naknadu samo u sluaju kada oceni da je takva novana naknada opravdana, s obzirom na teinu nanesene tete, tj. ako utvrdi naroito teak stepen povrede linog integriteta oteenog i stepen krivice tetnika. Tada tako dosuena novana naknada ima karakter satisfakcije koja se dosuuje oteenom za povredu njegovih nematerijalnih dobara vezanih za moralno -psihiku stranu i integritet linosti oteenog. I Vrhovni sud nalazi da su niestepeni sudovi pravilno ocenili da tuioci nisu pruili dokaze da su u privatnoj ili profesionalnoj sferi povreena njihova dobra vezana za njihovu moralnu i psihiku stranu linosti, tj. da su nastupile takve posledice koje su, u smislu lana 200. stav 1. ZOO, prouzrokovale duevne bolove znaajnijeg intenziteta, to bi dovelo do povrede prava (njihovih) linosti, ugleda, asti, dostojanstva i integriteta. Osim toga, prvotuilac, kao predsednik festivala i drugotuilac, kao lan organizacionog odbora, su na navedenim funkcijama, kako pravilno nalaze sudovi, bili izloeni javnosti i panji medija, to podrazumeva da su samim tim preuzeli rizik objavljivanja tekstova u medijima, koji e na razliite naine interpretirati, tj. prezentovati njihovo postupanje u poslovima vezanim za te funkcije. Tuioci su i dalje, narednih godina uestvovali u organizaciji istog festivala. Prvotuilac je i posle 2000. godine vrio funkciju predsednika organizacionog odbora festivala. To sve ukazuje da spornim tekstom njihov profesionalni i privatni status nije naruen u sredini gde ive i rade. Kako je u provedenom postupku utvreno da su privatni razgovori, koje su vodili tueni i autor teksta-novinar, javno objavljeni u spornom tekstu u navedenom listu bez odobrenja tuenog, i Vrhovni sud nalazi da nema pravnog osnova za odgovornost tuenog zbog objavljene sadrine teksta koji je postao dostupan javnosti, pa
350

samim tim i prijateljima, roacima i poznanicima tuilaca, koji su ih (nakon objavljivanja) pozivali radi objanjenja o njegovoj istinitosti. Tuioci nisu dokazali daje us led objavljivanja spornog teksta dolo do tee povrede njihovih dobara krivicom tuenog, jer tueni, kako je utvreno, nije doveo do toga da tekst sa sadrinom razgovora koje je vodio sa autorom teksta (to spada u privatnu sferu pojedinaca, pa makar taj razgovor bio voen sa novinarem), postane javan in, koji ima znaaj javne poruke sa negativnom konotacijom za tuioce u smislu naruavanja njihovog integriteta, povrede njihove asti, ugleda i dostojanstva, tj. povrede prava linosti tuilaca. Na to ukazuje i sadrina tuenikovog reagovanja u sledeem broju istog lista od 27.11.2000. godine. Stoga su suprotni navodi revizije neosnovani. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2993/05); Naknada nematerijalne tete zbog nesprovoenja propisanog postupka Ako dravni organ ne sprovede propisani postupak utvrivanja krivice zbog smrti nekog lica, roditelji tog lica imaju pravo na naknadu nematerijalne tete zbog povrede prava linosti, u skladu sa Konvencijom protiv torture UN. Iz obrazloenja Prema utvrenim injenicama, sin tuilaca, soda pok. VV, preminuo je dana 12.2.1995. godine, to je konstatovao lekar hitne pomoi, koji je izaao na lice mesta i istovremeno, letiminim pregledom ustanovio da je pokojnik imao povredu u predelu levog uha, otvoreni prelom butne kosti desne strane, a obzirom na poloaj leve noge daje mogui prelom i na toj nozi. Obdukciju je izvrio DD i u zapisniku naveo zakljuak da je smrt VV nasilna, prouzrokovana padom na tvrdu podlogu zbog ega su nastupili prelomi i razaranja mozga to je uslovilo momentalnu smrt. Stalni sudski vetaci - specijalisti za sudsku medicinu D i EE su, na zahtev tuilaca, prouili pomenuti obdukcioni zapisnik DD i zakljuili da nije uraen po principima sudsko-medicinske nauke i prakse, da je povran, tur, nepotpun i kontradiktoran, posebno u delu nalaza i zakljuka o uzroku smrti, nakon ega je obducent uputio dopis Okrunom javnom tuilatvu u , u kome je, izmeu ostalog, naveo da on sam nije specijalista sudske medicine, vea patalogije i da u cilju otklanjanja eventualnih greaka saglasan je da se izvri ekshumacija i ekspertiza lesa pok. VV, i to od strane sudsko medicinskih strunjaka iz ustanova u Beogradu, radi to tanijeg utvrivanja uzroka smrti. Ekshumacija i ekspertiza lesa nije izvrena, ve je Okruni sud u S. reenjem Kv. 138/96 od 29.8.1996. godine naao da nema mesta sprovoenju istrage protiv okrivljenih. alba protiv togreenja odbijena je kao neosnovana i prvostepeno reenje potvreno reenjem Vrhovnog suda Srbije od 20.10.1996. godine. Tuioci su ponovo pokuali da pokrenu postupak podnoenjem neposredne optunice protiv istih okrivljenih, koja je odbaena kao nedozvoljena reenjem Okrunog suda u . od 10.2.1997. godine, a alba protiv tog reenja odbijena je kao neosnovana reenjem Vrhovnog suda Srbije od 18.3.1997. godine. Kako su na opisani nain tuioci iscrpeli pravna sredstva pred domaim sudovima, podneli su dana 22.7.1998. godine, pojedinanu predstavku Komitetu protiv torture UN, u kojoj su naveli da su organi SRJ, odnosno RS, u konkretnom sluaju prekrili vie obavezujuih odredaba iz Konvencije protiv torture, naroito odredbe l. 12. i l. 13. pomenute Konvencije, te da su sve radnje preduzete u cilju rasvetljavanja kritinog dogaaja - okolnosti pod kojima je njihov sin preminuo potekle od njih samih, a ne od strane nadlenih dravnih organa, koji upo zakonu bili duni da itav incident detaljno istrae. Dana 30.4.1999. godine, Komitet protiv torture UN doneo je odluku o procesnoj prihvatljivosti predstavke, a dana 11.5.2001. godine i konanu odluku u meritumu, kojom u celosti prihvata osnovanost predstavke ovde tuilaca i konstatuje da su organi SRJ propustili da sveobuhvatno, blagovremeno i nepristrasno istrae osnovane tvrdnje o policijskoj brutalnosti, kao o moguem uzroku smrti VV, ime je SRJ, kao drava potpisnica Konvencije protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili poniavajuih kazni ili postupaka, prekrila svoje obaveze predviene l. 12.-13. Konvencije, u odnosu na l. 2. i l. 16. Konvencije. Komitet je stao na stanovite da utvrivanje krivice lica koja su navodno poinila akt torture ili policijske brutalnosti ne potpada pod njegov mandat, zbog ega se u konkretnom sluaju nije izjasnio o pitanju postojanja torture, odnosno zlostavljanja, dok je u odnosu na povredu l. 14. naao, da zbog nesprovoenja odgovarajue istrage, nije bilo mogue odrediti da lije bilo povreeno pravo oteenih, ovde tuilaca, na naknadu tete. Istom odlukom Komitet je pozvao dravu potpisnicu da, ovde tuiocima, obezbedi delotvoran pravni lek za pretrpljene povrede, sprovede efikasnu i sveobuhvatnu istragu kojom e rasvetliti sve okolnosti vezane za kritini dogaaj i da u roku od 90 dana o svim preduzetim koracima u tom pravcu obavesti Komitet. Na osnovu utvrenih injenica, pravilno su obavezane tuena Republika Srbija i tuena Dravna zajednica Srbija i Crna Gora, da tuiocima solidarno nadoknade nematerijalnu tetu zbog povrede prava linosti. Navodi u reviziji tuene dravne zajednice nisu osnovani, jer tuioci imaju pravo na naknadu nematerijalne tete zbog povrede prava linosti, koja povreda je u uzronoj vezi sa nesprovoenjem sveobuhvatne, blagovremene i nepristrasne istrage, kojom bi se rasvetlile sve relevantne okolnosti u vezi smrti sina tuilaca, nakon koje, bi, po potrebi, mogli biti pokrenuti i odgovarajui postupci protiv lica za koje bi se eventualno utvrdilo da su odgovorna. 351

Nesprovoenje istrage na opisani nain predstavlja propust u radu dravnih organa i to nadlenog suda, javnog tuilatva i policije Republike Srbije, za ije propuste u radu odgovara Republika Srbija, pa je Republika Srbija i obavezana da tuiocima nadoknadi nastalu nematerijalnu tetu. Isti navedeni dravni organi RS su u spornom periodu bili pod jurisdikcijom SRJ, zbog ega je ona bila duna da se stara da nadleni organi neodlo-no izvre nepristrasnu istragu, svaki put kad postoje opravdani razlozi da se posumnja daje akt torture izvren na nekoj teritoriji pod njenom jurisdikcijom, shodno l. 12. citirane Konvencije, to je propustila da uini i pre saznanja, kao i nakon saznanja za konkretan dogaaj. Kako je odlukom Komiteta protiv torture UN utvreno, daje SRJ povredila vie odredaba iz Konvencije protiv torture, a odredbom l. 63. Ustavne povelje su sva prava i obaveze SRJ prele na Srbiju i Crnu Goru, u skladu sa Ustavnom poveljom, te kako se dravna zajednica Srbija i Crna Gora obavezala da e ispunjavati sve obaveze koje proizilaze iz meunarodnih ugovora u kojima je dravna zajednica strana ugovornica, kao i da su meunarodni ugovori, koji su potvreni i objavljeni, sastavni deo unutranjeg pravnog poretka i kao takvi pravno obavezujui, to stoji i odgovornost dravne zajednice da tuiocima, solidarno sa Republikom Srbijom, naknadi nematerijalnu tetu zbog povrede prava linosti. Tuiocima je pravilno, na osnovu odredbe l. 200. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, dosuena naknada nematerijalne tete zbog povrede prava linosti, jer tuioci kao roditelji pokojnog W trpe intenzivne duevne bolove zbog nemogunosti da preko nadlenih dravnih organa utvrde uzrok smrti svog sina. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 66/06); Novana naknada nematerijalne tete u sluaju povrede uenika kola je duna u vreme nastave da vodi nadzor nad svojim maloletnim uenikom, pa stoga odgovara za tetu ueniku povreenom i na asu fizikog vaspitanja. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, na kome su zasnovane niestepene presude, dana 2.9.2000. godine, u tuenoj Osnovnoj koli "VV", za vreme trajanja asa fizikog vaspitanja koji je umesto nastavnika fizikog vaspitanja, koji je bio na bolovanju, drao profesor______, koja je uenike, meu kojima je bila i tuilja, odvela na seosko igralite. Tom prilikom ponete su dve lopte, deacima je profesor koja je drala as, rekla da igraju fud-bal, a devojicama da same izaberu ta e raditi. Profesor nije dao nikakvo upozorenje ta se ne srne raditi. Tuilja se odluila za vebe na pokretnoj metalnoj stativi za mali fudbal. Uhvatila se za stativu pala sa stative, kojom prilikom joj je i stativa pala na glavu i nanela teke telesne povrede, prelom potiljane kosti. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su i po stanovitu Vrhovnog suda osnovano zakljuili daje tuena Osnovna kola odgovorna za tetu koju je tuilja pretrpela po principu objektivne odgovornosti. kola je duna u vreme nastave da vodi nadzor nad svojim maloletnim uenikom, pa stoga odgovara za tetu ueniku povreenom i na asu fizikog vaspitanja. A tuena nije dokazala daje i tuilja svojim ponaanjem doprinela nastanku tete, jer ona prema uzrastu (12 godina) nije bila sposobna da bez upozorenja od strane nastavnika, proce-ni opasnost od eventualne tete, odnosno daje teta u konkretnom sluaju nastala iskljuivom radnjom tuilje ili treeg lica, koje tuena nije mogla predvideti i ije posledice nije mogla izbei ili otkloniti. Tuilja mal. DD se povredila na asu fizikog vaspitanja, pa je s toga bez znaaja da lije tueni imalac stvari kojom se tuilja povredila. Tuena revizijom ne napada posebno visinu dosuene naknade tete tuilji. Vrhovni sud nalazi, s obzirom na sve okolnosti sluaja prirodu povrede koju je tuilja zadobila, intenzitet i vreme trajanja fizikih bolova i straha, posledice u kojima se manifestuje umanjenje ivotne aktivnosti, ivotno doba, da su niestepeni sudovi pravilnom primenom odredbe lana 200. ZOO, i lana 223. ZPP, odmerili visinu novane naknade tuilji kao satisfakciju za ove vidove nematerijalne tete, jer ista prema teini trpljenja predstavlja pravinu novanu naknadu, obzirom na znaaj povreenog dobra i cilju kome ta naknada slui. Isto tako, pravilno su niestepeni sudovi utvrdili u kom stepenuje tuilja obeteena dobijanjem 18.9.2001. godine iznosa od 11.968,00 dinara, od ZOIL-a Dunav-a, na ime ovih vidova tete i za utvreni procenat 4,78% utvrenu naknadu umanjili. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2908/05); Zastarelost Kada je usled profesionalne bolesti dolo do oteenja zdravlja i umanjenja ivotne aktivnosti, poetak roka zastarelosti ne vezuje se za momenat konstatacije tete ve zavretak leenja. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju tuilac je bio u radnom odnosu kod tuenog u periodu od 1979. do 1999. godine na radnom mestu sekaa motoriste. Radni odnos mu je prestao po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti i ispunjenja uslova za invalidsku penziju (reenje I. 18839 od 5.9.2001. godine). Invalidnost je nastupila kao posledica profesionalnog oboljenja. Usled posledica profesionalnog oboljenja kod tuioca postoji umanjenje opteivotne aktivnosti od 25%. Zapoeto leenje od 1987. godine nije zavreno i bolest je trajna.
352

Kod takvog injeninog stanja prvostepeni sud je smatrao daje prigovor zastarelosti potraivanja iz lana 376. ZOO neosnovan jer leenje tuioca nije zavreno i teta postoji kontinuirano pa i u vreme presuenja. Drugostepeni sud smatra da je potraivanje tuioca zastarelo pa zato tubeni zahtev odbija kao neosnovan. Naime, on smatra da se saznanje za tetu koja je vezana za leenje, ne vezuje za okonanje teenja ve za vreme kada je oteenom saopteno daje oboljenje izazvano povredom ostalo trajno. S obzirom da profesionalno oboljenje potie iz 1987. godine kada je prvi put utvreno, a imajui u vidu daje tuba podneta 7.11.2003. godine, to zbog proteka subjektivnog roka od tri godine, odnosno objektivnog roka od pet godina iz lana 376. stav 1. ZOO, tubeni zahtev nije osnovan zbog zastarelosti. Osnovano se u reviziji ukazuje daje na pravilno utvreno injenino stanje pogreno primenj eno materijalno pravo kada je tubeni zahtev odbijen kao neosnovan. Naime, rok zastarelosti poinje tei prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze (sutradan) ako zakonom za pojedine sluajeve nije to drugo propisano (lan 361. ZOO). teta se smatra dospelom od trenutka nastanka tete (lan 186. ZOO). Potraivanje naknade deliktne tete po lanu 376. ZOO zastareva za tri godine od dana kada je oteenik saznao za tetu i za lice koje je tetu uinilo (subjektivni rok), a u svakom sluaju potraivanje zastareva za pet godina od dana kada je teta nastala (objektivni rok). Iz citiranog pravila proizlazi daje za poetak toka zastarevanja deliktne tete relevantno saznanje oteenika za tetu i za lice (tetnika) koje je tetu prouzrokovalo. Pod tetom se podrazumeva i obim tete. U sluaju kada je nastala teta ali se njen obim jo ne zna (procenat i manifestacije umanjenja ivotne aktivnosti koje se pogoravaju vremenom) obim tete se ne moe utvrditi i upodobiti, poetnom momentu nastanka tete, ve zavretku leenjajer se tek tada moe utvrditi stepen telesnog oteenja i manifestacije umanjenja ivotne aktivnosti. Imajui u vidu da leenje kod tuioca nije zavreno i daje stepen umanjenja ivotne aktivnosti rastao negativno od momenta povreivanja pa za ubudue, to je neprihvatljiv zakljuak drugo stepenog suda da se mome-nat saznanja obima tete vezuje za vreme kada je oteenom saopteno daje oboljenje izazvano povredom postalo trajno. Osim toga, osnovano se u reviziji ukazuje da se momenat saznanja za obim tete ne moe vezati za prvo saoptenje, ve za injenicu kada je doneto reenje o invalidnosti posle koga su tuiocu priznata prava iz socijalnog osiguranja (pravo na invalidsku penziju). Dakle, imajui u vidu da leenje tuioca nije okonano i da se umanjenje ivotne aktivnosti zbog posledica profesionalnog oboljenja pogorava, kao i imajui u vidu injenicu da izmeu utvrenja invalidnosti i momenta podnoenja tube nije protekao rok od tri godine to se prigovor zastarelosti potraivanja pokazuje neosnovanim. Profesionalna bolest na radu izjednaava se po posledicama povredi ili teti na radu. Zato je poslodavac duan da naknadi tetu tuiocu po optim pravilima po osnovu lana 106. Zakona o radu ("Slubeni glasnik RS", br. 70/01). Istu odredbu sadrao je i raniji Zakon o radnim odnosima. Oteeni tuilac trpi duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti, pa mu pripada pravina naknada za ovaj vid nematerijalne tete po osnovu lana 200. ZOO. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 11257/06 od 6. aprila 2006. godine); Delimino isplaena naknada nematerijalne tete Uraunavanje delimino isplaene naknade nematerijalne tete kod dosuivanja potpune naknade ove tete oteeni ne moe ostvariti vie nego to iznosi teta kojujepretrpeo. Iz obrazloenja Kada je oteenom delimino isplaena naknada nematerijalne tete, onda pri ostvarenju prava na naknadu potpune tete po ovom osnovu, treba utvrditi visinu naknade za svaki vid tete prema kriterijumima u vreme presuenja i od tog iznosa odbiti srazmerni deo isplaene tete u procentu za koji je oteeni delimino obe-teen, a naknadu dosuditi u visini za koju je potpuna teta ostala nepokrivena. Primena naela naknade nematerijalne tete ne doputa revalorizaciju isplaenih iznosa i odbijanja tako dobijenog iznosa od naknade utvrene u vreme presuenja. Visina invalidnina koju oteeni prima po osnovu telesnog oteenja se nikada ne kapitalizira, niti se kapitalizirani iznos odbija od sume koja se dosuuje za duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti, ve se samo uzima u obzir pri utvrenju visine pravine naknade. Iz obrazloenja: Prema utvrenju suda tuilac je kao pripadnik JNA pri ranjavanju 1991. godine zadobio teku telesnu povredu. Tueni je u postupku obeteenja van spora tuiocu isplatio 1992. godine na ime naknade nematerijalne tete novane iznose koji su iskazani u tadanjim dinarima. Postoje tueni isplatio tuiocu odreene novane iznose na ime naknade tete u daljem postupku sud je izvrio revalorizaciju isplaenih iznosa od vremena isplate do presuenja prema rastu cena na malo po stopi 353

koju je objavio nadleni Zavod za statistiku. Takoeje izvrio kapitaliziranje iznosa koje je tuilac primio i koje e primiti do kraja ivota po osnovu vojne invalidnine i tako utvrene iznose odbio od naknade tete utvrene prema merilima i kriterijumima na dan presueni a u procentu za koji je naao daje ranijom isplatom tuilac obeteen te je dosudio razliku ovih iznosa. Prednje pravno stanovite suda ne moe se prihvatiti kao pravilno. Utvrivanje novane naknade za nematerijalnu tetu predstavlja primenu materijalnog prava. Novana naknada za pojedine vidove nematerijalne tete u smislu lana 200. Zakona o obligacionim odnosima ima za cilj da se oteenom prui odgovarajua satisfakcija prema znaaju povreenog dobra i teini povrede i o njoj sud odluuje po slobodnom uverenju u smislu lana 233. ZPP, a prema merilima i okolnostima u vreme presu-enja. Meutim, oteeni ne moe ostvariti vie no to iznosi teta kojujepretrpeo. Naelo odtetnog prava da naknada tete ne moe biti vea od iznosa tete nalae da se sve isplate u vezi sa odtetnim dogaajem uraunaju u naknadu. Stoga, ako i u svrhe te isplate proizlazi daje isplatom smanjena teta treba je odbiti od naknade. Kako je tueni isplaenim iznosima naknade nematerijalne tete hteo da smanji obim naknade tete za koju on odgovara, to se ovi iznosi uraunavaju u naknadu za odgovarajui oblik tete, tako da se teta koju tuilac trpi sastoji u razlici izmeu ukupne tete i onoga to je primio na ime njene naknade. Kada je u pitanju naknada nematerijalne tete primena naela njene naknade ne doputa revalorizaciju isplaenih iznosa i odbijanja tako dobij enog iznosa od naknade utvrene u vreme presuenja, a zata nema osnova ni u zakonu. Naprotiv, ako je isplaena naknada tete u jednom delu, odreuje se visina neplaenog dela primenom procenta plaenog na celo-kupnu visinu tete utvrene na dan presuenja. Zato plaenu naknadu treba uzeti u obzir u srazmernom delu vrednosti, plaeni iznos se uraunava procentualno s obzirom na potpunu naknadu ija se visina utvruje prema okolnostima u vreme presuenja. Stoga, kada je utvreno daje tuiocu za duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti, za fizike bo love i za strah tueni isplatio odreene novane iznose, tada je valjalo utvrditi ukupnu visinu za svaki vid ove tete prema merilima i kriterijumima u vreme isplate, te zakljuiti kojim je procentom isplaenom naknadom za svaki vid tete ova teta pokrivena. Zatim je valjalo po svim osnovima utvrditi ukupnu visinu tete prema merili ma i kriterijumima u vreme presuenja, i od tog iznosa umanjiti procenat za koji je tuilac obeteen za ove vi dove tete, i dosuditi mu naknadu u visini za koju je ova teta ostala nepokrivena, ako razlika postoji. Pri utvri vanju visine pravine novane naknade za duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti sud e uzeti u obzir i naknadu za telesno oteenje na koju tuilac ima pravo po propisima o invalidskom osiguranju, pa e na osno vu svih okolnosti sluaja po slobodnoj oceni utvrditi u kojoj meri naknada za telesno oteenje utie na visinu novane naknade za ovaj vid nematerijalne tete. Sledi da se visina invalidnine koju neko lice prima po osnovu telesnog oteenja nikada ne kapitalizira niti se kapitalizirani iznos odbija od sume koji se po tom osnovu dosuj uje " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2223/98); "Naknada za nematerijalnu tetu se moe priznati samo za onu nematerijalnu tetu koju kao takvu priznaje zakon, a ne za bilo koju nematerijalnu tetu. Pod nematerijalnom tetom u smislu Zakona o obligacionim odnosima podrazumevaju se fiziki bol, psihiki bol i strah, i ista teta se vezuje (po prirodi.stvari) za fiziko lice. Povreda dobrog poslovnog ugleda tuioca sama po sebi ne moe dovesti do novane naknade na ime nematerijalne tete, zato to se posledice te povrede ne manifestuju u jednom od pravno priznatih vidova nematerijalne tete. Iz povrede poslovne reputacije pravnog lica moe proistei samo imovinska teta u smislu poljuljanog ugleda koji treba povratiti odgovarajuim sredstvima graanskopravne zatite" (iz odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 127/97). "Nematerijalna teta zbog prekida kolovanja ogleda se u nemogunosti oteenog da sudeluje u jednom vidu ivotne aktivnosti i po redovnom toku stvari dostupne mladim ljudima, i uskraenom zadovoljstvu, koje zavreno kolovanje i vea znanja redovito pruaju oveku. Zato tu vrstu tete i naknadu za nju treba imati u vidu pri odmeravanju naknade za smanjenu ivotnu aktivnost, iji je to sastavni deo, i ne moe se posebno izdvajati" (Savezni sud, Gzz. 57/76); "Prekinuto kolovanje, pored osnova za naknadu materijalne tete, moe se uzeti u obzir i kao osnov za naknadu tete zbog duevnih bolova u sklopu naknade zbog umanjenja ivotne aktivnosti, ali ne predstavlja poseban vid nematerijalne tete" (Zakljuak Savetovanja predstavnika Saveznog suda, vrhovnih sudova republika i autonomnih pokrajina i Vrhovnog vojnog suda o problemima nematerijalne tete, od 15. i 16. oktobra 1986. godine/); "Okolnost da oteeni prima invalidninu, po pravilu ne iskljuuje pravo oteenog na naknadu zbog smanjene ivotne aktivnosti" (Savezni sud, Gzs. 65/77) "Visina invalidnine koju neko lice prima po osnovu telesnog oteenja uzima se u obzir prilikom dosuenja naknade nematerijalne tete zbog smanjene ivotne aktivnosti. Meutim, ona se nikada ne kapitalizira, niti se kapitalizirani iznos odbija od sume koji se po tom osnovu dosuuje " (Vrhovni sud Srbije, G. 1533/79);
354

"Novana naknada za telesno oteenje (invalidnina) uzima se u obzir samo kod odmeravanja naknade za duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti (lan 200. i 203. Zakona o obligacionim odnosima), bez obzira na to da lije ta naknada priznata u jednokratnom iznosu, ili u obliku mesene rente" (Zakljuak Saveto-vanja predstavnika Saveznog suda, vrhovnih sudova republika i autonomnih pokrajina i Vrhovnog vojnog suda o problemima nematerijalne tete, od 15. i 16. oktobra 1986. godine); "Lice kome su, bez njegovog znanja prenete stvari u drugu hotelsku sobu da bi u prethodnu bio smeten drugi gost, ima pravo na naknadu nematerijalne tete za doivljeno ponienje" - (prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1421/97); Neistinita informacija i naknada tete "Lice pogoeno neistinitom informacijom ima pravo na naknadu nematerijalne tete prema osnivau i glavnom uredniku lista" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 113/03).

Lica koja imaju pravo na novanu naknadu u sluaju smrti ili tekog invaliditeta (l. 201. ZOO)
Odredbama ovog lana jasno je odreen krug lica koja imaju pravo na novanu naknadu u sluaju smrti ili tekog invaliditeta oteenog. U pogledu ostvarivanja navedenog prava u odnosu na odreena lica napravljena je razlika tako to se odredbe stava stava 1. i 2. ovog lana odnose na naknadu u sluaju smrti nekog lica, a odredbe stava 3. u odnosu na naknadu u sluaju naroito tekog invaliditeta nekog lica, s tim to je u odnosu na vanbranog druga, za sluaj smrti ili naroito tekog invaliditeta propisano posebno pravilo koje se odnosi na uslove u kojima se ono moe stei. U prvom sluaju, tj. u sluaju smrti nekog lica, odreenje krug lica, koja bez obzira na to da li je izmeu njih i umrlog postojala zajednica ivota, imaju pravo na pravinu novanu naknadu za njihove duevne bolove. To su: brani drug, deca i roditelji. Navoenjem reci "pravine naknade" ima se u vidu uput sudu da kod odluivanja o ovoj naknadi ne odreuje novanu naknadu u istoj visini svakome od navedenih srodnika, jer iako ti srodnici imaju prema umrlom odreena oseanja, ljubav, potovanje, ipak neka od tih lica mogu imati vea oseanja u zavisnosti od toga da li su neprestano do smrti tog lica ivela u zajednici sa njim, te da li su i kako jedno prema drugom uskladili navike zajednikog ivota, odnosno tesno bili vezani i u dobru i u zlu". Naravno, kada su u pitanju roditelji umrlog ta povezanost, odnosno poveana oseajnost i ljubav dolazi iz prirodnog odnosa roditelja i dece. Iako ovaj zakon ne govori o tome, pravo na novanu naknadu ne bi imali oni bliski srodnici, navedeni u stavu 1. ovog lana, pa i oni navedeni u odredbama ostalih stavova ovog lana, ako su sa umrlim bili dui period vremena u loim porodinim odnosima, ako su se zbog neslaganja, njihovom krivicom, odvojili od umrlog za ivota, ako su bili ak i u jednoj zajednici ali su njihovi odnosi bili toliko poremeeni da se njihov rodbinski odnos ne bi mogao koristiti kod ostvarivanja ovog prava. No, i u takvim sluajevima sud mora utvrditi da li je i kod tih lica i koliko postojao duevni bol za umrlim, te da u zavisnosti od toga utvrdi njihova prava i visinu na ovu vrstu naknade. Drugi krug lica, takoe bliski srodnici umrlog, su njegovi braa i sestre. Da bi oni mogli da ostvare pravo na naknadu zbog smrti svog bliskog srodnika, uslov je daje izmeu njih i umrlog postojala trajna zajednica ivota, a da se novana naknada odreuje zbog njihovih duevnih bolova. Ovo je i prirodno jer smrt srodnika, brata ili sestre, uvek podrazumeva odreeni stepen duevnog bola. On zavisi od toga koliko su bili bliski u tim odnosima, naroito odnos sestara, pa i odnos sestara prema bratu, i obrnuto, bez obzira na njihove godine ivota Trajna zajednica ivota podrazumeva trajno ivljenje u jednoj porodici tih srodnika, naroito ako su bili upueni jedno na drugo toliko da nisu mogli ni da zamisle da mogu iveti odvojeno, posebno i ako se umrli do ivota ponaao prema svom bratu ili sestri sa posebnom panjom da ih u svakom sluaju pomogne i obezbedi sigurno ivljenje. Duevni bol brata ili sestre za umrlim bratom ili sestrom moe biti velikog intenziteta. Drugi oblik naknade tete odnosi se na sluaj naroito tekog invaliditeta lica, zbog koga se njegovim bliskim srodnicima, branom drugu, deci i roditeljima, moe dosuditi novana naknada za njihove duevne bolove. U pitanju je visok stepen invaliditeta, kvalifikovan kao naroito teak stepen, koji ga ini nesposobnim za rad u potpunosti, a ne i ako je invaliditet kvalifikovan kao teak, a ne i kao "naroito teak", sa stanovita medicinskih strunjaka, naroito ako je u mogunosti da vri neke funkcije, pa i radne, koje ga odravaju u ivotu. U ovom sluaju, kod naroito tekog invaliditeta lica, postoji duevni bol ne samo kod bliskih srodnika, koji imaju pravo na tu naknadu, ve posebno i kod onog ko zbog zadobijenih povreda, odnosno umanjenja ivotne aktivnosti, ostvaruje navedeno pravo ne samo po odredbama ovog lana ve i po odredbama lana 200. ZOO, nezavisno od stepena invaliditeta. Naknadu za sluaj smrti, ili za sluaj naroito tekog invaliditeta nekog lica ima i vanbrani drug nastradalog, ako je izmeu njega i umrlog, odnosno povreenog postojala trajna zajednica ivota. Ranije, sve do donoenja Zakona o obligacionim odnosima, to pravo nije priznavano vanbranom drugu, ak i ako su dugi niz godina iveli u zajednici, ponaajui se jedan prema drugom kao brani drugovi. 355

Odredbe stava 4. ovog lana definitivno reavaju ovaj sluaj, jer su potrebe drutvenih odnosa to nalagale, imajui u vidu da veliki broj lica ivi u vanbranim zajednicama, ne priznajui znaaj formi zakljuenja braka, pa s obzirom na te okolnosti, a posebno da izmeu njih postoji dugotrajna veza zajednikog ivota, da su jedno prema drugom iskazivali sve osobenosti koje su karakteristine i za brane odnose, da su izrodili decu, da su se pomagali i pazili, iskazivali meusobnu ljubav, a posebno prema svojoj deci, izjednaeni su sa drugim srodnicima u pogledu prava na ostvarivanje novane naknade za njihove duevne bolove, i to za sluaj smrti ili za sluaj naroito tekog invaliditeta lica sa kojima je postojao zajedniki vanbrani ivot.

Sudska praksa
Objektivna odgovornost uslovi za iskljuenje odgovornosti Za utvrivanje prava na naknadu tete porodici poginulog, ija je smrt nastupila usled toga stoje ispao iz voza u pokretu, bez znaaja je da lije tueno elezniko transportno preduzee krivo za udes, ve samo da li postoje uslovi za iskljuenje objektivne odgovornosti tuenog. Prema obrazloenju Okruni sud presudom je odbio tubeni zahtev da se tueni eljezniko transportno preduzee i Zavod za osiguranje i reosiguranje, kao umea na strani tuenog, obaveu da tuiocima isplate na ime naknade tete i za pretrpljene psihike bolove za izgubljenim sinom, odnosno suprugom i ocem, kao i na ime izgubljenog izdravanja utueni iznos. Vrhovni sud je presudom odbio albu tuilaca kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu. Savezni sud je usvojio zahtev za zatitu zakonitosti. U postupku je utvreno daje GM, putnik u vozu na relaciji LeskovacBeograd, ispao iz vagona kod Osipaonicej daje na mestu ostao mrtav usled zadobijenih povreda pri padu. Tuiocima/ka, supruga i deca poginulog, podneli su tubu protiv tuenog eleznikog transportnog preduzea i predloili da sud obavee tuenog da im naknadi tetu (imovinsku i (neimovinsku) koju su pretrpeli usled smrti GM. Savezni sud nalazi da za pravilno reenje spornog pravnog odnosa nastalog meu strankama, pre svega, treba utvrditi da li se odgovornost tuenog u ovom sluaju ima zasnivati na osnovu krivice ili na osnovu objektivne odgovornosti. Reenje ovog pitanja zavisi od toga da lije voz u pokretu opasna stvar ili ne. Opasna stvar je ona koja svojim poloajem, svojstvom, delatnou, kao i samim postojanjem stvara povienu opasnost po okolinu. Dovoljno je da jedna stvar ima samo jednu od pomenutih osobina da bi se smatrala opasnom stvari. Na osnovu izloenog, oigledno proizlazi da je voz u pokretu opasna stvar, iz ega sledi zakljuak da tueni odgovara za tetu priinjenu treim licima na osnovu objektivne odgovornosti, dakle, tueni je duan da naknadi tetu koju od voza, kao opasne stvari, pretrpi neko tree lice. Tueni ne bi odgovarao za tetu jedino ako dokae daje do tete dolo usled vie sile, krivicom treeg lica, ili samog oteenog. Prema tome, u konkretnom sluaju uopte nije trebalo utvrivati da Uje do tete dolo krivicom tuenog, ve da li su se stekli uslovi koji iskljuuju odgovornost tuenog za tetu priinjenu opasnom stvari. Obzirom da usled pogrenog pravnog shvatanja prvostepeni sud nije utvrivao da li postoje uslovi za iskljuenje odgovornosti tuenog, Savezni sud Je ukinuo obe presude i predmet vratio prvostepenom sudu da utvrdi (ukoliko to tueni tvrdi i prua za to dokaze) da li su se stekli uslovi za iskljuenje odgovornosti tuenog, kao i visinu tete (ukoliko nae daje tubeni zahtev osnovan), koja je prema navodima albe protiv prvostepene presude ostala sporna (prema odluci Saveznog suda, Gzs 64/75); Utvrivanje naknade nematerijalne tete u sluaju naroito tekog invaliditeta Teki invaliditet predstavlja visok stepen invaliditeta, kvalifikovan kao naroito teak stepen, koji oteeno lice ini nesposobnim za rad u potpunosti. Iz obrazloenja Obzirom na utvreno injenino stanje, da kod tuioca AA postoji trajno umanjenje ivotne aktivnosti u teem stepenu, koje se ogleda u tome da e on sve aktivnosti koje su vezane za due stajanje, hodanje, uanje ili bilo kakva tea fizika optereenja, ogranieno i vrlo tegobno obavljati sa ulaganjem posebnih napora i trpljenjem znaajno izraenih subjektivnih tegoba koje e se tada pojavljivati, da e biti lien zadovoljstva da se bavi sportom, kao i daje u periodu povreivanja i sledee dve godine njegova opta ivotna aktivnost bila umanjena u veoma tekom stepenu, dok nije uspostavio samostalan hod, zatim, obzirom da mu je estetski izgled na-ruen u veoma tekom stepenu i ogleda se u brojnim oiljcima koe na trbuhu, levoj butini, stopalima, iskrivljenosti grudno-slabinskog dela kime, sputenosti desnog ramena, iskrivljenosti desne potkolenice, deformitetu oba stopala sa vidnim hramanjem pri hodu, koje sve povrede su trajne prirode, a to je sve izazvalo psihike patnje, odnosno duevne bolove jakog stepena i pojavu kompleksa nie vrednosti, te najzad imajui u vidu inten356

zitel i duinu trajanja fizikih bolova i straha, koji su detaljno opisani u obrazloenju prvostepene presude, injenicu daje tuilac u vremepovreivanja imao 23 godine, te dajepretrpeo vie operacija, Vrhovni sud nalazi da tuiocu AA pripada pravina novana naknada nematerijalne tete i to: za duevne bolove zbog smanjene ivotne aktivnosti u iznosu od 800.000,00 dinara, za fizike bolove u iznosu od 500.000,00 dinara, za strah u iznosu od 400.000,00 dinara i za duevne bolove zbog naruenosti u iznosu od 600.000,00 dinara, sve prema merilima i kriterijuma vaeim u vreme donoenja prvostepene presude. Ove iznose Vrhovni sud je odmerio u skladu sa odredbama l. 200. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi l. 223. ZPP. Navedeni iznosi bi, po miljenju ovog suda, predstavljali pravinu novanu naknadu i adekvatnu satisfakciju za tegobe koje je pretrpeo i trpi i dalje tuilac A A usled zadobijenih povreda. Nalazei da su niestepeni sudovi na utvreno injenino stanje pogreno primenili materijalno pravo, povodom zahteva tuioca AA za naknadu nematerijalne tete, Vrhovni sud je primenom l. 395. st. 2. ZPP, preinaio drugostepenu presudu u stavu prvom izreke, u delu kojim je potvrena prvostepena presuda u stavu treem izreke i tubeni zahtev ovog tuioca delimino odbijen, kao neosnovan, tako to je, pored iznosa oznaenih u stavu prvom izreke prvostepene presude, alineja 1, 2, 3 i 4, odnosno 5, dosudio i iznose navedene u izreci ove presude, dok je u preostalom delu primenom l. 393. ZPP, reviziju ovog tuioca odbio, kao neosnovanu. Prema l. 201. st. 3. ZOO, u sluaju naroito tekog invaliditeta nekog lica, sud moe dosuditi njegovom branom drugu, deci i roditeljima pravinu novanu naknadu za njihove duevne bolove. Imajui u vidu teinu povreda koje je zadobio tuilac AA, i teinu zaostalih posledica po njegovo zdravlje i fiziki izgled, odnosno stepen njegovog invaliditeta, Vrhovni sud nalazi da su niestepeni sudovi pravilno od-merili visinu pravine novane naknade koja pripada njegovim roditeljima, tuiocima BB i VV, za duevne bolove koje trpe zbog takvog stanja svoga sina. Ovako odmerena naknada u skladu je sa utvrenom jainom i trajanjem tih bolova, sa merilima i kriterijumima u vreme donoenja prvostepene presude i uslovima koje predviaju odredbe l. 200. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima. Jasno je da ova naknada ne moe da otkloni duevne bolove roditelja koje oni trpe i koje e trpeti i u budue, ali to i nije cilj te naknade. Njena svrha je da tuiocima omogui da pribave sebi odreena materijalna dobra, koja bi im pomogla da lake savladaju te svoje duevne bolove, pa tako posmatrano, a imajui u vidu sve okolnosti konkretnog sluaja, dosuena naknada se pokazuje pravinom i adekvatnom. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2968/05); "Roditeljima pripada pravo na naknadu nematerijalne tete za trpljenje duevnih patnji zbog tekog invaliditeta njihovog deteta " (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 199/83); "Novana naknada nematerijalne tete nije cilj ve sredstvo kojim oteeni, zadovoljavanjem potreba koje ne bi mogao podmiriti, olakava sebi ivot i, inei ga podnoljivijim, ublaava duevni bol koji podnosi. Nematerijalna teta i naknada te tete se doivljavaju, ali tako stoje teta neprijatan a naknada prijatan doivljaj. " - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4518/94); "Zajednica ivota kao uslov prava na naknadu tete za duevne bolove zbog smrti brata, odnosno sestre postoji i kad je, zbog mentalne retardiranosti, morao biti smeten u ustanovu za zbrinjavanje " - (prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 465/97).

Satisfakcija u posebnim sluajevima (l. 202. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu lice koje je pretrpelo duevne bolove zbog: a) prevare; b) prinude; v) zloupotrebe nekog odnosa podreenosti ili zavisnosti navedeno na kanjivu obljubi ili kanjivu bludnu radnju, kao i g) lice prema kome je izvreno neko krivino delo protiv dostojanstva linosti i morala. Svi navedeni oblici vezani su za kanjivu radnju, tj. za kanjivu radnju koja je propisana krivinim zakonodavstvom, te samo kao takva uiva graansko pravnu zatitu u smislu odredaba ovog lana, pa samim tim i sticanje prava na pravinu novanu naknadu. Primeuje se daje u odredbama ovog lana upotrebljen izraz "na kanjivu obljubu ili kanjivu bludnu radnju", pa i izraz "neko drugo krivino delo". Oba ona imaju u vidu elemente krivinog dela koje je u vezi sa radnjama tetnika da nekom licu, iz razloga navedenih u odredbama ovog lana, nanese duevne bolove, jer se preduzimaju protiv volje oteenog lica prevarom, prinudom, zloupotrebom nekog odnosa podreenosti ili zavisnosti. Navoenje na kanjivu obljubu, odnosno kanjivu bludnu radnju predstavlja radnju uinjenu prema oteenom licu koje nije bilo dobrovoljno pristalo na tu radnju, ve je bilo prinueno da je trpi, bilo zbog prevare, prinude ili zloupotrebom odnosa podreenosti ili zavisnosti. Kanjiva obljuba se odnosi uglavnom na delo silovanja, dok se kanjiva bludna radnja odnosi na navoenje vrenja bludnih radnji prema maloletnom licu ili duevno zaostalom licu. Kod silovanja, duevni bol postoji zbog povrede linosti lica prema kome je to silovanje izvreno, ali i zbog stida koji takva osoba trpi u sredini u kojoj ivi, pa je duevni bol utoliko vei, a samim tim i novana naknada za taj oblik tete mora biti pravino dosuen.
357

Kod sluaja obljube, takoe postoji duevni bol osobe prema kojoj je obljuba uinjena, iako je takvo lice i dobrovoljno pristalo da se nad njim, a ne samo prevarom, ili na koji drugi nain izvri delo obljube. U pitanju je, dakle, lice koje nije sposobno za zrelo rasuivanje o posledicama koje mogu nastati iz nedozvoljenih radnji tetnika. Delo se, po pravilu, kasnije otkriva, a okolina u kojoj to lice ivi menja svoj odnos prema njemu, bilo ismejavanjem, vreanjem ili ga na drugi nain omalovaava. Zbog toga duevni bol oteenog lica dobij a u znaaju, koje kod njega stvara tetne posledice psihikog karaktera, zbog ega se i dosuuje pravina novana naknada, kao satisfakcija za pretrpljeni duevni bol i otklanjanje nastalih tetnih posledica. Kod sluaja prevare najtipiniji primer je onaj ako je neko lice, mukarac, obmanuo drugo lice, ensko lice, da e zakljuiti sa njom brak, doveo je u svoju kuu, sa njom vanbrano iveo kratko vreme, a zatim je oterao. Ovaj vid prevare se izraava u nameri tetnika da prevarnom radnjom, obeanjem braka, ensko lice navede na obljubu, bez namere da brak zakljui sa tim licem. U jednoj odluci suda stoji, da ako je tueni tuilju obmanuo da e sa njom zakljuiti brak, doveo je u svoju kuu, sa njom vanbrano iveo i potom je iz svoje kue oterao, da tuilja ima pravo na naknadu neimovinske tete, koja joj je na taj nain priinjena. Prema tome, pravo na novanu naknadu, i prema ranijim pravnim pravilima imovinskog prava, ima enska osoba koja je prevarom, pretnjom ili zloupotrebom nekog odnosa podreenosti ili zavisnosti navedena na vanbranu obljubu, kao i enska osoba prema kojoj je izvreno krivino delo protiv dostojanstva linosti i morala. Ali novana naknada ne pripada uvek enskom licu ako je ono, kao punoletno lice, dobrovoljno pristalo na vanbranu zajednicu. Tako, u jednoj presudi suda stoji: "Tuilja je u oekivanju da ce doi do zakljuenja braka stupila u vanbranu zajednicu sa tuenim dobrovoljno, i u tom momentu bila punoletna, te nema pravo na naknadu tete to nije dolo do zakljuenja braka. Naime, punoletna osoba mora da pretpostavi da vanbrani odnos ne dovodi uvek do zakljuenja braka, a kada voljno stupa u takav odnos nema pravo ni na kakvu naknadu tete koja bi poticala iz samih intimnih odnosa do kojih dolazi stupanjem u vanbranu zajednicu, jer je na takvu tetu, ukoliko zaista postoji, pristala". Kao krivina dela protiv dostojanstva linosti i morala mogu se navesti: silovanje, obljuba nad nemonim licem, obljuba i protivpravni blud sa maloletnim licem, bludne radnje, zavoenje, protivpravni blud, podvoenje i omoguavanje vrenja bluda, posredovanje u vrenju prostitucije i drugo to je krivinim zakonom propisano kao kanjiva radnja kojom se vrea dostojanstvo linosti i morala nekog lica. Zloupotreba nekog odnosa potinjenosti ili zavisnosti, i u vezi sa tim injenje krivinog dela protiv dostojanstva linosti i morala, najee se javlja u organizacijama, odnosno ustanovama u vezi sa zapoljavanje enskog lica, koje primorano da ostvaruje dohodak, mora da prihvati protivpravan odnos njoj nadreenog lica. To se moe desiti i u drugim sredinama, u kolama prema nekim uenicama koje imaju slabe rezultate, ili u nekim zavodima gde postoji odnos nadreenosti mukarca nad enskim licem. No, to delo se ne odnosi samo na maloletna lica, ve na sva enska lica, dakle i punoletna, koja su u nekom podreenom i zavisnom odnosu prema licu koje je sklono da ini takve nedozvoljene radnje. I na kraju, navedeni sluajevi se mogu desiti i ako je oteeni muko lice, prema kome se ini obljuba, naroito zloupotrebom nekog odnosa potinjenosti i zavisnosti takoe od mukog lica, tzv. sluajevi pedofilije, koji su se u poslednje vreme naroito pojavili u nekim verskim objektima. Sudska praksa Satisfakcija u posebnim sluajevima "Pravo na naknadu neimovinske tete ne moe se odrei enska osoba koja je lanim obeanjem braka ili drugim prevarnim nainom navedena na izvanbrani polni odnos, poznat u sredini u kojoj ona ivi i koja je zatim naputena. Kad je enska osoba lanim obeanjem braka, lukavstvom ili uopte na prevaran i nepoten nain navedena na stupanje u izvanbrani polni odnos, onda se ne moe govoriti o njenoj krivci, pa stoga ni o podeljenoj odgovornosti. U takvom sluaju odgovornost iskljuivo tereti mukarca" (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 40/70); "Prema pravnim pravilima imovinskog prava, pravo na novanu naknadu neimovinske tete ima enska osoba koja je prevarom, pretnjom ili zloupotrebom nekog odnosa podreenosti ili zavisnosti navedena na vanbranu obljubu, kao i enska osoba prema kojoj je izvreno krivino delo protiv dostojanstva linosti i morala. Prevara se ogleda u nameri tetnika da obeanjem braka ensko lice navede na obljubu, bez namere da brak zakljui, tj. u unapred stvorenoj odluci da se brak ne zakljui. Meutim, ukoliko enska osoba podnese zahtev za ovakav vid tete nakon raskida viemesene vanbrane zajednice sa mukarcem, kome takvo ponaanje pripisuje u krivicu, onda takav zahtev nema pravnog osnova, ukoliko se u parninom postupku utvrdi daje oteena u takav odnos stupila dobrovoljno. U suprotnom, ako bi mukarac bio u obavezi da uvek naknadi tetu kada posle vanbrane zajednice nije dolo do zakljuenja braka, time bi se vrio pritisak na slobodu odluivanja za stupanje u brak, stoje suprotno naelu slobode volje pri zakljuenju braka. 358

Prema tome, da bi enska osba imala pravo na naknadu i posle vanbrane zajednice, potrebno je daje zajednica nastala usled zablude, prevare ili pretnje, izazvane od strane mukarca" (Vrhovni sud Srbije, G. 1638/76); "Kada je tuilja u vreme obeanja braka i zasnivanja vanbrane zajednice bila maloletna, a do zasnivanja ove zajednice nije dolo usled prevare, prinude ili pretnje, ona nema pravo na naknadu nematerijalne tete" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1063/79); "Duevni bol i strah enskog lica, nad kojim je pokuano silovanje, predstavljaju dva posebna osnova za naknadu tete " (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 392/70); "Tuilja je u oekivanju da e doi do zakljuenja braka stupala u vanbranu zajednicu sa tuenim dobrovoljno i u tom momentu bila punoletna, te nema pravo na naknadu tete to nije dolo do zakljuenja braka. Naime, punoletna osoba mora da pretpostavi da vanbrani odnos ne dovodi uvek do zakljuenja braka, pa kada voljno stupa u takav odnos, nema pravo ni na kakvu naknadu tete, koja bi poticala iz samih intimnih odnosa do kojih dolazi stupanjem u vanbranu zajednicu, jer je na takvu tetu, ukoliko zaista postoji, sama pristala " (Vrhovni sud Srbije, G. 1760/74); "Visina novane naknade neimovinske tete utvruje se po slobodnoj oceni u smislu l. 212. Zakona o parninom postupku. Pri tome je sud duan uzeti u obzir i ceniti relevantne okolnosti konkretnog sluaja i u obrazloenju presude navesti koje je okolnosti i u kom pravcu uzeo za podlogu svoje odluke " (Pravni stav Savetovanja sudija Graanskog odeljenja Vrhovnog suda Jugoslavije i sudija predstavnika graanskih odeljenja republikih i pokrajinskih vrhovnih sudova, od 12. i 13. februara 1970); "ivotna dob oteenika razliito utie na visinu naknade pojedinih vrsta nematerijalne tete. Tako za duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti, naruenosti i smrti roditelja mlaim osobama po pravilu treba odrediti veu naknadu" (Zakljuak Savetovanja predstavnika Saveznog suda, vrhovnih sudova republika i autonomnih pokrajina i Vrhovnog vojnog suda o problemima nematerijalne tete, od 15. i 16. oktobra 1986. godine); "Pomo koju oteenik (odnosno njegova rodbina) dobije od sindikalne organizacije u organizaciji udruenog rada, kod koje je u radnom odnosu, ne odbija se od utvrene naknade. Jedino e se iznos koji je organizacija udruenog rada isplatila iz fonda solidarnosti, kao pomo u vezi s nesreom na radu svog radnika, uraunati u naknadu nematerijalne tete kad taj fond nije oformljen iz novanih priloga radnika te organizacije, ili iz sredstava predvienih za zajedniku potronju " (Zakljuak Savetovanja predstavnika Saveznog suda, vrhovnih sudova republika i autonomnih pokrajina i Vrhovnog vojnog suda o problemima nematerijalne tete, od 15. i 16 oktobra 1986. godine); "Osnovani i intenzivni strah roditelja za sudbinu svog deteta nije pravno priznata nematerijalna teta (l. 200. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima) Zakljuak Savetovanja graanskih i graansko-privrednih odeljenja Saveznog suda, vrhovnih sudova republika i autonomnih pokrajina i Vrhovnog vojnog suda, od 14. i 15. septembra 1983.

Naknada budue tete (l. 203. ZOO)

Budua nematerijalna teta, za koju se na zahtev oteenog lica moe dosuditi odreena naknada, ima u vidu stanje oteenog u momentu dosuenja osnovne naknade, za postojee stanje tete, koje ukazuje da e izvesno trajati i u budunosti. Prema tome, da bi mogao da ostvari pravo na naknadu i za buduu nematerijalnu tetu, potrebno je ispunjenje sledeih uslova: daje teta prouzrokovana injenjem ili neinjenjem tetnika, daje iz takve radnje tetnika nastala teta za oteenog, daje oteeni dokazao postojeu tetu i daje sud za tu vrstu tete (za pretrpljene fizike bolove, za pretrpljene duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti, naruenosti, povreda ugleda, asti) odredio neimovinsku tetu u odreenom jednokratnom iznosu, kao i da je po redovnom toku stvari izvesno da e ta teta trajati i u budunosti, ija se visina naknade pripisuje dosuenom iznosu za ve utvrenu postojeu tetu. Odredbe ovog lana nemaju u vidu nematerijalnu tetu koja e tek nastati u budunosti, odnosno nemaju u vidu pretpostavku da e se ta teta dogoditi kasnije, tj. nastati u budunosti, ve onu tetu, koja zbog stanja u vreme presuenja ukazuje da e ta utvrena teta, po redovnom toku stvari, trajati permanentno, odnosno do nekog vremena kada se osnovano moe oekivati da ona prestane usled izleenja. Pri tom se, dakle, ne misli na neizvesnu tetu, odnosno eventualnu tetu, jer odredbe ovog lana ukazuju samo na onaj vid tete koji postoji u trenutku presuenja, ali koja e izvesno trajati i u budunosti. Radi se, dakle, o kontinuiranoj teti, teti koja je ve nastala i traje neprekidno, posebno ako je u pitanju naruenje otee359

nog lica koje on ne moe da otkloni sa svog tela, koje je predmet posmatranja od drugih lica, a izaziva saaljenje ili podrugljivost nekih, to oigledno utie i na trajanje duevnih bolova. Dakle, nije u pitanju ni budua nematerijalna teta, odnosno teta koja bi se kasnije ispoljila, a koja bi kao takva nanosila duevni bol oteenom licu, jer kod tih sluajeva se uvek moe novim tubenim zahtevom traiti novana naknada prema stanju u kome se ta teta izraava, odnosno stanju duevnog bola zbog koga oteeni trpi odreene posledice. Ovo posebno zbog toga to ta teta nije postojala u vreme dosuenja postojee tete, ve je nastala kasnije, kao uzrok ranije tete, a sudu prilikom dosuenja osnovne tete nije moglo biti dokazano da e ta teta trajati i u budunosti. Iz same formulacije odredaba ovog lana vidi se daje u pitanju naknada nematerijalne tete, jer se i novana naknada za postojeu tetu tretira kao nematerijalna teta, za vidove tete predviene u odredbama lana 200. ZOO, pa navoenje reci u lanu 203. ZOO "i za buduu nematerijalnu tetu", ukazuju da se ima u vidu nematerijalna teta koju oteeni dobij a za postojeu tetu. Ovo i zbog toga to nije u pitanju naknada u obliku novane rente, kako to propisuju odredbe lana 188. ZOO, ve nematerijalna teta koja se isplauje jednokratno u smislu odredaba lana 200. ZOO.

Sudska praksa
"Nematerijalna teta, koja se u odreenom obliku trajno ili trajnije ispoljava, predstavlja jednu tetu, pa sud odreuje jedan iznos naknade, uzimajui u obzir trajanje te tete do donoenja presude i njeno trajanje u budunosti. Naknadu za buduu nematerijalnu tetu sud moe dosuditi u smislu lana 203. Zakona o obligacionim odnosima, kad se odgovarajue tetne posledice u psihi oteenog jo nisu ispoljile, ako je izvesno da e te posledice nastati i u budunosti" (Zakljuak Savetovanja predstavnika Saveznog suda, vrhovnih sudova republika i autonomnih pokrajina i Vrhovnog vojnog suda o problemima nematerijalne tete, od 15. i 16. oktobra 1986. godine); "Znatnije izmenjene okolnosti utiu na mogunost izmene visine rente dosuene na ime naknade nematerijalne tete jednako kao i na mogunost izmene visine rente dosuene na ime naknade materijalne tete" (/Zakljuak Savetovanja predstavnika Saveznog suda, vrhovnih sudova republika i autonomnih pokrajina i Vrhovnog vojnog suda o problemima nematerijalne tete, od 15. i 16. oktobra 1986. godine).

Nasleivanje i ustupanje potraivanja naknade nematerijalne tete (l. 204. ZOO)

Odredbe ovog lana propisuje pravilo da pravo na naknadu nematerijalne tete prelazi na naslednike samo ako je potraivanje oteenog priznato pravosnanom sudskom odlukom ili pismenim sporazumom. Za razliku od odredaba lana 197. ZOO, po kojima se materijalna teta dosuena u rentnom iznosu, a zbog povrede tela ili naruenja zdravlja, koja se ne moe prenositi na drugo lice, odredbe lana 204. ZOO imaju u vidu nematerijalnu tetu ije potraivanje moe prei na naslednike oteenog. Dakle, prvi sluaj ima u vidu "druga lica", a odredbe lana 204. ZOO imaju u vidu naslednike. Pored toga prva se odnosi na materijalnu tetu, dok se druga odnosi na nematerijalnu tetu. Zatim, po prvoj se ne moe prenositi pravo na naknadu tete, dok se po drugoj moe prenositi potraivanje naknade nematerijalne tete, i na kraju, po prvoj, radi se o teti u obliku novane rente koja se ne moe preneti drugom licu, a po drugoj o dozvoljenosti prelaska potraivanja nematerijalne tete na naslednika. Iako se radi o skoro istom institutu, steenih prava na naknadu tete iz razloga zbog kojih je tetnik duan da naknadi tetu oteenom, ipak, imajui u vidu da se po odredbama lana 197. ZOO odreuje naknada tete u obliku novane rente, i to bliskim srodnicima usled smrti bliskog lica, koji ostvaruju pravo na naknadu tete u obliku novane rente, odredbe lana 204. ZOO, za sluaj smrti oteenog koji je za ivota ostvario naknadu nematerijalne tete, propisuju pravilo da ostvareno potraivanje, dakle ono koje je ostvario oteeni za ivota, a koje je utvreno pravosnanom presudom ili pismenim sporazumom prelazi na njegove naslednike. Imajui u vidu izneto, odredbe lana 204. ZOO treba tako shvatiti daje oteeni jo za ivota ostvario neko pravo nematerijalne tete, koje je utvreno pravosnanom sudskom odlukom ili pismenim sporazumom tetnika i oteenog, a koje posle njegove smrti nasleuju njegovi naslednici, kao i svaku drugu imovinu koja je ostala posle smrti ostavioca. Imajui u vidu da se ovaj oblik nematerijalne tete dosuuje jednokratno, moe nastati situacija daje oteeni jo za ivota ostvario naplatu tog potraivanja, u kom sluaju ne dolazi u obzir primena odredaba lana 204. ZOO, jer se ta sredstva tretiraju kao njegova zaostavtina, za koju neko i ne mora da zna po kom osnovu je on stekao. Odredbe lana 204. ZOO imaju vidu tek utvreno potraivanje oteenog ove nematerijalne tete, koja jo nije naplaena, ali je odluka suda pravosnana, koja sa klauzulom izvrsnosti moe biti naplaena prinudnim putem. U takvim uslovima, kada oteeni usled smrti nije mogao da naplati pravosnano dosueni mu iznos, ili ka360

da nije naplatio nematerijalnu tetu utvrenu pismenim sporazumom oteenog i tetnika, njegova prava po tom osnovu prelaze na njegove naslednike. Pri tom je od znaaja da li je odluka suda pravosnana ili ne, jer ako postupak u vezi zahteva za ostvarivanje tog nematerijalnog prava jo traje, odnosno nije okonan pravosnanom presudom dok je oteeni bio iv, naslednici ne mogu ostvarivati prava iz tako neokonanom postupka, osim ako je odluka bila doneta jo za ivota oteenog a on usled smrti nije doekao da se odluka proglasi pravosnanom, zbog albe koja je bila u postupku. Ovo zbog toga to se pravosnanost odluke suda ceni po danu kada je sud doneo odluku, a ne po danu kada je drugostepeni sud odluio po albi jedne ili druge strane. Drugi stav lana 204. ZOO ima u vidu ostvareno pravo oteenog iz oblika nastanka nematerijalne tete, koji kao i u stavu 1. istog lana propisuje pravilo da oteeni, koji je pravosnanom odlukom suda ili pismenim poravnanjem ostvario potraivanje naknade nematerijalne tete, da to svoje pravo, dakle, za ivota moe da nekome ustupi drugom, zatim da tim dosuenim potraivanjem prebije neko svoje dugovanje sa drugim licem, a moe biti i predmet izvrenja od strane nekog poverioca oteenog. U svakom sluaju, a s obzirom daje u pitanju nematerijalna teta koja se dosuuje jednokratno, oteeni moe iznosom koji je naplatio po osnovu ostvarivanja prava na nematerijalnu tetu da njim raspolae kao i sa svakom svojom drugom imovinom, logikom stvari da im doe u posed novane naknade za nematerijalnu tetu da ima pravo da sa njom raspolae po svom nahoenju. To to su u stavu 2. ovog lana navedeni neki osnovi na koje se moe upotrebiti ostvareno pravo po osnovu potraivanja naknade nematerijalne tete, ima znaaja samo dok to potraivanje oteeni nije naplatio, iako je doneta pravosnana odluka suda ili je zakljuen pismeni sporazum sa tetnikom.

Sudska praksa
Pravo naslednika po osnovu moralnih prava autora Pravo na naknadu neimovinske tete zbog povrede autorskih moralnih prava, prestaje smru titulara autorskog prava, pa naslednici umrlog mogu ostvarivati ovu naknadu samo pod uslovima iz lana 204. Zakona o obligacionim odnosima (samo ako je priznato pravnosnanom odlukom ili pismenim sporazumom). Iz obrazloenja: "Tuilja je nasledila svu zaostavtinu pok. supruga, meu kojom i autorsko pravo i sva potraivanja po osnovu autorskih prava knjievnih dela ostavioca navedenih u dopisu Matice Srpske. U pogledu naknade neimovinske tete prvostepeni sud je delimino usvojio tubeni zahtev tuilje, nalazei da su tueni iskoristili predmetno autorsko delo na nain kojim se povreuju moralna autorska prava, jer su povredili integritet dela njegovim korienj em javnim saoptavanjem u nepotpunoj formi, u smislu lana 52, u vezi lana 17. Zakona o autorskom i srodnim pravima. Ovakav zakljuak prvostepenog suda je neprihvatljiv. Naknada neimovinske tete predstavlja lino pravo, koje prestaje smru titulara autorskog prava, pa naslednici umrlog mogu ostvarivati ovu naknadu samo ako je pravnosnano dosuena ili utvrena ugovorom sa tetnikom u pismenoj formi (lan 204. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima). Naime, prema sistematici zakona o autorom i srodnim pravima, u okviru naslova "prenos nasleivanja ", smetena su dva lana. Prvi je lan 52. koji glasi: stav 1. "naslednici autora mogu vriti ovlaenja koja se tiu moralnih prava autora, nositi prava na objavljivanje neobjavljenog dela ako je autor to zabranio i prava na izmenu dela", stav 2. "zatitu moralnih prava autora koja se tiu paterniteta, integriteta dela i zabrane nedostojnog iskoriavanja dela mogu, osim naslednika, vriti udruenja autora, kao i institucije iz oblasti nauka i umet-nosti". Drugi lan je 53. koji glasi: "imovinska prava autora se nasleuju". Jezikim tumaenjem iz sadraja ove norme, saznajemo da naslednici autora mogu vriti ovlaenja koja se tiu moralnih prava autora, a ne i nasleivati ta prava. Kada govori o prenosu nasleivanjem, zakonodavac to vezuje za imovinska prava autora koja se nasleuju. Izrina norma o tome je lan 53. Zakona. Budui da pozitivno-pravni propisi daju opte okvire za reavanje navedene dileme, reenje nalazimo u eksplicitnom izraavanju sadrine norme koji koristi Zakon o obligacionim odnosima (na koju upuuje Zakon o autorskom i srodnim pravima), i to u lanu 204, gde Zakon govori o "nasleivanju i ustupanju"potraivanja naknade nematerijalne tete. Iz interpretacije ove norme proizilazi da se ne radi o nasleivanju i ustupanju "prava na naknadu nematerijalne tete" nego o potraivanju naknade nematerijalne tete. Dakle, jasno proizilazi da se u principu bezuslovno ne moe ni nasleivati niti singularnom sukcesijom na druge prenositi "samo pravo na naknadu nematerijalne tete", jer je to pravo strogo lino pravo (intitu persone), dok je potraivanje naknada nematerijalne tete izuzetno nasledivo samo ako je priznato pravnosnanom odlukom ili pismenim sporazumom. To znai da se radi o egzistentnom a jo nerealizovanom novanom potraivanju koje prelazi na naslednike, kao imovinskopravno potraivanje, bez prelaenja samo prava na naknadu nematerijalne tete. 361

Namera zakonodavca je da se zatite moralna prava autora (a ne nas lede) i posle njegove smrti, zato to ovlatenje prenosi na naslednike autora, ali i proiruje krug subjekata, tako da osim naslednika, mogu ga vriti udruenja autora, kao institucije iz oblasti nauke i umetnosti. Daje tako proizilazi iz odredaba lana 101. Zakona, koje predviaju da po isteku roka trajanja imovinskih prava autora, o zatiti moralnih prava autora staraju se udruenja autora, institucije iz oblasti nauke i umetnosti, a pored tih subjekata, svako lice ima pravo da titi paternitet i integritet dela, kao i da se suprotstavi svakom obliku nedostojnog iskoriavanja autorskog dela. Kao to se vidi, u cilju svestranije zatite zakon uvodi tzv. akcije popularis i daje mogunost svakom fizikom i pravnom licu da titi autorska moralna prava, pravo paterniteta i integriteta dela i da se suprostavi svakom obliku nedostojnog iskoriavanj a dela. U pogledu reenog, tuilji kao nasledniku koautora, u konkretnom sluaju ne pripada pravo na naknadu neimovinske tete".(Iz reenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, G. 58/05 od 23.juna 2005. godine); Pravo naslednika na naknadu tete koju je pretrpeo autor zbog povrede autorskih moralnih prava Pravo na naknadu tete zbog povrede autorskih moralnih prava, naslednici autora mogu ostvariti samo ako su ispunjeni uslovi iz lana 204. Zakona o obligacionim odnosima. Prema obrazloenju: Tuioci su traili naknadu tete zbog povrede autorskog prava, ali u toku postupka nisu naveli niti je prvostepeni sud razjasnio, da li trae naknadu tete samo zbog povrede autorskih imovinskih prava ili i naknadu zbog povrede autorskih moralnih prava, u emu se ta teta sastoji i koliko ona iznosi. Prednje injenice su od bitnog znaaja za odluku u ovoj pravnoj stvari. Jer, ako su povreena autorska moralna prava o kojima je re u lanu 28. Zakona o autorskom pravu, onda se radi o naknadi nematerijalne tete, koja se odreuje po slobodnoj oceni soda u smislu lana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Meutim, mada vrenje autorskog prava posle smrti autora prelaze na njegove naslednike i mada naslednici imaju pravo da koristei sredstva krivinopravne i graanskopravne zatite tite autora i njegovo delo, oni naknadu moralne tete koju je pretrpeo autor mogu ostvariti jedino u skladu sa optim pravilima obligacionog prava. Kako je odredbom lana 204. Zakona o obligacionim odnosima predvieno da potraivanje naknade nematerijalne tete prelazi na naslednike samo ako je priznato pravnosnanom odlukom ili pismenim sporazumom, to samo pod tim uslovima naslednici autora mogu ostvariti pravo na naknadu tete koju je pretrpeo autor zbog povrede autorskih moralnih prava. S druge strane, ako su povreena autorska imovinska prava, koja u smislu lana 2 7. Zakona o autorskom pravu sainjavaju prava autora na iskoriavanje dela, odnosno prava autora da iskoriavanje dela od strane drugog lica dobije naknadu, onda se radi o naknadi materijalne tete koja se u smislu lana 155. Zakona o obligacionim odnosima javlja u vidu obine tete ili izmakle koristi i koja putem vetaka i drugih dokaza mora biti nesumnjivo utvrena (Prema reenju Vrhovnog suda Srbije, G 1444/84); 'Potraivanje naknade nematerijalne tete prelazi na naslednike samo ako je utvreno pravosnanom odlukom suda ili pismenim sporazumom " (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 204/81); "Naknada materijalne tete je naslediva ako zakonom nije drugaije odreeno. Umanjena radna sposobnost spada u kategoriju materijalne tete ali se moe javiti u vie vidova, pa mora biti blie odreena. Smrt stranke koja ima punomonika utie da postupak ne bude prekinut, ali ne utie na ishod spora u pogledu primene materijalnog prava o nenasledivosti prava na naknadu nematerijalne tete"' - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5893/95).

Podeljena odgovornost i snienje naknade (cl. 205. ZOO)

Komentar u vezi ovog lana dat je kod obrade pitanja koja se odnose na odredbe o podeljenoj odgovornosti i snienju naknade koja vae i za materijalnu tetu koja se odnosi na podeljenu odgovornost i snienje naknade. Sniene naknade materijalne tete regulisana je lanom 191. ZOO, a podeljena odgovornost, takoe u vezi materijalne tete, lanom 192. ZOO. Pri tom treba imati u vidu da se u konkretnom sluaju odredbe lana 204. ZOO odnose se na nematerijalnu tetu, dakle onaj iznos koji se ostvaruje naplatom u jednokratnom iznosu. Razlika ne postoji u pogledu naina na koji se reava pitanje snienja naknade i podeljene odgovornosti. U svakom sluaju, kao i kod snienja naknade materijalne tete sud mora da vodi rauna i kod priznavanja nematerijalne tete tetniku, o materijalnom stanju oteenika, te da odgovorno lice osudi da isplati manju naknadu tete nego to iznosi teta, ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepanjom, a odgovorno liceje slabog imovnog stanja, te da bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu. Pri tom sud mora da vodi rauna i da li je tetnik tetu prouzrokovao radei neto u korist oteenog, kada sud vodi rauna i o briljivosti koju tetnik pokazuje u sopstvenim poslovima. 362

Pravilo o podeljenoj odgovornosti kod nematerijalne tete ima u vidu i odgovornost oteenog koji je doprineo da teta nastane ili da bude vea nego to bi inae bila, u kom sluaju sud svojom odlukom srazmerno smanjuje naknadu nematerijalne tete. U svakom sluaju, bitno je naglasiti da se pravila o snienju naknade i o podeljenoj odgovornosti moraju primeniti u toku postupka kojim se trai naknada za nematerijalnu tetu, to znai da e odluka suda raspraviti sva ta pitanja i njome, ako postoje uslovi za to, sniziti potraivanje oteenog do iznosa koja zadovoljavaju pravila iz l. 191. i 192. ZOO. Prema tome, pravosnana odluka o kojoj se govori u odredbama o nematerijalnoj teti mora mora biti jasna u tom smislu daje sud prilikom donoenje odluke imao u vidu sve okolnosti koje imaju uticaja na snienje naknade ili na podeljenu odgovornost. Jednom ve doneta pravosnana odluka ostaje neizmenjena u pogledu injeninog stanja koje se ubudue ne moe menjati, osim u sluajevima koje predviaju odredbe Zakona o parninom postupku.

Sudska praksa
Odsovornost za prouzrokovanie saobraajne nezsode Vea brzina od propisane kojom se kretalo putniko vozilo tuioca ne iskljuuje odgovornost tuenog ija je krivica relevantna u smislu prouzrokovan/a saobraajne nezgode. Iz obrazloenja: Ukazivanje u reviziji da je do saobraajne nezgode dolo iskljuivom krivicom vozaa putnikog vozila koji je vozio prekomernom brzinom nije osnovano. Ono zanemaruje i zamagljuje osnovni smisao i sutinu povrede lana 50. stav 4. Zakona o osnovama bezbednosti saobraaja rut putevima, koja predstavlja izrinu normu, kojom je propisano daje voza duan da propusti sva vozila koja se kreu putem na koji ulazi, kao p-uf sa prvenstvom prolaza. Vea brzina od propisane kojom se kretalo putniko vozilo tuioca ne iskljuuje odgovornost tuenog ija je krivica relevantna u smislu prouzrokovan]a saobraajne nezgode. Propusti vozaa putnikog vozila u smislu prekoraenja brzine kretanja mogu se smatrati samo njegovim ueem u vlastitoj teti (bilo njegovim doprinosom da teta uopte nastane, bilo da bude vea nego to bi inae bila) ime se samo smanjuje istovremeno dunost tetnikove naknade potpuno integralne tete ija je krivica relevantna u smislu prouzrokovan] a saobraajne nezgode. U pogledu reenog, valjalo je preinaiti obe presude nie tepenih sudova u pogledu visine dosuene naknade tete, srazmerno doprinosu oteenog u odnosu na ukupan obim tete utvrene na dan vetaenja. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2129/04 od 26. januara 2006. godine); Podeljena odsovornost u postupku naknade tete Pitanje podele udela u teti za koju su oteenom solidarno odgovorni tueni, po regresnom zahtevu jednog od njih koji je isplatio tetu u celosti, mora se resiti analizom uzroka tete od ega e zavisiti i proeenat odnosno udeo koji e pasti na svakog od njih. Iz obrazloenja Prema stanju u spisima predmet tubenog zahteva je tuioevo regresno potraivanje naplate iznosa koji je kao solidarni duniksa tuenim, isplatio poveriocu u postupku prinudne naplate. Dana 26.06.1992. godine na magistralnom putu B. N. V. dogodila se saobraajna nezgoda u kojoj su uestvovali T. N. sa putnikim vozilom registarskog broja TU 134 879 vlasnitvo tuioca i A. B. sa teretnim vozilom registarskog broja VA 111171 vlasnitvo tuenog. Pravosnanom presudom Optinskog suda iz N. V. K. broj 28/98 od 07.09.1998. godine koja je potvrena presudom Okrunog suda u U. G broj 481/98 od 07.06.1999. godine utvreno daje krivac za navedenu saobraajnu nezgodu voza tuenikovog vozila A. B. Pravosnanom presudom Optinskog suda iz U. P. broj 733/99 od 12.09.2002. godine tuilac i tueni su obavezani da radniku tuioca T. N. naknade materijalnu i nematerijalnu tetu prouzrokovanu navedenom saobraajnom nezgodom. Tuilac i tueni su solidarni dunici po navedenoj presudi a nesporno je da je tuilac ukupno po osnovu prinudnog izvrenja navedene presude isplatio u celini iznos duga u visini od 401.157,70 dinara. Po isplati navedenog iznosa poveriocu oteenom radniku, tuilac kao jedan od solidarnih dunika u ovom postupku trai regresnu naknadu istog od tuenog zasnivajui svoj zahtev na krivici vozaa vozila tuenog za prouzrokovanu saobraajnu nezgodu. Nalazei da su tuilac i tueni obavezani kao solidarni dunici prema povreenom radniku tuioca i da tuilac po osnovu odgovornosti na osnovu lana 96. Zakona o radnim odnosima a tueni po osnovu odgovornosti po osnovu vlasnitva na opasnoj stvari i po osnovu odgovornosti za svog radnika prvostepeni sud je stao na stanovite da nije mogue utvrditi koliki su udeli solidarnih dunika odnosno tuioca i tuenog u nastupeloj teti pa je stoga doneta pobijana odluka kojom se ista deli na jednake delove meu solidarnim dunicima. 363

Prvostepeni sud, meutim, nije utvrdio sve relevantne injenice, niti je dao razloge za injenice na osnovu kojih je doneo zakljuak da se u konkretnom sluaju ne mogu utvrditi udeli tuioca i tuenog kao solidarnih dunika u teti na iju su naknadu obavezani. Da bi utvrdio koliki su udeli kojeg od solidarnih dunika prema povreenom licu u saobraajnoj nezgodi, prvostepeni sud je morao utvrditi i konstatovati koji su osnovi njihove odgovornosti jer tuilac je obavezan kao solidarni dunik na naknadu tete svom radniku po osnovu odgovornosti za povrede radnika na radu, stoje oblik objektivne odgovornosti radi zatite samog povreenog radnika. Tuenikov osnov odgovornosti je vlasnitvo nad vozilom kojim je prouzrokovana saobraajna nezgoda kao takoe vid objektivne odgovornosti i odgovornost za svog radnika koji je po krivinoj presudi iskljuivi krivac za prouzrokovanu saobraajnu nesreu kao vid odgovornosti za drugoga. Zakonom uspostavljena odgovornost tuioca i tuenog i njihova solidarnost prema oteenom su u cilju obezbeenja oteenog lica, odnosno poboljanja njegovog poloaja u pogledu mogunosti naplate naknade tete. Pitanje podele njihovih udela u navedenoj teti za koju su oteenom solidarno odgovorni po regresnom zahtevu jednog od njih koji je isplatio tetu u celosti mora se meutim resiti analizom uzroka tete od ega e zavisiti i procenat odnosno udeo koji e pasti na svakog od njih. To ne znai da se po regresnom zahtevu ne moe utvrditi daje samo jedan od njih dunik ukupnog iznosa tete ukoliko na to ukazuju okolnosti sluaja jer njihova solidarnost je samo u odnosu na oteenog i radi poboljanja njegovog poloaja a meusobni odnosi mogu se resiti po principu odgovornosti za prouzrokovanu saobraajnu nezgodu u kojoj je teta nastala, odnosno primenom lana 178.300. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 4585/05).

ODGOVORNOST VIE LICA ZA ISTU TETU

Solidarna odgovornost (cl. 206. ZOO)
Formulacija ovog lana ima opti karakter, tj. i kada se teta, iz razloga koji su napred navedeni, odnosi na tetu priinjenu samom licu, kao fizikom subjektu, tako i ako je teta priinjena nekoj njegovoj imovini. To se isto odnosi i na solidarnu odgovornost propisanu za tetu priinjenu od strane naruioca i izvoaa radova, prema odredbama lana 207. ZOO, jer se ti lanovi nalaze u posebnom odseku koji se odnose na solidarnu odgovornost priinjenu od strane vie lica, bez obzira na objekt kome se ini teta. Odredbe ovog lana propisuju pravilo da ako je vie lica zajedno prouzrokovalo tetu, da za prouzrokovanu tetu svi odgovaraju solidarno. Isti stepen odgovornosti imaju i podstreka i pomaga, kao i onaj koji je pomagao da se odgovorna lica ne otkriju, tj. odgovaraju solidarno sa licima koja su zajedno prouzrokovala tetu. Drugi oblik solidarne odgovornosti odnosi se na lica koja su je prouzrokovala radei nezavisno jedno od drugog, ako se ne mogu utvrditi njihovi udeli u prouzrokovanoj teti. Solidarno odgovaraju dva ili vie odreenih lica postoji kad je nesumnjivo utvreno da su oni, koji su na neki nain meusobno povezani, a ne moe se utvrditi koji je od njih tetu prouzrokovao, priinili drugom tetu. Sutina solidarne odgovornosti, u vezi priinjene tete, sastoji se u tome da jedan odgovara za sve, a svi za jednog. To pravilo je zastupljeno i u odredbama ovog lana, a odstupanje od tog pravila postoji samo ako se kod vie uinilaca tete utvrdi udeo svakog od njih u priinjenoj teti (stav 3. Ovog lana) i ako se moe utvrditi, kod tete prouzrokovane od dva ili vie odreenih lica koja su na neki nain meusobno povezana (stav 4. ovog lana), kada za tetu odgovara lice koje je tetu priinilo. Kod primene pravila o solidarnoj odgovornosti bitno je utvrenje ko je od vie izvrilaca tete istu priinio, a ako se to ne moe utvrditi onda oni solidarno odgovaraju. Solidarna odgovornost je jedna vrsta imovinske odgovornosti, kod koje poverilac, u ovom sluaju oteeni, ima pravo da po svom izboru trai ispunjenje obaveze naknade tete od svakog solidarnog tetnika. Na solidarnog tetnika, koji je isplatio celokupni iznos tete, ili vei deo tete od one za koju je on odgovoran, prelaze prava potraivanja prema ostalim tetnicima, za koje je utvreno da su solidarno odgovorni za nastanak tete, pa on moe od svakoga od njih da zatrai povraaj dela koji otpada na svakog od njih. Odredbe stava 2. ovog lana imaju u vidu podstrekaa, pomagaa i onog koji je pomogao da se odgovorna lica ne otkriju. Oni se i sa stanovita graanskopravne odgovornosti smatraju sauesnici u izvrenju odreene tete. Podstreka je lice koje navodi drugo lice na izvrenje kakve tete. On ne uestvuje u priinjavanju tete, on je kreator dogaaja koja ima za cilj da se teta priini, te nagovara drugo lice daje ono uini. Tako, na primer, podstreka je ono lice koje drugom licu kae da istue neko lice i da mu nanese povrede, ili da mu kae da to lice ubije, ili da mu putem nekih opasnih stvari oteti kakvu imovinu. Za takve naloge se obino ugovara, odnosno odreuje neka naknada. Pomaga je oblik sauesnitva koji podrazumeva pomaganje drugom lica da izvri tetu, na primer kroz davanje saveta, uputstava, stavljanjem nekih sredstava na raspolaganje da se teta priini, i. t. d., pa i unapred obeano prikrivanje izvrenja tete, tragova nastalih izvrenjem tete ili prikrivanje sredstava na osnovu kojih je teta priinjena. 364

Trei oblik solidarne odgovornosti odnosi se na ona lica koja su pomagala da se odgovorna lica ne otkriju. Dakle, on nije u pravom smislu pomaga, kako je to u prethodnom stavu navedeno, ve se njegove radnje svode samo na to da zna koje izvrilac tete ali da pomae da se odgovorna lica ne otkriju. Tako, na primer, ovo liceje solidarni obveznik za nastalu tetu ako je neka lica, za koje zna da su drugom priinila tetu, smestio kod sebe u stan ili na neko drugo mesto, kako ta lica, uinioci tete, ne bi bili otkriveni. Iz primera sudske prakse koji su nie navedeni (mada se odnose na period pre donoenja Zakona o obligacionim odnosima, i to preteno odlukama biv. Vrhovnog suda Jugoslavije), mogu se jo vie upoznati razliiti oblici nastanka tete od strane vie lica, njihovih sauesnika i pomagaa, koji su se u praksi sudova pokazala kao velika pomo u njihovom radu da postupaju u smislu intencije odredaba lana 206. ZOO.

Sudska praksa
Naknadu tete uzrokovane radnjama vie lica ili organa U sluaju zahteva za solidarno obavezivanje na naknadu tete uzrokovane radnjama vie lica ili organa, koje su meusobno povezane, o osnovu njihove odgovornosti se ne moe odluivati delimino i utvrditi meupresudom osnov odgovornosti samo za jednog od solidarnih dunika, a zastati sa postupkom u pogledu odluivanja o odgovornosti ostalih. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, Izvrni odbor SO P. je zakljukom od 16.4.2002. godine odredio izmeu ostalih i k.p. br. 5091 i k.p. br. 5092 u KO P. za odlaganje graevinskog uta. Meutim, graevinski ut je odlagan i na drugim mestima koja za to nisu bila predviena, pa i na k.p. 4884 KO P., u suvlasnitvu tuilja, sve do samog asfalta puta, P. V. G. zbog ega vlasnici nisu mogli da dou do svojih parcela. Sekretar optine je za to dao nalog v.d. direktoru drugotuenog JP za ienje uta i ostalih otpadnih materija sa prostora koji nisu predvieni za deponiju. Za ove poslove drugotueno JP je angaovalo SR M... iz L. Postupajui po ovom nalogu izvreno je ravnanje terena od strane radnika SR M... i tom prilikom porueni su kua, ograda, bunar i oteeni zasadi voa na parceli tuilja. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su zakljuili daje tuena optina odgovorna za tetu koju su pretrpele tuilje izvrenjem ugovora o delu kao naruilac posla, da ova teta proistie iz radnje lica koja su taj posao obavila koji je u funkcionalnoj vezi sa poslom koji je tim licima poveren. Pored naruioca posla, po oceni niestepenih sudova, solidarno su odgovorni i poslenik i lica koja su umesto poslenika taj posao obavila, u smislu lana 600, 610. i 749. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO). Zato su meupresudom u smislu lana 330. ZPP odluili o osnovu odgovornosti tuene optine za naknadu ove tete tuiljama. Revizijom tuene optine se osnovano ukazuje da je u postupku pred prvostepenim sudom uinjena bitna povreda iz lana 354. stav 1. u vezi lana 330. ZPP koju drugostepeni sud nije sankcionisao, iako je na nju ukazano albom i daje zbog pogrene primene materijalnog prava injenino stanje nepotpuno utvreno. Prema lanu 330. ZPP ako je tueni osporio i osnov i iznos tubenog zahteva a u pogledu osnova je stvar sazrela za donoenje odluke, sud moe iz razloga celishodnosti da donese prvo presudu samo o osnovu tubenog zahteva (meupresuda). Do pravosnanosti meuprsude sud e zastati sa raspravljanjem o iznosu tubenog zahteva. Tuilje u ovoj parnici zahtevaju naknadu tete od tuenih kao solidarnih obveznika navodei da su im tueni zajedno prouzrokovali tetu i daje solidarna odgovornost tuenih zasnovana na odgovornosti naruioca i izvoaa radova za tetu nastalu u vezi sa izvoenjem radova (lan 207. ZOO), a niestepeni sudovi su meupresudom odluuli samo o osnovu odgovornosti tuene optine kao da se radi o samostalnoj, a ne o solidarnoj odgovornosti za tetu koju tuilje zahtevaju od tuenih. Po oceni Vrhovnog suda, u sluaju zahteva za solidarno obavezivanje na naknadu tete uzrokovane radnjama vie lica, koje su meusobno povezane, o osnovu njihove odgovornosti se ne moe odluivati delimino i utvrditi meupresudom osnov odgovornosti samo za jednog od solidarnih dunika, a zastati sa postupkom u pogledu odluivanja o odgovornosti ostalih saizvrilaca. Osim toga, niestepeni sudovi su zbog pogrene primene materijalnog prava propustili da utvrde sve bitne injenice u pogledu osnova odgovornosti tuene optine (i ostalih tuenih) za naknadu ove tete tuiljama. Pravo na imovinu kao jedno od zajamenih konstitucionalnih prava odreeno je po svojoj sadrini pravom vlasnika da svoju stvar dri, daje koristi i da njome raspolae u granicama odreenim zakonom. Zato je svako duan da se uzdrava od povrede prava svojine drugog lica u smislu lana 3. stav 2. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. Pravo svojine vlasnik ostvaruje u skladu sa namenom i prirodom stvari, a na stvari na kojoj postoji pravo svojine se, u smislu lana 8. ovog zakona, moe oduzeti ili ograniiti u skladu sa ustavom i zakonom. Zatita prava svojine ostvaruje se tubama za povraaj individualno odreene stvari, za prestanak uznemiravanja, restituciju vraanjem upreanje stanje i za naknadu tete po optim propisima o naknadi tete. 365

Prema lanu 25. Ustava Republike Srbije svako ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne tete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom nanese slubeno lice ili dravni organ ili organizacija koja vri javna ovlatenja u skladu sa zakonom. Postupanje organa za iji rad odgovaraju po odredbama lana 172. 300, zakonitost i pravilnost njihovog rada ocenjuje se prema propisanim pravilima postupka za rad organa i okolnostima sluaja. Ukoliko je teta viestruko uzrokovana radnjama vie lice ili organa za njih odgovaraju pravna ili fizika lica koja su tetu uzrokovala, a ukoliko nema prekida uzronosti za celokupnu tetu odgovara i tetnik koji je tetu poetno uzrokovao. Zato je obaveza na naknadu ovakve tete solidarna, a nedozvoljena radnja koja je preovlaujui uzrok tete ne srne biti uzrokovana spoljnim injenicama, radnjom treeg lica ili samog oteenog. Nezakonitim radom slubenog lica ili organa po stanovitu Vrhovnog suda, smatra se postupanje suprotno zakonu, drugom propisu ili optem aktu, kao i proputanje da se zakon, drugi propis ili opti akt primeni. Nepravilan rad slubenog lica ili organa je injenje ili neinjenje protivno uobiajenom i propisanom nainu obavljanja delatnosti koja teti pravu ili interesima treeg lica. Kako su niestepeni sudovi osnov odgovornosti tuene optine zasnovali na odredbama lana 207. ZOO kao daje optina naruilac posla iako je odgovornost optine utvrena radi obezbeenja i organizovanja trajnog obavljanja i razvoja komunalnih delatnosti i ostvarivanja nadzora i kontrole u obavljanju komunalnih delatnosti i propustili da osnov odgovornosti prvotuene, kao osnivaa drugotuenog javnog komunalnog preduze-a kome su povereni poslovi iz izvornog delokruga prvotuene optine, ocene i prema navedenim propisima, a o osnovu odgovornosti tuenih za naknadu ove tete resili donoenjem meupresude kojom su odluili o osnovu odgovornosti samo za jednog od solidarnih dunika, Vrhovni sud je na osnovu lana 394. stav 1. i 395. stav 2. ZPP ukinuo niestepene presude. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. 1616/2005 od 6. aprila 2006. godine); "Solidarno su osueni na naknadu tete vie lica, koja su, svaki za sebe, ali istovremeno gaali flaama publiku, pa je pare od jedne takve flae, neutvreno od koje, ozledilo oko oteenika" (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 1309/62); "Poto su tuenici zajedno sa ostalim nepoznatim tetnicima, svoju stoku neovlaeno putali na ispau u livade tuilaca i time zajedno priinili tetu tuiocima, oni prema pravnim pravilima imovinskog prava solidarno odgovaraju za naknadu priinjene tete tuiocima " (Vrhovni sud Srbije Gz 136/67); "Ako se radi o solidarnoj odgovornosti za naknadu priinjene tete tueni je odgovoran za tetu, koja otpada na sve otetioce (uinioce tete) bez obzira to svi oni nisu obuhvaeni u sporu kao tuena strana " (presuda Vrhovnog suda Srbije, odeljenja u N. Sadu, G. 1198/64); "Svi uesnici u tui zajedniki odgovaraju oteenome, kome je neko od uesnika u tui kamenom razbio glavu a ne zna se koje to uinio "(Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 577/63; "Uestvovanje u tui ima sadrajno obeleje jedinstva u protivpr ovnom delanju uesnika, pa za tetu po injenu takvim delanjem odgovaraju solidarno svi uesnici bez obzira, stoje samo jedan od njih naneo teku telesnu povredu" (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 3908/62); 1 "Vie lica odgovaraju za naknadu tete, koju su prouzrokovali zajednikim protivpravnim delovanjem. Takva odgovornost postoji i u sluaju kad je telesnu povredu priinio jedan od uesnika, ali su i drugi svojim jednokratnim injenjem doprineli da ta teta nastane" (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 2645); "Pravilno je pravno shvatanje sudova, da solidarno odgovaraju oba preduzea za naknadu tete tuilji kod injenice da je jedno preduzee svojim prevoznim sredstvima prevozilo bager, kojim je seta priinjena, a radnici drugog preduzea su isti utovarili i na putu se starali o bageru " (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 762/64); "Lice, koje je podstrekavalo druge da izvre krivino delo teke telesne povrede iz l. 141. KZ, zbog kojeg dela su ta lica i osuena na kaznu, dok je u istom krivinom postupku ovaj podstreka proglaen krivim samo zbog uea u tui (l. 143 KZ), odgovorno je za naknadu tete priinjene oteenom tekim povredama tela solidarno sa izvriocima dela iz l. 141. KZ., iako ono samo nije oteenome priinilo nikakve povrede " (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 2049/64); "Za naknadu izdatka Zavoda za socijalno osiguranje oko zdravstvene zatite povreenog osiguranika, so lidarno su odgovorni privredna organizacija i njen radnik, koji je pravosnanom presudom proglaen krivim za nanesenu povredu" (presuda Vrhovnog suda Jugoslavije, Rev. 957/64); "Uparnici za naknadu tete, nastale usled izvrenog krivinog dela od strane vie lica, pa jedan od tuenih bude osuen na naknadu tete, tuenik ne moe pobijati takvu presudu nalazei da su i drugi tuenici solidarno odgovorni jer to pravo pripada samo tuiocu, a tuenik moe svoje pravo da ostvaruje regresnom tubom prema ostalim tuenicima " (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 1731/64); 366 1

"Ako je jedan od tuenika protivpravno prisvojio novac preduzea u kome je bio zaposlen, pa je od tog novca kupovao robu i istu predavao radi prodaje ili uvanja drugim tuenicima, onda e svaki od tuenika prikrivaa odgovarati za naknadu tete preduzeu solidarno sa prvim tuenikom, ali ne za ceo iznos tete, ve samo za iznos, koji odgovara vrednosti robe, koju je on prodao ili prikrio " (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 1644/64); Saizvrioci krivinog dela i naknade tete "Saizvrioci krivinih dela su solidarno odgovorni za prouzrokovanu tetu, bez obzira na konkretne radnje, koje su u izvrenju krivinog, dela preduzimali" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4459/Z97).

Solidarna odgovornost naruioca i izvoaa radova (l. 207. ZOO)

Odredbe ovog lana odnose se na solidarnu odgovornost naruioca i izvoaa radova na nepokretnosti, ako treem licu nanesu tetu u vezi sa izvoenjem tih radova. Kod primene odredaba ovog lana, sudovi uvek paze daje izvoa radova uvek odgovoran po osnovu krivice, bez obzira da l i j e on vrio graevinske radove saglasno tehnikim pravilima graenja, ili je gradio protivno tim pravilima. Bitno je postojanje njegove krivice kao strunjaka da je on bio svestan ili je morao da bude svestan da usled gradnje moe doi do oteenja bilo nekih lica ili njihove imovine. U protivnom, ako bi njegova krivica postojala samo u sluaju da nije postupio po tehnikim pravilima graenja, a ne bi bio kriv i odgovoran za naknadu tete kada bi izvodio radove po tehnikim pravilima graenja, dakle savremenim graenjem, onda bi oteeni morao sam da snosi tetu u vezi sa izvoenjem tih radova. To bi se, naravno, protivilo naelu lana 16. ZOO, koje propisuje pravilo daje svako duan da se uzdri od postupaka kojim se moe drugom prouzrokovati teta, pa bi se i odgovornost izvoaa dovela u pitanje. Kad je izvoa radova kriv i odgovoran za naknadu tete, onda je kriv i solidarno s njim odgovoran je za naknadu tete i naruilac radova. Naelo savesnosti i potenja u zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa, nalae da naruilac i izvoa radova prilikom sklapanja ugovora o graenju, predvide sredstva za spreavanje ili za naknadu tete koja nastaje, odnosno moe nastati iz delatnosti izvoaa radova. U svakom sluaju, naruilac odgovara za naknadu tete treem licu koja nastane izvoenjem radova od strane izvoaa radova, solidarno sa izvoaem radova i po osnovu izbora izvoaa. Prema izloenom, a saglasno sadrini odredaba ovog lana, koji regulie solidarnu odgovornost naruioca i izvoaa radova na nepokretnosti, za tetu koja nastane treem licu prilikom izvoenja radova, za svaku tetu koja se prilikom izvoenja radova priini treim licima solidarno su odgovorni izvoa radova i naruilac. S obzirom da trea lica nisu duna da snose rizik koji nastaje zbog izvoenja radova u graevinarstvu, nije od uticaja okolnost da l i j e teta nastala kao posledica krivice, ve jedino da je u uzronoj vezi sa izvoenjem radova i da je u vezi sa tim nastala teta iskljuiva posledica neke radnje, odnosno propusta za koje oteeni nije odgovoran. Stoga u sporu za naknadu tete koja je nastala tokom izvoenja radova u graevinarstvu nije od uticaja da li je oteeni traio naknadu od oba solidarna dunika ili samo od jednog, i koje od njih konano odgovoran, poto je to njihova stvar koju oni imaju da rasprave prilikom konanog obrauna, odnosno i pre toga ako su se tako sporazumeli.

Sudska praksa
"Okolnost da projektom izgradnje ili rekonstrukcije puta nije bila predviena odgovarajua mera zatite susedne nepokretnosti ne oslobaa izvoaa da solidarno sa naruiocem naknadi vlasniku nepokretnosti priinjenu tetu " - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 137/90).

Regres isplatioca (cl. 208. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu tri sluaja. Prvi se odnosi na pravo solidarnog dunika koji je isplatio poveriocu vie nego to iznosi njegov udeo, drugi na utvrivanje udela izmeu solidarnih dunika, i trei, na nemogunost utvrivanja udela dunika. Pravilo iz stava 1. ovog lana propisuje pravilo da u sluaju kad je solidarnost ustanovljena u interesu odreenog dunika, da on moe traiti naknadu od drugih dunika, isplatu onog dela koji je on vie platio nego to iznosi njegov udeo u teti. Ne moe solidarni dunik, koji je isplatio celokupnu tetu oteenom traiti od drugih solidarnih dunika naplatu celokupnog iznosa koji je od njega naplaen, jer solidarna odgovornost ne bi postojala da nije bilo udela svih lica koja su uestvovala u priinjavanju tete. S obzirom daje teko utvrditi udeo svakog solidarnog dunika u nastanku tete, njihovi odnosi se, po pravilu, raspravljaju po principu podeljene odgovornosti. Ali i tada, podela se vri s obzirom na teinu krivice sva367

kog od njih posebno i posledice koje su iz njihovih radnji proizale. Ta srazmera odgovornosti solidarnih dunika utvruje se, dakle, sa stanovita subjektivne odgovornosti, odnosno da li je i kod od njih bio neposredni izvrilac nastanka tete, ili je bio sauesnik ili pomaga, te da lije postupao sa namerom ili iz grube ili obine nepanje. Ako se na taj nain utvruje njihova objektivna odgovornost, ini se, da ne bi trebalo da bude teko da se utvrdi udeo svakoga od njih na naknadu tete, sa stanovita njihove pojedinane odgovornosti. U odreenim sluajevima odgovornost solidarnih dunika se procenjuje sa stanovita objektivne odgovornosti, ali sa stanovita koliko je svako od solidarnih dunika doprineo da visina tete bude u odreenoj visini. Neka pravila o tome postoje, na primer, u odredbama lana 178. ZOO, u kojima je utvreno pravilo da ako postoji obostrana krivica, u sluaju odgovornosti za udes motornim vozilom, da svaki imalac vozila odgovara za ukupnu tetu, koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice. To i nije teko utvrditi, s obzirom da se te okolnosti utvruju od strane sudskog vetaka, ili posebnog eksperta za pitanja utvrivanja obima i visine nastale tete. Meutim, u odredbama stava 4. istog lana propisano je pravilo da za tetu koju pretrpe trea lica, da imaoci motornih vozila prema njemu odgovaraju solidarno. I u ovom sluaju ne bi trebalo da predstavlja tekou u utvrivanja ukupne visine nastale tete za tree lice, jer bi se po istim pravilima, strunim nalazom, utvrivala. Za tree lice, nije od znaaja koliki je udeo svakoga od priinioca tete, jer e tetu naplatiti ili od jednog od njih, ili od oba imaoca motornih vozila. Ako tetu isplati samo jedno od tih tetnika, on ima pravo da prema utvrenom procentu odgovornosti za nastalu tetu treem licu, trai od drugog solidarnog dunika da mu ovaj isplati deo tete koji otpada na njega. Ako bi kod utvrivanje udela izmeu solidarnih dunika postojala i subjektivna i objektivna odgovornost, pravilno bi bilo da se prvo raspravi pitanje subjektivne odgovornosti (stav 2. lana 208. ZOO), a nakon toga i onaj drugi vid odgovornosti, pri emu bi imale uticaja i odredbe o oslobaanju od odgovornosti (lan 177. ZOO), kao kriterijumi koju mogu pomoi da se utvrdi pravo stanje odgovornosti Ako je, pak nemogue da se utvrde udeli dunika, na svakog od njih pada jednak deo, osim ako pravinost zahteva da se u konkretnom sluaju drukije odlui. S obzirom da o tom pitanju ne postoje posebne odredbe u ovom zakonu, odnosno odredbe koje bi odredile kriterijume za procenu pravinosti zahteva, nije na odmet analogno primeniti odredbe o odgovornosti po osnovu pravinosti iz lana 169. ZOO, koje imaju u vidu materijalno stanje solidarnog dunika i stepen njegove odgovornosti za naknadu tete prema odredbama lana 177. ZOO.

PRAVO OTEENIKA POSLE ZASTARELOSTI PRAVA DA

ZAHTEVA NAGRADU (i. 209. ZOO)
Pitanje zastarelosti potraivanja u vezi naknade tete regulisano je odredbama o zastarelosti potraivanja po lanu 376. ZOO. Tim odredbama utvreno je pravilo da potraivanje naknade tete zastareva za tri godine od dana kada je oteenik doznao za tetu i za lice koje je tetu uinilo, a u svakom sluaju za pet godina od kada je teta nastala. Odredbama lana 209. ovog zakona uinjen je izuzetak kada je u pitanju pravo osteenika da posle zastarelosti prava zahteva naknadu tete, u tom smislu da se produenje roka zastarelosti produuje, odnosno odreuje prema optem roku zastarelosti, po kom osnovu zastareva i pravo u vezi sluaja sticanja bez osnova, a taj rok po lanu 371. ovog zakona iznosi deset godina. Uslov za sticanje tog prava, odnosno da poverilac moe da trai naknadu tete u optem zastarnom roku zasniva se na sadrini odredaba lana 210. ZOO, a naime, da ako je oteeni iz bilo kojih razloga propustio da u roku iz lana 376. ZOO naplati svoje potraivanje od dunika, da on moe posle gubitka tog prava (naplata u roku od tri, odnosno pet godina) da trai da mu dunik "ustupi sve ono stoje dobio radnjom kojom je prouzrokovana teta". Pri analiziranju ovog posebnog roka zastarelosti mora se poi od injenice da dunik u propisanom roku zastarelosti nije ustupio sve ono to je dobio radnjom kojom je prouzrokovao tetu, a to moe biti "kad je neki deo imovine jednog lica preao na bilo koji nain u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu", kako to reguliu odredbe lana 210. ZOO. "Radnja", o kojoj je re u lanu 209. ZOO, ima u vidu nedoputenu radnju koju je izvrio dunik prema poveriocu, to predstavlja osnov da ono to je po tom osnovu stekao ustupi poveriocu. Tako, na primer, ako su neka sredstva unapred uplaena na ime premije osiguranja, a ugovor o osiguranju nije zakljuen, osiguravajua organizacija dri bez osnova uplaena sredstva, pa rok zastarelosti za povraaj tih sredstava iznosi 10 godina, saglasno odredbama l. 210. i l. 371, a u vezi sa lanom 209. ZOO. Meutim, ako je poverilac dva puta naplatio svoje potraivanje na osnovu dve pravosnane sudske odluke, nema pravo da po osnovu sticanja bez osnova zahteva povraaj jednog naplaenog iznosa, jer se ne radi o sticanju bez osnova, poto je naplata izvrena po osnovu pravosnane i izvrne sudske odluke, pa nema ni uslova za primenu lana 209. ZOO. Dakle, kod ovog vida naplate tete, odnosno odreivanje dueg roka za njenu 368

naplatu, a u vezi nedozvoljene radnje koju je uinio dunik, osnovno je pravilo da li taj prelaz ima, odnosno nema pravni osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu. Ako bi, pak neko svoj dug platio dobrovoljno, ali mu je isti iznos naplaen i prinudnim putem, u tom sluaju postoji osnov za vraanje onog iznosa koji je poveriocu plaen dobrovoljno, stoje saglasno i odredbama lana 212. ZOO.

Sudska praksa
"Kada je zastareo nominalni iznos potraivanja na ime povraaj a neopravdanog avansa za graevinske radove, tada je zastareo i zahtev za naknadu tete u smislu odredbe lana 278. st. 2. ZOO. Kada zastari pravo na naknadu tete nastale povredom ugovorne obaveze iz lana 3 76. st. 3. ZOO, poverilac u smislu lana 209. ZOO ne moe uopte zahtevati ovu tetu u optem zastarnom roku po pravilima koja vae za stieanje bez osno va, pozivanjem na to da je otpao osnov. Meutim, oteenik moe posle nastupanja zastarelosti zahteva za naknadu tete, traiti od odgovornog lica po pravilima koja vae za stieanje bez osnova da mu ustupi samo ono to je ovaj dobio radnjom kojom je prouzrokovana teta i taj zahtev (a ne naknada tete) zastareva u optem zastarnom roku od 10 godina " (prema odluci VSS, Prev. 126/00); "Kada zastari pravo za naknadu tete (tri godine), poverilac u smislu l. 209. ZOO ne moe zahtevati ovu tetu u optem zastarnom roku (10 godina). Oteenik moe posle nastupanja zastarelosti zahteva za naknadu tete, traiti od odgovornog lica po pravilima koja vae za stieanje bez osnova, da mu ustupi samo ono to je dobio radnjom kojom je prouzrokovana teta i ovaj zahtev (a ne naknada tete) zastareva u optem zastarnom roku od 10 godina " (prema odluci VPS, P. 3565/95).

STICANJE BEZ OSNOVA

Opte pravilo (l. 210. ZOO)
Stieanje bez osnova, ili neosnovano obogaenje, postoji onda kad je neki deo imovine jednog lica na bilo koji nain preao u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema osnova u nekom pravnom poslu ili u zakonu. U tom sluaju sticalac je duan da taj deo imovine vrati, a kad to nije mogue da naknadi vrednost postignutih koristi. Obaveza vraanja, odnosno naknade vrednosti nastaje kad se neto primi s obzirom na osnov koji nije ostvaren ili koji je kasnije otpao. Ovo opte pravilo ugraeno je u odredbama lana 210. Zakona o obligacionim odnosima, Stieanje bez osnova nastaje u uslovima kada se povea imovina jednog lica, bilo kroz poveanje imovine obogaenog lica, ili smanjenju njegovog dugovanja ako onaj koji plaa, osiromaeni, plaa dug obogaenog, smatrajui da plaa svoj dug, ili je obogaeni, nekom radnjom osiromaenog, uinio sebi utedu nekih svojih potreba. Naravno, stieanje bez osnova se karakterie i smanjenjem imovine na strani osiromaenog lica, koje je u zabludi ili neznanju kada vri inidbu. Ono stoje karakteristino kod sticanja bez osnova je to da se inidba vri bez postojanja pravne osnove, na nepravian nain, a ne protivpravan, to znai da prvom daje zatitu zahtevanja zbog neopravdanog sticanja, a drugom pravo na povraaj i naknadu tete. Osnov su pravne injenice po kojima imovina prelazi sa jednog na drugo lice. U lanu 210. ZOO to su neki pravni poslovi (ugovori) ili zakon, odnosno testament, presuda, odluka upravnog organa i dr. Ako ne postoji valjan pravni osnov, uinjeno stieanje je neopravdano, to predstavlja obavezu vraanja, odnosno naknade vrednosti. Postoji nekoliko pravila vraanja. U jednom sluaju, ko izvri isplatu znajui da nije duan platiti, nema pravo da zahteva vraanje, osim ako je zadrao pravo da trai vraanje ili ako je platio da bi izbegao prinudu (lan 211. ZOO). U drugom sluaju, koje isti dug platio dva puta, pa makar jednom i po osnovu izvrne isprave, ima pravo da trai vraanje po optim pravilima o sticanju bez osnova (lan 212. ZOO). Kod obima vraanja onog stoje steeno bez osnova, odredbama lana 214. ZOO propisano je da se mora platiti zatezna kamata i to, ako je sticalac nesavestan od dana sticanja, a inae od dana podnoenja tube. O svemu navedenom postoje izraeni pravni stavovi sudova, veoma znaajni za primenu u praksi. U jednoj odluci Vrhovnog suda Srbije (Prev. 16/90), ija sentenca glasi: "Neopravdano obogaenje se moe manifestovati ne samo u poveanju imovine, ve i u njenoj neopravdanoj utedi na teret druge strane", a u obrazloenju te odluke je navedeno: "Po oceni spisa predmeta i navoda u reviziji i odgovora na reviziju, Vrhovni sud Srbije nalazi da privredni sudovi nisu pravilno primenili materijalno pravo, zbog ega ni injenino stanje nije pravilno i potpuno utvreno. Naime, ovaj sud prihvata zakljuak privrednih sudova daje tuilac propustio zakonski rok za protest meni369

ca, te daje zbog toga izgubio odreena menina prava, ali ne prihvata zakljuak da ne postoje uslovi za ostvarivanje zahteva po osnovu neopravdanog obogaenja, tvrenjem da neopravdano obogaenje postoji samo onda ako postoji uveanje imovine na jednoj strani, a na drugoj umanjenje imovine, uz uslov da je obogaenje bez osnova i daje nastalo na zakonit nain. Ovo zbog toga jer ako se iz spisa predmeta vidi daje RO "X" predmetne menice primila u eskont od drugotuenog ne po osnovu duniko-poverilakog odnosa u smislu Zakona o obezbeenju plaanja izmeu korisnika drutvenih sredstava, ve prodajom, ako je na menicama stajalo da je vrednost primljena u robu, to privredni sudovi nisu cenili, onda se o zakonitosti naina sticanja takvih menica mora raspraviti po njihovoj pravoj sadrini, to bi verovatno i dovelo do drugaijeg injeninog stanja, a samim tim i do stvaranja uslova za pravilnu primenu odredaba l. 85. stav 1. Zakona o menici. Vrhovni sud Srbije nalazi da ukoliko je RO "X" zaista indosirao, eskontovao tuiocu menice koje je primio od drugotuenog u eskont, a ne po osnovu duniko-poverilakog odnosa, da se osnovano postavlja pitanje neopravdanog obogaenja tuenog, koje se moe manifestovati ne samo u poveanju imovine, ve i u njenoj (neopravdanoj) utedi na teret tuioca. Naime, u situaciji kada su menice koriene kao predmet eskonta, a ne kao sredstvo obezbeenja plaanja, ima elemenata neopravdanog obogaenja, jer bi RO "X" na taj nain eskontovanjem tuiocu menica koje je sam primio u eskont, neopravdano prevalio svoj ekonomski gubitak na tuioca, kao imaoca menica. Sutina ovakvog posla ukazuje na elemente neopravdanog obogaenja u smislu l. 85. Zakona o menici, ali teret tog dokazivanja je na tuiocu, kao imaocu menica, to znai daje njegova dunost da dokae postojanje navedenih relevantnih okolnosti". U vezi odredbe iz stava 2. ovog lana, moe se rei da izraz "osnov koji se nije ostvario" podrazumeva neostvarenje nekog cilja zbog koga je ugovor zakljuen, a u vezi tog ugovora je neto dato, zbog ega prestaje osnov takvog ugovora, pa se predata stvar ima vratiti, jer pravni osnov vie ne postoji. Na primer, kod davanja odreene sume novca radi kupovine kakvih stvari za mladence, ako se cilj ne ostvari zbog koga je to plaanje izvreno, odnosno ako se ne zakljui brak, to je i bio cilj davanja, mora se vratiti ono to je dato, jer pravni odnos tog davanja vie ne postoji. Izraz "koji je kasnije otpao" podrazumeva prestanak nekog ugovora iz razloga koji su obe stranke prihvatile, ili je ugovor bez pravne vanosti jer je nitav, pa neka davanja po osnovu tako zakljuenog ugovora, ili delimino izvrenje, odnosno izvrenje samo od jedne ugovorne strane, predstavlja osnov za vraanje onog to je dato, jer je prestao osnov zbog ega je ugovor zakljuen. Kod objanjenja pojma "sticanje bez osnova" nuno je ukazati i na sledee. Naime, ta biva ako se steena stvar bez osnova ne moe vratiti, pod pretpostavkom da je unitena, prodata ili ju je sticalac potroio, pa u vezi sa tim i pitanje i kakve su posledice iz takvog stanje ako je to stanje proizalo iz radnje savesnog ili nesavestnog sticaoca. U tom sluaju, ako je stvar unitena, prodata ili oteena u toj meri da vlasnik nema vie interesa daje primi, vri se procena protivvrednosti takve stvari prema trinoj vrednosti u vreme kada je postavljen zahtev za vraanje te stvari. To pravilo bi vailo za savesnog sticaoca. Meutim, ako bi se to odnosilo na nesavesnog sticaoca, onda se procena vri prema danu kada je nesavesno lice steklo predmetnu stvar. Naravno, u vezi pitanjem propasti stvari steene bez osnova pojavljuju se i drugi problemi, koji ako nastanu trae adekvatno reenje (na primer, stvar je prodata ispod vrednosti, sticalac na toj stvari je pretrpeo tetu za koju nije odgovoran, neko tree liceje unitilo tu stvar, nekome je sticalac poklonio tu stvar, i si.). To su sve faktika pitanja koja se reavaju sa stanovita savesnosti sticaoca, a o kojima sud odluuje prema prirodi same stvari i nastalih odnosa, uz ukljuenje i onih elemenata koji utiu da se pronae najbolje reenje za vraanje stvari steene bez osnova. U praksi sudova pojavljuje se jedan problem kod primene instituta sticanje bez osnova, onda kada taj institut izjednaavaju sa institutom version in rem", ne peimenjujui ga u onom smislu kakva mu je sadrina, ne znajui ni njegovo znaenje Izraz version in rem" (u grubom prevodu: upotreba stvari kao svoje, ne znajui da je ta stvar tua"), potie iz rimskog prava, koje nije poznavalo institut sticanje bez osnova, odnosno neosnovano obogaenje, niti kao plaanje nedugo vanog, ve samo vraanje stvari - ako bi se dokazalo da onaj koji je dri daje dri u zabludi kao svoju. Pa ako bi vlasnik dokazao daje to njegova stvar (ak ne steena ni po osnovu ugovora, zakona ili nekog delikta), onda se stvar samo vraala, i niko nita drugome ne bi dugovao. Verzijski osnov - version in rem (ili verzio in rem), prema teoriji, postoji: a) kada neko koristi tuu stvar u svoju korist, ne znajui da je vlasnik stvari drugo lice , odnosno da stvar koristi bez znanja vlasnika te stvari , da stvar koristi u svoje ime i za svoj raun, kao i da pravi vlasnik ne obavesti da se njegova stvar nalazi kod drugog; b) ili kada vlasnik stvari svoju stvar koristi u tuu korist, ne znajui daje to njegova stvar. Taj pravni institut faktiki postoji kao obligacioni pojam, ali ne i formalno pravno -jer ga ne regulie ni jedan pozitivni propis. U praksi nekih sudova reava se sa stanovita sticanja bez osnova, odnosno neosnovanog obogaenja (iako izmeu ova dva pojma postoje razlike), zatim sa stanovita poslovodstva bez naloga, ili vrenja tuih poslova protiv zabrane, pa ak i kao naknada tete (nepostojanje vie te stvari, zatim kao kamata, neka
370

naknada i si.). Oni ne prave razliku sa institutom version in rem", pa tako nastaje stanje da se problem resi vraanjem stvari u smislu lana 210. stav 1. ZOO, ili nekog drugog, ne dokazujui da lij e postojao neki osnov za to - daje deo imovine , jednog lica preao na bilo koji nain u imovinu drugog lica, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu". Kod sticanja bez osnova stvar se mora posmatrati drukije. Naime, analizirajui sadrinu lana 210. stav 1. ZOO, vidi se da on upuuje na sledea tri bitna elementa: a) daje neki deo imovine jednog lica preao na bilo koji nain u imovinu nekog drugog lica, b) da taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili zakonu i v) kada se neto primi s obzirom na osnov koji se nije ostva rio ili kasnije otpao. Prva dva elementa idu kumulativno. Postavlja se pitanje - staje u njima slino, odnosno ta ih razlikuje. Kod sticanja bez osnova, polazi se od toga da postoji pravni osnov za vraanje stvari (naravno ako nije nastupila zastarelost potraivanja), ali se taj osnov mora dokazati, odnosno daje neki deo imovine j ednog lica preao, na bilo koji nain, u imovinu nekog drugog lica. Dakle, neija imovina je prela" kod drugog lica, a da je kasnije taj osnov prestao da postoji, odnosno daje otpao. Ako se osnov neosnovanog sticanja dokae, mogu se primeniti i druge odredbe ZOO - da osim vraanja stvari onaj kome pripada stvar ima i druga prava, kako je to propisano u odredbama lana 214. ZOO (moraju se vratiti plodovi i platiti zatezna kamata, i to ako je sticalac nesavestan - od dana sticanja, a inae od dana podnoenja zahteva). Kod verzijskog osnova to ne bi bilo mogue, jer kako se zakljuuje iz raznih teorija i zakonodavstava, ne radi se o sticanju bez osnova, odnosno neosnovanom sticanju ili, pak, o neopravdanom obogaenju, ve o sticanju po osnovu svojine - koji se ostvaruje svojinskom tubom.. Taj institut (version in rem) se zbog toga ne moe vezivati za odredbe o sticanju bez osnova, jer kod sticanja bez osnova (lan 210. ZOO), i naslov tog odeljka, a i sadrina tog lana upuuju na zakljuak da onaj ija je stvar zna da je njegova imovina prela na bilo koji nain u imovinu nekog drugog lica a taj prelaz nema svoj osnov" (ali u odreenom periodu i ne mora to da zna), te da to predstavlja osnov da se ta imovina (stvar) vrati onome kome pripada. Kod instituta version im rem to ne postoji - korisnik stvari ne zna da je stvar koju koristi na bilo koji nain svojina nekog drugog, ili da je ta stvar prela u njegovu imovinu po nekom nedozvoljenom pravnom osnovu, dok ga onaj ija je stvar ne pozove da mu stvar vrati i dokae da je to njegova stvar. Ali tada e se sporiti oko svojine - ija je to stvar? Ako je osnov bio doputen (izmeu prodavca i treeg lica), makar i po osnovu zablude, onaj ija je stvar" moe istu traiti od prodavca naknadu tete, osim ako ne dokae da je nedozvoljeni osnov po kome je ta stvar prela kod onoga koje dri, a taj koji je dri o tome je znao ili morao znati, kada moe traiti ponitaj ugovora sa treim licem i vraanjem stvari sa pravima koja mu pripadaju po lanovima 210. i 221. ZOO. Razlika pravila o vrenju tuih poslova u smislu odredaba lana 221. ZOO i pravila version in rem je u tome to kod ovog drugog instituta - onaj ko koristi tuu stvar nema svesti o tome da to nije njegova stvar, od nosno nema svesti da radi u tuem interesu , dok kod vrenje poslova bez naloga , u smislu pom. lana, postoji pravni osnov da onaj koji bez naloga onoga iji je posao" nastavi zapoeti posao ukoliko mu je to razumno mogue", - zna da koristi tuu stvar , dok onaj iji je posao" (na pr. vlasnik) ne bude mogao preuzeti brigu o njemu". Dakle, u ovom drugom sluaju on je svestan da koristi tuu stvar, ali da nema nalog onoga ija je stvar. U praksi, ako i ne bi postojali svi uslovi za primenu odredaba lana 210. ZOO, ali se utvrdi da sporna stvar pripada onome koji je dri, a ne vie onome kome je pripadala, ipak je sluaj reavan po osnovu sticanja bez osnova, uz primenu odredaba lana 214. ZOO (moraju se vratiti plodovi i platiti zatezna kamata, i to ako je sticalac nesavestan - od dana sticanja, a inae od dana podnoenja zahteva). Na primer, jedno lice proda jednu stvar drugom licu, uz overu ogovora o prodaji, ali prodava tu istu stvar kasnije proda treem licu, i tom prilikom ugovor o prodaji takoe bude overen kod suda, stvar ostaje u dravini treeg lica, koji ne zna da ta stvar prodata drugom licu. On se, dakle, ponaa kao pravi vlasnik, savestan dralac, ne znajui daje na toj stvari vlasnik drugo lice, odnosno lice koje je stvar ranije kupilo. Takav bi se sluaj mogao resiti izmeu onoga ija je stvar i prodavca stvari, u kom sluaju bi osnov vio - naknada tete. I poslovodstvu bez naloga ne odgovara institutu verzijskog osnova, niti je vezan za verzijski odnos (version in rem), poto ovaj sluaj nije regulisan zakonom o nezvanom vrenju tuih poslova, a njegova karakteristika (version in rem) je - da onaj ko upotrebljava odreenu imovinu u svoju ili tuu korist, nema u svesti da obavlja tui posao, mislei da je to njegova stvar, odnosno da se ne radi u tuem interesu, i da nema ta da vraa onome ija je stvar, dok ovaj ne dokae daje vlasnik strani i da ima svojinu na toj stvari. Imajui to u vidu, odnosno postojee razlike navedenih pravnih instituta, ini se da se institut version in rem" moe koristiti samo po osnovu svojinske tube, i nita vie, jer pretpostavka tog instituta upuuje na zakljuak da raniji dralac stvari nije bio u znanju, odnosno svesti da dri i koristi tuu stvar - bio je savestan dralac - ne sumnjajui da koristi tuu stvar, niti postoji neki osnov po kome on tu stvar dri bez osnova, naravno sve dok mu onaj ija je stvar ne dokae validnim dokazom da je to deo njegove imovine i da je onaj dri bez osnova, a da je onaj koji je drao bio u pravnoj zabludi. 371

Zbog toga se postavljaju pitanja : koje bi obaveze kod verzijskog odnosa imao korisnik stvari, koji smatra da koristi svoju stvar, odnosno da li bi onaj iji je posao" (pravi vlasnik), mogao da trai, pored vraanja stvari, i: a) naknadu u vidu zakupa, za vreme koje bi bilo dozvoljeno odredbama o zastarelosti potraivanja (u visini uobiajene zakupnine), b) zatim da li bi imao pravo na naknadu tete zbog toga to svoju stvar nije koristio ako je od te stvari mogao da oekuje kakve plodove, v) te da li bi mogao da ostvari i pravo na naknadu po osnovu sticanja bez osnova, odnosno neopravdanog obogaenja. Ranija sudska praksa , dok su primenjivana pravna pravila predratnog prava, posebno u nekim delovima drave, polazila je od stanovita da su za reenje ovog pitanja od znaaja pravila po. kome, u sluaju kada neko tuu stvar bez poslovodstva na korist drugoga" upotrebi u proizvodnji i za proizvodnju, onda samo na osnovu te injenice i iz tog injeninog stanja nastaje pravo vlasnika da trai i naknadu vrednosti dobijenih plodova u neto iznosu prema trinim cenama, kao da je to vrednost koja njemu pripada kao vlasniku stvari, i samo na osnovu toga fakta to je on vlasnik i to je njegova stvar bez poslovodstva u korist drugoga upotrebljena. Po tom pravilu, dakle, potraivanje vrednosti plodova spadalo bi, navodno, u kategoriju verzijskih zahteva (obligatio ex versione in rem), koja se razlikuje od potraivanja naknade prouzrokovane tete, ali injenica je da to ne proizilazi iz propisa na koje se sudska praksa poziva. Radi razjanjenja pojma, odnosno pravnog instituta version im rem", ranije zakonske regulative, kao pravna pravila predratnog graanskog prava, razliito su i nepotpuno reavale ovaj problem. Neregulisanost tog pitanja je oigledna. a) Opti imovinski zakon , u delu ,,o nezvanom vrenju tuih poslova", u lanu 593. propisuje: Ko uini kakav troak za neto to je neko drugi svakako, po zakonu, bio duan uiniti, on moe iskati da mu taj drugi troak namiri" - ove odredbe se, ipak, odnose na onaj drugi odnos kada vlasnik uini kakav posao, odnosno tro ak za drugog, kada i jedan i drugi znaju ko je obavezu trebalo da uini, to znai da u navedenom lanu nema prave norme koja bi propisivala odnos onoga ko tuu stvar koristi, bez svesti daje to tua stvar -. b) Graanski zakonik za Kraljevinu Srbiju , u paragrafu 630. propisuje: Koji bi za drugoga troak onakav uinio, koji bi ovaj po zakonu uiniti morao, onaj ima takoe prava naknadu iskati" - i ovaj sluaj upuuje na vr enje poslova bez naloga, gde postoji saznanje o obavezi i onoga koji plaa i onoga koji je trebalo da plati, dakle onaj koji je trebalo da plati svoju obavezu znao je o tome, ali je njegovu obavezu izvrilo drugo lice -. v) I Opti austrijski graanski zakonik, u odredbama o upotrebljavanju tue stvari na korist drugoga, u odredbama paragrafa 1041. propisuje: Ako je bez delovodstva kakva stvar na tuu korist upotrebljena, onda je vlasnik moe u prirodi natrag zahtevati ili, ako se ovo ne moe vie uiniti, traiti vrednost, koju je ona imala u vreme kad je bila upotrebljena, ma daje korist od te upotrebe docnije osujeena" - i iz ove odredbe proizilazi da onaj ko koristi tuu stvar, smatra da koristi tuu stvar, nata upuuju reci na tuu korist upotrebljena", pa vlasnik moe traiti tu stvar, ali nita vie od toga, dakle ne propisuju obavezu naknade za korienje stvari po tom institutu - po bilo kom osnovu. Dovoljno je da se takva stvar vrati i da niko nita od drugoga ne potrauje, osim onoga koji je stvar imao u posedu i istu obogatio veom vrednou, nadgradnjom na stvari). Imajui u vidu navedeno, kada se ovo pitanje vraanja" stvari raspravlja u svetlu nepostojanja propisa, odnosno kada bi se samostalno raspravljalo pitanje prava i obaveza po institutu version'im rem", pojavljuju se sledei odnosi: 1. Onaj ija je stvar, imao bi pravo da trai svoju stvar po osnovu svojine; 2. dosadanji korisnik bi bio duan da vrati stvar koju je koristio kao svoju, osim ako nije ostvario pravo svojine po osnovu zastarelosti prava potraivanja, s obzirom na sticanje svojine po pravu odraja, ili ako je vrednost stvari nije uveana, kada bi se taj odnos posebno reavao; 3. ako se raspravlja predmetno pitanje po osnovu sticanja bez osnova, onda se taj institut ne moe koristi ti. Ovo zbog toga to korisnik stvari nije tu stvar stekao bez osnova, s obzirom na pretpostavku daje on koristio tu stvar kao svoju, kada u njegovoj svesti uopte nije postojalo znanje o tome da ta stvar nije njegova. Odredbe lana 210. ZOO imaju u vidu prelazak imovine jednog lica u imovinu nekog drugog lica, pod uslovom da taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu" (to treba da dokae), a kod instituta version im rem" nema sticanja po osnovu nekog pravnog posla, a najmanje po zakonu, jer je dralac te stvari u svesti daje to njegova stvar, odnosno daje nije stekao po nekom nedozvoljenom pravnom osnovu, te da ne nastaje sluaj da kada se u vezi osnova - saznanje" o dranju stvari utvrdi, da nastaje osnov sticanja bez osnova, odnosno neo snovanog obogaenja. Osnov u ovom sluaju ne bi postojao kada dosadanji vlasnik stvar dri kao svoju, tj. kao svoju svojinu, koji se tom stvari legitimie kao vlasnik, koju moe daje stavi u promet, daje otui i si. Kod takvih okolnosti, dakle, ne postoji pravni osnov protivpravnog dranja i korienja neke stvari po nedozvoljenom pravnom osnovu. Kao to je poznato, svojina se stie po zakonu, na osnovu pravnog posla, na pr. ugovorom ili sudskom odlukom i drugim osnovima propisani zakonom. Zbog toga, kada korisnik stvari ne osea kao da tu stvar koristi po osnovu vrenja poslova drugog, a onaj ija je stvar dokae da je to njegova stvar, odnosno daje prela kod drugoga bez osnova, svoj zahtev ostvaruje samo u odnosu na njegovu stvar, ali ako se
372

imovina draoca takve stvari poveala njenom upotrebom ili sredstvima onoga koji je dri kao svoju, ako je to inio u sklopu ostale svoje imovine, te daje imao odreene trokove odravanja te stvari, zatim plaanja odreene poreze i druge trokove, stvar se mora razreiti na nain da onaj ija je stvar dobije samo onu stvar, odnosno deo, koji je ranije njemu pripadao. Zbog toga se kod ovog instituta version in rem", mora iskljuiti vraanje stvari po osnovu sticanja bez osnova, odnosno neopravdanog obogaenja ili poslovodstva bez naloga, osim po osnovu prava svojine, bez prava naknada vrednosti koju je ta stvar stvorila -jer ako osnov ne postoji ne postoji obaveza; 4. Kod ovog pitanja imaju se u vidu pravni razlog i pravno sredstvo obeteenja, koji se mogu javiti u obliku dva konkurentna pravna osnova i pravna zahteva: Jedan osnov je u tome to je tua stvar bez poslovodstva upotrebljena u korist drugoga od momenta utvrenja" - da ona pripada drugom, i iz toga osnova izvire zahtev da se vlasniku vrati stvar, odnosno plati vrednost koju je stvar imala u vreme upotrebe (verzijski zahtev - ako stvar vie ne postoji ili nije mogue izdvojiti je iz celine stvari koja pripada korisniku), a drugi osnov je u tome to je priinjena teta, ukoliko postoje uslovi koji su za potraivanje naknade tete potrebni, primenjujui i odredbe o zastarelosti potraivanja. Naknadu gubitka u imovini zbog umanjenja vrednosti stvari ovog iznosa zakupnine, vlasnik ne bi moga da trai po pravilima koja se primenjuju na potraivanje naknade tete. ta opravdava dotadanjeg korisnika stvari da odbije predlog onoga iji je posao" da ovome naknadi bilo zakupninu, bilo naknadu tete ili naknadu zbog sticanja bez osnova? Navedeni sluajevi bi najbolje mogli biti objanjeni sa stanovita individualnog proizvoaa - zemljoradnika Naime, on ekonomski posluje tako to unovuje proizvode, od postignutog dohotka podmiruje drutvene obaveze, izdvaja sredstva za ivot i sredstva za reprodukciju. Na ovom sektoru privrede proizvodni odnosi se razvijaju kroz razne oblike saradnje individualnih proizvoaa sa privrednim organizacijama i bankama, kroz oblike daljeg razvijanja proizvodnje na bazi sredstava za proizvodnju. Gledite da vlasnik zemljita samo zato to je vlasnik, bez obzira na odnose u proizvodnji i bez obzira na neposrednog proizvoaa, moe potraivati vrednost plodova koji potiu sa njegovog zemljita, ini se, nije ekonomski realno. Plodovi koji se ubiru sa zemljita nastaju u procesu proizvodnje, pa su, kao druga ekonomska dobra, proizvodi rada. Zemljite u procesu proizvodnje uestvuje na strani materijalnih trokova proizvodnje, gde se ekonomski oblik svojine zemljita izraava uraunavanjem rente, zemljarine ili zakupnine. Sve to u vrednosti dobijanog proizvoda prelazi ovaj ekonomski udeo zemljita, jeste vrednost ostalih materijalnih trokova proizvodnje, vrednost uloenog rada i viak rada. injenica, pak, daje lice kroz vie ekonomskih godina dralo zemljite drugoga, da gaje kao tue bez poslovodstva upotrebio u proizvodnji, sabirao i unovio plodove - ta injenica sama za sebe nije dovoljan razlog za postojanje obaveze korisnika te imovine da vlasniku naknadi vrednost istog prihoda koji je ostvaren prodajom plodova sa tog zemljita Prema tome, ekonomski je nerealno da se prihod priznaje kao stvar vlasnika zemljita (onoga iji je posao"), ma i u sluaju kad je ono bez poslovodstva na korist drugog upotrebljeno, i ekonomski je neprihvatljiv zahtev da se vrednost ovog prihoda naknadi vlasniku po verzijskom osnovu. Zanemarivanje ove ekonomske sutine u pravnoj praksi vodilo bi tendenciji da se svojinsko pravo poljoprivrednog zemljita pretvori u uslov linog obogaenja iskoriavanjem drugoga, prisvajanjem tueg rada. Takva tendencija bi bila principijelno suprotna naelima obligacionog prava. Jer ako raniji vlasnik nije vodio rauna o svojoj stvari, a sluajno je saznao da se ona nalazi kod drugog, bio bi nesavestan, jer plodovi, kamata i druga teta, po odredbama lana 214. ZOO, se ne vraaju ako je sticalac nesavestan - do dana sticanja. Ovo utoliko pre jer kada se radi o vraanja onog stoje steeno bez osnova - da se vraaju i plodovi, onda se ima u vidu vraanje samo onih plodova koje je sticalac prava bez osnova ostvario bez svog rada, a ne i plodova koje je takav sticalac ostvario svojim radom, bez obzira da lije bio savestan ili nesavestan sticalac onoga to je stekao bez osnova. Imajui to u vidu, naa sudska praksa dozvoljava da dunik zadri plodove koji su rezultat njegovog rada, a ako je i plodove svog rada dao vlasniku stvari, odnosno ako mu ih je vlasnik oduzeo, ima pravo da od njega zahteva da mu se naknadi ono stoje rezultat njegovog rada. Sve to odnosi se i na sluaj ostalih obaveza korisnika stvari (zakupnine, naknade tete, kamate i dr.), pri emu bi dominantan i jedini osnov kod instituta version in rem bio samo vraanje stvari koja je bila u posedu dotadanjeg korisnika. Navedene druge obaveze bile bi u funkciji tek poto se utvrdi pravo pravog vlasnika stvari, posle ega bi, eventualno, ako bi se raniji vlasnik" protivio vraanju, nastupile posledice u vezi zahteva za naknadu navedenih vidova naknade, odnosno tete.

Sudska praksa
Kupovina privremenog objekta ne moje predstavljati osnov za naknadu tete Privremeni objekt ne moe biti predmet svojine koja se upisuje u javne knjige, pa kupovina takvog objekta ne moe predstavljati osnov za naknadu tete.
373

Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tuiljaje sporni lokal, za koji trai naknadu, kupila po ugovoru o kupoprodaji, sainjenom u pismenoj formi, na kome potpisi ugovaraa nisu overeni od strane suda, od sada pokojnog PP u 1977. godini. Izgradnja ovog lokala je PP odobrena reenjem SO SV1965. godine, kao strogo privremeno reenje i to od gvozdenih portala u staklu koji se na zahtev tog organa moraju demontirati bez naknade. Sa ovom injenicom tuiljaje bila upoznata. Tuiljaje kao zakupac sa tuenim PTTsaobraaja Srbija kao zakupodavcem, koji je ujedno i nosilac prava korienja i raspolaganja ovom nepokretnou, zakljuila ugovor o zakupu lokala na odreeno vreme 1981. godine. Pravosnanom presudom etvrtog optinskog suda u Beogradu od 22.12.1988. godine odranje na snazi nalog o otkazu navedenog ugovora, koji je taj sud izdao dana 27.2.1987. godine i kojim je tuilji naloeno da lokal isprazni i preda ga RO PTT saobraaja "Beograd". Na osnovu ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno je i po oceni Vrhovnog suda, odbijen tubeni zahtev kojim je tuilja traila da joj tueni isplati navedene iznose blie oznaene u izreci prvostepene presude, poto nije vlasnik lokala, a pravosnanom presudom je obavezana da se iz lokala iseli i preda ga tuenima. Nije osnovano isticanje tuilje u reviziji o pogrenoj primeni materijalnog prava a naime, da je tuilja stekla pravo svojine na ovom lokalu po osnovu ugovora o kupoprodaji sa sada pokojnim PP i na osnovu poravnanja zakljuenog pred Drugim optinskim sudom u Beogradu dana 5.6.2002. godine sa GG, pravnim sledbenikom PP. Ovo, zbog toga stoje u postupku pouzdano utvreno da sada pokojni PP nije bio vlasnik lokala koji je ugovorom o kupoprodaji preneo u svojinu tuilji, ve je dobio kao zakupac ovog prostora pravo na izgradnju lokala po privremenoj graevinskoj dozvoli i to od gvozdenih portala u staklu koji se na zahtev nadlenog organa morao demontirati bez naknade. Zbog toga se, i po oceni ovoga suda, kako su to pravilno zakljuili nieste-peni sudovi, navedeni lokal ne moe smatrati objektom u smislu odredaba tada vaeeg Zakona o izgradnji investicionih objekata ("Slubeni glasnik SRS", br. 41/62), zbog ega PP na lokalu nije mogao stei pravo svojine. Tako izgraeni lokal predstavlja samo skup graevinskog materijala, a sada pokojni PP je mogao imati samo pravo svojine na graevinskom materijalu od koga je lokal izgraen, a ne i samom lokalu. Kako on nije bio vlasnik lokala, to nije mogao ni na tuilju navedenim ugovorom preneti vie prava nego stoje sam imao. Naime, svojina je najire i najpotpunije pravo na stvari. Zbog toga je l. 3. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa odreeno da vlasnik ima pravo da svoju stvar dri, njome se koristi i njom raspolae u granicama odreenim zakonom, a svi ostali su duni da se uzdravaju od povrede njegovog prava. Od ovakvog karaktera svojine proizilazi da se radi o trajnom pravu. Ono nastaje na nain odreen zakonom i postoji sve dok ne prestane na nain odreen zakonom. Trajnost ovog prava naroito dolazi do izraaja kod nepokretnosti jer se prava na njima upisuju u javne knjige. S obzirom na izloeno, privremeni objekat ne moe biti predmet svojine koja se upisuje u javne knjige. On se moe koristi na osnovu privremene dozvole nadlenog upravnog organa dok njeno dejstvo traje, stoje konkretan sluaj. Korienje takvog objekta ne spada u korpus svojinskih ovlae-nja. Sa prestankom korienja privremenog objekta, privremeni objekat se mora ukloniti kao pokretna stvar. Privremeni objekat je samo prividno nepokretna stvar, jer njegova privremenost ukazuje da e posle odreenog vremena biti pokrenut s mesta kako bi se vratio njenoj pravnoj prirodi. Stoga su neosnovani tuiljini navodi o pogrenoj primeni materijalnog prava, jer je ugovor o prometu navedenog lokala izvren u celosti i njegovu pravnu valjanost je priznao pravni sledbenik prodavca GG. Kako nisu ispunjeni uslovi iz odredaba l. 154. i 155. Zakona o obligacionim odnosima, to je pravilno odbijen tubeni zahtev. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 990/06); Sticanje bez osnova zloupotrebom ovlaenja Ovlaenje dato drugom licu da potrauje dug od dunika, ne znai i ovlaenje da primi novac u ime i za raun vlastodavca, jer potraivanje duga ne znai i prijem noca. Iz obrazloenja Na osnovu utvrenih injenica niestepeni sudovi su zakljuili da se tueni isplatom iznosa od 24000 DM VV, kao ovlaenom licu tuilje, oslobodio svoje obaveze prema tuilji, te da stoga tuilja neosnovano od tuenog sa pozivom na odredbu lana 210. Zakona o obligacionim odnosima potrauje utueni iznos. Osnovano se u reviziji tuilje ukazuje da su niestepeni sudovi pogreno primenili materijalno pravo kada su njen tubeni zahtev odbili u celosti. Naime, iako su niestepeni sudovi pravilno utvrdili sadrinu ovlaenja kojim je tuilja ovlastila VV, vlasnika Agencije "_", da u ime tuilje i za njen raun potrauje dug od dunika GG, pogreno su zakljuili da iz ovako datog ovlaenja proizilazi i ovlaenje VV da primi novac u ime i za raun tuilje od GG. Potraivanje duga ne znai i prijem novca, kako to pogreno tumae niestepeni sudovi. Time stoje GG isplatio iznos od 24.000 DEM VV, ne proizilazi daje osloboen obaveze prema tuilji, jer je on sa VV imao posebne odnose koji su potpuno nezavisni od odnosa parninih stranaka, s obzirom na to daje sa VV zakljuio ugovor o zajmu, po kojem je tueni dunik iznosa od 24.000 nemakih maraka. injenica da lije VV prekoraio ovlaenje iz pismenog i overenog ovlaenja koje mu je dala tuilja, takoe nema znaaja na odnos parninih stranaka.
374

Sudovi utvruju daje VV pokazao ovlatenje tuenom. Prema tome, tueni je bio duan da postupa samo u skladu sa tim ovlatenjem i da novac preda lino tuilji na ruke jer je od nje novac i primio, a pomenutim ovlatenjem tuilja nije ovlastila W da novac u njeno ime primi. Prema tome, kako tueni i nadalje tuilji duguje iznos od 24.000 DEM, to iznosi 12.271 EUR (prema kursu NBJ obraun 1 DEM je 1.95583 EUR), to je tueni duan da navedeni iznos isplati tuilji u dinarskoj protivvrednosti prema odredbi lana 210. Zakona o obligacionim odnosima. Na osnovu odredbe lana 214. Zakona o obligacionim odnosima, na pripadajuti iznos tuilji pripada i domicilna kamata u dinarskoj protivvrednosti u skladu sa njenim postavljenim zahtevom, od dana utuenja 16. aprila 1996. godine pa do isplate. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2983/05); Nesavesni sticalac Tuena, kao direktor i osniva preduzea, koje je kao nelikvidno prestalo da postoji usled steaja, snosi odgovornost za tetu koju je tuilac pretrpeo, time stoje cenu vozila uplatio a vozilo nije dobio. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac je zakljuio kupoprodajni ugovor za vozilo marke "_____"za cenu od 543.506,65 dinara, sa rokom isporuke 6.08.2001. godine. Prodava je bilo preduzete, iji je osniva i lice ovlateno za zastupanje tuena, a tuilac kao kupac isplatio je cenu po predraunu na memorandumu preduzeta tuene "W". Preduzete tuene prestalo je da postoji po otvorenom i istog dana zakljuenom postupku steaja 26.09.2002. godine, zbog nelikvidnosti. U postupku steaja tuena je izjavila da njeno preduzete nema ni pokretne ni nepokretne imovine, pa tuilac nije ni prijavio potraivanje u steajnom postupku. Znai, tuilac je uplatio cenu vozila, vozilo nije dobio u posed pa je, po nalazu niestepenih sudova, prodava odgovoran za neispunjenje ugovora, odnosno u obavezi je da vrati primljeni novac sa kamatom od dana padanja u docnju do isplate. Niestepeni sudovi su, po nalazu Vrhovnog suda Srbije, pravilnom primenom materijalnog prava, zaklju ili da u smislu lana 54. taka 3. Zakona opreduzetima (,,Sl. list SCG", br. 29/96........i 36/02 l. 54.: Osni vai, lanovi i akcionari... odgovaraju za obavezepreduzeta celokupnom svojom imovinom, ...ta. 3: ako su su protno propisima postupali sa imovinom preduzeta kao daje u pitanju njihova imovina), tuena tuiocu duguje celokupni utueni iznos, jer je sa imovinom preduzeta postupala kao da se radi o njenoj linoj imovini, jer je raspolagala sredstvima mimo namene za koja su primljena. Tuena kao direktor i osniva preduzeta, koje je kao nelikvidno prestalo da postoji usled steaja, snosi odgovornost za tetu koju je tuilac pretrpeo, time to je cenu vozila uplatio a vozilo nije dobio. Tuena je pre steaja znala za potraivanje tuioca i imala uvid u knji govodstveno stanje, pa se radi o nesavesnom postupanju tuene u ispunjenju preuzete obaveze, zbog ega snosi odgovornost za neispunjenje obaveze. Primenom lana 210. stav 2. ZOO i 214. ZOO sudovi su odluili o zahtevu tube, dosuujui zateznu kamatu od dana sticanja do isplate, jer se radi o nesavesnom sticaocu. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3199/05); Raskid izvrenog ugovora i povraa/ vie uplaenos avansa Kada je ugovorna strana koja je primila avans, izvrila svoju nenovanu obavezu isporuke izraene stvari, a naknada je izmirena iz uplaenog avansa, druga strana ima pravo da trai povraaj neopravdanog avansa (neutroenog predujma), jer ne postoji pravni osnov njegovog dranja, bez obaveze da vansudski raskine ugovor. Ovo zato to u navedenoj situaciji ni ne postoji razlog za raskid ugovora (zbog neispunjenja), jer su obe strane ugovorne obaveze ispunile u potpunosti. Iz obrazloenja Meu parninim strankama nije bilo sporno daje tueni po navedenim ugovorima izvrio svoju obavezu i daje izvrio tampanje knjiga koje su ugovorima navedeni, u tirau koji je ugovoren, i dajefakturisanje cene za izvrenu uslugu izvrio prema ceni koja Je ugovorima predviena. Nije bilo sporno ni daje tuilac po navedenim ugovorima tuenom predao materijal, za iju vrednost je izvrena kompenzacija kako je to ugovorima i predvieno, a preostali deo naknade za izvreni posao tuilac nije platao nakon izvrenog ugovora jer je isti pokriven" iz uplatenog avansa. Stoga tubom trai razliku izmeu iznosa koji je na ime avansa uplaten umanjen za naknadu za izvreni rad tuenog, odnosno trai deo avansa koji nije opravdan. Osnovan je zahtev tuioca u smislu lan 210. Zakona o obligacionim odnosima, zajedno sa kamatom od dana podnoenja tube u smislu lan 214. istog zakona, jer ne postoji pravni osnov po kome tueni dri navedena sredstva. Sredstva koja je tuilac tuenom nesporno uplatio dana 09.05.2002. godine su sredstva koja su sluila za namirenje obaveza tuioca na ime naknade za izvrenu uslugu tampanja od strane tuenog po navedenim ugovorima, pa kako su ugovori u potpunosti izvreni tako to je tueni izvrio uslugu tampanja za ugovorene naslove u ugovorenom tirau i po ugovorenoj ceni, sledi da nakon potpunog izvrenja ovih ugovora preostali iznos novanih sredstava dri bez osnova.
375

Stoga nisu osnovani navodi tuenog, koji je isticao u prvostepenom postupku da tuilac nije vansudski raskinuo ugovor, jer u konkretnom sluaju nema neizvrenja obaveze od strane bilo koje ugovorne strane, da bi se ugovor raskidao, a nema osnova ni za, kako to tueni izjavljuje, spremnost tuenog da izvri ugovor na zahtev tuioca, u situaciji kada je ugovorna obaveza od strane tuenog u potpunosti ve izvrena. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 1136/06 od 28.9.2006. godine); Tueni koji je kod banke raspojasao novcem koji nikada nije uplaen na njegov raun i doveo svoj raun u minusni saldo, neosnovano se obogatio umanjenjem tujioeve imovine odnosno sredstava Vlasnik tekueg rauna, koji je raspolaganjem sredstvima sa svog tekueg rauna napravio minusni saldo, obogatio se bez osnova za visinu navedenog minusnog salda na raun banke kod koje je tekui raun otvoren i duan je da vrati isti iznos, sa zateznom kamatom od dana kada je postao nesavestan. Iz obrazloenja Meu strankama nije bilo sporno daje tueni raspolagao iznosom od 73.750,00 dinara, odnosno da je po njegovom nalogu tuilac preneo navedeni iznos oznaenim korisnicima tuenog, ali je bilo sporno da lije radnik tuioca izvrio proveru uplate na raun tuenog po prezentovanom virmanu pre nego stoje odobrio navedeno raspolaganje tuenog ili to nije uinio, ve je raspolaganje dozvolio samo na osnovu pokazanog virmana. Nije sporno, takoe, da je nakon 45 dana od dana izvrenog raspolaganja od strane tuenog, tuilac tuenog obavestio da navedeni iznos po virmanu nikada nije uplaen na njegov raun, te daje zbog tih razloga raun tuenog u minusu. Pravilno je u navedenoj situaciji prvostepeni sud naao daje tueni raspolaganjem novcem koji nikada nije uplaen na njegov raun i dovodei svoj raun u minusni saldo doveo do svog neosnovanog obogaenja umanjenjem tuioeve imovine odnosno sredstava. Stoga pravilna je odluka suda po kome se tueni obavezuje da tuiocu vrati navedena sredstva u visini svog minusnog salda od 72.571,33 dinara jer je istima raspolagao iako na raunu kod tuioca nije imao pokrie za takvo postupanje, jer isti nije uplaen. (Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. br. 11893/05 od 19.12.2005. godine); Neosnovano obogaenje kao izvor obligacije Neosnovano obogaenje kao izvor obligacije se bitno razlikuje od nepravednog ili nepravinog bogaenja, kao moralne kategorije. Iz obrazloenja Za postojanje svakog ugovora, pa i ugovora o prometu roba i usluga, relevantno je da su ugovorne strane postigle saglasnost o bitnim sastojcima istog, nakon ega ugovor za ugovorne strane stvara prava i obaveze. Za postojanje neosnovanog obogaenja, odnosno sticanje bez osnova, uslovi su da postoji osiromaenje na strani jednog lica, odnosno umanjenje njegove imovine, da postoji obogaenje, odnosno uveanje imovine na strani drugog lica, zatim da izmeu tog osiromaenja i obogaenja postoji meusobna uslovljenost, korelacija i da za istu ne postoji pravni osnov. Pri tome, neosnovano obogaenje kao izvor obligacije se bitno razlikuje od nepravednog i nepravinog bogaenja, kao moralne kategorije. Naime, pravo u odreenim sluajevima takvo bogaenje tolerie, a tipian primerje kada zbog zastarelosti potraivanja poverilac ne moe zahtevati ispunjenje obaveze, to ima za posledicu da se imovina dunika uveala za ono stoje bio predmet poverioeve obaveze, a nije se umanjila za ono to je dunik kao ekvivalent bio duan ispuniti prema poveriocu. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. br. 7567/05 od 09.01.2006. godine); Pravno neosnovano obogaenje korisnika bankarske garancije Korisnik bankarske garancije se pravno neosnovano obogatio njenom realizacijom ukoliko pravni posao povodom koga je izdata bankarska garancija nije punovaan. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac je svom komintentu izdao garanciju radi obezbeenja naplate carine, drugih uvoznih dabina i kamata, saglasno odredbama Uredbe o delovima naplate carinskih i drugih uvoznih dabina. Izdata garancija vaila je za period od 12.1.1999. do 31.12.1999. godine. Izdatom carinskom garancijom tuilac kao garant se obavezao da e platiti carinu za robu ocarinjenu u vreme vaenja garancije ako to u propisanom roku ne uini carinski obveznik. Tueni je svoje potraivanje prema carinskom obvezniku ,,SDT" iz S, na osnovu izvrenih reenja Carinarnice S, naplatio iz predmetne garancije u iznosu od 941.720,96 dinara dana 7.12.1999. godine. Reenjem Uprave carina Carinarnice S, od 29.12.2003. godine, obustavljen je postupak naplate carina i drugih uvoznih dabina u odnosu na ,,SDT" iz S, za robu u prevozu iz carinskog dokumenta JCI J3 br. 648 od 15.1.1997. godine CI X, a koja je bila predmet prekrajnog postupka okonanogpravnosnanim reenjem od 12.5.1998. godine. 376

Kod tako utvrenog injeninog stanja, prvostepeni sud je zakljuio da nema pravnog osnova za naplatu carine po JCIJ3 br. 648 u iznosu od 680.736,72 dinara, tako da tueni bez pravnog osnova dri ovaj iznos koji je naplatio po garanciji, pa je u smislu lanova 210. i 214. Zakona o obligacionim odnosima duan da isti iznos vrati tuiocu. Stoga je i odbio prigovor nedostatka aktivne legitimacije na strani tuioca. Prvostepeni sud je stao na pravno stanovite daje carinska garancija akcesorna bankarska garancija, vezano za obaveze nalogodavca prema korisniku garancije i da vai samo ukoliko je ta obaveza punovana (lan 1083. Zakona o obligacionim odnosima). Stoga, tuilac kao davalac garancije moe istai protiv poverioevog zahteva sve prigovore glavnog dunika shodnom primenom lana 1009. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima. Tueni se obogatio bez pravnog osnova u odnosu na tuioca. Tueni je realizovao tuioevu garanciju koju je tuilac izdao svom komitentu (nalogodavcu) u korist tuenog i stekao utueni iznos. Pravni osnov sticanja utuenog iznosa realizacijom bankarske garancije bilo je prekrajno carinsko reenje prema komitentu tuioca kao carinskog obveznika. Postupak naplate carine i ostalih dabina je obustavljen zbog povrede carinskog prekrajnog postupka od strane prvostepenog carinskog organa koji je neosnovano utvrdio carinsku obavezu komitenta tuioca i koji je neosnovano naplatio iznos utvrene carinske obaveze putem realizacije garancije izdate od tuioca. Kako carinska obaveza tuioevog komitenta nije bila punovana (nije bitno da lije nepunovanost postojala od samo poetka ili je nastala kasnije na temelju reenja o obustavi carinskog postupka), to nije postojala (ili je kasnije otpala) obaveza tuioca kao izdavaoca garancije prema tuenom kao korisniku garancije. Radi se o klasinom primeru sticanja bez osnova predvienim u odredbi lana 210. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima. Sledi da stoji obaveza tuenog da tuiocu vrati ono to je od njega primio po pravnom osnovu koji je kasnije otpao. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 50/05 od 1.9.2005. godine); Zloupotreba akceptnog naloga i sticanje bez osnova Akceptni nalog mora da proizlazi iz konkretnog ugovornog odnosa izmeu stranaka i ne moe da se prenosi na trea lica koja nisu bila u ugovornom odnosu sa izdavaocem akceptnog naloga. Iz obrazloenja albeni navodi ne dovode u sumnju pravilnost prvostepene presude, u albi tueni istie svoj pravni stav o tome daje pogreio prvostepeni sud kad je usvojio tubeni zahtev i kada je smatrao da tueni treba da vrati ono to dri bez osnova. Priloene zakljunice ugovori, o prometu obveznica zakljueni su izmeu ovde tuenog i Preduzea ,,K" iz B. Po navedenim ugovorima nije utvrena obaveza ovde tuilaca, niti se tuioci javljaju kao stranka u ovom pravnom poslu. Akceptni nalog moe se koristiti samo kao jedan od instrumenata bez gotovinskog plaanja u smislu l. 16. i 19. Zakona o platnom prometu, to znai da se moe koristiti za plaanje u roku dospea, a ne moe da bude izdat kao garancija za dobro izvrenje posla, odnosno radi naknade tete zbog neizvrenja ugovornih obaveza. Akceptni nalog mora da proizlazi iz konkretnog ugovornog odnosa izmeu stranaka i ne moe da se prenosi na trea lica koja nisu bila u ugovornom odnosu sa izdavaocem akceptnog naloga. U konkretnom sluaju, tueni akceptne naloge daje za obezbeenje nekog svog potraivanja prema treem licu preduzeu ,,K". Tuilac je zloupotrebio prirodu akceptnog naloga, jer ih je predao drugom na realizaciju za obavezu prema treem licu. Prema tome, shodno l. 210 st. 1. Zakona o obligacionim odnosima, kada neki deo imovine jednog lica pree na bilo koji nain u imovinu nekog drugog lica, taj prenos nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili zakonu, sticalacje duan da ga vrati, a ako to nije mogue da naknadi vrednost postignute koristi. lanom 214. Zakona o obligacionim odnosima odreeno je da kada se vraa ono stoje steeno bez osnova, moraju se vratiti plodovi i platiti zatezna kamata, i to ako je sticalac nesavestan od dana sticanja, a inae od dana podnoenja zahteva. S obzirom na prethodno utvreno stanje, drugostepeni sud je prihvatio razloge prvostepene odluke, i smatrajui tuenog kao nesavesnog dosudio kamatu od dana sticanja. Izmeu stranaka nisu bili sporni datumi prenos a sredstava, a u spisima o tome postoje dokazi. (Presuda Vieg trgovinskog suda P. 1349/04 od 12. 11. 2004. godine); Vraanje primljenog zbog osnova koji se nije ostvario "Ko primi neku vrednost po osnovu koji se ne ostvari, duan je da primljeno vrati". Iz obrazloenja: Tuena je od tuioca primila odreenu svotu novca zbog putovanja u Ameriku radi uspostavljanja zajednice ivota sa tuiocem. Poto se ovaj osnov nije ostvario, tuena je u obavezi da tuiocu vrati primljenu svotu na osnovu lana 210. Zakona o obligacionim odnosima" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1419/96);
311

Refundacija trokova pregleda magnetnom rezonancom - l 210. ZOO Kada je zbog sumnje na modani udar neodlono i hitno izvriti pregled magnetnom rezonancom, tada osigurano lice ima pravo na pregled mimo liste ekanja, Republiki zavod za zdravstveno osiguranje je duan da povrati trokove pregleda, te tuilja ima pravo na refundaciju ovih trokova ako ih je sama snosila. Iz obrazloenja: Iz potpuno i pravilno utvrenog injeninog stanja, pravilno je odluio prvostepeni sud kada je usvojio tubeni zahtev, a na osnovu l. 18, 70, 71 i 72 tada vaeeg Zakona o zdravstvenom osiguranju (SI. glasnik RS br. 18/92). Ovim odredbama predvieno je: da se obaveznim zdravstvenim osiguranjem obezbeuje zdravstvena zatita za lekarske preglede i druge vrste medicinske pomoi u cilju utvrivanja zdravstvenog stanja, da se pri ostvarivanju zdravstvene zatite osiguranim licima obezbeuje korienje svih vidova te zatite, uz primenu savremenih medicinskih metoda i sredstava, da osigurano lice ostvaruje zdravstvenu zatitu u zdravstvenoj ustanovi i kod drugog nosioca zdravstvene slube koji imaju sedite na podruju filijale Zavoda za zdravstveno osiguranje i da u odreivanju naina korienja zdravstvene zatite i ocenjivanju medicinske opravdanosti ostvarivanja pojedinih vidova zdravstvene zatite uestvuju struno-medicinski organi. Kako je kod tuilje kao paci-jentkinje od strane lekarske komisije utvrena potreba za CT i MR pregledom mozga, zbog sumnje na modani udar, a stoje zahtevalo hitnu dijagnostiku i leenje, nesumnjivo je pregled magnetnom rezonancom bio neophodan u smislu ostvarivanja prava iz zdravstvene za tite, koju tuilja uiva kao osigurano lice Zavoda za zdravstveno osiguranje, a Zavod je obavezan da pokrije trokove pregleda. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio obavezu isplate tuilji navedenog iznosa trokova snimanja magnetnom rezonancom solidarno od strane oba tuena, ali drugostepeni sud nalazi daje re o drugom pravnom osnovu od onog koji se navodi u obrazloenju pobijane presude. Osnov za plaanje trokova se ne nalazi u naknadi neke tete koju je pretrpela tuilja, ve u sticanju bez osnova na strani tuenih, te je re o primeni l. 210 i 214 300, zbog postojanja prelaska dela imovine tuilje u imovinu tuenih bez pravnog osnova u nekom pravnom poslu ili zakonu, te su oni duni kao sticaoci da vrate tu imovinu, zajedno sa plaanjem zakonske kamate od dana sticanja. Neosnovani su navodi iz albi oba tuena u kojima se istie daje u skladu sa l. 9a Pravilnika o uslovima i nainu ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja, tuena zahtevala da mimo liste ekanja izvri pregled, te je i potpisala izjavu kojom prihvata da sama snosi trokove pregleda. Drugostepeni sud nalazi daje od strane lekarske komisije, kako to stoji u spisima predmeta, postojala saglasnost za preglede mozga metodama CT i MR, te da je nakon CT pregleda od lekara specijaliste u Institutu za plune bolesti zatraen pregled MR radi blie diferencijacije bolesti, a to je uslov za uspeno leenje i spada u korpus prava tuilje na zdravstvenu zatitu. Neophodnost hitnog ostvarivanja navedenog prava je nesumnjivo zbog prirode bolesti tuilje i ekanje od nekoliko meseci na pregled radi precizne analize i diferencijacije bolesti bi ugrozilo jo vie zdravlje tuilje i nema mesta da se primeni navedena odredba Pravilnika o uslovima i nainu ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja, niti izjava naformularu o linom snoenju trokova ima vanost, jer tuilja zbog situacije u kojoj se nalazila nije imala mogunost izbora. Prema navedenom, tueni Zavod je bio duan da snosi trokove pregleda tuilji, te je solidarno sa tuenim Institutom kao pruaocem zdravstvenih usluga, u smislu navedenih odredaba Zakona o zdravstvenom osiguranju i ZOO, odgovoran za sticanje bez osnova. (Presuda Okrunog suda u N. Sa-du, G. 1400/06 od 10.5.2007.); "Lice koje izvri isplatu u zabludi, smatrajui daje obavezno na njeno izvrenje, ima pravo da trai povraaj isplaenog iznosa, jer se u ovom sluaju radi o sticanju bez osnova " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 607/82); "Kada je ukinuta pravosnana odluka na osnovu koje je izvreno plaanje, sticalacje duan da vrati primljeni iznos, bez obzira to jo nije zavrena ponovljena parnica u kojoj je prethodno bila donesena pravosnana odluka" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 303/82); "Dunik koji dva puta plati isti dug, jednom dobrovoljno, a drugi put putem prinudnog izvrenja pravosnane sudske odluke, moe zahtevati povraaj prvog iznosa po osnovu neopravdanog obogaenja poverioca " (Vrhovni sud Jugoslavije, Gz. 46/70); "Odredbom l. 4. Zakona o zakupu poslovnih zgrada i prostorija propisano je da se zakup poslovnih zgrada i prostorija zasniva ugovorom izmeu zakupodavca i zakupca. Shodno l. 11. ovog zakona, ugovor se zakljuuje u pismenoj formi, a ako nije zakljuen u pismenom obliku, on ne proizvodi pravno dejstvo. Ako izmeu stranaka nije zakljuen ugovor o zakupu u pismenoj formi, a zakupodavac potrauje od korisnika naknadu za korienje poslovne prostorije, sud je duan da raspravlja i po takvom tubenom zahtevu. Pri tom, sud nije vezan pravnim osnovom tubenog zahteva koji je tuilac oznaio u tubi, pa e potraivanje tuioca tretirati kao tubeni zahtev iz sticanja bez osnova" (Pravno shvatanje Vrhovnog suda Srbije od 18. oktobra 1979. godine); 378

"Kad se poslovna prostorija koristi bez ugovora o zakupu, onda njen vlasnik ima pravo na naknadu izmakle koristi od lica koje je koristilo, a ista se rauna prema visini zakupnine koja bi bila ostvarena izdavanjem poslovne prostorije u zakup " (Vrhovni sud Srbije, G. 3982/76); "Kad tueni koristi tue zemljite bespravno, duan je da vlasniku zemljita isplati naknadu po osnovu sticanja bez osnova, ali se ona ne moe dosuditi u visini istog prihoda koji je tueni ostvario svojim radom, ve samo u iznosu kojim bi tueni, kao korisnik ove nepokretnosti, u odsustvu valjanog pravnog osnova za dravinu trebalo da plaa kao zakupac po osnovu zakupa. Visina te naknade odreuje se u skladu sa odlukom skuptine optine, koja se donosi za svaku ekonomsku godinu, a ukoliko takva odluka nije doneta, onda se visina zakupnine utvruje prema mesnim prilikama " (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 120/82); "Posle ponitaja ugovora o kupoprodaji zgrade, zakljuenog protivno prinudnim propisima, prodava ima pravo da od kupca zahteva naknadu po osnovu sticanja bez osnova u visini ekonomske stanarine za period korienja zgrade od pravosnanosti presude kojom je poniten predmet ugovor, do predaje zgrade, odnosno iseljenja iz iste, ako je prodava pre toga deponovao iznos primljene kupoprodajne cene" (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 23/78); "Neosnovano obogaenje tuim radom postoji kada je neko lice imalo materijalne koristi od rada drugog lica. Materijalne koristi od tueg rada mogu biti uveanje ili ouvanje nepokretne ili pokrete imovine, ostvarenje odreenih prihoda, prinosa ili druge koristi" (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 289/76); "Kad se radi o sticanju u vanbranoj zajednici, za odluku o tubenom zahtevu za utvrenje prava svojine nuno je utvrditi, pre svega, koju je vrednost u vidu nepokretne i pokretne imovine steklo domainstvo za vreme trajanja vanbrane zajednice, zatim koliki je bio doprinos radom svakog od uesnika u sticanju, ouvanju i poboljanju postojee imovine, koliki je u tom sticanju doprinos materijalne baze i koliko su iznosili redovni trokovi koji predstavljaju izdatke za voenje vanbrane zajednice, pri emu treba imati u vidu sve ono stoje dato za lanove zajednice koje su sticaoci izdravali, pomagali, kolovali i vaspitavali" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 371/84); "U sluaju obaveza na povraaj novane sume zadrane bez osnova, obavezno lice bilo bi duno da eventualno plati kamatu na taj iznos, a ne i razliku za koliko je opala realna vrednost ove novane mase zbog uticaja inflacije" (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 26/81); "Kada radnik dobrovoljno naknadi tetu koja je proistekla iz utvrenog manjka, i to uini pre nego stoje ispitano da lije tetu priinio namerno ili iz krajnje nepanje, onda se radna organizacija ne moe obavezati da radniku vrati iznos kojim je pokrio manjak" (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 13/70); "Stranka nema pravo na kamatu za vie uplaeni porez na promet nepokretnosti ako je naplata poreza vrena u granicama ovlaenja i na zakonom propisani nain " (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 218/77); "Ako radnik izvri posao za organizaciju udruenog rada na osnovu ugovora o delu zakljuenog izmeu njih, organizacija udruenog rada mora radniku isplatiti naknadu za taj rad, i pored toga to predmet ugovora o delu predstavlja posao koji se svakodnevno obavlja kod te organizacije, zbog ega ne bi bilo zakonskih uslova za zakljuenje ugovora o delu, i to ugovor o delu nije zakljuen u pismenoj formi. Ova se naknada ima isplatiti po osnovu neosnovanog obogaenja, a ne po osnovu ugovora o delu, pa se po tome osnovu i visina naknade ima utvrditi" (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 212/76); "Od momenta prelaska elektroenergetske mree u drutveno sredstvo, uesnici izgradnje nemaju pravo da po osnovu sticanja bez osnova trae naknadu od elektro-distributivne radne organizacije ili novih pretplatnika korisnika " (Sednica Graanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 9. juna 1982. godine); "Pitanje vraanja nepravilno primljenih penzijskih obroka, stoje kao poseban vid sticanja bez osnova regulisano republikim propisima o penzijskom osiguranju, ima se po tim propisima raspravljati, a ne po odredbama Zakona o obligacionim odnosima, koje reguliu sticanje bez osnova " (Savezni sud, Gz. 21/80); "Odnos izmeu sopstvenika stana ili kue i nosioca stanarskog prava ureen je lanom 40. Zakona o stambenim odnosima, kojim je propisano kada i pod kojim uslovima moe da se vri investiciono odnosno tekue odravanje i na iji teret ti trokovi padaju, tako da se na ovaj odnos ne primeuju pravila o sticanju bez osnova" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1210/84; Oduzimanje deviznog novca na carini (u vezi l. 214.) "Kadpostupak Saveznog deviznog inspektorata o privremenom oduzimanju deviznog novca na carini nije opravdan, Drava SRJ (Savezna uprava carina)devizni novac dri bez pravnog osnova, pa se zahtev tuioca za povraaj tog novca zasniva na odredbama lana 210. ZOO. Tuena drava je duna da tuiocu na navedeni iznos plati kamatu, od monienta kada je oduzet devizni novac" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 5159/01); Ugovaranje vradbina "Ugovaranje vradbina je nitavo zbog odsustva pravnog osnova, pa se primljeni iznos mora vratiti" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 5113/02); 379

Resresiranje poreza na promet "Kupac koji pribavi stvar bez plaanja poreza na promet, davanjem izjave da e je koristiti za reprodukcionu potronju, duan je da prodavcu regresira ono stoje ovaj za njega platio po nalogu organa nadlenog za kontrolu primene fiskalnih propisa" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 1653/02); Poetak zastarnos roka potraivanja iz neosnovanog obo2aenia "Rok za zastarelost zahteva za povraaj steenog bez osnova tee od vremena kada je imovina neosnovano obogaenog uveana " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 1571/02). Primer tube zbog sticanja bez osnova OPTINSKI SUD U Tuilac:______________________________________, iz_________________, ul.______'_______, br.______, Tueni:______________________________________, iz________________, ul._____________, br.______. TUBA za isplatu po osnovu steene bez osnova i predaju u dravinu, vrednost spora__________dinara, u 2 primerka. Tuilac i tueni su dana___________godine u____________, zakljuili ugovor o zakupu poslovnog prostora, po kome je tueni dao tuiocu u zakup, za vreme od_______godina, poslovni prostor povrine _______kv.m., za cenu zakupa u iznosu kako je u tom ugovoru navedeno. DOKAZ: ugovor o zakupu od___________godine. Po isteku zakupa tueni i pored vie opomena tuioca nije ovome vratio zakupljeni prostor i isti dalje koristi bez osnova. DOKAZ: pismo tuioca tuenom od____________godine i sasluanje stranaka.. Kako tueni predmetni prostor koristi bez ugovora o zakupu i bez volje tuioca da mu vreme zakupa produi jo na neko vreme, tuilac ima pravo na naknadu izmakle koristi od tuenog po osnovu sticanja bez osnova, koja se rauna prema visini zakupnine koja bi bila ostvarena izdavanjem poslovne prostorije u zakup prema mesnim prilikama, a ona u mestu stranaka, odnosno za isti ili slian takav poslovni prostor iznosi__________dinara meseno, tuilac predlae da sud po sprovedenom postupku i izvedenim dokazima donese sledeu PRESUDU I. Obavezuje se tueni ________________, iz ______________, da tuiocu ________________, iz _______________, isplati iznos od po_______________dinara meseno, na ime korienja bez pravnog osnova tuioevog poslovnog prostora u______________, u ulici_____________, br.____, povrine________m2, za vreme od_____________godine do vraanja tog poslovnog prostora tuiocu. II. Obavezuje se tueni da tuiocu vrati preda u dravinu poslovni prostor naveden u prethodnoj taki, slobodan od lica i stvari, kao i da mu naknadi trokove spora, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvrenja.
__________________godina.

Tuilac,

PRAVILA VRAANJA
Kad se ne moe traiti vraanje (cl. 211. ZOO) Ova zakonska norma ima vie elemenata koji joj daju znaaj sa gledita nastanka vie odnosa u vezi plaanja onog to se nije moralo platiti. Pre svega, stoji pravilo da ako je neko izvrio isplatu nekog iznosa, a znao je da nije duan da taj iznos isplati, nema pravo da trai vraanje plaenog. Mada naredna reenica ukazuje na izuzetak od navedenog pravila, a naime da se povraaj plaenog moe traiti ako je platac zadrao pravo da zahteva vraanje, postoje neke protivurenosti koje su nespojive sa logikom i pravnim normama iz ovog zakona, jer je nelogino da neko neto plaa a da zna da nije duan to da plati!
380

To bi moda moglo da bude lice koje ipak zna zato neto plaa to ne mora da plati, kao na primer ako bi isplatu izvrio na raun neke humanitarne organizacije, a znao je da to plaanje vri za humanitarne svrhe, ili ako nekome neto poklanja, plaanjem novanih sredstava, a zna da nije duan da to plati. Imajui u vidu takve sluajeve, jedino se u tim situacijama moe shvatiti odredba prve reenice ovog lana, ali u tom sluaju ne bi mogle stajati reci "znajui da nije duan platiti", jer on navedenim primerom plaanja ipak zna zata vri plaanje, a mora da zna i to da u takvim uslovima nema pravo da trai povraaj plaenog. Naravno, odredbe ovog lana, a naroito prvi deo reenice, se ne uputa u razloge zbog kojih je neko neto isplatio drugom, iako je znao da to to je platio nije bio duan da plati. Ovde se akcenat stavlja na reci "znajui da nije duan platiti", pa bez one ograde "izuzev", jasno proizilazi da on vie ne moe da trai povraaj tako isplaenog iznosa, iako bi se taj drugi primljenom isplatom na neki nain obogatio. Drugi deo reenice ovog lana ima u vidu jasno oznaenu radnju, da neko neto plaa iako nije duan to da plati, ali je plaanjem zadrao pravo da od onoga kome je izvrio plaanje zahteva vraanje datog. To moe biti po dogovoru, ako, na primer, neko neto plati drugom u cilju saniranja njegovog tekog materijalnog i fmansijskog stanja, pri emu se obezbeuje da e traiti vraanje datog, bilo odreivanjem kakvog roka ili bez toga, opisno, na primer, kada bude u mogunosti i t. d. To je neka vrsta pozajmice, ali ne mora da ima elemente ugovora o zajmu, jer odredbe ovog lana na to ne ukazuju, a naime daje druga strana, koja je primila novac, prihvatila da isti vrati u odreenom roku. Prema tome, ako je neko primio neku isplatu, a obaveten je od lica koje je tu isplatu izvrilo, da zadrava pravo vraanja, on moe sa blagodarnou da primi taj iznos, ili da ga odmah vrati onome koji je izvrio takvo plaanje. Na kraju, stoji i sluaj daje neko neto isplatio a nije bio duan da plati, a to je uinio "da bi izbegao prinudu". Dakle, obaveza ne postoji, ali postoji prinuda, izraena kroz pretnju, prevaru, zabludu ili drugi oblik nezakonitog sticanja sredstava, dakle kada je postojala mana u pogledu volje, o emu lice koje plaa zna da ne mora da plati, a ipak plaa samo da bi izbegao prinudu koja bi mogla da mu stvori odreene tekoe. U tom sluaju lice koje plaa pod tim okolnostima i ne mora drugoga da obavetava da zadrava pravo da zahteva vraanje, jer po sili propisa on moe doi do sredstava koje je pod prinudom morao da plati.

Sudska praksa
Vie plaeni avans Ako dunik avansno uplati vei iznos od ugovorene visine avansa, ne dolazi do neosnovanog obogaenja druge ugovorne strane primaoca, ako se po konanom obraunu utvrdi da dug za taj iznos postoji. Iz obrazloenja Pravilno takoe nalazi prvostepeni sud da nije osnovan tubeni zahtev tuioca u delu u kome je traio vraanje vie plaenog iznosa po ugovoru, jer je i samim ugovorom predvieno da e se konani obraun izvriti po okonanju radova, a to sve ukazuje da se zapravo radi o odreenim privremenim avansnim uplatama, a da e se konana visina duga utvrditi na kraju obavljenih radova na navedenoj lokaciji. Pri tom iako je tuilac platio vie od onoga to je kao njegova obaveza, s obzirom na ugovorom predvienu povrinu objekata za izgradnju, on ne moe traiti povraaj navedenog iznosa po osnovu steenog bez osnova, jer je izgradnjom vee povrine objekata od ugovorom predvienih zapravo nastao osnov za takvu njegovu uplatu. injenica da u trenutku uplate taj osnov nije postojao, ne daje tuiocu pravo i mogunost da trai povraaj tog iznosa ni po osnovu steenog bez osnova, jer je on sam platio navedeni iznos znajui da isti ne duguje u tom trenutku s obzirom na ugovorne odredbe (lan 211. ZOO). (Izpresude Vieg trgovinskog suda, P. br. 12104/05 od 29.12.2005. godine);

Dvostruka isplata duga (l. 212. ZOO)

Ovom normom reava se sluaj kada neko dug plati dva puta, naglaavajui kao primer "pa makar jednom i po osnovu izvrne isprave", da on ima pravo da trai vraanje po optim pravilima o sticanju bez osnova. Ova norma se moe razliito shvatiti i tumaiti, naroito zbog reci "vraanja po optim pravilima o sticanju bez osnova". Ovo zbog toga to se jedno plaanje, odnosno ono koje se odnosi "po osnovu izvrne isprave" ne moe naplatiti po odredbama ovog lana, jer kod sticanja bez osnova osnovna karakteristika tog instituta je daje neto naplaeno, odnosno dato a "nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu". Meutim, ako je dug naplaen po osnovu izvrne isprave, tada postoji osnov u izvrnoj ispravi i samom Zakonu o izvrnom postupku, pa to moe biti smetnja ako se taj iznos trai u smislu lana 212. ZOO. Onaj iznos koji je plaen na osnovu dugovanja, a koji nije istican prigovorom u toku postupka, moe biti predmet zahteva za vraanje, ako je isti iznos naplaen i po osnovu izvrne isprave. Meutim, i za ovu isplatu se moe rei daje plaena po nekom osnovu, odnosno po osnovu duga, pa se i za taj iznos moe tvrditi da ima osnov za plaanje, na primer, u nekom ugovoru, zbog ega se ne mogu primeniti odredbe o sticanju bez osnova. 381

Reenje bi se ipak moglo nai u onom drugom sluaju, tj. u sluaju ako je naplata traena i po osnovu izvrne isprave, jer je odredbama Zakona o izvrnom postupku propisano da poto je izvrenje ve sprovedeno, dunik moe podneti predlog za protiv izvrenje, zahtevajui da mu poverilac vrati ono stoje izvrenjem dobio, "ako je u toku izvrnog postupka izmirio poverioevo potraivanje". Ako je predlog osnovan, sud sprovodi propisani postupak i na osnovu pravosnanog reenja, kojim se usvaja predlog za protiv izvrenje, na predlog dunika, reenjem odreuje protiv izvrenje. I u navedenom sluaju, lice koje trai povraaj jednog od dva plaena iznosa imae tekoe ako prvo plaanje nije izvreno u toku prinudne naplate u izvrnom postupku, ve je to uinio ranije, na primer pre pokretanja postupka ili u toku trajanja parninog postupka, a nije stavilo prigovor daje utueni dug ve otplaen, pa mu je dug naplaen i po osnovu izvrne isprave. Ovo zbog toga to se moe smatrati da je i kod tog plaanja postojao osnov za plaanje, te se na takav sluaj ne mogu primeniti odredbe o sticanju bez osnova. Jedino reenje bi moglo biti u primeni odredaba lanova 10. i 12. Zakona o obligacionim odnosima, koji upuuju na "dobre obiaje" i "savesnost i potenje", gde bi uz pomo normi o moralu, odnosno panje dobrog privrednika ili dobrog domaina, sluaj mogao dobiti takav karakter da se jedna od uplata ne vezuje za osnov plaanja, ve na pravilo iz lana 211. ZOO, a naime da je neto plaeno to jo nije bio duan da plati, a poto je platio da se smatra daje zadrao pravo na vraanje plaenog.

Sudska praksa
Sticanje bez osnova dvostrukim naplaivanjem Sticanjem bez osnova dvostrukim isplaivanjem duga postoji samo pod uslovom daje dva puta plaen identian dug i to u visini u kojoj je on dva puta plaen. Iz obrazloenja U konkretnom sluaju, doneto reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave Trgovinskog suda u B. od 16.03.2005. godine, u obavezujuem delu je postalo pravnosnano, i ono predstavlja izvrnu ispravu na osnovu koje je i sprovedeno izvrenje, u pomenutom izvrnom predmetu. S druge strane, kada je u pitanju institut dvostruke isplate duga, kao posebnog vida sticanja bez osnova (lan 212. i 214. Zakona o obligacionim odnosima), treba poi od toga da ko isti dug plati dva puta, pa makar jednom i po osnovu izvrne isprave, ima pravo traiti vraanje po optim pravilima o sticanju bez osnova, ali pod uslovom da se radi o istom, identinom dugu, i to u obimu u kojem je on dva puta izmiren. Ali, to ne znai daje u parnici po zahtevu za vraanje dvostruko isplaenog duga dozvoljeno preispitavanje zakonitosti i pravilnosti pravnosnane sudske odluke, izvrne isprave na osnovu koje je sprovedeno prinudno izvrenje, jer bi to sutinski predstavljalo odluivanje o zahtevu u kome je pravnosnano presueno. U konkretnom sluaju, tuilac i ne tvrdi daje dva puta platio iznos od 59.200,00 dinara, kamatu u iznosu od 27.077,29 dinara i trokove izvrenja u iznosu od 13.572,61 dinara, ve da je samo dva puta plaeno 69.110,96 dinara. Prema tome, pravilna primena materijalnog prava je iziskivala da se i u konkretnom sluaju, kao i u bilo kom drugom sluaju iste vrste, primeni pravilo o dvostrukoj isplati duga kao poseban vid sticanja bez osnova (lan 212. i 214. Zakona o obligacionim odnosima), ali kako isto glasi. Dakle, potrebno je da se radi o istom, identinom dugu i to u obimu u kome je on dva puta izmiren. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 10679/06 od 27.12.2006. godine); Dvostruka isplata dua kao poseban vid sticanja bez osnova Ko dva puta plati, ispuni isti dug, pa makar jednom i po osnovu izvrne isprave, ima pravo traiti vraanje po optim pravilima o steenom bez osnova, pod uslovom da se radi o istom, identinom dugu, i to u obimu u kome je on dva puta izmiren. Ali, to ne znai daje u parnici po zahtevu za vraanje dvostruko isplaenog duga, dozvoljeno preispitivanje zakonitosti i pravilnosti pravnosnane sudske odluke, izvrne isprave na osnovu koje je sprovedeno prinudno izvrenje, jer bi to sutinski predstavljalo odluivanje o zahtevu o kome je pravnosnano presueno. Iz obrazloenja Prema odredbi lan 212. Zakona o obligacionim odnosima, ko je isti dug platio dva puta, pa makar jednom i po osnovu izvrne isprave ima pravo traiti vraanje po optim pravilima o sticanju bez osnova. Opte pravilo sadrano je u lan 210. istog zakona prema kome se ima vratiti ono to je bez pravnog osnova prelo u imovinu drugog lica, a ako to nije mogue, ima se naknaditi vrednost postignutih koristi. Dakle, da bi lice koje se neosnovano obogatilo, tako to mu je isti dug dva puta plaen, odnosno dva puta ispunjen, imalo obavezu vraanja ili naknade postignutih koristi, relevantno je da se radi o istom, identinom dugu. Ako je isti dug dva puta ispunjen u potpunosti, postoji obaveza vraanja iznosa koji je po drugi put plaen, a ako je obaveza jed382

nom ispunjena delimino, a jednom, i to po izvrnoj ispravi, je ispunjena u potpunosti, postoji obaveza vraanja samo onog dela obaveze koji je dvostruko ispunjen. Na osnovu utvrenih injenica moe se zakljuiti daje isti dug dvostruko ispunjen u delu koji se odnosi na glavno potraivanje iz istog poslovnog odnosa, au iznosu postignutih koristi za vrednost isporuene robe od 45.600,00 dinara i 92.700,00 dinara, kao i za iznos parninih trokova od 5.000,00 dinara. Pravilnom primenom materijalnog prava i to odredbe lan 212. Zakona o obligacionim odnosima, sledi da su se stekli us lovi za obavezivanje tuenog na povraaj onoga to je primljeno na ime ponovne isplate ve ispunjenog duga, u iznosu koji predstavlja zbir navedena tri iznosa, odnosno 143.300,00 dinara, sa kamatom od dana kada je isti dug po drugi put plaen. U tom delu pobijana presuda je potvrena, jer je zasnovana na pravilnoj primeni lan 212. i lan 214. Zakona o obligacionim odnosima, jer tueni koji je prinudnim putem, svojim predlogom za izvrenje traio izvrenje i onog dela obaveze koji mu je ve dobrovoljno ispunjen, nije savestan, odnosno nesavestan je od momenta kada je drugu uplatu u postupku prinudnog izvrenja primio. Iz navedenih razloga je odlueno kao u izreci ove presude u stavu I, na osnovu lan 375. Zakona o parninom postupku. Pogreno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je tuenog obavezao na isplatu iznosa od 1.152.637,98 dinara sa sporednostima, a ova odluka je zasnovana na pogrenom zakljuku prvostepenog suda da se u tom delu radi o dvostrukoj isplati duga. Tueni navedeni iznos ne dri bez pravnog osnova. Osnov po kome su novana sredstva u iznosu od 1.152.637,98 dinara prela iz imovine tuioca u imovinu tuenog, sa rauna tuioca na raun tuenog, je pravnosnana i izvrna presuda, kao i reenje o izvrenju, koje je na osnovu ove presude doneto, ako je je i samo pravnosnano. Taj iznos obuhvata trokove izvrenja, za koje tuilac nije ni tvrdio, niti dokazao da ih je ranije platio, zatim sadri iznos obraunate kamate na iznos dosuenih parninih trokova, za koje tuilac niti tvrdi, niti dokazuje da ih je ranije platio, kao i iznos kamate obraunate na glavni dug koja je plaena prvi i jedini put u postupku prinudnog izvrenja po navedenoj pravnosnanoj sudskoj presudi. Plaanje, odnosno ispunjenje izvreno od strane tuioca isporukom robe po poravnanju, i ispunjenje duga u odnosu na novani iznos koji je naplaen u postupku prinudnog izvrenja, identian je samo u delu koji se odnosi na glavni dug i to u onoj vrednosti koliko iznosi naknada za isporuenu robu, koja je meusobno zakljuenim poravnanjem i zapisnikom kao nesporna meu strankama utvrena. Usvajanje zahteva za naknadu vrednosti robe, a ne njeno vraanje, kako je predvieno lan 210. Zakona o obligacionim odnosima, opravdava injenica da je i tueni u postupku prinudnog izvrenja, obavezu koja je presudom dosuena kao nenovana, sproveo isplatom novanog iznosa sa rauna tuioca. Prema stanovitu ovog suda nije dozvoljeno preispitivanje pravnosnane sudske odluke u parnici po zahtevu za povraaj datog zbog dvostruke isplate duga, koja je jednom izvrena prinudnim putem po toj presudi. Oigledno je stav tuioca u ovoj parnici da su se izvrenjem obaveze po poravnanju, sem u neznatnom delu, stekli uslovi za dejstvo i ostalih odredbi poravnanja (koje po svojoj sutini predstavlja poputanje stranaka kojim prekidaju spor), a kojima je bilo predvieno da e ovde tueni otpustiti dug na ime kamate, kao i za iznos na koji se ispostavlja knjino zaduenje od strane tuioca, te da e povui tubu. Za ovakvo preispitivanje, uslovi u ovoj parnici ne postoje, jer bi to sutinski zaista predstavljalo odluivanje o onome o emu je ve pravnosnano presueno. injenice od kojih je zavisila odluka suda o osnovanosti zahteva tuenog, tuilac je mogao iznositi samo do zakljuenja glavne rasprave u toj parnici, a zakonitost i pravilnost te odluke mogla se ispitivati samo u postupku po redovnim i vanrednim pravnim sredstvima, izjavljenim protiv te presude. Razloge koji spreavaju izvrenje obaveze utvrene pravnosnanom presudom, pa i razlog da je ista makar delimino prestala ispunjenjem, tuilac je, u svojstvu izvrnog dunika, mogao isticati u postupku prinudnog izvrenja. U ovoj parnici tuilac ne moe osnovano isticati zahteve zasnovane na tvrdnjama daje ta odluka nezakonita i nepravilna, ve jedino na osnovu lan 210. i 211. Zakona o obligacionim odnosima moe osnovano traiti vraanje onoga to je dvostruko izmireno. Svako drugaije postupanje i odluivanje bi bilo protivno naelu pravne sigurnosti, na kojem se temelji pravilo da se ne moe odluivati o zahtevu o kome je ve presueno. Naelo pravne sigurnosti nalae da se ne mogu doneti dve suprotne odluke o istom zahtevu i da stoga niko ne moe imati pravni interes da se o presuenom ponovo sudi i donese ista odluka. U ovom sporu, tuilac koji je delimino ispunio obavezu po poravnanju, a zatim je za tu istu obavezu doneta pravnosnana presuda koja je i prinudno sprovedena, osnovano moe potraivati onaj deo duga koji je dobrovoljno isplatio, po poravnanju i koji mu je i prinudno naplaen na osnovu izvrne isprave. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 753/06 od 5.10.2006. godine).

Izvrenje neke prirodne obaveze, ili neke moralne ili drutvene dunosti (cl. 213. ZOO)
Odredbe ovog lana imaju u vidu prirodne obaveze, koje se mogu prevesti kao prirodne obligacije, kao i moralne i drutvene dunosti. U pitanju je kod sva tri navedena vida da li ako one i postoje kao obaveze, odnosno dunosti postoji i obaveza plaanja, odnosno ak i naplate preko suda. 383

r
Prirodne obaveze ne podrazumevaju isplatu neega to se ne duguje, one postoje, ali se ne mogu naplatiti bez volje dunika. To su obaveze koje se u nekom pravnom poslu podrazumevaju, ali se ne moraju i ugovarati niti izvravati. Ne moraju se ugovarati zbog prirode samog pravnog odnosa jer se smatra da one postoje, kao na primer, dug koji zbog nekih okolnosti dunik nema odgovornosti i ne moe se utuiti. Kao primer prirodne obaveze moe se navesti dug iji je rok potraivanja zastareo, to znai da onaj koji neto duguje po nekom osnovu, a protekao je rok naplate tog duga sa stanovita zastarelosti potraivanja, nije obavezan da taj dug plati, a sa druge strane poverilac ne moe sa uspehom da naplati svoje potraivanje ako bi tu isplatu zahtevao ak i putem suda. Meutim, ako je dunik, znajui ili ne znajui dug isplatio, odnosno kasnije je saznao da nije morao da ga plati zbog proteka roka zastarelosti, ne bi imao pravo da trai ono to je platio. To je sutina odredbe ovog lana, koja se odnosi na neto to je dato ili uinjeno na ime izvrenja neke prirodne obaveze, a ne moe se povraaj traiti, jer je plaeno neto stoje bila obaveza dunika. Drugi sluaj se moe odnositi na nepostojanje forme kod nekih ugovora, za koje je zakonom ta forma izriito propisana, u kom sluaju pravni posao ne bi proizvodio pravno dejstvo. Naime, ako je ugovor o prodaji neke nepokretnosti zakljuen u usmenoj formi, kupac ili prodava, svejedno, ne bi mogao da trai zakljuenje pismenog ugovora, odnosno izvrenje usmeno zakljuenog ugovora, jer odredbe Zakona o prometu nepokretnosti, na primer, takve ugovore smatra nepostojeim. Ovaj primer se odnosi na prirodnu obavezu jer rei "uinjeno na ime izvrenja neke obaveze" podrazumevaju i zakljuenje ugovora koji ne proizvodi pravno dejstvo. U jednoj odluci Vrhovnog suda stoji da "ugovorna strana koja je dala kaparu gubi pravo da zahteva vraanje, ako je odgovorna za izvrenje ugovora". Prema tome, ako je u tim uslovima strana koja je primila kaparu istu vratila ugovornoj strani koja je kriva za neizvrenje ugovora, a nije morala, ne moe traiti povraaj vraenog. Moralne ili drutvene dunosti, o kojima je re u ovom lanu, imaju svoj osnov u nekom pravilu, aktu, kojim se propisuju neke obaveze za funkcionisanje institucije koja ima moralni ili drutveni karakter, ali te obaveze nemaju zakonsku sankciju, a naime da onaj koje saglasan sa tim pravilima da je i duan da neto uini, odnosno izvri, ali ako i pored toga uini ono to nije bio duan, imajui u vidu pre svega graansku dunost, on ne moe traiti vraanje datog, odnosno uinjenog, jer je potovanje prava moralna i drutvena dunost, pa se zbog toga i vezuju za opta naela Zakona o obligacionim odnosima. Na primer, ako neka drutvena ili nevladina organizacije uputi apel graanima da neto plate u cilju reavanja kakvog humanitarnog sluaja, ta obaveza nije zakonska obaveza pa je graani ne moraju ni izvriti, ali ako je izvre, odnosno ako plate ono stoje od njih neobavezno traeno, ne postoji nain da ono stoje dato ili uinjeno bude vraeno davaocu.

Obim vraanja (l. 214. ZOO)

Odredbe ovog lana stavljaju akcenat na vraanje onog stoje steeno bez osnova. Ve je reeno, da sticanje bez osnova, ili neosnovano obogaenje, postoji onda kad je neki deo imovine jednog lica na bilo koji nain preao u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema osnova u nekom pravnom poslu ili u zakonu. U tom sluaju sticalac je duan da taj deo imovine vrati, a kad to nije mogue da naknadi vrednost postignutih koristi. Sticanje bez osnova nastaje u uslovima kada se povea imovina jednog lica, bilo kroz poveanje imovine obogaenog lica, ili smanjenju njegovog dugovanja ako onaj koji plaa, osiromaeni,.plaa dug obogaenog, smatrajui da plaa svoj dug, ili je obogaeni, nekom radnjom osiromaenog, uinio sebi utedu nekih svojih potreba. Naravno, sticanje bez osnova se karakterie i smanjenjem imovine na strani osiromaenog lica, koje je u zabludi ili neznanju kada vri inidbu. Ono to je karakteristino kod sticanja bez osnova je to da se inidba vri bez postojanja pravne osnove, na nepravian nain, a ne protivpravan, to znai da prvom daje zatitu zahtevanja zbog neopravdanog sticanja, a drugom pravo na povraaj i naknadu tete. Za ono to je steeno bez osnova, vai pravilo navedeno u ovom lanu, da kad se vraa ono to je steeno bez osnova, da se moraju vratiti plodovi i platiti zatezna kamata, koja tee od dana podnoenja zahteva, a ako je sticalac nesavestan od dana sticanja. Korienje tue stvari bez osnova ima za posledicu neosnovano obogaenje, pa ono i predstavlja osnov da se moraju vratiti plodovi i platiti zatezna kamata. U jednoj drugoj odluci, koja je vezana za primenu odredaba l. 214. ZOO, Vii privredni sud u Beogradu je kroz sentencu:"Kada se tubom zahteva vraanje steenog bez osnova, tada je sud obavezan da utvrdi i savesnost sticaoca, jer savesni sticalac je obavezan na plaanje kamate od podnetog zahteva suprotne strane, a nesavestan od dana sticanja" (P. 3832/87), izrazio sledei pravni stav: "Prvostepenu presuuje valjalo ukinuti u delu odluke o kamati i trokovima. Ovo sa razloga to tuilac u postupku, posebno i u albi, istie da trai kamatu na osnovu odredbe lana 214. ZOO od dana izvrene pretplate plaanja pa do dana isplate, jer smatra daje tueni u ovoj stvari, u vezi sa povraajem predmetnog iznosa, bio nesavestan. Prvostepeni sud, zbog pogreno zauzetog pravnog stanovita, nije ispitivao okolnost u odnosu na savesnost, odnosno nesavesnost tuenog kod povraaj a predmetnog iznosa. S obzirom na to, a i na okolnost koju tuilac istie da je plaanje za primljenu robu izvreno menicom na osnovu prijemnice i da je tueni kasnije ispostavio fakturu na manji iznos od izvrene uplate, kao i da se iz spisa ne vidi da li je tuilac pozivao tuenog da 384

mu povrati preplaeni iznos, potrebno je da prvostepeni sud u ponovnom postupku po izvoenju potrebnih dokaza, ceni savesnost odnosno nesavesnost tuenog u vezi sa povraaj em preplaenog iznosa, pa da tek potom odlui o osnovanosti kamate". Kad sa povodom vraanja onog to je steeno bez osnova vraaju i plodovi, onda se ima u vidu vraanje samo onih plodova koje je sticalac prava bez osnova ostvario bez svog rada, a ne i plodova koje je takav sticalac ostvario svojim radom, bez obzira da li je bio savestan ili nesavestan sticalac onoga to je stekao bez osnova. Imajui to u vidu, naa sudska praksa dozvoljava da dunik zadri plodove koji su rezultat njegovog rada, a ako je i plodove svog rada dao vlasniku stvari, odnosno ako mu ih je vlasnik oduzeo, ima pravo da od njega zahteva da mu se naknadi ono stoje rezultat njegovog rada. U pogledu plaanja zatezne kamate, odredbe ovog lana imaju u vidu pravila koja se odnose na savesnog, odnosno nesavesnog sticaoca stvari bez osnova. Savesni sticalac je, po pravilu, ono lice koje nije znalo ili nije moralo znati daje stvar koju koristi, odnosno korist koje od te stvari dobija, steena bez pravnog osnova. Postojanje savesnosti kod sticaoca bez osnova ima znaaja u pogledu vraanja onoga stoje stekao bez osnova, utoliko da vraa samo ono to se u odreenom trenutku kod njega nalazi. Prema tome, i plodovi koje je koristio do dana kada je saznao daje nesavestan, nije duan da vrati vlasniku stvari. To stanje savesnosti, u odnosu na obavezu vraanja, postoji samo do trenutka dok nije doznao daje nesavestan. U pogledu plaanja zatezne kamate, odredbe ovog lana imaju takoe u vidu savesnog, odnosno nesavesnog sticaoca stvari bez osnova, pa onaj koji je savestan, odnosno u uverenju je daje savestan, plaa zateznu kamatu od dana podnoenja zahteva, odnosno tube, a nesavestan, dakle onaj koji je znao da koristi stvar bez osnova, ima obavezu na plaanje zatezne kamate od dana kada je kao sticalac stvari bez osnova bio nesavestan. Pitanje se postavlja ta biva ako je stvar steena bez osnova upropaena ili je otuena. U tom sluaju se vri procena te stvari prema objektivnoj vrednosti koju ona trenutno ima na tritu, pa se s obzirom na utvrenu vrednost, a imajui u vidu savesnost odnosno nesavesnost sticaoca, odreuje iznos zatezne kamate koji se mora platiti, odnosno vreme od kada se ona mora platiti.

Sudska praksa
Nesavesnost ugovornih strana i pravo na kamatu u sluaju vraanja steenog bez osnova Ukoliko su obe stranke nesavesne u sluaju vraanja steenog bez osnova, tuilac ima pravo na kamatu od momenta podnoenja zahteva, a ne od dana sticanja. Iz obrazloenja Odredbi l. 210 st. 1. ZOO propisano je da kad je neki deo imovine jednog lica preao na bilo koji nain u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema svoju osnovu u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je duan da ga vrati, a kad to nije mogue da naknadi vrednost postignute koristi. Prema stavu drugom navedene zakonske odredbe propisano je da obaveza vraanja, odnosno naknada vrednosti nastaje i kad se neto primi, s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao. Tueni je koristio tuioeva sredstva ostvarena prodajom njegove robe na teritoriji SRJ za isplatu kupoprodajne cene za predmetni poslovni prostor i koji nije tuiocu predao na korienje, pa stoga u konkretnom sluaju bez pravnog osnova dri tuioeva sredstva u visini kupoprodajne cene od 40.000,00 DEM i u obavezi je da ista vrati. Stoga nije od znaaja da lije u pitanju simulovani ili disimulovani posao, ve je od znaaja injenica da je tueni dobijena sredstva od prodaje robe u visini od 40.000,00 DEM koristio za kupovinu spornog poslovnog prostora, a da isti nije preneo na korienje tuiocu, niti mu je sredstva u toj visini vratio. Takoe su neosnovani i navodi da se ima primeniti rok zastarelosti iz l. 374 ZOO, jer se u ovom sluaju primenjuje opti rok zastarelosti iz l. 371 ZOO, budui da se radi o sticanju bez pravnog osnova. Odredbama l. 214 ZOO propisano je da kad se vraa ono to je steeno bez osnova moraju se vratiti plodovi i platiti zatezna kamata, i to ako je sticalac nesavestan od dana sticanja, a inae od dana podnoenja zahteva. Imajui u vidu da su oba ugovornika bili nesavesni, s obzirom da su uli u ugovorni odnos koji nije bio dozvoljen sa stanovita vaeih propisa, to u konkretnom sluaju tuilac ima pravo da zahteva kamatu od dana podnoenja zahteva, odnosno ovde od dana podnoenja tube, a to je 22.7.2003. godine. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 16/06 od 14.2.2006. godine).

Naknada trokova (l. 215. ZOO)

Kad se vraa ono to je steeno bez osnova, savesni sticalac bez osnova ima pravo na naknadu nunih i korisnih trokova. Ve je reeno daje savesni sticalac, po pravilu, ono lice koje nije znalo ili nije moralo znati daje stvar koju koristi, odnosno korist koje od te stvari dobija, steena bez pravnog osnova. To savesno lice, dakle, ima pravo na one izdatke koje je imao u vezi uvanje stvari bez osnova (da se ne otete ili da ne propadnu), to je faktiko pitanje u pogledu visine nunih i korisnih trokova, jer oni zavise od niza okolnosti, poev od prirode same stvari, pa do njene veliine, vrednosti i osetljivosti. 385

Nesavesni sticalac nema pravo na naknadu nunih trokova, a ako je vrednost stvari uveana, onda on ima pravo samo na onaj iznos koji predstavlja uveanje vrednosti u trenutku vraanja stvari vlasniku. Nuni trokovi se odnose na potrebne i korisne trokove, da bi stvar sauvala svoju osnovnu vrednost, odnosno da ne propadne, da se ne oteti. Znaenje pojma korisnih trokova dato je u nekim odredbama ranijih pravila imovinskog prava. Tako je u lanu 824. ranijeg Opteg imovinskog zakonika propisano da su potrebni trokovi oni "koji se ine da se stvar sauva od propada ili od zamana kvara i tete, emu izbegla ne bi", u lanu 825. istog zakonika daje "koristan svaki troak kojim se stvari podigne vrijednost, ili joj se dohoci umnoe". Dobru razliku" u vezi trokova koje je uinilo savesno, odnosno nesavesno lice, daje i pravilo iz 204. biv. Srpskog graanskog zakonika, koje glasi: "Pri vraanju i naknadi razlika izmeu savesnog i besavesnog draoca ili priteaoca onaj tj. poteno mislei, vraa stvar, pa vie nita; za ono, to je upotrebljavao, uivao, troio ili potroio stvar, nije duan odgovarati, jer njemu pripadaju svi plodovi ve sabrani, i sve druge uivane koristi za vreme svoga priteavanja; ta vie njemu pripada i naknada za troak poradi obdravanja i vee plodorodnosti uinjeni, u koliko je s tim cena iste stvari porasla. Preko toga takovi ima pravo i onu cenu, koju je za stvar dao, natrag zahtevati. Ovoga svega prizrenja besavesni pritealac liava se, no i onu korist, koju bi prvi pritealac imati mogao, popuniti mora, po obinoj proceni vetaka ".

Kad se moe zadrati primljeno (cl. 216. ZOO)

Odredbe ovog lana propisuju pravilo zabrane vraanja neosnovano plaenih iznosa na ime naknade tete zbog povrede tela, naruenja zdravlja ili smrti, ukoliko je isplata izvrena savesnom pribaviocu. Zapaa se, pre svega, da se navedena zabrana odnosi samo na tri oblika tete, i to u vezi povrede tela, naruenja zdravlja ili smrti. Ostali sluajevi su iskljueni iz ove zabrane, to znai da se u tim drugim sluajevima neosnovano plaeni iznosi moraju vratiti. U navedena tri sluaja, radi se o zahtevima iz sticanja bez osnova, po kojima se, prema pravilima o sticanju bez osnova stie pravo na povraaj, ali se takvim zahtevima ne udovoljava. Razlog za to je u zabrani koja proistie iz samog ovo lana, koji je verovatno imao u vidu ekonomsko stanje lica koja su zadobila povredu tela, naruila zdravlje usled nastale tete, ili je nastala smrt, pa sve te okolnosti mogu upuivati na zakljuak da ta lica, ili bliski srodnici trpe i u drugim domenima svog ivljenja, te da bi bila nepravda da ako je neko ko se osea odgovornim platio neto ta nije bio duan da plati, a odnosi se na navedene sluajeve iz ovog lana, da oteeni to moraju da vrate. Izraz "neosnovano plaeni iznos" znai da odgovorno lice, u vezi tri gore navedena sluaja, nije bilo duno ni po kakvom osnovu da izvri plaanje iznosa na ime naknade tete za te sluajeve, ali ako je platilo, a znao je ili je morao znati da ne mora da plati, nema pravo na povraaj plaenih iznosa na ime naknade tete za navedene sluajeve. Povraaj se ne dozvoljava u sluaju ako je do neosnovano plaenih iznosa za navedene oblike teta dolo samo ako je njen pribavilac bio savestan, odnosno ako za nastalu tetu nema odgovornosti do njega i ako je mogao da oekuje takvu isplatu s obzirom na svoj materijalni poloaj, o emu je isplatilac upoznat, ili je mogao da se upozna. Naprotiv, neosnovana isplata nesavesnom primaocu, dakle onom ko je kriv za nastalu tetu, pa ako je istu prouzrokovao i svojom grubom nepanjom, bio bi u obavezi da vrati primljeno. Neosnovano plaanje i nemogunost traenja vraanja, kako je regulisano odredbama ovog lana, nije ni u kakvoj vezi sa onim plaanjima koja su nastaju iz obaveza naknade materijalne i nematerijalne tete, koja su ostvarena u vezi povrede tela, naruenja zdravlja ili smrti. Ono stoje neko platio oteenom za one oblike tete iz ovog lana, pre nego je doneta odluka suda o visini plaanja naknade, sigurno je da bi bila uzeta u obzir prilikom donoenja odluke. Ali ako je oteeni ve ostvario prava po navedenim osnovima i po njima naplatio dosueni iznos, svako naredno plaanje bi predstavljalo neosnovano plaanje, koje pribavilac tog plaanja ne mora da vrati ako je bio savestan, odnosno nije bio kriv za tetu u vezi koje je ostvario naknadu.

Upotreba stvari u tuu korist (l. 217. ZOO)

Pravila ovog lana se odnose na korienje svoje ili tue stvari na korist treeg lica, a za upotrebu te stvari nema uslova za primenu pravila o poslovodstvu bez naloga. Pojam upotrebe svoje stvari na korist treeg lica podrazumeva neku vrstu zablude onog ko svoju stvar koristi za tree lice, mislei da tu stvar koristi za svoje potrebe. Tako, na primer, ako lice svojim benzinom koji je imao u svojoj kanti napuni rezervoar drugog lica, mislei daje benzin sipao u rezervoar svog vozila, smatra se daje svoju stvar upotrebio u tuu korist. Tua stvar takoe moe biti predmet upotrebe u korist treeg lica onda kada je drugo lice ima u posedu, a svojim nesavesnim postupanjem predaje stvar treem licu daje upotrebi, ime obogauje imovinu tog lica, bez 386

znanja ili ovlaenja lica kome ta stvar pripada. Stvar koja je upotrebljena moe prestati da postoji, a to se moe zakljuiti iz izraza "upotrebio", dakle ona vie ne postoji kao materijalna stvar, kao to je to sluaj i kod "upotrebe svoje stvari na korist treeg lica", ali se iz nekih drugih sluajeva moe i suprotno zakljuiti, odnosno da se stvar moe i vratiti, to proizilazi i iz reci u ovom lanu "trei je duan vratiti stvar...". Upotreba stvari u tuu korist najee se javlja kod sluajeva izgradnje stambenih ili poslovnih objekata, na primer, kada jedno lice preda treem licu neki graevinski materijal koji je kod njega skladitilo drugo lice, bez znanja ovog lica, na primer ljunak, pesak, kre, cement, daske i si.. Ili, ako jedno lice da na upotrebu treem licu mealicu za beton koja je svojina drugog lica, i u tom sluaju postoji upotreba tue stvari na korist treeg lica, koju je ovaj duan da vrati. S obzirom da se u ovom lanu, odnosno lanu 217. ZOO naglaavaju pravila o poslovodstvu bez naloga, za sluaj upotrebe stvari u tuu korist, ukazuje se daje u odredbama lana 220. ZOO data definicija ovog pojma, a naime, daje poslovodstvo bez naloga, kako se i iz sadrine ovog izraza moe zakljuiti, vrenje tuih poslova, pravnih ili materijalnih, bez naloga ili ovlaenja, ali za raun onoga iji su poslovi, a radi zatite njegovih interesa. To pravilo je dopunjeno isticanjem da se vrenju tueg posla moe nezvano pristupiti samo ako posao ne trpi odlaganje, te da bi predstojala teta ili oigledna korist, zbog ega se to nezvano vrenje poslova bez naloga smatra opravdanim. Odredbe lana 217. ZOO naglaavaju da ako neko svoju ili tuu stvar upotrebi na korist treeg lica, a nema uslova za primenu pravila o poslovodstvu bez naloga, trei je duan da vrati stvar, odnosno, ako to nije mogue, da naknadi njenu vrednost. Reci u ovom lanu "trei je duan da vrati stvar, odnosno ako to nije moguno, da naknadi njenu vrednost", imaju znaaja sa stanovita obeteenja lica ija je stvar upotrebljena na korist treeg lica, a upotrebljena je bez naloga za vrenje tuih poslova. Povodom ovog pojma postavlja se pitanje kroz koje oblike se moe vratiti stvar, odnosno ako ona vie ne postoji, kako se tree lice moe obetetiti. Za to postoje, po pravilu, dva naina, a naime ili da tree lice trai da mu se stvar koja nije oteena vrati, ili ako ta stvar vie ne postoji ili nije u upotrebnoj vrednosti kakvu je ranije imala, da po istom osnovu trai naknadu vrednosti postignutih koristi, ukljuujui i vrednost same stvari, s tim to bi kod vraanja stvari osnov trebalo da bude drugi, a naime zahtev za naknadu tete. Meutim, sudska praksa prihvata da se obeteenje moe traiti ili po osnovu sticanja bez osnova ili po osnovu naknade tete, ali kod ovog drugog opasnost je u tome to se moe istai prigovor zastarelosti potraivanja. Meutim, u ovom sluaju oteeni se moe koristiti pravilima iz lana 209. ZOO, po kojima se naknada tete moe ostvariti u optem zastarnom roku od deset godina, ako je teta nastala u vezi sticanja bez osnova.

Izdatak za drugog (l. 218. ZOO)

U vezi odredaba ovog lana moe se odmah postaviti pitanje da l i j e onaj koji je za drugog uinio kakav izdatak ili neto drugo, to je ovaj po zakonu bio duan da uini, znao daje izvrio takvu inidbu, pa je na taj nain hteo da olaka poloaj dunika, ili je bio u zabludi kao da plaa neku svoju obavezu. Odredbe ovog lana nemaju to u vidu, pa se reavanje takvih sluajeva zasnivaju, uglavnom, na zabludi onoga koji je platio neto zastaje drugo lice bilo u obavezi. Zabluda, u ovom sluaju, znai daje neko izvrio neku inidbu ili kakav izdatak u uverenju da ispunjava svoju obavezu, koja postoji, ali da on ne zna da se ta obaveza odnosi na drugo lice i da je to drugo lice bilo duno po zakonu daje isplati. Tako, na primer, ako se u jednoj velikoj zgradi nalaze stanari sa istim prezimenom, ali drugim imenom, a nekom od njih je drugo lice ubacilo u potansko sandue reenje po kome treba neko drugi, dakle drugo lice sa istim prezimenom, to da plati, pa tu isplati izvri lice sa istim prezimenom koje je reenje primilo, iako se na njega ta obaveza ne odnosi, mislei da je to njegova obaveza, nastaje sluaj izdatka uinjenog za drugog, zbog ega je ovaj drugi u obavezi da vrati isplaenu naknadu licu koje je tu isplatu za njega uinilo. U nekim sluajevima ne mora da postoji zabluda da bi neko za drugog izvrio kakav izdatak ili to drugo, zata nije obavezan, a u smislu odredaba ovog lana. To bi, na primer, mogao biti sluaj prinude ili ozbiljne pretnje da neko neto izvri, odnosno plati za drugog, za koga inae postoji zakonska obaveza takvog plaanja, odnosno injenja, pa taj neko to i izvri. Odredbe ovog lana predviaju obavezu onoga za koga je neko drugi neto platio, da naknadi to stoje neki drugi za njega platio, imajui pri tom u vidu daje to inae bila njegova zakonska obaveza. Naravno, ako je neko platio za drugog to ovaj po zakonu ne bi bio duan da plati, ne postoji njegova dunost da plati ono to je za njega plaeno. Kada su ispunjeni uslovi, odnosno pretpostavke za vraanje u smislu odredaba ovog lana, onda lice koje je isplatu izvrilo, zbog ega mu je i umanjena imovina, ima pravo da trai povraaj, odnosno naknadu za izdatak koji je za drugog platio. Naravno, zahtev za povraaj se ne moe podneti protivu lica koje je isplatu, ili kakvu inidbu primilo, imajui u vidu daje obaveza nastala na osnovu zakona i daje ona dospela za izvrenje. 387

Upotrebljavanje tue stvari u svoju korist (cl. 219. ZOO)

Iz naslova ovog lana vidi se daje u pitanje "upotrebljavanje" a ne "upotreba" tue stvari. To su dva razliita pojma sa razliitim znaenjem, jer se kod upotrebe stvari radi o takvom korienju stvari da stvar prestaje da postoji ili je u pitanju stvar koja se vie ne moe koristiti, dok se kod "upotrebljavan)a" tue stvari podrazumeva upotreba stvari koja zadrava sva svoja tehnika ili druga svojstva, i koja se kao takva mogu vratiti vlasniku te stvari. Kod upotrebe stvari, kao to je reeno, stvar moe prestati da postoji, u kom sluaju se zahtev za naknadu moe postaviti po osnovu naknade njene vrednosti, a ako stvar nije prestala da postoji i ako je u funkciji koju je ranije imala, moe se traiti vraanje te stvari, a ako to nije mogue, trai se naknade njene vrednosti. Kod upotrebljavan]a tue stvari drugog lica u svoju korist, imalac prava na toj stvari moe zahtevati naknadu tete, ali ako nje nema, onda moe traiti, pored vraanja stvari, i naknadu koristi koju je drugo lice imalo od njene upotrebe. Na primer, ako je zakupodavac nekome dao svoj stan ili neki drugi prostor u zakup, pa mu zakupac stvar ne vrati po isteku odreenog vremena za zakup, a dalje nastavi da koristi zakupljeni prostor, zakupodavac ima pravo da trai ne samo povraaj dravine te stvari, ve i naknadu koju je zakupac ostvario, odnosno mogao da ostvari, i to po cenama koje se postiu za zakup u kraju u kome se nalazi zakupljeni prostor. Pored toga, naknada moe biti izraena i u koristi koju bi zakupodavac mogao imati daje tim stanom raspolagao po isteku zakupnog roka, ako je na primer imao ponudu ili zakljueni ugovor sa nekim drugim licem koji bi taj objekat takoe koristi po osnovu zakupa, a po veoj ceni. U jednoj pravnoj stvari, biv. Vrhovni sud Jugoslavije zauzeo je pravni stav da pri neosnovanom korienju tue stvari kao reprodukcionog sredstva restitucije, obuhvata pored vraanja stvari i naknadu za njeno korienje, to upuuje na zakljuak da se zahtev moe postaviti i po osnovu sticanja bez osnova i po osnovu naknade tete. To pravilo, ini se, nalo je svoje mesto u sudskoj praksi.

Sudska praksa
Aktivna legitimacija po tubi za naknadu usled neovlaenog korienja prostora po prestanku zakupa Zakupodavac nije samo po osnovu injenice zakljuenja ugovora o zakupu nepokretnosti aktivno legitimisan, te i da trai naknadu za neovlaeno korienje stvari u periodu od raskida ugovora o zakupu do iseljenja zakupca, ve mora dokazati daje on i vlasnik ili nosilac prava koricenja te nepokretnosti. Iz obrazloenja Kako je predmet tuioevog zahteva iznos na ime naknade za korienje poslovnog prostora u periodu posle prestanka ugovora o zakupu, sve do iseljenja tuenog iz istog u postupku prinudnog izvrenja sudske odluke, to se ne radi se o zahtevu za naplatu zakupnine, jer je zakupodavni odnos prestao raskidom ugovora o zakupu, ve o naplati naknade za neovlaeno korienje tue stvari. Iz navedenih razloga, po prestanku ugovora o zakupu aktivno legitimisan za naplatu navedene zakupnine nije zakupodavac, jer je raskidom navedenog ugovora izgubio i aktivnu legitimaciju da po osnovu obligacionog odnosa trai naplatu naknade za korienje stvari od tuenog, ve je aktivno legitimisan za naplatu naknade za neosnovano korienje stvari ono lice koje je vlasnik navedene stvari ili nosilac prava koricenja iste. Stoga prvostepeni sud je imajui u vidu istaknuti prigovor aktivne legitimacije, kao i nalog Vieg trgovinskog suda iz odluke P. br. 4671/03 od 03.07.2003. godine, pre svega morao resiti pitanje aktivne legitimacije tuioca, tako to e utvrditi da lije u ovom periodu, za koji se trai naplata naknade za neosnovano korienje od tuenog, on bio nosilac prava koricenja spornog poslovnog prostora. Pogreno je stanovite prvostepenog suda da je pitanje aktivne legitimacije reeno prethodno donetom deliminom presudom kojom je reeno pitanje iseljenja tuenog iz navedenog poslovnog prostora, jer je navedena delimina presuda doneta i tueni obavezan na iseljenje iz spornog poslovnog prostora po osnovu prestanka ugovora o zakupu koji je i bio osnov njegovog poetka koricenja navedenog poslovnog prostora, pa je stoga za regulisanje pravnih posledica raskida ugovora, a to obuhvata i obavezu vraanja zakupljene stvari, aktivno legitimisan zakupodavac po osnovu navedenog obligacionog odnosa ugovora o zakupu, a to je u konkretnom sluaju nesporno tuilac. Stoga po osnovu ugovora o zakupu, koji je raskinut, tuilac jeste aktivno legitimisan da trai vraanje zakupljene stvari i to je i reeno deliminom pravnosnanom presudom. To, meutim, ne znai da je tuilac automatski aktivno legitimisan za naplatu naknade po osnovu neovlaenog tuenikovog koricenja stvari, jer je prema odredbama lana 219 Zakona o obligacionim odnosima aktivno legitimisan za naplatu te naknade samo lice koje je vlasnik stvari, odnosno nosilac prava koricenja, jer je neovlaenim korienjem upravo on onemoguen u ostvarenju tog svog prava. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 8848/06 od 20.12.2006. godine); 388

Upotrebljavanje tue stvari u svoju korist U sluaju upotrebe tue stvari bez pravnog osnova, lice koje istu koristi duno je naknaditi koristi i to licu koje je imalo pravo upotrebe navedene stvari, jer je neovlaenim korienjem tuenog upravo njemu uskraena mogunost korienja svog prava na istoj stvari. To lice ne mora biti vlasnik te stvari, ono moe biti, naprimer, njen zakupac ili korisnik po nekom drugom pravnom osnovu. Iz obrazloenja Ocenom priloenih pisanih dokaza, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da su parnine stranke bile u ugovornom odnosu na osnovu ugovora o poslovno tehnikoj saradnji od 05.03.2003. godine, prema kome se tuilac obavezao da kao nosilac prava korienja na katastarskoj parceli broj 1445/1K. N., u povrini od 26.518 m2 ustupi na korienje tuenom za postavljanje pijanih tezgi, a tueni se obavezao da e poslovni prostor koristiti samo za upravljanje i obavljanje svoje delatnosti i da e izdavati u zakup tezge zakupcima radi prodaje robe koja se prodaje na robnim pijacama. Prema lanu 6. Ugovora tueni naplauje sve pijane takse i od ukupno naplaenih svih vrsta taksi 36% pripada tuiocu. Presudom Trgovinskog suda u N. P broj 1837/04 od 28.04.2005. godine, potvrenom presudom Vieg trgovinskog suda, navedeni ugovor je raskinut poev od 01.12.2004. godine, a to znai pre perioda na koji se odnosi predmetna zakupnina. Dakle, u konkretnom sluaju otpao je pravni osnov za naplatu zakupnine za period nakon 01.12.2004. godine, jer se zakupnina koja je predmet ovog spora odnosi na mart mesec 2005. godine, kako to pravilno zakljuuje prvostepeni sud. Tueni je nesporno nastavio da koristi navedeni prostor i nakon raskida ugovora i duan j e platiti za to naknadu imaocu stvari, odnosno licu koji je nosilac prava koja se na taj nain povreuju. Prema odredbi lana 219. Zakona o obligacionim odnosima, kada je neko upotrebio tuu stvar u svoju korist, imalac moe zahtevati nezavisno od prava na naknadu tete, ili u odsustvu ove, da mu ovaj naknadi korist koju je imao od upotrebe. Znai, u sluaju upotrebe tue stvari bez pravnog osnova, lice koje istu koristi, a to je u konkretnom sluaju tueni, duno je naknaditi koristi i to licu koje je imalo pravo upotrebe navedene stvari, jer je neovlaenim korienjem tuenog upravo njemu uskraena mogunost korienja svog prava na istoj stvari. To lice ne mora biti vlasnik te stvari, ono moe biti na primer njen zakupac ili korisnik po nekom drugom pravnom osnovu. Kako prema stanju u spisima, tuilac nije dokazao da je pravno ovlaeni nosilac prava korienja prostora koji je nesporno koristio tueni bez pravnog osnova u smislu citiranog lana 219. Zakona o obligacionim odnosima, ve je, naprotiv, pravnosnanom presudom Trgovinskog suda u N. P od 11.07.2003. godine odbijen njegov zahtev, kojim je traio utvrenje prava korienja na navedenoj nepokretnosti, to je suprotno albenim navodima, pravilan zakljuak prvostepenog suda da tuilac nema pravo na naknadu za korienje predmetnog prostora od strane tuenog nakon raskida Ugovora.(Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 12078/05 od 23.12.2005. godine); Korist od neosnovanog korienja prostora Ako lice koje je neovlaeno koristilo poslovni prostor, isti nije izdavalo u zakup, i sticalo dobit, ne znai da nije duno nosiocu prava naknaditi korist koju je ostvarilo time to je samo koristilo prostor za obavljanje svoje delatnosti. Iz obrazloenja Pogreno je stanovite prvostepenog suda da bi samo u situaciji da je tueni izdavao u zakup navedeni objekat tuioevo potraivanje po oznaenom osnovu bilo opravdano, jer u situaciji u kojoj tueni nije navedeni objekat izdavao i time nije imao posebni prihod od toga, ali je isti koristio i u njemu sam obavljao privrednu delatnost, tueni mogao imati koristi od navedenog korienja, pa je potrebno utvrditi visinu navedene koristi kroz prosenu trinu vrednost cenu koju bi sam tueni morao da plati u spornom periodu za zakup slinog prostora, jer je takvo plaanje korienjem prostora tuioca izostalo, pa se stoga i tueni u oznaenoj visini neopravdano obogatio upotrebljavajui tuu stvar u svoju korist. (Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. br. 7258/05 od 14.12.2005.godine); Naknada za korienje tue stvari U sluaju nitavosti ugovora o zakupu, nema osnova za tuioevu naplatu zakupnine, ali je sud morao pri nespornoj situaciji da tueni koristi zemljite na kome je tuilac nosilac prava korienja, te da stoga ima prava naknade od tuenog za neovlaeno korienje njegovog zemljita, utvrditi visinu naknade na koju bi tuilac po ovom osnovu imao pravo i bez obzira na oznaeni pravni osnov u tubi kao zakupnine. 389

Iz obrazloenja Prema stanju u spisima, predmet tubenog zahtevaje neplaena zakupnina za zemljite koje tueni koristi po osnovu ugovora o zakupu zakljuenog sa tuiocem i utvrenje daje navedeni ugovor raskinut. Prvostepeni sud je odluujui po tako opredeljenom tubenom zahtevu naao daje ugovor o zakupu za kljuen izmeu tuioca i tuenog nitav, jer tuilac kao zakupodavac nije imao saglasnost Republike direkcije za imovinu, shodno obavezi iz Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, pri zakljuivanju navedenog Ugovora niti je istu naknadno pribavio. Kako je tueni postavio na navedenom zemljitu ugostiteljski objekat na osnovu odobrenja Optine B. i Optini plaa naknadu za korienje graevinskog zemljita, a ugovor o zakupu zakljuen sa tuiocem je nitav zbog nepostojanja saglasnosti Republike direkcije, predviene Zakonom o sred stvima u svojini republike, to je sud tubeni zahtev za naplatu zakupnine odbio kao neosnovan a zahtev za utvr enje raskida ugovora odbacio nalazei da nema pravnog interesa tuilac za tako utvrujuu i Prema stanovitu ovoga suda pogreno je stanovite prvostepenog suda zauzeto u obrazloenju navedene presude, a to je prouzrokovalo nepotpuno utvrenje injeninog stanja i pogrenu primenu materijalnog prava. Nesporno je meu strankama daje vlasnik navedenog zemljita, koje je po ugovoru o zakupu izmeu tui\ oca i tuenog, tuilac dao tuenom u zakup Republika Srbija, a da je kao nosilac prava korienja istog u zej mljinim knjigama uveden tuilac, odnosno daje Republika Srbija kao titular prava svojine svoje pravo korienja prenela na tuioca i to unela u zemljine knjige. Sporno je, meutim, da lije raspolaui pravom korienja u okviru zakonskih normi, tuilac pravilno po stupio pri davanju u zakup navedenog zemljita tuenom i da lije navedeni ugovor punovaan, od ega zavisi i tuioevo pravo na naplatu zakupnine. Nesporno je inae da tueni zakupninu tuiocu nije plaao u ugovorenom iznosu. i Kako je odredbama lana 5. Zakona o sredstvima u svojini republike predvieno da i zakup predstavlja \ vid raspolaganja nepokretnostima u dravnoj svojini, a lanom 8. st. 2. istog Zakona je predvieno da o dava-

tubu.

i nju na korienje, odnosno u zakup nepokretnosti odluuju organi Vlade Republike Srbije, to je shodno stavu 3. istoga lana 8, tuilac bio duan da za davanje na korienje odnosno u zakup tuenom pribavi saglasnost Re publike direkcije za imovinu Republike Srbije. Prema izriitim odredbama lana 8. st. 8. istog Zakona, ugovor zakljuen suprotno odredbama navedenog lana je nitav, pa je stoga pravilna ocena prvostepenog suda daje u situaciji u kojoj je nesporno tuilac kao nosilac prava korienja navedenog zemljita istim raspolagao, dajui i ga u zakup tuenom bez prethodno pribavljene saglasnosti Republike direkcije za imovinu Republike Srbije, to ugovor ini nitavim, po samom zakonu. Stoga po osnovu ugovora o zakupu tuilac nema prava na naplatu zakupnine, kako to pravilno konstatuje prvostepeni sud u svojoj odluci. Nitavost ugovora o zakupu, meutim, prema stanovitu ovoga suda, utie na donoenje odbijajue odluke u pogledu dela tubenog zahteva da se utvrdi daje raskinut ugovor, a ne o odbaa-ju iste zbog nedostatka pravnog interesa. U navedenoj situaciji, meutim, iako zbog nitavosti ugovora o zakupu nema osnova za tuioevu naplatu zakupnine, s obzirom da sud nije vezan pravnim osnovom koji stranka oznai u tubi, sud je morao pri nespornoj situaciji da tueni koristi zemljite na kome je tuilac nosilac prava korienja, te da stoga ima prava naknade od tuenog za njegovo neovlaeno korienje njegovog zemljita, utvrditi visinu naknade na koju bi tuilac po ovom osnovu imao pravo, i bez obzira na oznaeni pravni osnov u tubi kao zakupninu, obavezati tuenog na izmirenje navedene naknade za korienje tueg zemljita bez pravnog osnova. Sud je sve navedene injenice o nitavosti ugovora i osnovu naplate zakupnine pravilno utvrdio, ali je propustio da odlui o osnovanosti tubenog zahteva za novano obavezivanje tuenog, vezujui se iskljuivo za zakupninu kao osnov tuioevogpotraivanja, iako prema odredbama 187/4 ZPP sud navedenim pravnim osnovom nije vezan. U ponovnom postupku prvostepeni sud e pre svega pravilno oznaiti tuioca, imajui u vidu promenu naziva tuioca o kojoj on sam dostavlja dokaze, a zatim e prema prosenim trinim cenama realizovanim na tritu, za sporni period utvrditi visinu naknade za korienje tue stvari, u konkretnom sluaju zemljita na kome tuilac ima pravo korienja pa e, imajui u vidu da nije vezan tuioevim pravnim osnovom zahteva, kao zakupnine, odluiti ponovo o osnovanosti zahteva za isplatu oznaenog iznosa iz tube. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 8211/05 od 20. oktobra 2005.);

Upotreba tue stvari Pod upotrebom tue stvari u smislu lana 219. Zakona o obligacionim odnosima podrazumeva se takvo korienje stvari pri kome se ona pretvara u neto drugo ili prestaje da postoji. Korist ostvarenu takvom upotrebom stvari duan je da naknadi imaocu stvari i savestan sticalac. Korienje tue stvari u smislu lana 38. stav 2. Zakona o osnovnim svojinsnopravnim odnosima podrazumeva upotrebu pri kojoj identitet stvari ostaje ouvan uz mogue smanjenje vrednosti zbog upotrebe. Savesni dralac, odnosno sticalac nije duan da plati naknadu za takvo korienje stvari sve dok je bio savestan. 390

Prema obrazloenju U sudskoj praksi formirano i pre stupanja na snagu Zakona o obligacionim odnosima (ovaj zakon je stupio na snagu 1. oktobra 1978. godine, a naroito poslije stupanja na snagu, vlasniku stvari je dosuivana naknada za neovlateno koritenje njegovom stvari od strane treeg lica, pa i kada je korisnik stvari ovu drao kao savestan posednik (naknada je po pravilu dosuivana u visini uobiajene zakupnine). Pobornici ovog stava su se oslanjali na odredbu lana 219. Zakona o obligacionim odnosima (ovaj lan glasi: ,, Kada je neko tuu stvar upotrijebio u svoju korist, imalac moe zahtevati, nezavisno od prava na naknadu tete, ili u odsustvu ove, da mu ovaj naknadi korist koju je imao od upotrebe". Nedoumicu je izazivala odredba lana 38. stav 2. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima, koji je stupio na snagu 1. septembra 1980. godine (ova odredba glasi: ,, Savjesni posednik nije duan platiti naknadu za koritenje stvari niti odgovara za pogoranje i porast stvari to su nastali za vreme njegovog savjesnog posedovanja "). Pojavila su se miljenja da je ova odredba u koliziji sa lanom 219. Zakona o obligacionim odnosima, odnosno daje njom derogirana (izmenjena) odredba lana 219. Zakona o obligacionim odnosima, te da bi trebalo, u nedostatku prelaznih odredaba, zadrati raniju praksu, kada su se injenine pretpostavke za razreenje spora ostvarile pre stupanja na snagu Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima. Raspravljajui o ovoj dilemi na savetovanjuje zauzet stav kao u sentenci iz ovih razloga: Odredbu lana 219. Zakona o obligacionim odnosima treba posmatrati povezano sa odredbom lana 217. istog zakona (lan 217. glasi: ,,Ako je neko svoju ili tuu stvar upotrebio u korist treteg, a nema us lova za primenu pravila o poslovodstvu bez naloga, trei je duan vratiti stvar, odnosno ako to nije mogue, naknaditi njenu vrijednost"). Razlika je samo u tome da lije do upotrebe tue stvari dolo radnjom samog vlasnika stvari ili nekog treeg, ili radnjom lica koje upotrebljava stvar u svoju korist. Polazei od navedenog, mora se zakljuiti da lan 219. Zakona o obligacionim odnosima dolazi do primjene kada je neko u svoju korist upotrebio tuu stvar, tako daje upotrebom prestala postojati (primjer: ugradnja tueg materijala u vlastitu zgradu, sejanje njive tuim semenom i si). U takvom sluaju obogaeni duguje naknadu u visini koristi koju je imao od upotrebe, jer nije u mogunosti da vrati stvar. Primenom ove odredbe moe biti obavezan i savestan posednik na naknadu koristi koju je imao upotrebom same stvari (ne njenim iskoritavanjem). Ovakav stav ne protivrei odredbi lana 38. stav 2. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima, jer je i savestan posednik duan da vlasniku vrati njegovu stvar, a ako to ne moe da uini zato to ju je u svoju korist upotrebio, tako da je prestala da postoji ili se transformisala u drugu stvar, duguje naknadu u visini koristi koju je imao od takve upotrebe. Odredba da savestan posednik ne odgovara za pogoranje i propasti stvari ne znai i da moe bez obaveze naknade iskoristiti samu bit stvari njenom upotrebom u vlastitu korist. Po-menutu odredbu treba shvatiti tako da savestan posednik ne odgovara za pogoranje ili propast stvari do koga doe tokom njenog redovnog iskoriavanja - upotrebe, pri kojoj identitet stvari ostaje ouvan uz mogue smanjenje vrijednosti usljed upotrebe. (Pravni stav sudova Savetovanje graanskih i graanskoprivrednih odeljenja Saveznog suda, republikih i pokrajinskih vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda,. 13. i 14. 06. 1984. godine - zakljuak br. 1).

POSLOVODSTVO BEZ NALOGA

Opte pravilo (l. 220. ZOO)
Stavom prvim ovog lana data je definicija poslovodstva bez naloga, ili kako se jo drukije naziva ovaj pravni institut vrenje tuih poslova. Ta definicija, ukratko, svodi se na to da neko moe da obavlja tue poslove, pravne ili materijalne, a da za to nema ni nalog ni ovlaenje onoga u iju korist to radi, sa namerom da zatiti njegove interese. Poslovi o kojima je re mogu biti manje vrednosti, ali ponekad i velike. Tako, na primer, kao poslovi manje vrednosti, a u vezi poslovodstva bez naloga, mogu biti oni koji se obavljaju za suseda koji je, recimo, na putu, a odnose se na neka sitnija plaanja ili injenja, kao isplata neke dospele obaveze u vezi plaanja neke poreze, stanarine i slino, ili prijem nekih poiljki, koje ako ne bi bile primljene bile bi vraene poiljaocu, i td. Oni drugi poslovi, koji su od veeg znaaja i vrednosti odnose se, obino, na angaovanje lica da dok je onaj, iji su poslovi komija, na putu, u sluaju kakvog nevremena zatiti, na primer, onu imovinu koja bi bila oteena ako se prema njoj ne bi preduzele potrebne i nune mere da se sauva od propasti. Na primer, za vreme oluje bude odnet krov onoga iji su ti poslovi, pa drugo lice, iako nema nalog ili ovlaenje komije, sam ili uz angaovanjem i drugih lica, na primer po ugovoru o delu, otkloni tetu koja je mogla nastati ako bi kia prodrla u stan onoga u iju se korist ti poslovi vre, te upropastila nametaj i druge vredne stvari. Ili, ako je u pitanju sa391

obraajni udes, pa oteeni bude odveden u bolnicu, drugo lice moe bez naloga ili ovlaenja oteenog, da zatiti imovinu ovoga, tako to bi preduzeo mere da se vozilo i stvari oteenog dopreme do nekog sigurnog mesta i na taj nain zatite od propadanja ili krae. Koje su karakteristike ovog pravnog instituta? To su, po pravilu, sledee pretpostavke: a) da neko vri tue poslove a da za to nema ovlaenje, odnosno nalog lica u iju korist i interese vri te poslove; b) da se ti poslovi vre u svoje ime ali za tu raun, dakle ne vre se lini poslovi ve poslovi za drugog, i to bez naloga; v) da se vrenje poslova bez naloga ini samo onda ka da je nuno da se zatite interesi onoga u iju se korist vre; g) da lice kome se vre poslovi bez naloga nije u znanju da se ti poslovi vre od drugog radi zatite njegove imovine; d) da ono to se ini bez naloga ima pozitivno dejstvo, tj. kao da se ti poslovi vre za sebe; ) zatim, da su poslovi koji se vre bez naloga pravne ili materijalne prirode, ali uvek u korist lica ije se te vrednosti tite. Naravno, postoje i druge karakteristike koje proistiu iz ovih navedenih, o emu e biti dalje reci. Meanje u tue poslove, po pravilu je nedoputeno, jer se vreaju line slobode i prava onoga ko ih poseduje, a koji su zagarantovani najviim pravnim aktima. Meutim, odstupanje od tog pravila postoji samo onda ako se to to predstavlja zatieno pravo nekoga dovede u opasnost, suprotno od nedopustivosti meanja, kada drugo lice moe i treba bez naloga imaoca prava da preduzme potrebne radnje, odnosno ako su ugroena navedena prava imaoca, da ih zatiti. Pravna dejstva radnji lica koje nezvano vri tue poslove zasnivaju se na pravilima da to to se preduzima mora da bude hitno i korisno za onoga u iju se korist vre te radnje. Tako, na primer, izvetaj meteoroloke slube da se oekuje nalet nekog snanog vetra, ne znai i hitnost da se na zgradi komije, odnosno na krovu odsutnog komije, preduzmu mere koje bi, inae, trebalo u normalnim prilikama da preduzme sam imalac stvari. Korisnost izvrenja posla bez naloga ogleda se u vrednosti spaene imovine imaoca stvari, pod uslovom daje to to je preduzeto za zatitu njegove imovine bilo neodlono, a samim tim i korisno. Lice koje vri poslove bez naloga i ne mora da poznaje lice kome ini poslove bez naloga, ako je to nuno radi spaavanja neije imovine, odnosno onoga koji nije prisutan i ne zna za opasnosti koja postoje i radnje koje drugi vri radi zatite njegove imovine. To moe biti i sused koji se tek doselio, ili lice kome se prua pomo, povreenom ili njegovoj imovini, bez obzira na kom mestu nastane sluaj zbog koga se moe preduzeti radnja bez naloga. Bitno je da se ispotuju ona pravila koja propisuju odredbe ovog lana, a naime da neko moe da obavi tue poslove, pravne ili materijalne, a da za to nema ni nalog ni ovlaenje onoga u iju korist to radi, sa namerom da zatiti njegove interese. Ako su ispotovana pravila iz ovog lana, lice koje je je vrilo, odnosno izvrilo poslove u korist drugog, bez njegovog naloga, ako su ti poslovi bili nuni i korisni, i ako je onaj ko ih je vrio imao kakve trokove ili je zasluan za zatitu imovine tog drugog, ima pravo na naknadu trokova koje je on imao, a koje bi u odreenoj situaciji, normalno, svaki nainio. Logino je da angaovanje lica koje je postupalo bez naloga, a ijim delovanjima je zatiena velika vrednost odsutnog vlasnika, treba da dobije odreenu nagradu za izvreni posao. Zbog toga je odredbama lana 223. ZOO propisano pravilo da licu koje je izvrilo poslove bez naloga pripada i primerena naknada, za trud, ako je otklonio tetu od lica iji je posao, odnosno za iji je raun postupao, ili je takvim svojim radnjama pribavio kakvu korist.

Sudska praksa
Poslovodstvo bez naloga i trokovi odravanja zgrade Tuilac kao investitor izgradnje poslovnog objekta moe zahtevati kao nezvani vrilac tuih poslova nadoknadu trokova koji se odnose na korienje i odravanje celokupne poslovne zgrade, uinjenih za vlasnika delova zgrade. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju u prvostepenom postupku proizlazi da je tuilac bio investitor izgradnje poslovnog objekta ukupne korisne povrine 6.852,53 m2 u ulici B. K. A. 8690. Tuilac je preduzee ,, V" DOO B, ugovorom br. 5/3 od 13.1.1997. godine prodao kancelarijski prostor na drugom spratu zgrade ukupne povrine od 183,21 m2 sa pripadajuim komunikacijama i sanitarnim vorom. Predmetni prostor Preduzea ,, V" prodalo je i predalo u posed tuenom dana 11.9.1998. godine. Ugovorom o kupoprodaji poslovnog prostora izmeu tuioca i Preduzea ,, V" predvieno je da e pitanje trokova investicionog odravanja na nivou ce-log objekta biti regulisano posebnim ugovorom izmeu svih korisnika i vlasnika. Od strane ostalih korisnika poslovnog prostora dana 22.4.1998. godine konstituisanje savet zgrade koji je doneo i usvojio poslovnik o radu, kojim je izmeu ostalog regulisano ta obuhvataju zajedniki trokovi zgrade poslovnog centra kao celine. Tueni nije pristupio zakljuenju ugovora i kao jedini korisnik zgrade ne uestvuje u zajednikim trokovima odravanja zgrade. 392

Prvostepeni sud je odbio tubeni zahtev, nalazei da tuilac nema pravo da naplauje trokove investicionog odravanja koji tereti ceo poslovni prostor srazmerno i od tuenog. Prema stanovitu prvostepenog suda tuilac nema pravni osnov za naplatu naknade, jer sa tuenim nije zakljuio ugovor, a tuilac nije preduzee sa javno pravnim ovlaenjem koje bi moglo da nametne vlasnicima posebnih delova zgrade zakljuenje takve vrste ugovora. Drugostepeni sud nalazi daje zakljuak prvostepenog suda pogrean, te da u ovoj pravnoj stvari nije bilo mesta odbijanju tubenog zahteva. Pri tom sud prihvata stanovite prvostepenog suda da tuilac nije javno preduzee iz koga bi crpeo svoja ovlaenja da od tuenog naplauje trokove korienja i odravanja zgrade. Meutim, kako u konkretnom sluaju tuilac ne potrauje od tuenog takvu vrstu trokova, koje inae sam tueni plaa neposredno javnim preduzeima, nadlenim za vrenje komunalnih i slinih poslova, ve o trokovima koji se odnose na korienje i odravanje celokupne poslovne zgrade, a koji se odnose na obezbeenje zgrade, klimatizaciju poslovnog prostora, potronju zajednike elektrine energije, ureenje enterijera i drugo, preinaena je prvostepena presuda i obavezan tueni da isplati tuiocu utueno potraivanje. Drugostepeni sud je zauzeo stanovite da se u konkretnom sluaju radi o poslovodstvu bez naloga u smislu odredbe lana 220. Zakona o obligacionim odnosima, pa po tom osnovu tuilac ima pravo na naknadu po lanu 223. istog zakona. Vrhovni sud je naao da zahtev za zatitu zakonitosti Republikog tuioca nije osnovan. U konkretnom sluaju postoje odreeni zajedniki trokovi zgrade kao celine koji se moraju plaati kako ne bi dolo do obustavljanja isporuke usluga koja se pod tim trokovima podrazumevaju. Sem toga tuilac potrauje srazmerni deo trokova u iznosu ija je pravilno visina utvrena putem vetaka. Tueni nije platio srazmeran deo tih trokova, ve je to uinio tuilac kako ne bi dolo do obustavljanja isporuke datih usluga. Stoga je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo obavezujui tuenog da tuiocu plati dosueni iznos primenom odredbe lana 220. shodno odredbi lana 223. Zakona o obligacionim odnosima. Prema navedenoj odredbi lana 220. Zakona o obligacionim odnosima poslovodstvo bez naloga je vrenje tuih poslova, pravnih ili materijalnih, bez naloga ili ovlaenja ali, za raun onoga iji su poslovi, radi zatite njegovih interesa. U stavu drugom navedene odredbe propisano je da u vrenju tueg posla moe se nezvano postupiti samo ako posao ne trpi odlaganje, te predstoji teti ili proputanje oigledne koristi. Pravilnim tumaenjem navedene odredbe iz lana 220. Zakona o obligacionim odnosima i po prirodi stvari trokovi odravanja zgrade ulaze u poslove koji ne trpe odlaganje, to je opte pravilo i prvi uslov kod nezvanog vrenja tuih poslova. Posledica takve prirode ovih trokova, u sluaju da ne budu plaeni, davaoci odreenih usluga obustavie njihovo dalje vrenje, odnosno za ove usluge e sa ovog razloga biti uskraeni svi vlasnici posebnih delova zgrada. Da su trokovi bili nuni ukazuje i injenica daje konstituisan Savet zgrade koji je doneo svoj Poslovnik o radu Saveta kojim je regulisano ta obuhva-taju zajedniki trokovi zgrade poslovnog centra kao celine. Kako se radi o zajednikoj svojini po lanu 18. Zakona o osnovama svojinskih odnosa, ukazivanje tuenog da su neki trokovi nepotrebni, nije od znaaja jer se radi o zajednikim trokovima, koje je tueni duan da snosi srazmerno povrini poslovnog prostora. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Pzz. 47/04 od 13.4.2005. godine).

OBAVEZE I PRAVA POSLOVOE BEZ NALOGA

Obaveze poslovoe bez naloga (cl. 221. ZOO)
O poslovodstvu bez naloga, odnosno nezvanom vrenju tuih poslova dosta je reeno u komentaru prethodnog lana, koji regulie opta pravila ovog pravnog instituta. Odredbe ovog lana imaju za cilj da reguliu odnos, odnosno obaveze poslovoe bez naloga prema poslu koji vri za raun "iji je posao" i prema samom onom "iji je posao", to e rei prema onom ko je korisnik stvari na kojoj se vri posao od strane poslovoe bez naloga. Pre svega, obaveza poslovoe bez naloga je da o zapoetom poslu, odnosno i o svom postupku koji je moda i zavrio, to hitnije obavesti onoga iji je posao. To obavetenje ima za cilj da onaj "iji je posao" od mah doe i, ako je potrebno, da sam nastavi zapoeti posao u cilju daljeg nastajanja tete i preduzimanja potrebnih mera da se teta u potpunosti sanira. Pored toga, on se na taj nain obavetava o nastalom sluaju, zatim o tome da li je poslovoa bez naloga morao da preduzme radnje, odnosno izvri posao, te da li su ti poslovi bili neophodni, nuni i od interesa, odnosno da l ij e nastali sluaj mogao da eka povratak onoga "iji je posao". Poslovoa bez naloga je duan da pored pozivanja lica iji je posao, ovoga ne samo obavesti o tome ta se desilo zbog ega je on morao da nezvano za njega izvri odreene radnje radi spreavanja nastanka tete, ve da ga obavesti i staje preduzeo da taj posao obavi. I ne samo to, poslovoa bez naloga je duan da nastavi zapoeti posao ukoliko mu je to razumno mogue, odnosno ukoliko mu to mogunosti a i druge okolnosti to dozvoljavaju, dok onaj iji je posao ne bude mogao da preuzme brigu o zapoetom poslu. 393

U pogledu vremena u kome poslovoa bez naloga treba da obavesti lice u iju korist radi, treba imati u vidu da se to obavetenje mora uiniti bez odlaganja, odnosno odmah, im mu mogunosti posla to dozvole. Ako poslovoa bez naloga ne moe odmah da pronae lice u iju korist radi, duan je da o nastalom sluaju, a i drugim okolnostima, odmah obavesti nadleni organ uprave. Primeuje se da se nezvano vrenje tueg posla odnosi na "posao", ne naglaavajui o tome o kakvom se to poslu radi, odnosno da li je posao koji se odnosi na spreavanje nastanka tete, ili na neke druge poslove, "pravne ili materijalne" kako ih naziva lan 221. ZOO. U svakom sluaju, ti poslovi se obino odnose na spreavanje nastanka neke tete, ali se mogu odnositi i na izlaganje kakvim trokovima koje poslovoa bez naloga ima u cilju reavanja nekih pitanja koja se odnose na obavezu onoga "iji je posao". Naravno, poslovoa bez naloga je duan da po svrenom poslu poloi raun i ustupi onome iji je posao sve stoje pribavio vrei njegov posao. To podrazumeva samo one poslove koje je obavio poslovoa bez naloga dok je onaj iji je posao bio odsutan, ali ne i poslove koje kasnije ugovore poslovoa i onaj iji je posao, jer su to dva razliita obligaciona odnosa, sa razliitim pravnim posledicama. Iz injenice daje poslovoa bez naloga obavio kakav posao za onoga iji je posao, nastaje obligacioni odnos sa licem iji je posao, jer je ovaj duan da poslovoi bez naloga plati sve trokove i korisne izdatke koje je imao za obavljeni posao, a naknadi i tetu poslovoi ako ju je pretrpeo pri obavljanju posla bez naloga. Pored toga, poslovoi bez naloga pripada i naknada za trud ako je otklonio nastanak tete licu ija je stvar, ili mu je tim poslom pribavio kakvu korist koja odgovara namerama i potrebama lica ija je stvar. Ako, pak, lice ija je stvar insistira da mu poslovoa bez naloga zavri zapoeti posao, a ovaj na to pristane, nastaje obligacioni odnos po osnovu ugovora o delu. Poslovoa bez naloga, koji je ve preduzeo izvrenje poslova bez naloga, ima sve obaveze nalogoprimca, odnosno da postupa sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina, ostajui u granicama onoga to je nuno uraditi da bi se posao preduzet bez naloga sa uspehom zavrio, odnosno obezbedio od dalje nastajanja tete, te da pri obavljanju tog posla ima u vidu da pazi na interese onoga iji je posao i njima se rukovodi, analognom primenom odredaba lana 751. stav 1. ZOO, koje se odnose na obaveze nalogoprimca.

Duna panja i odgovornost (l. 222. ZOO)

Stav prvi ovog lana ima u vidu obavezu poslovoe bez naknade da se prilikom izvoenja poslova rukovodi stvarnim ili verovatnim namerama i potrebama onoga iji je posao. To praktino znai da je poslovoa bez naloga duan da postupa onako kako bi u konkretnom sluaju postupao onaj iji je posao. U stvari, on bi trebalo da zna kako bi u odreenoj situaciji, gde se vri posao bez naloga, postupao onaj iji je posao, odnosno da pretpostavi njegove namere i potrebe i da u tom smislu postupa. Kako bi on to mogao da pretpostavi, pitanje je na koje se ne moe dati precizan odgovor, jer su u pitanju subjektivna shvatanja, a i okolnosti, pa i znanje onoga ko vri posao bez naloga. Ako poslovoa bez naknade nije struan da obavi kakav nuan posao, koji spreava nastanak ili dalje irenje tete, ili nije struan u dovoljnoj meri da zatiti interese lica ija je stvar, a prihvati se poslovodstva bez naloga, on je duan da angauje struno lice ili organizaciju koja bi uinila to to bi bila verovatna namera i potreba onoga iji je posao. Poslovoa bez naloga moe postupati samo u granicama da se zatite interesi onog ija je stvar, a ne i da nakon toga vri poslove koje bi inae mogao da obavi onaj iji je posao. Naime, im je poslovoa bez naloga zatitio onoga ija je stvar, u toj meri daje otklonjena opasnost od nastanka dalje tete, poslovoa bez naloga je duan da prestane sa daljim radom, jer se poslovodstvo bez naloga odnosi samo dok se ne zatite interesi onoga iji su poslovi, to se moe zakljuiti iz odredaba stava 1. lana 220. ZOO. Ako bi, pak, dolo do dogovora izmeu onoga ija je stvar i poslovoe bez naloga, da ovaj nastavi zapoeti posao, onda nastaje drugi odnos meu njima, odnosno po osnovu ugovora o delu. Poslovoa bez naloga duan je da postupa sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina. Pojam dobar privrednik, odnosno dobar domain podrazumeva dobro postupanje kao da vri svoje poslove, vodei rauna o svim pravilima, odnosno naelima Zakona o obligacionim odnosima. Povreda ovog principa povlai odgovornost poslovoe bez naloga, zbog ega ga sud moe, s obzirom na okolnosti u kojima se neko nezvano prihvatio tueg posla, osloboditi odgovornosti za nepanju ili mu njegovu odgovornost smanjiti. Navedeno u prethodnom stavu odnosi se na poslovou po nalogu koji je poslovno sposoban. Ali ako kao poslovoa po nalogu postupa poslovno nesposobno lice, u tom sluaju vae pravila o njegovoj ugovornoj i vanugovornoj odgovornosti. Ugovorna odgovornost bi se zasnivala na pravilima iz lanova 262. do 269. ZOO, dok bi se vanugovorna odgovornost zasnivala na pravilima iz lanova 154. do 163. ZOO. Ipak treba naglasiti da se odgovornost poslovoe bez naloga zasniva na vanugovomoj odgovornosti, jer njegova odgovornost nastaje iz poslova koje je sam, na svoju ruku preduzeo, u interesu onoga ija stvar, pa se u.vezi tih izvrenih poslova i raspravlja o odgovornosti poslovoe bez naloga, dakle za poslove za koje nije postojao ugovor sa onim iji su poslovi, dok se ugovorna odgovornost raspravlja ako je za dovretak poslova bio dogovor izmeu tih subjekata u vezi dovrenja zapoetih poslova. 394

Prava poslovoe bez naloga (cl. 223. ZOO)

Odredbe ovog lana odreuju prava poslovoe bez naloga da ga onaj iji je posao vrio a) oslobodi svih obaveza koje je zbog toga posla uzeo na sebe, kao to bi, na primer, bila dalja nabavka potrebnog materijala za saniranje tete, kao i preuzimanje obaveza prema drugim radnicima koje je poslovoa bez naloga angaovao po ugovoru o delu, b) da preuzme sve obaveze koje je zakljuio u njegovo ime, kao na primer, ako je zakljuio kakav ugovor sa nekim licem da uva neke stvari lica iji je posao (garairao vozilo tog lica, uskladitio neke stvari kod skla ditara i td.), v) da mu naknadi sve nune i korisne izdatke, koji podrazumevaju trokove i izdatke koje bi i sam poslovoa bez naloga imao daje sve to inio za svoju stvar, to podrazumeva i trokove koje je poslovoa bez naloga imao prema radnicima koje je ovaj imao do dolaska lica ija je stvar, g) da mu naknadi pretrpljenu tetu, ak i ako oekivani rezultat nije postignut, ako je postupao u svemu kako je trebalo, kao i d) da mu dodeli primerenu nagradu za trud, ako je otklonio tetu od lica iji je posao, ili ako mu je pribavio korist koja odgovara u svemu njegovim namerama i potrebama. Visina nagrade za trud se odreuje prema koristi koju je poslovoa bez naknade ostvario za raun onoga iji su poslovi, a dodela nagrade se pravda naelom da se nikome ne treba dozvoliti da prisvaja rezultate tueg rada. Gore navedena prava uslovljena su izvrenjem obaveza koje je imao poslovoa bez naknada, a naime da je postupao u svemu kako treba i radio ono to su okolnosti zahtevale, odnosno ako je na najbri nain obavestio "lice iji je posao", odnosno ono lice ija su prava ili imovina bili ugroeni, zatim ako je taj posao poeo da radi i tim radom obezbedio prava ili imovinu lica iji je posao da se dalje ne dovode u opasnost ili da im se ne priinjava dalja teta, sve dok lice iji je posao ne preuzme te poslove da ih sam ili preko drugoga obavlja. Sve to, naravno, i ako je poslovoa bez naloga podneo uredan izvetaj o svom radu, odnosno o tome staje sve predstavljalo opasnost, kakva je teta nastala i staje on sve uinio da to stanje sanira, podnosei mu raun za sve izdatke koje je u vezi tog posla imao, kako u vidu trokova, nunih i korisnih izdataka, te na kraju ustupio sve ono stoje pribavio radi zatite imovine lica iji je posao. Pri tom, za ostvarivanje gore navedenih prava bitno je utvrenje daje poslovoa bez naloga postupao kao dobar privrednik, odnosno kao dobar domain, kao i da se pri izvrenju posla rukovodio stvarnim ili verovatnim namerama i potreba onoga iji je posao. Sve gore navedene okolnosti koje dovode do stanja da poslodavac bez naloga ostvari prava iz ovog lana (l. 223.), proizilaze iz odredaba l. 220. do l. 222. ZOO.

Vrenje tuih poslova u nameri da se drugom pomogne (l. 224. ZOO)

Za razliku od poslovodstva bez naloga, koje ima kao glavno obeleje da se neko, u odsustvu onoga ija je stvar, angauje radi spreavanja nastanka tete, odredbe ovog lana imaju u vidu angaovanje nekoga da drugome pomogne, a nisu ispunjeni uslovi za poslovodstvo bez naknade. Osnovno pravilo ovog instituta je da neko zaista eli drugome neto da pomogne, a da ta pomo ima neku korist za tog drugog. Ako bi, pak, taj to ini drugom pomo to inio da bi od toga on imao koristi, onda se ne radi o pomaganju u smislu odredaba ovog lana, a ne radi se ni o poslovodstvu bez naloga, pa to lice ne bi imalo pravo da zahteva ak ni trokove koje je imao u vezi tog tzv. pomaganja. Namera da se drugom pomogne mora da ima za cilj da se drugome pomogne, ali ona mora biti i objektivna i zaista potrebna. Objektivna e biti onda ako je stvarna, nezavisna od onoga kako se ona odraava u svesti onih koji e je procenjivati, a potrebna je samo ako onaj ko ini poslove pomaganja smatra da e njegove poslove kao korisne odobriti onaj kome se ini pomaganje. Tako, na primer, ako neko isprska svoj vonjak radi unitenja tetoina, ali to isto uini i u susednom vonjaku, bez znanja vlasnika tog vonjaka, mogu se desiti dve situacije, a to je daje prskanje vonjaka koristilo vonjaku suseda, a u drugom sluaju da nije koristilo jer je sused ve jednom, neposredno pre toga, oprskao svoj vonjak, pa bi ponovno prskanje moglo da prouzrokuje tetu, ili ako je, na primer, onaj koji pomae upotrebio isti sastav tekuine za prskanje voa, kako za svoje voke, tako i za voke suseda, a njihove se voke razlikuju u pogledu vrste hemijskih sredstava koje se primenjuju, moe doi do oteenja susedovog vonjaka, od koga on moe imati samo tetu. Ovo utoliko pre stoje lice kome se vri pomaganje moda imalo svoj "kalendar" prskanja i posebnu vrstu sredstava za prskanje, zbog ega se dovodi u pitanje da li su nastali uslovi iz ovog lana, odnosno da l i j e onaj kome je pomagano na izloeni nain u obavezi da snosi i neke druge trokove od onih koje je imao, ili e imati, upotrebom svojih sredstava. Dakle, bez obzira to je onaj koji je pomagao imao dobru nameru da drugome pomogne, mora se voditi rauna da se pomo zasniva na nekim objektivnim kriterijumima i procenama, utoliko pre to ne postoji pretpo395

stavka o mogunosti nastanka neke tete na imovini onoga kome se pomae, ve samo procena onoga koji pomae da se njegovim radnjama doprinosi nekoj koristi koju bi drugi imao od radnji koje je uinio. Lice koje je savesno postupalo, znajui da e njegove radnje odobriti drugi kome je pomagao, pa to pomaganje uini, upotrebom svoga rada i svojih sredstava, ima pravo na naknadu uinjenih trokova, ali najvie do visine koristi koju je drugi, kome je pomagano, ostvario. Ako bi se tome protivilo lice kome je pomagano, uz sagledavanje svih okolnosti koje su napred navedene, lice koje je pomagalo ima pravo na naknadu tete, a ako je njegov zahtev vei od visine koristi koji je drugi njegovim radnjama postigao, onda zahtev moe postaviti po osnovu sticanja bez osnova, odnosno neosnovanog obogaenja, i to samo za onaj deo koji prelazi visinu koristi koju je drugi imao.

Odnoenje dodatka (cl. 225. ZOO)

Ova odredba ukazuje na pravo poslovoe bez naloga da moe da odnose stvari kojima je poveao tuu imovinu, a za koje mu se uinjeni izdaci ne nadoknauju. S obzirom da su u prvom delu norme ovog lana upotrebljene reci "svaki poslovoa bez naloga", moe se shvatiti da se navedeno pravo ne odnosi i na lice koje je obavilo tue poslove u nameri da mu pomogne. Meutim, to se ne moe shvatiti u apsolutnom smislu, ve samo onda ako se izdatak koji je uinjen za raun drugog ne moe odvojiti bez oteenja stvari kojoj su dodate. Tako, na primer, lice koje je drugome pomoglo u prskanju njegovog vonjaka, a to nije bilo nuno, ne moe traiti da mu se naknadi vrednost materijala koji je upotrebio na prskanju voa, ali ako je u vonjaku suseda imao kakve svoje stvari, radi obavljanje poslova prskanja (burad, tekuina u njima i si.) ima pravo da ih odnese sa imovine lica kome je izvrio pomaganje. No, u ovoj odredbi se govori samo o pravu poslovoe bez naloga da moe odneti svoje stvari kojima je poveao tuu imovinu, tj. lica u iju je korist radio, ali samo u sluaju i tada ako mu se uinjeni izdaci ne nadoknauju. Tako, na primer, da bi sanirao tetu koja je nastala na imovini "iji su poslovi", odnosno spreio dalje nastajanje tete, moe se desiti daje poslovoa bez naloga nabavio, odnosno kupio neki graevinski materijal, od koga je jedan deo upotrebljen a drugi jo nije, pa u takvoj situaciji, ako mu lice iji su poslovi ne prizna uinjeno, kao poveanje vrednosti njegove imovine, poslovoa bez naloga ima pravo da sa objekta koji je u pitanju odnese sve one stvari koje se mogu odneti a da se ne naruava celina ugraenog, odnosno da se ne oteuje stvar kojoj je taj materijal dodat. Naravno, poslovoa bez naloga koji ne moe odneti stvari kojima je poveao tuu imovinu, bilo iz razloga to se te stvari ne mogu odvojiti od celine stvari koja je sanirana, bilo zbog toga da mu to kao izdatak ne priznaje lice u iju je korist poveana imovina, pa i zbog toga ako to lice smatra da mu izdacima, odnosno stvari ma, na primer kupljenim materijalom od strane poslovoe bez naloga, nije poveana vrednost imovine, poslovoa bez naloga ima pravo da putem suda trai naknadu tete po osnovu sticanja bez osnova, odnosno zbog neopravdanog obogaenja, jer je injenica da se ovaj osnov primenjuje i u sluajevima kada je umanjena imovina onoga stoje neto korisno uinio za drugog, pa makar da taj drugi i ne priznaje poveanje, odnosno obogaenje svoje imovine stvorene radom poslovoe bez naloga. Ima shvatanja da se trokovi mogu ostvariti tubom po osnovu naknade tete, a izdaci po osnovu sticanja bez naknade, ali preovladava stav da se obe stvari mogu ostvariti kroz sticanje bez osnova, utoliko pre to je u pitanju vanugovorni odnos, koji se moe raspraviti samo sa stanovita svih odredaba koje se odnose na institut poslovodstva bez naloga, a osnovno pitanje u sporu povodom takvog odnosa da li je radom poslovoe bez naloga poveana imovina lica u iju su korist poslovi obavljeni, odnosno da l i j e savesni poslovoa bez naloga osiromaen u svojoj imovini, izdacima koje je imao ili radom koji je mogao da upotrebi za druge poslove, utvruje sud dokazima koje obezbeuju obe stranke. Meutim, najei sluajevi u praksi su oni kada dolazi do sporazuma izmeu poslovoe bez naloga i lica ija je stvar, kada mu ovaj drugi, ak i iz panje i zahvalnosti, priznaje sve trokove i izdatke koje je poslovoa imao, pa i one koje se ne mogu odvojiti bez oteenja stvari, pa ih moe zadrati i za te stvari isplati poslovoi bez naknade njihovu pravu vrednost.

VRENJE TUIH POSLOVA PROTIV ZABRANE (l. 226. ZOO)

Odredbe ovog lana spadaju u materiju nezvanog vrenja tuih poslova. Mada je upotrebljena re "zabrana", ona moe imati i drukije znaenje, naroito ako je neko vrio neke poslove po ugovoru sa drugim licem, u kome je tano odreen obim i vrsta poslova, kao i vreme zavretka tih poslova, pa ipak nastavi sa radom smatrajui da takav rad odgovara interesima druge strane, odnosno daje taj drugi imao ba takve namere i potrebe koje je kroz nastavak gradnje ili nekog drugog posla poslovoa ostvario. 396

Naravno, sutina odredaba je u zabrani vrenja tuih poslova i posledicama koje mogu nastati u vezu vrenja tako zabranjenih poslova. No, pre svega treba da se ukae na to ta znae i reci "a za zabranu je znao ili morao znati". Jasno je da ako je re o zabrani sa kojom je lino upoznato lice koje se prihvatilo poslove, pa ako mu je i na drugi nain ta zabrana saoptena, odnosno bila dostupna, a prihvatio se da radi na poslu za koji posto ji zabrana, daje time postupao protivno odredbama ovog lana Naime, ako je to lice i pored zabrane nastavilo sa vrenjem kakvog posla za koji postoji zabrana lica ija je stvar, on radi na svoj rizik, to znai da mu onaj na ijoj stvari radi ne mora priznati prava koja pripadaju poslovoi bez naloga, ali ga moe naterati i da mu naknadi tetu, pa ak da ga natera i da stvar na kojoj je radio protivu zabrane dovede do stanja u kome se ta stvar nalazila pre nego to je to lice na njoj obavilo odreene poslove. Meutim, i kod takvog stanja stvari moe doi do naknadnog odobrenja onoga u iju je korist posao obavljen. Tada moe doi do zakljuenja ugovora izmeu onoga ko je i pored zabrane izvrio tui posao i lica u iju je korist taj posao obavljen, u kom sluaju oni meusobno reguliu svaja prava i obaveze, a naroito obaveze lica ija je stvar, koji se obavezuje da drugom naknadi trokove i izdatke koje je imao u vezi tog posla, kao i po osnovu svog rada, a posebno ako je angaovao i druga lica da mu pomognu u tom radu. Taj posao ima karakter punomostva, ako je onaj ija je stvar potvrdio izvreno, zbog ega je u obavezi da punomoniku, odnosno onom koje izvrio poslove protivno zabrani naknadi trokove i izdatke koje je ovaj imao u vezi tog rada, pa i da mu da odgovarajuu nagradu za taj rad. Meutim, ako je poslovoa taj posao izvrio preko treeg lica, u tom sluaju se odnos izmeu onoga ija je stvar i poslovoe reava kroz pravila ugovora o delu, smatrajui daje poslovoa zakljuio ugovor o delu sa drugim radnicima u svoje ime a za raun lica ija je stvar. Naravno, sve ovo pod uslovom daje lice ija je stvar dalo odobrenje da poslovoa moe da zakljui takav ugovor. U protivnom, lice koje je postupalo protivno zabrani za izvrenje nekog posla, sam snosi posledice svog rada i rada radnika koje je angaovao, jer postojanje zabrane da se neki posao izvri znai i postojanje posledica na tetu onoga koji je i pored te zabrane izvrio posao, to znai da u vezi tog posla ne moe da ostvari ni trokove, ni izdatke koje je imao u vezi tog posla, pa ni da ostvari pravo na nagradu, ili da nekome drugome, ko je za njegov raun to radio, naknadi vrednost uloenog rada. Drugi je sluaj ako je zabrana postojala u vezi nekog posla koji je bio protivan zakonu ili moralu, a naroito ako je neko zabranio da drugi ispuni neki njegovu zakonsku obavezu koja ne trpi odlaganje, u kom sluaju se postupa po optim pravilima o poslovodstvu bez naloga. Tako, na primer, ako neko zabrani dolazak lekara u kui ija je stvar, a lan porodice je u tekom i kritinom zdravstvenom stanju, drugo lice, sused, moe pozvati hitnu pomo ili drugu pomo nekog lica da tu bolesnu osobu smeste u bolnicu ili neku drugu ustanovu. Dakle, zabrana je postojala ali je posao i pored toga uinjen, jer je zabrana bila protivna zakonu i moralu, pa je onaj ija je stvar duan da naknadi sve stoje predvieno po pravilima o poslovodstvu bez naloga.

Sudska praksa
"Poverilac dospelog potraivanja kod koga se nalazi neka dunikova stvar ima pravo zadraja stvari dok mu ne bude isplaeno potraivanje, ali ovakvo pravo nema onaj poverilac kome je stvar predata na uvanje ili poslugu"-(prema presudi Vieg privrednog suda, P. 3240/94).

NEPRAVO POSLOVODSTVO (l. 227. ZOO)

Za razliku od poslovodstva bez naloga, koje uvek ima za cilj da poslovoa nezvano vrei posao to ini u interesu za drugog, tj. za lice ija je stvar, i da to ini u interesu tog lica, kod nepravog poslovodstva cilj je da onaj koji vri tui posao to ini u nameri da sebi postigne korist Tui posao je onaj posao u koji se umeao poslovoa, a ne pripada njemu, odnosno nekom njegovom dobru, bez obzira da li zna ili ne zna kome to dobro pripada, a cilj mu je da sa tog dobra ostvari korist iskljuivo za sebe. Vrei tue poslove poslovoa ne obavetava lice ija je stvar, niti sa tim licem zakljuuje bilo kakav pravni odnos, osim to postoji dunost poslovoe da licu ija je stvar poloi raun kao poslovoa bez naloga, te da mu preda sve koristi koje je iz tog posla ostvario. Poslovoa iz tog posla moe biti spreen od imaoca stvari da obavi posao, u kom sluaju se ne raspravlja o koristi koju bi ostvario poslovoa, osim to bi imalac stvari svoju imovinu mogao da zatiti pokretanjem odgovarajueg postupka dravinskom tubom zbog uznemiravanja u sporu zbog smetanja dravine, ali kako odredbe ovog lana imaju u vidu daje poslovoa poeo da obavlja tui posao u nameri da sebi zadri postignute koristi, iako zna daje posao tu, nastaje pravni problem druge prirode, a naime, kao stoje reeno poslovoa je duan da prestane sa poslom i da licu ija je stvar poloi raun o onome to je sve uradio, kao i da licu ija je stvar preda sve postignute koristi ostvarene iz tog posla. 397

Onaj iji je posao moe zahtevati, pored postignute koristi koje je ostvarilo lice koje je obavilo tui posao, i vraanje stvari u preanje stanje, kao i naknadu tete. U sluaju da poslovoa ne postupi na nain kako to propisuje odredbe ovog lana, imalac stvari moe zadrati u priteanju stvari poslovoe koje se nalaze na njegovom dobru, odnosno stvari (l. 286. ZOO), a da svoja prava u vezi potraivanja postignute koristi, vraanje stvari u preanje stanje i naknadu tete ostvari u sudskom postupku, po osnovu sticanja bez osnova i naknade tete.

ODOBRENJE (cl. 228. ZOO)

Vrenje poslova bez naloga moe proizvesti razne posledice, a jedna od njih je i ako lice ija je stvar naknadno odobri to to je poslovoa uradio u korist ili na njegovoj stvari, te da ih prihvati kao da ih je sam izvrio. Odobrenje u smislu odredaba ovog lana odnosi se kako na poslove koje je poslovoa izvrio bez naloga, tako i na poslove koje je izvrilo lice koje je obavilo tue poslove protiv zabrane. Zbog toga, ako doe do naknadnog odobrenja onog to je izvreno, moe nastati uspostavljanje odnosa na osnovu ugovora, kojim e stranke regulisati sva ona pitanja koje se odnose na ono to je izvreno i u vezi sa tim prenoenje postignute koristi onome ija stvar, kao i regulisanje pitanja u vezi sa priznavanjem trokova i potrebnih izdataka uinjenih u vezi rada poslovoe, bez obzira, ak, i da nije postignuta kakva korist za raun onoga ija je stvar. No, ugovor moe regulisati i samo neka od pitanja koja nisu sporna meu stranama, to znai da se ostala mogu resiti putem suda. To bi, eventualno, bila pitanja oko naknade tete i preteranih izdataka koje prevazilaze potrebe da se jedna stvar zatiti, ili nekih drugih odnosa u vezi izdataka koje bi, na primer, imao poslovoa poveravanjem poslova drugim licima. Meutim, odredbe ovog lana upuuju da se sva pitanja nastala u vezi vrenja poslova bez naloga rasprave sa stanovita poslovoe bez naloga kao nalogoprimcem, koji je od poetka radio po nalogu lica iji je posao. Kao to je napred reeno, poslovoa bez naloga, koji je ve preduzeo izvrenje poslova bez naloga, ima sva prava i sve obaveze nalogoprimca, odnosno da postupa sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina, ostajui u granicama onoga to je nuno uraditi da bi se posao preduzet bez naloga sa uspehom zavrio, odnosno obezbedio od daljeg nastajanja tete, te da pri obavljanju tog posla ima u vidu, odnosno da pazi na interese onoga iji je posao i njima se rukovodi, analognom primenom odredaba l. 749. do l. 770. ZOO, koje se odnose na prava i obaveze nalogoprimca, ali i na prava i obaveze nalogodavca.

JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJE

JAVNO OBEANJE NAGRADE
Kad obavezuje (l. 229. ZOO)
Javno obeanje nagrade je jednostrana izjava volje obeavaoca, koji e ispuniti obeanje onome ko izvri odreenu radnju, postigne neki uspeh. Ta jednostrana izjava volje predstavlja vanugovorni odnos, ali je ona izvor obligacionog odnosa, zbog ega se ovaj institut podvodi pod jednostrani obavezni pravni posao. Obeavalac se tretira kao dunik, jer je javno dao jednu izjavu koja ga obavezuje, a pored toga njegova obaveza podrazumeva i da to to je javno obeao ispuni. Dakle, njegova prva obaveza nastaje od trenutka kada se javno objavi njegova obaveza obeanja nagrade, a druga kada je postignut cilj zbog ega je ta javna objava uinjena. Ovaj institut se esto primenjuje u praksi nekih privredno subjekata, koji putem oglaavanja svojih delatnosti unose u to i igru, odnosno nagradno takmienje, kojim obeavaju da e nagraditi ono lice koje pod uslovima iz tog takmienja da pravilan odgovor na postavljeno pitanje, odnosno radnju koju treba da izvri. Javno obeanje nagrade je punovano ako je obeanje uinjeno u javnim sredstvima, bilo da se radi o novinama ili drugim javnim sredstvima informisanja, kao to su televizija, radio i si. Ta obaveza ima dejstvo od dana objavljivanja, a sadrina te objave mora imati odreenu radnju, odnosno davanje odgovora na postavljeno pitanje. Pri tom je od znaaja da u toj javnoj objavi bude naveden odreeni rok za takmienje, a ako ne bude naveden rok, svako ko eli da uestvuje u tom takmienju moe da trai da sud odredi odgovarajui rok. Nagrada mora biti jasno precizirana u smislu njenog oblika, odnosno vrednosti. Ovaj elemenat ne mora da sadri samo materijalnu vrednost nagrade, jer moe biti izraen i kroz druge oblike, kao to su dodela nekih priznanja i si. Javno obeanje ne predstavlja ponudu iz lana 32. Zakona o obligacionim odnosima, jer se ta ponuda tretira kao predlog za zakljuenje ugovora uinjen odreenom licu, u cilju zakljuenja ugovora, dok se ponuda u vezi javno obeane nagrade odnosi na neodreeni broj lica. Naravno, postoje i druge razlike izmeu ova dva instituta, ali je bitno naglasiti da se kod javnog obeanja nagrade sutina svodi na to da se radi o jednostrano izjavljenoj volji, koja obavezuje obeavaoca nagrade, odnosno stvara mu obavezu da ono to je javno obeao kao nagradu ispuni u odreenom roku licu koje je ispunilo uslove iz javnog oglasa. U jednom sluaju pravila javno obeane nagrade mogu imati sledeu sadrinu: 398

Primer pravila nagradne igre (naziv - firma organizatora nagradne igre) Pravila nagradne igre Nagradnu igru organizuje ______________________; 2. Igra traje od ______________do______________godine, a organizuje se u cilju zabave i radi upozna vanja sa proizvodnim programom organizatora; 3. Igra se sastoji u tome da svakog dana iz javnog glasila ____________________, italac isee deo slike i sve delove poalje sa talonom koji se objavljuje ______________godine; 4. Izvlaenje nagrada, objavljenih u javnom glasilu _________________________, obavie se javno, dana _______________godine, u _________________, u ul. _____________br. _____, u prisustvu komisije; 5. Nagrade su u uslugama, robi ili novcu, kako je objavljeno u javnom glasili; 6. Uesnici moraju do _______godine da poalju sve delove slike i talon, u koji upisuju podatke o sebi; 7. Rezultati izvlaenja objavie se u ___________________, najkasnije osam dana od dana izvlaenja; 8. Nagrade, premije i super-premije dobitnici mogu da prihvate onako kako su naznaene na spisku nagrada i javno objavljene u ________________. Za njih ne mogu da trae protivvrednost u drugoj robi, uslugama i novcu, osim ako organizator nije u mogunosti da preda stvar koju je obeao, u kom sluaju uesnik koji je dobio nagradu moe traiti alternativno izvrenje obaveze. 9. Rok za preuzimanje nagrada je _______dana od dana zavretka nagradne igre: 10. U ovoj nagradnoj igri mogu da uestvuju svi graani Jugoslavije, osim radnika preduzea - orga nizatora ove nagradne igre i lanova njihovih porodica. 11. Slanjem kompleta zadataka, svaki uesnik u igri saglasan je sa ovim pravilima; 12. Ova Pravila se objavljuju javno u javnom glasilu __________________, najmanje tri dana pre poet ka nagradne igre. U sluaju da neko od uesnika ispotuje navedena pravila nagradne igre i bude "izvuen" kao do bitnik, a organizator, odnosno obeavalac nagrade, ne ispuni svoju obavezu da nagraenom licu preda pripadajuu nagradu, oteeni ima pravo da podnese tubu nadlenom sudu radi ostvarenja svojih prava po osnovu navedenog instituta - javno obeane nagrade.
1.

Primer tube radi ispunjenja javno obeane nagrade OPTINSKI SUD U TUILAC: TUENI: TUBA radi ispunjenja javno obeane nagrade Tueni je u dnevnom (nedeljnom listu, asopisu i si. ) listu ______od__________go dine objavio nagradnu igru i pravila te igre, koja traje od ___________do__________godine "u cilju zabave i reklamiranja proizvoda iz svog programa proizvodnje". DOKAZ: objava nagradne igre, Pravila nagradne igre. Tuilac je bio uesnik u toj nagradnoj igri i ispunio sve postavljene zadatke. Nagrade po toj nagradnoj igri, kao i premija i super premija, izvueni su DOKAZ: nesporno. Tuilac je tom prilikom dobio _________________, to je i objavljeno u istom listu ___________godine. DOKAZ: list ______________________od___________________godine. Kako je u Pravilima nagr adne igre predviena mogunost alternativnog ispunjenja obaveze, ako organizator igre nije u mogunosti da preda stvar koja je Pravilima predviena, to je tuilac traio ispu njenje u novanom iznosu, ali organizator to nije prihvatio. 399 _____________godine.

Tuilac je vie puta intervenisao kod tuenog da izvri obavezu predaje stvari, tj. _____________, ali mu je stalno obeavano da se strpi, tj. da prieka dok se neki problemi ne rese, a da nee biti problema oko isporuke - predaje navedene stvari. Kako je od zavretka nagradne igre prolo dosta vremena, a tueni i pored vie opomena nije izvrio svoju obavezu, to saglasno odredbama lana 229. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, tuilac predlae da sud po provedenom postupku donese PRESUDU Usvaja se tubeni zahtev tuioca, pa se tueni ______________________ obavezuje da tuiocu ____________________________________________, po osnovu javno obeanje nagrade, preda u svojinu , ili ako tu stvar nije u mogunosti da preda tuiocu, da tuiocu isplati dinara, sa zateznom kamatom od______________godine do isplate, u roku od 15 (8) dana od dana prije ma pismenog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvrenja. Obavezuje se tueni da tuiocu naknadi parnine trokove u iznosu od_______________dinara, u roku i pod uslovima iz prethodnog stava.
__________________godine. T
v

u z 11 a c,

Opozivanje obeanja (l. 230. ZOO) Obeanje nagrade dato javnim oglasom moe biti opozvano, ali u sredstvima u kojima je javno obeanje uinjeno, i to na nain kako je uinjeno i sa oglaavanjem, kao i linim saoptenjem. Pod linim saoptenjem se podrazumeva ono saoptenje koje je uinjeno pismenim putem na adresu uesnika igre, preporukom kao dokaz da j e opozvana nagradna igra. Da bi bio ispunjen uslov za opozivanje obeanja, nuno je da u vezi predmetne igre jo nita nije uinjeno u pogledu traene radnje, odnosno onog ko je trebalo da uestvuje u toj igri. Ali ako je onaj koji je izvrio radnju, odnosno postupio u svemu prema pravilima nagradne igre, a nije znao niti je morao znati daje obeanje nagrade opozvano, ima pravo da zahteva obeanu nagradu od organizatora. U ovakvom sluaju problem bi sigurno nastao ako bi vie lica, uesnika nagradne igre, koji su do opoziva ispunili sve uslove te igre, zahtevali, usled opoziva obeanja, nagradu koja im je obeana, bez obzira da lije organizator uinio sve da se igra moe organizovano sprovesti. Organizator bi, u tom sluaju, bio prinuen da nagradnu igru ipak dodeli, odnosno, kako je to propisano u odredbama stava 2. lana 231. ZOO, tj. da "svakom pripadne jednak deo nagrade, ukoliko pravinost ne zahteva drukiju podelu", jer bi u protivnom, da tako nije regulisano, bio duan da svima koji su ispunili uslove nagraene igre do njenog opoziva, preda, odnosno isplati predmet nagradne igre, to bi ga dovelo i do steaja (ako je u pitanju velika vrednost predmeta nagradne igre). Ako uesnik nagradne igre nije prijavio svoje uee jer je saznao da je ta igra opozvana, dakle bio je obaveten o toj injenici pre nego to je dostavio organizatoru igre sve ono to se od njega trailo kao uslov za uestvovanje u toj igri, a on je do tada imao odreene izdatke, kao na primer kupovinu asopisa, odnosno novina ili nekih drugih predmeta u kojima je nagradna igra objavljena (na primer, kafe, iako mu ona nije bila potrebna, traenjem dostave omota u kome je bila kafa), uesnik, odnosno potencijalni uesnik igre ima pravo da od organizatora igre trai naknadu svih trokova, odnosno izdataka koje je u vezi sa tim imao. Pored toga bitno je da se obeanje nagrade ne moe opozvati ako je oglasom odreen rok za izvrenje radnje, odnosno za obavetenje o postignutom rezultatu ili ostvarenju odreene situacije. Dakle, opoziv obeanja nagrade se moe uiniti samo do isteka odreenog roka za takmienje, kada takmiar vie nije mogao da zna daje opoziv obeanja izvren, a ve je izvrio objavljenu traenu radnju, koju je blagovremeno, do isteka roka za takmienje, saoptio obeavaocu. Ovaj opoziv obeanja nagrade nije protivan ugovornom poslu, jer ako je taj posao jednostran, onda onaj koji je taj posao ponudio ima pravo da ga i opozove, to nije sluaj kod dvostranih ugovora. Kod tako jednostranog pravnog posla, odnosno njegovog opoziva, postoji obaveza ponudioca da onoga koji je ve uestvovao u javnom takmienju i izvrio odreene radnje iz javnog oglasa, ne moe otetiti. Ko ima pravo na nagradu (l. 231. ZOO) Pravo na nagradu ima onaj ko prvi izvri radnju za koju je nagrada obeana, a ako je vie lica izvrilo obavezu istovremeno, svakom od njih pripada jednak deo nagrade, osim ako pravinost ne zahteva drugaiju podelu. Zbog toga, ako je, na primer, obean jedan stan kao nagrada, a vie lica je izvrilo obavezu istovremeno,
400

ne bi se moglo svakome od njih predati po jedan stan, ve bi se primenilo pravilo iz l. 231. st. 2. ZOO, tj. da se taj stan podeli na principu pravinosti. Meutim, u praksi je uobiajeno da se nagrada dodeljuje izvlaenjem koverte u kojoj je oznaen odgovor i takmiar, pa se retko moe dogoditi da vie lica dele jednu nagradu. Naravno, sve to zavisi od uslova koji su predvieni i objavljeni u vezi javno obeanja nagrade. Kod javno obeanje nagrade, iako je slino "igri na sreu", razlika ipak postoji, jer odredbe o javnom obeanju nagrade imaju u vidu predaje nagrade onome ko izvri radnju navedenu u obeanju, a igra na sreu znai posebnu vrstu ugovora, kojim se jedna strana obavezuje da isplati odreeni dobitak svakom onom donosiocu koji bude imao broj utvren izvlaenjem. Tako, na primer, kupovinom sreke, kupovinom i predajom listia igre "Loto", zakljuuje se ugovor i on predstavlja ispravu daje ugovor zakljuen, kao i daje cena za sreku, odnosno listia "Loto" plaena. Kod javno obeane nagrade obaveza obeavaoca ne nastaje na osnovu prodaje nekog vrednosnog papira, koji kao takav postaje kada se za njega plati odreena cena, ve injenicom davanja obeanja u trenutku kada je ono uinjeno javnim oglasom, to kao jednostrana izjava predstavlja izvor obligacije. Ve je ranije bilo reci da objavljivanje javnog oglasa obeane nagrade predstavlja jednostranu izjavu volje, pa da samim tim ima karakter vanugovornog odnosa, te da je kao takav izvor obligacionog odnosa, zbog ega se ovaj institut podvodi pod jednostrani obligacioni pravni posao, ali im uesnik u nagradnoj igri sa obeanjem nagrade bude proglaen za dobitnika jedne od nagrada, nastaje dvostrani pravni posao, po kome obeava-lac ima obavezu da preda nagradu licu koje ju je dobilo, a lice koje je tu nagradu dobilo postaje poverilac, sa pravom da od dunika trai da ispuni svoju obavezu.

Sluaj konkursa (cl. 232. ZOO)

Obeavalac nagrade - javno obeane nagrade, obavezno objavljuje obeanje nagrade javnim oglasom (konkursom), dakle u nekom javnom sredstvu informisanja, kojim obeava javnu nagradu ako neko u odreenom roku izvri neku radnju, odnosno uslov iz javnog oglasa, i ako blagovremeno dostavi obeavaocu nagrade traene podatke o postavljenoj radnji, odnosno uslovu da e dobiti obeanu nagradu. O samom raspisivanju konkursa kao i o dodeljivanju nagrade, u obimu, koje vrste i koje vrednosti, odluuje organizator konkursa. Organizator konkursa moe biti jedno lice, odnosno jedan pravni subjekt koji u svojim registrovanim delatnostima ima i delatnost organizovanja igre na sreu, odnosno javnog obeanja nagrade. Organizator konkursa ima pravo da ovlasti jedno ili vie lica koje e sprovesti postupak od raspisivanja konkursa do zavretka, odnosno predaje nagrade licima koje su ih dobiju u toj igri. Lica koje odredi organizator konkursa za obavljanje radnji u vezi konkursa su, po pravilu, punomonici organizatora po osnovu poslovnog punomoja, ili po nekom drugom osnovu, ali u svakom sluaju za obaveze tih lica odgovara organizator. Obeavalac po pravilu u javnom oglasu oznaava koje nagrade dodeljuje, a u pravilima te nagradne igre utvruje osnovne elemente takmienja, odnosno uslove za to takmienje. Ako su uslovi konkursa jasno odreeni, odnosno ako su zasnovana na pravilima igre za javno obeanje nagrade, svako ima pravo da zahteva ponitenje odluke o dodeljivanju nagrade ako nagrada nije dodeljena saglasno tim uslovima. Ovo pravilo je propisano radi zatite onih uesnika igre koji su postupili u svemu prema uslovima iz konkursa, i koji su, po prirodi stvari, odnosno iskazanim rezultatima izvlaenja nagrade, utvrdili da su oni dobitnici nagrade a ne onaj kome je nagrada dodeljena. Ve je reeno da se konkurs javno objavljuje, to znai preko javnih sredstava informacija. Ako je, pak, poziv na uestvovanje u nagradnoj igri uinjen putem dostave kakvih pisama, odnosno poziva licima da uestvuju u nagradnoj igri, takva pravna radnja ne proizvodi pravno dejstvo, pa svaki onaj koji ima pravni interes moe traiti da se ponite sve radnje ve sprovedene nagradne igre. Pojam "javno objavljivanje" obeanje nagrade podrazumeva objavljivanje, odnosno obavetavanje ire javnosti o nameravanom organizovanju nagradne igre sa javnim obeanjem nagrade. To moe biti lokalnog karaktera, na primer za jednu optinu, ili ire za ceo region, odnosno elo podruje drave. U praksi ima sluajeva da se pravila igre organizuju putem pisama, odnosno neposredne dostave pravila igre potencijalnim uesnicima, fizikim licima, upuenim potom na njihove adrese stanovanja. Pri tom se pravila igre objavljuju na unutranjoj strani koverte kojom se alje poziv za uestvovanje u nagradnoj igri, to predstavlja jedan vid skrivanja pravih namera organizatora, to moe predstavljati vid prevare ili zablude, da lica koja uestvuju u nagradnoj igri dostave sve traeno od njih, a da sami nisu upoznati sa pravilima igre, utoliko pre to se koverta, po pravilu, odmah baca u "ko". Pored toga, u takvim pravilima ima dosta nejasnoa, odnosno protivurenosti u odnosu na ono to je navedeno u pozivu za uestvovanje u nagradnoj igri. Tako, na primer, ako organizator igre navede u pozivu daje primalac tog poziva dobitnik nagrade, a negde "u nekom uglu" je navedeno daje on samo potencijalni dobitnik, onda se radi o prevari ili zabludi, zbog ega se moe traiti ponitaj takvog jednostranog pravnog postupanja, odnosno jednostranog pravnog akta po osnovu ruljivosti.
401

Ako je u pitanju nagrada u vezi raspisanog konkursa za neke radove, odnosno projekte u vezi izgradnje kakvog objekta, ili bilo kojih drugih razloga, a imaju svoju vrednost pri primeni, odredbama stava 3. ovog lana propisano je da svojinu na delu nagraenom na konkursu pripada organizatoru konkursa, ali samo ako je to navedeno u uslovima oglasa konkursa. Organizator konkursa moe otkupiti i druge radove, koji nisu usvojeni na konkursu, ali samo ako se u vezi tog otkupa saglase obe strane, organizator i autor dela.

Prestanak obaveze (l. 233. ZOO)

Odredbama ovog lana odreena je prekluzivnost vremena u kome se moe ostvariti pravo na prijem izvuene, odnosno dodeljene nagrade. To vreme vezano je za pravila o nagradnoj igri, odnosno za rok preuzimanja nagrade propisan u tim pravilima, i raina se od dana kada je nagrada izvuena, odnosno dodeljena. To moe da bude, na primer, rok od dva meseca, ili neto dui rok od toga, ve prema tome kako je to propisano pravilima igre. Naravno, ovaj rok se vezuje za saznanje koje je uinjeno uesniku nagradne igre, objavljeno u konkursu, o emu on treba da brine, da rok za prijem, odnosno traenje nagrade iznosi odreeni broj dana ili meseci od dana zavretka konkursa. S obzirom daje uesnik konkursa obaveten o tome u samom oglasu konkursa, odnosno koga dana e biti izvlaenje nagrada, on je u obavezi da svoj zahtev podnese u roku propisan pravilima igre, raunajui od dana kada je ta igra zavrena. Zbog toga su u odredbama ovog lana propisana dva uslova u vezi vremena u kome se moe ostvariti pravo za prijem dobijene nagrade. Prvi se odnosi na to ako je rok za prijem nagrade odreen u oglasu, u kom sluaju je lice koje je postiglo uspeh, vezano za onaj rok koji je u tom oglasu naveden. Drugi se odnosi na to da ako u oglasu nije naveden rok u kome se moe podii dodeljena nagrada, onda se rok za preuzimanje nagrade rauna istekom jedne godine od oglasa.

HARTIJE OD VREDNOSTI
Pojam (l. 234. ZOO)
Prema odredbama ovog lana, hartija od vrednosti je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu. Prema tome, hartija od vrednosti uvek sadri izvesno imovinsko pravo, koje se moe ostvariti samo putem raspolaganja tom hartijom. Hartija od vrednosti moe glasiti na donosioca, na ime ili po naredbi. Hartije od vrednosti za imaoca te hartije predstavlja stvarnopravni odnos prema samoj hartiji, dakle da ima pravo na hartiji kao stvari, tzv. imovinsko pravo, i da iz hartije od vrednosti proizilazi trabeno pravo koje je u hartiji oznaeno, tzv. pravo iz hartije. Hartije od vrednosti mogu biti menica, ek, obveznica narodnog zajma, trgovaka uputnica, kreditno pismo, tovarni list, konosman, akcije i si. Sve ove hartije sadre u sebi trabeno (obligaciono) pravo, izraeno u novcu ili nekoj inidbi. Hartijama od vrednosti ne smatraju se novanice, potanske, taksene i druge marke, zatim isprave koje slue kao dokaz nekog potraivanja (zakljunice, priznanice), niti tzv. obini legitimacioni papiri kojima se vri legitimisanje radi ostvarivanja nekog prava. Bitni sastojci hartije od vrednosti utvreni su lanom 235. ZOO, a posebnim zakonom za pojedine hartije od vrednosti mogu biti odreeni i drugi bitni sastojci. Ako isprava ne sadri propisane bitne stojke hartije od vrednosti, ne vai kao hartija od vrednosti. Zbog toga je u navedenom lanu propisano da hartija od vrednosti mora sadravati navedene bitne sastojke jer, u protivnom, ne bi vaila kao hartija od vrednosti. Odredbe ovog zakona (l. 1047.) ne odnose se na Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih fmsnsijskih instrumenata ("Slubeni glasnik RS", br.46/06), kojim se ureujutajuslovi i postupak izdavanja hartija od vrednosti; 2) trgovina hartijama od vrednosti na organizovanom tritu hartija od vrednosti (u daljem tekstu: organizovano trite); 3) organizacija, struktura i nain funkcionisanja organizovanog trita u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Republika); 4) pojam i delatnost organizatora trita; 5) osnivanje i delatnost uesnika na organizovanom tritu; 6) organizacija i nadlenosti Komisije za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija); 7) organizacija i nadlenosti Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar). Sve ovo, koje se odnose na hartije od vrednosti, primenjuju se i na druge fmansijske instrumente, ukoliko ovim zakonom nije drukije odreeno. Navedeni zakon se primenjuje na sledee finansijske instrumente: 1) hartije od vrednosti; 2) standardizovane fmansijske derivate (u daljem tekstu: fmansijski derivati); 3) druge fmansijske instrumenate kojima se trguje u skladu sa pravilima poslovanja organizatora trita, na koja saglasnost daje Komisija.
402

Meutim, taj zakon se ne primenjuje na: 1) polise osiguranja osiguravajuih drutava; 2) hartije od vrednosti koje se izdaju povodom prometa robe i usluga, kao to su menica, ek, pismeni uput (asignacija), konosman, tovarni list, skladinica i druge hartije od vrednosti iji su izdavanje i promet ure eni posebnim zakonom; 3) druge isprave o dugu, novanom depozitu ili tednji koje nemaju svojstva hartije od vrednosti u skla du sa ovim zakonom; 4) izvedene i druge fmansijske instrumente koji nisu standardizovani i koji kao fmansijski instrumenti nisu utvreni u skladu sa ovim zakonom; 5) udele u ortakom, komanditnom i drutvu sa ogranienom odgovornou, investicione jedinice otvo renih investicionih fondova i doborovoljnih penzijskih fondova; 6) dunike hartije od vrednosti iji je izdavalac Republika i Narodna banka Srbije, osim kad je ovim ili drugim zakonom drukije odreeno. Izdavaocic hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, koji se izdaju u skladu sa pom. Zakonom o tritu hartija od vrednosti...., mogu biti: 1) pravna lica sa seditem na teritoriji Republike (u daljem tekstu: domaa pravna lica); 2) Republika, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, pravna lica korisnici budetskih sred stava i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, u skladu sa zakonom; 3) Narodna banka Srbije; 4) pravna lica sa seditem na teritoriji drava lanica OECD i EU i na teritoriji susednih drava sa ijim institucijama nadlenim za kontrolu trita hartija od vrednosti Komisija ima zakljuen ugovor kojim se ureuje saradnja nadlenih organa za kontrolu trita, u skladu sa ovim zakonom. Prava kod hartije od vrednosti Prema Zakonu o obligacionim odnosima, potraivanje iz hartije od vrednosti vezano je za samu hartiju i pripada njenom zakonitom imaocu. Ako hartija od vrednosti glasi na donosioca, njen donosilac se smatra zakonskim imaocem hartije od vrednosti. Ako, pak, glasi na ime ili po naredbi, lice na koje hartija od vrednosti glasi, odnosno lice na koje je uredno preneta, smatra se zakonitim imaocem hartije od vrednosti. Kao stoje napred naglaeno, postoje dve vrste prava kod hartije od vrednosti: pravo na samoj hartiji i pravo koje proistie iz te hartije. Pravo na samoj hartiji je uglavnom stvarno pravo, kao pravo svojine. Imalac ovog prava moe raspolagati hartijom od vrednosti, tj. moe daje proda, pokloni ili na dragi nain otui. Prava koja proistiu iz hartije od vrednosti su raznovrsna: u njoj su sadrana samo ona prava koja su vaeim propisima izriito predviena za pojedine vrste isprava; pravo na hartiju od vrednosti moe stei neko lice samo ako je hartija istinita i sainjena u zakonom propisanoj formi (lan 235. ZOO); prava iz hartije od vrednosti mogu se prenositi na druga lica; pravo da od dunika zahteva ispunjenje inidbe iz hartije ima imalac isprave, ili lice ovlaeno od imaoca isprave; imalac isprave ima pravo da svoje potraivanje ostvaruje i prinudnim putem, a dunik da prema imaocu isprave istie prigovore za koje smatra da su osnovani; prava iz hartije od vrednosti prestaju realizacijom hartije, protekom roka, unitenjem. Formalnost hartiie Hartija od vrednosti je pismena isprava. Ona mora sadravati bitne sastojke utvrene zakonom, bez kojih ona gubi znaaj hartije od vrednosti. Zbog toga hartija po naredbi spada u formalno pravne poslove. Forma mora biti zastupljena i u vezi radnji koje se moraju izvriti, odnosno koje moraju biti izvrene u propisanoj formi, naroito kod izdavanja, prenosa i dr. Amortizacija hartiie Ako je hartija od vrednosti izgubljena moe se amortizovati samo ako glasi na ime ili po naredbi, osim ako zakonom za neke hartije od vrednosti nije drukije odreeno. Ostvarivanje prava iz izgubljene hartije sprovodi se u vanparninom postupku. Naime, onaj kome je nestala hartija od vrednosti moe traiti amortizaciju te hartije kod vanpaminog suda radi omoguavanja da ostvari prava iz izgubljene hartije od vrednosti, a i radi stavljanja do znanja svima da lice koje je neovlaeno dolo u posed te hartije ne moe ostvarivati prava iz nje. U sluaju unitenja, krae hartije od vrednosti, takoe nastaje amortizacija hartije od vrednosti, pa se u sudskom vanparninom postupku takva hartija proglaava nevaeom. Ako se hartija od vrednosti ne amortizuje u sudskom postupku, imalac gubi pravo iz te hartije.
403

Zakon o tritu hartija od vrednosti Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih fmansijskih instrumenata (,,S1. gl. RS", br. 47/06), prema sadrini svog naslova upuuje na zakljuak da se ovaj zakon iskljuivo bavi a) tritem hartija od vrednosti i b) drugim fmansijskim instrumentima. Predmet ureenja ovog zakona su: 1) uslovi i postupak izdavanja hartija od vrednosti; 2) trgovina hartijama od vrednosti na organizovanom tritu hartija od vrednosti; 3) organizacija, struktura i nain funkcionisanja organizovanog trita u Republici Srbiji; 4) pojam i delatnost organizatora trita; 5) osnivanje i delatnost uesnika na organizovanom tritu; 6)organizacija i nadlenost Komisije za hartije od vrednosti; 7) organizacija i nadlenost Komisije za hartije od vrednosti. Ovaj zakon se ne primenjuje na: 1) polise osiguranja osiguravajuih drutava; 2) hartije od vrednosti koje se izdaju povodom prometa robe i usluga, kao to su menica, ek, pismeni uput (asignacija), konosman, tovarni list, skladinica i druge hartije od vrednosti iji su izdavanje i promet ureeni posebnim zakonom; 3) druge isprave o dugu, novanom depozitu ili tednji koje nemaju svojstva hartije od vrednosti u skladu sa ovim zakonom; 4) izvedene i druge fmansijske instrumente koji nisu standardizovani i koji kao finansijski instrumenti nisu utvreni u skladu sa ovim zakonom; 5) udele u ortakom, komanditnom i drutvu sa ogranienom odgovornou, investicione jedinice otvorenih investicionih fondova i dobrovoljnih penzijskih fondova; 6) dunike hartije od vrednosti iji je izdavalac Republika Srbije i Narodna banka Srbije, osim kad je ovim ili drugim zakonom drukije odreeno. Hartiie od vrednosti, prema ovom zakonu ostvaruju svoj cilj na organizovanom tritu (organizovano trite podrazumeva trite hartija od vrednosti i drugih fmansijskih instrumenata koje je dostupno javnosti i na kome se po unapred propisanim pravilima trguje hartijama od vrednosti i drugim fmansijskim instrumentima, a koje organizuje organizator trita i nad kojim nadzor vri Komisija). Izdavaoci hartija od vrednosti i drugih fmansijskih instrumenata, u smislu ovog zakona su: 1) pravna lica sa seditem na teritoriji Republike Srbije (domaa pravna lica); 2) Republika, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, pravna lica korisnici budetskih sredstava i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja; 3) Narodna banka Srbije; 4) pravna lica sa seditem na teritoriji lanica OECD i EU, i na teritoriji susednih drava sa ijim institucijama nadlenim za kontrolu trita hartija od vrednosti Komisija za hartije od vrednosti ima zakljuen ugovor kojim se ureuje saradnja nadlenih organa za kontrolu trita, odnosno hartija od vrednosti stranih pravnih lica. Osnovne vrste hartija od vrednosti po ovom zakonu. Promet javne prodaje na organizovanom tritu mogu biti sledee hartije od vrednosti: 1) akcije - hartije od vrednosti koje glase na deo osnovnog kapitala akcionarskog drutva; 2) dunike hartije od vrednosti (su obveznice i druge hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na isplatu glavnice, kamate, kao i drugih prava); 3) varanti (varant, ili zalonica, je deo skladinice, koji vlasnik skladitene robe moe dobiti kredit - zalaganjem robe) - hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na kupovinu, odnosno prodaju hartija od vrednosti i drugih fmansijskih instrumenata, odreenog dana, odnosno u odreenom periodu, po unapred odreenoj ili odredivoj ceni; 4) depozitne potvrde - hartije od vrednosti koje izdaju banke koje poseduju inostrane akcije ili obveznice deponovane kod banke u inostranstvu, a koje predstavljaju domai ekvivalent inostranih akcija ili obveznica, odnosno sadre istovetna prava i obaveze, kao i inostrane hartije od vrednosti na koje se odnose. Predmet javne ponude na organizovanom tfitu mogu biti i druge hartije od vrednosti, odnosno finansijski instrumenti koji se utvruju u skladu sa ovim zakonom i Komisijom za hartije od vrednosti. Ovaj zakon je karakteristian po tome, odnosno razlikuje ga od drugih hartija od vrednosti (menica, ek, kono sman i dr.) po tome to se hartije od vrednosti, pobrojane u prethodnom stavu, odnosno lanu 21. istog zakona, izdaju, prenose i evidentiraju u obliku elektronskih zapisa u informacionom sistemu Centralnog registra. Kao prenosivi elektronski dokumenti, hartijama od vrednosti se trguje na fmansijskom tritu, iz kojih za zakonite imaoce proizilaze prava i obaveze u skladu sa ovim zakonom i odlukom izdavaoca o izdavanju hartija od vrednosti. Pored toga razlikuje se i po tome to se primena tog zakona prostire, pored hartija od vrednosti i na a) fmansijske instrumente, kao to su: standardizovani finansijski derivati i b) druge fmansijske instrumente, kojima se trguje u skladu sa pravilima poslovanja organizatora trita, na koje saglasnost daje Komisija za hartije od vrednosti. Postoji primarna i sekundarna prodaja hartija od vrednosti . Primarna podrazumeva prvu ponudu za prodaju hartija od vrednosti, koju vri izdavalac tih hartija. Sekundarna javna ponuda hartija od vrednosti je svaka druga javna ponuda, odnosno trgovina hartijama od vrednosti na organizovanom tritu koju vri njen imalac. A javna ponuda hartija od vrednosti je javni poziv upuen neodreenom broju nepoznatih lica da izvre upis i uplatu hartija od vrednosti u postupku primarne javne ponude ili da kupe hartije od vrednosti u sekundarnoj javnoj ponudi. Kako je napred navedeno, sekundarna ponuda hartija od vrednosti, odnosno trgovina hartijama od vred nosti obavlja se na organizovanom tritu . Na tom tritu mogu trgovati samo lanovi brokersko-dilerska drutva i ovlaene banke, a druga lica jedino posredstvom trita. 404

Prema zakonskoj normi, trgovina na organizovanom tritu podrazumeva iavnu ponudu hartija od vrednosti i povezivanje ponude i potranje hartija od vrednosti i drugih fmansijskih instrumenata. Trgovina hartijama od vrednosti obavlja se iskljuivo na organizovanom tritu u Republici Srbiji, koje obuhvata berzansko i vanberzanskog trita. Ostale norme Zakona o tritu hartija od vrednosti i drugih flnansijskih instrumenata odnose se vie na regulisanju navedenih pitanja, odnosno na ostvarivanja predmeta ureivanja ove materije.

Bitni sastojci (cl. 235. ZOO)

Ve je reeno da se pod hartijama od vrednosti smatraju odreena pismena isprava, koja u sebi sadri jednu vrstu graanskog prava, koja je u vezi sa pismenom ispravom, jer bez postojanja isprave ne postoji ni pravo koje bi u njoj bilo sadrano. Ta tesna povezanost pismene isprave i prava mora imati i odreenu formu, odnosno da bi se jedna hartija (pismena isprava) smatrala hartijom od vrednosti u smislu zakona, mora da sadri i potrebne sastojke koji joj daju tu vrednost. S obzirom da ima vie vrsti hartija od vrednosti, svaka od njih mora imati oznaenje vrste hartije, na primer: "ek", "menica", "konosman" i si. To je znaajno i zbog toga da bi uesnici u sastavljanju i potpisivanju hartije znali ta potpisuju i kakve posledice proizilaze iz takve isprave. Firma, odnosno naziv i sedite, odnosno ime i prebivalite izdavaoca hartije bitni su elementi hartije od vrednosti, jer se iz njih saznaje koje izdavalac hartije od vrednosti, koja mu je adresa. Ako je izdavalac hartije od vrednosti navodi se adresa te firme, jer je ona pravni subjekt koji iz odreene hartije od vrednosti ostvaruje i ima odreena prava i obaveze. Kod fizikih lica razumljivo je da njihova adresa glasi prema mestu prebivalita, a ne prema mestu boravita. Hartija od vrednosti mora imati i oznaenu firmu, odnosno naziv ili ime lica koje, po ijoj naredbi hartija od vrednosti glasi, ili oznaenje da hartija glasi na donosioca. Ako hartija od vrednosti nema oznaenu firmu, odnosno naziv ili ime lica, onda na njoj mora biti naznaeno da ona glasi na donosioca, ali i kao takva mora sadravati one podatke koji se odnose na lice koje treba da izvri obavezu, odnosno njenu firmu, odnosno naziv ili ime lica koje treba obavezu da izvri. Bez tano oznaene obaveze izdavaoca, koja proizilazi iz hartije od vrednosti, hartija ne bi imala znaenje hartije od vrednosti, jer ovaj elemenat ukazuje na bezuslovan uput trasatu da remitentu, kao korisniku hartije od vrednosti, izvri odreenu obavezu, navedenu u hartiji od vrednosti. Mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti je isto tako bitan elemenat hartije od vrednosti, jer se prema tim podacima vezuju ne samo poetak i zavretak radnje navedene u hartiji od vrednosti, koje mogu stvoriti posledice u sluaju prekoraenja, ve i primenu zakona zemlje u kojoj se ostvaruje radnja iz tog papira. Kod onih hartija od vrednosti, koji se izdaju u seriji, pored datuma i mesta, navode se i serijski broj hartije od vrednosti. Na kraju, hartija od vrednosti mora sadravati i potpis izdavaoca hartije od vrednosti, odnosno faksimil potpisa, tj. kako se on inae potpisuje, ako se taj elemenat odnosi na izdavaoce hartije od vrednosti koje se izdaju u seriji. Prema sadrini take 6. stava 1. ovog lana, moe se zakljuiti daje kod hartije od vrednosti obaveza njegovog izdavaoca da njegov potpis sadri njegovo ime i prezime, dok se kod hartija od vrednosti koje se izdaju u seriji moe navesti ili ime i prezime izdavaoca, a ako tako nije uinjeno, onda mora obavezno imati njegov faksimil, tj. onako kako se u poslovnom prometu potpisuje. Stav 2. ovog lana ukazuje da posebnim zakonom, za pojedine hartije od vrednosti, mogu biti odreeni i drugi bitni sastojci. Tako, na primer, Zakon o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju navode bitne elemente tovarnog lista kao hartije od vrednosti. On sadri elemente koje propisuju odredbe lana 235. ZOO, ali sadri i neke druge koji su karakteristini za tovarni list kao hartije od vrednosti, kao to su: broj kola, ig otpravne stanice, prevozne i druge trokove i drugo. Hartije od vrednosti, prema Zakonu o tritu hartija od vrednosti i drugih fmansijskih instrumenata imaju i neke druge bitne sastojke (l. 15.) u odnosu na bitne sastojke koje su propisane odredbama ovog lana (l. 235. ZOO), prema specifinosti funkcije koja im se daje - kada je u pitanju njihova distribucija i trgovina na organizovanom tritu. Meutim, odredbe ovog lana su od opteg znaaja za sve hartije od vrednosti, kako je to odreeno stavom 2. istog lana, to znai da i hartije od vrednosti prema Zakonu o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata moraju sadravati sastojke koje propisuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima, uz dodatak onih sastojaka koji su vezani za vrenje njihove distribucije i trgovine na organizovanom tritu. Hartija od vrednosti koja ne sadri bilo koji od bitnih sastojaka navedenih u odredbama ovog lana, ili u nekom posebnom zakonskom propisu, ne vai kao hartija od vrednosti. Ako te sastojke hartija ne sadri, ona se moe upotrebiti kao isprava, dokaz iz nekog obligaciono pravnog odnosa. To isto, stavom 4. ovog lana, propisano je i u odnosu na hartije od vrednosti izdate u seriji, to znai ako i te vrste hartije od vrednosti ne sadri bilo koji bitan sastojak koji je ini hartijom od vrednosti, nema pravno dejstvo. 405

Na koga hartija od vrednosti moe glasiti (cl. 236. ZOO)

Hartija od vrednosti moe glasiti: a) na donosioca; b) na ime ili v) po naredbi. Hartija na ime je takva hartija od vrednosti kod koje je korisnik izriito naveden po imenu. Navoenjem imena u hartiji od vrednosti, po pravilu, iskljuuje se pravo prenosa hartije od vrednosti. Kao imalac prava kod hartije na ime pojavljuje se jedno lice, ali u nekim sluajevima i vie lica tano oznaenih. Izdavanje hartije na ime vri se davanjem pismene izjave izdavaoca hartije, koju on mora da potpie, uz naznaku imena korisnika i unese klauzule prezentacije, jer bi se u protivnom takva hartija smatrala ispravom u graanskopravnom smislu. Hartija na ime se, po pravilu, ne moe prenositi, naroito ako je to zakonom zabranjeno ili u hartiji oznaeno. Prenoenje se, kad to nije zabranjeno, vri putem cesije ustupanja potraivanja koje je oznaeno u hartiji. Posebnim zakonom moe biti odreeno da se pravo iz hartije od vrednosti na ime moe prenositi i indosamentom. Prenos prava iz hartije od vrednosti na ime vri se ubeleavanjem na samoj hartiji, potpisivanjem prenosioca i upisom prenosa u registar hartija od vrednosti, ako se takav registar vodi kod izdavaoca. Pod hartijom po naredbi podrazumeva se takva hartija od vrednosti kod koje se kao imalac prava pojavljuje jedno lice, izriito navedeno u samoj ispravi, uz mogunost, da svojom naredbom odredi neko tree lice kao korisnika isprave. Hartije po naredbi mogu imati svojstvo po naredbi" po samom zakonu, to oslobaa izdavaoca obaveze da u ispravu unese odgovarajuu klauzulu. To je sluaj sa menicom, ekom ili postojeim trgovakim obiajima. U ostalim hartijama od vrednosti koje su hartije po naredbi mora se u ispravi uneti klauzula po naredbi". Hartije po naredbi su takve hartije od vrednosti koje slue za korienje, prenoenje i koje se lako prenose indosiranjem. Pravo iz hartije od vrednosti po naredbi prenosi se indosamentom, tako to raniji imalac hartije odreuje drugog korisnika ispisivanjem njegovog imena na poleini hartije. Lice koje prenosi hartiju je indosant a lice na koga se hartija prenosi je indosatar, dok se samo prenoenje hartije naziva indosiranje, a izjava o prenosu indosament. Indosamenata ima razliitih. Oni mogu biti: puni, blanko i na donosioca. Puni indosament sadri izjavu o prenosu i firmu, odnosno naziv ili ime lica na koje se pravo iz hartije od vrednosti prenosi (indosatar) i potpis prenosioca (indosant), a moe da sadri i druge podatke (mesto, datum i dr. ). Blanko indosament sadri samo potpis indosanta. Ako se prenos hartije vri na donosioca umesto imena indosatara, stavlja se re donosiocu". Takav indosament se tretira kao blanko indosament. Indosament ne moe biti delimian jer bi kao takav bio nitav. Hartija od vrednosti moe se preneti i kao prenos punomoja, odnosno kao prenos za zalogu (podizanje tube, pravo zaloge na hartiji po naredbi i si.). Kod prenosa punomoja na hartiji se stavlja klauzula vrednost u punomoju", a kod prenosa za zalogu "vrednost za zalogu" ili slino. Izdavalac i indosant mogu zabraniti prenos hartija od vrednosti po naredbi indosamentom. Ta zabrana mora biti izraena na samoj hartiji izrazom ne po naredbi", ili stavljanjem sline klauzule koja ima isto znaenje. U tom sluaju pravo iz hartije od vrednosti moe se preneti samo cesijom. Prenosom hartije od vrednosti po naredbi novi imalac hartije stie sva prava koja su pripadala ranijem imaocu. On stie sva prava prema duniku, ali je pravo koje je dobio tim prenosom nezavisno od prava ranijeg imaoca prava indosanta i njegovih ranijih prethodnika.

Nastanak obaveze (l. 237. ZOO)

Hartija od vrednosti, kao to je ranije reeno, predstavlja vei broj meusobnih prava i obaveza. Dok se ne ostvare uslovi da jedna hartija od vrednosti ima taj znaaj, postoje neke radnje koje Zakon o obligacionim odnosima naziva: pregovori, ponuda, predugovor i slino. Za samu hartiju od vrednosti to nije od znaaja, odnosno ne mora se znati iz kog odnosa je ta hartija nastala. Meutim, ako su ispunjeni svi uslovi iz hartije od vrednosti, odnosno ako ona sadri sve sastojke koje propisuju odredbe lana 235. ZOO, u tom sluaju regulisana su prava i obaveze lica iz hartije od vrednosti. To i jeste odlika hartije od vrednosti, odnosno da se ispunjenje izvesne forme, propisane u pomenutom lanu, smatra daje postignut cilj izdavanja hartije od vrednosti. Prema tome, za punovanost hartije od vrednosti potrebno je da su ispunjeni svi uslovi propisani kao forma i sadrina isprave, koja kao takva dobij a ne samo naziv "hartija od vrednosti", ve ona proizvodi odreena prava i obaveze za potpisnike hartije od vrednosti, a ne kao bilo koja hartija koja ima znaaj samo obligaciono pravni karakter. 406

Obaveza iz hartije od vrednosti nastaje u trenutku kada izdavalac hartije od vrednosti istu preda korisniku, kako to propisuje odredba ovog lana. Nije bitno daje hartija od vrednosti sastavljena po pravilima koja reguliu njenu sadrinu, a da ona nije predata onome ko treba da je koristi. Pravilo je da se poveriocem po hartiji od vrednosti smatra lice koje je u posedu hartije od vrednosti, a koje je na toj hartiji izriito kao takvo oznaeno kao poverilac, a to moe biti remitent, ili kod prenosa hartije od vrednosti, ime indosatara, naravno, osim ako se ta hartija prenosi na blanko hartiji od vrednosti u pogledu poslednjeg prenosioca te hartije na drugo lice, kada se poveriocem smatra svako lice koje poseduje takvu hartiju. Sadrina ovog lana je donekle u protivurenosti sa pojmom hartije od vrednosti, jer prema odredbama lana 235. ZOO, ako je hartija sastavljena sa svim sastojcima koje taj lan propisuje, ili neki drugi zakon koji se odnosi na hartije od vrednosti, u tom sluaju postoji hartija od vrednosti, te obaveza iz hartije od vrednosti nastaje samim inom sastavljanja i ona od dana potpisivanja i stavljanja datuma na njoj proizvodi obaveze koje su u toj hartiji od vrednosti navedene. Ako se takva hartija od vrednosti sastavi, ali se preda poveriocu neto kasnije od datuma sastavljanja, onda se dovodi u pitanje znaaj datuma sastavljanja hartije od vrednosti, to bi bilo protivreno znaaju ustanove hartije od vrednosti. Meutim, neki teoretiari smatraju da se ova nedoslednost moe tumaiti tako da obaveza izdavaoca vrednosnog papira nastaje u trenutku kada je on pismenu ispravu sastavio i potpisao, ime je na sebe preuzeo konkretne obaveze iz tog vrednosnog papira, dok e prava remitenta ili lica sa pravom donosioca nastati tek kada tu hartiju primi, dakle danom prijema, ime se stvara obligaciono pravni odnos izmeu izdavaoca i primaoca takvog papira.

Posebni uslovi za izdavanje hartija od vrednosti u seriji (cl. 238. ZOO)

U lanu 235. ZOO je u tri sluaja pomenuto izdavaoca hartije od vrednosti u seriji", a naime da se kod izdavanja hartija od vrednosti vodi rauna da ako se izdaju hartije od vrednosti sa serijskom oznakom, da se serijski brojevi moraju oznaiti, jer, u protivnom, te hartije nemaju pravno dejstvo. Hartije od vrednosti sa serijskim brojevima podrazumevaju obeleavanje svake hartije od vrednosti odgovarajuim narednim serijskim brojem, od broja koji je ubeleen na prethodnom vrednosnom papiru. Na taj nain se postie strogost vrednosnog papira da se prati i zna gde se on nalazi, kako se i kome prenosi, pa se s obzirom na njegovu brojnost postie i pravna disciplina praenja postojanja takvih vrednosnih papira. Vrednosni papir sa serijskim brojem ima isti znaaj kao i svaki drugi vrednosni papir. On je obeleen serijskim brojem jer se odnosi na istu vrstu vrednosnog papira i iz istog je odnosa prema vrsti vrednosnog papira, a i prema pravima i obavezama koje nastaju iz tih papira kao celine. U ovom lanu je naglaeno da se posebnim zakonom odreuju i drugi uslovi za izdavanje vrednosnih papira u seriji. To znai da svaki vrednosni papir mora sadravati one sastojke koji su propisani odredbama lana 235. ZOO, kao i sastojke navedene u posebnim zakonim, ako se odnose na vrednosne papire kojima se odreuju i drugi sastojci, koje u vezi svog poslovanja koriste pojedini pravni subjekti, odnosno koji imaju pravo izdavanja vrednosnih papira s obzirom na delatnost koju vre. Ali ako je u pitanju hartija od vrednosti koja se izdaje u seriji, sa serijskim brojevima, onda se posebnim zakonom odreuju i drugi uslovi za izdavanje hartija od vrednosti u seriji, to znai da i te hartije od vrednosti moraju imati sve sastojke iz lana 235. ZOO, ali pored njih i druge, ako se posebnim zakonom trai unoenje i nekih drugih elemenata kod hartija od vrednosti u seriji.

OSTVARIVANJE PRAVA
Kome pripada pravo od hartija od vrednosti (cl. 239. ZOO)
S obzirom na znaenje hartije od vrednosti, a naime daje ona odreena pismena isprava i da je u takvoj ispravi konsumirano graansko pravo vezano za takvu ispravu, odnosno da ona samo kao takva predstavlja hartiju od vrednosti, moe se zakljuiti da bez postojanja njene pismene forme i sadrine koju mora da ima, ne moe biti hartija od vrednosti ve obina priznanica ili kakav drugi dokaz o postojanju nekog imovinskog prava. Zbog toga razlikujemo hartiju od vrednosti od obine hartije kojom se moe ostvariti neki imovinski zahtev, pa imajui u vidu znaenje hartije od vrednosti moe se rei da ta hartija u sebi sadri posebno pravo u njoj sadrano, to je i razlikuje od obine hartije sa imovinskim zahtevom. Posebna karakteristika hartije od vrednosti je i u tome to imalac takve hartije obezbeuje svoje potraivanje prema svakom ko je oznaen kao dunik, dakle i prema njegovim prethodnicima. Dunik ne proverava materijalno stanje poverioca, naime dovoljno je da imalac hartije od vrednosti podnese tu hartiju duniku kada i nastaje obaveza ovoga da izvri nalog iz takve isprave.
407

Zbog toga se u stavu prvom ovog lana naglaava "potraivanje iz hartije", a ono pripada onome ko je njen zakonski imalac. Hartija od vrednosti je karakteristina ba u tome to njen zakonski imalac moe biti svako lice koje takvu hartiju stekne ak i putem prenosa, sa jednog poverioca na drugog, naroito ako glasi na donosioca ili po naredbi. Sa tom osobinom hartija od vrednosti se koristi u razliitim oblicima poslovanja, a posebno u platnom i robnom prometu. Kao takva ima znaaj, na primer u oblasti kredita, ili drugih sredstava obezbeenja potraivanja, a posebno u nekim oblastima poslovanja, u obliku prenosivog tovarnog lista, konosmana, skladinice i drugo. Zakonski imalac hartije od vrednosti je ono lice koje poseduje hartiju od vrednosti steenu na zakoniti nain, dakle ko takvu hartiju ima, odnosno na koga hartija od vrednosti glasi ili onaj na koga je ta hartija preneta, ko je ima u posedu a moe je naplatiti kao donosilac, ili lice oznaeno u samoj hartiji. Hartija na ime je, kao to je ranije reeno, takva hartija od vrednosti kod koje je korisnik izriito naveden po imenu. Navoenjem imena u hartiji od vrednosti, po pravilu, iskljuuje se pravo prenosa hartije od vrednosti. Kao imalac prava kod hartije na ime pojavljuje se jedno lice, ali u nekim sluajevima i vie lica tano oznaenih. Izdavanje hartije na ime vri se davanjem pismene izjave izdavaoca hartije, koju on mora da potpie, uz naznaku imena korisnika i unese klauzule prezentacije, jer bi se u protivnom takva hartija smatrala ispravom u graanskopravnom smislu. Hartija na ime se po pravilu ne moe prenositi, naroito ako je to zakonom zabranjeno ili u hartiji oznaeno. Prenoenje se, kad to nije zabranjeno, vri putem cesije ustupanja potraivanja koje je oznaeno u hartiji. Posebnim zakonom moe biti odreeno da se pravo iz hartije od vrednosti na ime moe prenositi i indosamentom. Prenos prava iz hartije od vrednosti na ime vri se ubeleavanjem na samoj hartiji, potpisivanjem prenosioca i upisom prenosa u registar hartija od vrednosti, ako se takav registar vodi kod izdavaoca. Hartija od vrednosti koja glasi na donosioca je ona hartija u kojoj ime korisnika hartije nije, po pravilu, navedeno. Iz takvog karaktera hartije od vrednosti, dunik po toj hartiji ima obavezu da oznaenu radnju izvri svakom onom ko poseduje takvu hartiju od vrednosti, a njegovo pravo je daje zadri i da se na taj nain obezbedi od nekih kasnijih zahteva poverilaca.

Ko moe traiti ispunjenje (l. 240. ZOO)

Imalac hartije od vrednosti ima pravo da realizuje, odnosno daje naplati od dunika koji je u toj hartiji naveden, i to u roku koji je propisan za naplatu takve hartije od vrednosti. Ako se rok za naplatu iz hartije od vrednosti ne ispotuje, imalac takve hartije gubi pravo iz te hartije jer, kao stoje reeno, hartija od vrednosti ima osnovno obeleje daje u njoj inkorporirano pravo na hartiji, kao stvarno pravo, koje se moe prenositi i njime sticati kakva stvarna prava. Dakle, ako se rok za ispunjenje hartije od vrednosti prekorai, onda takva hartija postaje dokument o obinom obligaciono pravnom zahtevu, koji se dalje ne moe prenositi na drugog, niti se iz tog papira mogu ostvarivati neka druga prava osim onih koja su navedena u toj ispravi, i to samo od strane onoga ko ima pravo na takvo potraivanje. Zakonski imalac koji moe traiti ispunjenje iz hartije od vrednosti, uz njeno podnoenje duniku, je ono lice koje je u posedu takve hartije, bez obzira na to na koji je zakonit nain tu hartiju stekao. Inae, nezakonita je ona hartija od vrednosti ako je potpis dunika na njoj laan, i ako je izdavanje odreene hartije od vrednosti protivno prinudnim propisima. Meutim, lanost potpisa jednog dunika ne utie na vrednost ostalih potpisa. U hartiji od vrednosti, kao stoje reeno, mogu uestvovati poverioci i dunici. Meutim, s obzirom na neke okolnosti koje spreavaju lino uee poverioca u transakciji u vezi prava koja ima iz hartije od vrednosti, deava se da on sam ne potpisuje, odnosno ne preuzima prava i obaveze iz hartije od vrednosti, ve ovlauje drugo lice koje e za njega obaviti sve potrebne poslove. Takvo ovlaenje lica koje e za poverioca, vlastodavca, izdati hartiju od vrednosti, uiniti ih dunicima po takvoj hartiji, ili koji e za njegov raun naplatiti iznos iz hartije od vrednosti, odnosno pravo iz hartije na drugo lice, nazivaju se punomonici poverioca ili dunika.

PRENOS HARTIJA OD VREDNOSTI

Prenos prava iz hartija od vrednosti (l. 241. ZOO)
Jedna od glavnih karakteristika hartije od vrednosti je njena prenosivost. Prenosivost ove hartije nije uslovljeno bilo kakvom inidbom lica koje postaje imalac hartije od vrednosti, pa se osnov prenosa i ne navodi u hartiji od vrednosti kada se prenosi na drugo lice. Obino se na hartiji od vrednosti navode reci "po naredbi", to znai da se njen prenos ne ograniava, ali ako hartija glasi na ime ili su na njoj navedene reci "ne po naredbi", onda se iskljuuje pravo prenosa takve hartije na drugo lice. 408

Kad u hartiji od vrednosti nema oznake da se ne moe prenositi, kad ne glasi na ime, svaki prenos hartije od vrednosti znai ustupanje prava koja ta hartija sadri, pa imalac takve hartije je moe prenositi na druga lica, po bilo kom stvarno pravnom odnosu, iz koga on stie neka prava, kao to su pravo iz kredita, pravo na prenosivi tovarni list, pravo iz konosmana itd. Prenos hartije od vrednosti znai prenos svih prava koja je imao raniji njen dralac, odnosno poverilac, ali pored toga ima i jedno vee pravo od ranijeg draoca, koje se sastoji u tome da ima vei broj dunika od kojih moe da naplati hartiju od vrednosti, ukljuujui i samog prenosioca hartije. Inae, hartija od vrednosti se moe prenositi bezbroj puta, ali samo do dana kada dospeva njena naplata. Odredbe ovog lana imaju u vidu da se pravo iz hartije od vrednosti prenosi njenom predajom "donosiocu". U tom sluaju taj prenos ne podrazumeva navoenje imena onoga kome se hartija od vrednosti prenosi, jer takvo navoenje nema pravnu vanost za lice koje se smatra donosiocem, imajui u vidu da sama hartija od vrednosti sadri ime onoga ili po ijoj naredbi treba da se plati. Inae, lice kome je hartija od vrednosti preneta bez navoenja njegovog imena, a koji je tu hartiju stekao na zakoniti nain, ima pravo sve do dospelosti za naplatu te isprave da istu prenosi na drugo lice, a moe mu je, takoe, predati neposredno, bez navoenja imena kome tu hartiju predaje.

Prenos prava iz hartije na ime (cl. 242. ZOO)

Hartija na ime se po pravilu ne moe prenositi, naroito ako je to zakonom zabranjeno ili u hartiji oznaeno. Prenoenje se, kad to nije zabranjeno, a u pitanju je hartija od vrednosti na ime, vri putem cesije ustupanja potraivanja koje je oznaeno u hartiji. Posebnim zakonom moe biti odreeno da se pravo iz hartije od vrednosti na ime moe prenositi i indosamentom. Prenos prava iz hartije od vrednosti na ime vri se ubeleavanjem na samoj hartiji, potpisivanjem prenosioca i upisom prenosa u registar hartija od vrednosti, ako se takav registar vodi kod izdavaoca. Ovaj prenos, dakle, ne podrazumeva samo predaju vrednosnog papira drugom licu daje koristi kao donosilac pri naplati sa obelejima hartije od vrednosti, jer se po tom osnovu ne moe preneti na drugo lice, ve se to moe uiniti putem cesije, s tim da se na samoj hartiji od vrednosti potpie dotadanji poverilac, i upie novi poverilac, jer je u pitanju posebna vrsta hartije od vrednosti, koja glasi na ime, koja se prenosi na drugog putem cesije, Inae, cesija je ustupanje trabine, tj. prelaz trabine sa odreenog poverioca na drugo odreeno lice. Kod ustupanja potraivanja iz hartije od vrednosti koja glasi na ime, poverilac moe na tree lice preneti svoje potraivanje. Izuzetak od ovog pravila, a naime da se indosamentom moe preneti i hartija od vrednosti, vai izuzetak koji je propisan u stavu 2. ovog lana, po kome se posebnim zakonom moe propisati da se pravo iz hartije od vrednosti na ime moe prenositi i indosamentom. To bi, na primer bili Zakon o menici, Zakon o eku, pa i Zakon o privrednim drutvima. Kod Zakona o menici i Zakona o eku propisuju se pravila o indosiranju, ali se po njima ne moe vriti indosiranje samo onih akcija koji imaju klauzulu "ne po naredbi", ili drugi izrazi koji znae to isto. Akcije koje glase na ime sa navedenim izrazom ne mogu se indosirati, ve se mogu prenositi samo u obliku i sa dejstvom obinog ustupanja (cesije). Ustupanje potraivanja podrazumeva promenu poverioca, odnosno prelazak potraivanja od jednog , dosadanjeg poverioca - cedenta, na neko drugo lice - cesionara. Na taj nain to drugo lice postaje novi poverilac, a dunik - cesus ostaje isti. Drugim recima, to znai da dosadanji poverilac (cedent) ima neki dug prema drugom licu (cesionar), pa sa njim dogovara da mu taj dug isplati tree lice (cesus), koji je dunik cedenta, odnosno da drugom licu prenese svoje potraivanje od svog dunika - cesusa, na njega - cesionara. Za prenos potraivanja nije potreban pristanak dunika, ali ustupilac mora obavestiti dunika o izvrenom ustupanju. Ako je dunik izvrio obavezu poveriocu pre obavetenja o ustupanju, ispunjenje dunika je punovano i oslobaa dunika obaveze. Meutim, ako je dunik znao za ustupanje, pa je i pored toga ispunjenje izvrio prema poveriocu cedentu, njegova obaveza ostaje prema prijemniku - cesionaru. Odnos ustupioca i prijemnika regulie se tako stoje ustupilac duan predati prijemniku obveznicu ili drugu ispravu o dugu, kao i druge dokaze o ustupljenom potraivanju i sporednim pravima. Ustupilac odgovara za naplativost ustupljenog potraivanja ako je to bilo ugovoreno, ali samo do visine onoga stoje primio od prijemnika, kao i za naplativost kamata, trokova oko ustupanja i trokova postupka protiv dunika (lan 443. stav 1. ZOO).

Prenos prava iz hartije po naredbi (cl. 243. ZOO)

Za razliku od hartije od vrednosti na ime, koja se ne moe prenositi indosamentom, osim ako je to posebnim zakonom propisano, pravo iz hartije po naredbi prenosi se indosamentom. Izraz hartija po naredbi znai da je u hartiji od vrednosti oznaen korisnik, dakle, u samoj ispravi, koji nije ogranien pravom prenosa, ve je moe uvek preneti na drugo lice posebnom naredbom", odnosno izjavom na poleini same isprave, kojom prenosilac isprave, koji se naziva indosant", prenosi prava iz hartije na novog imaoca hartije, koji se naziva indosatar". 409

Neke hartije od vrednosti po naredbi i ne moraju imati oznaku "po naredbi", jer to proizilazi i iz samog zakona koji regulie materiju hartija od vrednosti, kao to su Zakon o menici ili Zakon o eku, pa i Zakon o privrednim drutvima. Meutim, za neke vrste hartija od vrednosti, da bi se mogle indosirati moraju imati posebnu oznaku, o emu e biti reci u komentaru narednog lana. Prilikom prenosa hartije od vrednosti putem indosamenta mora se voditi rauna da se prenos upie na deki poleine hartije koji nije na strani talona (ako ga ima) te hartije. Ukoliko je bilo vie prenosa putem indosamenta, odnosno ako na odreenom delu poleine hartije od vrednosti po naredbi nema vie mesta za nove prenose, onda se indosament moe uzeti na "alonu", koji ini produetak hartije od vrednosti. Inae, hartija od vrednosti po naredbi moe izgubiti svojstvo prenosa putem indosamenta, ako neki od poverilaca na samoj hartiji stavi znak "ne po naredbi", u kom sluaju takva hartija od vrednosti se moe prenositi samo cesijom.

Vrsta indosamenta (cl. 244. ZOO)

Odredbama ovog lana je propisano koje vrste indosamenata postoje po formi i sadrini. Po formi se razlikuju indosamenti, i to: puni indosament, blanko indosament i rekta indosament, a po sadrini: svojinski, punomoniki i zaloni. Puni indosament se naziva tako zato stoje ispunjen uslovima koje predvia zakon. Za punovanost prenosa hartije od vrednosti trai se upis izjava o prenosu i firmu, odnosno naziv ili ime lica na koje se pravo iz hartije od vrednosti prenosi (indosatar), a moe da sadri i druge podatke, kao to su mesto, datum i drugo. Datum kod prenosa bi bio poeljan zbog toga da bi se po njemu mogla ceniti sposobnost za menino obvezivanje prenositelja, odnosno indosanta (nesposobnost za menino obvezivanje, kao to bi bio sluaj prenosa od maloletnog lica koje nema saglasnost svog zakonskog staraoca, ili preduzee u steaju, a prenosi hartiju od vrednosti kao da se ne nalazi u steaju, i si.). Blanko, ili kako ga nekad nazivaju "beli prenos", naziva se onaj prenos koji se popunjava samo imenom prenosioca, indosanta. Posledice ovakvog prenosa mogu biti da poverilac takve hartije od vrednosti moe biti svako lice u ijim se rukama nalazi takva hartija. Blanko indosament moe imati neku preimunost u odnosu na puni indosament, jer se kod punog prenosa, ako se prenosi u svojinu, mora na hartiji od vrednosti da se potpie ime prenosioca, dok sopstvenik po blanko prenosu indosiranje moe obaviti ne samo punim ili blanko prenosom kao indosatar, odnosno kao dunik po punom prenosu, ve ga moe obaviti i prostom predajom hartije od vrednosti iz ruke u ruku, ne potpisujui se na hartiji od vrednosti. Meutim, ako se prenos vri na donosioca ne navodi se njegovo ime, ali se zato mora staviti re "donosiocu". U tom sluaju se hartija od vrednost moe bezbroj puta prenositi iz ruke u ruku, a da se kod svakog takvog prenosa ne upisuje ponovo re "donosiocu". Zbog toga je u stavu 5. ovog lana propisano da indosament na donosioca vai kao blanko indosament. Odredba o nitavosti deliminog indosamenta doneta je kao posledica propisanog pravila daje hartija od vrednosti prenosiva po naredbi, jer hartija od vrednosti mora da sadri ime onoga kome ili po ijoj naredbi treba da se plati. Ako indosament ne sadri sve one elemente koje ga ine punovanim, o emu je napred bilo reci, takav indosament je nitav. Tako, na primer, nitav je indosament, odnosno kao da nije ni obavljen, kojim se prenosi pravo samo na jedan deo svote iz hartije od vrednosti.

Prenos punomoja i prenos za zalogu (l. 245. ZOO)

Ako je poverilac spreen da sam obavio sve radnje koje mu daje propis o hartiji od vrednosti, odnosno prava koja proistiu iz tog instituta, on moe da angauje jedno lice van hartije od vrednosti, kojim ga ovlauje kao svog punomonika da za njegov raun vri sva prava koja proistiu iz hartije od vrednosti. U punomoju kojim prenosi prava u vezi hartije od vrednosti, vlastodavac navodi naroito sledee: ime punomonika, zatim ime onoga u ije ime i za iji raun treba da sprovede odreene radnje u vezi hartije od vrednosti, pa radnje koje e izvriti punomonik, odnosno granice punomoja ako nije advokat, a posebno oznaku "vrednost za naplatu", odnosno vrednost u punomoju, tj. u kojim granicama se punomonik moe kretati i, na kraju, potpis vlastodavca, odnosno lica koje daje hartiju od vrednosti u punomostvo. Ispunjavajui navedene uslove, vlastodavac i dalje ostaje menini poverilac i sopstvenik, a punomonik sve radnje obavlja u ime i za raun vlastodavca. Punomonik ima sva prava po hartiji od vrednosti, kao to bi ih imao i sam vlastodavac daje nastupao sam, bez punomonika. Punomonik jedino ne moe da prenosi hartiju od vrednosti u svojinu, odnosno pravo na hartiju, koje je stvarno pravo, niti moe da koristi pravo na zalogu, za razliku od prava iz hartije od vrednosti kada moe podneti hartiju na akcept, na isplatu, ako ta vrsta hartije od 410

vrednosti to propisuje, zatim kada moe da primi isplatu duga po toj hartiji, da podnosi tube i vri druge radnje koje su vezane za prava iz hartije. Onaj koji prenosi hartiju od vrednosti u zalogu je zalogodavac iz hartije od vrednosti i kao takav on moe preneti sva svoja poverilaka prava na zalogoprimca po osnovu hartije od vrednosti. Prenos zaloge predstavlja prenos svih poverilakih prava na zalogoprimca po hartiji od vrednosti, koji pomou takvog prenosa ovaj moe naplatiti svoje potraivanje koje ima prema zalogoprimcu, i to od svih potpisnika dunika u vezi hartije od vrednosti. U vezi sa tim, odredbe ovog lana imaju u vidu da poslove kod hartija od vrednosti, a koje se odnose kao prenos za zalogu imaju znaaj da u vezi ustupljenih poverilakih prava iz ovog osnova, zalogoprimac moe da trai naplatu duga van hartije od vrednosti koji ima prema zalogodavcu, dakle ne samo od zalogodavca, svog dunika, ve od svakog potpisnika na hartiji od vrednosti, koja mu se ustupa. Za punovanost indosamenta kojim se zalae hartija od vrednosti potrebno je da ustupilac hartije od vrednosti na poleini iste upie oznaku "vrednost za zalogu", ili slino, kao na primer, "vrednost za obezbeenje". Pogodnosti zalonog indosamenta je u tome to zalogoprimac, odnosno poverilac stie pravo za naplatu duga od svih potpisnika na hartiji od vrednosti, pa i od svog zalogodavca.

Dejstvo prenosa prava (l. 246. ZOO)

Hartija od vrednosti je po svom nastanku namenjena prometu. Da bi se, prema tome, hartija od vrednosti, kao sredstvo kredita ili zamene novca, mogla pustiti u promet, mora imati svojstvo da moe prelaziti iz ruke u ruku i na taj nain smanjivati upotrebu novca u cilju njegovog posedovanja. Ukoliko se jedna hartija od vrednosti vie puta prenosi, utoliko dobij a u znaaju kao sigurnost da e biti naplaen iznos novca naveden u hartiji od vrednosti, samim tim to ima vei broj dunika od kojih se dug moe naplatiti. Prema tome, svaki prenos hartije od vrednosti putem indosamenta, znai ustupanje prava koja ta hartija ima za poverioca, odnosno drugom licu kao poveriocu, jer svaki novi poverilac hartije od vrednosti po indosamentu, ima sva prava koja je imao raniji poverilac. On ima jo i prednost u tome to mu i njegov ustupilac harti je od vrednosti stoji kao obveznik za isplatu duga po toj hartiji, pored ve postojeih dunika. Ako se hartija od vrednosti na ime prenosi putem cesije ili indosamenta (ako je to kod ovog drugog zakonom dozvoljeno), taj prenos nema dejstvo prema izdavaocu dok on ne bude pismenim putem obaveten, odnosno dok taj prenos ne bude ubeleen u registar hartija od vrednosti na ime, ako se taj registar vodi kod izdavaoca. Odredba stava 2. ovog lana ima tu svrhu da se hartija od vrednosti na ime, preneta putem cesije ili indosamentom, ne moe smatrati kao hartija od vrednosti koja i dalje ima dejstvo prema izdavaocu hartije od vrednosti, kako ne bi sticalac te hartije putem cesije izdavaoca hartije smatrao kao poverioca i prema njemu ispunio obavezu iz hartije od vrednosti, jer to mora da uini samo prema novom poveriocu, cesionaru, odnosno indosataru ako je prenos hartije od vrednosti na ime izvren putem indosamenta. Prema odredbama stava 3. ovog lana, cedent, odnosno inodosant, koji se smatraju dunicima prema prenosiocima prava iz navedenih odnosa, ne odgovara za neispunjenje obaveze od strane izdavaoca, osim ako u vezi tog odnosa postoji neka drukija zakonska odredba, ili ako postoji suprotna odredba upisana na samoj hartiji od vrednosti. Odgovornost za neispunjenje obaveze od strane izdavaoca, koju po pravilu ne snose cedent, odnosno indosant, nastaje samo ako je na vrednosnom papiru navedeno "sa obavezom" ili nekom drugom sadrinom koja isto znai, to objanjavaju reci navedene u stavu 3. ovog lana: "ili ako postoji suprotna odredba upisana na samoj hartiji od vrednosti", dok se reci "osim u sluaju drukije zakonske odredbe", odnose na sluajeve kod izdavanja menica, kod koje izdavalac odgovara da e menica biti akceptovana i plaena, kada se ne moe osloboditi od odgovornosti za isplatu menice, bez obzira da li je akcept prihvaen ili ne.

Sudska praksa
Pravo na dividendu i prodaja akcija na berzi Pravo na dividendu pripada onom akcionaru koji poseduje akcije drutva na dan donoenja Odluke o isplati dividende. Akcionar koji je otuio akcije pre dana donoenja ove odluke nema pravo na dividendu, bez obzira to je odlukom o isplati dividendi obuhvaen i period kada je on bio vlasnik akcija. (Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. 8277/05 od 16.11.2006. godine).

Dejstvo prenosa punomoja i prenosa za zalogu (l. 247. ZOO)

O dejstvu prenosa punomoja i prenosa za zalogu ve je bilo reci u komentaru na lan 245. ZOO. Ovde se moe dodati to da odredbe ovog lana (247.) imaju u vidu da imalac hartije od vrednosti, koja je na njega preneta kao "prenos punomoja" ili "prenos za zalogu", primajui hartiju od vrednosti sa takvim oznakama moe da 411

vri sva prava koja iz te hartije od vrednosti proistiu, to znai da dunici po takvoj hartiji od vrednosti mogu isticati punomoniku samo one prigovore koji bi se inae mogli staviti njegovom vlastodavcu, kao to bi bio sluaj prebijanje duga za dug i si. Inae, takva hartija od vrednosti se moe preneti na drugog samo kao prenos punomoja. Naime, kad indosament sadri napomenu "kao punomoje", ili ma kakvu drugu napomenu koja znai nalog, imalac menice moe vriti sva prava koja iz nje proistiu, ali hartiju od vrednosti moe indosirati samo kao prenos punomoja. Ako nastane takav sluaj, obveznici po hartiji od vrednosti mogu isticati prema imaocu menice samo one prigovore koji se mogu istai prema indosantu, dakle samo prema onome koje takav prenos izvrio. Indosant se, po pravilu, pojavljuje onda kada su na njega preneta prava poverioca, pa njegov dalji prenos drugom licu, indosataru, ini ga dunikom prema ovome. Ako je taj prenos uinjen prenosom kao "prenos punomoja" ili "prenos za zalogu", onda imalac hartije od vrednosti ima sva prava koja iz te hartije od vrednosti proistiu, ali ako je dalje prenosi ta hartija se moe preneti na drugog kao prenos punomoja, dakle ne moe se dalje prenositi u svojinu, ve dobij a karakter hartije kao dokaz o izvesnom potraivanju, u obimu koji je u toj hartiji navedeno, to znai da ustupilac ne jemi novom poveriocu prava kao prenosilac hartije od vrednosti, ve mu takvim prenosom stvara samo pogodnost da moe da ostvari onu trabinu koja je navedena u toj hartiji.

Dokazivanje zakonitosti prenosa (l. 248. ZOO)

Pravilo je da se poveriocem hartije od vrednosti smatra ono lice koje na tom papiru kao takvo oznaeno. Tako na vrednosnom papiru kao poverioca imamo remitenta ili indosatara. Remitent je lice koje je primilo vrednosni papir od svog dunika (na primer, u vezi kupljene robe) i on moe naplatiti iznos iz vrednosnog papira (kraj njegovog imena obino se stavlja oznaka "po naredbi", to znai da e vrednost iz vrednosnog papira biti plaen ne samo remitentu ve i svakom drugom koga remitent oznai kao poverioca indosiranjem vrednosnog papira). Vrednost iz vrednosnog papira moe naplatiti i indosatar, tj. lice koje je kroz prenos vrednosnog papira postalo poslednji imalac tog papira. Svaki poslednji imalac vrednosnog papira, na koga je papir prenet indosamentom, smatra se indosatarom. Prema tome, bez obzira koliko bilo takvih indosamenata, poslednji imalac vrednosnog papira je indosatar, i samo on moe naplatiti iznos iz tog papira. Odredbe ovog lana govore samo o pravima indosatara koji moe od bilo koga potpisnika hartije od vrednosti da naplati svoje potraivanje. Meutim, hartija od vrednosti, ako nije indosirana, ima svoje poverioce u licima koja su vrednosni papir primila od izdavaoca menice, koja moe imati irante kao jemce da e suma iz vrednosnog papira biti plaena, kao i trasat, koji prima vrednosni papir i postaje dunik po tom papiru (trasat koji eli da primi vrednosni papir potpisuje se na tom papiru i kraj svog potpisa, po pravilu, stavlja oznaku "primam" ili "priznajem", to nije neophodno jer samim prijemom, odnosno njegovim potpisom on ima svojstvo trasata). Navedeno pravilo se shodno primenjuje i na poslednjeg cesionara, a naime, ustupanjem potraivanja iz hartije od vrednosti, poslednji imalac hartije od vrednosti na ime, odnosno prenosilac takve hartije, ili hartije od vrednosti po punomoju, postaje cedent, a drugo lice na koga se prenose prava iz takve hartije od vrednosti je cesionar. U tom sluaju cesionar ima pravo da mu dug iz vrednosnog papira plati tree lice, tj. cesus.

Zabrana prenosa (cl. 249. ZOO)

Odlika indosamenta je u tome to po indosamentu indosant ne prenosi na novog poverioca, indosatara, sa mo prava koje je on imao po hartiji od vrednosti, ve mu prenosi i sva prava koja je imao po toj hartiji od vred nosti. Iindosatar ima pravo da trai naplatu duga iz hartije od vrednosti od svih dunika po toj hartiji, pa i od i onoga koji mu je takvu hartiju preneo. Pored toga, svaki dunik po hartiji od vrednosti duan je da indosataru plati dug iz hartije od vrednosti, kao da je neposredno sa njim ugovorio taj odnos, a osobenost tog prava je i u tome to dunik nema pravo da indosataru istakne prigovore o nekom svom potraivanju koje ima prema rani jem indosataru, odnosno ranijem poveriocu. Kad izdavalac hartije od vrednosti, ili indosatar ne eli da se hartija od vrednosti dalje prenosi u vidu prenosa kao hartije od vrednosti, indosiranjem, onda se na hartiji od vrednosti navodi izraz "ne po naredbi", ime se izraava volja imaoca hartije od vrednosti da se prenos te hartije ne moe dalje vriti. Ako se tako postupi, onda se hartija od vrednosti ne moe vie prenositi putem indosamenta, ve u vidu sa posledicama cesije, kao obligaciono pravnog odnosa. To znai da se prenosom putem cesije ustupaju poveriocu samo ona prava koja je imao i raniji poverilac, indosatar, a ne sva prava koja su vezana za hartiju od vrednosti. U tom sluaju, prema novom poveriocu se mogu isticati svi oni prigovori koji se mogu istai prema onome koje njemu ustupio prava iz hartije od vrednosti. Po pravilima o cesiji, cedent, tj. ustupilac ne jemi imaocu takve hartije, tj. novom poveriocu, cesionaru, za akcept i naplatu hartije od vrednosti, kao dunik po pravom in412

dosamentu iz hartije od vrednosti, ve mu obezbeuje da ostvari trabinu i to samo do onog iznosa koji je od cesionara dobio. Cesionar e biti odgovoran samo onda ako prijemnik prava, cesionar, dokae da se od dunika nije mogao po cesiji naplatiti. Prenos indosamentom mogu zabraniti izdavalac i indosant, i to izdavalac upisom na hartiji od vrednosti izraza "ne po naredbi", a indosant koji takva izraz navede, ako ima interesa da se hartija od vrednosti dalje ne prenosi indosamentom. Stav 4. ovog lana ima u vidu izdavaoca hartije od vrednosti na ime, koji ne moe na toj hartiji da zabrani svako prenoenje, jer se ovo "svako prenoenje" moe odnositi na pravo imaoca takve hartije na ime daje prenose putem cesije. Naime, kao to je poznato, odnosno navedeno i u odredbama lana 242. ZOO, hartija od vrednosti na ime ne moe se prenositi putem indosamenta, osim ako je to dozvoljeno zakonom, kao to su, na primer, Zakon o menici, Zakon o eku, Zakon o privrednim drutvima (l. 195. i l. 196.), koji takav prenos ne zabranjuju.

PROMENA KOD HARTIJA OD VREDNOSTI

Promene koje vri izdavalac (l. 250. ZOO)
Hartija od vrednosti na donosioca je ona hartija od vrednosti koja ne mora da sadri ime onoga na koga se prenosi, jer se svaki imalac takve hartije smatra kao njenim korisnikom. One mogu biti oznaene i recima "platiti donosiocu", u kom sluaju se radi o izriitom nalogu. Neke hartije od vrednosti na donosioca imaju svojstvo hartije od vrednosti po samom zakonu, kao to je na primer Zakon o eku. Po tom zakonu ek je vrednosna isprava bez navoenja imena lica kome se svota u njemu mora isplatiti. Hartija od vrednosti na ime su one hartije koje iskljuuju ili ograniavaju lica da ih dalje prenose, odnosno da one dalje ne mogu cirkulisati, od jednog lica do drugog lica i t. d. To bi bio sluaj ako bi se radilo o kakvom optem zajmu koji sprovodi drava, kada se na svakoj hartiji od vrednosti upisuje ime onoga na koga glasi, to podrazumeva da je na drugoga ne moe prenositi indosiranjem. Naprotiv, kod nekih drugih vrsta hartija od vrednosti na ime, moe se pod odreenim uslovima dozvoliti njihova promena u hartiju na donosioca ili po naredbi. Hartiju od vrednosti na donosioca ili po naredbi moe izdavalac, na zahtev i o troku imaoca hartije, promeniti u hartiju na ime. Izdavalac hartije od vrednosti je lice koje, izdajui hartiju od vrednosti, upuuje svog poverioca, remitenta, na drugo lice, trasata, da mu ovaj primi takvu hartiju. Prijemom takve hartije od vrednosti, trasat se na takvoj hartiji potpisuje i time postaje dunik remitentu. Imajui sve to u vidu, izdavalac hartije, prilikom izdavanja upisuje ime lica kome se iznos iz hartije od vrednosti ima isplatiti. Ako hartija od vrednosti glasi na donosioca ili po naredbi, ona se moe pretvoriti u hartiju od vrednosti na ime, ali samo ako postoji sporazum izmeu izdavaoca hartije i imaoca takve hartije od vrednosti, u kom sluaju, s obzirom da takvu promenu zahteva imalac hartije on i snosi trokove promene, ali konanu odluku o toj promeni donosi izdavalac hartije od vrednosti ili po naredbi. Izdavalac u ovom sluaju ne mora znaiti onaj ko je prvi bio izdavalac hartije od vrednosti, ve onaj kod koga se ta hartija nalazi, odnosno ko ima pravo daje dalje indosira, prenosi, koji na hartiji od vrednosti unosi ime onoga na koga se hartija prenosi, ili se na hartiji to oznaava reina "ne po naredbi". Pravo na hartiju od vrednosti na ime prema odredbama lana 242. ZOO prenosi se samo cesijom, osim ako je posebnim zakonom odreena mogunost da se pravo iz hartije od vrednosti na ime moe prenositi i indosamentom. Dakle, kako kod ovog sluaja jo nije nastupila mogunost prenosa putem indosamenta, izdavalac hartije od vrednosti na ime, ako eli daje naslovi na remitenta, odnosno na onoga na koga se vue takva hartija od vrednosti, naznauje njegovo ime. Ako promena ovakve hartije nije izriito zabranjena, izdavalac hartije od vrednosti moe, na zahtev i o troku imaoca hartije, da istu promeni u hartiju na donosioca ili po naredbi, to znai da se takva hartija od vrednosti moe prenositi "iz ruke u ruku", iz ega proizilazi pravo jednog od njih, tj. onog koji se legitimie kao donosilac hartije po vrednosti da naplati vrednost po toj hartiji, dok se izraz "po naredbi" moe odnositi na dozvolu da se takva hartija od vrednosti moe prenositi indosamentom.

Promene koje vri imalac pri prenosu (l. 251. ZOO)

U ovom sluaju odredbe ovog lana reguliu pitanje prava indosanta da moe hartiju od vrednosti da prenese na donosioca putem indosamenta. Jasno je da se hartija od vrednosti prenosi indosamentom, odnosno da se prenosi sa jednog na drugo lice, ako na hartiji od vrednosti ne postoji kakva zabrana u vezi prenosa. Svaki prenos hartije od vrednosti znai ustupanje prava koja ta hartija sadri za poverioca, ali ako remitent, tj. onaj koji ima pravo na hartiju od vrednosti, ne eli da ona i dalje cirkulie u pravnom prometu sa imenom onoga na koga se indosamentom prenosi, ili na bilo koje drugo ime, on moe hartiju od vrednosti, dakle onu koja se prenosi "po naredbi", istu preneti na donosioca. 413

Prenos na donosioca moe biti i sa oznakom "plativo donosiocu", ali ta oznaka i ne mora da postoji, ve onaj ko je ima u posedu samim tim je i donosilac, te kao takav moe i da je naplati. Neke hartije od vrednosti, kao stoje ek, imaju po samom zakonu ovlaenje za donosioca daje naplati ako je podnese na isplatu. Hartija od vrednosti na ime moe se preneti cediranjem ako zakonom nije propisano da se moe preneti na donosioca ili po naredbi. Ako je u hartiji od vrednosti izriito naznaeno da se ona ne moe menjati u drugu vrstu hartije, onda se svaki prenos takve hartije od vrednosti provodi putem cesije, tako to imalac takve hartije, cedent, ili indosant (ako je dalje ne eli prenositi indosamentom, navodei reci "ne po njegovoj naredbi") vri cediranjem samo na odreeno lice. Ve je ranije reeno da cediranje znai ustupanje potraivanja po pravilima graanskog prava. Ustupilac potraivanja ne jemi novom poveriocu, cesionaru, onako kako prenosilac hartije od vrednosti ini putem indosamenta, ve mu omoguava da ostvari trabinu od cesusa, koji je dunik cedentu, tj. prenosiocu hartije od vrednosti.. Pored toga, prenosom hartije od vrednosti putem cesije omoguava se prenos i manjeg iznosa od onog iznosa koji je naveden u hartiji od vrednosti. Jednom reci, hartija od vrednosti postaje obian papir na osnovu koga cesionar moe naplatiti svoje potraivanje koje proistie iz duga prenosioca hartije prema njemu. Hartija od vrednosti na donosioca moe se indosamentom preneti i na odreeno lice, naravno ako indosant nije promenu izriito zabranio, kao stoje napred navedeno izrazom "ne po njegovoj naredbi".

Sjedinjavanje i deljenje hartija od vrednosti (l. 252. ZOO)

Hartije od vrednosti moe emitovati privredno drutvo, preduzee, banka, drava, autonomna pokrajina, banke i druga pravna lica. Po pravilu, emitovanje hartija od vrednosti od strane oznaenih pravnih lica, izdaju se u seriji. Hartije od vrednosti izdate u seriji mogu se, na zahtev i o troku imaoca, sjediniti u jednu ili vie hartija od vrednosti. To je est sluaj kod vrednosnih papira koje izdaje drava ili neka druga drutveno politika zajednica, kao stoje republika, autonomna pokrajina, grad, optina. Stav prvi ovog lana ima u vidu hartije od vrednosti izdate u seriji, koje se mogu sjediniti u jednu ili vie hartija od vrednosti. Dakle, mogu se sjediniti samo one hartije koje su izdate u seriji. Stav drugi ovog lana takoe ima u vidu hartije od vrednosti izdate u seriji, koje se mogu podeliti na vie hartija od vrednosti manjeg iznosa, ali ne ispod iznosa najnieg apoena hartije izdate u odreenoj seriji. Akcije koje izdaje privredno drutvo, s obzirom na brojnost imalaca, jer ih moe posedovati i svaki radnik, stvara potrebu spajanja vie akcija u jednu akcija, kako bi tako spojene akcije imale svoju vrednost u odnosu na broj glasova potreban za donoenje odluka u organu preduzea, bez povreda principa ravnopravnosti^ akcionara. Meutim, akcije, kao hartije od vrednosti, koje izdaje privredno drutvo ne moraju se izdavati u seriji, jer se za njih vodi posebna evidencija, ali i za te hartije od vrednosti vai pravilo da se mogu spajati ili deliti, o emu postoji propis u lanu 214. Zakona o privrednim drutvima. Hartije od vrednosti se mogu i deliti, ali u tom sluaju minimalna vrednost novih hartija od vrednosti ne moe biti manja od nominalne vrednosti vrednosnog papira odreene serije. Tako, na primer, ako je najnii iznos apoena iz hartije od vrednosti izdate u seriji, na primer 10.000,00 dinara, a odreena hartija od vrednosti izdata u seriji glasi na 50.000, dinara, onda se ta hartija od vrednosti moe podeliti na pet hartija od vrednosti izdate u seriji, ili se mogu podeliti i na manji broj takvih vrednosnih papira, ali nikako i na vie od pet takvih hartija. Podela vrednosnog papira na vie delova znai samo deo jedne hartije od vrednosti izdate u seriji, iji skup ini hartiju od vrednosti koja je podeljena na vie delova. Sjedinjavanjem vrednosnih papira izdatih u seriji znai stvaranje jedne ili vie hartije od vrednosti, koja u sebi ima konsumirana sva prava iz svake od hartija koje su je uinile jedinstvenom.

ISPUNJENJE OBAVEZE IZ HARTIJE OD VREDNOSTI

Prestanak obaveze (l. 253. ZOO)
Hartija od vrednosti, kao stoje i ranije navedeno, izdaje se, pa onaj koji je izdaje obavezuje se da e o roku isplatiti dug iz hartije od vrednosti. Prema tome, im nastupi rok za ispunjenje, odnosno isplatu iznosa iz hartije od vrednosti, imalac prava hartije od vrednosti podnosi je izdavaocu na isplatu, odnosno trai ispunjenje obaveze iz te hartije. Ili, ako izdavalac hartije od vrednosti, radi isplate duga, trasira tu hartiju tako to e kao trasant izdati nalog nekom treem licu, trasatu, daje potpie, odobri, te ovaj to i uini, po tom odobrenju trasata imalac hartije u iju korist je vuena hartija od vrednosti postaje remitent, odnosno ono lice koje moe tu hartiju da naplati od 414

onoga ko je istu odobrio (trasat), ili od lica ko je hartiju od vrednosti izdalo, ako se remitent nije mogao da naplati od njega, u kom sluaju, ispunjenjem obaveze od strane izdavaoca hartije od vrednosti prestaje ispunjenje obaveze, te ta hartija nema vie svojstvo hartije od vrednosti. Radi jasnoe, potrebno je navesti da je trasat prijemom vrednosnog papira da ga odobri, postao dunik, akceptant. On je stavljanjem oznake "primam" ili "priznajem" primio na sebe obavezu da o roku oznaenom u hartiji od vrednosti, plati dug po toj hartiji. Prijem hartije na izloeni nain znai izjavu trasata da se obavezuje da o roku plati dug iz te hartije. Onaj ko je u posedu hartije od vrednosti, remitent, on je poverilac i kao takav ima pravo daje naplati od trasata, dunika, im ona dospe za ispunjenje. On moe u roku do ispunjenja daje prenese na drugo lice, odnosno daje indosira, pa je postupak gaenja obaveze iz hartije od vrednosti takav da poslednji imalac hartije od vrednost, indosant, moe istu da naplati od svakog potpisnika na toj hartiji. Potraivanje hartije od vrednosti prestaje i onda kada ona pripadne izdavaocu, ukoliko posebnim zakonom nije drukije odreeno. To e biti sluaj kada se neko lice obavee da e ono samo, u odreenom roku, isplatiti sumu oznaenu na hartiji od vrednosti, ime postaje izdavalac sopstvene hartije od vrednosti. S obzirom da na takvoj hartiji ispisuje, odnosno svojim potpisom potvruje da e o roku platiti dug iz hartije od vrednosti, stavljajui svoj potpis na takvoj hartiji primio je na sebe obavezu da o roku plati menini dug svakom onom koje njen savesni pritealac. Isplatom duga po takvoj hartiji prestaje potraivanje iz te hartije Stav 2. ovog lana ima u vidu i sluaj kada se hartija od vrednosti, preneta vie puta od jednog do drugog lica, putem indosamenata, ponovo nae u rukama, odnosno kada na kraju pripadne samom izdavaocu takve hartije od vrednosti, u kom sluaju potraivanje iz te hartije od vrednosti prestaje da postoji. U vezi stava 3. ovog lana treba ukazati da dunik kome se podnosi na ispunjenje obaveze iz hartije od vrednosti, naroito kod ispunjenja obaveza prema donosiocu, proverava o kakvoj se hartiji od vrednosti radi, tj. da li o punom ili blanko prenosu. Ako se radi o punom prenosu, dunik kome je hartija od vrednosti podneta na ispunjenje treba da se uveri legitimisanjem podnosioca hartije od vrednosti, da lij e to lice, remitent, savestan dralac te hartije od vrednosti, tj. da li je po redovnom toku stvari dri, odnosno da li je uredno primio od poslednjeg indosatara. Kod blanko prenosa, zakonski pritealac smatra se svaki imalac hartije od vrednosti, ali ako je savesni izdavalac hartije od vrednosti u saznanju daje ovo lice dri iz neke nedozvoljene, krivino pravne radnje, savesni dralac oslobaa se obaveze ispunjenja takvom donosiocu. Potvrda o ispunjenju obaveze iz hartije od vrednosti unosi se na samoj hartiji od vrednosti, ime ona gubi znaaj hartije od vrednosti, ali se takva potvrda moe izdati i na posebnoj potvrdi, iz koje se vidi daje odreenog dana izvreno ispunjenje po takvoj hartiji.

Zabrana ispunjenja (l. 254. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu odnos donosioca hartije od vrednosti i izdavaoca hartije od vrednosti, i to samo u vezi sluaja ako je izdavalac hartije od vrednosti znao ili je morao znati da donosilac nije zakoniti sticalac hartije. Ovo se moe shvatiti tako da je donosilac hartije od vrednosti bio u ubeenju da je on zakoniti imalac hartije, a da to ipak nije, te daje kao takav, tj. kao poverilac traio ispunjenje iz hartije. Naravno, donosilac moe i pokuati da naplati iznos iz hartije od vrednosti, iako zna da je on nezakoniti sticalac te hartije, ali ako je izdavalac hartije od vrednosti znao ili morao znati za tu okolnost, duan je da odbije ispunjenje, pa ak i onda ako je donosilac hartije bio savestan. U svakom sluaju, na izdavaocu hartije od vrednosti lei obaveza da utvrdi da li je donosilac hartije od vrednosti zakoniti imalac te hartije, te ako je znao, ili je morao znati ( s obzirom na praenje cirkulacije te hartije) da donosilac nije zakonit imalac hartije, nije duan da izvri ispunjenje. Ovo zbog toga to bi po nekom drugom, eventualnom, pravu mogao da se regresira, pa ako je znao ili morao znati da donosilac nije zakonit imalac hartije, odgovara za tetu koja moe iz toga nastati. To pravilo dolazi do izraaja posebno kod punomonika izdavaoca hartije, koji ima samo neka prava iz hartije od vrednosti, kao to su: da hartiju podnese na akcept, zatim da moe daje podnese na isplatu, te da primi isplatu duga u ime i za raun svog vlastodavca, kao i da podie razne proteste ili tube, u korist svog vlastodavca, ali, s obzirom da ne moe, odnosno da nema pravo da kao punomonik indosamentom prenosi hartiju od vrednosti, moe se dogoditi da je punomonik izvrio radnje u vezi hartije od vrednosti, koje mu se ne mogu priznati kao zakonite, usled ega izdavalac hartije nije duan da izvri ispunjenje po takvoj hartiji. U pitanju je hartija od vrednosti koja zbog svoje strogosti i sigurnosti moe dosta dugo da cirkulie u pravnom prometu. Ali ona u jednom periodu cirkulacije moe odstupiti od pravila koja vae za hartiju od vrednosti, te postati lana, na primer ako je na toj hartiji potpis jednog od poverilaca, odnosno dunika laan, odnosno falsifikovan. Takvu hartiju izdavalac hartije od vrednosti moe da odbije, odnosno moe odbiti njeno ispunjenje, ali ta hartija ne gubi svoja svojstva kao hartija od vrednosti, jer falsifikovanost jednog dunika ne utie na vrednost ostalih potpisa na toj hartiji. 415

Prema stavu 2. ovog lana postoji izriita zabrana izdavaocu hartije od vrednosti da punovano ispuni svoju obavezu iz te hartije, ako je ta zabrana dola od strane nadlenog organa, dakle iz nekih razloga sumnje organa daje ta hartija predmet, na primer, neke istrage, ali ta zabrana postoji i u sluaju kad je izdavalac hartije od vrednosti znao ili morao znati daje pokrenut postupak za amortizaciju ili ponitenje hartije od vrednosti. Prema tome, sve dok izdavalac hartije od vrednosti ne proveri da li je postupak amortizacije u toku, odnosno dok on nije okonan, postoji njegova obaveza da punovano ne ispuni svoju obavezu iz hartije od vrednosti, iako mu je neko ko je u posedu takve hartije podneo na isplatu.

Isplata kamate ili drugih prinosa po isplati glavnice (l. 255. ZOO)
Kao to se iz sadrine ove odredbe vidi, kamata je sporedno potraivanje po hartiji od vrednosti jer, kako se u ovom lanu navodi, pravo na kamatu i druge prinose sa iste, moe se traiti, odnosno podneti na isplatu "posle isplate glavnice". Navoenjem izraza "kupone kamata", odredbe ovog lana imaju u vidu ugovornu kamatu, tj. onu kamatu koja se javlja kao naknada za korienje novca, odnosno stvari, i ona je rezultat volje obeju ugovornih strana. Dunik koji isplauje glavnicu imaocu hartije od vrednosti duan je da plati kamatu ako su istu ugovorili i uneli u kupone kamata. Ako hartija od vrednosti nita ne sadri u pogledu obaveze plaanja i kamate, dunik nije duan da plati kamatu, jer se ona plaa samo ako je ugovorena za vreme od izdavanja hartije od vrednosti do dana ispunjenja, odnosno plaanja. Hartija od vrednosti ne predvia plaanje zatezne kamate, jer se ona plaa samo ako hartija od vrednosti nije plaena o roku po stopama koje odreuje Zakon o visini stope zatezne kamate. To je i logino, jer se zatezna kamata odreuje samo ako je neko u docnji u pogledu roka plaanja, a to je pitanje primene ve pomenutog zakona. Stopa ugovorne kamate izmeu fizikih lica ne moe biti vea od kamatne stope koja se u mestu ispunjenja plaa na tedne uloge po vienju, a najvie ugovorne kamatne stope izmeu pravnih lica odreuju se prema odredbama posebnog zakona koji, na alost, jo nije donet. Ako su stranke ugovorile ugovornu kamatu, ali nisu odredile njenu stopu ni vreme dospelosti, visina stope ugovorne kamate izmeu fizikih lica iznosi koliko iznosi visina stope koja se u mestu ispunjenja plaa na tedne uloge po vienju, dok izmeu drugih pravnih lica vai kamatna stopa koju banka ili druga bankarska organizacija plaa, odnosno ugovora za takvu ili slinu vrstu posla i dospeva po isteku godine. Stranke ne mogu ugovarati vee stope ugovorne kamate ni u hartijama od vrednosti, jer ako je ugovorena vea kamata od dozvoljene, primenjuje se najvea dozvoljena stopa kamate (l. 399. ZOO). S obzirom daje kamata sporedno potraivanje, odnosno poto se kod hartija od vrednosti naplati prvo glavnica, zahtev za isplatu kamate zavisi od toga da li je potraivanje kamate zastarelo ili nije. Dakle, ne dovodi se u pitanje isplata glavnice, jer se ona mora isplatiti, odnosno naplatiti prema danu dospelosti za njeno ispunjenje, ve se dovodi u pitanje kamata, ako je ugovorena, odnosno da li je dunik duan da plati i kamatu ako je njeno potraivanje zastarelo. Ovo se pitanje raspravlja po pravilima o zastarelosti potraivanja, kako je propisano u odredbama l. 360. do 393. ZOO, a u vezi zastarelosti sporednih potraivanja primenjuju se odredbe lana 369. ZOO, po kojima kad zastari glavno potraivanje, zastarela su i sporedna potraivanja, kao to su potraivanja kamata, plodova, trokova, ugovorne kazne.

Sudska praksa
Pravo na kamatu i^ dunikopoverilakog odnosa Poveriocu iz dunikopoverilakog odnosa pripada pravo na zateznu kamatu sve do dospelosti, odnosno naplate menice, pa i kada je menica indosirana. Prema obrazloenju Po nalazu Vrhovnog suda Srbije, nije povreeno materijalno pravo jer, i prema zauzetom pravnom stavu, odredbama lana 13. Zakona o menici indosamentom :se prenose sva prava koja proistiu iz menice, to znai da indosatar po osnovu menice moe u momentu njene dospelosti naplatiti od trasanta, odnosno dunika iz duinikopoverilakog odnosa po osnovu koga je menica izdata, samo iznos na koji je menica izdata. Prema tome, u sluaju indosiranja menice pre njene dospelosti, kamate e pripadati indosataru samo ako su sadrane u meninoj svoti. Ako je menicom obezbeen samo glavni dug iz dunikopoverilakog odnosa, kamata pripada poveriocu iz tog odnosa sve do dospelosti, odnosno naplate menice, jer je on indosiranjem menice preneo na indosatara samo glavno potraivanje, te indosatar nema pravni osnov da od dunika zahteva kamatu van meninih prava. Pri tome se naglaava da poverilac iz dunikopoverilakog odnosa, pored indosiranja menice izdate samo na iznos glavnog duga, moe po odredbama Zakona o obligacionim odnosima posebnim pravnim poslom preneti na indosatara i potraivanje kamata. U tom sluaju, pravo na kamate pripadae novom imaocu menice, ali ne po osnovu menice, ve po posebnom pravnom poslu o prenosu tog potraivanja (prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Prev 173/85). 416

Prigovori na zahtev za ispunjenje obaveze (l. 256. ZOO)

U postupku za ispunjenje obaveze iz hartije od vrednosti mogu se istai prigovori, koji su u stavu prvom ovog lana decidno navedeni. Te prigovore moe istai samo izdavalac hartije od vrednosti, odnosno poverilac koji od dunika zahteva ispunjenje odreene obaveze, ako se tiu izdavanja same hartije od vrednosti, kao stoje: a) falsifikat, zatim b) prigovore koji proizilaze iz sadraja hartije, kao to su: rokovi ili uslovi, v) prigovore koje ima prema samom imaocu hartije, kao to su: kompenzacija, nedostatak zakonom propisanog postupka za sticanje hartije od vrednosti i odsustvo ovlaenja. Stavljanje odreenih prigovora ne utie na brzinu cirkulacije same hartije od vrednosti, ni na njenu pravnu sigurnost. Pored toga, odluke po navedenim prigovorima donose se po hitnom postupku, te se zbog toga ne odugovlai naplata, odnosno ispunjenje odreene obaveze iz hartije od vrednosti. Stavom 4. ovog lana propisano je da se posebnim zakonom mogu odrediti i druge vrste prigovora kod pojedinih vrsta hartija od vrednosti. To, naravno, znai da i te druge prigovore, po tom posebnom zakonu moe istai ne samo izdavalac hartije od vrednosti, ve i drugi uesnici iz te hartije od vrednosti, kao to su, na primer, prigovori koje moe isticati svaki prema svakom, zatim prigovori koje moe isticati samo pojedini dunik protiv svakog imaoca hartije od vrednosti (na primer, menice), pa prigovori koje moe isticati svaki dunik prema imaocu hartije, kao i prigovore koje moe isticati samo jedan dunik iz hartije od vrednosti prema jednom izdavaocu hartije od vrednosti. Falsifikat podrazumeva, pre svega, stavljanje lanog potpisa od dunika na hartiji od vrednosti. Falsifikatom se smatra i pravljenjem lane, neistinite hartije od vrednosti, a to moe biti i lice koje prepravlja sastojke hartije od vrednosti, ili to drugo stoje od znaaja da hartija ima onu vrednost koju joj daje zakon, Prigovori koji proizilaze iz sadraja hartije odnose se na samu sadrinu hartije od vrednosti, koji imaju uticaja na izvrenje obaveza u pogledu rokova i uslova, koji jo nisu dospeli. Druga vrsta prigovora odnosi se na one prigovore koji se odnose prema samom imaocu hartije od vrednosti, kao to su kompenzacija pravo prebijanja u vezi kog odnosa odredbe ovog lana ne predviaju zabranu stavljanja prigovora od strane dunika, ako dunik ima prema poveriocu svoje potraivanje, sa onim to ovaj potrauje od njega, to znai da dunik moe staviti prigovore kompenzacije ako su oba potraivanja dospela, a glase na novac ili druge zamenljive stvari istog roda i iste kakvoe. Prigovor se moe odnositi i u vezi nedostatak zakonom propisanog postupka za sticanje hartije od vrednosti, odnosno odsustvo ovlaenja, to bi se odnosilo na radnje punomonika poverioca koje nisu u skladu sa pravima koje punomonik ima iz hartije od vrednosti daje ne moe prenositi u svojinu, odnosno dalje indosirati, jer su njegova prava ograniena. Odredbe stava 2. ovog lana odnose se na nedostatke pravnog posla nastalog prenoenjem hartije od vrednosti od strane izdavaoca ustupiocu hartije od vrednosti, na osnovu koga je prenos izmeu njih izvren. Ako je primalac hartije od vrednosti tu hartiju preneo na drugo lice, izdavalac hartije ne moe takav prigovor istai i prema potonjem imaocu. Naime, pravni posao moe imati nedostatke ako je imalac hartije od vrednosti, u toku njenog trajanja, preinai u nekom bitnom sastojku, koji se ne odnose na potpise na hartiji od vrednosti. Odredbe stava 3. ovog lana odnose se na one sluajeve ako bi imalac hartije od vrednosti, primajui hartiju od svog prethodnika, znao ili morao znati da mu ovaj predaje hartiju od vrednosti da bi izbegao prigovor koji izdavalac ima prema njemu, u kom sluaju izdavalac moe istai prigovor i prema imaocu hartije. Drugim reina, ako je imalac hartije od vrednosti, primajui je od svog prethodnika, znao ili morao znati da mu ovaj predaje vrednosni papir da bi izbegao prigovor koji izdavalac ima prema njemu, izdavalac moe istai prigovor i prema novom imaocu hartije. To bi bio sluaj, na primer, ako bi donosilac hartije znao ili morao znati daje izdavalac do njega doao nezakonitim putem, pa takav papir prenese primaocu hartije od vrednosti, a ovaj je za to znao ili morao znati, u kom sluaju se prigovori mogu podneti i prema imaocu hartije i prema njegovom prethodniku. Odbijanjem ispunjenja obaveze daje osnov imaocu hartije od vrednosti da svoja prava ostvari putem menine tube, odnosno predloga za izvrenje. Nadlenost se odreuje prema optoj mesnoj nadlenosti, ali i prema mestu plaanja. U vezi roka za albu, kod hartija od vrednosti propisan je rok od osam dana od dana dostavljanja prepisa odluke suda. Rok za prigovor iznosi tri dana od dana dostavljanja reenja, odnosno tube. Rok za odgovor na prigovor iznosi takoe tri dana, ali je i sud vezan rokom od tri dana, koji je duan da o predlogu za izvrenja odlui u istom roku.

Sudska praksa
Pravo prigovora potpisnika menice ako je s imaocem menice u neposrednom ugovornom odnosu U meninom sporu, kad je imalac menice u poloaju neposredne ugovorne strane s potpisnikom menice, od koga zahteva naplatu, menini dunik ovlaen je na sve prigovore koji se zasnivaju na linim odnosima izmeu imaoca menice i dunika, ukljuiv i prigovor prebijanja. 417

Prema obrazloenju Uslov za prebijanje potraivanja su dospelost i istovrsnost potraivanja (novac ili druge zamenljive stvari istog roda i kakvoe), a ne i poreklo iz istog pravnog osnova Na izdate menine platne naloge po dvema menicama, prvotuena, kao glavni menini dunik i izdavalac menica, i drugotueni, kao irant po tim menicama, isticali su prigovore vezane za odnos :sa meninim poveriocem poricali postojanje ikakvog duga prema tuiocu, a zatim isticali da tuilac ima odreene novane obaveze prema tuenoj, pa da to treba staviti u preboj. Na te okolnosti sasluavani su i svedoci i stranke, ali su sudovi usvojili tubeni zahtev u celini, jer su nali da postojanje menica niim nije osporeno, a da prigovor o tuioevom dugu nema karakter kompenzacionog prigovora, jer trabine stranaka ne proistiu iz istog pravnog osnova. Savezni sud je usvojio zahtev za zatitu zakonitosti. Prema odredbi lana 16. Zakona o menici, lica protiv kojih je stavljen zahtev da ispune svoje obaveze iz menice ne mogu prema njenom imaocu isticati prigovore koji se osnivaju na njihovim linim odnosima sa trasantom ili sa kojim ranijim imaocem menice, osim ako je tadanji imalac menice prilikom njenog sticanja sve-sno postupio na tetu dunika. Dakle, u naelu, prigovori protiv zahteva imaoca menice nisu doputeni i utoliko je menina obaveza apstraktna obaveza, obaveza kod koje je neodluan razlog (osnov) njenog nastanka. Meutim, to pravilo ne vredi ukoliko se imalac menice nalazi u poloaju neposredne ugovorne stranke s potpisnikom menice od koga zahteva naplatu, kao ni u sluaju svesnog postupanja imaoca na tetu dunika pri sticanju prava iz menice. O drugom izuzetku citirano pravilo govori izriito, dok prvi proizlazi iz iskljuenja prigovora meninog obveznika samo prema onom imaocu koji nije s njim u neposrednom odnosu ugovorne stranke. U konkretnom sluaju, sporne menice nisu ni putene u opticaj i na njima se nalaze samo potpisi lica koja su u neposrednom ugovornom odnosu. Stoga ovde nisu iskljueni prigovori koji proistiu iz osnovnog posla izmeu stranaka, ukljuiv i prigovore prebijanja. Iz izloenog proizlazi da je pobijanom presudom povreen materijalni zakon, tj. odredbe lana 16. Zakona o menici, te je zahtev za zatitu zakonitosti utoliko osnovan. Stanovite prvostepene presude je nejasno. U toj se presudi prvo iskljuuje pravo na prigovore, zatim se svi prigovori i celokupni odnos stranaka ispituje i ocenjuje, da bi se, na kraju, zakljuilo da su injenini navodi svedoka i stranaka o spornom odnosu neodluni. Ta presuda, dakle, ima nedostataka zbog kojih se ne moe ispitati to predstavlja bitnu povredu odredaba parninog postupka oznaenu u taki 11. stav 2. lana 343. ZPP. Ni stav prvostepene presude o uslovima za prebijanje uzajamnih trabina nije u skladu sa materijalnim pravom. U slovi prebijanja su dospelost i istovrsnost potraivanja (novac ili druge zamenljive stvari istog roda i kakvoe), a ne i poreklo i iz istog pravnog osnova (prema presudi Saveznog suda, Gzs 41/76).

LEGITIMACIONI PAPIRI I ZNACI

Legitimacioni papiri (cl. 257. ZOO)
Legitimacioni papiri su, pre svega, eleznike karte, pozorine i druge ulaznice, bonovi, kao i druge isprave sline hartijama od vrednosti po sadraju, ako sadre odreenu obavezu za njihovog izdavaoca, a u kojima nije oznaen poverilac, niti iz njih ili okolnosti u kojima su izdate proizilazi da se mogu ustupiti drugome. Tako, na primer, eleznike karte ili pozorine i druge ulaznice na kojima nije oznaeno ime, moe ih koristiti, odnosno privesti svrsi njihovoj upotrebi, vonjom, ili gledanjem pozorine ili neke druge predstave, svako ko je u posedu takvog papira. Osnovna karakteristika legitimacionog papira je da se iz odreenog papira vidi odreena obaveza lica koja ga je izdala, zatim da na tom papiru nije oznaeno ime poverioca, to pretpostavlja da se kao takve mogu prenositi na druga lica donosioce. Kao "druge sline isprave" mogu se navesti i tedna knjiica, zalonica, potvrda o depozitu, pa u nekim sluajevima i polisa osiguranja. Ovi papiri, po pravilu, glase na ime, ali kao takvi nemaju sve osobine hartije od vrednosti, jer predajui je drugom, duniku, mora i da se legitimie, odnosno prui dokaz da je to legitimacioni papir iz koga samo on moe ostvarivati prava iz takvog papira. Zbog te osobenosti ti papiri se nazivaju i nepotpunim hartijama na donosioca, to podrazumeva nepotpunost vrednosnog papira,, ali donosilac takvog papira, uz dokaz da se odnosi na njega, dokazuje da ima svoje poverilako pravo, kao to je to sluaj kod hartija od vred nosti. 418

Kao i kod hartije od vrednosti, dunik kome je podnet legitimacioni papir duan je da ga izvri, bez uputanja u to po kom osnovu je to lice postalo vlasnik tog papira. Naravno, ako dunik zna ili je morao znati da je imalac legitimacionog papira doao na nedozvoljen, odnosno na zakonu protivan nain, moe odbiti izvrenje po takvom papiru. Kao legitimacioni papiri ne smatraju se novac u opticaju, potanske, sudske ili administrativne marke, i drugi slini papiri, jer se oni tretiraju kao sredstva plaanja.

Legitimacioni znaci (l. 258. ZOO)

Legitimacioni znak je znak za potvrivanje neke injenice, kojim se putem neke hartije ili nekim znakom oznaava predmet izvrenja koji poverilac moe na osnovu kakve obligacije da zahteva od dunika. Dunik je duan da po legitimacionom znaku, koji moe biti u formi papira ili nekog metala, ispuni obavezu donosioca tog znaka. Tako na primer, ustanova koja prireuje kakvu priredbu, za svoje posetioce ima garderobu, u koju oni ostavljaju svoje stvari (kaput, mantil, kiobran i dr.), pa svojim posetiocima prilikom prijema tih stvari predaje legitimacioni znak, neku vrstu potvrde, na kojoj je naveden broj mesta u garderobi gde je ta stvar stavljena. Naravno, na toj hartiji, odnosno znaku moe se staviti i naziv stvari koja je data na uvanje. Legitimacioni znak se moe dati i u obliku metala, na kome su upisani znakovi radi opredeljenja mesta na kome se primljena stvar nalazi. Legitimacioni znak ne sadri ime poverioca, zbog ega se taj znak moe prenositi na drugo lice obinim prenosom, predajom iz ruke u ruku. Ukoliko bi dunik, garderober posumnjao u lice koje poseduje legitimni znak, on nije obavezan da izvri prestaciju. Ukoliko imalac legitimacionog znaka izgubi znak, ne postoji smetnja da se nastalo stanje resi sporazumno ako dokae svoje pravo na odreeno potraivanje, ali ako imalac znaka ne moe da ostvari svoje pravo iz dobijenog legitimacionog znaka, odnosno ako dunik ne moe da izvri prestaciju u vezi tog znaka, onda poverilac ima pravo na naknadu tete koju moe da ostvari i putem suda, dokazujui svoje pravo na osnovu legitimacionog znaka. U stavu 3. ovog lana naglaeno je, odnosno iz njega se moe izvui zakljuak da poverilac moe da trai ispunjenje i kada je izgubio legitimacioni znak, zbog ega mora da dokazuje svojstvo poverioca, jer za njega ne vai pravna pretpostavka da je on pravi poverilac u odnosu sa dunikom, ili daje ovlaen da zahteva ispunjenje odreene obaveze. Zbog toga moe doi do spora, u kome poverilac mora da dokazuje svoja prava poverioca. Razlika izmeu legitimacionog papira i legitimacionog znaka ogleda se u tome to se na legitimacionom papiru navodi neka inidba, kao pravo dunika, dok se to ne navodi u legitimacionom znaku, jer on ima sasvim drugo znaenje, a naime da dunik privremeno primi kakvu stvar od poverioca i u vezi toga preda mu kakav znak, na osnovu koga poverilac kasnije moe da preuzme predatu stvar. Legitimacioni znaci, dakle, slue radi prepoznavanja stvari, u vezi kojih je na osnovu tih znakova uspostavljen obligacioni odnos izmeu dunika i poverioca, po kome je dunik u obavezi da izvri traenu prestaciju, a da poverilac za tu uslugu plati odreeni iznos naknade (koji se u nekim sluajevima i ne odreuje jer je ta obaveza sadrana u vrednost osnovne stvari zbog ega je i nastala obaveza u vezi legitimacionog znaka).

Zamena oteene hartije od vrednosti (cl. 259. ZOO)

Zamena oteene hartije od vrednosti moe se uiniti pod sledeim uslovima: a) da hartija od vrednosti nije podobna za promet, i b) da se njena istinitost i vrednost mogu tano utvrditi. Pravo na zamenu oteene hartije od vrednosti ima imalac tako oteene hartije. Meutim, kao stoje reeno, uslov je da ta hartija nije podobna za promet, odnosno daje tako oteena, pohabana, da bi u njenom daljem prenosu predstavljala tekou za lica koja je predaju, odnosno primaju, pa samim tim i da se onemogui potpuno unitenje takve hartije od vrednosti. Iz oteene hartije od vrednosti koja se zamenjuje moraju se dobro videti svi sastojci te hartije, to znai da se mogu tano utvrditi. U protivnom, hartija od vrednosti se moe samo amortizovati, po postupku koji je propisan za amortizaciju hartija od vrednosti. Zamena oteene hartije od vrednosti sprovodi se u vanparninom postupku kod nadlenog suda, bilo u mestu izdavaoca hartije ili u mestu ispunjenja. Predlog potie od imaoca hartije od vrednosti koji sudu podnosi novu hartiju od vrednosti, sa oznakama koje se nalaze na ve postojeoj oteenoj hartiji, a koje sud utvruje i potvruje sadrinu nove isprave, koja je u svemu saglasna i po formi i po sadrini ranijoj oteenoj hartiji od vrednosti. 419

Po izvrenom potvrivanju zamene oteene hartije od vrednosti, sud originalni primerak nove zamenjen hartije od vrednosti predaje imaocu hartije od vrednosti, ali mu vraa i oteenu hartiju koja na sebi dobija oznaku daje ponitena, odnosno zamenjena za novu hartiju od vrednosti. Navoenje reci "s tim da vrati oteenu hartiju i naknadi trokove" odnose se na obavezu imaoca hartije od vrednosti, koji je dobio novu hartiju od vrednosti, sa potvrdom suda o toj zameni, da staru hartiju vrati ranijem izdavaocu hartije, tj. poslednjem prenosiocu te hartije. Naravno, trokove sudskog postupka snosi imalac hartije koji je traio da se oteena hartija zameni novom hartijom.

Amortizacija hartije od vrednosti (l. 260. ZOO)

Pod amortizacijom hartije od vrednosti podrazumeva se sudsko ponitenje ranije hartije od vrednosti ako je ta hartija izgubljena ili toliko oteena da se iz tako oteene hartije ne mogu istinito utvrditi osnovni sastojci hartije od vrednosti i imena lica potpisana na njoj, kao i donoenje odluke vanparninog suda kojom se izgubljena hartija od vrednosti proglaava kao nestala, a samim tim i da je bez pravnog dejstva, na primer, ako bije neko pronaao i hteo da upotrebi, ali i donoenje odluke kojom se ranija hartija od vrednosti zamenjuje novom hartijom, iji se sastojci nalaze u odluci suda, sve u cilju da se na osnovu takve odluke ostvare prava i obaveze iz hartije od vrednosti. Odredbe ovog lana odnose se na amortizaciju onih hartija od vrednosti koje glase na ime ili po naredbi, ali s obzirom na reci "ukoliko posebnim zakonom nije drukije odreeno", moe se amortizacija odnositi i na druge vrste hartija od vrednosti, kao to je, na primer menica, ek ili drugu hartiju od vrednosti, prema tome kako je to zakonom propisano za te vrste hartija od vrednosti. Koristei se pravilima o amortizaciji menice po Zakonu o menici, mogu se ista analogno primeniti i na amortizaciju svih vrsta hartija od vrednosti, osim ako zakonom nije to drugo propisano. Tako, onaj kome je nestala hartija od vrednosti moe nadlenom sudu po mestu plaanja predloiti daje amortizuje. U predlogu se mora izneti glavna sadrina nestale hartije od vrednosti i uiniti verovatnim da je predlaga tu hartiju imao, ili da mu na osnovu ove pripada neko pravo. Ako sud nae da su podneti podaci dovoljni, izdae oglas, u kome e izloiti glavnu sadrinu nestale hartije od vrednosti, s pozivom daje onaj kod koga se nalazi pokae sudu u roku od 60 dana, jer e je inae sud, po proteku ovog roka, oglasiti za ponitenu. Ovaj oglas objavljuje se jedanput u slubenom glasilu. Ako je dan plaanja ve dospeo, rok za pokazivanje tee od dana oglasa, a ako dan plaanja dolazi tek docnije, onda od proteka ovog dana. Ako hartiji od vrednosti po vienju ili na odreeno vreme po vienju rok za podnoenje nije protekao, onda rok za pokazivanje nestale hartije tee od poslednjeg dana roka odreenog za podnoenje na vienje. O ovom oglasu sud e izvestiti predlagaa i sva u toj hartiji imenovana lica. Predlaga amortizacije mora, da bi odrao regres protiv trasanta ne akceptirane hartije od vrednosti, kao i protiv trasata koji je zabranio podnoenje hartije od vrednosti na akeeptiranje, u toku roka odreenog za podizanje protesta zbog neakceptiranja ili neisplate i u mestu za to odreenom, podii protest, podnosei glavnu sadrinu nestale hartije od vrednosti. Protest zamenjuje podnoenje hartije od vrednosti na akeeptiranje ili na isplatu i podizanje odnosnih protesta. Naknada trokova za taj protest ne moe se traiti. Na osnovu sudske odluke kojom se nareuje postupak za amortizaciju, predlaga moe, ako drukije nije ugovorio, posle dospelosti nestale hartije od vrednosti, traiti da akceptant, a u odreenom sluaju i trasat, poloi svotu navedenu u hartiji od vrednosti nadlenom organu. Takvom traenju nema mesta ako onaj od koga se trai polaganje svote iz hartije od vrednosti dokae da predlaga nije imao pravo da trai amortizaciju. Ako se hartija od vrednosti u toku roka, odreenog u oglasu, ne podnese, onda sud oglaava nestalu hartiju za amortizovanu i o tome izvetava akceptanta, odnosno trasata neakceptirane menice, ili trasata koji je zabranio podnoenje hartije od vrednosti na akeeptiranje, stavljajui mu do znanja da se svota iz hartija od vrednosti moe isplatiti predlagau amortizacije. Sud e o amortizovanju hartije od vrednosti izvestiti predlagaa kao i sva imenovana lica u toj hartiji od vrednosti. Na osnovu odluke o amortizaciji predlaga moe protiv akceptanta, a u sluaju odreenom u zakonu i protiv trasata, ostvariti svoja prava iz hartije od vrednosti, kao da ima neamortizovanu menicu. Ali dunici iz hartije od vrednosti nee biti obavezni da izvre isplatu ako dokau daje predlaga bespravno dobio odluku o amortizaciji. Ako se u roku koji je oglasom odreen pojavi onaj kod koga se nalazi hartija od vrednosti za koju je amortizacija traena, sud e, postoje hartija od vrednosti pokazana predlagau i poto saslua zainteresovana lica, obustaviti dalji postupak.

420

Zastarelost potraivanja iz hartije od vrednosti (cl. 261. ZOO)

Ovaj lan propisuje pravilo da za zastarelost potraivanja hartije od vrednosti vae pravila o zastarelosti, ako posebnim zakonom nije drukije odreeno. To upuuje na zakljuak da za hartije od vrednosti, za koje nije posebno u odredbama o zastarelosti potraivanja po Zakonu obligacionim odnosima propisan posebni rok zastarelosti, vai opti zastarni rok od deset godina. Prema tome, ako za neku hartiju od vrednosti u zakonu nije propisan poseban rok zastarelosti, potraivanja iz takve hartije zastarevaju za deset godina u smislu odredaba lana 371. ZOO. Meutim, u Zakonu o menici i eku postoje pravila o zastarelosti, po kojima svi menino pravni zahtevi zastarevaju za tri godine, raunajui od dospelosti. Kod Zakona o eku rok zastarelosti iznosi est meseci kada je u pitanju regresni zahtev imaoca eka protivu trasanta, od proteka roka za podnoenje na isplatu, a kada je regresni zahtev indosanata jednih protivu drugih i protiv trasanta, ti zahtevi zastarevaju takoe za est meseci ali od dana kada je indosant iskupio ek ili od dana kada je protiv njega postupljeno kod suda. U Zakonu o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju potraivanje iz ugovora o prevozu zastarevaju, i to:l) potraivanje zbog vie, odnosno manje naplaene prevoznine, naknade za sporedne usluge, dodatka na prevozninu ili drugih trokova za jednu godinu; 2) potraivanje zbog smrti, telesne povrede i oteenja zdravlja putnika za tri godine; 3) ostala potraivanja za jednu godinu, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. U zakonu o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju, potraivanje iz ugovora o prevozu stvari zastarevaju za jednu godinu, a potraivanja nastala zbog smrti, telesne povrede ili oteenja zdravlja prouzrokovanih udesom ili nezgodom zastarevaju za tri godine. Dakle, opti zastarni rok iznosi deset godina, osim ako posebnim zakonom za pojedine sluajeve nije propisan krai rok.

MENICA KAO HARTIJA OD VREDNOSTI I PLAANJE PO MENICI

Zakon o menici (Slubeni list FNRJ", br. 104/46, SI. list SFRJ", br. 16/65 i 54/70 i ,,S1. list SRJ", br. 46/96) ne daje definiciju menice, ali se iz odredaba lanova 234.- 261. Zakona o obligacionim odnosima (koje se odnose na hartije od vrednosti), kao i odredaba Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih fmansijskih instrumenata (Sl.gl. RS", br. 47/06 - primenjuje se od 11.12.2006. godine), moe izvesti definicija , tako da se menica defmie kao pismena isprava, izdata u propisanoj formi, kojom jedno lice izdaje nalog drugom licu da u odreeno vreme (na odreeni dan, na odreeno vreme od dana izdanja, po vienju i na odreeno vreme po vienju) i na odreenom mestu, isplati odreena suma novca licu koje je u toj pismenoj ispravi navedeno, ili po njegovoj naredbi, obavezujui se i samo daje isplati, ako to ne uini lice kome je nalog upuen. Menica, kao kreditni i platni instrument, ima veu efikasnost od drugih oblika plaanja. Njome se na siguran i bri nain naplauju potraivanja poverilaca, jer je menica sredstvo obezbeenja plaanja, pa ako dunik o roku ne isplati dugujui iznos, poverilac ima pravo da po skraenom postupku naplati svoje potraivanje iz menice. Pored toga, menica daje veu sigurnost da poverioci, u vezi svog poslovanja, lake dobiju kredit kod banke, po osnovu sigurnog obavezivanja, odnosno obezbeenja vraanja kredita. Ta pogodnost se moe postii i u vezi poslovnih odnosa sa drugim partnerima, kojima menica slui kao garancija obezbeenja plaanja. Prema formi, koju zakon propisuje, postoje dve osnovne vrste menica, i to: trasirana (tzv. vuena) menica, i sopstvena menica, koja sadri sve elemente kao i trasirana menica, osim ime onoga koji treba da plati (trasat) i oznaenje mesta i dana izdanja menice. Razlika navedenih formi menica je u sledeem: Kod trasirane menice, izdavalac menice (trasant) daje nalog drugom licu (trasatu -po pravilu svom duniku), da menicu plati treem licu (remitentu - po pravilu poveriocu). A kod sopstvene menice obavezuje se samo njen izdavalac (trasant), tj. da e on menicu platiti ozna enom licu (remitentu). Ako trasant oznai kao trasata sebe, onda postoji tzv. sopstvena trasirana menica , u kojoj su trasant i trasat jedno lice. Menice koriste, uglavnom, pravna lica, prema posebnom sporazumu o duniko-poverilakim odnosima, ali to mogu da ine i fizika lica, jedni s drugim, ili i pravna lica sa fizikim licima.

A. TRASIRANA MENICA
Primer trasirane (vuene) menice, koja se ovde prikazuje, oznaava bitne menine sastojke, bez kojih menica u smislu Zakona o menici, ne bi bila menica. Iz sadrine ove menice moe se pretpostaviti da je DP ,,Izgradnja" kupilo neku robu, ili uzelo zajam od DP Dunav", i oznailo kao svog dunika DP Konic-armatura", koji e menicu prvo da akceptira i da odreenog dana isplati menini iznos DP Dunav". Ve je reeno, da pr421

ivredna drutva, odnosno preduzea, u svom poslovanju koriste menice kao sredstvo vo plaanja, zasnivajui sve to na posebnom sporazumu o duniko-poverilakom odnosu: Ukoliko bi menica bila popunjena protivno sporazumu stranaka, takvu menicu moe da osporava dunik, stavljanjem odgovarajuih prigovora u vezi pravne valjanosti menice.
PEnVBJfiMKA CPBMJA o o
E 3A OBV

"O

Privrednog drutva "DUNAV", doo., Beograd, Ilieva

......... MEHMUV

8
** ,BJ v>w-":"; ; . . ' . - - " ; ^ - ' . - ' - -a 2 * * ' = * a t ' . . : > *

es
C

o>
......... !4 C T A 4 T E H V T A M V.................. M 3 B F L U T.......... C PV H AJ
TPACAHT

^SiU'CCT '1PMMIbEHA

^ ,o...SPD.lKoiiica-armatura",doo. a. ^Becjgrad, Senjaka4

CEPMjA

AA62O3682

g...

nrSAT-AI-bE

(potpis

PI) "Izgradnja", doo Beograd, Urpseva 3.0 (p at) odgovornog lica)

Znaenje delova menice U ovom primeru vidi se daje PD Izgradnja" izdavalac menice (trasant), koji je kupio neku robu, ili uzeo zajam od PD Dunav" (remitentA, i daje vrednost te robe, odnosno zajma 100.000,00 dinara, a daje kao trasat (platac), po sporazumu za trasantom, oznaen PD Konica - armatura", koji treba meninu sumu da isplati 01.12.20____godine PD Dunav". Prvi datum, u ovom sluaju 17.juni 20___. ", oznaava dan izdavanja menice. Drugi datum, u ovom sluaju 01. decembar 20___.", oznaava dospee, dakle toga dana e se platiti menini iz nos, a ako je menica po vienju, onda se isplauje odmah im bude predstavljena duniku po menici - na isplatu. Reci po naredbi" znae ime onoga kome e se menini iznos isplatiti (to znai da ima pravo i da je indosamentom dalje prenosi), a ako pored tih reci stoji mojoj" ili naoj sopstvenoj", u tom sluaju trasant je istovremeno i remitent, dakle lice kome e trasat isplatiti menini iznos. Taj se odnos naziva trasirana menica po sopstvenoj naredbi". U tom sluaju trasant pokazuje takvu menicu trasatu i od njega trai da menicu akceptira. im trasat akceptira menicu, indosant ima pravo daje dalje prenosi svom poveriocu, koji e u vreme dospelosti -istu naplatiti od akceptanta. Ako na tom delu stoje reci ne po naredbi", u tom sluaju postoji menini odnos samo izmeu trasanta i trasata, to znai da se ne moe prenositi na druga lica indosamentom. Meutim, ako se i takva menica prenosi, onda se taj prenos moe izvriti cesijom, ili nekog drugog pravnog posla, dakle u obliku -obinog ustupljenj a. Re prvu" oznaava daje to prvi primerak menice. Inae, menica, sa tim izrazom doputa mogunost da se izda u dva ili vie primeraka, pa bi se tako na drugoj menici napisalo platite za ovu drugu" (ili treu i td.). To se ini zbog toga da bi cirkulacija menice bila bra, odnosno da bi se bre indosirala, a ko prvi od imalaca -menice (remitent) protestuje menicu i istu naplati, smatra se daje obaveza ostalih dunika po menici prestala. Ali ako se na menici napie re Jedinoj", onda sem ove menice ne postoji druga. Reci i stavite istu u raun" , znae daje trasant duan da obavesti trasata da je na njega vukao menicu, pre nego to je menicu akceptirao, a iste reci samo sa recima bez izvetaia", znae da trasat ve zna za ovu me nicu, te da ne treba posebno da bude obaveten o obavezi akceptiranja. Stavite istu u raun" znai staviti u ra un trasatu, koji e menini iznos da isplati, a ako stoji stavite istu u raun......" (neki dunik trasata), onda se od tog dunika trai protest i naplata. Kao mesto plaanja, koje je navedeno ispod meninog tekta, s leve strane, navodi se mesto gde se menica ima naplatiti, a to se odreuje sporazumom izmeu trasanta i trasata, kao akceptanta menice. Ako mesto plaanja nije uneto, onda se kao mesto plaanja uzima mesto prebivalita trasata. Ako je trasant u menici upisao kao mesto plaanja drugo mesto od mesta prebivalita trasata, u tom sluaju trasat, pri akceptiranju, navodi lice u -oznaemom mestu koje e menini iznos isplatiti. Ali, to isto moe da uini i ako je mesto plaanja odreeno u mestu prebivalita trasata, koji ako oznai drugo lice kao izvriloca obaveze plaanja, tada se radi o domiciliranoj menici.
422

U trasiranoj menici plativoj po vienju ili na odreeno vreme po vienju, trasant moe odrediti da svota u njoj nosi kamatu. U svakoj drugoj menici to pravilo nema znaaja, ak i daje naznaeno to o kamatama, pa se -smatra da takva odredba o kamati nije ni napisana. Kamata se oznauje u gornjem desnom uglu menice, pored cifarskog oznaenja duga, dodajui mu, na primer, ,,sa 8% kamate", a te reci se upisuju i u slovnom delu iznosa menice, pa se tako pored glavnog iznosa, kako je oznaeno u navedenom primeru navode i reci, na primer, sa 8% kamate" (u pitanju je samo ugovorna kamata). Kamata, u tom sluaju, tee, po pravilu, od dana izdanja menice, ali to moe biti nareeno i drukije. Ako se kamata ne oznai u menici, smatra se kao da kamata nije ni predviena. Kod reci po naredbi", trasat plaa menini iznos remitentu, ili licu na koje je indosirao menicu. Ako bi stajalo ne po naredbi", u tom sluaju menica se izvrava tako kako pie na njoj, a navedeni izraz ima za cilj da -se ona ne moe dalje prenositi, odnosno moe ali ne kao menica ve, na primer, putem cesije ili nekog drugog pravnog posla. Trasirana menica moe pored bitnih sastojaka da sadri i nebitne sastojke, kao, na primer, da se ne popuni rubrika vrednost primljena", ili da se pored ostalih sastojaka, u rubrici plaanje" navede banka kod koje e se plaanje izvriti. Naravno, to ne znai da e banka isplatiti menini iznos imaocu menice im je pokae, ve znai da e dunik dati nalog banci da isplatiti menini iznos imaocu menice.. Banka je u ovom sluaju domicilijant, neka vrsta posrednika, koja po nalogu dunika, iz njegovih deponovanih sredstava, isplauje menini iznos licu koje trai naplatu. Osobenosti trasirane menice a) Akceptiranje menice - Kod trasirane menice, izdavalac menice (trasant) moe da naredi da se ona podnese na akceptiranje trasatu, odreujui ili neodreujui za to rok. Do akceptiranja menice dolazi, naroito kod pravnih lica, na osnovu prethodnog sporazuma izmeu poverioca i dunika, u vezi njihovog poslovanja, -koje moe biti dugorono, po kome kupac (trasat) vue menicu na svoje ime, prema vrednosti zaduenja, a poverilac (trasant - izdavalac menice) oznauje lice kome e trasat isplatiti menini iznos. Ako poverilac - indosant u menici oznai svoju firmu kao remitenta", tj. da se njegovoj firmi plati menini iznos, u tom sluaju se u delu menice, tj. posle reci po naredbi", stavljaju reci "platite po mojoj sopstvenoj naredbi". Ako trasant ima -svog poverioca, onda se u tom delu navodi firma na iju e adresu trasat isplatiti menini iznos. Trasat se oznauje kao dunik. On vue menicu na sebe, pa je moe odmah akceptirati, ili se datum akceptiranja odreuje nekim datumom, kada imalac menice istu podnosi na akceptiranje duniku. To se sve ureuje sporazumom izmeu pravnih lica u vezi njihovog duniko-poverilakog odnosa. Drutveno pravna lica, odnosno pravna lica u prometu, mogu se pismenim sporazumom, odnosno ugovorom, dogovoriti o realizaciji njihovog duniko-poverilakog odnosa, odnosno plaanja. To znai da se plaanje moe izvriti na osnovu faktore (bez izdavanja menice), ali i na osnovu fakture i menice, odnosno menica, koje kupac, dunik, za preuzetu rovu, odnosno izvrene usluge, predaje svom poveriocu, jednu ili vie menica, koje ovaj moe da realizuje naplatom odreenih iznosa kako je u takvom sporazumu navedeno. Dakle, taj sporazum moe da bude za jedan odreeni poslovni odnos, ili vie - za dui period - ako se stranke nalaze u stalnom poslovnom odnosu. U tom sluaju poverilac vue menice na kupca, za vrednost prodate robe, ili izvrene usluge, a popunjava ih i realizuje na nain kako je u konkretnom sporazumu meu njima dogovoreno. Sporazumom se moe predvideti da poverilac, odnosno izdavalac menice vue menicu na kupca, s tim da ima pravo da u menici sebe oznai kao remitenta, odnosno naplatioca menice, ili neko drugo lice koje je njegov (poverioev) poverilac. Dakle, kod takvog stanja, poverilac (trasant) moe sam da dostavi menicu na akceptiranje duniku, ili da je i bez toga prenese drugom licu, tj. svom poveriocu, koji e je akceptirati prema dogovoru utvrenom u sporazumu poverioca i dunika. Tako, na primer, i na samoj menici se moe napisati ko je remitent, ali i to da se takva -menica ne moe podneti na akceptiranje do odreenog datuma. Ako tog datuma trasat (dunik) ne akceptira takvu menicu, dralac menice moe istu da protestuje zbog neakceptiranja, a dalji postupak nastavi prema izdavaocu menice, odnosno prethodnom duniku (ako je vie puta indosirana). Po ustaljenoj praksi, esto se u sporazumu poverioca i dunika o regulisanju njihovog poslovnog odnosa -u vezi plaanja obaveze za izvreni pravni promet (kupovina, usluga), u sporazumu navodi daje dunik dao -jednu ili vie blanko menica, koje e u odreenom roku takvu menicu, odnosno menice, popuniti i sam zatraiti akceptiranje (ukoliko to nije uinjeno u momentu predaje blanko menice), ili je preneti nekom drugom licu indosiranjem. Popunjavanje takve menice vri se iskljuivo prema sadraju sporazuma dunika i poverioca, ili posebnog naloga dunika prilikom predaje blanko menica. Ali ako fiziko lice postaje dunik povlaenjem menice na svoje ime kao trasat, on mora odmah da akceptira menicu, kako bi se znalo da e dug platiti odreenog dana. Ako menicu nije akceptirao, nastaje odnos samo izmeu izdavaoca menice i tog dunika, pa poto dospe dan naplate menice i poto dunik (eventualno) 423

odbije isplatu meninog iznosa, izdavalac menice mora u vreme dospelosti menice istu da protestuje i da dalje vodi postupak naplate kroz meninu tubu, koja je u prilogu kao primer navedena. Dunik koji nije vukao menicu na svoje ime, oznaujui sebe kao trasata, pa samim tim nije ni akceptirao istu, nije menini dunik, te -poverilac moe ostvarivati svoje potraivanje prema njemu iz osnovnog posla. Akcept se, po pravilu, pie na samoj menici i izraava se reju priznajem", primljena", prihvaena", ili upisuje re odgovarajueg znaenja, i taj akcept potpisuje trasat. Na datom primeru akceptant je oznaen sa strane, u horizontalnom delu, a dunik, to isto lice oznaeno je u delu gde je oznaen trasat - kao dunik. Trasat -moe da ogranii svoj dug, tako to e pored reci priznajem" staviti iznos za koji odgovara da e ga platiti. Potpisom na menici da priznaje menini iznos, trasat se nadalje tretira kao akceptant, odnosno postaje glavni dunik, bez obzira da li e se menica dalje prenositi ili ne. Ako oznaeni trasat na menici odbije da menicu akceptira, nastaje postupak protesta, to se utvruje protestom kod suda - zbog neakceptiranja. Imalac trasirane menice, kao i onaj koji je samo dri, moe je sve do dospelosti podneti na akceptiranje -trasatu u mestu njegovog prebivalita. Meutim, menica trasirana na odreeno vreme po vienju, mora se podneti na akceptiranje u roku od jedne godine od dana izdanja, ali trasat moe ovaj rok da skrati ili produi. Trasat moe da zabrani da se menica podnese na akceptiranje, ali to ne moe da uini kad je u pitanju trasirana menica plativa kod treeg lica (kao to je to naznaeno u gore navedenom primeru menice), ili se njegovo prebivalite nalazi u mestu razliitom od mesta u kome trasant (izdavalac menice) prebiva, ili kad je u pitanju trasirana menica na odreeno vreme po vienju. Trasat (dunik) moe narediti da se trasirana menica ne podnese na akceptiranje pre odreenog vremena, recima: Nee se akceptirati do______20_ _. godine" Tada se ispod reda u kome se upisuje re bez" ili sa", na _ vodi ime - firma remitenta. Dok se izdata menica ne akceptira, trasant odgovara svom poveriocu oznaenom na menici. Trasant odgovara remitentu, svom poveriocu, i kada trasat akceptira menicu. Njegova odgovornost je solidarna sa svim dunicima oznaenih na menici, tj. i sa indosantima. b) Indosiranje menice - Menica se prenosi sa jednog na drugo lice - indosamentom Kad remitent prenosi menicu on je prvi indosant, znai on je prenosilac menici drugom licu (po pravilu to drugo liceje poverilac remitenta). Lice na koga se prenosi menica naziva se indosatar, i tada je on jedini poverilac, naravno dok je i on ne prenese drugom licu. Indosiranje - prenos menice se vri tako to imalac menice (indosatar) stavlja na poleini menice (supr otno od talona - talon je onaj koji oznaava seriju menice) reci: Umesto meni, platite po naredbi ________________________________________________________________________________________________ (navodi se lice na koje se menica prenosi, sa punim nazivom firme, a ispod toga se stavlja datum prenosa i -mesto, sa leve strane, a sa desne potpis prenosioca, sa nazivom firme, adrese i stavljenim peatom. Na isti nain se dalje upisuju novi prenosi, jedan ispod drugog. Prenos moe biti puni prenos" (tano se oznauje lice na koje se vri prenos), dakle nastaje novi indosatar. Prenos na donosioca" vri se tako to se na poleini menice stavljaju reci: Umesto meni platite donosiocu". Ispod toga se navodi datum prenosa, a desno od toga naziv - firma koja prenosi menicu, sa adresom, potpisom i peatom. Izdavalac menice i svaki prenosilac menice (indosant) moe zabraniti dalji prenos menice, posle ega se menica dalje ne moe prenositi kao menica, To je tzv. rekta indosament, na kojoj se (na poleini) upisuje sve isto kao kod punog prenosa, s tim to se dodaju i reci bez naredbe", to znai da primalac menice (indosatar) vie ne moe prenositi indosamentom takvu menicu, ali je moe preneti putem cesije, kada menica gubi svojstvo menice i prelazi u oblik cesije (kada dralac menice ugovorom sa treim licem prenosi na ovoga svoje potraivanje iz menice), ili nekog drugog pravnog posla. Prokura - prenos nastaje tada kada indosatar na poleeni menice napie reci kojim ovlauje novog indosatara da primljenu menicu u ime nekog drugog lica (najee banke) prenosi putem punomoja. To je tzv. prenos punomoja". Zbog toga se na poleini menice stavljaju reci: kao punomoje" Blanko-prokura prenos nastaje kada se na poleini menice ne stavi ime onoga na koga se menica prenosi, ali ostali podaci moraju biti upisani (kao na primer: za naplatu", pa dalje tekst ostaje prazan, a ispod toga se upisuje samo prenosilac sa svim svojim podacima. Postoji i indosament za zalogu . Za razliku od drugih indosamenata, gde se na poleini stavlja izraz ,,vrednost za naplatu", kod ove vrste menica stavljaju se reci vrednost za zalogu". Daje se, dakle, menica za zalogu, to znai da se imalac, umesto da se naplati po osnovu duga ili robe, naplauje po osnovu menice, koja je jedna vrsta zalone isprave. Ovaj prenos moe biti i blanko, s tim to se upisuje, pored podataka prenosioca i reci vrednost za zalogu". Aval predstavlja menino jemstvo. Jemac moe da jemi za bilo kog dunika iz menice. Upisom reci Kao jemac za" upisuje se dalje naziv firme za koju se to jemstvo daje. Taj upis se obino ini na prvoj strani
424

menice, ispod reci trasata i upisa svoje firme. Jemstvo se moe upisati i na drugoj strani, ispod naziva - firme za koju se jemi. Avalista odgovara za onoga za koga jemi. Kad isplati menicu, avalista stie pravo naplate protiv onoga za koga je jemio, ali i protiv onih koji su ovome po menici odgovorni, i ta se naplata naziva pravo na -regres". Prema lanu 17. Zakona o menici, kad indosament sadri napomenu vrednost za naplatu", za inkaso" (plaanje u gotovu), kao punomoje", ili ma kakvu drugu napomenu kao nalog, imalac menice moe vriti sva prava koja iz nje proistiu, ali takvu menicu moe indosirati samo kao prenos punomoja. Prenosom punomoja, imalac menice ovlauje novog indosatara da menini iznos naplati za njegov raun. A prema lanu 18. istog zakona, kad indosament sadri napomenu vrednost za obezbeenje", vrednost za zalogu", ili ma kakvu drugu napomenu pod kojim se razume zalaganje, imalac menice moe vriti sva prava koja iz nje proistiu, ali i u tom sluaju menicu moe indosirati samo kao prenos punomoja. Kod ove vrste zaloge, indosatar stie zalono pravo na menici, i u tom svojstvu ima pravo da naplati menini iznos od dunika. Alon je dodatak menici, koji slui za dalji upis prenosa putem indosamenta. To je papir veliine menice, koji se prilepljuje za ispunjenu menicu, i na njemu se dalje vri upisi indosiranja. v) Naznaka vremena dospelosti i plaanje - Menica se moe izdati a) po vienju; b) na odreeno vreme po vienju; v) na odreeno vreme od dana izdavanja i g) na odreeni dan. I plaanje se vri po navedenim vremenima. Tako, menica po vienju plativa je im se podnese, a ona se mora podneti u roku od jedne godine od dana izdanja. Menica na odreeno vreme po vienju izraunava se prema danu akceptiranja menice. Menica na odreeno vreme od dana izdanja , dospeva odgovarajueg dana u onom mesecu kada ima da se izvri isplata, odnosno ako nema tog dana onda menica dospeva poslednjeg dana istog meseca. Menica izdata na odreeni dan, po pravilu, plativa je prema kalendaru koji vai u mestu izdanja, to znai da se time odreuje i mesto plaanja, tj. mesto izdanja menice. Menini dunik isplauje menini iznos u celosti i tada mu se vraa menica, kao dokaz isplate menice. Ako dunik plati deo meninog iznosa, naplatilac duga je duan da za taj deo duniku izda priznanicu, a menicu zadrava, i to unosi u menicu, a ostatak naplauje od ostalih dunika, pa i od izdavaoca menice. Protestom menice imalac menice - poverilac obezbeuje dokaz daje izvrio potrebne radnje radi naplate svog potraivanja, pa na osnovu protesne isprave, ako ne ne plati dug od glavnog dunika, trai naplatu meninog duga od ostalih meninih dunika. g) Protest menice Ako menini dunik dobrovoljno, pa i posle pismene opomene, ne isplati menini dug o roku plaanja, imalac menice preduzima mere za njenu naplatu. A to su, po pravilu: a)protest, b) podnoenje menine tube sa predlogom za izdavanje meninog platnog naloga, v) naplata u izvrnom postupku. Menica se moe protestovati: a)zbog neakceptiranja menice; b) zbog deliminog neakceptiranja (nedatiranja) menice, i v) zbog neisplate menice. Neakceptiranje menice, kao stoje navedeno, moe biti potpuno ili delimino. Potpuno odbijanje postoji -onda kada trasat odbije da akceptira menicu, a nepotpuno kada trasat na oroenu menicu ne stavi datum kada je akceptirao menicu. U prvom sluaju protest se podie radi regresne naplate od ostalih meninih dunika, a u drugom, kada -trasat ne stavi datum pod kojim je akceptirao menicu, u kom sluaju protest se podie zbog dejstva protesta, jer od dana podizanja protesta poinje da tee rok za dospelost menice. lanom 43. Zakona o menici propisano je da se zbog neakceptiranja menice protest mora podii u rokovima odreenim za podnoenje na akceptiranje. U trasiranoj menici trasant moe narediti da se menica podnese na akceptiranje, u kojoj moe da oznai, ali ne mora, rok za akceptiranje menice. Menica koja je trasirana na odreeno vreme po vienju moe se podneti u roku od jedne godine od dana izdanja, ali trasant moe ovaj rok da skrati ili produi. Protest zbog neisplate menice plative na odreeni dan ili na odreeno vreme od dana izdanja ili vienja, mora se podii jednog od dva radna dana koji dolaze odmah za danom plaanja menice. Protest se podie kod suda koji je mesno nadlean za lice protiv koga se podie protest. Inae, protest je sudska isprava, u kojoj sud potvruje da je preduzeo odreene pravne radnje, te kakav je rezultat tog protesta bio, - da li je menini dunik poloio menini iznos, da li je odbio isplatu, da li je isplatio jedan deo meninog -duga i si. Kada se podigne protest od strane imaoca menice, protestni - sudski organ, podnosi menicu onome protiv koga se protest trai i poziva ga da izvri zahtevanu inidbu, tj. da menini iznos isplati. Protest, koji provodi sudski organ, mora da sadri podatke propisane u lanu 71. Zakona o menici. Ako protest ne uspe, odnosno ako dunik ne isplati dugujui iznos po menici, sve se to ubeleava u protestnu ispra425

vu, koja se predaje poveriocu (l. 75. Zakona o menici: Isprava o protestu mora se bez odlaganja predati imaocu menice ili licu koje je u njegovo ime podnelo menicu na protest"), da bi mogao da preduzme druge propisane menine radnje, tj. da naplatu zatrai od ostalih dunika, naravno, po istom sistemu protesta, ili da podnese meninu tubu. Primer protesnog podneska - Protesni podnesak imalac menice dostavlja nadlenom optinskom sudu, sa molbom da protestuje menicu, a on bi mogao da se saini na sledei nain:

Podnesak imaoca menice za protest zbog neisplate menice Optinski sudu________________ PREDMET: protest menice Privredno drutvo______________________AA__________, iz______________, ulica___________, br.___, dostavlja sudu i pokazuje, dana ___________godine, u____________asova, menicu sledee sadrine: ,,U_________________,____________godine, Din.________________ ______________godine (datum dospea), platite za ovu prvu menicu po naredbi DP______AA_______doo., iz__________, ul._________, br._____, iznos od Dinara Vrednost primljena u robi (ili ,,u gotovini") i stavite istu u raun bez izvetaja Trasatu PD_____BB________doo. _________________(mesto), ul.____________, br.______. Trasant PD______VV_______,__________(mesto) Ulica__________, br.______ (MP) ________________(potpis) A ako je menica indosirana na drugo lice, to lice trai da se menica protestuje. U tom sluaju na poleini menice stoji napisano. Umesto nama platite po naredbi DP______AA_______,_________, ul._______, br.____. _________________godine ____________(mesto) DP AA_____,__________,____________,
_________________________(potpis)

Podnosilac podneska predlae Sudu da izvri protest predmetne menice, imajui u vidu da je dole potpisani dana _________ godine opomenuo meninog dunika _______________ da svoju meninu obavezu izvri, ali da je ovaj to odbio da uini. Potpis imaoca menice, traioca protesta i MP Na protestu koji sastavlja sudija, ili ovlaeni slubenik suda, stoji daje sudija pozvao meninog dunika _____________da menini iznos isplati, ali daje ovaj nije isplatio (ili je isplatio - u celosti ili delimino). Na slian nain postupa se i kada se vri protest zbog deliminog ili potpunog odbijanja akceptiranja menice. d) Upis, odnosno izvetaj o odbijanju akceptiranja ili odbijanju isplate menice Ako dunik (trasat kao akceptant, ili svi oni koji su trasirali menicu, akceptirali, indosirali ili avalirali) ne akceptira ili ne isplati menini iznos, podnosi se sudu zahtev za protest menice, i od lica prema kome je upravljen protest moe se traiti, pored iznosa za koji menica nije akceptirana ili isplaena, i kamatu ako je u menici bila odreena, kao i zateznu kamatu po Zakonu o visini stope zatezne kamate, i trokove protesta i druge trokove koje je imalac menice imao u vezi pokuaja naplate meninog iznosa. Istovremeno, u roku od 4 radna dana posle dana protesta, i posle dana podnoenja menice, imalac o toj injenici obavetava svog indosanta i trasata, Ako ima vie prenosilaca, svaki indosant, posle primljenog -izvetaja, duan je da obavesti u roku od dva dana svog prethodnika, a ovaj svog, sve do poslednjeg prenosioca. 426

Izvetaj podnosi - dostavlja imalac menice meninom duniku, sa sadrajem u kome stoji daje kao imalac menice prema njemu preduzeo mere radi naplate. U tom pismenu treba da stoji daje menicu protestovao kod optinskog suda (odreenog dana), i da njegov (akceptantov) dug iznosi odreeni iznos naznaen u menici, koji potie iz njihovog duniko-poverilakog odnosa, na primer za kupljenu robu. Dalje, treba da ga upozori da navedeni dug isplati, jer je na toj menici on akceptant, a ako to ne uini da e protivu njega podneti tubu radi naplate svog potraivanja. Ovo pismeno se, naravno, dostavlja preporuenom potom, ili kakvim drugim sigurnim sredstvom dostavljanja. Ako tako ne postupi, prema odredbama lana 44. Zakona o menici, odnosno ako ne da -izvetaj u rokovima propisanim navedenim lanom, ne gubi zbog toga svoja menina prava, ali odgovara za tetu koja nastane usled njegovog proputanja, a ta odgovornost se kree do visine menine svote.

CPBMJA

, . _ ,
./ . . . -. . . . : ; : .. . :: : ;
v

'A (Vi i
. : K: . . V

: :

^ > ;^ : :^ .!-; ;^

:J

--:"

5 5

E s

C f:; fJ V. J A

AA 620 3 682

O a.

C5

) Blanko akceptirana menica - Ve je ranije reeno, da trasant i trasat, na osnovu posebnog pismenog sporazuma, ureuju svoje duniko-poverilake odnose, u kome, pored ostalog, ugovaraju da trasat, na primer, za kupljenu robu, ili dobij eni zajam, potpisuje blanko menicu, kojom ovlauje trasanta daje popuni na nain i u vreme kako su to regulisali sporazumom. Takvu menicu zadrava poverilac do dana dospelosti plaanja duga, pa ako dug ne bude plaen u ugovorenom roku, poverilac popunjava potpisanu blanko menicu, u kojoj se kao trasat navodi dunik, koji moe odmah, ili kasnije - prema sporazumu, da akceptira takvu menicu, potpisujui sebe i kao trasata (dunika) i kao priznavaoca svoga duga po menici. Ovako bi izgledala blanko - akcept menica, koju dunik predaje poveriocu. U vreme dospelosti potraivanja poverioca, u ovom sluaju trasanta, ovaj popunjava blanko menicu, tako to, pored ostalih sadraja trasirane menice, upisuje iznos glavnog duga (sa kamatom, ako je ugovorena), tano oznaujui te podatke prema sporazumu, zatim se navodi mesto izdavanja menice, a to je mesto trasanta, a kao -dan kada je menica izdata uzima se ono vreme kako je to sporazumom utvreno, na primer, dan izdavanja fakture, ili dan prijema robe i si. Datum dospea plaanja meninog iznosa navodi se takoe prema sporazumu trasanta, kao prodavca, i trasata, kao kupca. Ako je taj rok protekao, imalac menice ne gubi pravo da na menici stavi dan kada se dospelost utvruje, i da takvu menicu podnese sudu na protest. Kao mesto plaanja oznaava se ono mesto koje je navedeno u posebnom sporazumu trasanta i trasata. U naem sluaju, menica bi se popunila na nain i sa sadrinom kako je to navedeno u gornjem primeru popunjene trasirane menice. e) U pravnom prometu moe biti vie vrsta trasiranih menica: a) trasirana sopstvena menica - trasant sebe oznaava kao trasata. Takva menica se moe dalje prenositi, odnosno indosirati, s tim to je prvi dunik izdavalac menice, odnosno indosant. b) blanko menica kad trasant ne popuni sve menine elemente prilikom izdavanja, v) cirkularna menica banka akceptira menicu na jednu odreenu sumu, a remitent pomou nje vri plaanja, tj. prenosi je na drugo lice, g) domicilirana menica trasant odreuje da se menica isplati u nekom drugom mestu, a ne u mestu -trasata, d) garantna menica banka kreditira svog komitenta putem tekueg rauna, ) komisiona (trata) menica trasant izdaje menicu u svoje ime a za raun svog komitenta, ali trasant -odgovara trasatu ako komitent ne dostavi potrebno pokrie za isplatu, e) kreditna menica zajmotrailac predaje kreditoru akceptiranu menicu. ) rekta menica -je menica koja se ne moe prenositi (na menici stoji: ne po naredbi"). Postoje i druge vrste menica: obrone menice, povratne (regresne) menice, prejudicirane menice i dr.
427

B. SOPSTVENA MENICA
Sopstvena menica je takva menica kod koje se njen izdavalac obavezuje da e on, u vreme dospelosti m-enice, isplatiti meninu svotu remitentu, odnosno licu koje remitent odredi. Sopstvena menica sadri: -oznaenje daje menica, uneto u sam slog isprave - menice, na jeziku na kome je ona sastavljena; - bezuslovno obeanje da e se odreena svota novca platiti; - oznaenje dospelosti; - mesto gde se plaanje treba da izvri; - ime onoga kome se ili po ijoj se naredbi mora platiti; - oznaenje dana i mesta gde je sopstvena menica izdata; - potpis onoga koji menicu izdaje (izdavalac). Ako u menici ne bi bio neki od pobrojanih sastojaka menice, isprava ne bi vredela kao sopstvena menica. Izuzetak ine sledei sluajevi: a) sopstvena menica, u kojoj nije oznaena dospelost, smatra se kao menica po vienju; b) sopstvena menica, ako nije naroito odreeno mesto plaanja, a ujedno i mesto izdavaoevog -potraivanja, vai ono mesto koje je naznaeno kao mesto izdanja menice i c) sopstvena menica, u kojoj nije naznaeno mesto izdanja smatra se daje izdata u mestu koje je oznaeno pored izdavaoevog imena.

PEny5JiMKA

CPBMJA

v Beogradu, 17. juna 01. decemb ra 2008.

nnA-nm--. :<A osv

prvu

100.000,0 0

Dinara stohiljada
BPEJ'-HOCT HPUMJ'bEHA ... v\ C'

TPACATv- nama- DP ..Izgradnja... d,P,o, Beograd, Senjaka 4

CEPUJA

d.o.o. 30

TPACAHT Beogr.f d;

DP "I/.i>radnia", Uroeva

A 6062 A 238

Dole navedeni primer je ista sopstvena menica . Takvu menicu izdavalac, kao indosatar, moe da indosira na drugo lice, ali se u praksi ovakve menice retko susreu. U sopstvenoj trasiranoj menici trasant i trasat su, takoe, jedno lice. Izdavalac sopstvene menice odgovara onako kako odgovara akceptant trasirane menice. I ovakve se menice u prai retko sreu. Ah ako se ista akceptira, akceptant je glavni dunik. Ona bi mogla da se popuni na nain kako se dole prikazuje.

P nyB K C E JA E JiH A P M

Beogradu, 17.Juna 01 .decembra 2008.

pivu

100.000,0 0

CEPUJA

A 6 03 A 2 62 8

g.

3 ?6 5
%:^!Ci npnMr}.>Ei-(A

Privrc dno 11 robi

(ili u gotovini)

drutv a "DUN

TRASANT

(peat) (potpis

U ovom sluaju pretrpostavlja se daje trasant - izdavalac menice prodao neku robu odgovornog Irca) koji e akPD "Dunav", ceptirati menicu ili dati nekom svog duniku da menicu akceptira, radi isplate odreenog iznosa izdavaocu menice. Inae, na sopstvenu menicu primenjuju se propisi Zakona o menici koji se- odnose na trasiranu menicu (o indosamentu, o dospelosti, o plaanju, o regresu zbog neisplate, o intervenciji, o prepisima, o preinaenju menice, o protestu, o zastarelosti, o neopravdanom obogaenju, pravo zaloge i pridraja, o amortizaciji, o sukobu zakona, opta nareenja i dr.).

A V ", d.
'"lfiAT-.AH.ie

o.o., Ilicva 8 Dinara stohiljada PD "K,onica-arniatura", d.o.o. Beograd, Senjaka 4 TRASAT

, . irv - , . -.

428

s> o < r & -

Primer menine tube sud u

Tuilac:____________________________________, iz________________, ul._______________, br.______, Tueni: 1.___________________________________, iz_________________, ul._______________, br.______. 2.___________________________________ 3.___________________________________i td. MENINA TUBA SA PREDLOGOM ZA IZDAVANJE PLATNOG NALOGA Radi duga - isplate Vrednost:_________ U 3 primerka, sa tri priloga Na osnovu menice izdate u_____________, dana____________godine, tueni kao akceptant i (ostala lica - dunici po menici), obavezni su da plate tuiocu utueni iznos, odnosno iznos od Din._________, sa pripadajuim trokovima od dana izdanja menice, tj. od_______________godine. Tueni nije (nisu) isplatio menicu o roku, zbog ega je tuilac istu protestovao, o emu je obavestio dunika, odnosno tuenog (tuene). DOKAZ: protest u fotokopiji. Tuilac je imao trokove u vezi protesta menice i drugih radnji koje su prethodile protestu, kao i trokove u vezi ove tube u ukupnom iznosu od______________dinara, to je specificirano u posebnom prilogu priloenom uz ovu tubu. Sa iznetih razloga, tuilac predlae da Sud izda sledei MENINI PLATNI NALOG Na osnovu tube i uz tubu priloene menice, meninog protesta i trokovnika, obavezuje (ju) se tu eni da plati (solidarno plate) menini iznos od_______________dinara, sa_____% redovne kamate (ako je ova kamata ugovorena) do dana podnoenja tube, a od dana podnoenja isplate zakonsku zateznu ka matu do isplate, kao i__________dinara na ime trokova, sve u roku od tri dana od dana prijema reenja suda o izdavanju ovog meninog platnog naloga, pod pretnjom prinudnog izvrenja. Tueni ima (imaju) pravo prigovora sudu, u roku od tri dana od dana prijema reenja suda kojim usvaja - izdaje ovaj menini platni nalog. Neblagovremene prigovore sud e odbaciti.
____________________(datum),

i mesto___________ (podnoenja menine tube) u z 11 a c,

Na osnovu tako podnete tube, sud donosi posebno reenie kojim usvaja predloeni menini platni nalog (to podrazumeva glavni dug i utuene trokove), kao i trokove u vezi donoenja ovakvog reenja (sudska taksa i dr.), navodei da se protiv takvog meninog platnog naloga mogu podneti prigovori, u roku od 3 dana od dana prijema tog reenja. Ukoliko tueni ne stavi prigovore u propisanom roku, menini platni nalog postaje pravosnaan, te sud na reenju o izdavanju - usvajanju meninog platnog naloga stavlja klauzulu pravosnanosti i klauzulu izvrsnosti, posle ega tuilac trai izvrenje u posebnom postupku. Prigovori koje moe da istie menini dunik odnose se na to da menica nema koji bitni menini sastojak; daje menica amortizovana, daje neispravna (pocepana, probuena, precrtana i si.); daje amortizovana (nestala menica - l. 90. Zakona o menici); da na menici nema njegovog potpisa; da mu je potpis falsifikovan; i dr., to pomenuti zakon propisuje kao pravo prigovora. U vezi stavljenih prigovora, postupak se po takvoj tubi nastavlja kao sa redovnom tubom u smislu l. 459. ZPP, ali se na taj postupak primenjuju pravila o meninoj tubi. Inae, prigovori izjavljeni od strane jednog meninog dunika (tuenog), nema dejstvo u korist ostalih tuenih koji nisu podneli prigovor. Ovo zbog toga to menini dunici, iako su solidarni dunici, nisu jedinstveni -suparniari u smislu odredaba l. 199. ZPP. 429

Sudska praksa Rok zastarelosti potraivanja avaliste prema slavnom meninom duniku (l. 78. Zakona o menici) Rok zastarelosti potraivanja avaliste koji je po osnovu avala isplatio dug po menici, prema glavnom meninom duniku je 3 godine od izvrene isplate. Iz obrazloenja Pravilno je prvostepeni sud cenio istaknuti prigovor zastarelosti kada je naao da isti nije osnovan. Prema izriitim odredbama lana 78. Zakona o menici rok zastarelosti potraivanja avaliste prema glavno meninom duniku je tri godine. Navedeni rok prema citiranom lanu tee od dospea a ne kako to pogreno navodi tueni od zakljuenja ugovora o avalu. Stoga tek dospeem menice i plaanjem duga po menici dospeva obaveza tuenog po osnovu ugovora o avaliranju, i to obaveza da tuiocu kao avalisti vrati iznos koji je on platio po osnovu menice korisniku iste. Iz iznetih razloga tek plaanjem iznosa iz menice, odnosno plaanjem po osnovu avala dospelaje obavez-a tuenog, pa stoga tek od tada je tuilac i mogao traiti da mu tueni po osnovu zakljuenog ugovora o avalu naknadi plaeno a to znai daje tek tada u smislu lana 361.ZOO poeo da tee trogodinji rok zastarelosti njegovogpotraivanja. (Izreenja Vieg trgovinskog suda, P. br. 13944/05 od 9.2.2006. godine); Pravo prisovora potpisnika menice ako je s imaocem menice u neposrednom usovomom odnosu U meninom sporu, kad je imalac menice u poloaju neposredne ugovorne strane s potpisnikom menice, od koga zahteva naplatu, menini dunik ovlaen je na sve prigovore koji se zasnivaju na linim odnosima izmeu imaoca menice i dunika, ukljuiv i prigovor prebijanja. Prema obrazloenju Uslov za prebijanje potraivanja su dospelost i istovrsnost potraivanja (novac ili druge zamenljive stvari istog roda i kakvoe), a ne i poreklo iz istog pravnog osnova Na izdate menine platne naloge po dvema menicama, prvotuena, kao glavni menini dunik i izdavalac menica, i drugotueni, kao irantpo tim menicama, isticali su prigovore vezane za odnos :sa meninim poveriocem poricali postojanje ikakvog duga prema tuiocu, a zatim isticali da tuilac ima odreene novane obaveze prema tuenoj, pa da to treba staviti u preboj. Na te okolnosti sasluavani su i svedoci i stranke, ali su sudovi usvojili tubeni zahtev u celini, jer su nali da postojanje menica niim nije osporeno, a da prigovor o tuioevom dugu nema karakter kompenzacionog prigovorajer trabine stranaka ne proistiu iz istog pravnog osnova. Savezni sud je usvojio zahtev za zatitu zakonitosti. Prema odredbi lana 16. Zakona o menici, lica protiv kojih je stavljen zahtev da ispune svoje obaveze iz menice ne mogu prema njenom imaocu isticati prigovore koji se osnivaju na njihovim linim odnosima sa trasantom ili sa kojim ranijim imaocem menice, osim ako je tadanji imalac menice prilikom njenog sticanja sve-sno postupio na tetu dunika. Dakle, u naelu, prigovori protiv zahteva imaoca menice nisu doputeni i utoliko je menina obaveza apstraktna obaveza, obaveza kod koje je neodluan razlog (osnov) njenog nastanka. Meutim, to pravilo ne vredi ukoliko se imalac menice nalazi u poloaju neposredne ugovorne stranke s potpisnikom menice od koga zahteva naplatu, kao ni u sluaju svesnog postupanja imaoca na tetu dunika pri sticanju prava iz menice. O drugom izuzetku citirano pravilo govori izriito, dok prvi proizlazi iz iskljuenja prigovora meninog obveznika samo prema onom imaocu koji nije s njim u neposrednom odnosu ugovorne stranke. U konkretnom sluaju, sporne menice nisu ni putene u opticaj i na njima se nalaze samo potpisi lica koja su u neposrednom ugovornom odnosu. Stoga ovde nisu iskljueni prigovori koji proistiu iz osnovnog posla izmeu stranaka, ukljuiv i prigovore prebijanja. Iz izloenog proizlazi da je pobijanom presudom povreen materijalni zakon, tj. odredbe lana 16. Zakona o menici, te je zahtev za zatitu zakonitosti utoliko osnovan. Stanovite prvostepene presude je nejasno. U toj se presudi prvo iskljuuje pravo na prigovore, zatim se svi prigovori i celokupni odnos stranaka ispituje i ocenjuje, da bi se, na kraju, zakljuilo da su injenini navodi svedoka i stranaka o spornom odnosu neodluni. Ta presuda, dakle, ima nedostataka zbog kojih se ne moe ispitati to predstavlja bitnu povredu odredaba parninog postupka oznaenu u taki 11. stav 2. lana 343. ZPP. Ni stav prvostepene presude o uslovima za prebijanje uzajamnih trabina nije u skladu sa materijalnim pravom. Uslovi prebijanja su dospelost i istovrsnost potraivanja (novac ili druge zamenljive stvari istog roda i kakvoe), a ne i poreklo i iz istog pravnog osnova (prema presudi Saveznog suda, Gzs 41/76).
430

OSTALE VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI EK KAO HARTIJA OD VREDNOSTI

ek je regulisan Zakonom o eku (Slubeni list FNRJ", br. 104/46, ,,S1. list SFRJ", br. 12/65 i 50/71, 52/73 i ,,S1. list SRJ", br. 46/96). On ne daje definiciju eka, ali se iz odredaba tog zakona i lanova 234. 261. Zakona o obligacionim odnosima (koje se odnose na hartije od vrednosti), moe zakljuiti daje ek pismeni nalog, plativ po vienju, kojim njegov imalac, odnosno izdavalac daje nalog svom duniku (po pravilu banci, ili nekoj drugoj fmansijskoj organizaciji) da njemu, ili drugom licu, isplati odreenu sumu novca, koju je izdavalac eka ranije deponovao kod takve ustanove. To, praktino znai, da imalac eka, u momentu njegovog izdavanja, mora imati, za iznos kojim se realizuje ek, pokrie kod banke, kao neku vrstu depozita, iz koga banka isplauje naloene isplate. U stvari, ek je pismena isprava nalog u kojoj njen izdavalac (trasant) nalae odreenom licu (trasatu) da korisniku eka (remitentu) isplati :odreenu svotu novca iz pokria koje izdavalac ima kod trasata (banke). Uloga eka u dananjim uslovima prometa je velika jer predstavlja sredstvo plaanja, pa otuda ima dosta -slinosti sa menicom. ek zamenjuje gotov novac, bre cirkulie kao novac, a spreava nagomilavanje gotovog novca. Cek ima naroito veliku ulogu u meunarodnom platnom prometu. Vrste eka Prema nainu odreivanja korisnika eka razlikuju se sledee vrste ekova: a) ek na ime (u korist tano odreenog lica), b) ek na donosioca (platite donosiocu), c) sopstveni trasirani ek (trasant i trasat su isto lice), d) ek trasiran po sopstvenoj naredbi (trasant i remitent su isto lice) r e) ek po naredbi (isplata eka se vri i po naredbi korisnika, to znai da korisnik moe ek preneti na dr ugo lice), f) rekta-ek (zabranjen je prenos eka ne po naredbi"). Prema nameni upotrebi eka razlikujemo sledee vrste eka: a) gotovinski ek (nalog trasatu da isplati remitentu ili po njegovoj naredbi odreenu sumu u gotovom novcu), b) prenosni ek (trasant izdaje nalog trasatu banci da sa njegovog rauna prenese odreenu sumu novca na raun remitenta. ili po njegovoj naredbi), c) obraunski ek (na eku se stavlja samo za obraun"), d) barirani ek (ima istu funkciju kao i obraunski ek. Postoji barirani ek sa optim precrtajem, to zna i da takav ek njegov imalac moe da naplati preko bilo koje banke kao posrednika i barirani ek sa posebnim precrtajem, to znai da se ek moe naplatiti samo preko banke koja je oznaena izmeu paralelnih crta). Posebna vrsta eka je budetski ek. Prema mestu izdanja i mestu isplate eka razlikujemo: a) mesni ek, b) meumesni ek i c) inostrani ek. Cirkularni ek je ek koji je vuen na banku trasata, pa se moe naplatiti kod nje i njenih filijala. Postoji jo: putniki ek, certificirani ek, limitirani ek, nelimitirani ek. Slinost i razlike menice i eka ek i menica imaju dosta slinosti, odnosno zajednikih svojstava.. Na to ukazuju i odredbe lana 23. Zakona o eku, po kojima se na ek, shodno njegovoj prirodi, primenjuju odreeni propisi Zakona o menici.. Meutim, postoje bitne razlike izmeu ovih hartija od vrednosti, jer dok je ek iskljuivo platni instrument, menica je kreditni instrument. Razlika postoji i u vezi njihove prirode kao platnog odnosno kreditnog instrumenta, jer kod eka u momentu njegovog izdavanja mora da postoji pokrie na osnovu koga se i vri isplata ekovne svote, a kod menice kao kreditnog instrumenta to nije sluaj. Razlika postoji i u tome to kod eka nije potreban akcept, dok se: trasirana menica uvek podnosi trasatu na akceptiranje. Pored toga ek: moe da glasi na ime, po naredbi i na donosioca, a menica samo na ime i po naredbi. ek je, dakle, sposobnije" sredstvo plaanja jer se lake prenosi.
v

ekovni elementi Bitni ekovni elementi su: - oznaenje daje ek, napisano u samom slogu isprave ili, ako je ova isprava izdana na stranom jeziku, iz raz koji na tom jeziku odgovara pojmu eka, - bezuslovni uput da se plati odreena svota novca iz trasantovog pokria, 431

- ime onoga koji treba da plati (trasat), - mesto gde treba platiti, - oznaenje dana i mesta izdanja eka, - potpis onoga koji je ek izdao (trasant). Prema Zakonu o eku, ek se moe trasirati samo na banku, a ako je plativ van zemlje moe se prema zakonu mesta plaanja trasirati i na druga lica. Ako na eku ne bi bilo ma kojeg od gore navedenih bitnih sastojaka, ne vredi kao ek, osim ako nije naroito odreeno - kao mesto plaanja vai ono mesto koje je oznaeno pored trasatovog imena; kao mesto izdanja smatra se mesto koje je oznaeno pored trasatovog imena, a odreivanje kamate u eku smatra se kao da -nije napisano. Nebitni ekovni elementi odnose se na fakultativna lica i fakultativne klauzule. Naime, s obzirom da ek moe da glasi i na donosioca, ime remitenta ne predstavlja bitan sastojak eka, dok se kod fakultativne klauzule pojavljuju odredbe o moneti u kojoj e ek biti isplaen, zatim odredbe o prezentaciji, o izvetaju, klauzula po naredbi", bez trokova" i si. Nedozvoljene klauzule kod eka Za razliku od menice, kod eka nasu doputene sledee klauzule: a) klauzula o osloboenju izdavaoca -eka od odgovornosti za isplatu eka; b) klauzula o akceptu; c) klauzula o domiciliranju eka; klauzula o -kamati; d) klauzula o dospelosti. ekovne radnje ekovne radnje se odnose na: a) izdavanje eka - vae ista pravila kao i kod menice, ali postoje i razlike. Naime, kod eka lice koje iz daje ek ima kod banke na koju vue ek depozit u novcu, to znai da trasant mora uvek imati pokrie kod ba nke, to kod menice nije sluaj. Zatim, ek se ne izdaje blanko, odnosno u trenutku izdavanja mora biti popunj en svim bitnim sastojcima, to kod menice ne mora biti sluaj, itd.; b) umnoavanje eka - dolazi samo izuzetno kod onih ekova koji su izdati u naoj zemlji a plativi su u inostranstvu; c) prenos eka - ne mogu se prenositi ekovi na kojima je stavljena klauzula ne po naredbi" ni ekovi na donosioca, dok su ostali prenosni, a rekta ekovi samo putem cesije. Prema lanu 7. Zakona o eku, ek na do nosioca se moe pretvoriti u ek na ime ili u ek po naredbi odgovarajuim punim indosamentom. Ako se tako ne postupi, prema stavu 5. lana 8. istog zakona, ko god, osim trasata, stavi na poleini eka izdatog na donosioca svoj potpis, ne ispisujui odredbu o indosamentu, odgovara kao trasantov avalist, a ek ovim ne gubi svojstvo eka na donosioca; d) prezentacija eka - prezentacija eka se vri samo jednom i to na isplatu. ek se prezentira trasatu prema mestu plaanja; e) isplata eka - isplatu eka vri banka (trasat); f) opoziv eka - prema lanu 15. Zakona o eku, opozivanje eka dejstvuje: 1) kad protekne rok koji je odreen za podnoenje radi isplate i 2) ako trasant neposredno poalje ek koji glasi na ime ili po naredbi" trasatu, sa nareenjem da ga izmiri licu oznaenom u eku, a opozivanje stigne trasatu pre nego stoje to naree nje izvreno; g) protest kod eka isti je kao i kod menice, s tim to kod eka ne postoji protest zbog neakceptiranja, kao ni protest zbog nedatiranja akcepta; h) notifikacija kod eka - kao i kod menice, osim zbog neakceptiranja; i) regres kod eka - u sluaju neisplate eka. ekovna tuba U odnosu na ekovnu tubu primenjuju se ista pravila kao i kod menine tube. Ona se moe podneti ne -samo protiv regresnih dunika ve i protiv trasanta. Prema lanu 22. Zakona o eku, umesto da podigne regresnu tubu, imalac eka,, ako nije drukije ugovoreno, moe uz povraaj eka ostvariti u redovnoj parnici protiv trasanta ili svoga neposrednog indosanta trabinu proisteklu iz pravnog odnosa koji je bio osnov izdavanja ili prenosa eka". To je tuba iz osnovnog odnosa, ali ona ima karakter graanskopravne tube. Isti karakter ima i tuba zbog neosnovanog obogaenja, slino kao kod menice.

432

ekovni prigovori ekovni prigovori po prirodi mogu biti objektivni i subjektivni. Objektivni su oni koji se odnose na: nedostatke nekog od bitnih sastojaka eka, nedostatak pasivne ekovne sposobnosti, daje potpis dunika falsifikovan, daje ek isplaen, daje nastupila zastarelost ekovnog potraivanja i si. Subjektivni prigovori se odnose na krau eka, kompenzaciju, zatim na konfuziju poverioca i dunika, daje osnovni posao raskinut i si. Amortizacija eka U odnosu na amortizaciju eka primenjuju se ista pravila kao i kod menice, sa izuzetkom propisa o akceptantu (l. 23. ta. 14. Zakona o eku). Prestanak ekovnih prava ekovna prava prestaju kao i kod menice. Izuzetak postoji kod zastarelosti jer su rokovi zastarelosti kod eka krai nego kod menice. Tako, prema lanu 21. Zakona o eku, regresrni zahtevi imaoca eka protiv indosanta i protiv trasanta zastarevaju za est meseei od proteka roka za podnoenje na isplatu, dok regresni zahtev indosanata jednih protiv drugih i protiv trasanta zastarevaju za est meseei od dana kada je indosant iskupio ek ili od dana kad je protiv njega kod suda postupljeno (ovaj drugi sluaj je isti kao kod menice - lan 78. stav 3. Zakona o menici). SKLADINICA I skladinica je hartija od vrednosti. Njene karakteristike se vide u sledeem: Skladinica je isprava kojom skladitar potvruje daje od ostavodavca (deponenta) primio na uvanje odreenu robu, oznaenu u toj ispravi. Skladinica se sastoji iz priznanice i zalonice (varanta). Priznanica i zalonica sadre sledee podatke: naziv, odnosno ime i zanimanje ostavodavca, njegovo sedite, odnosno prebivalite, naziv i sedite skladitara, datum i broj skladinice, mesto gde se skladite nalazi, vrstu, prirodu i koliinu robe, navod o tome do koga iznosa je roba osigurana, kao i ostale podatke potrebne za raspoznavanje robe i odreivanje njene vrednosti. Skladitenjem robe moe se baviti samo privredno drutvo, odnosno preduzee koja je za tu delatnost registrovano kod nadlenog organa, pa otud samo takva organizacija moe izdavati skladinicu. Skladinica se izdaje na zahtev ostavodavca. On moe traiti da mu se izda jedna skladinica koja e obuhvatiti celokupnu uskladitenu robu, ili vie skladinica, prema tome na koliko je delova podeljena odreena roba, a moe zahteva da mu skladitar izda skladinicu samo za jedan deo zamenljive robe koju je ostavio kod njega. Priznanica i zalonica mogu se prenositi indosamentom, zajedno ili odvojeno. U stvari, ako skladinica -predstavlja jedinstvenu ispravu ona se prenosi stavljanjem izjave o prenosu na poleini te isprav Pri tom, s obzirom da se oba dela (i priznanica i varant) prenose na isto lice, ne vri se odvajanje tih delova, a ako se izjava -stavlja na poleini priznanice, samim tim prenosi se i varant. Skladinica se moe prenositi i u delovima . Prenos priznanice te zalonice (varanta) daje prijemniku pravo da zahteva da mu se preda roba samo ako isplati imaocu zalonice, ili poloi skladitaru za imaoca zalonice, iznos koji treba da mu bude isplaen na dan dospelosti potraivanja. Priznanica ima i takvo dejstvo da njen imalac bez zalonice moe zahtevati da se uskladitena roba proda ako postignutom cenom moe isplatiti iznos na koji ima pravo imalac zalonice. Ako se prenosi zalonica (varant) bez priznanice, imalac zalonici ima pravo zaloga na robi. Zalonica se moe prenositi. Pri prvom prenosu na zalonici se ubeleava naziv, odnosno ime i zanimanje poverioca, njegovo poslovno sedite, odnosno prebivalite, iznos njegovog potraivanja, raunajui i kamate, i datum dospevanja, pri emu je prvi prijemnik duan da stanje prenosa prijavi skladitaru koji, pak, taj prenos prepisuje u svoj registar i na samoj zalonici zabeleava daje prenos izvren. Samo na osnovu tako obavljenih radnji moe se vriti -dalji prenos indosamentom. TOVARNI LIST O tovarnom listu kao hartiji od vrednosti kazano je vie u delu ove knjige o prevozu. Meutim, kada je u pitanju ova vrsta hartije od vrednosti, zbog este upotrebe i specifinog odnosa koji nastaje izmeu prevozioca i korisnika prevoza, bilo je potrebno da se jo neto istakne o njegovom znaaju - kao hartije od vrednosti. Tovarni list je, dakle, takva isprava kojom prevozilac potvruje daje primio na prevoz odreenu robu i da se obavezao da tu robu preveze do mesta opredeljenja, kao i da tu robu preda primaocu. Tovarni list treba da sadri: ime i adresu poiljaoca, vrstu, sadraj i koliinu poiljke, kao i vrednost dragocenosti i drugih skupocenih stvari, mesto opredeljenja, iznas naknade za prevoz, odnosno zabeleku da je naknada plaena unapred, odredbu o svoti kojom je poiljka optereena, mesto i dan izdavanja tovarnog lista.
433

Postoje dve vrste tovarnog lista - prenosivi i neprenosivi tovarni list . Tovarni list je, po pravilu, neprenosiv, a to njegovo svojstvo se zasniva na meunarodnoj konvenciji. Kod nas postoji prenosivi tovarni list u oblasti eleznikog saobraaja. Izdavalac ove vrste tovarnog lista je eleznika organizacija - ako postigne sporazum sa poiljaocem. U tom sluaju tovarni list moe da glasi po naredbi ili na donosioca. Prenosivi tovarni list postoji i u drumskom transportu, ali je on slian eleznikom prenosivom tovarnom listu. Isti sluaj je i kod vazduhoplovnog tovarnog lista. Tovarni list potpisuju oba ugovaraa. On moe da glasi po naredbi" ili na donosioca. U Zakonu o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju propisano je da poiljalac i prevozilac mogu sporazumno odrediti da prevozilac izda tovarni list po naredbi ili na donosioca (prenosivi tovarni list). Na primerku tovarnog lista koji se predaje poiljaocu mora biti izriito naznaeno daje to prenosivi tovarni list, a na primerku koji prati stvar - daje izdat prenosivi tovarni list. Prenosivi tovarni list potpisuju prevozilac i poiljalac ili lica koja oni ovlaste. Ako je izvren prepis prenosivog tovarnog lista - na svakom primerku prepisa to mora biti vidljivo oznaeno i ti prepisi moraju sadrati upozorenje da se na osnovu njih ne moe raspolagati sa stvari. Uslovi ugovora o prevozu i tarifa obavezuju imaoca prenosivog tovarnog lista koji nije poiljalac samo ako su sadrani u prenosivom tovarnom listu ili se na njih u tovarnom listu izriito poziva. Prenosivi tovarni list po naredbi prenosi se indosamentom, a prenosivi tovarni list na donosioca - predajom. Na oblik i pravno dejstvo indosamenta shodno se primenjuju propisi o menici, osim odredaba koje se odnose na regres. Ako u prenosivom tovarnom listu po naredbi nije naznaen primalac stvari, takav tovarni list prenosi se -naredbom poiljaoca. Uslovi ugovora o prevozu i opti uslovi prevozioca obavezuju imaoca prenosivog tovarnog lista koji nije poiljalac samo ako su sadrani u prenosivom tovarnom listu ili se na njih u tovarnom listu izriito poziva. Poiljalac i prevozilac mogu zahtevati da se za njihove potrebe saini prepis prenosivog tovarnog lista KONOSMAN Konosman (ili teretnica) je takva isprava kojom prevozilac - brodar potvruje da je primio na brod teret naznaen u njemu, radi prevoza morem i predaje njenom zakonitom imaocu, uz uslove koje on sadri. Konosman, dakle, slui kao dokaz da je brodar primio odreeni teret na prevoz (teret oznaen u njemu); on potvruje daje zakljuen ugovor o pomorskom prevozu; utvruje i pravni odnos primaoca tereta. Konosman moe da glasi na ime, po naredbi ili na donosioca. Konosman je hartija od vrednosti koja slui i kao dokaz o tome daje zakljuen ugovor o prevozu robe pomorskim putem. Naime, iz same hartije vidi se daje zakljuen ugovor o prevozu, to je i bio razlog da se ta -hartija od vrednosti izda. Pored toga, konosman predstavlja prezentaeionu hartiju od vrednosti, postoje primalac robe mora predati brodaru da bi na osnovu nje primio robu. Konosmanom se mogu konstituisati izvesna prava na robi oznaenoj u njemu, kao to su pravo svojine ili pravo zaloge na robi. Konosman se izdaje na odtampanom formularu koji mora sadrati bitne sastojke odreene propisima. Konosman izdaje, po pravilu brodar, ali u praksi to obino ine brodske agencije ili zapovednik broda. Konosman se izdaje ako to zahteva krcatelj. On se moe izdati u vie primeraka, ali se u tom sluaju na svakom primerku oznaava broj izdatog primerka, odnosno redni broj. Elementi konosmana su: a) firma, odnosno naziv i sedite, odnosno ime i prebivalite brodara koji izdaje teretnicu; b) ime, odnosno druge podatke o identitetu broda; v) firma, odnosno naziv i sedite, odnosno ime i prebivalite krcatelj a; g) firma, odnosno naziv i sedite, odnosno ime i prebivalite primaoca ili oznaka po naredbi" ili na donosioca"; d) luka, odnosno pristanite odredita ili vreme kada e se, odnosno mesto gde e se takva luka, odnosno pristanite odrediti; ) koliina tereta prema broju komada, teina, zapremina ili druga jedinica mere, prema vrsti tereta; e) vrsta tereta i oznaka koje se na njemu nalaze; ) stanje tereta ili omota prema spoljnom izgledu; z) odredbe o vozaru; i) mesto i dan ukrcaja tereta i izdavanja teretnice. Postoji vie vrsta konosmana. Osnovni je konosman ukrcano" - izdaje se kada je roba primljena na prevoz i ukrcana na brod. Konosman primljeno za ukrcaj" - oznaava sluaj kada je roba predata na ukrcaj, to znai daje roba predata brodaru ali jo nije ukrcana. ist konosman je onaj konosman u kome brodar nije uneo svoje rezerve u pogledu stanja ukrcane robe, a neist" ako sadri odreene rezerve, naroito u vezi sa pakovanjem robe i si. Direktni" konosman podrazumeva meso viti prevoz (uee raznih prevoznika) ili sukcesivni -prevoz (uee vie brodarskih preduzea). Grupni konosman" - po istom konosmanu pediter predaje istom brodaru robu na prevoz za raun vie komitenata. 434

Konosman se u savremenom pomorskom prevozu razvio do takvog znaaja da predstavlja jednu od -najvanijih hartija od vrednosti. Njime se dokazuje postojanje i sadrina ugovora o prevozu, koji zakljuuju brodar i krcatelj. Naime, on predstavlja i dokaz daje brodar primio robu od krcatelja, tano odreenu u konosmanu, to ima znaaja prilikom reavanja o odgovornosti brodara za oteenu ili izgubljenu robu i si. Konosman se moe prenositi i u tome ima znaajnu ulogu, jer prenosom konosmana prenosi se i pravo raspolaganja robom koja je naznaena u konosmanu. Pored toga, imalac konosmana moe isti prezentirati banci i time dokazati daje ispunio neku obavezu iz odreenog ugovora u robnom prometu, to mu daje pravo na naplatu akreditiva. Konosman slui kao dokazno sredstvo, naroito u odnosima izmeu brodara i krcatelja i odnosima brodara i primaoca robe. Krcatelj dokazuje konosmanom daje brodar primio odreenu robu na prevoz, a primalac prijem robe prema navodima u konosmanu. Konosman kao dokaz moe koristiti i brodar u odnosu na stanje koje je uneto u konosman, ako je konosman potpisan od krcatelja. Konosman se moe izdati i kod prevoza robe u unutranjoj plovidbi. Takvu mogunost propisuje Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi. Odreene razlike postoje u odnosu na konosman u pomorskoj plovidbi. U unutranjoj plovidbi konosman se izdaje na izriit zahtev krcatelja, a ako ne zahteva i brodar i krcatelj imaju pravo da trae izdavanje tovarnog lista. Pored toga, konosman u unutranjoj plovidbi moe biti izdat samo u jednom primerku, to nije sluaj kod pomorskog. Konosman u unutranjoj plovidbi mora glasiti na ime jer u protivnom gubi znaaj hartije od vrednosti. Kod ugovora o pomorskom prevozu mogu se izdati i druge isprave u vezi sa prevozom robe, ali te hartije nemaju znaaj konosmana, ve predstavljaju obine graanskopravne isprave, U krug tih isprava spadaju: - deklaracija robe (izdaje je krcatelj kao neku vrstu predugovora u vezi sa uslovima koje je brodar propis ao za prevoz odreene robe); - nalog za ukrcaj (zapovednik broda obavetava krcatelja daje brod spreman za ukrcaj robe); - potvrda o prijemu robe (izdaje je odreeni brodski oficir daje roba ukrcana na brod, na osnovu ega se najee izdaje konosman ukrcano"); - izvetaj o ekspediciji (izdaje je brodar u sluajevima kada nije izdat konosman kao potvrda o prijemu robe na prevoz i da je izdat nalog zapovedniku broda da robu preda odreenom licu u mestu prevoza); - nalog za izdavanje robe (isprava se izdaje ako je izdat jedan konosman, a roba treba da se preda raznim primaocima).

PRAVO NA NAKNADU TETE

Ispunjenje obaveze i posledice neispunjenja (cl. 262. ZOO)
Stav prvi ovog lana propisuje pravilo daje poverilac u obaveznom odnosu ovlaen da od dunika zahteva ispunjenje obaveze, a daje dunik duan daje ispuni savesno u svemu kako ona glasi. Uz to, treba naglasiti i drugo pravilo iz odredaba ovog stava, a naime daje dunik duan ispuniti svoju obavezu "savesno u svemu kako ona glasi". Ovo poslednje znai daje dunik duan da ispuni svoju obavezu u celini, onako kako je to ugovorom odreeno, dakle bez ikakvih manjkavosti. Prema odredbama lana 324. ZOO, dunik dolazi u docnju kad ne ispuni obavezu u roku odreenom za ispunjenje. Ako rok za ispunjenje nije odreen, dunik dolazi u docnju kad ga poverilac pozove da ispuni obavezu, usmeno ili pismeno, vansudskom opomenom ili zapoinjanjem nekog postupka ija je svrha da se postigne ispunjenje obaveze. Napred izneta pravila upuuju na to da ukoliko dunik ne postupi na navedeni nain, odnosno ukoliko poveriocu ne ispuni obavezu koju je preuzeo, pa i ako zadocni sa njenim ispunjenjem, da e poveriocu pored glavne obaveze naknaditi i tetu koju je usled toga pretrpeo. To proizilazi iz odredbe stava 2. ovog lana, koji predvia pravo na naknadu tete i kad dunik ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem. U pitanju su, dakle, dva sluaja kada poverilac moe moe traiti naknadu tete, prvi kada dunik ne ispuni obavezu, a drugi kada zadocni sa njenim ispunjenjem. Navoenjem u stavu 2. ovog lana da e dunik usled neispunjenja obaveze ili zadocnjenjem sa njenim ispunjenjem, naknaditi tetu koju je usled toga pretrpeo, ne znai da poverilac ne moe traiti i izvrenje glavne obaveze. To su dva posebna odnosa, od kojih je prvi onaj koji se odnosi na glavno ispunjenje obaveze, a drugi na pravo poverioca da od dunik trai i naknadu tete zbog neurednog ispunjenja obaveze. Isto tako, dunik ne moe odustati od ugovora i na taj nain naknaditi tetu poveriocu, jer je njegova osnovna dunost da ispuni svoju ugovornu obavezu, a ako to ne uini, ili uini sa zadocnjenjem, poverilac ima pravo da trai ispunjenje ugovora u pogledu neizvrene inidbe, a istovremeno i traiti naknadu tete ako je zbog propusta dunika pretrpeo. Pored toga, poverilac ima pravo na naknadu tete nastale neispunjenjem ugovora, bez obzira da lije to predvieno ugovorom.
435

Treba napomenuti daje dunik u docnji kad uopte ne ispuni obaveze iz ugovora i kada svoju obavezu is puni posle isteka roka odreenom za ispunjenje. U prvom sluaju poverilac ima pravo na izvrenje obaveze od strane dunika, kao i naknadu tete, a u drugom sluaju samo naknadu tete - zbog zadocnjenja ispunjenja oba veze, naravno ako tu tetu poverilac Dunik odgovara za naknadu tete i kada mu je poverilac dao naknadni rok za ispunjenje. Zbog toga, ak ako bi poverilac bio u docnji u pogledu izvrenja svojih obaveza prema duniku, i zbog neurednog ispunjenja od strane dunika ovome dao naknadni rok za ispunjenje, okolnost da je kupac zbog docnje poverioca pristao na produenja roka isporuke, ne iskljuuje odgovornost prodavca za naknadu tete nastale u produenom roku. Naknadu tete dokazuje poverilac. Zahtevom za naknadu tete on trai da se uspostavi stanje koje je postojalo pre nego to je teta nastala. Zbog toga, na primer, ako bi stranka verna ugovoru bila onemoguena da uredno posluje zbog neispunjenja ugovora od strane druge strane, postoji osnov da poverilac zahteva naknadu tete zbog izmakle koristi, odnosno dobiti. Dunik odgovara i za deliminu ili potpunu nemogunost ispunjenja ako tu nemogunost i nije skrivio, i to u sluaju ako je ta nemogunost nastupila posle pada dunika u docnju. To je objektivna odgovornost koje se dunik ne moe osloboditi, jer nemogunost ispunjenja moe nastati i pre isteka roka za ispunjenje obaveze a i posle tog roka, pa za sluaj daje ta nemogunost nastupila posle pada dunika u docnju, ne moe se osloboditi odgovornosti da poveriocu naknadi tetu, koju ovaj mora da dokae. Prema stavu 5. ovog lana, dunik se oslobaa odgovornosti za tetu ako dokae da bi stvar, koja je predmet obaveze, sluajno propala i daje on svoju obavezu na vreme ispunio, ali se ne moe osloboditi obaveze da poveriocu ispuni obavezu iz ugovora bilo zamenom stvari ili odgovarajuom naknadom, ako je primio ispunjenje poverioca. Dunik nije obavezan da poveriocu naknadi tetu ako dokae da je do neispunjenja ili neurednog ispunjenja dolo iz razloga zbog koga on ne moe da odgovara. U narednim lanovima navedena su pravila kada se dunik oslobaa od odgovornosti za tetu, kao i o ogranienju i iskljuenju odgovornosti, sa posledicama koje iz tih nastaju. U jednoj pravnoj stvari, koja se odnosi na primenu odredaba ovog lana, Vii trgovinski sud navodi da Zakon o obligacionim odnosima imperativno propisuje da dunik koji zadocni sa ispunjenjem novane obaveze, poveriocu pored glavnice duguje i zateznu kamatu po stopi odreenoj saveznim zakonom (lan 277 st. 1 Zakona o obligacionim odnosima). Prema odredbi l. 278 st. 1 Zakona o obligacionim odnosima, poverilac ima pravo na zateznu kamatu, bez obzira na to da l i j e pretrpeo kakvu tetu zbog dunikove docnje. Radi se o pretpostavljenoj teti koju poverilac ne mora dokazivati. Stoga, iz citirane zakonske odredbe proizlazi da zatezna kamata ostvaruje funkciju naknade tete. Zadocnjenje u ispunjenju novane obaveze predstavlja jedan vid neurednog ispunjenja ugovorne obaveze, a time se stie i pravni osnov za naknadu tete poverioca prema duniku (lan 262 st. 1 Zakona o obligacionim odnosima). Dunik novane obaveze koji zadocni za njenim ispunjenjem, ne moe se osloboditi obaveze da poveriocu isplati zakonsku zateznu kamatu, pozivajui se na odredbu l. 262 st. 5 i 263 Zakona o obligacionim odnosima, jer on po samom zakonu duguje poveriocu zateznu kamatu prema stopi propisanoj zakonom, ukoliko svoju novanu obavezu izmiri u docnji. Poverilac novanog potraivanja mora biti maksimalno zatien zakonom. Ta zatita se mora ostvarivati kroz optimalnu visinu stope zatezne kamate, kao i kroz zatitu osnovnog naela obligacionog prava jednake vrednosti uzajamnih davanja. Meutim, usled docnje dunika u isplati novane obaveze, teta po poverioca moe biti vea od iznosa zatezne kamate. U takvom sluaju, shodno odredbi l. 278 st. 2 Zakona o obligacionim odnosima, poverilac ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade tete. Meutim, poverilac mora u svakom konkretnom sluaju i da dokae da je tu tetu pretrpeo usled zadocnjenja dunika. to se tie zatezne kamate, poverilac ne mora da dokazuje daje pretrpeo bilo kakvu tetu. Dovoljno je samo da se utvrdi docnja dunika novane obaveze, pa da se ipso facto stekne pravo na zateznu kamatu.

dokae.

Sudska praksa
Docnja u ispunjenju nenovane obaveze Zbog docnje prodavca u isporuci automobila kupac nema pravo na isplatu zakonske kamate na uplaeni novani iznos, ve na stvarnu tetu i izgubljenu dobit prema uslovima iz l. 262. i 266. ZOO Iz obrazloenja: "Predmet tubenog zahteva je naknada tete zbog docnje u isporuci automobila u vidu zakonske kamate na uplaena sredstva. Takav tubeni zahtev je usvojen prvostepenom presudom koja je potvrena presudom Okrunog suda. Protiv navedenih presuda Republiki javni tuilac podigao je zahtev za zatitu zakonitosti. 436

Vrhovni sud je naao daje zahtev za zatitu zakonitosti Republikog javnog tuioca osnovan. Prema utvrenom injeninom stanju stranke su 15.09.1991. godine zakljuile ugovor o kupoprodaji, po kome se tueni kao prodava obavezao da e tuiocu kao kupcu predati u svojinu putniki automobil "Jugo koral" u roku od 90 dana, a tuilac se obavezao da e odmah uplatiti na ime kupoprodajne cene tadanjih 157.600,00 dinara. Cena je garantovana na dan isporuke automobila. Tuilac je ugovorenu obavezu ispunio u celosti plaanjem cene a tueni svoju obavezu sa zakanjenjem, jer je vozilo isporuio tek 14.07.1995. godine umesto u ugovorenom roku 16.12.1991. godine. Tako je dolo do kanjenja u isporuci automobila od 3,5 godine. Niestepeni sudovi su smatrali daje tueni tuiocu zakanjenjem u isporuci automobila prouzrokovao tetu u visini zakonske zatezne kamate na unapred uplaenu cenu za period zakanjenja. Stoga su niestepenim presudama obavezali tuenog da tuiocu plati taj iznos sa kamatom od docnje do isplate. Prema odredbi lana 262. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima kad dunik ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo zahtevati naknadu tete koju je usled toga pretrpeo. Prema odredbi lana 263. ZOO dunik se oslobaa odgovornosti za tetu ako dokae da nije mogao da ispuni svoju obavezu, odnosno daje zakasnio sa ispunjenjem obaveze zbog okolnosti nastalih posle zakljuenja ugovora koji nije mogao spreiti, otkloniti ili izbei. Pod pretpostavkama iz citiranih odredaba Zakona o obligacionim odnosima tuilac bi imao pravo na naknadu tete zbog zakanjenja u isporuci automobila, ukoliko se nisu stekli uslovi za oslobaanje dunika od odgovornosti u smislu lana 263. ZOO. Meutim, u konkretnom sluaju je sporno koja i kakva naknada tete pripada tuiocu. Naime, prema lanu 277. stav 1. ZOO dunik koji zadocni sa ispunjenjem novane obaveze duguje pored glavnice i kamatu. U konkretnom sluaju dunik koji je kasnio sa ispunjenjem svoje obaveze je tueni. Obaveza tuenog nije glasila na isplatu novane obaveze. Naprotiv, obaveza tuenog je glasila na isporuku automobila robe. Znai, tuioe-vo pravo na naknadu tete ne moe biti povezano sa visinom zakonske kamate na novani iznos koji je uplatio, ve na stvarnu tetu i izgubljenu dobit prema uslovima iz lana 262. i lana 266. Zakona o obligacionim odnosima, zbog ega je zahtev za zatitu zakonitosti Republikog javnog tuioca usvojen. " (Izvrenja Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 73/04 od 6. oktobra 2004. godine); Posledice neispunjenja obaveze Kada je dunikova povreda takve prirode da je ispunjenje njegove prvobitne ugovorne obaveze na inidbu potpuno nemoguno, u tom sluaju umesto primarne obaveze u potpunosti je zamenjuje sekundarna obaveza naknade tete. Iz obrazloenja: Prema do sada utvrenom injeninom stanju, tueni se ne moe sa uspehom pozvati na lan 263. Zakona o obligacionim odnosima, po kome se dunik oslobaa odgovornosti i za tetu ako dokae da nije mogao da ispuni svoju obavezu, odnosno da zakasni sa ispunjenjem obaveze zbog okolnosti nastalih posle zakljuenja ugovora koje nije mogao spreiti, otkloniti ili izbei. Nesumnjivo je da je jo u vreme zakljuenja ugovora tuena Direkcija, iji je osniva Skuptina optine, morala i mogla znati za urbanistike uslove i mogunost pribavljanja upotrebne dozvole za izdavanje javne povrine odnosno montano demontanog objekta, ali je sve vreme spornog perioda odravala u uverenju tuioca u pozitivan ishod i realizaciju zakljuenog ugovora. Tuena nikada nije ispunila ugovornu obavezu prema tuiocu, niti je to sada mogue. Prema lanu 262. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, koji se odnosi na konkretan sluaj, kada dunik ne ispuni obavezu i zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo zahtevati naknadu tete koju je usled toga pretrpeo. U smislu citiranog propisa, treba razumeti, kada je dunikova povreda takve prirode daje ispunjenje njegove prvobitne obaveze potpuno nemoguno, u tom sluaju umesto primarne obaveze u potpunosti je zamenjuje i dalje u prvobitnom obligacionom odnosu sekundarna obaveza naknade tete. Tuilac po tom osnovu zahteva naknadu tete u vidu izmakle koristi kao dobitak koji je mogao osnovano oekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a ije je ostvarenje spreeno tetnikovom radnjom ili proputanjem (lan 189. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima). (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2316/05 od 20. aprila 2006, godine); Usovorna teta Da bi se dunik obavezao da poveriocu naknadi tetu, poverilac je duan da dokae da je pretrpeo tetu, te daje teta pretrpljena zbog neispunjenja ugovorne obaveze od strane dunika. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, parnine stranke su bile u poslovnom odnosu u toku 1990. i poetkom 1991. godine, a na osnovu ugovora od 28. 7. 1986. godine, iji je predmet obavljanje strunih i administrativnih poslova tuenog za potrebe tuioca, na nain i pod uslovima predvienim ugovorom. Tueni je dostavio

tuiocu akceptni nalog sa danom izdavanja 22. 04. 1991. godine, rokom dospea od 23. 05. 1991. godine, koji je potpisan od strane direktora tuenog R.M., koji je podneo ostavku na tu funkciju 18. 4. 1991. godine. Akceptni nalog je izdat na iznos od 1.834.662,40 tadanjih dinara. Iznos naveden u akceptnom nalogu odgovara iznosu od 687.356,19 novih dinara na dan 31. 12. 1997. godine. U toku postupka, a pri izvoenju dokaza vetaenjem, tuilac i tueni nisu bili u mogunosti da vetacima dostave potrebnu finansijsku dokumentaciju iz koje bi se moglo proveriti koje usluge i u kojem obimu je tueni pruao tuiocu, odnosno kolika je visina naknade koja bi pripadala tuenom u skladu sa odredbama ugovora, da bi se nakon toga, uzevi u obzir isplate uinjene od strane tuioca avansno moglo zakljuiti da lije i u kojem obimu preostalo potraivanje jedne od parninih stranaka. Odredbom lana 262. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je poverilac u obaveznom odnosu ovlaten da od dunika zahteva ispunjenje obaveze, a dunik je duan ispuniti je savesno u svemu kako ona glasi. U stavu 2. ove zakonske odredbe propisano je da kad dunik ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo zahtevati i naknadu tete koju je usled toga pretrpeo. Saglasno sa citiranom zakonskom odredbom, da bi se dunik obavezao da poveriocu naknadi tetu, poverilac je duan da dokae da je pretrpeo tetu, te daje teta pretrpljena zbog neispunjenja ugovorne obaveze od strane dunika. U konkretnom sluaju tuilac - protivtueni nije dokazao da je pretrpeo tetu iz ugovornog odnosa sa tuenim - protivtuiocem, a shodno l. 219. i 221a. ZPP, teret dokazivanja ove injenice je na tuiocu. Stoga su niestepeni sudovi pravilnom primenom materijalnog prava odbili tubeni zahtev da se obavee tueni da tuiocu na ime naknade tete isplati iznos od 687.356,19 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Za svoj pravni stav niestepeni sudovi su dali razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Prev. 321/04 od 9. 9. 2004. godine); Naknada tete zbog neispunjenja ugovora Mogunost odustanka od zakljuenog ugovora moe se ugovoriti, ali to pravo prestaje kada se pone sa ispunjenjem ugovora. Iz obrazloenja Analizirajui meusobne odnose stranaka drugostepeni sud je naao da ne stoji razlog istaknut u albi tuenog da je prvostepena presuda zasnovana na pogrenoj primeni materijalnog prava. Treba, pre svega, istai da ne stoji razlog istaknut u albi tuenog, daje ugovor meu strankama raskinut. Pravila materijalnog prava predviaju mogunost za raskid ugovora - izmene ugovornih odredbi, kao i mogunost odustanka od ugovora. Meutim, da bi stranke mogle zahtevati izmenu ili raskid ugovora, potrebno je da su ispunjeni odreeni uslovi -da su se okolnosti u trenutku ispunjenja ugovora toliko izmenile u odnosu na okolnosti u trenutku zakljuenja ugovora, daje ispunjenje obaveze za jednu stranku postalo preterano oteano, ili da bi joj to nanelo preterano velike gubitke. Tueni u svojim pismima upuenim tuiocu ne navodi razloge kojim bi svoj zahtev za raskid ugovora opravdao. Prema tome, pomenuti dopisi ne mogu se smatrati kao zahtev za raskid ugovora i utanje tuioca, pa neodgovaranje na te dopise nema znaaj pristanka na raskid ugovora. Pored toga, nisu ispunjeni ni uslovi za odustanak od ugovora. Naime, mogunost odustanka od zakljuenog ugovora se mora ugovoriti. U konkretnom sluaju ovakva mogunost nije ugovorena, a i da jeste, to pravo prestaje, kada ugovorna stranka pone sa ispunjenjem svojih ugovornih obaveza. Navod tuenog, istaknut u toku spora, daje bio ovlaen na raskid ugovora zato to mu tuilac nije isplatio delimine isporuke robe je neprihvatljiv, jer se u takvom sluaju tueni mogao koristiti pravom da od tuenog traiti obezbeenje da e uredno plaati dalje isporuene koliine robe, da bi mogao da odbije dalje ispunjenje svojih ugovornih obaveza. Prema tome, na tuenom je bila prethodna obaveza da trai prethodno obezbeenje, ako je osnovano sumnjao da e mu tuilac uredno plaati robu, pa tek u sluaju ako tuilac ne prui u primerenom roku traeno obezbeenje, da odustane od ugovora. Iz svih ovih razloga proizilazi da ugovor izmeu stranaka nije prestao da vai, te da je tueni duan da naknadi tuiocu tetu prouzrokovanu neispunjenjem ugovorom preuzetih obaveza (prema odluci VPS, SI. 482/71); Blagajniki zapis. Pravo kupca blagajnikog zapisa da zahteva ispunjenje ugovora i tetu i pored toga to mu prodava nije predao blagajnike zapise "Ukoliko prodava nije predao kupcu blagajnike zapise, a kupac je platio cenu po zakljunici, tuilac kao kupac iz ugovora o kupoprodaji kratkoronih hartija od vrednosti ima pravo na ispunjenje ugovora i tetu po lanu 262. ZOO, zbog toga to neizvrenje tuenikove obaveze iz zakljunice da tuiocu preda hartije od vrednosti ne oslobaa tuenog kao prodavca kratkoronih hartija od vrednosti od obaveze da u preostalom delu izvri ugovor po utuenoj zakljunici" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 452/98); 438

Naknada tete. Ispunjenje obaveze i posledice neispunjenja - "Kada je tueni u docnji u pogledu isporuke tuiocu ugovorene koliine robe, tada tuilac ima pravo da od tuenog potrauje ispunjenje ugovora i naknadu tete koju je zbog toga pretrpeo. Meutim, materijalnu tetu zbog izgubljene dobiti tueni mora konkretno da dokae po osnovu i visini" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 63/98 (2-98); Ispunjenje obaveze i posledice neispunjenja - "Zahtev za ispunjenje ugovora sa zahtevom za naknadu tete za neispunjenje ugovora se meusobno iskljuuje, tako da je jedan od njih bespredmetan. Ukoliko je tuilac strana ugovornica verna zakljuenom sporazumu, tada moe i zahtevati ispunjenje obaveze tuenog" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 768/96); Ispunjenje obaveze kod plaanja pretplate za usluge publikac ije - "Kada se radi o obavezi tuenog na plaanje pretplatne cene naruenih usluga publikovanja, tada nema mesta primeni pravila istovremenog ispunjenja iz lana 122. ZOO, jer ce radi o obavezi tuenog da plati pretplatnu cenu u ugovorenom roku " (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 690/96); Nemogunost ispunjenja obaveze - "Ako je do nemogunosti ispunjenja naturalne obaveze dolo krivicom dunika, on odgovara za deliminu ili potpunu nemogunost ispunjenja obaveze. Tuilac ima pravo da od dunika trai naknadu tete jer se obaveza u naturalnom obliku pretvorila u obavezu naknade tete " (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 102/94); Ispunjenje obaveze - "Poverilac je ovlaen da od dunika zahteva ispunjenje obaveze, isporuku kupljene robe koja je zamenljiva stvar, i ako tueni ovom robom ne raspolae " (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 87/9); Zahtev za ispunjenje obaveze - "Deponent koji nije traio povlaenje novanog iznosa iz depozita banke kojoj je novac poverio na tednju, ne moe ostvariti pravo na naknadu tete za izostalu kamatu koju bi ostvario kod druge banke daje novac poverio njoj" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1531/94).

Osloboenje dunika od odgovornosti (cl. 263. ZOO)

Odredbe ovog lana odnose se na sluajeve oslobaanja dunika od odgovornosti za tetu koja je nastala posle zakljuenja ugovora, dakle u periodu od zakljuenja ugovora do roka njegovog ispunjenja. Da bi dunik mogao biti osloboen od odgovornosti u smislu odredaba ovog lana, potrebno je da postoje sledee okolnosti: a) da dunik nije ispunio svoju obavezu, odnosno daje zakasnio sa ispunjenjem obaveze, b) daje to neispunjenje obaveze, odnosno zakanjenje nastalo posle zakljuenja ugovora, v) da dunik nije mogao da sprei, otkloni ili izbegne okolnosti koje su dovele do toga da nije bio u mogunosti da izvri svoju obavezu, g) daje dunik u obavezi da dokae da nije mogao da izvri svoju obavezu, odnosno daje zakasnio sa ispunjenjem svoje obaveze. Iz navedenog se moe zakljuiti da se odredbe ovog lana ne odnose na nemogunosti ispunjenja obaveze nastale posle isteka roka za ispunjenje. Naprotiv, u ovom sluaju se radi o neizvrenju obaveze nastale iz okolnosti koje su dovele do toga da dunik nije bio u mogunosti da izvri svoju obavezu posle zakljuenja ugovora. Koji bi to razlozi, odnosno koje okolnosti bi spreile ispunjenje obaveze od strane dunika, da bi ovaj mogao biti osloboen od odgovornosti? To je sigurno sluaj vie sile, dakle okolnosti koje ne zavise od volje dunika, koje su takve prirode da dunik i pored potrebne panje ne bi mogao, odnosno nije mogao da sprei, otkloni ili izbegne te okolnosti koje su dovele do toga da nije bio u mogunosti da izvri svoju obavezu. Po pravilu, nemogunost ispunjenja obaveze vezuje se za viu silu, usled koje dunik nije bio u mogunosti da izvri svoju obavezu. Via sila, koja je dovela do nemogunosti ispunjenja obaveze od strane dunika, predstavlja osnov za osloboenje od odgovornosti za neizvrenje obaveze. Osobine vie sile su nepredvidljivost, neotklonjivost i nesavladljivost, na koje dunik nije mogao da utie da ne nastanu, odnosno da nije mogao ili nije imao snage da ih sprei ili da ih izbegne. Via sila, po pravilu, obuhvata prirodne dogaaje, kao to su: zemljotres, poar, poplava i slino, ali sve vie u novije vreme obuhvata i dogaaje kao to su: rat, trajk, neprijateljstva koja spreavaju promet roba i usluga. Da bi se neki dogaaj mogao da kvalifikuje kao sluaj vie sile, potrebno je da dogaaj bude nepredvidljiv i neotklonjiv, kao i da se nije mogao izbei ili otkloniti. Kao dogaaj koji se moe upodobiti sluaju vie sile, ali to nije, moe biti neki dogaaj ili neka pojava, nastao iz spoljnih razloga, na koji imalac opasne stvari ne moe da utie, odnosno da ga sprei svojom snagom i svojim znanjem, dakle ako nastupi mimo njegove volje i snage da ne moe spreiti nastanak tete, a koji dogaaj on objektivno nije mogao da predvidi. 439

Dokazivanje okolnosti koje su spreile dunika da izvri svoju obavezu u ugovorenom roku lei na samom duniku. On je duan da dokae da nije ispunio svoju obavezu iako je postupao kao dobar privrednik, odnosno dobar domain, a naime daje savesno i briljivo, a da je i pored toga nastupila okolnost da ne bude u mogunosti da izvri svoju obavezu prema poveriocu. S obzirom da se u ovom sluaju radi o pretpostavljenoj krivici dunika, on je duan i da dokae da njegovom krivicom ili nepanjom nije nastala teta, jer na to upuuju reci iz ovog lana "dunik se oslobaa za tetu ako dokae....". Pri ispunjenju svoje obaveze dunik je duan da se aktivno ponaa, a ne da dopusti da se stvari razvijaju same od sebe. Tako, na primer, ako stranka, dunik treba da isporui neku stvar do odreenog roka poveriocu, a iz nekih zvaninih izvetaja ima podatke da moe doi do nevremena koje moe prouzrokovati tetu, dunik je duan da preduzme sve mere kako bi obezbedio da ta stvar ne bude unitena ili oteena. Ili, na primer (ako nije u pitanju via sila), prema sudskoj praksi, kada stranke ugovore da e dunik svoju obavezu ispuniti kad mu banka odobri kredit, dunik pada u docnju ako kredit nije isposlovao u jednom primerenom roku i u roku od osam dana po dobijanju kredita isplatio dug, jer su stranke dune da pri ispunjavanju svojih obaveza postupaju sa panjom koja se u poslovnom prometu zahteva. U ovom sluaju dunik se ne moe pozivati na okolnosti koje su dovele do toga da svoju obavezu izvri, odnosno ne moe biti osloboen odgovornosti za tetu koju je njegovim radnjama, odnosno neinjenjem prouzrokovao poveriocu.

Ugovorno proirenje odgovornosti (l. 264. ZOO)

Stranke mogu, s obzirom na dispozitivni karakter ovog zakona, da svoje odnose urede drugaije nego to je to ovim zakonom odreeno, pa samim tim mogu i da ugovorom proire odgovornost dunika i na sluaj za koji on inae ne odgovara. Naravno, takvo ugovaranje, prema stavu drugom ovog lana, ne bi imale uticaja na odgovornost dunika "ako bi to bilo u suprotnosti sa naelom savesnosti i potenja". Tako, na primer, u ugovoru se ne moe navesti da se dunik oslobaa odgovornosti za bilo koji sluaj ako nastane i stvori nemogunost ispunjenja obaveze. To ne bi bilo u skladu sa navedenim naelom savesnosti i potenja, jer je potenje i savesnost osnovno naelo koga se stranke moraju pridravati u zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa. Zbog toga se stranke ne mogu pozivati na neku od odredaba Zakona o obligacionim odnosima, ako bi njena primena u odreenom sluaju proizvela posledice protivne naelu savesnosti i potenja. Savesnost i potenje pretpostavlja da su se stranke ugovorom pridravale pravila poslovnog morala i dobrih poslovnih obiaja, koji su rezultat dugotrajne primene u praksi, u skladu sa propisima koji su se primenjivali, a samim tim i poslovnim moralom. Stranke mogu ugovoriti da dunik nee odgovarati za sluaj, odnosno dogaaj koji se moe upodobiti sluaju vie sile, ali to nije, pa ako nastane neki dogaaj ili neka pojava, nastao iz spoljnih razloga, na koji imalac opasne stvari ne moe da utie, odnosno da ga sprei svojom snagom i svojim znanjem, dakle ako nastupi mimo njegove volje i snage da ne moe spreiti nastanak tete, a koji dogaaj on objektivno nije mogao da predvidi, takva odredba ne bi proizvodila pravno dejstvo, jer bi bila protivna naelu savesnosti i potenja. Ugovaranje takvih obaveza, za koje dunik inae ne bi odgovarao, ini se u sluajevima kada se na dunika ini kakva prinuda da po svaku cenu izvri neku obavezu, ili sam dunik pristaje na takvu obavezu pretpostavljajui da nee nastupiti okolnosti koje bi ga spreile u ispunjenju obaveze, iako se zna, ili mora znati, da on tu obavezu kod nastupanja odreenih okolnosti ne mogao da izvri. Zbog toga je stavom drugim ovog lana zatien dunik, jer se njegova odgovornost ceni i sa stanovita naela savesnosti i potenja.

Ogranienje i iskljuenje odgovornosti (l. 265. ZOO)

Ugovorom se ne moe unapred iskljuiti odgovornost dunika ako je ta odgovornost zasnovana na nameri ili krajnjoj nepanji dunika. Kojim svojim postupkom ili proputanjem dunika nastaje njegova odgovornost, faktiko je pitanje, jer se mora utvrditi da li u radnjama dunika postoji namera ili krajnja nepanja zbog ega je dolo do njegove odgovornosti. Meutim, bitno je, a to i propisuju odredbe stava 1. ovog lana, da se ugovorom ne moe iskljuiti odgovornost dunika za sluaj njegove namere ili krajnje nepanje pri izvrenju ugovorene obaveze. Dunik e uvek biti odgovoran ako njegova odgovornost proistie iz njegovog postupanja koje nije u saglasnosti sa naelom savesnosti i potenja, odnosno kada nije postupao sa posebnom panjom koja mu nalau pravila zasnovana na prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima, odnosno kada je postupao sa namerom, odnosno grubom nepanjom da ne doe do ispunjenja obaveze na nain kako je to ugovorom utvreno. Namera je psihiki odnos stranke, dunika, prema radnji, obavezi koju treba da izvri. On je svestan da zbog njegovog injenja ili neinjenja moe nastupiti teta za drugog, poverioca, pa takvim svojim odnosom prema obavezu doputa da nastane njegova odgovornost prema drugom. Dakle, namera se odraava u svesti dunika - on ima jasnu predstavu da njegove radnje dovedu do odgovornosti za neispunjenje ugovorene obaveze.
440

Nepanja je stepen krivice dunika ako se ne ponaa onako kako bi trebalo da se ponaa dobar domain ili dobar privrednik, pa teta nastane, ali dunik i u tim uslovima odgovara jer je u pogledu svoje odgovornosti postupao sa nepanjom. Nepanja moe biti gruba, odnosno gruba ili obina. Gruba nepanja postoji u sluaju kad dunik predvia da njegovo injenje ili neinjenje moe prouzrokovati tetu, ali veruje da tetu moe da sprei. On je, dakle, bio svestan da takvim svojim postupanjem moe nastati teta, ali daje olako drao da do nje nee doi, odnosno da e tetu eventualno da otkloni. Obina nepanja je blai vid krajnje nepanje. To je jedna vrsta nemara, kad dunik nije svestan mogunosti nastupanja odgovornosti prema drugom, a mogao je bio je duan da shvati da e i takvo njegovo ponaanje, odnosno nemar, njemu stvoriti odgovornost prema drugom, poveriocu. Meutim, sve to je napred reeno u pogledu primene stava 1. ovog lana odnosi se samo na sluajeve da stranke ne mogu unapred ugovorom iskljuiti odgovornost dunika, ako ona proistie iz namere ili krajnje nepanje. Ako i pored ove zabrane, stranke ugovore takvu mogunost, odredbe koje se odnose na takvo iskljuenje odgovornosti ne proizvode pravno dejstvo, jer se smatraju kao i da ne postoje. Odredbe stava 2. ovog lana imaju u vidu da stranke ne mogu da ugovore i iskljuenje odgovornosti i za obinu nepanju, odnosno ako je i ugovore, sud moe na zahtev ugovorne strane ponititi i takvu ugovornu odredbu, ali samo u sluaju ako je takav sporazum proizaao iz monopolskog poloaja dunika ili uopte iz neravnopravnog odnosa ugovornih strana. Dakle, ovaj drugi sluaj se vezuje za ugovore kojim neko, koristei se stanjem jedinog proizvoaa ili vrioca usluga, monopolskim poloajem na tritu, ili stanjem nude ili tekim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenou ili zavisnou, ugovori za sebe takvu pogodnost da ugovorom iskljuuje svoju odgovornost za sluaj neizvrenja ugovora ili njegovog deliminog izvrenja. Stav 3. ovog lana ima u vidu pravilo da stranke mogu ugovoriti najvii iznos naknade tete iz njihovog pravnog odnosa, ali se i tu ini ogranienje u tom smislu da tako odreeni iznos nije u oiglednoj nesrazmeri sa tetom, i ako za odreeni sluaj nije to drugo zakonom odreeno. Ako se radi o sluaju ogranienja visine naknade, poverilac ima pravo na potpunu naknadu, ako je nemogunost ispunjenja obaveze prouzrokovana namerno ili krajnjom nepanjom dunika. To znai da poverilac u takvom sluaju ima pravo na izvrenje ugovora u pogledu glavne stvari, kao i pravo na naknadu tete i kamatu za zakasnilo ispunjenje novane obaveze, ako je zadocnelo ispunjenje, ili neispunjenje uopte, posledica ponaanja dunika, odnosno ako je prouzrokovana namerno ili krajnjom nepanjom dunika.

Obim naknade (l. 266. ZOO)

Iako odredbe stava 1. ovog lana ne daju objanjenje ta se podrazumeva pod obinom tetom, ipak se moe na osnovu i drugih odredaba ovog zakona defmisati tako da se ona sastoji u umanjenju imovine poverioca, tj. one imovine koju je poverilac imao u momentu nastanka tete, dakle onoga stoje on oekivao iz ugovorenog posla na dan ugovorenog roka ispunjenja. Ako je u pitanju izmakla korist, odredbe istog stava ukazuju na to da ona pripada poveriocu ako je dunik neispunjenjem svoje obaveze, ili deliminim ispunjenjem, onemoguio poverioca da ostvari korist (dobit), koju bi prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima sluaja ostvario daje dunik svoju obavezu ispunio kako treba. To proizilazi iz sadrine stava prvog ovog lana, u kome se naglaava, kako za obinu tetu tako i za izmaklu korist, da poverilac ima pravo na naknadu tete, koje je dunik u vreme zakljuenja ugovora morao predvideti kao mogue posledice povrede ugovora, a s obzirom na injenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate. Ipak, navedena odredba ovog lana, na neki nain, upuuje traenje odgovora u odredbama lana 265. ZOO, po kojima ako je teta uinjena namerno ili krajnjom nepanjom, dunik je duan da naknadi ne samo obinu tetu ve i izgubljenu dobit, odnosno celokupnu tetu, a ako je teta priinjena obinom nepanjom dunik je u obavezi da naknadi samo obinu tetu. To se tako moe tumaiti, ali se pri tom mora voditi rauna da se i za obinu tetu i za izgubljenu korist trai ispunjenje istih elemenata, a naime daje dunik u vreme zakljuenja bio svestan svoje odgovornosti te da bi njegovim loim postupanjem mogao predvideti mogue posledice povrede ugovora. U odnosu na obim naknade tete koju je dunik prouzrokovao namerno ili iz grube nepanje, stoji posebno pravilo navedeno u odredbama stava 2. ovog lana, po kojima "u sluaju prevare ili namernog neispunjenja, kao i zbog neispunjenja zbog krajnje nepanje, poverilac ima pravo da zahteva od dunika naknadu celokupne tete, koja je nastala zbog povrede ugovora, bez obzira to dunik nije znao za posebne okolnosti zbog kojih su one nastale". Odredbe ovog lana ne predviaju primenu navedenog pravila razliito, tj. prema subjektima, uesnicima u pravnom poslu, mada je logino oekivati da e pravna lica koja ostvaruju dobit uvek biti vie u mogunosti 441

da dokau pravo na izgubljenu korist i njenu visinu. Sudska praksa belei pravni stav da se pod izgubljenom dobiti smatra ona dobit (korist) za koju je izvesno da bije naruilac, prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima sluaja ostvario, daje dunik ispunio svoju obavezu kako treba. Izgubljena dobit se ne moe priznati ako je poverilac samo oekivao tu dobit. Osnovni uslov za ostvarenje ovog prava je ako je poverilac s pravom oekivao korist, a nije je ostvario zbog radnji koje je dunik uinio protivno ugovoru. U tom smislu zauzet je i pravni stav suda daje poverilac duan da dokae izvesnost, a ne samo mogunost dobiti, koju je ostvario daje dunik svoju obavezu ispunio na vreme - da bi mogao zahtevati od dunika naknadu izgubljene dobiti. Ako je za neispunjenje obaveze ili zadocnjenje ispunjenja obaveze odgovoran i poverilac, poverilac ne bi imao pravo na izgubljenu korist, jer je u pitanju i njegova odgovornost, pa kod postojanja podeljene odgovornosti dunik je u obavezi da naknadi samo obinu tetu, u srazmeri sa delom svoje odgovornosti. Stav 4. ovog lana ima u vidu korist koju bi poverilac mogao da ostvari u vezi nastale tete, odnosno ako je u vezi iste pravne stvari ostvario kakav dobitak, u kom sluaju se vri neka vrsta prebijanja nastale tete i koristi koju je ostvario poverilac, jer bi u protivnom, ako bi poverilac ostvario i pravo na naknadu tete i neku korist, odnosno dobit u vezi te iste stvari, dolo bi do neosnovanog obogaenja poverioca, zbog ega se strankama, odnosno sudu, daje mogunost da se prilikom odreivanja visine naknade vodi rauna o njenoj visini, odnosno razumnom smanjenju visine naknade tete. Ovo pravilo treba shvatiti tako da poverilac ne ostvaruje neku korist u vezi same tete koju mu je priinio dunik, ve korist koja nastaje kao prirodni efekat uzroka koji je nastao iz odreene povrede, a naime povodom nastale tete. Na primer, ako bi se naknada odnosila na tetu koju je radnik pretrpeo na poslu, a u vezi iste povrede radnik dobije odreenu pomo od svoje sindikalne organizacije, ime je pokriven deo tete, teta se umanjuje u razumnoj meri. Ovo utoliko pre stoje odredbama stava 5. ovog lana propisano da se odredbe ovog lana primenjuju i na neispunjenje obaveze koje nisu nastale iz ugovora.

Sudska praksa
Izmakla korist zbog povrede ugovorne obaveze - "Poverilac osnovano moe ostvarivati naknadu tete u vidu izgubljene dobiti samo u sluaju dokaznog postojanja injenica na osnovu kojih je jo u vreme zakljuenja ugovora dunik morao predvideti takvu tetu kao moguu posledicu povrede ugovora " (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 394/00).

Krivica poverioca (l. 267. ZOO)

Prema ovoj odredbi, nije defmisana krivica poverioca, ve je samo naglaeno da za nastalu tetu ili njenu veliinu, ili za otezanje dunikovog poloaja odgovara i poverilac ako ima krivice do njega. Prema Optim uzansama za promet robom, poverilac moe biti odgovoran kad neosnovano odbije prijem ispunjenja obaveze dunika, ili kad ne preduzme radnje koje je duan preduzeti da bi dunik mogao ispuniti svoju obavezu. Meutim, u ovom sluaju nema odgovornosti poverioca iako nije preduzeo potrebne radnje da bi dunik mogao ispuniti svoju obavezu, ako dunik nije u stanju da tu obavezu ispuni o roku. Imajui u vidu da se odredbe ovog lana odnose na dvostrane, teretne ugovore, logino je da su ugovorom obe strane preuzele odreena prava i obaveze, radi izvrenja ugovora. U takvim uslovima, poverilac preuzima odgovornost u visini stepena njegove krivice, pa se u sluaju tete koju priini dunik ista umanjuje srazmerno stepenu te njihove odgovornosti. Ve je reeno da postoji odgovornost poverioca koji primi ispunjenje obaveze od strane dunika. To bi bio sluaj kada bi, na primer, poverilac odbio prijem konkretnog, ponuenog izvrenja obaveze, a dunik je spreman da u skladu sa ugovorom izvri svoju obavezu. Poverilac mora da izvri sve radnje koje je, prema ugovoru i prirodi posla, duan da izvri, da bi duniku omoguio izvrenje isporuke, kao i da primi isporuku. Meutim, poverilac nije odgovoran za nastalu tetu ako je izvrio sve svoje obaveze prema duniku, tj. ako je preduzeo sve potrebne radnje da bi dunik mogao da izvri svoju obavezu. Poverilac ne bi odgovarao ni u tom sluaju ako i nije preduzeo sve potrebne mere radi prijema izvrenja dunikove obaveze, ako se uverio da dunik nije u mogunosti da svoju obavezu ispuni o roku. Delimina odgovornost poverioca postoji ako je spreman da primi ispunjenje obaveze dunika, ali nije u mogunosti, odnosno ne nudi ispunjenje svoje obaveze duniku. Delimina odgovornost postoji i u tom sluaju ako dunik za neko krae vreme zakasni sa ispunjenjem svoje obaveze, ali nakon kraeg vremena po isteku roka za ispunjenje ponudi poveriocu ispunjenje kako je to ugovorom dogovoreno, a.poverilac odbije prijem takvog ispunjenja od strane dunika. Delimina odgovornost poverioca postoji i ako ovaj svojim radnjama otea dunikov poloaj za izvrenje obaveze. To je propisano i u osnovnim naelima ovog zakona, gde je u lanu 18. stav 3. ZOO reeno daje stra442

na u obligacionom odnosu duna da se u ostvarivanju svog prava uzdri od postupka kojim bi se otealo izvrenje obaveze drugog uesnika. To moe biti sluaj, na primer, kod ugovora o graenju, kada se poverilac obavezao da odreenog dana preda izvoau prostor na kome e ovaj izvoditi radove, pa tu obavezu ne izvri u odreenom roku, a izvoa je dopremio sav potreban graevinski materijal i mehanizaciju radi otpoinjanja radova, odgovornost za neizvrenje o roku ne pada na izvoaa ve i na investitora. Izraz da se naknada smanjuje srazmerno, treba shvatiti tako da u nastanku tete uestvuje i poverilac i dunik, pa zavisno od toga koje su radnje stranke predvidele za izvrenje ugovora, zavisi i utvrenje koja je od njih koju radnju izvrio, a koju nije, a bio je duan da je izvri, te kolika je i ija odgovornost svakog od njih to je dolo do tete. Poverilac moe biti odgovoran za tetu i ako je svoje radnje izvrenja ugovora preneo na drugo lice. To je poseban odnos izmeu poverioca i tog drugog lica, koji se regulie njihovim posebnim ugovorom. Tako, na primer, kod ugovora o graenju, a na osnovu Posebnih uzansi o graenju, investitor ima pravo da odredi nadzorni organ, lice koji e kontrolisati rad izvoaa radova. Ako bi i dolo do kakve tete u vezi izvrenja ugovora o graenju, istu bi morali da rasprave investitor i izvoa radova, sa stanovita odgovornosti obeju strana, kada bi se utvrdilo koji je obim odgovornosti jednog a koji drugog lica.

Odgovornost zbog proputanja obavetenja (l. 268. ZOO)

S obzirom da ugovor stranaka ne mora da sadri tano odreene radnje koje doprinose da se ugovor izvri, jer one zavise od toga gde se izvrenje ugovora moe ispuniti, ko preuzima robu i po kojim uslovima (prevoz i si.), zatim da l i j e u ispunjenju ugovora uestvovao i poverilac nekim svojim materijalom, i t. d, mora se poi i od injenice da ugovorne strane sarauju u izvrenju ugovora, naravno ako to priroda stvari zahteva, te da se dogovaraju o eventualno nastalim smetnjama koje oteavaju izvrenje ugovora, a samim tim se dovodi u pitanje i rok kada se mora ispuniti obaveza. Zbog toga je u odredbama ovog lana propisana obaveza ugovorne strane "koja je duna da obavesti drugu stranu o injenicama koje su od uticaja na njihov meusobni odnos", ak i ako u tom smislu taj element nije unet u ugovor strana. injenica je daje to faktiko pitanje i da ono zavisi od prirode stvari, odnosno posla koji su stranke ugovorile. Meutim, ako je, na primer, lice koje izvodi odreene poslove zatrailo od poverioca dopunske naloge ili objanjenja, stoje sluaj kod sloenijih poslova u metalnoj industriji ili graevinarstvu, naruilac, odnosno poverilac je duan da dunika, izvoaa radova blagovremeno obavesti o traenim podacima. Izraz naveden u ovom lanu "ugovorna strana koja je duna da obavesti drugu stranu", ne znai i daje ta ugovorna strana takvu obavezu preuzela po samom ugovoru, jer ona proizilazi iz prirode posla koji je ugovoren sa dunikom. Naravno, dunik, izvoa radova ne moe biti pasivan u izvrenju svoje obaveze prema poveriocu, jer da bi od sebe otklonio eventualnu tetu on mora sa poveriocem da sarauje, i da za sve nejasne radnje zatrai od poverioca dopunska obavetenja i pomo. Ako dunik ne postupi u tom smislu, odnosno ako se poveriocu ne obrati za "injenice koje su od uticaja na njihov meusobni odnos", jer smatra da moe i bez pomoi poverioca da izvri obavezu iz ugovora, onda poverilac nije odgovoran za tetu koju pretrpi druga strana zbog toga to nije bila blagovremeno obavetena. Ta obaveza bi postojala samo ako bi druga strana traila od poverioca potrebne podatke za izvrenje ugovora, pa ako poverilac to ne uini odgovara i on za tetu koju pretrpi dunik "zbog toga to nije bila blagovremeno obavetena". Pri svemu tome treba imati u vidu i primenu osnovnih naela za ovakve sluajeve, kao to su odredbe o naelu savesnosti i potenja (l. 12. ZOO), zatim odredbe o zabrani prouzrokovan]a tete (l. 16. ZOO), pa odredbe o ponaanju i izvravanju obaveza i ostvarivanju prava (l. 18. ZOO), kao i odredbe o primeni dobrih poslovnih obiaja (l. 21. ZOO).

Primena odredaba o prouzrokovan ju tete (l. 269. ZOO)

Iz odredaba ovog lana moe se zakljuiti da mnoga pitanja iz ugovorne odgovornosti nisu dobila svoje mesto u ovom zakonu, ali s obzirom da je ta izostala regulativa dosta bliska regulativi koja se odnosi na pitanja iz oblasti vanugovorne odgovornosti, propisano je da se na pitanja naknade tete, koja nisu regulisana odredbama koja se odnose na ugovornu odgovornost, shodno primenjuju odredbe ovog zakona o naknadi vanugovorne tete. Kod ugovorne odgovornosti jedna strana ima pravo da trai naknadu tete od druge ugovorne strane, ako ova ne ispuni ugovorenu obavezu do ugovorenog roka, ili zadocni sa njenim ispunjenjem, pa ak i kada ispunjenje o roku nije saobrazno zakljuenom ugovoru. Kod vanugovorne odgovornosti postoji obaveza da se naknadi teta drugom kome je ista priinjena radnjama koje ne predstavljaju povredu neke ugovorene obaveze.
443

Da se ne bi nabrajali svi sluajevi koji se analogno mogu primeniti u smislu odredaba ovog lana (l. 269. ZOO), dovoljno je rei da se vanugovorna odgovornost u vezi naknade tete regulie u odredbama l. 185. do l. 209. ZOO, odnosno i u odredbama propisanim u delu "opta naela", po osnovu krivice, po osnovu odgovornosti za drugog, odgovornosti od opasne stvari i drugim odredbama koje se odnose na utvrivanje odgovornosti, navedenih u l. 154. do l. 185. ZOO, kao i po odredbama iz l. 210. do l. 261. ZOO. Naravno, razlike postoje i u vezi pretpostavki o odgovornosti, odnosno da li je u pitanju subjektivna pretpostavka, a i objektivna odgovornost, obe kod vanugovorne odgovornosti, dok se kod ugovorne odgovornosti pojavljuje samo element subjektivnog odnosa tetnika prema poveriocu, dakle njegova krivica za tetu koju je prouzrokovao po osnovu ugovora. Zatim teret dokazivanja je drukiji kod vanugovorne odgovornosti u odnosu na dokazivanje krivice kod ugovorne odgovornosti. U stvari, ima niz drugaijih reenja u odredbama koje reguliu vanugovornu odgovornost u odnosu na ugovornu odgovornost, ali te razlike se prevazilaze shodnom primenom odredaba ovog zakona koje se odnose na naknadu vanugovorne tete. U stvari, odredbe ovog lana treba razumeti u tom smislu da se one odnose na shodnu primenu propisa koje se odnose na naknadu tete, jer su u ovom lanu navedene reci "na naknadu ove tete", ali to ne znai da se teta moe raspravljati bez utvrivanja odgovornosti za njen nastanak, pa je sa tog stanovita napred i ukazano koje odredbe ovog zakona mogu pomoi da se shodno primene i na druge sluajeve naknade ugovorne tete, koje nisu predvieni u odredbama l. 262. do l. 268. ZOO.

Sudska praksa
"Odredbe o podeljenoj odgovornosti pri reparaciji vanugovorne tete, shodno se primenjuju i u sporovima o naknadi ugovorne tete " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 6415/94).

UGOVORNA KAZNA
Opta pravila (l. 270. ZOO)
Svrha ugovorne kazne je pojaanje ugovora i uvrenje ugovorne discipline i ona je najee sredstvo obezbeenja u robnom prometu. Subjekti privrednog prava najee ugovaraju kaznu u novanom obliku. Ugovorna kazna se moe ugovoriti za neispunjenje ili neuredno ispunjenje, a kada to nije precizno odreeno smatra se da je ugovorena zbog neurednog ispunjenja. Ako je ugovor o glavnoj obavezi nitav, odredba o ugovornoj kazni ne proizvodi pravno dejstvo, bez obzira da li je odredba o ugovornoj kazni uneta u osnovni ugovor ili je zasebno ugovorena. Forma nije propisana, osim ako je propisana za ugovor o glavnoj obavezi. Ugovorna kazna ima karakter naknade pretpostavljene tete koju je stranka verna ugovoru pretrpela, zato to dunik nije ispunio ili je neuredno ispunio svoju ugovornu obavezu. Ugovorna kazna se ne moe ugovoriti za sluaj da dunik ne ispuni o roku svoju novanu obavezu. Stranka ima pravo samo na onu vrstu ugovorne kazne koju je ugovorila - ne moe traiti ugovornu kaznu zbog neurednog ispunjenja ugovora, ako je ugovorena zbog neispunjenja i obratno. Zahtev za ugovornu kaznu zbog neispunjenja ne moe se kumulirati sa zahtevom za ispunjenje ugovora. Poverilac moe izvriti izbor od koga vie ne moe odustati, osim ako je ispunjenje postalo nemogue. Dunik se ne moe osloboditi ispunjenja plaanjem ugovorne kazne. Obratno, kad je kazna ugovorena zbog neurednog ispunjenja, poverilac moe zahtevati i ispunjenje obaveze i ugovornu kaznu. Meutim, da bi poverilac mogao ostvarivati pravo na ugovornu kaznu, duan je da pri prijemu zadocnelog ispunjenja bez odlaganja saopti duniku da zadrava svoje pravo na ugovornu kaznu. Poverilac to svoje pravo moe zadrati od momenta kada dunik padne u docnju. Da li je poverilac blagovremeno saoptio duniku da zadrava svoje pravo na ugovornu kaznu, faktiko je pitanje. Sud se po slubenoj dunosti nee uputati u ocenu pitanja da li je poverilac blagovremeno zadrao pravo na ugovornu kaznu. Stranke po svom nahoenju mogu ugovoriti visinu ugovorne kazne kao i nain na koji e se obraunavati, ako nije ugovorena u odreenom iznosu. Na zahtev stranke sud moe smanjiti visinu ugovorne kazne. Poverilac ima pravo na ugovornu kaznu bez obzira da li je pretrpeo tetu ili nije. Pored ugovorne kazne poverilac moe zahtevati da mu dunik naknadi tetu ako je teta vea od visine ugovorne kazne, ali ne moe zahtevati u punom iznosu i ugovornu kaznu i naknadu tete, osim ako je suprotno ugovoreno. Dunik nije duan da plaa ugovornu kaznu ako je do neispunjenja ili neurednog ispunjenja dolo iz uzroka za koje nije odgovoran - teret dokazivanja lei na duniku. Na dosuenu ugovornu kaznu tee procesna kamata i ne moe se traiti kamata na ugovornu kaznu od momenta kada je dunik zapao u docnju sa ispunjenjem obaveze.
444

U jednoj raspravi o ovom pitanju, tj.da li je dozvoljeno plaanje ugovorne kamate na iznos dospelog, a neplaenog glavnog duga, koji je uglavien sa obraunatom ugovorenom kamatom, Vii trgovinski sud je dao odgovor ( Bilten 3/2006), da u situaciji kada glavni dug nije plaen, a ugovorena kamata je pripisana glavnom dugu, nije dozvoljeno dalje plaanje ugovorene kamate na iznos uglaviene ugovorene kamate, ve samo dalja kamata na iznos glavnog duga, ali ne od dospelosti do isplate ve od prvog narednog dana nakon perioda uglavienja do konane isplate. Navedeno iz razloga jer bi pri suprotnom stanovitu dolo do obrauna kamate na kamatu, stoje protivno odredbama lana 400. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i lana 279. stav 1. istog Zakona. Izuzetak je predvien odredbom lana 400. ta. 3, gde je propisano da se navedeno pravilo ne odnosi na kreditno poslovanje banaka i drugih bankarskih organizacija.

Sudska praksa
Ugovaranje ugovorne kazne za nevrenje sopstvenog prava Nitava je odredba ugovora kojom se ugovorna kazna ugovara zbog nevrenja poverioevog prava da zahteva od svog dunika ispunjenje nenovane obaveze, jer nevrenje prava, odnosno neopravdano odbijanje prijema obaveze ima za posledicu poverilaku docnju. Iz obrazloenja Prema injeninom utvrenju prvostepenog suda parnine stranke su bile u ugovornom odnosu po ugovoru o nabavci mazuta od 09.12.2000. godine. Ugovor ima prirodu ugovora o razmeni roba po kome je obaveza tuioca bila isporuka robe, mazuta, u koliini od 3.000 tona, a obaveza tuenog je bila da srazmerno isporuenoj koliini mazuta stavi tuiocu na raspolaganje drugu vrstu robe, i to cementa u koliini i po ugovorenom paritetu: 6 tona akiranog cementa za jednu tonu mazuta, franko tueni. Pored navedenog tueni se obavezao da blagovremeno telefaksom obavesti tuioca ako nije u stanju da primi ugovorene koliine mazuta, u sluaju punih rezervoara, prekida proizvodnje zbog remonta, kvara ili vie sile, pri emu nijedna strana nee traiti odtetne zahteve. Prema odredbama ugovora dobavlja je u obavezi da za isporueni mazut dostavi fakture na osnovu kojih e se sprovesti kompenzacija, a za dostavljene koliine mazuta je merodavna koliina po carinskoj deklaraciji. Stranke su zakljuile aneks ugovora 12.12.2000. godine, kojim je utvreno da ukoliko tueni prema osnovanom ugovoru od 09.12.2000. godine ne preuzme 3.000 tona mazuta do 15.04.2001. godine, daje duan da plati ugovornu kaznu u iznosu od 6.900.000,00 dinara sa kamatom do dana isplate. Pravilan je zakljuak prvostepenog suda da ne postoji obaveza tuenog na isplatu ugovorne kazne u konkretnom sluaju i to iz sledeih razloga: Ugovorna kazna predstavlja institut kojim je unapred odreen iznos tete koji se ima nadoknaditi ukoliko ugovorna obaveza ne bude ispunjena ili ne bude uredno ispunjena, pa zapravo predstavlja posebno poverioevo pravo u odreenim sluajevima. Stranke u ugovoru se mogu sporazumeti da dunik plati poveriocu odreen novani iznos ili pribavi neku drugu materijalnu korist ako ne ispuni svoju obavezu ili ako zadocni sa njenim ispunjenjem, kako je to predvieno lan 270. Zakona o obligacionim odnosima. Ova kazna ne moe biti ugovorena za novane obaveze, a saglasno lan 272. istog zakona sporazumom o ugovornoj kazni deli pravnu sudbinu obaveze na ije se obezbeenje odnosi. Iz napred navedenog sledi da poverilac u iju je korist ugovorna kazna sporazumom stranaka ugovorena, ima pravo zahtevati njenu isplatu u zavisnosti da lije ista ugovorena za neispunjenje ili za neuredno ispunjenje, u svakom sluaju od dunika nenovane obaveze. Ugovor saglasno lanu 148. Zakona o obligacionim odnosima stvara prava i o obaveze za ugovorne strane. Kod dvostrano teretnih ugovora, kakav je i ugovor o razmeni zakljuen izmeu ovde stranaka, prava i obaveze stranaka su uzajamna i meusobna. Pravu, potraivanju jedne ugovorne strane odgovara obaveza druge ugovorne strane. U konkretnom sluaju po meusobno zakljuenom ugovoru o razmeni obavezi tuioca na isporuku mazuta odgovara pravo tuenog da zahteva ispunjenje obaveze od strane tuioca, dakle da zahteva predaju, odnosno isporuku mazuta. Obavezi tuenog da preda cement u odgovarajuoj koliini i po ugovorenom paritetu odgovara pravu tuioca da zahteva isporuku cementa, odnosno potraivanje isporuke cementa. Iz navedenog sledi da u odnosu na isporuku mazuta tueni uopte nema svojstvo dunika nenovane obaveze, to je prvi preduslov za punovanost sporazuma o ugovornoj kazni, koji je u konkretnom sluaju unet u aneks meusobno zakljuenog ugovora, a ija je priroda akcesorna. Sasvim druge je prirode odbijanje prijema ispunjenja obaveze ugovorne strane ija je to obaveza, a u konkretnom sluaju bi to znailo odbijanje prijema mazuta kao izvrenja obaveze od strane tuioca. Odbijanje prijema ispunjenja obaveze svog dunika ne predstavlja neispunjenje sopstvene nenovane obaveze, ve prema lan 325. Zakona o obligacionim odnosima poverilac dolazi u docnju ako bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjenje ili ga svojim ponaanjem sprei. Stoga u navedenoj situaciji ni kod injenice daje tueni neosno445

vano odbio da primi ispunjenje obaveze od strane tuioca isporukom mazuta, to ne bi imalo za posledicu obavezu isplate ugovorne kazne, jer je takva odredba nepunovana i nitava, jer budui daje suprotna imperativnom propisu koji nalae da se moe ugovorna kazna ugovoriti samo za neispunjenje, ili neuredno ispunjenje obaveze nenovane prirode, a ne iza neispunjenje i nevrenje sopstvenog prava, odnosno potraivanja. Posledice poverilake docnje predviene su u lan 326. Zakona o obligacionim odnosima, pa dolaskom poverioca u docnju prestaje docnja dunika, a na poverioca prelazi rizik sluajne propasti ili oteenja stvari. Od dana poverioeve docnje prestaje tei kamata, a poverilac u docnji duanje naknaditi duniku tetu nastalu us led docnje za KOJU odgovora, kao i za trokove daljeg uvanja stvari. Ovo sve pod us lovom daje teta nastala i da su trokovi uvanja uinjeni. Iz navedene odredbe ni u jednom sluaju ne bi proizlazila obaveza na isplatu ugovorne kazne, koja se za nevrenje prava odnosno potraivanja tuenog u odnosu na isporuke mazuta nije ni mogla ugovoriti, odnosno ugovorena na prednji nain ne moe ni proizvoditi pravno dejstvo, zbog svoje nitavosti jer je suprotna prinudnom propisu. Sledi da je prvostepeni sud pravilno odbio tubeni zahtev za isplatu ugovorne kazne, jer uslovi sa-glasno lan 2 70. Zakona o obligacionim odnosima zaista nisu ispunjeni. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 4046/06 od 14.02.2007. godine); Zabrana ugovaranja za novane obaveze - "Klauzula o dvostrukom uveanju iznosa kupoprodajne cene za sluaj prekoraenja roka plaanja publikacije u pretplati nema pravnu prirodu ugovorne kazne zbog zadocnjenja u ispunjenju novane obaveze, pa iz tog razloga ne proizvodi pravno dejstvo i ne uiva sudsku zatitu " (prema odluci VSS, Prev. 341/98); Nitavost odredbe o ugovornoj kazni - "Ugovorna kazna predstavlja unapred odreeni iznos tete, koja se ima naknaditi u sluaju da ugovorena obaveza ne bude nikako, ili ne bude uredno ispunjena, bez obzira da li je i kada teta nastala za stranku koja je ostala verna ugovoru. Dunik se moe osloboditi ugovorne kazne ako je neispunjenje ili neuredno ispunjenje nastalo iz uzroka za koji on nije odgovoran" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, G. 1306/77); Ugovorna kazna - " Propis lana 270. st. 3. ZOO, kojim je iskljuena mogunost da se ugovara za nova ne obaveze ugovorna kazna, predstavlja propis kogentne prirode, iju volju stranke ne mogu iskljuiti. Zaka njenje sa ispunjenjem novane obaveze sankcionisanoje zateznom kamatom (l. 270. ZOO). Ugovorne klauzu1 le o plaanju uveanog iznosa cene zbog docnje nitave su i ne proizvode pravno dejstvo u sluaju kada se radi oplaanju novanih obavezi" (prema odluci VSS, Prev. 49/98); Ugovorna kazna i ponitaj akceptnog naloga - "Kada izvoa radova (tuilac) nije bio u docnji sa predajom radova, onda je osnovan njegov zahtev za ponitaj akceptnog naloga koji je naruilac (tueni) realizovao neosnovano, budui da su penali predvieni za sluaj zadocnjenja u isplati obaveze " (prema odluci VSS, Prev. 56/95).

Nain odreivanja (l. 271. ZOO)

Odredbe ovog lana nisu odredile visinu ugovorne kazne, ve je to ostavljeno da njenu visinu odrede same ugovorne strane, ali u nekim sluajevima visina ugovorne kazne zbog neurednog ispunjenja ne moe biti vea od vrednosti ugovorene obaveze, jer bi u tom sluaju dolo do povrede osnovnih naela ovog zakona. Sudovi prihvataju ovakvo stanovite, zauzimajui pravni stav da osporavanje prava na ugovornu kaznu u postupku pred sudom u osnovi sadri u sebi traenje da se ugovorna kazna smanji kao preterano visoka. Prema tome, kada neko trai isplatu ugovorne kazne, a ona je preterano visoka, ne znai da je tubeni zahtev samo zbog toga neosnovan. Naprotiv, sud vodei rauna o svim elementima pravinosti odreuje, odnosno smanjuje preterano visoku ugovornu kaznu, prilagoavajui je uslovima pravinosti sa stanovita osnovnih naela ovog zakona. Pravo suda da smanji iznos ugovorne kazne propisan je i odredbom lana 274. ZOO, "ako nae daje ona nesrazmerno visoka, s obzirom na vrednost i znaaj predmeta obaveze. Prema sadrini stava 1. ovog lana, ugovorne strane mogu visinu kazne da odrede: a) u jednom ukupnom iznosu, b) u procentu, v) za svaki dan zadocnjenja ili g) na bilo koji drugi nain. Bitno je da se ispotuju pravila o sticanju prava na ugovornu kaznu i da je ugovorena u formi propisanoj za ugovor iz koga je nastala obaveza na ije se ispunjenje odnosi. Ako je ugovorna kazna predviena "za svaki dan zadocnjenja", obino stranke ugovaraju da ukupan iznos ugovorne kazne ne moe prei odreeni procenat od ugovorenog posla. Ukoliko stranke to ne bi predvidele, sud bi mogao, na zahtev dunika, a u skladu sa odredbama lana 274. ZOO, da izmeni iznos ugovorne kazne, odnosno daje pretvori ujedan iznos koji e predstavljati pravian odnos prema visini predmetne obaveze. Vrsta ugovorne kazne se odreuje samim ugovorom bilo zbog neispunjenja ili zbog neurednog ispunjenja, a ako se iz ugovora ne moe utvrditi o kojoj je vrsti re, smatra se daje re o ugovornoj kazni zbog neurednog ispunjenja. Prema sudskoj praksi, kazna ugovorena zbog nepridravanja ugovorenih obaveza ima karakter 446

kazne ugovorene zbog neurednog ispunjenja, a isto znaenje ima i klauzula u ugovoru da e poverilac kaznu naplatiti i u sluaju da dunik robu ne isporui o roku. Stav 2. ovog lana ima u vidu zakljuenje posebnog ugovora o visini ugovorne kazne, koji mora imati istu formu kao i osnovni ugovor. Ova norma se, naravno, nee primeniti ako su stranke u samom osnovnom ugovoru predvidele ugovornu kaznu, s obzirom da stranke obino jednim lanom osnovnog ugovora reguliu i taj pravni sluaj.

Akcesornost (l. 272. ZOO)

Potrebno je jo jednom naglasiti da se ugovorna kazna odreuje samo za sluajeve neispunjenja obaveze ili ako dunik zadocni sa njenim ispunjenjem, a da se ona odreuje u jednom odreenom novanom iznosu ili u nekoj drugoj materijalnoj koristi. Meutim, ugovorna kazna je sporedna obaveza, koju, odnosno iju visinu stranke mogu odrediti posebnim sporazumom, u ugovornoj formi propisanoj za ugovor iz koga je nastala obaveza, ili iz samog osnovnog ugovora ako je u njemu odreena, pa se kao takva vezuje za sudbinu obaveze na ije se obezbeenje dogovor odnosi. Sporedna obaveza se uvek vezuje za izvrenje nekog ve postojeeg ugovora. Kao takav on ima sporedni znaaj, ali on samim postojanjem omoguuje uredno i potpuno ispunjenje obaveze iz osnovnog ugovora. Takav je sluaj i kod ugovorne kazne, za koju se u stavu 1. ovog lana propisuje da deli pravnu sudbinu obaveze na ije se obezbeenje on odnosi. Sporedna obaveza, u ovom sluaju ugovorna kazna, ne mora biti iste vrste, niti mora imati isti predmet kao osnovni ugovor. Akcesornost dolazi do izraaja i kroz druge oblike obaveza, kao to su, na primer, sporedna prava navedena u lanu 437. ZOO. Tako je odredbama tog lana propisano da sa potraivanjem prelaze na prijemnika i sporedna prava, kao to su: pravo prvenstvene naplate, hipoteka, zaloga, prava iz ugovora sa jemcem, prava na kamatu, ugovornu kaznu i si. Dunik se oslobaa ugovorne kazne kad je do neispunjenja ili neurednog ispunjenja dolo zbog uzroka za koji on nije odgovoran. Dakle, kada neispunjenje ili neuredno ispunjenje nastane zbog uzroka za koji dunik ne odgovara, ugovorna kazna gubi svoju svrhu, jer strana u obavezi nije mogla da ispuni ugovor iz uzroka za koji nije odgovorna. U ovom sluaju dunik se oslobaa i naknade tete, jer on za nju nije odgovoran (sluaj vie sile, odgovornost poverioca za tetu i dr.). Pri tom, treba imati u vidu i sadrinu lana 263. ZOO, po kome se dunik oslobaa odgovornosti ako dokae da nije mogao da ispuni svoju obavezu, odnosno daje zakasnio sa ispunjenjem obaveze zbog okolnosti nastalih posle zakljuenja ugovora, koje nije mogao spreiti, otkloniti ili izbei. U navedenim sluajevima, ako je do neispunjenja ili zadocnjenja dolo iz uzroka za koji dunik ne odgovara, sporazum o ugovornoj kazni gubi pravno dejstvo.

Poverioeva prava (l. 273. ZOO)

Ako je ugovorom predviena ugovorna kazna, ona moe biti ugovorena ili za sluaj neispunjenja obaveze ili za sluaj zadocnjenja sa ispunjenjem. Neispunjenje obaveze podrazumeva ispunjenje obaveza iz ugovora onako kako je ugovoreno. Ako ugovor nije ispunjen, poverilac moe traiti ispunjenje ugovora, ali ne i ugovornu kaznu. Ako, pak, zbog neizvrenja ugovora poverilac trai ugovornu kaznu, onda gubi pravo da trai ispunjenje obaveze. Ovo je pravilo odreeno zbog toga jer kad poverilac trai ispunjenja ugovora i dunik svoju obavezu izvri, poverioeu bi prestalo pravo na ugovornu kaznu, a mogao bi zbog zakanjenja da trai pored ve izvrene mu inidbe i naknadu tete, izgubljenu korist ili zateznu kamatu. To isto pravilo vai i ako bi poverilac traio ugovornu kaznu, ime bi ostvario odreenu satisfakciju zbog neizvrenja ugovora, ali ne bi mogao da trai i ispunjenje ugovora, osim naknadu tete ili izgubljenu korist. Ako dunik ne bi izvrio obavezu iz ugovora u odreenom roku, ve kasnije, kada je ve pao u docnju, u tom sluaju poverilac ne bi imao pravo na ugovornu kaznu zbog neispunjenja ugovora, ve pravo na druge naknade, kao to je teta, izgubljena korist ili kamata. Neto je drugi sluaj kod neurednog ispunjenja obaveza, o emu e biti dalje biti reci. Kod sluaja neispunjenja obaveza, poverilac ima pravo na opredeljenje, odnosno da li e od dunika da trai ispunjenje ugovora ili ugovornu kaznu. Ako se poverilac jednom izjasni o jednom od ta dva svoja prava, onda on, po pravilu, kasnije ne moe da izmeni svoju prvobitnu odluku. Izjanjenje poverioca mora biti blagovremeno, tj. odmah kada dunik padne u docnju. U vezi s tim sudska praksa se vie puta izjasnila, a naime daje neuredno ono izjanjenje kojim se duniku preti da e traiti ispunjenje obaveze i ugovornu kaznu, u kom bi se sluaju smatralo kao da nije ni traena ugovorna kazna, ve samo poziv na izvrenje ugovora, ili ako poverilac pre dospelosti obaveze obavesti dunika o dupliranju zahteva ako o roku ne izvri svoju ugovornu obavezu. No,
447

ako je to u uinio pre dospelosti obaveze dunika, poverilae moe svoj izbor da opredeli i o tome obavesti dunika - odmah kada je dunik zapao u docnju, to znai da trai ili ispunjenje ugovora ili ugovornu kaznu. To bi bio pravi izbor izmeu dva navedena prava. I jo neto. Za ostvarivanje prava po ovom osnovu bitno je daje obavetenje usledilo posle trenutka kada je dunik pao u docnju, bez obzira to dunik jo svoju obavezu nije izvrio. U vezi sa navedenim, u praksi se esto postavlja pitanje da li kod neizvrenja ugovora, kojim je regulisano pravo poverioca na ugovornu kaznu u sluaju neispunjenja ugovora, i u vezi sa tim postavljen tubeni zahtev za naplatu ugovorne kazne, mora da se ispotuje pravilo o tome da se duniku ostavi primereni rok za izvrenje obaveze. Sudska praksa ima stav da kada je ugovorena kazna zbog neispunjenja ugovora, poverilae koji se opredelio za naplatu ugovorne kazne i u tom pravcu postavio tubeni zahtev, nije duan da prethodno svom duniku ostavi naknadni rok za ispunjenje njegove obaveze. Kada je u pitanju sluaj neurednog ispunjenja, poverilae ima pravo, ako je kazna ugovorena, da zahteva i ispunjenje obaveze i ugovornu kaznu. Pri tom treba shvatiti da neuredno ispunjenje podrazumeva i kada se dunik ne pridrava ugovorenih rokova i kada se dunik ne pridrava ostalih odredaba ugovora. Za razliku od sluaja kada je ugovorna kazna ugovorena i ugovor je ostao neispunjen, kada poverilae ne moe da ostvari i pravo na ispunjenje i pravo na ugovornu kaznu, kod neurednog ispunjenja je to dozvoljeno, dakle moe se traiti ugovorna kazna uz istovremeni zahtev za ispunjenje ugovora. U svakom sluaju, pravo je poverioca da li e uz zahtev za ispunjenje ugovora traiti i naplatu ugovorne kazne ili e se jednog od navedenih prava odrei, posebno ako mu je dunik u meuvremeno ispunio obavezu po ugovoru. Stav 3. ovog lana ima u vidu sluaj da kada je kazna ugovorena za sluaj neispunjenja, da dunik nema pravo da isplati ugovornu kaznu i odustane od ugovora, osim ako je to bila namera ugovoraa kad su kaznu ugovorili. Prema tome, ako je dunik i isplatio ugovornu kaznu poveriocu, ovaj ima pravo da trai i ispunjenje ugovora, naravno ako je kazna ugovorena za sluaj neispunjenja ugovora. Ako bi poverilae odustao od ugovora, u tom sluaju on gubi pravo na ugovornu kaznu, jer gaenjem osnovne obaveze gasi se i sporedna obaveza. Poslednji stav ovog lana propisuje pravilo da poverilae ne moe zahtevati ugovornu kaznu zbog zadocnjenja ako je primio ispunjenje obaveze, a nije bez odlaganja saoptio duniku da zadrava svoje pravo na ugovornu kaznu. To pravilo je ugraeno u ovaj lan zbog sigurnosti pravnog prometa, jer dunik posle ispunjenja obaveze mora da zna da li ima jo kakvu obavezu prema poveriocu, odnosno da li je ispunjenjem glavne obaveze prestala i njegova sporedna obaveza - isplata ugovorne kazne. I jo neto u vezi primene odredaba ovog lana. U stavu petom su upotrebljene reci "bez odlaganja saoptio", pa njihovo tumaenje za ocenu sticanja prava na ugovornu kaznu je od velikog znaaja. Naime, reci "bez odlaganja" bi morale znaiti razumno vreme u kome poverilae moe da se izjasni o tome da moe zahtevati ugovornu kaznu zbog zadoenjenja, ako je primio ispunjenje obaveze. Taj rok nije odreen zakonom, ali sudska praksa je zauzela stanovite da se izjava poverioca o zadravanju prava na ugovornu kaznu zbog neurednog ispunjenja ne smatra blagovremenom ako je uinjena osmi dan po prijemu isporuke. Prema tome, poverilae mora odmah, istoga dana, a najkasnije sutradan od nastupanja zadoenjenja da na siguran nain, pismeno, preporuenom poiljkom ili na drugi siguran nain (telegraf, faks i si.) obavesti dunika da zadrava svoje pravo na ugovornu kaznu.

Sudska praksa
Pravo na ugovornu kaznu zbog neispunjenja obaveze Kada su stranke ugovorile pravo tuioca na isplatu ugovorne kazne u sluaju neispunjenja, tuilac moe zahtevati ili ispunjenje obaveze ili ugovornu kaznu, jer je primanjem ispunjenja svrha ugovorne kazne, kao unapred ugovorene naknade tete za neispunjenje obaveze, izgubila znaaj. Prema obrazloenju Nije sporno da su stranke l. 8. Ugovora ugovorile pravo tuioca na isplatu ugovorne kazne, kako u sluaju neispunjenja tako i u sluaju zadoenjenja. Zakonskom odredbom l. 273. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima propisano je: ,,kadje kazna ugovorena za sluaj neispunjenja obaveze, poverilae moe zahtevati ispunjenje obaveze ili ugovornu kaznu. On gubi pravo da zahteva ispunjenje obaveza ako je zatraio isplatu ugovorne kazne ". Odredbe st. 1. i 2. l. 273. su potpuno jasne. One u sluaju neispunjenja obaveze propisuju pravo poverioca u sporu tuioca samo na zahtev za ispunjenje ili zahtev na ugovornu kaznu. Nije propisano pravo na kumu-laciju zahteva ispunjenjem ugovora i isplatom ugovorne kazne. Tuilac tubom trai ijedno i drugo. U konkretnoj situaciji, pravo na oba zahteva mu ne pripada. Tuilac jeste ugovorio pravo na ugovornu kaznu i za sluaj neispunjenja. Meutim, tuilac se tubom opredelio da trai ispunjenje ugovora i o tom delu zahteva je pravnosnano presueno prvostepenom presudom zbog izostanka. U konkretnoj ugovornoj situaciji, kad se tuilac opredelio da trai ispunjenje ugovora i ugovornu kaznu obraunao za period pre padanja u docnju, mora se primeniti stav 1. i 2. l. 273. Zakona o obligacionim odnosima, koje zakonske odredbe iskljuuju pravo na u tuenu ugovornu kaznu. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 395/05 od 16.11.2005. godine); 448

Blagovremenost zadravanja prava na ugovornu kaznu Stranka verna ugovoru ne moe zahtevati ugovornu kaznu zbog docnje dunika ako je samo pretila da e to svoje pravo ostvariti. Prema obrazloenju Meu strankama je bilo sporno da li su pravovaljano zakljuile sporazum, prema kome je predviena ugovorna kazna za neuredno ispunjenje osnovne ugovorne obaveze i ukoliko takva obaveza stoji, da lije tuilac blagovremeno zadrao pravo na ugovornu kaznu. Reavajui ovaj spor prvostepeni sud se nije upustio u znaaj i karakter sporazuma stranaka koji je konstatovan zapisnikom od 28. jula 1970. godine, ve je poao od pretpostavke daje ugovorna kazna bila ugovorena, ali da tuilac, kao stranka verna ugovora, nije zadrao pravo na naplatu ugovorne kazne. Polazei od ovoga pravila, prvostepeni sud je zauzeo stav da se ugovorna kazna, za sluaj neurednog ispunjenja, ne moe zahtevati ako nije bez odlaganja od strane stranke verne ugovoru zadrano pravo na ostvarivanje toga prava. To i takvo stanovite prvostepenog suda je pravilno. Takoe je pravilan stav prvostepenog suda da stranka verna ugovoru ne moe traiti ugovornu kaznu u sluaju docnje dunika, ako je samo pretila da e to svoje pravo ostvariti. Polazei od svojih stanovita drugostepeni sud u tome smislu i tumai sadrinu telegrama koji je tuilac uputio tuenom. Naime, prvostepeni sud smatra da sadrina toga telegrama upuuje na to daje tuilac samo zapretio ugovornom kaznom, ukoliko tueni ne pristupi izvrenju svoje ugovorne obaveze. Cenei sadrinu pomenutog telegrama drugostepeni sud nije mogao da prihvati zakljuak prvostepenog suda koji je on izveo iz ove sadrine, a na osnovu ega je zauzeo stanovite da je tubeni zahtev tuioca neosnovan. Tano je to, da zahtev da e se ugovorna kazna traiti, mora biti jasan i da se mora na nesumnjiv nain saoptiti protivnoj stranci. Kad se analizira sadrina pomenutog tuioevog telegrama moe se jasno zakljuiti daje tuilac upravo od poetka docnje na jasan nain saoptio da e traiti ugovornu kaznu stipulisanu pomenutim zapisnikom. U prvoj reenici toga telegrama tuilac insistira na neodlonom transportu, ali u dragoj reenici jasno stavlja do znanja da e traiti ugovornu kaznu. Sadrina te reenice glasi: od dana prestanka transporta sledi faktura prema zapisniku od 28. jula 1970. godine. Dakle, za vreme do 13. avgusta 1970. godine od prestanka transporta sledi faktura. Gledajui sadrinu pomenutog zapisnika, faktura bi mogla da sledi samo u pogledu ugovorne kazne, jer druga novana potraivanja prema tom zapisniku ne postoje. Upravo to ukazuje daje tuilac najkasnije 13. avgusta 1970. godine na jasan i nedvosmislen nain rekao da e izdati fakturu i traiti ugovornu kaznu. Prema tome, zakljuak prvostepenog suda koji je izveden iz sadrine telegrama ne stoji, pa kako je prvostepena presuda zasnovana na pogrenoj oceni navedenog telegrama, kao dokaza, drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu, s tim da prvostepeni sud u nastavku postupka oceni karakter pomenutog zapisnika, i obaveze preuzete tim zapisnikom, kao i da utvrdi odgovornost stranaka zbog docnje u transportu. Znai, trebalo bi imati u vidu injenicu koju navodi tueni da se transport nije mogao izvriti bez veznih elemenata koje je, po odredbama pomenutog zapisnika, trebalo da obezbedi tuilac (prema odluci VPS, SI. 153/72); Ugovorna kazna - "Kad je ugovorna kazna ugovorena za sluaj neispunjenja obaveze, poverilac moe zahtevati ili ispunjenje obaveze ili ugovornu kaznu, s tim da poverilac ne moe zahtevati ugovornu kaznu zbog zadocnjenja ako je primio ispunjenje obaveze, a nije bez odlaganja saoptio duniku da zadrava svoje pravo na ugovornu kaznu" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 4070/01).

Smanjenje iznosa ugovorene kazne (cl. 274. ZOO)

Kao to je ve reeno, a imajui u vidu odredbe lana 270. ovog zakona, stranke mogu po svojoj volji ugovoriti visinu ugovorne kazne, to znai da nije odreen limit, ali i kod ovog prava postoje pravila koja ograniavaju njenu visinu ako je ona nesrazmerno visoka. To propisuju odredbe ovog lana (l. 274. ZOO), naglaavajui da e sud na zahtev dunika smanjiti iznos ugovorne kazne ako nae daje ona nesrazmerno visoka s obzirom na vrednost i znaaj predmeta obaveze. Prema iznetom, o smanjenju iznosa ugovorne kazne reava sud, ako se stranke same ne dogovore. Iz toga proizilazi i injenica da su stranke ve ugovorile ugovornu kaznu, ija visina, nakon nastanka uslova za njeno plaanje, izgleda previsoka za dunika. Zahtev za smanjenje ugovorne kazne, logino, postavlja dunik. On je duan da dokae daje ugovorena kazna nesrazmerno visoka s obzirom na vrednost i znaaj predmeta obaveze. U stvari, to je faktiko pitanje o kome sud odluuje na osnovu onih elemenata koji dozvoljavaju smanjenje ugovorne kazne, a to su nesrazmera te kazne prema vrednosti i znaaju predmeta obaveze. Ako predlog dunika ne postoji, a pred sudom se raspravlja drugi odnos u vezi neispunjenja ili deliminog ispunjenja obaveze dunika, sud se po slubenoj dunosti ne moe upustiti i u raspravljanja pitanja nesrazmerno visoke ugovorne kazne. 449

Za smanjenje ugovorne kazne, ako postoji predlog dunika i o istom raspravlja sud, nije potrebna saglasnost poverioca. Razloge koje iznese dunik ne obavezuju sud, jer sud i pored ispitivanja razloga dunika za smanjenje ugovorne kazne, iz drugih injenica, moe zakljuiti daje ugovorna kazna previsoko ugovorena. U stvari, dovoljno je da dunik iznese daje kazna visoka, ak i bez odreenog predloga dunika da se ona smanji, pa da sud ispitujui relevantne injenice donese odluku o osnovanosti prigovora, odnosno zahteva dunika. Prema sudskoj praksi, prigovor daje ugovorna kazna preterano visoka sadri u sebi i predlog dunika da se ugovorna kazna umeri. Ako dunik u postupku kod suda i ne postavi izriit zahtev, odnosno ne iznese da bi naplata ugovorne kazne ugrozila njegov ekonomski i finansijski poloaj, takoe predstavlja predlog dunika da se ugovorna kazna umeri. Ipak, dunik treba da opredeli, odnosno iznese predlog o tome koliko bi ugovorna kazna mogla da iznese s obzirom na vrednost ugovorenog posla i znaaj predmeta obaveze, ali taj predlog, kao to je navedeno, ne obavezuje sud. To pravilo vai i ako poverilac smanji zahtev za naplatu ugovorne kazne u odnosu na ugovoreni iznos, pa ak i da u tom sluaju dalje izvri smanjenje ugovorne kazne koja bi bila umerena, s obzirom na navedene elemente koji uslovljavaju da ugovorna kazna bude vea ili manja od ugovorene. U praksi ima sluajeva da dunik uopte osporava obavezu plaanja ugovorne kazne. Raspravljajui to pitanje sa stanovita osnovanosti zahteva dunika, a primenom odredaba koje se odnose na osnov sticanja prava na ugovornu kaznu, sud moe odbiti takav zahtev, ili ga usvojiti, ali ako zahtev nije osnovan sud moe predlog dunika shvatiti i kao predlog za smanjenje ugovorne kazne. U sudskoj praksi se belei sluaj daje ugovorna kazna prvenstveno naknada koja se od redovne naknade razlikuje u tome to su stranke odredile unapred njen iznos, umesto da iznos naknade odredi sud poto poverilac dokae daje pretrpeo tetu zbog povrede obaveze od strane dunika. Kada nastupi sluaj za koji je kazna ugovorena, poverilac ne mora dokazivati ni da je pretrpeo tetu, ni kolika je ta teta. Poverilac ima pravo na ugovornu kaznu i kad nije pretrpeo nikakvu tetu. Klauzula o ugovornoj kazni oslobaa poverioca svih tekoa koje bi inae trebalo da savlada ako bi morao dokazivati daje dunikovim proputanjem oteen i kolika je teta koja mu je naneta. Naravno, pod opravdanim okolnostima preterano visoka ugovorna kazna moe da se ublai i tom prilikom treba uzeti u obzir sve okolnosti datog sluaja.

Ugovorna kazna i naknada tete (l. 275. ZOO)

Prema sadrini odredaba ovog lana, poverilac ne moe zahtevati i ugovornu kaznu i naknadu tete. Ovo zbog toga stoje ugovorna kazna jedan vid naknade tete, odnosno zbog toga to ima znaaj pretpostavljene tete, zbog neispunjenja ili neurednog ispunjenja ugovora. U sluaju spora, ako se steknu uslovi za ugovornu kaznu ili naknadu tete, poverilac moe traiti samo jedno od ta dva osnova. Stranke bi u tom smislu trebalo da ugovaraju ugovornu kaznu, odnosno njenu visinu, ili pravo na naknadu tete. U sluaju spora, poverilac moe da bira da li e traiti naplatu ugovorene kazne ili naknadu tete. Ako poverilac postavi zahtev za naplatu ugovorne kazne, kod postojanja i uslova za naknadu tete, on nije duan da sudu prua dokaze o osnovanosti svog zahteva, jer je ona pretpostavljena teta o kojoj sud ne raspravlja, osim o njenoj visini, tj. da lije nesrazmerno visoka s obzirom na vrednost i znaaj predmeta obaveze. Poverilac moe traiti i ugovornu kaznu i naknadu tete, ali ako je teta vea od iznosa ugovorene kazne, on ima pravo da zahteva razliku do potpune naknade tete. Ako teta prelazi iznos ugovorene kazne, poverilac moe da zahteva pored ugovorne kazne i iznos tete koji prelazi visinu ugovorne kazne. Tako, na primer, ako ugovorna kazna iznosi 1.000 dinara, a teta je utvrena na iznos od 1.200 dinara, poverilac moe dobiti ugovornu kaznu i razliku izmeu ugovorne kazne i utvrene visine naknade tete, tj. ukupno 1.200 dinara. Pri tom se dosuuje ugovorna kazna uveana za navedenu razliku u odnosu na visinu naknade tete. To praktino znai, da iznos ugovorne kazne i iznos utvrene visine naknade tete ne moe prei ukupan iznos utvrene visine tete.

Sudska praksa
Za postojanje prava na naknadu tete nije potrebno da se to pravo predvidi ugovorom U sluaju da se investitor nije koristio svojim pravom da zahteva ugovornu kaznu, ne znai da nema pravo na naknadu tete. Prema obrazloenju Meu strankama je bilo sporno da lije tueni duan da tuiocu naknadi tetu, pri emu je tuilac smatrao da je teta nastala kao posledica ne pridravanja roka od strane tuenog u izvoenju radova na izgradnji dalekovoda i zbog nestruno izgraenog projekta i loe izvedenih radova, dok je tueni smatrao da je do havarije dolo usled vie sile - nevreme veih razmera, pa da stoga nije odgovoran za nastalu tetu, a sa druge strane s obzirom na injenicu da tuilac nije u skladu sa ugovorom o graenju traio ugovornu kaznu zbog zadocnjenja da nema pravo na naknadu tete.
450

Drugostepeni sud je odbio albu tuenog, uvaio albu tuioca i uvaio tubeni zahtev u celini. Pravo investitora na naknadu pretrpljene tete zbog docnje izvoaa radova po ugovora o graenju nezavisno je od injenice to se investitor nije koristio pravom na ugovornu kaznu, ukoliko je ista predviena njihovim meusobnim ugovorom. Osnovanost zahteva za naknadu tete zavisi od injenice da li su ispunjeni svi potrebni uslovi, predvieni pravilima obligacionog prava za naknadu tete, pa to pravo ne moe povezivati sa koritenjem prava na ugovornu kaznu, koja svoj osnov ima u samom ugovoru. Za postojanje prava na naknadu tete nije potrebno da se to pravo predvidi ugovorom. S toga tuilac u konkretnom sluaju, u naelu, ima pravo na naknadu tete od dana kada je tueni bio duan da zavri ugovorene radove, posebno i s obzirom na injenicu da se tuilac od tog momenta snabdevao elektrinom energijom putem vlastitog agregata. Sa druge strane, u odnosu na odgovornost stranaka za nastalu tetu, drugostepeni sud istie daje do neblagovremenog izvrenja radova od strane tuenog dolo iskljuivo krivicom tuenog, a do havarije je dolo usled nestrunog projektovanja i izvoenja radova od strane tuenog, a ne usled vie sile. Pri tome istovremeno bi trebalo imati u vidu injenicu daje tueni specijalizovano preduzee za obavljanje ugovorenih radova, koje je duno da struno i savesno izvrava povereni posao, pa tuilac ne moe biti odgovoran za nedostatke i propuste koje je uinio tueni u svom radu. Eventualno postojanje propusta tuioca ne oslobaa tuenog obaveze da blagovremeno i struno izvede ugovorene radove, niti utie na stepen njegove odgovornosti. Podeljenoj odgovornosti bi bilo mesta u sluaju da tueni krivicom tuioca (neblagovremena isplata ugovorenih radova, zadocnjenje u predaji trase za rad i slino) nije bio u stanju da izvrava svoju ugovornu obavezu. Meutim, u konkretnom sluaju takvih propusta tuioca nije bilo. Kod takvog stanja stvari prema stanovitu drugostepenog suda, tueni je duna da tuiocu nadoknadi celokupnu tetu (prema odluci VPS, SI. 2 72/72).

Zakonom odre ena naknada i ugovorna kazna (276. ZOO) l.

Kao to se iz odredaba ovog lana vidi, zakonom se za neke sluajeve neispunjenja ili zadocnjenja obaveze odreuje visina naknade pod nazivom "penal", "ugovorna kazna", "naknade" ili pod drugim nazivom. U tim sluajevima stranke ne treba same da ugovore kaznu za sluaj neispunjenja ili neurednog ispunjenja ugovora, jer ako su je i ugovorile, pod bilo kojim nazivom koji se moe protumaiti kao ugovorna kazna, moe se traiti ispunjenje one naknade, i u onoj visini, kako je to propisano odreenim zakonom. Pravilo iz ovog lana ima u vidu, dakle, pravilo zabrane kumulacije ugovorne kazne koju su stranke ugovorom predvidele i visinu naknade koju odreuje zakon za sluaj neispunjenja obaveze ili za sluaj zadocnjenja sa ispunjenjem. Ako stranka koja zahteva naplatu ugovorne kazne trai i naplatu, na primer, penala, s obzirom daje za konkretan sluaj zakonom predviena visina naknade, ali pod drugim nazivom, njen zahtev e biti neosnovan u odnosu na traenje naplate ugovorne kazne, ali osnovan u pogledu zahteva visine naknade koju odreuje zakon, makar se ona zvala i ugovorna kazna, ako je njena visina zakonom odreena. Izraz "penali" se sve manje koristi u pravnom prometu ili poslovanju nekih organizacija koje ostvaruju dohodak. Najee ih je bilo, a i ima ih, u propisima o bankarskom poslovanju ili poslovanju sa obaveznom tarifom. Razlika u tretmanu navedenih oblika naknade zbog neispunjenja obaveze ili za sluaj zadocnjenja sa ispunjenjem, predvieni zakonom, praktino i ne postoji u odnosu na ugovornu kaznu koja je takoe predviena za sluaj neispunjenja obaveze ili za sluaj zadocnjenja sa ispunjenjem koje su stranke ugovorile, jer se pod izrazima koje navodi ovaj lan, a u vezi odreivanja naknade, nalazi i ugovorna kazna, osim u tome to je kod zakona ili neke obavezne tarife ve utvrena ta naknada i njena visina, pa stranke ne mogu postavljati druge uslove niti traiti onu ugovornu kaznu koju su same ugovorom predvidele. Ipak, sutinska razlika navedenih oblika naknade je u tome to se ugovorna kazna predvia voljom stranaka, dok penale i njemu sline izraze, pa i ugovornu kaznu, ako se njena visina odreuje zakonom ili nekim drugom obaveznom tarifom, odreuje zakon ili neki podzakonski propis, a u nekim sluajevima i trgovaki obiaj. Ako je zakonom i odreena visina naknade u sluaju propisanih penala, dunik ima pravo da trai osloboenje od plaanja penala ako dokae daje neispunjenje obaveze ili za sluaj zadocnjenja dolo kao posledica okolnosti koje iskljuuju njegovu odgovornost. Mada se u lanu 294. ovog zakona, u naslovu navode reci "sudski penali", odredbe tog lana ne treba vezivati sa odredbama iz lana 276. ZOO, jer "penali" po ovom lanu imaju karakter ugovorne kazne, dok "penali" po odredbama lana 294. imaju sasvim drugi karakter.

Sudska praksa
Penali se odreuju zakonskim propisima Svi obligacioni ugovori mogu se pojaavati klauzulom o ugovornoj kazni, ali se ona ne moe ugovoriti za neispunjenje novane obaveze (v. l. 270). 451

Prema obrazloenju Analizirajui meusobne odnose stranaka, uspostavljene ugovorom o garanciji, drugostepeni sud je naao da su osnovane albe tuenih. Pravilno, je, naime, prvostepeni sud utvrdio da su tueni solidarno odgovorni za obaveze biveg preduze-a, jer prema odredbi lana 238. stav 4. Osnovnog zakona o preduzeima, za izvravanje obaveze preduzea koje se deli, prema banci i drugim poveriocima solidarno odgovaraju preduzea nastala podelom. Solidarna obaveza preduzea nastalih podelom za izvravanje obaveza preduzea koje se deli prema banci i poveriocima ne moe se iskljuiti eventualnim ugovorima, kojima preduzea nastala podelom reguliu svoje imovinske pravne odnose. Zato su razlozi izneti u albi prvotuenog - da nije solidarno obavezan sa drugotuenim - neosnovani. Takoe su neosnovani navodi izneti u albama tuenih da ne postoji obaveza plaanja u deviznim sredstvima, jer iz samog ugovora proizilazi da tuilac garantuje za isplatu deviznog duga, te je, prema tome, i obaveza glavnih dunika da dug plate u devizama. Ne stoji, takoe, navod da postojanje garancije od strane druge banke, koja iskljuuje odgovornost drugotuenog, jer je tuilac, kao poverilac, ovlaen da naplatu svoga potraivanja trai kako odjemca tako i od glavnog dunika. Meutim, osnovani su navodi izneti u albi tuenih da je pogreio prvostepeni sud dosuujui tuiocu penale po stopi od 30%. Naime, ugovorom o garanciji tueni kao korisnik garancije obavezao se da plati penale u visini od 30% od neizvrenih obaveza prema inostranom kreditoru. Ovakva ugovorna klauzula ne moe uivati sudsku zatitu. Tuilac, naime za sve blagovremeno plaene iznose od strane tuenog ima pravo na kamate, ali ne i na penale na neizvrene obaveze. Penali se, naime, odreuju zakonskim propisima, te je, ovde re o ugovornoj kazni. Odredbe o ugovornoj kazni u ugovoru slue pojaanju glavnog ugovora, za sluaj neispunjenja glavne ugovorne obaveze, odnosno neurednog ispunjenja. Naelno se svi obligacioni ugovori mogu pojaavati klauzulom o ugovornoj kazni, ali se ona ipak ne moe ugovoriti za neispunjenje, ili za neuredno ispunjene novane obaveze, zato to se za neispunjenje, ili za neuredno ispunjenje ovih obaveza plaa zatezna kamata. S obzirom da su zatezne kamate zakonskim propisima maksimirane, ugovaranjem plaanja ugovorne kazne za novana potraivanja izigrali bi se propisi o najvioj kamatnoj stopi, koje se mogu naplatiti. S obzirom na ovakav stav drugostepenog suda, tuiocu ne pripadaju iznosi po osnovu uraunatih penala. Zato je potrebno da se u nastavku postupka tuilac izjasni o visini svojih potraivanja bez iznosa zaraunatih na osnovu ugovorenih penala, odnosno ugovorne kazne, pa da se u kontrakdiktornom postupku, po potrebi i putem vetaenja, utvrdi stvarna obaveza tuenih bez zaraunatih penala (prema odluci VPS, SI. 1908/72); "Lice koje je pravosnainom presudom osloboeno krivine odgovornosti nije izloeno posebnim odredbama o zastarevanju zahteva za naknadu tete iz lana 277. Zakona o obligacionim odnosima, pa se zastarelost ocenjuje prema optim propisima iz lana 376. toga zakona, pri emu isticanje imovinsko-pravnog zahteva u krivinom postupku dovodi do prekida zastarevanja " - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2895/96).

ZATEZNA KAMATA
Kad se duguje (l. 277. ZOO)
Kamata je naknada za korienje tuih sredstava. Kamate koje se odreuju zakonom su zakonske kamate. Ako dunik ne plati dug na vreme, a zakonom je odreeno plaanje kamate u sluaju docnje, takve kamate se nazivaju zatezne kamate ili moratorne kamate. Zatezne kamate se plaaju samo na novana potraivanja. Prema odredbama ovog lana, dunik koji zadocni sa ispunjenjem novane obaveze duguje, pored glavnice, i kamatu po stopi utvrenoj saveznim zakonom. Prema Zakonu o visini stope zatezne kamate ("SI. 1. SRJ", br. 9/01, koji vai od 03. 03. 2001. godine), lanom 2. tog zakona propisano je da se stopa mesene kamate sastoji od: a) mesene stope rasta cene na malo i b) fiksne stope od 0, 5% meseno. Obraun duga uveanog za zateznu kamatu vri se tako da se fiksna stopa od 0, 5% mnoi iznosom glavnog duga uveanog za kamatu po mesenoj stopi rasta cene na malo, primenom konformne metode. Konformna metoda je nain obrauna kamate koja se primenjuje za period krai od godinu dana, odnosno za period krai od perioda za koji je odreena stopa propisana. Ona podrazumeva da se obraun kamate vri za svaki mesec po utvrenim mesenim ili dnevnim konformnim stopama ili koeficijentima. Utvreni meseni iznosi kamate dodaju se glavnom dugu, to slui kao osnova za obraun kamate narednog meseca. Iznos dobij en ovom metodom, po pravilu, nii je za period od godinu dana od metoda obrauna po interesnom raunu od 100, a posle tog perioda iznosi obraunate kamate su isti. 452

Konformna metoda ima u vidu, dakle, mesene i dnevne konformne stope, pa obraunati iznos kamate po toj metodi logino se pripisuje glavnici, a zatim ta glavnica ima dalju osnovu kod sledeeg mesenog ili dnevnog obrauna, jer se samo na taj nain ne gubi vrednost sume koja se potrauje u odreenom periodu. Naime, ako se obraun kamate vri svakog dana ili meseca, logino je da se dobijena kamata pripie glavnici za obraun kamate u sledeem periodu obrauna. Ako bi se tako obraun vrio za godinu dana (to kod konformne metode nije sluaj) ipak bi se na kraju godine dana dobila kamata koja odgovara procentnom raunu od 100. Za mesec za koji nije poznata stopa rasta cena na malo, primenjuje se poslednja objavljena mesena stopa rasta cena na malo. Za mesec za koji je stopa cena rasta cena na malo jednaka nuli, ili je negativna, mesena stopa zatezne kamate jednaka je fiksnoj stopi od 0, 5% meseno. Pomenuti zakon se ne primenjuje na duniko-poverilake odnose za koje je visina stope zatezne kamate utvrena drugim saveznim zakonom. Prema odredbama ovog lana (277. ZOO), "dunik koji zakasni sa ispunjenjem novane obaveze duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu po stopi utvrenoj saveznim zakonom". Zakanjenje se rauna od dana kada dunik padne u docnju, odnosno kako je propisano u Zakonu o visini stope zatezne kamate, "dunik koji zadocni sa ispunjenjem novane obaveze plaa zateznu kamatu na iznos duga do dana isplate". To pitanje nije sporno, jer se stranke mogu dogovoriti da docnja tee od nekog dana koje one odrede, posle ega, dakle po proteku tog dogovorenog roka, zatezna kamata tee do dana isplate po stopi utvrenoj navedenim zakonom. Dospelost za naplatu zatezne kamate nije vezana za visinu zatezne kamate. Ona se odreuje, kao stoje reeno, saveznim zakonom. Dakle, pitanje kamate u vezi sa rokom dospelosti za njenu naplatu - vezane za novane obaveze, regulisano je zakonom dovoljno jasno. Stavom drugim ovog lana propisano je da ako je stopa ugovorene kamate via od stope zatezne kamate, da tako ugovorena kamata tee i posle dunikove docnje. Za razliku od zatezne kamate, koja predstavlja vid kaznene kamate za sluaj docnje u ispunjenju ugovorene obaveze, i koja se rauna od dana docnje, ugovorna kamata se smatra naknadom za korienje tuih sredstava koja se ureuje ugovorom za vreme do isteka ugovora, ili za krae vreme. Razlike izmeu ove dve vrste kamata su velike, a zajedniko im je to to se one plaaju za korienje tuih novanih sredstava - kod ugovorene kamate kamata tee od dana kada se stranke dogovore do ispunjenja ugovorne obaveze, a kod zatezne kamate od dana docnje do dana isplate. Kod ugovorne, kao i kod zatezne kamate, naknada se odnosi na korienje tueg novca, ako je u pitanju novana obaveza, ali se ona moe odrediti i kod nenovanih obaveza, uglavnom kod zamenljivih stvari, tj. stvari po rodu. Odredbama lana 399. Zakona obligacionim odnosima propisana su pravila u pogledu visine stope ugovorne kamate, posebno kada su u pitanju fizika lica, a posebno kada su u pitanju pravna lica. Fizika lica mogu i da ne ugovore ugovornu kamatu. U tom sluaju nemaju pravo na ugovornu kamatu. Ali ako ugovore kamatu, stopa ugovorne kamate izmeu njih ne moe biti vea od kamatne stope koja se u mestu ispunjenja plaa na tedne uloge po vienju. To pravilo vai i u sluaju ako su fizika lica ugovorile ugovornu kamatu, ali nisu odredile njenu stopu ni vreme dospevanja, to znai da imaju pravo na naplatu kamatne stope u visini koja se u mestu ispunjenja plaa na tedne uloge po vienju. Kod pravnih lica vae ista pravila, odnosno mogu ali ne moraju da ugovore ugovornu kamatu. Ako je ugovore, u pogledu najvie ugovorne stope primenjuju se odredbe posebnog zakona. Kako taj zakon do danas jo nije donet, primenjuju se pravila kao kad su pravna lica ugovorile ugovornu kamatu ali nisu odredili njenu stopu ni vreme dospevanja, u kom sluaju vai kamatna stopa koju banka ili druga bankarska organizacija plaa, odnosno ugovara za takvu ili slinu vrstu posla i dospeva po isteku godine, ako za odreeni sluaj nije odreeno to drugo. Imajui navedeno u vidu, a naime, ako je u pitanju novana obaveza proizala iz nekog ugovora, a stopa ugovorne kamate je utvrena u iznosu veem od stope koja se utvruje zakonom za zateznu kamatu, poverilae ima pravo na ugovornu kamatu ija je visina utvrena ugovorom i ona e tei dalje sve dok dunik ne izvri obavezu iz ugovora, naravno ako je ta kamata ugovorena do dana ispunjenja obaveze, a ako je ugovorena za krae vreme, za to vreme ima pravo na ugovorenu kamatu po stopi koju je ugovorio. Meutim, istekom roka za ugovorenu kamatu, poverilae ima pravo na zakonsku kamatu od dana isteka ugovorenog roka do dana ispunjenja obaveze. a) Pravila vezana za naknadu nenovane tete - kada teta nije otklonjena U Zakonu o obligacionim odnosima, kada je re o zateznim kamatama kod naknade nenovane tete, gotovo nita nije propisano o njenoj dospelosti. Ni pravna pravila imovinskog prava nisu davala odreena konkretna reenja o tome kada nastaje obaveza odgovornog lica na plaanje zatezne kamate. Ona su, u stvari, polazila od toga da obaveza plaanja nastaje stavljanjem dunika u docnju, a stavljanje u docnju povezano je sa voljom poverioca da zahteva ispunjenje obaveze pozivanjem na plaanje (opomenom) ili podnoenjem tube.
453

Zbog toga je ovo pitanje vie puta razmatrano od sudskih institucija i pravnih teoretiara kod primene instituta zatezne kamate u uslovima visoke stope inflacije. Naime, bilo je miljenja da zatezna kamata na novano potraivanje naknade tete tee od narednog dana od dana kada je oteeni pozvao dunika da naknadi tetu, odnosno od narednog dana od dana kada je podneo tubu kojom ostvaruje zahtev za naknadu tete. Kasnije je bilo shvatanje da zatezna kamata na nenovane tete tee od dana donoenja prvostepene odluke kojom je odreena i visina naknade tete, ukoliko oteeni ne trai da se visina naknade odredi prema cenama koje su vaile nekog drugog dana pre donoenja presude, u kom sluaju bi zatezna kamata tekla od tog dana. Posle toga, zauzet je pravni stav da zatezne kamate na novano potraivanje o naknadi nenovane tete teku od trenutka tete. Nakon toga, zauzet je pravni stav koji je i danas u primeni, a naime da zatezna kamata na naknadu nenovane materijalne tete, dosuena u novcu prema cenama u vreme presuenja, tee od dana donoenja prvostepene presude kojom je visina naknade odreena. Ovo pitanje reavaju odredbe lana 185. Zakona o obligacionim odnosima, koje imaju u vidu tetu koja je nastala na stvarima, oteenjem ili propau i obavezu odgovornog lica da uspostavi stanje koje je bilo pre nego to je teta nastala, odnosno ako to nije mogue - da tetu naknadi u novcu. Dakle, potraivanje oteenog za oteenu ili unitenu stvar ne predstavlja novanu tetu, jer je osnovno pravilo navedenog lana da se uspostavi ranije stanje. Sud moe dosuditi oteenom i naknadu u novcu, ako on to izriito trai, ali e ga od takvog zahteva uvek odbiti "ako okolnosti datog sluaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja (stav 4. lana 185. ZOO). Raspravljajui o teti, odnosno obavezi odgovornog lica da uspostavi ranije stanje na oteenoj stvari, ako to lice do donoenja sudske odluke ne naknadi tetu, sud visinu naknade tete odreuje prema cenama u vreme donoenja sudske odluke (lan 189. st. 2. ZOO). Dosuujui naknadu tete prema cenama u vreme donoenja sudske odluke uspostavlja se preanje stanje, jer dosuenim iznosom oteeni moe da popravi oteenu stvar ili da kupi novu stvar. On tu niim nije prikraen, osim tete koju trpi zbog nekorienja stvari, koju moe ostvariti dokazivanjem. Naravno, i u ovom sluaju, obraun zatezne kamate zbog docnje u isplati novanog iznosa za priinjenu tetu, vrio bi se po pravilima iz Zakona o visini stope zatezne kamate, to znai da bi se visina stope zatezne kamate obraunavala po elementima : "stope rasta cene na malo" i "fiksne stope od 1, 2% meseno" (za period vaenje ranijeg zakona). Oteeni ne moe da izvlai korist na raun odgovornog lica. lanom 190. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da e sud, uzimajui u obzir okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovan]a tete, dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oteenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo tetne radnje ili proputanja. Zbog toga se ne moe traiti kamata na dosueni iznos tete od dana kada je teta nastala, a ni od dana opomene, odnosno podnoenja tube, jer bi se u tom sluaju naknada dvostruko valorizovala - i kroz cenu oteene stvari u vreme donoenja sudske odluke i putem kamate od dana nastanka tete, u kome bi sluaju, ako bi spor trajao, na primer, due od godinu dana, sama kamata premaila iznos dosuene naknade tete. b) Pravila vezana za zateznu kamatu kada je teta otklonjena Neto je drugaija situacija ako je oteeni sam popravio stvar, ili kupio novu stvar, ili je bio u mogunosti da o svom troku otkloni tetu, s obzirom i na njegovu obavezu da doprinese da teta ne bude vea, a odgovorno lice mu nije nadoknadilo novani iznos tete. U takvoj situaciji, kada oteeni sam otkloni tetu, naravno pre sudske odluke, teta i dalje postoji, ali je ona sada izraena u novanom obliku - izdatku koji je oteeni imao za popravljenu ili novokupljenu stvar. Ona ne predstavlja vie naturalnu, ve novanu tetu, pa se na takve sluajeve imaju primeniti odredbe lana 394. Zakona o obligacionim odnosima, po kojima kad obaveza ima predmet svotu novca, dunik je duan da isplati onaj broj novanih jedinica na koji obaveza glasi. Imajui u vidu takve sluajeve - kada je u pitanju zatezna kamata, imaju se primeniti odredbe lana 277. Zakona o obligacionim odnosima. Dakle, mora se utvrditi vreme kada je oteeni otklonio tetu. Na taj nain, isplatom novane tete otklonile bi se posledice tete, a zatezna kamata bi predstavljala iznos tete zbog nekorienja novca od dana docnje do dana isplate. Zbog toga sudovi primenjuju pravni stav da ako je oteeni sam otklonio tetu pre donoenja sudske odluke, da zatezna kamata tee od dana kada je teta otklonjena, odnosno kada su uinjeni trokovi radi otklanjanja tete. Od koga dana pripada zatezna kamata u vezi izmakle koristi U jednoj raspravi o ovom pitanju (Bilten 3/2006), - ako je tuilac novom tubom traio naknadu izmakle koristi - od kog momenta ima pravo na zateznu kamatu, kada je iznos izmakle koristi utvren od strane vetaka koga je poverilac angaovao pre pokretanja parnice za naknadu izmakle koristi, a tueni, u ostavljenom roku od 30 dana nije dao odgovor na tubu, odnosno da li tuiocu pripada zatezna kamata od dana kada je iznos koristi utvren od strane vetaka ili od dana podnoenja tube sudu, Vii trgovinski sud je dao odgovor da se zatezna kamata kao institut obligacionog prava u Zakonu o obligacionim odnosima javlja u tri situacije:
454

U smislu lana 277. 300, dunik koji zadocni sa ispunjenjem novane obaveze duguje pored glavnice i zateznu kamatu po stopi utvrenoj saveznim zakonom; 2. U smislu lana 132. stav 5. navedenog Zakona (dejstva raskida ugovora zbog neispunjenja) predvieno je daje strana koja vraa novac, duna platiti zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila; 3. Prema lanu 214. navedenog Zakona, kada se vraa ono stoje steeno bez osnova moraju se vratiti plo dovi i platiti zatezna kamata i to ako je sticalac nesavestan od dana sticanja, a inae od dana podnoenja zahteva. Iz navedenog sledi da zatezna kamata nije iskljuivo vezana za institut docnje dunika u ispunjenju novane obaveze, ve i za institut sticanja bez osnova, kao i raskida ugovora jednostranom izjavom poverioea zbog neispunjenja od strane dunika. U svakom od ova tri sluaja, zatezna kamata ima kazneni i preventivni karakter, odnosno ima i funkciju uspostavljanja ekvivalentnosti uzajamnih davanja, kao i uspostavljanja ravnopravnog odnosa stranaka u obligacionom odnosu. Za sluaj docnje dunika u ispunjenju novane obaveze zatezna kamata ima za cilj da stimulie dunika da svoju novanu obavezu to pre izvri. U sluaju jednostranog raskida ugovora zbog neispunjenja zatezna kamata se plaa od dana kada je iznos novanih sredstava primila ugovorna strana koja je raskid skrivila, koja dakle nije u docnji, pa ova kamata ima funkciju sankcije u odnosu na nesavesnu ugovornu stranu i funkciju uspostavljanja ekvivalentnosti, posebno u odnosu na poverioea koji je bio onemoguen da odreen vremenski period od kada je uplatu po ugovoru izvrio do dana povraaja sredstava na osnovu raskida ugovora, novana sredstva koristi. Kada je u pitanju sticanje bez osnova, zatezna kamata pre svega ima funkciju uspostavljanja ekvivalentnosti izmeu neosnovano osiromaenog i neosnovano obogaenog, a kada je neosnovano obogaeni nesavestan onda dobija i karakter sankcije, jer u tom sluaju se zatezna kamata prema odredbi zakona duguje od dana kada mu se imovina odreenim novanim iznosom neosnovano uveala, odnosno od dana sticanja. Kada je u pitanju prouzrokovan] e tete kao izvor obligacije, potrebno je napomenuti daje teta umanjenje neije imovine, obina teta i spreavanje njenog poveanja, izmakla korist kao i nanoenje drugome fizikog ili psihikog bola ili straha. Kada je u pitanju naknada materijalne tete odgovorno liceje pre svega duno uspostaviti stanje koje je bilo pre nego stoje teta nastala. Meutim, kada uspostavljanje ranijeg stanja nije mogue ili kada ono nije nuno prema oceni suda, onda se isplauje oteeniku odgovarajua svota novca na ime naknade tete, iz ega sledi da naknada ne mora uvek biti novana. Kada je naknada tete novana, potrebno je naglasiti daje ona, po pravilu, ekvivalentna nastaloj teti, odnosno da obim naknade odgovara obimu nastale tete. Meutim, navedeno nije bez izuzetka, pa prema lanu 189. stav 4. Zakona o obligacionim odnosima, kada je stvar unitena ili oteena krivinim delom uinjenim sa umiljajem, sud moe odrediti visinu naknade prema vrednosti koju je stvar imala za oteenika, iz ega sledi da visina naknade moe biti i vea nego to je visina same tete. Prema lanu 191. istog Zakona, pod odreenim uslovima sud moe dosuditi i manju naknadu od nastale tete. No, bez obzira na to, visinu naknadu odreuje sud prema cenama u vreme donoenja sudske odluke, izuzev kad zakon nareuje neto drugo, a prema lanu 189. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Iz navedenog sledi da je dunik iz ovog obligacionog odnosa, tetnik, odnosno odgovorno lice, duno isplatiti naknadu, i to novanu, u visini koju sud utvrdi prema cenama u vreme donoenja sudske odluke, pa kamata na navedeni iznos moe tei od dana presuenja, jer dunik naknade ne moe biti u docnji sa isplatom pre utvrenja njene visine. U konkretnom sluaju, a pod uslovom da su se stekli uslovi za donoenje presude zbog proputanja, zateznu kamatu na iznos izmakle koristi utvrenu od strane vetaka treba dosuditi od dana presuenja, a ne od dana vetaenja odnosno od dana podnoenja tube. Sa ovim u vezi, treba naglasiti da nedoumicu ne treba da stvara ni lan 186. Zakona o obligacionim odnosima, prema kome se obaveza naknade tete smatra dospelom od trenutka nastanka tete. Dospelost obaveze znai pravo poverioea da zahteva ispunjenje te obaveze ( pa se i rok zastarelosti rauna od saznanja oteenog za tetu i uinioca prema l. 376 st. 1 300), a docnja dunika znai daje propustio da u roku koji je ugovoren ili po pozivu poverioea ispuni svoju obavezu. Kod deliktne tete nema ugovaranja roka, a poziv poverioea ne moe biti relevantan dok sud svojom odlukom ne utvrdi visinu naknade. Stoga lan 186. 300 znai da poverilac iz obligacionog odnosa prouzrokovan] a tete od trenutka nastanka tete moe zahtevati da se teta naknadi, bilo uspostavljanjem stanja koje je bilo pre nego to je teta nastala, bilo isplatom novane naknade, ukoliko to nije mogue ili ukoliko sud oceni da to nije nuno.
1.

Sudska praksa
Zatezna kamata na iznos dosuene naknade tete Zatezna kamata na novano potraivanje naknade tete tee od dana donoenja prvostepene presude kojom je visina naknade odreena.
455

Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, na osnovu dva ugovora parninih stranaka, tueni je imao pravo da uz naknadu tuiocu preko TV spotova reklamira svoje proizvode, bezalkoholna pia, kao zvanina pia FRJ, koristei njene oznake. Tueni je i mimo ugovornog perioda, bez saglasnosti tuioca i bez plaanja naknade, reklamirao svoje proizvode kao zvanino pie FRJ, tokom ukupno 80 dana, zakljuno sa 10.12.1999. godine. Ova injenica utvrena je na osnovu podataka koje je pribavila struna i specijalizovana organizacija za praenje reklamnog oglaavanja na televiziji, na osnovu dokumentacije RTS, kao i na osnovu dopisa tuenog od 21.12.1999. godine, u kome direktor tuenog potvruje tuiocu da su spotovi emitovani do 10.12.1999. godine. Kod ovako utvrenog injeninog stanja, pravilan je zakljuak niestepenih sudova daje emitovanje pota bez saglasnosti tuioca, uz korienje oznake i naziva FRJ bilo za raun i u korist tuenog kao proizvoaa, a na tetu tuioca, koji je ostao uskraen za adekvatnu naknadu za korienje imena i oznake FRJ, koju je inae po ugovorima ostvario. Pri tome, drugostepeni sud pravilno zakljuuje da nijedna TV stanica reklamne spotove ne emituje samoinicijativno i bez znanja proizvoaa reklamiranog proizvoda, niti je mogue da trea lica naruuju i finansiraju emitovanje tih spotova, bez znanja proizvoaa tuenog. Stoga su niestepeni sudovi pravilnom primenom lana 154,155,158,189. st. 3, l. 190. i 219. Zakona o obligacionim odnosima usvojili tubeni zahtev i obavezali tuenog da tuiocu na ime naknade tete isplati iznos od 1.440.000,00 dinara, koji iznos bi tuilac naplatio daje za period protivpravnog emitovanja spotova bio zakljuen ugovor sa tuenim, kakav je inae bio zakljuen za jedan period. Meutim, niestepeni sudovi su pogreno primenili materijalno pravo kada su tuenog obavezali da navedeni iznos isplati sa zakonskom zateznom kamatom od 10.12.1999. godine. Zatezna kamata na dosueni iznos novane naknade tete, u smislu lana 277. st. 1. i l. 186. u vezi lana 189. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima, poinje tei od dana kada je sud utvrdio visinu tete. U konkretnom sluaju '. to je od dana kada je doneta prvostepena presuda, pa kako revizijski sud shodno lanu 386. Zakona o parninom postupku po slubenoj dunosti pazi na pravilnu primenu materijalnog prava, to su niestepene presude u delu kojim je odlueno o isplati zakonske zatezne kamate preinaene i tueni obavezan da tuiocu na iznos glavnog duga isplati zakonsku zateznu kamatu od 27.10.2003. godine, kao dana donoenja prvostepene presude. Neosnovani su navodi revizije da se iz pobijanih presuda ne moe zakljuiti to se tuiocu dosuuje naknada tete, odnosno da li se naknada tete dosuuje zato to su spotovi emitovani van ugovorenih termina ili zbog zloupotrebe naziva oznaka FSJ. Ovo sa razloga to je u niestepenim presudama jasno navedeno da se utueni iznos tuiocu dosuuje u smislu lana 189. st. 3. Zakona o obligacionim odnosima na ime naknade tete u vidu izmakle koristi, koji iznos bi tuilac naplatio da je za period protivpravnog emitovanja spotova bio zakljuen ugovor sa tuenim, kakav je bio zakljuen u ranijem periodu". (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 293/04 od 11.11.2004. godine); Odricanje prava na zateznu kamatu - "Ako je prinudnim propisom za sluaj docnje predvieno plaanje zatezne kamate, tada su nitave odredbe kojima su stranke unapred ugovorile da u sluaju docnje kamata na novano potraivanje nee tei. Zatezna kamata u novanom iznosu ne moe se traiti zbog docnje u isporuci robe, ve samo docnje u ispunjenju novane obaveze " (prema odluci VPS, P. br. 3177/2000); Kamata na devizna potraivanja - "Kamata na devizna potraivanja moe se dosuditi samo do visine do) micilne stope koja se plaa za sredstva deponovana na tednju u zemlji strane valute, koja je predmet tubenog | zahteva " (prema odluci VSS, Prev. 108/99); ] \ Samo do zakonom utvrene visine - "Ako su ugovorne strane ugovorom predvidele zateznu kamatu po stopi od 20% meseno, takva klauzula ne uiva sudsku zatitu. Dunik je i pored ovako ugovorene klauzule obai vezan u docnj i plaati poveriocu zakonsku zateznu kamatu " (prema odluci VPS, P. 7047/98); Konformna metoda "Nema povrede generalnog pravila o zabrani anatocizma (kamata na kamatu) u sluaju kada je obraun zatezne kamate izvren primenom konformne metode na nain propisan odredbom l. 1. f st. 3. Zakona o visini stope zatezne kamate" (prema odluci VSS, Prev. 230/98); Zatezna kamata i nenovana obaveza -"Kao to na osnovu lana 270. st. 3. ZOO ugovorna kazna ne moe biti ugovorena za novane obaveze, tako se na nenovana sredstva ne moe ni priznavati kamata u smislu odredbe lana 277. st. 1. ZOO, koji propisuje da zateznu kamatu duguje dunik koji zadocni sa ispunjenjem novane obaveze " (prema odluci VSS, Prev. 382/00); f \ \ \

Zatezna kamata kada nije plaen slavni du2 " Neisplaene dospele zatezne kamate ne mogu da se samostalno utue, sve dok ne prestane glavno novano potraivanje iz kojeg proizilaze, s obzirom na akcesornost zatezne kamate " (prema odluci VSS, Prev. 345/00); Nitavost ugovaranja vie stope zatezne kamate od propisane - "Odredbe o zateznoj kamati po l. 277. st. 1. ZOO su imperativne prirode, te stranke ne mogu za sluaj docnje ugovoriti veu stopu zatezne kamate od 456

propisane stope u Zakonu o visini stope zatezne kamate. Prema tome, odredbe u ugovoru stranaka kojima je ugovorena via stopa zatezne kamate od propisane, su protivne zakonu i nitave, te zbog toga te odredbe ne proizvode pravno dejstvo" (prema odluci VSS, Prev. 443/98); Zatezna kamata na davanja koja se obraunavaju svakog meseca - "Poveriocu na dospela povremena obraunata potraivanja, kao to su naknada za utroenu toplotu i elektrinu energiju, upotrebu telefona i si, zatezna kamata pripada prema odredbi l. 277. ZOO, a ne l. 279. st. 3. ZOO" (prema odluci VSS, Prev. 70/99); Zatezna kamata kod zakupnine - "Zatezna kamata na zakupninu moe se dosuditi tek od podnoenja tube" (prema odluci VPS, P. 9502/92); Ugovaranje zatezne kamate - "Ugovaranje zatezne kamate nije doputeno, jer je visina stope zatezne kamate odreena prinudnim propisima. Ako je stopa ugovorene kamate via od stope zatezne kamate, onda ugovorena kamata tee posle dunikove docnje" (prema odluci VSS, Prev. 33/94); Zatezna kamata na trokove parninog postupka - "Sud e na predlog poverioca reenjem odrediti naplatu zatezne kamate na iznos odreenih trokova po propisanoj stopi, od dana donoenja izvrne isprave do naplate, bez obzira na odreeni rok inidbe u izvrnom naslovu za glavni dug, kamatu i trokove (lan 20a. st. 2. ZlP-a) " -pravno shvatanje VPS iz 1995. godine; Zatezna kamata na nove dinare moe da tee najranije od dana pretvaranja starih dinara u nove dinare, a to je od 24. januara 1994. godine pa nadalje. Otuda tuilac kome je teta dosuena u novim dinarima nema pravo na kamatu od nastanka tete, odnosno i za period kada su vaili stari dinari" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 89/96); "Kamata na iznos pravine novane naknade nematerijalne tete, dosuuje se od dana donoenja prvostepene presude" - (prema reenju Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 79/97).

Pravo na potpunu nadoknadu (l. 278. ZOO)

Pravilo propisano u stavu prvom ovog lana ukazuje da poverilac ima pravo na zateznu kamatu, bez obzira da li je pretrpeo kakvu tetu zbog dunikove docnje. To ima svoj razlog u injenici da plaanjem zatezne kamate dunik naknauje samo onu tetu koju poverilac trpi zbog nemogunosti korienja novanih sredstava i dalje sticanje dohotka njegovim ueem u pravnom prometu, dok teta, kao poseban pravni institut, predstavlja nezavisnu kategoriju naknade tete koju poverilac ostvaruje zbog umanjenja njegove imovine docnjom dunika. Zbog toga naplaena zatezna kamata ne sadri u sebi i vrednosti koje se odnose na tetu, s obzirom da su te dve kategorije nezavisne jedna od druge i da svaka ima svoje mesto u pravu poverioca da ne trpi bilo kakvu tetu. Ovo zbog toga stoje zatezna kamata naknada za korienje odreene koliine stvari, glavnice, dok se teta odnosi na naknadu za umanjenje neije imovine i spreavanje njenog poveanja, bar kada je u pitanju ugovorna odgovornost. Odredbe stava prvog ovog lana, dakle, govore o dve vrste teta, koje su nezavisne jedna od druge s obzirom na njihov pravni karakter, odnosno njihovo znaenje. Zatezna kamata se odreuje na osnovu Zakona o visini stope zatezne kamate. Njena visina je odreena parametrima koji odgovaraju dananjem stepenu razvoja naeg drutva. Naknade tete koja predstavlja umanjenje neije imovine zbog docnje dunika, utvruje se u svim njenim oblicima ako za to postoji osnov na strani poverioca, kao prosta ili potpuna teta, ukljuujui vrednost umanjenje imovine, izgubljenu korist i dr. Kao to je reeno, zatezna kamata nadoknauje samo onaj iznos kojim bi poverilac ostvario obrtom sredstava, da su mu na vreme isplaena. Meutim, pored zatezne kamate koja nastaje zbog docnje dunika, za poverioca nastaje i druga teta koju je dunik u obavezi daje naknadi, jer je i ona posledica docnje dunika. U takvim uslovima, a s obzirom da poverilac ima pravo da ostvari i jednu i drugu tetu, odnosno zateznu kamatu i tetu, ako je teta koju je poverilac pretrpeo zbog dunikovog zadocnjenja vea od iznosa na ime zatezne kamate, on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade tete. Odredbu stava 2, ovog lana treba shvatiti tako da ako bi zbog eventualne inflacije opala vrednost ne samo novca ve u vezi sa tim i vrednost zatezne kamate na koje poverilac ima pravo, u kom sluaju on dalje trpi tetu po tom osnovu, on ima pravo da zahteva razliku izmeu tako umanjenje zatezne kamate do potpune naknade tete.

Sudska praksa
Zadocnjenje u izvrenju i potpuna naknada tete Zadocnjenje u izvrenju predstavlja vid neurednog izvrenja ugovorne obaveze, pa poverilac ima prava na potpunu naknadu tete
457

Iz obrazloenja Zakon o obligacionim odnosima imperativno propisuje da dunik koji zadocni sa ispunjenjem novane obaveze, poveriocu pored glavnice duguje i zateznu kamatu po stopi odreenoj saveznim zakonom (lan 277 st. 1 Zakona o obligacionim odnosima). Prema odredbi l. 278 st. 1 Zakona o obligacionim odnosima, poverilac ima pravo na zateznu kamatu, bez obzira na to da li je pretrpeo kakvu tetu zbog dunikove docnje. Radi se o pretpostavljenoj teti koju poverilac ne mora dokazivati. Stoga, iz citirane zakonske odredbe proizlazi da zatezna kamata ostvaruje funkciju naknade tete. Zadocnjenje u ispunjenju novane obaveze predstavlja jedan vid neurednog ispunjenja ugovorne obaveze, a time se stie i pravni osnov za naknadu tete poverioca prema duniku (lan 262 st. 1 Zakona o obligacionim odnosima). Dunik novane obaveze koji zadocni za njenim ispunjenjem, ne moe se osloboditi obaveze da poveriocu isplati zakonsku zateznu kamatu, pozivajui se na odredbu l. 262 st. 5 i 263 Zakona o obligacionim odnosima, jer on po samom zakonu duguje poveriocu zateznu kamatu prema stopi propisanoj zakonom, ukoliko svoju novanu obavezu izmiri u docnji. Poverilac novanog potraivanja mora biti maksimalno zatien zakonom. Ta zatita se mora ostvarivati kroz optimalnu visinu stope zatezne kamate, kao i kroz zatitu osnovnog naela obligacionog prava jednake vrednosti uzajamnih davanja. Meutim, usled docnje dunika u isplati novane obaveze, teta po poverioca moe biti vea od iznosa zatezne kamate. U takvom sluaju, shodno odredbi l. 278 st. 2 Zakona o obligacionim odnosima, poverilac ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade tete. Meutim, poverilac mora u svakom konkretnom sluaju i da dokae daje tu tetu pretrpeo usled zadocnjenja dunika. to se tie zatezne kamate, poverilac ne mora da dokazuje daje pretrpeo bilo kakvu tetu. Dovoljno je samo da se utvrdi docnja dunika novane obaveze, pa da se ipsofacto stekne pravo na zateznu kamatu. U konkretnom sluaju, a prema sadrini osnovnog nalaza i miljenja sudskog vetaka od 10.10.2005. godine, rauni koji su predmet tubenog zahteva jesu plaeni u docnji zakljuno sa 01.11.2000. godine. Zbog toga, tuilac optira zahtev za potpunu naknadu tete, u smislu odredbe l. 278 st. 2 Zakona o obligacionim odnosima. On to vezuje za posebne dinarske stimulacije koje su citiranim odlukama uvedene, ali, u tom sluaju on mora da dokae daje tu tetu pretrpeo usled zadocnjenja dunika i daje ona vea od iznosa zatezne kamate. Ovo pogotovo to se stimulacija za devize prodate na jedinstvenom deviznom tritu pominje u taki 5.5. tek u dugoronom Ugovoru o isporuci prirodnog gasa od 17.01.2002. godine, koji se ne moe retroaktivno primenjivati, a ne i u Ugovoru o isporuci prirodnog gasa od 05.11.1999. godine. Valja napomenuti da u sluaju zadocnjenja dunika u ispunjenju novane obaveze, poverilac pored prava na potpunu naknadu tete iz l. 278 st. 2 Zakona o obligacionim odnosima, poseduje i pravo na valorizaciju svog potraivanja prema visini stope rasta cena na malo za period od dospea potraivanja pa do njegove isplate. Poverilac moe da se opredeli za jednu od ova dva prava. U konkretnom sluaju, poverilac se opredelio zapravo iz l. 278 st. 2 Zakona o obligacionim odnosima. Nema sumnje da iznos dinarske stimulacije predstavlja troak nabavke prirodnog gasa koji nastaje pri kupovini posle uvoenja posebne dinarske stimulacije i da bi tueni bio duan to da plati, pod pretpostavkom da tuilac dokae daje sam imao taj troak i da ga je platio, ali to nije dokazano tokom prvostepenog postupka, niti prvostepena presuda sadri razloge o tome. Najzad, prvostepeni sud treba da poe od toga kada je odluka o isplati posebne dinarske stimulacije za devize koji se prodaju na jedinstvenom deviznom tritu na koje se tuilac poziva stupila na snagu. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 3569/06 od 29.12.2006. godine); Uspostavljanje ekvivalentnosti davanja i teta Dosuenjem revalorizovanog iznosa glavnog duga i uspostavljanjem ekvivalentnosti davanja, presuuje se po osnovu izvrenja ugovorne obaveze i po osnovu bogaenja bez osnova, ali ne i po osnovu tete koju je jedna ugovorna strana pretrpela zbog neizvrenja ugovorne obaveze druge ugovorne strane Iz obrazloenja Imajui u vidu navedeno i dosadanji tok meusobnog odnosa stranaka, vie ne postoji obaveza tuenog, odnosno njegovih sledbenika prema tuiocu, odnosno pediteru po osnovu ugovora o pediciji i izvrenim uslugama pedicije, jer je novacijom izvrenom kroz ugovor o kreditu promenjen pravni osnov dugovanja korisnika pediterskih usluga, te je time prestalo svako njegovo dugovanje po prethodnom osnovu. Po osnovu ugovora o kratkoronom kreditu pravosnano je presueno u pogledu ispunjenja ugovornih, obaveza i u pogledu povraaj a steenog bez osnova kroz dosuen valorizovani iznos glavnog duga i navedene odluke su prinudno izvrene. Shodno iznetom, prema nalaenju ovoga suda, nije presueno tuiocu po osnovu tete prouzrokovane neblagovremenim ispunjenjem ugovornih obaveza iz ugovora o kratkoronom kreditu, jer bez obzira stoje onpod458

neo tubu po osnovu tete, nevezan pravnim osnovom tuioca, sud je dosuujui mu navedeni valorizovani iznos zapravo dosudio i pravosnano presudio po osnovu steenog bez osnova, odnosno neosnovanog obogaenja. Iz iznetih razloga tuilac moe da potrauje tetu iz ugovora o kratkoronom kreditu, a iz razloga neblagovremenog ispunjenja ugovornih obaveza. Pri tom vano je ukazati da se radi o mogunosti naknade tete zbog neblagovremenog izvrenja ugovora o kratkoronom kreditu, a ne zbog neblagovremenog plaanja pediter skih usluga, jer je ugovorom o kratkoronom kreditu dolo do promene pravnog osnova tuioevog dugovanja tuiocu, pa se na prethodni osnov ne moe vie pozivati niti se iz njega moe traiti teta. Imajui u vidu da se radi o periodu izuzetno visoke inflacije, koja je na dnevnom nivou ak potpuno obezvreivala dugovane iznose, to je shodno dosadanjem stavu sudske prakse za navedeni period tetu u pogledu visine mogue opredeliti preko cene robe i usluga, a u cilju potpune naknade tete na osnovu lana 278. ZOO, odnosno u cilju dovoenja poverioca u materijalni poloaj u kome je bio pre nastanka iste. Da bi se u konkretnom sluaju na navedenim principima utvrdila teta, odnosno postojanje i visina iste, potrebno je u toku postupka utvrditi realnu vrednost dugovanog iznosa po osnovu ugovora o kreditu na dan dospea obaveze vraanja kredita (iako se u sutini navedeni ugovorni odnos mora smatrati ugovorom o zajmu, jer tuilac nije banka koja moe davati kredit niti zakljuivati druge bankarske poslove). Navedena vrednost moe se utvrditi preko cene neke robe na tritu u tom trenutku, odnosno u trenutku dospea vraanja kredita (npr. cene novog automobila odreene marke i to domaeg proizvoaa ili drugog prevoznog sredstva), koje je u vezi sa obavljanjem delatnosti tuioca, odnosno poverioca, utvrujui time zapravo koju je koliinu navedene robe on mogao kupiti u trenutku dospea obaveze iz ugovora o kreditu daje tueni istu blagovremeno izmirio. Potom je u daljem toku postupka utvrivanja visine tete neophodno utvrditi istim principom preko vrednosti odnosno cene iste robe na dan kada je prinudnim izvrenjem po presudi P. broj 4092/92 i P. broj 4605/93 izvreno prinudno izvrenje, kojoj koliini navedene robe je odgovarao prinudno naplaeni iznos, te za tu koliinu umanjiti koliinu robe utvrenu na dan dospea obaveze i kroz razliku zapravo utvrditi za koju koliinu robe je tuilac oteen neblagovremenim postupanjem tuenog, pa potom preko vrednosti prosene trine vrednosti navedene robe na dan vetaenja utvrditi i visinu prouzrokovane tete tuiocu. Navedeno se odnosi na stvarnu tetu. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 5914/05 od 26.8.2005. godine); Naknada tete u visini cene rasta na malo i u veem iznosu od rasta cena na malo, kod docnje 'Prema odredbi lana 278. st. 2. ZOO, ako je teta kojujepoverilac novanog potraivanja pretrpeo zbog dunikove docnje vea od iznosa koji je dobio na ime zatezne kamate, on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade tete. Sama docnja dunika u plaanju novane obaveze predstavlja njegovu krivicu i osnov odgovornosti za naknadu tete, tako da poverilac ne mora dokazivati krivicu dunika za tetu koju je pretrpeo. Ta teta koju poverilac novanog potraivanja trpi moe se sastojati u razlici izmeu zatezne kamate i visine stope rasta cena na malo za vreme docnje, a prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, a moe se sastojati i u vidu gubitka na drugim dobrima ili stvarima. Kada se teta izraunava na bazi razlike izmeu zatezne kamate i rasta cena na malo za vreme docnje, tada se visina tete izraunava egzaktno na osnovu nalaza i miljenja vetaka. Kada poverilac trai naknadu tete koja bi bila vea od iznosa utvrenog prema rastu cena na malo za vreme docnje, tada bi on imao obavezu da dokae tu visinu tete, odnosno da dokae daje zbog docnje tuenog u plaanju novane obaveze pretrpeo veu tetu od iznosa utvrenog na osnovu rasta cena na malo za vreme docnje. Kada se radi o poveriocu novanog potraivanja cene za isporuenu robu, tada bi u smislu odredbe lana 278. st. 2. ZOO, a prema pravilima o naknadi tete, poverilac, pored cene za isporuenu robu imao pravo da od dunika novanog potraivanja potrauje i tetu koju bi mogao obraunati prema prosenom rastu cena na malo za vreme docnje za robu koja je bila predmet kupoprodaje i koju je poverilac isporuio duniku, jer bi to bila konkretna teta za prodavca. Prodava kao poverilac, dakle, u takvoj situaciji ne bi morao da dokazuje da je pretrpeo tetu na drugim dobrima, ve je dovoljno daje do tete, odnosno razlike u ceni dolo na robi koju je isporuio kupcu " (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 67/95); Naknada tete i porast cena na malo za februar 1994. sodine "Kod izraunavanja visine naknade tete u smislu odredbe lana 278. st. 2. ZOO, kao merilo uzima se razlika izmeu propisane zatezne kamate i rasta cena na malo za period docnje u plaanju novane obaveze. Na taj nain poverilac novanog potraivanja se realno obeteuje, jer se njegovo novano potraivanje zajedno sa revalorizacijom realno ne umanjuje zbog inflatornog kretanja. Meutim, na izneti nain ne moe se izraunavati ni prema optim propisima o teti, ne moe se dosuivati teta za mesec februar 1994. godine, jer je od poetka primene novog ekonomskog programa, tj. od 24.01.1994. godine, a posebno do kraja marta 1994 godine, dolo do stabilizacije cena, odnosno u tom periodu nije dolo do rasta cena na malo. to je bio razlog zbog kojeg je u Zakonu o visini stope zatezne kamate ("Slubeni list SRJ", br. 32/93 i 24/94), za period od 24.01.1994. godine do dana kada savezna organizacija nadlena za 459

poslove statistike objavi meseni koeficijent rasta cena na malo za mart mesec 1994. godine, zatezna kamata propisana po stopi od 15% godinje, za razliku od prethodnog perioda za koji je lanom 1. navedenog Zakona utvrena visina stope zatezne kamate u visini rasta cena na malo, uveana za fiksnu stopu od 1,2% meseno" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 190/95); Rast cena na malo i naknada tete (graevinski radovi) "Za vreme docnje u plaanju novane obaveze poverilac ima pravo na naknadu tete obraunatu prema razlici izmeu indeksa rasta cena na malo za vreme docnje, umanjeno za naplaenu kamatu, a tu tetu poverilac u takvoj situaciji moe obraunati i prema rastu cena na malo za vreme docnje u plaanju. Kad se radi o zadocnjenju u plaanju cene za izvrene graevinske usluge tada bi tuilac tu tetu mogao obraunati i prema rastu cena na malo za radove koje je izvodio od dana dospelosti za plaanje do dana plaanja, odnosno do dana donoenja prvostepene presude. Tuilac tu tetu ne bi mogao obraunati samo prema indeksu rasta jednog od materijala koji je korien u izvoenju spornih radova (naprim. cementa), ve prema indeksu rasta cene radova koje je izvodio, ukljuujui cene materijala i cene radne snage" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 244/95); Pravo na naknadu tete. Metodologija obrauna "Pravo na drugu tetu u smislu lana 278. st. 2. ZOO preko visine stope zatezne kamate kod poznate sadanje vrednosti svih izvedenih radova, ne moe se vezivati za cenu korpe izabranih repromaterijala upotreblje-nih kod izvoenja vrsta radova koje su u konkretnom sluaju po vrednosti najvee, poto se propisana metodologija obrauna mora vezati za konkretnu tetu proizalu iz duniko-poverilakog odnosa " (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 438/98 i Pzz. 31/98); Naknada "inflatorne tete" "Docnja tuenog dunika u uslovima visoke inflacije dovodi do obezvreivanja novanog potraivanja i time do tete na strani poverioca. teta iz lana 278. stav 2. ZOO prouzrokuje se docnjom, a ne inflacijom. Inflacija je objektivna okolnost u kojoj je dunik zadocnio, a ne zbog koje je zadocnio. Ako zatezna kamata kao vid pretpostavljene tete ne pokriva gubitak poverioca u supstanci novca do kojeg je dolo us led inflacije, onda poverilac ima pravo da svoje potraivanje opredeli kroz zahtev za naknadu tete po lanu 278. stav 2. ZOO. Ovako dosuena naknada tete e dovesti tuioca u onakvu situaciju u kojoj bi se nalazio daje tueni dug izmirio u roku stoje i cilj integralne naknade tete u smislu lana 190. ZOO" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 15/99); Potpuna naknada tete zbog inflatornog obezvreivanja dosuenog potraivanja po ranijoj pravosnanoj presudi - "Poverilac zbog inflatornog obezvreivanja dosuenog potraivanja po ranijoj pravosnanoj presudi, poto se radi o pravnosnano presuenoj stvari, nema pravo na drugu tetu osim primenom lana 1. Zakona o visini stope zatezne kamate. Ukoliko ima druge tete, poverilac mora konkretno i daje dokae" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 579/98); Naknada tete. Pravo na naknadu u visini sadanje cene robe iz osnovnog pravnog posla - "Poverilac ima pravo da zbog docnje dunika u ispunjenju novane obaveze ostvari tetu koja prelazi stopu zatezne kamate do visine adekvatne sadanjoj ceni robe iz osnovnog pravnog posla " (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 344/98); Ugovorna teta. Krivica za raskid ugovora kao osnov za dosuen je "Ugovorna teta se moe dosuditi samo u sluaju postojanja tuenikove krivice za raskid ugovora. U protivnom, tuilac ima pravo samo na povraaj datog po pravilima steenog bez osnova, u visini revalorizacije svog potraivanja, a ne i na tetu u visini sadanje vrednosti stvari" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 736/98); Zatezna kamata. Pravo na potpunu naknadu. Vezivanje za kurs strane valute "teta na koju poverilac novanog potraivanja ima pravo u smislu odredbe lana 278. st. 2. ZOO predstavlja poseban osnov, za koju parnine strane nisu ugovorile plaanje u stranoj valuti ili zlatu, pa se zbog toga ispunjenje novane obaveze iz tog osnova uopte ne moe vezivati za kurs strane valute. Poverilac ima pravo na naknadu potpune tete, merene i vrednou roba i usluga, ali ne i preko toga " (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 80/98); Naknada tete i valorizacija - Kada je tuilac traio revalorizaciju duga u visini rasta cena na malo a kasnije i naknadu tete po osnovu cena robe u momentu presuenja, tada se ne dupliraju odtetni zahtevi, s obzirom da tuilac kao oteenik trai samo razliku do potpune naknade tete putem cene vrednosti robe preko iznosa dosuenog u ranijem postupku metodom revalorizacije" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 671/97); Naknada inflatorne tete. Vrednost robe u vreme presuenja - "Inflatornu tetu, kao tetu zbog docnje koju ne pokriva zatezna kamata, tuilac najkonkretnije moe izraziti preko sadanje vrednosti robe u pitanju, prema cenama u vreme donoenja sudske odluke, u skladu sa odredbama lana 189. st. 2. ZOO. Meutim, ovakvu tetu koja se sastoji u gubitku vrednosti odreene stvari koju tuilac kao poverilac nije mogao usled docnje dunika da pribavi, tuilac mora i dokazati navoenjem konkretnog ugovora o kupoprodaji odreene robe u periodu docnje tuenog" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 255/97); 460

Naknada tete - "Kada nije plaena cena za preuzetu robu, tuilac ima pravo na naplatu njene protivvrednosti po cenama na dan vetaenja, jer je predmet tubenog zahteva nominalni iznos vrednosti isporuene robe i teta zbog zadocnjenja u plaanju cene"(odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev 10/96); Naknada tete i realna vrednost robe - Kada je tuilac izvrio tuenom isporuku odreene robe, a tueni bio u docnji u pogledu plaanja cene za tu robu, to tuilac osnovano, prema odredbi lana 278. st. 2. ZOO, od tuenog moe potraivati tetu koja prelazi visinu stope zatezne kamate, a koja teta se obraunava na osnovu realne cene te robe u vreme kada je tueni izvrio isplatu. teta koju tuilac trpi zbog docnje tuenog u plaanju cene za navedenu robu najkonkretnije se moe izraziti u visini razlike u ceni robe na dan dospea za plaanje iste u odnosu na dan kada je ta roba plaena " (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 133/95); Naknada tete zbog docnje i cesija - "Poverilac ustupljenog potraivanja ne moe svoje pravo za naknadu tete u smislu odredbe lana 278. st. 2. ZOO zasnivati na injenicama na kojima bi tu tetu mogao zasnivati ustupilac potraivanja, koji je isporuio duniku spornu robu, jer prema odredbi lana 440. st. 1. ZOO prijemnik ima prema duniku ista prava koja je ustupilac imao prema duniku do ustupanja. Posle ustupanja potraivanja, odnosno za vreme docnje dunika u plaanju ustupljenog potraivanja prijemniku, poverilac ne moe imati ista prava kao ustupilac, jer su ta prava nastala posle ustupanja" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 67/95); Naknada tete zbog docnje i paritet u stranoj valuti - "Tuilac ima pravo, zbog nesrazmere izmeu visine obraunate kamate i inflacije za vreme korienja pozajmice, da potrauje od tuenog razliku koja prelazi iznos plaenih kamata do iznosa koji se dobije kada se glavni dug - nominalni iznos valorizuje sa stopom rasta cena na malo prema statistikim podacima. Pravo na naknadu tete po iznetom osnovu uz uporeivanja pariteta kursa dinara u odnosu na stranu valutu u vreme povraaja pozajmice, ne moe biti osnov za odgovornost tuioca po tom osnovu, odnosno ne moe biti pravdana pravilima o odgovornosti za tetu" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 154/95); Naknada tete zbog docnje. Zahtev za isplatu deviznog iznosa - "Zakon o deviznom poslovanju je poseban savezni propis koji ureuje devizno poslovanje i plaanje i naplaivanje u devizama i koji, s obzirom na svoj imperativni karakter i prirodu materije koju regulie, zahteva strogu primenu. Zakon regulie sva plaanja i naplaivanja u devizama, pa i u sluaju kada se radi o plaanju po osnovu naknade priinjene tete. Odredbe zakona koje se odnose na plaanje i naplaivanje u devizama po osnovu naknade priinjene tete odnose se samo u sluaju kada organizacija osiguranja isplauje tete stranim licima, a nijednom drugom odredbom ovog zakona nije doputeno da se neka druga teta isplauje u stranoj valuti" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 35/94); Naknada tete - naturalna obaveza - "Isplata duga za kupljenu robu sa docnjom, ne daje pravo poverio-cu da novanu obavezu pretvori u naturalnu, ve pravo na naknadu tete u smislu lana 278. st. 2. ZOO" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 396/95); Naknada tete i protivvrednost robe - "Tubeni zahtev je dovoljno opredeljen ako tuilac na ime pretrpljene tete zbog docnje tuenog u isplati duga, trai protivvrednost (dinarsku) odreene koliine robe. Takav zahtevje svakako postavljen zbog inflacije koja je u tom momentu bila velika, ali to nije predstavljalo smetnju za odluivanje o takvom zahtevu, kao opredeljenom " (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 209/94); Naknada tete i vezivanja iznosa za stranu valutu - "teta na koju poverilac novanog potraivanja ima pravo u smislu odredbe lana 278. st. 2. ZOO predstavlja poseban osnov, odnosno izvor obligacije, za koji parnine stranke nisu ugovorile plaanje u stranoj valuti ili zlatu, pa se zbog toga ispunjenje novane obaveze iz tog osnova ne moe vezivati za kurs strane valute. Dakle, ukoliko je za vreme docnje tuenog u plaanju novane obaveze dolo do tete za tuioca koja prelazi iznos zateznih kamata, tada bi poverilac imao pravo na razliku do potpune naknade tete. Ta razlika se ne moe ostvarivati vezivanjem domae za inostranu valutu, jer bi to bilo u suprotnosti sa lanom 395. ZOO " (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 293/94 (2-95); Naknada tete Republikom fondu za penziisko i invalidsko osiguranje i vezivanje za stranu valutu "Po odredbi lana 278. st. 2. ZOO, tuilac Republiki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje ima pravo na naknadu tete koju je pretrpeo zbog dunikove docnje ako je ova tete vea od iznosa zatezne kamate, do potpune naknade tete. Tuilac ne moe svoju tetu i njen obraun vezivati za kurs strane valute, jer je isplatu porodinih penzija svom osiguraniku vrio u domaoj valuti" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 18/95 (2-95); Naknada tete zbog neisplate duga po pravnosnanoj presudi - "Tuilac ima pravo da trai naknadu tete po lanu 278. st. 2. ZOO zbog neisplate duga po pravosnanoj presudi, nezavisno od toga da lije traio prinudno izvrenje i naplatu glavnog duga sa kamatom. Radi se o novanom potraivanju, pa tuilac moe traiti razliku izmeu zakonske zatezne kamate i indeksa rasta cena na malo za period docnje sve do 3.7.1993. godine kada je stupio na snagu Zakon o visini stope zatezne kamate, koji je u kamatnu stopu ugradio indeks rasta cena na malo i od tada tuilac gubi pravo na tu razliku " (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 394/94); Valorizacija i naknada tete za period od 24.1.1994.do kraja marta 1994. godine "Pravo tuioca na naknadu tete u visini valorizacije dugujueg iznosa za februar mesec 1994. godine ne moe se pravdati pravilima 461

Zakona o obligacionim odnosima koji se odnose na prouzrokovan]e tete i odgovornost za tetu, jer je od 24.1.1994. godine, posebno do kraja marta 1994. godine dolo do stabilizacije cena, to se odrazilo i na stopu zatezne kamate" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 97/95); Naknada tete u uslovima inflacije kod zakanjenja u isplati dua - "Prema odredbi lana 278. stav 2. ZOO, tuilac ima pravo na naknadu tete zbog docnje tuenog u plaanju novane obaveze, i to u iznosu koji prelazi visinu stope zatezne kamate dosuene za vreme docnje, do potpune naknade tete, koju tuilac moe opredeliti prema cenama robe koju je isporuio u vreme dospelosti za plaanje cene i u odnosu na vreme plaanja" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 360/94); Potpuna naknada tete i prebijanje - "Kada ie prebijanje vreno u 1993. godini u uslovima enormne inflacije, a suprotno odredbi lana 337. ZOO, jer je zbog proteka vremena dolo do naruenog naela jednake vrednosti davanja, onda tuilac ima pravo na naknadu tete po lanu 278. st. 2. ZOO" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 405/00); Valorimetar za utvrivanje visine naknade tete - "Za pravilno utvrenje obima naknade materijalne tete, nastale usled docnje dunika u ispunjenju novane obaveze, nuno je utvrditi povodom koje robe ili usluge je uspostavljen poverilaki odnos, pa onda tu robu ili uslugu koristiti kao valorimetar za utvrivanje visine naknade tete" (Odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 199/00 i Pzz. 18/00); Zastarelost zahteva za naknadu tete i sticanje bez osnova - "Kada je zastareo nominalni iznos potraivanja na ime povraaj a neopravdanog avansa za graevinske radove, tada je zastareo i zahtev za naknadu tete u smislu odredbe lana 2 78. st. 2. ZOO. Kada zastari pravo na naknadu tete nastale povredom ugovorne obaveze iz lana 376. st. 3. ZOO, poverilac u smislu lana 209. ZOO ne moe uopte zahtevati ovu tetu u optem zastarnom roku po pravilima koja vae za sticanje bez osnova, pozivanjem na to daje otpao osnov. Meutim, oteenik moe posle nastupanja zastarelosti zahteva za naknadu tete, traiti od odgovornog lica po pravilima koja vae za sticanje bez osnova da mu ustupi samo ono stoje ovaj dobio radnjom kojom je prouzrokovana teta i taj zahtev (a ne naknada tete) zastareva u optem zastarnom roku od 10 godina " (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 126/00); "Poverilac ima pravo na naknadu tete u smislu odredbe lana 278. stav 2. ZOO za vreme docnje dunika i kad je ta docnja tekla za vreme trajanja parninog postupka radi naplate novanog potraivanja. " - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, P. Rev 9/94); "Ako dosueni nominalni iznos naknade zajedno sa kamatom ne dostie tetu koju oteeni trpi, njemu pripada i razlika do pune naknade tete " - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1996/95); "Poverilac moe zahtevati naknadu tete od dunika ako dokae da teta koju je pretrpeo prelazi iznos obraunate zatezne kamate " - (Prema odluci PVS, P. 7463/2000).

Kamata na kamatu (cl. 279. ZOO)

Stav 1. ovog lana ima u vidu zabranu obrauna kamate na kamatu (anatocizam), kako u vezi zatezne kamate tako i u vezi ugovorene kamate, osim ako je zakonom drukije odreeno. Odstupanje od navedenog pravila uinjeno je u odredbama lana 400. stav 3. ZOO, kojima je propisano da se pravila o zabrani anatocizma ne odnosi na kreditno poslovanje banaka i drugih bankarskih organizacija. Pitanje dospelosti za naplatu zatezne kamate je veoma znaajno sa stanovita sudske prakse i prakse ugovornih subjekata. Ovo utoliko pre to postoje razliiti oblici naknada u vezi kojih se dosuuje zatezna kamata sa stanovita vremena dospelosti. Pre svega, to su, prvo, pitanja kamate vezane za novane obaveze, drugo, zatezne kamate na nenovane materijalne tete, tree, zatezne kamate na pravinu novanu kamatu nematerijalne tete. Za sve njih se postavlja pitanje od kada dospevaju naplate tih zateznih kamata, imajui u vidu, pre svega, razne oblike teta. Povodom nekih spornih pitanja koja su se javila u primeni l. 279. ZOO, Savezni sud, vrhovni sudovi republika i Vrhovni vojni sud na zajednikoj sednici odranoj dana 4. i 5. novembra 1987. godine zauzeli su naelni stav koji glasi: 1. "Pravo na procesnu zateznu kamatu iz l. 279. Zakona o obligacionim odnosima moe da se ostvaruje samo u sporu za isplatu dospele ugovorne i zatezne kamate, s tim da zahtev za procesnu kamatu od dana utuivanja dospele kamate moe da se istakne sve do zakljuenja glavne rasprave. Poverilac koji je propustio da u tom sporu istakne zahtev za procesnu kamatu ne moe tu kamatu da ostvaruje u posebnom sporu. 2. Procesna zatezna kamata na iznos neisplaene dospele zatezne kamate ne moe da se trai sve dok ne prestane glavno novano potraivanje iz kojeg proizilazi, pa i kada je obraunata i utuena u apsolutnom iznosu uz glavni zahtev". 462

Prema ovom stavu, kada je re o ugovornoj kamati, karakter ugovorne kamate omoguava njenu samostalnost u odnosu na glavno novano potraivanje na koje se odnosi, zbog ega moe da bude utuena samostalno i nezavisno od toga da li je glavno novano potraivanje plaeno ili ne. Meutim, zatezna kamata nastaje kao posledica docnje u ispunjenju odreene novane obaveze i tee sve do ispunjenja iste, zbog ega je, dok glavni dug ne bude plaen, nedeljiva od njega i zajedno predstavljaju celinu. Akcesornost zatezne kamate, kao sporedno potraivanje u odnosu na glavno novano potraivanje dok isto postoji, naroito proizilazi iz odredaba l. 369. u vezi sa l. 295. ZOO. Ista dospeva i zastareva jedno vremeno sa glavnim novanim potraivanjem, zbog ega zatezna kamata ne moe da se tretira kao povremeno novano davanje nezavisno od glavnog duga. Zbog ovoga, sve dok glavno novano potraivanje ne bude izmireno, zatezna kamata ne moe da se obraunava u apsolutnom iznosu za odreeni vremenski period i da se posebno utui. Isto ne moe da se uini ni u parnici za isplatu glavnog novanog potraivanja, a sa ciljem da se ostvari pravo na procesnu zateznu kamatu. Ovo iz razloga kaznenog karaktera procesne zatezne kamate, jer utuena zatezna kamata za odreeni period, zajedno sa glavnim dugom na koji se odnosi nije samostalno izazvala voenje spora, ve kao sporno potraivanje, ime nije izloila tuioca posebnim parninim trokovima. Tek po izmirenju glavnog novanog potraivanja, ukoliko nije plaena i zatezna kamata, ista se osamostaljuje, obraunava se u apsolutnom iznosu i kao za glavno potraivanje, radi njene isplate, moi e kod suda da se povede spor i ostvari procesna zatezna kamata. Stav 3. ovog lana ima drugu sadrinu u odnosu na stav 2. istog lana, u pogledu dana kada poinje da tee zatezna kamata na povremena dospela novana davanje, jer kod povremenih davanja zatezna kamata tee od dana podnoenja zahteva za njihovu isplatu, pa se samim tim ne moe traiti i naplata zatezne kamate za druga dospela povremena novana davanja, dok se kod tete utvrene u jednom iznosu, zabrana naplaivanja kamate na kamatu odnosi na dospele a neisplaene zatezne i ugovorne kamate, a to isto odnosi se i na povremena novana davanja, za koja je stavom 3. ovog lana propisano da zatezna kamata tee od dana kad je sudu podnet zahtev za njegovu isplatu.

Sudska praksa
Kamata na kamatu - kamata se ne obraunava na kapitalizirani iznos Na iznos neisplaene kamate, kod povremenih novanih davanja (zakup), zatezna kamata se ne moe obraunavati u kapitaliziranom iznosu, ve od dana kada je sudu podnet zahtev za njenu isplatu. Iz obrazloenja Vetaenjem preko sudskog vetaka finansijske struke, utvrena je visina dugovanja tuenog na ime zakupnine za period od 1.03.1999. zakljuno sa 31.12.2002. godine od ukupno 6.283.009,41 dinara, s tim to taj iznos pored glavnog duga neisplaene mesene zakupnine, sadri i kapitalizirani iznos obraunate zakonske zatezne kamate, raunate na svaki pojedinani meseni iznos od njegovog dospea do dana vetaenja 24.07.2004. godine. Istim nalazom i miljenjem sudskog vetaka utvrena je i visina duga za isplaenu zaradu navedenom fizikom licu u navedenom utvrenom vremenskom intervalu, u iznosu od ukupno 78.967,11 dinara, kojim je sadran kako iznos glavnog duga, tako i iznos obraunate kapitalizirane zakonske zatezne kamate za svaki pojedinani meseni iznos, od dana njegovog dospea pa do dana vetaenja 24.07.2004. godine. Na bazi utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su zakljuili da tuilja osnovano zahteva od drugotuenog ispunjenje njegove ugovorne obaveze, isplate zakupnine i refundacije zarade navedenom fizikom licu, na koje se obavezao navedenim ugovorom o zakupu i sporazumom o regulisanju isplate zarade, kao i to da je zadocnjenjem u ispunjenju tih novanih obaveza, drugotueni kao dunik, shodno lanu 277. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, duan da pored glavnice plati i zakonsku zateznu kamatu. Tretirajui kao dan padanja u docnju rok odreen za ispunjenje pojedinane mesene obaveze, zapravo shodno lanu 324. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Meutim, osnovano drugotueni u svojoj reviziji ukazuje da je dospevanjem novanih iznosa, koji u sebi uz glavni dug sadre uglavnienu u kapitaliziranom iznosu obraunatu zateznu kamatu, pogreno primenjeno materijalno pravo, i to lan 279. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, kojim je propisano da na povremena dospela novana davanja (u ta spadaju predmetne novane obaveze), zatezna kamata tee od dana podnoenja tube, odnosno od dana kada je sudu podnesen zahtev za njihovu isplatu. Stoga e prvostepeni sud u ponovnom postupku, dopunskim angaovanjem istog sudskog vetaka, pouzdano utvrditi visinu zatezne kamate na dospela novana davanja, poev od dana podnoenja tube u ovoj pravnoj stvari, da bi na taj nain pouzdano utvrdio visinu dugovanih novanih iznosa po oba pravna osnova: ugovora o zakupu i sporazuma o regulisanju isplate zarade, nakon ega e odluiti o osnovanosti postavljenog tubenog zahteva tuilje. . (Prema reenju Vrhovnog suda Srbije, Rev. 311/05); 463

Povremena mesena davanja i obraun kamate na neplaeni dug Kod povremenih ugovorenih davanja, na dugovanja se moe obraunati zatezna zakonska kamata samo od datuma utuzenja. Prema obrazloenju Iz utvrenog injeninog stanja se vidi daje tuiocu dosuena zakupnina za neizmirene mesene obroke u periodu od 1.6.2003. do 20.5.2004. godine. Po tom osnovu tueni je obavezan da plati tuiocu ukupno 1.512.389,12 dinara. Dosueni iznos obuhvata cenu zakupa valorizovanu stopom rasta cena na malo i obraunatu kamatu od dospea svake pojedinane rate do 20.3.2005. godine. Navedeni dug je utvren na osnovu nalaza i miljenja sudskog vetaka od 20.3.2005. godine. Saglasno tom nalazu tuilac je izvrio preinaenje tubenog zahteva postavivi isti na iznos od 1.512.389,12 dinara. Na temelju tih injenica usvojen je tubeni zahtev i obavezan tueni da tuiocu isplati 1.512.389,12 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.3.2005. godine. Meutim, ovakva odluka niestepenih sudova je zasnovana na pogrenoj primeni materijalnog prava. To jeposledica pogreneprimene odredbe lana 279. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo iz razloga to se tubom trai uplata neizmirenih mesenih obroka cene zakupa. Kod injenice da je plaanje zakupnine ugovoreno kroz isplatu mesenih obroka proizilazi da je predmet ovog potraivanja naplata povremenih novanih davanja. Zato se shodno citiranoj odredbi na utueni iznos tih dugovanja mogla obraunati zatezna zakonska kamata samo od datuma utuzenja. U konkretnom sluaju nije tako postupi)'eno, ve je tuenikovo dugovanje uveano i za iznos zatezne kamate obraunate za period pre utuzenja. Osim toga, zbog pogrene primene materijalnog prava dosueni iznos je zbirno opredeljen. Zato se ne moe utvrditi nominalni iznos dospele zakupnine do utuzenja i nakon toga, kao i pojedinani iznosi obraunate kamate na ta dugovanja (prema odluci VSS, Rev. 1403/06); Procesna kamata od dana podnoenja tube Na dospelu i neisplaenu ugovornu ili zateznu kamatu ne tee zatezna namata, Poverilac ima pravo da zahteva, na obraunatu a neisplaenu kamatu, procesnu kamatu od dana podnoenja tube. Prema obrazloenju \ Nesporno je da tueni svoje novane obaveze nije ispunio o raku i da je tuilac izvrio obraun kamata koje je tueni duan da plati tuiocu. Sporno je da lije na tako obraunate kamate tueni duan da plaa kamate, i ako jeste, od kada i po kojoj stopi. Zatezna kamata predstavlja u sutini naknadu pretrpljene tete koju je dunik naneo poveriocu time to nije o roku ispunio svoju novanu obavezu zasnovanu na ugovoru ili na nekom dragom pravnom poslu. S obzirom da kamata predstavlja pretpostavljenu tetu, poverilac ne moe osnovano zahtevati da mu dunik plaa kamatu na neobraunatu a neisplaenu kamatu, jer se ne radi o novanoj obavezi iz ugovora ili drugog pravnog posla. U biti takvo zaraunavanje kamate na kamatu bilo bi dvostruko plaanje kamate i to bi bilo protivno op-tim principima naeg pravnog poretka. Poverilac, ovde tuilac, mogao je zaraunati kamate odmah po zadoc-nelom ispunjenju obaveze od strane dunika i tako obraunate kamate zasebno utuiti, a ne moe sada traiti kamate na kamate od izvrenog obrauna do isplate. Meutim, kada poverilac, ovde tuilac obrauna kamate zbog neblagovremene isplate rauna od strane dunika i zatim podnese tubu, a tueni tako obraunate kamate ne plati, iako je u obavezi, tada tuilac moe osnovano zahtevati kamate na tako obraunate kamate od dana podnoenja tube, odnosno ima pravo na takozvane procesne kamate. U protivnom, dunik bi bio u povoljnijem poloaju jer bi se koristio tuim sredstvima, i ne bi bio duan da na njih plaa kamate. U privrednom pravu primenjuje se pravilo da ko se koristi tuim sredstvima duan je da na njih plaa kamatu, osim ako je suprotno ugovoreno. Prema tome, tuilac nema pravo da zahteva kamatu na obraunatu kamatu od momenta obrauna, ve samo od dana podnoenja tube. Sto se tie kamatne stope dunik je duan da kamatu na obraunatu kamatu plaa po stopi koja je uobiajena u sluajevima kada dunik sa isplatom duga zapadne u docnju (prema presudi Saveznog suda, Gzs 48/74); Visina stope procesne kamate - "U sluaju docnje dunika u isplati obraunate zatezne kamate (postoje glavnica plaena) poveriocu pripada i procesna kamata od dana podnoenja tube. Procesnu kamatu poverilac moe zahtevati samo u visini stope zakonske zatezne kamate" (prema odluci VPS, P. 1393/94); Zatezna kamata - procesna kamata - "Ako je banka za dati kredit ugovorila viu stopu ugovorne kamate od zakonske, ona na glavni dug tee u istoj visini i u docnji. Ali, poveriocu na obraunatu zakonsku kamatu koja je postala glavno potraivanje, pripada zatezna procesna kamata samo po stopi propisanoj Zakonom o visini stope zatezne kamate" (prema odluci VPS, P. br. 1436/2000); Pravo tuioca na kamatu kada nije plaen slavni dug - "Neisplaene dospele zatezne kamate ne mogu da se samostalno utue sve dok ne prestane glavno novano potraivanje iz kojeg proizilaze, s obzirom na akcesornost zatezne kamate" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 345/00). 464

POBIJANJE DUZNIKOVIH PRAVNIH RADNJI

Opte pravilo (l. 280. ZOO)
Pravilo iz ovog lana ima u vidu, pre svega, negativno ponaanje dunika prema poveriocu, koje se sastoji u tome ako preduzme neke radnje s treim licima na tetu poverioca, pa zbog toga nije u mogunosti da ispuni obaveze prema njemu. Takvo ponaanje dunika kvalifikuje se kao zlonamerno, koje ima za cilj da smanji svoju imovinu, a poverioca dovede u stanje da od njega ne moe da naplati svoje potraivanje. Zbog toga je stavom 1. ovog lana propisano pravilo da svaki poverilac, ije je potraivanje dospelo za isplatu, i bez obzira kad je nastalo, moe pobijati pravnu radnju svog dunika koja je preduzeta na njegovu tetu. injenica daje poverilac prilikom zakljuenja ugovora mogao da predvidi, odnosno ugovori sa dunikom pravo na naplatu, naknadu tete, zatim ugovornu kaznu, kaparu, ugovorno jemstvo i si., obezbeuje poverioca da u sluaju zloupotrebe obaveza dunika iz ugovora, preduzme mere pobijanja dunikovih pravnih radnji, kao i osiguranje drugih prava koja proizilaze iz odredaba koje se odnose na pravo zadravanja (l. 286. do 289. ZOO), pa i neka druga prava propisana u odeljku o poverioevim pravima u nekim posebnim sluajevima (l. 290. do 294. ZOO). Pobijanje dunikovih pravnih radnji vri se u uslovima kada dunik umanjuje svoju imovinu, iako zna da takvim umanjenjem imovine dovodi svog poverioca u poloaj da se ovaj ne moe naplatiti od njegove preostale imovine. Pored nedozvoljenog otuenja svoje imovine, dunik moe otetiti svog poverioca i ako je svoje potraivanje preneo putem cesije, zatim se odrekao nekog prava iako na to nije prinuen, zatim preuzimanjem novih obaveza koje oigledno nee biti u mogunosti da izvri, ili proputanjem nekih radnji, kao to su alba, prigovor i si. Navoenje u odredbama stava 2. ovog lana da se smatra da je "pravna radnja preduzeta na tetu poverioca ako usled njenog izvrenja dunik nema dovoljno sredstava za ispunjen poverioevog potraivanja", ne znai da se zloupotreba obaveze na tetu poverioca, da ovome onemogui naplatu svog potraivanja, sastoji u time to bi, na primer, deo ili svu imovinu otuio pre nego bi poverilac preduzeo pravne radnje za naplatu svog duga, ve bi se ta zloupotreba odnosila i ako bi se dunik pasivno odnosio prema svojim pravima naplate svojih potraivanja od svojih dunika, to bi takoe dovelo do pogoranja imovinskog stanja dunika da isplati obavezu svom poveriocu. To se potvruje stavom 3. ovog lana, kojim je propisano da se pod pravnom radnjom podrazumeva i proputanje zbog koga je dunik izgubio kakvo materijalno pravo ili kojim je za njega nastala kakva materijalna obaveza. To proputanje treba shvatiti tako da dunik izgubi navedena prava koje je mogao da ostvari, ili je zbog njegovog proputanja nastala kakva teta na njegovoj imovini, to bi bilo od uticaja na prava poverioca da se naplati iz dunikove imovine. Uslovi pobijanja navedeni su u odredbama lana 281. ZOO, uz zakljuak da se pobijanje svih radnji dunika odnose na svaku materijalno pravnu radnju dunika koja je preduzeta na tetu poverioca, odnosno koji prema duniku ima dospelo potraivanje a ne moe ga naplatiti zbog radnji koje je na tetu poverioca preduzeo njegov dunik. Pobijanje dunikovih pravnih radnji, odnosno donoenjem odgovarajue odluka o tome, ima za cilj da se sva zainteresovana lica obaveste da su odreena dunikova pravna dela sa treim licima bez dejstva u odnosu na njegovog poverioca. To pobijanje se ostvaruje paulijanskom tubom, o emu e biti reci u komentaru na sledei lan.

Sudska praksa
Pobijanje dunikovih pravnih radnji Poverilac ije je potraivanje dospelo za isplatu, i bez obzira kad je nastalo, moe pobijati pravnu radnju svog dunika koja je preduzeta na tetu poverioca. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, pravno snanom i izvrnom presudom obavezani su tueni "V" i DD da tuiocu AA na ime duga solidarno predaju amove daske blie opisane u izreci, ili isplate 63.987,60 DEM, u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu, kao i iznos od 32.480,00 dinara na ime trokova parninog postupka. Tuilac je podneo predlog za dozvolu prinudnog izvrenja i sud je doneo reenje o izvrenju, kojim je odredio predloeno izvrenje i trokove poverioca odmerio od 43.600,00 dinara. U predmetu izvrenja, sud je doneo zakljuak kojim se konstatuje da dunik V. ne poseduje u svojini nepokretnosti podobne za popis i prodaju radi naplate novanog potraivanja poverioca AA. Potom je prvostepeni sud utvrdio daje DD, kao poklonodavac, ugovorom o poklonu, overenim kod suda 14.4.2003. godine (nakon donoenja izvrne isprave, presude P. 308/02 od 8.4.2003. godine), poklonio svom sinu BB, ovde tuenom, kuu i parcele u KO GG, opisane u izreci prvostepene presude. 465

Tuilac u ovoj pravnoj stvari zahteva da se utvrdi daje u odnosu na tuioca bez pravnog dejstva navedeni ugovor o poklonu i to u meri ukoliko je potrebno da tuilac naplati svoje potraivanje prema duniku V, utvreno pravno snanom i izvrnom sudskom odlukom. Tuba je podneta sudu 3.3.2005. godine. Pravilnom prime-nom materijalnog prava iz lana 280. stav 2, 281. stav 3, 283. stav 2, 284 i 285. ZOO, sud je tubeni zahtev tuioca usvojio, te obavezao tuenog da dozvoli i trpi da se tuilac namiri u svom potraivanju prema duniku prodajom nepokretnosti koje su bile predmet ugovora o poklonu overenim kod suda 14.4.2003. godine. Za takvu odluku niestepeni sudovi su dali valjane razloge koje prihvata i revizijski sud, tako da se u reviziji tuenog neosnovano ukazuje na pogrenu materijalnog prava. Prema odredbama lana 398. stav 2. ZPP, revizija se ne moe izjaviti zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja, tako da nisu mogli biti predmet ocene revizijskog suda ostali navodi revizije koji se svode na ocenu izvedenih dokaza i na osporavanje pravilnosti utvrenog injeninog stanja. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 968/06); Paulijanska tuba Paulijanskom tubom je dozvoljeno pobijati procesno pravnu radnju koja je dovela do izvrne sudske presude, ako je ta radnja mogla dovesti do osujeenja namirenja izvrne trabine poverioca prema duniku. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud tubu odbacuje sa razloga to prvostepena presuda P. br. 1857/04 od 15.3.2004. godine u smislu lana 334. stav 2. Zakona o parninom postupku proizvodi pravno dejstvo samo prema strankama u tom sporu. Kako tuilja nije stranka u tom sporu i presuda u odnosu na nju stoga ne proizvodi pravno dejstvo, a otuda nema ni pravni interes za utuenje. Pri tom istie da tuilja tubom zapravo pokuava da promeni redo-sled namirenja iz suvlasnikog dela nepokretnosti prvotuenog kao dunika, protivno lanu 11. Zakona o izvrnom postupku. Obzirom da se tubom trai postupanje prvostepenog suda u izvrnom predmetu I. br. 22/04, koji nije stranka u predmetu izvrenja, tuba je i sa tog razloga po oceni prvostepenog suda nedozvoljena. Drugostepeni sud odbija albu tuilje i potvruje pomenuto prvostepeno reenje, prihvatajui razloge za odbacivanje date u obrazloenju prvostepenog reenja i ukazivanjem da se u smislu lana 280. Zakona o obligacionim odnosima tubom moe traiti pobijanje pravnih radnji tuenika, ali ne i prvostepene presude ko)a se ne moe smatrati i pravnom radnjom dunika. Revident u revizijskim razlozima osnovano osporava razloge niestepenih sudova na kojima je odlueno odbacivanjem tube kao nedozvoljenim. Suprotno razlozima niestepenih sudova, revizijski sud smatra da je izraeno pravno rezonovanje niestepenih sudova pogreno. Bez uporita u materijalno-pravnim i procesnim normama. Nije sporno da pomenuta presuda proizvodi pravno dejstvo izmeu stranaka u sporu, a to su u ovom sporu sva tri tuena. Meutim, ona posredno moe proizvoditi pravno dejstvo i prema tuilji. Proizvodi ga ukoliko se pomenutom presudom kao izvrnom ispravom ugroava namirenje tuilje na potraivanju iz suvlasnikog dela nepokretnosti prvotuenog, iz koje nepokretnosti se namiruju i drugo i treetueni kao poverioci sada zajednikog dunika tuilje i drugo i treetuenog u ovom sporu. Na osnovu presude, kao izvrne isprave po samom zakonu, ex lege se pomera redosled namirenja. Drugo i treetueni se po redosledu namirenja u smislu lana 163. stav 1. taka 3. ranije vaeeg saveznog Zakona o izvrnom postupku i u smislu lana 140. stav 1. taka 2. sada vaeeg Zakona o izvrnom postupku namiruju kao poverioci sa redosledom namirenja pre tuiljinog namirenja. Usled toga, tuilja ima pravo na tubu sa tako opredeljenim tubenim zahtevom. Pravo na takvo opredeljenje tubenog zahteva izvire iz materijalno-pravnih normi. Iz njenog prava na pobijanje dunikovih pravnih radnji propisanog l. 280, 285. Zakona o obligacionim odnosima. To podrazumeva daje tuba dozvoljena jer se u sutini pobijaju pravne radnje dunika koje su dovele ili bi mogle dovesti do donoenja presude na tetu tuilje kao poverioca. Sudska presuda, kao izvrna isprava, moe biti rezultirana i nedozvoljenim raspolaganjima stranaka, koje u sutini imaju i neki drugi sakriveni cilj, poput estog cilja u parnicama usmerenim na onemoguavanje ili osujeenj e izvrenja na stvarima dunika na kojima trea lica polau svoj inska prava. To podrazumeva daje tuba procesno dozvoljena a da se o njenoj osnovanosti mora odluivati primenom tereta dokazivanja i po provedenom postupku po tubi. Niestepeni sudovi su na osnovu pogreno izraenog pravnog stava odluili odbacivanjem tube, proputajui zbog toga da utvrde u meritumu bitne injenice za odluivanje o tubenom zahtevu. Pobijanje pravnih radnji dunika u smislu pomenutih odredbi iz Zakona o obligacionim odnosima, podrazumeva, pre svega, utvrenje da li namirenjem potraivanja iz izvrne isprave pomenute presude ugroava namirenje tuiljine izvrne trabine i suvlasnikog dela nepokretnosti dunika. To je prva pretpostavka za dalje odluivanje o tubenom zahtevu u smislu lana 280. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima. Teret dokazivanja je na tuilji. Ukoliko se utvrdi da se iz predmetne nepokretnosti po namirenju prioritetnih poverilaca i Zakona o izvrnom postupku, a to su u ovom sporu drugo i treetueni, tuilja ne moe da se 466

namiri delimino ili u celosti; treba zatim utvrivati injenice vezane za donoenje izvrne isprave koja je ugrozila tuiljino namirenje. Te injenice bi zapravo predstavljale pobijanje pravnih radnji tuiljina dunika u sporu prvotuenog preduzetih na tetu tuilje kao poverioca, U tom cilju treba pribaviti spis P. br. 1857/04, izvriti uvid u isti i na osnovu njega a po potrebi i drugih dokaza utvrditi da lije tuiljin dunik u predmetu preduzimao procesne i faktike radnje (ako je na primer sporazumni razvod braka) koje su mogle dovesti do donoenja pomenute presude kao izvrne isprave na tetu tuilje kao poverioca. Pri tom e se posebno ceniti kako i na koji nainje tueni u tom sporu kao otac dece pristao i obavezao se da im plati desetogodinje izdravanje unazad te pripada li to izdravanje deci, ili pak nekom drugom. U tom smislu treba posmatrati us love pobijanja i ceniti ih u vezi sa lanom 281. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima. Pasivnu legitimaciju tuenih prvostepeni sud e utvrivati u smislu lana 283. stav 2. 300. (Reenje Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1421/06 od 28juna 2006. godine); Pobijanje dujnikovih pravnih radnji ako je poverioevo potraivanje dospelo Svaki poverilac, ije je potraivanje je dospelo za isplatu, bez obzira kada je nastalo, moe pobijati pravnu radnju svog dunika, koja je preduzeta na njegovu tetu. Teretno raspolaganje moe se pobijati ako je u vreme raspolaganja dunik znao ili je mogao znati da preduzetim raspolaganjem nanosi tetu svojim poveriocima. Iz obrazloenja Presudom Optinskog suda u B - P. 721/03 od 19.5.2004. godine, poniten je kupoprodajni ugovor zakljuen izmeu tuenog BB kao prodavca i tuene VV kao kupca, overen u Optinskom sudu u B Ov. br. 1030/03 od 24.7.2003. godine, do namirenja potraivanja tuilje prema tuenom BB u iznosu od 12.000 DEM, a prema poravnanju tuilje i prvotuenog od 07.12.2001. godine. Tueni BB se obavezao da tuilji na ime njenog svojinskog udela u zgradama, ozida objekat odreene veliine na njenoj treini parcele broj 6 i da joj taj objekat preda najkasnije do 1.1.2003. godine, a ukoliko ovu svoju obavezu ne izvri u ugovorenom roku, obavezao se da joj do 1.2.2003. godine isplati 12.000 DEM u dinarskoj protivvrednosti. Tueni BB nije ispunio nijednu od ovih obaveza, pa je tuilja podnela predlog za izvrenje u predmetu I. broj 259/03, u kome je doneto reenje o izvrenju 2.10.2003. godine, kojim je odreeno izvrenje radi naplate tuilj''inogpotraivanja iz poravnanja od 07.12.2001. godine, prodajom 1/2 parcele 1571. Nakon podnetog predloga za dozvolu izvrenja, tueni BB je ugovorom Ov. broj 1030/03 od 24.7.2003. godine prodao drugotuenoj povrinu od 0.95,00 hektara od svoje polovine parcele 1571. Ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio daje tueni BB znao da e zakljuenjem ovog ugovora priiniti tetu tuilji, odnosno osujetiti naplatu njenog dospelog potraivanja, kao i da je punomonik tuene VV, koji je u njeno ime i za njen raun kupio spornu zemlju, mogao znati da se ovom kupoprodajom teti tuilji, jer ga je na to upozorila sama tuilja. Takoeje utvreno da tueni nema dovoljno sredstava za ispunjenje tuilj inog potraivanja, kao da ni vrednost 1/2 parcele 1571 nije dovoljan za namirenje ovog potraivanja. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, Vrhovni sud Srbije nalazi da su niestepeni sudovi pravilnom primenom materijalnog prava kada su usvojili zahtev tuilje, kao u izreci prvostepene presude, dajui za to razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud. Pobijanje dunikovih pravnih radnji regulisano je odredbom lana 280. do 285. Zakona o obligacionim odnosima. Prema odredbi lana 280. ovog Zakona svaki poverilac ije je potraivanje je dospelo za isplatu, bez obzira kada je nastalo, moe pobij ati pravnu radnju svog dunika, koja je preduzeta na njegovu tetu. Smatra se da je pravna radnja preduzeta na tetu poverilaca ako usled njenog izvrenja dunik nema dovoljno sredstava za ispunjenje poverioevog potraivanja. Prema odredbi lana 281. stav 1. istog Zakona, teretno raspolaganje moe se pobijati ako je u vreme raspolaganja dunik znao ili je mogao znati da preduzetim raspolaganjem nanosi tetu svojim poveriocima i ako je treem licu sa kojim je ili u iju korist je pravna radnja preduzeta, to bilo poznato ili moglo biti poznato. U postupku pred prvostepenim sudom utvreno je daje tueni . znao da e zakljuenjem spornog ugovora priiniti tetu tuilji, odnosno da e je osujetiti u naplati njenog potraivanja koje je dospelo 1.2.2003. godine, i daje tuenoj VV to moglo biti poznato, s obzirom daje njen punomonik preko koga je zakljuila navedeni ugovor, na te injenice upozoren. Neosnovani su navodi revizije da je protekao rok za podnoenje ove vrste tube iz lana 285. stav 1. ZOO, s obzirom daje raspolaganje koje se pobija uinjeno zakljuenjem i overom kupoprodajnog ugovora 24.7.2003. godine, a tuba u ovoj parnici je podneta 5.12.2003. godine. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 326/06); Pobijanje dunikovih pravnih radnji - "Ako dunik izvri svoju transformaciju u holding ili osnuje nova preduzea i na njih prenese svoju imovinu i time onemogui poverioca da se u postupku izvrenja namiri iz njegove imovine, ispunjeni su uslovi za ponitaj pravne radnje prenosa imovine na nova preduzea " (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 52/00); 467

Izigravanje poverilaca. Odgovornost osnivaa za obaveze likvidiranog preduzea - "Kad se posle sprovedenog skraenog postupka likvidacije nad insolventnim dunikom jave poverioci za ije potraivanje su znali njegovi osnivai, tada osnivai odgovaraju kao solidarni dunici za sve obaveze likvidiranog preduzea" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 753/98); Pobijanje pravnih radnji, odluka o organizovanju preduzea u holding "Prema odredbi lana 280. Zakona o obligacionim odnosima smatra se da je pravna radnja preduzeta na tetu poverioca ako usled njenog izvrenja dunik nema dovoljno sredstava za ispunjenje poverioevog potraivanja. Pod pravnom radnjom u smislu ovog propisa, podrazumeva se svaki postupak usled kojeg se dunikova imovina smanjuje, ime se izgledi poverioca za namirenje pogoravaju ili formalno pravno oteavaju. Predmet pobijanja moe biti svaka pravna radnja kojom je namirenje poverioca osueno ili oteano, odnosno kojom je poverilac doao u tei poloaj kod namirenja svoje trabine, pa i odluka statusne prirode" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 111/97); "Pravne radnje lica odgovornog za naknadu tete kojima ovaj umanjuje svoju imovinu, oteeni, kao poverilac, moe paulijanskom tubom uspeno pobijati pod us lovom daje obaveza odgovornog lica da tetu naknadi i visina te obaveze utvrena pravnosnanom i izvrnom presudom najkasnije do okonanja postupka pred prvostepenim sudom u parnici u kojoj se pravne radnje pobijaju " - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4654/96). Primer tube radi pobijanja pravne radnje OPTINSKI SUD U Tuilac: __________________________________, iz____________________, ul. _________________, br. Tueni: 1) ________________________________, iz____________________, ul. _________________, br. 2)_______________________________, iz____________________, ul. __________________, br. TUBA radi pobijanja pravne radnje, vrednost spora: _________dinara, u 2 primerka. Pravosnanom i izvrnom presudom Optinskog suda u _______________, P. br. / , od __________godine, prvotueni je obavezan da tuiocu isplati iznos od 100.000,00 dinara sa zateznom kamatom od ________godine do isplate, kao i da mu naknadi trokove spora u iznosu od ____________dinara. DOKAZ: presuda Optinskog suda u sa klauzulom izvrsnosti. ____________, P. br. ________/__ od _______godine,

Tuilac je radi naplate navedenog potraivanja podneo zahtev za izvrenje istom sudu, ali je reenjem suda I. br. __________/__ od __________godine, konstatovana nematina dunika, pa je postupak izvr enja prema duniku, ovde prvotuenom obustavljen. DOKAZ: reenje Optinskog suda u ___________, I. br. I od_________godine. Da bi izbegao izvrenje tuioevog potraivanja, a pre nego je tuilac podneo zahtev za izvrenje, prvotueni je pre kratkog vremena poklonio svom roaku, bratu od tetke, _________________, iz__________, jedinu vrednu imovinsku stvar koju je imao, i to stan u kome i sada stanuje, u ______________, ulica 2 ______________, br. _____, povrine ________m na_____spratu, ranije upisane kod tog suda u ZKUL br. ________, KO_______, i taj poklon - navedeni stan preneo upisom kod istog suda na drugotuenog, koji se sada vodi kod istog suda u ZKUL br. _________, KO __________. DOKAZ: izvod iz ZKUL br. ___________, od_____________godine. Prema izneto, oigledno je da su prvo i drugotueni zakljuili navedeni ugovor o poklonu da bi o tetili tuioca, odnosno onemoguili mu da naplati svoje potraivanje koje ima prema prvotuenom, jer je i drugotueni znao da mu je poklon uinjen iz tih razloga, uz pretpostavku iz lana 281. stav 2. ZOO, da je poklon uinjen srodniku, za koga se pretpostavlja da mu je bilo poznato da njegov roak, poklonodavac, preduzetim raspolaganjem nanosi tete tuiocu. DOKAZ: sasluanje stranaka. Sa iznetih razlo ga, tuilac predlae da sud po sprovedenom postupku i izvedenim dokazima donese sledeu 468

PRESUDU Prvotueni________________, iz_________, i drugotueni____, iz______________, du ni su da dozvole tuiocu ______, iz ________, da svoje potraivanje u iznosu od 100.000,00 dinara prema prvotuenom, po izvrnoj presudu Optinskog suda u_______________, P. br. ____________/__ od___________godine, naplati iz nepokretnosti -__________stana, upisanog na ime drugotuenog u ZKUL br.__________, KO_________, kao i da mu naknade parnine trokove, sve u roku od 15 da na pod pretnjom izvrenja.
__________________godine.

Tuilac, Uslovi pobijanja (l. 281. ZOO) Pobijanje dunikovih pravnih radnji podrazumeva ispunjenje vie uslova: 1) daje dunik preduzimanjem pravnih radnji sa treim licem sebe prezaduio, iako je znao da ima obaveze prema poveriocu za isplatu odreenog duga, zbog ega se poverilac ne moe naplatiti od njegove imovine, i 2) daje tree lice sa kojim je dunik bio u pravnom odnosu bilo svesno dunikovih radnji. Tubom se mogu napadati sve dunikove pravne radnje kojima se smanjuje njegova imovina. To je tzv. paulijanska tuba, koju moe podii kod suda samo poverilac. Stavovi 2. i 3. ovog lana navode koja lica dunika su morala znati da dunik preduzima raspolaganje na tetu poverioca, zbog ega ako su u priteanju imovine dunika koju je on na njih preneo, ini se pretpostavka da su ta lica bila nesavesna, odnosno da im je bilo poznato daje dunik preduzeo radnje na tetu poverioca. Kao trea lica koja su bila nesavesna, odnosno za koje se pretpostavlja da im je bilo poznato da dunik preduzima raspolaganje kojim nanosi tetu poveriocu navode se: dunikov suprug, ili srodnik po krvi u pravoj liniji, ili u pobonoj liniji do etvrtog stepena. Isto tako, kod besplatnih raspolaganja dunika, i sa njima izjednaenih pravnih radnji, pretpostavka je da je dunik preduzeo raspolaganje kojim nanosi tetu poveriocu, pa kod pobijanja tih radnji ne zahteva se da je treem licu bilo poznato ili moglo biti poznato. Stav 4. ovog lana propisuje da se i odricanje od nasledstva smatra besplatnim raspolaganjem. Kod sluajeva raspolaganja kojim se nanosi teta poveriocu, a u odnosu na lica koja su navedena u stavovima 2. i 3. ovog lana, nije potrebno dokazivati da su oni nesavesni, odnosno da su znali ili morali znati da dunik ne moe da raspolae pravima koja im je preneo. Naime, dovoljno je da se utvrdi da su navedena lica primila od dunika odreenu imovinu, odnosno neko pravo, pa da bude ispunjena pretpostavka da se protivu njih moe podneti tuba za pobijanje dunikovih pravih radnji. Ako je u pitanju pobijanje pravnih radnji uinjenih pre otvaranja steajnog postupka, onda se pobijanje vri u skladu sa Zakonom o steajnom postupku, koji propisuje da poverilac, kao i steajni, upravnik, u ime steajnog dunika, imaju pravo pobijanja pravnih radnji koje je dunik uinio u poslednjoj godini pre dana otvaranja steajnog postupka. Poverilac i steajni dunik mogu pobijati pravne radnje dunika kojima se pojedini poverioci stavljaju u povoljniji poloaj u odnosu na trea lica kojima je dunik uinio pogodovanje, naplate preko reda, a ta trea lica su znala ili morala znati za nepovoljno ekonomsko-fmansijsko stanje dunika, ili ako je dunik preduzeo pravne radnje kojima se bez naknade ili uz neznatnu naknadu raspolagalo imovinom dunika. Pretpostavka daje tree lice znalo ili moralo znati za ekonomsko-fmansijsko stanje dunika, dokazuje se injenicom daje tree lice svoje potraivanje naplatilo iako nije dospelo za naplatu i ako je pravna radnja koja je predmet pobijanja uinjena neposredno pre dana otvaranja steajnog postupka, a naroito za vreme trajanja prethodnog postupka, odnosno postupka prinudnog poravnanja koji je prethodio steajnom postupku. Naravno, pobijati se mogu i pravne radnje za koje ve postoji izvrna isprava, ili koje su izvrene u postupku prinudnog izvrenja, naravno ako su se stekli uslovi za pobijanje u smislu odredaba ovog lana ili odredaba Zakona o steajnom postupku. U tom sluaju, ako zahtev za pobijanje pravnih radnji bude usvojen, prestaje dejstvo izvrne isprave prema poveriocima. Sudska praksa Pobijanje dunikovih pravnih radnji Pravno dejstvo pobijanja dunikovih pravnih radnji odnosi se samo prema poveriocu u odnosu na onaj deo u kome je preduzeta pravna radnja u korist dunika izgubila pravno dejstvo prema poveriocu, a u meri potrebnoj za ispunjenje njegovog potraivanja. 469

Iz obrazloenja :| Nakon saznanja da se iza smrti majke nee voditi ostavinski postupak, obzirom daje ugovorom o doivotI nom izdravanju izvren prenos prava vlasnitva na stanu na ime GG, tuilac je putem angaovanog punomonika poslao istom opomenu pred utuenje dana 23.5.2000. godine, zahtevajui da mu u roku od 8 dana isplati iznos od 37.500 DM, koliko mu pripada po izriitoj elji pok. majke stranaka. Otac tuenih je ugovorom o poklonu, overenim kod suda 11.7.2000. godine, poklonio tuenima sve svoje nepokretnosti oznaene u izreci prvostepene presude. Ne znajui za uinjeno darovanje, tuilac je dana 13.7.2000. godine podneo tubu sudu protiv GG, a radi isplate duga. Pravnosnanom i izvrnom presudom Optinskog suda u N.S.u broj. 4096/2000 od 20.3.2001. godine, obavezan je tueni GG da tuiocu AA isplati iznos i od 37.500 DEM u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, sa domicilnom kamatom zemlje valute u dinarskoj protivvrednsti na dan isplate, poev od 22.7.1999. godine do isplate i trokove parninog postupka u iznosu od 41.000,00 dinara. U toku pripremanja za pokretanje izvrnog postupka radi namirenja potraivanja po navedenoj sudskoj odluci, tuilac je saznao daje GG svu svoju nepokretnu imovinu poklonio tuenima. Utvreno je daje GG u toku trajanja navedene parnice uplatio u sudski depozit 24.11.2000. godine iznos od 225.000,00 dinara u korist tuioca. Reenjem suda od 10.2.2003. godine usvojen je predlog tuioca, koji je predat sudu 22.1.2003. godine, da mu se iz sudskog depozita isplati 225.000,00 dinara. Na osnovu pismenog nalaza i miljenja vetaka odgovarajue struke od 23.1.2004. godine, prvostepenom presudom je utvreno daje na iznos glavnog duga od 37.500 DEM obraunata i pripisana domicilna kamata poev od 22.7.1999. godine u iznosu od 3.034,83 DEM. Dunik je delimino izvrio otplatu svog duga uplatom u sudski depozit navedenog dinarskog iznosa, ija je protivvrednost na dan deponovanja iznosila 7.287,99 DEM, tako daje preostali dug 33.246,84 DEM, to preraunato u vaeu stranu valutu iznosi 16.998,84 eura. Na osnovu navedenih injenica, pravilan je pravni zakljuak niestepenih sudova da tuilac osnovano zahteva da sud utvrdi da je predmetni ugovor o poklonu navedenih nepokretnosti bez pravnog dejstva prema tuiocu, koliko je potrebno za ispunjenje tuioevog potraivanja u visini utvrenoj u pravnosnanoj i izvrnoj sudskoj odluci oznaenoj u izreci prvostepene presude. Pravilno je primenjeno materijalno pravo iz lana 280. stav 1. i stav 2, lan 281. stav 3, lan 283. st. Li 2, lan 284. i lan 285. ZOO, kada je tubeni zahtev tuioca delimino usvojen u delu odluke o utvrenoj visini tuioevog dospelog potraivanja glavnice. Za takvu odluku niestepeni sudovi su dali valjane razloge koje prihvata i revizijski sud, tako da se u reviziji tuenih neosnovano ukazuje na pogrenu primenu materijalnog prava. Nisu osnovani navodi u reviziji daje izreka prvostepene presude nerazumljiva, jer je odreeno do kog iznosa navedena pravna radnja gubi dejstvo prema tuiocu. Revizijski navodi da je sud imao da utvrdi koji deo ugovora o poklonu je bez pravnog dejstva prema tuiocu ne stoje. Pravno dejstvo pobijanja dunikovih pravnih radnji odnosi se samo prema poveriocu u odnosu na onaj deo u kome je preduzeta pravna radnja u korist dunika izgubila pravno dejstvo prema poveriocu, a u meri potrebnoj za ispunjenje njegovog potraivanja. Pobijanom presudom utvreno je da predmetno punovano pobijanje proizvodi dejstvo od momenta pobijanja pa u budue. U postupku odluivanja o predlogu za izvrenje na nepokretnostima i u toku sprovoenja tog izvrenja, sud e utvrditi do kog iznosa se prodajom nepokretnosti tuilac moe namiriti. Po pravnosnanosti reenja o izvrenju i reenja o utvrivanju vrednosti nepokretnosti, sud e odrediti nain i uslove prodaje, a ta je stvarna vrednost tih nekretnina opredelie se datim ponudama za njihovu kupovinu na roitu za prodaju nepokretnosti. Neosnovano tueni u svojoj reviziji navode da dunik GG (njihov otac) nije insolventan. Prema odredbama lana 283. stav 4. ZOO, tueni moe izbei pobijanje ako ispuni dunikovu obavezu. U ovom sluaju, insolventnost dunika je evidentna, jer isti do dananjih dana nije izmirio svoje dugovanje. Nasuprot navodima u reviziji, savesnost tuenih nije od uticaja, jer su isti sporne nekretnine stekli besterenim raspolaganjem koje je izvreno nakon dospelosti tuioevog potraivanja, budui daje kuu njihove majke prodao otac tuenih jo 1999. godine. Stoga je irelevantna okolnost da su nekretnine poklonjene pre pokretanja parnice u kojoj je tuiocu dosuen sporni iznos. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2940/05) Poetak roka za pobijanje ugovora o prenosu nepokretnosti Ugovor o prenosu nepokretnosti postaje podoban za uknjibu sa danom izvrene sudske overe potpisa ugovornih strana, pa od tog datuma poinje da tee i zakonom propisani rok za njegovo pobijanje. Iz obrazloenja: 'Prema utvrenom injeninom stanju, prvotueni je drugotuenoj, koja mu je brani drug, prema ugovoru o poklonu koji je overen pred Optinskim sudom u NS. dana 24.12.1991. godine, poklonio trosoban stan povrine 89,65 m" Na osnovu tog ugovora drugotuena se uknjiila kao vlasnik stana 18.11.1997. godine. U toku 1997. godine tuilac je pozajmio prvotuenom odreena novana sredstva, o emu su njih dvojica zakljuili pismeni ugovor o zajmu 24.12.1998. godine, prema kojem se prvotueni obavezao da tuiocu vrati pozajmljeni iznos u tri rate koje dospevaju tokom 1999. godine. Kao garancija da e prvotueni vratiti dug tuiocu oznaene

470

su umetnike slike u vlasnitvu prvotuenog. Dana 17.7.2001. godine tueni su sa treim licima zakljuili sporazum o regulisanju njihovog duga prema tim treim licima, tako to im je prvotueni preneo u svojinu svoje umetnike slike. Utvreno je da prvotueni duguje odreene novane iznose i drugim licima, u vezi s im se vodi vie parnica protiv njega. Najzad, utvreno je da 1/6 vrednosti stana koji je prvotueni poklonio drugotuenoj, odgovara visini duga prvotuenog prema tuiocu. Na osnovu tako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su nali da su se stekli uslovi za primenu odredaba l. 280-285. Zakona o obligacionim odnosima za pobijanje ugovora o poklonu stana zakljuenog izmeu tuenih radi namirenja poverioevog potraivanja, jer prvotueni nema drugih sredstava za ispunjenje tog potraivanja. Povodom prigovora tuenih daje tuba u ovoj parnici podneta po proteku roka iz l. 285. Zakona 0 obligacionim odnosima, niestepeni sudovi su stali na stanovite da rok za podnoenje tube ne tee od dana zakljuenja ugovora o poklonu, ve od dana kada se drugotuena uknjiila kao vlasnik stana, te daje u odnosu na taj datum tuba blagovremena. Vrhovni sud nalazi da stanovite niestepenih sudova nije pravilno. Odredbama l. 285. ZOO, predvieno je da se tuba za pobijanje moe podneti u roku od jedne godine za raspolaganje iz l. 281. st. 1, a za ostale sluajeve u roku od tri godine. Rok iz prethodnog stava rauna se od dana kada je preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno od dana kada je trebalo preduzeti proputenu radnju. U konkretnom sluaju, pravna radnja koja se pobija jeste ugovor o poklonu koji je zakljuen 24.12.1991. godine. Radi se o besplatnom raspolaganju, tako da rok za podnoenje tube za pobijanje iznosi tri godine od dana zakljuenja tog ugovora. Poto je tuba u ovoj pravnoj stvari podneta 18.11.1999. godine, to je oigledno daje zakonom predvieni rok za podnoenje tube istekao. Pogreno je shvatanje niestepenih sudova da se rok za podnoenje tube treba raunati od uknji-be drugotuene kao vlasnika stana, a ne od dana zakljuenja ugovora, poto je pravna radnja koja se pobija ugovor o poklonu, a on se, u skladu sa odredbama l. 4. Zakona o prometu nepokretnosti, smatra zakljuenim kad su potpisi ugovornih strana overeni pred sudom, a ne kad je, na osnovu takvog ugovora izvren prenos prava svojine u zemljinim knjigama." (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. 2526/04 od 15. septembra 2005. godine) Pobijanje pravnih radnji protiv presude Sudska presuda, kao izvrna isprava, moe biti rezultirana i nedozvoljenim raspolaganjima stranaka, koje u sutini imaju i neki drugi sakriveni cilj, poput cilja na onemoguavanje ili osujeenje izvrenja na stvarima dunika na kojima trea lica polau svojinska prava. Prema obrazloenju Nije sporno da presuda Optinskog suda u NS. proizvodi pravno dejstvo izmeu stranaka u sporu, a to su u ovom sporu sva tri tuena. Meutim, ona posredno moe proizvoditi pravno dejstvo i prema tuilji. Proizvodi ga ukoliko, sa pomenutom presudom kao izvrnom ispravom, to ugroava namirenje tuilje na potraivanju iz suvlasnikog dela nepokretnosti prvotuenog, iz koje nepokretnosti se namiruju i drugo i tree tueni kao poverioci, sada zajednikog dunika tuilje i drugo i treetuenog u ovom sporu. Na osnovu presude kao izvrne isprave po samom zakonu ex lege se pomera redosled namirenja. Drugo i tree tueni se po redosledu namirenja, u smislu lana 163. stav 1. taka 3. ranije vaeeg saveznog Zakona o izvrnom postupku, i u smislu lana 140. stav 1. taka 2. sada vaeeg Zakona o izvrnom postupku, namiruju kao poverioci sa redosledom namirenja pre tuiIjina namirenja. Usled toga, tuilja ima pravo na tubu sa tako opredeljenim tubenim zahtevom. Pravo na takvo opredeljenje tubenog zahteva izvire iz materijalno pravnih normi - iz njenog prava na pobijanje dunikovih pravnih radnji propisanog lana 280-285. Zakona o obligacionim odnosima. To podrazumeva daje tuba dozvoljena jer se u sutini pobijaju pravne radnje dunika koje su dovele ili bi mogle dovesti do donoenja presude Optinskog suda u N.S. na tetu tuilje kao poverioea. Sudska presuda kao izvrna isprava moe biti rezultirana i nedozvoljenim raspolaganjima stranaka, koje u sutini imaju 1 neki drugi sakriveni cilj, poput estog cilja u parnicama usmerenim na onemoguavanje ili osujeenje izvre nja na stvarima dunika na kojima trea lica polau svojinska prava. To podrazumeva daje tuba procesno do zvoljena a da se o njenoj osnovanosti mora odluivati primenom tereta dokazivanja i po provedenom postupku po tubi. Niestepeni sudovi su na osnovu pogreno izraenog pravnog stava odluili odbacivanjem tube, proputajui zbog toga da utvrde u meritumu bitne injenice za odluivanje o tubenom zahtevu. Pobijanje pravnih radnji dunika u smislu pomenutih odredbi iz Zakona o obligacionim odnosima, podrazumeva pre svega utvrenje da li namirenj em potraivanja iz izvrne isprave pomenute presude Optinskog suda u N.S. ugroava namirenje tuiljine izvrne trabine i suvlasnikog dela nepokretnosti dunika. To je prva pretpostavka za dalje odluivanje o tubenom zahevu u smislu lana 280. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima. Teret dokazivanja je na tuilji. Ukoliko se utvrdi da se iz predmetne nepokretnosti po namirenj u prioritetnih poverioea i Zakona o izvrnom postupku, a to su u ovom sporu drugo i treetueni, tuilja ne moe da se 471

namiri delimino ili u celosti, treba zatim utvrivati injenice vezane za donoenje izvrne isprave koja je ugrozila tuiljino namirenje. Te injenice bi zapravo predstavljale pobijanje pravnih radnji tuiljina dunika u sporu prvotuenog preduzetih na tetu tuilje kao poverioca. U tom cilju treba pribaviti spis Optinskog suda u N.S. P. br. 1857/04, izvriti uvid u isti i na osnovu njega, a po potrebi i drugih dokaza, utvrditi da lije tuiljin dunik J. u predmetu preduzimao procesne i faktike radnje (ako je na primer sporazumni razvod braka), koje su mogle dovesti do donoenja pomenute presude kao izvrne isprave na tetu tuilje kao poverioca. Pri tom e se posebno ceniti kako i na koji nainje tueni u tom sporu kao otac dece pristao i obavezao se da im plati desetogodinje izdravanje unazad, te pripada li to izdravanje deci, ili pak nekom drugom. U tom smislu treba posmatrati us love pobijanja i ceniti ih u vezi sa lanom 281. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima. Pasivnu legitimaciju tuenih prvostepeni sud e utvrivati u smislu lana 283. stav 2. ZOO. Nakon to utvrdi revizijski reenjem ukazane bitne injenice za meritorno odluivanje u tubenom zah-tevu a po potrebi i druge vane injenice za to odluivanje, prvostepeni sud e ponovo odluiti o tubenom zah-tevu i trokovima spora (prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1421/06)

Iskljuenje pobijanja (cl. 282. ZOO)

Pravna radnja koja se odnosi na besplatno raspolaganje imovinom dunika, moe se pobijati jer se smatra daje dunik znao da preduzetim raspolaganjem nanosi tetu poveriocima, pa se za pobijanje tih radnji ne zahteva daje treem licu to bilo poznato ili moglo biti poznato, kako to propisuju odredbe lana 281. stav 3. ZOO. Odredbe ovog stava imaju u vidu darove koji nisu uobiajeni, naroito ako se prenose treim licima za koja ne vae pravila o raspolaganju ako su znala ili morala znati da se preduzetim raspolaganjem nanosi teta poveriocu, kao i ako se neuobiajeni darovi prenose srodnicima dunika, oznaeni u stavu 2. istog lana. Meutim, odredbe lana 282. ZOO imaju u vidu iskljuenje pobijanja onih pravnih radnji koje se odnose na uobiajene prigodne darove, nagradne darove, kao i darove uinjene iz zahvalnosti, srazmerni materijalnim mogunostima dunika. Uobiajenim darovima smatraju oni darovi koji ne predstavljaju takvu vrednost da dovode u pitanje imovinu dunika iz koje se poverilac moe naplatiti, a s obzirom da se radi o darovima manje vrednosti, dunik ne mora biti svestan injenice da tim darom umanjuje svoju imovinu da bi poverioca otetio, pa kako svest o toj injenici ne postoji kod dunika, ne postoje ni uslovi da poverilac pobija takvu pravnu radnju, utoliko pre to i sam poklonoprimac nije svestan te injenice. Mada se u odredbama ovog lana ne navode i drugi sluajevi kada se moe iskljuiti pobijanje, ne znai da i oni ne mogu predstavljati smetnju da se pravne radnje dunika ne mogu pobijati. Tako, ne mogu se pobijati proputanja dunika koja se odnose na sticanje nekog prava (na primer, odbije da mu bude uinjen kakav poklon), ili prava raspolaganja koja se odnose na vrenje neke zakonske obaveze (na primer, obaveza izdravanja), ili poklon koji je uinio u humanitarne svrhe. Naravno, poklon uinjen iz zahvalnosti za neto stoje duniku uinjeno, kao i u sluaju davanja poklona u humanitarne svrhe, koji nisu srazmerni materijalnim mogunostima dunika, ne uivaju zatitu da se takvi poslovi ne mogu pobijati tubom, utoliko pre ako dunik to davanja ini u cilju da se otete prava poverioca.

Kako se vri pobijanje (l. 283. ZOO)

Pobijanje dunikovih pravnih radnji vri se u postupku pred sudom, bilo podnoenjem tube ili prigovorom. Poverilac tubu podnosi samo protivu treeg lica, to znai da dunik nije stranka u sporu. Ako poverilac zapleni stvar koju je dunik eleo da preda treem licu, onda poverilac, ako tree lice podnese kondemnatornu tubu (zahtev kojim se trai osuda tuenog, u ovom sluaju poverioca na neko davanje, injenje, odnosno vraanje zaplenjene stvari), ima pravo prigovora, koji ima dejstvo ako njegov prigovor sud usvoji, to znai da se iz tako zaplenjene stvari poverilac moe naplatiti u visini svog potraivanja.. Tuba ima za cilj da se pravni posao oglasi daje bez pravnog dejstva pravna radnja koju je dunik uinio na tetu svog poverioca, a kao posledica toga je da se prui satisfakcija poveriocu da namiri svoje potraivanje od dunika. Donoenjem sudske odluke kojom se usvaja tubeni zahtev, predmet tubenog zahteva se vraa duniku iz koje se poverilac naplauje u delu koliko iznosi njegovo potraivanje. Ako poverilac uspe u sporu i naplati svoje potraivanje od dunika, tree, oteeno lice ima pravo na naknadu od dunika preostalog dela predmetne stvari iz koje se poverilac naplatio. Tueni u takvom sporu je nesavesno lice, dakle ono lice koje je znalo ili moralo znati da dunik preduzetim raspolaganjem nanosi tetu poveriocu. Zbog toga, ako tuilac uspe u sporu, tueni se smatra nepotenim draocem te stvari, ime se satisfakcija tuioca jo vie poveava. 472

Drugi stav ovog lana predvia sluaj pobijanja pravnih radnji prema treem licu, koje je korist pribavilo od dunika, ako je znao ili morao znati da se u vezi te koristi ta pravna radnja mogla pobijati Tuba se moe podneti i protivu lica kome je tree lice teretnim poslom dalo na raspolaganje korist koja se pobija, ali samo ako je pribavilac znao da se pribavljanje njegovih prethodnika moglo pobijati, a ako je tu korist otuio poslom bez naknade. Dakle, uslov za podnoenje ove tube je daje dunik nekim poslom preneo drugom licu, uz naknadu ili bez naknade, neku korist, a taj pribavilac je znao da korist iz tog posla pribavlja a da se ona pobija od poverioca, te ako i on prenese nekom drugom tu korist sa naknadom a znao je daje pribavio korist iz pravnog posla koji se pobija, pa ak i korist otuio poslom bez naknade, tuba se podnosi prema draocu te koristi. Tako, na primer, ako je dunik teretnim pravnim poslom otuio jednu svoju nepokretnost drugom licu, a ovaj je znao da se taj posao mogao pobijati, postoji nesavesnost ovog drugog lica, te poverilac moe tubu podneti protivu njega. A ako i ovo lice prenese drugom licu istu korist, a pribavilac je takoe znao da se taj posao moe pobijati, pa i ako za to nije znao a do koristi je doao prijemom koristi bez naknade, postoji osnov da tuilac ostvari pravo prema onom nesavesnom licu koje je dralac te koristi. Naravno, ako dunik ispuni svoju obavezu prema poveriocu, tueni, dakle tree lice, moe izbei pobijanje.

Deistvo pobijanja (cl. 284. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu da se tubeni zahtev tuioca ne odnosi na pravne radnje zakljuenja ugovora izmeu dunika i treeg lica, jer tako zakljueni ugovor i dalje ostaje na snazi izmeu tih lica, pa i u uslovima ako sud usvoji tubeni zahtev tuioca koji se, nae, odnosi na tree lice, ve samo na ona prava koja stie tuilac prema treem licu, a naime da pravne radnje zakljuenog ugovora izmeu tuioca i treeg lica, odnosno odluka suda o usvajanju tubenog zahteva, ima dejstvo samo prema tuiocu, odnosno poveriocu u onom delu koliko iznosi visina dunikove neispunjene obaveze prema njemu. Usvajanjem tubenog zahteva prema treem licu znai daje ovo lice duno da stvar koja je bila predmet pobijanja preda tuiocu, odnosno poveriocu, kako bi se poverilac iz te stvari mogao naplatiti, a u sluaju daje preuzeta stvar vee vrednosti od vrednosti potraivanja poverioca, ostatak se vraa duniku, koji dalje raspravlja svoj odnos sa treim licem u vezi ranije zakljuenog ugovora, tj. visine onog dela koji je poverilac naplatio. U ovom delu treba ukazati i na injenicu da iako poverilac i tree lice nisu bili u bilo kakvom pravnom odnosu prema stvari koja je predmet tubenog zahteva, smatra se da tuilac svojom tubom vri radnje koje bi pripadale duniku, pa se zbog toga i pretpostavlja daje poverilac tubu podneo i ime i za raun dunika. Poverilac to pravo stie jer je dunik pravnu radnju uinio u korist treeg lica, sa namerom da oteti poverioca, pa samim tim kod njega i ne postoji interes da vodi bilo kakav spor u korist poverioca prema treem licu kome je, na primer, prodao. U sluaju spora, tree lice moe pozvati dunika da se umea u spor na njegovoj strani, kako bi se zatitili interesi tog treeg lica. Ako dunik odbije meanje, a tree lice izgubi spor, ovo lice ima pravo da svoj odtetni odnos raspravi sa dunikom bilo van suda ili sudskim putem, a u smislu ugovora koji su oni zakljuili, koji ne gubi pravnu snagu donoenjem presude u korist poverioca.

Rok za podizanje tube (cl. 285. ZOO)

Rok u kome se moe podii tuba zbog pobijanja dunikovih pravnih radnji, iznosi jednu godinu dana za one sluajeve kada je dunik teretno raspolagao u vreme kada je znao ili morao znati da preduzetim raspolaganjem nanosi tetu svojim poveriocima i ako je treem licu, sa kojim je ili u iju je korist pravnu radnju preduzeo, to bilo poznato ili moglo biti poznato. Za ostale sluajeve taj rok iznosi tri godine. U pitanju su prekluzivni rokovi, odreeni zakonom, u ovom sluaju odredbama stava 1. ovog lana, koji znae da posle isteka vremena navedenog u tom stavu prestaje da postoji pravo poverioca prema treem licu. Stranke ne mogu menjati te rokove, zbog ega se ti rokovi nazivaju i zakonski rokovi. Prekluzija ne znai isto to i zastarelost, jer ako je nastupila prekluzija tuba se moe podneti ali e biti odbaena ne zbog zastarelosti potraivanja ve zbog proteka roka navedenog u stavu prvom ovog lana, dok zastarelost prava potraivanja znai gubitak prava samo u odnosu na podnoenje tube, kada pravo postoji ali se ne moe ostvariti jer je protekao rok u kome se tuba mogla podneti. Kod prekluzije u vezi pobijanja pravnih radnji dunika sud pazi po slubenoj dunosti, dok se kod zastarelosti o tome odluuje samo ako dunik stavi prigovor zastarelosti. Pravila o zastarelosti ne primenjuju se u sluajevima kad su u zakonu odreeni rokovi u kojima treba da se podigne tuba ili da se izvri odreena radnja pod pretnjom gubitka prava, kako je to propisano odredbama lana 370. ZOO. To praktino znai, da ako je rok zastarelosti potraivanja propisan - u kome je neko mogao da zahteva ispunjenje odreene obaveze, a krai je od roka predvienog zakonom u kome se moe podneti tuba, pod pretnjom gubitka prava, primenjuje se rok propisan zakonom. Rok za ostvarivanje prava iz stava 1. ovog lana rauna se od dana kada je preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno od dana kada je trebalo preduzeti proputenu radnju.
473

PRAVO ZADRAVANJA
Vrenje prava zadravanja (cl. 286. ZOO)
Pravo poverioca, u ijim rukama se nalazi stvar dunika, da zadri tu stvar dok mu ne bude isplaeno potraivanje, predstavlja vid obezbeenja poverioca prema duniku iju je stvar zadrao. Pravo zadravanja, ili retencija, je sporedno pravo, a uslov njenog nastanka je neka dospela obaveza dunika prema poveriocu. Pravo zadravanja podrazumeva privremeno zadravanje, dok dunik ne izvri svoju obavezu ili dok poveriocu ne prui kao dokaz odgovarajue obezbeenje. Po pravilu, predmet retencije su stvari, novac i druge vrednosti materijalne prirode. Stav 2. ovog lana ima u vidu privremeno zadravanje kod dvostranih ugovora, ako se u toku izvrenja ugovora, pokae daje druga strana u tako tekoj materijalnoj i fmansijskoj situaciji daje bez izgleda da dunik nee moi da izvri svoju obavezu, u kom sluaju poverilac zadrava ispunjenje sopstvene inidbe. Analizirajui odredbe ovog lana uoava se daje postojanje prava zadravanja potrebno ispunjenje sledeih uslova: a) da je potraivanje poverioca dospelo, odnosno daje nastupio rok u kome je dunik trebalo da izvri svoju obavezu a nije je izvrio; b) daje predmet zadravanja u priteanju poverioca; v) daje zadrani predmet doao u priteanje poverioca putem nekog dozvoljenog pravnog sredstva. Da potraivanje dugovanog treba da bude dospelo za naplatu, vidi se i iz sadraja stava 1. ovog lana, u kome se navode reci "poverilac dospelog potraivanje". Dospelost potraivanja znai nastupanja roka u kome je dunik trebalo da izvri svoju ugovornu obavezu, ili obavezu utvrenu zakonom. Ako rok za izvrenje obaveze nije predvien u ugovoru, odnosno zakonu, onda potraivanje poverioca nastaje danom kada je zakljuen ugovor, odnosno prema okolnostima koje proizilaze iz samog ugovora. Po pravilu poverilac poziva dunika da izvri svoju obavezu koja je dospela. To je i momenat kada dunik moe pravnom radnjom da poveriocu omogui da neku stvar poverioca zadri. Poverilac ne moe doi u posed stvari na nain koji je protivan volji dunika, jer bi u protivnom takva radnja poverioca predstavljala protivpravno prisvajanje tue stvari. ak ako bi poverilac dobio stvar dunika od treeg lica koje je do te stvari dolo na protivpravan nain, i u tom sluaju poverilac ne moe drati dunikovu stvar protivno njegovoj volji. Koji bi to bili sluajevi kada poverilac nije na protivpravan nain, odnosno protivu volje dunika doao u priteanju dunikove stvari? To ne bi mogle biti stvari date poveriocu na uvanje ili poslugu, jer je to izriito predvieno stavom 1. lana 287. ZOO, ali mogu biti bili poslovi, na primer, kod ugovora o prevozu kada je korisnik duan da odmah po izvrenom prevozu plati odreenu naknadu, a on to ne uini, u kom sluaju poverilac ima pravo da zadri stvar dok mu dunik ne isplati potrebnu naknadu. To moe biti i sluaj kada jedno lice da drugom licu neku stvar na popravku, a prilikom preuzimanja stvari ne isplati vrednost izvrene usluge, a mogu biti i drugi sluajevi kada poverilac na dozvoljeni nain doe u posed dunikove stvari, osim onih navedenih u lanu 287. ZOO, kao to su poslovi uskladiten]a, pruanja turistikih usluga i drugo. Najzad predmet zadravanja moe biti predmet srazmeran vrednosti potraivanja poverioca, mada odredbe narednog lana ne odreuju srazmeru izmeu vrednosti dugovanog i vrednosti zadrane stvari, osim sluajeva koji su navedeni u narednom lanu.

Sudska praksa
Pravo retencije i odgovornost za nastalu tetu na zadravanim stvarima Naruilac posla ne odgovara za tetu koju trpi poslenik zbog nekorienja zadrane mu opreme za rad od strane naruioca do vremena povraaja avansa datog mu po osnovu ugovora koji je raskinut njegovom krivicom. Iz obrazloenja: ,,Protivtuilac ugovorene radove nije zapoeo u ugovorenom roku. Pravdao je to nedovoljnim postojanjem opreme za otpoinjanje radova. Pripremne radove protivtuilac poinje aprila 2002. godine. Izvoenje radova eskarenje poinje dana 9.5.2002. godine. Sa radovima prestaje 21.5.2002. godine. Protivtueni je pozivao protivtuioca da nastavi izvoenje radova, ili pak da radove izvri bar u visini uplaenog mu avansa. Protivtuilac je od primljenog avansa kupovao opremu koju je delimino koristio kod protivtuenog. Protivtuilac nije imao nijednog zaposlenog radnika. Na radovima kod protivtuenog angaovao je radnike koje nije plaao pa su angaovani radnici napustili radove zapoete kod protivtuenog. Dopisom, od 25.6.2001. godine protivtueni poziva protivtuioca da u roku od tri dana nastavi sa radom, zavri zapoeti posao i ako to ne uradi obave-tava ga da raskida ugovor sa pravom da pokrene postupak za naknadu tete i povraaj uplaenog avansa koji nije pokriven izvedenim radovima.
474

Protivtuilac se izjanjava na pomenuti dopis protivtuenog i obavetava protivtuenog dopisom od 2.7.2002. godine, da ne pristaje da nastavi zapoete radove i da trai da mu protivtueni omogui da preuzme opremu koja se nalazi u poslovnim prostorijama tuenog. Protivtuilac je insolventan i nesposoban za plaanje poev od 15.5.2002. godine. Cena izvedenih zapoetih radova kod protivuenog iznosi 596.148,00 dinara. Avans nije pokriven izvrenim radovima u visini od 798.852,00 dinara. Protivtuenom su ustupljena potraivanja prema protivtuiocu u iznosu od 47.488,32 dinara i 6.427,30 dinara. Opremu sa kojom je protivtuilac zapoeo izvoenje radova kod protivtuenog, protivtueni je zadrao i ona se nalazi u njegovom posedu. To je oprema koja se trai protivtubenim zahtevom. O protivtubenom zahtevuje odlueno pravilnom primenom materijalnog prava. Protivtueni je zadrao stvari protivtuioca dok mu se ne plati njegovo utueno i dosueno potraivanje prema protivtuenom. To pravo zasnovano je na odredbi lana 286. stav 1. ZOO. Pravo zadravanja je pravo poverioca da privremeno zadri dunikovu stvar sve dok dunik sa svoje strane ne namiri potraivanje titulara prava zadravanja. Stvari koje je protivtueni zadrao su stvari kojima je protivtuilac trebao da izvri ugovornu obavezu za koju mu je protivtueni isplatio avans koji je protivtuilac neosnovano zadrao preko visine cene izvedenih ugovorenih radova. Dakle, postoji materijalni koneksitet veza izmeu potraivanja avansno plaenog za radove koji su trebali biti izvreni putem zadranih stvari. Stoga pravo zadravanja postoji uvek kada se u istom licu nau obaveza na povraaj stvari protivniku i potraivanje prema ovome, ak i u situacijama kada ne postoji veza izmeu trabine i stvari. Otuda protivtueni ima pravo da zadri stvar sve dok mu protivtuilac ne plati utueno i dosueno potraivanje. Retencija je sredstvo zakonske samozatite prava i dozvoljene samopomoi. Izuzetak propisom lana 287. stav 1. ZOO na koji se u revizijskim razlozima poziva revident ne moe se primeniti na materijalno pravni odnos stranaka upravo sa iznetih razloga. Ovo su razlozi sa kojih se ne moe prihvatiti ni drugi revizijski razlog koji se tie prava protivtuioca na utuenu tetu nastalu nemogunou korienja zadranih stvari koje se protivtubom trai. Protivtueni je stvari protivtuioca zadrao i za to zadravanje ima uporite u l. 286. ZOO. Zadravanje se smatra dozvoljenom samopomoi. Kada neko postupa u sluaju dozvoljene samopomoi i njome prouzrokuje tetu licu koje je izazvalo potrebu samopomoi, nije duan daje nadoknadi, to je jasno propisano lanom 162. stav 1. 300. Izneto upuuje i na to da su neprihvatljivi revizijski razlozi u delu u kome se istie daje protivtueni postupao protivno lanu 13.300 zloupotrebom prava." (Presuda Vrhovnog suda Srbije Prev. br. 406/05 od 23. novembra 2005. godine); Kaucija kao zaloga stvari pojaanje ugovora Kaucija po svojoj pravnoj prirodi i svrsi isto je to i zaloga stvari i ugovorna strana u iju korist je deponovana nema pravo da kauciju zadri u celini ve samo da iz nje namiri svoje potraivanje. Prema obrazloenju Prema svojoj pravnoj prirodi i kaucija slui kao sredstvo za pojaanje ugovora. Ona, sjedne strane, slui kao sredstvo za discipliniranje obavezne stranke da e izvriti ugovor, a s druge strane ona slui i kao osiguranje od eventualne tete u korist druge stranke. Kaucija je po svojoj pravnoj prirodi i svrsi isto to i zaloga, s tom razlikom to je predmet zaloge stvar, a kaucija gotov novac ili papiri od vrednosti, ali i u jednom i u drugom sluaju zalogoprimac i onaj koji je primio kauciju ima pravo da se namiri iz zaloene stvari, odnosno od poloene kaucije, ve prema prirodi pravnog odnosa, ali ni u jednom sluaju zalogoprimac nema pravo da zadri u svojinu zaloenu stvar, niti onaj koji je primio kauciju ima pravo da zadri elu kauciju, koja prelazi njegov zahtev, bilo daje re o naknadi tete ili o nekom drugom zahtevu. Dragim recima, onaj koji je primio kauciju, moe da zadri samo onaj iznos koji odgovara njegovom zahtevu koji ima prema licu koje je dalo kauciju. U konkretnom sluaju stranke su u tom smislu i ugovorile pravo tuenog u odnosu na obustavljenu kauciju da ostane kod njega kao obezbeenje za dovrenje radova. Iz toga proizlazi da tueni ima pravo, bez daljeg pristanka tuioca, iz obustavljene kaucije da naknadi treim prevoznicima eventualnu razliku izmeu ugovorene cene prevoza sa tuiocem i plaene ovim treim prevoznicima, ili da eventualno naknadi i neku dragu tetu, koju je tueni pretrpeo ili trpi krivicom tuioca. Ako tueni treim prevoznicima nije platio veu naknadu za prevoz, niti bude imao neku drugu tetu, duan je da vrati elu obustavljenu kauciju tuiocu. I u sluaju da plaenom veom naknadom treim prevoznicima ili dragom tetom nije apsorbovan ceo iznos obustavljene kaucije, tueni je duan da preostali iznos isplati tuiocu (prema presudi Vrhovnog suda Jugoslavije, Gz 78/66). Primena Posebnih uzansi u ugostiteljstvu u vezi obezbeenja potraivanja Davalac ugostiteljskih usluga u cilju obezbeenja svog potraivanja ima pravo da zadri stvari koje je u objekat uneo korisnik usluga, bez obzira da lije korisnik i vlasnik tih stvari.
475

Prema obrazloenju Tuilac je naveo daje uz ugovorenu zakupninu izdao u zakup jednom propagandnom birou niz stvari Drugostepeni sud je odbio albu tuioca i potvrdio prvostepenu presudu. Nije bilo meu strankama sporno da je tueni protiv pomenutog propagandnog biroa podneo tubu radi naplate svoga potraivanja na ime koritenja ugostiteljskih usluga lanova ekipe za vreme snimanja filma i da je presudom prvostepenog suda uvaen tubeni zahtev. Isto tako, meu strankama nije bilo sporno da je pomenuti propagandni biro uzeo od tuioca i zakup sporne stvari, uz obavezu tuioca da za njihovo koritenje plaa ugovoreni iznos na ime zakupa. Sporne stvari koristili su lanovi ekipe koja je na terenu snimala film. Pa kako su lanovi te ekipe za vreme snimanja filma koristili ugostiteljske usluge tuenog, i zbog injenice da tueni za svoje potraivanje za pruene usluge nije izmi-ren, drugostepeni sud je naao da je prvostepeni sud primenom propisa uzanse broj 57. Posebnih uzansi u ugostiteljstvu pravilno naao daje tueni kao davalac usluga u cilju obezbeenja svog potraivanja, imao pravo da zadri stvari koje je pomenuta ekipa, kao ko korisnik usluga, unela u ugostiteljski objekt tuenog. Iz izloenog, prema stanovitu drugostepenog suda proizilazi da je korisnik usluga bila ekipa koja je na terenu snimala film. S obzirom na tu okolnost, kao i na injenicu da su lanovi te ekipe pored ostalih uneli u ugostiteljski objekt i sporne stvari, drugostepeni sud je naao daje tueni, u smislu pomenutog propisa, imao pravo da zadri i sporne stvari radi obezbeenja naplate svog potraivanja za pruene ugostiteljske usluge. Pri tom je bez uticaja i znaaja da li su stvari koje je tueni zadrao vlasnitvo korisnika ugostiteljskih usluga ili treih lica, zato to je, prema navedenom propisu, bitno da je stvari koje je davalac usluga zadrao korisnik ugostiteljskih usluga uneo u ugostiteljski objekt. Prema tome, ne moe se prihvatiti navod tuioca da tueni nije imao pravo da zadri sporne stvari radi obezbeenja svoga potraivanja, zbog toga to su sporne stvari njegovo vlasnitvo. Stoga je drugostepeni sud zauzeo stanovite da je prvostepeni sud primenom uzanse 57. Posebnih uzansi za ugostiteljstvo pravilno naao daje tubeni zahtev neosnovan. U pogledu potraivanja tuioca za naknadu tete, drugostepeni sud je zauzeo stanovite da je prvostepeni sud pravilno naao daje istaknuti prigovor tuenog o nedostatku pasivne legitimacije osnovan, poto se tueni ne nalazi u ugovornom odnosu sa tuiocem u vezi zakupa spornih stvari. Prema tome, ukoliko je za tuioca nastala teta usled toga stoje tueni u cilju obezbeenja svog potraivanja od korisnika ugostiteljskih usluga zadrao sporne stvari, tuilac svoje potraivanje po tom osnovu moe ostvariti od pomenutog propagandnog biroa, sa kojim se nalazi u ugovornom odnosu u vezi zakupa spornih stvari, (prema presudi VPS, SI. 658/72).

Izuzeci (l. 287. ZOO)

Odredbama ovog lana izvreno je ograniavanje prava poverioca da zadrava stvar dunika, do koje je poverilac doao na nedozvoljeni nain, protivno volji dunika, kao i u sluaju ako je poverilac bio u priteanju dunikove stvari koju mu je ovaj dao na uvanje ili poslugu. U navedenim sluajevima dunik ima osnovano pravo da od poverioca zahteva da mu se stvari izale iz njegove dravine, protivno njegovoj volji, ili stvari koje je dunik predao poveriocu na uvanje ili poslugu, moraju vratiti. Ako je poverilac u posedu stvari koje ne moe zadrati u smislu odredaba o pravu zadravanja, a on to ipak uini, ini protivpravnu radnju i u krivinom i u graanskom smislu. Kao posledica protivpravnog zadravanja moe nastati pravo na strani dunika da od poverioca trai ne samo povraaj stvari, ve i naknadu tete, prostu ili potpunu. U stavu 2. ovog lana izriito je navedeno da poverilac ne moe zadrati ni druge stvari dunika, koje nisu izale iz dravine dunika protivno njegovoj volji, a odnose se na punomoje dobij eno od dunika, bilo da se radi o specijalnom ili generalnom punomoju, ako dunik vie ne eli da mu poverilac u vezi tog pravnog posla, davanja punomoja, vri poslove za koje je punomoje izdato. Isto tako poverilac ne moe zadrati stvari dobijene od dunika koje se odnose dunikove isprave, legitimacije, prepisku i ostale sline stvari, ali i druge stvari koje se ne mogu izloiti prodaji. Dunik ima pravo da u sluaju ne vraanja punomoja isto opozove, na taj nain to e povratak punomoja traiti tubom za inidbu, ili e putem zvaninog oglasa upozoriti dunikove poverioce da ne ulaze u obaveze u vezi sa zloupotrebom korienja punomoja. Ako se postupak vodi kod suda, i sud utvrdi povredu prava, odnosno pravnog odnosa na tetu dunika, obavezuje poverioca, tuenog da inidbu, tj. da tuiocu, duniku vrati traeno punomoje. Naravno, ukoliko je poverilac u meuvremenu od zahteva povraaj a punomoja do dana vraanja izvrio neku radnju u korist ili na tetu dunika, stvar je drugog postupka kada se moe traiti ponitaj radnji koje je punomonik preduzeo i naknadu tete u vezi sa tim. Stvari koje se navode u stavu 2. ovog lana, po pravilu, nemaju imovinski karakter, kao na primer lina karta, legitimacija dunika, pa ona ne moe ni biti predmet zadravanja, utoliko pre to je zakonom propisano pravo njenog korienja. U pogledu ostalih stvari poverilac se njima ne moe koristiti, odnosno ne moe ih otu476

iti jer one glase na ime dunika, osim ako se ne odnose na hartije od vrednosti na donosioca, iju upotrebu dunik moe spreiti i upozorenjem lica koja treba da izvre radnje iz takve hartije. Stvari koje se ne mogu izloiti prodaji su stvari sa kojima ni sam dunik ne moe tako raspolagati, odnosno da neku stvar proda a njegova prodaja nije dozvoljena. Odredbe stava 2. ovog lana ne navode koje su to stvari koje se ne mogu prodati, ali se to moe zakljuiti samo ako je nekim zakonskim propisom to pravo ogranieno i u pogledu prava koja na toj stvari ima dunik.

Obaveza vraanja stvari pre ispunjenja obaveze (cl. 288. ZOO)

Pravo poverioca da zadri stvar dunika radi naplate nekog svog potraivanja, moe da traje samo do vremena kada mu dunik isplati dug, ili, u vezi ove odredbe, kada dunik poveriocu prui odgovarajue obezbeenje njegovog potraivanja. Ako dunik poveriocu prui odgovarajue obezbeenje njegovog potraivanja, poverilac je duan da duniku vrati stvar koju dri po osnovu prava zadravanja. Inae, sam pojam "odgovarajue obezbeenje" moe se shvatiti tako da se ono odnosi na vrednost stvari koju je poverilac zadrao, a ne na vrednost koja se odnosi na visinu potraivanja poverioca. Zbog toga se odgovarajue obezbeenje moe odnositi na vrednost neke druge stvari koju dunik daje u zamenu za stvar koja je bila predmet zadravanja. Na taj nain poverilac, voljom dunika, postaje dralac stvari koja za poverioca predstavlja protivvrednost stvari koju je zadrao po osnovu prava zadravanja. Time se samo menja stvar koja je predmet zadravanja, pa na strani poverioca u pogledu te stvari ostaju ona prava koja je imao prema ranije zadranoj svari. Razlozi zbog kojih dunik daje odgovarajue obezbeenje za stvar koju mu je poverilac zadrao, mogu se odnositi na potrebe dunika da zadranu stvar koristi radi ostvarivanja kakvog prihoda, dohotka. Tako, ako se po dozvoljenom pravnom odnosu kod poverioca nalazi stvar dunika koja je zadrana po pravu poverioca na zadravanje, na primer kombajn, koji u vreme etve duniku predstavlja neophodno sredstvo za ubiranje letine, dunik moe dati, opet, na primer, neku drugu stvar, kao to bi bio traktor ili neko drugo sredstvo koje predstavlja vrednost iz koje se, po pravu zaloge, moe naplatiti poverilac. Kao odgovarajue obezbeenje moe se smatrati i vrednosni papir, po kome dunik moe ostvariti neka prava danom dospelosti prava iz takve hartije, zatim osiguranje. Moe to biti i novac ako se da u depozit kao obezbeenje naplate poverioevog potraivanja. Ako bi se postupilo na nain kako to propisuju odredbe ovog lana, odnosno ako poverilac vrati duniku zadranu stvar, a za uzvrat dobije neko odgovarajue obezbeenje, onda prestaje pravo zadravanja u odnosu raniju stvar, a nastaje pravo zadravanja u odnosu na primljeno obezbeenje, koji su istog pravnog znaaja.

Pejstvo prava zadravanja (l. 289. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu ostvarivanje prava poverioca na zadranoj stvari u skladu sa propisima koji se odnose na pravo zalonog poverioca. Pre svega, da bi poverilac mogao da ostvari pravo po tom osnovu, potrebno je da budu ispunjena dva uslova, a to je: prvo, da poverilac pre nego to pristupi ostvarenju naplate, o toj svojoj nameri obavesti dunika i drugo, da naplatu svog potraivanja naplati u postupku i na nain kako to moe da uini zaloni poverilac. Obaveza obavetavanja dunika o tome da e se od zadrane stvari poverilac naplatiti pokretanjem postupka za naplatu, kao to to ini zaloni poverilac, ima za svrhu da dunika obavesti o toj okolnosti, kako bi dunik i pre pokretanja tog postupka mogao da izmiri svoju obavezu prema poveriocu, a samim tim ostvari pravo na vraanje stvari koja je bila predmet zadravanja. Stvar je poverioca kada e pokrenuti postupak prodaje stvari koja je zadrana, jer poverilac to pravo stie samom injenicom daje njegovo pravo za naplatu duga dospelo, a dospelost potraivanja znai nastupanje roka u kome je dunik trebalo da izvri svoju ugovornu obavezu, ili obavezu utvrenu zakonom. Poverilac nema interesa da stvar koja mu je predata po osnovu prava zadravanja dri u nedogled, ili za neko drugo vreme, zbog ega ima pravo da zadranu stvar naplati po postupku koji je odreen za postupak po pravu zalonog poverioca. Radi ostvarenja naplate po postupku koji se odnosi na naplatu po osnovu po kome moe naplatu izvriti zaloni poverilac, ukazuje se na odredbe iz Zakona o izvrnom postupku koje se odnose na postupak u vezi prodaje stvari koje su bile predmet zaloge. To znai, da se prodaja, na predlog poverioca, oglaava reenjem suda, a nain prodaje moe biti putem nadmetanja ili neposrednom pogodbom, ako je cena odreena po postupku za njeno odreivanje, naravno u zavisnosti od vrednosti stvari koja se prodaje ili neuspele prve, odnosno druge prodaje.
477

Ako bi trokovi prodaje stvari bili enormno veliki u odnosu na samu stvar koja se prodaje javnom prodajom, sud moe dozvoliti da sam dunik proda stvar koja je predmet zadravanja, naravno po ceni koja je prethodno utvrena od strane strunog lica. Ako je prodajna cena ostvarena, namiruje se poverilac prema vrednosti svog potraivanja, a pokrivaju se i sudski trokovi izvrnog postupka i drugi trokovi, dok se viak prodajne cene, koja ostaje po namirenju poverioca i naknadi sudskih i drugih trokova, predaje se duniku, ako za to nema smetnje.

POVERIOEVA PRAVA U NEKIM POSEBNIM SLUAJEVIMA

Kad se obaveza sastoji u davanju stvari odreenih po rodu (l. 290. ZOO)
Sam naslov ovog poglavlja ukazuje da postoje neki posebni sluajevi poverioevih prava u odnosu na ispunjenje obaveze i posledice neispunjenja, propisanih u lanu 262. ZOO, koja se ostvaruju na drukiji nain, Da bi objasnili razliku izmeu sadrine navedenog lana i ovih "posebnih sluajeva", potrebno je ukazati da oni po lanu 262. ZOO predviaju uobiajeni postupak kada je poverilac u obligacionom odnosu ovlaen da od dunika zahteva ispunjenje obaveze, a da je dunik duan daje ispuni savesno i u svemu kako ona glasi. Naime, po odredbama tog i narednih lanova iz tog poglavlja, poverilac ima pravo da, kao posledica dunikove docnje, zahteva ispunjenje ugovora ili da odustane od ugovora, u kom sluaju ima pravo i na naknadu tete, bez obzira da lije dunik za neispunjenje, odnosno docnju odgovoran ili ne. Ta prava poverilac ostvaruje kod suda a sud, ako je zahtev poverioca osnovan, donosi odluku kojom obavezuje dunika na odreeno davanje, injenje ili neinjenje. Meutim, odredbe lana 290. ZOO, koje se odnose na poverioeva prava u nekim posebnim sluajevima, konkretni]e kada se obaveza sastoji u davanju stvari odreenih po rodu, imaju svoju specifinost u tome da kada se obaveza dunika sastoji u davanju stvari odreenih po rodu (odreene po vrsti i broju, jedinici mere, na primer: 100 cigala veliine ...., zatim 100 litara benzina oktana ...., 100 kilograma penice kvaliteta ..., i t. d.), a dunik je u docnji, poverilac, postoje prethodno o svom zahtevu za ispunjenje obavestio dunika, ima pravo da od dunika zahteva naknadu cene i naknadu tete, ili da zahteva vrednost dugovanih stvari i naknadu tete. To praktino znai da poverilac ima pravo da kupi istu takvu robu od drugog lica, koje se oznaava kao kupovina radi pokria, u kom sluaju poverilac stie pravo na razliku u ceni, naknadu trokova kupovine, kao i naknadu tete ako je pretrpeo. Kao to je naglaeno, da bi poverilac ostvario pravo na razliku u ceni, on mora prethodno da o nameravanoj kupovini obavesti dunika, i to na siguran nain, i da ukoliko dunik ne postupi po primljenom obavetenju, odnosno ne izvri svoju ugovornu obavezu, kupi od drugog stvar odreenu po rodu u koliini i kvalitetu koji odgovaraju dunikovoj obavezi, s tim da tu kupovinu izvri to pre, tj. u nekom kraem roku. Kod kupovine radi pokria poverilac mora da vodi rauna da postupa sa panjom dobrog privrednika, to znai da mora da titi interese dunika tako to e kupiti stvar pod najpovoljnijim uslovima. Ovo podrazumeva kupovinu i po veoj ceni ako je cena na tritu vea od ugovorene sa dunikom, a moe kupiti i kvalitetniju stvar odreenu po rodu ako na tritu vie nema takve stvari koja odgovara obavezi dunika iz ugovora (na primer, ako je kupac kupio od prodavca automobil odreene vrste, ali prodava vie ne prodaje automobile takve vrste, jer ih nema na lageru, poverilac ima pravo da takav automobil, ili slian njenu, kupi od drugog prodavca, nezavisno od injenice daje cena tog automobila vea od ugovorene sa dunikom). U tom sluaju poverilac ima pravo na razliku u ceni, odnosno pravo na povraaj uplaene cene i razliku u ceni, kao i naknadu tete ako je istu pretrpeo zbog neizvrenja obaveze od strane dunika. Naravno, dunik ne moe traiti raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, jer ako promenjene okolnosti nastanu po isteku roka za ispunjenje ugovorne obaveze, ne postoji pravni osnov za prestanak njegove obaveze.

Sudska praksa
Alternativna obaveza dunika po zakonu i pravo izbora poverioca Nakon to dunik nenovane obaveze predaje stvari odreenih po rodu, doe u docnju, njegova obaveza po samom zakonu postaje alternativna, pa dunik duguje ili naknadu cene stvari koje je poverilac pribavio na drugoj strani ili vrednost dugovanih stvari. U svakom sluaju pravo izbora je, saglasno lanu 290. ZOO, na poveriocu, na kome je i obaveza da o svom izboru prethodno obavesti dunika. Iz obrazloenja Prema stanju u spisima, meu parninim strankama je zakljuen ugovor koji je kod tuioca zaveden pod brojem 788 dana 07.04.2003. godine, a kod tuenog pod brojem 479 dana 18.04. iste godine. Navedeni ugovor zapravo predstavlja ugovor o razmeni roba, po kome je predmet obaveze tuioca bila isporuka brana T500 i predsmee, odnosno mlinskih proizvoda, a predmet obaveze tuenog isporuka merkantilne penice JUS kvaliteta roda 2003. godine. 478

lanom 1. ugovora ugovorena je razmena mlinskih proizvoda u protivvrednosti od 875.000 kg merkantil-ne penice, a u lanu 3. su ugovoreni pariteti, tako da se za 100 kg merkantilne penice isporuuje 58 kg brana T500 ili 120 kg predsmee, odnosno stonog brana. Iz prednjeg sledi daje obaveza na strani tuioca bila alternativna, te da se tuilac mogao osloboditi svoje obaveze bilo isporukom brana, bilo isporukom predsmee, odnosno stonog brana, a u koliinama koje su prema paritetu ugovorene. Predmet obaveze tuenog je bila isporuka merkantilne penice. Rok za izvrenje obaveze tuenog je bio 31.07.2003. godine i to franko istovareno silosi tuioca. lanom 5. meusobno zakljuenog ugovora predvieno je da se za sluaj da tueni ne ispuni svoju obavezu na nain i u roku koji je utvren lanom 2., a lanom 2. je utvren rok najkasnije do 31.07.2003. godine, tuilac ovlauje da na teret tuenog kupi nevraenu koliinu merkantilne penice JUS kvaliteta i to po cenama koje budu bile na tritu na Produktnoj berzi u N. S. na dan kupovine. Navedena odredba sutinski predstavlja sporazum stranaka u smislu lana 290. Zakona o obligacionim odnosima, kojim su regulisana posebna poverioeva prava u nekim posebnim sluajevima, odnosno u ovom sluaju kada se obaveza dunika sastoji u davanju stvari odreenih po rodu, kakvu prirodu ima obaveza na strani tuenog, koji je bio duan isporuiti merkantilnu penicu odgovarajueg kvaliteta. Prema odredbi lana 290. Zakona o obligacionim odnosima kada se obaveza sastoji u davanju stvari odreenih po rodu, a dunik doe u docnju, poverilac, poto je prethodno o tome obavestio dunika, moe po svom izboru nabaviti stvari istog roda i zahtevati od dunika naknadu cene i naknadu tete, ili zahtevati vrednost dugovanih stvari i naknadu tete. Iz navedene odredbe proizlazi daje obaveza dunika koji nije ispunio obavezu isporuke stvari odreenih po rodu, po samom zakonu alternativna, pa je on u obavezi ili da naknadi cenu robe koja je nabavljena od strane poverioca i naknadi eventualnu tetu, ili da naknadi vrednost dugovanih stvari i naknadi eventualnu tetu. Prema navedenoj odredbi pravo izbora je na poveriocu, s tim da zakonodavac uslovljava poverioca na preduzi-manje odreenih radnju u cilju korienja ovog njegovog prava, a to je da prethodno o tome obavesti dunika. U smislu lana 5. meusobno zakljuenog ugovora iskljuena je obaveza poverioca da o svom izboru obavesti dunika, imajui u vidu daje izbor uinjen ve samom odredbom ugovora, tako to poverilac, odnosno ovde tuilac, ima pravo da pribavi stvari na drugoj strani i da potrauje naknadu cene nabavljenih stvari i to po ceni koja vai na Produktnoj berzi u N. S., na dan kupovine. Pored navedenog, poverilac je u konkretnom sluaju, prema odredbi ugovora, bio osloboen i obaveze da o tome prethodno obavesti tuenog koji ima svojstvo dunika ove obaveze, jer se moe smatrati daje ovo obavetenje ve samim ugovorom uinjeno. Ovakvo ugovaranje je dozvoljeno i prednje injenice je prvostepeni sud morao imati u vidu. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 3090/06 od 28.12.2006. godine); Dospelost potraivanja za isplatu novane vrednosti generikih stvari Potraivanje poverioca za isplatu novane vrednosti dugovanih stvari dospeva danom podnoenja tube. Iz obrazloenja Saglasno sa lanom 399. Zakona o obligacionim odnosima, ugovorne strane mogu se ugovorom sporazumeti da u sluaju zadocnjenja dunika sa isplatom novane obaveze plati i kamatu u visini odreenoj ugovorom. Ugovorne strane ne mogu ugovoriti isplatu zakonske zatezne kamate u sluaju neblagovremenog izvrenja novane obaveze od strane dunika, jer je ista predviena lanom 277. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. U konkretnom sluaju parnine stranke su ugovorile plaanje zakonske zatezne kamate u sluaju zadocnjenja u ispunjenju nenovane obaveze, mada se shodno citiranoj zakonskoj odredbi zakonska zatezna kamata ne moe ugovarati za sluaj zadocnjenja u ispunjenju nenovanih obaveza. Odredbom lana 402. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da odredbe ovog zakona o ugovornoj kamati shodno vae i za ostale obaveze koje imaju za predmet stvari odreene po rodu. Meutim, parnine stranke nisu predmetnim ugovorima predvidele da se u sluaju neblagovremenog ispunjenja ugovorne obaveze plaa i kamata u odreenoj visini, ve su ugovorile isplatu zakonske zatezne kamate, to shodno lanu 399. Zakona o obligacionim odnosima nije mogue. Odredbom lana 290. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da kad se obaveza sastoji u davanju stvari odreenih po rodu, a dunik doe u docnju, poverilac, poto je prethodno o tome obavestio dunika, moe po svom izboru nabaviti stvar istoga roda i zahtevati od dunika naknadu cene i naknadu tete, ili zahtevati vrednost dugovanih stvari i naknadu tete. U skladu sa citiranom zakonskom odredbom, tuilac je danom podnoenja tube sudu obavestio tuenog da umesto stvari odreenih po rodu trai isplatu njihove cene. Stoga je tog datuma nenovano potraivan]e tuioca postalo novano, a tueni je od tog datuma pao u docnju sa ispunjenjem svoje novane obaveze, te tuiocu samo od tog datuma, prema lanu 277. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, pripada pravo na isplatu zakonske zatezne kamate. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Pzz. 27/04 od 30. 9. 2004. godine). 479

Kad se obaveza sastoji u injenju (cl. 291. ZOO)

I odredbe ovog lana upuuju na zakljuak da se poveriocu, kod ispunjenja uslova iz te odredbe, ostavlja mogunost da sam izvri obavezu koju je trebalo da izvri dunik. Naime, ako se obaveza dunika sastoji u nekom injenju, to podrazumeva preduzimanje odgovarajue injenja iz obligacionog odnosa, po kome se dunik obavezao da za raun poverioca uini kakvu stvar, kao na primer u smislu ugovora o delu, o graenju, o punomostvu i nekim drugim sluajevima u kojima je predmet neka obaveza dunika da neto uini za poverioca. Kod postojanja takvog ugovora, a dunik odreenu obavezu nije na vreme izvrio, poverilac moe, poto o tome prethodno obavesti dunika, da sam o troku dunika uradi ono to je dunik bio duan da uradi, a od dunika da zahteva i naknadu tete zbog zadocnjenja, kao i naknadu druge tete zbog takvog naina ispunjenja. Karakteristike ovog prava poverioca je isto kao to je pravo predvieno u prethodnom lanu, osim to se razlikuju po predmetu obligacije, jer se prvo odnosi na davanje stvari odreenih po rodu, a drugo na inidbu odreene radnje, kod kojih je zajedniko da dunik nije ispunio ugovor u propisanom roku, kao i to da njegove propuste moe preduzeti sam poverilac, ali na raun dunika, uz pravo na naknadu tete ukoliko dokae daje imao tetu zbog dunikove docnje i postupanja po ovlaenjima iz odredaba lana 290, odnosno lana 291. ZOO. I u sluaju primene odredaba lana 291. ZOO, poverilac mora da postupa kao dobar domain, odnosno dobar privrednik, tj. mora u najveoj meri da titi interese dunika i da pod najpovoljnijim uslovima izvri injenje koje je bilo predmet obaveze dunika. Ova dunost poverioca, naravno, ne moe da ide na njegovu tetu, odnosno da zanemari svoje interese, a i dunik mora da vodi rauna o svojim interesima ali samo od trenutka kada poverilac pone sa ostvarivanjem svog prava iz ovog lana.

Kad se obaveza sastoji u neinjenju (cl. 292. ZOO)

U ovom sluaju, za razliku od prethodna dva navedena (u odredbama l. 291. i l. 292. ZOO), kad se obaveza dunika sastoji u neinjenju, poverilac ima pravo na naknadu tete, samim tim to je dunik postupio protivno svojoj obavezi. Neinjenje je negativna obligacija, ali se i ona zakljuuje kao ugovor u odreenoj formi. Njome se dunik obavezuje na kakvo uzdravanje od odreenog injenja, kao to bi, na primer, bio sluaj da svoj objekat nee graditi na delu placa na kome se nalazi objekat poverioca, ili bar ne u njegovoj neposrednoj blizini, ili da nee izvriti pregraivanje kakvog kanala koji bi mogao da ugrozi poverioevu imovinu ako bi ta pregrada izazvala prodor vode na imovini poverioca. Prema stavu 2. ovog lana, ako je dunik neto sagradio protivno obavezi, poverilac moe zahtevati da se to ukloni o troku dunika i da mu dunik naknadi odreenu tetu. Poverilac ne moe sam da izvri radnju uklanjanja onog to je dunik protivno ugovoru o neinjenju sagradio, ve se mora obratiti sudu kondemnatornom tubom, da bi sud svojom odlukom obavezao dunika na odreeno injenje, odnosno uklanjanje sagraenog protivno obavezi stranaka. Pravosnana presuda je podobna za izvrenje i njome se uspostavlja ranije stanje, tj. ono stanje koje je postojalo u vreme zakljuenja ugovora o neinjenju. Stav 3. ovog lana propisuje ovlaenje sudu da odlui da se ne rui ono stoje sagraeno, ve da se poveriocu naknadi teta u novcu, ako sud nae da je to oigledno korisnije, uzimajui u obzir drutveni interes i opravdani interes poverioca. Odredba ovakve sadrine se moe odnositi samo na one sluajeve za koje nije potrebno prethodno odobrenje nadlenog upravnog organa, a koji su to sluajevi faktiko je pitanje. U ovom stavu se navodi re "graenje", pa se to mora povezati sa ovlaenjima koja imaju upravni organi, pa i upravni sud, u pogledu uklanjanja ili upodobljavanja izgraenog objekta uslovima prema kojima bi takav objekat mogao biti izgraen. U jednoj odluci Vrhovnog suda Srbije, u upravnoj stvari, sud je odluio da kada su pojedini radovi izvedeni protivno datom odobrenju, po shvatanju suda nuno je, kao prethodno pitanje u smislu odredaba Zakona o optem upravnom postupka raspraviti da li se svako takvo odstupanje pojedinano moe naknadno otkloniti i objekat usaglasiti izdatom odobrenju ili uputiti tuioca da u posebnom postupku izdejstvuje izmenu datog odobrenja za izgradnju u smislu navedenih radova. Tumaei odredbe stava 3. ovog lana, sa napred iznetog stanovita, sud opte nadlenosti bi trebalo da zastane sa reavanjem o tubi tuioca za neinjenje, sve dok upravni organ ne odlui o tome da li je izgraeni objekat izgraen u skladu sa dozvolom o graenju. Ali ako je dunik izgradio neki objekat sa odobrenjem nadlenog upravnog organa, a pre izgradnje tog objekta je bio u obligaciono pravnom odnosu sa poveriocem da takav objekat nee graditi, onda bi sud mogao da odlui u smislu odredaba navedenog stava, a naime da, ako je to oigledno korisno, uzimajui u obzir drutveni interes i interes poverioca, da odlui da se izgraeni objekat ne rui, ve da se poveriocu naknadi teta. Ako ti uslovi ne bi bili ispunjeni, i pored postojanja uredne dozvole za graenje, sud bi morao da odlui u duhu ugovora stranaka kojim se dunik obavezao da predmetni objekat nee graditi, te da naloi njegovo uklanjanje, ali sa stanovita primene ugovora stranaka i sudske odluke o tome da se mora ispotovati volja stranaka iz tog ugovora.
480

Pravo zahtevati naknadu umesto dosuenog (cl. 293. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu postojanje pravosnane sudske odluke kojom je sud naloio duniku da ispuni svoju obavezu iz ugovora prema poveriocu. Odlukom suda odreuje se rok u kome je dunik u obavezi da izvri radnju navedenu u presudi. Po proteku te radnje, poverilac stie pravo da opomene dunika da izvri svoju obavezu po predmetnoj presudi, ostavljajui mu za to ispunjenje primereni rok. U toj pismenoj opomeni, koja mora na siguran nain biti saoptena duniku, poverilac izjavljuje i to da ako dunik u tom roku ne izvri obavezu po sudskoj odluci, da po isteku tog roka nee primiti ispunjenje, nego e traiti naknadu tete zbog neispunjenja. I u ovom sluaju postupak se pokree kondemnatornom tubom, kojom se trai od suda da se tueni, dunik obavee na odreenu inidbu, odnosno ispunjenje ugovora. Ukoliko sud donese pravosnanu odluku kojom nalae duniku, tuenom da ispuni svoju obavezu u roku koji mu je sud odredio, a poverilac ispuni svoju obavezu pozivanjem dunika da u naknadnom primerenom roku izvri obavezu iz odluke suda, pa tueni, dunik to ne uini, poverilac ima pravo da u izvrnom postupku trai ispunjenje obaveze dunika. Primereni rok zavisi od konkretnih okolnosti svakog pojedinanog sluaja, odnosno on predstavlja faktiko pitanje, jer se pri oceni tog pitanja vodi rauna o uslovima trita, udaljenosti poverioca i dunika, od prevoza, a i od drugih okolnosti od kojih zavisi pravino odreivanje roka, od kog roka poinje da tee obaveza dunika na ponaanje u pogledu izvrenja obaveze iz sudske odluke, odnosno od naknadnog roka koji mu je ostavio poverilac. Odreivanje roka u navedenom smislu je bez znaaja ako je dunik na jasan nain stavio do znanja poveriocu da nee izvriti svoju obavezu. Odredbe stava prvog ovog lana daju mogunost poveriocu i da ne trai prinudno izvrenje sudske odluke, ako je postupio u svemu kako je u tom stavu propisano, da dunika obavesti da nee primiti ispunjenje, nego da e traiti tetu zbog neispunjenja. To znai, da takvo obavetenje poverioca spreava dunika da po isteku ostavljenog mu roka za izvrenje obaveze, ne moe samovoljno da izvri obavezu, jer je poverilac stekao pravo da ne trai ispunjenje obaveze dunika, pa ako dunik i pored toga svoju obavezu izvri, poverilac mu je moe vratiti ili ga obavestiti da mu primljeno ispunjenja stavlja na raspolaganje. Da poverilac ima pravo na naknadu tete proizilazi i iz stava 2. ovog lana, po kome po isteku naknadnog roka, poverilac moe zahtevati samo naknadu tete zbog neispunjenja. Naknada tete zbog neispunjenja, dakle zbog povrede sudske odluke, odnosno ugovora stranaka, prema sudskoj praksi, podrazumeva pravo poverioca da od dunika trai naknadu stvarne tete i izgubljenu korist (dobit). Pod izgubljenom dobiti moe se shvatiti samo ona dobit za koju je izvesno da bije poverilac prema redovnom toku stvari, ili prema posebnim okolnostima sluaja, ostvario daje dunik svoju obavezu ispunio kako treba. To znai daje naknada tete, koju povredom ugovora prouzrokuje dunik, ravna pretrpljenom gubitku i izmakloj dobiti poverioca, s tim to naknada ne moe biti vea od pretrpljenog gubitka i izmakle koristi koje je dunik morao predvideti u vreme zakljuenja ugovora kao mogue posledice povrede ugovora, s obzirom na injenice koje su joj tada bile poznate, odnosno morale biti poznate. U jednoj svojoj odluci (Prev. 31/05), Vrhovni sud Srbije je na pitanje da li poverilac koji eli da ostvari pravo na naknadu tete zbog radnje u izvrenju obaveze utvrene pravnosnanom odlukom, uvek mora da ostaviti naknadni i primereni rok duniku za njeno ispunjenje, dao odgovor da poverilac obaveze utvrene pravnosnanom odlukom moe ostvariti pravo na naknadu tete samo u sluaju kumulativnog ispunjenja tri uslova. To su: 1. postojanje poverioevog poziva duniku da obavezu ispuni u naknadno primenjenom roku; 2. data izjava duniku od strane poverioca da po isteku naknadno ostavljenog roka nee primiti ispunjenje i 3. da dunik i u naknadnom roku nije izvrio svoju obavezu. U protivnom poveriocu potraivanja utvrenog pravnosnanom odlukom ostaje na raspolaganju samo mogunost da u postupku prinudnog izvrenja izvri namirenje svog potraivanja. Prema tome, poverilac slobodno odluuje na koji nain e zatititi svoje pravo. On to moe uiniti tako to e se opredeliti da u postupku izvrenja prinudno namiri svoje potraivanje, ili postupajui na nain propisan odredbom lana 293. stav 1. ZOO. Ako se opredeli za zatitu prava realizuje u skladu sa odredbom lana 293. stav 1. poverilac po isteku primerenog roka moe zahtevati samo isplatu tete zbog neispunjenja. To ima za posledicu da po isteku naknadnog roka nastupa nemogunost podnoenja predloga za izvrenje na osnovu prvobitne izvrne isprave. Ovo iz razloga to izvreni izbor za naknadu tete po isteku primerenog roka vodi transformaciji prvobitne u novu obavezu. Stoga poverilac koji eli da ostvari pravo na naknadu tete zbog docnje u izvr enju obaveze utvrene pravnosnanom odlukom uvek mora ostaviti naknadni i primereni rok duniku za njeno izvrenje. To je nuno uiniti da bi dunik blagovremeno sagledao i pravne posledice neizvrenja obaveze u naknadnom roku. Izvreni izbor je definitivan tek po isteku ostavljenog primerenog roka. Sve do tog vremena poverilac moe promeniti svoju odluku i umesto tube za naknadu tete podneti predlog za prinudno izvrenje obaveze iz pravnosnane odluke. I obrnuto, po izvrenom prinudnom namirenju, u izvrnom postupku, poverilac gubi pravo na naknadu potpune tete zbog docnje u njenom dobrovoljnom ispunjenju u okviru paricionog roka. Inae, samo pravo izbora je mogue realizovati sve do isteka zakonom propisanog roka zastarelosti izvrenja obaveze utvrene pravnosnanom odlukom. 481

Sudska praksa Neblagovremeno izvrenje obaveze utvrene pravnosnanom sudskom odlukom Pravo tuioca zasnovano na neblagovremenom izvrenju novane obaveze utvrene pravnosnanom presudom, mora se raspraviti u skladu sa odredbom lana 293. ZOO, a neprimenom lana 278. st. 2. ZOO. Iz obrazloenja Tubeni zahtev se zasniva na neblagovremenom izvrenju tuenikove obaveze utvrene pravnosnanom sudskom odlukom. Iz tog razloga se i tuioeva prava proistekla po ovom osnovu ne mogu raspraviti primenom zakonske odredbe kojom se utvruje pravo na potpunu naknadu tete zbog neblagovremenog izvrenja ugovora. Neizvrenje obaveze u roku odreenom pravnosnanom presudom ne moe se izjednaiti sa neblagovremenim ispunjenjem ugovorne obaveze. Naprotiv, to su pravno posmatrano apsolutno razliite situacije. Iz tog razloga su odredbe glave III Zakona o obligacionim odnosima podeljene u dva odeljka. U prvi odeljak su svrstane odredbe o poverioevim pravima i njihovim obavezama proisteklim iz njihovog meusobnog ugovornog odnosa, a u odeljku dva odredbe o poverioevim pravima u nekim posebnim sluajevima. U okviru odredaba o poverioevim pravima u nekim posebnim sluajevima, nalaze se i odredbe l. 293. i 294. ZOO. Njima su odreena prava poverioca u sluaju neblagovremenog izvrenja obaveza (novanih i nenovanih) odreenih pravnosnanom odlukom. Stoga se i pravo tuioca zasnovano na neblagovremenom izvrenju novane obaveze utvrene pravnosnanom presudom mora raspraviti u skladu sa odredbom lana 293. ZOO, a ne primenom lana 278. stav 2. ZOO, kako to Vii trgovinski sud pogreno zakljuuje. Odredbom lana 293. stav 1. ZOO propisano je da poverilac u tom sluaju moe pozvati dunika da u naknadnom primerenom roku ispuni svoju obavezu i izjavi da po isteku tog roka nee primiti ispunjenje, nego e traiti naknadu tete zbog neispunjenja (iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 31/05); Ostavljanje primerenos roka duniku Poverilac koji eli da ostvari pravo na naknadu tete zbog radnje u izvrenju obaveze utvrene pravnosnanom odlukom, uvek mora ostaviti naknadni iprimereni rok duniku za njeno izvrenje. Iz obrazloenja: Poverilac obaveze utvrene pravnosnanom odlukom moe ostvariti pravo na naknadu tete samo u sluaju kumulativnog ispunjenja tri uslova. To su: 1. postojanje poverioevog poziva duniku da obavezu ispuni u naknadno primenjenom roku; 2. data izjava duniku od strane poverioca da po isteku naknadno ostavljenog roka nee primiti ispunjenje i 3. da dunik i u naknadnom roku nije izvrio svoju obavezu. U protivnom poveriocu potraivanja utvrenog pravnosnanom odlukom ostaje na raspolaganju samo mogunost da u postupku prinudnog izvrenja izvri namirenje svog potraivanja. Prema tome, poverilac slobodno odluuje na koji nain e zatititi svoje pravo. On to moe uiniti tako to e se opredeliti da u postupku izvrenja prinudno namiri svoje potraivanje, ili postupajui na nain propisan odredbom lana 293. stav 1. Ako se opredeli za zatitu prava realizuje u skladu sa odredbom lana 293. stav 1. poverilac po isteku primerenog roka moe zahtevati samo isplatu tete zbog neispunjenja. To ima za po-sledicu da po isteku naknadnog roka nastupa nemogunost podnoenja predloga za izvrenje na osnovu prvobitne izvrne isprave. Ovo iz razloga to izvreni izbor za naknadu tete po isteku primerenog roka vodi transformaciji prvobitne u novu obavezu. Stoga poverilac koji eli da ostvari pravo na naknadu tete zbog docnje u izvrenju obaveze utvrene pravnosnanom odlukom uvek mora ostaviti naknadni i primereni rok duniku za njeno izvrenje. To je nuno uiniti da bi dunik blagovremeno sagledao i pravne posledice neizvrenja obaveze u naknadnom roku. Izvreni izbor je definitivan tek po isteku ostavljenog primerenog roka. Sve do tog vremena poverilac moe promeniti svoju odluku i umesto tube za naknadu tete podneti predlog za prinudno izvrenje obaveze iz pravnosnane odluke. I obrnuto, po izvrenom prinudnom namirenju, u izvrnom postupku poverilac gubi pravo na naknadu potpune tete zbog docnje u njenom dobrovoljnom ispunjenju u okviru paricionog roka. Inae, samo pravo izbora je mogue realizovati sve do isteka zakonom propisanog roka zastarelosti izvrenja obaveze utvrene pravnosnanom odlukom. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 31/0); Raskid ugovora zbog proteka dueg perioda od zakljuenja ugovora Ako stranke zakljue ugovor o kupoprodaji sezonskog poljoprivrednog proizvoda - utanje za due vre-me ima znaaj odustanka od ugovora. Prema obrazloenju Drugostepeni sud je naao da je prvostepeni sud pravilno postupio kad je odbio tuioev zahtev za naknadu tete iz pomenutogposla sa tuenim. Iz injeninog ustanovljenja pobijane presude proizilazi da uskraivanjem dispozicije za isporuku robe tuilac nije odreivao kome se roba ima isporuiti, pa je takvim svojim postupanjem doveo do toga daje ugovor 482

ostao neizvren. Takvo stanovite prvostepenog suda ne moe se prihvatiti. Nije, naime, osnovano zakljuiti da tuilac, zbog toga to se u pogledu pravca nije striktno izjasnio, da nije u principu dao dispoziciju za isporuku. Pomenutim ugovorom u pogledu naina isporuke ugovoreno je: kamionom ili vagonom po izboru kupca u dispoziciji koju kupac daje prodavcu na pet dana pre poetka isporuke. Meutim, nije sporno da je tuilac bio zainteresovan da obezbedi ugovorene koliine luka, jer ih je ve bio prodao; daje zbog toga pristao da sam nabavi ambalau i da angauje svoja finansijska sredstva; daje slao svoje ljude na teren tuenog radi uvida u kvalitet robe, iako na to nije bio obavezan, da je za sve vreme korespondirao sa tuenim u vezi sa isporukom robe. Konano, tuilac je insistirao na isporuci luka, to nedvosmisleno proizilazi iz pisma, kojim je tuenom ostavio naknadni rok. Drugostepeni sud, meutim, nalazi da i pored toga tuioev zahtev za naknadu tete nije osnovan. Predmet ugovora je kupoprodaja crnog luka, koji spada u poljoprivredne proizvode. Prema tome, u konkretnom sluaju radi se o ugovoru koji po prirodi proizvoda koji mu je predmet mora biti izvren u ekonomskoj godini, u kojoj je zakljuen, a najkasnije do naredne etve. Meutim, tuilac je due vreme utao ne odreujui svoj zahtev. Naime, rok za isporuku robe protekao je 15. oktobra_______. godine, a tuilac u proteklom periodu, kad je podneta tuba, to znai ni po proteku dve sledee ekonomske godine, nije traio ni izvrenje ugovora ni naknadu tete zbog neizvrenja ugovora. Kad kupac za due vreme ne trai izvrenje ugovora ni naknadu tete, prodava sa pravom moe zakljuiti da je kupac utanjem odustao od ugovora, ako pri tom postoje i druge okolnosti na osnovu kojih se kupevom utanju moe pripisati znaenje odustanka od ugovora. Ovo posebno vai kada su predmet ugovora sezonski poljoprivredni proizvodi, koji zbog svoje prirode protekom odreenog vremena gube od svojeg kvaliteta i mogunosti da se dobro plasiraju posle dueg stajanja. Prema tome, kako su stranke bile u odnosu kupoprodaje crnog luka, kao sezonskog poljoprivrednog proizvoda, ima se smatrati da tu-ioevo utanje za due vreme, to uostalom nije sporno, ima znaenje odustanka od ugovora. Zato je tuilac podnoenjem tube nakon isteka roka od dve godine od zakljuenja ugovora propustio da ostvari svoja prava koja su mu stajala na raspolaganju kao kupcu, jer se ima uzeti daje usled proteka vremena odustao od ugovora (prema odluci VPS, SI 323/73).

Sudski penali (l. 294. ZOO)

Sudski penali su jedna vrsta novane kazne koju odreuje sud ako dunik ne izvri o roku svoju nenova-nu obavezu utvrenu pravosnanom odlukom. Ona se izrie na traenje poverioca. Sudske penale karakteriu sledei elementi: a) daje u pitanju nenovana obaveza, b) da nenovanu obavezu nije izvrio dunik, v) daje nenovana obaveza utvrena pravosnanom odlukom, g) da je izricanje sudskih penala traio poverilac, d) daje sud odredio duniku naknadni primereni rok u kome treba da izvri obavezu, ) da e dunik, ako ne izvri svoju obavezu u ostavljenom mu roku biti duan da isplati poveriocu izvesnu svotu novca za svaki dan zadocnjenja ili za koju drugu jedinicu vremena, poev od isteka tog roka. Sudske penale odreuje sud na predlog poverioca. Sudski penali se nazivaju "sudski" jer ih odreuje iskljuivo sud. Oni predstavljaju jedan vid uvrenja ugovorne discipline, tj. jednu vrstu prinude da se dunik primora da izvri nenovanu obavezu na onaj nain kako je to utvreno u pravosnanoj sudskoj odluci, ali i kao naknada tete iju visinu ne treba dokazivati. Odreivanje sudskih penala pretpostavlja postojanje krivice dunika, koja proizilazi iz injenice da dunik ne eli da izvri pravosnanu sudsku odluku. On se moe osloboditi ove odgovornosti ako dokae daje neispunjenje, odnosno neuredno ispunjenje ugovorne obaveze nastalo iz razloga za koji on nije kriv. Po pravilu, ako zakonom nije drukije odreeno, duniku se ne moe izrei kazna - sudski penali ako su stranke ugovorom predvidele ugovornu kaznu, to znai da e sud odbiti predlog poverioca da mu se odrede sudski penali ako je u ugovoru predviena ugovorna kazna. Visina sudskih penala nije odreena nekim posebnim propisom. Odredbe ovog lana ovlauju sud da sudske penale odredi za svaki dan zakanjenja sa izvrenjem obaveze utvrene pravosnanom sudskom odlukom, ili za koju drugu jedinicu vremena, kao na primer za svakih pet dana zakanjenja i slino. Pri odreivanju visine sudskih penala sud vodi rauna da se ti penali ne pretvore u neki vid rente, koju bi dunik plaao sve dok ne izvri utvrenu obavezu. Ona mora biti realna i u srazmeri sa vrednosti predmeta objekta neizvrenja. Tako, na primer, ako je sudskom odlukom odreeno da e dunik izgraditi poveriocu jedan objekat, a dunik to ne uini u odreenom roku, zbog ega je sud obavezao dunika da svakog dana plaa poveriocu odreeni novani iznos na ime sudskih penala, ta obaveza ne moe trajati u nedogled, jer bi se ti penali pretvorili u neku vrstu rente, zbog ega bi sud mogao, na predlog dunika, da donese odluku o prestanku daljeg 483

plaanja, ako iz okolnosti sluaja proizilazi da ne postoji loa namera na strani dunika, ve njegove druge objektivne tekoe, pri postojanju uslova da poverilac sam izvri obavezu na raun dunika. Odreivanjem sudskih penala ne gasi se i obaveza dunika da izvri radnju koja mu je naloena od strane suda. Zbog toga je u stavu 2. ovog lana propisano da kad dunik naknadno ispuni obavezu, kod ve utvrene obaveze po osnovu sudskih penala, sud moe smanjiti odreenu svotu, odnosno s obzirom na izraz u stavu prvom ovog lana "za svaki dan zadocnjenja", proizilazi da e obaveza dunika prestati onoga dana kada dokae daje postupio po sudskoj odluci u vezi izvrenja svoje nenovane obaveze.

PRESTANAK OBAVEZA
Opte pravilo (l. 295. ZOO)
Obaveza se smatra ispunjenom kad dunik ispuni svoju obavezu, odnosno kad poverilac ostvari svoje potraivanje. Samim tim obaveza vie ne postoji jer je ostvaren cilj zbog koga je obligacija stvorena, pa se samim tim obligacija i ugasila. Odredbama ovog lana postavljeno je opte pravilo o prestanku obaveza, odnosno osnovno pravilo o prestanku obaveza, s obzirom na razliitost situacija zbog kojih se obaveza moe ugasiti, jer se obligacija moe ugasiti i ako nije obaveza ispunjena, ako nastanu takve okolnosti koje ne mogu dovesti do izvrenja obaveze. U odredbama o prestanku obaveza ne govori se o prestanku ugovora ve o prestanku obligacionih obaveza, jer ugovor moe prestati a da se obaveze iz takvog ugovora ne izvre, kao to su sluajevi nemogunost neispunjenja ugovora, zatim raskid, otkaz ugovora, istek vremena na koji je zakljuen, smrt, a i u nekim drugim sluajevima. Ali, u odredbama ovog lana govori se o gaenju obligacionih obaveza koji nastaju iz zakljuenog ugovora ili vanugovornog odnosa, to znai da prestanak obligacija nastaje i iz drugih razloga vezanih za prestanak ugovora. Jedni razlozi za prestanak ugovora odnose se na potpuno ispunjenje ugovora, a drugi na nepotpuno ispunjenje, kao to su nemogunost ispunjenja, raskid ili otkaz ugovora. No, ovde emo se pozabaviti prestankom obligacionih obaveza, bez obzira po kom osnovu nastali. Bitno je da postoji obligacioni odnos koji pretpostavlja postojanje kakve obaveze, neko injenje ili neinjenje. Obavezu, po pravilu izvrava onaj ko ju je preuzeo, odnosno lice koje je takvu obavezu steklo iz nekog odnosa koji ne mora da bude samo ugovorni odnos. Prestanak obaveze je unapred predvien. Za svaku obavezu koja prestaje mora da postoji neki rok vezan za neku okolnost koja uslovljava da se obaveza ispuni. Ona ne moe trajati neodreeno, a na to upuuje i sadrina odredbe stava 1. ovog lana, navodei reci "obaveza prestaje kad se ispuni....". Vei deo obligacija ima za cilj da se u to kraem moguem roku izvri obaveza, jer obaveza nije sama sebi cilj, ve posledica onoga to su stranke elele da ostvare izvrenjem odreene obligacije. Obaveze iz obligaciono pravnog odnosa mogu prestati kada dunik izvri svoju obavezu na nain kako je to predvieno ugovorom ili nekim drugim odnosom iz vanugovornog sluaja. To izvrenje mora biti savesno, tj. onako kako ono glasi, a u skladu sa osnovnim naelima obligacionog prava. Obaveza prestaje i "u drugim zakonom odreenim sluajevima". To mogu biti sluajevi prebijanja uzajamnih potraivanja, zatim kada poverilac izjavi duniku da nee traiti njeno ispunjenje, pa sluaj kada se poverilac i dunik saglase da postojeu obavezu zamene novom, ako nova obaveza ima razliit predmet ili razliit pravni osnov, pa sluaj kad doe do sjedinjenja obaveza, odnosno kada jedno isto lice postane poverilac i dunik, zatim kad dunik iz opravdanih razloga nije u mogunosti da ispuni svoju obavezu. U sluajeve prestanka obaveze mogu se navesti i sluajevi kada trajni dugo vinski odnos, sa odreenim rokom trajanja, prestane istekom odreenog roka, ili sluaj otkaza trajnog dugo vinskog odnosa, ako vreme trajanja tog odnosa nije odreeno, a na kraju i kada nastupi smrt dunika ili poverioca, sa stanovita njihovih linih osobina ili line sposobnosti dunika. Drugi stav ovog lana odnosi se na prestanak sporednih obaveza, jer se prestankom glavne obaveze gase se i sporedne obaveze, odnosno sporedna prava, kao to su jemstvo, zaloga i druga sporedna prava. Ve je naglaeno da se odredbe ovog lana odnose na prestanak glavne obaveze, tj. one obaveze koja je bila glavni predmet obligacije. Sporedna prava se i ne mogu posebno ugovarati, jer su ona vezana za ispunjenje glavne obaveze, pa samim tim gaenjem glavne obaveze gase se i sporedna prava. U stavu drugom posebno su naglaena kao sporedna prava jemstvo i zaloga, ali postoje i druga sporedna prava kao to su kamate, trokovi, i jo neki drugi oblici koji su uslovljeni kakvim posebnim okolnostima kojima zakon daje odreenu pravnu snagu. Naravno, u nekim sluajevima, ve nastala obaveza sporednog prava moe se ostvarivati i posle prestanka glavne obaveze, ako to iz prirode stvari proizilazi, ili zakonom utvrenog sluaja, kao to bi bio sluaj naplate zatezne kamata kod ve izvrene glavne obaveze, ako nije sa izvrenjem te obaveze izvreno i to sporeno pravo. 484

KO MOE ISPUNITI I TROKOVI ISPUNJENJA

Ispunjenje od strane dunika ili treeg lica (cl. 296. ZOO)
Po prirodi stvari obavezu treba da izvri dunik, ali njegovu obavezu, pod odreenim uslovima moe da izvri i tree lice. Poverilac ne moe da odbije opravdano ispunjenje od strane treeg lica, jer e u protivnom pasti u docnju, iz koje e proistei odreene posledice na njegovu tetu. Dunik je, po pravilu, duan da sam ispuni svoju obavezu. Smatra se daje sam izvrio svoju obavezu ako je to uinio i preko ovlaenog punomonika, koji tu obavezu izvrava u ime i za raun dunika. Neke obaveze koje imaju karakter line obligaeije moraju se ispuniti samo od strane dunika, njegovim radnjama, injenjem ili neinjenjem. Pod ispunjenjem obaveze podrazumeva se ispunjenje obaveze od strane dunika, na nain kako ona glasi kao predmet izvrenja njegove obaveze. To pravilo se ne moe menjati, ali e biti ispotovano ako dunikovu obavezu izvri i tree lice pod odreenim uslovima. U stavu drugom ovog lana propisano je pravilo da je poverilac duan primiti ispunjenje od svakog lica koje ima pravni interes da obaveza bude ispunjena, ak i kada se dunik protivi tom ispunjenju. Protivljenje dunika za tree lice nema znaaja ako tree lice ima pravni interes da ono izvri dunikovu obavezu. Tree lice ima pravni interes onda ako mu je ugroeno neko pravo zbog neblagovremenog izvrenja dunikove obaveze, dakle, pravo ili neki drugi pravni interes, koji je predvien propisima, ili njegovim odnosom sa dunikom. Isplatom od strane treeg lica spreava se budua povreda prava tog lica, jer stvara mogunost treem licu da ostvari neko drugo svoje pravo, u odnosu na pravo koje je predmet ispunjenja. Zbog toga, ako se dunik i protivi tom ispunjenju, poverilac ne moe odbiti ispunjenje od strane treeg lica, ako ono dokazuje postojanje svog pravnog interesa da ispuni obavezu dunika. Tako, na primer, s obzirom daje obaveza plaanja poreze na promet nepokretnosti obaveza prodavca, a prodava posle zakljuenog ugovora ne eli da plati tu poresku obavezu, kupac moe da ispuni njegovu obavezu i isplati dugo vani iznos prodavca, ostvarujui na taj nain svoj pravni interes, koje mu obezbeuje pravo da izvri uknjibu prava svojine na svoje ime. Naravno, u tom sluaju tree lice ima pravo da se naplati od dunika sporazumom ili putem tube, primenom odredaba ovog lana (l. 296. st. 2. ZOO). To se najbolje vidi i iz sadrine odredbe stava 4. lana 283. ZOO, po kojoj "tueni (tree lice) moe izbei pobijanje ako ispuni dunikovu obavezu". Isplatu duga moe da izvri tree lice ako je dunik saglasan sa tim, osim ako prema ugovoru ili prirodi same obaveze ovu treba da ispuni dunik lino. U tom sluaju, ako postoji osnov da tree lice ispuni dunikovu obavezu (saglasnost dunika), poverilac moe ali ne mora da prihvati ispunjenje. On e prihvatiti ispunjenje od strane treeg lica ako o tome postoji sporazum izmeu njega i dunika. Poverilac ne mora da prihvati obavezu ispunjenja od strane treeg lica, ako je obaveza line prirode, odnosno ako su stranke u ugovoru predvidele da e dunik sam izvriti svoju obavezu (zbog prirode same ugovorene obaveze), kao stoje, na primer, da e dunik sam popraviti neku stvar poveriocu, zatim sam izraditi naruenu umetniku sliku, odnosno izvriti neki posao za koji je poverilac zainteresovan da ga lino izvri dunik. Poverilac moe primiti ispunjenje dunikove obaveze i ako se ovaj sa tim ne sloi, ako poverilac u tome pronae svoj interes. Ako se dunik i protivio da njegovu obavezu izvri tree lice, poverilac i bez obavetenja dunika moe primiti ispunjenje od treeg lica, vodei rauna daje ovo lice poslovno sposobno. Zato bi tree lice, protivno volji dunika, ovome ispunilo obavezu, pitanje je koje nalazi odgovor u odnosima koji postoje izmeu dunika i treeg lica. Tako, na primer, to moe biti neka vrsta poklona, ili vraanja nekog duga, ili izraavanje odreenog stepena potovanja prema duniku, i t. d. Izuzetak od navedenog moe postojati ako su se dunik i poverilac sporazumeli da dunik svoju obavezu lino izvri. U tom sluaju poverilac ne moe prihvatiti ispunjenje od treeg lica. Ponuda dunika da sam izvri svoju obavezu mora biti ozbiljna i stvarna, dokazana nekim radnjama koje opravdavaju tu ponudu. Naravno, stvar je poverioca da li e tu ponudu prihvatiti, a ako je prihvati poverilac treba da ostavi neki primereni rok duniku da svoju obavezu izvri lino. Protekom tog vremena, poverilac moe primiti ispunjenje od treeg lica, bez obzira na protivljenje dunika.

Sudska praksa
"Dunost je ugovorne strane da izvri svoju obavezu plaanja hotelskih usluga koje je koristila gostujua folklorna grupa iz inostranstva ako je takav sporazum izmeu ugovornih strana postojao. To to su ove trokove trebali nadoknaditi sponzori irelevantno je za tuioca - davaoca usluga jer su oni u odnosu na ugovornu obavezu trea lica"- (prema odluci VPS, P. 11521/97). 485

Izvrenje poslovno nesposobnog (cl. 297. ZOO)

Poslovno nesposobno lice je ono lice koje ne moe stvarati prava i obaveze u pravnom prometu. To su, pre svega lica mlaa od 14 godina ivota i oni se tretiraju kao mlai maloletnici. Oni ne mogu zakljuivati bilo kakve ugovore, a ako ih zakljue ti ugovori su nitavi i kao takvi ne proizvode pravno dejstvo. Delimino ogranienu poslovnu sposobnost imaju lica starija od 14 godine ivota do napunjenih 18 godina ivota. Lice koje je navrilo 14 godina ivota moe samo da zakljuuje pravne poslove, ali je za punovanost tih poslova, izuzev poslova manjeg znaaja, potrebno odobrenje njegovog roditelja, odnosno organa starateljstva za pravne poslove u vezi izdravanja deteta, vaspitavanja i obrazovanja. Oni, dakle, mogu samostalno da zakljue pravni posao iz koga mogu da ostvare kakvu imovinsku korist, ali samo po odobrenju roditelja, odnosno staraoca.. Lica starija od 15 godina mogu samostalno zasnivati radni odnos i slobodno raspolagati delom sredstvima koja ostvare iz takvog odnosa. I dueno bolesna i zaostala lica u umnom razvoju ne mogu samostalno zakljuivati pravne poslove. O tome je bilo dosta reci u vezi dela odredaba iz ovog zakona koji se odnosi na odgovornost maloletnih lica i duevno bolesna i zaostala lica. Inae, potpuno sposobno lice smatra se ono lice koje je napunilo 18 godina ivota. Zakonska je pretpostavka da su lica starija od 18 godina ivota potpuno poslovno sposobna. Na starateljstvo nad licem lienim poslovne sposobnosti primenjuju se shodno odredbe o starateljstvu nad maloletnicima. Odredbe ovog lana imaju u vidu ispunjenje dospele obaveze od strane dunika koji je poslovno nesposobno. To su, po pravilu, one obaveze koje koje su stvorili maloletnici u vezi sticanja kakve imovine, ili lica duevno bolesna ili lica zaostala u umnom razvoju. Zatitu interesa poslovno nesposobnih lica vre roditelji ili staraoci, zbog ega je njima i priznato pravo da osporavaju ispunjenje obaveze tih lica. Naravno, odredbe stava 1. ovog lana priznaju ispunjenje obaveze poslovno nesposobnog lica ako se ona mogu pravovaljano ispuniti, odnosno ako je ta obaveza nesporna i ako je dospeo rok za njeno ispunjenje. Izvreno ispunjenje obaveze poslovno nesposobnih lica moe se osporavati od strane zakonskih zastupnika ili staralaca, ako je to lice isplatilo zastareli dug ili dug koji potie iz igre ili opklade. Naime, smatra se daje poslovno nesposobno lice bilo u mogunosti da istakne prigovor zastarelosti, ali ga nije istaklo zbog svoje nesposobnosti, odnosno nedostatka znanja daje takve prigovore moglo istai, te se na taj nain oslobodi obaveze prema poveriocu, utoliko pre to bi zahtev za ispunjenje zbog proteka vremena mogao stvoriti sumnju da li je obaveza dunika osnovana ili ne. Neto je drukiji sluaj sa obavezom stvorenom iz kakve igre, kocke ili opklade, koje se obaveze mogu osporavati, a ako su isplaene i vratiti duniku, s obzirom na injenicu da poslovno nesposobna lica nisu bila u svesti da im neka igra, kocka ili opklada moe doneti kakvu korist. U navedenim sluajevima, ako je obaveza izvrena od strane poslovno nesposobnog lica, roditelj ili staralac imaju pravo da trae povraaj datog od strane poslovno nesposobnog lica, bez obzira da li je poverilac pravilno postupao u navedenim sluajevima.

Trokovi ispunjenja (l. 298. ZOO)

Trokove, po pravilu, snosi dunik. Oni se odnose, prema odredbama ovog lana, na ispunjenje obaveza, ali se mogu i ire posmatrati, ukljuujui i period od nastanka obaveze do njenog ispunjenja. Trokovi mogu nastati u vezi isporuke robe, u vezi prevoza, uvanja, odnosno skladitenja robe, zatim trokovi mogu nastati i u vezi plaanja raznih taksi, uvoznih dabina, carina i slino. Meutim, trokove moe snositi i poverilac ako su stranke tako ugovorile. Tako, na primer, kod kupoprodaje nepokretnosti, trokove prenosa, ukljuujui i trokove u vezi plaanja poreze na promet nepokretnosti, snosi prodava, ali se najee u takvim ugovorima navodi da te trokove snosi druga strana, tj. kupac. Nezavisno od propisane obaveze dunika da on snosi trokove ispunjenja, odredbe ovog lana propisuju da trokove moe snositi i poverilac ako ih je on prouzrokovao. Tako, na primer, ako je poverilac u docnji zbog neosnovanog odbijanja prijema ispunjenja obaveze od strane dunika, ili ako ne preduzme radnje koje je duan da preduzme da bi dunik mogao da ispuni svoju obavezu, trokove ispunjenja snosi poverilac. O dejstvu poverioeve docnje, a u vezi trokova ispunjenja, govore i odredbe lana 326. ZOO, u kojima je navedeno da "dolaskom poverioca u docnju prestaje docnja dunika, i na poveridca prelazi rizik sluajne propasti stvari". Kao posledica poverioeve docnje prestaje da tee kamata od dana njegove docnje, a duan je i da naknadi duniku tetu nastale usled docnje za koju odgovara, kao i trokove oko daljeg uvanja stvari. 486

ISPUNJENJE SA SUBROGACIJOM
Ispunjenje sa prelaskom prava na ispunioca (subrogacija) (cl. 299. ZOO)
Ve je reeno u lanu 296. ZOO da trea lica mogu ispuniti obavezu dunika, pod uslovima navedenim u odredbama tog lana. U vezi sa tim, odredbe lana 299. ZOO propisuju prava treeg lica ako ono izvri obavezu dunika, odnosno da ono moe u sluaju ispunjenja obaveze dunika da ugovori sa poveriocem, pre ispunjenja ili prilikom ispunjenja, da ispunjeno potraivanje pree na njega sa svima ili samo sa nekim sporednim pravima. Ovde je potrebno naglasiti da tree lice ispunjenjem obaveze dunika preuzima na sebe ispunjenje svih ugovorenih obaveza dunika, ili samo nekih - po dogovoru sa dunikom, te da sva prava iz takvog izvrenja, ili samo neka sporedna prava, prelaze na tree lice. Subrogacija, u vezi isplate obaveze dunika od strane treeg lica, nastaje kada tree lice izvri obavezu dunika i u vezi takvog ispunjenja prestane potraivanje poverioca, odnosno kada se obaveza dunika prema poveriocu ugasi, obaveza dunika ostaje i dalje, ali ne prema poveriocu sa kojim je bio u kakvom obligacionom odnosu, ve sa treim licem koji je obavezu izvrilo. Taj oblik isplate naziva se, inae, "isplata sa subrogacijom". Za nastanak obaveze dunika po osnovu subrogacije potrebno je da budu ispunjeni uslovi iz lana 296. ZOO, a to su sluajevi: a) kad tree lice ima pravni interes da ono izvri obavezu, u kom sluaju je poverilac duan da od njega primi ispunjenje, zatim b) ako tree lice izvri dunikovu obavezu po njegovoj saglasnosti, kao i v) kada poverilac, bez znanja dunika primi ispunjenje od treeg lica, s tim da u vezi ispunjenja tih uslova poverilac prihvati da sa treim licem zakljui ugovor, kojim bi predvideli da ispunjeno potraivanje od strane treeg lica pree na njega, sa svim ili samo nekim pravima. Ugovor o kome je re u stavu 1. ovog lana mora biti zakljuen pre ispunjenja ili prilikom ispunjenja, jer u protivnom ne bi obavezivao dunika. Naravno, poverioeva prava mogu prei na ispunioca obaveze i na osnovu ugovora izmeu dunika i ispunioca, zakljuenog pre ispunjenja. U ovom sluaju poverioeva prava se sastoje u ispunjenje svoje obaveze kada primi ispunjenje od strane dunika, odnosno treeg lica. Ako tree lice uredno ispuni obavezu dunika, nema razloga da poverilac bude oteen u nekom svom pravu povodom izvrenja svojih obaveza (isplata i si.), jer on to ima pravni osnov - zbog postojanja ugovora zakljuenog izmeu dunika i treeg lica, ispunioca. Meutim, ispunjenjem obaveze od strane treeg lica, sva prava poverioca prelaze na njega ako bi, na primer, poverilac imao kakvo potraivanje u vezi predmetnog ispunjenja, ili kakve garancije koje bi on imao u vezi ispunjenja svoje obaveze. Na taj nain, ispunjenjem obaveze od strane treeg lica, ovo lice stupa u sva prava koja je poverilac imao u momentu ispunjenja obaveze. Na kraju, treba napomenuti da odredbe lanova 299. do 304. ZOO govore o personalnoj subrogaciji, jer se radi o zameni lica poverioca (raniji poverilac predaje sva prava poverioca treem licu), a suprotno toj ustanovi postoji realna subrogacija koja podrazumeva davanje, odnosno primanje neega drugog od dunika, umesto onog to se duguje (l. 308. ZOO).

Zakonska subrogacija (l. 300. ZOO)

U ovom sluaju subrogacija nastaje mimo volje poverioca - ako tree lice ispuni obavezu dunika zbog toga to ima pravni interes po samom zakonu, pa ako ispuni obavezu dunika, u tom sluaju, u asu ispunjenja, poverioeva potraivanja (koja je imao prema duniku) prelaze na njega. Za ispunjenje uslova iz zakonske subrogacije bitno je navesti da ona nastaje bez saglasnosti poverioca, odnosno mimo volje poverioca, ako je zakonom propisano da tree lice, zbog nekog opteg interesa, ima i svoj pravni interes da izvri obavezu dunika, te da na njega preu prava poverioca koja je imao prema duniku. Do subrogacije na osnovu zakona moe doi u sluajevima, kao stoje reeno, ako tree lice ispunjava obavezu dunika koje ima pravni interes da se obaveza dunika ugasi. Po pravilu, do zakonske subrogacije dolazi u sluaju kad tree lice, inae vlasnik zaloene stvari, isplati dug dunika i na taj nain doe u posed svoje stvari. U tom sluaju sva prava zalogoprimca prelaze na tree lice, koje svoj odnos iz tog posla dalje raspravlja samo sa dunikom. Drugi sluaj kada ispunjenje obaveze moe da izvri tree lice odnosi se na sluajeve zbog kojih se moe podii tzv. paulijanska tuba, a u vezi pobijanja dunikovih pravnih dela kojima se umanjuje imovina treeg lica. U tom sporu, kao to je ranije reeno, tuilac je tree lice a tueni poverilac, od koga se trai da obavezu dunika izvri njemu, treem licu. To bi bili sluajevi, na primer, koji se odnose na otuenje stvari, cesije potraivanja, odricanje od prava, preuzimanjem novih obaveza i t. d., koji su u sferi pravnih interesa treeg lica. I u ovom sluaju, ispunjenjem obaveze poverioca od strane treeg lica, ovo lice stupa u sva prava poverioca. To podrazumeva prelaz na tree lice, pre svega, pravo potraivanja koje je poverilac imao prema duniku, kao i sva druga prava koje je poverilac imao pre ispunjenja prema duniku. 487

Sudska praksa
"Kad je tuilac, kao suosnivapreduzea u inostranstvu sa tuenim, isplatio deo gubitaka i trokove likvidacije tog preduzea i za tuenog u deviznom iznosu, onda je ispunio obavezu tuenog, pa na njega prelazi po samom zakonu potraivanje preduzea u inostranstvu prema tuenom po osnovu zakonske subrogacije i to u deviznom iznosu" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 273/94).

Subrogacija u sluaju deliminog ispunjenja (l. 301. ZOO)

Odredbe ovog lana, kao to se vidi, odnose se na subrogaciju u sluaju deliminog ispunjenja. Pravne posledice nastanka takve subrogacije stvaraju poseban odnos izmeu treeg lica i poverioca, i to samo u pogledu deliminog prenosa prava poverioca prema treem licu, jer na tree lice prelaze potraivanja prema duniku samo u onom obimu koji je on ispunio prema poveriocu. Ukoliko tree lice izvri delimino ispunjenje, njegovo potraivanje od dunika ne moe biti vee od izvrenog ispunjenja, odnosno moe traiti od dunika samo onoliko koliko je isplatio, odnosno ispunio njegovu obavezu poveriocu. Ali ako tree lice delimino ispuni obavezu, u sluaju kakve garancije u vezi predmeta ispunjenja, on bi imao pravo na deo koji je on preuzeo, ali samo ako za ispunjenje ostatka obaveze nisu potrebna radi obezbeenja preostalog dela dunikove obaveze. Kod postojanja takvog stanja, tree lice kao ispunilac dela obaveze i poverilac mogu se sporazumeti da svaki od njih postojea obezbeenja koristi srazmerno svojim pravima prema glavnom duniku. Ali, poverilac i tree lice mogu ugovoriti i da e tree lice imati pravo prvenstvene naplate od dunika. U tesnoj vezi sa iznetim je i injenica da se deliminim ispunjenjem obaveze pretpostavlja odnos kao da poverilac doprinosi da se prava poverioca prema duniku podele, tako to e deo potraivanja prema duniku imati poverilac a deo tree lice, te da svako od njih, srazmerno pravima koja koristi, ima pravni odnos potraivanja od glavnog dunika. Na to ukazuje i analogna primena odredaba lana 436. ZOO, koje propisuju pravilo da poverilac moe ugovorom zakljuenim sa treim licem preneti na ovoga svoje potraivanje, izuzev onog iji je prenos zabranjen zakonom ili koje je vezano za linost poverioca, ili koje se po svojoj prirodi protivi prenoenju na drugog. Naravno, odredbe ovog lana ukazuju kao i odredbe lana 296. ZOO, da takav ugovor ne moe zakljuiti poverilac sa treim licem ako su on i dunik ugovorili da poverilac nee moi da prenese svoja prava potraivanja na drugog, ili da ih nee moi preneti bez dunikovog pristanka.

Dokazi i sredstva obezbeenja (cl. 302. ZOO)

Ako doe do ispunjenja od strane treeg lica, a u pitanju je prenos sa subrogacijom, poverilac je duan da ispuniocu obaveze preda sredstva kojima se potraivanje dokazuje ili obezbeuje. Na taj nain tree lice, ispunilac obaveze, dokazuje daje izvrio ispunjenje obaveze ili obezbeenje isplaene trabine, ako je postojalo. Kod zaloge ta obaveza bi postojala samo ako bi zalogoprimac pristao na ispunjenje od strane treeg lica. U protivnom, njegovo je pravo da zaloenu stvar dri i uva za raun dunika. Predaja dokaza o postojanju potraivanja poverioca prema duniku je od znaaja za tree lice koje kao ispunilac obaveze stie prava da ih umesto poverioca on sam koristi u odnosu na dunika, s obzirom da ispunjenjem obaveze sva prava poverioca prelaze na tree lice. Dokazi o postojanju potraivanja poverioca prema duniku mogu biti oni koji se odnose na predaju ugovora zakljuenog izmeu poverioca i dunika, kao i predaju eventualne prepiske izmeu njih, a u vezi predmeta ugovora i izvrenja njihovih uzajamnih prava i obaveza, ali to mogu biti i dunikovi vrednosni papiri, na primer kakve obveznice, ako su kao obezbeenje ispunjenja predati poveriocu prilikom zakljuenja ugovora. Ako su u pitanju neka sporedna prava koja je poverilac stekao pri zakljuenju ugovora, poverilac predaje treem licu i sve one isprave i dokaze kojima se dokazuju ta prava, kao to bi na primer bile isprave u vezi zemljino-knjinog prava koja se odnose na zalogu, zatim dokaze u vezi ugovorene kamate ili ugovorne kazne, ako one nisu odreene u samom ugovoru ve u nekom drugom dokumentu.

Koliko se moe zahtevati od dunika (l. 303. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu potpuno i delimino ispunjenje obaveze i u vezi sa tim prava treeg lica prema duniku, ako je njegovu obavezu izvrio, to znai ako je tree lice ispunilo obavezu dunika u celosti, prema duniku ima sva prava koja su ispunjenjem preneta na njega, odnosno ako je tree lice delimino ispunilo obavezu dunika, prava treeg lica prema duniku ne mogu biti vea od onih koja su na njega preneta deliminim ispunjenjem obaveze.
488

Dunik i tree lice, na koga su subrogacijom preneta prava poverioca koje je ovaj imao prema duniku, mogu i drukije da urede pitanje njihovog meusobnog odnosa u vezi obaveze dunika prema treem subrogiranom licu. Ta mogunost postoji jer je pravo stranaka, u ovom sluaju dunika i novog poverioca, da mogu, s obzirom na naelo dispozicije stranaka, da svoj obligacioni odnos urede drukije nego stoje odredbama ovog lana propisano, to znai da mogu predvideti novi rok ispunjenja ili smanjenje obaveze dunika, odnosno da regulii i sva druga pitanja iz prava potraivanja treeg lica na nain koji njima odgovara, a posebno treem licu. Meutim, ako je u pitanju subrogacija na osnovu zakona, ini se da se i u tom sluaju moe postupati na isti nain kao i kod svake subrogacije, jer tree lice kao novi poverilac prema duniku moe samostalno raspolagati svojim pravima preuzetim od ranijeg poverioca, pa samim tim moe i na drukiji nain da uredi svoj odnos sa dunikom, posebno ako je tree lice imalo interes da duniku pomogne u ispunjenju obaveze iz razloga koji njemu pogoduju.

Iskljuenje odgovornosti poverioca (cl. 304. ZOO)

Za subrogaciju ove vrste vai pravilo da poverilac kome je tree lice izvrilo ispunjenje, ne odgovara za postojanje i naplativost potraivanja u vreme ispunjenja. Ovo zbog toga to poverilac predaje treem licu svoje potraivanje prema duniku u stanju u kome ono postoji u vreme ispunjenja dunikove obaveze, dakle ono to dunik duguje poveriocu. Odredbe ovog lana iskljuuju odgovornost poverioca ako je tree lice isplatilo neto to dunik ne treba da ispuni, odnosno ako to potraivanje vie ne postoji, a tree lice gaje isplatilo. Pored toga, poverilac ne odgovara za naplativost potraivanja koje je subrogacijom prelo na tree lice, odnosno ako tree lice ne moe da ostvari svoja prava naplativosti od dunika. U nekim drugim oblastima, kao stoje na primer cesija koja je izvrena u vidu ugovora s naknadom, kada ustupilac odgovara za postojanje potraivanja u asu kada je izvreno ustupanje, u ovom sluaju, tj. kod ove vrste subrogacije, poverilac ne odgovara treem licu za potraivanja koja su ispunjenjem prela na tree lice, odnosno da li ih on moe naplatiti od dunika ili ne, bilo to to potraivanje vie ne postoji ili je ono nenaplativo od dunika. Meutim, stav 2 ovog lana daje pravo treem licu da povrati od poverioca ono to mu je dao na ime ispunjenja obaveze dunika, i to po osnovu sticanja bez osnova, jer ako potraivanje poverioca nije bilo validno u odnosu na dunika, a tree lice mu je i pored toga izvrilo ispunjenje, oigledno je da postoji neosnovano obogaenje na strani poverioca, jer je tree lice za izvreno ispunjenje ostalo osiromaeno u svojoj imovini, dok se poverilac neosnovano obogatio na njegov raun. Tree lice, koje je zakljuilo ugovor sa poveriocem, pre ispunjenja ili prilikom ispunjenja, da ispunjeno potraivanje pree na njega, ima pravo da u sluaju postojanja nemogunosti naplate potraivanja od dunika, iz razloga navedenih u stavu prvom ovog lana, podnese tubu sudu i trai od poverioca vraanje onog stoje dao na ime tako ne validne obaveze dunika ili, pak, moe sa poveriocem, saglasno naelu dispozicije stranaka, zakljuiti poseban ugovor o regulisanju tog potraivanja, odnosno vraanja datog po osnovu sticanja bez osnova ili bilo kog drugog osnova. U svakom sluaju, poverilac se ne moe osloboditi odgovornosti za vraanje onog to je stekao bez osnova.

KOME SE VRI ISPUNJENJE

Ovlaeno lice (l. 305. ZOO)
Odredbama ovog lana regulie se pitanje ko mora primiti ispunjenje, pa se tako propisuje da ispunjenje mora biti izvreno: a) poveriocu, b) licu odreenom zakonom, v) licu odreeno sudskom odlukom, g) licu odreeno ugovorom izmeu poverioca i dunika, ili d) licu odreeno od samog poverioca. Osnovno pravilo je da se ispunjenje mora izvriti poveriocu, jer je pravni odnos, odnosno obaveza nastala izmeu njega i dunika, pod uslovom da je poverilac poslovno sposobno lice. Pored toga, pravilo je da dunik svoju obavezu mora izvriti s panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina. Ako bi postupio protivno tom pravili, poverilac moe traiti ispunjenje onako kako je ugovorom odreeno, a eventualno i naknadu tete. Poverilac ne moe traiti od dunika da ispuni obavezu iz ugovora, ako sam nije ispunio svoju obavezu, ili nije spreman da ispuni svoju obavezu, osim ako je ugovorom predvieno da i pre ispunjenja svoje obaveze moe traiti da dunik ispuni svoju obavezu. 489

Ispunjenje se moe izvriti i licu odreeno po zakonu, kao to bi, na primer, bio zakonski zastupnik, staralac, ili steajni upravnik - ako je otvoren postupak steaja nad pravnim licem. Prema tome, ako je poverilac maloletno lice, koje ne moe u pravnom prometu da stvara prava i obaveze, ili je u pitanju lice duevno bolesno ili zaostalo u umnom razvoju, takvim licima s ne moe izvriti ispunjenje, ve njegovom zakonskom zastupniku, a kod steaja, s obzirom da steajni dunik ne moe sam da vri poslove u vezi okonanja steaja, ispunjenje obaveza prema steajnom duniku prima steajni upravnik. Ispunjenje moe primiti i lice odreeno sudskom odlukom, a to je, po pravilu, sudski organ koji sprovodi izvrenje. On je ovlaen, da u vezi pokrenutog izvrnog postupka i odreivanja reenja o izvrenju prinudnim putem, da preuzme stvar koja je predmet izvrenja i da je preda licu koje je taj postupak pokrenulo. Poverilac i dunik, odnosno stranke mogu osnovnim ugovorom, ili posebnim ugovorom, da odrede lice koje e primiti ispunjenje. To moe biti lice koje ima ili nema pravni interes da primi ispunjenje, ali se najee kao takvo odreuje lice koje ima neko potraivanje od stranke u ije ime prima ispunjenje. Poverilac moe odrediti neko lice koje u njegovo ime i za njegov raun prima ispunjenje, a to je, po pravilu, punomonik sa specijalnim punomojem za izvrenje samo te radnje, odnosno radnje koja je predmet ispunjenja. Ako je ispunjenje izvreno treem licu bez pravnog osnova, ne smatra se daje ispunjenje izvreno punovano ako ga poverilac naknadno ne odobri. Ovaj sluaj moe nastati ako je poverilac doveden u zabludu u pogledu lica kome moe ispuniti izvrenje, ali i onda ako punomonik za prijem ispunjenja nema precizno ovlaenje za prijem ispunjenja obaveze koja je predmet ugovora. Zbog toga, ako je ispunjenje izvreno protivno pravilima iz ovog lana, dunik i dalje ostaje u obavezi prema poveriocu. Naravno, u praksi je est sluaj da poverilac naknadno odobri ispunjenje izvreno treem licu, pa se ispunjenje smatra punovanim ako gaje poverilac naknadno odobrio. Takvo odobrenje nije potrebno ako je ispunjenje bez pravnog osnova izvreno treem licu, a utvrdi se daje predmet izvrenja u posedu poverioca, posebno ako taj predmet oigledno koristi poverilac.

Ispunjenje poslovno nesposobnom poveriocu (l. 306. ZOO)

Poslovno nesposobno lice, po pravilu, ne moe samostalno da zasniva prava i obaveze u pravnom prometu, osim u sluajevima kada to vri preko svog zakonskog zastupnika i staraoca, pa i u sluaju steaja, jer je raniji subjekt prava i obaveza prestao da postoji, a njegov zastupnik je steajni upravnik koji ispunjenje prima umesto pravnog lica koje je prestalo da postoji. Odredbe stava 1. ovog lana imaju u vidu ispunjenje koje je neposredno izvreno poslovno nesposobnom licu. U tom sluaju ocenjuje se kao punovano ispunjenje samo ono koje je bilo korisno za poverioca, o emu zakljuak donosi lice koje, inae, vri poslove u ime i za raun poslovno nesposobnog poverioca. Kao korisno ispunjenje smatra se ono koje nije uslovljeno bilo kakvim injenjem, odnosno stvaranjem kakvih obaveza od strane poslovno nesposobnog lica. Ono mora biti isto, potpuno i saglasno ugovoru iz koga je nastala obaveza za dunika. Samo ispunjenje pod tim uslovima smatra se punovano i kao takvo oslobaa dunika dalje obaveze izvreno prema poslovno nesposobnom poveriocu. Ako je obaveza dunika prema poslovno nesposobnom licu dospela i ako je ispunjena prema njemu u vreme kada je poslovno nesposobno lice jo uvek imalo to svojstvo, sticanjem svojstva pundletnog lica, to lice moe odobriti ispunjenje koje je primilo u vreme svoje poslovne nesposobnosti. Iz same norme se zakljuuje daje dunik svoju obavezu izvrio u vreme dok je poslovno nesposobno lice imalo to svojstvo, ali da bi njegova obaveza, odnosno ispunjenje pilo punovano, potrebno je daje to ispunjenje odobrio poverilac koji je, posle izvrenog ispunjenja, postao punoletno lice. Ukoliko poverilac po sticanju punoletstva oceni daje ispunjenje dunika bilo manjkavo, protivno obavezi o ispunjenju, odnosno da nije bilo od koristi za poverioca, punoletno lice - poverilac ima pravo da pobija takvo ispunjenje i da trai ono ispunjenje koje proizilazi iz obaveze dunika. Kod postojanja tih razloga, dunik se ne smatra osloboenim obaveze prema poveriocu ispunjenjem koje je uinio, a koje nije odobrio poverilac po sticanju punoletstva.

PREDMET ISPUNJENJA
Sadrina obaveze (l. 307. ZOO)
Ispunjenje se sastoji u injenju, odnosno neinjenju onoga to ini sadrinu obaveze. To znai da ispunjenje predstavlja ispunjenje predmet obaveze, zbog ega poverilac moe da zahteva od dunika samo ono to je predmet obaveze, a dunik se ne moe osloboditi takve svoje obaveze. Dunik ne moe ispuniti svoju obavezu neim drugim, niti poverilac moe zahtevati neto drugo. Navedeno pravilo je osnov ispunjenja predmeta obaveze. Zbog toga, ako dunik uini kakvo ispunjenje koje ne odgovara predmetu obaveze, pa i ako je poverilac to izvrenje primio, ne smatra se da se dunik oslobodio svoje obaveze ispunjenja, jer poverilac moe uvek da trai samo ono ispunjenje kako stvarno glasi obaveza 490

dunika. Poverilac moe vratiti stvar koju je primio, ako ona nije obaveza dunika, odnosno moe pozvati dunika da takvu svoju stvar preuzme, u kom sluaju dunik i dalje stoji u obavezi prema poveriocu za ono ispunjenje to ini njegovu stvarnu obavezu. Poverilac nije duan da primi ni delimino ispunjenje, posebno ako to ispunjenje nije u funkciji predmeta obaveze kao celine. To se, po pravilu, odnosi na nenovane obaveze. Meutim, ako je u pitanju novana obaveza, poverilac ne moe odbiti delimino ispunjenje, utoliko pre to e poverilac prema preostalom delu neispunjene obaveze ostvarivati prava koja proizilaze iz docnje dunika Ako obaveza dunika nije precizno odreena u pogledu kvaliteta ili nekih drugih elemenata obaveze koji bi tano opredeljivali predmet obaveze, na duniku je obaveza daje tako ispuni da se njome moe ostvariti ispunjenje koje odgovara sadrini predmeta obaveze. Pri tumaenju obaveze dunika nesporazum i svaka nejasnost ide ne tetu onoga koji je prihvatio da se obaveza dunika ne moe drukije shvatiti nego onako kako je on istu ispunio, a da pri tom nisu povreena naela savesnosti i potenja, kao i druga osnovna naela ovog zakona. Ako se i pored navedenog ne moe sa sigurnou utvrditi kvalitet predmeta obaveze, praksa prihvata reenje da se primene pravila propisanih ili uobiajenih standarda, u stvari da taj kvalitet bude srednje vrednost u odnosu na druge, sline predmete. Naravno, s obzirom na dispozitivni karakter odredaba ovog zakona (l. 20. ZOO), poverilac i dunik mogu posebnim sporazumom da otklone postojee nejasnoe u pogledu kvaliteta predmeta, pa ak predvideti i drugi predmet ispunjenja, koji odgovara vrednosti dunikove obaveze.

Sudska praksa
Bezgotovinska plaanja kao oblik plaanja preko rauna injenica daje na raunima prodavca navedeno plaanje bezgotovinsko", znai daje izmeu ugovornih strana ugovoreno tzv. robno plaanje, iz razloga to je bezgotovinsko plaanje jedan od oblika plaanja preko rauna i to kupac nije predloio dokaze na okolnosti da je promenjena njegova obaveza iz novane obaveze u obavezu isporuke robe. Iz obrazloenja Prema injeninom stanju koje je prvostepeni sud utvrdio do zakljuenja glavne rasprave, parnine stranke su bile u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o kupoprodaji, po kome je tuilac tuenom isporuivao opremu i rezervne delove, kao i po osnovu ugovora o delu, po kome je tuilac tuenom vri usluge popravke ventila, pumpi i slino, sa ugradnjom delova. Za isporuenu robu i pruene usluge, tuilac je tuenom uredno ispostavio raune na kojima je naveo da se isti imaju platiti bezgotovinski, a od ispostavljenih faktura tueni tuiocu nije isplatio iznos od 122.936,68 dinara, pri emu je dospelost pojedinih iznosa meu parninim strankama bila nesporna. Meu parninim strankama je tokom prvostepenog postupka bilo nesporno postojanje i visina obaveze tuenog prema tuiocu u utuenom iznosu, a bilo je sporno da lije izmeu istih ugovoren drugoj aiji nain izmirenja utuene obaveze, odnosno da tueni istu ima izmiriti predajom neke robe a ne uplatom na raun tuiocu. Gore navedenu spornu injenicu, prvostepeni sud je pravilno raspravio, kada je naao da izraz bezgotovinsko plaanje" koji je naveden u ispostavljenim raunima, podrazumeva plaanje sa rauna na raun, odnosno kada je zakljuio da tueni nije dokazao daje izmeu parnini stranaka ugovoreno da tueni svoje obaveze prema tuiocu ima izmiriti predajom robe. Neosnovan je albeni navod da prvostepeni sud nije utvrdio pravu volju ugovornih strana prilikom zakljuenja ugovora, odnosno poslovnog odnosa u kome su bili, odnosno da injenica daje na tuioevim raunima navedeno plaanje bezgotovinsko" znai daje izmeu istih ugovoreno tzv. robno plaanje. Ovo pre svega zato to je bezgotovinsko plaanje jedan od oblika plaanja preko rauna, a kako je to propisano lanovima od 15 do 20. Zakona o platnom prometu. Osim toga, tueni ne tvrdi i ne dokazuje da su parnine stranke bile u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o razmeni iz l. 552. Zakona o obligacionim odnosima. Naime, ugovoreni nain izmirenja tuenikove obaveze mogao bi biti u robi jedino da su parnine stranke izriito ugovorile vrstu robe kao i paritet, odnosno srazmeru ili pak koliinu robe koju tueni ima isporuiti tuiocu za ono stoje od njega primio. Kako tueni do zakljuenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom u sporu male vrednosti nije dokazao daje izmeu parninih stranaka bilo ugovoreno da tueni svoju obavezu ima izmiriti predajom odreene vrste i koliine robe, to proizlazi da ovakav nain ispunjenja obaveze i nije ugovoren, a to dalje znai daje sadrina predmeta tuenikove obaveze da sa svog rauna prenese novana sredstva na tu-ioev raun i na navedeni nain izmiri svoje obaveze u smislu odredbe l. 307. Zakona o obligacionim odnosima. (Presuda Vieg trgovinskog suda P. 1975/05 od 11.5.2005. godine); "Dunik moe izvriti svoju obavezu i polaganjem stvari u sudski depozit, ali se ne moe smatrati da je svoju obavezu izvrio ako je umesto dosuenih USA dolara u sudski depozit predao ek koji glasi na irake dinare " - (prema odluci VPS, P. 4638/2000). 491

Zamena ispunjenja (l. 308. ZOO)

Za razliku od personalne subrogacije, o kojoj se govori u odredbama lanova 294. do 304. ovog zakona, koje imaju u vidu zamenu poverioca u odnosu na dunika, odredbama ovog lana (308.) regulie se pitanje realne subrogacije, a ona nastaje ako se poverilac i dunik sporazumeju da poverilac primi neto drugo umesto onoga to mu se duguje. Stav 2. ovog lana ini dopunu prvog stava, utoliko to dajui neto drugo umesto dugovanog dunik odgovara poveriocu "isto kao prodava" za materijalne i pravne nedostatke stvari date u zamenu umesto onog to je dugovano. Ovde se primeuje da se koristi izraz "prodava", ali se to moe shvatiti samo sa stanovita analogije reavanja jednog odnosa kada poverilac i dunik menjaju raniju obavezu dunika, to znai da se i dalje ostaje pri optim pravilima o ispunjenju, koje ima u vidu prava i obaveze nastale iz ugovorne i vanugovorne odgovornosti. U vezi odgovornosti za pravne i materijalne nedostatke stvari, zauzeta su u praksi pravni stavovi o odnosu u vezi kupljene stvari koji ima materijalne nedostatke, a oni bi se mogli svesti na sledee: a) kad stvar ima nedostatak, kupac je duan da prvo trai od prodavea da nedostatak ukloni ili preda stvar bez nedostatka (ispunjenje ugovora); b) ukoliko prodava ne ispuni ugovor u razumnom roku, kupac moe traiti da sud obavee prodavea da ukloni nedostatak opravkom stvari, odnosno zamenom delova, ili da preda drugu stvar bez nedostataka; v) kupac moe traiti ispunjenje ugovora jedino predajom druge stvari bez nedostatka, samo ako se nedostatak moe ukloniti ili je njegovo uklanjanje ekonomski neopravdano; g) kad kupac trai da mu prodava preda stvar bez nedostatka, a uklanjanje nedostatka je mogue i ekonomski opravdano, sud e obavezati prodavea da nedostatak ukloni ili preda drugu stvar bez nedostataka; d) ako prodava ne ispuni ugovor u razumnom roku, kupac moe umesto ispunjenja ugovora zahtevati snienje cene, a moe izjaviti i da raskida ugovor, poto prethodno ostavi prodavcu naknadni primeran rok za ispunjenje ugovora; ) u sluaju prijema druge stvari zbog nedostataka, kupac nije duan da plati naknadu za umereno korienje stvari sa nedostatkom; e) kad je i pored uklanjanja nedostatka umanjena vrednost stvari, kupac ima pravo da trai snienje ugovorene cene. S obzirom na izneto, a naime da poverilac i dunik zakljuuju sporazum o promeni predmeta obaveze dunika u odnosu na ono to je ranije dugovao, postavlja se pitanje da li je novim sporazumom prestao raniji osnov dunikove obaveze, odnosno da li tim sporazumom stranke zakljuuju poseban, teretan ugovor, po kome dunik ima drukiju obavezu ispunjenja, ali samo u odnosu na onaj predmet ispunjenja koji je tim sporazumom zamenjen. injenica je da se zakljuenjem sporazuma o zameni ispunjenja stvara jedan novi odnos izmeu poverioca i dunika, ali kao stoje napred navedeno on se odnosi samo na zamenu predmeta ispunjenja, ne dirajui u ostale obaveze dunika, kao stoje rok ispunjenja, vrednost predmeta ispunjenja, mesto ispunjenja i si. Imajui u vidu navedeno, moe se zakljuiti da se radi o stvaranju jednog novog odnosa izmeu poverioca i dunika, jer zakljueni sporazum menja osnovni element obaveze, tj. predmet ispunjenja, pa samim tim nastaje ugovor posebne vrste, teretni ugovor, koji gasi raniju obavezu dunika. S obzirom na tu injenicu, a naime ako su poverilac i dunik zakljuili sporazum o zameni ispunjenja, a daje ranija obaveza ispunjenja dunika prestala, u sluaju ako poverilac i dobije drugu stvar umesto ranije, ali bude uznemiravan u mirnoj dravini onog to je zamenom dobio na osnovu nekog prava koje je nastalo pre poverioevog sticanja te stvari, o emu on prilikom zakljuenja sporazuma sa dunikom nije bio upoznat (evikcija), poverilac ima pravo da trai ispunjenje prvobitnog potraivanja i naknadu tete. Kod takvog stanja stvari jemac ne odgovara za raniju dunikovu obavezu, ako je jemeva obaveza postojala u odnosu na raniju obavezu dunika, s obzirom da je zamenom ispunjenja prestala njegova obaveza jemstva. Inae, sporazum u smislu odredaba stava 1. ovog lana ne predstavlja novaciju ugovora, mada su po prirodi zbog promena obaveza predmeta ispunjenja slini, jer se i kod sporazuma i kod novacije menja stvar koja se duguje, ali ako je u pitanju novacija onda se poverilac moe zatiti samo evikcijom, tj. pozivanjem dunika da ga zatiti od uznemiravanja, ali ne i da nastane sluaj kakav je naveden u stavu 3. ovog lana, a naime, da poverilac umesto zahteva po osnovu odgovornosti dunika za materijalne ili pravne nedostatke moe zahtevati od dunika da mu ispuni prvobitno potraivanje i naknadi tetu.

Sudska praksa
"Iako je predmet kupoprodaje odreeni lokal, od pravila iz lana 308. stav 1. i 348. ZOO koja se primenjuju na pravnu situaciju nemogunosti predaje odreenog stana kao predmeta kupoprodaje, ini se izuzetak u korist lica koje je kupilo stan ili poslovni prostor od lica koje je odgovorno za nemogunost predaje, a inae gradi stanove za trite, odnosno koje se u okviru svoje delatnosti bavi prodajom stanova za trite " (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 9/98). 492

Predaja radi prodaje (l. 309. ZOO)

Odredbe ovog lana reguliu pitanje ispunjenja obaveze dunika na drukiji nain u odnosu na ispunjenje iz prethodnog lana, a naime, dunik moe radi ispunjenja svoje obaveze da preda poveriocu neku svoju stvar daje ovaj proda i da od naplaenog iznosa naplati svoje potraivanje, a da ostatak vrati duniku. Na taj nain, poverilac se pojavljuje u ulozi punomonika dunika, jer ne stie pravom raspolaganje u svoje ime i za svoj raun, ve to ini u korist dunika, da bi se od naplaenog iznosa naplatio i time ugasio obavezu dunika. Stvar predata na takav nain poveriocu, radi njene prodaje, ne stvara za posledicu prestanak obaveze dunika, niti poverilac snosi rizik propasti stvari, s obzirom da se on ne smatra vlasnikom te stvari. Razlika izmeu zamene ispunjenja po lanu 308. i lana 309. ovog zakona je u tome to se kod zamene ispunjenja gasi prvobitno poverioevo potraivanje, prijemom druge stvari u zamenu, dok se kod predaje stvari radi prodaje poverioevo potraivanje ne gasi i on ne snosi rizik za propast stvari primljene radi prodaje, jer kao stoje reeno, on u ovom sluaju postupa samo kao punomonik dunika, prema kome ima obavezu da mu vrati samo ono to je naplatio preko vrednosti primljene, odnosno prodate stvari, dok ostalo zadrava za sebe i time gasi obavezu dunika. Ukoliko poverilac proda dunikovu stvar i od te prodaje se namiri, prestaje obaveza dunika, s tim daje poverilac duan da duniku vrati onaj iznos koji je naplatio preko iznosa vrednosti svog potraivanja. Ako poverilac proda stvar dunika ali se od te prodaje samo delimino namirio, poverilac zadrava naplaeni iznos od prodate stvari, a za razliku i dalje dui dunika po ranijoj obavezi. Naravno, ako poverilac uopte ne bude u mogunosti da primljenu stvar od dunika proda, duan je daje vrati duniku i da od njega zahteva ispunjenje postojee obaveze.

Delimino ispunjenje (l. 310. ZOO)

Pravilo je da dunik izvri svoju obavezu odjednom i to u roku predvienom za ispunjenjem. Ako dunik iz nekih svojih razloga, koji nisu od znaaja za poverioca, eli da delimino ispuni obavezu, onda se postupa po pravilu iz stava 1. ovog lana, a naime, poverilac nije duan da primi delimino ispunjenje, osim ako priroda obaveze drukije ne nalae. Ovaj drugi deo reenice moe se odnositi samo na one obaveze dunika koje se ne mogu odvojiti od celine obaveze, ako svi delovi ine jednu celinu, odnosno koje ne mogu da funkcioniu bez ostatka neizvrene obaveze, ili pak ako po prirodi stvari poveriocu ne odgovara da mu se ispuni samo jedan deo obaveze kao, na primer, da mu se preda zgrada bez prozora i vrata, iako je ugovorom predvieno da se poveriocu preda zgrada sposobna za stanovanje. Postoje drugi sluajevi kada takvo ispunjenje poverilac moe ali ne mora da prihvati, ako se ini u roku u kome obaveza dunika jo nije dospela, ili predmet ispunjenja je deljiv tako da se pojedini delovi mogu koristiti nezavisno jedno od drugog, tj. ispunjenog i neispunjenog dela obaveze. U tim sluajevima procenjuje se priroda obaveze dunika, te ukoliko je bilo opravdano da poverilac primi delimino ispunjenje, a ipak ga ne primi, moe u pojedinim sluajevima predstavljati poverilaku docnju, zbog koje poverilac moe da trpi tetne posledice. Tako, na primer, ako na mestu koje je odredio poverilac treba da se montira neki ureaj veeg obima, od ega zavisi montaa i drugih delova na tom ureaju, a poverilac odbije prijem tog dela, te time onemogui ili otea rad duniku na izvrenju i drugog, preostalog dela obaveze, u roku koji jo nije dospeo za ispunjenje, poverilac moe pasti u poloaj poverilake docnje. Delimino ispunjenje obaveze, ako je ono mogue i prihvatljivo od poverioca, podrazumeva ispunjenje u okviru roka ispunjenja ele obaveze, to znai ako je dunik sa ispunjenjem preostalog dela obaveze u docnji, nastaju posledice neispunjenja, pa poverilac ima pravo da, po svom izboru, trai ispunjenje ugovora u celini i naknadu tete zbog zadocnjenja, ili da odustane od ugovora i trai naknadu tete zbog neispunjenja ugovora. Ako je u pitanju ispunjenje novane obaveze, pa dunik ispuni samo deo te obaveze, poverilac je duan da takvo ispunjenje primi, ali ga moe i odbiti ako "ima poseban interes da ga odbije". Isplata dela novane obaveze mora biti izvrena u roku odreenom za ispunjenje obaveze u celini, s tim da se ostatak obaveze isplati do isteka roka ispunjenja. U protivnom, dunik za neisplaeni deo obaveze pada u docnju, pa poverilac moe traiti izvrenje obaveze u celini i naknadu tete, koja podrazumeva i kaznenu kamatu, kao i drugu tetu ako je poverilac dokae. Poverilac bi zbog nepotpunog ispunjenja obaveze mogao i da odustane od ugovora i duniku vrati primljeno, ali po logici stvari to niko ne bi uinio, osim ako ima poseban interes da odbije primljeno.

Sudska praksa
Delimino izvrenje ugovora ne daje osnov za raskid ugovora Prodava ne moe traiti raskid ugovora usled toga to kupac nije isplatio ugovorenu cenu, osim ako je suprotno ugovoreno. 493

Prema obrazloenju Tueni je osporio tubeni zahtev, istakavi, izmeu ostalog, daje tuioca vie puta pozivao na ispunjenje ugovorne obaveze u pogledu plaanja ugovorne cene, to tuilac nije uinio, pa je zato raskinuo ugovor i putem oglasa prodao predmetne prostorije drugom preduzeu. Drugostepeni sud je uvaio albu tuenog. Tueni je u albi naveo daje raskinuo ugovor sa tuiocem i pomenute pro storije prodao drugom preduzeu,zato to tuilac nije ispunio svoju obavezu u pogledu plaanja kupoprodajne cene i to nije pristao na poveanje ugovorne kupoprodajne cene. Meutim, takvo stanovite tuenog drugostepeni sud nije mogao prihvatiti. Ugovor se ne moe raskinuti po sporazumu stranaka, a jednostranom izjavom jedne od stranaka moe se raskinuti samo ako je tako ugovoreno. U lanu 7. ugovora, na koji se stranke pozivaju, predvieno je da ugovorne stranke mogu traiti izmenu ili raskid ugovora zbog nastanka izvanrednih dogaaja. Stranke i ne tvrde daje nastupio neki izvanredan dogaaj koji bi uticao na raskid ugovora, a tuilac ne pristaje na raskid ugovora. Osim toga, ugovorom nije predvieno da se ugovor moe raskinuti ako tuilac ne plati kupoprodajnu ce-nu. Po ugovoru, tuilac ima da plati tuenom ugovorenu cenu i to 30% u roku od 8 dana po njegovom potpisivanju, to je tuilac i uinio, sa malim zakanjenjem, jer je platio tuenom na ime cene iznos od 20.000. dinara, koji je tueni zadrao, a ostatak ugovorene kupoprodajne cene tuilac ima da plati u roku od 20 dana po predaji poslovnih prostorija. Zbog toga je tueni mogao traiti od tuioca ili ostatak kupoprodajne cene u gotovu, ili garanciju banke da e mu ostatak kupoprodajne cene biti isplaen u ugovorenom roku, ili je posebnom tubom mogao kod nadlenog suda traiti da tuilac plati ostatak kupoprodajne cene, a ne da trai raskid ugovora. Raskid ugovora tueni ne moe traiti naroito zbog toga to je primio delimino ispunjenje ugovora od strane tuioca, pa je zato tueni mogao postupiti u pogledu naplate ostatka kupoprodajne cene samo napomenuti nain, s tim da i on izvri svoju obavezu prema tuiocu kako je to ugovorom predvieno. Pri tom valja napomenuti da tuilac vie ne moe postavljati pitanje uraunavanja cene pomenute maine u cenu poslovnih prostorija, ako se pokae daje (tuilac) mainu prodao, kako tueni u albi navodi. S druge strane, ako se pokae da tuilac nije prodao mainu i da ona stoji tuenom na raspolaganju, ovaj ne moe isticati da mu je tuilac mainu prodao na kredit i da njenu cenu ne moe zaraunavati u kupoprodanju cenu poslovnih prostorija, budui da tueni niim nije dokazao da je postignut sporazum izmeu njega i tuioca da mu tuilac isporui mainu na kredit (prema odluci VPS, SI. 201/73).

Obaveza davanja stvari odreenih po rodu (cl. 311. ZOO)

Kad je predmet ispunjenja odreen samo po rodu, dunik je duan dati stvari srednje kakvoe. Stvari po rodu su one koje se mogu oznaiti po vrsti, meri i teini, pa i po broju. Na primer, eer je individualno odreena stvar koji je jedinstven u svojoj vrsti. Ali, s obzirom da eer moe da ima razne oblike, koji se mogu posebno obeleiti, kao na primer, eer u kocki, zatim uti eer, pa kristal eer i si., on je kao takav odreuje po rodu, jer se izdvaja iz grupe koja gaje inila individualno odreenom stvari. U navedenom primeru nije svaki eer istog kvaliteta, jer neki mogu biti proizvod od eerne trske, a drugi od eerne repe, a i tehnologija proizvodnje eera moe biti razliita, od kojih je neki istiji, sitniji i td, pa kod ispunjenja obaveze tako odreene stvari po rodu, dunik moe radi ispunjenja svoje obaveze dati, na primer, eer srednje kakvoe. To se moe utvrditi atestom koju je svaki proizvoa za takve proizvode daje uz proizvod koju prodaje. Ukoliko dunik nije u mogunosti da poveriocu isporui stvari odreene samo po rodu, niti moe dati stvar srednje kakvoe, dunik moe svoju obavezu izvriti kupovinom od drugog iste takve stvari, ili stvari srednje kakvoe i time izvriti obavezu ispunjenja prema poveriocu. Poverilac nema pravo da ispituje poreklo stvari ako stvar koja mu je predata odgovara po rodu, ili srednje kakvoe, saglasno ugovoru stranaka. Pored toga bitno je daje dunik svoju obavezu prema poveriocu izvrio blagovremeno, odnosno u roku koji je odreen ugovorom. Naravno, da i kod ovog prethodnog mogu postojati izuzeci, jer ako je ugovorena stvar odreenog porekla, odreena po rodu, poverilac nije duan da primi ispunjenje, jer nije ispunjen uslov da stvar potie sa odreenog podruja i da ima priznato poreklo. Naime, kad je predmet ugovora stvar odreenog porekla, kao na primer, vino sa upskog podruja, dunik ne moe isporuiti istu vrstu vina iz drugog podruja, kao to bi na primer, bilo smederevsko podruje, bez obzira da l ij e isporueno vino iz drugog podruja boljeg kvaliteta i jaine od ugovorene obaveze isporuke samo sa odreenog podruja. Dunik mora znati i kakva mu je obaveza u pogledu namene stvari koja se isporuuje poveriocu, jer ako je u ugovoru stranaka oznaeno da kupac kupuje stvar radi dalje proizvodnje, na primer semensku robu, ne moe mu prodava isporuiti proizvod koji daje ta semenska roba. 494

URAUNAVANJE ISPUNJENJA
Red uraunavanja (cl. 312. ZOO)
Osnovno pravilo je da dunik, ako ima vie srodnih obaveza, sve obaveze ispuni u roku, prema njihovoj dospelosti za isplatu. Odredbe ovog lana reguliu pitanje rasporeda isplata u sluaju postojanja vie obaveza, kada dunik deliminim isplatama nije namirio sve obaveze. Primena odredaba ovog lana dolazi u obzir ako dunik, kod postojanja vie istorodnih obaveza, pri ispunjenju ne oznai koje obaveze ispunjava. Ranije je postojalo pravilo da taj raspored vri poverilac ako mu se dunik ne usprotivi odmah po saznanju. Pravila za ispunjenje rasporeda obaveza dunika u smislu ovog lana polaze od toga da ako o tome ne postoji sporazum poverioca i dunika, uraunavanje se vri onim redom koji odredi dunik, ali najkasnije prilikom ispunjenja. U protivnom, kada dunik nije odredio u vezi kojih obaveza vri ispunjenje, odnosno ako o tome nema sporazum sa poveriocem, ili to nije uinio najkasnije prilikom ispunjenja, uraunavanje dospele obaveze se namiruju onim redom kako je koja dospela za isplatu. U svakom sluaju, za raspored ispunjenja istorodnih obaveza bitna je volja dunika, te je poverilac duan da postupa po njegovim nalozima, ali samo, odnosno najkasnije do ispunjenja, ili u nekom drugom roku ako o tome postoji poseban sporazum poverioca i dunika. U protivnom, kao stoje reeno, prema odredbama stava 2. ovog lana obaveze se namiruju redom kako je koja dospela za ispunjenje. Odredbe stava 1. i 2. ovog lana mogu biti nejasne ako se one shvate tako da je dunik, koji ispunjava obaveze pre isteka roka njihove dospelosti u obavezi da kod svakog ispunjenja naznai na koju se obavezu ispunjenje odnosi. Naprotiv, imajui u vidu znaenje pojma ispunjenja, sve uplate pre isteka roka ispunjenja, ako dunik nije odredio za koju obavezu ini ispunjenje, mogu se rasporediti kako odredi poverilac, ali prilikom isteka roka ispunjenja, ako dunik napravi svoju specifikaciju rasporeda ispunjenja, ona je merodavna volja dunika, te je poverilac duan da po njoj i postupi. Ako to ne odgovara poveriocu zbog neizvesnosti svog poslovanja, moe pozvati dunika i zatraiti da se ovaj izjasni o tome na koju se obavezu ispunjenje odnosi, odnosno da mu ukae kako je on izvrio raspored ispunjenja. Tek prekoraenjem tog roka, odnosno ako se dunik nije izjasnio koju obavezu izmiruje odreenim ispunjenjem, i ako ne postoji sporazum poverioca i dunika o rasporedu ispunjenja, uraunavanje se vri tako kako je odreeno odredbama stava 2. ovog lana, a naime ispunjenja se namiruju onim redom koja je dospela za ispunjenje. Kod razmatranja ovog pitanja mora se voditi rauna da se radi o deliminom ispunjenju koje nije dovoljno da se ispune sve obaveze dunika prema poveriocu, pa poveriocu ne treba dozvoliti da sredstvima ispunjenja dunikovih obaveza raspolae kako to njemu odgovora, odnosno da i ako nije istekao rok ispunjenja sam vri uraunavanje onim redom koji njemu najvie odgovara. Stav 3. ovog lana propisuje pravilo, odnosno odreuje objektivne kriterijume da ako je vie obaveza istovremeno dospelo, prvo se namiruju one obaveze koje su najmanje obezbeene, a kad su sve podjednako obezbeene da se prvo namiruju one koje su duniku na najveem teretu. Koja je obaveza dunika na najveem teretu je faktiko pitanje, ali o tome ne moe da odlui samo poverilac, ve o toj injenici mora da bude upoznat saznanjem od dunika. Ako su sve obaveze dunika jednake, naroito u pogledu teine njihovog ispunjenja, namiruju se redom kako su nastale, a ako su istovremeno nastale, ono stoje dato na ime ispunjenja rasporeuje se na sve obaveze srazmerno njihovim iznosima. Naravno, pri svemu napred iznetom treba ukazati da se ispunjenje obaveza, u smislu odredaba ovog lana, po pravilu, odnose se na novane obaveze.

Sudska praksa
Pravila o uraunavanju ispunjenja i prekid zastarelosti Davanje otplate se mora jasno i nedvosmisleno odnositi na odreeni dug da bi imalo karakter priznanja duga koji prekida zastarelost, pa samo otplata izvrena na osnovu pravila iz lana 312. Zakona o obligacionim odnosima o uraunavanju ispunjenja, po kome se namiruje obaveza odreena sporazumom poverioca i dunika ili odreena izjavom dunika uinjenom najdocnije prilikom ispunjenja, moe imati ovakvo svojstvo. Iz obrazloenja Pri tome, kada se radi o deliminom plaanju, odnosno davanju otplate, da bi ono imalo karakter priznanja duga, pa i posledicu da se prekida zastarelost, mora se jasno i nedvosmisleno odnositi na odreeni dug, po odreenom privremenom obraunu, jer to jasno proizlazi iz lana 387. Zakona o obligacionim odnosima. Od ovoga treba razlikovati tzv. pretplatu i pravila o uraunavanju ispunjenja, u smislu lana 312. Zakona o obliga495

cionim odnosima, koji se u konkretnom sluaju, a u odnosu na otplate koje imaju prirodu priznanja duga, ne mogu primeniti u celini. Navedena pravila predviena su za sluaj kada dunik vie istorodnih obaveza prema poveriocu, uplati novani iznos koji nije dovoljan za isplatu svih obaveza u celini. Samo pravilo o primeni sporazuma stranaka, poverioca i dunika, te pravilo o izjavi dunika datoj najdocnije prilikom ispunjenja kojom odreuje koja se obaveza namiruje, mogu se primeniti u odnosu na institut priznanja duga izvrenog od strane dunika koji je od uticaja na zastarelost, odnosno na prekid zastarelosti. Ovo zato to imperativne zakonske norme reguliu ne samo vreme potrebno za zastarelost, ve i radnje poverioca (podizanje tube i si.) i radnje dunika (priznanje duga), zbog kojih nastupa prekid, a rok zastarelosti iznova poinje tei, koje moraju biti izriite i kod kojih je volja stranke nedvosmisleno u tom pravcu izraena. Ostala pravila o uraunavanju ispunjenja iz lana 312. taka 2, 3. i 4. ZOO iz navedenih razloga se ne mogu primeniti, ali mogu predstavljati ispunjenje zastarele obaveze kao naturalne obligacije. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 2904/06 od 28.12.2006. godine)

Uraunavanje kamata i trokova (l. 313. ZOO)

Pravilo koje propisuju odredbe ovog lana odnose se na ispunjenje svih obaveza koje u vezi nekog odnosa ima dunik prema poveriocu, ali ako se izvreno ispunjenje ne odnosi, odnosno ne obuhvata i sporedne obaveze, uraunavanje ispunjenja se vri tako to se prvo otplauju trokovi, zatim kamate, i na kraju glavnica. Za razliku od prethodnog lana, kojim se odreuje red uraunavanja vie istorodnih obaveza, odredbe ovog lana imaju u vidu uraunavanje kamata i trokova kao prioritetne u odnosu na glavnu obavezu, a ako postoji vie obaveza koje istovremeno dospevaju, ili u razliitim rokovima, svejedno, uraunavanje trokova i kamata se vri prema svakoj obavezi posebno. U praksi ima pogrenih reenja u tom smislu da se sve obaveze obraunaju kao jedinstvena obaveza, i da se od tako utvrene obaveze prvo naplauju, odnosno uraunavaju trokovi, pa zatim kamate, i na kraju evidentira preostali iznos kao deo ispunjenja glavne obaveze. Naravno, sudska praksa takva reenja ne prihvata, jer se kod uraunavanja trokova i kamata mora poi od svake obaveze posebno, pa makar koliko ih ukupno bilo. Dunik moe da o roku ispunjenja plati glavni dug, ali ako postoji njegova obaveza i u pogledu plaanja trokova i kamata, poverilac ima pravo da prvo, od plaenog glavnog duga, naplati trokove, pa zatim kamatu i na kraju da ostatak evidentira kao ispunjenje dela glavnog duga, koji u tom sluaju ne predstavlja ispunjenje celokupnog duga, zbog ega dunik moe, u sluaju docnje, da stvori obavezu naknade tete, pa i plaanje kamate i druge trokove za deo neisplaenog duga. Reenje dato u odredbama ovog lana polazi od toga da je poverilac u vezi pravnog posla sa dunikom, odnosno dunikove obaveze, imao kakve trokove (na primer, u vezi uvanja dunikovih stvari, isplate vozarine, trokova pribavljanja i legalizovanja uverenja o poreklu robe i dr.), te da treba prvo njih da naplati, a kada je u pitanju naplata kamate ima se u vidu da se naplatom kamate umanjuje ona kamata koja bi se kasnije naplatila, posle dospelosti ispunjenja obaveze dunika, te se na taj nain pogoduje obavezama dunika, odnosno vodi se rauna da se ne otea izvrenje njegovih obaveza.

Sudska praksa
Kompenzacija i prestanak zatezne kamate kao sporednos potraivanja Pravo na kamatu ne moe prestati zbog toga stoje glavni dug plaen i ugaen prebijanjem, te u sluaju da novana obaveza prestane ispunjenjem, ne gasi se pravo na zateznu kamatu koja je nastala od dospelosti novanog potraivanja do prestanka novanog potraivanja, i ona se moe obraunati kao samostalno potraivanje, koje se moe posebno utuiti. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, parnine stranke su bile u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o kupoprodaji, a tueni je svoju obavezu prema tuiocu ispunio u docnji, i to putem viestruke kompenzacije dana 24.5.1999. godine. U momentu kada je prestala novana obaveza tuenog, dospelaje zakonska zatezna kamata u visini od 417.879,13 dinara, a potraivanje dela ovako obraunate zatezne kamate je prestalo izvrenom kompenzacijom. Kompenzacija je izvrena u visini od 338.568,00 dinara, kojim putem je izmiren glavni dug u iznosu od 185.073,06 dinara sa dospelom zakonskom zateznom kamatom u iznosu od 153.494,94 dinara, tako da preostali neisplaeni dug na ime dela obraunate zakonske zatezne kamate iznosi 264.384,19 dinara. Kod ovako utvrenog injeninog stanja, pravilan je zakljuak niestepenih sudova daje sa prestankom glavne obaveze prestala da tee i zakonska zatezna kamata i to za ubudue, ali da ona koja je nastala od dospelosti novanog potraivanja pa do prestanka novanog potraivanja, nije se ugasila, ve je postalo samostalno potraivanje, koje se moe posebno utuiti. 496

Neosnovani su navodi revizije da tuilac nema pravo na isplatu kamate, jer je dug izmiren u docnji putem kompenzacije. Odredbe l. 336. i 337. Zakona o obligacionim odnosima, kao i ostale odredbe iz odeljka III Odsek 1, reguliu prestanak obaveza kompenzacijom, koja je pored ispunjenja, jedan od naina prestanka obaveze. Iz ovih zakonskih odredaba proizlazi da se moe, pod odreenim uslovima, prebiti i potraivanje na ime kamate, ali iz lana 336. i 337. i ostalih odredaba koje reguliu kompenzaciju, ne proizlazi obaveza pripisivanja kamate glavnom dugu, niti se prilikom prebijanja moraju prebiti sva dospela potraivanja. Ovi propisi reguliu tzv. jednostranu kompenzaciju, jer nastaje tek kada jedna strana izjavi drugoj da vri prebijanje, to znai daje ta strana i ovlatena da opredeli koje potraivanje i u kojem iznosu stavlja u preboj. To se posebno odnosi na ugovornu kompenzaciju, kojom prilikom se strane dogovaraju koja e konkretna potraivanja staviti u preboj. Samim tim, ako nee, poverilac ne mora da zateznu kamatu stavlja u preboj. Odredba lana 313. Zakona o obligacionim odnosima govori o uraunavanju kamata i trokova i predvia da ako dunik pored glavnice duguje kamatu i trokove, uraunavanja se vre tako to se prvo otplauju trokovi, zatim kamate i najzad glavnica. Ovaj propis pogoduje povehocu, jer znai da kada dunik plati izvesnu svotu novca, poverilac moe da razdui dunika ovim redom, ali i ne mora. Ovo zbog toga to ovaj propis ima dispozitivni karakter u smislu lana 20. Zakona o obligacionim odnosima, jer poverilac i dunik pitanje uraunavanja kamate i trokova mogu urediti drukije. Do neposredne primene lana 313. Zakona o obligacionim odnosima dolazi se samo kod naplate po izvrnoj odluci suda. Ovaj propis ne govori o prestanku obaveze i gubljenju prava, te poverilac u sluaju prebijanja glavnog potraivanja ne moe izgubiti pravo na kamatu samo zato to je nije obraunao i pripisao je glavnom dugu. Osim toga, poverilac ne moe neto da izgubi po ovom lanu zakona, kada je taj propis donet u korist poverioca. Jedina posledica nevrenja prava po Zakonu o obligacionim odnosima jeste nastanak zastarelosti. Odredbom lana 295. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se prestankom glavne obaveze gase jemstvo, zaloga i druga sporedna prava. Ova druga sporedna prava mogu biti npr. kapara, odustani-ca, ugovorna kazna, kaucija. Kamata se uopte ne pominje. Kamata jeste po nainu nastanka sporedno potraivanje, jer bez postojanja glavnog duga nema ni kamate. Meutim, kod zatezne kamate, kao sporednog potraivanja, karakteristino je da ona nastaje kad dunik padne u docnju sa ispunjenjem novane obaveze i praktino se uveava do ispunjenja obaveze, tj. dok se ne plati glavni dug. Za razliku od npr. jemstva i zaloge, koji se gase prestankom glavne obaveze, zatezna kamata u sluaju prestanka glavne obaveze prestaje samo tei, gasi se za ubudue, ali ona koja je nastala ne moe se ugasiti, ne moe da nestane, ve postaje samostalno potraivanje i moe se posebno utuiti. Iz navedenog propisa ne proizlazi da se prestankom glavne obaveze gasi i kamata. Odredbe o zateznim kamatama svrstane su u Zakonu o obligacionim odnosima u odsek 1. Glave III, koji regulie pravo na naknadu tete u sluaju neispunjenja obaveza, tako da joj i zakon daje tretman jedne vrste tete, makar i pretpostavljene. To proizlazi iz lana 278. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima. Dakle, pored prava na kamatu, poverilac ima pravo i na potpunu naknadu tete, pa ovo pravo poverioca, nastalo kao posledica sankcije zbog neizvrenja ili neurednog izvrenja obaveze od strane dunika, ne moe prestati samo zato to poverilac prilikom prebijanja potraivanja nije obraunao zateznu kamatu i istu pripisao glavnom dugu. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 141/04 od 11.11.2004. godine).

VREME ISPUNJENJA
Kad rok nije odreen (l. 314. ZOO)
Pravilo je da ako je rok ispunjenja odreen ugovorom, ili kakvim drugim osnovom vanugovorna obaveza, dunik je duan da svoju obavezu izvri u tom roku. Protekom tog roka, odnosno ako u tom roku dunik ne izvri svoju obavezu, pada u docnju sa svim posledicama koje iz te docnje proizilaze. Odredbe ovog lana imaju u vidu samo sluaj kada rok nije odreen zbog prirode obaveze, odnosno svrhe posla i ostalih okolnosti koje ne zahtevaju izvestan rok za ispunjenje, ali to ne znai da rok ispunjenja obaveze ima neizvesno vreme kada se ona mora ispuniti. U pitanju su poslovi za koje se pri preuzimanju obaveze ne moe sa sigurnou odrediti vreme ispunjenja, kao na primer, sporazum o berbi nekog voa, ije izvrenje zavisi od vremenskih i drugih uslova, u kom sluaju priroda obaveze podrazumeva uslove vezane za vreme i sazrevanje odreenog voa, kada se kao rok ispunjenja podrazumeva stvaranje uslova da se ugovoreni posao obavi u odreenom vremenu, odnosno vremenu sazrevanja voa i vremenu berbe. Zbog toga, ako dunik i pored nastalih uslova za ispunjenje obaveze tu obavezu ne izvri u vremenu koje se po prirodi obaveze mogla izvriti, kada je to bilo mogue, poverilac moe da zahteva ispunjenje obaveze. 497

Za neke obaveze rok ispunjenja moe biti odreen zakonom, kao to je, na primer, sluaj iz lana 188. stav 2. ZOO, u kome se propisuje da se novana renta na ime naknade tete plaa meseno unapred, ako sud ne odredi to drugo. Protekom tog roka, poverilac ima pravo da trai ispunjenje odmah im je taj rok protekao. Reci "poverilac moe zahtevati odmah ispunjenje obaveze" podrazumevaju da je poverilac na odgovarajui nain upozorio dunika na ispunjenje obaveze, odnosno da ga je na taj nain pozvao da izvri dospelu obavezu, i da mu je ostavio razuman rok u kome dunik moe uz vei napor i savesnost da izvri svoju obavezu po primljenom zahtevu poverioca. U protivnom, poverilac moe svoje pravo da ostvari putem suda, kada ne mora traiti ispunjenje ugovorne obaveze dunika, ve naknadu tete i sporedne obaveze, kao to su trokovi, kamata, ugovorna kazna. Meutim, ako je dunik izvrio svoju obavezu, bilo kada je priroda stvari to dozvolila, bilo po upozorenju poverioca da odmah ispuni obaveze, poverilac je duan da odmah primi ispunjenje. Naravno, on to nee uiniti ako ispunjenje ne odgovara pravoj ugovornoj obavezi dunika.

Ispunjenje pre roka (cl. 315. ZOO)

U sluaju iz stava 1. ovog lana, dunik ima pravo da svoju obavezu ispuni pre ugovorenog roka za ispunjenje obaveze, ako je rok ugovoren iskljuivo u njegovom interesu. Da bi dunik mogao svoju obavezu da izvri pre roka, potrebno je, dakle, da bude ispunjen uslov iz ugovora, a naime da je ta mogunost predviena ugovorom, kao i da blagovremeno obavesti poverioca o svojoj nameri, pri emu e paziti da to ne bude u nevreme. To istovremeno znai i da u pogledu prevremenog ispunjenja obaveze mora postojati mogunost propisana ugovorom, a i mogunost prijema ispunjenja od strane poverioca. Naime, dunik ne moe da izvri svoju obavezu "u nevreme", tj. onda kada to njemu odgovara, a da ne misli o tome da li to odgovara i poveriocu. Ovo zbog toga to momenat ispunjenja obaveze pre roka, koji je izabrao dunik, moe predstavljati odreene tekoe za poverioca i stvoriti mu nepotrebne trokove oko neplanirane isporuke obaveze dunika. Zbog toga je dunik koji ima nameru da svoju obavezu izvri pre roka, duan prethodno da o tome na siguran nain obavesti poverioca, traei od njega saglasnost da to moe uiniti. Ako poveriocu iz objektivnih razloga ne odgovara prijem obaveze pre roka, i pored obavetenja dunika da to moe uiniti, poverilac ne mora da primi ispunjenje. Na te okolnosti e poverilac ukazati duniku, a ako dunik i pored toga izvri svoju obavezu pre vremena, poverilac ima pravo da od dunika trai naknadu trokova koje je imao u vezi tako izvrenog ispunjenja. Ako, pak, u ugovoru nije predviena mogunost ispunjenja pre roka - iskljuivo u interesu dunika ili iz nekih drugih razloga, dunik moe da ponudi ispunjenje pre roka, ali poverilac moe odbiti ispunjenje, a moe ga i primiti i zadrati pravo na naknadu tete, ako o tome bez odlaganja obavesti dunika. Ako poverilac primi takvo ispunjenje pre roka, onda moe postojati i podeljena odgovornost za tetu koju je pretrpeo prijemom ispunjenja pre roka, i pored toga to je o tome obavestio dunika i zadrao pravo na naknadu tete, jer poverilac, prema stavu 2. ovog lana ne mora da primi takvo ispunjenje pre roka, zbog ega je i on odgovoran za nastalu tetu, jer je morao da razmilja o svim okolnostima, odnosno posledicama koje mogu nastati prijemom ispunjenja pre roka, kod nepostojanja takve njegove obaveze.

Sudska praksa
Plaanje obaveze pre roka Plaanje cene izraene kao dinarska protivvrednost deviznog duga, pre isteka ugovorenog roka za plaanje, pa i pre isporuke robe koja se sukcesivno isporuuje, u nslovima oekivane devalvacije dinara, predstavlja plaanje izvreno u nevreme, te je osnov potraivanja naknade tete u visini razlike izmeu dinarske protivvrednosti dolarske cene po kursu koji je vaio na dan plaanja i po kursu koji je vaio na dan dospea, odnosno po proteku roka od 8 dana od nastanka duniko-poverilakog odnosa, a to je dan preuzimanja robe robe. Iz obrazloenja Po nalaenju suda, potrebno je imati u vidu da prema izjavi svedoka postoje i privremeni obrauni koji su isplaeni pre roka. Uvezi sa tim potrebno je imati u vidu odredbu lana 315. Zakona o obligacionim odnosima, prema kojoj dunik u ijem je interesu rok ugovoren, ima pravo ispuni ti obavezu i pre tog roka, ali je o tome duan obavestiti poverioca i paziti da to ne bude u nevreme. U uslovima kada se ekala zvanina devalvacija, ne moe se smatrati da je plaanje, izvreno 18.10.2000. godine za isporuku koja nije ni bila izvrena i koja je tek trebalo da se izvri u periodu od 01. do 15. novembra iste godine, plaanje koje nije bilo u nevreme. Prema stavu 2. ovog lana, ukoliko poverilac nije odbio ispunjenje, ve ga je primio i o tome bez odlaganja obavestio dunika, mogu se stei uslovi za potraivanje na ime naknade tete u visini razlike izmeu dinarske protivvrednosti dolarske cene po kursu koji je vaio na dan plaanja i na dan kada je potraivanje po tom privremenom obraunu dospelo za plaanje prema odredbama ugovora, po proteku roka od 8 dana od dana nastanka duniko poverilakog odnosa. (Reenje Vieg trgovinskog suda P. 2904/06 od 28.12.2006. godine) 498

Pravo poverioca da zahteva ispunjenje pre roka (l. 316. ZOO)

Za razliku od odredaba prethodnog lana, koje predviaju mogunost ispunjenje obaveze pre roka, odnosno kad postoji sporazum stranaka da se obaveza ispuni pre roka i obaveza poverioca da takvo ispunjenje primi, odredbe ovog lana imaju u vidu pravo poverioca da zahteva ispunjenje obveze pre roka, ako se ispune sledei uslovi: a) ako dunik nije dao poveriocu obeano obezbeenje, ili b) ako na zahtev poverioca nije dopunio obezbeenje smanjeno bez njegove krivice, kao i v) kad je rok ugovoren iskljuivo u njegovom, poverioevom interesu. Prvi uslov se odnosi na injenicu daje ugovorom predvieno da e za izvrenje obaveze iz ugovora dunik dati odreeno obezbeenje, pa ako dunik tu svoju obavezu ne izvri, poverilac stie pravo da trai od dunika da svoju obavezu izvri pre roka za dospelost te obaveze. Kao sredstva obezbeenja moe biti garancija banke ili jemstva treih lica koja e garantovati da e dunik izvriti svoju obavezu o roku, a ako je ne izvri da e je jemac, odnosno jemci izvriti na raun dunika. Obezbeenje se moe odnositi i na predaju nekih stvari na uvanje, ijom se vrednou obezbeuje poverioevo potraivanje. Te stvari mogu biti uvane kod poverioca ili treeg lica, ili biti uskladitena u korist poverioca. Ako dunik ne obezbedi ugovoreno obeano obezbeenje, poverilac moe traiti ispunjenje obaveze dunika pre isteka ugovorenog roka za njeno ispunjenje. Ispunjenje pre roka se moe traiti i pre isteka ugovorenog roka ako na zahtev poverioca nije dopunio obezbeenje smanjeno bez njegove, poverioeve krivice. Tako, na primer, ako je dunik u ugovoru preuzeo obavezu po osnovu obezbeenja da e u svojim skladitima uvati neku stvar odreenog kvaliteta i koliine, koja odgovara vrednosti ili zadovoljava sigurnost poverioca, te da je nee otuiti dok ne izvri obavezu prema poveriocu, pa ipak to uini, odnosno umanji koliinu, odnosno vrednost uvane stvari (na primer, penicu odreenog kvaliteta, ili drugu kulturu, a u nekim sluajevima i uvanje odreenih derivata u korist ispunjenja svoje obaveze, i si.), a ne dopuni tu umanjenu stvar odgovarajuom koliinom koja je predmet obezbeenja poverioevog potraivanja, i pored upozorenja poverioca da to umanjenje dopuni, poverilac ima pravo da trai ispunjenje pre roka. To pravo poverioca postoji i kada je ugovorom predvieno daje rok ispunjenja ugovora ugovoren iskljuivo u interesu poverioca. To je, u stvari, rok koji se odnosi na izvrenje obaveze dunika, a rok je ugovoren iskljuivo u interesu poverioca, kao to bi, na primer, bio sluaj daje ugovorom predvieno da e dunik izvriti svoju obavezu im mu poverilac stvori uslove za ispunjenje obaveze, odnosno im obezbedi odreeno skladite za prijem stvari koja je predmet obaveze dunika, a dunik i pored obavetenja poverioca daje ovaj obezbedio potreban prostor za prijem stvari ne izvri svoju obavezu ispunjenja, i pored toga to ga je o navedenim okolnostima blagovremeno obavestio poverilac, u kom sluaju poverilac ima pravo da trai ispunjenje obaveze pre roka isteklog za njeno ispunjenje.

Kad je odreivanje roka ostavljeno jednoj strani (l. 317. ZOO)

Odredbe ovog lana mogu se shvatiti tako da poverilac ili dunik, ve prema tome kako su se oni sporazumeli za ispunjenje obaveze, moe zahtevati od suda da odredi primereni rok za ispunjenje obaveze, ako ovlaenik ne odredi rok ni posle opomene. U stvari, ugovorom ili po drugom osnovu, kada nije tano odreen rok ispunjenja, dunik i poverilac mogu se sporazumeti da e jedan od njih biti ovlaenik koji e taj rok odrediti, a ako ga on i pored opomene druge strane ne odredi, druga strana ima pravo da od suda zahteva da odredi primereni rok za ispunjenje. Prema tome, osnovni elementi odreivanja roka ostavljeno jednoj strani, mogu se po redosledu sprovoenja postupka postaviti tako da, prvo, stranke, dunik i poverilac, ne odreuju rok ispunjenja, ve sporazumno utvruju da e taj rok odrediti jedan od njih, po pravilu kada nastanu uslovi za ispunjenje, drugo, da stranka koja je ovlaenik nije odredila rok za ispunjenje, pa ni posle opomene druge strane, i tree da druga strana moe traiti od suda da odredi primeren rok za ispunjenje. Dakle, sud ne odluuje o ispunjenju obaveze jedne od stranaka, ve samo odreuje rok u kome dunik treba da ispuni svoju obavezu. Ovde upotrebljenu re "ovlaenik" treba shvatiti tako da jedno lice ima odreeno ponaanje, sa pravima i obavezama koje ne stvaraju sankcije ako ih ne ostvari. On moe biti pasivan u ostvarivanju nekih prava ili obaveza, odnosno ne mora ih initi ako su ona nekim aktom utvrena, a moe biti i aktivan ako vri neko injenje za koje je ovlaen. To nije punomoje, ve ovlaenje ostavljeno tom licu da samo odlui da li e ga vriti ili ne. Zbog toga, ako su se poverilac i dunik sporazumeli da jedan od njih odredi rok za ispunjenje obaveze, pravo je ovlaenika da to i uini, ali zato odredbe ovog lana odreuju pravo drugoj strani da se obrati sudu koji bi 0toj okolnosti doneo odluku, odnosno odredio primereni rok u kome dunik treba da izvri svoju obavezu. Pri ovome treba dodati, naroito kod ugovornih obaveza, da u izvrenju ugovora obe stranke imaju prava 1obaveze, odnosno mogu biti dunik i poverilac, ili samo poverilac. 499

Novana obaveza (cl. 318. ZOO)

Novane obaveze se izvravaju plaanjem posredstvom banke ili neke druge fmansijske organizacije kod koje se vodi raun poverioca. To pravilo vai za sva fizika ili pravna lica koja imaju raun kod banke, pri emu se pod fizikim licem oznaava lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti, a pod pravnim licem podrazumeva privredno drutvo (preduzee), javna institucija i drugi oblik organizovanja, ije je osnivanje registravao nadleni organ. Odredbe ovog lana imaju u vidu tri oblika ispunjenja novanih obaveza: a) preko banke ili druge organizacije (fmansijske) kod koje se vodi raun poverioca; b) preko pote i v) plaanje ekovnom uplatnicom na odreeni raun. U vezi plaanja koje se vri preko banke ili neke druge fmansijske organizacije (Potanska tedionica, tedionica, tedno-kreditna organizacija i tedno-kreditna zadruga), pravila stava 1. ovog lana odreuju, ukoliko ugovorne strane nisu drukije odredile, daje dug izmiren kada banci, odnosno organizaciji kod koje se vodi raun, stigne novana doznaka u korist poverioca, ili nalog dunikove banke, odnosno organizacije da odobri raunu poverioca iznos oznaen u nalogu. Bitno je da poverioeva banka, odnosno organizacija primi ispravan nalog dunika. Eventualne greke poverioeve banke nemaju uticaja na izvreno plaanje, jer je to stvar odnosa banke i poverioca. Suprotno tome, greke dunikove banke padaju na njegov teret. Dunik plaa svoju obavezu na onaj raun koji je dobio od poverioca, a ako raun nije oznaen poverilac plaa na onaj raun koji mu je poznat, a ako mu i taj raun nije poznat treba da pozove poverioca i da od njega zatrai broj rauna na koji treba da isplati svoju obavezu. Ako je dunik postupio na izloeni nain on je savesno postupao i ne odgovara za eventualnu docnju u vezi isplate svoje obaveze, jer je tu docnju priinio poverilac svojom nepanjom. Ako poverilac ima vie rauna koje je oznaio u fakturi, ili na drugi nain (u ugovoru), dunik je duan da na jedan od vie rauna isplati svoju obavezu. Mada je u stavu 1. ovog lana propisano da se smatra daje dug izmiren kada banci ili drugoj organizaciji stigne novana doznaka u korist poverioca, ima sluajeva daje istoga dana plaen dug i podneta tuba radi naplate dospelog duga. U tom sluaju spor se vodi samo oko trokova postupka, jer je nesporno daje dug isplaen. Prema sudskoj praksi, smatra se daje dug plaen ako je tuba podneta istoga dana kada je banka poverioca primila doznaku u korist poverioca. U tom sluaju trokovi padaju na teret tuioca. Mada je u stavu 1. ovog lana propisano daje dug izmiren onoga dana kada banci poverioca stigne novana doznaka dunika, nejasno je da li se taj dan smatra kao dan plaanja u odnosu na poverioca, ili as u tome danu kada je doznaka evidentirana u knjigama banke, odnosno isplaeni iznos prenet na raun poverioca, pa ipak praksa sudova smatra daje dug ugaen protekom onoga dana kada je plaanje izvreno, naravno u zavisnosti da li je poverilac o toj isplati obaveten onoga dana kada je isplata evidentirana kod njegove banke, ili sutradan, protekom onoga dana kada je plaanje evidentirano i kada je o tome obaveten poverilac. Ako je ugovorom predvieno plaanje preko pote, onda se pretpostavlja da su se stranke saglasile daje uplatom dunog iznosa poti, dunik izmirio svoju obavezu prema poveriocu. Ako ugovorom nije tako predvieno, smatra se daje dug izmiren kad poverilac primi novanu doznaku. Prema tome, u prvom sluaju dovoljno je da se uplatom dunog iznosa poti smatra daje dunikova obaveza ugaena, a u drugom sluaju, dug dunika postoji sve do dana kada poverilac primi novanu doznaku od pote. Naravno, pretpostavka je i da je poverilac svakog radnog dana uredno obavetavan od pote o izvrenim mu uplatama, odnosno da se o injenici da li je doznaka stigla kod pote u kojoj ima svoj raun, i sam starao, imajui u vidu osnovno naelo da se ne otea izvrenje obaveze dunika. Ako je, pak posebnim propisom ili ugovorom predvieno plaanje ekovnom uplatnicom na odreeni raun, pretpostavlja se da su se strane saglasile daje isplata izvrena onda kada dunik uplati duni iznos ekovnom uplatnicom u korist oznaenog rauna. Plaanje po ovom osnovu moe se vriti ili banci, odnosno drugoj finansijskoj organizaciji ili poti, ali se u ovom sluaju smatra onaj dan uplate kada je dunik uplatio duni iznos, a ne dan kada je iznos po toj uplati izvren u smislu reenja koja su navedena u stavovima 1. i 2. ovog lana.

Sudska praksa
"Na odnos izmeu domaeg preduzea (tuioca) i inodobavljaa u pogledu pladanj a novane obaveze, ne primenjuje se odredba iz lana 318. ZOO, ve odredbe Zakona o deviznom poslovanju kojim je regulisano plaanje u inostranstvu preko ovlaene banke" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 49/98); "Kada je dunik (tueni) dao nalog da se po zakljuenom ugovoru odreeni iznos plati poveriocu (tuiocu), ali banci kod koje se vodi raun tuioca nije stigla novana doznaka u korist tuioca ili virman dunikove banke da odobri raunu poverioca iznos oznaen u nalogu, tada dug nije izmiren" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 246/97); "Naplata duga izvrena posredstvom banke, ili druge organizacije kod koje se vodi raun poverioca moe se dokazivati samo izvodom organizacije preko koje je izvreno plaanje, a ne i analitikom karticom dunika" (prema odluci VPS, P. 1300/99).
500

MESTO ISPUNJENJA
Opsta pravila (l. 319. ZOO)
Pod mestom ispunjenja, pre svega, podrazumeva se mesto odreeno pravnim poslom poverioca i dunika ili zakonom, pa je dunik duan da ispuni obavezu kako je tim instrumentima odreeno. Po pravilu mesto ispunjenja se odreuje sporazumom stranaka, a ako ono nije odreeno ugovorom, podrazumeva se reenje koje je dato u stavovima 2. i 3. ovog lana, dok se pod zakonom odreenim mestom ispunjenja mogu prihvatiti reenja iz odredaba l. 471. i l. 472. ZOO, koji se odnose na mesto predaje stvari, ako mesto predaje nije odreeno ugovorom. Ako mesto ispunjenja nije odreeno, a ne moe se odrediti ni po svrsi posla, prirodi obaveze ili ostalim okolnostima, ispunjenje obaveze vri se u mestu u kome je dunik u vreme nastanka obaveze imao svoje sedite, odnosno prebivalite, a u nedostatku prebivalita, svoje boravite. Iz ove norme jasno proizilazi da u nedostatku onih elemenata koji bi upuivali dunika na ispunjenje svoje obaveze prema svrsi posla (na primer, adaptacija nekog tano odreenog objekta podrazumeva i mesto gde se taj objekat nalazi), zatim prirodi obaveze (na primer, doziivanje jednog dela na odreenom objektu, takoe podrazumeva mesto gde se taj posao obavlja), ili "ostalim okolnostima" (kao na primer, izvrenje obaveze u vezi pokretne stvari, kada bi se mesto ispunjenja odreivalo prema prodajnom mestu dunika i si.). Dakle, kod primene stava 2. ovog lana, dunik moe ispuniti obavezu ispunjenje obaveze u mestu u kome je dunik u vreme nastanka obaveze imao svoje sedite, odnosno prebivalite, a u nedostatku prebivalita, svoje boravite ako mesto ispunjenja: a) nije odreeno ugovorom, b) kada se ne moe odrediti ni po svrsi posla, v) kada se to ne moe utvrditi ni po prirodi posla, g) ili ni kada se to ne moe utvrditi ni prema ostalim okolnostima obaveze. Stav 3. ovog lana ima u vidu ispunjenje obaveze ako poverilac, koji je pravno lice, kome se vri ispunjenje, ima vie poslovnih jedinica, u raznim mestima i na raznim lokacijama, a ugovorom stranaka nije odreeno mesto ispunjenja, u tom sluaju kao mesto ispunjenja smatra se sedite jedinice koja treba da izvri radnje neophodne za ispunjenje obaveze, ako su poveriocu pri zakljuenju ugovora bile poznate ili morale biti poznate. Ovu odredbu treba shvatiti tako da dunik treba da izvri svoju obavezu prema mestu poslovne jedinice poverioca, koja po prirodi stvari izvrenja obaveze moe biti opredeljeno mesto kao mesto ispunjenja. Tako, na primer, ako pravno lice iz poljoprivredne delatnosti ima vie poslovnih jedinica, silosa, u raznim mestima, od kojih svaka ima opredeljenu delatnost prema generinoj vrsti proizvoda, a dunik ima obavezu da isporui odreenu koliinu neke stvari koja se odnosi na odreenu vrstu, onda je mesto ispunjenja trebalo biti poznato duniku, pa se ono kao takvo smatra i mestom ispunjenja.

Mesto ispunjenja novanih obaveza (l. 320. ZOO)

Za razliku od pravila iz prethodnog lana, kada se se mesto ispunjenja moe odrediti prema dogovoru stranaka, bilo u mestu dunika ili poverioca, odredbe ovog lana imaju u vidu ispunjenje novane obaveze prema mestu u kome poverilac ima sedite, odnosno prebivalite, a u nedostatku prebivalita, boravite. Navedeno pravilo iz stava 1. ovog lana, kada su u pitanju pravna i fizika lica koja obavljaju pravni promet, i koja moraju imati svoj raun kod odreene poslovne banke ili neke druge fmansijske organizacije (Potanska tedionica, tedionica, tedno-kreditna organizacija i tedno-kreditna zadruga), ve postoji u propisima o platnom prometu, tako da se ispunjenja novanih obaveza ne mogu drukije ne vriti nego kako je tim propisom odreeno. Kao stoje navedeno, ispunjenje novanih obaveza, po pravilu, ispunjava se prema seditu poverioca, odnosno prebivalitu, a u nedostatku prebivalita, boravita, ali se to pravilo odnosi samo na ona lica koja nisu duna da otvaraju poslovni raun kod banke ili neke druge finansijske organizacije, a kada je u pitanju ispunjenje novane obaveze pravnog ili fiziko lice koje se bavi poslovima pravnog prometa, ono se vezuje za raun poverioca koji se vodi kod odreene poslovne banke ili druge finansijske organizacije. Navedeno u prethodnom stavu zasniva se na odredbama stava 2. ovog lana, kojim je propisano da ako se plaanje vri virmanom, da se novana obaveza ispunjava u seditu organizacije kod koje se vode poverioeva novana sredstva. Navedenu re "virmanom" treba shvatiti kao nalog za plaanje, koji moe biti u pismenoj formi, a u usmenoj ako to poverilac odredi ugovorom o otvaranju i voenju rauna. U svakom sluaju, poverilac mora imati svoj broj raun na koji se vri uplata (ili isplata), a mora da sadri i druge podatke kao to su: podaci o izdavaocu i primaocu naloga i njihovim banaka, podatke o iznosu, kao i druge propisane podatke. Naravno, virmansko plaanje se odnosi na bezgotovinsko plaanje, tj. preknjiavanjem sa sa rauna dunika u korist rauna poverioca, dakle bez upotrebe gotovog novca. Uslov za ispunjenje pravila iz stava 1. ovog lana je da su stranke ugovorile mesto ispunjenja i da se to mesto nalazi u seditu ili prebivalitu poverioca, Ali ako se od vremena zakljuenja ugovora do dana ispunjenja 501

promeni mesto prebivalita, odnosno boravita poverioca, poverilac je duan da o toj okolnosti blagovremeno obavesti dunika, koji tu promenu mora da prihvati, uz upozorenje poveriocu da e ovaj biti duan da mu naknadi trokove koji bi mogli nastati usled takve promene, odnosno ispunjenja. Isto tako, ako se promeni broj rauna pravnog ili fizikog lica, koji se bave pravnim prometom, ili ugasi stari raun na koji je dunik trebalo da izvri ispunjenje, a otvore novi kod neke druge banke ili druge finansijske organizacije, o toj okolnosti dunik mora biti blagovremeno obaveten, a u protivnom nastaju posledice na tetu poverioca koje se pripisuju njegovoj docnji.

PRIZNANICA
Pretpostavke u vezi sa priznanicom (l. 321. ZOO)
Priznanica je pismena potvrda, izjava jednog lica, u ovom sluaju poverioca, kojim potvruje da mu je drugo lice, dunik, ispunilo obavezu koja je bila premet dunikove obaveze iz nekog imovinsko-pravnog odnosa. Priznanica treba da sadri oznaku da se radi o priznanici, odnosno potvrdi, zatim ime dunika koji vri ispunjenje, njegovu adresu, te koji je predmet ispunjenja, koja je koliina i kvalitet ispunjene obaveze, kao i o tome da li je obaveza dunika izdavanjem takve priznanice izvrena u celini ili delimino, a na kraju i potpis izdavaoca priznanice, njegovo mesto prebivalita, odnosno boravita, kao i datum i mesto kada je priznanica sastavljena. Ako dunik izvri delimino obavezu prema poveriocu, i u tom sluaju on ima pravo da od poverioca trai izdavanje priznanice, s tim to poverilac u toj ispravi navodi koje je i koliko delimino ispunjenje primio, kao i ostale podatke o izvrenom deliminom ispunjenju (koliina, kvalitet i dr.), uz navoenje i ostalih podataka koji priznanicu ine valjanom. Pravilo iz stava 2. ovog lana retko se moe desiti u praksi, jer kada dunik ispuni novanu obavezu isplatom preko banke ili pote, on dobija priznanicu banke, odnosno pote, tj. drugi primerak uplate kao dokaz daje izvrio uplatu u korist nekog lica, odnosno svog poverioca, te nema razloga da i pored toga od poverioca trai da mu ovaj izda priznanicu o uplati. U praksi se deava da poverilac i dunik sravnjuju svoje duniko-poverilako stanje, dostavom jedno drugom knjigovodstvene dokumentacije, a neka i dostavom putem dopisa, kojim se druga strana obavetava o izvrenim uplatama, odnosno isplatama obeju strana. Meutim, nema smetnji da poverilac i pored toga to dunik poseduje priznanicu banke, odnosno pote o izvrenoj isplati, da mu poverilac izda i posebnu priznanicu o toj uplati, ako dunik za to ima opravdan razlog, kao to bi, na primer, bio sluaj dokazivanja treim licima daje svoju obavezu ispunio prema poveriocu, oekujui da e od toga imati kakvu korist (da mu banka odobri kredit, da sa drugim licima zakljui ugovor i si.). Priznanica, po pravilu, sadri podatke o tome daje glavnica isplaena, odnosno daje glavni dug tom isplatom ugaen, ali poverilac mora prilikom izdavanja priznanice da vodi rauna da li je isplatom glavnice regulisan dug i u pogledu sporednih obaveza koje dunik ima prema poveriocu, pa ako to nije uneo u priznanicu koju je predao duniku, smatra se da su isplaene i kamate i sudski i drugi trokovi, ako ih je bilo. U tom sluaju poverilac nema pravo da od dunika, naknadno, posebnim zahtevom trai od njega sporedne neizvrene obaveze. Stav 4. ovog lana treba shvatiti tako da ako dunik i ima priznanicu o nekoj od navedenih obaveza povremenih davanja, plaenoj docnije u odnosu na ranije dospele obaveze, te da se smatra kao daje isplatio i ona koja su ranije dospela, ne znai i osloboenje od obaveze plaanja ranije neisplaenih rauna, posebno ako nije nastupila zastarelost za njihovo plaanje, jer bi u protivnom postojao razlog za njihovu naplatu po osnovu neopravdanog obogaenja (sticanja bez osnova). Ovo utoliko pre to se u odredbi stava 4. ovog lana navode reci "pretpostavlja se", to znai da ta pretpostavka moe biti oboriva ako poverilac dokae da dunik nije isplatio ranije dospele obaveze.

Odbijanje izdavanja priznanice (l. 322. ZOO)

Ako poverilac ne eli da duniku prilikom ispunjenja obaveze izda priznanicu, dunik moe predati stvar koja je predmet ispunjenja sudu, koji prijemom te stvari duniku izdaje potrebno reenje, koje u svemu zamenjuje priznanicu koju bi inae dobio od poverioca. Naravno, ako se radi o veem obimu stvari, sud e na predlog dunika stvar predati na uvanje treem licu, odnosno organizaciji koja se bavi skladitenjem robe, a ako se radi o stvari vee posebne vrednosti, kao to su zlato i si., sud moe te stvari da preda na uvanje, u depozit, banci, o emu banka izdaje potvrdu o prijemu takve stvari. Pri tome se mogu analogno primeniti odredbe lana 327. ZOO, koje se odnose na "polaganje kod suda". Predaja predmeta svoje obaveze sudu ne znai i da se dunik oslobodio svih svojih obaveza prema poveriocu. Naprotiv, on treba da dokae sudu u vanparninom postupku da ima obavezu prema poveriocu, zatim da
502

poverilac ne eli da primi ispunjenje njegove obaveze, odnosno da ne eli da mu primi ispunjenje i izda priznanicu, kao potvrdu o tom prijemu. Na strani poverioca mogu postojati opravdani razlozi da duniku ne primi ispunjenje i u vezi sa tim izda mu traenu priznanicu, posebno ako dunik nije izvrio svoju obavezu na nain kako je to ugovorom predvieno, ili ako je izvrio delimino ispunjenje koje nije od koristi za poverioca jer bez celine ugovorene stvari ne moe da koristi poveriocu. S obzirom da sud u vanparninom postupku ispituje osnovanost zahteva dunika, moe doneti odluku i o odbijanju prijema predmeta ispunjenja, ako utvrdi da su razlozi za odbijanje izdavanja priznanice od strane poverioca osnovani.

VRAANJE OBVEZNICE (l. 323. ZOO)

Obveznica u smislu ovog lana je jedna vrsta izjave kojom dunik izjavljuje i priznaje da poveriocu neto duguje, odnosno da duguje ono to je u toj obveznici navedeno. Vraanjem obveznice duniku pretpostavlja se daje obaveza potpuno ispunjena, ali to ne mora i da znai, jer samo vraanje izjave pretpostavlja prestanak duga, koja je pretpostavka oboriva, jer se sutina obaveze dunika, odnosno prestanak njegove obaveze dokazuje stvarnim izvrenjem obaveze. Vraanjem obveznice samo se, dakle, pretpostavlja daje dug ugaen, zbog ega i ne predstavlja dokaz o izvrenju obaveze, ali i ta pretpostavka moe biti istinita, ako je dunik stvarno izvrio svoju obavezu koja je u toj obveznici navedena. Stav 3. ovog lana ima u vidu nemogunost poverioca da duniku vrati ranije datu obveznicu, a ne njegovo protivljenje vraanju obveznice. Ta nemogunost moe znaiti da predmetna obveznica nije vie u njegovom posedu iz razloga koji su vezani za neko njegovo dokazivanje, garanciju, jemstvo i si. u vezi posla koji obavlja. U tom sluaju, ako je dunik izvrio svoju obavezu po obveznici, a poverilac ne moe da mu vrati obveznicu, dunik ima pravo da zahteva da mu poverilac izda javno overenu ispravu daje obaveza prestala. Ako poverilac da duniku javno overenu izjavu on tom izjavom potvruje i daje dug ugaen i daje isprava o dugu, odnosno obveznica izgubila vanost. Bitna je sadrina u tako javno overenoj ispravi, jer odredbe stava 2. ovog lana imaju u vidu da isprava poverioca sadri izjavu daje obaveza prestala. Inae, javno overena isprava je ona isprava koju je potvrdio sud ili drugi organ koji vri fuakciju overe, ali se ta overa odnosi samo na potvrdu daje odreeno lice svojim potpisom potpisalo sadrinu te isprave. Prema tome, s obzirom na sadrinu javno overene isprave daje obaveza prestala, to vie ne znai da se radi o pretpostavci, ve o ispravi koja ima snagu dokaza o ispunjenju obaveze, za razliku kada se obveznica vraa duniku, koja prema odredbama stava 3. ovog lana stvara pretpostavku da je obaveza potpuno ispunjena. Dunik ne moe naterati poverioca da mu vrati izjavu, ili da mu izda javno overenu ispravu, ali zato dunik to svoje pravo moe da ostvari kod suda tubom za utvrenje daje svoju obavezu ispunio. Stav 4. ovog lana propisuje pravilo da dunik koji je ispunio svoju obavezu samo delimino, da ima pravo da zahteva da se to ispunjenje zabelei na obveznici. U tom sluaju dunik nema pravo na vraanje obveznice, ve samo to da se na toj obveznici zabelei delimino ispunjenje obaveze. Vraanje obveznice, po pravilu, vri se onda kada je dunik izvrio svoju obavezu, to znai da se izvrenjem obaveze istovremeno daje, odnosno ini davanje kakve stvari, a od poverioca prima obveznica, kao pretpostavka da je tueni izvrio svoju obavezu. Ako poverilac odbije da vrati obveznicu, dunik moe poloiti kod suda predmet svoje obaveze, kako je to propisano odredbama lana 322. ZOO, i tubom traiti da se utvrdi daje svoju obavezu ispunio. Ako je, pak isprava o dugu po osnovu menice ili eka, ili druge hartije od vrednosti, postupa se po propisima o amortizaciji tih isprava.

DOCNJA DUNIKA
Pod docnjom se podrazumeva, po pravilu, zadoenjenje dunika u izvrenju obaveze koja je dospela iz ugovornog ili nekog drugog obligacionog odnosa (vanugovornog), kao i odbijanje poverioca da primi uredno izvrenje ponuene mu obaveze od strane dunika, Izvrenje ugovora ili druge obligacione obaveze je, po pravilu, vezano za odreeni vremenski period, te od blagovremenog izvrenja zavisi ostvarenje svrhe ugovorene, odnosno vanugovrne obaveze i interesa strana koji iz njih nastaju. Odstupanje od ugovorenog roka, odnosno obligacione obaveze predstavlja takvu povredu ugovorne ili obligacione obaveze koja za stranu verna tim osnovima moe imati teke posledice, pa ak moe spreiti ostvarenje cilja koji je trebalo da se postigne odreenim izvrenjem. Zbog toga, povreda odredaba o vremenu izvrenja obaveze povlai za sobom sankcije za onu stranu koja je u docnji, tj. onu koja je te odredbe povredila.
503

Docnja moe biti dunika ili poverilaka, zavisno od toga da li stranke kasne sa izvrenjem obaveza ili ostvarenjem prava. Poto su ugovori u prometu dvostrani, teretni ugovori, to svaka strana moe pasti bilo u duniku, bilo u poverilaku docnju. Sankcije za sluaj docnje, bilo da se radi o dunikoj, bilo o poverilakoj docnji, uglavnom su iste, izuzev to u sluaju poverilake docnje sankcije ne idu tako daleko da pogaaju postojanje ugovora. Docnja je postavljena objektivno, tj. za njeno nastupanje nema znaaja da li je strana koja je u docnji za to kriva ili ne. Meutim, zavisno od odgovornosti za docnju, razliite su posledice koje u takvom sluaju nastupaju.

Kad dunik dolazi u docnju (cl. 324. ZOO)

Za nastupanje docnje dunika pretpostavka je da dunik nije izvrio svoju obavezu u roku odreenom za ispunjenje. Rok za izvrenje obaveze, po pravilu, odreenje ugovorom, kao bitni element ugovora, a kod vanugovorne odgovornosti kako je odreeno obligacijom. Inae, docnja ne nastupa samo po proteku ugovorenog, odnosno dospelog roka, ve i kada stranke za ispunjenje obaveze odrede neki drugi, kasniji rok. Na taj nain se produuje rok ispunjenja obaveze, a samim tim se i otklanjaju posledice docnje, odnosno spreava njihovo nastupanje. Vreme ispunjenja obaveze moe biti odreeno ili neodreeno, a ako nije odreeno primenjuje se pravilo iz lana 314. ZOO, po kome poverilac moe odmah zahtevati ispunjenje obaveze, odnosno onda kada se ostvari svrha posla, priroda obaveze i ostale okolnosti koje zahtevaju izvestan rok za ispunjenje, dok dunik moe zahtevati od poverioca da odmah primi ispunjenje. U narednim odredbama pom. lana navedena su neka odstupanja od uobiajenih pravila. Meutim, odredbe lana 324. ZOO imaju u vidu rok ispunjenja, dok se odredbe o vremenu ispunjenja odnose na ispunjenje u odreenom roku, bilo ugovornom ili nekom drugom obligacijom. Ispunjenje obaveze o roku, ako je on odreen, vezano je za taj rok, zbog ega nije potrebno da o tome posebno obavetava dunika. Dunik je u docnji ve sledeeg dana od dana kada je nastupio rok za ispunjenje obaveze. Ako rok za ispunjenje nije odreen, dunik dolazi u docnju kad ga poverilac pozove da ispuni obavezu, usmeno ili pismeno, vansudskom opomenom ili zapoinjanjem nekog postupka ija je svrha da se postigne ispunjenje obaveze. Iz navedenog proizilazi da dunik pada u docnju kad ne ispuni obavezu u roku odreenom za ispunjenje, a ako rok nije odreen tek kada primi opomenu poverioca, odnosno kada ga ovaj pozove na ispunjenje obaveze. Zahtev za ispunjenje se ne mora postaviti ako je rok odreen za ispunjenje, ali ako rok nije odreen, zahtev moe biti neformalan, tj. pismen ili usmen - utvren vansudskim ili sudskim putem. On ne obavezuje ako je dunik blagovremeno stavio prigovor o nepostojanju uslova za ispunjenje obaveze. U tom sluaju primena pravila o docnji se odlae, dok se ne utvrdi osnovanost dunikovog prigovora. Ako je dunikov prigovor neosnovan, posledice neispunjenja o roku nastaju od dana kada je po pravilima o docnji ona nastala, od kada poinju da nastaju i druge posledice, kao to su sporedne obaveze, ugovorna kazna, kamata, trokovi. Zahtev poverioca mora biti saglasan sa obavezom koju ima dunik prema njemu. Ako njegov zahtev nije saglasan u navedenom smislu, odnosno kada trai drugaije ispunjenje obaveze, docnja dunika ne postoji. Ako se radi o fiksnom roku, tj. roku za odreeni dan ispunjenja obaveze, docnja ne nastupa istekom tog dana ako je dan za ispunjenje obaveze od znaaja za poverioca, tj. ako je ugovoreno da mu se samo toga dana izvri obaveza. U tom sluaju obaveza dunika prestaje, jer se smatra daje nepostupanjem dunika po ugovoru ugovor raskinut, zbog ega poverilac ima pravo na naknadu tete. Dunikova docnja prestaje i kada povenocu ponudi ispunjenje, a ovaj je ne primi. Dunik ne pada u docnju i ako za njegov raun njegovu obavezu izvri tree lice, kao stoje, na primer, jemac, ili neko drugi ko ima pravni interes da se obaveza dunika ugasi, a da ne nastane docnja dunika koja moe stvoriti druge obaveze za dunika. Ve je ranije reeno, da dunik odgovara za neizvrenje obaveze i ako iz subjektivnih razloga nije bio u mogunosti da izvri svoju obavezu prema poveriocu. On odgovara i u uslovima eventualne nemogunosti ispunjenja svoje obaveze koja je nastupila za vreme trajanja njegove obaveze. Dunik se, dakle, ne oslobaa obaveze naknade tete poveriocu i u sluajevima kada je do docnje dolo njegovom subjektivnom krivicom. U sluaju nastupanja docnje dunika, poverilac ima pravo da trai prinudno izvrenje obaveze, zatim nije u obavezi da izvri svoju obavezu prema duniku, dok dunik ne izvri svoju obavezu, a moe duniku ostaviti i primereni rok za ispunjenje obaveze, koji ako ga dunik ne ispotuje poverilac moe odustati od ugovora i traiti naknadu tete. Dunik koji je u zadocnjenju sa plaanjem novane obaveze duan je da plaa zateznu, kaznenu kamatu za sve vreme trajanja docnje, pa i u sluaju kada je pao u docnju iz uzroka za koji nije odgovoran. Dunik zbog zadocnjenja u ispunjenju novane obaveze odgovara poveriocu i za naknadu tete koju je poverilac pretrpeo zbog docnje dunika. Docnja dunika u nekim sluajevima daje pravo poveriocu da sam izvri radnju dunika ili da zakljui ugovor sa treim licem. To e biti sluaj kada poverilac zbog docnje dunika odustane od ugovora. 504

Sudska praksa
Raskid ugovora zbog docnje dunika Ako poverilac ostavi duniku naknadni rok za ispunjenje obaveze, s tim da smatra ugovor raskinutim po proteku roka, ne mora dunika ponovo obavetavati da raskida ugovor. Prema obrazloenju Tuilac je tubom traio da sud obavee tuenog da mu isplati utueni iznos, jer je tueni jedan deo robe primio, a po posebnom sporazumu sa njim preostali deo robe uskladitio je u svoj magacin, poto tueni nije imao magacinski prostor za prijem te robe. Tueni je osporio tubeni zahtev jer je tuilac bio u docnji sa isporukom predmetne robe koju nije hteo da primi, imajui u vidu dajepre isteka roka isporuke robe ostavio tuiocu naknadni rok za isporuku, koji je bezuspeno protekao, zbog ega je raskinuo ugovor sa tuiocem. Po nalazu drugostepenog suda, stranke su ugovorile daje tuilac duan da tuenom isporui robu u roku od 45 dana od dana potpisivanja ugovora. Ugovor je zakljuen na dan 9. septembra_______. godine, pa je s toga poslednji dan isporuke bio 24. oktobar iste godine. Nesporno je da tuilac nije isporuio svu ugovorenu koliinu robe. Postoje tuilac sa ispunjenjem svoje ugovorne obaveze zapao u docnju, tueni je ostavio tuiocu naknadni rok od pet dana za isporuku preostale koliine robe po pomenutom ugovoru, i obavestio tuioca da posle prote-ka toga roka odustaje od ugovora. Dakle, tueni se, koristei se svojim pravom - zbog docnje tuioca, opredelio za raskid ugovora, i tuiocu ostavio naknadni rok za ispunjenje njegove obaveze. Svojim pismom tueni je dao tuiocu naknadni rok i obavestio ga da po proteku roka odustaje od ugovora. Kada se poverilac zbog docnje dunika opredeli za raskid ugovora uz ostavljanje naknadnog roka za isporuku, i kada ostavljajui naknadni rok izriito naglasi da po proteku roka raskida ugovor, tada nije vie duan da naknadno obavetava dunika da raskida ugovor. Takvo saoptenje nije duan da uini ni posle bezuspe-nog proteka naknadnog roka. U konkretnom sluaju tueni je pored pisma u kome se izriito izjasnio da raskida ugovor ako rok bezuspeno protekne, uputio tuiocu jo jedno pismo u kome ponavlja da raskida ugovor. S obzirom daje to tueni ve uinio u prvom pismu, ne moe se uzeti daje tueni izgubio svoje pravo da raskine ugovor samo zbog toga stoje uputio jo jedno pismo tuiocu, u kome je ponovio da raskida ugovor. Prvostepeni sud zbog pogreno zauzetog pravnog stanovita da tueni nije mogao raskinuti ugovor, jer je svoje drugo pismo uputio tuiocu unutar ostavljenog roka u prvom pismu, nije cenio ostale navode stranaka. S toga je drugostepeni sud uvaio albu tuenog, ukinuo napadnutu presudu i predmet vratio istom sudu na ponovno suenje (prema odluci VPS, SI. 1815/70).

DOCNJA POVERIOCA
Kad poverilac dolazi u docnju (l. 325. ZOO)
Poverilac je u docnju kad neosnovano odbije prijem ispunjenja obaveze od strane dunika, ili svojim ponaanjem sprei dunika da izvri obavezu, odnosno kad ne preduzme radnje koje je duan da preduzme da bi dunik mogao da ispuni svoju obavezu. Da bi nastupila docnja poverioca potrebno je da je ovaj odbio prijem konkretnog, ponuenog izvrenja obaveze, tj. kad je dunik preduzeo sve mere da izvri svoju obavezu, a poverilac i pored toga odbije prijem ispunjenja. Poverilac nee biti odgovoran za neispunjenje obaveze dunika o roku ako dokae da u vreme ponude ispunjenja dunik nije bio u mogunosti da svoju obavezu izvri. Iz toga proizilazi pravilo da samo nagovetaj dunika da e ispuniti svoju obavezu o roku, ne znai daje istekom tog roka prestala njegova docnja u odnosu na ispunjenju obaveze prema poveriocu. Poverilac moe pasti u docnju i ako ne preduzme sve potrebne radnje predviene ugovorom koje omoguavaju uredno izvrenje obaveze od strane dunika. Tako, na primer, ako poverilac ne obezbedi potreban prevoz stvari koje su predmet izvrenja dunika, ili u vezi prevoza robe ne da potrebnu dispoziciju za mesto i lice koje e primiti ispunjenje, poverilac pada u docnju. Da bi poverilac pao u docnju iz razloga koji su navedeni, uslov je daje dunik bio u stanju da izvri svoju obavezu, ali daje u tome spreen proputanjem poverioca. Poverilac pada u docnju i ako pre ispunjenja obaveze dunika ovoga obavesti da nee primiti ispunjenje. U tom sluaju dunik ima pravo na naknadu tete za sve ono stoje uradio kao predmet obaveze, a nije u mogunosti da stvar koja je predmet obaveze proda drugom licu, niti je moe sam koristiti. Poverilac pada u docnju i ako je ugovoreno istovremenost uzajamnih obaveza, odnosno ako poverilac primi ispunjenje obaveze dunika a svoju obavezu prema duniku ne ispuni. Poverilac koji je u docnji zbog uzroka za koji je odgovoran, duan je da duniku naknadi tetu koja mu je priinjena zadocnjenjem. Njegova docnja utie na odgovornost za oteenje ili propast stvari. Meutim, odgo505

vornost po tom osnovu se moe iskljuiti s obzirom na obavezu dunika da stvar do prijema od strane poverioca uva, a ako je preda drugom na uvanje, ima pravo na naknadu tete od poverioca, odnosno trokova i druge sporedna prava koja nastanu iz tog odnosa. Poverilac mora biti aktivan pri prijemu ispunjenja obaveze dunika, to znai da blagovremeno obezbedi mesto za prijem ispunjenja, te da to ispunjenje i primi. Njegovo prisustvo, odnosno njegova aktivnost nee biti potrebna jedino ako dunik svoju obavezu izvrava uplatom odreenog iznosa banci ili nekoj drugoj fmansijskoj organizaciji. Dunik ima pravo, odnosno moe da prihvati docnju poverioca, ako gaje ovaj o tome obavestio ili odbio prijem urednog ispunjenja. On moe, kao i poverilac, da poveriocu ostavi naknadni rok za prijem ispunjenja, pa ako poverilac ni u tom roku ne primi ispunjenje, dunik ima pravo da odustane od ugovora i da trai naknadu tete, naravno ako za to ima interesa. U sluaju da poverilac odbije prijem ispunjenja, dunik ima i pravo da odreenu stvar koja je bila predmet ispunjenja, preda na uvanje sudu ili treem licu ili je uskladiti na raun poverioca.

Dejstvo poverioeve docnje (cl. 326. ZOO)

Za dunika je veoma znaajno da poverilac o roku primi njegovo ispunjenje, jer dolaskom poverioca u docnju prestaje docnja dunika. Ovo zbog toga to se oslobaa svoje obaveze, ali i to od sebe otklanja rizik propasti stvari. Prema jednoj odluci suda, s obzirom da na poveriocu lei teret prijema, neispunjenjem toga tereta ima odreene posledice, koje su upravljene na to da dunika oslobodi odreenih obaveza i rizika vezanih za ispunjenje i da mu daju izvesna nova prava. Pravne posledice poverioeve docnje nastaju samom injenicom da poverilac nije izvrio svoju obavezu prema duniku, naravno ako je ne izvri u roku koji proizilazi iz obligacije. Padanjem u docnju na poverioca prelazi rizik sluajne propasti ili oteenja stvari. Dunik ne odgovara za propast stvari ako je postupao sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina. U sluaju docnje poverioca, za koju je on odgovoran, ne dovodi se u pitanje pravo dunika da stvar preda na uvanje sudu ili treem licu, odnosno na skladitenje, ime se oslobaa obaveze od rizika propasti ili oteenja stvari, a stie pravo na naknadu trokova koje je u vezi sa tim imao. U sluaju odbijanja prijema obaveze, dunik moe poveriocu da ostavi primereni naknadni rok za prijem ispunjenja, pa ako poverilac ne postupi u tom roku dunik moe, odnosno ima pravo da stvar preda sudu ili treem licu na uvanje, naravno o troku poverioca. U tom sluaju sporno neispunjenje prijema od strane poverioca mora se raspraviti pred sudom, koji e u parninom postupku oceniti, odnosno utvrditi da li je poverilac sa osnovom ili bez nje odbio ispunjenje prijema od strane dunika. Odluka suda o tom pitanju, ako prihvati tubeni zahtev dunika, tuioca, bila bi osnov za naknadu tete koju dunik mora da dokae. Za naknadu tete u smislu odredaba stava 3. ovog lana, bitno je ispunjenje uslova da za docnju poverilac odgovara samo ako je odgovoran za neispunjenje prijema dunikove obaveze. Naime, poverilac nee snositi posledice zbog odbijanja ispunjenja ako dunik postupa protivno ugovoru, te umesto predmeta ugovora preda kao ispunjenje neku drugu stvar, zatim ako je u vreme ispunjenja obaveze dunik pokuao da izvri delimino ispunjenje svoje obaveze, ili iz drugih razloga za koje poverilac ne odgovara za tetu. Dunik nije u obavezi da plaa kamate za vreme docnje poverioca. On se te obaveze oslobaa u svakom sluaju ako je za neispunjenje svoje obaveze odgovoran poverilac. To je i logino, jer kamata predstavlja naknadu tete zbog nekorienja sredstava koje nije dobio od dunika u odreenom roku, a ako je poverilac odgovoran zbog neispunjenja obaveze dunika, on ne moe ni raunati na tetu za koju je sam odgovoran. S u d s ka p r a ks a Sticanje prava na zateznu kamatu u postupku protiv izvrenja Poverilac iz postupka protivizvrenja stie pravo da u posebnoj parnici zahteva isplatu zatezne kamate na neosnovano naplaeni mu iznos od datuma kada je sudu podneo predlog za protivizvrenje, a ne od dana kada mu je dostavljena odluka o ukidanju izvrnog naslova po kome je izvrenje sprovedeno. Iz obrazloenja: "Tuilac je reenje Vrhovnog suda Srbije, kojim je ukinuta pravnosnana presuda Privrednog suda u Niu, na osnovu koje je sa iro rauna tuioca tuenom skinut iznos dosuen tom presudom. Odredbom lana 55. stav 1. taka 1. Zakona o izvrnom postupku propisano je da poto je izvrenje ve sprovedeno, dunik moe sudu podneti predlog za protiv izvrenje, zahtevajui da mu poverilac vrati ono stoje izvrenjem dobio, ako je izvrna isprava pravnosnano ukinuta, preinaena, ponitena ili stavljena van snage. Saglasno citiranoj zakonskoj odredbi, danom dostavljanja reenja Vrhovnog suda Srbije od 4.11.1998. godine, kojim je ukinuta pravnosnana presuda Privrednog suda u Niu od 10.7.1997. godine, stekli su se uslovi 506

da tuilac podnese sudu prediog za protiv izvrenje, za povraaj iznosa od 2.076.363,33 dinara, koji je prebaen na iro raun tuenog na ime glavnog duga i kamate u izvrnom postupku. Meutim, tuilac nije predlog za protiv izvrenje podneo sudu odmah po dostavljanju reenja Vrhovnog suda Srbije od 4.11.1998. godine, ve je postupak protiv izvrenja pokrenuo tek 2000. godine i u postupku protiv izvrenja, koji je trajao od 24.11.2000. do 29.11.2000. godine, sa iro rauna tuenog skinut je iznos od 2.076.363,66 dinara. Odredbom lana 324. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da dunik dolazi u docnju kad ne ispuni obavezu u roku odreenom za ispunjenje, a u stavu 2. ove zakonske odredbe propisano je da ako rok za ispunjenje nije odreen, dunik dolazi u docnju kada ga poverilac pozove da ispuni obavezu, usmeno ili pismeno, vansudskom opomenom ili zapoinjanjem nekog postupka ija je svrha da se postigne ispunjenje obaveze. Postupak protiv izvrenja nije postupak koji se obavezno sprovodi, ve njegovo pokretanje zavisi od volje poverioca. Stoga u skladu sa citiranom odredbom Zakona o obligacionim odnosima dunik u postupku protiv izvrenja dolazi u docnju kada poverilac podnese predlog sudu za protiv izvrenje. Od tog datuma poverilac ima pravo na isplatu zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga, koji je predmet protiv izvrenja, pa do datuma okonanja postupka protiv izvrenja. U pravnom prometu posledice vrenja pravnih radnji snosi lice koje ih preduzima. Meutim, i posledice nevrenja pravnih radnji snosi lice koje je moglo da ih preduzme, a nije ih preduzelo. Nevrenje prava moe ponekad dovesti i do gubitka tog prava. Takav je sluaj npr. kod zastarelosti potraivanja, gde je pravna posledica nevrenja prava u odreenom roku gubitak prava poverioca da naplati svoje potraivanje u sudskom postupku, ukoliko dunik istakne prigovor zastarelosti potraivanja. Dunik snosi posledice dunike docnje, a poverilac poverilake docnje. Odredbom lana 325. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da poverilac dolazi u docnju ako bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjenje ili ga svojim ponaanjem sprei. Pravna posledica poverioeve docnje, shodno odredbi lana 326. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima je da od dana poverioeve docnje prestaje tei kamata. Tuilac je postao poverilac u odnosu na tuenog danom dobijanja reenja Vrhovnog suda Srbije od 4.11.1998. godine, odnosno 21.1.1999. godine. Meutim, predlog za protiv izvrenje podneo je tek 2000. godine, tako daje svojim ponaanjem spreio tuenog kao dunika da ispuni svoju obavezu, odnosno svojom krivicom u periodu od 21.1.1999. godine do podnoenja predloga za protiv izvrenje nije koristio novana sredstva koja su mu skinuta sa iro rauna u izvrnom postupku. Od momenta podnoenja predloga sudu za protiv izvrenje tueni je postao nesavestan dralac tuioevog novca, koji mujeprenet na iro raun na osnovu pravnosnane presude Privrednog suda u Niu, te mu i u smislu lana 326. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima kamata na iznos glavnog duga pripada tek od momenta podnoenja predloga sudu za protiv izvrenje." (reenje Vrhovnog suda Srbije, Prev. 170/2004); "Pravne posledice poverilake docnje sastoje se u tome to na poverioca prelazi rizik sluajne propasti i oteenja stvari, a prestaje i eventualna docnja dunika i to je poverilac obavezan da naknadi tetu nastalu usled svoje docnje duniku. Kod ugovora o prodaji, kada je kupac u poverilakoj docnji za preuzimanje stvari, prodava ima pravo na raskid ugovora ali samo u sluaju da kupac nije isplatio cenu i da prodava posumnja da e je isplatiti" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 417/95).

POLAGANJE I PRODAJA DUGOVANE STVARI

Polaganje kod suda (l. 327. ZOO)
Osnovni oblik pravilnog ispunjenja obaveze je ispunjenje obaveze kako je ugovorom, odnosno odreenom obligacijom predvieno. Meutim, u praksi nije uvek tako, pa se zbog povrede navedenog pravila trai zatita od suda, koji po propisima o vanparninom postupku ostvaruje funkciju zatite prava jedne od stranaka, prijemom dugovane stvari na uvanje. Dugovana stvar se ne moe uvek predati na uvanje. Da bi poverilac, dunik mogao da preda dugovanu stvar na uvanje potrebno je ispunjenje sledeih uslova: a) da je poverilac u docnji, b) daje poverilac nepoznat, v) daje neizvesno koje poverilac i gde se nalazi, g) kad je poverilac poslovno nesposoban a nema zastupnika. Poverilac je u docnji, kako je propisano u prethodnom lanu, ako bez osnovnog razloga odbije da primi ispunjenje ili ga svojim ponaanjem sprei. Poverilac je u docnji i onda kad je spreman da primi ispunjenje dunikove istovremene obaveze, ali ne nudi ispunjenje svoje dospele obaveze.
507

Drugi sluaj moe nastati ako je poverilac nepoznat, na primer usled smrti poverioca nije raspravljena njegova zaostavtina, pa se ne zna koje primio obavezu, odnosno pravo prijema ispunjenja od dunika. To moe biti jedan od naslednika, ili mogu biti svi, ali kako dunik ne srne da eka ispunjenje svoje obaveze dok se ta okolnost ne utvrdi, on ima pravo da dugovanu stvar preda sudu, ime sa sebe skida odgovornost za oteenje i propast stvari, a samim tim potvruje daje njegova obaveza ispunjenja prestala, te da ne mogu nastati posledice za neispunjenje zbog docnje. Poverilac moe biti nepoznat i ako je promenio svoje prebivalite ili boravite, odnosno promenu sedita ako je poverilac pravno lice, ili je pravno lice, poverilac, prestalo da postoji usled steaja i si. Isto tako, dunik moe da preda sudu dugovanu stvar ako je neizvesno ko je poverilac i gde se on nalazi. To bi bio sluaj ako ima vie solidarnih poverilaca, kada je poverilac po ugovoru svoje pravo na prijem ispunjenja preneo na vie lica da bi se oslobodio neke svoje obaveze prema njima, a dunik nije obaveten kome od solidarnih dunika moe predati dugovanu stvar. Na kraju, dunik moe predati dugovanu stvar sudu ako je poverilac poslovno nesposoban, a nema zastupnika. Kao stoje ranije objanjeno, poslovno nesposobno liceje lice koje usled duevne bolesti ili zaostalog umnog razvoja, ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuivanje. Poslovno nesposobno liceje i maloletnik do navrene osamnaeste godine ivota, pri emu se pravi razlika u vezi potpune i nepotpune poslovne sposobnosti, u kom sluaju neka nepotpuno poslovna lica mogu pod odreenim uslovima preduzimati ograniene pravne poslove, ili i vie od toga, ako je u pitanju stariji maloletnik zasnovao radni odnos, i td., o emu je u delu ovog zakona o odgovornosti po osnovu krivice dato vie objanjenja. Pravo polaganja kod suda imaju i trea lica, koja su zainteresovana da obaveza bude ispunjena, kao stoje sluaj - pravilo navedeno u lanu 280. ZOO, da svaki poverilac ije je potraivanje dospelo za naplatu, dakle ako je i tree lice poverilac u odnosu na dugovanu stvar, i bez obzira kada je nastalo, moe pobijati pravnu radnju svog dunika koja je preduzeta na tetu poverioca. Stav 3. ovog lana propisuje obavezu dunika da je duan obavestiti poverioca o izvrenom polaganju kod suda, ako zna za poverioca i za njegovo boravite.

Kod kog suda se vri polaganje (cl. 328. ZOO)

Kao to se iz sadrine odredaba ovog lana vidi, polaganje stvari se vri kod stvarno nadlenog suda u mestu ispunjenja, osim ako razlozi ekonominosti ili priroda posla zahtevaju da se polaganje izvri u mestu gde se stvar nalazi. Stvarno nadlean sud za polaganje stvari je optinski sud, kao vanparnini sud, a mesno nadlean je onaj optinski sud gde se po obligaciji ima izvriti ispunjenje. Tako, na primer, ako dunik koji polae predmet kod suda ima prebivalite, odnosno boravite u Novom Sadu, a ispunjenje treba da se izvri u Jagodini, za postupanje u ovoj stvari, odnosno prijem predmeta koji se polae sudu, nadlean je Optinski sud u Jagodini. Svako polaganje stvari sudu predstavlja polaganje u depozit suda, s tim to se razliito postupa ako su u pitanju neke stvari, kao to su: novac, hartije od vrednosti i druge isprave koje se mogu unoviti, zatim plemeniti metal, dragocenosti i drugi predmeti izraeni od plemenitih metala, koje sud polae na poseban raun kod Narodne banke (za novac i stranu valutu obavezno, a za druge od navedenih stvari moe ih zadrati u svoj sef, a ako za to ne postoje uslovi i te stvari predaje ovlaenoj banci), dok se kod drugih stvari,"koje su predmet pravnog prometa veeg fizikog obima, te stvari primaju u depozit i sud odreuje nain njihovog uvanja, odnosno predaje na uvanje javnom skladitu ili drugoj organizaciji koja se bavi uvanjem stvari, a fizikom licu samo ako u mestu gde se predmet nalazi nema pravnog lica koje obavlja delatnost uskladiten)a. Mada je stavom 1. ovog lana propisano da se polaganje vri kod stvarno nadlenog suda po mestu ispunjenja, ne pominjui prijem stvari u depozit, kako je to uinjeno u stavu 2. ovog lana, ipak i prvi i drugi stav se odnose na prijem stvari u depozit, s tim to se prvim stavom odreuje osnovno pravilo o ispunjenju, odnosno da se polaganje stvari vri sudu po mestu ispunjenja, a drugim stavom da je i svaki drugi sud nadlean da primi stvar u depozit, s tim to se kod ovog drugog sluaja odreuje obaveza dunika da da naknadu poveriocu ako je ovaj polaganjem kod drugog suda pretrpeo tetu. U predlogu sudu dunik, kao predlaga, navodi razloge zbog kojih predaje stvar sudu, zatim daje opis te stvari i oznauje njenu vrednosti, a navodi i lice u iju korist se ona predaje, pa i uslove pod kojima e stvar predati sudu. Uz predlog sudu, dunik prilae i potrebne dokaza koji potvruju njegove navode u prijavi da nije bio u mogunosti da svoju obavezu ispuni prema poveriocu. Ako sud oceni da predlog dunika nije osnovan, odnosno da ne ispunjava uslove za prijem stvari u depozit, ili ako dunik u odreenom roku ne predujmi trokove uvanja, sud donosi reenje kojim predlog dunika, u ovom sluaju poverioca, odbacuje kao neosnovan. Ako sud, po ispitivanju priloenih dokaza, utvrdi daje predlog osnovan, tek tada donosi reenje o prijemu predmeta, odnosno novca u sudski depozit, i odreuje nain uvanja. S obzirom daje predaja stvari sudu uinjena zbog odbijanja poverioca da primi ispunjenje dunikove obaveze, ili postoje drugi razlozi navedeni u prethodnom lanu - kada dunik moe da izvri ispunjenje predaje stvari sudu, sud poziva lice u iju je korist izvreno deponovanje, da u odreenom roku primi predmet iz depozita, naravno, ako ispuni uslove za predaju.
508

Predaja na uvanje drugom licu (cl. 329. ZOO)

Odredbe ovog lana ukazuju da sud moe neke stvari predate na uvanje da zadri u svoj depozit, ali ako sud nema uslova za to, a nisu u pitanju novac ili plemeniti metali, dunik moe zahtevati od suda da odredi lice kome e predati stvar daje uva o troku i za raun poverioca. Iz navedenog jasno proizilazi da dunik prilikom pokretanja postupka za predaju stvari u sudski depozit ne mora imati predmetnu stvar pri sebi, ve ako se ne moe uvati kod suda, on stie pravo da zahteva od suda da odredi neko lice kome e predati stvar o troku i za raun poverioca. S obzirom da funkcija suda nije samo u tome da odreuje lice koje e uvati stvar, ve i da putem odreenih dokaza koje e dobiti od dunika, sada predlagaa, proveri osnovanost zahteva za predaju stvari, proizilazi da dunik mora predati treem licu stvari u onom opisnom stanju kako je to naveo u predlogu sudu za pokretanje postupka. Naravno, tree lice e potvrditi prijem stvari, ali pre toga sud sam proverava predmet uvanja, tako to e izvriti popis i procenu stvari i o tome sastaviti zapisnik u potrebnom broju primeraka, od kojih se jedan predaje skladitaru, drugi predlagau, a trei poveriocu ako se zna za njega i njegovo boravite. Ve je reeno u komentaru prethodnog lana, da predmet depozita koji je novac ili strana valuta, moraju biti predati Narodnoj banci, koje e sud poloiti na posebne raune ako se u depozit primaju i domaa i strana valuta Takva ista obaveza postoji i u pogledu prijema u depozit plemenitih metala, stvari izraene od plemenitih metala i druge dragocenosti, kao i hartije od vrednosti, ali se te stvari kod banke uvaju u sefovima, odnosno trezoru banke. Drugi predmeti koji se ne mogu uvati u sudskom depozitu, sud po provedenom postupku, ako ne odbaci predlog dunika, odnosno predlagaa, reenjem odreuje nain uvanja takvih stvari. Po pravilu, sud na predlog predlagaa odreuje da se predmeti predati u sudski depozit daju na uvanje javnom skladitu ili drugom pravnom licu koje se bavi uvanjem stvari, a fizikom licu samo ako u mestu gde se predmet, odnosno predmeti nalaze nema pravnog lica koje obavlja delatnost uskladiten]a. Reenjem o o odreivanju lica koje e uvati stvar, sud nalae duniku, predlagau da u depozit suda poloi potreban predujam za podmirenje trokova uvanja i rukovanje takvim predmetima. Ta obaveza predlagaa proizilazi iz odredbe stava 2. ovog lana. Naravno, ukoliko je predaja stvari bila osnovana, predlaga ima pravo na naknadu tih trokova od poverioca koji primi stvar iz depozita, a ako se poverilac ne oglasi do odreenog vremena, odnosno ako se ne zna za njega i za njegovo boravite, to pravo moe ostvariti povraaj em stvari predate u depozit suda. U stvari, prema odredbama Zakona o vanparninom postupku, ako lice u iju korist je predmet predat na uvanje, izjavi da ne eli da ga primi, sud o tome obavetava predlagaa i od njega zahteva da se o toj injenici izjasni. Ako, pak, poverilac primi obavetenje suda o tome da treba da preuzne stvar datu na uvanje, a ovaj se o tome ne izjasni u odreenom roku, sud reenjem poziva dunika, odnosno predlagaa da preuzme predmet. Ako se poverilac ne pojavi, odnosno ako se ne zna kome licu treba da se predaju stvari predate na uvanje, odnosno ako se ne zna za poverioca i za njegovo boravite, isti sud provodi postupak pozivajui zainteresovana lica da se izjasne o predmetnoj stvari, pa ako taj postupak ne uspe, sud upuuje na parnicu samo zainteresovana lica koja se nisu nisu dogovorila o tome kome pripada deponovana stvar, a ako se parnini postupak ne pokrene, sud poziva dunika, odnosno predlagaa da preuzme deponovanu stvar.

Uzimanje poloene stvari natrag (l. 330. ZOO)

Prema odredbama ovog lana propisana su dva sluaja kada dunik u vezi predate stvari na uvanje moe, odnosno ne moe uzeti natrag poloenu stvar. Pravo da dunik uzme natrag poloenu stvar proizilazi iz odnosa koji je on ostvario predajom stvari na uvanje, a naime daje svojom voljom tu predaju uinio, zbog ega moe i odustati od podnetog predloga i zatraiti da mu sud vrati poloenu stvar na uvanje. Iz navedenog proizilazi da pravo dunika, odnosno predlagaa uzimanja natrag poloene stvari nastaje kada je dunik, odnosno predlaga ve predao predmetnu stvar na uvanje, a nisu se stekli uslovi kada on tu stvar ne moe natrag da primi. Logino je, da dunik moe uvek da odustane od svog predloga dok stvar nije faktiki predao na uvanje sudu, odnosno dok sud jo nije doneo odluku da stvar preuzima u depozit na uvanje, to znai i dok poverilac jo nije pozvan da preuzme stvar datu na uvanje. Ako je sud primio stvar na uvanje u depozit i o tome obavestio poverioca koji ima pravo da tu stvar preuzme, dunik, odnosno predlaga koji eli da uzme natrag poloenu stvar, duan je da o toj injenici obavesti poverioca. Ako je poverilac u meuvremenu izjavio da preuzima poloenu stvar u depozit suda, prestaje pravo dunika, odnosno predlagaa da moe uzeti natrag poloenu stvar. Dunik, odnosno predlaga ne moe da uzme natrag poloenu stvar i ako je ranije dao izjavu sudu da se odrie prava na uzimanje natrag poloene stvari, to znai i da se pored njegove volje da preuzme natrag datu 509

stvar na uvanje, mora prethodno provesti odgovarajui postupak za predaju stvari poveriocu, u kom sluaju poverilac moe prihvatiti preuzimanje stvari, a ako to odbije ili se ne izjasni o predlogu suda da u odreenom roku preuzme stvar, tek tada na poziv suda dunik, odnosno predlagao ima pravo da preuzme natrag poloenu stvar. Isto tako, dunik, odnosno predlaga ne moe uzeti natrag poloenu stvar i kada bude utvreno pravosnanom odlukom da polaganje ispunjava uslove urednog ispunjenja, to znai da se prvo mora provesti postupak koji nastaje posle utvrenja osnovanosti predloga za predaju stvari u depozit suda, a naime, da sud, prvo, pozove poverioca da preuzme poloenu stvar, a zatim da ako se ne zna kome licu treba da se preda stvar (pravo solidarnih poverilaca), da sud zakae roite na koje e pozvati predlagaa i sva zainteresovana lica radi sporazumevanja kome licu pripada deponovani predmet. Ako taj postupak ne uspe, odnosno ako se na poziv suda ne odazovu zainteresovana lica radi sporazumevanja kome licu pripada deponovana stvar, ili se odazovu i budu upuena na parnicu ako se o toj injenici ne mogu sloiti, a parnicu ne pokrenu u odreenom roku, dunik, odnosno predlaga ima pravo da uzme natrag poloenu stvar. O sudskom depozitu, a posebno o uzimanju poloeme stvari natrag, videti odredbe Zakona o vanparninom postupku (Sl.gl.RS", br. 46/95 i 18/05).

Dejstvo polaganja (cl. 331. ZOO)

Dejstvo polaganja dugovane stvari ima uticaja na dunika, odnosno njegova prava i obaveze u vezi polaganja stvari kod suda, ali i na poverioca, s obzirom da se i njegovim injenjem ili neinjenjem stvara jedan odnos kojim se reava pitanje obaveze ispunjenja od strane dunika. Pravne posledice polaganja stvari u odnosu na dunika, mogu se, pre svega, odnositi na prestanak obaveze dunika prema poveriocu, ali samo prividno, jer je on i dalje u obavezi prema poveriocu sve dok poverilac ne primi stvar iz depozita suda, odnosno dok se depozitni odnos ne raspravi po pravilima koja se primenjuju za prijem stvari u depozit. Oslobaanje obaveze odnosi se na docnju dunika, ali ako se i posle okonanja postupka kod suda pojavi poverilac, on ima pravo na stvari koje mu pripadaju po osnovu obaveze koje dunik ima prema njemu, ali u tom sluaju se moe govoriti o poverilakoj docnji, u vezi koje je poverilac duan da naknadi tetu duniku, koja se sastoji uglavnom u trokovima u vezi predaje stvari na uvanje i uvanja posle preuzimanja stvari iz sudskog depozita. Dunik e se, dakle, potpuno osloboditi obaveze ispunjenja kada stvar preda poveriocu, ali ako je pravilno postupao u vezi poziva poverioca da blagovremeno primi ispunjenje, ili je dunik u roku za ispunjenje predao stvar u depozit suda, on i dalje stoji u obavezi prema poveriocu, ali iskljuuje svoju odgovornost u pogledu posledica koje nastaju ako bi bio u docnji. Dunik koji je predao dugovanu stvar kod suda za poverioca, ali po isteku roka za ispunjenje, oslobaa se obaveze kada je izvrio polaganje kod suda, to znai ako je bio u docnju, njegova docnja prestaje polaganjem stvari kod suda. Sve to, naravno, pod uslovom daje sud prihvatio predlog dunika, odnosno predlagaa da se stvar primi u sudski depozit. Predajom stvari u sudski depozit, odnosno po donoenju reenju suda i predaje stvari treem licu na uvanje, prestaje rizik dunika za propast ili oteenje stvari koja je predmet predaje, pa samim tim taj rizik prelazi na poverioca. Od dana kada se smatra da je dunik stvar predao sudu u depozit, prestaju obaveze dunika na plaanje kamata. Meutim, ako dunik uzme natrag poloenu stvar, smatra se kao da nije bilo polaganja, pa njegovi sadunici i jemci ostaju u obavezi. Smatra se da je dunik uzeo natrag poloenu stvar ako lice u iju je korist pri mljen predmet u sudski depozit, poverilac, ne podigne predmetnu stvar u odreenom roku, ili ako zainteresovane strane u ostavljenom im roku od strane suda ne pokrenu parnini postupak. U tim sluajevima sud svojim reenjem obustavlja postupak i poziva dunika, odnosno predlagaa da preuzme predmet depozita. U tom sluaju dunik je i dalje u obavezi da izvri ispunjenje obaveze im to od njega zahteva poverilac, ali u tom sluaju nije u docnji dunik ve poverilac, koji je duan da naknadi eventualnu tetu i trokove koje je dunik imao u vezi uvanja predmeta. Pravne posledice dejstva polaganja nastaju i u odnosu na poverioca, o emu je napred bilo reci, ali rezimirano one bi se odnosile na to da on ima pravo da podigne deponovanu stvar im o tome bude obaveten od dunika, predlagaa ili samog suda koji je doneo reenje o prijemu stvari u depozit. Negativna posledica za poverioca je ona koja se odnosi na rizik sluajne propasti ili oteenja stvari ako on nastane posle predaje stvari na uvanje. S obzirom daje stavom 1. ovog lana propisano da se polaganjem stvari dunik oslobaa obaveze u asu kada je izvrio polaganje, proizilazi daje od tog asa poverilac stekao sva prava vlasnitva na stvari, zbog ega je napred i reeno da rizik sluajne propasti ili oteenja stvari prelaze na poverioca od dana kada je dunik stvari predao sudu u depozit. 510

Trokovi polaganja (cl. 332. ZOO)

Pravilo je da trokove polaganja stvari u depozit kod suda snosi predlaga, odnosno dunik. Te trokove odreuje vanparnini sud reenjem kojim je ocenjeno da su ispunjeni uslovi za prijem predmeta u depozit. Mada je odredbama ovog lana propisano da trokove polaganja snosi poverilac "ukoliko prelaze trokove ispunjenja koje je duan snositi dunik", postavlja se pitanje u kojoj fazi postupka kod suda poverilac snosi te trokove, posebno ako odbije prijem predmeta datih u sudski depozit, ili ne podigne predmet predaje u odreenom roku, ili sud zainteresovana lica uputi na parnicu ako se nisu sporazumeli ko od njih ima pravo na preuzimanje predmeta. Po prirodi stvari proizilazi da taj odnos, odnosno ako poverilac ne primi stvar predatu sudu u depozit, trokove snosi dunik, odnosno predlaga, a on e ih nadoknaditi od poverioca ako se ovaj naknadno pojavi sa zahtevom za ispunjenje, tj. onda ako je dunik uzeo natrag poloenu stvar. Ali, ako poverilac prihvati obavetenje dunika o predaji stvari u sudski depozit, i po pozivu suda eli da primi stvar predatu u depozit, reenjem suda kojim se odreuje izdavanje stvari utvruju se trokovi koji su nastali u vezi sa uvanjem i rukovanjem stvarima, i koje duan da ih naknadi. Tom odlukom sud primenjuje pravilo iz ovog lana, a naime da trokove polaganja snosi poverilac ukoliko prelaze trokove ispunjenja koje je duan da snosi dunik. Trokovi koji u smislu ovog lana padaju na teret poverioca, odnose se na one trokove koje je dunik, odnosno predlaga imao u vezi predaje stvari u sudski depozit, po reenju suda na uvanje kod treeg lica. To podrazumeva da dunik snosi trokove samo u onoj visini koji bi postojali daje predaja dunikove stvari izvrena neposredno poveriocu pre eventualne predaje stvari sudu u depozit. Ovo zbog toga to se pretpostavlja daje dunik bio savestan u ispunjenju svoje obaveze kada je ispunjenje svoje obaveze preduzeo pozivajui poverioca da primi ispunjenje, ali da gaje u tome spreio poverilac, zbog ega dunik mora snositi samo one trokove do predaje stvari u depozit kod suda. Sve ostale trokove, posle toga, do prijema stvari iz depozita, po pravilu padaju na poverioca koji je bio u poverilakoj docnji, injenicom da nije primio ispunjenje obaveze dunika kada mu je ovaj to ponudio.

Prodaja umesto polaganja stvari (cl. 333. ZOO)

Osnovno pravilo iz odredaba ovog lana ukazuje na pravo dunika da proda stvar koja je dospela za ispunjenje, ako njegov poverilac ne eli da primi ispunjenje. Da bi dunik mogao da ostvari to pravo, odnosno da bi mogao da proda stvar na javnoj prodaji u mestu odreenom za ispunjenje, ili nekom drugom mestu ako je to u interesu poverioca, potrebno je da budu ispunjeni sledei uslovi: a) da je obaveza dospela za ispunjenje, ali da poverilac ne eli da primi ispunjenje, b) da je stvar nepodesna za uvanje, v) da su za odravanje stvari potrebni trokovi nesrazmerni sa njenom vrednou. Navedeni uslovi bitni su samo u sluaja navedenih u stavu 1. ovog lana. Naime, u pitanju su stvari koje nisu novac, hartije od vrednosti ili dragocenosti, niti su stvari koje mogu due vreme da se uvaju a da se njihova supstanca i koliina ne promene. Stav 1. ovog lana naglaava da dunik moe prodati stvar nepodesnu za uvanje, to znai da prvenstveno ima u vidu stvari koje su lako kvarljive, odnosno stvari ije je trajnost upotrebe ograniena ili je namenjena potronji u tano odreeno vreme. Zbog toga, ako su u pitanju te okolnosti, dunik je obavezan da izvri prodaju takvih stvari, kako bi otklonio tetu koja bi mogla nastati njihovim zadravanjem. Uslov da se stvari mogu prodati je i ako za njihovo odravanje nastaju trokovi koji su nesrazmerni sa vrednou stvari koje treba prodati, kao to bi bio sluaj sa uvanjem neke stoke, odnosno tov stoke, ivine i slino, to bi za njihov opstanak iziskivalo nesrazmerne trokove za dunika - zbog poskupljenja hrane, pad njihove cene na tritu i t. d., to je za dunika rizik da e ostvariti onu cenu koju je ugovorio. Prodaja stvari se ima izvriti u mestu ispunjenja, a ako je korisnije za poverioca prodaja se moe izvriti i u drugom mestu. Sve to ukazuje da dunik mora da vodi rauna o zatiti interesa poverioca.

Predavanje stvari poveriocu (l. 334. ZOO)

Predaja stvari poveriocu vri se pod uslovima koje je u svom predlogu sudu postavio dunik, odnosno predlaga. Ti uslovi ne mogu biti drukiji od onih koji su ugovorom predvieni, ali.s obzirom na prirodu stvari to mogu biti uslovi prilagoeni u vremenu predaje stvari na uvanje a u interesu poverioca. Zbog toga, kada je dunik predao stvari na uvanje u sudski depozit on se oslobaa obaveze preuzete ugovorom, ako poloena stvar odgovara toj obavezi. 511

Ako uslovi koje je dunik postavio u predlogu sudu za prijem stvari bitno odstupaju od ugovornih obaveza, poverilac iako je voljan da preuzme stvari iz sudskog depozita, moe da odbije prijem stvari, u kom sluaju se to sporno pitanje raspravlja u eventualnom sudskom sporu, u kome e se utvrditi da lije odbijanje prijema bilo osnovano ili ne. Od utvrenja te injenice zavisi i utvrenje da l i j e u docnji poverilac ili dunik, to e jednome od njih stvoriti trokove, odnosno dati pravo na naknadu tete. Predaja poveriocu poloene stvari vri se na osnovu reenja suda, kojim se odreuje izdavanje predmeta iz depozita. U tom reenju sud navodi pored imena lica koje je ovlaeno da preuzme predmet iz depozita i druge elemente bitne za preuzimanje predmeta, kao to su nain, rok i uslovi za preuzimanje, kao i upozorenje na posledice ako predmet ne bude preuzet o roku. Pri tom u obrazloenju svoje odluke sud navodi i ostalo stoje bitno za prepoznavanje predmeta, a naroito uslove koje je dunik postavio prilikom predaje predmeta u depozit. Inae, tree lice koje je bilo odreeno za uvanje predmeta duno je da preda predmet onom licu koje je sud oznaio u svom reenju kao primaoca, na nain kako je to u reenju suda odreeno.

Prodaja radi pokria trokova uvanja (cl. 335. ZOO)

Mada je sud prilikom donoenja reenja o osnovanosti predloga dunika za prijem stvari u depozit, odredio i obavezu dunika, odnosno predlagaa da u odreenom roku predujmi trokove uvanja, ipak trokovi uvanja mogu biti vei od predujmljenog iznosa, to zavisi od vremena uvanja i rukovanja tim predmetima, kao i drugih okolnosti koje utiu na odreivanje visine uvanja predmeta. Iz sadrine odredbe stava 1. ovog lana moe se zakljuiti da sud prilikom donoenja reenja o izdavanju predmeta iz depozita, mora imati izvetaj uvara o visini njegovih trokova. Ako su ti trokovi vei od predujmljenog iznosa, sud u reenju odreuje obavezu doplate razlike, pri emu odreuje i ko je obavezan da ih nadoknadi. Ako se ne postupi po nalogu suda u pogledu naknade trokova uvaru, sud na traenje uvara, nareuje da se stvar proda i odredi nain prodaje. Prodaja stvari vri se pod nadzorom suda, na osnovu raspisane javne prodaje, koju sprovodi sudski organ uz pomo uvara stvari, koji je duan da stvar preda kupcu ako je prodaja izvrena po pravilima izvrnog postupka. Od iznosa koji je dobijen prodajom stvari odbijaju se trokovi prodaje i trokovi uvanja, a ostatak se polae kod suda za poverioca. To je drugi oblik depozita, pa s obzirom da se u depozit stavlja novani iznos, sa njim se postupa kao i kod predaje novca u depozit, to znai daje sud duan da ta sredstva poloi na svoj raun kod Narodne banke. Na osnovu reenja suda Narodna banka isplauje primljeni depozit koga sud odredi kao primaoca, a to je poverilac.

PREBIJANJE (KOMPENZACIJA)
Opti uslovi (l. 336. ZOO)
Prebijanje, odnosno kompenzacija, moe biti: a) ugovorna, kada su se stranke u vezi izvrenja uzajamnih prava i obaveza iz ranijeg ugovora dogovorili novim ugovorom da svoje obaveze i prava reguliu prebijanjem, b) zakonsko prebijanje, koje nastaje po samom zakonu, za koje su zakonom propisani uslovi za njeno izvrenje, v) sudsko prebijanje, koje nastaje na osnovu odluke suda i g) jednostrano prebijanje, koje nastaje kada jedna od ugovornih strana obavesti drugu stranu da vri prebijanje sa nekim svojim potraivanjem koje ima prema toj strani. Prema odredbama ovog lanu, dunik moe prebiti potraivanje koje ima prema poveriocu sa onim to ovaj potrauje od njega, ako oba potraivanja glase na novac ili druge zamenljive stvari istog roda i iste kakvoe i ako su oba dospela. Obaveza moe prestati na razne naine. Kad dunik postane poverilac svome poveriocu, tada se moe izvriti preboj onog to on potrauje od njega, ako oba potraivanja imaju za predmet novac ili druge zamenljive stvari istog roda i iste kakvoe i ako su oba dospela. Kompenzacijom prestaju oba potraivanja, ako su jednaka, a ako nisu jednaka manje prestaje, a vee se smanjuje do iznosa manjeg potraivanja. Izvreno plaanje putem kompenzacije ima za posledicu gaenje duga, bez obzira to je plaanje na ovaj nain suprotno sa ugovorenim nainom plaanja. Trabine moraju biti uzajamne, jednorodne i dospele. Vie se ne postavlja uslov da trabine budu likvidne. Naprotiv, sud je duan da utvrdi da l ij e potraivanje, istaknuto u preboj u parnici, osnovano, a izreka presude mora da sadri i odluku o postojanju, odnosno nepostojanju potraivanja istaknutog u preboj (l 342 stav 3. Zakona o parninom postupku) i odluka o tome postaje pravosnana (lan 346. st. 3. ZPP). Dovoljno je da se steknu dve uzajamne trabine da bi prestale prebojem i izjava volje, prema tome, nema konstitutivan nego deklarativan znaaj. Prestanak trabine nastaje od trenutka kada su se dve uzajamne trabine stekle i stale nasuprot jedna drugoj. Poverilac ija je trabina ranije nastala ima pravo na kamate od dospelosti do kompenzacije. 512

U parnici, kompenzacioni prigovor moe se istai u visini tubenog zahteva ili u manjoj, ali nikako u veoj visini. Ukoliko trabina prvobitnog tuenog prelazi visinu utuene trabine, moe se istai kompenzacioni prigovor u visini tubenog zahteva, a za iznos koji prelazi tubeni zahtev moe se podii protivtuba. Ako tuilac povue tubu, ne moe se raspravljati o kompenzacionom prigovoru, ve se moe podii posebna tuba. Kompenzacioni prigovor moe se istai do zakljuenja glavne rasprave, dok se u albi kompenzacioni prigovor ne moe istai (lan 359. stav 3. Zakona o parninom postupku). U izvrnom postupku se ne moe vriti preboj trabina ukoliko potraivanje stavljeno u preboj nije sudski utvreno pravo snanom i izvrnom odlukom. Dug se moe prebiti sa zastarelim potraivanjem samo ako ono jo nije bilo zastarelo u asu kada su se stekli uslovi za prebijanje. Ako su uslovi za prebijanje nastali poto je jedno od potraivanja zastarelo, prebijanje ne nastaje ako je dunik zastarelog potraivanja istakao prigovor zastarelosti (lan 339. Zakona o obligacionim odnosima). I kod novanih obaveza, u odreenim sluajevima ne moe se izvriti kompenzacija. To bi bio sluaj, na primer, ako bi korisnik kredita primio od banke, ili neke druge fmansijske organizacije, kredit koji u odreenom roku nije vratio, a banka je utuila svoje potraivanje. Naime, korisnik kredita ne bi mogao, u sporu po tubi banke, da istakne kompenzacioni prigovor u vezi svog novanog potraivanja iz odnosa poslovne saradnje sa bankom, jer iako se radi o novanom zahtevu i u jednom i u drugom sluaju, ove trabine se ne mogu prebijati po svojoj prirodi, jer se dug vraa i trabina gasi, a kod kredita, odnosno zajma trabina tek nastaje, pa te trabine nisu jednorodne i kao takve se ne mogu kompenzovati, odnosno prebijati. Primeri prigovora u sudskom postupku, koji se daju u prilogu, mogu da poslue ili kod formulisanja izreke presude ili kod isticanja prigovora prebijanja, odnosno kompenzacije. Kompenzacioni prigovor usvojen U redovnom postupku tuilac je postavio tubeni zahtev za 10.000,00 dinara. Tueni je stavio kompenzacioni prigovor za svoje potraivanje do visine utuene svote. Izreka presude bi mogla da glasi: "Kompenzacioni prigovor se usvaja. Utvruje se da tueni duguje tuiocu 10.000,00 dinara. Utvruje se da tuilac duguje tuenom 10.000,00 dinara. Trabine parninih stranaka su meusobno prebijene". (U obrazloenju presude potrebno je izvesti raunicu o trokovima. Ukoliko jedna od parninih stranaka ima vie trokova, u tom sluaju se u izreci stranci dosuuje ta razlika). Kompenzacioni prigovor na osnovu pravosnane presude U redovnom postupku tuilac je postavio tubeni zahtev za 10.000,00 dinara. Tueni je stavio kom penzacioni prigovor na osnovu pravosnane presude Privrednog suda__________, za iznos od 10.000,00. Iz reka presude bi mogla da glasi: "Utvruje se da tueni duguje tuiocu 10.000,00 dinara sa zakonskom kamatom, raunajui od __________godine do isplate. Utvruje se da potraivanje tuenog protiv tuioca u iznosu od 10.000,00. dinara sa zateznom ka matom, raunajui od________godine do isplate, koji iznos je tuenom dosuen pravosnanom presudom Privrednog suda u___________, br. P.________/__ od________godine, koji jo postoji. Trabine parninih stranaka su meusobno prebijene" (ili se dosuuju na drugi, pravian nain). Kompenzacioni prigovor delimino usvojen a ostatak tubenog zahteva osporen U redovnom postupku tuilac je ostavio tubeni zahtev za 10.000 dinara. Tueni je stavio kompenzacioni prigovor do visine od 4.000,00 dinara, a razliku od 6.000,00 dinara je osporio. Izreka presude bi mogla da glasi: "Kompenzacioni prigovor se usvaja. Utvruje se da tueni duguje tuiocu 10.000,00 dinara. Utvruje ae da tuilac duguje tuenom 4.000,00 dinara. Trabine parninih stranaka su prebijene do visine od 4.000,00 dinara. Obavezuje se tueni da isplati : tuiocu 6.000,00 dinara sa zakonskom kamatom raunajui od __________godine do isplate, i______dinara na ime trokova parninog postupka, sve to u roku od 15 dana pod pretnjom izvrenja". 513

Kompenzacioni prigovor usvojen, protivtubeni zahtev usvojen U redovnom postupku tuilac je postavio tubeni zahtev za 10.000,00 dinara. Tueni je stavio kompenzacioni prigovor do visine utuen svote i protivtubeni zahtev za iznos od 2.000,00 dinara. Izreka presude bi mogla da glasi: "Kompenzacioni prigovor se usvaja. Utvruje se da tueni duguje tuiocu 10.000,00 dinara sa zakonskom kamatom, raunajui od _________godine do isplate. Utvruje se da tuilac duguje tuenom 10.000,00 dinara sa zateznom kamatom, raunajui od_____ godine do isplate. Trabine parninih stranaka su meusobno prebijene. Obavezuje se tuilac da isplati tuenom iznos od 2.000,00 dinara sa zateznom kamatom, raunajui od_______godine do isplate i_________dinara na ime trokova parninog postupka, i__________dinara na ime trokova postupka, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvrenja". KompenzacioBJ prigovor odbijen, protivtubeni zahtev odbijen, tubeni zahtev usvojen U redovnom postupku tuilac je postavio tubeni zahtev za 10.000,00 dinara. Tueni je stavio kompenzacioni prigovor do visine utuene svote i postavio protivtubeni zahtev za iznos od 2.000,0# dinara. Izreka presude bi mogla da glasi: "Obavezuje se tueni da isplati tuiocu 1.000,00 dinara sa zateznom kamatom, raunajui od _____________godine do isplate i______dinara na ime trokova postupka, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvrenja. Kompenzacioni prigovor se odbija. Protivtttbeni zahtev se odbija". Iz sudske prakse
Devizno i dinarska potraivanje Korisnik deviznog kredita ne moe bez suglasnosti kreditora kredit otplatiti u dinarskim sredstvima, niti se moe izvriti kompenzacija trabine devizama sa protivtrabinom u dinarima Prema obrazloenju Meu strankama je bilo sporno da li je osnovan tuenikov prigovor preboja, odnosno da li su postojee trabine stranaka - devizna tuioeva i dinarska tuenikova - podesne za prebijanje. Raspravljajui to sporno pitanje, prvostepeni sud je naao da nema mesta prebijanju i da tueni svoje dinarsko protivpotraivanje moe da ostvari u drugoj parnici. Zato je pobijanom presudom odrao na snazi pobijani platni nalog. Drugostepeni sud se sloio sa stanovitem prvostepenog suda. Nije sporno da tuioeva sporna trabina potie iz ugovora kojim je iz sredstava svog kreditnog fonda u devizama, odobrio tuenom devizni kredit da bi tueni otkupio tehniku i tehnoloku dokumentaciju u cilju proizvodnje odreenih stvari i da bi kupio alate za proizvodnju tih stvari. Tim ugovorom je predvieno ne samo da se kredit kroz ugovorene anuitete vrati u devizama, ve i da se kamata plaa u devizama. Dakle, radi se o ugovorima koji se zakljuuju na osnovu pozitivnih propisa o deviznom poslovanju. Iz toga proistie da se obaveza dunika iz ugovora o deviznim kreditima ima izvriti onako kako je predvieno u tim ugovorima, a to znai da se obaveza u devizama ne moe platiti (ni prebijanjem) dinarskim sredstvima bez saglasnosti kreditora. Ovakvu saglasnost banka kao davalac deviznog kredita moe dati samo kad oceni daje to u njenom poslovnom interesu. U protivnom, kad bi se sporna tuioeva trabina u devizama i tuenikova dinarska protivtrabina mogle prebijati onako kao stoje to sluaj sa dinarskim trabinama i protivtrabinama, proizilo bi daje kreditor ustvari transformi-sao svoju deviznu trabinu u dinarsku, odnosno daje kreditor sredstva odobrena deviznim kreditom prodao uz plaanje odgovarajue dinarske protivuvrednosti, to kreditora, ako je to u njegovom poslovnom interesu, inae ne spreava da to uini. Meutim, upravo to u konkretnom sluaju nedostaje, jer se kreditor ni u kom sluaju ne slae da mu tueni obavezu iz deviznog kredita vrati u dinarskim sredstvima (prema odluci VPS, SI. 535/73); Robno i novano potraivanje se ne mogitkempenzirati Nisu ispunjeni uslovi za kompenzaciju utuene trabine sa trabinom tuenog ako tuilac trai povraaj robe, a tueni plaanje novane naknade 514

Prema obrazloenju Tuilac je tubom traio da mu tueni vrati odreeni broj komada gramofona ili da mu plati njihovu protivvrednost, navodei da ih je dao na uvanje tuenom, a daje tueni poev od 1. IX_______. godine samovlasno zadrao gramofone. U toku spora tuilac je preinaio tubeni zahtev, tako da trai samo povraaj predmetnih gramofona. Tueni nije osporio da se tuioevi gramofoni nalaze kod njega, ali je naveo da ih je primio na uskladiten]'e, s tim da mu tuilac za svaki dan uskladiten] a plaa 100,00 dinara, te je iznos od 12.200,00 dinara, koliko iznosi naknada za uskladiten]e predmetnih gramofona istakao u kompenzaciju sa utuenim potraivanjem tuioca. Pri nespornoj injenici da su predmetni gramofoni vlasnitvo tuioca, i da se ovi gramofoni nalaze uskladiteni kod tuenog, tuilac osnovano trai od tuenog da mu gramofone vrati, te je prvostepeni sud pravilno odluio kad je tuenog obavezao da gramofone tuiocu vrati. Pravilno je prvostepeni sud naao da nisu ispunjeni uslovi za kompenzaciju utuene trabine sa trabinom tuenog na ime naknade za uskladiten)e gramofona, jer se ne radi o jednorodnoj trabini, poto tuilac trai povraaj robe a tueni plaanje novane naknade, te je prvostepeni sud pravilno odluio kad je kompenza-cioni prigovor odbio (prema odluci VPS, P. 3489/73); Kompenzacija dospelih potraivanja - "Sporazum o plaanju kompenzacijom pretpostavlja da u vreme dospea plaanja duga postoji i protivpotraivanje tuenog prema tuiocu (prema odluci VPS, P. br. 3848/2000); Nemogunost prebijanja - "Izjava o kompenzaciji data po isteku roka zastare los ti potraivanja stavljenog u preboj, ne moe dospeti do gaenja potraivanja sa kojim se prebijanje trai" (prema odluci VPS, P 9545/98); Nedozvoljenost preboj a - "Stanovi nisu zamenljivi, ve individualno odreene stvari. Zato se obaveza predaje stana ne moe ugasiti kompenzacijom sa potraivanjem koje glasi na novac, ili druge zamenljive stvari istog roda i iste kakvoe " (prema odluci VSS, Prev. 694/98); Kada se ne radi o istorodnim potraivanjima - "Kada tuilac zahteva isporuku robe, a tueni stavi kompenzacioni prigovor u novanom iznosu, tada se ne radi o istorodnim potraivanjima, pa takva kompenzacija nije dozvoljena, niti se moe izvriti" (prema odluci VPS, P 8727/98); Gaenje obaveze - "Prebijanje nastaje kada jedna strana izjavi drugoj da vri prebijanje. Posle izjave o prebijanju smatra se da je prebijanje nastalo onog asa kada su se za to stekli uslovi. injenica da kompenzacija nije sprovedena u poslovnoj dokumentaciji i da nije dat nalog slubi za obraun i plaanje za sprovoenje kompenzacije, nije od uticaja na prestanak obaveza stavljenih u preboj" (prema odluci VSS, Prev. 583/98); ' Ugovorna kompenzacija - "Za razliku od zakonske i sudske, za ugovornu kompenzaciju nije potrebno da su potraivanja istorodna i dospela" (prema odluci VPS, P. 1973/2001); Obaveza dunika ne prestaje potpisima uesnika - "Obaveza dunika ne prestaje samim potpisima koji su overeni peatima uesnika u ugovornoj kompenzaciji, ve je neophodno da dunik dokae daje njegova obaveza prema poveriocu na taj nain stvarno izmirena" (prema odluci VSS, Prev. 634/00); Prebijanje potraivanja. Kamata - "Kada se vri prebijanje potraivanja, kamata na deo zahteva koji je stavljen u preboj od dana dospelosti do susreta trabine, mora se obraunati uz primenu propisa o uraunavanju kamate i trokova saglasno odredbi lana 313. ZOO. Ovo stoga to poverilac ne moe posebno traiti ni zateznu ni procesnu kamatu na deo trabine koja se ugasila preboj em" (prema odluci VPS, P. 11987/97); Prebijanje potraivanja - kamata - "Prema odredbi lana 337. st. 2. ZOO, posle izjave o prebijanju smatra se da je prebijanje nastalo onog asa kada su se stekli uslovi za to, odnosno kada su se meusobna potraivanja parninih stranaka koja su podobna za prebijanje srela. Od dana nastanka protiv potraivanja tuenog prema tuiocu (protivtuenog), tuilac nema pravo na zatezne kamate na utvreno potraivanje, jer se ima smatrati da je prebijanje nastalo onog dana kada su se srela meusobna potraivanja stranaka" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 16/96 (2 - 98); Prebijanje potraivanja - unoenje u presudu - "Odluka kojom se utvruje visina meusobnih potraivanja koja se stavljaju u preboj, mora biti uneta u izreku presude" (prema odluci VPS, P. 11466/97); Kompenzacija. Znaaj knjigovodstveno-raunovodstvenih radnji nakon izvrenog prebijanja - "Kompenzacija nastaje po samom zakonu nakon to jedna strana izjavi drugoj strani da vri prebijanje, pa okolnost da kompenzacija nije obostrano potpisana, odnosno da kompenzacija nije bila sprovedena u poslovnoj dokumentaciji, nema znaaja ni zakljuak o gaenju obaveza " (prema odluci VSS, Prev. 465/98); Prestanak obaveze. Plaanje kompenzacijom - "Unoenje u raun kojim je tuilac fakturisao cenu za isporuenu robu tuenom, da e se plaanje izvriti kompenzacijom, znai da u vreme dospea plaanja postoji i 515

protiv potraivanje tuenog prema tuiocu, te da e na taj nain biti izvreno prebijanje dospelih novanih potraivanja i prestanak obligacija stranaka" (prema VSS, Prev. 440/99); Kompenzacija ako drugo potraivanje nije dospelo - "Kompenzacija istorodnih potraivanja moe se vriti izmeu ugovornih strana u sudskom postupku samo ako su oba meusobna potraivanja dospela. Pozivanje dunika na klauzulu da e se plaanje izvriti putem kompenzacije, a potraivanje druge strane jo nije dospelo do zakljuenja glavne rasprave, ne proizvodi pravno dejstvo" (prema odluci VPS, P. 3806/2000).

Izjava o prebijanju (l. 337. ZOO)

Ve je napred reeno daje uslov za prebijanje postojanje uzajamnih trabina, da je jednorodna, dospela i likvidna To su ulo vi za zakonsko prebijanje, a ona su i najea u praksi. U nekim sluajevima i ako su ispunjeni napred navedeni uslovi, prebijanje se ne moe izvriti, ako se odnose na stvari koje se ne mogu zapleniti, a ne mogu se ni prenositi, ili je u pitanju potraivanje po osnovu zakonske obaveze izdravanja. Odredbe ovog lana odreuju pravilo o tome kada nastaje prebijanje, odnosno koji je to osnovni uslov da bi nastalo prebijanje. Prema stavu 1. ovog lana da bi se stekli uslovi za prebijanje potrebno je da jedna strana izjavi drugoj da vri prebijanje. Izjava takve vrste mora postojati kod svih oblika prebijanja, tj. i kod ugovornog prebijanja i kod zakonskog i kod sudskog i jednostranog prebijanja. Kod ugovornog prebijanja ispunjeni su uslovi iz stava 1. ovog lana injenicom da su stranke zakljuujui novi ugovor ugovorile i prebijanje svojih uzajamnih potraivanja i dugovanja. Na taj nain one su, izraavajui svoju volju da putem ugovornog prebijanja reguliu svoje meusobne odnose, ostvarile osnovni cilj ovog pravnog instituta. Ugovorno prebijanje se ne mora pridravati svih uslova koji su, inae, predvieni za ostale oblike prebijanja (sudsko, jednostrano, zakonsko), jer uslov jednorodnosti nije bitan da oni izvre prebijanje, s obzirom da svoje obaveze slobodno pretvaraju u novani oblik, ili na drugi nain, kao na primer, razmenom stvari razliitih po nameni, odnosno upotrebi. Kod zakonskog prebijanje nuno je da pored propisanih uslova za prebijanje postoji naglaen uslov da je prebijanje izvreno im su se susrela dva potraivanja, koja ispunjavaju ostale uslove za prebijanje. Stranke ne moraju voditi bilo kakav postupak da bi se koja od stranaka oslobodila obaveze plaanja, odnosno injenja. Dovoljno je da su stranke svesne injenice da jedna drugoj duguju odreene stvari, pa da nijedna od njih ne pokree bilo kakav postupak za utvrivanje tog stanja. Ukoliko bi i postojala kakva razlika u korist jedne strane, injenica daje ta strana traila samo tu razliku, dovoljno upuuje da su stranke izvrile prebijanje nespornog dela. U svakom sluaju mora postojati izjava jedne strane, dunika upuena drugoj da svoju obavezu prebija sa potraivanjem koje ima prema drugoj strani, pod uslovom da su ispunjeni uslovi za prebijanje. Kod jednostranog prebijanja moraju postojati trabine i jedne i druge strane, a prebijanje se smatra izvrenim ako su u pitanju stvari odreene po rodu, obino novac, ili ako su zamenljive stvari, kao na primer, penica prve klase odreene vrste za istu takvu stvar i istu koliinu, ali ono to je najhitnije u vezi primene odredbe stava 1. ovog lana je da je jedna strana pismeno, odnosno na siguran nain, obavestila drugu stranu da je uslov za prebijanje odreenih potraivanje ispunjen, te da se smatra slobodnim od obaveze koju ima prema drugoj strani, a samim tim oslobaa obaveze i drugu stranu prema njoj. Kod sudskog prebijanja od znaaja je postojanje parnice izmeu dva lica, po kojoj jedno lice trai od suda da drugu stranu obavee na ispunjenje svoje obaveze, a druga strana istakne prigovor prebijanja ili proti vtubu za svoje potraivanje prema tuiocu. U ovom sluaju prebijanje nije nastalo samim podnoenjem prigovora ili protivtube, ve odlukom suda ako utvrdi da su ispunjeni uslovi za prebijanje njihovih uzajamnih potraivanja. Zbog toga se stav 2. ovog lana ne moe shvatiti tako da se davanjem izjave o prebijanju smatra kao daje prebijanje izvreno. Naprotiv, odredbe ovog lana imaju u vidu davanje izjave, odnosno prigovora o prebijanju, koji je samo uslov da sud o tom pri govoru tek treba da odlui na osnovu svih dokaza koje stranke u vezi sa tim podnesu. U sudskom postupku prigovor se ne moe istai po donoenju prvostepene odluke, odnosno u albi, jer bi on vodio ukidanju prvostepene presude ne zato to tubeni zahtev tuioca nije osnovan, ve to i tueni ima isto takvo potraivanje prema tuiocu. Zbog toga je u odredbama lana 359. stav 5. Zakona o parninom postupku propisano da prigovor radi prebijanja, koji nije iznet pred prvostepenim sudom, ne moe se iznositi u albi. Protivtuba kao prigovor prebijanja moe postojati samo u vezi onih iznosa, odnosno stvari koje su jednake po vrednosti, odnosno istim karakteristikama stvari koje i proti vtuilac potrauje, ali kada sud raspravlja o protivtubi on raspravlja o ukupnom tubenom zahtevu protivtuioca, koji moe biti vei ili manji od tubenog zahteva, pa prebija potraivanja stranaka samo do onog iznosa koji je dospeo i likvidan, dok o ostalom zahtevu po protivtubi, ili samoj tubi, odnosno o razlici potraivanja ili dugovanja, odluuje u posebnom delu izreke iste presude. 516

Sudska praksa
Preboj meusobnih potraivanja i njihovo gaenje Preboj meusobnih potraivanja i njihovo gaenje u iznosu manjeg potraivanja vri se sa danom susreta istih, a ne sa danom davanja kompenzacione izjave. Stoga prinudno poravnanje koje je zakljueno posle preboja ne utie na ugaena potraivanja. Iz obrazloenja Tuilac je visinu svog duga prema tuenom po tako utvrenom potraivanju osporavao iz razloga zakljuenog prinudnog poravnanja izmeu njega i njegovih poverilaca (a samim tim, prema njegovim navodima i tuenog), koje je predvidelo ispunjenje duga u procentu od 60%, pa stoga smatra daje i navedeni iznos trebalo umanjiti za 40% jer je za isplatu istog tuilac osloboen duga zakljuenjem prinudnog poravnanja. Osnovano, meutim, prvostepeni sud smatra da zakljuenje navedenog prinudnog poravnanja nije od uticaja na meusobna potraivanja u konkretnoj situaciji, s obzirom da je protiv potraivanje tuenog nastalo u iznosu koji je prema obligacionom odnosu utvren, a potom je po davanju kompenzacione izjave u smislu lana 337. Zakona o obligacionim odnosima, dolo do kompenzacije meusobnih potraivanja parninih stranaka, jer su bili ispunjeni uslovi u pogledu postojanja istorodnih meusobnih i dospelih potraivanja. Kako se po davanju kompenzacione izjave kompenzacija ne vri trenutkom kada je izjava data, ve kada su se istorodna meusobna i dospela potraivanja stranaka srela, to je pravilno prvostepeni sud naao da su se susretom meusobnih potraivanja utvrenih na navedeni nain, potraivanja do iznosa nieg od njih, ugasila u vreme susreta i preboja, tj. u trenutku dospelosti kasnije dospelog potraivanja, pa kako je to bilo pre zakljuenja navedenog prinudnog poravnanja na koja se tuilac poziva, to zakljuenje istog i nije od uticaja.jer u vreme zakljuenja poravnanja ta potraivanja zbog preboja i gaenja vie nisu ni postojala. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 7353/06 od 28.11.2006. godine); Prebijanje. Gaenje obaveze- "Prebijanje nastaje kada jedna strana izjavi drugoj da vri prebijanje. Posle izjave o prebijanju smatra se da je prebijanje nastalo onog asa kada su se za to stekli uslovi. injenica da kompenzacija nije sprovedena u poslovnoj dokumentaciji i da nije dat nalog slubi za obraun i plaanje za sprovoenje kompenzacije nije od uticaja na prestanak obaveza stavljenih u preboj" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 583/98); Ugovorna kompenzacija - "Obaveza dunika ne prestaje samim potpisima koji su overeni peatima svih uesnika u ugovornoj kompenzaciji, ve je neophodno da dunik dokae daje njegova obaveza prema poveriocu na taj nain stvarno izmirena " (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 634/00).

Odsustvo uzajamnosti (cl. 338. ZOO)

Uzajamnost potraivanja je uslov ije je postojanje nuno kod kompenzacije. To podrazumeva istovremenog postojanja potraivanja i na strani poverioca i na strani dunika. Uzajamnost potraivanje podrazumeva i da se dospela potraivanja odnose samo na poverioca i dunika, a ne i ako neko od njih, na primer, poverilac, duguje treem licu, a to lice duguje poveriocu, pa se trai prebijanje potraivanja dunika i tog treeg lica. Na to ukazuju i odredbe ovog lana, s tim to se pravilo nemogueg prebijanja odnosi na dugovanje koje poverilac ima prema svom jemcu, odnosno da se u vezi tog dugovanja ne moe izvriti prebijanje izmeu dunika i poverioevog jemca. U stvari, jemac poverioca ne moe da kompenzira svoju trabinu prema poveriocu za trabinu koju poverilac ima prema duniku, da bi na taj nain ostvario prestanak dunikove obaveze prema poveriocu. Stav 2. ovog lana ini izuzetak kada doputa prebijanje dunikove obaveze prema poveriocu, ako se prebijanje izvri izmeu dunika i obaveze koje poverilac ima prema svom jemcu. Na taj nain gasi se obaveza dunika, odnosno njegovo potraivanje prema poveriocu, ali se gasi i obaveza poverioca ako njegov jemac izvrio prebijanje sa dunikovim potraivanjem od poverioca. Dakle, u ovom sluaju iako postoji uzajamnost potraivanja dunika i poverioca, doputa se mogunost da dunik moe prebiti svoj dug sa potraivanjem poverioca, koji ima prema solidarnom poveriocu, u ovom sluaju sa jemcem, do visine solidarnog potraivanja koje pripada tom poveriocu. Na taj nain jemac kompenzira svoj dug prema poveriocu, za dug koji poverilac ima prema duniku, pa samim tim prestaje obaveza jemstva prema poveriocu za iznos duga koji je kompenzirao jemac sa dunikom. Stav 3. ovog lana ima u vidu pravilo prema kome lice koje je dalo neku svoju stvar u zalogu, za dug koji je kod zalogoprimca stvorilo tree lice, da zalogodavac ima pravo da zahteva od poverioca, zalogoprimca, da mu vrati zaloenu stvar kad se ispune uslovi za prestanak te obaveze prebijanjem, kao i kada poverilac propusti svojom krivicom da izvri prebijanje. Dakle, u ovom sluaju ne trai se kompenzacija sa zajmoprimcem, kome je stvar predata u zalogu, ve vraanje date stvari u zalogu ako je zajmoprimac izvrio prebijanje svog potraivanja sa drugim licem, ili je propustio svojom krivicom da izvri prebijanje. 517

Zaloena stvar je, dakle, sluila kao neka vrsta osiguranja poveriocu prema treem licu, da e svoju obavezu izvriti tom licu, odnosno da e oni svoja uzajamna potraivanja prebiti, posle ega prestaje osnov zbog ega je jedno lice dalo svoju stvar poveriocu u zalogu, pa samim tim nastaje njegovo prava da mu poverilac tu stvar vrati. Na to upuuju i odredbe lana 987. ZOO, koje propisuju pravilo da "kad prestane potraivanje ije je ispunjenje bilo obezbeeno zalogom, poverilac je duan vratiti zaloenu stvar zalogodavcu".

Sudska praksa
Promena predmeta obaveza Poverioevim prijemom drugog promenjenog predmeta od prvobitno ugovorenog predmeta obaveze, na ime ispunjenja iste, obaveza dunika se gasi Iz obrazloenja Po nalazu vi[eg suda, potrebno je da reavajui sporno pitanje postojanja duga tuenog prema tuiocu, a po osnovu cene za isporueni kvasac, prvostepeni sud utvrdi da lije u okviru navedenog odnosa primaoca uputa i upuenika, u kome je shodno iznetom tueni postao poverilac, a tuilac dunik, dolo do sporazuma stranaka o promeni predmeta izvrenja, tako to te se dug delimino platiti, a delimino e tuilac isporuiti robu - kvasac tuenom, primaocu uputa, odnosno licima koje je on oznaio. Ukoliko je do takvog sporazuma stranaka dolo i u situaciji u kojoj je sam tuilac isporuio navedeni kvasac oznaenim licima, potrebno je da prvostepeni sud ceni da li je na oznaeni nain izvrenjem obaveze sa promenjenim predmetom izvrenja, odnosno prijemom drugog predmeta izvrenja od prvobitno ugovorenog dolo do gaenja obaveze tuioca po osnovu asignacije prema tuenom, odnosno primaocu uputa. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 13702/05 od 15.3.2006.).

Zastarelo potraivanje (l. 339. ZOO)

Odredbe ovog lana proizilaze iz pravila o zastarelosti potraivanja, po kome zastarelost nastupa kada protekne zakonom odreeno vreme u kome je poverilac mogao da zahteva ispunjenje obaveze kada se, ako nastupi, gubi pravo na naplatu. I jo neto u vezi opteg pravila o zastarelosti potraivanja, a naime da zastarelost poinje tei prvog dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze. Institut zastarelosti potraivanja primenjuje se i kod sluajeva prebijanja potraivanja, to znai da se dug ne moe prebiti sa zastarelim potraivanjem, odnosno ako se prebijanje trai posle isteka roka zastarelosti. Kod prebijanja potraivanja uvek se polazi sa stanovita izraenog u lanu 337. ZOO, a naime, da prebijanje ne nastaje im se steknu uslovi za prebijanje, ve kad jedna strana izjavi drugoj da vri prebijanje. I kod zakonske kompenzacije, koja nastaje po sili zakona, dakte nezavisno od volje stranaka, kompenzacija "ne nastaje im se steknu uslovi za to", ve onda kada su se stekli uslovi za kompenzaciju, odnosno u trenutku kada su ispunjeni uslovi za to. Odredbe stava 2. ovog lana imaju u vidu jedan izuzetak od navedenog pravila nemogunosti prebijanja zbog proteka vremena zastarelosti, a naime, ako su uslovi za prebijanje ve ispunjeni, ali je potraivanje zastarelo, a tueni je istakao prigovor prebijanja kome se tuilac nije protivio, prebijanje se smatra osnovanim, pa i onda ako je tuilac sa svoje strane istakao prigovor zastarelosti tuenikovog potraivanja. Naime, prebijanje e se izvriti ako su se njihova potraivanja ranije ugasila, tj. kada su bila dospela a bili su ispunjeni i drugi uslovi za prebijanje, ili suprotno od toga, ako je jedno potraivanje zastarelo, prebijanje ne nastaje ako je dunik zastarelog potraivanje i istakao prigovor zastarelosti, a to njegovo potraivanje nije bilo dospelo za prebijanje, odnosno nije se ranije "susrelo" sa tuioevim potraivanjem (nisu se stekli uslovi za prebijanje), kada bi bile ugaene obe trabine. Ti sluajevi obino nastaju kod sudske kompenzacije, kada sud ne ispituje postojanje uslova za prebijanje potraivanja, ako za to nije stavljen prigovor zastarelosti jednog potraivanje. Tek ako takav prigovor stavi tueni, istiui svoje potraivanje u preboj sa potraivanjem tuioca, a tuilac se tome protivi zbog zastarelosti potraivanja tuenog, sud se uputa u raspravljanje prvo pitanja da li je potraivanje tuenog zastarelo ili ne (sa stanovita da li su se njihova uzajamna traenja ranije ugasila), pa ako utvrdi daje zastarelo (odnosno da se ranije potraivanje tuenog nije ugasilo sa potraivanjem tuioca), postupa u smislu stava 2. ovog lana, odnosno ne dozvoljava prebijanje uzajamnih potraivanja, ve ispituje osnovanost trabine tuioca i o tom zahtevu odluuje, a prigovor tuenog, ako je njegovo potraivanje zastarelo, odbija. Pri svemu tome od znaaja je utvrenje injenice da li je potraivanje jedne strane zastarelo pre nego su se "susrela" uzajamna potraivanja obe strane, jer ako jedno od njih nije zastarelo u momentu sticanja uslova za preboj, prebijanje se moe traiti i u sudskom postupku, ak ako je jedna strana istakla prigovor zastarelosti. 1 zbog toga to se smatra da su uzajamna potraivanja ugaena onog trenutka kada su se "susrela" kao dospela potraivanja, uz ispunjenje ostalih uslova potrebnih za prebijanje uzajamnih potraivanja. 518

Na to upuuje i sadrina stava 2. ovog lana, kada propisuje da "ako su uslovi za prebijanje nastali poto je jedno od potraivanja zastarelo", to znai da se dug moe prebiti sa zastarelim potraivanjem, ali samo ako jo nije bilo zastarelo u asu kada su se stekli uslovi za prebijanje. U jednoj raspravi o ovom pitanju (Bilten 3/2006), Vii trgovinski sud je dao odgovor da nije bitno da l ij e potraivanje zastarelo u momentu davanja izjave o kompenzaciji, odnosno isticanja kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtube, ako ono nije zastarelo u trenutku susreta sa protiv potraivanjem suprotne strane, navodei dalje daje sudska kompenzacija situacija u kojoj e sud po kompenzacionom grigovoru ili kompenzacionoj protivtubi, istaknutoj u toku postupka, izvriti u toku parnice preboj meusobnih potraivanja ako su ispunjeni uslovi iz lana 336. Zakona o obligacionim odnosima, tj. ako se radi o istorodnim, meusobnim i dospelim potraivanjima, bez obzira na osnov iz koga potraivanja potiu. Odredbom lana 339. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se dug moe prebiti i sa zastarelim potraivanjem, samo ako ono nije bilo zastarelo kada su se stekli uslovi za prebijanje. Izjava o kompenzaciji u principu bie uvek data poto su se stekli uslovi za prebijanje protiv potraivanja su se srela i ugasila. Stoga nije bitno da li je potraivanje zastarelo u momentu davanja izjave o kompenzaciji odnosno isticanja kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtube, ako ono nije zastarelo u trenutku susreta sa protiv potraivanjem suprotne strane. U vezi jednog pitanja koje se odnosilo na prebijanje zastarelog potraivanja, Vii trgovinski sud je dao odgovor da ukoliko je u trenutku sticanja uslova za preboj potraivanje po kompenzacionom prigovoru ili kompenzacionoj protivtubi zastarelo, do prebijanja nee doi ako je dunik zastarelog potraivanja istakao prigovor zastarelosti. Naime, dug se moe prebiti i sa zastarelim potraivanjem, samo ako ono nije bilo zastarelo kada su se stekli uslovi za prebijanje. Nije bitno da lije potraivanje zastarelo u momentu davanja izjave o kompenzaciji, odnosno isticanja kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtube, ako ono nije zastarelo u trenutku susreta sa protiv potraivanjem suprotne strane. Sudska kompenzacija je situacija u kojoj e sud po kompenzacionom grigovoru ili kompenzacionoj protivtubi istaknutoj u toku postupka, izvriti u toku parnice preboj meusobnih potraivanja ako su ispunjeni uslovi iz lana 336. Zakona o obligacionim odnosima, tj. ako se radi o istorodnim, meusobnim i dospelim potraivanjima, bez obzira na osnov iz koga potraivanja potiu. Odredbom lana 339. Zakona o obligacionim odnosima propisuju da se dug moe prebiti i sa zastarelim potraivanjem, samo ako ono nije bilo zastarelo kada su se stekli uslovi za prebijanje. Izjava o kompenzaciji u principu bie uvek data poto su se stekli uslovi za prebijanje - protiv potraivanja su se srela i ugasila. Stoga nije bitno da l i j e potraivanje zastarelo u momentu davanja izjave o kompenzaciji, odnosno isticanja kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtube, ako ono nije zastarelo u trenutku susreta sa protiv potraivanjem suprotne strane. Ukoliko je u trenutku sticanja uslova za preboj potraivanje po kompenzacionom prigovoru ili kompenzacionoj protivtubi zastarelo, do prebijanja nee doi ako je dunik zastarelog potraivanja istakao prigovor zastarelosti.

Prebijanje sa ustupljenim potraivanjem (cl. 340. ZOO)

Odredbe ovog lana uglavnom imaju, pre svega, u vidu ustupanje potraivanja kod sluaja cesije, kada se menja poverilac prenoenjem svog potraivanja na drugo lice, i kada primalac tog prenosa postaje novi poverilac prema duniku ranijeg poverioca. U stvari, ustupanje potraivanja podrazumeva promenu poverioca, odnosno prelazak potraivanja od jednog, dosadanjeg poverioca - cedenta, na neko drugo lice - cesionara. Na taj nain to drugo lice postaje novi poverilac, a dunik - cesus ostaje isti. Drugim recima, to znai da dosadanji poverilac (cedent) ima neki dug prema drugom licu (cesionar), pa sa njim dogovara da mu taj dug isplati tree lice (cesus), koji je dunik cedenta, odnosno da drugom licu prenese svoje potraivanje od svog dunika - cesusa, na njega - cesionara. U uslovima takvog prenosa, prema odredbama stava 1. ovog lana, dunik ustupljenog potraivanja (cedent) moe prebiti prijemniku (cesionaru) ona svoja potraivanja koja je do obavetenja o ustupanju mogao prebiti ustupiocu. U tom sluaju, prijemnik ima prema duniku ista prava koja je ustupilac imao prema duniku do ustupanja, kako je to, inae, i propisano odredbama lana 440. stav 1. ZOO. Meutim, odredbe stava 1. ovog lana zahtevaju da se o tom prebijanju, odnosno prenosu, izmeu cedenta, ranijeg poverioca i cesionara, novog poverioca, obavesti o tome i cesus, odnosno dunik, pri emu novi poverilac stie samo ona prava prema duniku koja je raniji poverilac do ustupljenog potraivanja imao prema duniku. Stav 2. ovog lana ide i dalje od reenja koja daje prethodni stav, kada dunik ustupljenog potraivanja, prihvati da prebije i ona potraivanja od ustupioca (cedenta), a iji rok za ispunjenje nije bio dospeo u asu kada je obaveten o ustupanju, ali samo ako taj rok pada pre roka za ispunjenje ustupljenog potraivanja ili u isto vre519

me. Dakle, do ovog ispunjenja moe doi samo ako na to pristane dunik, odnosno da li e dunik takvo prebijanje prihvatili ili ne, a ne zavisi od volje ustupioca, odnosno novog poverioca ustupljenog potraivanja. Meutim, ako je dunik bez rezerve izjavio primaocu (cesionaru) da pristaje na ispunjenje, ne moe vie prebiti nikakvo svoje potraivanje od ustupioca. To znai, da ako je dunik imao neko svoje potraivanje prema ustupiocu potraivanja, a bez rezerve je izjavio primaocu da pristaje na ispunjenje, dunik vie ne moe da svoje potraivanje prebije sa potraivanjem koje ima novi poverilac prema njemu. Pravne posledice ustupljenog potraivanja su takve da dunik prema novom poveriocu ima sva prava prigovora koja je imao prema ranijem poveriocu, odnosno ustupiocu potraivanja, to podrazumeva prigovor zastarelosti potraivanja, prigovor prebijanja, ako i dunik ima svoja potraivanja prema novom poveriocu, pa i sa onim koje je imao prema svom ranijem poveriocu (cedentu), i druge dozvoljene prigovore. Odredbe stava 4. ovog lana imaju u vidu da ukoliko bi u javnoj knjizi ustupljeno potraivanje bilo upisano, da dunik moe izvriti prebijanje prijemniku (cesionaru) samo ako je njegovo potraivanje upisano kod ustupljenog potraivanja, ili ako je prijemnik izveten prilikom ustupanja o postojanju tog potraivanja. To znai da ustupanje upisano u javnoj knjizi treba da sadri i potraivanje dunika prema novom poveriocu, ako ono postoji i ako su ispunjeni uslovi za prebijanje, da bi dunik mogao da ostvari svoje potraivanje koje je imao prema ustupiocu potraivanja, odnosno da ga prebije sa potraivanjem koje je ustupljeno novom poveriocu. Isto znaenje te posledice ima i ako je prijemnik (cesionar) izveten o postojanju potraivanja dunika. U prvom sluaju, kada je u pitanju upis u javnu knjigu, podrazumevaju se sluajevi koji se odnose na zemljino knjini upis, ili neke druge javne knjige kod kojih upis znai da sve ono stoje u javnoj knjizi upisano da ono stvarno i postoji.

Sluajevi kad je prebijanje iskljueno (l. 341. ZOO)

U odredbama ovog lana decidno su navedeni sluajevi kada se prebijanje ne moe izvriti, odnosno kad je ono iskljueno. Nemogunost prebijanja u napred navedenim sluajevima posledica je u samoj prirodi stvari, ili ako na to upuuje svrha radi koje su potraivanja nastala, a naime da se obaveze ispune radi ostvarenja nekog ustanovljenog prava, a ne samo radi gaenja uzajamnih obaveza. Ukoliko dunik ima neka prava potraivanja prema drugoj strani, a u korist te strane su ustanovljena prava navedena u ovom lanu, dunik prema tom drugom licu ne moe isticati zahtev za prebijanjem u vezi svojih potraivanja. U stvari, on moe istai takav zahtev, ali poverilac, odnosno druga strana se tome moe osnovano protiviti ako se pozove na odredbe iz ovog lana. To proizilazi iz injenice da se u nekim od navedenih sluajeva radi o sumnjivim potraivanjima dunika, kao stoje na primer, sluaj naveden u taki 2, ovog lana, jer bi se morale ispitivati okolnosti u vezi osnova sticanja prava dunika, tj. da li ih je stekao nekim protivpravnim radnjama, odnosno da li ih je dunik uzeo na uvanje ili pozajmicu, a nije ih vratio, ili ih je bespravno uzeo ili bespravno zadrao. Ali ne mogu se kompenzirati ni potraivanje po osnovu naknade tete, "ako je potraivanje nastalo namernim prouzrokovan]'em tete", ili ako se ono odnosi na potraivanje naknade tete priinjene oteenjem zdravlja ili prouzrokovan)'em smrti, koji su sluajevi navedeni u takama 3. i 4. ovog lana. Sud, dakle, ne moe dati zatiti licu, tetniku - oteenom koji je namerno prouzrokovao tetu, odnosno ne moe mu priznati pravo prebijanja sa potraivanjem koje prema njemu ima oteeno lice, zbog ega tetnik mora ispuniti svoju obavezu bez prava prebijanja. Na kraju, prebijanje se ne moe izvriti i ako obaveza dunika potie iz zakonske obaveze izdravanja. I u ovom sluaju dunik mora da izvri zakonsku obavezu izdravanja, a da eventualno neko svoje potraivanje koje ima prema primaocu zakonskog izdravanja, ostvari u posebnom postupku, a ne ga da prebija sa potraivanjem koje ima prema primaocu izdravanja.

Sudska praksa
Nemogunost prebijanja potraivanja nematerijalne tete
w

tetnik, koji je pravnosnanom krivinom presudom osuen za krivino delo klevete, ne moe u postupku po tubi oteenog za naknadu tete za pretrpljene duevne bolove zbog povrede ugleda i asti, traiti " a potraivanje oteenog prestane prebijanjem. Iz obrazloenja: "Prema utvrenom injeninom stanju, tuena je u prostorijama preduzea kao direktor na zboru radniku o tuiocu iznosila neistine u pogledu njegovog duevnog i zdravstvenog stanja i ponaanja na ranijem radnom mestu, tako stoje rekla daje tuilac pretio svom direktoru, daje vadio pitolj, da se leio na neuropsihij atriji i daje znala kakav je bio u prethodnoj firmi ne bi ga primila u preduzee. Zbog krivinog dela klevete uinjenog na opisani nain, tuena je pravnosnanom presudom oglaena odgovornom i izreena joj je kazna. 520

Zbog navedenih neistinitih navoda o njemu, tuilac je u preduzeu trpeo podsmehe i dobacivanja, emocionalno je bio napet, nervozan i neraspoloen, to se odrazilo na njegov privatni i porodini ivot. Otiao je na bolovanje, a onda je preao u drugo preduzee. Trpeo je psihike patnje visokog intenziteta 5 do 7 dana posle zbora radnih ljudi i srednjeg intenziteta 5 do 6 nedelja, koje nisu ostavile posledice na njegov psihiki ivot, to je utvreno vetaenjem. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je zakljuio daje tuena u obavezi da tuiocu naknadi nematerijalnu tetu za duevne bolove zbog povrede ugleda i asti u dosuenom iznosu. Naime, ugled i ast pripadaju grupi bitnih inilaca ovekove linosti i njihova zatita je, pored toga, to je zagarantovana Ustavom, zatiena i normama graanskog prava. Tako se naknadom nematerijalne tete za pretrpljene duevne bolove zbog povrede ugleda i asti, prema okolnostima sluaja obeteuju sekundarne posledice povrede u vidu duevnih patnji, koje su povredom tih linih dobara izazvane (lan 200. stav 1. ZOO). Imajui u vidu sve okolnosti koje su utvrdili niestepeni sudovi i Vrhovni sud nalazi daje tuilac zbog neistinitih navoda o njemu, koje je na zboru radnika u preduzeu iznosila tuena, pretrpeo duevne bolove zbog povrede ugleda i asti, koji opravdavaju dosuivanje pravine naknade u smislu odredbe lana 200. stav 1. ZOO. Navode revizije kojima tuena ukazuje daje zbog toga stoje i ona zbog tuioevih reci pretrpela povredu ugleda i asti, potraivanje tuioca moralo biti prebijeno, Vrhovni sud to pitanje nije razmatrao, budui da je tuena zbog ponaanja kojim je prouzrokovala povredu ugleda i asti tuioca, osuena krivinom presudom za krivino delo klevete. Kako kod pravnosnano utvrenog krivinog dela klevete ima namere da se iznoenjem ili prenoenjem neistine o drugome, kodi njegovoj asti i ugledu, a prebijanjem, prema odredbi lana 341. stav 3. ZOO, ne moe prestati potraivanje nastalo namernim prouzrokovan] em tete, prebijanje je iskljueno." (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3353/2003 od 14. januara 2004. godine)

Zabrana na potraivanju druge strane (cl. 342. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu postojanje zabrane raspolaganja odreenom stvari i u vezi sa tim nemogunost dunika da u vezi te stvari vri prebijanje sa nekim potraivanjem koje ima prema drugom licu, ako je njegovo potraivanje dospelo tek postoje neko trei stavio zabranu na poverioevo potraivanje prema njemu. Ta nemogunost, odnosno zabrana odnosi se na dunika, koji je istovremeno i poverilac prema drugoj strani, da vri prebijanje ako je njegovo potraivanje dospelo tek poto je neko trei stavio zabranu na poverioevo potraivanje prema njemu. Tako, na primer ako dunik ima neko potraivanje prema nekom licu, koje je istovremeno njegov dunik, a njegovo potraivanje je dospelo za prebijanje tek posto je neko tree lice stavilo zabranu na poverioevo potraivanje prema njemu, dunik ne moe izvriti prebijanje sa potraivanjem koje poverilac ima prema njemu Drugim recima, jedno potraivanje (dunikovo) je dospelo, ali tek kada je na poverioevom potraivanju prema duniku stavljena kakva zabrana, u kom sluaju dunik ne moe da vri prebijanje sa poverioevim potraivanjem j er je na tom potraivanju stavlj ena neka zabrana prema nj emu. Zabrana se, dakle, mora odnositi na poverievo potraivanje koje ovaj ima prema duniku, a dunik je stekao pravo na prebijanje kada mu je dospelo potraivanje prema poveriocu, ali ga ne moe ostvariti jer je na poverioevom potraivanju prema njemu, duniku, stavljena kakva zabrana. Ako bi, pak, tree lice stavilo zabranu na poverioevom potraivanju prema duniku dok dunikovo potraivanje nije dospelo, ne bi bili ispunjeni islovi za prebijanje jer se samo dospela potraivanja mogu prebijati. Inae, zabrana se moe odnositi kod odreivanja privremenih mera, kada bi se duniku zabranilo da raspolae pokretnim stvarima, zatim da otui ili optereti svoje nepokretnosti ili stvarna prava koja su na nepokretnosti uknjiena, zatim zabrana da isplati duniku potraivanje ili da mu preda stvar, a u vezi sa tim i zabrana duniku da primi stvari, da naplati potraivanje i da njima raspolae i t. d.

Uraunavanje prebijanjem (l. 343. ZOO)

Odredbe ovog lana upuuju na pravila koja vae za uraunavanje ispunjenja, tj. da se kod postojanja vie obaveza, prebijanje vri po pravilima koja su izneta u odredbama lanova 312. i 313. ovog zakona. Naime, da se podsetimo, pravila za ispunjenje rasporeda obaveza dunika u smislu lana 312. ZOO polaze od toga da ako o tome ne postoji sporazum poverioca i dunika, uraunavanje se vri onim redom koji odredi dunik, ali najkasnije prilikom ispunjenja. U protivnom, kada dunik nije odredio u vezi kojih obaveza vri ispunjenje, odnosno ako o tome nema sporazum sa poveriocem, ili to nije uinio najkasnije prilikom ispunjenja, uraunavanje dospele obaveze se namiruju onim redom kako je koja dospela za isplatu. 521

Navedena pravila odnose se analogno i kad izmeu dva lica postoji vie obaveza koje mogu prestati prebijanjem, tj. prebijanje se vri onim redom koji odredi dunik najkasnije prilikom ispunjenja, a kad nema dunikove izjave o uraunavanju, obaveze se izmiruju onim redom kako je koja dospela za ispunjenje. No, o tome je bilo vie reci u komentaru lana 312. ZOO. Za razliku od iznetog pravila koja se odnose na red uraunavanja vie istorodnih obaveza, kada je u pitanju uraunavanje kamata i trokova, ako dunik pored glavnice duguje i kamate i trokove, uraunavanje se vri tako to se prvo otplauju trokovi, zatim kamate i najzad glavnica. Dunik moe da o roku ispunjenja plati glavni dug, ali ako postoji njegova obaveza i u pogledu plaanja trokova i kamata, poverilac ima pravo da prvo, od plaenog glavnog duga, naplati trokove, pa zatim kamatu i na kraju da ostatak evidentira kao ispunjenje dela glavnog duga, koji u tom sluaju ne predstavlja ispunjenje celokupnog duga, zbog ega moe, u sluaju docnje, da stvori obavezu naknade tete, pa i plaanje kamate i druge trokove za deo neisplaenog duga. Ista ova pravila odnose se i na uraunavanje prebijanja kamata i trokova.

OTPUTANJE DUGA
Sporazum (l. 344. ZOO)
Otputanje duga, ili oprotaj duga, je odricanje poverioca od svog potraivanja prema duniku. To je, ustvari, ugovor izmeu poverioca i dunika, po kome se poverilac odrie svog potraivanja, a dunik to prihvata. Mogunost ugovaranja otputanja dug reguliu odredbe ovog lana, po kojima "obaveza prestaje kad poverilac izjavi duniku da nee traiti njeno ispunjenje i dunik se sa tim saglasi". Dejstvo otputanja duga nastaje samo ako su se obe strane sporazumele o otputanju duga, pri emu za punovanost tog sporazuma nije potrebno da bude zakljuen u formi u kojoj je zakljuen posao iz koga je obaveza nastala. Otpust duga podrazumeva sporazum o prestanku obaveze dunika, bilo celog duga ili dela duga. Cesto se u praksi nalaze sluajevi da se stranke sporazumeju da e poverilac oprostiti dug koji se odnosi na obraunate kamate ako dunik u odreenom roku isplati glavni dug. Razlog otputanja duga moe biti i pomo duniku da izae iz novane krize. Pri tom poverilac s osnovom rauna na buduu poslovnu saradnju sa svojim dunikom. Jemstvo, kao akcesorno pravo, prati pravnu sudbinu glavnog dugovanja. Zbog toga, kad se otputa glavni dug glavnom duniku, jemac se oslobaa svoje obaveze. Kad ima vie jemaca, pa poverilac oslobodi jednog od njih, ostali ostaju u obavezi, ali se njihova obaveza smanjuje za deo koji otpada na osloboenog jemca (lan 346. ZOO). Opte otputanje dugova, u uslovima kada istovremeno postoji vie samostalnih potraivanja, podrazumeva gaenje svih poverioevih potraivanja prema duniku, osim onih za koje poverilac nije znao da postoje u asu kada je otputanje izvreno. Kolektivno otputanje duga je karakteristino u postupku prinudnog poravnanja, kada se svi poverioci odriu jednog dela potraivanja, izraenog u jedinstvenom procentu od vrednosti njihovog potraivanja. Kod solidarnih dunika, otputanje duga izvreno sporazumno sa jednim solidarnim dunikom oslobaa obaveze i ostale dunike. Ali, ako je otputanje duga imalo za svrhu da oslobodi obaveze samo dunika s kojim je izvreno, solidarna obaveza se smanjuje za deo koji prema meusobnim odnosima dunika pada na njega, a ostali dunici odgovaraju za ostatak obaveze (lan 416. ZOO). Sudska praksa belei sluaj, da ako se poverilac sporazumeo sa dunikom da e "odustati od tube" im mu dunik podmiri glavno potraivanje, smatra se daje otpustio dug koji se sastoji od zateznih, procesnih kamata i parninih trokova. Pravo na otpust duga postoji i tada kada je na osnovu dogovora stranaka, uz primenu odreene stope zatezne kamate, utvren iznos duga zbog docnje, a taj dug ima karakter teretnog ugovora.

Sudska praksa
Zakljuenje ugovora o otpisivanju dua putem konkludentne radnje Pod konkludentnom radnjom kojom se manifestuje volja za prihvatanje usmenog sporazuma o smanjenju - otputanju duga, moe se smatrati poverioevo ponaanje manifestovano fakturisanjem cene usluga u smanjenom iznosu u odnosu na prethodno odreenu cenu ugovorom zakljuenim u pismenoj formi. Iz obrazloenja: Vrhovni sud ukazuje da se nesumnjivo mora utvrditi da li su parnine stranke naknadnim usmenim sporazumom izmenile pismenim ugovorom ustanovljenu obavezu tuenog o visini naknade za pruene mu usluge od strane tuioca. Takav sporazum moe proizvoditi pravno dejstvo po dva osnova. To je sluaj kada se usmenim sporazumom smanjuje ili olakava pismenim ugovorom ustanovljena obaveza jedne ugovorne strane. U tom sluaju, a na temelju odredbe lana 67. stav 4. ZOO punovane su i docnije usmenim sporazumom uinjene izmene ugovora.
522

Usmeni sporazum moe predstavljati osnov za oslobaanje dunika od pismenim ugovorom ustanovljene obaveze i u sluaju propisanim odredbom l. 344. ZOO. To je sluaj prestanka obaveze otputanjem duga. Saglasno toj odredbi, obaveza prestaje i kada poverilac izjavi duniku da nee traiti njeno ispunjenje i dunik se sa time saglasi. Izjava o otputanju duga moe se dati izriito ili posredno preduzimanjem odreenih konkludentnih radnji. Na isti nain se moe dati i izjava dunika o saglasnosti sa uinjenim otpustom duga. Pod konkludentnom radnjom moe se smatrati i odreeno ponaanje koje nesumnjivo ukazuje da poverilac eli da svom duniku u celosti ili delimino oprosti dui;;: odnosno ponaanje dunika kojim on manifestuje volju da tako uinjeni otpust duga prihvati. Takvo ponaanje moe predstavljati i bezuslovno fakturisanje cene usluga u smanjenom iznosu u odnosu na pismenim ugovorom ustanovljenu obavezu, odnosno dunikovo prihva-tanje da tako istavljene fakture u celosti plati. Stoga se u cilju pravilnog presuenja ovog spora mora utvrditi da lije tuilac i u kom periodu fakturisao tuenom umanjenu cenu usluga u odnosu na iznos koji mu je po ugovoru pripadao. To podrazumeva obavezu suda da na temelju takvog ponaanja tuioca utvrdi da lije time posredno izraena i njegova volja da tuenom delimino oprosti dug. Postojanje te injenice cenie se na osnovu datuma od kada tuilac zahteva isplatu pune cene i sadrine istavljenih faktura, te duine vremenskog perioda u kome su tuenom fakturisane umanjene cene usluga, kao i tuioevog ponaanja u drugim sudskim postupcima pokrenutim u cilju namirenja dospele zatezne kamate zbog tuenikove docnje u isplati fakturisane mu naknade. Na isti nain, oce-nie se i ponaanje tuenog povodom izmirenja fakturisanih usluga, s tim to se u tom kontekstu mora ceniti i da li se i od kada tueni protivio naknadnom tuioevom zahtevu za isplatu neizmirene razlike izmeu fakturisane i ugovorene cene usluga. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 296/05 od 15. marta 2006. godine).

Odricanje od sredstava obezbeenja (l. 345. ZOO)

Jedno od sredstava obezbedenja je i davanje neke stvari u zalogu ili i drugih sredstava obezbedenja, na primer jemstva ili druga mogua sredstva osiguranja. Da bi objasnili odricanje od sredstava obezbedenja u vezi vraanja zaloge, potrebno je ukratko ukazati na sam institut zaloge, odnosno zalonog prava. Zalonim pravom na pokretnoj i nepokretnoj stvari mogu se obezbediti budua potraivanja samo iz istog pravnog odnosa. Kada se zalonim pravom obezbeuju trabine koje mogu nastati zbog odobrenog kredita, preuzetog poslovodstva, jemstva ili naknade tete, onda se u ispravi na osnovu koje se vri upis navodi najvei iznos koji kredit moe dostii. S obzirom da se dunikova obaveza esto osigurava zalogom, kao i drugim sredstvima obezbedenja radi ispunjenja obaveze, kod oprosta duga kojima je bilo obezbedenje ispunjenja obaveze ili nekog drugog sredstva kojima je bilo obezbeeno ispunjenje obaveze, ne znai i da se poverilac odrekao od prava da trai njeno ispunjenje. Vraanjem duniku zaloenu stvar, ili neko drugo sredstvo obezbedenja, kao na primer da poverilac koristi dunikove njive za svoje potrebe ili podelu prinosa, poverilac ne oslobaa dunika osnovne obaveze i sporednih prava, u vezi kojih je nastala dunikova obaveza. Dunik se samo pogoduje time da mu se stvar koja je bila predmet osiguranja obaveze vraa, inae on ostaje i dalje u obavezi prema poveriocu za dug koji prema njemu ima. Iz kojih razloga poverilac vraa zaloenu stvar ili dunika oslobaa od drugih sredstava obezbedenja, stvar je volje, odnosno odluke poverioca, koji to vraanje, odnosno osloboenje moe da uini ali i ne mora. Inae, kada se duniku vrati zaloena stvar ili oslobodi nekog drugog sredstva obezbedenja, dunik ostaje i dalje u obavezi prema poveriocu za glavni dug i eventualno sporedne obaveze, ali je od znaaja injenica daje nitava svaka odredba ugovora kojom se u trenutku zakljuenja ugovora o zaloi na nepokretnoj stvari (hipoteka) ili na pokretnoj stvari (runa zaloga), ili davanje kakvog drugog obezbedenja, predvia da e zaloena stvar, odnosno drugo sredstvo obezbedenja prei u svojinu poverioca, ako njegovo potraivanje ne bude namireno u momentu dospelosti.

Otputanje duga jemcu (l. 346. ZOO)

Odredbe stava 1. ovom lana imaju u vidu otputanje duga jemcu, ali od strane poverioca, u kom sluaju obaveza dunika prema poveriocu i dalje ostaje. Naprotiv, ako poverilac oprosti dug duniku, samim tim jemac se oslobaa obaveze jemstva. Navedeno pravilo ne ulazi u razloge zbog ega je poverilac otpustio dug jemcu ili duniku, u kom sluaju prestaje i obaveza-jemstva. Razlozi mogu biti razliiti, ali u svakom sluaju kod otputanja duga, bilo jemcu ili duniku, poverilac ima neki svoj interes. To moe biti neka vrsta poklona, ili zbog nekog rada na zajednikom poslu, ili iz prijateljskih pobuda, komijskih odnosa i si. Poverilac moe otpustiti dug duniku, uz uslov da ovaj za to otputanje uini neku drugu radnju, odnosno preuzme neku drugu obavezu prema poveriocu. U tom sluaju nastaje otputanje duga ali nastaje neki drugi odnos izmeu poverioca i dunika, pri emu se u svakom sluaju jemac oslobaa obaveze jemstva u odnosu na raniju obavezu, a ne nastaje mu obaveza jemstva u vezi novog dogovora izmeu poverioca i dunika.
523

Stav 2. ovog lana ima u vidu postojanje vie jemaca u vezi nekog duga dunika, od kojih neke od njih poverilac moe da oslobodi obaveze jemstva po osnovu otputanja duga, ali pri tom nastaju razne posledice takvog osloboenja od jemstva. Naime, ako su svi jemci jemili za istu obavezu dunika, u istom iznosu ili za istu stvar, pa poverilac oslobodi od jemstva jednog od njih, jemstvo prestaje i prema ostalim jemcima, iako tako, moda, nije eleo poverilac. Ako se, pak, dato jemstvo vie jemaca odnosi na jedan ukupan iznos, ili na neku stvar odreene vrednosti, pa poverilac otpusti dug jednom jemcu do odreenog iznosa, odnosno vrednosti stvari, obaveza ostalih jemaca smanjuje se za deo koji je otputen jednom jemcu, tako da njihova obaveza jemstva ostaje prema preostalom iznosu odnosno vrednosti stvari, dok obaveza glavnog dunika ostaje neizmenjena u odnosu na ceo dug.

Opte otputanje dugova (cl. 347. ZOO)

Otputanje duga moe se odnositi kako na delimino ili potpuno otputanje duga, od kojih bi se delimino otputanje moglo da odnosi samo na jedan deo obaveze dunika ili otputanje onog dela koji je prinudnim putem odreen u postupku prinudnog poravnanja, tako i na sva novana potraivanja koje poverilac ima prema duniku, osim za one za koje nije znao da postoje u asu kada je otputanje izvreno. Odredbe ovog lana imaju u vidu novane, a ne druge obaveze, mada bi se to pravilo moglo odnositi i na druge obaveze kojima je predmet neko injenje ili neinjenje to, naravno, zavisi od poverioca. U ovom sluaju u pitanju je vie novanih obaveza dunika prema poveriocu, pa ako poverilac eli duniku da otpusti sve dugove po osnovu novanih obaveza, on mora izriito da naglasi o kojim se dunikovim novanim obavezama radi, te da se u vezi tih obaveza, njihovim nabrajanje, izjasni da dunika oslobaa tih obaveza, odnosno da se takvim otputanjem dugova gase sve novane obaveze dunika prema poveriocu. Izuzetak je uinjen u pogledu neke novane obaveze za koju poverilac u momentu otputanja ostalih novanih obaveza, nije znao da postoji i neka druga novana obaveza, koju on nije pomenuo pri otputanju dugova po drugim, izriito navedenim novanim obavezama. Ukoliko takva obaveza postoji, a nije pomenuta u izjavi poverioca daje otputa, dunik je i dalje za taj dug u obavezi prema poveriocu. Ve je pomenuto otputanje duga po osnovu prinudnog poravnanja, kada se poverilac odrie jednog dela svog potraivanja prema duniku, to predstavlja delimini otpust duga. S obzirom daje poverilac na to, na neki nain, prinuen i voljom ostalih poverilaca da duniku otpuste jedan deo duga, to otputanje ima znaaj prinudnog otputanja duga, ije su granice odreene Zakonom o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji. Ako, pak, poverilac u postupku prinudnog poravnanja nije prijavio sva svoja potraivanja prema duniku iz postupka prinudnog poravnanja, i to potraivanje deli sudbinu onih u vezi kojih je zakljueno prinudno poravnanje., jer zakljueno prinudno poravnanje ima pravno dejstvo ak i prema poveriocima koji nisu uestvovali u postupku.

PRENOV (NOVACIJA)
Uslovi (h 348. ZOO)
Prenov, odnosno novacija predstavlja jednu vrstu ugovora izmeu dotadanjeg poverioca i dunika koji umesto postojee obaveze stvaraju novu obavezu, dok stara obligacija prestaje da postoji. Dakle, umesto stare obligacije, odnosno njenim prestankom, poverilac i dunik stvaraju novu obligaciju. Karakteristike ovog pravnog instituta su u tome: a) to stara obaveza prestaje da postoji, b) to se postojea obaveza zamenjuje novom, g) to nova obaveza ima razliiti predmet ili razliiti pravni osnov. Iz navedenih karakteristika proizilazi da nova obaveza, odnosno ugovor dovodi do prestanka obaveze po ranijem ugovoru, menja se njen pravni sadraj, a nastaje nova obaveza koja ima drugi predmet ili razliiti pravni osnov. Novacija, dakle, ne dovodi samo do prestanka stare obaveze, ve i do stvaranja nove, ali sa drugim predmetom ili drugim pravnim osnovom. Prenov, odnosno novacija moe biti sa izmenjenim ili postojeim strankama. Bitno je da se stara obligacija gasi stvaranjem nove obligacije. Kada se taj proces vri izmeu istih stranaka - u pitanju je obina novacija, ali ako se vri izmeu drugih lica, a u vezi gaenja stare obligacije ranijih stranaka i stvara nova obaveza umesto stare, onda je to kvalifikatorna promena, po latinskom nazivu "novatio qualificata". Prema odredbama stava 2. ovog lana, ne smatra se prenovom ako se novim sporazumom poverioca i dunika menjaju ili dodaju odredbe o roku, o mestu, ili o nainu ispunjenja, ili o kojoj drugoj sporednoj odredbi, kao i izdavanje nove isprave o dugu.
524

Za prenov je bitno je daje izmenjen predmet ranijeg ugovora ili pravni osnov, to ne znai da se ostali elementi ranijeg ugovora ne mogu ponoviti, ili, pak, na njih ukazati u novom sporazumu. Bitna je volja stranaka da zakljuenjem novog ugovora ugase stari ugovor, ali se time ne gube i prava koja jedna od stranaka ima u odnosu na pravo prigovora, koja je mogla da istie u vezi ranijeg ugovora, osim ako se noveliranim ugovorom nije odrekla tog prava. Prenov ne mora da znai potpuni prekid sa ranijim ugovorom, ak i kada je u pitanju predmet ugovora ili pravni osnov. To i jeste svrha da se izvri prenov ranijeg ugovora, odnosno da se u vezi ranijeg predmeta ugovora odredi drugi predmet, ili da se umesto ranijeg pravnog osnova navede drugi pravni osnov. Tako, na primer, ako je raniji predmet ugovora bio, na primer, izdavanje u zakup odreenog poljoprivrednog zemljita, novim ugovorom se moe ugasiti ta obaveza, a umesto nje predvideti davanje u napolicu tog istog zemljita, sa procentom koji odgovara doprinosu koji e odgovarati uslovima obrade tog zemljita, dok se kod promene pravnog osnova novim sporazumom moe promeniti ranija obaveza koja se odnosila, na primer, na korienje neke stvari bez naknade, a novim sporazumom taj isti odnos pretvoriti u zakupni odnos. Gaenjem ranijeg sporazuma gasi se i docnja dunika ili poverioca, kao i sve sporedne obaveze koje su vezane za taj raniji sporazum, na primer, zaloga, hipoteka i druge sporedne obaveze, kao to su kamata, ugovorna kazna, izgubljena korist, ali se novim sporazumom mogu uneti u novi sporazum, s tim to o svim tim obavezama mora postojati volja stranaka i lica koja uestvuju u novom sporazumu po osnovu obezbeenja ispunjenja. Dakle novacija nije promena postojeeg ugovora, mada se i on moe menjati voljom stranaka, ali tom promenom ne nastaje prenov, odnosno novacija. Ako se te promene odnose i na pramenu predmeta ugovora, ak i kada se zakljui novi sporazum u vezi te promene, ali se zadrava, odnosno ostaje na snazi i raniji ugovor, ne moe se govoriti o novaciji, ve o postojanju dva ugovora, koja su po pravnoj prirodi nezavisni jedan od drugog. Zbog toga se i u stavu 4. ovog lana propisuje pravilo da se i izdavanje menice ili eka zbog neke ranije obaveze ne smatra prenovom, osim ako je to ugovoreno. Dakle, izdavanjem menica, odnosno eka u vezi neke ranije obaveze zamenjuje se raniji ugovor, pod uslovima koji vae za prenov.

Sudska praksa
"Prenov predstavlja nain gaenja obligacije. Zato se namera dunika i poverioca da izvre noviranje obligacije mora nesumnjivo iskazati. U protivnom, u sluaju sumnje smatra se da ugovorne stranke nisu ugasile staru, ve zasnovale novu obligaciju " (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 606/98); "Zamena obaveze iz ranijeg ugovora obavezom iz novog ugovora koji ima razliit predmet i pravni osnov, predstavlja ispunjenje obaveze iz ranijeg ugovora" - (prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5296/95).

Volja da se izvri prenov (l. 349. ZOO)

Osnovni uslov za nastanak prenova je da postoji volja stranaka da izraze nameru da ugase postojeu obligaciju, odnosno da stvore novu obligaciju. Zbog toga je u odredbama ovog lana navedeno pravilo da se prenov ne pretpostavlja, ve se on mora izriito izraziti zakljuenjem novog ugovora i ugasiti stari. Ako to nije izriito navedeno, odnosno iskazano, smatra se da stara obaveza i dalje postoji Izraavanje volje stranaka da saine novi ugovor, odnosno da izvre prenov ugovora, ne trai posebnu formu, ali ako to nije navedeno u pismenoj formi, onda se iz novog ugovora to mora zakljuiti. U protivnom, kao stoje reeno, postojala bi dva ugovora, od kojih se onaj drugi ne bi smatrao prenovom. U sluaju spora, a ako stranke nisu izjavile da se gasi obaveza po ranijem ugovoru, polazi se od toga da li je predmet ugovora ili osnov isti kao kod ranijeg ugovora, jer ako je predmet novog ugovora ili osnov isti, po pravilu ne mogu postojati dva istovetna ugovora, osim ako se iz tih ugovora ne zakljuuje to drugo, a naime da se ugovori odnose na iste predmete, ili osnov, ali su stranke elele da i u vezi tih ugovora postoje posebna prava i obaveze, bez obzira to su istovetni. Ako stranke to nisu imale u vidu, onda to moraju dokazati, pa se jedan ugovor gasi, a drugi se ne smatra prinovom ve se izvrava onako kako je to tim ugovorom predvieno. Zbog toga se u odredbama ovog lana navodi potreba postojanja namere stranaka, odnosno postojanje njihove volje da se obaveze po ranijem ugovoru ugase, odnosno da se novim ugovorom stvore nove obaveze.

Sudska praksa
Novacija ugovora - "Nije izvrena novacija ugovora u sluaju kada ugovorai iz ugovora o doivotnom izdravanju kasnije, u pogledu iste imovine, zakljuen punovaan ugovor o poklonu, ciko ugovorne strane nisu na nesumnjiv nain izrazile volju da izvre novaciju ranije zakljuenog ugovora i ako nastave da se ponaaju kao da i dalje vai raniji ugovor o doivotnom izdravanju" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 2694/02). 525

Dejstva prenova (l. 350. ZOO)

Dejstva prenova su jasno opredeljena odredbama ovog lana. Pre svega, ugovorom o prenovu ranija obaveza prestaje, a nova nastaje. Gaenjem ranijeg sporazuma gasi se ne samo docnja dunika ili poverioca, ve i sve sporedne obaveze koje su vezane za taj raniji sporazum, kao na primer, kamata, ugovorna kazna, izgubljena korist, trokovi, pa i zaloga i jemstvo, ali se novim sporazumom te sporedne obaveze mogu uneti u novi sporazum, s tim to o svim tim obavezama mora postojati volja stranaka i lica koja uestvuju u novom sporazumu po osnovu obezbeenja ispunjenja. Zaloga i jemstva koji su vaili za raniji ugovor prestaju zakljuenjem ugovora o prenovu, jer se gaenjem obaveza po ranijem ugovoru, logino, gase i sredstva obezbeenja, kao to su jemstvo i zaloga i druge sporedne obaveze. Meutim, stranke u ugovoru o prenovu mogu ponovo da ugovore obezbeenje ispunjenja putem jemstva ili zaloge, ali to vie ne zavisi od njih ve od jemaca, odnosno zalogodavaca, ako pristanu da i u ugovoru o prenovu imaju iste ili sline obaveze prema duniku. U sluaju postojanja vie solidarnih dunika ili poverilaca, ugovorom o prenovu gase se njihova prava i obaveze po ranijem ugovoru, ali ugovor o prenovu postoji i tada ako je taj ugovor zakljuilo samo jedno lice iz grupe solidarnih dunika, odnosno poverilaca, ako je takav sporazum dogovoren, pri emu se ima u vidu reenje koje daje lan 428. ZOO, da se prenovom izmeu jednog dunika i poverioca smanjuje solidarna obaveza za onoliko koliko iznosi deo tog potraivanja poverioca. I odredbe lana 417. ZOO propisuju pravila da se prenovom, koji je poverilac izvrio sa jednim solidarnim dunikom, oslobaaju obaveze i ostali dunici. Ali ako su poverilac i dunik prenov ograniili na deo obaveze koji dolazi na ovoga, obaveza ostalih ne prestaje, nego se samo smanjuje za taj deo, to znai da se raniji ugovor ne gasi u odnosu na preostali deo solidarnih obveznika.

Nedostatak ranije obaveze (l. 351. ZOO)

Prenov se ne moe izvriti ako je ranija obaveza bila nitava ili ve ugaena. Nitava obaveza je ona koja je ugovorena protivno prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima, - ako neko povreeno pravilo ne upuuje na neku drugu sankciju, kako to propisuju odredbe lana 103. stav 1. ZOO. Pravne posledice nitavosti su one koje propisuju odredbe lana 104. ZOO. Zbog toga, ako nitav ugovor ne proizvodi pravno dejstvo samim tim smatra se da ugovor sa nitavim odredbama i ne postoji. Zbog toga, ako je ranija obaveza bila nitava - prenov je bez dejstva, to znai da nema pravnu snagu i da ne uiva sudsku zatitu. Na to upuuju i reci iz stava 1. ovog lana, a naime da je "prenov bez dejstva", to znai da ako takav (nitavi) ugovor i postoji, pa se na osnovu njega ini prenov ugovora, takav ugovor o prenovi ne proizvodi pravno dejstvo, jer ako je raniji ugovor nitav smatra se da nije ni postojao, pa se ne moe ni zakljuiti ugovor o prenovu, jer prema sebi nema pravovaljani ugovor koji se gasi zakljuenjem ugovora o prenovu. Isto tako, ako je ranija obaveza ve ugaena, ne moe se zakljuiti ugovor o prenovu, jer je za ugovor o prenovu bitno postojanje ranijeg ugovora koji gubi pravnu snagu samim zakljuenjem ugovora o prenovu. U stvari, ugovor o prenovu nastaje gaenjem ranijeg ugovora, pa ako je raniji ugovor ve ugaen njegovim ispunjenjem, ne moe se zakljuiti ugovor o prenovu jer za to nije ispunjen uslov - da se novim ugovorom gasi raniji ugovor. Ako bi se zakljuio ugovor o prenovu, a raniji ugovor je ve bio ugaen, onda novi ugovor, nazvan kao ugovor o prenovu, ima snagu samo kao uobiajeni ugovor sa odreenim pravima i obavezama stranaka, koji je nezavisan od ranije ve ugaenog ugovora, makar novi ugovor sadravao u sebi neke sporedne elemente ranijeg ugovora, iako ima razliit predmet ili razliit pravni osnov. Stav 2. ovog lana ima u vidu pravilo, da ako je ranija obaveza bila samo ruljiva, odnosno relativno nitava (ako bijedna strana, dunik, iz ugovora bila savesna), prenov je punovaan ako je dunik znao za nedostatak ranije obaveze, odnosno ako je i pored tog saznanja eleo da izvri novaciju. Prenov izvren u ovom smislu ne moe se pobijati ni od zainteresovanih strana, jer je odredbama ovog stava ve regulisano pitanje opstanka ugovora o prenovi, to znai da ni sud ne moe konstitutivnom odlukom o ponitaju ranijeg ugovora menjati volju stranaka ako je ranija obaveza bila samo ruljiva a dunik je znao za nedostatak ranije obaveze, to znai da je u tim uslovima prenov punovaan - ako je dunik znao za nedostatak ranije obaveze.

Dejstvo ponitenja (l. 352. ZOO)

Ugovor o prenovu se moe ponititi iz razloga zbog kojih se svaki ugovor moe ponititi. Taj ugovor je samostalan, nastao iz volje stranaka da zakljue novi a ugase raniji ugovor, uz uslov da je u tom novom ugovoru predmet ugovora razliit ili razliit pravni osnov. Ugovor o prenovu moe biti nitav ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima, ako cilj povreenog pravila ne upuuje na drugu sankciju, ili ako zakon u odreenom sluaju ne propisuje to drugo, kako je to propisano odredbama lana 103. stav 1. ZOO. Takav ugovor faktiki postoji ali ne proizvodi pravno dejstvo. Ponitaj ugovora o prenovu moe se traiti iz razloga koji vae i za ponitaj bilo kog drugog nitavog ugovora. 526

Odredbe ovog lana imaju u vidu daje raniji ugovor prestao da postoji, iako nije imao elemente nitavosti, a daje novi ugovor - ugovor o prenovu zasnovan protivno prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima. U tom sluaju, kad je ugovor o prenovu poniten, smatra se da nije ni bilo prenova i da ranija obaveza nije ni prestala da postoji. U prethodnom lanu predvieno je da je prenov bez dejstva ako je ranija obaveza bila nitava ili ve ugaena, dok odredbe ovog lana imaju u vidu daje prenovom zakljuen novi ugovor sa pravima i obavezama koji su protivni prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima, u kom sluaju ako je ugovor o prenovu poniten da se smatra da nije bilo ni prenove, te da ranije obaveze, iz ranijeg ugovora, nisu ni prestale da postoje.

SJEDINJENJE (KONFUZIJA) (L 353. ZOO)

Sjedinjenje (konfuzija) nastaje kada se spoje svojstva poverioca i dunika po jednom pravnom poslu, obligaciji, u jednom licu. U tom sluaju jedno lice samo sebi postaje i poverilac i dunik, cime prestaje, odnosno gasi se obligaeija. Konfuzija moe da nastane kada obaveza dunika pree na poverioca, odnosno kada njegov dug pree na poverioca, ali moe nastati i tada ako potraivanje poverioca pree na dunika. Na taj nain prestao je obligacioni odnos izmeu ta dva lica, a trea lica time ne mogu biti oteena, jer konfuzijom prestaje i jemstvo i zaloga, a i druga sporedna potraivanja koja su ta lica imala jedna prema drugoj. Konfuzija nastaje i kod solidarnih obaveza ili potraivanja, kada, na primer, obavezu jednog solidarnog dunika preuzme poverilac, u kom sluaju se obaveza prema tom licu gasi, a samim tim i obligacioni odnos izmeu poverioca i tog dunika prestaje da postoji za deo obaveze koji se odnosi na tog solidarnog dunika, dok ostali solidarni dunici ostaju i dalje u obavezi prema poverioeu, umanjene za deo obaveze solidarnog dunika kome je oprotena obaveza. Kod nasleivanja, na primer, kada jedno lice, inae dunik, nasledi poverioevu imovinu, njegova obaveza se gasi, ali ako ima vie poverilaca njegov dug se unosi u nas lenu masu, pa time njegova obaveza prema poverioeu moe prestati za onaj deo koji odgovara nasleenom delu, to znai da se njegova obaveza ne gasi prema ostalim naslednicima, ve dobij a drugi oblik - ako svoj dug prema poverioeu, odnosno ostaviocu ne moe da pokrije nasleenim delom. Prema odredbama lana 74. Zakona o nasleivanju, nasledniku se u njegov deo uraunava ono stoje dugovao ostaviocu. Konfuzija nastaje i kod pripajanja ili spajanja privrednih drutava (preduzea), u kom sluaju se ranije meusobne obaveze i prava gase. Naime, jedno preduzee moe biti veliki dunik drugog preduzea, ali kada se dunik pripoji tom preduzeu, ili se spoji sa njim, sve njegove obaveze prestaju, jer ih je preuzeo poverilac, odnosno ono preduzee kome se dunik pripojio ili sa njim spojio. Kod hartija od vrednosti je karakteristino to to kada hartija glasi na donosioca ili po naredbi, posle vie prenosa putem indosamenata ponovo doe u ruke izdavaoca te hartije, njena vanost moe prestati, samim tim to prema sebi ne moe isticati zahtev za naplatu, ali moe je dalje prenositi. I u tom shiaju se gasi obligaeija u odnosu na njega, jer je hartija od vrednosti izdata zbog nekog duga, a vraanjem hartije, odnosno njenim preuzimanjem putem indosamenta, prestaje njegov dug, jer je on dug otplatio time to je oslobodio obaveze svog dunika koji mu je tu hartiju preneo. No, kao stoje reeno on tu hartiju moe dalje prenositi. Kod zemljino knjinog upisa, konfuzija nastaje kada se obligaeija ugasi sticanje prava dunika iz tog upisa, ali dejstvo gaenja obligacije nastaje tek poto se u zemljinim knjiga izvri brisanje obligacije.

NEMOGUNOST ISPUNJENJA
Prestanak obaveze zbog nemogunosti ispunjenja (cl. 354. ZOO)
Obaveza prestaje kad ispunjenje dunikove obaveze postane nemogue. Ovo pravilo vai u sluaju postojanja objektivne nemogunosti ispunjenja obaveze, to znai kada posledica uzroka nemogunosti ispunjenja ukazuje da za to neispunjenje dunik ne odgovara. Iz toga se moe zakljuiti daje nemogunost ispunjenja nastala posle zakljuenja ugovora, jer, u protivnom, ako je ta nemogunost postojala u vreme zakljuenja ugovora taj ugovor pravno ne bi ni postojao. Nemogunost ispunjenja obaveze nastaje onda kada se u toku izvrenja ugovora utvrdi da su nastupile neke okolnosti koje objektivno spreavaju dunika da izvri svoju obavezu. Tako, objektivna nemogunost ispunjenja obaveze nastaje ako stvar koja je predmet ugovora bude unitena bez krivice dunika, odnosno ako za propast te stvari on nije odgovoran. To bi se odnosilo samo na onaj predmet obaveze koja ima individualne karakteristike, iju zamenu ne moe nadomestiti neki drugi predmet. Ali ako je predmet odreen po rodu, na primer automobil, obligaeija ne prestaje jer je dunik, prodava u obavezi da poverioeu preda neki drugi automobil istog ili slinog tipa. 527

Objektivna nemogunost ispunjenja nastaje i ako se lice koje se obavezalo da lino izradi kakvu stvar poveriocu kao, na primer, umetniku sliku, ali u tome bude spreen zbog bolesti koja je dovela do paralize ruke, oigledno je da to lice nee moi da izvri ugovorenu obavezu, pa obligacija u vezi te obaveze prirodno prestaje. Nemogunost ispunjenja obaveze moe nastati i ako je nekim zakonom, u toku trajanja roka ispunjenja dunikove obaveze, uvedena zabrana prometa neke robe kao, na primer, uvoz nekog predmeta koji je bio predmet obaveze dunika prema poveriocu. U tom sluaju nastaje zakonski sluaj nemogunosti ispunjenja obaveze, pa se dunik oslobaa ugovorne obaveze, a samim tim i prestaje obligacija u celini. Nemogunost ispunjenja mora da ima trajni karakter, tj. da se obaveza ne moe ispuniti sve do dana isteka roka za ispunjenje. Delimino ispunjenje u tim uslovima nema znaaja za opstanak obligacije, posebno ako za to poverilac nije zainteresovan. Dunik treba da dokae okolnosti koje iskljuuju njegovu odgovornost. To bi, po pravilu, bile one okolnosti koje bi opravdale dunika zbog kojih on vie nije u mogunosti da izvri svoju obavezu, odnosno da on ni pod kojim uslovima nije odgovoran zbog neizvrenja obaveze, odnosno inidbe na koju se ugovorom obavezao. Kad je re o subjektivnoj nemogunosti za ispunjenje obaveze, obaveza ispunjenja dunika i dalje stoji, ako je nemogunost ispunjenja nastala iz uzroka koji je on skrivio, pa i sluaju obine nepanje. Ako neispunjenje obaveze nastane zbog krivice dunika, a nije u mogunosti da predajom nekog drugog istorodnog predmeta ispuni svoju obavezu, on je odgovoran poveriocu za naknadu tete koju ovaj trpi zbog neispunjenja obaveze dunika. Postojanje krivice dunika se uvek pretpostavlja, pa ukoliko ima razloga da se te krivice oslobodi, on je duan da dokae da sluaj koji se desio i doveo do nemogunosti ispunjenja, nije u uzronoj vezi sa njegovim postupanjem. Meutim, postojanje sluaja ne oslobaa uvek odgovornosti dunika za ispunjenje, jer se sluaj moe pretpostaviti, a on ne bi nastao da je dunik preduzeo sve mere da do njega ne doe, ali ako je dunik u docnji, i u tom sluaju se ne moe osloboditi obaveze naknade tete, makar propast predmeta nastao i usled vie sile, jer daje blagovremeno, tj. o roku ispunio svoju obavezu takva teta, moda, ne bi ni nastala.

Kad su predmet obaveze stvari odreene po rodu (cl. 355. ZOO)

Ve je reeno u komentaru prethodnog lana, da kada je predmet stvar odreen po rodu, da obaveza dunika ne prestaje. Stvari odreene po rodu su one koje se mogu oznaiti po vrsti, broju, meri i teini, pa ako se i potroe ili propadnu one se mogu nadomestiti drugim stvarima iste vrste, broja i drugog to ove stvari defmie kao stvari odreene po rodu. Za razliku od stvari oznaeni po rodu, stvari oznaene po individualnim svojstvima, koju druga stvar nema, ispunjenje, odnosno nemogunost ispunjenja ima razliite posledice. Tako, na primer, ako je neko kupio odreenog konja, tano oznaenog kog konja, onda dolazi do nemogunosti ispunjenja ako taj konj, dok je u priteanju dunika, pretrpi neko oteenje kao, na primer, slomi nogu, za poverioca takav konj vie nije od znaaja, pa je dunik u obavezi da poveriocu naknadi tetu zbog tog neispunjenja obaveze po obligaciji. Ali ako je poverilac, na primer mesar, kupio bilo kog konja od dunika, pa taj konj pretrpi kakvo oteenje, dunik je u obavezi da poveriocu preda nekog drugog konja, slinog po vrsti, meri i teini. Ovaj drugi sluaj, kada je u pitanju obaveza stvari odreena po rodu, ne prekida obavezu dunika, odnosno njegova obaveza ne prestaje "ak i kad sve to dunik ima od takvih stvari propadne usled okolnosti za koje on ne odgovara". To znai daje dunik uvek odgovoran poveriocu za ispunjenje obaveze ako je u pitanju stvar odreena po rodu, pa makar mu sve stvari koje ima po tom rodu propale, jer dunik mora, odnosno ima mogunosti da poveriocu preda neki drugi predmet iste takve stvari. Stvar po rodu moe biti i ako se ta stvar nalazi u odreenoj masi tih stvari, a moe se izdvojiti i postati celina obaveze koju dunik ima prema poveriocu. Ali, ako propadne ela ta masa, obaveza prestaje po osnovu nemogunosti ispunjenja. U ovom sluaju obaveza prestaje ako se utvrdi da do neispunjenja obaveze nije dolo krivicom dunika, pa se ovaj oslobaa obaveze ispunjenja po zakljuenom ugovoru. Ako je u pitanju solidarna obaveza, a do nemogunosti ispunjenja je dolo iz razloga za koje solidarni dunici ne odgovaraju, njihova obaveza se smatra ugaenom, ali oni ostaju i dalje u obavezi, ak i ako im je propala celokupna koliina stvari koju su oni dugovali poveriocu. Ali kada je nemogunost ispunjenja obaveze nastala krivicom samo jednog od ukupnog broja solidarnih dunika, oni ostaju i dalje u obavezi prema poveriocu za elu koliinu stvari, jer poverilac moe da trai ispunjenje obaveze od bilo kod sposobnog solidarnog dunika, a njihovo je pravo da trae od solidarnog dunika koji nije ispunio svoj deo obaveze, da im naknadi tetu, koja je nastala ispunjenjem obaveze i tog dunika. Tako, na primer, ako je poverilac od vie lica, dunika kupilo 100 ovaca, ali njihova obaveza nije bila podeljena u pogledu broja koji e svaki od njih da isporui, bar kada je u pitanju poverilac za koga ta injenica nije od znaaja, pa jedan od tih dunika nije u mogunosti da ispuni svoj deo obaveze, zbog propasti stvari nastale bez njegove krivice, ostali solidarni dunici su duni da poveriocu ispune obavezu koju se prema njemu preuzeli. O obavezi jednog solidarnog dunika koji nije bio u mogunosti da ispuni svoj deo obaveze, mogu da raspravljaju samo solidarni dunici, pa ako utvrde daje propast stvari kod tog dunika nastala usled okolnosti za koje on ne odgovara, njegova obaveza prema ostalim solidarnim dunicima ne prestaje. 528

Sudska praksa
"Kada je u pitanju ispunjenje obaveze koja za predmet ima stvari odreene po rodu (generine stvari) dunik se ne moe osloboditi ove obaveze zbog nemogunosti ispunjenja usled okolnosti za koje on ne odgovara " (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 121/94).

Ustupanje prava prema treem odgovornom za nemogunost ispunjenja (cl. 356. ZOO)
Prema odredbama ovog lana, dunik koji je usled nemogunosti ispunjenja svoje obaveze osloboen svoje obaveze, duan je da poveriocu ustupi pravo koje bi imao prema treem licu zbog nastale nemogunosti. Ako ne bi postojala odredba ovog lana, a u sluaju osloboenja dunika svoje obaveze prema poveriocu, poverilac bi bio oteen, samim tim to bi rizik propasti stvari kod dunika pao na njemu, ali ovaj lan ima u vidu zatitu poverioca s pravom da mu dunik ustupi prava koje je ovaj imao prema treem licu zbog nastale nemogunosti ispunjenja. To ustupanje bi bilo u skladu i sa odredbama naela o savesnosti i potenja, jer ako je dunik imao neku korist a osloboenje svoje obaveze prema poveriocu, onda bi on neto stekao bez osnova, to bi obogatilo njegovu imovinu, a osiromailo imovinu njegovog poverioca. Posebno, ako je poverilac ispunio svoju obavezu prema duniku, na primer, ako bi mu do nemogunosti ispunjenja dunika ovome neto isplatio. Ako je u teretnom ugovoru dunik preuzeo obavezu da osigura predmet obaveze, pa u tom smislu izvri potrebno osiguranje, a u toku izvrenja bez njegove krivice bude uniten predmet ugovora, dunik je osloboen obaveze usled nemogunosti ispunjenja, ali ako je stekao neko pravo prema osiguravajuoj organizaciji i od nje naplatio tetu po osnovu osiguranja te stvari, duan je da naplaeni iznos po tom osnovu preda poveriocu. Drugi sluaj bi bio ako je dunik radi izvrenja obaveze prema poveriocu zakljuio ugovor sa treim licem, na primer o isporuci nekog vanog dela koji bi dunik ugradio u predmet ugovora, pa to tree lice svoju obavezu ne ispuni o roku i padne u docnju prema duniku, dunik koji bi prema treem licu ostvario pravo na naknadu tete, kamatu, ugovornu kaznu, izgubljenu korist, bio bi duan da naplaeni iznos po tom osnovu preda poveriocu, jer ga na to upuuju odredbe ovog lana iz reci "duan je ustupiti poveriocu pravo koje bi imao prema treem licu zbog nastale nemogunosti".

PROTEK VREMENA, OTKAZ

Rok u trajnom dugovinskom odnosu (cl. 357. ZOO)
Trajni dugovonski odnos sa odreenim rokom trajanja podrazumeva takvu obligaciju iji je rok trajanja dui, neprekidan - dok obaveza ne bude izvrena. Zbog toga je u prvom delu ovog lana navedeno da dugovinski odnos prestaje "kad rok istekne". Tim dugovinskim odnosom nije predvieno vreme kada e taj odnos prestati jer, kao stoje naglaeno, on traje sve dok obaveza ne bude u celosti ispunjena. Ako je u pitanju trajni dugo vinski odnos, onda po prirodi stvari dugo vinski odnos traje dok se ne izvri ugovorena obligacija. Zbog toga, s obzirom na karakter tog odnosa, a naime da traje dok se obaveza ne izvri, taj odnos se ne moe otkazati, jer on prestaje samim istekom roka na koji je ugovoren taj odnos. Pravne posledice otkazivanja dugovinskog odnosa su, pre svega, prekid obligacionog odnosa, zatim regulisanje duniko poverilakog odnosa nastalog prekidom tog odnosa i vraanjem onoga to je bilo predmet dugovinskog odnosa. Trajni dugovinski odnos sa odreenim rokom trajanja moe nastati ugovorom, kao stoje, na primer, ugovor o zakupu, ako on due traje, dok se ne ostvari svrha zbog koje je takav ugovor zakljuen.. Otkaz ugovora o zakupu sa odreenim rokom trajanja moe se dati pre isteka roka ako se zakupljeni predmet koristi protivno ugovoru (izdaje se u podzakup ili se adaptira veom investicijom iako to ugovorom nije predvieno). Ali, ako se zakupljeni predmet koristi u skladu sa ugovorom, otkaz se ne moe dati pre isteka ugovorenog roka. Trajni dugovinski odnos sa odreenim rokom trajanja moe nastati i kod drugih obligacionih ugovora kod kojih je uspostavljen kakav dugovinski odnos, kojim nastaju prava i obaveze u vezi korienja stvari, koje nemaju samo obeleja zakupa, ve i druge oblike korienja stvari, sa odreenim ili neodreenim rokom trajanja, kao to je ugovor o uskladiten]u, ugovor o zajmu, i dr. Trajni dugovinski odnos moe biti zasnovan na zakonu, odnosno odlukom suda kao stoje sluaj plaanje alimentacije, ili izdravanje nekog lica (na primer, za vreme kolovanja). Kod takvih sluajeva, protekom odreenog vremena, odnosno nastupanjem odreenih okolnosti moe prestati obaveza nastala iz trajnog dugovinskog odnosa. Prestanak odnosa iz navedenih sluajeva nastaje sporazumom stranaka ili odlukom suda. 529

Istekom roka iz ugovora o dugonskom odnosu sa odreenim rokom trajanja, stranke mogu taj dugovinski odnos produiti na neodreeno vreme, ako ne bude blagovremeno otkazan. U tom sluaju, tako produeni dugovinski odnos u vezi njegovog trajanja dobij a karakter ugovora sa neodreenim vremenom trajanja, o emu se govori u narednom lanu ovog zakona.

Otkaz trajnog dugovinskog odnosa (cl. 358. ZOO)

Za razliku od odredaba prethodnog lana koji propisuje pravilo o prestanku dugovinskog odnosa sa odreenim rokom trajanja, odredbe ovog lana (358.) propisuje pravila o prestanku dugovinskog odnosa ako trajanje dugovinskog odnosa nije odreeno. Razlika je u tome to se prvi sluaj odnosi na dugovinski odnos koji traje dok se ne ostvari svrha zbog koje je ugovor zakljuen, odnosno dok takvom ugovoru ne istekne rok trajanja, dok se drugi odnosi na dugo vinske odnose zakljuene na neodreeno vreme, koji prestaje otkazom u svako doba, ali ne u nevreme. Dakle, uslov za prestanak trajnog dugovinskog odnosa sa neodreenim rokom trajanja, moe nastati: a) ako vreme trajanja dugovinskog odnosa nije odreeno, b) svaka strana moe takav ugovor da prekine otkazom, v) otkaz mora biti dostavljen drugoj strani, g) otkaz se moe dati u svako doba, ali ne u nevremen, d) dugovinski odnos prestaje kad istekne otkazni rok (dakle, ne i vreme isteka trajanja dugovinskog odnosa), e) dugovinski odnos, kod neodreenog vremena trajanja ugovora, moe prestati i danom dostavljana otka za, ako je tako ugovorom odreeno. Navedena pravila se odnose, po pravilu, samo kod dugo vinskih odnosa sa neodreenim rokom trajanja. Neodreeni rok trajanja dugovinskog odnosa podrazumeva korienje stvari iz dugovinskog odnosa sve dok jedna od ugovornih strana taj odnos ne otkae. Trajni dugovinski odnos sa neodreenim rokom trajanja moe prestati jednostranom izjavom volje jedne od ugovornih strana. U tom sluaju ugovor se prekida otkazom, odnosno istekom otkaznog roka. Razlog za otkaz ne mora biti naveden u obavetenju o otkazu, osim ako u ugovoru nije navedeno da se otkaz moe dati u odreenim sluajevima, kao na primer ako se stvar koristi protivno ugovoru, ako se ona daje na korienje drugom licu bez saglasnosti druge strane i si. Meutim, u svakom sluaju, ako je ugovor zakljuen na neodreeno vreme, otkaz se moe dati sa otkaznim rokom koji je naveden u ugovoru, ili ako tog roka nema, u primerenom roku, u svako doba, ali ne u nevreme. Tako, na primer, ako je zakljuen ugovor o zakupu na neodreeno vreme, sa otkaznim rokom od est meseci, otkaz se moe dati u svako doba, ali ne u nevreme (na primer otkaz ugovora o korienju stana u zimskom periodu i si., vezano za vremenske nepogode). U tom sluaju, zakupni odnos ne prestaje davanjem otkaza, ve istekom otkaznog roka odreenog ugovorom. Otkaz se, po pravilu, dostavlja pismenim putem, ali se moe izvriti i kojom drugom inidbom kojom se na jasan i nedvosmislen nain otkazuje takav ugovor. Otkaz ugovora proizvodi dejstvo istekom otkaznog roka, i od tog dana prekida se obligacija. Otkazni rok se obino predvia ugovorom, bez obzira na koje se vreme obligacioni odnos odnosi, tj. da li na kratkotrajni, sukcesivni ili trajni dugovinski odnos. Ako je ugovorom predvien rok trajanja dugovinskog odnosa, on prestaje kada istekne otkazni rok odreen ugovorom. Dugovinski odnos prestaje kad istekne otkazni rok, dakle ne kad istekne vreme trajanja dugovinskog odnosa. U protivnom ne ostvaruje se svrha otkaznog roka, a naime da se stranke pripreme da jedna drugoj izvre sva ispunjenja, a korisnik stvari da ima dovoljno vremena da pronae neko drugo reenje za svoje potrebe zbog kojih je imao uspostavljen dugovinski odnos. Meutim, ako i jednoj i drugoj ugovornoj strani odgovara prestanak dugovinskog odnosa dostavljanjem dokaza, dugovinski odnos se prekida danom dostavljanja otkaza. Poverilac koji je drugoj strani dao otkaz ugovora o nekom dugo vinskom odnosu, za koji nije odreen rok trajanja, ima pravo po stupanja na snagu otkaza, da od dunika zahteva ono to je dospelo pre nego to je obaveza prestala protekom roka ili otkazom. Dospelost se odnosi na neizvrene obaveze dunika, a ne i na one koristi koje je dunik obezbedio zakljuenjem ugovora. Tako, na primer, ako je ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljita zakljuen na neodreeno vreme, da bi dunik na njemu posejao kakvu letinu, otkaz se moe dati ali sa otkaznim rokom koji pokriva vreme ubiranja plodova letine, koji pripadaju duniku a ne poveriocu.

Sudska praksa
Trajni dugovinski odnos i otkazni rok Ako su ugovorne strane utvrdile otkazni rok, trajni dugovinski odnos proizvodi dejstva sve dok ne istek-ne otkazni rok.
530

Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac i tueni su 11.2.1998. godine zakljuili ugovor o servisira-nju opreme za finalnu doradu koje e se vriti u prostorijama tuenog. Tuilac, serviser, obavezao se da e svakog meseca vriti preventivno odravanje opreme, po dogovoru sa tuenim u trajanju od 12 asova. Tueni, naruilac se obavezao da tuiocu plati ugovorenu cenu u roku od pet dana po ispostavljanju rauna, a najkasnije do 5. og u mesecu. Rok trajanja ugovora je od 1.2.1998. godine do otkaza. Otkazni rok ugovora je 90 dana, a otkaz se daje u pismenom obliku. Stranke su aneksom od 28.11.2001. godine izmenile odredbe ugovora koje utvruju vrednost bodova za meseno odravanje i uslove odravanja, a u ostalom su odredbe ugovora ostale na snazi. Izvrni odbor Skuptine grada B, je na sednici od 26.3.2001. godine, donela odluku da se sve nabavke robe, opreme i vrenja usluga u javnim komunalnim preduzeima koja je osnovao grad B, vre prikupljanjem pismenih ponuda na osnovu javnog oglasa, a izbor najpovoljnijeg ponuaa vri komisija koju formira izvrni odbor od lanova iz preduzea i izvrnog odbora. Postupajui po toj odluci, tueni je 2.7.2001. godine objavio oglas za redovno servisiranje klima ureaja i maina za seenje papira, na koji se tuilac nije javio. Dopisom od 31.7.2001. godine tueni je obavestio tuioca da raskida ugovor i aneks zbog nemogunosti ispunjenja i promenjenih okolnosti, a bez primene otkaznog roka. Sve raune primljene nakon toga tueni je vratio tuiocu sa napomenom da je ugovor raskinut. Novi ugovor za pruanj e usluga servisiranja sa rokom trajanja na neodreeno vreme, tueni je zakljuio sa Preduzee ,,B" dana 22.7.2001. godine. Tuilac je podneo tubu sa zahtevom da mu tueni plati utueni iznos na ime ispunjenja obaveze i za period otkaznog roka od 90 dana. Niestepeni sudovi su stanovita daje otkazom ugovora sa 31.7.2001. godine ugovor raskinut i daje sa tim datumom prestala svaka obaveza tuenog prema tuiocu. Vrhovni sud nalazi da su niestepeni sudovi, odbijajui tubeni zahtev tuioca za isplatu iznosa od 1.717.200,00 dinara, pogreno primenili materijalno pravo kada suprimenili odredbe Zakona o obligacionim odnosima na koje su se pozvali (lan 134.137. i 132. st. 1. ZOO), i kada nisu primenili odredbe zakona kojima je regulisa-no kada se i pod kojim uslovima ugovor moe raskinuti. Prema odredbi lana 354. Zakona o obligacionim odnosima obaveza prestaje kada njeno ispunjenje postane nemogue us led okolnosti zbog kojih dunik ne odgovara. Odluka izvrnog odbora Skuptine grada B, je okolnost zbog koje je ispunjenje obaveza tuenog iz ugovora postalo nemogue, pa je zbog toga on otkazao ugovor bez potovanja otkaznog roka. Izmeu tuioca i tuenog je postojao trajni dugovinski odnos, ije vreme trajanja nije odreeno i svaka stranka gaje mogla prekinuti otkazom. Otkazani dugovinski odnos prestaje kada istekne otkazni rok odreen ugovorom. Poverilac ima pravo da zahteva od dunika ono stoje dospelo pre nego stoje obaveza prestala protekom roka ili otkazom (lan 358 ZOO). Stranke su ugovorom predvidele otkaz ugovora sa otkaznim rokom od 90 dana, meutim, tueni je uruio tuiocu pismeni otkaz bez mogunosti ostavljanja otkaznog roka. Vrhovni sud nalazi da je pogrean zakljuak niestepenih sudova daje u Odluci izvrnog odbora Skuptine od 26.3.2001. godine, tueni imao osnov za nepotovanje ugovorne odredbe o otkaznom roku i oslobaanje od svih obaveza prema tuiocu, sa danom dostavljanja pismenog otkaza. Imperativni propis-Skuptine grada B, o nainu na koji e se ubudue vriti izbor ponuaa, i o postupku zakljuenja ugovora, obavezuje tuenog. On je zbog toga u propisanom postupku i zakljuio ugovor sa drugim serviserom. Meutim, tueni obavezuje i zakon i ugovor u pogledu dejstva otkaza trajnog dugovinskog odnosa ije trajanje nije odreeno. Saglasno sa citiranom odredbom lana 358. st. 4. Zakona o obligacionim odnosima, tuilac ima pravo na isplatu svih dospelih obaveza i za period otkaznog roka od 90 dana, jer dugovinski odnos izmeu stranaka nije prestao danom uruenja pismenog otkaza tuiocu ve protekom otkaznog roka. (Reenje Vrhovnog suda Srbije, Prev. 245/04 od 16.2.2005. godine).

SMRT (l. 359. ZOO)

Smrt dunika ili poverioca, po pravilu ne izaziva prestanak obligacije, jer prava i obaveze umrlog lica prelaze na njihove naslednike. Ovo zbog toga to se obligacioni odnos ne posmatra sa stanovita linih odnosa dunika i poverioca, ve njihov imovinski ili drugi odnos koji prelazi na njihove naslednike, ako se prime naslea. Tako je, na primer, u Zakonu o nasleivanju propisano da naslednik odgovara za ostavioeve dugove do visine vrednosti nasleene imovine, dok naslednik koji se odrekao naslea ne odgovara za ostavioeve dugove. U sluaju, pak, kod tzv. linih obligacija, koje su zasnovane na linim, posebnim pravima i obavezama dunika ili poverioca, koji se tiu samo njih, kao to bi bio prestanak punomoja smru punomonika, ali ne u sluaju smrti vlastodavca koji moe biti dunik ili poverilac, sve dok se o datom punomoju, ako je u pitanju advokat, ne izjasne odreeni naslednici, ili to moe biti sluaj kad umre zakonski izdravalac, ili lice koje je ostvarilo pravo na rentu po osnovu pretrpljene tete, ili kad umre davalac ili primalac stipendije i dr., prestaje obaveza. 533

T
Smrt jedne od strana ugovornica moe izazvati prestanak obligacije i ako su se ugovorne strane zakljuenjem ugovora sporazumele da e ugovor izmeu njih trajati dok jedna od stranaka ne umre. Obligaeija u tom sluaju prestaje, ali ako je jedna od njih izvrila davanje, a usled smrti nije doekala ispunjenje obaveze od druge strane, naslednici umrlog lica bi imala pravo da trae vraanje datog, ali ne i izvrenje ugovorne obaveze. Naravno, ako umrlo lice nije nita dalo radi ispunjenja svoje obaveze, na primer obavezu plaanja, a druga strana je ispunila svoju obavezu koja nije realizovana, obligaeija prestaje ako su se ugovorne strane jo za ivota tako sporazumele, a naime da e smru jedne strane prestati obligaeija. U tom sluaju, druga strana zadrava stvar koja je bila predmet njegovog ispunjenja i sa tom stvari raspolae po svom nahoenju. Naravno, za sluaj da sporazumom stranaka nije ugovoreno da e obligaeija prestati smru jednoga od njih, pravno dejstvo smrti jedne od ugovornih strana vai ako izmeu stranaka postoji neka trajna obligaeija, kada su naslednici dunika da isplate, odnosno izvre samo ono to je dospelo za dunikovog ivota, a on ih nije izmirio. Tako, na primer, ako je dunik do svoje smrti bio u obavezi da vri kakva plaanja po osnovu izdravanja, obaveza njegovih naslednika je da izvre sva davanja koja su dospela do smrti dunika.

ZASTARELOST
Opte pravilo (cl. 360. ZOO)
Pravilo koje proizilazi iz odredaba ovog lana je da ako protekne rok zastarelosti, prestaje pravo da se zahteva ispunjenje obaveze. Ali to ne znai da zastarelou prestaje trabeno pravo poverioca, da ga on gubi, naprotiv - nastupanjem zastarelosti on samo gubi pravo da zahteva ispunjenje obaveze. Meutim, obligaeija ostaje, ona se pretvara u prirodnu obligaciju, ali se usled protivljenja dunika ne moe realizovati. Dakle, poverilac svoje trabeno pravo moe da ostvari ako dunik prihvati da ispuni svoju obavezu i posle isteka roka zastarelosti, a u sluaju spora - ako ne stavi prigovor zastarelosti, sud reava o spornoj stvari kao da zastarelost potraivanja ne postoji. Pravilo je i da ako dunik ispuni svoju obavezu posle nastupanja zastarelosti, nema pravo da trai da mu se vrati ono stoje dao. Zastarelost nastupa kada protekne poslednji dan zakonom odreenog vremena u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze. Zastarelou se, u stvari, gubi pravo na sudsku zatitu posle isteka zakonom odreenog vremena ako se tome protivi dunik, ali ga ne gubi ako se dunik po nastanku zastarelosti odrekao prigovora zastarelosti, odnosno ako je priznao da dug postoji. Vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje utvruje se prema ugovornoj obavezi. Poverilac moe da zahteva ispunjenje obaveze kada utvrdi daje mogao da trai ispunjenje obaveze. Meutim odredbe stava 2. ovog lana ukazuju da zastarelost nastupa ne onda kada je poverilac utvrdio da je mogao da trai ispunjenje, ve onda kada protekne zakonom odreeno vreme, u kome je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje. Ako je zahtev nastao iz vanugovornog odnosa, onda se to vreme vezuje za momenat saznanja za tetu, odnosno od momenta kada je oteeni mogao da zahteva ispunjenje obaveze, ali i u tom sluaju zastarelost se odreuje prema zakonu. Saznanje za tetu je pravna injenica koja ima poseban znaaj. U pitanju je ne samo vreme nastanka pravnog odnosa ve i samo utvrenje tete, odnosno njene visine. Svi ti elementi skupa predstavljaju saznanje o teti. Ali dok je vreme nastanka tete skoro uvek poznato, visina tete zavisi od njenog utvrenja, odnosno niza okolnosti koje uslovljavaju to utvrenje. Ona se, po pravilu, ne moe odmah utvrditi. Odgovorno liceje duno, pre svega, da samo uspostavi stanje koje je bilo pre nego stoje teta nastala. Tek ako ono ne otkloni tetu oteeni moe da oteenu stvar preda treem licu na popravku, odnosno ako se stvar ne moe popraviti da kupi drugu stvar, u kom sluaju ima pravo na naknadu tete u novcu. Odmah se ne moe utvrditi ni visina tete kod nekih prava, kao to su prava iz penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja, jer uvek mora da se provede odreeni postupak kako bi se utvrdila visina tete. Meutim, vremensko utvrenje visina tete ne moe biti preputeno volji oteenog. I ovde je u pitanju vreme ali ne kao pravna injenica, ve kao izraz mogunosti da se utvrdi visina tete. Ako bi se oteenom dozvolilo da u zastarnom roku moe da poveri treem licu stvar na popravku, a ovaj tu stvar ne popravi u primerenom roku, pa protekne rok zastarelosti, ili organ osiguranja donese reenje o naknadi, odnosno penziji posle dueg vremena, kada bi inae protekli svi zastarni rokovi, onda institut zastarelosti gubi svaki smisao. Zbog toga je znaajno da poverilac preduzme potrebne radnje radi ostvarivanja prava koja mu pripadaju ispunjenjem obaveze od strane dunika, odnosno da u primerenom roku sazna o obimu i visini potraivanja i istu zahteva u zakonu utvrenom roku o zastarelosti, odnosno od asa kada je njegovo potraivanje dospelo ili od asa kada je saznao za obim i visinu tete, odnosno svog potraivanja. Inae, kada zastari glavno potraivanje, onda su zastarela i sporedna potraivanja, kao to su potraivanja kamata, plodova, trokova, ugovorne kazne. Radi se, u stvari, o sporednim potraivanjima koja dele sudbinu glavne stvari. 532

O zastarelosti potraivanja se ne sudi po slubenoj dunosti, ve samo po isticanju prigovoru. Prigovor zastarelosti se moe istai u postupku po albi. Pravila o zastarelosti se ne primenjuju u sluajevima kada su u zakonu odreeni rokovi u kojima treba da se podigne tuba, ili da se izvri odreena radnja pod pretnjom gubitka prava. Dunik ne moe da se odrekne zastarelosti dok zastarelost nije nastupila, ali priznanje duga znai odricanje od zastarelosti. Opti rok zastarelosti je deset godina, a posebni rokovi zastarelosti odreeni su odredbama l. 372. do 380. Zakona o obligacionim odnosima.

Sudska praksa
Pristupanje duu i rok zastarelosti Zakljuivanje ugovora o pristupanju dugu izmeu poverioca i treeg lica nije od uticaja na rok zastarelosti potraivanja poverioca prema duniku iz obligacionog odnosa. Iz obrazloenja Neosnovani su albeni navodi daje zakljuenjem ugovora o pristupanju dugu izmeu tuioca i treeg lica ,, T" iz S., kojim se ovaj obavezuje tuiocu da e ispuniti njegovo potraivanje od tuenog, dolo do prekida zastarelosti priznanjem duga od strane tuenog. Naime, kako tree lice samo pristupa dugu onakav kakav je, to njegovo pristupanje nema nikakvog uticaja na tok zastarelosti koji kontinuirano tee od prvog dana roka prema tuenom, tj. duniku iz obligacionog odnosa bez zastoja i prekida. Dakle, zakljuenje ugovora o pristupu dugu nema dejstvo na rok zastarelosti, pa e stoga isti nastupiti po isteku zakonom propisanog roka za konkretni poslovni odnos, bez obzira stoje u meuvremenu zakljuen ugovor o pristupu dugu. (Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. br. 7121/05 od 9.2.2005. godine); Prekid zastarelosti "Za prekid zastarevanja nije dovoljan samo poziv poverioca upuen duniku pismeno ili usmeno da obavezu ispuni, ve je potrebno da poverilac preduzme odgovarajuu radnju protiv dunika pred sudom ili drugim nadlenim organom, radi utvrenja obezbeenja ili ostvarenja svog potraivanja " (prema odluci VPS, P. 1232/97); "Boravak dunika u inostranstvu na adresi koja je poznata poveriocu, ne moe se smatrati nesavladivom preprekom zbog koje poveriocu nije bilo mogue da sudskim putem zahteva ispunjenje dunikove obaveze, da bi se uzelo da za to vreme zastarevanje ne tee " (prema odluci VPS, Rev. 306/78); "Kada je direktor tuenog u toku zastarnog roka obeao tuiocu isporuku poruene robe, takva izjava prekida zastarelost, pa rok zastarelosti poinje tei iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne uraunava se u zakonom odreeni rok za zastarelost" (prema odluci VPS, P. 5680/2000); "Posle prekida zastarelosti zastarevanje poinje tei iznova, te se ranije vreme toka zastarelosti ne uzima u obzir. Samo kod zastoja zastarelosti prestankom zastoja, zastarelost nastavlja da tee uz uraunavanje vremena toka zastarelosti pre zastoja" (prema odluci VPS, P. 6911/2000); "Kada se radi o potraivanju isplaene stipendije, zastarelost poinje tei od dospelosti potraivanja, a to je momenat kada j e primalac stipendije trebalo da po zavrenom kolovanju stupi na rad kod davaoca stipendije " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1850/81); "Kad advokat potrauje od svog klijenta naknadu neisplaenog honorara za zastupanje, onda zastarelost potraivanja nastupa poev od prvog dana od kada je prestala pravna mogunost da on, kao advokat po izda-tom punomoju u tom predmetu, preduzima pravne radnje " (Vrhovni sud Srbije, G. 173/77); "Prigovor zastarelosti potraivanja je prigovor materijalne prirode, od koga zavisi osnovanost tubenog zahteva, pa su sudovi duni da presudom odlue o tubenom zahtevu tuioca, uzimajui u obzir i istaknuti prigovor zastarelosti potraivanja " (Vrhovni sud Srbije. Gzz. 28/82); "Prigovor zastarelosti potraivanja ne moe se isticati u reviziji, jer je za utvrenje osnovanosti ovog prigovora nuno utvrivati injenice vezane za nastanak tuioevih prava, kao i injenice koje vode zastari ili prekidu zastarevanja, a u smislu l. 385. ZPP revizija se moe izjaviti samo zbog bitnih povreda odredaba parninog postupka i pogrene primene materijalnog prava, a ne i zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2126/79);

533

Drugi sluajevi zastarelosti Zastarelost potraivanja iz ugovora o trajnoj poslovnoj saradnji - "Potraivanja iz ugovora o trajnoj poslovnoj saradnji i kooperantskim odnosima zastarevaju u optem roku zastarelosti" (prema odluci VSS, Prev. 121/00); Zastarelost zahteva za povraaj avansa - "Potraivanje poverioca za povraaj datog avansa nakon raskida ugovora, predstavlja zahtev iz pravo neosnovanog obogaenja i zastareva u optem roku zastarelosti" (prema odluci VSS, Prev. 104/00); Poetak zastarnog roka - "Zastarni rok za potraivanja iji rok ispunjenja nije bitan sastojak ugovora, ne tee od isteka osnovnog roka za ispunjenje, ve od isteka razumnog roka, koji je od strane poverioca naknadno odreen za ispunjenje dospele obaveze dunika. Prekid zastarelosti ne nastupa samo podnoenjem tube, ve i preduzimanjem drugih procesnih radnji koje imaju za cilj utvrivanje, obezbeenje ili ostvarenje potraivanja. U te radnje spadaju i obavetavanje o parnici dostavljeno u smislu odredbe l. 211. ZPP, kao i poziv na meanje" (prema odluci VSS, Prev. 400/98); Rok zastarelosti u vezi reenja o izvrenju - "Potraivanje utvreno pravosnanim reenjem o izvrenju zastareva u roku od 10 godina " (prema odluci VSS, Prev. 393/98); Zastarelost plaanja carine - "Obveznik plaanja carine je primalac, odnosno vlasnik robe. Ako je pediter platio carinu ima pravo da se za istu regresira od vlasnika robe. Zastarelost potraivanja peditera za naplatu ovog iznosa od vlasnika robe, rauna se od dana kada je pediter ovu obavezu prema carini izmirio, jer je tek tada stekao pravo da zahteva naplatu ovog potraivanja" (prema odluci VPS, P. 7459/98); Potraivanje iz osnova prometa robe - "Potraivanje iz osnova prometa robe i usluga izmeu pravnih lica zastarevaju za tri godine. Potraivanje po osnovu neplaene cene robe iz kupoprodajnog ugovora koji je na snazi, ne zastareva u zastarnom roku od 10 godina, jer se ne radi o neosnovanom obogaenju, ve o plaanju duga iz osnova kupoprodaje, gdeje rok zastarelosti utvren lanom 374. Zakona o obligacionim odnosima, i iznosi tri godine" (prema odluci VPS, P. 11240/98); Zastarelost - poetak roka zastarelosti - "Za ocenu osnovanosti prigovora zastarelosti potraivanja iz ugovora o osiguranju, odluna je injenica kada je potraivanje nastalo, jer od tog vremena tee i zastarni rok takvog potraivanja" (prema odluci VSS, Prev. 227/98); Odricanje od zastarelosti - "Izjava zamenika generalnog direktora preduzea o odricanju od zastarelosti proizvodi pravno dejstvo, ukoliko je data u domenu obavljanju poslova po ovlaenju generalnog direktora " (prema odluci VSS, Prev. 279/00); Priznanje zastarelog duga - "Svako priznanje duga uinjeno u trenutku kada je zastarelost ve nastupila, znai odricanje od zastarelosti, te povraaj priznatog i isplaenog duga ne moe se natrag traiti" (prema odluci VPS, P. 7335/2000); Zastarelost potraivanja - ugovor o graenju - "Potraivanja iz osnova ugovora o graenju izmeu privrednih subjekata -pravnih lica zastarevaju u zastarnom roku od tri godine. Zastarelost potraivanja poinje da tee od ispostavljanja konanog obrauna uprimerenom roku. Zastareli rok od deset godina odnosi se na ovakva potraivanja samo ako su utvrena pravosnano sudskom odlukom" (prema odluci VPS, P. 4091/97); Zastarelost potraivanja. Protokol o sravnjenju poslovnih knjiga - "Potraivanje po protokolu o sravnjenju meusobnih potraivanja zastareva za tri godine, kao potraivanje iz ugovora o prometu roba i usluga " (prema odluci VSS, Prev. 574/97); Zastarelost potraivanja ako nije predvien rok isporuke - "Ako stranke nisu ugovorom predvidele rok isporuke kupljene robe, tuilac moe zahtevati ispunjenje obaveze odmah nakon to je izvrio svoju obavezu. Ako tako ne uini po proteku roka od tri godine, potraivanje je zastarelo ukoliko se radi o odnosima izmeu pravnih lica odreenih lanom 374. ZOO" (prema odluci VPS, P. 3059/2000); Zastarelost potraivanja utvrenog pravosnanom sudskom odlukom koje je naplaeno u postupku pri nudnog izvrenja - "Rok zastarelosti potraivanja za naknadu tete us led obezvreenosti iznosa dosuenog pra vosnanom sudskom odlukom, koje je naplaeno u postupku sudskog izvrenja, poinje da tee od trenutka izvrj enja te odluke i iznosi tri, odnosno pet godina, kako to predvia lan 3 76. ZOO, a ne deset godina kako to propisuje lan 379. ZOO" (prema odluci VSS, Prev. 144/00 i Pzz. 13/00); Zastarelost potraivanja i povlaenje tube - "Meusobno potraivanje pravnih lica iz poslovnih odnosa prometa robe i usluga zastarevaju u zastarnom roku od tri godine.
534

j j

Podneta tuba koja je zbog nedolaska stranaka primenom lana 499. st. 2. ZPP povuena ne prekida zastarelost, jer se smatra da povuena tuba nije bila ni podneta ". (prema odluci VPS, P. 594/95); Zastarelost potraivanja ako roba nije u celini isporuena - "Kod ugovora o kupoprodaji i kad je kupac unapred platio ugovorenu cenu, a prodava nije u celini isporuio robu, rok zastarelosti potraivanja tee po lanu 374. ZOO" (prema odluci VSS, Prev. 295/94);

Kad zastarelost poinje tei (l. 361. ZOO)

Pravo zahtevanja ispunjenja obaveza, kod instituta zastarelosti, izraeno je kroz pravilo da zastarelost poinje tei prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo zahtevati ispunjenje obaveze, odnosno od dana dospelosti neispunjenog potraivanja, uz izuzetak "ako zakonom za pojedine sluajeve nije to drugo propisano". Ovaj izuzetak odnosi se, uglavnom, na odredbe po kojima rok zastarelosti potraivanja naknade prouzrokovane tete poinje tei od dana kada je oteeni doznao za tetu i za lice koje je tetu uinilo. Stav prvi ovog lana odnosi se na obligacione odnose koji predviaju ispunjenje kakve obaveze, dakle neko injenje, odnosno davanje. Poverioeva prava u tom sluaju poinju ne sa danom kada je dunik izvrio svoju obavezu, ve sa danom kada je dunik pao u docnju, odnosno kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze. Tako, na primer, ako je ugovorom predvieno da e dunik svoju obavezu ispuniti do kraja tekue godine, a on tu obavezu izvri naredne godine u maju mesecu, poverioevo pravo nastaje od prvog januara, tj. po isteku godine kada je dospela obaveza dunika, od kada se i rauna poinjanje roka zastarelosti. Navoenje reci "ako zakonom za pojedine sluajeve nije to drugo propisano", shvataju se tako da su ti sluajevi ve utvreni u ovom zakonu, ali s obzirom da u tom izrazu nije navedeno da se to odnosi samo na ovaj zakon, proizilazi da se odredbe stava 1. ovog lana odnose i na druge zakone koji propisuju zastarelost, odnosno kada poinje da tee zastarelost iz odnosa koji reguliu ti zakoni. Tako, na primer, prema lanu 40. Zakona o porezu na promet, "pravo na utvrivanje i naplatu poreza na promet, kamate, trokova prinudne naplate i novanih kazni izreenih po odredbama ovog zakona zastareva za pet godina po isteku godine u kojoj je trebalo izvriti utvrivanje , odnosno naplatu poreza, kamate, trokova prinudne naplate i novanih kazni". Drugi stav ovog lana odnosi se na dunikove obaveze koje proizilaze iz njegovog neinjenja. ili nekog trpljenja, a naime da u tim sluajevima zastarelost poinje da tee "prvog dana posle dana kad je dunik postupio protivno obavezi". Smisao ovoga je daje dunik imao obavezu da neto ne uini, odnosno da neto trpi, pa ako postupi protivno toj obavezi, zastarelost poinje da tee ne od dana kada je bio duan da postupi u tom smislu, ve od dana kada je prekrio tu svoju obavezu. Neinjenje predstavlja od uzdravanja od nekog injenja i ima znaaj ako je to neinjenje ugovorom utvreno. Tako, na primer, dunik se obavezao da na svojoj parceli nee vriti rasade nekog drvea koje bi, odnosno iji bi hlad smetao usevima drugog lica. Ako, dunik i pored ugovorenog odnosa neinjenja prekri tu svoju obavezu, drugo lice ima pravo na zatitu svojih prava, ali ne od dana kada je ugovor u tom smislu sainjen, ve od dana kada je dunik prekrio ugovornu obavezu, od koga dana i tee rok zastarelosti za obezbeenje, odnosno ostvarenje prava poverioca. Ako je u pitanju kakvo trpljenje, koje je ustanovljeno bilo ugovorom ili sudskom odlukom, kao stoje, na primer, pravo slubenosti prolaza preko imovine, kao poslunog dobra, onda lice preko ije je imovine konstituisano to pravo mora trpeti obavezu da drugo lice prolazi preko poslunog dobra dunika. U jednoj raspravi o ovom pitanju (Bilten 3/2006), tj. od kada poinje da tee rok zastarelosti potraivanja obraunate kamate koja je utuena kao samostalno potraivanje za period docnje po plaenim raunima, Vii trgovinski sud je dao odgovor da zastarelost u smislu lana 361. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, poinje da tee prvog dana posle dana kad je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako zakonom za pojedine sluajeve nije to drugo propisano. Kamata je sporedno potraivanje za novane obaveze plaene u docnji. Visina duga po osnovu obraunate kamate za raune plaene u docnji utvruje se u momentu isplate glavnog duga u celosti. Poverilac moe da zahteva isplatu obraunate kamate za period docnje prvog narednog dana kada mu je isplaena glavnica i od tog momenta tee rok zastarelosti.

Sudska praksa
Obraun kursnih razlika i zastarelost Zastarelost poinje tei prvog dana posle dana kada je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze, a ne od dana kada je isto zahtevao, pa potraivanje koje tuilac kvalijikuje kao potraivanje kursne razlike, a zapravo se radi o potraivanju cene za isporueni prirodni gas, ija se visina odreuje u dolarima, a isplata vri u dinarima po kursu vaeem na dan isplate, zastareva u roku od 3 godine, poev od prvog dana posle proteku ugovorenog roka od 8 dana od dana nastanka duniko poverilakog odnosa. 535

Iz obrazloenja Pre svega, u smislu lan 361. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima, na koju se odredbu i prvostepeni sud u obrazloenju svoje presude poziva, ali je nedosleno primenjuje, relevantna injenica nije kada je tuilac traio ispunjenje obaveze, a u konkretnom sluaju to je traio raunom br. 48074 sa dospelou koju je sam oznaio 30.12.2000. godine, ve je relevantno kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze. Nezavisno od toga kako poverilac ovaj raun naziva, obraunom, konanim obraunom i slino, kao i kako naziva ranije ispostavljene raune, kao privremene obraune, kao akontacije, avanse, ovde se u sutini radi o zahtevu za isplatu cene, odnosno dela cene za isporueni gas, ija se cena prema odredbama ugovora utvruje u deviznoj valuti, dolarima, a plaanje se vri u dinarima i to prema zvaninom kursu koji vai na dan isplate. Zato je za pravilnu ocenu prigovora zastarelosti potrebno utvrditi relevantne injenice po svakom od pojedinanih, tzv. privremenih obrauna. Potrebno je utvrditi za svaki privremeni obraun za koji se period isporuka gasa odnosi, od ega zavisi datum nastanka duniko poverilakog odnosa, pa i datum dospea, imajui u vidu daje meu strankama ugovoreno daje rok za plaanje 8 dana od dana nastanka duniko poverilakog odnosa. Prvog dana posle navedenog dana poinje tei rok zastarelosti u smislu lan 361. Zakona o obligacionim odnosima, za potraivanje koje nije plaeno. No to nije od uticaja da li je u meuvremenu dolo do promene kursa, ve da li se dinarski iznos u periodu kada je poverilac mogao traiti ispunjenje, broj novanih jedinaca dinara menjao ili nije. U protivnom promena kursa bi sutinski predstavljala izmenu imperativnih normi zakona koji se tiu rokova zastarelosti, sve suprotno lan 364. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 797/06 od 26.10.2006. godine); Rok zastarelosti potraivanja avaliste prema slavnom meninom duniku (l. 78. Zakona o menici) Rok zastarelosti potraivanja avaliste koji je po osnovu avala isplatio dug po menici, prema glavnom meninom duniku je 3 godine od izvrene isplate. Iz obrazloenja Pravilno je prvostepeni sud cenio istaknuti prigovor zastarelosti kada je naao da isti nije osnovan. Prema izriitim odredbama lana 78. Zakona o menici rok zastarelosti potraivanja avaliste prema glavno meninom duniku je tri godine. Navedeni rok prema citiranom lanu tee od dospea a ne kako to pogreno navodi tueni od zakljuenja ugovora o ovalu. Stoga tek dospeem menice i plaanjem duga po menici dospeva obaveza tuenog po osnovu ugovora o avaliranju, i to obaveza da tuiocu kao avalisti vrati iznos koji je on platio po osnovu menice korisniku iste. Iz iznetih razloga tek plaanjem iznosa iz menice, odnosno plaanjem po osnovu avala dospelaje obaveza tuenog, pa stoga tek od tada je tuilac i mogao traiti da mu tueni po osnovu zakljuenog ugovora o avalu naknadi plaeno a to znai daje tek tada u smislu lana 361. ZOO poeo da tee trogodinji rok zastarelosti njegovog potraivanja. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. br. 13944/05 od 9.2.2006. godine); Poetak roka zastarelosti potraivanja iz ugovora o kreditu Rok zastarelosti po osnovu zahteva korisnika kredita da mu se kredit pusti u teaj, odnosno da banka izvri svoju ugovornu obavezu, poinje da tee od prvog narednog dana kada je korisnik kredita mogao da trai izvrenje navedene obaveze, a to znai od prvog narednog dana od dana koji je ugovorom o kreditu oznaen kao datum kada je kredit trebalo da se realizuje, tj. novac pusti u teaj od strane banke. Iz obrazloenja Prema stanju u spisima, tuilac se tuenom obratio sa zahtevom za dobijanje kredita za kupovinu stana. Dobijanje navedenog kredita uslovljeno je od strane tuenog zakljuenjem ugovora o depozitu dinarskih sredstava koja predstavljaju protivvrednost deviznog iznosa prodatog banci na rok na koji se zakljuuje i ugovor o kreditu. Nije sporno meu strankama da je tuilac prodao oznaene iznose deviza banci, da je dobijena sredstva po ugovoru o depozitu deponovao kod tuene banke radi dobijanja stambenog kredita. Nije sporno ni daje zakljuen ugovor o stambenom kreditu, po kome je rok uplate kredita virmanskim putem na raun prodavca stana, a prema nalogu korisnika kredita za tuenog iznosio 12 meseci. Nesporno je, takoe, da u navedenom periodu tueni nije izvrio svoju ugovornu obavezu, odnosno nije isplatio iznos datog kredita. Ugovor o kreditu zakljuen je 6.8.1990. godine, pa kako je tuba prema stanju u spisima podneta 4.8.2001. godine, to je prvostepeni sud naao daje osnovan tuenikov prigovor zastarelosti tuioevog potraivanja, jer je tuba podneta po proteku opteg roka zastarelosti iz lana 371. Zakona o obligacionim odnosima. Prema stanovitu ovoga suda pogrena je ocena osnovanosti prigovora zastarelosti izvrena od strane prvostepenog suda. Ugovor o kreditu meu strankama je zakljuen 6.8.1990. godine i po istom tueni je imao rok od 12 meseci da izvri svoju ugovornu obavezu. Stoga, do 6.8.1991. godine tueni nije bio u docnji sa izvrenjem svoje obaveze jer je ugovoreni rok od 12 meseci za izvrenje iste, pa je stoga potraivanje tuioca dospe-lo tek po isteku navedenog roka. Kako je shodno iznetom potraivanje tuioca prema tuenom dospelo 6.8.1991. 536

godine, odnosno po proteku ugovorenog roka za putanje kredita u teaj, a tuba je podne ta 4.8.2001. godine to je tuba podneta pre proteka roka zastarelosti iz lana 371. Zakona o obligacionim odnosima u trajanju od 10 godina, koji se primenjuje u ovom spornom odnosu, kao opti rok. Stoga, iz navedenih razloga nije osnovan tuenikov prigovor zastarelosti u pogledu potraivanja tuioca. (Reenje Vieg trgovinskog suda P. 1664/05 od 16.3.2005. godine); "Zastarni rok za potraivanja iji rok ispunjenja nije bitan sastojak ugovora ne tee od isteka osnovnog roka za ispunjenje, ve od isteka razumnog roka koji je od strane poverioca naknadno odreen za ispunjenje dospele obaveze dunika " (Odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 400/98 (4 - 99); "Za ocenu osnovanosti prigovora zastarelosti potraivanja iz ugovora o osiguranju odluna je injenica kada je to potraivanje nastalo, jer od tog vremena tee i zastarni rok takvog potraivanja " (Odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 227/98); Zastarelost potraivanja za utroenu vodu - "Rokovi zastarelosti potraivanja su imperativne prirode i ne mogu se menjati voljom stranaka. Zastarelost potraivanja poinje tei prvog dana po proteku roka u kome je dunik bio obavezan da izvri ugovorenu obavezi i ovaj dan se u vremenu poklapa sa danom padanja dunika u docnju. Kod utvrenja zastarelosti potraivanja nije dovoljno samo utvrditi vreme izvrene usluge (isporuka vode), ve vreme padanja u docnju dunika za izmirenje duga " (prema odluci VPS, P. 331/98).

Nastupanje zastarelosti (cl. 362. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu "poslednji dan", odnosno dan kada zastarelost istekne, - kada istekne taj poslednji dan u kome je poverilac mogao da podnese tubu za ostvarivanje svog prava potraivanja. U stvari, poslednji dan zakonom odreenog vremena je onaj dan koji se odreuje prema vremenu u kome je poverilac mogao da zahteva ispunjenje obaveze. Optim pravilom o raunanju vremena, kako je formulisan u odredbama lana 77. stav 1. ZOO, "rok odreen u danima poinje tei prvog dana posle dogaaja od koga se rok rauna, a zavrava se istekom poslednjeg dana roka". Mada odredbe navedenog lana imaju u vidu "dan", a ostale odredbe imaju u vidu rok odreen u nedeljama, mesecima ili godinama, ipak se i ti rokovi vezuju za dan od koga se polazi kada se zahteva kakvo ispunjenje, odnosno utvruje poetka roka zastarelosti, jer se u stavu 2. istog lana propisuje da se obaveza zavrava onog dana koji se po imenu i broju poklapa sa nastankom dana dogaaja, od koga rok poinje da tee. Dakle, i u tim sluajevima se zna od koga se dana rauna rok zastarelosti, jer se propisuje da se kao poslednji dan rauna onaj dan kada se obaveza zavrava, a ako taj rok pada u dan kada je zakonom odreeno da se ne radi, kao poslednji rok rauna se sledei radni dan. Imajui u vidu da se prethodnim lanom regulie poetak raunanja roka zastarelosti, kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje, odredbe ovog lana (362.) imaju u vidu kada poverilac ne moe da zahteva ispunjenje - ako je istekao poslednji dan zakonom odreeni dan. Na taj nain regulisano je pitanje poetka raunanje roka zastarelosti i gubitka prava na potraivanje ako to pravo nije ostvareno pre isteka poslednjeg dana zakonom odreenog vremena. I u ovom sluaju se mora voditi rauna po kom osnovu je nastalo potraivanje, imajui u vidu da se odredbe o zastarelosti potraivanja odnose na naknadu prouzrokovane tete, odnosno kako tete iz graanskog delikta, tako i tete iz povrede ugovorne obaveze, ali i na druge odnose injenja ili davanja, odnosno neinjenja ili trpljenja. Kod tete iz graanskog delikta rok zastarelosti se rauna od momenta kada je oteenik doznao za tetu i za lice koje je tetu uinilo, ali se to pravilo ne moe primeniti i kod tete nastale povredom ugovorne obaveze, jer kod povrede ugovorne obaveze oteenom je unapred poznat otetilac, jer je i on jedan od ugovornih partnera, pa zato potraivanje naknade tete (tete nastale povodom ugovorne obaveze) zastareva za vreme odreeno za zastarelost te obaveze, u kom se i u prvom i u drugom sluaju zna koji je poslednji dana kada se obaveza moe izvriti, odnosno da istekom tog dana prestaje pravo na potraivanje jer je istekom toga dana nastupila zastarelost.

Sudska praksa
tetne radnje koje svakodnevno traju - i zastarelost Kada teta nastane kao posledica istovrsnih tetnih radnji, odnosno dejstava istog tetnika koje se ponavljaju u kraim razmacima vremena na istom objektu, rok zastarelosti poinje da tee od svretka tetne radnje, odnosno dejstava.

537

Prema obrazloenju Povodom revizije tuioca, Vrhovni sud Srbije je ukinuo prvostepenu presudu kojom je odbijen zahtev za naknadu tete na objektu tuioca zbog zastarelosti i drugostepenu presudu kojom je potvrena prvostepena, jer zbog pogrene primene materijalnog prava injenino stanje nije potpuno utvreno. Oba suda pogreno smatraju daje tubeni zahtev na ime naknade tete zastareo, jer po tom s hvatanju od saznanja za tetu i uinioca, pa do podnoenja tube proteklo je vie od 3 godine, postoje tuilac za ovu tetu saznao jo pre 13. decembra 1976. godine, kada je u prethodnom sporu po istom osnovu podigao tubu protiv tuenog koja je kasnije povuena. Naime, tuilac je u prethodnom spora, kao i u ovom sporu, isticao da se zbog blizine tale i deponije ubrita tuenika na njegovoj stambenoj zgradi pojavila vlaga, i to na zidu prema tali u visini od 1,40 metara, odnosno na suprotnom zidu u visini od 0,90 metara, zatim daje tuenik ujesen 1977. godine, na rastojanju od 11 metara od ove zgrade postavio poljski WC bez propisane septike jame, pa je sanitarna inspekcija naloila tuenom da obezbedi propisanu septiku jamu, kao i da izvri ienje fekalija i dezinfekciju WCa u cilju suzbijanja irenja zaraznih bolesti. Da bi se tano utvrdio poetak roka zastarelosti ovog potraivanja, Vrhovni sud Srbije smatra da je prvostepeni sud morao da utvrdi uzrok tete, odnosno okolnosti i spoljna dejstva, kao i uzronu vezu izmeu radnji tuenika i nastanka tete na objektu tuioca. To znai, daje trebalo da se utvrdi da li postoji jedan uzrok, odnosno jedna radnja tuenika ili vie njih koje su izazvale tetu, kao i vreme kada su te tetne radnje, odnosno dejstva nastala. Kad teta nastane kao posledica vie istovrsnih tetnih radnji tuenika kao tetnika, koje se ponavljaju stalno ili u kraim vremenskim razmacima, a prama navodima tube, tetne radnje odnosno dejstva na zgradi tuioca su nepropisna izgradnja WCa, zatim skladitenja ubrita, i kao i dejstvo vlage koja prodire iz tale tuenika, onda po stanovitu ovog suda, poetak roka zastarelosti tee od svretka tetnih radnji, odnosno dejstava. Prema tome, ukoliko navedene tetne radnje jo uvek traju i svakodnevnim dejstvima podrivaju temelje tuioeve zgrade, kako tuilac tvrdi, onda se ne moe prihvatiti stanovite sudova daje zahtev tuioca zastareo zbog proteka roka zastarelosti, drei pri tome da se radi o svrenoj radnji, odnosno dejstvu koje je tetu izazvalo. (Reenje Vrhovnog suda Srbije, Rev 502/82).

Uraunavanje vremena prethodnika (l. 363. ZOO)

Propisano pravilo se odnosi na raunanje vremena zastarelosti ako je dunik svoju obavezu preneo na drugo lice. Naime, ako dospelu obavezu dunika preuzme drugo lice, u vreme zastarelosti se rauna i ono vreme koje je postojalo do vremena prelaska obaveze na drugo lice, to znai da se ono nastavlja u odnosu na novog dunika, kao da je on bio dunik od poetka dospelosti obaveze. Uraunavanje vremena prethodnika ima pravnu snagu ako je nekim valjanim pravnim razlogom uinjen prenos obaveza sa jednog na drugo lice. Tako, odredbe lana 296. ZOO propisuju da obavezu moe ispuniti i tree lice, bez obzira da li to lice ima kakav pravni interes ili ne. Prema tome, vreme od dana dospelosti ispunjenja obaveze prethodnog dunika se ne gasi injenicom da je umesto njega obavezu ispunjenja primilo drugo lice, ve se ono uraunava u ukupno vreme, tj. od dana nastanka obaveze ispunjenja do dana kada nastupa zastarelost - "isticanjem poslednjeg dana zakonom odreenog vremena". Uraunavanje vremena se ne moe vriti kod sluaja cesije, jer se kod tog odnosa menja samo poverilac, a ne i dunik, pa samim tim novi poverilac ima sva prava prema duniku, odnosno pravo da preuzeto potraivanje naplati do dana kada se ono moglo naplatiti. Isto tako i kod prenove, odnosno novacije, a kako se stranke ne menjaju, ve iste menjaju samo predmet obaveze ili pravni osnov, a gase se prava i obaveze po ranijem ugovoru, samim tim raunanje vremena za ispunjenje je bespredmetno, dok novim inoviranim ugovorom poinje da tee novi rok za ispunjenje, pa i raunanje roka u vezi zastarelosti potraivanja. Tako je u lanu 393. ZOO propisano da novo potraivanje zastareva za vreme koje je odreeno za njegovu zastarelost.

Zabrana promene roka zastarelosti (l. 364. ZOO)

Odredbe ovog lana su imperativne prirode. Naime, nije dozvoljeno da stranke pravnim poslom odrede due ili krae vreme od onog vremena koje je odreeno zakonom. Isto tako, prema stavu 2. ovog lana, pravnim poslom se ne moe odrediti da zastarni rok nee tei za neko vreme. Ovo je uinjeno sa razlogom, jer se na taj nain titi pravni reim obligacija u celini, a posebno onaj pravni posao koji su stranke ugovorile, iz kojih proizilaze njihova prava i obaveze. Iako je optim naelima zatieno pravo stranaka da su u obligacionim odnosima slobodne da svoje odnose urede po svojoj volji, ipak je u naelu autonomije volje ta sloboda ograniena prinudnim propisima, interesima javnog poretka i dobrih obiaja, iz razloga zatite stranaka i pravnog poretka, kako se ne bi zloupotrebila njihova volja kod ostvarivanja zakonom utvrenih prava. 538

Naime, imajui u vidu pomenuto naelo, kao i naelo dispozitivnog karaktera zakona, stranke mogu sporazumom da urede svoje odnose kako oni ele, ali ako u vezi tih odnosa doe do spora, sud nee priznati one odredbe njihovog sporazuma koje su protivne prinudnim propisima, u ovom sluaju protivne propisu koji zabranjuje da stranke same ureuju duinu trajanja roka zastarelosti, ili da ga sasvim iskljue. Praksa nije zabeleila da se u nekom ugovoru odreuje due ili krae vreme zastarelosti od onog vremena koje je odreeno zakonom. Obino se u svim tim ugovorima navodi odredba da sve to nije regulisano odreenim ugovorom, da e se na sporni odnos koji nije regulisan ugovorom primeniti odredbe Zakona o obligacionim odnosima. To se posebno ne moe uiniti u ugovorima koje su stranke dune da zakljue na osnovu zakona (l. 27. ZOO), kao ti su, na primer, ugovor o obaveznom osiguranju, ugovori o isporuci vode, elektrine energije, plina, i drugi ugovori koje zakon predvia da se za neki pravni odnos moraju zakljuiti. U takvim ugovorima ne moe se ni zamisliti da bi stranka koja prua usluge mogla da predvidi odredbu kojom menja rok zastarelosti.

Odricanje od zastarelosti (l. 365. ZOO)

Odredbe ovog lana tite dunika ako bi on na primer, iz bilo kojih razloga, odnosno pobuda, prihvatio odredbu da se odrie zastarelosti pre nego to protekne vreme odreeno za zastarelost. Iz sadrine ove odredbe moe se zakljuiti da navedeno ogranienje postoji samo za vreme do dana isteka roka odreenog za zastarelost, a da to odricanje nema nikakvog znaaja i da ne proizvodi pravno dejstvo ako je dato posle proteka vremena odreenog za zastarelost, jer je pravo dunika da posle proteka vremena do kada gaje zakon titio, prihvati neto to nije obavezan, stoje na njegovu tetu. Ako ima vie solidarnih dunika, i u tom sluaju vai pravilo da se nijedan od tih dunika ne moe odrei zastarelosti pre nego to protekne vreme odreeno za zastarelost. Ali, ako se neko od solidarnih dunika odrekne zastarelosti posle proteka vremena odreenog za zastarelost, to odricanje nema dejstva prema ostalim dunicima, kako je to propisano stavom 2. lana 422. ZOO, to znai da ostali dunici mogu isticati prigovor zastarelosti i osloboditi se obaveze zbog nastupile zastarelosti, dok bi se onaj dunik koji se tog prava odrekao posle proteka vremena odreenog za zastarelost smatrao obaveznim da izvri zastarelu obavezu koja se odnosi na njega, odnosno njegov deo.

Sudska praksa
Uticaj prijave potraivanja na zastarelost Prijava potraivanja koje je ve u vreme podnoenja prijave bilo zastarelo, tj. prijava zastarelog potraivanja ne dovodi do odricanja od nastupile zastarelosti. Iz obrazloenja Rok zastarelosti je isticao 20.12.2003. godine. Kako je nad tuenim 1.4.2004. godine otvoren postupak steaja i tuilac je tada prijavio svoje potraivanje po oznaenom osnovu, to je navedena prijava potraivanja koja je nedvosmisleno usledila posle 1.4.2004. godine kao dana otvaranja steajnog postupka, podneta ve u trenutku kada je navedeno potraivanje bilo zastarelo, stoga ona i nije mogla dovesti do prekida zastarelosti koja posledica je inae predviena odredbama Zakona o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji za prijave koja se odnose na nezastarela potraivanja. Iz navedenih razloga kako je ve u vreme prijave potraivanja istekao trogodinji rok zastarelosti u odnosu na zakljueno vansudsko poravnae, to je potraivanje tuioca zastarelo, pa je stoga pravilno prvostepeni sud ocenjujui osnovanost istaknutog prigovora zastarelosti naao daje isti osnovan i odbio tubeni zahtev za utvrivanje navedenog potraivanja. (Izpresude Vieg trgovinskog suda, P. br. 11273/05 od 5.12.2005. godine); "Izjava zamenika generalnog direktora preduzea o odricanju od zastarelosti proizvodi pravno dejstvo, ukoliko je data u domenu obavljanja poslova po ovlaenju generalnog direktora " (Odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 279/00).

Pismeno priznanje i obezbeenje zastarele obaveze (l. 366. ZOO)

Odredbe ovog lana se odnose na period kada protekne rok zastarelosti, tj. ako posle proteka roka zastarelosti, kada se smatra da ne postoji obaveza ispunjenja, dunik pismeno prizna zastarelu obavezu. To priznanje se ne odnosi na period do isteka roka zastarelosti, ve na period kada je zastarelost ve nastupila. Da bi izjava o odricanju od zastarelosti bila punovana ona mora biti sastavljena u pismenoj formi, iz koje bi se moglo da zakljui daje data posle nastupanja zastarelosti i da se odnosi na celokupnu obavezu ili samo na jedan deo obaveze. 539

Pismeno priznanje zastarele obaveze ne mora biti overeno od suda ili nekog organa. Dovoljno je da na izjavi o priznanju bude njegov potpis, koji potvruje nedvosmislenost izjave da se odrie od zastarelosti jednog dela ili ele obaveze. Naime, priznanje obaveze ne podrazumeva priznanje celog duga, jer je pravo dunika da ispuni ili ne ispuni svoju zastarelu obavezu, a koliko e ona izneti to on sam odreuje. Kod postojanja pismenog priznanja zastarele obaveze nastaje pravo poverioca da trai ispunjenje priznate obaveze. Za tu obavezu nastaje novi zastarni rok koji poinje da tee od dana kada je takvo pismeno priznanje dato, a u sluaju utuenja priznatog duga dunik ne moe stavljati prigovor zastarelosti, jer se on tog prigovora odrekao davanjem pismenog priznanja odricanja od dospele obaveze. Drugi stav ovog lana odnosi se takoe na priznanje zastarele obaveze, ako se umesto pismene izjave o priznanju zastarele obaveze poveriocu da neka stvar u zalogu, ili neko drugo obezbeenje, za zastarelo potraivanje. U ovom sluaju davanje stvari u zalogu, ili neko drugo obezbeenje, mora da se odnosi na zastarelo potraivanje i da se na jasan nain stavi do znanja da se davanjem zaloge ili nekog drugog obezbeenja ini posle isteka roka zastarelosti, a radi obezbeenja naplate za zastarelo potraivanje. Davanjem zaloge ili nekog drugog obezbeenja odnosi se na celokupnu obavezu dunika, odnosno na onaj deo koji se prodajom zaloene stvari moe ostvariti. Ako bi, na primer, zaloena stvar bila prodata za niu cenu od vrednosti poverioevog potraivanja, onda se odricanje odnosi samo za taj deo obaveze dunika, dok drugi deo ostaje kao neostvareno potraivanje poverioca, bez mogunosti da ga naplati ako dunik za taj preostali deo duga ne da posebnu pismenu izjavu o odricanju od zastarelosti.

Sudska praksa
Odricanje od zastarelosti Odricanje od zastarelosti, pismenim priznanjem zastarele obaveze predstavlja raspolaganje imovinom, zbog ega je punomoniku potrebno posebno ovlaenje. Iz obrazloenja: "Odredba lana 366. ZOO propisuje da se pismeno priznanje zastarele obaveze smatra kao odricanje od zastarelosti. Posledice odricanja su da neutuiva prirodna obligacija postaje utuiva obaveza, i posle priznanja iznova poinje tei zastarevanje te obaveze. Meutim, valjano priznanje zastarele obaveze u smislu navedene zakonske odredbe moe dati samo zakonski zastupnik tuenog, njegov ovlaeni punomonik, kao i punomonik po zaposlenju. S obzirom da pismeno priznanje zastarele obaveze predstavlja pravnu radnju kojom se u sutini vri raspolaganje imovinom tuenog, za njeno preduzimanje vae pravila obligacionog prava po kome punomonik mora imati posebno ovlaenje (lan 91. stav 4. ZOO). M.D., diplomirani pravnik sa poloenim pravosudnim ispitom, zaposlena kod tuenog na poslovima pravnog zastupnika, koja je potpisala sporni podnesak od 12.11.2004. godine, prema punomoju koje se nalazi u spisima, imala je ovlaenje da tuenog zastupa u ovoj parnici i preduzima sve radnje u ime i za raun tuenog, bez posebnog ovlaenja za priznanje zastarele obaveze datog od strane generalnog direktora tuenog kao zakonskog zastupnika. Meutim, to posebno ovlaenje za preduzimanje takvih i slinih pravnih radnji kojima se vri raspolaganje imovine tuenog, moe imati i po zaposlenju kod tuenog kao pravni zastupnik, ukoliko je to predvieno optim aktom tuenog. Bez utvrenja ove injenice na moe se osnovano zakljuiti daje lice koje je tuenog zastupalo u ovoj parnici bilo i ovlaeno lice za preduzimanje ove pravne (a ne parnine) radnje, posebno u situaciji kada navedeni podnesak i izjava punomonika na tom podnesku nije bila overena peatom tuenog. Dakle, u potpunosti nije raspravljeno pitanje da li se navodi punomonika tuenog u ovoj parnici u spornom podnesku mogu smatrati pismenim priznanjem zastarele obaveze. Osim toga, ukoliko je za to bilo i ovla-en, priznanje se moe odnositi samo na obavezu koja je zastarela, a ne i vie od toga. Autoru tehnikog unapreenja pripada pravina naknada za korienje tehnikog unapreenja za vreme njegovog primenjivanja, a najdue 5 godina od dana poetka primenjivanja (lan 166. Zakona o zatiti pronalazaka, tehnikih unapreenja i znakova razlikovanja, koji je vaio u spornom periodu "Slubeni list SFRJ", broj 34/81). Ukoliko je tuilac autor tehnikih unapreenja na koji se odnosi tubeni zahtev u ovoj parnici, obaveza tuenog, kao preduzea koje koristi ili je koristilo ovo tehniko unapreenje, je da mu za to isplati naknadu i to za vreme njegovog kori-enja, a najvie 5 godina od momenta njegovog iskoriavanja. Navodi punomonika tuenog u spornom podnesku da bi trebalo vetaenjem utvrditi obim i visinu uteda nastalih kao rezultat ovih tehnikih unapreenja u periodu od 10 godina do podnoenja tube, odnosno od 1993. do 2003. godine, mogu se tretirati samo kao priznanje odreenih injenica na kojima je tuilac zasnovao tubeni zahtev, a koje sud ocenjuje saglasno odredbi lana 222. stav 2. ZPP. Prema ovoj odredbi, sud e, uzimajui u obzir sve okolnosti, oceniti da li e uzeti za priznatu ili osporenu injenicu koju je stranka prvo priznala, a posle potpuno ili delimino osporila ili ograniila priznanje dodavanjem drugih injenica. U konkretnom 540

sluaju, tueni je podnescima koji su usledili ove injenice osporio, posebno istiui da se polivinil acetatni le-pak koji je poeo da se koristi kod tuenog 30.03.1992. godini, prestao da koristi 03.06.1996. godine, a to je jedno od tehnikih unapreenja za koji tuilac potrauje naknadu u ovoj parnici. Dakle, ukoliko se podnesak punomonika tuenog od 12.11.2004. godine moe upodobiti pismenom priznanju i odricanjem od zastarelosti, ono se moe odnositi samo na potraivanje tuioca za onaj period i u onom obimu koji mu po zakonu pripada. Sve van toga je u domenu utvrivanja i dokazivanja injenica u smislu navedene zakonske odredbe. Ono to takoe treba imati u vidu je da se pismeno priznanje u smislu lana 366. ZOO moe odnositi samo na obavezu koja je zastarela. Prema onome to se navodi u razlozima pobijane presude, a to je da se jedno od tehnikih unapreenja acetatni lepak koji se kod tuenog koristio od 1993. do 1996. godine, proizilazi da potraivanje tuioca u vidu naknade za ovo tehniko unapreenje, nije zastarelo za odreen vremenski period (1993. 1996. godina), ukoliko se na sporni odnos primeni opti zastarni rok od 10 godina, predvien lanom 371. ZOO. Primeni ovog roka zastarelosti ima mesta s obzirom da se uteda u plaanju naknade autoru tehnikog unapreenja smatra sticanjem bez osnova". (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, G. 165/06 od 21.02.2007. godine); "Priznanje duga posle zastarelosti predstavlja odricanje od zastarelosti, ako je uinjeno u pismenoj formi" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4134/95).

Dejstvo ispunjenja zastarele obaveze (cl. 367. ZOO)

Pravilo iz ovog lana vezuje se za pojam prirodne obaveze. Ovo zbog toga to se obaveza dunika ne moe ispuniti ni prinudnim putem, jer je njegova obaveza zastarela. Kao obaveza ona postoji i posle nastupanja zastarelosti, ali ako se dunik koristi prigovorom zastarelosti, odnosno pravom da svoj dug ne ispuni jer je protekao rok zastarelosti, onda takva obaveza prerasta u neizvrivu obavezu. U ovom sluaju odredbe ovog lana reguliu pitanje dejstva ispunjenja zastarele obaveze, odnosno propisuje pravne posledice ispunjenja zastarele obaveze ako dunik ispuni svoju zastarelu obavezu, bez obzira da lije znao ili nije znao daje njegova obaveza zastarela, zbog ega nema pravo da zahteva da mu se vrati ono stoje dao. Ako je dunik posle nastupile zastarelosti dao deo onoga stoje bila njegova obaveza, onda on nema pravo da mu se taj deo vrati, ali nema ni obavezu da preostali deo ispuni prema poveriocu, jer ga njegovo delimino ispunjenje prirodne obaveze ne obavezuje da ispuni preostali deo, odnosno ne smatra se da se odrekao od zastarelosti ele obaveze. Iz teretnih ugovora proizilaze uzajamna prava i obaveze. Zbog toga, ako je jedna od ugovornih strana ispunila zastarelu obavezu, bilo da je to poverilac ili dunik, ta strana ne moe da zahteva da joj se vrati ono stoje dala. To je oigledno nepravino obogaenje jedne strane na raun druge strane, ali se dato ne moe vratiti ni po osnovu neosnovanog obogaenja, odnosno sticanja bez osnova, jer je plaeno imalo osnova u obavezi stranke, dakle nije plaeno neto to nije moralo da se plati, a greka onoga stoje platio posle isteka roka zastarelosti se ne moe pravdati neopravdanim obogaenjem druge strane. Ovo zbog toga to dunik, odnosno poverilac, kod uzajamnih trabina, moe platiti ono stoje njegova obaveza, pa makar to bilo u vreme kada je ve nastupila zastarelost. Ako je onaj koji je u periodu nastale zastarelosti primio ispunjenje druge strane, a sam se pismeno odrekao od zastarelosti, druga strana ne moe traiti ono to je dala, ali ima pravo da svoje potraivanje ostvari od strane koja je primila ispunjenje posle proteka roka zastarelosti, jer u tom sluaju njegova trabina nije zastarela.

Poverilac ije je potraivanje obezbeeno (cl. 368. ZOO)

Odredbe ovog lana propisuju pravilo da poverilac moe naplatiti svoje potraivanje i posle isteka roka zastarelosti, ako je svoje potraivanje obezbedio zalogom kakve stvari dunika, ili hipotekom, ako je dri u rukama ili ako je njegovo pravo upisano u javnoj knjizi. Dakle, da bi poverilac posle proteka roka zastarelosti mogao da ostvari pravo da namiri svoje potraivanje po osnovu duga od dunika, potrebno je da budu ispunjeni sledei uslovi: a) da je proteklo vreme zastarelosti, b) da je potraivanje poverioca obezbeeno zalogom ili hipotekom, v) da poverilac dri u rukama zaloenu stvar ili daje njegovo pravo upisano u javnoj knjizi. Ve je ranije reeno daje zaloga sredstvo obezbeenja ispunjenja obaveze, kdja ima za svrhu da se poverilac, koji ima neko potraivanje prema duniku, obezbedi da se pre ostalih poverilaca moe naplatiti iz vrednosti zaloene stvari koju je njemu dunik predao daje dri, ako mu potraivanje ne bude isplaeno do vremena dospelosti naplate dunikove obaveze. Poverilac je, naravno, duan da zaloenu stvar uva i da je ne otuuje, 541

odnosno da posle ispunjenja dunikove obaveze ovome vrati stvar primljenu u zalogu. Ali ako dunik ne ispuni svoju obavezu ni posle isteka roka zastarelosti, poverilac ima pravo da zaloenu stvar proda i da se od vrednosti tako prodate stvari namiri do visine svog potraivanja, a da ostatak vrati duniku. Hipoteka je zalono pravo na nepokretnim stvarima. I ona je jedna vrsta obezbeenja da e dunik svoju obavezu ispuniti do vremena isteka roka ispunjenja, odnosno isteka roka zastarelosti. Hipoteka se upisuje u zemljinim knjigama u kojima je upisano pravo svojine dunika, tako da svako ono lice koje kupuje nepokretnost, a na kojoj je upisana hipoteka, preuzima i obaveze koje proizilaze iz tog upisa. Prema odredbama Zakona o izvrnom postupku, na predlog poverioca odreuje se i sprovodi izvrenje na nepokretnoj stvari, radi namirenja obezbeenja novanog potraivanja poverioca. Kod nastalog sluaja kada se zaloena stvar nalazi u rukama poverioca, odnosno kada je potraivanje poverioca upisano u zemljinim knjigama po osnovu hipoteke, istekom roka za naplatu potraivanja ne nastaje pravo poverioca da se naplati iz zaloene stvari, odnosno upisane hipoteke, jer to pravo nastaje tek "kad protekne vreme zastarelosti", kada se prodajom tih stvari vri namirenje obaveze dunika. Meutim, namirenjem obaveze tim putem se ne vri po osnovu neispunjene obaveze iz ugovora, ve po osnovu zaloene stvari kojim je obezbeeno neko potraivanje poverioca. injenica da dunik nije ispunio svoju obavezu prema poveriocu, te daje protekao rok zastarelosti, prestaje obligacioni odnos stranaka u vezi koga je dato sredstvo obezbeenja naplate, ali nastaje onaj drugi odnos iz zalonog prava, a naime da bez sumnje postoji neko potraivanje poverioca prema duniku, a da to potraivanje poverilac nije naplatio ni posle isteka roka zastarelosti, to stvara novi odnos meu strankama kada nastupila zastarelost vie nema uticaja na ispunjenje dunikove obaveze po ugovoru ili nekom drugom pravnom poslu. To nije sluaj kod postojanja jemstva datog u korist dunika, jer kada protekne vreme zastarelosti prestaje svaka obaveza jemstva, makar se dunik pismenim priznanjem odrekao od zastarelosti. Zastarela sporedna potraivanja, kamate i druga povremena davanja ne mogu se namiriti iz optereenih stvari, odnosno prodajom zaloene stvari ili nepokretnosti optereene hipotekom iako se, po prirodi stvari, zaloga, odnosno hipoteka moe odnositi i na ta potraivanja. Meutim, kako je odredbama ovog zakona propisano da se gaenjem glavne obaveze gase i sva sporedna prava, odnosno obaveze, proizilazi da se odredbe ovog lana odnose samo na glavni dug, to je i naglaeno stavom drugim istog lana.

Sporedna potraivanja (l. 369. ZOO)

Sporedna potraivanja su u stvari sporedne obligacije. One ne mogu nastati bez glavne obligacije, a prestankom glavne obligacije prestaju i sporedne. U ovom lanu kao sporedna potraivanja navode se kamata, plodovi, trokovi, ugovorna kazna, ali mogu biti i druga sporedna potraivanja, ako ih kao takve stranke oznae u glavnoj obligaciji, na primer u vezi predaje isprava i dokumenata, polaganje rauna i dr. Jedno od najvanijih sporednih obligacija je, a ne pominje se u ovom lanu, pravo na naknadu tete koju jedno lice prouzrokuje drugom licu u vezi neizvrenja glavne obaveze, odnosno glavne obligacije, kao na primer, kada prodava o roku ne isporui kupcu automobil namenjen radi taksiranja, usled ega kupac trpi tetu zbog neostvarivanja planirane zarade i ostvarivanje odreene dobiti, odnosno koristi. Kamata kao potraivanje moe biti zakonska ili ugovorna. Zakonska kamata je ona kamata koje je odreena zakonom za sluaj docnje dunika u ispunjenju ugovorne obaveze. Tako, na primer, ako dunik ne plati dug na vreme, a zakonom je odreeno plaanje kamate u sluaju docnje, takve kamate se nazivaju zatezne kamate ili moratorne kamate. Zatezne kamate se plaaju samo na novana potraivanja. Za razliku od zatezne kamate, koja predstavlja vid kaznene kamate za sluaj docnje u ispunjenju ugovorene obaveze, i koja se rauna od dana docnje, ugovorna kamata se smatra naknadom za korienje tuih sredstava koja se ureuje ugovorom za vreme do isteka ugovora, ili za krae vreme. Kod ugovorne, kao i kod zatezne kamate, naknada se odnosi na korienje tueg novca, ako je u pitanju novana obaveza, ali se ona moe odrediti i kod nenovanih obaveza, uglavnom kod zamenljivih stvari, tj. stvari po rodu. Sporedna obligacija se moe odnositi i na predaju plodova prodate stvari, zatim na naknadu trokova, na primer, oko uvanja deponovanih stvari, trokova u vezi sudskog depozita, odnosno u vezi skladitenja stvari depozita i t. d. Ugovorna kazna ima karakter naknade pretpostavljene tete koju je stranka verna ugovoru pretrpela, zato to dunik nije ispunio ili je neuredno ispunio svoju ugovornu obavezu. Ugovorna kazna se ne moe ugovoriti za sluaj da dunik ne ispuni o roku svoju novanu obavezu. Stranka ima pravo samo na onu vrstu ugovorne kazne koju je ugovorila - ne moe traiti ugovornu kaznu zbog neurednog ispunjenja ugovora, ako je ugovorena zbog neispunjenja i obratno.
542

Navoenjem pojedinih sporednih obligacija uinjeno je sa namerom da se ukae na njih sa aspekta glavne obligacije, da one nastaju iz i u vezi glavne obligacije, da i one predstavljaju obavezu, ali kad zastari glavno potraivanje, odnosno potraivanje po glavnoj obligaciji, zastarevaju i sporedne obligacije. Imajui u vidu navedeno, ukazuje se da se pismeno priznanje zastarele obaveze smatra kao odricanje od zastarelosti i sporednih potraivanja, osim ako se dunik u pismenoj izjavi decidno ne izjasni da se odricanje od zastarelosti ne odnosi na sporedne obaveze, odnosno potraivanja. To, dakle, zavisi od volje dunika, ali ako je u pitanju potraivanje koje je obezbeeno zalogom ili hipotekom, zastarela potraivanja kamata i drugih povremenih davanja ne mogu se namiriti iz optereene stvari. U odgovoru na jedno pitanje, o tome da li se na potraivanje zatezne kamate ima primeniti zastarni rok iz l. 369. ili l. 372. Zakona o obligacionim odnosima, odnosno kada primeniti l. 369. a kada l. 372. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima, Vii trgovinski sud je odgovorio (Bilten 3/2005.) da lan 369. ZOO uopte ne propisuje zastarni rok, ve regulie pitanje dejstva zastarelosti glavnog duga na sporedna potraivanja i to tako to predvia da zastarelou glavnog potraivanja zastareva i sporedno, bez obzira na duinu roka zastarelosti za glavno potraivanje. lan 372. ZOO regulie pitanje zastarelosti povremenih potraivanja bez obzira da li se radi o glavnom ili sporednom potraivanju, tako to propisuje rok zastarelosti od tri godine. Tako e u situaciji kada glavno potraivanje prestane na bilo koji drugi nain propisan u Glavi 4 ZOO (osim zastarelou) i bez obzira na rok zastarelosti za glavno potraivanje (npr. jedna godina za plaanje PTT usluga ili 10 godina za neosnovano obogaenje) utuena uglavniena kamata zastareti za tri godine, jer u toj situaciji ista ima karakter povremenog potraivanja. Rok zastarelosti za potraivanje po osnovu uglavniene (obraunate) kamate poinje da tee od dana prestanka glavnog potraivanja.

Sudska praksa
Zastarelostpotraivanja naknade tete (u vezi l. 379.) - "Potraivanje naknade tete koju poverilac pre-trpi zbog neizvrenja obaveze dunika utvrene pravosnanom presudom, zastareva u roku u kome zastareva ta obaveza" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 4245/97).

Kad se primenjuju pravila o zastarelosti (l. 370. ZOO)

Odredbe ovog lana, koja odreuju da se pravila o zastarelosti ne primenjuju u sluajevima kad su u zakonu odreeni rokovi u kojima treba da se podigne tuba ili da se izvri odreena radnja pod pretnjom gubitka prava, imaju u vidu prekluzivne rokove propisane zakonom, od kojih se jedni odnose na procesne rokove a drugi na materijalno - pravne rokove. To proizilazi iz reci u ovom lanu "u kojima treba da se podigne tuba", a takav sluaj imamo, na primer, kod tubi za smetanje dravine, za koju je Zakonom o osnovama svojinsko-pravnih odnosa propisano da se sudska zatita od uznemiravanja, odnosno oduzimanja dravine moe traiti u roku od 30 dana od dana saznanja za smetanje i uinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od nastalog smetanja, nazivajui to kao spor za smetanje dravine. S obzirom da se radi o procesno pravnom roku, ti rokovi se nazivaju procesno-pravnim prekluzivnim rokovima. Protekom tog roka gubi se pravo na tubu. Drugi deo reenice ovog lana odnosi se na reci da se izvri odreena radnja pod pretnjom gubitka prava", to ukazuje na drugi vid prekluzije koji je vezan za materijalno pravni odnos, to mu i daje karakter materijalno-pravne prekluzije, a primer za ovu prekluziju imamo kod sluaja prava pree kupovine, a naime pre svega kod Zakona prometu nepokretnosti, koji propisuje da ako je prodava prodao nepokretnost, a nije prethodno ponudio imaocu prava pree kupovine, ili je nepokretnost prodao pod uslovima povoljnim od uslova iz ponude, imalac prava pree kupovine moe podneti tubu u roku od 30 dana, raunajui od nastanka okolnost koje su navedene u tom zakonu. Protekom ovog roka ne gubi se pravo na tubu, ve nastaje zastarelost prava koje kao posledicu ima prestanak prava zahtevati ispunjenje obaveze, imajui u vidu sadraj odredbe stava 2. lana 360. ovog zakona, kojom je propisano da zastarelost nastupa kad protekne zakonom odreeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze. Da li je u pitanju prvi ili drugi sluaj, odnosno gubitak prava na podnoenje tube ili gubitak prava zbog zastarelosti, procenjuje se sa stanovita izraza upotrebi)enih u zakonu za navedene sluajeve. U prvom sluaju govori se da se zatita "moe traiti", a u drugom sluaju da se tuba "u roku od 30 dana, raunajui od ....", to ukazuje da se u ovom drugom sluaji radi o zastarelosti prava na podnoenje tube, ako u oznaenom roku ne bude podneta.

543

VREME POTREBNO ZA ZASTARELOST

Opti rok zastarelosti (cl. 371. ZOO)
Ovim lanom odreenje opti zastami rok za sve rokove koje regulie obligaciono pravo, i on iznosi deset godina, ako zakonom nije odreen neki drugi rok zastarelosti. U drugim pravima, kao to su nasledno pravo, ili stvarno pravo propisuju se drugi rokovi zastarelosti, s obzirom na materiju koju oni reguliu, jer se radi o drugim stvarno-pravnim odnosima koji su sutinski razliiti u odnosu na materiju koju regulie obligaciono pravo. Opti rok zastarelosti, koji propisuje ovaj zakon, je onaj rok u kome zastarevaju sva potraivanja za koje ovim zakonom nije odreen neki krai rok zastarelosti. To je najdui rok zastarelosti, osim u sluaju kod potraivanja naknade tete prouzrokovane krivinim delom (l. 377. ZOO), kada rok zastarelosti moe biti dui od deset godina, dok pravo na izdravanje ne moe zastareti (l. 373. st. 3. ZOO). Specifinost odstupanja od opteg zastarnog roka nalazimo i u odredbama koja se odnose na potraivanja koja su utvrena pred sudom ili drugim nadlenim organom (l. 379. ZOO), a specifino je utoliko to je za taj oblik potraivanja odreen takoe rok zastarelosti od deset godina, ali ne po osnovu opteg roka zastarelosti, ve po specifinom odnosu koji je vezan za sva potraivanja utvrena pravosnanom sudskom odlukom ili odlukom drugog nadlenog organa, ili poravnanjem pred sudom ili drugim nadlenim organom. Specifian je i zbog toga to je za neka potraivanja, ako ne bi bila utvrena odluka suda, propisan krai rok zastarelosti od deset godina, s obzirom da se odlukom suda ili drugog nadlenog organa stvara jedan drugi odnos, odnosno jedna druga obligacija, za koju ovaj zakon odreuje kao poseban rok zastarelosti deset godina. Izuzetak je uinjen kod onih potraivanja utvrena pred sudom ili drugog nadlenog organa koja se odnose na sva povremena potraivanja koja proistiu iz takvih odluka ili poravnanja i dospevaju ubudue, za koje je zastarni rok utvren za zastarelost povremenih potraivanja. Rok zastarelosti kod povremenih potraivanja iznosi due od onog roka zastarelosti koji bi nastao po osnovu sudske odluke ili odluke drugog organa, ako potraivanje nije utueno, a odnosi se na povremena potraivanja za koja je odredbama lana 373. ZOO propisan rok od pet godina, raunajui od dospelosti najstarijeg neispunjenog potraivanja posle koga dunik nije vrio davanja. Ovaj rok zastarelosti je neto dui od rokova utvrenih u lanu 378. ovog zakona, u kome su tano navedeni sluajevi koji se odnose na povremena davanja, dok je kod drugih povremenih davanja, koji nisu navedena u tom lanu, utvren dui zastarni rok po lanu 373. ZOO, uz propisivanja i gubitka prava da se zahtevaju budua povremena davanja i povremena davanja koja su dospela pre ove zastarelosti. Rok od deset godine, propisan u ovom lanu, je potreba sigurnosti pravnog prometa, ako zakonom za neka potraivanja, koje ivotni uslovi ubrzavaju, nije propisan neki krai rok zastarelosti. Tako, na primer, nije propisan rok kod potraivanja iz sticanja bez osnova, pa zastarni rok za ta potraivanja iznosi deset godina. Isto tako kada se po osnovu ugovora o prometu nepokretnosti trai utvrivanje prava svojine i uknjiba na nepokretnosti, takav zahtev ima obligaciono pravni karakter, pa se pitanje zastarelosti takvog zahteva procenjuje po optem zastarnom roku, po kome potraivanja zastarevaju za deset godina. Napred je pomenut institut sticanja bez osnova, za koji je reeno da zastarni rok iznosi deset godina, kao i da sticanje bez osnova, ili neosnovano obogaenje (prema odredbama lana 210. ovog zakona), postoji onda kad je neki deo imovine jednog lica na bilo koji nain preao u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema osnova u nekom pravnom poslu ili u zakonu. Sticanje bez osnova, u stvari, nastaje u uslovima kada se povea imovina jednog lica, bilo kroz poveanje imovine obogaenog lica, ili smanjenju njegovog dugovanja - ako onaj koji plaa, osiromaeni, plaa dug obogaenog, smatrajui da plaa svoj dug, ili je obogaeni, nekom radnjom osiromaenog, uinio sebi utedu nekih svojih potreba. Naravno, sticanje bez osnova se karakterie i smanjenjem imovine na strani osiromaenog lica, koje je u zabludi ili neznanju kada vri inidbu. U tom sluaju sticalac je duan da taj deo imovine vrati, a kad to nije mogue - da naknadi vrednost postignutih koristi. Odredbe ovog lana naglaavaju da opti zastarni rok iznosi deset godina, ali samo onda ako zakonom nije odreen neki drugi rok zastarelosti". U sledeim odredbama ovog lana propisani su rokovi zastarelosti po odreenim oblastima obligacionih odnosa (l. 372. do 380.). Ako druge oblasti nisu obuhvaene ovim zakonom, ne znai da te oblasti imaju u vidu opti zastarni rok od deset godina, nata upuuju reci iz ovog lana ako zakonom nije odreen neki drugi rok zastarelosti". Pri tom se ne misli samo na ovaj zakon, ve na druge zakone kao to su, na primer, Zakon o menici, koji u lanu 72. propisuje: "Svi menino-pravni zahtevi protiv akceptanta zastarevaju za tri godine, raunajui od dospelosti. Menino-pravni zahtevi imaoca menice protiv indosanata i protiv trasanta zastarevaju za godinu dana od dana blagovremeno podignutog protesta, a ako se u menici nalazi odredba "bez trokova", onda od dospelosti. 544

Menino-pravni zahtevi indosanata jednih protiv drugih i protiv trasata zastarevaju za est meseci, raunajui od dana kad je indosant menicu iskupio ili od dana kad je protiv njega kod suda postupljeno". U lanu 85. stav 3. Zakona o menici govori se o zastarelosti potraivanja u vezi sticanja bez osnova, ali se i naglaava da odgovornost zbog neopravdanog obogaenja zastareva za tri godine. Dakle, zbog neosnovanog obogaenja, odnosno sticanja bez osnova, zastarelost potraivanja nastupa istekom roka od tri godine, te se rok od deset godina, propisan u lanu 371. ovog zakona ne moe primeniti na sluaieve neosnovanog obogaenja nastalog iz odnosa po menici. I u Zakonu o eku se isto tako propisuje da se kod neopravdanog obogaenja propisuje rok zastarelosti od tri godine, uz neke izuzetke propisa o akceptantu, koji ne utiu na rok zastarelosti oz osnova neosnovanog obogaenja, odnosno sticanja bez osnova. Zakon o eku, kao specijalni zakon, predvia poseban rok zastarelosti imaoca eka prema trasantu i indosantu. Postoje menica prvenstveno kreditno sredstvo, a ek slui kao plateno sredstvo, lan 21. stav 1. Zakona 0 eku propisuje da "regresni zahtevi imaoca eka protiv indosanata i protiv trasanta zastarevaju za est meseci od proteka roka za podnoenje na isplatu", dok je u stavu 2. propisano "da regresni zahtevi jednih protiv drugih i protiv trasanta zastarevaju za est meseci od dana kada je indosant iskupio ek ili od dana kada je protiv njega kod suda postupljeno". Inae, prema l. 23 ta. 11. i 12. Zakona o eku, na ek se shodno njegovoj prirodi, u pogledu zastarelosti, primenjuju odredbe Zakona o menici: l. 79.-84. - o zastarelosti i l. 85. - o neopravdanom obogaenju, s izuzetkom propisa o akceptantu, ali samo ako nema mesta tubi iz l. 22. st. 2. Zakona o eku. I Zakon o privrednim drutvima, u lanu 47, propisuje da potraivanje ortaka prema privrednom drutvu, dok imaju to svojstvo, zastarevaju u roku od 180 dana od dana saznanja za razlog podnoenja tube, a najkasnije u roku od tri godine od dana dospelosti, ako zakonom za pojedina potraivanja nije drukije odreeno. Isto tako 1 potraivanja poverilaca privrednog drutva prema ortacima, lanovima i akcionarima, zastarevaju u roku od 180 dana od dana saznanja za razlog podnoenja tube, a najkasnije u roku od tri godine od dana prestanka drutva ili od dana prestanka svojstva ortaka, lana i akcionara, ako zakonom za pojedina potraivanja nije odreen drugi rok zastarelosti. Ova oba pravila primenjuju se i na potraivanja privrednog drutva prema ortacima, lanovima i akcio narima, kao i lanovima organa drutva, zastupniku i likvidacionom upravniku po osnovu tog svojstva. Ono stoje karakteristino kod sticanja bez osnova je i to da se inidba vri bez postojanja pravne osnove, na nepravian nain, a ne protivpravan, to znai da prvom daje zatitu zahtevanja zbog neopravdanog sticanja, a drugom pravo na povraaj i naknadu tete. A odredbe lana 214. ovog zakona stavljaju akcenat na vraanje onog to je steeno bez osnova (one su vezane uz odredbe lana 210. ZOO), ali one upuuju na vraanje plodova i zatezne kamate, naravno sve u okviru osnovnog prava sticanja bez osnova. Naime, ostvarujui prava po osnovu sticanja bez osnova, koja se mogu ostvariti u optem zastarnom roku, u tom istom roku mogu se ostvariti i prava na vraanje plodova i zatezne kamate, i to od dana sticanja - ako je sticalac nesavestan, a inae od dana podnoenja tube. U jednoj odluci, koja je vezana za primenu odredaba l. 214. ZOO, Vii privredni sud u Beogradu je kroz sentencu:"Kada se tubom zahteva vraanje steenog bez osnova, tada je sud obavezan da utvrdi i savesnost sticaoca, jer savesni sticalac je obavezan na plaanje kamate od podnetog zahteva suprotne strane, a nesavestan od dana sticanja" (P. 3832/87), izrazio sledei pravni stav: "Prvostepenu presuuje valjalo ukinuti u delu odluke o kamati i trokovima. Ovo sa razloga to tuilac u postupku, posebno i u albi, istie da trai kamatu na osnovu odredbe lana 214. ZOO od dana izvrene pretplate - plaanja pa do dana isplate, jer smatra daje tueni u ovoj stvari, u vezi sa povraaj em predmetnog iznosa, bio nesavestan. Prvostepeni sud, zbog pogreno zauzetog pravnog stanovita, nije ispitivao okolnost u odnosu na savesnost, odnosno nesavesnost tuenog kod povraaj a predmetnog iznosa. S obzirom na to, a i na okolnost koju tuilac istie daje plaanje za primljenu robu izvreno menicom na osnovu prijemnice i daje tueni kasnije ispostavio fakturu na manji iznos od izvrene uplate, kao i da se iz spisa ne vidi da li je tuilac pozivao tuenog da mu povrati preplaeni iznos, potrebno je da prvostepeni sud u ponovnom postupku po izvoenju potrebnih dokaza, ceni savesnost odnosno nesavesnost tuenog u vezi sa povraaj em preplaenog iznosa, pa da tek potom odlui o osnovanosti kamate".

Sudska praksa
Zastarelost potraivanja iz ugovora o dugoronoj poslovno-tehnikoj saradnji Opti rok zastarelosti iz l. 371. Zakona o obligacionim odnosima primenie se na potraivanja iz ugovora o poslovno-tehnikoj saradnji, pod uslovom da iz sadrine ugovornih odredbi, sadrine prava i obaveza stranaka, cilja zbog kog je ugovor zakljuen i slino, proizilazi da se sutinski radi o takvom ugovoru, nezavisno od toga kako je imenovan. 545

Iz obrazloenja Neosnovani su albeni navodi da se u konkretnom sluaju radi o ugovoru o prometu roba i usluga za koji je lanom 3 74 Zakona o obligacionim odnosima predvien rok zastarelosti od 3 godine. Pri tome, za ocenu prirode meusobno zakljuenog ugovora nije relevantno kako je on imenovan, ve je relevantno da ugovor, koji su stranke zakljuile pod nazivom ugovora o poslovno-tehnikoj saradnji, prema svojoj sadrini sutinski je takav ugovor. odnosi se na poslovno-tehniku saradnju. Iz odredbi ugovora, cilja koji su stranke definisale, sadrine prava i obaveza stranaka, proizilazi da on nije imao za cilj promet kakve robe, odnosno kakve usluge meu strankama, ve je imao za cilj saradnju u realizaciji odreenog projekta, odnosno u izradi tri prototipa navedenog projekta. Ni ugovorna obaveza tuenog na isplatu odreenog novanog iznosa tuiocu ne predstavlja naknadu za izvrenu uslugu, ve prema odredbama samog ugovora, predstavlja nain na koji tueni vri sufinansiranje navedenog projekta, odnosno uestvuje u trokovima sprovoenja navedenog projekta. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. br. 7720/05 od 16.01.2006. godine); Zastarelost potraivanja po ugovoru koji nema elemente potraivanja Ugovor stranaka koji nema elemente potraivanja po osnovu prometa roba i usluga, kao stoje ugovor o u vezi posla izvlaenja ogrevnog drveta na kamionski put, vai zastarni rok od deset godina. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac i tueni su bili u ugovornom odnosu tokom 1996., 97., 98. i 99. godine, iji je predmet iznoenje ogrevnog drveta na kamionski put. Ugovornici su precizirali prava i obaveze, ugovorili vrstu i obim poslova, rokove izvoenja i nain plaanja. Obaveza tuioca je bila da transportu/e posee-na stabla sa mesta see do mesta odakle ih tueni moe transportovati kamion. Ugovorena cena poslova vaila je na dan zakljuenja ugovora i bila je vezana za cenu ogrevnog drveta po metru prostornom, to podrazumeva daje tuena strana bila u obavezi da tuiocu isplauje cenu rada pratei paritet rasta cena ogrevnog drveta na panju. Tueni je u utuenom periodu isplatio tuiocu naknadu prema cenama na dan zakljuenja ugovora. Nije mu platio ugovorenu cenu ogrevnog drveta na panju po vaeim cenama na dan isplate, koja je predmet spora. U toku postupka je utvreno i daje visina obaveze tuenog prema tuiocu 788.592,25 dinara, a to odgovara izvrenim radovima i odnosi se na 792,81 prostorni metar ogrevnog drveta, a prema cenama koje su vaile u momentu preciziran;a tubenog zahteva - na roitu odranom dana 02.09.2005. godine, prema otpremnici SG "GG" umska uprava D od 994,68 dinara po prostornom metru ogrevnog drveta. Neosnovano se revizijom tuenog istie da je pobijana odluka doneta uz pogrenu primenu materijalnog prava. Naime, prema utvrenom injeninom stanju, proizilazi da su tuilac i tueni samostalno, bez posredovanja druge strane, Omladinske zadruge, zakljuili ugovor o iznoenju ogrevnog drveta na kamionski put, a daje Omladinska zadruga "Omladinac" obavljala poslove posredovanja u plaanju preuzetih obaveza tuenog prema tuiocu i obavljanja kompenzacija izmeu tuioca i tuenog, koja je jedino bila mogua u momentu perioda iz tube prema vaeim propisima, odnosno isplata od strane tuenog tuiocu u gotovom novcu na blagajni, pa se ne moe kao osnovan prihvatiti revizijski navod tuenog, da tuilac nije aktivno legitimisan. injenica to je Zadruga "EE" obavljala odreene poslove u vezi plaanja i obavljanja kompenzacije izmeu tuioca i tuenog, ne utie na nedostatak aktivne legitimacije na strani tuioca, budui da su tuilac i tueni zakljuili navedeni ugovor o iznoenju ogrevnog drveta na kamionski put, iz ega proizilazi da su oni bili uesnici spornog materijal-nopravnog odnosa iz koga je nastao ovaj spor. Neosnovano se u reviziji tuenog istie da je potraivanje tuioca zastarelo, jer je protekao rok iz lana 374. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Odredbama lana 371. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da potraivanja zastarevaju za deset godina ako zakonom nije odreen neki drugi rok zastarelosti, dok je prema odredbi lana 374. stav 1. istog zakona propisano da meusobna potraivanja pravnih lica iz ugovora o prometu roba i usluga kao i potraivanja naknade za izdatke uinjene u vezi sa tim ugovorima zastarevaju za tri godine. S obzirom da su u ugovornom odnosu bili tuilac kao fiziko lice i tueni, a u vezi posla izvlaenja ogrevnog drveta na kamionski put, to se u konkretnom sluaju, ima primeniti opti rok zastarelosti od deset godina, kako to pravilno nalaze niestepeni sudovi, a ne trogodinji rok zastarelosti iz lana 374. Zakona o obligacionim odnosima, jer se nasuprot navodima revizije ne radi o potraivanju izmeu dva pravna subjekta u prometu roba i usluga, pa samim tim ni o trogodinjem roku zastarelosti iz lana 374. stav 1. ZOO. (Premapresudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 741/06) "Nema mesta primeni instituta sticanja bez osnova kad je u pitanju sticanje svojine graenjem na tuem zemljitu, jer je to zakonom originarni nain sticanja svojine, koji daje pravo ranijem vlasniku da trai odgovarajuu naknadu za oduzeto zemljite i to od trenutka izgradnje, odnosno od trenutka kad je postalo oigledno da je sagraeno neto to povlai sticanje svojine na izgraenom zemljitu, pa od tada tee i zastarni rok u smislu l. 12. i l. 14. Zakona o zastarelosti potraivanja. 546

Ovo pravno pravilo odnosi se i na sluaj sticanja prava korienja graenjem na tuem zemljitu, tj. prelaska zemljita u drutvenu svojinu zbog toga stoje graenje izvreno za potrebe drutveno-pravnog lica " (Savezni sud, Gzs. 10/76); "Potraivanja nastala iz ugovora o lizingu zastarevaju u optem zastarnom roku od deset godina " (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 305/00); ,, Potraivanja iz ugovor "a o trajnoj poslovnoj saradnji i kooperantskim odnosima zastarevaju u optem roku zastarelosti" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 121/00 i Pzz. 9/00); "Potraivanje poverioca za povraaj datog avansa nakon raskida ugovora, predstavlja zahtev iz pravno neosnovanog obogaenja i zastareva u optem roku zastarelosti" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 104/00); "Kad potraivanje potie iz ugovora o kreditu, onda se na takvo potraivanje ne moe primeniti rok zastarelosti iz lana 374. ZOO, ve to potraivanje zastareva u optem zastarnom roku" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 294/97); "Potraivanje imaoca samostalne zanatske radnje (preduzetnika) iz ugovora o izvoenju radova za naplatu cene, zastareva u optem zastarnom roku iz lana 371. ZOO" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 406/96); "Kada je ugovor o prodaji raskinut zbog neizvrenja obaveze jedne stranke, a u smislu odredbe lana 124. ZOO, to je od momenta raskida prestao pravni osnovpo kome tueni dri i plaenu cenu na ime vrednosti robe, pa tuilac prema odredbi lana 214. ZOO ima pravo na vraanje onog to je steeno bez osnova, povraaj uplaenog iznosa sa zateznom kamatom i tetom u smislu lana 278. stav 2. ZOO i to od dana uplate, odnosno sticanja. Zastarelost ovog potraivanja nastupa u optem roku zastarelosti od 10 godina " (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 61/96); "Kada je izmeu osiguravajuih organizacija povodom regresnog zahteva za isplaenu tetu zakljueno vansudsko poravnanje, tada to potraivanje potie iz osnova ugovora o poravnanju, pa zastareva u optem zastarnom roku" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 574/95); "Potraivanje korisnika akreditiva prema akreditivnoj banci zastareva u optem zastarnom roku od deset godina (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 106/99); "Ako je rok zastarelosti potraivanja po ranijem propisu istekao pre stupanja na snagu vaeeg propisa o zastarelosti, prigovor zastarelosti potraivanja je osnovan" - (prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 592/97); Raunanje novog roka zastarelosti - "Rok zastarelosti od deset godina, uveden novelom Zakona o obligacionim odnosima, primenjuje se samo na sluajeve u kojima raniji petogodinji rok zastarelosti nije istekao do stupanja na snagu novele " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 7074/97).

Povremena potraivanja (l. 372. ZOO)

Povremena potraivanja u smislu odredaba ovog lana su ona koja se odnose na povremena davanja koja dospevaju godinje ili u kraim odreenim razmacima vremena, bilo da se radi o sporednim povremenim potraivanjima, kao stoje potraivanje kamata, bilo da se radi o takvim povremenim potraivanjima u kojima se iscrpljuje samo pravo, kao to je potraivanje izdravanja. Za te sluajeve potraivanja zastarevaju za tri godine od dospelosti svakog pojedinog davanja. Isti taj rok, tj. rok od tri godine, predvien je i za anuitete kojima se u jednakim unapred odreenim povremenim iznosima otplauju glavnica i kamate, ali ne i kod otplate u obrocima i druga delimina ispunjenja. S obzirom daje u stavu 1. ovog lana navedeno koja su to povremena potraivanja, kao to su: a) godinje davanje, b) davanja u kraim odreenim razmacima vremena, v) potraivanja kamata, kao sporedno povremeno potraivanje, g) pravo izdravanja, kojim se iscrpljuje samo pravo, odredbe istog stava odreuju da svako od tih potraivanja zastarevaju za tri godine od dospelosti svakog pojedinog davanja. Ovo zbog toga to svako od navedenih potraivanja predstavlja samostalno potraivanje, pa zastarelost jednog potraivanja ne utie na zastarelost drugog u ovom stavu pobrojanog potraivanja. Isto vai i za anuitete iz ugovora, kojima se u jednakim unapred odreenim povremenim iznosima otplauje glavnica i kamate. Kada je re o anuitetu treba rei da on predstavlja iznos koji se redovno, godinje ili u kraem vremenu, otplauje dugoroni zajam, odnosno kredit. Iznosi anuiteta obuhvataju deo koji se odnosi na glavni dug i deo koji se odnosi na kamatu. U tom sluaju, anuitet, po pravilu, nije uvek isti, jer se kasniji dospeli anuiteti umanjuje, uzimajui u obzir da je isplatama prvih iznosa anuiteta smanjen glavni dug, pa se na tako smanjeni dug utvruje anuitet u manjem iznosu, da bi na kraju isplate taj anuitet bio sveden na iznos koji je ostao neplaen isplatama ranije dospelim i plaenim anuitetima. Ako je, pak, anuitet u pogledu naplate glavnog duga odreen u jednakom iznosu, on je do kraja isplate jednak, ali se umanjuje kamata, koja u poetku iznosi vie a kasnije, sa isplatama glavnica umanjuje srazmerno preostalom iznosu duga. 547

Pravila propisana za zastarelost povremenih potraivana, za koja je propisan rok zastarelosti od tri godine, ne odnose se na otplate u obrocima i druga delimina ispunjenja. Otplate u obrocima su u stvari otplate duga u ratama, to se obino deava kada prodava kreditira kupca u vezi neke vrednije kupljene stvari. U stvari, najei sluajevi otplate u obrocima nastaju kod sukcesivne isporuke robe, pa se svaka isporuka smatra obrokom u pogledu isplate, kao posebne isplate, pa se zbog toga dospelost i ostali uslovi cene prema momentu isporuke pojedinih obroka, pa se samim tim rauna i zastarelost od najstarijeg neispunjenog obroka, raunajui svaki obrok posebno. Delimino ispunjenje, za koje je takoe u stavu 2. ovog lana propisano da ne vae pravila o nastupanju zastarelosti kao kod povremenih potraivanja, navedena u stavu 1. ovog lana, i stavu 2. koja se odnosi na anuitete, ima u vidu ispunjenje obaveze dunika u manjem obimu nego stoje ugovorom predvieno, pa u vezi sa tim - ispunjenjem pojedinih delova iz ugovora, utvrivanje se i rok zastarelosti za neispunjeni deo obaveze, prema tome kojoj oblasti pripada, a u ovom zakon je naveden kao posebni rok zastarelosti. U odgovoru na jedno pitanje, o tome da li se na ime potraivanja zatezne kamate ima primeniti zastami rok iz l. 369. ili l. 372. Zakona o obligacionim odnosima, odnosno kada primeniti l. 369. a kada l. 372. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima, Vii trgovinski sud je odgovorio da lan 369. ZOO uopte ne propisuje zastarni rok, ve regulie pitanje dejstva zastarelosti glavnog duga na sporedna potraivanja, i to tako to predvia da zastarelou glavnog potraivanja zastareva i sporedno, bez obzira na duinu roka zastarelosti za glavno potraivanje. lan 372. ZOO regulie pitanje zastarelosti povremenih potraivanja, bez obzira da li se radi o glavnom ili sporednom potraivanju, tako to propisuje rok zastarelosti od tri godine. Tako e u situaciji kada glavno potraivanje prestane na bilo koji drugi nain propisan u Glavi 4 ZOO (osim zastarelou), i bez obzira na rok zastarelosti za glavno potraivanje (npr. jedna godina za plaanje PTT usluga ili 10 godina za neosnovano obogaenje), utuena uglavniena kamata e zastareti za tri godine, jer u toj situaciji ista ima karakter povremenog potraivanja. Rok zastarelosti za potraivanje po osnovu uglavniene (obraunate) kamate poinje da tee od dana prestanka glavnog potraivanja.

Sudska praksa
Zastarelost rente Naknada materijalne tete u vidu rente je povremeno potraivanje u smislu lana 372. Zakona o obligacionim odnosima, koje dospeva u odreenim vremenskim razmacima i koje se duguje iz istog pravnog osnova, te zastareva u roku od 3 godine od dospelosti svakog pojedinog davanja. Iz obrazloenja: "Prema utvrenim injenicama tuilac je povreen u saobraajnoj nezgodi u toku 1973. godine. Pravnosnanom presudom, utvrena je obaveza tuenog da tuiocu poev od 1. 1. 1975. godine plaa rentu u mesenim iznosima, a po osnovu izgubljene zarade, koja ini razliku izmeu linog dohotka koji bi ostvarivao i invalidske penzije koju prima. Tueni je svoju obavezu izvravao sve do avgusta 1993. godine kada je sa isplatama prestao zbog visoke inflacije koja je obezvredila utvreni iznos obaveze tuenog. Od tog vremena tueni nije plaao tuiocu rentu, a tuilac se sve do podnoenja tube 8. 5. 2002. godine nije obraao tuenom za isplatu. Na tako utvreno injenino stanje, pogreno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tubeni zahtev tuioca usvojili. Naknada materijalne tete u vidu rente je povremeno potraivanje u smislu lana 372. ZOO, koje dospeva u odreenim vremenskim razmacima i koje se duguje iz istog pravnog osnova, te zastareva u roku od 3 godine od dospelosti svakog pojedinog davanja. Prema lanu 373. st. 1. i 2. ZOO, samo pravo iz koga proistiu povremena potraivanja zastareva za 5 godina, raunajui od dospelosti najstarijeg neispunjenog potraivanja. Kako posle toga dunik nije vrio davanja, a kada zastari pravo iz koga proistiu povremena potraivanja, poverilac gubi pravo ne samo da zahteva budua povremena davanja, nego i povremena davanja koja su dospela pre ove zastarelosti. Dakle, ovaj lan Zakona o obligacionim odnosima regulie rok zastarelosti samog osnovnog prava iz koga proistiu povremena potraivanja, a zastarelost osnovnog prava ne povlai samo gubitak prava na zahtev buduih povremenih potraivanja, ve se gubi i pravo zahtevati ona povremena potraivanja koja su ve dospela pre nastanka zastarelosti. U konkretnom sluaju zakonski rok iz lana 373. stav 1. ZOO istekao je raunajui od dospelosti najstarijeg neispunjenog potraivanja a to je 8. mesec 1993. godine, posle koga dunik nije resio davanja, niti je poverilac traio izvrenje, a ni izmenu dosuene rente sve do podnoenja tube u ovom sporu 8.5. 2002. godine. U ovoj pravnoj stvari nije od uticaja na donoenje drugaije odluke injenica da je pravo tuioca na rentu utvreno pravnosnanom presudom od 26. 9. 1975. godine. lanom 379. stav 1. 300 propisano je da sva potraivanja 548

koja su utvrena pravnosnanom sudskom odlukom zastarevaju 10 godina, pa i ona za koja zakon inae predvia krai rok zastarelosti, iako je ovaj rok istekao (presuda o odreivanju rente je doneta 1975. godine, a tuba u ovoj parnici podneta 8. 5. 2002. godine) za reenje spornog pravnog odnosa merodavan je lan 379. stav 2. ZOO, prema kome sva povremena potraivanja koja proistiu iz pravnosnanih presuda i dospevaju ubudue, zastarevaju u roku predvienom za zastarelost povremenih potraivanja. Kako mesena renta spada u takvu vrstu potraivanja, ima mestaprimeni lana 373. st. 1. i 2. u vezi lana 372. ZOO, postoje tuiocu zastarelo samo pravo na rentu. Pri tom, lan 196. ZOO odreuje samo mogunost poveanja, smanjenja ili ukidanja rente ukoliko se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donoenja ranije odluke, sve pod pretpostavkom da oteenom nije zastarelo pravo na rentu u smislu lana 373. ZOO, ili ukoliko ovakav materijalno pravni prigovor nije istaknut u parnici (lan 360. stav 3. ZOO). Potraivanje tuioca za zaostalu rentu je zastarelo jer je zastarelo samo pravo iz koga proistie povremeno potraivanje, pa stoga tueni nije obavezan da tuiocu za navedeni period isplati traenu rentu." (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1690/04 od 9.juna 2004. godine); "Kad dunik zaostane sa plaanjem dve rate kredita, a potom nastavi sa plaanjem i poverilac to prima, onda nema raskida ugovora, ni zastarelosti po tom osnovu. Ako dunik prestane sa plaanjem kredita uopte, onda se ugovor raskida i rok zastarelosti tee od dospeaprve rate'1 (Sednica Graanskog odeljenj a Vrhovnog suda Srbije od 12. oktobra 1981. godine); "Sukcesivna teta se otklanja sukcesivnom naknadom tete, pa se zastarelost procenjuje po propisima o obronim davanjima " - (prema reenju Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3010/97).

Zastarelost samog prava (cl. 373. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu zastarelost prava iz koga proistiu povremena potraivanja, odnosno da ta prava zastarevaju za pet godina, raunajui od dospelosti najstarijeg potraivanja posle koga dunik nije vrio davanja. Postojanjem prava tite se imovinsko pravni interesi uesnika u obligacionom odnosu, ali ako se ta prava do odreenog vremena ne koristi u vezi povremenih potraivanja, kao to su ona navedena u lanu 372. ZOO, propisan je gubitak tog prava, to znai da kad zastari pravo iz koga proistiu povremena potraivanja, poverilac gubi pravo ne samo da zahteva budua povremena davanja, nego i povremena davanja koja su dospela pre ove zastarelosti. Kao povremeno potraivanje smatra se ono koje se odnose na povremena davanja, nastala iz nekog ugovornog ili vanugovornog odnosa, kao to je sluaj novane rente koju sud dosuuje po osnovu naknade tete, a koja se, po pravilu, plaa meseno, osim ako sud ne odredi to drugo. Dakle, prema odredbama ovog lana, kad zastari samo pravo iz koga proistie povremeno potraivanje, poverilac gubi pravo ne samo da zahteva budua povremena davanja, nego i povremena davanja koja su dospela pre ove zastarelosti. Ako je pravo poverioca zastarelo kod povremenih potraivanja, istekom roka od pet godina u kome to pravo nije koristio, dunik i pored toga moe, znajui ili neznajui za nastupilu zastarelost, da nastavi sa povremenim davanjima, u kom sluaju se smatra daje priznao, odnosno prekinuo zastarelost, pa se novi rok zastarelosti rauna od plaenog poslednjeg davanja. U tom sluaju poverilac je ponovo stekao ve izgubljeno pravo potraivanja, pa se dunik u vezi buduih plaanja ne moe vie pozivati na zastarelost prava potraivanja, odnosno gubitak tog prava na strani poverioca, jer se sam odrekao od zastarelosti (analogno odredbama lana 366. stav 1. ZOO). Povremena potraivanja nastaju iz osnova deliktne odgovornosti, iz koje proizilazi odtetni karakter rente kao alimentaciono davanje, ali ono moe nastati i na osnovu pravnog posla ili zakonske naredbe, koja se odnosi na obavezno izdravanje i ima osnov u propisima o braku i porodinim odnosima. Stavom 3. ovog lana propisano je da ne moe zastareti pravo na izdravanje odreeno zakonom. Zakonska obaveza izdravanja nastaje po samom zakonu, a odnosi se na izdravanje dece i roditelja, zatim izdravanje usvojenika i usvojioca, pa obaveza izdravanja branih drugova, kako za vreme trajanja braka tako i posle razvoda braka, kako je to zakonom propisano, i dr. Odredbe stava 3. ovog lana mogu se tumaiti tako da ne zastareva pravo na izdravanje odreeno zakonom, ali ako nastane sluaj izostanka plaanja povremenih davanja, onda ta povremena davanja mogu zastareti u roku od pet godina, raunajui od dospelosti najstarijeg neispunjenog potraivanja posle kojeg dunik nije vrio davanja. Dakle, u tom sluaju poverilac gubi pravo naplate neisplaenih potraivanja, ali ne gubi pravo da i posle nastupile zastarelosti za povremena nenaplaena davanja, trai od dunika da nastavi sa plaanjem dospelih a nezastarelih povremenih potraivanja. 549

Meusobna potraivanja iz ugovora o prometu roba i usluga (cl. 374. ZOO)

Iz sadrine odredaba ovog lana proizilazi da se zastarelost u vezi meusobnih potraivanja iz ugovora o prometu roba i usluga odnose na pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost. S obzirom na brzinu prometa prava i usluga, koje karakterie subjekte privrednog poslovanja, rok od tri godine za zastarelost potraivanja nije kratak rok u kome oni mogu da ostvare svoja prava iz meusobnog poslovanja. Kao poslovi prometa robe i usluge smatraju se ne samo kupovina i prodaja robe, ve i svi drugi poslovi prometa robom i usluga koje u pravnom prometu obavljaju privredni subjekti. Potraivanja koja potiu iz ugovora, koji za predmet poslovanja imaju promet robe i usluga, zastarevaju za tri godine, ali u istom roku zastarevaju i potraivanja naknade za izdatke uinjene u vezi s tim ugovorima. Prema odredbama Zakona o privrednim drutvima, drutvo (preduzee) moe da zakljuuje ugovore i obavlja druge poslove prometa robe i usluga samo u okviru delatnosti upisanih u registar. Bez upisa u sudski registar preduzea mogu da obavljaju i druge delatnosti koje se uobiajeno obavljaju uz te delatnosti, u manjem obimu ili privremeno. U svakom sluaju i kod poslova koji nisu upisani u sudski registar misli se na poslove koji slue osnovnoj delatnosti, prometu roba i usluga. Meutim, ako privredni subjekt obavlja neke delatnosti van onih koje je upisao u sudski registar, ali se odnose na poslove prometa roba i usluga, pravni posao je valjan ako je tree lice znalo ili moralo znati za prekoraenje. U svakom sluaju, i za te poslove u prekoraenju vrenja delatnosti vai isti rok zastarelosti od tri godine. Odredbe ovog lana imaju u vidu meusobna potraivanja pravnih lica iz ugovora o prometu roba i usluga, za koje je u vezi njihovog meusobnog poslovanja predvien rok zastarelost od tri godine, ali ako bi pravno lice svoju delatnost koristilo u prometu roba i usluga sa licima koja to svojstvo nemaju, na primer sa fizikim licima, kojima bi u pravnom prometu neto uinili iz svoje delatnosti, kao to bi bila prodaja stana, ili druge robe, odnosno izvrili uslugu prevoza stvari i si., u tom sluaju rok zastarelosti bi se procenjivao sa stanovita opteg zastarnog roka - ako ne bi za takav odnos u ovom zakonu bio predvien poseban zastarni rok, sa kraim trajanjem, kao to su, na primer, sluajevi navedeni u lanu 378. ovog zakona, koji zastarevaju za jednu godinu. Nadovezujui se na napred izneto, postavlja se pitanje da li bi se odredbe ovog lana, u vezi roka zastarelosti od tri godine, odnosile na pravna lica od kojih se u pravnom prometu jedno bavi poslovima prometa robe i usluga, a drugo ne, s obzirom na upotrebljene reci "meusobna potraivanja ... iz ugovora o prometu roba i usluga", to upuuje na zakljuak da promet roba i usluga vre u vezi svojih registrovanih delatnosti, proizilazi da ako se drugo pravno lice ne bavi delatnou u vezi koje je izvren promet roba i usluga, kao na primer, da je drugo pravno lice kupilo stan za svog radnika, ne bi se na takav sluaj primenio zastarni rok od tri godine, ve onaj opti zastarni rok, s obzirom da za takav odnos nije propisan neki drugi, krai poseban rok. Stav 2. ovog lana ima u vidu isti rok zastarelosti od tri godine ako bi se isporuka robe vrila sukcesivno (u obrocima), za izvreni rad ili usluge, to znai opet u vezi meusobnog potraivanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga, kao na primer isporuka naftnih derivata benzinskim pumpama, koja se u vezi jednog ugovora vri sukcesivno prema dispozicijama naruioca. Meutim, odredbe ovog lana za takve sluajeve propisuje da zastarevanje tee odvojeno za svaku odvojenu isporuku robe, ali ne od dana najstarijeg neispunjenja potraivanja, ve od dana dospelosti svakog pojedinog potraivanja.

Sudska praksa
Zastarelost potraivanja po konanom obraunu Potraivanja po konanom obraunu zastarevaju po proteku roka od 3 godine iz lana 374. Zakona o obligacionim odnosima, poev od isteka roka dobrovoljnog izvrenja obaveze po konanom obraunu, ako je on sainjen, a ako nije od primerenog roka od kada je on trebalo da bude sainjen, bez obzira da li su pre toga ispostavljene privremene situacije. Iz obrazloenja U konkretnom sluaju, prvostepeni sud pravilno ocenjuje materijalno-pravni prigovor zastarelosti istaknut od strane tuenog. Ako bi se prihvatilo da se ne moe prihvatiti stav da rok zastarelosti potraivanja iz privremene situacije nije poeo tei, jer izmeu stranaka nije izvren konaan obraun, s obzirom da potraivanje iz privremene situacije samostalno dospeva za plaanje po proteku odreenog roka od koga tee zastarni rok od 3 godine, potraivanje tuioca je nesumnjivo zastarelo. Ukoliko se prihvati pravno shvatanje koje zastupa drugostepeni sud, a koje je izneto, i koje prihvata i prvostepeni sud u pobijanoj presudi, da se rok zastarelosti za potraivanje iz privremene situacije i okonane situacije rauna od isteka roka za dobrovoljno plaanje duga po okonanoj situaciji, odnosno konanom obraunu, ukoliko je on sainjen, a ukoliko nije od primerenog roka u kome je konaan obraun trebalo da bude sainjen, onda je potraivanje tuioca takoe zastarelo. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 3643/06 od 21.12.2006. godine);Napomena: videti tekst dela ove odluke u komentaru l. 635. ZOO;.
550

Zastarelost potraivanja iz ugovora o kratkorono] poslovnoj saradnji Potraivanja iz ugovora o kratkoronoj poslovnoj saradnji (na primer, samo za jednu sezonu), zastarevaju u roku od tri godine propisanom u l. 374. ZOO, bez obzira to je navedenim ugovorom predvieno zajedniko ulaganje u proizvodnju. Iz obrazloenja Neosnovani su albeni navodi kojima se ukazuje na pogrenu primenu materijalnog prava, u pogledu primenjenog roka zastarelosti od 3 godine iz l. 3 74. Zakona o obligacionim odnosima. Iako se u konkretnom sluaju radilo o poslovnom odnosu po osnovu zajedninog ulaganja u proizvodnju eerne repe, iz sadrine pisanih ugovora proizilazi da se radilo o kratkoronom ugovoru na jednu godinu, odnosno ugovorima koji su se odnosili na proizvodnju u 2000. godini. Stoga nije osnovan albeni navod da se u konkretnom sluaju ne radi o prometu roba i usluga iz l. 374. Zakona o obligacionim odnosima, nego da se na sporni odnos imaprimeniti opti zastarni rok iz l. 371 Zakona o obligacionim odnosima. Naime, iz sadrine zakljuenih ugovora ne proizilazi da su parnine stranke bile u poslovnom odnosu po osnovu dugorone poslovne saradnje, te je stoga pravilan materijalno-pravni zakljuak prvostepenog suda daje u konkretnom sluaju zastarelost nastupila istekom roka od 3 godine iz l. 374 Zakona o obligacionim odnosima. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. br. 7886/05 od 28.12.2005. godine); Zastarelost potraivanja kod meunarodne prodaje Kod meunarodne prodaje robe, u pogledu zastarelostiprimenjuje se rok od 4 godine predvien Meunarodnom konvencijom o zastarelosti potraivanja - samo ako su zemlje sedita ugovornih strana potpisnice Konvencije. Iz obrazloenja Pravilno je u prvostepenoj odluci, cenei osnovanost istaknutog prigovora zastarelosti, stanovite prvostepenog suda, da se u konkretnom sluaju iako se radi o meunarodnoj kupoprodaji, jer su kupac i prodava sa seditem u razliitim zemljama, ne mogu primeniti odredbe Konvencije o zastarelosti kod meunarodne kupoprodaje, jer zemlja sedita prodavca tuioca nije potpisala navedenu Konvenciju, pa se stoga shodno odredbama same Konvencije njene norme i ne mogu primeniti na regulisanje ovog poslovnog odnosa. Stoga pravilno nalazi prvostepeni sud daje rok zastarelosti u konkretnoj situaciji tri godine, jer se ne primenjuje etvorogodi-nji rok zastarelosti predvien meunarodnom Konvencijom o zastarelosti potraivanja iz meunarodne kupoprodaje. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. br. 12797/05 od 24.1.2006. godine); Rok zastarelosti z,a potraivanje cene robe prodate u konsisnacionoj prodaji Rok zastarelosti potraivanja po osnovu cene robe prodate i odjavljene u konsignacionoj prodaji iznosi 3 godine, jer se radi o prometu robe i usluga. Iz obrazloenja Radi se o potraivanjima cene po osnovu odjavljene robe prodate po konsignaciji, pa kako je u navedenom sluaju rok zastarelosti shodno lanu 374. Zakona o obligacionim odnosima tri godine, to su zastarela i sva tuioeva potraivanja po osnovu neizmirene cene za konsignaciono prodatu i odjavljenu robu za period vie od tri godine pre podnoenja tube. Stoga u odnosu na navedeni deo zahteva alba je osnovana i prigovor zastarelosti je takoe osnovan, pa kako oznaeni iznos zastarelog potraivanja u dinarskoj protivvrednosti (obraunate shodno ukupnom iznosu dugovanja) predstavlja 34.386,01 dinar, to je odlukom drugostepenog suda u postupku po albi preinaena prvostepena odluka i tubeni zahtev odbijen za oznaeni iznos kao neosnovan, zbog zastarelosti potraivanja. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 14472/05 od 15.3.2006. godine); Kursne razlike po neplaenim raunima i tok zastarelosti Potraivanje kursne razlike po raunima koji su dospevali u periodu duem od tri godine ne podnoenja tube, a koji nisu plaeni, sutinski predstavlja potraivanje cene za isporuenu robu, prirodni gas iz uvoza, iji se nominalni iznos u dinarima meao u odnosu na iznos po fakturama zbog docnije promene kursa. Vreme potrebno za zastarelost ovog potraivanja poelo je tei prvog dana posle dana kada je poverilac mogao zahtevati plaanje cene, izraene u dolarima i plative u dinarima, na iji tok ne utie promena kursa i samim tim promenama broja dinarskih novanih jedinica koje se duguju, a ovo vreme istie protekom trogodinjeg roka iz l. 374.300,jer se radi o potraivanju iz prometa roba i usluga. 551

Iz obrazloenja Pravilan je zakljuak prvostepenog suda da je potraivanje tuioca po privremenim obraunima koji su dospevali poev od 08.10.1999. godine pa do 08.06.2000. godine zastarelo, jer je od prvog dana posle dana kada je tuilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze do dana podnoenja tube, a ista je podneta 02.08.2003. godine, protekao trogodinji rok zastarelosti iz l. 374 Zakona o obligacionim odnosima. Za svoju odluku u vezi sa ocenom prigovora zastarelosti potraivanja istaknutog od strane tuenog, prvostepeni sud je dao razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud. I prema stanovitu ovog suda potraivanje tuioca, sutinski predstavlja potraivanje cene za isporuenu robu, prirodni gas, nezavisno od toga da li tuilac prilikom ispostavljanja faktura iste naziva privremenim obraunima, akontacijama, avansima i si. Prema odredbama meusobno zakljuenog ugovora, a budui da se radi o uvoznom gasu, cena isporuenog gasa ustanovljava se na bazi elemenata koji su blie navedeni u ugovoru i izraava se u amerikim dolarima, s tim da se plaanje vri u dinarima i to prema kursu koji je vaei na dan isplate. Za sluaj promene kursa meu strankama je ugovoreno da naruilac duguje kursne razlike od dana promene kursa. Ugovorom nije predvieno za koji period se kursne razlike obraunavaju. Meutim, u situaciji kada se obaveza utvruje na bazi ugovorenih elemenata i izraava u dolarima, a plaanje je ugovoreno u dinarima po kursu koji vai na dan isplate, logino sledi da obaveza plaanja kursne razlike moe nastati samo onda ukoliko je do dana isplate dolo do promene kursa USD prema dinarima. Ovo zato to broj novanih jedinica u dinarima koji je plaen ne bi predstavljao protivvrednost onog broja novanih jedinica u dolarima na koji obaveza isplate cene glasi. Kada, meutim, cena nije plaena ni po proteku ugovorenog roka za isplatu, a injenica daje u periodu docnje dolo do promene kursa, ne znai da od trenutka promene kursa poinje tei rok zastarelosti potraivanja isporuioca gasa na isplatu cene za isporueni gas. Prema odredbama ugovora, isporuka se vri i koliina meri svake dve nedelje, a na osnovu rezultata merenja tuilac, kao isporuilac, vri fakturisanje u skladu sa odredbama ugovora, a dunik, naruilac je duan da izvri isplatu u roku od 8 dana. Stoga sledi da isporuilac kao poverilac cene za isporueni gas moe traiti ispunjenje obaveze plaanjem te cene po proteku 8 dana od dana izvrenog fakturisanja naruiocu, u konkretnom sluaju tuenom, pa prvog dana posle tog dana poinje tei rok zastarelosti ovog potraivanja. injenica daje dinarska obaveza glasila na jedan tano odreen broj novanih dinarskih jedinica i da se u narednom vremenskom periodu taj broj novanih jedinica u dinarima promenio, na osnovu izmene kursa dinara u odnosu na dolar, ne znai da to utie na tok zastarelosti u smislu njegovog prekida, pa da iznova poinje tei prema l. 392 Zakona o obligacionim odnosima. Pravilno je prvostepeni sud utvrdio daje od prvog dana posle dana kada je tuilac kao poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze plaanja cene za isporueni gas do dana podnete tube protekao trogodinji rok zastarelosti iz l. 374 Zakona o obligacionim odnosima, pa je pravilno primenio materijalno pravo, odredbu l. 360 st. 1 ZOO, kada je u tom delu u kome je potraivanje zastarelo, tubeni zahtev odbio. Neosnovani su albeni navodi tuioca da novana obaveza izraena u stranoj valuti, a koja se plaa u dinarima, dospeva danom promene kursa, te da je od tog dana tuilac, kao poverilac, mogao zahtevati isplatu kursne razlike, to u sluaju neplaanja u stvari predstavlja protivvrednost ukupnog duga. Iz navedenog bi sledilo da takvo potraivanje uopte i ne zastareva, to bi bilo suprotno imperativnim normama. Naime, ukoliko bi u periodu koji je dui od 3 godine dolo do promene kursa, a optepoznata injenica je da do takve promene kursa redovno dolazi, sledilo bi da od momenta promene kursa za poverioca poinje iznova tei rok zastarelosti, to bi bilo nedopustivo u smislu l. 364 Zakona o obligacionim odnosima, kojim je predvieno da se nikakvim pravnim poslom ne moe odrediti due ili krae vreme zastarelosti od onog koje je zakonom odreeno. Sledi da ni ugovorna odredba o plaanju kursnih razlika od momenta promene kursa, ne moe predstavljati prome-nu roka zastarelosti, koji za potraivanja iz prometa i roba usluga predvia l. 374 Zakona o obligacionim odnosima kao trogodinji rok, a pri tom zastarevanje tee odvojeno za svaku isporuku robe, izvreni rad ili uslugu. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 637/05 od 19.10.2006. godine); Uticaj sadrene ugovora na rok zastarelosti Primena odredaba lana 374. Zakona o obligacionim odnosima uslovljena je pravnom prirodom ugovora, odnosno njegovim elementima i ne zavisi od toga kako je ugovor naslovljen prilikom njegovog zakljuenja. Iz obrazloenja Iz stanja u spisima proizlazi da je po zakljuenom ugovoru o dugoronoj proizvodnoj kooperaciji od 26.06.1987. godine, drugotuilac-protivtueni, u poslovima uvoza i izvoza koji se odnose na sprovoenje ovog ugovora, istupao u svojstvu komisionara za raun jugoslovenske strane, ovde tuenog-protivtuioca. Predmet ugovora je meusobna isporuka proizvoda i to tako to e vrednost izvrenog izvoza biti jednaka vrednosti izvrenog uvoza robe. Meutim, tueni protivtuilac, kao vlasnik i korisnik robe, nije otplatio izvozom, na koji nainje kao razlika izmeu vrednosti izvoza i vrednosti uvoza, nastao dug, koji sa pripadajuom kamatom iznosi ukupno 623.254,95 evra, ukoliko se u dug uraunaju potraivanja dospela pre 22.9.1990. godine, imajui u vidu datum podnoenja tube.
552

Odluka prvostepenog suda u ovom deluje zakonita i zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava i to odredbe lana 454. stav (1) Zakona o obligacionim odnosima i lana 374. istog zakona. Naime, odredba lana 374. Zakona o obligacionim odnosima, izmeu ostalog propisuje zastarelost potraivanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga, s tim da zastarevanje tee odvojeno za svaku isporuku robe, izvreni rad ili uslugu. Predmet Ugovora o dugoronoj proizvodnoj kooperaciji od 26.6.1987. godine je meusobna saradnja na podruju uzgoja stoke i proizvodnje, obrade i prerade mesa i drugih klaonikih proizvoda, kao i meusobno isporuivanje stoke, mesa i drugih klaonikih proizvoda, mesnih preraevina, komponenata i drugih materijala potrebnih za njihovu proizvodnju. Takoe je predmet saradnje, odnosno ugovora, proizvodnja i meusobna isporuka proizvoda ugovornih strana zajedno sa svojim supkooperantima. Prema tome, zakljueni ugovor o dugoronoj proizvodnoj kooperaciji, ima pravnu prirodu ugovora o prometu robe i usluga, kako to pravilno zakljuuje prvostepeni sud. Vreme trajanja ugovora nije od uticaja na drugaiju pravnu prirodu istog, jer ugovor sadri elemente koji ga kvalifikuju kao ugovor o prometu roba i usluga, stoje utvreno uvidom u navedeni predmet samog ugovora. Neosnovan je albeni navod koji se odnosi na postupanje suda po istaknutom prigovoru zastarelosti od strane neovlaenog lica, konkretno vetaka. Ovo stoga, to je sam tueni protivtuilac na roitu za glavnu raspravu od 7.10.2005. godine, istakao prigovor zastarelosti potraivanja tuilaca dospelog pre 22.9.1990. godine, tako da je prvostepeni sud o tako istaknutom prigovoru pravilno odluio, u skladu sa odredbom lana 360. stav (3) Zakona o obligacionim odnosima. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 2515/06 od 18.10.2006. godine); Uticaj zastarelosti na raskid ugovora Ukoliko je nastupila zastarelost potraivanja, poverilac ne moe da raskine ugovor sa dunikom zbog neispunjenja ugovorne obaveze. Iz obrazloenja Preuzimalac duga (cesionar) moe prema duniku (cesusu) imati samo onoliko prava koliko je imao ustupilac (cedent) do ustupanja. U konkretnom sluaju predmet ugovora o cesiji je potraivanje koje je na tuioca preneo cedent iz poslovnog odnosa sa cesusom, ovde tuenim. U pravno snano okonanom postupku pred sudom utvreno je da je navedeno potraivanje zastarelo. Nastupanjem zastarelosti ugovorne obaveze, poverilac ne moe da raskine ugovor sa dunikom zbog neispunjenja ugovorne obaveze, pa ne dolazi do nastajanja posle-dica raskida ugovora u smislu povraaj a datog, to samim tim tuilac u konkretnom sluaju nije stekao pravo da potrauje povraaj steenog bez osnova. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 277/06) Zastarelost potraivanja povraaja zatnenljive ambalae Kod kontinuiranog odnosa po principu puno za prazno, prigovor zastarelosti potraivanja povraaja zamenljive ambalae nije osnovan u odnosu na sve isporuke koje su izvrene 3 godine pre utuenja. Iz obrazloenja Pravilno je, imajui u vidu istaknut prigovor zastarelosti, prvostepeni sud po uvidu u nain odvijanja celokupnog poslovnog odnosa meu strankama utvrdio da nisu zastarela potraivanja za povraaj ambalae, u kojoj je roba isporuena u periodu od tri godine pre podnoenja tube. Navedeno sa razloga, to se radi o sporednom potraivanju iz prometa robe i usluga prodaje pia, pa stoga zastarelost sporednih potraivanja nastupa kada i zastarelost glavnih potraivanja, odnosno po proteku roka zastarelosti od tri godine. Kako se radi o kontinuiranim isporukama u toku dugorone poslovne saradnje u kojoj se poslovanje odvijalo po principu ,,puno za prazno", odnosno pri svakoj novoj isporuci je vraana prazna ambalaa koja je sluila za prethodnu isporuku, to je pravilno prvostepeni sud ocenjujui istaknuti prigovor zastarelosti potraivanja naao da potraivanja tuioca nisu zastarela za ambalau vezanu za isporuku robe za period tri godine pre pokretanja tube, a za ambalau koja se odnosi na isporuke pre oznaenog datuma, potraivanje je zastarelo. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 8842/06 od 07.12.2006. godine); "Zastarevanje potraivanja povratne ambalae, naelno govorei, tee odvojeno za svaku isporuku robe (isto onako kako je tekao rok zastarelosti cene za isporuenu robu) ali se, uobiajeno u privrednom poslovanju (u odsustvu posebnog dogovora stranaka, odnosno drugaije dunikove izjave kod kontinuirane i sukcesivne isporuke ambalae sa kraim upotrebnim ciklusom po principu puno za prazno), obaveze u pogledu povraaja vie angaovane ambalae namiruju onim redom kako dospevaju za ispunjenje. Prema koliinama povraene ambalae, uzima se da je prvo vraena ambalaa iz ranijih isporuka (na taj nain pri svakom povraaju ambalae razduuju se prethodno nevraene koliine i tako utvruje konana saldo dugovane ambalae). U tom smislu ce-ni se prigovor zastarelosti i izvodi zakljuak o tome u kom obimu je tueni povraaj em ambalae posle trogodinjeg perioda koji prethodi utuenju uspeo da povrati tuiocu koliinu ambalae koju je dugovao na dan koji prethodi trogodinjem periodu pre utuenja" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev, 622/98);
553

"Zastarevanje potraivanja povratne ambalae tee odvojeno za svaku isporuku robe (isto onako kako tee rok zastarelosti cene za isporuenu robu), ali se u privrednom poslovanju primenjuje i odredba l. 312. ZOO kada se radi o kontinuiranim i sukcesivnim isporukama ambalae sa kraim upotrebnim ciklusom, po principu puno za prazno " (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 415/98); ''Potraivanje po protokolu o sravnjenju meusobnih potraivanja zastareva za tri godine, kao potraivanje iz ugovora o prometu roba i usluga" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 574/97); "Kada su parnine stranke poslovale po principu da se ambalaa (potrona) vraa "puno za prazno", tada je tueni povraaj em ambalae uvek vraao ranije isporuenu ambalau, a sve u smislu odredbe lana 312. ZOO. Prema tome, kod primene ovog principa poslovanja "puno za prazno" pretpostavlja se daje tueni time izmirio ranija dugovanja, pa mu rokzastarevanja tee odposlednje isporuke" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 471/97); Drugi sluajevi zastarelosti potraivanja "Naplata cene za izvedene radove iz ugovora o graenju po privremenoj situaciji sa tano odreenim iznosima, zastareva u roku od tri godine od dospea za plaanje " (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 110/97); "Zastara potraivanja cene radova po ugovoru o graenju poinje da tee prvog dana posle dana kada je izvoa radova mogao na osnovu konanog obrauna da zahteva isplatu. Kada je zastareo nominalni iznos cene, tada je zastarelo i eventualno potraivanje tuioca na ime zatezne kamate zbog docnje u plaanju nominalnog iznosa, kao i zahtev za naknadu tete u smislu odredbe lana 278. st. 2. ZOO" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 192/00); "Potraivanja iz neizvrenih ugovora o prometu nepokretnosti zastarevaju u optem zastarnom roku" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 864/82); "Kada se po osnovu ugovora o prometu nepokretnosti trai utvrivanje prava svojine i uknjiba na nepokretnosti, takav zahtev ima obligaciono pravni karakter, pa se pitanje zastarelosti takvog zahteva procenjuje po optem zastarnom roku iz lana 14. Zakona o zastarelosti potraivanja, koji se u ovom sluaju primenjuje u skladu sa propisom lana 1106. Zakona o obligacionim odnosima. U konkretnom sluaju od zakljuenja ugovora o poklonu u 1955. godini, koji nije sproveden u zemljinoj knjizi, pa do podnoenja tube za izvrenje tog ugovora u 1976. godini, proteklo je vie od deset godina, pa je pravilnom primenom zakona usvojen prigovor zastarelosti potraivanja i odbijen tubeni zahtev" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1392/82); "Zastarelost potraivanja iz pravnog odnosa zajednike gradnje poinje tei od dana pravosnanosti presude kojom je utvreno suvlasnitvo stranaka na izgraenim objektima, a ne od dana zavrene gradnje" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 271/85); "Ugovor o kooperaciji je specifian ugovor, za koji nije predvien poseban rok zastarelosti, pa se zastare! ost u ovakvom sluaju ima raunati prema optem roku, predvienom l. 14. Zakona o zastarelosti potraivanja " (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 403/75); "Potraivanje naknade tete zbog deliminog gubitka robe po ugovoru o prevozu eleznicom u skladu sa l. 47. meunarodne Konvencije o prevozu robe eleznicom /CIN/ zastareva po isteku jedne godine od dana izdavanja robe " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 274/84); "Potraivanje stambene zadruge prema svome lanu za isplatu naknade za izgraeni stan zastareva u optem zastarnom roku, a ne u roku od dve godine, jer to nije potraivanje privredne organizacije za isporuenu robu, ve potraivanje zadruge prema svome lanu za isplate koje je za njega izvrila po ugovoru o izgradnji stana " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2129/82); "Potraivanje radne organizacije od njenog radnika na radnom mestu trgovakog putnika po osnovu vraanja vie isplaene provizije zastareva za 10 godina " (Vrhovni sud Srbije, G. 1299/73); "Kada je roba isporuivana kupcu sukcesivno po odvojenim raunima, zastarelost potraivanja tee u odnosu na svaku isporuku odvojeno " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1280/85); "Potraivanje zadruge prema vlasniku vralice, koji je, pored ujma za svoje usluge od poljoprivrednih proizvoaa, po sporazumu sa zadrugom ubirao ujam i za nju na ime naknade trokova osiguranja koje je imala za ove proizvoae, zastareva po l. 14., a ne po l. 17. Zakona o zastarelosti potraivanja" (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 245/75); "Ako izmeu radnika i poslodavca nije zasnovan radni odnos, ve se posao obavlja po ugovoru o delu, onda. potraivanje naknade zastareva u optem roku zastarelosti" (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 142/80). 554

Potraivanje zakupnine (l. 375. ZOO)

Potraivanja zakupnine zastarevaju za tri godine. Zakupnina, o kojoj je re u ovom lanu, ne odnosi se samo na pokretnu ili samo na nepokretnu stvar, ve na sve stvari date u zakup u smislu obligacionog prava. Pri tom nije od znaaja da li se zakupnina plaa povremeno ili u jednom ukupnom iznosu. Po pravilu, kod veine ugovora o zakupu, naroito stambenog ili poslovnog prostora, zakupnina se ugovora na mesena plaanja, kao na primer, po isteku nekoliko dana od proteka prethodnog meseca. Meutim, u nekim sluajevima se ugovara zakupnina u mesenim ili godinjim rokovima, ako je u pitanju trajanje zakupa u duem vremenskom periodu. Ali postoje i sluajevi kada se za celokupno vreme ugovorenog trajanja zakupa ugovora jedan ukupan iznos zakupnine, koji se plaa odjednom, bilo pri zakljuenju ugovora o zakupu ili u nekom drugom periodu. S obzirom na karakter pravne institucije zakupa, logino je reenje dato u odredbama ovog lana, a naime da potraivanje zakupnine zastareva za tri godine, bez obzira dali je odreeno da se plaa povremeno ili u jednom ukupnom iznosu, jer bi u protivnom, kako je to ureeno u odredbama lana 372. ovog zakona, u vezi povremenih potraivanja, moralo da se vodi rauna od dospelosti svakog pojedinog plaanja zakupnine, to bi s obzirom na brojnost sluajeva zakupa, pravilo smetnje u njihovoj realizaciji.

Potraivanje naknade tete (l. 376. ZOO)

Potraivanje naknade prouzrokovane tete zastareva za tri godine od kad je oteeni doznao za tetu i za lice koje je tetu uinio. Pravo zahtevanja ispunjenja obaveza, kod instituta zastarelosti, izraeno je kroz pravilo da zastarelost poinje tei prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo zahtevati ispunjenje obaveze, odnosno od dana dospelosti neispunjenog potraivanja, uz izuzetak "ako zakonom za pojedine sluajeve nije to drugo propisano" (l. 361. st. 1. ZOO). Ovaj izuzetak odnosi se, uglavnom, na odredbe ovog lana (l. 376.), po kojima trogodinji rok zastarelosti potraivanja naknade prouzrokovane tete poinje tei od dana kada je oteeni doznao za tetu i za lice koje je tetu uinilo. Pod saznanjem za tetu podrazumeva se, po pravilu, ne samo saznanje daje teta nastala ve i saznanja o njenom uiniocu, kao i o obimu i visini nastale tete. Saznanje za obim i visinu tete vezuje se obino za dan kada oteeni sazna za nastalu stvarnu tetu. Tako, na primer, ako je oteenom naneta teta kakvom protivpravnom radnjom, kojom je povreeno njegovo telo, ali mu je veliina, odnosno teina oteenja nepoznata dok se ne utvrdi lekarskim nalazom, poetak roka zastarelosti od tri godine poinje da tee od dana saznanja za tu injenicu. Ako se oteenom kasnije pogora stanje zdravlja kao posledica nanete mu povrede, zastarevanje potraivanja naknade tete zbog tog pogoranja, poinje da tee od saznanja za takvu tetu. Saznanje za tetu je pravna injenica koja kod odredaba ovog lana (l. 376.) ima poseban znaaj. U pitanju je ne samo vreme nastanka pravnog odnosa ve i samo utvrenje tete, odnosno njene visine. Svi ti elementi skupa, predstavljaju saznanje o teti. Korisno je napomenuti da se utvrivanje visine tete, na primer, u poljoprivredi utvruje prema danu kada je teta nastala. Na primer, ako je radom neke fabrike, ili nekog drugog postrojenja, zbog isputanja tenih gasova ili praine, garei i slino, naneta teta na usevima poljoprivrednika (kao to su: suenje vonih stabala, deli-mino ili potpuno unitenje zasaenih itarica, unitenje vinove loze i si.), rok zastarelosti potraivanja poinje da tee od dana kada je poljoprivrednik saznao za tetu i priinioca tete odreene kulture zasada na poljoprivrednom zemljitu, pri emu se visina tete moe utvrditi obezbeenjem dokaza putem suda, dakle odmah im je teta nastala. Napred izneto se odnosi na relativni rok zastarelosti, dakle rok od tri godine kada je oteeni saznao za tetu i za lice koje je tetu uinilo, u kom roku moe traiti naknadu tete. U svakom sluaju taj rok zastareva za pet godina, kao apsolutni rok, u kome je oteeni mogao da ostvari svoje pravo na naknadu tete, dakle ako iz objektivnih razloga nije mogao da u roku od tri godine sazna za tetu i za lice koje je tetu uinilo. Stav 3. ovog lana ima u vidu zastarelost potraivanja naknade tete koja je nastala "povredom ugovorne obaveze", ali se ona odreuje posebno prema ve nekoj postojeoj obavezi, kao to su, na primer, meusobna potraivanja iz ugovora o prometu roba i usluga, zatim potraivanja zakupnine, za koje je propisan rok od tri godine, ili za potraivanja koja se odnose na isporuenu elektrinu energiju, vodu, dimniarske usluge i dr., za koje je odreen rok zastarelosti od jedne godine, i t. d. U vezi tumaenja sadrine stava 1. ovog lana, Vrhovni sud se izjasnio u svojoj odluci Rev. 66/05, navodei daje odredbom lana 376. stav 1. ZOO propisano da potraivanje naknade prouzrokovane tete zastareva za tri godine od kad je oteenik doznao za tetu i za lice koje je tetu uinilo. U sluaju o kome je odluivao, isti sud je naveo: Ovaj sud nalazi, prema injeninom stanju utvrenom u postupku, daje tuilac saznao za tetu na dan nastanka tetnog dogaaja, a ne na dan kada mu je ispostavljen raun autolimarske radnje od 555

14.7.2000. godine. Saznanje za materijalnu tetu treba shvatiti tako da su tuiocu bili dostupni svi elementi za saznanje o teti i njenom opsegu, kao i podaci o tome ko je tetnik, s podacima potrebnim za preduzimanje odgovarajuih radnji prema njemu. To dalje znai da za tuioca zastarevanje ne bi teklo od dana nastanka tetnog dogaaja do 14.7.2000. godine, da nije bilo mogue zbog nesavladivih prepreka da sudskim putem zahteva ispunjenje obaveze, to ovde nije sluaj. Naprotiv, tuilac je mogao istoga dana kada se i desio tetni dogaaj da u postupku obezbeenja dokaza preko suda utvrdi visinu nastale tete, ili da za obim tete sazna na drugi nain kod ovlaenog servisa za popravku vozila. Sam tuilac, sasluan kao stranka, u toku postupka je izjavio daje ogrebotinu na kolima popravio kod majstora autolakirera i limara nedelju dana posle oteenja, te ukoliko bi se prihvatilo daje tuilac i tada saznao za visinu tete, pravo na naknadu te tete je zastarelo shodno odredbi lana 376. ZOO.

Sudska praksa
Zastarelost potraivanja naknade pojedinih vidova nematerijalne tete Zastarelost potraivanja naknade nematerijalne tete za fizike bolove poinje tei od prestanka bolova, za strah od prestanka straha, za duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti od zavretka leenja i saznanja za trajno umanjenje ivotne aktivnosti ili pogoranja zdravstvenog stanja od dana saznanja za novu teu posledicu. Iz obrazloenja: "Prema utvrenom injeninom stanju tuilac je od avgusta 1995. godine boravio u SRJ kao izbeglo lice, a 16. 8. 1995. godine lien je slobode bez akta nadlenog organa, i sa drugim licima prebaen u E, a potom na podruje sela G. gdeje ostao do oktobra 1995. godine. Polazei od tako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su zakljuili daje osnovan prigovor zastarelosti potraivanja naknade ove tete obzirom daje zastarni rok iz lana 376. Zakona o obligacionim odnosima istekao i da nema mestaprimeni duegzastarnog roka iz lana 377. Zakona o obligacionim odnosima, jer za primenu ove materijalno-pravne odredbe nisu ispunjeni propisani zakonski uslovi. Revizijom tuioca se osnovano ukazuje daje pobijana drugo stepena presuda zahvaena bitnom povredom odredaba parninog postupka iz lana 354. stav 2. taka 14. navedenog ZPP, jer ne sadri razloge o svim odlunim injenicama i daje zbog pogrene primene materijalnog prava injenino stanje nepotpuno utvreno. Naime, prema lanu 155. Zakona o obligacionim odnosima teta je umanjenje neije imovine (obina teta) i spreavanje njenog poveanja (izmakla korist), kao i nanoenje drugome fizikog ili psihikog bola ili straha (nematerijalna teta). Potraivanje naknade prouzrokovane tete zastareva za tri godine od kada je oteenik doznao za tetu i za lice koje je tetu uinilo, a u svakom sluaju ovo potraivanje zastareva za pet godina od kada je teta nastala (lan 376. stav 1. i 2. ZOO). Prema navodima tube tuilac je zbog nezakonitog i nepravilnog rada Ministarstva unutranjih poslova, kao organa tuene, pretrpeo nematerijalnu tetu zbog povrede slobode i prava linosti zbog koje je pretrpeo duevne bolove, ali je naknadu tete isplatom novane naknade zahtevao ne samo za duevne bolove zbog povrede slobode ve i zbog pretrpljenog straha, fizikih bolova i duevnih bolova koje je pretrpeo i trpi zbog zaostalih posledica ove tetne radnje organa tuene u vidu umanjenja ivotne aktivnosti i pogoranja zdravstvenog stanja. Kako se saznanje za tetu ne vezuje za dan njenog prouzrokovan];a (nastanak tete), ve za okolnosti koje se odnose na trajanje i prestanak fizikih bolova ili straha, odnosno na zavretak leenja i saznanje da su zaostale posledice prouzrokovale trajno oteenje zdravlja i opte ivotne sposobnosti oteenog, koje mu umanjuju ivotnu aktivnost, svaki vid nematerijalne tete zastareva posebno. Tako, po stanovitu Vrhovnog suda, zastarelost potraivanja naknade nematerijalne tete za fizike bolove poinje tei od prestanka bolova, za strah od prestanka straha, za duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti od zavretka leenja i saznanja za trajno umanjenje ivotne aktivnosti ili pogoranja zdravstvenog stanja kao dana saznanja za novu teu posledicu. Niestepeni sudovi pravilno zakljuuju da prema utvrenim okolnostima nema mesta primeni dueg zastarnog roka iz lana 377. Zakona o obligacionim odnosima, jer za primenu ove materijalno-pravne odredbe nisu ispunjeni propisani zakonski uslovi, meutim, pobijana drugostepena presuda ne sadri razloge o svim odlunim injenicama od kojih zavisi odluka o osnovanosti prigovora zastarelosti potraivanja naknade ove tete zbog nepravilnog i nezakonitog rada dravnog organa (lana 172. ZOO): ni o dospelosti potraivanja ove tete, ni o danu podnoenja tube, ni o zastarnim rokovima za posebne vidove nematerijalne tete za koje tuilac zahteva naknadu, a prvostepeni sud je zbog pogrene primene materijalnog prava propustio da utvrdi kada je tuilac saznao za tetu (za svaki vid nematerijalne tete posebno) i da saglasno tome oceni da li su za sve ili samo za pojedine vidove naknade ove tete istekli zastarni rokovi ". (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev 1427/05 od 26. maja 2005. godine); 556

Ocena zastarelosti potraivanja naknade tete Za ocenu prigovora zastarelosti potraivanja po osnovu naknade tete, sud mora utvrditi kada je teta nastala i kada je oteeni saznao za tetu i poinioca, jer isto zastareva u roku od 5 godina od nastanka tete, a tri godine od saznanja za tetu i poinioca, imajui pri tome u vidu da se subjektivni rok od tri godine uvek kree u okviru objektivnog roka od pet godina. Iz obrazloenja Osnovani su albeni navodi da prvostepeni sud nije dao potpune razloge za ocenu istaknutog prigovora zastarelosti. Prema odredbama cl. 3776 Zakona o obligacionim odnosima, zastarevanje na ime naknade tete nastupa za 3 godine od kada je oteeni saznao za tetu i lice koje je tetu uinilo, a u svakom sluaju potraivanje zastareva za 5 godina od kada je teta nastala. Konstatujui daje teta nastala u periodu od 25.01.1993. godine do 23.03.1994. godine, a tuba podneta 16.06.1998. godine, prvostepeni sud smatra da nije osnovan prigovor zastarelosti, jer je tuba podneta u okviru objektivnog roka od 5 godina. Za pravilnu ocenu prigovora zastarelosti, meutim, bilo je neophodno tano utvrditi kada je nastupila teta, a ne okvirno u periodu od vie od godine dana, a potom ako sud utvrdi daje od trenutka nastupanja tete do trenutka podnoenja tube nije protekao rok od 5 godina (objektivni rok), bilo je neophodno da utvrdi kada je tueni saznao za tetu i poinioca, te da lije od navedenog trenutka proao zakonski rok od 3 godine do dana podnoenja tube, imajui u vidu da se ovaj rok kree uvek u okviru objektivnog roka od 5 godina. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 231/07 od 7.3.2007. godine); Zastarelost potraivanja naknade nematerijalne tete Saznanje za tetu se ne vezuje za dan njenog prouzrokovanja, ve za okolnosti koje se odnose na trajanje i prestanak fizikih bolova i straha, odnosno na zavretak leenja i saznanje da su zaostale posledice prouzrokovale trajno oteenje zdravlja i ivotne sposobnosti oteenog. Iz obrazloenja Prema navodima tube, tuilac je kao rezervista bio u sastavu VP VV, i tokom izvravanja borbenih zadataka povreen je prilikom bombardovanja kasarne u Pritini dana 28.3.1999. godine, kojom prilikom je zadobio telesne povrede i oboleoje od posttraumatskog stresnog poremeaja. Priznato mu je svojstvo ratnog vojnog invalida. Stoga je tuilac od tuene traio naknadu nematerijalne tete usled pretrpljenih duevnih bolova zbog umanjenja ivotne aktivnosti, naruenosti, pretrpljenih fizikih bolova i straha. Kako se saznanje za tetu ne vezuje za dan njenog prouzrokovanja, ve za okolnosti koje se odnose na trajanje i prestanak fizikih bolova i straha, odnosno na zavretak leenja i saznanje da su zaostale posledice prouzrokovale trajno oteenje zdravlja i ivotne sposobnosti oteenog, to svaki vid nematerijalne tete zastareva posebno. Po stanovitu Vrhovnog suda, zastarelost potraivanja naknade nematerijalne tete za pretrpljene fizike bolove poinje tei od prestanka bolova, za strah od prestanka straha, za duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti od zavretka leenja i saznanja za trajno umanjenje ivotne aktivnosti ili pogoranja zdravstvenog stanja - kao dana saznanja za novu teu posledicu. S obzirom na navedeno, kao i utvrenu dijagnozu psihikog oboljenja tuioca, ne moe se prihvatiti zakljuak niestepenih sudova da je celokupno potraivanje tuioca za naknadu nematerijalne tete zastarelo, s obzirom na poslednji datum kada se javio kod lekara. Budui da u niestepenim presudama nije pravilno primenjeno materijalno pravo, odnosno odredbe o zastarelosti potraivanja iz lana 3 76. Zakona o obligacionim odnosima, to nisu utvrene ni sve odlune injenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti prigovora zastarelosti potraivanja naknade tete, budui da prvostepeni sud nije utvrdio kada je tuilac saznao za svaki vid nematerijalne tete posebno, i saglasno tome ocenio da li su za sve ili samo za pojedine vidove ove tete istekli zastarni rokovi. (Prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 927/06); Zastarelost resresnos potraivanja Zastarelo je regresno potraivanje osiguravaa prema licu odgovornom za nastanak tete priinjenu osiguraniku u sluaju daje osiguravao isplatu osiguraniku izvrio nakon proteku 5 godina od kada je teta nastala. Iz obrazloenja Odredbama l. 376. ta. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, predvieno je da potraivanje naknade prouzrokovane tete zastareva za tri godine od kada je oteenik saznao za tetu i lice koje je tetu uinilo, a u svakom sluaju ovo potraivanje zastareva za pet godina od kada je teta nastala. Tuilac je svom osiguraniku isplatio rentu u iznosu od 7.742,78 eura, pa u ovoj parnici tubom trai da se obavee tueni da mu isplati naknadu tete u visini isplaene rente. Nije sporno daje tuilac shodno odredbi l. 35. st. 1. Sporazuma o socijalnom obezbeenju zakljuenom izmeu SFRJ i SR Nemake (SI. SFRJ" br. 9/69), koji je jo uvek na snazi, ovla-en da od tuenog zahteva naknadu za isplaenu penziju svom osiguraniku zbog profesionalne nesposobnosti
557

za privreivanje. Tueni je obveznik tog regresnog zahteva kao osiguravaa iz ugovora o obaveznom osiguranju motornih vozila. Po tom osnovu on je u obavezi da oteenom licu naknadi tetu koju mu je priinio njegov osiguranik. Meutim, oteeno lice stie sopstveno pravo da od dana kada se dogodi osigurani sluaj zahteva naknadu iz osiguranja. To je izriito propisano odredbom l. 941. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima. Tuilac je regresnipoverilac koji stupa uprava svog osiguranika oteenog lica prema tuenom kao osiguravau od odgovornosti za tetu koju je priinio njegov osiguranik. Dosledno tome tuilac ne moe imati vie pravo nego to ih ima sam osiguranik u ija se prava on subrogira. Prema tome, i tuioevo pravo prema osiguravau tetnika se konstituie na dan kada se osigurani sluaj dogodio. tetni dogaaj je nastao 1977. godine. Od tog dana tee objektivni rok zastarelosti za ostvarenje svih prava oteenog lica iz tog dogaaja prema osiguravau. Meutim, tuilac je tek 1998. godine priznao svom osiguraniku pravo na penziju zbog profesionalne nesposobnosti, s tim da to pravo ostvaruje poev od 1.6.1996. godine. Kod takvog stanja stvari oito je daje tuilac stekao status regresnog poverioca po isteku opteg zastarnog roka za ostvarenje prava prema tuenom kao osiguravau tetnika. Iz tih razloga pravilna je odluka niestepenih sudova kojom je zbog osnovano istaknutog prigovora zastarelosti tubeni zahtev odbijen kao neosnovan. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 452/04 od 23.6.2005. godine); Zastarelost kod nematerijalne tete Ako su pre podnoenja tube protekli subjektivni i objektivni rokovi u kojima je oteeni mogao ostvarivati pravo na naknadu nematerijalne tete, po vie osnova, sudsku zatitu gubi protekom zastarnog subjektivnog, odnosno objektivnog roka. Iz obrazloenja Predmet ovog spora, izmeu ostalog, po tubi za naknadu tete, koju je tuilac podneo sudu 7.12.1998. godine, je naknada nematerijalne tete za pretrpljene fizike bolove, psihike bolove, zbog naruenosti i za strah. Meutim, kako je leenje kod tuioca trajalo do kraja 1991. godine, kada su prestali fiziki bolovi i strah, i formirano estetsko naruenje lakog stepena, a tuilac tubu za naknadu tete podneo 7.12.1998. godine, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo, odredbu lana 376. ZOO, kada su uvaavajui istaknuti prigovor tuene o zastarelosti ovog potraivanja, odbili tubeni zahtev tuioca za naknadu nematerijalne tete za pretrpljene fizike bolove, psihike bolove zbog naruenosti i za strah, dajui pri tom razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud. Naime, rok zastarelosti poinje tei prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako zakonom za pojedine sluajeve nije ta drugo propisano (lan 361. ZOO). Kod naknade tete obaveza naknade smatra se dospelom od trenutka nastanka (lan 186. ZOO). Potraivanje naknade deliktne tete u smislu lana 376. ZOO zastareva za 3 godine od dana kada je oteeni doznao za tetu i lice koje je tetu uinilo (subjektivni rok), a u svakom sluaju potraivanje zastareva za 5 godina od dana je teta nastala (objektivni rok). Za poetak roka zastarevanja deliktne tete relevantno je saznanje oteenog za tetu i za lice koje je tetu prouzrokovalo, kao i za obim tete (utvrenje svih injenica i okolnosti koje su od znaaja za utvrivanje visine tete). Zato se poetak roka, po pravilu, ne poklapa sa momentom nanoenja telesne povrede (tetne radnje), pa tako u pogledu naknade za fizike bolove, rok zastarelosti tee od momenta kada su prestali fiziki bolovi relevantni za dosuivanje naknade (jakog i srednjeg intenziteta), za strah od zavretka straha koji je bio intenzivan i dueg trajanja, dok za naruenost od momenta kada je zavreno leenje i kada je izvesno da izmenjena spolja-nost oteenog izaziva okolini gaenje, saaljenje i druge negativne reakcije. Kako je u toku postupka utvreno daje leenje tuioca zavreno do kraja 1991. godine, do kada su prestali i fiziki bolovi relevantni za dosuivanje naknade i strah, kao i nastale okolnosti relevantne za naknadu tete za pretrpljene psihike bolove za naruenost, a tuba je podneta 7.12.1998. godine, to je u konkretnom sluaju potraivanje tuioca za navedene vidove naknade nematerijalne tete zastarelo prema navedenoj odredbi lana 376. ZOO, poto su pre podnoenja tube protekli subjektivni i objektivni rok u kojima je tuilac mogao ostvarivati pravo na sudsku zatitu. Zato, navodi revizije o pogrenoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1009/06) Zastarelost naknade tete za duevni bol Zastarelosti potraivanja za naknadu nematerijalne tete za pretrpljeni duevni bol, zbog povrede slobode i prava linosti i za pretrpljeni strah, poinje da tee od trenutka kada je strah prestao, nezavisno od toga to je proizveo trajne posledice, kao to je posleratni stresni sindrom. Iz obrazloenja Na osnovu utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi delimino usvojili tubeni zahtev tuioca. U konkretnom sluaju, reje o odgovornosti za drugoga, a u smislu odredbe lana 172. ZOO, pa se rokovi zastarelosti raunaju prema odredbi lana 376. ZOO. Stoga su pravilno niestepeni sudovi nali daje deo tu558

benog zahteva tuioca koji se odnosi na naknadu tete za pretrpljeni duevni bol zbog povrede slobode i prava linosti zbog protivpravnog lienja slobode i za pretrpljeni strah, zastarelo. Tuilac se na teritoriju Republike Srbije vratio 12.12.1995. godine, kada je nad njim prestala fizika i psihika tortura i kada je napred navedena teta nastala u punom obimu. Tuilac je strah prestao da trpi po povratku sa ratita, a kako to proizilazi iz nalaza i miljenja sudskog vetaka, na koji stranke nisu imale primedbi. Kako je tuba u ovoj pravnoj stvari podneta sudu 18.08.2003. godine, pravilno su niestepeni sudovi nali daje u odnosu na potraivanje naknade tete za pretrpljene duevne bolove zbog povrede slobode i prava linosti i za pretrpljeni strah, tuioevo potraivanje zastarelo. Ovo zato to su protekli subjektivni i objektivni rokovi propisani odredbom lana 376. stav 1. i 2. ZOO. Pravilno su niestepeni sudovi zakljuili da zahtev za naknadu nematerijalne tete zbog pretrpljenog duevnog bola zbog umanjenja ivotne aktivnosti nije zastareo, s obzirom daje tuilac definitivno saznao u maju mesecu 2003. godine za trajno umanjenje ivotne aktivnosti, od kada je poeo da tee rok zastarelosti potraivanja za ovaj vid nematerijalne tete. Pravilno je drugostepeni sud odluio o visini naknade nematerijalne tete za pretrpljene duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti i odredio pravinu novanu naknadu za taj vid nematerijalne tete u ukupnom iznosu od 290.000,00 dinara, tj. preinaio prvostepenu presudu, tako to je pored dosuenog iznosa prvostepenom presudom od 230.000,00 dinara dosudio jo iznos od 60.000,00 dinara, tj. ukupno 290.000,00 dinara. Na taj nainje, obzirom na sve okolnosti sluaja, pravilno primenjena odredba lana 200. ZOO. Nisu osnovani navodi revizije u pogledu zastarelosti potraivanja za naknadu nematerijalne tete za pretrpljeni duevni bol zbog povrede slobode i prava linosti i za pretrpljeni strah. I Vrhovni sud nalazi da nema mesta primeni odredbe lana 377. ZOO s obzirom da se rokovi koji su odreeni tim lanom raunaju samo u odnosu na tetnika koji za tetu odgovara po osnovu krivice. U ovom sluaju radi se o odgovornosti za drugoga (lan 172. ZOO), zbog ega se rokovi zastarelosti raunaju prema odredbama lana 3 76. ZOO. U provedenom postupku razgranieno je pitanje vida nematerijalne tete, umanjenja ivotne aktivnosti prouzrokovane posttraumatskim stresnim poremeajem i straha i momenta kada je tuilac za ove vidove nematerijalne tete saznao, pa su suprotni navodi revizije neosnovani. Naime, rok zastarelosti za naknadu tete za pretrpljeni strah poinje da tee od trenutka kada je strah prestao, nezavisno od toga to je proizveo trajne posledice, kao to je posleratni stresni sindrom, jer one ulaze u domen umanjenja ivotne aktivnosti, pa se i rok zastarelosti za naknadu tete rauna od trenutka kada je to umanjenje dobilo oblik konanog stanja. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1203/06); Poetak roka zastarelost zahteva za naknadu nematerijalne tete Prilikom ocenjivanja opravdanosti prigovora zastarelosti potraivanja naknade tete, propisane lanom 376. ZOO, zastarelost poinju tei od saznanja za tetu, odnosno njenog nastanka i oni ne mogu poeti da teku pre dana zavrenog teenja, odnosno od dana kada su pojedini vidovi neimovinske tete dobili oblik konanog stanja. Iz obrazloenja Predmet spora u ovoj parnici je tubeni zahtev tuilje za naknadu nematerijalne i materijalne tete koju je pretrpela zbog zadobijene teke telesne povrede u saobraajnoj nezgodi, koja se dogodila 3.11.1999. godine. Prema utvrenom injeninom utvrenju prvostepenog suda, a na kojem se zasniva i pobijana drugostepena presuda, proizlazi da su u navedenoj saobraajnoj nezgodi uesnici bili osiguranik tuene DD, koji je upravljao teretnim vozilom marke Zastava, i tuilja koja je vozila biciklo. O tome je sainjen sudski zapisnik o obavljenom uviaju u kome je konstatovano da je tuilja zbog zadobijenih tekih telesnih povreda preneta u Zdravstveni centar u D. Pre podnoenja tube, tuilja se obraala tuenom pismenim odtetnim zahtevom, ali tom zahtevu nije udovoljeno, jer je tueni traio da tuilja priloi dodatnu dokumentaciju. Tuilja je uz tubu priloila otpusnicu iz Instituta za plune bolesti u Sremskoj Kamenici, iz koje proizlazi daje u toj bolnici provela vreme od 8. do 22.11.1999. godine, u kojoj je navedeno da je pri odlasku njeno stanje poboljano. Takoeje navedeno daje upuena u tu bolnicu iz Subotice, a ne iz zdravstvenog centra D, gdeje upuena nakon povreivanja u saobraajnoj nezgodi. O drugim povredama i dijagnozi bolesti, odnosno trajanju leenja tuilja nije priloila nikakve dokaze. Na osnovu takvog injeninog stanja, niestepeni sudovi izvode zakljuak da je tuiljino potraivanje u pogledu naknade tete nastale njenim povreivanjem u ovom udesu prema tuenoj zastarelo, shodno odredbi lana 376. Zakona o obligacionim odnosima, te u tom smislu usvajaju prigovor zastarelosti istaknut od strane tuene i odbijaju tubeni zahtev. Od dana nas talog tetnog udesa 3.11.1999. godine pa do podnoenja tube u ovoj pravnoj stvari 17.2.2005. godine, proteklo je vie od 5 godina, odnosno protekao je objektivni rok u kome je tuilja mogla da trai naknadu tete. Pored toga, po oceni drugostepenog suda nije utvreno daje nastupio tetni dogaaj na osnovu koga bi tueni, a po osnovu ugovora o osiguranju bio u obavezi da naknadi tetu, pa je 559

bez znaaja to od strane prvostepenog suda nije utvreno koliko je trajalo leenje tuilje zbog zadobij enih povreda i kada je ono zavreno. Ovakvo pravno stanovite niestepenih sudova se ne moe kao pravilno prihvatiti, jer se zasniva na pogrenom tumaenju odredbe lana 376. Zakona o obligacionim odnosima, koje se odnosi na zastarelost potraivanja naknade tete. Naime, prilikom ocenjivanja opravdanosti prigovora zastarelosti potraivanja naknade tete, propisane navedenom zakonskom odredbom, osnovno je pitanje kada je oteeni saznao za tetu. Objektivni rok zastareva-nja potraivanja naknade tete poinje tei od nastanka tete. To vreme se ne mora poklapati sa vremenom priinjene tetne radnje, odnosno tetnog dogaaja. tetna radnja se ne mora dogoditi u isto vreme kada i teta, naroito ne kada je u pitanju nematerijalna teta, kao to je u ovom sluaju re. Rokovi zastarelosti iz lana 3 76. Zakona o obligacionim odnosima poinju tei od saznanja za tetu, odnosno njenog nastanka i oni ne mogu poeti da teku pre dana zavrenog leenja, odnosno od dana kada su pojedini vidovi neimovinske tete dobili oblik konanog stanja, kao to se to osnovano u reviziji istie. U ovom sluaju, zbog pogrene primene materijalnog prava, izostalo je utvrivanje bitnih injenica za ocenu osnovanosti prigovora zastarelosti istaknut od strane tuene. Pre svega, bilo je neophodno da putem sudskog vetaka medicinske struke, a na bazi uvida u medicinsku dokumentaciju koja se odnosi na leenje tuilje u vezi zadobij enih povreda u navedenom udesu, utvrditi koja je povrede tuilja zadobila, koliko je trajalo leenje tuilje, kada je okonano i kakve su posledice eventualno nastupile po njeno zdravstveno stanje i opte ivotnu aktivnost, koliko su trajali fiziki bolovi i strah, da lije dolo do naruenosti i da lije tuilji bila neophodna tua pomo i nega i u kom periodu. Ukoliko navedena potraivanja tuilje nisu zastarela, osnovanost njenog zahteva je uslovljena prethodnim utvrenjem odgovornosti drugog uesnika u nastalom udesu, koji je bio osiguranik tuenog, a to u prvostepenom postupku nije utvrivano. Postoje sa aspekta pravilne primene materijalnog prava sporni pravni odnos nuno raspraviti, u smislu primedbi iznetih u ovom reenju, to su obe pobijane presude ukine na osnovu lana 407. stav 2. ZPP, i odlueno kao u izreci reenja. (Prema reenju Vrhovnog suda Srbije, Rev. 148/06); Zastarelost potraivanja naknade tete kada su posledice trajne Saznanje za tetu se vezuje za vreme kada je oteenom saopteno da su posledice povreivanja postale trajne, bez obzira stoje i dalje nastavljeno leenje. Ukoliko oteeni zbog pogoranja zdravlja tokom leenja pretrpi novu tetu, to moe biti osnov za traenje naknade novonastale tete. Iz obrazloenja: "U provedenom postupku je utvreno daje tuilac kao radnik obezbeenja u Okrunom zatvoru, prilikom obavljanja poslova i radnih zadataka 15. marta 1997. godine, zadobio teku telesnu povredu u vidu preloma donjeg dela desne potkolenice i u predelu skonog zgloba. Tuilac je bolniki leen do 3. marta 1998. godine. Prema nalazu vetaka medicinske struke, tuilac je konano saznao za posledice zadobij enih povreda i ishod leenja nakon osam meseci od povreivanja, te tuilac nakon toga nije mogao da oekuje poboljanje svog zdravstvenog stanja, ve samo pogoranje. Fiziki bolovi su prestali nakon 3,5 meseca od dana povreivanja, a leenje je zavreno 3. marta 1998. godine. Leenje tuioca zbog naruenosti je zavreno 3. marta 1998. godine, a tuilac je za umanjenje ivotne aktivnosti saznao 10. oktobra 1998. godine. Tuilac je za tetu zbog manje primljene zarade i rente saznao marta 1997. godine, a strah je trpeo 8 meseci od dana povreivanja. Tubu za naknadu tete po svim vidovima tuilac je podneo 9. decembra 2002. godine. Na utvreno injenino stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tubeni zahtev tuioca kao neosnovan odbijen, a za takvu odluku su niestepeni sudovi dali valjane razloge koje prihvata i revizijski sud. Pravilan je zakljuak niestepenih sudova da je potraivanje tuioca za naknadu tete zastarelo u smislu 1 odredbi lana 376. Zakona o obligacionim odnosima, jer je tuilac tubu od 9. decembra 2002. godine podneo nakon isteka rokova propisanih za zastarelost potraivanja spornih vidova tete. Ovo iz razloga to se saznanje za tetu vezuje za vreme kada je oteenom saopteno da su posledice povreivanja postale trajne, bez obzira stoje i dalje nastavljeno leenje tuioca. Ukoliko tuilac zbog pogoranja zdravlja tokom daljeg leenja pretrpi novu tetu, to moe biti osnov za traenje naknade novonastale tete. Tuilac je tetu pretrpeo u obavljanju radnih obaveza, tako da nisu osnovani navodi revizije daje tuiocu U'ia priinjena krivinim delom i da je prigovor zastarelosti potraivanja za naknadu tete trebalo oceniti u smislu odredbi lana 377. Zakona o obligacionim odnosima." (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rc v // 1563/04 od 31. avgusta 2005. godine); "Zastarelost zahteva za naknadu tete ravna se prema propisu l. 376. i 3 77. Zakona o obligacionim odnosima, bez obzira da li se naknada zahteva za ve nastalu tetu, za ve iidstalu tetu za koju je po redovnom toku stvari izvesno da e sukcesivno nastajati u budunosti, kao i bez obzira da li se budua teta zahteva u obliku novane rente, ili u jednokratnom iznosu. 560

Prednji stav primenjuje se i na odnose nastale za vreme vaenja Zakona o zastarelosti potraivanja - l. 19. tog zakona" (Naelni stav XVII Zajednike sednice Saveznog suda, republikih i pokrajinskih vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 7. i 8. maja 1981.); "Pod saznanjem za tetupodrazumeva se ne samo saznanje daje teta nastala, ve i saznanje o njenom obimu i visini, a pod saznanjem za uinioce - saznanje o okolnostima u kojima po odtetnom pravu odreeni subjekat odgovara za naknadu tete " (Savezni sud, G. 26/79); "Potraivanje naknade prouzrokovane tete zastareva za tri godine od kada je oteenik doznao za tetu i za lice koje je tetu uinilo. Pod saznanjem za uinioca krivinog dela podrazumeva se saznanje o okolnostima u kojima po odtetnom pravu odreeni subjekat odgovara za naknadu tete, pa zastarelost potraivanja naknade tete moe da pone da tee tek od momenta kada je oteeni, postupajui razumno, saznao za podatke koji sa odreenim s tepenom verovatnoe upuuju na postojanje odgovornosti izvesnog lica za nastalu tetu " (Savezni sud, Gzs. 8/82); "U sluaju nastanka tete, kao posledice vie istovrsnih i istovremenih tetnih radnji, koje se ponavljaju stalno ili u kraim vremenskim razmacima, rok poetka zastarelosti tee od svretka tetnih radnji, kada je oteeni u mogunosti da sazna za obim tete " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 502/82); "Kad se teta priinjena jedom telesnom povredom pojavljuje u vie oblika, zastarelost potraivanja naknade procenjuje se posebno za svaki oblik tete" (Vrhovni sud Jugoslavije, Gz. 56/70); "Za maloletna lica, koja su se u vreme nanete povrede i u vezi sa tim smanjenja radne sposobnosti nalazila na kolovanju, odnosno na pripremanju za sticanje kvalifikacije, tako da tada nisu trpela tetu zbog smanjene radne sposobnosti, zastarelost potraivanja ovog vida tete poinje da tee od dana kada ponu da rade, jer tada dospeva naknada ovog vida tete " (Vrhovni sud Srbije, G. 4248/73); "Na zastarelost potraivanja naknade tete zbog smanjene radne sposobnosti nema uticaja to tetnik u parnici koju je protiv njega vodio oteeni radi naknade ostalih oblika tete, koji potiu iz istog dogaaja, nije istakao prigovor zastarelosti, pa je zbog toga tetnik bio pravosnano obavezan da te ostale oblike tete naknadi oteenom " (Vrhovni sud Srbije, G. 3126/74); "Trogodinji zastarni rok za podnoenje tube za naknadu tete zbog telesnih povreda zadobijenih u saobraajnom udesu rauna se od dana zavretka onih medicinskih radnji i zahvata, koji ne zavise iskljuivo od volje i pristanka oteenog, te se ne moe smatrati da taj rok nije poeo tei zato to je oteenom ponuena operacija, koju on odbija, a koju e moda kasnije prihvatiti" (Savezni sud, Gzs. 71/76); "Tuilac tvrdi u tubi da je u toku poslednje godine nastupilo bitno pogoranje njegovog zdravstvenog stanja u vezi sa ranije zadobijenom povredom, da su se pojavile nesvestice i glavobolje, slabljenje sluha, oduzetost desne ruke i noge i druge posledice u vezi sa tim, koje se u tubi opisuju. Ukoliko se radi o novim pojavama, kao posledicama telesne povrede koju je tuilac zadobio. 1957. godine, onda bi se radilo o novim vidovima tete, u pogledu kojih zastarelost tee od momenta saznanja tuioca za iste " (Vrhovni sud Srbije, G. 794/71); "Zastarevanje zahteva za naknadu tete usled smanjenja ivotne sposobnosti poinje od dana zavrenog leenja, pri emu se. pojam leenja ima shvatiti u struno-medicinskom smislu i pri emu valja imati u vidu da intenzitet i kontinuitet leenja ne zavise uvek od volje pacijenta " (Savezni sud, Gzs. 93/76); "Pravo radnika na potraivanje naknade tete zbog umanjenja ivotne aktivnosti poinje zastarevati od dana kada je saznao za utvreni stepen invalidnosti, to moe biti i donoenjem odluke nadlenog zavoda za socijalno osiguranje kojom se utvruje invalidnost. Meutim, ako kodpovreenog radnika i posle toga nastupi bitno pogoranje zdravstvenog stanja, kao posledica ranije pretrpljene povrede, onda bi to predstavljalo novi vid tete, u pogledu kojeg zastarelost tee od dana saznanja za tu tetu " (Vrhovni sud Srbije, G. 5407/72); "Rok zastarelosti za naknadu tete zbog telesnog oteenja poinje tei od trenutka kad lekar specijalista utvrdi i saopti oteenom obim tetnih posledica prouzrokovanih povredom i predoi mu procenat umanjenja radne sposobnosti" (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 79/74); "Zastarelost prava na potraivanje naknade tete po osnovu pretrpljenih fizikih bolova poinje tei od dana kada bolovi prestanu" (Vrhovni sud Srbije, G. 3662/76); "Kad je u pitanju trajna teta, tj. teta kaj a se manifestu] e tokom vremena, ne nastupa zastarelost potraivanja naknade tete sve dok teta traje " (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 72/70); "Potraivanje naknade tete posle zakljuenog sudskog poravnanja zastareva kao i svako potraivanje naknade tete, a ne kao potraivanje iz novog ugovornog odnosa " (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 95/82); 561

"Kod regresnog zahteva za naknadu tete, koji istie zajednica penzijskog i invalidskog osiguranja, rok zastarelosti zahteva za naknadu tete tee ne samo od saznanja za tetu, ve i za njen obim, a to znai odpravosnanosti odluke kojom je utvreno pravo osiguranika na invalidsku penziju" (Vrhovni sud Srbije, G. 2306/77); "Zastarni rok za potraivanje naknade tete poinje da tee od dana kada je oteeni saznao za obim priinjene tete i lice koje mu je tetu priinilo, a ne od dana kada je teta i dogaaj nastupio " (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 82/00); "Kada je zastareo nominalni iznos cene, tada je zastarelo i eventualno potraivanje prodavca na ime zatezne kamate zbog docnje u plaanju nominalnog iznosa, kao i zahtev za naknadu tete u smislu odredbe lana 278. st. 2. ZOO" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 303/00); "Zastarelost potraivanja naknade inflatorne tete poinje od nastanka te tete a ne od nastanka obaveze koja je u uslovima inflacije obezvreena"' (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4010/96); Letenje i saznanje za tetu - "Ako se posledice povrede ne mogu sanirati, saznanje za tetu se ne vezuje za okonanje leenja ve za vreme kada je oteenom saopteno daje oboljenje izazvano povredom ostalo trajno" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 757/01).

Potraivanje naknade tete prouzrokovane krivinim delom (l. 377. ZOO)

Odredbe ovog lana reguliu pravila o zastarelosti potraivanja po osnovu tete prouzrokovane krivinim delom. Zastarelost po tom osnovu je ista kao i kod naknade tete i, po pravilu, iznosi tri godine. Ali taj rok moe biti i dui od tri godine ako je za krivino delo kojim je prouzrokovana teta predvien dui rok zastarelosti krivinog gonjenja, u kom sluaju zastarelost, odnosno zahtev za naknadu tete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme za zastarelost krivinog gonjenja. Tako, na primer, ako je po Krivinom zakonu za neko krivino delo propisana zastarelost tog krivinog dela od tri godine, ili krae od tog vremena, zastarelost potraivanja naknade za prouzrokovanu tetu iznosi tri godine, u smislu odredaba lana 376. ovog zakona. Da bi nastao uslov da zastarni rok u smislu ovog lana bude dui od tri godine, potrebno je da je za neko krivino delo propisan dui rok zastarelosti od tri godine, zatim da je teta priinjena krivinim delom i da je teta prouzrokovana od fizikog lica, uinioca krivinog dela. Ako je krivino delo prouzrokovao radnik pravnog lica, za tetu koju on prouzrokuje u radu ili u vezi sa radom odgovara pravno lice, a pod odreenim uslovima i radnik, ili samo radnik, ali zastarni rok za naknadu tete prouzrokovane krivinim delom i prema pravnom licu i prema uiniocu krivinog dela zastareva kad zastari, odnosno istekne vreme odreeno za zastarelost krivinog gonjenja, ali ono ne moe biti krae od tri godine. Rok zastarelosti u smislu odredaba ovog lana moe da se primeni samo ako je uinilac krivinog dela osuen pravosnanom presudom nadlenog suda i ako je tim krivinim delom priinjena kakva teta drugom licu. Ako je to lice osueno i na manju kaznu od propisane ublaavanjem kazne, ili uslovno, rok zastarelosti se ne vezuje za ovakve osude, ve za rok zastarelosti koji je predvien za uinjeno krivino delo. Ako je teta priinjena krivinim delom ali nije pokrenut krivini postupak iz razloga zbog koga se taj postupak ne moe okonati (na primer, smrt, duevno oboljenje uinioca krivinog dela, pomilovanje, amnestija i si.), ili iz istih razloga nije doneta pravosnana krivina presuda, rok zastarelosti za pokretanje postupka za naknadu tete odreuje sud u smislu lana 105. Zakona o parninom postupku, jer iako je u Krivinom zakonu za pojedina krivina dela odreen rok zastarelosti, ne moe se smatrati da se on moe primeniti na lica koja nisu osuena pravosnanom presudom za neko od tih dela, jer se zastarelost potraivanje naknade tete vezuje za uinioca prema kome je izreena kazna po pravosnanoj sudskoj odluci. Oteeni moe svoj imovinsko-pravni zahtev u vezi nastale tete izvrenjem krivinog dela da postavi i u toku voenja krivinog postupka, pa sud ako donese osuujuu presudu moe oteenom licu da dosudi naknadu tete. Ali, ako krivini sud donese presudu kojom se okrivljeni oslobaa optube, ili kojom se optuba odbija, ili da se reenjem obustavi krivini postupak, uputie oteeno lice da svoj imovinsko-pravni zahtev ostvari u parnici. U tom sluaju poetak roka zastarelosti za naknadu tete rauna se od dana kada je takvu odluku doneo krivini sud, saglasno odredbama lana 390. ZOO.

Sudska praksa
Zastarelost potraivanja naknade tete Pod odgovornim licem, prema kome potraivanje naknade tete zastareva u duem roku zastarelosti propisanim lanom 377. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, podrazumeva se i lice koje odgovara za tetu uinjenu krivinim delom iako samo nije uinilac tog dela. 562

Iz obrazloenja: "Drugostepenom presudom godine uvaena je alba tuenih i umeaa i prvostepena presuda preinaena tako to su zahtevi tuilaca za naknadu tete kao neosnovani odbijeni. U razlozima drugostepene presude je navedeno da se dana 24. oktobra 1994. godine dogodio saobraajni udes u naseljenom mestu, a iji su uesnici bili putniki automobili iji su vlasnici bili osigurani kod tuenih po osnovu autoodgovornosti i tuioci koji su vozili bicikle. U ovom saobraajnom udesu tuioci su zadobili teke telesne povrede usled kojih su pretrpeli nematerijalnu i materijalnu tetu. Za pretrpljenu materijalnu tetu tuioci su saznali odmah nakon saobraajnog udesa. Definitivno stanje u pogledu posledica koje su zaostale kod tuilaca usled pretrpljenih tekih telesnih povreda je kod tuilaca uspostavljeno polovinom 1995. godine, kada su tuioci saznali za sve vidove pretrpljene nematerijalne tete. Umea na strani tuenih je pravno snanom krivinom presudom od 18. maja 1995. godine oglaen krivim za propuste u navedenom saobraajnom udesu, a za krivino delo teko delo protiv bezbednosti saobraaja na putevima i osuen je na kaznu zatvora. Zastarelost voenja krivinog postupka za navedeno krivino delo iznosi 10 godina i nastupila je 24. oktobra 2004. godine. Tuba u ovom sporu podneta je 11. novembra 2002. godine. Na osnovu navedenih injenica drugostepeni sud je zakljuio da je potraivanje tuilaca za naknadu tete prema tuenima zastarelo u smislu lana 376. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, te da se na tuene ne moe primeniti rok zastarelosti iz lana 377. Zakona o obligacionim odnosima, jer se taj rok odnosi samo prema izvriocima krivinog dela, a ne i prema ostalim odgovornim licima za naknadu tete. Pravno shvatanje prvostepenog suda o dejstvu odredbi lana 377. Zakona o obligacionim odnosima na zastarelost potraivanja tuioca za naknadu tete je pogreno. Prema stavu 1. lana 377. Zakona o obligacionim odnosima, kad je teta prouzrokovana krivinim delom, a za krivino gonjenje je predvien dui rok zastarelosti, zahtev za naknadu tete prema odgovornom licu zasta-reva kad istekne vreme odreeno za zastarelost krivinog gonjenja. Pod odgovornim licem se ne podrazumeva samo uinilac krivinog dela, ve i lice koje odgovara za tetu koja je uinjena krivinim delom iako samo nije uinilac tog dela. Ukoliko su tueni kao osiguravajue organizacije prema propisima koji su vaili u momentu saobraajnog udesa bili odgovorni zajedno sa uiniocem krivinog dela za tetu koju su pretrpeli tuioci, tada se i na njih odnose odredbe lana 377. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Iz navedenih razloga, primenom lana 395. stav 2. Zakona o parninom postupku revizija tuilaca je usvojena i pobijana presuda ukinuta, a predmet je vraen drugostepenom sudu na ponovno suenje. (Reenje Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1335/05 i Sgzz. 58/05 od 30. novembra 2005. godine); Zastarelost kod tete priinjene krivinim delom Odredba lana 377. ZOO moe se primeniti samo prema uiniocu krivinog dela koji je uzrokovao tetu, a ne i prema dravi. Prema obrazloenju Tuilac u ovoj parnici trai naknadu nematerijalne tete na ime pretrpljenog straha i na ime pretrpljenih duevnih bolova zbog povrede slobode i prava linosti, jer je dana 26.8.1995. godine protivpravno lien slobode i prisilno mobilisan kao izbeglica, i vraen na ratite u mesto_______. Tuba sudu podneta je 5.6.2003. godine. Potraivanje naknade tete je zastarelo imajui u vidu odredbu lana 376. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, koji propisuje da potraivanje naknade prouzrokovane tete zastareva za 3 godine od kada je oteenik doznao za tetu i za lice koje je tetu uinilo, a u svakom sluaju ovo potraivanje zastareva za 5 godina od dana kada je teta nastala. Nema mestaprimeni odredbe lana 377. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer se ta odredba moe primeniti samo u odnosu na tetnika koji odgovara po osnovu krivice, a ne i u odnosu na dravni organ ili pravno lice koje za tetu odgovara umesto njega. Zakonom o obligacionim odnosima lanom 377. stav 1. propisano je da kada je teta prouzrokovana krivinim delom, a za krivino gonjenje je predvien dui rok zastarelosti, zahteva za naknadu tete prema odgovornom licu zastareva kada istekne vreme odreeno za zastarelost krivinog gonjenja. Citirana zakonska odredba se moe primeniti samo prema uiniocu krivinog dela koji je uzrokovao tetu, a ne i prema dravi. Kako je od nastale tete pa do podnoenja tube proteklo 5 godina, to je u smislu lana 360. i 376. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima nastupila zastarelost. (Prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1432/05) "Kad je teta prouzrokovana krivinim delom, onda se za zastarelost primenjuje rok iz l. 20. Zakona o zastarelosti potraivanja, koji vai i za sluaj zahteva naknade tete od uinioca, i za sluaj zahteva od lica koje odgovara umesto uinioca " (Vrhovni sud Srbije, G. 3849/76); 563

"Kada je teta prouzrokovana krivinim delom, a protiv uinioca nije bilo mogue voditi krivini postupak zbog toga stoje uinilac od zadobijene povrede umro, parnini sud je u takvim sluajevima ovlaten da radi ocene zastarelosti potraivanja sam ispita i utvrdi da lije teta priinjena takvim radnjama uinioca, koje sadre elemente krivinog dela " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2188/80); "Rok zastarelosti potraivanja naknade tete, propisan lanom 377. Zakona o obligacionim odnosima, moe se primeniti samo ako je krivino delo utvreno u krivinom postupku, a izuzetno i u parninom postupku, ako je krivini postupak obustavljen ili se nije mogao pokrenuta zato to je okrivljeni umro, duevno oboleo ili ako postoje druge okolnosti koje iskljuuju krivino gonjenje i odgovornost okrivljenog. U protivnom, ima se primeniti rok zastarelosti propisan u lanu 376. ZOO" (Vrhovni sud Srbije, G. 600/82); "teta je prouzrokovana krivinim delom i onda kada je prema uiniocu krivinog dela, kao maloletnom licu, izreena vaspitna mera, kao i onda, kada je izvrilac krivinog dela osloboen kazne " (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 109/71); "Kad je pokretanjem krivinog postupka protiv tetnika dolo do prekida zastarevanja potraivanja naknade tete prouzrokovane krivinim delom, zastarevanje poinje tei ponovo od momenta dospevanja pravosnane krivine presude licima kojima se ta presuda ima dostaviti po odredbama Zakona o krivinom postupku" (Savezni sud, Szz,. 24/81); "Posebni propisi o zastarevanju naknade tete prouzrokovane krivinim delom iz lana 377. Zakona o obligacionim odnosima, primenjuju se i kada je krivini postupak obustavljen zbog zastarelosti krivinog gonjenja " - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2331/96); "Dui rok zastarelosti potraivanja po osnovu tete prouzrokovane krivinim delom ima se primeniti ina tuenu zajednicu osiguranja imovine i lica " - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 120/80).

Jednogodinji rok zastarelosti (cl. 378. ZOO)

Najkrai zastarni rok predvien je odredbama ovog lana. U pitanju su pravni poslovi koji po prirodi stvari zahtevaju ustanovljenje kraeg roka zastarelosti. Te radnje koje se uglavnom odnose na svakodnevne isporuke (elektrina, toplotna energija, plin), zatim injenje usluge (dimniarske, odravanje istoe, potanske usluge), ili upotrebu ureaja (radio-prijemnika i televizijskih prijemnika), ili pretplate na povremene publikacije, skoro svakodnevno se obavljaju, ili u kraim vremenskim periodima, u korist graana i pravnih lica Mada se neke od navedenih radnji isporuka ili usluga, po pravilu, vre skoro svakodnevno, to proizilazi i iz odredaba stava 1. ta. 1-5. ovog lana, a i iz prirode tih isporuka ili injenja usluga, tehniki je skoro nemogue da se za svaku izvrenu uslugu, istoga dana, izvri obraun naknade odmah, dakle, istoga dana, pa je zato ostavljeno da pitanje naplate potraivanja po tim isporukama ili uslugama, reguliu sami davaoci, ali da svoja potraivanja ne mogu da ostvare istekom roka od godine dana, raunajui od izvrene usluge ili isporuke, a kod pretplate na povremene publikacije od isteka vremena za koje je publikacija naruena. Kod ove vrste zastarelosti ne moe se primeniti pravilo iz lana 321. stav 4. ZOO, po-kome ako dunik povremenih davanja, kao to su, na primer, i ona navedena u ovom lanu (378.), ima priznanicu daje isplatio docnije dospelo potraivanje, te da se pretpostavlja kao daje isplatio i ona povremena davanja koja su ranije dospela, jer je navedena pretpostavka oboriva, time to se iz dokumentacije davaoca moe utvrditi da li su neke od ranije dospelih obaveza isplaene ili ne. Na to upuuje i odredba stava 2. ovog lana, po kojoj zastarelost tee iako su isporuke ili usluge produene, jer se radi o svakodnevnim ili povremenim isporukama ili uslugama, pa njihovo neplaanje, uz injenicu da se te isporuke ili usluge i dalje vre, zastarelost ranije neplaenih isporuka ili usluga i dalje tee. Treba ukazati i na injenicu da sva povremena davanja ne zastarevaju za godinu dana, iako se njihovo davanje vri meseno kao, na primer, za graevinsko zemljite, ili sve ono drugo to je navedeno u objedinjenoj naplati koju u nekim mestima vri javno komunalno preduzee, a nije pomenuto u odredbama ovog lana o jednogodinjem roku zastarelosti. Za njih vai pravilo iz lana 373. ovog zakona, po kome samo pravo iz koga proistiu povremena potraivanja zastarevaju za pet godina, raunajui od dospelosti najstarijeg neispunjenog potraivanja posle koga dunik nije vrio davanja.

Sudska praksa
"Zastarelost potraivanja naknade za isporuenu vodu potroau u trajanju od jedne godine odnosi se samo na isporuioca vode, a ne i na lice koje je ovu naknadu platilo umesto potroaa" (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 215/81); "Naknada za korienje gradskog graevinskog zemljita ima karakter naknade za zakup takvog zemljita, koja dospeva u odreenim vremenskim razmacima, pa stoga potraivanje iz ovakvog odnosa zastareva za vreme od 3 godine od dospelosti svakog obroka plaanja posebno " (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 10/84). 564

Potraivanja utvrena pred sudom ili drugim nadlenim or2anom (l. 379. ZOO)
Odredbe ovog lana imaju u vidu zastarelost potraivanja utvrena pred sudom ili drugim nadlenim organom, ili poravnanjem pred sudom ili drugog nadlenog organa. Naime, sva potraivanja koja su utvrena pravosnanom sudskom odlukom ili odlukom drugog nadlenog organa, ili poravnanjem pred sudom ili drugog nadlenog organa, zastarevaju za deset godina, pa i ona za koja zakon inae predvia krai rok zastarelosti. Reci navedene u prvom stavu ovog lana "pa i ona za koja zakon inae predvia krai rok zastarelosti", znae da ne vae oni posebni rokovi zastarelosti, za koje je inae predvien krai rok zastarelosti od deset godina, ako postoji pravosnana sudska odluka ili odluka nekog drugog nadlenog organa, odnosno poravnanje pred sudom ili nekog nadlenog organa. Na primer, s obzirom da je za naknadu tete propisan rok zastarelosti od tri godine, a kod nekih isporuka ili usluga godina dana, naknada po tim osnovima moe se ostvariti kod suda samo do isteka navedenih rokova zastarelosti, ali ako sud pravo snanom odlukom odlui o tim zahtevima, onda sva potraivanja utvrena sudskom odlukom ili odlukom nadlenog organa, zastarevaju za 10 godina, raunajui od dana pravosnanosti takve odluke. Jedan paradoks - ali logian. Sudska odluka moe biti u vidu presude ili sudskog poravnanja. Odluku moe doneti i nadleni organ o kome je re u ovom lanu, kao i uiniti poravnanje. To moe biti onaj organ koji donosi odluke u upravnom postupku, ili organ pravnog lica koji donosi odluke na osnovu svojih optih akata (upravni odbor, skuptina). Izuzetak od pravila koja se odnose na zastarelost potraivanja u vezi pravosnanih sudskih odluka ili odluka nadlenih organa, a za koje je odreen rok zastarelosti od deset godina, uinjen je u odnosu na sva povremena potraivanja koja proistiu iz sudskih odluka ili odluka nadlenih organa ili poravnanja i dospevaju ubudue, za koje je stavom 2. ovog lana odreeno da zastarevaju u roku predvienom za zastarelost povremenih potraivanja. Ali za razliku od zastarelosti povremenih potraivanja, propisani lanom 372. ZOO, koji zastarevaju u roku od tri godine od dospelosti svakog pojedinog davanja, odnosno koji se odnose na potraivanja koja jo nisu utuena i kojima rok zastarelosti nije istekao (tri godine), odredbe ovog lana (379.) imaju u vidu ve presuena potraivanja, odnosno kada su ta potraivanja utvrena pravosnanom sudskom odlukom ili poravnanjem i dospevaju ubudue, zastarevaju u roku predvienom za zastarelost povremenih potraivanja (l. 372.. ZOO), tj. u roku od tri godine posle donoenja pravosnane sudske odluke, ili sudskog poravnanja.

Rokovi zastarelosti kod ugovora o osiguranju (l. 380. ZOO)

Rokovi zastarelosti kod ugovora o osiguranju su neto drukije ureeni u odnosu na ostale vrste zastarelosti potraivanja, bar kada se radi o potraivanju osiguranika prema osiguravau. Pre svega, rok zastarelosti potraivanja ugovoraa osiguranika - osiguranika, odnosno treeg lica iz ugovora o osiguranju (u iju je korist ugovor o osiguranju zakljuen), iz ugovora o osiguranju ivota zastareva za pet godina, a iz ostalih ugovora o osiguranju za tri godine, raunajui od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj je potraivanje nastalo. Ako osiguranik, odnosno tree lice, kao zainteresovano lice, dokae da do isteka kalendarske godine u kojoj je nastalo njegovo potraivanje prema osiguravau, nije saznao da se dogodio osigurani sluaj, zastarelost poinje da tee od dana kada je za to saznao, s tim da u svakom sluaju potraivanje zastareva kod osiguranja ivota za deset godina, a kod ostalih za pet godina, raunajui od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj je potraivanje nastalo. To je uinjeno s razlogom, jer esto osigurano lice nije u mogunosti da sazna da se dogodio osigurani sluaj, pa odreivanje tako duih rokova, u vezi tog kasnijeg saznanja, obezbeuje pravnu sigurnost osiguranog lica da e naplatiti potraivanje iz osiguranog sluaja. To nije sluaj sa osiguravaem, jer se on profesionalno bavi poslovima osiguranja, te njegova potraivanje iz ugovora o osiguranju zastarevaju za tri godine. Inae, osigurava u smislu stava 3. ovog lana je ono pravno lice koje vri osiguranje imovine i lica. Kada je ugovoren sluaj osiguranja od odgovornosti treeg lica, odnosno kad oteeno lice zahteva naknadu od osiguranika, ili je dobije od njega, zastarelost osiguranikovog zahteva prema osiguravau poinje od dana kada je oteeno lice trailo sudskim putem naknadu od osiguranika, odnosno kad gaje osiguranik obetetio. Tako, na primer, ako je jedno lice zakljuilo ugovor o osiguranju od odgovornosti za tetu koju bi priinilo treem licu, naroito po ugovoru o obaveznom osiguranju u vezi korienja vozila, osiguranik koji je priinio tetu, odnosno koji je odgovoran treem licu za tetu koju mu je priinio, moe koristiti rok zastarelosti iz stava 1. ovog lana, ako mu je tree lice, odnosno oteeno lice, zahtevalo naknadu tete, ili je oteeni dobio od osiguranika naknadu tete. Odredbe stava 5. ovog lana dozvoljavaju i oteenom licu da po osnovu odgovornosti osiguranog lica trai od osiguravaa naknadu tete. Takav neposredni zahtev oteenog lica prema osiguravau zastareva za isto vreme za koje zastareva njegov zahtev prema osiguraniku odgovornom za tetu, a to je rok od tri godine u smislu lana 376. ovog zakona. 565

Isto tako i osigurava ima pravo da trai naknadu tete od treeg lica koje je priinilo tetu njegovom osiguraniku, naroito u sluaju kasko osiguranja. U tom sluaju zastarevanje potraivanja prema treem licu poinje da tee kad i zastarevanje potraivanja osiguranika prema tom licu, dakle u smislu lana 376. ZOO.

Sudska praksa
"Zastami rok za regresnu tubu za osiguranika, koji je osigurao svoj imovinski interes, sadran u tome da osigura u sluaju nastanka osiguranog sluaja naknadi tetu oteenom, iznosi pet godina. Pri tome se smatra daje teta za osiguranika nastupila u momentu isplate naknade oteenom licu " (Savezni sud, Gzs. 23/74); "Osigurava ne moe kod regresnog zahteva za naknadu tete koristiti rokove zastarelosti vezane za krivino gonjenje tetnika " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 134 2/82); "Zastami rok za potraivanje osiguravajue organizacije prema sopstvenom osiguraniku po osnovu regresa za iznos koji je isplaen po osnovu obaveznog osiguranja poinje tei od dana isplate naknade oteenom" (Savezni sud, Gzs. 18/79); "Regresno potraivae zajednice osiguranja imovine i lica prema neosiguranom imaocu motornog vozila odnosno neovlaenom vozau iz obaveznog osiguranja u saobraaju zastareva u optem zastarnom roku iz l. 371. Zakona o obligacionim odnosima, a zastarevanje poinje tei prvog dana posle dana kada je zajednica osiguranja isplatila naknadu tete" (Zakljuak XXVI Zajednike sednice Saveznog suda, republikih i pokrajinskih vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 30. i 31. oktobra 1984. godine); "Potraivanje naknade tete, koju je prouzrokovalo nepoznato vozilo, zastareva u odnosu na zajednicu za osiguranje imovine i lica u roku od tri godine od kada je oteeni doznao za tetu, u smislu l. 376. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1896/84).

ZASTOJ ZASTAREVANJA
Potraivanja izmeu odreenih lica (l. 381. ZOO)
Optim pravilima o zastarelosti potraivanja odreeni su rokovi zastarelosti, odnosno kada poinje da tee zastarelost i kada istie rok zastarelosti. U odredbama ovog lana navedeni su neki sluajevi kada usled odreenih okolnosti ne tee zastarevanje izmeu odreenih lica, zbog ega se smatra daje nastao zastoj zastarevanja. Uzroci spreavanja zastarelosti u sluajevima koji su u ovom lanu navedeni mogu biti razliiti. Pre svega, to mogu biti objektivni uzroci, koji se odnose na to da poverilac nije bio u mogunosti zbog nesavladivih prepreka da sudskim putem zahteva ispunjenje obaveze. Subjektivni uzroci se odnose u vezi odnosa koji postoji izmeu poverioca i dunika. To su uglavnom lini odnosi srodnika, koji su u odredbama ovog lana i nabrojani. Kod nekih odnosa zastarevanje ne tee sve dok su u nekom linom odnosu koji nije vezan za njihovo trajanje, kao to je sluaj kada su u pitanju brani drugovi i kada izmeu roditelja i dece traje roditeljsko pravo. I kod druga dva sluaja, navedena u takama 3. i 4. ovog lana, za koje odnose takoe postoji spreavanje zastarevanja, ali samo dok traju odreene okolnosti koje im daje to svojstvo. Kada su u pitanju brani drugovi, logino je, po prirodi stvari, da je zakljuenjem braka nastao jedan odnos koji poiva na naelima njihovog zajednikog ivota, kada njihova prava, steena pre braka, ostaju i dalje kod onog branog druga koji ih je imao, dok sticanje u branoj zajednici stvara jedan novi odnos sjedinjavanja njihovih linih i ekonomskih odnosa, sve dok brak postoji. U sluajevima daje, na primer, postojao kakav dugovinski odnos izmeu branih drugova, nastao pre njihovog zakljuenja braka, zastarelost ne tee danom zakljuenja braka, ali u sluaju razvoda njihovog braka zastarelost nastavlja da tee kad prestane taj uzrok (prestanak braka)jer je vreme koje je isteklo pre zaustavljanja zastarevanja rauna u zakonom odreeni rok za zastarelost, odnosno nastavlja da tee od dana donoenja pravosnane presude o razvodu. Kada su u pitanju odnosi roditelja i dece teko je zamisliti da bi roditelji prema deci ili deca prema roditeljima, dok traje roditeljsko pravo, preduzimali kakve radnje iz kojih bi proisticala razna prava i obaveze, odnosno zasnivanje kakvih dugovinskih odnosa izmeu njih. Meutim, prestankom roditeljskog prava, tj. kada dete napuni osamnaest godina ivota, ili kada je roditelju, odnosno roditeljima oduzeto roditeljsko pravo, zastarelost se prekida i ono se nastavlja u vezi odreenih imovinskih ili drugih prava. To stoje u taki 3. ovog lana izdvojen odnos spreavanja zastarevanja izrneu tienika i njegovog staraoca, kao i organa starateljstva i dok ne budu poloeni rauni, upravo je slian odnosu koji postoji i kod vrenja roditeljskih prava, zbog ega isti razlozi dovode do toga da izmeu tih subjekata nastaje, po samom zakonu, odreen zastoj zastarevanja, tj. sve dok ti odnosi postoje. Polaganje rauna se odnosi na odnos staraoca i tienika, 566

bilo da se radi o starateljstvu nad maloletnim detetom ili punoletnim licem koje je lieno poslovne sposobnosti, tj. da je staralac posle prestanka tog odnosa prema tieniku duan da poloi raun u vezi imovinskih i drugih prava svog tienika. Na kraju, regulisan je i odnos zastoja zastarevanja kada su u pitanju dva lica koja ive u vanbranoj zajednici, dok ta zajednica postoji. Iz toga se zakljuuje daje vanbrani odnos izjednaen sa odnosom izmeu branih drugova, bar kada su u pitanju potraivanja koja bi imala jedno prema drugom. Naravno, kao i kod branih drugova, im prestane takva zajednica, poinju da teku, odnosno nastavljaju se rokovi zastarelosti u vezi one imovine tih lica koja je uneta u vanbranu zajednicu, a u vezi sticanja zajednike imovine u toku trajanja te zajednice, od dana kada prestane da postoji ta zajednica.

Potraivanja odreenih lica (cl. 382. ZOO)

Odredbama ovog lana izdvojeni su posebni sluajevi kada za potraivanja izmeu odreenih lica zastarevanje ne tee. Prvi se odnosi na sluajeve mobilizacije, neposredne ratne opasnosti ili rata - u pogledu potraivanja lica na vojnoj dunosti, a drugi u pogledu potraivanja koja imaju lica zaposlena u tuem domainstvu prema poslodavcu ili lanovima njegove porodice koji zajedno sa njim ive, sve dok taj radni odnos traje. Kada je u pitanju prvi sluaj, postoji objektivna okolnost da lica koja se nalaze na vojnoj dunosti, ali usled mobilizacije, neposredne ratne opasnosti ili rata nisu u mogunosti da se koriste sredstvima zatite, odnosno ostvarivanja svojih prava potraivanja prema drugima preko suda. To pravo, odnosno zastoj zastarevanja odnosi se samo na potraivanja lica koja su na vojnoj vebi. Time je jasno naglaeno da se to pravo ne odnosi i na lica koja imaju potraivanja prema licima na vojnoj vebi, jer ta druga lica imaju uslova da uvek sudskim putem ostvare svoja potraivanja. Zbog toga to se dunik nalazi na vojnoj vebi ne moe biti prekinut sudski postupak pokrenut tubom poverioca prema duniku, osim ako prestane rad suda usled rata ili drugih uzroka (l. 214. ZPP). Dostava poziva od strane suda vri se na nain propisan Zakonom o parninom postupku, pa ukoliko je dostava uredno izvrena, a lice na vojnoj vebi i pored toga nije u mogunosti da sebi odredi punomonika ili da sam zastupa svoje interese, opet iz razloga nemogunosti uestvovanja u sudskom postupku, sud e, logino, prekinuti pokrenuti postupak, dok se ne otklone smetnje koje su spreavale sud da postupa po tubi poverioca. Naravno, u takvom sluaju ne moe se postaviti ni privremeni zastupnik, jer ne bi bili ispunjeni uslovi iz lana 79. ZPP. Kao to se iz sadrine take 1. ovog lana vidi, navedeni sluajevi se ne odnose na "obinu" vojnu vebu, ve na vojnu vebu zbog sluaja neposredne ratne opasnosti, kada se uvodi moratorijum za dravu u celini, koji ima posledice i na ostalo stanovnitvo drave ili nekog regiona. Drugi sluaj, naveden u taki 2. ovog lana, odnosi se, kao to je napred reeno, na potraivanja lica zaposlena u tuem domainstvu. To su, po pravilu, lica koja zasnivaju radni odnos u nekom domainstvu radi obavljanja kunih poslova. Njihov radni odnos regulisan je propisima o radnim odnosima, to znai da se duina rada usklauje sa propisima o radnim odnosima, a i druga pitanja, kao stoje zarada za izvreni posao, koja se ureuju ugovorom o radu izmeu poslodavca i lica koje je u takvom radnom odnosu, obino kuna pomonica. Za ova lica propisano je da zastarelost ne tee dok su u radnom odnosu, a ovo je uinjeno iz razloga posebnog poloaja tog lica u domainstvu poslodavca, koji bi u sluaju spora izazvao negativne posledice za to lice, ako bi, na primer, u vreme trajanja tog odnosa postojao kakav spor u vezi rada ili u vezi sa radom. Zastoj zastarevanja se odnosi samo na prava lica zaposlenog u tuem domainstvu, i to ne samo prema poslodavcu ve i prema lanovima domainstva poslodavca iz drugih odnosa koji su nastalu u vezi rada ili sa radom u tom domainstvu. To pravo, tj. pravo zastoja zastarevanja, nema poslodavac i lanovi njegovog domainstva prema licu zaposlenog u tom domainstvu, pa rokovi za njihova potraivanja teku od dana kako je to ureeno u drugim sluajevima koji imaju karakter opteg zastarnog roka ili roka za posebne sluajeve.

Sudska praksa
Zastoj zastarevanja - "Sluba u civilnoj zatiti u vreme mobilizacije, u sluaju rata ili neposredne ratne opasnosti ima se smatrati vojnom dunosti u smislu odredbe lana 382. ZOO, te u pogledu potraivanja lica koja se nalaze u toj slubi, zastarevanje ne tee" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 3950/97).

Nesavladive prepreke (l. 383. ZOO)

Odredbom ovog lana propisano je da zastarevanje ne tee za sve vreme za koje poveriocu nije bilo mogue zbog nesavladivih prepreka da sudskim putem zahteva ispunjenje obaveze. U navedenoj zakonskoj odredbi defmisan je objektivan uzrok koji dovodi da zastarevanje ne tee, a koji se odnosi na objektivnu spreenost poverioca da ostvari svoje potraivanje sudskim putem zbog nesavladivih prepreka. Pod nesavladivim preprekama odredbe ovog lana podrazumevaju sve objektivne okolnosti koje dovode ne samo do spreavanja rada nadlenog suda, nego i do objektivne spreenosti poverioca da doe do nadlenog suda i podigne tubu ili preduzme kakvu drugu radnju pred sudom protiv dunika. 567

Tako, na primer, ako bi postojala obaveza tuenog da isporui neku robu, ija bi obaveza bila da to uini do odreenog datuma, ali je u meuvremenu proglaena neposredna ratna opasnost i opta mobilizacija za teritoriju gde se isporuka ima izvriti, a kako stanje neposredne ratne opasnosti i ratno stanje predstavljaju objektivne okolnosti koje ine nesavladive prepreke, to bi prema navedenoj zakonskoj odredbi i tuilac i tueni oigledno bili objektivno spreeni da preduzme potrebne radnje pred nadlenim sudom radi ostvarivanja svojih prava i obaveza. Zbog toga se zaustavljaju uzajamna prava i potraivanja, pa samim tim nastaje i zastoj zastarevanja, sve dok traju te nesavladive prepreke. Nesavladive prepreke se ne odnose samo na sluajeve neposredne ratne opasnosti ili rata, kada objektivno ne moe da se komunicira u dravi ili nekom drugom podruju, ve i u sluajevima epidemije veih razmera, poplava, ili velikih vremenskih nepogoda, makar i na odreenom podruju, kada je rad organa, suda na tom podruju zbog tih okolnosti paralisan ili ometen u normalnom funkcionisanju. Odredbe ovog lana treba shvatiti i tako da zastarevanj e ne tee i kada su nesavladive prepreke prestale, ali je kao posledica tih prepreka (epidemija i si.) poverilac oboleo i nije u mogunosti da svoja prava potraivanja ostvari pred sudom po prestanku nesavladivih prepreka, kao objektivnog razloga. Ili, to moe biti sluaj kidnapovanja poverioca, ili odreivanja pritvora prema njemu, koji za to vreme zadravanja u takvim uslovima ne bi bio u mogunosti da ostvari svoja prava podnoenja tubom kod nadlenog suda.

Sudska praksa
Zastoj zastarevanja, odnosno prekid zastarevanja (l. 388.) zbog vremena ratnog stanja Saznanje za tetu podrazumeva momenat kada je zdravstveno stanje oteenog dobilo konaan oblik posle povreivanja, jer tek u tom momentu se i moe utvrditi ukupan obim tete koju je on pretrpeo usledpovrede koju je zadobio u ratnim operacijama. Iz obrazloenja Prema do sada utvrenom injeninom stanju, tuilac je povreen 17.03.1997. godine, u predelu levog kolena, i to kao vojnik na redovnom odsluenju vojnog roka, prilikom izvrenja borbenog zadatka. Zbog zadobijene povrede, 24.03.1997. godine prebaen je u Vojnu bolnicu u VV, gde je izvrena kirurka intervencija. Tuba radi naknade tetepodnetaje 27.03.2003. godine. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su odbili tubeni zahtev za naknadu nematerijalne tete, koju je tuilac trpeo zbog zadobijene povrede, zakljuujui daje od zavretka leenja (april 1997. godine), kao dana saznanja za tetu i uinioca, do podnoenja tube, protekao rok od tri godine, te je nastupila zastarelost potraivanja po ovom osnovu. Pri tom, Optinski i Okruni sud nalaze da leenje tuioca posle aprila 1997. godine (od 28.01. do 02.02.1999. godine, kao i 23.12.2002. godine), ne utie na drugi nain na ocenu zastarelosti potraivanja, jer je tuilac zavretkom "leenja u kontunitetu" saznao za konane posledice povrede, pa i eventualne promene i komplikacije. Meutim, zbog pogrene primene materijalnog prava, injenino stanje, nije potpuno utvreno, zbog ega se izloeno stanovite ne moe prihvatiti kao ispravno. Odredbom l. 376. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da potraivanje naknade prouzrokovane tete zastareva za tri godine, od kada je oteeni doznao za tetu i lice koje je tetu uinilo (stav 1.), a u svakom sluaju ovo potraivanje zastareva za pet godina od kada je teta nastala (stav 2.). Pravilna primena ove odredbe, zahteva da sud utvrdi kada su nastupila oba uslova (od kojih poinje teci subjektivni rok zastarelosti od tri godine), odnosno kada je oteeni doznao za tetu i lice koje je tetu uinilo. Pri tom, saznanje za tetu, u konkretnoj pravnoj stvari, podrazumeva momenat kada je zdravstveno stanje tuioca, kao oteenog, dobilo konaan oblik posle povreivanja, jer tek u tom momentu se i moe utvrditi ukupan obim tete koju je on pretrpeo usled povrede koju je zadobio 17.03.1997. godine. Prilikom ocene prigovora zastarelosti, niestepeni sudovi nisu imali u vidu i daje u periodu od 24.03. do 10.06.1999. godine, u vreme ratnog stanja na teritoriji Srbije i Crna Gore, dolo do zastoja zastarevanja, u smislu l. 383. Zakona o obligacionim odnosima, a nisu ni utvrdili da lije tuilac nadlenom Vojnom pravobranila-tvu podnosio zahtev za obeteenje van spora, u smislu l. 194. Zakona o vojsci Jugoslavije ("SI. list SRJ" br. 37/93, koji je vaio u vreme tetnog dogaaja), poto ova radnja oteenog prekida rok zastarelosti u smislu l. 388. Zakona o obligacionim odnosima. Tuilac je isticao u albi, a to ponavlja i u reviziji, da je po drugi put operisan 28.01.1999.godine, daje leen do 02.02.1999. godine, potom, bio na rehabilitaciji pet meseci, te da se, zbog progresije bolesti, leio na VMA u Beogradu 2002. godine, kao i da mu je reenjem od 21.01.2003. godine priznato svojstvo mirnodopskog vojnog invalida Xgrupe sa 20% vojnog invaliditeta, kao posledica povreivanja od 17.03.1997. godine. 568

Stoga je, u ponovnom postupku, nuno razjasniti kada je tuilac saznao za ukupan obim tete, odnosno kada je leenje koje je uzrokovano povredom od 17.03.1997. godine zavreno, na taj nain to e se vetaenjem utvrditi da lije ova povreda bila uzrok leenja koja su nad tuiocem preduzeta tokom 1999. godine i 2002. godine, i koji e nakon ocene ovih okolnosti odrediti vreme zavretka leenja tuioca. Takoe, je potrebno utvrditi i kada je dolo do prekida toka zastarevanja u smislu l. 388. Zakona o obligacionim odnosima (podnoenjem tube sudu ili zahteva za obeteenje van spora nadlenom pravobranilatvu). Tek po utvrivanju ovih injenica, pri tom cenei period u kome zastarevanje ne tee (u smislu l. 383. Zakona o obligacionim odnosima), sud e oceniti da li je potraivanje tuioca zastarelo u smislu l. 376. Zakona o obligacionim odnosima, a u zavisnosti od toga odluiti o osnovanosti zahteva za naknadu nematerijalne tete (u smislu l. 200. Zakona o obligacionim odnosima), koji je predmet spora u ovoj pravnoj stvari. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2964/05); Zastoj zastarevanja - "Zastarevanje ne tee za sve vreme za koje poveriocu nije bilo mogue da zbog nesavladivih prepreka sudskim putem zahteva ispunjenje obaveze. Ratna dejstva u Republici BiH, gde je sedite tuioca, predstavljaju osnovu za zastoj zastarevanja, bez obzira to su sudovi u SR Jugoslaviji, gde je trebalo podneti tubu, radili" (prema odluci VPS, P. br. 4604/2000); "Okolnost to je bila nepoznata adresa tuenoga u inostranstvu nije razlog za zastoj zastarelosti, jer to nije bila prepreka za podnoenje tube sa predlogom da se tuenom postavi privremeni zastupnik i time prekine zastarelost potraivanja" (prema odluci Vrhovnog suda BiH, Rev. 251/85).

Uticaj uzroka zastarevanja (l. 384. ZOO)

Dejstvo zastoja zastarevanja ima znaaja u vezi nastupanja razloga spreavanja nekog ko ima pravo potraivanja da onemogui da tee zastarelost tog potraivanja prema duniku. Obezbeujui to pravo, poverilac obezbeuje da mu za vreme trajanja zastoja zastarevanja, prava miruju u pogledu roka naplate svog potraivanja, a po prestanku tog prava, odnosno uzroka koji su doveli do zastoja zastarevanja, zastarelost otpoinje ponovo. Odredbama stava 1. ovog lana propisano je da zastarevanje, koje nije moglo da tee zbog nekog zakonskog uzroka, koji su navedeni u prethodnim lanovima, poinje da tee kad taj uzrok prestane. To se odnosi na ona potraivanja koja su nastala u periodu zastoja zastarevanja, jer je za druge sluajeve, stavom 2. ovog lana propisano da ako je zastarevanje poelo tei pre nego to je nastao uzrok koji je zaustavio njegov dalji tok, da ono nastavlja da tee kad prestane taj uzrok, a da se vreme koje je isteklo pre zaustavljanja rauna u zakonom odreeni rok za zastarelost. Reci "ako zastarelost nije mogla poeti da tee zbog nekog zakonskog uzroka", odnose se na sluajeve navedene u odredbama l. 381. do 383. ovog zakona, a ne i na sluajeve navedene u odredbama l. 385. i 386. ovog zakona, jer se odredivost poetka raunanje roka za sluajeve navedene u ovim lanovima razlikuje u pogledu pravnih razloga koji se odnose na zastoj zastarevanja. Kod solidarnih obaveza, odredbama lana 422. stav 1. ovog zakona propisano je da ako zastarevanje ne tee ili je prekinuto prema jednom duniku, ono tee za ostale solidarne dunike, to znai da solidarni dunik koji je ispunio celokupnu obavezu ima pravo regresa prema duniku kome zastarevanje nije teklo, tek kada prestanu razlozi zbog kojih je taj dunik stekao pravo zastoja zastarevanja.

Potraivanja prema poslovno nesposobnim licima i njihova potraivanja (l. 385. ZOO)
Odredbe ovog lana imaju u vidu zastoj zastarevanja samo prema poslovno nesposobnim licima. Ve je ranije bilo reci o tome da se kao poslovno nesposobna lica smatraju lica koja nisu napunila 14 godine ivota (mlai maloletnici), odnosno lica koja nisu napunila 18 godina ivota (stariji maloletnici), od kojih ovi drugi imaju pravo da samostalno zakljuuju neke ugovore u pravnom prometu. I neka punoletna lica mogu biti poslovno nesposobna, ako im je produeno roditeljsko staranje (na primer liceje gluvonemo, duevno obolelo i si.), ili su stavljeni pod starateljstvo zbog toga to nisu u stanju da se sami staraju o svojoj linosti, odnosno svojim pravima i interesima (duevno bolesna lica). Stavom prvim ovog lana ne pravi se razlika izmeu mlaeg i starijeg maloletnika, mada neki stariji maloletnici, stari preko 15 godina ivota mogu samostalno da zakljue ugovor o radu, odnosno ne pravi se razlika izmeu potpune i nepotpune pravne nesposobnosti lica. Zbog toga, u svakom sluaju zastarevanje tee i prema maloletniku, mlaem ili starijem - svejedno, i drugom poslovno nesposobnom licu, bez obzira da li imaju zakonskog zastupnika ili ne. 569

Ali stav drugi ovog lana titi ta lica u toliko da ne mogu nastupati u pravnom prometu ili nekom drugom pravnom odnosu kada oni imaju potraivanje prema nekom drugom, odnosno da zastarelost njihovog potraivanja ne moe nastupiti dok ne protekne dve godine od kad su postala potpuno poslovno sposobna, ili od kad su dobila zastupnika. I stav 3. ovog lana titi lica iz stava 1. ovog lana, kada su u pitanju njihova potraivanja, to proizilazi iz reci "a poverilac je maloletnik koji nema zastupnika ili neko drugo poslovno nesposobno lice ...", a naime ako je zastarelost nekog njihovog potraivanja krae od dve godine, a nemaju zastupnika, zastarevanje za ta potraivanja poinje da tee od kad je poverilac postao poslovno sposoban, ili od kad je dobio zastupnika. Dakle, stav 2. ovog lana ima u vidu iskljuivo "zastarelost potraivanja maloletnika koji nema zastupnika i drugo poslovno nesposobnog lica", ali sa razloga koji ukazuju da e zastarelost nastupiti kad proteknu dve godine od kada su postala potpuno poslovno sposobna, ili od kad su dobili zastupnika, dok stav 3. ovog lana ima u vidu potraivanja lica iz stava 1. ovog lana, to se zakljuuje iz reci "zastarelost nekog potraivanja", "a poverilac je maloletnik ... ili neko drugo poslovno nesposobno lice...", koje nema zastupnika, odnosno lice bez zastupnika U svakom sluaju, lica iz stava 1. ovog lana zatiena su povoljnijim rokom zastarelosti, kroz zastoj zastarevanja, koji se odnosi na njih, ali samo ako nisu postali potpuno poslovno sposobni ili nisu dobili zastupnika. Meutim, ako maloletnik i drugo poslovno nesposobno lice ima zastupnika, prema odredbi stava 1. ovog lana nema zastoja zastarevanja, pa zastarelost tee kao i za poslovno sposobna lica. Stav prvi ovog lana, dakle, naglaava da lica navedena u njemu nisu osloboena zastarelosti potraivanja ili dugovanja, ali ih druga dva stava tite ako nemaju zastupnika koji bi vodio rauna o njihovim interesima.

Potraivanja prema licu na odsluenju vojnog roka (l. 386. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu odlaganje zakonom odreenog proteka roka zastarelosti, prema licu koje se nalazi na odsluenju vojnog roka ili na vojnoj vebi, u tom smislu da zastarelost koja je poela tei pre odlaska lica na odsluenje vojnog roka ili vojnu vebu, da se prekida onog dana kada je to lice poelo sa odsluenjem vojnog roka ili vojne vebe, a nastavlja se posle njegovog povratka sa tog odsluenja. Specifinost ovog odlaganja zastarelosti je u tome to ako bi, na primer, zastarelost potraivanja trebalo da istekne na deset dana pre odlaska lica na odsluenje vojnog roka ili vojne vebe, da se zastarelost prekida do njegovog povratka, ali ne zastareva za preostalih deset dana od povratka, ve se produava za ukupno tri meseca od odsluenja vojnog roka ili vojne vebe. Ako bi, pak preostali rok zastarelosti iznosio vie od tri meseca, u tom sluaju primena odredaba ovog lana nema znaaja. Zastarelost o kojoj je re u ovom lanu odnosi se samo na potraivanja drugih lica prema licu koje je na odsluenju vojnog roka ili vojne vebe, ali ne i na potraivanja koje to lice ima prema drugom licu koje nije na odsluenju vojnog roka ili vojne vebe. Ovo zbog toga to lice koje odlazi na sluenje vojnog roka ili vojne vebe mora voditi rauna o zatiti svojih interesa, odnosno roku zastarelosti svog potraivanja, te ako zastarelost njegovog potraivanja prema drugom licu nastane dok se nalazi na odsluenju vojnog roka ili vojne vebe, mora ranije da ostvari svoja prava potraivanja, tako to e sam ili putem punomonika pokrenuti odgovarajui postupak prema svom duniku. Kod ostalih vidova zastoja zastarevanja, kao to su to sluajevi koji nastaju iz odredaba lanova 381. do 383. ovog zakona, zastoj zastarevanja poinje teci "kad taj uzrok prestane", odnosno poinje tei iznova, dok kod sluajeva iz ovog lana (386.) nastaje samo odlaganje proteka roka zastarelosti, to ini bitnu razliku ova dva oblika zastoja zastarevanja. To je i razumljivo, jer se radi o dva razliita ivotna uslova, odnosno dogaaja, jer se prvi sluaj povezuje za objektivno nastale razloge kada se prava poverioca ne mogu ostvariti, dakle u uslovima kada nekada i sudske institucije ne rade, a drugi za dogaaje koji su uobiajeni, ali je dunik za neko vreme onemoguen da u potpunosti titi svoja prava iz potraivanja koja prema njemu ima drugo lice, jer se nalazi na odsluenju vojnog roka ili vojnoj vebi.

PREKID ZASTAREVANJA
Priznanje duga (l. 387. ZOO)
Za razliku od sluajeva kada je zakonom odreeno da se zastarelost za neko vreme ne rauna, odredbe ovog lana imaju u vidu volju stranaka da prekinu zastarevanje, i to kada dunik prizna dug. Priznanje duga nije i ispunjenje obaveze, jer se priznanje duga odnosi samo na prekid zastarevanja potraivanja nekog ispunjenja, tj. da ono ponovo poinje da tee. Priznanje duga moe uiniti dunik bilo kojom podobnom izjavom poveriocu da priznaje dug koji ovaj od njega potrauje, pa i na posredan nain, kao to su davanje otplate, plaanje kamate, davanje obezbeenja. Priznanje duga mora biti jasno, pa ako se u priznanju ne navede iznos, ali se navede osnov iz koga dug potie, u toj izjavi mora da staji da dunik priznaje dug u vezi, na primer, neke kupljene parcele, ili neke stvari, u priznanju tano opisane, iz koje se moe zakljuiti i o kojoj visini duga je re.
570

Imajui u vidu sadrinu stava 2. ovog lana, a naime da se priznanje duga ini i plaanjem kamate, priznanje je uinjeno u odnosu na glavni dug ako se iz plaene kamate vidi da se ona odnosi na taj dug. Ako, pak, poverilac ima vie potraivanja prema istom duniku, onda uplata kamate bez oznaenja na koji se dug odnosi nema znaaja na prekid zastarevanja. U tom sluaju, ako poverilac ne bi blagovremeno raspravio to pitanje sa dunikom, radilo bi se o nemaru poverioca, pa bi posledice tog nemara morao on da snosi, time to u vezi nastupile zastarelosti ne bi mogao da naplati odreeni dug od svog dunika. esto se u praksi deava da stranke knjigovodstveno sravnjuju svoja prava i obaveze iz raznih ugovornih odnosa. Tada, obino lica iz knjigovodstva, sainjavaju duniko-poverilako stanje stranaka i to stanje oni potpisuju. Meutim, priznanje duga utvrenog na taj nain nije dovoljno, ali je merodavno ako je to stanje potvrdilo ovlaeno lice dunika. Davanje otplate, o kojoj je re u stavu 2. ovog lana, nije isto to i pretplata, na primer, za povremene publikacije, jer se otplata odnosi na sve vidove duga kada se isti isplauje u ratama, to znai da plaanjem, na primer, poslednje rate, kod neplaenih ranijih rata, zastarelost se prekida i u odnosu na te ranije neplaene rate. Ali, ako ugovaranje plaanje i nije ugovoreno da se plaa u ratama, a dunik isplati ijedan iznos iz tog duga, nastaje prekid zastarevanja za ceo iznos duga, pa i onaj neplaeni, to znai da zastarelost poinje iznova da tee za taj preostali iznos duga. Priznanje duga, odnosno prekid zastarelosti potraivanja ima znaaja sam ako je ono dato pre nastupanja zastarelosti. Ako je to priznanje dato posle nastupile zastarelosti, onda je u pitanju odricanje od zastarelosti ispunjenja obaveze, koje ima iste pravne posledice kao i kod prekida zastarelosti.

Sudska praksa
Priznanje uinjeno od strane treeg lica i tok zastarelosti Priznanje duga uinjeno od treeg lica ne predstavlja priznanje koje dovodi do prekida zastarelosti, a time i da rok poinje iznova tei, jer u smislu cl. 387. Zakona o obligacionim odnosima priznanje duga moe uiniti samo dunik, izjavom poveriocu ili na posredan nain, a samo priznanje mora biti jasno, nedvosmisleno, bezuslovno i uinjeno od strane ovlaenog lica dunika. Iz obrazloenja Prvostepeni sud je utvrdio daje dopis od 07.06.1996. godine, za koji tuilac tvrdi da predstavlja priznanje duga, uputilo tree lice tuiocu, odnosno preduzee M. F.I. iz Z, pa je zakljuio da navedeni dopis ne predstavlja priznanje duga, jer isto nije uinjeno od strane dunika, odnosno tuenog. Dokaz o priznanju duga prema stavu prvostepenog suda ne predstavlja ni zapisnik od 10.03.1999. godine kojim je utvren stepen izvreno-sti postrojenja, a koji zapisnik je snabdeven potpisom i peatom tuioca i potpisom D. B, koji je bio predstavnik investitora odnosno nadzornog organa ,,B. V.D". Prvostepeni sud zakljuuje da zapisnik nije potpisalo ovlaeno lice tuenog, pa radi toga ne moe ni predstavljati priznanje duga. Pravilan je zakljuak prvostepenog suda da iz izvedenih dokaza ne proizlazi daje dolo do prekida zastarelosti na osnovu priznanja uinjenog od strane dunika, saglasno l. 387 Zakona o obligacionim odnosima, to bi imalo za posledicu da prema l. 392 istog zakona zastarelost poinje iznova tei. Neosnovani su albeni navodi tuioca da iz injenice da su svi kontakti i dogovori u vezi sa zakljuenim ugovorom, obavljani preko firme tuenog iz Z, proizlazi daje drugo pravno lice ovlaeno da u ime i za raun dunika prizna obavezu. U smislu l. 296 st. 1 Zakona o obligacionim odnosima obavezu moe ispuniti ne samo dunik nego i tree lice, ali u smislu l. 387 istog zakona, priznanje duga moe uiniti samo dunik i to ne samo izjavom poveriocu, nego i na posredan nain, davanjem otplate, plaanjem kamate, davanjem obezbeenja. Priznanje mora biti jasno, odreeno i bezuslovno, kao to mora biti uinjeno od strane ovlaenog lica dunika da bi dovelo do posledice prekida zastarevanja. Kako je prvostepeni sud utvrdio da isto nije uinjeno od strane tuenog, dunika po meusobno zakljuenom ugovoru, odnosno od strane njegovog ovlaenog lica, to sledi da je prvostepeni sud pravilno zakljuio da u konkretnom sluaju nije bilo prekida zastarevanja, jer nije ni bilo priznanja duga uinjenog od strane dunika. (Izpresude Vieg trgovinskog suda P. 1540/06 od 12.10.2006. godine); Prekid zastarelosti ne nastaje prema izvodu iz otvorenih stavki u knjigovodstvu Izvod iz otvorenih stavki ne predstavlja priznanje duga kojim se prekida zastarevanje, ve je u pitanju propis kojom se trai suglasnost za knjigovodstveno stanje. 571

Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju predmet spora je potraivanje tuioca u iznosu od 51.625,15 dinara po dva rauna, i to: od 10. 11. 1996. i 30. 11. 1996. godine. Tuba - predlog za izvrenje je podnet sudu 18. 4. 2003. godine. Na prethodno utvreno injenino stanje, niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, odredbu l. 374. ZOO kada su tubeni zahtev odbili zbog zastarelosti, jer je u pitanju potraivanje iz ugovornog odnosa koje zastareva za tri godine. Neosnovano se u zahtevu za zatitu zakonitosti navodi daje izjava iz otvorenih stavki od 30. 6. 2002. godine, koju je potpisao predsednik Komisije za vanredni popis obaveza i potraivanja priznanje duga kojim se prekida zastarevanje. Niestepeni sudovi su pravilno zakljuili da izvod iz otvorenih stavki nije priznanje duga, u smislu l. 387. ZOO, koje prekida zastarevanje. U pitanju je prepiska kojom se trai saglasnost za knjigovodstveno stanje i ista ne utie na tok zastarelosti. Osim toga, neosnovano se u zahtevu navodi daje izvod iz otvorenih stavki potpisao punomonik po zaposlenju, jer za takav zakljuak nema osnova u spisima. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Pzz. 48/04 od 4. P. 2004. godine); "Priznanjem duga prekida se zastarelost samo ako je izjava kojom se dug priznaje jasna, odreena i bezuslovna" (Vrhovni sud Jugoslavije, Gz. 26/71); "Priznanjem duga, koje izaziva prekid zastarelosti, ima se smatrati svako dunikovo postupanje, koje je uinjeno pod takvim okolnostima ili na takav nain, da se mora zakljuiti da dunik smatra da njegova obaveza prema poveriocu jo postoji. Ta izjava mora biti jaa, odreena i bezuslovna" (Savezni sud, Gzs. 98/76); "Zastarevanje potraivanja prekida se kada dunik prizna dug, a za prekid dovoljno je i priznanje duga u osnovi, ako se odnosi na odreenu trabinu, bez oznaavanja fiksiranog iznosa. U takvom sluaju bitno je da se meu strankama zna na koju trabinu se priznanje odnosi" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1135/80); "Za prekid zastarevanja potraivanja nije dovoljno da poverilac pozove dunika pismeno ili usmeno da ispuni obavezu. Zastarevanje e se prekinuti kad dunik prizna dug bilo neposrednom izjavom poveriocu, bilo na posredan nain" (Vrhovni sud Srbije, Rev. 2530/82); "Prekid zastarevanja krivinog gonjenja povlai za sobom i prekid zastarevanja zahteva za naknadu tete, tako da zastarelost poinje ponovo da tee od dana pravosnanosti krivine presude kojom je tetnik oglaen krivim za tetni dogaaj " (Vrhovini sud Srbije, Gzz. 182/83); "Ako sud u krivinom postupku nije odluio o zahtevu za naknadu tete, smatra se daje isticanjem zahteva u tom postupku nastupio prekid zastarelosti samo ako je tuba za naknadu tete podneta u roku od 3 mese-ca po okonanju krivinog postupka " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 1-1099/80); "Zastarevanje potraivanja naknade tete, koje je prekinuto pokretanjem i voenjem krivinog postupka, poinje ponovo da tee od dana pravosnanosti presude kojom je tetnik oglaen krivim za dogaaj iz koga je teta proistekla, bez obzira da lije u krivinom postupku bio istaknut imovinsko-pravni zahtev" (Vrhovni sud Srbije, Gzz. 263/79); "Potpisivanjem popisnih lista od strane dunika kojim je izvren popis robe na konsignaciji, nije prekinuta zastarelost potraivanja tuioca. Samo jasno, odreeno i bezuslovno priznanje duga od strane ovlaenog lica dunika dovodi do prekida zastarevanja" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 47/94 (3-94).

Podizanje tube (l. 388. ZOO)

Prekid zastarevanja nastaje i onda kada poverilac podnese tubu sudu radi naplate svog potraivanja, kao i svakom njegovom pravnom radnjom protiv dunika pred sudom ili drugim nadlenim organom. Podizanjem tube kod suda prekida se zastarevanje, ali i u sluaju, kada poverilac nekom svojom radnjom preduzetom protiv dunika kod suda ili drugog nadlenog organa, utvrdi, obezbedi ili ostvari svoje potraivanje, zastarelost potraivanja se prekida. Ovaj drugi sluaj se odnosi na poverioeve radnje kada on poziva dunika, preko suda ili drugog nadlenog organa, da uestvuje u sporu, na primer u svojstvu umeaa na strani poverioca, kako bi mu u tom sporu pomogao da sa sigurnou ostvari svoje pravo na naplatu utuenog potraivanja, ime se prekida zastarelost bilo da se dunik odazove tom pozivu, bilo da to ne uini, pa i ako poverilac izgubi taj spor. Naime, samim pozivanjem dunika preko suda ili drugog nadlenog organa da se dunik umea u spor, nastaje prekid zastarevanja prema duniku, bez obzira da li se on tom pozivu odazvao ili ne. Ovo je znaajno naroito u sluajevima kada je dug dunika vezan i za odnos koji ima poverilac sa licem protivu koga je podneio tubu, pa pozivanjem dunika da uestvuje kao umea u sporu, poverilac sebi obezbeuje pravo, posebno ako spor dugo traje, da ostvari svoja prava prema duniku, jer u tom sluaju rok zastarelosti prema duniku poinje da tee iznova od dana kada je sud doneo pravo snanu odluku.
572

Ako se zapoeti postupak kod suda ili drugog nadlenog organa pravosnanom odlukom obustavi ili se tuba odbaci, smatra se da nema prekida zastarevanja. Prekid zastarevanja moe nastati i u drugim sluajevima, kao to je podizanje tube zbog uznemiravanja, odnosno smetanja poseda, ili ako tueni u sporu, koji takoe ima svoje potraivanje prema tuiocu, istakne prigovor prebijanja, ime nastaje i prekid zastarevanja njegovog potraivanja. Obezbeenje o kome je re u stavu 2. ovog lana, odnosi se takoe na pokretanje odgovarajueg postupka kod suda ili drugog nadlenog organa, kao obezbeenje dokaza daje neko lice u dunikoj obavezi prema licu koje je postupak pokrenulo. U tom sluaju, samim pokretanjem takvog postupka nastaje prekid zastarevanja, jer u tom postupku uestvuje i dunik, odnosno tetnik ako je u pitanju obezbeenje dokaza u vezi priinjene tete. Navoenjem u ovom lanu reci "tube" i "ili drugom nadlenom organu", oigledno se ne misli na podnoenje tube tom organu, jer se tuba moe podneti samo sudu, ali drugi nadleni organ, kao to bi, na primer, bio neki nadleni organ optine ili republiki organ, inspekcija organa i si., pa ak i neka ugovorena arbitraa, moe odluivati o zahtevu poverioca, pa ueem u tom postupku poverioca i dunika prekida se zastarevanje u vezi nekog injenja ili neinjenja.

Sudska praksa
"Prekid zastarelosti ne nastupa samo podnoenjem tube, ve i preduzimanjem drugih procesnih radnji koje imaju za cilj utvrivanje, obezbeenje ili ostvarenje potraivanja. U te radnje spadaju i obavetenje o parnici dostavljeno u smislu odredbe l. 211. ZPP, kao i poziv na meanje" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 400/98); "Zahtev poverioca za obeteenje van spora podnetog nadlenom vojnom pravobraniocu ima pravni znaaj procesne radnje preduzete protiv dunika pred nadlenim organom radi ostvarenja potraivanja, koje ima za posledicuprekid zastarelosti u smislu lana 388. Zakona o obligacionim odnosima" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3784/97); Zastarelost potraivanja po osnovu ulaganja - "Zastarelost potraivanja po osnovu veeg udela u zajednikoj gradnji, zasnovano na sticanju bez osnova, poinje da tee od zavretka gradnje, a na tok te zastarelosti ne utie voenje parnice o svojinskim udelima na sagraenom objektu " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 4879/01).

Odustanak, odbacivanje ili odbijanje tube (l. 389. ZOO)

Odredbama ovog lana propisane su pravne posledice u pogledu prekida zastarelosti ako poverilac odustane od tube, zatim ako tuba bude odbaena, kao i ako tuba bude odbijena. Isto to propisano je i u pogledu radnje koju je poverilac uinio kod drugog nadlenog organa u cilju utvrivanja, obezbeenja ili ostvarivanja potraivanja. Odustankom od tube ili od nekog predloga upuenom nadlenom organu, smatra se kao da tuba, odnosno taj predlog uopte nije ni podnet, te zbog toga i ne nastaje prekid zastarevanja. Prema odredbama lana 193. stav 3. Zakona o parninom postupku, povuena tuba smatra se kao da nije ni bila podnesena i moe se ponovo podneti. Podnoenjem nove tube, ako je podneta u roku dok zastarelost jo nije nastupila, proizvodi dejstvo prekida zastarevanja. Ako je nova tuba podneta posle proteka roka zastarevanja ona postoji sve dok dunik ne istakne prigovor zastarelosti, a to moe da uini ili u toku trajanja prvostepenog postupka ili kasnije, u albi, ali i tada drugostepeni sud, odnosno organ procenjuje znaaj tog prigovora sa stanovita zato on nije blagovremeno uinjen, tj. u prvostepenom postupku, pa mu prigovor zastarelosti istaknut u albi ne mora uvaiti. Naravno, prigovor zastarelosti se ne moe podneti u izjavljenoj reviziji, jer bi se takav prigovor odnosio na pobijanje injeninog stanja, to u revizijskom postupku nije dozvoljeno. Smatra se da nije bilo prekida i ako je poverioeva tuba, odnosno predlog poverioca uinjen drugom nadlenom organu, odbaen ili odbijen, ili ako izdejstvovana ili preduzeta mera izvrenja ili obezbeenja bude ponitena. Tuba moe biti odbaena ako je nerazumljiva ili ne sadri sve to je potrebno da bi se po njoj moglo postupati. Meutim, kod tako nerazumljive i nepotpune tube sud pozova tuioca (poverioca) da tubu uredi po pravilima postupka, a ako on to ne uini ni u ostavljenom mu roku za to, odnosno tubu vrati bez ispravke, sud e tubu odbaciti. U tom sluaju, ako odluka suda o odbaaju tube postane pravosnana, smatra se kao nije bilo prekida zastarevanja. Ako je tubeni zahtev odbijen pravosnanom sudskom odlukom, time je konano odlueno daje potraivanje poverioca neosnovano, odnos da dug dunika ne postoji. Tada je iluzorno i smatrati da moe nastati prekid zastarelosti potraivanja, jer ako dug ne postoji ne postoje ni uslovi za isticanje prigovora zastarelosti. Naime, jednom odbijen tubeni zahtev pravosnanom sudskom odlukom, ne daje pravo poveriocu da podnese novu tubu, a ako je podnese sud e je kao nedozvoljenu odbaciti.
573

To isto odnosi se i na odluke drugog nadlenog organa, o kome se govori u odredbama ovog lana, kada je u pitanju utvrivanje, obezbeenje ili ostvarenje potraivanja, jer se odbaaj ili odbijanje predloga regulie Zakonom o optem upravnom postupku, koji takoe sadri postupanje organa ako je predlog nepotpun ili nerazumljiv. Na kraju, stav 2. ovog lana ima u vidu pravilo ako "izdejstvovana ili preduzeta mera izvrenja ili obezbeenja bude ponitena", da se smatra da nije ni bilo prekida zastarelosti. U pitanju je, dakle, u prvom sluaju, dobijanje klauzule o izvrsnosti odluke, koja je ponitena ili je sprovedena mera izvrenja obustavljena, ili preduzeta mera izvrenja je ponitena, pa je protiv izvrenjem dunik uspeo da povrati ono to mu je tim izvrenjem oduzeto, i na kraju u vezi mere obezbeenja koja je ponitena koja se, inae, odreuje po Zakonu o izvrnom postupku.

Sudska praksa
"Nema prekida zastarevanja zbog podizanja tube pred sudom, ako je taj postupak okonan reenjem -da se tuba smatra povuenom " (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 29/96).

Odbacivanje tube zbog nenadlenosti (cl. 390. ZOO)

Odredbe stava 1. ovog lana maju u vidu odbaaj tube protivu dunika zbog nenadlenosti suda, ili nekog drugog uzroku koji se ne tie sutine stvari. Kod ovog pitanja treba praviti razliku u tome da ako sud u postupku ispitivanja tube utvrdi daje taj sud nenadlean, ve neki drugi sud, da se oglaava nenadlenim i predmet ustupa drugom nadlenom sudu. To nije sluaj koji se regulie odredbama stava 1. ovog lana. Odredbe ovog stava imaju u vidu odbaaj tube kada sud po prijemu tube ili u toku postupka utvrdi da za reavanje spora nije nadlean sud nego neki drugi domai organ, oglaava se nenadlenim, ukida do tada sprovedene radnje u postupku i odbacuje tubu. Drugi sluaj odbaaj a tube nastaje u vezi mirovanja postupka, a naime kada nastanu uslovi za mirovanje postupka, Zakon o parninom postupku propisuje da postupak miruje za tri meseca, dok jedna stranka, po proteku tog roka, ne predloi da se postupak nastavi, a ako se predlog za nastavljanje postupanja ne stavi u roku od etiri meseca od dana kada je nastupilo mirovanje postupka, smatra se daje tuba povuena. U vezi sa iznetim, ako je tuba odbaena zbog nenadlenosti suda ili kog drugog uzroka (protek roka u vezi sa mirovanjem postupka), pa poverilac podigne ponovo tubu u roku od tri meseca od dana pravosnanosti odluke o odbacivanju tube, smatra se daje zastarevanje prekinuto prvom tubom. Ovde se mora ukazati na injenicu da stav prvi ovog lana ima u vidu samo sluaj koji bi nastao u vezi podnoenja tube, a ne i ako je podnet predlog drugom nadlenom organu, zbog ega ako sud odbaci tubu poverioca zbog toga to za reavanje spora uopte nije nadlean sud nego neki drugi domai organ, zastarevanje se ne smatra prekinutim, jer poverilac nema vise prava na podnoenje nove tube, a ako je i pored toga podnese sud e je ponovo odbaciti, Rok od tri meseca u kome poverilac ima pravo da podnese novu tubu, posle odbaaj a prve tube, moe se odnositi samo na odbaaj tube ako je tuba bila nerazumljiva ili nije sadravala sve to je potrebno da bi se po njoj moglo postupati, a poverilac u ostavljenom mu roku vrati tubu sudu bez ispravke, odnosno dopune, u kom sluaju sud odbacuje tubu. Ako nastane takav sluaj, poverilac moe novom tubom da prekine zastarevanje, ako je podnese u roku od tri meseca od dana pravosnanosti odluke o odbacivanju tube, kada prekid zastarevanja rauna od dana podnoenja prve tube. I u ovom sluaju treba naglasiti da se navedeno pravilo odnosi samo ako zastarelost potraivanja nije nastupilo do podnoenja prve tube, ve ako je ona nastupila posle podnoenja tube koja je odbaena, a nova tuba je podneta u roku od tri meseca od dana pravosnanosti odluke o odbacivanju tube. Ako bi taj rok bio prekoraen, a ve je nastupila zastarelost, dunik bi imao pravo prigovora zastarelosti i tubeni zahtev bi morao biti odbijen, ili bi dunik dobrovoljno mogao priznati dug, u kom sluaju bi se prekinulo zastarevanje potraivanja. Stavom 2. ovog lana na isti nain regulisano je pitanje prekida zastarevanja, kada se istie prebijanja potraivanja u sporu, odnosno kada dunik stavi prigovor prebijanja, bez obzira da li je njegovo potraivanje zastarelo prema poveriocu, dakle ako su se poverioevo potraivanje iz tube i potraivanje dunika ranije srela i time prestala uzajamna potraivanja stranaka. U tom sluaju smatra se daje zastarevanje prekinuto jo u vremenu kada su ugaene meusobne obaveze stranaka, pa dug dunika vie i ne postoji.

Sudska praksa
Prekid zastarelosti podnoenjem nove tube Rok za podnoenje nove tube kojom se prekida zastarelost, tee od dana dostavljanja pravosnane odluke o odbaaju tube, odnosno predloga za izvrenje (lan 390. st. 1. ZOO) 574

Iz obrazloenja: ,, Osnovano se revizijom tuioca ukazuje na pogrenu primenu materijalnog prava od strane niestepenih sudova, zbog ega injenino stanje nije pravilno i potpuno utvreno. Prema odredbi l. 390. st. 1. ZOO, ako je tuba protiv dunika odbaena zbog nenadlenosti suda ili kog drugog uzroka koji se ne tie sutine stvari, a poverilac podigne ponovo tubu u roku od 3 meseca od dana pravno snanosti odluke o odbacivanju tube, smatra se daje zastarevanje prekinuto prvom tubom. U toku prvostepenog postupka kao i u albi tuilac je naveo da je prvi predlog za izvrenje protiv dunika podneo 26.12.2002. godine, ali je isti odbaen reenj em prvostepenog suda 25.6.2003. godine zbog nepostupanja poverioca, ovde tuioca, po zakljuku suda od 23.1.2003. godine. Po prigovoru ovde tuioca, vee Trgovinskog suda u Beogradu je reenj em od 10.9.2003. godine odbilo prigovor poverioca kao neosnovan. Navedeno reenj e tuilac je primio 2.10.2003. godine, a zatim je 30.12.2003. godine Trgovinskom sudu u Beogradu podneo nov predlog za izvrenje koji se nakon prigovora dunika, ovde tuenog smatra tubom u predmetnom sporu. Kako je nov predlog za izvrenje podnet u roku od 3 meseca od dostavljene pravnosnane odluke suda po prvobitno podne-tom predlogu za izvrenje, tuilac smatra da je u smislu l. 390. ZOO, zastarevanje prekinuto prvo podnetim predlogom za izvrenje. Odredbom l. 390. st. 1. ZOO, rok od 3 meseca vezuje se za pravnosnanost prve odluke o odbacivanju tube. Formalna pravnosnanost reenja o odbacivanju predloga za izvrenje nastupa danom donoenja odluke vea po prigovoru. Meutim, reenja kojim se zbog nedostatka procesno-pravne pretpostavke tuba, odnosno predlog za izvrenje odbacuju, podleu i materijalno-pravnoj pravno snanosti. Materijalna pravnosnanost podrazumeva dejstvo koje odluka proizvodi u materijlano-pravnom odnosu parninih stranaka. Datim proizvodima materijalno-pravnog dejstva odluka mora biti dostavljena strankama neposredno, posredno ili preko oglasne table, zavisno od toga kako zakon propisuje. Ovo naroito, ako se za pravnosnanost odluke vezuje rok za prekid zastarevanja propisan odredbom l. 390. ZOO, kojim se spreavaju pravne posledice materijalno pravnog prigovora zastarelosti potraivanja. S toga je za pravilnu primenu odredbe l. 390. st. 1. ZOO, relevantan momenat dostavljanja formalno pravnosnanog reenja o odbacivanju predloga za izvrenje, jer bi suprotno stanovite dovelo poverioca u situaciju da se ne moe sa uspehom pozivati na navedenu odredbu u situaciji kada od dana donoenja odluke do dana dostavljanja protekne rok od 3 meseca propisan navedenom odredbom i time bi poverilac bio onemoguen da podizanjem nove tube prekine tok zastarelosti prvopodnetom tubom, a to svakako nije intencija zakonodavca." (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 73/06 od 29. novembra 2006. godine).

Pozivanje dunika (l. 391. ZOO)

Pravilo iz ovog lana moe se odnositi i na sluajeve kada se rok zastarelosti moe utvrditi datumom ispunjenja obaveze od strane dunika, naveden u ugovoru, ili ako rok ispunjenja nije odreen ugovorom, dunika docnja poinje da tee kada poverilac pozove dunika da ispuni obavezu, usmeno ili pismeno. U svakom sluaju moe se znati kada nastaje dunika docnja, a samim tim i protek vremena za nastajanje zastarevanja prava na potraivanje. U vezi sa iznetim, odredbe ovog lana imaju u vidu da za prekid zastarevanja nije dovoljno daje poverilac, u vreme dok njegovo potraivanje jo nije nastalo, pozvao dunika pismeno ili usmeno da obavezu ispuni. Takvo pozivanje nema pravno dejstvo, jer i ako dunik ne odgovori na takav poziv poverioca, odnosno ako povodom dobijenog poziva uti, smatra se kao da se dunik nije izjasnio u pogledu upuene mu opomene. Zbog toga, ako poverilac iznese u tubi daje dunika opomenuo na obavezu ispunjenja obaveze, a ovaj mu na tu opomenu nije odgovorio, ne smatra se daje dunik prijemom opomene, pismene ili usmene, priznao dug. U tom sluaju, ako je tuba podneta pre isteka roka zastarelosti, navoenje u tubi daje dunik ranije opomenut, nema pravni znaaj, osim to bi to moglo imati uticaja kod ocene svih dokaza, pa i ponaanje dunika, pri donoenju sudske odluke. Ali ako je tuilac podneo tubu po isteku roka zastarelosti, onda se tuilac kod stavljenog prigovora zastarelosti, ne moe pozivati na injenicu daje ranije, dok njegovo potraivanje nije zastarelo, pozvao dunika, pismeno ili usmeno da ispuni svoju obavezu, a ovaj mu na to nije odgovorio. Ako je dunik posle roka ispunjenja, odnosno u roku kada je poeto da tee rok zastarelosti, isplatio deo duga poverioca, ili neki od istorodnih dugova, smatra se da je nastao prekid zastarelosti potraivanja poverioca, jer ako dunik ne oznai koje poverioeve raune plaa, poverilac je mogao da te doznake upotrebi za izmirenje najstarijih rauna, meu kojima bi mogli biti i rauni koji su predmet spora. Ali i bez obzira na takvu injenicu, dunik je vrio isplate svog duga poveriocu, pa bi plaanjem takvih svojih otplata u stvari priznao postojanje svoga dugovanja i na taj nain prekinuo zastarelost, meu kojima bi mogli biti i oni'koji su predmet tube. Priznanje duga se moe uiniti ne samo pismenom izjavom poveriocu, nego i na posredan nain, jer se takvim nainom priznanja duga ini konkludentnom radnjom iz koje se sa sigurnou moe zakljuiti da dunik priznaje dug, prvenstveno davanjem otplata, kako je to objanjeno u ovom sluaju. 575

Sudska praksa
"Za prekid zastarevanja nije dovoljno da poverilac pozove dunika pismeno ili usmeno da obavezu ispuni. Zastarevanje se prekida priznanjem duga, podnoenjem tube i svakom drugom poverioevom radnjom predmetom protiv dunika, i to pred sudom ili drugim nadlenim organom u cilju utvrenja, obezbeenja ili ostvarenja potraivanja" Odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 401/96 (1 - 97); "Za prekid zastarevanja nije dovoljan samo poziv poverioca upuen duniku pismeno ili usmeno da obavezu ispuni, ve je potrebno da poverilac preduzme odgovarajuu radnju protiv dunika pred sudom ili drugim nadlenim organom radi utvrenja, obezbeenja ili ostvarenja svog potraivanja " - (prema odluci VPS, P. 1232/97).

Rok zastarelosti u sluaju prekida (l. 392. ZOO)

Stav prvi ovog lana navodi opte pravilo da posle prekida zastarelosti, zastarevanje poinje da tee iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida se rauna u zakonom odreeni rok za zastarelost. Pravila izneta u narednim stavovima reguliu prekid zastarelosti u situacijama koje mogu nastati, s obzirom na posebnost sluaja kada se prekida zastarevanje. Tako, stav 2. propisuje pravilo da kada dunik prizna dug, dakle pre isteka roka zastarelosti, zastarevanje poinje da tee iznova od priznanja. To priznanje, kao stoje u komentarima prethodnih lanova navedeno, mora biti izraeno u pismenoj formi, a ne ako je poverilac samo opomenuo dunika pismeno ili usmeno na ispunjenje obaveze, u kom sluaju zastarevanje prekinuto priznanjem od strane dunika, dakle pismenom izjavom o priznanju duga, ili makar i deliminim ispunjenjem obaveze, prekida se zastarelost, pa zastarevanje poinje iznova da tee, od dana priznanja. Stav 3. ovog lana ima u vidu sluaj kada je prekid zastarevanja nastao podizanjem tube, ili pozivanjem u zatitu, ili isticanjem prigovora prebijanja potraivanja u sporu, odnosno prijavljivanjem potraivanja u nekom drugom postupku, kao to je steajni postupak, odnosno postupak prinudnog poravnanja. U tim sluajevima zastarevanje poinje da tee iznova, kako se u tom stavu navodi, od dana kada je spor okonan ili svren na neki drugi nain. Reci "od dana kada je spor okonan" moe se razliito shvatiti, jer ako je spor okonan, on moe biti okonan ili usvajanjem tubenog zahteva, ili odbijanjem tubenog zahteva, ali se u tom sluaju ne moe govoriti o prekidu zastarelosti, jer je sluaj potraivanja reen, bilo usvajanjem ili odbijanjem tubenog zahteva, pa se o prekidu postupka ne bi ni raspravljalo, jer je meritorno odlueno o zahtevu poverioca. Naravno, sve ovo ako postupak kod suda nije okonan pravosnanom odlukom o odbaaju tube. Naravno, jasno je ako se o prekidu zastarevanja govori samo u vezi podnete tube, ili pozivanjem u zatitu, ili prijavljivanjem potraivanja u nekom drugom postupku, jer u svim tim sluajevima spor se ne okonava podizanjem tube, ili pozivanjem u zatitu, i u drugim navedenim sluajevima u stavu 3. ovog lana, jer se nastankom tih sluajeva prekida zastarelost potraivanja, kada se ne moe govoriti o tome da zastarevanje poinje da tee iznova, jer samim podizanjem tube ne moe ponovo da tee zastarelost, poto.je zastarelost prekinuta podnoenjem tube, a prekid zastarevanja je bespredmetan, poto se usvajanjem ili odbijanjem tubenog zahteva reava o potraivanju poverioca, kada prekid zastarevanja nema vie bilo kakav znaaj. Prema stavu 4. ovog lana prekid zastarevanja nastaje i prijavom potraivanja u steajnom postupku, a prijemom potraivanja u tom postupku zastarevanje poinje da tee iznova od dana okonanja ovog postupka. Steajni postupak se moe okonati ili zakljuenjem prinudnog poravnanja ili otvaranjem, odnosno zavretkom steajnog postupka, kada se poverioci naplauju iz steajne mase. Okonanje postupka o kome je re u odredbama ovog stava, odnosi se samo na prijavu potraivanja u steajnom postupku, odnosno ako steajni postupak bude obustavljen zbog postignutog poravnanja, o emu sud donosi posebnu odluku o obustavi postupka. Prema tome, kada se okona postupak prinudnog poravnanja, za potraivanja koja su ostvarena u tom postupku rok zastarevanja poinje da tee iznova od dana obustave postupka, a ako se okona steajni postupak onda se prekid zastarevanja procenjuje sa stanovita ostvarivanja prava u odnosu na steajnu masu, odnosno one stvari koje su preostale a mogu se predati jednom od poverilaca, kako je to propisano lanom 150. stav 3. Zakona o prinudnom poravnanju steaju i likvidaciji. Isti postupak, odnosno kada je prekid zastarevanja nastao zahtevom prinudnog izvrenja ili obezbeenja. Ve je ranije reeno, a u vezi komentara lana 379. ovog zakona, da da sva potraivanja koja su utvrena pravosnanom sudskom odlukom zastareva za deset godina, pa je teko zamisliti da e neko za ostvarivanje svog prava potraivanja po izvrnoj presudi ekati tako dugo da bi, protekom roka od deset godina, izgubio pravo na naplatu svog potraivanja zbog nastupile zastarelosti. Prema tome, kada u oznaenom roku, odnosno u okviru tog roka, poverilac zatrai prinudno izvrenje naplate svoje trabine, prekida se zastarelost utvrena pravosnanom sudskom odlukom. 576

Na kraju, odredbe poslednjeg stava ovog lana propisuju pravilo da zastarevanje koje poinje da tee iznova posle prekida, zavrava se kad protekne onoliko premena koliko je zakonom odreeno za zastarevanje koje je prekinuto. Drugim recima, rok zastarevanje iznosi onoliko koliko je za poseban ili opti rok zastarelosti odreeno, ali sada poinje da tee, u istom trajanju, od dana prekida postupka, pa do isteka roka zastarevanja.

Sudska praksa
Prekid zastarelosti nastaje ako je zahtev podnet u krivinom postupku Imovinsko pravni zahtev podnet u krivinom postupku prekida zastarevanje zahteva za naknadu tete bez obzira na ishod krivinog postupka ako je oteeni u roku od tri meseca od pravnosnanosti odluke krivinog suda pokrenuo parnicu za naknadu tete. Iz obrazloenja: "Drugostepeni sud je zakljuio da potraivanje naknade prouzrokovane tete u konkretnom sluaju ne zastareva prema odredbi lana 377. Zakona o obligacionim odnosima po kojoj je predvien rok zastarelosti za krivino gonjenje, ve se ima primeniti iz lana 376. istog zakona po kome potraivanje naknade prouzrokovane tete zastareva za tri godine od kada je oteeni doznao za tetu i za lice koje je tetu uinilo. Kako su tuioci za smrt supruga odnosno oca pok. BV. saznali 5. oktobra 1991. godine, a tuba u ovom sporu podnesena je sudu 28. avgusta 1997. godine, prigovor tuenog o zastarelosti potraivanja u smislu lana 376. Zakona o obligacionim odnosima je osnovan. Izloeno stanovite okrunog suda u pogledu primene relevantnih propisa za ocenu zastarelosti potraivanja naknade prouzrokovane tete se ne moe prihvatiti. Iz krivinih spisa optinskog suda u SMkoji su zdrueni u ovom predmetu, proizilazi da su tuioci kao oteeni istakli imovinsko-pravni zahtev u istranom postupku na zapisniku od 23.marta 1992. godine u predmetu Ki. 50/92. Po shvatanju Vrhovnog suda, imovinsko-pravni zahtev, podnet u krivinom postupku, prekida zastarevanje zahteva za naknadu tete bez obzira na ishod krivinog postupka, ako je oteeni u roku od tri meseca od pravnosnanosti odluke krivinog suda pokrenuo parnicu za naknadu tete. Ovakvo shvatanje zasniva se na odredbi lana 108. stav 2. Zakona o krivinom postupku, koji se primenjivao u vreme pokretanja i voenja krivinog postupka. U pogledu navedenog, ako je drugostepeni sud naao daje krivini postupak protiv TM obustavljen reenjem koje je postalo pravnosnano 26. oktobra 1999. godine, a tuba za naknadu prouzrokovane tete je podnesena sudu 28.avgusta 1997. godine, to ne bi bio prihvatljiv zakljuak drugostepenog suda o zastarelosti potraivanja naknade prouzrokovan^ tete u smislu lana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Kako drugostepeni sud o navedenom nije vodio rauna izostala je ocena albenih navoda koji su od odlunog znaaja, u smislu lana 375. ZPP, pa Je valjalo ukinuti drugostepenu odluku i predmet vratiti na ponovni postupak radi donoenja pravilne i zakonite odluke o albama stranaka. Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu lana 395. stav 2. ZPP; odluio kao u izreci." (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1667/04 od 15. decembra 2004. godine)

Zastarelost u sluaju prenova (cl. 393. ZOO)

Odredbe ovog lana naglaavaju, prvo, svrenu pravnu radnju, a naime da je dunik priznao dug koji je imao prema poveriocu, te daje zbog toga nastao prekid zastarevanja i daje poeo iznova da tee novi rok zastarelosti, ali ove odredbe nemaju za cilj da urede taj odnos posle nastanka prekida zastarelosti, ve da postave novo pravilo - da ako kod postojanja navedenog stanja (priznanje duga) poverilac i dunik saine novi sporazum u vezi istog duga, ali uz izmenu osnova ili predmeta obaveze, nastaje novi ugovorni odnos izmeu stranaka, u stvari prenov (novacija), po kome raniji dug ostaje isti, pa novo potraivanje zastareva za vreme koje je odreeno za njegovu zastarelost. Samim tim, stari dug vie ne postoji, teje prekid zastarelosti u vezi tog duga bez ikakvog pravnog znaaja. Odredbe ovog lana imaju u vidu, dakle, gaenje ranije obaveze, bez obzira to dug po toj obavezi nije isplaen, i bez obzira to je u vezi tog duga bio nastao i prekid zastarevanja, jer zakljuenje novog ugovora, u vezi istog duga, ali uz izmenu osnova ili predmeta obaveze, nastaje novi pravni odnos za koji novo potraivanje zastareva za vreme koje je odreeno za njegovu zastarelost. Kao to je ranije reeno, prenov ne mora da znai potpuni prekid sa ranijim ugovorom, ak i kada je u pitanju predmet ugovora ili pravni osnov. To i jeste svrha da se izvri prenov ranijeg ugovora, odnosno da se u vezi ranijeg predmeta ugovora odredi drugi predmet, ili da se umesto ranijeg pravnog osnova navede drugi pravni osnov. Tako, na primer, ako je raniji predmet ugovora bio izdavanje u zakup odreenog poljoprivrednog zemlji577

ta, novim ugovorom se moe ugasiti ta obaveza, a umesto nje predvideti davanje u zakup neke poljoprivredne maine, sa istom ili nekom drugom cenom, zbog ega se ranija obaveza gasi, makar i u uslovima kada je nastao prekida zastarelosti zbog priznanja duga koji je do tada postojao u vezi ranijeg predmeta zakupa, dok se kod promene pravnog osnova novim sporazumom moe promeniti ranija obaveza koja se odnosila, na primer, na korienje neke stvari po osnovu zakupa, a novim sporazumom taj isti odnos se pretvara u kupo-prodajni odnos.

NOVANE OBAVEZE
Naelo monetarnog nominalizma (l. 394. ZOO)
Odredbe ovog lana odnose se na novane, a ne neke druge obaveze, pa se sa tog stanovita, a imajui u vidu sadrinu ovog lana, ukazuje na neke njihove osobenosti, koje nastaju usled uzroka vezane za kurs koji diktiraju drutveno-ekonomski odnosi, a koje usmerava Narodna banka. Zbog toga je odredbama ovog lana propisano pravilo daje dunik duan da isplati onaj broj novanih jedinica na koji obaveza glasi, bez obzira na promene koje stvaraju disparitet izmeu nastale obaveze i stvarnog stanja vrednosti novca za izvrenje ugovorene obaveze. Zbog toga se navedeno pravilo naziva "naelo monetarnog nominalizma". Ovaj lan ne govori o docnji dunika, ve o isplati novane obaveze kako ona glasi u ugovoru, kada je dunik duan da isplati onaj broj novanih jedinica na koji obaveza glasi. Ali ako ona zbog proteka vremena i nastale inflacije ne odgovara davanju koje je uinio poverilac, mora se ii, primenom naela jednakih vrednosti davanja, na revalorizaciju dugovanja dunika, kako bi se postigla pravinost u skladu sa navedenim naelom. U vezi iznetog mogu nastati neka odstupanja u uslovima inflacije, pa je sudska praksa zauzele pravni stav u vezi nastanka dispariteta izmeu onog stanja, odnosno novanih obaveza po ugovoru, i stvarnog stanja vrednosti novca na tritu, a radi obezbeenja ekvivalentnosti novanih obaveza, koji bi se mogao upodobiti onom stanju kako je propisano odredbama ovog lana, posebno i zbog mogunosti da ovaj ili neki drugi zakon odredi neto drugo, tako da se taj stav svodi na sledei zakljuak: Kada je zbog visoke inflacije broj novanih jedinica na koju obavezi glasi obezvreen, poveriocu pripada, saglasno naelu jednakih vrednosti uzajamnih davanja, valorizovani iznos po stopi rasta cena na malo prema podacima nadlenog saveznog organa za poslove statistike, ako zakonom ili ugovorom nije drugaije predvieno. Valorizacija vai pod uslovom da poverilac nije u celini obezbeen ugovorenom indeksnom klauzulom ili na drugi nain. Ako je delimino obezbeen, valorizacija vai za neobezbeeni deo. Od dana padanja dunika u docnju, umesto valorizacije novane obaveze na navedeni novani iznos, ako tetu zbog docnje ne pokriva zatezna kamata, poverilac moe da trai razliku do potpune naknade tete po osnovu lana 278. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima. teta se moe sastojati u gubitku vrednosti odreene stvari koju poverilac nije mogao usled docnje dunika da pribavi, u gubitku kamate na tednju ili u kakvom drugom gubitku. Poveriocu pripada zatezna kamata na valorizovani iznos od dana sa kojim je valorizacija izvrena, ako zakonom nije drugaije odreeno. Mogu se dosuditi novana potraivanja u visini sadanje cene odreenih roba, odnosno drugih stvari koje su duniku prenete u svojinu, odnosio u visini sadanje cene odreenih usluga koje je poverilac izvrio, a kada su u pitanju novana potraivanja koja se odnose na robu ili druge stvari, odnosno na usluge (na primer, naknada tete zbog neosnovano uskraene zarad) - u visini sadanje zarade, odnosno naknade za isti ili slian posao, ako se time ostvaruje sutina posla. Prema pravnom stavu iz zakljuka, pa i metodologiji izraunavanja, poverilac imao pravo da od dana padanja dunika u docnju, za sve vreme trai od dunika valorizovani iznos glavnice prema stopi rasta cena na malo.

Sudska praksa
Pravo na inflatornu tetu zbog neplaenog dosuenog izdravanja maloletnom licu Dosueno izdravanje pravnosnanom sudskom odlukom maloletnom licu, pripada tom licu, i ono ima pravo da trai isplatu dosuenih iznosa nakon svog punoletstva i sticanja procesne sposobnosti, a samim tim i pravo da potrauje inflatornu tetu ukoliko su ti iznosi zbog visokog dejstva inflacije u meuvremenu obezvreeni. Iz obrazloenja: "Prema utvrenom injeninom stanju tuiljaje ki tuene. Sa njom ne ivi u zajednici od novembra meseca 1992. godine, od kada je sudskom odlukom poverena na uvanje ocu. Istom presudom tuena je obavezana da tuilji, poev od novembra meseca 1992. godine pa ubudue, na ime izdravanja plaa meseno po 578

50.000,00 tadanjih dinara. Tuena nije plaala izdravanje tuilji po navedenoj presudi (tuiljaje roena 29. 5. 1981. godine), sve do navrenog punoletstva tuilje, a otac tuilje, kao njen zakonski zastupnik nije prema tuenoj traio izvrenje presude u pogledu obaveze izdravanja. Nakon smrti tuiljinog oca, koji je umro 14. 8. 2000. godine, tuena je tuilji redovno plaala alimentaciju, s obzirom daje tuilja nastavila redovno kolovanje i studira. Tuilja svojim tubenim zahtevom potrauje inflatornu tetu zbog neplaenog izdravanja po sudskoj presudi poev od 3. 12. 1992. godine pa dok postoje zakonski uslovi za to, imajui u vidu da su dosueni iznosi u meuvremenu usled inflacije obezvreeni, a teta je opredeljena prema nalazu vetaka finansijske struke. Prvostepeni sud takav tubeni zahtev odbija u celosti kao neosnovan, nalazei da tuilja nije pretrpela nikakvu tetu u navedenom periodu, s obzirom daju je majka pomagala u izdravanju, dajui joj lino ili preko brata novac, hranu i garderobu. Drugostepeni sud ocenjujui navode alba tuilje, zakljuuje da su isti osnovani u delu gde se ukazuje da davanje poklona od strane tuene tuilji za navedeni period, tuilju ne oslobaa obaveze da doprinosi izdravanju tuilje, ali od dana podnoenja tube odnosno 24. 11. 2000. godine. Kako je otac tuilji preminuo 14. 8. 2000. godine i od tada tuilja dobija redovnu alimentaciju od majke, shodno tome zahtev tuilje za izdravanje od dana podnoenja tube pa u budue bio bi neosnovan. U konkretnom sluaju tuilja potrauje naknadu tete za neplaeno izdravanje koje je usled inflacije obezvreeno po ranijoj presudi. Drugostepeni sud smatra daje samo otac tuilje bio ovlaen da trai isplatu pravnosnano dosuenog iznosa od tuene, a ne tuilja, jer je tetu trpeo on zbog neuea tuene u snoenju dela trokova izdravanja tuilje, shodno odredbi lana 319. Zakona o braku i porodinim odnosima. Vrhovni sud nalazi da se ovakvo pravno stanovite niestepenih sudova ne moe kao pravilno prihvatiti. Pravilan je stav drugostepenog suda u delu gde ocenjuje da davanj e poklona od strane tuene tuilji u navedenom periodu istu ne moe osloboditi obaveze izdravanja tuilje, prema pravnosnanoj sudskoj odluci. Meutim drugostepeni sud u odnosu na nedostatak aktivne legitimacije nije vodio rauna da procesnu legitimaciju u sporovima za izdravanje ima maloletno lice, a ne njegov zakonski zastupnik, jer dosueno izdravanje pripada tom licu a ne njegovom zakonskom zastupniku, koji je samo ovlaen da u ime i za raun maloletnog lica vodi parnicu, odnosno zastupa interese maloletnog lica u sporu radi izdravanja. To pitanje treba odvojiti od pitanja prava na naknadu tete ukoliko jedan roditelj ne doprinosi izdravanju deteta koje se ne nalazi u njegovom domainstvu, i to samo u sluaju kad ne postoji pravnosnana odluka o obavezi plaanja izdravanja tog drugog roditelja. Samo u takvom sluaju, ukoliko je jedan roditelj kod koga se dete nalazi snosio poveane trokove za izdravanje deteta, mogao bi imati aktivnu legitimaciju da trai naknadu tete od drugog roditelja zbog poveanog davanja za izdravanje zajednikog deteta. U ovom sluaju radi se o dosuenom izdravanju pravnosnanom sudskom odlukom, pa je zakonski zastupnik tuilje za svog ivota mogao traiti i prinudnu naplatu dosuenog iznosa ukoliko tuilja nije plaala svoje doprinose za izdravanje tuilje. Dosueno izdravanje pravnosnanm sudskom odlukom pripada tuilji i ona ima pravo da trai isplate dosuenih iznosa nakon svog punoletstva i sticanja procesne sposobnosti, a sledstve-no tome i pravo da potrauje inflatornu tetu ukoliko su ti iznosi zbog visokog dejstva inflacije u meuvremenu obezvreeni. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. 1918/05 od 14. decembra 2005. godine).

Valuta obaveze (l. 395 ZOO)

Pravni promet roba i usluga esto nastaje izmeu domaih i stranih lica, zbog ega se radi sigurnosti tog prometa propisuje pravilo u ovom lanu, da ako novana obaveza glasi na plaanje u nekoj stranoj valuti ili zlatu, da se njeno ispunjenje moe zahtevati u domaem novcu prema kursu koji vai u trenutku ispunjenja obaveze. Dakle, iz odredaba ovog lana proizilazi da u naem unutranjem novanom opticaju obaveza moe nastati na plaanje u nekoj stranoj valuti ili zlatu, ali da se kod zahteva za ispunjenje takve obaveze ispunjenje mora traiti u domaem novcu, prema kursu koji vai u trenutku ispunjenja obaveze. Tako, na primer, i kod ugovora o kupovini nepokretnosti izmeu domaih lica esto se sreu odredbe o kupoprodajnoj ceni izraenoj u stranoj valuti, ali odmah zatim dodaju reci "u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate". Ovo pravilo se odnosi samo na unutranji novani promet, a ne i na promet u vezi poslovanja sa inostranim licima, za koje vai poseban zakon - Zakon o o deviznom poslovanju i kreditnim odnosima sa inostranstvom, odnosno nije iskljuena mogunost da stranke ugovore plaanje i u stranoj valuti, ali uslov za to je postupanje u skladu sa odredbama pomenutog zakona.. Ako inostrano lice ima svoje sedite i u naoj zemlji, odnosno ako obavlja privredne delatnosti prema odredbama naih zakona, i za njih vai isto pravilo kao i za domaa lica, a naime da u unutranjem domaem prometu mogu zakljuivati ugovore sa obavezom plaanja u stranoj valuti, s tim da se ispunjenje moe zahtevati samo u domaem novcu. 579

Ako su inostrano i domae lice zakljuile ugovor, bilo u naoj ili drugoj zemlji, valuta plaanja mora biti izriito ugovorena, pa ako se ispunjenje vri u naoj zemlji, ispunjenje obaveze plaanja po takvom ugovoru m o e se zahtevati u domaem novcu prema kursu koji vai u trenutku ispunjenja obaveze, ali stranke mogu ugovoriti da se plaanje izvri i na devizni raun poverioca koji ima u naoj ili inostranoj banci, naravno sve u skladu sa odredbama Zakona o deviznom poslovanju. injenica je da dunik koji padne u docnju, a ugovorio je obavezu plaanja u stranoj valuti, snosi posledice eventualne inflacije, jer kod ispunjenja obaveze mora raunati da e platiti onaj iznos u domaem novcu prema kursu koji vai u trenutku ispunjenja obaveze, koji je vei od onog dinarskog iznosa koji je postojao u vreme zakljuenja ugovora. Na taj nain poverilac nije oteen. To pravilo se ne odnosi samo na vreme docnje dunika, ve i na vreme u toku izvrenja ugovora, ako bi dunik, na primer, hteo svoju obavezu da isplati pre dospelosti obaveze za plaanje, ali i u tom sluaju se kod isplate mora postupati tako da se isplata vri u domaem novcu prema kursu koji vai u trenutku plaanja. Na taj nain obezbeena je sigurnost pravnog prometa roba i usluga. Ako je glavni dug izraen u stranoj valuti, onda se i sporedna potraivanja, kao to je kamata u sluaju docnje, isplauje u stranoj valuti, odnosno prema propisima zemlje na koju se odnosi ta valuta, obraunata u dinarskoj proti vvrednosti. U vezi sa iznetim, postoje neka odstupanja ako se u nekoj dravi, lanici zajednica drava, primenjuje kao osnovno sredstvo plaanja ne domaa valuta - dinar, ve neka druga strana valuta, a primenjuje se ovaj Zakon o obligacionim odnosima, kao zakon zajednica drava, u kom sluaju, ini se, ta protivurenost se otklanja politikim aktima sa snagom ustavnih reenja, ili pravnim stavovima sudova, to ini pravni nonses u odnosu na opta pravila domaeg i meunarodnog prava.

Sudska praksa
Ugovaranje u stranoj valuti i obaveza plaanja Pod pretpostavkom daje ugovor o prodaji nitavan, zbog toga stoje ugovorena prodajna cena u stranoj valuti, kupac se ne bi mogao osloboditi obaveze plaanja u dinarskojprotivvrednosti. Prema obrazloenju Prema utvrenom injeninom stanju, stranke su dana 7.8.1991. godine zakljuile ugovor o prodaji. Tui lac je kao prodava, tuenom kao kupcu prodao dva traktora tipa "_____" za prodajnu cenu od 13.000 DM po jednom traktoru. Tueni se ugovorom obavezao da prodajnu cenu isplati u 12 jednakih mesenih rata za jedan traktor, poev od 7.8.1991. godine, a za drugi poev od 1.9.1992. godine. Tueni je samo delimino isplatio prodajnu cenu u iznosu od 12.000 DM. Nije platio preostali iznos od 14.000 DM, to predstavlja protivvrednost od 7.000 eura. Na osnovu tako utvrenog injeninog stanja odlueno je o tubenom zahtevu. Tubeni zahtevje usvojen. Niestepeni sudovi su o tubenom zahtevu dobro odluili, pravilnom primenom materijalnog prava. Stranke su zakljuile ugovor o prodaji iz l. 454. ZOO. Tuilac je kao prodava traktore prodao sa zadravanjem prava svojine na njima do isplate prodajne cene, stoje u skladu sa odredbom l. 540. st.l. ZOO. Svoju ugovornu obavezu koja proizilazi iz zakonskih odredbi iz l. 454. i 467. st.l. ZOO tuilac kao prodava je u celosti izvrio. Traktore koje je prodao tuenom je i isporuio. Meutim, tueni nije izvrio svoju obavezu u smislu l. 454. st.l. i 516. st.l. ZOO, jer cenu u utuenom i dosuenom iznosu nije isplatio tuiocu kao prodavcu. Prodajna cena jeste ugovorena u devizama, meutim, tuiocu je dosuena protivvrednost neisplaene prodajne cene po kursu vaeem na dan isplate, to nije suprotno l. 3. st.3. ZPP, niti l. 103. st.l. ZOO. ak i pod pretpostavkom da stoje revizijski razlozi daje ugovor nitavan, zbog toga stoje ugovorena prodajna cena u stranoj valuti, tueni se ne bi mogao osloboditi obaveze u utuenom i dosuenom iznosu. Na to jasno upuuje odredba l. 104. st.l. ZOO. Tueni ne moe da vrati traktore jer ih je dalje prodao treim licima - svojim kupcima. Otuda je on duan da isplati odgovarajuu naknadu u novcu. Ta naknada predstavlja iznos neplaene prodajne cene. Otuda se ne mogu uvaiti revizijski razlozi, jer oni ne predstavljaju pravni osnov za drugaije odluivanje o tubenom zahtevu (prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2958/05). Plaanje u stranoj valuti i zabluda Isplata deviznog duga moe zahtevati samo po vaeem kursu na dan ispunjenja, kada se efektivno vri plaanje deviznog duga, a ne i pre izvrenja isplate, osim ako ugovorom stranaka nije drugaije odreeno (lan 12. i lan 262. ZOO). Strana koja je u zabludi moe traiti ponitaj ugovora zbog bitne zablude, osim ako pri zakljuenju ugovora nije postupala sa panjom koja se u prometu zahteva, a strana koja je u zabludi ne moe na nju da se poziva, ako je druga strana spremna da izvri ugovor kao da zablude nije bilo. 580

Iz obrazloenja Tubom podnetom 30.01.1996. godine, tuilac AA traio je da se obavee tueni BB da mu isplati ostatak ugovorene kupoprodajne cene od 40.000 DEM u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan 01.01.1996. godine, kao dana dospea obaveze, sa zakonskom zateznom kamatom na tako dobijeni dinarski iznos, poev od 01.01.1996. godine - kao dana dospelosti pa do konane isplate, a tueni je 05.06.1996. godine podneo tubu protiv tuioca radi ponitaja ugovora od 07.06.1995. godine i naknade tete, zbog toga stoje doveden u zabludu da kupuje proizvod "___"zatien kao patent, a to nije bilo tano. Niestepeni sudovi su zakljuili da prilikom zakljuenja ugovora tueni - protivtuilac nije mogao stei pogrenu predstavu o svojstvima predmeta ugovaranja, te da se nije nalazio u bitnoj zabludi koja predstavlja uzrok ruljivosti ugovor, zbog toga to je predmet ugovora bila roba, a ne patent i to je tuilac - protivtueni predao tuenom protivtuiocu svu dokumentaciju o registraciji proizvoda "_____", iz koje je jednostavno jasno mogao, da je postupao s panjom koja se u prometu zahteva, utvrditi daje, u vreme prodaje, bio zatien robnim igom, a i pored propusta koje je uinio, tueni - protivtuilac je odmah otpoeo prodaju i proizvodnju ovog proizvoda pod drugim imenom, distribuirao gaje bez zabrana i bilo kakvih smetnji. Revizijski sud ukazuje daje lanovima 17. i 18. Zakona o obligacionim odnosima predvieno da su strane u obligacionom odnosu dune da izvre svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje, a strana u obligacio-nom odnosu duna je da u izvravanju svoje obaveze postupa sa panjom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovarajuoj vrsti obligacionih odnosa (panja dobrog privrednika, odnosno panja dobrog domaina). Odredbom l. 61. ovog zakona regulisano je da je zabluda bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se zakljuuje ugovor, ako se zakljuuje s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po obiajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odlunim, a strana koja je u zabludi ne bi inae zakljuila ugovor takve sadrine, s tim to strana koja je u zabludi moe traiti ponitaj ugovora zbog bitne zablude, osim ako pri zakljuenju ugovora nije postupala sa panjom koja se u prometu zahteva, a strana koja je u zabludi ne moe na nju da se poziva, ako je druga strana spremna da izvri ugovor kao da zablude nije bilo. U smislu l. 111. Zakona ugovor je ruljiv kad je pri njegovom zakljuenju bilo mana u pogledu volje strana. Zbog pogrene primene materijalnog prava, injenino stanje je nepotpuno utvreno. Odredbom lana 395. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ukoliko novana obaveza glasi na plaanje u nekoj stranoj valuti ili zlatu, njeno ispunjenje se moe zahtevati u domaem novcu, prema kursu koji vai u trenutku ispunjenja obaveze. Zakon o deviznom poslovanju zabranjuje plaanje u stranoj valuti u sluajevima koji su izvan kruga zakonom doputenih izuzetaka, zbog ega poverioci deviznih potraivanja imaju pravo da od dunika zahtevaju izmirenje obaveza u dinarskoj protivvrednosti prema kursu koji je vaio u vreme isplate, sa domicilnom kamatom od dana dospelosti do isplate, takoe, u dinarskoj protivvrednosti. Dakle, poverilac ne moe da izvri jednostranu konverziju dospelog deviznog duga u suprotnosti sa odredbom lana 395. Zakona o obligacionim odnosima, koja doputa mogunost izvrenje novane obaveze u stranoj valuti, jedino isplatom njene dinarske protivvrednosti prema kursu koji vai u trenutku ispunjenja obaveza. Stoga se isplata deviznog duga moe zahtevati samo po vaeem kursu na dan ispunjenja, kada se efektivno vri plaanje deviznog duga, a ne i pre izvrenja isplate, osim ako ugovorom stranaka nije drugaije odreeno (lan 12. i lan 262. ZOO). Kako je prvostepenom i drugostepenom presudom tueni -protivtuilac obavezan da tuiocu - protivtuenom isplati ostatak kupoprodajne cene u iznosu koji predstavlja dinarsku protivvrednost 40.000 DEM i to po kursu na dan 01.01.1996. godine, kao dana dospelosti obaveze, a ne prema kursu na dan isplate, izvesnoje da pri donoenju pobijanih odluka nije pravilno primenjen lan 395. Zakona o obligacionim odnosima povezano sa odredbama Zakona o deviznom poslovanju. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3220/05); Doputenost konverzije deviznog potraivanja i kurs valute ispunjenja Poverilac deviznog potraivanja ima pravo da od dunika zahteva ispunjenje te obaveze u dinarskoj protivvrednosti prema kursu koji vai u vreme isplate, tako da jednostranu konverziju deviznog duga moe izvriti samo po kursu koji vai na dan izvrenja te obaveze. Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, stranke su zakljuile ugovor o zajmu deviznih sredstava u odreenom iznosu. Podneskom od 29.8.2003. godine tuilac je izvrio konverziju deviznih sredstava koje mu po ovom ugovoru duguje tueni, opredeljujui tako tubeni zahtev na iznos od 6.448.000,00 dinara, na koji iznos je postavio i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate poev od dana izvrene konverzije, pa do isplate. Polazei od napred utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su primenjujui odredbe lana 562. stav 1. i 2. i lana 557. ZOO, kao i odredbe lana 394, 395, 277. i lana 278. istog zakona, usvojili ovako opredeljen tubeni zahtev tuioca. 581

Osnovano se revizijom i zahtevom za zatitu zakonitosti ukazuje da je pobijana presuda kojom je usvojen ovakav zahtev tuioca doneta uz pogrenu primenu materijalnog prava. S obzirom daje i posle donoenja novog Zakona o deviznom poslovanju ("Slubeni list SRJ", broj 23/02 ... 101/05) zabranjeno plaanje u stranoj valuti u sluajevima koji su izvan kruga zakonom doputenih izuzetaka, tuilac kao poverilac deviznog potraivanja ima pravo da od tuenog, kao dunika, zahteva izmirenje te obaveze u dinarskoj protivvrednosti prema kursu koji vai u vreme isplate (lan 395. Zakona o obligacionim odnosima), sa domicilnom kamatom poev od dana dospelosti pa do isplate, takoe u dinarskoj protivvrednosti. Tuilac je tako prvobitno i postavio tubeni zahtev, da bi u toku parnice konvertovao svoje devizno u dinarsko potraivanje prema kursu u vreme konverzije. Osnovano se u zahtevu za zatitu zakonitosti istie da je tako jednostrano izvrena konverzija dospelog deviznog duga u suprotnosti sa odredbom lana 395. ZOO, koja doputa mogunost izvrenja novane obaveze u stranoj valuti, isplatom njene dinarske protivvrednosti prema kursu koji vai u trenutku ispunjenja obaveze. Dakle, konverzija deviznog duga se moe zahtevati samo po vaeem kursu na dan ispunjenja, a to je datum kada se stvarno vri efektivno plaanje deviznog duga. Zato je samo tada, a ne i pre izvrenja isplate doputena konverzija deviznog u dinarsko potraivanje, pod uslovom da ugovorom stranaka nije drugaije odreeno (l. 12. i 262. ZOO). (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2345/04 i Gzz. 95/04); "Dugpo osnovu zajma u stranoj valuti vraa se u domaem novcu po kursu na dan isplate" - (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3674/95).

Klizna skala (l. 397. ZOO)

Klizna skala regulie ugovaranje promena cena u zavisnosti od materijala i rada, kao i drugih elemenata koji utiu na visinu trokova proizvodnje. Naime, u ugovorima, po pravilu dugoronim, a posebno kod ugovora o delu ili ugovora o graenju, u kojima se jedna strana obavezuje da izradi i isporui odreene predmete, dozvoljeno je ugovaranje da e cena zavisiti od cene materijala i rada, kao i drugih elemenata koji utiu na visinu trokova proizvodnje, u odreeno breme na odreenom tritu. Klizna skala se uvodi radi toga da bi se uskladile cene materijala i rada, kao i drugi elementi koji utiu na visinu trokova proizvodnje. Ako se u zakljuenom ugovoru ne nalazi takva klauzula, kod nekih ugovora, kao stoje ugovor o graenju, propisuje se zakonska obaveza poveanja cene u vezi poveanja cene materijala i rada, kao i drugih elemenata koji utiu na visinu trokova proizvodnje, posebno ako izvoa radova nije bio u docnji. Kod ugovaranja klizne skale ne zna se koliko bi poveanje cene iznosilo ako doe do poveanja cene rada materijala i drugog. Zbog toga se unosi klauzula o kliznoj skali, pri emu se odreuju pravila u kojim granicama se proizvoa moe kretati, i po kojoj veoj ceni, od cena navedenih u specifikaciji radova i cena, vodei rauna o odreenom vremenu i odreenom tritu. Klizna skala se moe primeniti samo za vreme koje je odreeno za izvrenje ugovorne obaveze, to znai da u sluaju docnje izvoaa, odnosno ako je dolo do promena cena materijala i rada posle proteka roka za izvrenje, izvoa nema pravo na razliku u ceni, odnosno na primenu klizne skale. Ako su ugovorne strane u ugovoru odredile izvrenje ugovora u fazama prema razliitim tehnolokim postupcima, klizna skala se primenjuje posebno za svaku fazu koja se uzima u obzir prema promenama cene materijala i rada u odreenoj fazi proizvodnje. Meutim, ako ugovorom i nisu predviene faze zavretka pojedinih delova proizvoda, koji bi imali uticaja na primenu pravila o kliznoj skali, moe se utvrivati da li je do promena cena odreenog elementa dolo u periodu kada se, po planu proizvodnje, oekivalo izvrenje odreenog dela proizvoda, te da li utvrena klizna skala u ugovoru ima uticaja na poveanje cena rada i materijala za izvrenje tog dela. U praksi se obino javlja opisni oblik klizne skale, to podrazumeva da ako doe do poveanja cen materijala i radne snage, onda se u procentu poveavanja poveava samo onaj procenat ugovorene cene koji je predvien za materijal i radnu snagu. U drugom sluaju, klizna skala se primenjuje u obliku matematike formule, predviene u optim uslovima koje je propisala Evropska ekonomska komisija OUN, poznata kao enevska formula.

Plaanje pre roka (l. 398. ZOO)

Rok plaanja, po pravilu, odreuju stranke ugovorom. S obzirom na dispozitivni karakter odredaba ovog zakona, a naime da stranke same mogu ugovoriti kada e nastati rok plaanja, plaanje moe biti pre isporuke, to je vie uobiajeno, a moe biti i posle isporuke. Ako rok nije ugovoren, poverilac pod uslovima iz lana 314. ovog zakona moe traiti odmah ispunjenje obaveze, a dunik sa svoje strane moe zahtevati od poverioca da odmah primi ispunjenje. Ali ispunjenje obaveze pre roka u smislu navedenog lana ima opti karakter, tj. za sve one obaveze koje nisu samo novane obaveze. 582

Odredbe ovog lana (398.) imaju u vidu ispunjenje novane obaveze pre roka dospelosti plaanja. Kod takvog stanja u pogledu postojanja ili nepostojanja rokova za ispunjenje obaveze, dunik novane obaveze moe je ispuniti pre roka. Dakle, stav 1. ovog lana naglaava daje u pitanju novana obaveza, u vezi koje je dunik ovlaen daje ispuni i pre roka odreenog za plaanje. Pravo je dunika, dakle, da izvri plaanje pre roka, pa je zbog toga u stavu 2. ovog lana propisano da su nitave odredbe ugovora kojim se dunik odrie ovog prava. Nije jasno zato bi se dunik odrekao tog prava, osim ako na to ne bi bio prisiljen uslovima koje je postavio poverilac. Ali, i u takvim uslovima, to odricanje bi bila nitavo, jer za punovanost takvog opredeljenja ne postoji njegova volja, to je jedan od uslova za zakljuenje ugovora. U ugovoru ne mora biti odreeno da dunik moe da izvri svoju obavezu plaanja pre roka, ali ako je to navedeno i u vezi sa tim bude ovlaen da ispunjenjem novane obaveze pre roka ima pravo da od iznosa duga odbije iznos kamate za vreme od dana isplate do dana dospelosti obaveze, on moe sam da umanji svoju novanu obavezu za iznos kamate koja mu pripada zbog isplate pre roka. Ako takvo ovlaenje u ugovoru nije navedeno, on ne moe sam da umanji svoju novanu obavezu isplaenu pre roka, niti ima pravo da tu kamatu zahteva od poverioca kome je isplatio ceo dug. Ovo zbog toga to njegovo dobrovoljno plaanje obaveze koja jo nije dospela predstavlja njegovo pravo da se oslobodi obaveze plaanja pre roka, dakle roka koji mu predstoji, a na takvo injenje niim nije bio primoran od poverioca. Da se elelo drukije postupanje, a naime daje propisana obaveza poverioca da duniku isplati kamatu za vreme od dana plaanja do dana dospelosti, onda bi takva norma bila stipulisana u samom zakonu, ali kako takve norme neme nema ni obaveze poverioca da duniku isplati kamatu, mada sutinski proizilazi daje poverilac imao koristi od plaanja duga pre njegove dospelosti, jer se jedno vreme koristio sredstvima dunika, te da je po tom osnovu stekao neku korist. U ovom lanu nije propisano da li dunik moe pre ugovorenog roka plaanja da vri delimine isplate, ali se ta mogunost ne iskljuuje ako to ini na nain koji ne stvara tekoe na strani poverioca. Ovo naroito ako dunik eli da plaanjem pre roka ostvari pravo na umanjene kamate, jer odredbe stava 3. ovog lana imaju u vidu ispunjenje ele obaveze pre roka, posle ega dunik ima pravo, ako je novanu obavezu izmirio pre roka, da od iznosa duga odbije iznos kamate za vreme od dana isplate do dospelosti obaveze.

UGOVORNA KAMATA
Stopa ugovorne kamate (l. 399. ZOO)
Za razliku od zatezne kamate, koja predstavlja vid kaznene kamate za sluaj docnje u ispunjenju ugovorene obaveze, i koja se rauna od dana docnje, ugovorna kamata se smatra naknadom za korienje tuih sredstava koja se ureuje ugovorom za vreme do isteka ugovora, ili za krae vreme. Razlike izmeu ove dve vrste kamata su velike, a zajedniko im je to to se one plaaju za korienje tuih novanih sredstava - kod ugovorne kamate kamata tee od dana kada se stranke dogovore do ispunjenja ugovorne obaveze, a kod zatezne kamate od dana docnje do dana isplate. Kod ugovorne, kao i kod zatezne kamate, naknada se odnosi na korienje tueg novca, ako je u pitanju novana obaveza, ali se ona moe odrediti i kod nenovanih obaveza, uglavnom kod zamenljivih stvari, tj. stvari po rodu. Odredbama lana 399. Zakona obligacionim odnosima propisana su pravila u pogledu visine stope ugovorne kamate, posebno kada su u pitanju fizika lica, a posebno kada su u pitanju pravna lica. Fizika lica mogu i da ne ugovore ugovornu kamatu. U tom sluaju nemaju pravo na ugovornu kamatu. Ali ako ugovore kamatu, stopa ugovorne kamate izmeu njih ne moe biti vea od kamatne stope koja se u mestu ispunjenja plaa na tedne uloge po vienju. To vai i u sluaju ako su fizika lica ugovorile ugovornu kamatu, ali nisu odredile njenu stopu ni vreme dospevanja, to znai da imaju pravo na naplatu stope u visini koja se u mestu ispunjenja plaa na tedne uloge po vienju. Kod pravnih lica vae ista pravila, tj. mogu ali ne moraju da ugovore ugovornu kamatu. Reci "po isteku godine" treba shvatiti tako da kamata, sa duim rokom trajanja ugovora, dospeva ne krajem godine ve istekom jedne godine od dana zakljuenja ugovora, a ako bi rok trajanja ugovora bio krai onda za taj period, a mesto ispunjenja, ako ugovorom nije posebno ugovoreno, smatra se ono mesto gde poverilac ima ili je imao svoje prebivalite, odnosno sedite u trenutku zakljuenja ugovora. Zakonska norma je da ako je ugovorena vea kamata od dozvoljene, da e se primeniti najvea dozvoljena stopa kamate. 583

Sudska praksa Kako se obraunavaju ugovorne kamate (metod)? Visina ugovorene kamate se utvruje na godinjem ili mesenom nivou. Ukoliko se kamata obraunava za period krai od jedne godine onda se primenjuje konformna metoda. Jpravni stav Vieg privrednog suda u Beogradu, od 18. 11. 1998. godine); Ugovorna kamata. Pravina visina stope ugovorne kamate Odredbom lana 399. stav 2. ZOO propisano je da u pogledu najvie ugovorene kamatne stope izmeu pravnih lica primenjuju se odredbe posebnog zakona. Meutim, bez obzira to poseban zakon u smislu navedene zakonske odredbe nije donet, dispozitivnost norme ugovorenoj kamati moe se protezati samo dotle dok ne doe u sukob sa osnovnim naelom graanskog prava jednake vrednosti uzajamnih davanja iz odredbe lana 15. Zakona o obligacionim odnosima. Pravian iznos ugovorene kamate odreen je prosenom visinom ugovorenih kamatnih stopa na tritu novca, a prema odlukama Narodne banke Jugoslavije o kamatnim stopama i emitovanju obveznica Iz obrazloenja Na osnovu utvrenog injeninog utvrenja, sudovi u pobijanim presudama nalaze da kako tuena banka nije ispunila svoju ugovornu obavezu, tuiocu pripada pravo na isplatu pored dospelih iznosa i iznos po osnovu obraunate ugovorne kamate, koja je via od stope zatezne kamate na dugovane iznose za period docnje tuenog. Pravno stanovite sudova u konkretnom sluaju se ne moe prihvatiti. Odredbom lana 399. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da u pogledu najvie ugovorene kamatne stope izmeu pravnih lica primenjuju se odredbe posebnog zakona. Meutim, bez obzira to poseban zakon u smislu navedene zakonske odredbe nije donet, dispozitivnost norme o ugovorenoj kamati moe se protezati samo dotle dok ne doe u sukob sa osnovnim naelom graanskog prava jednake vrednosti uzajamnih davanja iz odredbe lana 15. Zakona o obligacionim odnosima. Zakon o obligacionim odnosima odredbama l. 277. i 399. propisuje mogunost da ako je stopa ugovorene kamate via od stope zatezne kamate ona tee nakon dunikove docnje, ali pravian iznos ugovorene kamate odreen je prosenom visinom ugovorenih kamatnih stopa na tritu novca, a prema odlukama Narodne banke Jugoslavije o kamatnim stopama i emitovanju obveznica. Kako je oigledno da dosuena ugovorena kamatna stopa nije u skladu sa dobrim poslovnim obiajima i naelom jednake vrednosti uzajamnih davanja, to se osnovano u zahtevu za zatitu zakonitosti navodi daje dosuena ugovorena kamata enormno visoka, pa je sud duan da u ponovnom postupku podrobno ispita kretanje kamatnih stopa za sporni period kroz plasman hartija od vrednosti banaka i drugih bankarskih organizacija, pa na osnovu tako utvrene prosene kamatne stope prui zatitu ugovorenoj kamati samo do one visine koja je realna i uobiajena za takvu vrstu posla " -(Savezni sud, Gzs. 29/99 od 25. 11. 1999 godine); Ugovorna kamata - ako je neprimereno visoka -,,Banka ima pravo da na iznos negativnog salda na tekuem raunu obrauna ugovorenu kamatu koju e, ako je neprimereno visoka, sud na zahtev tuenog umeriti prema kretanju visine kamatne stope na tritu novca u spornom periodu za tu vrstu poslova (depoziti po vienju). Za sluaj da kamata nije ugovorena, banka ima pravo samo na zateznu kamatu " (prema pravnom stavu Vrhovnog suda Srbije od 22. 05. 2000. godine); Umeravanje od strane suda - "Ukoliko je ugovorna kamata nerealna, odnosno zelenaka, tada sudovi imaju ovlaenja da tako ugovorenu kamatu umere i svedu na realne vrednosti, koje odgovaraju naelu savesnosti i potenja u zakljuenju obligacionih odnosa i naelu jednake vrednosti davanja " (prema odluci VSS, Pzz 29/2000); Zabrana kumulativnog ugovaranja - Banka ne moe kumulativno koristiti dve ili vie zatitnih klauzula za ouvanje vrednosti kapitala. Ugovornom kamatom veom od stope zatezne kamate obezbeuje se ouvanje supstance kapitala. Zato se ugovorom o kreditu ne moe pored ugovorne kamate ugovarati i revalorizacija kredita " (prema odluci VSS, Prev. 704/98); Nitavost odredbi " Nitave su odredbe ugovora o kreditu za ugovorenu naknadu i proviziju koja predstavlja simulaciju ugovorne kamate " (prema odluci VSS, Prev. 13/99); Mogunost samostalnog utuenja - "Ugovorna kamata ima karakter povremenog davanja koje samostalno egzistira, pa se iz tog razloga moe samostalno utuiti, nezavisno od toga da li je glavni dug plaen " (prema odluci VPS, P. 8396/98); Kreditni odnosi - "Ugovaranje zateznih kamata nije u dispoziciji privrednih subjekata. Ali, ako je tedionica sa korisnikom kredita ugovorila viu stopu ugovorne kamate od zatezne, tako da e se ista menjati u skladu sa aktima poslovne politike, takva kamata tee i za sluaj docnje u plaanju dospelih rata kredita" (prema odluci VPS, P. 5056/98); 584

Ogranienost stope realna kamata - "Ugovorne odredbe o visini stope ugovorne kamate izmeu stranaka uivaju sudsku zatitu samo dotle dok postoji srazmera izmeu prestacija. Za ugovorenu nesrazmernu imovinsku korist, sud je ovlaten da primeni utvreno naelo ogranienosti stope ugovorne kamate ustanovljene lanom 399. ZOO. Realna kamata podrazumeva kamatu iznad stope rasta cena na malo, odnosno iznad stope zatezne kamate, ali u primerenom iznosu. Koji je to iznos sud e utvrditi pribavljanjem izvetaja od udruenja banaka, ili renomiranih poslovnih banaka" (prema odluci VSS, Prev. 675/98); Priznanje realne, uobiajene kamate " Sudsku zatitu moe uivati samo ona stopa ugovorne kamate koja je realna i uobiajena za takvu vrstu poslova" (prema odluci VPS, P. 6957/2000); Tok ugovorne kamate nakon docnje dunika - "Pravini iznos ugovorne kamate kao ekvivalent prime-ren davanju koje ini banka kao poverilac plasirajui sredstva kredita, podrazumeva i kamatu koja je u primerenom iznosu vea od stope zatezne kamate, pa bi ista tekla i posle dunikove docnje, ukoliko se dakle radi o situaciji regulisanoj odredbama lana 277. st. 2. ZOO" (prema odluci VSS, Prev. 41/99); Visina stope ugovorne kamate i naelo jednakih vrednosti uzajamnih davanja "Sud e pruiti zatitu samo prosenoj kamatnoj stopi, odnosno onoj kamati koja se iskazuje kao ekvivalent primeren davanju koje ini poverilac iz ugovora o kreditu. U protivnom, ako se utvrdi da takva kamata predstavlja nesrazmernu imovinsku korist, sud e na zahtev oteenog istu smanjiti na pravian iznos" (prema odluci VSS, Prev. 459/99); Ugovorna kamata na obraunatu ugovornu kamatu - ,, Banka ima pravo na ugovornu kamatu na obraunatu ugovornu kamatu ak i ako glavnica kredita nije otplaena, ako je ugovorom o kreditu predvieno da na dospelu a neisplaenu ugovornu kamatu tee ugovorna kamata" (prema odluci VPS, P. 2791/93); Visina ugovorne kamate "Kada dunik u parnici ospori visinu ugovorne kamate koja tee i u docnji, sud je duan da u postupku utvrdi putem izvetaja Narodne banke Jugoslavije, Udruenje banaka ili nekoliko renomiranih banaka, koja je realna stopa ugovorne kamate koja se ugovara za spornu vrstu posla, koja je predmet konkretnog odnosa, pa e u koliko je kamata previsoko ugovorena istu umeriti" (prema odluci VPS, P. 4847/99); "Dugpo osnovu zajma u stranoj valuti vraa se u domaem novcu po kursu na dan isplate" - (Vrhovni sud Srbije, Rev. 3674/95).

Kamata na kamatu (l. 400. ZOO)

Ugovaranje kamate na kamatu, tzv. "anatocizam", nije dozvoljeno. Odredbe ugovora koji to predviaju smatraju se nitavim, tj. kao da nisu ugovorene, pa im sud ne daje sudsku zatitu. Kamata na kamatu znai poveanje ugovorne kamate pre nego to je posle njene dospelosti za isplate ponovo poela da tee, to je nedozvoljeno. Meutim, mogue je da se unapred ugovori da e se stopa kamate poveati ako dunik ne isplati dospele kamate na vreme, to ima opravdanje u injenici da e poverilac biti oteen ako mu se ne plati ve dospela kamata. Stav 1. ovog lana ima u vidu ugovaranje obaveze plaanja kamate na kamatu ugovorom o glavnom poslu, dakle, ugovorom kojim se pored ostalog predvia da e na kamatu, kada dospe za isplatu, poeti da tee kamata ako ne bude isplaena. Pored toga, za pravilno tumaenje te odredbe bitno je znaenje reci "da e na kamatu, kada dospe za isplatu, poeti da tee kamata, ako ne bude isplaena", jer one upuuju zakljuak da poverilac na neki nain kanjava dunika ako ugovorenu kamatu ne plati o roku, pa mu ugovorom odreuje obavezu da na neisplaenu kamatu, koju kapitalizira, odnosno odreuje je u jednom iznosu, plaa nova ugovorna kamata, ija visina ne mora biti ista kao ugovorena. Tako, na primer, ako je ugovorena kamata 5% na godinjem nivou, sa rokom plaanja recimo od est meseci, ali je ugovoreno i to da ako istekom roka ne isplati ugovorenu kamatu, da e dunik platiti i novu kamatu u nekom procentu, recimo od 3%, na kapitalizirani, odnosno obraunati iznos koji se odnosi na ve ugovorenih 5%, tako da ugovorna kamata ima u sebi i novu kamatu, koja u sutini predstavlja kamatu na kamatu, a to nije dozvoljeno. Prema stavu 2. ovog lana, stranke mogu ugovorom odrediti da e se stopa kamate poveati ako dunik ne isplati dospele kamate na vreme, ali to znai da u ugovoru treba da stoji, na primer, da je ugovorna kamata odreena u visini od 5% na godinjem nivou, koja se ima platiti istekom roka od est meseci od zakljuenja ugovora, a ako dunik u tom roku ne isplati dospelu kamatu, da ona za taj period vie ne iznosi 5% ve 8%, ali da ona vie i ne tee. Ugovorna kamata se ne ograniava samo na vreme dospelosti glavne obaveze. Ona moe u dozvoljenom procentu da se ugovara za ceo period do dospelosti, odnosno ispunjenja obaveze. Ali to je neto drugi u odnosu na odreivanje kamate na kamatu, koja predstavlja neku vrstu kazne stoje dunik zadocnio sa ispunjenje obaveze plaanja ugovorene kamate, stoje nedozvoljeno, dok se u sluaju ako ona tee do ispunjenja obaveze smatra kao oteenje poverioca za nekorienje novanih sredstava na koje raunao da e ih dobiti ispunjenjem obaveze. 585

Stav 3. ovog lana propisuje da se navedena pravila iz stavova 1. i 2. ovoga lana ne primenjuju na kreditno poslovanje banaka i drugih bankarskih organizacija. Ovaj izuzetak uinjen je samo u vezi kreditnog poslovanja banaka i drugih fmansijskih organizacija, a ne i za neke druge poslove koje banka obavlja u okviru svoje dozvoljene delatnosti. A ta sloboda banaka, da kod kreditnih poslova moe ugovarati plaanje ugovorne kamate na kamatu, proizilazi iz osnovne funkcije banaka, a naime fmansiranja drugih lica novanim sredstvima kojima raspolae radi uveanja tih sredstava i daljeg kreditiranja drugih lica.

Sudska praksa
Ugovorna kamata po ugovorenoj stopi Banka kreditor u smislu l. 400. ZOO ima pravo na zateznu kamatu na dospelu obraunatu ugovorenu kamatu po ugovornoj stopi samo ako su stranke to i ugovorile Iz obrazloenja Odredbama l. 400 Zakona o obligacionim odnosima propisano je daje nitava odredba ugovora kojom se predvia da e na kamatu kada dospe za isplatu poeti tei kamata, ako ne bude isplaena, ali se moe una-pred ugovoriti da e se stopa kamate poveati ako dunik ne isplati dospele kamate na vreme, s tim to se ove odredbe ne odnose na kreditno poslovanje banaka i drugih bankarskih organizacija. To znai da na ugovorenu kamatu moe da tee kamata kada ona dospe za isplatu a ne bude isplaena i da se stopa kamata moe poveati ako dunik ne isplati dospele kamate na vreme, ali samo u sluaju ako je tako i ugovoreno. Iz ugovora od 30.9.1996 godine i ugovora br. 2/92, o regulisanju meusobnih odnosa po osnovu korienja ino depozita od 11.2.1992 godine i aneksa ovih ugovora na kojima se zasniva obaveza tuenog za isplatu glavnice i obraunate ugovorne kamate, ne proizlazi da su stranke ugovorile da e na obraunatu kamatu poeti da tee ugovorena stopa kamate od 10% odnosno 8,75% na godinjem nivou posle dospelosti, pa bi u sluaju da navedena obraunata kamata predstavlja obraunatu ugovornu kamatu, tuilac imao pravo samo na zateznu procesnu kamatu po domicilnoj stopi zemlje valute. Ukoliko navedena obraunata kamata predstavlja obraunatu zateznu kamatu na glavnicu, onda tuilac ne bi imao pravo uopte na zateznu procesnu kamatu u smislu odredaba l. 279 Zakona o obligacionim odnosima sve dok glavni dug ne bude isplaen. Ovo zbog toga stoje odredbama l. 279 Zakona o obligacionim odnosima propisano da poverilac ima pravo na zateznu kamatu na obraunatu zateznu kamatu od dana podnoenja zahteva, to podrazumeva daje glavni dug isplaen, ali u docnji. Poto je prvostepeni sud obavezao tuenog da tuiocu isplati zateznu kamatu po stopi od 10% odnosno 8,75 % na godinjem nivou i na obraunatu kamatu, osnovano se u albi istie da je pobijana presuda u ovom delu doneta uz pogrenu primenu materijalnog prava, us led ega nisu utvrene injenice relevantne za odluku u ovom sporu. U ponovnom postupku prvostepeni sud e vetaenjem finansijske struke utvrditi da li obraunata kamata predstavlja obraunatu ugovornu kamatu (kamatu za period korienja kreditnih sredstava) ili zateznu kamatu, pa e zavisno od toga imajui u vidu gornje primedbe ponovo odluiti o tubenom zahtevu za zateznu procesnu kamatu. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 3040/06 od 23.11.2006. godine).

Kamata u nenovanim obavezama (l. 402. ZOO)

Kamata se moe ugovoriti i kod nenovanih obaveza. Odredbe ovog lana imaju u vidu kamatu samo ako obaveze imaju za predmet stvari odreene po rodu. Po pravilu, one se ne nazivaju "kamata", mada je u naslovu ovoga lana navedeno "kamata u nenovanim obavezama", ali to je uinjeno radi objanjenja odnosa ako se kasni sa ispunjenjem obaveze koja se odnosi na predmete, odnosno stvari odreene po rodu. Inae, to je jedna vrsta naknade koja se odreuje shodno pravilima o ugovornoj kamati, kako je to u sadrini ovog lana i navedeno. Radi jasnijeg odreenja koji su to predmeti koji predstavljaju stvari odreene po rodu, a u vezi kojih se moe odrediti ugovorna kamata, odnosno ugovorna naknada za korienje tih stvari, ukazuje se da su stvari odreene po rodu one stvari koje se mogu oznaiti po vrsti, broju, meri i teini, pa ako se i potroe ili propadnu one se mogu nadomestiti drugim stvarima iste vrste, broja i drugog to ove stvari definie kao stvari odreene po rodu. Za razliku od stvari oznaeni po rodu, stvari oznaene po individualnim svojstvima, koju druga stvar nema, ispunjenje, odnosno nemogunost ispunjenja ima razliite posledice, kao stoje, na primer, naknada tete. Kod odreivanja ugovorene kamate kod nenovanih obaveza, odnosno ugovorene naknade koje za predmet imaju stvari odreene po rodu, primer bi mogao da bude takav da ako je neko pozajmio drugom licu 1000 kg. ita, sa rokom vraanja do sledee etve, moe biti obavezan da to lice, inae zajmoprimac zajmodavcu pored navedene koliine da, recimo, jo 50 kilograma ita, tako da ta koliina predstavlja naknadu za korienje i586

ta zajmodavca, ali se ne moe ugovoriti da se ta dodatna koliina dalje uveava posle isteka roka za njeno vraanje, ve se moe ugovoriti da ako dunik tu koliinu ne vrati u ugovorenom roku, da za taj period naknada, odnosno ugovorna kamata u vidu naknade moe iznositi 80 a ne 50 kilograma, vodei rauna da se ne premai vrednost, odnosno onaj limit koji je za ugovornu kamatu propisan odredbama lana 399. ovog zakona, jer u sluaju docnje zajmodavac ima pravo da zahteva ispunjenje glavne obaveze i dodatni deo naknade, odnosno ugovorene "kamate", s tim to bi imao prava na naknadu tete u vezi neispunjene glavne obaveze, a to isto i za onaj deo naknade stvari odreene po rodu, koje predstavljaju vrstu ugovorne kamate.

OBAVEZE SA VIE PREDMETA

ALTERNATIVNE OBAVEZE
Pravo izbora (l. 403. ZOO)
Alternativne obaveze su obaveze sa vie predmeta. One mogu biti generine ili alternativne obaveze. Generine obaveze sadre obavezu dunika koja se sastoji u predaji odreene koliine i kvaliteta neke vrste, roda stvari, kao na primer predaja 5000 kg. eera ili isplatu odreenog iznosa cene za taj eer, ija se cena odreuje prilikom zakljuenja ugovora, ili ve prema tome kako se stranke dogovore. Za razliku od alternativnih obaveza, fakultativne obaveze pretpostavljaju obaveze sa vie predmeta, i ne moraju da pripadaju istoj vrsti, odnosno rodu stvari, ali ono stoje karakteristino u odnosu na generine obaveze gde unapred nije odreen predmet ugovora po rodu, za njih je karakteristino da su u ugovoru ti predmeti odreeni i poznati. Odredbe ovog lana odnose se na obaveze koje imaju dva ili vie predmeta obaveze, ali je dunik duan da da samo jedan da bi se oslobodio obaveze. Pravo izbora u tom sluaju pripada, ako to drugo nije ugovoreno, duniku, te njegova obaveza prestaje kada preda predmet koji je izabrao. Dakle, prema citiranom propisu, ako je ugovorom odreeno da se obaveza dunika sastoji da poveriocu preda jednu ili drugu stvar, ili vie stvari, ali tano oznaeni po rodu, koliini i kvalitetu, duniku je ostavljeno da kod izvrenja ugovora izvri onu obavezu, odnosno ono davanje za koje on smatra daje najpovoljnije za njega, ime prestaje njegova obaveza po takvom ugovoru. Meutim, ako je ugovorom odreeno da pravo izbora pripada poveriocu, on moe da trai stvar za koju smatra da mu vie koristi. Ako se poverilac ne izjasni o izboru u roku odreenom za ispunjenje, dunik ga moe pozvati da izvri izbor i za to mu odredi primereni rok, a ako taj rok protekne i poverilac se ne izjasni o izboru stvari, to pravo prelazi po zakonu na dunika. Kod alternativnih obaveza, obaveza se odreuje u vreme zakljuenja ugovora, dok se pravo dunika na davanje, odnosno izvrenje izbora odreuje kada dospe obaveza za izvrenje ugovorene obaveze, pri emu se dunik oslobaa obaveze kada poveriocu preda jednu od stvari utvrenih u takvom ugovoru. Profesor dr. A. Gams, u knjizi "Uvod u graansko pravo" navodi sutinu instituta alternativne obaveze koji glasi: "Alternativna obaveza je onda kada dunik, ili rede, poverilac moe da bira izmeu dve ili vie inidbe, s tim da ako je izbor izvren, obaveza se suava na tu izabranu inidbu, kao daje ona bila ugovorena od samog poetka". Alternativne obaveze se ureuju ugovorom, tako to se u ugovoru, na primer, u ugovoru o prodaji kupac obavezuje da prodavcu u odreenom roku isplati odreenu sumu novca, ili mu preda neku tano u ugovoru opredeljenu stvar. Alternativna obaveza moe nastati i kod ugovora sa jednostranom izjavom volje, kao na primer kod ugovora o javnom obeanju nagrade, kojim se obeavalac nagrade obavezuje da uesniku u toj nagradnoj igri, ako uesnik u igri izvri odreenu radnju ili postigne neki uspeh po nagradnoj igri, obea neku stvar ili odreeni novani iznos, kao fakultativni izbor. Obaveza predaje jednog predmeta iz fakultativnog ugovora prestaje ako je predaja tog predmeta postala nemogua za koji ne odgovara ni jedna strana. U tom sluaju poverilac ima pravo na drugoj stvari, kao da je ta stvar bila jedini predmet fakultativnog ugovora. Meutim, ako je predmet obaveze postao nemogu usled dogaaja za koji je odgovoran dunik, obaveza se ograniava na preostali predmet, jer inae pravo izbora pripada duniku. Ako, pak, pravo izbora pripada poveriocu, a za propast stvari je odgovoran dunik, poverilac moe da trai preostalu stvar ili naknadu tete. U sluaju daje predmet obaveze postao nemogu zbog dogaaja za koji je odgovoran poverilac, dunikova obaveza u odnosu na tu stvar prestaje, ali ako njemu pripada pravo izbora, a poverilac je odgovoran za stvar koju bi dunik eleo da preda, dunik ima pravo da preda onu drugu preostalu stvar i da trai naknadu tete, a ako pravo izbora ima poverilac, on moe dati naknadu tete i traiti preostali predmet (prema odredbama l. 408. ZOO). 587

Iz sudske prakse Mogunost vanugovornog konstituisanja alternativne obaveze Ukoliko alternativna obaveza ne proizlazi iz ugovora, shodno odredbi l. 403. Zakona o obligacionim odnosima, ista se ne moe uspostaviti presudom. Iz obrazloenja: "Prema utvrenom injeninom stanju od tuioca su radnici MUP a na dan 6.11.1998. godine oduzeli putniko vozilo, kao dokazno sredstvo u prekrajnom postupku, koji je protiv njega voen za prekraj iz l. 6. st. 1. ta. 4. Uredbe o posebnoj naknadi za registraciju odreenih vozila. Taj postupak je obustavljen reenjem vea za prekraje od 25.3.1999. godine i istim reenjem naloeno da se tuiocu vrati oduzeto vozilo. Nakon toga, Savezna uprava carina je svojim reenjem od 7.6.1999. godine kaznila tuioca novanom kaznom to nije prijavio carinskim organima na graninom prelazu predmetno vozilo, i istim reenjem izrekla meru oduzimanja vozila. Meutim, reavajui po albi tuioca reenjem Saveznog vea za prekraje od 25.12.2000. godine, preinaeno je prvostepeno reenje i naloeno vraanje tog vozila tuiocu kao vlasniku. Tuilac je svojim tubenim zahtevom traio da se tuena RS obavee da mu preda u dravinu predmetno vozilo u ispravnom stanju, odnosno stanju u kakvom je bilo u vreme oduzimanja, ili da mu na ime naknade tete za oduzeto vozilo isplati 195.957,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, raunajui od 27.5.2002. godine, kao dana obavljenog vetaenja vrednosti vozila, pa do konane isplate. Prvostepeni sud je usvojio ovako postavljeni tubeni zahtev u celosti, a reavajui po albi tuene izjavljene protiv te presude, drugostepeni sud je albu kao neosnovanu odbio i prvostepenu presudu potvrdio. Po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zakljuak niestepenih sudova daje tubeni zahtev tuioca osnovan u delu gde je traio da se tueni obavee da mu preda predmetno vozilo u opisanom stanju u kakvom je bilo u vreme oduzimanja. Naime, u situaciji kada je protiv tuioca okonan prekrajni postupak i reenjem nadlenog organa naloeno vraanje vozila tuiocu, isti kao vlasnik ima pravo da zahteva predaju vozila od tuene, shodno odredbi l. 37. st. 1. i 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Meutim, niestepeni sudovi su pogreno primenili materijalno pravo kada su usvojili alternativni tubeni zahtev, koji se odnosi na isplatu naknade tete za predmetno vozilo, ija je visina utvrena vetaenjem u sudskom postupku. Alternativni tubeni zahtev moe da se postavi samo ukoliko alternativna obaveza proizilazi iz ugovora, shodno odredbi l. 403. Zakona o obligacionim odnosima, a to ovde nije sluaj. Zbog toga, alternativna obaveza se ne moe uspostaviti presudom kao to su to uinili niestepeni sudovi. U ovom sluaju ne radi se o postavljenom tubenom zahtevu u smislu l. 327. Zakona o parninom postupku, gde je dozvoljeno da tuilac istovremeno u tubi ili do zakljuenja glavne rasprave izjavi daje voljan umesto stvari primiti odreeni novani iznos, te da se tueni moe osloboditi od davanja stvari ako plati taj novani iznos. Ne radi se ni o eventualnom tubenom zahtevu iz l. 188. st. 2. Zakona o parninom postupku, gde tuilac moe dva ili vie tubenih zahteva u meusobnoj vezi istai u jednoj tubi, tako da sud usvoji sledei od tih zahteva ako nae da onaj koji je ispred njega istaknut nije osnovan. Tuilac bi imao pravo na naknadu tete u visini protivvrednosti predmetnog vozila samo u sluaju ukoliko mu tuena po pravnosnanoj presudi vozilo ne preda, a to je predmet izvrnog postupka. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. 1219/05 od 21. decembra 2005. godine); Pravo izbora - "injenica daje tubom traena i presudom odreena predaja samo jednog od predmeta alternativne obaveze, ne utie na osnovanost tubenog zahteva, s obzirom da se dunik moe osloboditi i predajom drugog predmeta odreenog alternativnom obavezom, sve do okonanja postupka prinudnog izvrenja" (prema odluci VPS, P. 9481/98); Pravo na zateznu kamatu - "Alternativna obaveza utvrena u novanoj protivvrednosti vozila u momentu isplate adekvatna je obaveza predaje vozila. S toga se na tako utvrenu novanu vrednost poveriocu ne moe priznati i zatezna kamata za period od datuma dospea za isporuku vozila do datuma plaanja " (prema odluci VSS, Prev. 19/99); Samo ako je ustanovljena ugovorom - "Umesto predaje stvari traenih tubom, tuilac ne moe alternativno zahtevati njihovu novanu protivvrednost, jer se ispunjenje alternativne obaveze moe traiti samo ako je ona ustanovljena ugovorom" (prema odluci VPS, P. 5511/2000); Alternativna obligacija - "Ako alternativna obaveza nema osnova u kupoprodajnom ugovoru izmeu parninih stranaka, a tuilac zahteva izvrenje ugovora, sud ne moe dosuditi tuiocu - kupcu robe njenu protivvrednost, ve samo isporuku robe koja je bila predmet kupoprodaje" (prema odluci VPS, P. 2817/94); Alternativna obaveza - izbor dunika - "Kada se dunik opredelio za ugovorenu obligaciju (alternativnu) koja se sastoji u isplati novanog iznosa, taj izbor obavezuje i poverioca. Poverilac u tom sluaju nema prava da trai prvu obligaciju koja se sastoji u predaji robe, pa ni isplatu razlike u ceni robe " (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 620/96 i Pzz. 30/96); 588

"Prodava ne moe tubom zahtevati povraaj ambalae ili njenu protivvrednost po cenama na dan izvrenja, ako takva obaveza nije predviena ugovorom (Alternativna obaveza ). Stoga e sud, ukoliko je zahtev za povraaj ambalae osnovan, naloiti kupcu kao tuenom u parnici da istu vrati, a odbiti alternativni zahtev tuioca za isplatu njene protivvrednosti. Isticanje u albi novih navoda daje tueni spornu ambalau vratio nema uticaja na drugaiju odluku suda, jer je u sporovima male vrednosti kakav je ovde sluaj stranka prekludirana da u albi iznosi nove injenice i dokaze"' (prema odluci Vieg privrednog suda u Beogradu, P. 1611/95).

Neopozivost i dejstvo neizvrenog izbora (cl. 404. ZOO)

Prema stavi 1. ovog lana, izbor je izvren kada strana kojoj pripada pravo izbora, obavesti drugu stranu o tome staje izabrala, i od tog asa izbor se vie ne moe menjati. Tako izvreni izbor je neopoziv, te se radnja izbora na taj nain smatra kao da je predmet ugovora od poetka bila izabrana stvar. Na taj nain ugovor sa alternativnom obavezom se pretvara u obinu, jednostranu odreenu obavezu. Neopozivost izbora znai da se posle obavetenja poverioca vie ne moe izbor menjati, osim ako se sa tim ne sloi poverilac. Dunik ima pravo izbora sve dok u postupku prinudnog izvrenja jedna od dugovanih stvari ne bude potpuno ili delimino predata poveriocu po njegovoj volji. Dunik, dakle, moe i u postupku izvrenja, dok jedna od stvari ne bude predata poveriocu, da se izvrenje sprovede na stvari koju odredi dunik. Odredbe ovog lana ne propisuju odredbe o ovlaenjima prava jedne od stranaka da moe izvriti izbor u vezi predmeta, od vie predmeta, koji je predmet alternativne obaveze. O tome je sve reeno u prethodnom lanu. Ovde se propisuje pravilo da onaj ko ima pravo na izbor predmeta, ne moe od asa izbora predmeta da menja izvreni izbor. O izvrenom izboru, strana kojoj pripada pravo izbora, duna je da obavesti drugu stranu o tome staje izabrala. Ako pravo izbora pripada poveriocu, on moe i tubenim zahtevom da opredi stvar koju eli da dobije sudskom odlukom. On ne moe tubom da trai da se dunik, tueni obavee da mu preda neki od predmeta koji ine obavezu dunika po ugovoru, ili ako mu tueni ne preda odreenu stvar da ima pravo da mu dunik preda drugu stvar. Naprotiv, imajui u vidu sadrinu odredbe ovog lana, poverilac moe tubom traiti da mu dunik preda odreenu stvar, ali ne uz re "ili" drugu odreenu stvar, ve moe zahtev postaviti tako, da ako mu dunik, tueni ne preda odreenu stvar, da se dunik obavezuje da poveriocu preda drugi predmet koji je bio predmet ugovora. Naravno, u postupku izvrenja dunik ima pravo da se opredeli koji e predmet obaveze po sudskoj odluci predati poveriocu, i to njegovo opredeljenje e predstavljati predmet izvrenja. Meutim, ako se taj opredeljeni predmet ne moe izvriti, poverilac novim zahtevom moe da trai izvrenje na drugom predmetu po sudskoj odluci, u kojoj, u izreci odluke stoji re "ili".

Trajanje prava izbora (cl. 405. ZOO)

Da bi bilo jasno od kada traje pravo izbora, odredbama ovog lana propisano je pravilo da dunik ima pravo izbora sve dok u postupku prinudnog izvrenja jedna od dugovanih stvari ne bude potpuno ili delimino predata po njegovom izboru. Imajui u vidu i odredbe prethodnih lanova o pravu izbora, mora se naglasiti da ako se dunik nije izjasnio o izboru do isteka roka ispunjenja, da se to njegovo pravo, po odredbama ovog lana, produuje do postupka prinudnog izvrenja. Prema odredbama lana 40. Zakona o izvrnom postupku, "ako dunik po izvrnoj ispravi ima pravo da bira izmeu vie predmeta svoje obaveze, izvrenje e se odrediti na onom predmetu koji e poverilac naznaiti u predlogu za izvrenje, kao predmet kojim dunik treba da ispuni svoju obavezu". Ovu normu treba shvatiti tako, da dunik ima pravo, bez obzira na zahtev poverioca, da preda bilo koju drugu stvar iz izvrne isprave da bi se oslobodio od obaveze. Meutim, ovo pravo dunika traje sve dok poverilac nije makar i delimino primio predmet koji je zahtevan u predlogu za izvrenje. Za korienje ovim pravom potrebno je da izvrenik odmah i izvri inidbu koju je izabrao, a nije dovoljno da se samo izjasni o svom izboru. Imajui u vidu navedeno, kod izvrenja alternativnih obaveza dunik nema pravo da trai da mu se odredi rok u kome bi po svom izboru ispunio jednu od dosuenih obaveza. On nije obavezan ni da odgovori na opomenu poverioca pre tube da izvri izbor jedne od obaveza, jer njegovo pravo izbora traje do postupka prinudnog izvrenja. Ako je poverilac ovlaen da izvri pravo izbora (po osnovu ugovora ili naknadnim sporazumom sa dunikom), pa se u roku odreenom za ispunjenje obaveze ne izjasni o izboru, dunik moe pozvati poverioca da izvri izbor i da mu odredi primereni rok za izjanjenje u tom smislu, pa ako poverilac ne postupi po traenju dunika, pravo izbora prelazi na dunika. O toj promeni dunik nije obavezan da obavesti poverioca, jer to proizilazi iz zahteva koji je dunik uputio poveriocu i ostavio mu primereni rok za izjanjenje u navedenom smislu. 589

Izbor poveren treem licu (cl. 406. ZOO)

Stranke mogu ugovorom odrediti da izbor moe da izvri neko tree lice, naravno ako to lice pristane da prihvati takvu obavezu, u zavisnosti od toga da li to pravo - da on izvri izbor, ima znaaja za neka njegova druga prava prema poveriocu, odnosno ako za to ima pravni interes. Ako tree lice prihvati tu obavezu onda se i na njega primenjuju pravila o neopozivosti i dejstvu izvrenog izbora, kao daje u pitanju dunik ili poverilac. Ovde upotrebljene reci "tree lice" treba shvatiti kao lice "ovlaenik" koje prihvata odreeno ponaanje, sa pravima i obavezama koje ne stvaraju sankcije ako ih ne ostvari. On moe biti pasivan u ostvarivanju prava vezanih za prihvaenu dunost prava izbora, odnosno ne mora ih initi, jer ako ih ne ini u rokovima koji su za to predvieni, to pravo prelazi bilo na dunika ili poverioca, ve prema tome kako se sporazumeju, a ako ne doe do sporazuma, svaka strana moe zahtevati da izbor izvri sud. ak ako su se poverilac i dunik sporazumeli i da jedan od njih odredi tree lice da izvri izbor, pravo je ovlaenika ali ne i obaveza da to uini ili ne uini, pa ako ne uini da tek tada, ako se poverilac i dunik ne sporazumeju ko e izvriti izbor, konaan izbor vri sud, pa dunik gubi pravo da moe izvriti izbor u postupku prinudnog izvrenja. To nije punomoje, ve ovlaenje ostavljeno tom licu da samo odlui da li e ga vriti ili ne. Zbog toga, ako tree lice ne izvri izbor, svaka strana moe zahtevati da izbor izvri sud. To pravo suda se ne ostvaruje tubom, ve predlogom u vanparninom postupku, analognom primenom lana 144. Zakona o vanparninom postupku, po kome ako se stranke ne sporazumeju, sud e doneti odluku vodei vodei rauna o njihovim posebnim i zajednikim interesima.

Ogranienje na preostali predmet (cl. 407. ZOO)

Ako neka obaveza ima dva ili vie predmeta, a dunik je duan da jedan od tih predmeta preda poveriocu, moe se dogoditi da za izvrenje predaje ostane samo jedan predmet, zbog ega je odredbama ovog lana propisano da se obaveza ograniava na taj predmet, odnosno preostali predmet. Izraz "postao nemogu usled nekog dogaaja" podrazumeva propast ili oteenje predmeta, koji vie nije u onoj funkciji koji bi kod izbora od strane poverioca za ovoga predstavljao onu vrednost koji je taj predmet imao dok nije uniten, odnosno oteen. Ako je i taj preostali predmet uniten ili oteen, ne moe doi do primene instituta prava izbora kod alternativne obaveze, pa poverilac ima pravo da od dunika trai naknadu tete. Ako obaveza ima vie od dva predmeta, a da samo jedan predmet bude "postao nemogu", obaveza ispunjenja se ograniava na jedan od preostalih predmeta. U tom sluaju izlino je govoriti o pravu izbora, jer je poverilac u mogunosti da ostvari svoje pravo prijema ispunjenja samo na tom jedinom, preostalom predmetu. Ako bi, pak, sve stvari koje su bile predmet alternativne obaveze propale, ali iz uzroka za koji nije odgovoran ni dunik ni poverilac, kao to bi na primer, bio sluaj vie sile, dunik bi bio osloboen obaveze zbog nemogunosti ispunjenja za koju on ne odgovara. Naprotiv, ako bi predmeti ispunjenja propali krivicom dunika, on bi odgovarao poveriocu za naknadu tete, koja bi za posledicu imala i druga sporedna davanja, kao to su kamata, trokovi i drugo.

Ogranienje u sluaju odgovornosti jedne strane (l. 408. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu ogranienje u sluaju odgovornosti jedne strane. To ogranienje nastaje onda ako je jedan predmet postao nemogu usled dogaaja za koji je odgovoran dunik. U tom sluaju, ako je dunik imao pravo izbora, obaveza se ograniava na preostali deo, pa je poverilac duan da trai predaju tog dela. Ako je kod istog sluaja pravo izbora pripadalo poveriocu (utvreno ugovorom ili posebnim sporazumom stranaka), poverilac bi mogao, po svom izboru, da trai ili preostali predmet ili naknadu tete. Naravno, to bi bio sluaj ako bi predmet koji je hteo poverilac postao nemogu krivicom dunika. Ali ako bi taj predmet postao nemogu zbog njegove propasti usled vie sile, dakle za sluaj za koji dunik ne odgovara, poverilac nema pravo na naknadu tete, ve samo na onaj predmet koji je preostao. Stav 2. ovog lana ima u vidu nemogunost, odnosno ogranienje ispunjenja ako je predmet obaveze postao nemogu usled dogaaja za koji je odgovoran poverilac. Poverilac moe biti odgovoran kad neosnovano odbije prijem ispunjenja obaveze dunika, ili kad ne preduzme radnje koje je duan preuzeti da bi dunik mogao ispuniti svoju obavezu, usled ega moe nastati oteenje ili propast predmeta, za koju nije odgovoran dunik. U tom sluaju dunikova obaveza u odnosu na taj predmet prestaje, ali moe od poverioca da trai da mu naknadi tetu za taj uniteni ili oteeni predmet, meutim, dunik se ne oslobaa obaveze da poveriocu preda drugi, preostali predmet iz alternativne obaveze. Ako pravo izbora ima poverilac, a jedan predmet iz alternativne obaveze postane nemogu krivicom dunika, poverilac moe dati naknadu tete i traiti preostali predmet. Dunik, u tom sluaju, ne moe odbiti ispunjenje u odnosu na preostali predmet, niti ispunjenje uslovljavati zahtevom za naknadu tete za uniteni predmet, jer takav zahtev moe ostvariti samo u posebnom postupku pred sudom. Naravno, sve ovo ima uticaja samo ako je nemogue ispunjenje nastalo posle pravosnane sudske odluke o obavezi dunika na ispunjenje alternativne obaveze. Ovo zbog toga to se prebijanje ne moe vriti u izvrnom postupku, ako na to ne pristane poverilac. 590

FAKULTATIVNE OBAVEZE I FAKULTATIVNA POTRAIVANJA

FAKULTATIVNE OBAVEZE
Ovlaenje dunika u fakultativnoj obavezifel. 409. ZOO)
Za razliku od alternativnih obaveza, kada postoji onda kada dunik, ili rede poverilac, moe da bira izmeu dve ili vie inidbe, s tim da ako je izbor izvren, da se obaveza suava na tu izabranu inidbu, kao daje ona bila ugovorena od samog poetka, kod fakultativne obaveze se radi o jednom predmetu, u vezi koga je duniku omogueno da se, zakljuujui takav ugovor, oslobodi svoje obaveze - dajui neki drugi odreeni predmet poveriocu, koristei se tom mogunou sve dok je poverilac u postupku prinudnog izvrenja ne dobije potpuno ili delimino kao predmet obaveze. Fakultativne obaveze se zasnivaju ugovorom, nekim drugim pravnim poslom i zakonom (fakultativnih potraivanja). Kod fakultativne obaveze dunik je povlaen u toliko da umesto dugovanog predmeta moe da da drugi predmet, koji je bio predmet ugovora, ali kao alternativni. Tako, na primer, ako se dunik ugovorom obavee da poveriocu vrati pozajmljenu naftu u odreenoj koliini, ali da se moe osloboditi te obaveze isplatom odreenog iznosa vrednosti te nafte, u tom sluaju poverilac moe tubom traiti samo izvrenje inidbe vraanja dune koliine nafte, dok se dunik moe osloboditi te obaveze ako umesto vraanja nafte plati poveriocu odreeni iznos. Iz navedenih razloga, kod fakultas alternative se ne utvruje protivvrednost osnovne inidbe, pa dunik nema ni pravni interes da pobija deo odluke ijim izvrenjem se moe osloboditi obaveze izvrenja osnovne inidbe. Sud odluku o fakultas alternativi zasniva na odredbama lana 332. Zakona o parninom postupku ("Ako je tuilac u tubi traio da mu se dosudi izvesna stvar, a istovremeno je u tubi ili do zakljuenja glavne rasprave izjavio daje voljan umesto stvari primiti odreeni novani iznos, sud e ako usvoji tubeni zahtev, izrei presudu da se tueni moe osloboditi od davanja stvari ako plati taj novani iznos ili ispuni tu drugu inidbu"), a kod prinudnog izvrenja ovakve odluke primenjuje se lan 40. Zakona o izvrnom postupku ("Dunik prema kome je izvrnom ispravom izreena nenovana obaveza, uz pravo da se od ispunjenja te obaveze moe osloboditi plaanjem odreenog novanog iznosa odreenog u izvrnoj ispravi, moe taj iznos platiti sve dok poverilac nije ma i delimino primio ispunjenje obaveze"). Ako, pak, dunik ne izvri obavezu iz presude na predaju stvari (u ovom sluaju nafte), izvrenje se sprovodi po odgovarajuim odredbama Zakona o izvrnom postupku.

Ovlaenja poverioca u fakultativnoj obavezi (cl. 410. ZOO)

Kod fakultativne obaveze, kojom se izraava mogunou davanja drugog umesto ugovorenog predmeta, kod dospelosti obaveze ostaje na snazi samo obaveza u vezi onog predmeta koji je bio predmet ugovora i on se ne pretvara u pravo na izvrenje druge obaveze. Zbog toga ako i propadne predmet ugovora, prestaje obaveza dunika, ali poverilac ima pravo da od dunika trai naknadu tete, koje se dunik moe osloboditi ako umesto dugovanog predmeta preda poveriocu neki drugi predmet, naveden u osnovnom ugovoru, drugom pravnom poslu ili ako je odreen zakonom. Ovo zbog toga to poveriocu kod fakultativnih obaveza ne pripada pravo izbora, kao stoje to sluaj kod alternativnih obaveza. Dakle kod fakultativnih obaveza postoji pravo poverioca da od dunika trai samo jedan predmet, osnovni predmet, pri emu ugovorom stranke mogu predvideti da dunik svoju obavezu u odnosu na osnovni predmet ispuni predajom tog predmeta, ali da umesto tog predmeta moe dati drugi za koji je ugovorom odreeno da ga moe dati umesto osnovnog predmeta ugovora. Zakonom je odreena mogunost da stranke mogu ugovorom, ili na osnovu zakona, da predvide da poverilac umesto dugovanog predmeta zahteva od dunika neki drugi odreeni predmet, u kom sluaju je dunik u obavezi da poveriocu preda taj drugi predmet. Na ove sluajeve se primenjuju odgovarajua pravila o fakultativnim i alternativnim obavezama - prema nameri ugovaraa i prema prilikama posla. To znai da ako poverilac, koji na to ima pravo, na primer, ne trai od dunika predaju drugog nedugovanog predmeta, pa dunik moe poveriocu da preda stvarno dugo vani predmet. Pored toga, ako je izvrenje na osnovnoj stvari postalo nemogue zbog krivice dunika, poverilac ima pravo da trai preostali drugi predmet ili naknadu tete. No, o tim i drugim mogunostima bilo je reci kod napisa o alternativnim i fakultativnim obavezama. Osnovno pravilo je, dakle, da kod fakultativne obaveze poverilac moe da zahteva od dunika samo predmet obaveze, na primer, kao to je u komentaru prethodnog lana navedeno, ako je jedno lice od drugog lica po591

zajmilo odreenu koliinu ita, a u ugovoru se obavezalo da e to ito vratiti drugom licu, zajmodavcu, u odreenom roku, s tim da ako mu tu koliinu ita ne vrati da e mu isplatiti iznos protivvrednosti ita na dan ispunjenja osnovne obaveze, zajmodavac moe traiti ispunjenje samo osnovne obaveze, tj. vraanje ita, s tim to bi u eventualno podnetoj tubi traio, odnosno ostavio pravo duniku da poveriocu moe umesto ita dati novanu pretivvrednost te robe, a na tuenom bi bilo da se do postupka prinudnog izvrenja opredeli da li e ispuniti osnovnu obavezu, vraanje ita ili e umesto ita platiti njenu protivvrednost, kada e se ugasiti njegova obaveza prema poveriocu. Ako bi, na primer, dunik dugovao poveriocu samo stvar koja je predmet ugovora, na primer samo koliinu ita koju je od zajmodavca pozajmio, a u ugovoru nije reeno da e u sluaja nevraanja ita poverilac imati pravo da trai, odnosno ostavi duniku mogunost da eventualno umesto ita isplati njenu protivvrednost, tubeni zahtev se mora ograniiti samo na traenje povraaja pozajmljene koliine ita, ako to pravo ne moe da ostvari iz bilo kojih razloga koji ne oslobaaju odgovornosti dunika, poverilac ima pravo na naknadu tete. U tom sluaju dunik se ne moe osloboditi obaveze davanjem nekog drugog predmeta za koji nije ovlaen, jer on nije bio predmet ugovora, pa ga poverilac ne mora ni da primi.

FAKULTATIVNA POTRAIVANJA (l. 411. ZOO)

Fakultativno potraivanje postoji onda kada poverilac ugovori sa dunikom da mu ovaj umesto ugovorenog osnovnog dugovanja, odnosno odreenog predmeta, preda neki drugi predmet u momentu ispunjenja obaveze. Da bi poverilac ostvario potraivanje u smislu odredaba ovog lana, potrebno je daje u ugovoru naveden taj drugi predmet, pa ako ga poverilac zahteva daje dunik duan da mu taj predmet i preda. Pravo poverioca na fakultativno potraivanje ovaj zakon predvia, na neki nain, u odredbama lana 290. ovog zakona, koji propisuje da kad se obaveza sastoji u davanju stvari odreenih po rodu, a dunik doe u docnju, poverilac poto je prethodno o tome obavestio dunika, moe po svom izboru nabaviti stvar istog roda i zahtevati od dunika naknadu cene i naknadu tete, ili zahtevati vrednost dugovanih stvari i naknadu tete. U navedenom sluaju razlika je jedino u tome to se po odredbama lana 290. ZOO trai jedna stvar odreena po rodu, a ako je nema da poverilac ima pravo da na teret dunika pribavi neku drugu stvar istog roda, dok po odredbama ovog lana (411.) stranke u ugovoru predviaju koja je ta druga stvar koju poverilac moe da trai umesto dugovanog predmeta, a pored toga ne navodi se da to mora biti stvar odreena po rodu. I odredbe lana 80. stav 2. ovog zakona, na slian nain, propisuju pravo jedne stranke u ugovoru, da ako je za neizvrenje ugovora odgovorna strana koja je primila kaparu, da druga strana moe, po svom izboru, da trai izvrenje ugovora, ako je to jo mogue, ili traiti naknadu tete i vraanje kapare, ili vraanje udvojene kapare. Dakle, i u ovom sluaju postoji slinost sa fakultativnim potraivanjem u smislu odredaba ovog lana (l. 411.), osim to kod lana 80. stav 2. ZOO pravo na izbor pripada i jednoj i drugoj strani, prema onoj strani koja je odgovorna za neizvrenje, a primila je kaparu. Vraajui se na odredbe ovog lana, treba ukazati da dunik nije obavezan da preda drugi predmet umesto ugovorenog, ako to ne zahteva poverilac. Ali ako poverilac zahteva da mu se preda taj drugi predmet, a taj predmet kao obavezu davanja nije mogue izvriti, usled dogaaja za koji je odgovoran dunik, obaveza se prema odredbama lana 408. ZOO ograniava na preostali predmet, pa ako pravo izbora pripada poveriocu, on moe po svom izboru traiti preostali predmet ili naknadu tete. Dakle, iz odredbe ovog lana, koji se shodno moe primeniti i na odredbe lana 411. ZOO, poverilac kod dospelosti duga ne mora da primi ispunjenje dugovanog predmeta, ve umesto njega moe traiti naknadu tete. Primenjujui pravilo iz stava 2. ovog lana, kod ovlaenja poverioca u fakultativnoj obavezi, kako to propisuju odredbe lana 410. ZOO, poverilac u fakultativnoj obavezi moe zahtevati od dunika samo predmet obaveze, ali ne i drugi predmet, kojim dunik, ako hoe, moe takoe ispuniti svoju obavezu. Ali ako predmet obaveze postane nemogu usled dogaaja za koji dunik odgovara, poverilac moe traiti samo naknadu tete, ali se dunik moe osloboditi obaveze dajui predmet koji je ovlaen dati umesto dugovanog predmeta. Pri tom treba imati u vidu i odredbe lana 407. ovog zakona, koje propisuju da ako je jedan predmet obaveze postao nemogu usled nekog dogaaja za koji ne odgovara ni jedna strana, obaveza se ograniava na preostali predmet. Dakle, analognom primenom citiranih drugih propisa moe se ostvariti svrha primene odredaba stava 1. ovog lana.

592

OBAVEZE SA VISE DUNIKA ILI POVERILACA

DELJIVE OBAVEZE
Deljive obaveze i potraivanja (cL 412. ZOO)
Stavom prvim ovog lana data je definicija deljive obaveze, pa je tako naglaeno daje deljivo (obaveza -predmet) ono to se moe podeliti, a da svaki deo ima svojstvo kao i ceo predmet i da podelom ne gubi nita od svoje vrednosti. U protivnom, obaveza, odnosno predmet je nedeljiv. Postoje predmeti koji se mogu podeliti, tako da svaki deo tog predmeta ima isto svojstvo kao i ceo predmet, odnosno ako se kao takav moe koristiti. Neke se stvari mogu fiziki podeliti, a da ipak neki od delova te stvari nema svojstvo koje je imao ceo predmet, pa se u tom sluaju radi o nedeljivoj obavezi. Tako, ako je obaveza deljiva ali se ne moe podeliti, na primer ako je obaveza jedan automobil, on se ne moe podeliti i ispuniti obaveza u delovima, to znai da je takva obaveza nedeljiva, ali ako se taj automobil proda, novani iznos se moe podeliti i isplatiti u delovima, jer ima svojstvo novca koja ima odreenu vrednost prema svakom delu posebno, pa samim tim ne gubi nita od svoje vrednosti. Deljive obaveze postoje samo ako ima vie dunika, od kojih svako od njih odgovara za deo svoje obaveze, ako je u pitanju jedan zajedniki predmet svih dunika. Pri tome se ini razlika, a naime da li obaveza solidarna, u kom sluaju ako je jedan poverilac za njega nema znaaja da li se obaveza moe podeliti ili ne, jer bi taj odnos raspravili sami dunici regresnim zahtevima. Ali ako ima vie dunika, ili je samo jedan dunik a vie poverilaca, a dugovano se moe podeliti i ispuniti u delovima, svaki poverilac ima pravo da trai ispunjenje samo svog dela. Ako ima vie poverilaca deljiva obligacija se naziva aktivnom obligacionom, a ako ima vie dunika njihova obligacija se naziva pasivnom obligacijom. Kod aktivne obligacije, svaki poverilac moe da zahteva samo svoj deo, a ako delovi ele obaveze nisu opredeljeni u odnosu na svakog dunika, onda se ela obaveza deli na jednake delove, a dunici mogu izmeu sebe, kasnije, da urede svoje odnose u pogledu pripadnosti i veliine svakog dela posebno u odnosu na svakog od tih dunika. Kod pasivne obligacije, obaveza se deli meu dunicima, takoe na jednake delove, osim ako sami dunici nisu izvrili odreenu podelu, u kom sluaju svaki od dunika odgovara samo za svoj deo. Ako je obligacija deljiva, a svaki dunik zna za svoj deo, za koji odgovara, svaki poverilac moe da trai ispunjenje na onom delu koji njemu pripada. Kod takvog stanja, a saglasno odredbama ovog lana, ako se radi o jednom obligacionom odnosu sa vie dunika ili poverilaca, u kome su obaveze dunika tako podeljene, svaki dunik odgovara za svoj deo, a svaki poverilac moe da zahteva ispunjenje samo svog dela. Tako, na primer, ako suvlasnici prodaju svoju stambenu zgradu, a zna se ko od suvlasnika ima koliki deo na toj zgradi, oni se svi nalaze u podeljenom dugo vinskom odnosu prema kupcu, pa za jednog kupca nije od znaaja kako e prodavci - suvlasnici podeliti svoje delove, jer kupac kupovinom ele zgrade otkupljuje delove svih suvlasnika, dunika. Ako, pak, kod istog sluaja postoji vie kupaca, ta zgrada se deli na toliko delova koliko ima poverilaca, koji se ugovorom sporazumevaju koliko svako od njih ima delova i u kojoj vrednosti. Meutim, ako se zgrada ne moe da podeli na delove, u tom smislu da svaki od od tih delova predstavlja posebnu graevinsku celinu, radi se o nedeljivoj obligaciji, kada meu njima nastaju drugi odnosi koji nisu predmet razmatranja ovog lana. Stav 3. ovog lana ima u vidu sluaj kada u nekoj deljivoj obavezi ima vie poverilaca, njihovo potraivanje se deli na jednake delove, osim ako se ugovorom nisu drukije dogovorili, pa svaki poverilac moe traiti pripadajui mu deo te deljive obaveze, ako je to mogue, odnosno ako to nije mogue znai da svaki deo te deljive obaveze ima isto svojstvo kao ceo predmet, odnosno ne moe se fiziki podeliti tako da svaki deo ima osobinu celog predmeta, pa jedan od poverilaca, ili svi poverioci, moe traiti da se ta stvar proda, te da da svako od poverilaca, prodajom te stvari, naplati svoj deo.

Pretpostavka solidarnosti (cl. 413. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu obavezu vie dunika u nekoj deljivoj obavezi, ali samo ako je ta deljiva obaveza nastala ugovorom u privredi. Dakle, obaveza sa vie dunika nastala po osnovu iz ugovora u privredi, kod koje je svaki dunik u obavezi da isplati ceo dug jednom ili vie poverilaca, postoji tzv. pasivna solidarnost. U tom sluaju poverilac, ili jedan od poverilaca, ima pravo da trai ispunjenje ele deljive obaveze, ako ima karakter solidarne obaveze. 593

Obaveza vie dunika u nekoj deljivoj obavezi, nastaloj ugovorom u privredi, uvek je solidarna prema poveriocima, osim ako su ugovorai otklonili solidarnu odgovornost, tako da se za svakog dunika zna koliko iznosi njegova obaveza i prema kome. U tom sluaju poverilac nema pravo da trai ispunjenje ele obaveze od jednog dunika, jer obaveza nije solidarna. Meutim, ako se radi o solidarnoj obavezi, kada jedan od dunika isplati solidarnu obavezu jednom poveriocu, onda se ostali sadunici oslobaaju obaveze prema bilo kom poveriocu, a dunik koji je ispunio elu obavezu ima pravo da prema ostalim sadunicima postavi regresni zahtev i od svakoga od njih naplati deo koji je on inae isplatio poveriocu. Isto tako, ako jedan solidarni poverilac naplati ceo dug od solidarnog dunika, ostali poverioci imaju pravo da od tog poverioca naplate svoje delove potraivanja. Solidarne obaveze mogu nastati ugovorom u privredi. Tako, na primer, udruivanjem vie preduzea radi ostvarenja jednog cilja, od koga e svi imati koristi, ugovorom u privredi mogu udruiti svoja sredstva i stvoriti obavezu prema jednom tzv. dobavljau, od koga bi kupili odreene stvari, ili ugovorili kakvo injenje, posebno u graevinarstvu, pa u sluaju doenje dunika na plaanje odreenog iznosa, prema vrednosti kupljene stvari ili izvrenog injenja ili usluge, poverilac ima pravo da od bilo kod dunika trai naplatu celokupnog iznosa, ali ako su obaveze dunika tako podeljene da predstavljaju zasebne obaveze, poverilac moe svoje potraivanje jedino da ostvari prema svakom duniku posebno. Naravno, ako je obaveza bila solidarna, a poverilac je svoje potraivanje naplatio od jednog dunika, ostali dunici su duni da svoj udeo u tom poslu ispune prema duniku koji je u celosti ispunio njihovu zajedniku obavezu prema poveriocu. Odredbe ovog lana propisuju pretpostavku solidarnosti ovim zakonom, ali se ta pretpostavka odnosi samo na privredne subjekte, zbog ega se moe rei da je to zakonsko ureivanje solidarne obaveze, ali i oni mogu drukije da urede svoje obaveze ako ugovorom sa poveriocem otklone solidarnu odgovornost. Meutim, za nastanak solidarne obaveze kod drugih poslovno pravnih subjekata potrebno je da postoji volja vie dunika da stvore solidarnu obavezu, pa ako j e stvore to su uinili po naelu dispozitivnog karaktera odredaba ovog zakona, odnosno slobode ugovaranja. Naravno, to ne znai da nije postojala volja kod privredno pravnih subjekata, ali s obzirom daje njihov poloaj odreen pretpostavkom da ako oni, dunici, uestvuju u kakvoj podeljenoj obavezi, daje njihova odgovornost solidarna, te da poverilac moe da trai od bilo kog dunika, ili od svih zajedno, da ispune ugovorenu deljivu obavezu.

SOLIDARNE OBAVEZE
SOLIDARNOST DUNIKA
Sadrina solidarnosti dunika (cl. 414. ZOO)
Pod solidarnom obavezom podrazumeva se obaveza vie lica u jednom obligaciono pravnom poslu, u kome je svaki od dunika obavezan da ispuni obavezu u celini, a ukoliko kod vie dunica ima vie poverilaca, svaki od njih moe zahtevati ispunjenje obaveze od jednog od dunika, pri emu je obaveza dunika ispunjena, a poveriocima ostaje da rasprave svoj odnos, naroito ako je obaveza bila deljiva. Dakle, svako od dunika je duan da ispuni obavezu u celini, a svako od poverilaca ima pravo da zahteva ispunjenje. Ovo zbog toga to je solidarna obaveza jedinstvena, kako prema dunicima tako i prema poveriocima. Solidarni dunici su u posebnom poloaju prema poveriocu, odnosno poveriocima, ako od vie solidarnih dunika duguje drugim rokom ispunjenja, pod drugim uslovima i uopte s razliitim odstupanjima. Zbog toga svaki dunik ima pravo prigovora kod zahteva za ispunjenje obaveza, ako smatra da je ugovor zakljuio pod uslovima koji ugovor u odnosu na njega ini nitavim, odnosno ruljivim. Pored toga, obaveza jednog solidarnog dunika moe biti odvojena u nekom delu obaveze, u odnosu na poverioca, ali samo posle zakljuenja ugovora, kada poverilac moe prema njemu drukije postupiti, odnosno i oprostiti mu dug, to se moe odraziti na smanjenje ele obaveze prema ostalim dunicima. To se moe odnositi i na vreme dospelosti obaveze, ako je u jedinstvenoj obavezi predviena razliita dospelost prema pojedinim dunicima, to znaci da ako poverilac ne moe da naplati svoje potraivanje od pojedinih dunika u ugovorenom roku, on mora da saeka rok koji se odnosi na dunika sa duim rokom ispunjenja. Solidarna obaveza se moe zasnovati i zakonom. Tako je u odredbama l. 206. Zakona o obligacionim odnosima propisano da za tetu koju je vie lica prouzrokovalo, svi uesnici odgovaraju solidarno. Ta obaveza postoji i kod drugih sluajeva, navedenih u odredbama istog lana, ali i kod naruioca i izvoaa radova na nepokretnosti ako u vezi izvoenja radova nastane teta. Kod zakonske odgovornosti, propisane odredbama l. 206. do 208. ZOO, podela po osnovu regresnog potraivanja regulie se tako to udeo svakog pojedinog dunika odreuje sud - prema teini njegove krivice i teini posledica koje su proistekle iz njegovog delovanja. Dakle, ukoliko ne postoji mogunost da se utvrde udeli 594

dunika, ni pod uslovima za koje je sud ovlaen, u tom sluaju na svakog dunika pada jednak deo, osim ako pravinost zahteva da se u konkretnom sluaju drukije odlui. Solidarna obaveza prestaje ako poverilac sporazumno s jednim solidarnim dunikom otpusti dug po solidarnoj obavezi. U tom sluaju obaveze su osloboeni svi solidarni dunici. Meutim, ako poverilac oprosti dug samo jednom od sadunika, onda se solidarna obaveza na preostale sadunike smanjuje za deo koji je bio predmet otpusta. Ako poverilac i jedan od sadunika izvre prenov kojim se zamenjuje ili obnavlja postojea solidarna obaveza dunika, solidarne obaveze se oslobaaju ostali sadunici. Meutim, ako su poverilac ijedan dunik iz solidarne obaveze ograniili, odnosno izvrili prenov samo za deo obaveze koji pada na ovog dunika, obaveza ostalih ne prestaje, ve se samo smanjuje za taj deo. Jedan od solidarnih dunika moe s poveriocem solidarne obaveze da zakljui poravnanje, ali ostale sadunike to ne obavezuje. Meutim, oni mogu prihvatiti to poravnanje ako ono nije ogranieno na dunika s kojim je zakljueno. Inae, ako ostali solidarni dunici ne prihvate takvo poravnanje, ono je ogranieno samo na onog dunika koji je poravnanje zakljuio sa poveriocem. Kad se u jednom licu sjedine svojstvo poverioca i svojstvo dunika iste solidarne obaveze, obaveza ostalih dunika smanjuje se za iznos dela koji na njega pada. O si edinj enj u (konfuzi i i) govore odredbe lana 353. ZOO, u kojima je jasno naglaeno da obaveza prestaje sjedinjenjem kad jedno isto lice postane i poverilac i dunik. Ali kod sluaja solidarne obaveze, to sjedinjenje obaveze i potraivanja ima za posledicu samo prestanak obaveze u solidarnoj obavezi dunika koji je i poverilac, ali se u tom sluaju obaveza ostalih dunika smanjuje za iznos dela koji otpada na tog sadunika koji se koristio pravom sjedinjenja. Dunik koji je ispunio obavezu ima pravo da zahteva od svakog sadunika da mu naknadi deo obaveze koji pada na njega. Pri tom je bez znaaja injenica ako je poverilac nekog od sadunika oslobodio duga ili mu je dug smanjio. Ako jedan od dunika nije u mogunosti da izmiri svoj deo obaveze, deo koji pada na njega deli se srazmerno na sve dunike. Pravila o podeli isplaenog duga su jasna ako se zna koliko svaki od sadunika duguje po osnovu solidarne obaveze. Meutim, ako se to ne vidi iz pravnog odnosa sadunika, ili ako to nije drukije dogovoreno, u tom sluaju na svakog dunika dolazi jedan deo. Ali ako je solidarna obaveza zakljuena u iskljuivom interesu samo jednog solidarnog dunika, onda je on duan da naknadi eli iznos obaveze saduniku koji je namirio poverioca.

Iz sudske prakse
Izvrenje na imovini branih drugova solidarna odgovornost Poveriocu pripada pravo izbora prema kome e od solidarnih dunika ostvariti svoje potraivanje. Ako je imovina na kojoj je traeno sprovoenje izvrenja, prodajom u momentu donoenja pravnosnane presude, bila u vlasnitvu jednog branog druga, i drugi brani drug odgovara za njegove obaveze koje je imao prema poveriocu. Iz obrazloenja Prvostepeni sud je odbio tubeni zahtev tuilje kojom je traila da se utvrdi daje izvrenje odreeno reenjem etvrtog optinskog suda u Beogradu, I.br. 1/90 od 11.11.1991. godine, nedoputeno. Drugostepeni sud je preinaio prvostepenu presudu i usvojio tubeni zahtev, nalazei da je tuilja tree lice koje nije dunik, a vlasnik predmetne nepokretnosti je postala 07.12.1987. godine pre pokretanja izvrnog postupka, pokrenutog u toku 1990. godine, pri emu je predmetno izvrenje odreeno protiv dunika ovde drugotuenog upravo prodajom sporne nepokretnosti, na kojoj drugotueni kao dunik, u vreme donoenja reenja o izvrenju vie nije bio vlasnik. Na osnovu izloenog injeninog stanja, pogreno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinaio prvostepenu presudu i usvojio tubeni zahtev tuilje za proglaenje nedoputenim izvrenje koje je odreeno reenjem etvrtog optinskog suda u Beogradu 1-1/90 od 11.11.1991. godine. Sudskim poravnanjem koje je zakljueno pred etvrtim optinskim sudom u Beogradu R.3996/87 od 07.12.1987. godine, drugotueni je svoju imovinu preneo na suprugu ovde tuilju. Iz navedene radnje tuilje i drugotuenog, a koja se odnosi na raspolaganje imovinom drugotuenog u korist tuilje nakon pravnosnanosti presude kojom je drugotueni obavezan da isplati prvotuenom odreeni iznos, jasno proizilazi da tuilja i drugotueni ele da osujete prava prvotuenog kao poverioca po pravnosnanoj i izvrnoj presudi Privrednog suda u Beogradu P.br. 19305/84. Samim tim je ova radnja preduzeta na tetu poverioca ovde prvotuenog, pa se ne moe prihvatiti rezon Okrunog suda daje tuilja tree lice koje nije dunik. Tuilja je dunikova supruga i ne spada u krug treih lica, i bilo joj je poznato da dunik ovde drugotueni upravo takvim raspolaganjem nanosi tetu poveriocu ovde prvotuenom. Takvom radnjom upravo se onemoguava poverilac da se na zakonit nain namiri iz imovine dunika, jer je upravo ova pravna radnja, preduzeta u cilju izigravanja poverioca ovde prvotuenog. 595

Ovo iz razloga stoje imovina koja je predmet raspolaganja od strane drugo tuenog u korist tuilje njihova zajednika imovina kao branih drugova, pa u takvoj situaciji tuilja i drugotueni odgovaraju solidarno za dugove nastale u braku. To je u skladu sa lanom 336. stav 2. Zakona o braku i porodinim odnosima, koji je vaio u vreme preduzimanja spornog raspolaganja. Samim tim tuilja i prvotueni odgovaraju za obaveze koje je drugotueni imao prema prvotuenom kao poveriocu. Tuiocu - prvotuenom, stoga, pripada pravo izbora prema kome od solidarnih dunika e ostvariti svoje potraivanje. U konkretnom sluaju solidarni dunici su kako drugotueni tako i tuilja kao brani drugovi, koji se jo uvek nalaze u braku i odgovaraju svojom zajednikom imovinom steenom u braku. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 359/07); Solidarnost branih drugova kao dunika Brani drug koji iz svoje posebne imovine, za vreme trajanja brane zajednice, ispuni solidarnu obavezu, ima pravo zahtevati da mu drugi brani drug naknadi deo obaveze koji pada na njega Iz obrazloenja U konkretnom sluaju, radi se o ugovoru o zajmu, iji pojam je odreen lanom 557. Zakona o obligacionim odnosima. Obaveze zajmoprimca regulisane su lanom 562. do 566. istog zakona. Kada rok za vraanje zajma nije ugovoren, stoje sluaj u ovom sporu, primenjuje se l. 562. stav 2. navedenog zakona. Prema l. 336. stav 2. Zakona o braku i porodinim odnosima, za obaveze koje jedan brani drug primi prema treim licima radi podmirenja tekuih potreba brane zajednice, kao i za obaveze koje po optim propisima terete oba brana druga, odgovaraju brani drugovi solidarno kako zajednikom, tako i svojom posebnom imovinom. Prema stavu 3. ovog lana, brani drug koji iz svoje posebne imovine ispuni solidarnu obavezu ima pravo zahtevati da mu drugi brani drug naknadi deo obaveze koji pada na njega. I konano, prema l. 414. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, koji regulie sadrinu solidarnosti dunika, svaki dunik solidarne obaveze odgovara poveriocu za elu obavezu i poverilac moe zahtevati njeno ispunjenje od koga hoe sve dok ne bude potpuno ispunjena, ali kada jedan dunik ispuni obavezu, ona prestaje i svi se dunici oslobaaju. U konkretnom sluaju, obaveza tuenog i njegove ranije supruge GG, koja je sa njim bila u braku u vreme izvrene pozajmice, je solidarna. Meutim, tueni i GG nemaju status jedinstvenih suparniara, prema l. 201. ZPP. Tuilac se opredelio da tubu podnese protiv jednog od solidarnih dunika. Imajui u vidu pravnu prirodu sadrine solidarnosti dunika, nisu osnovani revizijski navodi daje u ovom sporu morala biti tuena i biva supruga tuenog GG. Tuilac, kao poverilac, iskoristio je svoje pravo izbora predvieno lanom 414. Zakona o obligacionim odnosima. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1357/05); Solidarnost dunika prema doprinosu naknade tete Ako je jedan od solidarnih dunika naknadio tetu moe u parnici zahtevati da mu drugi solidarni dunici izmire obavezu i u toj parnici e se utvrditi da lije i koliko ko od solidarnih dunika doprineo da teta nastane Prema obrazloenju Prvostepeni sud je iz injenice da su i tuilac i tueni pravosnanim presudama bili osueni da solidarno naknade oteenicima tetu, izveo zakljuak daje tueni kao solidarni dunik u obavezi platiti tuiocu deo iste -polovinu od ukupne tete dosuene oteenima po pomenutim presudama, na koliko je tuilac snizio zahtev, s obzirom daje tuilac oteenim isplatio dosuenu im tetu u celini, i s obzirom da sud nema zakonske mogunosti da preispita pravilnost i zakonitost pravosnanih presuda. Drugostepeni sud nij e prihvatio stanovite prvostepenog suda, ve je naao da je prvostepenom presudom povreeno materijalno pravo. Na osnovu injenice da su i tuilac i tueni osueni pravosnanim presudama da solidarno naknade tete oteenima (tadanjim tuiocima), iz tih presuda ne moe se izvesti neposredni zakljuak da su obe stranke iz ovoga spora podjednako odgovorne za tetu, na iju su naknadu pravosnano osuene daje solidarno plate oteenima. Pravosnanim presudama o kojima je re utvrenje odnos solidarnosti par-ninihh stranaka iz ovoga spora prema oteenicima, ali i odnos izmeu samih parninih stranaka. To znai da se u parnici kakva je ova, tj. kad je jedan od solidarnih dunika podmirio poveriocima utvrenu solidarnu trabinu i zahteva da mu drugi solidarni dunik naknadi svoj deo te obaveze, ovaj drugi dunik ne moe dokazivati da nije solidarni dunik, ve samo to da njegov deo ne iznosi toliko koliko tvrdi drugi solidarni dunik, kao i da drugom solidarnom duniku ne treba da plati nita. To znai da se u takvom sporu mora utvrditi da lije i koliko ko od solidarnih dunika doprineo da teta nastane, poto od toga i zavisi koje od njih za koji deo tete odgovoran. 596

Bez utvrivanja injenice koje se tiu tog pitanja, ne moe se uzeti daje od dva solidarna dunika svaki od njih odgovoran za polovinu tete, kako je to u ovom sluaju uzeo prvostepeni sud, jer prema pravilima obligacionog prava solidarni dunik, koji je podmirio obavezu prema poveriocu, ima pravo zahtevati od svakog sadunika (drugih solidarnih dunika) da mu naknadi deo obaveze koji pada na njega, a samo ako nije neto drugo ugovoreno ili ne proizilazi iz pravnih odnosa uesnika u poslu (u ovom sporu - pravnih odnosa nastalih izmeu parninih stranaka u vezi sa ruenjem mosta), na svakog dunika dolazi jednak deo. Prvostepeni sud je po ovom sluaju, polazei od injenice da se parnine stranke nalaze u odnosu solidarnosti, zauzeo pravilno stanovite daje tueni u odnosu na tuioca u naelu duan da mu naknadi deo utvrene solidarne trabine, ali je pogreio kad je, polazei od tog naelnog stava, odredio da taj deo iznosi polovinu obaveze. Iz toga sledi daje u ovom sporu potrebno utvrditi da lije tueni doprineo nastanku tete u pitanju i u kom obimu, pa zavisno od toga oceniti da li je tueni duan ta i koliko platiti tuiocu koji je prema poveriocu ispunio obavezu na koju su i tuilac i tueni bili solidarno obavezni (prema odluci VPS, SI. 204/74). Solidarna odgovornost za tetu naruioca i izvoaa - "Ako je do tete pri izvoenju radova na prikljuenju na gasovod dolo krivicom izvoaa radova, za ovu tetu solidarno odgovaraju kako izvoai radova tako i njen investitor" (prema odluci VPS, P. 1406/94); Solidarna odgovornost preduzea - "Preduzea nastala pode lom, spajanjem ili pripajanjem solidarno odgovaraju za obaveze preduzea koja su prestala postojati. Na ovu odgovornost nije od uticaja sporazum o razgranienju prava i obaveza, kao ni delatnost novog preduzea, koja nema veze sa izvrenjem sporne obaveze" (prema odluci VSS, Prev. 99/94); Solidarna odgovornost - "Podizvoa radova ne odgovara solidarno za obaveze izvoaa radova koji je zakljuio ugovor sa investitorom", (prema odluci VSS, Prev. 141/92); Zakonska solidarnost - "Tuena zemljoradnika zadruga odgovora solidarno za obaveze ranijeg preduzea (pravnog prethodnika) posle izvrenih statusnih promena, pa poravnanje zakljueno sa drugim pravnim sledbenicima (pravnog prethodnika) nije od uticaja na pravo poverioca da trai ispunjenje svog potraivanja od bilo kog subjekta nas talog statusnom promenom"'. (prema odluci VSS, Prev. 62/94); Bankarska garancija i solidarna obaveza garanta i dunika - "Kada tuilac kao davalac kredita tui jednom tubom primaoca kredita zbog neizmirene obaveze po ugovoru o kreditu i banku koja je garantovala za vrednost otplate ovoga kredita, odgovornost korisnika kredita i garanta je solidarna" (prema odluci VPS, P. 5684/95); "Nitavost upisa u registar privrednih subjekata ne deluje u prolost, pa za isplatu zarade u periodu postojanja jedinstvenog preduzea odgovaraju solidarno privredni subjekti koji su to preduzee inili za vreme rada za koji se zarada trai" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4980/96).

Prebijanje (l. 415. ZOO)

O prebijanju, odnosno kompenzaciji ve je bilo reci u komentaru odredaba l. 336. do l. 343. ovog zakona. Meutim, u njima se reguliu odnosi prebijanja uzajamnih postojeih potraivanja izmeu jednog poverioca i jednog dunika. Razlika izmeu prebijanja - kompenzacije, koja je regulisana navedenim lanovima i kompenzacije po ovom lanu (415.) je u tome to se kod kompenzacije po navedenih lanova prebijanje vri izmeu dunika i poverioca, a u ovom sluaju, po odredbama l. 415. ZOO, pravo na kompenzaciju ima i sadunik koji nema neko posebno svoje potraivanje prema poveriocu, ali to pravo koristi ako njegov sadunik ima to pravo -samo za onoliko koliko iznosi deo duga tog sadunika u solidarnoj obavezi. Kasnije, kompenzirani deo raspravljaju sadunik ije je pravo prebijanja iskorieno i drugi sadunik koji je to pravo posredno iskoristio. Odredbe ovog lana (415.) reguliu, dakle, odnose prebijanja poverioevog potraivanja sa potraivanjem koje prema njemu ima neki drugi solidarni dunik, s posledicama tako izvrenog prebijanja na preostale solidarne dunike. Zbog toga je u stavu 1. ovog lana propisano da se svaki solidarni dunik moe pozvati na prebijanje koje je izvrio njegov sadunik. Pri razmatranju ovog odnosa treba imati u vidu da solidarna obaveza predstavlja jednu celinu, kao jedinstvenu obavezu vie dunika prema poveriocu, a ne vie obaveza vezana za svakog dunika posebno. U svakom sluaju, ovaj deo solidarnih obaveza, od lana 414. do lana 424. ovog zakona treba raspravljati sa stanovita obaveza solidarnih dunika, kako prema poveriocu tako i izmeu sebe. Odredbe stava 2. ovog lana imaju u vidu, da kod postojanja uzajamnog potraivanja poverioca i jednog od solidarnih dunika, solidarni dunik moe potraivanje svog sadunika prema poveriocu prebiti sa poverioevim potraivanjem, u stvari kao daje taj deo, stavljen u preboj, lina obaveza sadunika prema poveriocu, ali samo za onoliko koliko iznosi deo duga tog sadunika u solidarnoj obavezi. U stvari, potraivanje poverioca pre597

ma svom duniku, prema kome je istakao zahtev za naplatu, moe biti nezavisno od solidarne obaveze ostalih sadunika, ali kako taj dunik moe istai prigovor prebijanja kod postojanja potraivanja jednog od solidarnih dunika koji ima prema poveriocu, solidarni dunik moe potraivanje svog sadunika prema poveriocu prebiti sa poverioevim potraivanjem. I jo jednom da se naglasi, obaveza dunika moe prestati i meusobnim prebijanjem izmeu dunika i poverioca, onog potraivanja koje postoji u vezi solidarne obaveze dunika i potraivanja koje postoji iz nekih drugih ugovora, u kome su dunici, ili neko od njih, poverioci u odnosu na poverioca po osnovu solidarne trabine. U tom sluaju, svaki se solidarni dunik moe pozvati na prebijanje koje je izvrio njegov sadunik, ali samo za onoliko koliko iznosi deo duga tog sadunika u solidarnoj obavezi. Ako je deo potraivanja sadunika prema poveriocu manji od iznosa koji dunik prebija sa potraivanjem poverioca, prebijanje se vri samo za deo koji sadunik ima prema poveriocu, dok ostatak utuenog potraivanja obavezuje dunika da ga isplati poveriocu. Otputanje duga (l. 416. ZOO) 0 otputanju duga bilo je reci u poglavlju "otputanje duga" (l. 344. i dr. ovog zakona), u kome je izneto osnovno pravilo ovog pravnog instituta, a naime da se pod otputanjem duga, ili oprotaj duga, podrazumeva odricanje poverioca od svog potraivanja prema duniku. To je, ustvari, ugovor izmeu poverioca i dunika, po kome se poverilac odrie svog potraivanja, a dunik to prihvata. U tom sluaju "obaveza prestaje kad poverilac izjavi duniku da nee traiti njeno ispunjenje i dunik se sa tim saglasi". Dejstvo otputanja duga nastaje samo ako su se obe strane sporazumele o otputanju duga, pri emu za punovanost tog sporazuma nije potrebno da bude zakljuen u formi u kojoj je zakljuen posao iz koga je obaveza nastala. Odredbe ovog lana imaju u vidu otputanje duga izvreno sporazumom sa jednim solidarnim dunikom. Pravne posledice otputanja duga na ovaj nain proizvode dejstvo prema ostalim sadunicima, u toliko to se i prema njima gasi obaveza koju su i oni solidarno imali obavezu prema poveriocu, dakle i oni se oslobaaju obaveze za onaj iznos za koji je oprost duga izvren prema jednom saduniku. Odredbe stava 2. ovog lana odnose se na sluaj ako poverilac oslobodi obaveze samo dunika, s kojim izvri prebijanje samo onog dela koji se odnosi na tog dunika, solidarna obaveza ostalih sadunika se samo umanjuje za deo koji prema meusobnim odnosima dunika pada na njega, pa ostali sadunici odgovaraju solidarno za ostatak obaveze. Praktino, dunik kome je poverilac izvrio oprost duga izlazi iz obaveze koju je do tada imao sa ostalim sadunicima, pa ostali sadunici odgovaraju solidarno za preostali deo obaveze. To pravilo se potvruje odredbom stava 1. ovog lana, koje glasi da "otputanje duga izvren sporazumom s jednim solidarnim dunikom, oslobaa obaveze i ostale dunike". Ako solidarni dunici imaju jemca ili vie jemaca, oprost se moe odnositi na obavezu jemca koju ima prema solidarnim dunicima, ali solidarni dunici i dalje ostaju u obavezi prema poveriocu za celokupni iznos duga. Ako je, pak, jemac dao jemstvo samo za onog sadunika kome je poverilac sporazumom otpustio dug, obaveze se oslobaaju i taj dunik i njegov jemac. Prenov (l. 417. ZOO) 1 kod prenova osnovno pravilo o prenovu je navedeno u odredbama lana 489. ovog zakona, a naime da prenov, odnosno novacija predstavlja jednu vrstu ugovora izmeu dotadanjeg poverioca i dunika koji umesto postojee obaveze stvaraju novu obavezu, dok stara obligacija prestaje da postoji. Dakle, umesto stare obligacije, odnosno njenim prestankom, poverilac i dunik stvaraju novu obligaciju. Iz navedenih karakteristika proizilazi da nova obaveza, odnosno ugovor dovodi do prestanka obaveze po ranijem ugovoru, menja se njen pravni sadraj, a nastaje nova obaveza koja ima drugi predmet ili razliiti pravni osnov. Novacija, dakle, ne dovodi samo do prestanka stare obaveze, ve i do stvaranja nove, ali sa drugim predmetom ili drugim pravnim osnovom. Odredbe ovog lana imaju u vidu prenov koji je poverilac izvrio sa jednim solidarnim dunikom, u kom sluaju se oslobaaju obaveze i ostali dunici. Naime, ako prenov izvri jedan solidarni dunik sa poveriocem, po pravilima o prenovu, ostali sadunici se oslobaaju obaveze i ostali sadunici, ali ako su poverilac i dunik prenov ograniili na deo obaveze koji dolazi na njega, onda obaveza ostalih ne prestaje, nego se samo smanjuje za taj deo. Kod prenova, kao to je navedeno u vezi osnovnog pravila o prenovu, dug ostaje isti, ali se u vezi tog duga menja predmet obaveze ili pravni osnov. Zbog toga kada postoji jedinstvena obaveza dunika za dug prema poveriocu, ako se ne vri prenov ostaje dug po toj obavezi, ali ako se izvri prenov duga samo jednog od solidarnih dunika, oni se za taj deo oslobaaju obaveze prema poveriocu, ali u odnosu na preostali dug i dalje ostaju u obavezi po ranijem ugovoru. Naravno, ako prenov vri poverilac sa svim solidarnim dunicima, onda dug ostaje prema obavezi iz ranijeg ugovora, ali se menja samo predmet obaveze ili pravni osnov, pa po tom novom ugovoru odgovaraju svi solidarni dunici po osnovu nove obaveze. 598

Poravnanje (l. 418. ZOO)

Naslov "poravnanje" ne moe se shvatiti kao obian pojam o tome da su se neka lica u vezi nekog problema koji ini spor meu njima, sporazumela kako da rese taj spor zakljuenjem ugovora o poravnanju. Naprotiv, sutina odredaba koje regulie materija o poravnanju, jeste ugovor izmeu lica kod kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravnom odnosu, a koji u vezi uzajamnih poputanja prekidaju spor, odnosno uklanjaju neizvesnost i odreuju svoja uzajamna prava i obaveze na drugi nain. To je sutina "poravnanja" o kome se govori u odredbama ovog lana, ali sa stanovita daje poravnanje zakljuio jedan od solidarnih dunika sa poveriocem, te da to zakljuenje nema dejstvo prema ostalim dunicima.. Naime, radi se o tome da se u ve postojeem sporu izmeu poverioca i jednog solidarnog dunika, povodom potraivanja koje ima poverilac prema tom duniku, obaveza ovoga izmeni tako da se poputanjem ijedne i druge strane u sporu, postojei utueni dug dovede do takvog stanja da nastali problem, koji je bio predmet spora, zadovolji interese, odnosno resi prava i obaveze tih uesnika na drugi, povoljniji nain. Meutim, poravnanje koje je u navedenom smislu zakljuio jedan od sadunika, u vezi celokupne obaveze svih dunika, koji se odnosi na deo njegove obaveze, nema dejstvo prema ostalim dunicima, osim ako se tako zakljueno poravnanje ne ograniava samo na dunika koji je zakljuio poravnanje, ve se odnosi, odnosno povezuje sa celokupnom obavezom svih sadunika. U stvari, ostali dunici ne moraju da prihvate ni tako zakljueno poravnanje, koje nije ogranieno samo na dunika koji je zakljuio poravnanje, jer je odredbama ovog lana propisano da ostali dunici "imaju pravo" da prihvate to poravnanje, to znai i da ne moraju da ga prihvate. To pravo, po logici stvari, ostali dunici mogu koristiti u zavisnosti od toga da lije dunik sa poveriocem zakljuio poravnanje koje ide u njegovu korist, i suprotno tome - da ga nee koristiti ako je dunik, odnosno njihov sadunik zakljuio takvo poravnanje koje ne ide u njegovu korist, jer se na taj nain u nekom smislu oteava poloaj ostalih sadunika. To znai, da se sutina problema ne menja, ali da se menja sadrina tog problema njegovim preinaavanjem, koji dovodi do reenja spora izmeu stranaka, a kojim konano reavaju taj problem, odreujui uzajamna prava i obaveze koji zadovoljavaju uesnike u sporu. Uzajamna poputanja se mogu sastojati, izmeu ostalog, i u deliminom ili potpunom priznavanju nekog zahteva druge strane, ili u odricanju od nekog svog zahteva; u uzimanju na sebe neke nove obaveze; u smanjenju kamatne stope; u produenju roka, u pristajanju na delimine otplate; u davanju prava na odustanicu (lan 1090. ZOO). Ali, kod postojanja ustanove solidarnih dunika, njihov odnos prema zakljuenom poravnanju jednog od dunika zavisi od toga da li je to to je taj dunik uinio predstavlja neko olakanje za njih, tj. ostale sadunike. Razlika izmeu sudskog poravnanja, koje je regulisano odredbama l. 322. - 329. Zakona o parninom postupku i poravnanja koje ima u vidu ovaj lan je u tome to kod sudskog poravnanja sud uestvuje kao posrednik meu strankama, ukazujui im na mogunost sudskog poravnanja, pri emu im i pomae da pred sudom zakljue poravnanje koje ima izvrnu snagu, koja strankama omoguava da prinudnim putem, u izvrnom postupku zadovolje svoje interese postignutim poravnanjem, dok kod ovog drugog poravnanja, koje esto nazivamo vansudskim poravnanjem, takvu mogunost nemaju u potpunosti stranke koje same reavaju nastali spor meu njima, ve radi ostvarenja cilja zakljuenja poravnanja mora postojati uzajamno poputanje stranaka.

Sjedinjenje (l. 419. ZOO)

Sjedinjenje (konfuzija) nastaje kada se spoje svojstva poverioca i dunika po jednom pravnom poslu, obligaciji, u jednom licu. U tom sluaju jedno lice samo sebi postaje i poverilac i dunik, cime prestaje, odnosno gasi se obligacija. Konfuzija moe da nastane kada obaveza dunika pree na poverioca, odnosno kada njegov dug pree na poverioca, ali moe nastati i tada ako potraivanje poverioca pree na dunika. Na taj nain prestao je obligacioni odnos izmeu ta dva lica, a trea lica time ne mogu biti oteena, jer konfuzijom prestaje i jemstvo i zaloga, a i druga sporedna potraivanja koja su ta lica imala jedna prema drugoj. Konfuzija nastaje i kod solidarnih obaveza ili potraivanja, kada, na primer, obavezu jednog solidarnog dunika preuzme poverilac, u kom sluaju se obaveza prema tom licu gasi, a samim tim i obligacioni odnos izmeu poverioca i tog dunika prestaje da postoji za deo obaveze koji se odnosi na tog solidarnog dunika, dok ostali solidarni dunici ostaju i dalje u obavezi prema poveriocu, umanjene za deo obaveze solidarnog dunika kome j e oprotena obaveza. Odredbe ovog lana imaju u vidu istu solidarnu obavezu, dakle obavezu gde ima vie dunika koja se na sve njih odnosi. Ako kod postojanja takvog stanja jedan dunik, u vezi zajednike obaveze sa ostalim sadunicinia, u vezi svog dela te obaveze postane i poverilac, obaveze ostalih dunika smanjuju se za iznos dela koji ot599

pada na tog dunika. Dakle, solidarna obaveza i dalje ostaje, ali se umanjuje za deo koji je otpao, odnosno za iznos duga koji pada na onog dunika u ijem se licu desilo spajanje. Tako, na primer, ako u vezi jedne hartije od vrednosti postoji vie dunika, prenosom te hartije na jednog od tih dunika, time stoje on otkupio iznos iz te hartije, sjedinjuje se svojstvo poverioca i svojstvo dunika, pa se zajednika obaveza ostalih solidarnih dunika umaje za iznos obaveze koju je dunik imao prema celoj obavezi, ali su oni i dalje u obavezi za preostali deo solidarne obaveze, i to prema novom poveriocu, odnosno ranijem duniku, koji je svojstvo poverioca stekao sjedinjavanjem svoje obaveze sa iznosom njegovog dela zajednike obaveze, odnosno oni za preostali iznos obaveze odgovaraju ranijem duniku, a sada novom poveriocu. Meutim, u navedenom sluaju obaveze ostalih dunika, za preostali deo obaveze, ne proizilaze iz hartije od vrednosti koju je otkupio jedan dunik, ve iz sporazuma svih dunika da se povodom odreenog posla zadue i da se izda hartija od vrednosti, koja jednog od potpisnika, izdavaoca, ini obaveznim za iznos iz hartije, koja je zajednika obaveza svih dunika.

Docnja poverioca (cl. 420. ZOO)

Pravilo koje propisuje ovaj lan odreuje da ako poverilac doe u docnju prema jednom solidarnom duniku, daje on u docnji i prema ostalim solidarnim dunicima. Docnja poverioca odnosi se na docnju poverioca prema jednom solidarnom duniku, koja ima uticaja i u odnosu na ostale solidarne dunike. Poverilac je u docnju kad neosnovano odbije prijem ispunjenja obaveze od strane dunika, ili svojim ponaanjem sprei dunika da izvri obavezu, odnosno kad ne preduzme radnje koje je duan da preduzme da bi dunik mogao da ispuni svoju obavezu. Ako je takva obaveza obaveza vie solidarnih dunika, odbijanjem prijema ispunjenja od strane jednog dunika, smatra se kao daje odbijanje izvreno prema svakom od solidarnih dunika, bez obzira da li su oni ponudili ispunjenje i delova obaveze koji otpadaju na njih. Da bi nastupila docnja poverioca potrebno je daje ovaj odbio prijem konkretnog, ponuenog izvrenja obaveze, tj. kad je dunik preduzeo sve mere da izvri svoj deo solidarne obaveze, a poverilac je i pored toga odbio prijem ispunjenja. Poverilac nee biti odgovoran za neispunjenje obaveze dunika o roku ako dokae da u vreme ponude ispunjenja solidarni dunik nije bio u mogunosti da svoju obavezu izvri. Odredbe ovog lana ne raspravljaju o docnji kao pravnoj instituciji, i u vezi sa njom pravne posledice koje mogu nastati iz docnje poverioca prema duniku, ve samo propisuje pravilo da ako je poverilac u docnji prema jednom solidarnom duniku, daje on u docnji i prema ostalim solidarnim dunicima.

Docnja jednog dunika i priznanje duga (l. 421. ZOO)

Za nastupanje docnje dunika pretpostavka je da dunik nije izvrio svoju obavezu u roku odreenom za ispunjenje. Rok za izvrenje obaveze, po pravilu, odreenje ugovorom, kao bitni element ugovora, a kod vanugovorne odgovornosti kako je odreeno obligacijom. Inae, docnja ne nastupa po proteku ugovorenog, odnosno dospelog roka, osim ako stranke za ispunjenje obaveze ne odrede neki drugi, kasniji rok. Na taj nain se produuje rok ispunjenja obaveze, a samim tim se i otklanjaju posledice docnje, odnosno spreava njihovo nastupanje. To je opte pravilo o docnji dunika. U skladu sa tim, odredbama ovog lana regulisana je docnja jednog solidarnog dunika, u tom smislu da njegova docnja prema poveriocu nema dejstvo prema ostalim dunicima. Naime, kako obaveze solidarnih dunika u vezi jedne obaveze ne moraju dospevati u isto vreme, moe se desiti da jedan od solidarnih dunika, ija obaveza ispunjenja nastaje najranije, da padne u docnju prema poveriocu, te da time nastanu pravne posledice zbog neispunjenja. Da te posledice ne bi imale dejstvo prema ostalim solidarnim dunicima, kojima obaveza dospelosti jo nije nastala, odredbama stava 1. ovog lana jasno je predvieno da docnja jednog solidarnog dunika nema dejstvo prema ostalim dunicima. To isto vai i za priznanje duga koji bi izvrio jedan od solidarnih dunika. Naime, priznanje duga ima uticaja na prekid zastarevanja, pa ako jedan solidarni dunik prizna dug, time izraava svoju volju da prekida zastarevanje, ali se to priznanje, odnosno prekid zastarevanja odnosi samo na deo njegove obaveze iz solidarne obaveze svih dunika, zbog ega je u stavu 2. ovog lana propisano da priznanje duga koji bi izvrio jedan od solidarnih dunika nema dejstvo prema ostalim dunicima. Priznanje duga moe uiniti solidarni dunik bilo kojom podobnom izjavom poveriocu da priznaje dug koji ovaj od njega potrauje, pa i na posredan nain, kao to su davanje otplate, plaanje kamate, davanje obezbeenja. Meutim, kod solidarne obaveze to priznanje obavezuje samo tog dunika, a ne i ostale solidarne dunike. Tako, na primer, ako je jedan solidarni dunik priznao svoj dug poveriocu, naroito u periodu kada je mogao da istakne prigovor zastarelosti, on i dalje ostaje u obavezi prema poveriocu, dok se ostali solidarni dunici oslobaaju preostalog dela solidarne obaveze prema poveriocu. 600

Zastoj i prekid zastarevanja i odricanje od zastarelosti (cl. 422. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu zastarevanje koje ne tee prema jednom solidarnom duniku (prema lanu 381. ovog zakona zastarevanje ne tee: izmeu branih drugova, izmeu roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo i u drugim sluajevima navedenim u tom lanu) ili je prekinuto prema jednom solidarnom duniku (prema lanu 387. ovog zakona, prekid zastarevanja nastaje kada dunik prizna dug, a prema lanu 388. istog zakona, podizanjem tube u cilju utvrivanja, obezbeenja ili ostvarenja potraivanja), ali ako ne tee prema jednom solidarnom duniku ne znai da ne tee prema ostalim solidarnim dunicima i prema njima se moe navriti, odnosno rok zastarelosti prema njima moe da tee od dana isteka roka za ispunjenje njihove obaveze. Meutim, ako je jedan od dunika morao pre isteka roka zastarelosti da ispuni svoju obavezu, ima pravo da zahteva od ostalih solidarnih dunika, prema kojima je obaveza zastarela, ili se poverilac nije opredelio i za njih u roku dok njegovo potraivanje jo nije zastarelo i prema njima, da mu naknade svaki svoj deo obaveze. Ovo zbog toga to dunik koji je pre isteka roka zastarelosti morao da ispuni solidarnu obavezu, jer je poverilac tuio samo njega kao najsigurnijeg za naplatu svog potraivanja, stekao pravo da od ostalih solidarnih dunika zahteva da mu svaki od njih naknadi svoj deo obaveze, bez obzira to i oni nisu bili tueni ili to je prema njima nastupila zastarelost. Ta zastarelost je bez znaaja jer poverilac, koji je naplatio svoje potraivanje od jednog solidarnog dunika, odnosno koji je naplatio celokupno svoje potraivanje koje je imao prema svim solidarnim dunicima, vie i ne moe da trai naplatu od ostalih dunika. Stav 2. ovog lana ima u vidu sluaj ako bi se jedan od solidarnih dunika odrekao zastarelosti, da to odricanje ne bi imalo uinak prema ostalim dunicima. Kao stoje poznato, zastarelost nastaje istekom roka u kome je dunik bio u obavezi da ispuni svoju obavezu. Prema tome, ako zastarelost nastane, a jedan od solidarnih dunika se odrekne zastarelosti, to odricanje nema znaaja za ostale solidarne dunike, pa ako je taj dunik ispunio obavezu solidarnih dunika u celini, ili delimino, nema pravo da od ostalih dunika trai da mu naknade svaki svoj deo obaveze.

Pravo ispunioca na naknadu (cl. 423. ZOO)

Po pravilima iz lana 414. ovog zakona, svaki dunik solidarne obaveze odgovara poveriocu za elu obavezu i poverilac moe zahtevati njeno ispunjenje od koga hoe sve dok ne bude potpuno ispunjena, pa kad jedan dunik ispuni obavezu ona prestaje i svi se dunici oslobaaju. Odredbe ovog i narednog lana propisuju pravila o meusobnim odnosima izmeu samih solidarnih dunika, kada jedan od njih ili vie njih isplati njihovu dospelu obavezu poveriocu, odnosno poveriocima. Zbog toga, dunik koji je ispunio obavezu ima pravo da zahteva od svakog dunika da mu naknadi deo obaveze koji pada na njega. Kao stoje ranije reeno, obaveza solidarnih dunika moe biti deljiva, ako se ono to se duguje moe podeliti i ispuniti u delovima koji imaju ista svojstva kao i ceo predmet, na primer, kupovina 1000 kg. cementa, pa svaki od dunika zna koja koliina pripada njemu, a samim tim i udeo u zajednikoj obavezi. Obaveza solidarnih dunika moe biti i nedeljiva i u tom sluaju na svakog dunika dolazi po jednak deo, osim ako se dunici drukije ne dogovore, na primer zajednika gradnja nekog objekta, ili kupovina nake maine, gde ne mora biti fizike podele te stvari, ali svako od njih zna koliki je njegov udeo u toj zajednikoj stvari, odnosno obavezi. U uslovima postojanja zajednike obaveze dunika, kao solidarnih dunika, poverilac moe da trai isplatu dospele obaveze od bilo kod dunika, jer se smatra da svaki solidarni dunik odgovara za elu obavezu. Ve je ranije reeno, da ako je obaveza deljiva, a svaki dunik moe da zna koji deo obaveze otpada na njega, svaki poverilac moe zahtevati samo svoj deo potraivanja od solidarnog dunika na koga se njegovo potraivanje odnosi. To sve tako ako je sporazumom meu strankama ugovoren takav odnos. Meutim, u veini sluajeva solidarna obaveza moe biti deljiva, ali jedan od poverilaca moe da naplati celokupnu trabinu svih poverilaca, i to od jednog ili vie solidarnih dunika, pa i svih. Imajui u vidu sadrinu odredbe stava 1. ovog lana, stavom drugim istog lana propisano je pravilo da kada dunik ispuni obavezu ima pravo da trai od svakog dunika da mu naknadi deo obaveze koji pada na njega, pa i od onog koga je poverilac oslobodio duga ili mu je dug smanjio. Ovo je logino ako je od dunika naplaena celokupna obaveza svih dunika, bez obzira da lije poverilac nekog od sadunika oslobodio duga ili mu je dug smanjio. Meutim, ako je poverilac od dunika naplatio manje za onaj deo koji je sadunika oslobodio duga ili mu je dug smanjio, dunik koji je isplatio tako umanjenu obavezu ne bi imao pravo da zahteva da mu sadunik, prema kome je uinjeno umanjenje duga, isplatio deo koji je padao na njega. U uslovima kada je jedan od dunika ispunio obavezu, ostali sadunici su duni da mu naknade deo obaveze koji otpada na njih, ali ako deo koji pada na dunika od koga ne moe da dobije naknadu, na primer usled njegove smrti ili razloga koji njegovo ispunjenje ini nemoguim, obaveza ovog dunika deli se srazmerno na sve dunike. 601

Pravo na jednake delove i izuzetak (l. 424. ZOO)

Iz stava prvog ovog lana proizilazi pravilo da dunici mogu ugovoriti da svako od njih posebno odgovara za jedan deo obaveze koji je preuzeo u zajednikoj obavezu prema poveriocu, pa ako tako nije ugovoreno, ili to ne proizilazi iz pravnih odnosa uesnika u poslu, inae sadunika, na svakog dunika dolazi po jednak deo. Tako, na primer, ako dunici ugovore izgradnju jedne viespratnice, za koju je poznata cena po kvadratu, pa jedan od dunika preuzme obavezu za jedan deo graevinske celine, recimo tano odreeni deo, a drugi preuzmu obavezu za druge delove tog objekta, onda je ta obaveza deljiva i zna se ko koliko duguje u zajednikoj obavezi prema izvoau radova, ili posebnom investitoru. Pravilo iz stava prvog ovog lana ima u vidu sluaj ako tako nije ugovoreno, odnosno ako se iz njihove zajednike obaveze ne vidi ko koliko duguje, onda na svakog dunika dolazi po jednak deo. Meutim, u takvim uslovima, nije mogue primena tog pravila ako bi koristi koje bi dunici iz zajednike obaveze imali bile nesrazmerno razliite, u kom sluaju bi, ako bi se primenilo pravilo jednakog dela, dolo do neosnovanog obogaenje onoga koji je imao vie koristi. Zato se kod takvog odnosa, ako ne doe do sporazuma dunika o pravilnoj raspodeli duga, taj odnos mora raspraviti pred sudom po osnovu utvrenja ili sticanja bez osnova. Stav drugi ovog lana ima u vidu sluaj ako bi solidarna obaveza bila zakljuena u iskljuivom interesu jednog solidarnog dunika, daje taj dunik duan da naknadi ceo iznos obaveze saduniku koji je namirio poverioca. Ve je reeno, da poverilac kod postojanja vie solidarnih dunika, moe naplatiti dospelu obavezu od bilo kod dunika, pa i od dunika koji je radi sigurnosti uspostavljanja dunikog odnosa, prihvatio da bude jedan od solidarnih dunika, to bi sadrinski znailo nastanak j edne posebne vrste jemstva, ali za poverioca to bi bilo bez znaaja. Naime, injenica da je jedan od takvih sadunika najsigurniji platac, poverilac moe od njega traiti naplatu celog duga, u kom sluaju dunik, koji je taj dug po tom osnovu isplatio, ima pravo da ceo iznos tog isplaenog duga naplati od solidarnog dunika u iju je korist obaveza nastala, odnosno koja je nastala u iskljuivo njegovom interesu.

SOLIDARNOST POVERILACA
Solidarnost se ne pretpostavlja (l. 425. ZOO)
U odredbama ovog lana navedeno je vie elemenata koji sutinski defmiu pojam solidarnosti poverilaca. Naime, ve iz naslova ovog lana vidi se da se solidarnost poverilaca ne pretpostavlja, ve postoji samo onda kada je solidarnost poverilaca ugovorena ili zakonom odreena (za razliku od solidarnosti dunika kada se njihova obaveza pretpostavlja, to znai da se njihova obaveza, po pravilu, moe naplatiti od bilo kog dunika, osim u sluaju dunike obaveze nastale ugovorom u privredi (l. 413. ZOO). Prema tome, na poverilakoj strani moe biti vie poverilaca, bez obzira na obavezu jednog ili vie solidarnih dunika, ali ona nastaje, kao stoje reeno, ako je ugovorena ili zakonom odreena. Dakle, ona se ne pretpostavlja, ve ako se ureuje ugovorom onda se dva ili vie poverilaca sporazumevaju da e njihovo potraivanje prema odreenom duniku, ili vie solidarnih dunika, biti solidarno, to znai da svako od njih posebno moe od dunika da zahteva ispunjenje obaveze u celini, naravno kada ona dospe za ispunjenje. U drugom sluaju, solidarnost poverilaca moe se zakonom odrediti, kao stoje, na primer, sluaj kod menica, kada postoji vie poverilaca, koji mogu imati via ili manja prava po menici, u zavisnosti od toga da li za naplatu svoga duga po menici imaju vie ili manje meninih dunika. U stvari, menini poverioci postaju iz meninog izdanja (remitent) ili iz meninog indosamenta (indosatar), kada se smatraju kao neposredni menini poverioci.

Sudska praksa
Solidarnost poverilaca Preuzimajui uz poiljku i tovarni list drugi uesniku poslu postaje ugovorna strana po ugovoru o prevozu sa pravima i dunostima solidarnog poverioca (l. 677. st. 2 ZOO). Solidarnost poverilaca se ne pretpostavlja, ve ona mora biti ugovorena ili na zakonu zasnovana (l. 425. ZOO). Prema obrazloenju U toku prvostepenog postupka je utvreno daje tueni ugovor o prevozu od 14.01.1997. godine zakljuio sa drugotuiocem, sa kojim je ugovorena poslovna saradnja u odnosu na transport robe kod uvoza - izvoza, tj. obaveza drugotuioca da po nalogu i za raun tuenog obavlja poslove prevoza robe. Drugostepeni sud u obrazloenju presude konstatuje da su svi poslovi obavljeni od strane drugotuioca, ali takoe navodi da je prevoz 602

robe tako odreen po pomenutom ugovoru da postoji solidarna dunost poverioca kako je i predvieno odredbom lana 677. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Solidarnost tuilaca kao poverilaca utvruje iz navoda tuilaca daje nosilac transportnog posla po nalogu tuenog bio prvotuilac, a daje konkretan prevoz robe koja je predmet spora poveren drugotuiocu, te daje isti preuzimajui uz poiljku i tovarni list postao takoe ugovorna strana po ugovoru o prevozu sa pravima i dunostima solidarnog poverioca, kako je to predvieno lanom 677. stav 2. ZOO. Ugovor o prevozu od 14.01.1997. godine zakljuenje izmeu tuenog i drugotuioca. Iz ugovora ne proistie solidarnost tuilaca, kao poverilaca, niti ona proistie iz priloenih meunarodnih to-varnih listova u kojima se kao prevoznik ne pojavljuje prvotuilac. Solidarnost poverilaca u smislu lana 425. Zakona o obligacionim odnosima se ne pretpostavlja, ve ona mora biti ugovorena ili na zakonu zasnovana. Obzirom na navedeno zakljuivanje niestepenih sudova o postojanju solidarnosti tuilaca kao poverilaca u suprotnosti je sa izvedenim dokazima i ostalo je nerazjanjeno koja je bila uloga prvotuioca u izvoznom, odnosno uvoznom poslu tuenog. Takoeje ostalo nejasno po kom osnovu je tueni obavezan da tuiocima naknadu za prevoz plati, da li kao naruilac posla, direktni ili indirektni, ili kao jemac platac u smislu lana 1004. stav 3. i 4. Zakona o obligacionim odnosima na koji se niestepeni sudovi pozivaju i za ije obaveze tueni odgovara kao jemac, imajui u vidu daje kao korisnik usluga po ugovoru sa drugotuiocem od 14.01.1997. godine garantovao samo za obaveze prevoza koje plaa ino partner. U ponovnom postupku prvostepeni sud e otkloniti uinjenu bitnu povredu, te e postupajui po primedbama iz ovog reenja itanjem zapisnika o usaglaavanju obaveza i potraivanja sainjenog 16.02.2000. godine utvrditi njegovu sadrinu i ceniti od kakvog je uticaja ista na zastarelost potraivanja tuilaca prema tuenom. Ukoliko utvrdi da potraivanje nije zastarelo utvrdie u kom su poslovnom odnosu bili tuioci sa tuenim, pojedinano ili upravnoj zajednici iz koga bi mogla proistei njihova solidarnost kao poverilaca spornog potraivanja. Utvrdie da li je iz tog poslovnog odnosa proistekla obaveza plaanja tuenog prema tuiocima i po kom osnovu, da li kao dunika ili garanta, nakon ega e uz pravilnu primenu materijalnog prava odluiti o postavljenom tubenom zahtevu (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 126/07). Solidarnost poverilaca - "Pretpostavka solidarnosti vai kod pasivne solidarnosti, dok se solidarnost poverilaca ne pretpostavlja" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 489/99 i Pzz. 25/99)

Sadrina solidarnosti (cl. 426. ZOO)

Pravila navedena u stavu 1. ovog lana ve su, analogno, objanjena u sluajevima koji proizilaze iz obaveza solidarnih dunika. U ovom sluaju solidarno potraivanje podrazumeva postojanja jednog potraivanja, bilo od jednog ili vie solidarnih dunika. Solidarni poverioci imaju poseban odnos kada su u pitanju dunici, a poseban odnos kada iz naplaenog potraivanja od dunika reguliu svoje odnose. U prvom sluaju, svaki solidarni poverilac moe da naplati od dunika, odnosno bilo kog solidarnog dunika, dospelo potraivanje ele obaveze. U tom sluaju, odnosno kada jedan od poverilaca naplati, odnosno kada mu jedan od dunika ispuni elu obavezu, dakle onu koja se odnosi na sve poverioce, ostali poverioci gube pravo da i oni trae ispunjenje obaveze, odnosno da kad jedan od njih bude namiren da obaveza (dunika) prestaje i prema ostalim poveriocima. Drugi odnos nastaje izmeu samih poverilaca, kada od naplaenog potraivanja svaki solidarni poverilac ima pravo da zahteva od poverioca koji je primio ispunjenje od dunika, da mu preda deo koji mu pripada. I u ovom sluaju, kao kod sluaja solidarnih dunika, ako to drugo nije ugovoreno, na svakog dunika dolazi jednak deo obaveze, tako i kod solidarnih poverilaca, ako to drugo nije ugovoreno, svaki solidarni poverilac ima pravo da zahteva od poverioca koji je primio ispunjenje od dunika da mu preda deo koji mu pripada, a ako iz odnosa meu poveriocima nije ugovoreno koliko ko od poverilaca ima pravo na svoj deo, onda svakom solidarnom poveriocu pripada jednak deo, osim ako ne postoje izuzeci koji ukazuju na nesrazmeran odnos primljenog prema datom. Stav 2. ovog lana ima u vidu pravo dunika da ispuni obavezu poveriocu koga sam izabere, ali samo dok neki poverilac ne zatrai ispunjenje. Poverilac, odnosno bilo koji solidarni poverilac, ne moe traiti ispunjenje obaveze dunika pre dospelosti te obaveze. Ali dunik moe svoju obavezu da ispuni pre roka dospelosti, ako je rok ugovoren iskljuivo u interesu dunika, i ako su ispunjeni jo neki uslovi iz lana 315. ovog zakona. U takvim uslovima dunik ima pravo da ispuni obavezu poveriocu koga sam izabere, ali moe nastati i sluaj kada ostali poverioci odrede jednog poverioca da primi ispunjenje od dunika, bilo pre ili posle dospelosti obaveze dunika.

603

Prebijanje (cl. 427. ZOO)

Stav 1. ovog lana ima u vidu da jedan poverilac moe od dunika da trai ispunjenje ele obaveze, koja se odnosi na potraivanje svih poverilaca, ili samo one obaveze koja se odnosi na njegovo potraivanje prema odreenom duniku. Ako taj dunik ima takoe potraivanje prema poveriocu koji je traio ispunjenje, dunik moe da izvri prebijanje svoje obaveze potraivanjem koje ima prema poveriocu, naravno ako su ispunjeni uslovi za prebijanje uzajamnih trabina. Dunikovo potraivanje prema poveriocu koji od njega trai ispunjenje moe biti manje ili vee od poverioevog potraivanja, odnosno poverioca koji trai ispunjenje. U tom sluaju dunikov dug se gasi prema tom poveriocu do iznosa potraivanja dunika, a u protivnom, ako je dunikovo potraivanje vee od potraivanja poverioca koji trai ispunjenje ele obaveze, prebijanje se vri i sa potraivanjem koji taj dunik ima prema nekom drugom poveriocu, u kom sluaju dunik moe izvriti prebijanje svog potraivanja samo do visine dela solidarnog potraivanja koje pripada tom poveriocu. Ako je dunikovo potraivanje stavljeno u preboj sa potraivanjem poverioca, isto ili vee od potraivanja poverioca koji je traio ispunjenje, obaveza tog dunika prestaje samo prema poveriocu koji je traio ispunjenje, i za taj deo njegova obaveza prestaje i prema ostalim solidarnim poveriocima. Dakle, dunik moe prebiti svoje potraivanje sa poverioevim potraivanjem, koji je traio ispunjenje, pa ako njegovo potraivanje iznosi vie od poverioevog potraivanja, dunik moe za preostali deo svog potraivanja da izvri prebijanje u odnosu na nekog drugog poverioca prema kome ima potraivanje. Ali, ako taj drugi ne postoji, viak svog potraivanja koji se odnosi na poverioca koji je traio ispunjenje, i sa kojim je izvrio prebijanje uzajamnih trabina, ne moe se prebiti sa potraivanjima ostalih solidarnih poverilaca, jer je za prebijanje, kao stoje poznato, potrebno postojanje uzajamnih potraivanja, koja su dospela i koja se mogu izvriti. Inae, ako je u pitanju solidarni dunik koji je isplatio elu obavezu, a pri tom prebio deo svog potraivanja prema nekom od solidarnih poverilaca, ima pravo regresnog zahteva od ostalih solidarnih dunika, prema njihovim delovima dugovanja, s tim to bi se kod obrauna izmeu njih uzeo u obzir deo koji je dunik pri ispunjenju obaveze izvrio i prebijanje svog potraivanja sa potraivanjem jednog od solidarnih poverilaca.

Otputanje duga i prenov (l. 428. ZOO)

Osnovno pravilo u vezi otputanja duga navedeno je u odredbama lana 344. i drugih odredaba iz tog odseka, po kome obaveza prestaje kad poverilac izjavi duniku da nee traiti njeno ispunjenje i dunik se sa tim saglasi. To se postie ugovorom izmeu poverioca i dunika, po kome se poverilac odrie svog potraivanja, a dunik to prihvata. I odredbe lana 416. ovog zakona reguliu pitanje otputanja duga, ali one imaju u vidu otputanje duga izvreno sporazumom jednog poverioca sa jednim solidarnim dunikom. Pravne posledice otputanja duga na ovaj nain proizvode dejstvo prema ostalim sadunicima, u toliko to se i prema njima gasi obaveza koju su i oni solidarno imali obavezu prema poveriocu, dakle i oni se oslobaaju obaveze za onaj iznos za koji je oprost duga izvren prema jednom saduniku. Meutim, odredbe ovog lana (428.) odnose se na otputanje duga, odnosno otpust duga i prenov, kada jedan od solidarni poverilaca otpusti dug jednom solidarnom duniku, ili sa njim saini prenov ugovora, u kom sluaju solidarna obaveza svih dunika se smanjuje prema ostalim solidarnim poveriocima za onoliko koliko iznosi deo tog potraivanja poverioca. Navoenje reci "solidarna obaveza" upuuje na zakljuak da se odredbe ovog lana odnose na regulisanje odnosa unutar samih poverilaca, ali i izmeu solidarnih dunika, odnosno da dejstvo pravnih posledica nastaje i na strani solidarne obaveze vie dunika i na solidarno potraivanje vie poverilaca. Kada je u pitanju otputanje duga i prenov, solidarna obaveza se umanjuje za onoliko koliko je otputen dug jednog solidarnog dunika, te poverilac, odnosno solidarni poverioci nemaju pravo da od dunika trae i onaj deo koji je otputen, odnosno kod ugovora o prenovu zamenjen novom obavezom ili novim pravnim odnosom. Prema tome, ako jedan solidarni poverilac otpusti dug i prenovom izmeni svoje potraivanje prema jednoj solidarnoj obavezi, smanjuje se solidarna obaveza za onoliko koliko iznosi deo tog potraivanja poverioca. Nisu dovoljno jasne reci "otputanjem duga i prenovom", jer mogu upuivati na zakljuak da se otputanje duga odnosi na prenov, kada se gasi stara obaveza, ali s obzirom da su to dva posebna instituta, potraivanje jednog poverioca se u jednom sluaju gasi prema solidarnom duniku - otputanjem duga, a u drugom sluaju njegov dug koji ima prema solidarnom duniku ugovorom o prenovu pretvara se u novu obavezu, sa novim predmetom ugovora ili novim pravnim odnosom. Promenom tog stanja ostali poverioci reavaju svoj odnos potraivanja prema duniku prema preostalom iznosu potraivanja, i sa onom poveriocu koji je izvrio oprost duga ili uinio prenov, to se regulie odredbama lana 434. ovog zakona. 604

Poravnanje (l. 429. ZOO)

Radi korienja odredbe ovog lana treba se podsetiti i ponoviti ono to je o poravnanju navedeno za odnos izmeu solidarnog dunika koji je sa poveriocem zakljuio ugovor o poravnanju, i u vezi sa tim odnos tog dunika sa ostalim sadunicima, jer odredbe ovog lana identino prihvataju odnos poverioca kada jedan od njih zakljui poravnanje sa dunikom. Naime, naslov "poravnanje" ne moe se shvatiti kao obian pojam o tome da su se neka lica u vezi nekog problema, koji ini spor meu njima, sporazumela kako da rese taj spor zakljuenjem ugovora o poravnanju. Naprotiv, sutina odredaba koje regulie materija o poravnanju, jeste ugovor izmeu lica kod kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravnom odnosu, a koji u vezi uzajamnih poputanja prekidaju spor, odnosno uklanjaju neizvesnost i odreuju svoja uzajamna prava i obaveze na drugi nain. To je sutina "poravnanja" o kome se govori i u odredbama ovog lana, ali sa stanovita daje poravnanje zakljuio jedan od solidarnih poverilac sa jednim dunikom, te da to zakljuenje nema dejstvo prema ostalim poveriocima. Naime, radi se o tome da se u ve postojeem sporu izmeu solidarnog poverioca i jednog dunika, povodom potraivanja koje ima poverilac prema tom duniku, obaveza ovoga izmeni tako da se poputanjem i jedne i druge strane u sporu, postojei utueni dug dovede do takvog stanja da nastali problem, koji je bio predmet spora, zadovolji interese, odnosno resi prava i obaveze tih uesnika na drugi, povoljniji nain. Meutim, poravnanje koje je u navedenom smislu zakljuio jedan od solidarnih poverilaca, u vezi celokupne obaveze svih poverilaca, koji se odnosi na deo njegovog potraivanja, nema dejstvo prema ostalim poveriocima, osim ako se tako zakljueno poravnanje ne ograniava samo na poverioca koji je zakljuio poravnanje, ve se odnosi, odnosno povezuje sa celokupnim potraivanjem svih poverilaca. U stvari, ostali poverioci ne moraju da prihvate ni tako zakljueno poravnanje, koje nije ogranieno samo na poverioca koji je zakljuio poravnanje, jer je odredbama ovog lana propisano da ostali poverioci "imaju pravo" da prihvate to poravnanje, to znai i da ne moraju da ga prihvate. To pravo, po logici stvari, ostali poverioci mogu koristiti u zavisnosti od toga da lije poverilac sa dunikom zakljuio poravnanje koje ide u njegovu korist, i suprotno tome - da ga nee koristiti ako je poverilac, odnosno njihov solidarni poverilac zakljuio takvo poravnanje koje ne ide u njegovu korist, jer se na taj nain u nekom smislu oteava poloaj ostalih solidarnih poverilaca. Razlika izmeu sudskog poravnanja, koje je regulisano odredbama l. 322. - 329. Zakona o parninom postupku i poravnanja koje ima u vidu ovaj lan je u tome to kod sudskog poravnanja sud uestvuje kao posrednik meu strankama, ukazujui im na mogunost sudskog poravnanja, pri emu im i pomae da pred sudom zakljue poravnanje koje ima izvrnu snagu, koja strankama omoguava da prinudnim putem, u izvrnom postupku zadovolje svoje interese postignutim poravnanjem, dok kod ovog drugog poravnanja, koje esto nazivamo vansudskim poravnanjem, takvu mogunost nemaju u potpunosti stranke koje same reavaju nastali spor meu njima, ve radi ostvarenja cilja zakljuenja poravnanja mora postojati uzajamno poputanje stranaka.

Sjedinjenje (l. 430. ZOO)

Sjedinjenje (konfuzija) nastaje kada se u licu jednog poverioca sjedine i svojstvo dunika, odnosno kada se spoje svojstva poverioca i dunika u vezi njihovih uzajamnih potraivanja i dugovanja. U tom sluaju jedno lice samo sebi postaje i poverilac i dunik, cime prestaje, odnosno gasi se obligacija. Sjedinjenje moe da nastane kada obaveza dunika pree na poverioca, odnosno kada njegov dug pree na poverioca, ali moe nastati i tada ako potraivanje poverioca pree na dunika. Na taj nain prestao je obligacioni odnos izmeu ta dva lica, a trea lica time ne mogu biti oteena, jer sjedinjenjem prestaje i jemstvo i zaloga, a i druga sporedna potraivanja koja su ta lica imala jedna prema drugoj. Sjedinjenje nastaje i kod solidarnih obaveza ili potraivanja, kada, na primer, obavezu jednog solidarnog poverioca preuzme dunik, u kom sluaju se obaveza prema tom licu gasi, a samim tim i obligacioni odnos izmeu poverioca i tog dunika prestaje da postoji za deo obaveze koji se odnosi na tog solidarnog poverioca, dok ostali solidarni poverioci mogu od njega zahtevati samo svoj deo potraivanja. Odredbe ovog lana imaju u vidu isto solidarno potraivanje, dakle potraivanje gde ima vie poverilaca koje se na sve njih odnosi. Ako kod postojanja takvog stanja jedan poverilac, u vezi zajednikog potraivanja sa ostalim solidarnim poveriocima, u vezi svog dela tog potraivanja postane i dunik, prava ostalih poverilaca se ne umanjuju za njihov deo. Dakle, solidarno potraivanje i dalje ostaje, ali se umanjuje za deo koji je otpao, odnosno za iznos potraivanja koji pada na onog poverioca u ijem se licu desilo spajanje. Na primer, ako je vie solidarnih poverilaca imalo kakvo potraivanje prema jednom licu, pa to lice umre, ali jedan deo zaostavtine pree na jednog od poverioca, koji se primio naslea tog dela, potraivanje tog naslednika i ono to je on dobio sjedinjuju se i obaveza gasi za deo koji je taj poverilac imao prema tom licu, dok ostali poverioci i dalje potrauju svoj deo. 605

Ili, drugi primer, ako u vezi jedne hartije od vrednosti postoji vie poverilaca, prenosom te hartije na jednog od tih poverilaca, time to je on otkupio iznos iz te hartije, sjedinjuje se svojstvo poverioca i svojstvo dunika, pa se potraivanja ostalih solidarnih poverilaca umaju za iznos potraivanja koji je poverilac imao prema celoj obavezi, ali on je u obavezi da preostali deo solidarnog potraivanja preda ostalim poveriocima, srazmerno njihovom delu potraivanja. U tom sluaju sluaju prava ostalih poverilaca, za preostali deo potraivanja, ne proizilaze iz hartije od vrednosti koju je otkupio jedan solidarni poverilac, ve iz sporazuma svih poverilaca da povodom odreenog posla postanu solidarni poverioci i da se iz hartija od vrednosti koja je prela na jednog solidarnog poverioca, odnosno koju je on otkupio, oni naplate srazmerno njihovom delu potraivanja.

Docnja (l. 431. ZOO)

Pravilo koje propisuje ovaj lan odreuje da ako dunik doe u docnju prema jednom solidarnom poveriocu, daje on u docnji i prema ostalim solidarnim dunicima. Docnja dunika, dakle, koja se odnosi samo na prema jednom solidarnom poveriocu, ima uticaja i na ostale solidarne poverioca. Za nastupanje docnje dunika pretpostavka je da dunik nije izvrio svoju obavezu u roku odreenom za ispunjenje. Rok za izvrenje obaveze, po pravilu, odreenje ugovorom, kao bitni element ugovora, a kod vanugovorne odgovornosti kako je odreen obligacijom. mae, docnja ne nastupa samo po proteku ugovorenog, odnosno dospelog roka, ve i kada stranke za ispunjenje obaveze odrede neki drugi, kasniji rok. Na taj nain se produuje rok ispunjenja obaveze, a samim tim se i otklanjaju posledice docnje, odnosno spreava njihovo nastupanje. Iz navedenog proizilazi da dunik pada u docnju kad ne ispuni obavezu u roku odreenom za ispunjenje, a ako rok nije odreen tek kada primi opomenu poverioca, odnosno kada ga ovaj pozove na ispunjenje obaveze. Odredbe stava 1. ovog lana raspravljaju o docnji sa stanovita pravnih posledica koje mogu nastati iz docnje dunika prema solidarnim poveriocima, pa propisuju pravilo da ako je dunik u docnji prema jednom solidarnom poveriocu, daje on u docnji i prema ostalim solidarnim poveriocima. Meutim, odredbe stava 2. ovog lana propisuju pravilo da docnja jednog solidarnog poverioca dejstvuje i prema ostalim poveriocima. Poverilac je u docnju kad neosnovano odbije prijem ispunjenja obaveze od strane dunika, ili svojim ponaanjem sprei dunika da izvri obavezu, odnosno kad ne preduzme radnje koje je duan da preduzme da bi dunik mogao da ispuni svoju obavezu. Ako je takva obaveza obaveza vie solidarnih dunika, odbijanjem prijema ispunjenja od strane jednog dunika, smatra se kao daje odbijanje izvreno prema svakom od solidarnih dunika, bez obzira da li su oni ponudili ispunjenje i delova obaveze koji otpadaju na njih. Da bi nastupila docnja poverioca potrebno je daje ovaj odbio prijem konkretnog, ponuenog izvrenja obaveze, tj. kad je dunik preduzeo sve mere da izvri svoj deo solidarne obaveze, a poverilac je i pored toga odbio prijem ispunjenja. Poverilac nee biti odgovoran za neispunjenje obaveze dunika o roku ako dokae da u vreme ponude ispunjenja solidarni dunik nije bio u mogunosti da svoju obavezu izvri. Sa iznetih razloga u stavu 2. ovog lana propisano je da docnja jednog solidarnog poverioca dejstvuje i prema ostalim poveriocima.

Priznanje duga (l. 432. ZOO)

Priznanje duga moe uiniti solidarni dunik bilo kom poveriocu, podobnom izjavom poveriocu da priznaje dug koji ovaj od njega potrauje, pa i na posredan nain, kao to su davanje otplate, plaanje kamate, davanje obezbeenja. Kod solidarne obaveze dunika to priznanje obavezuje samo tog dunika, a ne i ostale solidarne dunike. Meutim, kod priznanja duga uinjenog od strane jednog solidarnog dunika, uinjeno jednom poveriocu, tim priznanjem se koriste i ostali poverioci. Izraz "koristi", naveden u ovom lanu ne znai i daje priznanje duga uinjeno i u odnosu na ostale solidarne poverioce, odnosno prema celokupnom njihovom potraivanju, ako je dunik koji je priznao dug jednom poveriocu taj dug imao iskljuivo u odnosu na tog poverioca. Ako bi, pak, dunik priznao dug u odnosu na celokupnu trabinu solidarnih poverilaca, makar daje priznanje duga uinio jednom poveriocu, sa kojim on, inae, nije u posebnom pravnom odnosu, to priznanje ima dejstvo i prema ostalim solidarnim dunicima. Zbog toga se svaki od tih poverilaca moe koristiti pravima koja proizilaze iz instituta priznanja duga, kako u odnosu na zastarelost, tako i u odnosu na druga prava koja im pripadaju.

Zastarelost (l. 433. ZOO)

Odredbe ovog lana treba shvatiti tako da jedan poverilac moe prekinuti zastarevanje, ali ako ono ne koristi ostalim poveriocima zastarevanje prema njima tee i dalje. Zastarevanje podrazumeva period vremena od dana dospelosti obaveze do isteka zakonom odreenog roka za zastarelost. Prema tome, ako do isteka roka za606

starelosti, na primer, jedan poverilac podnese tubu protiv dunika, bilo u vezi svog dela potraivanja, ili celokupnog potraivanja svih solidarnih poverilaca, time je prekinuo zastarelost, i prema njegovoj trabini i prema trabini ostalih solidarnih poverilaca. Odustankom od tube ostali solidarni poverioci, pa i sam poverilac koji je podneo tubu, ne gube nita, jer zastarelost jo nije nastupila. Sa tog stanovita pitanje je da li je bilo potrebno naglaavati Ali ako je jedan poverilac podneo tubu pre isteka roka zastarelosti, a spor je uao u period kada bi nastupila zastarelost, pa tada poverilaca koji je podneo tubu odustane od tube, zastarelost se ne prekida ve je nastao period kada je trabina svih poverilaca zastarela, kada ni oni nisu u mogunosti da nastave spor jer je zastarelost nastupila i prema njima. Prema tome, prekid zastarevanja prema stavu 1. ovog lana odnosi se na period do nastanka zastarevanja, kada se odustankom od tube ne gube prava ostalih poverilaca da do isteka roka zastarevanja i sami podnesu tubu i time prekinu zastarevanje. Stav 2. ovog lana ima u vidu odricanje od zastarelosti izvreno prema jednom poveriocu, to znai da se moe odnositi i na ostale solidarne poverioce, ali samo ako to njima koristi. U pitanju je, dakle, jedan dunik koji se odrie zastarelosti, u odnosu na jednog poverioea, ali to odricanje moe koristiti i njima, to znai da ako je jedinstvena obaveza prema svim poveriocima, odricanje dunika od zastarelosti oigledno ide u korist i ostalih, odnosno svih poverilaca. Reci u stavu 1. ovog lana "ili ako prema njemu ne tee zastarevanje" odnosi se na sluajeve zastoja i prekida zastarevanja, u smislu odredaba cl. 381. do l. 393. ovog zakona.

Odnos izmeu poverilaca posle ispunjenja (l. 434. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu ureivanje odnosa izmeu solidarnih poverilaca ako je jedan od njih primio ispunjenje od dunika. Prema stavu 1. ovog lana, svaki poverilac ima pravo da trai od poverioea koji je primio ispunjenje da mu preda deo koji mu pripada. Solidarni dunici su svoj odnos posle ispunjenja obaveze regulisali odredbama l. 423. i 424. ovog zakona. Reenje je slino kao i kod solidarnih poverilaca, a naime ako je dunik ispunio obavezu, ima pravo da od svakog sadunika trai da mu naknadi deo obaveze koji pada na njega. To je osnovno pravilo, a drugi odnosi imaju uticaja samo ako se ne zna kolika je ija obaveza u solidarnoj obavezi, kada se odreuje da na svakog dunika dolazi po jednak deo. Kod solidarnih poverilaca, prema odredbama ovog lana, reenje je slino kao kod solidarnih dunika, pri emu se istie osnovno pravilo da svaki solidarni poverilac ima pravo da zahteva od solidarnog poverioea koji je primio ispunjenje da mu preda deo koji mu pripada. Ako iz odnosa poverilaca ne proizilazi to drugo, odnosno ako posebnim sporazumom nisu utvrdili koliki je deo svakog od solidarnih poverioea, svakom solidarnom poveriocu pripada jednak deo. Kad solidarni poverilac primi deo obaveze od dunika, koja se odnosi i na sve solidarne poverioce, ali i prema njemu, prema delu koji mu pripada iz zajednikog potraivanja, solidarni poverioci imaju pravo da od tog poverioea trae deo koji pripada njemu. Prema tome, ako je dunik izvrio delimino obavezu samo prema jednom poveriocu, to stoje taj poverilac primio pripada i svim ostalim poveriocima, srazmerno njihovom delu. Kod solidarnog potraivanja, za koje nije utvreno koliki je deo potraivanja svakog od solidarnih poverilaca, pravilo je, kako je naglaeno da svakom solidarnom poveriocu pripada jednak deo. Meutim, u nekim uslovima to pravilo nije mogue primeniti, tj. ako bi koristi koje bi poverioci iz zajednikog potraivanja bile nesrazmerno razliite, u kom sluaju bi, ako bi se primenilo pravilo jednakog dela, dolo do neosnovanog obogaenje onoga koji je imao vie koristi. Zato se kod takvog odnosa, ako ne doe do sporazuma poverilaca o pravilnoj raspodeli duga, taj odnos mora raspraviti pred sudom po osnovu utvrenja ili sticanja bez osnova.

NEDELJIVE OBAVEZE (l. 435. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu nedeljive obaveze koje su predmet ugovaranja kao obaveze, u kojima ima vie dunika. Ranije je reeno da je nedeljiva ona stvar koja se ne moe podeliti tako da svaki njen deo predstavlja srazmernu upotrebljivost, ili vrednost, jer ako bi se ta stvar fiziki i podelila, svi njeni delovi ne bi imali funkciju koju je imala ranija nedeljiva stvar, ili bi imali manju vrednost od vrednosti ele nepodeljene stvari. Fizikom podelom nedeljiva stvar izgubila bi svoju vrednost, pa solidarni poverioci ne bi bili podmireni prema delu svog potraivanja. Stav 1. ovog lana se odnosi na prava dunika u vezi nedeljive obaveze, to znai ako je jedan sadunik izvrio ispunjenje i za ostale dunike, on ima pravo na regres od ostalih sadunika, prema udelu svakog sadunikog dela. To bi bio sluaj kada se dunika obaveza ne bi mogla naplatiti od svakog sadunika, ve od jednog, posle ega, odnosno posle izvrene ele obaveze, dunik koji je izvrio obavezu ima pravo na regres od ostalih sadunika. 607

Stav 2. ovog lana odnosi se na solidarne poverioce, a naime ako u nedeljivoj obavezi ima vie poverilaca, a ugovorom meu njima niti zakonom nije odreena solidarnost meu njima, jedan poverilae moe traiti da dunik da njemu ispuni obavezu, pod uslovom ako je ovlaen od ostalih poverilaca da primi ispunjenje. U protivnom, svaki poverilae moe da zahteva od dunika da obavezi ispuni svim poveriocima zajedno, ili daje poloi sudu. Tako, na primer, ako je predmet obaveze jedna umetnika slika, ona ne moe pripasti nijednom solidarnom poveriocu ako ga na prijem ispunjenja ne ovlaste ostali solidarni dunici. Ako se solidarni dunici nisu sporazumeli prema kome e se izvriti ispunjenje, svaki od solidarnih dunika moe zahtevati od dunika da obavezu ispuni svim poveriocima zajedno, ili daje poloi sudu. Ovaj sluaj je teko pretpostaviti, mada je mogu, naroito ako svi solidarni poverioci budu jedinstveni suparniari u parnici u kojoj bi oni kao tuioci traili da dunik ispuni nedeljivu obavezu svim solidarnim poveriocima zajedno, dok bi u izvrnom postupku taj odnos mogli da se rese tako da ako je vie poverilaca podnelo predlog za prenos, potraivanje e se preneti na poverioca ije je potraivanje najvee. Naravno, ostali solidarni poverioci mogu traiti od tog lica da mu preda protivvrednost dela koji mu pripada.

PROMENA POVERILACA ILI DUNIKA

USTUPANJA POTRAIVANJA UGOVOROM (CESIJA)
Koja se potraivanja mogu preneti ugovorom (cl. 436. ZOO)
Cesija je ustupanje trabine, tj. prelaz trabine sa odreenog poverioca na drugo odreeno lice. Cesijom na mesto starog poverioca stupa novi poverilae, a dunik i dug ostaju isti. Poverilae koji ustupa trabinu zove se cedent, novi poverilae cesionar, a dunik cesus. Novi poverilae moe primljenu trabinu dalje ustupiti. Ako se cesija ustupa uz naknadu onda je to teretni ugovor, a ako besplatno onda je dobroini pravni posao. Za prenos potraivanja nije potreban pristanak dunika, ali ustupilac mora obavestiti dunika o izvrenom ustupanju. Ako je dunik izvrio obavezu poveriocu pre obavetenja o ustupanju, ispunjenje dunika je punovano i oslobaa dunika obaveze. U vezi navedenog, a naime da za prenos potraivanja nije potreban pristanak dunika, zakon ini izuzetak, kada u odredbama stava 2. ovog lana propisuje da ugovor o ustupanju nema dejstvo prema duniku ako su on i poverilae ugovorili da ovaj nee moi preneti potraivanje na drugoga, ili da ga nee moi preneti bez dunikovog pristanka. Dunik mora biti obaveten o ustupanju trabine, jer ako o tome nije obaveten ne moe svoj dug isplatiti i ustupiocu trabine, u kom sluaju bi bio savestan u pogledu izvrenja svoje obaveze. Meutim, ako je dunik znao za ustupanje, pa je i pored toga ispunjenje izvrio prema poveriocu - cedentu, njegova obaveza ostaje prema prijemniku - cesionaru. Inae, prijemnik ima prema duniku ista prava koja je ustupilac imao prema duniku do ustupanja. Ali i dunik ima pravo da prijemniku istakne one prigovore koje je mogao istai ustupiocu do asa kada je saznao za ustupanje. Ustupilac odgovara za naplativost ustupljenog potraivanja ako je to bilo ugovoreno, ali samo do visine onoga stoje primio od prijemnika, kao i za naplativost kamata, trokova oko ustupanja i trokova postupka protiv dunika (lan 443. stav 1. ZOO). Kod ustupanja potraivanja ugovorom, poverilae moe na tree lice preneti svoje potraivanje, izuzev onog iji je prenos zabranjen ili koje je vezano za linost poverioca, ili koje se po svojoj prirodi protivi prenoenju na drugog. U stvari, ustupanje potraivanja podrazumeva promenu poverioca, odnosno prelazak potraivanja od jednog, dosadanjeg poverioca - cedenta, na neko drugo lice - cesionara. Na taj nain to drugo lice postaje novi poverilae, a dunik - cesus ostaje isti. Drugim recima, to znai da dosadanji poverilae (cedent) ima neki dug prema drugom licu (cesionar), pa sa njim dogovara da mu taj dug isplati tree lice (cesus), koji je dunik cedenta, odnosno da drugom licu prenese svoje potraivanje od svog dunika - cesusa, na njega - cesionara. Kod cesija hartija od vrednosti, bilo da glase na ime ili po naredbi, dotadanji poverilae ustupa novom poveriocu potraivanja koja ima prema duniku na osnovu takve hartije. I u ovom sluaju dunik mora da bude obaveten o ustupljenoj hartiji od vrednosti. Kod cesija hartije od vrednosti, pravo iz hartije od vrednosti na donosioca prenosi se njenom predajom (lan 241. ZOO). Pravo iz hartije od vrednosti na ime prenosi se cesijom, a pravo iz hartije od vrednosti po naredbi prenosi se indosamentom. Odnos ustupioca i prijemnika regulie se tako stoje ustupilac duan predati prijemniku obveznicu ili drugu ispravu o dugu, kao i druge dokaze o ustupljenom potraivanju i sporednim pravima. 608

Cesija se kao pravni institut ne moe drukije shvatiti nego kao postojanje nekog stvarnog razloga da se ustupanje potraivanja sprovede kako to zakon nalae, dakle ne zloupotrebom prava. Sa potraivanjem na prijemnika prelaze i sporedna prava, kao to su: pravo prvenstvene naplate, hipoteka, zaloga, prava na kamatu i dr. Kako se upotrebljava nalog za prenos i nalog za obraun kod cesije, regulie se Odlukom Narodne banke o obliku sadrini o nainu korienja jedinstvenih instrumenata platnog prometa (,,S1. gl. RS", br. 57/04 i 82/04). Tako je takom 5. navedene Odluke propisano da se nalog za prenos koristi kada dunik nalae banci da na teret njegovog rauna prenese sredstva u korist rauna poverioca, za prenos sredstava izmeu dva rauna istog klijenta, kao i za evidentiranje istog iznosa sredstava na teret i u korist istog rauna po osnovu izmirivanja meusobnih novanih obaveza, kao to su kompenzacija, asignacija, cesija, prenos hartija od vrednosti i dr. Kod sprovoenja cesije banka vri prethodno proveravanje pokria naloga za prenos, pa ako korisnik sredstava koji je izdao nalog ima neizmirene obaveze u vezi Zakona o platnom prometu, takav nalog mu se vraa kao neizvren. Ako se preneta trabina ne moe naplatiti, prenosilac odgovara za naplativost trabine. Sudska praksa belei sluaj daje cesija bez pravne snage ako u vreme ustupanja potraivanja cedent pravno nije postojao. Naime, kod injenice da obaveza tuenog potie iz osnova neobraunatog i neplaenog poreza na promet, takva obaveza se ne bi mogla izvriti prema NN preduzeu, ve prema budetu drutveno-politike zajednice, kojoj inae pripadaju prihodi od poreza na promet, a pored toga sudovi zakljuuju da predmetna cesija ne proizvodi pravno dejstvo i zbog toga to u vreme njenog izdavanja preduzee NN nije postojalo, bez obzira stoje na cesiji stavljen peat tog preduzea. Ili drugi sluaj. U smislu lana 296. Zakona o obligacionim odnosima obavezu moe ispuniti i tree lice, a ispunjenje je duan prihvatiti poverilac - ako je dunik sa tim saglasan, ali ako tree lice odbija da postupi po nalogu svog poverioca i izvri isplatu njegovom poveriocu, poverilac dunikovog poverioca nema pravo da neposredno od dunika zahteva ispunjenje. U konkretnom sluaju, u smislu lana 436. Zakona o obligacionim odnosima, ugovorom izmeu poverioca i treeg lica prenosi se na tree lice potraivanje, ali cesija deluje u smislu lana 438. istog zakona prema duniku tek od asa kada ga o izvrenom ustupanju potraivanja izvesti poverilac, a tuilac nije pruio dokaze daje njegov dunik takvo obavetenje dao tuenom.

Iz sudske prakse
Predmet obaveze iz ugovora o ustupanju Da bi prijemnik novanog potraivanja iz ugovora o ustupanju potraivanja zaista postao poverilac tog potraivanja, sadrina predmeta obaveze iz tog ugovora mora biti mogua i odreena-odrediva. Iz obrazloenja Kod injenica daje dunik iz spornog ugovora o ustupanju potraivanja, a ovde tueni, osporavao daje u momentu zakljuenja navedenog ugovora imao bilo kakve obaveze prema prenosiocu potraivanja, prvostepeni sud je zakljuak o spornoj injenici - da lije tuilac po navedenom ugovoru postao poverilac novanog potraivanja iju isplatu tubom trai, pravilno zakljuivao primenom pravila o teretu dokazivanja iz lana 223. Zakona o parninom postupku. Ovaj sud kao drugostepeni u svemu prihvata injenino pravni zakljuak prvostepenog suda o tome daje u konkretnom sluaju na tuiocu bio teret dokazivanja daje u momentu prenosa potraivanje koje je bilo predmet prenosa bilo postojee odnosno mogue. Tani su albeni navodi da tuilac u konkretnom sluaju nije bio duan da dokazuje koja su potraivanja na njega preneta spornim ugovorom. Meutim, da bi u smislu lana 436. Zakona o obligacionim odnosima tuilac postao poverilac novanog potraivanja koje se navedenim ugovorom ustupa, neophodan je prethodni us lov daje sadrina predmeta navedene obaveze iz ugovora o ustupanju potraivanja bila mogua i odreena ili barem odrediva u smislu lana 46. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima. U suprotnom kada je predmet obaveze nemogu, ugovor je nitav i ne proizvodi pravno dejstvo shodno l. 47. Zakona o obligacionim odnosima. Stoga je kod tuenikovog osporavanja da su u momentu zakljuenja ugovora o ustupanju potraivanja uopte postojala neka potraivanja prenosioca prema njemu kao duniku, tuilac morao dokazati daje u momentu zakljuenja ugovora o ustupanju potraivanja sadrina predmeta navedenog ugovora bilo postojee potraivanje ili, pak, potraivanje koje e naknadno nastati, a koje je u meuvremenu i nastalo. Kako u konkretnom sluaju tuilac nije dokazao daje sadrina predmeta obaveze iz ugovora o ustupanju potraivanja bila mogua i barem odrediva, u momentu zakljuenja ugovora ili, pak, daje ista naknadno nastala u smislu lana 48. Zakona o obligacionim odnosima, to proizlazi da navedeni ugovor u smislu lana 47. Zakona o obligacionim odnosima ne proizvodi pravno dejstvo, te da samim tim po osnovu istog tuilac nije mogao postati poverilac novanog potraivanja koje potrauje ovom tubom. (Iz presude Vieg trgovinskog suda, 38/06 od 22.3.2006. godine); 609

Ustupanje potraivanja ugovorom (cesija) Nije doputeno ustupanje potraivanja (cesija) po ugovoru izmeu ustupioca sa seditem na teritoriji republike lana bive SFRJ i prijemnika sa seditem na teritoriji SRJ, ako taj ugovor nije u skladu sa propisima koji reguliu promet roba i usluga sa inostranstvom, i propisima koji ograniavaju raspolaganje odreenim stvarima i pravima na teritoriji Republike Srbije, kada su te stvari i prava predmet ustupljenog potraivanja. Iz obrazloenja: Saglasno odredbi iz l. 336. ZOO, poverilac moe ugovorom zakljuenim sa treim, preneti na ovoga svoje potraivanje, izuzev onog iji je prenos zabranjen zakonom ili koje je vezano za linost poverioca, ili koje se po svojoj prirodi protivi prenoenju na drugog. Osnov ugovora o ustupanju nekog potraivanja je razliit i prema njemu se odreuju odnosi izmeu ustupaoca i prijemnika. U privrednim odnosima osnov cesije je po pravilu teretni ugovor. Citirana odredba sadri ogranienja kada se ne mogu cedirati odreena potraivanja Kada su predmet ustupljenog potraivanja, stvari i prava kojim je ogranieno raspolaganje, tada ugovor o ustupanju ovog potraivanja ne moe proizvoditi pravno dejstvo zbog svoje nitavosti. Sve ove okolnosti u sporovima, iji je osnov realizacija ugovora o ustupanju potraivanja izmeu oznaenih subjekata, moraju se u prvostepenom postupku ispitati. Radi se o zahtevu kojim stranka (tueni u sluaju neosporavanja zahteva ili priznanja) ne moe slobodno raspolagati saglasno odredbi iz l. 3. stav 3. ZPP. Tada je sud ovlaen da izvede dokaze i utvrdi injenice u cilju utvrivanja materijalne istine u skladu sa odredbom l. 7. ZPP. Pored materijalno pravnog propisa iz l. 436. ZOO (koja se potraivanja mogu preneti ugovorom), u konkretnim situacijama moe doi do primene i naela ogranienja autonomije volje u pogledu slobode ugovaranja saglasno lanu 10. ZOO, odnosno prekoraenju granice slobode ugovaranja iz lana 49. ZOO, i nedoputenosti osnova ako je protivan prinudnim propisima iz lana 51. ZOO. Prema tome, zavisno od injeninog i pravnog osnova, takvi ugovori (cesije) su saglasno odredbi iz l. 103. ZOO nitavi, ako su protivni prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima " (pravno shvatanje VPS od 21. 11. 1994. godine); Cesija umesto ispunjenja, cesija radi naplaivanja i zatezna kamata - pravno shvatanje VPS 1. Ako tueni prigovori daje obavezu ispunio tako stoje na tuioca cedirao trabinu, sud e tumaenjem go vora, ili izvoenjem dokaza utvrditi da li su stranke ugovorile cesiju umesto ispunjenja ili radi naplaivanja. 2. Ustupilac prijemnik duguje zateznu kamatu od dospea obaveze koja je cesijom plaena do prestan ka obligacije izmeu ustupioca i prijemnika Prema obrazloenju 1. Iako i cesija umesto ispunjenja i cesija radi naplaivanja predstavljaju sredstva kojim ustupilac, -pre nosei na prijemnika trabinu - ispunjava obavezu, izmeu ovih vrsta cesije postoje znaajne razlike. Naime, u sluaju cesije umesto ispunjenja prijemnikovo potraivanje prema ustupiocu prestaje asom cesije (l. 444. st. 1. ZOO), dok se kod cesije radi naplaivanja ustupioeva obaveza gasi tek kada ustupioev dunik (cesus) pri jemniku ispuni cediranu trabinu. Cesija umesto ispunjenja predstavlja zamenu ispunjenja, pa ustupilac po sili zakona odgovara za punovanost i naplativost cedirane trabine (l. 443. st. 1. ZOO u vezi sa l. 308. st. 2. ZOO), dok u sluaju cesije radi naplaivanja ex lege postoji garancija samo za egzistenciju cediranog potrai vanja (l. 442. ZOO), a odgovornost za naplativost treba posebno ugovoriti (l. 443. ZOO). Kod cesije radi na plaivanja ustupioev dunik (cesus), ak i posle obavetenja o cesiji, moe birati da li e obavezu ispuniti pri jemniku ili ustupiocu (l. 444. st. 4. ZOO), to ne vredi i za cesiju umesto ispunjenja (l. 438. st. 2. ZOO). Zato je u prvostepenom postupku, primenom l. 99. st. 2. ZOO ili izvoenjem dokaza, potrebno utvrditi da li su stranke ugovorile cesiju umesto ispunjenja ili radi naplaivanja. 2. Zakljuenje ugovora o cesiji umesto ispunjenja ili radi naplaivanja aktuelizuje dve obligacije: izmeu ustupioca i prijemnika, koja je uzrok cesije i izmeu prijemnika i ustupioevog dunika (cesusa), kojajeposledica cesije. Dosledno tome, ako je ugovor o cesiji zakljuen poto je ustupilac ve bio u docnji sa isplatom trabi ne koja je uzrok cesije, a ustupioev dunik (cesus), tada ili kasnije zapadne u docnju sa ispunjenjem cediranog potraivanja, paralelno postoje i dve zatezne kamate: kamata koju ustupilac duguje prijemniku i kamata koju ustupioev dunik (cesus) treba da plati prijemniku. Zatezna kamata je sporednost iji tok prestaje tek kada se glavnica ugasi, pa i ustupilac koji je dug platio cesijom, prijemniku duguje zateznu kamatu od dospea obaveze koja je uzrok cesije, pa do njenog prestanka (zakljuenjem cesije, kod cesije umesto ispunjenja, ili kad cesus prijemniku isplati cediranu trabinu, u sluaju cesije radi naplaivanja). Suprotno reenje (odbijanje zahteva za zateznu kamatu iz obligacije koja je uzrok cesije, nezavisno od toga da lije utuena kao glavni dug ili sporednost), samo bi prolongiralo definitivan rasplet u pravnom trouglu prijemnik-ustupilac-ustupioev dunik (cesus). Prijemnik bi morao pokrenuti nov postupak u kojem bi tuio ustupioevog dunika (cesusa), sada za isplatu zatezne kamate iz cedirane trabine, uz komplikacije u vezi sa 610

primenom l. 437. st. 3. ZOO. Eventualan uspeh u ovoj parnici prijemnika doveo bi u poloaj tuenog u sledeoj. Naime, bude li iznos kamate iz cediranog potraivanja vii od zatezne kamate iz obligacije koja je bila uzrok cesije, ustupilac prijemnika moe tuiti zbog sticanja bez osnova (l. 444. st. 3. ZOO)" (pravno s hvatanje VPSod24. 12. 1993. g.); Pravo prigovora - "Poloaj dunika - cesusa ne moe se pogorati po ugovoru o cesiji. Zato mu je i dato pravo da se brani prigovorima prema cesionaru, ali i prigovorima koje je mogao istai prema cedentu" (prema odluci VSS, Prev. 839/97 i Pzz. 41/97); Ustupanje potraivanja ugovorom (cesija) "Kod primene Uredbe o privremenoj zabrani raspolaganja nepokretnostima, pokretnim stvarima i pravima u odnosu na cedirano potraivanje preduzea iz (Republike Makedonije) bivih republika SFRJ, sada samostalnih drava koje su priznate i sa kojima su uspostavljeni diplomatski odnosi, mora se ispitati u postupku - da lije ustupanje potraivanja u skladu sa propisima koji reguliu promet roba i usluga sa inostranstvom, da lije u pitanju legalan (ili nelegalan) promet robe i usluga i da lije roba prola sve carinske formalnosti, odnosno da li se radi o realizaciji prometa robe ili fiktivnom prenosu potraivanja" (prema odluci VSS, Prev. 635/97); Cesija i nitavost ugovora "Nije doputeno ustupanje potraivanja (cesija) po ugovoru izmeu ustupaoca sa seditem na teritoriji bive SFRJ i prijemnika sa seditem u SRJ, ako je taj ugovor protivan prinudnim propisima" (prema odluci VPS, P. 2106/94); Ustupanje potraivanja ugovorom (cesija) - "Nije doputeno ustupanje potraivanja po ugovoru izmeu ustupaoca sa seditem na teritoriji republike lana bive SFRJ i prijemnika sa seditem na teritoriji SRJ, ako taj ugovor nije u skladu sa propisima koji reguliu promet robe i usluga sa inostranstvom i propisima koji ograniavaju raspolaganje odreenim stvarima i pravima na teritoriji Republike Srbije, kada su te stvari i prava predmet ustupljenog potraivanja" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 575/95).

Primer ugovora o cesiji Shodno odredbama lana 436. Zakona o obligacionim odnosima, dana___________________godine u________________zakljuuje se UGOVOR O CESIJI izmeu 1._____________________________ cedent, 2._____________________________ cesionar, 3._____________________________ cesus. lan 1. Utvruje se da Cedent ima novano dospelo, a neizmireno potraivanja od Cesusa u iznosu _____________dinara po osnovu_____(fakture)___________________. lan 2. Takoe se utvruje da Cedent ima novano dospelu, a neizmirenu obavezu prema Cesionaru u iz nosu od_________dinara, po osnovu fakture__________________________. lan 3. Cedent ustupa svoje novano potraivanja od Cesusa Cesionaru za izmirenje obaveze iz lana 2. ovog ugovora. lan 4. Cesus e izvriti uplatu Cesionaru iznos od_________dinara, na iro raunu:________________, s hodno odredbama ovog ugovora i o tome blagovremeno obavestiti Cedenta. lan 5. Danom potpisivanja ovog ugovora prestaje potraivanje Cedenta od Cesusa, kao i njegove obaveze prema Cesionaru u visini dinarskog iznosa iz l. 1. i 2. ovog ugovora. lan 6. Ovaj ugovor je sainjen u tri primeraka, od kojih svakoj strani pripada po jedan primerak. lan 7. U sluaju spora po ovom ugovoru nadlean je sud u____________. Cedent, Cesionar, Cesus, 611

NAPOMENA: Za prenos potraivanja nije potreban pristanak dunika, ali ustupilac mora da obavesti dunika o izvrenom ustupanju. U ovom sluaju u ugovoru o prenosu je ukljuen i dunik, to mu pogoduje u odnosu na prigovore koje moe isticati i prema prijemniku potraivanja, ali i ogranienje na pravo prigovora ako je "bez rezerve izjavio prijemniku da pristaje na ustupanje" (l. 340. st. 3. ovog zakona).

Sporedna prava (l. 437. ZOO)

Stavom 1. ovog lana navedena su sporedna prava koja sa glavnim potraivanjem prelaze na prijemnika. To su: pravo prvenstvene naplate, hipoteka, zaloga, prava iz ugovora sa jemcem, pravo na kamatu, ugovornu kaznu i si. To je uinjeno sa razlogom, jer po prirodi stvari - ako se menja ustupilac ne menjaju se njegova prava u odnosu na ustupljenu stvar, odnosno prava iz osnova potraivanja koja je imao prema duniku, pa se samim tim ne menjaju ni njegova sporedna prava koja je imao prema duniku. Dakle, ustupanjem potraivanja menja se poverilac, odnosno prelaskom njegovog potraivanja na drugo lice to lice postaje novi poverilac, ali sa tim potraivanjem koje ustupilac ima prema treem licu, ustupilac prenosi na prijemnika, odnosno prelaze na njega i sporedna prava, koja su napred navedena. Stavom 2. ovog lana uinjeno je jedno odstupanje od pravila navedenog u prethodnom stavu, ali samo u odnosu na zaloenu stvar, koja iako predstavlja sporednu stvar, odnosno sporedno pravo, ne moe je ustupilac predati prijemniku ako za to nije dobio prethodnu saglasnost dunika. U tom sluaju, ako se dunik protivi da se zaloena stvar preda prijemniku, ustupilac zadrava zaloenu stvar, odnosno ostaje kod ustupioca daje uva za raun prijemnika. Isto reenje nalazimo i u odredbama lana 302. stav 2. ovog zakona, koje se odnosi na dokaze i sredstva obezbeenja, a u kome je propisano da izuzetno, "poverilac moe predati ispuniocu stvar koju je primio u zalogu od dunika ili nekog drugog, samo ako zalogodavac pristane na to, inae ona ostaje kod poverioca daje dri i uva za raun ispunioca". Stav 3. ovog lana takoe ini jedan izuzetak u odnosu na pravilo iz prvog stava ovog lana, ali ne slian stavu drugom, ve ukazuje, odnosno navodi da se pretpostavlja da su sa predajom glavne stvari dospele i kamate i da se sa glavnom stvari prenose i dospele a neisplaene kamate, koje se ustupaju sa glavnim potraivanjem. U vezi sa prenosom i kamata, od znaaja je utvrenje da l ij e prenosilac iste ve naplatio do dana prenosa trabine, ili e ih naplatiti prijemnik po prijemu te trabine. Ako prenosilac nije naplatio kamate, bilo da su dospele za isplatu ili ne, pretpostavka je da su neisplaene kamate ustupljene sa glavnim potraivanjem. Ta pretpostavka je oboriva, jer je osnovno pravilo da sa potraivanjem prelazi na prijemnika i kamata kao sporedno potraivanje. Zbog toga, prijemnik moe, ako ne doe do sporazuma sa prenosiocem, da u sporu trai da se utvrdi da li je prenosilac primio ili ne dospele kamate.

Obavetavanje dunika (l. 438. ZOO)

Za prenos potraivanja nije potreban pristanak dunika, ali ustupilac mora obavestiti dunika o izvrenom ustupanju. Ako je dunik izvrio obavezu poveriocu pre obavetenja o ustupanju, ispunjenje dunika je punovano i oslobaa dunika obaveze. Meutim, ako je dunik znao za ustupanje, pa je i pored toga ispunjenje izvrio prema poveriocu - cedentu, njegova obaveza ostaje prema prijemniku - cesionaru. To su osnovna pravila koja proizilaze iz odredaba ovog lana. Obavetenje duniku o prenosu prava prenosioca prijemniku je od znaaja, jer se prenosilac pre obavetenja dunika moe smatrati i dalje poveriocem prema duniku, pa dunik moe svoju obavezu da ispuni prenosiocu, iako je ovaj svoja prava na to potraivanje ve preneo na drugo lice, prijemnika. Ovo zbog toga to je dunik pre nego je saznao za prenos potraivanje stalno u obavezi prema prenosiocu, pa ako i izvri obavezu prema njemu, dakle pre obavetenja o prenosu, smatra se da je ispunio obavezu. Stavom 2. ovog lana to je naglaeno, a naime, ako je dunik izvrio obavezu ustupiocu, pre nego je ovaj obavestio dunika o prenosu obaveze, smatra se daje osloboen obaveze, odnosno daje obavezu ispunio. U tom sluaju, nastali propust da se o prenosu prava obavesti dunik stvara samo jedan novi odnos izmeu ustupioca i prijemnika, koji prenosioca dovodi u poloaj da sa prijemnikom ugovori neki drugi odnos regulisanja njihovih prava i obaveza, ali i pravo prijemnika na naknadu tete ako je imao zbog propusta prenosioca. Prema iznetom, kod oslobaanja obaveze dunika - ako je obavezu izvrio prenosiocu, od znaaja je injenica da li je znao za ustupanje, jer ako je znao a ispunjenje je izvrio prema ispuniocu, on je u obavezi da to isto ispunjenje izvri i prema novom poveriocu, tj. prijemniku, a da od prenosioca zatrai vraanje datog. 612

Sudska praksa
Nastanak pravnog dejstva ustupanja potraivanja Za punovanost ustupa potraivanja nije potreban pristanak dunika. Prema obrazloenju Prvostepeni sud je utvrdio da meu strankama nije bilo sporno da je pomenuti proizvoa isporuio tuenom spornu robu, koja je predmet ovoga spora. Sasluani svedokje izjavio da je pomenuti proizvoa uvezao preko tuioca robu koja je postala tuioeva, postoje kupovnu cenu za tu robu isplatio tuilac. Iz iskaza togsvedoka prvostepeni sud je naao da je pomenuti proizvoa u vezi sa isporukom sporne robe tuenom nastupao u ime i za raun tuioca, pa kako se parnine stranke ne nalaze u meusobnom odnosu u pogledu sporne robe odbio je tubeni zahtev,jerje naao da tueni nije duan da plati utueni iznos tuiocu. Drugostepeni sud je uvaio albu tuioca, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio istom sudu na ponovno suenje; zauzeo je stanovite da se prvo stepena presuda zasniva na pogrenom pravnom shvatanju daje zaprenos oba veze tuenog da plati utuenu kupovnu cenu umesto pomenutogproizvoaa tuiocu bio potreban pristanak tuenog. Prema navodima tuioca, u ovom sluaju se u stvari radi o tome da mu je pomenuti proizvoa ustupio pravo da od tuenog trai naplatu fakturisane kupovne cene za robu (pri tom su bez uticaja pravna razlaganja tuioca), a tueni smatra da ovu kupovnu cenu ima pravo da zahteva samo pomenuti proizvoa koji mu je izvrio isporuku u smislu pomenutog ugovora iz 1971. godine. Meutim, drugostepeni sud nije mogao usvojiti pravno stanovite prvostepenog suda da je za punovanost ustupa potraivanja potreban pristanak dunika. Do ustupa potraivanja dolazi kad prvobitni poverilac i novi poverilac postignu sporazum o ustupanju potraivanja, a pravno dejstvo ovog ustupanja prema duniku nastaje od momenta kad dunik bude obaveten o ustupanju, dok njegov pristanak nije potreban. Pristanak tuenog kao dunika da plati spornu trabinu tuiocu kao novom poveriocu nije potreban, budui da zbog toga ustupanja odreenog potraivanja dunik ne dolazi u slabiji poloaj. Prema tome, pravilno reenje ove stvari zavisi od toga da li je pomenuti proizvoa pristao da tuilac naplati sporni iznos od tuenog, odnosno da lije ustupio svoje pravo koje potie iz kupoprodajnog ugovora prema tuenom. Kako prvostepeni sud zbog zauzetog pravnog shvatanja nije utvrdio sve injenice koje su od znaaja za pravilno reenje ovog spora, drugostepeni sud je uvaio albu tuioca, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suenje. Prvostepeni sud e u nastavku postupka pruiti mogunost tuiocu da podnese dokaze da je pomenuti proizvoa ustupio tuiocu svoja prava iz pomenutog kupoprodajnog ugovora, odnosno na potraivanje koje se odnosi na kupovnu cenu pomenute robe, prema tuenom, a zatim e na kontradiktoran nain da raspravi to plativno pitanje (prema odluci VPS, SI. 1082/72).

Viestruko ustupanje (cl. 439. ZOO)

Poverilac moe da ustupi isto potraivanje raznim licima, ali potraivanje pripada prijemniku o kome je ustupilac prvo obavestio dunika. Iz navedenog pravila proizilazi da dunik koji nije znao da je prenosilac svoje potraivanje ustupio raznim licima, u obavezi je da, kao stoje napred navedeno, ispunjenje izvri onom licu za koga je obaveten daje prijemnik potraivanja prenosioca. Ali, ako dunik to nije znao, odnosno nije znao daje prenosilac svoje potraivanje prema duniku preneo na razna lica, dunik e svoju obavezu izvriti prema onom prijemniku o kome je ustupilac prvo obavestio dunika. Kod takvog stanja, ako se duniku jave i novi prijemnici za isto potraivanje, on nije duan da postupa po njihovim nalozima, odnosno nema bilo kakve obaveze prema njima. Ako dunik nije znao daje ustupilac preneo svoje potraivanje na jedno ili vie raznih lica, dunik i dalje ostaje u obavezi prema prenosiocu i o dospelosti obaveze moe je ispuniti samo njemu, odnosno ustupiocu. Meutim, ako je dunik znao daje prenosilac svoje potraivanje preneo raznim licima, a o tome ga prenosilac nije obavestio, potraivanje pripada prijemniku koji se prvi javio duniku. Iz navedenog se moe zakljuiti da dunik ne odgovara za posledice koje nastanu posle ispunjenja obaveze, ako je ispunjenje ispunio prenosiocu ne znajui daje ovaj svoje potraivanje preneo na drugo lice ili druga "razna lica". Suprotno tome, ako je znao za prenos obaveze a ipak je ispunjenje uinio prenosiocu, dunik je u obavezi prema prijemniku, a svoj odnos u vezi ispunjenja prema prenosiocu raspravlja sa njim po osnovu vraanja nedugo vanog.

613

ODNOS PRIJEMNIKA I DUNIKA (l. 440. ZOO)

Prema ugovoru o cesiji, prenosom potraivanja na drugo lice, ovo lice prema duniku ima ista prava koja je ustupilac imao prema duniku do ustupanja Iz ovoga proizilazi da se obaveze dunika ne menjaju prema njemu, te on cesijom ne gubi nita. Njemu je svejedno kome e poveriocu da ispuni obavezu, ako ona postoji i ako je postupljeno po pravilima o prenosu, odnosno ako je on blagovremeno obaveten o izvrenom prenosu i licu prema kome treba da izvri ispunjenje. Prijemnik, prenosom potraivanja na njega, prima i sva sporedna potraivanja koja iz tog prenosa nastanu, odnosno koja su nastala do dana prenosa. Jedno od sporednih prava koje je znaajnije u odnosu na druga, je preuzimanje prava iz ugovora s jemcem, to znai daje prijemnik obezbeen da e prava preneta cesijom sigurno ostvariti. Dunik, prema stavu 2. ovog lana, moe prijemniku, pored prigovora koje ima prema njemu, da istakne i prigovore koje je mogao da istakne i prema ustupiocu, do asa kada je saznao za ustupanje. Prigovori koje dunik moe da istakne prema prijemniku odnose se na prigovor zastarelosti potraivanja, prigovor prebijanja uzajamnih trabina, prigovore koji se odnose na mane volje u vezi prenosa potraivanja, zbog zablude, prevare i si., to bi ugovor o prenosi uinio nitavim. Dunik moe da istakne i prigovor poslovne nesposobnosti prijemnika, koja je nastala posle zakljuenja ugovora o prenosu. U tom sluaju prijemnik ne raspravlja nastali sluaj sa prenosiocem, ve sa zakonskim zastupnikom poslovno nesposobnog lica. Dunik ustupljenog potraivanja moe prebiti prijemniku ona svoja potraivanja koja je do obavetenja o ustupanju mogao prebiti ustupiocu. Zbog toga se esto u ugovorima o cesiji navodi odredba da prenosilac nema obaveze prema duniku, te ga takav navod obavezuje prema prijemniku ako je dunik svoju obavezu prema njemu umanjio za iznos potraivanja koje je imao prema prenosiocu. Prema odredbama lana 340. stav 2. ovog zakona, dunik moe prebiti i ona svoja potraivanja od ustupioca koja je stekao pre obavetenja o ustupanju, a iji rok za ispunjenje nije bio dospeo u asu kada je obaveten o ustupanju, ali samo ako taj rok pada pre roka za ispunjenje ustupljenog potraivanja ili u isto vreme. Naravno, ako je dunik bez rezerve izjavio prijemniku da pristaje na ustupanje, ne moe mu prebiti svoje potraivanje od ustupioca. Ovde, dakle, treba praviti razliku o obavetenju ustupanja, koje obavezuje dunika da ispunjenje obaveze izvri prema novom poveriocu, odnosno prijemniku, i "pristajanje na ustupanje", koje ima znaaj u vezi iznetog, a naime da dunik vie nema pravo da prebije bilo koje svoje potraivanje od poverioca.

Sudska praksa
Odreivanje roka plaanja prema obligaciji Cesusje duan da dug isplati u roku u kome je rok bio duan da isplati cedentu. Prema obrazloenju Punovanost cesije ne zavisi od toga dali su tuilac i tueni postigli sporazum kojim bi tueni stekao pravo da tuiocu plati sporni iznos u drukijim rokovima nego to je bio rok u kome je on bio duan da taj iznos plati pomenutom preduzeu. Ustupanje potraivanja izmeu pomenutog preduzea kao ranijeg poverioca, na jednoj strani, i tuioca kao novog poverioca, na drugoj strani, izvreno je u momentu kad su oni postigli sporazum o ustupanju tog potraivanja, a pravni efekat ove cesije prema tuenom kao duniku nastupio je u momentu kad je on o njoj obaveten, pa prema tome nije potreban pristanak dunika tuenog. U vezi sa iznetim neosnovano je isticanje tuenog u prigovoru protiv platnog naloga da sporazum o cesiji nije punovaan zato to parnine stranke nisu postigle odreeni usmeni sporazum. I kad bi bilo dokazano da tueni nije postigao sporazum sa tuiocem u onom smislu kako to istie tueni, tj. u pogledu roka u kome je duan da mu plati sporni iznos, imao bi se primeniti rok plaanja iz obligacije u pogledu koje je raniji poverilac cedi-rao na tuioca potraivanja na taj iznos, pa je zato bez uticaja da li su parnine stranke zakljuile naknadni sporazum o rokovima plaanja. Tueni nije ni tvrdio da mu je tuilac odobrio dui rok plaanja, pa je prvostepeni sud pravilno postupio kad je prihvatio daje utueno potraivan] e dospelo. Kako je tueni osporio dospelost tuioevog potraivanja jedino time stoje tvrdio da nij e postignut usmeni sporazum o rokovima plaanja, a koji prigovor, prema iznetom, nije osnovan i bez uticaja je, prema stanovitu drugostepenog suda, prvostepeni sud je pravilno postupio kad je to potraivanje kao dospelo dosudio tuiocu (prema odluci VPS, SI. 1060/72). Cesus moe prema cesionaru da istakne sve one prigovore koje je mogao da istakne prema cedentu Za punovanost cesije nije potrebno da se dugovanje specificira ako je cesus dugovao ustupljeni iznos ili vie od toga. Cesus posle obavetenja o ugovoru o cesiji ne moe se osloboditi duga isplatom cedentu. 614

Prema obrazloenju Drugostepeni sud je delimino uvaio albu tuenog, pa je delimino preinaio prvostepenu presudu, tako stoje delimino ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suenje, a delimino je potvrdio. Ugovorom o cesiji industrija tekstila je kao cedent prenela svoje dospelo potraivanje prema tuenom na tuioca kao cesionara. O izvrenoj cesiji, cedent je obavestio tuenog. Tuilac - cesionar je takoe svojim dopisom obavestio tuenog daje za pomenuti iznos obavezan prema njemu. Tuilac je zatim i telegramom obavestio tuenog o izvrenoj cesiji, urgirajui da tueni to pre likvidira navedeni dug. Prema tome prvostepeni sud pravilno je naao da izvrena cesija ima puni pravni efekt u odnosu na tuenog od dana obavetenja, jer je tueni za cesiju sigurno saznao. Od tog momenta je, dakle, tueni vezan za tuioca kao svog poverioca i mogao se duga osloboditi samo ako gaje isplatio tuiocu. Dos leno tome, albeni navod tuenog da je jedan deo duga platio pomenutoj industriji tekstila multilateralnom kompenzacijom, posle obavetenja o cesiji nije od uticaja u ovom sporu. Kao dokaz daje navedeni iznos izmirio pomenutoj industriji, tueni je priloio prepis izvetaja Slube drutvenog knjigovodstva o izvrenoj kompenzaciji izmeu tuenog i cedenta. Poto je navedena kompenzacija izmeu tuenog i pomenute industrije izvrena posle obavetenja tuenog o cesiji, to ni tueni ne osporava, to se takva isplata, iako bi se uzelo daje izvrena u otplatu spornog duga, ne bi mogla uzeti u obzir. Naprotiv, za ovako plaanje rizik bi snosio sam tueni, jer je od momenta kad je za cesiju saznao tueni postao dunik tuioca. Tueni je dalje istakao da cesija nije bila specificirana te da nije puno vana. Prema pravilima privrednog prava, prenos odreene trabine je pravni posao na osnovu koga trabina na osnovu jednog pravnog odnosa prelazi od dotadanjeg poverioca na drugo lice, a perfektna je im se o njoj saglase cedent i cesionar. Trabina, tj. predmet cesije, u konkretnom sluaju, odreena je u utuenom iznosu i to kao dospelo potraivanje cedenta prema tuenom, a na ime kupovne cene za prodatu i isporuenu robu. Prema tome, trabina je odreena u navedenom iznosu, te je tueni od momenta saznanja za cesiju postao dunik tuioca kao cesionara, pod uslovom da ustupljeno potraivanje postoji. Prema tome, za punovanost cesije nije ni bilo potrebno da se specificira, ako je tueni dugovao ustupljeni iznos ili vie od toga. Isto tako, prigovori tuenog u odnosu na raun nisu osnovani. Tueni je, naime, na raspravi, priznao da je navedeni raun primio 1 da je po istom bio duan cedentu. Prema tome, pravilno je prvostepeni sud obavezao tuenog da isplati i taj raun jer je cedent ovo potraivanje prema tuenom preneo na tuioca pomenutim ugovorom o cesiji. Meutim, prvostepeni sud je pogreio kad je naao daje tueni priznao svoj dug po ostalim raunima navedenim u prigovorima, tj. daje bio duan po tim raunima cedentu. Naprotiv, prema raspravnom zapisniku tueni je izriito naveo da navedene raune nije primio. Prema tome, s obzirom da cesus moe prema cesionaru da istakne sve one prigovore koje je mogao da istakne prema cedentu, Vrhovni privredni sud je u tom delu albu uvaio i presudu ukinuo, s tim da prvostepeni sud u nastavku postupka utvrdi da lije tueni primio te raune kao i robu po tim raunima (prema odluci VPS SI. 1704/72). ,, Pravo cesusa na isticanje prigovora - "Poloaj dunika - cesusa ne moe se pogorati po ugovoru o cesiji. Zato mu je i dato pravo da se brani prigovorima prema cesionaru, ali i prigovorima koje je mogao istai prema cedentu" (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 839/97 i Pzz. 41/97).

ODNOS USTUPIOCA I PRIJEMNIKA

Predaja isprava o dugu (l. 441. ZOO)
Odredbe ovog lana imaju u vidu predaju isprava o duga, kao dokaz o ustupljenom potraivanju i sporednim pravima. S obzirom da se, po pravilu, ustupanje potraivanja vri zakljuenjem ugovora, ustupilac je duan da prijemniku preda obveznicu ili drugu ispravu o dugu, kao dokaz da ustupilac ima potraivanje prema duniku, ali to ne mora da uini ako je dunik u ugovoru o cesiji priznao svoju obavezu prema prenosiocu i ako je prihvatio da svoju obavezu izvri novom poveriocu, odnosno prijemniku. Predaja isprava o duguje korisna naroito ako ustupilac prenese na prijemnika samo jedan deo potraivanja. U tom sluaju, on je duan da prijemniku preda overeni prepis obveznice ili koje druge isprave kojom se dokazuje postojanje ustupljenog potraivanja. Naravno, ako dunik nije uestvovao u zakljuenju takvog ugovora o prenosu deliminog potraivanja, predaja overen prepisa obveznice je koristan i za dunika, koji iz obavetenju o prenosu saznaje o obimu svoje obaveze prema novom poveriocu, odnosno prijemniku. Na taj nain dunik saznaje i koje su mu obaveze ostale neispunjene prema prenosiocu, odnosno kakva su dalja prenosioca prema njemu. 615

Re "obveznica" odnosi se na jednu vrstu izjave kojom dunik izjavljuje i priznaje da poveriocu neto duguje, odnosno da duguje ono to je u toj obveznici navedeno. Sa stanovita primene odredaba ovog lana, priznanica se odnosi na izjavu dunika kojom priznaje dug prema prenosiocu, pa tako - predajom prijemniku prepisa overene priznanice prenosilac dokazuje prijemniku da deo koji ovaj prima cesijom ima podlogu u priznanici, odnosno izjavi koju je dunik ranije dao prenosiocu. Stav 3. ovog lana ima u vidu da je prenosilac, i pored toga to je zakljuen ugovor o prenosu, duan, na zahtev prijemnika, ovome dati i overenu potvrdu o ustupanju. To je jo jedna vrsta obezbeenja prijemnika, da ono stoje ugovorom o cesiji regulisano i potvreno, ima i posebnu potvrdu daje potraivanje koje mu se prenosi sigurno. U sluaju zakonske ili sudske cesije, prijemniku nije potrebno izdavanje bilo kakvih potvrda o sigurnosti ustupljenog potraivanja, jer se potvrda tog stanja izvodi iz autoriteta koji takvu cesiju ustanovljavaju, odnosno priznaju, odlukom suda ili na osnovu zakona.

Sudska praksa
Individualizacija se utvruje i po izdatim raunima Sporazumom o cesiji mora se odrediti koje se potraivanje od kog dunika i u kom iznosu prenosi ili to potraivanje mora biti odredivo. Prema obrazloenju Iz utvrenog injeninog stanja vidi se daje u izvrnom postupku, koji je tuilac poveo protiv jedne fabrike kao izvrenika, izmeu njih postignut sporazum ija je sadrina utvrena zapisnikom prvrednog suda od _____________, kao izvrnog. Prema tom sporazumu pomenuta fabrika prenela je na tuioca sve svoje trabine od kupca po izdatim raunima i obavezala se da o tome obavesti svoje dunike. Prvostepeni sud je naao da ovim sporazumom nije izvrena cesija,jer da potraivanje koje se prenosi nije tano odreeno u pogledu visine i dunika, stoje neophodan us lov za cesiju. injenica je daje za postojanje cesije potrebno da se sporazumom odredi koje se potraivanje od tog dunika, i u kom iznosu prenosi. Meutim, ne moe se prihvatiti stav prvostepenog suda i da u konkretnom sluaju to nije uinjeno. Iz zapisnika od__________godine, se vidi da fabrika prenosi sva svoja potraivanja od kupca po do tada izdatim raunima. Sama ovakva formulacija dovoljna je za potpunu individualizaciju trabine koje se prenose, jer se one uvek mogu utvrditi iz ustupioevih poslovnih knjiga. U sporazumu je istaknuto da se prenose potraivanja prema popisu koji je, prema taki 9. zapisnika, fabrika morala dostaviti izvrnom sudu u odreenom roku. Tim, popisom kako se iz njega vidi, trabine koje se prenose odreene su po visini i dunicima. Na taj nain, suprotno shvatanju prvostepenog suda, izvrena je cesija spornog potraivanja od ranijeg poverioca ustupioca na tuioca prijemnika. Poto za cesiju nije potreban pristanak dunika, to je u ovom sluaju bez uticaja pitanje da li je tueni kao dunik o tome obaveten, tj. da li je primio ustupioev dopis od________godine. To obavetenje ima znaaja samo utoliko to se dunik, koji nije obaveten o cesiji niti je za nju znao, oslobaa obaveze i ako dug isplati ranijem poveriocu - ustupiocu. Meutim, nedostatak obaveten)'a ne utie na pravo prijemnika da zahteva isplatu. Dunik moe prijemniku istai sve one prigovore koje je mogao istai ustupiocu do asa kada je saznao za ustupanje. U konkretnom sluaju tueni je istakao daje robu od ustupioca primio u konsignaciji, to bi znailo da jo nije duan da je plati, kao i da on potrauje od ustupioca iznos vei od spornog potraivanja, to bi znailo da bi trebalo izvriti ili daje izvrena kompenzacija (prema odluci VPS, SL 2025/65).

Odgovornost za postojanje potraivanja (l. 442. ZOO)

Ovaj lan ima u vidu ustupanje koje je izvreno ugovorom sa naknadom i u vezi sa tim regulie odgovornost za postojanje potraivanja. Pravilo je, dakle, da kad je ustupanje izvreno ugovorom sa naknadom, da ustupilac odgovara za postoja nje potraivanja u asu kad je izvreno ustupanje. Ustupilac odgovara za sve vreme od izvrenog ustupanja do dospelosti obaveze za naplatu dugovanog od strane prijemnika. Ta njegova odgovornost se svodi na to da on u svako vreme garantuje da ono to je ustupio prijemniku da je validno, bez obzira to je prijemnik od prenosioca 1 dobio isprave o dugu u asu kada je izvreno ustupanje, i bez obzira to je dunik u asu ustupanja potvrdio da zaista duguje, odnosno da e dug isplatiti novom poveriocu, prijemniku. Ustupilac prenosom potraivanja, u stvari, jemi prijemniku da e mu dunik izvriti obavezu iz ugovora o cesiji. Jemstvo moe dati i neko drugo lice, u obliku jemstva, u kom sluaju prijemnik moe traiti odgovor nost tog lica zbog nenaplativosti ustupljenog potraivanja. Njihovo jemstvo se odnosi na ispravnost postojanja potraivanja koje se cesijom prenosi, odnosno daje u asu ustupanja bilo pravno valjano. 616 fj

Inae, prenosilac odgovara prijemniku ako ovaj nije mogao da naplati ustupljeno potraivanje, ali samo do visine onoga stoje primio od prijemnika, o emu ima vie objanjenja u komentaru za sledei lan. Za razliku od ustupanja izvreno ugovorom sa naknadom, postoji i ustupanje bez naknade, kada prenosilac iz njemu dobroinih razloga svoje potraivanje od dunika prenosi prijemniku bez naknade. Takav sluaj najee moe nastati kada prenosilac eli da uini poklon prijemniku, pa ovome prenosi sva prava koja je imao prema duniku. Meutim, i kod takvog sluaja mora se ispotovati forma prenosa - zakljuenjem ugovora o cesiji, u kome se ne mora oznaiti taj odnos ustupioca i prijemnika. Dovoljno je da je zakljuen ugovor o cesiji, zatim daje o ugovoru o cesiji blagovremeno upoznat dunik, kao i daje prenosilac predao prijemniku sve isprave o dugu. Kod ovakvog prenosa, prenosilac ne odgovara prijemniku ni za ispravnost postojanja ustupljenog potraivanja, mada je duan da prenos izvri u skladu sa odredbama lana 436. ovog zakona, ni za sigurnost naplate dospelog prenetog potraivanja.

Sudska praksa
Cesionar je duan da obezbedi od cedenta dokaz da trabina postoji Cedent u naelu odgovara cesionaru za postojanje trabine u asu kada je izvreno ustupanje i cesionar prilikom zakljuenja ugovora o cesiji duan je da obezbedi od cedenta dokaz da trabina postoji. Prema obrazloenju Tuilac je u toku prvostepenog postupka, kao dokaz injenice daje tueni dugovao u momentu cesije pomenutompreduzeu utueni iznos, podneo samo izvod iz poslovnih knjiga pomenutogpreduzea, koji sam po sebi ne pred stavlja dokaz o postojanju utuenog potraivanja, jer ga je tueni osporio. Zakljunicu od___________godine i dve fak ture pomenutog preduzea, kako to navodi u albi, nije podneo, ve samo predloio da se od pomenutog preduzea, koje je u steaju, zatrae dokazi o aktivi i pasivi navedenog preduzea, iz ega bi se moglo utvrditi da lije u momentu cesije opomenuto preduzee imalo potraivanja u odnosu na tuenog. Meutim, u parnici dokazivanje lei na tuiocu, a ako bi se iz poslovnih knjiga pomenutog preduzea i utvrdilo da se tueni knjigovodstveno vodio kao dunik kod na vedenog preduzea (aktiva), to jo uvek ne bi znailo da utuena trabina postoji. U konkretnom sluaju je, dakle, na tuiocu bio teret dokazivanja postojanja potraivanja i tuilac je trebalo da se prilikom same cesije obezbedi pribavljanjem dokaza od strane cedenta o cediranoj trabini. Ovo tim pre to se iz lana 4. ugovora o cesiji vidi daje navedeno preduzee cediralo na tuioca vee iznose duga od iznosa koje tuilac potrauje od navedenog preduzea, verujui da e tueni delimino ili u celosti ostvariti svoj dug prema navedenom preduzeu. S obzirom da tuilac nije dokazao postojanje trabine koju je utuio, prvostepeni sud je pravilno naao da tubeni zahtev nije osnovan (prema odluci VPS, SI. 1964/72). Stari poverilac odgovara novom poveriocu za istinitost i naplativost trabine, Kada se radi o cesiji sa naknadom, onda stari poverilac odgovara novom poveriocu za istinitost i naplativost trabije. Prema obrazloenju Kod ustupanja trabine potrebno je, pored ostalih uslova, da dunik (cesus) bude obaveten o ustupanju. Ne trai se dunikov pristanak, ali je vano da lije i na koji nain dunik saznao za ustupanje, jer dunik moe da istakne novom poveriocu (cesionaru), u konkretnom sluaju tuenome, sve prigovore koje je mogao da istakne ranij em poveriocu (cedentu), konkretno tuiocu, kao i da upotrebi sva sredstva odbrane koja je stekao prema ranijem poveriocu, dakle tuiocu, do onog trenutka kada je obaveten o cesiji. Pored toga dunik, u ovom sluaju pomenuto preduzee, moe da istakne tuenome, kao novom poveriocu prigovore kompenzacije koje je imao prema tuiocu, kao ranijem poveriocu. Dodue, stranke mogu da se dogovore da trabina pree sa prenosioca na primaoca, a da o ustupanju ne obaveste dunika. Ali, u tom sluaju raniji, stari poverilac, vri naplatu potraivanja od dunika, i poto izvri naplatu, dobijeni iznos predaje novom poveriocu. Za dunika, dakle, nema promene poverioca, jer jedino stari poverilac moe da se pojavi da trai isplatu od dunika, u svoje ime a za raun novog poverioca. Iz sporazuma stranaka ne vidi se da lije dunik, pomenuto preduzee, prilikom zakljuenja sporazuma o cesiji izmeu parninih stranaka bio obaveten o ustupanju tuioeve trabine tuenom, u kom sluaju bi okolnost da tueni od preduzea nije primio cedirani iznos bila od znaaja za odluku. S druge strane, kada se radi o cesiji sa naknadom, to je konkretan sluaj, jer je tuilac svoju trabinu ustupio tuenom uz obavezu tuenog da isporui tuiocu robu u visini vrednosti cedirane trabine, onda postoji odnos kupca i prodavca, a u takvom sluaju stari poverilac u sporu tuilac, odgovara prema novom poveriocu, u ovoj parnici tuenome, za istinitost i naplativost trabine, odnosno jami da trabina u trenutku ustupanja postoji, da se nije ugasila, kao i da se ustupljena trabina moe naplatiti (prema odluci VPS, SI. 1845/68). 617

Odgovornost za naplativost (l. 443. ZOO)

Odgovornost za naplativost ustupljenog potraivanja moe biti iskljuena ugovorom, ako na to pristane prijemnik. U tom sluaju ustupilac odgovara samo za ispravnost ustupljenog potraivanja, ali se ta sumnja otklanja ako je prijemniku u momentu zakljuenja ugovora o prenosu predao sve isprave i dokaze koji ne dovode u sumnju daje prenos izvren u najboljoj veri. Ako, pak, ugovorom o prenosu ustupljenog potraivanja nije nita ugovoreno, ustupilac odgovara prijemniku samo do visine onoga to je primio od prijemnika, kao i za naplativost kamata, trokova oko ustupanja i trokova postupka protiv dunika. Ovo se shvata tako daje i ustupilac, pre zakljuenja ugovora o prenosu, neto primio od prijemnika, zbog ega je ustupilac postao dunik prijemniku, pa je dolo do zakljuenja ugovora o cesiji, prenosu. To stoje ustupilac primio od prijemnika moe biti manje vrednosti od one koje ustupilac cesijom prenosi na prijemnika. Ovo, verovatno, iz razloga da bi se ustupilac oslobodio prava koja ima prema svom duniku, koja bi ostvario sa veim naporom, za razliku od prijemnika koji ima poseban interes da on postane poverilac ustupioevog dunika, ak, moda, iz razloga nekog poslovnog interesa i si., ali eventualne i koristi ako ustupioevo potraivanje dobije pod povoljnijim uslovima. Imajui to u vidu, ako prijemnik ne moe da naplati ustupljeno potraivanje, ustupilac odgovara prijemniku samo do visine onoga stoje primio od prijemnika, a odgovara i za naplativost kamata, trokova oko ustupanja i trokova postupka protiv dunika. Stav 2. ovog lana izriito predvia da odgovornost savesnog ustupioca ne moe biti vea od onog to je stavom 1. ovog lana predvieno. Savesnost ustupioca pretpostavlja stvarao postojanje potraivanja od dunika, koje odgovara ispravama o dugu koji dunik ima prema ustupiocu, odnosno da sve ono to je ugovorom o prenosu, odnosno cesiji preneto na prijemnika da ono stvarno i postoji, odnosno da potraivanje ustupioca prema duniku nije dovedeno u sumnju. Ako bi se utvrdilo da je ustupilac bio nesavestan, tj. ako bi postupao protivno pravilima o prenosu, prijemnik bi imao pravo da od ustupioca trai naknadu tete, koja bi obuhvatila i ono to je prijemnik dao ustupiocu radi zakljuenja ugovora o cesiji, odnosno prenosu potraivanja, kao i sva druga sporedna prava, ukljuujui i pravo na izgubljenu korist, odnosno dobit.

POSEBNI SLUAJEVI USTUPANJA POTRAIVANJA

Ustupanje umesto ispunjenja ili radi naplaivanja (l. 444. ZOO)
Odredbe ovog lana ne reguliu pitanje ustupanja kao cesije, ve ustupanja umesto ispunjenja i ustupanja radi naplaivanja, a u narednom lanu i ustupanje radi obezbeenja. Navedena ustupanja nemaju karakter cesije jer ne postoji i tree lice, ve se odnos u vezi ispunjenja obaveze regulie samo izmeu dva lica, i to izmeu poverioca i dunika. U prvom sluaju, prema stavu 1. ovog lana, dunik umesto ispunjenja svoje obaveze ustupa poveriocu svoje potraivanje, ili jedan njegov deo. Taj odnos se regulie ugovorom, tj. ugovorom o ustupanju, pa istupanjem odreenog potraivanja poveriocu, gasi se obaveza dunika prema poveriocu. Odnos izmeu ta dva lica do dana ustupanja je duniko - poverilaki odnos, to znai da je jedno lice i dunik i poverilac, a to se odnosi i na drugo lice. Da bi dunik ugasio svoju obavezu prema poveriocu (svom duniku), ustupa mu svoje potraivanje, koje moe biti jednako potraivanje poverioca prema duniku. Ako dunik ne moe da ispuni svoju obavezu u celini, poveriocu ustupa samo jedan deo, dok je za preostali deo i dalje u obavezi prema poveriocu. U drugom sluaju, prema stavu 2. ovog lana, kada dunik svom poveriocu, u ovom sluaju prijemniku, ustupi svoje potraivanje radi naplaivanja od treeg lica, njegova se obaveza gasi, odnosno smanjuje, tek kada poverilac naplati ustupljeno potraivanje. Potraivanje poverioca ne mora biti samo u novcu, ve i u bilo kakvoj drugoj stvari, kao na primer, odreena koliine neke stvari, ime pokriva svoj dug prema poveriocu, a oslobaa se obaveze prema poveriocu tek kada ovaj taj materijal proda, odnosno kada ga naplati. Navoenjem reci "samo radi naplaivanja", odredbe stava 2. ovog lana imaju u vidu ba takav sluaj, a naime da se stvar predaje prijemniku radi prodaje, od koje bi prijemnik naplatio svoj deo potraivanja, dok bi ostatak vratio ustupiocu, odnosno svom duniku. U protivnom, tj. ako stvar ne bi bila data radi naplaivanja, nastao bi sluaj iz stava 1. ovog lana. I u jednom i u drugom sluaju prijemnik je duan predati ustupiocu sve to je naplatio preko iznosa svog potraivanja prema ustupiocu. To stoji u odredbi stava 3. ovog lana, ali se ono moe odnositi samo na drugi sluaj, jer potraivanje dato radi naplaivanja regulisano je stavom drugim ovog lana, dok se stav prvi odnosi na ustupanje poveriocu ispunjenje dunika, pa prijemom tog ispunjenja odmah se gasi obaveza dunika, a ako je 618

dao manje od obaveze, taj deo i dalje ostaje kao dug prema poverioeu, prijemniku. Kod drugog sluaja obaveza ispunjenja je data radi naplaivanja, pa je prijemnik duan da sve to je vie naplatio od primljene stvari radi naplate, vraa duniku. Stav 4. ovog lana ima u vidu i takvu mogunost da i u sluaju ustupanja radi naplaivanja, dunik moe ispuniti svoju obavezu i prema ustupiocu, ak i kad je obaveten o ustupanju, odnosno o daljem ustupanju o kome se govori u stavu 2. ovog lana. Meutim, taj odnos moraju regulisati poverilac i dunik posebnim ugovorom, da bi se znalo da li se obaveza ustupa poverioeu radi regulisanja svog potraivanja prema poverioeu u smislu stava 1. ovog lana, ili se ustupanje vri radi naplaivanja, dakle od treih lica, te za kolika poverilac zatvara svoje potraivanje prema duniku, a koliko je, eventualno, duan da vrati duniku od naplaene stvari. Treba naglasiti da se odredbe ovog lana ne odnose na ustupanje radi naplaivanja, odnosno da se poverilac pojavljuje kao punomonik dunika da mu proda stvar, jer se i u stavu prvom i u stavu drugom ovog lana govori o gaenju obaveze dunika u vezi ustupljene stvari, bilo po prvom ili drugom sluaju.

Ustupanje radi obezbeenja (cl. 445. ZOO)

Trei sluaj ustupanja, iz poglavlja "posebni sluajevi ustupanja potraivanja", odnosi se na ustupanje radi obezbeenja i u vezi je sa odredbama stava 2. i 3. prethodnog lana. Naime, kada dunik ustupi svome poverioeu svoje potraivanje radi naplaivanja, odnosno kada je ustupanje izvreno radi obezbeenja prijemnikovog potraivanja prema ustupiocu, prijemnik je duan da se stara sa panjom dobrog domaina o naplati ustupljenog potraivanja i da po izvrenoj naplati zadri koliko je potrebno za namirenje sopstvenog potraivanja prema ustupiocu, a ovome preda viak. U ovom sluaju, naplatom odreenog iznosa obaveza ustupioca, odnosno dunika se gasi prema poverioeu, pa ako je poverilac vie naplatio od visine svog potraivanja duan je da viak preda duniku, a ako je prodajom te stvari naplatio manje od svog potraivanja, dunik je i dalje u obavezi prema poverioeu za taj deo koji je ostao nepokriven u odnosu na celokupnu obavezu dunika. S obzirom da se ustupanje u smislu ovog lana vri radi o ispunjenja obaveze dunika prema poverioeu, to ustupanje se prvenstveno vri radi obezbeenja poverioevog potraivanja, ali poverioeu stvara i obavezu da se o ustupljenoj stvari stara kao dobar domain, odnosno daje uva i proda pod najpovoljnijim uslovima. I ovaj odnos stranke, odnosno poverilac i dunik treba da reguliu ugovorom, te da tim ugovorom predvide i sluajeve kao to su: vreme do kada se ima izvriti prodaja, zatim da li u sluaju nemogunosti prodaje prijemnik treba da vrati stvar ili daje zadri i za koju vrednost, kao i druga pitanja koja bi bila od znaaja za regulisanje svojih duniko poverilakog odnosa. U svakom sluaju, odredbe ovog lana mogu se shvatiti da se ustupanjem pre svega obezbeuje poverilac, nata ukazuje i naslov za ovaj lan, a zatim njegova obaveza da primljenu stvar uva kao dobar domain, tj. kao svoju stvar, te da prodajom te stvari ostvari najpovoljnije uslove sa kojima e biti zadovoljan i ustupilac, odnosno dunik.

PROMENA DUNIKA
PREUZIMANJE DUGA
Ugovor o preuzimanju duga (cl. 446. ZOO)
Preuzimanje duga znai promenu na strani dunika, koja nastaje ugovorom izmeu dunika i preuzimaoca, na koji je pristao poverilac. Kao to se iz navedenog vidi, kao subjekti u ovom poslu postoje: dunik, preuzimalac i poverilac, s tim to ugovor o preuzimanju duga zakljuuju samo dunik i preuzimalac duga, a poverilac uestvuje kao subjekt koji u vezi svog potraivanja nastupa samo kao lice od koga zavisi pravno dejstvo ugovora koji su zakljuili dunik i preuzimalac duga. U pitanju je potraivanje poverioca, pa ako neko od dunika ili preuzimalac obavesti poverioca o preuzimanju duga, dakle, bilo daje to sam dunik ili neko lice koje je voljno da preuzme dug dunika prema poverioeu, poverilac moe dati svoj pristanak za bilo koga od njih. Pretpostavlja se daje poverilac dao svoj pristanak ako je bez ograde primio neko ispunjenje od preuzimaoca, koje je ovaj uinio u svoje ime. Podrazumeva se da preuzimanjem duga preuzimalac stupa na mesto ranijeg dunika, a dunik, ija je to obaveza ranije bila, oslobaa se obaveze prema poverioeu. Ako preuzimalac duga uz pristanak poverioca preuzme dug ranijeg dunika, smatra se daje preuzimalac preuzimanjem duga preuzeo sve obaveze koje je raniji dunik imao prema poverioeu, pa i u odnosu na sporedna 619

prava, osim prava na jemstvo i zalogu, koja se tim preuzimanjem gase. Naravno, preuzimalac ne odgovara poveriocu za nenaplaene kamate koje su dospele do dana preuzimanja. Ako ih je naplatio, preuzimalac je duan da ih prenese poveriocu, ali ako ih nije naplatio, a poverilac je stekao pravo na njih do dana ustupanja, ima pravo da ih naplati od dunika koji je svoje obaveze preneo na preuzimaoca. No, to pitanje poverilac mora da regulie u vezi ugovora o preuzimanju duga, kako bi imao pravni osnov da trai prinudnu naplati tih dospelih a nenaplaenih kamata do dana zakljuenja ugovora o preuzimanju duga. Ovo zbog toga to, ako to nije drugo ugovoreno, preuzimalac ne odgovara za nenaplaene kamate koje su dospele do preuzimanja (l. 449. st. 2. ZOO). Preuzimalac, preuzimanjem duga ima pravo na sve prigovore koje je raniji dunik imao prema poveriocu, ali i prigovore koje on lino ima prema poveriocu, kao to su pravo prebijanja, zatim prigovor zastarelosti potraivanja i drugo to u vezi tog odnosa nastane izmeu preuzimaoca i poverioca. Meutim, preuzimalac nema pravo prigovora na odnose koje je je imao sa ranijim dunikom. Mada se u stavu 4. ovog lana pominje re "ugovorai", ona nema znaaja sve dok se poverilac ne izjasni da prihvata, odnosno da pristaje na preuzimanje duga. Ako na to pristane, smatra se da je ugovor o preuzimanju duga, zakljuen izmeu dunika i preuzimaoca duga, stupio na snagu. U stvari, re "ugovorai" u ovom sluaju odnosi se na dunika i preuzimaoca duga, koji o preuzimanju duga zakljuuju poseban ugovor. Ako poverilac do ostavljenog mu roka od strane ranijeg dunika i budueg preuzimaoca duga, ne odgovori na njihovu ponudu, odnosno ne prihvati njihov ugovor, smatra se da poverilac nije dao svoj pristanak, te da se ne moe izvriti preuzimanje duga, odnosno da ugovor koji su zakljuili dunik i preuzimalac ne proizvodi pravno dejstvo.. Zbog toga je u stavu 5. ovog lana propisano da ugovor koji su zakljuili dunik i preuzimalac duga nema dejstvo ugovora o preuzimanju ispunjenja sve dok poverilac ne bude dao svoj pristanak na ugovor o preuzimanju duga, kao i ako on odbije da da pristanak. Iz navedenog se zakljuuje da ugovor o preuzimanju duga zakljuuju dunik i preuzimalac duga i on je punovaan ako na taj ugovor da saglasnost poverilac. Dakle, poverilac nije stranka u ugovoru, ve subjekt, poverilac, od ije saglasnosti ili nesaglasnosti zavisi dejstvo ugovora.

Sudska praksa
Pozajmica nije isto to i preuzimanje dua Ugovor ojemstvu obavezuje jemca samo ako je izjavu ojemenju uinio pismeno. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, DD uz posredovanje DD, obratio se tokom 2001. godine tuiocu radi pozajmice iznosa od 60.000,00 DEM. Tuilac je pre davanja pozajmice traio garanciju za vraanje duga, pa mu je tueni garantovao da e DD, u ugovorenom roku vratiti taj dug (do 31.12.2002. godine u evrima, po kursu koji bude vaio na dan plaanja), a ako on to ne uini, da e mu onda on (tueni) vratiti dug. Nakon ovog zajma DD je jo u dva navrata od tuioca pozajmio po 20.000,00 DEM, tako daje njegov dug prema tuiocu iznosio ukupno 100.000,00 DEM. DD nije vratio dug do ugovorenog roka, tako daje tueni posle 31.12.2002. godine, vratio tuiocu iznos od 60.000,00 DEM, a odbio obavezu vraanja iznosa od 40.000,00 DEM, to odgovara traenom iznosu od 20.252 EVRA, jer za vraanje tog iznosa nije garantovao. Ugovor ojemstvu izmeu tuioca i tuenog zakljuenje u usmenoj formi. Na ovako utvreno injenino stanje pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo, i to odredbe lana 997, 998, u vezi lana 446. i 448. Zakona o obligacionim odnosima, kada su odbili kao neosnovan tubeni zahtev tuioca. Odredbom lana 998. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da ugovor o jemstvu obavezuje jemca samo ako izjavu ojemenju uinio pismeno. Kako je u postupku utvreno da ne postoji pismeni ugovor o jemstvu, sve i daje tueni jemio tuiocu u telefonskom razgovoru da e vratiti dug, ta izjava ne bi imala pravnu valjanost jer nije zakljuena u pismenoj formi; pa su stoga neosnovani navodi tuioeve revizije o obavezi tuenog kojaproizilazi iz njihovog sporazuma ojemstvu. Meutim, kod injeninog utvrenja daje tueni ustvari preuzeo obavezu jemstva samo za "prvu" pozajmicu DD od 60.000 DEM, ali ne i za njegove kasnije pozajmice; bez uticaja je revidentov navod o pogrenoj primeni materijalnog prava u vezi jemstva. U tom smislu je tano da tuenikova obaveza nije proistekla iz njegovog preuzimanja duga u smislu lana 446. ZOO, ve iz njegovog pristupa dugu u smislu lana 451. ZOO; ali samo do iznosa od 60.000 DEM, koji je on i platio. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 811/06) "Preuzimanje duga. Izostanak saglasnosti preuzimaoca - "Samo obavetenje tuioca o promeni korisnika zakupljenog poslovnog prostora i upuivanje davaoca usluga grejanja da raune za grejanje alje novom korisniku ne znai daje dolo do preuzimanja duga " (odluka Vrhovnog suda Srbije, Prev. 188/99); "Izjava o pristanku na sporazum o preuzimanju duga mora biti jasna i nedvosmislena. Kada to nije sluaj, sporazum izmeu dunika i treeg lica kao potencijalnog preuzimaoca ipak proizvodi odreena pravna dejstva, i to dejstva ugovora o preuzimanju ispunjenja" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 424/97). 620

Sluaj kad je dug obezbeen hipotekom (l. 447. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu sluaj slian kao to je onaj naveden u prethodnom lanu, s tim to je ovim lanom predvien kao predmet preuzimanja duga, u stvari preuzimanje prava obezbeenih hipotekom neke nepokretnosti. U stvari, ako poverilac ima potraivanje prema duniku, koje je obezbeeno hipotekom, dunik moe otuiti tu nepokretnost ako je u vezi tog otuenja zakljuio ugovor o preuzimanju duga sa preuzimaoce, odnosno kupcem te nepokretnosti, kojim kupac, odnosno preuzimalac duga prihvata dug prema hipotekarnom poveriocu. Smatra se da je poverilac dao pristanak na ugovor o preuzimanju duga, zakljuen izmeu dunika i kupca njegove nepokretnosti, na kojoj postoji dug osiguran hipotekom u korist poverioca, ako je poverilac dao pristanak na ugovor o preuzimanju duga. Ako je poverilac blagovremeno dao izjavu da ne prihvata ugovor o preuzimanju duga, smatra se da ugovor o preuzimanju duga nije prihvaen i da ne proizvodi dejstvo. U tom sluaju ne moe se izvriti ni ugovor o otuenju nepokretnosti, jer na toj nepokretnosti postoji hipotekarno pravo poverioca. Naravno, dunik, ili u ime ovoga kupac, moe izvriti obavezu iz hipotekarnog duga, kada e se ugasiti obaveza dunika, pa samim tim stei pravo, odnosno otklanjaju smetnju za zakljuenje ugovora o otuenju nepokretnosti dunika. Da bi ugovor o preuzimanju duga, osiguran hipotekom, imao dejstvo, mora se pozvati poverilac da se izjasni o tome da lije saglasan sa ugovorom o ustupanju potraivanja, kroz formu prihvatanja preuzimanja hipotekarnog duga od strane novog dunika po tom istom osnovu. U pismenu kojim se od poverioca trai da se izjasni da li prihvata preuzimanje hipotekarnog duga, mora se navesti upozorenje poveriocu da se o traenom izjasni najkasnije u roku od tri meseca od prijema poziva. Ako se poverilac ne izjasni u ostavljenom mu roku, smatra se kao daje dao pristanak na ugovor o preuzimanju duga. Ako pismeno ne ukazuje na posledicu ne davanja saglasnosti na ugovor o preuzimanju duga, odnosno ako mu se u pismenu ne naglasi da ako se u ostavljenom mu roku od tri meseca ne izjasni o predlogu, odnosno ugovoru dunika i preuzimaoca duga, da e se smatrati kao da je poverilac dao saglasnost na taj ugovor, smatrae se da poziv nije ni upuen. Izjava o saglasnosti se trai od poverioca da bi se ovaj upoznao o novom duniku, koji ako je za njega povoljniji, odnosno sigurniji u izvrenju hipotekarnog duga, da e saglasnost dati, ali ako je suprotno, odnosno ako je novi hipotekarni dunik u teem poloaju od poloaju u kome je bio postojei dunik, ili je novi dunik osiromaen daje teko poverovati da e ispuniti dug iz hipotekarnog potraivanja, onda je logino da poverilac nee dati pozitivnu izjavu o preuzimanju hipotekarnog duga na osnovu ugovor ao preuzimanju duga.

DEJSTVO UGOVORA O PREUZIMANJU DUGA

Promena dunika (l. 448. ZOO)
Osobenost na koje ukazuju odredbe ovog lana odnose se na sledee sluajeve: a) preuzimalac duga stupa na mesto preanjeg dunika; b) preanji dunik se oslobaa obaveze prema poveriocu; v) poverilac koji je pristao na ugovor o preuzimanju duga, a nije znao niti je morao znati daje preuzimalac bio prezaduen, ima pravo prema preanjem duniku, u tom smislu da se preanji dunik ne oslobaa obaveze; g) da u sluaju iz prethodne take, ugovor o preuzimanju duga ima dejstvo ugovora o pristupanju dugu; d) da izmeu preuzimaoca i poverioca postoji ista obaveza koja je dotle postojala izmeu preanjeg dunika i poverioca. Logino je, a to propisuju i odredbe stava 1. ovog lana, da preuzimanjem duga preuzimalac stupa na mesto preanjeg dunika, a da se ovaj oslobaa obaveze. Meutim, ako je u vreme preuzimanja duga preuzimalac bio prezaduen, odnosno insolventan, a za tu okolnost poverilac nije znao niti je morao znati, raniji dunik se ne oslobaa obaveze koje je preneo na preuzimaoca duga, to znai da jednako odgovara sa preuzimaocem duga i to po osnovu pristupanja dugu. Znai, raniji ugovor o preuzimanju duga ostaje na snazi, tj. onaj ugovor koji su zakljuili raniji dunik i preuzimalac duga, na koji je dao saglasnost poverilac, s tim da i dalje postoji obaveza koju je preuzimalac preuzeo ugovorom o preuzimanju duga sa ranijim dunikom. Raniji dunik, kao stoje propisano, ako nastane sluaj iz stava 2. ovog lana, ne oslobaa se obaveze prema poveriocu, pa ostaje kao dunik prema njemu, ali po osnovu pristupanja dugu, koje ima dejstvo kao ugovor o pristupanju dugu. Pristupanje dugu nastaje zakljuenjem ugovora o pristupanju dugu, kojim se tree lice (u ovom sluaju raniji dunik)po samom zakonu obavezuje poveriocu da e ispuniti obavezu dunika (u ovom sluaju preuzimaoca 621

duga). U tom sluaju preuzimalac duga i raniji dunik su solidarni dunici, pa poverilac moe da trai ispunjenje obaveze bilo od jednog od njih ili od obojice. Pri tom se istie da kod nastalog sluaja, kada raniji dunik ostaje i dalje pri obavezi prema poveriocu, ne zakljuuje se poseban ugovor o pristupanju dugu, jer je taj odnos ureen zakonom, tj. odredbama ovog lana.

Sudska praksa
Cesija i zastarelost Posle izvrene cesije potraivanja, o emu je obaveten dunik, prijemnik je stekao prema duniku ista prava koja je ustupilac imao prema duniku do ustupanja, pa tako i pravo na isplatu dugovanog iznosa sudskim putem u roku od 3 godine od dana dospelosti potraivanja. Iz obrazloenja Na utvreno injenino stanje, pravilno je primenjeno materijalno pravo, i to odredbe l. 374., l. 438. i l. 440. Zakona o obligacionim odnosima. Niestepeni sudovi su pravilno ocenili istaknuti prigovor zastarelosti potraivanja i zakljuili daje osnovan, tako daje imalo mesta odbijanju tubenog zahteva. lanom 374. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima regulisano je da meusobna potraivanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga, kao i potraivanja naknade za izdatke uinjene u vezi s tim ugovorima, zastarevaju za 3 godine. S obzirom daje sporni ugovorni odnos nastao izmeu pravnih lica, tj. "W" i tuenog "BB", izvesno je da se, u konkretnom sluaju, primenjuje krai - trogodinji rok zastarelosti iz citirane zakonske odredbe. Pri tom, posle izvrene cesije potraivanja od strane "VV", na tuioca, o emu je obaveten dunik- tueni, tuilac (prijemnik) stekao je prema duniku ista prava koja je ustupilac imao prema duniku do ustupanja (l. 449. Zakona o obligacionim odnosima), pa tako i pravo na isplatu dugovanog iznosa sudskim putem u roku od 3 godine od dana dospelosti potraivanja. Imajui u vidu daje sporno potraivanje dospelo 30 dana od dana izvrene isporuke robe, 19.3.1991. godine, tuilac je mogao da zahteva naplatu najkasnije do 19.3.1994. godine. Kako je tuba u ovoj parnici podneta 1.9.1995. godine njegovo potraivanje je zastarelo. Neosnovani su navodi u reviziji daje trebalo primeniti opti rok zastarelosti potraivanja, zbog toga to je tuilac lino, kao fiziko lice, proizveo robu i isporuio je tuenom, s tim stoje, pri tome, "VV" bila samo posrednik. Naprotiv, iz otpremnice - zakljunice br. 7/91 od 19.2.1991. godine se vidi da ju je izdala "VV" za tuenog, sa kojim je oigledno ona bila u ugovornom odnosu, to je u skladu i sa sadrinom ugovora zakljuenog 28.5.1986. godine izmeu tuioca i pomenute zadruge, a zbog ega je zadruga izvrila i ustupanje potraivanja prema tuenom tuiocu. Dakle, predmet spora, u ovoj pravnoj stvari je izvrenje ugovorne obaveze iz ugovora sainjenog izmeu "VV" i tuenog "BB", Zadruga je, najpre, zahtevala od tuenog da preuzetu obavezu prema njoj izvriti a, potom, je prenela potraivanje na tuioca, koji je kao poverilac stupio na mesto zadruge i prema tuenom mogao da ima ista ona prava koja je imao prethodni poverilac na ije mesto je stupio u ovom obligaci-ono pravnom odnosu. U ovakvoj pravnoj situaciji tuenom je data mogunost da istakne prijemniku pored prigovora koje ima prema njemu i one prigovore koje je mogao istai ustupiocu do asa kad je saznao za ustupanje (l. 449. st. 2. ZOO). (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3193/05); "Kod ugovora o preuzimanju duga iako je preuzimalac duga prezaduen a poverilac to nije znao niti mogao znati, preanji dunik se ne oslobaa obaveze. Ugovor o preuzimanju duga u takvom sluaju ima dejstvo ugovora o pristupanju duga pa je preanji dunik pasivno legitimisan u parnici i obavezan isplatiti dugovano potraivanje ukoliko nije dokazao daje sporni dug platio preuzimalac"' (prema odluci VPS, P. 10045/97).

Sporedna prava (l. 449. ZOO)

Sporedna prava su, po pravilu vezana za odreeno potraivanje, pa kao takva dele sudbinu tog potraivanj a. lanom 447. stav 2. ovog zakona navedena su kao sporedna prava: pravo prvenstva naplate, hipoteka, zaloga, prava iz ugovora sa jemcem, prava na kamatu, ugovornu kaznu i si. Ve je u vie navrata ukazano da sporedna prava koja su postojala uz potraivanje do preuzimanja duga, ostaju i dalje u funkciji koja koristi poverilac, sada - posle preuzimanja duga, prema preuzimaocu duga. Jedino se gase ona prava koja se odnose na jemstvo i na zalogu, osim ako jemac ranijeg dunika ili zalogoprimac tog dunika ne ugovore to drugo, a naime da se ta prava poverioca ne menjanju promenom dunika. Razlozi zbog kojih su jemstvo i zaloga, kao sporedna prava izdvojena od drugih sporednih prava i koja ne prelaze na novog dunika su, verovatno, line prirode, jer ako su postojala prema ranijem duniku ona su nastala iz posebnih odnosa koji jemac, odnosno zalogoprimac ima prema ranijem duniku. Meutim, kao to je napred 622

navedeno, poverilac ne mora da pristane na ugovor o preuzimanju duga ako mu nisu preneta i prava koja je raniji dunik imao od jemca, odnosno zalogoprimca. Ali ako poverilac na tome ne insistira, preuzimalac duga samostalno odgovara za dug prema poveriocu, bez jemeve odgovornosti za izvrenje obaveze, odnosno bez prihvatanja da se zaloga ranijeg dunika odnosi i na zalogu preuzimaoca duga, kao da je on tu zalogu dao. Isto to tako uinjen je jedan izuzetak u odnosu na pravilo koje se odnosi na kamatu kao sporednog potraivanja, za koju je stavom 2. ovog lana propisano da, ako to drugo nije ugovoreno, preuzimalac ne odgovara za nenaplaene kamate koje su dospele do preuzimanja. injenica je da se kamate, odnosno dospele kamate odnose na obavezu ranijeg dunika da ih plati poveriocu, te da ako ih ne plati, a zakljuenje ugovor o preuzimanju duga, nema obavezi prema poveriocu za neisplaenu kamatu, ali tu obavezu nema ni preuzimalac duga, osim ako kod zakljuenja ugovora o preuzimanju duga drukije ne ugovore. Ali ako u tom smislu nita ne ugovore, preuzimalac duga ne odgovara za nenaplaene kamate koje su dospele de preuzimanja.

Prigovori (l. 450. ZOO)

Pravo prigovora pripada duniku u odnosu na potraivanje koje poverilac ima prema njemu. Ti prigovori su materijalno pravne prirode i oni se odnose na nastanak ili prestanak nekog prava dunika u odnosu na poverioca. Prigovore koje je mogao da istie raniji dunik prema poveriocu moe da istie i novi dunik, preuzimalac duga. On moe da istie prigovor zastarelosti potraivanja, a moe da istie i prigovor prebijanja, ako i preuzimalac ima kakvo dospelo potraivanje prema poveriocu. Meutim, on ne moe da istie prigovore koji su line prirode, a odnose se na dunika koji je, na primer, bio poslovno nesposobno lice u vreme zakljuenja ugovora o preuzimanju duga, jer ako je preuzimalac duga i znao za poslovnu nesposobnost dunika, on je preuzimanje duga uinio verovatno iz nekih humanih razloga prema ranijem duniku, zbog ega kod ugovora o preuzimanju duga taj prigovor ne bi imao znaaja, ali i ako preuzimalac duga nije znao za poslovnu nesposobnost dunika u vreme preuzimanja duga, ta okolnost bi takoe bila bez znaaja jer je njegov odnos prema ranijem duniku svakako bio u vezi neke njegove obaveze prema tom duniku, zbog ega je u stavu drugom ovog lana i propisano pravilo da preuzimalac ne moe istai prigovor koji potie iz njegovog pravnog odnosa sa preanjim dunikom, a koji odnos je bio osnov preuzimanja. Naime, kada se u stavu drugom ovog lana navodi "a koji odnos je bio osnov preuzimanja", misli se na ono stoje napred navedeno, a naime daje preuzimalac duga verovatno imao neki svoj interes kada kada je prihvatio obaveze koje je raniji dunik imao prema poveriocu, pa kako se radi o odnosu izmeu ranijeg dunika i preuzimaocu njegovog duga, taj odnos ne tie na poverioca, pa eventualni prigovor istaknut protivu njega, a u vezi odnosa koji je bio osnov preuzimanja, je bez pravnog znaaja, par kada je u pitanju poverilac.

PRISTUPANJE DUGU
Ugovor o pristupanja dugu (l. 451. ZOO)
Kao stoje ranije objanjeno, pristupanje dugu nastaje zakljuenjem ugovora o pristupanju dugu, kojim se tree lice obavezuje poveriocu da e ispuniti njegovo potraivanje od dunika U tom sluaju tree lice i raniji dunik su solidarni dunici, pa poverilac moe da trai ispunjenje obaveze bilo od jednog od njih ili od obojice. Ako je govorom predvieno prestanak dunikove obaveze, a njegove obaveze prelaze na tree lice, onda se ne radi o pristupanju dugu ve o preuzimanju duga. Odnos koji u vezi pristupanja duga reguliu poverilac i tree lice odnosi se na dug koji duguje postojei dunik, ali se obaveza treeg lica ne mora da poklapa sa visinom obaveze ranijeg dunika, ve moe biti i manja. U tom sluaju takoe postoji pristupanje dugu, ali za onaj iznos na koji se tree lice obavezalo prema poveriocu, dok za preostali dug odgovara raniji dunik, ija se obaveza nije smanjila ni u pogledu ele obaveze. Kod pristupanja dugu odgovornost ranijeg dunika i odgovornost pristupioca dugu, nije solidarna, jer pristupilac duga, nezavisno od volje ranijeg dunika, zakljuuje ugovor o pristupanju dugu sa poveriocem, pa ako se njihove obaveze ne susreu kao jedinstvena obaveza oni nisu ni solidarni dunici. Za razliku od sluaja kada se vri promena dunika po odredbama lana 448. ZOO, odnosno kada poverilac pri davanju saglasnosti na ugovor o preuzimanju duga izmeu ranijeg dunika i novog dunika (preuzimaoca) nije znao daje preuzimalac bio prezaduen i kada se zbog toga predanji dunik ne oslobaa obaveze prema poveriocu, ugovor o preuzimanju duga ima dejstvo ugovora o pristupanja duga, jer je taj odnos ureen zakonom, to znai da se ne zakljuuje poseban ugovor o tome sa poveriocem, kako je to, inae, propisano za sluaj iz ovog lana (451.). 623

TI

Tree lice koje je zakljuilo ugovor sa poveriocem o pristupanju duguje nezavisan od dosadanjeg dunika, jer on zakljuuje ugovor samo sa poveriocem a ne i sa dosadanjim dunikom, zbog ega moe samostalno, bez dozvole, odnosno i protivljenja postojeeg dunika da izvri njegovu obavezu prema poveriocu. Kod takvog sluaja, prema poveriocu su odgovorni i dosadanji dunik i tree lice koje je zakljuilo ugovor o pristupanju dugu sa poverioce, pa obavezu poverioca moe da ispuni bilo koje od tih lica. U koliko dospelu obavezu poverioca ne ispuni ni jedan od tih dunika, poverilac moe tubom da trai ispunjenje samo prema jednom duniku, tj. onom koji je za njega sigurniji platac.

Pristupanje dugu u sluaju primanja neke imovinske celine (l. 452. ZOO)
Odredbe ovog lana imaju u vidu da lice na koga je prela neka imovina fizikog ili pravnog lica, a bila je optereena nekim dugom, odgovara za dugove koji se odnose na tu imovinu, pored dotadanjeg imaoca i solidarno s njim, ali samo do vrednosti njene aktive. Tako, na primer, ako je lice kupilo neku stvar, bilo kao imovinsku celinu ili jedan deo te celine, a ta stvar je bila zaduena, to lice odgovara poveriocu za tu stvar u celini ili jedan njen deo, zajedno sa dotadanjim imaocem te stvari, i to solidarno, ali samo do vrednosti koliko iznosi imovinska celina ili njen deo koji je on kupio. Ako je lice na koga je preao jedan deo odreene celine, on solidarno do vrednosti tog dela solidarno odgovara sa dotadanjim imaocem, dok dosadanji imalac odgovara i za preostali deo te celine. Ako bi, pak, lice za sluaj iz stava 1. ovog lana, zakljuio kakav ugovor sa dotadanjim imaocem, o tome da se kupeva obaveza iskljuuje ili ograniava, takav ugovor ne proizvodi pravno dejstvo. Oni mogu da zakljue takav ugovor ali je on za poverioca bez znaaja. Meutim, ako dotadanji dunik preuzme obavezu duga lica koje je kupilo elu stvar ili samo njen deo, pa taj dug i isplati, onda lice koje je kupilo stvar nema bilo kakve obaveze prema poveriocu, to je i logino. Stav prvi ovog lana ima u vidu imovinu, odnosno imovinska prava, pa se odredbe ovog lana ne mogu odnositi samo na sluajeve kupoprodaje neke stvari koja je optereena dugom, ve na sva imovinska prava koja mogu biti predmet obligacionog odnosa. Poseban sluaj pristupanje dugu, kada se moe smatrati da postoji solidarna odgovornost i jednog i drugog dunika, postoji i ako, na primer, u vezi neke zajednike imovine, tree lice preuzme deo imovine od imovine koja pripada ranijem titularu te imovine, inae dunika poverioca, novi titular preuzima odgovornost zajedno sa postojeim titularom te imovine za deo koji pripada njemu. U tom smislu govori i dole navedeni primer iz sudske prakse.

Sudska praksa
Odgovornost pravnog lica po osnovu preuzimanja imovinske celine Pravno lice na koje pree deo imovinske celine drugog lica, odgovara solidarno sa tim licem za njegove obaveze, ali samo za one obaveze koje su vezane za tu imovinsku celinu, i samo do visine preuzete obaveze. Iz obrazloenja Prema odredbama lana 452. ZOO, lice na koje pree na osnovu ugovora neka imovinska celina fizikog ili pravnog lica ili jedan deo te celine, odgovara za dugove koji se odnose na tu celinu, odnosno na njen deo, pored dotadanjeg imaoca i solidarno sa njim, ali samo do vrednosti njene aktive. Nema pravnog dejstva prema poveriocima odredba ugovora kojom bi se iskljuila ili ograniila odgovornost utvrena citiranim stavom lana 452. Imajui u vidu navedene odredbe, da bi drugotueni kao lice na koga je preao deo imovine, odnosno u konkretnom sluaju znaajni deo imovine prvotuenog u vidu njegovog osnivakog uloga unetog pri osnivanju drugotuenog, po tom osnovu bio odgovoran za obaveze, odnosno dugove svog osnivaa prema tuiocu, prvostepeni sud je morao utvrditi da se ti dugovi odnose upravo na imovinsku celinu koja je prela u imovinu drugotuenog, kao i koja je vrednost navedene imovine, jer je oznaena vrednost limit odgovornosti lica na koga je navedena imovinska celina prela. Stoga samo na osnovu injenice da je prvotueni osniva drugotuenog i da je njegov osnivaki ulog znaajni deo njegove imovine, nije se mogla uspostaviti u smislu citiranog lana 452. ZOO solidarna odgovornost drugotuenog sa prvotuenim za obaveze koje su nastale za prvotuenog u vrenju njegove delatnosti odnosno iz obligacionog odnosa sa tuiocem. Sama injenica da je prvotueni osniva drugotuenog, ne stvara automatski i obavezu drugotuenog da odgovara za obaveze svog osnivaa niti ukazuje automatski da bi zauzimanjem drugaijeg stava u pogledu odgovornosti drugotuenog tuilac bio oteen i onemoguen da naplati svoje potraivanje, jer prema odredbama Zakona o izvrnom postupku potraivanje prema odreenom licu moe se naplatiti i izvrenjem na akcijama, odnosno udelima u drutvu sa ogranienom odgovornou, koje izvrni dunik ima, to ukazuje da se dugovanje 624

prvotuenog moe namiriti i izvrenjem na njegovom udelu u imovini drugotuenog, a u iznosu koji s obzirom na njegov osnivaki ulog pripada prvotuenom kao osnivau drugotuenog. Stoga sama injenica daje dolo do prenosa dela imovine bez utvrivanja da se radi o dugovanjima koja su vezana upravo za navedeni deo imovine, odnosno imovinske celine i utvrivanja visine vrednosti prenete imovine, nije dovoljna za utvrivanje postojanja solidarne odgovornosti drugotuenog za obaveze prvotuenog svog osnivaa, po osnovu prenosa imovine. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. br. 11105/05 od 16.1.2006. godine); Solidarna odgovornost sticaoca ne moe se ugovorom ni iskljuiti ni ograniiti. Prelazak imovinske celine u smislu lana 452. Zakona o obligacionim odnosima na novog titulara ukljuuje kako ustupanje potraivanja koje ulaze u sastav te imovinske celine tako i preuzimanje dugova koji ine njenu pasivu. Prema obrazloenju Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac je, kao davalac kredita, bio u poslovnom odnosu sa "VV", kao korisnikom kredita, po ugovoru broj 113/1 od 09.11.1990. godine i aneksu ugovora broj 43 od 14.10.1994.godine. Kao sredstvo obezbeenja navedenog kredita izvrena je uknjiba zalonog prava - hipoteke na nepokretnosti u A listu na katastarskoj broj vv kao i na katastarskoj parceli gg u korist tuioca, i to za iznos glavnog duga od 14.903.380,00 tadanjih dinara, a na osnovu reenja Optinskogsuda u Lj. Dn,. broj 48/91 od 08.06.1991. godine. Reenjem Trgovinskog suda u V. St. br. 1004/95 od 19.12.1996. godine, a nad "VV" otvoren je steajni postupak i u tom postupku utvreno je potraivanje ovde tuioca u iznosu od 950.152,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom poev od 17.09.1996. godine kao i potraivanje u iznosu od 579.385,33 DEM, sa domicilnom kamatom poev od 17.09.1996. godine, sve do podnoenja predloga za glavnu deobu. Pre otvaranja steajnog postupka "VV" je osnovala 24.05.1995. godine ovde tuenog. U zk. uloku broj aa, vlasniki list, upisano je pravo svojine na nepokretnostima u A listu, meu koje spadaju i sporne nepokretnosti, u korist Republike Srbije. U teretnom listu pored uknjienog zalonog prava na pomenutim katastarskim parcela za dug po kreditu "VV", upisano je i pravo korienja u korist ovde tuenog. Pravilan je zakljuak niestepenih sudova da u konkretnom sluaju nema us lova za primenu odredbe lana 435. Zakona o preduzeima, kome ima mesta primeni samo u sluaju statusne promene podele preduzea uz prestanak postojeeg preduzea, kada preduzea nastala podelom odgovaraju solidarno za obaveze podeljenog preduzea, to ovde nije sluaj. Meutim, osnovano se revizijom ukazuje da niestepeni sudovi nisu dali nikakve razloge za neprimenu odredbe lana 452. Zakona o obligacionim odnosima, niti su u tom smislu utvrivali injenice relevantne za primenu navedene odredbe, mada jo u tubi tuilac pored pozivanja na odredbu lana 435. stav 3. Zakona o preduzeima, pozvao se i na odredbu lana 452. ZOO, istiui u injeninim navodima daje dunik po kreditu osnovao novo preduzee u cilju izbegavanj a plaanja dospelih obaveza prema poveriocima i daje na novo osnovano preduzee preneo aktivu. Prelazak imovinske celine u smislu lana 452. Zakona o obligacionim odnosima na novog titulara ukljuuje kako ustupanje potraivanja koje ulaze u sastav te imovinske celine tako i preuzimanje dugova koji ine njenu pasivu. Radi efikasnije zatite poverilaca imovinske celine, izriito je propisano da za dugove uz dotadanjeg titulara imovinske celine odgovara i sticalac i to solidarno sa njim do vrednosti njene aktive. Solidarna odgovornost sticaoca ne moe se ugovorom ni iskljuiti ni ograniiti. U ponovnom postupku prvostepeni sud e utvrditi da lije i u kojoj vrednosti preneta imovina preduzea "VV", na ovde tuenog, po osnovu kog prenosa bi u smislu lana 452. ZOO, tueni solidarno odgovarao tuiocu za neizmirene obaveze po kreditu sa prethodnim titularom imovine, inae korisnikom kredita. Kako je tuilac postavio i zahtev za utvrenje daje tueni hipotekarni dunik, uz namirenje svog potraivanja dozvolom prodaj e hipotekovane nepokretnosti, a obzirom na upisano zemljino knjino stanje potrebno je utvrditi da li nepokretnosti na kojima je upisano zalono hipotekarno pravo mogu biti predmet hipotekarnog namirenja (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev 91/07); Pristupanje dugu - "Lice na koje pree po osnovu ugovora neka imovinska celina drugog lica (nepokretnost) ili jedan deo te celine, odgovara za dugove koji se odnose na tu celinu pored dotadanjeg imaoca solidarno sa njim, ali samo do visine vrednosti prenete imovine" (prema odluci VPS, P. 4513/2000);

PREUZIMANJE ISPUNJENJA (l. 453. ZOO)

Preuzimanje ispunjenja je ugovor izmeu dunika i nekog treeg lica, kojim se ovaj obavezuje prema duniku da ispuni njegovu obavezu prema njegovom poveriocu. Za poverioca je nebitan ugovor o preuzimanju ispunjenja, jer u tom ugovoru on ne uestvuje, pa i ne mora da zna da je njegov dunik sa treim licem zakljuilo ugovor o preuzimanju ispunjenja. Ugovor o kome je re zakljuuju samo dunik i tree lice, po kome se tree lice obavezuje da e isplatiti dug dunika, odnosno njegovom poveriocu, a ako to ne uini odgovara duniku ako je poverilac traio ispunjenje od dunika. 625

r
Poverilac, dakle, nema nikakva prava prema treem licu, ak ako je i znao da je tree lice prema duniku preuzelo obavezu ispunjenja. To to je tree lice preuzelo obavezu prema duniku, predstavlja samo njihov odnos, koji za posledicu ima, ako preuzimalac ispunjenja ne izvri preuzetu obavezu, da duniku naknadi tetu, ako je poverilac od dunika zatraio ispunjenje. Dakle, da bi tree lice odgovaralo duniku to nije ispunio njegovu obavezu prema poveriocu, potrebno je da je u njihovom ugovoru predvieno koju obavezu treba da ispuni to tree lice i u kom roku. U tom ugovoru se moe navesti da e tree lice naknaditi tetu duniku ako je poverilac, pre izvrenja obaveze treeg lica, traio ispunjenje od dunika. Ako poverilac zatrai ispunjenje od dunika, dunik moe traiti od treeg lica da ono ispuni njegovu obavezu poveriocu. U tom sluaju, ako tree lice postupi po nalogu dunika, a u skladu sa zakljuenim ugovorom o preuzimanju ispunjenja, smatra se daje obaveza treeg lica ugaena prema duniku, a obaveza dunika daje ugaena prema poveriocu.

Sudska praksa
"Preuzimanje ispunjenja izaziva pravna dejstva samo izmeu dunika i treeg kao preuzimaoca ispunjenja. Poverilac moe i dalje traiti ispunjenje obaveze jedino od svog dunika dok preuzimalac ispunjenja odgovara duniku ako ovaj blagovremeno ne ispuni obavezu poveriocu kad ovaj ispunjenje zatrai od dunika " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 558/97).

626

U O O I G V R
UGOVOR O PRODAJI
Pojam (cl. 454. ZOO)
Pod ugovorom o prodaji (i kupovini) podrazumeva se takav sporazum prodavca i kupca po kome se prodava obavezuje da stvar koju prodaje kupcu ovome prenese pravo raspolaganja nad toj stvari, odnosno pravo svojine, a kupac se obavezuje da prodavcu plati odgovarajuu cenu. Ugovor o prodaji se smatra zakljuenim kad su se stranke saglasile o bitnim sastojcima ugovora. Bitni sastojci ugovora procenjuju se prema vrsti pravnog posla, odnosno prema ugovoru koji stranke zakljuuju. Kod ugovora o prodaji bitni sastojci ugovora su, po pravilu, predmet i cena. Kod drugih ugovora, kod kojih bitne sastojke ugovora odreuju stranke, prema prirodi posla, smatra se i neki uslov ili neka odredba odreenog ugovora od koje makar ijedna stranka ini zavisnim zakljuenje ugovora, kao to su, na primer, rok isporuke, nain plaanja, mesto isporuke i drugo. Ugovor o prodaji se zasniva na principu neformalnosti, osim u sluaju prodaje nepokretnih stvari - kada se ugovor o prodaji mora zakljuiti, uz izvesna odstupanja, u pismenoj formi. Praksa preduzea prihvata pismenu formu u svim vanijim ugovorima, zbog lakeg dokumentovanja poslovanja i dokazivanja o zakljuenom poslu. Ako su se stranke saglasile da se ugovor saini u pismenoj formi, onda se ugovor o prodaji smatra zakljuenim kada ga prodava i kupac potpiu. Meutim, ako osnov ne postoji obaveza je bez dejstva, bez obzira da li je ugovor potpisan ili ne. Naime, mora postojati zakonski osnov - u protivnom nema ni obaveze. Meusobne obaveze moraju biti ekvivalentne. U protivnom, odnosno ako pravni osnov nije dozvoljen nitava je i obaveza iji je osnov protivan zakonu ili poslovnom moralu. Dakle, ako osnov ne postoji, obaveza je bez dejstva. Inae, prodava i kupac mogu zakljuiti ugovor na bilo koji nain iz koga jasno proistie njihova saglasnost, pa i posredno preko drugih lica, ili preutno (ako se volja izraava radnjama i postupcima iz kojih se sa sigurnou moe zakljuiti daje lice pristalo na zakljuenje ugovora). Kada se odreuje predmet ugovora odreuje se i njegova koliina. Ugovor je punovaan ako se u konkretnom sluaju koliina ipak moe odrediti prema ugovoru. Ako koliina nije odreena ni odr.ediva, ugovor se ne smatra zakljuenim. Rok isporuke nije bitan element ugovora ukoliko ga stranke kao takvog ne odrede - kada se radi o fiksnom poslu, i samim protekom roka ugovor se smatra raskinutim, osim ako poverilac bez odlaganja obavesti dunika da ugovor odrava na snazi. Ako stranke nisu zakljuile ugovor o prodaji, a prodava isporui robu drugom licu smatrajui ga kupcem robe, drugo lice koje je primilo robu nije duno daje plati poiljaocu. Ovo ak i u sluaju daje isporuilac robe dostavio fakturu primaocu robe, bez ostalih odgovarajuih dokaza, jer se faktura ne moe smatrati verodostojnim dokazom za to da su stranke bile u neposrednom ugovornom odnosu, odnosno daje isporuilac na osnovu ugovora sa primaocem isporuio ovome robu, te da je primalac duan isplatiti kupovnu cenu isporuiocu. Najei sluajevi ovakve pojave javljaju se kod isporuka raznih poiljki putem pote, kao to su knjige, asopisi i si. Ugovorne odredbe ne mogu se menjati osim po sporazumu stranaka. Ugovorene cene, pod odreenim uslovima, mogu se menjati usled izvanrednih dogaaja, koji se nisu mogli predvideti u vreme zakljuenja ugovora, ako bi zbog tih dogaaja ispunjenje obaveze za jednu stranku postalo preterano oteano ili bi joj nanelo preterano veliki gubitak. U izvesnim sluajevima mogao bi se traiti i raskid ugovora. Kad jedna stranka trai izmenu ugovora zbog promenjenih okolnosti, draga stranka moe odustati od ugovora ili predloiti izmene odredbe ugovora, razume se ako je zahtev osnovan. Odredbama stava 2. ovog lana propisano je i pravilo o prodaji prava, tj. kada se prodava nekog prava obavezuje da kupcu pribavi prodato pravo, a kad vrenje tog prava zahteva dravinu stvari da mu i preda stvar. Pri tom se misli da se ugovorom o prodaji mogu prenositi (prodati) razliita prava, kao to su: pravo industrijske svojine, kao zajednikog pojma za patentno pravo, pravo modela za iskoriavanje, pravo industrijskih uzoraka i 627

modela, robnih i uslunih igova, imena i oznaka porekla robe (nabrojana u Meunarodnoj konvenciji za zatitu industrijske svojine, kao i naem pozitivnom zakonodavstvu, a posebno u lanu 686. ZOO, po kome se ugovorom o licenci davalac licence obavezuje da sticaocu licence ustupi, u celini ili delimino, pravo iskoriavanja pronalaska, tehnikog znanja i iskustva - know-how, iga, uzorka ili modela, a sticalac licence se obavezuje da mu za to plati odreenu naknadu). Zakon o trgovini (,,S1. glasnik RS", br. 85/05 i 101/05) defmie trgovinu kao kupovinu i prodaju robe i vrenje trgovinskih usluga". Trgovina na veliko podrazumeva kupovinu robe radi dalje prodaje ili prerade, dok trgovina na malo podrazumeva prodaju robe krajnjem potroau. Trgovinske usluge se odnose na agencijske usluge, posrednike, zastupnike, komisione i berzanske usluge, usluge uskladitenja, usluge otpremanja i dopremanja robe, usluge kontrole kvaliteta i kvantiteta robe, usluge osiguranja robe, usluge ekonomske propagande i promocije, usluge trnice i druge usluge uobiajene u trgovini. Izraz prodaja", upotrebi]en u ovoj glavi, sadri u sebi i pojam kupovine, jer prodaja podrazumeva i kupovinu. Mnoga zakonodavstva taj izraz definiu kao kupo-prodaja", drugi kao kupovina i prodaja" (koji je, ini se, najei izraz u ugovorima koji se kod nas zakljuuju). Realizacijom ugovora o prodaji postie sekao stoje reeno, prenos svojine na stvari, ime se stvara razlika u odnosu na druge ugovore, kao to su ugovor o zakupu, o zajmu, o delu i dr. Tu spada i ugovor o poklonu, jer iako se stvar poklanja i svojinu nad tom stvari stie poklonoprimac, ipak se on razlikuje od ugovora o prodaji u tome to je taj ugovor besteretan, a postoje i drugi elementi koji ga ine razliitim, kao to su: forma, opoziv, nepostojanje garancije za fizika i pravna svojstva stvari.

Sudske prakse
Prodaja nepokretnosti i zavetanje Ugovor o prodaji nepokretnosti, koji je realizovan meu strankama, ne moe biti predmet zavetanja prodavca. Prema obrazloenju Pre svoje smrti, sada pok. PP, pred Optinskim sudom u K.sainio je sudsko zavetanje u predmetu RA.br.244/99 od 10.5.1999. godine, u kome je raspolagao ovde spornim stanom u korist tuene, te je u ostavinskom postupku koji je voen iza njegove smrti pred Optinskim sudom u Batoini doneto reenje Ov.br. 87/99 5.6.2002. godine kojim je izmeu ostalog utvreno da njegovu zaostavtinu predstavlja sporni stan, a za naslednikaje oglaena tuena na osnovu tog zavetanja. Polazei od tako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su i po stanovitu Vrhovnog suda osnovano zakljuili da postoje uslovi za konvalidaciju spornog ugovora o kupoprodaji ili priznavanje njegovog pravnog dejstva, te daje tubeni zahtev tuioca osnovan (po osnovu ugovora o prodaji jo za ivota pok. PP), a daje neosnovan protivtubeni zahtev tuene kojim je traila da se tueni obavee da joj preda uposed nepokretnost koja je bila predmet kupoprodaje po tom ugovoru. Naime, kod utvrenih injenica, daje sporni ugovor o prodaji zakljuen u pismenom obliku i daje isti realizovan meu ugovaraima, odnosno da je ispunjen u celini, da njime nije povreeno pravo pree kupovine i da nije povreen prinudni propis, bez obzira to potpisi ugovaraa na njemu nisu overeni od strane suda, postoje uslovi za konvalidaciju navedenog ugovora i istom se moe priznati pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti, shodno odredbi l.4. st.3. Zakona o prometu nepokretnosti, koji se ima primeniti na ovaj sluaj. Kako je navedenim ugovorom sada pok. PP predmetnu nepokretnost otuio u korist tuioca, to pok. PP tom istom nepokretnou nije mogao raspolagati sudskim zavetanjem u korist tuene, pa tuena i nije mogla postati vlasnik po tom osnovu, a samim tim nije osnovan ni njen protivtubeni zahtev kojim trai predaju te nepokretnosti u dr-avinu od strane tuioca. Pravilnu primenu materijalnog prava od strane niestepenih sudova, ne dovodi u sumnju ni isticanje u reviziji tuene daje nakon smrti pok. PP kao prodavca, izdejstvovana uknjiba vlasnitva na spornoj nepokretnosti u zemljinim knjigama na njegovo ime, kod nesporne injenice daje on bio vlasnik te nepokretnosti u vreme zakljuenja spornog ugovora o kupoprodaji, i to na osnovu ostavinskog reenja Optinskog suda K. 0.235/78, a stoje uostalom nesporno meu strankama (prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 359/06). Prodaja. Razlikovanje od drugih ugovora - "Ugovor o kupoprodaji je najvaniji ugovor kojim se prenosi svojina i ima slinosti prevashodno sa drugim ugovorima kojima se prenosi svojina (ugovorom o razmeni, prodajnim nalogom, ugovorom opoklonu, ugovorom o zajmu i ugovorom o delu) " -prema odluci VSS, Prev. 590/97); Dokaz o izvrenoj isplati - "Isplata duga izvrena posredstvom banke, ili druge organizacije kod koje se vodi raun poverioca, moe se dokazivati samo izvodom organizacije preko koje je izvreno plaanje, a ne i analitikom karticom dunika" (prema odluci VPS, P. 1300/99); 628

Rok kao bitan elemenat ugovora - "Ako su stranke u ugovoru o kupoprodaji predvidele 10% kasa skonta ukoliko kupac u roku od 5 dana plati ugovorenu cenu kupljene robe, ova klauzula u ugovoru se ne moe smatrati kao bitan elemenat ugovora, ije bi nepotovanje izazvalo posledicu raskida ugovora po samom zakonu (cl. 125. ZOO), ve samo predstavlja beneficiju za kupca u pogledu smanjenja cene robe u odreenom procentu, ako se isplata izvri u ugovorenom roku od 5 dana " (prema odluci VPS, P. 2198/94); Prigovor na kvalitet - "Kupac gubi pravo reklamacije za primljenu neispravnu robu (diskete), ako o nedostacima na istoj nije odmah bez odlaganja obavestio prodavca. O skrivenim nedostacima na robi kupac je duan obavestiti prodavca u roku od osam dana od saznanja, kao kod ugovora u privredi bez odlaganja " (prema odluci VPS, P. 9865/97); Ugovor o prodaji (pasivna legitimacija) - "Prodava robe po zakljuenom ugovoru o prodaji moe traiti isplatu cene za isporuenu robu od kupca, a ne od lica kome je ova roba isporuena po dispoziciji kupca. Primalac robe u takvom sluaju nije pasivno legitimisan u sporu po tubi prodavca za isplatu cene robe " (prema odluci VSS, Prev. 210/94); Ispunjenje obaveze (isporuka robe) - "Prodava je duan da isporui kupcu plaenu robu - na ovu obavezuje bez uticaja injenica daje za vreme docnjeprodavca utvrena i odobrena vea cenapredmetne robe", (prema odluci VSS, Prev. 179/94); Izvrenje ugovora - "Ako se kupac saglasno lanu 124. ZOO opredelio za izvrenje kupoprodajnog ugovora - isporuku robe, tada ne moe umesto isporuke robe zahtevati njenu protivvrednost po trinoj ceni za deo neisporuene koliine robe" (prema odluci VPS, P. 7523/95); Raskid ugovora - "Nisu ispunjeni uslovi za raskid ugovora o kupoprodaji robe po zahtevu tuioca - kao prodavca i isporuioca, kada je u prethodnoj parnici pravosnano utvrena obaveza prodavca (ovde tuioca) da izvri ugovor i isporui robu" (prema odluci VSS, Prev. 231/94); Dejstvo poverilake docnje - "Pravne posledice poverilake docnje sastoje se u tome to na poverioca prelazi rizik sluajne propasti i oteenja stvari, a prestaje i eventualna docnja dunika i tojepoverilac obavezan da naknadi tetu nastalu usled svoje docnje duniku. Kod ugovora o prodaji, kada je kupac u poverilakoj docnji za preuzimanje stvari, prodava ima pravo na raskid ugovora ali samo u sluaju da kupac nije isplatio cenu i da prodava posumnja da e je isplatiti" (prema odluci VSS, Prev. 417/95); Ispunjenje obaveze za stvari odreene po rodu - "Kada je u pitanju ispunjenje obaveze koja za predmet ima stvari odreene po rodu (generine stvari), dunik se ne moe osloboditi ove obaveze zbog nemogunosti ispunjenja usled okolnosti za koje on ne odgovara " (prema odluci VSS, Prev. 121/94); Raskid ugovora - "Samo strana koja je izvrila svoje ugovorne obaveze u ugovornom roku ima pravo na raskid ugovora " (prema odluci VSS, Prev. 13/00 i Pzz. 1/00); Gubitak naruene publikacije i obaveza plaanja - "Kada su se naruilac usluge i izvoa dogovorili da se plaanje publikacije vri unapred, a da se obaveza izvoaa usluge smatra izvrenom predajom publikacije poti, tada rizik propasti odnosno nedostatak prijema publikacije ne snosi izvoa, pa naruilac ne moe zahtevati povraaj unapred plaenog novca, jer je obaveza po ugovoru izvrena" (prema odluci VPS, P. 5799/95); "Za pravnu kvalifikaciju ugovora izmeu inoprodavca i uvoznika, kao ugovora o prodaji, nije dovoljna priloena faktura, jer je to jednostrani akt, ve je potrebno da tuilac prui dokaze daje izmeu stranaka zakljuen ugovor o prodaji (ponuda i prihvat ponude, narudbenica ili drugi dokazi" - Bilten VPS 2/97); "Plaanjem fakturisane cene robe kupac je prihvatio ponudu za kupovinu robe i u celosti izvrio svoju ugovornu obavezu.. Ako u ovu cenu nije bio uraunat i porez na promet prodava ga ne moe naknadno zahtevati od kupca " - (prema odluci VPS, P. 6821/97). Neki karakteristini sluajevi sudske prakse o prodaji - za promet u privredi Primalac robe odgovara prodavcu samo ako je sa njim zakljuio ugovor o prodaji. Naime, prodava moe ostvariti svoje potraivanje iz ugovora o prodaji samo ako dokae osnovanost svog potraivanja, a naime daje ugovor o prodaji zakljuio sa licem kome je robu isporuilo. Tako, ako je prodava robu isporuio nekom licu, to moe biti nesporno, to je irelevantno za obavezu primaoca robe, jer sama isporuka robe bez odreenih dokaza da su stranke bile u ugovornom odnosu i da je u vezi sa tim ugovornim odnosom dolo do isporuke robe, ne znai daje primalac robe duan da izvri isplatu kupovne cene, naroito u sluaju ako se roba dostavlja putem dispozicije, to znai da bi prodava svoje potraivanje mogao da ostvari samo sa svojim kupcem. Pri tom je bez znaaja injenica daje primalac robe potpisao prijem sporne isporuke, ako je isporuka izvrena po nalogu dru629

gog lica, kupca u ovoj stvari. Zbog toga, sama faktura, bez ostalih odgovarajuih dokaza, naroito ugovora o prodaji, ne smatraju se verodostojnim dokazom za to da su stranke bile u neposrednom ugovornom odnosu, odnosno daje prodava na osnovu ugovora o prodaji sa tim licem isporuio spornu robu, te da je primalac duan da isplati kupovnu cenu prodavcu. Ugovorne odredbe ne mogu se menjati osim po sporazumu stranaka. Ugovorene cene , pod odreenim uslovima, mogu se menjati zbog izvanrednih dogaaja, koji se nisu mogli predvideti u vreme zakljuenja ugovora, ako bi zbog tih dogaaja ispunjenje obaveze za jednu stranku postalo preterano oteano, ili bi joj nanelo preterani gubitak. U izvesnim sluajevima mogao bi se traiti i raskid ugovora. Kad jedna stranka trai izmenu ugovora zbog promenjenih okolnosti, druga stranka moe da odustane od ugovora ili da predloi izmenu neke odredbe ugovora ako je zahtev osnovan. Savesnost kupca i prodavca kod ugovora o prodaji je od odlunog znaaja da li e kupac kupljenu stvar smatrati svojom svojinom. Ovo naroito kod prodaje putem licitacije sredstava steajnog dunika, jer da bi se moglo zakljuiti da li je kupac savestan, nuno je daje u oglasu navedeno ta se prodaje, to upuuje na zakljuak da postoji neki dokaz daje bilo javno objavljeno i svima dostupno obavetenje ta e biti izloeno na javnoj licitaciji. Drugim recima, ako se iz oglasa ne moe utvrditi ta e biti izloeno javnoj prodaji, onda kupac nije savestan kupac stvari koja se prodaje na licitaciji, bez obzira na nesavesnost postupanja licitanta. I kupac kod zakljuenja ugovora o prodaji mora biti savestan , poten, dobar privrednik i, rukovodei se tim naelima, ne srne da dovede u zabludu prodavca o nekim injenicama koje mogu proizvesti negativne posledice za prodavca. Tako, na primer, kod zakljuenja ugovora o kupovini robe, ako se roba ne nabavlja za reprodukciju, ve za dalji promet, kupac ne srne da u izjavi o toj injenici navede kao da robu kupuje za reprodukciju. Ovo zbog toga stoje po Zakonu o akcizama i porezu na promet, poreski obveznik lice koje, pored ostalog, izvri prodaju proizvoda krajnjoj potronji. Zbog toga, ako kupac dovede prodavca u zabludu da robu nabavlja kao reprodukcioni materijal, a ta se roba inae ne smatra reprodukcionim materijalom, prodava ima pravo, ako je od njega kao poreskog obveznika naplaen porez, da zahteva od kupca da mu naknadi plaeni porez. Ne moe se pruiti sudska zatita ugovoru o kupovini i prodaji ako se promet robe vri samo radi poveanja cene i ostvarivanja neopravdanog dohotka. Tako, na primer, ako odreena roba koja je predmet prodaje, stoji u magacinu prodavca, a kupac tu istu robu proda treem licu, te ista roba menja vie vlasnika, moe se raditi o spekulativnom poslu koji ima za cilj da se cena povea i svako od kupaca, odnosno prodavaa ostvari odreeni dohodak. Uesnici u prometu robe su slobodni da vre viestruki primet robe, po osnovu verine trgovine, ali ukoliko se takav promet vri samo radi poveanja cena i ostvarivanja neopravdanog dohotka, koji nije zasnovan na radu, takva verina trgovina ima elemente pekulacije i kao takva, pored ostalih sankcija, ne moe da uiva sudsku zatitu. Ranijom Uredbom o trgovinskoj delatnosti i trgovinskim preduzeima i radnjama, trgovinska preduzea na veliko mogla su prodavati robu samo trgovinskim preduzeima na malo, kao i pojedinim velikim potroaima. Trgovinska preduzea na veliko mogla su prodati robu trgovinskim preduzeima na veliko samo ako su robu nabavili od proizvoaa ili uvoznika. Ako bi robu prodali drugim trgovinskim preduzeima na veliko mogli su je prodati samo po nabavnoj ceni. Svaka druga prodaja robe izmeu trgovinskih preduzea na veliko (verina trgovina) bila je zabranjena. Prestankom vaenja pomenutog propisa, verina trgovina je bila dozvoljena, jer ni jednim zakonskim propisom nije bila zabranjena. Bila je zabranjena jedino u sluaju kada bi verina trgovina dobila elemente pekulacije. Da bi preprodaja robe predstavljala privredni prestup pekulacije u prometu robom nije potrebno da ta radnja bude u isto vreme okvalifikovana i kao verina trgovina. Za delo pekulacije bitno je i odluno da je radnja preduzeta radi postizanja nesrazmeme ili neopravdane imovinske koristi i da je preprodaja vrena iskljuivo radi postizanja razlike u ceni, a ne radi zadovoljenja potreba potroaa. Trgovinsko preduzee, koje bi se bavilo verinom trgovinom, odgovaralo je za privredni prestup; ugovor o verinoj trgovini ne bi uivao sudsku zatitu. Prema sudskoj praksi ako preduzee na malo kupi od preduzea na veliko veu koliinu robe i istu u celosti takoe proda preduzeu na veliko, takav posao predstavlja takoe verinu trgovinu, pa se preduzeu na malo ne bi mogla pruiti sudska zatita u ostvarenju zahteva za naknadu tete nastale neispunjenjem ugovora od strane preduzea na veliko od koga je robu kupilo. Meutim, iako docnije verina trgovina nije bila izriito zabranjena, privredni sudovi takvim ugovorima nisu pruali sudsku zatitu kada promet robe nije izvren u cilju zadovoljenja potrebe potroaa, ve u cilju ostvarivanja zarade koja nije rezultat ostvarenog rada, jer se promet vri samo radi poveanja cena, pa takva verina trgovina ima elemente pekulacije. Novi Zakon o trgovini (,,S1. gl. RS", br........101/05) regulie pitanje pitanje verine trgovine kroz norme o pekulaciji, pa tako, lanom 24. pom. zakona, pekulaciju definie kao sticanje neosnovane imovinske koristi izazivanjem poremeaja u snabdevanju trita ili neopravdanim poveanjem cena". Naredni lan pom. zakona propisuje ta se naroito smatra pekulacija, navodei: 1) prikrivanjem robe, ogranienje ili obustavljanje prodaje robe i druge radnje kojima se prouzrokuje poremeaj na tritu; 2) uslovljavanje kupovinu jedne ro630

be kupovinom druge robe ili uslovljavanje kupovine i prodaje robe na drugi nain; 3) oteavanje ili onemoguavanje kupovine robe; 4) zakljuivanje fiktivnih ugovora o kupovini i prodaje robe i o vrenju trgovinskih usluga i drugih fiktivnih ugovora; 5) nepridravanje roka isporuke robe ili isporuka robe posle ugovorenog roka po ceni nioj od cene koja je vaila na dan isporuke robe utvren ugovorom; 6) nepridravanje redosleda isporuke kad se roba prodaje uplatom unapred odreenog iznosa novanih sredstava. Ugovori navedeni u takama 2. i 4. smatraju se nitavim. U jednoj ranijoj sudskoj odluci biv. Vrhovnog privrednog suda (SI. 1434/72) navodi se primer izvrenog dela pekulacije, kome nije data sudska zatita. Sentena te odluke glasi: Ako se promet robe vri samo radi poveanja cene, onda takva verina trgovina ima elemente pekulacije koja ne moe uivati sudsku zatitu". Isto tako ne moe se pruiti sudska zatita ugovoru koji je zakljuen protivno dobrim obiajima u privredi. Takvi ugovori se obino zakljuuju sa ciljem da se neka od stranaka, obino kupac, oteti, prikazujui mu svojstva robe koju kupac ne poznaje dobro, pri emu prodava svesno ulazi u posao za koji je znao, ili morao znati, da se obavlja van okvira normalnog privrednog poslovanja kupca i da zakljuenjem takvog ugovora postaje uesnik u poslu koji ima iskljuivo spekulativni karakter, a ne zadovoljenje objektivnih privrednih potreba kupca. Ugovor o prodaji mora biti zasnovan na naelu ravnopravnosti stranaka . Naime, ugovor o prodaji ne moe sadravati klauzulu kojom se povlauje prodava, tj. da prodava zadrava pravo deliminog ili potpunog izvrenja robe koju prodaje, jer vie ne bi postojao kupoprodajni ugovor, mada je nesporno da je zakljuenje upravo kupoprodajnog ugovora bila volja stranaka. Zbog toga, u eventualnom sporu, ako bi prodava, na primer, odbio isporuku prodate robe to je u meuvremenu dolo do promene cene te robe na tritu, prodava se ne moe pozivati na navedenu klauzulu, jer je takva klauzula protivna dobrim poslovnim obiajima u privredi. Takvom klauzulom prodava je otklonio od sebe sve ugovorne obaveze, dok je sebi obezbedio prava iz ugovora, to stvara neravnopravnost izmeu ugovornih stranaka. Zbog toga se smatra da navedena klauzula ne postoji i da ne proizvodi pravno dejstvo. Ispunjenje obaveze - Poverilac je ovlaen da od dunika zahteva ispunjenje obaveze, isporuku kupljene robe koja je zamenljiva stvar, i ako tueni ovom robom ne raspolae (prema odluci VSS, Prev. 87/94). U ugovoru o prodaji, po pravilu, obaveze prodavca su: -da preda stvar kupcu (po pravilu, kad stvar urui kupcu ili preda ispravu kojom se stvar moe preuzeti); -da predaju stvari izvri u mestu kako je to ugovorom predvieno (ako mesto predaje nije predvieno ugovorom, predaja se vri u mestu u kome je prodava u asu zakljuenja ugovora imao svoje prebivalite, pa i u mestu njegovog sedita); -da isporuku izvri sa ambalaom koja titi stvar; -da preda stvar u roku kako je to ugovorom predvieno, a u protivnom robu treba da preda u razumnom roku posle zakljuenja ugovora; -da garantuje za svojstva stvari (za fizika i pravna svojstva stvari). Ovde se mogu navesti neka pravila o odgovornosti za materijalne nedostatke, u skladu sa sudskom praksom, kao na primer, daje po prijemu stvari, kupac duan da primljenu stvar na uobiajen nain pregleda i da o eventualnim nedostacima obavesti prodavca u roku od osam dana, a kada je prodava prisutan pregledu, kupac je duan da mu odmah saopti svoje primedbe, jer u protivnom gubi pravo koje mu po tom osnovu pripada. Inae, kupac nije ovlaen da bez saglasnosti prodavca vrati istom isporuenu robu zbog prigovora na kvalitet. Ukoliko tako postupi duan je da prodavcu naknadi priinjenu tetu. Naime, kada kupac po prijemu robe, bez prisustva prodavca, uredno i blagovremeno stavi prigovor na kvalitet isporuene robe, u tom sluaju on robu ne vraa odmah prodavcu, bez obzira stoje njegov prigovor na kvalitet osnovan, ve postupa na nain kako to odreuju odredbe lana 481. Zakona o obligacionim odnosima. Obaveze kupca su: -da preuzme stvar sa mesta gde mu je stavljena na raspolaganje; -da plati ugovorenu cenu; -da plaanje izvri u mestu kako je to ugovorom predvieno, a u protivnom po mestu predaje stvari; -da plaanje izvri u roku kako je to ugovorom predvieno.

Primer ugovora o prodaji

Sam ugovor o prodaji (i kupovini) mogao bi da se sainiti na sledei nain, s tim to bi odreene specifinosti ugovornog odnosa bile posebno regulisane:

631

UGOVOR O PRODAJI godine u , izmeu Preduzea _, koga predstavlja ____ , koga predstavlja (u daljem tekstu: kupac).

zakljuen dana (u daljem tekstu: prodava) i Preduzea _____________(uz navoenje tehProdava i kupac su se sporazumeli o sledeem: 1. Prodava prodaje kupcu _______________(vrsta robe), nikih podataka i drugih svojstava robe). (specificirano po vrsti 2. Kupoprodajna cena za robu iz prethodne take iznosi, i to: robe i jedinane cene), odnosno ukupno ________________dinara. 3. Kupac kupuje robu iz take 1. ovog ugovora i obavezuje se da e kupoprodajnu cenu u iznosu od ukupno ________________dinara isplati prodavcu u roku od ________dana od dana prijema fakture, na iro raun br. ____________________, koji se vodi kod ___________(banka) u _____________. U sluaju prekoraenja roka iz prethodnog stava, kupac je duan da prodavcu plati zakonsku zate znu kamatu, raunajui od dana dospelosti za naplatu do isplate dugovanog iznosa. 4. Prodava se obavezuje da prodatu robu po ovom ugovoru , ulica br.______, (ili na stovaritu isporui kupcu u roku od da na (ili odmah) na svom stovaritu u , ulica , br. . Dispoziciju isporuke prodate robe daje kupac kupca u ________________ u roku koji ne moe biti dui od ______dana od dana zakljuenja ovog ugovora. 5. Prevoz robe obezbeuje prodava - kupac, s tim to trokove prevoza snosi __________________. 6. Kupac preuzima kupljenu robu u stanju po tehnikim karakteristikama i drugim svojstvima ro be iz take 1. ovog ugovora. 7._________________________________________________(ostali uslovi). 8. Za sve to ovim ugovorom nije predvieno primenie se odgovarajue odredbe iz Zakona o obligacionim odnosima. 9._______________________U sluaju spora nadlean je sud u . 10. Ovaj ugovor je sastavljen u primerka, od kojih svaka strana zadrava po _____primerka. (ovlaeno lice) Primer zakljunice Ugovor o prodaji se moe zakljuiti i putem zakljunice, koja mora imati sve bitne elemente ugovora o prodaji. I to je ugovor o prodaji, kojim stranke potvruju saglasnost svojih volja da zakljue ugovor o prodaji. Zakljunica je vie u primeni u pravnom prometu, jer se zbog svoje formularnosti bre vri promet robom. Pri jedne takve zakljunice mogao bi se sainiti na sledei nain: Z A K LJ U N I C A br. (datum) Prodava: Kupac: ____ (firme prodavca i kupca sa njihovim seditima) Uputno mesto: _______________________, telefon ________ Kupac potvruje da je danas kupio, a prodava da je prodao nie navedenu robu, pod uslovima iz ove za kljunice. Redni broj Broj artikla Naziv robe Jedina na mera Koli ina Cena dinara Iznos dinara (ovlaeno lice)

mer

UKUPNO: Nain otpreme: Rok otpreme: _ Kvalitet: Nain plaanja: Rok plaanja: _ Ostali uslovi: U sluaju spora nadlean je Prodava, (ovlaeno lice)

din.

sud u Ku p a c , (ovlaeno lice)

632

Naplata duga po osnovu ugovora o prodaji Tuba se pokree pred nadlenim sudom. Kako se ovde obrauju meusobni privredni odnosi subjekata za koje je Zakon o sudovima propisao stvarnu nadlenost privrednih, odnosno trgovinskih sudova, vie sa stanovita ugovora u privredi, po kome ti sudovi, pored ostalog, sude "sporove iz meusobnih privrednih odnosa izmeu preduzea i drugih pravnih lica, (osim sporova izmeu republika, odnosno autonomnih pokrajina i izmeu federacije i republike, odnosno autonomne pokrajine), izmeu imalaca radnji i drugih pojedinaca koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju privrednu delatnost i izmeu pravnih lica i imalaca radnji i drugih pojedinaca koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju privrednu delatnost", naravno i sa stanovita odreivanja pojma ugovora u privredi iz lana 25. st. 2. Zakona obligacionim odnosima, po kome se pod ugovorima u privredi podrazumevaju ugovori koje preduzea i druga pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost zakljuuju meu sobom u obavljanju delatnosti koje sainjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima, u ovom delu e se prikazati neki oblici tubi u vezi izvrenja ugovora o prodaji. Inae, postupak se, po pravilu, pokree tubom. Ona mora da sadri zahtev tuioca da mu sud prui zatitu za ugroeno i povreeno subjektivno pravo, tj. da putem tube u sudskom postupku naplati svoje potraivanje iz ugovora. Prema lanu 187. Zakona o parninom postupku, tuba treba da sadri u pogledu glavne stvari i sporednih traenja, injenice na kojima tuilac zasniva dokaze kojima se utvruju ove injenice, kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak (lan 100. ZPP). Naravno, za svaku tubu, pa i za tubu u vezi zahteva za naplatu duga po osnovu ugovora o prodaji, tuilac treba da dokae da ima pravni interes da trai sudsku zatitu, a on se kod ugovora o prodaji dokazuje ugovorom o prodaji i fakturom, odnosno drugom ispravom kojom se kupac obavezao na plaanje odreene cene za kupljenu i preuzetu robu. Tuba u vezi naplate duga za prodatu robu, mogla bi se sastaviti na izloeni nain: Primer tube radi naplate duga TRGOVINSKI SUD U______________ TUILAC:_____________________________________________________________________________, TUENIK:_____________________________________________________________________________. TUBA radi duga vrednost___________dinara.

I. Tuilac i tueni su____________godine zakljuili ugovor o prodaji, uz odobrenje tuenom robnog kredita u iznosu od___________dinara, po kome se tuilac obavezao da tuenom isporui odreenu robu iz svog proizvodnog programa, a u vrednosti odobrenog robnog kredita. DOKAZ: -ugovor o prodaji (robnom kreditu) br.________od____________godine, II. Na osnovu navedenog ugovora od__________________godine, tueni je preuzeo ugovorenu robu od tuioca______________godine, ali istu nije platio, iako su mu bile blagovremeno dostavljene fakture, sa naznakom valute plaanja. DOKAZ: -fakture_________________________________________________, -obraun zatezne kamate sa___________godine. Prema izloenom, dug tuenog prema tuiocu iznosi____________dinara. III. Sa iznetih razloga, tuilac predlae da sud po sprovedenom postupku donese PRESUDU I. Obavezuje se tueno (privredno drutvo) preduzee______________________, iz , da tuiocu____________________, iz_______________, na ime duga isplati iznos od____________dinara, sa zateznom kamatom od_________________godine do isplate. II. Obavezuje se tueni da tuiocu naknadi trokove postupka, sve u roku od osam dana pod pretnjom izvrenja. . _________godine. Za tuioca, 633

Predlog za izvrenje na osnovu izvrnog naslova TRGOVINSKI SUD U POVERILAC: Preduzee_________________, iz____________, koga zastupa_____________, advokat iz _________________________, ul.___________________. br.____________(punomoje se prilae), DUNIK: Preduzee____________________, iz_____________________, ul._______________, br._____. PREDLOG ZA IZVRENJE NA OSNOVU IZVRNOG NASLOVA radi naplate glavnog duga i kamate, u 4 primerka, priloga 1. Na osnovu izvrne presude Trgovinskog suda u____________, II P br. I od_____. godi ne, dunik je obavezan da plati poveriocu na ime glavnog duga iznos od____________dinara, sa zateznom kamatom na taj iznos od__________. godine do isplate, kao i__________dinara na ime parninih trokova. DOKAZ: citirana presuda. Kako dunik ne eli dobrovoljno da isplati poveriocu navedene iznose glavnog duga i trokove par ninog postupka po navedenoj presudi, iako je na to opomenut primljenom presudom Vieg trgovinskog suda u Beogradu, P.______/ od______________. godine, kojom je potvrena oznaena presuda Privred nog suda u_________, poverilac predlae da Sud donese REENJE Na osnovu izvrne presude Trgovinskog suda u Beogradu________P. br. / od______. go dine, a na predlog poverioca Preduzee_______________, iz___________, ul._________________br.____, ODREUJE SE IZVRENJE protiv dunika Preduzea ______________, iz______________, ul.__________, br.____, radi naplate glavnog duga u iznosu od___________dinara sa zateznom kamatom na taj iznos od____________. godine do isplate, te trokova parninog postupka u iznosu od___________dinara, kao i trokova izvrenja po reenju suda kojim se dozvoljava predloeno izvrenje, zabranom novanih sredstava koja dunik ima na raunu__________________kod (poslovne) banke ____________________u_________i prenosom radi isplate tih sredstava i trokova ovog izvrenja na raun poverioca ____________________________________________________________________________________ , kod (poslovne) banke poverioca_______________u___________, do namirenja. Duniku se zabranjuje da vri naplatu i raspolae ovim sredstvima, a (poslovnoj) banci _____________________________________________________________________________________ u_________se zabranjuje da sa rauna dunika vri isplatu duniku i treim licima na zabranjenom po traivanju dok se isto ne namiri, pod pretnjom zakonskih posledica. Nalae se (poslovnoj) banci dunika da zabranjeni iznos prenese na raun poverioca. Izvrenje e sprovesti Trgovinski sud u_________.
_______________________.

godine.

Za poverioca - punomonik,

TROKOVNIK: po AT______________dinara i za sudsku taksu. dinara din.

634

J j

Predlog za izvrenje na osnovu verodostojne isprave Najei oblik tube za naplatu duga iz kupoprodajnog odnosa je predlog za izvrenje na osnovu verodostojne isprave. Ovo zbog toga to je kod ugovora o prodaji jedan od osnovnih elemenata cena, jer se ugovorom o prodaji prodava obavezuje da na kupca prenese pravo svojine na prodatoj stvari i da mu je u tu svrhu preda, dok se kupac obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme stvar. Dakle, u pitanju je novana obaveza, a za novane obaveze Zakon o izvrnom postupku (lan 36.) propisuje skraeni postupak naplate dugovanog iznosa, tako to propisuje da se izvrenje radi ostvarenja novanog potraivanja pravnog lica i preduzetnika odreuje na osnovu verodostojne isprave. Prema odredbama citiranog lana, verodostojna je isprava, u smislu tog zakona, faktura, menica i ek sa protestom i povratnim raunom kad je to potrebno za zasnivanje potraivanja, zatim javna isprava, izvod iz overenih poslovnih knjiga, isprava sainjena u zakonom propisanoj formi, po zakonu overena privatna isprava i isprava koja po posebnim propisima ima znaaj javne isprave. Ono to je karakteristino za ovaj oblik naplate duga je da je odnos kupoprodaje nastao izmeu pravnih lica, odnosno izmeu pravnih lica i preduzetnika , kako je to propisano Zakonom o obligacionim odnosima, u lanu 25. st. 2, - da su "ugovori u privredi, u smislu ovog zakona, ugovori koje preduzea i druga pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost, zakljuujui meu sobom u obavljanju delatnosti koje sainjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima". Pojam "preduzetnika" odreenje u lanu 48. stav 1. Zakona o privrednim drutvima, za koga je reeno daje to "fiziko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti".

Predlog za izvrenje na osnovu verodostojne isprave TRGOVINSKI SUD U Poverilac: Dunik: PREDLOG ZA IZVRENJE na osnovu verodostojne isprave radi naplate dinara u 4 primerka

godine zakljuili ugovor o prodaji Poverilac i dunik su___________ __, za ukupnu cenu od__________dinara. Dunik se obavezao da kupljenu robu plati poveriocu kao prodavcu najka snije do__________godine, a robu je preuzeo istoga dana kada je ugovor zakljuen. Na osnovu faktura br. :___________i br._________od_________godine, i td, koje je poverilac isposta vio duniku istoga dana kako je oznaeno u njima, sa izjavama o preuzimanju robe od strane dunika, a koje nije osporio, dunik je bio u obavezi da isplati poveriocu za preuzetu robu iznos od____________dina ra - danom prijema robe i faktura. DOKAZ: fakture navedene u prethodnom stavu, sa izjavama o prijemu robe. Poverilac je vie puta opominjao dunika da navedene obaveze izmiri, ali je to ostalo bez uspeha. Potraivanje po navedenim fakturama dospelo je na dane navedene u gore oznaenim fakturama, koje je dunik primio istoga dana kada i robu. DOKAZ: kao gore. Sa iznetih razloga, predlae se da Sud u smislu Zakona o izvrnom postupku donese

635

RESENJE Na osnovu faktura poverioca .________, broj:________od_________godine; i_______________, i td. OBAVEZUJE SE dunik_____________________, iz___________, ul.________, br._____, da u roku od osam dana isplati poveriocu_________________, iz_______i td. dug u iznosu od_____________dinara, sa za konskom zateznom kamatom, raunajui istu poev od___godine do isplate, kao i trokove ovog izvrnog postupka. ODREUJE SE IZVRENJE prema duniku _________________, iz ___________, radi naplate _______________dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, raunajui istu poev od__________godine do ispla te, i na ime izvrnog postupka______________dinara, ZABRANOM novanih sredstava koje dunik ima kod (poslovne) banke___________u__________, na -rnu br.__________________i prenosom radi isplate tih sredstava i trokova ovog izvrenja na -rn poverioca ___________________kod (poslovne) banke u______________, do namirenja. Duniku se zabranjuje da vri naplatu i raspolae ovim sredstvima, a (poslovnoj) banci u _____ se zabranjuje da sa rauna dunika vri isplatu duniku i treim licima na zabranjenom potraivanju dok se isto ne namiri, pod pretnjom zakonskih posledica. Nalae se (poslovnoj) banci u_______________da zabranjeni iznos prenese na raun poverioca. Izvrenje e sprovesti Trgovinski sud u__________. Ukoliko dunik protiv ovog reenja podnese prigovor, ovaj predlog se ima smatrati tubom. Za poverioca - punomonik, ___________. godine. TROKOVNIK: po AT____________din. i za sudsku taksu.___________din., ukupno:__________din. Izdavanje platnog naloga Postupak za izdavanje platnog naloga je jedna vrsta mandatnog postupka, koji je koristan kada se tubeni zahtev odnosi na dospelo potraivanje u novcu. To potraivanje se dokazuje verodostojnim isprava, za koje je u lanu 453. Zakona o parninom postupku propisano, da se pod tim ispravama podrazumevaju: javne isprave; privatne isprave na kojima je potpis obveznika overio organ nadlean za overavanje; menice i ekovi sa protestom i povratnim raunima ako su oni potrebni za zasnivanje zahteva; izvodi iz overenih poslovnih knjiga; fakture; isprave koje po posebnim propisima imaju znaaj javnih isprava. Platni nalog e sud izdati i ako tuilac u tubi nije predloio izdavanje platnog naloga, a ispunjeni su svi uslovi za izdavanje platnog naloga. Izdavanje platnog naloga nije uslovljeno svojstvom subjekta, stranke u postupku, jer preduzee moe izdati platni nalog i protivu fizikog lica ako ima bilo koju od gore navedenih verodostojnih isprava. Meutim, izdavanje platnog naloga se moe traiti i po Zakonu o izvrnom postupku, uz uslov, pored postojanja verodostojne isprave, i da tuilac uini verovatnim postojanje pravnog interesa. Taj postupak bi mogao, dakle, da se sprovede i ako se ne radi o licima iz lana 36. Zakona o izvrnom postupku, ako pored traenja da se donese reenje o prihvatanju platnog naloga, odnosno obavee dunik da poveriocu isplati odreeni novani iznos, tuilac "uini verovatnim postojanje interesa za izdavanje platnog naloga" (l. 453. ZPP). U ovom sluaju bitno je da se iz tube i priloenih dokaza moe "uiniti verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga". A pravni interes pravna nauka uzima da postoji naroito onda kada se pravni poloaj tuioca pokazuje kao neizvestan u odnosu prema tuenom, a potreba za uklanjanjem ove neizvesnosti se pokazuje kao opravdana. I sudska praksa belei takvo gledanje. Tako, u odluci Vrhovnog suda, G. 4514/75, izraen je pravni stav koji glasi: "Pravni interes da sud utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog prava ili nekog pravnog odnosa za tuitelja postoji onda kada se on zbog stvarne nesigurnosti u pogledu tog prava ili odnosa osea ugroenim u svom pravnom poloaju. Ta se potreba moe sastojati u tome da na taj nain on ostvari neka svoja dalja prava ili da zna kako da se ubudue ponaa".

636

Predlog tube sa predlogom za izdavanje platnog naloga

SUDU TUILAC:_______________________________, iz_____________, ul._______________, br.______, TUENIK:_____________________________, iz_______________, ul._______________br._______. TUBA sa predlogom za izdavanje platnog naloga Radi duga, vrednost:___________dinara, u 3 primerka, sa jednim prilogom. Tuilac je______________godine, na javnoj licitaciji, prodao tuenom jedno polovno vozilo za iznos od____________dinara. Tueni nije isplatilo tuiocu dug za prodato mu vozilo u roku koji je ugovorom od______________godine odreen. DOKAZ: - ugovor od_____________________godine, - raun br._______od____________. godine. Kako je tueni obeao isplatu utuenog iznosa, ali svoje obeanje nije izvrio, niti je odgovorio na ponovni zahtev tuioca da mu isplati navedeni iznos, to na osnovu l. 453. ZPP, tuilac podnosi ovu tubu i predlae da Sud izda sledei PLATNI NALOG Na osnovu tube i uz tubu priloenog ugovora i rauna br._od_____. godine, obavezu je se tueni__________________________, iz_________________, da tuiocu__________iz_ plati iznos od___________dinara, sa zateznom kamatom od_____________godine do isplate, kao i_________ dinara na ime trokova ovog platnog naloga, sve u roku od 8 dana pod pretnjom prinudnog izvrenja, ili da u istom roku podnese sudu pismeni prigovor. Prigovor podnet posle ovog roka sud e odbaciti. TROKOVNIK: taksa za tubu__________________din, taksa za odluku - reenje_________din. UKUPNO:_________________din.____________godine. Tuilac, Forma prodaje nepokretnosti (l. 455. ZOO) Za razliku od ugovora o prodaji pokretnih stvari koji moe biti zakljuen u pismenoj ili usmenoj formi, odredbe ovog lana ukazuju da ugovor o prodaji nepokretnosti mora biti zakljuen u pismenoj formi, a ako se u tom smislu ne postupi takav ugovor je nitav. Tako, na primer, prema lanu 4. Zakona o prometu nepokretnosti Republike Srbije, ugovor na osnovu koga se prenosi pravo svojine na nepokretnosti mora biti sainjen u pismenom obliku, a potpisi ugovoraa overeni kod suda. Ugovor koji nije zakljuen u tom smislu ne proizvodi pravno dejstvo. Izuzetno, prema stavu 3. navedenog lana, sud moe da prizna pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti, koji je zakljuen u pismenom obliku, na kome potpisi ugovoraa nisu overeni od strane suda, pod uslovom daje ugovor ispunjen u celini ili pretenom delu, da nije povreeno pravo pree kupovine i da nije povreen prinudni propis. Dakle, u svakom sluaju, ugovor o prometu nepokretnosti mora biti zakljuen u pismenoj formi, to za druge vrste ugovora ne mora biti pravilo, osim ako u zakonu za druge - posebne sluajeve nije drukije predvieno. Forma ugovora na osnovu koga se prenosi pravo korienja ili pravo svojine na nepokretnosti, predviena u l. 4. Zakona o prometu nepokretnosti, propisana je, pre svega, radi zatite interesa svih pravnih subjekata koji uestvuju u zakljuenju takvih ugovora, imajui u vidu njegove specifinosti u odnosu na druge ugovore. To se potvruje i sadrinom lana 11. istog zakona, u kome se navodi daje nitav ugovor o prometu nepokretnosti zakljuen pod uslovima postojanja pritiska i nasilja, odnosno u uslovima i okolnostima u kojima je bila ugroena 637

ili nije bila obezbeena sigurnost ljudi i imovine, ostvarivanje zatite sloboda, prava i dunosti graana ili zakonitost i ravnopravnost graana. Odredbe lana 4. navedenog zakona treba, dakle, tumaiti u meusobnoj povezanosti sa ostalim odredbama ovog zakona, kojima je regulisan promet nepokretnosti kao dobara od posebnog znaaja u drutveno-ekonomskim odnosima drutva. Dovoljno je ukazati na odredbe tog zakona koje govore o pravu pree kupovine, kojim se tite interesi kako fiziki i pravnih lica, tako i interesi dravne ili drutvene imovine, dakle u funkciji su zatite tih lica, kad vlasnik odlui da proda svoju imovinu, a kupac eli daje kupi. Provoenje u ivot navedenog propisa zahteva efikasnu drutvenu kontrolu prometa nepokretnosti, zbog ega je u stavu 2. navedenog lana propisano da ugovor koji nije zakljuen u pismenoj formi, a potpisi ugovoraa nisu overeni od strane suda, ne proizvodi pravno dejstvo.

Sudska praksa
Forma prodaje nepokretnosti Ne moe se smatrati ugovorom o prodaji ugovor koji nisu potpisale obe ugovorne strane, ve samo jedna od njih, iako je svoj potpis overila u sudu. Da bi neko lice steklo pravo svojine odrajem na nepokretnoj stvari, na koju drugi ima pravo svojine, mora da bude i savesno i da ima zakonitu dravinu (pravni osnov). Iz obrazloenja Odredbom l. 4. Zakona o prometu nepokretnosti, propisano je da se ugovor o prometu nepokretnosti zakljuuje u pisanoj formi a potpisi ugovaraa overavaju od strane sude. Ugovori koji nisu zakljuni na nain iz stava 1. ovog lana ne proizvode pravno dejstvo. Izuzetno, stavom 3. ovog lana je propisano da sud moe priznati pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti koji je zakljuen upisanom obliku, na kome potpisi ugovaraa nisu overeni od strane suda, pod uslovom daje ugovor ispunjen u celini ili pretenim delom, da nije po-vreeno pravo pree kupovine i da nije povreen prinudni propis. U konkretnom sluaju, i po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi iz stava 3. navedenog lana za konvalidaciju pismena, koje tuilja naziva ugovor o prometu nepokretnosti. To se po oceni Vrhovnog suda, kako su pravilno zakljuili i niestepeni sudovi, ne moe smatrati ugovorom, jer ga nisu potpisale obe ugovorne strane ve samo tuilja kao kupac i svoj potpis overila u sudu. Pisana forma ugovora o kupoprodaji nepokretnosti je uslov njegove punovanosti. U konkretnom sluaju, pisane forme ugovora o kupoprodaji nepokretnosti nema, jer nema potpisa obe ugovorne strane kao znaka da su obe dale saglasnost za zakljuenje ugovora. Zbog toga ne postoji mogunost konvalidacije usmenog ugovora koji je u celini izvren (tuilja stupila uposed, a tueni primio kupoprodajnu cenu). Nema mesta ni primeni instituta odraja, u konkretnom sluaju, kako to pogreno smatra tuilja u reviziji. Da bi neko lice steklo pravo svojine odrajem na nepokretnoj stvari po odredbi l. 28. st. 2. Zakona o osnovama svoj insko pravnih odnosa, potrebno je daje savestan i zakoniti dralac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine i protek roka od 10 godina. U konkretnom sluaju, ovi uslovi nisu ispunjeni. Da bi neko lice steklo pravo svojine odrajem na nepokretnoj stvari na koju drugi ima pravo svojine mora da bude i savesno i da ima zakonitu dravinu (pravni osnov). Tuilja nije bila savesna u periodu od zakljuenja ugovora o zakupu (1.8.1994. godine) jer je predmetni lokal drala u svojstvu zakupca, to znai da nije drala lokal u uverenju da ga dri kao svoj. Od momenta zakljuenja pismena, koji ona pogreno naziva ugovorom o kupoprodaji (12.2.1998. godine) do podnoenja tube (11.8.2004. godine) nije protekao rok od 10 godina za s ticani a prava svojine odrajem. Zbog toga tuilja ni po pravnom osnovu odraja nije mogla da stekne pravo svojine na lokalu, zbog ega je njen tubeni zahtev pravilno odbijen. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 619/06); Pravno dejstvo neoverenog ugovora i priznavanje njesovos pravnog dejstva Kod utvrenih injenica daje ugovor o prodaji zakljuen u pismenom obliku i daje isti realizovan meu ugovaraima, odnosno daje ispunjen u celini, bez obzira to potpisi ugovaraa na njemu nisu overeni od strane suda, postoje uslovi za konvalidaciju takvog ugovora i istom se moe priznati pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac je sa sada pok. PP (umro _____.1999. godine), zakljuio sporni ugovor o kupoprodaji 5.9.1996. godine, i to 2/4 idealnog dela trosobnog stana VV, u zgradi sagraenoj na kp.br.aa i koji je meu suvlasnicima realno podeljen, tako da nakon etane deobe po uverenju Odeljenja za urbanizam i komunalne poslove SO V. od 9.11.1999. godine, odgovaraju jednosoban stan br.l. povrine 50,5Om2 sa VC-om na spratu povrine 4,40m i stan br.4. povrine 15,26m sa VC-om u prizemlju povrine 4,40m2. Pre zakljuenja navedenog ugovora, isti ugovarai su 11.9.1995. godine zakljuili ugovor o zakupu, po 638

kome je PP, kao zakupodavac, izdao tuiocu kao zakupcu predmetni stambeni prostor na koritenje na rok od 5 godina. Zakljuenjem ugovora o kupoprodaji stranke su zamenile raniji ugovor o zakupu, a tuilac je nastavio da taj stambeni prostor koristi u svojstvu vlasnika. Tuilac je prodavcu PP isplatio ugovorenu cenu od 30.000 DM, a pored toga isplaivao mu je meseno po 100 DM, jer je ugovorom predvieno da e to initi do kraja ivota prodavca. Ugovor nije overen kod suda, a istim je bilo predvieno da e se uknjiba vlasnitva na ime kupca izvriti tek posle smrti prodavca PP. To je bila volja prodavca, koji je inae bio bez dece, i eleo da njegovi roaci kao zakonski naslednici budu u uverenju da predmetni stan nije bio prodat, ve da gaje izdao u zakup i da za to prima mesenu zakupninu. Pre svoje smrti, sada pok. PP, pred Optinskim sudom u K. sainio je sudsko zavetanje u predmetu RA.br. 244/99 od 10.5.1999. godine, u kome je raspolagao ovde spornim stanom u korist tuene, te je u ostavinskom postupku koji je voen iza njegove smrti pred Optinskim sudom u B. doneto reenje Ov.br.87/99 5.6.2002. godine, kojim je izmeu ostalog utvreno da njegovu zaostavtinu predstavlja sporni stan, a za naslednikaje oglaena tuena na osnovu tog zavetanja. Niestepeni sudovi su, po stanovitu Vrhovnog suda, osnovano zakljuili da postoje uslovi za konvalidaci-ju spornog ugovora o kupoprodaji ili priznavanje njegovog pravnog dejstva, te da je tubeni zahtev tuioca osnovan, a daje neosnovan protivtubeni zahtev tuene kojim je traila da se tueni obavee da joj preda upo-sed nepokretnost koja je bila predmet kupoprodaje po tom ugovoru. Naime, kod utvrenih injenica, daje sporni ugovor zakljuen u pismenom obliku i daje isti realizovan meu ugovaraima, odnosno daje ispunjen u celini, da njime nije povreeno pravo pree kupovine i da nije povreen prinudni propis, bez obzira to potpisi ugovaraa na njemu nisu overeni od strane suda, postoje uslovi za konvalidaciju navedenog ugovora i istom se moe priznati pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti, shodno odredbi l.4. st.3. Zakona o prometu nepokretnosti, koji se ima primeniti na ovaj sluaj. Kako je navedenim ugovorom sada pok. PP predmetnu nepokretnost otuio u korist tuioca, to pok. PP tom istom nepokretno-u nije mogao raspolagati sudskim zavetanjem u korist tuene, pa tuena i nije mogla postati vlasnik po tom osnovu, a samim tim nije osnovan ni njen protivtubeni zahtev kojim trai predaju te nepokretnosti u dravinu od strane tuioca. Ne stoji revizijski navod tuene daje sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenom raspolaganju stranke, time to je priznao pravno dejstvo spornog ugovora na realno podeljenom delu zgrade, koji je izvren tek posle smrti pok. PP.jerje tokom postupka utvreno daje ta deoba realno sprovedena i pre smrti pok. PP, odnosno u vreme kada je isti sa tuiocem zakljuio najpre ugovor o zakupu, a kasnije i sporni kupoprodajni ugovor, te da su predmet kupoprodaje bile odreene prostorije koje su predmet ovog spora i koje predstavljaju jednu graevinsku celinu, a stoje konstatovano i u uverenju Ode ljenja za urbanizam i komunalne poslove od 9.11.1999. godine. Pravilnu primenu materijalnog prava od strane niestepenih sudova ne dovodi u sumnju ni isticanje u reviziji tuene daje nakon smrti pok. PP, kao prodavca, izdejstvovana uknjiba vlasnitva na spornoj nepokretnosti u zemljinim knjigama na njegovo ime, kod nesporne injenice daje on bio vlasnik te nepokretnosti u vreme zakljuenja spornog ugovora o kupoprodaji i to na osnovu ostavinskog reenja Optinskog suda K.- 0.235/78, a stoje uostalom nesporno meu strankama. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 359/06); Prodajna forma lokala kao pokretne stvari Prodajni lokal za koji je izdata privremena dozvola, predstavlja pokretnu stvar, pa je za zakljuenje ugovora o prodaji takve stvari, dovoljna i usmena forma prodaje. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tueni je sporni lokal kupio od GG, a zatim je isti prodao tuiocu, o emu su sainili ugovor o kupoprodaji nepokretnosti dana 28.09.1994. godine, koji nisu overili u sudu, a kao prodava oznaen je GG. Ugovor su potpisali tuilac kao kupac i tueni u svojstvu prodavca. Iznos od 50.000 DEM, na ime kupoprodajne cene za poslovni prostor, inventar i sve stvari u njemu, tuilac je predao tuenom i kao dokaz o tome sainili su priznanicu 29.09.1994. godine. Sporni objekat izgraen je na lokaciji DD, a prema izvetaju Odeljenja za urbanizam i imovinsko-pravne poslove od 25.01.2005. godine lokali izgraeni na ovoj lokaciji imaju karakter privremenih objekata. DD, koji je ovaj lokal prodao GG, 23.04.1990. godine odobrena je izgradnja privremenog poslovnog objekata - ugostiteljske radnje na lokaciji DD, uz obavezu investitora da privremeni objekat ukloni o svom troku i bez prava na naknadu kada zemljite na kome se objekat nalazi bude privoeno nameni iz urbanistikog plana. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kadu su odbili tubeni zahtev kojim je tuilac traio da se utvrdi nitavost usmenog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti -poslovnog objekta (lokala). 639

Naime, kao predmet ugovora o kupoprodaji, iji ponitaj tuilac trai, oznaen je privremeni poslovni objekat, a prema utvrenom, tuiocu je pre zakljuenja ovog ugovora bila predata graevinska dozvola od 23.04.1990. godine u kojoj je naznaeno da se radi o privremenom objektu. Odredbom l. 34. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, propisano je da se na osnovu pravnog posla pravo svojine na pokretnu stvar stie predajom te stvari u dravinu sticaoca. Imajui u vidu citiranu zakonsku odredbu, tuilac je stekao pravo svojine na spornom lokalu njegovim preuzimanjem, ime je tueni ispunio svoju ugovornu obavezu, a tuilac je ispunio svoju obavezu isplatom ugovorene kupoprodajne cene. Kako je u konkretnom sluaju predmet usmenog ugovora privremeni objekat, koji ne moe biti predmet svojine koja se upisuje u javne knjige, a koji se koristi na osnovu privremene dozvole nadlenog upravnog organa, sa ogranienim trajanjem do privoenja nameni iz urbanistikog plana, to je pravilan zakljuak niestepe-nih sudova da nije ispunjen zakonski uslov za ponitaj navedenog ugovora u smislu l. 455. Zakona o obligacio-nim odnosima. Ovo stoga to je predmet prometa izmeu tuioca i tuenog bio privremeni objekat, koji je po svom karakteru pokretna stvar, a za zakljuenje ugovora o prodaji pokretnih stvari dovoljna je predaja stvari uz usmenu saglasnost ugovornih strana o bitnim elementima ugovora i nije obavezna pismena forma. Ukazivanje u reviziji da je sporni objekat podignut na betonskom temelju, delimino ozidan od vrstog materijala, a jednim delom od drveta, pri tom vrsto inkorporisan u zemlju, tako da se ovaj objekat ne moe premetati sa jednog mesta na drugo bez oteenja njegove sutine, je neosnovano, s obzirom daje odobrena od strane nadlenog organa uprave njegova izgradnja kao privremenog objekata, a bez uticajaje od kakvog je materijala sazidan kao i da li je pogodan za izmetanje na drugo mesto. Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2903/05); "Ugovor o prometu nepokretnosti ne proizvodi pravno dejstvo ako su stranke ovakav ugovor samo prividno zakljuile, u nameri da time izbegnu plaanje obaveza prema drutvenoj zajednici" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1786/81); "Ugovor na osnovu koga se prenosi pravo korienja ili pravo svojine na nepokretnosti, koji nije zakljuen u smislu l. 4. Zakona o prometu nepokretnosti SR Srbije, odnosno l. 10. ranije vaeeg Zakona o prometu nepokretnosti SR Srbije, ne proizvodi pravno dejstvo ", "Kada je ugovor o prometu nepokretnosti, koji nije zakljuen u propisanoj formi, u celini ili u pretenom delu ispunjen, sud nee uvaiti zahtev za restituciju, ako to zahteva ugovorna strana koja je onemoguila zakljuenje ugovora u propisanoj formi, ako bi restitucija bila suprotna naelima savesnosti, potenja i moralnog shvatanja drutva ", "Kada se dozvoli restitucija onoga to su stranke primile po osnovu ugovora koji ne proizvodi pravno dejstvo, primenie se pravila istovremenog ispunjenja, imajui u vidu naelo jednake vrednosti uzajamnih davanja u vreme donoenja sudske odluke ", "Ako je ugovor o prometu nepokretnosti protivan Ustavom utvrenim naelima drutvenog ureenja, prinudnim propisima ili moralu drutva, ili je zakljuen u uslovima i pod okolnostima u kojima su bili ugroeni sigurnost ljudi i imovine, sloboda, prava i dunosti graana, ravnopravnost naroda i narodnosti, javni red i mir, ili pod dejstvom nasilja i drugih pritisaka, sud e prilikom odluivanja o posledicama nitavosti takvog ugovora postupi po pravilima propisanim u odredbama l.. 103110. Zakona o obligacionim odnosima, odnosno pravnim pravilima graanskog prava" (Pravno shvatanje Vrhovnog suda Srbije od 17. 05.1984.); "Kad je prodavcu vraena nepokretnost koju je kupac imao u drfavini po ugovoru o prometu nepokretnosti koji ne proizvodi pravno dejstvo, onda je prodava duan da kupcu vrati ono to je po osnovu takvog ugovora primio, prema naelu jednake vrednosti uzajamnih davanja u vreme donoenja sudske oluke " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 524/86); "Propust strana ugovornica da primerak ugovora o kupoprodaji nepokretnosti dostave nadlenom javnom pravobraniocu, kao i propust suda da bez dokaza o tome izvri overu ugovora, ne povlai sankciju nitavosti, niti daje pravo optini da samo iz ovog razloga trai ponitaj ugovora " (Vrhovni sud Srbije,

Rev. 451/80);
"Rizik sluajne propasti ili oteenja stvari prelazi na kupca sa predajom stvari, s tim stoje ova odredba dispozitivne prirode i to ugovorene strane ovo pitanje mogu drukije resiti, najee upotrebom, tzv. transportna klauzula " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 3/95).

640

Primer ugovora o kupoprodaji stana UGOVOR O KUPOPRODAJI STANA zakljuen dana ____________. godine u __________, izmeu _______________, iz _________, ul. __________________br.____, broj LK___________, SUP________(u daljem tekstu: prodava) i________________, iz___________, ul._______________br._____, LK___________, SUP_________(u daljem tekstu: kupac). lan 1. __________________________prodaje, a_____________kupuje nepokretnost -____________(jednosoban - ?) stan u_____, u ulici__________________________broj_____, stan broj____, na____spratu, u ukupnoj povr ini od_____kv.m., na kat. parceli broj__________, ZKUL_ KO____. _, lan 2. Prodava je iskljuivi vlasnik nepokretnosti iz lana 1. ovog ugovora, to dokazuje pravosnanim reenjem________________suda u__, O. br.___od_ godine, odnosno zemlji no knjinim reenjem DN. br._____, od______godine. lan 3. Prodava i kupac su saglasni da kupoprodajna cena stana iz lana 1. ovog ugovora iznosi _____________________dinara. lan 4. Kupac i prodava su se sporazumeli da kupac na ime kupoprodajne cene predmetnog stana isplati prodavcu iznos iz prethodnog lana - danom overe potpisa ugovoraa ovog ugovora kod suda. lan 5. Prodava se obavezuje da danom overe potpisa ugovoraa kod suda i primljenim dokazom o uplati kupoprodajne cene iz lana 3. ovog ugovora, preda prodavcu stan iz lana 1. ovog ugovora slobodan od lica i stvari. lan 6. Datumi ispunjenja rokova iz ovog ugovora smatraju se bitnim elementima ugovora i proputanjem rokova iz l. 4. i 5. ovog ugovora isti se smatra raskinutim - ako to zahteva stranka koja je ispunila svoje obaveze iz ovog ugovora. lan 7. Ugovorne strane su saglasne da trokove za overu ovog ugovora o kupoprodaji, kao i porez na promet (napomena: poreski obveznik je po zakonu prodava) i uknjizbu stana snosi kupac, a eventualni porez na kapitalnu dobit prodava. lan 8. Prodava pod punom materijalnom i krivinom odgovornou jemi da je prodati stan njegovo iskljuivo vlasnitvo, da nije optereen nikakvim uknjienim i neuknjizenim teretima, da nije pod zabranom raspolaganja, niti u bilo kakvom sporu, te da ne postoje smetnje da se izvri prenos vlasnitva i predaja predmetnog stana pravno i faktiki u nesmetan posed kupca. lan 9. Prodava odobrava da se kupac na osnovu ovog ugovora uknjii kao vlasnik na prodatom stanu bez njegovog prisustva i posebnih odobrenja. lan 10. U sluaju eventualnog spora nadlean je sud opte nadlenosti u____________. lan 11. Ovaj ugovor sainjen je u 4 istovetna primerka. PRODAVA, KUPAC,

641

Rizik (l. 456. ZOO)

U vezi predaje stvari koja je bila predmet prodaje, odredbe ovog lana imaju u vidu rizik prodavca i rizik kupca. Prodava odgovara kupcu za isporuku onih stvari koje su bile predmet ugovora o prodaji, tj. sa svim njenim kvalitetima i ugovorenom koliinom. Kupac, pak, preuzimanjem kupljene stvari, sa svim njenim kvalitetima i koliinom, odgovara za propast stvari ili njihovo oteenje odmah po preuzimanju tih stvari. Promene na stvari, odnosno njihovo oteenje ili propast, moe nastati za vreme od zakljuenja ugovora do isporuke, bilo krivicom prodavca, bilo krivicom kupca. Ovo, prema tome kako su se prodava i kupac sporazumeli o mestu, odnosno momentu isporuke ugovorene stvari. Ako je stvar predata vozaru, pediteru, skladitaru ili drugom licu koje je odredio kupac, ili prodava kome je kupac prepustio da u njegovo ime izvri izbor tog lica, rizik za propast ili oteenje stvari prelazi na kupca u trenutku predaje stvari tom licu. Kod ovog poslednjeg sluaja, ako je prodava odredio vozara ili peditera, rizik za oteenje ili propast stvari pada na prodavcu, ali se tog rizika moe osloboditi ako na izbor prodavca kupac nije stavio prigovor. U tom smislu ide i sudska praksa, koja smatra da kupac koji nije ni posredno ili neposredno odredio vozara, niti je prigovorio izboru vozara koji je izvrio prodava, snosi rizik od trenutka predaje robe vozaru. Ako prodava ima obavezu da isporuku izvri u mestu opredeljenja odreenog ugovorom, rizik za propast ili oteenje stvari prelazi na kupca u trenutku kad je primio isporuku stvari u mestu opredeljenja, a sve do tada rizik snosi prodava. Naime, u ovom sluaju smatra se daje isporuka izvrena kada kupac primi stvar, te on od tog trenutka preuzima rizik za oteenje ili propast stvari na sebe. Kod predaje stvari vozaru, bilo da je to bio izbor prodavca, ili se sa tim saglasio kupac, prodava mora voditi rauna da postupa sa dunom panjom, tj. da izabere vozara koji obezbeuje sigurnost prevoza, kao specijalizovane organizacije za taj posao. Postoji pravilo u poslovanju privrednih subjekata, da ako je prodava po ugovoru duan ili ovlaen da angauje tree lice, kao stoje vozar, pediter, skladitar, komisionar i slino, i pri tom izboru ne pokae panju koja se u poslovnom prometu zahteva, odgovara za tetu koju kupcu nanese izabrano lice. Ali on odgovara samo za izbor treeg lica, odnosno ako pri izboru tog lica nije postupao sa panjom koja se u poslovnom prometu zahteva, odnosno nije pronaao dobrog prevoznika, ali ako ti razlozi ne stoji, odnosno ako je teta nastala za vreme prevoza, krivica za oteenje i propast stvari se ne moe pripisati prodavcu. Ako je ugovorom predvieno da se isporuka izvri jednom odreenom vrstom prevoza (na primer, vozom), a prodava to uini drugom vrstom prevoza (na primer, kamionom), prodava odgovara za tetu nastalu promenom izbora, bez obzira da li je izbor prodavca bio uinjen sa panjom dobrog privrednika, i bez obzira da l ij e teta nastala za vreme prevoza. Odredbe ovog lana propisuju opte pravilo o prelasku rizika za sluaj oteenja ili propasti stvari, a naime da do predaje stvari kupcu rizik sluajne ili oteenja stvari snosi prodava, a sa predajom stvari rizik prelazi na kupca. Meutim, u poslovnom svetu posluje se i po drugim pravilima, pozivanjem na jednu od transportnih klauzula, propisanih jedinstvenim meunarodnim pravilima za oznaavanje i tumaenje ugovornih klauzula, poznati pod nazivom "Incoterms", koji se esto dopunjuje ili menja, ali koji obavezuje stranke, prodavca i kupca, ako su ugovorile njegovu primenu. Treba rei da se "Incoterms" odnosi samo na trgovake termine koji se koriste u kupoprodajnom ugovoru, pa trgovci koji ele da koriste ova pravila treba posebno da naglase da se na njihov ugovorni odnos primenjuju "Incoterms-a" za odreenu godinu. Po navedenom "Incoterms-u", ija se prayila i kod nas primenjuju, pored ostalog regulie se i pitanje rizika za oteenje ili propast stvari. Po njemu, od propasti ili oteenja stvari, kao i obaveza da se snose trokovi koji se odnose na stvari, prelaze na prodavca kada je prodava ispunio svoju obavezu da isporui ugovorene stvari. Poto se kupcu, po pravilu, ne omoguava da odloi prelazak rizika i trokova, svi pariteti predviaju da se prelazak rizika i trokova moe desiti ak i pre isporuke, ukoliko kupac ne preuzme isporuku kako je dogovoreno. Na kraju, u vezi stava 2. ovog lana, treba rei da rizik ne prelazi na kupca ako je on zbog nekog nedostatka predate stvari raskinuo ugovor ili traio zamenu stvari. Naime, kupac koji je primio oteenu stvar, ili sa odreenom manom, moe odustati od ugovora, a isporuenu stvar staviti prodavcu na raspolaganje ili traio ispunjenje ugovora, a isporuenu stvar stavio prodavcu na raspolaganje, ili moe traiti snienje cene srazmerno manjoj vrednosti isporuene oteene stvari, ili traiti da prodava u primerenom roku otkloni mane, ako su mane otklonjive. Sve dok se u tom smislu ne postupi, rizik za oteenje stvari pada na prodavca.

Prelaz rizika u sluaju kupeve docnje (l. 457. ZOO)

Rizik za propast ili oteenje stvari prelazi na kupca u trenutku kada je primio isporuku stvari, kao i u trenutku kada je pao u docnju u pogledu prijema isporuke. Docnja, odnosno rizik za propast ili oteenje stvari kupca nastaje ako je zakasnio sa prijemom stvari, odnosno nije omoguio prodavcu da mu stvar preda, kao i posle prijema stvari od prodavca. 642

Osnovno pravilo o razgranienju rizika za propast ili oteenje stvari je momenat prijema stvari od strane kupca, koji se ne identifikuje sa fizikom predajom stvari, ve sa onim kako je taj momenat prijema regulisan ugovorom izmeu prodavca i kupca. Tako, moe se ugovoriti da prodava uva kupljenu stvar na svom skladitu ili daje preda na uvanje drugom licu, skladitaru, u kom sluaju rizik za propast ili oteenje stvari prelazi na kupca. Rizik za propast ili oteenje stvari predate na prevoz vozaru, pediteru, skladitaru ili drugom licu koje je odredio kupac, snosi kupac od trenutka predaje stvari tim licima. U stvari, kupac snosi rizik za propast ili oteenje stvari i ako je prodavcu prepustio da u njegovo ime izvri izbor lica koje e izvriti prevoz stvari, a momenat rizika nastaje u trenutku predaje robe tom licu. Kupac mora da izvri sve radnje koje je prema ugovoru i prirodi posla duan da izvri, da bi prodavcu omoguio izvrenje isporuke, kao i da primi isporuku. Odredbe ovog lana, a i druge odredbe ovog zakona, ne predviaju radnje koje je duan da izvri kupac, da bi se oslobodio rizika za sluaj oteenja ili propasti stvari, jer to zavisi od toga kako su prodava i kupac to pitanje regulisale ugovorom, odnosno kada e se smatrati daje kupac primio isporuku stvari, odnosno da li se kupac obavezao da stvar primi u mestu gde se nalazi stvar, ili e stvar preuzeti u poslovnom prostoru prodavca, ili se isporuka ima izvriti na drugi nain, odnosno u drugom mestu i pod odreenim uslovima. Posledice snoenja rizika za kupca mogu biti u vezi stvari odreene po rodu ili stvari iz koje se ne moe izdvojiti jedan njegov deo. Ako su stvari odreene po rodu (po rodu su odreene one stvari koje se mogu oznaiti po broju, vrsti, meri i teini), rizik prelazi na kupca u docnji ako je prodava izdvojio stvari oigledno namenjene za izvrenje predaje i o tome obavestio kupca. Meutim, od prodavca se zahteva da stvari koje je prodao kupcu uva i sa njom postupa sa panjom dobrog privrednika, sve do trenutka kada je kupac duan da preuzme te stvari. Za sve to vreme prodava odgovara kupcu kao uvar njegovih stvari, u kom sluaju rizik za propast tih stvari pada na prodavca. Ako su stvari ostale kod prodavca, poto je rizik za propast ili teenje preao na kupca, i u tom sluaju prodava je duan da na raun kupca uva stvari i sa njom postupa s panjom koja se u poslovnom prometu zahteva, ali ne odgovara za rizik propasti ili oteenja stvari.. Ako je stvar odreena po rodu takve prirode da prodava ne moe da izdvoji jedan njegov deo, kao individualno odreenu stvar, dovoljno je da je prodava izvrio sve radnje koje su potrebne da bi kupac mogao preuzeti stvari i da je o tome obavestio kupca. U domaem i inostranom pravnom prometu ("Incoterms"), upotrebljavaju se klauzule o pravima i obavezama prodavca i kupca, a posebno u vezi rizika za propast ili oteenje stvari. Tako se kod izraza "franco", "iz", "sa", "ex", "ab" upotrebom ovih klauzula oznaava da je prodava duan da robu pripremi za utovar, dok rizik utovara snosi kupac. Izrazom "franco vagon", bez naznake utovarne stanice, poverilac snosi rizik u vezi sa stvarima, ali samo do izvrenog utovara stvari u vagon, a posle toga rizik pada na kupca. Izraz "franco dravna granica" , prodava je duan da stvari osigura do odreene dravne granice, i snosi trokove osiguranja, vozarine, carinske i druge trokove i vezi sa stvarima do prelaska granice, ali njegov rizik za propast ili oteenje stvari samo do predaje robe vozaru, a posle toga rizik prelazi na kupca. Kod izraza "franco" uz naznaku mesta opredeljenja, prodava snosi sve trokove u vezi stvari do mesta opredeljenja, kao i rizik do trenutka kada je kupac bio duan da stvari preuzme, a od tog trenutka kupac. 11. d, i t. d., ve prema tome kako su prodava i kupac resili pitanje rizika, uz korienje klauzula koje se koriste u pravnom prometu i pom. "Incoterms-u".

SASTOJCI UGOVORA O PRODAJI STVAR

Opte pravilo (l. 458. ZOO)
Odredbe stava 1. ovog lana propisuju pravilo da stvar koja je predmet ugovora mora biti u prometu, jer u protivnom, odnosno ako je stvar van primeta ugovor je nitav. Stvar je jedna od bitnih elemenata ugovora. Stvar moe biti objekat stvarnog prava, kao to je, na primer, svojina na nepokretnosti, dravina i drugo, ali te stvari nisu predmet materije koju objanjava ovaj zakon, ve obligacioni odnosi koji nastaju iz navedenih instituta, ugovora, prouzrokovan]a tete, sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave volje i drugih zakonom utvrenih injenica, kako je to navedeno u lanu 1. ovog, odnosno Zakona o obligacionim odnosima. Stav 1. ovog lana propisuje da stvar mora biti u prometu, tj. koja se slobodno moe prodavati, odnosno kupovati, menjati, sve u cilju imovinsko pravnog prometa pravnih subjekata i zadovoljavanja ljudskih potreba. Od toga su izuzeta dobra od opteg interesa, kao to su: ume, vode, vodotoci, more i morska obala, rudna blaga 643

i druga prirodna bogatstva, dobra u optoj upotrebi, kao i nepokretnosti i druge stvari od posebnog kulturnog i istorijskog znaaja, ali se neka od njih mogu izdavati u pravnom prometu radi njihovog iskoriavanja, na primer putem koncesija (putevi, rudnici i si.). I u Zakonu o privrednim drutvima (preduzeima) je propisano da odreene delatnosti mogu, kad je to odreeno zakonom, obavljati samo odreeni oblici drutva. Pa i prodaja nekih stvari mogu se u prometu ogranieni, ali za njih vae posebni propisi. To su uglavnom stvari koje se prodaju uz odobrenje nadlenih organa, kao to su na primer oruje za lov, municija i dr., dok se drugo oruje, kao na primer za vojno naoruanje, moe prodavati samo za potrebe vojske i izvoza. Stav 3. ovog lana odreuje da se prodaja moe odnositi i na buduu stvar. To je sluaj, na primer, u graevinarstvu, kada preduzee koje se bavi izgradnjom stanova iste prodaje jo dok nije zapoela njihovu izgradnju, ili u toku njihove izgradnje, ali su karakteristini i sluajevi u poljoprivredi, kada se sa poljoprivrednim proizvoaima ugovora prodaja useva dok jo nisu sazreli, uz razne kompenzacije koje imaju uticaja na pospeivanje vee proizvodnje, kao posledica veeg ulaganja putem kredita i davanja sirovine za odreene proizvode, to se ostvaruje kroz kooperaciju tih subjekata. Za stvari koje su u prometu vano je da imaju svoj naziv i da imaju upotrebnu vrednost. Pri tom je od znaaja i koliina, koja se moe izraziti vaganjem (za stvar koja je odreena po teini, na primer odreena koliina uglja, ljunka i si.), merenjem (za stvar koja je odreena po zapremini, na primer, kubik drva, kubik grae i si.), ili prebrojavanjem ( za stvar koja je odreena po broju komada, na primer, pet kutija ibica, pet okolada i si.). To je u interesu i prodavea i kupca, jer od toga zavisi i ukupna cena koja se plaa za prodatu stvar. U pravnom prometu se osim standardnih mera oznaavanja koliine stvari, koriste i izrazi kao to su: "vagon", koji oznaava deset hiljada kilograma, a ako se vaga ili meri uzima se jo i "bruto za neto" ili, ako je u pitanju drvo, po prostornim jedinicama sa upljinama. Ima, naravno, i sluajeva kada se koliina stvari izraava izrazom kao to su: "od...do ...", ili "najmanje...", odnosno "najvie" i si. Ugovorna klauzula o plaanju mora biti jasno formulisana. Njena sutina i pozadina celog ugovorenog prometa mora ukazivati na injenicu staje zapravo podstaklo stranke da se opredele na ugovaranje takvog nai- , na plaanje. O tome e, naravno biti reci u drugom delu koji se odnosi na cene.

Kad je stvar propala pre ugovora (cl. 459. ZOO)

Jedan od bitnih sastojaka ugovora, dakle bez koga ugovor ne moe postojati, je stvar, odnosno predmet. Odredbe ovog lana nemaju imaju u vidu da je povodom neke stvari zakljuen ugovor, ali da on nema pravo dejstvo ako je stvar, koja je bila predmet ugovora, "u asu njegovog zakljuenja bila propala". Imajui u vidu da se stvari, pored ostalih podela, dele na stvari po rodu i individualno odreene stvari, odnosno stvari odreenog porekla, kod onih prvih ako su i propale prodava ih moe zameniti istom takvom stvari, pa se ugovor o prodaji ne dovodi u pitanje. Tako, na primer, u asu zakljuenja ugovora kod prodavea je unitena jedna koliina ita, povra i si, ali on moe da ih zameni drugom koliinom istih stvari i da time ne dovede u pitanje zakljuenje ugovora. U tom sluaju obaveza prodavea ne prestaje, ak ni onda ako mu i sve stvari odreene po rodu propadnu. Ovo zbog toga to prodava moe uvek da nabavi iste takve stvari, dakle stvari odreene po rodu, i tako ispuni svoju obavezu. Neto je drukija situacija kod individualno odreenih stvari, odnosno stvari stvari odreenog porekla, ako one propadnu u asu zakljuenja ugovora. Zbog toga se u stavu 1. ovog lana i propisuje pravilo da ugovor o prodaji nema pravno dejstvo ako je u asu njegovog zakljuenja takva stvar propala. U takvom sluaju kupac ne mora da primi drugu, slinu stvar, makar ona bila i bolja u kvalitetu od ugovorenog. U stvari, on moe da primi i takvu stvar, to znai da opredeljenje o tome zavisi od njega, ali ako je imao poseban interes da kupi samo odreenu individualnu stvar, ili samo stvar odreenog porekla, on moe izjaviti da raskida ugovor, u kom sluaju takav ugovor nema pravno dejstvo. Ako je u asu zakljuenja ugovora stvar bila samo delimino propala, kupac moe raskinuti ugovor ili ostati pri njemu uz srazmerno snienje cene. Ovde se misli uglavnom na individualno odreene stvari, koje ako joj je oteen bilo koji deo koji dovodi do njene pravilne upotrebe, pa ak i estetskog izgleda, da kupac ako ima opravdan interes ne mora da primi ispunjenje obaveze. Ali ako se radi i o delimino propaloj stvari po rodu, kupac ima pravo da od prodavea trai ispunjenje ugovora u eelini ili snienje cene ako delimina propast ne smeta postizanju svrhe ugovora. Kupac ne mora da primi manju koliinu stvari od ugovorene zbog propasti jednog njenog dela, ako mu ugovorena koliina ini celinu ili ako ima opravdan interes da primi ugovorenu koliinu robe u eelini. Opravdani interes je faktiko pitanje, koje kupac mora da dokae. Meutim, kupac se ne moe pozivati na opravdan interes ako je primio deliminu isporuku i istom raspolagao, odnosno ne moe da trai raskid ugovora u vezi stvari sa kojom je ve raspolagao, bez obzira i ako je stvar bila samo delimino propala. 644

U praksi se esto dogaa da prodava isporui kupcu deliminu propalu stvar, ali ne u toj meri da ona ne moe da ostvari funkciju zbog koje je proizvedena. Tako, na primer, imamo sluaj sa takozvanom "bofl" robom, koja ima odreene nedostatke ali se moe koristiti. Zbog toga je ona i jeftinija u odnosu na drugu slinu stvar. Imajui u vidu navedeno, kupac ima pravo da prodavcu odmah po prijemu stvari stavi odreene prigovore, kao to su: da odustaje od ugovora i da mu tako propalu deliminu stvar stavi na raspolaganje, zatim moe da trai ispunjenje ugovora kako je dogovoreno, a da mu isporuenu robu sa "felerom" stavi na raspolaganje, kao i trai snienje cene srazmerno manjoj vrednosti isporuene robe, ili da prodava otkloni u primerenom roku mane stvari ako su one otklonjive. Kupac mora staviti jedan od navedenih prigovora odmah po prijemu robe. Ako je kupac stavio prigovor u vezi snienja cene, on ne moe raspolagati ostalim prigovorima, jer se smatra daje prihvatio i isporuene stvari koje su delimino propale, odnosno imaju neki nedostatak. Zbog toga on u dogovoru sa prodavcem, a u vezi ve stavljenog prigovora, moe umanjiti, odnosno sniziti cenu za tako isporuene stvari, a u sluaju neslaganja kupac je duan da izvri obezbeenje dokaza i da sudskim putem ostvari pravo na niu cenu od ugovorene, srazmerno njenoj vrednosti.

Prodaja tue stvari (cl. 460. ZOO)

Osnovno pravilo koje proizilazi iz odredaba ovog lana svodi se na to da ako je i prodata tua stvar, ugovor obavezuje ugovoraa, bez obzira da lije kupac znao ili morao znati daje stvar tua. Meutim, ako nije znao daje stvar tua, on nema nikakve obaveze prema prodavcu, ali i prema treem licu ija je stvar. Njemu se ostavlja na volju da ako se ne moe ostvariti cilj ugovora, a naime da kupljenu stvar koristi u mirnom posedu i bez uznemiravanja treeg lica, on moe traiti da se ugovor sa prodavcem raskine i da trai naknadu tete, posebno i zbog toga to ga u eventualnom sporu, zbog uznemiravanja, ne moe tititi nesavestan prodava. Prodaja tue stvari, dakle, obavezuje, i prodavca i kupca, pa i kada kupac koji nije znao ili nije morao znati daje stvar tua. Ako kupac nije znao niti je mora znati da kupuje tuu stvar, ugovor sa prodavcem ostaje na snazi, a prodava reava spor sa treim licem, vlasnikom te stvari. U eventualnom sporu izmeu prodavca i treeg lica, vlasnika stvari, vlasnik te stvari ne moe da ostvari pravo na povraaj prodate stvari, jer je kupac bio savestan, ali zato moe da ostvari pravo na naknadu tete, bilo obine tete ili i tete zbog izmakle koristi. Savesni kupac koji trpi uznemiravanja od pravog vlasnika, odnosno koji takvom kupovinom ne moe da ostvari svrhu zbog koje je zakljuio ugovor sa prodavcem, moe raskinuti ugovor i traiti naknadu tete od prodavca. Ako je, pak, kupac znao da kupuje tuu stvar, tree lice, odnosno vlasnik te stvari moe traiti da se takav ugovor poniti, a kupac ili prodava moe traiti raskid ugovora, sa dejstvom raskida u smislu l. 132. ZOO. Moe se desiti i da prodava nije znao da prodaje tuu stvar, naroito ako je tu stvar koristio due vreme. Naime, po proteku odreenog vremena, na primer kod pokretnih stvari, savesni dralac stvari stie pravo svojine po proteku roka od 10 godina, pa ako je taj rok protekao on, u stvari, i ne prodaje tuu stvar, ali ako je nesavestan dralac te stvari, u odnosu je prema pravom vlasniku te stvari i duan je da mu naknadi njenu vrednost i naknadi tetu.

Prodaja spornog prava (l. 461. ZOO)

Kada se u stavi 1. ovog lana navode reci "sporno pravo", onda se misli na ono pravo koje se raspravlja pred sudom i koje je kao takvo predmet ugovora sa treim licem. Dakle, lice koje eli da kupi kakvu stvar, ije je pravo sporno, moe da zna, ili ne mora da zna, da prodava ima kakav spor kod suda, bilo po prodavevoj tubi ili tubi lica koje smatra da mu to pravo pripada, te da sa prodavcem zakljui ugovor o prodaji koji se odnosi na to pravo. Rizino je ako kupac zna da predmet prodaje moe biti sporno pravo, jer ako je isplatio kupoprodajnu cenu prodavcu za kupljenu stvar, ije je pravo sporno, on e trpeti eventualne posledice odluke suda kojom se utvruje da sporno pravo pripada treem licu. Kupac i prodava, se u sluaju postojanja spornog prava mogu ugovorom dogovoriti da e kupoprodajnu cenu za stvar koju kupac kupuje isplatiti prodavcu tek kada sporno pravo postane nesporno. To se moe odnositi i u vezi predaje stvari kupcu, ije je pravo sporno, a naime da tu stvar prodava preda kupcu kada se spor pravosnano resi u njegovu korist. O spornom pravu moe se raspravljati ili u vanparninom ili u parninom postupku. Po pravilu, ono se najee pojavljuje u vanparninom postupku, kada ako se pojavi o tom pravi se ne odluuje u tom postupku, ve se stranke upuuju na parnicu, tj. da se u parninom postupku utvrdi ije je sporno pravo. Tako je, u lanu 16. Zakona o vanparninom postupku propisano da do donoenja o glavnoj stvari, sud e posebnom odlukom obustaviti vanparnini postupak, ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima o 645

parninom postupku. Ili, prema odredbama lana 23. istog zakona, ako su medu uesnicima sporne injenice vane za reenje prethodnog pitanja, sud e ih uputiti da u odreenom roku pokrenu parnicu radi reenja spornog prava, odnosno pravnog odnosa. Konkretnije o tome postoje odredbe istog zakona (lan 119.) koje se odnose na prekid postupka raspravljanja zaostavtine i upuivanje stranaka da pokrenu parnicu "ako su meu strankama sporne injenice od kojih zavisi neko njihovo pravo". Stav 2. ovog lana regulie pitanje spreavanja zloupotrebe vrenja funkcije od strane lica koja su punomonici (advokat ili drugi nalogoprimac) u sporu povodom utvrivanja spornog prava. Ako bi i dolo do zakljuenja kakvog ugovora izmeu punomonika i lica koje uestvuje u sporu zbog utvrivanja spornog prava, u tom smislu da stranka koja ima punomonika ovome proda sporno pravo, odnosno stvar u vezi koga se vodi spor po osnovu utvrivanja spornog prava, takav ugovor o prodaji je nitav i ne proizvodi pravno dejstvo. To se deava u onim sluajevima kada stranka koja se spori za utvrivanje spornog prava, nije u takvoj fmansijskoj situaciji da svom zastupniku plati naknadu za izvrenu uslugu, ili nije zainteresovana za ishod spora ako spor vodi "iz inata", da bi drugoj strani dokazao daje bio u pravu u vezi utvrivanja spornog prava. Drugi sluaj se odnosi na ugovor po kome bi punomonik (advokat ili koji drugi nalogoprimac) ugovorio za sebe uee u podeli iznosa dosuenog njegovom nalogodavcu. Stranka koja vodi spor u vezi spornog prava, moe traiti od svog punomonika da ga u sporu zastupa bez naknade, a da mu zauzvrat da deo koji bi njemu bio dosuen, pa ako punomonik to prihvati, odredbe stava 2. ovog lana propisuju daje takav dogovor, odnosno ugovor nitav. Zakonom o advokaturi je propisano da advokat ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu trokova sa radom prema tarifi o nagradama i naknadama trokova za rad advokata (advokatska tarifa). Pod teom povredom dunosti advokata i ugleda advokature smatra se, pored ostalog, traenje naknade vee od naknade propisane tarifom, to moe imati uticaja na izricanje mere brisanja iz imenika advokata. Kodeksom profesionalne etike advokata kao nedoputen postupak ako advokat sa klijentom zakljuuje ugovor o doivotnom izdravanju ili ugovor kojim od klijenta besteretno stie imovinu ili imovinska prava.

Sudska praksa
"Pravo na osnovu odgovornosti za nedostatke na izvedenim radovima kod ugovora o graenju, ostvaruje investitor prema izvoau radova i ta prava investitora prelaze na docnije sticaoee graevine. Ova prava se ne mogu ostvariti prema investitoru pa on ne moe biti obavezan da otkloni nedostatke"' (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 389/94).

CENA
Kad cena nije odreena (l. 462. ZOO)
Prema odredbama ovog zakon, proizilazi da su bitni sastojci ugovora o kupovini i'prodaji, po prirodi posla, stvar, odnosno predmet i cena. Predmet i cena moraju biti odreeni ili odredivi. Prema sudskoj praksi, smatra se daje cena odreena i kad je ugovorom predvien nain na koji se moe odrediti, kao i kad se moe odrediti prema okolnostima ili kad je propisana od nadlenih organa. Tendencija je, pak, modernog prava je da cena vie ne predstavlja bitan sastojak ugovora o kupovini i prodaji. Prema odredbama ovog lana, ako ugovorom o prodaji cena nije odreena, a ni ugovor ne sadri dovoljno podataka pomou koga bi se ona mogla odrediti, ugovor nema pravno dejstvo. Meutim, u takvim uslovima, ako se u ugovoru o prodaji nalazi dovoljno podataka na osnovu kojih bi se cena mogla odrediti, onda se smatra daje taj bitni elemenat ugovora zastupljen. Po novim tendencijama, ve unetim u neka zakonodavstva, a i naoj sudskoj praksi, cena nije bitan sastojak ugovora o kupovini i prodaji, pa i ako stranke nisu ugovorile cenu ugovor je zakljuen, a kupac je duan da plati cenu koju je prodava redovno naplaivao u vreme zakljuenja ugovora, a ako te cene nema, tada razumnu cenu, pod kojom se podrazumeva tekua cena u vreme zakljuenja ugovora, a ako se ona ne moe utvrditi onda cenu koju utvruje sud prema okolnostima sluaja. Cena moe biti i propisana od nadlenog organa za odreene vrste stvari. U tom sluaju kupac plaa samo onu cenu koju je propisao taj organ. Ako je ugovorena tekua cena, kupac plaa onu cenu koja je utvrena na osnovu zvanine evidencije na tritu mesta prodavca. Kod ugovora o graenju, cena je bitan elemenat ugovora. Ako o ceni nije postignut dogovor, ugovor se ne smatra zakljuenim. Meutim, i u ovom sluaju ugovor vai, ako je cenu mogue odrediti prema ostalim odredbama ugovora. Pri tom se mora voditi rauna o pravilima iz uzanse 22. Posebnih uzansi o graenju, po kojima se cena radova odreuje na nain utvren uslovima naruioca za podnoenje ponude i ugovaranje predmetnih radova. 646

Cena radova u graevinarstvu se odreuje bilo po jedinici mere ugovorenih radova (jedinina cena) bilo u ukupnom iznosu za ceo objekat (ukupno ugovorena cena). Meutim, kod ugovora o graenju moe se izmeniti cena ako su se u vremenu izmeu zakljuenja ugovora i njegovog ispunjenja poveale cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova, ako bi trebalo da ta cena bude vea od dva procenta. Naravno, ovo pravilo vai ako stranke ugovorom u pogledu izmene cene nisu to drugo predvidele. No, u svakom sluaju izvoa koji se drao rokova gradnje, ima pravo na izmenu cena ako su se cene elemenata poveale u tolikoj meri da bi trebalo da cena radova bude vea za vie od 10%, u kom sluaju moe zahtevati samo razliku u ceni koja prelazi 10%. U sluaju kada izvoa svojom krivicom nije izveo radove u roku predvienim ugovorom, on moe zahtevati poveanje cene radova samo ako su se u meuvremenu od zakljuenja ugovora i dana kada je prema ugovoru trebalo da radovi budu zavreni, poveale cene elemenata, tako da bi trebalo da ona, prema novim cenama tih elemenata, bude vea za vie od 5%, u kom sluaju moe zahtevati samo razliku u ceni radova koja prelazi dva, odnosno pet procenata. I kod drugih ugovora cena je bitan element ugovora, sa odstupanjima kako je to napred navedeno, kao i odstupanjima koja karakteriu odreeni momenat u vezi zakljuenja i izvrenja ugovora uopte, ve prema tome 0 kojim elementima se radi koji imaju uticaja da se cena utvrdi ili izmeni. Zakon o cenama (,,S1. glasnik RS", br. 79/05) ureuje nain i uslove obrazovanja cena proizvoda i usluga, kao i praenje kretanja cena. Ovaj zakon definie cenu kao novanu vrednost za jedinicu proizvoda, odnosno usluge, koja je obrazovana u skladu sa uslovima trita, odnosno u skladu sa posebnim propisima. Inae, prema istom zakonu, privredna drutva, preduzea, druga pravna lica i preduzetnici, obrazuju cene proizvoda i usluga slobodno prema uslovima trita, osim za proizvode i usluge za koje je posebnim propisom utvren drugaiji nain obrazovanja cena. Tako, na primer, Uredbom o cenama derivata nafte, odreuju se najvie cene osnovnih derivata nafte, tako to se na te cene , bez fiskalnih dabina, dodaje iznos trokova prometa osnovnih derivata nafte. To, naravno, samo u odnosu na najvie proizvoake cene osnovnih derivata nafte i na trokove prometa osnovnih derivata nafte, dok se cene ostalih derivata nafte obrazuju slobodno. Cene moe utvrditi i Vlada RS, a u odreenim sluajevima ovlaena je da daje saglasnost za odreene proizvode i usluga. U Zakonu o cenama, a i drugim propisima koje donosi Vlada, navedeni su sluajevi kada se u uslovima slobodnog obrazovanja cena, merama ekonomske politike obezbeuje stabilnost trita i cena i spreava naruavanje konkurencije. Cene se odreuju i tarifom, naknadom i katalogom. Tarife obino donose javna preduzea i ustanove, kao na primer u oblasti saobraaja (elezniki, vazduni, reni, gradski saobraaj i dr.). I Carinski zakon propisuje da se na robu koja se uvozi plaa carina po stopama utvrenim carinskom tarifom, koja se propisuje Zakonom o carinskoj tarifi. Tarifama se odreuju uslovi za obavljanje usluga poslovanja i objavljivanje cena. Naknada se obino odnosi na korienje nekih dobara, koji nemaju karakter zakupa i si., kao na primer naknada za korienje autobuskog stajalita, naknade za usluge carinskih organa i si. Katalog ima znaenje u prodaji velikih trgovinskih kua, izdavakoj delatnosti, bibliotekarstvu, umetnikim galerijama, kao se prodaja vri preko spiska predmeta kojima je odreena cena pojedinih stvari. Zakon o zatiti potroaa (SL.gl.RS", br. 79/05) u lanu 24. propisuje da prodava koji nudi proizvode na osnovu kataloga odgovara za sve vrste proizvoda koji se kataloki prodaju. Prodava je duan da u katalokoj ponudi istakne obavetenje o ceni proizvoda, uslovima garancije ako se kataloka ponuda odnosi na proizvode za koje se obavezno izdaje garantni list, nain plaanja, nain reavanja prigovora i druge propisane uslove prodaje. Ako se roba, odnosno usluga nudi preko oznaenih instrumenata, oni moraju imati oznaenu cenu i druge uslove prodaje, odnosno pruanja usluga, kao i vreme vaenja cena i usluga navedenih u njima, dok kod naknade za usluge carinskih organa, vrstu, visinu i nain plaanja naknade propisuje Vlada (l. 248. Carinskog zakona). Zakon o zatiti potroaa u lanu 17. propisuje da: a) potroa mora biti obaveten o vaeoj ceni proizvoda i usluge; b) obavetenje o ceni, u smislu prethodne take, daje se jasnim isticanjem cene na vidnom mestu, na pro izvodu, pored proizvoda i u cenovniku usluge, kao i u svakoj ponudi za zakljuenje ugovora o prodaji proizvoda 1 usluga; v) cena mora biti iskazana za jedinicu mere, kompletan proizvod ili odreenu koliinu proizvoda; g) kod proizvoda koji je prethodno upakovan u pakovanje razliito od jedinice mere, pored cene za to pakovanje, mora biti istaknuta i cena po jedinici mere za isti proizvod; a d) kod proizvoda u rasutom stanju istie se samo cena za jedinicu mere. Prema Uredbi o zakonskim mernim jedinicama (Sl.gl.RS", br. 10/06), zakonske merne jedinice koje se koriste u Srbiji su: duina (metar - m), masa (kilogram - kg), vreme (sekunda - s), elektrina struja (amper - A), termodinamika temperatura (kelvin - K), koliina gradiva, tj. supstancije (mol - mol) i svetlosna jaina, tj. jaina svetlosti (kandela - cd). 647

lanom 18. Zakona o zatiti potroaa propisano je da obavetenje o ceni iz pom. lana 17. ne moe dovoditi u zabludu potroaa u pogledu visine cene, odnosno stvarati utisak: daje cena nia nego to jeste; da su u cenu ukljuene posebne usluge za koje se plaa posebna cena i daje cena bila ili da e biti poveana ili sniena za odreeno vreme ili za odreeni iznos". Ali ne samo to. Isti zakon u l. 34. i 35. propisuje pravo prigovora potroaa na prigovor (reklamaciju), po kojima ako mu je prigovor osnovan, ima pravo, pored drugih alternativa, da mu se vrati iznos plaen za proizvod za koji je utvreno da ima nedostatke, i to u visini maloprodajne cene tog proizvoda na dan vraanja.

Sudska praksa
Odreivanje cene robe kada nije regulisana ugovorom Kada ugovorom o prodaji robe izmeu privrednih subjekata cena nije odreena, kupac je duan platiti cenu prema cenovniku prodavca vaeem u vreme zakljuenja ugovora, po kome on redovno naplauje takvu robu i ostalim kupcima. Iz obrazloenja Prema lanu 462. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima, kad u ugovoru cena nije odreena, kupac je duan platiti cenu koju je prodava redovno naplaivao u vreme zakljuenja ugovora, a u nedostatku ove razumnu cenu, pod razumnom cenom smatra se tekua cena u vreme zakljuenja ugovora, a ako se ona ne moe utvrditi, onda cena koju utvruje sud prema okolnostima sluaja. U konkretnom sluaju prvostepeni sud je iz priloenog cenovnika tuioca utvrdio daje u pitanju cena koju je tuilac redovno naplaivao u vreme zakljuenja ugovora, pa tueni neosnovano osporava zaraunatu cenu. Navod albe daje tuiocu stavljena na raspolaganje roba nije dokazan (prema odluci VPS, br. 5578/95); Propisana cena i nitavost ugovora - "Ako su ugovorne strane kod kupovine robe (brana) protivno propisu ugovorile veu cenu proizvodnje od propisane, kupac duguje propisanu cenu, a samo ugovaranje vie cene od propisane, ne ini ovaj ugovor nitavim" (prema odluci VPS, P. 3627/94); Plaanjem fakturisane cene robe - "Plaanjem fakturne cene robe kupac je prihvatio ponudu za kupovinu robe i u celosti izvrio svoju ugovornu obavezu. Ako u ovu cenu nije bio uraunat i porez na promet, prodava ga ne moe naknadno zahtevati od kupca ". (prema odluci VPS, P. 6821/97); Uraunavanje kamate i trokova kod plaanja - "Ako dunik pored glavnice duguje i kamate i trokove, uraunavanje se vri tako to se prvo otplauju trokovi, zatim kamate i najzad glavnica. Stoga izjava dunika daje kompenzacijom isplatio glavni dug nema znaaja, jer poverioevo je pravo da vri plaanje onim redosledom koji odreuje odredba lana 313. ZOO" (prema odluci VPS, P. 929/94); Razlika u ceni - "Razlika u ceni ne moe predstavljati jedini kriterijum za utvrivanje visine izmakle dobiti. Ovo je samo jedan od elemenata koji se ceni u sklopu svih posebnih okolnosti od znaaja za utvrivanje visine tog vida tete " (prema odluci VSS, Prev. 642/98); Redosled namireni a potraivanja - "Dunik je ovlaen da odredi redosled namirenja potraivanja kada izmeu njega i poverioca postoji vie istovetnih potraivanja. Ali, kada postoje glavno i sporedna potraivanja, redosled namirivanja potraivanja vri se po lanu 313. ZOO, tako to se prvo obraunavaju trokovi, zatim kamata i najzad glavni dug" (prema odluci VPS, P. 1549/94); Propisana cena - "Kada su cene proizvoda ili usluga propisane od strane nadlenog organa, ne mogu se primenjivati ugovorene cene, ve cene propisane na osnovu vaeih propisa od strane nadlenog organa " (prema odluci VPS, P. 2262/95); Pravo kupca na snienje cene - "Zahtev za snienje cene i prigovor protiv zahteva prodavca da mu se isplati cena, imaju materijalno-pravni a ne procesno-pravno znaenje. Zahtev za snienje cene sadri u sebi i pravo da se roba uopte ne plati, ako su nedostaci robe takvi i toliki da ona zapravo nema nikakvu vrednost" (prema odluci VPS, P. 3068/2000); Stanine usluge - Prevoznik koji nema zakljuen ugovor o pruanju staninih usluga sa autobuskom stanicom (prodaja karata, prijem i otprema autobusa), ne moe se pozivati na propisani limit naknade tih trokova odreen lanom 20 Odluke o optim uslovima poslovanja autobuskih stanica, ve je shodno odredbi l. 21. citirane odluke duan platiti naknadu u visini utvrenoj cenovnikom davaoca usluga (prema odluci VPS, P. 681/99); Naknada za usluge prodaje autobuskih karata - "I kod injenice da saobraajno preduzee nije sklopilo pismeni ugovor sa autobuskom stanicom o obavljanju usluga - prodaje autobuskih karata, ona ima pravo naknade za izvrene usluge, ako je iste i obavljala za autobuse koji pristaju na autobusku stanicu" (prema odluci VPS, P. 822/98); 648

Inflacija i cena prevoza - "Ako korisnik prevoza nije u roku izmirio obavezu plaanja cene prevoza, prevoznik, ukoliko mu je ovo potraivanje obezvreeno inflacijom, ima pravo zahtevati naknadu za prevoz prema onim cenama koje vae za prevoz sporne robe na dan presuenja, jer e na taj nain biti potpuno obeteen " (prema odluci VPS, P. 4688/95); Isplata cene u meunarodnom prevozu u dinarskoj protivvrednosti strane valute izmeu domaih pravnih subjekata - "Za izvren prevoz po meunarodnim tovarnim listovima, tueni je kao naruilac prevoza duan da plati prevoziocu ugovorenu cenu u dinarskoj protivvrednosti strane valute, bez obzira to se radi o domaim pravnim subjektima, sa kamatom od 5%po Konvenciji (CMR) " (prema odluci VSS, Prev. 143/95).

Propisana cena (cl. 463. ZOO)

Privredno pravni subjekti koji obavljaju privrednu delatnost radi sticanja dobiti, po pravilu sami odreuju cenu svojih proizvoda ili usluga. Oni obrazuju cene prema uslovima trita. Neke cene su, ipak, pod kontrolom drutva, odnosno organa drutvene politike zajednice. Tako postoji Zakon o cenama kojim se utvruje nain i uslovi obrazovanja cena proizvoda i usluga, praenje kretanja cena, i neka druga pitanja od znaaja za oblast cena. Ovaj zakon, pored ostalog, ima za za cilj da se u nekim oblastima privrednih delatnosti uspostavi sklad sa drutvenim kretanjima, odnosno uslovima u kojima se odvija ivot graana. Inae, kao stoje reeno, preduzea i druga pravna lica obrazuju cene slobodno prema uslovima trita, ali se preduzea prilikom obrazovanja cena proizvoda i usluga ne mogu dogovarati, odnosno utvrivati cene za iste vrste proizvoda ili usluga. Privredna drutva (u daljem tekstu: preduzea), koja proizvode ili se bave prometom poljoprivrednih i drugih proizvoda i usluga, za koje se obezbeuju kompenzacije, obrazuju cene slobodno prema uslovima trita, a na zahtev organa koji obezbeuju kompenzacije, dune su da dostave podatke o cenama. Preduzea koja proizvode ili se bave prometom poljoprivrednih i drugih proizvoda i usluga, za koje se obezbeuju kompenzacije, obrazuju cene slobodno prema uslovima trita, a na zahtev organa koji obezbeuju kompenzacije, dune su da dostave podatke o cenama. Za preduzea koja obavljaju delatnost u oblasti elektroprivrede, eleznikog saobraaja i potanskog, telefonskog i telegrafskog saobraaja, utvreno je navedenim propisima da obrazuju cene na osnovu zajednikih kriterijuma koje utvruju u svojim zajednicama. Meutim, ta preduzea su duna da zajednike kriterijume dostave na uvid Vladi, a cene proizvoda i usluga obrazovane na osnovu tih kriterijuma - organu uprave nadlenom za poslove cena. Preduzea koja se bave proizvodnjom i prometom nafte i derivata nafte, zemnog gasa, uglja, koksa, crne i obojene metalurgije, bazne hernije i lekova za humanu upotrebu, obrazuju cene na osnovu trinih kriterijuma koje samostalno utvruju. Meutim, i ova preduzea su duna da trine kriterijume, na osnovu kojih su obrazovala cene svojih proizvoda, dostave na uvid Vladi, a cene obrazovane na osnovu tih kriterijuma - organu uprave nadlenom za poslove cena. Za preduzea koja cene obrazuju na osnovu zajednikih kriterijuma, a to su ona koja su navedena u prethodna dva stava, postoji obaveza da, u vezi dostavljenih zajednikih kriterijuma Vladi i odreenih cena nadlenim organima, postupe po njihovom upozorenju, a nepostupanje po tim upozorenjima dovodi do preduzimanja mera drutvene kontrole cena, pa i do krivine odgovornosti lica koja su u preduzeu bila duna da obustave primenu akta o cenama koje odstupaju od kriterijuma koju su protivna uslovima poslovanja domaeg i stranog trita. Meutim, Uredbom o cenama derivata nafte, utvrene su maloprodajne cene derivata nafte, koje se menjaju prema uslovima domaeg i spoljnjeg trita. Ali te cene su one cene o kojima govore odredbe ovog lana, a naime, kad je ugovorena vea cena od one koju je za odreenu vrstu stvari propisao nadleni organ, kupac duguje samo iznos propisane cene, a ako je ve isplatio ugovorenu cenu, ima pravo da zahteva da mu se vrati razlika. Navedeni propisi su imperativnog karaktera i stranke ne mogu ugovorom odreivati druge cene osim one koju je propisao, odnosno odobrila Vlada, odnosno nadleni republiki organ. Ukoliko postupe protivno odlukama navedenih organa, pored sankcija, ostaje pravilo propisano u ovom lanu da se ima plaati po cenama koje su propisane od nadlenih organa.

Sudska praksa
"Maksimirana cena robe predstavlja propisanu cenu, pa kad je ugovorena vea cena kunac kupuje samo propisanu - maksimiranu cenu" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 557/95).

649

Kad je ugovorena tekua cena (l. 464. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu ugovaranje tekue cene. Tekua cena je ona cena koja je utvrena za odreenu vrstu stvari i odreenu teritoriju. Ona se evidentira obino kod berzanskih organizacija, ali ne mora da se odnosi za sva nesta, ve to mogu biti i posebna podruja, tako da ta cena moe biti razliita iz mesta u mesto i ako se radi o istoj vrsti stvari. Evidencija o tekuoj ceni menja se iz dana u dan, ili za neki drugi krai ili dui period. Sve to zavisi od vrste stvari i ponude i potranje za odreenom stvari. Meutim, tekua cena se obino odnosi na mesto prodavca gde se vri proizvodnja stvari ili obavljaju usluge, ili ako ima proizvodne pogone u drugom mestu, trina cena se utvruje prema uslovima tog mesta, gde se ta tekua cena i evidentira. Tekua cena je, po pravilu, trina cena koja moe biti razliita iz navedenih razloga. Ako bi prodava i kupac ugovorili da za odreenu stvar vai tekua cena, onda, ako nije to drugo ugovoreno, ona podrazumeva cenu koja vai onoga dana kada je ugovor zakljuen, prema mestu za koje je ta trina cena utvrena, ali ona podrazumeva i pristanak kupca da snosi i trokove prevoza kao jedan od elemenata koji odreuju visinu tekue cene. Evidentiranje cene je znaajna za poslovanje privrednih subjekata, jer se tom evidencijom utvruje trina cena koja je od znaaja za dan zakljuenja ugovora, odnosno koja vai na dan zakljuenja ugovora, to ini jednu sigurnost kupca da se zbog naela monetarnog nominalizma osigura da e isplatiti onaj broj novanih jedinica na koji obaveza glasi (l. 394. ZOO). Meutim, ako cena u ugovoru nije ugovorena, pa ni izrazom "tekua cena", onda je kupac obavezan da plati onu tekuu cenu koja vai u momentu isporuke stvari, to se odnosi i na rone isporuke. Tekua cena je i ona cena kada postoji utvrena tarifa, naroito kod ugovora u prevozu, bilo eleznicom ili kamionskim ili drugim prevozom. esto su neke od tih organizacija u pruanju svojih usluga prevoza jeftinije od drugih, ali to zavisi, kao stoje naglaeno, od okolnosti u kojima u odreenom mestu ima sedite takva organizacija, a naravno i nain organizovanja posla, sredstva sa kojima posluje, obim vrenja usluga i si. Ako su ugovorne strane ugovorile cenu koja odstupa od tekue cene, ako su te cene enormno velike u odnosu na tekue cene, kupac moe traiti promenu cena na cene po trinim uslovima, a ako o tome ne postigne sporazum sa prodavcem moe traiti da cenu odredi sud, koji e ispitati i utvrditi volju stranaka u pogledu cene koja je trebalo da bude uneta u ugovor. Cena moe biti odreena i izrazima "od____do", to znai da ne moe iznositi vie ili manje od iznosa ko ji su oznaeni navedenim izrazima. U jednoj sudskoj odluci stoji da naruilac, kome je izvoa naznaio cenu za predvienu opravku jedne maine u rasponu "od_____do", oznaavajui ovu cenu kao orijentacionu, nije duan da za opravku plati veu cenu od maksimalno izreene. Naravno, da i ovde moe biti odstupanja, jer ako se iz sadraja ugovora moe zakljuiti da su stranke imale u vidu takve okolnosti, na osnovu kojih e se moi odrediti cena u konanom iznosu. Tekua cena se moe menjati i u sluajevima promenjenih okolnosti, bez obzira da li su stranke ugovorile takvu mogunost, posebno ako u tim uslovima stoje okolnosti da ugovorene cene premauju poveani rizik koji su stranke imale u vidu prilikom zakljuenja ugovora. I u ovom sluaju sudska praksa zauzima stav da ako su razlike u cenama, nastale zbog promenjenih okolnosti, bile tako velike da se mora pretpostaviti da se stranke ne bi odrekle prava na izmenu ugovorene cene zbog promenjenih okolnosti, da su u vreme zakljuenja ugovora mogle raunati s takvim izvanrednim promenama, onda bi pozivanje suprotne strane na ugovoreno utanaenje o odricanju prava na izmenu ugovorene cene zbog promenjenih okolnosti bilo u suprotnosti sa naelom potenja i savesnosti. Tekua cena se primenjuje i u sluajevima naknade tete, naroito apstraktne tete kada se ta teta sastoji u razlici izmeu ugovorene cene i tekue cene.

Kad je odreivanje cene povereno treem (l. 465. ZOO)

Stranke mogu ugovorom odrediti da cenu odredi neko tree lice, naravno ako to lice pristane da prihvati takvu obavezu, u zavisnosti od toga da li to pravo - da on odredi cenu ima znaaja za neka njegova druga prava prema strankama, odnosno ako za to ima pravni interes. Ako tree lice prihvati tu obavezu, ne znai i da njegovo utvrenje predstavlja obavezu za stranke. On je jedna vrsta pomonika stranaka, koji treba da sagleda volju stranaka u vreme zakljuenja ugovora, odnosno ta su oni oekivali od zakljuenja odreenog ugovora, te u sklopu tih okolnosti da predloi koja bi cena najvie odgovarala i jednoj i drugoj ugovornoj strani. Ovde upotrebljene reci "tree lice" treba shvatiti kao lice "ovlaenik" koje prihvata odreeno ponaanje, sa pravima i obavezama koje ne stvaraju sankcije ako ih ne ostvari. On moe da bude pasivan u ostvarivanju prava vezanih za prihvaenu dunost prava odreivanja cene, odnosno tu dunost i ne mora da prihvati, jer ako ih i ini u rokovima koji su za to predvieni, a sa njegovim predlogom se ugovorai ne sloe, to pravo prelazi na same ugovorae, koji ako se takoe ne sloe o odreivanju cene niti ugovor raskinu, odredbe ovog lana propisuju da se smatra da su ugovorili razumnu cenu. 650

ak ako su se poverilac i dunik sporazumeli i da jedan od njih odredi tree lice da odredi cenu, pravo je tog lica, odnosno ovlaenika ali ne i obaveza da to uini ili ne uini, ali ako uini da tek tada, ako se prodava i kupac ne sloe o predlogu tog lica, oni imaju pravo da se sporazumeju, odnosno odrede cenu, pri emu odredbe ovog lana propisuju da se u tom sluaju smatra daje ugovorena razumna cena. Meutim, nezadovoljna strana ima pravo da pokrene sudski spor radi utvrenja da ono to poverilac smatra razumnom cenom nije razumna cena, u kom sluaju sud tu injenicu utvruje na osnovu nalaza strunih lica, odnosno vetaka. Ovde je potrebno naglasiti da tree lice, odnosno ovlaenik nije punomonik, jer mu se propisano pravo odnosi da izvri neku funkciju, u ovom sluaju da odredi cenu ako je strane nisu odredile u ugovoru, ali je ne mora ni prihvatiti. Zbog toga, ako tree lice ne odredi cenu, a stranke se ne sporazumeju o tome koja je to razumna cena, svaka strana moe zahtevati da izbor izvri sud. To pravo suda se ne ostvaruje tubom, ve predlogom u vanpaminom postupku, analognom primenom lana 144. Zakona o vanpaminom postupku, po kome ako se stranke ne sporazumeju, sud e doneti odluku vodei vodei rauna o njihovim posebnim i zajednikim interesima. Inae, razumna cena je ona cena koja je tekua cena u mestu ispunjenja, ali ona zavisi i od okolnosti koje utiu na utvrivanje visine cene, elemenata koji je ine i, na kraju, procena volje stranaka u pogledu visine cene kada su zakljuivali ugovor o prodaji. U svakom sluaju utvrivanje razumne cene podrazumeva da prodava naplati stvarnu cenu odreene robe, ukljuujui u to i oekivani profit.

Kad je odreivanje cene ostavljeno jednom ugovarau (l. 466. ZOO)

Ugovor u kome je naznaeno da e za prodatu stvar vaiti ona cena koju odredi jedan od ugovoraa, smatra se kao da takva klauzula i nije ugovorena, to ne znai i da cena nije ni ugovorena, ali znai i to da takav ugovor vai, s tim da se smatra da kupac duguje cenu kao u sluaju kad cena nije odreena. Kad cena u ugovoru nije odreena vai pravilo koje je navedeno u odredbama lana 462. ovog zakona, a naime, prvo, smatra se da ugovor nema pravno dejstvo, jer ne sadri dovoljno podataka pomou koje bi se mogao odrediti jedan od najhitnijih sastojaka ugovora, drugo, ako u ugovoru nije odreena cena, a nema ni dovoljno podataka pomou kojih bi se ona mogla odrediti, smatra se daje kupac duan platiti cenu koju je prodava redovno naplaivao u vreme zakljuenja ugovora, a u nedostatku ove platie razumnu cenu i, tree, da se pod razumnom cenom smatra tekua cena u vreme zakljuenja ugovora, a ako se ona ne moe utvrditi onda cena koju utvruje sud prema okolnostima sluaja. U praksi se najee sreu sluajevi da su prodava i kupac tano utvrdili vrstu, koliinu i kvalitet stvari koja se prodaje, kao i tekua cena, odnosno cena koja vlada na tritu u vreme zakljuenja ugovora. Meutim, u praksi se deava i da prodava i kupac ne ugovore precizno ni koliinu stvari niti cenu. Prema sudskoj praksi, a primenom odredaba l. 462. i l. 466. ovog zakona, i u tim sluajevima je ugovor punovaan, ako se koliina, vrsta i kvalitet stvari moe odrediti, a to se isto odnosi i na cenu, tj. ako nije precizno odreena, ali ako se iz takvog ugovora moe zakljuiti ta su prodava i kupac eleli da ugovore u vreme zakljuenja ugovora, kako u pogledu stvari tako i u pogledu cene. Najee se deava da kupac izvri kupovinu stvari prema katalogu ili nekoj drugoj ponudi prodavca. Ako je prihvat ponude zasnovan na tim pravnim instrumentima, odnosno ako se iz prihvata ponude moe zakljuiti o kojoj vrsti stvari je re, i koju je cenu za tu stvar odredio prodava, nije teko utvrditi bitne sastojke ugovora koji se odnose na predmet stvari i cenu, a u sluaju nejasnoa ponudilac je duan da trai objanjenje od kupca, posle ega se smatra daje ugovor zakljuen. Ako bi prodava prihvatio da u ugovoru stoji klauzula da se odreivanje cene ostavlja na volju jednom ugovorau, takav ugovor bi ima pravno dejstvo ako bi kupac odredio cenu koja odgovara uslovima trita, odnosno tekuoj ceni, a samim tim i prodavcu. To bi bilo korektno ponaanje i jedne i druge ugovorne strane, dakle stvar poverenja stranaka u ugovoru, posebno ako se cena nije mogla odrediti na dan zakljuenja ugovora iz razloga to prodava nije imao mogunosti da kalkulie sve trokove proizvoda stvari koje prodaje, pa je ostavio da o tome obavesti kupca, a da kupac na osnovu datih predloga sam odredi cenu, koja bi odgovarala i prodavcu.

OBAVEZA PRODAVCA PREDAJA STVARI

Vreme i mesto predaje (l. 467. ZOO)
Odredbe ovog lana propisuju pravilo u vezi vremena i mesta predaje stvari. U pitanju je obaveza prodavca, koja se sastoji u tome da preduzme sve one radnje koje je duan da obavi da bi prema ugovoru i prirodi posla uredno predao stvari kupcu. Te radnje obuhvataju i stavljanje stvari kupcu na raspolaganje na odreenom mestu i u odreeno vreme, tj. onako kako je ugovorom dogovoreno, u protivnom ako prodava to pravilo ne ispotuje pada u docnju, a u docnju moe pasti i kupac ako u odreeno vreme i na odreenom mestu ne primi stvari od prodavca. 651

Sve radnje koje treba da izvri prodava radi predaje stvari kupcu smatraju se isporukom. Isporuka se ne izjednaava sa fizikom predaje stvari. Ona predstavlja skup radnji prodavca kojim omoguava kupcu da ovaj primi kupljenu stvar. Najei oblik isporuke je vezan za fiziku predaju stvari, odnosno uruenje stvari kupcu. Meutim, predaja moe biti i simbolina, ako se na primer kupcu predaju kljuevi od prodatog stana ili automobila i si. i uputi kupca u odreeno mesto da preuzme kupljenu stvar. Naravno, nepokretna stvar se ne predaje na jedan od navedenih naina, ve na osnovu ugovora i upisom u zemljine knjige. Mesto isporuke se odreuje samim ugovorom. Po pravilu, ako prodava i kupac u ugovoru nisu odredile mesto isporuke, isporuka se smatra izvrenom u mestu u kome je prodava u trenutku zakljuenja ugovora imao svoje sedite ili prebivalite. Prema uobiajenim pravilima o prometu robom, ako prodava u trenutku zakljuenja ugovora ima vie poslovnih jedinica u raznim mestima, smatra se da se isporuka ima izvriti u mestu one poslovne jedinice iz koje je prodava poslao svoju ponudu, ili u kojoj je prihvatio ponudu kupca. Za sve to, a i za druge nenavedene sluajeve, vae pomenuta i druga pravila, ali je osnovno pravilo da se pod mestom isporuke smatra mesto na kome se stvar kupoprodajnog ugovora ima isporuiti, odnosno staviti na raspolaganje kupcu. Vreme predaje stvari vezuje se razne okolnosti, ve prema tome kojim se i ijim sredstvima doprema kupljena stvar. Ako je prodava bio duan da svojim sredstvom, kamionom, preveze stvar i preda je kupcu, on je duan da tu predaju uskladi sa radnim vremenom kupca. U stvari, prodava i kupac se mogu dogovoriti da se predaja izvri i u vreme kada kupac ne radi, odnosno subotom ili nedeljom, ili po zavretku redovnog radnog vremena. U protivnom, prodava snosi trokove nastale do predaje stvari kupcu. Meutim, ako je ugovorom odreeno da stvari prevozi vozar (eleznicom, kamionom, avionom i si), onda se vreme prijema robe odreuje prema pravilima tih prevozioca, koji avizom poziva kupca da na odreenom mesti i u odreeno vreme preuzme kupljenu stvar. To isto vai i ako se prevoz vri preko peditera, ako se stvar skladiti ili ako se dostava vri preko drugog lica. Stav 2. ovog lana odreuje pravilo da se smatra daje prodava izvrio obavezu predaje stvari kupcu, kad mu stvar urui, ili preda ispravu kojom se stvar moe preuzeti. U prvom sluaju, kao stoje navedeno, prodava po dogovoru sa kupcem ovome predaje prodatu stvar, neposredno, bilo u svom poslovnom prostoru bilo dostavom na neko drugo mesto koje odredi kupac, a u drugom sluaju, predaja zavisi od uslova prevozioca ili drugih lica koja su duna da kupljenu stvar predaju kupcu. No, o tim modalitetima predaje bie vie reci u komentaru koji se odnosi na odreene prevozioce i njihova pravila, odnosno njihova prava i obaveze.

Sudska praksa
"Vlasniki list nije isprava na osnovu koje se u smislu odredbi l. 467. st. 2. ZOO stvar moe preuzeti" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Pzz. 16/98); "Prema odredbi l. 467. st. 2. ZOO u red isprave na osnovu kojih je mogue preuzimanje stvari ne spada i vlasniki list. Potvrdu o vlasnitvu ne odlikuje naelo inkorporacije, tako da ova dokazna isprava u sebi ne sadri stvarno pravo. Samo posedovanje vlasnikog lista ne daje svojstvo poverioca. Vlasniki list nije to i skladinica ili druga isprava (konosman, prenosivi tovarni list i slino) " -prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 280/97); "Vlasniki list ne sadri stvarno pravo, niti simbolizuje robu na koju se odnosi, tako da se njegovom predajom ne moe smatrati daje izvreno uruenje" - (prema odluci VPS, P. 7822/2000).

Predmet predaje (l. 468. ZOO)

Prodava je duan da kupcu isporui stvari onako kako je ugovorom odreeno, odnosno prema uslovima iz ugovora. Stvari moraju biti ispravne, bez oteenja i da su funkcionalne, sa kvalitetom koji garantuju njihovu upotrebu za odreeno vreme. Pored toga, prodava je duan da kupcu preda onu koliinu i vrstu stvari kako je utvreno u ugovoru. Prodava mora predati stvari kupcu na mestu i u vreme kako je ugovorom odreeno. Kupac, naravno ne mora da primi kupljene stvari, ali tada pada u docnju i snosi sve posledice takvog svog ponaanja. Naprotiv, ako mu je prodava isporuio oteene stvari, kupac moe odbiti njihov prijem i raskinuti ugovor ili ostati pri ugovoru i traiti srazmerno snienje cene. Prodava odgovara za ispravnost stvari u momentu predaje, odnosno sve dok kupac nije primio kupljene stvari. Nain na koji e prodava predati kupcu stvari utvruje se ugovorom. To moe biti neposredna predaja, kada prodava i kupac utvruju vrstu stvari, koliinu, njen kvalitet, eventualno oteenje i drugo stoje od znaaja za predaju stvari u ispravnom stanju. Ako prodava predaju stvari ini posrednim putem, odnosno putem prevoznih sredstava, peditera, skladita ili nekog treeg lica, prijemom stvari kupac utvruje, po odreenom postupku, da li mu je prodava isporuio stvari po ugovoru, odnosno da li su te stvari ispravne. 652

Reci "ako nije to drugo ugovoreno", odnose se na to da su prodava i kupac posebno ugovorili nain predaje stvari, odnosno da ta predaja moe biti i simbolina (predaja kljueva od stana, automobila ili druge stvari), zatim ako se konstatuje predaja a kupac te stvari ve koristi po osnovu probe, lizinga ili slino, kao i ako su predaju stvari vezali za druge okolnosti koje su u vezi sa isporukom stvari u ispravnom stanju. Meutim, reci "ili ako ne proizilazi iz prirode posla" upuuju vie na zakljuak o nainu poslovanja stranaka, odnosno njihovom uobiajenom poslovanju, pa se reci "priroda posla" moe smatrati kao faktiko pitanje. Kod takvog pitanja sudska praksa polazi od toga da nedolazak kupevog predstavnika radi preuzimanja robe ne predstavlja radnju koju je kupac bio duan da izvri po prirodi posla, jer prodava i bez toga moe da izvri isporuku. Tako, na primer, ako je isporuka ugovorena na utovarnoj stanici, nedolazak kupca ne predstavlja propust koji prodavcu onemoguava izvrenje isporuke. Radnje po prirodi posla smatraju se one radnje koje omoguavaju prodavcu izvrenje svoje obaveze. Ili, po prirodi posla, kupac nije duan da poalje svog predstavnika radi preuzimanja robe, ali ako je to ugovoreno, pa kupac propusti da doe na ugovoreno mesto i ugovoreno vreme radi preuzimanja robe, pada u poverilaku docnju. Stav 1. ovog lana ima u vidu daje prodava duan da kupcu preda stvari u ispravnom stanju, "zajedno sa njenim pripacima". Pripaci su takoe stvari koji su predmet ugovora. Oni su sporedne stvari koji fiziki nisu vezane za glavne stvari, ali bez njih glavne stvari ne bi mogle da funkcioniu. Tako, na primer, kod raznih industrijskih proizvoda, kao i proizvoda za kunu upotrebu, uz glavnu stvar daje se jedna ili vie sporednih stvari, alo kao pripaci glavne stvari, bez kojih glavna stvar ne bi mogla da funkcionie. Na kraju, stav 2. ovog lana ima u vidu da kupcu u vezi kupljene stvari pripadaju plodovi i druge koristi od dana kada je prodava bio duan da mu ih preda. Plodovi mogu biti od biljaka, ivotinja i drugih stvari koje daju plodove, dok se "druge koristi" odnose, na primer, na kamate i dobiti od iskoriavanja neke stvari. U svakom sluaju, plodovi i druge koristi pripadaju kupcu od momenta kada je prodava bio duan da kupcu preda stvari, od kojih se dobijaju plodovi, odnosno druge koristi. To, naravno, dolazi do primene kada prodava kao dunik padne u docnju.

Kad je ugovorena predaja u toku izvesnog perioda vremena (cl. 469. ZOO)
Po pravilu, prodava i kupac sami odreuju rok u kome se ima izvriti isporuka stvari. Meutim, odredbe ovog lana imaju u vidu da ako je ugovorena isporuka stvari, "u toku izvesnog perioda", odnosno da e biti izvrena naknadno u tom "izvesnom" vremenu, a ugovorom nije odreeno kome pripada pravo da odredi datum predaje u granicama tog "izvesnog perioda vremena", to pravo pripada prodavcu, osim ako iz okolnosti sluaja proizilazi daje odreivanje datuma predaje ostavljeno kupcu. U svakom sluaju reci "u toku izvesnog perioda" oznaavaju rok isporuke, ali se on tumai tako da se is poruka ima izvriti unutar tog ugovorenog roka, kao na primer, izrazima "u vremenu od______dana (nedelja, meseci i si.) od dana zakljuenja ugovora do______". Ili, to se moe odnositi na jedan period u kome stranke ostvaru ju ili oekuju neke interese, kao to bi, na primer, bio sluaj ubiranja letine i si. Odredbe ovog lana ne ostavljaju izbor strankama tako da svaka od njih moe, kada hoe, da ispuni svoju obavezu, odnosno obavezu isporuke ili obavezu prijema isporuke. Naprotiv, odredbe ovog lana daju prednost prodavcu da ako u ugovoru nije odreen rok predaje stvari, da on moe u okviru odreenog izvesnog perioda da to uini, tako to e o datumu ispunjenja blagovremeno obavestiti kupca. Prodava, kome je pripalo pravo da sam u okviru ostavljenog roka odredi vreme kada e ispuniti svoju obavezu, moe kao dan isporuke da odredi bilo koji dan unutar tog roka nazvanog "u toku izvesnog perioda". Kupac bi mogao u uslovima koji su napred navedeni, odnosno kada ugovorom nije odreen rok isporuke, ali je naveden izvestan period vremena kada se isporuka ima izvriti, da i on sam odredi datum predaje, odnosno prijema stvari, ako to proizilazi iz okolnosti sluaja. Tako, na primer, ako je prodavcu ostavljeno pravo izbora roka isporuke, a to je uinjeno iz razloga to kupac u tom periodu ne bi imao uslova za prijem kupljene stvari, pramenom ove okolnosti kupac moe traiti da mu prodava u okviru utvrenog "izvesnog perioda" dostavi kupljenu stvar odreenog datuma. U praksi se esto zakljuuju ugovori kada prodava i kupac u ugovoru, a u vezi predaje stvari, unose klauzulu "po izboru kupca" ili "po izboru prodavca", to znai da se stranke nisu dogovorile o tome kome pripada to pravo, pa se unoenjem navedenih klauzula smatra preputanje tog prava jednom od njih, naravno uz pretpostavku da se o toj injenici uredno i blagovremeno obaveste, odnosno da utvrde rok u kome se ispunjenje moe izvriti.

Kad datum predaje nije odreen (l. 470. ZOO)

Rok je jedan od sastojaka ugovora, ali ako nije odreen, prodava je duan da izvri predaju stvari u razumnom roku posle zakljuenja ugovora, s obzirom na prirodu stvari i na ostale okolnosti. 653

Inae, pravilo je i da ako rok isporuke, odnosno predaje stvari nije odreen ugovorom, da se smatra daje ugovorena promptna isporuka, naravno ako to ne spreava priroda stvari i ostale okolnosti. Promptna isporuka znai ispunjenje obaveze predaje stvari u najkraem moguem roku. Meutim, prema nekim uzansama, naroito meunarodnim, odreuju se razliiti rokovi promptne isporuke, kao na primer rok od 6 ili 7 dana, ili rok od 21 dan, a kod nekih, kada su u pitanju itarice i 30 dana, dakle u zavisnosti od vrste robe. Prema naim Optim uzansama za promet robom, na primer, ako je rok isporuke odreen u ugovoru izrazom "odmah", "prompt", "brzo", "hitno" i slinim izrazima, znai da se isporuka ima izvriti u roku od osam dana od zakljuenja ugovora. To bi bio "razuman rok" u kome bi prodava bio duan da izvri predaju stvari, posle zakljuenja ugovora. Razuman rok se moe tumaiti ve prema tome o kakvoj se stvari radi, a naime da li je u pitanju lako kvarljiva stvar, zatim da li je naruena stvar u fazi proizvodnje, te da li se stvar prevozi i kojim prevoznim sredstvom, duina relacija prevoza i si. Druge okolnosti koje bi mogle da utiu na razuman rok isporuke mogu se odnositi na tekoe u vezi nabavke odreene sirovine, zatim kanjenje inostrane isporuke, produeni rok carinjenja i si. Imajui sve to u vidu, odredbama ovog lana propisano je daje prodava duan, pre svega, da u razumnom roku, imajui u vidu i okolnosti koje na to utiu, da kupcu odmah, im je u mogunosti, isporui ugovorene stvari.

Kad mesto predaje nije odreeno ugovorom (cl. 471. ZOO)

Kad se mesto ispunjenja obaveze ne moe odrediti, odnosno ako ugovorom nije odreeno mesto ispunjenja ili, jasnije reeno, ako prodava iz ugovora ne vidi u kom mestu e svoju obavezu ispuniti, proizilazi da e prodava obavezu ispuniti prema prirodi posla i drugim okolnostima, a ako se i na taj nain ne moe utvrditi mesto ispunjenja, smatra se da je to mesto gde prodava ima sedite ili prebivalite u trenutku zakljuenja ugovora, a ako je prodava zakljuio ugovor u vrenju svoje redovne privredne delatnosti, onda u mestu njegovog sedita. U vezi sa navedenim propisanim pravilom, ne mogu se izvoditi drukiji zakljuci, kao na primer da se mora voditi rauna o poslovnoj jedinici prodavca, ako ih ima vie, jer su odredbe ovog lana decidno utvrdile da ako je prodava zakljuio ugovor u vrenju svoje redovne delatnosti, a mesto predaje stvari nije odreeno ugovorom, da e mesto predaje stvari biti mesto sedita prodavca, a ne njegove poslovne jedinice. Pri tom je bez znaaja i gde se stvar nalazi u vreme ispunjenja obaveze, tj. da lije ona predata na prevoz, od kada moe prestati rizik prodavca za propast ili oteenje stvari, ili se stvar nalazi u kakvom skladitu, jer se radnja koju treba da izvri prodava odnosi na mesto njegovog sedita, odnosno da se smatra daje mesto predaje na taj nain odreen. Ako se, pak, ne radi o prodavcu koji stvar prodaje u vezi vrenja svoje redovne privredne delatnosti, odnosno ako se radi o fiziki poslovno sposobnim licima (ali, ne i privatnim preduzetnicima), onda se ima primeniti pravilo iz prvog dela reenice ovog lana, a naime da se u tom sluaju (ako mesto nije odreeno ugovorom) mesto predaje vri u mestu prebivalita prodavca ili, u nedostatku ovoga, u mestu njegovog boravita. Drugi sluaj moe nastati kada je u asu zakljuenja ugovora ugovoraima bilo poznato gde se stvar nalazi, odnosno gde treba da bude izgraena. U tom sluaju vai pravilo da se predaja vri u tom mestu. Tako, na primer, ako u ugovoru stoji da e se u fabrici prodavca koja se nalazi u odreenom mestu proizvesti stvar koju je kupac kupio, onda je jasno da, ako u ugovoru nije odreeno mesto predaje, da se smatra da je to mesto odreeno kao mesto predaje, ili ako u ugovoru nije navedeno mesto prijema, a iz ugovora se vidi da se na odreenom mestu gradi objekata koji je predmet prodaje, onda je jasno izvreno opredeljenje mesta predaje, posebno ako se zna i rok u kome prodava treba da izvri svoju obavezu.

Predaja prevoziocu (cl. 472. ZOO)

Ovaj lan ukazuje na tri situacije u vezi predaje stvari prevoziocu, i to: prvi - kad se prema ugovoru vri prevoz stvari, drugi - ako u tom ugovoru nije odreeno mesto ispunjenja i, trei - da se predaja stvari smatra izvrenom uruenjem stvari prevoziocu ili licu koje organizuje otpremu. Odredbe ovog lana, dakle, imaju u vidu da se prodava i kupac nisu dogovorili ni o tome koji e prevozilac izvriti prevoz, niti je ugovorom odreeno mesto ispunjenja, pa ove odredbe daju reenje da se poveriocu ostavlja da odlui o samom prevozniku, da prevozniku oznai primaoca stvari i da se tim izvrenim radnjama on oslobaa odgovornosti za sluaj propasti ili oteenja stvari, jer, kao to se vidi, prodava je izvrio svoju obaveze predaje uruenjem stvari poveriocu ili licu koje organizuje promet. Prodava je odgovoran za izbor vozara ili treeg lica koje organizuje otpremu. Prevoz robe moe se izvriti eleznicom, u drumskom saobraaju, u pomorskom i renom saobraaju, u vazdunom saobraaju, ali se to moe organizovati i preko peditera, skladitara, komisionara ili nekog treeg lica koje se bavi organizacijom otpreme. Prodava mora izabrati prevoznika koji te poslove profesionalno obavlja i ije su reference u tom pogledu dokazane. Predajom stvari takvom vozani, odnosno pediteru prodava se oslobaa odgovornosti za propast ili oteenje stvari - danom predaje stvari na prevoz. Ako bi teta na stvari nastala za vreme prevoza, za tetu ne odgovara prodava, ve prevozilac, ija se krivica utvruje po pravilima o odgovornosti za tetu u vezi vrenja delatnosti prevoza. Ako prodava nije izvrio dobar izbor prevoznika, odnosno peditera ili lice koje organizuje otpremu, odgovoran je kupcu za tetu koja je nastala na stvari za vreme prevoza, i to solidarno sa licem koje je on odredio za prevoznika. 654

Organizovanje prevoza (cl. 473. ZOO Odredbe ovog lana imaju u vidu da su prodava i kupac u ugovoru predvideli mesto isporuke, da se ono ne nalazi u mestu prodavca, i daje prodava preuzeo obavezu da na uobiajeni nain i pod uobiajenim uslovima zakljui potrebne ugovore za izvrenje prevoza do odreenog mesta. Uslov za izvrenje ove obaveze prodavca je ne da stvar preda kupcu u nekom drugom mestu, ve da kupcu poalje stvar i to drugo mesto, a da bi to uinio potrebno je da stvar preda prevozniku, kao i da izvri sve potrebne radnje u vezi te predaje. Prodava odgovara kupcu ako potrebne radnje do predaje stvari na prevoz ne izvri po svim pravilima svoje struke. Tako, na primer, ako je teta nastala usled loeg pakovanja stvari, prodava odgovara kupcu za tetu, ali je tu okolnost duan da dokae kupac, odnosno primalac stvari. U vezi pakovanja stvari prodava odgovara kupcu sve dok kupac ne primi stvari. Meutim, odgovornost prodavca zbog loeg pakovanja je ograniena, jer on odgovara sve dok stvari ne stignu kupcu, odnosno primaocu. Zbog toga, ako stvari prilikom predaje na prevoz nisu bile propisano upakovane, ali je ipak na uputnu stanicu stigla neoteena i kupac je primio bez prigovora, prodava kao poiljalac ne odgovara za tetu koja bi nastala u daljem prevozu stvari koji je obavljen u istom pakovanju. i po nalogu kupca, odnosno primaoca stvari. Sve do asa predaje stvari na prevoz prodava odgovara za ispravnost stvari, odnosno da ona ne bude oteena, ve u onom stanju kako je to ugovoreno sa kupcem. Jedna od osnovnih obaveza prodavca je da pronae sigurnog prevozioca, prevozioca koji se profesionalno bavi tim poslom. Dakle, prodava pri izboru vozara mora da postupa sa posebnom panjom koja se trai u poslovnom prometu. Ako prodava izabere pravog prevoznika, oslobaa se obaveze za propast ili oteenje stvari od momenta kada je stvari uredno predao vozani. Ovo zbog toga to prodava ne odgovara za tetu koja nastane u toku prevoza, jer se roba prevozi na rizik kupca. Zbog toga ako bi teta nastala u toku prevoza prodava ne odgovara za tetu ve prevoznik kupcu, ali ako je prodava izabrao loeg prevoznika, odnosno ako pri izboru vozara nije postupao sa potrebnom panjom, za tetu stvari odgovara kupcu i on i prevoznik. Primer tube radi naknade tete - zbog loeg izbora vozara TRGOVINSKI SUD U TUILAC:_____________________________, iz_______________, ul.______________, br. TUENI: 1)_____________________________. iz________________, ul._____________, br." 2)____________________________, iz________________, ul._____________, br. TUBA radi naknade tete u 3 primerka. I. Prvotueni____________je kupio od tuioca veu koliinu sladoleda, tanije______kartonskih kutija, u vrednosti od__________EURA, po narudbenici od____________. godine i odredio je prevozioca, drugotuenog, oznaujui vozilo oznakom___________________. DOKAZ: narudbenica br.___________od___________. godine. Prvotueni __________ je ____________. godine preuzeo kupljenu robu na skladitu tuioca u _________________, preko vozaa drugotuenog________________, koji je potpisao prijem navedene koliine kartonskih kutija, sa temperaturom od - 18 stepeni. DOKAZ: nalog za prodaju___________od____________. godine U carinskoj ispravi od_____________. godine prvotueni__________se pojavljuje kao "poiljalac-izvoznik", odreujui kao primaoca pom.__________________, iz__________. Carinske formalnosti obavio je "_______PED",__________. Za zemlju odredita u navedenoj carinskoj ispravi oznaen je________,_________. DOKAZ: carinska isprava od_____________. godine. Grekom vozaa drugotuenog, u toku puta do odredita, koji nije pratio temperaturu u hladnjai u kojoj se nalazio predmetni sladoled, dolo je do potpunog razmrzavanja sladoleda, zbog ega je adresat u__________odbio prijem te robe, poto je prethodno izvrena ekspertiza_____________trgovake proiz vodne komore, br.___________od___________. godine. 655

DOKAZ: -izvetaj ekspertize br. ______________________________od____________. godine. -izjava vozaa ________________, sastavljena u ____________od___________godine. Neupotrebljiva roba u koliini od __________ kartonskih kutija vraeno je tuiocu preko _________________, po primaocu prvotuenog ____________, dana ___________godine, uz usluge "rascarinjenja sladoleda". DOKAZ: - carinska isprava o povraaju robe od _________________________. godine, - raun preduzea " __________PED", br. ___________od__________. godine. Na osnovu zapisnika Veterinarske inspekcije u ____________, br. __________od________. godine, usme nim reenjem, naloeno je unitenje celokupne koliine sladoleda od ___________kilograma, pa je tuilac postupajui po tom nalogu istu i unitio na deponiji Gradske istoe u ___________dana ___________. godine. DOKAZ: - zapisnik Veterinarske inspekcije br. _____________, od__________. godine, - zapisnik tuioca br. ____________________od__________________. godine, - potvrda Gradske istoe br. _____________od__________________. godine. II. U konkretnom sluaju prvotueni ____________je i kupac navedene koliine sladoleda i otpremnik te robe za inostranog primaoca. On je ugovorio prevoz kupljene robe od tuioca, odredio je prevoznika koji je svojim vozilom preuzeo robu u stanju koje se moralo odravati do asa predaje te robe primaocu. Pre ma pravilima Zakona o obligacionim odnosima (l. 671.), koja vae za otpremniki posao, otpremnik od govara za tete nastale pri preuzimanju i uvanju robe, pri izboru vozara i uopte ako ne bude postupao kao savestan i uredan privrednik. Polazei od navedenih pravila ZOO, kao i od injenice da je oteenje poiljke - sladoleda nastupilo u toku prevoza od otpremnog mesta tuioca do uputnog mesta primaoca, mora se uzeti da prvotueni kao otpremnik pri izboru vozara nije postupao sa panjom dobrog privrednika, budui da je prevoz sladole da poverio drugotuenom koji nesumnjivo nije specijalizovano preduzee za obavljanje usluga prevoza robe hladnjaama u inostranom prometu, ili ako je i registrovano za takvu delatnost da nije imalo odgo varajuu hladnjau koja bi primljenu robu odravala u ispravnom stanju do asa predaje primaocu, a nije imala ni savesnog i kvalifikovanog vozaa koji je mogao kvalitetno da izvri poverenu mu funkciju. Drugotueni kao vozar je odgovoran za nastalu tetu, bez obzira da li je dolo do kvara na termokingu, jer njegov voza ______________nije pratio temperaturu u hladnjai, pa nije ni mogao usput da tra i intervenciju radi otklanjanja eventualnog kvara. Ovo utoliko pre to navedeni voza u svojoj izjavi od __________________godine, datoj u _____________, nije ni tvrdio da je termoking u kvaru, ve samo to da je "za vreme puta od _____________granice do __________temperatura u hladnjai bila od -5 do -7 C", a da je "pri otvaranju maine temperatura bila -4C", iako je temperatura u hladnjai za sve vreme trebalo da bude -18 C, kolika je bila i temperatura sladoleda u asu preuzimanja kod tuioca. Prema stanovitu tuioca, drugotueni je kao preduzee koje je verovatno registrovano da obavlja po slove prevoza hladnjaom u inostranom prometu, bio duan da pri odreivanju hladnjae za prevoz sladoleda obrati naroitu panju da je hladnjaa sa kojom se vri prevoz sladoleda na elom pre voznom putu ispravna, odnosno da odrava onu temperaturu koja obezbeuje ispravnost sladoleda do asa predaje primaocu. U vezi izloenog tuilac je pretrpeo tetu na ime prodate robe u iznosu od _____________EURA, to u dinarskoj protivvrednosti na dan podnoenja tube iznosi ________________dinara, zatim __________dinara na ime trokova vraanja neispravne poiljke, pa _______dinara na ime trokova prevoza robe i po vratka, te trokova peditera u iznosu od ______________dinara, kao i ____________dinara na ime unitenja robe, odnosno ukupno ______________dinara. Sa iznetih razloga tuilac predlae da Sud po sprovedenom postupku i izvedenim dokazima donese sledeu PRESUDU Obavezuju se prvotueni Preduzee _____________, iz _____________ i drugotueni Preduzee __________________ iz ___________, da tuiocu _____________, iz __________, solidarno plate tetu u iznosu od _________________dinara, sa zateznom kamatom od _____________godine do isplate, kao i da mu solidarno na knade trokove postupka, sve u roku od 8 dana pod pretnjom izvrenja.
________________________. godine.

PRILOZI sa punomojem. Za tuioca - punomonik, 656

Trokovi (l. 474. ZOO)

Pravilo iz ovog lana ukazuje da prodava snosi trokove u vezi pripremanja stvari za isporuku, a kupac trokove odnoenja stvari i sve ostale trokove posle predaje stvari. U trokove pripremanja stvari spadaju oni trokovi koji se odnose na sortiranje, odvajanje, pripremanje stvari za isporuku, pakovanje, kao i trokovi u vezi zakljuenja potrebnih ugovora za predaju stvari. Trokove koje snosi prodava, koji prethode predaji, ne vezuju se za predaju stvari, jer su to posebne radnje, s obzirom na obavezu prodavca da on stvari pripremi za otpremu i da tako pripremljene stvari preda prevozniku, posle ega se oslobaa odgovornosti za eventualnu propast ili oteenje stvari. Prodava ne snosi trokove prevoza, niti odgovara za tetu na stvari ako je do tete dolo u toku prevoza, a ne postoje primedbe na potrebnu panju prodavca kod izbora prevoznika. On snosi samo one trokove do predaje stvari na prevoz, dakle trokove koji prethode predaji stvari, a ostale trokove snosi kupac, odnosno primalac stvari. Pakovanje stvari, odnosno ambalau mora o svom troku da obezbedi prodava. Ako prodava i kupac nisu odredili neku posebnu vrstu ambalae, ambalaa koju obezbeuje prodava mora da odgovara svim prevoznim sredstvima koja se predviaju ugovorom, a ako to nije predvieno ugovorom, onda obaveza prodavca je da obezbedi ambalau koja odgovara uslovima pod kojima se stvar prima na prevoz na onim prevoznim sredstvima koja se prema prirodi posla redovno upotrebljavaju. Ako kupac na skladitu prodavca izabere robu, pa se izabrana roba izdvoji, smatra se daje time izvrena isporuka, to znai da od tog trenutka svi trokovi, koje bi inae snosio prodava, padaju na kupca, ukljuujui trokove odvajanja, sortiranja, pripreme stvari za isporuku, zakljuenje ugovora sa vozarom ili pediterom. Naravno, sve to pod uslovom da se o tim radnjama i trokovima prodava i kupac nisu drukije dogovorili.

ISTOVREMENO IZVRENJE PREDAJE STVARI I ISPLATE CENE

Odlaganje predaje do isplate cene (l. 475. ZOO)
Po pravilu, koje odredbe ovog lana i predviaju, prodava nije duan predati stvar ako mu kupac ne isplati cenu istovremeno, ili ako kupac nije spreman da to istovremeno uini. Svoje obaveze, dakle, prodava i kupac su duni da izvre onako kako su ugovorili, a najee to ine prilikom predaje stvari. Prodava i kupac mogu ugovoriti daje rok isporuke odreen posle izvrene uplate, to znai da kupac ne moe da trai od prodavca da mu ovaj isporui stvari pre nego to plati kupovnu cenu. Isto tako, kao jedan od izuzetaka od navedenog pravila uzajamnog izvrenja obaveza, postoji i ako prodava, na osnovu ugovora, ima pravo da u toku prevoza raspolae stvarima, ima pravo i da odloi izvrenje isporuke u mestu opredeljenja, ako mu kupovna cena ne bude isplaena. Prodava i kupac mogu traiti jedno od drugog da svoje obaveze ispune istovremeno, u kom sluaju kada je jedna strana primila ispunjenje, druga strana je duna da odmah ispuni i svoju obavezu, odnosno da plati ugovorenu vrednost stvari. Ako je ugovoreno da e se kupovna cena isplatiti unapred, a rok isporuke je za kupljene stvari odreen kalendarski, prodava ne pada u docnju sve dok kupac ne ispuni svoju obavezu. Ni jedna strana nema pravo da od druge strane trai ispunjenje obaveze ako i sama nije ispunila svoju obavezu, ili nije spremna da to istovremeno uini. Insistiranje na ispunjenju obaveze pre nego stoje i druga strana ispunila svoju obavezu smatra se bespredmetnom, pa sud ne bi dao sudsku zatitu onoj strani koja postupa protivno navedenom pravilu - uzajamnom ispunjenju obaveze. Ako je kupac primio ugovorene stvari delimino, ili sa kakvim oteenjem, ima pravo da odbije isplatu ugovorene cene, a ako je stvari primio, on je u obavezu da isplati samo onu vrednost koja se odnosi na delimino ispunjenje obaveze, naravno ako mu to odgovara, inae moe odbiti prijem stvari i traiti raskid ugovora, stavljanjem na raspolaganje prodavcu delimino primljene stvari, dok kod prijema oteene stvari moe odbiti plaanje dok se sa prodavcem ne dogovori o snienju cene prema vrednosti koju ta stvar ima u momentu prijema, ili odbiti prijem takve stvari. Inae, pravilo je da kupac ne mora da primi delimino ispunjenje obaveze ako delovi obaveze ine jednu celinu, ili ako kupac ima opravdani interes da primi ispunjenje obaveze u celini, naroito ako je kupac po prijemu takve stvari njome ve raspolagao. Odredbe ovog lana imaju u vidu da kupac nije duan da isplati cenu pre nego to je imao mogunost da pregleda stvar. Imajui u vidu sadrinu odredbe navedenog lana u celini, proizilazi sukob postupanja, odnosno zahteva prodavca i kupca, jer se iz prvog dela norme ovog lana odreuje osnovno pravilo da prodava nije duan predati stvar ako mu kupac ne isplati cenu istovremeno, a kupac nema obaveu da prodavcu isplati cenu "pre nego stoje imao mogunosti da pregleda stvar". Iz navedenog se moe zakljuiti daje prodava duan da prethodno omogui kupcu da pregleda kupljenu stvar, pa ako kupac nema primedbi, prodava mu je predaje a kupac isplauje cenu te stvari. 657

Odlaganje predaje u sluaju prevoza stvari (cl. 476. ZOO)

I u komentaru prethodnog lana neto je reeno o pravilima koje propisuje ovaj lan. Meutim, stav 1. ovog lana daje ovlaenje prodavcu, ako drukije nije ugovoreno, da kada predaju stvari ostvaruje uruenjem prevoziocu, on moe odloiti odailjanje stvari do isplate, to znai stvari moe predati radi prevoza, ali daje nalog prevoziocu daje ne odailje dok mu kupac ne isplati cenu. Naravno, ovakvo zadravanje stvari kod prevozioca izaziva trokove learine, koje po prirodi stvari padaju na teret kupca, osim ako ugovorom nije drukije ugovoreno. Da bi prodava to pravo mogao da ostvari, potrebno je da blagovremeno, odnosno sa danom predaje stvari prevoziocu, obavesti kupca o predaji i zadravanju stvari kod prevozioca, dok mu se ne isplati cena stvari. Drugi sluaj koji je propisan stavom prvim ovog lana, predstavlja alternativu napred iznetom pravilu, jer prodava moe predati stvari prevozioci i time ispuniti obavezu predaje, ali moe i zadrati pravo da prevozniku da nalog da sa predajom stvari on, prodava raspolae, odnosno dok mu kupac ne isplati cenu. I u tom sluaju postoji mogunost nastanka trokova u vezi learine i drugih prava prevoznika, pa ukoliko kupac ne plati cenu i pored upozorenja da su mu stvari poslate, raspolaganje takvim stvarima vri se po pravilima prevoznika, koji ima pravo da naplati svoje trokove. Stav 2. ovog lana vezanje za drugi sluaj iz alternative, a naime da ako je prodava zadrao pravo da raspolae stvarju za vreme prevoza, da stvar ne bude predata kupcu u mestu opredeljenja dok kupac ne isplati cenu, ali kupac nije duan da isplati cenu pre nego to je imao mogunost da pregleda stvar. Tu, kao to je ranije naglaeno, postoji dvojnost postupanja, a u nekom smislu i protivurenost, jer kupac koji eli da pregleda stvar nije u mogunosti da to uini ako je prodava vozaru dao nalog da stvar ne bude predata u mestu opredeljenja dok mu kupac ne isplati cenu. Zbog toga se postavlja pitanje kako e kupac isplatiti cenu ako mu nije omogueno da pregleda stvar, odnosno ta postie time prodava ako kupcu ne onemogui pregled stvari, kod injenice da on ima pravo da vozaru da nalog da stvar ne bude predata kupcu u mestu opredeljenja. Navedena protivurenost se moe raspraviti samo tako to bi prodava blagovremeno obavestio kupca da je stvar predao vozaru i ovome dao nalog o prevozu u mestu opredeljenja gde e kupac preuzeti stvar, pozivajui kupca da u tom mestu pregleda stvar, i po njenom pregledu isplati ugovoreni iznos cene stvari. Meutim, problem moe nastati ako je kupac u nemogunosti da pregleda stvar, u kom sluaju obavetava prodavca, a ovaj se dalje dogovara sa prevoznikom o prevozu, odnosno uvanju tih stvari kod prevoznika, ili vraanjem stvari prodavcu. Naravno, u vezi ovakvog sluaja moe nastati spor izmeu prodavca i kupca, te bi sud na osnovu pravila iz ovog lana, a i iz sadraja drugih odredaba ovog zakona, izveo zakljuak o krivici jedne od stranaka zbog neizvrenog ispunjenja. Stav 3. ovog kana ima u vidu plaanje uz prezentaciju robnih dokumenata, a naime da kada je ugovoreno plaanje cene uz prezentaciju dokumenata o predaji stvari na otpremu, kao to su: duplikat tovarnog lista, teretnice (konosmana) ili slina dokumenta izdata od vozara, peditera ili skladitara, prodava ne moe zahtevati isplatu cene pre prezentacije tih dokumenata kupcu. Naime, prodava je izvrio svoju obavezu predaje stvari tek kada je kupac primio dokumenta vozara i na taj nain omoguio kupcu da raspolae kupljenim stvarima, a samim tim je i nastala obaveza kupca da odmah isplati ugovorenu cenu za primljene stvari.-

Spreavanje izruenja otposlate stvari (l. 477. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu obezbeenje prodavca da kroz procenu materijalnih prilika kupca preduzme radnje kako ne bi bio oteen, ako bi on svoju obavezu izvrio, a kupac ne bi mogao da plati cenu zbog svojih materijalnih prilika. Pravilo je da prodava prvi izvri svoju obavezu, odnosno da kupcu dostavi prodatu stvar, a da odmah zatim kupcu ispostavi raun za tu stvar, ostavljajui mu, po prirodi posla, rok od osam dana do kada treba da izvri plaanje. U nekim sluajevima taj rok je dui, pa ak i odreen u ratama. Na taj nain prodava preuzeo na sebe rizik da mu kupac za predatu mu stvar ne plati ugovorenu cenu. Imajui to u vidu, a naime da u nekim sluajevima moe doi do toga da kupac ne izvri svoju obavezu plaanja, bilo zato stoje zapao u teak finansijski i materijalni poloaj, ili zato to mu je blokiran poslovni raun, ili je otvoren postupak steaja i si., prodavcu je ostavljeno pravo da ako se posle odailjanja stvari kupcu pokae da su njegove materijalne prilike takve da on osnovano posumnja da e mu kupac platiti cenu, sprei predaju stvari kupcu, ak ako bi ovaj ve imao u rukama isprave koje ga ovlauju da zahteva izruenje stvari. Pretpostavke prodavca moraju biti osnovane. U sluaju spora on mora da dokae da su njegove pretpostavke bile opravdane, posebno ako je u toku odailjanja svojih stvari saznao za teak finansijski i materijalni poloaj kupca. Ako bi, pak, prodava i pre odailjanja stvari znao za takav teak poloaj kupca, pa mu i pored toga poalje stvari, on preuzima rizik da od kupca nee moi da naplati svoje potraivanje. 658

Iako se smatra daje prodava predajom robe vozaru ispunio svoju obavezu predaje, odnosno iako se smatra da posle predaje stvari vozaru kupac preuzima sve obaveze u pogledu sigurnosti prevoza stvari i obaveze plaanja prevoza, ipak prodava je po prirodi posla u stalnom pravnom odnosu sa vozarem, kome do isporuke stvari kupcu moe davati uputstva o promeni mesta opredeljenja isporuke stvari, pa ak i promenom lica, kupca ako utvrdi da mu kupac zbog tekih materijalnih prilika nee moi da plati cenu stvari. To i pod uslovom da kupac u rukama ima ispravu (prepis tovarnog lista, konosmana i si.) koja ga ovlauje da zahteva izruenje stvari. Vozar mora pratiti naloge svog poiljaoca, prodavca, i poznavati pravila struke da do kraja, odnosno dok se ne pokae sumnja u sposobnost kupca da plati cenu za stvar koja mu se isporuuje, i dalje odgovara poiljaocu. Ovo i zbog toga, to su i prava vozara dovedena u pitanju ako je kupac u tekim materijalnim prilikama, te da kupac, odnosno primalac stvari ni njemu nee platiti vozarinu i druge trokove koji prate robu do predaje, pa je logino da prihvati nalog poiljaoca da stvari ili vrati poiljaocu ili ih po njegovom nalogu, na njegov raun, uskladiti. Stav 2. ovog lana ima u vidu daje prodava, bez obzira na materijalne prilike kupca, ovlaenja da vozaru da nalog da isporuku stvari izvri treem licu, tj. licu koje je uredan imalac isprave koja ga ovlauje da zahteva izruenje stvari. Prodava takav nalog ne moe dati vozaru ako isprava koju vozar treba da preda primaocu stvari sadri rezervu u pogledu dejstva prenosa, odnosno ako je u ispravi navedeno da se ne moe preneti na tree lice. Meutim, ako je kupac doao na prevaran nain do isprava koje mu obezbeuju prijem stvari, vozar po nalogu prodavca moe odbiti predaju stvari takvom licu, naravno ako prodava dokae daje imalac isprave kad ju je pribavljao postupao svesno na tetu prodavca. Naravno, to se ne odnosi na sluaj ako je kupac u tekim materijalnim prilikama, za koga prodava posumnja da mu nee platiti cenu, pa i ako bi kupac imao u rukama ispravu koja ga ovlauje da zahteva izruenje stvari.

ODGOVORNOST ZA MATERIJALNE NEDOSTATKE O MATERIJALNIM NEDOSTACIMA UOPTE

Materijalni nedostaci za koje prodava odgovara (l. 478. ZOO)
U vezi odgovornosti za materijalne nedostatke stvari, sudovi su saglasno odredbama ovog lana i odredbama narednih lanova koji se odnose na materijalne nedostatke uopte zauzeli veoma znaajna stanovita, pravne stavove, za primenu ovog instituta u praksi, jer su oni najei, a veoma su sloeni kada ih treba primeniti. Ti pravni stavovi o odnosu kupca i prodavca u vezi kupljene stvari koja ima materijalne nedostatke, iskazani su u sledeim stavovima, odnosno pravilima: a) kad stvar ima nedostatak, kupac je duan da od prodavca prvo trai da nedostatak ukloni ili mu preda stvar bez nedostatka (ispunjenje ugovora); b) ukoliko prodava ne ispuni ugovor u razumnom roku, kupac moe da trai da sud obavee prodavca da ukloni nedostatak opravkom stvari, odnosno zamenom delova, ili da mu preda drugu stvar bez nedostataka; v) kupac moe da trai ispunjenje ugovora jedino predajom druge stvari bez nedostatka, samo ako se nedostatak moe ukloniti ili je njegovo uklanjanje ekonomski neopravdano; g) kad kupac trai da mu prodava preda stvar bez nedostatka, a uklanjanje nedostatka je mogue i ekonomski opravdano, sud e obavezati prodavca da nedostatak ukloni ili kupcu preda drugu stvar bez nedostataka; d) ako prodava ne ispuni ugovor u razumnom roku, kupac moe umesto ispunjenja ugovora zahtevati snienje cene, a moe izjaviti i da raskida ugovor, poto prethodno ostavi prodavcu naknadni primeran rok za is punjenje ugovora; ) u sluaju prijema druge stvari zbog nedostataka, kupac nije duan da plati naknadu za umereno korienje stvari sa nedostatkom; e) kad je i pored uklanjanja nedostatka umanjena vrednost stvari, kupac ima pravo da trai snienje ugo vorene cene. Imajui u vidu navedeno, odgovornost za materijalne nedostatke stvari postoji ako prodata stvar nema potrebna svojstva za redovnu upotrebu ili promet, ako prodata stvar nema potrebna svojstva za naruenu upotrebu za koju je kupac nabavlja, ili ako prodata stvar nema svojstva i odlike koje su izriito ili preutno ugovorene, to je saglasno odredbama lana 479. ZOO. Kada je prodata stvar sa materijalnim nedostatkom, kupac stie odreena prava propisana odredbama lana 488. ZOO. Primenjujui navedeni odredbe ZOO, odnosno navedeni pravni stav, kupac je u prvom redu duan da o nedostatku stvari obavesti prodavca i od njega zahteva da nedostatak ukloni ili mu preda drugu stvar bez nedostatka. Svrha ovog obeteenja je dvojaka: da prodava bude obaveten da stvar koju je on prodao ima materijal659

ni nedostatak i da se od njega zahteva da u cilju ispunjenja ugovora ukloni taj nedostatak ili kupcu preda drugu stvar bez nedostatka. Ovo obavetenje treba da bude u pismenom obliku i da sadri opis nedostatka, da bi se o nedostatku upoznao prodava. Razume se, ovo obavetenje treba da sadri i zahtev da prodava u razumnom roku ukloni nedostatak. Ako prodava u razumnom roku ne ukloni nedostatak popravkom stvari (kada je to mogue i ekonomski opravdano), ili ne preda drugu stvar bez nedostatka, pa time ne ispuni svoji obavezu iz ugovora o prodaji, kupac ima pravo da podnese tubu i od suda zahteva da obavee prodavca da ukloni nedostatak opravkom stvari (kada je to mogue), ili da preda drugu stvar bez nedostatka. Prilikom odluivanja o zahtevu kupca, sud e prodavca obavezati da nedostatak ukloni opravkom, odnosno zamenom delova, ako se time nedostatak moe ukloniti i ako je takav nain uklanjanja nedostatka ekonomski opravdan. Sud e prodavca obavezati da nedostatak ukloni opravkom stvari uvek kada je to mogue i ekonomski opravdano, pa i onda kada kupac trai da se nedostatak ukloni samo predajom druge stvari bez nedostatka, dakle kada ne trai da se nedostatak ukloni opravkom stvari. Tek ako opravka stvari nije mogua ili nije ekonomski opravdana, sud e obavezati prodavca da ugovor ispuni takom to e kupcu predati drugu stvar bez nedostatka. Kada sud obavee prodavca da ugovor ispuni predajom druge stvari bez nedostatka, kupac je duan da stvar sa nedostatkom preda prodavcu (ako to ranije nije uinio) i pri tome nije duan da plati naknadu, odnosno daje isporuilac na osnovu ugovora sa primaocem isporuio ovome robu, te da je primalac duan da isplati kupovnu cenu isporuiocu. Najei sluajevi ovakve pojave javljaju se kod isporuka raznih poiljki putem pote, kao to su knjige, asopisi i si. , za umereno (uobiajeno) korienje stvari sa nedostatkom (tzv. amortizacija). Meutim, kada je stvar sa nedostatkom koriena, ili kada nije pravilno odravana i koriena, kupac je duan da plati naknadu (amortizaciju) za takvo korienje stvari i da naknadi tetu ako ona postoji. Pored prava da trai uklanjanje nedostatka, kupac ima pravo i da raskine ugovor. Kupac moe izjaviti da raskida ugovor samo ako je prodavcu ostavio naknadni primeran rok za ispunjenje ugovora (da stvar popravi kada je to mogue i ekonomski opravdano ili da preda drugu stvar bez nedostatka) i ako prodava u tom naknadnom primerenom roku ne ispuni ni jednu od ovih obaveza. Nae pravo propisuje vansudsko raskidanje ugovora zbog neispunjenja koje nastupa prostom izjavom volje. Kupac je duan , kada se ispune uslovi za raskidanje ugovora, da bez odlaganja saopti prodavcu da raskida ugovor. Ako je kupcu izdat garantni list kojim se garantuje ispravno funkcionisanje stvari za odreeno vreme, kupac pored prava zbog materijalnih nedostataka stvari ima i prava propisana garantnim listom. Kupac ima pravo da trae i smanjenje cene. Ovo pravo pripada kupcu kada zadri stvar sa nedostatkom, ili ako je i pored opravke stvari umanjena njena vrednost. U jednoj stvari sud je razmatrao osnovanost prigovora u sluaju prodavevog prihvatanja da stvar transportuje i proda treem licu po nioj ceni (l. 478. i l. 484. st. 1. ZOO), i zauzeo stav da prodava koji je prihvatio da transportuje i proda reklamiranu robu treem licu po nioj ceni, ne moe sporiti osnovanost kupevog prigovora na materijalne nedostatke stvari zato to pre toga nije pozvan da izvri pregled reklamirane robe. U obrazloenju te odluke (VSS, Prev. 408/98) se, pored ostalog, navodi da se ne mogu prihvatiti navodi tuenog da nije u pitanju kvalitet ve elja tuioca da postigne manju cenu od ugovorene. Ovo zato stoje u aktu prihvatanja reklamacije - pristankom na transport robe natrag (i daljom prodajom po nioj ceni treem licu), sadran i ispunjen uslov pozivanja prodavca da pregleda stvar, sve prema odredbama l. 478. i 484 st. 1. ZOO. Na izneti nain prodava je prihvatio obavetenje o nedostatku kupca kao tano, pa tueni prodava otuda ne moe nanovo u parnici pokrenutoj radi predaje ostataka stvari bez nedostatka, otvarati pitanje dokazivanja da l ij e nedostatak konstatovan. U tom smislu revident bez osnova ukazuje da bi iz naina odbijanja prijema stvari proizilazilo da ona tuiocu odgovara ali po niim cenama od ugovorenih, to zajedno sa uplatom trokova namenjenih za namirenje putnih trokova i trokova smetaja komisije tuioca, koja je trebalo da doe u sedite tuenog i da odabere stvari, sve ukazuje navodno daje tuilac krio dogovor. Osnovne karakteristike u vezi prigovora na kvalitet Prodava je duan da isporui robu ugovorenog kvaliteta. Ako prodava isporui robu koja ne odgovara ugovorenom kvalitetu, tada kupac svoja prava ostvaruje prigovorom na kvalitet. Kupac je duan da prigovor saopti prodavcu bez odlaganja da bi sauvao i docnije mogao ostvarivati svoja prava koja mu pripadaju kada prodava ne isporui robu ugovorenog kvaliteta. Rok mora biti kratak, i donekle zavisi od vrste robe, njenog stanja i koliine. Kod pokvarljive robe, taj rok mora biti veoma kratak. Kupac je u svakom sluaju duan da kvalitet utvrdi u roku potrebnom prema redovnom toku stvari. Dakle, kupac je duan da kvalitet utvrdi to pre, a prigovor da saopti prodavcu bez odlaganja. Oba uslova moraju biti ispunjena da bi kupac mogao ostvarivati svoja prava, s tim to se rok za prigovor rauna od dana kada je kupac mogao i bio duan da utvrdi kvalitet. 660

_ i

Kupac koji je na uredan nain i blagovremeno utvrdio kvalitet robe i na siguran nain i blagovremeno stavio valjan prigovor na kvalitet, moe birati kojim e se od svojih prava koristiti: a) moe odustati od ugovora, a isporuenu robu staviti prodavcu na raspolaganje, b) traiti ispunjenje ugovora, a isporuenu robu staviti prodavcu na raspolaganje, v) traiti smanjenje cene srazmerno manjoj vrednosti isporuene robe (u kom sluaju moe raspolagati robom) ili g) traiti da prodava u primerenom roku otkloni mane, ako su mane otklonjive. U svakom sluaju kupac ima pravo na naknadu tete. Kupac od svog izvrenog izbora moe odustati, ali ako je usled izmene prodava pretrpeo tetu, kupac je duan da je naknadi. Razume se da kupac moe u svako doba odustati od prigovora i svojih zahteva. Pri svemu tome kupac mora postupati sa panjom dobrog privrednika i ostvarujui svoja prava ne moe naneti tetu prodavcu. Ugovaranjem garantnog roka pomeraju se vremenska ogranienja prodaveve odgovornosti. Ako kupac nije blagovremeno stavio prigovor zbog utvrenih mana robe smatra se daje robu preuzeo bez prigovora na kvalitet i kupac je prekludiran u svom pravu da ostvaruje neko od svojih pomenutih prava. Prodava neblagovremene prigovore moe odbiti, ali ako se upustio u raspravljanje o prigovorima, vie se ne moe pozivati da su neblagovremeni. Blagovremenost prigovora sud ne utvruje po slubenoj dunosti. Odgovornost i proizvoaa Naravno, da odredbe ovog lana ne iskljuuju i odgovornost proizvoaa. Ako to u ovim odredbama nije propisano, to ne znai da kod bilo koje robe za koju odgovara prodava (za materijalne nedostatke stvari), ne odgovara i proizvoa, bez obzira stoje njegova odgovornost propisana i lanom 179. ovog zakona za odgovornost za stvari sa nedostatkom (odnosi se na odgovornost za materijalne nedostatke stvari koje je proizveo proizvoa, sa nekim nedostatkom koji predstavlja opasnost tete za lica i stvari, odnosno i za opasna svojstva stvari), kao i lanom 501. ovog zakona (odnosi se na odgovornost prodavca i proizvoaa za stvari za koje je izdata garancija proizvoaa), jer se pitanje odgovornosti proizvoaa i prodavca ureuje i posebnim propisom - Zako nom o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom (SI. glasnik RS", br. 101/05), kojim se defmie pojam proizvoaa stvari sa nedostatkom, bez obzira da lije u pitanju stvar sa nekim nedostatkom koji predstavlja opasnost tete za lica i stvari, ili stvar ima opasna svojstva, ili je u pitanju garancija za ispravno funkcionisanje prodate stvari (l. 501. ZOO), pa se tako, pored toga stoje optom odredbom lana 2. pom. zakona, propisano daje proizvoa lice koje proizvodi gotove proizvode, sirovine i sastavne delove", u lanu 2. stav 2. tog zakona propisano da se proizvoaem smatra i lice koje se predstavlja kao proizvoa stavljanjem svog imena, zatitnog znaka ili drugog obeleavajueg znaka na proizvod i lice koje uvozi proizvod namenjen prodaji", ali u odreenim sluajevima i prodava. Dakle, a) proizvoa je lice koje proizvodi gotove proizvode, sirovine i sastavne delove, ali i b) lice koje se predstavlja kao proizvoa takvih proizvoda: - stavljanjem svog imena, - zatitnog znaka ili drugog obeleavajueg znaka na proizvod, kao i v) lice koje uvozi proizvod namenjen prodaji. Meutim, ako proizvod ne sadri podatke o proizvoau, prodava ima poloaj proizvoaa, koji zbog toga moe biti stranka u sporu, osim ako u razumnom roku ne obavesti oteenog o licu koje je proizvoa, odnosno o licu od koga je nabavio proizvod. Prodava odgovara i u sluaju ako uvozni proizvod ne sadri podatke o uvozniku, i ako se zna ko je inostrani proizvoa. Na taj nain odreenje subjekt koji odgovara za materijalne nedostatke stvari bez obzira da li je u pitanju opasna stvar ili se radi o nedostatku proizvoda koja ne obezbeuje sigurnost koja se s pravom oekuje s obzirom na sve okolnosti, odnosno i kad postoje materijalni nedostaci u smislu odredaba ovog lana.

Sudska praksa
Vieno-odobreno" ili kupovina po vienju" Ako prilikom kupovine kupac pregleda robu, ne moe posle isporuke prigovarati da roba ne odgovara ugovorenom kvalitetu. Prema obrazloenju Nije bilo sporno meu strankama da je kupovina ugovorena po vienju kupca i sporazumu kupca i prodavca o Masiranju robe. Prema izrazu ,,vienoodobreno", ili,, kupovina po vienju", ima se tumaiti tako da se ugovaranjem ove klauzule prodava oslobaa odgovornosti za kvalitet, jer se pretpostavlja daje kupac pre zakljuenja ugovora pregledao robu i pristao na njen kvalitet. Tueni ne osporava injenicu daje njegov predstavnik proao kroz magacin tuioca i pregledao sanduke sa jabukama i daje tek poto je isporuio drugu partiju, kad je kvalitetu prigovorio njegov kupac, stornirao dalju isporuku. 661

Meutim, ako je prilikom kupovine roba pregledana, tueni ne moe posle isporuke prigovoriti da roba ne odgovara. Ovakav prigovor mogao bi se uvaiti samo ako bi se dokazalo postojanje skrivenih mana, to ovde nije sluaj. Prema tome, klauzulom po vienju kupca ", stranke su odredile kvalitet. to se tie ugovorne odredbe o Masiranju jabuka, koja sledi iza klauzule ,,po vienju kupca", ima se smatrati tako da se ona odnosi na postupanje sa robom posle utvrenog kvaliteta. Zato nije od uticaja na spornu stvar da li se to Masiranje odnosi na sanduke, klasu ili vrstu jabuka. S obzirom na izneto stanovite o pitanju tumaenja ugovorne odredbe o kvalitetu isporuene jabuke, navodi tuenog da iz odredbe ugovora proizilazi da su stranke pored samog vienja robe ugovorile ,,neto vie", to tueni istie kao albeni navod, nisu osnovani. Iz ve iznetih razloga nije osnovan ni navod albe kojim tueni istie daje iz zapisnika o prijemu robe vidljivo da su jabuke bile loeg kvaliteta, odnosno da nisu ispunjavale uslove za stavljanje u promet u smislu vaeih propisa. Kao stoje reeno, tueni je jabuke dalje prodao, pa krajnji kupac nije bio zadovoljan njihovim kvalitetom. Sama ova injenica, koja meu strankama nije sporna, ukazuje na to da se tueni posle ,, vienja " upustio u ocenu kvaliteta, i to tek posle prigovora njegovog kupca. Meutim, drugo je pitanje, koje u konkretnom sluaju nije od uticaja, kakav kvalitet jabuka je tueni ugovorio sa svojim kupcem, jer na osnovu sporne zakljunice nije mogao oekivati robu prve klase, to je i prvostepeni sud pravilno zakljuio (prema odluci VPS, SI 516/73); Utvrivanje kvaliteta robe u roku koji je uobiajen i normalan Kupac mora kvalitet kupljene robe utvrditi u roku koji je objektivno odreen i priznat kao neophodan za utvrivanje svojstva odreene robe, a ne u roku koji bi se utvrivao prema subjektivnim okolnostima. Prema obrazloenju Drugostepeni sud je odbio albu i potvrdio prvostepenu presudu. Tuilac je, u izvrenju svoje ugovorne obaveze iz ugovora isporuio tuenom u vremenu od januara do 12. jula_____. godine ugovorenu robu. Tueni ne spori daje tuilac izvrio isporuku, ali odbija da plati kupovnu cenu tvrdei da isporuene brave nisu kompletne i da imaju kvalitativne nedostatke. Tubom se trai naplata kupovne cene za isporuke izvrene od januara_______., pa kako je od dana poslednje isporuke tj. 12. jula______iste godine do dana kada je tueni utvrdio kvalitet i prigovorio, tj. 8. aprila________ naredne godine, proteklo vie od est meseci, u kom roku se moraju staviti prigovori na kvalitet u sluaju skrivenih mana, to taj prigovor nije blagovremen i tueni ne moe odbiti plaanje kupovne cene. Tueni smatra daje njegov prigovor na kvalitet blagovremeno podnet, jer je on kvalitet utvrdio im je za to stvarno imao mogunosti. Meutim, tueni ne navodi ta gaje spreilo da kvalitet ranije utvrdi. Pored toga, smisao norme propisa, na koju se poziva tueni, nije u tome da dozvoli neogranieno produenje rokova za utvrivanje kvaliteta zavisno od subjektivnih okolnosti, ve se njome odreuje da se kvalitet moe utvrditi u onom roku koji je uobiajen i normalan kod odreene vrste robe, prema tome objektivno odreen i priznat kao neophodan za utvrivanja svojstva robe (prema odluci VPS, SI. 607/68); Mogunost ostvarenja prava po proteku roka - "Kupac koji je blagovremeno obavestio prodavca o postojanju nedostataka na stvari, moe kroz ulaganje prigovora na zahtev prodavca za isplatu kupoprodajne cene, ostvariti prava koja mu pripadaju po tom osnovu i po proteku roka od godinu dana od dana uinjenog obavetenja " (prema odluci VSS, Prev. 246/98); Blagovremeni prigovor na kvalitet - "Kod nepostupanja po blagovremenoj reklamaciji na kvalitet u razumnom, odnosno naknadno ostavljenom primerenom roku ne moe se spreiti druga ugovorna strana da se koristi pravom koje joj pripada u sluaju blagovremenog i urednog prigovora na kvalitet (ispunjenje snienja cene, raskid ugovora, naknada tete " (prema odluci VSS, Prev. 301/98); Neblagovremeno obavetavanje o uoenim nedostacima - "Kod neblagovremeno podnetog prigovora u pogledu vidljivog, deliminog nedostatka bespredmetno je naknadno utvrivanje nedostataka koliine robe u toku postupka, jer je tueni izgubio prava koja bi mu pripadala za sluaj daje blagovremeno i uredno obavestio protivnu ugovornu stranu o eventualno materijalnom nedostatku na koji se pozivao " (prema odluci VSS, Prev. 539/98); Gubitak prava zbog proteku roka za podnoenje tube - "Prava kupca se gase ukoliko kupac nije u roku od godinu dana od dana obavetenja prodavcu o nedostatku podneo tubu sudu, sa zahtevom prema prodavcu zbog nedostatka stvari. Nije dovoljno da se kupac u tom roku obratio prodavcu sa odreenim zahtevom zbog nedostatka na stvari, jer svoja prava koja ima prema prodavcu zbog nedostatka stvari ne moe koristiti van roka od godinu dana od dana obavetenja o nedostatku " (prema odluci VSS, Prev. 705/98); 662

_ i

Pravni nedostatak kupljene stvari - "Pribavilac automobila kupljenog od nevlasnika, uiva zatitu od evikcije i ima pravo da trai da mu prodava isporui drugi automobil bez pravnog nedostatka (Kupac - tuilac kupio je od prodavca automobil za koji je od strane SUP-a utvreno daje ukraden i vraen pravom vlasniku. U ovom sluaju kupac ima pravo da zahteva da mu prodava isporui drugu stvar bez pravnog nedostatka " (prema odluci VSS, Prev 52/98); Odgovornost proizvoaa preduzimanje mera za spreavanje tete 'Proizvoa odgovara i za opasna svojstva stvari ako nije preduzeo sve to j e potrebno da tetu, koju je mogao predvideti, sprei putem upozorenja, bezbednom ambalaom ili drugom odgovarajuom merom" (prema odluci Saveznog suda, Gzs. 45/98); Odgovornost za nedostatke proizvoaa robe za trite - "Kada proizvoa proizvodi robu za trite, to podrazumeva da stupa u obligacione odnose, njegova odgovornost je pojaana jer se mora ponaati sa panjom dobrog domaina. Poveana odgovornost proizvoaa proizilazi iz l. 18. ZOO, a njegova odgovornost se ceni po odredbi l. 158. ZOO" (prema odluci VSS, Prev. 368/96); Odgovornost za materijalne nedostatke. Prigovor na kvalitet isporuene robe - "Kako je tueni prodava prihvatio dogovor i povraaj reklamirane robe, onda je on prihvatio prigovor na kvalitet, makar se radilo o neblagovremenom prigovoru na kvalitet, s obzirom da se u tom smislu nije izriito ogradio, pa ne moe isto initi naknadno u parnici, niti se moe pozivati daje robu, u stvari, preuzeo bez prigovora" (prema odluci VSS, Prev. 200/99); Isporuka robe sa skrivenim nedostatkom - "Kad isporuena roba ima skrivene nedostatke koji se nisu mogli utvrditi obinim pregledom, a kupac je bez odlaganja nakon utvrivanja nedostataka, im je to prema redovnom toku stvari bilo mogue, obavestio prodavca o tim nedostacima, tada kupac ima pravo da zahteva isporuku dodatne koliine robe" (prema odluci VSS, Prev. 159/94); Nedostaci na robi - "Kada se radi o kupovini tehnike robe sa garantnim listom, za njeno ispravno funkcionisanje i otklanjanje nedostataka kupac moe da se obrati kako proizvoau tako i prodavcu robe. Ako je prodava po pravosnanoj presudi zbog tehnike neispravnosti proizvoda morao da naknadi kupcu tetu, on se za istu moe regresirati od proizvoaa robe, ijom krivicom je u proizvodnji dolo do tehnike neispravnosti prodate robe" (prema odluci VPS, P. 5272/95); Prigovor kvaliteta - "Ako kupac ne stavi blagovremeno prigovor na kvalitet primljene robe, niti robu stavi na raspolaganje prodavcu, ve je otui, ne moe traiti raskid ugovora zbog nedostataka na preuzetoj robi, niti snienje ugovorene kupoprodajne cene" (prema odluci VPS, P. 6511/2000); Prodaja reklamirane robe - "Prodava koji je prihvatio da transportu] e i proda reklamiranu robu treem licu po nioj ceni ne moe sporiti osnovanost kupevog prigovora na materijalne nedostatke stvari zato to pre toga nije pozvan da izvri pregled reklamirane robe" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 408/98).

Kad postoje materijalni nedostaci (l. 479. ZOO)

Materijalni nedostaci u smislu odredaba ovog lana podrazumevaju svaki nedostatak u pogledu svojstava stvari da bi se ona mogla normalno da koristi, odnosno za one svrhe zastaje namenjena, te, na kraju, i zastoje i kupljena. Postojanje materijalnih nedostataka na stvari dokaz je da stvar nije predata kupcu saglasno ugovoru o prodaji, odnosno da isporuena stvar nije onog kvaliteta koji je ugovoren, nije propisan i nije prosenog kvaliteta. Materijalni nedostaci stvari mogu da budu vidljive i skrivene. Vidljiv je onaj nedostatak koji se moe odmah uoiti vizuelnim pregledom stvari, dok je skriven onaj nedostatak koji nije pri pregledu mogao biti utvren. U sudskoj praksi zabeleeni su razliiti sluajevi u vezi spora oko skrivene mane, kao, na primer, da okolnost da se jedna mana moe otkriti samo laboratorijskim ispitivanjem, ne znai daje to skrivena mana, ako je takav metod ispitivanja uobiajen i redovno se koristi za utvrivanje kvaliteta prilikom prijema takve stvari, ili ne mogu se smatrati skrivenim manama one mane koje se mogu otkriti ulom vida, ulom mirisa, i drugim ljudskim ulima. Suprotno iznetom, skrivene mane su one mane koje se ne mogu na uobiajeni nain otkriti, ve se otkrivaju upotrebom stvari. Ako se stvar isporuuje u originalnom pakovanju, utvrivanje kvaliteta ograniava se samo na ispitivanje pakovanja, ali ako se kasnije utvrdi daje stvar imala mana, prodava odgovara za njih kao za skrivene mane. Jednoobrazni Zakon za meunarodnu prodaju propisuje da nedostatak dogovoren ugovorom postoji: kad je prodava predao stvar koja nije saobrazna uzorku ili modelu koje je predao ili poslao kupcu, osim ako ih je pokazao kupcu samo radi obavetenja bez obaveze da e im stvar biti saobrazna; kad je predao stvar koja nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za trgovinu; kad je predao stvar koja nema potrebna svojstva za naroitu upotrebu predvienu izrino ili preutno ugovorom; kad je predao stvar koja nema svojstva i odlike predviene izrino ili preutno ugovorom. 663

Prodava odgovara za mane isporuene stvari i to samo za one koje je imala prilikom predaje kupcu, odnosno kada je kupac prijemom stvari preuzeo rizik, odnosno za one nedostatke stvari koje su one imale pre momenta predaje kupcu. Prema taki 1. ovog lana, nedostatak postoji ako stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za promet. Prodava je odgovoran kupcu za mane stvari ako su mane stvari i njeni uzroci postojali u trenutku prelaska rizika na kupca. Meutim, prodava odgovara i za one mane koje se pojave posle prelaska rizika na kupca, kao posledica uzroka koji je postojao pre prelaska rizika. Inae, stvar nema potrebna svojstva kad nije ugovorenog i propisanog ili prosenog kvaliteta. Ako prodava isporui kupcu neku drugu vrstu stvari, makar ona bila i slina ugovorenoj, ne radi se o mani na stvari ve o isporuci druge robe koja nije ugovorena, a koju kupac ne mora da primi. Tako, na primer, stvar nema potrebna svojstva ako je u ugovoru naznaena kupovina rasada vinove loze odreene vrste, a prodava dostavi kupcu drugu vrstu rasada loze. Dakle, takva stvar nije ugovorena, pa kao takva za kupca predstavlja manu stvari, zbog koje ne mora da izvri svoju obavezu prijema i plaanja. Isto tako, kupac moe naruiti jednu vrstu stvari koja ima propisani kvalitet, a prodava mu isporui istu takvu vrstu stvari ali drukijeg kvaliteta, to za kupca predstavlja stvar koja nema ona svojstva koja je on naruio ugovorom. ak i isporuka stvari prosenog kvaliteta za kupca predstavlja osnov da odbije njen prijem, ako na primer, prodava isporui kupcu, odnosno dostavi mu odreenu koliinu vina slabijeg kvaliteta od naruenog, a kupac je poznat po tome da za svoje goste koristi vino odreenog kvaliteta, dakle ono koje je od prodavca naruio, predstavlja stvar koja zbog nedostatka navedenih svojstava predstavlja manu stvari za kupca. Mana stvari postoji uvek kada nije karakteristina stvari koja je ugovorena i kada se kao takva ne moe upotrebiti za namenu one stvari koja je ugovorena. Taka 2. ovog lana ima u vidu materijalne nedostatke ako stvar nema potrebna svojstva za naroitu upotrebu za koju je kupac nabavlja, a koja je bila poznata prodavcu, ili mu je morala biti poznata. Tim odredbama se proiruje sadrina nedostatka stvari koja za kupca predstavlja manu stvari, posebno zbog toga stoje prodavcu bilo poznato ili mu je moralo biti poznato da kupac kupuje stvar sa posebnim svojstvima i za naroitu upotrebu. Karakteristika ovog vida nedostataka stvari je u tome da kupac ne kupuje stvar za redovnu upotrebu, ve stvar za "naroitu upotrebu", a to je prodavcu bilo poznato ili mu je moralo biti poznato. I u tom sluaju kupac nije duan da primi ispunjenje i da plati cenu stvari koja ne odgovara njegovoj narudbi, ako se zna da naruena stvar treba da ima svojstva "za naroitu upotrebu". Taka 3. ovog lana moe se upodobiti sluajevima koji odgovaraju taki 1. ovog lana, sa razlikom u tome da stvar nema svojstva i odliku koje su izriito ili preutno ugovorene ili propisane. Akcenat je stavljen na re "odlike", to podrazumeva posebno svojstvo i oblik stvari koja je ugovorena, na primer kod izrade nekih reljefa za koje su u ugovoru navedene osnovne karakteristike njenog izgleda, ili izrada nekog tepiha odreenog kvaliteta i ara, odnos boja na njemu i si. Promaaji prodavca, odnosno njegovo nepostupanje u skladu sa zakljuenim ugovorom, takoe predstavljaju materijalni nedostatak, za koji kupac nama obavezu prijema ispunjenja i plaanja ugovorene cene. Na kraju, takom 4. propisano je pravilo o nedostatku stvari, kada je prodava predao stvar koja nije saobrazna uzorku ili modelu, osim ako su uzorak ili model pokazani samo radi obavetenja. Ovaj sluaj se posmatra posebno ako je prodavcu predat uzorak ili model na osnovu koga on treba da izradi naruenu stvar, pa prodava odstupi od uzorka ili modela, u kom sluaju kupac ne mora da primi ispunjenje obaveze prodavca, niti da plati cenu, a posebno ako je kupac samo pokazao prodavcu model ili uzorak na osnovu kojih treba da se stvar izradi, u kom sluaju izvesna odstupanja od pokazanog uzorka ili modela ne bi imalo znaaja za utvrenje nedostatka stvari. Inae, model je telo koje predstavlja industrijski ili zanatski proizvod, ili se na njemu moe primeniti, a zatien je na osnovu zakonskih propisa. Sutina za tite modela kao tela sastoji se u njegovom vizuelnom uinku, koji daje njegov dimenzionalni oblik i koji se u poslovnom prometu smatra za originalno i tako znaajno svojstvo od koga zavisi bolji poslovni uspeh. Prema tome, kod modela nije bitno njegovo tehnoloko svojstvo, ve su bitni samo njegov oblik i estetski izgled, a to ima uticaja na poslovni promet i potronju. Jedan proizvod se moe zatititi kao model ako se po svojim spoljnim obelejima bitno razlikuje od svih dru-gih istih ili slinih predmeta. Ne smatra se da je model koji se eli zatiti nov ako gaje lice koje trai zatitu toga modela ve ranije izlagalo ili prikazivalo. Dakle, zatita modela se moe dati za izgled samog tela ako se po svojim spoljnim obelejima bitno razlikuje od onih tela koja su poznata i pri tome je bez uticaja da li je to telo lake, ili se konstrukciono razlikuje od ostalih do tada poznatih tela. S obzirom da se zatita modela odnosi u prvom redu na funkcionalnost samog tela, vrsta materijala od kojeg je model izgraen, po pravilu, je od sporednog znaaja. Nosilac prava na model ima iskljuivo pravo da iskoriava taj model, a drugi samo na osnovu licence. Upis promena u imenu firme u pogledu zatite prava na model ima konstitutivan karakter. Zbog toga, radi sigurnosti pravnog prometa, treba na verodostojan nain dokazati svaku promenu u imenu nosioca prava na model. 664

Nedostaci za koje prodava ne odgovara (l. 480. ZOO)

Odredbama ovog lana iskljuena je odgovornost prodavca za nedostatke koje su kupcu u asu zakljuenja ugovora bili poznati ili mu nisu mogli biti poznati, a odnose se na stvar koja nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za promet (taka 1. lana 479.) i ako stvar nema svojstva i odlike koje su izriito ili preutno ugovorene, odnosno propisane (taka 3. lana 479). Zbog takvih nedostataka kupac ne moe osnovano prigovarati prodavcu. Kupac moe biti onaj koji neposredno kupuje odreenu stvar od prodavca, kada je u mogunosti da tu stvar pogleda i da eventualno trai da se ispita njena ispravnost. Ako kupac postupi na takav nain i kupi stvar od prodavca, on nema pravo da stavlja bilo kakve primedbe prodavcu, a ako je stvar u garantnom roku, ali je bila u posedu kupca, ovaj ima pravo na servisiranje na raun prodavca, odnosno proizvoaa, a prema odredbama lana 488. stav 1. taka 1. ovog zakona, prodava moe, radi ispunjenja ugovora, kupcu predati drugu stvar bez nedostatka. Ako je, pak, kupac privredni subjekat, koji vri promet stvari, koji kupuje velike koliine stvari, on nije u mogunosti da svaku stvar posebno pregleda, naroito ako je stvar posebno pakovana, pa samim tim stanje primljenih stvari prihvata tako kako je ugovorio sa prodavcem, verujui prodavcu, ali i u tom sluaju, ako bi se na prodatoj stvari pokazali kakvi nedostaci zbog kojih stvar ini nepodobnom za upotrebu, kupac ima pravo da od prodavca - proizvoaa, ili velikoprodavca, zahteva zamenu stvari ako nije mogue stvar popraviti. To stanje nije teko utvrditi, jer svi proizvoai uz stvari daju i potrebna uputstva za njihovo korienje, a posebno garanciju za nefunkcionisanje stvari u garantnom roku. Stav 2. ovog lana objanjava da lije kupac, u momentu zakljuenja ugovora, mogao znati za nedostatke stvari, pa zakljuuje da se smatra da nisu mogli ostati nepoznati kupcu oni nedostaci koje bi briljivo lice sa prosenim znanjem i iskustvom lica istog zanimanja i struke kao kupac, mogao lako opaziti pri uobiajenom pregledu stvari. U ovom sluaju navedeni problem se posmatra sa stanovita da li bi neko tree lice, sa znanjem i iskustva lica zanimanja koje ima kupac, moglo da uoi nedostatke stvari, pa ako bi moglo, smatra se daje i kupac to mogao da uoi, odnosno daje znao za nedostatke stvari, u kom sluaju se prodava oslobaa odgovornosti. Naravno, sve ovo samo za sluaj daje kupac pre zakljuenja ugovora o prodaji sa prodavcem znao ili mogao znati o potrebnim svojstvima stvari sa nedostacima o kojima je re u takama 1. i 3. prethodnog lana. Prodava se ne moe osloboditi odgovornosti za nedostatke stvari ako je kupac mogao lako da opazi nedostatak stvari, a prodava je izjavio da stvar nema nikakve nedostatke ili da stvar ima odreena svojstva ili odlike. U ovom sluaju bi moda postojala i podeljena odgovornost prodavca i kupca, jer ako je kupac mogao lako da opazi nedostatak ili svojstvo stvari u momentu zakljuenja ugovora, pa je i pored toga zakljuio ugovor, prihvatajui izjavu prodavca daje stvar bez nedostatka, prodavcu se moe pripisati odgovornost zbog dovoenje u zabludu kupca daje stvar ispravna, odnosno da ima odreena svojstva, a, u stvari, to stanje ne stoji. No, to je faktiko pitanje, a sud ga raspravlja na osnovu svih injenica i okolnosti koje su od znaaja za donoenje pravilne odluke, tj. da li odgovornost prodavca potpuna ili postoji i odgovornost kupca.

Pregled stvari i vidljivi nedostaci (l. 481. ZOO)

Pravilo je kod kupovine stvari da kupac kupljenu stvar pregleda. On to ini na uobiajeni nain, kako je to navedeno u stavu prvom ovog lana, ili da kupljenu stvar da na preglod, im je to mogue, te da o vidljivim nedostacima obavesti prodavca u roku od osam dana, a kod ugovora u privredi bez odlaganja, inae gubi pravo koje mu po tom osnovu pripada. Iz navedene odredbe proizilazi: a) daje kupac duan da pregleda kupljenu stvar; b) da o vidljivim nedostacima obavesti prodavca; v) da to uini u odreenom roku i g) da pregledom stvari, odnosno prijavom utvrenih nedostataka prodavcu, kupac stie prava koja mu po tom osnovu pripadaju, odnosno prava iz lana 488. ovog zakona. Nain utvrivanja pregleda stvari moe biti utvren ugovorom o prodaji. Ako to nije uinjeno, kupac ima pravo da utvrdi stanje kupljene stvari, odnosno da li ono odgovara uslovima iz ugovora. Pravo pregleda stvari pripada kupcu ako se i odrekao prava da kvalitativno i kvantitativno robu preuzme na utovarnoj stanici, tj. u mestu utovara od strane prodavca. Na taj nain kupac nije izgubio pravo da utvrdi nedostatke na robi, ali je na sebe preuzeo rizik da u eventualnom sporu dokazuje daje primljena roba imala nedostatke za vreme prijema. Njemu, naime, pripada pravo da utvrdi pravo stanje kvaliteta i kvantiteta kupljene stvari, jer na taj nain dokazuje da li je utvreno stanje saglasno ugovoru sa prodavcem. On to pravo ne gubi ako bi uz stvari dobio i atest proizvoaa ili kakav drugi dokument kojim se dokazuje ispravnost prodate, odnosno kupljene stvari. Ako kupac nije u mogunosti da sam izvri pregled stvari, odnosno ako za to nije struan, on moe ovlastiti tree lice da za njegov raun izvri pregled kupljenih stvari. Tree lice moe biti neko ko je iz struke stvari 665

koja je predmet prodaje, a moe biti i ustanova koja se bavi kontrolom utvrivanja ispravnosti, odnosno kvaliteta i koliine stvari koja je predmet pregleda. Naravno, ako su stranke ugovorile da e kvalitativni i kvantitativni pregled izvriti neka odreena strua organizacija, to ne uskrauje pravo kupca da i on sam izvri pregled kupljene stvari, u kvalitativnom i kvantitativnom smislu. Ako kupac propusti da izvri pregled stvari, bilo lino ili preko nekog treeg, odnosno neke kvalifikovane organizacije, on trpi rizik da ne moe da ostvari prava koja mu pripadaju kao kupcu radi naknade tete, odnosno ona postupanja koja propisuju odredbe lana 488. ovog zakona. Kupac je duan da o vidljivim stvarima obavesti prodavca odmah, i to u roku od osam dana od prijema stvari, a kod ugovora u privredi odmah. Reci "bez odlaganja" znae da kupac treba odmah da pristupi utvrivanju stanja stvari, a to "odmah" je u zavisnosti od vrste i koliine stvari, odnosno njene namene, kao i od mogunosti kupca. Taj rok poinje da tee od momenta kada je kupac faktiki primio kupljenu stvar, odnosno kada se njenim pregledom sam moe uveriti o njenim kvalitetima, kao i o koliini kupljene stvari. To "bez odlaganja" znai i to da se sa pregledom stvari pone odmah, a zavretak pregleda zavisi od objektivnih okolnosti, naroito ako je za neku stvar potrebno izvriti i neku hemijsku ili neku drugu analizu. Kupac moe odloiti utvrivanje kvaliteta stvari dok mu prodava ne dostavi isprave koje su za tu svrhu potrebne, ali o tome treba bez odlaganja da opomene prodavca - da mu te isprave bez odlaganja dostavi. Naravno, to nije mogue uiniti ako je u pitanju lako kvarljiva stvar, zbog ega kupac mora sam, ili angaovanjem treeg lica, da to pre, odnosno odmah, utvrdi kvalitet stvari, dakle ako mu prodava nije dostavio isprave koje su za tu svrhu potrebne. Ako i pored toga kupac ne preduzme potrebne mere za pravilno utvrenje tako lako kvarljive stvari, snosi rizik da ne moe eventualno da naknadi tetu koju je pretrpeo prijemom stvari sa nedostatkom. O utvrenim vidljivim nedostacima kupac je duan da odmah obavesti prodavca i da od njega trai otklanjanje posledica koje nastaju iz kupljene stvari sa nedostatkom. Ako je pregled stvari izvren u prisustvu prodavca i kupca, kupac je duan da svoje primedbe zbog vidljivih nedostataka saopti prodavcu odmah, inae gubi pravo koje mu po tom osnovu pripada. Po pravilu, utvrivanje pravog stanja stvari, odnosno vidljivih nedostataka na stvari, vri se zapisniki, kada ijedna i druga strana na utvreno stanje stvari svojim potpisima konstatuju koji su vidljivi nedostaci utvreni. To e kasnije posluiti da kupac ostvari prava koja mu pripadaju po osnovu naknade tete, ili po drugim osnovima utvrenim ovim zakonom. Na kraju, ako je kupac otpremio stvar dalje bez pretovara, a prodavcu je pri zakljuenju ugovora bilo poznata mogunost takve dalje otpreme, pregled stvari moe biti odloen do njenog prispea u novo mesto opredeljenja, i u tom sluaju je kupac duan prodavca da obavesti o nedostacima, im je po redovnom toku stvari mogao za njih doznati od svojih klijenata. Naime, i u ovom sluaju postoji obaveza kupca da izvri pregled stvari, ali je njegovo pravo da ostvari naknadu tete ili neka druga prava po ovom zakunu, od znaaja injenica da je prilikom zakljuenja ugovora obavestio prodavca o daljoj otpremi stvari. Ako tako nije uinjeno, kupac gubi pravo na naknadu tete, ako se utvrdi da primljenu stvar nije na uobiajeni nain pregledao im je to prema redovnom toku stvari mogue. Inae, trokove utvrivanja kvaliteta snosi kupac, ali on ima pravo da zahteva da mu prodava naknadi trokove koji su bili potrebni da se utvrde oni nedostaci za koje odgovara prodava.

Sudska praksa
"Kako je tueni prodava prihvatio dogovor i povraaj reklamirane robe, onda je on prihvatio prigovor na kvalitet, makar se radilo o neblagovremenom prigovoru na kvalitet, s obzirom da se u tom smislu nije izriito ogradio, pa ne moe isto initi naknadno u parnici, niti se moe pozivati daje robu u stvari preuzeo bez prigovora " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 200/99); "Kod neblagovremeno podnetog prigovora u pogledu vidljivog, deliminog nedostatka, bespredmetno je naknadno utvrivanje nedostataka koliine robe u toku postupka, jer je tueni izgubio prava koja bi mu pripadala za sluaj da je blagovremeno i uredno obavestio protivnu ugovornu stranu o eventualnom materijalnom nedostatku na koji se pozivao" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 539/98); "Kupac gubi pravo koje mu pripada u vezi sa nedostacima na stvari kupljenih "vieno bez primedbi" ukoliko o tim nedostacima nije obavestio prodavca u roku od 8 dana" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 425/96); "Ako kupac ne stavi blagovremeno prigovor na kvalitet primljene robe niti robu stavi na raspolaganje prodavcu, ve otui, kao u konkretnom sluaju, ne moe traiti raskid ugovora zbog nedostatka na preuzetoj robi niti snienje ugovorene kupoprodajne cene" - (prema odluci VPS, P. 6511/2000); "Kada domai kupac preuzme robu namenjenu izvozu ne proveravajui njen kvalitet a prodavcu stavi prigovor na kvalitet tek posle prigovora inokupca, i to bez dokaza o konstatovanim nedostacima na robi, takav prigovor je neblagovremen i ne uiva sudsku zatitu " - (prema odluci VPS, P. 3213/2000); 666

Skriveni nedostaci (l. 482. ZOO)

Skrivene su one koje se mogu uoiti normalnim pregledom koji je uobiajen za tu struku i vrstu robe bez obzira da li je kupac tu manu stvarno i primetio. Meutim, skrivena mana je ona koja se nije mogla pri prijemu robe, i pored strunog pregleda, utvrditi. Dakle, skrivenom manom ne smatra se ona mana koja pri prijemu robe i pregledu nije utvrena, ve samo ako se nije mogla utvrditi i pored strunog pregleda pri panji koja se u poslovnom prometu zahteva. Ako je postojala mogunost da se mana otkrije uobiajenim pregledom tada se ne radi o skrivenoj mani. Skrivena mana je i ona koja se nije mogla, pri prijemu robe u originalnom pakovanju otkriti, s obzirom da se na njoj mane mogu otkriti skidanjem omota, ali samo ako skidanjem omota on postaje neupotrebljiv. Skidanje takvog pakovanja u sutini znai otvaranje robe i mane koje se docnije utvrde otvaranjem pakovanja smatraju se skrivenim manama, a prodava, koji je poslao robu u originalnom pakovanju, jami za vrstu, koliinu i kvalitet robe. Prema tome, primalac robe ne moe odmah pri prijemu robe, i kada postupa sa panjom koja se u poslovnom prometu zahteva, da otkrije manu, pa je stoga ovlaen da stavi prigovor ne odmah, bez odlaganja pri prijemu robe, ve bez odlaganja im je manu otkrio. Ali, i u ovom sluaju rok za prigovore je ogranien na osam dana, odnosno est meseci. Dakle, prigovor kod skrivenih mana mora se staviti bez odlaganja im se mane otkriju, ali se one moraju otkriti i prigovor staviti najkasnije u roku od est meseci po prijemu robe. Drugim recima, za blagovremenost reklamacije zbog skrivenih mana potrebno je ne samo daje reklamacija uinjena u roku od est meseci od dana prijema robe, ve i daje saopten prigovor na kvalitet bez odlaganja im je mana otkrivena. Skrivena mana na stvari postoji onda kada je kupac preuzeo, odnosno primio stvar, a koja je postojala pre njenog preuzimanja i prelaza rizika na kupca, ali ona postoji i posle preuzimanja stvari i prelaska rizika na kupca, ako je ona postojala na stvari i pre njenog preuzimanja. Znai, u pitanju je skrivena mana koja je na stvari, u oba sluaja, postojala dok je bila u posedu prodavca, odnosno i u vreme dok je nije predao kupcu i na kupca pre ao rizik. Pravni znaaj utvrivanja skrivene mane je u tome to kupac moe, odnosno ima pravo da prodavcu stavi odreene prigovore kada otkrije skrivenu manu. To pravo kupac mora da iskoristi im nedostatak otkrije, ako najkasnije u roku od osam dana o tome obavesti prodavca, raunajui od dana kada je nedostatak otkrio, a kod ugovora u privredi bez odlaganja. Odredbe ovog lana odreuju subjektivni i objektivni rok u kome kupac ima pravo prigovora na utvrenu skrivenu manu. U prvom sluaju subjektivni rok se odnosi na trenutak kada je kupac otkrio skrivenu manu, a drugi, objektivni rok kada nastaje vremensko ogranienje odgovornosti prodavca za skrivenu manu, a to je, prema stavu 2. ovog lana, rok od est meseci od predaje stvari, osim ako je ugovorom odreen dui rok. Skrivena mana se moe utvrditi i nakon upotrebe kupljene stvari, dakle njenom upotrebom, ako se utvrdi daje prodava pri izradi stvari upotrebio materijal koji ne odgovara propisanim standardima, zbog ega je mogla da nastane i teta na stvari i licu koje je koristi. I u takvim uslovima, im se otkrije taj nedostatak, odnosno skrivena mana koja nije mogla biti uoena prilikom korienja stvari, mora se obavestiti prodava u rokovima koji su napred navedeni. U protivnom gubi se pravo na naknadu tete i ostvarivanje drugih prava u vezi ispunjenja ugovora. Skrivena mana se moe otkriti i uz pomo potrebnih dokumenata, atesta, crtea i si., uporeujui kupljenu stvar sa njima, a prodava ta dokumenta nije predao kupcu. I ono to je bitno u vezi potovanja navedenih rokova, je to da ako se ti rokovi i izgube, odnosno kupac propusti da o skrivenoj mani obavesti prodavca u oznaenim rokovima im je skrivenu manu otkrio, kupac gubi pravo na naknadu tete, ali obino se u praksi ti rokovi produavaju davanjem garantnog roka, ili se produuju samim ugovorom o prodaji.

Sudska praksa
Preuzimanje robe bez prigovora u skladitu prodavca Blagovremenost kupevih prigovora na kvalitet ceni se od momenta kada su mane otkrivene. Prema obrazloenju Drugostepeni sud je naao daje stanovite, koje je prvostepeni sud zauzeo reavajui navedena sporna pitanja, pravilno. Nije osnovan albeni navod da su strunjaci inostranog kupca, a i vetaci, utvrdili da roba ima skrivene mane i da kao takva ne odgovara ugovorenom kvalitetu. injenica je da roba nije imala traena svojstva, ali to nije presudno u konkretnom sluaju. Iz ugovornih odredbi preuzimanje je trebalo izvriti u skladitu tuioca, u prisustvu obeju stranaka, stoje u konkretnom sluaju i uinjeno, pa su uzeti i pregledani uzorci primljeni kao ispravni. 667

Prema tome, ne moe se govoriti o skrivenim manama. Ali da su i bile u pitanju skrivene mane, tueni je bio duan da stavi prigovor i to odmah im je mana otkrivena, a najkasnije unutar roka od est meseci od dana prijema isporuke. Ako je roba isporuena po dispoziciji kupca, treem licu, stoje ovde sluaj, i ovo lice otkrije skrivene mane, blagovremenost kupevih prigovora ceni se od vremena kada su one otkrivene. Tueni je, kao kupac, saznao za utvrene nedostatke na robi od strane treeg lica svog kupca 7. decembra________. godine, a tek je 16. februara naredne godine o tome obavestio tuioca, kao prodavca, i traio saglasnost za prodaju po nioj ceni, to znai da tueni nije prigovorio kvalitetu isporuene robe i to bez odlaganja. injenica da je na licu mesta radi utvrivanja kvaliteta prispeo svedok, ne ide u prilog tvrdnji tuenog da je tueni ipak blagovremeno prigovorio i da se tuilac preko tog predstavnika uputio u ispitivanje prigovora. Kako je tuilac prigovorio blagovremenosti tuenikovih prigovora, istiui dajepomenuti svedok, stoje taj svedok i sam izjavio, odbio da potpie zapisnik o pregledu limenki i utvrivanju nedostataka. Prema tome, ima se smatrati daje svedok time stoje odbio da potpie zapisnik ne samo daje odbio da prihvati prigovore kao osnovane ve i kao blagovremene, budui daje ve tada (1. februara) protekao rok u odnosu na 7. decembar prethodne godine, kao dan saznanja tuenog o utvrenim manama na robi. Nije sporno daje, u smislu ugovora izmeu stranaka, izvren kvalitativni prijem ele isporuene koliine limenki u fabrici tuioca, o emu postoji zapisnik od istog datuma, iz koga proizilazi daje roba ,, dobrog kvaliteta ". Prema tome, kvalitet po prijemu isporuke utvrenje u smislu pozitivnog propisa. Isto tako nije sporno ni to da tueni kao kupac tom prilikom nije stavio nikakve prigovore, to znai da se nije koristio pravima koja mu kao kupcu pripadaju. Kako tueni, kao to je ve navedeno, prilikom preuzimanja robe nije isticao nikakav prigovor ni na kvalitet ni na koliinu, a kako se docnije istaknuti prigovori po osnovu reklamacije inostranog kupca i po oceni drugostepenog suda smatraju neblagovremenim, ima se uzeti daje tueni primio robu bez prigovora, to je pravilno zakljuio i prvostepeni sud. Preuzimajui robu bez prigovora tueni kao kupac je, u stvari, prekludiran u svom pravu da zahteva naknadu tete zbog utvrenih mana na robi, kao i svih trokova koji su tim povodom za tuenog nastali. S toga je pravilno postupio prvostepeni sud kad je tuenikov protivtubeni zahtev odbio, naavi, prema iznetom stanju stvari, daje duan da plati elu kupovnu cenuza isporuenu i primljenu koliinu robe (prema odluci s, SI. 1515/72); Pakovanje u sanducima - vreme stavljanja prigovora Pakovanje u sanducima ne smatra se originalnim pakovanjem i kupac prigovor na kvalitet robe mora staviti odmah po prijemu. Prema obrazloenju U konkretnom sluaju, prema stanovitu drugostepeni suda ne radi se o skrivenim manama, ve o mani koja se mogla lako uoiti i utvrditi pregledom same robe. Naime, sam tueni tvrdi da su mane otkrili krajnji kupci, kada su izvrili otpakivanje sanduka u kojima je isporuena ugovorena roba, a da se ta mana sastoji od korozije na limu. Dakle, radi se o mani koju je tueni mogao utvrditi uobiajenim pregledom prilikom prijema robe. Shodno tome ne moe se smatrati da se u konkretnom sluaju radi o skrivenoj mani na robi jer se radi o mani koja se mogla lako uoiti ve prilikom samog prijema i pregleda, a kako je to i sam tueni priznao u toku postupka i kako su u stvari te mane i utvrene. Prema tome, kako se radi o obinoj i lako uoljivoj mani - koroziji, to je tueni bio duan da bez odlaga nja utvrdi kvalitet i da bez odlaganja saopti tuiocu prigovor na kvalitet, kako bi tuilac mogao da odri sva prava prema svom dobavljau od koga je on kupio tu robu. Pri tome je irelevantno stoje tueni robu primio u sanducima, jer se to pakovanje ne moe smatrati originalnim pakovanjem, poto nije nerazdvojno povezana sa robom i takvo pakovanje nije moglo da sprei tuenog da utvrdi odmah, nakon prijema, kvalitet robe, ovo tim pre to se ne radi o manama koje bi se mogle utvrditi tek potpunim raspakivanjem sanduka. Tueni je robu pri mio na dan 4. i 9. oktobra______. godine, a prigovor na kvalitet stavio tek 1. novembra iste godine, dakle skoro mesec dana po prijemu. Proputajui da odmah utvrdi kvalitet isporuene robe i to obinim pregledom putem otvaranja sanduka, kao i da odmah bez odlaganja saopti prigovor na kvalitet, tueni je sebe doveo u nepovoljan poloaj, jer se smatra da je robu preuzeo bez prigovora na kvalitet. Prema tome, tueni je duan da plati kupovnu cenu za pomenutu robu. Nije osnovan ni albeni navod daje tuilac preutno prihvatio reklamaciju na kvalitet i da je pristao da mu se pomenuta roba vrati. U smislu materijalnog prava prodava nije duan da prihvati neblagovremene prigovore i moe ih odbiti, ne uputajui se u njihovo raspravljanje, pri emu e se smatrati da je roba preuzeta bez prigovora. Meutim, ako se prodava upusti u raspravljanje osnovanosti stavi]'eno>g prigovora, on se vie ne moe pozivati na to da je prigovor na kvalitet stavljen neblagovremeno. U konkretnom sluaju ne moe se smatrati da se tuilac preutno upustio u raspravljanje po prigovoru na kvalitet koji je stavio tueni, poto tuilac nije preduzeo nikakve radnje u cilju reavanja i raspravljanja o saoptenom mu prigovoru (prema odluci VPS, SI. 1128/72); 668

Preuzimanje bez utvrivanja kvaliteta robe Pakovanje tekstila u balama ne mole se smatrati originalnim pakovanjem i kupac je duan da prigovor na kvalitet tako primljenog tekstila stavi odmah po prijemu robe. Prema obrazloenju Stranke su zakljuile ugovor po kome je tuilac prodao tuenom ugovorenu koliinu tekstila. Tuilac je postupio po odredbama ugovora i tuenom isporuio tekstil u balama. Meutim, tueni nije isplatio kupovnu ce-nu u ugovorenom roku, pa je tuilac podneo tubu i predloio da sud obavee tuenog na isplatu kupovne cene. Tueni je osporio tubeni zahtev istakavi daje isporuena roba imala mane koje je on otkrio tek kada je bale raspakovao i odmah reklamirao mane tuiocu. Smatra da je blagovremeno izvrio reklamaciju s obzirom da se radi o skrivenim manama, jer mane je mogao otkriti tek kada je otvorio bale, a poto je roba isporuena u originalnom pakovanju da se prilikom prijema ograniio na utvrivanje kvaliteta samo na ispitivanje pakovanja i da prodava ima da odgovara za utvrivanje mane kao za skrivene mane. Prvostepeni sud je uvaio tubeni zahtev zauzevi stanovite da se u konkretnom sluaju nije radilo o skrivenim manama. Drugostepeni sud je odbio albu tuenog i potvrdio prvostepenu presudu. Sporno je da li su mane na robi skrivene ili obine, da li se tuilac upustio u raspravljanje po prigovoru na kvalitet i da li je prigovor tuenog na kvalitet isporuene robe blagovremen Reavajui ova sporna pitanja, drugostepeni sud prihvatio je u svemu utvreno injenino stanje, stanovite i razloge prvostepenog suda. Polazei od ovih razloga tueni neosnovano tvrdi da je prvostepeni sud pogreno i nepotpuno utvrdio injenino stanje i daje na ovako pogreno stanje primenio materijalno pravo. Prvostepeni sud je pravilno naao da se u konkretnom sluaju ne radi o skrivenim manama na stvari, ve o mani koja se lako mogla uoiti i utvrditi pregledom tkanja. Naime, sam tuenik tvrdi daje manu otkrio prili kom rasprostiranja materijala po stolovima za krojenje i to na taj nain to je boja ostavljala tragove po ruka ma njegovih radnika, koji su vrili krojenje. Dakle, radi se o mani koju je tueni mogao utvrditi uobiajenim pregledom prilikom prijema robe. Shodno tome, ne moe se smatrati da se u konkretnom sluaju radi o skrive noj mani na robi jer se radi o mani koja se mogla lako uoiti ve prilikom samog rukovanja, kako to sam tueni priznaje i kako je te mane i utvrdio. Dos leno tome, kako se radi o obinoj i lako uoljivoj mani, to je tueni bio duan da bez odlaganja utvrdi kvalitet kako bi mogao odrati sva svoja prava prema prodavcu. Pri tome je ire levantno stoje tueni robu primio u balama, jer se to pakovanje ne moe smatrati originalnim pakovanjem, po to isto nije nerazdvojno povezano s robom, a uobiajeno je da se ovakva vrsta robe isporuuje na taj nain, te to nije moglo da sprei tuenog da utvrdi odmah kvalitet robe, ovo tim pre to se ne radi o manama koje bi se mogle utvrditi tek potpunim razvijanjem robe. Tueni je robu primio na dan 15. septembra_______. godine, a pri govorio na kvalitet tek 29. oktobra iste godine, dakle skoro mesec i po dana po prijemu. Proputajui da odmah utvrdi kvalitet isporuene robe i to obinim pregledom, prostim otvaranjem bala, kao i da odmah bez odlaganja saopti prigovor na kvalitet, tueni je sam sebe doveo u nepovoljan poloaj, jer se smatra daje kupac robu pre uzeo bez prigovora na kvalitet, ukoliko nije blagovremeno stavio prigovor na kvalitet zbog utvrenih mana. Pre ma tome, tueni je duan isplatiti i iznos od 20% kupovne cene, koji je iznos zadrao na ime bonifikacije (prema odluci VPS, SI. 1450/70); "Kupac gubi pravo reklamacije za primljenu neispravnu robu (diskete) ako o nedostacima na istoj nije odmah bez odlaganja obavestio prodavca. O skrivenim nedostacima na robi kupac je duan obavestiti prodavca u roku od 8 dana od saznanja kao kod ugovora u privredi bez odlaganja " - (prema odluci VPS, P. 9865/97).

Rokovi u sluaju opravke, zamene i si. (l. 483. ZOO)

U odredbama lanova 481. i 482. ovog zakona navedeni su rokovi koji imaju uticaja, ako su ispotovani, da kupac moe da ostvari odreena prava u vezi ispunjenja obaveze, snienja cene, raskida ugovora, naknade tete, pa i prava u vezi odgovornosti prodavca i proizvoaa koji su mu garantovali ispravnost funkcionisanja stvari. To su rokovi koji se odnose na obavetavanje prodavca o blagovremenom pregledu stvari i vidljivim nedostacima (osam dana, a kod ugovora u privredi bez odlaganja), kao i rokovi koji se odnose na otkrivanje skrivenih nedostataka (osam dana, a kod ugovora u privredi bez odlaganja, sa objektivnim rokom od est meseci). U vezi navedenih rokova, utvreno je pravilo u ovom lanu, u tom smislu da ako je zbog nekog nedostatka dolo do opravke stvari, isporuke druge stvari, zamene delova i slino, da rokovi navedeni u prethodna dva lana teku ponovo od predaje opravljene stvari, predaje druge stvari, izvrene zamene delova i slino. To su novi rokovi koji se odnose na iste sluajeve, odnosno ako bi se od prijema, odnosno pregleda opravljene stvari, predaje druge stvari, izvrene zamene delova i slino ponovo pokazali vidljivi ili skriveni nedosta669

ci, koji iznova teku po pravilima iz l. 481. i 482. ovog zakona, to znai da kupcu pripada pravo da u vezi opravljene stvari, predaje druge stvari, izvrene zamene delova i slino, ponovo pregleda primljenu stvar na uobiajeni nain, ili daje da na pregled treem licu, i to odmah, odnosno im je to prema redovnom toku stvari mogue, i da o vidljivim nedostacima obavesti prodavca u roku od osam dana, a kod ugovora u privredi bez odlaganja, ili kod skrivenih nedostataka kada kupac ponovo utvrdi da stvar ima neki nedostatak koji se nije mogao otkriti uobiajenim pregledom prilikom ponovnog preuzimanja stvari, kada je kupac duan da o utvrenom skrivenom nedostatku obavesti prodavca, takoe u oznaenim rokovima, osim ako protekne est meseci od predaje stvari a kupac o skrivenom nedostatku u tom roku ne obavesti prodavca. Na taj nain kupac je obezbeen da ostvari prava koja mu po tom osnovu pripada, a koja su odreena u odredbama lana 488. ovog zakona i lana 501. istog zakona. Da bi kupac mogao da ostvari prava navedena u odredbama pomenutih lanova, on je duan da u svemu postupi kako je propisano u lanovima 481. i 482. ovog zakona, makar i vie puta utvrivao vidljive i skrivene nedostatke, sve dok ne dobije stvar koja odgovara uslovima iz ugovora o prodaji.

Obavetenje o nedostatku (l. 484. ZOO)

Kupac je duan da o utvrenim nedostacima na stvari obavesti prodavca u rokovima koji su napred oznaeni, na taj nain to e blie opisati nedostatak i pozvati prodavca da pregleda stvar. U obavetenju prodavcu o nedostatku stvari moraju se stoje mogue vie detaljno navesti vidljivi nedostaci na stvari ili skriveni nedostaci, kako bi se prodava modao upoznati sa stvarnim stanjem stvari, a naime da li je u svemu postupio po ugovoru sa kupcem. Naime, kupac u obavetenju prodavci navodi, po pravilu, ugovor po kome je kupljena stvar, zatim stvar na kojoj je utvren vidljivi nedostatak, u kom delu i da li taj nedostatak predstavlja smetnju za njenu pravilnu upotrebu, zatim kada je i u kojim uslovima mogao nastati sluaj nedostatka stvari, kao i druge okolnosti koje bi bile od znaaja za utvrivanje pravog stanja stvari. U obavetenju kupac treba da pored navedenih elemenata istakne i zahtev, tj. da navede koje e od prava navedenih u lanu 488. ovog zakona da koristi, jer samo obavetenje prodavca o nedostacima stvari moe da predstavlja kao neku opomenu koja se u buduem poslovanju ne moe tolerisati. Prodava se moe, ali i ne mora odazvati pozivu kupca da pregleda stvar. U svakom sluaju na kupcu je da u ostavljenim mu rokovima utvrdi pravo stanje stvari, bilo sam ako je za to struan, ili putem treeg lica, odnosno komisije sastavljene od lica kojima je svojstvo stvari poznato. U ovom lanu nema odredaba o tome na koji nain kupac sastavlja zapisnik o uoenim vidljivim nedostacima i o skrivenom nedostatku na kupljenoj stvari. Ali, ako se zapisnik sastavlja od strane kupca ili nekog treeg lica, uz ili bez prisustva prodavca, on mora sadri: nain na koji je isporuena stvar identifikovana, zatim koliinu robe i podatke o tome kada je, gde i na koji je nain utvrena, zatim imena, zanimanja i adrese lanova komisije (ako je komisijskim putem utvrivano sporno stanje), imena strunjaka i eventualno imena svedoka koji su uestvovali u njenom radu (poeljno je ako nisu u radnom odnosu sa kupcem). Zapisnik potpisuju kupac i prodava, ako je uestvovao u pregledu stvari, , kao i lanovi komisije, strunjaci i svedoci. Prema sudskoj praksi, kada komisija nae da je potrebno i miljenje nekog vetaka, posebno sudskog vetaka odgovarajue struke, pozvae tog vetaka da da struno miljenje, ali miljenje tog vetaka nema bitnog uticaja u sluaju spora, jer sud utvruje injenino stanje prema dokazima koji postoje u spisima. Inae, sama okolnost da u radu komisije nije uestvovao sudski vetak, ili prodava, odnosno njegov predstavnik, nije dovoljna da se dovede u sumnju verodostojnost zapisnika. Ako se prodava na osnovu linog pregleda stvari, ili na osnovu nalaza strune komisije, uveri da postoje nedostaci na robi, zbog kojih ga je kupac pozvao, moe urediti svoje odnose sa kupcem, tako to e priznati kupcu prava koja mu pripadaju saglasno ugovoru o prodaji, a naime pod uslovima koji su propisani u odredbama l. 488. i l. 501. ovog zakona. Pored toga, ako kupac odbije prijem stvari zbog vidljivo uoenog nedostatka ili skrivene mane, prodava moe da odlui da li e stvar vratiti, predati kupcu neku drugu stvar bez nedostatka, priznati snienje cene za stvar sa nedostatkom, ili e prihvatiti raskid ugovora sa kupcem. U vezi obavetenja o nedostatku treba napomenuti i to da kupac moe obavestiti prodavca o uoljivim, odnosno vidljivim nedostacima stvari ili o skrivenim nedostacima i putem telefona, telegrama, teleprintera ili na drugi slian nain, ali je u svakom sluaju duan da poruku, odnosno obavetenje uinjeno navedenim putem odmah potvrdi preporuenim pismom. Pored toga, za primenu odredaba o pregledu stvari o vidljivim nedostacima, ili skrivenim nedostacima, ne vai pravilo da se prodava obavetava o tome da mu se stvar stavlja na raspoloenje, jer se mora prethodno ispotovati postupak za utvrivanje stanja stvari sa vidljivim nedostacima ili skrivenim nedostacima. 670

Sudska praksa Urednost prigovora na kvalitet robe Prigovor na kvalitet robe mora biti konkretan i odreen, to znai daje potrebno da kupac tano i odreeno navede koliko roba odstupa od ugovora i koje sve mane pokazuje, te pozvatiprodavca da pregleda robu. Iz obrazloenja Tano je navoenje prvostepenog suda daje odredbom lan 482. Zakona o obligacionim odnosima predvieno da kada se posle prijema stvari od strane kupca pokae da stvar ima neki nedostatak koji se nije mogao otkriti uobiajenim pregledom prilikom preuzimanja stvari, skriveni nedostak, te da je kupac duan pod pretnjom gubitka prava da o tom nedostatku obavesti prodavca u roku od 8 dana, raunajui od dana kada je nedostatak otkrio, a kod ugovora u privredi bez odlaganja. Prodava ne odgovara za nedostatke koji se pokau poto protekne 6 meseci od predaje stvari, izuzev kada je ugovorom odreen dui rok. Meutim, odredbom lan 484. Zakona o obligacionim odnosima propisano je daje kupac u obavetenju o nedostatku stvari duan da blie opie nedostatke i pozove prodavca da pogleda stvar. Ako obavetenje o nedostatku koje je kupac blagovremeno poslao prodavcu preporuenim pismom, telegramom ili na neki drugi pouzdan nain zadocni ili uopte ne stigne prodavcu, smatra se daje kupac izvrio svoju obavezu da obavesti prodavca. Navedena odredba lan 484. Zakona o obligacionim odnosima regulie nain stavljanja prigovora prodavcu i rizik zadocnjenja ili ne stizanja prigovora prodavcu. Ovom odredbom je predvieno daje u obavetenju o nedostatku stvari kupac duan blie opisati nedostatak i pozvati prodavca da pogleda stvar. Prigovor na kvalitet mora biti konkretan i odreen. To znai da je potrebno da kupac tano i odreeno navede koliko roba odstupa od ugovora ili uobiajenog ili ugovorenog kvaliteta i koje"sve mane pokazuje. Takoe iz saoptenja o nedostacima na robi prodavcu mora biti jasno da li kupac prihvata isporuenu robu ili ne. Pri tom kupac je duan da pozove prodavca da pregledaju zajedniki stvar. Odluujui o tubenom zahtevu prvostepeni sud je pogreno primenio odredbu lan 482. Zakona o obligacionim odnosima, a da prethodno nije utvrdio blagovremenost i urednost reklamacije na kvalitet u smislu lana 484. Zakona o obligacionim odnosima, zbog ega je odlueno da se ukine prvosteoena odluka, usled pogrene primene materijalnog prava. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 5057/06 od 22.2.2007. godine); Superkontrola ne obavezuje prodavca ako je kupac robu preuzeo bez primedbi Ako po nalogu kupca robu preuzme specijalizovano preduzee za utvrivanje kvaliteta, kupac ne mole naknadno staviti prigovor na kvalitet. Prema obrazloenju Reavajui navedena sporna pitanja prvostepeni sud je, na osnovu provedenih pismenih dokaza, kao i na osnovu iskaza sasluanih svedoka, utvrdio da je pomenuto specijalizovano preduzee nalogom za kontrolu kvaliteta, izmeu ostalog, dobila zadatak ne samo za kvalitativni i kvantitativni pregled robe, ve i da preuzme robu predajom robe odreenom pediteru i daje ta radna organizacija u celini postupila po tom i takvom nalogu. Sto se tie prigovora na kvalitet isporuene robe, prvostepeni sud je zauzeo stanovite da on nije osnovan. Naime, kvalitativni prijem je izvren u mestu skladitara, kako su stranke i ugovorile, pa je svaki dalji rizik u pogledu kvaliteta robe preao na tuenog kao na kupca. S obzirom na izneto stanovite, prvostepeni sud je tubeni zahtev tuioca u celini usvojio. Reavajui o albi tuenog, drugostepeni sud je naao daje prvostepeni sud o spornim pitanjima pravilno odluio. Tueni je u albi istakao daje tuilac postupao nesavesno jer je znao daje tueni spornu robu, preraenu, trebalo da izveze na japansko trite, gde se trai izuzetan kvalitet. Ovaj albeni navod, po stanovitu drugostepenog suda, nije osnovan. Za pravilno reenje spornog pitanja bitno je ta su stranke ugovorile u pogledu kvalitativnog preuzimanja robe. Nije sporno daje tueni dao nalog pomenutom specijalizovanom preduzeu da izvri kvalitativnu i kvantitativnu kontrolu pomenute robe. Iz naloga proizilazi da je pomenuto preduzee trebalo da izvri kontrolu kvaliteta 100% okularnim pregledom sa tolerancijom od 10% mehanikog oteenja i da posle toga obavesti odreenog peditera za utovar i otpremu robe. Iz pomenutog zapisnika, a i saglasnih iskaza sasluanih svedoka, proizilazi da su stranke ugovorile da se kvalitativno preuziman]e robe izvri u mestu skladita prodavca. Isto tako nije bilo sporno da je pomenuto preduzee izvrilo kvalitativni pregled, daje o toj kontroli sainio zapisnik i da je po tom zapisniku roba odgovarala ugovorenom kvalitetu. Prema tome, kvalitativni pregled je navedenim radnjama izvren i u skladu sa onim to su stranke ugovorile, kao i samo preuzimanje robe. Dalje, iz injeninog utvrenja proizilazi da je predstavnik pomenutog specijalizovanog preduzea dao nalog da se roba moe utovariti, stoje i uinjeno. 671

Dakle, specijalizovano preduzee je posle izvrene kvalitativne i kvantitativne kontrole robe preuzelo u ime i za raun kupca, to je pravilno utvrdio i prvostepeni sud. Prema tome, super kontrola koju je tueni po svom nahoenju i samoinicijativno izvrio docnije po prispeu robe, ne obavezuje tuioca kao prodavca jer je, kao stoje ve istaknuto, roba ve jednom na ugovoreni nain pregledana i preuzeta, te se ima uzeti da je preuzeta u onom stanju koji je kontrolom utvren, pa je svoj dalji rizik u pogledu robe preao na kupca, odnosno tuenog. Nezavisno od onoga stoje u pogledu kvaliteta kasnije utvrdio, tueni je, ukoliko je oekivao visoki kvalitet robe radi plasmana na inostrano trite, morao raunati sa ovom injenicom kod ugovaranja tolerancije mehanikih oteenja na robi i tuiocu kao prodavcu, u tom smislu postaviti drugaije zahteve (prema odluci PVS, SI. 1266/72); Saoptenje prigovora na sisuran nain Prigovor na kvalitet isporuene robe moe imati pravno dejstvo samo ako je blagovremeno i na siguran nain saopten ovlaenom licu. Prema obrazloenju Drugostepeni sud je odbio albu tuenog i potvrdio prvostepenu presudu. Tueni nije svoj prigovor na kvalitet isporuene mu robe saoptio tuiocu kao prodavcu, niti je prigovor saoptio licu koje je za raun tuioca izvrilo isporuku robe, ve je taj prigovor stavio treem licu, koje nije bilo ovlaeno za prijem reklamacije, niti kvalitet isporuene robe. Prema tome, upueni prigovor moe imati pravno dejstvo samo onda ako kupac i primalac robe saopti svoje prigovore ne samo blagovremeno, ve i ako je prigovor na nesumnjiv nain saopten ovlaenom licu. Zbog toga, prigovor koji je putem telefona tueni saoptio neovlaenom licu, kao radniku treeg lica koje nije uestvovalo u poslu, na osnovu koga je izvrena isporuka robe i na koji se odnosila reklamacija tuenog, ne moe se smatrati kao reklamacija saoptena neposredno prodavcu, ni licu koje bi bilo ovlaeno za prijem te reklamacije. Pored toga, to kupac mora svoje prigovore na kvalitet bez odlaganja saoptiti prodavcu, ovo saoptenje mora prodavcu biti saopteno na siguran nain. Naime, u interesu je i kupca i prodavca da prigovor na kvalitet mora da sadri sve podatke, iz kojih prodava moe zakljuiti o kakvoj se mani radi, o njenom obimu i uopte sve u emu se sastoji odstupanje od ugovorene odredbe o kvalitetu. To je potrebno da bi se prodavcu pruila mogunost da ispita opravdanost prigovora i preduzme odgovarajue mere u cilju zatite svojih prava i interesa. Pored toga, i interes kupca zahteva da prigovori budu potpuni i odreeni, jer od toga zavisi ostvarenje njegovih prava, koja stie prema prodavcu zbog mana na robi (prema odluci VPS, SI. 1729/70). "Blagovremenost reklamacije kada su u pitanju vidljivi nedostaci, podrazumeva kod ugovora u privredi reklamiranje bez odlaganja uz minimum sadrine obavetenja o nedostatku (blii opis nedostatka i poziv prodavcu da pregleda stvar). Stoga uoptena izjava u reklamaciji da roba ne odgovara uzorku ne bi bila dovoljna za njenu urednost, jer od iste zavisi ostvarenje kako prava kupca, tako i mogunost ispitivanja opravdanosti prigovora od strane prodavca" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 670/97).

Znaaj injenice da je prodava znao nedostatak (l. 485. ZOO)

Odredbe ovog lana stavljaju akcenat na injenicu daje o nedostatku stvari, pre njene predaje kupcu, prodava znao za nedostatke stvari koja je bila predmet prodaje, ili mu taj nedostatak nije mogao ostati nepoznat. U tom sluaju, rokovi navedeni u lanovima 481 i 482. ovog lana nemaju znaaja, odnosno kupac ne gubi pravo da se pozove na neki nedostatak i kad nije izvrio svoju obavezu da stvar pregleda bez odlaganja, ili obavezu da u odreenom roku obavesti prodavca o postojanju nedostataka, kao i ako se nedostatak pokae tek po proteku est meseci od predaje stvari. Za korienje ovog prava bitno je ispunjenje uslova da je prodava, u momentu predaje stvari kupcu, znao za nedostatke stvari, ili mu je odreeni nedostatak stvari morao biti poznat. Kod injenice da je prodava znao za nedostatke stvari u momentu predaje kupcu, a o tome nije kupca obavestio, radi se o obmani, odnosno prevari kupca, pa je ta injenica od znaaja za kupac u pogledu isticanja svojih prava na utvrivanje pravog stanja stvari, a naime da i posle proteka rokova navedenih u tim lanovima, ako ih nije koristio, moe pozvati prodavca da utvrde pravo stanje stvari u vezi uoenih vidljiv nedostataka i skrivenih nedostataka. Ako je u pitanju nedostatak stvari, o emu je prodava morao znati u momentu predaje stvari kupcu, u pitanju je poslovna nepanja prodavca, koja se u oblasti krivinog prava moe kvalifikovati kao gruba nepanja, odnosno kao krivica, za koju prodava odgovara i u materijalno pravnom smislu i u smislu krivine odgovornosti, kao to je sluaj i kod obmane, odnosno prevare. Pojam "ili mu nije mogao ostati nepoznat" vezuje se za strunost ili znanje prodavca o stvari koju proizvodi, odnosno prodaje, a u vezi tehnologije izrade stvari, na osnovu crtea, skica i planove i druge elemente, koji su prodavcu morale biti poznate, ali da je on olako drao da i stvari izraene sa nekim nedostacima mogu sluiti osnovnoj nameni, ili im sniziti cenu ako se i kao takve mogu koristiti. Postupajui na prevaran nain, prodava vrea naelo potenja i savesnosti, utvreno u lanu 12. ovog zakona, pa samim tim stvara sebi obavezu da udovolji pravima kupca koja mu pripadaju po odredbama lana 488. ovog zakona, uz snoenje svih trokova koje je imao kupac, kao i naknadu tete, a i krivine odgovornosti zbog toga ne moe izbei. 672

Ugovorno ogranienje ili iskljuenje prodaveve odgovornosti za materijalne nedostatke (l. 486. ZOO)
Odredbe ovog lana omoguavaju da prodava i kupac ogranie ili sasvim iskljue odgovornost prodavca za materijalne nedostatke stvari. To je i logino, ako se ima u vidu dispozitivnost karaktera odredbi ovog zakona, kada stranke svoj poslovni odnos mogu da urede drukije nego stoje ovim zakonom odreeno. Meutim, imajui u vidu daje lanom 12. ovog zakona propisano i pravilo da to to su stranke slobodno ugovorile nee imati znaaja ako iz pojedine odredbe ovog zakona ili iz njenog smisla ne proizilazi to drugo, u konkretnom sluaju kod primene ovog lana (l. 486.), a posebno odredaba stava 2. ovog lana, kupac je zatien i ako je ograniio odgovornost ili sasvim iskljuio prodavevu odgovornost za materijalne nedostatke stvari. Naime, ako su stranke i ugovorile ogranienje i iskljuenje prodaveve odgovornosti za materijalne nedostatke stvari, ono nema znaaja, odnosno nitavo je, ako je nedostatak bio poznat prodavcu a on o njemu nije obavestio kupca, ili ako je prodava nametnuo takvu odredbu kupcu, koristei svoj monopolski poloaj. Da bi odredbe stava 2. ovog lana bile primenjene na sluaj koje one reguliu, od znaaja je utvrenje da je nedostatak na stvari bio poznat prodavcu, a on o njemu nije obavestio kupca. U ovom sluaju, dakle, bitno je za utvrivanje nitavosti ugovora ne injenica daje prodava mogao znati za nedostatak stvari, ve daje njemu taj nedostatak bio poznat u momentu zakljuenja ugovora, ali da o tome nije obavestio kupca. Mada je u stavu 1. ovog lana propisano da se ogranienje ili iskljuenje prodaveve odgovornosti vezuje za momenat zakljuenja ugovora, odgovornost prodavca se ne ograniava i ne iskljuuje i ako je nedostatak stvari nastao posle zakljuenja ugovora, ako je prodava o tom nedostatku saznao do predaje stvari kupcu, ali ga nije odmah obavestio o materijalnom nedostatku stvari. Ako je prodava nametnuo kupcu odredbu u ugovoru o ogranienju ili iskljuenju odgovornosti za nedostatke stvari, koristei se svojim monopolskim poloajem na tritu, takva odredba je nitava bez obzira da li je nastao sluaj nedostatka stvari, jer dominantan, odnosno monopolski poloaj prodavca primorava kupca na kupovinu stvari, sa rizikom da kupac kupi stvar sa nedostatkom ili skrivenom manom, a da prodava ne odgovara za materijalne nedostatke prodate stvari, ime nije ispunjen uslov postojanja volje za zakljuenje takvog ugovora, pa se samim tim smatra i daje takav ugovor nitav, odnosno da ne proizvodi pravno dejstvo. Naime, i u takvim uslovima, kupac ima pravo da odmah po prijemu stvari utvrdi kvalitet i koliinu kupljenih stvari i da eventualno uoi vidljive nedostatke na stvari, a kasnije i skrivene nedostatke, i da o tim nedostacima odmah obavesti prodavca. Protivljenje prodavca, odnosno njegovo pozivanje na odredbu iz ugovora o ogranienju i iskljuenju prodaveve odgovornosti za materijalne nedostatke prodate stvari, nemaju znaaja, jer bi to znailo postupanje protivno osnovnim naelima ovog zakona, pa onaj ko se ponaa protivno tim naelima ne moe se njima i koristiti, odnosno ne moe traiti sudsku zatitu. Antimonopolski zakon propisuje ta se podrazumeva pod monopolskim poloajem na tritu, a ta pod dominantnim poloajem. On navodi sluajeve, odnosno radnje koje pojedinim pravnim subjektima omoguavaju monopolski ili dominantan poloaj na tritu. Meutim, odredbe ovog lana (l. 486.) imaju podrku Antimonolskog zakona u utvrivanju i zatiti ugovaranja obligaciono - pravnih odnosa sa stanovita spreavanja zloupotrebe prava "jaeg", koji zbog takvog svog poloaja prinuuje kupca da sa njim zakljui ugovor, odnosno odredbu u ugovoru kojim iskljuuje ili ograniava svoju odgovornost, ako prodavcu proda stvar sa nedostatkom ili skrivenom manom. Odredbe stava 3. ovog lana propisuju pravo kupca koji se odrekao prava da raskine ugovor zbog nedostataka stvari, da zadrava pravo zbog tih nedostataka. Odredbe ovog stava nisu ni u kakvoj vezi sa sluajevima iz stava 2. i 3. ovog lana. Naprotiv, one se odnose samo na sluaj ako bi se kupac u ugovoru o prodaji odrekao prava na raskid ugovora zbog nedostatka stvari, takvo njegovo odricanje nema pravni znaaj, to znai da on ima pravo da raskine ugovor u smislu odredaba lana 488. ovog zakona, ili da se koristi drugim pravima propisanim u tom lanu.

Prinudna javna prodaja (l. 487. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu prinudnu javnu prodaju stvari nekog lica koji ne odgovara za nedostatke stvari. Prinudna javna prodaje vri se na nain i pod uslovima koje vanparnini sud odredi. Pretpostavka je da u tom postupku uestvuje poverilac i dunik, od kojih prvi trai u izvrnom postupku da se stvar koja je predmet izvrenja proda i da se on iz naplaenog iznosa namiri, a dunik da se oslobodi dalje obaveze i iz eventualno preostalog iznosa prinudne prodaje primi iznos koji prelazi njegovu obavezu. Javna prodaja, pored ostalog, ima za cilj da se pronae kupac za stvar koja se javno prodaje. Prinudna javna prodaja se vri po pravosnanosti reenja o izvrenju, bez obzira da li se radi o pokretnim ili nepokretnim 673

stvarima. Svaka prinudna prodaja je javna, jer sud svojim reenjem, koji objavljuje na sudskoj tabli, a po potrebi i na nekom drugom javnom mestu, odreuje koja je stvar predmet prodaje i koja je njena cena, kao i gde i na kom mestu se moe pre prodaje pregledati. Prodajom stvari na javnoj prodaji poverilac se namiruje od prodate cene, a novi vlasnik prodate stvari dobija stvar u stanju u kome se nalazila u momentu prodaje. On ne zakljuuje ugovor o prodaji, jer za to ne postoje uslovi u smislu Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom da nedostaje prava volja dotadanjeg vlasnika stvari, pa se pravni osnov tako prodate stvari zasniva samom javnom prodajom i reenjem suda daje stvar koja je bila predmet prodaje prodata odreenom licu. U takvim uslovima, a naime kada je stvar prodata na prinudnoj javnoj prodaji, iskljuuje se pravo kupca, tj. novog vlasnika stvari, da stavlja prigovore u pogledu vidljivih nedostataka ili skrivenih nedostataka, odnosno imalac ija je stvar na takav nain prodata ne odgovara za nedostatak stvari. Ovaj sluaj se moe upodobiti sluaju kada kupac pre zakljuenja ugovora o prodaji izjavi da stvar kupuje na pravilu "vieno - odobreno", ili "vieno - kupljeno", jer se pretpostavlja daje kupac pre zakljuenja ugovora pregledao stvar i daje pristao na njen kvalitet, odnosno njegove osobenosti.

PRAVA KUPCA
Ispunjenje, snienje cene, raskid ugovora, naknada tete (cl. 488. ZOO)
Prodava je duan da isporui robu ugovorenog kvaliteta. Ako prodava isporui robu koja ne odgovara ugovorenom kvalitetu, tada kupac svoja prava ostvaruje prigovorom na kvalitet. Kupac je duan da prigovor saopti prodavcu bez odlaganja da bi sauvao i docnije mogao ostvarivati svoja prava koja mu pripadaju kada prodava ne isporui robu ugovorenog kvaliteta. Rok mora biti kratak, i donekle zavisi od vrste robe, njenog stanja i koliine. Kod pokvarljive robe, taj rok mora biti veoma kratak. Kupac je u svakom sluaju duan da kvalitet utvrdi u roku potrebnom prema redovnom toku stvari. Dakle, kupac je duan da kvalitet utvrdi to pre, a prigovor da saopti prodavcu bez odlaganja. Oba ta dva uslova moraju biti ispunjena da bi kupac mogao ostvarivati svoja prava, s tim to se rok za prigovor rauna od dana kada je kupac mogao i bio duan da utvrdi kvalitet. Kupac koji je na uredan nain i blagovremeno utvrdio kvalitet robe i na siguran nain i blagovremeno stavio valjan prigovor na kvalitet, moe birati kojim e se od svojih prava koristiti: moe odustati od ugovora, a isporuenu robu staviti prodavcu na raspolaganje, traiti ispunjenje ugovora, a isporuenu robu staviti prodavcu na raspolaganje, traiti smanjenje cene srazmerno manjoj vrednosti isporuene robe (u kom sluaju moe raspolagati robom) ili traiti da prodava u primerenom roku otkloni mane, ako su mane otklonjive. U svakom sluaju ima pravo na naknadu tete. Kupac od svog izvrenog izbora moe odustati, ali ako je usled izmene prodava pretrpeo tetu, kupac je duan da je naknadi. Razume se da kupac moe u svako doba odustati od prigovora i svojih zahteva. Pri svemu tome kupac mora postupati sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina, i ostvarujui svoja prava ne moe naneti tetu prodavcu. Ugovaranjem garantnog roka pomeraju se vremenska ogranienja prodaveve odgovornosti. Ako kupac nije blagovremeno stavio prigovor zbog utvrenih mana robe smatra se da je robu preuzeo bez prigovora na kvalitet, i kupac je prekludiran u svom pravu da ostvaruje neko od svojih pomenutih prava. Prodava neblagovremene prigovore moe odbiti, ali ako se upustio u raspravljanje o prigovorima, vie se ne moe pozivati da su neblagovremeni. Blagovremenost prigovora sud ne utvruje po slubenoj dunosti. S druge strane kupac ne moe odbiti prijem robe ako je robom raspolagao u svoje ime i za svoj raun, s tim da ne moe odbiti prijem robe ni ako je njom prethodno raspolagao, kao to se ne moe koristiti ve saoptenim prigovorom, ako je posle datog saoptenja i odbijanja prijema robe raspolagao robom. Odredbama ovog lana propisana su, odnosno odreena prava kupca - ako je kupac blagovremeno i uredno obavestio prodavca o nedostatku stvari. O tome kada se smatra daje kupac o nedostatku stvari blagovremeno i uredno obavestio prodavca, bilo je reci u komentaru lanova 481. do 484. ovog zakona. Prema odredbama ovog lana (l. 488.) kupcu je ostavljeno da bira koji e od navedenih prava da koristi, pri emu nije vezan za redosled koji je naveden u njemu. On treba da se u odreenom roku izjasni o tome na koji se izbor opredelio i da trai da prodava odgovori tom njegovom zahtevu. Pri tom kupac ima pravo i da promeni prvobitno istaknuti zahtev, ali ako je prodava u vezi ranije istaknutog zahteva imao kakve trokove, ima pravo da ih ostvari od kupca. Problem bi bio jedino kod prava navedenog u stavu 1. taka 3, koji se odnosi na pravo kupca da moe da izjavi da raskida ugovor (ako su za to ispunjeni uslovi iz.l. 489. do 492. ovog zakona), pa ako je to uinio, a prodava je to prihvatio, kupac vie nema pravo izbora, osim prava na naknadu tete u skladu sa odredbama stava 2. i 3. ovog lana. U stvari, to se odnosi i na sluaj ako je o zahtevu kupca za sniene cene sud doneo pravosnanu odluku kojim usvaja zahtev kupca. 674

a) Prvo pravo kupca odnosi se na zahtev prodavcu da nedostatak na stvari otkloni, to je u skladu sa priro dom ugovora kada je kupac ve preuzeo kupljenu stvar i rizik preao na njega. Naravno, pitanje je da li se radi o malom nedostatku stvari, kada kupac moe da prihvati otklanjanje takvog nedostatka, ili veem, kada kupac vie nije zainteresovan za tu stvar, jer je izgubila od svoje vrednosti u odnosu na stvar koju je kupac naruio i kupio od prodavca. No, u svakom sluaju, kupac ima pravo alternativnog izbora, odnosno ili da trai da mu se nedo statak na stvari otkloni, bio on mali ili veliki, ili da mu prodava preda drugu stvar bez nedostatka. Pored toga pitanje je da lije prodava u mogunosti da otkloni nedostatak na stvari, ali je i to bez znaaja s obzirom na propisano pravilo u stavu 1. taka 1. ovog lana da kupac ima pravo izbora: ili da mu prodava nedostatak ukloni ili da mu preda drugu stvar bez nedostatka. Tu dileme nema. Kod takvog stanja stvari, bez znaaja je injenica ekonomske opravdanosti da prodava nedostatak otkloni, ili da kupca ovlasti da na raun prodavca ukloni nedostatak. To se moe dogoditi samo ako se prodava i kupac o tome posebno dogovore, uz pravo kupca da trai i naknadu tete. b) Drugo pravo kupca odnosi se na to da zahteva da mu prodava preda drugu stvar bez nedostatka, to je prodava duan da uini. Kupac u tom sluaju ne vraa prodavcu stvar sa nedostatkom, ve mu istu stavlja na raspolaganje, jer prodava moe tom stvari da raspolae tako daje proda nekom treem licu, ime izbegava tro kove ako bi mu kupac takvu stvar vratio. Meutim, taj odnos regulisan je odredbama lana 520. stav 2. ovog zakona, po kome kada je kupac primio stvar sa nedostatkom, a eli daje vrati prodavcu, on je duan da tu stvar uva sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina, naroito ako je kupac izjavio da raskida ugo vor ili je zahtevao drugu stvar umesto stvari sa nedostatkom. Pored toga, odredbama lana 522. istog zakona propisano je da je ugovorna strana koja je obavezana da uva stvar duna da preduzme mere za uvanje stvari, a moe je poloiti kod suda (lan 328. ovog zakona), ili predati na uvanje nekom drugom (lan 329. istog zako na) ili je prodati za raun druge strane. Da bi kupac postupio na jedan od navedenih naina uvanja stvari, on je duan da o svim injenicama u vezi prijema stvari sa nedostatkom i o njegovom zahtevu da trai ispunjenje ugovora, odnosno predaja druge stvari bez nedostatka, prethodno, blagovremeno i na uredan nain o svemu tome obavesti prodavca, a naroito da po utvrivanju stanja nedostataka stvari, pozove prodavca da stvar preuzme, stavljajui mu je tako na slobodno raspolaganje. Ako prodava ne preuzme stvar u ostavljenom mu primerenom roku, kupac je tek tada duan da stvar preda na uvanje sudu, ili treem licu, ili je proda, a cenu isplati prodavcu tek kada od njega dobije drugu stvar bez nedostatka. Kupac, koji je postupio na nain kako je navedeno za uvanje stvari, ima pravo da od prodavca trai ispunjenje ugovora, odnosno da mu prodava da drugu stvar bez nedostatka, a da prodavcu vrati stvar sa nedostatkom, ili mu isplati cenu koju je naplatio prodajom te stvari. v) Tree pravo, odnosno zahtev kupca odnosi se na snienje cene. To pravo pripada kupcu kada je primio stvar sa nedostatkom, odnosno kada kupljena stvar u pogledu kvaliteta i koliine nije u skladu sa ugovorom. I to je alternativno pravo kupca, a naime da on moe od navedenih prava u ovom lanu da zahteva snienje cene na stvari sa nedostatkom. Zahtev kupca za snienje cene prodava ne mora da prihvati, ali u tom sluaju kupac ima pravo da se obrati sudu koji bi o zahtevu kupca za snienje cene doneo konanu odluku. Kupac, kao tuilac, duan je da opredeli visinu sniene cene, a ako taj predlog prodava, kao tueni, ne prihvati, sud cenu utvruje putem strunih lica, odnosno sudskog vetaka. Ako je kupac cenu isplatio pre prijema stvari, a sudskom odlukom je izvreno snienje cene stvari, kupac ima pravo da od prodavca trai da mu vrati razliku izmeu plaene cene i cene koja je utvrena sudskom odlukom. Ako je sud prihvatio zahtev kupca za snienje cene stvari, kupac ima pravo i na naknadu tete. U tom sluaju kupac nema pravo da zahteva bilo koje drugo pravo navedeno u ovom lanu. g) Kupac ima pravo na raskid ugovora ako je od prodavca primio stvar sa nedostatkom. Iz odredbe stava 1. ta. 1. do 3. ovog lana ini se da za raskid ugovora nije potrebno ostavljanje naknadnog roka prodavcu za predaju stvari bez nedostatka ili ostavljanje roka za otklanjanje nedostatka na stvari. Meutim, prema odredbama lanova 489. do 492. ovog zakona, ugovor se moe raskinuti zbog nedostatka, i to: 1) ako kupac ne dobije zahtevano ispunjenje u razumnom roku, zadrava pravo da raskine ugovor; 2) ako je prethodno ostavio prodavcu naknadni primereni rok za ispunjenje, a prodava taj rok nije ispotovao; 3) ako je prodava posle obavetenja o nedostacima saoptio da nee ispuniti ugovor, ili ako iz okolnosti sluaja proizilazi da prodava nee moi da ispuni ugovor ni u naknadnom roku; ili 4) kad samo deo predate stvari ima nedostatke, ili kad je predat samo deo stvari, odnosno manja koliina od ugovorene, kupac moe raskinuti ugovor samo u pogledu dela koji ima nedostatke, ili samo u pogledu dela ili koliine koja nedostaje, ali ako sve to predstavlja deo celine ili kupac iz odreenih opravdanih interesa zahteva da primi ugovorenu stvar ili koliinu u celini, kupac moe raskinuti ugovor u celini.

675

d) Kupac ima pravo i na naknadu tete, a pored toga, i nezavisno od toga, prodava odgovara kupcu i za tetu koju bi ovaj zbog nedostatka stvari pretrpeo na drugim svojim dobrima, i to prema optim pravilima o odgovornosti za tetu. teta koju ima u vidu stav 2. ovog lana, odnosi se na tetu koju kupac trpi zbog toga to nije u mogunosti da raspolae kupljenom stvari, odnosno daje koristi zbog ega je kupio, bez obzira po kom osnovu ostvaruje pravo, bilo u vezi ispunjenja, snienja cene ili raskida ugovora. teta moe biti izraena u trokovima koje je kupac imao u vezi uvanja stvari ili ako je bio prinuen da kupi neku drugu istu stvar, u kom sluaju razlika izmeu cene novo kupljene stvari i cene ranije kupljene stvari predstavljaju pravo na naknadu tete u visini nastale razlike. Poslednji stav ovog lana ima u vidu onu tetu koju kupac, oteeni, pretrpi na nekoj drugoj svojoj stvari, odnosno imovini, ako je kupljena stvar bila od uticaja za funkcionisanje te imovine, kao to bi bio sluaj daje prodava prodao kupcu sirovinu, recimo za spravljanje piva, a ta sirovina je imala nedostatke zbog kojih se nije mogla upotrebiti u procesu proizvodnje piva, zbog ega je kupac pretrpeo tetu. I Zakon o zatiti potroaa (,,S1. gl. RS", br. 20/05) propisuje pravila o reklamaciji, odnosno prigovoru na kupljeni proizvod ili pruenu uslugu, za koje se ne izdaje garantni list, zbog nedostataka koji su nastali u roku od est meseci od dana kupovine, odnosno izvrene usluge. lanom 34. pom. zakona, uz prigovor se podnosi raun o kupljenom proizvodu, odnosno izvrenoj usluzi. Prigovor se podnosi u prodajnom objektu u kome je proizvod kupljen, odnosno usluga izvrena, a uz saglasnost potroaa i na drugom mestu koje je za to odreeno, licu ovlaenom za prijem prigovora koje mora biti prisutno na tom mestu tokom radnog vremena. Ovlaeno lice odluuje o prigovoru istog dana kada je prigovor podnet, a najkasnije u roku od osam dana od dana podnoenja prigovora. Prodava, odnosno davalac usluge svojim aktom blie utvruje nain i uslove reavanja prigovora. Istim zakonom regulisano je (lan 34.) da ako je prigovor potroaa osnovan zbog nedostatka na proizvo du, a taj nedostatak nije nastao njegovom krivicom, da potroa ima pravo na: 1) zamenu kupljenog proizvoda za nov proizvod, odnosno proizvod odgovarajue marke (modela, tipa) ili 2) da mu se vrati iznos plaen za taj proizvod u visini maloprodajne cene tog proizvoda na dan vraanja ili 3) otklanjanje nedostatka na proizvodu. A ako je prigovor iz lana osnovan zbog nedostatka u izvrenju usluge , potroa ima pravo na: 1) otklanjanje nedostatka ili 2) vraanje plaenog iznosa ili na smanjenje cene srazmerno nedostatku izvrene usluge. Ako, pak, potroa pretrpi tetu prouzrokovanu proizvodom sa nedostatkom, odnosno neizvrenjem usluge ili izvrenjem usluge sa nedostatkom, moe da zahteva naknadu tete.

Sudska praksa
Ako se kupljena stvar vie ne proizvodi Ako druga zamenjena stvar kojom se ispunjava kupoprodajni ugovor, koja je data umesto prvobitno kupljene stvari sa materijalnim nedostacima, sadri poboljanje iskljuivo u komercijalnom smislu, a ne i poboljanje upotrebne vrednosti stvari, takva se stvar u odnosu na prvobitnu kupljenu stvar mote smatrati istom stvari, odnosno drugom stvari u smislu lana 488. taka 1. Zakona o obligacionim odnosima. Prema obrazloenju: S obzirom da kupljena stvar ima materijalne nedostatke za koje tuenici solidarno odgovaraju tuiocu :kao kupcu maine za pranje rublja, u smislu lana 488, odnosno lana 501. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, tuilac je saglasno ovim zakonskim odredbama prvo traio da mu tuenici nedostatak na maini otklone, pa poto to nisu uinili u garantnom roku, tubom je traio da mu tuenici neispravnu mainu zamene drugom koja je neto skuplja, jer se kupljeni model maine vie ne proizvodi. Reavajui o reviziji tuioca, Vrhovni sud je zakljuio da je pogrenom primenom materijalnog prava tubeni zahtev odbijen u celosti, s pozivom daje tuilac u svakom sluaju obavezan da plati nastalu razliku u ceni izmeu kupljene i zamenjene maine. Da bi se pravilno raspravio nastali sporni odnos, prvostepeni sud je bio obavezan da raspravi da lije traena maina istovrsna sa kupljenom mainom koja ne funkcionie, ili je slina maina, od ega zavisi pravilan ishod spora. Jer, ako traena maina sadri poboljanje iskljuivo u komercijalnom smislu, a ne poboljanje u upotrebnom smislu maine, takva maina u odnosu na prvobitnu kupljenu moe se smatrati istom mainom, odnosno drugom stvari u smislu lana 488. taka 1. Zakona o obligacionim odnosima, pa su u tom sluaju tuenici duni da umesto prvobitno isporuene maine, koja nije vie u proizvodnji, tuiocu isporue traenu mainu i tako ispune ugovor. U tom sluaju, tuilac nije u obavezi da plati nastalu razliku u ceni izmeu ovih tipova maina. Ako, pak, postoji razlika i poboljanje u upotrebnom smislu, onda je tuilac obavezan da plati razliku u ceni maine (prema reenju VSS; Rev. 382/83). 676

"Kod nepostupanja po blagovremenoj reklamaciji na kvalitet u razumnom, odnosno naknadno ostavljenom primerenom roku, ne moe se spreiti druga ugovorna strana da se koristi pravom koje joj pripada u sluaju blagovremenog i urednog prigovora na kvalitet (ispunjenje snienja cene, raskid ugovora, naknada tete)" -(prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 301/98); "Kad isporuena roba ima skrivene nedostatke koji se nisu mogli utvrditi obinim pregledom, a kupac je bez odlaganja nakon utvrivanja nedostataka, im je to prema redovnom toku stvari bilo mogue, obavestio prodavca o tim nedostacima, tada kupac ima pravo da zahteva isporuku dodatne koliine robe " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 159/94). Primer tube za raskid ugovora zbo2 materijalnih nedostataka stvari OPTINSKI SUD U TUILAC: ____________________________________________, iz______________, ul. _____________, br. ______, TUENI: STR ________________________________________, iz______________, ul. _____________, br. ______, iji je vlasnik ____________________________, iz______________, ul. _____________, br. ______. TUBA radi raskida ugovora zbog materijalnih nedostataka stvari i vraanje plaenog iznosa, vrednost spora: _____________dinara, u 2 primerka. Tuilac je sa tuenim ___________godine zakljuio ugovor o delu, po kome je tueni od svog materi jala trebalo da za tuioevu zgradu u _ulica _________, broj ___________, izradi i postavi oluke i , okapnice, po specifikaciji koju je tueni dao a tuilac prihvatio. Prema dogovoru sa tuenim, a to je na vedeno i u pom. specifikaciji, lim za izradu navedenih stvari trebalo je da bude od najboljeg, nerajueg kvaliteta, za ukupnu cenu od __________dinara. DOKAZ: ugovor stranaka od _________________godine i specifikacija tuenog. Posle etiri meseca od postavljanja navedenih oluka i okapnica, posle kinog perioda, dolo je do ranja svih delova limarije. Tuilac je pozvao __________________, sa liste sudskih vetaka, strunjaka za ocenu kvaliteta metalnih proizvoda, koji je dao miljenje da su izraeni oluci i okapnice toliko loeg kvali teta da se ne mogu ni farbanjem dovesti u stanje naruenih ispravnih limarskih stvari, ve da se moraju zameniti novim, kvalitetnim materijalom koji je i naveden u specifikaciji tuenog. DOKAZ: svedok ______________________, iz____________, ul. _________, br. ____. Tuilac je preporuenim pismom od ____________godine pozvao tuenog da zameni navedenu lima riju, ukazujui mu na nalaz navedenog strunog lica, ali je tueni to odbio da uini, izgovarajui se nekim razlozima koje tuilac nije mogao da prihvati. DOKAZ: pismo tuioca od _____________, sa potvrdom pote o prijemu poiljke, kao i sasluanje stranaka. Sa iznetih razloga, a u smislu odredaba lana 488. stav 1. taka 3. i lana 489. Zakona o obligacionim odnosima, predlae sudu da po sprovedenom postupku i izvedenim dokazima, donese sledeu P R E S U DU Raskida se ugovor o delu od ____________godine, zakljuen sa tuenim _______________i tuiocem __________________, u vezi izrade i postavljanja oluka i okapnica na zgradi tuioca, po specifikaciji tuenog, pa se tueni obavezuje da tuiocu vrati iznos od _______________dinara, sa kamatom od dana kada je tuilac pla tio tuenom navedeni iznos do dana isplate, kao i da mu naknadi tetu priinjenu skidanjem oluka i okapnica sa zgrade tuioca, i naknadi mu trokove parninog postupka, a tuenom se odobrava da skine i preuzme, od nosno razmontira i preuzme po njemu uinjeno delo, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvrenja.
_________________godine.

TU I LAC, 677

Neispunjenje ugovora u razumnom roku (cl. 489. ZOO)

Kupac ima pravo, kao to je to navedeno u prethodnom lanu da, pored ostalog, trai od prodavca da mu ovaj otkloni nedostatak na stvari, ili da mu preda drugu stvar bez nedostatka. Da bi kupac u vezi tih sluajeva zadrao pravo na raskid ugovora ili snienje cene, on je duan da pored upozorenja prodavca o nedostatku stvari, uinjen blagovremeno i uredno, istovremeno zahteva ispunjenje ugovora koja se odnosi na taj izbor kupca, odnosno da mu prodava otkloni nedostatak na stvari ili mu preda drugu stvar bez nedostatka. Razumni rok, o kome je reci u ovom lanu, odnosi se na vreme koje je potrebno da se prodava tano obavesti o svim okolnostima koje su dovele do toga da na stvari nastane nedostatak, kao i o tome da prodava proceni da li mu je u interesu da ispuni traenje kupca, i u vezi sa tim donese odluku. Njegova odluka moe biti da prihvata predlog kupca, poto se i sam uverio, ili iz nalaza neke strune grupe, odnosno vetaka, utvrdio daje zahtev kupca osnovan, o emu treba u ostavljenom mu razumnom roku da obavesti kupca. Ali, on moe i da odbije ispunjenje zahteva kupca, u kom sluaju kupac koji je zadrao pravo na raskid ugovora, moe to pravo da iskoristi i prodavca obavesti da raskida ugovor i da zadrava pravo na naknadu tete. Razumni rok je, dakle, vreme koje je po svim objektivnim kriterijumima potrebno da prodava ispita nastali sluaj i da o tome odmah obavesti kupca. "Razumni rok" nije jednak za sve sluajeve, ve on zavisi od niza okolnosti o kojima je bilo reci. Tako, na primer za nedostatak stvari koji ne zahteva posebno ispitivanje preko strunjaka za oblast te stvari, jer je nedostatak vidljiv i kupcu i prodavcu, razumni rok moe iznositi i nekoliko dana od dana obavetenja prodavca, a u nekim sluajevima i vie nedelja ili meseci, ako stvar sa nedostatkom mora da bude ispitana, na primer, preko raznih laboratorija ili na drugi sloeniji nain. Ako prodava u ostavljenom mu roku ne ispuni zahtev prodavca, odnosno ako kupac ne dobije zahtevano ispunjenje ugovora u pogledu uklanjanja nedostatka na stvari ili u vezi ispunjenja ugovora - da mu prodava da drugu stvar bez nedostatka, prodava zadrano pravo na raskid ugovora. O zadranom pravu na raskid ugovora kupac ne obavetava prodavca posebno, jer to proizilazi iz zahteva kupca kojim je prodavcu ostavio razumni rok da ispuni svoju obavezu. On to pravo, tj. pravo na raskid ugovora moe ostvariti tek poto prodavcu ostavi jo jedan naknadni primereni rok za ispunjenje ugovora, kako je to propisano odredbama lana 490. ovog zakona. Ako kupac ne dobije zahtevano ispunjenje ugovora u razumnom roku, on zadrava pravo da snizi cenu stvari sa nedostatkom i da prodavcu isplati onu cenu za koju smatra da odgovara prirodi stvari. Ali on to moe uiniti ako je prodavcu dao jo jedan naknadni primereni rok, da se ovaj izjasni i o okolnosti koja se odnosi na snienje cene stvari.

Kad kupac moe raskinuti ugovor (cl. 490. ZOO)

Kao to se iz sadrine ovog lana vidi, u pitanju je naknadni primereni rok koji kupac ostavlja prodavcu, da se ovaj izjasni u vezi ispunjenja ugovora. Ve smo u prethodnom lanu imali "razumni rok", koji se odnosi na pozivanje kupca da izvri zahtevano ispunjenje. Taj rok, odnosno proputanje tog "razumnog roka" od strane prodavca da se izjasni o ispunjenju, ne znai daje kupac time stekao pravo da raskine ugovor ili da snizi cenu. On tim aktom, odnosno ostavljanje prodavcu razumni rok, samo "zadrava pravo da raskine ugovor ili da snizi cenu". Tek posle proteka tog razumnog roka, kupac je duan da prodavcu ostavi naknadni primereni rok u vezi ispunjenja ugovora, pa ako se prodava ne izjasni u tom naknadno primerenom roku, ili se izjasni ali se protivi da usvoji zahtev kupca, kupac ima pravo da raskine ugovor. Naknadni primereni rok, koji imaju u vidu odredbe ovog lana, odnosi se onaj rok koji kupac odreuje prodavcu u vezi obavetenja o nedostatku stvari, a u vezi ranije ostavljenog mu razumnog roka da se izjasni o zahtevu kupca za ispunjenje ugovora. Primereni rok, dakle, ne odreuje zakon ve kupac koji prodavcu ostavlja odreeno vreme da se izjasni o okolnostima koje su vezane za stvar sa nedostatkom, kao i za prethodno ostavljeno obavetenje, kojim je kupac pored ostalog istakao prodavcu i odreeni zahtev u smislu l. 488. ovog zakona.. Koliko e taj naknadni primereni rok iznositi zavisi, kao stoje reeno, od okolnosti sluaja, to znai da on moe biti i krai, ako se radi o manje sloenoj stvari sa nedostatkom, ili ako se prodava nalazi u mestu u kome i kupac ima svoje sedite, odnosno boravite. Kod sloenijih stvari naknadni primereni rok treba da odgovara poslovima koji treba da se obave da bi se dobila jasna slika o stanju stvari sa nedostatkom. Ostavljajui prodavcu naknadni primereni rok eli se da se prodavcu jo jednom ostavi jedan rok za ispunjenje ugovora. Inae, u obavetenju kojim kupac ostavlja prodavcu naknadni primereni rok za ispunjenje obaveze, navodi se, ali nije nuno, i upozorenje kupca da e raskinuti ugovor ako mu-prodava u naknadno ostavljenom mu roku ne prihvati predlog o ispunjenju ugovora, te da prodavcu stavlja na raspolaganje stvar sa nedostatkom, uz upozorenje na posledice koje mogu nastati ako i po tom zahtevu prodava ne postupi, a naime da e kupac zadranu stvar predati na uvanje sudu ili nekom treem licu, ili ti stvar prodati, a ugovor raskinuti. 678

Ako se prodava izjasnio o tome da nee ispuniti ugovor, ili ako iz okolnosti konkretnog sluaja oigledno proizilazi da prodava nee moi ispuniti ugovor ni u naknadnom roku, kupac nije duan da prodavcu ostavlja naknadni primereni rok, ve moe odmah raskinuti ugovor.

Neispunjenje ugovora u naknadnom roku (l. 491. ZOO)

Ovaj zakon daje prodavcu mogunost da ispuni ugovor, ali ako on to ne uini ni u razumno ostavljenom mu roku (kada je upozoren da kupac zadrava pravo da raskine ugovor), ni kasnije u naknadno primerenom roku, smatra se po samom zakonu daje ugovor raskinut. Kupac ne mora da dokazuje da je ugovor raskinut ako prodava nije ispunio ugovor u naknadnom roku. Njemu je bilo ostavljeno dovoljno vremena da se izjasni o pravu kupca iz lana 488. ovog zakona, i to kako na osnovu obavetenja o nedostatku (l. 484. ovog zakona), zatim na osnovu upozorenja u razumnom roku (l. 489. istog zakona), kada je kupac zadrao pravo na raskid ugovora, kao i na osnovu naknadno ostavljenog primerenog roka prodavcu da ispuni ugovor (l. 490. ZOO). Odredbe ovog lana ipak ostavljaju kupcu pravo da odri ugovor na snazi, ako ima utisak da e prodava izvriti ugovor. O tome se kupac mora izjasniti odmah po isteku naknadno primerenog roka, kada je duan da bez odlaganja izjavi prodavcu da ugovor odrava na snazi. U tom sluaju, kupac ima pravo da putem suda trai ispunjenje ugovora i naknadu tete, kako obinu tako i onu koja se odnosi na izgubljenu dobit, odnosno korist, kao i odgovarajuu kamatu i eventualno druge sporedne obaveze prodavca zbog neispunjenja ugovora. Izjavom da ugovor odrava na snazi kupac, u stvari, anulira reenje o raskidu ugovora po samom zakonu. Ali da bi to pravo ostvario, kao stoje navedeno, kupac mora odmah, bez odlaganja, dakle u toku dana ili sutradan od proteka naknadno primerenog roka, da obavesti prodavca da ugovor odrava na snazi. U tom sluaju stiu se uslovi za preduzimanje propisanih radnji za ispunjenje ugovora. To znai da kupac i dalje moe da trai od prodavca da nedostatak ukloni ili mu preda drugu stvar bez nedostatka. Ako kupac ne bi bez odlaganja izjavio prodavcu da ugovor odrava na snazi, odnosno ako se smatra daje ugovor raskinut po samom zakonu, dejstvo raskida ugovora zbog nedostatka je isto kao i kod raskida dvostranih ugovora zbog neispunjenja, to znai da kupac pored vraanja stvari sa nedostatkom, duguje prodavcu i naknadu za korist od stvari, ako je stvar koristio, elu ili jedan njen deo.

Delimini nedostaci (l. 492. ZOO)

Pravilo obligacionog prava je da kupac ne mora da primi manju koliinu stvari od ugovorene ako ugovorena koliina ini celinu ili ako kupac inae ima opravdan interes da primi ugovorenu koliinu stvari samo u celini. Ako kupac primi manju koliinu stvari od ugovorene on ima pravo da odbije prijem manje isporuene koliine stvari, ako stoje razlozi koju su u prethodnom stavu navedeni. On moe, ako ti razlozi ne stoje, da plati cenu stvarno isporuenih stvari, kao i da koristi prava koja mu pripadaju za sluaj docnje poverioca ako mu poverilac isporui manju od ugovorene koliine stvari ili da raskine ugovor, iz razloga koji su. navedeni u stavu 2. ovog lana. Iz istih razloga kupac ima pravo da uskrati isplatu cene prodavcu i za deo stvari koje nije primio, a u vezi toga nije blagovremeno stavio prigovor prodavcu, tj. ako ugovorena koliina ini celinu ili ako kupac inae ima opravdan interes da primi ugovorenu koliinu stvari samo u celini. Stav 1. ovog lana osporava pravo kupcu da raskid celog ugovora ako samo deo prodate stvari ima nedostatke, ili kad je predat samo deo stvari, odnosno manja koliina od ugovorene, ali on moe da raskine ugovor, na nain i pod uslovima kako je to propisano u prethodnim lanovima, samo u pogledu dela stvari koji ima nedostatke, ili samo u pogledu dela ili koliine koja nedostaje. Navedeno pravilo se nee primeniti ako su prodava i kupac ugovorili odreena odstupanja na vie ili manje od ugovorene koliine, u kom sluaju, ako je kupcu isporuena manja koliina, njegova je obaveza da prodavcu isplati cenu samo za koliinu stvari koju je primio, ali nema pravo prigovora na manje isporuenu koliinu stvari. Stav 2. ovog lana ima u vidu pravo kupca da raskine ceo ugovor, pod uslovima i na nain koji su navedeni u prethodnim lanovima, ako ugovorena koliina ili predata stvar ini celinu, ili ako kupac inae ima opravdan interes da primi ugovorenu stvar ili koliinu u celini. Ugovorena koliina o kojoj je napred reci je ona koja je navedena u ugovoru precizno i jasno, pa ukoliko manje isporuena koliina od ugovorene predstavlja celinu, moe se utvrditi postojanje uslova za raskid ugovora. Na primer, ako je kupac pripremio zemljite od 10 hektara za setvu nekog useva, za koje je potrebno recimo 1000 kilograma semena, a prodava mu isporui samo deseti deo od tako ugovorene koliine, kupac moe odbiti prijem manje isporuene koliine i raskinuti ugovor, te zakljuiti ugovor sa treim licem o toj stvari, u kom sluaju raniji prodava odgovara kupcu za eventualnu razliku u ceni i svu drugu tetu koju je imao povodom neizvrenja ugovora od strane prodavca. U nekim sluajevima nastaje problem kod defmisanja pojma celine. Prema sudskoj praksi to je faktiko pitanje, ali se sutina svodi na to da se ugovorena koliina smatra celinom ako to proizilazi iz vrste i prirode 679

stvari ili iz njene konkretne namene. Meutim, ono to je najsigurnije je da prodava i kupac mogu u samom ugovoru da navedu da se ugovorena koliina smatra celinom, a da svako odstupanje od tog dogovora stvara prava kupcu da raskine ugovor i da od prodavca trai naknadu tete, kako stvarne tako i one sporedne. Opravdan interes kupca da primi elu koliinu ugovorene stvari postoji ako je ta stvar vezana za odreena svojstva i kvalitet stvari, koja samo kao takva odgovaraju nameni zbog koje je kupac zakljuio ugovor. Tako, na primer, ako u ugovoru stoji da kupac kupuje odreenu koliinu jabuka, recimo sorte "ajdared", a prodava mu isporui ugovorenu koliinu ali druge sorte jabuke, smatra se da postoji opravdani interes da kupac ne primi isporuenu koliinu druge vrste jabuka, te da ima pravo na raskid ugovora, potujui one uslove koji propisuju nain raskida ugovora, posebno u vezi postupanja sa jabukama, kao lako kvarljivom robom, naravno uz pravo prodavca za naknadu tete.

Kad je prodava dao kupcu veu koliinu (cl. 493. ZOO)

Davanje kupcu vee koliine stvari od ugovorene, predstavlja osnov za ureenje odnosa izmeu prodavca i kupca u pogledu plaanja cene. Prema stavu 1. ovog lana kad je kupac stvari odreenih po rodu dao kupcu veu koliinu od ugovorene, postoje dva naina reenja tog odnosa, a naime da kupac ima pravo da odbije prijem vika stvari ako je u razumnom roku stavio prigovor prodavcu, ili, ako ne odbije prijem da se smatra daje primio i taj viak, te daje duan da ga prodavcu plati po istoj ceni. Iz odredbe ovog lana vidi se da se one odnose na stvari odreene po rodu (po rodu su odreene one stvari koje se mogu oznaiti po broju, vrsti, meri i teini), ija je koliina, vrsta i drugo ugovorena, pa ako kupac u razumnom roku ne odbije prijem tog vika, smatra se daje taj viak primio i daje duan da ga plati po istoj ceni kao i za ugovorenu koliinu. Razumni rok, o kome se govori u stavu 1. ovog lana odnosi se na vreme koje je potrebno da se prodava tano obavesti o svim okolnostima koje su dovele do toga da li je isporuio veu od ugovorene koliine stvari odreene po rodu, pa ako se u tom roku ne izjasni, kupac ima pravo da viak primljenih stvari stavi na raspolaganje prodavcu i da od prodavca zahteva naknadu tete, kao i sve trokove koje bi kupac imao u vezi uvanja tog vika stvari, zatim vraanja istih prodavcu, trokove utovara i istovara i si. Ako je kupac primio viak stvari od ugovorene koliine i njome raspolagao, gubi pravo na stavljanje prigovora, jer je na preutan nain pristao da i te stvari primi, pa je duan daje plati prodavcu po istoj ceni po kojoj je ugovorena i ostala koliina stvari. Kao u sluaju iz prethodnog lana, ako su prodava i kupac u ugovoru naveli izraze kao "circa", odnosno "ceo", ili "oko", "otprilike", bilo bi doputeno odstupanje nekog malog procenta iznad ugovorene koliine. Ako u ugovoru nije navedena tana koliina, niti bilo koji od navedenih izraza, u tom sluaju bilo bi doputeno minimalno odstupanje iznad ugovorene koliine. Zbog toga, razlika izmeu stvarno ugovorene koliine i stvarno isporuene koliine u granicama napred navedenih, i ne bi predstavljale pravi viak, odnosno viak koji bi kodio interesima kupca. Ako je prodava isporuio kupcu veu od ugovorene koliine, ali je prevideo da to predstavlja odstupanje od ugovora, onda kupac osnovano moe staviti taj viak na raspolaganje prodavcu. Ali ako je prodava znao da kupcu dostavlja veu od ugovorene koliine, onda se takvo ponaanje smatra novom ponudom, koju kupac ne mora da prihvati, ali je o tome duan da obavesti prodavca kako bi ovaj mogao sa tim vikom da raspolae na neki drugi nain.

Kad je odreena jedna cena za vie stvari (cl. 494. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu jedan ugovor, po kome je prodava za jednu cenu prodao kupcu vie stvari ili jednu skupinu stvari, a samo jedna od njih ima nedostatke, kupcu pripada pravo da raskine ugovor samo u pogledu te stvari. Da bi bila vidljivija sadrina stava 1. ovog lana, iz njega se moe zakljuiti sledee: a) daje u pitanju jedan ugovor, b) da je prodato vie stvari ili jedna skupina stvari - za jednu cenu; v) da jedna od tih stvari ima nedostatak; g) da kupac moe da raskine ugovor samo u pogledu stvari koja ima nedostatak, a ne i ostalih stvari. Za ovaj sluaj je karakteristino to da se ne radi o manjku ili viku stvari u vezi sa zakljuenim ugovorom, ve o ugovoru koji je ispunjen u celini, ali jedna ili vie stvari ili jedne skupine stvari imaju nedostatke, zbog kojih kupac moe da raskine ugovor, ali samo u odnosu na te stvari sa nedostatkom. S obzirom na to da je ugovorom odreena jedna cena za sve stvari u skupini, proizilazi da je prodava prodao kupcu razne vrste stvari za jednu cenu, u kom sluaju, ako ne postoji specifikacija cene za svaku stvar posebno, prodava i kupac sporazumno odreuju koja je cena stvari sa nedostatkom, pa je kupac duan da isplati cenu stvari po ugovoru, umanjenu za vrednost cene koja se odnosi na stvar sa nedostatkom, a da stvar sa nedostatkom stavi na raspolaganje prodavcu. 680

Stav 2. ovog lana se odnosi na pravo kupca da raskine ugovor u celini, ako neka od vie stvari, odnosno jedne skupine stvari, ima nedostatak koji ini jednu celinu sa ostalom skupinom stvari, a njihovo razdvajanje bi bilo tetno. Dokaz toga lei na kupcu, a o tome se moe izvui zakljuak i iz samog ugovora prodavca i kupca. Isti stav ovog lana daje pravo prodavcu da ako kupac izjavi da raskida ugovor samo u pogledu stvari s nedostatkom, da on moe sa svoje strane da raskine ugovor i u pogledu ostalih stvari, dakle ugovor u celini. Da li je to ekonomski opravdano ili ne, odnosno da li se na taj nain vri neki pritisak na kupca da odustane od raskida ugovora samo u pogledu stvari koja ima nedostatak, faktiko je pitanje i o tome se ne moe izjasniti ni sud, jer je odredbama ovog lana propisano pravo prodavca da moe raskinuti ugovor u celini ako kupac trai raskid ugovora samo u pogledu dela stvari koja je sa nedostatkom.

Gubljenje prava da se raskine ugovor zbog nedostatka (cl. 495. ZOO)

Stav prvi ovog lana odnosi se na nemogunost kupca da prodavcu vrati stvar sa nedostatkom, ili je vrati u stanju u kome ju je primio. Iz sadrine ostalih odredaba ovog lana moe se zakljuiti da se nemogunost vraanja stvari odnosi na sluaj ako je stvar potpuno propala, ali se nemogunost vraanja stvari odnosi i ako kupac ne moe da vrati stvar u kome ju je primio, jer bi povratak takve stvari izazvale velike tekoe i trokove u transportu i eventualno stvorile druge nedostatke, a moda i zbog toga ako stvar sa takvim nedostatkom ne bi koristila ni samom prodavcu. Zbog toga kupac gubi pravo da raskine ugovor zbog nedostatka stvari koje nije mogue da vrati prodavcu. Meutim, prema odredbama lana 496. ovog zakona, kupac koji je izgubio pravo da raskine ugovor zbog nemogunosti da vrati stvar ili daje vrati u stanju u kome ju je primio, zadrava ostala prava koja mu daje zakon zbog postojanja nekog nedostatka. Stav 2. ovog lana ima u vidu dva sluaja kada kupac moe raskinuti ugovor ako je stvar potpuno ili delimino propala, i to: a) ako je zbog nekog nedostatka stvar potpuno ili delimino propala ili oteena usled nedostatka koji opravdava raskid ugovora ili b) usled nekog dogaaja koji ne potie od kupca niti od nekog lica za koje on odgovara. Stvar moe biti potpuno unitena ili delimino propala, odnosno oteena, i bez krivice kupca ili prodavca, ako bi ti sluajevi nastali usled vie sile, ili za vreme nekog velikog nevremena, za vreme prevoza ili nekih drugih dogaaja koji, dakle, nisu u vezi sa postupanjima bilo prodavca ili kupca. U tim sluajevima kupac ima pravo na raskid ugovora, sa posledicama koje su u zavisnosti od ponaanja stranaka. To pravo kupac stie od momenta prijema stvari, kada na njega prelazi rizik zbog propasti ili oteenja stvari. Kupac moe da raskine ugovor, u vezi sluajeva koji su napred navedeni, i ako nastane u vezi nekog dogaaja koji ne potie od njega niti od nekog lica za koje on odgovara. Tako, na primer, ako stvar bude potpuno unitena ili delimino oteena prilikom prevoza ili pretovara, ili ako potie od nekog lica za koje kupac ne odgovara, kupac moe raskinuti ugovor, ali ako tetu priini lice za koje on odgovara, kao to bi bio na primer radnik koji je u radnom odnosu kod kupca, kupac ne moe raskinuti ugovor jer je za nastali sluaj odgovoran u smislu odredaba lana 170, odnosno lana 171. ovog zakona. Stav 3. ovog lana odnosi se na pravo kupca da moe raskinuti ugovor i ako je stvar potpuno ili delimino propala ili oteena usled obaveze kupca da pregleda stvar, ili ako je kupac pre nego to je otkriven nedostatak potroio ili izmenio jedan deo stvari u toku njene redovne upotrebe, kao i ako je oteenje ili izmena nekog dela stvari bez znaaja. To znai daje kupac prijemom oteene ili potpuno propale stvari, postupio u skladu sa odredbama lana 481. ovog zakona, a naime na uobiajeni nain pregledao je primljenu stvar sa vidljivim nedostacima i o utvrenom stanji odmah obavestio prodavca, a preduzeo je i druge radnje i u pogledu naknadnog obavetavanja prodavca i u vezi drugih obaveza koje ima prema takvoj stvari, a i prema samom prodavcu. Ako je kupac postupao u tom smislu, a prodava mu na sve to nije odgovorio, kupac ima pravo na raskid ugovora i na naknadu tete. Ako je kupac koristio kupljenu stvar, ali se pri njenoj upotrebi pokazali kakvi nedostaci koji nisu bili uoljivi prilikom prijema, odnosno ako je stvar brzo potroena, protivno kvalitetu koju ta stvar treba da ima, odnosno propisanom standardu za takvu stvar, dakle ako se radi o skrivenim nedostacima, makar je prodava izmenio jedan deo stvari u toku njene redovne upotrebe, kupac ima pravo na raskid ugovora po pravilima o raskidu ugovora koja se odnose na materijalne nedostatke prodate stvari. Stvar koja je manjeg znaaja moe biti predmet raskida ugovora ako ima uticaja na funkcionisanje same stvari, i u tom sluaju prodava ima pravo na raskid ugovora, ali ako oteenje ili izmena stvari nema neko posebno znaenje i ne ini smetnju za upotrebu glavne stvari, nema osnova za raskid ugovora.

681

Ouvanje ostalih prava (l. 496. ZOO)

Kupac koji je izgubio pravo na raskid ugovora zato to nije mogao da vrati stvar, odnosno da je vrati u stanju u kome ju je primio, nije izgubio i ostala prava koja mu daje zakon zbog postojanja nekog nedostatka. Odredbe ovog lana imaju u vidu odredbe lana 495. ovog zakona, kojima je propisano da kupac gubi pravo da raskine ugovor zbog nedostatka stvari kad mu je nemogue da vrati stvar ili daje prati u stanju u kome ju je primio. Drugi lanovi ovog zakona koji se odnose na gubitak prava zbog nepreduzimanja nekih odreenih mera u vezi stvari sa nedostatkom, kao to je, na primer, lan 481. i sledei lanovi ovog zakona, ne predstavljaju razlog da kupac zadri "ostala prava koja mu daje zakon, jer se pretpostavlja da su ona izgubljena jer ih kupac nije na vreme preduzimao. Meutim, kada je u pitanju nemogunost vraanja stvari, stoje predmet odredaba lana 495. ovog zakona, kupcu se daje pravo da ako ne moe da raskine ugovor sa prodavcem, da zadrava ostala prava koja mu daje zakon, a to su ona dva preostala prava iz lana 488. ovog zakona - pravo da se zahteva snienje cene i pravo na naknadu tete. Imajui u vidu sadrinu odredaba lana 488. ovog zakona u kome su navedena prava koja kupac moe da ostvari u sluaju nedostatka na stvari, kupcu koji je izgubio pravo da od prodavca zahteva da nedostatak ukloni ili da mu preda drugu stvar bez nedostatka, pa samim tim i pravo da raskine ugovor iz tih osnova, ostaju mu i dalje pravo na snienje cene i na naknadu tete. Naime, ako je stvar oteena, ali se moe popraviti, kupac ima pravo da zahteva od prodavca snienje cene, srazmerno vrednosti koju je oteena stvar imala u vreme procene tete. U tom sluaju kupac ima pravo i na naknadu tete koja se sastoji u razlici do pune vrednosti ispravne stvari, kao i drugu tetu u vezi uspostavljanja funkcije te stvari, pa i tetu zbog izgubljene koristi ako je od upotrebe te stvari oekivao tu korist, zatim pravo na kamatu, ugovornu kaznu (ako je ugovorena), trokove i drugo to predstavlja njegovo puno obeteenje. Ako se visina tete ne moe tano da utvrdi, nju sud ocenjuje prima svim okolnostima sluaja, vodei rauna i o merama koje je u pogledu ostvarivanje preostalih prava kupca ovaj preduzeo radi ouvanja vrednosti oteene stvari. To ovlaenje suda zasnovano je na slobodnoj oceni suda u smislu lana 224. Zakona o parninom postupku.

Dejstva raskida zbog nedostatka (l. 497. ZOO)

Odredbe ovog lana upuuju na odredbe o dejstvu raskida kod dvostranih ugovora o neispunjenju, odnosno na lan 132. ovog zakona. I u ovom sluaju prvo pravilo u vezi raskida ugovora po tom osnovu je da se stranke oslobaaju svih obaveza, osim obaveza za naknadu eventualne tete. Naime, ukoliko doe do raskida ugovora, to znai da su se prava i obaveze prodavca i kupca iz ugovora ugasila, pa se ne moe traiti ni njihovo ispunjenje, jer nema ugovora. Naknada tete, ukoliko postoji, ima za svrhu da strana koja je vie odgovorna za raskid ugovora naknadi tetu drugoj strani u obimu koji drugu stranu dovodi u stanje u kome bi se ona nalazila daje ugovor u potpunosti izvren. Ovo podrazumeva kako obinu tetu tako i tetu u vezi izmakle koristi, odnosno dobiti, zatim naknadu tete ako je kupac istu takvu stvar nabavio od drugog, u kom sluaju moe traiti razliku izmeu ugovorene cene i cene koju je kupac platio drugom. Raskidom ugovora zbog nedostatka stvari ne gubi, se dakle, i pravo na naknadu tete. Naravno, stranke se mogu dogovoriti i da kod ovog oblika prestanka ugovora, odustanu od obaveze naknade tete, jer one mogu svoje odnose ureivati na nain koji njima odgovara, a mogu se dogovoriti i da prodava isplati odreeni iznos po svim osnovima naknade tete. Drugo pravilo se odnosi na vraanje onoga to je dato drugoj strani - ako je jedna strana potpuno ili delimino izvrila ugovor. U sluaju da je jedna strana izvrila ugovor potpuno ili delimino, ima pravo da joj se vrati ono stoje dala, osim ako nije bilo obostranog davanja, u kom sluaju uzajamna davanja se vraaju po pravilima za izvrenje dvostranih ugovora. Pri tom se misli na odredbe koje reguliu nemogunost ispunjenja kod dvostranih ugovora (l. 137. i 138. ZOO), zatim na odredbe o prekomernom oteenju (l. 139. ZOO), kao i na odredbe o zelenakim ugovorima (l. 141. ZOO), mada se neka reenja nalaze i kod optih uslova formularnih ugovora i ustupanja ugovora. Tree pravilo se odnosi na dugovanje, odnosno koristi koje je jedna strana u meuvremenu imala. Obim tog vraanja zavisi od duine vremena u kome je i da lije kupac koristio stvar sa nedostatkom. etvrto se odnosi na plaanje zateznih kamata, ali ne u vezi novanih obaveza, ve u vezi koristi koje je jedna strana imala, a u smislu odredaba lana 277. ovog zakona. Stav 2. ovog lana ima u vidu obavezu naknade kupca za korist koje je imao od stvari i u onom sluaju kad mu je nemogue da prodavcu vrati elu stvar ili samo njen deo, ak ako je ugovor i raskinut. 682

Snienje cene (cl. 498. ZOO)

Snienje cene u vezi stvari sa nedostatkom je jedno od osnovnih, alternativnih prava kupca kod zahteva za ispunjenja ugovora. Zahtev za snienje cene pripada kupcu kada je primio stvar sa nedostatkom, odnosno kada kupljena stvar u pogledu kvaliteta i koliine nije u skladu sa ugovorom. Ono je alternativno pravo kupca zbog toga to kupac moe od vie navedenih prava u lanu 488. ovog zakona da zahteva snienje cene na stvari sa nedostatkom. Kod zahteva za snienje cene kupac je duan da se o njegovom zahtevu za snienje cene prvo izjasni prodava. U zahtevu kupac navodi stanje stvari sa nedostatkom, zatim na osnovu kojih merila i dokaza je to utvrdio, ukazujui na smanjenu vrednost stvari, i u vezi sa tim daje predlog da mu prodava prizna pravo na snienje cene. Zahtev kupca za snienje cene prodava ne mora da prihvati, ali u tom sluaju kupac ima pravo da se obrati sudu koji bi o zahtevu kupca za snienje cene doneo konanu odluku. Kupac, kao tuilac, duan je da opredeli visinu sniene cene, a ako taj predlog prodava, kao tueni, ne prihvati, sud cenu utvruje putem strunih lica, odnosno sudskog vetaka. Ako je kupac cenu isplatio pre prijema stvari, a sudskom odlukom je izvreno snienje cene stvari, kupac ima pravo da od prodavca trai da mu vrati razliku izmeu plaene cene i cene koja je utvrena sudskom odlukom. Ako je sud prihvatio zahtev kupca za snienje cene stvari, kupac ima pravo i na naknadu tete. U tom sluaju kupac nema pravo da zahteva bilo koje drugo pravo navedeno u lanu 488. ovog zakona. Prema sadrini ovog lana (498.), primer za snienje cene bi mogao biti u tom smislu da ako je stvar sa nedostatkom vredela pre oteenja, dakle u vreme zakljuenja ugovora, recimo 1.000 dinara, a u to vreme bi takva stvar sa nedostatkom vredela 700 dinara, kupac bi imao pravo na razliku cena, koja bi prema ovom primeru bila 300 dinara, s tim to bi imao pravo na kamatu od dana prijema stvari sa nedostatkom do dana isplate, kao i naknadu stvarne tete, kao i druge trokove radi potpunog obeteenja.

Sudska praksa
"Zahtev za snienje cene i prigovor protiv zahteva prodavca da mu se isplati cena, imaju materijalnopravno, a ne procesno-pavno znaenje. Zahtev za snienje cene sadri u sebi i pravo da se roba uopte ne plati, ako su nedostaci robe takvi i toliki da ona zapravo nema nikakvu vrednost" - (prema odluci VPS, P. 3068/2000).

Postupno otkrivanje nedostataka (l. 499. ZOO)

U vezi postupnog otkrivanja nedostatak, ovaj lan ima u vidu tri sluaja, i to: a) da je kupac postigao snienje cene zbog postojanja nekog nedostatka; b) da i pored toga moe da raskine ugovor sa prodavce, i v) da moe da zahteva novo snienje cene ako se naknadno otkrije neki drugi nedostatak. Ve je ranije reeno da kupac koji se opredelio za neko pravo iz lana 488. ovog zakona, ima pravo da to pravo zameni drugim pravom, pa da eventualno trai i raskid ugovor. U kojoj fazi je kupac postigao snienje cene, tj. da li neposredno dogovorom sa prodavcem, ili putem suda, nije od znaaja, ve samo injenica daje postignuto snienje cene, ali ba ta injenica daje postignuto snienje cene daje pravo kupcu da ili ostvari to pravo ili da raskine ugovor sa prodavcem. Razlozi zbog kojih bi kupac traio raskid ugovora verovatno zavisi od toga da li bi kupac i pored postignutog snienja cene mogao da tom stvari raspolae tako kao daje bez nedostatka, odnosno da l ij e taj nedostatak toliko vidljiv da dovodi u sumnju da bi sa izvrenom popravkom dobro funkcionisala. No, to su razlozi o kojima ne moe da raspravlja prodava, ve da prihvati ili odbije predlog kupca na raskid ugovora, o emu bi nastao spor, ali ne u vezi prava izbora kupca, ve o tome da sud utvrdi daje ugovor meu njima raskinut i da nastaju pravne posledice takvog raskida ugovora, o emu je bilo reci u komentaru za lan 497. ovog zakona. Trei sluaj se odnosi na tzv. skrivene mane, u vezi otkrivanja nekog drugog nedostatka na stvari na kojoj je ve postignuto snienje cene. Naime, u tom sluaju, pored ve izvrenog snienja cene, moe se traiti novo snienje ako se naknadno otkrije neki drugi nedostatak. Pri tome se mora voditi rauna da ne protekne rok u kome kupac ima pravo da trai otklanjanje nedostatka koji predstavlja skrivenu manu, ili kako je u odredbama lana 482. ovog zakona navedeno "skriveni nedostaci". Taj rok iznosi est meseci od predaje stvari, to znai da prodava ne odgovara za takve nedostatke koji se pokau posle proteka navedenog vremena, osim ako je ugovorom odreen neki drugi dui rok.

683

Gubitak prava (l. 500. ZOO)

Stavom 1. ovog lana odreeno je pravilo da kupac koji je blagovremeno obavestio prodavca o postojanju nedostatka, gubi prava koja je imao u vezi materijalnih nedostataka za koje prodava odgovara, ako protekne jedna godina od dana odailjanja obavetenja proda vcu, osim ako je prodavevom prevarom kupac bio spreen da ih upotrebi. Pre svega, mora se istai da se pod gubljenjem prava podrazumeva kao da ih kupac, u vezi postojanja nedostataka na stvari, uopte nije imao prema prodavcu, jer ako ih nema ne moe ih ostvariti ako bi i pokrenuo spor kod suda. Da kupac ne bi izgubio prava koja mu pripadaju u vezi materijalnih nedostataka za koje prodava odgovara, on mora ispotovati rok iz lana 481. ovog zakona, a naime da primljenu stvar sa nedostatkom pregleda i da o tome odmah obavesti prodavca, odnosno u roku od osam dana, a kod ugovora u privredi bez odlaganja, a kod skrivenih nedostataka da o tom nedostatku obavesti prodavca u istim rokovima kao napred iznetim rokovima, raunajui od dana kada je nedostatak otkrio. Naravno, u pitanju su i drugi rokovi o kojima kupac mora da vodi rauna, kao to su oni iz lana 483. i ostalim lanovima, ukljuujui i one rokove koji se odnose na pravo na raskid ugovora, snienje cene i naknadu tete. Za sve te radnje, ako ih je kupac blagovremeno preduzeo, ali ih nije ostvario u roku od jedne godine dana, on gubi ta prava raunajui od dana odailjanja obavetenja prodavcu, osim ako je prodavevom prevarom kupac bio spreen da ih upotrebi. Naravno, rok od godine dana se ne rauna ako je kupac do isteka tog roka pokrenuo spor kod suda, u kom sluaju nastaje prekid gubljenja navedenog prava. Prodava koji je prevarom spreio kupca da upotrebi prava u vezi ispunjenja, snienja cene, raskida ugovora i naknade tete, zbog ega je protekao rok od godine dana do kada je kupac mogao da ostvari neko od tih prava, ne gubi ih protekom roka od jedne godine, jer ih moe ostvariti u duim rokovima propisanim ovim zakonom, poev od opteg roka zastarelosti do roka zastarelosti iz lana 377. ovog zakona, pod uslovom da se u odreenom postupku utvrdi daje prodava na prevaran nain doveo u zabludu kupca da protivu njega ne ostvaruje prava koja mu pripadaju po odredbama lana 488. ovog zakona. Ako se ta prevara utvrdi u krivinom postupku, onda kupevo pravo zastareva u rokovima koji su odreeni u vezi visine propisane kazne. Navedeni rok od godine dana nema uticaja na gubitak prava kupca u vezi nedostatka na stvari, ako kupac jo nije isplatio cenu, kada u sluaju spora moe da istakne svoj zahtev da se cena snizi, ili da mu se naknadi teta, a sve to po osnovu prigovora koje kupac istie u sporu koji bi eventualno pokrenuo prodava. Ovi prigovori imaju znaaj prebijanja uzajamnih potraivanja.

Sudska praksa
Gubitak prava zbog zbog neisticanja zahteva da se cena snizi Ako stranke ne raskinu ugovor o prodaji, niti dogovore snienje cene prodate robe, a kupac ne prui dokaze u pogledu uzroka kvaliteta robe, kupac je duan da izvri isplatu kupljene robe u celosti. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, stranke su poetkom septembra meseca 2003. godine, zakljuile usmeni ugovor o kupoprodaji 7.000 komada kokica nosilja starosti 18 nedelja, po ceni 3 eurapo komadu, ukupno 21.000,00 eura. Od ugovorene kupoprodajne cene tueni nije isplatio 3.854 eura. Pre isteka ugovorenog roka za konanu isplatu cene, tueni je reklamirao kupljenu robu zbog neodgovarajue nosivosti jata, pa je tuilac prihvatio reklamaciju i tuenom isporuio jednu turu hrane u koliini od 5600 kg u vrednosti od 1018 eura. Kako i pored promene hrane nije dolo do poveanja nosivosti jata, tuilac je obustavio dalju isporuku hrane, a stranke nisu mogle da se dogovore u pogledu svojih daljih prava i obaveza, nakon ega je dolo do pokretanja ovog spora. Kod utvrenja daje tuilac tuenom za utvrenu cenu prodao kokice nosilje, a da tueni tu cenu u celosti nije isplatio, ve je ostao njegov dug od 3.854 eura, pravilno su niestepeni sudovi obavezali tuenog da ugovorenu cenu isplati, jer nije dolo do raskida ugovora, niti dogovora oko snienja cene. Kako tueni do okonanja postupka nije pruio sudu dokaze u pogledu uzroka slabije nosivosti jata, a teret dokazivanja je na njegovoj strani (shodno lanu 223.ZPP), a nije postignut dogovor o snienju cene; to je tueni duan da shodno odredbama zakljuenog ugovora istu u celosti i isplati. Primenom lana 405. stav 2. ZPP, Vrhovni sud izostavlja detaljnije obrazloenje revizijskih navoda, jer se revizijom tuenog ponavljaju albeni razlozi, koji su bili predmet pravilne materijalno pravne ocene drugostepenog suda. Istovremeno, obrazloenjem presude se ne bi postiglo novo tumaenje prava, niti doprinelo ujednaenom tumaenju prava. 684

Ostalim revizijskim navodima kojima se ukazuje daje naknadnim zakljuenjem novog sporazuma, prestala obaveza iz ranijeg, tueni u stvari napada injenino stanje, sa kog razloga se revizija ne moe izjaviti u smislu lana 398. stav 2. ZPP-a. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3113/05); Pravni osnov stranaka u ranijem sporu, kada je kupac bio umea- prigovor na kvalitet Ako prodava kao umea ne istakne da je prigovor na kvalitet krajnjeg kupca neblagovremen, taj prigovor ne moe istai ni u regresnojparnici kuju vodi protiv njega kupac. Prema obrazloenju Pravosnanim presudama na kojima tuilac zasniva svoj regresni zahtev prema tuenom, utvreno je da je seme, koje je tueni isporuio tuiocu, bilo zaraeno biljnom boleu, to znai da nije bilo kvalitetno, usled ega je za tuioca kao kupca nastala teta. Vetakje, naime, u tim parnicama u pogledu uzroka zaraenosti use-va i tete koja je time prouzrokovana dao svoj obrazloeni nalaz i miljenje, a to je da je isporueno seme bilo zaraeno prouzrokovaima antraknoze, te daje ta injenica uz sadejstvo povoljnih klimatskih uslova za razvijanje parazita dovela do zaraze useva. Prema tome, na osnovu nalaza i miljenja vetaka utvrena je ova pravna relevantna injenica. Krajnji kupac semena kome je tuilac prodao seme kupljeno od tuenog, spornu koliinu semena primio je februara meseca, a reklamirao je kvalitet u julu mesecu iste godine. Ovu reklamaciju tuilac je odmah preneo tuenom, to tueni i ne osporava. Kao stoje ve istaknuto, tueni je tuiocu sporno seme isporuio godinu i tri meseca pre podnete reklamacije kupca tuenog, a prvi nagovetaj o stanju kvaliteta semena, tueni je imao jo u toku proizvodnje toga semena, poto je prilikom vrenja nadzora nad proizvodnjom sortne semenske robe kod tuenog, kao proizvoaa, zapisnikom utvren slabiji ili jai napad antraknoze na pojedinim parcelama. Tueni je, dakle, trebalo da zna i morao je znati da se radi o semenu koje nije pogodno za setvu. Isto tako nije bilo sporno daje tueni uestvovao u parnici izmeu radnih organizacija koje su kupile sporno seme i tuioca okonano pravosnanim presudama, kao umea na strani tuioca kao tuenog u toj parnici, u meutim, kao umea na strani tuioca, nije isticao u ranijem sporu to tueni i ne osporava. Drugostepeni sud nalazi da je pravilno stanovite prvostepenog suda da je tueni izgubio pravo da naknadno prigovara blagovremenosti izvrene reklamacije, s obzirom da to nije uinio ni kao umea. Nezavisno od pravnog osnova izmeu stranaka u ranijoj parnici, tueni je kao umea upravo imao pravni interes da navedeni prigovor u svom interesu istakne. Tueni je istina bio u svojstvu umeaa na strani tuioca, ali je imao mogunosti da se upusti u raspravljanje osnovanosti uopte reklamacija, koje su stavljali tuioevi kupci, pa bi se tim povodom raspravilo i pitanje blagovremenosti. Stoga albeni razlog tuenog da je pomenuti prigovor vezan iskljuivo za odnos stranaka u ovom sporu, ne moe se uvaiti kao osnovan (prema odluci VPSJ; "Kupac koji je blagovremeno obavestio prodavca o postojanju nedostataka na stvari moe kroz ulaganje prigovora na zahtev prodavca za isplatu kupoprodajne cene ostvariti prava koja mu pripadaju po tom osnovu i po proteku roka od godinu dana od dana uinjenog obavetenja " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 246/98); "Prava kupca se gase ukoliko kupac nije u roku od godinu dana od dana obavetenja prodavcu o nedostatku podneo tubu sudu sa zahtevom prema prodavcu zbog nedostatka stvari. Nije dovoljno da se kupac u tom roku obratio prodavcu sa odreenim zahtevom zbog nedostatka na stvari, jer svoja prava koja ima prema prodavcu zbog nedostatka stvari ne moe koristiti van roka od godinu dana od dana obavetenja o nedostatku " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 705/98).

GARANCIJA ZA ISPRAVNO FUNKCIONISANJE PRODATE STVARI

Odgovornost prodavca i proizvoaa (cl. 501. ZOO)
Odredbe ovog zakona o garanciji za ispravno funkcionisanje prodate stvari (l. 501. do 507. ) reguliu pitanje odgovornosti za ispravno funkcionisanje prodate stvari, i to u okviru instituta o optoj odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke stvari. Meutim, odgovornost prodavca po osnovu garancije odnosi se na stvari, aparate, motore i si. , ali ne i za sve vrste robe. U pitanju je tehnika roba za koju prodava izdaje kupcu garantni list, po kome u ime proizvoaa garantuje da e prodata stvar funkcionisati prema njenoj nameni i za odreeno vreme, raunajui od dana prodaje stvari kupcu. Meutim, mora se voditi rauna da odredbe Zakona o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom (,,S1. glasnik RS", br. 101/05), dopunjuju odgovornost proizvoaa i prodavca, bez obzira da li je proizvoa duan da za odreenu stvar izda garantni list, odnosno bez obzira da li je u pitanju stvar sa nekim nedostatkom koji predstavlja opasnost tete za lica i stvari, ili stvar ima opasna svojstva, ili je u pitanju garancija za ispravno 685

funkcionisanje prodate stvari (l. 501. ZOO), pa se tako, pored toga stoje optom odredbom lana 2. pom. zakona propisano daje proizvoa lice koje proizvodi gotove proizvode, sirovine i sastavne delove", u lanu 2. stav 2. tog zakona propisano da se proizvoaem smatra i lice koje se predstavlja kao proizvoa stavljanjem svog imena, zatitnog znaka ili drugog obeleavajueg znaka na proizvod i lice koje uvozi proizvod namenjen prodaji". Ako, pak, proizvod ne sadri podatke o proizvoau, prodava ima poloaj proizvoaa, koji zbog toga moe biti stranka u sporu, osim ako u razumnom roku ne obavesti oteenog o licu koje je proizvoa, odnosno 0 licu od koga je nabavio proizvod. Prodava odgovara i u sluaju ako uvozni proizvod ne sadri podatke o uvozniku, i ako se zna ko je inostrani proizvoa. Na taj nain odreenje subjekt koji odgovara za materijalne nedostatke stvari bez obzira da li je u pitanju opasna stvar ili se radi o nedostatku proizvoda koja ne obezbeuje sigurnost koja se s pravom oekuje s obzirom na sve okolnosti i bez obzira da lije za odreenu stvar predvieno izdavanje garantnog lista. Za razliku od odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke stvari, koja je dispozitivnog karaktera -kada su u pitanju nedostaci za koje prodava ne odgovara (l. 480. ovog zakona), odgovornost po garantnom listu se ne moe iskljuiti, poto proizvoa, odnosno prodava odgovara po zakonu da e prodata stvar za odreeno vreme ispravno funkcionisati. Naime, to pravo je konstituisano u korist kupca kada mu sa prodatom robom preda i garantni list. Zakon o obligacionim odnosima ne odreuje u kojim sluajevima i za koje proizvode prodava mora izdati garantni list. To regulie Zakon o standardizaciji koji, pored ostalog, ovu materiju regulie tako to daje definiciju garantnog lista, odnosno njenog sadraja, zatim tehniko uputstvo sa tehnikim svojstvima i nainom korienja i odravanja. U stvari, ovaj zakon ne odreuje za koje proizvode proizvoa mora obezbediti garantni list. Tu oblast reguliu tehniki propisi koji se donose na osnovu pomenutog zakona, po kojim se u promet stavljaju odreeni proizvodi samo ako su obezbeeni garantnim listom, tehnikim uputstvom i spiskom ovlaenih servisa. Tim propisima odreenje se minimalni rok garancije, koji ne moe biti krai od est meseci, a za odreene proizvode i vie - do 24 meseca, s tim to proizvoa nije ogranien da odredi dui rok garancije od propisanog kao minimalnog. Meutim, sadrinu garntnog lista propisuju i odredbe lana 21. stav 2. Zakona o zatiti proizvoaa. Garantni list, prema odredbama lana 21. st. 2. Zakona zatiti potroaa (Sl.gl. 79/05) sadri naziv i sedite davaoca garancije, podatke kojima se identifikuje proizvod, garantni rok, izjavu o garanciji i uslovima garancije uz odgovornost prodavca i proizvoaa za ispravnost kupljenog proizvoda u garantnom roku, spisak servisa, naziv 1 sedite prodavca, datum prodaje, peat i potpis ovlaenog prodavca i druge podatke, u skladu sa zakonom. Prava kupca prema prodavcu garantnog lista nisu ulo vijena blagovremenim i urednim obavetavanjem prodavca o nedostatku u funkcionisanju kupljene stvari i gase se po isteku jedne godine, raunajui od dana kada je kupac od prodavca traio opravku ili zamenu stvari, izuzev ako je prodavevom prevarom bio spreen da ih upotrebi. Za takozvanu tehniku robu prodatu uz garantni list kojom proizvoa garantuje ispravno funkcionisanje stvari u toku odreenog vremena, prodava odgovara zajedno sa proizvoaem, pod posebnim uslovima koji su propisani odredbama lanova 501-506. ZOO. Posebna tehnika svojstva ove vrste stvari, kao i nain njihovog korienja i odravanja nametnuli su potrebu uvoenja direktne odgovornosti proizvoaa koji je najbolje upoznat sa njihovim svojstvima, a u vezi sa tim i propisivanja specifinih uslova odgovornosti. Kao stoje ve navedeno, prodava po osnovu ugovora o prodaji odgovara kupcu za materijalne nedostatke stvari uopte. Materijalni nedostaci stvari za koje prodava odgovara, precizno su odreeni u l. 479. ZOO, a ti nedostaci pored ostalih obuhvataju i nedostatke svojstva za redovnu upotrebu, to podrazumeva ispravno funkcionisanje stvari. Stoga se odredbe o odgovornosti prodavca za ispravno funkcionisanj e prodate stvari po osnovu garantnog lista pojavljuju kao posebne u odnosu na opte odredbe o njegovoj odgovornosti po osnovu ugovora o prodaji. Garantni list kao osnov odgovornosti za prodavca povlai samo posebne stroije uslove ve postojee odgovornosti. Rok trajanja odgovornosti je dui, a prava kupca nisu uslovljena prethodnim obavetavanjem prodavca o nedostacima stvari, budui daje garantovano ispravno funkcionisanje stvari u toku odreenog vremena. Iako garantni list izdaje proizvoa, odgovornost prodavca prema kupcu je direktna i samostalna, jer to namee njihov odnos zasnovan ugovorom o prodaji, a garantni list daje pravo prodavcu na regres isplaenog iznosa od proizvoaa, to predstavlja odgovarajuu kompenzaciju za stroije uslove odgovornosti u odnosu na robu koja se ne prodaje uz garantni list. Uporite za ovakvo tumaenje, pored ve iznetih argumenata, daju i odredbe ovog lana (l. 501. ZOO). Sadrina ove odredbe objanjena je kao "odgovornost prodavca i proizvoaa", a i u stavu prvom stoji da kupac moe zahtevati otklanjanje nedostatka "kako od prodavca tako i od proizvoaa". Odgovornost prodavca logino je stavljena u prvi plan jer je ona ve zasnovana zakljuenjem ugovora o prodaji. Daje odgovornost prodavca po osnovu garantnog lista propisana samo kao akcesorna odgovornost u odnosu na odgovornost proizvoaa, sigurno je da prodava i proizvoa ne bi ovim redom bili navedeni u zakonskom propisu. 686

Pored toga valja imati u vidu i odredbu stava drugog istog lana kojom je propisano da se pravilima o garanciji za ispravno funkcionisanje stvari ne dira u pravila o odgovornosti prodavca za nedostatke stvari, to znai da se radi o posebnim pravilima koja samo delimino otklanjaju primenu optih pravila ukoliko se od tih pravila razlikuje. Najzad, ukoliko bi odgovornost prodavca po osnovu garantnog lista bila regulisana posebno, bez vezivanja za njegovu odgovornost po osnovu ugovora o prodaji, verovatno je da zakonodavac ne bi propustio da propie i prekluzivni rok za ostvarivanje prava po tom osnovu, kao to je to u l. 507. propisano za ostvarivanje prava prema proizvoau. Garantni list koji izdaje proizvoa je veoma znaajna isprava, na osnovu koje kupac ostvaruje prava u vezi kupljene stvari koja je do isteka garantnog roga izgubila svoju funkcionalnost, odnosno namenu. Garantni list daje pravo kupcu da moe da ostvaruje svoja prava po osnovu tog lista. Ako garantni list nije izdat kupcu, onda kupac koristi prava na osnovu Zakona o standardizaciji.

Sudska praksa
Odgovornost dobavljaa plinskih boca za tetu koju pretrpi korisnik Dobavlja plinskih boca odgovara za tetu koju korisnik pretrpi usled upotrebe plina ako nije snabdeo korisnika posebnim uputstvima za rukovanje odnosnim bocama i nije ga na odgovarajui nain obuio da se njima koristi. Prema obrazloenju Nesporno je daje tuilac pretrpeo tetu teko trovanje usled upotrebe plina koji mu je isporuio tueni, za zagrevanje prostorije u kojoj je spavao. Po shvatanju podnosioca zahteva, postoje na boci bilo upozorenje daje zabranjena upotreba u zatvorenoj prostoriji, tuilac je iskljuivi krivac za pretrpljenu tetu. Naime, u zahtevu se ukazuje da tueni kao distributer, koji je dobavljao tuiocu plinske boce za grejanje pilee farme, nije propisima bio obavezan da tuioca poui o postupanju sa plinskom bocom, odnosno o opasnosti u vezi sa upotrebom plina. Poziva se pri tome na Pravilnik o izgradnji postrojenja za teni naftni gas i o uskladitavanju i pretakanju tenog naftnog gasa koji je bio na snazi u vreme tetnog dogaaja. Izloeno stanovite ne moe se prihvatiti jer upravo pomenuti Pravilnik pod 5.2. 9. propisuje: Postrojenjem za gas moe rukovati samo struno za to osposobljeno lice, to se dokazuje pismenom potvrdom distributera". Da tuilac nije bio struno osposobljen u smislu citiranog propisa i da tueni u to vreme nije preduzimao nita za struno osposobljavanje potroaa, kako je to pomenuti propis nalagao, meu strankama je nesporno. Zato je, po shvatanju ovoga suda, neosnovano stanovite zahteva da nema zakonskog osnova za tuenikovu odgovornost za nastalu tetu. Naime, napred citirana odredba pravilnika sadri sasvim preciznu obavezu distributera, iako odredbe istog pravilnika nalau i stavljanje raznih pismenih upozorenja kao pod 2. 1.1.5. i 5.2.5. 1. Zato injenica daje na boci bio napis o zabrani upotrebe u zatvorenoj prostoriji ne oslobaa tuenog obaveze iz napred citirane odredbe, pa ni odgovornosti za nastalu tetu kad se svojoj zakonskoj obavezi nije odazvao. Za tuenikovu odgovornost u ovom sluaju bez uticajaje da lije on, kako se u zahtevu istie, samo prodava spornih boca sa butanom. Njegova odgovornost u ovom sluaju upravo se zasniva na tome to nije ispunio obavezu koju mu je pomenuti pravilnik kao distributeru propisao. Pored toga, valja ukazati i na ispravno stanovite drugostepene presude, iako se izrekom ne bavi pomenutim pravilnikom, da bi se tueni mogao osloboditi odgovornosti samo daje dokazao daje tuioca pri isporuci prvih boca odgovarajue upozorio na opasnosti koje prete u vezi sa upotrebom plinskih boca, to jest daje korisniku uruio pismena uputstva. I stav te presude da uzrona veza izmeu opasnosti koju predstavlja plinska boca i nastale tete postoji samim tim stoje do nesree dolo zbog upotrebe, iako nepravilne plinske boce odnosno plina, ovaj sud smatra ispravnim. Uostalom, i revizioni sud u svojoj presudi nalazi daje do tetnog dogaaja dolo zbog nedovoljne obuenosti tuioca u rukovanju plinskom bocom, a da ga je poukom u tom smislu bio duan snabdeti tueni kao dobavlja plina, odnosno plinskih boca, to on nije uinio pre tetnog dogaaja ve posle. U tome osnovano revizij-ski sud vidi krivicu tuenog i uzronu vezu izmeu propusta tuenog i nastale tete. Pri tome nema sumnje daje i tuilac, ogluujui se o pomenuto pismeno upozorenje na boci, doprineo da do tetnog dogaaja doe. No, to su i sudovi imali u vidu pri donoenju osporenih presuda, pa su odgovornosti stranaka za nastalu tetu odmerili na 60:40 %. (prema presudi Saveznog suda Gzs 14/8); Nekvalitetno izvrene usluge - "Tueni - korisnik grejanja duan je platiti cenu grejanja po isporuenim raunima. Ako korisnik pismeno nije reklamirao nedovoljno grejanje, ne moe zahtevati odgovarajue snienje cene grejanja zbog nekvalitetno izvrene usluge" (prema odluci VPS, P. 8746/98);

687

Odgovornost proizvoaa - "Kada je prodava po pravosnanoj presudi zbog tehnike neispravnosti morao da naknadi kupcu tetu, on se za istu moe regresirati od proizvoaa robe ijom krivicom je u proizvodnji dolo do tehnike neispravnosti prodate robe" (prema odluci VSS, Prev. 626/98); Obavetenje o nedostatku (reklamacija) - "Blagovremenost reklamacije, kada su u pitanju vidljivi nedostaci, podrazumeva kod ugovora u privredi reklamiranje bez odlaganja, uz minimum sadrine obavetenja o nedostatku (blii opis nedostatka i poziv prodavcu da pregleda stvar). S toga uoptena izjava u reklamaciji da roba ne odgovara uzorku ne bi bila dovoljna za njenu urednost, jer od iste zavisi ostvarenje kako pravo kupca, tako i mogunost ispitivanja opravdanosti prigovora od strane prodavca" (prema odluci VSS, Prev. 670/97); Prigovor na kvalitet - "Kada domai kupac preuzme robu namenjenu izvozu ne proveravajui njen kvalitet, a prodavcu stavi prigovor na kvalitet tek posle prigovora inokupca, i to bez dokaza o konstatovanim nedostacima na robi, takav prigovor je neblagovremen i ne uiva sudsku zatitu" (prema odluci VPS, P. 3213/2000); Prigovor na kvalitet - "Ako kupac ne stavi blagovremeno prigovor na kvalitet primljene robe, niti istu stavi na raspolaganje prodavcu, ve je otui, ne moe traiti raskid ugovora zbog nedostatka na preuzetoj robi, niti snienje ugovorene kupoprodajne cene " (prema odluci VPS, P. 2412/2000); Nitavost garancije - "Vaenje garancije znai ronost garancije, pa garancije istekle vanosti (u tom smislu nevaee garancije) nisu nitave garancije. Sledom toga, garant ne moe traiti utvrivanje nitavosti garancije koja ne proizvodi pravno dejstvo " (prema odluci VSS, Prev. 735/98); Garancija za ispravnost kupljene stvari - "Prava kupca prema proizvoau po osnovu garantnog lista gase se po isteku jedne godine, raunajui od dana kada je traio od nj ega popravku ili zamenu stvari" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 5722/98); "Nitavost upisa u registar privrednih subjekata ne deluje u prolost, pa za isplatu zarade u periodu postojanja jedinstvenog preduzea odgovaraju solidarno privredni subjekti koji su to preduzee inili za vreme rada za koji se zarada trai" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4980/96); "Kupcu ostaje uvek pravo da svoj zahtev u odnosu na uredno izvrenje, kada je u pitanju predmet kupoprodaje, koji prati garantni list, da postavi svoj zahtev bilo prema prodavcu bilo prema proizvoau, odnosno uvozniku" (prema odluci biv. Vrhovnog privrednog suda SI. 1424/66).

Primer garantnog Usta (Naziv preduzea, odnosno tambilj, sa adresom proizvoaa) Serija br.______________ Art. br._______________ S e r v i s i : _________________________ Peat prodavnice____________________ Datum prodaje:___________godine. GARANTNA IZJAVA GARANTNI LIST Telefon______, Telex______, Faks______ Datum__________ GARANTNI ROK 12 MESECI

Ovim izjavljujemo: 1. Da proizvod ima propisane, odnosno deklarisane karakteristike kvaliteta i da e u garantnom roku ispravno funkcionisati ako se primenjuju data tehnika uputstva. 2. Da emo za proizvod u garantnom roku osigurati servisno odravanje i potrebne rezervne delove. 3. Da emo u garantnom roku o svom troku, ukljuujui i trokove prevoza, odnosno prenosa proizvoda, kao i onih nedostataka, koji proizilaze iz nepodudarnosti stvarnih sa propisanim, odnosno deklarisanim karakteristikama kvaliteta proizvoda, u roku koji nee biti dui od_____dana proizvod popraviti. 4. Proizvod koji ne bi bio popravljen u navedenom roku bie na va zahtev zamenjen novim. 5. Garancija vai od dana kupovine proizvoda, to se dokazuje potvrenim garantnim listom (peat prodavnice, datum prodaje i potpis prodavca). 6. Garancija prestaje da vai ako se utvrdi da je prethodnu popravku obavilo neovlaeno lice, odnosno ako su ugraeni neoriginalni delovi. Molimo vas da u pismenoj ili telefonskoj prijavi kvara najblioj servisnoj ispostavi obavezno navedete: - tip proizvoda i art, broj, - datum kupovine, - opis kvara, - tanu adresu. Proizvoa, 688

_ i

Traenje opravke ili zamene (cl. 502. ZOO)

Kada nastupi nedostatak stvari zbog nefunkcionisanja, kupac moe od prodavca, odnosno od proizvoaa da zahteva opravku ili zamenu stvari u toku garantnog roka. Analizirajui odredbu stava 1. ovog lana sa iznetog stanovita, odnosno sadrine tog stava, proizilazi da kupac moe ili da zameni stvar zbog neispravnog funkcionisanja ili da trai njenu zamenu. To se u nekoliko ne slae sa odredbama lana 501. ovog zakon, jer se u ovom lanu propisuje pravo kupca da se kako od proizvoaa tako i prodavca zahteva da mu se stvar opravi u razumnom roku, ali "ako to ne uini da" mu umesto nje preda stvar koja funkcionie ispravno. U odredbama stava 1. ovog lana (502.) ini se odstupanje od gore navedenog pravila iz lana 501. ovog zakona, utoliko to kupac po odredbama ovog lana moe od prodavca, odnosno proizvoaa da trai "opravku ili zamenu stvari" u toku garantnog roka, ali se to odstupanje moe pravdati time da se odredbe lana 501. ovog zakona mogu smatrati kao opte odredbe, odnosno kao opte pravilo, a odredbe lana 502. kao izvedeno pravo, koje omoguuje kupcu da bira da li e zbog neispravnog funkcionisanja stvari da zahteva opravku ili zamenu stvari. To bi se pravilo odnosilo samo ako se funkcionalnost stvari ne moe otkloniti, jer i logika stvari na to upuuje, a naime, da neki sitniji kvar, na primer ako se na elektrinom poretu izvue neka klema iz svog leita, ne znai da kupac odmah treba da trai zamenu stvari, jer se taj nedostatak moe otkloniti prostom radnjom. Na to upuuju i odredbe ostalih lanova iz ovog poglavlja, na primer odredbe lana 503. ovog zakona, kojima se predvia produenje garantnog roka ako se menja neki bitni deo stvari, kada zbog tako izvrene opravke "garantni rok poinje tei ponovo samo za taj deo". Pravilo iz ovog lana (502.) treba tako shvatiti daje prvo potrebno da se trai izvrenje, tj. popravka stvari, odnosno zamena neispravnog dela, a ako to nije mogue onda zamena ele stvari isporukom nove stvari. Inae, navedeno odstupanje ne bi trebalo vezivati sa trajanjem garantnog roka, jer u garantnom roku postoje obe opcije, a naime da kupac trai popravku stvari, a ako to nije mogue da u istom roku trai novu stvar. Kupac moe zbog popravke stvari imati neku tetu, i to zbog nekorienja stvari za vreme dok se ta stvar nalazi na popravci. Meutim, ako prodava, odnosno proizvoa u odreenom roku, u garancijskom roku za popravku stvari, ne ispotuje taj rok, kupac ima pravo da trai drugu stvar ili da raskine ugovor, ali i u tom sluaju ima pravo na naknadu tete zbog nekorienja stvari. Tako, na primer, ako je taksista kupio putnika kola radi taksiranja, a nastao je kvar u garantnom roku koji prodava, odnosno proizvoa nije mogao da otkloni u odreenom roku, taj kupac ima pravo pored prava na raskid ugovora i pravo na naknadu tete, koja se odnosi na izgubljenu zaradu za vreme dok nije koristio taksi vozilo.

Sudska praksa
"Korozija, koja pod uslovima iz garancije u garantnom roku ne predstavlja funkcionalni nedostatak na automobilu, u smislu lana 501. i 502. Zakona o obligacionim odnosima, ne daje pravo kupcu na zamenu kupljenog automobila " - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije ).

Produenje garantnog roka (l. 503. ZOO)

Stavom prvim ovog lana propisuje se pravila o produenju garantnog roka u sluaju manjih opravki. ta se smatra manjom opravkom nije reeno ali, moe se rei, da se ona odnosi na neke manje intervencije na stvari, kada stvar moe da se popravi i u prostorijama kupca. To ne mora da bude pravilo, jer i kod sluaja iz stava 2. ovog lana, kada se vri zamena nekog bitnog dela stvari (kao na primer, motor na zamrzivau), ili vri njena bitna popravka, to se moe uiniti i u prostorijama kupca, ali se te dve stvari razlikuju u pogledu trajanja garantnog roka, odnosno produenja ili ponovnog raunanja poetka trajanja garantnog roka. U prvom sluaju, kada je u pitanju manja opravka, koja je, inae, faktiko pitanje, garantni rok se produava onoliko koliko je kupac bio lien upotrebe stvari. To se, naravno, ne odnosi na manje opravke koje se mogu otkloniti za kratko vreme, na primer za nekoliko sati. Ali manja opravka moe da traje i due, na primer ako prodava, odnosno proizvoa, a samim tim i njihov serviser, nemaju u odreenom momentu odgovarajui deo radi zamene, a nije u pitanju zamena dela od funkcionalnog znaaja same stvari, u kom sluaju, ako je to vreme u kome po garantnom listu nedostatak mora da se otkloni, kupac ima pravo na produenje garantnog roka, ali samo onoliko koliko je bio lien upotrebe stvari. Kupac pored toga prava ima i pravo na naknadu tete, kao na primer ako zamrziva nije funkcionisao zbog neke sitne greke, a kupac je zbog toga pretrpeo tetu na stvarima koja su bila u zamrzivau, njihovim kvarenjem. No, u svakom sluaju bitno je naglasiti da se garantni rok produava za onoliko dana koliko je kupac bio lien upotrebe stvari, to znai ako je garantni rok iznosio 12 meseci, a manja popravka je trajala recimo 15 dana, garantni rok za tu stvar se produava za 15 dana, pa njegov ukupni garantni rok iznosi 12 meseci i 15 dana -za elu stvar. 689

Stav 2. ovog lana se odnosi na sluaj ako je zamena stvari ili njena bitna opravka bila od znaaja za funkcionisanje ele stvari, u kom sluaju garantni rok poinje tei ponovo od zamene, odnosno od vraanja popravljene stvari. To bi bio sluaj ako vei deo te stvari ne bi funkcionisao, pa je zbog toga bilo nuno izmeniti dosta bitnih delova radi ispravnog funkcionisanja stvari. Kod takvog sluaja garantni rok poinje da tee iznova, tj. od zamene, odnosno vraanja opravljene stvari. Ako bi, pak, bio zamenjen ili bitno opravljen samo neki deo stvari, garantni rok poinje da tee ponovo samo za taj deo. To bi bio sluaj ako bi se zamenio samo motor na zamrzivau, pa bi samo u odnosu na taj deo, odnosno motor vaio produeni, novi rok garancije, to znai garancija bi za zamrziva tekla po garantnom roku, na primer 12 meseci, plus vreme za koje zamrziva nije radio (po stavu 1. ovog lana), dok bi za izmenjeni motor na tom zamrzivau rok od 12 meseci ponovo tekao od dana kada je ugraen. Svaka izvrena zamena ili popravka kupljene stvari ne znai da kupac u okviru garantnog roka ne moe traiti da se o troku proizvoaa, odnosno prodavca ponovo izvri zamena ili opravka ve ranije zamenjene stvari. To njegovo pravo, tj. pravo po garantnom listu traje sve dok garantni rok ne istekne, a on zbog estih zamena ili opravki moe trajati i dosta due od propisanog garantnog roka u garantnom listu.

Raskidanje ugovora i snienje cene (cl. 504. ZOO)

Odredbe ovog lana propisuju pravilo o razumnom roku u kome ako prodava ne izvri opravku ili zamenu stvari, kupac ima pravo da raskine ugovor ili snizi cenu i da zahteva naknadu tetu. Ovde se odmah primeuje da se nastali odnos reava samo izmeu prodavca i kupca, a ne i izmeu proizvoaa i kupca. Ovo zbog toga stoje kupac zakljuio ugovor sa prodavcem, sa kojim je utvrdio uslove prodaje, sa kojim i moe da raskine ugovor o prodaji, od koga moe da trai i snienje cene i da zahteva naknadu tete. Obaveza proizvoaa i prodavca prema kupcu je, pre svega, da poprave ili zamene neispravnu stvar, stvar koja ne moe da funkcionie prema uslovima prodaje. Oni zajedno odgovaraju kupcu za te radnje, kao i za naknadu tete kupcu, ali prodava po odredbama ovog lana mora da trpi zahtev kupca da ako mu prodava u razumnom roku ne opravi ili zameni stvar, da kupac moe da raskine ugovor ili da trai snienje cene, pa i naknadu tete. Razuman rok o kome je re u odredbama ovog lana odnosi se na rok koji je naveden u garantnom listu, u kome prodava ima obavezu da zameni ili popravi prodatu stvar. Ne radi se, dakle, o garantnom roku za ispravnost prodate stvari, ve o roku o kome je prodava uzeo obavezu, navedenu u garantnom listu, da e izvriti potrebnu zamenu, odnosno popravku stvari. Tek ako prodava ne izvri zamenu ili popravku stvari u roku koji je preuzeo u garantnom listu, kupac ima pravo da raskine ugovor i da od prodavca trai vraanje onog to je dao za prodatu stvar, naknadu tete i sve druge sporedne obaveze prodavca, kao to su kamata, razni trokovi koje je kupac imao u vezi neispravnog funkcionisanja stvari, pa i naknadu izgubljene koristi, odnosno dobiti ako je ta stvar imala svoju namenu putem koje je kupac hteo da ostvaruje dohodak, te trokove spora ukoliko je odnos kupca i prodavca reavan putem suda. Ili, kupac ima pravo da umesto raskida ugovora trai snienje cene ako mu kupljena stvar nije opravljena do roka u kome je prodava trebalo da otkloni nedostatak na prodatoj stvari. To snienje zavisi od toga da li se kupljena stvar i dalje nalazi kod kupca ili je i dalje na popravci kod prodavca. Ako je u pitanju ovaj drugi sluaj, kupac bi korisnije mogao da iskoristi pravo na raskid ugovora, osim ako se ne sporazume sa prodavcem da mu ovaj snizi cenu na prodatoj stvari i stvar mu preda na upotrebu. Naravno, kupac time ne gubi pravo da od prodavca trai naknadu tete, koja ako je i bila mora i da je dokae.

Trokovi i rizik (cl. 505. ZOO)

Ovim lanom je propisana izriita dunost prodavca, odnosno proizvoaa da o svom troku prenese stvar do mesta gde treba da se opravi, odnosno zameni i da popravljenu stvar vrati natrag kupcu. Kupac se, po pravilu, prvo obraa prodavcu, a zatim i proizvoau, mada je dunost prodavca da taj odnos regulie sa proizvoaem, tako to e proizvoa obezbediti servisera, koji u ime i za raun prodavca preuzima obavezu da prenese stvar i da je nakon popravke ili zamene vrati kupcu. Ne ulazei u to da proizvoa i prodava pored regulisanja pitanja prodaje stvari reguliu i odnos u vezi zamene i popravke stvari ako ona ne funkcionie kod kupca stvari, injenica je da i jedan i drugi imaju obavezu da poprave ili zamene neki deo na stvari, pa samim tim i obavezu da snose trokove prenosa stvari od mesta gde treba da se popravi, odnosno zameni, kao i da popravljenu, odnosno zamenjenu stvar vrate natrag kupcu. Ako bi te trokove imao kupac, odnosno trokove prenosa stvari do mesta opravke, odnosno zamene, prodava je duan da ih kupcu naknadi. Meutim, kupac to ne moe samovoljno da ini, ve po dogovoru sa prodavcem, jer prodava, odnosno njegov serviser moe oceniti da li prodata stvar, koja trai opravku ili zamenu, mora da se prenese do mesta opravke, ili se opravka, odnosno zamena moe izvriti u prostoriji kupca. 690

Ako se opravka odnosno zamena vri u prostoriji kupca, ne postoji rizik kupca, ve rizik za oteenje ili propast stvari snosi onaj ko vri opravku odnosno zamenu, to znai prodava ili proizvoa stvari. Ako stvar propadne ili se oteti prilikom preuzimanja od kupca radi opravke ili zamene, odnosno dok se ona nalazi kod prodavca, odnosno kod proizvoaa ili njegovog servisera, rizik za propast ili oteenje stvari snosi takoe prodava, odnosno proizvoa.

Odgovornost kooperanata (cl. 506. ZOO)

Proizvodna saradnja u oblasti privrede podrazumeva saradnju izmeu vie samostalnih proizvoaa, u proizvodnji odreene stvari, ili vie stvari, radi boljeg poslovanja. U praksi se esto pojavljuju kooperativni odnosi proizvoaa jedne ili vie stvari, od kojih je jedan od njih finalni proizvoa. Uloga finalnog proizvoaa je da u stvar ugradi svoje delove proizvoda, ali i delove kooperanata, odnosno vie samostalnih proizvoaa, te da tako proizvedenu stvar stavlja u pravni promet. To je naroito sluaj u automobilskoj industriji, avio industriji i drugim proizvodnim grupacijama, pa i kod manjih preduzetnika koji se udruuju po osnovu zajednikog interesa. U takvom sluaju, odgovornost za neispravno funkcionisanje stvari pada na sve kooperante, odnosno na onog iji je predmet proizvoda bio uzrok neispravnosti stvari. Meutim, za neispravno funkcionisanje stvari prema prodavcu odgovara jedan proizvoa, a to je po pravilu finalni proizvoa, odnosno osnovni nosilac posla iz kooperativnog odnosa vie samostalnih proizvoaa. Iz odredaba ovog lana vidi se da samostalni proizvoai odgovaraju finalnom proizvoau za neispravno funkcionisanje stvari, a da finalni proizvoa odgovara kupcu po osnovu garancije u svoje ime i za svoj raun. Zbog toga se kupac ne obraa svim samostalnim proizvoaima, ak ni onom proizvoau iji je ugraeni deo u stvari prouzrokovao neispravnost stvari, ve samo onom od koga je potekla garancija za ispravnost proizvedene stvari. Drugo je pitanje odgovornosti izmeu samih kooperanata. Oni svoj odnos reguliu ugovorom o proizvodnoj saradnji, kojim detaljno propisuju svoje obaveze i prava u odnosu na stvar koju proizvode kooperativnom saradnjom. Zbog toga, ako se utvrdi daje proizvod jednog kooperanta bio loeg kvaliteta, on e u sluaju neispravnog funkcionisanja stvari, snositi sve trokove koje je finalni proizvoa imao prema kupcu.

Gubitak prava (l. 507. ZOO)

Ostvarivanje prava kupca po osnovu garantnog lista odredbom ovog lana ogranieno je prekluzivnim rokom. Meutim, navedenom zakonskom odredbom, koja se nalazi u sklopu odredaba o odgovornosti prodavca i proizvoaa za ispravno funkcionisanje stvari po osnovu garantnog lista, prekluzivni rok je propisan samo za ostvarivanje prava prema proizvoau, a ne i prema prodavcu. Otuda su se u praksi nametnula pitanja - da li su prava kupca prema prodavcu po osnovu garantnog lista uopte ograniena prekluzivnim rokom ili se na njih primenjuje rok zastarelosti, a ako i za prava prema prodavcu vai prekluzivni rok - da li se on zasniva na odredbi lana 507. ili na odredbi lana 500. ZOO. Zakonska odredba o prekluzivnom roku ne moe se putem analogije proirivati, budui da se radi o propisu kojim se pravo ograniava, pa se mora tumaiti restriktivno. Dilema se svela na pitanje da li se prekluzivni rok za ostvarivanje prava prema prodavcu direktno zasniva na odredbi l. 507. ili na odredbi l. 500. ZOO. Miljenje je da se prava kupca za robu kupljenu uz garantni list gase u prekluzivnom roku kako prema proizvoau tako i prema prodavcu. To proizilazi i iz zajednikog osnova odgovornosti prodavca i proizvoaa, iz razloga koje namee sigurnost pravnog saobraaja koji su isti, bez obzira da li se pravo ostvaruje prema prodavcu ili proizvoau, kao i iz okolnosti da su i prava kupca prema prodavcu koja se zasnivaju samo na ugovoru o prodaji ograniena prekluzivnim rokom. O znaaja je injenica da garantni list koji prati robu, a koji izdaje proizvoa, ima taj znaaj i domet da sam proizvoa, ne iskljuujui, naravno, ni prodavca, preuzima na sebe jednu samostalnu obavezu prema krajnjem korisniku, odnosno kupcu njegovog proizvoda. Zbog toga, s obzirom na injenicu daje odredbama ovog lana naveden samo proizvoa, odnosno da se prava kupca po osnovu garantnog lista gase samo prema njemu, proizilazi da se prodaveva odgovornost prema kupcu zasniva na ugovoru o prodaji, u vezi koga nastaje drugi odnos izmeu prodavca i kupca, a naime daje prodava dalje odgovoran kupcu za naknadu tete. U stvari, prodava se prema kupcu pojavljuje u dva odnosa odgovornosti, i to, prvo po osnovu odgovornosti u vezi garancije za pravilno funkcionisanje prodate stvari, iji je rok za zamenu ili popravku, pa i raskid ugovora i snienje cene, ogranien na godinu dana od dana prodaje stvari kupcu. To su posebne obaveze prodavca, zajedno sa proizvoaem. Meutim, drugi odnos se zasniva na pravu kupca da mu prodava naknadi tetu za stvar koju mu je prodao, a to pravo ne moe biti ogranieno rokom, osim roka zastarelosti u kome kupac moe traiti ispunjenje obaveze iz ugovora, odnosno potraivanje po osnovu naknade tete. 691

Ovde treba naglasiti i to da je proizvoa prema kupcu, kao treem licu po ugovoru, u obavezi da izvri sve potrebne radnje da se proizvod dovede u ispravno stanje, dakle da ga dovede u stanje koje bi stvar prema svojoj nameni morala da ima u momentu prodaje. Svi ostali zahtevi kupca, na koje bi on kao korisnik stvari imao, dakle kao kupac, usled utvrenih mana, odnosno nedostataka, neposredno terete prodavca kao ugovornog partnera kupca. I jo neto. Kupac koji nije odbio prijem stvari zato to mu prodava nije dostavio garantni list, ne moe odbiti isplatu kupovne cene da opravi stvar koja ima nedostatke zbog kojih ne moe da funkcionie, ve je ovlaen da opravku stvari izvri sam ili opravku poveri treem licu, na teret prodavca.

ODGOVORNOST ZA PRAVNE NEDOSTATKE (ZATITA OD EVIKCIJE)

Pravni nedostaci (cl. 508. ZOO)
Evikcija podrazumeva uznemiravanje kupca u mirnoj dravini, zasnovanoj na nekom pravu koje postoji pre kupevog pribavljanja te stvari, o kome on prilikom zakljuenja ugovora nije bio obaveten. Uznemiravanje, po pravilu, potie od treeg lica,. Uznemiravanje kupca vri se isticanjem nekog prava treeg lica, odnosno nekog pravnog osnova koje iskljuuje kupevu dravinu, ili ga ometa u korienju pribavljenog prava, ograniavajui mu ovlaenja koja je imao u vidu pri zakljuenju ugovora. Evikcija postoji pod uslovom daje prodava prilikom prodaje neovlaeno raspolagao predmetnom stvari, znajui da to pravo pripada treem licu. Kod odgovornosti za pravne nedostatke od znaaja je da se ta zatita odnosi na tue apsolutno pravo, ako bi tim pravom prodava nedozvoljeno raspolagao. Kupac u vezi pribavljenog prava na stvari ima isti poloaj kao prodava u momentu prodaje, jer ako je prodavevo pravo bilo ogranieno u vreme prodaje, ono ostaje ogranieno i kod kupca. Kupac u sluaju spora dokazuje prvo svoje pravo, odnosno osnov po kome je stekao stvar, a zatim i prava prodavca na toj stvari. To je i sutina evikcije - da prodava titi svog kupca od uznemiravanja treeg lica. Evikcija moe biti kada prodava proda tuu stvar, a tree lice koje ima pravo na toj stvari, putem suda povrati tu stvar, u kom sluaju kupac trai od prodavca da mu vrati kupoprodajnu cenu i da mu naknadi eventualnu tetu koju je zbog toga imao. Evikcija moe postojati i ako je na stvari koju je prodao prodava postojala slubenost po osnovu poslunog dobra, a prodava o toj okolnosti nije obavestio kupca prilikom zakljuenja ugovora o prodaji. Postoje i drugi oblici evikcije, kao to bi bio sluaj kod zaloge, kada zaloga ostaje na prodatoj stvari, a kupac je izloen uznemiravanju. Kupac moe biti uznemiravan u mirnom korienju kupljene stvari tubom podnetom od strane treeg lica, kojom ovaj trai povraaj svoje stvari koja se nalazi kod kupca. I kupac moe podneti tubu protivu treeg lica ako ga ovaj uznemirava u korienju stvari, i to tubom za utvrenje, radi dokazivanja da kupac ima pravni osnov za dravinu predmetne stvari. To bi bio sluaj kada kupac zbog svoje pravne nesigurnosti u pogledu kupljene stvari, a zbog oseaja ugroenosti u svom pravnom poloaju povodom te stvari, ima potrebu da putem suda utvrdi pravo stanje, u cilju daljeg mirnog korienja stvari ili nekih svojih daljnih prava, odnosno da zna kako da se ubudue ponaa. Obaveza zatite od uznemiravanja, odnosno zatite od evikcije lei na prodavcu. On je duan da zbog koristi koju je imao u vezi prodate stvari pomogne svom kupcu u dokazivanju osnovanosti pravnog posla. U protivnom, ako tree lice dokae svoje pravo, prodava je duan da kupcu vrati kupoprodajnu cenu i da mu naknadi tetu. Inae, prodava "nekog drugog prava" garantuje da ono postoji i da nema smetnje za njegovo ostvarenje. To bi bio sluaj, na primer, kod prenosa nekog prava iz oblasti industrijske svojine ili intelektualne svojine, kada prodava garantuje da ono postoji i da ga kupac moe nesmetano i bez uznemiravanja treeg koristiti. U jednom sluaju, prodava je prodao kupcu putniko vozilo, za koje je kasnije utvreno daje uvoz tog vozila izvren protivno odluci o zabrani uvoza i korienja vozila, pa je sud naloio prodavcu da kupcu naknadi priinjenu mu tetu, postoje kupcu vozilo oduzeto od nadlenog organa.. U odluci suda, pored ostalog stoji, da pored odgovornosti za materijalne nedostatke, prodava odgovara i za pravne nedostatke prodate stvari. To je posledica naela jednake vrednosti davanja kod dvostranih ugovora, gde je prenosilac duan da obezbedi pribaviocu ne samo korist, ve i mirnu dravinu u kojoj kupac nee biti pravno uznemiravan na osnovu nekog prava treeg, o kome on nije bio obaveten, niti je pristao da uzme stvar optereenu tim pravom. Meutim, pored ovoga prodava e odgovarati po pravilima evikcije i u sluaju kada su na stvari postojala i odreena ogranienja javno pravne prirode, a kupac ih nije saoptio prodavcu. On e odgovarati ne samo za ona ogranienja javno pravne prirode koja ve postoje u asu zakljuenja ugovora, ve i za ona koja se mogu oekivati. U konkretnom sluaju tuilac nije znao niti je mogao znati kako je tueni uvezao predmetni auto, odnosno daje isti uvezen suprotno odredbama Zakona o spoljno trgovinskom poslovanju i odluci o zabrani uvoza i korienja motornih vozila, jer su te injenice utvrene tek naknadno u carinskom postupku koji je voen protiv tuenog. Nasuprot njemu, tueni je mogao znati, odnosno mogao oekivati navedena ogranienja u pogledu uvoza i registracije predmetnog vozila, imajui u vidu nain na koji je vozilo uvezeno, odnosno da nije pruio dokaze daje vozilo kupio od ovlaene organizacije koja se bavi prodajom vozila, te da to nije saoptio tuiocu kao kupcu. S tim u vezi tuilac ima pravo na naknadu pretrpljene tete shodno l.510. st.3. i 512. ZOO. 692

Sudska praksa Naknada tete zbog zagaenja vazduha Onaj ko pobira korist iz jednog posla snosi i rizik iz istog posla, pa radna organizacija koja u vrenju svoje privredne delatnosti zagauje vazduh, duna je da naknadi tetu koju usled toga drugi pretrpe. Prema obrazloenju Po shvatanju drugostepenog suda, da bi nastala graansko pravna odgovornost tuenog za tetu prouzrokovanu tuiocu zagaivanjem vazduha potrebno je da su ispunjeni sledei uslovi: da postoji teta, da je teta nastala nekom radnjom ili proputanjem tuenog koje je dovelo do zagaivanja vazduha i, konano, da postoji uzrona veza izmeu radnje tuenog i nastale tete kod tuioca. Pitanje postojanja tete je van sumnje, s obzirom na nalaz vetaka, po kome je prinos tuioevog vonjaka ispod prosenog i pored optimalne primene agrotehnikih mera u svakom sluaju manji od prinosa, s obzirom na doba vonjaka, u odnosu na period pre postavljanja tuenikove deponije. Sa druge strane, iz injenice da tueni na deponiji stavlja otpadni pepeo, koji nastaje u vezi sa njegovom osnovnom delatnou, proizilazi zakljuak daje do zagaenja vazduha, koje se sastoji u prisustvu velikih koliina sitnih estica pepela u vazduhu raznetih prilikom transporta i vetrom, dolo radnjom tuenog. Konano, uzrona veza izmeu radnje tuenog -zagaenje vazduha esticama pepela na podruju tuioevog vonjaka i nastupele tete kod tuioca - smanjen prinos i kvalitet vonih plodova kruaka, jabuka i ljiva, postoji, prema nalazu vetaka, s obzirom da pepeo stvara sloj na listovima voaka, onemoguavajui na taj nain normalnu ishranu voaka preko lista, a nagomilani pepeo na zemljitu pod zasadom onemoguava ishranu voaka preko korenovog sistema i, pored toga, u vazduhu spreava normalno oploavanje voaka kao i sprovoenje efikasne zatite od biljnih bolesti i tetoina, to sve ima kao posledicu, kako je ve izloeno, smanjeni prinos i kvalitet vonih plodova. Pri tom, drugostepeni sud istie da za postojanje graansko pravne odgovornosti tuenog za tetu koju je pretrpeo tuilac nije potrebno postojanje krivice tuenog. Naime, iz svega izloenog proizilazi daje osnov tuenikove odgovornosti u tome stoje svojom radnjom stvorio u vazduhu opasnost za imovinu tuioca, na kojoj je tuilac stvarno i pretrpeo tetu, pri emu tueni sa svoje strane, s obzirom daje vonjak zasadio pre nego stoje bila odreena tuenikova lokacija deponije pepela, kao i s obzirom da se o vonjaku starao sa panjom dobrog privrednika, nije niukoliko odgovoran za pretrpljenu tetu. Daje tueni eventualno protivpravno postavio deponiju pepela to bi bilo od znaaja u vezi sa njegovom odgovornou za privredni prestup, a za postojanje graansko pravne odgovornosti elementi protivpravnosti tuenikove radnje i njegove krivice nisu od znaaja (prema odluci VPS, SI. 1653/71). Obavetavanje prodavca (cl. 509. ZOO) Jedan od uslova zatite od evikcije je da je kupac duan da obavesti prodavca o tome da neko tree lice polae neko pravo na stvari, izuzev kad je to prodavcu ve poznato. Ta obaveza postoji i pre pokretanja sudskog postupka, ako je tree lice ukazalo kupcu na prava koja njemu pripadaju. Ta obaveza posebno postoji ako je tree lice podnelo tubu protivu kupca, ili ako je kupac podneo tubu protivu treeg lica po osnovu utvrenja. Kupac ne gubi pravo na zatitu i ako ne obavesti prodavca o pravnom uznemiravanju od strane treeg lica, ako iz dokaza koje je tree lice podnelo uz tubu proizilazi osnovanost njegovog zahteva prema kupcu. To bi bio sluaj ako bi tree lice uz tubu podnelo, na primer, izvod iz zemljino knjinog stanja iz koga bi se videlo da prodava nije bio vlasnik stvari koju je prodao kupcu. Ili, na primer, ako je prodava prodao stvar koju je ukrao, ili je do nje doao na nedozvoljeni nain, to se dokazuje odlukama krivinog suda. Kada kupac obavesti prodavca o tome da neko tree lice polae neko pravo na stvar, poziva ga i da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzije treeg, ili, ako su u pitanju stvari odreeni po rodu, da mu isporui drugu stvar bez pravnog nedostatka. Iz navedenog proizilazi da ako prodava nije u mogunosti da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzije treeg na stvar, prodava je duan da, ako su u pitanju stvari odreene po rodu (po rodu su odreene one stvari koje se mogu oznaiti po broju, vrsti, meri i teini) da kupcu isporui drugu stvar bez pravnog nedostatka. Prema odredbama lana 121. stav 2. ovog zakona, ugovora odgovara za pravne nedostatke ispunjenja, pa je duan da titi drugu stranu od prava i zahteva treeg lica, kome bi njegovo pravo bilo iskljueno ili sueno, dok je stavom 3. istog lana propisano da se na obaveze prenosioca shodno primenjuju odredbe ovog zakona o odgovornosti prodavca za materijalne i pravne nedostatke, ako za odreeni sluaj nije to drugo propisano. Da bi dejstvo zatite od evikcije bilo potpuno, i kod zamene ispunjenja, a u smislu odredaba lana 308. ovog zakona, propisano je pravilo da ako je poverilac u sporazumu sa dunikom primio neto drugo umesto umesto onog to mu se duguje, da u tom sluaju dunik odgovara isto kao i prodava za materijalne i pravne nedostatke stvari date umesto onoga to se duguje. 693

Sudska praksa
"Pribavilac automobila kupljenog od nevlasnika uiva zatitu od evikcije i ima pravo da trai da mu prodava isporui drugi automobil bez pravnog nedostatka" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 52/98).

Sankcije pravnih nedostataka (l. 510. ZOO)

Ako prodava ne postupi po zahtevu kupca, odnosno ako u razumnom roku ne oslobodi stvar od prava ili pretenzije treeg, kupac ima pravo da od prodavca trai da mu umesto ranije stvari preda drugu stvar, stvar odreenu po rodu, koja nee imati pravne nedostatke kao ranije prodata stvar, a ako prodava nije u mogunosti da postupi po tom zahtevu kupca, kupac ima pravo da raskine ugovor i da trai povraaj uplaene cene kao i naknadu tete. U stvari, stav prvi ovog lana ima u vidu da se ugovor raskida po samom zakonu ako je sluaj oduzimanja stvari od kupca u celini, ali ako se radi o sluaju umanjenja ili ogranienja kupevog prava, kupac moe po svom izboru raskinuti ugovor ili zahtevati srazmerno snienje cene. Nepotpuna evikcija je ona koja se odnosi na sluaj kada prodava proda svoju stvar koja je kao posluno dobro bilo optereeno slubenou, a o tome kupac nije bio obaveten, i onda kada prodava prodaje svoju stvar predstavljajui netano kupcu da je ta stvar povlasno dobro u odnosu na susedno dobro, koje je navodno posluno. Odredbe stava 2. ovog lana imaju u vidu zatitu na koju ima pravo savestan kupac. Kupcu je priznato pravo da raskine ugovor sa prodavcem, mada se smatra daje taj ugovor ve raskinut po samom zakonu. Meu tim u zavisnosti od raznih okolnosti, prodava i kupac se mogu dogovoriti da sporni odnos rese na nain koji e zadovoljiti interese kupca, posebno ako je u pitanju delimina evikcija, kada je kupcu ostavljeno da raskine ugovor ili da zahteva srazmerno snienje cene. Kupcu u svakom sluaju pripada pravo, pored prava na raskid ugovora, i pravo na povraaj kupoprodajne cene, poto za to nema pravnog osnova, a duan je da je vrati i ako je kupac u momentu zakljuenja ugovora znao za pravni nedostatak, ali ima i pravo na naknadu tete, naravno ako je kupac bio savestan. teta obuhvata trokove koje je kupac imao povodom zakljuenja i izvrenja ugovora, kao i druge trokove zbog nepovoljnog ishoda spora. Kupac nema pravo na naknadu tete ako je u asu zakljuenja ugovora znao za mogunost da mu stvar bude oduzeta, ili da njegovo pravo bude smanjeno ili ogranieno, naravno ako se ta mogunost ostvari, ali ima pravo da zahteva vraanje, odnosno snienje cene. Ako je kupac bio savestan ima pravo na plodove od kupljene stvari, za sve vreme dok nije saznao, odnosno protivu njega tree lice nije podnelo tubu, pa nema obavezu da treem licu, koje bi eventualno uspelo u sporu, da da naknadu za plodove koje je imao za vreme dok je njegova savesnost trajala. Taj odnos bi mogao da bude predmet raspravljanja samo izmeu prodavca i treeg lica. Meutim, ako je kupac bio nesavestan, odnosno ako je znao da kupuje tuu stvar, a kasnije je izgubio spor sa treim licem, on je u obavezi da treem licu naknadi i sve plodove koje je imao od momenta prijema kupljene stvari do dana predaja stvari treem licu. U jednom sporu, a u vezi primene stava 3. ovog lana, Vrhovni sud Srbije je u svojoj odluci (Rev. 742/06), pored ostalog naveo da "pored odgovornosti za materijalne nedostatke, prodava odgovara i za pravne nedostatke prodate stvari. To je posledica naela jednake vrednosti davanja kod dvostranih ugovora, gde je prenosilac duan da obezbedi pribaviocu ne samo korist, ve i mirnu dravinu u kojoj kupac nee biti pravno uznemiravan na osnovu nekog prava treeg o kome on nije bio obaveten, niti je pristao da uzme stvar optereenu tim pravom. Meutim, pored ovoga prodava e odgovarati po pravilima evikcije i u sluaju kada su na stvari postojala i odreena ogranienja javno pravne prirode, a kupac ih nije saoptio prodaveu. On e odgovarati ne samo za ona ogranienja javno pravne prirode koja ve postoje u asu zakljuenja ugovora, ve i za ona koja se mogu oekivati, a ako je u konkretnom sluaju on za to znao. U ovom sluaju tuilac nije znao niti je mogao znati kako je tueni uvezao predmetni auto, odnosno daje isti uvezen suprotno odredbama Zakona o spoljno trgovinskom poslovanju i odluci o zabrani uvoza i korienja motornih vozila, jer su te injenice utvrene tek naknadno u carinskom postupku koji je voen protiv tuenog. Nasuprot njemu, tueni je mogao znati odnosno mogao oekivati navedena ogranienja u pogledu uvoza i registracije predmetnog vozila, imajui u vidu nain na koji je vozilo uvezeno, odnosno da nije pruio dokaze daje vozilo kupio od ovlaene organizacije koja se bavi prodajom vozila, te da to nije saoptio tuiocu kao kupcu. S tim u vezi, tuilac ima pravo na naknadu pretrpljene tete shodno l. 510. st.3. i 512. ZOO. To pravo tuioca nije zastarelo u smislu l.515. st.l. istog zakona, jer je tuilac za postojanje prava kupca predmetnog vozila VV, da trai povraaj kupoprodajne cene, saznao tek podnoenjem tube protiv njega 30.5.2002. godine, a od tada do podnoenja tube u ovoj pravnoj stvari nije prolo godinu dana". 694

Primcr tube zbog pravnih nedostataka (evikcije) OPSTINSKI SUD U TUILAC: _________________________________________, iz________________, ul. ______________, br. TUENI: __________________________________________, iz_________________, ul. ______________, br. TUBA radi raskida ugovora o prodaji zbog pravih nedostataka (evikcija) i vraanju kupoprodajne cene, vrednost spora: ______________dinara, u 2 primerka. Tuilac je ____________godine kupio od tuenog kat. parcelu br. __________, na mestu zv. ___________, KO______________, upisane u zk. ul. ____________, u povrini od _______ni 2. DOKAZ: ugovor o kupoprodaji, overen kod Optinskog suda u od___________godine. Tuilac je tuenom isplatio kupoprodajnu cenu u iznosu od istoga dana uao u posed predmetne nepokretnosti. DOKAZ: nesporno. Nakon 10 dana od dana ulaska u kupljenu parcelu, tuiocu se javio __________________, iz ____________________, tvrdei da je on vlasnik te parcele, odnosno da je on tu parcelu kupio od tuenog pre est meseci i da je povremeno obraivao. DOKAZ: ugovor tuenog i ________________o kupoprodaji sporne parcele, overene kod istog optinskog suda, Ov. br. _________/__ od _____________godine. Sporna parcela jo nije uknjiena na ime _______________, ali on tuioca neprestano uznemirava i od njega trai da u tu parcelu vie ne ulazi, posebno i zbog toga to je pokrenuo postupak kod zemljino knjinog suda da se upis te parcele upie na njegovo ime. Tuilac je o navedenom uznemiravanju obavestio tuenog, ali tueni, sem obeanja da e tu stvar raspraviti sa ranijim kupcem _ do dana podnoenja ove tube nije nita uradio, niti je oba , vestio tuioca ta je po tom spornom pitanju preduzeo. Tuilac je pismeno obavestio tuenog preporue nim pismom od _____________godine o tome da ako mu u roku od 10 dana ne obezbedi mirno korienje kupljene parcele, da e zatitu traiti od suda, odnosno da e raskinuti ugovor i traiti povraaj kupopro dajne cene, sa kamatom do dana isplate. ____________, Ov. br. I

_____________dinara dana ____________, i

DOKAZ: pismo tuioca od ___________godine, kao i sasluanje _________________, iz___________, ul._________________, br. ______, na okolnost da je tueni spornu parcelu prvo njemu prodao i uveo ga u posed iste. Kako je rok od 10 dana protekao, to tuilac u smislu odredaba lana 510. Zakona o obligacionim odnosima, predlae da sud po sprovedenom postupku i izvedenim dokazima, donese sledeu P R E S UD U I. Raskida se ugovor o kupoprodaji zakljuen izmeu tuioca ________________ i tuenog __________________________, kat. parcele br. _________, KO __________, upisane u zk. ul. __________, u povrini od ________m , overen kod Optinskog suda u ________________, Ov. br. ___________/ od ___________godine zbog pravnih nedostataka. II. Obavezuje se tueni __________da tuiocu _ vrati primljenu kupo prodajnu cenu u iznosu od _____________dinara, sa kamatom od prijema do dana isplate ovog iznosa. III. Obavezuje se tueni da tuiocu naknadi trokove parninog postupka, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvrenja.
____________________godine,

Tu i l a c , 695

Kad kupac ne obavesti prodavca (l. 511. ZOO) Spor zbog zatite od evikcije, kao to je navedeno, moe pokrenuti tree lice koje smatra da mu pripada pravo na stvar koja je bila predmet kupoprodaje izmeu prodavca i kupca, kao i sam kupac ako bi tubom za utvrenje hteo da ostvari neka svoja druga prava ili da zna kako da se ubudue ponaa. Kupac je duan da o sporu sa treim licem obavesti prodavca, ali ako ga ne obavesti, a upusti se u spor i spor izgubi, moe se ipak pozvati na prodavevu odgovornost za pravne nedostatke. Prodava se moe osloboditi te odgovornosti ako dokae daje on raspolagao sredstvima, odnosno dokazima da se odbije zahtev treeg lica. Odredbe ovog lana reguliu samo onaj sluaj kada nastane povodom propusta kupca da obavesti prodavca, ali ne i sluaj kada kupac ne obavesti prodavca o sporu. U vezi sa tim bitno je napomenuti da bi poloaj kupca bio daleko povoljniji ako bi prodavca pozvao da se umea u spor, kako bi ovaj eventualno pruio neke dokaze o osnovanosti prodaje stvari kupcu, odnosno da tree lice nema prava u vezi te stvari. U tom sluaju, ako kupac i izgubi spor, nije lien prava da raskine ugovor, ili kod deliminih evikcija da trai snienje cene, pa i ako bi prodava raspolagao sredstvima, odnosno dokazima za koje on smatra da mu daju pravo na stvar koju je prodao. Su ds ka pra ks a Pravni osnov stranaka u ranijem sporu, kada je kupac bio umea Ako prodava kao umea ne istakne da je prigovor na kvalitet krajnjeg kupca neblagovremen, taj prigovor ne moe istai ni u regresnoj parnici kuju vodi protiv njega kupac. Prema obrazloenju Pravosnanim presudama na kojima tuilac zasniva svoj regresni zahtev prema tuenom, utvreno je da je seme, koje je tueni isporuio tuiocu, bilo zaraeno biljnom boleu, to znai da nije bilo kvalitetno, usled ega je za tuioca kao kupca nastala teta. Vetakje, naime, u tim parnicama u pogledu uzroka zaraenosti use-va i tete koja je time prouzrokovana dao svoj obrazloeni nalaz i miljenje, a to je daje isporueno seme bilo zaraeno prouzrokovaima antraknoze, te daje ta injenica uz sadejstvo povoljnih klimatskih uslova za razvijanje parazita dovela do zaraze useva. Prema tome, na osnovu nalaza i miljenja vetaka utvrena je ova pravna relevantna injenica. Krajnji kupac semena kome je tuilac prodao seme kupljeno od tuenog, spornu koliinu semena primio je februara meseca, a reklamirao je kvalitet u julu mesecu iste godine. Ovu reklamaciju tuilac je odmah preneo tuenom, to tueni i ne osporava. Kao stoje ve istaknuto, tueni je tuiocu sporno seme isporuio godinu i tri meseca pre podnete reklamacije kupca tuenog, a prvi nagovetaj o stanju kvaliteta semena, tueni je imao jo u toku proizvodnje toga semena, poto je prilikom vrenja nadzora nad proizvodnjom sortne semenske robe kod tuenog, kao proizvoaa, zapisnikom utvren slabiji ili jai napad antraknoze na pojedinim parcelama. Tueni je, dakle, trebalo da zna i morao je znati da se radi o semenu koje nije pogodno za setvu. Isto tako nije bilo sporno daje tueni uestvovao u parnici izmeu radnih organizacija koje su kupile sporno seme i tuioca okonano pravosnanim presudama, kao umea na strani tuioca kao tuenog u toj parnici, u meutim, kao umea na strani tuioca, nije isticao u ranijem sporu to tueni i ne osporava. Drugostepeni sud nalazi da je pravilno stanovite prvostepenog suda da je tueni izgubio pravo da naknadno prigovara blagovremenosti izvrene reklamacije, s obzirom da to nije uinio ni kao umea. Nezavisno od pravnog osnova izmeu stranaka u ranijoj parnici, tueni je kao umea upravo imao pravni interes da navedeni prigovor u svom interesu istakne. Tueni je istina bio u svojstvu umeaa na strani tuioca, ali je imao mogunosti da se upusti u raspravljanje osnovanosti uopte reklamacija, koje su stavljali tuioevi kupci, pa bi se tim povodom raspravilo i pitanje blagovremenosti. Stoga albeni razlog tuenog da je pomenuti prigovor vezan iskljuivo za odnos stranaka u ovom sporu, ne moe se uvaiti kao osnovan (prema odluci VPS, SI.). Kad je pravo treeg oigledno osnovano (l. 512. ZOO) Kupac moe priznati osnovano pravo treeg lica i bez spora, naravno ako mu to lice dokae svoje pravo, odnosno neosnovanost pravnog posla po kome je kupac stekao pravo na stvari. U tom sluaju kupac ima da pozove na odgovornost prodavca za pravne nedostatke i da trai od njega da mu vrati kupoprodajnu cenu, poto za to nema pravnog osnova, kao i da mu naknadi tetu. Prodava moe odbiti odgovornost za pravne nedostatke, kako je to navedeno i u prethodnom lanu, ako dokae sredstvima sa kojima je raspolagao daje kupac bez osnova priznao treem licu pravo za koje prodava smatra da mu ne pripada. U svakom sluaju, kod takvog odnosa prodavca i kupca, nastali spor bi morao da resi sud, s tim to bi kupac mogao da pozove kao umeaa, u ovom sluaju tree lice. Ako prodava nije stavio primedbe na radnje kupca kojim treem licu priznaje njegovo osnovano pravo u vezi predmetne stvari, ili je izgubio spor sa kupcem u vezi dokazivanja neosnovanosti priznavanja prava treem 696

licu, a kupac je u meuvremenu isplatio treem licu izvesnu svotu novca da bi odustao od svog oiglednog prava, prodava se moe osloboditi svoje odgovornosti prema kupcu ako mu naknadi isplaenu svotu treem licu i tetu koju je kupac u vezi osporavanja prava imao. Mada je u naslovu ovog lana navedeno "kad je pravo treeg oigledno osnovano", to samo upuuje na pretpostavku daje tree lice vie u pravu, te daje svojim sredstvima dokazao kupcu osnovanost svog prava. Meutim, ako kupac o tome blagovremeno ne obavesti prodavca, a ovaj ima takoe odreene isprave koje su mu dale osnov za prodaju stvari, kupac priznajui zahtev treeg lica moe stvoriti rizik da u eventualnom sporu sa prodavcem ne bude u mogunosti da naplati ono stoje kupac u meuvremenu isplatio treem licu da bi ovaj odustao od svog oiglednog prava.

Sudska praksa
Ogranienja koja se mogu oekivati Prodava odgovara ne samo za ona ogranienja javno pravne prirode koja ve postoje u asu zakljuenja ugovora, ve i za ona koja se mogu oekivati, ako je on za to znao. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac je od tuenika kupio tokom 1993. godine putniki auto marke BMV tipa 352, proizvedenog 1992. godine i registrovanog sa registarskim brojem JA 1010, za kupoprodajnu cenu od 52.000 DM. Po sporazumu stranaka predmetno vozilo je ostalo i dalje da se vodi na ime tuenog kao vlasnika, a tueni je izdao tuiocu ovlaenje da istim moe u njegovo ime i za njegov raun da upravlja, da ga regis truje, prenese i otui u korist treeg lica. Tuilac je tokom 1995. godine to vozilo prodao W za istu cenu, a ovaj je nakon toga auto prodao GG. Od istog predmetno vozilo je oduzeto od strane SUP-a J., jer je u meuvremenu pokrenut carinski i prekrajni postupak protiv tuenog kao uvoznika tog vozila, te je u carinskom postupku utvreno daje tueni uinio carinski prekraj, poto je prilikom uvoza vozila postupio suprotno odredbama Zakona o spoljno trgovinskom poslovanju i suprotno odluci o zabrani uvoza i korienja motornih vozila, te mu je reenjem carinarnice K. od 17.4.1997. godine naloeno oduzimanje tog vozila. GG je vodio spor protiv VV od koga je kupio predmetno vozilo radi povraaj a kupoprodajne cene, a nakon toga VV kao kupac predmetnog vozila poveo je spor protiv ovde tuioca 30.5.2002. godine, radi povraaj a kupoprodajne cene za predmetno vozilo. U istom je izmeu njih zakljueno sudsko poravnanje 25.11.2002. godine, po kome se ovde tuilac, kao tueni u tom oru, obavezao da GG isplati protivvrednost navedenog vozila u iznosu od 16.000 eura u dinarskoj protivvrednosti do 30.3.2003. godine. Tuilac je tubu u ovoj pravnoj stvari podneo 25.12.2002. godine. Prema stanovitu Vrhovnog suda Srbije, pored odgovornosti za materijalne nedostatke, prodava odgovara i za pravne nedostatke prodate stvari. To je posledica naela jednake vrednosti davanja kod dvostranih ugovora, gde je prenosilac duan da obezbedi pribaviocu ne samo korist, ve i mirnu dravinu u kojoj kupac nee biti pravno uznemiravan na osnovu nekog prava treeg o kome on nije bio obaveten, niti je pristao da uzme stvar optereenu tim pravom. Meutim, pored ovoga prodava e odgovarati po pravilima evikcije i u sluaju kada su na stvari postojala i odreena ogranienja javno pravne prirode, a kupac ih nije saoptio prodavcu. On e odgovarati ne samo za ona ogranienja javno pravne prirode koja ve postoje u asu zakljuenja ugovora, ve i za ona koja se mogu oekivati, a ako je u konkretnom sluaju on za to znao. U ovom sluaju tuilac nije znao niti je mogao znati kako je tueni uvezao predmetni auto, odnosno daje isti uvezen suprotno odredbama Zakona o spoljno trgovinskom poslovanju i odluci o zabrani uvoza i korienja motornih vozila, jer su te injenice utvrene tek naknadno u carinskom postupku koji je voen protiv tuenog. Nasuprot njemu, tueni je mogao znati odnosno mogao oekivati navedena ogranienja u pogledu uvoza i registracije predmetnog vozila, imajui u vidu nain na koji je vozilo uvezeno, odnosno da nije pruio dokaze daje vozilo kupio od ovlaene organizacije koja se bavi prodajom vozila, te da to nije saoptio tuiocu kao kupcu. S tim u vezi, tuilac ima pravo na naknadu pretrpljene tete shodno l.510. st.3. i 512. ZOO. To pravo tuioca nije zastarelo u smislu l.515. st.l. istog zakona, jer je tuilac za postojanje prava kupca predmetnog vozila VV, da trai povraaj kupoprodajne cene, saznao tek podnoenjem tube protiv njega 30.5.2002. godine, a od tada do podnoenja tube u ovoj pravnoj stvari nije prolo godinu dana. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 742/06).

Ugovorno ogranienje ili iskljuenje prodaveve odgovornosti (l. 513. ZOO)

Kao stoje u stavu prvom ovog lana odreeno, odgovornost prodavca za pravne nedostatke moe se ugovorom ograniiti ili sasvim iskljuiti. Ovo pravilo proizilazi iz dispozitivnosti karaktera ugovora, jer stranke, drei se pravila iz lana 20. ovog zakona, mogu svoj obligacioni odnos da urede drukije nego je ovim zakonom odreeno. Odstupanje od navedenog pravila postoji jedino ako je prodavcu u vreme zakljuenja ugovora bio poznat ili mu nije mogao ostati nepoznat neki nedostatak u njegovom pravu, u kom sluaju odredba ugovora o ogranienju ili o iskljuenju odgovornosti za pravne nedostatke je nitava. 697

Kod takvih sluajeva, ako se odgovornost prodavca za pravne nedostatke i ogranii i sasvim iskljui, ne znai da on nije u obavezu da kupcu vrati kupoprodajnu cenu, poto nema pravnog osnova da je zadri, makar i da nije znao ili mu nije mogao ostati nepoznat neki nedostatak u njegovom pravu. Ovo i zbog toga postoje duan da vrati kupoprodajnu cenu i u sluaju da je kupac u momentu zakljuenja ugovora znao za pravni nedostatak. Prodava u tom sluaju nije duan kupcu da naknadi tetu. Ali ako je prodava u vreme zakljuenja ugovora znao za pravni nedostatak ili mu taj nedostatak nije mogao ostati nepoznat, odgovornost prodavca koja je nekom odredbom tog ugovora ograniena ili sasvim iskljuena, ne samo da ne proizvodi pravno dejstvo, odnosno daje nitava, ve kupac ima pravo da raskine ugovor i da trai naknadu tete, odnosno da trai raskid ugovora ili da trai snienje cene - ako je u pitanju delimina evikcija.

Ogranienja javnopravne prirode (l. 514. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu posledice koje nastaju ako prodava proda stvar javnopravne prirode. Ako do toga doe, pretpostavka je daje prodava znao ili morao znati da to to prodaje nije njegovo, ve da pripada drutvu, odnosno dravi, tj. da je stvar javnopravne prirode. Odgovornost prodavca moe biti viestruka. Pre svega, prema kupcu kome j e u obavezi da vrati kupoprodajnu cenu i da mu naknadi tetu, a moe biti krivino-pravno ili prekrajno odgovaran, uz obavezu da naknadi i tetu onome ko ima pravo da tu stvar koristi, odnosno njome upravlja. U praksi se najee deavaju sluajevi da raniji vlasnici nacionalizovanog ili graevinskog zemljita, prodaju zemljita na kojima imaju samo oni i njegovi naslednici pravo korienja, iako to zemljite pripada drutvenoj zajednici ili dravi. U tom sluaju prodava odgovara po osnovu protivravnog raspolaganja stvari za koja postoje posebna ogranienja jer su javnopravne prirode, ne samo kupcu, ve i onome ko je upisan kao korisnik tog zemljita. Odgovornost kupca u ovom sluaju se ne bi mogla iskljuiti, bar kada je u pitanju naknada tete, jer se pretpostavlja daje i on znao da to to prodava prodaje nije njegovo, ve daje promet te stvari ogranien u smislu javnopravne prodaje, instrumentima koji su javno objavljeni u slubenim glasilima. Zbog toga bi njegovo pravo na naknadu tete bilo dovedeno u pitanju. Pri svemu tome treba ukazati da su takvi ugovori nitavi u celini, jer je protivan prinudnim propisima, a pored toga i cilj povreivanja tog pravila upuuje na neku sankciju koja je zakonom odreena za protivpravna postupanja.

Gubitak prava (l. 515. ZOO)

Odredbe stava 1. ovog lana ograniavaju pravo kupca po osnovu pravnih nedostataka, ako ga prema prodavcu nije iskoristio istekom godine dana od saznanja za postojanje prava treeg lica. Kupac saznaje za povredu prava treeg lica ili podnetom tubom protivu njega ili priznanjem prava treeg kad je ono oigledno osnovano, ali se saznanje odnosi i na ona obavetenja koja je kupac dobio od treeg lica, dakle i pre podnoenja tube ili priznanja oigledno osnovanog zahteva treeg, pa to saznanje ima uticaja na odreivanje roka za ostvarivanje prava prema prodavcu. Prema prodavcu, dakle, vai onaj rok kada je kupac saznao za postojanje prava treeg lica. To saznanje moe biti i od momenta kada gaje primio od prodavca, to znai i od momenta zakljuenog ugovora o prodaji -kada je prodava obavestio kupca o pravu treeg lica. U tom sluaju rok od godine dana za gaenje prava kupca prema prodavcu poinje da tee od tog trenutka, tj. od dana zakljuenja ugovora. Ako to nije sluaj, odnosno ako kupac uopte nije znao za prava treeg lica, rok od godine dana se rauna od dana kada je kupac za to pravo treeg saznao, bilo danom prijema tube ili nekim drugim aktom kojim je kupcu jasno stavljeno do znanja o pravu treeg. U ovom sluaju radi se o prekluzivnom roku, jer je stavom prvim ovog lana odreeno vreme u kome kupac moe vriti odreena prava, to znai da ako ih u tom roku ne izvri da ona pravno vie i ne postoje. Rok iz stava 1. ovog lana je zakonski rok, pa sudovi u sluaju spora na taj rok paze po slubenoj dunosti. Za razliku od roka zastarelosti, gde se istekom roka gubi samo zahtev za prinudno ispunjenje, kod prekluzivnog roka istekom propisanog vremena prestaje pravo u celini, zbog ega se ne moe koristiti ni pravo po osnovu zastarelosti potraivanja. Prodava ima pravo da stavlja prigovore na tubene navode kupca, i to one prigovore koji se odnose na rok u kome kupac koristi pravo za odgovornost prodavca po osnovu odgovornosti za pravne nedostatke stvari. Ako prodava dokae daje kupac propustio rok od godine dana za podnoenje zahteva, sud odbacuje tubu kupca kao nedozvoljenu. 698

Stav 2. ovog lana ima u vidu sluaj ako je tree lice, pre isteka roka od godine dana, pokrenulo spor protivu kupca, a kupac je pozvao prodavca da se umea u spor, u kom sluaju se pravo kupca gasi tek istekom est meseci po pravosnano okonanom sporu. Dakle, ako kupac posle okonanog spora sa treim licem ne pokrene spor protivu prodavca u roku od est meseci od dana kada je taj spor pravosnano okonan, pravo kupca po osnovu pravnih nedostataka gasi se istekom tog roka. Ako je spor dugo trajao, a kupac nije obavestio prodavca u roku od godine dana od dana saznanja o pravu treeg lica, odnosno nije ga u tom roku pozvao da se u spor umea, kasnije pozivanje kupca, pa i po isteku roka od est meseci po pravosnano okonanom sporu, nemaju pravni znaaj, jer su se njegova prava prema prodavcu ugasila u roku od godine dana od dana kada je kupac saznao za pravo treeg lica, a kupac je propustio da u tom roku pozove prodavca da se umea u spor.

OBAVEZE KUPCA ISPLATA CENE

O ceni uopte
Cena je jedan od bitnih elemenata u imovinskom pravu. Ona mora biti stvarna i ozbiljna i odrediva. Kad ugovorom o prodaji, na primer, prodajna cena nije odreena, ali u njemu ima dovoljno podataka pomou kojih bi se ona mogla odrediti, kupac je duan da plati cenu koju je prodava redovno naplaivao u vreme zakljuenja ugovora, a u nedostatku ove razumnu cenu (lan 462. ovog zakona), a ako se ona ne moe utvrditi onda cena koju utvruje sud prema okolnostima sluaja. U protivnom, ugovor koji ne ispunjava te uslove u odnosu na cenu nema pravno dejstvo. Cena moe biti propisana od nadlenog organa za odreene vrste stvari. U tom sluaju, ako je ugovorena vea cena od one koju je za odreenu vrstu stvari propisao nadleni organ, kupac duguje samo iznos propisane cene, a ako je ve isplatio ugovorenu cenu, ima pravo da zahteva da mu se vrati razlika (lan 463. ZOO). Ako je ugovorena tekua cena, kupac duguje cenu utvrenu zvaninom evidencijom na tritu mesta prodavca u vreme kada je trebalo da usledi ispunjenje. Ako takve evidencije nema, tekua cena se odreuje na osnovu elemenata pomou kojih se prema obiajima trita utvruje cena. I kod drugih ugovora cena je bitan element ugovora, sa odstupanjima kako je to napred navedeno, kao i odstupanjima koja karakteriu odreeni momenat u vezi zakljuenja i izvrenja ugovora uopte, ve prema tome o kojim elementima se radi, koji imaju uticaja da se cena utvrdi ili izmeni.

Vreme i mesto isplate (l. 516. ZOO)

Pravilo koje je utvreno u stavu 1. ovog lana je dispozitivnog karaktera. Naime, strankama je ostavljeno da same odrede vreme i mesto plaanja. Ako stranke ugovorom nisu odredile vreme i mesto isplate, stavom drugim ovog lana propisano je da se plaanje vri u asu i mestu u kome se vri predaja stvari. Ako, pak, prema ugovoru cena ne mora da se plati u asu predaje, plaanje se vri u prebivalitu, odnosno seditu prodavca. Imajui u vidu ono to je odreeno u odredbama stava 2. i 3. ovog lana, moe se rei da su to dopunska pravila u odnosu na pravilo iz stava 1. ovog lana, jer reguliu odnos ako stranke nisu odredile mesto i vreme isplate. Ove odredbe nisu odredile neka opta pravila vremena i mesta isplate, kao to bi bilo "prema prirodi posla ili drugim okolnostima", ve su dala reenja kako se postupa ako stranke nisu ugovorile vreme i mesto isplate. Pored toga ta pravila bi se vie odnosila na fizika lica, koja svoje obaveze mogu plaati i u gotovom novcu, ali ne i na pravna lica koja svoje raune moraju imati kod odreene banke, ili u vie banaka i u raznim mestima, pa se zbog toga prema njima ne mogu uskladiti pravila navedena u stavovima 2. i 3. ovog lana. Plaanje cene, ako su u pitanju pravna lica, vri se preko rauna banke i na konto poverioca prema broju rauna koji je oznaen u fakturi poverioca. Ako poverilac ima vie rauna, bilo kod jedne ili vie banaka, dunik plaa na jedan od navedenih rauna oznaenih u fakturi, pri emu je vreme plaanja odreeno u samoj fakturi a mesto prema seditu banke u kojoj poverilac ima svoj raun. Ako stranke nisu drukije ugovorile smatra se da je dug izmiren kada banci kod koje se vodi raun poverioca, stigne novana doznaka u korist poverioca ili virmanski nalog dunikove banke. Ako je ugovorom predvieno plaanje preko pote, pretpostavlja se da su se stranke saglasile daje uplatom dunog iznosa dunik izmirio svoju obavezu prema poveriocu, a ako se stranke o tome nisu dogovorile, smatra se da je dunik izmirio svoju obavezu prema poveriocu kada poverilac primi novanu doznaku. 699

Vreme plaanja kod pravnih lica zavisi i od toga ta se plaa, jer novana obaveza moe da bude, pored plaanja cene, vozarina, provizija, nagrada, naknade, premije osiguranja i drugo. Zbog toga plaanje moe biti razliito, dakle u zavisnosti od pravnog posla koji je izvren. U nekim sluajevima, kada se plaanje vri menicom, odreuje se vreme i rok dospelosti menice, a ako se plaanje vri akreditivom onda se plaanje vri danom otvaranja akreditiva, odnosno ispunjenja obaveza u vezi sa otvorenim akreditivom, ili, stoje najei sluaj plaanje putem doznaka na raun banke u kojoj poverilac ima svoj raun. Mada je stavom 1. ovog lana propisano pravilo daje kupac duan da plati cenu u vreme i na mesto odreenom u ugovoru, ipak lice koje ima obavezu plaanja vodi rauna da li je ugovorom predvieno i istovremeno ispunjenje obaveza, pa ukoliko prodava nije ispunio svoju obavezu, a u ugovoru je odreeno vreme i mesto plaanja, kupac, odnosno dunik nije duan da ispotuje obavezu o vremenu i mestu plaanja koja su ugovorom odreena. Ugovorom moe biti odreeno plaanje u obrocima, ali se i tom sluaju odreuje vreme plaanja svakog obroka, kao i mesto isplate. Ako je u meuvremenu mesto isplate promenjeno, poverilac je duan da o toj okolnosti blagovremeno obavesti dunika, jer u protivnom dunik ne odgovara za neisplaeni obrok ili isplaeni ali na ranije utvreni raun, koji ne evidentira daje isplata preneta na raun poverioca. Dunik moe svoju obavezu da izvri i pre vremena odreenog za isplatu, ali je duan da o tome obavesti poverioca i da vodi rauna da se ta isplata ne izvri u nevreme, tj. kada poveriocu to ne odgovara iz njemu znanih poslovnih ili drugih razloga. Inae, vreme plaanja poinje da tee, ako ugovorom nije drukije odreeno, u roku od osam dana od dana prijema rauna, odnosno fakture, a ako je kupac robu primio posle prijema fakture, onda rok od osam dana poinje da tee od prijema robe. Nekada se vreme plaanja odreuje u zavisnosti od uslova kada e kupac raspolagati novanim ili drugim sredstvima plaanja za kupljenu robu. To bi bio sluaj, na primer, prema vremenu kada banka odobri kredit kupcu. U praksi esto nastaje sluaj da se vreme plaanja odreuje prema vremenu kada kupac naplati svoje potraivanje od svog kupca, ali se to vreme tolerie samo do vremena koje je normalno potrebno da kupac naplati svoje potraivanje od svog kupca.

Sudska praksa
Ispunjenje obaveze plaanjem po nalogu poverioca Plaanje po nalogu poverioca treem licu, ekonomski je jednako izvrenju obaveze samom poveriocu. Iz obrazloenja Kako tuilac robu nije primio, ni on ni njegov krajnji kupac koji je izvrio plaanje iste po raunu koje je izdao tueni, to je tuilac i traio vraanje avansno uplaenih sredstava za robu, pa kako tueni nije dobrovoljno vratio navedena sredstva, to je pokrenuo ovaj spor. Plaanje po nalogu poverioca ekonomski je jednako izvrenju obaveze samom poveriocu po osnovu navedene fakture, pa je stoga i uplata krajnjeg korisnika po nalogu tuioca na nain i raun koji je naveo sam tueni zapravo ispunjenje uplate prema tuenom. Plaanje iznosa po fakturi po nalogu tuenog treem licu jednako je plaanju tuenom, pa kako tueni nesporno robu nije isporuio tuiocu, to je on svoju imovinu neosnovano uveao za uplaeni iznos, jer nije ispunio obavezu prema tuiocu predajom robe koja je bila ekvivalent uplaenog iznosa. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. br. 12667/05 od 9.1.2006.godine).

Kamata u sluaju prodaje na kredit (l. 517. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu ne kredit koje jedno lice dobij a od banke ili neke druge finansijske organizacije, ve kredit po osnovu prodate stvari od strane prodavca, koja kupcu daje plodove ili kakve druge koristi, u kom sluaju kupac duguje prodavcu kamatu, od dana kada mu je stvar predata. U stvari, kredit, o kome je re u ovom lanu, je imovinsko-pravni odnos izmeu dva lica, po kome jedan (prodava) daje a drugi (kupac) prima, odnosno dobij a robu ili neku drugu vrednost, od kojih kupac ima neku korist, ili kako je u ovom lanu reeno ako mu dobijeni kredit "daje plodove ili kakve druge koristi", a prodava za to dobij a odreenu naknadu za korienje kupljene stvari na kredit. U praksi pravnih subjekata, pre svega u poslovima pravnog prometa, postoji veliki broj raznih vrsta kredita. To mogu biti robni i novani, proizvoaki, potroaki, kratkoroni, srednjoroni, dugoroni, i t. d, ve prema svojoj nameni. Odredbe ovog lana imaju u vidu robni kredit, tj. kada prodava proda svoju robu nekom licu, kupcu, koji od tako kupljene robe oekuje neke plodove ili neke druge koristi. S obzirom da prodava u takvom sluaju ne prodaje robu za gotov novac, ili sredstva koja bi bila plaena preko banke, prodava ima pravo da od kupca naplati kamatu za tu korist koju e kupac od kupljene robe imati.
700

Ovaj lan ima u vidu ugovornu a ne zateznu kamatu, jer se zatezna kamata odnosi na sluaj docnje i nezavisna je od ugovorne kamate. Ugovorena kamata se javlja kao naknada za korienje prodate stvari, koja e dati "plodove ili kakvu drugu korist", i ona je uvek rezultat dogovora izmeu prodavca i kupca, i ona se plaa od dana kada je kupcu stvar predata, a ne od dana dospele obaveze za isplatu cene. Meutim, u praksi postoji tzv. odloeno plaanje, sa ili bez kamate, ili kod velikih sistema, odnosno robnih kredita velikih vrednosti, posebno se odreuje odloeno vreme dospelosti plaanja kredita, a posebno vreme plaanja glavne obaveze. Ugovorna kamata o kojoj je re u ovom lanu ima u vidu visinu stope ugovorne kamate koja se izmeu prodavca i kupca utvruje posebnim ugovorom.. Kako je u ovom zakonu odreeno (l. 399.), stopa ugovorne kamate izmeu fizikih lica ne moe biti vea od kamatne stope koja se u mestu ispunjenja plaa na tedne uloge po vienju, ali ako se radi o visini kamatne stope izmeu pravnih lica, primenjuje se ona stopa koja bude odreena posebnim zakonom. Kako takav zakon jo nije donet, pravna lica mogu ugovarati kamatnu stopu koju banka ili druga bankarska organizacija plaa, odnosno ugovara za takvu ili slinu vrstu posla. Prodava moe u vezi prodate robe na kredit da odredi i manju stopu ugovorne kamate, od one koju primenjuju, na primer banke. To bi bio sluaj kod potroakih kredita, kada prodava, u granicama dozvoljenog davanja kredita, odreuje nie i blae uslove kupovine, sa kamatnom stopom koja je nia od uobiajene. U stvari, kamata kroz robni kredit obezbeuje prodavcu onu vrednost koju bi on ostvario da je kupovnu cenu odmah naplatio. Kako je to kod ugovorenog kredita plaanje uinjeno sa odlonim rokom, prodava logino ima pravo da se naplatom kamate obeteti za vrednost koju nije ostvario prodajom stvari, odnosno nije imao koristi od toga za period do isplate kredita, jer da je naplatu izvrio odmah, naplaeni novac bi mogao odmah da mu donese nove prihode, koje je on inae izgubio davanjem robe na kredit.

Isplata cene u sluaju uzastopnih isporuka (l. 518. ZOO)

Kod uzastopnih isporuka, svaka takva isporuka smatra se posebnom u pogledu isplate cene, osim ako stranke nisu to drugo ugovorile, ili to proizilazi iz okolnosti posla. U vezi ovog pitanja nastaje problem - ako kupac zadocni sa isporukom jednog obroka plaanja, da li se smatra daje kupac pao u docnju za neisplaeni deo u roku, ili to ima uticaja na kupevu obavezu u pogledu celokupne obaveze plaanja. Po pravilu, kupac pada u docnju samo u pogledu onog dela plaanja koji nije izvrio u odreenom roku, pa prodava u vezi toga ima pravo na naknadu tete, odnosno i druge sporedne obaveze. Naravno, to zavisi od toga kako su stranke to pitanje uredile ugovorom. U nekim sluajevima neisplata jednog dela obroka povlai obavezu plaanje celokupne obaveze, stoje sluaj kod bankarskih kredita, pa i kod nekih preduzea koje obavljaju delatnosti od javnog znaaja. Ako u ugovoru u vezi isplate cene u sluaju uzastopnih ugovora nije predvieno da jedna ili vie neisplata povlae izvrenje i ostalih obaveza, onda se mora potovati pravilo da se u vezi svake uzastopne isporuke trai izvrenje samo u odnosu na onaj deo isporuke koji je dospeo na isplatu, a u tom roku nije plaen. Neto je drugi sluaj kod preduzea koja imaju monopolski poloaj na tritu. Tako, na primer, kod korienje telefona, odnosno impulsa koje obezbeuje PTT preduzee, ili kod isporuke elektrine energije, koji se smatraju uzastopnim isporukama, propisi, opti ili interni (opta pravila) im dozvoljavaju da u sluaju docnje kod isplate jednog odreenog dela usluge (po pravilu, mesene) ukinu, odnosno obustave vrenje usluge, dok kupac ne izmiri sve dospele obaveze, pa i naknadu tete zbog iskljuenja. Naravno, navedene organizacije to pitanje reguliu i ugovorom sa svakim potroaem, tako da njihova odluka o iskljuenju, odnosno obustavi usluga ima osnova u tim instrumentima, koje je i kupac prihvatio. Po odredbama o raskidanju ugovora sa uzastopnim obavezama, propisano je pravilo da kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana moe u razumnom roku, raskinuti ugovor u pogledu svih buduih obaveza, ako je iz datih okolnosti oigledno da ni one nee biti ispunjene. Drugim recima, strogost ovog pravila se ublaava okolnou daje kupac nastavio sa ispunjenje svojih obronih plaanja, zbog ega prodava kod postojanja takvih usluga nije u mogunosti da raskine ugovor, ve da trai naplatu, odnosno izvrenje neisplaenog dela obaveze. Odredbe stava 2. imaju u vidu da ako je kupac na osnovu ugovora kod sukcesivnih isporuka dao prodavcu predujam, da se prve isporuke naplauju iz predujma, ako nije to drugo ugovoreno.

PREUZIMANJE STVARI (l. 519 ZOO)

Odredbe ovog lana ukazuju na nekoliko karakteristika u vezi preuzimanja kupljene stvari. Pre svega, to su radnje koje mora da preduzme prodava, zatim radnje koje preduzima kupac u pogledu odnoenje stvari i posledice koje mogu nastati ako kupac odbije da preuzme stvar. Kao preuzimanje stvari smatraju se sve one radnje koje je prodava duan da obavi, prema ugovoru i prirodi posla, da bi kupac mogao preuzeti stvar. 701

Zakljuenjem ugovora o prodaji, radnje prodavca u vezi predaje stvari kupcu mogu imati nekoliko oblika, naravno u zavisnosti kako je to ugovorom predvieno. Ugovorom moe biti predvieno da prodava preda stvar kupcu na svom skladitu, tj. u svom poslovnom prostoru, ili nekom skladitu, po osnovu skladitenja stvari, zatim predaja se smatra izvrenom i kada prodava kupljenu stvar preda na prevoz nekom prevozniku, ili ako prodava preda kupcu isprave na osnovu kojih ovaj moe podii kupljenu stvar. Naravno, sve u zavisnosti da li se isporuka, odnosno preuzimanje stvari vri u mestu gde se nalazi stvar, ili se stvar preuzima kod prodavca, ili je mesto isporuke mesto kupca, odnosno njegov skladini prostor, to je vise uobiajeno, u kom sluaju postoji vea sigurnost pravilne i potpune isporuke. Prodava se oslobaa obaveze rizika im preda stvar kupcu, dakle u svim napred navedenim sluajevima - kada se smatra daje prodava predao stvar kupcu. I kupac je duan da preduzme sve potrebne radnje da bi prodavcu omoguio izvrenje ugovora, odnosno preuzimanje stvari. Sve te radnje skupa, u smislu odredaba ovog lana, podrazumevaju preuzimanje stvari. Radnje kupca podrazumevaju preuzimanje stvari onako kako je ugovorom odreeno. On moe stvar preuzeti na skladitu kupca, kada se sa sigurnou vri kvalitativni i kvantitativni prijem stvari. Ako se preuzimanje stvari ugovoreno od prevoznika, onda kupac sarauje sa prevoznikom u cilju pravilne i sigurne isporuke kupljene stvari. Kupac moe dobiti i odreene isprave na osnovu kojih je ovlaen od prodavca da kupljenu stvar preuzme u nekom skladitu. To su sve radnje koje kupcu omoguuju pravilno preuzimanje stvari, jer je kupac uvek u mogunosti da prilikom preuzimanja stvari utvrdi kvalitet i koliinu isporuenih stvari. Prema stavu 2. ovog lana kupac koji odbije da preuzme stvar ija mu je predaja ponuena na ugovoren ili uobiajeni nain i na vreme, preuzima rizik da prodavcu naknadi tetu, a u sluaju ako prodava posumnja da kupac nee isplatiti cenu, prodava ima pravo i da raskine ugovor, to takoe stvara posledice za kupca, jer pada u docnju a samim tim u obavezi je i da prodavcu naknadi tetu. Navedeni stav ima u vidu da su prodava i kupac ve zakljuili ugovor o prodaji, te da su tim ugovorom predvideli i nain preuzimanja stvari. Kupac je oigledno u obavezi prema prodavcu da preuzme kupljenu stvar na nain kako je to odreeno ugovorom. Ako kupac, i pored tako njegove obaveze odbije isporuku ugovorene robe, dakle stvari koja mu je ponuena daje preuzme, prodava ima pravo da kupcu stavi stvari na raspolaganje i da od njega zahteva kupovnu cenu. Naravno, rizik propasti stvari ili oteenja pada na kupcu. Ako, pak, prodava oceni da od kupca nee moi da naplati cenu, nije u obavezi da kupcu nudi stvar radi preuzimanja, ve moe da raskine ugovor i da od kupca zahteva naknadu tete i druge sporedne vidove tete. Radi povezivanja obaveze preuzimanja stvari, korisno je vratiti se na deo koji se odnosi na docnju dunika, odnosno kada on pada u docnju i kakve posledice iz toga proizilaze. Naime, za nastupanje docnje dunika pretpostavka je da dunik nije izvrio svoju obavezu u roku odreenom za ispunjenje. Rok za izvrenje obaveze, po pravilu, odreen je ugovorom, kao znaajan element ugovora. Inae, docnja ne nastupa samo po proteku ugovorenog, odnosno dospelog roka, ve i kada stranke za ispunjenje obaveze odrede neki drugi, kasniji rok. Na taj nain se produuje rok ispunjenja obaveze, a samim tim se i otklanjaju posledice docnje, odnosno spreava njihovo nastupanje. Vreme ispunjenja obaveze moe biti odreena ili neodreena, a ako nije odreena primenjuje se pravilo iz lana 314. ZOO, po kome poverilac moe odmah zahtevati ispunjenje obaveze, odnosno onda kada se ostvari svrha posla, priroda obaveze i ostale okolnosti koje zahtevaju izvestan rok za ispunjenje Ispunjenje obaveze o roku, ako je on odreen, vezano je za taj rok, zbog ega nije potrebno da prodava o tome posebno obavetava dunika. Dunik je u docnji ve sledeeg dana od dana kada je nastupio rok za ispunjenje obaveze. Ako rok za ispunjenje nije odreen, dunik dolazi u docnju kad ga poverilac pozove da ispuni obavezu, usmeno ili pismeno, vansudskom opomenom ili zapoinjanjem nekog postupka ija je svrha da se postigne ispunjenje obaveze. Iz navedenog proizilazi da dunik pada u docnju kad ne ispuni obavezu u roku odreenom za ispunjenje, a ako rok nije odreen tek kada primi opomenu poverioca, odnosno kada ga ovaj pozove na ispunjenje obaveze. Zahtev za ispunjenje se ne mora postaviti ako je rok odreen za ispunjenje, ali ako rok nije odreen, zahtev moe biti neformalan, tj. pismen ili usmen, vansudskim ili sudskim putem. On ne obavezuje ako je dunik blagovremeno stavio prigovor o nepostojanju uslova za ispunjenje obaveze. U tom sluaju primena pravila o docnji se odlae, dok se ne utvrdi osnovanost dunikovog prigovora. Ako je dunikov prigovor neosnovan, posledice neispunjenja o roku nastaju od dana kada je po pravilima o docnji ona nastala, od kada poinju da nastaju i druge posledice, kao to su sporedne obaveze, ugovorna kazna, kamata, trokovi. Zahtev poverioca mora biti saglasan sa obavezom koju ima dunik prema njemu. Ako njegov zahtev nije saglasan u navedenom smislu, odnosno kada trai drugaije ispunjenje obaveze, docnja dunika ne postoji. Ako se radi o fiksnom roku, tj. roku za odreeni dan ispunjenja obaveze, docnja ne nastupa istekom tog dana ako je dan za ispunjenje obaveze od znaaja za poverioca, tj. ako je ugovoreno da mu se samo toga dana izvri obaveza. U tom sluaju obaveza dunika prestaje, jer se smatra daje nepostupanj em dunika po ugovoru ugovor raskinut, zbog ega poverilac ima pravo na naknadu tete.
702

Ve je ranije reeno, da dunik odgovara za neizvrenje obaveze i ako iz subjektivnih razloga nije bio u mogunosti da izvri svoju obavezu prema poveriocu. On odgovara i u uslovima eventualne nemogunosti ispunjenja svoje obaveze koja je nastupila za vreme trajanja njegove obaveze. Dunik se, dakle, ne oslobaa obaveze naknade tete poveriocu i u sluajevima kada je do docnje dolo njegovom subjektivnom krivicom. U sluaju nastupanja docnje dunika, poverilac ima pravo da trai prinudno izvrenje obaveze, zatim nije u obavezi da izvri svoju obavezu prema duniku, dok dunik ne izvri svoju obavezu, a moe duniku ostaviti i primereni rok za ispunjenje obaveze, koji ako ga dunik ne ispotuje poverilac moe odustati od ugovora i traiti naknadu tete. Docnja dunika u nekim sluajevima daje pravo poveriocu da sam izvri radnju dunika ili da zakljui ugovor sa treim licem. To e biti sluaj kada poverilac zbog docnje dunika odustane od ugovora.

OBAVEZA UVANJA STVARI ZA RAUN SAUGOVORAA

Sluajevi obaveze uvanja (l. 520. ZOO)
Prema stavu 1. ovog lana, ako stranke zakljue ugovor o prodaji, a kupac ne ispuni obavezu preuzimanja stvari, dakle kada je rizik preao na kupca a kupac ne preuzme stvar, prodava je duan da tu stvar uva sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina, te da u tom smislu preduzme potrebne mere. Prodava koji je preuzeo dunost uvanja stvari kupca, duan je da te stvari izdvoji i da se o njima stara, odnosno da ih obezbedi na nain da se ne otete ili ne propadnu. Trokove koje je prodava u vezi tog uvanja imao padaju na teret kupca, stoje saglasno i odredbama stava 3. ovog lana. Poznato je pravilo daje stranka pri ispunjenju svoje obaveze duna da postupa sa panjom koja se u poslovnom prometu zahteva, kako je to propisano i u odredbama lana 18. ovog zakona, a naime daje strana u obligacionom odnosu duna da u izvravanju svoje obaveze postupa sa panjom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovarajuoj vrsti obligacionog odnosa, oznaeno izrazima kao "panja dobrog privrednika", odnosno "panja dobrog domaina". Prodava pri ispunjenju svoje obaveze, odnosno kada kupac ne ispuni obavezu preuzimanja stvari, ne ostaje neaktivan i ne doputa da se uvanje stvari prepusti sluaju. On mora da preduzme sve mere da bi prodatu stvar sauvao od oteenja ili propasti, kao to bi to uinio u odnosu na svoje stvari. Obaveza prodavca da se stara o stvari koju treba da preuzme kupac, prestaje danom kada je prodava stvar predao vozaru ili nekom treem licu koje vri delatnost prevoza, ali i u tom sluaju postoji njegova obaveza da prevoznika obavesti, odnosno upozori na svojstva stvari, kako bi vozar preduzeo odgovarajue mere pri prevozu da se stvar ne oteti ili propadne. Tako, na primer, kod prevoza stvari ija je ambalaa od stakla, vozar upozoren od prodavca na to svojstvo stvari, takvu stvar posebno obeleava i sa njom postupa sa posebnom panjom. Ako je prodava prodao kupcu stvari koje se nalaze kod skladitara i u vezi toga kupcu predao potrebne isprave, skladitar je takoe duan da se stara kao dobar privrednik i da stvar uva sa panjom koja je od njega oekuje kao dobrog privrednika. I u drugim sluajevima, kada prodata stvar jo nije dola u priteanje kupca, prodava ili lice koje je od njega zadueno, duan je da se do predaje stvari stara sa najveom panjom, kako bi kupac preuzimanjem stvari dobio onu stvar koja je bila predmet ugovora sa prodavcem. Stav 2. ovog lana ima u vidu isto pravilo koje vai prema prodavcu u vezi obaveze uvanja stvari, a naime ako je kupac primio stvar, a on hoe daje vrati prodavcu, bilo to je raskinulo ugovor , bilo stoje zahtevao drugu stvar umesto nje, duan je da se o toj stvari ophodi s panjom dobrog privrednika, odnosno s panjom dobrog domaina. Posebno je pitanje da li je kupac u pravu kada smatra da primljenu stvar treba da vrati prodavcu. On to moe da uini ako mu je, na primer, prodava isporuio stvar koju kupac ugovorom nije kupio. Ili, to moe biti sluaj ako mu je prodava isporuio stvar po rodu ali ne onog kvaliteta koji je kupac ugovorio. I u drugim sluajevima, predvieni ovim zakonom, kupac moe primljenu stvar da stavi na raspolaganje prodavcu. Meutim, i kod postojanja svih tih uslova zbog ega kupac moe vratiti kupljenu stvar prodavcu, kupac je duan da se o stvari koju je primio stara sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina, kao daje u pitanju njegova stvar. Ako kupac ne uva primljenu stvar kao dobar privrednik, od odgovara ne samo za namerno oteenje uvane stvari, ve i za oteenje nastalo nepanjom, nehatom ili nestrunim postupanjem. Stvar koja je podlona kvaru i koju treba to pre iskoristiti zbog opasnosti od kvarenja, kupac je duan daje proda pod najpovoljnijim uslovima, a ne daje uva, jer bi odgovarao za tetu koja bi usled toga mogla da nastane. Kupac ne moe bez saglasnosti prodavca da mu vrati stvar koju je primio. On mora bez odlaganja da obavesti prodavca o stavljanju stvari na raspolaganje i o davanju stvar na uvanje, ako je stvar dao na uvanje skladitaru. Ako prodava ne odgovori na traenje kupca damu ovaj vrati stvar, kupac moe bez saglasnosti prodavca da mu je vrati.
703

Zbog toga je u stavu 3. ovog lana odreeno pravilo, dakle bez obzira da li je prodava predao kupcu stvar, ili je kupac stvar primio ali je izrazio nameru da primljenu stvar vrati prodavcu, ili je raskinuo ugovor sa prodavcem, njihova je dunost, dok se stvar nalazi u njihovoj dravini, da se o njoj staraju sa najveom panjom radi ouvanja svojstva stvari, odnosno kvaliteta i kvantiteta prodatih stvari, sve u cilju da se ne otete ili propadnu. Pravilo u tom stavu obezbeuje pravo na naknadu trokova potrebnih radi ouvanja stvari, a da li je ta prava biti u korist prodavca ili kupca, zavisie od niza okolnosti vezanih za preduzimanje potrebnih radnji od strane prodavca i kupca radi izvrenja ugovora.

Kad kupac nee da primi stvar koja mu je upuena (l. 521. ZOO)
Kupac je duan da primi stvar koja mu je upuena u mesto opredeljenja i tamo stavljena na raspolaganje, ak i u sluaju ako nee da primi tu stvar. U vezi sa tim postoji njegova obaveza da preuzme stvar za raun prodavca, naravno ako ovaj nije prisutan. On nije obavezan da stvar preuzme samo u sluaju: a) ako je prodava prisutan u mestu opredeljenja, i ako prodava u tom mestu ima neko lice koje bi stvar preuzelo za njega (na primer, poslovna jedinica u tom mestu ili lice koje je ovlaeno da postupa po takvim nalozima svog vlastodavca, u ovom sluaju prodavca), b) ako preuzimanje stvari nije vezano za isplatu cene, na primer u sluaju pouzea, i v) ako to preuzimanje stvara neke nezgode za kupca ili preterane trokove. U sluaju da su ispunjeni uslovi da jedino kupac moe da primi stvar koja mu je upuena prema mestu dogovora iz ugovora sa prodavcem, kupac je duan, ako je stvar preuzeo a ne eli daje primi, da o tome bez odlaganja obavesti prodavca i da mu primljenu stvar stavi na raspolaganje Kupac ne moe bez saglasnosti prodavca da ovome vrati stvar koju je primio i stavio mu je na raspolaganje. Obavetavajui o tome prodavca, kupac preduzima radnje daje na odgovarajui nain uskladiti i uva sve do pojave prodavca, koji moe, ako kupac nije raskinuo ugovor o prodaji, da ponudi snienje cene ili da za tu stvar da neku drugu dispoziciju, ili daje preuzme ili proda drugom licu. Kao to je napred naglaeno, kupac nije duan da primi stvar koja mu je upuena, posebno ako je prodava prisutan u istom mestu gde je stvar stavljena na raspolaganje, ili u tom mestu ima svoju poslovnicu, ili je za predaju stvari ovlastio neko drugo lice. U tom sluaju prodava moe disponirati tom stvari na nain koji njemu najbolje odgovara, bilo to bi stvar prodao po nioj ceni, kupcu ili nekom drugom licu, ili bi stvar prodao drugom licu. Ako prodava smatra da je odbijanje prijema stvari neopravdano od strane kupca, on moe stvar predati na uskladiten]e, ili je predati u depozit suda, kao obezbeenje njegovog potraivanja, a samim tim i provoenje odreenog postupka u vezi osnovanosti odbijanja zahteva kupca da primi stvar, odnosno u vezi ispunjenja ugovora, a samim tim i obaveze kupca da mu isplati ugovorenu ceni i naknadi tetu kao i ostale trokove koje je prodava u vezi takvog postupanja kupca imao. Kupac moe u eventualnom sudskom postupku da istakne prigovor da mu je prodava dostavio drugu stvar od ugovorom utvrene, bilo zbog kvaliteta ili nekih drugih nedostataka stvari, koje su predstavljale smetnju da ih kupac primi. On moe staviti i prigovor daje prijem, odnosno preuzimanje stvari bio uslovljen od prevoznika isplatom cene, zbog ega on nije eleo da stvar primi, jer takva obaveza nije proizilazila iz ugovora, a posebno ako mu je prodava umesti ugovorom kupljene stvari isporuio drugu stvar. Isto tako, kupac ne mora da primi stvar, koja mu je protivno ugovoru stavljena na raspolaganje, ako je prijem te stvari vezan za neke vee nezgode, kao to bi bio prijem neke zapaljive smese, za koje je prodava trebalo da obezbedi sredstva prevoza do skladita kupca. Na primer, kod prevoza takve mase u eleznikim cisternama, gde se zahteva pretakanje u podobne sudove za prevoz takve stvari, a prodava iako se obavezao da e ta sredstva prevoza da obezbedi to nije uinio. U tom sluaju, kao i u sluaju ako bi kupac u vezi sa preuzimanjem stvari imao preterane trokove, kupac nije duan da primi stvar koja mu je upuena. Meutim, u svim sluajevima kada kupac nee da primi stvar koja mu je upuena, postoji njegova obaveza da bez odlaganja, to znai odmah, istoga dana, a najkasnije sutradan, da o razlozima odbijanja obavesti prodavca da mu tu stvar stavlja na raspolaganje.

Prava strane dune da uva stvar (l. 522. ZOO)

Ovim lanom reguliu se prava strane koja uva stvar, odnosno prava ugovorne strane koja je preduzela mere za uvanje stvari. Osnovni oblik pravilnog ispunjenja obaveze je ispunjenje obaveze kako'je ugovorom, odnosno odreenom obligacijom predvieno. Meutim, u praksi nije uvek tako, pa se zbog povrede navedenog pravila trai zatita od suda, koji po propisima o vanparninom postupku ostvaruje funkciju zatite prava jedne od stranaka, prijemom dugovane stvari na uvanje. 704

Dugovana stvar se ne moe uvek predati na uvanje. Da bi ugovorna strana koja je prema odredbama l. 520. i l. 521. ovog zakona duna da preduzme mere za uvanje stvari, potrebno je ispunjenje sledeih uslova: a) daje zbog kupeve docnje rizik preao na kupca pre predaje stvari - zbog ega je je prodava duan da uva stvar, b) da kupac, kada mu je stvar uruena , hoe daje vrati stvar prodavcu, v) kada kupac nee da primi stvar koja mu je upuena u mesto opredeljenja (iz razloga navedenih u lanu 521. ovog zakona). Nije na tetu ponoviti ono stoje ranije reeno u vezi polaganja stvari kod suda. Naime, polaganje stvari se vri kod stvarno nadlenog suda u mestu ispunjenja, osim ako razlozi ekonominosti ili priroda posla zahtevaju da se polaganje izvri u mestu gde se stvar nalazi. Stvarno nadlean sud za polaganje stvari je optinski sud, kao vanparnini sud, a mesno nadlean je onaj optinski sud gde se po obligaciji ima izvriti ispunjenje. Tako, na primer, ako dunik koji polae predmet kod suda ima prebivalite, odnosno boravite recimo u Novom Sadu, a ispunjenje treba da se izvri u Jagodini, za postupanje u ovoj stvari, odnosno prijem predmeta koji se polae sudu, nadlean je Optinski sud u Jagodini. Svako polaganje stvari sudu predstavlja polaganje u depozit suda, s tim to se razliito postupa ako su u pitanju neke stvari, kao to su: novac, hartije od vrednosti i druge isprave koje se mogu unoviti, zatim plemeniti metal, dragocenosti i drugi predmeti izraeni od plemenitih metala, koje sud polae na poseban raun kod Narodne banke (za novac i stranu valutu obavezno, a za druge od navedenih stvari moe da ih zadri u svoj sef, a ako za to ne postoje uslovi i te stvari predaje ovlaenoj banci), dok se kod drugih stvari, koje su predmet pravnog prometa veeg fizikog obima, te stvari primaju u depozit i sud odreuje nain njihovog uvanja, odnosno predaje na uvanje javnom skladitu ili drugoj organizaciji koja se bavi uvanjem stvari, a fizikom licu samo ako u mestu gde se predmet nalazi nema pravnog lica koje obavlja delatnost uskladitenja. Mada u ovom lanu nije nita reeno o tome koji je stvarno nadlean sud za sluaj iz ovog lana, proizilazi daje to sud po mestu ispunjenja (l. 521. ovog zakona), ali imajui uvidu odredbe lana 328. stav 2. ovog zakona, po kome je svaki drugi nadleni sud (dakle ne samo po mestu ispunjenja) duan primiti stvar u depozit, s tim to se kod ovog drugog sluaja odreuje i obaveza dunika da da naknadu poveriocu ako je ovaj polaganjem kod drugog suda pretrpeo tetu. U predlogu sudu predlaga, dakle ugovorna strana koja je prema odredbama navedenih lanova duna preduzeti mere za uvanje, navodi razloge zbog kojih predaje stvar sudu, zatim daje opis te stvari i oznauje njenu vrednosti, a navodi i lice u iju korist se ona predaje, pa i uslove pod kojima e stvar predati sudu. Uz predlog sudu, predlaga prilae i potrebne dokaza koji potvruju njegove navode u prijavi zbog ega stvar predaje sudu u depozit. Ako sud oceni da predlog predlagaa nije osnovan, odnosno da ne ispunjava uslove za prijem stvari u depozit, ili ako u odreenom roku predlaga ne predujmi trokove uvanja, sud donosi reenje kojim predlog predlagaa odbacuje kao neosnovan. Ako sud, po ispitivanju priloenih dokaza, utvrdi daje predlog osnovan, tek tada donosi reenje o prijemu predmeta, odnosno novca u sudski depozit, i odreuje nain uvanja. S obzirom daje predaja stvari sudu uinjena zbog odbijanja druge strane da primi ispunjenje obaveze, sud poziva lice u iju je korist izvreno deponovanje, da u odreenom roku primi predmet iz depozita, naravno, ako ispuni uslove za predaju. Ako lice u iju je korist predat predmet sudu izjavi da isti ne prima, sud o tome obavetava predlagaa, traei od njega da se o tome izjasni. Nakon toga sud donosi reenje kojim poziva predlagaa da preuzme stvar. Ako se protivnik predlagaa odazove pozivu suda, i ospori navode predlagaa, vanparnini sud ih reenjem upuuje da u parnici ostvaruju svoje pravo na predmet primljen u depozit. Ako stranke u odreenom roku ne pokrenu parnini postupak, sud poziva predlagaa da primljenu stvar u sudski depozit preuzme. Tek u tom sluaju predlaga kod koga se nalazi stvar na uvanje ima pravo da tu stvar proda za raun druge strane. Druga strana moe pokrenuti parnini postupak za izvrenje ugovora i u tom postupku ostvariti pravo koje mu pripada i po osnovu stvari date na uvanje. Izuzetak je uinjen u sluaju ako je stvar nepodesna za uvanje, ili ako su za njeno uvanje ili za njeno odravanje potrebni trokovi nesrazmemi sa njenom vrednou, u kom sluaju ugovorna strana koja je duna preduzeti mere za uvanje stvari, moe stvar prodati na javnoj prodaji u mestu odreenom za ispunjenje, ili nekom drugom mestu ako je to u interesu u druge ugovorne strane, a postignuti iznos, po odbitku trokova prodaje, poloiti kod suda tog mesta. Dalji postupak u vezi tog depozita se nastavlja kao stoje to navedeno u prethodnim stavovima ovog komentara, da bi se na kraju stvar okonala pokretanjem spora kod parninog suda radi ispunjenja ugovora (l. 333. st. 1. ovog zakona).

705

NAKNADA TETE U SLUAJU RASKIDA PRODAJE

Opte pravilo (l. 523. ZOO)
Pravilo iz ovog lana ima u vidu naknadu tete koju zbog raskida ugovora trpi jedan od ugovoraa, koji za raskid nije odgovoran. S obzirom da ovaj lan upuuje i na pravila o naknadi tete nastale povredom ugovora, moe se rei da onaj ko iz ugovora o prodaji ne izvri svoju obavezu, ili je ispuni neuredno, duan je da naknadi drugoj strani tetu koju mu je time naneo, osim ako je do neispunjenja ili neurednog ispunjenja dolo iz uzroka za koje on nije odgovoran. To je tzv. ugovorna teta koja nastaje za jednu ugovornu stranu zbog toga to druga strana nije ispunila svoju obavezu iz ugovora ili je ispunila neuredno. Pravo na naknadu tete po ovom osnovu pripada oteenoj strani bez obzira da li je to predvieno ugovorom. Da bijedna ugovorna strana bila odgovorna za naknadu tete, moraju biti ispunjena dva uslova, i to: a) da postoji ugovorni odnos izmeu stranaka i b) da je teta nastala zbog povrede obaveze iz ugovora. Ugovorna strana kojoj je onemogueno redovno poslovanje zbog neispunjenja ugovora od druge strane, stvara osnov za naknadu tete. Tu tetu, odnosno njenu visinu mora da dokae strana koja je stekla taj osnov. Naknadom tete prvenstveno se uspostavlja stanje koje je postojalo pre njenog nastanka, a ako to nije mogue naknada se vri isplatom u novcu. Kada je dunik u docnji, poverilac moe, po svom izboru, da trai ispunjenje ugovora ili da odustane od ugovora. Ako trai ispunjenje ugovora, zbog docnje dunika, poverilac ima pravi i na naknadu tete zbog zadocnjenja, a ako odustane od ugovora moe da trai naknadu tete zbog neispunjenja. Dakle, i u prvom i u drugom sluaju ugovorna strana koja nije odgovorna za neispunjenje ugovora, ima pravi na naknadu tete. Iz ovoga proizilazi pravilo da se stranka verna ugovoru opredeli za ispunjenje ugovora, moe zahtevati naknadu tete samo zbog zadocnjenja druge strane, a u sluaju odustanka od ugovora, moe traiti samo naknadu tete zbog neispunjenja ugovora. teta obuhvata kako prostu (stvarnu) tetu tako i izgubljenu korist, odnosno dobit. Izgubljena korist podrazumeva onu korist za koju je izvesno da bi je strana verna ugovoru ostvarila, daje druga strana svoju obavezu ispunila kako treba. Inae, o samom raskidu ugovora treba napomenuti da raskid postoji kada je zakonom ili ugovorom predvieno da se usled neizvrenja neke ugovorne obaveze ugovor raskida, u kom sluaju, ako se radi o fiksnom roku, kao bitnom sastojku ugovora, nije potrebno da strana verna ugovoru nekom svojom izjavom raskida ugovor. Od razloga zbog kojih se ugovor moe jednostrano raskinuti, mogu se navesti sluajevi nastali usled neizvrenja ili nepotpunog izvrenja ugovora, zatim zbog promenjenih okolnosti, zbog materijalnih i pravnih nedostataka stvari (evikcija). Pravilo je da se kod raskida ugovora, osim ako nije u pitanju fiksni rok, drugoj strani ostavlja primereni rok za ispunjenje obaveze, pa tek ako druga strana ne ispuni svoju obavezu ni u tako ostavljenom roku, poverilac ima pravo da raskine ugovor, izjavom svoje volje da smatra daje ugovor meu strankama raskinut. Ugovor se moe raskinuti i pre isteka roka za ispunjenje obaveze, ako je oigledno da druga strana nee moi da izvri svoje obaveze iz ugovora. Ovo su samo neke napomene kao opteg pravila za naknadu tete u sluaju raskida ugovora o prodaji, o emu je, inae, bilo reci u komentarima prethodnih lanova, a posebno u odredbama lanova 488, 519, 477. ovog zakona.

Sudska praksa
"Kada tuilac (poverilac) jednostranom izjavom raskine ugovor, traei povraaj samovoljno uplaenog avansa i ako je ugovorena predaja bankarske garancije, tada nema pravo na tetu isporukom robe ili plaanja njene protivvrednosti" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 22/94).

Kad stvar ima tekuu cenu (l. 524. ZOO)

I u odredbama ovog lana osnovno pitanje se vezuje za raskid ugovora, a naime da kada se raskine ugovor zbog povrede ugovora od strane jednog ugovoraa, da druga strana moe da zahteva razliku izmeu cene odreene ugovorom i tekue cene na dan raskida ugovora na tritu mesta u kome je posao obavljen. Sutina ovog pitanja se svodi na utvrivanje razlike izmeu ugovorene cene i trine cene na tritu mesta u kome je posao obavljen. 706

Ugovorena cena je, logino, ona cena koja je navedena u ugovoru stranaka. Meutim, tekua cena je takoe prodajna cena, ali se ona evidentira za odreenu vrstu robe ili kod trgovinske komore koja te cene prati i evidentira, pa na njih i upuuje stranke prilikom zakljuenja ugovora, ili kod neke trgovinske berze, gde se utvruje trina cena, a posebno za mesto gde je odreeni posao obavljen. Tekua cena se, obino, prati za svaki dan, ali i za neki drugi krai period, stoje od znaaja da se ona uzima kao merodavna cena za utvrivanje razlike izmeu cene odreene ugovorom i tekue cene. Tekua cena se obino javno objavljuje bilo preko javnih sredstava informisanja bilo objavljivanjem na posebnoj tabli u seditu institucije koja prati tekuu cenu za razne vrste stvari. Tekua cena se moe odrediti i samim ugovorom, ne navodei konkretnu cenu, ve samo da se ispunjenje ima izvriti prema tekuoj ceni na dan ispunjenja. Stranke prihvataju takvo reenje ako u mestu zakljuenja, odnosno ispunjenja ugovora postoji institucija koja uredno prati i evidentira tekue cene za stvari koje su predmet ugovora stranaka. I ono to je bitno, tekua cena se koristi i u sluaju naknade tete. U tom sluaju, naknada tete se sastoji u razlici izmeu ugovorene cene i tekue cene, to je i predmet pravila navedenog u stavu 1. ovog lana. U tom sluaju, ako na tritu mesta ispunjenja postoji institucija koja prati i evidentira tekuu cenu, nije teko utvrditi koliko iznosi razlika u ceni izmeu one cene koja je ugovorom utvrena i tekue cene, i to ne samo u pogledu raskida ugovora zbog neispunjenja, ili deliminog ispunjenja, ve kada se utvruje i naknada tete. Ako na tritu mesta u kome je posao obavljen nema tekue cene, za izraunavanje visine naknade uzima se u raun tekua cena trita, koje bi ga moglo zameniti u datom sluaju, kojoj treba dodati razliku u trokovima prevoza. Drugim recima, ako na tritu gde je ugovor zakljuen ne postoji tekua cena, uzima se u obzir trina cena, koja zamenjuje tekuu cenu, a koja se utvruje putem za to strunih lica, pa se, poto se tako utvrenoj trinoj ceni dodaju i trokovi prevoza, ako ih je bilo, primenjuje pravilo iz stava 1. ovog lana, tj. zahteva se razlika izmeu utvrene trine cene i cene odreene ugovorom, i to kako u odnosu na glavnu stvar tako i u odnosu na naknadu tete.

Kad je izvrena prodaja ili kupovina radi pokria (l. 525. ZOO)
Poverilac moe po svom izboru, kada je dunik u docnji, traiti ispunjenje ugovora i naknadu tete zbog zadocnjenja, ili, ako su za to ispunjeni uslovi, odustati od ugovora i traiti naknadu tete zbog neispunjenja ugovora. Kad odustane od ugovora zbog docnje prodavca, kupac se moe koristiti nekim od svojih prava koja mu u tom sluaju pripadaju, traiti apstraktnu tetu, stvarnu tetu i izgubljenu dobit i, izmeu ostalog, moe kupiti kod treeg lica robu koju mu je prodava bio duan isporuiti, a od prodavca traiti razliku izmeu cene koju je sa njim ugovorio i vie cene po kojoj je robu kupio od treeg lica, naknadu trokova oko kupovine robe i naknadu druge tete koju je pretrpeo zbog neizvrenja isporuke od strane prodavca (kupovina radi pokria ). Isto pravo ima i prodava kada odustane od ugovora zbog docnje kupca, s tim to je ovlaen da proda treem licu robu koju je kupac bio duan da primi i da trai razliku u ceni, naknadu trokova oko prodaje, kao i naknadu tete (prodaja radi rastereenja). Poverilac je vezan svojim izborom da li e zahtevati ispunjenje ugovora ili odustati od ugovora i traiti naknadu tete i ne moe odustati od izvrenog izbora. Ali, ako se opredeli za odustanak od ugovora i naknadu tete i opredeli se za jedan od pomenutih vidova tete, tim izborom vida tete nije vezan. U cilju zatite interesa stranke koja je odgovorna to ugovor nije ispunjen, stranka verna ugovoru je duna da ga obavesti o nameravanoj kupovini radi pokria, ali valjanost kupovine nije uslovljena obavetenjem o vremenu i mestu kupovine. Taj propust nema uticaja na ostvarenje kupevog zahteva za naknadu tete. Ali, ako je iz toga stoje proputeno obavetenje proistekla neka teta za drugu stranku, kupac je duan da tu tetu naknadi. Kupac pri kupovini radi pokria mora tititi interese prodavca (koji nije ispunio ugovor) i nastojati da kupovinu izvri pod najpovoljnijim uslovima. Ova obaveza kupca ne moe ii dotle da on zanemari svoje interese. Odluan je interes kupca, a interes prodavca samo do onog momenta dok ne pone da se sukobljava sa interesima kupca. Kupovina radi pokria mora biti izvrena u primerenom roku, to se ceni od sluaja do sluaja. Sve stoje reeno o kupovini radi pokria, odnosi se i na prodaju radi rastereenja. Stav sudova je koristan u primeru koji e biti naveden. Naime, u jednom sluaju tueni je istakao prigovor daje ponudio tuiocu da mu isporui umesto betonskog gvoa iz uvoza robu iz domae proizvodnje, ali je tuilac odbio prijem navedene robe. Istakao je i da u sluaju daje tuilac prihvatio nuenu isporuku da do tete ne bi ni dolo. Sud je na osnovu iskaza svedoka, a to nije bilo ni sporno izmeu stranaka, utvrdio da je tueni stvarno nudio tuiocu da mu isporui ugovorenu koliinu betonskog gvoa domae proizvodnje, ali je tueni tu ponudu odbio. U takvim uslovima sud je zakljuio daje tuilac bio duan da pokua da tetu umanji prvenstveno kupovinom radi pokria. Kad mu je u tu svrhu tueni nudio isporuku betonskog gvoa domae proizvodnje, bio je duan da to prihvati, jer se nije radilo o robi goreg kvaliteta od ugovorenog, pa pitanje porekla robe u ovom sluaju ne moe da ima uticaja na mogunost njene upotrebe.
707

Pravilo je da prilikom kupovine radi pokria kupac mora da kupi istu vrste robe. Ali pri kupovini radi pokria stranka verna ugovoru moe kupiti i robu boljeg kvaliteta, ako ne postoji mogunost da se nabavi roba istog kvaliteta. Pri tom, prilikom kupovine radi pokria, ugovoru verna strana duna je u naelu da titi interese druge strane koja je prekrila ugovor, ali pri tome ne srne da ide tako daleko da ugrozi svoje sopstvene interese. Stoga, u cilju zadovoljenja svojih potreba u pogledu neisporuene robe, moe da kupi i robu boljeg kvaliteta na teret protivne strane. Kupac mora odmah da ostvari svoje pravo kupovine radi pokria kada prodava ne isporui robu, ako bi cena te robe stalno rasla. Zbog toga, ako od momenta sticanja prava kupovine radi pokria do kupovine radi pokria proe dui rok, a u meuvremenu doe do promene cena na tritu, kupac radi pokria moe da ostvari samo ona prava u pogledu cene robe koju je mogao da kupi u momentu sticanja tog prava.

Sudska praksa
Kupovina radi pokria i obraun naknade tete Kupac stvari odreene po rodu ima pravo na naknadu tete od prodavca, koji nije isporuio robu u ugovorenom roku ili je isporuio sa nedostacima, u sluaju kada je kupac zbog toga bio primoran da raskine ugovor i da od drugog prodavca nabavi robu u razumnom roku i na razuman nain, radi isporuke svom kup-cu, ukoliko je robu pribavio po vioj ceni. tetu predstavlja razlika u ceni. Iz obrazloenja U konkretnom sluaju, a prema injeninom stanju utvrenom u prvostepenom postupku, tuilac kao kupac i tueni kao prodava, su zakljuili ugovor o prodaji, po kojem tuilac avansno uplatio kupovnu cenu po profakturi tuenog dana 06.10.2004. godine u iznosu od 590.000,00 dinara. Plaanje je izvreno preko poslovne banke. Predmet prodaveve obaveze tuenog je da tuiocu isporui robu semensku penicu ,,E" u koliini od 50.000 kg, po ceni od 11,80 din/kg. Dakle, generine stvari bile su predmet prodaje u konkretnom sluaju. Ovu svoju obavezu prodava nije ispunio, te robu nije isporuio tuiocu kao kupcu. Nakon toga, dana 21.10.2004. godine, dopisom tuioca upuenim tuenom izvrenje raskid ugovora, i tuilac tada od tuenog trai da mu vrati avans. U svom podnesku tuilac je objasnio da pored povraaj a avansa sa pripadajuom kamatom trai i naknadu tete. Naime, ta teta se sastoji u razlici kupovne cene iste vrste i koliine penice koju je 12.10.2004. godine morao da kupi od drugog prodavca i isporui svom kupcu. Ta razlika u ceni iznosi 1,80 dinara po jednom kilogramu, odnosno ukupno 90.000,00 dinara. Prvostepeni sud je usvojio taj deo tubenog zahteva i poziva se na odredbu iz l. 154. Zakona o obligacionim odnosima. Oigledno je da prvostepeni sud nije prepoznao pravni institut o kome se u konkretnom sluaju radi, a radi se o pravnom institutu kupovine radi pokria. Kupovina radi pokria je ovlaenje kupca (poverioca) da, nakon raskida ugovora o prodaji, kupi stvar (robu) koju mu prodava (dunik) nije isporuio i tako umanji razme-re konkretne tete koju trpi. Ovlaenje na kupovinu stvari, radi pokria stie kupac ako su ostvarene odreene pretpostavke. Ona je mogua samo nakon raskida ugovora o prodaji koji je bio zakljuen. Ugovor moe biti raskinut zbog docnje prodavca u izvrenju obaveze predaje stvari, ili zbog toga to stvar ima nedostataka. Dalje, kupac moe izvriti kupovinu radi pokria samo u sluaju da je predmet raskinutog ugovora o prodaji bilo stvar odreena po rodu i ako se kupuje, takoe, stvar odreena po rodu. Potrebu za izvrenje kupovine radi pokria kupac ne mora dokazivati jer je ta mogunost predviena l. 525. Zakona o obligacionim odnosima. Kupovina se mora izvriti u razumnom roku i na razuman nain. Razuman rok je pravni standard koga e sud konkretizovati u svakom pojedinom sluaju, rauna se od raskida ugovora o prodaji, s tim to ne moe biti dui od roka zastarelosti potraivanja predvienog za takav ugovor. Kupac se ne moe koristiti kupovinom radi pokria ako iz njegovog ponaanja (utanja ili drugih okolnosti) proizi-lazi daje on odustao od ugovora i ako bi to predstavljalo zloupotrebu prava (tj. bilo protivno naelu potenja i savesnosti). Kupac bi, ustvari, kupovinu radi pokria trebalo da izvri u relativno kratkom roku, po proteku roka isporuke stvari, da bi na taj nain nadoknadio potrebu za stvarima koje mu prodava nije isporuio jer bi, po pravilu, kratki rok u kome je mogue izvriti kupovinu radi pokria, predstavljao razuman rok. Zakon o obligacionim odnosima nije odredio u kojem mestu e se izvriti kupovina radi pokria. U l. 525. st. 2. tog Zakona, samo je odreeno da ona mora biti izvrena na ,,razuman nain". Kupac bi stvar mogao nabaviti u bilo kojem mestu u zemlji, ako je postupao sa panjom dobrog privrednika odnosno dobrog domaina. Kupac moe kupiti stvar odgovarajueg kvaliteta, loijeg kvaliteta ili boljeg kvaliteta od onog predvienog ugovorom, za istu, manju ili viu cenu od cene odreene u raskinutom ugovoru. Ako je kupac za stvar odgovarajueg kvaliteta platio viu cenu od cene odreene raskinutim ugovorom, kupac ima pravo zahtevati razliku cene od prodavca. Kada je kupac kupio robu po ceni koja je nia od one odreene ugovorom, nije u obavezi dapro708

davcu vrati razliku cene. Kupac nema pravo da na ime naknade tete zahteva razliku u ceni u sluaju da je po vioj ceni kupio stvar radi pokria boljeg, a ne odgovarajueg kvaliteta. Ukoliko stvar ima trinu cenu, kupac je u obavezi daje kupi po toj ceni. Ako na razliitim tritima cena nije ista, kupcu bi trebalo priznati pr os enu trinu cenu stvari kupljenih radi pokria. 0 nameravanoj kupovini radi pokria kupac je duan obavestiti prodavca (koji mu npr. moe pomoi u izboru najpovoljnijeg trita), kako bi docniji prigovori prodavca izostali. Proputanje ove obaveze kupca moe samo uticati na odmeravanje visine tete koju zahteva od prodavca zbog raskida ugovora o prodaji. Prethodno bi trebalo dodati da je trina cena, cena po kojoj se neka stvar prodaje (kupuje) na odreenom tritu u odreeno vreme. Ako se trina cena utvruje zvaninom evidencijom na tritu, ona postaje tekua cena. Trina cena moe vaiti u jednom mestu, okrugu, pokrajini, republici ili u celoj dravi. Kad ima vie trinih cena, trebalo bi primeniti prosenu cenu. Dakle, pomou trine cene se odreuje razumna cena i pro-cenjuje da lije kupovina ili prodaja radi pokria izvrena na razuman nain, u skladu sa naelom savesnosti i potenja (l. 525. u vezi l. 12. Zakona o obligacionim odnosima). Dakle, taj deo tubenog zahteva koji se odnosi na isplatu iznosa od 90.000,00 dinara sa pripadajuom zateznom kamatom, odnosi se na institut kupovine radi pokria, pa je zadatak prvostepenog suda da utvrdi sve relevantne pretpostavke od kojih zavisi pravo tuioca da potrauje naknadu tete. Takoe treba utvrditi sve elemente za odmeravanje visine tite koju zahteva kupac od prodavca zbog raskida ugovora o prodaji, s tim stoje detaljno objanjeno na koji nain se odmerava visina tete koju zahteva od prodavca kupac, zbog raskida ugovora o prodaji a pri primeni instituta kupovine radi pokria, jer se o tome u konkretnom sluaju radi. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 7262/05). U nedostatku ugovorene cene u zemlji, moe se kupiti roba inostranog porekla Kada kupac dokae daje upotrebio svu dunu panju pri kupovini radi pokria, njemu se mora priznati puna razlika u ceni. Prema obrazloenju Analizirajui meusobne odnose stranaka, imajui pri tom u vidu nesporno injenino stanje, drugostepe-ni sud je naao da je osnovan razlog istaknut u albi tuioca i da je pogreno primenjeno materijalno pravo. Neprihvatljivo je stanovite prvostepenog suda da je primeran rok, koji je tuilac ostavio tuenom za ispunjenje obaveze bio kratak, te da se ne moe smatrati primerenim. Svrha naknadnog roka je u tome da upozori dunika u docniji na posledice koje e za njega nastati usled prekoraenja kako ugovorenog tako i naknadnog roka. Na taj nain se daje duniku mogunost da unekoliko ublai posledice svoje docnje. Meutim, pitanje duine roka nije izriito regulisano, ali je potrebno da je dovoljno dug da dunik moe izvriti svoju obavezu. Naime, pri ocenjivanju da lije naknadno ostavljen rok razuman, odnosno kod ocenjivanja njegove primerenosti pretpostavlja se da prodava raspolae robom, a ne da tek treba da je proizvede ili nabavi. Stoga se u konkretnom sluaju ima smatrati da ostavljeni primeren rok nije bio kratak, kako je to ocenio prvostepeni sud, jer se kod ocene ovoga pitanja moraju imati u vidu sve okolnosti sluaja i pri tome tititi interesi obeju stranaka. Ne moe se, takoe, prihvatiti stanovite prvostepenog suda da tuilac nije u primerenom roku izvrio kupovinu radi pokria, kao i da nije mogao da kupi robu inostranog porekla. Tuilac je, kako to proizilazi iz pismenih dokaza prvenstveno pokuao kupovinu nala u zemlji, pa kako ta roba nije zadovoljila predvieni kvali-tet, titei svoje interese, a i interese tuenog, pristupio zakljuenju ugovora za kupovinu uvoznih nala. Bez uti-cajaje okolnost to je roba kupljena radi pokria bila, eventualno, boljeg kvaliteta, jer je tuilac morao snositi viu cenu kupljenih nala sam i nije ih mogao ukalkulisati u cenu gotovih proizvoda, s obzirom da su oni ve bili prodati inostranom kupcu po odreenoj ceni. S obzirom daje tuilac kao kupac nala dokazao da uz dunu panju i titei interese tuenog nije mogao nabaviti robu na domaem tritu, ve samo uvoznu, onda nema opravdanih razloga da se tuiocu kao kupcu ne prizna puna razlika u ceni. Kupovina uvozne robe, s obzirom da je morao da titi svoje interese, odnosno da obezbedi ispunjenje ugovora prema svom kupcu obue, nametnuta je objektivnom situacijom na tritu. Treba imati u vidu da bi teta, koja bi bila izazvana da tuilac nije izvrio ovu kupovinu radi pokria, a koju bi snosio tueni, kao stranka, koja nije ostala verna ugovoru, bila znatno vea. Pored toga, prvostepeni sud je kod ocene primerenosti roka za kupovinu radi pokria imao u vidu datume na fakturama za isporuene nale, a gubi iz vida da su narudbenice morale biti izvrene ranije, pa daje us ledila isporuka, a potom fakture za isporuenu robu. Stoga se ne moe ceniti primerenost kupovine radi pokria prema datumima unetim u ispostavljene fakture. Prema tome, tueni nije postupao sa panjom dobrog privrednika i nije ispunio svoju ugovornu obavezu, te je tuilac pravilno postupio kada je kupovinom radi pokria, zatitio i svoje i tuenikove interese od nastupanja znatno vee tete, te je tueni duan da naknadi tuiocu izazvanu tetu (prema odluci VPS, SI. 471/71). 709

Kupovina druge robe od ugovorene Prilikom kupovine radi pokria, kupac mora kupiti istu vrstu robe. Prema obrazloenju Tueni, u ostvarenju svoga prava iz ugovora o prodaji nije postupio kako treba. On je, naime, za svoje potrebe, a u vezi svojih obaveza prema svojim kontrahentima, nabavio drugu vrstu robe, u ovom sluaju ne elektrolitni bakar, ve bakrene legure (otpatke), navodno po vioj ceni od one koju bi morao platiti za sluaj da je neisporuenu koliinu elektrolitnog bakra bio zamenio za bakrene legure (otpatke). To tvrenje tuenog, ukoliko i stoji, ne moe, sa pravne strane gledano na stvar, da utie u ovom sluaju na tuioevu obavezu za naknadu tete zbog izostale isporuke. Tuilac je, naime, u obavezi prema tuenom samo da mu naknadi tetu zbog izostale isporuke ugovorenog elektrolitnog bakra (35 tona) a nije u obavezi da mu naknadi neku tetu nastalu i zbog neostvarenih tuenikovih navodnih kombinacija u nabavljanju bakrenih legura (otpadaka), koje bi nabavio na drugoj strani da nije izostala tuioeva isporuka eletkrolitnog bakra. Drugim recima, tueni je zbog izostale tuioeve isporuke bio u ovom sluaju u pravu da kupovinom radi pokria nabavi, ali samo tu robu (35 tona elektrolitnog bakra), a tuilac je bio u obavezi da tuenom, koji je sa pravom odustao od toga dela ugovora, naknadi eventualnu razliku u ceni, ali samo za tu vrstu robe. Tueni, meutim, kupovinom radi pokria nije nabavio ugovorenu robu, ve otpadak te robe, pa se u ovom sluaju ne moe uzeti daje on upravu da trai razliku u ceni, budui da nije izvrio kupovinu radi pokria neisporuene koliine ugovorene vrste robe ugovorenog kvaliteta (elektrolitnog bakra), ve je nabavio drugu neugovorenu vrstu robe neugovorenog kvaliteta (bakrene legure). Prema tome, za ovaj sluaj ne moe se uzeti, daje tueni izvrio kupovinu radi pokria, tj. daje kupio kod treeg lica robu, koju mu je tuilac bio duan isporuiti, pa da bi zato imao pravo da trai razliku izmeu cene koju je sa tuiocem ugovorio i vie cene po kojoj je robu kupio kod treeg lica. Naprotiv on bi s obzirom na sve okolnosti ovoga sluaja, bio u pravu samo da trai takozvanu apstraktnu tetu, tj. razliku izmeu ugovorene cene robe (35 tona elektrolitnog bakra) i njene srednje trine cene, bez obzira da lije te robe u kritinom vremenu bilo na tritu, - srednje trine cene koja je u momentu isporuke postojala prvog radnog dana po isteku roka, koji je tueni, kao kupac, naknadno ostavio tuiocu, kao prodavcu, za ispunjenje obaveze. Na tu eventualnu razliku u ceni ugovorene a ne isporuene robe, tueni jedino ima pravo u ovom sluaju (prema odluci VPS, SI 501/71). Odgovornost za tetu po principu kauzalne odgovornosti Ako neko u vrenju svojih prava priini drugom tetu duan je daje naknadi. Prema obrazloenju Prvostepeni sud je, raspravljajui o postavljenom tubenom zahtevu, stao na stanovite daje tubeni zah-tev u odnosu na prvotuenog neosnovan, jer da se prvotueni sa tuiocem ne nalazi ni u kakvom ugovornom odnosu, ijim bi neizvrenjem tuiocu priinio tetu, a da se sem toga prvotueni, kod izgradnje pomenutog objekta, drao postojeih propisa i odluka nadlenih i ovlaenih organa i da nije uinio bilo ta, ime bi tuiocu priinio ma kakvu tetu. Po nalaenju drugostepenog suda, ovo stanovite prvostepenog suda je pravno pogreno, s obzirom da bi prema injeninom stanju iz tube prvotueni za priinjenu tetu odgovarao po principu kauzalne odgovornosti, to znai da prvotueni, iako se kod izgradnje novog objekta, drao propisa i odluka nadlenih i ovlaenih organa, odgovara za tetu ako ju je svojim radnjama prouzrokovao na stambenim zgradama, kako to navodi tuilac i iju naknadu tubom trai, s obzirom da niko ne moe u vrenju svojih prava naneti drugom tetu bez obaveze da tu tetu naknadi. Pri tom, drugostepeni sud posebno istie da za postojanje graansko pravne odgovornosti prvotuenog za tetu koju je pretrpeo tuilac nije potrebna krivica prvotuenog. Osnov odgovornosti prvotuenog bio bi u tome daje svojom radnjom onemoguio zagrevanje stanova u stambenim zgradama, to predstavlja tetu za tuioca. Prema tome, da bi se odluilo o osnovanosti tubenog zahteva, kako je postavljen u tubi, po shvatanju drugostepenog suda, bilo je odluno utvrditi postojanje tete, da lije ta teta nastala nekom radnjom ili proputanjem prvotuenog i da li postoji uzrona veza izmeu nastale tete i radnje prvotuenog (prema odluci VPS; SI. 2005/71).

Naknada ostale tete (l. 526. ZOO)

Odredbe ovog lana ukazuju da ugovoru verna strana ima pravo i na naknadu vee tete, od one iz prethodnih lanova, ukoliko ju je pretrpela. Prethodni lanovi imaju u vidu obinu tetu i izmaklu korist, jer upuuju na opta pravila o naknadi tete nastalom povredom ugovora, ali imaju u vidu i drugu tetu. Pre svega, radi se o odredbama koje reguliu pitanje naknade obine tete i izmaklu korist (l. 189. ovog zakona), a i druge naknade, na koje upuuju odredbe l. 524. i 525. ovog zakona.
710

Pri utvrivanju tete po tim osnovima, ima se u vidu i dosuivanje tekue cene (l. 524. ovog zakona), kad jedna strana moe zahtevati od druge strane razliku izmeu cene odreene ugovorom i tekue cene na dan raskida ugovora. Tako, na primer, ako je kilogram neke stvari u momentu zakljuenja ugovora stajao, na primer, 100 dinara, a u vreme raskida ugovora 120 dinara, strana koja je veran ugovoru ima pravo na razliku tekue cene, tj. i na jo 20 dinara. Time se postie potpuna naknada, ako se u to ukljui i teta zbog izmakle koristi. Pored toga, i u vezi kupovine radi pokria (l. 525. ovog zakona), ako savesna strana izvri prodaju radi pokria, odnosno kupovine radi pokria, ima pravo da zahteva od strane koja nije vema ugovoru razliku izmeu cene odreene ugovorom i cene prodaje, odnosno kupovine, radi pokria stvarne tete. Odredbe ovog lana (l. 526.) imaju u vidu i "naknadu vee tete", ukoliko je pored ve navedenih teta utvreno daje strana verna ugovoru imala i drugu tetu, o bi bilo sluaj, na primer, ako su u pitanju nesrazmerni trokovi koja je strana verna ugovoru imala u ispunjenju svoje obaveze. Ako visina te tete ne moe da se utvrdi, ali oteena strana prui dokaze i o toj teti, sud moe po slobodnoj oceni, vodei rauna o svim okolnostima sluaja, da u smislu lana 224. Zakona o parninom postupku, utvrdi visinu i te tete. Naime, prema odredbama tog lana, ako sud utvrdi da stranci pripada pravo na naknadu tete, na novani iznos ili na zamenljive stvari, ali se visina iznosa, odnosno koliina stvari ne moe utvrditi ili bi se mogla utvrditi samo sa nesrazmernim tekoama, sud o tome odluuje po slobodnoj oceni. Kad sud utvrdi visinu tete po slobodnoj oceni (l. 224. ZPP), duan je da svoje utvrenje, a naime kako je doao po slobodnoj oceni do utvrene visine, ubedljivo i iscrpno obrazloi. Kod takvog odluivanja sud mora da precizno utvrdi nesporne injenice, do mogue mere ih rasvetli, i tada, imajui u vidu i druge okolnosti koje utiu na donoenje pravilne odluke suda, da odredi visinu tete. Meutim, i u tom sluaju odluka suda mora biti rezultat razumnog odmeravanja, zasnovanog na prikupljenim pomonim elementima, pravilima logikog miljenja i ivotnog iskustva, a pored toga i dobro obrazloena.

SLUAJEVI PRODAJE SA NAROITIM POGODBAMA PRODAJA SA PRAVOM PREE KUPOVINE

Pojam (l. 527. ZOO)
Odredbe ovog lana propisuju pravilo da se ugovornom odredbom, dakle ne posebnim ugovorom, koja se naziva "odredba o pravu pree kupovine", da jedno lice, koje ima pravo pree kupovine, zahteva da mu sopstvenik neke stvari, za koje je propisano to pravo, kada se odlui na prodaju, da tu stvar pre svih drugih kupaca ponudi njemu radi kupovine, a ako sopstvenik te stvari ne odgovori zahtevu tog lica, da to lice moe pobijati ugovor o prodaji koji je prodava zakljuio sa treim licem, te da zahteva da tu stvar on kupi i da mu se preda, po ceni, odnosno pod uslovima pod kojima je prodava zakljuio ugovor sa treim licem. Lice koje ima pravo pree kupovine moe to svoje pravo da koristi ne od vremena kada je saznao za prodaju stvari, kojim je povreeno njegovo pravo pree kupovine, ve onda kada su ispunjeni uslovi za punova nost ugovora na osnovu koga se prenosi pravo svojine predmetne stvari, tj. od momenta kada su prodava i tree lice zakljuile pismeni ugovor i svoje potpise overili kod suda. Inae, pismeno obavetenje nosioca prava svojine o nameravanoj prodaji stvari i o uslovima prodaje, upueno nosiocu prava pree kupovine, nema karakter ponude za zakljuenje ugovora, da bi se ugovor mogao smatrati zakljuenim samim prihvatanjem ponude, jer ono predstavlja samo obavetenje o pozivu na pregovor radi zakljuenja ugovora, pa sve do zakljuenja ugovora, s obzirom da nosilac prava svojine koji nudi prodaju moe odustati od nameravane prodaje. Iz navedenog se moe zakljuiti da prodava moe obavestiti lice sa pravom pree kupovine o pravu prodaje stvari, izneti mu uslove prodaje, naznaiti predmet prodaje i cenu, pa ukoliko u ostavljenom roku lice sa pravom pree kupovine ne odgovori, prodava ima pravo da tu stvar proda treem licu, ali pod istim uslovima pod kojima je stvar ponudio licu sa pravom pree kupovine. I drugo, ako prodava ne obavesti lice sa pravom pree kupovine o nameravanoj prodaji stvari, pa tu stvar proda treem licu, lice sa pravom pree kupovine moe da pobija takav ugovor i da trai da prodava njemu proda stvar, ali to samo ako je ugovor prodavca i treeg lica zakljuen u pismenoj formi i ako su ta lica overile svo je potpise na takvom ugovoru. U protivnom, ako ta dva uslova nisu ispunjena, ili je zakljuen samo u pismenoj formi, ali potpisi ugovoraa nisu overeni kod suda, kupac sa pravom pree kupovine ne moe da iskoristi pravo pobijanja takvog ugovora. Izuzetak od navedenog pravila postoji kod prometa nepokretnosti, ako je ugovor sa treim licem zakljuen u pismenom obliku, na kome potpisi ugovoraa nisu overeni od strane suda, pod uslovom daje ugovor ispu711

njen u celini ili pretenim delom (stvar predata u dravinu treem licu, isplaen preteni ili ceo deo kupoprodajne cene)+. U tom sluaju, iako potpisi ugovoraa nisu overeni kod suda, lice sa pravom pree kupovine moe da iskoristi pravo pobijanja takvog ugovora, utoliko pre stoje za punovanost takvog ugovora potrebno da bude ispunjen i uslov iz prava pree kupovine. Prema tome, karakter ugovora zakljuen u navedenom smislu imao bi sve uslove da mu se prizna pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti, pa je ispunjen uslov lica sa pravom pree kupovine da pobija takav ugovor kao da su potpisi prodavca i treeg lica overeni kod suda. Prema Zakonu o prometu nepokretnosti pravo pree kupovine na nepokretnosti regulisano je u odnosu na sluajeve kada na stvari postoji suvlasnitvo dve ili vie lica, kao i kod poljoprivrednog zemljita kada je prodava duan da o nameravanoj prodaji prethodno obavesti svoje susede. Ako je prema pom. zakonu prodava prodao nepokretnost, a nije prethodno ponudio imaocu prava pree kupovine, ili je nepokretnost prodao pod uslovima povoljnijih od uslova iz ponude, imalac prava pree kupovine moe tubom kod suda da zahteva ponitaj ugovora o prodaji nepokretnosti i da se nepokretnost njemu proda pod istim uslovima. Takva tuba se podnosi u roku od 30 dana, raunajui od dana kada je imalac prava pree kupovine saznao za prodaju te nepokretnosti, a najkasnije u roku od dve godine od dana zakljuenja ugovora o prodaji nepokretnosti. Istovremeno sa podnoenjem tube tuilac je duan da poloi kod nadlenog suda iznos u visini trine vrednosti nepokretnosti. Navedena pravila o pravu pree kupovine, prema sudskoj praksi, ne odnose se na sporedne objekte, kao to su upa, tala, deo garae i si. Ako se, pak, prodaja nepokretnosti pobija samo za jedan njen deo, ne moe se zahtevati delimian ponitaj ugovora o kupoprodaji po osnovu prava pree kupovine, a obuhvaeni su i pomoni objekti, koji sa tom nepokretnou predstavljaju ekonomsku celinu. Meutim, pravo pree kupovine moe se predvideti i ugovorom ako se, na primer, prodava neke stvari obavezao drugom licu da e u sluaju prodaje neke druge stvari, koja za ovoga ima poseban interes, tu stvar prodati njemu pre svih ostalih zainteresovanih lica, naravno ne i one stvari na kojoj druga lica imaju zakonom steeno pravo pree kupovine. Ovo pravo ne moe trajati neogranieno, ve samo za primereni vremenski rok, u zavisnosti od izmenjenih okolnosti od kojih zavisi to pravo.

Rokovi za vrenje prava i za isplatu cene (l. 528. ZOO)

Odredbama ovog lana propisana su pravila o dunosti lica sa pravom pree kupovine, koji je obaveten od vlasnika stvari koja se prodaje, da na pouzdan nain o svojoj odluci da se koristi pravom pree kupovine, u roku od mesec dana, od dana kada gaje prodava stvari obavestio o nameravanoj prodaji treem licu, prodavca 0 tome obavesti. Pouzdan nain obavetavanja znai daje lice sa pravom pree kupovine duno da na siguran nain, preporuenom poiljkom, telegramom ili drugim sigurnim sredstvom obavesti prodavca da li prihvata njegov predlog ili ne. Tek kada prodava primi obavetenje kupca sa pravom pree kupovine o tome da li je prihvatio njegov predlog ili ne, prodava moe da pristupi realizaciji prodaje svoje stvari, tako to e stvar prodati treem licu ako je lice sa prvom kupovine odbilo predlog, ili u ostavljenom mu roku nije nita odgovorilo prodavcu, a prodava ima sigurne dokaze da mu je predlog uredno dostavio. Prema stavu 2. ovog lana, tek istovremeno s izjavom da on kupuje stvar, lice s pravom prvenstva duan je da isplati cenu dogovorenu s treim licem, ili daje poloi kod suda. U stvari, ako tree lice ne prihvati isplatu cene. lice sa pravom prvenstva je duan da odmah iznos iz predloga prodavca isplati na depozitni raun kod suda. Ako je prodava stvari imao druge namere, odnosno ako je sa treim licem ugovorio viu cene od one koju je naveo u predlogu licu sa pravom pree kupovine, a ovo lice prihvati tu cenu i ponudi je prodavcu, odnosno isplati je na depozitni raun kod suda, prodava, koji je pod drugim uslovima prodao svoju stvar treem licu, moe odustati od prodaje svoje stvari, ali ne i onda ako je sa treim lice zakljuio pismeni ugovor i svoj potpis i potpis treeg lica overio kod suda. Stav 3. ovog lana ima u vidu zatitu lica sa pravom pree kupovine, ako je prodava stvari sa treim licem ugovorio rok za isplatu, to znai da se moe koristiti tim rokom ako da dovoljno osiguranje. To znai, da ako je prodava sa treim licem ugovorio kakav rok, na primer, sa odlonim plaanjem, ili neki krai rok, lice sa pravom pree kupovine je zatieno time da sudu prui dovoljno obezbeenja da e on te rokove ispotovati, ali 1 dokazati da e cenu prodaje i u tim rokovima isplatiti, na primer obezbeenim ugovorom o kreditu od neke banke. Prema sudskoj praksi, i predaja tedne knjiice, kao bankarskog novanog depozita, predstavlja polaga nje novanog iznosa koje je lice sa pravom prvenstva kupovine bilo duno da uplati u depozit suda, je se moe odmah, kao i deponovani iznos kod suda, naplatiti nalogom suda. Smisao toga je u tome da se prui garancija da se ugovorom o prodaji stvari, u vezi sa kojim nosilac prava pree kupovine polae pravom pree kupovine, biti izmirena prava prodavca. 712

Sudska praksa
Tuba zbog povrede prava pree kupovine "Zakonsko pravo pree kupovine ostvaruje se tubom da se poniti, odnosno oglasi bez dejstva ugovor o prodaji i prodata nepokretnost ustupi tuiocu pod istim uslovima, uz istovremeno polaganje predujma u visini trine vrednosti nepokretnosti" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 2554/02).

Mogunost nasleivanja i otuenja (cl. 529. ZOO)

Pravo pree kupovine moe se ustanoviti voljom ostavioca za sluaj smrti. Ali to ustanovljenje kod nasleivanja se ne odnosi na pokretne stvari. Ako neko ima pree pravo kupovine na pokretnoj stvari, to pravo on ne moe otuiti, ali ne moe ga ni naslediti od ostavioca. Ono je lino pravo i sa smru ostavioca ono se gasi. Prema odredbama ovog lana, predmet prava pree kupovine moe biti i pokretna stvar, ali se pravo u odnosu na te stvari ne moe ni otuiti ni naslediti ukoliko zakonom nije drukije odreeno. Ovo zbog toga to su pokretne stvari lina prava. Naime, svako moe da raspolae svojom pokretnom stvari, bez obaveze daje prvo ponudi radi prodaje nekom licu. Samo ako je pravo pree kupovine zakonom utvreno, odnosno kada ga zakon utvruje u korist odreenih subjekata, moe proizvoditi pravna dejstva kako to zakon odreuje. Pravo pree kupovine zatieno je kod branih drugova koji imaju zajedniku imovinu. Naime, kada se radi o pokretnim stvarima koje mogu biti predmet prometa, u sluaju podele zajednike imovine branih drugova, brani drug ima pravo pree kupovine na stvari koju prodaje drugi brani drug. Naravno, pod uslovom one cene koja bi vaila i za trea lica. Ako brani drugovi imaju zajedniku imovinu, a jedan od njih duguje treem licu, brani drug koji nije dunik ima pravo prvenstva na kupovini. Pokretna stvar koja je zatiena pravom pree kupovine, moe biti umetniko-istorijsko delo, arhivska graa, filmska graa, stara i retka knjiga. Te stvari, na osnovu Zakona o kulturnim dobrima, uvaju ustanove zatite, i kulturna su dobra na osnovu pom. zakona, kao i drugih zakona koji tite takvu i drugu zatienu imovinu. Pravo pree kupovine kulturnog dobra ima nadlena ustanova zatite, a ostvarivanje prava pree kupovine nepokretnog kulturnog dobra obavlja se na nain i po postupku utvrenim zakonom kojim se ureuje promet nepokretnosti.

U sluaju prinudne javne prodaje (cl. 530. ZOO)

Prinudna javna prodaja sprovodi se u izvrnom postupku na osnovu izvrne sudske odluke koja glasi na ispunjenje obaveze. Prema odredbama stava 1. ovog lana, lice koje bi u drugim uslovima, da nije prinudna prodaja, imalo pravo pree kupovine, ne moe se pozivati na to svoje pravo ako se stvar prodaje prinudnim putem, osim ako je to njegovo pravo bilo upisano u javnoj knjizi, kada moe zahtevati ponitenje javne prodaje, ako nije bio pozvan da joj prisustvuje. Pravo pree kupovine u sluaju javne prodaje propisano je Zakonom o izvrnom postupku (l. 117.119.). Tako, lice koje ima zakonsko pravo ree kupovine nepokretnosti, koja je predmet izvrenja prodajom, ima prvenstvo pred najpovoljnijim ponudiocem, ako odmah po zakljuenju nadmetanja izjavi da nepokretnost kupuje pod istim uslovima. Ako na nepokretnostima nije postojalo ni zakonsko ni ugovorno pravo pree kupovine, pravo pree kupovine ima izvrni poverilac. Ako je nepokretnost prodata neposrednom pogodbom, sud e pozvati nosioca prava pree kupovine da se u zapisniku kod suda izjasni da li to pravo hoe da koristi. Iz navedenog proizilazi da u sluaju prinudne sudske prodaje, pravo pree kupovine zatieno je samo za ona lica ije je pravo pree kupovine bilo upisano u javnoj knjizi, ali ne i u drugim sluajevima, pa i u sluaju prava pree kupovine utvreno ugovorom o prodaji. Zbog toga je u stavu 1. ovog lana propisano, kao opte pravilo, da u sluaju prinudne javne prodaje imalac prava pree kupovine ne moe se pozivati na to pravo u tom postupku. Dakle, lice koje ima zakonsko pravo pree kupovine ima prvenstvo nad najpovoljnijim ponuaem, bez obzira da li se nepokretnost izlae prodaji javnim nadmetanjem ili neposrednom pogodbom. Ako se nepokretnost izlae prodaji javnim putem, pravo pree kupovine ima pravno dejstvo samo ako lice koje ima zakonsko pravo pree kupovine odmah po zakljuenju nadmetanja izjavi da nepokretnost kupuje pod istim uslovima, a u sluaju prodaje nepokretnosti neposrednom pogodbom, zakon obavezuje sud da pozove nosioca zakonskog prava pree kupovine da se u zapisniku kod suda izjasni da li to pravo hoe da koristi, odnosno da li hoe pod istim uslovima pod kojima je nepokretnost prodata neposrednom pogodbom, da tu nepokretnost kupi. Ako prihvati da je kupi pod istim uslovima, sud nalae tom licu da izvri uplati na nain kako je to propisano u vezi prodaje nepokretnosti izvrene neposrednom pogodbom.
713

Trajanje prava pree kupovine (cl. 531. ZOO)

Pravo trajanja prava pree kupovine u smislu odredaba ovog lana odnosi se na ugovorno pravo. To pravo se moe ustanoviti ugovorom stranaka. Oni mogu svojom voljom, ugovorom da utvrde prava i obaveze, s tim da se jednome od njih priznaje pravo pree kupovine u vezi neke stvari. Tako, na primer, kod ugovora o zakupu sa duim rokom trajanja, moe se ugovoriti, pored onog stoje bitno za ugovor o zakupu, i pravo zakupca da posle isteka zakupnog roka ima pravo pree kupovine, ako zakupodavac namerava da tu stvar proda. Prema stavu 1. ovog lana, zakonski rok prava pree kupovine iznosi pet godina od zakljuenja ugovora, a ako je ugovoren dui rok od pet godina, prema stavu 2. istog lana ugovoreni rok se svodi na rok od pet godina, takoe od dana zakljuenja ugovora. Dakle, ugovorno pravo pree kupovine ne moe iznositi vie od pet godina, bez obzira da li su stranke u ugovoru naveli dui rok od navedenog. Ugovor se, po pravilu, ne zakljuuje samo u pogledu preeg prava kupovine. To pravo je jedno sporedno pravo jer zavisi od glavne stvari, ali s obzirom na sadrinu stava 1. ovog lana proizilazi da se rok od pet godina odnosi bilo daje to pravo utvreno kao samostalno pravo u ugovoru ili kao sporedno pravo, uz neka druga prava i obaveze stranaka. Zbog toga, u svakom sluaju rok od pet godina poinje da tee od zakljuenja ugovora. Ugovorom se moe utvrditi i krai rok od pet godina, kada moe prestati pravo pree kupovine. Meutim, ugovorno pravo pree kupovine nema pravno dejstvo ako je zakonom to pravo konstituisano u korist drugih lica. Prema tome, ak daje strana u ugovoru preuzela obavezu kojim drugoj strani priznaje pravo pree kupovine, takva odredba nema pravno dejstvo u odnosu na lica koja su to pravo stekla na osnovu zakona.

Kad je izvren prenos svojine bez obavetavanja prodavca (cl. 532. ZOO)
Osnovno pravilo je (l. 527. i 528. ovog zakona) daje vlasnik stvari ugovornom odredbom o pravu pree kupovine obavesti lice sa pravom pree kupovine o nameravanoj prodaji stvari odreenom, treem licu, kao i o uslovima te prodaje i da mu ponudi da on stvar kupi za istu cenu. Kod takvog sluaja, lice sa pravom pree kupovine duno je da obavesti vlasnika na pouzdan nain o svojoj odluci da se koristi pravom pree kupovine u roku od mesec dana od dana kada gaje vlasnik obavestio o nameravanoj prodaji treem lice. O svemu tome dat je komentar u pomenutim lanovima. Odredbe ovog lana (532.) imaju u vidu da zakonsko pravo pree kupovine (ako nije postupljeno na nain kako je to odreeno u lanovima 527. i 528. ovog zakona) obezbeuje lice sa tim pravom - da ako je vlasnik prodao stvar i preneo u svojinu treem licu, ne obavetavajui ga o tome, i ako je to treem licu poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato da postoji lice sa pravom pree kupovine, lice sa pravom pree kupovine moe u roku od est meseci, od dana kada je saznao za ovaj prenos, zahtevati da se prenos poniti i da se stvar njemu ustupi pod istim uslovima. Pravno dejstvo navedenog prava sastoji se u tome da lice sa pravom pree kupovine ne moe biti izigrano, tako to ga o tom njegovom pravu vlasnik stvari ne bi obavestio i sa njim ne bi zakljuio ugovor kakav je zakljuio sa treim licem, pa ako bi takav sluaj nastao on bi imao pravo da trai ponitaj ugovora. Da bi lice moglo da trai ponitaj ugovora nuno je ispunjenje i uslova daje treem licu bilo poznato, ili mu nije moglo ostati nepoznato da postoji lice sa pravom pree kupovine, i da je to tree lice pristalo na kupovinu i pored tog saznanja da lice sa pravom pree kupovine nije obaveteno o prodaji stvari na kojoj on ima to pravo. Iz navedenog proizilazi daje tree lice znalo ili mu nije moglo ostati nepoznato da postoji lice sa pravom pree kupovine i da njegov prodava nije postupio u smislu odredbe u ugovoru kojim se obavezao (ako se uopte obavezao) da lice sa pravom pree kupovine obavesti o nameravanoj prodaji stvari treem licu, te da te okolnosti ine i tree lice nesavesnim, to je uslov da lice sa pravom pree kupovine moe traiti ponitaj ugovora. Rok za ponitaj takvog ugovora iznosi est meseci, raunajui od dana kada je lice sa pravom pree kupovine saznalo za taj prenos. Lice sa pravom pree kupovine mora da dokae da zaista nije ranije znao daje stvar na kojoj on ima pravo pree kupovine prodata treem licu, dok raniji vlasnik, ili tree lice mogu dokazivati suprotno, a tree lice i injenicu da mu nije bilo poznato da postoji neko lice sa pravom pree kupovine. Ovo poslednje je neto tee dokazivati, jer je tree lice imalo dunost da se o pravu lica sa pravom pree kupovine obavesti i pregledom zemljinih knjiga, ali i na drugi nain, tj. iz isprava koje je podneo raniji vlasnik, iz kojih se moe videti da li postoji podatak o licu sa pravom pree kupovine. Tuba za ponitaj ugovora obuhvata i zahtev lica sa pravom pree kupovine da mu se stvar ustupi pod istim uslovima, kao i treem licu. Naime, samim tim to e sud ponititi ugovor o prodaji treem licu, lice sa pravom pree kupovine stie pravo kupovine te stvari pod uslovima pod kojima je ta stvar prodata treem licu. Neto je drukija situacija ako tree lice nije znalo, niti mu je moglo ostati nepoznato da postoji lice sa pravom pree kupovine. U tom sluaju ugovor se ne moe ponititi, ali lice sa pravom pree kupovine moe da zahteva naknadu tete od lica koje je stvar prodalo a nije ga obavestilo o nameravanoj prodaji stvari treem licu. 714

Primer tube za ponitaj ugovora u vezi prava pree kupovine

OPSTINSKI SUD U Tuilac: ________________________________________________, iz_____________, ul. ___________ Tueni: 1) ______________________________________________, iz_____________, ul. ____________ 2)_____________________________________________, iz_____________, ul. ___________ TU BA radi prava pree kupovine, ponitaja ugovora, promene upisa u zemljinoj knjizi, vrednost spora za tubu __________din. u 3 primerka. Tuilac i prvotueni su ______________godine kupili jednu parcelu u ______________, u mestu zvanom "___________", kat. parcela br. __________, u povrini od ________ari, upisane u A listu zk. ul. br. ___________, KO______________, sa novim upisom u A listu novog zk. ul. ____________, uz uknjibu prava vlasnitva, u korist tuioca sa 1/2 i u korist prvotuenog sa 1/2. DOKAZ: reenje Dn. __________/ od __________godine. Prvotueni je dana ___________godine prodao drugotuenom svoj deo imovine po navedenom zk. uloku, za kupoprodajnu cenu od ____________dinara. Drugotueni je na osnovu overenog ugovora kod istog suda, Ov. br. I od_________godine, izvrio upis prenosa prava svojine predmetnog dela kat parcele u zemljinim knjigama sa imena prvotuenog na svoje ime. DOKAZ: 1) ugovor o prodaji od ___________godine, overen kod Optinskog suda u __________, Ov. br. ___________, od___________godine, i 2) reenje Optinskog suda u ______________, Dn. br. ________od________godine. Prvotueni u ugovoru o prodaji spornog dela parcele nije naveo da je o nameravanoj prodaji obavestio tuioca, odnosno da je tuiocu ponudio prodaju svog dela parcele kao licu sa pravom pree kupovi ne. Drugotueni je prilikom kupovine spornog dela parcele znao da je tuilac suvlasnik dela iste parcele, jer je on iz zemljino-knjinog suda pribavio izvod iz reenja o upisu prava svojine tuioca i prvotuenog. DOKAZ: sasluanje stranaka i izvetaj pisarnice zemljino-knjinog suda od ____________godine. Tuilac je saznao o predmetnoj prodaji _____godine, jer su ga na to upozorila neka lica, a pored toga i sam se uverio u zemljino-knjinom sudu da je drugotueni upisan kao vlasnik 1/2 predmetne parcele. Kako je od dana donoenja reenja o upisu drugotuenog u zemljine knjige prolo manje od 20 da na do dana kada je tuilac saznao za navedenu prodaju, tuilac je odmah sa podnoenjem tube poloio kod tog suda iznos po kome je drugotueni kupio predmetnu parcelu od prvotuenog (ili trinu vrednost nepokretnosti). DOKAZ: priznanica Banke _________o uplati iznosa od _________dinara na depozitni raun suda. Imajui u vidu izneto, a saglasno Zakonu o prometu nepokretnosti, koji se odnosi na deo o pravu pree kupovine, kao i l. 527. do 532. Zakona o obligacionim odnosima, tuilac predlae da sud po sprove denom postupku i izvedenim dokazima donese sledeu -

P RE S UD U I. Utvruje se prema prvotuenom ____________________i drugotuenom ____________________, a u korist tuioca _________________, pravo pree kupovine na delu kat. parcele br. ___________, KO _______________, upisane na ime prvotuenog sa 1/2, u zk. ul. ___________, ukupne povrine parcele od __________ari, u korist tuioca sa 1/2, koja je ranije bila upisana na ime prvotuenog. II. Ponitava se ugovor o prodaji prvo i drugotuenog Ov. br. ________/ od____________godine, po ko me je prvotueni prodao drugotuenom opisani deo kat. parcele iz stava I. izreke ove presude za cenu od _____________dinara. 715

III. Prvotueni__________________je duan da u roku od 15 dana proda tuiocu svoj deo kat. parcele opisane u taki I. ove izreke, pod istim uslovima kao u izreci pod II. ove presude, odnosno kao pod uslovima iz ugovora zakljuenim sa drugotuenim, Ov. br._______/__ od__________godine, i o kupoprodaji saini sa tui ocem pismeni i kod suda overeni ugovor, podoban za prenos prava svojine u zemljinoj knjizi, to ako ne uini u odreenom roku, ova e presuda sluiti tuiocu kao osnov za uknjibu prava svojine tuioca. IV. Brie se upis drugotuenog_______________ u zemljinim knjigama kod Optinskog suda u _____________, pa je drugotueni duan da trpi da se u zemljino-knjinom uloku br.___________, KO______, izvri prenos prava svojine na spornoj kat. parceli u korist tuioca, a ovlaen je da po pravosnanosti ove presude iz depozita Optinskog suda u____________, primi na ime povraaja isplaene kupoprodajne cene prvotuenom___________________iznos od_______________dinara. Obavezuju se tueni da solidarno plate tuiocu trokove postupka, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvrenja.
____________________godine.

Tuilac,

Zakonsko pravo pree kupovine (l. 533. ZOO) Zakonsko pravo pree kupovine postoji kad ga u korist odreenih subjekata utvruje sam zakon. Neki sluajevi zakonskog prava pree kupovine navedeni su u Zakonu o prometu nepokretnosti. Tako je u lanu 5. tog zakona propisano da suvlasnik nepokretnosti ima pravo pree kupovine. Ako ima vie suvlasnika, svakom od njih pripada to pravo, pa lice, jedan od suvlasnika koji prodaje suvlasniku stvar, duan je da o nameravanoj prodaji obavesti drugog suvlasnika, odnosno sve suvlasnike, ostavljajui im rok u kome mogu da se izjasne o tome da li oni ele da kupe suvlasniki deo koji se prodaje, ili suvlasnik koji prodaje svoj deo moe taj deo da proda treem licu. Slino tome, istim zakonom, propisana je dunost vlasnika koji namerava da proda poljoprivredno zemljite. On je duan da kad ima vie vlasnika poljoprivrednog zemljita koja se granie sa zemljitem prodavca, prvenstvo u ostvarivanju prava pree kupovine ima vlasnik susednog zemljita ije se poljoprivredno zemljite pretenim delom granii sa zemljitem prodavca. Ako jedan od vlasnika susednog zemljita, koji ima najduu granicu svog zemljita sa zemljitem koje prodaje prodava, a ne eli po svom pravu pree kupovine da kupi to zemljite, prodava je duan da o nameravanoj prodaji obavesti vlasnika susednog zemljita koji je po redosledu iza suvlasnika zemljita koje je predmet prodaje. Odredbe lana 532. ZOO, razlikuju se od odredaba koje u Zakonu o prometu nepokretnosti propisuju pravo lica sa pravom pree kupovine u pogledu roka u kome moe podneti tubu sudu radi ponitaja ugovora prodavca sa treim licem, ako je prodava prodao nepokretnost, a nije prethodno ponudio imaocu prava pree kupovine. Naime, kao to se iz odredaba prethodnog lana vidi, rok za ostvarivanje prava na podnoenje tube iznosi est meseci od dana kada je lice sa pravom pree kupovine saznalo za prenos stvari koja je bila predmet prodaje, dok po odredbama lana 10. Zakona o prometu nepokretnosti taj rok iznosi 30 dana, raunajui od kada je imalac prava pree kupovine saznao za prodaju te nepokretnosti. Ovo razlikovanje ne mora imati znaaja ako se pretpostavi da se odredbe prethodnog lana odnose i na pokretne i na nepokretne stvari, odnosno na sve druge stvari, pa i nepokretne, ako nisu u pitanju suvlasnika prava i ako nije u pitanju poljoprivredno zemljite, za koje po posebnom zakonu, odnosno po Zakonu o prometu nepokretnosti taj rok iznosi krae, tj. ne est meseci ve 30 dana. Odredbe ovog lana (l. 533.) imaju u vidu zakonsko pravo odreenih lica sa pravom pree kupovine, koje se ustanovljava posebnim zakonom. Razlika u odnosu na druga lica sa pravom pree kupovine odnosi se samo na rok trajanja prava pree kupovine, jer kod onih koje regulie ovaj lan taj rok nije ogranien, dok su kod drugih prava ti rokovi ogranieni, naroito kod trajanja ugovornog prava pree kupovine, kod kojih rok traje pet godina, a kod drugih iznosi 15 dana, prema Zakonu o prometu nepokretnosti, a prema ovom zakonu (ZOO) 30 dana od dana kada je prodava obavestio lice sa pravom pree kupovine o nameravanoj prodaji. Odredbe stava 2. lana 533. ne navode o kom trajanju prava pree kupovine je re kada pravo pree kupovine imaju odreena lica ustanovljena zakonom. Ako je u pitanju Zakon o kulturnim dobrima ili neki drugi zakon koji za odreena lica regulie pravo pree kupovine, moe se zakljuiti da se pravo pree kupovine stvari, odnosno dobra kojima ona raspolae uvek ostvaruju, bez obzira da li je to pravo proputeno kod prve ili druge prodaje stvari od javnog interesa. To pravo, tj. pree kupovine postoji uvek i uvek se moe, bez odreenog roka, koristiti radi ponitaja ugovora o prodaji stvari treem licu, bez obzira kada o toj injenici sazna ustanova koja se brine i raspolae tim dobrima. Inae, i Zakon o kulturnim dobrima, koji regulie pitanja uvanja stvari i tvorevine materijalne i duhovne kulture od opteg interesa koje uivaju posebnu zatitu utvrenu ovim zakonom, u koje ubraja, u zavisnosti od fizikih, umetnikih, kulturnih i istorijskih svojstava spomenike kulture, prostorne kulturno-istorijske celine, arheoloka nalazita i znamenita mesta - nepokretna kulturna dobra; umetniko-istorijska dela, arhivsku grau, filmsku grau i stare i retke knjige, oznaavajui ih kao pokretna kulturna dobra, propisuje ostvarivanje prava 716

pree kupovine kulturnog dobra, za koje odreuje da se obavlja na nain i po postupku utvrenim zakonom kojim se ureuje promet nepokretnosti. Drugi zakoni, koji takoe reguliu pravo pree kupovine, uivaju istu zatitu kao i druga prava za koje je propisana zatita za taj pravni institut, ali pod uslovima propisanim u ovom lanu (533.) i uslovima navedenim u tim posebnim zakonima, kao to su: propisi o arhivskoj grai, o zatiti spomenika kulture, bibliotekarskoj delatnosti.

KUPOVINA NA PROBU
Pojam (l. 534. ZOO)
Kupovina na probu je jedan od oblika ugovora o kupovine, jer je ona sporazum izmeu prodavca i kupca da kupac, kupujui stvar, ugovara za sebe pravo da tu stvar isproba, pa ukoliko u odreenom roku ta stvar odgovara njegovim eljama, duan je da o tome obavesti prodavca u roku koji je utvren ugovorom ili obiajem, a ako taj rok nije ugovoren, onda prema roku koji mu bude odredio prodava. Analizirajui odredbe stava 1. ovog lana proizilazi da kupac, preuzimajui stvar na probu ne plaa cenu te robe, ve to ini istekom roka, ili u toku roka koji je ugovoren za probu stvari, pa ako ta stvar odgovara njegovim eljama o tome obavetava prodavca i plaa mu cenu koja je oznaena u ugovoru, a ako mu ne odgovara stvar vraa prodavcu i zakljueni ugovor ne proizvodi pravno dejstvo. Mada stav 2. ovog lana ima u vidu da "ako je stvar predata kupcu da je isproba do odreenog roka", da iz toga proizilazi da stav 1. ovog lana nema u vidu predaju stvari na probu, ipak sadrina tog stava upuuje na zakljuak da i taj stav ima u vidu predaju stvari kupcu radi isprobavan)a njenih svojstava, jer navodi reci "da kupac uzima stvar pod uslovom daje isproba. Dakle, isto kao u stavu 2. ovog lana, osim razlike u recima "uzima" i "ako je stvar predata", to ne ini bitno kod ovog instituta "kupovine na probu". Naime, ne moe se smatrati da stav 1. ovog lana regulie odnos stranaka ako stvar nije predata kupcu na probu, jer kakva bi to proba bila ako je ugovoreno da kupac "uzima stvar pod uslovom daje isproba", ako mu ta stvar nije data radi isprobavanja, te kakav bi znaaj imalo daje kupac obavestio prodavca u ostavljenom mu roku da stvar kupuje ili ne. Pitanje roka, odnosno vremena koje je potrebno da se stvar proba jasno je regulisano ovim lanom, jer postoji mogunost da se u samom ugovoru o prodaji odredi rok u kome je kupac duan da obavesti prodavca, ili obiajem (to se retko sree u praksi), ili ako u ugovoru rok nije odreen da prodava odreuje primereni rok kupcu u kome treba da se izjasni da li kupljena stvar na probu odgovara njegovim eljama ili ne, odnosno da li tu stvar kupuje ili ne. I ovaj drugi sluaj, koji se odnosi na odreivanje primerenog roka, u praksi se i ne nalazi, osim stoje bio karakteristian za ranija "stara" prava, domaa ili strana. Pravilo koje proizilazi iz ovog lana je da ako je kupcu predata stvar da je isproba do odreenog roka, a on posle izvrene probe obavestio prodavca da kupuje tu stvar, ili ako je ne vrati posle ostavljenog mu roka za probu, smatra se daje kupac ostao pri ugovoru. U praksi se u vezi ovog instituta deavaju drugi odnosi. Naime, esto se u sredstvima javnog informisanja, ili linom dostavom ponuda neodreenom broju lica, prodaju odreene stvari sa naznakom da ako kupcu stvar ne odgovara, odnosno ako ne budu ispunjene elje kupca o korisnosti te stvari za njega, moe tu stvar do odreenog roka da vrate prodavcu, a prodava se obavezuje da kupcu vrati plaeni iznos za tu stvar. U praksi je skoro uvek tako, a naime da prodava dostavlja kupcu stvar na probu samo ako mu je kupac prethodno pouzeem, ili na drugi nain, platio vrednost kupljene stvari. Vraanje stvar prodavcu ne znai da se to ini zbog mane stvari, ve zbog toga to ta stvar ne odgovara kupcu, posebno ako je prodava u svom prospektu naveo malo podataka o svojstvima te stvari. Prodava ne moe odbiti prijem stvari date na probu, bez obzira da l ij e kupac pre prijema stvari isplatio njenu cenu. Kupovinom na probu ne smatra se da je prodava predao stvar kupcu i da je tom predajom rizik preao na kupca. Ovo je jedan drugi odnos u odnosu na pravila o kupovini, kada se smatra da je predaja izvrena neposrednom predajom, predajom putem vozara, peditera ili na drugi nain, o emu je bilo reci u komentarima lanova koji se odnose na taj deo materije. Predaja stvari na probu je uslovna prodaja, a predaja u smislu prodaje se smatra samo ako je kupac u odreenom roku obavestio prodavca da kupuje stvar koju je uzeo na probu, odnosno ako do odreenog roka takvu stvar ne vrati prodavcu. Prema odredbama lana 26. Zakona o zatiti potroaa (,,S1. gl. RS", br. 79/05) ugovorom izmeu prodavca i potroaa moe da se predvidi da se proizvod pre kupovine moe dati potroau na probu kao i rok trajanja probe koji ne moe biti krai od sedam dana. Ako je potroa po tom osnovu dobio proizvod, on nije duan da isprobani proizvod kupi, ali je duan da obavesti prodavca da je odustao od ugovora i da mu vrati proizvod sa obavezom plaanja trokova vraanja proizvoda. Ako potroa u navedenom roku ne vrati proizvod prodavcu ili ne obavesti prodavca da je odustao od ugovora, smatra se da je ostao pri ugovoru. U sluaju kupovine na probu, prodava ne moe naplatiti proizvod potroau pre isteka roka u kojem potroa ima pravo da isproba proizvod i otkae ugovor.

717

Primer ugovora o prodaji na probu UGOVOR O PRODAJI NA PROBU

zakljuen u ___.________200_. godine, izmeu Preduzea ___________________. iz _________________________, koga zastupa ______________________( u daljem tekstu: prodava), i Preduzea ______________, iz _____________________, koga zastupa___________________( u daljem tekstu: kupac). lan 1. Prodava se obavezuje da Kupcu isporui suaru za suenje povra tipa_________, prema specifikaciji koja ini sastavni deo ovog ugovora (u daljem tekstu: "suara"), po osnovu prodaje na probu, a kupac se obavezuje da suaru kupi na probu pod uslovima iz ovog ugovora, ako se utvrdi da suara odgovara njegovim potrebama, koje je izloio u pismu o nameri kupovine predmetne suare. Po izvrenoj probi, koja e se izvriti u vremenu od_____dana posle montae od strane prodavca, kupac e se izja sniti da li suara odgovara njegovim potrebama, pa ako odgovora da je kupi pod uslovima iz ovog ugovora. lan 2. Prodava se obavezuje da: - instalira suaru u poslovnom prostoru kupca, koji se nalazi__________________, - obezbedi svu potrebnu prateu dokumentaciju neophodnu za montau suare, - obezbedi svu projektnu dokumentaciju - uputstva za rad suare, Kupac se obavezuje: - da omogui instaliranje suare na mestu iz lana 2. ovog ugovora, - da obezbedi potreban broj strunih lica koja e pratiti rad montae i obuavati se za vrenje poslova na predmetnoj suari. lan 3. Kupac e montiranu suaru koristiti______dana posle montae, kada e zajedno sa prodavcem utvrditi da li pred metna suara odgovara njegovim potrebama prema uslovima iz pisma o namerama kupovine. Kupac se obavezuje da predmetnom suarom u vremenu probe postupa po uputstvima prodavca i da se prema prema ureajima suare ponaa sa panjom dobrog privrednika. lan 4. Prodava e suaru isporuiti kupcu i montirati je najkasnije do______________godine. Ako prodava ne montira suaru kupcu u navedenom roku, a za to nije odgovoran kupac, prodava je duan da kupcu plati ugovornu kaznu u iznosu od______dinara, kao i drugu tetu koje zbog tog propusta prodavca pretrpi. lan 5. Po isteku probnog rada u smislu odredaba ovog ugovora, zajednika komisija prodavca i kupca, sastavljena od po tri lana, sastavie izvetaj o postignutim efektima i korisnosti suare prema zahtevu kupca iz pisma o nameri kupovine suare. Ukoliko se iz izvetaj a zajednike komisije utvrdi da je montirana suara izvrena u svemu prema zahtevima kupca, odnosno ukoliko odgovara uslovima iz pisma o nameri kupovine suare, smatrae se da je suara kupljena od strane kupca za cenu od____________dinara, koju e kupac isplatiti prodavcu u roku od_______dana od dana primopredaje, odnosno od dana kada je zajednika komisija utvrdila da suara odgovara potrebama kupca. Cena iz prethodnog stava obuhvata vrednost suare,, transport, montau iste, kao i sva angaovanja prodavca u vezi montae i predaje suare kupcu. lan 6. Ako zajednika komisija prodavca i kupca utvrdi da suara ne odgovara uslovima kupca navedenim u pismu o nameri kupovine predmetne suare, prodava je duan da o svom troku demontira suaru i da je u roku od ________________________________________________________________________________________________ dana ukloni iz poslovnog prostora kupca. lan 7. Rizik za sluajnu propast ili oteenje suare momenta predaje kupcu snosi prodava, a posle prijema suare kupac. lan 8. Ako kupac odustane od ugovora pre izvrene montae suare, ili posle montae kada se utvrdi da suara odgovara potrebama kupca, kupac je duan da naknadi svu tetu prodavcu. lan 9. Na sve ono to ovim ugovorom nije predvieno primenie se odgovarajue odredbe Zakona o obligacionim odnosima. lan 10. Za sluaj spora ugovorne strane utvruju nadlenost Trgovinskog suda u________________. lan 11. Ovaj ugovor je sainjen u___primerka, od kojih svaka ugovorna strana dobija po____primerka. Za kupca, Za prodavca,

718

Objektivna proba (l. 535. ZOO)

U ovom sluaju, za razliku od odredaba prethodnog lana, kada je kupcu ostavljeno da probom utvrdi da li stvar koju kupuje odgovara njegovim eljama, odredbe ovog lana imaju u vidu objektivnu probu, tj. probu da bi se utvrdilo da li stvar koja se kupuje ima odreena svojstva ili da l i j e podobna za odreenu upotrebu. Osnovno pravilo koje proizilazi iz odredaba navedenog lana je da ugovor opstaje ako se utvrdi da stvar koju kupac kupuje ima odreena svojstva, odnosno daje podobna za njegovu odreenu upotrebu. Prema tome, ugovor koji su prodava i kupac zakljuili u tom smislu, odnosno da kupcu odgovara stvar koju on kupuje, ostaje na snazi, odnosno smatra se daje ugovor o prodaji zakljuen. Da bi prodava i kupac mogli da utvrde da li stvar ima odreena svojstva ili da li je podobna za odreenu upotrebu kupca, stranke treba zajedniki da utvrde odreena svojstva, odnosno podobnost stvari koju kupac kupuje, pa s obzirom da su stranke pre toga zakljuile ugovor i ugovorile navedeni uslov, kupac ne moe odustati od ugovora ako su njegovi zahtevi ispunjeni. Znaaj ovom institutu daje i sam naslov ovog lana, "objektivna proba", to znai da se ne raspravlja o drugim svojstvima stvari, jer oni nisu predmet probe, na emu kupac i ne moe vie da insistira, ve se utvruje samo ono stanje koje je bilo predmet zahteva kupca da se utvrdi odreeno svojstvo (dakle, ne sva svojstva, ve samo odreeno) ili da je ta stvar kao celina podobna za odreenu upotrebu. Tako, na primer, ako kupac kupuje neku suaru, recimo za suenje odreenog voa ili povra, i ako eli da se utvrdi da li ta stvar moe sa uspehom da sui to voe, odnosno povre, i da li ima odreeni kapacitet koji odgovara potrebama kupca, moe se ugovoriti proba odreenog tipa ureaja koji taj proces obavlja, te ako se utvrdi da taj ureaj odgovara onim zahtevima koje je kupac postavio, smatra se daje ugovor zakljuen. Ugovor se smatra zakljuenim i ako kupac odbije kupovinu takvog ureaja, ako su odreenom probom utvrena svojstva i podobnost za upotrebu koja je on traio, a on i pored toga odustane od takvog ugovora.

Rizik (cl. 536. ZOO)

S obzirom da prodava predaje kupcu stvar na probu, te daje ta roba u priteanju kupca, odredbama ovog lana propisano je pravilo da rizik sluajne propasti stvari ili oteenja stvari predate kupcu radi probe, snosi prodava. Oba obaveza prodavca ne mora biti uneta u ugovoru o prodaji, a ako je uneta ali tako da rizik na preuzetoj stvari pada na kupca, smatra se kao da takva odredba i ne postoji u ugovoru, s obzirom daje to pitanje, tj. pitanje rizika regulisano odredbama ovog lana, tj. samim zakonom. Po pravilu, kada nije u pitanju kupovina stvari na probu, rizik za propast ili oteenje stvari prelazi na kupca u trenutku kada je primio isporuku stvari, kao i u trenutku kada je pao u docnju u pogledu prijema isporuene mu stvari. U ovom sluaju se ne radi o predaji stvari radi kupovine, ve o predaji stvari pod uslovom daje kupac isproba, pa tek ako protekne rok u kome je trebalo da probu izvri, a o tome ne obavesti prodavca, smatra se daje stvar kupio, to znai da se od dana isteka roka za obavetenje prodavca smatra daje stvar predata kupcu, i da on od tog trenutka snosi rizik za oteenje ili propast stvari. U tom smislu je i sadrina odredbe ovog lana, a naime da prodava snosi rizik sluajne propasti ili oteenja stvari "do kupeve izjave da ostaje pri ugovoru, odnosno do isteka roka kada je kupac bio duan vratiti stvar prodavcu". U praksi se u narudbenici koju prodava dostavlja kupcu pre predaje stvari obino navodi, pored ostalog, sledee: "Da, odluio sam se na 30-dnevnu probu bez rizika...", ali se ne naglaava da kupac, u sluaju tako naruene stvari, ima pravo da u navedenom roku vrati tu stvar prodavcu, to kupca dovodi ga u zabludu kako u pogledu reci "bez rizika", jer mu moe biti nejasno nata se odnosi rizik i ko taj rizik snosi, s obzirom na jasnu odredbu iz ovog lana da "rizik sluajne propasti ili oteenja stvari predate kupcu radi probe snosi prodava ....".

Kupovina po pregledu odnosno sa rezervom probanja (l. 537. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu dva oblika kupovine na probu, i to: a) kupovina po pregledu i b) kupovina sa rezervom prodaje. U prvom sluaju, kupac kod prodavca pregleda stvar i poto mu prodava isproba tu stvar, izjanjava se da li tu stvar kupuje ili ne. Tako, na primer, ako kupac eli da kupi jedan ventilator, prodava na zahtev kupca ukljuuje ventilator na energetski ureaj i time pokazuje njegove osobenosti, jainu i kvalitet stvari. Kupca ne obavezuje kupovina takve stvari, jer ta obaveza postoji tek kada izjavi da tu stvar kupuje. Kod drugog sluaja, "kupovina sa rezervom probanja", podrazumeva zadravanje stvari kod kupca u cilju njenog probanja, odnosno isprobavanja, dakle on je dri i koristi ali je ne moe da otui ili zaloi, pa po proteku odreenog roka u ugovoru stranaka, kupac ili vraa stvar prodavcu ili ga obavetava da stvar zadrava, odnosno daje kupuje. 719

U ovom drugom sluaju, za razliku od prvog, postoji ugovor izmeu prodavca i kupca, sa odlonim uslovom kupovine, kupovine posle probanja stvari, kada kupac svoje pravo dranja i korienja takve stvari pretvara u pravo svojine plaanjem cene, ako je ve ranije nije isplatio pod uslovom. Kupovina stvari sa rezervom probanja zadrava pravo svojine prodavca, u sluaju steaja ili prinudnog izvrenja na stvari kupca.

PRODAJA PO UZORKU ILI MODELU (l. 538. ZOO)

Pre svega o pojmu "uzorak" i "model". Prema Zakonu o modelima i uzorcima, model je pravo kojim se titi novi spoljni oblik odreenog industrijskog ili zanatskog proizvoda, odnosno njegovog dela, tj. odreivanje kvaliteta i drugih karakteristika stvari prema modelu, dok je uzorak (ili "mustra") pravo kojim se titi nova slika ili crte koji moe da se prenese na odreeni industrijski ili zanatski proizvod, odnosno na njegov deo ( to je manja koliina stvari koja mora da odgovara stvari koje prodava prodaje, odnosno isporuuje kupcu. Inae, model je telo koje predstavlja industrijski ili zanatski proizvod, ili se na njemu moe primeniti, a zatien je na osnovu zakonskih propisa. Sutina zatite modela kao tela sastoji se u njegovom vizuelnom uinku, koji daje njegov dimenzionalni oblik i koji se u poslovnom prometu smatra za originalno i tako znaajno svojstvo od koga zavisi bolji poslovni uspeh. Prema tome, kod modela nije bitno njegovo tehnoloko svojstvo, ve su bitni samo njegov oblik i estetski izgled, a to ima uticaja na poslovni promet i potronju. Jedan proizvod se moe zatititi kao model ako se po svojim spoljnim obelejima bitno razlikuje od svih drugih istih ili slinih predmeta. Ne smatra se da je model koji se eli zatiti nov ako gaje lice koje trai zatitu toga modela ve ranije izlagalo ili prikazivalo. Dakle, zatita modela se moe dati za izgled samog tela ako se po svojim spoljnim obelejima bitno razlikuje od onih tela koja su poznata i pri tome je bez uticaja da li je to telo lake, ili se konstrukciono razlikuje od ostalih do tada poznatih tela. S obzirom da se zatita modela odnosi u prvom redu na funkcionalnost samog tela, vrsta materijala od kojeg je model izgraen, po pravilu, je od sporednog znaaja. Nosilac prava na model ima iskljuivo pravo da iskoriava taj model, a drugi samo na osnovu licence. Upis promena u imenu firme u pogledu zatite prava na model ima konstitutivan karakter. Zbog toga, radi sigurnosti pravnog prometa, treba na verodostojan nain dokazati svaku promenu u imenu nosioca prava na model. Odredbe u ugovoru o prodaji u kome se kvalitet predmeta odreuje prema modelu, odnosno uzorku odreenog predmeta, primenjuju se samo kod ugovora u privredi. Ako stvar koju je prodava predao kupcu nije saobrazan uzorku ili modelu, on odgovara: a) po propisima o odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke stvari, a b) u drugim sluajevima po propisima o odgovornosti za neispunjenje obaveze. Ugovaranje prema modelu ili uzorku vri se obino preko trgovakih zastupnika ili na sajmovima. Model ili uzorak koji se predaje kupcu slui radi uporedenja kvaliteta stvari koju kupac kupuje na osnovu primljenog modela ili uzorka. Ako je kvalitet kupljenih stvari odreen prema modelu ili uzorku, kvalitet kupljenih stvari mora odgovarati primljenom modelu ili uzorku, a u protivnom prodava odgovara za materijalne nedostatke stvari. Ako je ugovorom predvieno da se model odnosi samo na neke karakteristike tog modela, tj. za odreena odstupanja u pogledu boje, veliine, kvaliteta materijala i si, odgovornost prodavca se iskljuuje za model kao celinu, ako je udovoljio ostalim zahtevima kupca po odreenom modelu. Poeljno je da stranke u ugovoru tano oznae o kom se modelu radi, opisujui njegova svojstva i kvalitet, u kom sluaju ne moe doi do spora o kom se modelu radi. Meutim, ako se u ugovoru samo opisno navede model, odnosno njegova svojstva, a to nije bila volja kupca, za ocenu kupovine po modelu primenjuju se pravila koja se odnose na odreeni model, odnosno vri se uporeenje kupljenih stvari sa modelom koji je bio predmet ugovaranja. Kada je u pitanju uzorak, isporuena stvar mora u potpunosti da odgovara uzorku, odnosno da bude saobrazna uzorku. Ako kupljene stvari nisu saobrazne modelu ili uzorku prodava odgovara kupcu za materijalne nedostatke (lan 479. ovog zakona) ili skrivene nedostatke stvari(lan 482. ovog zakona), a u drugim sluajevima zbog neispunjenje obaveza (l. 296. i dr. ovog zakona). Odredbe stava 2. ovog lana su saglasne Jednoobraznom zakonu o meunarodnoj prodaji, po kome prodava ne odgovara za nedostatke saobraznosti, tj. svih karakteristika modela ili uzorka, ako je model ili uzorak podneo kupcu samo radi obavetenja i priblinog odreivanja osobine stvari, bez obeanja saobraznosti, odnosno svih karakteristika koje ima odreeni model ili uzorak. A prema odredbama lana 25. Zakona o zatiti potroaa (,,S1. gl. RS", br. 79/05), prodava koji nudi proizvode na osnovu uzorka ili modela, prezentacijom preko ovlaenog predstavnika izvan poslovnih prostorija prodavca, zakljuuje ugovor sa potroaem koji prihvata ponudu za kupovinu proizvoda po uzorku ili modelu. A ako je prodava predao kupcu kupljeni proizvod po tom osnovu, koji nije istovetan uzorku ili modelu, prodava odgovara po pravilima o odgovornosti za materijalne nedostatke proizvoda, a potroa ima pravo na prigovor, odnosno reklamaciju u smislu l. 34. i 35. istog zakona.
720

Sudska praksa
Jedan proizvod se moe zatititi kao model ako se svojim spoljnim obelejima bitno razlikuje od svih drugih istih ili slinih. Prema obrazloenju Za pravilnu ocenu osnovanosti tubenog zahteva odluno je da lije zatieni model tuenog u vreme podnoenja prijave za priznanje prava na model bio nov. Tako stanovite je zasnovano na propisima iz lana 2. stav 2. i lana 40. Zakona o uzorcima i modelima, kojim je odreeno da se pravo na model ponitava ako model u vreme podnoenja prijave za njegovo priznanje i zatitu nije bio nov, a to je ako telo koje se zatiuje kao model bilo poznato, ako je, dakle, pre podnoenja prijave za priznanje prava na model bio u zemlji ili inostranstvu objavljen i opisan, odnosno izlagan ili prikazivan. U skladu sa tim propisom prvostepeni sud je, na osnovu rezultata provedenog postupka naao da tubeni zahtev za ponitaj prava tuenog spornog modela nije osnovan, poto u postupku nije dokazano da zatieni model nije bio nov u vreme podnoenja prijave za priznanje prava na model. Drugostepeni sud nije prihvatio navode albe da prvostepeni sud nije postupao po primedbama u ukinutom reenju koje je done to u ovom sporu. Iz reenja drugostepenog suda, koje je doneto po albi tuioca, vidi se da je prva prvostepena presuda ukinuta sa razloga to je prvostepeni sud bio ograniio svoju ocenu samo na pitanje da lije zatieni model tuenog bio nov u odnosu na tuioev proizvod, koji je tuilac pre priznanja tuenom prava na model zatitio kao patent. Stoga, bez obzira stoje tuioevo pravo na patent docnije bilo poniteno, prvostepeni sud je bio propustio da se u smislu navedenih propisa upusti u ocenu da li se proizvod tuenog svojim spoljnim obelejima bitno razlikuje od onih koji su poznati, kao i onih koji su zatieni kao modeli, a odnose se na istu ili slinu vrstu predmeta. Prema tome, za pravilnu ocenu spornog odnosa, nije bilo odluno samo to da li se proizvod tuenog u svojim spoljnim obelejima bitno razlikuje od proizvoda tuioca, ve da li se proizvod tuenog po svojim spoljnim obelejima bitno razlikuje od svih drugih istih ili slinih predmeta. U tom smislu tuilac nije u nastavku postupka pruio niti predloio ma kakve dokaze, a to nije uinio ni u albi. Tuilac ni u albi ne istie da li se plagijat njegovog proizvoda odnosi na proizvod koji predstavlja isto reenje odreenog tehnikog problema, ili se odnosi na proizvod koji je isti ili slian po svojim spoljnim obelejima sa njegovim proizvodima. No bez obzira na to, poto je predmet parnice bio zahtev za ponitaj prava na model, a u tom smislu je i voen postupak, tuilac neosnovano istie da je postupak trebalo nastaviti u cilju utvrivanja da lije model, iji se ponitaj trai, slian njegovom ranijem zatienom i ponitenom patentu, postoje u postupku nesumnjivo utvreno da proizvodi stranaka koji se inae odnose na istu vrstu predmeta (slavine) nisu isti ili slini po svojim spoljnim obelejima. bez obzira da li oni u odnosu jedan prema dragom predstavljaju nova reenja odreenog tehnikog problema (prema odluci VPS, SI. 1825/69); Pravo na model e se ponititi ako je u vreme podnoenja prijave za priznavanje prava na model, taj model ve bio izlagan ili prikazivan, jer se ne smatra daje model nov ako je ve prikazivan ili izlagan (prema odluci VPS, si. 1065/68).

PRODAJA SA SPECIFIKACIJOM (l. 539. ZOO)

Ugovor o prodaji sa specifikacijom je posebna vrsta ugovora o prodaji. Ugovor, kome je predmet odreen samo optim crtama, a kupac je zadrao pravo da docnije odredi oblik, meru ili druge pojedinosti stvari, odnosno daje specificira i odredi njen oblik, meru ili neke druge pojedinosti, naziva se ugovor o prodaji sa specifikacijom. Ova vrsta ugovora je specifina po tome to kupac zadrava pravo da svoju konanu, dimenzije i druge osobenosti stvari, porudbenicom kod prodavca prilagodi potrebama svojih kupaca, odnosno tritu kada kupac smatra da e to za njega biti najpovoljnije. Pri tom prodava i kupac ugovaraju i cene koje se odnose na sve stvari koje su predmet specifikacije potreba kupca, to znai da kod kasnije narudbine iz specifikacije kupca, smatra se da je cena ugovorena, osim ako stranke drukije ne ugovore s obzirom na protek vremena od dostave specifikacije do narudbine. Kupac je duan da svoju specifikaciju dostavi prodavcu do odreenog roka, a ako taj rok nije utvren u ugovoru o specifikaciji, onda u nekom primerenom roku. Karakteristika ove vrste ugovora je u tome da su stranke ugovor o prodaji zakljuile, sa specifikacijom robe koju je kupac naznaio, uz zadravanje prava da do odreenog roka prodavca obavesti svojom narudbinom koje stvari po specifikaciji kupuje. Ako kupac ne izvri ovu specifikaciju do ugovorenog datuma ili do proteka razumnog roka, raunajui od prodavevog traenja da to uini, prodava moe da izjavi da raskida ugovor ili da obavi specifikaciju prema onome to mu je poznato o kupevim potrebama. 721

Da bi prodava obavio specifikaciju prema onome to mu je poznato o kupevim potrebama, odnosno da bi kupcu te stvari i dostavio, potrebno je da o tome blagovremeno, na siguran nain obavesti prodavca, odnosno da ga upozori da e mu do odreenog datuma poslati stvari iz specifikacije i time smatrati daje ugovor o prodaji zakljuen. To se, po pravilu, ini kako bi kupac posle tako dobijenog obavetenja eventualno izmenio specifikaciju koju je odredio prodava. Ako ne postupi u tom smislu, prodava, u roku koji je odredio svojim upozorenjem kupcu, dostavlja kupcu stvari po svojoj specifikaciji, a kupac je duan da izvri svoju obavezu prijema i isplate. Dakle, ako se kupac u odreenom roku ne izvri specifikaciju stvari, prodava ima pravo da raskine ugovor sa kupcem, ili, kako je napred navedeno, da sam obavi specifikaciju i o tome obavesti kupca, posebno o njenim pojedinostima, kako bi kupac u razumnom roku mogao da se izjasni da li prihvata ili ne predloenu specifikaciju. Ako kupac tu mogunost ne iskoristi, obavezna je specifikacija koju je odredio prodava.

PRODAJA SA ZADRAVANJEM PRAVA SVOJINE

Uslovi (l. 540. ZOO)
Stavom 1. ovog lana naglaeno je pravo prodavca da na odreene pokretne stvari moe posebnom odredbom ugovora zadrati pravo svojine i posle predaje stvari kupcu, sve dok mu kupac ne isplati cenu u potpunosti. To je uinjeno sa razlogom, kako bi prodava bio obezbeen za naplatu svog potraivanja, kako od kupca tako i u sluaju steaja ili prinudnog poravnanja prema kupcu, ako bi steajni poverioci na toj stvari isticali neka svoja prava. Da bi prodava obezbedio to svoje pravo, odnosno da bi zadrao pravo svojine na prodatim stvarima, prodava i kupac moraju svoj ugovor overiti kao javnu ispravu, i to pre kupevog steaja ili pre plenidbe stvari. U tom sluaju kupac ima izluno pravo, koje onemoguava trea lica da raspolau takvom stvari, odnosno daje unesu u steajnu masu, ili da izvre plenidbu te stvari. Iz navedenog proizilazi da kupac kupovinom stvari na taj nain ne stie pravo svojine na toj stvari, to znai da je ne moe ni otuiti ni zaloiti, dok u celini ne isplati cenu prodavcu, jer su prodava i kupac ugovorom o prodaji ugovorili zadravanje prava svojine prodavca i posle prodaje stvari, sve dok kupac ne isplati cenu u potpunosti. Naprotiv, prodava kome nije u odreenom roku isplaena cena prodaje, ima pravo da raskine ugovor sa kupcem i da od kupca trai povraaj stvari, kao i naknadu tete, a moe tu stvar preneti na drugog ugovorom o cesiji. Ako prodava i kupac u ugovoru nisu predvideli pravo prodavca da na prodatoj stvari zadrava pravo svojine, kupac moe tom stvari slobodna da raspolae, daje prodaje, zalae, odnosno drugome ustupi, iako nije isplatio kupcu cenu te stvari, a ta stvar moe biti predmet i plenidbe ili moe ui u steajnu masu kupca, ako bi se prema kupcu otvorio postupak steaja. Prodava ne moe uvek raspolagati pravom zadravanja prava svojine na prodatoj nepokretnoj stvari, ako se pokretna stvar, koja je predmet prodaje, ne moe upisati u javne knjige, odnosno ako za tu vrstu pokretnih stvari nije propisano da se moe vriti upis u takvim knjigama. O kojim se to stvarima radi i o kojim javnim knjiga, u odredbama ovog lana nije nita reeno. Verovatno bi se o tome znalo da takve javne knjige postoje, odnosno javne knjige koje se odnose na prodaju pokretnih stvari. Postoji Pravilnik o obliku i nainu voenja trgovake knjige, i njime je utvreno da trgovaka knjiga ima karakter javne isprave, ali se ona ne odnosi na odnos koji nastaje izmeu prodavca i kupca, kada po stavu 1. ovog lana prodava za sebe obezbeuje, odnosno zadrava pravo svojine. Potvrdu o tome moe dati samo organ koji vodi javne knjige za pokretne stvari, i to samo za neke pokretne stvari. Inae, javne knjige postoje u vezi prava iz Zakona o patentima, Zakona o igovima, Zakona o geografskim oznakama porekla i dr., ali postoje i u oblasti poreskih knjiga, na osnovu kojih se izdaje uverenje o poreskim pravima i obavezama poreskog obveznika, ili u oblasti kolstva, na osnovu kojih se izdaju potvrde o zavrenom razredu ili koli i drugo u vezi sa statusom uenika u koli i td. Zbog toga, mada se u stavu 3. ovog lana navodi "samo ako je to predvieno propisima o ureenju i voenju javnih knjiga", a kako kod nas u pogledu upisa prodaje pokretnih stvari takvih knjiga jo nema, javne knjige o kojima je re se upodobljavaju knjigama overe potpisa ugovoraa, koje vode sudovi opte nadlenosti ili organi drutveno politikih zajednica. Meutim, u vezi javnih knjiga koje bi se odnosile na pokretne stvari, moe se, kako je napred navedeno, smatrati javnom ispravom i overa potpisa ugovoraa na ugovoru o prodaji pokretne stvari na kojoj prodava zadrava pravo svojine (za razliku od privatne isprave koju potpisuju samo zainteresovana lica, bez overe nekog organa) i ona ima znaaj kod stvari kada se moe traiti izruenje stvari iz prinudne prodaje, plenidbe stvari, ili otvorenog postupka steaja ili prinudnog poravnanja.
722

Rizik (cl. 541. ZOO)

Odredbama lana 540. ovog zakona, propisano je pravo prodavca da zadri pravo svojine na prodatoj stvari kupcu, sve dok mu kupac ne isplati cenu u potpunosti. Prema odredbama navedenog lana prodava prodaje stvar kupcu, ali s obzirom da kupac prijemom te stvari ne postaje vlasnik, rizik u sluaju propasti ili oteenja stvari snosi kupac od asa kada mu je stvar predata. Iako kupac kupovinom pokretne stvari na nain propisan u lanu 540. ovog zakona, nije vlasnik kupljene stvari, ve samo dralac do dana kada e isplatiti prodajnu cenu prodavcu, danom prijema te stvari rizik njene propasti ili oteenja pada na njega. Kod prodaje koja nije uslovljena zadravanjem prava svojine prodavca dok mu kupac ne isplati ugovorenu cenu, rizik za propast ili oteenje stvari prelazi na kupca u trenutku kada je primio isporuku stvari, kao i u trenutku kada je pao u docnju u pogledu prijema isporuke. Rizik takve prodaje podrazumeva i dalje obavezu kupca prema prodavcu za prodatu stvar, a teta koja je nastala na stvari, propau ili oteenjem stvari, takoe pada na teret kupca. U sluaju koji reguliu odredbe lana 540. ovog zakona, ako je stvar sluajno propala ili je oteena kod kupca, kupac je u obavezi da prodavcu isplati ugovorenu cenu stvari. Ako kupac padne u steaj, a ta stvar vie ne postoji, odnosno nije predmet o kome se raspravlja u steaju, prodava ima pravo da prijavi svoje potraivanje kao i ostali poverioci dunika, bez obzira to ima javno overenu ispravu steenu pre kupevog steaja. Kupac pokretne stvari u smislu lana 540. ovog zakona duan je da se o kupljenoj stvari stara kao dobar privrednik, te da ne dozvoli da kupljena stvar pretrpi i bilo kakvu tetu. Ali, ako bi teta na takvoj stvari ipak nastala, odnosno ako bi kupljena stvar bila oteena, kupac je u obavezi da prodavcu isplati prodajnu cene ele stvari. To pravo prodava moe ostvariti tubom putem suda, u kom sluaju mu odluka suda moe posluiti za ostvarivanje prava u vezi steaja ili prinudnog poravnanja otvorenog prema kupcu.

PRODAJA SA OBRONIM OTPLATAMA CENE

Pojam (l. 542. ZOO)
U novije doba, kada nema dovoljno sredstava kod fizikih lica, namernika da kupe pokretne stvari vee vrednosti za domainstvo, esto se prodavci, a i banke (uz uslove za namene kupovine stvari), opredeljuju da kupcima, fizikim licima, prodaju pokretne stvari na tzv. kredit. Odredbe ovog lana imaju u vidu takav sluaj, kada se ugovorom o prodaji pokretne stvari sa obronim otplatama cene, prodava obavezuje da kupcu preda odreenu pokretnu stvar pre nego to mu cena bude potpuno isplaena, a kupac se obavezuje da isplati njenu cenu u obrocima, u odreenim vremenskim razmacima. Predmet ugovora sa obronim otplatama moe biti samo pokretna stvar. Po pravilu, prodava predaje kupcu kupljenu stvar pre nego to mu cena bude potpuno isplaena, a na osnovu zakljuenog ugovora utvruju se obrone otplate cene. Kupac se tim ugovorom obavezuje da isplati cenu kupljene stvari u utvrenim obrocima, u odreenim vremenskim razmacima. U praksi se retko deavaju takvi sluajevi, jer prodavci na ime obezbeenja za prodatu robu trae garanciju banke kupca, i od kupca primaju potreban broj ekova koje reaiizuju prema vremenu dospelosti isplate odreenog obroka. Ili, banka kupca, odnosno ovlaena fmansijska organizacija, zakljuuje ugovor o kreditu sa kupcem, kome odobrava potroaki kredit za kupovinu stvari kod odreenog prodavca, sa kojim je banka u poslovnom odnosu. Banka, odnosno ovlaena fmansijska organizacija, na primer Potanska tedionica, zakljuuje ugovor o kreditu sa korisnikom novanih sredstava kupca koja dri kod te banke, odnosno organizacije, za stvari koje kupac kupuje po profakturi prodavca, i izdaje mu odreeni broj ekova koje kupac moe da koristi tako da ih preda prodavcu, a da prodava, po prijemu prvog eka koga odmah naplauje, ostale ekove rasporeuje i naplauje prema mesenim obrocima, od banke, odnosno fmansijske organizacije prema njihovoj dospelosti. Na taj nain, kupac koji eli da kupi neku pokretnu stvar sa obronim otplatama nema direktan odnos sa prodavcem u vezi kupovine stvari na nain kako je to regulisano odredbama ovog lana, ve posredni odnos, koji prodavca ne obavezuje da sa kupcem zakljui ugovor o prodaji stvari putem obronih otplata, a ipak mu prodaje stvar sa obronim otplatama, samo to umesti kupca kao obveznika tih otplata ima banku, odnosno finansijsku organizaciju koja je svom klijentu dala potroaki kredit radi kupovine stvari sa obronim otplatama, ime se prodava obezbedio da na drugi, sigurniji nain prodaje stvari sa obronim plaanjem, tako to obrone otplate imaju posledice prema banci, odnosno ovlaenoj fmansijskoj organizaciji.
723

Naravno, to ne znai da prodava ne moe da zakljui ugovor sa kupcem u smislu odredaba ovog lana. Takav je sluaj u praksi nekih preduzea. Ona pozivaju kupce na zakljuenje ugovora o kreditu za proizvode koji oni proizvode. Tako, u jednom oglasu, odnosno pozivu stoji da se kredit moe dobiti na jednostavan i brz nain, naglaavajui: bez odlaska u banku, bez iranata, bez otvaranja tekueg rauna, bez inicijalnih trokova, bez uea, bez depozita, uz najpovoljniju dinarsku kamatu, ali da kredit moe dobiti samo zaposleni radnik na neodreeno vreme, kao i penzioneri. Uslov za dobijanje takvog potroakog kredita je da kupac za visinu dobijenog kredita odabere potrebnu robu, zatim da mu prodava popuni i odtampa sve papire o kreditu, koje e kupac da odnose u svoje preduzee i tamo ih overi, kako bi preduzee evidentiralo i vrilo mesena odbijanja obronih otplatnih cena, da zatim te papire vrati prodavci i da mu potom prodava preda stvari koje je kupio. U takvom ugovoru o kreditu naveden je rok otplate, koji moe da iznosi 12 ili 24 meseca, a da maksimalni iznos kredita zavisi od visine plate kupca.

Forma ugovora (l. 543. ZOO)

Ugovor o prodaji sa obronim otplatama mora biti sastavljen u pismenoj formi, jer, u protivnom, prema odredbama narednog lana, ako ugovor nije zakljuen u pismenoj formi, nitav je. Sankcije za nedostatak potrebne forme, propisane su i odredbama lana 70. ovog zakona, po kome ako ugovor nije zakljuen u propisanoj formi nema pravno dejstvo. Ugovor o prodaji sa obronim otplatama cene mora da biti zakljuen u pismenoj formi, jer se iz tog ugovora mora videti pod kojim uslovima je on zakljuen, ime se obezbeuje sigurnost njegovog izvrenja, kako u korist prodavca tako i u korist kupca. To se najbolje zakljuuje iz odredaba sledeeg lana, koji propisuje bitne sastojke ugovora, dakle sastojke bez kojih se ugovor smatra nitavim.

Bitni sastojci ugovora (l. 544. ZOO)

Ugovor o prodaji pokretne stvari sa obronim otplatama cene mora da sadri, naroito: a) stvar koja je predmet prodaje; b) cena u prodaji za gotovo; v) ukupan iznos svih obronih otplata, raunajui i onu koja je izvrena u asu zakljuenja ugovora; g) iznos pojedinih otplata, njihov broj i d) rokovi otplate. Bitan sastojak ugovora je i odredba da kupac moe odustati od ugovora, ako to pismeno saopti prodavcu u roku od tri dana od potpisivanja isprave i da se ovog prava kupac ne moe odrei unapred. U protivnom, ugovor koji nema takvu odredbu, smatra se nitavim, to znai da se u sluaju spora posledice nitavosti ugovora moraju raspraviti po odredbama lana 104. ovog zakona. Ugovor o prodaji sa obronim otplatama moe da sadri i druge elemente, kao, na primer, pravo na ugovornu kamatu, zatim odredbe o jemstvu, pa odredbe o pravu zadravanja prava svojine, kako je to regulisano odredbama lana 540. ovog zakona. Zakon o zatiti potroaa (,,SL. gl. RS", br. 79/05) propisuje pravila u vezi potroakog kredita. To su krediti koji se odnose na zadovoljenje osnovnih potreba - dostupnost najnunijih proizvoda i usluga, hrane, odee, obue i stambenog prostora, zdravstvene zatite, obrazovanja i higijene. Prema lanu 29. tog zakona, ugovor 0 potroakom kreditu sainjava se u pismenoj formi. Davalac potroakog kredita duan je da pre zakljuenja ugovora, u pismenoj formi obavesti potroaa o najviem iznosu potroakog kredita, o godinjoj kamatnoj stopi 1 uslovima pod kojima se ona moe promeniti, o trokovima kredita koji se naplauju u vreme zakljuenja ugo vora i uslovima pod kojima se oni mogu promeniti, kao i o uslovima i postupku raskida ugovora. Takav ugovor o potroakom kreditu obavezno sadri: 1) naziv i cenu proizvoda ili usluge koja je predmet ugovora; 2) ukupan iznos, rok otplate, broj i iznos mesene rate kredita, kamatnu stopu, nain obezbeivanja otpla te kredita i uslove za raskid ugovora; 3) visinu godinje kamatne stope i uslove pod kojima se ona moe promeniti; 4) uslove i nain otplate kredita pre ugovorenog roha; 5) druge elemente, u skladu sa zakonom. Kod takvog ugovora, davalac potroakog kredita ne moe potroau da zarauna i naplati dodatni troak koji nije utvren ugovorom.

724

Primer ugovora o potroakom kreditu

Ugovor o potroakom kreditu, zakljuen dana ____________ godine, izmeu _____________ preduzea ___________________, iz_____________, ul._________, br. ____, koga zastupa direktor __________________(u daljem tekstu: prodava) i ______________________, iz____________, ul.________, br._____(u daljem tekstu: kupac). Ovim ugovorom ugovorne strane ureuju svoja prava i obaveze povodom prodaje za gotovo stvari, sa obro nim otplatama cene, kako je to u daljem tekstu ovog ugovora navedeno. Ugovorne strane su se sporazumele o sledeem: Taka 1. Prodava prodaje kupcu sledee stvari ____________________________, za ukupnu prodajnu cenu u iznosu od ______________dinara, koju e kupac isplatiti u obrocima kako je to navedeno u taki 2. ovog ugovora. U cenu prodatih stvari obraunata je i ugovorna kamata od ________%, prema dospelosti svakog obroka isplate, kao i za pokrie trokova koje e prodava imati u vezi ovog ugovora, sa kojima je kupac upoznat. Taka 2. Prvi obrok isplate dospeva na dan zakljuenja ovog ugovora, i on iznosi ____________dinara. Ostali obroci se imaju platiti u sledeim rokovima: a) druga rata u iznosu od ____________________dinara, plaa se na dan __________godine, b) trea rata u iznosu od _____________________dinara plaa se na dan __________godine, v) etvrta rata u iznosu od ___________________dinara plaa se na dan ____________godine, g) i t d. i t. d. U toku otplate obroka prodava e usklaivati neotplaeni iznos obroka prema srednjem kursu EVRA, na dospelosti svake rate, u cilju ouvanja vrednosti sredstava, o emu e kupca blagovremeno obavestiti. Taka 3. Kupac kupuje stvari oznaene u lanu 1. ovog ugovora, za ukupnu cenu prodaje u iznosu od dinara, pod uslovima koji su navedeni u taki 1. i taki 2. ovog ugovora.

dan

__________________

Taka 4. Ukoliko kupac ne vri uplate dospelih obroka uredno, prema rokovima iz take 2. ovog ugovora, i to dva obroka uzastopno, ostatak duga smatra se dospelim, a ovaj ugovor raskinutim na tetu kupca, sa pravom prodavca preduzme mere prinudne naplate svog potraivanja. Taka 5. Prodava odgovara za kvalitet prodate stvari, i kupcu sa danom zakljuenja ovog ugovora predaje urednu garanciju proizvoaa. Taka 6. Prodava se obavezuje da o svom troku preveze prodate stvari do mesta opredeljenja kupca, ako udaljenost mesta isporuke do mesta opredeljenja kupca nije due od _______km. (Napomena: takvu obavezu ne mora preuzeti prodava, pa bi ta taka mogla da glasi: Kupac se obavezuje da kupljene stvari preuzme u poslovnom prostoru pro davca, koji se nalazi u ulici __________, br._____, u roku od ______dana od dana zakljuenja ovog ugovora). Taka 7. Prodava i kupac su izvrili kvalitativni i kvantitativni pregled prodate stvari i utvrdili da na tim stvarima nema oteenja, pa taj rizik prelazi na kupca momentom prijema stvari. Taka 8. Kupac moe prodavcu otplatiti potroaki kredit i pre isteka roka za otplatu, u kom sluaju se prodava oba vezuje da cene pojedinih obroka plaenih pre roka obrauna bez kamata i bez trokova. Taka 9. Kupac moe odustati od ovog ugovora ako svoj odustanak pismeno saopti prodavcu u roku od tri dana od potpisivanja ugovora, u kom sluaju se prodava obavezuje da kupcu vrati prvi uplaeni obrok, uz naplatu troko koje je prodava imao u vezi zakljuenja i ispunjenja svojih obaveza prema ovom ugovoru. Taka 10. Za pravilno ispunjenje ovog ugovora kupac obezbeuje jemca, koji e garantovati obaveze kupca izdavanjem menice u iznosu prema ovom ugovoru. Po urednom ispunjenju obaveze kupca, prodava je duan da kupcu vrati primljenu menicu. Taka 11. U sluaju spora po ovom ugovoru nadlean je Optinski sud u _______________. Taka 12. Ovaj Ugovor sastavljen je u 3 (tri) istovetna primerka, od kojih je jedan za prodavca a dva za kupca. Ku p a c ,

da

va

Prodava,

725

Pravo kupca da isplati cenu odjednom (l. 545. ZOO)

Prema odredbama ovog lana, kupac ima pravo da isplati odjednom ostatak dune cene. Prodava je duan da primi ispunjenje koje kupca vri pre roka i da kupcu prizna ve zaraunate kamate i trokove, i da mu ih isplati. Preostali iznos, koji je isplaen pre roka dospelosti je ist, bez ugovornih kamata i bez trokova, a u protivnom ako bi u ugovoru kupac bio iskljuen od ovog prava, odredba o tome bi nitava. Kao to je ranije napomenuto, rok plaanja, po pravilu, odreuju stranke ugovorom. S obzirom na dispozitivni karakter odredaba ovog zakona, a naime da stranke same mogu ugovoriti kada e nastati rok plaanja pojedinih obroka, plaanje moe biti izvreno pre dospelosti plaanja poslednjeg obroka koji tek predstoji. Ali ispunjenje obaveze pre roka u smislu ovog lana ima karakter ovlaenja kupca da svoju obavezu, utvrenu obronim plaanjem prodajne cene, izvri isplatu celokupnog duga pre isteka roka poslednje dospelosti poslednje isplate. U tome ga ne moe spreiti prodava. Naprotiv, u tom sluaju preostali iznos neotplaenih obroka je ist, to znai bez optereenja kamate ili nekih drugih trokova. Pravo je dunika, dakle, da izvri plaanje pre roka, pa je zbog toga u stavu 3. ovog lana propisano da su nitave odredbe ugovora kojim se dunik odrie ovog prava. Nije jasno zato bi se dunik odrekao tog prava, osim ako na to ne bi bio prisiljen uslovima koje je postavio poverilac. Ali, i u takvim uslovima, to odricanje bi bila nitavo, jer za punovanost takvog opredeljenja ne postoji njegova volja, to je jedan od uslova za zakljuenje ugovora. U ugovoru ne mora biti odreeno da dunik moe da izvri svoju obavezu plaanja pre roka, ali ako je to navedeno i u vezi sa tim bude ovlaen da moe da ispuni novane obaveze pre roka, moe biti ovlaen i da od iznosa duga odbije iznos kamate za vreme od dana isplate do dana dospelosti poslednje obaveze, ali to, po pravilu vri prodava, koji pored umanjenja kamate umanjuje i svoje trokove srazmerno vremenu do kada je pre roka kupac izvrio svoju obavezu. Ako, dakle, takvo ovlaenje u ugovoru nije navedeno, on ne moe sam da umanji svoju novanu obave zu isplaenu pre roka. Kupac ima pravo da tu kamatu zahteva od prodavca kome je isplatio ceo dug. Ovo zbog toga to njegovo dobrovoljno plaanje obaveze koja jo nije dospela predstavlja njegovo pravo da se oslobodi obaveze plaanja pre roka, dakle roka koji mu predstoji, a iako na takvo injenje niim nije bio primoran od prodavca, on objektivno umanjuje svoju obavezu u pogledu kamate i trokova, ne samo zbog prava iz ovog lana, ve i zbog toga to bi se za te iznose prodava neosnovano obogatio. j
i

Raskidanje ugovora i zahtev potpune isplate cene (l. 546. ZOO) j Odredbe ovog lana pogoduju prodavcu, jer moe raskinuti ugovor sa obronim otplatama cene ako: J a) kupac doe u docnju sa poetkom otplate, b) ako kupac doe u docnju s najmanje dve uzastopne otplate, koje predstavljaju najmanje osminu cene; v) kad kupac doe u docnju sa isplatom same jedne otplate, ako za isplatu cene nije predvieno vie od
!

etiri otplate. Raskid ugovora znai prestanak punovanog ugovora, ako volju za raskid ugovora iskau obe ugovorne strane, ili ako je zakonom propisano pravo jedne od ugovorne strane da ona moe, u sluaju nastupanja nekih j okolnosti, da raskine ugovor. U ovom sluaju to pravo je utvreno u korist prodavca, naravno s pravom, jer ne izvrenje neke ugovorne obaveze, u ovom sluaju docnja kupca, predstavlja tetu za prodavca. To je jednostrani i raskid ugovora, kada do raskida dolazi samo ako je jedna ugovorna strana svojim ponaanjem, protivno ugovo ru, stvorila povredu ugovora koja drugoj strani daje pravo da raskine ugovora. U ovom sluaju, prodava moe da raskine ugovor ako kupac doe u docnju sa poetkom otplate. To bi bila docnja kupca kao osnov za raskid ugovora, ali samo ako je kupac pao u docnju u vezi poetne otplate. Pri tom se ne misli na onu ratu koja je kao prva plaena jer je ona, ini se, kod svih ugovora uslov da ugovor stupi i na snagu, kao "uee" kupca. To bi, znai, prema ugovoru bio drugi obrok otplate, koji ako je kupac ne izvri daje pravo prodavcu da raskine ugovor i, naravno, trai naknadu tete. U drugom sluaju, prodava moe da raskine ugovor ako je kupac u docnji s najmanje dve uzastopne otplate, pod uslovom da one predstavljaju najmanje osminu cene. O kojim bi se dvema uzastopnim otplatama radilo nije od znaaja, ve injenica da kupac nije platio dve uzastopne otplate, koje iznose najmanje osminu cene. Tako, na primer, ako je ugovor zakljuen recimo na 60.000 dinara, sa 6 otplatnih mesenih obroka, a kupac ne i J | J J |

plati dve uzastopne otplate u ukupnom iznosu od 20.000 dinara, smatra se da su ispunjeni uslovi da prodava raskine ugovor, jer osmina ukupnog duga iznosi 7.500 dinara Prodava moe da raskine ugovor ako kupac doe u docnju sa isplatom samo jedne otplate, ako za isplatu cene nije predvieno vie od etiri otplate. I u ovom sluaju misli sa na drugu ratu otplate, kao i ostale rate, ako je kupac prvu isplatio kao svoje uee pri zakljuenju ugovora. Ako je ugovor zakljuen bez uea kupca, prodava moe raskinuti ugovor ako kupac ne isplati u ugovorenom roku bilo koju od etiri ugovorene rate. 726

| i f ;j Ji

Na kraju, odredbama stava 4. ovog lana prodavcu je ostavljeno pravo da ne raskine ugovor ako kupac posle isplate poetne otplate doe u docnju s otplatama najmanje dve uzastopne otplate, koje predstavljaju najmanje osminu cene, kao i kada doe u docnju sa isplatom samo jedne otplate, ako za isplatu cene nije predvieno vie od etiri rate, ve da zahteva od kupca isplatu celog ostatka, s tim to je pre toga duan da kupcu ostavi naknadni rok od petnaest dana. Ako je prodava ostavio rok od petnaest dana kupcu da isplati ceo ostatak duga, a ovaj u tom roku nije postupio po zahtevu prodavca, prodava ima pravo da raskine ugovor, sa svim posledicama raskida ugovora, uz pravo na naknadu tete.

Sudsko produenje rokova otplate (cl. 547. ZOO)

Za razliku od odredaba prethodnog lana, koje daju ovlaenje prodavcu da u odreenim situacijama, pod odreenim uslovima, moe raskinuti ugovor sa kupcem, odredbe ovog lana daju pravo kupcu da zatrai od suda produenje rokova za isplatu zadocnelih otplata. Da bi sud prihvatio traenje kupca, potrebno je ispunjenje nekoliko uslova, a naime, ako to okolnosti sluaja to opravdavaju, to znai: a) da kupac treba da da obezbeenje da e izvriti svoje obaveze i b) da usled toga prodava ne trpi tetu. Prvi uslov koji se odnosi na davanje obezbeenja moe se ostvariti ako kupac pred sudom da potrebno osiguranje da e izvriti svoje obaveze, a ono moe biti u obliku davanja menice, jemstva ili na drugi nain. Drugi uslov, koji se odnosi na to da prodava ne trpi tetu usled takvog produenja rokova otplate, ima u vidu da prodava moe da zahteva da se njegova teta pokrije eventualno nekom ugovornom kamatom, i to za period produenja roka otplate, ili korekcijom visine otplate rata, ako je u meuvremeno dolo do promene kursa zvanine valute. U ovom sluaju sud mora da utvrdi koje obaveze otplate kupac nije izvrio, te da li je obezbeenje koje kupac daje dovoljno sigurno i da li kupac zbog produenja rokova otplate trpi kakvu tetu, te na koji se nain ona moe konvalidirati. Ako je optim propisom, ili optim aktom prodavca odreen krajnji rok isplate kredita, sud mora o tome voditi rauna, jer se ni sudskom odlukom, pa ni pristankom prodavca i kupca, propisani rok ne moe produavati. Kupac moe ovo svoje pravo da koristi do isteka roka po kome je prodava stekao pravo na raskid ugovora po odredbama prethodnog lana. Ako je prodava obavestio kupca da raskida ugovor, iz razloga koji su navedeni u prethodnom lanu, smatra se da ugovor vie i ne postoji, pa kupac ne moe u posebnom sporu da trai produenje rokova za isplatu zadocnelih otplata, jer je u pitanju raskid ugovora po pravu koje prodava ima po zakonu, odnosno jer je tako zakonom odreeno. Naime, u pitanju je jednostrani raskid ugovora koji je dozvoljen iz razloga koje odreuje sam zakon, pa kupac ne moe prigovoriti da prodavcu to pravo ne pripada.

Nitavost ugovorne kazne (l. 548. ZOO)

Po ugovoru sa obronim otplatama cene, obaveza kupca je novane prirode. On je duan da plati ugovorenu cenu u obrocima koji su u ugovoru navedeni, pa ukoliko ih ne plati, odnosno propusti da plati neke udele, prodava ima pravo da zahteva njihovu naplatu i da raskine ugovor. Odredbe ovog lana propisuju pravilo da prodava ne moe u ugovoru o prodaji pokretnih stvari sa obronim otplatama cene, da unese odredbu o ugovornoj kazni za sluaj raskida ugovora, kao i za sluaj doe u docnju sa isplatom nekog obroka cene. To je propisano i odredbom lana 270. stav 3. ovog zakona, u kojoj je naglaeno da "ugovorna kazna ne moe biti ugovorena za novane obaveze". To je ponovljeno i u odredbama ovog lana (548.), jer vai pravilo da svaki dunik koji padne u docnju daje duan da poveriocu naknadi tetu kroz zakonsku kamatu. U ovom sluaju to je naglaeno vie zbog sluaja ako bi prodava raskinuo ugovor, imajui u vidu odredbe lana 273. ovog zakona, kada moe doi do toga da prodava u sluaju neispunjenja obaveze od strane kupca, a samim tim i raskidom ugovora, ne moe da trai i ispunjenje i ugovornu kaznu. Odredbama ovog lana naglaeno je daje nitava odredba ugovora o ugovornoj kazni i kad prodava raskine ugovor, to znai da on u sluaju raskida ugovora moe da trai od kupca da mu prodatu stvar vrati u stanju u kome je bila kad mu je bila predata i da mu kupac da odgovarajuu naknadu za njeno upotrebljavanje do raskida ugovora, o emu je vie reeno u komentaru za lan 549. ovog zakona. Inae, nitavost, kao to je ranije navedeno, odnosi se na pravne poslove koji su, pored ostalog, protivni zakonskoj regulativi, tako da zbog toga ne proizvode nikakvo dejstvo, U sluaju iz ovog lana, u kome je decidno propisano daje nitava odredba ugovora o ugovornoj kazni (dakle, ne ceo ugovor) za sluaj raskida ugovora i neisplate nekog obroka cene, to znai da ne proizvodi nikakvo dejstvo.
727

Raskid ugovora (l. 549. ZOO)

Odredbe ovog lana odnose se na pravne posledice raskida ugovora. Ako je prodava raskinuo ugovor sa kupcem pokretne stvari sa obronim otplatama cena, duan je da vrati kupcu primljene otplate sa zakonskom kamatom od dana kada ih je primio i naknaditi mu trokove koje je uinio za stvar. Kod takve obaveze prodavca, ini se da je bolje da prodava ne raskida ugovor ve da trai njegovo ispunjenje, jer ne postoji uzvratna obaveza da kupac, koji je vratio stvar prodavcu i dao mu naknadu za njeno upotrebljavanje, naknadi prodavcu i trokove koje je ovaj imao, a koje su obraunate u cenu prodate stvari. Pored toga, stvar koju bi kupac vratio ne bi imala isto svojstvo, odnosno kvalitet, naroito ako je do raskida ugovora dolo pri kraju otplate ugovorene cene. Zbog toga se postavlja pitanje da li bi prodava trebalo da primi i tako upotrebljenu stvar, ako je u takvom stanju daje dalje ne moe prodati. Dakle, obaveza kupca, u sluaju raskida ugovora od strane prodavca, sastoji se u tome da prodavcu vrati kupljenu stvar i da mu da odreenu naknadu za njeno upotrebljavanje do raskida ugovora. Svoje obaveze u vezi odredaba ovog lana prodava i kupac moraju ispuniti onako kako je propisano. Postupak vraanja nije propisan, ali po logici stvari, kupac je duan da prvo on ispuni svoju obavezu i prodavcu vrati kupljenu stvar. Nakon toga, prodava i kupac e proceniti da li je i koliko oteena vraena stvar, te ukoliko je oteena prodava moe zadrati pravo da vraenu stvar ne primi, bez obzira to e od kupca dobiti naknadu za njenu upotrebu. To bi mu dalo i pravo da trai naknadu tete za prodatu stvar u celini, dok bi primljene otplate sa zakonskom kamatom zadrao do konanog reenja spora (sudskog ili vansudskog). Primer prodaje novog automobila najbolje oslikava odnos izmeu prodavca i kupca ako kupac padne u docnu sa isplatama odreenih rata i prodava iskoristi pravo na raskid ugovora u smislu odredaba lana 546. ovog zakona i ovog lana (549.). Naime, ako je ugovor o kupovini zakljuen sa veim brojem obronih plaanja, kupac je u mogunosti da do perioda raskida ugovora pree veliki broj kilometara i vremenskom upotrebom, amortizacijom vozila, smanji vrednost automobila. Nije teko obraunati koliko bi iznosila naknada za upotrebu automobila u odreenom periodu, ali je injenica da prodavcu ne odgovara upotrebljavani automobil sa smanjenom vrednou zbog amortizacije vozila, posebno ako se prodava ne bavi i prodajom polovnih vozila. Zbog toga prodava ima pravo da trai ispunjenje ugovora i naknadu tete, pri emu kupac ne moe traiti od prodavca da ispuni obavezu vraanja izvrenih otplata, ako sam nije ispunio ili nije spreman da ispuni svoju obavezu. Ako bi kupac stvar vratio u stanju u kome ju je primio, prodava je duan da kupcu vrati primljene otplate sa zakonskom kamatom. U ovom sluaju ne radi se o kamatama koje je prodava eventualno obraunao kupcu kod prodaje stvari, ve o kamati koja pripada kupcu na ime korienja njegovih cena otplata od strane prodavca, od dana uplate do dana raskida ugovora, odnosno do dana vraanja tih sredstava. Pitanje naknade "nunih trokova koje je (kupac) uinio za stvar", je faktiko pitanje, i ono bi se moglo odnositi samo u odnosu na trokove koje bi kupac imao za prevoz stvari do svog mesta opredeljenja, i prevoz u vezi vraanja stvari prodavcu.

Primena pravila o prodaji sa obronim otplatama cene (cl. 550. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu pravila o prodaji sa obronim otplatama cene i u drugim sluajevima pogodbe, koje imaju istu sutinu. Tako je naveden sluaj obronog plaanja zakupnine po ugovoru o zakupu, u kome se moe regulisati pitanje prelaska zakupa u pravo svojine ako zakupac "bude plaao zakupninu za odreeno vreme". Ovde se mora naglasiti da se poglavlje sa obronim otplatama cene odnose na pokretne stvari, ali ne i za nepokretne stvari koje se daju u zakup. Prema tome, ako bi zakupodavac i zakupac u ugovoru o zakupu stambene zgrade ugovorili, na primer, plaanje zakupnine recimo za deset godina, sa velikom cenom mesenih obroka plaanja, istekom tog roka zakupac ne bi stekao pravo svojine na toj zgradi. Naprotiv, kod svake druge, pokretne stvari, koja moe biti u prometu, moe se ugovoriti da zakupljena stvar posle isplate obronih delova cene, za koju je utvreno koliko iznosi njena ukupna vrednost, odnosno cena, ta stvar pree u svojinu zakupca. Neto slino postoji kod ugovora o lizingu, jer je lizing jedna vrsta zakupa, ali je u odnosu na taj ugovor specifian u tome to predstavlja i neku vrstu kreditiranja, sa mogunou otkupa te stvari posle isteka jednog odreenog roka, pa zbog toga i predstavlja poseban pravni institut, sa njegovim karakteristikama koje ga razlikuju od ugovora o zakupu. Prema tome, kod ugovora o zakupu sa obronom cenom plaanja zakupnine, vae sva pravila koja vae i za pravila o prodaji pokretnih stvari sa obronim otplatama cene, i to samo u odnosu na ugovorne odredbe koje bi predviale pravo zakupca da posle odreenog vremena plaanja zakupnine pokretne stvari postane vlasnik zakupljene stvari. Ostala pitanja u vezi prava i obaveza iz ugovora o zakupu regulisana su u posebnom poglavlju ovog zakona, pa se izvravaju po pravilima navedenim u tom delu. Pravila o prodaji sa obronim otplatama cene primenjuju se i u sluaju zajma datog kupcu, namenjenog za kupovinu odreenih stvari, ako su se zajmodavac i prodava sporazumeli da kupac za stvar koju mu je prodava prodao otplauje zajmodavcu cenu u obrocima, prema ugovoru zakljuenom izmeu kupca i prodavca. Primer za primenu odredaba stava 2. ovog lana mogao bi biti ugovor koji je kupac zakljuio sa svojom bankom, odnosno fmansijskom organizacijom o davanju potroakog kredita. 728

Sudska praksa
"Ako je zakupodavac prodao zakupno dobro licu koje je ve zakupac, a zadri pravo da mu se do odreenog roka i dalje isplauje zakupnina, onda se, u stvari, ugovara prodaja sa obronom otplatom cene " - (prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2730/97).

Primer ugovora o kreditu koji Potanska tedionica daje povodom dodele potroakog kredita (prema jednom primeru Potanske tedionice)
zakljuen izmeu: 1. Potanske tedionice AD, Beograd, ulica________, br.____(u daljem tekstu: tedionica) i 2.____________(fiziko lice), iz_______, ul.______, br._____, JMB:______, (u daljem tekstu: Korisnik kredita), Datum:_________, Beograd, Org. jed.:______, Broj ugovora:____________, Broj tekueg rauna:______________________________________________________, Iznos kredita:_________dinara; Broj rata_____; Iznos rate:________, u evrima:_______. Komitent:___________________________________________(prodava), iz________. Iznos naknade: Prva rata______________godine. Ovim Ugovorom ugovorne strane ureuju svoja prava i obaveze povodom dodele potroakog kredita koji Korisniku kredita odobrava Potanska tedionica a.d. Ugovorne strane su se sporazumele o sledeem: lan 1. Potanska tedionica odobrava potroaki kredit Korisniku kredita u navedenom iznosu i navedenom broju mesenih rata. Kredit se odobrava po osnovu: - Odluke Potanske tedionice a.d. o davanju potroakih kredita, - Posedovanja navedenog broja tekueg rauna Korisnika kredita kod Potanske tedionice a.d., - Ugovora o poslovnoj saradnji sa prodavcem robe - usluge, - Profakture prodavca robe - usluge. lan 2. Iznos mesenih rata u dinarima izraunava se na dan dospelosti svake rate prema srednjem kursu EVRA. U toku otplate kredita Potanska tedionica a.d. e usklaivati neotplaeni iznos kredita prema srednjem kursu EVRA, u cilju ouvanja vrednosti sredstava. lan 3. Korisnik kredita duan je da obezbedi sredstva na svom tekuem raunu za trokove obrade kredita I redovnu otplatu mesenih rata i naknada. lan 4. Kredit se otplauje u mesenim ratama zaduivanjem tekueg rauna korisnika kredita. Za Ugovore zakljuene: - Od 1. do 28. u mesecu, rata dospeva, poev od narednog meseca sa datumom potpisivanja Ugovora o kreditu, - Od 29. do 31. u mesecu, u pogledu dospea rate, kredit ima tretman kao da je zakljuen 1. u narednom mesecu. lan 5. Za pokrie trokova obrade kredita Potanska tedionica a.d. naplauje naknade po Tarifi naknada u poslovanju Potanske tedionice a.d., zaduivanjem rauna Korisnika kredita. lan 6. Ukoliko Korisnik kredita ne obezbedi potrebna sredstva na svom tekuem raunu za naplatu dospele rate, gde se pod obezbedenjem podrazumeva i korisenje dozvoljenog prekoraenja po tekuem raunu, ili isplatiiac linih primanja ne vri uplatu istih dva meseca uzastopno, ostatak duga smatra se dospelim a ovaj Ugovor raskinutim, na tetu Korisnika kredita. U sluaju potrebe Potanska tedionica a.d. e preduzeti mere prinudne naplate svog potraivanja. lan 7. Potanska tedionica a.d. ne odgovara za kvalitet robe - usluge, kao i blagovremenu isporuku robe - pruanja usluge. lan 8. Korisnik kredita moe Potanskoj tedionici a.d. otplatiti kredit pre isteka roka za. otplatu i u tom sluaju je obavezan da Potanskoj tedionici a.d. nadoknadi trokove koji proistiu iz prevremene otplate. lan 9. U sluaju spora po ovom Ugovoru nadlean je sud u___________. lan 10. Ovaj Ugovor sastavljen je u 3 (tri) istovetna primerka, od kojih je jedan za Potansku tedionicu a dva za Korisnika kredita. KORISNIK KREDITA, POTANSKA TEDIONICA A.D. 729

UGOVOR O POTROAKOM KREDITU

Nitavost odredbi nepovoljnih za kupca (l. 551. ZOO)

Ugovor koji zakljuuju prodava i kupac moraju biti saglasni sadrini odredaba koje se odnose na poglavlje o prodaji sa obronim otplatama cene. Oni mogu u vezi tog ugovora da reguliu i neka druga pitanja, ali ona ne mogu biti nepovoljnija za kupca od onih obaveza koje za njega propisuju odredbe glave o prodaji sa obronim otplatama cene. Izuzetak je uinjen samo u odnosu na pravo prodavca da u ugovoru unese odredbe o zadravanju prava svojine na stvari koju je prodao kupcu. To znai, da prodava posle prodaje stvari i predaje iste kupcu, zadrava pravo svojine sve dok kupac ne isplati cenu u potpunosti. Ovo je veoma znaajno za prodavca, naroito ako bi dolo do steaja ili prinudnog poravnanja na kupevoj imovini, ili u sluaju plenidbe stvari. Meutim, da bi prodava ostvario ovo pravo, odnosno da bi ugovor sa takvom sadrinom imao dejstvo prema kupevim poveriocima, bitno je daje ugovor sa klauzulom o zadravanju prava svojine, overen u obliku javne overene isprave, pre kupevog steaja ili plenidbe stvari.

O I IG V
Osnov
Nain sticanja i zatita prava na znak u prometu robe, odnosno usluga, regulisan je Zakonom o igovima (Sl.list SCG", br. 61/04 i 7/05), a postupak za priznavanje iga, odnosno postupak za pravnu zatitu iga u vezi sa postupkom za pravnu zatitu iga koji se vodi pred organom uprave nadlenim za poslove intelektualne svojine, regulisan je Uredbom o postupku za priznavanje iga (Sl.list SCG", br. 28/05). ig slui za raspoznavanje proizvoda jednog proizvoaa, odnosno usluge koje prua privredno drutvo u pravnom prometu.. Njegova svrha je da garantuje daje igom oznaeni proizvod porekla odreenog proizvoaa ili vrioca kakve usluge i da se sprei pometnja na tritu istih ili slinih proizvoda, odnosno usluga od strane drugih privrednih drutava. Zbog toga ig moe biti robni ili usluni. Proizvoa koji ima zatieni ig (u daljem tekstu - to se odnosi i na privredno drutvo koje prua usluge u privrednom prometu), osnovano moe zahtevati da sud drugom proizvoau zabrani upotrebu slinog znaka za obeleavanje svog proizvoda. Slinost znaka postoji kada su osnovni elementi u obeleavanju dva proizvoda raznih proizvoaa slini do istovetnosti po zvunosti izgovora, bez obzira na kombinacije u detaljima upotrebljenim pri oznaavanju proizvoda. Ocena o tome da li postoji podraavanje iga ili ne, daje se na bazi opteg utiska koji proseni potroa stie na prvi pogled kod kupovine robe. Od prosenog kupca se ne trai da do saznanja o poreklu robe, koju hoe da kupi, doe putem uporeivanja iga, robnog znaka, kojim je roba snabdevena, sa zatienim igom drugog proizvoaa to ga taj znak podraava. Ako taj znak, na prvi pogled navodi kupca da se radi o robi tog drugog proizvoaa, tada postoji slinost izmeu znaka i podraavanog iga. Dakle, pitanje kada se smatra daje neki ig slian drugom u sutini je injenino pitanje; ocena o postojanju slinosti zavisi od toga kako na tu pojavu reaguje prosean kupac. Stoga u pogledu okolnosti da li su dva iga slina ne moe da bude merodavno miljenje vetaka slikara, koji daje svoje miljenje o slinosti sa stanovita svoje struke, jer moe da zapazi okolnosti koje prosean kupac ne moe da zapazi, kada na to ne obrati naroitu panju. Spor po tubi kojim se trai da se utvrdi povreda prava na zatieni robni ig, da se zabrani dalja upotreba iga kojim je izvrena povreda, kao i dalje upotrebljavanje ambalae, reklamnog i dragog materijala, i da se naloi unitenje zaliha ambalae, materijala i kliea, povlaenje iz prometa robe u takvoj ambalai i objavljivanje pravosnane presude, predstavlja posebnu vrstu privrednih sporova, sporove radi zatite prava industrijske svojine. Da bi se nosiocu prava na ig dala graansko pravna zatita, ne trai se da je povreda toga prava uinjena namerno; dovoljna je injenica daje tui zatieni ig bespravno upotrebljen u privrednom prometu. Sama okolnost da se roba sa zatienim igom ne nalazi u prometu na podruju jedne drave ne iskljuuje pravo na zatitu toga iga. Tubu za ponitaj prava na ig moe podneti svako lice dok tubu radi opozivanja iga moe podneti samo tuilac koji dokae svoje prvenstvo. Zakon o igovima ("SI. 1. SiCG", br. 61/04 i 7/05 - za sada ) regulie navedena i druga pitanja od znaaja za zatitu prava na ig. Prema Zakonu o igovima, ig moe biti individualni, kolektivni ili ig garancije. Kolektivni ig je ig pravnog lica koje predstavlja odreeni oblik udruivanja proizvoaa, odnosno davalaca usluga, koji imaju pravo da koriste subjekti koji su lanovi tog udruenja, pod uslovima predvienim ovim zakonom.
730

ig garancije je ig koji koristi vie preduzea pod nadzorom nosioca prava na ig, a koji slui kao garancija kvaliteta, geografskog porekla, naina proizvodnje ili drugih zajednikih obeleja robe ili usluga tih preduzea. igom, u smislu ovog zakona, ne smatraju se peat, tambilji pune (slubeni znah za obeleavanje dragocenih metala, mera i slino). Osnovno pravilo u vezi zatite prava na ig je da se igom titi znak koji slui za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu, koji se moe grafiki predstaviti. Znak se moe sastojati, na primer, od reci, slogana, slova, brojeva, slika, crtea, rasporeda boja, trodimenzionalnih oblika, kombinacija tih znakova, kao i od muzikih fraza prikazanih notnim pismom. Zakon o igovima regulie pitanja: predmet i uslove zatite, postupak zatite", sadrina, sticanje i obim prava", promet prava", prestanak prava", oglaavanje nitavim reenja o priznavanju iga, odnosno meunarodnog registrovanja", posebni sluajevi prestanka iga", kao i graansko pravna zatita". Doneta je i Uredba o postupku za priznanje iga (,,S1.1. SiCG", br. 28/05), kojom se blie ureuju pitanja propisana Zakonom o igovima, u vezi sa postupkom za pravnu zatitu iga koji se vodi pred organima uprave nadlenim za poslove intelektualne svojine. Uredba propisuje kako se podnosi prijava za priznanje iga, koja je sadrina zahteva za priznanje iga, koji se prilozi prilau uz zahtev, zatim izgled znaka i druga pitanja u vezi registra igova, izdavanja isprava o igu i si. Prema oznaenoj Uredbi, zahtev za priznanje iga podnosi si se Zavodu za intelektualnu svojinu. Zahtev za priznanje iga, prema lanu 3. pom. Uredbe, sadri: 1) podatke o poslovnom imenu i seditu podnosioca prijave, odnosno imenu i adresi fizikog lica; 2) podatke o punomoniku, ako se prijava podnosi preko punomonika; 3) podatke o zajednikom predstavniku, ako postoji vie podnosilaca prijave; 4) izgled znaka; 5) naznaenje da li je u pitanju prijava za individualni ig, kolektivni ig, ig garancije, trodimenzijalni ig ili muziki ig; 6) naznaenje boje i kombinacije boja ako se zatita trai za znak u boji; 7) transliteraciju znaka; 8) opis znaka, ako podnosilac prijave eli da dodatno pojasni izgled znaka, odnosno njegovo znaenje; 9) naznaenje klasa u koje je svrstana roba, odnosno usluge, prema Nianskom aranmanu o meunarodnoj klasifikaciji robe i usluga radi registrovanja igova (u daljem tekstu: Meunarodna klasifikacija robe i usluga); 10) podatke o zatraenom pravu prvenstva iz l. 20. i 21. Zakona; 11) naznaku da se ne trae iskljuiva prava na nedistinktivnom delu znaka; 12) podatak o plaenoj taksi za prijavu; 13) potpis i peat podnosioca prijave ili njegovog punomonika. Uz zahtev za priznanje iga podnosi se: 1) izgled znaka; 2) spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi, oznaen i svrstan prema Meunarodnoj klasifika ciji robe i usluga; 3) punomoje, ako se prijava podnosi preko punomonika; 4) opti akt o kolektivnom igu, ako se trai zatita iga garancije; 5) overeni prepis prijave, ako je zatraeno pravo prvenstva iz lana 20. Zakona (meunarodno pravo pr venstva); 6) potvrda, odnosno uverenje, ako je zatraeno pravo prvenstva iz lana 21. Zakona (sajamsko pravo pr venstva); 7) izjava podnosioca prijave da ne trai iskljuivo pravo na nedistinktivnom delu znaka, ako smatra daje takva izjava potrebna; 8) dokaz o uplati takse za prijavu. Uredbom je, dalje, propisano kako treba da izgleda znak : ako se sastoji samo od reci, slova ili brojeva ispisanih standardnim fontovima, ili njihovih kombinacija (verbalni znak) te reci, slova ili brojevi, odnosno njihove kombinacije, ili kako treba da izgleda muziki znak (da bude zapisan notnim pisanjem), a ako sadri grafike elemente (crtee, slike i slino). Pravo prvenstva podnosilac prijave za priznavanje iga stie datumom podnoenja prijave u odnosu na sva druga lica koja su za isti ili slian znak kojim se obeleava ista ili slina roba , odnosno usluge, docnije podnela prijavu. Podnosilac prijave to pravo zadrava ako je podneo urednu prijavu iga sa dejstvom u nekoj zemlji lanici Parike unije ili Svetske trgovinske organizacije, s tim stoje duan da o tako podnetoj prijavi za isti znak podnese prijavu i nadlenom organu u Republici Srbiji, u roku od est meseci od dana podnoenja prijave sa dejstvom u odnosnoj zemlji. 731

Posle ispitivanja ispravnosti podnete prijave za priznavanje prava na ig i donoenja reenja o priznavanju prava na ig, nosilac iga ima iskljuivo pravo da znak zatien igom koristi za obeleavanje robe, odnosno usluga na koje se taj znak odnosi i da drugim licima zabrani da isti ili slian znak neovlaeno koriste za obeleavanje iste ili sline robe, odnosno usluga, ako taj znak moe da izazove zabunu u prometu. To pravo, kako je napred navedeno, obuhvata: a) stavljanje zatienog znaka na robu ili njeno pakovanje; b) nuenje robe, njeno stavljanje u promet ili njeno skladitenje u te svrhe, ili obavljanje usluga pod zatienim znakom; v) uvoz ili izvoz pod zatienim znakom; korienje zatienog znaka u poslovnoj dokumentaciji ili u reklami. Meutim, ig se moe osporavati: prvo, ako je povreen pravni interes drugog podnosioca prijave, odnosno ako je prijava podneta protivno naelu savesnosti i potenja ili ako je na osnovu prijave povreena zakonska ili ugovorna obaveza, i drugo, ako je lice koje u prometu koristi znak, za koje je drugo lice podnelo prijavu ili ga registravalo na svoje ime za obeleavanje iste ili sline robe, odnosno usluga, - takvo lice moe sud da oglasi za podnosioca prijave, odnosno nosioca prava, ako dokae daje taj znak bio opte poznat u smislu Parike konvencije o zatiti industrijske svojine za obeleavanje njegove robe, odnosno usluga, pre nego stoje tueni podneo prijavu. Graansko pravna zatita, odnosno zatita u sluaju povrede iga, postie se podnoenjem tube nadlenom sudu, kako je propisano odredbama lana 57. Zakona o igovima, a naime, da tuilac moe, u sluaju povrede iga ili prava iz prijave iga tubom da zahteva: 1) utvrenje povrede prava; 2) prestanak povrede prava; 3) unitenje ili preinaenje predmeta kojima je izvrena povreda prava; 4) unitenje ili preinaenje alata i opreme uz pomo kojih su proizvedeni predmeti kojima je izvrena po vreda prava, ako je to neophodno za zatitu prava; 5) naknadu imovinske tete i opravdanih trokova postupka; 6) objavljivanje presude o troku tuenog; 7) davanje podataka o treim licima koja su uestvovala u povredi prava. Lice koje povredi ig odgovara za tetu po optim pravilima o naknadi tete. Ako je povreda iga uinjena namerno, tuilac moe od tuenog, umesto naknade imovinske tete, zahte-vati naknadu do trostrukog iznosa uobiajene licencne naknade koju bi primio za korienje iga. Postupak po tubi po navedenim osnovima je hitan.

Sudska praksa
Obim zatite isa (lan 37. Zakona o igovima) Zatita iga se moe ostvariti samo u odnosu na proizvode iste klase. Iz obrazloenja Niestepeni sudovi pruaju pravnu zatitu tuioevom zahtevu tako to nalau tuenom brisanje iz naziva firme reci ,,JTI". Na taj nain tuenom se praktino zabranjuje upotreba njegovog poslovnog imena u pravnom prometu. To se ini uprkos injenici da je tuilac nosilac meunarodno registrovanog iga br. 767433 i reci ,,JTI" samo za proizvode u klasi 34, za duvan i duvanske preraevine. Pri tome, sud nije utvrdio ni jednu povredu koja se tie stavljanja u promet od strane tuenog proizvoda iz klase 34. Istina, pruena sudska zatita tuenom je pravno doputena, ali samo u sluaju da tuioev ig ispunjava uslove iz lana 2. Zajednike preporuke u vezi odredaba o zatiti opte poznatih znakova donete od strane Skuptine Parike unije. Reje o uslovima koje ig mora ispuniti da bi stekao status uvenog iga. Tek u tom sluaju tuilac bi shodno odredbi lana 34. ranijeg Zakona, odnosno lana 39. sada vaeeg Zakona, imao pravo na obim pruene mu sudske zatite od strane niestepenih sudova. Meutim, u konkretnom sluaju prvostepeni sud nije utvrdio da li tuioev ig ispunjava uslove propisane citiranom odredbom Zajednike preporuke u vezi odredaba o zatiti opte poznatih znakova. U protivnom, a za sluaj da tueni uiva zatitu svog iga samo u klasi proizvoda 34, on bi mogao ostvariti traenu zatitu samo u odnosu na proizvode iste klase. Ovo iz razloga to propisana ogranienja prava odredbom lana 33. ranije vaeeg zakona, odnosno lana 37. sada vaeeg zakona, podrazumeva upotrebu firme izvrene u funkciji znaka razlikovanja proizvoda. Jer, poslovno ime koje nema funkciju robnog znaka uiva posebnu zatitu propisanu odredbama Zakona o privrednim drutvima. Osim toga, i lan 8. Parike konvencije propisuje da: ,, Trgovako ime bie zatieno u svim zemljama unije, bez obaveze prijavljivanja ili registrova-nja, bilo da ono sainjava ili ne sainjava deo nekog fabrikog ili trgovakog iga. " Prema tome, tuilac bi kao titular meunarodno registrovanog iga u klasi 34, bez statusa uvenog iga, mogao ostvariti zatitu svog prava samo kroz zabranu tuenom upotrebe poslovnog imena u funkciji oznake proizvoda iste klase. Meutim, u konkretnom sluaju nisu utvrene odlune injenice koje opredeljuju obim tuioevog prava zatite njegovog iga. To je posledica pogrene primene materijalnog prava, nata se ukazuje i u reviziji tuenog. To su razlozi zbog kojih je na temelju odredbe lana 395. stav 2. ZPP i odlueno kao u izreci. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 327/05 od 11.05.2006. godine); 732

Odlune injenice za povredu iga pediter ima svojstvo uesnika u prometu i kao svaki uesnik u prometu moe povrediti tui ig, jer su odlune injenice za postojanje povrede iga da je jedno lice nosilac iga, da drugo lice zatieni ili slian znak neovlaeno koristi za obeleavanje iste ili sline robe i da ovo moe izazvati zabunu u prometu. Iz obrazloenja Pravilan je zakljuak prvostepenog suda da se u konkretnom sluaju radi o povredi iga tuioca i da je tueni povredilac navedenog iga. Naime pravilno je prvostepeni sudprimenio odredbu l. 58. Zakona o igovima prema kojoj odredbi se povredom iga smatra svako neovlaeno korienje zatienog znaka od strane bilo kog uesnika u prometu u smislu l. 33. ovog zakona, a prema l. 33. istog zakona propisano da nosilac iga ima iskljuivo pravo da znak zatien igom koristi za obeleavanje robe, usluga na koje se taj znak odnosi i da drugim licima zabrani da isti ili slian znak neovlaeno koriste za obeleavanje iste ili sline robe, odnosno usluga, ako taj znak moe da izazove zabunu u prometu. Iz navedenih odredbi sledi da su odlune injenice za postojanje povrede iga da je jedno lice nosilac iga, dakle da ima registrovan ig kod nadlenog organa, da drugo lice ovaj znak neovlaeno koristi, da se radi o istom ili slinom znaku, istoj ili slinoj robi i da ovo moe da izazove zabunu u prometu. U konkretnom sluaju radi se o korienju potpuno identinog znaka, radi se o identinoj robi, iz ega sledi da ovo moe izazvati zabunu u prometu i da su se stekli svi us lovi za pravilan zakljuak prvostepenog suda daje na navedeni nain izvrena povreda iga. I prema stanovitu ovog suda, tueni kao pediter ima svojstvo uesnika u prometu i kao svaki uesnik u prometu moe povrediti tui znak zatien igom. Naime, pod trgovinom se smatra kupovina i prodaja robe i vrenje trgovinskih usluga, ista se obavlja kao trgovina na veliko i trgovina na malo, a pod trgovinom na veliko se smatra i kupovina robe koja se neposredno isporuuje, bez prethodnog uskladitenja, odnosno tranzitni promet, kako to proizlazi iz l. 1, 2. i 6. st. 2. Zakona o trgovini. U svakom sluaju trgovina je promet, s tim da je promet iri pojam koji pored kupovine i prodaje robe i vrenja trgovinskih usluga, obuhvata sve aktivnosti usmerene na promenu nosioca prava svojine na robi. U prometu mogu biti samo dva uesnika, lice koje prenosi pravo na stvari u prometu i lice na koje se prenosi to pravo, ali moe biti i vie uesnika sa razliitim svojstvima i ulogama. Kao uesnik u prometu se svakako ima smatrati i pediter, kome su povereni poslovi otpreme, a za koga, kada se radi o otpremi preko granice, postoji pretpostavka da su mu povereni i poslovi sprovoenja carinskih radnji, osim ako drukije nije ugovoreno. Stoga su neosnovani albeni navodi tuenog da je prvostepeni sud pogreno cenio prigovor nedostatka pasivne legitimacije na strani tuenog, a ovo stoga to on nije znao na koji nainje roba obeleena i to on nije uvoznik niti kupac robe ve samo pediter koji vri odreene administrativne poslove. Za postojanje povrede iga, nije odluna injenica da li je povredilac znao ili nije znao da koristi znak koji je istovetan ili bitno slian tuem zatienom znaku, odnosno da lije znao da vri povredu tueg prava ili ne. Namerna povreda iga je relevantna samo u odnosu na zahtev za naknadu tete, jer se tom u sluaju tuiocu, nosiocu iga moe dosuditi naknada do trostrukog iznosa uobiajene licencne naknade koju bi primio za korienje iga. Tueni u svojstvu peditera, koji postupa u svoje ime, a za raun svog nalogodavca, jeste uesnik u prometu u irem smislu i snosi odgovornost za navedenu povredu nezavisno od toga da lije za istu znao, da lije ista posledica postupanja po uputstvima njegovog nalogodavca ili ne, i uopte nezavisno od toga pod kojim okolnostima je do povrede iga dolo. Prednje moe biti samo relevantno za razreenje meusobnog odnosa peditera i njegovog nalogodavca, ali ne i za raspravljanje ovde spornog odnosa, odnosno sporne povrede iga. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 3385/06 od 26.4.2006. godine); Privremena mera u parnici za zatitu iga Privremenom merom u parnici za zatitu iga ne moe se traiti zadravanje robe jer su to radnje sprovoenja izvrenja privremene mere. Iz obrazloenja Prema stanju u spisima tuilac je kao vlasnik meunarodno registrovanog iga br. 582886 u klasi 142 i iga broj 29401 830584 klasi 25 registrovan kod Zavoda za intelektualnu svojinu, radi zatite svojih prava i spreavanja povrede intelektualne svojine podneo tubu kojim je traio da se utvrdi daje tueni povredio meunarodno zatieni ig tuioca krivotvorenim igom tuioca radi izvoza i dalje distribucije i prodaje na stranom tritu te da se utvrdi daje otpremom robe patika sa krivotvorenim igom sa teritorije SCG radi dalje distribucije i prodaje neovlaeno upotrebio zakonom zatiene spoljne oznake tuioca i stvorio mogunost zablude u prometu robe, predlaui da mu se zabrani vrenje svih radnji kojima se povrede meunarodno zatienog iga tuioca ine kao i radnje ije vrenje predstavlja delo nelojalne konkurencije te da se obavee da naknadi pretrpljenu tetu zbog neovlaenog korienja i povredu iga tuiocu u iznosu od 300.000 . Tuilac je tubom tako733

e traio da se odredi objavljivanje izreke presude u dnevnom listu te da se tueni obavee da tuiocu naknadi trokove. Uz tubu je podnet i predlog za odreivanje privremene mere kojom je traeno da se odredi da se privremenom merom naloi upravi Carine da zadri robu koja je obeleena zatienim znakom tuioca a koja je zadrana na carini 2.640 pari patika od plastinih masa i da Carini naloi da odloi putanje navedene robe u promet do pravosnanog okonanja postupka uz zabranu tuenom samog daljeg otpremanja i dopremanja, uvoza i izvoza i distribucije robe odnosno na teritoriji SCG obeleene navedenim navedenim spornim znakom. Prvostepeni sud je pravilno naao da su ispunjeni uslovi za odreivanje privremene mere predvieni odredbama lana 254. Zakona o izvrnom postupku. Pravilno je prvostepeni sud ocenom u ispravu o igu utvrdio daje tuilac upisan kao nosilac prava na navedenom igu za proizvode obue i to naroito sportske i obue za slobodno vreme te je utvrdio daje ig broj 29401Z830584 registrovan na ime tuioca i daje navedena registracija i dalje vaea jer je za odravanje plaeno do 10.10.2006. godine. Stoga je pravilno prvostepeni sud utvrdio aktivnu legitimaciju tuioca u ovom postupku. Uvidom u obavetenje Carinarnice D. D3 795/11 od 29.12.2004. godine sud je utvrdio daje u navedenoj carinarnici zadrana roba za koju postoji sumnja da povreduje pravo intelektualne svojine, da predmeti robe nose robni znak ,,R" recima i crte pume u skoku, te da se radi o patikama od plastine mase kao i da je poiljalac oznaenih patika ovde tueni i da je roba smetena i zadrana u magacinu slobodne zone P. Ocenom navedenog obavetenja pravilno je prvostepeni sud ocenio daje tueni koji je nesporno davalac naloga za povraaj odnosno izvoz navedenih patika poiljaocu pasivno legitimisan po zahtevu tuioca jer je davanjem navedenog naloga zapravo raspolagao robom to dokazuje i njegovu pasivnu legitimaciju po privremenoj meri zabrane raspolaganja. Odnos izmeu samog tuenog i njegovog poslovnog partnera i razlozi zbog kojih je dolo do toga da se poalje roba kojom se vrea pravo intelektualne svojine tuioca nisu od znaaja na pravo i mogunost zatite tuioca u odnosu na sva lica koja na bilo koji nain raspolau navedenim robama pa time i odnosu na tuenog koji dajui nalog tako postupao. Takoe pravilno prvostepeni sud ne ispitujui da lije tuilac iskoristio svoje zakonske mogunosti da po zadravanju robe u skladu sa carinskim zakonom pokrene odreeni postupak i time obezbedi dalje zadravanje robe na carini, odluuje o osnovanosti podnetog predloga za privremenu meru, jer podnoenje navedenog predloga kao i donoenje privremene mere po Zakonu nije na bilo koji nain uslovljeno ili vezano za prethodnu proceduru po navedenom Carinskom zakonu niti je u sluaju proputanja navedene procedure tuilac odnosno nosilac prava prekludiran sa mogunou traenja privremene mere. lanom 61. Zakona o igovima (,,Slubeni list SCG" br. 61/2004 i 7/2005) predvieno je da na zahtev lica koje uini verovatnim daje njegov ig ili pravo iz prijave iga povreeno ili da e biti povreeno sud moe da odredi privremenu meru oduzimanjem ili iskljuenjem iz prometa predmeta kojima se vri povreda, sredstava za proizvodnju predmeta, odnosno mere zabrane nastavljanja zapoetih radnji kojima bi se mogla izvriti povreda. Prema stavu 2. citiranog lana 61. Zakona o igovima, u sluaju istovetnosti ili bitne slinosti u smislu lana 34. Zakona sud obavezno odreuje privremenu meru iz stava 1. istog lana. Iz navedenih razloga pravilno je prvostepeni sud ocenjujuci daje tuilac uinio verovatnim daje njegov ig ili pravo iz prijave iga povreeno jer je prema uverenju-obavetenju Carinarnice D. navedena roba zadrana zbog robnog znaka ,,R" recima i crteom puma u skoku a za navedene robne oznake tuilac je nosilac prava zatite, te s obzirom na to daje tuilac uinio verovatnim postojanje povrede te da bi tuiocu putanjem navedene robe u promet mogla biti naneta nenadoknadiva teta jer bi ista bila izvezena pa bi se time zapravo i onemoguilo odnosno osujetilo svako dalje spreavanje i ograniavanje prometa i stavljanja u promet pa je stoga pravilno naao da su ispunjeni zakonski uslovi za odreivanje privremene mere radi obezbeenja potraivanja tuioca u ovom sporu. Osnovano meutim tueni u albi navodi da se kao privremena mera nije moglo naloiti Upravi carine Republike Srbije da zadri robu jer su to radnje sprovoene izvrenja privremene mere. Samom merom protiv tuenog, Upravi Carine se ne moe naloiti odreeno postupanje kako je to predloeno od strane tuioca i usvojeno stavom I reenja o odreivanju privremene mere. U lanu 61. Zakona o igovima kojima je predviena mogunost odreivanja privremene mere, izriito su nabrojane mere koje se mogu odrediti a to je oduzimanje ili iskljuenje iz prometa predmeta kojim se vri povreda, sredstava za proizvodnju tih predmeta odnosno mera zabrane nastavljanja zapoetih radnji kojima bi se mogla izvriti povreda bez ostavljanja bilo kakvih mogunosti odreivanja i drugih mera ili nalaganja treim licima pa ni nadlenim organima da zadre tu robu. Mogunost i postupak zadravanja robe regulisanje carinskim zakonom a ne samim Zakonom o igovima i stoga tuilac je kao privremenu meru u ovom sporu mogao traiti samo mere iz lana 61. Zakona o igovima. (Reenje Vieg trgovinskog suda P. 2443/05 od 24.3.2005. godine); Uslovi za odreivanje privremene mere zbog povrede iga i vlasnitvo oduzete robe Privremena mera oduzimanja, odnosno iskljuenja iz prometa robe kojom se vri povreda tueg zatienog znaka, moe se odredi ti prema svakom licu koje istu stavi u promet i time vri povredu prava, nezavisno od toga da lije to lice vlasnik robe, da li istupa u svoje ili tue ime, ili istupa za raun drugog lica, koje je nosilac prava svojine na stvarima.
734

Iz obrazloenja: Pravilno je prvostepeni sud, na osnovu napred utvrenih injenica, izveo zakljuak o postojanju uslova za odreivanje privremene mere u smislu l. 61. st. 1. Zakona o igu, odnosno zakljuujui daje tuilac uinio verovatnim daje njegov ig povreen, a na osnovu neposrednog uvida nadlenog dravnog organa uprave carine koja je obavljajui poslove iz svoje nadlenosti izvrila uvid u samu robu i oznake koje ista nosi. Stavljanjem u promet opreme sa oznakama koje su veoma sline zatienim oznakama moe se izazvati zabuna kod prosenog potroaa, i prema stanovitu ovog suda. Iz navedenog sledi da je prvostepeni sud pravilno odluio kada je odredio privremenu meru koja je odredbama Zakona o igovima predviena, te odredio oduzimanje i iskljuenje iz prometa robe kojom se povreda prava vri, odnosno kada je tuenom zabranio preduzimanje radnji u vezi sa navedenom robom. Neosnovani su albeni navodi da se privremena mera navedene sadrine ne moe odrediti prema tuenoj imajui u vidu daje tuena samo vlasnik Samostalne trgovinske komisione radnje, a da nije vlasnik robe koja se oduzima, odnosno iskljuuje iz prometa i da ona svoju delatnost obavlja u ime i za raun komitenta, odnosno u svojstvu komisionara koji nikada ne moe postati vlasnik robe, pa se stoga od nje ne moe ni oduzeti. Prema l. 33. Zakona o igu nosilac iga ima iskljuivo pravo da znak zatien igom koristi za obeleavanje robe, odnosno usluga na koje se taj znak odnosi i da drugim licima zabrani da isti ili slian znak neovlaeno koriste za obeleavanje iste ili sline robe, odnosno usluga, ako taj znak moe da izazove zabunu u prometu. Krug drugih lica za koji postoji zabrana neovlaenog korienja znaka navedenom odredbom zakona nije ogranien. Pravo iz st. 1. l. 33. Zakona o igovima obuhvata stavljanje zatienog znaka na robu ili njeno pakovanje, nuenje robe, njeno stavljanje u promet ili njeno skladitenje u te svrhe, odnosno obavljanje usluga pod zatienim znakom, uvoz ili izvoz robe i korienje zatienog znaka u poslovnoj dokumentaciji ili u reklami. Iz navedenog sledi da se povreda prava moe izvriti bih kojom od radnji koja je suprotna navedenoj zabrani, ukljuujui i stavljanje robe u promet, koja je obeleena znakom koji je bitno slian ili istovetan zatienom znaku nosioca prava. Nije relevantno ko je vlasnik predmeta i sredstava za proizvodnju tih predmeta kojima se povreda vri, ve je relevantno koje u posedu ovih predmeta i ko preduzima one radnje koje prema odredbama navedenog zakona imaju kvalifikaciju radnji kojima se povreda vri. Uostalom prema l. 1. Zakona o trgovini, trgovinom se smatra kupovina i prodaje robe i vrenje trgovinskih usluga, a prema l. 8. istog zakona trgovinske usluge, su izmeu ostalog i komisione usluge, pa sledi da svako ono lice koje ima svojstvo trgovca i koje preduzima radnje kupovine, odnosno prodaje robe i vrenja trgovinskih usluga, moe u vrenju te svoje delatno-sti uiniti radnju povrede tueg prava, te u tom smislu snositi i graanskopravnu odgovornost. Za odnos nosioca prava i lica koje vri povredu njegovog prava nije relevantno da li povredilac prava predmete i sredstva dri u tue ime i za tui raun, da li postupa po nalogu i uputstvima svog nalogodavca i ko e konano snositi posle-dice eventualnog konanog oduzimanja, odnosno unitenja te robe. Za njihov meusobni odnos relevantno je da povredilac prava, a u konkretnom sluaju tueni ove predmete dri, da ih je stavio u promet u svom maloprodajnom objektu, da su isti obeleeni znacima bitno slinim znacima koje tuilac titi pred nadlenim organom, i da ovo moe izazvati zabunu u prometu. Na navedeno je bez uticaja i injenica da li se u odnosu n,a vlasnike robe vodi krivini postupak, kao to je irelevantno da li onaj ko takvu robu stavlja u promet zna ili ne zna da ista predstavlja radnju povrede neijeg prava. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 8171/06 od 28.09.2006. godine); Neovlaeni prevoz robe sa zatienim znakom kao akt povrede iga Preuzimanjem robe na prevoz bez prethodne provere dokaza o vlasnitvu, proizvoau ili uvozniku robe sa zatienim znakom vri se povreda iga, jer se tako izvrenim prevozom omoguava realizacija neovlaenog korienja i neovlaenog stavljanja u promet robe obeleene zatienim znakom. Iz obrazloenja: "Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac je nosilac iga broj 43429 u reci LACO5TE" za obeleavanje odreenih proizvoda, gde spada i odea. Tueni je u periodu od 1999. do kraja 2005. godine bio zaposlen kod PP u.P, kao voza. Dana 27.05.2005. godine, kao voza autobusa navedenog preduzea, primio je na polaznoj stanici u N.P, od treeg lica, koga lino ne poznaje, robu zapakovanu u sedam crnih plastinih kesa, sa otpremnicama, radi prevoza do B., gde su robu sa otpremnicama trebalo da preuzmu trea lica. Tueni nije izvrio uvid u sadrinu kesa, niti je znao o kakvoj se robi radi, kao ni daje ista bila obeleena tuioevim zatienim igom broj 43429. Na izlasku iz grada R., autobus je zaustavljen od strane carinske kontrole, koja je prilikom vrenja kontrole navedene robe, konstatovala da se radi o povredi prava iz intelektualne svojine, pa je od tuenog privremeno oduzela tu robu i to 800 majica kratkih rukava sa znakom LACOSTE" i o tome tuenom izdala potvrdu od 27.05.2005. godine. Iz te potvrde ne vidi se da lije oduzeta roba imala prateu dokumentaciju. Tueni nije bio u mogunosti da prui podatke o treim licima koja su mu robu predala na prevoz na polaznoj auto-buskoj stanici, niti o licima koja su u B. trebalo da preuzmu robu, jer ih od ranije nije poznavao.
735

Prema lanu 33. Zakona o igovima, nosilac iga ima iskljuivo pravo da znak zatien igom koristi za obeleavanje robe. To pravo obuhvata: stavljanje zatienog znaka na robu ili njeno pakovanje, nuenje robe, njeno stavljanje u promet ili njeno skladitenje u te svrhe, uvoz ili izvoz robe pod zatienim znakom, korienje zatienog znaka u poslovnoj dokumentaciji ili u reklami. On ima pravo da drugim licima zabrani da isti ili slian znak neovlaeno koriste za obeleavanje iste ili sline robe, ako taj znak moe da izazove zabunu u prometu. Prema lanu 58. istog zakona, povredom iga smatra se svako neovlaeno korienje zatienog znaka od strane bilo kog uesnika u prometu, u smislu lana 33. tog zakona. Na osnovu utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su zakljuili da tueni svojim postupanjem nije povredio tuioevo pravo iz lana 33. Zakona o igovima. Vrhovni sud nalazi da se osnovano u reviziji ukazuje da su niestepene presude zasnovane na pogrenoj primeni materijalnog prava. Iz injenica da tueni nije prezentirao dokaze o vlasniku robe, njenom proizvoau ili uvozniku, kao ni podatke o licima od kojih je robu primio na prevoz i kojima je trebalo robu isporuiti, proiz-ilazi da je prevoz, pod oznaenim okolnostima, izvren u funkciji neovlaenog korienja zatienog znaka tuioca i neovlaenog stavljanja u promet tako obeleene robe. Takvim postupkom tueni je direktno omoguio neovlaeno stavljanje u promet robe sa zatienim znakom. Stoga se ne moe prihvatiti pravno shvatanje nie-stepenog suda da tueni svojim radnjama nije povredio tuioevo pravo iskljuivog korienja igom zatienog znaka. Naprotiv, neovlaeni prijem robe sa zatienim znakom tuioca, bez prethodne provere njenog porekla i identiteta lica koje mu je robu predalo na prevoz, predstavlja radnje kojima se direktno omoguava stavljanje u promet takve robe. Stoga se i preduzetim radnjama od strane tuenog ini povreda tuioevog prava na ig u smislu odredbe lana 58. Zakona o igovima. Iz tih razloga, a na temelju odredbe lana 57. istog zakona, tuilac ima pravo i na traenu sudsku zatitu." (Izpresude Vrhovnog suda Srbije, G. 15/07 od 15. marta 2007. godine) Iz ranije sudske prakse NAPOMENA: dole navedeni sluajevi sudske prakse su nastali u vreme vaenja Zakona o zatiti pronalazaka, tehnikih unapreenja i znakova razlikovanja, koji je prestao da vai donoenjem Zakona o patentima i Zakona o igovima ("SI. 1. SRJ", br. 15/95), ali se mogu upodobiti sluajevima koji nastanu po novim navedenim zakonima. Pravo na naknadu tete usled povrede prava na ig Ispunjeni su uslovi za naknadu tete iz lana 154, lana 155. i lana 158. Zakona o obligacionim odnosima kada tueni neovlaenom upotrebom reci "X" u nazivu svoje firme povredi zatiene igove tuioca i neovlaenom upotrebom zatienih spoljnih oznaka tuioca stvori mogunost zablude, odnosno zablude u prometu na tetu tuioca, ime istovremeno i ini delo nelojalne konkurencije. Tuiocu pored prava na naknadu materijalne tete pripada i pravo na naknadu nematerijalne tete, jer novana naknada predstavlja satisfakciju tuiocu zbog povrede koju je pretrpeo. Iz obrazloenja Prema injeninom utvrenju na kome se zasniva pobijana presuda tueni je povredio tuioevo pravo na zatieni ig, na taj nain to je u naziv svoje firme uvrstio re "Hyatt", ime je u isto vreme uinio i delo nelojalne konkurencije. Pri tom revizijski sud stao je na stanovite da tuilac saglasno odredbi lana 200. Zakona o obligacionim odnosima nema pravo na naknadu nematerijalne tete zbog uinjene povrede prava na ig i nelojalne konkurencije, jer prema toj zakonskoj odredbi pravo na novanu naknadu nematerijalne tete pripada samo fizikim licima, a da bi u konkretnom sluaju tuiocu eventualno pripadalo samo pravo na naknadu materijalne tete ukoliko dokae daje trpi. Navedeno stanovite revizijskog suda se ne moe prihvatiti. Prema odredbi lana 117. Zakona o zatiti pronalazaka, tehnikih unapreenja i znakova razlikovanja, lice koje povredi pravo iz prijavljenog ili zatienog pronalaska, modela, uzroka ili iga ili neovlaeno koristi zatienu oznaku porekla proizvoda odgovara za tetu po optim pravilima o naknadi tete. Saglasno odredbi lana 49. stav 2. Zakona o igovima odgovornost za povredu prava na ig ne iskljuuje odgovornost za delo nelojalne konkurencije. S tim u vezi u konkretnom sluaju ispunjeni su uslovi za naknadu tete iz lana 154, lana 155. i lana 158. Zakona o obligacionim odnosima, jer je prema utvrenim injenicama tueni neovlaenom upotrebom reci "Hyatt" u nazivu svoje firme povredio zatiene igove tuioca i neovlaenom upotrebom zatienih spoljnih oznaka tuioca stvorio mogunost zablude, odnosno zabune u prometu na tetu tuioca, ime je uinio delo nelojalne konkurencije. Saglasno izloenom osnovano se u zahtevu za zatitu zakonitosti Saveznog dravnog tuioca ukazuje da tuiocu pored prava na naknadu materijalne tete, saglasno navedenim odredbama posebnih zakona, pripada i pravo na naknadu nematerijalne tete, jer ta novana naknada predstavlja satisfakciju tuiocu zbog povrede ko736

ju je pretrpeo, a iju visinu je prvostepeni sud suglasno odredbi lana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa lanom 223. Zakona o parninom postupku pravilno odmerio. Sa izloenih razloga, primenom odredbe lana 415. u vezi sa lanom 395. Zakona o parninom postupku odlueno je kao u izreci presude. (Savezni sud, Gzs. broj 5/99 od 30. 9. 1999. godine) ); Zatita pronalazaka i tehnikih unapreenja - cl. 118. Zakona o zatiti pronalazaka tehnikih unapreenja. ,, Tuilac kao nosilac prava robnog iga registrovanog u SR Jugoslaviji ima pravo na zatitu svog robnog iga. Stoga ako tueni kao trgovinska organizacija u svojoj prodajnoj mrei prodaje proizvod kojim je izvrena povreda zatienog iga tuioca, on ima pravo da trai zabranu stavljanja u promet takvog proizvoda kao i njegovo unitenje, sve dok se ovakvi proizvodi nalaze na skladitu tuenog trgovca" (prema odluci VPS, P. 496/94). Slinost izmeu robnih igova procenjuje se sa stanovita prosenog kupca i stepena potrebne panje Prema obrazloenju Prvostepeni sud je delimino uvaio tubeni zahtev, presudom zabranio tuenom upotrebu odreenog znaka za oznaavanje alkoholnih pia u poslovnom prometu, i obavezao tuenog da odstrani taj znak iz prometa, utvrdio daje nedopustiva registracija tuenikovog znaka kao robnog znaka i naloio tuenom da presudu objavi u dnevnoj tampi na svoj troak. Istom presudom odbio je deo tubenog zahteva da se utvrdi da je tueni upotrebom pomenutog znaka u poslovnom prometu besplatno upotrebljavao i imitirao robni znak tuioca, koji je imao meunarodnu registraciju, zatim daje tueni duan da uniti etikete, kliee i reklamne natpise koji sadre pomenuti znak. Prvostepeni sud je u obrazloenju svoje presude naveo da je resio spor nastao meu strankama po pitanju da lije tuilac osnovano postavio zahtev za zatitu svog meunarodno registrovanog iga, odnosno karakteristine reci, registrovanog u 1931. godini (obnovljena registracija u 1950. godini) a za obeleavanje pored ostale robe, vina, jakih alkoholnih pia, likera i drugih proizvoda koji spadaju u 33 razred meunarodne klasifikacije robe i usluga u odnosu na robni ig tuenog, koji je znak tueni radi zatite prijavio Saveznom zavodu za patente 1971, godine. Za zatitu navedenog iga tuilac je istakao u tubi, pored ostalog, daje slinost njegovog iga sa igom tuenog oigledna i da ide skoro do istovetnosti da se sa oba iga titi ista vrsta robe svrstana u 33 meunarodni razred klasifikacije da se u smislu meunarodnih aranmana o registraciji fabrikih i trgovakih igova, iji je potpisnik i Jugoslavija, ima smatrati kao da je tuilac registrovao svoje robne igove neposredno u naoj zemlji. Prvostepeni sud je zauzeo stanovite da tuilac u smislu lana 41. Zakona 0 robnim i uslunim igovima, ima pravo na zatitu svojih registrovanih igova, te daje tuba osnovana u delu kojim se utvruje daje tueni bespravno upotrebio svoj robni ig, i da se tuenom zabrani upotreba toga znaka, tako daje duan da ga povue i odstrani iz prometa. Drugostepeni sud je odbio albu tuenog, uvaio albu tuioca i preinaio prvostepenu presudu u delu kojim je tubeni zahtev odbijen, tako stoje tubeni zahtev uvaio i u delu kojim je tuilac traio da se tueni obavee da uniti etikete, kliee i reklamne natpise koji sadre sporni robni znak. Prema stanovitu drugostepenog suda pravilno je prvostepeni sud postupio kad je prilikom reavanja spornog pitanja poao od stanovita daje za pravilnu ocenu spornog odnosa odluno da li izmeu igova stranaka postoji takva slinost da bi proseni potroa mogao primeniti razliku na njima, osim ako obrati naroitu panju. Prema tome, jedan od uslova za zatitu robnog iga u odnosu na drugi robni ig ili robni znak jeste njihova slinost. Pojam slinosti, kao bitan elemenat za ostvarivanje prava na zatitu iga, dat je u lanu 41. taka 2. Zakona o robnim i uslunim igovima. U takvom zakonskom propisu odreeno je kad se smatra da izmeu dva robna iga ili dva robna znaka postoji slinost, a to je samo u sluaju kad proseni kupac robe, bez obzira na vrstu robe, moe ' primetiti razliku meu igovima ako pri kupovini obrati naroitu panju. Slinost odnosno razlika izmeu jednog i drugog robnog iga, odnosno znaka, procenjuje se, dakle, u prometu robe, u smislu navedenih zakonskih odredaba, sa stanovita prosenog kupca i stepena potrebne panje. Iz toga proizilazi da za ostvarenje prava za zatitu robnog iga nije dovoljno da postoji izvesna slinost jednog i drugog iga, ve je potrebno da postoji takva slinost odnosno razlika koja se procenjuje kao faktiko pitanje prema kriterijumima prosenog kupca i stepena njegove panje. Polazei od stanovita u navedenim zakonskim propisima Vrhovni privredni \ sud je naao da je prvostepeni sud uvidom u priloene robne igove stranaka pravilno utvrdio da izmeu zatienog robnog iga tuioca i robnog iga tuenog kojima oni obeleavaju svoje proizvode postoji slinost u smislu lana 41. navedenog zakona, koji prua mogunost pometnje u prometu proizvoda obeleenih tim igovima. Oigledno je, naime, da proseni potroa, bez naroite panje, ne moe primetiti razliku izmeu jednog i drugog iga, i to ne samo u pogledu vrste jednog i drugog proizvoda, ve i u pogledu njihovog porekla. 131

Meutim, prvostepeni sud je pogreio kad je odbio tubeni zahtev tuioca da se tuenom naloi da uniti etikete, kliee i reklamne natpise. U smislu lana 47. Zakona o robnim i udruenim igovima, u sluaju povrede prava na ig nosilac toga prava moe traiti da se uiniocu povrede zabrani dalje vrenje povrede. Radi obezbeenje da tueni dalje ne vri povredu prava na ig, tuilac je traio da se unite sredstva pomou kojih je tueni vrio i pomou kojih bi mogao i u budue da vri povredu prava na sporni ig. Ovaj zahtev tuioca je osnovan, jer je usmeren na dalje onemoguavanje tuenog da vri povredu prava tuioca na ig (prema odluci VPS, SI. 1360/72); Smatra se da je podnosilac prijave za upis u registar iga odustao od svoje prijave ako u ostavljenom roku ne ispravi prijavu Prema obrazloenju Osporenim reenjem tueni je odbio zahtev tuioca za produenje roka za podnoenje odgovora na privremeno odbijanje (refum de protection) meunarodnog registrovanog iga. Istim reenjem odbijena je zatita u Jugoslaviji navedenog iga na ime tuioca. Kao nosilac meunarodno registrovanog iga na svoje proizvode, a koji pored figurativnog elementa sadri i natpis, tuilac je zatraio zatitu istog iga u Jugoslaviji. Zbog natpisa u reci tueni je u smislu lana 5. Meunarodnog aranmana saoptio tuiocu da se ovaj ig ne moe odobriti i dao je tuenom rok do 10. juna 1967. godine da se izjasni o privremenom odbijanju. Tuilac nije postupio u datom roku, ve je vie puta traio produenje ve datog roka navodei da se nalazi u pregovorima sa odgovarajuim inostranim firmama. Tueni je ponovo dao tuiocu rok i to u vie navrata sve do 27. jula 1968. godine. Taj rok j e produavan tako daje tui lac imao na raspolaganju preko godinu dana. Poslednji zahtev za produenje roka tuilac je podneo 27. juna 1968. godine nakon ega je us ledilo osporeno reenje od 27. decembra 1968. godine, dakle est meseci posle poslednjeg bezuspeno proteklog roka. Tuilac nezadovoljan osporenim reenjem, je podneo tubu osporavajui zakonitost reenja i time zasnovao spor u smislu lana 4 stav 22 Zakona o robnim i uslunim igovima. Smatra se da tueni nije imao osnova da odbije njegov zahtev za produenje ve ranije datog roka radi izjanjenja i daje bio duan da mu prui mogunost za upotpunjavanje zahteva prema rezultatu ispitivanja. Sem toga smatra da nije bilo mesta meritornom reavanju o zahtevu za zatitu iga. Tueni je u odgovoru na tubu ostao kod svojih razloga datih u osporenom reenju. U odnosu na deo tube koji ukazuje da osporeno reenje nema razloga u odnosu na odbijanje zahteva za zatitu navedenog iga, tueni smatra da u tom delu nisu ni bili potrebni razlozi jer da su navedeni u privremenom odbijanju i da su stoga poznati tuiocu. Drugostepeni sud je naao daje tuba delimino osnovana pa je ponitio osporeno reenje u delu kojim je odbijen zahtev da se da zatita u Jugoslaviji pomenutog iga, dok je tubu odbio u delu kojim je odbijen zahtev za produenje roka za odgovor na privremeno odbijanje. Treba odmah ukazati daje tueni pravilno postupio kada je odbio dalje produenje traenog roka, koji mu je davan u vie navrata, a po izriitom zahtevu tuioca, da bi se mogao izjasniti o razlozima privremenog odbijanja da se da zatita predloenog iga. Prema tome, taj deo osporenog reenja je na zakonu osnovan. Od dana predaje zahteva za registraciju iga, pa do donoenja osporenog reenja prolo je vie vremena godinu i po dana, a od poslednjeg zahteva za produenje roka pola godine, to predstavlja ne samo dovoljno ve preveliko vreme da bi se tuilac mogao izjasniti o razlozima privremenog odbijanja. Pri ovakvom stanju stvari nije bilo opravdanih razloga da se dati rokovi i dalje produavaju (lan 99. stav 3. Zakona o optem upravnom postupku), pa je, sledstveno tome, drugostepeni sud tubu u delu kojim se odbija osporeno reenje u delu kojim je odbijen zahtev tuioca za produenje roka, na osnovu lana 42. stav 2. Zakona o upravnim sporovima odbio kao neosnovanu. Tuba je meutim, osnovana u delu kojim se pobija zakonitost stava 2 dispozitiva osporenog reenja, kojim je odbijen zahtev tuioca da se da zatita u Jugoslaviji njegovom igu. Tueni se u obrazloenju osporenog reenja, u delu kojim je meritorno odluivao, poziva na lan 32. Zakona o robnim i uslunim igovima. Taj propis se ima tumaiti u vezi sa dva prethodna lana istoga Zakona, a to je da se ima smatrati da je podnosilac prijave za upis u registar odustao od svoje prijave ako u ostavljenom roku ne ispravi ili ne dopuni neurednu prijavu, odnosno ako se u ostavljenom roku ne izjasni o injenicama zbog kojih smatra da se pravo na ig ne moe prihvatiti. Dakle, sam tueni je pravilno stao na stanovite daje tuilac u ovom sluaju odustao od svoje prijave odnosno zahteva, odnosno da se ima smatrati daje odustao od svoje prijave, pa sledstveno tome nije mogao vie o samoj zatiti odnosno registrovanju predloenog iga da meritorno reava i da taj zahtev odbije. Kako se u ovom sluaju ima smatrati na osnovu navedenog propisa da je prijava tuioeva povuena, postupak koji je pokrenut po zahtevu tuioca mogao bi se samo obustaviti (lan 131, stav 2. Zakona o upravnom postupku) (prema odluci VPS, U 4/70); 738

Osnovna funkcija iga je zatita nosioca prava na ig kao i zatita neposrednih potroaa Prema obrazloenju Prijavom koja je primljena kod tuenog na dan 23. jula 1968. godine tuilaka firma je postavila zahtev da se odreeni znak koji se sastoji od reci, za obeleavanje njegove robe prema spisku, zatiti kao ig. Ispitujui ovu prijavu u smislu l. 31. Zakona o robnim i uslunim igovima, tueni je naao da se traena zatita ne moe dati. Kao razloge za ovakav svoj stav tueni je naveo daje utvrena slinost prijavljenog znaka sa zatienim domaim i meunarodnim igom jedne inostrane firme, koji se sastoji od sline reci, a pored toga da postoji identian meunarodni ig registrovan kod tuenog, a za obeleavanje, izmeu ostale robe i sapuna. Tueni je tom prilikom naao da se pomenuti ig ne moe zatititi s obzirom na stav 1. taka 8. lana 3. Zakona o robnim i uslunim igovima, te je pozvao tuioca da svoj znak izmeni, prijavu povue ili da odustane od izvesne robe prema spisku koji je tuilac priloio. Odgovarajui na prethodno ispitivanje tuilac je ostao kod svog zahteva nalazei da nisu ispunjeni zakonski uslovi za odbijanje zatite, i pozvao se na propis odredbe stava 2. lana 32. Zakona. Nakon toga, poto su i tuilac i tueni u prethodnom ispitivanju ostali kod svojih shvatanja tueni je doneo osporeno reenje kojim je prijavu tuioca za zatitu iga odbio nalazei da bi zatita predloenog iga pored postojeeg meunarodnog iga koji se sastoji u istoj reci, dovelo do zabune u privrednom prometu a naroito kod potroaa robe u pogledu porekla i osobine robe te se spornom znaku s obzirom na propis ta. 4. stav 1. lana 3. ve pomenutog zakona ne moe dati zatita. Nezadovoljan tim reenjem tuilac je podneo tubu nadlenom sudu u smislu stava 4. lana 22. Zakona o robnim i uslunim igovima i time pokrenuo spor. Tuilac je zauzeo stanovite daje tueni u konkretnom sluaju pogreio prilikom primen.e zakona i daje pobijanim reenjem povreen materijalni zakon Pre svega, ukazao je na stav tuenog prema kome i sam tueni priznaje da se ne radi o istovetnosti zahteva ija se zatita trai sa ve zatienim igom te daje zbog toga bio duan da u smislu stava 2. lana 33. Zakona prijavljeni znak zatiti kao ig. Posebno je ukazao na to da Zakon o igovima pitanje slinosti regulie propisom lana 33. a ne lana 3. na koji se tueni pozvao. Prema shvatanju tuioca pozivanje tuenog na taku 4. stava 1. lana 3. Zakona o robnim i uslunim igovima u ovom sluaju nije bilo mesta jer da pomenuti propis izriito predvia da se ne moe dati zatita onom znaku koji sadri natpis ili podatke koji mogu na tritu da izazovu zabunu, a da se u reci koju eli zatititi kao ig ne radi ni o kakvom natpisu niti o podatku. Upravo zbog toga smatra tuilac daje tueni bio duan da postupi u smislu lana 33. Zakona koji regulie pitanje slinosti. Takoe, tuilac je zauzeo stanovite, daje tueni pogreio kada se u svom reenju pozvao na lan 6. bis Konvencije parike unije, poto nisu ispunjene osnovne pravne pretpostavke za njegovu primenu. Drugostepeni sud ispitujui zakonitost osporenog reenja naao je da je tuba neosnovana pa je tubu, dosledno tome odbio. Po reavanju ovoga upravnog spora Drugostepeni privredni sud je poao pre svega od funkcije iga u pravnom prometu. Kao osnovna funkcija iga u pravnom prometu su: a) zatita nosioca prava na ig, tj. zatita njegovog iskljuivog prava da svoju robu obeleava odreenim igom kako bi se ista na tritu razlikovala od robe iste ili sline vrste drugih proizvoaa. Dakle, funkcija zatite interesa nosioca prava na ig i b) zatita neposrednih potroaa da bi mogli razlikovati istu ili slinu vrstu robe na tritu po njenom poreklu odnosno da ih znak ne srne dovesti u zabludu o poreklu ili osobinama same te robe. Polazei dakle, od ovih osnovnih funkcija zakonodavac je u lanu 2. stav 1. pomenutog zakona propisao ta se sve moe zatiti kao ig pogodan za razlikovanje u privrednom prometu robe odnosno usluga i da to mogu biti: slike, izrazi, vinjete, natpisi, ifre, kao i kombinacije ovih znakova. Tuilac trai zatitu svog znaka za obeleavanje robe u jednoj reci i pri tome smatra da ova re kao iskljuivo ne moe sluiti i izraavati kao pojam natpis u smislu ve citiranog zakonskog propisa. Na suprot ovoj tezi tuioca drugostepeni sud nalazi da odreene reci p o svom znaaju mogu da oznaavaju natpis kako to pravilno i tueni smatra. Prema tome, predloena re kao ig, kao pojam u svom znaenju moe da predstavlja natpis u smislu stava 1. lana 2. Zakona pa je tueni pravilno postupio kada je u ovom sluaju primenio odredbu ta. 4. lana 2. Zakona o robnim i uslunim igovima jer pomenuta re uzeta i kao natpis mogla bi da stvori zabunu u privrednom prometu i da dovede u zabludu potroae o poreklu i osobinama robe u prometu ukoliko bi postojala zatita oba napred navedena znaka kao iga (prema odluci VPS, U. 71/72);

739

Slinost, odnosno razlikovanje dva iga ili robna znaka sud ceni kao faktino pitanje po svojoj slobodnoj oceni Prema obrazloenju Tuilac je tubom postavio zahtev za zatitu svoje etikete sa komercijalnim znakom pod kojim puta u promet svoj proizvod. Predloio je da sud zabrani tuenom upotrebu etikete za obeleavanje iste vrste robe i da mu se naloi da iz predmeta povue svoje proizvode sa tom etiketom. U toku prvostepenog postupka je utvreno da je tuilac robu sa svojom etiketom pustio u promet 1967. godine a tueni polovinom 1968. godine, da su robe i tuioca i tuenog iste i da nijedna strana nije naziv svoje robe zatitila kao robni ig. Prvostepeni sud je odbio tubeni zahtev. Uputajui se u meritornu ocenu spornog odnosa, da li su ispunjeni uslovi za ostvarivanje zahteva za zatitu robnog znaka, odnosno da li je tueni svojom etiketom povredio pravo tuioca podraavanjem njegove etikete i, prema tome, da lije tueni uinio delo nelojalne utakmice, prvostepeni sud je naao da su obe etikete reene upotrebom verbalnih i figurativnih elemenata istom bojom, ali u njihovom razliitom rasporedu i razliitim kombinacijama, a zatim daje kod jedne i druge etikete dominantan razliiti verbalni naziv i da stoga tueni putanjem iste vrste robe i promet pod nazivom ne vri prema tuiocu delo nelojalne utakmice Drugostepeni sud je odbio albu tuioca i potvrdio prvostepenu presudu. Za pravilnu ocenu spornog odnosa, a to je da lije tueni putanj em u promet iste vrste robe pod etiketom poinio prema tuiocu delo nelojalne utakmice, odnosno da lije, kako to tuilac tek sada prvi put istie u albi, tueni takvom svojom radnjom povredio njegov zatieni robni ig, odluno je da lije tueni takvom svojom radnjom, u smislu l. 54. Osnovnog zakona o prometu robom (SI. list SFRJ, broj 1/67) zloupotrebio oznake ili druga sporna obeleja tuioevog proizvoda, odnosno da li svojim robnim znakom, u smislu l. 45. Zakona o robnim i uslunim igom (SI. list SFRJ, broj 46/61) podraava tuioevom robnom igu u privrednom prometu. U tim zakonskim odredbama odreeno je kada se vrenje prometa robom smatra da je protivno naelima lojalne utakmice, a to je kada u vrenju prometa robom zloupotrebljava znak ili drugo spoljno obeleje robe drugo lice, odnosno da se povreda prava na ig smatra ne samo bespravna upotreba iga, ve i podraavanje takvom igu u privrednom prometu. Po jednom i drugom osnovu, dakle kada se radi o zahtevu za zatitu robnog iga, osnovanost postavljenog zahteva za zatitu u ovoj parnici zavisi od zakonskog kriterijuma iz l. 41. Zakona o robnim i uslunim igovima, a to je da li prosean kupac moe primetiti razliku izmeu etiketa stranaka pod kojim one putaju u promet svoje proizvode estokih pia, samo ako pri tome obrate naroitu panju. Uporei-vanjem etiketa stranaka i cenei njihovu slinost i mogunost zabune prosenog kupca pri razlikovanju jedne robe od druge, prvostepeni sud je naao da ne postoji takva slinost koja bi mogla stvoriti zabunu u prometu kod potroaa pri kupovini jednog i drugog proizvoda, i prema tome, da nisu ispunjeni uslovi za davanje sudske zatite u postavljenom tubenom zahtevu. Drugostepeni sud smatra daje takvo stanovite prvostepenog suda zasnovano na pravilnoj primeni materijalnog prava. Drugostepeni sud prihvata stanovite albe da pitanje slinosti spornih etiketa nije pravni, ve faktiki problem, ali ne prihvata i stanovite, da je za reenje tog problema potrebno znanje koje ne spada u oblast pravne struke i zbog toga je prvostepeni sud bio duan da o tom faktikom problemu pribavi miljenje strunjaka odgovarajue specijalnosti. Pitanje slinosti ili razlike izmeu dva robna iga ili robna znaka sud ceni kao "faktiko pitanje po svojoj slobodnoj oceni. S toga, bez obzira na nepotpunosti i neodreenog miljenja odreenog sudskog vetaka, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je pristupio uporeivanju jedne i druge etikete i kad je na osnovu tog uporeivanja naao da izmeu jedne i druge etikete ne postoji takva slinost, da bi proseni kupac meu njima mogao primetiti razliku samo ako obrati naroitu panju. Tano je da su u etiketama data izvesna slina figurativna reenja, posebno u delu koji se odnosi na boju i pojedine elemente, ali nijedno ni drugo nije bitno za ocenu slinosti ili razlike, a posebno nije bitno za ocenu celokupnog odnosa opteg utiska jedne i druge etikete. Na prvi pogled bez obraanja naroite panje, zapaa se jasna razlika izmeu naziva jednog i drugog proizvoda, koji su ispisani razliitim slovima i na razliitim osnovama, tako da se gubi opti utisak o njihovoj slinosti, koji bi prosenom kupcu onemoguio razlikovanje jedne robe od druge u privrednom prometu. Ono, dakle, to karakterie etikete stranaka i to ini njihovu razliku, koja iskljuuje svaku zabunu kod prosenog kupca, jeste obeleavanje robe potpuno razliitim imenima, koja su jasno ispisana velikim slovima na etiketama, tako da za razlikovanje jedne robe od druge nije potrebna naroita panja (prema odluci VPS, SI. 1687/69)

740

Primer tube za zatitu prava na ig TRGOVINSKI SUD U TUILAC: (privredno drutvo) _________________________________________iz TUENI: (privredno drutvo) __________________________________________, iz TUBA radi zatite prava na ig i tete vrednost za tubu: __________dinara, u 2 primerka. Tuilac je nosilac prava na ig naziva " _________", za proizvode ________________________. DOKAZ: a) upis zahteva za priznanje prava na ig u Saveznom zavodu za patente i potvrda Zavoda _____, sa datumom podnoenja ____. godine, i spiskom proizvoda za ig " b) omot na _____________tuioca.

___",

Prema odredbama l. 33. Zakona o igovima, tuilac je stekao iskljuivo pravo da koristi ig sa oznakom " ________" , danom podnoenja prijave za priznanje tog prava, a to je _____________. godine. Tueni je u _______. godini poeo da vri prodaju svojih proizvoda ______________________ _____________________________, sa oznakom tuioca " _____". I ne samo to. Na objektima, ulinim zgradama u _______________________, takoe je svoje proizvode oznaavao zatienim znakom tuioca " _____", to oigledno prosenog korisnika tuioevih proizvoda dovodi u zabludu o pravom proizvoau, odnosno tuiocu, jer ne moe da uoi razliku, osim ako ne obrati posebnu panju da li kupuje proizvod tuioca ili proizvod tu enog. Takvim ponaanjem tuenog povreeno je pravo tuioca na ig. DOKAZ: priznanje tuenog i omot ______________sa oznakom " ___________", na proizvodima koje tueni prodaje na svojim maloprodajnim mestima u ___________. Tueni je svojim gore opisanim radnjama, postupajui protivno odredbama Zakona o igovima, povredio iskljuivo pravo tuioca da koristi predmetni ig u privrednom prometu za oznaavanje svojih proizvoda ________________________, s obzirom da je proizvodnju i prodaju sa znakom " ______" vrio bez pribavljanja prethodne dozvole nosioca prava na ig. Postupajui na takav nain, tueni je prodao u ________________________, odnosno Republici Srbiji i ________________________ogromnu koliinu ___________, to je uticalo na smanjenje prometa tuioevih proizvo da sa zatienim znaka " _____" i gubitak, odnosno tetu tuioca koja e se konano utvrditi po proteku kalendarske _________godine. Tuilac e posebnom tubom traiti potpunu naknadu tete koju je pretrpeo nezakonitim postupa njem tuenog, tako to e pored stvarne tete i izgubljene dobiti traiti i naknadu po osnovu sticanja bez pravnog osnova (l. 189. i 219. ZOO). Za sada, tuilac opredeljuje svoju tetu na iznos .od ________dinara. DOKAZ: vetaenje. S obzirom da je tueni svojim gore opisanim radnjama postupao protivno odredbama Zakona o i govima, a posebno odredbama l. 57... do 65. istog zakona ("SI. 1. SiCG", br. 61/04 i 7/05), tuilac predla e da sud u ovoj pravnoj stvari, po sprovedenom postupku, donese sledeu P R E S U DU I. Zabranjuje se tuenom ________________, iz ________________, da ubudue prodaje proizvode ______________sa oznakom igom tuioca " ______" u Republici Srbiji, i da na prodajnim objektima i zgradama stavljaju znak tuioca " _____". II. Obavezuje se tueni da u roku od 15 dana sa svih svojih objekata u kojima proda je sa oznakom " _________" iste ukloni, kao i sa drugih objekata i reklama, odnosno izbrie da se taj znak ne vidi. III. Obavezuje se tueni da tuiocu isplati na ime dela naknade tete zbog povrede prava tuioca iz prijavljenog i zatienog iga " ______", prodajom svog proizvoda sa tim znakom, u iznosu od _______dinara, sve (I, II, III) pod pretnjom prinudnog izvrenja. IV. Ovlauje se tuilac da ovu presudu objavi u jednom od dnevnih listo.va, na troak tuenog, V. Obavezuje se tueni da tuiocu naknadi trokove postupka, pod pretnjom izvrenja. Za tuioca direktor, 741 -

UGOVOR O RAZMENI
Pojam (cl. 552. ZOO)
Ugovor o razmeni je takav ugovor po kome se svaki ugovora obavezuje da svom saugovorau preda stvar koja se razmenjuje, tj. da izvre razmenu jedne stvari za dragu, tako da svako od njih na dobijenoj stvari iz razmene stekne pravo raspolaganja, odnosno pravo svojine. Inae, kod ugovora o razmeni svaka stranka se tretira i kao prodava i kao kupac. Ugovor o razmeni je slian ugovoru o prodaji. Na to ukazuju i odredbe lana 553. Zakona, po kojima "iz govora o razmeni nastaju za svakog ugovoraa obaveze i prava koje iz ugovora o prodaji nastaju za prodavca", to znai da se obe ugovorne strane tretiraju kao prodava, odnosno kao kupac. Ova vrsta ugovora jo nije dobila svoje mesto u pravnom prometu lica, mada su za pravna lica Opte uzanse za promet robom propisivale mogunost primene tih uzansi i na "zamenu robe". Ugovor o razmeni je dvostrani i teretni ugovor - zakljuenjem ugovora o razmeni svaka ugovorna strana stie odreena prava i obaveze u vezi stvari koje se menjaju. Pri tom moe nastati situacija da ugovorai razmenjuju stvari razliite vrednosti, pa se ugovorom utvruju odgovarajua prava za onog ugovoraa koji treba da dobije odreenu naknadu za razliku, odnosno veu vrednost stvari koju daje u odnosu na vrednost stvari koju dobij a. Ta razlika moe biti izraena ili u robi ili u novcu. Ugovor o razmeni spada u neformalne ugovore, to znai da za njegovo zakljuenje nije potrebna pismena forma, ali ako su u pitanju pravni subjekti koji obavljaju privrednu delatnost, pismena forma je korisna zbog evidencije sredstava koje se u njima vode, kao i o fmansijskim efektima koji se postiu iz takvog posla. Pismena forma je nuna i kod zamene nepokretnosti, kada se moraju ispuniti i uslovi iz Zakona o prometu nepokretnosti. S obzirom daje odredbama lana 553. Zakona o obligacionim odnosima propisano da "iz ugovora o razmeni nastaju za svakog ugovoraa obaveze i prava koje iz ugovora o prodaji nastaju za prodavca", podrazumeva se da se svi instituti ugovora o prodaji analogno primenjuju i na odnose iz ugovora o razmeni. U spoljnotrgovinskom prometu ugovor o razmeni ima karakter kompenzacionog posla, po kome se za robu dobija roba, pod uslovima iz propisa koji reguliu spoljnotrgovinski promet. Cilj zakljuenja ove vrste posla je da se izbegne novano plaanje preko banaka. I u ovom sluaju kompenzacioni poslovi imaju jednaku vrednost robe koja se izvozi, odnosno uvozi. Kompenzacioni posao moe se ostvariti i ako dva partnera, iz razliitih zemalja, zakljue dva posebna ugovora o prodaji, po kojima jedan drugom prodaju odreenu svoju robu, u kojima se svaki od njih pojavljuje kao prodava, odnosno kupac, sa cenom robe koja je ista i u jednom i u drugom ugovoru. To su, praktino, dva posebna ugovora o prodaji. Ali se te stranke mogu posebno dogovoriti da se njihova uzajamna potraivanja kompenzuju, odnosno prebijaju, u kom sluaju se takvi poslovi nazivaju kompenzacioni poslovi. Ima i proirenih kompenzacionih poslova koji podrazumevaju uee u poslu uvoza i izvoza, pored direktnih partnera, i jo jedan ili dva partnera, koji su obino uvoznici. Kompenzacioni poslovi predviaju i mogunost plaanja, odnosno prebijanja uzajamnih potraivanja partnera, otvaranjem dokumentarnih akreditiva. Ta procedura je vie vezana za poslove banaka, jer preko odreenih poslovnih banaka ide prvo otvaranje akreditiva u korist domaeg partnera u kompenzacionom poslu, a potom, po nalogu domaeg partnera, otvara se akreditiv u korist partnera iz druge drave. Razmena u spoljnotrgovinskom prometu se moe izvriti i putem vezanih (bartel poslova). To su takvi poslovi kod kojih se kupovina odreene robe u jednoj zemlji vezuje - uslovljava za prodaju robe u toj drugoj zemlji. To je, u stvari, razmena robe, ali za razliku od kompenzacionog posla, kod vezanog posla svaka poiljka se plaa, bilo putem akreditiva ili na drugi nain propisan Zakonom o deviznom poslovanju. Kod vezanih poslova nema pravila o uslovljavanju jednakih koliina roba i njihova vrednost. To se pravda injenicom da se na tritu prodaje vie trai prodaja jedne od druge robe, koje su predmet bartel poslova, pri emu se razlika vrednosti regulie isplatom odgovarajue cene. U sudskoj praksi belei se primer, da kada stranke zakljue ugovor o kupoprodaji u oba pravca i plaanje putem meusobnih isporuka (robna kompenzacija), i odrede da e se valuta plaanja odreivati u momentu zakljuivanja svakog pojedinog posla, takvom odredbom ne mogu se iskljuiti posledice docnje za sluaj izostanka odgovarajue isporuke prema valuti plaanja, pa e stranka koja zadocni u plaanju putem isporuke biti u obavezi da plaa kamatu prema valuti plaanja do isplate putem isporuke, i to u oba pravca. Tako, ako su stranke, na primer, zakljuile ugovor o meusobnoj kupoprodaji elektrotehnike robe domae proizvodnje iz uvoza, iji e promet u oba pravca predstavljati vrednost odreenog iznosa dinara, a da su se
742

stranke istim ugovorom sporazumele da e se i valuta plaanja odreivati u momentu zakljuivanja odreenog posla, s tim to e se ista oznaiti u zakljunicama i da su se stranke dogovorile da e se dospela plaanja knjigovodstveno prebijati u raunovodstvenim slubama kupca i prodavca, takvim ugovorom stranke nisu iskljuile plaanje kamate na sluaj docnje u isplati pojedinih faktura, ve su izriito navele da e rok do koga fakture treba platiti posebno naznaiti. Ili, ugovor o robnoj kompenzaciji (plaanje putem isporuke robe) predstavlja dvostrani ugovor o kupoprodaji, u kome se pojavljuju obe stranke kao kupci i kao prodavci, pa je za njihovu pravovaljanost neophodno da su kod oba ugovora ispunjeni bitni ulo vi, tj. da su se kod oba ugovora stranke sporazumele o bitnim sastojcima.

Iz sudske prakse
Punovanost ugovora o razmeni Ugovor o razmeni je punovaan kada ugovorai jedan drugom prenesu stvari razmene i kada ih u tu svrhu predaju jedno drugom, kada i stiu pravo svojine. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac i tueni su zakljuili pismeni ugovor o zameni traktora 15.6.1998. godine u______. Ovim ugovorom tuilac se obavezao da tuenom preda u svojinu i dravinu svoj trak tor marke "___ _", a tueni se obavezao da tuiocu preda u svojinu i dravinu svoj traktor marke "______", / takav _ ugovor je nakon toga realizovan u ovom delu. lanom 2. Ugovora stranke su ugovorile da tueni na ime razlike u vrednosti zamenjenih traktora tuiocu isplati i 6.000 DM do 1.9.1998. godine. lanom 4. Ugovora ugovoreno je da tueni preuzime traktor marke "_____" u vienom stanju, a konstatovano je da su ugovarai razmenili sao braajne dozvole. Tuilac i tueni su svojeruno potpisali ugovor. Tueni tuiocu nije isplatio ugovoreni iznos na ime razlike u vrednosti zamenjenih stvari od 6.000 DM. Prema il 24. Zakona o obligacionim odnosima, u dvostranim ugovorima, kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana moe, ako nije to drugo odreeno, zahtevati ispunjenje obaveza ili, pod uslovima predvienim u iduim lanovima, raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom sluaju ima pravo na naknadu tete. Prema l.324. st.l. ZOO dunik dolazi u docnju ako ne ispuni obavezu u roku odreenom za ispunjenje. Tuilac i tueni zakljuili su dvostrano obavezni ugovor o razmeni traktora, koji nisu bili jednake vrednosti, te su stoga ugovorili da tueni na ime razlike u vrednosti zamenjenog traktora isplati tuiocu 6.000 DM do 1.9.1998. godine. Kako tueni ovu ugovornu obavezu nije ispunio do ugovorenog roka, to su niestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo iz citiranih odredbi ZOO i odredbe iz l.395. ZOO, kada su usvojili tubeni zahtev. Neosnovani su revizijski navodi da tuilac i tueni nisu zakljuili ugovor o trampi, nego predugovor, koji, prema navodima revizije ne moe biti osnov za isplatu navedenog iznosa, te da parnine stranke nisu ugovor overile kod suda. Niestepeni sudovi su pravilno zakljuili da su parnine stranke zakljuile punovaan ugovor o razmeni pokretnih stvari, na kojima se pravo svojine stie predajom u dravinu, a u tom delu tuilac i tueni su svoje obaveze iz ugovora ispunili, jer je razmena traktora realizovana, a obaveza tuenog da tuiocu isplati iznos koji predstavlja razliku do pune vrednosti primljenog traktora nastala je na osnovu zakljuenog ugovora i zasniva se na naelu jednake vrednosti davanja u zasnivanju dvostranih ugovora iz l.15. ZOO. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1387/05); Razmena nepokretnosti i pravo pree kupovine Na nepokretnoj stvari, odnosno nepokretnosti, koja se trampom zamenjuje za drugu nepokretnost, ne moe vriti pravo pree kupovine, jer pravo pree kupovine pretpostavlja prodaju nepokretnosti, a ne zamenu. Iz obrazloenja Tuilja tubom trai da se po osnovu povrede njenog prava pree kupovine idealnih delova, prvo i drugotuenog, na nepokretnosti porodine stambene zgrade na kat. pare. br. ____i br. _____upisane u z.k. ul. br. ________________________________________________________________ K.O.____, poniti sporni ugovor o zameni nepokretnosti, overen pred Optinskim sudom u I. dana 7.2.2004. go dine, sainjen izmeu prvog i drugotuenog, sa jedne strane, i treetuenog, sa druge strane. Kod takvog stanja stvari, kada je utvreno daje izmeu tuenih zakljuen ugovor o zameni nepokretnosti, koji je realizovan, i da su se po osnovu tog ugovora tuenici kao suvlasnici zamenjenih nepokretnosti upisali u zemljine knjige, kao vlasnici, odnosno suvlasnici, kao i da ovim ugovorom o zameni nepokretnosti nije predvieno pravo pree kupovine suvlasnika, i Vrhovni sud nalazi da se na nepokretnoj stvari koja se trampom zamenjuje za drugu nepokretnost ne moe vriti pravo pree kupovine. Nema mesta primeni odredbe lana 10. Zakona o prometu nepokretnosti.
743

Pretpostavka za pravo pree kupovine predvieno odredbom lana 5. Zakona o prometu nepokretnosti jeste namera vlasnika nepokretnosti da tu nepokretnost proda, a ne da zameni. Samo u sluaju prodaje imalac prava pree kupovine moe da ispuni obavezu kupca nepokretnosti plaanjem kupoprodajne cene. U sluaju razmene te nepokretnosti za drugu nepokretnost to nije mogue, jer je svaka nepokretnost stvar za sebe. To znai da u sluaju da se deo razlike koji bi bio ugovoren i plaen u novcu uz zamenu imalac prava pree kupovine ne bi mogao pobijati takav ugovor o zameni sa zahtevom da mu otuivalac te nepokretnosti istu proda po odreenoj ceni, jer ne moe da mu prenese u vlasnitvo nekretninu koju ovaj dobija ugovorom o zameni, a nijedna druga nekretnina nije identina sa tom nekretninom. Stoga suprotni navodi revizije nisu osnovani. Tuilja i u reviziji neosnovano istie da se ne radi o ugovoru o zameni, ve o kupoprodaji dela nepokretnosti iji je ona suvlasnik, ali za svoje navode nije pruila nikakve dokaze. Sa zapisnika sa glavne rasprave odrane dana 2.9.2004. godine (kada je i zakljuena glavna rasprava), povuen je predlog od strane punomonika tuilje da se izvede dokaz sasluanjem stranaka ije izvoenje je, kako to proizilazi iz spisa, predloila tuilja, kao dokaz navedene tvrdnje. Stranke druge predloge nisu imale. Stoga tuilja neosnovano predlae da se ponovno utvruju ve utvrene injenice o pravoj volji stranaka prilikom zakljuenja spornog ugovora o zameni. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1456/05); Ugovorom o razmeni - zastarelost - "Ugovorom o razmeni pravni subjekti vre meusobni promet, pa s toga i zastarni rok za ostvarivanje potraivanja iz tog ugovora iznosi 3, a ne 10 godina l. 374. u vezi l. 25. st. 2. ZOO" (prema odluci VPS, P. 997/99); Sricanje svojine na osnovu ugovora o razmeni. Ugovor o razmeni - "Na osnovu ugovora o razmeni mogu se razmeniti samo stvari koje se nalaze u svojini ugovoraa, jer sama razmena u krajnjem efektu proizvodi sticanjeprava svojine na razmenjenim stvarima" (prema odluci VSS, Prev. 617/98); Obaveznost pismene forme "Pismena forma je obavezna i kod zakljuenja ugovora o razmeni, u kome se kod jedne od razmenljivih dobara pojavljuje nepokretnost" (prema odluci VSS, Prev. 492/98).

Primer ugovora o razmeni pokretne stvari UGOVOR O RAZMENI (robnoj kompenzaciji) zakljuen dana _______ godine u _____, izmeu Preduzea______ ("A")_______, koga predstavlja __________________________, i Preduzea__________("B")___________, koga predstavlja____________. Ugovorne strane sporazumele su se u sledeem: 1)______("A")_______predaje________("B")________, (vrsta robe -____________, sa pravom svojine, a_____("B")______istovremeno predaje_______("A")______, u razmenu_____________(vrsta robe), takoe sa pravom svojine. 2) Vrednost robe koju predaje_________("A")_________iznosi____________dinara, a vrednost robe koju predaje____________("B")___________iznosi_______________dinara, pa se ova razmena vri bez ikakve naknade bilo koje ugovorne strane. (Ili, ako postoji razlika dodaje se novi stav koji glasi: Razliku u iznosu od____________dinara isplatie______________u roku od____dana na tekui raun_____("A") ili ("B")_____. To zavisi od toga da li je vrednost stvari uz koju se dodaje suma novca vea od vrednosti te sume novca, u kom sluaju se taj odnos smatra ko zamena stvari, a u protivnom taj odnos ima karakter ugovora o kupoprodaji). 3) Predaja razmenjene robe izvrie se dana__________godine na stovaritu_____________, s tim to e prevozioca angaovati___________, a trokove prevoza, utovara i istovara ugovorne strane snosie na jednake delove. 4) Ugovorne strane preuzimaju razmenjenu robu u vienom stanju, bez nedostataka, uz garanciju da su predmetne stvari razmene ispravne i da vre funkciju koju imaju njihovom upotrebom. 5)_________________________________(ostali uslovi). 6) Za sve to ovim ugovorom nije predvieno analogno e se primeniti odgovarajue odredbe o pro daji iz Zakona o obligacionim odnosima. 7) U sluaju spora nadlean je__________sud u____________. 8) Ovaj ugovor je sastavljen u_____primeraka, od kojih svaka ugovorna strana zadrava po______ primerka. (Potpis ovlaenog lica "A") (Potpis ovlaenog lica "B")
744

Primer ugovora o razmeni nepokretnosti UGOVOR O RAZMENI NEPOKRETNOSTI zakljuen u ______________, dana ___________godine, izmeu ____________________, iz______________, ul.___________, br. ______(u daljem tekstu: ugovora A), i ________________________, iz________________, ul. ____________________, br. ______(u daljem tekstu: ugovora B). Ugovora A je vlasnik neizgraenog graevinskog zemljita, i to kat. parcele br. __________, u povri 2 ni od _____m , opisane u zk. ul. br. ______, KO __________. Ugovora Bje vlasnik neizgraenog graevinskog zemljita, i to kat. parcele br. __________, u povri 2 ni od _____m , opisane u zk. ul. br. ______, KO ____________. Ugovora A i ugovora B su se sporazumeli kako sledi. 1. Ugovora A prenosi pravo svojine na ugovoraa B, i to kat. parcelu br. __________, u povrini od _______m2, opisane u zk. ul. br. ______, KO _________, a u zamenu za tu parcelu ugovora B prenosi pravo svo jine na ugovoraa A, i to kat. parcele br. ________, u povrini od ____m2, opisane u zk. ul. br. _____, KO _____. 2. Oba ugovoraa u celosti prihvataju navedenu razmenu opisane pod takom 1. ovog ugovora i pristaju da se razmenjene nepokretnosti prenesu u zemljinim knjigama na osnovu ovog ugovora bez ika kve daljnje njihove saglasnosti, sa imena i prava svojine ugovoraa A na ime i prava svojine ugovoraa B, kao i sa imena i svojine ugovoraa B na ime i pravo svojine ugovoraa A. 3. Utvruje se da su ugovorai A i B ve uli u posed razmenjenih nepokretnosti. 4. Ugovorai su saglasni da prema njihovoj oceni vrednost katastarskih parcela koje se prenose u svoji nu zamenom imaju priblinu cenu, pa se ova zamena ugovara bez ikakve dalje naknade s bilo koje strane. 5. Za sve ostalo to nije predvieno ovim ugovorom primenjuju se odgovarajue odredbe o zameni prema Zakonu o obligacionom odnosu i Zakona o prometu nepokretnosti. 6. Za sluaj spora nadlean je Optinski sud u ____________. 7. Ovaj ugovor je sastavljen u 6 ravnoglasnih primeraka, od kojih svaki ugovora prima po 3 primerka. U g o v o r a A, Ug ovor a B,

Primer tube u vezi ugovora o razmeni pokretnih stvari OPTINSKI SUD U TUILAC: Preduzee _______________________________________________, iz TUENI: Preduzee ________________________________________________, iz T U BA radi raskida ugovora u vezi ugovora o razmeni stvari vrednost spora ________________dinara. Na insistiranje tuenog, tuilac i tueni su ugovorom od ________________godine razmenili svoja osnovna sredstva, tako to je tuilac dao tuenom ______________________, a tueni tuiocu ___________________________, bez ikakve naknade bilo koje strane. DOKAZ: ugovor o razmeni od ________________godine. Navedenim ugovorom stranke su jedna drugoj garantovale ispravnost zamenjenih stvari, odnosno da su stvari bez nedostataka i da vre funkciju za koju su namenjene. Meutim, stvar koju je tuilac dobio od tuenog po osnovu tog ugovora ima takve nedostatke zbog kojih se uopte ne moe upotrebiti, jer ______________________. . . . DOKAZ: nalaz ____________________od____________godine. Tuilac je blagovremeno obavestio tuenog o stanju stvari koju je predao tuiocu po osnovu ugovo o razmeni stvari i ukazao mu na nedostatke koje predmetnu stvar ine neupotrebljivom, traei da stranke ugovor o razmeni raskinu i svaka drugoj vrati stvar koju je drugom dala, uz naknadu trokova tuiocu za izdatke koje je imao u vezi osposobljenja primljene stvari, kao i naknadu druge tete, ali tueni na to nije odgovorio.

ra

745

Zbog takvog stanja stvari, tuilac je imao tetu, koja se sastoji u neostvarivanja rezultata u proiz vodnji, odnosno________________, a pored toga imao je izdatke u vezi osposobljavanja te stvari, koje nije uspelo, kao i za nalaz o utvrenom stanju te stvari, sve u vrednosti od______________dinara. Imajui u vidu izloeno, kao i priloene dokaze, predmetni ugovor o razmeni je nitav, jer je tuilac prevaren dovoenjem u zabludu od strane tuenog da stvar koju od njega dobija ugovorom o razmeni funkcionie, odnosno da nema nedostataka, sve u nameri da tuioca navede na zakljuenje ugovora o razmeni. Imajui u vidu pravila iz odredaba ugovora o razmeni iz Zakona o obligacionim odnosima, a posebno odredbe lana 553, u vezi lana 65. i lana 104. Zakona o obligacionim odnosima, tuilac predlae da sud po sprovedenom postupku i izvedenim dokazima, donese PRESUDU I. Raskida se ugovor o razmeni zakljuen izmeu tuioca _______________, iz _______ i tuenog _______________________, iz____________, pa je tuilac duan da tuenom vrati_________________, a tueni tuiocu vrati________________, u stanju u kome su te stvari bile prilikom zakljuenja ugovora o razmeni. II. Obavezuje se tueni da tuiocu naknadi tetu zbog nekorienja stvari______________, kao i zbog vrenja popravki i nalaza o stanju neupotrebljivosti te stvari, u ukupnom iznosu od______________dinara, sa zateznom kamatom od dana zakljuenja ugovora o razmeni do dana isplate, sve u roku od osam dana pod pretnjom prinudnog izvrenja. Za tuioca - direktor,

Dejstva ugovora o razmeni (l. 553. ZOO)

S obzirom da je ugovor o razmeni slian ugovoru o prodaji, nata ukazuju i odredbe ovog lana, treba u vezi ugovora o razmeni posebno istai da se njihove obaveze svode na to: -da svaka ugovorna strana preda drugoj ugovornoj strani stvar koja je predmet razmene, -da svaka strana odgovara za fizika i pravna svojstva stvari koju daje u razmenu. Predaja stvari koja se menja vri se u vreme i na mestu kako je to ugovorom odreeno. Ako ugovorom to nije predvieno, onda se postupa u skladu sa odredbama o predaji stvari, a u smislu lanova 467. do 474. ovog zakona. Strana koja je verna ugovoru u razmeni, tj. ona koja je izvrila svoju obavezu, ima pravo da od druge strane, koja je u docnji, da trai ispunjenje obaveze u smislu l. 262. ovog zakona, tj. ona moe da zahteva ispunjenje obaveze druge strane, moe da raskine ugovor i da trai naknadu tete (u smislu l. 523.-526. ovog zakona). Kao stoje napred navedeno, svaka ugovorna strana odgovara za fizika i pravna svojstva stvari koju daje u razmenu. Za materijalne nedostatke primenjuju se propisi odredaba l. 478. , a za pravne nedostatke (evikcije) propisi l. 508. i dr. ovog zakona.

Sudska praksa
(lan 553. ZOO u vezi lana 4. st. 2. Zakona o prometu nepokretnosti) - "Pismena forma je obavezna i kod zakljuenja ugovora o razmeni u kome se kod jedne od razmenlnvih dobara pojavljuje nepokretnost" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 492/98).

746

UGOVOR O PRODAJNOM NALOGU

Pojam (l. 554. ZOO)
Ugovor o prodajnom nalogu je takav ugovor po kome se nalogoprimac obavezuje da odreenu pokretnu stvar koju mu je predao nalogodavac proda za odreenu cenu ili da je u tom roku vrati nalogodavcu. Ovaj ugovor je slian ugovoru o komisionu i ugovoru o trgovakom zastupanju, ali se od njih razlikuje u tome to stranke ugovaraju samo prodaju odreene stvari, za koju utvruju odreenu cenu i prodaju u odreenom roku, to nije sluaj kod dva druga navedena ugovora, jer kod ugovora o trgovinskom zastupanju pored poslova zastupanja zastupnik moe, po dobijenom ovlaenju, da prodaje robu nalogodavca treim licima u svoje ime a za raun nalogodavca, a kod ugovora o komisionu, ako je komisionaru povereno da proda robu svog komitenta, on je prodaje za raun komitenta, dok kod ugovora o prodajnom nalogu nalogoprimac primljenu robu od nalogodavca prodaje u svoje ime i za svoj raun. Osnovne karakteristike ovog ugovora su da nalogoprimac prodaje robu nalogodavca po uslovima koje je odredio nalogodavac, zatim da nalogoprimac proda primljenu robu po tim uslovima, odnosno po utvrenoj ceni i u odreenom roku, a ako je u tom roku ne proda daje vrati nalogodavcu. Za vreme trajanja odreenog roka prodaje, nalogodavac ne moe uznemiravati nalogoprimca, niti moe raspolagati predatom robom nalogoprimcu dok mu ne bude vraena, jer se u tom roku ne moe opozvati prodajni nalog, bez obzira to za sve to vreme nalogodavac ostaje vlasnik te robe. Nalogodavac, za vreme trajanja naloga, odnosno dok je nalogoprimac ne proda ili ne vrati u odreenom roku, snosi rizik njene sluajne propasti ili oteenja. Inae, za svaku drugu tetu na robi odgovara nalogoprimac. Obaveza nalogoprimca je da posle prodaje primljene robe preda nalogodavcu odreenu cenu ugovorom o prodajnom nalogu, a ako tu robu ne proda u odreenom roku duan je daje istekom tog roka vrati nalogodavcu. U protivnom, ako je u tom roku ne vrati nalogodavcu, smatra se da je on tu robu kupio, naravno pod uslovima utvrenim u ugovoru o prodajnom nalogu. Za vreme trajanja ugovora o prodajnom nalogu, pa i posle toga - ako mu nalogoprimac ne vrati primljenu robu, nalogodavac je zatien u odnosu na prava poverilaca nalogoprimca, utoliko to se ta roba ne moe zapleniti sve dok nalogoprimac ne isplati cenu nalogodavcu. To ukazuje na dve bitne okolnosti. Naime, ako nalogoprimac ne proda primljenu robu u odreenom roku i posle toga je ne vrati nalogodavcu, nalogoprimac se smatra kupcem te robe, jer je protekom roka i nevraanjem robe, odnosno istekom tog roka, po samom zakonu nalogoprimac postao kupac te robe. Ta roba je zatiena od zaplene sve dok nalogoprimac ne isplati nalogodavcu cenu iz ugovora o prodajnom nalogu, jer je nalogodavac zadrao pravo svojine sve dok mu nalogoprimac ne isplati cenu robe, u kom sluaju se nalogoprimac smatra samo dralac te robe.

Iz sudske prakse
"Nalogoprimac koji je od nalogodavca primio odreenu stvar na prodaju, pa je ne proda niti vrati u odreenom roku, ve sa njom raspolae, smatra se da je on stvar kupio. Ali, poverioci nalogoprimca ne mogu stvar zapleniti sve dok on ne isplati cenu stvari nalogodavcu, jer tek tada postaje njihov vlasnik" (prema odluci VPS, P. 6612/97).

Primer ugovora o prodajnom nalogu

UGOVOR O PRODAJNOM NALOGU

zakljuen dana________________u______________, izmeu Preduzea_______________, koje zastupa _____________________(u daljem tekstu: nalogodavac) i Preduzea _________________, koje zastupa________________(u daljem tekstu: nalogoprimac). Ovim ugovorom nalogodavac i nalogoprimac su se sporazumeli kako sledi. lan 1. Nalogodavac se obavezuje da_______________godine, preda nalogoprimcu robu iz svog proizvodnog programa radi prodaje, i to:_______________________________________. Cena navedene robe odreena je u specifikaciji koja je sastavni deo ovog ugovora. (Ukoliko je u pitanju manja koliina robe moe sa za svaku od njih odmah pored njene naznake i broja, napisati i cena za svaku robu posebno).
747

lan 2. Prodaju robe iz stava 1. ovog ugovora nalogoprimac vri u svoje ime i za svoj raun. lan 3. Nalogodavac se obavezuje da robu iz lana 1. ovog ugovora preda - preveze o svom troku na skladite (u magacin) nalogoprimca. Nalogodavac i nalogoprimac su duni da odmah po predaji robe saine zapisnik o primopredaji, utvrenjem kvantiteta i kvaliteta te robe. lan 4. Nalogoprimac se obavezuje da robu iz lana 1. ovog ugovora proda najkasnije do________godine, po ceni koja je odreena u navedenoj specifikaciji (odnosno, po ceni koja je navedena u prethodnom lanu). lan 5. Nalogoprimac se obavezuje da prodaju robe iz lana 1. ovog ugovora obavi sa panjom dobrog privrednika, o ijem e se smetaju i uvanju sam starati. Nalogodavac odgovara za fizike nedostatke robe, koje su postojale u momentu prelaska rizika na kupca, bez obzira da li je za njih znao ili nije mogao znati. On odgovara i za skrivene nedostatke robe koje su se pojavile posle prelaska rizika na kupca. lan 6. Nalogodavac se obavezuje da nalogoprimcu isplati proviziju od__________% od prodate robe u ugo vorenom roku, i to u roku od____dana od dana kada je nalogodavac primio novac kod svoje banke. lan 7. Ako nalogoprimac ne proda robu iz lana 1. ovog ugovora do roka iz lana 2. istog ugovora, duan je da neprodatu robu vrati nalogodavcu obavetavajui ga pismeno, odmah po isteku tog roka, u mestu u kome je robu primio, na raun nalogodavca, odnosno troku nalogodavca za preuzimanje i prevoz robe koju vraa. lan 8. Neispunjenjem uslova iz prethodnog lana, nalogoprimac se smatra kupcem robe koju nije prodao i u odreenom roku je nije vratio nalogodavcu, po ceni koja je ugovorena u lanu 2. ovog ugovora, i duan je da prodajnu cenu za tu robu isplati nalogodavcu u roku od osam dana od dana sticanja svojstva kupca te robe. lan 9. U sluaju iz prethodnog lana, nalogodavac je vlasnik neprodate robe do dana isplate, dok je za to vreme nalogoprimac samo dralac te robe. lan 10. Ovaj prodajni nalog se ne moe opozvati sve do isteka vremena u kome je nalogoprimac preuzeo obavezu da robu iz ovog ugovora proda. lan 11. U sluaju spora nadlean je Privredni sud u____________________. lan 12. Ovaj ugovor je sainjen u 2 istovetna primerka, od kojih jedan za nalogodavca a jedan za nalogoprimca. Nalogoprimac, Nalogodavac,

748

Primer tube u vezi ugovora o prodajnom nalogu

TRGOVINSKI SUD U TUILAC: Preduzee______________________________________________, iz TUENI: Preduzee_______________________________________________, iz radi duga vrednost_______________dinara. Tuilac i tueni su____________godine zakljuili ugovor o prodajnom nalogu, tako to je tuilac iz svog proizvodnog programa, a po izboru tuenog, ovome predao sledeu robu radi prodaje, i to: ___________________________, sve u ukupnoj vrednosti od______________dinara. Stranke su navedenim ugovorom utvrdile vrstu, koliinu i cenu za svaku vrstu robe, uz punu odgovornost tuioca za kvalitet te robe. DOKAZ: ugovor od______________________godine. Tueni je preuzeo napred navedenu robu _______________, uz obavezu da je proda u roku do __________________godine, ili ako je u tom roku ne proda da odmah po isteku tog roga o tome pismeno obavesti tuioca i vrati mu primljenu robu. DOKAZ: potvrda o prijemu robe od_______________godine. Tueni nije ispostovao obavezu iz navedenog ugovora o prodajnom nalogu, jer u ostavljenom roku za prodaju nije prodao ni jednu od primljenih stvari, a o tome nije ni usmeni ni pismeno obavestio tuio ca, tako da se ta roba i dalje nalazi kod tuenog, ali sada kao njegovo vlasnitvo po osnovu kupoprodaje, kako je to predvieno ugovorom o nalogu od_____________godine. Na taj nain tueni je u obavezi prema tuiocu, kao prodavcu, da tuiocu plati iznos vrednosti preu zete robe, odnosno iznos od______________dinara. Kako tueni i pored pismene opomene tuioca da ga u smislu ugovora o prodajnom nalogu smatra kupcem, te da je duan da tuiocu plati iznos od______________dinara, tueni na ovu opomenu nije odgo vorio, to ga tuilac ini odgovornim u smislu lana 556. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. DOKAZ: dopis tuioca od_____________godine. Sa iznetih razloga, tuilac predlae da sud po sprovedenom postupku i izvedenim dokazima donese PRESUDU Obavezuje se tueno preduzee____________________, iz______________, da tuiocu_____________, iz_____________, isplati iznos od_____________dinara, po osnovu kupovine robe, sa zateznom kamatom za vreme od______________godine do isplate, kao i da mu naknadi trokove postupka, sve u roku od osam dana pod pretnjom prinudnog izvrenja. Za tuioca - direktor, Rizik za propast i oteenje stvari (l. 555. ZOO) Ve je reeno da je nalogodavac kod ugovora o prodajnom nalogu vlasnik stvari sve do dana kada je nalogoprimac, prema tom ugovoru, bio duan da proda pokretnu stvar nalogodavca. U vezi sa tim, a naime da se stvar nalogodavca do odreenog roka nalazi u posedu nalogoprimca, postavlja se pitanje ko snosi rizik za propast ili oteenje stvari i da li nalogodavac do tog roka moe raspolagati tom stvari dok mu ne bude vraena. Odredbe ovog lana daju odgovor na ta pitanja. Naime, s obzirom daje stvar po ugovoru o prodajnom nalogu predata (dakle, ne prodata) nalogoprimcu, ovaj mora da odgovara nalogodavcu za primljenu stvar kao dobar privrednik, odnosno daje uva od oteenja ili propasti i daje kao ispravnu proda u svoje ime ali za raun 749

nalogodavca. Ako bi stvar u tom periodu bila oteena ili bi propala krivicom nalogoprimca, nalogoprimac bi odgovarao nalogodavcu po osnovu naknade tete. Meutim, ako bi stvar sluajno propala ili se otetila, rizik za to snosi nalogodavac. Drugo pitanje se odnosi na pravo raspolaganja stvari date nalogoprimcu radi prodaje. S obzirom da nalogodavac i nalogoprimac zakljuuju ugovor o predaji stvari, koji odreuje, pored ostalog, rok u kome je nalogoprimac duan da stvar proda, nalogodavac ne moe pre isteka tog roka da raspolae tom stvari, odnosno ne moe je traiti da mu je nalogoprimac vrati, ili da na drugi nain raspolae. Zbog toga, u sluaju zaplene stvari nalogoprimca, predmet zaplene ne bi mogla biti stvar koja je predmet ugovora o prodajnom nalogu, jer je za sve vreme do njenog plaanja nalogodavcu ovaj vlasnik te stvari. Tek, ako nalogoprimac istekom odreenog roka ne proda stvar nalogodavca i ovome je ne vrati, smatra se daje nalogoprimac kupio tu stvar i duan je da mu ugovorenu cenu za primljenu stvar isplati danom isteka roka za koje je vreme primio stvar od nalogodavca. Meutim, mada je u narednom lanu propisano da ako nalogoprimac do odreenog roka ne proda stvar primljenu po osnovu navedenog ugovora, da se smatra daje nalogoprimac kupio tu stvar, ta stvar ne moe biti predmet zaplene sve dok nalogoprimac ne isplati cenu nalogodavcu, dakle bez obzira to se smatra daje nalogoprimac, ne vrativi stvar, na neki nain postao vlasnik te stvari, jer odredbe ovog lana tite nalogodavca sve do trenutka kada nalogoprimac ne isplati cenu nalogodavcu.

Kad se smatra da je nalogoprimac kupio stvar (l. 556. ZOO)

Nalogoprimac, kao to proizilazi iz odredaba ovog pravnog instituta, ne kupuje stvar od nalogodavca, ve stvar prima daje proda u svoje ima a za raun nalogodavca. Odredbe ovog lana imaju u vidu da ako nalogoprimac ne proda stvar i ne preda odreenu cenu nalogodavcu do odreenog roka, niti je vrati u tom roku, da se smatra kao daje on stvar kupio. Dakle, da bi ovaj institut bio ispotovan, potrebno je imati u vidu sledee: a) ako nalogoprimac ne proda primljenu stvar do odreenog roka, b) ako stvar proda stvar i ne preda odreenu cenu nalogodavcu do odreenog roka, v) ako je ne proda stvar i ne vrati je nalogodavcu do odreenog roka. U ovom poslednjem sluaju, naveden pod v), nalogoprimac koji ne proda i ne vrati stvar nalogodavcu, smatra se kao da je on sam kupio tu stvar, po ceni po kojoj je trebalo da je proda. U tom sluaju nalogodavac ima trabeno pravo prema nalogoprimcu, odnosno da trai ispunjenje ugovora u svojstvu prodavca prema kupcu, kao i da zahteva kamatu i trokove. Za sve vreme dok se stvar nalazi kod nalogoprimca, bilo do odreenog roka ili posle toga, ak ako se smatra daje stvar i kupio a nije predao odreenu cenu nalogodavcu, poverioci nalogoprimca ne mogu zapleniti stvar koja je predmet ugovora o prodajnom nalogu, sve dok nalogoprimac ne isplati cenu nalogodavcu. Za sve to vreme dok se stvar nalazi kod nalogoprimca, odnosno dok nalogodavcu nije isplatio odreenu cenu, nalogodavac dri stvar u ime i za raun nalogodavca, zbog ega poverioci nalogoprimca nemaju pravo da tu stvar zaplene. Isti sluaj nastao bi i ako bi protivu nalogoprimca bio otvoren postupak steaja ili prinudnog poravnanja, i u tom postupku popie i stvar na kojoj nalogodavac ima pravo svojine, nalogodavac ima pravo da izuzme tu stvar iz tog postupka podizanjem izlune tube.

750

UGOVOR O ZAJMU
Pojam (l. 557. ZOO)
Ugovor o zajmu je takav ugovor kojim se zajmodavac obavezuje da zajmoprimcu preda odreeni iznos novca ili odreenu koliinu drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena isti iznos novca, odnosno istu koliinu stvari iste vrste i kvaliteta, kako propisuju odredbe ovog lana. To je ugovor po kome zajmoprimac postaje vlasnik pozajmljene stvari - uz naknadu ili besplatno, uz obavezu zajmoprimca da posle isteka odreenog vremena vrati zajmodavcu istu koliinu novca ili stvari. Ova vrsta ugovora ima primenu u ugovorima u privredi, a posebno u odnosima izmeu fizikih lica, za koje je zakon propisao da zajmoprimac duguje kamatu i ako ona nije ugovorena. Iz navedenog se moe zakljuiti da je ugovor o zajmu realan ugovor, to znai da nastaje kada se preda novac ili druga stvar, zatim on daje pravo svojine zajmoprimcu, to znai da primljenom stvari moe da raspolae, odnosno daje koristi po svojoj volji, zatim da postoji dunost vraanja pozajmljenih stvari, iste vrste i istog kvaliteta, kao i vraanja tih stvari u ugovorenom roku sa naknadom ili bez naknade, uz plaanje ili bez plaanja kamate, bilo ugovorne ili zatezne, jer one predstavljaju naknadu za korienje tih stvari. Ugovor o zajmu, dakle, moe biti bez kamate ili sa kamate. Ako je bez kamate ugovor o zajmu ima karakter tzv. besplatnog zajma, kada zajmoprimac posle isteka ugovorenog roka vraa zajmodavcu samo pozajmljenu stvar. Kod ugovora u privredi, prema odredbama lana 558. ovog zakona, zajmoprimac duguje kamatu i ako ona nije ugovorena. U klasinom pravu, ugovor o zajmu je bio realan ugovor (kada pri zakljuenju ugovora jedna strana predaje stvar drugoj strani), dok se u modernom pravu to shvatanje naputa i prihvaeno je shvatanje daje ugovor o zajmu konsesualan ugovor (kada se ugovorena stvar ne mora odmah predati - dovoljno je ako su ugovorne stranke dale saglasnost volje da se takav ugovor zakljui). To modernije shvatanje prihvatio je ZOO i praksa naih sudova, i, zauzeto je i stanovite, da kada zajmodavac i zajmoprimac zakljue ugovor o zajmu, da tada takav ugovor o zajmu nije realan nego konsesualan ugovor. U naem pravu, a posebno u privrednom pravu, uvek se podrazumeva da su stranke ugovorile da e zajmoprimac plaati kamate na primljeni zajam. Ako visina nije ugovorena zajmoprimac je duan da kamatu plaa po zakonskoj ili uobiajenoj stopi. Kada ugovorom o zajmu stranke ugovore da e dunik na primljeni zajam plaati kamatu po nioj stopi od zakonske, pa dunik zapadne u docnju, kamatu plaa od momenta padanja u docnju po zakonskoj stopi, ako drukije nije ugovoreno. Isto tako, ako je ugovoren beskamatan zajam - sa licem koje nije privredno drutvo, a zajmoprimac ne vrati zajam o roku, zajmodavac je ovlaen da trai od zajmoprimca da mu plaa kamatu za vreme dok je u docnji. Svaka stranka, kao i kod svih ugovora, duna je da svoje ugovorom preuzete obaveze, ispuni uredno i o roku. Davalac zajma koji nije uredno ispunio svoju ugovornu obavezu ne moe sa svoje strane traiti da tueni ispuni svoju obavezu onako kako je ugovorom bilo odreeno. S druge strane, dunik je duan da obavezu ispuni saglasno ugovoru, pa je duan da kredit vrati u devizama, ako ga je u devizama dobio, bez obzira da li je ostvario devizni efekat iz posla zbog koga je kredit koristio. Ugovor o zajmu nije ugovor o kreditu, naroito ne ako je predmet ugovora novac. Ovo zbog toga to su ugovori o kreditu bankarski poslovi, za koje je Zakon o obligacionim odnosima propisao posebne odredbe o zakljuenju te vrste ugovora. Meutim, ugovor o zajmu novca moe se zakljuiti i izmeu druge vrste fmansijske organizacije i preuzea, koje pozajmice vre u cilju privlaenja zajmoprimca kao potencijalnog partnera zajmodavca, kao to to moe biti kod osiguravajuih organizacija, koji takoe moe predstavljati neku vrstu ugovora o kreditu, pa se takav ugovor moe zakljuiti i izmeu preuzea koje nemaju delatnost kreditiranja, ali ulaze u odnos pomaganja, solidarnosti sa drugim preduzeem, davanja novca na zajam, kada im je takoe cilj daljeg razvijanja svojih proizvodnih programa, vezujui zajam ili za vraanje novca ili za vraanjem jednake vrste i jednakog kvaliteta stvari koja odgovara stvari datoj na zajam. Za razliku od ugovora o zajmu, ugovor o kreditu izmeu korisnika pravnih lica kao i fizikih lica koja obavljaju delatnost i banke mora biti pismen (l. 1066. ZOO) i nikakvi naknadni sporazumi o izmeni pojedinih odredbi ne proizvode pravno dejstvo, ukoliko za to nisu saglasne obe ugovorne strane.

Sudska praksa
Zastarelost potraivanja iz ugovora o zajmu Kada potraivanje potie iz ugovora o zajmu, onda se na takvo potraivanje ne moe primeniti rok zastarelosti iz lana 374. 300, ve to potraivanje zastareva u optem zastarnom roku. 751

Iz obrazloenja U postupku u privrednom sporu je utvreno da su stranke zakljuile ugovor o zajmu. Tuilac je kao zajmodavac tuenom kao zajmoprimcu pozajmljivao sirovinu za potrebe proizvodnje. Tueni se ugovorom obavezao da tuiocu vrati robu iste koliine i istog kvaliteta. Na osnovu nesporno utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su odbili tubeni zahtev. Tubeni zahtevje odbijen sa razloga usvajanja prigovora zastarevanja, koji je istakao tueni. Niestepeni sudovi smatraju da se na materijalno pravni odnos stranaka, tj. na ugovor o zajmu iz l. 557. ZOOprimenjuje trogodinji zastarni rok iz l. 374.300. Primenom odredbe l. 374. ZOO niestepeni sudovi su usvojili prigovor zastarelosti i odbili tubeni zahtev. Niestepeni sudovi su o tubenom zahtevu odluili pogrenom primenom materijalnog prava. Trogodinji rok zastarevanja iz lana 374. ZOO ne primenjuje se na ugovor o zajmu. Odredba l. 374. st. 1. je jasna. Njome je propisano da meusobno potraivanje pravnih lica iz ugovora o prometu roba i usluga, kao i potraivanje naknade za izdatke uinjene u vezi sa tim ugovorima zastarevaju za tri godine. Ugovor o zajmu iz l. 557. ZOO nije ugovor o prometu roba i usluga koji sepominje u st. 1. l. 374.ZOO. To proizilazi iz odredbe l. 55 7. ZOO, kojom je propisano da se ugovorom o zajmu obavezuje zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu odreenu koliinu novca ili drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu koliinu novca, odnosno istu koliinu stvari iste vrste i istog kvaliteta. Otuda se na ugovor o zajmu primenjuje rok zastarelosti iz l. 371. ZOO, a to je desetogodinji rok. Iz nespornog injeninog stanja jasno proizilazi da opti rok zastarelosti u kome tuilac kao zajmodavac ima pravo da od tuenog kao zajmoprimca trai vraanje pozajmljenih stvari, nije protekao. Od dana izvrene pozajmice, kao po-etog roka zastarevanja koji je najpovoljniji za tuenog kao zajmoprimca pa do dana utuenja, nije protekao opti rok zastarelosti od 10 godina. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 6/05 od 24.3.2005. godine); Izmakla korist z^bop povrede ugovorne obaveze Poverilac osnovano moe ostvarivati naknadu tete u vidu izgubljene dobiti samo u sluaju dokaznog postojanja injenica na osnovu kojih je jo u vreme zakljuenja ugovora dunik morao predvideti takvu tetu kao moguu posledicu povrede ugovora. Iz obrazloenja Naknada tete u vidu izmakle koristi nastale zbog povrede ugovorne obaveze o datumu vraanja pozajmice moe se ostvariti samo u sluaju postojanja uslova propisanih odredbom lana 266. st. 1. u vezi lana 262. st. 2. ZOO. Saglasno toj odredbi zakona, ostvarenjem prava na naknadu izmakle koristi uslovljeno je postojanjem injenica koje su bile poznate, ili morale biti poznate duniku na osnovu kojih je u vreme zakljuenja ugovora morao predvideti kao moguu posledicu povrede ugovora i nastanak takve tete. Jeziko znaenje te odredbe nedvosmisleno ukazuje da se pitanje osnovanosti zahteva za naknadu izmakle dobiti ceni na osnovu postojanja injenica koje su u vreme zakljuenja ugovora bile poznate, ili morale biti poznate duniku. Pored toga, postojanje takvih injenica je u vreme zakljuenja ugovora moralo nedvosmisleno upuivati da e se u sluaju dunike docnje poverilac liiti mogunosti ostvarenja dobiti koju bi u redovnom toku stvari, ili prema posebnim okolnostima svakako ostvario replasmanom pozajmljenih sredstava. Prema tome, tuilac bi mogao ostvariti iz-maklu dobit samo u sluaju dokaznog postojanja injenica na osnovu kojih je jo u vreme zakljuenja ugovora dunik morao predvideti takvu tetu kao moguu posledicu povrede ugovora. U konkretnom sluaju, nema nijednog dokaza kojim se potvruje postojanje takvih injenica. Naprotiv, dokazano je da se pravni prethodnik tuioca u vreme zakljuenja ugovora o zajmu nije bavio sticanjem dobiti plasmanom slobodnih novanih sredstava. tavie, i pozajmljeni novac u spornom odnosu je dat tuenom kao beskamatni zajam. Zato je oito da kod takvog stanja stvari tueni nije mogao predvideti da e njegova docnja u povraaju zajma dovesti do gubitka u imovini zajmodavca. Iz tog razloga je pravno neutemeljen i zahtev tuioca za naknadu izgubljene dobiti kao posledice tuenikove docnje kojom je onemoguen da izvri replasman pozajmljenih sredstava. Sledom reenog, nema mesta ni stanovitu drugostepenog suda da se osnovanost tubenog zahteva zasniva na injenici da je pravni prethodnik tuioca docnije pripojen preduzeu koje je u okviru svog poslovanja ostvarivalo dobit plasmanom slobodnih novanih sredstava na tritu novca. Ovo sa razloga, to je ugovor o zajmu iz koga potie sporni odnos, zakljuen mnogo pre zajmodavevog pripajanja tom preduzeu. Zato nema mesta vezivanju osnovanosti tubenog zahteva za promenjene okolnosti nastale nakon zasnivanja ugovornog odnosa tuenog i pravnog prethodnika tuioca" (prema odluci VSS, Prev. 394/00 od 6. 12. 2000. godine); 752

Ugovor o zajmu obavezuje ako za njegovo zakljuenje postoji suglasnost volja stranaka Ako se ugovor o zajmu osporava, tj. da ugovor uopte nije zakljuen, njegovo postojanje se ne moe dokazivati fotokopijom ugovora, koji nije overen u skladu sa Zakonom o overavanju potpisa, bez obzira to potpisi ugovoraa na fotokopiju nisu sporni. Iz obrazloenja Prema razlozima obrazloenja svojih presuda, niestepeni sudovi su zakljuili da su u konkretnom sluaju parnine stranke potpisivan]em priznanice od 6.07.1997. godine, sa svim elementima takvog ugovora, zakljuile ugovor o zajmu, kojim je tueni od tuioca primio na ime pozajmice iznos od 20.000 DEM, sa rokom vraanja 20.07.1997. godine. Kako je utvreno da tueni nije uopte vratio taj iznos tuiocu, niestepeni sudovi su nali da je tueni zato kao zajmoprimac u obavezi vraanja pozajmljenog deviznog iznosa (u dinarskoj protivvredno-sti, sa domicilnom kamatom od dana padanja u docnju), primenom materijalno-pravnih odredbi ugovora o zajmu. Drugostepeni sud je u obrazloenju svoje presude naao za irelevantnim to to je navedena priznanica od 6.07.1997. godine, na bazi koje je prvostepeni sud ustvari izveo svoj injenino-pravni zakljuak, u fotokopiji - u kontekstu neosporenog tuenikovog potpisa na njoj, prenebregavi ono najvanije - da sadrinu ove priznanice, koju su tueni i svedok po priznanici VV, sve vreme osporavali, tokom provedenog prvostepenog postupka i u oalbenom postupku. Zapravo, notorna je nepouzdanost pismenog dokaza koji je u fotokopiji, to tueni u reviziji osnovano ukazuje. Dokaznu snagu isprava, u konkretnom sluaju privatna, ima, ako je autentina: u originalu ili u overe-noj fotokopiji, kojom se potvruje da je fotokopija istovetna sa izvornom ispravom, u postupku propisanom lanovima 10-13. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa ("SI. glasnik RS" br. 39/93). Prema tome, kako je stranka koja se poziva na privatnu ispravu za dokaz svojih navoda duna da tu ispravu sama podnese u smislu odredbe lana 232. stav 1. ZPP; to e prvostepeni sud u ponovnom postupku naloiti tuiocu da podnese original navedene priznanice, da bi potom, o postojanju relevantne injenice prijema navedenog deviznog iznosa od strane tuenog i zato, odnosno po kom pravnom osnovu, zakljuio primenom pravila o teretu dokazivanja i lana 223. ZPP u vezi lana 8. ZPP, ili je, pak, devizni iznos od tuioca primio svedok VV i to po drugom pravnom osnovu. Sledom toga e odluiti o postavljenom tubenom zahtevu tuioca po osnovu zajma i za tu svoju ponovnu odluku e dati jasne i argumentovane razloge, na nain propisan lanom 342. ZPP. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3112/05); Solidarna odgovornost zajmoprimca i jemca Posle ugovorenog roka, zajmoprimac je obavezan da zajmodavcu vrati istu koliinu novca. Jemac odgovara poveriocu isto kao glavni dunik. Prema obrazloenju Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac je pozajmio 10.000 USA dolara tuenoj BB dana 1. decembra 2000. godine, o emu su sainili ugovor o zajmu istoga dana, na kome su potpisi overeni pred Optinskim sudom u V. dana 17. avgusta 2001. godine, uz uee tuenog VV, kao jemca. Tuena je izvrila delimini povraaj dugovanog iznosa, sa kamatom i trokovima postupka, ali nije izvrila povraaj iznosa od 3.750 eura. Polazei od utvrenog injeninog stanja, pravilno su tueni pobijanom presudom obavezani da solidarno izvre povraaj dugovanog iznosa tuiocu, sa domicilnom kamatom poev od 21. januara 2004. godine, kao dana padanja u docnju, jer je obaveza tuene BB bila da celokupan iznos zajma vrati najkasnije do 20. januara 2004. godine. Za ovu odluku dati su razlozi koje u celini prihvata i Vrhovni sud, pa su neosnovani navodi revizije o pogrenoj primeni materijalnog prava. U konkretnom sluaju su tuilac i tuena BB zakljuili ugovor o zajmu odreene koliine novca, u smislu odredbe l. 557. Zakona o obligacionim odnosima. Prema toj odredbi, posle ugovorenog roka, zajmoprimac je obavezan da zajmodavcu vrati istu koliinu novca. Tuena BB nije u potpunosti izvrila povraaj dugovanog iznosa, zbog ega je pravilno sudskom presudom obavezana da dugovani iznos novca vrati tuiocu. Pored izloenog pravilno je primenjena i odredba l. 1004. st. 3. istoga Zakona, u odnosu na tuenog VV, kao jemca, jer je on po navedenoj odredbi zakona solidarni jemac, kao jemac platac, koji odgovara poveriocu isto kao glavni dunik za elu obavezu, te poverila da moe ispunjenje obaveze zahtevati bilo od glavnog dunika, bilo od jemca, ili od obojice u isto vreme. Pravilno suprimenjene i odredbe o kamati, propisane odredbom l. 277. ZOO, jer tuena BB nije celokupan dugovani iznos vratila tuiocu najkasnije od 20. januara 2004. godine, ime je pala u docnju (prema presudi VSS, Rev. 2881/05).

753

Primer ugovora o zajmu UGOVOR O ZAJMU zakljuen dana_______________u______________, izmeu Preduzea______________, koje zastupa _____________________(u daljem tekstu: zajmodavac) i Preduzea____________________________________, koje zastupa_______________(u daljem tekstu: zajmoprimac). Ovim ugovorom zajmodavac i zajmoprimac su se sporazumeli kako sledi. lan 1. Imajui u vidu da zajmoprimac proizvodi robu iz svoje delatnosti za trite, a da nema u dovoljnoj meri novana sredstva za obrtni kapital, te da su stranke iz ovog ugovora u estom poslovnom odnosu u vezi robe koju koristi zajmoprimac, zajmodavac se obavezuje da zajmoprimcu preda, odnosno uplati na njegov iro raun iznos od______________dinara, za potrebe nabavke repromaterijala i druge potrebe daljeg razvoja proizvodnog programa zajmoprimca. lan 2. Zajmodavac se obavezuje da novana sredstva iz prethodnog lana uplati na iro raun zajmo primca najkasnije do______________godine. lan 3. Zajmoprimac se obavezuje da sredstva iz lana 1. ovog ugovora upotrebi namenski, kako je to u navedenom lanu odreeno. lan 4. Zajmoprimac se obavezuje da novana sredstva iz lana 1. ovog ugovora vrati zajmodavcu najka snije do____________godine, sa______% ugovorne kamate, za vreme od prijema novca do roka vraanja, a u sluaju docnje obavezuje se i na plaanje zatezne kamate od dana docnje do dana vraanja. lan 5. Radi osiguranja zajma iz ovog ugovora, odnosno duga, zajmodavac e u svoju korist uknjiiti zalo no pravo na zajmoprimevoj nekretnini, upisanoj u zemljinim knjigama_____________, na kat. parceli br.________, zk.. ul. br._________, KO_________. lan 6. Za sve drugo to nije predvieno ovim ugovorom, primenie se odredbe o zajmu iz Zakona o obligacionim odnosima. lan 7. Za sluaj spora stranke odreuju nadlenost Privrednog suda u_________________. lan 8. Ovaj ugovor je sastavljen u dva primerka, od kojih za svaku stranku po jedan. Zajmoprimac, Primer tube u vezi ugovora o zajmu TRGOVINSKI SUD U TUILAC:______________________________________________________iz TUENI: iz" radi vraanja pozajmljenih stvari, vrednost spora ____________dinara. Na molbu direktora tuenog preduzea, tuilac je tuenom preduzeu dao na pozajmicu 15 tona cemen ta u dakovima, 11 tabli pocinkovanog lima dimenzije ____________mm i 200 komada cevi za skelu duine od po 5 metara, odnosno ukupne duine od 1000 m., sa rokom vraanja do ________________godine. DOKAZ: - pismo tuenog br. _____od___________godine, - potvrda o prijemu robe od ____________godine. Po proteku roka za vraanje pozajmljene robe, tuilac je od tuenog, svojim dopisom od _____________godine, traio povraaj predmetne robe, ali tueni nije odgovorio na ovaj zahtev.
754

Zajmodavac,

TUBA

DOKAZ: dopis tuioca od______________godine. Cena pozajmljene robe na dan podnoenja tube iznosi_______________dinara. S obzirom na izneto, tuilac predlae da sud posle sprovedenog postupka, odnosno izvedenih dokaze, donese sledeu PRESUDU Obavezuje se tueni__________________, iz____________, da tuiocu_____________, iz ____________________, vrati: 15 tona cementa u dakovima, 11 tabli pocinkovanog lima dimenzije________ mm i 200 komada cevi za skelu od po 5 metara duine, odnosno ukupne duine od 1000 metara, koje je od njega primio na pozajmicu, i da tuiocu naknadi trokove parninog postupka, sve u roku od 8 dana, pod pretnjom prinudnog izvrenja. Za tuioca - direktor, NAPOMENA: tuilac u navedenom primeru tube nije mogao da postavi i alternativni zahtev, tj. da ako mu tueni ne vrati navedene stvari, da se tueni obavezuje da tuiocu isplati odgovarajui novani iznos po osnovu vrednosti robe na dan donoenja presude, jer se alternativna obligacija ne moe uspostaviti tubom, ako tako nije ugovoreno, odnosno presudom, jer alternativna obaveza nastaje samo ugovorom, u smislu lana 403. Zakona o obligacionim odnosima. Da bi se postavio tubeni zahtev za izvrenje alternativne obaveze, takva obaveza mora da proizilazi iz ugovora stranaka, tj. da su stranke ugovorile izvrenje alternativne obligacije, i to vraanje pozajmljene robe ili isplatu cene te robe. U konkretnom sluaju, navedeni primer tube, nema i alternativnu obligaciju, pa je u tom primeru traen samo povraaj pozajmljene robe. Ako se u izvrnom utvrdi da tueni nema traenu robu, tada se uspostavlja odnos novane obaveze, to se kod izvrnog suda utvruje vetaenje i ostvaruje naplata na novanim sredstvima dunika u korist poverioca.. Kamata (l. 558. ZOO) Kamata, kao stoje poznato, moe biti ugovorna ili zatezna. Ugovorna kamata je jedan od oblika naknade za koristi koje jedan ugovora ima, i njena visina je odreena saglasno odredbama lana 399. ovog zakona, a naime ona se kod fizikih lica moe ugovoriti do visine kamatne stope koja se u mestu ispunjenja plaa na tedne uloge po vienju, a kod ugovora u privredi, odnosno izmeu drugih pravnih lica, u visini kamatne stope koju banka ili druga bankarska organizacija plaa, odnosno ugovara za takvu ili slinu vrstu posla. Zatezna kamata se, prema odredbama lana 277. ovog zakona, primenjuje kada dunik zadocni sa ispunjenjem novane obaveze, kada dunik koji zadocni sa tom obavezom duguje zateznu kamatu po stopi utvrenoj saveznim zakonom, odnosno Zakonom o visini stope zatezne kamate. Navedena pravila primenjuju se i kod ugovora o zajmu, s tim to se kamata na pozajmljena sredstva moe ugovoriti ali i ne mora. Ako kod fizikih lica kamata nije ugovorena, onda se zajam tretira kao tzv. besplatan zajam, to znai daje zajmoprimac duan da vrati zajmodavcu samo glavnicu, ali ako zakasni sa isplatom glavnice on je u obavezi da zajmodavcu plati zateznu kamatu, za vreme od isteka roka plaanja do dana isplate. U naem pravu, a posebno u privrednom pravu, uvek se podrazumeva da su stranke ugovorile da e zajmoprimac plaati kamate na primljeni zajam. Ako visina nije ugovorena zajmoprimac je duan da kamatu plaa po zakonskoj ili uobiajenoj stopi. Kada ugovorom o zajmu stranke ugovore da e dunik na primljeni zajam plaati kamatu po nioj stopi od zakonske, pa dunik zapadne u docnju, kamatu plaa od momenta padanja u docnju po zakonskoj stopi, ako drukije nije ugovoreno. Isto tako, ako je ugovoren beskamatan zajam - sa licem koje nije privredno drutvo, a zajmoprimac ne vrati zajam o roku, zajmodavac je ovlaen da trai od zajmoprimca da mu plaa kamatu za vreme dok je u docnji. Kod ugovora u privredi, ako kamata nije ugovorena, zajmodavac duguje i kamatu, i to kako ugovornu, u visini kamatne stope koju banka ili druga bankarska organizacija plaa, odnosno ugovara za takvu ili slinu vrstu posla, tako i zateznu ako je u docnji sa vraanjem zajma, i to u visini kako odreuje Zakon o visini stope zatezne kamate. Zakon o obligacionim odnosima u lanu 25. st. 2. propisao je da su "ugovori u privredi, u smislu ovog zakona, ugovori koje preduzea i druga pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost zakljuuju meu sobom u obavljanju delatnosti koje sainjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima". Pod ugovorom u privredi podrazumevaju se i ugovori koje zakljuuju i druga pravna lica, pa i ona koja po zakonu obavljaju vanprivrednu delatnost, ako je propisano da mogu obavljati i privrednu delatnost, a ugovor je 755

zakljuen u obavljanju dozvoljene privredne delatnosti ili u vezi sa tom delatnou. Naime, kako pojam privredne delatnosti iz lana 25. stav 2. ovog zakona obuhvata delathost kao predmet poslovanja, to upuuje na zakljuak da se delatnost odnosi i na osnovnu i na sporednu. Sudska praksa ide i dalje od navedenog pravila, te zakljuuje da je spor iz meusobnog privrednog odnosa pravnih lica u smislu lana 15. stav 1. taka la. Zakona sudovima, "spor koji je nastao iz meusobnog privrednog poslovanja ili u vezi sa tim poslovanjem, bez obzira da li su registrovana za obavljanje privredne delatnosti". Iako je u odredbama stava 2. ovog lana propisano da "u ugovorima u privredi zajmoprimac duguje kamatu i ako ona nije ugovorena", privredni subjekti mogu zakljuivati ugovore o zajmu i bez navoenja prava zajmodavca na kamatu, pa je ne moraju ni realizovati, ako je, na primer, zajam dat u interesu zajmodavca, kao to bi bio sluaj da zajmoprimac gradi neki objekat za zajmodavca, a u odreenom trenutku mu nedostaje neki materijal koji zajmodavac ima, kada i zakljuuju ugovor o stvari koja se daje u zajam i rok o kome je zajmoprimac duan da te stvari vrati zajmodavcu. Odredba stava 2. ovog lana ima vie dispozitivni karakter, ali ona titi, odnosno daje pravo zajmodavcu da trai povraaj glavnice i plaanje ugovorne kamate, ako je sluajno nije ugovorio. Meutim, ako je ugovorom izmeu pravnih lica, odnosno u vezi ugovora u privredi predvieno da se zajmodavac odrie prava na ugovornu kamatu, ne moe se primeniti odredba stava 2. ovog lana. Primena odredbe tog stava dolazi u obzir samo ako stranke u ugovoru o zajmu nisu nita ugovorile u pogledu plaanja kamate.

OBAVEZA ZAJMODAVCA
Predaja obeanih stvari (l. 559. ZOO)
U klasinom pravu, ugovor o zajmu je bio realan ugovor (kada pri zakljuenju ugovora jedna strana predaje stvar drugoj strani), dok se u modernom pravu to shvatanje naputa i prihvaeno je shvatanje daje ugovor o zajmu konsesualan ugovor (kada se ugovorena stvar ne mora odmah predati - dovoljno je ako su ugovorne stranke dale saglasnost volje da se takav ugovor zakljui). To modernije shvatanje prihvatio je ZOO i praksa naih sudova, i, zauzeto je i stanovite, da kada zajmodavac i zajmoprimac zakljue ugovor o zajmu, da tada takav ugovor o zajmu nije realan nego konsesualan ugovor. To potvruju i odredbe ovog lana. Obaveza zajmodavca je da preda zajmoprimcu predmet zajma u ugovoreno vreme, a ako rok za predaju nije odreen, onda kad to zajmoprimac zatrai. S obzirom daje ugovor o zajmu realan ugovor, za njegovu valjanost je od posebnog znaaja predaja stvari koja se daje u zajam. Zajmoprimac prijemom pozajmljene stvari postaje vlasnik te stvari. Ako je ugovor o zajmu zakljuen ali zajmoprimcu nije predata predmet zajma, u pitanju je konsesualni ugovor, tj. ugovor koji nastaje samim sporazumom, u tom smislu da su se ugovorai sporazumeli o roku predaje obeanih stvari u zajam ili da e se o tom roku naknadno dogovoriti. Inae, ugovor o zajmu nastaje po izvrenoj predaji pozajmljene stvari zajmoprimcu, a prestaje danom kada zajmoprimac vrati pozajmljenu stvar zajmodavcu. Ako u ugovoru o zajmu nije odreen rok predaje odreene stvari, zajmoprimac ima pravo da trai da mu zajmodavac preda stvar u roku. Ako zajmodavac ne izvri svoju obavezu, zajmoprimac ima pravo da trai izvrenje obaveze zajmodavca, s tim stoje zajmoprimac, u sluaju sumnje da li e vratiti pozajmljenu stvar u ugovorenom roku, duan da da potrebno obezbeenje, ili da mu neko drugi jemi za izvrenje obaveze vraanja zajma u odreenom roku. Predaja pozajmljene stvari vri se neposredno, ili ako je u pitanju novano pozajmljivanje kod ugovora u privredi, predaja se vri uplatom putem odreene banke, kada zajmodavac na raun zajmoprimca uplati ugovoreni iznos zajma. Predaja stvari se smatra izvrenom i ako se ugovorne strane dogovore da zajmodavac odreenu stvar - iznos zajma preda nekom treem licu, odnosno poveriocu zajmoprimca. Zajam se moe dati i po osnovu stvari koje zajmoprimac primi od zajmodavca da ih proda, a novac od tako prodate stvari zadri za sebe po osnovu zajma. Predajom stvari zajmoprimcu na prodaju, smatra se daje nastao ugovor o zajmu, pa je zajmoprimac po proteku ugovorenog roka duan da zajmodavcu vrati novani iznos koji predstavlja vrednost predatih stvari u momentu njihove predaje. Ugovor o zajmu moe nastati i prenovom (novacijom), kada se stranke saglase da se postojea obaveza dunika, u ovom sluaju zajmoprimca, zameni novom obavezom, obavezom o zajmu, utoliko pre to nova obaveza ima drugi pravni osnov od ranijeg povodom koga je nastao dug zajmoprimca. Ako u ugovoru o zajmu nije ugovoreno vreme predaje stvari u zajam, a zajmoprimac nije traio da mu se stvar preda u odreenom roku, prema stavu 2. ovog lana, pravo zajmoprimca da trai odreenih stvari zastareva za tri meseca od dolaska zajmodavca u docnju, a u svakom sluaju za godinu dana od dana zakljuenja konsesualnog ugovora. U pitanju su dispozitivni rokovi, koji se primenjuju ako stranke nisu svojom voljom odredile neki rok za izvrenje obaveze. Prvi je subjektivni rok, a drugi apsolutni rok u kome se moe traiti predaja stvari. 756

Loe materijalne prilike zajmoprimca (cl. 560. ZOO)

Stav 1. ovog lana ima u vidu zakljuenje konsesualnog ugovora, tj. ugovora po kome se zajmodavac obavezuje da zajmoprimcu preda u svojinu odreenu koliinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, ali mu te stvar jo nije predao, bilo saglasno ugovoru - dok zajmoprimac ne obezbedi potvrdu o svom bonitetu, odnosno dok ne pribavi neko obezbeenje, kao to bi bio sluaj, na primer, jemstvo nekog lica da e zajmoprimac vrati pozajmljenu stvar u ugovorenom roku, ili u sluaju ako zajmodavac svojom voljom uskrati izvrenje takvog ugovora, u kom sluaju zajmoprimac ima pravo da trai da zajmodavac ispuni svoju obavezu. Zajmodavac moe odbiti da izvri svoju obavezu predaje obeane stvari: a) ako se pokae da su materijalne prilike zajmoprimca takve da je neizvesno da li e on biti u stanju da vrati zajam, a u vreme zakljuenja ugovora to nije znao i b) ako se pogoranje zajmoprimevih materijalnih prilika dogodilo posle zakljuenja ugovora. Zakljuenjem ugovora o zajmu stranke izraavaju svoju volju da takav ugovor zakljue. Meutim, iako su stranke zakljuile ugovor o zajmu, zajmodavac nije duan da izvri svoju obavezu predaje predmeta stvari zajma, ako zajmodavac posle zakljuenja ugovora sazna da su materijalne prilike zajmoprimca takve da ovaj nee biti u mogunosti da vrati zajam. Prema odredbama lana 123. ovog zakona, ako je ugovoreno da prvo jedna strana ispuni svoju obavezu, pa se posle zakljuenja ugovora materijalne prilike druge strane pogoraju u toj meri daje neizvesno da li e ona moi ispuniti svoju obavezu, ili ako ta neizvesnost proizilazi iz drugih ozbiljnih razloga, strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu moe odloiti njeno ispunjenje dok druga strana ne ispuni svoju obavezu, ili dok ne prui dovoljno obezbeenje da e je ispuniti. To predstavlja i osnov koji prema odredbama ovog lana (560.) daje pravo zajmodavcu da ne izvri svoju obavezu, posebno to je to i naglaeno u ovom lanu povodom zakljuenja i izvrenja ugovora o zajmu. Poto se ugovorom o zajmu moe odrediti rok u kome je zajmodavac duan da izvri svoju obavezu predaje u svojinu zajmoprimcu odreenu koliinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, zajmodavac ima mogunosti da do odreenog roka proveri bonitet zajmoprimca, pa ako proverom utvrdi daje neizvesno da e zajmoprimac vratiti zajam, a o toj injenici nije znao prilikom zakljuenja ugovora, moe odbiti izvrenje svoje obaveze da zajmoprimcu preda predmet zajma. Ako te okolnosti nisu postojale u vreme zakljuenja ugovora o zajmu, odnosno ako su se materijalne prilike zajmoprimca pogorale posle zakljuenja ugovora, i u tom sluaju zajmodavac nije u obavezi da izvri svoju obavezu predaje stvari po osnovu zajma. Ako su u pitanju samo pretpostavke zajmodavca o loem, odnosno pogoranom materijalnom stanju zajmoprimca, zajmoprimac je duan da zajmodavcu prui odreena obezbeenja da e ugovor o zajmu izvriti saglasno ugovoru, kao stoje na primer jemstvo nekog lica ije je materijalno stanje dobro, ili zajmoprimac da zajmodavcu kakvu vrednu stvar kao obezbeenje potraivanja zajmodavca, zajmodavac je duan da izvri svoju obavezu iz ugovora o zajmu, jer bi u protivnom snosio obavezu naknade tete zajmoprimcu zbog obeanih a ne dobijenih stvari po osnovu ugovora o zajmu.
v

teta zbog nedostataka pozajmljenih stvari (cl. 561. ZOO)

S obzirom daje odredbama lana 557. ovog zakona propisano da ugovorom o zajmu zajmodavac predaje u svojinu zajmoprimcu odreenu koliinu novca ili drugih zamenljivih stvari, jasno je da stvari iz tog odnosa, u pogledu odgovornosti za materijalne i pravne nedostataka, dele sudbinu stvari koje su predmet dvostranih ugovora. Stav 1. i stav 2. ovog lana odnose se na obavezu zajmodavca da naknadi zajmoprimcu tetu koja bi mu bila prouzrokovana zbog materijalnih nedostataka stvari datih na zajam, ali ne podjednakim uslovima. Razlika meu tim stavovima ogleda se u tome to se stav 1. ovog lana odnosi na materijalne nedostatke pozajmljenih stvari koje su date na zajam sa naknadom, u kom sluaju zajmodavac uvek odgovara za materijalne nedostatke pozajmljenih stvari, dok se stav 2. ovog lana odnosi na ugovor o zajmu bez naknade, u kom sluaju zajmodavac odgovara za naknadu tete samo ako su mu nedostaci stvari bili poznati ili mu nisu mogli ostati nepoznati, a on o njima nije obavestio zajmoprimca. Stav 1. ovog lana ima svoju podlogu u odredbi lana 121. stav 1. ovog zakona, koja propisuje pravilo da kod ugovora sa naknadom svaki ugovora odgovara za materijalne nedostatke svog ispunjenja. U ovom sluaju zajmodavac odgovara za naknadu tete zajmoprimcu bez obzira da li su mu bile poznati nedostaci stvari ili su mu mogli ostati nepoznati. Meutim, stav 2. ovog lana (561.) ima u vidu "zajam bez naknade", pa je bilo nuno da i ovaj odnos bude regulisan zakonom, ali tako da zajmodavac odgovara za tetu zajmoprimcu samo ako su mu nedostaci stvari bili poznati ili mu nisu mogli ostati nepoznati, a on o njima nije obavestio zajmoprimca. Ugovor o zajmu bez naknade je neka vrsta dobroinih ugovora, kada zajmodavac eli da pomogne licu kome daje zajam, da popravi svoje materijalno i finansijsko stanje, da razvije proizvodnju ili neku drugu privrednu delatnost. Meutim, i pored toga, a s obzirom daje zajmoprimac u obavezi da zajmodavcu vrati pozajmljeni iznos ili stvar, logino je bilo propisati pravilo da ako zbog materijalnih i pravnih nedostatka zajmoprimac
757

ne moe da ostvaruje dohodak, odnosno onu korist zbog koje je ugovor o zajmu potpisao, zbog ega ne bi bio u mogunosti da zajam vrati u onoj koliini novca ili neke druge stvari koju je ugovorom o zajmu dobio, da zajmodavac odgovara za tetu koju bi zajmoprimac pretrpeo ako stvar koju je dobio na zajam nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za promet, pa i ako stvar nema potrebna svojstva za naroitu upotrebu za koju je zajmoprimac nabavlja, a koja je bila poznata zajmodavcu ili mu je morala biti poznata. Imajui u vidu sadrinu odredaba lana 558. ovog zakona, da se zajmoprimac moe obavezati da uz glavnicu duguje i kamatu, moglo bi se rei da ugovor o zajmu sa naknadom podrazumeva obe ove kategorije, kao i neke druge sporedne obaveze koje idu uz dvostrane ugovore, dok stav 2. ovog lana ima u vidu samo vraanje glavnice, ali je i to od znaaja za odgovornost zajmodavca ako mu zajmoprimac ne moe vratiti zajam zbog materijalnih nedostataka pozajmljenih stvari, koji su bili poznati zajmodavcu ili mu nisu mogli ostati nepoznati, a o tome nije obavestio zajmoprimca.

OBAVEZE ZAJMOPRIMCA
Rok vraanja zajma (cl. 562. ZOO)
Odredbe ovog a i narednih lanova reguliu pitanja koja se odnose na obaveze zajmoprimca. Tako je, kao osnovno pravilo za njega propisana dunost da vrati u ugovorenom roku istu koliinu stvari, istu vrstu i kvaliteta. Navedeno pravilo ima u vidu vraanje pozajmljene stvari u ugovorenom roku. Mada odredbe o ugovoru o zajmu ne predviaju vraanje stvari pre odreenog roka, takva mogunost postoji ako na to pristane zajmodavac. Tako, na primer, ako je zajmodavac pozajmio zajmoprimcu, recimo 1000 kilograma ita odreenog kvaliteta, u ugovoru o zajmu se mora navesti kada e, odnosno u kom roku zajmoprimac da vrati tu koliinu odjednom, ali se moe predvideti da to moe da uini u dva ili vie obroka, oznaavajui datume vraanja. Ako takav vid vraanja nije predvien u ugovoru, vraanje stvari pre odreenog roka je mogue pod uslovom da zajmoprimac blagovremeno, unapred obavesti zajmodavca o svojoj nameri da e stvar vratiti pre isteka ugovorenog roka, kako je propisano odredbama lana 565. ovog zakona, s tim da u tom sluaju zajmodavac ima pravo na naknadu tete. Naknada tete bi se mogla sastojati u tome da zajmodavac ostvari pravo na kamatu za ceo period trajanja roka vraanja pozajmljene stvari, ali i na druge trokove ako u vreme vraanja nema podobnog prostora za smetaj vraene stvari. Ako je zajam ugovoren u vezi predaje novca od strane zajmodavca, zajmoprimac je duan da glavnicu plati u roku, a ako je taj ugovor sa naknadom i kamate za korienje tog novca. U sluaju docnje zajmoprimca, zajmodavac ima pravo na zateznu kamatu i druge sporedne obaveze, kao i na naknadu tete ako je dokae. Obaveza zajmoprimca kod ugovora o zajmu koji se odnosi na glavnicu u obliku novca ne moe biti vea od onog broja novanih jedinica na koji glasi obaveza (l. 394. ovog zakona), pa i u sluaju inflacije, jer se ta teta nadoknauje kamatom. Dakle, mora se potovati naelo monetarnog nominalizma, a u sluaju docnje zajmoprimca primenjuju se pravila o visini stope zatezne kamate koja valorizuje odnos izmeu datog iznosa zajma i vrednosti novca prilikom vraanja, ali samo za vreme docnje. Ako je zajam ugovoren u vezi drugih zamenljivih stvari, zajmoprimac je duan da ih vrati zajmodavcu u ugovorenom roku, a ako je taj ugovor sa naknadom duan je da pored vraanja stvari preda i ugovorenu naknadu, koja moe biti izraena u dodatnoj koliini pozajmljene stvari, ili u novcu prema vrednosti tih stvari, a u granicama pravila koja se odnose na ugovornu kamatu. Stav 2. ovog lana ima u vidu pravilo ako ugovorai nisu odredili rok za vraanje zajma, a nije mogao biti odreen ni iz okolnosti zajma. U tom sluaju, zajmoprimac je duan da vrati zajam po isteku primerenog roka koji ne moe biti krai od dva meseca, raunajui od zajmodavevog traenja da mu se zajam vrati. Na ovaj nain zatien je zajmoprimac jer njegova obaveza ne moe biti kraa od dva meseca, uz uslov da je ispunjenje obaveze vraanja zajma traio zajmodavac. U svakom sluaju, rok od dva meseca tee od dana kada je zajmodavac traio da mu zajmoprimac vrati pozajmljene stvari, a to znai da zajmoprimac moe koristiti stvari i po isteku dva meseca od dana zakljuenja ugovora o zajmu, ako zajmodavac nije traio vraanje zajma po isteku roka od dva meseca.

Sudska praksa
Povraaaj zajma Zajmoprimac je duan vratiti zajmodavcu u ugovorenom roku pozajmljeni novani iznos, utoliko pre ako se na to obavezao posebnom pismenom izjavom. Iz obrazloenja Iz injeninog stanja, utvrenog u toku prvostepenog postupka, proizilazi da je tueni na zahtev tuioca potpisao izjavu o dugu, po kojoj priznaje dug prema tuiocu. Ovaj iznos se odnosi na novac koji je tuilac davao 758

tuenom prilikom boravka u GG, za redovne trokove, i to: iznos 9.000 na ime trokova stanarine za tri meseca, iznos od 38.000 na ime trokova za otvaranje firme, iznos od 5.800 koji se odnosi na naknadu za pruene usluge od strane advokata prilikom otvaranja preduzea i iznos od 2.400 koji se odnosi na trokove za rad advokata za mesec dana, a to sve ukupno ini iznos od 72.500. Ovom pismenom izjavom, pored priznanja duga, tueni se obavezao da e napred navedeni iznos isplatiti tuiocu do 15.10.1999. godine. Izjavu je svojeruno potpisao. Potpisivanju ove izjave o dugu prethodio je odnos tuioca i tuenog, koji se sastojao u tome daje tueni stanovao kod tuioca besplatno tri meseca u GG, daje uz pomo tuioca otvorio preduzee za graevinske poslove, a da je tuiocu dao specijalno punomoje za upravljanje poslova preduzea, s obzirom da nije poznavao jezik. Novac je davao tuilac, a tueni se obavezao da e mu uloeni novac vratiti kad preduzee otpone sa radom. U meuvremenu je tueni bez znanja tuioca prodao preduzee za 35.000. Polazei od injeninog stanja, niestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava usvojili tubeni zahtev. Pri tom je drugostepeni sud pravilno poao od odredbi Zakona o obligacionim odnosima, koje ukazuju da je pravni odnos izmeu tuioca i tuenog u potpunosti sadrao elemente ugovora o zajmu, iz lana 562. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Navedenim odredbama Zakona o obligacionim odnosima predvieno je daje zajmoprimac, ovde tueni, duan vratiti u ugovorenom roku istu koliinu stvari, iste vrste i kvaliteta, zajmodavcu, ovde tuiocu. Kod injenice daje u pismenoj izjavi, koju je tuni lino potpisao, tano navedena visina duga prema tuiocu, da su specificirani osnovi tog potraivanja, sa datumom dospea istog, nesumnjivo je daje data pismena izjava o priznanju duga punovana i razumljiva. Nadalje proizilazi da dug tuenog prema tuiocu postoji, pa kako ga on tuiocu nije vratio, to je u obavezi da to i uini. Kako se radi o novanom potraivanju, sa ijim ispunjenjem je dunik, ovde tueni, pao u docnju, to poveriocu, ovde tuiocu pripada i kamata, kako su to pravilno utvrdili niestepeni sudovi. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1074/06); Rok vraanja zajma kada ugovorom nije odreen rok vraanja Ako nije odreen rok za vraanje zajma, , zajmoprimac je duan da vrati zajam po isteku primerenog roka, koji ne moe biti krai od dva meseca. Iz obrazloenja U konkretnom sluaju, radi se o ugovoru o zajmu, iji pojam je odreen lanom 557. Zakona o obligacionim odnosima. Obaveze zajmoprimca regulisane su lanom 562. do 566. istog zakona. Kada rok za vraanje zajma nije ugovoren, stoje sluaj u ovom sporu, primenjuje se l. 562. stav 2. navedenog zakona. Prema l. 336. stav 2. Zakona o braku i porodinim odnosima, za obaveze koje jedan brani drug primi prema treim licima radi podmirenja tekuih potreba brane zajednice, kao i za obaveze koje po optim propisima terete oba brana druga, odgovaraju brani drugovi solidarno kako zajednikom, tako i svojom posebnom imovinom. Prema stavu 3. ovog lana, brani drug koji iz svoje posebne imovine ispuni solidarnu obavezu ima pravo zahtevati da mu drugi brani drug naknadi deo obaveze koji pada na njega. I konano, prema l. 414. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, koji regulie sadrinu solidarnosti dunika, svaki dunik solidarne obaveze odgovara poveriocu za elu obavezu i poverilac moe zahtevati njeno ispunjenje od koga hoe sve dok ne bude potpuno ispunjena, ali kada jedan dunik ispuni obavezu, ona prestaje i svi se dunici oslobaaju. U konkretnom sluaju, obaveza tuenog i njegove ranije supruge GG, koja je sa njim bila u braku u vre-me izvrene pozajmice, je solidarna. Meutim, tueni i GG nemaju status jedinstvenih suparniara, prema l. 201. ZPP. Tuilac se opredelio da tubu podnese protiv jednog od solidarnih dunika. Imajui u vidu pravnu prirodu sadrine solidarnosti dunika, nisu osnovani revizijski navodi daje u ovom sporu morala biti tuena i biva supruga tuenog GG. Tuilac, kao poverilac, iskoristio je svoje pravo izbora predvieno lanom 414. Zakona o obligacionim odnosima. (Premapresudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1357/05).

Izbor prilikom vraanja zajma (l. 563. ZOO)

Pravilo iz ovog lana vie pogoduje zajmoprimcu - ako zajam nije dat u novcu, a ugovoreno je da e zajmoprimac vratiti zajam u novcu, da on moe po svom izboru da vrati pozajmljene stvari ili iznos novca koji odgovara vrednosti tih stvari u vreme i u mestu koje su ugovorom odreene za vraanje. Iz navedenog pravila proizilaze jo neke karakteristike navedenog izbora vraanja zajma, a naime, da ako se zajmoprimac odlui na vraanje pozajmljenih stvari mora da vodi rauna da ako ve zajam nije dat u novcu, a on eli da vrati zajam u novcu, da iznos novca mora da odgovara vrednosti tih stvari u vreme i u mestu koji su ugovorom odreeni za vraanje. U tom sluaju vraanje u novcu ima dve karakteristike, prva, daje vrednost zajma dat u stvari, u meuvremenu, zbog inflacije, promenila vrednost stvari, pa je zajmoprimac duan da zajmodavcu vrati onu koliinu novca koja u trenutku vraanja imaju te stvari u mestu koje su ugovorom odreene za vraanje, i druga, daje vrednost stvari, data u vreme zakljuenja ugovora o zajmu, manja od vrednosti stvari na dan vraanja, pa zajmoprimac prema tim uslovima i odreuje visinu novanog davanja. 759

Iz odredaba ovog lana proizilazi mogunost da zajmodavac i zajmoprimac ugovore da se zajam ima vratiti u novcu, iako je predmet ugovora o zajmu neka druga zamenljiva stvar. Oni mogu u momentu zakljuenja ugovora da navedu novani iznos koji je zajmoprimac duan da vrati umesto neke druge stvari primljene po osnovu zajma, pa ukoliko to odgovara zajmoprimcu on e taj oznaeni iznos i da vrati, posebno ako je u meuvremenu do roka ispunjenja porasla cena primljenih stvari u zajam. Ali ako smatra daje smanjena vrednost stvari koja je predmet vraanja, zajmoprimac ima pravo da umesto ugovorenog iznosa novca vrati onu koliinu stvari koju je dobio prilikom zakljuenja ugovora. Zajmodavac u navedenim sluajevima nita ne gubi, jer umesto novanih jedinica dobija onu koliinu stvari koju je dao pri zakljuenju ugovora o zajmu, sa pravom na naknadu ako je ugovorena, odnosno sa pravom na kamatu. Ako umesto drugih zamenljivih stvari primi novac, on mora biti adekvatan vrednosti stvari koje imaju u vreme i u mestu koji su ugovorom odreeni za vraanje. Problem bi bio jedino onda ako je ugovorom o zajmu bila data na zajam neka druga stvar, za koju bi stranke u ugovoru navele da se ima vratiti u odreenom novanom iznosu, a u meuvremenu je zbog inflacije novca pala vrednost tih stvari, zajmoprimac ima pravo da umesto navedenog iznosa novca zajmodavcu vrati stvari koje po rodu odgovaraju pozajmljenim stvarima. U svakom sluaju, odredbe ovog lana obezbeuju pravilnu primenu naela jednake vrednosti uzajamnih davanja, kako je to propisano i odredbama lana 15. ovog zakona. Propisivanje pravila o izboru prilikom vraanja zajma je od znaaja za ovaj institut, jer ako bi postojalo pravilo da se zajam ima vratiti u novcu, a dat je u nekoj odreenoj drugoj stvari, smatralo bi se da je zakljuen ugovor o prodaji, pa bi zajmoprimac u svakom sluaju morao da u odreenom roku plati kupoprodajnu cenu, ime bi institut ugovora o zajmu bio izigran. Stav 2. ovog lana ima u vidu identinu stvar kao i reenje koje daje stav 1. istog lana, a naime ako zajam nije dat u novcu, a ugovoreno je da e zajmoprimac vratiti zajam u novcu, s obzirom na pravo zajmoprimca da ispunjenje obaveze izvri u novcu ili vraanjem stvari datih u zajam, nemogunost vraanja iste koliine stvari, iste vrste i istog kvaliteta, daje pravo zajmoprimcu da umesto vraanja stvari plati zajmodavcu onaj iznos primljenih stvari koje odgovaraju vrednosti tih stvari u vreme i u mestu koji su ugovorom odreeni za vraanje.

Odustajanje od ugovora (cl. 564. ZOO)

Ve je reeno daje ugovor o zajmu realan ugovor, te daje za njegovu valjanost od posebnog znaaja predaja stvari koja se daje u zajam. Zajmoprimac prijemom pozajmljene stvari postaje vlasnik te stvari. Ako je ugovor o zajmu zakljuen ali zajmoprimcu nije predata predmet zajma, u pitanju je konsesualni ugovor, tj. ugovor koji nastaje samim sporazumom, u tom smislu da su se ugovorai sporazumeli o roku predaje obeanih stvari u zajam ili da e se o tom roku naknadno dogovoriti. Inae, ugovor o zajmu nastaje po izvrenoj predaji pozajmljene stvari zajmoprimcu, a prestaje danom kada zajmoprimac vrati pozajmljenu stvar zajmodavcu. Imajui to u vidu, zajmoprimac moe odustati od ugovora o zajmu pre nego to mu zajmodavac preda odreene stvari. On to pravo zasniva na injenici daje u meuvremenu, do predaje stvari, otklonio razloge zbog kojih je bio prinuen da zakljui ugovor o zajmu. Prijemom stvari po ugovoru o zajmu, zajmoprimac nije vie u mogunosti da odustane od ugovora, jer se prijemom stvari smatra daje zakljuen realni ugovor, koji iz tog ugovora stvara prava i obaveze za obe strane. Odustankom od ugovora o zajmu, dakle kada stvari zajma jo nisu predate zajmoprimcu, stvara obavezu za ovoga da zajmodavcu naknadi tetu, ako bi ona nastala usled odustanka od ugovora zajmoprimca. Ta teta bi mogla da se izrazi, pre svega, u izgubljenoj dobiti koju bi zajmodavac ostvario daje stvari dao u zajam, bilo zajmoprimcu ili nekom drugom licu. Pored toga, ako je zajmodavac u vezi zakljuenog ugovora imao kakve trokove, kao na primer u vezi pripreme stvari radi predaje zajmoprimcu, ovaj bi bio duan da ih naknadi zajmodavcu. No, u svakom sluaju zajmodavac bi morao da dokae postojanje tete, realnim stanjem stvari, kada bi i stekao pravo da ih ostvari naplatom od zajmoprimca. Pravo zajmoprimca da odustane od ugovora o zajmu ima osnovu i u odredbama lana 557. ovog zakona, koji propisuje da ugovor o zajmu obavezuje stranke kada zajmodavac preda zajmoprimcu odreenu koliinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, to znai daje do dana predaje stvari zajmodavac slobodan da odustane od ugovora.

Vraanje zajma pre roka (cl. 565. ZOO)

Odredbama lana 562. ovog zakona propisano je pravilo da je zajmodavac duan vratiti u ugovorenom roku istu koliinu stvari, iste vrste i kvalitet. Odredbama, pak, ovog lana (565.) propisuje se pravilo da zajmoprimac moe vratiti zajam i pre roka odreenog za vraanje, uz uslov da je o tome duan da obavesti zajmodavca unapred o svojoj nameri i naknadi mu tetu. Sline odredbe o vraanju pre roka nalazimo u lanu 398. ovog zakona, koje se odnose na vraanje novane obaveze pre roka. Prema odredbama stava 2. tog lana nitave su odredbe ugovora kojim se dunik odrie ovog prava. Na ovo pravilo se mogu nadovezati pravila iz lana 315. ovog zakona, po kome "kad je rok ugovoren iskljuivo u interesu dunika, on ima pravo ispuniti obavezu i pre ugovorenog roka, ali je duan obavestiti poverioca o svojoj nameri i paziti da to ne bude u nevreme". 760

Razlike izmeu odredaba navedenih lanova su zanemarljive, jer i odredbe ovog lana (565.) imaju u vidu zajmoprimca koji se u odnosu na zajmodavca pojavljuje kao lice u ijem je interesu ugovor o zajmu zakljuen. Zbog toga on ima pravo da zajam vrati i pre roka odreenog za vraanje. Meutim, i zajmodavac ima ima interes u vezi zakljuenog ugovora o zajmu, naroito ako je taj ugovor zakljuen sa naknadom, koju zajmodavac oekuje kao dobit smog poslovanja, ali odredbe ovog lana imaju u vidu samo zajmoprimca, ne naglaavajui da li on ima interes iz zakljuenog ugovora o zajmu, pa to pravo, pravo vraanja zajma pre roka ima iskljuivo zajmoprimac. Zajmodavac, kome bi zajmoprimac vratio stvari pre roka, a zakljuenje ugovor o zajmu bez naknade, ne bi imao pravo na naknadu tete, osim ako zajmodavac iz objektivnih razloga nije u mogunosti da primi ispunjenje od strane zajmoprimca. Ako je ugovor o zajmu zakljuen sa naknadom, zajmodavac bi u sluaju vraanja zajma pre roka imao pravo da o vraanju zajma pre roka bude unapred obaveten i da zbog vraanja pre roka trai naknadu tete, koja bi se sastojala u izgubljenoj dobiti koju bi zajmodavac ostvario daje stvari dao u zajam, bilo zajmoprimcu ili nekom drugom licu. Pored toga, ako je zajmodavac u vezi zakljuenog ugovora imao kakve trokove, kao na primer u vezi pripreme stvari radi predaje zajmoprimcu, ovaj bi bio duan da ih naknadi zajmodavcu. Stranke mogu ugovoriti u ugovoru o zajmu da zajmoprimac moe pre roka dospelosti obaveze vraanja, da vrati stvar zakupodavcu, pa ako je zakupodavac obraunao kamatu ili neko drugo davanje od strane zajmoprimca kao naknadu, da jedan ili drugi odbije vrednost kamate ili neke druge naknade za vreme od ispunjenja obaveze pre roka do dana kada je u ugovoru oznaen rok ispunjenja.

NAMENSKI ZAJAM (l. 566. ZOO)

Odredbe ovog zakona o zajmu odnose se uglavnom na sluajeve u kojima se svrha zajma ostvaruje ili radi pomoi nekom licu, kao zajam bez naknade, ili kao sredstvo ostvarivanja kakve koristi, bilo da tu korist ostvaruju fizika ili pravna lica, kao zajam sa naknadom. Te odredbe imaju u vidu zakljuenje ugovora o zajmu, u kome predmet zajma moe biti odreena koliina novca ili kojih drugih zamenljivih stvari. Meutim, odredbe ovog lana imaju u vidu ugovor o zajmu gde je predmet zajma iskljuivo novac. I ne samo to. Zbog takvog karaktera zajma, koji se mora upotrebiti samo u odreene svrhe, zajmodavac stie pravo da raskine ugovor o zajmu ako zajmoprimac primljeni novac po tom osnovu upotrebi u neku drugu svrhu. Ova vrsta zajma u novcu koristi se uglavnom kod nekih veih i znaajnijih poslova, koji imaju ak i javni karakter, a naime da onaj koji je dao zajam u novcu radi ostvarenje odreene namene, ostvarujui svoju funkciju u toj oblasti, vri kontrolu pozajmljenih sredstava i time doprinosi cilju zbog koga je zakljuen ugovor o zajmu. U drugim sluajevima, gde drava, neka fondacija, ili banka, ima interesa da se ostvare neki ciljevi sredstvima zajma za ire potrebe ili pomoi za razvoj neke oblasti, za izgradnju i si., jednom reci - koji imaju investicioni karakter, zakljuuje se ugovor o zajmu novanih sredstava, gde davalac zajma ima interesa da se novac iz ugovora o zajmu upotrebi za tano odreene namene. Poznati su dravni zajmovi, gde drava pribavlja odreena sredstva radi reavanja nekih potreba, koje imaju javni karakter. Ona se zaduuje zakljuenjem ugovora o zajmu i to su po pravilu ugovori sa naknadom. To moe biti zajam s javnim upisom sa odreenim rokom otplate, i mogu se amortizovati njihovom otplatom, a mogu trajati i due, bez roka otplate. Koriste se u privredi, javnim slubama ili za potrebe budeta. Pitanja velikih zajmova reguliu se kroz kredite koji se daju po nalogu ovlaenog organa drave odreenim subjektima, radi reavanja pitanja o kojima je napred bilo reci. I Zakon o narodnoj banci Srbije propisuje (lan 39.) da ova banka moe odobravati Republici Srbiji kredite radi fmansiranja privremene nelikvidnosti budeta, nastale usled neuravnoteenih kretanja u prihodima i rashodima tokom izvrenja budeta. To su, po pravilu zajmovi, koje korisnici vraaju do odreenog roka. Postoje i javni zajmovi, koji su slini dravnim zajmovima, s tim to vie imaju investicioni karakter, a njihovu namensku upotrebu kontroliu za to ovlaeni organi. To mogu biti dugoroni ili kratkoroni zajmovi, a koriste se i za pokrie nedostataka budetskih sredstava. Kod svih tih zajmova, kojom je odreena svrha u koju zajmoprimac moe upotrebiti pozajmljeni novac, kontrolu pravilne primene novanog zajma vri zajmodavac. Ako zajmodavac utvrdi daje zajmoprimac novac upotrebio u neku drugu svrhu, zajmodavac moe izjaviti da raskida ugovor. Ugovor o zajmu novca moe biti predat u svojinu zajmoprimcu bilo u celokupno ugovorenom iznosu ili po tranama, prema tome kako je koju fazu posla zajmoprimac izvravao pozajmljenim novce. U ovom drugom sluaju lake je kontrolisati upotrebu pozajmljenog novca, jer se moe utvrditi da li je primljenom transom zajmoprimac obavio posao zbog ega je i zakljuio ugovor o zajmu, pa ako se utvrdi da je postupao protivno ugovoru, zajmodavac moe raskinuti ugovor o zajmu sa zajmoprimcem i od ovoga traiti da mu vrati pozajmljeni novac, a da mu preostale transe ne odobri, odnosno ne da. Ukoliko je zajmoprimac celokupni primljeni novac, ili njen preteni deo upotrebio na druge svrhe a ne na one zbog kojih je ugovor o zajmu zakljuio, zajmodavac ima pravo da raskine ugovor o zajmu sa zajmoprimcem i od ovoga da trai povraaj isplaenog iznosa, sa pravom na naknadu tete. Osnov za to zajmodavac ima i u odredbama lana 124. ovog zakona. 761

UGOVOR O ZAKUPU
Pojam (l. 567. ZOO)
Ugovor o zakupu je takav ugovor po kome se zakupodavac obavezuje da preda zakupcu na upotrebu odreenu stvar, a zakupac se obavezuje da mu za to plati odreenu zakupninu. Svrha ugovora o zakupu je ustupanje stvari drugome na upotrebu, a re "upotreba" podrazumeva upotrebu stvari "onako kako je odreeno ugovorom ili namenom stvari". Za valjanost ugovora o zakupu, dakle, potrebna je saglasnost zakupodavca i zakupca o predmetu zakupa, zatim o visini zakupnine i rok trajanja zakupnog odnosa. Da l i j e zakupodavac samo faktiki, a ne pravni korisnik stvari, nije od uticaja za postojanje punovanog ugovora o zakupu, jer i faktiki korisnik stvari moe izdati stvar u zakup za odreeno vreme i uz odreenu naknadu. Ugovor o zakupu je konsesualni ugovor (nastaje ako postoji saglasnost volja zakupodavca i zakupca o bitnim elementima ugovora); on je dvostrani i teretni ugovor (zakljuenjem ugovora svaka ugovorna strana stie odreena prava i obaveze u vezi stvari koja se daje u zakup - zakupodavac ima obavezu da zakupcu preda odreenu stvar u zakup, a zakupac ima obavezu plaanja zakupnine); on je i neformalni ugovor (nije potrebna pismena forma), osim ako posebnim zakonom nije drukije propisano. Kod ugovora o zakupu je karakteristino daje predmet zakupa nepokretna i pokretna stvar, uvek individualno odreena stvar, dakle ona stvar koja je data u zakup mora da se vrati zakupodavcu, pri emu ista vrsta i kvalitet stvari, kao stoje novac, ne moe biti predmet zakupa Zakupljena stvar se moe dati u podzakup, tj. moe se zakupljena stvar dati drugome u zakup, osim ako ugovorom o zakupu nije drukije ugovoreno, pod uslovima da se time ne nanosi teta zakupodavcu. Davanjem stvari u podzakup zakupac jemi zakupodavcu da e podzakupac koristiti stvar kako je to ugovorom o zakupu regulisano. Zakupodavac moe za vreme trajanja ugovora o zakupu prodati stvar treem licu. U tom sluaju prava i obaveze zakupodavca preuzima kupac stvari i svi odnosi iz ugovora o zakupu reguliu se izmeu njega i zakupca. To znai da i kupac ne moe traiti od zakupca da mu kupljenu, odnosno zakupljenu stvar odmah preda, ve mora saekati da proe rok iz ugovora o zakupu, a ako rok nije odreen u ugovoru onda po isteku otkaznog roka. Prema pravnoj teoriji, zakupodavac ne mora biti vlasnik stvari koju daje u zakup, to znai da u zakup moe dati i tuu stvar, ako na toj stvari ima pravo korienja i uivanja po nekom od svojinsko-pravnog odnosa. Odredbe o zakupu u ZOO se ne primenjuju u onim sluajevima koji su ureeni posebnim propisima. Primera radi, moe se navesti Zakon o stanovanju Republike Srbije, koji, pored ostalog, posebno regulie pitanje zakupa stanova u drutvenoj svojini. Ugovor o zakupu moe se zakljuiti kako na neodreeno tako i na odreeno vreme. Ako je zakljuen na odreeno vreme on prestaje protekom vremena za koje je zakljuen, a ako je zakljuen na neodreeno vreme onda otkazom koji svaka strana moe dati drugoj, uz otkazni rok od osam dana, s tim da otkaz ne moe biti dat u ne vreme. Obaveze zakupodavca su: - da preda zakupcu zakupljenu stvar u ispravnom stanju, zajedno sa njenim pripacima. U vezi ove obave ze zakon odreuje da stvar koja se predaje u zakup bude u ispravnom stanju, odnosno u stanju koje je opisano u ugovoru o zakupu. Zakupodavac je duan da preda zakupljenu stvar u roku kako je to ugovorom odreeno. Rok predaje stvari ne mora da bude vezan za dan zakljuenja ugovora o zakupu. On se moe odrediti u terminima kako se stranke ugovorom o zakupu dogovore. Ali, protekom tog roka, ako zakupodavac ne izvri svoju obave zu predaje zakupljene stvari, zakupac ima pravo da od suda zahteva da mu se zakupljena stvar preda; - da odraava stvar u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa. On je duan da snosi trokove za odra vanje stvari date u zakup, ali samo za ono to je njegova obaveza odravanja stvari. To su, po pravilu, oni poslo vi koji stvar ine funkcionalnom, prema svrsi zakupa, odnosno odravanja stanja stvari u momentu predaje stvar u zakup, koje bi on sam bio duan da uini. Meutim, trokovi koji nastanu u vreme korienja zakupljene stva ri, a koji se odnose na sitne popravke izazvane redovnom upotrebom stvari, a i trokovi same upotrebe, padaju na teret zakupca; - da naknadi zakupcu trokove koje je ovaj uinio za odravanje stvari, - da jemi za fizike i pravne nedostatke stvari. Inae, zakupodavac odgovara zakupcu za sve nedostatke zakupljene stvari, ako one ometaju njenu upotrebu za svrhe zbog koje je ugovor o zakupu zakljuen, bez obzira da li je on znao za te nedostatke u vreme zaklju762

enja ugovora i predaje stvari u zakup. Ta odgovornost se, naravno, ne odnosi na nedostatke koji su manjeg znaaja. Meutim, zakupodavac ne odgovara za nedostatke zakupljene stvari, bez obzira kakvog su obima - ako je zakupac u vreme zakljuenja ugovora znao za te nedostatke ili mu nisu mogli biti nepoznati. Izuzetno, ta bi odgovornost postojala na strani zakupodavca ako bi zakupcu ti nedostaci usled krajnje nepanje ostali nepoznati, odnosno ako je zakupodavac znao za te nedostatke i namerno je propustio da o njima obavesti zakupca. Odgovornost zakupodavca postoji i po drugim osnovima. Tako, on odgovara za sve nedostatke zakupljene stvari ako je tvrdio da ona nema nikakvih nedostataka. To je zakonska odgovornost zakupodavca (lan 575. ZOO), i ova vrsta odgovornosti se ne moe upodobiti sluaju ugovornog iskljuenja ili ogranienja ove odgovornosti. Ovo zbog toga to se kod ugovornog iskljuenja i ogranienja odgovornosti moe odgovornost zakupodavca iskljuiti ili ograniiti samo za materijalne nedostatke zakupljene stvari kada su nedostaci stvari bili zakupcu poznati, ili kada su mu ti nedostaci zbog krajnje nepanje ostali nepoznati, a on ipak zakljuuje takav ugovor. Obaveze zakupca su: -da zakupljenu stvar upotrebljava kao dobar privrednik, to znai daje duan da zakupljenu stvar upotrebljava kao dobar domain; -da zakupljenu stvar upotrebljava onako kako je ugovorom predvieno. Naime, on je mora upotrebljavati onako kako je to ugovorom o zakupu predvieno, a ako postupa na drugi nain, dakle protivno ugovoru ili nameni te stvari, on odgovara za tetu zakupodavcu ako ona nastane takvim nainom upotrebe; - da naknadi tetu zakupodavcu koja nastane na zakupljenoj stvari protivno ugovoru, - da plati zakupninu u rokovima odreenim ugovorom ili zakonom. Zakupac nije duan, odnosno ne od govara za istroenost stvari koja nastaje njenom redovnom upotrebom, a ni za oteenja koja potiu od njene do traj alosti, jer su te vrednosti konsumirane u cenu zakupnine; -da po prestanku ugovora o zakupu vrati zakupljenu stvar neoteenu, i to u mestu u kome je bila predata zakupcu, ili drugom mestu ako je ono oznaeno u ugovoru o zakupu. Ugovor o zakupu se moe raskinuti pre isteka zakupnog roka ako zakupodavac ne izvrava svoje obaveze u vezi odravanja zakupljene stvari, za koje trokovi odravanja padaju na njegov teret, a to oteava dalje korienje te stvari od strane zakupca. To se moe odnositi i ako potrebne popravke zakupljene stvari ometaju njenu upotrebu u znatnoj meri i za due vreme. Ali ako zakupljena stvar funkcionie i u tako smanjenoj funkciji, zakupac ima pravo da snizi zakupninu srazmerno ogranienju upotrebe stvari zbog tih popravaka. Meutim, osnovno je pravilo da ako zakupljena stvar u asu predaje ima neki nedostatak koji se ne moe otkloniti, a ugovor o zakupu je zakljuen, zakupac moe raskinuti ugovor ili zahtevati snienje cene zakupnine, raunajui da taj nedostatak moe on sam otkloniti. Naravno, i zakupodavac moe preuzeti obavezu da sam otkloni nedostatak u naknadno primerenom roku koji mu je zakupac odredio, ali ako se te obaveze nije pridravao, zakupac ima pravo da raskine ugovor ili da zahteva snienje zakupnine, a ako je zbog tog propusta zakupodavca zakupac imao kakvu tetu, on ima pravo na naknadu te tete. Ugovor o zakupu moe otkazati zakupodavac ako zakupac ne plati zakupninu u roku koji je ugovorom predvien, poto ga je zakupodavac pozvao na plaanje. Rok u ugovor o zakupu u kome je on tano oznaen kao rok plaanja zakupnine, predstavlja bitan uslov za ugovor o zakupu. Otkaz ugovora o zakupu predvia otkazni rok , ali taj otkaz mora biti uinjen, odnosno saopten zakupcu po proteku roka nastanka obaveze plaanja zakupnine. Ako zakupac isplati iznos dune zakupnine posle isteka navedenog roka poziva na plaanje, ali pre nego to mu otkaz bude saopten, ugovor o zakupu ostaje na snazi. Ugovor o zakupu prestaje protekom vremena njegovog trajanja ili, ako je ugovor zakljuen na neodreeno vreme, on prestaje otkazom, ija duina roka po zakonu iznosi osam dana, s tim da se otkaz ne moe dati u nevreme. Kao to se vidi, u prvom sluaju - kada je rok trajanja zakupa ugovorom odreen, ugovor o zakupu prestaje, a u drugom sluaju ugovor se otkazuje. Prema pravnom shvatanju Vieg privrednog suda u Beogradu, otkaz ugovora o zakupu poslovnih prostorija se daje drugoj ugovornoj strani (zakupcu) neposredno, a ne preko suda. Tako, u obrazloenju tog stava stoji daje institut otkaza ugovora o zakupu poslovnog prostora preko suda ranije bio predvien Zakonom o zakupu poslovnih zgrada i prostorija, ali kako je taj zakon prestao da vai 17. 03. 1992. godine na osnovu Zakona o prestanku vaenja tog zakona, to zakupodavac otkazuje ugovor o zakupu koji je zakljuen na neodreeno vreme, mimo suda, a saglasno odredbama lana 597. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Posle datog otkaza i proteka otkaznog roka zakupodavac moe sa uspehom traiti samo iseljenje zakupca koji ne postupi po datom mu otkazu.

Iz sudske prakse
Pasivna legitimacija zakupca Ukoliko je ugovor o zakupu, kao zakupac, zakljuilo pravno lice, koje egzistira u pravnom ivotu, ono odgovara za sve obaveze koje proizilaze iz takvog ugovora o zakupu. 763

Iz obrazloenja U dosadanjem postupku je utvreno da su parnine stranke zakljuile ugovor o zakupu zajednike prostorije, i to tuilac kao zakupodavac, a tueni kao zakupac. Prema ovom ugovoru, tueni je trebalo da ovaj prostor bez plaanja naknade na ime zakupa koristi odreeni period, posle ega je bio u obavezi da plaa zakupninu. Rok predvien ugovorom o zakupu (period od 7 godina) je istekao, a tueni nadalje nije plaao naknadu za korienje zakupljenog prostora, niti je za odreeni period korienj a ovog prostora platio trokove za utroenu elektrinu i toplotnu energiju. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su zakljuili daje tubeni zahtev tuioca osnovan, utvrujui pobijanom presudom obavezu tuenog da se iz predmetnog prostora iseli, uz obavezu plaanja naknade za korienje ovog prostora, kao i naknade za utroenu elektrinu i toplotnu energiju, kako je to opredeljeno izrekom prvostepene presude. Osnovano se revizijom tuenog istie da niestepeni sudovi, zbog pogrene primene materijalnog prava, u dosadanjem postupku nisu utvrdili sve relevantne injenice za donoenje zakonite odluke u ovoj parnici. Pravilan je zakljuak niestepenih sudova da aktivna legitimacija tuioca proizilazi iz ugovora o adaptaciji i zakupu odeljenja u posebnoj zgradi - podstanici, koji je kao zakupodavac zakljuio 1.8.1991. godine tadanji kuni savet kao izvrni organ stanara zgrade u ul. VV. Na isti nain trebalo je utvrditi i pasivnu legitimaciju tuenog u ovoj parnici, s obzirom da se izvrenje obaveza koje proizlaze iz ugovora ili posledice neizvrenja ugovora, a koje su predmet tubenog zahteva u ovoj parnici, mogle utvrditi samo u odnosu na zakupca sa kojim je zakljuen ovaj ugovor. Zakljuak o postojanju pasivne legitimacije na strani tuenog sudovi su zasnovali na injenici dajepomenuti ugovor o zakupu potpisao direktor i osniva Preduzea "GG", ne utvrujui pri tom injenicu kome su tim ugovorom opisane prostorije date u zakup, odnosno koje zakupac ovih prostorija. Ukoliko je po zakljuenom ugovoru zakupac ovih prostorija navedeno preduzee, koje egzistira u pravnom ivotu, ono odgovara za sve obaveze koje proizilaze iz pomenutog ugovora o zakupu. Osim toga, osnovano se u reviziji tuenog istie da njegov prigovor zastarelosti potraivanja, koja su predmet tubenog zahteva tuioca, nije ocenjen, te daje u vezi sa tim trebalo utvrditi i pravni osnov zahteva tuioca za isplatu naknade za utroenu elektrinu i toplotnu energiju. Ukoliko je tuilac bio obveznik plaanja ove naknade preduzeima koja su pruala ovu vrstu usluga, trebalo je utvrditi da lije tu naknadu tuilac i platio, da bije mogao potraivati od zakupca, naravno pod uslovom daje zakupac koristio tu vrstu usluga. (Prema ree-nju Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2703/05); Otkaz ugovora o zakupu na neodreeno vreme - Istinitost razloga za otkaz Za osnovanost zahteva za iseljenje iz poslovnih prostorija bitno je da su se u vreme presuenja stekli zakonski uslovi za otkaz ugovora o zakupu po ma kom osnovu, a uvek po lanu 597. ZOO, uz potovanje otkaznog roka. Iz obrazloenja Vrhovni sud Srbije je naao daje revizija tuioca osnovana. Privredni sudovi su pogreno primenili materijalno pravo kada su zakljuili daje tubeni zahtev neosnovan. Naime, trajanje ugovora o zakupu nije odreeno, pa zbog toga, a prema odredbi lana 597. ZOO, ugovor o zakupu prestaje otkazom koji svaka strana moe dati drugoj potujui odreeni otkazni rok. Kako je ugovoreni otkazni rok 30 dana, to je osnovano tuilac traio da se po proteku ovog roka tueni iseli iz sporne poslovne prostorije. Prema miljenju Vrhovnog suda, za pravilnost ove odluke nema znaaja stoje tuilac dao otkaz ugovora o zakupu poslovnih prostorija zbog neovlaenog izdavanja tog prostora u pazakup treem licu i to je u toku postupka utvreno da tueni nije u spornom periodu te poslovne prostorije izdavao u pazakup. Za osnovanost tubenog zahteva, bitno je da su se u vreme donoenja prvostepene presude stekli zakonski uslovi za otkaz spornog ugovora o zakupu poslovnog prostora po ma kom osnovu. Dakle, kako je u vreme zakljuenja rasprave pred prvostepenim sudom postojao osnov za otkaz ugovora o zakupu poslovnog prostora, jer je ugovor o zakupu zakljuen na neodreeno vreme, a tuilac je otkazao dalje korienje poslovnog prostora uz potovanje ugovorenog otkaznog roka od 30 dana, to je valjalo preinaiti prvostepenu i drugostepenu presudu i usvojiti zahtev u celini" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 283/95); Otkaz ugovora o zakupu ne preko suda Otkaz ugovora o zakupu poslovnih prostorija se daje drugoj ugovornoj strani (zakupcu) neposredno, a ne preko suda. Iz obrazloenja Prvostepeni sud je usvojio zahtev tuioca i presudio je da se tuenom daje otkaz ugovora o zakupu (stav 1. ) i obavezan je tueni da zakupljenu poslovnu prostoriju preda tuiocu (stav 2. ), kao i da plati tuiocu parnine trokove (stav 3). 764

Pogreio je prvostepeni sud to je usvojio zahtev tuioca o otkazu ugovora o zakupu poslovnih prostorija. Institut otkazu ugovora o zakupu poslovnog prostora preko suda bio je predvien Zakonom o zakupu poslovnih zgrada i prostorija. Kako je taj zakon prestao da vai 17. 03. 1992. godine na osnovu Zakona o prestanku vaenja tog zakona, to zakupodavac otkazuje ugovor o zakupu koji je zakljuen na neodreeno vreme mimo suda, a saglasno lanu 597. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, i posle datog otkaza i proteka otkaznog roka moe sa uspehom traiti samo deloiranje (iseljenje) zakupca koji ne postupi po otkazu. Iz navedenih razloga drugostepeni sud je na osnovu l. 365. st. 2. i l. 375. st. 1. ZPP ukinuo prvostepenu presudu u stavu 1. i u tom delu vratio predmet prvostepenom sudu radi donoenja odluke u smislu napred izloenog, dok je u pogledu stava 2. i 3. odbio albu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu" (prema odluci VPS, P. 4555/95); Aktivna legitimacija tuioca za iseljenje tuenog iz zakupljenih poslovnih prostorija - "Za aktivnu legitimaciju tuioca bitno je daje tuilac zakljuio ugovor sa tuenim o zakupu, te je zbog toga na osnovu tog ugovora on i legitimisan da otkazuje dalje koritenje spornih poslovnih prostorija tuenom. Ovo iz razloga jer se sporni odnos ima raspraviti kao obligaciono-pravni odnos, a ne kao stvarno-pravni odnos, za koji odnos bi bilo irelevantno da lije tuilac vlasnik spornih poslovnih prostorija" (prema odluci VSS, Prev. 328/99); Zakup-otuenje (promena zakupodavca) posle predaje u zakup - "Novi zakupodavac stupa na mesto prethodnog zakupodavca i preuzima sva njegova prava i obaveze iz zakljuenog ugovora o zakupu. Ugovor zakljuen sa drugim zakupcem za vreme vaenja ranijeg ugovora o zakupu, moe biti poniten " (prema odluci VSS, Prev. 259/00); Zakup poslovnih prostorija - "Prestankom vaenja Zakona o poslovnim prostorijama ("Slubeni glasnik RS" br. 11/92), na zakupne odnose primenjuju se odredbe Zakona o obligacionim odnosima. Stoga, ako ugovor o zakupu poslovnog prostora izmeu ugovornih strana nije predvideo rok zakupnog odnosa, svaka strana moe dati drugoj otkaz potujui otkazni rok predvien ugovorom " (prema odluci VPS, P. 1142/95); Otkaz zakupa poslovnih prostorija po proteku odreenog vremena - "Ugovor o zakupu poslovnog prostora zakljuen na odreeno vreme prerasta u ugovor na neodreeno vreme ako zakupac koristi objekat i po proteku roka predvienog ugovorom o zakupu. Ovakav ugovor prestaje otkazom zakupa bilo koje ugovorne strane, uz potovanje otkaznog roka predvienog ugovorom " (prema odluci VPS, P. 3244/2000); Ugovor o zakupu poslovnih prostorija - "Ugovor o zakupu poslovnih prostorija zakljuen na neodreeno vreme moe se otkazati uz potovanje otkaznog roka. Ako je ugovorom predviena i zabrana izdavanja ove poslove prostorije u pazakup bez saglasnosti zakupodavca, utvrivanje ove injenice je irelevantno u sporu povodom otkaza zakupa poslovne prostorije, ako je potovan otkazni rok iz ugovora o zakupu sklopljenog izmeu ugovornih stranaka na neodreeno vreme " (prema odluci VPS, P. 7591/95); Otkaz ugovora o zakupu na neodreeno vreme - "Kod zakupa ije trajanje nije odreeno, ugovor se moe otkazati bez obrazloenja i bez navoenja razloga, pa je za odluku o tubenom zahtevu za iseljenje iz poslovnog prostora dovoljno daje tuilac dao otkaz tuenom uz potovanje otkaznog roka " (prema odluci VSS, Prev. 393/95); Obaveza pribavljanja saglasnosti za davanje otkaza "Otkaz ugovora o zakupu poslovnih prostorija u svojini drave ne moe se dati bez prethodno pribavljene saglasnosti nadlenog organa Vlade Republike Srbije. Obaveza pribavljanja takve saglasnosti postoji i u sluaju kada su poslovne prostorije izdate u zakup pre stupanja na snagu Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije " (prema odluci VSS, Prev. 691/98); Promene na zakupljenoj stvari - "Ako je za vreme zakupa zakupac izvrio neke promene na zakupljenoj stvari, duan je istu vratiti u stanje u kome je bila kada mu je predata u zakup, ali dodatke zakupodavac moe zadrati ako zakupcu naknadi njihovu vrednost u vreme vraanja " (prema odluci VPS, P. 11081/98); Otkaz ugovora o zakupu poslovnih prostorija u svojini drave - "Nitav je otkaz ugovora o zakupu poslovnih prostorija u svojini drave, uinjen suprotno odredbi l. 8. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, ako nije naknadno konvalidiran aktom nadlenog organa. U pogledu potrebne saglasnosti nadlenog organa Vlade Republike Srbije, presek se pravi sa 05. 01. 1996. godine, kao danom stupanja na snagu zakona ("SI. gl. RS", br. 53/95), a ne sa 30. 07. 1997. godine, kao danom stupanja na snagu poslednjih izmena i dopuna (SI. gl. RS, br. 32/97) " -prema odluci VSS, Prev. 239/98; Zakup - Predaja poslovne prostorije u drutvenoj svojini zbog proteka ugovorenog roka zakupa i saglasnost direkcije za imovinu - "Kada se predaja poseda poslovnih prostorija trai zbog proteka ugovorenog roka zakupa, saglasnost nadlenog organa Vlade Republike Srbije nije neophodna " (prema odluci VSS, Prev. 470/99); 765

Ubiranje zakupnine i raspolaganje poslovnim prostorom u dravnoj svojini - "Iskoritavanje raspoloivih kapaciteta poslovnog prostora putem ubiranja zakupnine ne predstavlja akt raspolaganja nepokretnostima u drutvenoj svojini" (prema odluci VSS, Prev. 135/99); Adaptacija zakupljenog objekta - "Adaptacijom objekta ne moe se stei pravo svojine na zakupljenom objektu" (prema odluci VPS, P. 7291/98); Ulaganja izvrena u adaptaciju "Ulaganja izvrena u adaptaciju zakupljenih poslovnih prostorija ne mogu dovesti do sticanja stvarno-pravnih ovlatenja na zakupljenoj stvari" (prema odluci VSS, Prev. 281/98); Zakupni odnos i vlasnitvo - "Zakupodavac je ovlaten da da otkaz zakupa poslovne prostorije ako je istu ugovorom o zakupu predao zakupcu na neodreeno vreme, ali je duan pridravati se otkaznog roka datog u ugovoru. U ovom sporu ne raspravlja se o svojinskom pitanju, ve o obligacionom odnosu koji proistie iz ugovora o zakupu izmeu parninih stranaka " (prema odluci VPS, P. 5298/98); Otkaz ugovora o korienju poslovnih prostorija od novog vlasnika - "Kupovinom poslovnog prostora pribavilac stupa na mesto zakupodavca, pa je u skladu sa zakljuenim ugovorom o zakupu izmeu prethodnog vlasnika izakupca ovlaten da otkae ugovor o zakupu" (prema odluci VSS, Prev. 497/95); Zakup - vraanje zakupljene stvari. Propast predmeta zakupa - "Potpunom propatu zakupljene stvari nestaje predmet zakupa, kao jedan od tri bitna elementa ugovora o zakupu (zakupnina i vreme trajanja zakupa), pa time prestaje da postoji i sam ugovor o zakupu. Ukoliko bi se propast zakupljene stvari (poslovnog prostora) mogla pripisati u krivicu jednoj strani, drugoj strani ugovornici bi pripadalo pravo na naknadu materijalne tete" (prema odluci VSS, Prev. 647/97); Zakupnina - ugovor o zakupu - "Ako je ugovor o zakupu zakljuen i zakupac stupio u posed zakupljenih prostorija, obavezan je platati ugovorenu zakupninu, bez obzira to od nadlenog organa nije dobio dozvolu za rad, a predmetne prostorije i dalje su ostale uposedu zakupca" (prema odluci VPS, P. 11129/97); Suvlasnitvo zakupca na zakupljenoj poslovnoj prostoriji i pravo zakupodavca da trai iseljenje - "Ukoliko zakupac postane suvlasnik na poslovnoj prostoriji koja je predmet zakupa, zakupodavac ne bi morao traiti da se zakupac iseli iz poslovnih prostorija " (prema odluci VSS, Prev. 255/99); Prestanak ugovora u sluaju podzakupa - "Ugovor o zakupu na odreeno vreme prestaje istekom otkaznog roka i u sluaju kada je zakupodavac prethodno odobrio zakupcu izdavanje zakupljene stvari u podzakup " (prema odluci VPS, P. 8123/98); Odgovornost zakupca - "Zakupac odgovara za tetu nastalu na zakupljenoj stvari i u sluaju kada je ta teta prouzrokovana njegovom nepanjom" (prema odluci VSS, Prev. 105/99); Kamata "Poveriocu - zakupodavcu pripada zatezna kamata na neplatenu zakupninu ne od dospelosti zakupnine vet od utuenja, jer se radi o povremenom davanju, saglasno lanu 279. st. 3. ZOO" (prema odluci VPS, P. 11081/98); Aktivna legitimacija zakupodavca - "Zakupodavac je aktivno legitimisan za voenje spora povodom zahteva za naplatu zakupnine i ispranjenje stana, bez obzira to on nije vlasnik predmetne nepokretnosti" (prema odluci VPS, P. 5247/98); Prestanak zakupa (vozila) "Kada zakupac po osnovu ugovora o zakupu na odreeno vreme, po proteku ugovorenog roka, trai predaju zakupljenog dobra vozila i pismeno i usmeno, tada injenica to zakupac i dalje samovoljno, protiv volje zakupodavca, koristi zakupljeno dobro, ne predstavlja zakljuenje novog ugovora o zakupu, pa ni u sluaju daljeg fakturisanja naknade od strane zakupodavca za sve vreme bespravnog koritenja zakupljenog dobra " (prema odluci VPS, P. 7017/2000); Ugovorom o zakupu ne prenosi se svojina - "Ugovorom o zakupu ne prenosi se svojina, pa zakupodavac ne mora biti vlasnik zakupljenog poslovnog prostora, s obzirom da isti predaje zakupcu samo na upotrebu i uivanje. Aktivna legitimacija zakupodavca da trai naknadu za koritenje zakupljenog prostora proizilazi iz zakljuenog ugovora o zakupu " (prema odluci VSS, Prev. 866/97); Zakupnina - kamata - "Zakupnina predstavlja povremeno davanje, pa zatezna kamata tee od podnoenja tube, a ne od dospelosti svake pojedine rate" (prema odluci VPS, P. 1406/2000); Pravo zakupodavca na zakupninu i uticaj izgradnje privremenog objekta na zakupljenom zemljitu od strane zakupca - "U sluaju izgradnje privremenog objekta od strane zakupca na zakupljenom zemljitu, zakupodavcu ne prestaje pravo da ubira zakupninu" (prema odluci VSS, Prev. 666/98); Zakup - plaanje i u vreme nekorienja - "Zakupac je duan platati zakupninu sve do isteka otkaznog roka, ak i ako stvar datu u zakup ne koristi" (prema odluci VPS, P. 9454/92); 766

Otkaz ugovora o zakupu poslovnog prostora zbog nekorienia - "Ugovor o zakupu poslovnog prostora se moe otkazati ako zakupac (korisnik) pijanog poslovnog prostora isti ne koristi za obavljanje svoje delatno-sti, tj, ako korisnik 30 dana ne obezbeuje dovoljnu koliinu robe i asortimana i ako ne vri prodaju 30 kalendarskih dana neprekidno " (prema odluci VPS, P. 3545/94); Otkaz ugovora zbog nekorienia po ugovoru - "Ispunjeni su uslovi za otkaz ugovora o zakupu poslovnih prostorija, kada zakupac ne koristi poslovne prostorije saglasno zakljuenom ugovoru. Pri ovom je bez uti-caja izvrena adaptacija poslovnih prostorija od zakupca " (prema odluci VSS, Prev. 334/94).

Primer ugovora o zakupu poslovnog prostora UGOVOR O ZAKUPU POSLOVNOG PROSTORA NA ODREENO VREME zakljuen dana ____________godine u ______________________, izmeu ________________, koga zastupa ______________________________ (u daljem tekstu: zakupodavac) i ______________________, koga zastupa ________________________________(u daljem tekstu: zakupac). Zakupodavac i zakupac sporazumeli su se o sledeem: 1) Zakupodavac daje a zakupac prima u zakup poslovne prostorije u -------------------------------------, i to:--------------------------------(blii opis). 2) Pored prostorija iz prethodne take zakupac ima pravo da koristi i zajednike prostorije, i to: (oznaiti koje) i ureaje: ___________. 3)Zakupnina za korienje poslovnih prostorija iz ta. 1. i 2. ovog ugovora iznosi ___________dinara meseno. Iznos iz prethodnog stava, zakupac je duan platiti zakupodavcu unapred svakog 5. u mesecu (ili: pa isteku meseca korienja zakupljenih prostorija), na iro-raun br. ____________ kod ________________________banke u _________________, bez posebnog istavljanja rauna. 4) Zakup po ovom ugovoru traje odreeno vreme, i to od _________________godine, kada e zakupo davac na osnovu zapisnika o primopredaji predati zakupcu zakupljene poslovne prostorije, a prestaje godine. 5) Zakupac e koristiti zakupljene poslovne prostorije samo za obavljanje svoje delatnosti. 6) Trokovi opravke izazvani redovnom upotrebom poslovnih prostorija padaju na teret zakupodavca, a trokovi sitnih - tekuih opravki na teret zakupca. 7) Ako zakupodavac ne izvri opravke u smislu prethodne take, zakupac moe otkazati ovaj ugo vor sa otkaznim rokom od ______dana, raunajui od dana dostave pismenog zahteva, ili moe po isteku tog roka o troku zakupodavca izvriti one opravke koje bi zakupodavac bio duan sam izvriti, s tim to e mu trokove takve opravke uraunati kroz isplatu zakupne cene. 8) Zakupac ne moe vriti adaptaciju poslovnih prostorija bez prethodne saglasnosti zakupodavca. 9) Istekom zakupnog roka zakupac je duan vratiti zakupodavcu zakupljene poslovne prostorije u stanju u kome ih je primio, odnosno u stanju posle izvrene opravke pod uslovima iz ovog ugovora. 10) Ugovor o zakupu moe prestati i pre isteka roka iz take 4. ovog ugovora, ako zakupac ne plati zakupninu u roku od _______dana po isteku roka za isplatu, zatim ako prestane da vri delatnost zbog koje koristi poslovne prostorije i ako poslovne prostorije koristi protivno ovom ugovoru i posle pismene opo mene zakupodavca. 11) Otkazni rok za sluajeve iz prethodne take iznosi ________dana, a zakupac je duan naknaditi zakupodavcu tetu, ako bi ona za njega nastala zbog tih sluajeva. 12)________________________________________(ostali uslovi). 13) Za sve to ovim ugovorom nije predvieno primenie se odgovarajue odredbe o zakupu iz Za kona o obligacionim odnosima. 14) U sluaju spora nadlean je Optinski sud u __________________________. 15) Ovaj ugovor je sastavljen u ________primerka, od kojih svaka ugovorna strana zadrava po primerka. Zakupodavac, (ovlaeno lice) Zk p c a ua, (ovlaeno lice) 767

Primer tube za predaju u dravinu zakupljene stvari OPSTINSKI SUD U TUILAC: Preduzee ______________________________________________, iz___________________________, TUENI: Preduzee ________________________________________________, iz___________________________. TU BA radi predaje u dravinu zakupljene stvari, vrednost spora _____________dinara. Tuilac i tueni su dana ______________godine zakljuile ugovor o zakupu poslovnog prostora, po kome je tuilac dao u zakup tuenom svoj poslovni prostor u ___________________, u ulici _______________, br. _______, koji se sastoji od: __________________________________, sa rokom trajanja zakupa od 2 godine, raunajui od dana zakljuenja navedenog ugovora. DOKAZ: ugovor o zakupu od ___________________godine. Po isteku roka od dve godine, tanije _________________godine, tuilac je pismenim putem upozorio tuenog o isteku zakupnog roka i zatraio od njega da mu zakupljene prostorije vrati u roku od 10 dana, raunajui od dana prijema upozorenja. DOKAZ: pismo tuioca od ________________godine. lac va, Tueni odbija da se iseli iz predmetnih prostorija, nudei tuiocu produenje roka zakupa, ali tui to nije prihvatio i tuenog obavestio o svom zahtevu da mu tueni zakupljene prostorije preda u nave denom roku, odnosno po proteku tog roka odmah. Kako tueni ne eli da isprazni predmetne poslovne prostorije tuioca, tuilac radi zatite svog pra predlae da sud posle sprovedenog postupka i izvedenih dokaza donese P RE S UDU Obavezuje se tueni ___________________, iz _______________, da tuiocu _____________, iz _________________, vrati - preda u dravinu poslovne prostorije, i to: __________________________________, slobodne od lica i stvari, kao i da mu naknadi trokove postupka, sve u roku od 15 dana pod pretnjom pri nudnog izvrenja. Za tuioca - direktor,

Primer ugovora o zakupu osnovnog sredstva UGOVOR O ZAKUPU OSNOVNOG SREDSTVA ___________________ godine, izmeu ______________________, koga zastupa ___________________________(u daljem tekstu: zakupodavac) i _____________________, koga zastupa (u daljem tekstu: zakupac). Zakupodavac i zakupac sporazumeli su se u sledeem: 1) Zakupodavac daje na privremeno korienje zakupcu svoje osnovno sredstvo __________(navesti i tehnike karakteristike) _______(u daljem tekstu: zakupljeno osnovno sredstvo). 2) Zakupljeno osnovno sredstvo zakupodavac daje zakupcu za vreme od _____________________ dana (meseci godine). 3) Zakupac se obavezuje da zakupodavcu plati zakupninu za korienje zakupljenog osnovnog sredstva u iznosu od _____________dinara dnevno (meseno godinje), raunajui od dana sastavljanja zapisnika o primopredaji, odnosno predaje zakupljenog sredstva, do dana isteka zakupnog roka, odnosno do dana vraanja zakupljenog osnovnog sredstva. zakljuen dana

768

4)

Zakupodavac daje osnovno sredstvo u ispravnom stanju, to se konstatuje zapisnikom o primo

predaji. Zakupac je duan koristiti zakupljeno osnovno sredstvo kao dobar privrednik i odravati ga u ispravnom stanju. 6) Trokovi izazvani redovnom upotrebom stvari i trokovi sitnih popravki zakupljenog osnovnog sredstva padaju na teret zakupca, a trokovi osiguranja i trokovi opravke koji nije uinjen krivicom zakupca padaju na teret zakupodavca. 7) Po isteku zakupnog roka zakupac je duan vratiti zakupljeno osnovno sredstvo zakupodavcu neoteeno, odnosno u stanju u kakvom ga je preuzeo, osim za istroenost stvari koja nastaje njenom re dovnom upotrebom i oteenja nastala od njene dotrajalosti. 8) Zakupljeno osnovno sredstvo zakupac je duan vratiti zakupodavcu u mestu izvrene primopre daje, a primopredaja se smatra izvrenom kada se saini zapisnik o primopredaji. 9) Ovaj ugovor se moe otkazati i pre isteka ugovorenog roka iz take 2. ovog ugovora, ako zakupac i pored opomene zakupodavca upotrebljava zakupljeno osnovno sredstvo protivno njegovoj nameni i ako u odreenom roku ne plati ugovorenu zakupninu. 10)__________________________________________(ostali uslovi). 11) Za sve to ovim ugovorom nije predvieno primenie se odgovarajue odredbe o zakupu iz Za kona o obligacionim odnosima. 12) U sluaju spora nadlean je Privredni sud u__________________________. 13) Ovaj ugovor je sastavljen u _______primerka, od kojih svaka ugovorna strana zadrava po ________primerka.
5)

Zakupac, (ovlaeno lice)

Zakupodavac, (ovlaeno lice)

Navedeni primer nije ugovor o najmu - lizingu, ve ukazuje na mogunost da se ugovor o zakupu moe zakljuiti i u vezi korienja pokretnih stvari.

Primena posebnih propisa (l. 568. ZOO)

Prema odredbama ovog lana, odredbe Glave XI ovog zakona, koja se odnosi na zakup, nee se primenjivati na zakupe ureene posebnim propisima. Ti drugi propisi, koji takoe reguliu pitanja zakupa, imaju iste elemente kao i svaki drugi ugovor o zakupu, osim u nekim delovima, koji su u posebnom domenu zatite drutva kao celine, zbog ega su i posebno ureena. Najkarakteristini]i sluaj zakupa koji je ureen drugim propisom je Zakon o stanovanju, koji sadri posebna poglavlja o zakupu stana, kojima se ureuju odnosi o zakupu stana izmeu vlasnika stana, odnosno nosioca prava raspolaganja na stanu u drutvenoj svojini i lica koje zakupljuje stan. U prvom delti ovog zakona regulisana su sva pitanja ugovornog odnosa zakupodavca i zakupca, koja su u nekim delovima identina reenjima koje daje Zakon o obligacionim odnosima, ali su posebno regulisana neka pitanja koja se odnose na odreivanje roka u vezi poveanja zakupnine, prestanka ugovora o zakupu stana i otkaza ugovora o zakupu stana, a posebno su regulisana pitanja zakupa koja se odnose na zakup stanova u drutvenoj svojini. I neki drugi propisi, naroito ako se radi o dravnoj svojini ili drutvenoj svojini, reguliu pitanje zakupa, bilo stambenih ili poslovnih prostorija, sa stanovita zatite interesa tih subjekata koji upravljaju tom imovinom. ak i Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa, u delu o pravu stranih lica, regulie pitanje zakupa u tom smislu da preduzee koje obavlja turistiku ili ugostiteljsku delatnost, moe davati u dugoroni zakup turistiki i drugi pratei objekt stranom fizikom ili pravnom licu, pod uslovima utvrenim ugovorom, s tim da se dugoroni zakup moe zakljuiti najkrae na pet, a najdue na 30 godina, a da se po isteku roka zakup moe produiti. Posebnost ovog zakupa je i u tome to se na zahtev zakupca vri upis dugoronog zakupa u javnu knjigu, to znai zemljinu knjigu koju vodi sud ili katastar, ili na drugi odgovarajui nain odreen zakonom. Taj i takav dugoroni zakup, prema odredbama lana 85a. pom. zakona, u pogledu koga je izvren navedeni upis, ima pravno dejstvo i prema docnijem sticaocu. Opravdanost drukijeg, stroijeg, naina regulisanja pitanja o zakupu, koje ureuju posebni propisi, rezultat su zatite dravnih, odnosno drutvenih interesa, kao i ovlaenja i kontrola primene tih propisa od nadlenih organa. Tako je javno preduzee Poslovni prostor u Beogradu ovlaeno da na osnovu odluka grada Beograda izdaje u zakup poslovni prostor koji je dravna ili drutvena svojina. Odredbe o zakupu te imovine imaju poseban akcenat u pogledu korienja, plaanja zakupnine, odravanje zakupljenog poslovnog objekta ili prostora, kao i odredbe o trajanju i otkazu takvog ugovora o zakupu, pa se utoliko razlikuju od odredaba koje propisuju odredbe Glave XI ovog zakona (ZOO). 769

Sudska praksa
Zakup pretvaranje sporednih prostorija u poslovni prostor Zajednike prostorije stambene zgrade mogu se koristiti samo u skladu sa njihovom namenom. One slue za potrebe svih stanara, i ne mogu se koristiti za stanovanje niti izdavati u bilo koje druge svrhe. Iz obrazloenja Iz utvrenog injeninog stanja vidi se daje voen postupak za pretvaranje zajednikih prostorija u poslovni prostor, i daje Vojno-graevinska direkcija ugovorom od II.4.1997. godine ovaj prostor dodelila tuenom, na osnovu ega se tueni i uknjiio u zemljinim knjigama u svoje ime. Ova odluka je ukinuta reenjem, odnosno ponitena u upravnom sporu, zbog ega je Vojno-graevinska direkcija, postupajui po slubenoj dunosti u tom predmetu, reenjem od 18.9.2003. godine ponitila svoju odluku od 30.3.1994. godine o pretvaranju zajednikih prostorija u stambenoj zgradi u poslovne prostorije i stavila van snage ugovor o zakupu poslovnih prostorija od II.4.1995. godine, pa se stoga u konkretnom sluaju radi o zajednikoj prostoriji, to takoe potvruje obavezu da se tueni iseli iz predmetne prostorije i preda ih tuiocu - Stambenoj zgradi ,,AA ". Zakonom o zakupu na poslovnoj zgradi i prostoriji, koji je bio na snazi u vreme zakljuenja ugovora o zakupu, predvieno je da da se zajednike prostorije stambene zgrade mogu koristiti samo u skladu sa njihovom namenom i da slue za potrebe svih stanara, a da se ne mogu koristiti za stanovanje niti izdavati u bilo koje druge svrhe, s tim da se poslovnom prostorijom ne smatraju perionice, suionice i druge pomone prostorije koje slue za potrebe stanara. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, 3181/05).

OBAVEZE ZAKUPODAVCA
Predaja stvari (l. 569. ZOO)
Obaveze zakupodavca su ne samo da preda zakupcu zakupljenu stvar u ispravnom stanju, zajedno sa njenim pripacima, ve i da zakupcu preda stvar u zakup u ispravnom stanju, odnosno u stanju koje je opisano u ugovoru o zakupu. Zakupodavac je duan da preda zakupljenu stvar u roku kako je to ugovorom odreeno. Rok predaje stvari ne mora da bude vezan za dan zakljuenja ugovora o zakupu. On se moe odrediti u terminima kako se stranke ugovorom o zakupu dogovore. Ali, protekom tog roka, ako zakupodavac ne izvri svoju obavezu predaje zakupljene stvari, zakupac ima pravo da od suda zahteva da mu se zakupljena stvar preda. Pored toga, zakupodavac je duan da odraava stvar u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa. On je duan da snosi trokove za odravanje stvari date u zakup, ali samo za ono to je njegova obaveza odravanja stvari. To su, po pravilu, oni poslovi koji stvar ine funkcionalnom, prema svrsi zakupa, odnosno odravanja stanja stvari u momentu predaje stvar u zakup, koje bi on sam bio duan da uini. Meutim, trokovi koji nastanu u vreme korienja zakupljene stvari, a koji se odnose na sitne popravke izazvane redovnom upotrebom stvari, a i trokovi same upotrebe, padaju na teret zakupca. Ako je zakupac imao kakve trokove u vezi odravanja zakupljene stvari, a koji inae padaju na teret zakupodavca, zakupodavac je duan da zakupcu naknadi trokove koje je ovaj uinio za odravanje stvari. Na kraju, davanjem stvari u zakup, zakupodavac jemi za fizike i pravne nedostatke stvari. Stav 1. ovog lana posebno istie daje zakupodavac duan predati zakupcu zakupljenu stvar: a) u ispravnom stanju, b) zajedno sa njenim pripacima. Pod "ispravnim stanjem" podrazumeva se stvar koja je podobna daje koristi zakupcu za svrhe zbog kojih je zakljuio ugovor o zakupu, a koja odgovara onom stanju kako su to stranke u ugovoru o zakupu navele, odnosno opisale. Ispravnost stanja stvari moe da utvrdi i sam zakupac, ali u sloenijim stvarima, za koja se trai posebna struna sprema, stranke mogu, a posebno zakupac, da angauju strunjaka koji e utvrditi ispravnost stanja stvari koja je predmet zakupa. Ovo je vano i zbog toga to je zakupac prilikom vraanja zakupljene stvari, bilo po isteku roka zakupa ili pre toga, duan da zakupodavcu vrati zakupljenu stvar u istom stanju u kome ju je primio od zakupodavca. Pripaci o kojima je re u stavu 1. ovog lana, odnose se na pomone stvari koje pripadaju glavnoj stvari, a bez kojih glavna stvar ne bi mogla funkcionie, odnosno da ostvari svoju funkciju. Tako, na primer, ako je predmet zakupa kombajn za ubiranje odreenih plodova, uz sam kombajn predaju se i druge stvari, kao to su potrebni alati i rezervni delovi, koji slue redovnoj upotrebi tog kombajna.

770

Primer tube za izvrenje ugovora o zakupu - predaju stvari

OPSTINSKI SUD U Tuilac:_______________________________, iz________________, ul.______________, br. Tueni:_______________________________, iz________________, ul.______________, br. TUBA radi izvrenja ugovora o zakupu - predaji stvari vrednost spora:_____________dinara, u 2 primerka. Tuilac je___________godine sa tuenim zakljuio pismeni ugovor o zakupu jedne njegove njive, povrine _____ m2 , koja se nalazi u ______________, na mestu zv. ____, kat. parcela br. ________, KO ______________. Tim ugovorom stranke su se sporazumele da tuilac, kao zakupac, koristi spornu njivu za vreme od _____ godina, raunajui od _________ godine do __________ godine, a za zakupnu cenu od _________________dinara, koju bi tuilac plaao tuenom u ratama, kako je to navedenim ugovorom utvreno. Pored toga, tueni se tim ugovorom obavezao da predmetnu njivu preda tuiocu oznaenog dana, slobodne od bilo kakvih useva ili zasada. DOKAZ: ugovor o zakupu od____________godine. Po dospelosti roka za predaju navedene parcele tuiocu, tuilac se obratio tuenom i traio ispunjenje navedenog ugovora. Meutim, tueni je odbio ispunjenje tog ugovora, te je predmetnu parcelu poorao i zasadio penicom. Zbog toga je tuilac propustio rok za setvu_____________, pa je samim tim pretrpeo tetu u iznosu od___________dinara, koliko bi mogla da iznosi korist koju je od te setve tuilac oekivao za vreme od ugovorenog roka predaje stvari do___________godine, kada se oekivao prinos, odnosno pri hod sa te njive. DOKAZ: sasluanje stranaka, a po potrebi uviaj na licu mesta ili sasluanje svedoka. Podnosei ovu tubu u smislu odredaba 569. Zakona o obligacionim odnosima, a radi zatite svog prava zakupa, tuilac predlae da sud posle sprovedenog postupka i izvedenih dokaza donese sledeu PRESUDU Obavezuje se tueni ________________da tuiocu__________________, ustupi na korienje svoju njivu, povrine _____ m2, koja se nalazi na mestu zv. _____________, kat. parcela br. ________, KO _______________, slobodna od bilo kakvih useva ili zasada, kao i da mu naknadi tetu zbog proputenog vre mena korienja te njive, odnosno neostvarenog prinosa za vreme od_____________do__________, u iznosu od___________dinara, pod pretnjom prinudnog izvrenja. Obavezuje se tueni da tuiocu naknadi trokove spora, pod pretnjom izvrenja.
_________________godine.

Tuilac,

Odravanje stvari (l. 570. ZOO) Odredbe ovog lana propisuju pravili daje zakupodavac: a) duan da odrava stvar u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa, b) da u vezi odravanja stvari datih u zakup vri popravke na njoj, v) da naknadi zakupcu trokove koje je ovaj uinio za odravanje stvari, a koje bi on sam bio duan da uini. Odravanje stvari u ispravnom stanju podrazumeva preduzimanje svih radnji od strane zakupodavca, koje zakupljenu stvar ini ispravnom za redovnu upotrebu od strane zakupca. Jedino trokovi opravke izazvani redovnom upotrebom stvari padaju na teret zakupodavca, a ostali trokovi, trokovi sitnih - tekuih opravki padaju na teret zakupca. Ako nastane potreba da se na zakupljenoj stvari, radi njenog odravanja u stanju u kome je zakupodavac morao odravati, izvri opravka, koja inae pada na teret zakupodavca, a zakupodavac tu popravku ne izvri i pored upozorenja zakupca, tj. ne izvri kakvu investicionu popravku nunu za normalno funkcionisanje stvari, kako je to i u ugovoru o zakupu odreeno, zakupac ima pravo da na teret zakupodavca izvri opravku. 771

U tom sluaju, zakupodavac je duan da naknadi zakupcu trokove koje je ovaj uinio za odravanje stvari, a koje bi on sam bio duan da uini. U protivnom, zakupac ima pravo da od cene zakupa odbije trokove koje je imao u vezi odravanja stvari, odnosno izvrene opravke, a koji padaju na teret zakupodavca. Pored toga, ako zakupac nema sredstava da izvri popravke koje su obaveza zakupodavca, a zakupodavac je odbio da ih izvri i pored upozorenja zakupca, zakupac ima pravo da otkae ugovor i da trai naknadu tete od zakupodavca. Inae, zakupac nema pravo da bez posebnog odobrenja zakupodavca vri vee prepravke na zakupljenoj stvari, onih za koje je obavezan zakupodavac, pa ako bi zakupac zbog toga ili nekih drugih razloga priinio kakvu tetu na zakupljenoj stvari, duan bi bio daje naknadi zakupodavcu. Po pravilu, dakle, zakupac snosi trokove sitnih popravki i trokove upotrebe zakupljene stvari, a zakupodavac one trokove koje zakupljenoj stvari daju svojstvo ispravne stvari, tj. stvari u ispravnom stanju. Zakupodavac i zakupac mogu ugovorom o zakupu i na drugi nain da urede snoenje trokova opravke zakupljene stvari. Tako, oni se mogu dogovoriti da sve krupne popravke, koje su inae obaveza zakupodavca, izvri zakupac, a da trokove takve opravke odbije od cene zakupnine. Prema sudskoj praksi, ako je za vreme zakupa zakupac izvrio neke promene na zakupljenoj stvari, bez prethodne saglasnosti zakupodavca, duan je istu vratiti u stanje u kome je bila kada mu je predata u zakup, ali dodatke zakupodavac moe zadrati ako zakupcu naknadi njihovu vrednost u vreme vraanja. U protivnom, zakupac je po prestanku ugovora o zakupu duan odneti sve one dodatke koje je ugradio, odnosno uneo u zakupljenu stvar. U praksi ima sluajeva da zakupac, bez ili sa odobrenjem zakupodavca, izvri kakve vee popravke ili dogradnje zakupljene stvari, te da kasnije, kod isteka roka zakupa zahteva da mu se na toj stvari prizna pravo svojine. Sudovi to ne dozvoljavaju, jer se adaptacijom objekta ne moe se stei pravo svojine na zakupljenom objektu.

Raskid ugovora i snienje zakupnine zbog opravki (l. 571. ZOO)

Odredbama ovog lana propisana su pravila o raskidu ugovora i snienje zakupnine zbog opravki, a ne zbog otkaza ugovora. Ove dve kategorije se razlikuju u toliko to se ugovor moe raskinuti samo iz razloga koji su navedeni u ugovoru ili su propisani zakonom, dok se otkaz odnosi na prekid ugovora o zakupu, izjavom volje bilo koje ugovorne strane da otkazuje ugovor drugoj strani. Razlozi za otkaz ugovora ne moraju biti obrazloeni drugoj strani. Odredbama lana 597. ovog zakona propisano je da ugovor o zakupu, ije trajanje nije odreeno, niti se moe odrediti iz okolnosti ili mesnih obiaja, prestaje otkazom koji svaka strana moe dati drugoj, potujui odreeni otkazni rok. Za raskid ugovora o zakupu potrebno je ispunjenje onih uslova koji su navedeni u ugovoru o zakupu kao razlog za raskid ugovora, kao, na primer, korienje zakupljene stvari protivno ugovoru, nanoenje tete zakupljenoj stvari, neplaanje zakupnine o roku i si., ali to mogu biti i drugi razlozi koje propisuje zakon, kao to su u ovom sluaju navedeni u odredbama ovog lana u korist zakupca - da moe raskinuti ugovor ako su opravke koje treba da izvede zakupodavac takvog obima da ometaju zakupca u znatnoj meri i za due vreme. Ako u ugovoru o zakupu i nema odredaba o odravanju stvari, obaveza zakupodavca su propisane odredbama prethodnog lana, ali se one odnose na one opravke koje ne ometaju zakupca u mirnom korienju zakupljene stvari. Naprotiv, odredbe ovog lana (571.) daju pravo zakupcu da raskine ugovor o zakupu ako potrebne opravke zakupljene stvari ometaju njenu upotrebu u znatnoj meri i za due vreme. Na primer, ako bi se kombajn koji je bio predmet zakupa pokvario u vreme vridbe, a opravka bi zahtevala dui period, recimo do zavretka vridbe, zakupac bi imao pravo da raskine ugovor za zakupodavcem i da od njega ak zahteva naknadu tete ako ju je pretrpeo zbog obustave vridbe. U navedenom primeru sadrana su oba uslova za raskid ugovora, tj. i onaj koji se odnosi na ometanje upotrebe zakupljene stvari i na vreme trajanje tog ometanja. Ako je u pitanju neki drugi sluaj, kao na primer preduzimanje neke investicione radnje u zakupljenom poslovnom prostoru, koja bi trajala due vreme, a u tom periodu zakupac ne bi mogao bez uznemiravanja da vri svoju redovnu delatnost, i u tom sluaju, ako opravka traje due vreme, zakupac moe raskinuti ugovor o zakupu. Stav 2. ovog lana, koji se odnosi na sluaj raskida ugovora iz razloga navedenih u stavu 1. istog lana, daje mogunost zakupodavcu i zakupcu da zbog navedenih razloga, ugovore snienje zakupnine srazmerno ogranienju upotrebe stvari zbog tih popravki. To snienje zakupnine moe trajati dok te popravke traju, a obraunavaju se prema gubitku koji bi zakupac pretrpeo zbog nekorienja ili teeg naina korienja zakupljene stvari, a trajala bi due. Navedeni stav to snienje definie kao "snienje zakupnine srazmerno ogranienju upotrebe stvari zbog tih opravki".

772

Izmene na zakupljenoj stvari (l. 572. ZOO)

Odredbe ovog lana daju zakupodavcu pravo da ini izmene na zakupljenoj stvari za vreme trajanja zakupa, ali samo ako te izmene ne ometaju upotrebu stvari. U ovom sluaju se ne radi o opravci zakupljene stvari koja ometa njenu upotrebu u znatnoj meri i za due vreme, ve o opravci koja ne ometa upotrebu stvari, zbog ega zakupodavac moe bez pristanka zakupca da initi odreene izmene na toj stvari. Ako zakupodavac bez pristanka zakupca pone sa izmenama na zakupljenoj stvari, smatrajui da te izmene ne ometaju upotrebu stvari, a zakupac zakljui suprotno, odnosno da mu izmene koje vri zakupodavac smetaju u redovnom korienju zakupljene stvari, zakupac ima pravo da trai da zakupac zapoete radove prekine i stanje stvari vrati u ranije stanje, a ukoliko zakupodavac to ne prihvati, zakupac ima pravo da raskine ugovor o zakupu. U svakom sluaju, za radove na zakupljenoj stvari, koje ne ometaju upotrebu stvari, nije potrebna posebna saglasnost zakupca, posebno ako bi radovi koje bi izveo zakupodavac koristili zakupljenoj stvari, bilo u vezi poveanja zakupnog prostora, bilo zbog izvrenog poboljanja zakupljene stvari. Ako je zakupodavac, sa ili bez pristanka zakupca, uinio kakve izmene na zakupljenoj stvari, a te izmene nisu ometale upotrebu stvari, svako poboljanje zakupljene stvari, odnosno poveanje vrednosti te stvari, zahtevalo bi i izmenu ugovora o zakupu, kao i odreivanje druge cene zakupnine. Zakupac ne mora da prihvati izvreno poboljanje sa stanovita poveanja zakupnine, pa zakupodavac, pa i sam zakupac, ima pravo da trai raskid ugovora, jer se izmenila sutina predmeta zakupa koja je bila osnov za zakljuenje ugovora. Zakupac se toj izmeni ugovora ne moe protiviti, utoliko to nije bio protivan da zakupodavac uini izmene na zakupljenoj stvari, a te izmene nisu bile smetnja da zakupljenu stvar koristi prema svrsi zbog koje je zakljuio ugovor o zakupu. Stav 2. ovog lana ima u vidu izmenu zakupljene stvari na tetu zakupca, odnosno ako bi tim izmenama u izvesnoj meri bila smanjena upotreba zakupevih prava upotrebe ugovorene stvari, u kom sluaju zakupac ima pravo da trai smanjenje zakupnine u odgovarajuoj srazmeri. Zakupodavac moe ali ne mora da prihvati predlog zakupca da se zakupnina smanji u odgovarajuoj srazmeri ako smatra da je i zakupljena stvar smanjena dobila izvesne kvalitete. No, u svakom sluaju o svim tim pitanjima zakupodavac i zakupac razgovaraju pre poetka vrenja kakvih izmena na zakupljenoj stvari, pa ukoliko bi i dolo do nekog protivljenja zakupca, moe doi i do raskida ugovora, s tim da strana koja nije kriva za raskid ugovora ima pravo na naknadu tete zbog raskida ugovora pre roka. Zbog toga, u sluaju spora, sud po kriterijumima datih u odredbama l. 571. i 572. ovog zakona, a na osnovu nalaza odgovarajuih strunjaka, vetaka, donosi odluku o osnovanosti raskida ugovora i eventualnoj teti koja bi bila dosuena strani koja nije kriva za raskid ugovora. U stvari, sud moe doneti i odluku da se zabrani zakupodavcu vrenje kakvih izmena na zakupljenoj stvari, ako bi bili protivni interesima zakupca, u skladu sa pravilima iz pom. lanova.

Odgovornost za materijalne nedostatke (l. 573. ZOO)

S obzirom daje ugovor o zakupu dvostrani teretni ugovor, i na ovu vrstu ugovora primenjuju se odredbe o odgovornosti za materijalne i pravne nedostatke ispunjenja. Meutim, za razliku od optih odredaba ovog pravnog instituta, odredbe glave o zakupu propisuju i pravilo u lanu 576. ovog zakona o iskljuenju ili ogranienju odgovornosti zakupodavca samo za materijalne, ali ne i pravne nedostatke zakupljene stvari, jer u vezi pravnih nedostataka na stvari to pitanje ureuju odredbe lana 580. ovog zakona. Odredbe ovog lana (573.) imaju u vidu sve nedostatke zakupljene stvari, osim onih koji su manjeg znaaja. Za postojanje odgovornosti zakupodavca nije od znaaja da l i j e znao za njih ili ne, ali je od znaaja injenica da nastali nedostaci smetaju ugovorenoj ili redovnoj upotrebi zakupljene stvari. Pri tom je isto tako bez znaaja injenica da li je zakupljena stvar imala skrivene nedostatke, jer i u tom sluaju zakupodavac odgovara za nedostatke zakupljene stvari. Meutim, i kod onih nedostataka zakupljene stvari koje se pojave u toku njene upotrebe, odnosno koje zbog toga smetaju njenoj ugovorenoj ili redovnoj upotrebi, pa i kod onih sa skrivenom manom, odgovornost zakupodavca se moe iskljuiti ako su ti nedostaci u asu zakljuenja ugovora bili poznati zakupcu ili mu nisu mogli ostati nepoznati, kako to reguliu odredbe lana 574. ovog zakona. Pored nedostataka zakupljene stvari za koje odgovara zakupodavac, njegova odgovornost za nedostatke tih stvari obuhvataju i nedostatke svojstava ili odluka predvienih izrino ili preutno ugovorom. To su oni nedostaci o kojima govore odredbe lana 479. ovog zakona, a naime, a) ako stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za promet, b) ako stvar nema potrebna svojstva za naroitu upotrebu za koju je kupac nabavlja, a koja je bila poznata prodavcu, ili mu je morala biti poznata, v) ako stvar nema svojstva i odlike koje su izriito ili preutno ugovorene, odnosno propisane.
773

Da li je i koliko neki nedostatak manjeg znaaja faktiko je pitanje i ono se procenjuje sa stanovita upotrebe ele stvari, odnosno da li ona daje one rezultate koje je zakupac oekivao prilikom zakljuenja ugovora o zakupu. Ako ti nedostaci manjeg znaaja ne smetaju da se zakupljena stvar redovno koristi, smatra se da za te nedostatke ne odgovara zakupodavac, ali ako i u vezi tih nedostataka ima manje efekata od korienja zakupljene stvari, zakupac bi imao pravo na naknadu tete.

Nedostaci za koje zakupodavac ne odeovara (cl. 574. ZOO)

Za razliku od odredaba prethodnog lana, po kome je zakupodavac uvek odgovoran zakupcu za sve nedostatke zakupljene stvari koje smetaju njenoj ugovorenoj ili redovnoj upotrebi, bez obzira da li je za njih znao ili ne, a posebno i ako su i ugovorom o zakupu nedostaci svojstva ili odlika izriito ili preutno navedeni (u kom sluaju zakupodavac odgovara ako ti nedostaci smetaju upotrebi zakupljene stvari ili redovnoj upotrebi), odredbe ovog lana predvia sluaj kad za neke nedostatke na stvari zakupodavac ne odgovara. U stvari, zakupodavac ne odgovara za nedostatke zakupljene stvari koji su u asu zakljuenja ugovora bili poznati zakupcu ili mu nisu mogli ostati nepoznati, ali se zato zakupodavac ne moe osloboditi odgovornosti za materijalne nedostatke stvari koji je zakupcu usled krajnje nepanje ostao nepoznat, a znao je za taj nedostatak i namerno propustio da o njemu obavesti zakupca. Meutim, u sluaju iz stava 2. ovog lana, odgovornost zakupodavca za materijalne nedostatke stvari se iskljuuje ako on nije znao za nedostatak na zakupljenoj stvari zbog ega, naravno, nije mogao o tome ni da obavesti zakupca. Zbog toga, krajnja nepanja zakupca koji nije mogao da uoi nedostatak na stvari, je bez znaaja za odgovornost zakupodavca ako ovaj nije znao za taj nedostatak. Mada u stavu 2. ovog lana nije naveden uobiajeni izraz "ili mu nisu mogli ostati nepoznati", pretpostavka je da odgovornost zakupodavca obuhvata i taj sluaj, jer ako mu nije mogao ostati nepoznat znai daje znao o tom nedostatku, a o tome, nije obavestio zakupca. Zakupodavac mora biti savestan da kada predaje odreenu stvar u zakup zakupcu, mora da zna svojstva stvari koje daje u zakup, kao i stanje u kome je predaje, te da za to stanje odgovara ako bi stvar predao sa odreenim nedostatkom. Odgovornost zakupodavca postoji i ne moe se iskljuiti ako je materijalni nedostatak zakupljene stvari skrivena mana. U tom sluaju zakupodavac odgovara zakupcu ako zakupljena stvar ima nedostatak koji se nije mogao otkriti uobiajenim pregledom prilikom preuzimanja stvari. O skrivenom nedostatku, koji bude uoen upotrebom zakupljene stvari, a smetaju njenoj ugovorenoj ili redovnoj upotrebi, zakupac je duan da odmah obavesti zakupodavca, i sa njim raspravi pitanje da li e ugovor o zakupu ostati na snazi ili ne, ili e zakupodavac odmah preduzeti mere da se pojavljeni nedostatak ukloni, ili zakupcu preda drugu stvar, za istu namenu, ili e se dogovoriti o raskidu ugovora i eventualnoj naknadi tete. Mada je u odredbama ovog lana propisano pravilo o odgovornosti, odnosno o iskljuenju ili ogranienju njegove odgovornosti za materijalne nedostatke stvari, ne znai da zakupodavac ne odgovora i za i nedostatke u vezi odgovornosti za pravne nedostatke zakupljene stvari, jer je odredbama lana 580. ovog zakona propisano da kad neko tree lice pretenduje da na zakupljenoj stvari ili na nekom njenom delu vri neko pravo i obrati se svojim zahtevom zakupcu, kao i ako samovlasno oduzme stvar od zakupca, zakupac j e o tome duan da obavesti zakupodavca od koga e traiti zatitu svog prava iz ugovora o zakupu.

Sudska praksa
"U sluaju raskida ugovora o zakupu zakupac nema pravo na naknadu materijalne tete u visini vrednosti inventara i opreme ukoliko te stvari nisu oteene ili unitene" - (prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5322/96).

Proirenje odgovornosti za materijalne nedostatke (l. 575. ZOO)

Osnovno pravilo o odgovornosti zakupodavca za nedostatke zakupljene stvari iskazano je u odredbama ovog lana, a naime da on odgovara za sve nedostatke zakupljen stvari - ako je i tvrdio da ona nema nikakvih nedostataka. Tvrdnja zakupodavca da zakupljena stvar nema nedostataka moe biti istinita, odnosno da on zaista prilikom zakljuenja ugovora o zakupu nije znao za nedostatke predmeta zakupa. Pretpostavlja se da je zakupljena stvar bez nedostataka ako se i briljivim pregledom zakupodavca, pa i zakupca, nisu mogli opaziti nedostaci na stvari koja se daje u zakup. Nedostaci na stvari se mogu pojaviti prilikom prve upotrebe zakupljene stvari, kada se i utvruje da li je nedostatak te stvari takve prirode da smeta njenoj ugovornoj ili redovnoj upotrebi, ili je u pitanju nedostatak manjeg znaaja. No, u svakom sluaju odgovornost zakupodavca postoji, odnosno on odgovara za sve nedostatke zakupljene stvari, ak i ako je tvrdio u momentu zakljuenja ugovora da ona nema nikakvih nedostataka.
774

Odredba ovog lana se ne odnosi na skrivene nedostatke na zakupljenoj stvari, jer se njena sadrina odnosi samo na one nedostatke koji bi postojali u momentu zakljuenja ugovora o zakupu, koji bi mogli biti uoeni poveanom panjom zakupodavca i zakupca, posebno ako je zakupodavac tvrdio da stvar nema nikakvih nedostataka. Ako bi se i pored tvrenja zakupodavca prilikom zakljuenja ugovora o zakupu da stvar nema nedostataka, ipak oni uoili, zakupac ima pravo da raskine ugovor o zakupu i da eventualno trai naknadu tete, osim ako ti nedostaci nisu takve prirode da smetaju njenu upotrebu ili redovnoj upotrebi, pa zakupac prihvati i takvo stanje zakupljene stvari. U svakom sluaju, zakupac kome je predata stvar sa nedostatkom, ima pravo da zahteva ispunjenje ugovora od strane zakupodavca ili da trai raskid ugovora i, eventualno, naknadu tete, ili zahtevati snienje cene zakupnine, kako je to propisano odredbama lana 578. ovog zakona.

Ugovorno iskljuenje ili ogranienje odgovornosti (cl. 576. ZOO)

Prema odredbama ovog lana, stranke mogu ugovorom o zakupu iskljuiti ili ograniiti odgovornost zakupodavca za nedostatke zakupljene stvari. Ovo pravo stranaka proizilazi iz naela dispozitivnog karaktera odredaba ovog zakona, jer one mogu obligacioni odnos u vezi zakupa, regulisati i drukije, nego je to ovim zakonom odreeno. Meutim, zakon, odnosno odredbe ovog lana tite zakupca ak i za sluaj ako su stranke iskljuile ili ograniile odgovornost zakupodavca za materijalne nedostatke zakupljene stvari, propisujui nitavost odredbe ugovora kojom se ova odgovornost iskljuuje ili ograniava, ako nastane jedan od navedenih sluajeva, a naime: a) ako je zakupodavac znao za nedostatke i namerno propustio da obavesti zakupca, b) ako je nedostatak takav da onemoguuje upotrebu zakupljene stvari, imajui u vidu da je ugovorom o zakupu jasno izraena volja zakupca o stvari za koju zakljuuje ugovor, a ona i pored toga, pri njenoj upotrebi pokazuje takve nedostatke da se ne moe koristiti, odnosno redovno upotrebiti, bez obzira da li je o tim nedosta cima zakupodavac znao ili ne, v) kad je zakupodavac nametnuo tu odredbu koristei svoj monopolski poloaj, odnosno ako zakupodavac nema konkurencije za stvar koju izdaje u zakup, a zakupcu je ona neophodna radi obavljanje neke delatnosti, odnosno sticanja dohotka, pa navoenje u ugovoru o zakupu da su stranke saglasne da se iskljuuje ili ograniava odgovornost zakupodavca za materijalne nedostatke, takav ugovor, odnosno odredbu tog ugovora ini nitavom. Ova pravila se ne odnose na sluaj iz lana 574. ovog zakona, po kome zakupodavac ne odgovara za nedostatke zakupljene stvari koji su u asu zakljuenja ugovora bili poznati zakupci ili mu nisu mogli ostati nepoznati, pri emu nije iskljuena odgovornost zakupodavca ako je zakupcu usled krajnje nepanje ostao nepoznat nedostatak stvari, a prodava je to znao i namerno propustio da o tome obavesti zakupca. U ovom sluaju, ugovorna odredba o iskljuenju ili ogranienju odgovornosti zakupodavca zbog nedostatka stvari ima znaaja samo ako zakupodavac nije znao za nedostatke stvari, zatim ako je nedostatak stvari takav da omoguuje upotrebu kupljene stvari (lan 573. stav 2. ovog zakona), kao i ako zakupodavac nije nametnuo odredbu u ugovoru o zakupu koristei svoj monopolski poloaj. Pri svemu ovome bitno je naglasiti daje zakonom propisano pravilo o nitavosti odredbe, dakle ne i celog ugovora, koje bi imale spekulativni karakter ponaanja zakupodavca prema zakupcu u momentu zakljuenja ugovora o zakupu, za sluajeve koji su navedeni u stavu 2. ovog lana. Prema odredbama lana 105. ovog zakona, nitavost neke odredbe ne povlai nitavost i samog ugovora, ako on moe opstati i bez nitave odredbe, i ako nije bila ni uslov ugovora na odluujuu pobudu zbog koje je ugovor zakljuen. Meutim, ako je, u konkretnom sluaju, materijalni nedostatak stvari takve prirode da smetaju njenoj ugovornoj ili redovnoj upotrebi, nitavost odredbe o iskljuenju ili ogranienju odgovornosti, kod postojanja razloga iz stava 2. ovog lana, dovodi do nitavosti celog ugovora, pa samim tim i do raskida ugovora i pravo zakupca na naknadu tete, kako je to propisano odredbama lana 103. stav 1. ovog zakona.

Sudska praksa
Nitavost ugovora ako je zakupodavac znao za nedostatke i namerno propustio da o njima obavesti zakupca Odredba ugovora kojom se iskljuuje ili ograniava odgovornost za materijalne nedostatke zakupljene stvari nitava je ako je zakupodavac znao za nedostatke i namerno propustio da o njima obavesti zakupca. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, dana 01.06.1995. godine zakljuenje ugovor o zakupu poslovnih prostorija, prema kojem je tuilac, kao zakupodavac, izdao tuenom u zakup poslovni prostor W, koji se sastoji od est prostorija. Ugovor je zakljuen sa rokom trajanja od dve godine, s tim to ga je tueni koristio do
775

01.09.1997. godine. Dalje je utvreno daje krov na zgradi u kojoj se nalazi ovaj poslovni prostor, propao i prokinjavao, te daje iz tih razloga tueni bio onemoguen u koritenju celog poslovnog prostora. Tueni se obraao tuiocu sa zahtevom da otkloni postojee nedostatke i osposobi poslovni prostor za koritenje, to tuilac nije uinio, i ako se i sam preko svojih odgovarajuih strunih slubi, uverio u postojanje ukazanih nedostataka. Zbog toga je tueni koristio 50% zakupljenog poslovnog prostora i istovremeno plaao samo 50% ugovorene mesene zakupnine, s tim stoje uredno od tuioca primao mesene raune na pun iznos zakupnine. S druge strane, tuilac je primao ovako umanjenu zakupninu, a ovu parnicu je pokrenuo tek nakon iseljenja tuenog. Kod takvog stanja stvari, pravilno je stanovite niestepenih sudova da tueni nije u obavezi da plati tuiocu preostalih 50% ugovorene zakupnine. Naime, odredbama lana 578. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima predvieno je da kad stvar ima neki nedostatak koji se moe otkloniti bez veih nezgoda za zakupca, a predaja stvari u odreenom roku nije bila bitni sastojak ugovora, zakupac moe zahtevati od zakupodavca ili otklanjanje nedostataka u primerenom roku ili snienje zakupnine. Prema stavu 3. istog lana, ako zakupodavac ne otkloni nedostatak u naknadnom primerenom roku koji mu je zakupac odredio, zakupac moe raskinuti ugovor ili zahtevati snienje zakupnine. U konkretnom sluaju, postojanje nedostataka na zakupljenom poslovnom prostoru je nesporno, a nesumnjivo je da se radi o otklonjivim nedostacima. Pozivanjem tuioca preko njegovih odreenih organa da poslovni prostor osposobi za koritenje, tueni se koristio svojim zakonskim pravom da zahteva od zakupodavca otklanjanje nedostataka, a nesporno je da te nedostatke tuilac nije otklonio. Dalje ponaanje tuenog, okolnost da nije traio raskid ugovora, ve daje koristio samo deo poslovnog prostora i srazmerno istom plaao deo ugovorene zakupnine, ukazuje na njegovo opredeljenje da se koristi svojim drugim zakonskim pravom, a to je pravo da trai snienje zakupnine, bez obzira to tueni u toku trajanja zakupa u tom pravcu nije postavio odreeni zahtev zakupodavcu u formalnom smislu, ali gaje svojim faktikim postupanjem izrazio, dok tuilac nije odbijao da primi tako umanjenu zakupninu, niti je u istom periodu traio sudsku zatitu radi naplate zakupnine u punom iznosu, a bio je upoznat sa postojeim nedostacima i nita nije preduzeo povodom zahteva tuenog da mu se omogui korienje zakupljenog prostora u celosti. Zbog navedenog, Vrhovni sud smatra da tuiocu ne pripada pravo na zakupninu u punom iznosu, ve samo u iznosu koji odgovara srazmerno smanjenom obimu korienja zakupljenog poslovnog prostora od strane tuenog. Neosnovani su revizijski navodi da je odgovornost tuioca za materijalne nedostatke zakupljene stvari ugovorom iskljuena, jer je u lanu 6. Ugovora o zakupu predvieno da zakupac prima poslovne prostorije u vienom stanju. Prema lanu 576. stav 2, u vezi stava 1. Zakona o obligacionim odnosima, odredba ugovora kojom se iskljuuje ili ograniava odgovornost za materijalne nedostatke zakupljene stvari nitava je ako je zakupodavac znao za nedostatke i namerno propustio da o njima obavesti zakupca, ili ako je nedostatak takav da onemoguuje upotrebu zakupljene stvari, kao i kad je zakupodavac nametnuo tu odredbu koristei svoj monopolski poloaj. U konkretnom sluaju, prema utvrenom injeninom stanju, postojei nedostaci su bili takvi da su onemoguili tuenog u upotrebi 50% zakupljenog poslovnog prostora, pa bi odredba lana 6. zakljuenog ugovora, ako bi se prihvatila kao odredba kojom se odgovornost tuioca za materijalne nedostatke iskljuuje ili ograniava, bila nitava. Iz stanja u spisima proizilazi da se zakupljeni poslovni prostor nalazi u prizemlju zgrade, a krov koji je propao i prokinjava je iznad prvog sprata koji predstavlja stambeni prostor u privatnom vlasnitvu, to znai da otklanjanje nedostataka na krovu ne predstavlja poslove tekuteg odravanja i hitnih intervencija poslovnog prostora, ije bi trokove trebalo da snosi zakupac saglasno lanu 9. zakljuenog ugovora, pa su revizijski navodi usmereni u tom pravcu takoe neosnovani. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2842/05).

Obavetavanje zakupodavca o nedostacima i opasnostima (l. 577. ZOO)

Odredbe ovog lana reguliu pravilo o obavetavanju zakupodavca o nedostacima i opasnostima zakupljene stvari, ali samo ako nastanu posle zakljuenja ugovora o zakupu, odnosno u toku upotrebe stvari. Naime, kada se na zakupljenoj stvari u toku njene upotrebe pojavi kakav nedostatak, zakupac je duan da bez nepotrebnog odlaganja o tome obavesti zakupodavca. Zakupac ne mora to da uini ako zakupodavac zna za nedostatak. Meutim, to bi se moglo odnositi samo na vreme kada su stranke zakljuile ugovor o zakupu, odnosno kada je pri predaji zakupljene stvari zakupodavac obavestio zakupca o nedostatku stvari, ili je zakupac tom prilikom sam uoio te nedostatke, te na iste pristao bez primedaba - ako je i takva stvar sa nedostatkom mogla da odgovori njegovoj potrebi zbog koje je ugovor potpisao, a i cena zakupa je u tom smislu ugovorena prema stanju te stvari prilikom zakljuenja ugovora. Meutim, ako je u pitanju neki nedostatak o kome zakupodavac nije znao u vreme zakljuenja ugovora, a o nedostatku stvari je saznao za vreme upotrebe stvari od strane zakupca, moe se to tumaiti tako kao poziv za776

kupca, odnosno obavetenje zakupodavcu da je na zakupljenoj stvari za vreme upotrebe nastao nedostatak koji zakupodavac treba da otkloni, ili da se samo utvrdi obim nedostatka i ko je za taj nedostatak odgovoran, te da zakupodavac preduzme mere da se taj nedostatak ukloni. Naravno, ako za nastali nedostatak nije odgovoran zakupac, a zakupodavac ne otkloni taj nedostatak, odnosno ako potrebne opravke zakupljene stvari ometaju njenu upotrebu u znatnoj meri i za due vreme, zakupac moe raskinuti ugovor u smislu lana 571. ovog zakona. Primenjujui odredbe stava 1. ovog lana, odnosno pravilo iz tog stava, zakupac je duan da o nastalom nedostatku obavesti zakupodavca i da od njega zahteva da nedostatak ukloni. Svrha ovog obeteenja je dvojaka: da zakupodavac bude obaveten da stvar koju je on dao u zakup ima nedostatak zbog koje se stvar ne moe koristiti, odnosno da taj nedostatak ini smetaju njenoj ugovorenoj ili redovnoj upotrebi, te da se od njega zahteva da u cilju ispunjenja ugovora ukloni taj nedostatak. Ovo obavetenje treba da bude u pismenom obliku i da sadri opis nedostatka, da bi se o nedostatku upoznao zakupodavac. Razume se, ovo obavetenje treba da sadri i zahtev da zakupodavac u razumnom roku ukloni nedostatak, ili ako to nije mogue da zakupac iskoristi svoje pravo raskida ugovora i eventualno ostvari pravo na naknadu tete. Ako bi u toku upotrebe zakupljene stvari nastala neka nepredviena opasnost, koja bi u toku zakupa zapretila zakupljenoj stvari, zakupac je duan da i o toj okolnosti odmah obavesti zakupodavca, kako bi ovaj preduzeo potrebne mere. Koje su to nepredviene opasnosti faktiko je pitanje, ali se moe tumaiti daje stvar zakupa ugroena nekom opasnosti, na primer poplavom, poarom u susedstvu i si., ali i daljom upotrebom te stvari ako se na istoj pokazuju neke nepravilnosti koje mogu dovesti do kakve tete na samoj zakupljenoj stvari. Tako, na primer, ako je na vralici koja je predmet zakupa nastao neki nedostatak, recimo poremeaj programa rada vralice, koji predstavlja opasnost ne samo za zakupljenu stvar, ve i za ljude i drugu imovinu, zakupac je o toj opasnosti duan odmah da obavesti zakupodavca, a ovaj da preduzme potrebne mere da se taj nedostatak ukloni. Ostale nepredviene opasnosti, koje su rezultat, na primer, vremenskih ili drugih nepogoda, stvar je brige zakupca da zakupljenu stvar obezbedi da se na toj stvari ne dogovori kakva teta. Meutim, i u tom sluaju zakupac je duan da o nastalim okolnostima, odnosno opasnostima odmah, bez nepotrebnog odlaganja, obavesti zakupodavca kako bi ovaj zajedno sa zakupcem preduzeo potrebne mere da se zakupljena stvar sauva. Ako zakupodavac ne bi preduzeo mere da odmah po prijemu obavetenja od strane zakupca otkloni nedostatak na stvari, zakupac ima pravo na naknadu tete u visini koristi koju bi ostvario daje koristio zakupljenu stvar. Ako, pak, zakupac blagovremeno, tj. odmah ne obavesti zakupodavca o pojavljenom nedostatku ili o nastaloj opasnosti, za koje zakupodavac nije znao, zakupac gubi pravo na naknadu tete koju bi pretrpeo zbog postojanja nedostatka ili nastale opasnosti, a bio bi duan da naknadi tetu koju bi zakupodavac zbog toga pretrpeo.

Prava zakupca kad stvar ima neki nedostatak (cl. 578. ZOO)
Kao stoje ranije reeno, ugovor o zakupu je konsesualni ugovor (nastaje ako postoji saglasnost volja zakupodavca i zakupca o bitnim elementima ugovora); on je dvostrani i teretni ugovor (zakljuenjem ugovora svaka ugovorna strana stie odreena prava i obaveze u vezi stvari koja se daje u zakup - zakupodavac ima obavezu da zakupcu preda odreenu stvar u zakup, a zakupac ima obavezu plaanja zakupnine). U vezi sa iznetim, stav 1. ovog lana ima u vidu ne momenat zakljuenja ugovora o zakupu, ve as predaje zakupljene stvari zakupcu. To su dva razliita perioda, jer izmeu vremena zakljuenja ugovora o zakupu i asa predaje zakupljene stvari moe protei odreeni rok, kada zakupac u rukama ima samo ugovor a ne i stvar koju zakupljuje. To je pravilo kod ugovora o zakupu, ali je i pravilo da se odmah po zakljuenju ugovora zakupcu preda i zakupljena stvar. Stav 1. ovog lana ima u vidu as predaje zakupljene stvari, dakle ne momenat zakljuenja ugovora o zakupu. U tom sluaju, ako zakupac prijemom zakupljene stvari primeti kakav nedostatak na stvari, ili mu na odreeni nedostatak ukae sam zakupodavac, a taj nedostatak je takve prirode koji se ne moe otkloniti, zakupac ima pravo, po svom izboru, da raskine ugovor ili da zahteva snienje cene. Razlozi zbog kojih bi zakupac traio snienje stvari koja ima nedostatak, a koji se ne moe otkloniti, lee u samoj linosti zakupca, odnosno njegovoj volji ako on prihvati rizik da sam ili uz pomo drugog lica ipak otkloni nedostatak "koji se ne moe otkloniti". Satisfakcija za to bi bila sniena cena zakupnine, naravno ako na to pristane zakupodavac, a u protivnom zakupcu ostaje jedino to da raskine ugovor o zakupu, i prema stavu 4. ovog lana da trai naknadu tete, koja je faktiko pitanje jer zavisi od niza okolnosti koje zakupac mora da dokae. Stav 2. ima u vidu drugi sluaj, a naime da: a) stvar ima neki nedostatak koji se moe otkloniti bez veih nezgoda za zakupca, i b) a predaja stvari u odreenom roku nije bitan sastojak ugovora. Ovde je izbegnuto pravo zakupca da trai raskid ugovora, jer se ne radi o bitnom elementu ugovora, koji ako bi bio predstavljao bi osnov za raskid ugovora. Meutim, ako nije tako, a nedostatak stvari nije takav da se ne moe otkloniti "bez veih nezgoda za zakupca", ovaj ima pravo da od zakupodavca trai ili da nedostatak u primerenom roku otkloni ili snienje cene ugovorene zakupnine.
777

Iz navedenog se vidi daje alternativni zahtev pravo zakupca, jer on moe da trai ili opravku zakupljene stvari u primerenom roku ili snienje cene zakupnine. Tek ako zakupodavac ne prihvati jedan od zahteva zakupca, zakupac ima pravo na raskid ugovora ili da zahteva snienje cene zakupnine. Ako zakupodavac prihvati da otklani nedostatka u naknadno primerenom roku, pa taj nedostatak i otkloni, otpada pravo zakupca da trai snienje cene, osim naknadu tete ako je pretrpeo za vreme dok nije mogao da koristi zakupljenu stvar. Ali ako zakupodavac ne prihvati ni jedan zahtev zakupca, tj. ni da u primerenom roku otkloni nedostatak, ni predlog za snienje cene zakupnine, zakupac moe da alternativno bira: ili raskid ugovora ili snienje cene zakupnine. Ako zakupac ne prihvati snienje cene, zakupac ima pravo da raskine ugovor i da od zakupodavca trai naknadu tete.

Kad nedostatak nastane u toku zakupa i kad stvar nema ugovoreno ili uobiajeno svojstvo (l. 579. ZOO)
Odredbe prethodnog lana reguliu pitanje prava zakupca kad stvar ima nedostatak u toku predaje zakupljene stvari, dok odredbe ovog lana propisuju pravilo da ako je nedostatak na stvari nastao u toku zakupa, odnosno u toku kada zakupac koristi zakupljenu stvar. I u tom sluaju vae pravila iz prethodnog lana, a naime da ako pri korienju stvari nastane neki nedostatak koji se ne moe otkloniti, zakupac je duan da o tome bez nepotrebnog odlaganja, u stvari odmah, obavesti zakupodavca i da sa njim utvrdi stanje zakupljene stvari zbog nastalog nedostatka, koji se po miljenju zakupca ne moe otkloniti. Bitan sastojak ugovora o kome je re u stavu 2. prethodnog lana u ovom sluaju nema znaaja, jer se on odnosi samo na predaju stvari u odreenom roku, a kako je zakupac primio stvar taj osnov nema znaaja za ponaanje stranaka. Bitno je daje zakupodavac blagovremeno obaveten o nedostatku stvari koji se ne moe otkloniti, u kom sluaju zakupac ima pravo na raskid ugovora, ili da zakupodaveu predloi snienje cene zakupnine. Ako stvar ima takve nedostatke koji se mogu otkloniti, pravo je zakupodavca da to uini u primerenom roku, pa ako je stvar zbog tog nedostatka u neemu izgubila od onih svojstava koji su bili predmet ugovaranja, zakupac ima pravo da trai snienje cene zakupnine. I u ovom sluaju, ako se u toku upotrebe stvari pojavi kakav nedostatak na stvari, a zakupodavac taj nedostatak ne otkloni, zakupac ima pravo da raskine ugovor o zakupu ili da zahteva snienje cene. Naravno, u svim ovim sluajevima zakupac ima pravo i na naknadu tete. Stav 2. ovog lana posebno ukazuje da u toku trajanja zakupa moe nastati neki nedostatak na stvari koji pri zakljuenju ugovora nije naglaen, ali njegovo svojstvo je od znaaja za normalno funkcionisanje stvari. Zbog toga, ako zakupljena stvar nema neko svojstvo koje po ugovoru ili obiaju treba da ima, a to svojstvo izgubi u toku zakupa, zakupac ima ista prava prema zakupodaveu kao kada bi se radilo o nekom nedostatku stvari koje on saglasno ugovoru treba da otkloni.

Odgovornost zakupodavca za pravne nedostatke (l. 580. ZOO)

Jedan od uslova zatite zakupca od pravnih nedostataka (evikcije) je daje zakupac duan da obavesti zakupodavca o tome da neko tree lice polae neko pravo na zakupljenoj stvari, pa ak i ako mu je to tree lice samovlasno oduzelo stvar zakupa, izuzev kad je to zakupodaveu ve poznato. Ta obaveza postoji i pre pokretanja eventualnog sudskog postupka, ako je tree lice ukazalo zakupcu na prava koja njemu pripadaju. Ta obaveza posebno postoji ako je tree lice podnelo tubu protivu zakupca i zakupodavca, ili ako je zakupodavac podneo tubu protivu treeg lica po osnovu utvrenja. Zakupac ne gubi pravo na zatitu i ako ne obavesti zakupodavca o pravnom uznemiravanju od strane treeg lica, ako iz dokaza koje je tree lice podnelo uz tubu proizilazi osnovanost njegovog zahteva prema zakupcu, odnosno zakupodaveu. To bi bio sluaj ako bi tree lice uz tubu podnelo, na primer, izvod iz zemljino knjinog stanja iz koga bi se videlo da zakupodavac nije bio vlasnik stvari koju je dao u zakup, niti je raspolagao pravom raspolaganja tom stvari. Kada zakupac obavesti zakupodavca o tome da neko tree lice polae neko pravo na stvar, poziva ga i da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzije treeg. Iz navedenog proizilazi da ako zakupodavac nije u mogunosti da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzije treeg na stvar, zakupac ima pravo na raskid ugovora o zakupu i pravo na naknadu tete od zakupodavca. 778

Stav drugi ovog lana ima u vidu da se ugovor o zakupu raskida po samom zakonu ako je sluaj oduzimanja stvari od zakupca u celini, ali ako se radi o sluaju umanjenja ili ogranienja zakupevih prava, zakupac moe po svom izboru raskinuti ugovor ili zahtevati srazmerno snienje cene zakupnine. Odredbe tog imaju u vidu zatitu na koju ima pravo savestan zakupac. Zakupcu je priznato pravo da raskine ugovor sa zakupodavcem, mada se smatra daje taj ugovor ve raskinut po samom zakonu. Meutim u zavisnosti od raznih okolnosti, zakupac i zakupodavac se mogu dogovoriti da sporni odnos rese na nain koji e zadovoljiti interese zakupca, posebno ako je u pitanju delimina evikcija, kada je zakupcu ostavljeno da raskine ugovor o zakupu ili da zahteva srazmerno snienje cene. Zakupcu u svakom sluaju pripada pravo, pored prava na raskid ugovora, i pravo na povraaj uplaene cene zakupa, poto zakupodavac nema vie pravnog osnova da ih dri, odnosno koristi, a duan je daje vrati ak i ako je zakupac znao ili morao znati u momentu zakljuenja ugovora za pravni nedostatak, ali ima i pravo na naknadu tete, naravno ako je zakupac bio savestan. teta obuhvata stvarnu tetu i trokove koje je zakupac imao povodom zakljuenja i izvrenja ugovora, kao i druge trokove zbog nepovoljnog ishoda spora. Zakupac nema pravo na naknadu tete ako je u asu zakljuenja ugovora znao za mogunost da mu stvar bude oduzeta, ili da njegovo pravo bude smanjeno ili ogranieno, naravno ako se ta mogunost ostvari, ali ima pravo da zahteva vraanje, odnosno snienje cene - ako se samo ograniava njegovo pravo. Ako je zakupac bio savestan ima pravo na plodove od zakupljene stvari, za sve vreme dok nije saznao, odnosno do dana kada je protivu njega tree lice podnelo tubu, pa nema obavezu da treem licu, koje bi eventualno uspelo u sporu, da da naknadu za plodove koje je imao za vreme dok je njegova savesnost trajala. Taj odnos bi mogao da bude predmet raspravljanja samo izmeu zakupodavca i treeg lica. Meutim, ako je zakupac bio nesavestan, odnosno ako je znao da uzima u zakup tuu stvar, a kasnije je izgubio spor sa treim licem, on je u obavezi da treem licu naknadi i sve plodove koje je imao od momenta prijema zakupljene stvari do dana predaja stvari treem licu.

OBAVEZE ZAKUPCA
Upotreba stvari prema ugovoru (l. 581. ZOO)
Ve je ranije objanjeno ta u obligacionom pravu znae izrazi "dobar privrednik", odnosno "dobar domain". Radi podseanja na to stoje objanjeno, ponovo se vraamo na objanjenje navedenih izraza. Pod dobrim privrednikom se podrazumeva ono pravno ili fiziko lice (koje se bavi privrednom delatnou) koje u poslovnom prometu uredno i savesno ispunjavaju preuzete obaveze iz ugovora u vezi odreenog poslovnog prometa. Za ostvarenje ovog naela pretpostavka je da postoji dobra organizacija poslovanja, dobra tehnologija, dobra struna radna snaga, meusobno poverenje i saradnja partnera u pravnom poslu. Pri tom se koristi i izraz "panja dobrog privrednika", koja podrazumeva opreznost pri postupanju, koja je uobiajena u poslovnom prometu. U nekim sluajevima zahteva se ak i "posebna panja", stoje karakteristino kod nekih ugovora. Izraz "dobar domain" je pojam koji se odnosi na graane, koji obavljaju pravni promet, kao graanska pravna lica, preduzetnici. Za preduzetnike je lanom 1. st. 2. i 3. Zakona o preduzeima propisano da su to fizika lica koja obavljaju delatnost radi sticanja dohotka, odnosno da se fiziko lice koje obavlja delatnost slobodne profesije, ureene posebnim propisima, smatra preduzetnikom. Dakle, sve to je reeno za pojam "dobrog privrednika" odnosi se i na pojam "dobrog domaina", imajui u vidu da se odredbe stava 1. lana 18. ovog zakona, pa i odredbe ovog lana (581.) odnose na oba pojma. Dakle, zakupac je duan da se u vezi stvari koje je uzeo u zakup ponaa sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina. Pri tom, je naglaeno da on moe upotrebljavati stvar samo onako kako je ugovorom odreenom ili namenom stvari. Tako, na primer, ako je predmet zakupa izdavanje stana ili zgrade u cilju stanovanja zakupca, namena stvari je samim tim odreena, pa zakupac tu stvar ne moe koristiti za druge potrebe, kao to bi bilo, recimo, pretvaranje stambenog prostora u poslovni prostor. Ako bi zakupac stvar koristio protivno ugovoru ili njenoj nameni, zakupodavac bi mogao da otkae ugovor o zakupu, bez davanja otkaznog roka, kako je to propisano odredbama sledeeg lana. Stav 3. ovog lana ima u vidu tetu koju bi zakupac priinio na zakupljenoj stvari, bilo svojom delatnou ili delatnou nekog drugog lica koje radi po nalogu zakupca. Pored ovog propisano je da zakupac odgovara za tetu na zakupljenoj stvari, ako tetu priini podzakupac ili koje drugo lice kome je on omoguio da upotrebljava stvar. Inae, u pitanju je imovinska teta, koja se u ovom sluaju sastoji od oteenja ili unitenja zakupljene stvari, zbog ega se zakupljena stvar vie ne moe koristiti onako kako je ugovorom o zakupu predvieno, ili prema njenoj nameni. Za zakupca, kao odgovornog lica za nastanak tete, postoji obaveza da priinjenu tetu naknadi zakupodavcu, bilo to e je sam osposobiti o svom troku, ili ako na to ne pristane zakupodavac da snosi posledice otkaza ugovora o zakupu, a da zakupodavac u posebnom postupku ostvari pravo na naknadu tete. 779

Nastala teta na zakupljenoj stvari stvara obavezu zakupcu daje naknadi zakupodavcu, bez obzira da li je tetu priinio zakupac ili neko drugo lice koje je stvar koristilo po njegovom nalogu. On moe, dakle, biti odgovoran ne samo za tetu koju je on prouzrokovao svojom radnjom koristei zakupljenu stvar, ve i za tetu koju su prouzrokovala druga lica koja se nalaze u izvesnom odnosu prema zakupcu, pa i lica o kojima je on duan da se stara, na primer, deca, ili lica koja stvar koriste po ugovoru o podzakupu, ili koje drugo lice kome je on omoguio da upotrebljava stvar.

Otkaz zbog upotrebe protivno ugovoru (cl. 582. ZOO)

Zakupac koji zakupljenu stvar upotrebljava protivno ugovoru ili njenoj nameni, ili zaputa njeno odravanje, zbog ega postoji opasnost znatne tete za zakupodavca, moe dobiti otkaz ugovora bez davanja otkaznog roka. Odredbe ovog lana nemaju u vidu nastalu tetu na zakupljenoj stvari, zbog ega bi zakupodavac bio prinuen da zakupcu otkae ugovor o zakupu. One se odnose na a) upotrebu stvari protivno ugovoru o zakupu ili njenoj nameni ili b) zaputeno njeno odravanje, koje za obe kategorije postoji opasnost znatne tete za zakupodavca, zbog ega ovaj v) moe otkazati ugovor bez davanja otkaznog roka. Da bi se ispunili navedeni uslovi koji mogu predstavljati osnov da zakupodavac otkae ugovor o zakupu, potrebno je i ispunjenje jo jednog uslova, a to je daje zakupodavac prethodno opomenuo zakupca da zakupljenu stvar koristi protivno ugovoru o zakupu ili njenoj nameni, ili da zaputa njeno odravanje. Ta opomena mora biti uinjena tako da zakupac na siguran nain bude obaveten o primedbama koje ima zakupodavac u vezi korienja zakupljene stvari, a ovo zbog toga da bi kod otkaza ugovora bez otkaznog roka zakupodavac imao dokaz daje ispunio uslove da zakupcu otkae ugovor o zakupu po tom osnovu. Ugovorom o zakupu zakupac se, pored ostalog, obavezao da zakupodavcu od dana prijema zakupljene stvari ovu uva i odrava, odnosno koristi je na nain koji obezbeuje odravanje njene vrednosti za sve vreme korienja te stvari, osim prirodnog troenja, habanja, amortizacije te stvari. Ako zakupac nije sposoban da stvar koristi po uputstvima zakupodavca, on mora da se obavee da e obezbediti struno lice koje e upravljati tom stvari. Tako, na primer, ako je predmet zakupa neki manji elektrini mlin, bilo za koje upotrebne svrhe, a zakupac nije dovoljno struan da njime sam upravlja, on se moe obavezati da e za te potrebe angaovati potrebno struno lice. Meutim, zakupac odgovara i za postupke tog lica, ako to lice zakupljenu stvar koristi protivno ugovoru ili njenoj nameni, ili je nedovoljno odrava, zbog ega na toj stvari moe nastati kakva teta. Otkaz ugovora bez davanja otkaznog roka je veoma znaajna institucija, jer zakupodavac na vreme obezbeuje zatitu svoje stvari date u zakup. On moe odmah da trai vraanje stvari koje je dao u zakup, dakle bez davanja otkaznog roka, a ako zakupac odbije vraanje stvari, zakupodavac moe dravinskom tubom da trai povraaj stvari, s predlogom za izdavanje privremene mere obezbeenja (da se stvar oduzme od zakupaca), kao i da trai naknadu tete koju je pretrpeo zbog prevremenog vraanja stvari i gubljenja prihoda od zakupnine i oekivane koristi koju bi mogao da ostvari daje tu stvar dao nekom drugom licu u zakup.

Plaanje zakupnine (l. 583. ZOO)

Odredbama ovog lana nije odreeno da stranke, zakupodavac u zakupac, u ugovoru moraju odrediti cenu zakupnine, jer je akcenat stavljen na plaanje zakupnine u rokovima odreenim ugovorom ili zakonom. Zbog toga se ne smatra da cena nije bitan elemenat ugovora o zakupu, osim ako ugovor ne sadri dovoljno podataka pomou kojih bi se ona mogla odrediti, u kom sluaju takav ugovor nema pravno dejstvo. Ali ako u njemu ima dovoljno podataka pomou kojih bi se ona mogla odrediti, zakupac je duan da plati onu cenu koju je zakupodavac ranije redovno naplaivao, a u nedostatku ove platio bi razumnu cenu. Dakle, analogno odredbama koje reguliu pitanje u glavi ovog zakona o ugovorima, kada cena nije odreena (l. 462. ovog zakona), odreuje se i cena zakupnine ako u ugovoru o zakupu nije odreena. Meutim, pravilo je da se zakupodavac i zakupac prilikom zakljuenja ugovora dogovore i o visini zakupnine, pa i o tome da li e se ona plaati unapred ili po isteku odreenog vremena. Visina zakupnine zavisi od vrednosti stvari date u zakup, odnosno koristi koje e zakupac imati njenom upotrebom. Odredbe ovog lana ne predviaju da se zakupnina plaa u novcu, jer se zakupnina moe izraziti i u davanju neke druge koje predstavljaju protivuvrednost cene za korienje zakupljene stvari. Bitno je da se postigne naelo jednakih vrednosti davanja, ali zakupodavac moe odrediti i niu cenu zakupa od stvarne vrednosti zakupnine, ako za to ima interesa. Zakupnina ne mora biti plaena u novanim jedinicama, pa ak ne mora biti odreena prema vrednosti novca. Tako, na primer, kod zakupa vralica, zakupodavac i zakupac ugovaraju kao zakupninu koliinu ovrene 780

letine, srazmerno ukupno dobijenoj koliini dobijene vridbom. To se ini i u drugim sluajevima, na primer, kod korienja poljoprivrednog zemljita, kada se zakupnina moe odrediti u davanju odreenih prihoda koje je zakupac ostvario na zakupljenom zemljitu, a to po nekad iznosi "pola na pola". Mada je u Zakonu o stanovanju odreeno da ugovor o zakupu stana sadri, pored ostalog, i "visinu zakupnine i nain i rokove plaanja", ipak nije reeno da to plaanje podrazumeva plaanje u novcu, mada sve okolnosti upuuju na to da plaanje vri u novcu, jer je odredbama lana 8. stav 2. propisano da se zakupnina plaa "za protekli mesec najkasnije do petnaestog dana u tekuem mesecu, ako ugovorom o zakupu nije drukije odreeno". Dakle, osnovno pravilo plaanja zakupnine za korienje stana po osnovu zakupa je odreeno navedenom normom, ali je i pored toga ostavljeno zakupodavcu i zakupcu da to pitanje urede i na drukiji nain. Zbog toga u praksi ima sluajeva da se stanovi izdaju u zakup sa zakupninom koja se plaa za nekoliko meseca unapred, ili stranke ponekad ugovaraju da zakupac na zakupljenoj stvari o svom troku izvri odreene popravke na stvari, a da plaeni iznos za te popravke odbije o zakupnine koja je ugovorena. Odredbe stava 1. ovog lana imaju u vidu plaanje zakupnine u vezi rokova kada se ona mora platiti, pa tako te odredbe upuuju na reenje koje daje sam ugovor o zakupu, ili zakon, kao to je to na primer Zakon o stanovanju. Odredbe tog lana pretpostavljaju daje ugovorom ili zakonom ve odreena zakupnina, te reguliu samo rokove u kojima se zakupnina ima isplatiti ako oni nisu odreeni u ugovoru ili zakonu. U tom sluaj i propisano je pravilo da ako rokovi plaanja zakupnine nisu odreeni ugovorom ili zakonom, da se zakupnina plaa u rokovima "kako je uobiajeno u mestu gde je stvar predana u zakup". Na kraju, stav 2. ovog lana propisuje pravilo da ako drukije nije ugovoreno, niti je u mestu predaje stvari to uobiajeno, zakupnina se plaa polugodinje, kad je stvar data u zakup za jednu ili vie godina, a ako je da-ta za krae vreme, onda posle isteka tog vremena. Tako, na primer, ako je predmet zakupa vralica, zakupnina se plaa posle zavrene vridbe, jer je prethodno potrebno utvrditi kolika je koliina dobijena vridbom, da bi se na osnovu toga odredila i koliina stvari koja je dobijena vridbom, a koja "pripada" zakupodavcu. Naravno, u takvim sluajevima postoji i ugovorene alternative, to znai da od zakupca zavisi da li e zakupninu platiti u delu stvari ili u novanim jedinicama, ili kako to trai zakupodavac.

Sudska praksa
"U sluaju izgradnje privremenog objekta od strane zakupca na zakupljenom zemljitu, zakupodavcu ne prestaje pravo da ubira zakupninu" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 666/98); "Ako je ugovor o Zakupu zakljuen i zakupac stupio u posed zakupljenih prostorija, obavezan je plaati ugovorenu zakupninu bez obzira to od nadlenog organa nije dobio dozvolu za rad a predmetne prostorije su i dalje ostale uposeduzakupca"- (prema odluci VPS, P. 11129/97).

Otkaz zbog neplaanja zakupnine (l. 584. ZOO)

Otkaz ugovora o zakupu zbog neplaanja zakupnine znai prestanak tog ugovora jednostranom izjavom volje zakupodavca, ako zakupac ne plati zakupninu ni u roku od 15 dana poto ga je zakupodavac pozvao na plaanje. Za ispunjenje uslova za otkaz ugovora o zakupu zbog neplaanja zakupnine bitno je da je zakupodavac, pre otkaza ugovora o zakupu, pozvao zakupca da u roku od 15 dana plati zakupninu koju je bio duan da plati po ugovoru o zakupu u odreenom roku. Pri tom nije od znaaja da li je zakupac u docnji u vezi plaanja prve, druge ili bilo koje naredne obrone uplate, ve samo injenica da zakupninu nije platio o roku i daje, ono stoje najbitnije, zakupodavac pozvao zakupca da u roku od 15 dana plati neplaeni a dospelu zakupninu. Tek po ispunjenju tih uslova, ako zakupac i pored primljenog upozorenja na ispunjenje dospele obaveze istu ne izvri, zakupodavac ima pravo da zakupcu otkae ugovor o zakupu. Otkaz ugovora o zakupu se, dakle, ne moe se dati u svako doba, ve samo po ispunjenju onih uslova koji su propisani odredbama ovog lana. Otkaz proizvodi pravno dejstvo po proteku otkaznog roka predvienog u ugovoru o zakupu, kada se obligacija prekida, odnosno vie ne postoji. Otkaz koji daje zakupodavac ne mora biti obrazloen nekim drugim razlozima, ve samo razlogom da zakupac nije ispotovao rok isplate zakupnine, te ga poziva da u roku od 15 dana plati dospelu a neisplaenu zakupninu, a da e mu u protivnom otkazati ugovor o zakupu. Smatra se daje ovo upozorenje na posledice neplaanja i pretnja otkazom od vanosti, jer bi to predstavljao osnov da zakupodavac otkae ugovor o zakupu, a odmah posle toga, po isteku otkaznog roka, trai vraanje stvari, pod pretnjom prinudnog izvrenja. Prema stavu 2. ovog lana pozivanje na plaanje zaostale zakupnine i pretnja da e se zakupcu dati otkaz ako u roku od 15 dana ne isplati dospelu a neplaenu zakupninu, ne znai daje time zakupodavac i dao otkaz o zakupu. To su dva odvojena postupka, jer drugi, koji se odnosi na otkaz ugovora o zakupu, zavisi od toga da li 781

je zakupac prihvatio opomenu zakupodavca da isplati zaostalu zakupninu i da li je tu zakupninu u tom roku, odnosno u roku do otkaza ugovora o zakupu isplatio dugujui iznos zakupnine. Zakupodavac ne moe dati otkaz ugovora o zakupu u roku koji je ostavio zakupcu da dugujui iznos zakupnine plati. Taj rok ne moe biti krai od 15 dana, dakle od onog roka koji je odreen stavom 1. ovog lana. Tako, po proteku roka od 15 dana od dana upozorenja, odnosno opomene, tj. ako u tom roku zakupac ne plati dugujui iznos zakupnine, zakupodavac moe dati otkaz ugovora o zakupu i on proizvodi pravne posledice od dana kada je zakupac primio taj otkaz. Meutim, ako zakupodavac kasnije, po isteku roka od 15 dana od dana upozorenja jo nije dao otkaz zakupcu, zakupac koji je pre otkaza platio dugujuu zakupninu, ne snosi posledice otkaza datog posle tog plaanja.

Sudska praksa
Otkaz ugovora o zakupu zbog neplaanja zakupnine Bitne injenice za odluivanje o zahtevu za iseljenje i predaju zakupljene stvari na osnovu otkaza datog zbog neplaanja zakupnine su daje zakupodavac pozvao zakupca na plaanje iste, da zakupac nije u roku od 15 dana od prijema opomene zakupninu platio, odnosno daje nije platio ni posle tog roka, a pre prijema saoptenja o otkazu, kao i da je protekao otkazni rok koji je ugovoren. Iz obrazloenja Prvostepeni sud, pravilno citirajui odredbu l. 597. Zakona o obligacionim odnosima, zanemaruje odredbu l. 584. istog zakona, kojim je predvien otkaz zbog neplaanja zakupnine, u kom sluaju materijalno pravo predvia druge uslove za otkaz takvog ugovora o zakupu, a u konkretnom sluaju meu strankama nije sporno da otkaz nije dat bez navoenja razloga, ve je dat zbog neplaanja zakupnine, kako je to tuilac istakao i u tubi i u toku prvostepenog postupka, a zatim i u odgovoru na albu. Prema odredbi l. 584 st. 1 Zakona o obligacionim odnosima zakupodavac moe otkazati ugovor o zakupu ako zakupac ne plati zakupninu ni u roku od 15 dana, poto ga je zakupodavac pozvao na plaanje. Prema stavu 2. istog lana, ugovor e ostati na snazi ako zakupac isplati iznos dune zakupnine, pre nego to mu otkaz bude saopten. Iz navedenog sledi da je procedura davanja otkaza zbog neplaanja zakupnine razliita u odnosu na proceduru davanja otkaza bez navoenja razloga, a u smislu lana 597. navedenog zakona. Naime, zakupodavac je ukoliko otkaz daje zbog neplaanja zakupnine duan da zakupca pozove na plaanje, pa ukoliko bez-uspeno protekne rok od 15 dana i zakupac ni u tom roku ne plati zakupninu stiu se us lovi da zakupodavac otkae ugovor ije e dejstvo prestati protekom ugovorenog otkaznog roka. Postoji mogunost i da zakupac, iako nije izvrio plaanje u roku od 15 dana od prijema opomene za plaanje, ve po proteku tog roka, odri ugovor na snazi, ukoliko plaanje izvri pre nego to mu otkaz bude saopten, odnosno ukoliko zakupodavac ne vri svoja prava po isteku roka od 15 dana od pozivanja na plaanje. S obzirom na navedeno, relevantne injenice za primenu materijalnog prava i odluivanje o osnovanosti zahteva za predaju zakupljene stvari su bile da lije i kada je tuilac uputio opomenu tuenom kao zakupcu da plati zakupninu, da lije ovaj rok od 15 dana predvien zakonom bezuspeno protekao, kada je po proteku tog roka od 15 dana zakupodavac otkazao ugovor o zakupu, kada je ovaj otkaz tueni primio i kada je protekao otkazni rok. Kako su navedene odredbe imperativnog karaktera, odnosno kada se radi o otkazu zbog neplaanja zakupnine, zakonodavac izriito predvia da se ne moe odmah dati otkaz ugovora, a da se prethodno ne pozove zakupac na plaanje, jer od eventualnog naknadnog plaanja zavisi i pravo zakupodavca da otkae ugovor, prvostepeni sud je bio duan da utvrdi da lije meusobno zakljuenim ugovorima stranaka u pogledu navedenog otkaza zbog neplaanja zakupnine predvieno neto drugo, pa ukoliko jeste da lije ovakvo sporazumevanje meu strankama dozvoljeno ili je suprotno prinudnom propisu, to ima za posledicu nitavost takve odredbe. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 5071/06 od 14.02.2007. godine).

Vraanje zakupljene stvari (l. 585. ZOO)

Obaveza zakupca da uva zakupljenu stvar nastaje iz prava zakupodavca da mu se zatite interesi u vezi stvari koje je dao u zakup. Zakupac mora postupati sa panjom koja se zahteva od svakog dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina. S toga norma iz stava 1. ovog lana namee obavezu zakupcu da preduzme sve potrebne radnje koje je u mogunosti da preduzme, a koje su nune za ouvanje zakupljene stvari, saglasno ugovoru o zakupu. Zakupljena stvar se ima vratiti u roku koji je ugovorom predvien, u onom stanju u kome je bila predata. Ako stvar koja se vraa nije u stanju kako je po ugovoru o zakupu predata, zakupac odgovara zakupodavcu za tetu koju je uinio na toj stvari. Zakupljena stvar moe biti i poboljana u kvalitetu, u kom sluaju, ako ugovo782

rom nije to drugo predvieno, zakupodavac prima tako poboljanu stvar, bez obaveze naknade poveane vrednosti te stvari, posebno ne onda ako zakupcu nije odobrio da vri takva poboljanja. Tako, na primer, ako zakupac uzme u zakup jedan stan koji je davno okreen, pa ga on okrei ili izmeni parket i slino, pri vraanju zakupljene stvari ne postoji obaveza zakupodavca da zakupcu naknadi trokove koje je ovaj u vreme zakupa uinio. Stvar zakupa ne mora biti samo nepokretna stvar. To moe biti bilo koja pokretna stvar koja moe biti predmet zakupa. Zbog toga je u stavu 2. ovog lana navedeno pravilo da se stvar vraa u mestu u kojem je bila predana. Tako, na primer, ako je predmet zakupa bio kombajn, predat u mestu prebivalita zakupodavca, a zakupac taj kombajn koristi u razliitim mestima, on je duan da istekom roka zakupa zakupljenu stvar vrati u mesti prebivalita zakupodavca. Ako zakupac koristi zakupljenu stvar u skladu sa ugovorom o zakupu, nema bojazni da e se na stvari dogoditi kakva teta za koju bi on bio odgovoran. Ali ako postupa protivno pravilima iz ugovora o zakupu, postoji opasnost da zakupljenu stvar oteti, zbog ega je duan da tetu naknadi zakupodavcu. Odredbe stava 3. ovog lana imaju u vidu da zakupac ne odgovara za istroenost stvari koja nastaje njenom redovnom upotrebom, a ni za oteenja koja potiu od njene dotrajalosti. Istroenost nastaje usled duge upotrebe jedne stvari, zbog ega se smanjuje funkcionalnost te stvari, a postoji i mogunost da stvar zbog neodravanja bude unitena. Zbog toga, ako se radi o stvari tehnike prirode, zakupodavac je duan da zakupcu preda sva uputstva proizvoaa o nainu korienja i odravanja zakupljene stvari. No, u svakom sluaju, iz stava 3. ovog lana proizilaze dva pravila, od kojih se prvo odnosi na to da zakupac ne odgovara za istroenost stvari koja nastaje njenom upotrebom, a drugo da ne odgovara ako je zakupljena stvar oteena usled njene dotrajalosti. Dakle, u prvom sluaju stvar se i dalje moe koristiti, ali je istroenost te stvari nastala zbog duge upotrebe, ime je umanjena njena funkcija koju je imala u vreme zakljuenja ugovora, dok se u drugom sluaju radi o teti na stvari zbog njene dotrajalosti, za koje tete zakupac ne odgovara. Ve je napred reeno da zakupac moe, sa ili bez odobrenja zakupodavca, da vri neka poboljanja na zakupljenoj stvari. Ako do tog poboljanja i dolo, i ono bilo primetno i u vreme kada je zakupac duan da zaku pljenu stvar vrati zakupodavcu, zakupac moe, ako je to mogue da poboljani deo zadri za sebe, a da zaku pljenu stvar vrati zakupcu "u stanje u kojem je bila kad mu je predana u zakup". Ako je zakupljena stvar poboljana od strane zakupca, zakupac moe, kao stoje napred reeno, da dodatke koje je uinio odvoji bez oteenja stvari, ali ih zakupodavac moe zadrati ako mu naknadi njihovu vrednost u vreme vraanja. Ako nije mogue da ih zakupac odvoji od stvari, duan je da zakupljenu stvar ili dovede u stanje u kome je bila prilikom zakljuenja ugovora o zakupu, ili da zakupodavcu bez naknade vrati stvar sa ugraenim dodacima na zakupljenoj stvari, posebno ako zakupodavac nije ranije znao niti je dao saglasnost zakupcu da na zakupljenoj stvari ini kakva poboljanja.

Sudska praksa
Vraanje zakupljene stvari zbog raskida ugovora o zakupu Raskidom ugovora o zakupu, zakupac je duan da zakupljenu stvar vrati zakupodavcu u stanju kako je ugovorom o zakupu dogovoreno. Nedovreni poslovi zakupca na zakupljenoj stvari, ne obavezuju zakupodavca. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, stranke su 28.1.2000.godine zakljuile ugovor o zakupu poslovnog prostora, stvari i opreme______u_______,na period od 4 godine. Na predlog tuioca, zakupca iz zakljuenog ugo vora, ugovor je sporazumno raskinut nakon dve godine od zakljuenja, zbog bolesti tuioca. Prilikom raskida ugovora o zakupu, stranke su utvrdile uzajamna potraivanja i dugovanja, a tuilac nije istakao potraivanje na ime obavljenog iskopa zemlje, iskopane u toku trajanja ugovornog odnosa radi proizvodnje________u sledeoj go dini. Ovaj zahtev je istakao kada gaje tueni pozvao da isporui 16.050 komada_______, na ime neizmirene za kupnine, kao utvrene obaveze tuioca prilikom sainjenog sporazuma o raskidu ugovora. Na visinu zakupnine iz ugovora sa licem koje je tuilac doveo u vezu sa tuenim, nije bilo od uticaja postojanje iskopane zemlje, a odreenu koliinu ove zemlje novi zakupac je iskoristio za proizvodnju cigle. Iz utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su izveli zakljuak daje tueni, zakupodavac iz raski nutog ugovora o zakupu sa tuiocem duan da tuiocu isplati vrednost rada tuioca na iskopu zemlje, oduzima jui od cene iskopa vrednost 16.050 komada_______, koje je tuilac trebao da preda tuenom na ime neisplaene zakupnine. Prema razlozima pobijane presude obaveza tuenog proizilazi iz odredbe lana 210. Zakona o obligacionim odnosima. Po oceni Vrhovnog suda, iz injeninog stanja koje je utvreno u postupku, ne proizilazi osnovanost tubenog zahteva. Da bi postojala obaveza tuenog da deo imovine tuioca vrati tuiocu, a kad to nije mogue -da naknadi vrednost postignutih koristi u smislu lana 210. Zakona o obligacionim odnosima, potrebno je da se 783

ispuni prethodni uslovi iz iste odredbe, daje deo imovine tuioca preao u imovinu tuenog. Vrednost rada tuioca na iskopu zemlje, koji je tuilac vrio u vreme ugovornog odnosa o zakupu iskljuivo radi proizvodnje cigle za sebe ne moe se smatrati delom imovine koja je prela u imovinu tuenog, kada bi postojala obaveza sticaoca da taj deo imovine vrati tuiocu. Kako su stranke ugovor o zakupu sporazumno raskinule, reguliui sva svoja prava i obaveze ovim sporazumom, to potraivanje tuioca nema osnova ni u sporazumu o raskidu ugovora o zakupu. Ugovorom o zakupu zakupodavac predaje odreenu stvar zakupcu na upotrebu, a ovaj se obvezuje da mu za to plaa odreenu zakupninu.______, na kojoj je tuilac vrio iskop zemlje, predstavlja zakupljenu stvar koju je tuilac po prestanku zakupa duan da vrati neoteenu. U smislu lana 585. stav 5. Zakona o obligacionim odnosima, tuilac je mogao da odnese iskopanu zemlju, iji iskop je vrio iskljuivo za sebe, pa bi samo u sluaju daje tueni odbio da tuiocu omogui odnoenje iskopane zemlje tueni bio u obavezi da naknadi vrednost rada tuiocu. Iz izloenog, Vrhovni sud je primenom odredbe lana 395. stav 1. ZPP-a preinaio pobijanu i prvostepenu presudu u delu kojim je usvojen tubeni zahtev i odluku o trokovima postupka, odluujui kao u stavu jedan izreke ove presude. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1470/05); "Za aktivnu legitimaciju tuioca bitno je daje tuilac zakljuio ugovor sa tuenim o zakupu, te je zbog toga na osnovu tog ugovora on i legitimisan da otkazuje dalje korienje spornih poslovnih prostorija tuenom. Ovo iz razloga jer se sporni odnos ima raspraviti kao obligaciono pravni odnos, a ne kao stvarno pravni odnos za koji odnos bi bilo relevantno da lije tuilac vlasnik spornih poslovnih prostorija" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 328/99); "Zakupac odgovara za tetu nastaloj na zakupljenoj stvari i u sluaju kada je ta teta prouzrokovana njegovom nepanjom" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 105/99); "Ulaganja izvrena u adaptaciju zakupljenih poslovnih prostorija ne mogu dovesti do sticanja stvarnopravnih ovlaenja na zakupljenoj stvari" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 281/98); "Potpunom propau zakupljene stvari nestaje predmet zakupa, kao jedan od tri bitna elementa ugovora o zakupu (zakupnina i vreme trajanja zakupa), pa time prestaje da postoji i sam ugovor o zakupu. Ukoliko bi se propast zakupljene stvari (poslovnog prostora) mogla pripisati u krivicu jednoj strani, drugoj strani ugovornici bi pripadalo pravo na naknadu materijalne tete" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 647/97); (lan 585. st. 1. ZOO i lana 8. Zakona o sredstvima u svojini RS) - "Kada se predaja poseda poslovnih prostorija trai zbog proteka ugovorenog roka zakupa, saglasnost nadlenog organa Vlade Republike Srbije nije neophodna" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 470/99).

PODZAKUP
Kad se stvari mogu dati u podzakup (cl. 586. ZOO)
Podzakup je davanje od strane zakupca zakupljene stvari drugom licu radi korienja ili uivanja, ako zakupodavac pristane da zakupac zakupljenu stvar izdaje u podzakup. Pazakup je, u stvari, odnos izmeu zakupca i treeg lica, u vezi korienja ili uivanja tog lica zakupljene stvari. Ovaj odnos izmeu zakupca i podzakupca regulie se posebnim ugovorom, kojim se zakupac obavezuje da podzakupcu preda zakupljenu stvar radi korienja odreeno vreme, a podzakupac se obavezuje da mu za to plaa odreenu naknadu. Zakupac moe podzakupcu da da bilo elu stvar koja je predmet ugovora o zakupu, ili samo jedan njen deo, to je est sluaj kod kod korienja stanova. Podzakupac je samo u ugovornom odnosu sa zakupcem, a ne i sa zakupodavcem. Naravno, da bi taj odnos mogao da postoji potrebno je da zakupac ima pravni osnog koji proizilazi iz ugovora o zakupu, a naime, da moe zakupljenu stvar da izdaje u podzakup. Ako u ugovoru o zakupu ne bi postojalo pravo zakupca da moe da izdaje u podzakup zakupljenu stvar, ili ako bi u tom ugovoru bilo izriito zabranjeno zakupcu da zakupljenu stvar izdaje u podzakup, zakupodavac stie pravo da zakupcu otkae ugovor o zakupu. Ako je ugovorom o zakupu zakupac ovlaen da zakupljenu stvar moe da izdaje u podzakup, odnos izmeu zakupca i podzakupca se mora kretati u granicama onih prava koje je zakupac dobio ugovorom o zakupu stvari. To znai da podzakupac ne moe drukije da koristi zakupljenu stvar od naina na koji je mogao zakupac. Za tetu koji bi podzakupac priinio zakupljenoj stvari, odgovara zakupcu a ne zakupodavcu, a zakupac odgovara za tu tetu kao da ju je sam prouzrokovao. 784

Treba naglasiti jo i to da podzakupac moe koristiti zakupljenu stvar samo do roka do kada zakupac moe tu stvar da koristi po ugovoru o zakupu. Ako ugovor o zakupu zakljuen izmeu zakupodavea i zakupca prestane pre isteka zakupnog roka, podzakupni odnos ne moe trajati due od tog roka. Odnos podzakupa najee se javlja u vezi korienja stana. U Zakonu o stanovanju, u odredbama u zakupu stana, propisano je pravilo da zakupodavac moe dati otkaz ugovora o zakupu stana ako, pored ostalog, zakupac bez saglasnosti zakupodavea izdaje stan u podzakup ili dozvoli korienje stana licima koja nisu predviena ugovorom (lan 10. stav 1. taka 1.). Prema odredbama stav 2. ovog lana, ako zakupac obezbedi pravo da moe da zakupljenu stvar izdaje u podzakup, on jemi zakupodavcu da e podzakupac upotrebljavati stvar prema ugovoru o zakupu, ali u tom sluaju zakupodavac nije u bilo kakvom odnosu sa podzakupcem, ve jedino sa zakupcem, od koga moe da ostvari i pravo na naknadu tete.

Kad zakupodavac moe odbiti dozvolu (l. 587. ZOO)

Iz sadrine odredbe ovog lana vidi se da se odbijanje dozvole odnosi samo u vezi zakljuenog ugovora o zakupu, a ne i na onaj momenat kada zakupodavac i zakupac zakljuuju ugovor o zakupu. Zakupodavac moe punovanost ugovora o zakupu ulo viti da zakupac ni pod kojim uslovima ne moe dati zakupljenu stvar u podzakup. U tom sluaju, u toku korienja zakupljene stvari zakupac ne moe da izdaje zakupljenu stvar u podzakup. Ali ako u ugovoru nema takvog ogranienja, zakupac ima pravo da u toku trajanja ugovora o zakupu zatrai od zakupodavea saglasnost da moe da izda u podzakup zakupljenu stvar, ili jedan njen deo. Zakupodavac, u tom sluaju, moe odbiti traenu dozvolu samo ako za to postoje opravdani razlozi. Kao opravdani razlog zbog koga zakupodavac ne mora da da dozvolu zakupeu za izdavanje zakupljene stvari u podzakup, mogli bi se navesti one okolnosti koje dovode u sumnju lina svojstva lica koje eli da zakljui ugovor o podzakupu, tj. lica koje se bavilo nedostojnim i nedozvoljenim poslovima, pod sumnjom da bi se stvar na isti, ranije nedozvoljeni nain koristila, pa samim tim stvorili uslovi za nastanak tete, a u drugim sluajevima, ako bi se zakupljena stvar izdala u podzakup licu koje ne poseduje dovoljnu strunost da tu stvar bez nanoenja tete koristi. U svakom sluaju "opravdani razlozi" predstavljaju faktiko pitanje, koje u sluaju spora zakupodavac mora da ih iznese i dokae. Smatra se i da subjektivni odnos zakupodavea prema podzakupcu moe imati znaaj u pogledu dozvole da zakupac sa tim licem zakljui ili ne ugovor o podzakupu. Ovo naroito ako je zakupodavac sa tim licem bio u nekom sporu pred sudom ili nekim drugim organom, ako su bili netrpeljivi jedan prema drugom, ako je podzakupac za zakupodavea iznosio, odnosno prenosio neke neistine, ako gaje vreao i slino.

Otkaz zbog nedozvoljenog podzakupa (l. 588. ZOO)

U prethodnom lanu je navedeno pravilo kada i pod kojim uslovima zakupodavac moe odbiti traenje dozvole zakupca da ovaj zakupljenu stvar izda drugom licu u podzakup. Pri tom je naglaeno da to moraju biti opravdani razlozi. Odredbe ovog lana polaze od toga da zakupodavac moe otkazati ugovor o zakupu ako je zakupljena stvar data bez njegove dozvole, kad je ova prema zakonu ili prema ugovoru potrebna. Davanje u podzakup zakupljene stvari bez dozvole zakupodavea podrazumeva da zakupac uopte nije traio dozvolu zakupodavea, ili ako je traio ali je nije dobio, to sve predstavlja osnov da zakupodavac moe otkazati ugovor o zakupu. Upotreba izraza "kad je ova prema zakonu ili prema ugovoru potrebna", znai daje taj odnos u vezi davanja dozvole za izdavanje zakupljene stvari u podzakup ve regulisan u ugovoru o zakupu, u tom smislu da se zakupljena stvar ne moe dati u podzakup, ili ako je regulisano da se moe dati u podzakup ali pod odreenim uslovima, a zakupac protivno ugovoru ipak izda u podzakup zakupljenu stvar, to bi znailo da je to uinio protivno ugovoru o zakupu. Otkaz ugovora o zakupu moe se dati zakupeu ako je zakonom odreeno da se neka stvar ne moe dati u podzakup, a zakupac i pored toga zakupljenu stvar preda drugom licu u podzakup. Ti sluajevi mogu nastati u vezi korienja dravne imovine, kada nadleni organ ustupa odreenoj ustanovi pravo upravljanja tom imovinom, kao to je, na primer, poslovni prostor u dravnoj svojini, ili objekata od posebnog drutvenog znaaja, u vezi koje je organ upravljanja uskraen pravom da zakupeu omogui izdavanje zakupljene stvari u podzakup. Otkaz ugovora o zakupu zakupodavac mora dati u formi u kojoj je ugovor i zakljuen. On u otkazu navodi razloge zbog kojih otkazuje ugovor, u ovom sluaju zbog toga stoje zakupac izdao zakupljenu stvar u podzakup, a za to nije imao potrebnu dozvolu zakupodavea, i zakupeu ostavlja rok u kome je duan da mu zakupljenu stvar vrati. Zakupac se tome moe protiviti ako smatra daje otkaz ugovora neopravdan.

785

Neposredni zahtev zakupodavca (cl. 589. ZOO)

Iako je u prethodnim odredbama regulisano pravilo daje ugovor o podzakupu ugovor izmeu zakupca i podzakupca, te da u zakljuenju tog ugovora ne uestvuje i zakupodavac, odredbama ovog lana je uinjen jedan izuzetak koji se odnosi na pravo zakupodavca da radi naplate svojih potraivanja od zakupca zahteva neposredno od podzakupca isplatu iznosa koji ovaj duguje zakupcu po osnovu podzakupa. Zakupodavac moe zahtevati od podzakupca samo isplatu onog dela koji ovaj duguje zakupcu, i to onog dela koji zakupac duguje zakupodavcu, to znai ne svih oblika dugovanja (ako bi, na primer, zakupac odredio veu cenu podzakupcu od one cene koju on duguje zakupodavcu po ugovoru o zakupu). Pravo zakupodavca na naplatu svog potraivanja u smislu odredaba ovog lana nastaje samo onda ako zakupac uredno, o roku ne isplauje zakupodavcu ugovorenu zakupninu. To je i bio razlog daje odredbama ovog lana zatien zakupodavac, da svoje dospelo a nenaplaeno potraivanje od zakupca naplati od podzakupca. Ako bi podzakupca odbio traenje zakupodavca, ovaj bi imao pravo da to svoje pravo ostvari putem tube, a da ga zakupac u tom sporu titi podzakupca po osnovu evikcije. No, u svakom sluaju, ako nastanu uslovi da zakupac ne izmiruje svoju obavezu plaanja zakupnine, osnovano je pravo da zakupodavac ak i putem suda trai obvezivanje podzakupca da mu plati ono to on duje zakupcu, odnosno ono to je dospelo za isplatu a nije plaeno. Naravno, to ne znai da zakupodavac ne moe tubom da trai isplatu duga neposredno od zakupca, ako mu ovaj nije isplatio neki iznos ugovorene zakupnine. Zbog toga zakupodavac moe jednom tubom da trai isplatu neplaene zakupnine po osnovu solidarne odgovornosti zakupca i njegovog podzakupca, a u postupku izvrenja zakupodavac bi se opredelio prema kome bi traio prinudnu naplatu.

Prestanak podzakupa po samom zakonu (l. 590. ZOO)

Zakljuenjem ugovora o podzakupu zakupac prenosi na podzakupca ona prava koja je on dobio zakljuenjem ugovora o zakupu. Pored ostalih, ugovorom o zakupu je odreeno i vreme trajanja zakupa, pa zakupac u ugovoru o podzakupu ne moe podzakupodavcu da odredi neko drugo vreme koje je due od vremena u kome on moe da koristi zakupljenu stvar. Prema tome, kada prestane ugovor o zakupu prestaje i ugovor o podzakupu. Ugovor o zakupu, a u smislu odredaba koje se odnose na podzakup, moe prestati po dva osnova utvrena zakonom. To mogu biti: a) po lanu 588. ovog zakona, po kome ugovor o zakupu moe biti otkazan ako je zakupljena stvar data u podzakup bez dozvole zakupodavca; b) po lanu 590. ovog zakona, kada podzakup prestaje prestankom zakupa. Ugovor o podzakupu moe prestati i u sluajevima predvienim ugovorom o podzakupu. Tako, zakupac moe dati otkaz podzakupcu ako mu ovaj ne plaa ugovorenu zakupninu u rokovima odreenim ugovorom. Zatim to moe biti ako podzakupac koristi zakupljenu stvar protivno ugovoru o podzakupu ili protivno nameni korienja zakupljene stvari, odnosno stvari date u podzakup. Naravno, to mogu biti svi oni sluajevi zbog kojih, inae, zakupodavac moe dati otkaz zakupcu ugovora o zakupu.

OTUENJE ZAKUPLJENE STVARI

Otuenje posle predaje u zakup (cl. 591. ZOO)
injenica je da zakupodavac moe prodati svoju stvar koju je drugome dao u zakup. U vezi sa tim, ako je zakupodavac prodao stvar koja je predmet zakupa, njegov odnos se menja prema zakupcu, utoliko to sva prava koja je imao prema njemu po ugovoru o zakupu, prelaze na novog vlasnika. Ovo pitanje je aktuelno samo ako je ugovor o zakupu raniji vlasnik, tj. zakupodavac zakljuio ugovor sa zakupcem pre otuenja, odnosno prodaje zakupljene stvari. Tada nastaje odnos izmeu novog vlasnika, koji je postao i zakupodavac, i zakupca, ali sa istim pravima i obavezama koje je zakupac imao sa ranijim vlasnikom, odnosno zakupodavcem. To znai da prodajom zakupljene stvari, ne prestaje ugovor o zakupu koji je raniji vlasnik imao sa zakupcem povodom tog zakljuenog ugovora. Naprotiv, poloaj zakupca prema novom vlasniku ostaje isti kao prema ranijem zakupodavcu, u svim pravima i obavezama iz ugovora o zakupu, pa i u pogledu trajanja tog ugovora, osim ako ugovor o zakupu nije bio zakljuen na neodreeno vreme, kada novi vlasnik ima pravo da otkae ugovor o zakupu zakupcu u smislu odredaba lana 597. ovog zakona. 786

Cak i u sluaju ako je raniji vlasnik, tj. zakupodavac zakljuio ugovor o zakupu sa zakupcem, ali mu stvar jo nije predao, bilo iz razloga to dospelost predaje jo nije nastala, bilo iz drugih razloga koji se mogu pripisati krivici zakupodavca, zakupac ima pravo da trai ispunjenje ugovora o zakupu od novog vlasnika, tj. da mu preda u zakup stvar koja je bila predmet zakljuenog ugovora sa ranijim vlasnikom, odnosno zakupodavcem. Ako je zakupac sa ranijim zakupodavcem u ugovoru o zakupu predvideo da moe zakupljenu stvar davati u podzakup, novi vlasnik, na koga su prela sva prava i obaveze iz ugovora o zakupu, ne moe da trai od zakupca da otkae ugovor o podzakupu, osim ako podzakupac zakupljenu stvar koristi protivno ugovoru, odnosno nameni zbog koje je taj ugovor zakljuen. Na novog zakupodavca prelaze i ona prava koja su utvrena zakonom ili ugovorom, a naroito pravo da moe radi naplate svog potraivanja od zakupca, nastalih iz zakupa, da trai neposredno od podzakupca, u iznosu koje ovaj duguje zakupcu po osnovu podzakupa. O promeni koja je nastala otuenjem zakupljene stvari, raniji zakupodavac je duan da o tom blagovremeno, tj. odmah obavesti zakupca, kako bi zakupac svoje obaveze iz ugovora izvravao prema novom zakupodavcu. Za zakupca je to obavetenje znaajno i zbog toga da bi znao koga treba da upozori za odreene nedostatke, odnosno tetu koja bi eventualno nastala na zakupljenoj stvari, odnosno da ga sa punim pravom upozori da preduzme sve potrebne mere da zakupljenu stvar dovede u stanje ispravnosti sa stanovita onih obaveza koje on, kao zakupodavac, ima prema njemu, odnosno zakupljenoj stvari. Prema stavu 3. ovog lana, za obaveze novog zakupodavca iz ugovora o zakupu, prema zakupcu odgova ra i prenosilac, odnosno raniji zakupodavac, kao solidarni jemac. To znai da ako novi zakupodavac, tj. pribavilac ne moe ili ne eli da izvri kakvu obavezu iz ugovora o zakupu, a ona je u domenu njegove obaveze po ugovoru o zakupu, zakupac ima pravo da trai od ranijeg zakupodavca, tj. prenosioca da izvri odreenu obavezu iz ugovora, i to po osnovu jemstva, dakle kao garanta da e novi zakupodavac izvriti obaveze koje su prele ne njega, a on to nije uinio.

Sudska praksa
"Kupovinom poslovnog prostora pribavilac stupa na mesto zakupodavca, pa je u skladu sa zakljuenim ugovorom o zakupu izmeu prethodnog vlasnika i zakupca ovlaten da otkaze ugovor o zakupu" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 497/95); "Novi zakupodavac stupa na mesto prethodnog zakupodavca i preuzima sva njegova prava i obaveze iz zakljuenog ugovora o zakupu. Ugovor zakljuen sa drugim zakupcem za vreme vaenja ranijeg ugovora o zakupu, moe biti poniten " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 259/94).

Pravo na zakupninu (l. 592. ZOO)

Ve je u komentaru prethodnog lana reeno, da ako zakupodavac proda stvar, koja je pre toga predata nekom drugom u zakup, da novi vlasnik, odnosno pribavilac te stvari stupa na mesto zakupodavca, te da posle toga prava i obaveze iz zakupa nastaju izmeu njega i zakupca. Odredbe ovog lana reguliu pitanje poetka roka kada novi zakupodavac, posle zakljuenog ugovora o kupoprodaji, stie pravo na zakupninu. Po pravilu, on ima pravo na zakupninu poev od prvog narednog roka posle pribavljanja stvari. To znai, ako je ugovor zakljuen, na primer 07. u tekuem mesecu odreene godine, a ugovorom o zakupu je predvieno da se zakupnina plaa po isteku, na primer tri meseca od prethodne isplate, novi zakupodavac bi stekao pravo na zakupninu poev od narednog roka kada je ugovorena naredna uplata, osim ako se nisu drukije dogovorili. To "ako to drugo nije ugovoreno" ne odnosi se na zakupca, ve na odnos ranijeg i novog zakupodavca, koji mogu ugovoriti i drukiji rok poetka kada novi zakupodavac ima pravo na naplatu zakupnine. Prodava i kupac, odnosno stari i novi zakupodavac, dakle, mogu se dogovoriti i drukije, a naime da novom zakupodavcu pripada zakupnina od sledeeg roka plaanja zakupnine, ili posle nekog drugog vremena. Ako je stari zakupodavac, odnosno prenosilac primio zakupninu unapred, on je duan da istu ustupi novom zakupodavcu, po pravilu koje proizilazi iz odredaba ovog lana, a naime, poev od prvog narednog roka posle pribavljanja stvari, opet ako se nisu drukije dogovorili. Odredbe ovog lana nemaju u vidu plaanje zakupnine meseno. Zakupodavcu i zakupcu se ostavlja na volju da ugovore vreme plaanja, pa i plaanje zakupnine pre roka za dui period, na primer za pola godine, to se u praksi esto deava. Pravilo o plaanju zakupnine regulisano je u lanu 583. ovog zakona, a naime da se zakupnina plaa u rokovima odreenim ugovorom ili zakonom, a u nedostatku ugovora ili zakona, kako je uobiajeno u mestu gde je 787

stvar predata zakupcu. Ali ako ni na taj nain nije mogue utvrditi rok plaanja zakupnine, odredbe navedenog lana propisuju da se zakupnina plaa polugodinje, kada je stvar data u zakup za jednu ili vie godina, a ako je data za krae vreme, po isteku tog vremena. Stari i novi zakupodavac, odnosno prenosilac i pribavilac, mogu se dogovoriti da ako je prenosilac primio zakupninu unapred, daje duan daje ustupi pribaviocu. Ako to ugovorom o prodaji nije regulisano, onda je prenosilac duan da pribaviocu ustupi primljenu zakupninu koja se odnosi na to vreme "unapred". U svakom sluaju, zakupac je duan da ubudue plaa zakupninu samo pribaviocu, tj. novom zakupodavcu, i to od asa kada je obaveten o otuenju zakupljene stvari. Ako je zakupac unapred platio zakupninu za korienje zakupljene stvari, duan je da o tome obavesti novog zakupodavca, tako da njegova obaveza nastaje od asa kada je obaveten o otuenju zakupljene stvari.

Otuenje zakupljene stvari pre predaje zakupcu (cl. 593. ZOO)

Svrha ugovora o zakupu je ustupanje stvari drugome na upotrebu, pa ako je ugovor o zakupu zakljuen ali stvar jo nije predata zakupcu, ovaj ima pravo da trai ispunjenje tog ugovora, tj. da mu se zakupljena stvar preda u odreenom roku. Ugovor o zakupu je, kako je ranije reeno, konsesualni ugovor - on nastaje ako postoji saglasnost volja zakupodavca i zakupca o bitnim elementima ugovora); on je dvostrani i teretni ugovor -jer zakljuenjem ugovora svaka ugovorna strana stie odreena prava i obaveze u vezi stvari koja se daje u zakup - zakupodavac ima obavezu da zakupcu preda odreenu stvar u zakup, a zakupac ima obavezu plaanja zakupnine; on je i neformalni ugovor jer nije potrebna pismena forma, osim ako posebnim zakonom nije drukije propisano. Imajui u vidu izneto, odredbe stava 1. ovog lana propisuju pravilo da kad je stvar o kojoj je zakljuen ugovor o zakupu predata kupcu a ne zakupcu, kupac, odnosno pribavilac stupa na mesto zakupodavca i preuzima njegove obaveze, ako je u momentu zakljuenja ugovora o otuenju znao za postojanje ugovora o zakupu. Jedna od obaveza novog zakupodavca je da izvri ispunjenje obaveza iz ugovora o zakupu koji je ranije, pre otuenja, zakljuio raniji zakupodavac, odnosno prenosilac. To, pre svega, podrazumeva daje novi zakupodavac duan da zakupljenu stvar preda zakupcu na nain i o roku kako je to raniji zakupodavac ugovorio sa zakupcem. U protivnom, zakupac ima pravo da putem suda trai ispunjenje obaveze iz ugovora o zakupu, tj. da sud obavee novog zakupodavca da mu preda na upotrebu zakupljenu stvar. Pribavilac, odnosno novi vlasnik zakupljene stvari nee imati obavezu da zakupcu preda zakupljenu stvar ako prilikom zakljuenja ugovora o kupoprodaji nije znao da postoji ugovor o zakupu. U tom sluaju zakupac ima pravo da trai naknadu tete od ranijeg zakupodavca. Stav 3. ovog lana, kojim je propisana obaveza ranijeg zakupodavca da jemi za obaveze novog zakupodavca, pribavioca, prema zakupcu, i to putem solidarne odgovornosti, upuuje na zakljuak da se to jemstvo odnosi samo na sluaj ako je novi zakupodavac znao u momentu otuenja, odnosno kupoprodaje stvari, daje prenosilac, raniji zakupodavac zakljuio ugovor o zakupu sa zakupcem. U tom sluaju, sve ono stoje bila obaveza ranijeg zakupodavca prema zakupcu, naroito u pogledu odravanja zakupljene stvari, a novi zakupodavac te obaveze ne ispunjava, zakupac ima pravo da od ranijeg zakupodavca trai da izvri obaveze koje je preuzeo zakljuenjem ugovora o zakupu. Ako to i ovaj odbije, zakupac ima pravo da putem suda trai utvrivanje solidarne odgovornosti prenosioca i preuzimaoca, kao i obavezu da postupe po ranije zakljuenom ugovoru o zakupu.

Otkaz ugovora zbog otuenja stvari (cl. 594. ZOO)

Odredbe ovog lana su povoljnije za zakupca u pogledu otkaza ugovora o zakupu u odnosu na ona prava koja u vezi otkaza pripadaju novom zakupodavcu, tj. pribaviocu. Naime, kao stoje ranije objanjeno, novi zakupodavac po lanu 591. ovog zakona ne moe zahtevati od zakupca da mu preda stvar pre proteka vremena za koje je zakon ugovoren. To pravilo ne mora potovati zakupac, jer po odredbama ovog lana, ako je raniji zakupodavac, sa kojim je zakupac zakljuio ugovor o zakupu, otuio zakupljenu stvar, zakupac moe otkazati ugovor u svakom sluaju, s tim da ispotuje zakonske otkazne rokove. Ovo pravilo vai i u sluaju ako bi novi zakupodavac, pribavilac, ak i eleo da ugovor o zakupu ostane na snazi. Pravo je zakupca da odlui da li e i dalje, dok zakupljena stvar pripada novom vlasniku, ostati u zakupnom odnosu prema njemu. Ugovor o zakupu moe biti zakljuen na odreeno ili neodreeno vreme. I po jednom i po drugom osnovu odreuju se rok trajanja zakupa, dakle, kod prvog sluaja u odnosu na odreeno vreme, a kod drugog (ako je ugovor o zakupu zakljuen na neodreeno vreme) - kada svaka strana moe dati otkaz drugoj strani, pa samim tim i zakupac, koji ima pravo u svako vreme (ali ne u nevreme) da da otkaz ugovora o zakupu, potujui ugovorene ili zakonske otkazne rokove. 788

Zakupac ima pravo, i u prvom i u drugom sluaju da otkae ugovor o zakupu, ali se mora pridravati ugovorenog ili zakonom odreenog otkaznog roka. Ako u ugovoru o zakupu sa ranijim zakupodavcem nije bio odreen otkazni rok, bez obzira da li je u pitanju ugovor o zakupu na odreeno ili neodreeno vreme, primenjuje se zakonski rok otkaza, koji se prema odredbama lana 597. ovog zakona odreuje prema okolnosti ili mesnim obiajima, a ako se taj rok ne moe odrediti ni po tim kriterijumima, onda stav 2. istog lana propisuje da duina otkaznog roka iznosi osam dana, s tim da otkaz ne moe biti dat u nevreme.

PRESTANAK ZAKUPA
Protek odreenog vremena (cl. 595. ZOO)
Odredbe ovog lana propisuju opte pravilo kod ugovora o zakupu, da ugovor o zakupu prestaje protekom vremena za koji je zakljuen. Dakle, u ovom sluaju ne radi se o otkazu ugovora i potovanju otkaznog roka, ve o o tome da se po samom zakonu odreuje pravilo da ugovor o zakupu prestaje samim protekom vremena za koji je zakljuen. Protekom vremena ugovorom odreenog zakupa, prestaju prava i obaveze ugovornih strana, to znai da je zakupac duan da vrati zakupodavcu zakupljenu stvar i da mu za to vreme isplati ugovorenu zakupninu, a da zakupodavac primi zakupljenu stvar. Ugovor o zakupu na odreeno vreme moe prerasti u ugovor o zakupu na neodreeno vreme, ako zakupac posle proteka vremena za koji je ugovor zakljuen nastavi i dalje da koristi zakupljenu stvar, a zakupodavac se tome ne protivi. Isto pravilo vai i u sluajevima kad je, u nedostatku volje ugovoraa, trajanje zakupa odreeno zakonom. Naime, zakon ne odreuje uvek u kojim sluajevima i pod kojim uslovima e neki zakupni odnos trajati do nekog odreenog vremena. Ali ako je za neki odreeni zakupni odnos propisano koliko e dugo trajati ugovor o zakupu, onda se taj rok mora ispotovati, u kom sluaju istekom tog roka prestaje i sam ugovor o zakupu. Ugovor o zakupu zakljuen na neodreeno vreme prestaje otkazom ugovora koji svaka strana moe dati drugoj, potujui otkazni rok, kako je to propisano odredbama lana 597. ovog zakona. Vreme trajanja zakupa stranke utvruju na osnovu opteg pravila iz lana 567. ovog zakona, koji propisuje da stranke zakljuuju ugovor o zakupu, po kome se zakupodavac obavezuje da zakupcu preda zakupljenu stvar, a da mu ovaj za upotrebu te stvari plaa ugovorenu zakupninu. To su bitni elementi ovog ugovora, ali iz tih elemenata proizilazi i pravo stranaka da ugovor o zakupu zakljue na odreeno ili neodreeno vreme. Ako u ugovoru nije odreeno vreme trajanja zakupa, smatra se da je ugovor zakljuen na neodreeno vreme, to znai i da je odreivanje vremena trajanja zakupa bitan elemenat ugovor o zakupu, utoliko pre to je u odredbama ovog zakona koje se odnose na prestanak ugovora o zakupu propisano pravilo da ugovor o zakupu zakljuen na odreeno vreme prestaje samim protekom vremena za koji je zakljuen, a kod ugovora o zakupu u kome nije odreeno vreme kada e prestati, da se na taj sluaj odnose odredbe lana 597. ovog zakona. Ve je ranije objanjeno, a u vezi primene lana 585. ovog zakona, daje zakupac duan po prestanku zakupa vratiti zakupljenu stvar neoteenu. Ona se vraa u mestu u kome je bila predata, bez- odgovornosti ako je zakupljena stvar istroena njenom redovnom upotrebom, ili je oteenje nastalo usled dotrajalosti stvari.

Iz sudske prakse
Ako zakupac postane vlasnik predmeta zakupa Restitucija nije doputena kada zakupac do okonanja spora za utvrenje nitavosti ugovora o zakupu postane vlasnik predmeta zakupa. Iz obrazloenja: "Niestepenim presudama, a po tubi optine kao osnivaa prvotuenog,, utvreno je prema tuenima da je nitav ugovor o zakupu zakljuen 22.10.1998. godine, izmeu pravnog prethodnika prvotuenog javnog pred-uzea i drugotuenog preduzea, te je obavezan drugotueni da se iseli iz poslovnog prostora koji je predmet ugovora o zakupu i ispranjen od lica i stvari preda prvotuenom javnom preduzeu. Utvreno injenino stanje na kome su zasnovane niestepene presude je, da su pravni prethodnik prvotuenog javnog preduzea i drugotu-eno preduzee zakljuili ugovor o zakupu 22.10.1998. godine na odreeno vreme u trajanju od etiri godine, poev od 01.10.1998. godine do 31.12.2002. godine. Predmet zakupa je poslovni prostor uz magacinski. Ugovor o zakupu zakljuenje suprotno lanu 8. stav 3. Zakona o sredstvima u svojini RS, budui da prilikom njegovog zakljuenja nije dobijena saglasnost od Republike direkcije za imovinu RS, a nisu ispotovane ni odredbe lana 4. Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti kojima je predviena obaveza nadlenog organa da odmah po saznanju o stupanju u posed nepokretnosti suprotno odredbama ovog zakona preduzme mere kojima e se to spreiti. Pa kako je ugovor zakljuen suprotno odredbi lana 8. stav 3. Zakona o sredstvima u svojini Re789

publike Srbije isti je nitav, a zakonska posledica nitavosti ugovora jeste daje svaka strana duna da vrati drugoj sve ono to je primila po osnovu takvoga ugovora, pa je drugotueno preduzee u obavezi da se iseli iz tog prostora i isti ispranjen od lica i stvari preda prvotuenom javnom preduzeu. Republiki javni tuilac nije prihvatio ovakvo stanovite sudova. Prema utvrenom injeninom stanju i navedenom materijalnom pravu, Vrhovni sud je u celini prihvatio kao osnovane navode iz zahteva za zatitu zakonitosti. Naime, kako je do zakljuenja glavne rasprave u ovoj parnici za utvrenje apsolutne nitavosti ugovora o zakupu uz restituciju, a stoje bilo dana 13.01.2003. godine, drugotueno preduzee po osnovu presude optinskog suda od 21.05.2002. godine snabdevene klauzulom pravnosnanosti od 21.06.2002. godine i klauzulom izvrsnosti od 08.07.2002. godine steklo pravo svojine na spornom prostoru koji i koristi, to je ovakvim nastalim novim svojinsko-pravnim stanjem u odnosu na predmetni prostor otpao osnov obaveze drugotuenog preduzea da se iz spornog prostora iseli, jer ga sada koristi kao vlasnik po osnovu pomenute pravnosnane i izvrne presude. Niestepeni sudovi prilikom donoenja odluke pogreenom primenom materijalnog prava sadranog u odredbama lana 12. Zakona o obligacionim odnosima (naelo savesnosti i potenja) ocenjuju ovu injenicu irelevantnom za drugaije presuenje, to po stanovitu Vrhovnog suda nije. Ova injenica upravo ima drugaiji znaaj , ona je odluna za ocenu osnovanosti zahteva tuioca za iseljenjem drugotuenog preduzea iz predmetnog prostora. Poto je drugotueni pre zakljuenja glavne rasprave u ovoj parnici stekao pravo svojine na spornom prostoru po osnovu pomenute pravnosnane i izvrne sudske odluke, cilj restitucije se ne moe ostvariti, pa drugotueni i nije u obavezi da se iz predmetnog prostora iseli. Zato je Vrhovni sud preinaio niestepene presude u delu koji se odnosi na iseljenje, tako stoje odbio kao neosnovan zahtev tuilake optine da se drugotueno preduzee iseli iz predmetnog poslovnog prostora sa magacinom i ispranjen od lica i stvari preda u posed prvotuenom javnom preduzeu primenom lana 408. u vezi lana 395. stav 1, ZPP." (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 44/04 od 05. maja 2004. godine).

Preutno obnavljanje zakupa (l. 596. ZOO)

I u ovom sluaju, odredbe ovog lana ne reguliu pitanje otkaza ugovora i na osnovu njega prestanak ugovora o zakupu, ve pitanje proteka vremena za koji je ugovor o zakupu zakljuen, i u vezi sa tim pitanje produenja ugovora o zakupu - ako zakupac nastavi i dalje da koristi zakupljenu stvar a tome se ne protivi zakonodavac, smatra se daje zakljuen novi ugovor o zakupu sa neodreenim rokom trajanja. U sluaju produenja upotrebe stvari, a po proteku vremena za koje je ugovor o zakupu bio zakljuen, ne zakljuuje se novi ugovor o zakupu, ali se raniji ugovor smatra novim ugovorom, pod istim uslovima kao i prethodni, s jednom jedinom razlikom koja se odnosi na rok trajanja ugovora, koji po novom ugovoru traje neodreeno vreme. Da bi ugovor o zakupu faktiki prestao onoga dana kada protekne vreme za koji je zakljuen, zakupodavac je duan da pismeno ili na drugi siguran nain obavesti zakupca da mu istekom vremena zakupa vrati zakupljenu stvar. U protivnom, ako zakupodavac u tom smislu nita ne preduzme, smatrae se da je prihvatio da se raniji ugovor o zakupu smatra novim ugovorom o zakupu, pod istim uslovima kao i prethodni. Odredbama ovog lana nije propisano koliko je vremena potrebno da zakupac produi upotrebu stvari, da bi se smatralo daje zakupodavac prihvatio da se novi ugovor o zakupu smatra novim, odnosno da se smatra da je ugovor zakljuenim na neodreeno vreme. Meutim, s obzirom na sadrinu formulacije ovog lana, a naime upotrebom izraza "kad po proteku vremena ...", smatra se da bi se to moglo odnositi samo na dan kada je proteklo vreme za koje je ugovor o zakupu bio zakljuen. Kasnije izjanjavanje zakupodavca da smatra daje ugovor prestao, ne bi imalo znaaja, ali bi on svoj propust mogao da zadovolji otkazom ugovora u smislu lana 597. zakona, koji propisuje otkaz za ugovore u kojima nije odreeno vreme trajanja zakupa. Naravno, stranke se mogu dogovoriti, danom proteka vremena za koji je ugovor o zakupu bio zakljuen, da zakljue novi ugovor o zakupu, pod drugim uslovima, kao to bi bilo poveana cena zakupnine i odreivanje novog roka trajanja tog ugovora, ali i neka druga pitanja koja bi se odnosila na poveanje obaveza zakupodavca u pogledu njegovih obaveza za odravanje zakupljenih stvari. Kod nekih ugovora o zakupu uobiajeno je da neka trea lica daju u korist zakupca neka obezbeenja, kao neku vrsta jemstva da e zakupac uredno izvravati svoje obavezi iz ugovora o zakupu. Ako je ugovor o zakupu prestao istekom vremena na koji je zakljuen, bez obzira to se moe smatrati daje ugovor o zakupu produen na neodreeno vreme ako se zakupodavac tome ne protivi, jemstvo treih lica prestaje istekom vremena za koji je ugovor zakljuen.

790

Sudska praksa
Istekom vremena zakupnog odnosa daje se otkaz ugovora o zakupu Istekom vremena zakupnog odnosa, zakupodavac ne moe ostvariti pravo na jednostrano poveanu zakupninu, ve samo pravo na otkaz ugovora o zakupu ako se ugovor automatski produuje Iz obrazloenja: Vrhovni sud Srbije nalazi da su niestepeni sudovi pravilno postupili kada su po oceni izvedenih dokaza od strane prvostepenog suda utvrdili da tueni nije u obavezi da tuiocu isplati sporni iznos. Prema lanu 34. Zakona o zakupu poslovnih zgrada i prostorija (koji je vaio u to vreme - DV), ugovor o zakupu poslovnih prostorija zakljuen na odreeno vreme prestaje istekom vremena na koje je zakljuen. Ako po isteku ugovorenog vremena poslovne prostorije ne budu ispranjene i predate, zakupodavac moe tubom kod nadlenog suda traiti predaju prostorija. Prema tome, s obzirom da stranke misu saglasno produile ugovor o zakupu poslovnih prostorija i da tueni nije prihvatio novu zakupnu cenu koju mu je predloio tuilac, tuilac je imao pravo, u smislu citiranog propisa, samo da putem suda trai ispranjenje i predaju poslovnih prostorija, a ne i iznose koje je on jednostavno utvrdio za period isteka ugovorenog vremena. Pri takvom stanju stvari, Vrhovni sud Srbije je zauzeo stanovite da tuilac u ovom sluaju nije mogao jednostrano da utvruje zakupni iznos, budui da u odnosu na tuenog nova visina zakupnog iznosa, kao jedan od bitnih uslova ugovora o zakupu, nije bila izmenjena u smislu Zakona o zakupu poslovnih zgrada i prostorija. Pri tom je bez uticaja okolnost sto je tuilac izmenio iznos zakupa, kad je u postupku utvreno da su u odnosu na tuenog, kao zakupca, uslovi zakupa ostali isti. Prema tome, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je odbio tubeni zahtev tuioca da mu tueni plati utueni iznos, imajui u vidu da je tuilac poveao cenu zakupa suprotno pomenutom zakonu (prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Prev 105/85); "Ugovor o zakupu poslovnog prostora zakljuen na odreeno vreme prerasta u ugovor na neodreeno vreme ako zakupac koristi objekat i po proteku roka predvienom ugovorom o zakupu. Ovakav ugovor prestaje otkazom zakupa bilo koje ugovorne strane uz potovanje otkaznog roka predvienog ugovorom " - (prema odluci VPS, P. 3244/2000).

Otkaz (l. 597. ZOO)

Odredbe ovog lana odnose se samo na otkaz ugovora o zakupu ije trajanje nije odreeno ugovorom o zakupu ili zakonom. Pravilo koje iz tih odredaba proizilazi ukazuje da se ugovor o zakupu na neodreeno vreme moe uvek otkazati sa otkaznim rokom koji je u ugovoru naveden, ali samo ne u nevreme (na primer, ako je u pitanju ugovor o zakupu stana, nevreme bi bio period zime ili nekih drugih nepogoda). I u ugovoru o zakupu zakljuenom na neodreeno vreme utvruje se otkazni rok. Otkazni rok podrazumeva vreme od dana kada je zakupac primio izjavu zakupodavca da otkazuje ugovor, jer u ugovoru o zakupu na neodreeno vreme nije navedeno drugo nego da "otkazni rok iznosi_____dana (meseci i si.), to znai da e se to vreme raunati od dana kada zakupac primi izjavu o otkazu. Ako se duina otkaznog roka ne moe utvrditi na nain iz stava 1. ovog lana, otkazni rok kod ugovora o zakupu na neodreeno vreme iznosi osam dana, s tim da otkaz ne moe biti dat u nevremen. Zakupodavac koji eli da da otkaz ugovora zakljuenog na neodreeno vreme, a nije u mogunosti da ga odredi iz okolnosti ili prema mesnim obiajima, mora pribaviti validan dokaz o tome, koji e uz otkaz ugovora dostaviti i taj dokaz. U tom sluaju, uz pismeno obavetenje o otkazu ugovora o zakupu i dokaza da se duina otkaznom roka ne moe odrediti prema odredbama stava 1. ovog zakona, zakupodavac u otkazu ostavlja zakupcu rok od osam dana od dana prijema obavetenja, da mu zakupljenu stvar vrati saglasno ugovoru o zakupu (neoteenu, odnosno u stanju u kakvom ju je primio). Stav 3. ovog lana ima u vidu otkaz ugovora o zakupu bez davanja otkaznog roka, ako su zakupljene stvari opasne po zdravlje, ak i ako je zakupac pri zakljuenju tog ugovora to znao. Ako se zakupac i odrekao tog prava prilikom zakljuenja ugovora o zakupu, to odricanje nema znaaja, jer stav 4. ovog lana to pravilo propisuje. Kao opasna stvar zbog koje zakupac moe otkazati ugovor bez otkaznog roka moe se smatrati svaka stvar koja njenom upotrebom stvara opasnost po zdravlje i ivot zakupca i njegove okolinu, pa i ire. Ovom sluaju moe se upodobiti sluaj iz lana 582. ovog zakona, kada zakupodavac ima pravo da otkae ugovor o zakupu bez davanja otkaznog roka, ako zakupac loe upotrebljava zakupljenu stvar ili je* loe odrava, zbog ega postoji opasnost znatne tete za zakupodavca. Naravno, to su dva sluaja kada se moe otkazati ugovor o zakupu bez davanja otkaznog roka, ali se oni u sutini bitno razlikuju po predmetu zakupa i nainu korienja, odnosno stvaranju opasnosti, jer kod sluaja iz ovog la791

na (597. stav 3.) opasnost nastaje od same zakupljene stvari koja je opasna po zdravlje, dok iz sluaja po lanu 582. ovog zakona opasnost postoji samo u pogledu nanoenja tete zakupljene stvari zakupodavca, loim, nestrunim ponaanjem zakupca prema toj stvari, zbog ega postoji opasnost da zakupodavac pretrpi tetu na toj stvari.

Sudska praksa
Ugovor o zakupu i otkaz ugovora Privremeno dodeljivanje prostorija u baraci na korienje, predstavlja zakupni odnos izmeu davaoca prostorija u baraci i korisnika, pa je korisnik duan da se iseli iz tog prostora po osnovu otkaza daljeg korienja. Ako je korisnik prostorija bio u ugovornom odnosu sa davaocem prostorija na korienje, bez znaaja je koje vlasnik barake, da li davalac ili neko drugo lice. Iz obrazloenja U pravnosnano okonanom postupku utvreno je da je tuilac tuenoj, odlukom radnikog saveta od 25.2.1987. godine, dodelio na privremeno korienje radi uvanja i odravanja prostorije GG, za stanovanje, bez sticanja svojstva nosioca stanarskog prava. Radi se o delu montane barake oznaene kao GG, koju je tuilac adaptirao u etiri prostorije (dve sobe, kuhinja i kupatilo sa upom). Odlukom tuioca od 6.4.1998. godine, koju je tuena primila 7.4.1998. godine, tuenoj je dodeljen na trajno korienje kao zakupcu na neodreeno vreme stan DD, s tim stoje duna da se u roku od 30 dana od pravnosnanosti odluke useli u drugi stan, i zakljui ugovor o korienju tog stana, a nakon useljenja, da baraku u kojoj je do tada stanovala oslobodi od svih lica i stvari i kljueve preda tuiocu. Tuena je na osnovu te odluke zakljuila ugovor o zakupu stana, ali se iz barake nije iselila. Pravilan je zakljuak niestepenog suda da je po proteku roka od 30 dana od pravnosnanosti odluke o dodeli stana na korienje u svojstvu zakupca na neodreeno vreme, prestalo pravo tuene da predmetne prostorije tuioca, (koje su dodeljene na privremeno korienje) i dalje koristi. Zakonom o obligacionim odnosima, lanom 567. predvieno je da se ugovorom o zakupu obavezuje zakupodavac da preda odreeni stan na upotrebu, a ovaj se obavezuje da mu za to plaa odreenu zakupninu. Istim zakonom, lanom 595, propisano je da ugovor o zakupu zakljuen na odreeno vreme prestaje samim protekom vremena na koji je zakljuen. Ugovor o zakupu ije trajanje nije odreeno, niti se moe odrediti iz okolnosti nekih obiaja, prestaje otkazom koji svaka strana moe dati drugoj, potujui otkazni rok (lan 597. Zakona o obligacionim odnosima). Imajui u vidu citirane zakonske propise, tuilac je predmetne prostorije dodelio tuenoj samo na privremeno korienje, pa je tuena bila duna da se iz njih iseli i preda ih tuiocu nakon useljenja u stan, u roku od 30 dana od pravnosnanosti odluke o dodeli stana na korienje, u svojstvu zakupca na neodreeno vreme, pa je samim tim prestalo pravo tuene da predmetne prostorije ranije date koristi. Nisu osnovani navodi revizije da se ne radi o ugovoru o zakupu, jer je tuilac dodelio tuenoj na privremeno korienje predmetne prostorije radi uvanja i odravanja, a predaja odreene stvari na upotrebu i plaanje zakupnine predstavljaju bitna obeleja ugovora o zakupu, saglasno odredbi lana 567. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Ugovor o zakupu je prestao otkazom, odlukom koju je tuena primila 7.4.1998. godine, a kojom odlukom joj je dodeljen stan na korienje u svojstvu zakupca na neodreeno vreme u ulici Franja Gra br. 34 u Zemun polju. Tuena je u ugovornom odnosu sa tuiocem, pa je samim tim i duna da predmetne prostorije vrati tuiocu, kao davaocu na korienje prostorija, zbog ega je za tuenu bez znaaja koje vlasnik barake, da lije to tuilac ili neko tree lice. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 500/06); Tuba zamenjuje otkaz ugovora o zakupu Tuba zamenjuje otkaz ugovora o zakupu zakljuenog na neodreeno vreme, uz potovanje ugovorenog otkaznog roka, odnosno propisanog otkaznog roka. Iz obrazloenja U prvostepenom postupku je utvreno da su stranke 25. 6. 1998 god. zakljuile ugovor o zakupu br. 4632, po kome je tuilac kao zakupodavac dao tuenom u zakup poslovne prostorije koje se nalazi u U. u ul.________, da je ugovor zakljuen na odreeno vreme od 6. meseci, da je po isteku roka od 6 meseci tueni nastavio da koristi zakupljeni prostor, da se tuilac nije tome protivio, te daje shodno l. 596 Zakona o obligacionim odnosima zakljuen nov ugovor na neodreeno vreme. U prvostepenom postupku dalje je utvreno, daje tuilac aktivno legitimisan da trai iseljenje tuenog, daje tuilac tubu za iseljenje podneo 28. 11. 2002 godine, a da prethodno tuenom nije dao otkaz ugovora o zakupu. Prvostepeni sud je potpuno i pravilno utvrdio injenino stanje. Meutim, osnovani su navodi albe daje pogreno primenjeno materijalno pravo. Prema odredbi l. 596 ZOO, kada po proteku vremena za koji je ugovor o zakupu bio zakljuen, zakupac produi da upotrebljava stvar, a zakupodavac se tome ne protivi, smatra se daje zakljuen nov ugovor o zakupu 792

neodreenog trajanja, pod istim uslovima kao i prethodni. Prema navedenoj odredbi l. 596 ZOO, u konkretnoj situaciji, kada je tueni kao zakupac po ugovoru zakljuenom na odreeno vreme, po isteku roka na koji je ugovor o zakupu zakljuen, nastavio da koristi zakupljeni poslovni prostor, a tuilac se tome nije protivio, smatra se daje zakljuen nov ugovor o zakupu na neodreeno vreme, pod istim uslovima kao i prethodni, izuzev uslova o nainu prestanka. Ugovor o zakupu zakljuen na odreeno vreme prestaje istekom vremena na koji je zakljuen, a pre isteka vremena na koji je zakljuen samo iz odreenih razloga, dok ugovor o zakupu zakljuen na neodreeno vreme svaka ugovorna strana moe otkazati u bilo kom trenutku, ne navodei razloge, i to shodno l. 597 ZOO, ali uz potovanje ugovorenog, odnosno propisanog otkaznog roka. U konkretnom sluaju tuba zamenjuje otkaz ugovora o zakupu. Tuba je podneta 28. 11. 2002. godine, otkazni rok je istekao pre zakljuenja glavne rasprave 26. 12. 2003 godine, pa je osnovan tubeni zahtev tuioca za iseljenje. (Presuda Vieg trgovinskog suda P. 7517/04 od 7. 12. 2004. godine); Otkaz ugovora o zakupu stvari koja je u susvojini Za otkaz ugovora o zakupu poslovne prostorije, koja je u susvojini, nije potrebna saglasnost svih suvlasnika, ve to moe uiniti svaki od suvlasnika. Saglasnost svih suvlasnika je uslov samo za izdavanje u zakup stvari koja je u susvojini. Prema obrazloenju Predmet spora je tubeni zahtev za otkaz ugovora o zakupu poslovnih prostorija. Ovu poslovnu prostoriju izdala je u zakup pok. K. K. Zakupodavac K. K. je umrla, a njenu zaostavtinu, izmeu ostalog i spornu poslovnu prostoriju, nasledila su etiri zakonska naslednika na jednake delove. Otkaz ugovora o zakupu poslovne prostorije podnela su tri suvlasnika, a etvrti suvlasnik obavestio je optinski sud da se ne pridruuje tubi i da ne trai otkaz ugovora o zakupu poslovne prostorije. Reenjem Optinskog suda u N. odbaena je tuba kojom je traeno obavezivanje tuenog zakupca poslovne prostorije da istu isprazni, jer je zakljueno da tuioci nemaju stranaku sposobnost. Okruni sud u N. potvrdio je reenje prvostepenog suda, prihvatajui U svemu razloge date u istom. Reavajui o reviziji tuilaca, Vrhovini sud Srbije je ukinuo oba reenja niestepenih sudova. Prema obrazloenju Pravilan je i u skladu sa lanom 15. Zakon o svojinsko pravnim odnosima zakljuak niestepenih sudova da se izdavanje u zakup poslovne prostorije smatra poslom koji prelazi okvire redovnog poslovanja i daje u takvom sluaju, ako je zakupno dobro u svojini, kao stoje ovde sluaj, za izdavanje u zakup potrebna saglasnost svih suvlasnika Meutim, takva saglasnost nije potrebna ako se trai raskid ve zakljuenog pravnog posla, kojim je izda-ta u zakup stvar i koja je u susvojini. Izdavanje u zakup stvari u susvojini pretpostavlja postojanje saglasnosti, koja mora postojati za sve vreme trajanja zakupnog odnosa. im izostane saglasnost svih suvlasnika za izdavanje u zakup, onda svaki od njih moe traiti raskid ugovora o zakupu i predaju stvari u dravinu. Takav zakljuak proizilazi iz odredbe lana 43. Zakona o osnovnim svojiinskopravnim odnosima, prema kome svaki od suvlasnika ima pravo na tubu za zatitu prava svojine na elu stvar, pa i na dravinu, kao stvarno pravo koje im pripada iz prava svojine. Pri tom, suvlasnici u parnici imaju poloaj jedinstvenih, ali ne i nunih suparniara. (Reenje Vrhovnog suda Srbije Rev 2110/82 od 9. II1983); Otkaz ugovora o zakupu - lan 584. i lan 597. ovog zakona -prema Informaciji broj 2. Odeljenja sudske prakse Vieg privrednog suda u Beogradu. "U ovim sporovima, esto u nekim prvostepenim odlukama u izreci se navodi, da se otkazuje odreeni ugovor o zakupu i dalje se usvajaju otkazni nalozi i ako je Zakon o zakupu poslovnih zgrada i prostorija koji je predvideo takvu proceduru prestao da vai jo 1992. godine ("SI. glasnik RS" br. 11/92). Ugovor o zakupu predstavlja trajni dugovinski odnos koji se okonava - prestaje otkazom. Meutim, bilo da se otkaz daje zbog neplaanja zakupnine na osnovu lana 584. ZOO ili je re o otkazu ugovora o zakupu na neodreeno vreme iz lana 597. ZOO, re je o pravnoj radnji ugovorne strane za ije pravno dejstvo nije potrebna nikakva odluka suda. Unosei u izreku presude tubeni zahtev kojim se otkazuje odreeni ugovor o zakupu, sud preuzima ulogu ugovorne strane, stoje izriito protivno kako osnovnim naelima ZOO tako i citiranim propisima kojim se regulie ugovor o zakupu u Zakonu o obligacionim odnosima. U albenom postupku Vii privredni sud bi na ove propuste, kroz pojedinane prvostepene presude, morao da reaguje. Prema tome, ako su ispunjeni uslovi iz lana 584. ili 587. ZOO za prestanak ugovora o zakupu otkazom, tada e sud usvojiti tubeni zahtev za osudu na inidbu, odnosno za predaju poslovne prostorije ili druge stvari koja je bila predmet ugovora o zakupu i takva presuda ima kondemnatorni - osuujui karakter, dok se pitanje otkaza ceni u razlozima presude, odnosno obrazloenju, a nikako u izreci presude"; 793

"Kod zakupa ije trajanje nije odreeno , ugovor se moe otkazati bez obrazloenja i bez navoenja razloga, pa je za odluku o tubenom zahtevu za iseljenje iz poslovnog prostora dovoljno daje tuilac dao otkaz tuenom uz potovanje otkaznog roka"~ (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 393/95); "Ugovor o zakupu ije trajanje nije odreeno prestaje otkazom koji svaka stranka moe dati drugoj, bez obrazloenja, prostom izjavom potujui otkazni rok. U tom sluaju tubom se ne trai otkaz ugovora o zakupu, ve samo iseljenje tuenog i predaja prostorije" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3847/97); "Tuba za iseljenje iz poslovnog prostora ne zamenjuje otkaz. Da bi tuilac mogao zahtevati iseljenje tuenog iz poslovnog prostora mora prethodno u svojstvu zakupodavca dati otkaz zakupcu, uz potovanje otkaznog roka u skladu sa zakljuenim ugovorom o zakupu " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 339/97); "Aktivna legitimacija za podnoenje zahteva za iseljenje i predaju poslovnih prostorija proizlazi iz ugovora o zakupu u smislu cl. 585. ZOO " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 395/96); "Za osnovanost zahteva za iseljenje iz poslovnih prostorija bitno je da su se u vreme presuenja stekli zakonski uslovi za otkaz ugovora o zakupu po ma kom osnovu, a uvekpo lanu 597. ZOO, uz potovanje otkaznog roka " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 283/95); "Ispunjeni su uslovi za otkaz ugovora o zakupu poslovnih prostorija, kada zakupac ne koristi poslovne prostorije saglasno zakljuenom ugovoru. Pri ovom je bez uticaja izvrena adaptacija poslovnih prostorija od zakupca " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 334/94); "Ugovor o zakupu na odreeno vreme prestaje istekom otkaznog roka i u sluaju kada je zakupodavac prethodno odobrio zakupcu izdavanje zakupljene stvari u podzakup " - (prema odluci VPS, P. 8123/98).

Propast stvari usled vie sile (l. 598. ZOO)

Odredbe ovog lana propisuju pravilo da ako bi zakupljena stvar bila unitena sluajem vie sile, da ugovor o zakupu prestaje. Ako zakupljena stvar bude unitena usled vie sile zakupac se oslobaa odgovornosti za tetu, ali se zato i ugovor o zakupu te stvari smatra daje prestao da postoji. Osobina vie sile je u tome to zakupac nije u mogunosti da utie da njenim nastankom izbegne tetu na zakupljenoj stvari. Dakle, via sila ima uticaja na ugovornu odgovornost zakupca i na sam ugovor o zakupu - zakupac ne odgovara za tetu nastalu usled vie sile, a ugovor o zakupu prestaje da postoji. Via sila je, inae, neki prirodni dogaaj, ili neka druga radnja, koji se nije mogao unapred predvideti ili spreiti, zbog ega je nastala teta na stvari, a taj dogaaj se ne moe pripisati u krivicu zakupca koji dri u upotrebljava zakupljenu stvar. Kao via sile, obino se navode:poplave, zemljotresi, sua, udar groma i dr. Stav 2. ovog lana ima u vidu ako je zakupljena stvar usled vie sile delimino unitena ili samo oteena, zakupac ima pravo: a) da raskine ugovor o zakupu ili b) da ostane i dalje u zakupu i da zahteva odgovarajue snienje cene. Delimino unitenje ili samo oteenje stvari znaiti da se zakupljena stvar moe i dalje koristiti, ali ne na nain i po svojstvima koja je ta stvar imala u vreme zakljuenja ugovora o zakupu. Zbog toga zakupac moe da zahteva snienje zakupnine, srazmerno vrednosti, odnosno koristi koje bi zakupac imao korienjem te stvari. Ako zakupodavac ne pristane na predlog o snienju cene zakupnine, zakupac ima pravo da raskine ugovor o zakupu i da zakupodavcu vrati oteenu stvar, bez odgovornosti da mu naknadi bilo kakvu tetu zbog umanjene vrednosti te stvari.

Smrt (l. 599. ZOO)

Smrt zakupca ili zakupodavca ne znai da je ugovor o zakupu prestao da vai. Naprotiv, odredbe ovog lana propisuju pravilo da se ispunjenje prava i obaveza nastavlja i ako nastupi smrt jedna od ugovoraa, naravno pod uslovom da u ugovoru o zakupu nije ugovoreno, s obzirom na svojstvo stranaka, da e ugovor o zakupu prestati smru jednog od njih. Smru jedne od stranaka, ugovor o zakupu nastavljaju njegovi naslednici, koji su se primili naslea. Ovo je pitanja od znaaja ako je zakupodavac, odnosno zakupac imao naslednike, pa ako ih je imao da li su se primili naslea, pa samim tim i obaveze koje je ostavilac imao po ugovoru o zakupu prema drugoj strani, ili ako nastane sluaj kad nije poznato da li umrlo lice ima naslednike i si. U svakom sluaju, ini se, da e ugovor o zakupu ostati na snazi ako se prihvatio neko od naslednika, ili svi oni, da izvravaju obaveze i stiu prava prema drugoj ugovornoj strani. U protivnom, u vezi prava i obaveza iz ugovora o zakupu, morala bi se resiti putem suda, ili otkazom - ako za to postoje uslovi, ili istekom roka na koji je ugovor zakljuen. Ugovor o zakupu u nekim sluajevima, ako su u pitanju lina svojstva stranaka, nee imati dejstvo na produenje ugovora, jer je ugovor zakljuen zbog neke delatnosti koje iskljuivo obavlja, na primer, zakupac, pa njegovom smru ostaje bespredmetno postojanje ugovora koji je on zakljuio. Tako, na primer, ako je zakupac 794

jedne poslovne prostorije bio advokat, iluzorno je da i dalje postoji ugovor o zakupu koji se odnosi na taj poslovni prostor, ukoliko zakupac nema srodnika koji bi nastavio njegovu delatnost. Meutim, ako on ima naslednike koji su se primili naslea na njegovoj imovini, odgovornost postoji samo za obaveze koje umrli nije izvrio prema zakupodavcu, na primer, u pogledu neplaene zakupnine, ili nekih drugih trokova koji su dospeli do dana njegove smrti. Navedeno ima znaaja, bar u pogledu daljeg postojanja ugovora o zakupu, jer odredbe ovog lana ne propisuju pravilo da ugovor o zakupu prestaje smru zakupca ili zakupodavca. U drugim sluajevima, koji nije kao onaj koji je naveden u prethodnom stavu, ugovor o zakupu mogu nastaviti naslednici umrlog, ako su sa njim obavljali delatnost koju je on obavljao, a u vezi koje je i zakljuen ugovor o zakupu. Tako, na primer, naslednici pekara imaju interesa da nastave delatnost koju je obavljao zakupac, inae ostavilac iju su imovinu oni nasledili, a to je na neki nain Zakonom o privatnim preduzetnicima najbolje iskazano (mada se ne odnosi na zakupljeni poslovni prostor), da smru osnivaa radnje, lanovi njegovog porodinog domainstva mogu preuzeti radnju i nastaviti rad. U takvom sluaju ne postoji smetnja, da ako je privatni preduzetnik obavljao delatnost u zakupljenom poslovnom prostoru, da njegovi naslednici nastave sa korienjem zakupljenog prostora pod istim uslovima pod kojima je taj prostor koristio i njihov srodnik koji je umro.

795

UGOVOR O LIZINGU - najmu stvari

Osnovi ugovora
Ugovor o lizingu ima neke elemente ugovora o zakupu, ali je u odnosu na taj ugovor specifian u tome to predstavlja i neku vrstu kreditiranja, sa mogunou otkupa te stvari posle isteka jednog odreenog perioda. Taj period se, po pravilu, ugovara na jedan dui vremenski rok, to znai da e u tom roku doi i do amortizacije te stvari, pa i smanjenja ugovorene cena za dalje korienje iste po osnovu najma, imajui u vidu njenu preostalu neamortizovana vrednost. Ta okolnost, kao i to daje svrha zakljuenja ugovora o lizingu neka vrsta kreditiranja sa krajnjim ciljem prodaje te stvari, u privrednom poslovanju preduzea ima viestruki znaaj, pre svega to se ta unajmljena stvar isplauje njenim korienjem, a moe se ugovoriti i produenje roka njenog korienja, sa smanjenom cenom prema amortizovanoj preostaloj vrednosti stvari, ili po proteku odreenog roka korienja stvari moe se ugovoriti da se ta stvar otkupi po njenoj preostaloj amortizacionoj vrednosti, to bi predstavljalo posebnu vrstu prodaje, a moe se ta stvar i vratiti najmodavcu, naravno kako se stranke o tim modalitetima dogovore. Ovaj institut je karakteristian i po tome to se kod ugovora koji traje krae vreme, na primer do tri godine, takav ugovor naziva "renting" ugovor. Po njemu se utvruje iznos najamnine, a vlasnik stvari ostaje i dalje lice koju je tu stvar dalo u najam, s tim stoje on duan daje odrava za ugovoreni period. "Lizing", odnosno ugovor o lizingu se zakljuuje, po pravilu, na dui vremenski period, esto i do potpune roka amortizacije stvari. Za to vreme plaa se ugovorena najamnina. U stvari, u praksi se najee pojavljuje sluaj daje najmodavac lice koje u svoje ime i za svoj raun naruuje odreenu robu kod nekog proizvoaa, u vezi koje zakljuuje ugovor o najmu - lizingu sa najmoprimcem, u kom sluaju je davalac stvari u najam najmodavac, vlasnik, a najmoprimac korisnik te stvari. Inae, ugovor o lizingu pretpostavlja uee tri lica: a) davalac lizinga, b) primalac lizinga i v( isporuilac predmeta lizinga. Ugovor u kome su davalac lizinga i isporuilac isto lice, ne smatra se ugovorom o lizingu. Na takve ugovore se primenjuju odredbe kojim se ureuju obligacioni odnosi, zavisno od prirode konkretnog ugovora (zakup, prodaja sa obronim otplatama cene i si.). I kod kratkoronih i kod dugoronih ugovora o najmu, po pravilu, najmodavac daje pismena uputstva najmoprimcu za pravilno korienje stvari date u najam, a esto preuzima i obavezu da obui odreeni broj radnika koji bi radili na unajmljenoj stvari. Inae, Zakon o obligacionim odnosima ovu materiju jo nije regulisao svojim odredbama, ali je na neki nain prihvaeno u praksi privrednih subjekata da se poslovi lizinga (nepravog, kvazi lizinga) reguliu i raspravljaju primenom shodnih odredaba koje se odnose na zakup, zatim na ugovore o prodaji sa zadravanjem prava svojine (lan 540. ovog zakona), prodaju sa obronim otplatama cena (l. 542. i dr. ovog zakona), kao i na ugovore o kreditu (l. 1065 - 1071), dok se na pravi lizin primenjuju odredbe posebnog Zakona o fmansijskom lizingu ("SI. gl. RS", br. 55/03 i 61/05), o kome e dole boti posebno reci.

Sudska praksa
Raskid ugovora o lizingu Davalac stvari u lizing ima pravo na raskid ugovora o lizingu u situaciji kada mu korisnik lizinga ne isplati koju dospelu ratu. Iz obrazloenja Iz stanja u spisima proizlazi daje predmet tubenog zahteva raskid ugovora o lizingu koje su stranke zakljuile 24. 11. 2003. godine. Zahtev se zasniva na injenici da tueni, kao korisnik lizinga, nije isplatio na ime naknade za lizing odreen iznos po ratama utvrenim u ugovoru o lizingu za korienje maine koja je predmet ovog ugovora. Dakle, tuilac je traio raskid ugovora o lizingu, jer tueni nije isplatio rate lizing naknade u ugovoreno vreme. Tueni je postavio protivtubeni zahtev za plaanje opredeljenog iznosa na ime naknade prouzrokovane tete po osnovu krivice tuioca, imajui u vidu da se meusobna prava i obaveze parninih stranaka, ustanovljena ugovorom o lizingu, ne mogu ceniti kao poseban obligacioni odnos, nezavisan od odnosa tuioca i tuenog po osnovu isporuke robe tuiocu. Kako iz spisa proizlazi daje tueni preuzeo od tuioca u zakup - lizing mainu koji je predmet ovog ugovora, da tueni nije isplatio tuiocu dospele rate, a da je po ugovoru predviena mogunost raskida ugovora u 796

sluaju neisplate lizing naknade, to je prvostepeni sud pravilno zakljuio da tuilac ima pravo na raskid spornog ugovora. Naime, u konkretnom sluaju ispunjeni su uslovi za raskid ugovora u smislu lana 10. zakljuenog ugovora i, u vezi sa tim, lana 124. Zakona o obligacionim odnosima, jer tueni nije izvravao svoje ugovorne obaveze. (Presuda Vieg trgovinskog suda P. 59/05 od 13. 1. 2005. godine).

FINANSIJSKI LIZING
Finansijski lizing je novina u privredno pravnim poslovima, koji ima za cilj omoguavanje pribavljanja savremene opreme, bez angaovanja sopstvenog kapitala. On omoguava privremeno korienje stvari koja nema trajni interes, a i odnos subjekata je neto drukiji od odnosa koji imaju zakupodavac i zakupac. Poslove fmansijskog lizinga, prema Zakonu o finansijskom lizingu ("Sl.gl.RS", br. 55/03 i 61/05), karakteriu dva ugovora koji se odnose na predmet lizinga, i to: a) prvi, ugovor o isporuci, koji davalac lizinga zakljuuje ugovor sa isporuiocem predmeta lizinga, odre enim od strane primaoca lizinga (korisnika lizinga), na osnovu koga stie pravo svojine na predmetu lizinga, prema specifikaciji primaoca lizinga, i b) drugi, ugovor o lizingu, koji davalac lizinga zakljuuje ugovor o finansijskom lizingu sa primaocem li zinga, kojim se obavezuje da na primaoca lizinga prenese ovlaenje dranja i korienja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a primalac lizinga se obavezuje da mu za to plaa ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama. Kao to se iz navedenog vidi, subjekti posla finansijskog lizinga su: a) davalac lizinga, b) primalac lizinga i v) isporuilac predmeta lizinga. Davalac lizinga je lice koje obavlja poslove finansijskog lizinga, dakle koji finansira lizing, koji, uz zadravanja prava svojine, prenosi na primaoca lizinga ovlaenje dranja i korienja na predmetu lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu Isporuilac predmeta lizinga je pravno ili fiziko lice koje na davaoca lizinga prenosi pravo svojine na predmetu lizinga, radi njegove predaje primaocu lizinga na dranje i korienje, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu. Primalac lizinga je je pravno ili fiziko lice na koga davalac lizinga prenosi ovlaenje dranja i korienja predmeta lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu. Inae, davalac lizinga (drutvo koje obavlja poslove finansijskog lizinga) i isporuilac predmeta lizinga ne mogu biti isto lice u smislu navedenog zakona. Minimalni rok na koji se ugovor o lizingu zakljuuje ne moe biti krai od dve godine od dana zakljuenja ugovora. Ovaj ugovor se zakljuuje samo u pogledu pokretnih stvari (opreme, postrojenja, vozila i si.). A. Davalac lizinga, na koga je isporuilac lizinga preneo pravo svojine na predmetu lizinga, ima pravo da u sluaju steaja primaoca lizinga trai izdvajanje predmeta lizinga iz steajne mase, po osnovu izlunog prava. Inae, davalac lizinga ne odgovara za materijalne nedostatke predmeta lizinga, ve isporuilac predmeta lizinga, osim ako se ove strane drukije ne dogovore. Davalac lizinga ne odgovara primaocu lizinga za tetu prouzrokovanu predmetom lizinga, osim u sluaju ako je primalac lizinga pretrpeo tetu usled toga to se oslonio na strunost davaoca lizinga (fmansijske organizacije poslova lizinga, ili ako je davalac lizinga imao uea u izboru isporuioca ili specifikacije predmeta lizinga, ako drukije nije ugovoreno. Odgovornost za pravne nedostatke predmeta lizinga postoji ako na predmetu lizinga postoji pravo treeg lica, o emu primalac lizinga nije obaveten, niti je pristao da uzme predmet lizinga optereen tim pravom. Inae, davalac lizinga moe preneti pravo svojine na predmetu lizinga na tree lice. U tom sluaju, tree lice stupa na mesto davaoca lizinga, te prava i obaveze iz ugovora o lizingu nastaju izmeu njega i primaoca lizinga. B. Primalac lizinga je duan da koristi predmet lizinga sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina. On je duan i da odrava predmet lizinga u ispravnom stanju i vri potrebne popravke na predmet li zinga, a odgovara za tetu prouzrokovanu neodravanjem predmeta lizinga u ispravnom stanju. Primalac lizinga je duan da davaocu lizinga plaa lizing naknadu u iznosima, rokovima i na nain koji su predvieni ugovorom o lizingu. Davalac lizinga moe da raskine ugovor ako primalac lizinga zakasni sa isplatom, ali u nekim sluajevima doenje sa isplatom moe se odnos lizinga nastaviti, kako je to predvieno lanom 28. pom. zakona. Davalac lizinga koji raskine ugovor o lizingu zbog neplaanja lizing naplata, ima pravo na povraaj predmeta lizinga, kao i pravo na naknadu pretrpljene tete. Sudskim putem se moe utvrditi da su se ugovorne strane sporazumele da, u sluaju neplaanja lizing naknade u skladu sa ugovorom, da davalac lizinga ima pravo da predmet lizinga preuzme u dravinu. O nainu preuzimanja lizing predmeta zbog neplaanja ugovorene naknade, propisan je postupak u vezi donoenja odluke suda o oduzimanju predmeta lizinga, po kome su odreeni rokovi od tri dana za koje se vreme ima sprovesti odreena radnja, pa i to da prigovor protiv reenja o oduzimanja predmeta lizinga, ne odlae izvrenje, koje se sprovodi po odredbama izvrnog postupka. 797

Po prestanku ugovora o lizingu, primalac lizinga je duan da predmet lizinga, zajedno sa pripacima, vrati davaocu lizinga ili licu koje je davalac lizinga odredio. Ugovorom o lizingu moe se predvideti pravo primaoca lizinga da otkupi predmet lizinga ili da produi ugovor o lizingu. V. Isporuilac lizinga je duan da predmet lizinga isporui primaocu lizinga u ispravnom stanju, zajedno sa pripacima, na nain, u vreme i na mestu koji su predvieni ugovorom o isporuci, osim ako je ugovorom predvieno da predmet lizinga isporui davalac lizinga. Isporuilac lizinga je u ugovornom odnosu i sa davaocem lizinga i sa primaocem lizinga. Njegovo uee je nuno jer je on na neki nain posrednik izmeu davaoca lizinga i primaoca lizinga, i to prvo sa primaocem lizinga od koga prima specifikaciju predmeta lizinga i dostavlja je davaocu lizinga, kada sa njim zakljuuje ugovor na osnovu koga davalac lizinga stie pravo svojine na predmetu lizinga. Ugovor o lizingu prestaje protekom roka na koji je zakljuen. Ugovorom o lizingu moe se predvideti pravo primaoca lizinga da, po proteku roka na koji je zakljuen, otkupi predmet lizinga po ceni koja je ugovorom odreena ili da produi ugovor o lizingu. Povodom jednog spora, -kada se primenjuju pravila o lizingu, a kada odredbe Zakona o obligacionim odnosima, Vii trgovinski sud je u jednoj svojoj odluci (P. 7167/04) izrazio stanovite da postoje razliite vrste ugovora o lizingu. Po jednoj, postoji indirektni (fmansijski, pravi) lizing. Ovo je trostrani pravni posao u kojem uestvuju tri lica i zakljuuju se dva ugovora. Centralnu poziciju kod ovog posla ima davalac lizinga koji je subjekt oba ugovora. Pravna konstrukcija ovog posla je sledea: primalac lizinga daje davaocu lizinga specifikaciju opreme i bira isporuioca, ne oslanjajui se, po pravilu, na strunost davaoca lizinga. Davalac lizinga na osnovu ove specifikacije i ovog izbora zakljuuje ugovor o kupovini (isporuci) sa treim licem (izabranim isporuiocem), u skladu sa lizing ugovorom koji je zakljuio sa primaocem lizinga ili koji e da zakljui sa primaocem lizinga, uz znanje prodavca (isporuioca). Pravo svojine na opremi koja je predmet ugovora o lizingu stie davalac lizinga, to mu prua zatitu u sluaju steaja primaoca lizinga, protiv zahteva steajnog upravnika ili poverioca primaoca lizinga. Iz praktinih razloga isporuilac (prodava) opreme koja je predmet lizinga e je po nalogu lizing preduzela (davaoca lizinga) isporuiti primaocu lizinga neposredno. Za fmansijski lizing je karakteristino i odreivanje tzv. osnovnog (bazinog) roka, u toku kojeg ugovor o lizingu ne moe biti otkazan. Za razliku od fmansiiskog lizinga postoji direktni (nepravi, kvazi) lizing . Ovo je takav lizing kod kog se javljaju samo dve strane u lizing konstrukciji i lizing ugovoru: davalac lizinga koji je istovremeno i prodava (isporuilac) i korisnik lizinga. Prodava (isporuilac) i nakon zakljuenja ugovora o lizingu ostaje vlasnik stvari koja je predmet korienja iz ugovora o lizingu, budui daje on istovremeno i davalac lizinga. Otuda, prodava mora u ovom sluaju da resi pitanje vlastitog fmansiranja. Karakteristika ovog lizinga (koji se ponekad naziva i operativni ili lizing u irem smislu) je i nepostojanje tzv. bazinog roka unutar kojeg se ne moe otkazati ugovor, te obe stranke, pod uslovima predvienim ugovorom, mogu otkazati ugovor, i to u svakom trenutku. Pravno posmatrano, ovde i nije re o ugovoru o lizingu koji ima svoja specifina pravila, ve je u osnovi re o ugovoru o zakupu ili nekom drugom imenovanom ugovoru, sa odreenim specifinim klauzulama. Ugovor o nepravom (direktnom) lizingu u svakom sluaju je u osnovi ugovor o zakupu, dok ugovor o pravom (indirektnom) lizingu, bez sumnje, ima u sebi najvie elemenata ugovora o zakupu. Ipak, ovaj ugovor ima u sebi i znaajne primese pre svega ugovora o kreditu i prodaji uz otplatu, te prirodu tog ugovora najbolje odraava koncepcija meovitog ugovora. U svakom sluaju, zavisno od prirode konkretnog ugovora, ukoliko nije u pitanju fmansijski lizing, primenjuju se odredbe Zakona o obligacionim odnosima (zakup, prodaja sa obroenim otplatama cene, prodaja sa zadravanjem prava svojine i si.).

Iz sudske prakse
Ukoliko nije u pitanju finansijski lizine Ukoliko nije u pitanju finansijski lizing, na taj ugovorni odnos primenjuju se odredbe Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloenja Osnovni nedostatak prvostepene presude jeste nepostojanje pravne kvalifikacije predmetnog pravnog posla. Pravni osnov tubenog zahteva opredeljuje relevantno materijalno pravo, i zato mora biti identifikovan pre utvrivanja injenica od kojih zavisi osnovanost zahteva. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se prvostepeni sud upustio u raspravljanje o osnovu i uslovima odtetne odgovornosti tuenog, kao i da utvrdi visinu naknade tete. 798

Pravni prethodnici parninih stranaka su zakljuili Ugovor o lizingu br. 6, dana 10. 10. 1990. godine gde se pravni prethodnik tuioca pojavljuje kao davalac lizinga a pravni prethodnik tuenog kao primalac lizinga. Predmet ugovora je oprema za navodnjavanje. Ugovor o lizingu je zakljuen na rok od 60 meseci maksimalno kako je konstatovano u lanu 1. Ugovora. Davalac lizinga je primaocu lizinga isporuio predmet lizinga, a primalac lizinga je isplatio 20% lizing cene" u roku od pet dana nakon potpisivanja ugovora. Meutim, primalac lizinga nije platio 80% lizing cene a trebalo je da to uini kvartalno svaka tri meseca (etiri godinje rate) do 15. u mesecu u visini od 69.680,00 dinara s tim da prvu ratu plati 15. 03. 1991. godine a poslednju ratu 15. 12. 1995. godine. Lizing cena opreme je oznaena u lanu 2. tog Ugovora i to u iznosu od 1.742.000,00 tadanjih dinara. Dalje se u tom lanu Ugovora navodi da je lizing cena opreme u dinarima fiksna nepromenljiva. U lizing cenu su ukljueni pored neto vrednosti opreme i trokovi finansiranja. Lizing cena je razlika izmeu cene opreme kako je naznaeno u lanu 2. Ugovora i svih trokova koje ima davalac lizinga. U lanu 5. Ugovora koji se odnosi na trajanje ugovora je navedeno da ugovor traje 60 meseci, tj. do 15. 12. 1995. godine a nakon toga primalac lizinga postaje vlasnik opreme, s tim da prethodno ispuni sve uslove iz ugovora. Ugovorne strane mogu skratiti period na koji je ugovor zakljuen ili dogovoriti njegovu promenu. Ali u tom sluaju meusobni odnosi reguliu se posebnim Aneksom. U lanu 8. Ugovora izriito je predvieno da primalac ne srne davati opremu drugome u trajnu ili privremenu upotrebu bez saglasnosti davaoca lizinga ili ukoliko nije promenjen ugovor. Postoje razliite vrste ugovora o lizingu. Tako, postoji indirektni (finansijski, pravi) lizing. Ovo je trostrani pravni posao u kojem uestvuju tri lica i zakljuuju se dva ugovora. Centralnu poziciju kod ovog posla ima davalac lizinga koji je subjekt oba ugovora. Pravna konstrukcija ovog posla je sledea: primalac lizinga daje davaocu lizinga specifikaciju opreme i bira isporuioca ne oslanjajui se, po pravilu, na strunost davaoca lizinga, davalac lizinga na osnovu ove specifikacije i ovog izbora zakljuuje ugovor o kupovini (isporuci) sa treim licem (izabranim isporuiocem) u skladu sa lizing ugovorom koji je zakljuio sa primaocem lizinga ili koji e da zakljui sa primaocem lizinga uz znanje prodavca (isporuioca). Pravo svojine na opremi koja je predmet ugovora o lizingu stie davalac lizinga, to mu prua zatitu u sluaju steaja primaoca lizinga, protiv zahteva steajnog upravnika ili poverioca primaoca lizinga. Iz praktinih razloga isporuilac (prodava) opreme koja je predmet lizinga e je po nalogu lizing preduzela (davaoca lizinga) isporuiti primaocu lizinga neposredno. U konkretnom sluaju proizvoa opreme za navodnjavanje nije bio davalac lizinga ve tree lice, iz Austrije, ali je oprema preuzeta od strane primaoca lizinga kod davaoca lizinga. Za finansijski lizing je karakteristino i odreivanje tzv. osnovnog (bazinog) roka u toku kojeg ugovor o lizingu ne moe biti otkazan. Za razliku od finansijskog lizinga postoji direktni (nepravi, kvazi) lizing. Ovo je takav lizing kod kog se javljaju samo dve strane u lizing konstrukciji i lizing ugovoru: davalac lizinga koji je istovremeno i prodava (isporuilac) i korisnik lizinga. Prodava (isporuilac) i nakon zakljuenja ugovora o lizingu ostaje vlasnik stvari koja je predmet korienja iz ugovora o lizingu, budui da je on istovremeno i davalac lizinga. Otuda, prodava mora u ovom sluaju da resi pitanje vlastitog finansiranj a. Karakteristika ovog lizinga (koji se ponekad naziva i operativni ili lizing u irem smislu) je i nepostojanje tzv. bazinog roka unutar kojeg se ne moe otkazati ugovor, te obe stranke, pod uslovima predvienim ugovorom, mogu otkazati ugovor i to u svakom trenutku. Pravno posmatrano, ovde i nije re o ugovoru o lizingu koji ima svoja specifina pravila, ve je u osnovi re o ugovoru o zakupu ili nekom drugom imenovanom ugovoru, sa odreenim specifinim klauzulama. Ugovor o nepravom (direktnom) lizingu u svakom sluaju je u osnovi ugovor o zakupu, dok ugovor o pravom (indirektnom) lizingu, bez sumnje, ima u sebi najvie elemenata ugovora o zakupu. Ipak, ovaj ugovor ima u sebi i znaajne primese pre svega ugovora o kreditu i prodaji uz otplatu, te prirodu tog ugovora najbolje odraava koncepcija meovitog ugovora. U svakom sluaju, zavisno od prirode konkretnog ugovora, ukoliko nije u pitanju finansijski lizing, primenjuju se odredbe Zakona o obligacionim odnosima (zakup,, prodaja sa obroenim otplatama cene, prodaja sa zadravanjem prava svojine i si.). Budui da u zavisnosti od vrste finansijskog lizinga zavise i pravila koja se imaju primeniti, oito je daje proputanje prvostepenog suda da pravno kvalifikuje ugovor o lizingu u konkretnom sluaju imalo za posledicu da se pravilnost primene materijalnog prava za sada ne moe ispitati (Reenje Vieg trgovinskog suda P. 7167/04 od 6. 12.2004.); Raskid ugovora o lizingu - "Kada tueni nije izvrio svoju obavezu iz ugovora o lizingu, da kao zakupac plati dospele rate za preuzeta sredstva (lepere), a mogunost raskida iz ovih razloga je predviena ugovorom, tada su ispunjeni uslovi za raskid ugovora o lizingu saglasno propisu iz lana 124. ZOO " (prema odluci VSS, Prev. 227/94); Zastarelost - "Potraivanja nastala iz ugovora o lizingu zastarevaju u optem zastarnom roku od deset godina", (prema odluci VSS, Prev. 305/2000). 799

Primer ugovora o lizingu UGOVOR O LIZINGU zakljuen dana_____________godine, izmeu___________________, koga zastupa______________(u daljem tekstu: davalac lizinga) i_____________, koga zastupa________(u daljem tekstu: primalac lizinga). Davalac lizinga i primalac lizinga sporazumeli su se u cilju kreditiranja korisnika lizinga, korisenja ili mogunosti otkupa predmeta lizinga, da ovaj ugovor zakljue pod sledeim uslovima: 1) Davalac lizinga daje na privremeno korienje korisniku lizinga jedan kombajn, mar ke sa sledeim karakteristikama___________________________________(u daljem tekstu: pred met lizinga), koje e primalac lizinga koristiti za potrebe______________________. 2) Predmet lizinga iz prethodne take davalac lizinga daje korisniku lizinga za vreme od_________ (meseci____godine), s tim da se vanost ovog ugovora moe produiti jo za jedan period, za koji se stran ke dogovore, sa mogunou otkupa tog sredstva. 3) Primalac lizinga se obavezuje da davaocu lizinga plaa lizing naknadu za korienje predmeta li zinga iz take 1 ovog ugovora, u iznosu od____________dinara (meseno - godinje), raunajui od dana prijema predmeta lizinga i sastavljanja zapisnika o primopredaji, do dana isteka roka korisenja tog sredstva, odnosno do dana vraanja predmeta lizinga davaocu lizinga, ukoliko predmet lizinga ne otkupi. 4) U sluaju produenja roka korienja predmeta lizinga, stranke su saglasne da cena daljeg kori senja predmeta lizinga bude umanjena za iznos amortizacije tog predmeta , odnosno da ona za naredni period od___________do______________iznosi______________dinara (meseno, godinje, za sve vreme do isteka tog roka i si.). 5) Po isteku roka korisenja predmeta lizinga u smislu prethodne take, stranke se mogu sporazumeti da primalac lizinga otkupi sredstvo lizinga na principu_______________(stvarne vrednosti tog sred stva, ili na drugi nain). 6) Davalac lizinga daje primaocu lizinga sredstvo iz take 1 ovog ugovora u ispravnom stanju, novo - sa garantnim rokom proizvoaa o njegovoj ispravnosti (ili ve upotrebljavano), to se konstatuje zapi snikom o primopredaji. 7) Primalac lizinga je duan koristiti sredstvo lizinga kao dobar privrednik i odravati ga u isprav nom stanju. 8) Trokovi izazvani redovnom upotrebom stvari i trokovi sitnih popravki sredstva lizinga padaju na teret primaoca lizinga, a trokovi osiguranja i trokovi opravke koji nije uinjen krivicom korisnika li zinga padaju na teret davaoca lizinga (ili: da je primalac lizinga duan da osigura predmet lizinga od rizi ka koji su predvieni ugovorom). 9) Po isteku roka korisenja, primalac lizinga je duan vratiti predmet lizinga davaocu lizinga neo teeno, odnosno u stanju u kakvom ga je preuzeo, osim za istroenost stvari koja nastaje njenom redov nom upotrebom i oteenja nastala od njene dotrajalosti. 10) Ukoliko se stranke ne dogovore o produenju roka korisenja predmeta lizinga, odnosno ne do govore se da primalac lizinga otkupi predmet lizinga, primalac lizinga je duan vratiti davaocu lizinga to sredstvo u mestu izvrene primopredaje, a primopredaja se smatra izvrenom kada se saini zapisnik o primopredaji. 11) Ovaj ugovor se moe otkazati i pre isteka ugovorenog roka iz take 2. ovog ugovora, ako prima lac lizinga i pored opomene davaoca lizinga upotrebljava predmet lizinga protivno njegovoj nameni i ako u odreenom roku ne plati ugovorenu naknadu. 12)________________________________________(ostali uslovi). 13) Za sve to ovim ugovorom nije predvieno primenjivae se odgovarajue odredbe iz Zakona o flnansijskom lizingu. 14) U sluaju spora nadlean je Trgovinski sud u__________________________. 15) Ovaj ugovor je sastavljen u ______primerka, od kojih svaka ugovorna strana zadrava po ________primerka. Primalac lizinga, (ovlaeno lice) Davalac lizinga, (ovlaeno lice)

NAPOMENA: Pored elemenata ugovora koji su u navedenom primeru navedeni, ugovor o lizingu moe da sadri i sledee: mesto, vreme i nain isporuke predmeta lizinga, svojina na predmetu lizinga, nain prestanka ugovora, preciznije opcije kupovine ili produenje ugovora, trokovi transporta predmeta lizinga, njegova montaa, demontaa i tekue odravanje, zamena delova, servis i tehniko - tehnoloko unapreenje, obuavanje osoblja primaoca lizinga za korienje predmeta lizinga, kao i druge elemente o kojima ugovorne strane postignu saglasnost. 800

Obaveza izvrioca posla - "Ako stranka preda vozilo na popravku sa nalogom da se izvre potrebne popravke na vozilu, izvrilac nije vezan za radove i vrednost istih, koji su konstatovani u zapisniku o uviaju oteenog vozila u saobraajnom udesu, ve je ovlaen da izvri i druge opravke ukoliko je potreba za istim postojala i da ih obrauna prema stvarnoj vrednosti izvrenih radova, tj. utroenog materijala i uloenog rada " (prema presudi Privrednog suda u Novom Sadu, P-4985/70); Dunost naknade tete - "Ako je do raskida ugovora o delu dolo krivicom izvrioca, on je duan naruiocu naknaditi prouzrokovanu tetu, ali time ne gubi pravo na naknadu vrednosti radova koje je po ugovoru kvalitetno izvrio" (premapresudi VPSu Beogradu, P-2950/72); Kada ugovorne strane propuste da utvrde vrstu i cenu radova - "Kada ugovorne strane kod ugovora o delu o popravci motornog vozila propuste da utvrde koje radove izvoa treba da izvede za naruioca i po kojoj ceni, onda je izvoa radova ovlaen da naruiocu zarauna potrebne radove za koje dokae da ih je stvarno i izveo, a po ceni koja odgovara srednjoj trinoj ceni" (prema presudi VPS u Beogradu, P-4233/72); Ugovor o delu. Raskidanje ugovora u posebnom sluaju - "Kod oigledne (flagrantne) povrede ugovora od strane poslenika, naruilac moe bez prethodnog zahteva za otklanjanje nedostataka da raskine ugovor i zahteva naknadu tete" (prema odluci VSS, Prev. 853/97);

Primer UGOVORA O DELU - sa materijalom naruioca UGOVOR O DELU

zakljuen dana_______________godine, izmeu_______________, koga zastupa_________________ (u daljem tekstu: naruilac) i______________, koga zastupa______________(u daljem tekstu: poslenik). Naruilac i poslenik sporazumeli su se o sledeem: 1) Poslenik se obavezuje da za naruioca izradi (ili: popravi)___________________________(na pri mer: izrada specijalnih ormana za smetaj odela radnika, ili izrada ograde oko poslovnog prostora naru ioca itd.). 2) Materijal za izradu posla iz prethodne take obezbedie naruilac, i to:______________________ (uz navoenje koliine i kvaliteta). 3) Dopremu materijala na mestu izrade vrie naruilac prema nalozima koje bude dobijao od po slenika, a poslenik je duan da se stara o primljenom materijalu kao dobar privrednik. 4) Poslenik se obavezuje da narueni posao izvri kvalitetno kako je ugovoreno prema taki 1) ovog ugovora. 5) Naruilac ima pravo da vri nadzor nad obavljanjem ugovorenog posla i da daje uputstva posle niku kada to odgovara prirodi posla. 6) Poslenik je duan a narueni posao izvri najkasnije do____________________godine, a o primo predaji posla sainie se zapisnik. 7) Naruilac je duan da posleniku plati naknadu za izvreni rad prema ovom ugovoru u iznosu od __________________dinara u roku od__________________dana od dana izvrene primopredaje, na iro raun br.________________________kod_______________________banke u----------------. 8) Naruilac moe raskinuti ovaj ugovor i pre isteka ugovorenog roka: ako se poslenik ne dri uslova ugovora, ako uopte ne radi kako treba i ako se ne pridrava roka za izvrenje ugovorenog posla. U sluajevima iz prethodnog stava, naruilac moe traiti i da mu poslenik naknadi priinjenu tetu. 9) Ako naruilac iz drugih svojih razloga raskine ovaj ugovor, duan je da isplati posleniku ugovo reni iznos, umanjen za iznos trokova koje ovaj nije uinio, a koje je bio duan da uiniti da ugovor nije raskinut. 10)____________________________________________________(ostali uslovi). 11) Za sve to ovim ugovorom nije predvieno primenie se odgovarajue odredbe ugovora o delu iz Zakona o obligacionim odnosima. 12) U sluaju spora nadlean je___________________sud u_________________. 13) Ovaj ugovor je sastavljen u____primerka, od kojih svaka ugovorna strana dobija po primerka. Poslenik, (ovlaeno lice) Naruilac, (ovlaeno lice) 805

Primer TUBE za izvrenje ugovora o delu

TRGOVINSKI SUD u TUILAC: Preduzece ______________________________, iz_________________, ul. _____________, br. TUENI: Preduzece _______________________________, iz________________, ul. ______________. br. T U BA radi izvrenja ugovora o delu vrednost spora _____________. Tuilac i tueni su ____________godine zakljuili ugovor o delu, tako to se tueni kao poslenik oba vezao da za raun tuioca, kao naruioca, izradi ______________________(na primer: izrada specijalnih ormana za smetaj odela radnika, ili izrada ograde oko poslovnog prostora naruioca itd. ), u mestu ______________, u (ili: na) poslovnom prostoru tuioca. DOKAZ: ugovor o delu od _____________godine. Prema navedenom ugovoru, materijal za izradu predmetnog posla trebalo je da obezbedi tueni prema ponudi tuenog od ______________godine, a tuilac graevinsku dozvolu i drugu potrebnu doku mentaciji ______________najkasnije do ___, s tim to bi struju, vodu i skladite materijala za izradu navedenog objekta obezbedio tuilac, o svom troku. Tuilac je u ugovorenom roku obezbedio graevinsku dozvolu i drugu potrebnu dokumentaciju i stvo rio uslove tuenom za poetak ugovorenih radova, te tuenog uveo na gradilite u roku, tj. ___________godine. Ugovorenu cenu za izvrenje posla iz navedenog ugovora u iznosu od _______________dinara tuilac je uplatio tuenom u celosti odmah po potpisivanje ugovora. DOKAZ: virman - uplatnica tuioca od __________________dinara. Tueni je zapoeo narueni rad sa zakanjenjem od ______dana, tj. ____________godine, uz dopremu na gradilitu nedovoljno materijala za izradu predmetne stvari, tako da je zbog nedostatka materijala, a i radnika koji su mu pomagali u tom poslu, kasnio sa izradom na predmetnoj stvari ________dana, u odnosu na predvieni rok za zavretak svih ugovorenih radova. Tuilac je vie puta upozoravao tuenog da se pridrava roka izgradnje ugovorenog posla, ali se tu eni izgovarao nekim problemima koje je imao sa drugim naruiocima. Tuilac ne eli da raskine ugovor o delu sa tuenom, pa mu je ostavio jo jedan rok za zavretak ne dovrenih radova, ali tueni nije ispotovao ni taj drugi rok. DOKAZ: dopis tuioca od ______________godine. Tuilac je izvrio obezbeenje dokaza, i putem suda u _____________, uz uee vetaka ______________ struke, utvrdio da tueni po zakljuenom ugovoru nije izvrio jo i sledee poslove: _______________________________________________________________________________________________ , u ukupnoj vrednosti od __________dinara. DOKAZ: reenje suda i nalaz sudskog vetaka od __________godine. Zbog nezavrenih ugovorenih radova u predvienom roku, tuilac je imao tetu, jer je angaovao drugo preduzece radi obezbeenja mesta izvoenja radova i ve izvedenih radova od strane tuenog, u iz nosu od _____________dinara. DOKAZ: _____________________________________________. Imajui u vidu izneto, tuilac predlae da sud po sprovedenom postupku i izvedenim predloenim dokazima donese PRESUDU Obavezuje se tueno preduzece _________________, iz_________________________, da za raun tuioca ____________________, iz______________, zavri ugovorene poslove po ugovoru o delu sa tuiocem od ______________ godine, i to: ________________________________________, u roku od _____dana od prijema presude, a u pro tivnom tuilac e izvrenje tih nezavrenih radova poveriti drugom izvoau na teret tuenog koliko oni budu izneli. Tueni se obavezuje da tuiocu naknadi tetu u iznosu od ___________________dinara, kao i trokove postupka, u roku od osam dana pod pretnjom prinudnog izvrenja. Za tuioca - direktor, 806

Primer UGOVOR O DELU - sa materijalom poslenika - Izvoaa UGOVOR ODELU zakljuen dana ____________200_. godine, izmeu ______________________, iz Beograda, ulica _______________________broj ___ (u daljem tekstu: naruilac), sa jedne strane i Samostalne zanatske radnje ___________, koju zastupa____________________PR, iz Beograda, ulica____________broj 346(u daljem tek stu: poslenik - izvoa), sa druge strane.. Naruilac i poslenik - izvoa sporazumeli su se o sledeem: 1) Poslenik - izvoa se obavezuje da za naruioca, u okviru Stambene zgrade u ulici broj______u______, sa svojim materijalom i radnom snagom izvede mainske , gra evinske i elektroradove na uvoenju zajednikog dela instalacija centralnog grejanja pom. Stambene zgrade, a koji se odnose na toplotnu podstanicu, isporuku vertikala kroz podrum zgrade, odnosno stepe nite, do ulaza u stan broj_ _, iji je vlasnik ovde naruilac, sa mogunou da se sa tog zavrnog dela mo _ e uvesti instalacija i u sam pom. stan. 2) Materijal za izradu posla iz prethodne take obezbedie poslenik - naruilac, prema specifikacije iz svoje ponude, koji e sa svojom radnom snagom izvesti radove navedene u prethodnoj taki, odnosno svojoj pom. Ponudi br.__________, tehnikoj dokumentaciji i vaeim standardima koji vae u ovoj obla sti radova, a koji su sastavni deo ovog ugovora. 3) Dopremu materijala na mestu izrade, u zgradi u ulici________________br.____, izvrie poslenik izvoa u celini, od kada tee obaveza naruioca da plati prvi avans, naveden u taki 9. ovog ugovora, a poslenik - izvoa je duan da se sam stara o materijalu koji e dopremiti u stambeni objekat naruioca. 4) Poslenik - izvoa je saglasan da mu je do zavretka radova predat prostor - zajednike prostorije vlasnika ove stambene zgrade, u koji e smestiti svoj materijal za izvrenje ugovorenog posla, koja ima strujne prikljuke za obavljanje ugovorenog posla, kao i vodu, koji mu se utroak za vreme rada nee naplatiti. 5) Poslenik- izvoa se obavezuje da narueni posao izvri kvalitetno, u okviru priznatih standarda za ovu vrstu radova, i da materijal koji e upotrebiti za ovaj rad ima kvalitet najvie klase. 6) Poslenik - izvoa je duan da obezbedi potrebne dozvole za radove koji su predmet ovog ugovo ra, da pre poetka radova obezbedi od_________(elektrane), overu projekta, po kome e izvoditi ovde ugovorene radove., kao i saglasnost_________(elektrane) na dostavljenu lokaciju za mesto predajne stani ce, to predstavlja uslov_________(elektrane) u ugovoru sa naruiocem o prikljuenju objekta na daljin ski sistem grejanja. 7) Naruilac ima pravo da vri nadzor nad obavljanjem ugovorenog posla i da daje uputstva posle niku kada to odgovara prirodi posla, preko za to ovlaenog lica. 8) Poslenik - izvoa je duan a narueni posao izvri u roku od 25 radnih dana od dana zakljue nja ovog ugovora, odnosno od otpoinjanja radova, i pismeno ih uz potvrdu preda naruiocu, o emu e poslenik - izvoa sainie zapisnik o primopredaji izvedenih radova, u roku od 3 dana od dana izvrene primopredaje. 9) Naruilac je duan da posleniku plati naknadu za izvreni rad prema ovom ugovoru u ukupnom iznosu od_____________dinara, to: a. 50% od ugovorene cene po otpoinjanju radova u zgradi, to iznosi__________dinara, u roku od 5 dana od dana kada je poslenik - izvoa obavestio naruioca da je otpoeo sa ugovorenim radovima, b. 25% ugovorene cene, tj.___________dinara, platie 15 dana po poetku radova, v. 20% od ugovorene cene, tj._________dinara, platie 30 dana po poetku radova, a g. 5% od ugovorene cene, tj.__________dinara, platie po hidroprobi, odnosno putanju grejanja. 10) Ukoliko naruilac ne plati o roku ugovorenu cenu iz prethodne take, saglasan je da mu poslenik izvoa neisplaenu ugovorenu cenu revalorizuje po stopi rasta cena na malo u prethodnom mesecu, u skladu sa objavljenim podacima od zvaninog organa. Pored toga, za neblagovremeno izmirene obaveze iz lana 8. ovog ugovora, poslenik - izvoa e zaraunati zatezne kamate u skladu sa pozitivnim propisom. 11) Ugovorne strane su se dogovorile da se ugovoreni posao izvede po sistemu klju u ruke". 12) Naruilac je duan da svoje obaveze iz take 8. ovog ugovora, u oznaenim rokovima, isplati po sleniku - naruiocu na njegov iro raun:______________, kod_____________banke u Beogradu. 13) Kako je poslenik - izvoa ugovorio izvoenje radova koji su predmet ovog ugovora sa jo 10 korisnika vlasnika stanova ove zgrade, i sa njima ugovorio iste uslove radova, a cene prema kriterijumima koji se odnose na povrinu stamene jedinice, ugovoraa, i drugih elemenata koji imaju uticaja da cene budu via ili manja od cene koja je ugovorena ovim ugovorom, naruilac se obavezuje da ukoliko neko od 807

stanara, koji su potpisali ugovor sa poslenikom - izvoaem, ne plati ugovorenu cenu, plati njegov neisplaeni deo srazmerno procentu koji se odnosi na njega u odnosu na ostale savesne izvrioce svojih obaveza, a da kasnije u ime poslenika - izvoaa, a u svoju korist (naruioca) naplati isplaeni deo kojim je pokrio obavezu nesavesnog naruioca - ugovoraa. Ova obaveza vai samo za najvie dva nesavesna ugovoraa, uz uslov da poslenik - izvoa prui dokaz da nije mogao da naplati odgovarajui iznos od nesavesnih naruioca - ugovoraa. Sastavni deo ovog ugovora ini spisak ostalih deset naruilaca, sa njihovim obavezama novane isplate i rokovima, koji e ovde naruiocu dostaviti poslenik - izvoa. 14) Poslenik - izvoa nema pravo obustave radova ukoliko mu najvie dva nesavesna potpisnika ugovora ne isplate ugovorenu cenu. Ako je taj broj vei, ugovorne strane mogu raskinuti ovaj ugovor, a poslenik - izvoa moe da trai naknadu tete od nesavesnog potpisnika ugovora o izvoenju zajedni kog dela instalacija centralnog grejanja ovog stambenog objekta. 15) Naruilac moe raskinuti ovaj ugovor i pre isteka ugovorenog roka: ako se poslenik ne dri uslova ugovora, ako uopte ne radi kako treba i ako se ne pridrava roka za izvrenje ugovorenog posla. 16) Ako naruilac iz drugih svojih razloga raskine ovaj ugovor, duan je da isplati posleniku obe teenje 5% od vrednosti ugovorenog iznosa. 17) Ukoliko doe do eventualnog kanjenja izvoenja, odnosno zavretka radova u ugovorenom ro ku, poslenik - izvoa e platiti ugovornu kaznu od_____% od ugovorene cene, za svaki dan zakanjenja, s tim to ukupan iznos te kazne ne moe prei____% vrednosti ugovorene cene, uz pravo naruioca, ako to zakanjenje iznosi vie od 30 dana, da raskine ovaj ugovor. 18) Garantni rok za izvrene radove je dve godine od zavretka istih, a garantni rok za ugovorenu opremu i materijal prema uslovima koje daje isporuilac iste. 19) Radno vreme poslenika - izvoaa e biti od 08,00 do 17 asova, svakoga radnog dana, osim nedela, kada se nee raditi. 20) Za sve to ovim ugovorom nije predvieno primenie se odgovarajue odredbe ugovora o delu iz Zakona o obligacionim odnosima. 21) U sluaju spora nadlean je Optinski sud u__________. 22) Ovaj ugovor je sastavljen u_____primerka, od kojih svaka ugovorna strana dobija po_____primerka. Poslenik, (tambilj i potpis ovlaenog lica) Naruilac, _____________________ Br. lk.

Odnos sa ugovorom o prodaji (l. 601 ZOO) Mada su ugovor o delu i ugovor o prodaji dosta slini u nekim svojim sutinskim delovima, ipak izmeu te dve vrste ugovora postoje neke osobenosti koje ih ine razliitim. Te osobenosti se pokazuju u sluajevima kada se izrada stvari vri od svog materijala i kada se stvar vri od materijala naruioca. U prvom sluaju, kada se izrada stvari vri od materijala poslenika, ugovor kojim se poslenik obavezuje da izradi odreenu pokretnu stvar od svog materijala, smatra se u sumnji kao ugovor o prodaji. Naime, ako naruilac dela trai da mu poslenik izradi kakvu stvar od odreenog materijala, koji poseduje poslenik, po meri, koja odgovara samo potrebama naruioca, koja inae nije u serijskom programu proizvodnje poslenika, ima sve karakteristike ugovora o delu. Ako poslenik po narudbini naruioca izradi stvar koja se samo u nekim detaljima razlikuje od proizvoda koje on inae proizvodi, tj. ako proizvedenu stvar treba samo da popravi i uskladi sa potrebama naruioca, u tom sluaju moe se smatrati kao daje u pitanju ugovor o prodaji. U drugom sluaju, kada se izrada stvari vri od naruioevog materijala, koji je bitan deo materijala, kako to odreuju odredbe stava 2. ovog lana, smatra se da ugovor ostaje kao ugovor o delu. Izraz "bitan deo materijala potreban za izradu stvari" oznaava sutinu ugovora o delu, jer poslenik od tog dela, koji obezbeduje naruilac, upotrebom svog rada, a po detaljima odreenim od naruioca, izrauje naruenu stvar. Ugovor o delu postoji i ako je preteni deo materijala obezbedio naruilac, koji ne mora biti bitan za izradu odreene stvari, ako je tu stvar poslenik uradio po uputstvima naruioca, koja za ovoga ima odreenu namenu. Sa ovim se izjednauje i sluaj ako je naruena stvar izraena od materijala poslenika, ako je ta stvar izraena po meri naruioca i samo za naruioca. U protivnom, ako poslenik iz mnotva svojih proizvoda izdvoji neku stvar koju je naruilac eleo, makar i sa malim popravkama, smatra se daje zakljuen ugovor o prodaji. 808

Obaveza izvrioca posla - "Ako stranka preda vozilo na popravku sa nalogom da se izvre potrebne popravke na vozilu, izvrilac nije vezan za radove i vrednost istih, koji su konstatovani u zapisniku o uviaju oteenog vozila u saobraajnom udesu, ve je ovlaen da izvri i druge opravke ukoliko je potreba za istim postojala i da ih obrauna prema stvarnoj vrednosti izvrenih radova, tj. utroenog materijala i uloenog rada " (prema presudi Privrednog suda u Novom Sadu, P-4985/70); Dunost naknade tete - "Ako je do raskida ugovora o delu dolo krivicom izvrioca, on je duan naruiocu naknaditi prouzrokovanu tetu, ali time ne gubi pravo na naknadu vrednosti radova koje je po ugovoru kvalitetno izvrio" (premapresudi VPSu Beogradu, P-2950/72); Kada ugovorne strane propuste da utvrde vrstu i cenu radova - "Kada ugovorne strane kod ugovora o delu o popravci motornog vozila propuste da utvrde koje radove izvoa treba da izvede za naruioca i po kojoj ceni, onda je izvoa radova ovlaen da naruiocu zarauna potrebne radove za koje dokae da ih je stvarno i izveo, a po ceni koja odgovara srednjoj trinoj ceni" (prema presudi VPS u Beogradu, P-4233/72); Ugovor o delu. Raskidanje ugovora u posebnom sluaju - "Kod oigledne (flagrantne) povrede ugovora od strane poslenika, naruilac moe bez prethodnog zahteva za otklanjanje nedostataka da raskine ugovor i zahteva naknadu tete " (prema odluci VSS, Prev. 853/97);

Primer UGOVORA O DELU - sa materijalom naruioca UGOVOR O DELU zakljuen dana_______________godine, izmeu_______________, koga zastupa_________________ (u daljem tekstu: naruilac) i______________, koga zastupa______________(u daljem tekstu: poslenik). Naruilac i poslenik sporazumeli su se o sledeem: 1) Poslenik se obavezuje da za naruioca izradi (ili: popravi)___________________________(na pri mer: izrada specijalnih ormana za smetaj odela radnika, ili izrada ograde oko poslovnog prostora naru ioca itd.). 2) Materijal za izradu posla iz prethodne take obezbedie naruilac, i to:______________________ (uz navoenje koliine i kvaliteta). 3) Dopremu materijala na mestu izrade vrie naruilac prema nalozima koje bude dobijao od po slenika, a poslenik je duan da se stara o primljenom materijalu kao dobar privrednik. 4) Poslenik se obavezuje da narueni posao izvri kvalitetno kako je ugovoreno prema taki 1) ovog ugovora. 5) Naruilac ima pravo da vri nadzor nad obavljanjem ugovorenog posla i da daje uputstva posle niku kada to odgovara prirodi posla. 6) Poslenik je duan a narueni posao izvri najkasnije do____________________godine, a o primo predaji posla sainie se zapisnik. 7) Naruilac je duan da posleniku plati naknadu za izvreni rad prema ovom ugovoru u iznosu od __________________dinara u roku od__________________dana od dana izvrene primopredaje, na iro raun br.________________________kod_______________________banke u----------------. 8) Naruilac moe raskinuti ovaj ugovor i pre isteka ugovorenog roka: ako se poslenik ne dri uslova ugovora, ako uopte ne radi kako treba i ako se ne pridrava roka za izvrenje ugovorenog posla. U sluajevima iz prethodnog stava, naruilac moe traiti i da mu poslenik naknadi priinjenu tetu. 9) Ako naruilac iz drugih svojih razloga raskine ovaj ugovor, duan je da isplati posleniku ugovo reni iznos, umanjen za iznos trokova koje ovaj nije uinio, a koje je bio duan da uiniti da ugovor nije raskinut. 10)____________________________________________________(ostali uslovi). 11) Za sve to ovim ugovorom nije predvieno primenie se odgovarajue odredbe ugovora o delu iz Zakona o obligacionim odnosima. 12) U sluaju spora nadlean je___________________sud u_________________. 13) Ovaj ugovor je sastavljen u____primerka, od kojih svaka ugovorna strana dobij a po primerka. Poslenik, (ovlaeno lice) Naruilac, (ovlaeno lice) 805

Primer TUBE za izvrenje ugovora o delu

TRGOVINSKI SUD u TUILAC: Preduzee ______________________________, iz_________________, ul. _____________, br. TUENI: Preduzee _______________________________, iz________________, ul. ______________. br. T U BA radi izvrenja ugovora o delu vrednost spora _____________. Tuilac i tueni su ____________godine zakljuili ugovor o delu, tako to se tueni kao poslenik oba vezao da za raun tuioca, kao naruioca, izradi ______________________(na primer: izrada specijalnih ormana za smetaj odela radnika, ili izrada ograde oko poslovnog prostora naruioca itd. ), u mestu ______________, u (ili: na) poslovnom prostoru tuioca. DOKAZ: ugovor o delu od _____________godine. Prema navedenom ugovoru, materijal za izradu predmetnog posla trebalo je da obezbedi tueni prema ponudi tuenog od ______________godine, a tuilac graevinsku dozvolu i drugu potrebnu doku mentaciji ______________najkasnije do ___, s tim to bi struju, vodu i skladite materijala za izradu navedenog objekta obezbedio tuilac, o svom troku. Tuilac je u ugovorenom roku obezbedio graevinsku dozvolu i drugu potrebnu dokumentaciju i stvo rio uslove tuenom za poetak ugovorenih radova, te tuenog uveo na gradilite u roku, tj. ___________godine. Ugovorenu cenu za izvrenje posla iz navedenog ugovora u iznosu od _______________dinara tuilac je uplatio tuenom u celosti odmah po potpisivanje ugovora. DOKAZ: virman - uplatnica tuioca od __________________dinara. Tueni je zapoeo narueni rad sa zakanjenjem od ______dana, tj. ____________godine, uz dopremu na gradilitu nedovoljno materijala za izradu predmetne stvari, tako da je zbog nedostatka materijala, a i radnika koji su mu pomagali u tom poslu, kasnio sa izradom na predmetnoj stvari ________dana, u odnosu na predvieni rok za zavretak svih ugovorenih radova. Tuilac je vie puta upozoravao tuenog da se pridrava roka izgradnje ugovorenog posla, ali se tu eni izgovarao nekim problemima koje je imao sa drugim naruiocima. Tuilac ne eli da raskine ugovor o delu sa tuenom, pa mu je ostavio jo jedan rok za zavretak ne dovrenih radova, ali tueni nije ispotovao ni taj drugi rok. DOKAZ: dopis tuioca od ______________godine. Tuilac je izvrio obezbeenje dokaza, i putem suda u _____________, uz uee Vetaka ______________ struke, utvrdio da tueni po zakljuenom ugovoru nije izvrio jo i sledee poslove: ____________________, u ukupnoj vrednosti od __________dinara. DOKAZ: reenje suda i nalaz sudskog vetaka od __________godine. Zbog nezavrenih ugovorenih radova u predvienom roku, tuilac je imao tetu, jer je angaovao drugo preduzee radi obezbeenja mesta izvoenja radova i ve izvedenih radova od strane tuenog, u iz nosu od _____________dinara. DOKAZ: Imajui u vidu izneto, tuilac predlae da sud po sprovedenom postupku i izvedenim predloenim dokazima donese PRESUDU Obavezuje se tueno preduzee _________________, iz_________________________, da za raun tuioca ____________________, iz______________, zavri ugovorene poslove po ugovoru o delu sa tuiocem od ______________ godine, i to: _______________________________________, u roku od _____dana od prijema presude, a u pro tivnom tuilac e izvrenje tih nezavrenih radova poveriti drugom izvoau na teret tuenog koliko oni budu izneli. Tueni se obavezuje da tuiocu naknadi tetu u iznosu od ___________________dinara, kao i trokove postupka, u roku od osam dana pod pretnjom prinudnog izvrenja. Za tuioca - direktor, 806

Primer UGOVOR O DELU - sa materijalom poslenika - izvoaa UGOVOR ODELU zakljuen dana ____________200_. godine, izmeu ______________________, iz Beograda, ulica _______________________broj ___ (u daljem tekstu: naruilac), sa jedne strane i Samostalne zanatske radnje ___________, koju zastupa____________________PR, iz Beograda, ulica____________broj 346(u daljem tek stu: poslenik - izvoa), sa druge strane.. Naruilac i poslenik - izvoa sporazumeli su se o sledeem: 1) Poslenik - izvoa se obavezuje da za naruioca, u okviru Stambene zgrade u ulici broj______u______, sa svojim materijalom i radnom snagom izvede mainske , gra evinske i elektroradove na uvoenju zajednikog dela instalacija centralnog grejanja pom. Stambene zgrade, a koji se odnose na toplotnu podstanicu, isporuku vertikala kroz podrum zgrade, odnosno stepe nite, do ulaza u stan broj_ _, iji je vlasnik ovde naruilac, sa mogunou da se sa tog zavrnog dela mo _ e uvesti instalacija i u sam pom. stan. 2) Materijal za izradu posla iz prethodne take obezbedie poslenik - naruilac, prema specifikacije iz svoje ponude, koji e sa svojom radnom snagom izvesti radove navedene u prethodnoj taki, odnosno svojoj pom. Ponudi br.__________, tehnikoj dokumentaciji i vaeim standardima koji vae u ovoj obla sti radova, a koji su sastavni deo ovog ugovora. 3) Dopremu materijala na mestu izrade, u zgradi u ulici________________br.____, izvrie poslenik izvoa u celini, od kada tee obaveza naruioca da plati prvi avans, naveden u taki 9. ovog ugovora, a poslenik - izvoa je duan da se sam stara o materijalu koji e dopremiti u stambeni objekat naruioca. 4) Poslenik - izvoa je saglasan da mu je do zavretka radova predat prostor - zajednike prostorije vlasnika ove stambene zgrade, u koji e smestiti svoj materijal za izvrenje ugovorenog posla, koja ima strujne prikljuke za obavljanje ugovorenog posla, kao i vodu, koji mu se utroak za vreme rada nee naplatiti. 5) Poslenik- izvoa se obavezuje da narueni posao izvri kvalitetno, u okviru priznatih standarda za ovu vrstu radova, i da materijal koji e upotrebiti za ovaj rad ima kvalitet najvie klase. 6) Poslenik - izvoa je duan da obezbedi potrebne dozvole za radove koji su predmet ovog ugovo ra, da pre poetka radova obezbedi od_________(elektrane), overu projekta, po kome e izvoditi ovde ugovorene radove., kao i saglasnost_________(elektrane) na dostavljenu lokaciju za mesto predajne stani ce, to predstavlja uslov_________(elektrane) u ugovoru sa naruiocem o prikljuenju objekta na daljin ski sistem grejanja. 7) Naruilac ima pravo da vri nadzor nad obavljanjem ugovorenog posla i da daje uputstva posle niku kada to odgovara prirodi posla, preko za to ovlaenog lica. 8) Poslenik - izvoa je duan a narueni posao izvri u roku od 25 radnih dana od dana zakljue nja ovog ugovora, odnosno od otpoinjanja radova, i pismeno ih uz potvrdu preda naruiocu, o emu e poslenik - izvoa sainie zapisnik o primopredaji izvedenih radova, u roku od 3 dana od dana izvrene primopredaje. 9) Naruilac je duan da posleniku plati naknadu za izvreni rad prema ovom ugovoru u ukupnom iznosu od_____________dinara, to: a. 50% od ugovorene cene po otpoinjanju radova u zgradi, to iznosi__________dinara, u roku od 5 dana od dana kada je poslenik - izvoa obavestio naruioca da je otpoeo sa ugovorenim radovima, b. 25% ugovorene cene, tj.___________dinara, platie 15 dana po poetku radova, v. 20% od ugovorene cene, tj._________dinara, platie 30 dana po poetku radova, a g. 5% od ugovorene cene, tj.__________dinara, platie po hidroprobi, odnosno putanju grejanja. 10) Ukoliko naruilac ne plati o roku ugovorenu cenu iz prethodne take, saglasan je da mu poslenik izvoa neisplaenu ugovorenu cenu revalorizuje po stopi rasta cena na malo u prethodnom mesecu, u skladu sa objavljenim podacima od zvaninog organa. Pored toga, za neblagovremeno izmirene obaveze iz lana 8. ovog ugovora, poslenik - izvoa e zaraunati zatezne kamate u skladu sa pozitivnim propisom. 11) Ugovorne strane su se dogovorile da se ugovoreni posao izvede po sistemu klju u ruke". 12) Naruilac je duan da svoje obaveze iz take 8. ovog ugovora, u oznaenim rokovima, isplati po sleniku - naruiocu na njegov iro raun:______________, kod_____________banke u Beogradu. 13) Kako je poslenik - izvoa ugovorio izvoenje radova koji su predmet ovog ugovora sa jo 10 korisnika vlasnika stanova ove zgrade, i sa njima ugovorio iste uslove radova, a cene prema kriterijumima koji se odnose na povrinu stamene jedinice, ugovoraa, i drugih elemenata koji imaju uticaja da cene budu via ili manja od cene koja je ugovorena ovim ugovorom, naruilac se obavezuje da ukoliko neko od 807

stanara, koji su potpisali ugovor sa poslenikom - izvoaem, ne plati ugovorenu cenu, plati njegov neisplaeni deo srazmerno procentu koji se odnosi na njega u odnosu na ostale savesne izvrioce svojih obaveza, a da kasnije u ime poslenika - izvoaa, a u svoju korist (naruioca) naplati isplaeni deo kojim je pokrio obavezu nesavesnog naruioca - ugovoraa. Ova obaveza vai samo za najvie dva nesavesna ugovoraa, uz uslov da poslenik - izvoa prui dokaz da nije mogao da naplati odgovarajui iznos od nesavesnih naruioca - ugovoraa. Sastavni deo ovog ugovora ini spisak ostalih deset naruilaca, sa njihovim obavezama novane isplate i rokovima, koji e ovde naruiocu dostaviti poslenik - izvoa. 14) Poslenik - izvoa nema pravo obustave radova ukoliko mu najvie dva nesavesna potpisnika ugovora ne isplate ugovorenu cenu. Ako je taj broj vei, ugovorne strane mogu raskinuti ovaj ugovor, a poslenik - izvoa moe da trai naknadu tete od nesavesnog potpisnika ugovora o izvoenju zajedni kog dela instalacija centralnog grejanja ovog stambenog objekta. 15) Naruilac moe raskinuti ovaj ugovor i pre isteka ugovorenog roka: ako se poslenik ne dri uslova ugovora, ako uopte ne radi kako treba i ako se ne pridrava roka za izvrenje ugovorenog posla. 16) Ako naruilac iz drugih svojih razloga raskine ovaj ugovor, duan je da isplati posleniku obe teenje 5% od vrednosti ugovorenog iznosa. 17) Ukoliko doe do eventualnog kanjenja izvoenja, odnosno zavretka radova u ugovorenom ro ku, poslenik - izvoa e platiti ugovornu kaznu od_____% od ugovorene cene, za svaki dan zakanjenja, s tim to ukupan iznos te kazne ne moe prei____% vrednosti ugovorene cene, uz pravo naruioca, ako to zakanjenje iznosi vie od 30 dana, da raskine ovaj ugovor. 18) Garantni rok za izvrene radove je dve godine od zavretka istih, a garantni rok za ugovorenu opremu i materijal prema uslovima koje daje isporuilac iste. 19) Radno vreme poslenika - izvoaa e biti od 08,00 do 17 asova, svakoga radnog dana, osim nedela, kada se nee raditi. 20) Za sve to ovim ugovorom nije predvieno primenie se odgovarajue odredbe ugovora o delu iz Zakona o obligacionim odnosima. 21) U sluaju spora nadlean je Optinski sud u__________. 22) Ovaj ugovor je sastavljen u_____primerka, od kojih svaka ugovorna strana dobija po_____primerka. Poslenik, (tambilj i potpis ovlaenog lica) Naruilac, _____________________ Br. lk.

Odnos sa ugovorom o prodaji (cl. 601 ZOO) Mada su ugovor o delu i ugovor o prodaji dosta slini u nekim svojim sutinskim delovima, ipak izmeu te dve vrste ugovora postoje neke osobenosti koje ih ine razliitim. Te osobenosti se pokazuju u sluajevima kada se izrada stvari vri od svog materijala i kada se stvar vri od materijala naruioca. U prvom sluaju, kada se izrada stvari vri od materijala poslenika, ugovor kojim se poslenik obavezuje da izradi odreenu pokretnu stvar od svog materijala, smatra se u sumnji kao ugovor o prodaji. Naime, ako naruilac dela trai da mu poslenik izradi kakvu stvar od odreenog materijala, koji poseduje poslenik, po meri, koja odgovara samo potrebama naruioca, koja inae nije u serijskom programu proizvodnje poslenika, ima sve karakteristike ugovora o delu. Ako poslenik po narudbini naruioca izradi stvar koja se samo u nekim detaljima razlikuje od proizvoda koje on inae proizvodi, tj. ako proizvedenu stvar treba samo da popravi i uskladi sa potrebama naruioca, u tom sluaju moe se smatrati kao daje u pitanju ugovor o prodaji. U drugom sluaju, kada se izrada stvari vri od naruioevog materijala, koji je bitan deo materijala, kako to odreuju odredbe stava 2. ovog lana, smatra se da ugovor ostaje kao ugovor o delu. Izraz "bitan deo materijala potreban za izradu stvari" oznaava sutinu ugovora o delu, jer poslenik od tog dela, koji obezbeduje naruilac, upotrebom svog rada, a po detaljima odreenim od naruioca, izrauje naruenu stvar. Ugovor o delu postoji i ako je preteni deo materijala obezbedio naruilac, koji ne mora biti bitan za izradu odreene stvari, ako je tu stvar poslenik uradio po uputstvima naruioca, koja za ovoga ima odreenu namenu. Sa ovim se izjednauje i sluaj ako je naruena stvar izraena od materijala poslenika, ako je ta stvar izraena po meri naruioca i samo za naruioca. U protivnom, ako poslenik iz mnotva svojih proizvoda izdvoji neku stvar koju je naruilac eleo, makar i sa malim popravkama, smatra se da je zakljuen ugovor o prodaji. 808

Odredbe stava 3. imaju u vidu, kao oblik ugovora o delu, i sam izvoaev rad, ako su stranke tako dogovorile. To moe biti primer kada izvoa radova po nalogu naruioca kupi za raun naruioca odreeni materijal, ili sam naruilac kupi potreban materijal za izradu neke stvari, a poslenik, odnosno izvoa radova za izradu naruene stvari upotrebi samo svoj rad. Ugovor o delu moe postojati i u oblasti izvravanja odreenih poslova iz poslovanja subjekata koji obavljaju privrednu delatnost. Ta delatnost nema radno pravni karakter iz oblasti radnih odnosa, jer izvoa koji se angauje po osnovu ugovora o delu izvrava samo one poslove koji ne spadaju u redovnu, pa ni sporednu delatnost privrednog subjekta. Tako je, prema odredbama Zakona o radu, propisano da poslodavac moe sa odreenim licem da zakljui ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku odreene stvari, samostalno izvrenje odreenog fizikog ili intelektualnog posla.

Kvalitet poslenikovog materijala (cl. 602. ZOO)

Naruilac moe od poslenika da trai da mu izradi neku stvar od odreenog materijala poslenika. Ali, ako naruilac na taj materijal nije ukazao, niti ga je odabrao kod poslenika, poslenika je duan da izradi stvar od svog materijala srednjeg kvaliteta. Upotreba izraza "srednjeg kvaliteta" znai da poslenik ne moe, ako nije ugovorio sa naruiocem, da izradi stvar od materijala najboljeg kvaliteta, jer bi to za naruioca, moda, predstavljalo vee flnansijsko optereenje od onog koje je on predvideo. Zbog toga je u stavu 1. ovog lana dato srednje reenje, koje naruilac ne moe da odbije, a naime da ako naruilac nije odredio kvalitet materijala, daje poslenik duan da upotrebi materijal srednjeg kvaliteta. Drugi stav ovog lana propisuje pravilo da prodava odgovara naruiocu za kvalitet upotrebljenog materijala, isto kao to odgovara prodava kad postoje materijalni nedostaci na stvar koja je prodata. Ta pravila su odreena u odredbama lana 479. ovog zakona, po kojima nedostatak postoji: a) ako stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za promet; b) ako stvar nema potrebna svojstva za naroitu upotrebu za koju je kupac nabavlja, a koja je bila poznata prodavcu, ili mu je morala biti poznata; v) ako stvar nema svojstva i odlike koje su izriito ili preutno ugovorene, odnosno propisane i g) kad je prodava predao stvar koja nije saobrazna uzorku ili modelu, osim ako su uzorak ili model pokazani samo radi obavetenja. Elementi koji odreuju kvalitet upotrebljenog materijala, a koji su navedeni u lanu 479. ovog zakona, dovoljno ukazuju na pravila kojih se poslenik ima pridravati prilikom izbora materijala, ak i onda ako je naruilac odredio kvalitet materijala od koga eli da mu poslenik izradi naruenu stvar, ako taj materijal ima neke nedostatke koje su poznate samo posleniku (na primer, kod krojaa, ponaanje materijala pri pranju na odreenoj temperaturi, zatim sakupljanje tog materijala posle pranja, peglanje i si., koji imaju uticaja na to da materijal zadovoljava sva svojstva kvalitetnog materijala). O svim tim nedostacima, bilo daje materijal odabrao naruilac, ili ako dogovora oko toga nije bilo sa poslenikom, ovaj je duan da upozori na eventualne nedostatke materijala, kako se to inae ini u industrijskoj proizvodnji, kada se iz deklaracije o kvalitetu materijala navode svi njegovi kvaliteti, odnosno nedostaci. Kad je izvoa radova, odnosno poslenik specijalizovan za obavljanje naruenog posla, a naruilac vri izbor materijala ili daje materijal za izvrenje posla, poslenik je duan da upozori naruioca na postojee nedostatke u pogledu kvaliteta materijala, odnosno na nepodobnost materijala za izvrenje posla, u protivnom odgovara naruiocu za tetu prouzrokovanu upotrebom nekvalitetnog, odnosno nepodobnog materijala.

NADZOR (l. 603. ZOO)

Odredbom ovog lana je vrenje nadzora predvieno kao pravo naruioca. Nadzor koji vri naruilac ima za cilj proveravanje i obezbeenje urednog izvoenja radova. Nadzor se ostvaruje pregledavanjem i kontrolom radova koje izvodi poslenik, kao i materijala koji se koristi. Naruilac ima pravo nadzora u tom smislu da li se radovi izvode po zakljuenom ugovoru i pravilima struke poslenika. Nadzor naruioca podrazumeva i praenje poslenika u smislu urednog i blagovremenog izvrenja ugovorenih poslova, posebno da li se kvalitetno izvode radovi, da l i j e upotrebljen materijal koji je predvien ugovorom o delu i da li izvoa potuje rokove koji su ugovoreni. Za vrenje strunog nadzora naruilac moe da odredi i drugo lice koje je za ugovorene poslove o delu struno. To lice ne moe preduzimati bilo kakve obaveze ili odreivati drukiji nain rada, izbor materijala i si., ako prethodno ne dobije posebno ovlaenje od naruioca za te radnje. Naruilac, odnosno struno lice koje on odredi, imaju pravo da nadzor vre u mestu gde poslenik obavlja ugovorene radove. Imajui to u vidu, odnosno ovlaenje naruioca da moe da vri nadzor nad obavljanjem po809

sla, ovlaenje nadzora iz ovog lana odnosi se i na pravo naruioca da posleniku daje uputstva kad to odgovara prirodi posla, a poslenik je duan da to omogui. Pravo nadzora u smislu odredaba ovog lana obuhvata samo period od dana kada je poslenik zapoeo sa izvoenjem radova pa sve do okonanja tih radova. U tom periodu, naruilac koji je u vrenju nadzora uoio kakav nedostatak na radovima koji se izvode, duan je da o tome obavesti poslenika, usmeno ili pismenim putem, a poslenik je duan da postupi po datim primedbama, osim ako je naruilac nestruno lice za narueni posao, kada poslenik moe odbiti dalje izvoenje radova, raskinuti ugovor i traiti naknadu tete. Nadzor nad radom poslenika je od koristi i za jednog i za drugog od njih, jer ako se u toku nadzora pokau potrebe za izmenu ugovora, ili dopunske radove, to e koristiti cilju koji je imao naruilac prilikom zakljuenja ugovora, a prilikom zakljuenja ugovora nije ih uoio niti mu je na to ukazao poslenik.

ZAKLJUIVANJE UGOVORA NADMETANJEM

Poziv na nadmetanje o ceni radova (cl. 604. ZOO)
Svrha poziva na nadmetanje o ceni radova je da se zakljui ugovor sa onim ko ponudi najniu cenu. Odredbe o pozivu za nadmetanje su dispozitivne prirode, to znai da naruilac moe ali ne mora da za izvrenje odreenih radova uputi poziv na nadmetanje Poziv na nadmetanje ima karakter ponude o kojoj postoji pravilo iz lana 32. ovog zakona, utoliko pre to je lanom 604. stav 1. ovog zakona naglaeno da poziv obavezuje pozivaoca da zakljui ugovor za izvrenje odreenih radova - sa onim ko ponudi najniu cenu. Pravilo o obavezi zakljuenja ugovora sa onim ko ponudi najniu cenu primenjuje se samo onda ako pozivalac iz poziva za nadmetanje ne iskljui obavezu da e zakljuiti ugovor sa licem koje je dalo najpovoljniju, odnosno najniu cenu. Naime, ponuda moe biti bez navedene ograde, u kom sluaju je pozivalac obavezan da zakljui ugovor sa onim koji je ponudio najniu cenu, odnosno ponuda moe biti sa ogradom da ga ponuda ne obavezuje, u kom sluaju ponudilac nije obavezan da zakljui ugovor sa onim ko ponudi najniu cenu, niti sa nekim drugim uesnikom u vezi te ponude. Meutim, "najnia cena" ne mora znaiti i neprikosnoveni uslov da se samo sa licem koje je ponudilo najniu cenu mora zakljuiti ugovor o delu. Najnia cena se procenjuje sa stanovita svih elemenata koji doprinose da naruilac obezbedi najsigurnijeg izvoaa, jer kada je re o pozivu na nadmetanje, naruilac obavetava javnost o nameravanom zakljuenju posla i upuuje poziv za uestvovanje na istom, pa s obzirom daje raspisivalac poziva vezan za uslove iz tog poziva, a naime da posao zakljui sa najpovoljnijim ponuaem, on ima pravo da oceni koja je ponuda najpovoljnija ali ne samo u vezi ponuene cene, poto za ocenu tog pitanja dolazi u obzir ne samo cena sadrana u pozivu, ve i drugi uslovi. Prema tome naruilac koji daje poziv na nadmetanje za izvrenje odreenih radova, ovlaenje da sam i po svom nahoenju ceni koja je ponuda za njega stvarno najpovoljnija, te da zavisno od svoje ocene zakljui ugovor sa onim za koga on smatra daje za njega dao najpovoljniju ponudu. S toga ostali uesnici u nadmetanju ne mogu zahtevati ponitaj ugovora koji je zakljuen na osnovu rezultata nadmetanja i ocene koju je naao naruilac, davalac poziva, niti se on moe prinuditi na zakljuenje ugovora sa licem koje je dalo najniu cenu koja bi sa tog stanovita bila povoljnija i celishodnija od ponude lica sa kojim je ugovor zakljuen, ve bi se eventualno mogla traiti naknada tete ako je stvarne tete bilo i ako je za tu tetu odgovoran naruilac koji je uputio poziv. Ako bi ponuda u pozivu za nadmetanje bila iskljuivala obavezu da se zakljui ugovor, poziv na nadmetanje se smatra kao poziv zainteresovanima da ini naprave ponudu ugovora pod objavljenim uslovima. U tom sluaju pozivalac moe ali ne mora da zakljui ugovor za izvrenje radova koje je naveo u ponudi. On moe da zakljui ugovor i sa onim licem koji je najpovoljniji u pogledu kvaliteta izvrenja obaveze, odravanje roka za izvrenje odreenih radova koji bi bili predmet ugovora, dakle svega onoga to garantuje da e odreeni posao biti i kvalitetno i na vreme biti zavren, bez obzira da lije taj izvoa dao najpovoljniju, odnosno najniu cenu. Kod odreenih pravnih lica, koja su navedena u Zakonu o javnim nabavkama, a kojim se ureuju uslovi, nain i postupak, pored ostalih ugovaranje odreenih usluga i ustupanja izvoenja radova u sluajevima kada je naruilac tih usluga, odnosno radova dravni organ, organizacija, ustanova ili drugo pravno lice odreeno ovim zakonom, propisana su pravila o odreivanje vrednosti javne nabavke uslova i vrednosti javne nabavke radova. Ta pravila se svode na to da pri izraunavanju procenjene vrednosti javne nabavke usluga, naruilac mora u vrednost usluge da urauna i sve trokove oko usluge koje je imao ponua, a kod pojedinanih usluga uzima u obzir iznose za usluge osiguranja - visinu premije; za bankarske i druge fmansijske usluge - naknade, provizije i kamate, kao i druge vrste plaanja koje terete uslugu; za arhitektonske usluge, industrijski dizajn, prostorno planiranje i si. 810

Kod odreivanja vrednosti javnih nabavki radova ukupna vrednost javne nabavke za izvoenje radova odreuje se tako to ukupna graevinska vrednost predstavlja osnovicu za izraunavanje vrednosti ugovora o radovima, a pri odreivanju vrednosti javnih nabavki za graevinske radove, naruilac mora da ukljui vrednost svih dobara i usluga koji su neophodni za izvrenje ugovora o nabavci.

Poziv na nadmetanje za umetniko ili tehniko reenje nameravanih radova (l. 605. ZOO)
Odredbe ovog lana na izgled su identine sa odredbama prethodnog lana, s tim to se u odredbama ovog lana navodi pozivanje na nadmetanje za umetnika ili tehnika reenja nameravanih radova, a u prethodnom lanu poziv za nadmetanje sa akcentom na prihvatanje najnie cene, koji se odnosio na vrste radova za koje je naruilac bio zainteresovan, odnosno "za izvrenje odreenih radova". Meutim, razlika ipak postoji. Po odredbama prethodnog lana srha je bila da se postigne "najnia cena", dok odredbe ovog lana imaju u vidu poziv na nadmetanje za umetniko ili tehniko reenje nameravanih radova, ije reenje prihvati komisija iji je sastav unapred objavljen. Prema odredbama ovog lana, ugovor na nadmetanje mora biti zakljuen ako su u pozivu na nadmetanje navedeni svi uslovi koji su od znaaja za zakljuenje ugovora, tj. ako je navedeno delo za koje treba da se izvedu nameravani radovi, ako je za to delo dato dovoljno podataka o tome kako treba da se uradi, odnosno kako treba da izgleda, ako su date njegove dimenzije, ako je odreena cena za to delo, ako je odreen rok u kome se delo ima zavriti, i drugo. I ono to je najhitnije za zakljuenje ovog ugovora je da u pozivu mora da se naglasi da je formirana komisija, iji je sastav unapred objavljen, i da e ugovor o delu biti zakljuen sa onim poslenikom, tj. izvoaem radova ije reenje prihvati ta komisija. Komisija mora biti sastavljena od poznatih strunjaka, kojima je predmet delatnosti iz struke koja se odnosi na umetniko ili tehniko reenje nameravanih radova. Tako, na primer, ako bi se poziv odnosio na nadmetanje za izradu nekog spomenika sa likom neke poznate linosti, komisija bi bila sastavljena, pre svega, od lanova koji se bave likovnom umetnou, arhitekturom, graevinarstvom, naravno u zavisnosti od obima nameravanih radova, ili i nekom drugom strukom koja bi bila podobna da da doprinos da se takvo delo stvori. Po zavrenom pozivu, koji takoe mora imati rok do koga dana se imaju dati reenja za izradu nameravanog dela, komisija ocenjuje prispele radove i donosi odluku o delu koje treba prihvatiti. Naruilac dela je duan da zakljui ugovor o delu sa licem autora, ili vie lica koja su radila na izradi jednog, odnosno prihvaenog reenja. Naruilac ne mora da zakljui ugovor sa uesnikom u nadmetanju ije je reenje prihvatila komisija strunjaka, samo ako je u oglasu, odnosno pozivu iskljuila obavezu da na predlog odreene komisije prihvati ponueno reenje. Meutim, naruilac ne moe odbiti isplatu naknade trokova onom licu ije je reenje komisija prihvatila i preporuila da se sa njim zakljui ugovor o delu. Na ovaj sluaj se moe analognom primenom lana 629. ovog zakona utvrditi odgovornost naruioca - ako bez osnova ne prihvati reenje koje je predloila komisija, da uesniku iji je rad prihvatila komisija isplati trokove koje je ovaj imao, kao i tetu koju je pretrpeo zbog angaovanja na izradi reenja koje se od njega oekivalo.

OBAVEZA POSLENIKA
Nedostaci materijala (l. 606. ZOO)
Odredbe ovog lana imaju u vidu odnos naruioca i izvoaa radova u pogledu kvaliteta materijala koji mu je naruilac predao. Osnovno pravilo je daje izvoa radova, kao verifikovani strunjak, duan da ukoliko primeti nedostatke u predatom mu materijalu, koje je primetio, ili je morao da ih primeti, normalnim i razumnim pregledom primljenog materijala, skrene panju naruiocu radova na te nedostatke, inae odgovara za tetu nastalu zbog nedostatka u materijalu. Izvoa radova bi odgovarao daje primetio ili morao da primeti nedostatke, a o njima nije skrenuo panju naruiocu. Naruilac moe da prihvati primedbe izvoaa radova u pogledu predatog mu materijala koji ima nedostatke, ali i ne mora. Ako naruilac radova i pored toga insistira da mu izvoa radova izradi stvar od materijala na ije mu je nedostatke izvoa ukazao, izvoa je duan da postupi po njegovom zahtevu, osim ako je oigledno da materijal nije podoban za narueno delo ili ako bi izrada od zahtevanog materijala mogla naneti tetu izvoau. Izvoa radova ne mora da prihvati nalog naruioca da mu od donetog materijala, koji je sa nedostatkom, a na koje mu je ukazao izvoa radova, izradi odreenu stvar. Dva su razloga za to. Prvi se odnosi na ocenu iz811

voaa radova da materijal koji mu je predao naruilac oigledno nije podoban za narueno delo, a to podrazumeva da se od tog materijala ne moe izraditi naruena stvar, posebno ako je taj materijal nekvalitetan, ako nema potrebne dimenzije i si. Tako, na primer, ako je naruilac obezbedio parket za postavljanje u odreenoj prostoriji, a taj parket je oigledno toliko sirov da bi posle nekog vremena, usled suenja, dolo do deformacije itavog postavljenog parketa, izvoa ne mora da prihvati izvoenje tih radova i pored toga to bi na tome insistirao naruilac. Drugi razlog bi se odnosio na to ako bi izrada naruenog dela od materijala sa nedostatkom, nakodila ugledu izvoau radova, to bi kasnije imalo uticaja na normalno obavljanje njegovih poslova sa treim licima, bez obzira to bi narueno delo prihvatio naruilac. U pitanju je poslovni ugled izvoaa radova, pa on zbog ouvanja tog ugleda ne mora da prihvati izradu neke stvari koja bi mu nanela odreenu tetu. Tako, na primer, izvoa ne mora da prihvati izradu limarije na kui naruioca, ako mu je naruilac dao zarali lim od koga bi izvoa trebalo da izradi oluke, koji bi bili vidljivi za svakoga, a to bi izvoau nanelo tetu, odnosno njegovom ugledu kod treih lica. Ako su stranke zakljuile ugovor o delu, a izvoa ne prihvati materijal sa nedostatkom od naruioca, izvoa ima pravo da raskine ugovor o delu i da zahteva od naruioca da mu naknadi tetu i druge trokove koje je izvoa imao u vezi zakljuenog ugovora. Stav 3. ovog lana ima u vidu upozorenje naruioca radova na nedostatke u nalogu naruioca. Naime, naruilac je duan da upozori naruioca na nedostatke u njegovom nalogu, kao i na druge okolnosti za koje je znao ili je morao znati, koje mogu biti od znaaja za narueno delo ili za njegovo izvrenje na vreme, inae e odgovarati za tetu. Dakle, u ovom sluaju se ne radi o materijalu sa nedostatkom, koji bi naruilac dao izvoau, ve o primedbama izvoaa na naloge za izradu odreenog dela, ako izvoa smatra daje nalog naruioca pogrean, odnosno nestruan, i da bi izrada dela po takvom nalogu naruioca mogla stvoriti tetu za ovoga.

Sudska praksa
"Izvoa radova odgovara za tetu nastalu ugradnjom nekvalitetnog materijala i u sluaju kada je materijal odabrao investitor a on ga nije upozorio da je odabrani materijal neodgovarajueg kvaliteta" - (prema odluci VPS, P. 1156/99).

Obaveza da izvri delo (l. 607. ZOO)

Stav 1. ovog lana propisuje dva pravila, i to: a) daje poslenik duan da izvri delo onako kako je ugovoreno i b) da to delo izvri po pravilima struke. Osnovno pravilo kod ugovora o delu je da naruilac naruuje delo onako kako njemu odgovara, a poslenik je duan da to narueno delo izradi u odreenom roku. Naruilac mora da da posleniku precizne podatke o delu koje eli da mu poslenik uradi, a ovaj je duan da mu, po pravilima svoje struke, ukae, odnosno pomogne u pogledu izrade traenog dela. Poslenik je, po pravilu, specijalizovan za poslove koje treba da izradi po zamisli naruioca, pa je duan, kako je i u prethodnim lanovima navedeno, da naruioca obavesti, odnosno upozori na posledice ako kvalitet materijala ne odgovara, te da poslenik moe i da odbije zahtev naruioca ako smatra da izrada dela od predatog materijala nije podoban za narueno delo, kao i ako bi takva izrada mogla naneti tetu ugledu poslenika. To pravilo postoji i ako se narueno delo radi sa materijalom poslenika, kada je poslenik duan da naruiocu radova upozori na nedostatke u njegovom nalogu, kao i na druge okolnosti koje je znao ili morao znati, a koje mogu biti od znaaja za narueno delo. U praksi se esto dogaa da poslenik, pre zakljuenja ugovora, da svoju ponudu u vezi dela koji treba da izradi po narudbi naruioca, u kojoj bi specificirao radove i ponudio cenu, pa bi, po potrebi, predloio i izvoenje eventualnih naknadnih radova koji nisu mogli bili uoeni prilikom razgovora o izradi dela, pa i u vreme zakljuenja ugovora, te da e se o tome naknadno dogovoriti i odrediti ta jo treba da se uradi, kao i da se ti radovi naknadno obraunaju. Zbog toga, ako je ugovor o delu zakljuen, pretpostavka je daje u samom ugovoru navedeno o kojoj je stvari re, kako treba da se izradi, od ijeg materijala i kakvog kvaliteta, rok izrade, cena i drugo to karakterie sadrinu takvog ugovora. U svakom sluaju odlika ugovora o delu je da poslenik naruiocu izradi stvar onakvu kakvu je on eleo. To mogu biti prosta a i sloena dela. Kod sloenih dela se, po pravilu, sainjava pismeni ugovor i njime odreuju osnovne karakteristike, specifikacija za izradu tog dela. Poslenik koji je specijalizovan za izradu ili opravku pojedinih ureaja, u ispunjenju svoje obaveze iz ugovora o delu duan je da izvede sve radove da se izraeno delo moe upotrebljavati prema svojoj nameni, bez obzira na specifikaciju radova navedene u ugovoru ili priloene ugovoru od strane naruioca. 812

Odredbe stava 3. imaju u vidu, kao oblik ugovora o delu, i sam izvoaev rad, ako su stranke tako dogovorile. To moe biti primer kada izvoa radova po nalogu naruioca kupi za raun naruioca odreeni materijal, ili sam naruilac kupi potreban materijal za izradu neke stvari, a poslenik, odnosno izvoa radova za izradu naruene stvari upotrebi samo svoj rad. Ugovor o delu moe postojati i u oblasti izvravanja odreenih poslova iz poslovanja subjekata koji obavljaju privrednu delatnost. Ta delatnost nema radno pravni karakter iz oblasti radnih odnosa, jer izvoa koji se angauje po osnovu ugovora o delu izvrava samo one poslove koji ne spadaju u redovnu, pa ni sporednu delatnost privrednog subjekta. Tako je, prema odredbama Zakona o radu, propisano da poslodavac moe sa odreenim licem da zakljui ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku odreene stvari, samostalno izvrenje odreenog fizikog ili intelektualnog posla.

Kvalitet poslenikovog materijala (l. 602. ZOO)

Naruilac moe od poslenika da trai da mu izradi neku stvar od odreenog materijala poslenika. Ali, ako naruilac na taj materijal nije ukazao, niti ga je odabrao kod poslenika, poslenika je duan da izradi stvar od svog materijala srednjeg kvaliteta. Upotreba izraza "srednjeg kvaliteta" znai da poslenik ne moe, ako nije ugovorio sa naruiocem, da izradi stvar od materijala najboljeg kvaliteta, jer bi to za naruioca, moda, predstavljalo vee fmansijsko optereenje od onog koje je on predvideo. Zbog toga je u stavu 1. ovog lana dato srednje reenje, koje naruilac ne moe da odbije, a naime da ako naruilac nije odredio kvalitet materijala, daje poslenik duan da upotrebi materijal srednjeg kvaliteta. Drugi stav ovog lana propisuje pravilo da prodava odgovara naruiocu za kvalitet upotrebljenog materijala, isto kao to odgovara prodava kad postoje materijalni nedostaci na stvar koja je prodata. Ta pravila su odreena u odredbama lana 479. ovog zakona, po kojima nedostatak postoji: a) ako stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za promet; b) ako stvar nema potrebna svojstva za naroitu upotrebu za koju je kupac nabavlja, a koja je bila poznata prodavcu, ili mu je morala biti poznata; v) ako stvar nema svojstva i odlike koje su izriito ili preutno ugovorene, odnosno propisane i g) kad je prodava predao stvar koja nije saobrazna uzorku ili modelu, osim ako su uzorak ili model pokazani samo radi obavetenja. Elementi koji odreuju kvalitet upotrebljenog materijala, a koji su navedeni u lanu 479. ovog zakona, dovoljno ukazuju na pravila kojih se poslenik ima pridravati prilikom izbora materijala, ak i onda ako je naruilac odredio kvalitet materijala od koga eli da mu poslenik izradi naruenu stvar, ako taj materijal ima neke nedostatke koje su poznate samo posleniku (na primer, kod krojaa, ponaanje materijala pri pranju na odreenoj temperaturi, zatim sakupljanje tog materijala posle pranja, peglanje i si., koji imaju uticaja na to da materijal zadovoljava sva svojstva kvalitetnog materijala). O svim tim nedostacima, bilo daje materijal odabrao naruilac, ili ako dogovora oko toga nije bilo sa poslenikom, ovaj je duan da upozori na eventualne nedostatke materijala, kako se to inae ini u industrijskoj proizvodnji, kada se iz deklaracije o kvalitetu materijala navode svi njegovi kvaliteti, odnosno nedostaci. Kad je izvoa radova, odnosno poslenik specijalizovan za obavljanje naruenog posla, a naruilac vri izbor materijala ili daje materijal za izvrenje posla, poslenik je duan da upozori naruioca na postojee nedostatke u pogledu kvaliteta materijala, odnosno na nepodobnost materijala za izvrenje posla, u protivnom odgovara naruiocu za tetu prouzrokovanu upotrebom nekvalitetnog, odnosno nepodobnog materijala.

NADZOR (l. 603. ZOO)

Odredbom ovog lana je vrenje nadzora predvieno kao pravo naruioca. Nadzor koji vri naruilac ima za cilj proveravanje i obezbeenje urednog izvoenja radova. Nadzor se ostvaruje pregledavanjem i kontrolom radova koje izvodi poslenik, kao i materijala koji se koristi. Naruilac ima pravo nadzora u tom smislu da li se radovi izvode po zakljuenom ugovoru i pravilima struke poslenika. Nadzor naruioca podrazumeva i praenje poslenika u smislu urednog i blagovremenog izvrenja ugovorenih poslova, posebno da li se kvalitetno izvode radovi, da l i j e upotrebljen materijal koji je predvien ugovorom o delu i da li izvoa potuje rokove koji su ugovoreni. Za vrenje strunog nadzora naruilac moe da odredi i drugo lice koje je za ugovorene poslove o delu struno. To lice ne moe preduzimati bilo kakve obaveze ili odreivati drukiji nain rada, izbor materijala i si., ako prethodno ne dobije posebno ovlaenje od naruioca za te radnje. Naruilac, odnosno struno lice koje on odredi, imaju pravo da nadzor vre u mestu gde poslenik obavlja ugovorene radove. Imajui to u vidu, odnosno ovlaenje naruioca da moe da vri nadzor nad obavljanjem po809

sla, ovlaenje nadzora iz ovog lana odnosi se i na pravo naruioca da posleniku daje uputstva kad to odgovara prirodi posla, a poslenik je duan da to omogui. Pravo nadzora u smislu odredaba ovog lana obuhvata samo period od dana kada je poslenik zapoeo sa izvoenjem radova pa sve do okonanja tih radova. U tom periodu, naruilac koji je u vrenju nadzora uoio kakav nedostatak na radovima koji se izvode, duan je da o tome obavesti poslenika, usmeno ili pismenim putem, a poslenik je duan da postupi po datim primedbama, osim ako je naruilac nestruno lice za narueni posao, kada poslenik moe odbiti dalje izvoenje radova, raskinuti ugovor i traiti naknadu tete. Nadzor nad radom poslenika je od koristi i za jednog i za drugog od njih, jer ako se u toku nadzora pokau potrebe za izmenu ugovora, ili dopunske radove, to e koristiti cilju koji je imao naruilac prilikom zakljuenja ugovora, a prilikom zakljuenja ugovora nije ih uoio niti mu je na to ukazao poslenik.

ZAKLJUIVANJE UGOVORA NADMETANJEM

Poziv na nadmetanje o ceni radova (l. 604. ZOO)
Svrha poziva na nadmetanje o ceni radova je da se zakljui ugovor sa onim ko ponudi najniu cenu. Odredbe o pozivu za nadmetanje su dispozitivne prirode, to znai da naruilac moe ali ne mora da za izvrenje odreenih radova uputi poziv na nadmetanje Poziv na nadmetanje ima karakter ponude o kojoj postoji pravilo iz lana 32. ovog zakona, utoliko pre to je lanom 604. stav 1. ovog zakona naglaeno da poziv obavezuje pozivaoca da zakljui ugovor za izvrenje odreenih radova - sa onim ko ponudi najniu cenu. Pravilo o obavezi zakljuenja ugovora sa onim ko ponudi najniu cenu primenjuje se samo onda ako pozivalac iz poziva za nadmetanje ne iskljui obavezu da e zakljuiti ugovor sa licem koje je dalo najpovoljniju, odnosno najniu cenu. Naime, ponuda moe biti bez navedene ograde, u kom sluaju je pozivalac obavezan da zakljui ugovor sa onim koji je ponudio najniu cenu, odnosno ponuda moe biti sa ogradom da ga ponuda ne obavezuje, u kom sluaju ponudilac nije obavezan da zakljui ugovor sa onim ko ponudi najniu cenu, niti sa nekim drugim uesnikom u vezi te ponude. Meutim, "najnia cena" ne mora znaiti i neprikosnoveni uslov da se samo sa licem koje je ponudilo najniu cenu mora zakljuiti ugovor o delu. Najnia cena se procenjuje sa stanovita svih elemenata koji doprinose da naruilac obezbedi najsigurnijeg izvoaa, jer kada je re o pozivu na nadmetanje, naruilac obavetava javnost o nameravanom zakljuenju posla i upuuje poziv za uestvovanje na istom, pa s obzirom daje raspisivalac poziva vezan za uslove iz tog poziva, a naime da posao zakljui sa najpovoljnijim ponuaem, on ima pravo da oceni koja je ponuda najpovoljnija ali ne samo u vezi ponuene cene, poto za ocenu tog pitanja dolazi u obzir ne samo cena sadrana u pozivu, ve i drugi uslovi. Prema tome naruilac koji daje poziv na nadmetanje za izvrenje odreenih radova, ovlaenje da sam i po svom nahoenju ceni koja je ponuda za njega stvarno najpovoljnija, te da zavisno od svoje ocene zakljui ugovor sa onim za koga on smatra daje za njega dao najpovoljniju ponudu. S toga ostali uesnici u nadmetanju ne mogu zahtevati ponitaj ugovora koji je zakljuen na osnovu rezultata nadmetanja i ocene koju je naao naruilac, davalac poziva, niti se on moe prinuditi na zakljuenje ugovora sa licem koje je dalo najniu cenu koja bi sa tog stanovita bila povoljnija i celishodnija od ponude lica sa kojim je ugovor zakljuen, ve bi se eventualno mogla traiti naknada tete ako je stvarne tete bilo i ako je za tu tetu odgovoran naruilac koji je uputio poziv. Ako bi ponuda u pozivu za nadmetanje bila iskljuivala obavezu da se zakljui ugovor, poziv na nadmetanje se smatra kao poziv zainteresovanima da ini naprave ponudu ugovora pod objavljenim uslovima. U tom sluaju pozivalac moe ali ne mora da zakljui ugovor za izvrenje radova koje je naveo u ponudi. On moe da zakljui ugovor i sa onim licem koji je najpovoljniji u pogledu kvaliteta izvrenja obaveze, odravanje roka za izvrenje odreenih radova koji bi bili predmet ugovora, dakle svega onoga to garantuje da e odreeni posao biti i kvalitetno i na vreme biti zavren, bez obzira da lije taj izvoa dao najpovoljniju, odnosno najniu cenu. Kod odreenih pravnih lica, koja su navedena u Zakonu o javnim nabavkama, a kojim se ureuju uslovi, nain i postupak, pored ostalih ugovaranje odreenih usluga i ustupanja izvoenja radova u sluajevima kada je naruilac tih usluga, odnosno radova dravni organ, organizacija, ustanova ili drugo pravno lice odreeno ovim zakonom, propisana su pravila o odreivanje vrednosti javne nabavke uslova i vrednosti javne nabavke radova. Ta pravila se svode na to da pri izraunavanju procenjene vrednosti javne nabavke usluga, naruilac mora u vrednost usluge da urauna i sve trokove oko usluge koje je imao ponua, a kod pojedinanih usluga uzima u obzir iznose za usluge osiguranja - visinu premije; za bankarske i druge fmansijske usluge - naknade, provizije i kamate, kao i druge vrste plaanja koje terete uslugu; za arhitektonske usluge, industrijski dizajn, prostorno planiranje i si. 810

Kod odreivanja vrednosti javnih nabavki radova ukupna vrednost javne nabavke za izvoenje radova odreuje se tako to ukupna graevinska vrednost predstavlja osnovicu za izraunavanje vrednosti ugovora o radovima, a pri odreivanju vrednosti javnih nabavki za graevinske radove, naruilac mora da ukljui vrednost svih dobara i usluga koji su neophodni za izvrenje ugovora o nabavci.

Poziv na nadmetanje za umetniko ili tehniko reenje nameravanih radova (l. 605. ZOO)
Odredbe ovog lana na izgled su identine sa odredbama prethodnog lana, s tim to se u odredbama ovog lana navodi pozivanje na nadmetanje za umetnika ili tehnika reenja nameravanih radova, a u prethodnom lanu poziv za nadmetanje sa akcentom na prihvatanje najnie cene, koji se odnosio na vrste radova za koje je naruilac bio zainteresovan, odnosno "za izvrenje odreenih radova". Meutim, razlika ipak postoji. Po odredbama prethodnog lana srha je bila da se postigne "najnia cena", dok odredbe ovog lana imaju u vidu poziv na nadmetanje za umetniko ili tehniko reenje nameravanih radova, ije reenje prihvati komisija iji je sastav unapred objavljen. Prema odredbama ovog lana, ugovor na nadmetanje mora biti zakljuen ako su u pozivu na nadmetanje navedeni svi uslovi koji su od znaaja za zakljuenje ugovora, tj. ako je navedeno delo za koje treba da se izvedu nameravani radovi, ako je za to delo dato dovoljno podataka o tome kako treba da se uradi, odnosno kako treba da izgleda, ako su date njegove dimenzije, ako je odreena cena za to delo, ako je odreen rok u kome se delo ima zavriti, i drugo. I ono to je najbitnije za zakljuenje ovog ugovora je da u pozivu mora da se naglasi da je formirana komisija, iji je sastav unapred objavljen, i da e ugovor o delu biti zakljuen sa onim poslenikom, tj. izvoaem radova ije reenje prihvati ta komisija. Komisija mora biti sastavljena od poznatih strunjaka, kojima je predmet delatnosti iz struke koja se odnosi na umetniko ili tehniko reenje nameravanih radova. Tako, na primer, ako bi se poziv odnosio na nadmetanje za izradu nekog spomenika sa likom neke poznate linosti, komisija bi bila sastavljena, pre svega, od lanova koji se bave likovnom umetnou, arhitekturom, graevinarstvom, naravno u zavisnosti od obima nameravanih radova, ili i nekom drugom strukom koja bi bila podobna da da doprinos da se takvo delo stvori. Po zavrenom pozivu, koji takoe mora imati rok do koga dana se imaju dati reenja za izradu nameravanog dela, komisija ocenjuje prispele radove i donosi odluku o delu koje treba prihvatiti. Naruilac dela je duan da zakljui ugovor o delu sa licem autora, ili vie lica koja su radila na izradi jednog, odnosno prihvaenog reenja. Naruilac ne mora da zakljui ugovor sa uesnikom u nadmetanju ije je reenje prihvatila komisija strunjaka, samo ako je u oglasu, odnosno pozivu iskljuila obavezu da na predlog odreene komisije prihvati ponueno reenje. Meutim, naruilac ne moe odbiti isplatu naknade trokova onom licu ije je reenje komisija prihvatila i preporuila da se sa njim zakljui ugovor o delu. Na ovaj sluaj se moe analognom primenom lana 629. ovog zakona utvrditi odgovornost naruioca - ako bez osnova ne prihvati reenje koje je predloila komisija, da uesniku iji je rad prihvatila komisija isplati trokove koje je ovaj imao, kao i tetu koju je pretrpeo zbog angaovanja na izradi reenja koje se od njega oekivalo.

OBAVEZA POSLENIKA
Nedostaci materijala (l. 606. ZOO)
Odredbe ovog lana imaju u vidu odnos naruioca i izvoaa radova u pogledu kvaliteta materijala koji mu je naruilac predao. Osnovno pravilo je daje izvoa radova, kao verifikovani strunjak, duan da ukoliko primeti nedostatke u predatom mu materijalu, koje je primetio, ili je morao da ih primeti, normalnim i razumnim pregledom primljenog materijala, skrene panju naruiocu radova na te nedostatke, inae odgovara za tetu nastalu zbog nedostatka u materijalu. Izvoa radova bi odgovarao daje primetio ili morao da primeti nedostatke, a o njima nije skrenuo panju naruiocu. Naruilac moe da prihvati primedbe izvoaa radova u pogledu predatog mu materijala koji ima nedostatke, ali i ne mora. Ako naruilac radova i pored toga insistira da mu izvoa radova izradi stvar od materijala na ije mu je nedostatke izvoa ukazao, izvoa je duan da postupi po njegovom zahtevu, osim ako je oigledno da materijal nije podoban za narueno delo ili ako bi izrada od zahtevaijog materijala mogla naneti tetu izvoau. Izvoa radova ne mora da prihvati nalog naruioca da mu od donetog materijala, koji je sa nedostatkom, a na koje mu je ukazao izvoa radova, izradi odreenu stvar. Dva su razloga za to. Prvi se odnosi na ocenu iz811

voaa radova da materijal koji mu je predao naruilac oigledno nije podoban za narueno delo, a to podrazumeva da se od tog materijala ne moe izraditi naruena stvar, posebno ako je taj materijal nekvalitetan, ako nema potrebne dimenzije i si. Tako, na primer, ako je naruilac obezbedio parket za postavljanje u odreenoj prostoriji, a taj parket je oigledno toliko sirov da bi posle nekog vremena, usled suenja, dolo do deformacije itavog postavljenog parketa, izvoa ne mora da prihvati izvoenje tih radova i pored toga to bi na tome insistirao naruilac. Drugi razlog bi se odnosio na to ako bi izrada naruenog dela od materijala sa nedostatkom, nakodila ugledu izvoau radova, to bi kasnije imalo uticaja na normalno obavljanje njegovih poslova sa treim licima, bez obzira to bi narueno delo prihvatio naruilac. U pitanju je poslovni ugled izvoaa radova, pa on zbog ouvanja tog ugleda ne mora da prihvati izradu neke stvari koja bi mu nanela odreenu tetu. Tako, na primer, izvoa ne mora da prihvati izradu limarije na kui naruioca, ako mu je naruilac dao zarali lim od koga bi izvoa trebalo da izradi oluke, koji bi bili vidljivi za svakoga, a to bi izvoau nanelo tetu, odnosno njegovom ugledu kod treih lica. Ako su stranke zakljuile ugovor o delu, a izvoa ne prihvati materijal sa nedostatkom od naruioca, izvoa ima pravo da raskine ugovor o delu i da zahteva od naruioca da mu naknadi tetu i druge trokove koje je izvoa imao u vezi zakljuenog ugovora. Stav 3. ovog lana ima u vidu upozorenje naruioca radova na nedostatke u nalogu naruioca. Naime, naruilac je duan da upozori naruioca na nedostatke u njegovom nalogu, kao i na druge okolnosti za koje je znao ili je morao znati, koje mogu biti od znaaja za narueno delo ili za njegovo izvrenje na vreme, inae e odgovarati za tetu. Dakle, u ovom sluaju se ne radi o materijalu sa nedostatkom, koji bi naruilac dao izvoau, ve o primedbama izvoaa na naloge za izradu odreenog dela, ako izvoa smatra daje nalog naruioca pogrean, odnosno nestruan, i da bi izrada dela po takvom nalogu naruioca mogla stvoriti tetu za ovoga.

Sudska praksa
"Izvoa radova odgovara za tetu nastalu ugradnjom nekvalitetnog materijala i u sluaju kada je materijal odabrao investitor a on ga nije upozorio daje odabrani materijal neodgovarajueg kvaliteta" - (prema odluci VPS, P. 1156/99).

Obaveza da izvri delo (l. 607. ZOO)

Stav 1. ovog lana propisuje dva pravila, i to: a) daje poslenik duan da izvri delo onako kako je ugovoreno i b) da to delo izvri po pravilima struke. Osnovno pravilo kod ugovora o delu je da naruilac naruuje delo onako kako njemu odgovara, a poslenik je duan da to narueno delo izradi u odreenom roku. Naruilac mora da da posleniku precizne podatke o delu koje eli da mu poslenik uradi, a ovaj je duan da mu, po pravilima svoje struke, ukae, odnosno pomogne u pogledu izrade traenog dela. Poslenik je, po pravilu, specijalizovan za poslove koje treba da izradi po zamisli naruioca, pa je duan, kako je i u prethodnim lanovima navedeno, da naruioca obavesti, odnosno upozori na posledice ako kvalitet materijala ne odgovara, te da poslenik moe i da odbije zahtev naruioca ako smatra da izrada dela od predatog materijala nije podoban za narueno delo, kao i ako bi takva izrada mogla naneti tetu ugledu poslenika. To pravilo postoji i ako se narueno delo radi sa materijalom poslenika, kada je poslenik duan da naruiocu radova upozori na nedostatke u njegovom nalogu, kao i na druge okolnosti koje je znao ili morao znati, a koje mogu biti od znaaja za narueno delo. U praksi se esto dogaa da poslenik, pre zakljuenja ugovora, da svoju ponudu u vezi dela koji treba da izradi po narudbi naruioca, u kojoj bi specificirao radove i ponudio cenu, pa bi, po potrebi, predloio i izvoenje eventualnih naknadnih radova koji nisu mogli bili uoeni prilikom razgovora o izradi dela, pa i u vreme zakljuenja ugovora, te da e se o tome naknadno dogovoriti i odrediti ta jo treba da se uradi, kao i da se ti radovi naknadno obraunaju. Zbog toga, ako je ugovor o delu zakljuen, pretpostavka je da je u samom ugovoru navedeno o kojoj je stvari re, kako treba da se izradi, od ijeg materijala i kakvog kvaliteta, rok izrade, cena i drugo to karakterie sadrinu takvog ugovora. U svakom sluaju odlika ugovora o delu je da poslenik naruiocu izradi stvar onakvu kakvu je on eleo. To mogu biti prosta a i sloena dela. Kod sloenih dela se, po pravilu, sainjava pismeni ugovor i njime odreuju osnovne karakteristike, specifikacija za izradu tog dela. Poslenik koji je specijalizovan za izradu ili opravku pojedinih ureaja, u ispunjenju svoje obaveze iz ugovora o delu duan je da izvede sve radove da se izraeno delo moe upotrebljavati prema svojoj nameni, bez obzira na specifikaciju radova navedene u ugovoru ili priloene ugovoru od strane naruioca. 812

Tueni je osporio tubeni zahtev. Naveo je daje on upravnom odnosu sa tuiocem, da su kalendari isporueni posle ugovorenog roka i da je bez uticaja okolnost to je tuilac poverio izradu kalendara treem licu, poto se on nije saglasio da kalendare izradi tree lice, ve da je posao poverio upravo tuiocu. Prvostepeni sud je odbio tubeni zahtev. Drugostepeni sud je odbio albu tuioca i potvrdio prvostepenu presudu. Ovde se radi o ugovoru o delu (tampanje i izdavanje kalendara), gdeje naruilac tueni, a izvoa-tuilac. Po tom zakljuenom poslu oni su - tuilac i tueni - u neposrednom pravnom odnosu sa odreenim pravima i obavezama. Izvoa je izmeu ostalog, u obavezi prema naruiocu da izradi ugovoreno delo. Izvoa je svoju obavezu ispunio, ako je sainio ugovoreno delo po kvalitetu i u roku kako su stimulisani ugovori o delu. U ovom sluaju tuilac to nije u svemu uinio. Ugovoreno delo je izvrio preko treeg lica. To je on mogao da uradi, budui da protivno nije ugovoreno, a izvrio gaje i kvalitetno - to uostalom niko od stranaka i ne spori. Meutim, poveravanjem izvrenja posla treem licu, tuilac se nije mogao jednostavno osloboditi i ugovorene obaveze, koju je imao prema tuenom, u pogledu roka isporuke i kvaliteta izrade ugovorenog dela, niti posledice koje nastaju za sluaj docnje u izradi i isporuci. Tuilac je u ovom konkretnom sluaju sa izradom dela zadocnio, s obzirom na ugovoreni rok sa tuenim, na ta on prema ugovoru odgovara tuenom, pri emu nije odluno, da se tueni sa svoje strane u ovom sluaju interesovao kod treeg lica, kome je tuilac poverio posao, o toku radova, niti je od znaaja daje tueni, zadravi pravo na ugovorenu kaznu, primio izraeno delo od treeg lica Tuilac i tueni su bili u ugovornom odnosu i tuilac je odgovoran, kao stoje reeno, za kvalitet poverenog dela, kao i za rok prema tuenom i injenica to je tueni isporuku primio od treeg lica ne moe uticati na ugovorni odnos tuioca i tuenog, niti je samo zbog te injenice tuilac ispao iz svoje obaveze, a na njegovo mesto stupilo to tree lice (prema odluci VPS, SI. 1163/68); Izvoa ne odgovara zbog propusta investitora Izvoa radova odgovara samo za docnju kojajeposledica njegove radnje ili propusta. Prema obrazloenju Prema ugovoru zakljuenom izmeu parninih stranaka tuilac se obavezao da za sluaj docnje u predaji prodatih stanova plati tuenom na ime ugovorne kazne po 12.804 dinara, za svaki dan docnje, pa bi, u smislu te ugovorne odredbe tuioca teretila ugovorna kazna, pod us lovom da je prodate stanove predao tuenom u docnji i ako je on - tuilac za tu docnju odgovoran. Iz izvetaja komisije za tehniki pregled i prijem izvedenih radova od 30. maja 1970. godine, vidi se daje pregled stanova koji je tueni kupio od tuioca obavljen od 26. maja 1970. godine i dajepomenuta komisija nala da se izvedeni radovi mogu primiti, istina sa primedbama, s tim da se konstatovani kvalitativni nedostaci otklone do 4. juna 1970. godine, kao i daje istovremeno predloila nadlenom organu uprave da moe izdati odobrenje za upotrebu stanova. Iz zabeleke nadzornog organa u graevinskom dnevniku od 4. juna 1970. godine proizilazi daje toga dana nadzorni organ tuenog primio dozvolu za upotrebu objekta, to znai daje tueni po-ev od toga dana mogao objekat koristiti, budui da je po oceni pomenute komisije i nadlenog organa uprave bio funkcionalno ispravan, bez obzira na postojee kvalitativne nedostatke, koje s obzirom na izdatu dozvolu za upotrebu nisu ni mogle da se smatraju kao bitni da bi mogli da spree preuzimanje. Pri takvom stanju stvari tuenom nita nije stajalo na putu da kupljene stanove preuzme jo 4. juna 1970. godine, petnaest dana pre ugovorenog roka, poto su se postojei kvalitativni nedostaci, s obzirom na izloeno, mogli otkloniti i posle preuzimanja pomenutih stanova. Prema tome, okolnost na kojoj drugostepeni sud zasniva svoje shvatanje to je pomenute stanove tueni konano preuzeo 29. i 30. juna 1970. godine, prema zapisniku od 30. juna 1970. godine, ne znai da su mu stanovi predati sa docnjom od 11 dana, odnosno da se radi o docnji za koju je tuilac odgovoran. Naprotiv, iz injenice to tueni ne tvrdi daje tuilac posle izdavanja dozvole za upotrebu odbio da tuenom preda pomenute stanove, mora se uzeti da je primopredaja od 29. i 30. juna 1970. godine usledila tih dana zato to tueni nije stanove preuzeo im je izdata dozvola za njihovu upotrebu pa, prema tome, nema tuioeve odgovornosti, odnosno ima se uzeti da tuilac nije ni pao u docnju, postoje do 4. juna 1970. godine, dakle, 15 dana pre roka, preuzeo sve radnje koje je prema ugovoru i prirodi samog posla bio duan da izvri da bi tueni mogao da preuzme sporne stanove. Pri takvom stanju stvari, i kako izvoa radova odnosno prodava stanova odgovara samo za docnju koja je posledica neke njegove radnje ili propusta, a ne i za docnju kojajeposledica vie sile, odnosno radnje ili propusta investitora, trebalo je da drugostepeni sud odbije albu tuenog i potvrdi prvostepenu presudu (prema odluci VPS, P. 156/73); Obaveza podizvoaa radova Izvoa radova ne moe na podizvoaa prevaliti ugovornu kaznu koju je platio poveriocu zbog docnje, osim ako je suprotno ugovoreno. 817

Prema obrazloenju Nesporno je bilo daje tuilac bio glavni izvoa i daje o izvoenju radova zakljuio ugovor sa investitorom. Tim ugovorom stranke su, izmeu ostalog, ugovorile da e tuilac kao glavni izvoa plaati ugovornu kaznu za svaki dan zakanjenja. Stranke su predvidele vrlo kratak rok za zavretak radova. Takoeje bilo nesporno da radovi nisu zavreni na vreme i daje tuilac platio ugovornu kaznu investitoru. Sporno je bilo meu strankama da li tuilac moe osnovano traiti od tuenog da mu naknadi iznos isplaen na ime ugovorne kazne, i to u vidu naknade tete. Tuilac je, kao to je ve reeno, ugovorom sa investitorom, preuzeo obavezu da e za svaki dan zakanjenja plaati ugovornu kaznu. Jedan deo radova tuilac je poverio na izvoenje tuenom kao podizvoau. Tuilac i tueni su o tome zakljuili i ugovor. Tim ugovorom stranke nisu predvidele obavezu tuenog da e plaati tuiocu kaznu za svaki dan zakanjenja. Tuilac je bio duan, kad je ve sa investitorom zakljuio ugovor kojim se obavezao da e plaati ugovornu kaznu za svaki dan zakanjenja, da istu obavezu predvidi i za tuenog u njegovom ugovoru. Tuilac to nije uinio. Zakljuujui ugovor sa tuiocem i preuzimajui obavezu da radove zavri do ugovorenog roka, tueni je time preuzeo i rizik da tuiocu naknadi tetu koju ovaj pretrpi ako tueni radove ne zavri o roku. Meutim, tueni je preuzeo normalan rizik koji proistie iz takvog ugovornog odnosa. Tueni nije preuzeo poveani rizik, odnosno rizik da e tuiocu isplatiti iznos koji tuilac bude platio na ime ugovorne kazne na osnovu ugovora koji je tuilac zakljuio sa investitorom. Ne samo da stranke nisu ugovorile takvu obavezu tuenog ve tuilac i ne tvrdi da je prilikom zakljuenja ugovora obavestio i upozorio tuenog na posledice koje mogu nastati ako ne zavri radove o roku. Kako tuilac trai naknadu isplaene ugovorne kazne, a s obzirom da tueni nije preuzeo poveani rizik, niti je ugovorena njegova obaveza u vidu ugovorne kazne, tubeni zahtevje u celini neosnovan. Tuilac je, bio duan da prilikom zakljuenja ugovora sa tuenim, znajui za svoje obaveze prema investitoru, u ugovor unese odredbu o ugovornoj kazni unetu u ugovor izmeu njega (tuioca) i investitora, da bi tueni znao za poveani rizik posledice njegove docnje. S obzirom da tuilac nije tako postupio, ne moe prevaliti na tuenog ugovornu kaznu koju je isplatio investitoru (prema odluci VPS, SI. 1628/72); "Investitor moe zahtevati otklanjanje nedostataka u gradnji i od pravnog sledbenika poslovne zajednice koja je u ugovoru o gradnji oznaena kao izvoa radova, bez obzira stoje ona te poslove preuzela za raun drugog preduzea " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 425/98); lan 610. i lan 611. - "Angaovanje proizvoaa na strani poslenika ne podrazumeva dovoenje u vezu proizvoaa neposredno sa naruiocem posla, niti oslobaa poslenika od njegovih osnovnih obaveza. Kod ugovora o delu poslenik moe poveriti izvrenje posla treem licu, ukoliko ugovor nije sainjen, s obzirom na linost poslenika, ali i tada odgovara naruiocu posla za blagovremeno i uredno izvrenje posla " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 624/95).

Odgovornost za saradnike (cl. 611. ZOO)

Ako poslenik ne moe sam da izvri ugovoreni posao, za izvrenje tog posla moe da angauje saradnike, tzv. spoljne saradnike, pomonike koji nisu u radnom odnosu kod njega, niti im poslenik poverava da narueno delo oni sami izvre. Odnos poslenika i saradnika moe biti zasnovan po osnovu ugovora o nalogu. Tim ugovorom ureuju se odnosi poslenika i saradnika u vezi izvrenja odreenog dela. Saradnik mora da sve obaveze ispunjava po nalogu poslenika i, razume se sa panjom koja se u vrenju odreene delatnosti trai Meutim, ukoliko taj saradnik ne postupa po nalozima poslenika, odnosno ne postupa sa potrebnom panjom kod izrade naruenog dela, te takvim svojim radom priini kakvu tetu na tom delu, za tetu odgovara posleniku, dok poslenik za sve obaveze iz ugovora odgovara neposredno naruiocu. Saradnici poslenika u pogledu odgovornosti za izvrenje dela nisu ni u kakvom odnosu sa naruiocem. Oni za svoj rad odgovaraju posleniku, a on za njihove greke uinjene na delu odgovara naruiocu dela. Rad sa spoljnim saradnicima ne moe se regulisati ugovorom o delu, jer se taj ugovor prema Zakonu o radu zakljuuje sa treim licima za poslove koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku odreene stvari, samostalnog izvrenja odreenog fizikog ili intelektualnog posla. Osnovno je kod ugovora o delu da lice koje obavlja poslove po tom ugovoru imaju kao uslov samostalnost tih subjekata, to nije osobina saradnika u smislu odredaba ovog lana. Moglo bi se rei da se odnos poslenika i saradnika regulie ugovorom o nalogu (l. 749. ovog zakona), po kome saradnik ugovorom o nalogu, dakle po nalogu poslenika, preduzima odreene poslove, mada ugovor o nalogu regulie neke specifine odnose izmeu nalogodavca i nalogoprimca, ali ih ta razlika ne spreava da na analogan nain reguliu svoj odnos u pogledu niza pitanja. 818

U ovom sluaju, odredbe ovog lana reguliu samo pitanje mogunosti poslenika da za izradu nekog naruenog dela moe da angauje saradnike, pomonike, ali ne po osnovu poveravanja posla treem licu, niti licu po osnovu ugovora o delu, ve po osnovu saradnje sa drugim licem, koje je po njegovom nalogu radilo na ugovorenom delu kao saradnik, za ije poslove odgovara poslenik, kao daje narueno delo sam izvrio.

Neposredan zahtev saradnika poslenika od naruioca (l. 612. ZOO)

U prethodnom lanu bilo je reci samo o odgovornosti poslenika za rad svojih saradnika na izradi odreenog dela. Odredbama ovog lana, iako nijednim propisom, pa ni ovim zakonom nije regulisan pravni status, odnosno odnos poslenika sa saradnicima, reguliu se odreena prava saradnika poslenika sa naruiocem dela, ali samo u pogledu isplate potraivanja koja imaju od naruioca, ako su u radu na delu naruioca uestvovali ali im poslenik taj rad nije isplatio, odnosno ako im za taj rad duguje odreeni iznos. Ve je reeno da se rad saradnika kod poslenika moe regulisati ugovorom o nalogu. Ugovor o nalogu je takav ugovor po kome jedno lice - nalogodavac daje nalog drugom licu - nalogoprimcu da za njegov raun preduzme odreene poslove. Ova vrsta ugovora ranije nije bila u praksi, ali su je zahtevi trita, kao i inostrana praksa i teorija stavili u zakonodavne okvire obligacionog prava, kao koristan institut u poslovanju privrednih subjekata. Odredbama lana 749 ovog zakona regulisan je ovaj pravni institut, tako to odreuje da se nalogoprimac, pomonik ovlauje na preduzimanje poslova koji su predmet ugovora o nalogu, ali da za izvrenje tih poslova nalogoprimac ima pravo na naknadu - za svoj trud, osim ako stranke drukije ne ugovore. Ipak, neka odstupanja postoje u vezi odnosa poslenika i saradnika kod primene ugovora o nalogu, ali su ona zanemarljiva -ako se odnos nalogodavca i saradnika moe upodobiti ugovoru o nalogu. Da ponovimo, u praksi se navode sluajevi ugovora o nalogu, iz kojih bi se moglo zakljuiti da se radi o poveravanju poslova od strane nalogodavca, pri emu nalogoprimac ne nastupa u ime i za raun vlastodavca, ve u svoje ime, pri emu ostvaruje ugovorenu obavezu izvrenja poverenog mu posla u korist nalogodavca. To je odnos samo izmeu nalogodavca i nalogoprimca. Izuzetaka ima, kao to bi to bio sluaj cediranja trabine nalogodavca na nalogoprimca, da dugujui iznos naplati od dunika nalogodavca. U stvari, na taj nain nalogodavac se ne pojavljuje lino da naplati svoju trabinu od svog dunika, ve tu svoju funkciju poverava nalogoprimcu. Upravo bi to mogao biti sluaj koji reguliu odredbe ovog lana, a naime, da nalogodavac - poslenik zakljuuje ugovor o nalogu sa svojim saradnikom, prema kome ima obavezu da mu za izvreni rad na nekom delu isplati odgovarajui iznos naknade. Ako poslenik nema sredstva da isplati rad svog saradnika, a nije mu plaen rad po osnovu ugovora o delu, saradnik moe na osnovu obrauna poslenika, po kome ovaj duguje saradniku odreeni iznos za rad na odreenom delu koji je predmet ugovora sa naruiocem, da se obrati neposredno naruiocu i zahteva od njega da mu isplati odreeno potraivanje na teret svote koju u tom asu duguje posleniku, ako su ta potraivanja priznata. Inae, nalogoprimac je obavezan da izvri nalog nalogodavca, prema primljenim uputstvima, sa panjom dobrog privrednika, pazei pri tom na interese nalogodavca. U svakom sluaju, nalogodavac i nalogoprimac ugovorom odreuju sadrinu naloga, nain i vreme izvrenja tog naloga, a ako ta pitanja nisu bila u pravoj meri regulisana ugovorom o nalogu, nalogoprimac je duan da u izvrenju tih poslova postupa kao dobar privrednik. Iz sadrine odredaba ovog lana proizilazi dunost naruioca da u sluaju ispunjenja uslova koji su u njemu navedeni, izvri odgovarajuu isplatu saradniku nalogoprimca. Naravno, to pravo saradnici poslenika ne bi imali ako je u ugovoru o delu predvieno da e naruilac isplatiti naknadu posleniku za izvreno delo tek po isporuci tog dela, u odreenom roku. Naime, u eventualnom sporu naruilac bi mogao da istie prigovor nedostatka pasivne legitimacije prema tubenom zahtevu saradnika, pozivajui se na ugovor o delu, po kome njegova obaveza isplate dospeva tek kada mu bude predato ugovoreno delo. U takvim uslovima, saradnik moe da ostvari svoje pravo naplate od naruioca tek ako mu poslenik i posle predaje dela naruiocu ne isplati odgovarajui dug.

Predaja izraene stvari naruiocu (cl. 613. ZOO)

Osnovna zavrna obaveza poslenika je da preda naruiocu izraenu ili opravljenu stvar. On mora postupati kao dobar privrednik, tj da sa potrebnom panjom, ulaganjem strunog znanja izradi stvar koja mu je povere-na po ugovoru o delu. Poslenik je duan da naruiocu preda stvar onako kako je to ugovorom predvieno. On ne moe uskratiti pravo naruiocu da u toku izrade stvari naruilac vri odreeni nadzor i da daje uputstva ako se stvar ne radi onako kako je dogovoreno. Stvar koju poslenik predaje naruiocu mora biti predata u ugovorenom roku, sa svim svojstvima kvaliteta i kvantiteta kako je to ugovorom odreeno. Zbog toga poslenik ne moe biti pasivan, odnosno da dozvoli da se 819

stvari razvijaju bez njegovog nadzora, naroito ako ima spoljne saradnike ili druga lica koja po nekom drugom osnovu sarauju sa njim (poveravanje treem licu ili po ugovoru o delu). U protivnom, ako bi dolo do neke tete, poslenik bi odgovarao za ispravnost i kvalitet izraene stvari. Prema odredbama stava 2. ovog lana, poslenik ne bi odgovarao ako bi stvar koju je izradio ili opravio propala iz uzroka za koji on ne odgovara, imajui u vidu opte pravilo na naknadu tete prema odredbama lana 263. ovog zakona, po kome se dunik oslobaa odgovornosti za tetu ako dokae da nije mogao da ispuni svoju obavezu, odnosno daje zakasnio sa ispunjenjem obaveze zbog okolnosti nastalih posle zakljuenja ugovora koje nije mogao spreiti, otkloniti ili izbei. Da bi poslenik mogao biti osloboen od odgovornosti u smislu odredaba ovog lana, potrebno je da postoje sledee okolnosti: a) da poslenik nije mogao da sprei, otkloni ili izbegne okolnosti koje su dovele do toga da nije bio u mogunosti da izvri svoju obavezu, g) daje poslenik u obavezi da dokae da nije mogao da izvri svoju obavezu, odnosno daje zakasnio sa ispunjenjem svoje obaveze. Iz navedenog se moe zakljuiti da se odredbe ovog lana ne odnose na nemogunosti ispunjenja obaveze nastale posle isteka roka za ispunjenje. Naprotiv, u ovom sluaju se radi o neizvrenju obaveze nastale iz okolnosti koje su dovele do toga da poslenik nije bio u mogunosti da izvri svoju obavezu posle zakljuenja ugovora. Koji bi to razlozi, odnosno koje okolnosti bi spreile ispunjenje obaveze od strane poslenika, da bi ovaj mogao biti osloboen od odgovornosti? To je sigurno sluaj vie sile, dakle okolnosti koje ne zavise od volje dunika, koje su takve prirode da poslenik i pored potrebne panje ne bi mogao, odnosno nije mogao da sprei, otkloni ili izbegne te okolnosti koje su dovele do toga da nije bio u mogunosti da izvri svoju obavezu. Po pravilu, nemogunost ispunjenja obaveze vezuje se za viu silu, usled koje poslenik nije bio u mogunosti da izvri svoju obavezu. Via sila, koja je dovela do nemogunosti ispunjenja obaveze od strane poslenika, predstavlja osnov za osloboenje od odgovornosti za neizvrenje obaveze. Osobine vie sile su nepredvidljivost, neotklonjivost i nesavladljivost, na koje poslenik nije mogao da utie da ne nastanu, odnosno da nije mogao ili nije imao snage da ih sprei ili da ih izbegne. Via sila, po pravilu, obuhvata prirodne dogaaje, kao to su: zemljotres, poar, poplava i slino, ali sve vie u novije vreme obuhvata i dogaaje kao to su: rat, trajk, neprijateljstva koja spreavaju promet roba i usluga. Da bi se neki dogaaj mogao da kvalifikuje kao sluaj vie sile, potrebno je da dogaaj bude nepredvidljiv i neotklonjiv, kao i da se nije mogao izbei ili otkloniti.

Sudska praksa
Obaveza poslenika po ugovoru o delu Po ugovoru o delu poslenik je duan da izvri - izradi ugovoreno, a ako to ne uini a primio je materijal od naruioca, duan je da isti vrati naruiocu, a ako nije mogue da mu plati njegovu trinu vrednost. Iz obrazloenja Pravilno je prvostepeni sud, prema nalaenju ovoga suda, utvrdio da su parnine stranke bile u meusobnom poslovnom odnosu, koji po svojoj pravnoj prirodi predstavlja ugovor o delu, te da shodno utvrenom injeninom stanju tueni nije ispunio svoju ugovornu obavezu u celosti koju je kao poslenik imao. Pravilno ocenjuje prvostepeni sud i da se nisu stekli uslovi za oslobaanje tuenika od odgovornosti za neispunjenje ugovora, pa da su se po raskidu istog ugovora stekli uslovi da tueni ne preuzetu i ne preraenu kou tuiocu vrati u smislu lana 132. st. 2. ZOO. Osnovano, pri tom, postoje utvrdio da se kod tuenog ne nalazi koa koju je dao tuilac, a koja mu nije vraena i na iji povraaj on shodno iznetom ima pravo, prvostepeni sud primenom lana 290. ZOO dosuuje tuiocu vrednost navedenih pokretnih stvari koje mu tueni duguje, usvajajui tubeni zahtev u visini vrednosti koa koje su utvrene prema nalazu vetaka. Osnovano takoe prvostepeni sud navedenu vrednost dugovanih koa dosuuje uz zateznu kamatu za period od kada je vetaenjem utvrena njena vrednost do isplate. Na osnovu lana 189. st. 3. ZOO tubeni zahtev u pogledu naknade tete usvojen i tueni obavezan na plaanje kao u prvostepenoj odluci, i iz razloga koje prihvata i ovaj sud. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. br. 13226/05 od 1.2.2006. godine).

ODGOVORNOST ZA NEDOSTATKE
Pregledanje izvrenog dela i obavetavanje poslenika (l. 614. ZOO)
Naruilac je duan da pregleda izvreno delo u momentu njegove predaje, odnosno ako ugovorom nije utvreno vreme predaje onda kada je to po redovnom toku stvari mogue. Utvrivanje kvaliteta, odnosno nedo820

stataka izvrenog dela je pravo naruioca, i to mu pravo ne moe da uskrati poslenik, ak i da je to ugovorom predvieno. Na taj nain naruilac nije izgubio pravo da utvrdi eventualne nedostatke na delu prilikom njegovog preuzimanja. Ugovorom o delu moe biti predvieno da po nalogu naruioca pregled izvri neko drugo lice ili, ak, i komisija - ako se radi o sloenom delu za koje naruilac nije struan. Naravno, to ne znai, ako je ugovorom tako predvieno, da pregled dela ne moe da izvri i sam naruilac lino. Ako naruilac na poziv poslenika da pregleda i primi izvreni rad to ne uradi bez opravdanog razloga, smatra se daje rad primio. Naime, proputajui da pregleda delo, naruilac dovodi sebe u nepovoljan poloaj, jer ne moe uspeno da trai od poslenika naknadu dalje tete nastale upotrebom ili prerade dela sa nedostacima, odnosno manama. U tom sluaju, neposredni uzrok tete lei na strani naruioca, jer je propustio da izvri odreene radnje, koje bi, da su izvrene, spreile nastupanje tete. Vreme za utvrivanje nedostataka dela utvreno je samim ugovorom o delu, odnosno danom kada je naruilac delo primio. Ako vreme nije utvreno ugovorom, onda je naruilac duan da eventualne nedostatke dela utvrdi bez odlaganja, odmah po prijemu dela, im je to prema redovnom toku stvari mogue. Koje je to vreme ceni se po objektivnim kriterijumima, sve u zavisnosti od toga gde se delo ima primiti, koliki je njegov obim i kolika je sloenost dela, kao i koliko je vremena potrebno da se izvri kvalitativni pregled metodom ispitivanja koja daje najsigurnije rezultate. Ako je naruilac primio narueno delo, odnosno ako je delo pregledao i nije utvrdio nedostatke na delu, te ga kao takvog preuzeo od poslenika, ovaj vie ne odgovara za nedostatke koji se nisu mogli opaziti obinim pregledom, izuzev ako je poslenik znao za njih, a nije ih pokazao naruiocu. Ovo zbog toga to rizik za propast ili oteenja dela prelazi na naruioca u trenutku kada je primio delo.

Skriveni nedostaci (l. 615. ZOO)

Ve je reeno, da ako je naruilac primio narueno delo, odnosno ako je delo pregledao i nije utvrdio bilo kakve nedostatke na delu, te gaje kao takvog preuzeo od poslenika, daje rizik preao na njega, odnosno da poslenik vie ne odgovara za nedostatke koji se nisu mogli opaziti obinim pregledom, izuzev ako je poslenik znao za njih, a nije ih pokazao naruiocu. Prema odredbama ovog lana, poslenik odgovara naruiocu ako se docnije pokae neki nedostatak na delu koji se nije mogao da otkrije obinim pregledom, pod uslovom: a) da pri obinim pregledom nije mogao da otkrije nedostatak, b) da se moe pozvati na uoeni nedostatak koji se docnije pokae i v) da je o tom nedostatku obavestio poslenika to pre, a najkasnije u roku od mesec dana od dana njegovog otkrivanja. Da bi poslenik mogao da odgovara za nedostatke na delu koji su se docnije pokazali, potrebno je da su ti nedostaci postojali pre momenta prelaska rizika na naruioca, odnosno pre prelaska rizika na naruioca, a da ih ni naruilac ni poslenik nisu primetili u momentu predaje dela naruiocu. Uzrok nedostatka dela pre prelaska rizika na naruioca, smatraju se neki unutranji nedostaci na delu, koji su se kasnije ispoljili, a i neki propusti poslenika nastali iz njegove nepanje prilikom rada na delu. Poslenik ne odgovara naruiocu za nedostatke na delu koji su se kasnije pojavili, ako su ti nedostaci bili poznati naruiocu, ili su mu morali biti poznati u trenutku prijema dela, to poslenik mora dokazati u sluaju spora. Koji su to nedostaci o kojima je naruilac znao prilikom prijema dela, odnosno da l i j e on i pored uoenih nedostataka ipak pristao da preuzme delo, faktiko je pitanje, ali ako je on o tim nedostacima znao, ali je smatrao da oni nee bitno uticati na korienje tog dela, pa su ti nedostaci u toku korienja dela poveani, zbog ega naruilac nije u mogunosti da delo i dalje koristi, naruilac bi imao pravo da po ispunjenju gore navedenih uslova trai od poslenika da nedostatak ukloni i da mu naknadi tetu. Vidljivi nedostaci su oni koje je naruilac, a i svako drugi, mogao da ih uoiti na prvi pogled. Odredbe stava 1. ovog lana nema u vidu te nedostatke. One se odnose na one nedostatke koji se nisu mogli pri pregledu uoiti, ak daje naruilac angaovao i nekog strunjaka. Skriveni nedostaci su svi oni nedostaci koji se ne mogu na uobiajen nain otkriti, ve se otkrivaju upotrebom. Odredbe ovog lana daju mogunost naruiocu da naruiocu prigovori onda kada za takve skrivene nedostatke sazna. Da bi naruilac mogao da ostvari neka prava prema posleniku zbog uoenih nedostataka prilikom upotrebe naruenog dela, naruilac je duan da na nedostatak koji je nastao u toku upotrebe dela odmah ukae posleniku, odnosno to pre, a najkasnije u roku od mesec dana od dana njegovog otkrivanja. I u stavu 1. i u stavu 2. ovog lana navedeni su rokovi u kojima naruilac moe preduzimati odreene radnje protivu poslenika. Rok od mesec dana je subjektivni rok, odnosno prekluzivni rok posle ega naruilac gubi pravo na podnoenje tube. Naime, ako je on u tom periodu znao za nedostatak koji se kasnije pojavio na delu, a nije preduzeo mere, odnosno o tome i u navedenom roku nije na siguran nain obavestio poslenika, gubi pravo 821

da od poslenika trai otklanjanje nedostatka ili bilo kakvu naknadu tete. Naime, preuzimajui delo bez prigovora i proputanjem roka od mesec dana od dana njegovog otkrivanja, naruilac je u stvari prekludiran u svom pravu da zahteva naknadu tete ili snienje cene zbog utvrenih nedostataka na delu koji su se kasnije pojavili. Stav 2. ovog lana ima u vidu apsolutni rok, koji po proteku vremena od dve godine od dana utvrivanja nedostatka na delu koji se pojavio posle njegovog preuzimanja, stvara za posledicu da naruilac ni pod kakvim uslovima ne moe da ostvari bilo kakva prava prema posleniku.

Sudska praksa
Odgovornost poslenika za nedostatke u sluaju injenica koje su mu bile poznate Ako se nedostatak odnosi na injenice koje su tuenom bile poznate, ili mu nisu mogle ostati nepoznate, tueni se vie ne moe pozivati na prekluzivne rokove iz lana 615. Zakona o obligacionim odnosima, ije proputanje ima za posledicu gubitak prava na pozivanje na nedostatke obavljenog posla iz ugovora o delu. Iz obrazloenja Iz utvrenog injeninog stanja u prvostepenom postupku, proizilazi da su stranke zakljuile ugovor o preradi svee vinje u maju 1999. godine. Tueni je predao preraenu vinju tuiocu. Tuilac nije izvrio kvalitativni i kvantitativni prijem robe, dok je preuzetu robu isporuio krajnjem kupcu. Inostrani kupac je prilikom prijema robe konstatovao daje deo robe neodgovarajueg kvaliteta. Do oteenja je dolo zbog greke pri utovaru robe u ambalau razliite dimenzije, zbog utovara robe koja je bila razliite temperature i zbog utovara sa prekidima, to je potvrdio voza koji je dao izjavu pred inspekcijskim organima i na osnovu ekspertize, koja je uraena prilikom prispea robe kod inostranog dobavljaa od 26.5.1999. godine. Nietepeni sudovi su odbili tubeni zahtev tuioca, jer je tuilac podneo tubu po isteku roka od godinu dana od dana uinjenog obavetenja u smislu lana 616. st. 1. ZOO. Sudovi su imali u vidu odredbu l. 619. ZOO, po kome je tuilac kao naruilac imao pravo na snienje, naknadu ili raskid ugovora, kao i pravo na naknadu tete, ali i u tom sluaju njegovo pravo prestaje u smislu l. 616. st. 1. ZOO - po isteku roka od godinu dana od uinjenog obavetenja. Meutim, ovaj sud nalazi da u toku postupka pred prvostepenim sudom nisu raspravljene sve injenice od uticaja na primenu odredbe lana 617. ZOO. Prema toj odredbi poslenik se ne moe pozvati na odredbu l. 615. i 616. istog zakona, kada se nedostatak odnosi na injenice koje su mu bile poznate, ili mu nisu mogle ostati nepoznate, a nije ih saoptio naruiocu. Tuilac je tokom postupka isticao daje tueni bio upoznat sa nedostacima posla, odnosno da mu svakako nisu mogli biti nepoznati nedostaci u pogledu neodgovarajue ambalae, jer nije koristio ambalau koju mu je predao tuilac. Sem toga, iz priloene ekspertize konstatovano je da su u kamionu bile dve vrste ambalae, da su kutije loe slagane i daje nastala teta posledica nestrunog i aljkavog utovara i slaganja robe, a stoje uticalo na neravnomerno hlaenje. Ukazano je daje utovar trajao dugo sa prekidima, a to je potvrdio i voza koji je dao izjavu pred inspekcijskim organima, a to je prvostepeni sud propustio da raspravi. Stoga je potrebno u ponovnom postupku raspraviti i utvrditi da li se poslenik zbog ovih injenica moe pozvati na odredbu lana 615. i 616. Zakona o obligacionim odnosima, odnosno da li se nedostatak odnosi na injenice koje su mu bile poznate, ili mu nisu mogle ostati nepoznate, a nije ih saoptio naruiocu, ovde tuiocu. Ukoliko sud utvrdi da se nedostatak odnosi na injenice koje su tuenom bile poznate, ili mu nisu mogle ostati nepoznate, tueni se vie ne moe pozivati na prekluzivne rokove iz lana 615. Zakona o obligacionim odnosima, ije proputanje ima za posledicu gubitak prava na pozivanje na nedostatke obavljenog posla iz ugovora o delu. Dakle, ako je poslenik izgubio pravo da se pozove na rokove propisane odredbom lana 615.ZOO ima se primeniti pravilo o zastarelosti potraivanja iz lana 374. Zakona o obligacionim odnosima, kojom je propisano da meusobna potraivanja pravnih lica za-starevaju za tri godine. (Reenje Vrhovnog suda Srbije, Prev. 234/04 od 31.3.2005. godine).

Prestanak prava (l. 616. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu daje naruilac blagovremeno, tj. u roku do mesec dana od uoenog nedostatka dela, koji se nije mogao otkriti obinim pregledom pri preuzimanju dela, obavestio poslenika o nedostacima izvrenog posla, a svoje pravo otklanjanja tog nedostatka nije ostvari sudskim putem po isteku godine dana od uinjenog obavetenja. Poslenik nije duan da prihvati primedbe naruioca u vezi uoenih nedostataka koji su se pojavili posle prijema dela i moe ih odbiti, ne uputajui se u opravdanost datih primedaba. Ako naruilac, zbog datih primedaba u roku od mesec dana od dana kada je nedostatak uoio i o tome obavestio poslenika, nita dalje ne preduzme, oekujui da e poslenik ipak prihvatiti njegove primedbe, njegovo pravo da prisili poslenika da otkloni nedostatak ili da ostvari druga prava, gase se protekom roka od godine dana od dana uinjenog obavetenja. 822

Prema sadrini odredbe stava 1., bila bi bez znaaja injenica daje poslenik u roku pre isteka godine dana od dana uinjenog obavetenja obavestio naruioca da prihvata njegove primedbe u vezi uoenih nedostataka koji su se kasnije pojavili, jer odredba ovog stava daje pravo naruiocu da ga ostvari prema posleniku samo ako je naruilac pokrenuo sudski postupak do isteka godine dana od uinjenog obavetenja. U ovom sluaju prekid zastarelosti prava na podnoenje tube ne bi doao u obzir, jer je odredbom stava 1. ovog lana propisano pravilo da naruilac gubi svoja prava koja je mogao da ih ostvari u vezi docnije uoenih nedostataka na delu, protekom roka od godine dana od dana uinjenog obavetenja. Odredbe stava 2. ublaavaju poloaj naruioca koji nije ostvario pravo u roku i pod uslovima navedenim u stavu 1. ovog lana, u tom smislu da ako posleniku nije platio naknadu za izvreno delo, da bi i posle isteka godine dana, a u vezi tube koju bi podneo poslenik za naplatu svog potraivanja, imao pravo prigovora, koje bi obuhvatalo pravo na snienje naknade i na naknadu tete. To pravo naruilac ne bi mogao da koristi ako je poslenika upoznao sa nastalim nedostatkom po isteku roka od mesec dana od njegovog otkrivanja.

Sudska praksa
"Prekluzivni rok jeste zakonom odreeni protek vremena posle ijeg isteka odreeno pravo prestaje da postoji ako ga njegov titular ne izvri u tom roku " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 399/00).

Kad poslenik gubi pravo da se pozove na prethodne lanove (cl. 617. ZOO)
Odredbama ovog lana stavljena su odreena ogranienja posleniku u pogledu njegovih prava da odbije prigovor naruioca, ako njegovo delo ima nedostatke koje naruilac nije mogao da uoi prilikom preuzimanja dela, a nedostatak se odnosi na injenice koje su posleniku bile poznate, ili mu nisu mogle ostati nepoznate, a nije ih saoptio naruiocu. Naime, osnovno je pravilo da poslenik preda izraeno delo na nain i pod uslovima utvrenim u ugovoru o delu. Ako je poslenik prilikom predaje dela znao za injenice koje se odnose na nedostatak, ili su mu morale biti poznate, a nije ih saoptio naruiocu, poslenik se ne moe pozivati na neku odredbu prethodnih lanova, tj. na lanove 614. do 616. ovog zakona. Odredbe koje ne moe koristiti poslenik u smislu lana 614. ovog zakona odnose se na stav 2. i 3. tog lana, zatim to su odredbe lana 615. ovog zakona u celini i odredbe lana 616. ovog zakona, takoe u celini. To znai da sve radnje u vezi prijema dela, odnosno svi propusti naruioca u pogledu rokova kada je bio duan da obavesti poslenika, te da ostvari prava kod suda, poslenik nema pravo da osporava kasnijim ponaanjem naruioca, koja je ta prava izgubio protekom odreenog vremena. Ovo zbog toga to se poslenik ponaao protivno naelu potenja i savesnosti (lan 12. ovog zakona), koje propisuje pravilo da su u zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa, strane dune da se pridravaju tog naela. Imajui to u vidu, a naime ako se utvrdi daje poslenik pri predaji dela naruiocu znao za injenice u vezi nedostataka dela koje je predao, ili su mu te injenice morale biti poznate, odnosno nisu mu mogle ostati nepoznate, a nije ih saoptio naruiocu, primenjujui navedeno naelo, koje je sadrano u odredbama ovog lana, ne moe koristiti pravima poslenika, odnosno on se ne moe osloboditi rizika i ako je delo predao naruiocu bez navodnih primedaba ovoga, a sam je bio upoznat da na izraenom delu postoje nedostaci koje naruilac pri prijemu dela nije mogao da uoi. U ovom sluaju takvo ponaanje poslenika moe se smatrati prevarom naruioca, zbog ega bi naruilac pod uslovima o nevanosti ugovora mogao da trai da se ugovor poniti i da poslenika uini odgovornim za ponitenjem ugovora.

Pravo zahtevati uklanjanje nedostataka (cl. 618. ZOO)

Naruilac stie pravo da zahteva uklanjanje nedostataka na delu na kome se docnije, posle prijema dela, pokau neki nedostaci. Ako je uredno obavestio poslenika o tome, u roku koji je propisan lanom 615. stav 1. ovog zakona, naruilac ima pravo da od poslenika trai da nedostatak ukloni, odreujui mu za to primereni rok. Odgovornost poslenika proizilazi iz njegove profesionalne odgovornosti, odnosno iz zanimanja koje mora da vri sa pojaanom panjom s obzirom na pravila struke. On se ne moe pozivati na izvesne svoje postupke, odnosno pravdati ih na raun naruioca, jer je poslenik specijalizovan za izvrenje naruenog dela, a naruilac moe ali ne mora da zna na koji e briljivi i siguran nain poslenik da izvri narueno delo.
823

Kod ugovora o delu, kada naruilac narui izradu nekog dela on taj posao poverava licu, odnosno organizaciji koja je specijalizovana da obavi taj posao, zbog ega poslenik ne mora da prihvati sve naloge naruioca, a moe i odbiti izradu dela ako naruilac insistira na izradi takvog dela koje bi moglo naneti tetu ugledu poslenika. Prema stavu 1. ovog lana, naruilac ima pravo da zahteva od poslenika da ukloni nedostatak na delu, ali ima i pravo na naknadu tete koju trpi zbog toga. Po pravilu, naruilac mora, prvo, u roku iz lana 615. ovog zakona da obavesti poslenika o nedostatku na delu koji je nastao posle njegovog prijema. Naruilac nema pravo drugog izbora, ve da po obavetenju poslenika, trai od ovog da mu nedostatak otkloni u jednom primerenom roku. Primereni rok je rok za koji naruilac smatra da poslenik moe da otkloni nastali nedostatak. Poslenik moe prihvatiti zahtev naruioca da u ostavljenom roku otkloni nastali nedostatak na delu, te da taj nedostatak u tom roku i otkloni, ali naruilac i pored toga ima pravo da od poslenika trai naknadu tete ako ju je imao zbog nekorienja dela. Ako, pak, poslenik ne prihvati zahtev naruioca, odnosno ako smatra daje zahtev naruioca neosnovan, ili ako smatra daje podnet u roku za koji on nije odgovoran, naruilac moe podneti tubu sudu i traiti zatitu svojih prava koja mu pripadaju po odredbama ovog zakona. Poseban je sluaj koji regulie stav 3. ovog lana. Naime, ako je zahtev naruioca osnovan, ali ga poslenik ne moe da izvri zbog preteranih trokova koje bi zbog toga imao, pa zbog toga zahtev naruioca odbije, naruilac ima pravo da po svom izboru trai: a) snienje naknade, ili b) raskid ugovora i v) pravo na naknadu tete. Ako takav sluaj nastane, naruilac je duan da o svom izboru blagovremeno obavesti poslenika i njegov izbor nije uslovljen pristankom poslenika. Opravdanost zahteva naruioca da trai jednu od navedenih opcija iz take pod a) i b), ukljuujui uz ovu i taku v), zasniva se na injenici da utvreni nedostatak predstavlja takvu neupotrebljivost dela da ona spreava njenu upotrebu u svrhe utvrene ugovorom. Snienje naknade, prema odredbama lana 621. ovog zakona, vri se u razmeru izmeu vrednosti izvrenog rada bez nedostatka u vreme zakljuenje ugovora i vrednosti koju bi imao u to vreme izvreni rad sa nedostatkom. Raskid ugovora voljom naruioca mogao bi nastati pod uslovima iz lana 124.. ovog zakona, koji propisuje pravilo da u dvostranim ugovorima, kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu, da druga strana moe, ako nije to drugo odreeno, zahtevati ispunjenje obaveza ili, pod uslovima predvienim u iduim lanovima, raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom sluaju ima pravo na naknadu tete. Naknada tete se moe ostvariti po odredbama o prouzrokovan]u tete - lan 154. i drugi lanovi iz odeljka koji se odnosi na prouzrokovan]e tete.

Sudska praksa
"Kada je komisija za tehniki pregled objekta konstatovala postojanje nedostataka na graevinskom objektu, tada je izvoa radova duan da te nedostatke otkloni u garantnom roku saglasno odredbi iz lana 618. ZOO. Rok iz sudske presude, znai rok za poetak radova" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 485/96).

Raskidanje ugovora u posebnom sluaju (cl. 619. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu nedostatak na delu koji ga ini neupotrebljivim, ili je delo izraeno u suprotnosti sa izriitim uslovima ugovora, zbog ega naruilac nema obavezu da za takvo delo trai od poslenika da otkloni nedostatke. Naime, ako narueno delo ima takve nedostatke daje neupotrebljivo, ili je u suprotnosti sa izriitim zahtevima ugovora, naruilac nema obavezu da poslenika pozove da otkloni nedostatak, ve moe odmah da raskine ugovor i da zahteva naknadu tete. Izraz "koji ga ini neupotrebljivim" odnosi se na delo koje posle njegovog preuzimanja od poslenika pokae takve nedostatke da nije korisno za svrhu za koje je narueno, ili preciznije, ono vie ne predstavlja delo koje se moe upotrebljavati za svrhe zbog kojih je ugovor o delu zakljuen. Tako, na primer, ako je ugovor o delu zakljuen u tom smislu da poslenik uradi kakav nametaj naruiocu, odreenih dimenzija i kvaliteta, a po preuzimanju taj se nametaj usled loe izrade i upotrebe loeg materijala raspadne, odnosno deformie, ili ne odgovara dimenzijama gde je trebalo da se postavi, takvo delo je za naruioca neupotrebljivo i on ima pravo ne da trai da mu poslenik popravi tu stvar, ve da odmah obavesti poslenika da raskida ugovor o delu i da trai povraaj plaenog novca za njegovu izradu, a moe traiti i naknadu tete. 824

To isto se odnosi i na delo koje je obavljeno u suprotnosti sa izriitim uslovima ugovora, naroito u pogledu upotrebe materijala za izradu tog dela, koji kod predaje moe biti predstavljen, na primer, kao da je delo izraeno od kvalitetnih amovih dasaka, a u stvari to delo je izraeno od iverica, koje naruilac u momentu preuzimanja dela nije mogao da uoi, a poslenik mu to nije ukazao. Prema tome, za razliku od odredaba prethodnog lana kada naruilac u odreenom roku treba da obavesti poslenika o nedostatku koji se pojavio na delu posle prijema, i kada poslenik u vezi tog upozorenja moe da prihvati da otkloni nedostatak, odredbe ovog lana daju ovlaenje naruiocu da ako je nedostatak takve prirode da delo ini neupotrebljivim, ili daje delo uraeno suprotno izriitim uslovima ugovora, naruilac moe odmah, bez obavetenja poslenika da sa ovim raskine ugovor i da zahteva naknadu tete. Ako poslenik ne prihvati prigovore naruioca, ovaj ima pravo da putem suda trai da se utvrdi daje ugovor o delu raskinut i da je poslenik duan da naruiocu vrati naplaeni iznos, a da mu ovaj vrati delo koje je utvreno kao neupotrebljivo. Pored toga, naruilac ima pravo i na naknadu tete, ako dokae da je zbog neupotreba dela pretrpeo kakvu tetu.

Sudska praksa
Raskid ugovora o delu zbog uoenih nedostataka Pravo naruioca posla da zahteva raskid ugovora zbog uoenih nedostataka nije uslovljeno njegovom prethodnom obavezom da posleniku isplati celokupnu ugovorenu naknadu. Iz obrazloenja: "Tuilac tubenim zahtevom trai raskid ugovora zbog nedostataka na izvrenom poslu i vraanje isplaene naknade. Utvrujui da je izvrenom popravkom sa navedenim skrivenim nedostacima ugovoreni posao postao neupotrebljiv, niestepeni sudovi su odbijanjem tubenog zahteva doneli protivrene presude takvom injeninom stanju, pozivajui se na odredbe l. 618. i 619. Zakona o obligacionim odnosima, a upravo navedene materijalnopravne odredbe daju tuiocu za pravo da u takvim okolnostima zahteva raskid ugovora. Pravo naruioca posla da zahteva raskid ugovora zbog uoenih nedostataka nije uslovljeno njegovom prethodnom obavezom da posleniku isplati celokupnu ugovornu naknadu, jer se ovde radi o raskidu ugovora zbog neizvrenja. Tuilac nije duan da primi izvreni posao sa nedostatkom, koji ga ini neupotrebljivim, jer je to protivno cilju koji su stranke zakljuenjem ugovora elele da postignu. Iz povrede svoje ugovorne obaveze da ugovoreni posao izvri u svemu po pravilima struke (lan 607. stav 1. ZOO), tueni ne moe izvoditi pravo da zahteva isplatu ugovorene naknade za izvreni posao koji je neupotrebljiv. U takvim okolnostima tuilac nije duan da plati tuenom bilo kakvu naknadu, ali poto je naknadu ve delimino isplatio, tueni je duan da mu vrati primljenu naknadu umanjenu za vrednost koristi koju je tuilac postigao zadravanjem ugraenih delova menjaa koji su ostali neoteeni (lan 132. ZOO), a kako se to pravilno u zahtevu za zatitu zakonitosti navodi". (Iz reenje Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Gzz. 16/04 od 12. maja 2004. godine); "Kod oigledne (flagrantne) povrede ugovora od strane poslenika, naruilac moe bez prethodnog zahteva za otklanjanje nedostataka da raskine ugovor i zahteva naknadu tete " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 853/97).

Pravo naruioca u sluaju drugih nedostataka izvrenog posla (cl. 620. ZOO)
Odredbe ovog lana imaju u vidu da kad delo ima nedostataka, ali nije neupotrebljivo, pa i kad posao nije izvren u suprotnosti sa izriitim uslovima ugovora, ali se moe koristiti, naruilac koji je o nedostatku dela blagovremeno obavestio poslenika, mora omoguiti posleniku, odnosno dopustiti mu da ovaj nedostatak otkloni. Ako poslenik izrazi elju da nedostatak otkloni, naruilac moe odrediti posleniku primereni rok za otklanjanje nedostatka. Ako je naruilac prihvatio predlog poslenika da ovaj otkloni nedostatak, ali mu naruilac nije ostavio primereni rok za taj posao, poslenik ima pravo da uzme delo im je obaveten o nedostatku i da u roku, za koji on smatra daje primereni, otkloni nedostatak. Ako poslenik do isteka ostavljenog mu primerenog roka nije otklonio nedostatak o kome gaje naruilac blagovremeno obavestio, naruilac moe, po svom izboru: a) izvriti otklanjanje nedostataka na raun poslenika, b) ili sniziti naknadu, ili v) raskinuti ugovor. U sluaju ako se naruilac odlui da sam izvri otklanjanje nedostatka na raun poslenika, naruilac moe angaovati drugog izvoaa kome e poveriti popravku dela sa nedostatkom, naravno na raun poslenika. Da bi to pravo ostvario, naruilac treba prethodno na siguran nain da obavesti poslenika da e tako postupiti, te da e ga obavestiti o trokovima koje je zbog toga imao, a koje e po prijemu rauna drugog izvoaa traiti da mu ih poslenik naknadi. 825

Ako se naruilac opredeli na drugu opciju, tj. da zbog nedostataka dela trai snienje naknade, naruilac i u ovom sluaju o tome mora na siguran nain da obavesti poslenika, da mu to predoi i da mu naznai, prema realnim procenama koliko bi to snienje moglo da iznosi. Ako poslenik to odbije, naruilac moe u vanparninom postupku da trai obezbeenje dokaza u vezi vrednosti stvari na dan kada je izvren rad sa nedostatkom, odnosno na dan kada je delo predato naruiocu, te da u eventualnom sporu kod suda izdejstvuje odluku koja e obavezati poslenika da naruiocu vrati vie naplaeni iznos. Ako se, pak, naruilac odlui da raskine ugovor sa poslenikom, on to mora uiniti u pismenoj formi i dalje postupati pod uslovima iz lana 124.. ovog zakona, koji propisuje pravilo da u dvostranim ugovorima, kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu, da druga strana moe, ako nije to drugo odreeno, zahtevati ispunjenje obaveza ili, pod uslovima predvienim u iduim lanovima, raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom sluaju ima pravo na naknadu tete. Prema odredbama stava 4. ovog lana, kad se radi o neznatnom nedostatku, naruilac se ne moe koristiti pravom na raskid ugovora, ali zato moe koristiti gore dve navedene mogunosti, a naime, da stvar preda treem licu daje popravi na raun poslenika, ili da trai snienu naknadu. Na kraju, prema odredbama stava 5. ovog lana, naruilac se moe u svakom sluaju koristiti pravom na naknadu tete koja se se moe ostvariti po odredbama o prouzrokovan]u tete - lan 154. i drugi lanovi iz odeljka koji se odnosi na prouzrokovanje tete, a naime da ko drugom prouzrokuje tetu da je duan da je naknadi, ukoliko ne dokae daje teta nastala bez njegove krivice.

Sudska praksa
Obaveze specijalizovanog preduzea Specijalizovano preduzee za opravku pojedinih ureaja u ispunjenju svoje obaveze iz ugovora o delu duno je da izvede sve radove da se ti ureaji mogu upotrebljavati prema svojoj nameni, bez obzira na specifikaciju radova priloenu ugovoru od strane naruioca. Prema obrazloenju Tuilac je po ugovoru bio duan da izvri popravku i reviziju dva lifta kod tuenog, dok se tueni obavezao da radove plati po dobijanju dozvole za rad - certifikata. Prvostepeni sud je odbio svedeni tubeni zahtev i obavezao tuioca da tuenom naknadi parnine trokove. Drugostepeni sud je odbio albu tuioca i potvrdio prvostepenu presudu. Sporno je pitanje kada je tuioeva trabina dospela, odnosno da li tuilac odgovara to je Zavod za zatitu rada i posle izvrenog tehnikog prijema, kojim je konstatovano daje tuilac udovoljio svojoj obavezi po ugovoru (ne uzimajui u obzir jedan nedostatak, koji je tuilac odmah otklonio), odbio davanje dozvole za upotrebu. Ne stoji albeni navod da je po zavodu utvrene nedostatke bio duan da otkloni tueni samo iz razloga to radovi, potrebni za otklanjanje istih, nisu bili predvieni ugovorom. Tuilac je bio duan po ugovoru da izvriti opravku i reviziju dva lifta. Prema tome, tuilac se u odnosu na tuenog obavezao osposobiti za njegove posebne potrebe ta dva lifta u roku odreenom u ugovoru. Nije sporno, da se po postojeim propisima liftovi samo onda putaju u upotrebu, ako za to izda dozvolu - certifikat Zavod za zatitu rada. Za dobijanje dozvole za upotrebu nije merodavan nalaz zajednike komisije posle zavrenih radova, pa zato je plaanje rauna bilo ugovorom predvieno tek po dobij anju te dozvole. Bez uticajaje na reenje ovog spornog pitanja stoje tuilac izvrio poslove predviene ugovorom. Tuilac je specijalizovano preduzee za projektovanje, proizvodnju, montau i odravanje liftova, pa je bio duan, da unese u ugovor sve radove potrebne za bezbedno korienje liftova. On je bio duan, takoe, da tuenom kao svom saugovorau skrene panju na sve one radove koje je trebalo uraditi da bi liftovi bili dovedeni u potpuno ispravno stanje, odnosno da bi se dobio certifikat za upotrebu, pa kad to nije uinio, treba da snosi posledice tog propisa. Sam tuilac je u svojoj ponudi, u kojoj je specificirao i opisao radove i ponudio cenu, predvideo eventualnu potrebu naknadnih radova koji nisu bili uoeni prilikom pregleda, pa u tom pogledu navodi, da e se oni urediti i naknadno zaraunati uz prethodnu saglasnost tuenikovogpredstavnika. Prema tome, tuilac je bio obavezan ukoliko neke radove nije prihvatio ugovorom, da prema pozitivnim zakonskim propisima postepeno na osnovu odredaba pravilnika za podizanje, upotrebu i odravanje svih vrsta osobnih i teretnih dizalica - iste, u vidu naknadnih radova izvede. U vezi s tim, nije pravno osnovan tuioev albeni prigovor da on nije mogao da izvede naknadne radove, jer nije imao prethodnu saglasnost tuenog. Tuilac nije dokazao, a nije ni pruio dokaze na okolnost daje on uopte konstatovao potrebu naknadnih radova, niti da ih je predloio tuenom, stoje bio duan da uini, jer tueni, kao nestrunjak, nije mogao da uoi potrebu i da trai od tuioca izvoenje tih radova. 826

Iz iznetih razloga drugostepeni sud nalazi, da tueni sa plaanjem utuenog rauna nije pao u docnju dok nije od Zavoda za zatitu rada dobio odobrenje za upotrebu liftova, nakon toga to je potrebne radove sam izvrio. Daje on to uinio uprimernom roku - to ni tuilac ne spori (prema odluci VPS, SI. 1635/68); "Kada je naruilac pozvao izvoaa da otkloni utvrene nedostatke na objektu u datom roku, a izvoa po ovom ne postupi, tada je izvoa duan da naruiocu nadoknadi iznos koji je ovaj platio treem licu radi otklanjanja nedostataka u izvrenim radovima " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 586/96); "U sluaju da izvoa nije izveo sve predviene radove iz ugovora, a naruilac je platio predvienu sumu za ugovorene radove unapred, postoji obaveza izvoaa da plati naruiocu tetu zbog manje izvedenih radova" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 614/96).

Snienje naknade (l. 621. ZOO)

Pravo na snienje naknade pripada naruiocu: a) prema odredbama lana 616. stav 2. ovog zakona (kada i po isteku roka od godine dana, u kom roku sam nije ostvario svoje pravo pred sudom, moe putem prigovora na tubeni zahtev poslenika, koji je traio is platu ugovorene naknade, da stavi prigovor na snienje naknade i na naknadu tete), ili b) prema odredbama lana 618. stav 3. ovog zakona (kada je naruilac zahtevao uklanjanje nedostataka, a poslenik je odbio da ih izvri), kao i v) prema odredbama lana 620. stav 3. ovog zakona (ako poslenik ne otkloni nedostatke do isteka ostavljenog mu primerenog roka, kada naruilac pored ostalog ima pravo na snienu naknadu). Snienje naknade je jedno od alternativnih prava naruioca. Ukoliko delo moe da se popravi, naruilac i poslenik se mogu dogovoriti da umesto opravke poslenik snizi cenu naknade, pa ako se o tome sporazumeju poslenik je duan da naruiocu vrati razliku u srazmeri kako je to odreeno odredbama ovog lana. U protivnom, naruilac moe u postupku obezbeenja dokaza kod suda da trai da se utvrdi koliko iznosi vrednost dela sa nedostatkom u vreme kada je izvren rad sa nedostatkom. Kada naruilac trai snienje naknade ne moe da trai od poslenika da mu delo sa nedostatkom popravi, a ne moe da trai ni raskid ugovora, ali pored snienja naknade moe da trai naknadu tete jer, kako je u stavu 5. lana 620 ovog zakona propisano, naruilac u svakom sluaju ima pravo na naknadu tete. Snienje naknade se utvruje po pravilima ovog lana, a naime ona iznosi u razmeru izmeu vrednosti izvrenog rada bez nedostatka u vreme zakljuenja ugovora o delu, i vrednosti koju delo ima u vreme izvrenog rada sa nedostatkom. Tako, ako je u vreme zakljuenja ugovora o delu, na primer ugovoren iznos od 50.000 dinara, a u vreme izvrenog rada sa nedostatkom, odnosno u vreme predaje dela naruiocu, taj rad sa nedostatkom procenjen na 40.000 dinara, naruilac i poslenik se mogu dogovoriti da naruilac plati samo cenu od 40.000 dinara.

OBAVEZE NARUIOCA
Obaveza da primi rad (l. 622. ZOO)
Svoje obavezu iz ugovora o delu naruilac mora da ispuni onako kako je to u tom ugovoru predvieno. Jedna od njegovih obaveza je i da primi rad izvren prema odredbama ugovoru i pravilima posla. Ta obaveza podrazumeva da poslenik u ugovorenom roku i odreenom mestu predaje naruiocu narueno delo bez nedostataka, dakle onako kako je ugovorom predvieno, a naruilac je duan da to delo primi. Naruilac je duan da utvrdi kvalitet dela koji mu se predaje i da delo primi bez odlaganja ako nema nedostataka. Utvrivanje kvaliteta dela je pravo naruioca i ono mu se ne moe uskratiti ak i ako se u ugovoru odrekao prava da kvalitativno preuzme narueno delo. To pravo pripada naruiocu i ako je uz narueno delo primio garanciju poslenika da je delo bez nedostataka, te da e odgovarati ako se u odreenom periodu pojave kakvi nedostaci. Ako naruilac prilikom prijema dela propusti da utvrdi kvalitet tog dela, dovodi sebe u nepovoljan poloaj da kasnije uspeno trai od poslenika otklanjanje nedostataka, snienje cene i naknadu tete. Na taj nain naruilac nije izgubio pravo da utvrdi nedostatke dela i prilikom preuzimanja kod sebe. On moe prema odredbama lana 615. ovog zakona da u roku od mesec dana od dana prijema dela da obavesti poslenika o nedostacima koje je u tom roku utvrdio, a obaveza poslenika je da te nedostatke otkloni. Prijemom dela, rizik za propast ili oteenje dela prelazi na naruioca u trenutku kada je primio narueno delo, ak i u sluaju ako je delo primio od poslenika i ovome ga ostavio na uvanje do odreenog roka. Naravno, poslenik je duan da sa najveom briljivou uva povereno delo, ali ako i kod takve panje nastane kakva teta ili propadne delo, iskljuena je odgovornost poslenika.
827

Poslenik i naruilac mogu sainiti i zapisnik o utvrenom kvalitetu dela, ako na tome insistira bilo koji od njih, posebno poslenik koji ima interesa da se zapisnikom utvrdi daje naruenu stvar predao naruioca, ime se od trenutka predaje dela oslobaa odgovornosti za po svojim obavezama iz ugovora o delu.

Odreivanje i isplata naknade (cl. 623. ZOO)

Osnovna obaveza naruioca dela da plati cenu za izraeno delo proizilazi iz ugovora o delu. U ugovoru naknada mora biti odreena ili dogovorom stranaka, ili ako naruilac svoj rad ili usluge naplauje svojom tarifom, odnosno svojim cenovnikom, onda se ta naknada odreuje tarifom, odnosno cenovnikom, ili kojim drugim obaveznim aktom (propisana od nadlenog organa) koji primenjuje poslenik. Naknada je odrediva i ako poslenik i naruilac nisu predvideli visinu te naknade, naroito ako prilikom zakljuenja ugovora nije moglo tano da se utvrde svi elementi naknade, posebno ako bi trebalo ugraditi neke elemente koje poslenik nema a treba naknadno da ih pribavi. Meutim, naknada se ipak moe odrediti prema pribavljenim cenama za materijal koji ne poseduje poslenik, ili prema trinoj ceni na dan nabavke, odnosno isporuke. Ako naknada nije odreena, a u vezi njene visine ne doe do sporazuma stranaka, naknadu odreuje sud prema vrednosti rada, prema normalno potrebnom vremenu za takav posao, kao i prema uobiajenoj naknadi za tu vrstu rada. U ugovoru o delu se naknada moe odrediti i prema odreenim okolnosti, a naime da se za svaki deo dela utvruje odreena cena, prema uslovima trita, odnosno nabavke, a da promene koje nastanu u toku izrade dela i nabavke materijala imaju uticaja na promenu i drugih elemenata koji naknadu ine pravinom. Ako sud utvruje visinu naknade, prema elementima koji su navedeni u odredbama stava 2. ovog lana, onda on to ini uz pomo strunjaka, odnosno sudskog vetaka iz struke kome je poznata izrada naruenog dela. Ako je naknada odreena tarifom, odnosno cenovnikom poslenika, onda je naknada ugovorena ako je naruilac prihvati i to u potpisanom ugovoru potvrdi. Ako je, pak naknada odreena propisima nadlenog organa, tako odreenu naknadu poslenik i naruilac dela ne mogu menjati ni saglasnom izjavom volje. Kod ugovora o delu se nekada naknada odreuje izrazima "od" i "do". U tom sluaju ona ne moe biti nia od navedene najnie granice, ni vea od najvie granice. Tako, na primer, ako su stranke u ugovoru o delu za visinu naknade naznaile naknadu u rasponu "od - do", oznaavajui ovu naknadu kao orijentacionu, naruilac nije duan da plati veu cenu naknade od maksimalno odreene po tom ugovoru. Ali se uvek ne moe smatrati da je naknada na taj nain pravino utvrena, naroito ako su se u toku izrade dela pojavile okolnosti koje imaju uticaja da naknada iznosi vie ili manje od onog stoje utvreno izrazima "od - do", posebno ako izrada dela traje due vreme. Stranke mogu kalkulisati o elementima cene naknade samo do zakljuenja ugovora, ali kasnije ni jedna od stranaka nema pravo da trai izmenu cene naknade ako smatra daje prilikom kalkulisanja cene napravljena neka greka u proraunu, jer njih obavezuje ugovor kojim su njegovim zakljuenjem izrazili saglasnost svojih volja. Naruilac mora platiti cenu naknade na nain i pod uslovima kako je to u ugovoru o delu odreeno. Po pravilu, odnosno praksi naknada se plaa u roku od osam dana od dana prijema rauna poslenika, a ako je delo primio posle prijema rauna, onda u roku od osam dana od dana prijema dela. Poslenik je duan da u jednom primerenom roku dostavi raun naruiocu. Dostavljanje rauna nije uslov da poslenik podnese tubu sudu radi naplate ugovorene naknade, ako delo nije primio naruilac. Ali i kada raun nije dostavljen naruiocu, ili poslenik ne moe da dokae da je raun dostavio naruiocu, bez obzira da li je prethodno naruilac primio robu, uz uslov da mu poslenik dostavi dostavi raun, smatra se da je naruilac raun primio prijemom tube, pa je duan da ga plati u roku od osam dana od dana kada mu je tuba dostavljena, bez obaveze da posleniku kao tuiocu isplati bilo kakve trokove ili neku tetu. Pravilo je, kako predvia odredba stava 3. ovog lana, da naruilac nije duan da isplati naknadu pre nego to je pregledao izvreni rad i odobrio ga, ali ni onda ako je poslenik bio duan da naruiocu u primerenom roku, posle prijema dela, ne dostavi raun na osnovu koga bi naruilac mogao da izvri uplatu. Naravno, to pitanje se ugovorom moe i drukije regulisati, ali i u tom sluaju, tj. pre prijema dela, poslenik je duan da naruiocu dostavi raun za isplatu naknade, koja bi naruiocu posluila kao osnov da izvri isplatu. Na isti nain naknada se isplauje i ako je ugovoreno izvrenje i predaje dela u delovima. Kod isporuke u delovima svaki deo se smatra posebnom isporukom, pa stranke obino ugovaraju da se za svaki isporueni deo, ako nije drukije ugovoreno, vri posebna uplata.

Proraun sa izriitim jemstvom (l. 624. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu: a) naknadu na osnovu prorauna sa izriitim jemstvom poslenika za njegovu tanost i b) naknadu na osnovu prorauna bez izriitog jemstva poslenika za njegovu tanost. 828

Izraz "izriito jemstvo poslenika" moe se shvatiti tako kao da poslenik sam jemi da e svoje obaveze prema naruiocu izvriti, ali samo u pogledu tanosti. Ali jemac ne moe sam sebi jemiti. To je institucija kada neko tree lice jemi da e poslenik svoju obavezu na vreme izvriti. Meutim, i tada taj izraz ne bi bio dobro shvaen ako se ne bi odnosilo na obavezu jemca da naknadi tetu naruiocu, ako poslenik nije na vreme izvrio narueno delo, utoliko pre to jemac kod ugovora o delu ne moe preuzimati obavezu da on izvri zapoeto delo poslenika. Zbog toga se navedeni izraz moe shvatiti jedino tako da poslenik jemi, odnosno da potvruje, garantuje jasnom naznakom u ugovoru da e ugovoreno delo izvriti na vreme, zbog ega ako je u posao uloio vie rada i ako je izvrenje posla zahtevalo vee trokove nego nego to je bilo predvieno, on ne moe da zahteva od naruioca poveanje naknade. S obzirom da je u stavu 1. ovog lana naznaeno da to jemstvo proizilazi na "osnovu prorauna" poslenika, ono je utoliko jae to je u pitanju njegov proraun, pa je on odgovoran za obavezu datu u tom smislu, to znai ako tu obavezu nije ispotovao a dalo je zavrio na vreme ili kasnije od ugovorenom vremena, bez obzira da li zbog toga imao vee trokove u vezi svog rada i druge vee trokove nego to je to bilo predvieno ugovorom, on ne bi imao pravo da zahteva poveanje naknade. Mada ni taj izraz u pogledu "njegove tanosti" nije blie objanjen, ima se utisak da se to odnosi na obavezu izvrenja obaveze do odreenog roka predvienog ugovorom. Poslenik mora da vodi rauna prilikom zakljuenja ugovora o delu o svojim mogunostima u vezi vremena kada narueno delo moe da zavri, te da u u vezi sa tim proceni da li na tritu u pogledu materijala koji e ugraditi u delo postoji neko kolebanje cena, odnosno da li moe u meuvremenu doi do poskupljenja nekih usluga ili materijala, te da to ima u vidu kada u ugovoru o delu odreuje visinu naknade za delo koje e izraditi, sa njegovim jemstvom u pogledu tanosti ispunjenja obaveze. On je obavezan to da zna, s obzirom na posao koji obavlja, pa ako i pored toga ugovori naknadu sa svojim jemstvom da e na vreme zavriti narueno delo, on nema pravo da zahteva od naruioca poveanje ugovorene naknade. U vezi sluaja koji reguliu odredbe stava 1 ovog lana, postoji mogunost, prema odredbama stava 2. ovog lana, da se raskine ili izmeni ugovor o delu, ako su promenjene okolnosti od vremena zakljuenja ugovora do dana ispunjenja obaveze, iz razloga koji su navedeni u stavu 1. lana 133. ovog zakona, to znai da se iz opravdanih razloga, koje navodi ovaj lan, ugovor o delu moe i raskinuti, ili izmeniti, ako se sa tim saglase ugovorne strane. Stav 3. ovog lana ima u vidu da ako je naknada ugovorena na osnovu prorauna, pre svega poslenika, ali bez njegovog izriitog jemstva za tanost isporuke dela, a u meuvremenu, u toku rada pokae se prekoraenje prorauna neizbenim, poslenik mora o tome bez odlaganja da obavesti naruioca, inae (ako ga ne obavesti) gubi svako potraivanje zbog poveanih trokova. Ako ga, pak, blagovremeno obavesti, stranke imaju pravo da prava i obaveze iz ugovora usklade sa novim stanjem za koje nije odgovoran poslenik, a ako naruilac na to ne pristane, moe doi i do raskida ugovora, ili da naruilac trai da sud obavee poslenika da obavezu izvri, ako nae da razlozi koje istie poslenik za izmenu ugovora nisu osnovani. Inae, stav 1. i stav 3. ovog lana razlikuju se u pogledu promene visine naknade, utoliko to je stavom 1. propisano da se jemstvo poslenika za njegovu tanost odnosi samo na njegov rad, odnosno na viak njegovog rada, i na vee trokove koje je imao nego stoje ugovorom bilo predvieno, dok stav 3. ima u vidu sve elemente koji ine cenu naknade, ako se prekoraenje u toku rada pokae neizbenim.

RIZIK
Kad je poslenik dao materijal (cl. 625. ZOO)
Pre svega o samom pojmu "rizik". Rizik kod ugovora o delu predstavlja opasnost, odnosno mogunost da u vezi zakljuenog ugovora propadne delo ili isto bude oteeno. Postojanje, odnosno prelazak rizika ima znaaja jer od momenta prijema dela zavisi i prelazak svojine na naruioca, a samim tim i rizik. Prema tome, do predaje dela naruiocu, ako je poslenik dao materijal za izradu stvari, a stvar bude oteena ili propadne iz ma kog uzroka pre predaje naruiocu, rizik snosi poslenik, a posle predaje stvari, pa i u sluaju ako je naruilac pregledao izvreni rad i odobrio ga, a nije ga preuzeo, smatra se da je naruiocu stvar predata, te da rizik za propast stvari ili njeno oteenje snosi naruilac, dok se poslenik smatra kao uvar stvari. Odredbe ovog lana imaju u vidu rizik koji snosi poslenik dok delo radi i to samo ako je u pitanju njegov materijal. Dakle, sve dok ne izradi delo i ne preda ga naruiocu rizik za propast ili oteenje naruene stvari padaju na poslenika. Kad poslenik zavri rad i kad naruioca pozove da ga preuzme, a ovaj to uini ili ga pregleda i odobri, ali ga ostavi na uvanju kod poslenika, rizik za propast ili oteenje stvari pada na naruioca. 829

Kada je naruilac pregledao rad i kao ispravnog ga odobrio, on je postao vlasnik te stvari i za dalju sudbinu te stvari, odnosno za njenu propast ili oteenje on snosi rizik. Uloga poslenika se u tom sluaju svodi na uvanje stvari, pa on odgovara samo ako je svojom nepanjom ili krivicom otetio ili unitio stvar. Inae, za slu ajnu pravost ili oteenje stvari uvar stvari nema obavezu rizika. I stav 3. ovog lana ima u vidu prelazak rizika na naruioca ako je ovaj pao u docnju zbog neprimanja ponuene stvari. Naruilac je u docnji kad neosnovano odbije prijem dela od naruioca. On je u docnji i ako je spreman da primi ispunjenje poslenikove obaveze, ali ne nudi ispunjenje svoje dospele obaveze - da plati ugovorenu naknadu, ali on tu obavezu nema ako poslenik nije u stanju da obavezu predaje dela ispuni o roku. Za nastanak docnje nije od znaaja da li je jedna od ugovornih strana kriva ili ne, ve da li je stranka kasnila sa izvrenjem obaveze i ostvarenjem prava, zbog ega i nastaje ili dunika ili poverilaka docnja.

Kad je naruilac dao materijal (l. 626. ZOO)

U ovom sluaju, za razliku od sadrine prethodnog lana, rizik sluajne propasti ili oteenja stvari snosi naruilac, ako je on dao materijal za izradu. Pretpostavka za nastupanje rizika naruioca je, dakle, ako je on dao materijal posleniku za izradu naruene stvari, a u toku izrade je dolo do sluajne propasti ili oteenja stvari. Poslenik bi u tom sluaju odgovarao samo ako bi on priinio tetu na materijalu koji je dobio od naruioca, bilo svojom nepanjom ili krivicom. Ako je stvar propala ili je oteena posle dolaska naruioca u docnju, rizik snosi naruilac. Naruilac moe doi u docnju iz vie razloga. U stavu 2. ovog lana se navodi da poslenik ima pravo na naknadu, u ovom sluaju za rad i druge trokove, ako je stvar koju je dao naruilac propala ili bila oteena "posle dolaska naruioca u docnju", ili ako se naruilac nije odazvao poslenikovom urednom pozivu da pregleda stvar. Docnja naruioca ne mora da nastupi samo protekom vremena kada je bio duan da stvar preuzme a on to nije uinio, ve i u toku izrade stvari kada nije izvrio neku svoju obavezu, kao na primer ako nije dao sav potreban materijal za izradu stvari ili prema ugovoru nije dao potreban avans, odnosno ako nije izvrio bilo koju bitnu radnju u toku izrade stvari sa njegovim materijalom, a to je ugovorom predvieno. U tom sluaju, ako nastane zastoj da bi naruilac izvrio preuzetu obavezu, a u tom vremenu sluajno propadne ili bude oteena stvar na kojoj je radio poslenik, rizik za nastanak te tete pada na naruiocu. Rizik za sluajnu propast stvari ili njeno oteenje pada na naruioca i onda ako je poslenik uredno pozvao naruioca da pregleda stvar, a ovaj se tom pozivu nije odazvao. Mada je u prethodnom lanu navedeno da se smatra da je naruilac primio stvar ako ga je poslenik pozvao da pregleda i odobri rad, ime je i rizik za sluajnu propast ili oteenje stvari preao na njega, u odredbama ovog lana (l. 626.) se navodi samo da poslenik ima pravo na naknadu, pored ve navedenog, i ako se naruilac nije odazvao poslenikovom urednom pozivu "da stvar pregleda". Ovo je dosta nejasan izraz, s obzirom na sadrinu prethodnog lana, jer samo poziv na pregled stvari ne znai i daje poslenik stvar zavrio, ve da moe da znai i na eventualno ukazivanje naruiocu za neke korekcije, odnosno izmene stvari koja je u postupku izrade. No, u svakom sluaju blie bi bilo shvatanje da se poziv poslenika ne odnosi samo pregled stvari ve i na prijem. Poslenik ima pravo na naknadu za izvreni rad i druge trokove koje je imao u vezi izrade stvari, a koja je sluajno propala ili unitena posle prelaska rizika na naruioca. Ovo pravo poslenika se zasniva na injenici da je on u stvar koju je radio uloio svoj rad i imao odreene trokove, a sluajna propast ili oteenje stvari nastalo je zbog zakanjenja naruioca u izvrenju svojih obaveza do vremena kada je stvar trebalo da bude zavrena.

Rizik u sluaju predaje po delovima (l. 627. ZOO)

Odredbe ovog lana reguliu pitanje sukcesivne izrade i predaje stvari ako je ugovorom o delu predvieno da se stvar radi u delovima i da naruilac ima pravo da vri prijem izraenih delova u rokovima odreenim ugovorom, ili po pozivu poslenika. Kod predaje naruene stvari u delovima, svaki izraeni deo se smatra zasebnom predajom, pa je postupak isti kao i kod predaje stvari u jednom delu, a rizik za sluajnu propast ili oteenje stvari pada na poslenika ili naruioca, ve prema tome ko je od njih odgovoran po tom osnovu. Prema tome, pravilo je da kod predaje stvari u delovima da se za svaki predati deo, ako nije to drugo ugovoreno, vri posebna isplata naknade. Poslenik ima pravo na naknadu za izradu delova koje je naruilac pregledao i odobrio, ak i ako bi oni posle toga propali kod njega bez njegove krivice. Pravilo je dakle, da naruilac pregleda svaki izraeni deo i da po prijemu tog dela rizik za propast ili oteenje tog dela pada na njega. Pravo je naruioca da preuzme svaki deo koji je izraen, ali ako svaki od tih delova nema posebnu funkciju, ve svi delovi ugraivanjem u jednu celinu predstavljaju delo koje je naruilac ugovorio, ne postoji obaveza da svaki izraeni deo preuzme naruilac, te da se na taj nain poslenik oslobodi rizika za sluajnu propast ili oteenja tog dela. Ovo posebno ako je u pitanju delo koje se izrauje od poslenikovog materijala. 830

Zbog toga je u ovom lanu i propisano "ako je ugovoreno da e naruilac prsiti pregled i prijem pojedinih delova kada budu izraeni", to znai da bi se odnosilo samo na stvari, odnosno delove koji bi samostalno funkcionisali ili, pak, ako je naruilac imao u vidu da sam izvri sklapanje pojedinih delova koji bi predstavljali odreenu celinu. To se u praksi esto deava kod izrada stvari u seriji, kada i jedan izraeni predmet moe biti pregledan i primljen, a ostali se dostavljaju naruiocu prema dinamici koja je navedena u ugovoru. U takvim uslovima, kada je ugovorom predvien pregled i prijem pojedinih delova, ak da te delove i ne preuzme naruilac ako ih je odobrio i ostavio na uvanju kod poslenika, ovaj ima pravo na naknadu za izradu tog dela u skladu sa visinom naknade koja je utvrena ugovorom, ili po drugim pravilima, ve iznetim, kada se cena naknade odreuje i putem suda.

PRAVO ZALOGE (l. 628. ZOO)

Zalogaje sredstvo obezbeenja da e obaveza biti ispunjena. U ovom sluaju, poslenik i naruilac mogu ugovoriti da e radi obezbeenja naplate potraivanja naknade za rad i naknade za utroeni materijal, kao i ostala potraivanja po ugovoru o delu, poslenika ostvariti pravo na zalogu na stvarima koje je napravio ili popravio, kao i na ostalim predmetima koje mu je naruilac predao u vezi sa njegovim radom. Pravo zaloge se odnosi na stvari, odnosno materijalu koji je naruilac u vezi poslenikovog rada ovome predao, ali i na samoj izraenoj, odnosno popravljenoj stvari dok mu naruilac ne isplati ugovorenu naknadu. Pravo zaloge traje dok ih poslenik dri, ali poslenik moe posle odreenog vremena da prestane dragovoljno da ih dri, to znai da moe da ih da na uvanje kod nekog skladitara, naravno na raun naruioca, ili da ih preda u sudski depozit, kada bi sud po sprovedenom vanparninom postupku pozvao naruioca da izvri svoju obavezu plaanja, a samim tim i preuzimanje stvari datih u depozit, obino, po tom osnovu, nekom skladitaru. Poslenik moe svoje pravo da ostvari i u parnici, zahtevajui od naruioca da izvri svoju obavezu plaanja naknade, kada poslenik ima pravo i na naknadu tete, bilo naplatom kamata, pa i ostvarivanjem isplaenih trokova u vezi davanja stvari na uvanje. Odredbe ovog lana ne predviaju obavezu naruioca da posleniku radi obezbeenja plaanja za njegov rad i materijal, da neku drugu stvar u zalogu, to bi bio klasian sluaj instituta zaloge. Naprotiv, odredbe ovog lana navedenom odnosu poslenika i naruioca, daju funkciju zaloge, kako bi poslenik putem tog instituta, zadravanjem stvari, uvanjem i davanjem drugom na uvanje, ostvario pravo na naknadu za svoj rad i uloeni materijal. Poslenik koji je zadrao stvar po osnovu zaloge nema pravo da izraenu ili popravljenu stvar da drugom na upotrebu, ili daje proda, jer bi u tom sluaju sam on odgovarao za propast ili oteenje stvari koja bi se u ve zi takvog njegovog ponaanja dogodila. Poslenik, ukoliko mu naruilac ne isplati naruenu stvar, posle neuspele naplate i putem davanja stvari u sudski depozit, ima pravo da stvar proda na javnoj prodaji ili po tekuoj ceni, s tim to bi o toj svojoj nameri prethodno obavestio i naruioca.

Sudska praksa
Zakonsko pravo zadravanja kod ugovora o graenju Naruilac graevinskih radova nema zakonsko pravo zadravanja maina i opreme izvoaa radi obezbeenja naplate tete prouzrokovane prestankom izvoenja radova. Zakonsko pravo zadravanja ima samo izvoa radova radi naplate cene izvedenih radova. Iz obrazloenja Neosnovani su albeni navodi da se odreivanjem privremene mere navedene sadrine onemoguava tueni da obezbedi svoje potraivanje po osnovu povraaja avansa, po pravu zadravanja, jer su stranke bile u meusobnom poslovnom odnosu po osnovu ugovora o graenju, koji je po svojoj pravnoj prirodi ugovor o delu. Kod ugovora o delu je odredbama lana 628. ZOO pravo zaloge radi obezbeivanja naplate potraivanja predvieno za poslenika izvoaa radova i to na stvarima koje je on napravio i ostalim predmetima koje mu je naruilac predao u vezi sa njegovim radom, a to u navedenoj situaciji nije sluaj, jer se radi o zadravanju maina poslenika od strane naruioca. Da bi shodno odredbama lana 286. Zakona o obligacionim odnosima tueni imao pravo zadravanja tuenikovih stvari maina radi obezbeenja dospelog potraivanja tuenog prema tuiocu, na njemu je bio teret dokazivanja da ima dospelo potraivanje prema tuiocu, a to u konkretnom sluaju on nije uinio. Stoga, kako ne postoji na strani tuenog zakonom uspostavljeno pravo zadravanja, niti je on dokazao da ima dospela potraivanja prema tuiocu, da bi shodno lanu 286.ZOO mogao zadrati njegove stvari maine, a zadravanjem istih se tuiocu onemoguava vrenje delatnosti za koju je registrovan i time mu se nanosi teta u visini dobiti koju bi ostvario vrenjem iste, to je pravilno naao prvostepeni sud da su ispunjeni zakonski us lovi za odreivanje predloene privremene mere vraanja zadranih maina tuiocu. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 134/06 od 22.3.2006. godine); 831

Pravo poslenika na stvari koju je popravio Poslenik nema pravo da u sluaju kada mu naruilac posla nije isplatio naknadu za izvreni posao, svoje pravo na naknadu transformie u pravo svojine na stvari naruioca koju je popravio. Iz obrazloenja U prvostepenom postupku je utvreno da su stranke zakljuile ugovor o delu. Tuioci su izvrili popravku vozila i ispostavili tuenom raune. Dug po raunima tueni nije platio, pa su tuioci zadrali vozilo. Nad tuenim je otvoren postupak steaja, a tuioci nisu prijavili svoje potraivanje. Pravilna je odluka nietepenih sudova o odbijanju tubenog zahteva za utvrenje prava svojine na predmetnom vozilu. Odredbom lana 600. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da se ugovorom o delu poslenik (preduzima, izvoa radova) obavezuje da obavi odreeni posao, kao stoje izrada ili opravka neke stvari ili izvrenje nekog fizikog ili intelektualnog rada i slino, a naruilac se obavezuje da mu za to plati naknadu. Tuilac je izvrio delo, popravio je vozilo, ali tueni nije ispunio svoju obavezu plaanja naknade. U smislu lana 628. ZOO radi obezbeenja naplate potraivanja naknade za utroeni materijal, kao i ostalih potraivanja po osnovu ugovora o delu, poslenik ima pravo zaloge na stvarima koje je napravio ili opravio, kao i na ostalim predmetima koje mu je predao naruilac u vezi sa njegovim radom. Pravo svojine stie se po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleivanjem. To je propisano lanom 20. Zakona o osnovama svojinsko-prav-nih odnosa (Slubeni list SFRJ", br. 6/80, 36/90, Slubeni list SRJ", br. 29/96). Prema tome, semprava zadravanja koje vri u skladu sa zakonom i koje ima svoje dejstvo, takoe propisano zakonom, tuilac ne moe s osnovom traiti da se njegovo pravo na osnovu ugovora o delu, na naknadu za obavljeni posao, preobrati u pravo svojine na opravljenoj stvari. (Izpresude Vrhovnog suda Srbije, Prev. 374/03 od 15. 4. 2004.godine).

PRESTANAK UGOVORA
Raskid ugovora voljom naruioca (l. 629. ZOO)
Prema odredbama ovog lana, pravo je naruioca da moe raskinuti ugovor kad god hoe, ali zbog takvog njegovog postupanje poslenik ne moe biti oteen. Ne ulazei u to koji su razlozi naveli naruioca da raskine ugovor, u ta odredbe ovog lana ne ulaze i smatra se da su bez uticaja na volju naruioca da postupi onako kako je predvideo, odnosno da raskine ugovor, naruilac je duan da u sluaju raskida ugovora posleniku isplati ugovorenu naknadu, umanjenu za iznos trokova koje ovaj nije uinio, a koje bi bio duan uiniti da ugovor nije raskinut, kao i za iznos zarade koju bi ostvario na drugoj strani ili koju je namerno propustio da ostvari. Na raskid ugovora po ovom osnovu, tj. kada naruilac ima pravo da u svako vreme odustane od ugovora, a da to ne zavisi od volje poslenika, ne mogu se primeniti odredbe ovog zakona koje se odnose na poglavlje o "raskidanju ugovora zbog neispunjenja", jer su sve pravne posledice odustanka od ugovora o delu, koje se odnose na naruioca, propisane odredbama ovog lana. Raskid ugovora je mogu samo u okviru vremena izrade naruenog dela, dakle kada stvar jo nije izraena i kada nije predata naruiocu, a naruilac nije u docnji sa izvrenjem svojih obaveza po ugovoru o delu, odnosno kada se nisu stekli razlozi za stavljanje prigovora zbog nedostataka na stvari u vreme ili posle prijema stvari. Posle toga, kada naruilac primi stvar bez primedaba, ili odbije prijem stvari zbog uoenih nedostataka prilikom prijema, ili se nedostaci pokau kasnije, upotrebom izraene stvari, odnosno ako se kasnije otkriju nedostaci na stvari kao skrive mane, naruilac ne moe raskinuti ugovor, ve moe traiti ispunjenje obaveze poslenika, u skladu sa odredbama o odgovornosti za nedostatke. Odredba ovog lana koje propisuje i pravilo da se naknada koju je duan naruilac da isplati posleniku ovome umanjuje i za iznos zarade koju je poslenik ostvario na drugoj strani, ili koju je namerno propustio da ostvari, ukazuje na pravinost reenja odnosa stranaka usled raskida ugovora od strane naruioca, jer ako je poslenik u vreme kada je trebalo da izradi stvar naruioca, a po datom mu otkazu, ostvario zaradu kod drugog, koju bi inae ostvario da je radio na delu naruioca, ne moe je duplirati, jer bi naplata i tog iznosa predstavljalo neosnovano obogaenje na strani poslenika. Navedeno pravilo vai i u sluaju ako je poslenik imao ponudu od drugog da ostvari zaradu u vezi vrenja svoje delatnosti, a on je to namerno odbio, tada se mora utvrditi koliko bi taj iznos zarade bio, te isti bio odbijen od ugovorene naknade - da je poslenik rad zavrio u ugovorenom roku i bez raskida ugovora.

832

Sudska praksa Neizvrenje ugovora i naknada tete Kod ugovora o delu naruilac posla moe traiti raskid ugovora, kako pre poetka radova tako i u toku radova. Prema obrazloenju Meu strankama je bilo sporno da lije osnovan zahtev tuioca da se opti ugovor i avans uz taj ugovor raskinu i da tueni vrati primljeni avans, kao i da lije osnovan zahtev tuenog da mu tuilac isplati ostatak ugovorene cene za radove. Po nalaenju drugostepenog suda pogreno je stanovite prvostepenog suda da se raskid ugovora moe traiti samo dok isti nije poeo da se izvrava, te da ovde nisu bili ispunjeni uslovi za raskid ugovora, postoje tueni poeo sa ispunjenjem ugovora. U konkretnom sluaju radi se o ugovoru o delu, a prema pravilima privrednog prava naruilac posla moe traiti raskid ugovora o delu kad god hoe, i to kako pre poetka rada, tako i u toku rada, s tim to je u tom sluaju duan da isplati posredniku ugovorenu naknadu, umanjenu za iznos trokova koje ovaj nije uinio, a bio bi duan da uini, da ugovor nije raskinut. Meutim, ako se pokae da izvreni rad ima neki nedostatak-koji predstavljajbitnu povredu ugovora, naruilac radova moe, ne traei prethodno njegovo ispunjenje, raskinuti ugovor i traiti naknadu tete, ili ako se radi o nedostatku koji ne predstavlja bitnu povredu ugovora, duan je da dopusti posleniku da nedostatak otkloni u primernom roku, s tim, da ako nedostatak do datog roka ne otkloni naruilac moe, po svom izboru, izvriti otklanjanje nedostataka na raun poslenika ili raskinuti ugovor, s tim da u oba sluaja ima pravo na naknadu tete. Prvostepeni sud je, po oceni izvedenih dokaza, posebnom nalazu i miljenju sudskog vetaka, utvrdio daje tuilac na sporni elaborat stavio veliki broj primedaba,: da od primedaba koje nije usvojio na 68 nije uopte odgovorio, a daje na ostatak odgovorio dajui svoja nova obrazloenja i odgovore: da sa primedbama, i to kako sa onima koje je usvojio, tako i sa onima koje nije usvojio, nije postupio na nain koji ugovor propisuje, tj. da u projektni elaborat unese sve promene i dopune koje je tuilac svojim primedbama zahtevao, s tim daje duan da prihvati primed-be tuioca, ak iako se sa njima ne slae i da tako ispravljeni projekt preda naruiocu - tuiocu. Kod takvog stanja stvari, po nalaenju drugostepenog suda, tueni svoju ugovornu obavezu nije ispunio jer nije ispravio nedostatke na koje mu je tuilac ukazao, te je tuilac osnovano odustao od ugovora traei na ime naknade tete povraaj datog avansa. (SI. 333/71); "Poslenik ima pravo na naknadu po zakljuenom ugovoru o delu i u sluaju kada naruilac jednostrano bez razloga raskine ugovor" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 243/94).

833

UGOVOR O GRAENJU
Poiam (l. 630. ZOO)
Graevinsko pravo obuhvata propise kojima se reguliu pravni odnosi u vezi sa graevinskim poslovima koji proizilaze iz ugovora o graenju. Tu spadaju projektovanje, izdavanje graevinske dozvole, obezbeenje gradilita, izgradnja objekta i dr. Ugovor o graenju je dvostrani teretni ugovor, kojim se izvoa obavezuje da izgradi graevinski objekat ili izvede druge graevinske radove, dok se investitor obavezuje da za izvrene poslove plati odreenu naknadu. Ugovor mora biti pismen. Osnovni propis u ovoj materiji je Zakon o planiranju i izgradnji (,,S1. gl. RS", br. 34/06) Na poslove izvoenja graevinskih radova mogu se primeniti i Posebne uzanse o graenju, kojim se ureuju odnosi izmeu naruioca i izvoaa radova u poslovima izvoenja radova na graevinskim objektima, ako se stranke dogovore da se na ugovor o graenju primenjuju pomenute uzanse (lan 10. ZOO). Ustupanje izgradnje graevinskog objekta vri se putem javnog nadmetanja, prikupljanja ponuda i neposredne pogodbe. Kod nadmetanja za izgradnju investicionog objekta ne odluuje samo cena ponuenih radova, jer je cena samo jedan od elemenata koji se uzima u obzir prilikom odluivanja. ak uesnik u nadmetanju, ija je ponuda bila najpovoljnija, ne moe tubom zahtevati ponitenje ugovora o graenju koji je investitor ve zakljuio s jednim uesnikom nadmetanja. U stvari, investitor se ne moe naterati da zakljui ugovor o graenu s uesnikom nadmetanja koji tvrdi da su njegovi uslovi bili najpovoljniji. Kao ugovor o graenju smatra se i ugovor o inenjeringu, kome je predmet pored graenja objekta i izrada investicionog programa, investiciono tehnike dokumentacije, nabavke opreme i si. I ugovor do pod klju" smatra se ugovorom o graenju. Tom vrstom ugovora izvoa se obavezuje da od svog materijala sagradi ceo objekt, za odreenu cenu, i da klju od sagraenog objekta preda u odreeno vreme naruiocu, tj. investitoru. Izraz koji se upotrebljava u ugovoru, da e izvoa ugovorene radove izvesti po principu inenjering do pod klju" znai da e ih izvesti za fiksnu cenu, ali ako u toku ispunjenja ugovora izvede i neke neugovorene radove ili se odstupi od projekta, investitor takve radove mora da plati izvoau posebno. Plaanje se vri putem privremenih situacija i na osnovu konanog obrauna. Privremene situacije se odnose na izvedene radove do odreenog perioda, a konana posle izvedenih svih ugovorenih radova. Investitor ne moe u vezi privremene situacije, koja je overena od nadzornog organa, isticati prigovore u pogledu koliine i kvaliteta izvedenih radova. Izvoa radova ima pravo na isplatu privremene situacije i ako nadzorni organ nije overio takvu situaciju, pod uslovom daje zaraunate radove zaista izveo i pravilno ih po ugovoru obraunao. Ugovor o graenju je, u stvari, ugovor o delu, po kome se izvoa obavezuje da prema odreenom projektu sagradi u ugovorenom roku odreenu graevinu na odreenom zemljitu, ili da na takvom zemljitu, odnosno da na ve postojeem objektu izvri kakve druge graevinske radove, a naruilac se obavezuje da mu za to isplati odreenu cenu. Pratei propisi za primenu pravila iz ovog zakona, tj. Zakona o obligacionim odnosima su Zakon o planiranju i izgradnji objekata i Posebne uzanse o graenju, kao i niz drugih propisa koji reguliu neka pravila u vezi graenja objekata. Ugovor o graenju je formalan ugovor, jer se prema stavu 2. cit. lana mora zakljuiti u pismenoj formi. U definiciji ugovora o graenju upotrebljeno je vie izraza koje treba objasniti. Pod "graevinom" se obino podrazumevaju: zgrade, brane, mostove, tunele, vodovode, kanalizaciju, puteve, eleznike pruge, bunare i ostale graevinske objekte ija izrada zahteva vee i sloenije radove, ali se pod tim pojmom ne podrazumevaju prethodni radovi, kao to su: istraivanja, izrada idejnih reenja, izrada investicionog programa i si., ako nisu u vezi izgradnje kakvog odreenog graevinskog objekta. Zakon o planiranju koristi termin objekat", to podrazumeva graevinu koja predstavlja fiziku, tehnoloku ili biotehniku celinu sa svim instalacijama, postrojenjima i opremom, odnosno same instalacije, postrojenja i oprema koja se ugrauje u objekat ili samostalno izvodi (zgrade svih vrsta, saobraajni, vodoprivredni i energetski objekti, unutranja i spoljna mrea i instalacije, objekti komunalne infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, javne zelene povrine, objekti sporta i rekreacije, groblja, sklonita i dr). Navedeni su izvoa i naruilac, odnosno ubvestitor koji je definisan kao lice za ije potrebe se gradi objekat, odnosno koje fmansira izgradnju objekta i na ije se ime izdaje odobrenje za izgradnju). Izvoa je lice koje je ugovorom zakljuenim sa naruiocem prihvatio obavezu da izvede radove koji su predmet ugovora. Zakon o planiranju i izgradnji propisuje dva oblika izvoaa radova. Prvi je onaj koji je upisan u odgovarajui registar za graenje objekta, odnosno za izvoenje radova, uz ispunjenje odreedenih uslova u vezi sticanja 834

odobrenja za izgradnju objekata (lan 89. Zakona o planiranju iizgradnji), a drugi je odgovorni izvoa", koji postavlja stroije uslove za to lice u pogledu gradnje objekata (za objekte veih povrina, licenca za odgovarajueg izvoaa, poloen struni ispit, iskustvo i si.) Upotrebljen je i izraz "na ve postojeem objektu", to podrazumeva izvoenje radova kao to su: graevinski, montani, instalaterski i zavrni radovi, kao i ugradnja ureaja, postrojenja i opreme, na novim ili postojeim objektima ili njihovim delovima. Cena radova je bitan elemenat ugovora o graenju. Ona se odreuje po jedinici mere ugovorenih radova (jedinina cena) ili u ukupnom iznosu za ceo objekat (ukupno ugovorena cena). Obaveze izvoaa radova su: a) da obezbedi gradilite (sam objekat graenje, radnike na radu, saobraajnice, druge zgrade). Posebne uzanse o graenju propisuju pravila , odnosno obavezu izvoaa da na pogodan nain obezbedi i uva izvedene radove, opremu i materijal od oteenja, propadanja, odnoenja ili unoenja. On je duan da na gradilitu preduzima mere i radi obezbeenja sigurnosti objekta i radova, opreme, ureaja i instalacija, radnika prolaznika, sao braaja, susednih objekata i okoline. b) da blagovremeno obavetava naruioca o svim okolnostima koje su od znaaja za izvrenje ugovore nog posla . U pitanju su injenice ije je nastupanje od uticaja na ispunjenje ugovora, kao to su smetnje u ispu njenju ugovora, promena okolnosti i si. To obavetavanje naruioca ini se u pismenoj formi ili upisom u grae vinski dnevnik, a u protivnom ne proizvodi pravno dejstvo, v) da u celoj fazi izgradnje objekta postupa kao dobar privrednik , to pretpostavlja njegovu strunu i profesionalnu panju u oblasti graevinarstva, a odstupanje od tog naela znai odgovornost za tetu koju priini naruiocu i treim licima, g) da vodi graevinske knjige, odnosno graevinski dnevnik u skladu sa posebnim propisima. U stvari, izvoa radova vodi graevinsku knjigu za potrebe svoje operativne evidencije, a graevinski dnevnik za svakodnevnu komunikaciju sa naruioce, preko njegovog nadzornog organa, u koju naruilac obavetava ugovoraa o injenicama ije je nastupanje od uticaja na ispunjenje ugovora. Upis koji nadzorni organ naruioca izvri u graevinski dnevnik predstavlja saoptenje izvoau radova, koji proizvodi pravno dejstvo s obzirom na izvoaevu obavezu da overava svaki list dnevnika, a ako izvoa nije vrio overu dnevnika, to predstavlja njegov propust kojim se ne moe koristiti u sluaju spora, pa se ne moe pravdati da mu sadrina upisa nadzornog organa u graevinski dnevnik nije bila poznata, d) da obavi sve radove predviene ugovorom o graenju . Izvoa odgovara za tetu, ako je pri izvoenju odreenih radova postupao po zahtevima naruioca, osim ako dokae daje pre izvrenja tih radova upozorio na ruioca na opasnost od tete, u kom sluaju se njegova odgovornost smanjuje ili iskljuuje, ) da naruiocu omogui preko nadlenog organa svakodnevni pregled vrenja i izvrenja radova . Naime, naruilac ima pravo da vri struni nadzor nad radovima izvoaa, radi proveravanja i obezbeenja njihovog urednog izvoenja, naroito u pogledu vrsta, koliina i kvaliteta radova, materijala i opreme i predvienih rokova. Radi ostvarenja prava strunog nadzora, naruilac ima pravo pristupa na gradilite, pogone i mesta za uskladitenje materijala, e) da ugovoreni objekt zavri u ugovorenom roku . Rok u ugovoru o graenju je bitan elemenat ugovora, posebno zbog toga to ugovoreni radovi, po pravilu, dugo traju. Zbog toga je potrebno da stranke precizno odre de rokove za poetak gradnje objekta, koji obuhvata i obavezu naruioca da u odreenom vremenu preda izvo au svu potrebnu tehniku dokumentaciju, kao i mesto za izgradnju objekta - gradilite, i u vezi sa tim utvre nje roka kada e izvoa biti uveden u posao. Stranke se mogu dogovoriti da se produi rok za izvoenje rado va, ako je nastupila via sila, zatim ako je nadleni organ privremeno zabranio dalje odvijanje radova, kao i u drugim sluajevima za koje izvoa nije odgovoran. Produenje rokova za izvoenje moe nastati i u drugim sluajevima, koje stranke predvide u ugovoru o graenju, ali i u sluajevima za koje jedna od tih stranaka nije odgovorna stoje taj sluaj nastao. Stranke mogu u ugovoru o graenju predvideti i ugovorne kazne za sluaj za kanjenja u vezi izvoenja radova, u skladu sa optim odredbama o odgovornosti prema Zakonu o obligacionim odnosima, ) da obiekat preda naruiocu . Odmah po zavretku radova izvoa obavetava naruioca da su radovi koji su predmet ugovora zavreni. Tada stranke odmah, bez odlaganja, pristupaju primopredaji objekta i vre konaan obraun. O primopredaji objekta stranke sastavljaju zapisnik, koji sadri konstataciju da su radovi izvedeni po ugovoru, propisima i pravilima struke; da kvalitet izvedenih radova odgovara ugovorenom kvalitetu, i drugo to je bitno za utvrenje pravog stanja u vezi zavretka i predaje objekta naruiocu. Obaveze naruioca - investitora su: a) da izvoau preda zemljite slobodno za gradnju . Predaja zemljita izvoau predstavlja uvoenje izvoaa u poslove za koje je zakljuen ugovor o graenju. Ono obuhvata predaju gradilita koje podrazumeva pravo pristupa na gradilite 835

b) da izvoau preda tehniku dokumentaciju na osnovu koje je izdato odobrenje za gradnju. Ta dokumentacija, prema Zakonu o planiranju i izgradnji, podrazumeva skup projekata koji se izrauju radi: utvrivanja koncepcije objekta, razrade uslova, naina izgradnje objekta i za potrebe odravanja objekta. Idejni projekat jeste projekat kojim se odreuju: namena, poloaj, oblik, kapacitet, tehniko-tehnoloke i funkcionalne karakteristike objekta, organizacioni elementi objekta i izgled objekta, a glavni projekat je projekat kojim se utvruje graevinsko-tehnike, tehnoloke i eksplotacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijom, tehnikotehnoloka i organizaciona reenja za gradnju objekta, investiciona vrednost objekta i uslovi odravanja objekta. Tehnika dokumentacija sadri i izvoaki projekat i projekat izvedenog objekta. Za sve te kategorije utvrenje postupak izrade i odobrenja od strane nadlenog organa, o kome mora posebno da vodi rauna izvoa prilikom prijema od naruioca, odnosno od strune organizacije koja je te poslove radila. Meutim, obaveza naruioca je i da izvoau preda odobrenje za izgradnju, tzv. graevinsku dozvolu, kao i da ima dokumentaciju o obezbeenju sredstava za fmansiranje ugovorenog objekta, koja slui samo kao dokaz da su ta sredstva obezbeena za izgradnju ugovorenog objekta. O uvoenju izvoaa u posao sastavlja se poseban zapisnik i to se konstatuje u graevinskom dnevniku. v) da izvoau plati ugovorenu cenu . Cena se moe ugovoriti, odnosno moe se ugovoriti da se plaati na osnovu privremenih situacija i okonane situacije. Privremena situacija predstavlja privremeni obraun za izvedene radove, koja ako odgovara pravom stanju, predstavlja osnov za isplatu cene za izvedene radove po toj situaciji. Naruilac iako je odobrio privremenu situaciju time nije priznao izvrene radove u pogledu kvaliteta i koliine navedenih u privremenoj situaciji, jer ima pravo da stavi odgovarajue prigovore, koji imaju uticaja kod obrauna i odobrenja okonane situacije. Okonana situacija se sastavlja po zavretku svih ugovorenih radova, a naplauje se, po pravilu, ako drukije nije ugovoreno, posle tehnikog prijema radova, odnosno po izvrenoj primopredaji izvedenih radova. Cena radova je bitan elemenat ugovora o graenju. Ona se moe odrediti po jedinici mere ugovorenih radova (jedinina cena) ili u ukupnom iznosu za ceo objekat (ukupno ugovorena cena). Jedinina cena je u praksi prihvatljivija jer se njome ostvaruje da cena izvedenih radova odgovara njihovoj stvarnoj vrednosti, to znai da zadovoljava interese i naruioca i izvoaa, dakle da naruilac ne plati cenu iznad vrednost naruenih radova, a izvoa da ne pretrpi tetu. Ovo utoliko pre ukoliko je kolebljivo trite materijala i druge vrednosti koje ine elemente cene. U ugovoru o graenju izvoa i naruilac radova mogu ugovoriti kliznu skalu cena , tj. da se ugovorena cena moe poveati, odnosno smanjiti, zavisno od cene materijala i od rada, kao i od drugih elemenata koji utiu na visinu trokova gradnje. Zakon doputa odstupanja od navedenog pravila u sledeim sluajevima: 1) Izvoa koji je svoju obavezu ispunio u predvienom roku, moe zahtevati poveanje cene radova, ali samo ako su se u vremenu izmeu zakljuenja ugovora i njegovog ispunjenja, poveale cene elemenata na osno vu kojih je poveana cena radova, "tako da bi trebalo da ta cena bude vea za vie od dva procenta". U tom slu aju, izvoa moe zahtevati samo razliku u ceni radova koja prelazi dva procenta. 2) Izvoa koji nije ispunio svoju obavezu u ugovorenom roku predvienog u ugovoru, ne moe zahtevati poveanje cene radova, osim ako su se u vremenu izmeu zakljuenja ugovora i dana kada je prema ugovoru trebalo da radovi budu zavreni, poveale cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova, tako da bi ona u tom sluaju, prema novim cenama tih elemenata, bila vea za vie od pet procenata. U ovom sluaju izvo a moe zahtevati razliku u ceni radova koja prelazi pet procenata. 3) Kod ugovora sa fiksnom cenom, izvoa moe i pored toga stoje u ugovoru prihvatio da se posle zakljue nja ugovora nee menjati cene radova , ak i ako se poveaju cene elemenata na osnovu koje je cena odreena, zahte vati izmenu cena radova - ako su se cene elemenata poveale u tolikoj meri da bi trebalo da cena radova bude vea od deset procenata. U ovom sluaju izvoa moe zahtevati samo razliku u ceni koja prelazi deset procenata, ali na tu razliku on ne bi imao pravo "ako je do poveanja cene elemenata dolo posle njegovog dolaska u docnju". 4) Ugovor o graenju moe naruilac raskinuti , ako se od zakljuenja ugovora do ugovorenog roka zavr etka radova cene elemenata poveaju u tolikoj meri da predstavljaju znatno poveanje. U tom sluaju naruilac je duan da izvoau isplati odgovarajui deo ugovorene cene za dotle izvrene radove, kao i pravinu naknadu za uinjene neophodne trokove. 5) Odredbe lana 639. ovog zakona, predviaju mogunost snienja ugovorene cene ako su se od zaklju enja ugovora do ugovorenog roka zavretka radova cene elemenata snizile za vie od dva procenta, ako su ra dovi zavreni u ugovorenom roku. U tom sluaju, kada su radovi zavreni u ugovorenom roku, to snienje koje moe da trai naruilac, odreuje se prema odgovarajuem snienju ugovorene cene radova iznad tog procenta. To pravo da naruilac moe traiti snienje ugovorene cene, pripada naruiocu i u sluaju ako je ugovorena nepromenljivost cene radova, a oni su izvreni o roku, ako su se cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena smanjena za toliko da bi cena bila nia za vie od deset procenata, i to za razliku u ceni preko deset procenata. 836

Naruilac i izvoa radova mogu zakljuiti ugovor o graenju na principu "klju u ruke". Ovaj nain zakljuenja ugovora o graenu je specifian u toliko to se izvoa obavezuje da izvri "skupno" sve radove, koji su predvieni za izgradnju celog objekta, za ugovorenu cenu radova. Pri tom, obaveza izvoaa je da za ugovorenu cenu izvri i one radove koji nisu predvieni ugovorom, kao i one radove koji predstavljaju viak radova, a iskljuuje uticaj manjkova radova na ugovorenu cenu. Meutim, ako naruilac naknadno narui jo neke radove, bilo u toku izgradnje ili po zavretku ugovorenih radova, izvoa ima pravo da od naruioca trai da ovaj posebno plati te radove. Pod naknadnim radovima podrazumevaju se oni radovi koji nisu ugovoreni i nisu nuni za ispunjenje ugovora, a naruilac zahteva da se izvedu (uzansa 9. taka 8. Posebnih uzansi o graenju) Inae, naknadni radovi su uvek predmet posebnog ugovaranja, bez obzira iz ega se sastoje, kad se izvode, koliki je njihov obim i vrednost. Odredbe o gradnji na principu "klju u ruke" ne predviaju odredbe o nemogunosti izmene ugovorene cene zbog nastupanja promenjenih okolnosti i plaanja naknadnih radova. Teorija, a i sudska praksa smatraju da se ugovorai ne odriu izmene cene zbog promenjenih okolnosti, jer u sluaju nastanka promenljivih okolnosti, ugovor te vrste ne ini vie ugovorenu cenu fiksnom, pozivajui se na odredbe iz Posebnih uzansi o graenju (uzansa 34. st. 2, zatim uzanse 23 do 26), a posebno na odredbe lana 133. ovog zakona, koje propisuju pravo na raskid ugovora ako su posle zakljuenja ugovora nastupile okolnosti koje oteavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne moe ostvariti svrha ugovora, u toj meri daje oigledno da ugovor vie ne odgovara oekivanjima ugovornih strana. Kod primene odredaba koje reguliu pitanje u vezi sa ugovorom o graenju imaju se u vidu odredbe lana 21. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima propisano, po kojima se na obligacione odnose primenjuju uzanse, ako su uesnici u obligacionim odnosima ugovorili njihovu primenu, ili ako iz okolnosti proizlazi da su njihovu primenu hteli, a u graevinarstvu to su Posebne uzanse o graenju, koje reguliu odnose izmeu naruioca i izvoaa radova u poslovima izvoenja radova na graevinskim objektima. Prema uzansi 2. Posebnih uzansi o graenju, smatra se da su ugovorai pristali na primenu uzansi, ako primena uzansi nije ugovorom iskljuena u celini ili delimino. Meutim, odredbama lana 1107. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da se posebne uzanse nee primenjivati ako ugovorne strane nisu pristale na njihovu primenu, odnosno ako ih ugovorom nisu iskljuile. U stavu 3. istog lana propisano je, pored ostalog, da se posebne uzanse, koje su suprotne dispozitivnim normama zakona, nee primenjivati, osim ako su ugovorne strane izriito ugovorile primenu posebnih uzansi. Meutim, mora se voditi rauna o reenju koje daju odredbe lana 10. Zakona o obligacionim odnosima, a naime da su strane u obligacionim odnosima slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da svoje odnose urede po svojoj volji.

Sudska praksa
Odgovornost za nedostatke graevine - (izianjenje biv. Saveznog suda) "Uoen je vei broj predmeta po tubama javnih preduzea za stambene usluge radi otklanjanja nedostataka u garantnom roku, protiv solidarno tuenih investitora i izvoaa radova. Prvostepeni sudovi usvajaju ovakve zahteve, a Vii privredni sud takve presude potvruje. Vraene su dve revizijske odluke Vrhovnog suda, kojim su ukinute presude privrednih sudova u delu u kome je usvojen tubeni zahtev prema investitoru. Odredbom iz lana 641. ZOO predvieno je da se u pogledu odgovornosti za nedostatke graevine primenjuju odgovarajue odredbe ugovora o delu. Prava naruioca prema izvoau zbog nedostatka graevine prelaze na sve docnje sticaoce graevine ili njegova dela, ali s tim da docnijim sticaocima ne tee novi rok za obavetenje i tubu, ve im se uraunava rok prethodni (lan 642. ZOO). Radi se o prelasku prava iz odgovornosti za nedostatke. Osim toga, u odredbi iz lana 643. ZOO je regulisano da nosilac stanarskog prava na stanu u drutvenoj svojini ima pravo da zahteva od izvoaa otklanjanje nedostatka u granicama njegove odgovornosti za nedostatke graevine prema naruiocu. Iz ovakve regulative jasno proizilazi da se prava po osnovu nedostatka na izvedenim radovima mogu ostvariti samo prema izvoau a ne i prema investitoru, odnosno naruiocu i da prava docnijih sticalaca zgrade ili stanova (graevine ili njenog dela), proizilaze iz prava naruioca prema izvoau. U napred navedenim sluajevima dolo je do pogrene primene materijalnog propisa u pogledu solidarne odgovornosti naruioca i izvoaa radova. Takva solidarna odgovornost postoji u skladu sa odredbom iz lana 207. ZOO, kada naruilac i izvoa radova na nepokretnostima solidarno odgovaraju treem licu za tetu koja mu nastane u vezi sa izvoenjem tih radova. Meutim, u pitanju je naknada tete to treba strogo razlikovati od odgovornosti za nedostatke graevina " (Savezni sud -1995. godine);

837

Overa privremene situacije Overa privremene situacije od nadzornog organa, uinjena u ime naruioca i istovremeno snabdevena peatom firme naruioca poseduje uinak kao da je privremenu situaciju overio ugovorom o graenju odreen organ naruioca ". Iz obrazloenja: Tueni u albi navodi da zahtev tuioca ne stoji jer je drugu privremenu situaciju za tuenog trebao overi-ti njegov tehniki direktor sa, za tu svrhu, specijalno nabavljenim tambiljom. albeni sud navode tuenog ceni kao neosnovane. Ovo zato to se ispod klauzule u navedenoj privremenoj situaciji konstatuje da su radovi stvarno izvreni, a njihova cena pravilno obraunata, te da se nalazi potpis nadzornog organa overen peat tuenog. To je dovoljan dokaz daje tueni potvrdio kvalitet izvrenih radova ija je cena predmet tubenog zahteva (presuda VPS, P. 1960/93.); Ispunjenje obaveze (isplata cene za ugovorene radove) Podizvoa radova ima pravo da od glavnog izvoaa radova po zakljuenom ugovoru trai isplatu cene, ako tim ugovorom isplata nije uslovljena naplatom od investitora" Iz obrazloenja: "Presudom Privrednog suda usvojen je tubeni zahtev kojim je glavni izvoa radova obavezan da isplati podizvoau cenu za izvedene radove. Presudom Vieg privrednog suda odbijena je alba tuenog i potvrena je prvostepena presuda Vrhovni sud Srbije je naao da revizija tuenog nije osnovana. Iz stanja u spisima proizlazi da je tuilac kao podizvoa zakljuio sa tuenim, kao glavnim izvoaem, ugovor o izvoenju radova na odreenom objektu u inostranstvu. Ugovorom je predvieno da e se isplata deviznog dela naknade, izvriti u odreeno vreme od strane glavnog izvoaa. U ovakvoj situaciji neosnovano se tueni poziva na injenicu, da kao glavni izvoa nije uspeo da naplati svoje potraivanje od inostranog investitora Naime, prema odredbama ugovora sporni odnos stranaka nezavisan je od odnosa tuenog i investitora i isplata naknade za izvedene radove od strane podizvoaa nije uslovljena prethodnom naplatom od inostranog investitora Prema tome, potraivanje tuioca dospelo je u ugovorenom roku, bez obzira na to da lije tueni naplatio svoje potraivanje od investitora " (prema odluci VSS, Prev. 173/94); Odgovornost za nedostatke kod ugovora o graenju Prava po osnovu odgovornosti za nedostatke na izvedenim radovima kod ugovora o graenju, ostvaruje investitor prema izvoau radova i ta prava investitora prelaze na docnje sticalaca graevine. Ova prava se ne mogu ostvariti prema investitoru, pa on ne moe biti obavezan da otkloni nedostatke". Iz obrazloenja "Presudom privrednog suda obavezani su investitor i izvoa radova da solidarno otklone nedostatke na graevini. Vii privredni sud je odbio albu tuenih i potvrdio prvostepenu presudu. Vrhovni sud Srbije je naao daje revizija tuenog investitora osnovana. Privredni sudovi su pogreno odluili o tubenom zahtevu prema investitoru. Naime, prava po osnovu odgovornosti za nedostatke na izvedenim radovima ostvaruje investitor prema izvoau radova, i ta prava investitora prelaze na docnje i sticaoce graevina, a mogao ih je, prema lanu 643. ZOO, vriti i nosilac stanarskog prava. Prema tome, ova prava ne mogu se ostvarivati prema investitoru i on ne moe biti odgovoran i obavezan da otkloni nedostatke " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 389/94); Odgovornost izvoaa za nedostatke graevinskog objekta izgraenog za trite - "Na odgovornost prodavca za materijalne nedostatke graevine koju je izradio za trite primenjuje se, pored pravila o odgovornosti iz ugovora o prodaji, i pravila o odgovornosti izvoaa prema prvom i svakom kasnijem sticaocu graevine ili njenog dela, odnosno prema nosiocu stanarskog prava, kao i pravila o odgovornosti za solidnost graevine (l. 641-647. Zakona o obligacionim odnosima) " -pravno shvatanje Saveznog suda, naelni stav br. 15/89; Odgovornost izvoaa zbog rada po nerevidiranom projektu - "Izvoa radova je odgovoran za tetu nastalu izgradnjom nefunkcionalnog objekta po nerevidiranoj projektnoj dokumentaciji i bez odgovarajue graevinske dozvole. On se moe osloboditi te odgovornosti samo pod uslovom da je pre izvoenja radova upozorio naruioca na opasnost od tete " (prema odluci VSS, Prev. 449/00); Prekluzivni rok - "Prekluzivni rok iz lana 616. st. 1. ZOO jeste zakonom odreen protek vremena, posle ijeg isteka odreeno pravo prestaje da postoji, ako ga njegov titular ne izvri u tom roku " (prema odluci VSS, Prev. 399/99); 838

Odgovornost izvoaa za solidnost graevine - "Izvoa odgovara za nedostatak u izradi graevine koje se tie njene solidnosti 10 godina. Investitor mora odrati polugodinji rok reklamiranja iz l. 645. st. 1. ZOO, da bi zatim po stavu 2. istog lana u roku od godine dana, raunajui od dana uinjene reklamacije, mogao da putem suda ostvaruje prava po osnovu odgovornosti za nedostatke u izradi graevine koji se tiu njene solidnosti" (prema odluci VSS, Prev. 464/00); Odgovornost pravnog sledbenika - "Investitor moe zahtevati otklanjanje nedostataka u gradnji i od pravnog sledbenika poslovne zajednice koja je u ugovoru o gradnji oznaena kao izvoa radova, bez obzira to je ona te poslove preuzela za raun drugog preduzea " (prema odluci VSS, Prev. 425/98); Odgovornost za ugradnju nekvalitetnog materijala - "Izvoa radova odgovara za tetu nastalu ugradnjom nekvalitetnog materijala i u sluaju kada je materijal odabrao investitor, a on ga nije upozorio daje odobreni materijal neodgovarajueg kvaliteta " (prema odluci VPS, P. 1156/99); Solidarna odgovornost naruioca radova - "Ispostavljanjem privremenih situacija samo jednom od naruilaca radova , ne moe se iskljuiti solidarna odgovornost za ugovorenu cenu radova i ostalih lica koja su u tom svojstvu oznaena u ugovoru o graenju " (prema odluci VSS, Prev. 744/98); Odgovornost proizvoaa stanova za nedostatke u gradnji - "Za nedostatke u izgradnji graevine solidarno odgovaraju izvoai radova i lice koje je u ugovoru o kupovini i prodaji oznaeno kao proizvoa stanova na kojima su nedostaci ustanovljeni" (prema odluci VSS, Prev. 511/98); Ugovor o graenju. Cena radova. Konani obraun. Primena posebnih uzansi o graenju - "Ukoliko naruilac graevinskih radova bez opravdanih razloga odbija uee u konanom obraunu, odnosno odugovlai sa svojim ueem u izradi obrauna, izvoa moe da izvri obraun i o tome obavesti naruioca. Izvoa moe da trai naplatu konano izvedenih radova i podizanjem tube, analogno odredbama uzan-se 120. Posebnih uzansi o graenju ("SI. 1. SRJ", br. 17/77), gde bi sudsko vetaenje imalo sadrinu konanog obrauna. Ovo pravo pripada kako naruiocu tako i izvoau radova " (prema odluci VSS, Prev. 15/97); Docnja izvoaa - "Poveanje cene elemenata na osnovu kojih je utvrena cena radova od uticajaje na poveanje ugovorene cene gradnje, samo u sluaju da je takvo poveanje nastupilo pre docnje izvoaa radova" (prema odluci VSS, Prev. 39/97); Avansno plaanje i teta - "Kod plaanja cene radova putem avansa, investitor ima pravo od izvoaa zahtevati kako povraaj dela avansa koji nije pokriven radovima, tako i naknadu tete u vidu razlike u ceni za izvedene radove koje je platio drugom izvoau" (prema odluci VPS, P. 5434/2000); Pravo izvoaa na naknadu - "Neposredni izvoa radova ima pravo da od naruioca radova po zakljuenom ugovoru trai isplatu cene, osim ako meusobnim ugovorom isplata nije uslovljena naplatom naruioca od glavnog investitora" (prema odluci VSS, Prev. 264/99); Ugovor o graenju. Izmena cene - "Kada je cena radova isplaena izvoau unapred, tada izvoa nema pravo na razliku u ceni, jer vrednost ugovorenih radova treba ceniti prema vremenu kada su ti radovi isplaeni, a ne prema vremenu kada su radovi izvedeni" (prema odluci VSS, Prev. 522/99); Zastarelost potraivanja cene radova - "Zastara potraivanja cene radova po ugovoru o graenju poinje da tee prvog dana posle dana kada je izvoa radova mogao na osnovu konanog obrauna da zahteva isplatu. Kako je zastareo novani iznos cene, tada je zastarelo i eventualno potraivanje tuioca na ime zatezne kamate zbog docnje u plaanju nominalnog iznosa, kao i zahtev za naknadu tete u smislu odredbe lana 278. st. 2. ZOO" (prema odluci VSS, Prev. 192/00); Sticanje svojine dogradnjom ili nadziivanjem na tuem graevinskom objektu - "Ako se dogradnjom ili nadziivanjem izgradi poseban deo zgrade koji predstavlja zasebnu celinu, a vlasnik je za takvu gradnju znao i nije se protivio, savestan graditelj stie pravo svojine na tom posebnom delu, shodno lanu 24. st. 1. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima" (prema odluci VSS, Prev. 189/99); Otklanjanje nedostatka na stanovima - aktivna legitimacija javnog preduzea za javne usluge - Javno preduzee za stambene usluge je pravni sledbenik biveg SlZ-a stanovanja u pogledu stanova udruenih u zajednicu stanovanja, pa je u vezi zahteva za otklanjanje nedostataka na stambenoj zgradi aktivno legitimisana za podnoenje tube protiv naruioca i izvoaa radova radi uklanjanja nedostataka na stanovima (prema odluci VPS, P. 1445/94); Depozit -"od depozita koji je rezervisan za otklanjanje nedostataka pojavljenih u garantnom roku, investitor moe po isteku ostavljenog roka zadrati samo onaj iznos koji je potreban da se mogu isplatiti radovi na otklanjanju nedostataka, a ostatak je duan vratiti deponentu" (prema presudi VPS u Beogradu, P-l 23/71); "Ako se investitor nije koristio svojim pravom da zahteva ugovornu kaznu, on time nije izgubio pravo da od izvoaa radova zahteva naknadu tete " (prema presudi ranijeg Vrhovnog privrednog suda, Sl-2 72/72), 839

"Ako je izvrilac posla izvrio obavezu i ugovoreni posao uradio, nije ovlaten da naplatu potraivanja ostvaruje privremenim situacijama, ve je duan da izvri konaan obraun i po njemu trai naplatu" (prema presudi VPS u Beogradu. P-J 626/73); "Izvoa radova nema pravo zaloga na stvarima investitora radi obezbeenja naplate svojih potraivanja za izvedene radove " (prema presudi VPS u Beogradu, P-2631/73); "Izvoa ima pravo da zahteva od investitora naknadu za izvedene radove nezavisno od toga stoje radove poeo pre dobijanja potvrde da su sredstva obezbeena. Zapoinjanje radova bez prethodnog dobijanja potvrde o obezbeenosti sredstava predstavlja privredni prestup, ali to ne liava izvoaa prava na naknadu za izvedene radove " (prema presudi VPS u Beogradu. P-l 110/72); "Plaanje po privremenim situacijama predstavlja isplatu akontacije. Posle predaje radova isplata se moe traiti samo na osnovu konanog obrauna " (prema presudi VPS u Beogradu, P-l 773/73); "Kod ugovora o graenju po sistemu "pod klju", izvoa moe da trai razliku u ceni, ako je do poskupljenja radova dolo za vreme docnje koja je nastala krivicom investitora " (prema presudi VPS u Beogradu, P-69 8/72); Otklanjanje nedostataka u garantnom roku - "Investitor je ovlaten da na teret izvoaa otkloni sam ili preko treteg lica nedostatke koji su se pojavili u garantnom roku, ako to izvoa ne uini u ugovorenom, odnosno primerenom roku" (prema presudi VPS u Beogradu. P-3295/73); "Odnos izvoaa radova i podizvoaa je samostalni pravni odnos i podizvoa je duan da ispuni svoju obavezu prema uslovima ugovora zakljuenim sa izvoaem. Okolnost to je izvoa propustio da obavesti podizvoaa o vremenu kada je utvrivao koliinu i kvalitet izvedenih radova sa investitorom, samo po sebi ne znai da je podizvoa osloboen obaveza u pogledu nekvalitetno izvedenih radova" (premapresudi VPS u Beogradu, P-2197/74); Ugovorna kazna - "Da bi investitor ostvario svoje pravo na ugovornu kaznu zbog docnje izvoaa, mora izriito da saopti izvoau da zadrava ovo pravo. Ovo saoptenje moe se dati od poetka docnje izvoaa pa sve do konanog obrauna, ukoliko je obraun izvren u primernom roku od predaje radova " (prema presudi VPS u Beogradu, P-1668/75); Kada investitor odustane od izgradnje - "Kada se investitor i projektant sporazumeju da te projektant odreene nedostatke u projektu otkloniti tokom izgradnje objekta, a investitor kasnije odustane od izgradnje objekta, onda stoji obaveza platanja ugovorene cene za izradu projekta umanjene za vrednost neizvrenih radova " (prema presudi VPS u Beogradu, Sl-305/74); Fiksna cena i oteani us lovi - "Kada posle zakljuenja ugovora o graenju u kome je ugovorena fiksna cena doe do nepredvienogpovetanja trokova graenja usledporasta cena usluga i linih dohodaka radnika, i to u meri u kojoj bi za izvoaa ispunjenje ugovora bilo preterano oteano, onda on moe osnovano traiti izmenu ugovora u pogledu cene usluga i linih dohodaka radnika, ali ne i u odnosu na cenu graevinskog materijala, ako je celokupan ugovoreni iznos kupoprodajne cene primio odmah po potpisivanju ugovora" (prema presudi VPS u Beogradu, P-4859/76); lan 630, u vezi lana 22. st. 2. - "Ovlatenje potpisnika ugovora o graenju podrazumeva i ovlatenje za potpisivanje okonane situacije " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 266/96).

Primer ugovora o graenju UGOVOR O GRAENJU zakljuen dana _______godine u ---------------------, izmeu--------------------------------, koga zastupa ___________________________( u daljem tekstu: naruilac) i _______________________, koga zastupa ______________________________(u daljem tekstu: izvoa) Naruilac i izvoa sporazumeli su se o sledeem: 1) Izvoa se obavezuje da za naruioca sagradi jednu stambenu zgradu na kat. parceli br. , KO__________, prema investiciono-tehnikoj dokumentaciji, koja je sastavni deo ovog ugovora. 2) Izvoa se obavezuje da radove izvodi prema tehnikim propisima koji vae za izgradnju objek ta iz prethodne take; da ugrauje materijal koji odgovara propisanim standardima, odnosno koji je snabdeven atestom izdatim od strane strune organizacije ovlaene za ispitivanje tog materijala; da bla govremeno preduzme mere za sigurnost ugovorenog objekta i radova, opreme, ureaja i instalacije, rad nika, prolaznika, saobraaja i susednih objekata; da se pridrava tehnike dokumentacije na osnovu koje je izdato odobrenje za gradnju. 840

3) Izvoa e na zahtev naruioca da izvede i naknadne radove, za koje e mu ovaj dostaviti poseb nu investiciono-teliniku dokumentaciju, za cenu po jedinici mere ugovorenih radova. 4) Naruilac je duan da izvoau preda investiciono-tehniku dokumentaciju na osnovu koje je izdato odobrenje za gradnju, kao i zemljite slobodno za gradnju, od kada se i rauna rok poetka gradnje. 5) Izvoa se obavezuje da ugovorene radove izvede u roku od_______meseci, raunajui od roka poetka gradnje. 6) Rok iz prethodne take produie se samo ako je naruilac u toku izvrenja radova bio spreen viom silom, odnosno izvanrednim dogaajem koji nije mogao biti predvien u toku zakljuenja ovog ugovora, kao i u sluaju izvrenja naknadnih radova, i to za vreme dok traje via sila, odnosno izvanredni dogaaj, a u sluaju naknadnih radova za vreme srazmerno obimu tih naknadnih radova. 7) Naruilac se obavezuje da izvoau za izgraeni objekat iz take 1) ovog ugovora isplati ukupno ____________________dinara (ili, ako je u pitanju cena po jedinici mere ugovorenih radova isplati iznos koji e se utvrditi po zavretku objekta po jedinici mere ugovorenih radova datih u ponudi izvoau). 8) Cena iz prethodne take e se izmeniti za sluaj nastupanja vie sile, odnosno izvanrednog doga aja koji nije mogao biti predvien u vreme zakljuenja ugovora, ako oni utiu na visinu cene. 9) Cena iz take 7) ovog ugovora izmenie se i u sluaju poveanja cene materijala, ureaja i tran sportnih usluga na tritu, ako su pojedinane cene poveane za______%, kao i u sluaju poveanja troko va ivota za______%, ako su ta poveanja nastala pre isteka ugovorenog roka za izvoenje ugovorene gradnje. 10) Ako izvoa dokae opravdanost zahteva za poveanje cene izgradnje, stranke zakljuuju do punski ugovor. 11) Naruilac je duan da izvoau plati ugovorenu cenu prema privremenim - mesenim situacija ma, koje e mu za svaku izvrenu mesenu fazu gradnje ispostaviti izvoa. Isplata se ima izvriti u roku od 8 dana od dana prijema overene privremene situacije, na iro raun izvoaa _________kod __________banke u______, a u sluaju prekoraenja navedenog roka naruilac je duan da plati izvoau i _______% kaznene kamate od dana docnje do dana isplate. 12) Konani obraun naruilac i izvoa izvrie po prijemu objekta. 13) Izvoa se obavezuje da za svaki dan prekoraenja zavretka roka gradnje, za koji je kriv, plati naruiocu na ime ugovorne kazne____________(promila) od ukupno ugovorene vrednosti objekta, ali ne vie od________dinara. 14) Izvoa je duan da naknadi (stvarnu) tetu naruiocu, ako je svojom krivicom zakasnio sa pre dajom objekta u ugovorenom roku, a naruilac je duan da naknadi stvarnu tetu izvoau ako je zaka snio da blagovremeno isplati iznos po privremenoj situaciji, odnosno po konanom obraunu. 15) Nadzor u ime naruioca vrie________________________, a rukovodilac radova izvoaa je Izvoa se obavezuje da po zavrenoj gradnji oisti gradilite i uredi zemljite prema tehnikoj dokumentaciji. 17) Primopredaja objekta e se izvriti zapisnikom po izvrenom tehnikom pregledu i dobijanju odobrenja za upotrebu, to e obezbediti izvoa. 18)___________________________________________________(ostali uslovi). 19) Za sve to ovim ugovorom nije predvieno primenie se odgovarajue odredbe ugovora o gra enju iz Zakona o obligacionim odnosima, a ako neki odnos nije ureen tim odredbama primenie se od govarajue odredbe Posebnih uzansi o graenju. 20) U sluaju spora nadlean je Privredni sud u__________________. 21) Ovaj ugovor je sastavljen u_____primeraka, od kojih svaka strana dobija po______primerka.
16)

Naruilac, (ovlaeno lice)

Izvoa, (ovlaeno lice)

Opte odredbe ugovora o graenju propisuju da se ugovor o graenju zakljuuje i kada naruilac eli da se na ve postojeem objektu, prema odreenom projektu, na odreenom zemljitu, sagradi, odnosno obave u odreenom roku kakvi drugi graevinski radovi. Uslovi, prava i obaveze naruioca i izvoaa kod ovakvog sluaja, identini su kao kod zakljuenja ugovora o graenju posebnog objekta.

841

Primer ugovora o adaptaciji poslovnog prostora UGOVOR O ADAPTACIJI POSLOVNOG PROSTORA

___,

__, _ br.____, koga zastupa direktor___________(u daljem tekstu: izvoa). Naruilac i izvoa su se sporazumeli o sledeem: 1. Izvoa se obavezuje da za naruioca izvri adaptaciju poslovnog prostora, vlasnitvo naruioca, u ________________, prema investiciono-tehnikoj dokumentaciji, koja je sastavni deo ovog ugovora, po sistemu "klju u ruke". 2. Izvoa se obavezuje da za adaptaciju predmetnog poslovnog prostora uradi projektnu dokumentaciju prema vaeim propisima, a prema projektnom zadatku naruioca, koju e mu predati najkasnije do________. godine. 3. Cene radova i opreme, koju obezbeuje izvoa, navedeni su u ponudi izvoaa od________godine, koja je prihvaena od naruioca. 4 Izvoa se obavezuje da radove izvede prema tehnikim propisima koji vae za adaptaciju poslovnog prostora iz prethodne take; da ugradi materijal koji odgovara propisanim standardima; da blagovremeno preduzme mere za sigurnost ugovorene adaptacije i radova, opreme, ureaja i instalacije, radnika, prolaznika, saobraaja; da se pridrava tehnike dokumentacije na osnovu koje je izdato odobrenje za adaptaciju. 5. Izvoa je duan da na zahtev naruioca izvede i naknadne radove za koje e mu ovaj dati poseban pro jektni zadatak, koji e isprojektovati izvoa. 6. Naruilac je duan da izvoau preda investiciono-tehniku, odnosno projektnu dokumentaciju na osnovu koje je izdato, odnosno na koju je dobio odobrenje nadlenog organa za adaptaciju predmetnog poslovnog prostora, kao i ostale saglasnosti nadlenih organa potrebnih za predmetnu adaptaciju, ukljuujui i saglasnost nadlene elektro-distribucije, vodovoda i kanalizacije, koje e sam obezbediti, a dan predaje te dokumentacije i saglasnosti, kao i poslovnog pro stora za adaptaciju smatrae se kao dan poetka raunanja roka adaptacije. 7. Izvoa se obavezuje da ugovorene radove izvede u roku od___________________dana, raunajui od roka poetka adaptacije. 8. Rok iz prethodne take produie se samo ako je izvoa u toku adaptacije bio spreen viom silom, odno sno izvanrednim dogaajem koji nije mogao biti predvien u toku zakljuenja ovog ugovora, kao i u sluaju izvre nja naknadnih radova, i to za vreme dok traje via sila, odnosno izvanredni dogaaj, a u sluaju naknadnih radova za vreme srazmerno obimu tih naknadnih radova. 9. Naruilac se obavezuje da izvoau za izvrenu adaptaciju iz take 1. ovog ugovora isplati ukupno dinara. 10. Cena iz prethodne take e se izmeniti za sluaj nastupanja vie sile, odnosno izvanrednog dogaaja koji nije mogao biti predvien u vreme zakljuenja ugovora, ako oni utiu na visinu cene. 11. Cene iz take 9. ovog ugovora izmenie se i u sluaju poveanja cene materijala, ureaja i transportnih usluga na tritu, ako su pojedinane cene poveane za____%, ako su ta poveanja nastala pre isteka ugovorenog ro ka za zavretak ugovorene adaptacije. 12. Ako izvoa dokae opravdanost zahteva za poveanje cene ugovorene adaptacije, stranke zakljuuju do punski ugovor. 13. Naruilac je duan da izvoau plati ugovorenu cenu iz take 9. ovog ugovora, prema sledeoj dinamici plaanja: a)______% na dan potpisivanja ovog ugovora, b)______% na dan poetka montae izloga poslovnog prostora, c)______% na dan zavretka ugovorenih radova, ali ne kasnije od 8 dana. 14. Konani obraun naruilac i izvoa izvrie po pismenom prijemu objekta. 15. Garantni rok za izvedene radove iznosi godinu dana od dana izvrene primopredaje adaptiranog poslov nog prostora, a za opremu prema vremenu garancije proizvoaa te opreme. 16. Izvoa je duan da naknadi stvarnu tetu naruiocu ako je svojom krivicom zakasnio sa predajom adap tiranog objekta u ugovorenom roku, a naruilac je duan da naknadi stvarnu tetu izvoau ako je zakasnio da bla govremeno isplati iznos u rokovima utvrenim u taki 13. ovog ugovora. 17. Nadzor u ime izvoaa vrie__________, a rukovodilac radova izvoaa je_________________. 18. Primopredaju adaptiranog objekta e se izvriti zapisnikom po izvrenom tehnikom pregledu, to e obezbediti izvoa. 19. Za sve to ovim ugovorom nije predvieno primenjivae se odgovarajue odredbe ugovora o delu, odno sno ugovora o graenju iz Zakona o obligacionim odnosima. 20. U sluaju spora nadlean je Privredni sud u___________. 21. Ovaj ugovor je sastavljen u______primeraka, od kojih svaka strana dobija po______primerka. Naruilac, (ovlaeno lice) Izvoa, (ovlaeno lice)

zakljuen dana_____________. godine u_________, izmeu preduzea_________, iz________, ul.__________br. koga zastupa direktor___________(u daljem tekstu: naruilac), i preduzea___________, iz________ul.

842

Primer predloga za izvrenje na osnovu verodostojne isprave

TRGOVINSKI SUD U POVERILAC:__________________________________, iz______________, ul.________________, br. DUNIK:_____________________________________, iz______________, ul._________________, br. PREDLOG ZA IZVRENJE na osnovu verodostojne isprave radi naplate__________dinara u 4 primerka. Na osnovu okonane situacije od___________godine, koju je potpisao nadzorni organ dunika, poverilac je kao izvoa radova, prema ugovoru o graenju od_____________. godine, izvrio radove za ra un dunika u vrednosti (razlika do vrednosti izvedenih radova) od________dinara. DOKAZ: konana situacija od___________. godine. Poverilac je vie puta opominjao dunika da navedenu obavezu izmiri ali je to ostalo bez uspeha. Potraivanje po navedenoj okonanoj situaciji dospelo je na dan ispostave konane situacije, odnosno _________. godine. DOKAZ: ugovor o graenju i aneks ugovora. Sa iznetih razloga predlae se da Sud u smislu l. 22. i 39. Zakona o izvrnom postupku donese REENJE Na osnovu okonane situacije poverioca_____________________, broj:________od____________go dine; i________________________, i td. OBAVEZUJE SE dunik____________________, iz__________, ul._______, br._____, da u roku od osam dana isplati poveriocu________, iz______, dug u iznosu od_____dinara, sa za konskom zateznom kamatom, raunajui istu poev od______godine do isplate, kao i trokove par ninog postupka u iznosu od________dinara, i trokove ovog izvrnog postupka. ODREUJE SE IZVRENJE prema duniku ________________, iz __________, radi naplate _______________dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, raunajui istu poev od_________godine do ispla te, i na ime trokova parninog postupka u iznosu od_______dinara, i izvrnog postupka u iznosu od ______________dinara, ZABRANOM novanih sredstava koje dunik ima kod NBJ - Zavoda za obraun i plaanje, Filija la ______________, -rn br._________________i prenosom radi isplate tih sredstava i trokova ovog izvrenja na -rn poverioca _____________________________________________________________________________________ kod Zavoda za obraun i plaanje u____________________, do namirenja. Duniku se zabranjuje da vri naplatu i raspolae ovim sredstvima, a Zavodu za obraun i plaanje u_____________se zabranjuje da sa rauna dunika vri isplatu duniku i treim licima na zabranjenom potraivanju dok se isto ne namiri, pod pretnjom zakonskih posledica. Nalae se Zavodu za obraun i plaanje u________da zabranjeni iznos prenese na raun poverioca. Izvrenje e sprovesti Privredni sud u_____________. Ukoliko dunik protiv ovog reenja podnese prigovor, ovaj predlog se ima smatrati tubom. Za poverioca - punomonik, .__________. godine TROKOVNIK: po AT______din. i za sudsku taksu.______din., ukupno:_________din.

843

Primer tube zbog neizvrenja ugovora o graenju TRGOVINSKI SUD U TUILAC: Graevinsko preduzee__________________iz_____________, ul.______________, br. TUENIK:_____________________________________. iz______________, ul._____________, br. TUBA

radi duga vrednost:___________dinara.

1. Tuilac je kao izvoa radova za raun tuenog preduzea, kao investitora, izgradio ___________________________________________________. Predmetni objekat je primljen, radovi isplaeni i predati tuenom ____________ godine. Meutim, posebnim ugovorom o graenju od __________________________. godine, tuilac se obavezao da na istom placu podigne - izgradi prizemnu zgradu sa _____odeljenja, prema posebnoj tehnikoj dokumentaciji, koje treba da slue kao sporedne prostorije za potrebe ve podignute zgrade. Tueno preduzee, kao investitor prizemne zgrade, obavezalo se da po izgradnji iste isplati tuiocu ugovorenu cenu po obraunu koji je utvren ugovorom. Dokaz: ugovor o graenju, zakljuen izmeu stranaka na dan________________. godine. 2. Tuilako preduzee je po izvrenoj izgradnji pomenute prizemne zgrade, dana________________. godine, ispostavilo tuenom preduzeu obraun radova u visini od___________dinara, i pozvalo tueno preduzee da mu duni iznos isplati. Meutim, tueno preduzee je u svom pismu od________________. go dine prigovorilo obraunu, istiui da je obraun netaan i da su u njemu obraunati kao novi izvesni ele menti - graevinski materijal, i to:_____________________, koji su, navodno, ve korieni; zatim, da je uraunato vie materijala u krovnoj konstrukciji, a da su nepravilno obraunati drugi trokovi. Dokaz: obraun radova tuioca od_______________. godine, pismo tuenog preduzea. 3. Navodi tuenog nisu tani, to se moe dokazati vetaenje. Zbog toga tuilac predlae da se kao dokaz izvede vetaenje putem vetaka graevinske struke. Dokaz: obraun radova tuioca od_______________. godine, pismo tuenog preduzea. Stoga, tuilac predlae da sud, po sprovedenom postupku i izvoenju dokaza, donese PRESUDU Obavezuje se tueno preduzee __________________, iz _________;______, da tuiocu __________________________ iz ___________, na ime duga po osnovu ugovora o graenju, isplati iznos od ____________________dinara, sa zateznom kamatom od_____________godine do isplate, kao i trokove parni nog postupka, sve u roku od osam dana od dana pravosnanosti, pod pretnjom prinudnog izvrenja. _____________godine. Za tuioca - punomonik, NAPOMENA: vidi primer tube za raskid ugovora o graenju i naknadu tete - u Optem delu ove knjige. Graevina (l. 631. ZOO) Pojam "graevina" objanjenje u odredbama ovog lana. Adekvatni izraz za izraz "graevina" je i "graevinski objekt", koji je neto ire defmisan, dodajui i izraz "ako predstavlja zaokruenu funkcionalnu celinu", tj. ako on kao takav moe samostalno da da slui odreenoj nameni, zatim da se samostalno koristi u odreene svrhe, kao to su: za stanovanje, za industrijsku ili drugi proizvodnju, za smetaj robe, sirovine ili gotovih proizvoda, za uvanje, ako to su hladnjae, zatim za saobraaj, kao to su eleznike stanice, magacini, eleznike pruge, putevi, mostovi i drugo stoje ve i navedeno u ovom lanu. Kao "graevina" smatraju se i privremeni objekti, koji se grade na nekom zemljitu, sa nekim odstupanjima u odnosu na urbanistiki plan za neko podruje, koji moe za neko vreme da poslui svrsi za koji se gradi, a privremeni objekti su i oni koji se grade kao pomoni objekti koji slue izgradnji glavne graevine. Osnovne je kod definicije "graevina" daje to objekat "ija izrada zahteva vee i sloenije radove. U svakom sluaju to se mora odnositi na izgradnju, a ne izolovano i na pripremne radove, ali ako se ugovori gradnja,
844

pod pojmom graevine, odnosno gradnje obuhvataju se svi poslovi koji su sluili da se izgradi kakav objekat, poev od projekata, infrastrukture, do ruenja pomonih objekata koji su sluili izgradnji "graevine". Pojam "graevina", odnosno "objekat" formulisan je i u Zakonu o planiranju i izgradnji, tako da se pod tim pojmom podrazumeva graevina koja predstavlja fiziku, tehnoloku ili biotehniku celinu sa svim instalacijama, postrojenjima i opremom, odnosno same instalacije, postrojenja i oprema koja se ugrauje u objekat ili samostalno izvodi (zgrade svih vrsta, saobraajni, vodoprivredni i energetski objekti, unutranja i spoljna mrea i instalacije, objekti komunalne infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, javne zelene povrine, objekti sporta i rekreacije, groblja, sklonita i dr), o emu je bilo reci i u l. 630. ovog zakona. U lanu 630. ovog zakona naveden je i izraz da ugovor o graenju obuhvata i ve postojee objekte na kojima se vre kakvi drugi graevinski radovi. To podrazumeva odreene adaptacije ve postojeih graevinskih objekata, njihovo prepravljanje, kao na primer stambenog objekat u poslovni prostor, zatim neka pregraivanja i dodavanja drugih delova postojeem objekti i si.

Nadzor nad radovima i kontrola kvaliteta materijala (l. 632. ZOO)

Odredbe ovog lana odreuju obavezu izvoaa da omogui naruiocu radova da moe da vri stalni nadzor nad radovima i da vri kontrolu koliine i kvalitet upotrebljenog materijala. Ova obaveza ima u vidu da izvoa radova mora da vodi i knjigu koja se odnosi na radove koje izvodi, materijal i opremu koju ugrauje, ali i da poseduje dokumentaciju o broju radnika koji rade na odreenom objektu kao i o njihovoj strunoj spremi i osposobljenosti da mogu sa uspehom da obavljaju ugovorene radove. Naruilac radova, po pravili, ne vri sam neposredan nadzor nad izvoenjem radova, ali to njegovo pravo ne moe iskljuiti izvoa radova i ako nadzor po ovlaenju naruioca vri neko drugi, koji za kontrolu rada i materijala ima potrebnu strunu spremu. Za izvoaa radova je bez znaaja injenica daje naruilac radova postavio za nadzornog organa lice koje ne moe imati svojstvo nadzornog organa, jer posledice tog propusta snosi sam naruilac, pa i onda kada takav organ nadzora vri overu privremenih situacija, za koje gaje poslove ovlastio naruilac. Inae, nadzorni organ, kao predstavnik naruioca radova, punovano zastupa naruioca samo pri izvoenju ugovorenih radova, jer je njegova osnovna obaveza da se stara da se ugovorne obaveze izvre u svemu prema dokumentima iz ugovora, propisima i zanatskim uzansama, a to znai da nadzorni organ bez prethodnog ovlaenja naruioca ne moe izdati izvoau i takva uputstva kojima se u osnovi menjaju ugovorom zasnovani odnosi izmeu izvoaa i naruioca radova. Zbog toga, nadzorni organ nije ovlaen, koristei svoju funkciju, da punovano daje naloge kojima se menjaju ili utvruju cene koje su ve utvrene izmeu izvoaa i naruioca. Nadzorni organ nije ovlaen da menja tehniku dokumentaciju na osnovu koje se izvode radovi, ali ako uoi kakav nedostatak u tim dokumentima duan je da o tome odmah obavesti naruioca i od njega trai dalja uputstva u vezi tog pitanja. On nije ovlaen da menja ugovorenu cenu, kao i da sa izvoaem ugovara druge radove ili ureuje s njim druge imovinsko-pravne odnose, osim ako je za to posebno ovlaen od naruioca radova.

Odstupanje od projekta (l. 633. ZOO)

Ugovoreni graevinski radovi se izvode po projektu graenja, odnosno tehnike dokumentacije za odreeni objekat. Smatra se daje projekat graenja prihvaen ako na njemu naruilac radova nije stavio primedbe, a ako ih je stavio daje izvoa duan da ih proui i postupi po eventualnom zahtevu naruioca. Ako izvoa radova, bilo prilikom prijema tehnike dokumentacije od naruioca, ili u toku izgradnje ugovorenog objekta uoi nedostatke u toj dokumentaciji, ili smatra da tu dokumentaciju treba menjati radi njenog poboljanja ili iz drugih opravdanih razloga, izvoa je duan da o tome blagovremeno obavesti naruioca. Izvoa radova nema pravo da sam menja tehniku dokumentaciju, pa ni u sluaju ako je istu sam izradio a naruilac je odobrio, jer ako je zakljuen ugovor o graenju smatra se da ta dokumentacija predstavlja sastavni deo ugovora. Dogovor izvoaa i naruioca u vezi izmene tehnike dokumentacije ima za cilj da se u celosti ostvari svrha ugovaranja, obezbeujui na taj nain i sigurnost izgraenog objekta, a eventualno i smanjenje trokova izgradnje. Zbog toga za svako odstupanje od projekta graenja, odnosno tehnike dokumentacije koji se odnose na ugovorene radove, izvoa mora imati pismenu saglasnost naruioca. Izvoa odgovara, po pravilima svoje struke, mora da radi na izgradnji objekta sa poveanom panjom, pa ako i uoi kakvu greku u tehnikoj dokumentaciji duan je da ga o tome blagovremeno obavesti. U protivnom, izvoa odgovara za tetu nastalu usled greke u projektu, ako je znao ili morao znati za tu greku, a produio je izvoenje radova po takvoj dokumentaciji. 845

Izvoa odgovara za tetu na izgraenom objektu ne samo kada je greka nainjena u projektu, ili kada je radio po pogrenom uputstvu naruioca, odnosno njegovog nadzornog organa, a propustio je da na njih upozori investitora, ve i onda kada greke u tehnikoj dokumentaciji nije utvrdio, mada je po pravilima svoje struke mogao i morao to da uini. Ova odgovornost izvoaa nije iskljuiva, jer ako je postupao po tehnikoj dokumentaciji koju je primio od naruioca, odgovornost za tetu mora biti podeljena sa naruiocem. Ako je izvoa izveo radove odstupajui od utvrene tehnike dokumentacije, a za to nije prethodno dobio saglasnost naruioca, on ne moe da zahteva poveanje ugovorene cene za radove koje je izvrio bez takve saglasnosti. Ako projektnu dokumentaciju nije radio naruilac ve specijalizovao preduzee za to, o eventualnim grekama u toj dokumentaciji i potrebama izmena te dokumentacije u toku gradnje, mora biti obaveten naruilac, bez ijeg ovlaenja se ne mogu izvoditi oni radovi koji se moraju izvesti izmenom navedene dokumentacije. Tako, na primer, ako se u toku izvoenja radova pojave takvi nedostaci u tehnikoj dokumentaciji u kojoj nije nita predvieno u pogledu ugroavanja i zatite susednih objekata, izvoa je duan da sa tom injenicom upozna naruioca, a eventualno i organ koji je izdao graevinsku dozvolu, zbog ega je ovlaen i da prekine graenje dok se na osnovu dodatne saglasnosti naruioca ne izradi dopuna tehnike dokumentacije koja bi obuhvatila i tu zatitu. Sve to, naravno, zahteva i izmenu cene ugovorene gradnje.

Sudska praksa
"Izvoa radova ima pravo da potrauje isplatu nastale razlike usled poveanog obima radova, kada je imao saglasnost naruioca za odstupanje od projekta, odnosno poveanog obima radova " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 513/96).

Hitni nepredvieni radovi (l. 634. ZOO)

Nepredvieni radovi su oni radovi koji nisu ugovorom o graenju ugovoreni, a koji se moraju izvesti. ak se i u stavu 2. ovog lana objanjava da su nepredvieni radovi oni ije je preduzimanje bilo nuno zbog osiguranja stabilnosti objekta ili radi spreavanja nastanka tete, a izazvani su neoekivanom pojavom vode ili drugim vanrednim i neoekivanim dogaajima. Meutim, hitnost nepredvienih radova ne daje pravo izvoau da sam odlui o njihovom izvoenju. Da bi izvoa i te radove mogao da izvede, iako su hitni, on je duan da po pismenom nalogu naruioca izvede nepredviene radove. On bi mogao to da uini, odnosno da te radove izvede i bez saglasnosti naruioca samo ako zbog hitnosti tih radova nije bio u mogunosti da pribavi tu saglasnost. Hitnost radova za koje je potrebno prethodno pribaviti saglasnost naruioca procenjuje se sa stanovita da li je nastupio dogaaj koji moe da se odloi do pribavljanja saglasnosti naruioca, ili se ne moe odloiti ako bi to odlaganje prouzrokovalo kakvu tetu objektu, u kom sluaju je izvoa obavezan da te radove izvede i bez saglasnosti naruioca, a da ga po izvedenim nepredvienim radovima odnosno otklanjanoj opasnosti o tome obavesti i naknadno od njega pribavi saglasnost za te izvedene radove. Hitnost izvoenja nepredvienih radova postoji, dakle, u sluaju ako se zapoeti radovi mogu zaustaviti a da se ne nakodi objektu, sve dok izvoa ne pribavi potrebnu saglasnost naruioca o izvoenju nepredvienih radova, i u sluaju kada nastane neki nepredvieni dogaaj koji iziskuje hitnost izvoenja nepredvienih radova, u cilju spreavanja tete koja bi mogla nastati ako ti radovi ne bi bili preduzeti. Ako je izvoa izvrio nepredviene radove, ili je to delimino uinio da bi spreio nastanak tete, izvoa je duan da bez odlaganja izvesti naruioca o nastalim pojavama i preduzetim merama. Za one radnje, odnosno nepredviene poslove koje je naruilac uinio i bez prethodne saglasnosti naruioca, izvoa ima pravo na pravinu naknadu za nepredviene radove, koji su morali biti obavljeni. Izvoa koji je izveo nepredviene radove, a koje je morao da izvede bez prethodne saglasnosti naruioca, ima pravo da trai izmenu ugovorene cene, po osnovu vanrednog dogaaja koji utie na visinu cene. Vanredni dogaaj su nepredvieni radovi koji se moraju obaviti da bi se spreio nastanak tete. Kao vanredni dogaaj, zbog kojih su preduzeti nepredvieni radovi, smatraju se, pored ostalih, nepredvieni uslovi za izvoenje radova u zemlji ili vodi, koji nisu predvieni tehnikom dokumentacijom. U sluaju nepredvienih radova mora se sainiti nova tehnika dokumentacija i ti radovi mogu biti predmet novog, ili aneks ugovora sa izvoaem koji je zapoeo izgradnju. Oni e biti predmet novog ugovora ako izvoa nije osposobljen da izvri nastale nepredviene radove, kada naruilac moe da angauje, odnosno sa drugim licem da zakljui ugovor o izvoenju tih radova. Meutim, naruilac je duan da izvoenje nepredvienih radova prvo ustupi izvoau, a treem licu ih moe ustupiti ako izvoa odbije da ih izvede ili nije u mogunosti da ih izvede, uopte ili blagovremeno. 846

Ako izvoa radova odbije da izvede nepredviene radove, a u mogunosti je da to uini, ne postoji razlog da trai raskid ugovora, ali ako je raskid ugovora neminovan jer izvoa ne eli da zavri ni zapoete radove, naruilac bi imao pravo da trai naknadu tete od izvoaa ako bi bio prinuen da zapoete radove poveri treem licu, kao i drugu tetu koja bi za njega zbog raskida ugovora nastala. Ako bi do raskida ugovora dolo zbog toga to izvoa nije u mogunosti da izvede nepredviene radove, naruilac je duan da mu isplati odgovarajui deo cene za ve izvrene radove, kao i pravinu naknadu za uinjene neophodne trokove. Posebno je pitanje ako su izvoa i naruilac zakljuili ugovor u kome je uneta odredba "klju u ruke", ili je cena ugovorena u ukupnom iznosu za vrednost celog objekta, ili dela objekta, ili odreenih radova, koja obuhvata i vrednost nepredvienih radova, za koje je izvoa u vreme zakljuenja ugovora znao ili je morao znati da se moraju izvesti. U tom sluaju, izvoa mora izvesi sve nepredviene radove, osim ako na te radove nije raunao u vreme zakljuenja ugovora zbog toga to nije osposobljen za te vrste radova.

Sudska praksa
Pravo na naplatu naknadnih radova - "Kada je izvoa radova izveo sve radove na ugovorenom objektu, a nakon zavretka radova po nalogu nadzornog organa izveo i naknadne radove koji su bili neophodni, tada ima pravo na naknadu za ove radove " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 400/96).

Cena radova (l. 635. ZOO)

I kod izgradnje objekata naruilac daje ponudu, kojom poziva zainteresovana lica, koja obavljaju graevinsku delatnost, kojom ih upoznaje sa objektom koji treba da se gradi i ostalim detaljima koja se predvia tehnikom dokumentacijom, a posebno o ceni koju bi platio za poslove izgradnje tog objekta. Na taj nain zainteresovani izvoai se upoznaju sa predmetom ugovora, a i cenom, koja moe biti izraena kao: a) kao jedinina cena (po jedinici ugovorenih radova); b) u ukupnom iznosu (za ceo objekat), ili v) za pojedine vrste radova Jedinina cena se ugovara za jedinicu mere. Ta mera moe biti izraena kao duni metar, kao kvadratni metar, kao kubni metar i si. Jedinina cena se moe ugovoriti i za pojedine faze izgradnje, a moe imati uticaja i kod obrauna vika radova. Ona se moe utvrditi i za sluaj nepredvienih i naknadnih radova, kada se za te radove moe zakljuiti i poseban ugovor. Ukupna cena se odreuje u jednom iznosu za ceo objekat ili za pojedine delove objekta, navoenjem svih radova koje izvoa treba da izvede za tu ukupnu cenu. Ako ugovorom o graenju, kojim je predviena ukupna cena za objekat ili jedan njegov deo, nisu obuhvaeni i neki nepredvieni radovi, naelo savesnosti i potenja nalae da naruilac i za te radove isplati izvoau odgovarajuu cenu. U smislu tog naela mogu biti korekcije ugovorene cene i za sve navedene radove, ako se u vreme zakljuenja ugovora nije znalo niti moglo znati da e u toku izvoenja radova doi do poskupljenja materijala i vrednosti rada. Za naruioca je povoljnije da zakljui ugovor po osnovu jedinine cene, jer se objektivnije utvruje cena izgradnje, koja odgovara njenoj stvarnoj vrednosti. Na taj nain se ne oteuje ni jedna od tih stranaka, jer naruilac ne plaa cenu iznad vrednosti naruenih radova, a izvoa dobij a onoliko koliko trini uslovi to zahtevaju. Jedinina cena se, inae, utvruje kako za jedinicu mere celog objekta, tako i za jedinicu mere pojedinih vrsta ili faza radova. Ona vai i za vikove, odnosno manjkove radova, ako ne prelaze 10% od ugovorenih koliina radova. Objanjenje norme ovog lana dao je Vii trgovinski sud u svojoj odluci P. 3643/06, navodei (u daljem tekstu) daje odredbom l. 635. Zakona o obligacionim odnosima propisano da se cena radova moe odrediti po jedinici mere ugovorenih radova (jedinina cena), ili u ukupnom iznosu za ceo objekat (ukupno ugovorena cena). Konani obraun cene moe se izvriti tek po okonanju radova, onda kada postane mogue da se utvrde definitivne koliine izvedenih radova. Ugovorom o graenju regulie se i vreme plaanja cena. Moe se ugovoriti plaanje cena odjednom, u trenutku zakljuenja ugovora ili u trenutku predaje izgraenog objekta naruiocu. Moe se ugovoriti plaanje cene u vie delova, npr. polovina prilikom zakljuenja ugovora, a ostatak u vreme predaje izgraenog objekta naruiocu. Iz praktinih razloga, najee se ugovara plaanje cene sukcesivno, prema obimu izvedenih radova u odreenom periodu. Takav obraun stanja graevinskih radova po koliinama i kotanju predstavlja situaciju. Postoje dve vrste graevinskih situacija: privremene i zavrne (okonane) situacije. Privremena situacija predstavlja privremeni obraun obavljenih radova. Ako nije drukije ugovoreno, izvoa ispostavlja privremene situacije za period od mesec dana. Izvoa radova sastavlja privremenu situaciju na osnovu podataka o izvedenim radovima iz graevinske knjige. Svaku privremenu situaciju izvoa podnosi na overu licu koje je od strane naruioca odreeno kao nadzorni organ na gradilitu. Okonana situacija se sastavlja po zavretku svih ugovorenih radova. 847

Pri ispostavljanju okonane situacije uzimaju se u obzir iznosi koji su obraunati i naplaeni po privremenim situacijama. Konanim obraunom se raspravlja odnos izmeu ugovaraa i utvruje izvrenje njihovih meusobnih prava i obaveza. Konani obraun, izmeu ostalog, sadri naroito vrednost izvedenih radova prema ugovorenim cenama, iznose razlike u ceni, iznos isplaen na osnovu situacija, konani iznos koji izvoa treba da primi ili vrati po nespornom delu obrauna, iznos cene koji naruilac zadrava za otklanjanje nedostataka, podatke da li je objekat zavren u ugovorenom roku, a ako nije, koliko iznosi prekoraenje roka, podatak o tome ko je ugovara, po kom osnovu i u kom iznosu zahteva naplatu ugovorne kazne i naknadu tete, kao i njihove osporene ili neosporene iznose, ukupan iznos cene izvedenih radova i podatke o drugim injenicama o kojima nije postignuta saglasnost izmeu ovlaenih predstavnika ugovaraa. Cena izvedenih radova u okonanoj situaciji zavrnom obraunu predstavlja konano potraivanje. Najznaajnija obaveza naruioca posla svakako je plaanje cene za izvedene radove izvriocu graevinskih poslova. Ukoliko se radi o privrednom odnosu izmeu dva pravna lica povodom ugovora o graenju, odnosno o meusobnim potraivanjima pravnih lica koja proizlaze iz ugovora o graenju, rok zastarelosti je shodno l. 374. Zakona o obligacionim odnosima 3 godine. Imajui u vidu da izvoa radova moe da trai naplatu radova i po privremenoj situaciju, strogom primenom odredbe l. 361. Zakona o obligacionim odnosima, rok zastarelosti poeo bi da tee od trenutka kada je poverilac mogao da trai izvrenje, a to je svakako trenutak kada istie rok za dobrovoljno izmirenje duga po privremenoj situaciji. Specifinost odnosa ugovora o graenju, ukazuje da se ukupni meusobni odnosi izmeu ugovornih strana reguliu upravo u okonanoj situaciji kroz konaan obraun, pa je stoga sudska praksa i pored injenice da se naplata po privremenoj situaciji moe traiti odmah po isteku roka dobrovoljnog plaanja privremene situacije, rok zastarelosti za potraivanje iz privremene situacije i okonane situacije prihvatila da rauna od isteka roka za dobrovoljno plaanje duga po okonanoj situaciji, odnosno konanom obraunu, ukoliko je on sainjen, a ukoliko nije, od primerenog roka u kome je konaan obraun trebalo da bude sainjen. Prema uzansama i pravilima struke konaan obraun mora biti potpisan i overen od strane i naruioca i izvoaa, a ako oni to ne uine, sporom se utvruje ispravnost i visina obrauna.

Sudska praksa
Pravo na kamatu za period docnje u isplati privremenih situacija Ukoliko izvoa radova prilikom sainjavanja konane graevinske situacije ne naznai da ima potraivanje na ime kamate za period docnje u isplati privremenih situacija, to istu ne mole sa uspehom da ostvari u parnici protiv naruioca radova. Iz obrazloenja U konkretnom sluaju ugovorena je cena radova po jedinici mere ugovorenih radova. Konani obraun cene moe se izvriti tek po okonanju radova, onda kada postane mogue da se utvrde definitivne koliine izvedenih radova. U ovakvu jedinanu cenu ukalkulisani su i opti rashodi izvoaa u vezi sa izvoenjem radova, tako da se oni ne naplauju posebno. Ugovorom o graenju regulie se i vreme plaanja cene. Moe se ugovoriti plaanje cene odjednom, u trenutku zakljuenja ugovora, ili u trenutku predaje izgraenog objekta naruioca. Moe se ugovoriti plaanje cene u vie delova, na primer polovina prilikom zakljuenja ugovora a ostatak u vreme predaje izgraenog objekta naruioca. Iz praktinih razloga, najee se ugovara plaanje cene sukcesivno, prema obimu izvedenih radova u odreenom periodu. Takav obraun stanja graevinskih radova po koliinama i kotanju predstavlja situaciju. Postoje dve vrste graevinskih situacija: privremene i zavrne (okonane) situacije. Privremena situacija predstavlja privremeni obraun obavljenih radova. Ako nije drukije ugovoreno, izvoa ispostavlja privremene situacije za period od mesec dana. Izvoa radova sastavlja privremenu situaciju na osnovu podataka o izvedenim radovima iz graevinske knjige. Svaku privremenu situaciju izvoa podnosi na overu licu koje je od strane naruioca odreeno kao nadzorni organ na gradilitu. Okonana situacija se sastavlja po zavretku svih ugovorenih radova. Pri ispostavljanju okonane situacije uzimaju se u obzir iznosi koji su obraunati i naplaeni po privremenim situacijama. Konanim obraunom se raspravljaju odnosi izmeu ugovaraa i utvruje izvrenje njihovih meusobnih prava i obaveza. Konani obraun izmeu ostalog sadri naroito vrednost izvedenih radova prema ugovorenim cenama, iznos razlike u ceni, iznos isplaen po osnovu situacija, konani iznos koji izvoa treba da primi ili vrati po nespornom delu obrauna, iznos cene koji naruilac zadrava za otklanjanje nedostataka, podatke da lije objekat zavren u ugovorenom roku, a ako nije koliko iznosi prekoraenje roka, podatak o tome koji ugovara, po kom osnovu i u kom iznosu zahteva naplatu ugovorne kazne i naknadu tete, kao i njihove osporene ili neosporene iznose, ukupan iznos cene izvedenih radova i podatke o drugim injenicama o kojima nije postignuta saglasnost 848

ovlatenih predstavnika ugovaraa. Poto tuilac kao izvoa radova prilikom sainjavanja konanog u vidu Aneksa II osnovnog ugovora nije prijavio i zateznu kamatu za neblagovremenu isplatu tuenog kao naruioca radova po privremenim situacijama, to tuilac nema pravo da trai zakonsku zateznu kamatu za period docnje u isplati privremenih situacija. Cena izvedenih radova u okonanoj situaciji zavrnom raunu predstavlja konano potraivanje, to znai da tuilac kao naruilac radova nema pravo da naknadno potrauje od tuenog kamatu za neblagovremeno plaanje privremenih situacija. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 266/05 od 24.01.2006. godine); Utvrivanje vrednosti radova na objektivan nain preko suda Ako je izvoa radova predao naruiocu izgraene objekte, a vrednost izvedenih radova utvrena na objektivan nain preko suda, takvo utvrenje ima isto dejstvo kao i zajedniko utvrivanje konanog obrauna. Iz obrazloenja: Kod utvrenih injenica da je tuilac izveo i predao ugovorene radove tueniku u naknadno utvrenom roku i da je vrednost tih radova utvrena prema nalazu sudskog vetaka, a na bazi ugovorene fiksne cene, uz primenu drutvenog dogovora o osnovnim elementima, uslovima i merilima za obrazovanje cene stana, okolnost da stranke zajedniki nisu izvrile konaan obraun izgraenih objekata, nema uticaja na pravo tuioca da zah-teva naplatu izvedenih radova u skladu sa zakljuenim ugovorima. Prema Posebnim uzansama o graenju (SI. list SFRJ", broj 18/77), naruilac i izvoa su duni da bez odlaganja pristupe primopredaji i konanom obraunu. Meutim, ako se stranke ne mogu sporazumeti o nainu obrauna, ne znai da stranka koja potrauje nema pravo na ostvarivanje svojih prava putem tube. Bitno je da je tuilac, kao izvoa radova, predao tuenom izgraene objekte i da je vrednost tih objekata utvrena na objektivan nain, kao u ovom sluaju, na osnovu fiksne cene i nalaza vetaka. Takvo utvrivanje posredstvom suda ima isti uinak kao i zajedniko utvrenje konanog obrauna, pa je stoga tueni duan da tuiocu plati i vrednost izvrenih radova (prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Prev 164/85); "Ukoliko naruilac graevinskih radova bez opravdanih razloga odbija uee u konanom obraunu, odnosno odugovlai sa svojim ueem u izradi obrauna, izvoa moe da izvri obraun i o tome obavesti naruioca. Izvoa moe da trai naplatu konano izvedenih radova i podizanjem tube, analogno odredbama uzan-se 120. posebnih uzansi o graenju ("Slubeni list SFRJ" br. 17/77), gde bi sudsko vetaenje imalo sadrinu konanog obrauna. Ovo pravo pripada kako naruiocu tako i izvoau radova " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 15/97); "Kod isplate cene za izvedene radove naruilac ima pravo da zadri srazmeran deo cene za otklanjanje utvrenih nedostataka " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 590/96); "Ako naruilac bez opravdanih razloga odbije uee u konanom obraunu, odnosno odugovlai sa svojim ueem u izradi konanog obrauna, izvoa moe sam izvriti obraun, o tome obavestiti naruioca i traiti naplatu konano izvedenih radova" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 14/96).

Izmena cene (cl. 636. ZOO)

Ugovor o graenju, po prirodi stvari, se ne moe ispuniti u kratkom periodu. Ispunjenje po tom ugovoru esto zahteva due vreme za izvrenje svih onih obaveza koje su njime preuzete. U tom vremenu nastaju razne promene u kretanju ekonomskih odnosa, to se odraava i na rad privrednih subjekata, a posebno kod izvoaa radova. Nastaje nesrazmera izmeu onoga to je ugovoreno i onog to se deava primenom ugovora u pogledu ugovorene cene. Zbog toga je odredbama ovog lana propisano da se ugovor o graenju ima ispunjavati prema uslovima koji su, nezavisno od volje stranaka, nastali u toku ispunjenja ugovora. Osnovno pravilo je kod ugovora o graenju da ako je izvoa svoju obavezu ispunio u predvienom roku, da moe zahtevati poveanje cene radova ako su se u vremenu izmeu zakljuenja ugovora i njegovog ispunjenja poveale cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova, tako da bi trebalo da ta cena bude vea za vie od dva procenta. Navedeno pravilo u vezi promene okolnosti poslovanja izvoaa pretpostavlja nastupanje vanrednih dogaaja koji bi uticali na prava i obaveze iz ugovora, a posebno u vezi ugovorene cene, tako da bi se dolo u situaciju da protivinidba na koju ugovorna strana ima pravo, ne predstavlja pravi odnos s inidbom koju je duna da ispuni iz dvostrano teretnog posla. Zbog toga kada je i ugovorom o graenju predvieno pravo na zahtev za izmenu cena prouzrokovanu izmenom zakonskih propisa (na primer, poveanje stope poreza, poveanje cena uvoznih dabina, poveanja taksa, odnosno onih proizvoda u vezi kojih se zakonom mogu poveati, ili uticati na poveanje cene) koji bi uticali 849

na formiranje cene, a za taj sluaj nije predviena granica tolerancije, izvoa ima pravo da trai izmenu ugovorene cene, bez obzira na obim poveanja ili smanjenja trokova. Takav zahtev se moe postaviti naruiocu i pre zavretka ugovorenih radova. Meutim, ako su u vreme zakljuenja ugovora bili vea na snazi propisi o izmenama ekonomskih instrumenata, izvoa ne moe traiti izmenu ugovora u cilju poveanja ugovorene cene, pozivom na propise koji su naknadno doneseni radi sprovoenja u ivot ranije predvienih ekonomskih instrumenata, jer se pretpostavlja da je izvoa znao za te promene u vreme zakljuenja ugovora, te da je pristao na onu cenu koja je zasnovana na ekonomskim instrumentima koji su postojali u vreme zakljuenja ugovora. No, i pored toga, dakle ako je i ugovoreno da se cena ne menja, ili o promeni cena nije nita u ugovoru predvieno, izmena ugovorene cene se moe zahtevati ako su izmenjeni ekonomski instrumenti u privredi uticali da se cene zbog promenjenih okolnosti poveaju ili smanje za vie od 10%, u kom sluaju izvoa moe zahtevati samo razliku u ceni koja prelazi 10%. Imajui u vidu navedeno, stranke mogu svojom voljom da iskljue pravo na razliku u ceni koja nastupi bilo donoenjem novih ekonomskih instrumenata, bilo usled naglog skoka ili pada cena, ali takvo iskljuenje moe doi do primene ako nastale razlike ne prelaze okvire normalnog rizika u poslovnim odnosima. Meutim, ukoliko bi stranke izriito iskljuile normalni rizik, takva ugovorna odredba bila bi protivna naelu potenja i savesnosti, pa takva ugovorna klauzula ne bi mogla imati sudsku zatitu. Stav 2. ovog lana ima u vidu sluaj ako izvoa svojom krivicom nije izveo radove u roku predvienim ugovorom, da on moe zahtevati poveanje cene radova koje su se u vreme zakljuenja ugovora i dana kada je prema ugovoru trebalo da radovi budu zavreni, poveale cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova, tako da bi trebalo da ona, prema novim cenama tih elemenata budu vea za vie od pet procenata. Izvoa radova, koji je u docnji sa ispunjenjem svoje ugovorne obaveze, ne moe zahtevati izmenu cene zbog promenjenih okolnosti, ako su te okolnosti nastupile po isteku roka odreenog za ispunjenje njegove obaveze, osim ako je za docnju kriv naruilac. Izuzetno, izmena cene zbog docnje izvoaa mogla bi se zahtevati ako bi bile u pitanju promenjene okolnosti koje bi nastupile i da je ugovorna obaveza ispunjena u predvienom roku. Prema tome, ako je izvoa radova u docnji, njegova docnja spreava mu pravo da trai poveanje cene zbog izvanrednih dogaaja koji su nastali po isteku ugovorenog roka za izvoenje radova. Naprotiv, ako su ti dogaaji nastali u periodu izmeu zakljuenja ugovora i dana kada je prema ugovoru trebalo da radovi budu zavreni, izvoa moe zahtevati poveanje cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova, ako bi to poveanje, prema novim cenama tih elemenata, bila via od pet procenata. U tom sluaju, kao i sluaju iz stava 1 ovog lana, izvoa moe zahtevati samo razliku u ceni radova koja prelazi dva (kod stava 1.), odnosno pet procenata (kod stava 2.). Ve je reeno da izvoa radova koji je doao u docnju u pogledu roka zavretka radova ne moe se pozivati na poveanje cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova. To jasno propisuju odredbe stava 4. ovog lana.

Sudska praksa
"Poveanje cene elemenata na osnovu kojih je utvrena cena radova od uticajaje na poveanje ugovorene cene gradnje samo u sluaju daje takvo poveanje nastupilo pre docnje izvoaa radova" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Pzz. 39/97); "Kada je cena radova isplaena izvoau unapred, tada izvoa nema pravo na razliku u ceni, jer vrednost ugovorenih radova treba ceniti prema vremenu kada su ti radovi isplaeni, a ne prema vremenu kada su radovi izvedeni" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 522/99); lan 636. i 637- "Nakon dolaska u docnju sa izvoenjem radova, izvoa nema pravo na poveanje cene, odnosno primenu klizne skale po lanu 397. u vezi sa l. 636. i 637. ZOO. Primena klizne skale nakon isteka ugovorenog roka bila bi mogua samo ako izvoa dokae daje doao u docnju sa zavretkom radova zbog neizvrenja obaveza i propusta naruioca" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 123/97).

Odredbe o nepromenljivosti cena (l. 637. ZOO)

Ako je ugovorom o graenju ugovoreno da se cena radova nee menjati, pa i u sluaju da se posle zakljuenja ugovora poveaju cene elemenata na osnovu kojih je ona odreena, a cena je poveana za vie od deset procenata, izvoa moe zahtevati izmenu cene radova, ali samo za poveanje koje prelazi deset procenata. Kod takvog ugovora, ako poveanje cena elemenata nije poveana za vie od deset procenata, izvoa nema pravo da zahteva poveanje cene, jer to predstavlja njegov poslovni rizik. 850

Isto tako, izvoa nema pravo da trai poveanje cene elemenata ako je poveanje cene elemenata dolo posle njegovog dolaska u docnju. Inae, prema prema pravilima iz Posebne uzanse o graenju, cene elemenata se odnose na promene cene materijala, i to: a) ako se cene pojedinih materijala, odnosno usluga promene za vie od 5%, ili b) ako ukupna promena cena svih materijala i usluga iznosi vie od 3%, ili v) ako ukupna promena cena materijala i usluga menja cenu ugovorenih radova za vie od 2%. Ovo je uinjeno s razlogom, imajui u vidu este promene cena na materijalu koji koristi izvoa, pa je odreivanje navedenih kriterijuma olakano i jednoj i drugoj ugovornoj strani da cenu iz ugovora usklade sa promenama cene materijala. Pri oceni pitanja zahteva za poveanje cene, od uticaja je injenica ako je izvoau dat avans za nabavku materijala, u kom sluaju izvoa nema pravo da zahteva izmenu cene zbog izmene cene materijala, ukoliko je izvoa primljenim avansom mogao iskljuiti uticaj cena materijala na ugovorenu cenu. Drugi element koji doprinosi izmeni cene odnosi se na cene po osnovu porasta trokova ivota, ako se trokovi ivota promene za vie od 5%. To se vidi i kroz izmenu visine linih dohodaka radnika izvoaa radova, pa i ako oni ne predstavljaju vanredni dogaaj, injenica da su trokovi ivota radnika, odnosno njihovi lini dohoci, ukalkulisani prema vremenu zakljuenja ugovora, a da su oni u toku izvoenja radova poveani za 5%, daje osnova izvoau da trai poveanje cene, iako je odredbama ugovora predvieno da se cene radova nee menjati. Izvoa ne moe zahtevati poveanje cene elemenata samo na osnovu toga to je svojim optim aktom poveao iznose linih dohodaka svojih radnika, a d bi to pravo stekao bilo bi nuno utvrenje daje poveanje linih dohodaka usledilo na osnovu porasta trokova ivota, izazvanih promenom propisa nadlenog organa. Ako se trokovi ivota promene za vie od 5 procenata, obraun razlike u visini cene vri se tako to se na vrednost ukupnih radova izvedenih na objektu u obraunskom periodu, primenjuje procenat uea bruto linih dohodaka radnik u ukupnom prihodu iz prethodne godine preduzea iz pojedinih grana u oblasti graevinarstva. Na tako dobijen iznos bruto linog dohotka primenjuje se procenat porasta uslova ivota, koristei podatke nadlenog organa za poslove statistike. Inae, taj obraunski period, po pravilu, iznosi est meseci. Razlika izmeu ugovorene cene radova i cene nastale usled izmene ekonomskih instrumenata mogu se zahtevati i ispostavom privremene situacije, ali je pravilo da se to ini na osnovu konanog obrauna. Inae, u toku do ispostavljanja privremene situacije ili konanog obrauna, izvoa nema pravo da trai poveanje cene, osim ako se stranke drukije ne dogovore. Pravilo o nepromenljivosti cene kod ugovora "klju u ruke", ne moe se primeniti ako nastupe promenjene okolnosti i plaanje naknadnih radova. To znai se izmena cena moe traiti u sluaju nastupanja vanrednog dogaaja, koji mogu biti: a) mere utvrene aktima nadlenog organa; b) promena cena materijala i usluga treih lica na tritu; v) promena trokova ivota; i g) uslova za izvoenje radova u zemlji ili vodi, koji nisu predvieni tehnikom dokumentacijom).

Sudska praksa
lan 637. i lan 640. - "I kod zakljuenog ugovora o graenju koji sadri odredbu "klju u ruke", odnosno da se cena radova nee menjati, izvoa moe zahtevati izmenu cene radova ako su se posle zakljuenja ugovora cene elemenata poveale u tolikoj meri da bi trebalo da cena radova bude vea za vie od 10%. U tom sluaju izvoa moe traiti samo razliku u ceni koja prelazi 10%, osim ako je do poveanja cene elemenata dolo posle docnje izvoaa " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 262/94).

Raskid ugovora zbog poveane cene (cl. 638. ZOO)

Odredbe ovog lana daju mogunost naruiocu da raskine ugovor ako bi ugovorena cena morala biti znatno poveana usled razloga koji su navedeni u prethodnim lanovima, odnosno ako bi elementi koji utiu na formiranje cene, zbog nastalih vanrednih dogaaja, znatno poveali cenu od one koja je ugovorena. Iako zakonom nije odreen pojam "znatno poveanje", taj pojam se moe tumaiti tako da se odnosi na cenu za koju on nije imao sredstva, a to poveanje bi imalo uticaja na njegovo normalno poslovanje, odnosno koju on ne bi prihvatio u vreme zakljuenja ugovora daje znao da e nastupiti izvanredni dogaaji koji e ugovorenu cenu znatno poveati, imajui u vidu, dakle, sredstva koja je planirao, odnosno kojima je raspolagao u vreme zakljuenja ugovora, posebno ako je ta sredstva namenski dobio putem kredita, ili putem neke pozajmice. U svakom sluaju to moraju biti objektivni razlozi koji opravdavaju postupak naruioca da je morao da raskine ugovor. . To je, u stvari, i faktiko pitanje, o kome bi u sluaju spora raspravljao i sud, te putem vetaka utvrdio da l i j e poveana cena koju trai izvoa znatno poveanje cene ili ne. Izvoa se moe protiviti raskidu ugovora dokazujui da traeno poveanje cene nije znatno poveanje. 851

Raskid ugovora u smislu odredaba stava 1. ovog lana, ne ini odgovornu ni jednu ni drugu stranu. Zbog toga je u stavu 2. ovog lana propisano daje u sluaju raskida ugovora (zbog neprihvatanja znatnog poveanja cene), naruilac duan da isplati izvoau odgovarajui deo ugovorene cene za dotle izvrene radove, kao i pravinu naknadu za uinjene neophodne trokove. Zbog postojanja takvog sluaja ni jedna strana nema pravo na naknadu tete. Odgovarajui deo ugovorene cene za dotle izvrene radove, podrazumeva isplatu samo onih radova koje je izvoa izveo, a ne i za sve koji su ugovorom navedeni. Pravina naknada, pak, podrazumeva naknadu trokova koje je izvoa radova imao u toku izvoenja radova, odnosno pripremnih radova i radova u vezi odnoenje svog materijala, ili plaanje za neke usluge koje je on imao prema treim licima i si.

Pravo naruioca da trai snienje ugovorene cene (cl. 639. ZOO)

Odredbama ovog lana regulisana su prava naruioca da trai snienje ugovorene cene. Navedena su tri sluaja kada naruilac ima pravo da trai snienje ugovorene cene. Prvi se odnosi na sluaj ako su se za vreme izmeu zakljuenja ugovora i ispunjenja obaveze izvoaa, cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova, snizila za vie od dva procenta, a radovi su izvreni u ugovorenom roku, naruilac ima pravo da trai odgovarajue snienje cene radova iznad tog procenta. To znai da ako je taj sluaj nastao da izvoa ima pravo na onaj deo procenta koji iznosi do 2% snienja cene, a preko toga to snienje ide u korist naruioca. Drugi se odnosi na sluaj ako je ugovorena nepromenljivost cene radova, a oni su izvreni u ugovorenom roku, naruilac ima pravo na snienje ugovorene cene - u sluaju da su se cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena smanjile za toliko da bi cena bila nia za vie od deset procenata - i to za razliku u ceni preko deset procenata. I prvi i drugi sluaj se odnosi na uredno ispunjenje obaveze izvoaa, ali se prvi odnosi na sluaj identian onoj odredbi iz lana 636. stav 1. ovog zakona, u kome je propisano pravo izvoaa da trai izmenu cene ako su se u vremenu izmeu zakljuenja ugovora i njegovog ispunjenja poveale cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova, tako da bi trebalo da ta cena bude vea za vie od dva procenta, to znai da kod nastupanja istih takvih okolnosti, ali sada u uslovima kada se cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova snizila za vie od dva procenta, naruilac ima pravo da trai odgovarajue snienje ugovorene cene radova iznad tog procenta. Drugi sluaj je identian sluaju iz lana 637. ovog zakona, ali sada sa stanovita snienja cene ako je ugovorena nepromenljivost cene radova, a cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena su se smanjile za toliko da bi cena bila nia za vie od deset procenata, i to za razliku u ceni preko deset procenata, to znai da kod nastupanja takvih okolnosti naruilac ima pravo da trai samo onaj procenat smanjene cene koji prelazi deset procenata od smanjene cene, dok bi do deset procenata to smanjenje, odnosno razlika ila u korist izvoaa radova. Ako bi izvoa radova bio u docnji, naruilac ima pravo na srazmerno snienje cene radova za svako snienje cene elemenata na osnovu kojih je cena radova odreena, dakle nezavisno da li je snienje cene radova dolo kao posledica snienja materijala ili ivotnih uslova, odnosno smanjenja linih dohodaka radnika izvoaa.

UGOVOR O GRAENJU SA POSEBNOM ODREDBOM (l. 640. ZOO)

Ugovor o graenju zakljuen pod uslovima "klju u ruke" znai da ugovorena cena obuhvata vrednost svih radova koje treba izvesti na objektu, kao i vrednost svih nepredvienih radova i vikova radova i daje iskljuen uticaj manjkova radova na ugovorenu cenu. Karakteristika ove vrste ugovora je u tome daje izvoa za ugovorenu cenu duan da izvri i sve vikove radova, odnosno nepredviene radove, bez obzira da li on u vreme zakljuenja ugovora znao ili je morao znati da se moraju izvesti. Pored toga ugovorena cena se ne moe menjati i ako se pokae potreba za manjkom radova, to u ovom sluaju to ide u korist izvoaa radova. Tako, ako bi se izvoa po prethodnom razgledanju mesta gde e se graditi objekat ugovorom obavezao da e izraditi projekat i sagraditi objekat po elji naruioca, dakle objekat odreenog tipa, za cenu po sistemu "klju u ruke", onda on ne moe traiti povienje cene zbog izrade nekog drugog gabarita objekta, koji je izgradio van projekta, a u cilju sigurnosti objekta, poto je za te radove kao specijalizovano preduzee morao da zna prilikom izrade projekta, te ako ih nije predvideo projektom, odnosno ako ih nije uzeo u obzir prilikom kalkulacije i ugovaranje cene po sistemu ,klju u ruke", onda se smatra da je to njegov propust, zbog ega ne moe ostvarivati potraivanje na tetu naruioca. 852

Meutim, odredba "klju u ruke" ne iskljuuje izmenu ugovorene cene zbog nastupanja promenjenih okolnosti i plaanja naknadnih radova. Prema tome, iako se to u odredbama ovog lana ne naglaava, cena iz ugovora sa odredbom "klju u ruke" ne znai fiksnu cenu, ako nastane kakav sluaj promenjenih okolnosti i plaanja naknadnih radova, s obzirom da oni nisu predvieni u takvom ugovoru. U jednom sluaju sud je povodom primene pravila o fiksnoj ceni na principu "klju u ruke" zauzeo stav da kada se izvoa radova obavee da izgradi objekat "klju na ruke" za fiksno utvrenu cenu, da mu naruilac mora priznati vrednost naknadnih radova nastalih zbog nedostatka u projektu i naknadnih radova koje je izveo po nalogu naruioca. U obrazloenju svoje odluke sud je naveo: "kod pravne institucije ugovaranja izgradnje objekta "klju na ruke", za fiksno utvrenu cenu, izvoa radova nema pravo na vrednost naknadno izvedenih radova, koje je stanovite inae u naelu pravilno, i u vezi sa navodom albe da su tuenom - izvoau - pogreno priznati naknadno izvedeni radovi, i daje upravo zbog toga tuilac oteen odbijanjem tubenog zahteva, u konkretnom sluaju ne moe se prihvatiti. Ovo zato to su tuenom kao izvoau uzeti obzir i priznati samo naknadni radovi zbog nedostataka u projektu, kao i naknadni radovi koje je tueni izveo po nalogu investitora (tuioca) i da su isti obraunati po trinim cenama u danima graenja, a na iju vrednost izvoa ima pravo. Naime, prilikom sklapanja ugovora o graenju stranke su imale u vidu da izvoa za utvrenu fiksnu cenu izvede radove po projektu i odgovarajuoj dokumentaciji, a tueni je izveo naknadne radove koji nisu obuhvaeni projektnim elaboratom i u elaboratu za nadmetanje ponuaa, kao i neposrednom pogodbom izmeu investitora (tuioca) i izvoaa (tuenog), pa tueni kao izvoa ima pravo na naknadu cene za te izvedene radove, koji, dakle, nisu bili predvieni ugovorom i posebnim uslovima tog ugovora, na koje se tuilac poziva.

ODGOVORNOST ZA NEDOSTATKE
Primena pravila ugovora o delu (l. 641. ZOO)
Ovaj lan se odnosi na odgovornost za nedostatke graevine, ali kako je ta odgovornost skoro identina odgovornosti za nedostatke koje imaju u vidu odredbe ugovora o delu, to isti upuuje na primenu tih odredaba. A. Pre svega, to je obaveza naruioca da pregleda izvreno delo, te da o naenim nedostacima bez odlaga nja obavesti izvoaa. Ako naruilac zanemari ovu obavezu, smatra se daje graevinu primio, ali ako je po po zivu izvoaa pregledao izgraeni objekat i ako gaje primio, izvoa ne odgovara za nedostatke koji su se mo gli opaziti obinim pregledom, osim ako je za njih znao, a nije ih pokazao naruiocu. U jednom sluaju, naruilac je odbio da isplati ceo ugovoreni iznos izvoau jer je izveo naruene radove sa neestetskim izgledom, tj. zbog toga stoje odstupio od projekta. injenica je da su radovi izvedeni na drugaiji nain, odnosno sa postojeim nedostacima, zbog razliitih boja ploica u izgraenom bazenu, zbog ega naruilac ne moe vie da trai da se izvedeni mozaik preradi i da ga izvoa izgradi onako kako je to ugovorom predvieno, pa je sud naao da zbog neestetskog izgleda bazena naao da naruilac ima pravo na smanjenje cene. B. Ako se docnije pokau neki nedostaci, koje naruilac nije mogao obinim pregledom da otkrije, naru ilac moe u odreenom roku pozvati izvoaa da te nedostatke otkloni. Garantni rok za ispravnost izgraenog objekta se ne odnosi na nedostatke utvrene prilikom primopredaje radova, jer se nedostaci radova, koji su uoeni prilikom prijema objekta ili kasnije moraju otkloniti to pre, zbog ega se u praksi primenjuje zadrava nje odreenog iznosa u depozit naruioca, koji se isplauje izvoau tek poto ukloni uoene, odnosno skrivene nedostatke. V. Ako izgraeni objekat ima takve nedostatke koji ga ine neupotrebljivim ili je izgraen u suprotnosti sa izriitim uslovima ugovora, naruilac moe, ne traei prethodno otklanjanje nedostatka, raskid ugovora i naknadu tete. G. Ako je objekat izgraen u suprotnosti sa izriitim uslovima ugovora, a ima nedostataka koji nisu od uticaja da se ne moe koristiti, naruilac je duan da dopusti izvoau da nedostatke otkloni u odreenom roku. Ako izvoa ne postupi u tom smislu, naruilac moe, po svom izboru, izvriti otklanjanje nedostataka po pravilu, (preko treih lica) na raun izvoaa, ili sniziti naknadu, ili raskinuti ugovor, pa i ostvariti pravo na naknadu tete.

Sudska praksa
lan 641. i lan 643. - "Prava po osnovu odgovornosti za nedostatke na izvedenim radovima kod ugovora o graenju, ostvaruje investitor prema izvoau radova i ta prava investitora prelaze na docnje sticaoce graevine. Ova prava se ne mogu ostvariti prema investitoru, pa on ne moe biti obavezan da otkloni nedostatke " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 389/94).

853

Prelazak prava iz odgovornosti za nedostatke (cl. 642. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu prava naruioca zbog nedostataka graevine ili nekog njenog dela prema izvoau radova, ali ako se promeni naruilac, odnosno prava naruioca preu na nekog novog sticaoca, prema tom novom sticaocu ne tee novi rok za obavetenje i tubu, ve mu se ti rokovi uraunavaju u rok naruioca, odnosno prethodnog sticaoca graevine. Ove odredbe imaju u vidu i ako se izmeni vie sticalaca, u kom sluaju u odnosu na izvoaa vae rokovi koji su vaili i za naruioca, odnosno druge sticaoce graevine - prema izvoau sa kojim je prvo zakljuen ugovor, to znai da prema novim sticaocima ne teku novi rokovi. U pitanju je obaveza naruioca da o uoenim nedostacima prilikom prijema objekta odmah obavesti izvoaa (l. 614. ZOO). Ako su, pak u pitanju skriveni nedostaci, koje naruilac nije mogao otkriti obinim pregledom, naruilac je duan da o tim nedostacima obavesti izvoaa u roku od mesec dana od njegovog otkrivanja, odnosno najkasnije do isteka roka od dve godine (apsolutni rok), kada se naruilac, odnosno novi sticalac ne moe pozivati na nedostatke (l. 615. ZOO). Naruilac koji je uredno obavestio izvoaa da izvreni rad ima neki nedostatak, moe zahtevati od njega da nedostatak ukloni i za to mu odrediti primereni rok (l. 618. ZOO). Pravo na raskid ugovora tee od onog momenta kada naruilac utvrdi daje izgraeni objekat obavljen tako da ga ini neupotrebljivim, ili je obavljen u suprotnosti sa izriitim uslovima ugovora. Kod utvrenja takvog stanja, naruilac moe, ne traei prethodno otklanjanje nedostatka, raskinuti ugovor i zahtevati naknadu tete (l. 619. ZOO). Ako je u pitanju rok za podnoenje tube on se odreuje prema odredbama o zastarelosti (l. 360. i dr. ZOO). Prema lanu 361. istog zakona zastarelost poinje tei prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze. Zbog roga, kada izvoa po zavretku radova otkloni neke nedostatke konstatovane prilikom primopredaje objekta, time se ne prekida tok zastarelosti za otklanjanje drugih nedostataka konstatovanih istim zapisnikom. To bi se, naravno, odnosilo i na nedostatke koji su kasnije uoeni, a u vezi kojih je naruilac pozvao izvoaa da ih otkloni. Poto odredbe ovog lana imaju u vidu prava naruioca, odnosno prelazak prava naruioca na docnijeg sticaoca, ali samo u pogledu rokova koji vae za obavetenje i tubu, ti rokovi se ne odnose samo na ona obavetenja koja naruilac uini izvoau prilikom prijema zgrade, ve i kasnije - u vezi obavetenja koja naruilac ini izvoau za druge, nove nedostatke, ili skrivene nedostatke koji nisu mogli biti uoen prilikom prijema, s tim da se ne srne izgubiti iz vida pravo do kada naruilac ili novi sticalac mogu podneti tubu za ispunjenje ugovora, posebno ako nedostaci nisu otklonjeni do isteka roka u kome se tuba mogla podneti.

Posebna prava nosioca stanarskog prava (l. 643. ZOO)

Pojam "nosilac stanarskog prava na stan u drutvenoj svojini" zamenjen je pojmom "zakupac", ali su novim Zakonom o stanovanju za nosioce stanarskog prava koji su to pravo stekli do dana stupanja na snagu ovog zakona zadrana njihova prava po ranijim propisima o korienju stana, odnosno da oni nastavljaju sa korienjem stana po osnovu ugovora zakljuenih po ranijem zakonu, sa pravima i obavezama koja po novom Zakonu o stanovanju vae za zakupce, uz izvesna odstupanja. U ovom sluaju, odredbama ovog lana, bilo da se radi o nosiocu stanarskog prava ili zakupcu stana, ovaj ima pravo da zahteva od izvoaa otklanjanje nedostataka u granicama njegove odgovornosti za nedostatke prema naruiocu. Prema tome, ako je zakupac stana tek po useljenju u novo izgraeni stan, odnosno stambeni objekat, utvrdio neke nedostatke na stanu, za koje bi izvoa inae odgovarao naruiocu, on moe da trai od izvoaa da otkloni uoeni nedostatak. On mora da vodi rauna daje uoeni nedostatak otklonjiv i daje taj nedostatak koji se pripisuje izvoau u granicama njegove odgovornosti za nedostatke na koje bi inae i sam naruilac radova izvrio reklamaciju. Kod postojanja tih uslova, a ako izvoa ne eli da postupi po zahtevu zakupca da otkloni uoene nedostatke (na primer, u vezi kvaliteta parketa, koji se deformisao, zatim pojavljivanje vlage, zbog ega su oteeni zidovi stana, ili nefunkcionisanje stolarije prema njenoj nameni i si.), zakupac ima pravo da podnese tubu nadlenom sudu i da trai, po osnovu ovlaenja iz odredaba ovog lana, da sud utvrdi da su nedostaci koje treba da otkloni izvoa u granicama za koje ovaj odgovara za nedostatke graevine prema naruiocu. Zakupac, kao tuilac, mora da obezbedi dokaz u vezi svojih tubenih navoda, te da trai od suda da izvoa u primerenom roku otkloni te nedostatke, a da e u protivnom te nedostatke otkloniti zakupac preko treih lica, a na raun izvoaa. To daje u odredbama ovog lana navedeno da zakupac ima pravo da zahteva od izvoaa otklanjanje nedostataka, ne znai da se intervencija, odnosno njegovo pravo po ovom lanu zadrava, odnosno iscrpljuje samo 854

na tom zahtevu. Ovo zbog toga to svaki zahtev, po ovlaenju, podrazumeva i pravo na zahtev sankcija, da bi se to pravo ostvarilo. Zakupac ne bi imao pravo da od izvoaa trai otklanjanje nedostatka za koji on smatra daje nedostatak, ako to nije predvieno ugovorom o graenju, odnosno tehnikom dokumentacijom. On moe da se koristi samo onim pravima koji inae pripadaju naruiocu.

Sudska praksa
Odgovornost za nedostatke graevine - lan 643. ovog zakona (prema Informaciji broj 2. Odeljenja sudske prakse Vieg privrednog suda u Beogradu). "Uoen je vei broj predmeta po tubama Javnog preduzea za stambene usluge radi otklanjanja nedostataka u garantnom roku, protiv solidarno tuenih investitora i izvoaa radova. Prvostepeni sudovi usvajaju ovakve zahteve a Vii privredni sud takve presude potvruje. Vraene su dve revizijske odluke Vrhovnog suda kojim su ukinute presude privrednih sudova u delu u kome je usvojen tubeni zahtev prema investitoru. Odredbom iz lana 641. ovog zakona predvieno je da se u pogledu odgovornosti za nedostatke graevine primenjuju odgovarajue odredbe ugovora o delu. Prava naruioca prema izvoau zbog nedostatka graevine prelaze na sve docnje sticaoce graevine ili njegova dela, ali s tim da docnijim sticaocima ne tee novi rok za obavetenje i tubu, ve im se uraunava rok prethodni (lan 642. ovog zakona). Radi se o prelasku prava iz odgovornosti za nedostatke. Osim toga, u odredbi iz lana 643. ovim zakonom je regulisano da nosilac stanar-skog prava na stanu u drutvenoj svojini ima pravo da zahteva od izvoaa otklanjanje nedostatka u granicama njegove odgovornosti za nedostatke graevine prema naruiocu. Iz ovakve regulative jasno proizilazi da se prava po osnovu nedostatka na izvedenim radovima mogu ostvariti samo prema izvoau a ne i prema investitoru, odnosno naruiocu i da prava docnijih sticaoca zgrade ili stanova (graevine ili njenog dela), proizilaze iz prava naruioca prema izvoau. U napred navedenim sluajevima dolo je do pogrene primene materijalnog propisa u pogledu solidarne odgovornosti naruioca i izvoaa radova. Takva solidarna odgovornost postoji u skladu sa odredbom iz lana 207. ovog zakona, kada naruilac i izvoa radova na nepokretnostima solidarno odgovaraju treem licu za tetu koja mu nastane u vezi sa izvoenjem tih radova. Meutim, u pitanju je naknada tete to treba strogo razlikovati od odgovornosti za nedostatke graevina ".

ODGOVORNOST IZVOAA I PROJEKTANTA ZA SOLIDNOST GRAEVINE

U emu se sastoji (l. 644. ZOO)
Prema odredbama ovog lana, izvoa radova, pre svega, odgovara za solidnost izgraenog objekta. Solidnost objekta podrazumeva stabilnost objekta i njenu sigurnost, to znai da objekat mora biti izgraen po tehnikoj dokumentaciji, koja je odobrena i od nadlenog organa za kontrolu izgradnje, to znai po svim pravilima graevinske struke. To podrazumeva i sigurnost graevina, i to ne samo prema naruiocu ve i prema svakom drugom korisniku objekta. Stavom 1. ovog lana predviena je odgovornost izvoaa radova za nedostatke u izradi graevine koji se tiu njene solidnosti, odnosno stabilnosti i sigurnosti objekta, ukoliko bi se ti nedostaci pokazali za vreme od deset godina od predaje i prijema radova. Izraz upotrebi)en u tom stavu "od predaje i prijema radova" podrazumeva primopredaju radova, to znai istovremena i predaja zavrenih radova od strane izvoaa i prijem tih radova od strane naruioca. U stavu 2. ovog lana predviena je odgovornost izvoaa i za nedostatke zemljita, koji bi se pokazali za period od deset godina od predaje i prijema radova, mada izvoa radova ne mora biti specijalizovan za utvrivanje pogodnosti zemljita za izgradnju odreenog objekta. U stvari, njegova odgovornost se vezuje za poslove koje obavlja, jer je duan da u tehnikoj dokumentaciji ima i struan nalaz organizacije koja utvruje podobnost, odnosno stabilnost odreenog zemljita za izgradnju. Ako izvoa sam ne vri ispitivanje zemljita, onda se on mora osloniti na organizaciju ija je to specijalnost, ali ako i po prijemu nalaza o stabilnosti zemljita izvoa utvrdi daje zemljite nepodobno za izgradnju, moe odbiti zakljuenja o graenju, ili u ugovoru predvideti i trokove za sanaciju zemljita, odnosno njegovog obezbeenja u cilju stabilne i sigurne izgradnje. Mada je u stavu 2. ovog lana predvieno da izvoa radova ne odgovara za nedostatke zemljita ako je specijalizovana organizacija dala struno miljenje daje zemljite podobno za graenje, a u toku graenja se nisu pojavile okolnosti koje dovode u sumnju osnovanost strunog miljenja, odgovornost izvoaa radova bi po 855

ovom osnovu postojala ako je u projektu, odnosno tehnikoj dokumentaciji primetio, ili mogao da primeti da postoje nedostaci zemljita, a on je i pored toga zakljuio ugovor i otpoeo izgradnju. Stav 2. ovog lana se moe tako tumaiti daje izvoa radova duan da ukoliko primeti nedostatak zemljita, i pored postojanja strunog nalaza organizacije koja je dala miljenje daje zemljite podobno za gradnju, da skrene panju naruiocu radova na te nedostatke, inae bi bio odgovoran za tetu koja bi nastala zbog tog nedostatka. Prema tome, on bi odgovarao za nedostatke zemljita daje primetio ili morao da primeti nedostatke zemljita normalnim i razumnim pregledom zemljita, odnosno strunog nalaza specijalizovane organizacije. Oko izvoa to nije primetio, niti je mogao da primeti nedostatke zemljita on ne bi bio odgovoran za nedostatke koji nastanu u vezi zemljita, jer za tu oblast on nije imao potrebno znanje. Na isti nain tumai se odgovornost izvoaa radova u pogledu nedostatka projekta koji on nije radio ve neka specijalizovana organizacija, a ipak je nastala teta za naruioca jer nije u mogunosti da koristi ugovoreni objekat. Naime, izvoa radova ne odgovara ako su nedostaci posledica greaka u projektu koji je obezbedio naruilac i ako on te greke nije mogao da utvrdi. Zbog toga, ako ne postoji odgovornost izvoaa radova zbog greke, odnosno nedostatka u planu, a ta greka prouzrokuje tetu, za tetu odgovara organizacija koja je izradila plan sa nedostatkom. Ta odgovornost, ukoliko bi se odreeni nedostaci kasnije pojavili zbog nedostatka u planu, traje deset godina od predaje i prijema radova. U jednom konkretnom sluaju, utvreno je da je jedan dimnjak izgraen prema odobrenom projektu, ali je posle njegove izgradnje pokazao nefunkcionalnost, koja se ogleda u neobezbeenju proizvodnje tehnike pare prirodnom promajom, s tim daje utvreno kao nesporno da taj nedostatak nije posledica nesolidnog i nekvalitetnog rada izvoaa, ve posledica neadekvatnog projekta, koji je izradio jedan projektantski biro i koji je naruilac predao izvoau radova. Reavajui taj sluaj, sud je zakljuio da bi izvoa radova odgovarao daje primetio ili morao da primeti nedostatke - normalnim i razumnim pregledom objekta. Meutim, kako izvoa to nije mogao da primeti, niti je bio sposoban da oceni da li e projektovani dimnjak prirodnom promajom moi da proizvodi tehniku paru, jer je za te poslove potrebna ua specijalnost i znanje, sud je naao da izvoa u konkretnom sluaju nije odgovoran zbog nefunkcionalnosti izgraenog dimnjaka. Prema tome, stav 3. ovog lana ima u vidu odgovornost projektanta u izradi graevinskog objekta, ako se nesolidnost objekta, kao posledica nedostatka plana, pokae za vreme od deset godina. U stavu 5. ovog lana predvieno je da ni izvoa radova ni projektant ne mogu ugovorom iskljuiti ili ograniiti svoju odgovornost za nedostatke na objektu koji bi se pokazali za vreme od deset godina od primopredaje objekta. Takve odredbe bi u ugovoru bile nitave.

Sudska praksa
"Nedostaci na krovu, kao to je prokinjavanje, predstavljaju nedostatke koji se tiu solidnosti graevina za koje je predvien garantni rok od 10 godina " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 490/99); "Izvoa odgovara za nedostatak u izradi graevine koje se tie njene solidnosti 10 godina. Investitor mora odrati polugodinji rok reklamiranja iz lana 645. st. 1. ZOO, da bi zatim po stavu 2. istoga lana u roku od godine dana raunajui od dana uinjene reklamacije mogao da putem suda ostvaruje prava po osnovu odgovornosti za nedostatke u izradi graevine koji se tiu njene solidnosti" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev 464/00).

Dunost obavetavanja i gubitak prava (l. 645. ZOO)

Dunost obavetavanja u smislu odredaba ovog lana odnosi se na naruioca ili drugog sticaoca izgraenog objekta prema izvoau radova, odnosno i projektantu za nedostatke u izradi graevine, koji se tiu njene solidnosti. Rok u kome je naruilac ili drugi sticalac izgraenog objekta duan da o nedostacima obavesti izvoaa, odnosno projektanta iznosi est meseci od kada je nedostatak ustanovio, inae gubi pravo da se pozove na njega. Ovaj rok se moe shvatiti tako da naruilac ili drugi sticalac objekta nije duan da odmah, im primeti nedostatak, o tome obavesti izvoaa, odnosno projektanta. Njemu je ostavljen rok od est meseci da bi bio u mogunosti da utvrdi pojedine okolnosti koje su u vezi, odnosno koje su doprinele da teta nastane ili i zbog ega i dalje traje, odnosno zbog ega i kome bi se ta odgovornost mogla pripisati. Odgovornost moe biti i izvoaa i projektanta, ako je projektant odgovoran za nedostatak u projektu, to je i doprinelo da objekat ne bude solidan, a izvoa je znao ili morao znati za taj. nedostatak, pa je i pored toga gradio objekat, a moe biti i njihova odvojena odgovornost, na primer ako je projekat bio dobar a izvoa se tog projekta nije pridravao, ili je projekat imao nedostatke koje izvoa nije primetio niti je mogao da ih primeti s obzirom na znanje koje je potrebno imati za poslove projektovanja. 856

Naruilac ili drugi sticalac koji nije u roku od est meseci od kada je nedostatak ustanovio, obavestio izvoaa radova, odnosno projektanta o odreenom nedostatku, gubi pravo prema njima, odnosno ako to ne uini u tom roku on ih ne moe pozvati na odgovornost, odnosno da posle toga ostvaruje pravo putem tube u vezi njihove odgovornosti, makar ona i postojala. Obavetenje naruioca ili drugog sticaoca, izvrenog u roku od est meseci, kako je napred navedeno, ima znaaja u toliko da pravo prema izvoau i projektantu moe da ostvari u vezi otklanjanja nedostataka o kojima ih je obavestio, u roku od jedne godine, raunajui od dana kada je naruilac, odnosno sticalac obavestio projektanta, odnosno izvoaa o nedostatku. U protivnom, prestaje pravo naruioca, odnosno sticaoca objekta, pa zbog toga za njega ne vai pravilo o zastarelosti potraivanja. Naime, ako naruilac, odnosno drugi sticalac objekta u navedenom roku, tj. u roku od godine dana, ne podnese tubu sudu traei od izvoaa, odnosno projektanta da mu otkloni nedostatak, bez obzira to ga je u roku od est meseci od uoenog nedostatka obavestio, on gubi pravo, odnosno prestaje mu pravo koje ima na osnovu njihove odgovornosti.

Smanjenje i iskljuenje odgovornosti (cl. 646. ZOO)

Zakonska je obaveza izvoaa radova da pri ispunjenju svoje obaveze postupa s panjom koja se zahteva u poslovnim odnosima. Zbog toga je on odgovoran za nesolidnost izvedenih radova, bez obzira to bi on radio pod stalnim nadzorom i uputstvima naruioca, ako je nesolidnost nastala zbog nepridravanja pravila njegove struke. Odredbama ovog lana navedeno pravilo je prihvaeno kroz odredbu - da se izvoa ne oslobaa odgovornosti zbog toga stoje pri izvoenju radova postupao po zahtevima naruioca. Od izvoaa se zahteva da kao dobar privrednik, po pravilima svoje struke ispuni sve obaveze iz ugovora o graenju, potujui primedbe naruioca, ali ne i one loe koje bi ga dovele u poloaj da odstupi od svoje struke, odnosno da izgradi nesolidan objekat. Stav 1. ovog lana nema u vidu samo nepanju izvoaa u izvoenju radova, ve i nepanju ako bi prihvatao da postupa po nepodobnim zahtevima naruioca, ime bi doveo u pitanje pravila svoje struke, a za posledicu izgradnju nesolidnog objekta. Izvoa radova je kao specijalizovana organizacija duna da upozori naruioca radova na tetne posledice ako mu ovaj u toku izgradnje daje takva uputstva koja bi bila protivna planu izgradnje, koji je izvoa prihvatio, pa i da ih odbije ako smatra da bi time otklonio posledice zbog kojih bi mogao da odgovara. Jer, kad izvoa ustanovi da zbog pogrenih zahteva naruioca ne moe dalje da postupa, on moe da otkae ugovor o izgradnji, te da trai i naknadu tete. Prema odredbama stava 2. ovog lana odgovornost izvoaa se smanjuje ako je pre izvrenja odreenog rada po zahtevu naruioca, ovoga upozorio na opasnost od tete. Smanjenje te odgovornosti zavisi od okolnosti konkretnog sluaja, a moe se i iskljuiti. Naravno, naruilac ne srne pretpostaviti da e se-osloboditi odgovornosti za tetu ako prihvati zahteve naruioca koji dovode u pitanje solidnost izgradnje objekta, posebno ako zna, a mora znati s obzirom na pravila svoje struke, da bi postupanje po takvom zahtevu naruioca moglo dovesti do ruenja objekta i ugroavanja ljudi i druge imovine. Da bi izvoa iskljuio svoju odgovornost za eventualno nastalu tetu, on se mora pridravati pravila iz Zakona o izgradnji objekata, a najme, da izvodi radove prema tehnikoj dokumentaciji na osnovu koje je izdata graevinska dozvola, u skladu sa propisima, standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta koji vae za pojedine vrste radova, instalacija i opreme. Izvoa je duan da redovno pismeno upozorava naruioca o nedostacima u tehnikoj dokumentaciji i o nastupanju nepredvienih okolnosti koje su od uticaja na izvoenje radova i primenu tehnike dokumentacije. On moe svoju odgovornost umanjiti ako je pre izvrenja odreenog rada upozorio naruioca na opasnost od tete ako bi prihvatio njegove naloge koji bi odstupali od graevinske dozvole, ali ne i u sluaju ako bi teta bila veih razmera.

Sudska praksa
"Jzvoa radova je odgovoran za tetu nastalu izgradnjom nefunkcionalnog objekta po nerevidiranoj projektnoj dokumentaciji i bez odgovarajue graevinske dozvole. On se moe osloboditi te odgovornosti samo pod uslovom da je pre izvoenja radova upozorio naruioca na opasnost od tete" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 449/00). 857

Regresi (l. 647. ZOO)

Prema stavu 1. ovog lana odgovornost izvoaa i projektanta postoji ako su svaki od njih posebno, i oboje zajedno, odgovorni za nesolidnost izgraenog objekta. Ta njihova odgovornost, ako su oboje odgovorni, odreuje se prema veliini njihove krivice, odnosno svakog od njih posebno. Pomenuta je krivica. Ona se odreuje za svakog od njih posebno. Krivica moe biti, kao to je poznato, u razliitim oblicima. Ona moe biti izraena u nameri da uinilac svojom radnjom drugome priini teta, svestan injenice da je ta namera bila upravljena da se nanese kakva teta, u ovom sluaju, naruiocu. U praksi takvih sluajeva skoro da i nema. Krivica po drugim osnovima moe nastati usled nepanje bilo projektanta bilo izvoaa radova. To moe biti obina ili gruba nepanja, pri emu se kod prve podrazumeva radnja kojom projektant ili izvoa ne upotrebi onu panju koja se oekuje u njihovom radu, kao briljivih poslenika. Gruba nepanja bi bila ako bi projektant ili izvoa uradili neku radnju, ili propustio da uradi potrebnu radnju, a pri tom nije upotrebio onu panju koja se od njega zahteva, s obzirom na delatnost koju obavlja prema pravilima svoje struke, grubo naruavajui ta pravila, tako da bi njihove propuste moglo da uoi i nestruno lice, kome je iole poznato kako bi se njihovi radovi mogli obaviti. Prema pravilima o odgovornosti izvoaa sa solidnost izgradnje, izvoa radova je duan da ukoliko primeti nedostatke u projektu, ili je morao da ih primeti, duan je da skrene panju naruiocu radova na te nedostatke, bez obzira stoje projekat dao naruilac radova, inae odgovara za tetu zajedno sa projektantom. Izvoa radova bi odgovarao zajedno sa projektantom, daje primetio ili je morao da primeti nedostatke normalnim i razumnim pregledom objekta. Ovo zbog toga to se projekat izgrauje po pravilima jedne struke, za koju je potrebna ua specijalnost i znanje, koje izvoa radova kao graevinska organizacija ne zna, ili ne moe da zna, osim da po projektu izvede naruene radove. Dakle, izvoa odgovara za tetu zajedno sa projektantom, ako je teta nastala zbog nedostataka na projektu, samo ako je izvoa mogao da ih uoi i ako je projekat dao naruilac. Prema stavu 2. ovog lana, projektant koji je izgradio projekat graevine i kome je poveren nadzor nad izvrenjem radova, odgovara i za nedostatke u izvrenim radovima nastale krivicom izvoaa, ako ih je mogao opaziti normalnim i razumnim nadgledanjem radova. U ovom sluaju postoje dve funkcije projektanta, od kojih je jedna izrada projekta, a druga kontrola poverenog mu nadzora u izvrenim radovima. U tom sluaju ako njegova odgovornost u vezi izraenog i odobrenog projektu ne postoji, odgovornost projektanta se zasniva na preuzetoj funkciji vrenja nadzora nad radovima koje izvodi izvoa, ako nije opazio greke koje je uinio izvoa, a mogao ih je opaziti normalnim nadgledanjem radova. U protivnom, daje nadzor vrilo neko drugo lice, koga je odredio naruilac, za propuste izvoaa radova, odnosno propuste nadzornog organa, odgovornost bi bila na strani izvoaa i naruioca. Inae, nadzorni organ, kao predstavnik naruioca na gradilitu, po prirodi svoje funkcije ovlaen je da izvoai radova na licu mesta daje sva uputstva, dispozicije i naloge, koji su u vezi sa izvoenjem odreenih radova, s tim da njegove odluke moraju biti unete u graevinski dnevnik. Zbog toga, za sve njegove odluke, koje ne prelaze okvire njegovog ovlaenja kao nadzornog organa i koje su bile donete na propisan ili uobiajen napin, kao stoje upis u graevinski dnevnik, odgovara naruilac. Ali ako je naruilac ugovorio da projektant vri i funkciju nadzora, za sve propuste nadzornog organa odgovara projektant, bez obzira stoje projekat bio bez nedostataka. Naruiocu solidarno odgovaraju za tetu ako su za istu odgovorni i izvoa i projektant. Ovo zbog toga to je naruilac bio u ugovornom odnosu i sa jednim i sa drugim, pri emu je kod zakljuenja ugovora o izradi projekta ugovorio i obavezu projektanta da vri nadzor nad izvrenjem planiranih radova, a kod ugovora o graenju ugovorio izgradnju objekta prema projektu po kome nadzor nad izvrenjem radova vri sam projektant. Ako je naruilac tetu naplatio od izvoaa radova, ovaj ima pravo da zahteva naknadu od projektanta u meri u kojoj nedostaci u izvrenim radovima potiu od nedostataka u projektu. Pri tom, odredbe stava 3. ovog lana ne povezuju odgovornost projektanta ako njegov nadzorni organ nije pravilno vrio nadzor nad izvedenim radovima od strane izvoaa, zbog ega je krivicom izvoaa nastala teta, pa se moe izvesti zakljuak da projektant odgovara samo ako je njegov projekat imao nedostatke, koje izvoa nije mogao da uoi prilikom izvoenja radova. Na kraju, odredbama stava 4. ovog lana predvia se odgovornost podizvoaa koga je angaovao izvoa, dakle za nedostatke koje je uinio podizvoa, a za koje odgovara izvoa radova, s tim da ako izvoa hoe da od njega zahteva naknadu, mora da ga obavesti o postojanju nedostatka, i to u roku od dva meseca, raunajui od dana kada je on sam obaveten od naruioca o istom nedostatku.

Sudska praksa
"Za nedostatke u izgradnji graevine solidarno odgovaraju izvoai radova i lice koje je u ugovoru o kupovini i prodaji oznaeno kao proizvoa stanova na kojima su nedostaci ustanovljeni" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 511/98). 858

UGOVOR O PREVOZU
Pojam (l. 648. ZOO)
Kako to formulie stav 1. ovog lana, ugovor o prevozu je takav ugovor po kome se prevozilac obavezuje da preveze na odreeno mesto neko lice ili neku stvar, a putnik, odnosno poiljalac se obavezuje da mu za to isplati odreenu naknadu. Kod ugovora o prevozu stvari, ugovorne strane su prevozilac i poiljalac. U tom poslu moe uestvovati i primalac, u kom sluaju se uspostavlja i odnos izmeu prevozioca i primaoca, ali primalac nije ugovorna strana, a u delu. U ovom delu objanjenja ugovora o prevozu baviemo se onim vrstama prevoza koje se odnose na ugovor o prevozu robe - stvari, a i ugovorom o prevozu lica. Prevoz stvari podrazumeva prevoz stvari iz jednog u drugo mesto, ili sa jednog na drugo mesto, gde prevozilac moe biti pravno ili fiziko lice. a prevoz lica podrazumeva prevoz putnika na odreeno mesto, o emu e biti komentara u odgovarajuim lanovima koji se odnose na Kada je u pitanju prevoz stvari, obaveze poiljaoca su: A. - da preda robu prevozniku na prevoz . To je opta obaveza poiljaoca, jer ako robu ne preda ovlaenom prevozniku, ne moe se ni govoriti o obavezi prevozioca, odnosno o ugovoru o prevozu. Stranke se mogu dogovoriti da se o robi koja se daje na prevoz moe pre njene predaje sainiti tovarni list. To je prevozna isprava u koju se unose svi podaci relevantni za sadrinu ugovora o prevozu, s tim to su nezavisni u pogledu tanosti, ako je to drugim zakonom drukije odreeno. Naravno, to nije sluaj kod ugovora o prevozu eleznicom, jer je tovarni list kod tog prevoza obavezan. Inae, tovarni list moe da sadri odredbe "po naredbi", to znai da stranke mogu da saine prenosni tovarni list, odnosno da poiljalac tom ispravom prenese svoje pravo poiljaoca na drugo lice, ali se moe u tovarnom listu navesti i odredba da tovarni list glasi na donosioca, to znai daje kod prijema prispele robe legitimisano samo ono lice koje poseduje predmetni tovarni list. Tovarni list potpisuju oba ugovoraa. Ako o prevozu robe nije sainjen tovarni list, poiljalac moe zahtevati od prevoznika da mu izda potvrdu o prijemu poiljke za prevoz, sa podacima koje treba da sadri tovarni list. Ta isprava je potvrda o prijemu robe za prevoz. Izraz u lanu 657. Zakona o obligacionim odnosima da "poiljalac moe zahtevati od prevoznika da mu izda potvrdu o prijemu poiljke na prevoz", ne znai i obavezu prevoznika da mu takvu potvrdu izda, posebno ako odreeni prevozilac u svom poslovanju kod prevoza robe taj oblik potvrde ne primenjuje. Ako mu, pak, izda potvrdu, onda ta potvrda, po pravilu, treba da sadri one podatke koje predvia i tovarni list. B. - da prevoznika obavesti o vrsti poiljke i o njenoj sadrini i koliini, odnosno da mu prui potrebne podatke da bi prevozilac mogao da ispuni svoje obaveze bez odlaganja i smetnji. Ova obaveza poiljaoca se sa stoji u tome da prevozioca tano obavesti o vrsti poiljke, o njenoj sadrini i koliini, kao i 6 tome kada poiljka treba da bude prevezena, kao i ko e tu poiljku primiti. U protivnom, poiljalac zbog davanja pogrenih podata ka o robi koju je predao na prevoz, odgovara za tetu, odnosno on sam snosi tu tetu. V. - da robu upakuje na propisani ili uobiajeni nain . Propisano pakovanje podrazumeva pakovanje na osnovu normi nekog propisa, odnosno uredbe ili zakona, koji su obavezujui za obe ugovorne strane. U protivnom, prevozilac ne srne da primio robu koja nije propisano upakovana, a poiljalac i odgovara ako stavi u promet robu - stvar koja nije upakovana onako kako je propisom odreeno. Uobiajeno pakovanje podrazume pakovanje robe koja se po njenoj prirodi i uobiajenom prometu ne pakuje, posebno ako njena celina ne dovodi do nastanka kakve tete, ili ugroava sigurnost ljudi ili dobara. Dunost prevoznika je u oba sluaja da upozori poiljaoca na nedostatke pakovanja koji se mogu opaziti, inae prevoznik odgovara za oteenje poiljke koje bi se dogodilo zbog tih nedostataka. Meutim, prevozilac ne odgovara za tetu poiljke ako je poiljaocu skrenuo panju na nedostatke pakovanja, a ovaj je i pored toga zahtevao da prevozilac primi poiljku na prevoz s tim nedostacima. To se, naravno, mora konstatovati potpisom obeju strana. U tom sluaju, za tetu koju zbog nedostatka u pakovanju pretrpi tree lice dok se nalazio kod prevozioca, odgovara prevozilac, a on ima pravo da zahteva naknadu od poiljaoca. Ako su ti nedostaci u njenom pakovanju takvi da moe biti ugroena sigurnost lica ili dobara ili prouzrokovana kakva teta, prevozilac je duan da odbije poiljku na prevoz. G. - da isplati prevoziocu naknadu za prevoz i trokove u vezi sa prevozom, osim ako nije odreeno da to plaa primalac. Obaveza plaanja naknade za prevoz i trokove prevozioca je, po pravilu, obaveza poiljaoca robe, prema tarifi, odnosno cenovniku prevozioca. Ako u tovarnom listu nije navedeno da poiljalac plaa naknadu za prevoz i ostale trokove u vezi sa prevozom, pretpostavlja se daje poiljalac uputio prevozioca da ih naplati od primaoca. 859

Ako primalac robe ne moe biti obaveten o prispeu poiljke - robe, ili postoje obaveten o prispeu robe na njegovo ime odbije daje primi, pa i u sluaju ako primalac ne isplati prevoziocu dunu naknadu i ostale trokove, prevozilac e o tome obavestiti poiljaoca i od njega traiti dalja uputstva i preduzeti za njegov raun potrebne mere za uvanje stvari. Po proteku primerenog roka o obavetenju poiljaoca, a ovaj u tom roku nita ne preduzme, prevozilac ima pravo da robu proda prema pravilima o prodaji dugovane stvari u sluaju zakanjenja poverioca, i naplatiti svoje potraivanje iz postignute cene, a ostatak je duan da vrati, odnosno da poloi kod suda u depozit za ovlaeno lice. Ako, pak primalac preuzme poiljku i tovarni list, ako je izdat, primalac je obavezan da isplati prevozniku naknadu za prevoz, a ako primalac smatra da nije duan da isplati prevozninu onoliko koliko zahteva prevozilac, primalac moe vriti prava iz ugovora, odnosno traiti da mu se poiljka preda, odnosno vri druga prava iz ugovora, samo ako kod suda poloi sporni iznos. Obaveze prevozioca stvari su: A. - da u prevozu postupa sa panjom dobrog privrednika , to pretpostavlja njegovu strunu i profesional nu panju u oblasti prevoza, a odstupanje od tog naela znai odgovornost za tetu koju priini poiljaocu, odno sno primaocu i treim licima. Postupanje kao dobar privrednik podrazumeva briljivo ponaanje prevozioca od asa prijema robe do asa njene predaje, to podrazumeva i uredno obavetavanje poiljaoca o odreenim smet njama koje usporavaju ili ometaju prevoz, pri emu je duan da od poiljaoca trai uputstva u vezi preuzetog prevoza. B. - da primi robu na prevoz . Obaveza prijema robe na prevoz je osnovni uslov iz poslovanja prevozioca. On ne moe odbiti prijem robe na prevoz ako je registrovan za tu vrstu delatnosti i ako raspolae prevoznim sredstvima za prevoz ponuene robe za prevoz, uz uslov daje roba upakovana na propisani i uobiajeni nain, o emu je bilo reci u delu o obavezi poiljaoca. V. - da skrene panju poiljaocu na nedostatke pakovanja . Nedostaci pakovanja se odnose na pakovanje stvari koje mora biti izvreno na propisani ili uobiajeni nain, o emu je takoe bilo reci u delu o obavezama poiljaoca. G. - da prevoz izvri ugovorenim putem, a ako to nije ugovoreno onda onim putem koji najvie odgovara interesima poiljaoca . Ugovoreni put podrazumeva linijski prevoz koji je uobiajen u poslovanju prevozioca. Taj pravac ne moe promeniti prevozilac, osim ako ima vie pravaca na kojima vri takav prevoz. Meutim, i u ovom drugom sluaju prevozilac je duan da poiljaoca obavesti o putu kojim e izvriti prevoz. U drugom sluaju, kada stranke ne ugovore kojim putem treba da se izvri prevoz, prevozilac je duan da prevoz izvri onim putem koji najvie odgovara interesima poiljaoca. U protivnom, ako je prevozilac izvrio prevoz putem koji ne odgovara najvie interesima poiljaoca, prevozilac odgovara poiljaocu za naknadu tete. D. - da obavetava poiljaoca o svim okolnostima koje bi bile od uticaja na izvrenje prevoza . Te okolno sti se odnose, uglavnom, na smetnje u prevozu i kad poiljka ne moe biti uruena primaocu. Smetnje u prevozu mogu biti objektivne prirode, kao na primer ako postoje vremenske neprilike, kao to su poplave, oteenje puta i si. , ili ako se dogodi kakav kvar na prevoznom sredstvu . - da postupa po uputstvima poiljaoca . Poiljalac raspolae poiljkom sve do predaje te poiljke primaocu. Zbog toga on moe menjati nalog sadrine u ugovoru o prevozu, time da prevoziocu naloi da obustavi dalji prevoz poiljke, da mu poiljku vrati, daje preda drugom primaocu ili daje upiti u neko drugo mesto. U tim sluajevima, poiljalac je duan da prevozniku naknadi trokove i tetu koju je ovaj imao povodom tog naloga, to se obezbeuje davanjem jemstva od strane poiljaoca prevoziocu, obezbeenjem po osnovu instituta oj emstvu. E. - da bez odlaganja obavesti primaoca da je roba prispela . Ova obaveza poiljaoca se odnosi na lice primaoca koje je oznaeno u tovarnom listu. Reci "bez odlaganja" pretpostavlja obavetavanje primaoca odmah po prispeu robe, koji mu tim stavlja na raspolaganje prevezenu robu. Ako poiljalac predajom robe na prevoz nije platio prevozninu i druge trokove navedene u tovarnom listu, predstavlja pretpostavku da e prevozninu i trokove platiti primalac robe. Ako primalac koji je obaveten o prispeu robe ne eli da je primi, ili ne eli da plati prevozninu i trokove, prevozilac je duan da o tome obavesti poiljaoca, od koga e traiti nalog za dalje postupanje u vezi te robe. . - da robu koju je primio na prevoz preda na odreenom mestu poiljaocu ili odreenom licu (primao cu). Odreeno mesto predaje robe mora biti navedeno u tovarnom listu, odnosno ugovoru o prevozu. Robu moe podii u tom mestu ili sam poiljalac ili lice koje on odredi kao primaoca. Prijem robe se vri na osnovu tovarnog lista. Tovarni list predstavlja ispravu na osnovu koje primalac moe preuzeti robu koju mu je poslao poiljalac. Duplikat tovarnog lista prevozilac predaje primaocu poiljke, ime mu poiljku stavlja na raspolaganje, a samim tim ga i poziva da poiljku primi. I uopte o drugim elementima ugovora o prevozu - ako je u tovarnom listu navedeno daje duplikat primio poiljalac, onda kod prispea poiljke u mestu opredeljenja, prevozilac nije duan da poiljku preda primaocu ako mu ovaj ne preda duplikat tovarnog lista. Meutim, primalac moe vriti prava iz ugovora o prevozu prema prevozniku i od njega zahtevati da mu preda tovarni list i poiljku, ako je u tovarnom listi primalac oznaen kao primalac i ako prevozniku plati naknadu za prevoz i trokove koji terete taj prevoz. 860

Prevoznik odgovara za gubitak i oteenje poiljke, osim ako su prouzrokovani radnjom ovlaenog lica, svojstvima poiljke, ili stranim uzrocima koji se nisu mogli predvideti ni izbei ni otkloniti. Stranke ne mogu u ugovoru o prevozu da iskljue odgovornost prevozioca za gubitak i oteenje poiljke za koje bi on bio odgovoran, jer bi takve odredbe bile po zakonu nitave, ali bi bile punovane odredbe ugovora ako su unapred odreeni najvii iznosi naknade, koji bi bili u oiglednoj nesrazmeri sa tetom, u kom sluaju se visina naknade odreuje prema trinoj ceni poiljke u vreme i mestu predaje poiljke na prevoz. Naravno, to ogranienje ne vai ako je tetu prevozilac prouzrokovao namerno ili krajnjom nepanjom. Kad primalac preuzme poiljku bez prigovora i plati prevozniku njegova potraivanja, prestaje odgovornost prevoznika, osim ako je preuzimanje izvreno zapisniki i tom prilikom konstatovano oteenje poiljke. Prevozilac odgovara za oteenje poiljke i ako je robu predao primaocu bez prigovora, a oteenje se nije moglo pregledom opaziti u trenutku predaje, ako gaje primalac obavestio o odreenim oteenjima odmah po prijemu otkrivanja, ali ne docnije od osam dana od dana predaje, odnosno prijema poiljke. Prevoz moe biti: a) elezniki, b) drumski, v) vazduni, i g) reni. A. PREVOZ ROBE ELEZNICOM Materija ugovora o prevozu regulisana je u Zakonu o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju ("SI. 1. SRJ", br. 26/95), koji je stupio na snagu 09. 06. 1995. godine, saglasno odredbama Zakona o obligacionim odnosima i meunarodnim konvencijama, kao pravila o ugovoru o meunarodnom prevozu robe eleznicom. Prema lanu 31. tog zakona, ugovorom o prevozu prevozilac se obavezuje da stvar preveze do uputne stanice i da je preda primaocu, a poiljalac da prevoziocu isplati ugovorenu prevozninu. Ugovor o prevozu robe eleznicom smatra se zakljuenim kada poiljalac preda robu na prevoz eleznikoj stanici, odnosno kada prevozilac primi na prevoz stvar sa tovarnim listom. Prijem robe na prevoz potvruje se, dakle, izdavanjem tovarnog lista koji prati robu do mesta primaoca. Ugovor o prevozu robe eleznicom spada u red athezionih ugovora, odnosno ugovora po pristupanju. eleznica ima svoju tarifu o prevozu i ona vai za sve poiljaoce i primaoce robe. Prijemom stvari na prevoz i tovarnog lista, koji prevoznik potvruje stavljanjem datuma i iga otpremne stanice, smatra se daje ugovor o prevozu zakljuen. Te i druge odnose, Zakon o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju regulie na sledei nain: Tovarni list sadri: 1) mesto i datum njegovog sastavljanja i izdavanja; 2) naziv uputne stanice, prema imeniku eleznikih stanica; 3) ime i prezime, odnosno naziv primaoca i njegovu adresu; 4) naznaenje vrste i mase stvari; 5) broj kola, a za kola korisnika prevoza i taru poiljaka koje tovari poiljalac; 6) ime i prezime, odnosno naziv poiljaoca, njegovu adresu i potpis, koji moe biti zamenjen svojerunim potpisom i peatom; 7) ig otpravne stanice; 8) prevozne i druge trokove; 9) spisak isprava koje se prilau uz tovarni list. Tovarni list moe da sadri i rok isporuke i druge podatke u vezi s prevozom. Prevozilac i poiljalac se mogu dogovoriti, odnosno odrediti da prevozilac izda "prenosivi tovarni list", po naredbi ili na donosioca, to u prvom sluaju znai da poiljalac tom ispravom prenosi svoje pravo poiljaoca na drugo lice, to se ini indosamentom po pravilima o menici, a u drugom sluaju daje kod prijema prispele robe legitimisano samo ono lice koje poseduje predmetni tovarni list, to se ini predajom. Prema lanu 56. zakona, poiljalac je duan da upakuje stvar tako da se za vreme prevoza sauva od potpunog ili deliminog gubitka ili oteenja, kao i da sprei nanoenje tete licima, voznim sredstvima ili drugim stvarima. Poiljalac odgovara za tetu prouzrokovanu prevoziocu ili drugim licima zbog toga to stvar nije uopte upakovana ili obeleena, ili to nije dovoljno upakovana ili obeleena. Ako u tovarnom listu nije navedeno da stvar nije uopte upakovana ili obeleena, ili da nije dovoljno upakovana ili obeleena, prevozilac je duan da dokae postojanje tih nedostataka. U vezi proveravanja i utvrivanja mase i sadrine poiljke , zakon propisuje da prilikom prijema stvari na prevoz, prevozilac ima pravo da proveri da li su podaci o poiljci upisani u tovarnom listu tani i da li su ispunjeni posebni uslovi za prevoz te stvari. Masu i sadrinu poiljke prevozilac moe proveriti u usputnoj stanici samo ako to zahtevaju potrebe saobraaja, carinski ili drugi propisi. Prevozilac je duan da, na zahtev poiljaoca koji je upisan u tovarni list, utvrdi masu i broj komada ako raspolae spravama za vaganje i ako priroda stvari i saobraajne prilike to omoguavaju. Ako se masa ne moe utvrditi u otpravnoj stanici, utvruje se na prvoj usputnoj stanici koja raspolae spravama za vaganje i ako priroda stvari i saobraajne prilike to omoguavaju. Prevozilac je duan da utvrenu masu i broj komada poiljke upie u tovarni list i da ga overi. Ako je poiljku utovario poiljalac, navodi u tovarnom listu koji se odnose na masu i broj komada slue kao dokaz prema prevoziocu samo kad je prevozilac utvrdio masu i broj komada i to potvrdio u tovarnom listu. Navodi u tovarnom listu mogu se dokazivati i na drugi nain. Ako se utvrdi da stvarni manjak u masi ili broju komada ne odgovara navodima iz tovarnog lista, ti navodi ne mogu da slue kao dokaz protiv prevozioca, 861

naroito ako su kola predata primaocu sa ispravnim originalnim plombama. Za utvrivanje mase i broja komada poiljke korisnik prevoza plaa ugovorenu naknadu. Za netano imenovanje stvari koje utiu na visinu prevoznine, kao i za razliku u masi preko 2%, prevozilac ima pravo da, pored naplaene prevoznine, naplati i dvostruki iznos razlike u prevoznini. Ako se usled neispravno, netano ili nepotpuno upisanih podataka ili izjava u tovarnom listu prevozi poiljka sa stvarima koje su iskljuene od prevoza, ili sa stvarima koje se prevoze pod posebnim uslovima a ti uslovi nisu ispunjeni, ili se kre propisi o bezbednosti saobraaja, ili se preopterete kola (preteg), prevozilac je duan da elu poiljku, odnosno preteg istovari na prvoj stanici na kojoj je to mogue, na troak i rizik poiljaoca, i da ga o tome obavesti. U tom sluaju prevozilac ima pravo da zahteva trostruki iznos prevoznine za izvreni prevoz, kao i naknadu tete koja je usled toga nastala. Rok utovara i istovara - Poiljalac je duan da utovari stvar u ugovorenom roku (rok utovara). Ako je rok utovara prekoraen za vie od 24 asa, prevozilac moe, na troak i rizik poiljaoca, istovariti stvar i dati je na privremeni smetaj, ili je predati na uvanje pediteru ili javnom skladitu. Ako poiljalac prekorai rok utovara, prevozilac ima pravo na posebnu naknadu. Prevozilac je duan da preveze stvar u ugovorenom roku (rok isporuke). Ako rok isporuke nije ugovoren, prevozilac je duan da prevoz izvri za vreme koje je, s obzirom na duinu puta i vrstu prevoza, uobiajeno za prevoz odreene stvari. Ako nije drukije ugovoreno, rok isporuke poinje da tee narednog dana od dana prijema stvari na prevoz, a za lako kvarljivu stvar i za ivu ivotinju predatu pre podne - od 12 asova istog dana. Rok isporuke ne tee za vreme zadravanja poiljke nastalog usled: 1) proveravanja sadrine i mase poiljke ako je tim proveravanjem utvrena netanost navoda u tovarnom listu; 2) obavljanja radnji kod carinskih ili drugih nadlenih organa; 3) izmene ugovora o prevozu izvrene na zahtev poiljaoca; 4) posebnih radnji u vezi s poiljkom (hranjenje i pojenje ivih ivotinja, dodavanje leda i si. ); 5) drugih uzroka koji spreavaju poetak ili nastavljanje prevoza ako za to nema krivice prevozioca. Prevozilac se moe pozivati na produenje roka isporuke zbog uzroka navedenih u stavu 4. lana 58. istog zakona, samo ako je uzrok i trajanje zadravanja poiljke upisao u tovarni list. Rok isporuke je odran ako je pre njegovog isteka primalac izveten o prispeu poiljke i ako je stvar pripremljena za izdavanje, a za poiljku o ijem se prispeu ne izvetava - ako je pre isteka roka isporuke stvar pripremljena za izdavanje. Vreme obavetavanja o prispeu robe - Ako ugovorom nije drukije odreeno, prevozilac je duan da izvesti primaoca o prispeu poiljke, s tim to ima pravo na naknadu trokova. Prevozilac je duan da izvesti primaoca, bez odlaganja, im poiljku pripremi za izdavanje. Pri izvetavanju, prevozilac mora da naznai rok u kome primalac mora preuzeti poiljku. Pretpostavlja se daje izvetavanje izvreno: 1) preporuenim pismom - 24 asa posle predaje pisma poti; 2) telegramom - 12 asova posle predaje telegrama; 3) telefonom, teleksom ili telefaksom - posle zavrenog razgovora, odnosno predaje teleksa ili telefaksa; 4) neposredno - predajom izvetaja. Smetnje u prevozu - Ako pri prevozu stvari nastupe smetnje koje se mogu otkloniti prevozom pomonim putem, stvar e se prevesti do uputne stanice tim putem bez naplate vee prevoznine. Ako smetnja u prevozu nije nastala krivicom prevozioca, rok isporuke rauna se prema prenom prevoznom putu. Ako usled nastalih smetnji ili iz drugih razloga dalji prevoz nije mogu, poiljalac moe raskinuti ugovor o prevozu, ali je duan da prevoziocu plati prevozninu za izvreni prevoz, kao i trokove u vezi s prevozom predviene tarifom, ako smetnje, odnosno drugi razlozi nisu nastali krivicom prevozioca. Poiljalac moe u tovarnom listu dati uputstvo za sluaj da se pri prevozu pojavi smetnja. Smetnja pri izdavanju poiljke postoji: l)ako se primalac ne moe pronai; 2) ako primalac odbije prijem poiljke; 3) ako tovarni list nije iskupljen u predvienom roku; 4) ako je izdavanje zabranio nadleni organ. Prevozilac je duan da bez odlaganja i na najbri nain izvesti poiljaoca o smetnji pri izdavanju poiljke i da od njega zatrai uputstvo. Ako uputstvo poiljaoca ne prispe u primerenom roku, ili ako se ne moe izvriti, ili ako nije mogue izvestiti poiljaoca, prevozilac ima pravo da stvar preda na privremeni smetaj, na troak i rizik poiljaoca. U tom sluaju prevozilac odgovara kao uvar. U sluaju iz stava 3. lana 61. istog zakona, prevozilac ima pravo da na troak i rizik poiljaoca preda stvar pediteru ili javnom skladitu, s tim to odgovara za njihov izbor. Prevozilac je duan da bez odlaganja izvesti poiljaoca o preduzetim radnjama a u vezi sluajeva navedenih pod 3) i 4) ovog stava. Predaja tovarnog lista primaocu i utvrenje stanja primljene robe - Prevozilac je duan da u uputnoj stanici koju je oznaio poiljalac izda primaocu tovarni list i stvar, poto primalac potvrdi njihov prijem i uplati iznose naznaene u tovarnom listu. Tovarni list i stvar izdaju se donosiocu izvetaja o prispeu stvari na kome je primalac potvrdio prijem. Ako prevozilac ili imalac prava utvrde ili posumnjaju da postoji potpun ili delimian gubitak ili oteenje stvari primljene na prevoz, prevozilac je duan da odmah sastavi zapisnik i utvrdi stanje a, prema potrebi, i masu stvari, kao i uzrok i visinu tete, ako je to mogue, navodei i vreme kad se teta dogodila i pod kojim okolnostima. Prevozilac izdaje imaocu prava primerak zapisnika o utvrenom stanju. Ako je to mogue, prevozilac je duan da potpun ili delimian gubitak ili oteenje stvari utvrdi u prisustvu imaoca prava a, po potrebi, i u pri862

sustvu jednog ili vie vetaka ili svedoka. Ako se uvidom izvrenim na zahtev imaoca prava ne utvrdi nikakva teta, ili se utvrdi samo teta koju je prevozilac ve priznao, imalac prava je duan da naknadi nastale trokove. Ako se stvar izgubi - Smatra se daje stvar izgubljena ako nije bila izdata primaocu ili nije bila pripremljena za izdavanje u roku od 30 dana od dana isteka roka za isporuku. Ako se stvar pronae u roku od jedne godine od dana isplate naknade tete, prevozilac je duan da o pronaenoj stvari, u pismenoj formi, odmah izvesti imaoca prava. U roku od 30 dana od dana prijema izvetaja o pronalasku stvari imalac prava moe zahtevati da mu se stvar izda u ma kojoj stanici, uz plaanje prevoznine od prvobitne otpravne stanice do stanice u kojoj se zahteva izdavanje. Ako preuzme pronaenu stvar, imalac prava je duan da primljenu naknadu tete vrati po odbitku trokova koji su, eventualno, bili obuhvaeni tom naknadom tete, ali zadrava pravo na potraivanje naknade tete zbog prekoraenja roka isporuke. Ako imalac prava nije postavio zahtev da mu se stvar izda, prevozilac moe slobodno da raspolae sa stvari. Izmena ugovora o prevozu - Ako nije izdat prenosivi tovarni list, poiljalac ima pravo, uz obavezu naknade trokova, da izmeni ugovor o prevozu i da zahteva: 1) da mu se stvar vrati u otpravnoj stanici; 2) da se prevoz stvari uz put zaustavi; 3) da se izdavanje stvari odloi; 4) da se stvar izda nekom drugom primaocu; 5) da se stvar izda u nekoj drugoj uputnoj stanici; 6) da se stvar vrati u otpravnu stanicu; 7) da se novani iznosi, za koje je u tovarnom listu naznaeno da e ih platiti primalac, naplate od njega umesto od primaoca; 8) da se stvar naknadno optereti pouzeem, ili da se iznos pouzea povea ili smanji, ili da se od pouzea odustane. Inae, zahtev za izmenu ugovora o prevozu, kao i potvrda o predaju zahteva, moraju biti u pismenoj formi. Primalac ima pravo, pod uslovima i na nain kako je to navedeno u prethodnom stavu, da izmeni ugovor o prevozu ako poiljalac u tovarnom listu naznai da primalac ima pravo da raspolae poiljkom, ili ako mu poiljalac preda duplikat tovarnog lista. Ako je izdat prenosivi tovarni list, stvarima predatim na prevoz moe raspolagati samo ovlaeni imalac prenosivog tovarnog lista, pod uslovom da ispuni sve obaveze koje proizlaze iz prenosivog tovarnog lista. Imalac prenosivog tovarnog lista ima pravo da izmeni ugovor o prevozu i da zahteva: 1) da se prevoz obustavi; 2) da se stvar izda u nekoj drugoj uputnoj stanici; 3) da se stvar vrati u otpravnu stanicu. Zahtev za izmenu ugovora o prevozu, kao i potvrda o prijemu zahteva, moraju biti u pismenoj formi. Prevozilac moe odbiti zahtev za izmenu ugovora o prevozu: 1) ako izmena ugovora nije vie mogua u trenutku kad je zahtev prispeo u stanicu koja treba da ga izvri; 2) ako bi usled izmene ugovora dolo do poremeaja u saobraaju; 3) ako je izmena ugovora protivna carinskim ili drugim propisima; 4) ako u sluaju izmene uputne stanice vrednost stvari ne bi pokrila trokove prevoza do nove uputne stanice, osim ako se iznos tih trokova odmah plati ili preuzme jemstvo. Zahtev za izmenu ugovora o prevozu, kao i potvrda o prijemu zahteva, moraju biti u pismenoj formi. Ako prevozilac ne postupi po zahtevu za izmenu ugovora, a ne postoje razlozi iz lana 54. zakona, odgovoran je za tetu koja zbog toga nastane. Naknada tete u sluaju iz stava 1. lana 55. zakona ne moe biti vea od iznosa koji bi prevozilac bio duan da naknadi daje stvar predata na prevoz izgubljena. Prevozni trokovi - Prevozne trokove (prevoznina, dodatak na prevozninu, naknada za sporedne usluge i si. druge trokove nastale u toku prevoza plaa poiljalac po tarifi koja se primenjuje na dan zakljuenja ugovora o prevozu, ili primalac ako iskupi tovarni list a poiljalac nije preuzeo na sebe plaanje trokova. Primalac je duan da u tovarni list unese iznose stvarnih trokova i druge izdatke koji se plaaju u gotovom. Ugovorom moe biti predvieno pravo poiljaoca da izdavanje poiljke primaocu uslovi isplatom odreenog novanog iznosa -pouzee. Za svaku poiljku predaje se poseban tovarni list, osim za stvari za iji je utovar, zbog njihovih dimenzija, potrebno vie kola ili za koje se drukije ugovori. Odgovornost za tetu - Prevozilac koji je primio stvar na prevoz sa tovarnim listom odgovara za izvrenje prevoza do izdavanja stvari primaocu. Prevozilac odgovara za tetu nastalu u toku prevoza zbog potpunog ili deliminog gubitka ili oteenja stvari, kao i za tetu nastalu zbog prekoraenja roka isporuke. Prevozilac odgovara za tetu koju prouzrokuju lica koja su po njegovom nalogu radila na izvrenju prevoza. Prevozilac odgovara za tetu nastalu zbog potpunog ili deliminog gubitka ili oteenja stvari, kao i za tetu nastalu zbog prekoraenja roka isporuke, osim ako dokae daje teta nastala zbog radnji ili propusta korisnika prevoza, svojstava stvari ili drugih uzroka koji se nisu mogli predvideti, izbei ili otkloniti. Za tetu odgovaraju solidarno prevoznici koji su uestvovali u prevozu. Prevozilac se oslobaa odgovornosti ako je potpun ili delimian gubitak ili oteenje stvari nastalo zbog: 1) prevoza koji se vri u otvorenim kolima na osnovu vaeih propisa ili ugovora zakljuenog s poiljaocem i navedenog u tovarnom listu; 2) nepakovanja ili nedovoljnog pakovanja stvari koja je usled tih nedostataka po svojoj prirodi izloena gubitku ili oteenju; 3) utovara stvari, nepravilrfog tovarenja i istovara, kad utovar, ili istovar vri poiljalac, odnosno primalac na osnovu vaeih propisa ili ugovora zakljuenog s poiljaocem ili primaocem, navedenih u tovarnom listu; 4) svojstva stvari zbog koga je stvar naroito podlona potpunom ili deliminom gubitku ili oteenju (lomljenje, ranje, truljenje, dejstva mraza i toplote, curenje, suenje, rasipanje i si. ); 5) predaje na prevoz sa neispravnim, netanim ili nepotpunim oznaenjem stvari koja je iskljuena od prevoza ili se prima na prevoz pod posebnim uslovima, ili ako poiljalac ne preduzme mere predostronosti koje su 863

propisane za stvar koja se prima na prevoz pod posebnim uslovima; 6) posebne opasnosti kojoj su izloene ive ivotinje prilikom prevoza; 7) prevoza ivih ivotinja ili odreene stvari koji se, na osnovu tarife ili ugovora s poiljaocem navedenim u tovamom listu, mora izvriti uz pratnju, ako potpun ili delimian gubitak ili oteenje nastane zbog proputanja pratioca da otkloni opasnost u vezi s prevozom. Ako je potpun ili delimian gubitak ili oteenje moglo nastati u vezi s jednom ili vie posebnih okolnosti napred navedenih (u lanu 70. ovog zakona), pretpostavlja se daje teta nastala zbog tih okolnosti dok se suprotno ne dokae. Ako je do oiglednog manjka ili gubitka celih komada dolo usled prevoza koji se vri u otvorenim kolima prevozilac se ne moe pozivati na pretpostavke iz stava 1. 71. zakona Ako je u pitanju stvar koja, zbog svoje prirode redovno gubi u masi pri prevozu, prevozilac odgovara samo za deo gubitka koji, bez obzira na duinu prenog puta, prelazi sledee granice: 1) 2% od mase za: - tenost; - stvari koje su vlane predate na prevoz; i si; 2) 1% od mase - za ostale suve stvari. Prevozilac se ne moe pozivati na navedeno ogranienje odgovornosti ako imalac prava dokae da gubitak nije nastao usled uzroka koji povlae prirodan gubitak u masi stvari. Ako je prevozilac obavezan da imaocu prava naknadi tetu za potpun ili delimian gubitak ili oteenje, vrednost stvari se rauna po trinoj ceni, a ako je cena stvari ugovorena - po toj ceni. Cena se odreuje po mestu i vremenu prijema stvari na prevoz. U sluaju oteenja stvari, prevozilac je duan da imaocu prava plati samo iznos za koji je umanjena vrednost stvari. Ako je usled oteenja ela poiljka, odnosno samo jedan deo poiljke izgubio vrednost, naknada tete ne moe premaiti iznos koji bi se platio u sluaju gubitka ele poiljke, odnosno onog dela koji je izgubio vrednost. Pored naknade tete za stvar, prevozilac je duan da naknadi prevozninu, carinske dabine i druge trokove u vezi s prevozom izgubljene stvari. Ako imalac prava dokae daje zbog prekoraenja roka isporuke pretrpeo tetu, ukljuujui i oteenje, prevozilac je duan da plati dokazanu tetu, ali najvie do iznosa etvorostruke prevoznine. U sluaju potpunog gubitka stvari ne moe se zahtevati naknada tete zbog prekoraenja roka isporuke. U sluaju deliminog gubitka stvari, naknada tete ne moe biti vea od iznosa trostruke prevoznine za deo poiljke koji nije izgubljen. U sluaju potpunog gubitka stvari ili u sluaju gubitka pojedinih komada, pri izraunavanju iznosa naknade tete ne vri se nikakav odbitak na ime gubitka u masi pri prevozu. Ukupan iznos naknade tete ne moe da bude vei od iznosa naknade tete koji bi trebalo platiti u sluaju potpunog gubitka stvari. Zakonom o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju detaljno su regulisana pitanja u vezi izvrenja prevoza, odnoenja i prodaje stvari, odgovornosti prevozioca, reklamacije, zastarelost potraivanja i drugi odnosi koji reguliu prevoz robe eleznicom. Zastarelost potraivanja iz ugovora o prevozu stvari zastarevaju za jednu godinu, ako se potraivanje odnosi zbog vie, odnosno manje naplaene prevoznine, naknade za sporedne usluge, dodatka na prevozninu ili drugih trokova. Zastarelost poinje da tee od dana izdavanja oteene stvari, odnosno dana prekoraenja roka isporuke, zatim kod gubitka stvari - po isteku roka od 30 dana od dana kad je istekao rok isporuke, a kod potraivanja zbog vie ili manje plaenih iznosa od dana plaanja, a ako nije bilo plaanja - od dana izdavanja poiljke. U sudskoj praksi zabeleeno je vie primera u vezi ugovora o prevozu u eleznikom saobraaju. Tako, u jednoj odluci suda stoji da kada poiljalac preda eleznici na prevoz robu nedovoljno upakovanu, a taj nedostatak u pakovanju se mogao utvrditi samo otvaranjem ambalae, tetu nastalu u toku prevoza zbog takvog nedostatka u pakovanju ne moe snositi eleznica, ve poiljalac ili primalac. Tako, prema Zakonu o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju, ako priroda robe zahteva pakovanje, roba se mora predati na prevoz u takvom stanju i tako upakovana da se za vreme prevoza sauva od potpunom ili deliminog gubitka ili oteenja ili da se sprei nanoenje tete eleznici ili drugim licima. eleznica moe odbiti prijem na prevoz robe koja nije upakovana na odgovarajui nain ili moe zahtevati da poiljalac pismeno potvrdi u tovamom listu oevidne znake oteenja ili drugih nedostataka u pakovanju. Ako u tovamom listu nije navedeno da roba uopte nije upakovana ili obeleena, odnosno da nije dovoljno upakovana ili obeleena, eleznica je duna dokazati postojanje tih nedostataka. Tako, na primere, ako se u kartonskim kutijama pakuju sijalice, ali nedovoljno zatiene, takvo stanje se ne moe konstatovati u prijemnoj stanici, pa oteenje sijalica u prijemnoj stanici, kada je to stanje utvreno otvaranjem kartonskih kutija, ne moe se pripisati u krivicu eleznici, ve poiljaocu poiljke. Inae, opte je pravilo kod ugovora o prevozu robe, pa i kod prevoza robe eleznicom, daje vozar duan da dokae postojanje nekog od uzroka koji iskljuuje njegovu odgovornost, jer se njegova odgovornost za oteenje robe pretpostavlja.

864

Sudska praksa Meunarodni prevoz robe na jeleznici. Kolska dangubnina i learina Prema odredbi lana 15. ta. 4. Ugovora o meunarodnom prevozu stvari (CIM), naknade kao to su kolska dangubnina, learina ili vagarina, u sluaju kada primalac robe nije iskupio tovarni list, odnosno kada nije primio robu, uvek snosi poiljalac robe, bez obzira da lije u tovarni list uneta klauzula da te trokove plaa primalac ". Iz obrazloenja Presudom privrednog suda usvojen je tubeni zahtev, pa je tueni obavezan da na ime kolske dangubnine po meunarodnom prevozu plati tuiocu - prevozniku odreen novani iznos. Odluujui po albi tuenog, Vii privredni sud je preinaio prvostepenu presudu i odbio tubeni zahtev. Vrhovni sud Srbije je po reviziji tuioca preinaio drugostepenu presudu, tako to je odbio albu tuenog, a potvrdio prvostepenu presudu. Protiv revizijske presude Savezni dravni tuilac je podigao zahtev za zatitu zakonitosti zbog povrede saveznog zakona. Savezni sud je naao da zahtev nije osnovan. Prema stanju u spisima, tueni je na osnovu ugovora sa firmom iz Makedonije bio u obavezi da ovoj firmi isporui odreenu robu. Roba je utovarena u 16 vagona tuioca sa klauzulom "ocarinjeno" i poslata navedenoj makedonskoj firmi. Kako je makedonska vlast u meuvremenu zabranila uvoz ove robe (penice) zbog nedostatka skladinog prostora, to su vagoni vie puta vraeni, iz ega je nastala kolska dangubnina. Imajui u vidu utvrene injenice koje meu strankama nisu sporne, pravilan je zakljuak revizijskog suda izraen u pobijanoj presudi daje tueni kao poiljalac robe saglasno odredbi lana 15. ta. 4. CIM-a u obavezi da plati tuiocu utueni novani iznos, o emu su u obrazloenju pobijane presude dati valjani razlozi koje u celini prihvata i Savezni sud. Prema navedenoj odredbi ugovora o meunarodnom prevozu stvari CIM, naknade kao to su kolska dangubnina, learina i vagarina, u sluaju kada primalac robe nije iskupio tovarni list, odnosno kada nije primio robu, uvek snosi poiljalac robe, bez obzira da lije u tovarni list uneta klauzula da te trokove plaa primalac. Pri tom, tueni kao poiljalac robe ne gubi pravo regresa po osnovu ugovora o prodaji robe koji je zakljuio sa inostranom firmom kao primaocem robe (prema odluci Saveznog suda, Gzs. 72/97); "Ugovor o prevozu - prevozilac je duan da stvar koju je primio u cilju prevoza preda na odreenom me-stu primaocu, pa ako to ne uini u odreeno, odnosno uobiajeno vreme, odgovora za propuste u izvravanju ugovora. Zbog toga nema pravo na cenu prevoza i druge trokove prevoza, koje je duan da vrati naruiocu prevoza" (prema odluci VSS, Prev. 180/94); "Legitimacija za podnoenje zahteva za naknadu tete koja nastane prilikom prevoza robe eleznicom iz nae zemlje u SR Nemaku ceni se po meunarodnoj konvenciji o prevozu robe eleznicom (CIM), a ne po zakonu o obligacionim odnosima" Iz obrazloenja: Predmet spora je naknada tete koja je nastala prilikom prevoza robe eleznicom iz nae zemlje u SR Nemaku, a koju je tuilac kao osigurava isplatio svom osiguraniku -poiljaocu robe. Kako je prevoz izvren eleznicom na teritoriji zemalja iz l. 1. Meunarodne konvencije o prevozu robe eleznicom (CIM), prvostepeni sud je poao od toga da se odredbe Konvencije imaju primeniti na konkretan sluaj, pa je odbio tubeni zahtev, jer je naao da tuilac prema l. 42. pom. Konvencije nije legitimisan za podnoenje zahteva za naknadu tete protiv eleznice. Ovaj sud smatra da je stanovite prvostepenog suda pravilno. Ovo radi toga to se u ovom predmetu imaju primeniti odredbe CIM-a, kao specijalnog propisa, a ne odredbe Zakona o obligacionim odnosima. Samim tim neosnovano je pozivanje tuioca na l. 658. i 939. Zakona o obligacionim odnosima, jer se pitanje legitimacije za podnoenje zahteva za naknadu tete koja je nastala u prevozu robe eleznicom u konkretnom sluaju ima raspraviti po l 42. pom. Konvencije. Po tom propisu poiljalac ima pravo na podizanje tube protiv eleznice zasnovane na ugovoru o prevozu do trenutka kada je primalac podigao tovarni list, primio robu ili upotrebio prava koja mu pripadaju prema l. 16. paragraf 4. ili l. 2. U ovom predmetu primalac je primio robu, pa prema tome poiljalac nema pravo na tubu, niti tuilac kao lice koje je stupilo upravo svog osigurani-ka (prema odluci VPS, P. 592/84). Ugovor o prevozu stvari (pravo zaloge) - "Kad tuilac po ugovoru o prevozu stvari nije prevezao robu na mestu otpreme, tada nema pravo zaloge na tim stvarima po nekom drugom potraivanju prema naruiocu prevoza" (prema odluci VSS, Prev. 160/94); Trokovi prevoza - "Sporazum primaoca robe i treeg lica o preuzimanju trokova prevoza, ne oslobaa primaoca obaveze plaanja tih trokova bez saglasnosti prevoznika " (prema odluci VPS, P. 7107/98); Kolska dangubnina - "Prekoraenje roka istovara kolske poiljke, primalac robe postaje prema elezni-ci obveznik naknade zbog zadravanja vagona " (prema odluci VSS, Prev. 193/99); 865

Prava jeleznice, gubitak stvari, odteta - "Imalac prava ne gubi pravo na naknadu tete u sluaju kada je ista utvrena, i nakon to je imalac prava preuzeo stvar u roku koji je propisan i koji je ispotovan" (prema odluci VPS, P. 44/2001); teta u prevozu - odgovornost prevozioca - "Ako je tokom prevoza robe po nalogu poiljaoca deo robe (banana) istovaren u toku prevoza, a pre odreenog mesta za istovar robe, pa na preostaloj robi u toku prevoza doe do kvara i tete zbog loeg pakovanja, za istu tetu se ne moe kriviti iskljuivo poiljalac koji je dao nalog za delimini istovar, jer je i prevoznik kao dobar privrednik nakon deliminog istovara robe bio duan da ostatak robe zapakuje onako, kako je bio pakovan pre istovara i tako sprei nastupanje eventualne tete" (prema odluci VPS,P. 1782/94); Iskljuenje primene odredaba ZOO - "Ako je obligacioni odnos regulisan drugim saveznim zakonom primenjuje se taj zakon kao leks specijalis, a odredbe Zakona o obligacionim odnosima samo u pitanjima koja nisu regulisana tim zakonom. Poto se na ugovore o prevozu primenjuje Zakon o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju ("Slubeni list SFRJ" br. 2/74, 17/90), to se odredbe ZOO u ovom sluaju iskljuuju " (prema odluci VPS, P. 5319/95);

Primer tube - naknadu tete od eleznice zbog nepostupanja po nalogu poiljaoca TRGOVINSKI SUD U
TUILAC: Preduzee______________________________________________________, iz TUENI: Zelezniko transportno preduzee_______________________________________ za naknadu tete zbog nepostupanja po nalogu, vrednost spora_________________dinara. Tuilac je preko tuenog, na eleznikoj stanici "X", dana_____________godine otpremio Preduzeu "A" iz _________, 5000 kg. cementa u vreama od po 50 kg. Po naknadnoj dispoziciji tuenom, tuilac kao poiljalac, odredio je novog primaoca robe Preduzee "B", iz_____________. Tueni je prihvatio promenu primaoca poiljke, ali je pogreno promenio primaoca poiljke , i umesto Preduzeu "B", koga je naknadno odredio poiljalac - tuilac, tueni je kao primaoca oznaio tuioca, a kao novu uputnu stanicu oznaio elezniku stanicu "Z". O izvrenoj promeni eleznika stanica "X", izvestila je telegramom efa eleznike stanice u "Z". DOKAZ: tovarni list br._____od______godine i naknadna dispozicija tuioca od________godine. Po prijemu obavetenja o prispeu poiljke, radnik tuioca je stanici u "Z" predao tovarni list i platio vozarinu, ali nije podigao poiljku. Narednog dana radnik tuioca predao je novi tovarni list, u kome je kao otpremna stanica oznaena stanica poiljaoca "X". Tada je konstatovano da se poiljka ne nalazi u magacinu eleznike stanice "Z" i da je ista otpremljena prema prvobitnoj dispoziciji. Usledio je reklamacioni postupak, tako da je poiljka prispela krajnjem korisniku sa zakanjenjem od oko mesec dana, to je krajnjem korisniku prouzrokovalo tetu u visini postavljenog odtetnog zahteva. DOKAZ: reklamacioni spisi tuenog. Iz takvog rada tuenog prouzrokovana je teta za tuioca - zbog zakanjenja u isporuci, u iznosu od ___________dinara, to se utvruje zaduenjem tuioca od strane krajnjeg primaoca poiljke. DOKAZ: raun Preduzea____________, iz_________br.______od____________godine. Navedene injenice nisu sporne. Sporno je, po tvrenju tuenog, u kojim se granicama kree njegova odgovornost, odnosno da li je do prekoraenja roka dolo usled krajnjeg nehata ili zle namere tuenog. Tuilac nalazi da ima pravo na naknadu tete, s obzirom da je tueni u odnosu na predmetnu poiljku postupao sa krajnjom nepanjom. Naime, obaveza tuenog kao prevoznika bila je da preveze robu koju joj je u otpremnoj stanici predao tuilac kao poiljalac robe, vodei rauna pri tome o naknadno izvrenoj izmeni u prevozu robe. U konkretnom sluaju tueni je bio u obavezi da po prispeu poiljke u "Z" istu zadri u svom magacinu, kako je to bilo oznaeno u tovarnom listu, a ne da je otpremi dalje u prvobitnu stanicu. Tuilac odgovornost tuenog zasniva na njegovoj krajnoj nepanji. Ovo utoliko to je tueni bio duan da raspoloivim komunikacionim sredstvima da zaustavi poiljku koja je otpremljena na pogrenu uputnu stanicu, sa manjim zakanjenjem, ime bi spreio nastajanje tete. Sa iznetih razloga, a u smislu odredaba l. 675. Zakona o obligacionim odnosima i Zakonu o eleznici, tuilac predlae da sud po sprovedenom postupku i izvedenim dokazima, donese PRESUDU Obavezuje se tueno Zelezniko transportno preduzee u_______________, da tuiocu po osnovu ugovora o prevozu u eleznikom saobraaju, naknadi tetu u iznosu od____________dinara, kao i da mu naknadi trokove spora, sve u roku od 8 dana pod pretnjom prinudnog izvrenja. Za tuioca - direktor, 866 TUBA

B. PREVOZ ROBE U DRUMSKOM SAOBRAAJU Prevoz robe u drumskom saobraaju regulisan je Zakonom o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju ("SI. 1. SRJ", br. 26/95), u skladu sa odredbama ugovora o prevozu iz Zakona o obligacionim odnosima, kao i meunarodnim konvencijama za prevoz robe, kao to su: Konvencija o ugovoru o meunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljaga (CMR) i Protokolu uz konvenciju o ugovoru meunarodnog drumskog prevoza putnika i prtljaga (KCMR), zatim, Konvencija o ugovoru za meunarodni prevoz robe (CMR) i Protokol uz Konvenciju o meunarodnom drumskom prevozu robe (KCMR). Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju primenjuje se na odnose nastale iz ugovora o prevozu stvari u unutranjem saobraaju, a u meunarodnom drumskom saobraaju, ako meunarodnim ugovorom nije drukije odreeno. Ugovor o prevozu u drumskom saobraaju, kada je u pitanju prevoz stvari, je takav ugovor kojim se prevozilac obavezuje da stvari preveze u mesto opredeljenja i daje preda primaocu ili drugom licu koje primalac odredi, a poiljalac da prevoziocu isplati ugovorenu prevozninu. Ugovor o prevozu stvari je zakljuen kad prevozilac primi stvar na prevoz. Prema citiranom zakonu, ugovorom o prevozu stvari prevozilac se obavezuje da stvar preveze u mesto opredeljenja i da je u tom mestu preda primaocu ili drugom ovlaenom licu koje primalac odredi, a poiljalac se obavezuje da prevozniku isplati prevozninu. Ugovorom o prevozu stvari reguliu se pitanja, kao to su: ime i adresa poiljaoca, kao ime i adresa primaoca, koliina stvari (odreuje se brojem komada, teinom ili zapreminom), mesto gde e se vozilo postaviti na utovar stvari, vreme kada e se vozilo postaviti na utovar stvari, rok utovara i pretovara stvari, mesto opredeljenja, odnosno mesto istovara, naznaenje roka prevoza, navoenje puta kojim e se prevoz izvriti, visina naknade za dangubu vozila, _ isina naknade za prevoz robe, v _ _i drugo. _ Poiljalaca je duan da prevoziocu da potrebna uputstva za uvanje i rukovanje stvarima preuzetim na prevoz, kao i o drugim svojstvima stvari, posebno ako te stvari mogu prouzrokovati tetu licima, vozilima i drugim stvarima, a ta svojstva nisu bila poznata niti su morala biti poznata prevoziocu, odnosno ako je re o stvari iji prevoz nije uobiajen ili ako to prevozilac zahteva. Obaveza utovara stvari lei na poiljaocu, a obaveza istovara stvari na primaoca, osim ako ugovorom o prevozu nije drugaije odreeno. Poiljalac odgovara za tetu prouzrokovanu licima, vozilu i drugim stvarima dejstvom svojstava stvari koja je predata na prevoz, ako prevoziocu ta svojstva nisu bila poznata, niti su mu morala biti poznata. Postavljanje vozila na utovar vri prevozilac, tako da ga postavi na mesto koje je ugovorom o prevozu odreeno za utovar stvari. Ako mesto utovara stvari nije ugovoreno, poiljalac je duan da ga blagovremeno odredi i da o tome obavesti prevozioca. Prevozilac je duan da vozilo postavi na mesto ugovora ugovorenog dana i asa, uz uslov, ako u ugovoru nije odreen as postavljanja vozila na utovar, da to uini tog odreenog dana, ali najdocnije u roku koji omoguava utovar pre isteka radnog vremena poiljaoca. Od ugovora o prevozu stvari moe odustati kako prevozilac tako i poiljalac. Prvi, ako stvar nije utovarena u vozilo ni po isteku dodatnog vremena utovara, u kom sluaju moe zahtevati i naknadu tete, a drugi, kad prevozilac kasni sa zapoinjanjem prevoza toliko dugo da druga strana nema vie interesa za ugovoreni prevoz. Tovarni list - Pored ugovora o prevozu stranke se mogu dogovoriti da se saini i tovarni list. Prema odredbama lana 656. Zakona o obligacionim odnosima, postojanje i punovanost ugovarao prevozu nezavisni su od postojanja tovarnog lista i njegove tanosti. To nije sluaj kod ugovora o prevozu eleznicom, gde je tovarni list obavezna isprava, dok je kod ugovora o prevozu u drumskom saobraaju on fakultativan. To isto reguliu i odredbe lana 50. Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju, preputajui volji stranaka da li e za odreeni prevoz stvari pored ugovora o prevozu sainiti i tovarni list, kojim se potvruje daje zakljuen ugovor o prevozu i da je stvar primljena na prevoz. Tovarni list se popunjava samo ako to zahtevaju prevozilac i poiljalac. Izdavanjem tovarenog lista prevozilac potvruje daje odreene stvari primio na prevoz i daje ugovor o prevozu zakljuen. Tovarni list se izdaje u tri primerka, od kojih se prvi predaje poiljaocu, drugi prati stvar u prevozu, i predaje se primaocu, a trei ostaje kod prevozioca. 867

Tovarni list sadri: 1) mesto i datum njegovog sastavljanja i izdavanja; 2) ime i prezime, odnosno naziv poiljaoca i njegovu adresu; 3) ime i prezime, odnosno naziv prevozioca; 4) registarski broj vozila; 5) mesto i datum utovara stvari; 6) ime i prezime, odnosno naziv primaoca i njegovu adresu, kao i mesto istovara; 7) uobiajeni opis stvari i nain pakovanja, a za opasne stvari - propisani opis stvari; 8) broj koleta i njihove oznake; 9) bruto masu stvari ili koliinu izraenu na drugi nain; 10) trokove u vezi s prevozom stvari (naknada za prevoz, dodatni trokovi, carinske dabine i drugi izdaci uinjeni od zakljuenja ugovora o prevozu do predaje stvari primaocu), kao i ko ih plaa; 11) uputstva potrebna za carinske i druge radnje; 12) spisak isprava koje se prilau uz tovarni list. Pored podataka iz prethodnog stava, tovarni list moe da sadri i druge podatke, kao to su: 1) podaci o zabrani pretovara stvari; 2) podaci o trokovima koje poiljalac uzima na sebe; 3) podaci o iznosu pouzea; 4) podaci o iznosu vrednosti stvari ili iznosu posebne vrednosti stvari; 5) podaci o utovarima poiljaoca prevoziocu u pogledu osiguranja stvari; 6) podaci o ugovorenom roku prevoza; 7) blii podaci o nainu utvrivanja koliina stvari (vaganje, merenje, brojanje i dr. ). Prenosivi tovarni list izdaje prevozilac ako se o tome sporazume sa poiljaocem, a on glasi "po naredbi" ili na "donosioca". Na primerku tovarnog lista - koji se predaje poiljaocu, mora biti izriito naznaeno daje to prenosivi tovarni list, a na ostalim primercima originala tovarnog lista - da je izdat prenosivi tovarni list. Uslovi ugovora o prevozu i opti uslovi prevozioca obavezuju imaoca prenosivog tovarnog lista koji nije poiljalac, samo ako sadrani u prenosivom tovarnom listu ili se na njih u tovarnom listu izriito poziva. Prenosivi tovarni list "po naredbi" prenosi se indosamentom, s tim to se na oblik i pravno dejstvo indosamenta shodno primenjuju propisi o menici, osim odredaba koje se odnose na regres. Kod preuzimanja stvari na prevoz prevozilac je duan da proveri:l) tanost podataka koji su uneseni u tovarni list, a koji se odnose na broj koleta i njihovu oznaku i 2) spoljni izgled stvari i ambalae. Poiljalac, pak, moe zahtevati od prevozioca, ako to ne stvara vee trokove ili nesrazmerni gubitak u vremenu, da na njegov troak proveri: 1) bruto masu stvari predate na prevoz ili njenu koliinu oznaenu na drugi nain i 2) sadraj koleta radi utvrivanja uobiajenog naziva stvari u prevozu i njihovog stanja. Podaci u vezi tih provera upisuju se u tovarni list. Izvrenje prevoza stvari je iskljuiva obaveza prevozioca. On je duan da putem koji je najpovoljniji za prevoze takvu stvar, ukoliko ugovorom o prevozu stranke nisu ugovorile drugi pravac prevoza. Kod izvrenja prevoza rok prevoza je bitan elemenat ugovora o prevozu. Rok prevoza poinje da tee od isteka roka za utovar stvari, odnosno dodatnog roka za utovar. Prevozilac je duan da preduzme mere potrebne za ouvanje stvari predate na prevoz. Pravo raspolaganja u toku prevoza - je pravo poiljaoca da u toku prevoza moe da zahteva: 1) da se obustavi prevoz stvari; 2) da se predaja stvari primaocu odloi; 3) da se stvar preda u nekom drugom mestu opredeljenja; 4) da se stvar preda njemu ili nekom drugom primaocu koji nije odreen ugovorom o prevozu ili u tovarnom listu i 5) da zahteva da se stvar vrati u mesto otpreme. U ovim sluajevima, prevozilac je odgovoran za tetu ako ona nastane i odgovara poiljaocu. Meutim, pravo poiljaoca da raspolae stvarima iz ugovora o prevozu prestaje predajom tovarnog lista drugom licu. Ako je izdat prenosivi tovarni list, sa stvari predatom na prevoz moe raspolagati samo ovlaeni primalac prenosivog tovarnog lista. On ima pravo: 1) da obustavi prevoz; 2) da mu se stvar preda u nekom drugom mestu opredeljenja; 3) da se stvar vrati u mesto otpreme. Predaju stvari prevozilac je duan da preda u mestu opredeljenja ili u mestu koje za prijem stvari odredi lice ovlaeno da raspolae sa stvari. Prevozilac je duan da bez odlaganja obavesti primaoca o prispeu stvari u mesto opredeljenja. Mesto istovara odreuje primalac, ako ugovorom nije drukije odreeno. Primalac je duan da stvar istovari, ako ugovorom nije drukije odreeno. Prilikom istovara primalac se mora pridravati uputstva prevozioca koja se odnose na bezbednost i zatitu od tete lica, vozila i stvari utovarenih u vozilu. Ako primalac odbije prijem stvari ili se ne moe pronai, prevozilac je duan da bez odlaganja zatrai uputstvo od poiljaoca. Ako, pak, prevozilac ne dobije uputstvo od poiljaoca o nastalim tekoama predaje stvari, prevozilac moe u ime i na troak lica koje je ovlaeno da raspolae sa stvari da: 1) istovari stvari predaje na uvanje javnom skladitu ili drugom licu, ili je moe sam uvati; 2) odmah izloiti prodaji stvar koja je podlona kvaru ili ako trokovi uvanja ne bi bili u srazmeri sa vrednou stvari. O predaji stvari na uvanje javnom skladitu ili nekom drugom licu, prevozilac je duan da obavesti bez odlaganja lice koje je ovlaeno da raspolae sa stvari. Po isteku roka od 30 dana od dana predaje stvari na uvanje, prevozilac ima pravo da stvar izloi prodaji. Odgovornost prevozioca za tetu nastalu zbog potpunog ili deliminog gubitka ili oteenja stvari koju je preuzeo na prevoz i to od momenta preuzimanja stvari na prevoz do momenta njene predaje primaocu, kao i za tetu nastalu zbog zakanjenja u prevozu i predaji stvari primaocu, osim ako dokae daje teta nastala zbog radnji ili propusta korisnika prevoza, svojstva stvari ili drugih uzroka koji se nisu mogli predvideti, izbei ili otkloniti. Prevozilac se oslobaa odgovornosti za tetu na stvari ako je potpun ili delimian gubitak ili oteenje stvari nastalo iz razloga za koje on nije odgovoran (upotreba otvorenih i nepokrivenih vozila - ako je tako ugovorio poiljalac, nedostatak ili loe stanje ambalae, rukovanja utovara, slaganja i istovara stvari od strane poi868

ljaoca, odnosno primaoca, svojstva stvari - lomljenje, ranje, truljenje, dejstvo mraza i toplote, suenje, curenje, rasipanje i si. ), ako dokae daje preduzeo mere koje je prema okolnostima bio duan da preduzme, kao i daje postupio po posebnim uputstvima - ako su mu data. Za gubitak stvari u prevozu odgovara prevozilac ako stvar preuzetu na prevoz nije predao primaocu u roku od 30 dana od dana isteka ugovorenog roka, a ako ugovoreni rok nije predvien - u roku od 60 dana od dana kada je prevozilac preuzeo stvar. Naknada tete za potpun ili delimian gubitak i oteenje stvari predate na prevoz odreuje se prema ugovorenoj ceni, a ako nije ugovorena - prema trinoj ceni koju je stvar imala u vreme i u mestu otpreme. Ona ne moe biti vea od iznosa koji bi prevozilac morao da plati u sluaju potpunog gubitka stvari - ako je ela stvar oteena, ili iznos koji bi prevozilac morao da plati u sluaju gubitka oteenog dela stvari - ako je oteen samo jedan deo stvari. Visina prevoznine odreuje se ugovorom o prevozu stvari ili drugim objavljenim aktom. Ako primalac ne ispuni svoje obaveze u vezi sa prevozom, prevozilac nije duan da preda stvar ako mu primalac, na njegov zahtev i bez odlaganja, ne prui odgovarajue obezbeenje. Ako primalac ne postupi u tom smislu, poiljalac moe predati stvar na uvanje javnom skladitu ili drugom licu, ili je moe sam uvati, a po proteku roka od 15 dana od dana obavetenja o predaji na uvanje, a ako je u pitanju stvar podlona kvaru, ili trokovi uvanja nisu srazmerni sa vrednou stvari, moe je odmah prodati. Ostvarivanje prava potraivanja tete imalac prava (poiljalac, primalac, tree lice) moe ostvariti prema prevoziocu podnoenja pismenog zahteva prevoziocu, ili podnoenjem tubu sudu - ako prevozilac ne isplati naknadu tete u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva. Podnosilac zahteva ima pravo i na zateznu kamatu - od dana podnoenja zahteva korisniku prevoza.

Sudska praksa
Preuzimanjem prevezene robe i potpisivanjem prevoznice bez ikakvih primedaba primalac robe preuzima na sebe obavezu da prevozniku plati cenu prevoza, ako nije isplatio sam poiljalac Iz obrazloenja: U konkretnom sluaju, pravni odnos je nastao izmeu poiljaoca i prevoznika zakljuenjem ugovora o prevozu robe. Polazei od pravne prirode ovakvog ugovora, sud nalazi daje u pitanju ugovor koji je zakljuen u korist treeg lica, tj. tuenog kao primaoca robe. S obzirom na ovu okolnost, na ovaj nain nije izmenjen pravni poloaj primaoca robe koji je predmet ugovora o prevozu. Posebno se ne menja pravni poloaj primaoca ni s obzirom na okolnost da je istu poiljku preuzeo i dao izjavu daje saglasan sa uslovima prevoza. Ovo stoga to primalac robe kao tree liceje izvan ugovorenog odnosa zasnovanog zakljuenjem ugovora o prevozu izmeu poiljaoca i prevoznika. Prijemom robe ili prijemom samo robnih dokumenata koja prate prevoz robe, odnosno potpisivanjem prevoznice sa potvrdom da je robu u redu primio i daje saglasan sa uslovima prevoza, primalac stie, odnosno preuzima odreena prava i obaveze poiljaoca prema prevozniku u pogledu robe i usl ova prevoza, ali time ne postaje ugovorna strana upomenutom ugovoru o prevozu robe zakljuenom izmeu poiljaoca i prevoznika. Prema tome, potpisivanjem prevoznice primalac robe stie uglavnom ona prava i obaveze poiljaoca iz ugovora p prevozu robe koji se odnose na robu i uslove pod kojima je prevoz izvren, tj. samo u odnosu na robu a ne i u pogledu ostalih odredaba ugovora kojima su reguli-sani odnosi poiljaoca i prevoznika (prema presudi VPS, P-1021/74); 'Prevoznik robe u drumskom saobraaju je duan da primaocu robe preda robu u onoj koliini koju je uprevoznici oznaio. U sluaju predaje manje koliine robe odgovara za manjak koji se njemu moe pripisati u krivicu. Okolnost daje primalac robe u prevoznici preuzeo obavezu plaanja prevezene robe u drumskom saobraaju, koja je oznaena u prevoznici, a ugovorena je po eleznikoj tarifi, nije izgubio pravo da prigovara visine cene oznaene u prevoznici, ukoliko cena oznaena u prevoznici nije u skladu sa cenom prema eleznikoj tarifi " (prema presudi Privrednog suda, P. 1754/70); "Danom iskupljenja meunarodnog tovarnog lista od strane primaoca i ponovnom predajom iste poiljke na prevoz po lokalnom tovarnom listu bez pretovara, smatra se da je prevoz po meunarodnom tovarnom listu zavren i daje tog dana poiljka izdata primaocu, pa se od toga dana raunaju svi rokovi kao i poetak toka zastarelosti" (prema presudi VPS u Beogradu, P-3315/72); "Lice koje je ovlaeno za prijem robe ne moe menjati uslove pod kojima je ugovoren prevoz robe " (prema presudi VPS, SI-1635/72); "Kada primalac robe u drumskom prevozu po prevoznici u kojoj je oznaeno da prevoz plaa primalac odbije prijem robe, prevozilac trokova ovog prevoza moe ostvarivati prema poiljaocu" (rema presudi VPS u Beogradu, P-992/73); "Kada su trokovi prevoza upueni na primaoca, onda je isti po prijemu robe i prevoznice duan da plati sve trokove vozaru bez obzira stoje njegov prodava, suprotno zakljuenom ugovoru, robu dostavio kamionom umesto eleznicom. To je poseban odnos izmeu poiljaoca i primaoca koji se ne tie vozara" (prema presudi VPS u Beogradu, P-1801/75). 869

Odravanje putnih prelaza - "Ako nekategorisani put koristi iskljuivo ili preteno odreeno preduzee, trokove odravanja kolovoza kao i ureaja kojima se uesnicima u drumskom saobraaju najavljuje pribliavanje voza putnom prelazu kao i ureaja za zatvaranje saobraaja na putnom prelazu, snosi u celini to preduzee. Navedene izdatke tuilac JZ TP ne moe zahtevati u stranoj valuti, jer se radi o naknadi izdataka uinjenih u zemlji, pa se moraju iskazivati iskljuivo u domaoj valuti kao jedinom sredstvu plaanja u SR Jugoslaviji" (prema odluci VPS, P. 3263/94).

Primer ugovora o drumskom prevozu robe UGOVOR O DRUMSKOM PREVOZU ROBE zakljuen dana________________godine u________________, izmeu__________________________, koga zastupa_____________________(u daljem tekstu: prevozilac) i____________________, koga zastupa _____________________________(u daljem tekstu: poiljalac). Prevozilac i poiljalac sporazumeli su se o sledeem: 1) Prevozilac se obavezuje da izvri prevoz robe___________________(taan naziv i opis robe koja se prevozi), iz______________(mesto otpreme), do____________________, za raun korisnika prevoza. 2) Prevoz se ima izvriti na adresu______________________. 3) Prevozilac je duan da prevoz robe izvri kao dobar privrednik, pridravajui se uputstava poi ljaoca i propisa o prevozu robe u javnom drumskom saobraaju. 4) Za prevoz robe iz take 1) ovog ugovora utvruje se cena na__________dinara po kg. ako je kapa citet vozila koji odgovara robi koju treba prevesti popunjen sa najmanje 80%. Ako kapacitet vozila nije iskorien sa 80%, primalac robe (ili poiljalac) plaa prevoz kao da je kapacitet vozila iskorien sa 80%. 5) Prevozilac se obavezuje da za prevoz robe koristi vozilo koje najbolje odgovara koliini i vrsti ro be, da ne bi dolo do neiskorienja kapaciteta vozila. Ako prevozilac upotrebi vozilo koje ne odgovara koliini i vrsti robe koja treba da se preveze, te zbog toga vozilo ostane neiskorieno, primalac robe (ili poiljalac) plaa prevoz kao da je vozilo iskorieno sa najmanje 80%. 6) Iskorienje vozila utvruje poiljalac u prisustvu vozaa prevozioca. Ako se voza ne sloi sa i njenicama koje tvrdi poiljalac, obavezno se sastavlja zapisnik koji se prilae prevoznoj ispravi. Po nave denom zapisniku poiljalac je obavezan da u roku od_____dana o svojoj odluci izvesti prevozioca. 7) Utovar robe vri sam poiljalac, ali tako da on za vozilo od 51. ne traje due od 4 asa (ukoliko vozilo stigne najkasnije do 10 asova), za vozilo do 10 t. da ne traje due od 6 asova (ukoliko vozilo stigne najkasnije do 8 asova), za vozilo do 15 t. da ne traje due od 7 asova (ukoliko vozilo stigne najkasnije do 7 asova) i za vozilo preko 151. da ne traje due od 8 asova (ukoliko vozilo stigne najkasnije do 6 asova). Poetak utovara smatrae se od momenta stavljanja vozila na raspoloenje poiljaocu na mesto utovara. Ukoliko utovar traje due od vremena predvienog u stavu 1. ove take, poiljalac (ili primalac) je duan da prevoziocu naknadi tetu od___________dinara po t/h, osim u sluaju kada vozilo ne stigne na utovar u odreeno vreme. 8) Prevozilac je u celosti odgovoran da e preuzetu koliinu robe na prevoz u ispravnom stanju pre dati primaocu i u celosti preuzima rizik loma i oteenja robe do kojeg bi dolo u toku prevoza usled bilo kojih okolnosti, kao to su: pogrean ili lo utovar, slabo obezbeenje utovara, loe pakovanje i dr. 9) U sluaju kvara ili havarije vozila na putu prevozilac nije odgovoran za zakanjenje u isporuci, ali je obavezan preduzeti sve potrebne mere da ubrza isporuku. 10) Ako prevoznik ne izvri uredno narueni prevoz u roku od______asova nakon avize, obavezan je primaocu (ili poiljaocu) platiti na ime ugovorne kazne_______% od vrednosti neizvrenog prevoza. 11) Ako nastane sluaj iz prethodne take, poiljalac moe ustupiti prevoz drugom prevoziocu. 12) Ako poiljalac ustupi prevoz robe drugom prevozniku bez odobrenja prevoznika, obavezan je na ime ugovorne kazne platiti prevozniku______% od vrednosti neizvrenog prevoza. 13) Kvantitativni i kvalitativni prijem robe vri se na skladitu primaoca robe u prisustvu vozaa prevoznika. 14) U sluaju spora nadlean je---------------------------------sud u---------------------Prevozilac, Poiljalac, (ovlaeno lice) (ovlaeno lice) NAPOMENA: Ovakvo reenje ugovora o prevozu u drumskom saobraaju primenjuje se u praksi jednog preduzea koje se bavi prevozom robe u drumskom saobraaju. 870

Primer tube za naknadu tete od prevozioca TRGOVINSKI SUD U ______________________ TUILAC: Preduzee ____________________. iz_______________ TUENI: Preduzee za prevoz robe u drumskom saobraaju _________________, iz_______________ TU BA radi naknade tete, vrednost spora __________. dinara. Tuilac je _______godine, kao poiljalac, zakljuio ugovor sa tuenim, kao prevoznikom, ugovor o prevozu kamionom dioktifalat-omekivaa, u koliini od __________tona. DOKAZ: ugovor o prevozu od _______________godine. Navedenim ugovorom tueni se obavezao da omekiva istoi svojom pumpom iz vagonskih cisterni u svoje autocisterne i da sadraj preveze u sedite fabrike ___________u________________, i da isti istoi u njen magacin. Cena prevoza je ugovorena u iznosu od ______dinara za jedan kilogram robe. DOKAZ: nesporno, i navedeni ugovor. Tueni je u izvrenju navedenog ugovora preuzeo _____________kilograma pom. omekivaa i tu koli inu u ukupnoj vrednosti od ______________dinara nije isporuio pomenutoj fabrici, odnosno isporuio joj je samo jedan manji deo u vrednosti od _________dinara, zbog ega je ta fabrika traila od tuioca da joj naknadi protivvrednost neisporuene robe u tom iznosu, to je tuilac i uinio. DOKAZ: zahtev fabrike ______________i uplatnica tuioca od __________godine. Tueni je svojim dopisom od __________godine odbio da tuiocu naknadi tetu u navedenom utuenom iznosu, tvrdei da je u putu prema pom. fabrici, zbog kvara, odnosno do oteenja na cisterni, dolo do istakanja dela navedene poiljke, te da smatra da do njega nema odgovornosti za nastalu tetu. DOKAZ: pismo tuenog od ____________godine. Prema pravilima obligacionog prava - l. 671. Zakona o obligacionim odnosima, prevozilac je odgovo ran za gubitak ili oteenje poiljke koji bi se dogodili do njene predaje, a visina naknade odreuje se prema trinoj ceni poiljke u vreme i mestu predaje robe na prevoz. Primenjujui ta pravila, tueni je kao prevozi lac duan da tuiocu naknadi njenu vrednost, odnosno s obzirom da je jedan preostali deo predao primaocu, njegova je obaveza da tuiocu naknadi vrednost za deo robe koju nije predao primaocu. U stvari, kako je prevozilac od ukupno preuzete koliine robe na prevoz predao primaocu poiljke samo jedan manji, preostali deo u vrednosti od ____________dinara, to tuilac trai da mu tueni, prevozi lac naknadi tetu za robu koja je unitena istakanjem tenosti na putu u vrednosti utuenog iznosa. DOKAZ: nalaz i utvrenje Inspekcije _____________________, kao i usaglaeno stanje stranaka - po zapisniku od ________________godine. Sa iznetih razloga, tuilac predlae da sud po sprovedenom postupku i izvoenju predloenih doka za, donese PRESUDU Obavezuje se tueni __________________da tuiocu _____________________naknadi tetu i iznosu od __________________dinara, po osnovu neisporuke primljene robe na prevoz u drumskom saobraaju, sa zate znom kamatom od _____________godine do isplate, kao i da mu naknadi trokove spora, sve u roku od 8 dana pod pretnjom prinudnog izvrenja. Za tuioca - direktor, -

V. PREVOZ ROBE U RENOM SAOBRAAJU

Zakonom o unutranjoj plovidbi (Sl.gl.RS", br. 54/90 i 101/05) ureuje se u unutranjoj plovidbi prevoz, bezbednost plovidbe, uslovi i nain korienja, odravanja, obeleavanja i zatite unutranjih plovnih puteva, pristanita, zimovnika i sidrita, amaca i ploveih postrojenja, postupanje u sluaju plovidbenog udesa i inspekcijski nadzor. 871

Ugovorom o prevozu stvari brodar se obavezuje da preveze stvari brodom, a naruilac prevoza da plati vozarinu (prema Zakonu o pomorskoj i unutranjoj plovidbi). Brodarski ugovor podrazumeva prevoz stvari: celim brodom, srazmernim delom broda i odreenim brodskim prostorom, a vozarski ugovor: prevoz pojedinih stvari. Ako se ugovor zakljuuje za vie putovanja ili na odreeno vreme za ceo brod, brodarski ugovor se mora sastaviti u pismenoj formi. Stranke mogu ugovorom predvideti koji e brod izvriti prevoz stvari. Ako to ugovorom nije regulisano brodar odreuje brod koji ima uobiajena svojstva za izvrenje ugovora o prevozu. Brodar postavlja brod na utovar u vreme kako je to ugovorom predvieno, s tim to je mesto utovara, odnosno ukrcaja tereta duan da odredi naruilac. Spremnost broda za ukrcavanje dokazuje se pismom spremnosti, koje sastavlja zapovednik i dostavlja ga krcatelju. Preuzimanje tereta na prevoz vri se u toku radnog vremena luke. Po zavretku ukrcavanja brodar je duan da krcatelju, na njegov zahtev, izda zaklju;nicu. Zakljunica sadri: firmu i mesto sedita brodara, ime broda, firmu i mesto sedita krcatelja, firmu i mesto sedita primaoca, pristanine odredita, vrsta i koliina tereta, stanje tereta prema spoljnjem izgledu, odredbe o vozarini, mesto i dan ukrcaja tereta i izdavanje teretnice. U unutranjoj plovidbi brodar ili krcatelj imaju pravo da zahtevaju da se izda tovarni list za predate stvari na prevoz brodaru.

Sudska praksa
Odgovornost brodara za tetu Brodar je odgovoran za tetu usled manje istovarene koliine robe, u situaciji kada havarijski komesar ispostavi havarijski sertifikat, prema kojem je iskrcano manje vrea od ukupnog broja ukrcanih vrea robe koja se prevozila. Iz obrazloenja U konkretnom sluaju tuilac je sa osiguranikom MK zakljuio ugovor o cesiji dana 10. 10. 2001. godine, na osnovu koje je isti stupio uprava koja je osiguranik imao prema tuenom kao brodaru. Prema lanu 596. Zakona o pomorskoj i unutranjoj plovidbi, brodar unutranje plovidbe ne odgovara za tetu na teretu ako uini verovatnim daje teta mogla nastati zbog prevoza u plombiranom skladitu broda, pod uslovom daje skladite plombirao krcatelj i da su plombe neoteene u asu predaje primaocu. Iz spisa predmeta proizlazi daje teta utvrena od strane havarijskog komesara, a to proizlazi i iz izvetaja o brojanju, kojom prilikom je utvreno daje stvarno iskrcano 19.756 kg. vrea, stoje manje od utovarenih 20.000 vrea. Budui da je havarijski komesar lice od poverenja, i ija je osnovna dunost da na nepristrasan nain utvrdi prirodu i obim tete i sve okolnosti pod kojima se teta dogodila, a koje su od vanosti za utvrivanje obaveze i odgovornosti brodara, koji je izaao na lice mesta i nakon pregleda oteenog predmeta ispostavio takozvani havarijski sertifikat, odnosno izvetaj o brojanju, prema kome je iskrcano 244 vree manje od ukupnog broja ukrcanih vrea, to je pravilan zakljuak prvostepenog suda daje brodar odgovoran za tetu usled manje istovarene koliine robe. Pri tome, nasuprot albenim navodima, tueni nije uinio verovatnim daje teta mogla nastati zbog prevoza u plombiranom skladitu broda, da je skladite plombirao krcatelj i da su plombe bile neoteene u asu predaje primaocu, budui da iz zapisnika na koji se tueni poziva, a koji je sainjen 28. 5. 2001. godine, to ne proizilazi. (Presuda Vieg trgovinskog suda P. 3875/04 od 8. 11. 2004. godine); Ugovor o plovidbenom osiguranju Na osiguranje robe u prevozu brodom primenjuju se odredbe o plovidbenom osiguranju iz Zakona o pomorskoj i unutranjoj plovidbi kojim je regulisan ugovor o plovidbenom osiguranju i obaveza ugovornih strana da utvrde dva elementa ugovora, i to: predmet osiguranja i visinu sume osiguranja ili vrednost osigurane stvari, na osnovu kojih elemenata se utvruje premija osiguranja i vreme trajanja osiguranja.
872

Iz obrazloenja Prema stanju u prvostepenom spisu, ovlaena lica parninih stranaka dana 12.7.2001. godine telefonskim putem su se saglasile o premijskoj stopi osiguranja robe od 0,800%. Nakon toga tueni je faksom dostavio blie podatke o predmetu osiguranja, odnosno da se kao prevozno sredstvo robe koristi brod, D 2" proizveden 1977. godine. Kako se radilo o brodu starom 24 godine, struna sluba tuioca istog dana je izdala polisu i faksom je prosledila tuenom, ali sa premijskom stopom od 1,550%, koja podrazumeva dogovorenu stopu od 0,800% u iznosu od 1.852.131,20 dinara i dodatnu premiju na starost broda od 0,750% u iznosu od 1.736.373,01 dinara. Tueni stopu od 0,750% za starost broda nije prihvatio, odnosno nije prihvatio polisu osiguranja sa ukupnom premijskom stopom od 1,550%. Polisu ispostavljenu od strane tuioca sa premijskom stopom od 1,550% tueni nije vratio tuiocu. Na osnovu ovako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su zakljuili da parnine stranke nisu postigle saglasnost volja u pogledu bitnog elementa ugovora o plovidbenom osiguranju premijskoj stopi, odnosno visini premije, te da sporni ugovor nije ni zakljuen, jer nije ispunjen uslov za zakljuenje ugovora iz lana 26. Zakona o obligacionim odnosima. Stoga su tubeni zahtev odbili kao neosnovan. Revizijom se osnovano ukazuje da su niestepene presude zasnovane na pogrenoj primeni materijalnog prava. Odredbom lana 897. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se ugovorom o osiguranju obavezuje ugovara osiguranja da plati odreeni iznos Organizaciji za osiguranje (osigurava), a organizacija se obavezuje da, ako se desi dogaaj koji predstavlja osigurani sluaj, isplati osiguraniku ili nekom treem licu naknadu, odnosno ugovorenu svotu ili uini neto drugo. Saglasno sa citiranom zakonskom odredbom bitni elementi ugovora o osiguranju su: 1. Rizik osiguranja budui dogaaj, odreena opasnost, koji mora da bude mogu i nezavisan od volje osiguranika. Od pravila da osiguranje obuhvata samo budui dogaaj postoji izuzetak u sluaju putativnih rizika". Takva si tuacija postoji kada je osiguranjem obuhvaen vremenski period koji prethodi osiguranju. Upravo se u konkretnom sluaju radi o putativnom riziku", jer je roba osigurana tek nakon to je brod isplovio iz polazne luke. 2. Predmet osiguranja je odreeno dobro, a u konkretnom sluaju to je riblje brano. 3. Premija osiguranja je novani iznos koji ugovara plaa osiguravau (cena rizika). U konkretnom slu aju parnine stranke su postigle sporazum o visini premije, na osnovu jasno izraene volje obe ugovorne strane, i to u visini od 0,800%, to iznosi ukupno 1.852.131,20 dinara. 4. Suma osiguranja je maksimalni iznos obaveze osiguravaa, stoje odreeno predmetnom polisom. 5. Naknada osiguranja je iznos koji se obraunava za sluaj nastupanja osiguranog sluaja, koji u konkret nom sluaju nije nastupio. 6. Vreme trajanja osiguranja u konkretnom sluaju vreme osiguranja je vreme trajanja prevoza brodom, stoje regulisano lanom 776. Zakona o pomorskoj i unutranjoj plovidbi. Ovom zakonskom odredbom propisa no je da osiguranje robe na odreeno vreme poinje od poetka ukrcavanja na prvo prevozno sredstvo u mestu predvienom u ugovoru o osiguranju radi izvrenja osiguranog putovanja i traje dok se roba ne iskrca sa poslednjeg prevoznog sredstva u odredite predvienom u ugovoru o osiguranju. U ovom sluaju osiguranje poinje da tee od momenta kada je roba ukrcana u brod. Odredbom lana 899. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se odredbe glave koje se odnose na osiguranje, nee primenjivati na plovidbeno osiguranje, kao ni na druga osiguranja na koja se primenjuju pravila o plovidbenom osiguranju. Stoga su niestepeni sudovi u konkretnom sluaju bili duni da primene Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi, kao poseban zakon u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima, kao opti zakon. Ugovor o plovidbenom osiguranju regulisan je Zakonom o pomorskoj i unutranjoj plovidbi (lan 728. 791.). Odredbe ovog zakona preteno su dispozitivnog karaktera, jer ureuju ekonomske odnose ekonomski ravnopravnih strana. Prema ovom zakonu ugovor o plovidbenom osiguranju je neformalan, te je u konkretnom sluaju i mogao biti zakljuen telefonskim putem. Osigurava u ovakvim sluajevima izdaje polisu osiguranja, samo ako se to od njega trai,, to propisuje odredba lana 735. st. 1. Zakona o pomorskoj i unutranjoj plovidbi. Ugovor o plovidbenom osiguranju je adhezioni ugovor - vri se tipizacija istog,, te se nejasne i dvosmislene odredbe tumae na tetu osiguravaa. Opti uslovi Zakona o pomorskoj i unutranjoj plovidbi sadre odredbe o nainu zakljuenja ugovora, poetku i prestanku obaveze, predmetu osiguranja, pojmu i obimu pokrivenih rizika, ogranienju i iskljuenju obaveza osiguravaa, nainu plaanja premije, zastarelosti i drugo. To znai da su ugovorne strane obavezne da utvrde samo dva elementa ugovora i to: predmet osiguranja i visinu sume osiguranja ili vrednost osigurane stvari. Na osnovu tih elemenata utvruje se premija osiguranja i vreme trajanja osiguranja. Na osnovu jasno izraene volje obe ugovorne strne, parnine strae su telefonskim putem zakljuile ugovor o osiguranju robe koja se prevozi brodom i to sa premijom osiguranja u visini od 0,800%, a vreme osiguranja robe odreeno je lanom 776. st. 1. Zakona o pomorskoj i unutranjoj plovidbi, budui da se radi o osiguranju robe na odreeno putovanje. Odredbom lana 744. st. 1. Zakona o pomorskoj i unutranjoj plovidbi propisa873

no je daje ugovora osiguranja obavezan da osiguravau plati premiju neposredno posle zakljuenja ugovora o osiguranju, ako nije drukije ugovoreno. Tueni kao ugovora osiguranja nije tuiocu kao osiguravau uplatio ugovorenu premiju, te je u skladu sa citiranom zakonskom odredbom u obavezi da tuiocu isplati iznos od 1.852.131,20 dinara sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate od 22.7.2001. godine do isplate, koji iznos predstavlja ugovorenu premiju osiguranja od 0,800%. Okolnost daje na zahtev tuenog od strne tuioca izdata polisa osiguranja, ali sa premijskom stopom od 1,550%, koji predstavlja dogovorenu stopu od 0,800% i dodatnu premiju na starost broda od 0,750%, koju tueni tuiocu nije vratio, nije osnov da se tueni obavee da tuiocu na ime premijske stope od 0,750% za starost broda isplati i iznos od 1.736.373,01 dinara. injenica je daje odredbom lana 733. st. 1. Zakona o pomorskoj i unutranjoj plovidbi propisano da ako ugovora osiguranja ili njegov punomonik prilikom zakljuenja ugovora ne prijave sve okolnosti koje su znali ili morali znati, a koje su od znaaja za ocenu tuene rizika ili ako ih netano prijave, osigurava ima pravo da trai od ugovaraa osiguranja da naknadno plati razliku izmeu premije koja odgovara stvarnoj teini rizika i ranije plaene premije. Po osnovu ove zakonske odredbe tuilac potrauje i isplatu premije osiguranja po stopi od 0,750% za starost broda. Meutim, kod injenice daje predmetni ugovor zakljuen od ovlaenih lica parninih stranaka, a ovlaeno lice tuioca je pri zakljuenju ugovora pristalo na fiksnu stopu osiguranja, znajui daje re o pomorskom prevozu i da obraun stope osiguranja zavisi i od starosti broda, Vrhovni sud je stanovita da se tuilac saglasio s stopom osiguranja od samo 0,800%. Stoga je neosnovan zahtev tuioca za isplatu premije osiguranja po stopi od 0,750% za starost broda u iznosu od 1.736.373,01 dinara. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 29/04 od 31.3.2005. godine); Odgovornost brodara za tetu Nad je za pojedinu vrstu tereta uobiajeno pakovanje u koletima, pa je teret u takvom pakovanju i predat brodaru na prevoz, onda se pri utvrivanju odgovornosti brodara za tetu, kao jedinica tereta ima uzeti koleto, bez obzira na to kako je obraunata vozarina za uslugu prevoza. Prema obrazloenju Prvostepenom presudom delimino je usvojen tubeni zahtev osiguravajueg zavoda, pa je tueno preduzee linijske plovidbe obavezano da isplati odreeni iznos, dok je sa vikom tubenog zahteva tuilac odbijen. Drugostepeni sud je uvaio albu tuioca i preinaio prvostepenu presudu, uvaavajui tubeni zahtev u celosti, naavi daje odgovornost brodara u ovom sluaju ograniena na iznos odreen po koletu, konkretno po vrei kafe. To stoga, to se teret sastojao od koleta (vrea), u kom sluaju je neodluno kako je obraunata vozarina za uslugu prevoza. Savezni sud je odbio zahtev za zatitu zakonitosti. Odgovornost brodara za naknadu tete na robi koja se prevozi ograniena je propisom stava 1. lana 35. zakona o ugovorima o iskoriavanju pomorskih brodova na iznos od 3.500 dinara po jedinici tereta. Prema propisu drugog stava istog lana, pod jedinicom tereta ,, razume se koleto ili komad, odnosno metarska tona ili kubni metar u sluajevima u kojima se vozarina izraunava prema teini odnosno zapremini, osim ako je u prometu uobiajeno izraunavanje vozarine prema drugoj jedinici tereta". Dakle, oevidno je da zakon u reavanju pojma jedinice tereta" radi odreivanja osnovice za ogranienje navedene odgovornosti brodara, razlikuje dve situacije: kad je teret predat na prevoz u koletu ili komadu i kad to nije sluaj. U prvoj situaciji, jedinicu tereta predstavlja koleto ili komad, pa je neodluno kako je izraunata vozarina. To je i razumljivo jer je samim tim (svojstvima tereta) pojam jedinice tereta jasno oznaen. U drugo situaciji, jedinica tereta, zavisi o tome kako je izraunata vozarina. Ako je vozarina izraunata po teini (kilogram, kvintal, tona), jedinica tereta je metarska tona, a ako je izraunata po zapremini, jedinica tereta je kubni metar (druga jedinica tereta, s obzirom na obraun vozarine po drugoj jedinici, ovde nije od znaaja). Ovo je i razumljivo, jer u drugoj situaciji jedinica tereta nije odreena prirodom (svojstvima) samog tereta, pa se u cilju utvrivanja osnovice za ogranienje odgovornosti brodara teret mora podeliti na jedinice, to je citirani propis uinio osloncem na nain izraunavanja vozarine. To u prvoj situaciji nije bilo potrebno, tamo je jedinica data svojstvom samog tereta i zakon je to svojstvo prihvatio i kao jedinicu tereta upravnom smislu. Protivno se stanovite ne moe prihvatiti, jer u tom sluaju razmatrani propis ne bi ni predviao dve posebne situacije, ve bi odreivanje pravnog pojma jedinice tereta doveo u iskljuivu relaciju sa nainom izraunavanja vozarine i propisao da se pod jedinicom tereta razume koleto ili komad, metarska tona ili kubni metar, u zavisnosti od naina izraunavanja vozarine. Ali tako pri sastavu sporne norme nije postupi)'eno, ve je nainom obrauna vozarine uslovljeno odreivanje pravnog pojma jedinice tereta samo u sluaju kad tovar nije predat na prevoz u koletima ili komadima (prema presudi Saveznog suda, Grs 19/74); 874

teta prouzrokovana brodom - "Osigurava i brodar, kao vlasnik opasne stvari, solidarno odgovaraju za tetu koju je prouzrokovao brod nepropisnim manevrisanjem i prebrzom vonjom. Ako je pri tome objekat (stub) u koji je udario brod i tako ga otetio nekvalitetno izgraen, tada postoji i podeljena odgovornost izmeu tetnika - brodara i izvoaa radova oteenog objekta " (prema odluci VPS, P. 6543/2000).

Primer zakljunice ZAKLJUNICA ZA PREVOZ ROBE U RENOM SAOBRAAJU _____________________________________________(firma prevoznika) _____________________________________________(firma poiljaoca) ZAKLJUNICA BR. Ovim potvrujemo da smo zakljuili prevoz______ pod sledeim uslovima:

Od

Do

Tona

Stav od 1. 000 kg.

Postavljanje plovila na utovar

1. Radi utovara ima se izvestiti 2. Utovar vri 3. Slobodan rok utovara - pretovara iznosi: za runi utovar - pretovar , za mehaniki utovar - pretovar______________t. po lepu. 4. Radi istovara ima se izvestiti______________________________. 5. Istovar vri , za mehaniki 6. Slobodan rok istovara-pretovara iznosi: za runi istovar-pretovar istovar-pretovar----------------------t. po lepu. t. po lepu, odnosno za onu 7. Vozarina se plaa na stvarno utovarenu teinu, ali najmanje za___ najveu teinu koja se moe utovariti s obzirom na vodostaj, odnosno tehniku sposobnost plovila. 8. Vozarinu i sporedne takse plaa___________________________________________________________. 9. Posebni uslovi--------------------------------------------------------------------------------------------------------------Opti uslovi: 10. Prevozilac garantuje za teinu poiljke, ako je istu zvanino merio, a u granicama Tarifom predvienih propisa. 11.Trebovanje tovarnog prostora zakljuilac prevoza je duan podneti prevoziocu na osam dana pre poetka nameravanog utovara, a manipulaciju je duan otpoeti u roku od____asova po postavljanju plovila na manipulaciju. 12.Nedostavljanje tovarnog prostora u traenom roku ne daje poiljaocu pravo na naknadu od prevozioca. 13.Otkazivanje lepa povlai plaanje jedne treine ugovorene vozarine i eventualnu dangubu plovila. 14. Poiljalac ili njegov utovara obavezan je na izvrenje ugovorene norme za utovar - istovar ili pretovar, a u sluaju prekoraenja plaa Tarifom predvienu dangubu. 15. Posle zavrenog utovara poiljalac je duan predati tovarna dokumenta agenciji radi predaje na vozilu u roku od najdue tri asa, a u protivnom plaa dangubu plovila. 16. Radi obezbeenja vozarine, ostalih sporednih taksa kao i vanrednih trokova, prevoziocu stoji poiljka kao zalog. 17.Za robu primljenu na prevoz prevozilac snosi odgovornost u smislu svojih Tarifa. 18. Prevozilac ne odgovara: kod nehata poiljaoca ih* primaoca, usled prirodnih osobina tovara, za nebriljivo pakovanje poiljke, za gubitak do propisanog kala, usled vie sile ukljuujui i plovidbenu nezgodu, za robu pod plombama. 19.Za sve ostalo vae propisi postojeih tarifa prevozioca, kao i pozitivni propisi. 20. U sluaju spora nadlean je________________sud u____________________. 21. Zakljunica je sastavljena u_____primerka od kojih se po______nalaze kod obe ugovorne strane. Prevozilac, (ovlaeno lice) Poiljalac, (ovlaeno lice)
875

Primer tube za naknadu tete prouzrokovane od brodara

TRGOVINSKI SUD U TUILAC: Preduzee______________________________________________, iz
v

TUENI: Brodarsko preduzee______________________________________, iz TUBA radi naknade tete iz ugovora o prevozu robe brodom, vrednost spora____________dinara Tuilac je tuenom predao na prevoz brodom________tona______________u rasutom stanju, i da je takav ugovor zakljuio sa tuenim dana_________________godine. DOKAZ: ugovor od___________________________godine. Tueni je znao, odnosno morao da zna da se takva rova stavlja u promet pakovana i da je takva roba opasna po svojoj prirodi ako se prevozi u rasutom stanju. Kako je u toku prevoza dolo do kvaenja robe i do isparavanja tetnih gasova, tuilac je pretrpeo tetu jer je predmetna roba izgubila svojstva koja je imala prilikom preuzimanja od strane tuenog, tako da je postala neupotrebljiva za primaoca. teta na oteenoj robi utvrena je ekspertizom i nalazom __________________ i ona iznosi ____________________dinara. DOKAZ: ekspertiza_________________, od___________godine. Po tuiocu, tueni je znao da prevozi opasan teret, te da je njegova opasnost utoliko vea ukoliko se prevozi u rasutom stanju. Pored toga, tueni je predmetnu robu ukrcao u skladite broda koje trpi vlagu, odnosno koji nije potpuno zatieno od uticaja vlage, a morao je kao brodar da zna za svojstva robe koju je preuzeo na prevoz brodom. S toga, kada je tuilac zakljuio navedeni ugovor, odnosno pristao da tu robu preveze u rasutom stanju, bio je duan da svom zapovedniku broda da potrebna uputstva za krcanje predmetne robe, provetravanje skladita i spreavanje dodira vode sa robom. Tueni je bio duan kao brodar i prevoznik predmetne robe da preduzme sve potrebne mere, a naime u prvom redu da upotrebi pogodan brod, to on nije uradio. Sa iznetih razloga, tuilac smatra da je tueni odgovoran za nastalu tetu na robi, te da je duan da tuiocu nadoknadi tetu, saglasno odredbama l. 671. Zakona o obligacionim odnosima i Zakonu o pomorskoj i unutranjoj plovidbi, te predlae da sud po sprovedenom postupku i izvedenim dokazima donese sledeu PRESUDU Obavezuje se tueno Brodarsko preduzee________________________, iz___________, da tuiocu Preduzeu________________, iz______________, naknadi tetu u iznosu od______________dinara, po osnovu oteenja robe po ugovoru o prevozu u renom saobraaju, sa zateznom kamatom od _______________________________________________________________________________________ godine do isplate, kao i da mu naknadi trokove postupka, sve u roku od osam dana pod pretnjom prinudnog izvrenja. Za tuioca - direktor,

G. PREVOZ ROBE U VAZDUSNOM SAOBRAAJU

Ugovorom o prevozu stvari vazduhoplovom prevozilac se obavezuje naruiocu prevoza da e prevesti stvar vazduhoplovom, a naruilac prevoza da e platiti prevoznicu (prema Zakonu o obligacionim i osnovama svojinskopravnih odnosima u vazdunom saobraaju ("SI. 1. SRJ", br. 12/98, sa ispravkom u "SI. 1. SRJ", br. 15/98). Prema navedenom zakonu, prevozilac je duan da u redovnom javnom prevozu u vazdunom saobraaju primi na prevoz svaku stvar u granicama korisne nosivosti vazduhoplova, ako ta stvar ispunjava uslove za prevoz predviene optim uslovima za prevoz stvari koje utvruje prevozilac. Ugovor o prevozu stvari vazduhoplovom moe biti zakljuen za vie prevoza ili na prevoz na odreeno vreme, ili na deo kapaciteta vazduhoplova, na odreenu koliinu stvari ili na pojedinu stvar. Ako se ugovor zakljuuje za prevoz robe celim vazduhoplovom ili za vie prevoza, ugovor mora biti sainjen u pismenoj formi, a u protivnom bez pravnog je dejstva. 876

0 predatoj robi na prevoz poiljalac moe sainiti tovarni list i traiti od prevozioca da primi tu ispravu. Meutim, i prevozilac ima pravo da trai od poiljaoca da saini i da mu preda vazduhoplovni tovarni list. Dru gaije regulisanje ovog pitanja u ugovoru o prevozu bez pravnog je dejstva. Poiljalac sastavlja tovarni list u tri primerka i predaje ga zajedno sa stvarima prevoziocu. Prvi primerak zadrava prevozilac, drugi prati robu, a trei prevozilac predaje poiljaocu. Prevozilac je duan da prevoz stvari izvri putem koji je ugovoren i u ugovorenom roku. Po izvrenom prevozu, po pravilu, prevozilac bez odlaganja obavetava primaoca o prispeu stvari u mestu opredeljenja. Prevozninu, po pravilu, plaa primalac stvari. Ako primalac ne izvri svoje obaveze u pogledu prevoznine, prevozilac ima pravo da zadri stvar i da je uva, a ako mu prevoznina ne bude plaena u roku od 15 dana od dana predaje obavetenja, ovlaen je i da stvar proda.

ZAJEDNIKE ODREDBE ZA SVE VRSTE PREVOZA

Obaveze prevozioca u linijskom prevozu (cl. 649. ZOO)
Linijski prevoz jeste javni prevoz koji se obavlja po odreenoj liniji po redu vonje. U stvari, "linija" jeste odreeni prevozni put od poetne do krajnje stanice, odnosno stajalita sa jednim ili vie polazaka, odnosno povrataka. Suprotno tome, "vanlinijski prevoz" jeste javni prevoz ali se za njega uslovi prevoza utvruju posebno za svaki prevoz. 1 jo neto u vezi linijskog prevoza, a naime da se on obavlja kao: gradski prevoz, prigradski prevoz, me unarodni prevoz, meurepubliki prevoz. Linijski prevoz se ne odnosi samo za autobuski prevoz putnika i pre voz stvari kamionima, jer i elezniki, pa i reni saobraaj mogu se organizovati za potrebe jednog grada, ili vi e gradova, kao meugradski prevoz, dok se vazduni prevoz organizuje izmeu gradova ili u meunarnom sao braaju, to je sluaj i u autobuskom, eleznikom, renom i pomorskom prevozu. O svim tim vrstama prevoza postoje posebni propisi, koji svaku vrstu saobraaja posebno reguliu, o emu je napred bilo reci. Prema stavu 2. ovog lana, prevozilac je duan da primi na prevoz svako lice i svaku stvar koji ispunjavaju uslove odreene u objavljenim optim uslovima o prevozu. Prijem putnika u vozilo i iskrcavanje putnika u linijskom prevozu vri se na odreenim stanicama i nekim stajalitima koji su uneti u red vonje. Navoenjem reci u stavu 2. ovog lana o obavezi prevozioca da primi na prevoz svako lice i stvar koji ispunjavaju uslove... i t d., podrazumeva da prevozilac ne mora da primi obolelo lice od zarazne bolesti, niti stvari koje su nepodobne za smetaj u vozilo, ili su po svojoj prirodi opasne, kao, na primer, benzin smeten u nekoj kanti, eksploziv, odnosno stvar koja bi predstavljala opasnost za putnike i njihovu imovinu, kao i za samo vozilo prevozioca. Stav 3. ovog lana propisuje pravila po kom prvenstvu prevozilac prima lica i stvari u prevozno sredstvo, ako prevozno sredstvo nije dovoljno za izvrenje svih zahtevanih prevoza. U tom sluaju, prvenstvo imaju lica ili stvari za koje je to posebnim propisima odreeno, a to mogu biti invalidi, slubena lica ili od stvari pota, odnosno neke neophodne, hitne poiljke stvari, za koju je utvreno da ih prevozilac mora primiti pre drugih lica i stvari. Kada budu zadovoljene potrebe lica i stvari koji su napred navedeni, prevozilac je duan da dalje prvenstvo odreuje prema redu zahteva, tj. kako je ko po redu stigao, s tim da se izmeu istovremenih zahteva prvenstvo odreuje prema veoj duini prevoza.

Odustanak od ugovora (l. 650. ZOO)

Stav 1. ovog lana ima u vidu pravo poiljaoca, odnosno putnika da moe odustati od ugovora pre nego to pone njegovo izvrenje. Poetak izvrenja podrazumeva vreme od polaska prevoznog sredstva. Poiljalac, odnosno putnik moe koristiti svoje pravo odustanka od ugovora ako je zahtev za odustanak od ugovora podnet pre nego to je prevozno sredstvo krenulo sa poetne stanice, odnosno stanice u kojoj se ukrcao putnik ili je primljena stvar na prevoz. U sluaju odustanka od ugovora, poiljala, odnosno putnik je duan da naknadi tetu koju bi prevozilac pretrpeo usled odustanka od ugovora. To je obino jedan manji procenat od vrednosti kupljene karte, odnosno plaene cene za prevoz stvari, koji pokriva trokove prevozioca u vezi izdavanja karte, izvrene rezervacije, trokova utovara i istovara, a u nekim sluajevima i kao naknada za neprodato mesto, odnosno prostor za smetaj stvari. Prevozilac ne mora dokazivati daje pretrpeo tetu i njenu visinu u sluaju odustanka od ugovora poiljaoca, odnosno putnika, jer bi to bilo iluzorno u uslovima velikog prometa usluga prevoza putnika i stvari, zbog ega se poiljalac, odnosno putnik moraju osloniti na opte uslove o prevozu odreenog prevoznika. Ako prevoznik te uslove nema, onda prevozilac mora dokazati svoju tetu objektivnim kriterijumima za njeno odreivanje. 877

Stav 2. ovog lana propisuje pravilo u vezi odustanka od ugovora ako prevoznik zakasni sa zapoinjanjem prevoza, ali su ta pravila uslovljena da se to kanjenje odreuje prema interesu poiljaoca, odnosno putnika za ugovoreni prevoz. Prema tome, za zakanjenje polaska prevozioca nije od znaaja koliko je dugo trajalo njegovo zakanjenje, ve da l i j e odreeni poiljalac, odnosno putnik zbog zakanjenja prevozioca izgubio interes da koristi usluge prevozioca. Nemati interes za ugovoreni prevoz znai da bi poiljalac, odnosno putnik zbog zakanjenja prevozioca kasnijim dolaskom u mesto opredeljenja izgubio neko svoje oekivanje, odnosno neku korist koja bi bila u vezi sa tanou prispea vozila prevozioca u mesto opredeljenja, saglasno njegovom redu vonje. Tako, na primer, ako bi prevozilac kasnio sa zapoinjanjem prevoza, a putnik bi zbog tog zakanjenja izgubio prevoz sa drugim sredstvom prevoza, koje je po svom redu vonje zapoinjalo prevoz u vreme dolaska po redu vonje prevozioca sa kojim je poiljalac, odnosno putnik zakljuio ugovor o prevozu, postoji opravdanje poiljaoca, odnosno putnika da trai raskid ugovora o prevozu i povraaj naknade za prevoz. Primeuje se da je stavom 1. ovog lana propisano pravo prevozioca na naknadu tete ako poiljalac, odnosno putnik odustane od ugovora, ali to pravo (na naknadu tete) nije priznato poiljaocu, odnosno putniku koji, prema stavu 2. ovog lana, odustane od ugovora o prevozu zbog zakanjenja polaska prevozioca, ve mu je priznato samo pravo da trai da mu se vrati plaena naknada za prevoz. Stoji, pak, injenica da poiljalac, odnosno putnik moe da ostvari ovo svoje pravo (pravo da trai da mu se vrati plaena naknada za prevoz) samo ako dokae da su opravdano postojali razlozi za raskid ugovora zbog nepostojanja interesa za ugovoreni prevoz.

Visina naknade za prevoz (cl. 651. ZOO)

Prevoznik u linijskom prevozu duan je da putniku izda voznu kartu i potvrdu o prevozu putnikog prtljaga, a ako je u pitanju prevoz stvari onda ispravu o prijemu stvari na prevoz. Visina naknade za prevoz odreuje se, po pravilu, tarifom prevoznika, ili nekim drugim objavljenim obaveznim aktom, pa se zbog toga, a saglasno i odredbama stava 1. ovog lana, odreuje da se ne moe ugovarati vea naknada od naknade propisane takvom tarifom ili kojim drugim objavljenim obaveznim aktom. Tako, na primer, odredbe lana 23. Zakona o prevozu u drumskom saobraaju, propisuju pravilo po kome se u vozilu kojim se obavlja linijski prevoz mora nalaziti, pored ostalog, i vaei i overeni cenovnik, to upuuje na zakljuak da se naplata za prevoz vri po cenovniku koji je overen od nadlenog organa. Po pravili tarife ili neki opti ulo vi prevoza, pored ostalog, sadre nain i uslove prijema putnika i stvari u prevozno sredstvo na stanicama i odreenim stajalitima, povlastice za prevoz odreenih putnika, uslove i prijem za uvanja prtljaga i stvari koje su primljene na prevoz, pravila korienja vozila i uslove usklaivanja prevoza (zabrana puenja, uznemiravanje putnika i vozaa i si.), vrste naknada i doplata za posebne usluge, mogunost korienja prelaznih voznih karata, nain upoznavanja korisnika prevoza sa uslovima prevoza i si. Tarife i opti ulo vi, sa takvom sadrinom, moraju biti objavljeni u sredstvima javnog informisanja ili na drugi odgovarajui nain. Ako naknada za prevoz nije odreena tarifom ili kojim drugim objavljenim aktom, stranke mogu naknadu odrediti ugovorom. Tu mogunost prua Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju, koji u lanu 99. propisuje pravilo da se visina prevoznine odreuje ugovorom o prevozu stvari ili drugim objavljenim obaveznim aktom, dok je kod prevoza putnika odreeno (lan 11.) daje prevozilac duan da putniku izda voznu kartu. Iz toga se vidi daje cena za prevoz putnika odreena aktom prevozioca, jer se predajom vozne karte smatra daje ugovor o prevozu putnika zakljuen. Naravno, tarifa, odnosno akt prevozioca u vezi naknade za prevoz i uslovi prevoza moraju biti javno objavljeni, tako da su svakome dostupni u vreme zakljuenja ugovora o prevozu. Isti ili slian nain ugovaranja predvien je Zakonom o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju, kao i drugim propisima kojima je regulisana druga vrsta prevoza. U ostalim sluajevima, o kojima je re u odredbama stava 3. ovog lana, visina naknade za prevoza se odreuje shodno odredbama ugovora o delu. U stvari, ovaj lan upuuje na lan 623. ovog zakona, po kome se naknada za izradu neke stvari odreuje ugovorom, ako nije odreena obaveznom tarifom ili kojim drugim obaveznim aktom. U pitanju su pojedinani prevozi, tj. prevozi od sluaja do sluaja, kada stranke, s obzirom na vrstu stvari i udaljenost prevoza, sporazumno odreuju visinu naknade za takvu vrstu prevoza.

Ogranienje primene odredbi ove glave (l. 652. ZOO)

Odredbe ove glave (XV), koja reguliu pitanja iz obligacionih odnosa, odnose se na sve prste prevoza, ako za pojedine vrste nije drukije odreeno. O tim zakonima bilo je reci u prvom delu ove glave, a odnose se na prevoz robe u eleznikom saobraaju, zatim na prevoz robe u drumskom saobraaju, kao i na prevoz robe u pomorskom i renom saobraaju i na prevoz robe u vazdunom saobraaju. 878

Posebni zakoni o kojima je napred bilo reci uglavnom su: 1. Zakon o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju ("SI. 1. SRJ" br. 26/29, koji je stupio na snagu 09.06.1995. godine), 2. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju ("SI. 1. SRJ", br. 26/95), 3. Zakon o unutranjoj plovidbi (Sl.gl.RS", br. 54/90 i 101/05), 4. Zakon o obligacionom odnosima i osnovama i osnovnim svojinsko-pravnim odnosima u vazdunom saobraaju ("SI. 1. SRJ", br. 12/98, sa ispravkom u "SI. 1. SRJ", br. 15/98), 5. Konvencija o ugovoru za meunarodni prevoz robe drumom (CMR) - (ratifikovana i objavljena u "SI. 1. FNRJ", dodatak broju 11/1958), 6. Dodatak B Konvencije o meunarodnim prevozima eleznicama (COTIF) - (ratifikovana 1982. godine, a objavljena u "SI. 1. SFRJ", Meunarodni ugovori br. 8/1984, sa izmenama ratifikovanim 1993. godine).

Sudska praksa
Tarifa za prevoz stvari obavezuje u prevoznika i poiljaoca Ako je u postupku kontrolom utvreno daje obraunata prevoznina u eleznikom saobraaju manja od one koja je trebalo da se plati, prevoznik je ovlaen da trai naknadnu isplatu stvarne prevoznine ukoliko nije nastupila zastarelost. Prema obrazloenju Tuilac je mandatnom tubom traio da se tueni obaveze da mu isplati odreen iznos na ime manje naplaene prevoznine za uinjene usluge prevoza. Predloeni platni nalog je izdat i odran na snazi presudom prvostepenog suda. Drugostepeni sud je uvaio tuenikovu albu i preinaio drugostepenu presudu, tako to je ukinuo izdati platni nalog i odbio tubeni zahtev. Savezni javni tuilac je podigao zahtev za zatitu zakonitosti protiv drugostepene presude i predloio da se ta presuda preinai, tako da se tuenikova alba odbije i potvrdi prvostepena presuda. Tueni je odgovorio na zahtev i predloio da se zahtev odbije kao neosnovan. Zahtev je osnovan. Nesporno je daje tueni na eleznikoj stanici u L. predao na prevoz 21 komad lendapora u teini od 570 kilograma, daje o tome sainjen tovarni list u kome je oznaena ukupna cena za prevoz i daje tueni preuzeo poiljku u uputnoj stanici u N. M. i isplatio iznos oznaen u tovarnom listu. Meutim, tuilac je u postupku kontrole ustanovio da prevoznina nije pravilno obraunata, pa je od tuenog zatraio doplatu u visini spornog iznosa, stoje tueni odbio da plati Prvostepeni sud je obavezao tuenog da plati utueni iznos, pozivajui se na odredbe lana 80. Zakona o ugovorima o prevozu u eljeznikom prometu. Drugostepeni sud je donosei pobijenu presudu stao na stanovite da bi tuilac imao prava na doplatu prevoznine samo daje do greke dolo krivicom tuenog. Takvo stanovite drugostepenog suda se ne moe prihvatiti u ovom sluaju, jer je u pitanju odnos reguli-san posebnim propisima, to jest Zakonom o ugovorima o prevozu u eljeznikom prometu i Tarifom za prevoz stvari na prugama jugoslovenskih eljeznica, koje je u smislu l. 3. i 4. pomenutog zakona sastavni deo ugovora. U lanu 32. tarife, vaee u vreme obavljenog prevoza, predvieno je daje u sluaju nepravilne primene tarife ili greke pri utvrivanju ili plaanju prevoznih trokova, prevoznik duan vratiti vie naplaene iznose, odnosno ovlaen da naknadno naplati manje naplaene iznose. Kad se tome doda da zakon u l. 80. i 81. upravo propisuje zastarni rok i poetak toka tog roka za ovakve sluajeve (taka 1. lana 80. i taka 6. lana 81) ukljuujui kako manje, tako i vie naplaene iznose, onda nema sumnje daje tueni obavezan da plati manje uplaeni iznos vozarine, osim ako ima uslova da se pozove na zastarelost u smislu l. 80. i 81. taka 6. pomenutog zakona. Zbog svega izloenog, ovaj sud nalazi da je podnosilac zahteva u pravu kad ukazuje da je pobijana odluka doneta pogrenom primenom materijalnog prava. Budui da nije sporno koji je tarifni stav trebalo primeniti i u kojoj visini naplatiti prevozninu, to je valjalo zahtev uvaiti i pobijenu presudu preinaiti, (prema presudi Saveznog suda Gzs 35/81).

879

UGOVOR O PREVOZU STVARI

Predaja stvari (SI. 653. ZOO)
Moe se isto rei to je i ranije reeno, a naime da je obaveza prevozioca, pored ostalih da stvar koju je primio na prevoz preda na mestu poiljaocu ili odreenom licu (primaocu). Odreeno mesto predaje robe mora biti navedeno u tovarnom listu, odnosno ugovoru o prevozu. Robu moe podii u tom mestu ili sam poiljalac ili lice koje on odredi kao primaoca. Prijem robe se vri na osnovu tovarnog lista. Tovarni list predstavlja ispravu na osnovu koje primalac moe preuzeti robu koju mu je poslao poiljalac. Duplikat tovarnog lista prevozilac predaje primaocu poiljke, ime mu poiljku stavlja na raspolaganje, a samim tim ga i poziva da poiljku primi. I uopte o drugim elementima ugovora o prevozu - ako je u tovarnom listu navedeno daje duplikat primio poiljalac, onda kod prispea poiljke u mestu opredeljenja, prevozilac nije duan da poiljku preda primaocu ako mu ovaj ne preda duplikat tovarnog lista. Meutim, primalac moe vriti prava iz ugovora o prevozu prema prevozniku i od njega zahtevati da mu preda tovarni list i poiljku, ako je u tovarnom listi primalac oznaen kao primalac i ako prevozniku plati naknadu za prevoz i trokove koji terete taj prevoz. Prevoznik odgovara za gubitak i oteenje poiljke, osim ako su prouzrokovani radnjom ovlaenog lica, svojstvima poiljke, ili stranim uzrocima koji se nisu mogli predvideti ni izbei ni otkloniti. Stranke ne mogu u ugovoru o prevozu da iskljue odgovornost prevozioca za gubitak i oteenje poiljke za koje bi on bio odgovoran, jer bi takve odredbe bile po zakonu nitave, ali bi bile punovane odredbe ugovora ako su unapred odreeni najvii iznosi naknade, koji bi bili u oiglednoj nesrazmeri sa tetom, u kom sluaju se visina naknade odreuje prema trinoj ceni poiljke u vreme i mestu predaje poiljke na prevoz. Naravno, to ogranienje ne vai ako je tetu prevozilac prouzrokovao namerno ili krajnjom nepanjom. Kad primalac preuzme poiljku bez prigovora i plati prevozniku njegova potraivanja, prestaje odgovornost prevoznika, osim ako je preuzimanje izvreno zapisniki i tom prilikom konstatovano oteenje poiljke. Prevozilac odgovara za oteenje poiljke i ako je robu predao primaocu bez prigovora, a oteenje se nije moglo pregledom opaziti u trenutku predaje, ako gaje primalac obavestio o odreenim oteenjima odmah po prijemu otkrivanja, ali ne docnije od osam dana od dana predaje, odnosno prijema poiljke.

Sudska praksa
"Potraivanje iz lana 127. stav 2. Zakona o deviznom poslovanju i kreditnim odnosima sa inostranstvom zastareva za jednu godine u smislu lana 112. Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju. Rok zastarelosti poinje da tee prvog dana kada je poiljalac ostvario devizni priliv" - (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 9/92); "Prevozilac je duan da stvar koju je primio u cilju prevoza preda na odreenom.mestu primaocu, pa ako to ne uini u odreeno, odnosno uobiajeno vreme, odgovara za propuste u izvravanju ugovora. Zbog toga nema pravo na cenu prevoza i druge trokove prevoza, koje je duan da vrati naruiocu prevoza" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 180/94).

O emu poiljalac treba da obavesti prevozioca (SI. 654. ZOO)

Poiljalac je duan da prevoznika obavesti o vrsti poiljke i o njenoj sadrini i koliini, odnosno da mu prui potrebne podatke da bi prevozilac mogao da ispuni svoje obaveze bez odlaganja i smetnji. U stvari, ova obaveza poiljaoca se sastoji u tome da prevozioca tano obavesti o vrsti poiljke, o njenoj sadrini i koliini, kao i o tome kada poiljka treba da bude prevezena, kao i ko e tu poiljku da primi. U protivnom, poiljalac zbog davanja pogrenih podataka o robi koju je predao na prevoz, odgovara za tetu, odnosno on sam snosi tu tetu. Obavetenje koje daje poiljalac unosi se u ispravu, odnosno tovarni list, gde se navode podaci o: a) uobiajenom opisu vrste robe i nainu pakovanja, b) broju paketa i njihova specijalna oznaka i brojke, v) bruto teina robe ili drukije izraena koliina stvari. Pored tih podataka on mora u toj ispravi da navede kuda poiljka treba da bude prevezena, ime i adresu primaoca poiljke, svoje ime i svoju adresu, kao i sve drugo to je potrebno da bi prevozilac mogao ispuniti svoje obaveze bez odlaganja i smetnji. Na taj nain poiljalac se upoznaje sa svim potrebnim podacima koji su mu nuni da bi poiljku dopremio do mesta opredeljenja i predao je licu na koga glasi nalog poiljaoca o predaji stvari. Ako poiljalac u poiljci ima kakvu vrednu stvar, kao to su dragocenosti, vrednosni papiri, poiljalac je duan da o tome obavesti prevoznika u asu njihove predaje na prevoz. Ovo zbog toga to prevozilac o takvoj poiljci mora da vodi posebnu panju, odnosno da posebno rukuje tom poiljkom, ali taj podatak, a posebno vrednost stvari koja je predmet poiljke ima znaaja i za naplatu vee prevoznine. 880

I kod predaje na prevoz opasne stvari ili stvari za koje su potrebni posebni uslova prevoza, poiljalac je duan da o tome na vreme obavesti prevozioca, tako da bi prevozilac, saglasno propisima o prevozu opasnih stvari, mogao da preduzme odgovarajue posebne mere. U jednom sluaju, koji reguliu odredbe stavova 3. i 4. ovog lana, u sudskoj praksi je zabeleen sluaj koji moe odgovarati regulativi iz odredaba pomenutih stavova. Naime, prvostepeni sud je odbio tubeni zahtev. Zauzeo je stanovite da je tuilac (prevoznik) svojim propustom prouzrokovao tetu i da stoga ima sam da je snosi. Naime, prema stanovitu prvostepenog suda, nema sumnje daje ferosilicij u rasutom stanju po svojoj prirodi opasan teret, ako je ukrcan u brod, odnosno u skladite broda, koje nije potpuno nepropusno na morsku vodu i vlagu i da je tuiocu bilo poznato ili moralo biti poznato da se radilo o opasnom teretu, budui daje tuilac kao brodar morao poznavati svojstva ferosilicija. Stoga, kada je tuilac pristao da preveze tu robu u rasutom stanju i kada, znajui za svojstva svoga broda kojim je roba prevoena, nije dao svom zapovedniku broda potrebna uputstva za krcanje tereta, provetravanje skladita i spreavanje dodira vode sa robom, odgovoran je sam za tetu. Pogotovu stoje na ferosilicij, odnosno preko njega natovario drugu robu, to je jo vie izazvalo opasnost. Drugostepeni sud je odbio albu tuioca i potvrdio prvostepenu presudu. Na osnovu pravilno utvrenog injeninog stanja, stoji konstatacija prvostepenog suda daje tuilac, kao brodar i struno lice za prevoz robe morem, znao i morao znati daje roba koju je primio na prevoz, sama po sebi opasna i bez obzira da mu prilikom ukrcaja nije saopten procenat pojedinih hemijskih elemenata u smesi te robe. On je to znao ili morao znati kao brodar. Zato je pravilna i konstatacija prvostepenog suda daje tuilac kao brodar i prevoznik te robe na moru bio duan da preduzme sve potrebne mere, a naime u prvom redu da upotrebi pogodan brod, to on nije uradio. Takoe, tuilac kao brodar i prevoznik opasne robe, kad je ve i upotrebio nepodesan brod, nije smeo kao struno lice da na taj, za prevoz opasan teret, ukrca i drugi teret (natronpapir), i da tako jo vie povea postojeu opasnost pri prevozu morem. Tuilac je, meutim, to propustio da uradi. Naime, za prevoz opasnog tereta upotrebio je nepodesan brod, a pored toga je u taj brod ukrcao i drugi teret to je u velikoj meri doprinelo u ovom sluaju nastanku tete. Ovo je osnov za pravilnost zakljuka prvostepenog suda o neosnovanosti tuioevog zahteva u ovoj parnici, a na ime zahteva da i tueni uestvuju u naknadi tete o kojoj je ovde re.

Tovarni list (l. 655. ZOO)

Da se podsetimo ta je tovarni list kod raznih vrsta prevoza Kod ugovora o prevozu robe eleznicom, odnosno prema Zakonu o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju smatra se da je ugovor zakljuen kada poiljalac preda robu na prevoz eleznikoj stanici, odnosno kada prevozilac primi na prevoz stvar sa tovarnim listom. Prijem robe na prevoz potvruje se, dakle, izdavanjem tovarnog lista koji prati robu do mesta primaoca. Prijemom stvari na prevoz i tovarnog lista, koji prevoznik potvruje stavljanjem datuma i iga otpremne stanice, smatra se daje ugovor o prevozu zakljuen. Prema odredbama pom. zakona, tovarni list sadri: 1) mesto i datum njegovog sastavljanja i izdavanja; 2) naziv uputne stanice, prema imeniku eleznikih stanica; 3) ime i prezime, odnosno naziv primaoca i njegovu adresu; 4) naznaenje vrste i mase stvari; 5) broj kola, a za kola korisnika prevoza i taru poiljaka koje tovari poiljalac; 6) ime i prezime, odnosno naziv poiljaoca, njegovu adresu i potpis, koji moe biti zamenjen svojerunim potpisom i peatom; 7) ig otpravne stanice; 8) prevozne i druge trokove; 9) spisak isprava koje se prilau uz tovarni list. Tovarni list moe da sadri i rok isporuke i druge podatke u vezi s prevozom. Prevozilac i poiljalac se mogu dogovoriti, odnosno odrediti da prevozilac izda "prenosivi tovarni list", po naredbi ili na donosioca, to u prvom sluaju znai da poiljalac tom ispravom prenosi svoje pravo poiljaoca na drugo lice, to se ini indosamentom po pravilima o menici, a u drugom sluaju daje kod prijema prispele robe legitimisano samo ono lice koje poseduje predmetni tovarni list, to se ini predajom. Kod prevoza u drumskom saobraaju, prema Zakonu o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju, pored ugovora o prevozu stranke se mogu dogovoriti da se saini i tovarni list. Prema odredbama lana 656. ovog zakona, postojanje i punovanost ugovara o prevozu nezavisni su od postojanja tovarnog lista i njegove tanosti. To nije sluaj kod ugovora o prevozu eleznicom, gde je tovarni list obavezna isprava, dok je kod ugovora o prevozu u drumskom saobraaju on fakultativan. To reguliu i odredbe lana 50. Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju, preputajui volji stranaka da li e za odreeni prevoz stvari pored ugovora o prevozu sainiti i tovarni list, kojim se potvruje daje zakljuen ugovor o prevozu i daje stvar primljena na prevoz. Tovarni list se popunjava samo ako to zahtevaju prevozilac i poiljalac. Izdavanjem tovarenog lista prevozilac potvruje daje odreene stvari primio na prevoz i daje ugovor o prevozu zakljuen. Tovarni list se izdaje u tri primerka, od kojih se prvi predaje poiljaocu, drugi prati stvar u prevozu, i predaje se primaocu, a trei ostaje kod prevozioca. 881

Tovarni list sadri: 1) mesto i datum njegovog sastavljanja i izdavanja; 2) ime i prezime, odnosno naziv poiljaoca i njegovu adresu; 3) ime i prezime, odnosno naziv prevozioca; 4) registarski broj vozila; 5) mesto i datum utovara stvari; 6) ime i prezime, odnosno naziv primaoca i njegovu adresu, kao i mesto istovara; 7) uobiajeni opis stvari i nain pakovanja, a za opasne stvari - propisani opis stvari; 8) broj koleta i njihove oznake; 9) bruto masu stvari ili koliinu izraenu na drugi nain; 10) trokove u vezi s prevozom stvari (naknada za prevoz, dodatni trokovi, carinske dabine i drugi izdaci uinjeni od zakljuenja ugovora o prevozu do predaje stvari primaocu), kao i ko ih plaa; 11) uputstva potrebna za carinske i druge radnje; 12) spisak isprava koje se prilau uz tovarni list. Pored podataka iz prethodnog stava, tovarni list moe da sadri i druge podatke, kao to su: 1) podaci o zabrani pretovara stvari; 2) podaci o trokovima koje poiljalac uzima na sebe; 3) podaci o iznosu pouzea; 4) podaci o iznosu vrednosti stvari ili iznosu posebne vrednosti stvari; 5) podaci o utovarima poiljaoca prevoziocu u pogledu osiguranja stvari; 6) podaci o ugovorenom roku prevoza; 7) blii podaci o nainu utvrivanja koliina stvari (vaganje, merenje, brojanje i dr.). Prenosivi tovarni list izdaje prevozilac ako se o tome sporazume sa poiljaocem, a on glasi "po naredbi" ili na "donosioca". Na primerku tovarnog lista - koji se predaje poiljaocu, mora biti izriito naznaeno daje to prenosivi tovarni list, a na ostalim primercima originala tovarnog lista - daje izdat prenosivi tovarni list. Uslovi ugovora o prevozu i opti uslovi prevozioca obavezuju imaoca prenosivog tovarnog lista koji nije poiljalac, samo ako sadrani u prenosivom tovarnom listu ili se na njih u tovarnom listu izriito poziva. Prenosivi tovarni list "po naredbi" prenosi se indosamentom, s tim to se na oblik i pravno dejstvo indosamenta shodno primenjuju propisi o menici, osim odredaba koje se odnose na regres. Kod pomorskog i renog saobraaja, odnosno prema Zakonu o pomorskoj i unutranjoj plovidbi, preuzimanje tereta na prevoz vri se u toku radnog vremena luke. Po zavretku ukrcavanja brodar je duan da krcatelju, na njegov zahtev, izda teretnicu. Teretnica sadri: firmu i mesto sedita brodara, ime broda, firmu i mesto sedita krcatelja, firmu i mesto sedita primaoca, pristanine odredita, vrsta i koliina tereta, stanje tereta prema spoljnjem izgledu, odredbe o vozarini, mesto i dan ukrcaja tereta i izdavanje teretnice. U unutranjoj plovidbi umesto teretnice brodar ili krcatelj imaju pravo da zahtevaju da se izda tovarni list za predate stvari na prevoz brodaru. Kod prevoza robe u vazdunom saobraaju, a prema Zakonu o obligacionim odnosima i osnovama svojinsko-pravnim odnosima, o predatoj robi na prevoz poiljalac moe sainiti tovarni list i traiti od prevozioca da primi tu ispravu. Meutim, i prevozilac ima pravo da trai od poiljaoca da saini i da mu preda vazduhoplovni tovarni list. Drugaije regulisanje ovog pitanja u ugovoru o prevozu bez pravnog je dejstva. Poiljalac sastavlja tovarni list u tri primerka i predaje ga zajedno sa stvarima prevoziocu. Prvi primerak zadrava prevozilac, drugi prati robu, a trei prevozilac predaje poiljaocu. O tovarnom listu kao hartiji od vrednosti, videti u delu koji se odnosi na hartije od vrednosti (l. 234.- 256.).

Ugovor o prevozu i tovarni list (cl. 656. ZOO)

Dok tovarni list sadri podatke bitne za prevoz stvari, kao to su naziv uputne stanice, ime, odnosno naziv primaoca i njegovu adresu, naznaenje vrste i mase stvari i druge podatke do spiska isprava koje se prilau uz tovarni list, ugovor o prevozi stvari prethodi tovarnom listu, jer se njime prevozilac obavezuje da stvar preveze do uputne stanice, i da se preda primaocu, a poiljalac - da prevoziocu isplati ugovorenu vozarinu. Inae, ugovor o prevozu stvari smatra se daje zakljuen kad prevozilac primi na prevoz stvar sa tovarnim listom. Drugim reina, prijemom stvari na prevoz i tovarnog lista, smatra se da je ugovor o prevozu stvari zakljuen, s tim to se prijem stvari potvruje stavljanjem datuma i iga otpravne stanice na tovarnom listu. Zbog toga, potvrda prijema stvari na tovarnom listu dokaz je o zakljuenom ugovoru o prevozu. To je kod ugovora o prevozu stvari eleznicom. Kod ugovora o prevozu stvari u drumskom saobraaju pitanje ugovora o prevozu stvari regulisano je na slian nain kao kod ugovora o prevozu stvari na eleznici. Naime, ugovor o prevozu stvari smatra se zakljue882

nim kad prevozilac primi stvari na prevoz. U tom sluaju stranke se ravnaju prema pravilima iz Zakona o prevozu stvari u drumskom saobraaju, a izdavanjem tovarnog lista, ako to stranke zahtevaju, prevozilac potvruje da je zakljuen ugovor o prevozu i daje stvar primljena na prevoz. Ipak, kod ugovora o prevozu stvari u drumskom saobraaju praksa je da se zakljuuje pismeni ugovor o prevozu stvari, a stranke, prevozilac ili poiljalac, mogu traiti i izdavanje tovarnog lista. Kod prevoza robe u pomorskom i renom saobraaju takoe se smatra daje ugovor o prevozu zakljuen ako je prevozilac, brodar, preuzeo stvar na prevoz, o emu se izdaje teretnica, ili ako to stranke u unutranjem saobraaju to zahtevaju izdaje se tovarni list. U renom saobraaju uobiajeno je da se sastavlja zakljunica o prevozu stvari, s tim da stranke mogu traiti i izdavanje tovarnog lista. I kod prevoza robe u vazdunom prevozu, predaja i prijem stvari na prevoz smatra se daje ugovor o prevozu vazdunim putem zakljuen. Ugovor o prevozu stvari vazduhoplovom moe biti zakljuen za vie prevoza ili na prevoz na odreeno vreme, ili na deo kapaciteta vazduhoplova, na odreenu koliinu stvari ili na pojedinu stvar. Ako se ugovor zakljuuje za prevoz robe celim vazduhoplovom ili za vie prevoza, ugovor mora biti sainjen u pismenoj formi, a u protivnom bez pravnog je dejstva. Kod svih navedenih vrsta prevoza, osim kod vazdunog za vie prevoza i neke druge specifine prevoze, smatra se daje ugovor o prevozu zakljuen kada poiljala preda stvar na prevoz, a prevoznik tu stvar primi na prevoz. O tome se ne zakljuuje poseban ugovor, osim ako stranke na tome insistiraju, jer je tovarni list, koji se predaje uz predaju stvari, dokaz daje ugovor o prevozu zakljuen. To da je u odredbama ovog lana propisano da su ugovor o prevozu i tovarni list nezavisni, upuuje na zakljuak da ugovor o prevozu nije zakljuen ako poiljalac nije predao stvar na prevoz, bez obzira stoje popunio tovarni list za stvar koju namerava da preda na prevoz. Naime, im poiljalac pred stvar na prevoz a prevoznik je primi, smatra se daje ugovor o prevozu zakljuen. Tovarni list je papir sa podacima o vrsti i broju stvari koja se daje na prevoz, imenima lica, odnosno poiljaoca i primaoca, nain manipulisanja stvari u prevozu i drugo, ali je veoma znaajan jer bez tovarnog lista, kojim se potvruje prijem stvari na prevoz, nema ni prevoza, odnosno nema obaveze prevozioca da preveze odreenu stvar koju mu predaje poiljalac. Tovarni list, po pravilu, popunjava, u najveem delu, poiljalac, a u manjem delu prevoznik, a izdaje ga i potpisuje, odnosno potvruje prevozilac - potpisom i svojim peatom. On se izdaje, kako je navedeno, kada je ugovor o prevozu stvari zakljuen, odnosno kada je prevozilac primio stvar na prevoz.

Potvrda o prijemu za prevoz (cl. 657. ZOO)

Iz sadrine ovog lana proizilazi daje tovarni list jedna vrsta potvrde o prijemu poiljke za prevoz, pa ako prevoznik ne izda poiljaocu tovarni list, duan je, na zahtev poiljaoca, da ovome da odgovarajuu potvrdu sa podacima koje treba da sadri tovarni list. Mada su u ovom lanu upotrebljene reci "poiljalac moe zahtevati", ne znai da prevozilac nije duan da poiljaocu da potvrdu o prijemu stvari na prevoz, utoliko pre to se prijemom stvari smatra'da je ugovor o prevozu zakljuen, a potvrda koju bi prevozilac izdao poiljaocu morala bi posluiti ne samo poiljaocu - da je stvar predao na prevoz, ve i prevozniku koji u takvoj potvrdi mora da navede sve podatke o prevozu stvari, saglasno onim podacima koje sadri i tovarni list, kao: mesto i datum sastavljanja potvrde o prijemu stvari na prevoz; naziv uputne stanice; ime i prezime, odnosno naziv primaoca i njegovu adresu; naznaenje vrste i mase stvari; ime i prezime, odnosno naziv poiljaoca, njegovu adresu i potpis, koji moe biti zamenjen svojerunim potpisom i peatom; 7) ig otpravne stanice; 8) prevozne i druge trokove; 9) spisak isprava koje je poiljalac priloio uz primljenu potvrdu i drugo to inae sadri tovarni list u vezi s prevozom. U jednom sluaju, o kome je reavao sud, poiljalac je predao na prevoz odreene stvari, oznaujui u potvrdi koju je dobio od prevoznika, lice kome e stvar biti predata. Prevoznik je izvrio prevoz stvari, ali je iste predao drugom licu po dogovoru sa primaocem stvari, a da nije obezbedio saglasno poiljaoca da se stvar moe predati drugom licu. Zbog toga je poiljalac traio naknadu tete, koji je zahtev sud i usvojio, nalazei daje tueni kao vozar bio duan da u odnosu na svoga komitenta, tuioca, postupi po njegovom nalogu i izvri ga tako to e izvriti prevoz i od primaoca obezbediti isprave o prijemu. S toga je tueni, prevozilac, ukoliko nije obezbedio dokument o prijemu sporne robe od lica koje je kao primaoca oznaio, morao imati saglasnost poiljaoca za predaju stvari drugom licu, a tueni nije traio od tuioca takvu saglasnost, pa je odgovoran da tuiocu naknadi tetu.

883

ODNOS POILJAOCA I PREVOZIOCA

Pakovanie (cl. 658. ZOO)
Iz odredaba ovog lana proizilazi sledee: a) da se pakovanje stvari mora izvriti na propisani ili uobiajeni nain, b) daje prevoznik duan da upozori poiljaoca na nedostatke pakovanja, v) da prevoznik ne odgovara za oteenje poiljke ako je poiljalac, i pored upozorenja prevoznika, da prevoznik primi stvar na prevoz s tim nedostacima, g) da je prevoznik duan odbiti prijem poiljke ako su nedostaci takvi da mogu da ugroze sigurnost lica ili stvari ili prouzrokuje kakva teta, d) za tetu, koja zbog nedostatka pakovanja pretrpi tree lice odgovara prevozilac, a on ima pravo da zahteva naknadu od poiljaoca. Propisano pakovanje podrazumeva pakovanje na osnovu normi nekog propisa, odnosno uredbe ili zakona, koji su obavezujui za obe ugovorne strane. U protivnom, prevozilac ne srne da primio robu koja nije propisano upakovana, a poiljalac i odgovara ako stavi u promet robu - stvar koja nije upakovana onako kako je propisom odreeno. Uobiajeno pakovanje podrazume pakovanje robe koja se po njenoj prirodi i uobiajenom prometu ne pakuje, posebno ako njena celina ne dovodi do nastanka kakve tete, ili ugroava sigurnost ljudi ili dobara. Dunost prevoznika je u oba sluaja da upozori poiljaoca na nedostatke pakovanja koji se mogu opaziti, inae prevoznik odgovara za oteenje poiljke koje bi se dogodilo zbog tih nedostataka. Meutim, prevozilac ne odgovara za tetu poiljke ako je poiljaocu skrenuo panju na nedostatke pakovanja, a ovaj je i pored toga zahtevao da prevozilac primi poiljku na prevoz s tim nedostacima. To se, naravno, mora konstatovati potpisom obeju strana. U tom sluaju, za tetu koju zbog nedostatka u pakovanju pretrpi tree lice dok se nalazio kod prevozioca, odgovara prevozilac, a on ima pravo da zahteva naknadu od poiljaoca. Ako su ti nedostaci u njenom pakovanju takvi da moe biti ugroena sigurnost lica ili dobara ili prouzrokovana kakva teta, prevozilac je duan da odbije poiljku na prevoz. Prevoznik odgovara za tetu koja bude naneta treim licima dok se stvar koja je nedovoljno upakovana nalazi kod njega. U pitanju su trea lica koja nisu u pravnom odnosu sa prevoznikom, pa se odgovornost prevozioca prema tim licima zasniva na njegovoj obaveznoj, objektivnoj odgovornosti za tetu koju priine stvari koje se nalaze kod njega. Odgovornost poiljaoca se zasniva na injenici daje prevoziocu predao stvar na prevoz nedovoljno upakovanu, iako mu je na to skrenuta panja od prevozioca, a on je ipak zahtevao da prevoznik primi poiljku na prevoz s tim nedostatkom. Zbog toga prevoznik ima pravo da zahteva naknadu od poiljaoca, odnosno onu naknadu koju je on isplatio treem licu za tetu koju mu je priinio. Ipak, ovo je faktiko pitanje, jer prevoznik moe priiniti tetu treem licu i nepaljivim rukovanjem sa stvari koja je nedovoljno upakovana, pa se postavlja pitanje odgovornosti poiljaoca, ili bi bila u pitanju podeljena odgovornost i prevoznika i poiljaoca. Prema odredbama pojedinih zakona koji reguliu materiju ugovora o prevoza, poiljalac je duan da upakuje stvar tako da se za vreme prevoza sauva od potpunog ili deliminog gubitka ili oteenja, kao i sprei nanoenje tete licima, voznim sredstvima ili drugim stvarima. ini se, prema odredbama stava 2. i 3. ovog lana da prevoznik moe primiti na prevoz i stvari koje imaju neke nedostatke u pakovanju. U prvom sluaju, prevoznik je duan, ako primeti odreene nedostatke u pakovanju da o tim nedostacima upozori poiljaoca, i da to svoje zapaanje unese u tovarni list, jer bi u protivnom on odgovarao za oteenje poiljke koje bi se dogodilo zbog tih nedostataka. U drugom sluaju, prevoznik prima stvar na prevoz iako je nedovoljno upakovana, ali upozorava poiljaoca na te nedostatke, i to takoe upisuje u tovarni list, ali i podatak da je poiljalac i pored tog upozorenja zahtevao od prevoznika da primi poiljku na prevoz s tim nedostacima. Mada je u odredbama-stava 5. propisano da poiljalac odgovara za tetu koja je priinjena treem licu zbog nedostatka u pakovanju, ako je takva stvar priinila tetu dok se nalazila kod prevoznika, i odredbama nekih zakona koji reguliu materiju ugovora o prevozu stvari, propisuju odgovornost poiljaoca za tetu prouzrokovanu prevoziocu ili drugim licima zbog toga to stvar nije uopte upakovana ili obeleena, ili to nije dovoljno upakovana ili obeleena. U ovom sluaju postavlja se pitanje da li je prevoznik trebalo da primi na prevoz takve stvari, s obzirom da postoje i odredbe po kojima je poiljalac duan da upakuje stvar tako da se za vreme prevoza sauva od potpunog ili deliminog gubitka ili oteenja, kao i da sprei nanoenje tete licima, voznim sredstvima ili drugim stvarima. Ovo je bitno zbog toga to se zakonima koji reguliu materiju ugovora o prevozu stvari propisano daje poiljalac duan da naknadi tetu i prevoziocu, ako se zna daje prevozilac profesionalna organizacija, koja zna pravila prevoza, i koja nije duna da primi stvar nedovoljno upakovanu, ime bi izbegla da i sama zbog toga trpi tetu. Naravno, kada poiljalac preda prevozniku na prevoz stvari nedovoljno upakovanu, a taj nedostatak u pakovanju se mogao utvrdi samo otvaranjem ambalae, tetu nastalu u toku prevoza zbog takvog nedostatka u pakovanju ne moe da snosi prevozilac, ve poiljalac ili primalac. 884

Naknada za prevoz i trokovi u vezi sa prevozom (cl. 659. ZOO)

Po pravilima pojedinih prevoznika, prevozne trokove (prevoznina, dodatak na prevozninu, naknada za sporedne usluge i si. druge trokove nastale u toku prevoza, kao stoje ranije navedeno, plaa poiljalac po tarifi koja se primenjuje na dan zakljuenja ugovora o prevozu, ili primalac ako iskupi tovarni list a poiljalac nije preuzeo na sebe plaanje trokova. Ugovorom moe biti predvieno pravo poiljaoca da izdavanje poiljke primaocu uslovi isplatom odreenog novanog iznosa - pouzee. Za svaku poiljku predaje se poseban tovarni list, osim za stvari za iji je utovar, zbog njihovih dimenzija, potrebno vie kola ili za koje se drukije ugovori. Visina prevoznine odreuje se ugovorom o prevozu stvari ili drugim objavljenim aktom. Ako primalac ne ispuni svoje obaveze u vezi sa prevozom, prevozilac nije duan da preda stvar ako mu primalac, na njegov zahtev i bez odlaganja, ne prui odgovarajue obezbeenje. Ako primalac ne postupi u tom smislu, poiljalac moe predati stvar na uvanje javnom skladitu ili drugom licu, ili je moe sam uvati, a po proteku odreenog vremena od dana obavetenja o predaji na uvanje, a ako je u pitanju stvar podlona kvaru, ili trokovi uvanja nisu srazmerni sa vrednou stvari, moe je odmah prodati. Pravilo je, dakle, prema stavu 1. ovog lana, daje poiljalac duan da isplati prevoziocu naknadu za prevoz i trokove u vezi sa prevozom. Meutim, prema stavu 2. istog lana, ako u tovamom listu nije navedeno da poiljalac plaa naknadu za prevoz i ostale trokove u vezi sa prevozom, pretpostavlja se daje poiljalac uputio prevozioca da ih naplati od primaoca. I odredbama lana 670. ovog zakona propisano je da preuzimanjem poiljke i tovarnog lista, ako je izdat, primalac se obavezuje da isplati prevoziocu naknadu za prevoz, ako to drugo nije odreeno u ugovoru o prevozu ili u tovamom listu, kao i da mu isplati svote kojima je poiljka optereena. Meutim, ako je poiljalac u ugovoru o prevozu preuzeo kakvu obavezu u vezi isplate naknade, ali to nije navedeno u tovamom listu, primalac stvari je ipak duan da prijemom tovamog lista i stvari plati prevozniku odreenu naknadu za prevoz. Ukoliko bi nastao spor oko toga, odnosno ako primalac smatra da nije duan da isplati prevoziocu onoliko koliko ovaj zahteva, on moe vriti prava iz ugovora, odnosno preuzeti stvar samo ako kod suda poloi sporni iznos, a da nakon toga utvrdi da l i j e poiljalac ve platio vozarinu i drugo, u kom sporu e uestvovati i prevoznik. Primalac poiljke se oslobaa obaveze da plati vozarinu ako je u tovamom listu navedeno da vozarinu plaa primalac. Ako u tovamom listu nije nita navedeno o tome, pretpostavka je da vozarinu plaa primalac stvari. To su osnovna pravila u vezi plaanja vozarine. Inae, osnovno je pravilo, navedeno u stavu 1. ovog lana, da je poiljalac duan da isplati prevoziocu naknadu za prevoz i trokove u vezi sa prevozom. To pitanje se reava ugovorom o prevozu, Naime, ako je u ugovoru o prevozu predvieno da e vozarinu da plati primalac stvari, a prevozilac to prihvati, odnosno primio robu na prevoz i izda tovarni list, obaveza primaoca stvari je nesumnjiva - da on isplati traenu vozarinu, ili da ne preuzme tovami list, a samim tim i stvari, a da prevozilac dalje kontaktira o sudbini stvari sa poiljaocem.

Raspolaganje poiljkom (l. 660. ZOO)

Ako nije izdat prenosi vi tovarni list, poiljalac ima pravo, uz obavezu naknade trokova, da izmeni ugovor o prevozu (prema Zakonu o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju) i da zahteva: 1) da mu se stvar vrati u otpravnoj stanici; 2) da se prevoz stvari uz put zaustavi; 3) da se izdavanje stvari odloi; 4) da se stvar izda nekom drugom primaocu; 5) da se stvar izda u nekoj drugoj uputnoj stanici; 6) da se stvar vrati u otpravnu stanicu; 7) da se novani iznosi, za koje je u tovamom listu naznaeno da e ih platiti primalac, naplate od njega umesto od primaoca; 8) da se stvar naknadno optereti pouzeem, ili da se iznos pouzea povea ili smanji, ili da se od pouzea odustane. Inae, zahtev za izmenu ugovora o prevozu, kao i potvrda o predaju zahteva, moraju biti u pismenoj formi. Primalac ima pravo, pod uslovima i na nain kako je to navedeno u prethodnom stavu, da izmeni ugovor o prevozu ako poiljalac u tovamom listu naznai da primalac ima pravo da raspolae poiljkom, ili ako mu poiljalac preda duplikat tovamog lista. Ako je izdat prenosivi tovarni list, stvarima predatim na prevoz moe raspolagati samo ovlaeni imalac prenosivog tovamog lista, pod uslovom da ispuni sve obaveze koje proizlaze iz prenosivog tovamog lista. Imalac prenosivog tovamog lista ima pravo da izmeni ugovor o prevozu i da zahteva: 1) da se prevoz obustavi; 2) da se stvar izda u nekoj drugoj uputnoj stanici; 3) da se stvar vrati u otpravnu stanicu. Zahtev za izmenu ugovora o prevozu, kao i potvrda o prijemu zahteva, moraju biti u pismenoj formi. Prevozilac moe odbiti zahtev za izmenu ugovora o prevozu: 1) ako izmena ugovora nije vie mogua u trenutku kad je zahtev prispeo u stanicu koja treba da ga izvri; 2) ako bi usled izmene ugovora dolo do poremeaja u saobraaju; 3) ako je izmena ugovora protivna carinskim ili drugim propisima; 4) ako u sluaju izmene uputne stanice vrednost stvari ne bi pokrila trokove prevoza do nove uputne stanice, osim ako se iznos tih trokova odmah plati ili preuzme jemstvo. Zahtev za izmenu ugovora o prevozu, kao i potvrda o prijemu zahteva, moraju biti u pismenoj formi. Ako prevozilac ne postupi po zahtevu za izmenu ugovora, a ne postoje razlozi iz lana 54. zakona, odgovoran je za tetu koja zbog toga nastane. Naknada tete u sluaju iz stava 1. lana 55. zakona ne moe biti vea od iznosa koji bi prevozilac bio duan da naknadi daje stvar predata na prevoz izgubljena. 885

Pravo raspolaganja u toku prevoza u drumskom saobraaju, prema Zakonu o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju, je pravo poiljaoca da u toku prevoza moe da zahteva: 1) da se obustavi prevoz stvari; 2) da se predaja stvari primaocu odloi; 3) da se stvar preda u nekom drugom mestu opredeljenja; 4) da se stvar preda njemu ili nekom drugom primaocu koji nije odreen ugovorom o prevozu ili u tovarnom listu i 5) da zahteva da se stvar vrati u mesto otpreme. U ovim sluajevima, prevozilac je odgovoran za tetu ako ona nastane i odgovara poiljaocu. Meutim, pravo poiljaoca da raspolae stvarima iz ugovora o prevozu prestaje predajom tovarnog lista drugom licu. Ako je izdat prenosivi tovarni list, sa stvari predatom na prevoz moe raspolagati samo ovlaeni primalac prenosivog tovarnog lista. On ima pravo: 1) da obustavi prevoz; 2) da mu se stvar preda u nekom drugom mestu opredeljenja; 3) da se stvar vrati u mesto otpreme. U svakom sluaju, kako je propisano stavom 2. ovog lana, a saglasno je i gore navedenim propisima koji se odnose na ugovore o prevozu, pravo poiljaoca da menja naloge prestaje: a) posle prispea poiljke u mesto opredeljenja, b) kad prevozilac preda primaocu tovarni list, v) kad prevozilac pozove primaoca da preuzme poiljku, ili g) kad primalac sam zatrai njenu predaju. U stavu 3. ovog lana propisano je pravilo u vezi izdavanja tovarnog lista po naredbi, odnosno na donosioca, a naime da ako je tovarni list izdat sa nekom od tih klauzula, prava poiljaoca pripadaju iskljuivo imaocu tovarnog lista. Radi se o tzv. "prenosivom" tovarnom listu. Prenosivi tovarni list "po naredbi" prenosi se indosamentom, i to shodnim pravilima o prenosu putem indosamenta po propisu o menici (pismena izjava na poleini tovarnog lista kojom prenosilac, indosant, prenosi taj list na novog pribavioca tovarnog lista, indasatara). Prenosivi list "na donosioca" smatra se onaj tovarni list na kome je oznaeno daje u pitanju prenosivi list, na kome je oznaeno da prava iz takvog tovarnog lista ima donosilac. Inae, po pravilu, prenosivi tovarni list potpisuju prevozilac i poiljalac. Lice koje ima prava iz tovarnog lista, a to je ovlaeno lice koje ima pravo da daje naloge prevoziocu, duno je da prevoziocu kod izdavanja novih naloga naknadi trokove i tetu prevoziocu koje je ovaj imao zbog toga, kao i da mu na njegov zahtev prui jemstvo da e mu trokovi i teta biti naknaeni.

Pravac prevoza (l. 661. ZOO)

Zakljuenjem ugovora o prevozu utvruje se i pravac prevoza stvari, odnosno kojim putem e se taj prevoz izvriti, a ovo naroito ako ima vie puteva prema mestu u kome se nalazi primalac stvari. Utvrivanje puta je od znaaja za poiljaoca i on ga, po pravilu i odreuje, ako smatra da mu je odreeni put krai, sigurniji i jeftiniji. Ako nije ugovoreno kojim putem treba da se izvri prevoz, prevozilac je duan da ga izvri onim putem koji najvie odgovara interesima poiljaoca. Prevozilac bi mogao da odgovara za tetu ako bi u tom sluaju prevoz izvrio putem koji njemu vie odgovara, odnosno onim putem kojim bi se trokovi prevoza, odnosno vozarina pokazala veom od one za koju bi poiljalac platio manje daje prevozilac vodio rauna o interesima poiljaoca. Naravno, ako bi poiljalac u tom pravu bio oteen, on bi morao i da dokae tetu koja mu je naneta samovoljom prevozioca. Kod linijskog prevoza nije uobiajeno da se ugovara neki drugi put prevoza, jer po svojoj prirodi i planu prevozioca to je uobiajeni pravac kojim prevozilac vri prevoz. Ugovoreni put podrazumeva i linijski prevoz koji je uobiajen u poslovanju prevozioca. Taj pravac ne moe promeniti prevozilac, osim ako ima vie pravaca na kojima vri takav prevoz. Meutim, i u ovom drugom sluaju prevozilac je duan da poiljaoca obavesti o putu kojim e izvriti prevoz - za koji smatra da najvie odgovara interesima poiljaoca.

Smetnje pri izvrenju prevoza (l. 662. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu postupanje prevozioca u sluaju nastupanja nekih okolnosti koje bi bile od uticaja na izvrenje prevoza. Prema stavu 1. ovog lana, ako takve okolnosti nastupe, prevozilac je duan da o tim okolnostima obavesti poiljaoca i da postupi po uputstvima koje od njega dobije. Te okolnosti se odnose na sve one pojave koje nisu uobiajene u redovnom prevozu, poev od kvara vozi la zbog ega isporuka moe da kasni, zatim zbog eventualne tete nastale na stvari prilikom prevoza, ili u vezi smetnji koje u prevozi ini nedostatak pakovanja stvari i mnogo drugih okolnosti ako nastupe u toku prevoza, pa ak i po zavrenom prevozu ako se primaocu ne moe uruiti poiljka. Kod postojanja nekih od navedenih okolnosti, poiljalac je duan da obavesti poiljaoca i da od njega trai dalja uputstva, tj. kako dalje da postupi sa stvarima koje prevozi. 886

Uputstva poiljaoca mogu biti takve prirode da zahteva pretovar stvari u drugo vozilo prevozioca, ili da da nalog prevoziocu da izvri prepakovanje stvari, a u sluaju oteenja stvari da mu prevozilac vrati tu stvar, to isto moe uiniti i ako primalac odbije prijem stvari, u kom sluaju poiljalac moe dati nalog prevoziocu da stvar preda na skladitenje, ili daje preda nekom drugom licu, ili da mu je vrati. Prevozilac nije duan da postupi po onim uputstvima poiljaoca ije bi izvrenje moglo ugroziti sigurnost lica ili imovine. Koji bi to sluajevi bili faktiko je pitanje, ali se oni sigurno odnose na posebno postupanje sa stvarima iju bi smetnju mogao da otkloni specijalna organizacija ili sam poiljalac. Ako poiljalac prilikom predaje stvari zna za posebna svojstva stvari koje predaje, on je duan da u tovarnom listu navede uputstva za sluaj da se pojavi smetnja pri prevozu. Prema stavu 3. ovog lana, prevozilac ne mora uvek da eka poiljaoeva uputstva, naroito ako je sluaj takav da se ne bi moglo ekati to uputstvo, ve mora u konkretnom sluaju sam da postupi onako kako bi postupio dobar privrednik, odnosno dobar domain u istoj situaciji, i o tome obavestiti poiljaoca, traei njegova dalja uputstva. To moe biti sluaj ako su zbog loeg pakovanja poiljke neke stvari ispale, ili je poiljka u takvom stanju da se moraju stvari prepakovati, u kom sluaju je prevozilac kao dobar privrednik, odnosno kao da je u pitanju njegova stvar, da preduzme mere da se otklone nastale smetnje, o emu e blagovremeno obavestiti poiljaoca. Prevozilac ima pravo na naknadu trokova koje je imao zbog smetnji koje su nastale bez njegove krivice. Oni se mogu odnositi na stvarne trokove koje je prevozilac imao u vezi otklanjanja smetnji, a moe biti iskazana i kao kolska danguba.

Naknada u sluaju prekida prevoza (l. 663. ZOO)

Odredbe ovog lana reguliu tri pitanja u vezi naknade u sluaju prekida prevoza. To su: a) prekid prevoza zbog koga odgovara prevozilac, b) prekid iz nekog uzroka za koji ne odgovara niko od zainteresovanih, v) naknada ako u toku prevoza propadne usled vie sile. U prvom sluaju, ako je do prekida u prevozu stvari dolo iz razloga za koji odgovara prevozilac, on ima pravo na prevozninu samo za onaj deo puta u kome je ugovor o prevozu izvrio, dakle srazmerni deo naknade za izvreni prevoz, ali je duan da poiljaocu naknadi tetu koja bi nastala usled prekida prevoza. Prekid prevoza, u smislu odredaba ovog lana, smatra se onaj prekid kada prevozilac ne moe da nastavi dalji prevoz, bilo zbog ozbiljnog kvara na vozilu, ili zbog neke saobraajne nezgode u kojoj je oteeno vozilo prevozioca, usled ega prevozilac ne moe da nastavi dalji prevoz. U tom sluaju on moe sam postupati, ili u dogovoru sa poiljaocem, u tom smislu da preduzme potrebne mere, tj. ili da stvar vrati poiljaocu ili da angauje drugo prevozno sredstvo i prevoz izvri do mesta opredeljenja. Za deo puta do koga je izvren prevoz, poiljalac ima pravo na srazmerni deo naknade za izvreni prevoz, ali je zato odgovoran da naknadi tetu poiljaocu usled prekida stvari. Odredbe stava 1. ovog lana imaju u vidu pravo naruioca prevoza na naknadu tete ako bi teta nastala zbog prekida prevoza za koji odgovara prevozilac. Ta teta moe biti, na primer, zbog kvara lako kvarljive robe, ili neka druga teta na robi zbog prekida prevoza, ali i u vezi samog posla od koga je poiljalac oekivao kakav prihod, odnosno to je roba propala, ili nije mogla na vreme, do postojanja interesa kupca, da stigne do ovoga, zatim pravo na drugi deo vozarine ako je vozarinu unapred platio poiljalac, a posebno na vrednost oteene ili propale stvari. Drugi stav ovog lana odnosi se na prekid iz nekog uzroka za koji ne odgovara niko od zainteresovanih strana. U tom sluaju prevozilac ima pravo na razliku izmeu ugovorene vozarine za prevoz i trokova prevoza od mesta gde je prevoz prekinut do mesta opredeljenja. U pitanju je sluaj kada ni prevozilac ni poiljalac nisu krivi za prekid prevoza, a obaveza poiljaoca da plati prevozninu proizilazi iz injenice daje stvar koju je dao na prevoz njegova svojina, pa se osnov za to moe nai u odredbama lana 177. stav 1. ovog zakona, koje propisu ju da se imalac (u ovom sluaju prevoznik) oslobaa odgovornosti ako dokae da teta potie od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a ije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbei ili otkloniti. Poiljalac, kome se desio neskrivljeni sluaj, duan je prevozniku da isplati prevozninu i trokove prevoza do mesta opredeljenja za dostavu stvari. U stavu 2. ovog lana nije nita propisano u vezi dela prevoznine od poetne stanice do mesta prekida prevoza, tj. da l i j e poiljalac duan da prevozniku plati i razliku izmeu ugovorene naknade za prevoz i trokova prevoza od poetne stanice do mesta prekida. Imajui u vidu stav prvi ovog lana, proizilazi da bi poiljalac bio duan da plati celokupnu vozarinu i sve trokove u vezi ugovorenog prevoza, jer stav prvi to pravo predvia ak i u sluaju ako bi za prekid prevoza bio odgovoran prevozilac. Stav 3. ima u vidu propast stvari u toku prevoza usled vie sile, koja ako nastane i uniti stvari poiljaoca, prevozilac usled tog sluaja nema pravo ne samo na prevozninu ve ni na deo naknade, koja bi mu u drugim slu887

ajevima pripadala. Ovo zbog toga to via sila ima uticaja i na ugovornu odgovornost i na sam ugovor. Kod ugovorne odgovornosti, kao stoje sluaj kod ugovora o prevozu, dejstvo vie sile ogleda se u tome to odgovorno lice nije u mogunosti da izvri ugovorenu obavezu. U odnosu, pak, na sam ugovor, dejstvo vie sile, kod potpunog unitenja stvari, dovodi do prestanka ugovora.

Kad poiljka ne moe da bude predata (cl. 664. ZOO)

Predaju stvari prevozilac je duan da preda u mestu opredeljenja ili u mestu koje za prijem stvari odredi lice ovlaeno da raspolae sa stvari. Prevozilac je duan da bez odlaganja obavesti primaoca o prispeu stvari u mesto opredeljenja. Ako primalac odbije prijem stvari ili se ne moe pronai, prevozilac je duan da bez odlaganja zatrai uputstvo od poiljaoca. Ako, pak, prevozilac ne dobije uputstvo od poiljaoca o nastalim tekoama predaje stvari, prevozilac moe u ime i na troak lica koje je ovlaeno da raspolae sa stvari da: 1) istovari stvar i preda je na uvanje javnom skladitu ili drugom licu, ili je moe sam uvati; ili 2) odmah izloiti prodaji stvar koja je podlona kvaru ili ako trokovi uvanja ne bi bili u srazmeri sa vrednou stvari. Ako prevozilac dobije uputstvo od poiljaoca o daljoj manipulaciji sa robom, on je duan da po tom nalogu postupi, odnosno da stvar vrati poiljaocu ili je uputi treem licu, naravno ako to stoji u obavetenju poiljaoca. U protivnom, sa neprimljenim stvarima od strane oznaenog primaoca, ako prevozilac ne dobije uputstvo od poiljaoca, prevoznik postupa na nain kako je to navedeno u takama pod 1) i 2) prethodnog dela pasusa. O predaji stvari na uvanje javnom skladitu ili nekom drugom licu, prevozilac je duan da obavesti bez odlaganja lice koje je ovlaeno da raspolae sa stvari. Po isteku roka od 30 dana od dana predaje stvari na uvanje, prevozilac ima pravo da stvar izloi prodaji. To prema Zakonu o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju. Smetnje pri izdavanju poiljke u eleznikom saobraaju postoje: l)ako se primalac ne moe pronai; 2) ako primalac odbije prijem poiljke; 3) ako tovarni list nije iskupljen u predvienom roku; 4) ako je izdavanje zabranio nadleni organ. Prevozilac je duan da bez odlaganja i na najbri nain izvesti poiljaoca o smetnji pri izdavanju poiljke i da od njega zatrai uputstvo. Ako uputstvo poiljaoca ne prispe u primerenom roku, ili ako se ne moe izvriti, ili ako nije mogue izvestiti poiljaoca, prevozilac ima pravo da stvar preda na privremeni smetaj, na troak i rizik poiljaoca. U tom sluaju prevozilac odgovara kao uvar. U sluaju iz stava 3. lana 61. istog zakona, prevozilac ima pravo da na troak i rizik poiljaoca preda stvar pediteru ili javnom skladitu, s tim to odgovara za njihov izbor. Prevozilac je duan da bez odlaganja izvesti poiljaoca o preduzetim radnjama a u vezi sluajeva navedenih pod 3) i 4) ovog stava Ve je napred navedeno, da po isteku roka od 30 dana od dana predaje stvari na uvanje, prevozilac ima pravo da stvar izloi prodaji. Ako po isteku navedenog roka poiljalac proda navedenu stvar, on se u pogledu svog potraivanja namiruje od vrednosti prodate stvari, a ostatak je duan da poloi kod suda za ovlaeno lice, a u svakom sluaju to bi bio naruilac prevoza. U odredbama stava 2. ovog lana propisano je i pravilo da prevozilac ima pravo da proda poiljku "prema pravila o prodaji dugovane stvari u sluaju docnje poverioca", to upuuje na shodnu primenu odredaba iz l. 327. do 333. ovog zakona, ali s obzirom da u vezi ugovora o prevozu postoje specijalne odredbe o predaji, odbijanju prijema, uvanju i prodaji stvari, imaju se primeniti odgovarajue odredbe iz tih zakona. To su navedeni zakoni o ugovoru o prevozu na eleznikom, drumskom, vazdunom i pomorko - renom saobraaju. U svakom sluaju, ne postoje velike razlike izmeu propisa koji se odnose na polaganje i predaje stvari kod suda u smislu l. 327. i dr. lanova ovog zakona, uz primenu odgovarajuih odredaba Zakona o vanparninom postupku, u delu koji se odnosi na polaganje u sudski depozit i odredaba zakona o ugovorima o prevozu u saobraaju. Saobraajne organizacije su dune da se pridravaju odredaba stava 2. ovog lana, jer te odredbe daju prevozniku pravo prodaje stvari "prema pravilima o prodaji dugovane stvari", a ta pravila su navedena u svim zakonima koji reguliu materiju ugovora o prevoza stvari u saobraaju.

Odgovornost prevozioca prema poiljaocu (l. 665 ZOO)

Prevozne trokove (prevoznina, dodatak na na prevozninu, naknada za sporedne usluge, i si.) i druge trokove nastale u toku prevoza, po pravilu, plaa poiljalac po tarifi koja se primenjuje na dan zakljuenja ugovora o prevozu, ali ako te trokove ne plati poiljalac, iste isplauje primalac stvari ako iskupi tovarni list. Ugovorom o prevozu moe biti predvieno pravo poiljaoca da izdavanje poiljke primaocu uslovi isplatom odreenog novanog iznosa - pouzeem. To znai da ako je stvar optereena pouzeem, prevozilac je duan da pored svoje prevoznine i drugih trokova naplate od primaoca, od ovoga naplati i svotu kojom je bila optereena poiljka - u korist poiljaoca i da mu taj iznos preda. 888

Inae, pouzee postoji ako je o tome zakljuen ugovor sa prevoziocem. Ono postoji ako je ugovorom o prevozu predviena obaveza prevoznika da poiljku preda primaocu tek kada mu ovaj isplati odreeni novani iznos u korist poiljaoca. Ako poiljalac nije platio prevozninu i druge trokove prevozniku, predajom tovarnog lista primaocu prevozilac od ovoga naplauje prevozninu i druge trokove, a istovremeno i isplatu odreenog novanog iznosa u korist poiljaoca po osnovu pouzea. Odredbe ovog lana ima u vidu sluaj ako prevozilac predao poiljku primaocu, a nije od njega naplatio svotu kojom je poiljka bila optereena. U tom sluaju, poiljalac je duan da taj iznos optereene stvari isplati poiljaocu, a sam ima pravo da trai naknadu od primaoca poiljke u visini koju je isplatio poiljaocu.

ODNOS PREVOZIOCA I PRIMAOCA

Obavetavanje primaoca o prispeu poiljke (cl. 666. ZOO)
Prevozilac je duan da u uputnoj stanici koju je oznaio poiljalac izda primaocu tovarni list i stvar, poto primalac potvrdi njihov prijem i uplati iznose naznaene u tovarnom listu. Tovarni list i stvar izdaju se donosiocu izvetaja o prispeu stvari na kome je primalac potvrdio prijem. Ako prevozilac ili imalac prava utvrde ili posumnjaju da postoji potpun ili delimian gubitak ili oteenje stvari primljene na prevoz, prevozilac je duan da odmah sastavi zapisnik i utvrdi stanje a, prema potrebi, i masu stvari, kao i uzrok i visinu tete, ako je to mogue, navodei i vreme kad se teta dogodila i pod kojim okolnostima. Prevozilac izdaje imaocu prava primerak zapisnika o utvrenom stanju. Ako je to mogue, prevozilac je duan da potpun ili delimian gubitak ili oteenje stvari utvrdi u prisustvu imaoca prava a, po potrebi, i u prisustvu jednog ili vie vetaka ili svedoka. Ako se uvidom izvrenim na zahtev imaoca prava ne utvrdi nikakva teta, ili se utvrdi samo teta koju je prevozilac ve priznao, imalac prava je duan da naknadi nastale trokove. To je prema Zakonu o ugovoru o prevozu robe u eleznikom saobraaju. Prema zakonu koji se odnosi na ugovore o prevozu u drumskom saobraaju, predaju stvari prevozilac je duan da izvri u mestu opredeljenja ili u mestu koje za prijem stvari odredi lice ovlaeno da raspolae sa stvari. Prevozilac je duan da bez odlaganja obavesti primaoca o prispeu stvari u mesto opredeljenja. Mesto istovara odreuje primalac, ako ugovorom nije drukije odreeno. Primalac je duan da stvar istovari, ako ugovorom nije drukije odreeno. Prilikom istovara primalac se mora pridravati uputstva prevozioca koja se odnose na bezbednost i zatitu od tete lica, vozila i stvari utovarenih u vozilu. Ako primalac stvari primi stvar bez prigovora, smatra se da mu je stvar uredno predata u stanju koje je oznaeno u tovarnom listu ili u prenosivom tovarnom listu, a ako te isprave ne postoje - u stanju u kakvom je primljena na prevoz. Za oteenja koja nisu bila vidljiva u asu predaje, primalac je duan da u pismenoj formi i odmah po otkrivanju oteenja, stavi prigovor, najdocnije u roku od sedam dana od dana predaje. U protivnom, prestaje pravo na naknadu tete. A ako primalac odbije prijem stvari, ili se ne moe nain, prevozilac je duan da, bez odlaganja, zatrai uputstvo od poiljaoca. Ve je napred navedeno da tovarni list moe biti prenosivi. On je prenosiv ako su poiljalac i prevoznik sporazumno odredili da prevozilac izda tovarni list po naredbi ili na donosioca. To se mora naznaiti na tovarnom listu, tako da ta klauzula postoji na primerku koji se daje poiljaocu, a na primerku koji prati stvar - daje izdat prenosivi tovarni list. Ako je u pitanju prenosivi tovarni list, na tovarnom listu (treem primerku koji je dostavljen primaocu) stajae da l ij e tovarni list prenosiv (putem indosamenta) ili glasi na donosioca.

Predaja poiljke kad je izdat duplikat tovarnog lista (l. 667. ZOO)
Prema odredbama ovog lana, a saglasno odredbama prethodnog lana, prevoznik je duan da primaoca obavesti bez odlaganja daje poiljka prispela, da mu je stavi na raspolaganje kako je ugovoreno i da mu podnese tovarni list. S obzirom da prevozilac ima original i duplikat tovarnog lista, primaocu podnosi ijedan i drugi, s tim stoje primalac duan da na duplikatu tovarnog lista, koji ostaje prevoziocu , potvrdi da mu je poiljka predana. U konkretnom sluaju, ako se ne radi o prenosivom tovarnom listu, original tovarnog lista se predaje primaocu, ali mu poiljalac nee predati poiljku ako primalac na kopiji koja se nalazi kod prevozioca ne potvrdi daje poiljku primio. Dakle, primalac poiljke je sa obavetenjem o prispeu poiljke primio i tovarni list od prevozioca, ali da bi ostvario pravo na prijem poiljke, pored isplate vozarine i drugih trokova, mora da potpie odnosno da taj prijem overi svojim potpisom na duplikatu tovarnog lista koji ostaje kod prevozioca. Tek tada, kada je na duplikatu tovarnog lista potvrdio daje primio poiljku, prevozilac mu je i predaje. 889

Pravo primaoca da zahteva predaju poiljaka (l. 668. ZOO)

Ovaj lan regulie prava primaoca iz ugovora o prevozu, a naime da zahteva da mu prevozilac, kada poiljka prispe u mesto opredeljenja, preda tovarni list i poiljku. Prevozilac je duan da primaocu preda tovarni list i poiljku, poto primalac potvrdi na duplikatu tovarnog lista potvrdi daje poiljku primio i daje platio iznose naznaene u tovarnom lisu. Stvar ne mora primiti neposredno primalac. On moe nekom drugom licu da preda izvetaj o prispeu stvari (aviza) na kome je potvrdio prijem stvari. Predajom izvetaj a donosiocu se predaje tovarni list i stvar. Izvetaj o prispeu robe mora biti potpisan od lica na koga glasi tovarni list. Tako, na primer, ako je stvar upuena na neko preduzee, koje je obaveteno o prispeu stvari, ono daje izvetaj prevoziocu preko lica koga ovlasti za prijem stvari, koje na osnovu tog izvetaj a od primaoca prima stvar i tovarni list na kome je potvrdio prijem stvari. Prema stavu 2. ovog lana, prevozilac je duan, na zahtev primaoca da mu preda stvar i pre nego to ona prispe u mesto opredeljenja, ali samo ako je na to ovlaen od poiljaoca. Naime, pravo je poiljaoca da raspolae sa stvari u toku prevoza, a to pravo mu prestaje ako je isto predajom tovarnog lista preneo na primaoca. Primalac stvari, na koga je prenet tovarni list, moe da raspolae sa stvari u toku prevoza isto kao to je to mogao da uini poiljalac do predaje tovarnog lista. On moe da trai da se obustavi dalji prevoz i da se stvar disponira u neko drugo mesto, zatim da se predaja stvari njemu kao primaocu odloi, kao i da se stvar vrati u mesto otpreme. Meutim, za sve te radnje prema poiljaocu odgovara primalac, kao nosilac prava po tovarnom listu, dok se iz tog odnosa iskljuuje raniji poiljalac. Primalac stvari moe da raspolae sa stvari koja je u prevozu, ili kada stvar stigne u mesto opredeljenja, ako mu je poiljalac predao svoj primerak tovarnog lista. Prava primaoca stvari su ograniena u okviru prava koja je imao poiljalac prema zakljuenom ugovoru o prevozu, to znai da prilikom prijema tovarnog lista u toku prevoza stvari ili po prijema stvari u otpremnoj stanici, ne moe imati vea prava nego to ih je imao poiljalac. Njegova prava iz ugovora o prevozu poinju od trenutka kada je poiljalac zakljuio ugovor o prevozu sa prevoznikom, odnosno predajom tovarnog lista i stvari na prevoz, odnosno od trenutka kada je prevozilac predao tovarni list primaocu, to znai da sve odnose u vezi predate stvari na prevoz ubudue reguliu jedino prevoznik i primalac kome je poiljalac predao tovarni list.

Utvrivanje istovetnosti i stanja poiljke (l. 669. ZOO)

Primalac, odnosno ovlaeno lice moe da zahteva da se zapisniki utvrdi istovetnost poiljke i ako je poiljka oteena. Istovetnost poiljke podrazumeva podudarnost poiljke sa onim opisom koji je naveden u tovarnom listu. Ako poiljka nije istovetna sa opisom u tovarnom listu, primalac nije duan da takvu poiljku primi, ali moe da zahteva da sa prevoziocem zapisniki utvrde pravo stanje stvari. Utvrenje zapisnikom da poiljka nije istovetna onoj koju je poslao poiljalac, obavezuje i poiljaocu da takvu poiljku ne preda primaocu, ve da ispita na koga se ta poiljka odnosi i tom licu tu poiljku i preda. Ako je primalac, ne proveravajui istovetnost poiljke, poiljku primio i kasnije utvrdio da to nije ona poiljka koja je njemu namenjena, duan je da tu poiljku vrati prevoziocu i da o tome zajedniki saine zapisnik. Zapisnik se sastavlja i ako poiljka oteena. Njime se utvruje stepen oteenja, a po mogunosti i uzrok oteenja, tj. da li je do oteenja dolo usled loeg pakovanja stvari ili usled loeg prevoza stvari. U svakom sluaju utvruje se ono stanje koje moe da ukae kolika je vrednost oteenja, zatim da li se to oteenje moe popraviti ili je stvar oteenjem postala potpuno ili delimino neupotrebljiva, te kolika je vrednost tete, a naroito ko je odgovoran za nastanak te tete. Ako prevozilac odbije da se zapisniki utvrdi istovetnost poiljke, ili oteenje poiljke, primalac ima pravo, naravno ako je primio tovarni list, da putem suda trai utvrenje stanja stvari, odnosno obezbeenje dokaza, kako bi primalac u eventualnom sporu mogao da ostvari svoja prava po osnovu prijema stvari. Primalac koji je pristao da robu primi bez propratnih isprava, a primio je tovarni list, mora poveati opreznost prilikom prijema robe, jer svako postupanje kod prijema robe bez tih propratnih isprava, usled pogrenog, odnosno loeg preuzimanja, moe prouzrokovati tetu, za koje ne moe da odgovara prevozilac. O jednom takvom sluaju raspravljao je i sud i u obrazloenju svoje odluke, pored ostalog naveo: "Svrha pregleda je ispitivanje da l i j e prevoznik uredno izvrio svoju osnovnu obavezu prevoz robe u onom stanju u kome ju je i primio, odnosno da se utvrdi istovetnost poiljke; koliina i stanje u odnosu na podatke iz prevoznog lista. To ispitivanje se vri u trenutku predavanja poiljke od strane prevoznika i preuzimanja iste od strane primaoca, znai u momentu materijalnog akta predavanja robe. Upravo u situaciji da tuenikov radnik u momentu predaje robe nije raspolagao potrebnim ispravama -prevoznim listom, obaveza primaoca robe je bila utoliko vea da proveri koje poiljalac, koje vrste robe i u ko890

joj koliini. Primalac robe, koji je ve pristao na preuzimanje iste bez propratnih isprava morao je poveati svoju opreznost oko prijema robe, za koju nije pouzdano znao da lije gorivo ili neka druga vrsta robe. Ispitani sve-doci koji su radili kod pomenute fabrike izjavili su da nisu bili sigurni da lije gorivo, jer je gorivo ranije dopremano u drugim cisternama, ali su ipak robu preuzeli kao gorivo i dali nalog da se ista istoi u cisterne u kojima se ve nalazio mazut. U takvoj situaciji, kada je ve postojala sumnja i kada nije prezentovan dokument, o kakvoj se robi radi, bilo je u prirodi stvari da se nepoznata tenost ispumpa u praznu cisternu. Davanjem naloga radniku tuenog da poiljku istoi u cisternu sa mazutom, iako pri tome nije ispitao sadraj poiljke, primalac robe je postupio krajnje nepaljivo, i upravo je ta krajnja nepanja kao uzrok imala za posledicu nastalu tetu, a ne nedostatak dokumenata. S obzirom da se ispitivanje poiljke u trenutku isporuke, preuzimanja od prevoznika, vri kako u interesu prevoznika tako i u interesu primaoca robe, to to primalac nije pristupio ispitivanju poiljke stvorena je pretpostavka daje isporuka uredno izvrena". Na kraju, prema odredbama stava 2. ovog lana, ako se utvrdi da poiljka nije bila ona koja je bila predata prevozniku, ili daje oteenje vee nego to je prevozilac tvrdio, trokove utvrenja snosi prevozilac. Ovaj drugi sluaj ima u vidu trokove koje bi primalac imao ako bi eventualno putem suda traio utvrenje veeg oteenja od onog koje je tvrdio prevozilac. U tom sluaju, ako se utvrdi daje oteenje vee od onog stoje tvrdio poiljalac, ovaj je duan da snosi trokove tog utvrenja.

Obaveza primaoca da isplati naknadu za prevoz (cl. 670. ZOO)

Naknada za prevoz se odreuje prilikom zakljuenja ugovora o prevozu na osnovu tarife ili drugim objavljenim aktom prevozioca. Zakljuenjem ugovora o prevozu stvari, prevozilac se obavezuje da stvari preveze u mesto opredeljenja i daje preda primaocu ili drugom licu koje primalac odredi, a poiljalac da prevozniku isplati ugovorenu prevozninu. Osnovno pravilo je, dakle, kod isplate prevoznine daje to obaveza poiljaoca stvari. Meutim, ako u vezi isplate prevoznine nije nita navedeno u tovarnom listu, preuzimanjem poiljke i tovarnog lista, primalac se obavezuje da isplati prevoziocu naknadu za prevoz, a u sluaju optereenja stvari od strane poiljaoca i odgovarajui iznos kojim je ta stvar bila optereena. Ako primalac odbije prijem stvari jer smatra da mu je prevoznina velika, smatra se kao daje odbio prijem stvari, pa je prevozilac duan da od poiljaoca trai dalja uputstva u vezi raspolaganjem stvari. Ako traeno uputstvo prevozilac ne dobije do odreenog vremena, on ima pravo da stvar preda na skladitenje, a po proteku odreenog roka i da tu stvar proda, s tim da naplati svoje potraivanje, a da viak preda u sudski depozit na uvanje do pojave zainteresovanog lica. Ako, pak, primalac smatra da nije duan da isplati prevoziocu onoliko koliko ovaj zahteva, primalac je duan da prevoziocu isplati iznos za koji on smatra daje pravian, ali da bi raspolagao robom, odnosno da bi mi je prevozilac predao, primalac je duan da razliku od plaenog iznosa do iznosa koji potrauje prevozilac poloi kod suda. Predajom prevoziocu isprave o predaji preostalog iznosa sudu u sudski depozit, prevozilac je duan da stvar preda primaocu, uz prijem onog iznosa koji je primalac prihvatio da ga isplati. Naravno, u vezi sa predajem novca sudu u sudski depozit, vanparnini sud prvo sprovodi propisani postupak u kome uestvuje prevozilac i primalac, pa ukoliko se ne sloe o predlogu primaoca, vanparnini sud ih upuuje na ostvarivanje svojih prava u parninom postupku. Pravosnana odluka parninog suda obavezuje parnine strane da postupe onako kako je izrekom suda utvreno. U praksi se moe desiti sluaj daje primalac kod prijema tovarnog lista izjavio da nije bio u poslovnom odnosu sa poiljaocem, jer je prevoz po spornom tovarnom listu naruilo jedno drugo lice, koje je prema sporazumu sa primaocem trebalo da plati prevoz prevoziocu. Reavajui jedan takav sluaj, sud je zauzeo pravni stav, da kada je u tovarnom listu kao korisnik prevoza oznaen primalac, i istovremeno u tovarnom listu navedeno da e prevoz on platiti, stoje on po prijemu robe i potvrdio potpisom klauzule na tovarnom listu daje poiljku primio ispravno, saglasno sa cenom prevoza, i to overio peatom svog preduzea, onda je prihvatio da kao naruilac prevoza i istovremeno i primalac robe, plati vozarinu za prevoz robe na jednoj od relacija. Meutim, kako je primalac, kao poiljalac na drugoj relaciji na tovarnom listu stavio klauzulu da e prevoz platiti primalac i ovaj potpisom i prijemom tovarnog lista prihvatio, prevozilac je ovlaen da za prevoz tui naruioca prevoza, odnosno poiljaoca robe, a to je primalac u vezi prve relacije, a sada isto on kao naruilac prevoza na drugoj relaciji. U jednoj raspravi o ovom pitanju (Bilten 3/2006), tj. da li se kod meunarodnog prevoza robe (u drumskom i eleznikom transportu), mogu primeniti pravila o pretpostavci plaanja vozarine, ustanovljene odredbom l. 670 Zakona o obligacionim odnosima, ako u tovarnom listu (CMRu) nisu popunjene rubrike o plaanju vozarine, a drugim dokaznim sredstvima ne moe se utvrditi ko je obveznik plaanja, Vii trgovinski sud je dao odgovor da su u sluaju meunarodnog prevoza robe, osnovni izvori prava Konvencija o meunarodnim eleznikim prevozima (SOTIF), sa dodatkom B Jednoobrazna pravila o ugovoru o meunarodnom prevozu robe 891

eleznicama (JP CIM) i vie drugih meunarodno-pravnih akata kojima se reguliu neka pitanja u vezi sa eleznikim saobraajem i Konvencija o ugovoru o meunarodnom drumskom prevozu robe (konvencija CIM), a koji meunarodni propisi imaju jau snagu od domaih, saglasno vaeim ustavnopravnim odredbama. U domaem pravu glavni izvori prava kojima se regulie ugovor o prevozu su specijalni zakoni i to: Zakon o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju sa prateim aktima (Tarifa i dr.) i Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju uz formirane poslovne obiaje (Opti uslovi poslovanja drumskih prevozilaca), dok Zakon o obligacionim odnosima ima karakter opteg i supsidijernog izvora prava u ovoj oblasti. Nijedan od navedenih propisa, kako meunarodnih tako i domaih, ne poznaje institut pretpostavke plaanja jer je postojanje takve pretpostavke suprotno prirodi ugovora uopte, s obzirom da se ugovorom jasno definiu obaveze ugovaraa, pa u skladu sa tim i postojanje obaveze plaanja, ako je ta obaveza preuzeta ugovorom. Verovatno autor pitanja pod pretpostavkom plaanja podrazumeva nastanak obaveze primaoca robe da plati neplaenu naknadu za prevoz, pri emu se ima vidu da je u praksi raireno tumaenje daje primalac robe duan da plati naknadu za prevoz ukoliko je poiljalac nije platio i ovakvo tumaenje se ba zasniva na l. 670. 300. Uz napomenu da napred navedeni meunarodni izvori prava, kao i domai specijalni propisi, imaju identino reenje u pogledu nastanka obaveze primaoca i prava i obaveza ugovaraa kao i Zakon o obligacionim odnosima, istiem da napred navedeno tumaenje i prisutna praksa u tom pogledu nije ispravna niti zasnovana na svim navedenim propisima, koji u tom pogledu imaju isto reenje. Nesporazum proizlazi iz posebne prirode ugovora o prevozu koji je kako ugovor izmeu strana ugovornica tako istovremeno i ugovor kojim se ini obeanje radnje treeg lica (primaoca poiljke), a ime ovaj ugovor dobija karakter ugovora korist ili na tetu treeg lica. Ovde se valja podsetiti na osnovnu zakonsku regulativu o ugovoru prevozu, a da bi se na potpun i jasan nain odgovorilo na postavljeno pitanje. Ugovor o prevozu je sporazum izmeu poiljaoca robe i prevoznika kojim se prevoznik obavezuje da poiljku preveze, a poiljalac da plati naknadu za prevoz (prevozninu, vozarinu). To je, u smislu svih navedenih propisa, realan ugovor, pa je prema tome zakljuen predajom stvari na prevoz prevozniku. Prilikom preuzimanja poiljke moe se, ali ne mora sainiti tovarni list. To je dokument koji prati poiljku i koji moe posluiti kao dokaz o zakljuenom ugovoru o prevozu. Ukoliko je u tovarnom listu poiljalac naznaio da e primalac platiti naknadu za prevoz, to znai daje uputio prevozioca da istu naknadu naplati od primaoca. U tom delu se ogleda specifinost ugovora o prevozu. Prilikom prispea poiljke, prevoznik obavetava primaoca o injenici daje roba prispela i poziva ga da isplati naknadu za prevoz. Ukoliko primalac isto prihvati , primalac stupa u odnos sa prevoznikom i moe vriti prava iz ugovora o prevozu to prvenstveno podrazumeva preuzimanje poiljke. Ukoliko primalac ne prihvati isplatu naknade za prevoz, prevoznik je duan da od poiljaoca zatrai uputstva u pravcu postupanja sa poiljkom i da postupi u skladu sa tim uputstvima. Naravno da e se ta uputstva prvenstveno odnositi na ispunjenje obaveze plaanja naknade. Opisanu regulativu sadre na skoro identian nain svi propisi kojima se regulie ugovor o prevozu, pa stoga nema potrebe da se pojedinano pozivamo na svaki od napred navedenih izvora prava. Iz kratkog prikaza napred navedene regulative, jasno proizlazi da ne postoji nikakva pretpostavka plaanja kod ugovora o prevozu, ve daje sasvim jasno ko i kada ima obavezu plaanja naknade za prevoz. Krae reeno, ugovor o prevozu je ugovor izmeu poiljaoca i prevoznika s tim to doputa pristup i preuzimanje ugovornih prava i obaveza od strane treeg lica, ali samo pod odreenim uslovima. U situaciji kada u tovarnom listu, koji sainjava poiljalac, nije navedeno ko plaa vozarinu, onda nema ak ni uputa prevozniku da od primaoca naplati naknadu za prevoz. U toj situaciji sasvim je jasno Da poiljalac robe kao strana ugovornica duan da plati naknadu za prevoz i ta njegova obaveza proizlazi iz injenice da je on zakljuio ugovor o prevozu i daje svim propisima koji reguliu ugovor o prevozu propisano da poiljalac plaa naknadu za prevoz. Prema tome, u takvoj situaciji ne postoji uopte potreba da se na bilo koji poseban nain utvruje koje obveznik plaanja naknade za prevoz, jer je to obaveza poiljaoca, odnosno lica koje je zakljuilo ugovor o prevozu, pri emu valja imati u vidu i injenicu da je to realan ugovor. Sud u takvoj situaciji valja da utvrdi sa kirnje prevoznik bio u ugovornom odnosu.

ODGOVORNOST PREVOZIOCA ZA GUBITAK, OTEENJE I ZADOCNJENJE POILJKE

Gubitak ili oteenje poiljke (l. 671. ZOO)
Prevozilac koji je primio stvar na prevoz sa tovarnim listom odgovara za izvrenje prevoza do izdavanja stvari poiljaocu. Prevozilac odgovara za tetu nastalu u toku prevoza zbog potpunog ili deliminog gubitka ili oteenja stvari, kao i za tetu nastalu zbog prekoraenja roka isporuke, osim ako dokae da je teta nastala zbog radnji ili propusta korisnika prevoza, svojstava stvari ili drugih uzroka koji se nisu mogli predvideti, izbei ili otkloniti. Prevozilac odgovara za tetu koju prouzrokuju lica koja su po njegovom nalogu radila na izvrenju prevoza. 892

U stavu 1. ovog lana naglaeno je da prevozilac odgovara za naknadu tete od asa preuzimanja stvari na prevoz do njene predaje, ali nije reeno kome odgovara, tj. da li poiljaocu ili primaocu. Prema odredbama propisa o ugovorima o prevozu, poiljalac ima pravo da raspolae stvarima koje je dao na prevoz sve do predaje stvari primaocu, ukoliko u tovarnom listu nije oznaeno da sva prava iz ugovora o prevozu prelaze na primaoca, danom zakljuenja ugovora kada je na tovarnom listu oznaeno da je to prenosivi tovarni list. Primalac stvari moe da raspolae sa stvari koja je u prevozu, ili kada stvar stigne u mesto opredeljenja, ako mu je poiljalac predao svoj primerak tovarnog lista. Prevozilac moe priiniti tetu nepanjom prilikom manipulacije robom, odnosno kada pri vrenju svoje delatnosti zanemari pravila svoje struke, zbog ega se takvo njegovo ponaanje kvaliflkuje kao hotimino neispravno postupanje. U jednom sluaju, o kome je reavao sud, bila je u pitanju profesionalna odgovornost prevoznika, jer su prevozioevi radnici bili duni da preduzmu sve mere u cilju bezbednog prevoza tovara, a oni to nisu uinili. "Naime, u cilju bezbednog prevoza tovara, izmeu ostalog, bili su duni da prilikom preuzimanja tovara (maina) radi utovara i prevoza kontroliu visinu tereta koji prevoze, budui da bi na taj nain, s obzirom na okolnosti pod kojima je sporna teta nastupila, svakako izbegli oteenje tovara. Sledstveno tome, kad se ima u vidu daje visina podvonjaka (kod koga se dogodilo oteenje maina) bila oznaena sa 3,90 metara i daje visina kamiona zajedno sa tovarom iznosila 4,20 metara sud je naao da se u tom sluaju ne moe uzeti da su vozai tuenog preduzeli sve mere koja im nalau pravila struke. Da su vozai tuenog olako smatrali da do tete nee doi proizilazi i iz njihove izjave da su smatrali daje visina tovara zajedno sa kamionom ispod 3,65 metara. Kod takvog stanja stvari kad je tueni (tj. njegovi radnici - vozai) pri vrenju prevoznike delatnosti zanemario pravila struke i kada je usled toga nastala teta, onda se takvo njegovo ponaanje ima smatrati hotiminim neispravnim postupkom. Ovo i zbog toga to pravila struke tuenog zahtevaju pojaanu panju, pa je time i stepen njegove odgovornosti pojaan". Ako imalac prava dokae daje zbog prekoraenja roka isporuke pretrpeo tetu, ukljuujui i oteenje, prevozilac je duan da plati dokazanu tetu. U sluaju potpunog gubitka stvari ne moe se zahtevati naknada tete zbog prekoraenja roka isporuke. U sluaju deliminog gubitka stvari, naknada tete se odreuje za deo poiljke koji nije izgubljen, prema pravilima iz propisa o ugovoru o prevozu stvari. U sluaju potpunog gubitka stvari ili u sluaju gubitka pojedinih komada, pri izraunavanju iznosa naknade tete ne vri se nikakav odbitak na ime gubitka u masi pri prevozu. Ukupan iznos naknade tete ne moe da bude vei od iznosa naknade tete koji bi trebalo platiti u sluaju potpunog gubitka stvari. Prema stavu 1. ovog lana prevozilac ne odgovara za gubitak ili oteenje poiljke koji bi se dogodili od asa preuzimanja do njene predaje: a) ako su prouzrokovani radnjom ovlaenog lica (to podrazumeva ako stvar uopte nije upakovana ili obeleena, ili to nije dovoljno upakovana i obeleena), b) svojstvima poiljke (ako poiljalac nije ukazao na svojstva stvari koja je kvarljiva, odnosno ako za ta kve stvari nije zahtevao poseban prevoz sa rashladnim ureajima i si.) ili v) stranim uzrocima koji se nisu mogli predvideti ni izbei ili otkloniti (kao to bi bili: ako je udes ili nezgoda prouzrokovana okolnostima izvan prevoza, ili ako je udes ili nezgoda nastala krivicom treeg lica, koje prevozilac, i pored nastojanja, imajui u vidu osobenosti sluaja, nije mogao da izbegnuti da otkloni njihove posledice). U jednom sluaju o kome je reavao sud, a u vezi nastanka tete nastale navodno zbog vie sile, da bi se mogao izvesti zakljuak daje sporna teta nastupila kao posledica vie sile, bilo je potrebno na pouzdan nain utvrditi da li su tuenikovi vozai kamiona sa prikolicom bili u mogunosti da, s obzirom na uslove puta u vremenu kada je teta nastupila, izbegnu i spree nastupanje tete. Ako su s obzirom na vremenske prilike koje su vladale u momentu nastupanja tete mogli da izbegnu, odnosno spree nastupanje predmetne tete, vozar se ne moe osloboditi odgovornosti da imaocu prava naknadi tetu, kako je zakljuio drugostepeni sud kada je ukinuo prvostepenu presudu. Prema posebnim propisima o ugovorima o prevozu stvari, prevozilac se oslobaa odgovornosti ako je potpun ili delimian gubitak ili oteenje stvari nastalo zbog: 1) prevoza koji se vri u otvorenim kolima na osnovu vaeih propisa ili ugovora zakljuenog s poiljaocem i navedenog u tovarnom listu; 2) nepakovanja ili nedovoljnog pakovanja stvari koja je usled tih nedostataka po svojoj prirodi izloena gubitku ili oteenju; 3) utovara stvari, nepravilnog to varenja i istovara, kad utovar, ili istovar vri poiljalac, odnosno primalac na osnovu vaeih propisa ili ugovora zakljuenog s poiljaocem ili primaocem, navedenih u tovarnom listu; 4) svojstva stvari zbog koga je stvar naroito podlona potpunom ili deliminom gubitku ili oteenju (lomljenje, ranje, truljenje, dejstva mraza i toplote, curenje, suenje, rasipanje i si. ); 5) predaje na prevoz sa neispravnim, netanim ili nepotpunim oznaenjem stvari koja je iskljuena od prevoza ili se prima na prevoz pod posebnim uslovima, ili ako poiljalac ne preduzme mere predostronosti koje su propisane za stvar koja se prima na prevoz pod posebnim uslovima; 6) posebne opasnosti kojoj su izloene ive ivotinje prilikom prevoza; 7) prevoza ivih ivotinja ili odreene stvari koji se, na osnovu tarife ili ugovora s poiljaocem navedenim u tovarnom listu, mora 893

izvriti uz pratnju, ako potpun ili delimian gubitak ili oteenje nastane zbog proputanja pratioca da otkloni opasnost u vezi s prevozom. Ako je potpun ili delimian gubitak ili oteenje moglo nastati u vezi s jednom ili vie posebnih okolnosti napred navedenih, pretpostavlja se daje teta nastala zbog tih okolnosti dok se suprotno ne dokae. Prema stavu 2. ovog lana, ne moe se u ugovoru o prevozu, ili nekim optim aktom, ili tarifom prevozioca smanjivati odgovornost prevozioca u odnosu na pravila o njegovoj odgovornosti propisana ovim zakonom, a posebno odredbama stava 1. ovog lana. Ako bi se tim aktima tako neto i propisalo, odnosno ugovorilo, takve odredbe bi bile nitave. Ali stav 3. ovog lana doputa mogunost da prevozilac svojom tarifom, odnosno optim aktom ili nekim drugim propisom, predvidi najvii iznos naknade, pod uslovom da nije u oiglednoj nesrazmeri sa tetom. Ovo ogranienje iznosa naknade ne vai ako je tetu prevozilac prouzrokovao namerno ili krajnjom nepanjom. Ako je prevozilac obavezan da imaocu prava naknadi tetu za potpun ili delimian gubitak ili oteenje, vrednost stvari se rauna po trinoj ceni, a ako je cena stvari ugovorena - po toj ceni. Cena se odreuje po mestu i vremenu prijema stvari na prevoz. U sluaju oteenja stvari, prevozilac je duan da imaocu prava plati samo iznos za koji je umanjena vrednost stvari. Ako je usled oteenja ela poiljka, odnosno samo jedan deo poiljke izgubio vrednost, naknada tete ne moe premaiti iznos koji bi se platio u sluaju gubitka ele poiljke, odnosno onog dela koji je izgubio vrednost. Pored naknade tete za stvar, prevozilac je duan da naknadi prevozninu, carinske dabine i druge trokove u vezi s prevozom izgubljene stvari. Ako je u pitanju stvar koja, zbog svoje prirode redovno gubi u masi pri prevozu, prevozilac odgovara samo za deo gubitka koji, bez obzira na duinu prenog puta, prelazi sledee granice: 1) 2% od mase za: - tenost; - stvari koje su vlane predate na prevoz; i si; 2) 1% od mase - za ostale suve stvari. Prevozilac se ne moe pozivati na navedeno ogranienje odgovornosti ako imalac prava dokae da gubitak nije nastao usled uzroka koji povlae prirodan gubitak u masi stvari. Zakonom o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju detaljno su regulisana pitanja u vezi izvrenja prevoza, odnoenja i prodaje stvari, odgovornosti prevozioca, reklamacije, zastarelost potraivanja i drugi odnosi koji reguliu prevoz robe eleznicom.

Sudska praksa
Prevoznik je odgovoran za svaku tetu Prevoznik u unutranjem prevozu odgovoran je za svaku tetu koja nastane na robi usled gubitka ili oteenja od asa preuzimanja do izruenja, ukoliko ne moe dokazati daje teta nastala usled vie sile, prirodnog svojstva stvari ili usled nedostatka pakovanja koje se spolja nije moglo primetiti. Prema obrazloenju Tueno transportno preduzee, je kao prevoznik preuzelo od tuioevog osigurariika robu razno pie, s tim da je preveze od jednog do drugog grada. Prema navodima tuioca, osiguravajueg zavoda, pie se nalazilo u staklenim bocama smetenim u originalnoj ambalai uobiajenoj za ovu vrstu robe. Meutim, i pored toga, kada je roba prispela na odredite, zapisniki je ustanovljeno da su se neke boce putem razbile i da je pie isteklo. Kako je roba bila osigurana kod tuioca, to je tuilac isplatio proizvoau robe odreeni iznos, pa je regre-snom tubom kod suda traio da mu tueni isplaeni iznos plati. Prvostepeni sud je obavezao tuenog da plati odreeni iznos tuiocu, dok je drugostepeni sud prvostepenu presudu preinaio i tubeni zahtev odbio. Savezni sud je usvojio.zahtev za zatitu zakonitosti. U ovom sluaju tuilac je regresnom mandatnom tubom traio naknadu utuenog iznosa koji je zbog odgovornosti tuenog kao prevoznika isplatio svome osiguraniku, pa se osnovanost ovog tuioevog potraivanja ima ceniti obzirom na odgovornost tuenog za nastalu tetu, Nije sporno da oteenje osiguranikove robe nastalo kod izvrenja ugovora o prevozu, pa se ovo pitanje odgovornosti za naknadu priinjene tete kod nedostatka odgovarajuih zakonskih propisa, poto u to vreme Zakon o prevozu u drumskom saobraaju (SI. list SFRJ, br. 2/74) jo nije stupio na snagu, ima raspraviti na osnovu odgovarajuih pravnih pravila. Prema pravnim pravilima koja reguliu odgovornost prevoznika kod unutranjeg prevoza robe, prevoznik je odgovoran za svaku tetu, koja od asa preuzimanja robe do izruenja nastane na stvarima usled gubitka ili oteenja, ukoliko ne moe dokazati da je teta nastala usled vie sile, prirodnog svojstva stvari ili usled nedostatka pakovanja koje se nije moglo primetiti spolja. 894

Dosledno tome, kod ovakve pretpostavljene odgovornosti tueni se nije mogao osloboditi dunosti da naknadi tetu u pitanju, osim ukoliko nije dokazao daje teta posledica napred spomenutih okolnosti. Istina, tueni je tokom postupka tvrdio daje do loma i tete dolo usled neadekvatne ambalae u kom bi se sluaju mogao osloboditi obaveze naknade tete, ali samo za sluaj ako je postojanje ove okolnosti dokazao (prema presudi Saveznog suda, Gzs 18/74); "Odgovornost prevozioca u drumskom saobraaju za tetu zbog gubitka ili oteenja prtljaga ograniena je samo ako dokae da tetu nije prouzrokovao namerno ili krajnjom nepanjom" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev. 626/90).

Gubitak ili oteenje poiljke skupocenih stvari (cl. 672. ZOO)

Poiljalac je duan da prevoznika obavesti o vrsti poiljke i o njenoj sadrini i koliini, odnosno da mu prui potrebne podatke da bi prevozilac mogao da ispuni svoje obaveze bez odlaganja i smetnji. Ako poiljalac u poiljci ima kakvu vrednu stvar, kao to su dragocenosti, hartije od vrednosti, ili druge skupocene stvari, poiljalac je duan da o tome obavesti prevoznika u asu njihove predaje na prevoz. Ovo zbog toga to prevozilac o takvoj poiljci mora da vodi posebnu panju, odnosno da posebno rukuje tom poiljkom, jer taj podatak, a posebno vrednost stvari koja je predmet poiljke ima znaaja i za naplatu vee prevoznine, ali predstavlja i obavezu za prevozioca da korisniku prevoza isplati njihovu pravu vrednost. Prema stavu 1. ovog lana prevozilac je duan da u sluaju gubitka ili oteenja poiljke u kojoj su se nalazile dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupocene stvari, da naknadi tetu: a) ako je prilikom predaje takvih stvari na prevoz bio obaveten o prirodi tih stvari i njihovoj vrednosti, b) ili ako je tetu prouzrokovao namerno ili iz krajnje nepanje. Primeuje se da je u navedenom stavu navedeno da se skupocene stvari, o kojima je re, nalaze u nekoj poiljci "u kojoj su nalazile dragocenosti...", to znai da one same ne predstavljaju posebnu poiljku, ve je poiljalac duan da ih zatiti u posebnoj poiljci, ali i da ih pokae prevoziocu na osnovu podataka koje je o njima uneto u tovarni list. Tom prilikom za tu vrstu stvari moe oznaiti i vrednost tih stvari. Meutim, primeuje se i to da prevoznik odgovara poiljaocu za sluaj gubitka ili oteenja tih stvari i ako ih poiljalac nije posebno oznaio u tovarnom listu kao vrednosne stvari, ako se iz tovarnog lista vidi"naznaenje i vrsta stvari", ali se u tom sluaju njegova odgovornost zasniva samo ako je tetu prouzrokovao namerno ili iz krajnje nepanje. U tom sluaju poiljalac mora da dokae o kojim je stvarima re i kolika je njihova vrednost. Ako se prevozilac i poiljalac ne mogu sporazumeti o visini tete u vezi gubitka ili oteenja poiljke u kojoj su se nalazile navedene vredne stvari, o tome odluuje sud na osnovu nalaza i miljenja vetaka. Ako je prevozilac obavezan da imaocu prava nadoknadi tetu za potpun ili delimian gubitak ili oteenje i za druge stvari, koje su se nalazile u poiljci sa stvarima koje predstavljaju dragocenosti, hartije od vrednosti i druge skupocene stvari, u tom sluaju se vrednost tih stvari rauna po trinoj ceni (cena po kojoj se odreena roba prodaje, odnosno kupuje na odreenom tritu, u odreenom trenutku), a ako je cena stvari ugovorena, onda po toj ceni, dakle ceni koja je oznaena u ugovoru o prevozu, odnosno tovarnom listu.

Vraanje plaene naknade za prevoz (cl. 673. ZOO)

Odredbama ovog lana propisana je odgovornost prevozioca da u sluaju potpunog gubitka poiljke naknadi tetu, odnosno vrednost izgubljene poiljke i da mu vrati naknadu za prevoz ako je ista plaena. Prema Zakonu o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju, stvar se smatra izgubljenom u prevozu ako je prevozilac nije predao primaocu u roku od 30 dana od dana isteka ugovorenog roka, a ako ugovoreni rok nije predvien - u roku od 60 dana kad je prevozilac preuzeo stvar. Imalac prava, tj. poiljalac ili primalac stvari, moe do trenutka prijema naknade tete za izgubljenu stvar, postaviti pismeni zahtev da bude obaveten ako se stvar pronae u roku od jedne godine od isplate naknade tete, a da mu prevozilac o tom zahtevu izda pismenu potvrdu Ako prevozilac posle izdavanja pismene potvrde imaocu prava obavesti ovoga daje pronaao izgubljenu poiljku, imalac prava moe u roku od 30 dana od dana prijema obavetenja, da zahteva da mu se stvar preda, uz povraaj naknade tete koju je primio. Obezbeenje navedenog prava daje mogunost imaocu prava da se odlui da li e preuzeti pronaenu stvar, ili e zadrati onaj iznos koji je dobio na ime naknade tete. On, dakle, ne mora da preuzme stvar po proteku roka od 30, odnosno 60 dana od dana kada je prevozilac preuzeo stvar na prevoz, odnosno postoje naplatio iznos tete izgubljene stvari, a eventualno i plaenu vozarinu, jer pronaena stvar, zbog dueg vremena stajanja na nepovoljnom mestu moe izgubiti svoju prvobitnu vrednost, koja zbog toga moe biti manja od visine tete koju je za tu stvar nosilac prava primio. 895

Ali ako je pronaena stvar u stanju u kome je bila u vreme preuzimanja na prevoz, nosilac prava moe u roku od 30 dana od dana prijema obavetenja o pronalaenju stvari, da trai povraaj te stvari, a da prevoziocu vrati naknadu tete koju je primio. Ovo utoliko pre ako je nosilac prava primio manji iznos tete od vrednosti predate stvari na prevoz, pa je logino da se opredeli da primi pronaenu stvar, a da prevozniku plati naknadu tete koju je primio. To kod prevoza u drumskom saobraaju. Kod prevoza u eleznikom saobraaju, postoji slino reenje kao i kod prevoza stvari u drumskom saobraaju^ tim to smatra daje stvar izgubljena ako nije izdata primaocu, ili nije bila pripremljena za izdavanje u roku od 30 dana od dana isteka roka za isporuku (kod drumskog - u roku od 30 dana od dana isteka ugovorenog roka). Ako se stvar pronae u roku od godine dana od dana isplate naknade tete, prevozilac je duan da o pronaenoj stvari, u pismenoj formi, odmah izvesti imaoca prava. Ostali postupak, u vezi opredeljenja nosioca prava da li e preuzeti pronaenu stvar, i prevoziocu vratiti primljenu naknadu tete, ili nee je preuzeti, u kom sluaju zadrava iznos naplaene tete, identian je kao i kod prevoza stvari u drumskom saobraaju. Prevozilac koji je pronaao izgubljenu stvar i koji je ponudio nosiocu prava radi preuzimanja, a ovaj je to odbio, daje pravo prevoziocu da moe slobodno da raspolae sa stvari, odnosno ili daje zadri ili daje proda.

Kad primalac preuzme poiljku bez prigovora (cl. 674. ZOO)

Prvo pravilo iz stava 1. ovog lana je da kad primalac preuzme poiljku i isplati njegova potraivanja, odgovornost prevozioca prestaje. Meutim, odredbe ovog lana propisuju pravilo o odgovornosti prevozioca: a) ako je oteenje zapisniki utvreno pre preuzimanja poiljke. b) ako se oteenje poiljke nije moglo opaziti u asu predaje, a primalac gaje odmah po otkrivanju tog oteenja obavestio prevozioca, ali najdocnije od osam dana od predaje, odnosno preuzimanje. Odredbe ovog lana, prema samom naslovu, imaju u vidu sluaj kad primalac preuzme poiljku bez prigovora, mada preteni deo govori o odgovornosti prevozioca u gore dva navedena sluaja. Pre svega, u vezi osnovne norme, prevozilac je duan da stvar preda primaocu u mestu opredeljenja ili koje za prijem stvari odredi lice ovlaeno da raspolae sa stvari. Primalac potpisuje prijem stvari na drugom primerku tovarnog lista prevozioca, ako je ispunio svoje obaveze iz ugovora o prevozu. Ako primalac stvari ne stavi primedbu, odnosno stvar primi bez prigovora, smatra se da mu je stvar uredno predata u stanju koje je oznaeno u tovarnom listu ili u prenosivom tovarnom listu, a ako te isprave ne postoje - u stanju u kakvom je primljena na prevoz. Kada je primalac stvari primio stvar i ako je oteena, on i prevozilac su duni da zapisniki konstatuju oteenje, obim i visinu tete i da utvrde odgovornost jednog od njih, tj. da l i j e ponaanjem prevozioca, odnosno njegovom krivicom prouzrokovano oteenje stvari, ili je to oteenje nastalo iz razloga za koje prevozilac ne odgovara (nedovoljno pakovanje stvari i si.). Za oteenja koja nisu bila vidljiva u asu predaje, primalac je duan da u pismenoj formi po otkrivanju oteenja, stavi prigovor, a najdocnije u roku od sedam dana od dana predaje. Ako primalac u tom roku ne obavesti poiljaocu o oteenju stvari, prestaje mu pravo na naknadu tete. Ali ako ga obavesti, primalac i prevozilac su duni da zapisnikom utvrde stanje stvari, odnosno oteenja koja su tom prilikom utvrena, uz miljenje jedne ili druge strane o mestu gde je teta mogla da nastane, tj. da li u prevozu ili posle prijema stvari od strane primaoca. Ako je za oteenje stvari odgovoran prevozilac, on je duan da tetu naknadi u zavisnosti da li se ta stvar moe popraviti ili se moe koristiti i kao oteena, u kom sluaju je prevozilac duan da naknadi onu tetu koju je stvar izgubila u svojoj vrednosti da nije bila oteena. U jednom sluaju o kome je raspravljao sud, transformator poiljaoca, koji je prevozio prevozilac potpuno je oteen. Sud je zakljuio, a prema nalazu vetaka, da bi poiljalac prodajom oteenog transformatora, odnosno njegovih delova, mogao da ostvari iznos u visini 10% od vrednosti ispravnog transformatora, pa mu je na ime naknade tete za oteeni transformator dosudio vrednost u iznosu od 90% od vrednosti koju je taj transformator imao u vreme prijema istog na prevoz. U tom sluaju primalac nije mogao da zahteva od prevozioca punu vrednost oteene stvari, jer je primalac, a ne prevozilac, vlasnik transformatora. Ako je utvreno daje prevozilac tetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepanjom, prevozilac se ne moe pozivati na odredbe iz ovog lana koje se odnose na nain i vreme utvrivanja nastale tete, to znai da primalac moe i posle proteka roka od osam dana da zahteva utvrenje visine tete na stvari prouzrokovane u toku prevoza.

Odgovornost prevozioca za zadocnjenje (cl. 675. ZOO)

Zadocnjenje u prevozu stvari procenjuje se sa stanovita da l i j e prevozilac prevezao stvar u ugovorenom roku (rok isporuke), a ako taj rok nije ugovoren onda da lije prevozilac izvrio prevoz stvari za vreme uobiajeno za prevoz odreene stvari. 896

Rok isporuke, po pravilu, poinje da tee narednog dana od dana prijema stvari na prevoz, a za lako kvarljivu robu i za ivotinju predatu pre podne - od 12 asova istog dana. Rok isporuke ne tee za vreme zadravanja poiljke nastalog usled: a) proveravanja sadrine i mase poiljke, ako je tim proveravanjem utvrena netanost navoda u tovarnom listu (prilikom prijema stvari na prevoz, prevozilac ima pravo da proveri da li su podaci o poiljci upisani u tovarnom listu tani i da li su ispunjeni posebni uslovi za prevoz te stvari; on je duan da i na zahtev poiljaoca utvrdi to stanje - ako raspolae spravama za vaganje i ako priroda stvari i saobraajne prilike to dozvoljavaju); b) obavljanja radnji carinskih i drugih nadlenih organa; v) izmene ugovora o prevozu izvrene na zahtev poiljaoca; g) posebnih radnji u vezi s poiljkom (hranjenje i pojenje ivotinja, dodavanje leda i si.); d) drugih uzroka koji spreavaju poetak ili nastavljanje prevoza, ako za to nema krivice prevozioca. Prema Konvenciji o meunarodnim prevozom eleznicom, rokovi isporuke su neto drukije ureeni u odnosu na one rokove koje utvruju domai propisi. Navedena Konvencija odreuje rokove posebno za kolske poiljke, a posebno za denane poiljke i za sporovoz. Prevozni rok se rauna za celokupno odstojanje od otpravne do uputne stanice i on se rauna samo jedanput, bez obzira na broj eleznica koje uestvuju u prevozu. Utvruju se i dopunski rokovi, koji se odnose na poiljke koje se primaju na prevoz ili se dostavljaju izvan stanice, kao i za poiljke koje se prevoze prugama ili eleznicama koje nisu opremljene za brzi prevoz poiljaka, zatim za sporedne pruge i dr. Kod ovih prevoza (po meunarodnim propisima) rok isporuke poinje da tee u pono po prijemu stvari na prevoz. Meutim, rok isporuke ne tee za sporovoz, nedeljom i u dane zakonom priznatih praznika. I ono stoje bitno kod ovih rokova je to daje rok isporuke odran ako je pre njegovog isteka primalac obaveten o prispeu stvari pripremljene za odnoenje, ako je u pitanju poiljka koja se izdaje u stanici i o ijem se prispeu primalac mora izvestiti.

Odgovornost za pomonike (l. 676. ZOO)

Odgovornost za drugog, o kome govori odredba ovog lana, podrazumeva odgovornost prevoznika da naknadi tetu koju je prouzrokovalo drugo lice, s kojim je prevozilac bio kakvom poslovnom odnosu. U ovom sluaju u pitanju je lice koga je prevozilac angaovao da za njegov raun izvri kakvu radnju, obino po osnovu ugovora o delu ili, najee, po osnovu poslovne saradnje prevoznika sa tim licem (fizikim ili pravnim), pa to lice priini tetu na stvari poiljaoca koju je prevoznik preuzeo na prevoz. To moe biti i drugi prevozilac koga je za izvrenje odreene radnje angaovao prevozilac koji je u ugovornom odnosu sa poiljaocem, kako je to propisano lanom 677. stav 1. ovog zakona, ali i u tom sluaju prevozilac koji preuzeo stvar na prevoz, sa kojim je poiljalac zakljuio ugovor o prevozu, odgovara i tetu koju bi prouzrokovalo lice angaovano od strane prevoznika. To lice nije ni radnik pravnog lica - prevoznika, u kom sluaju bi poiljalac kao oteeni mogao da trai naknadu tete od prevoznika ili i od prevoznika i radnika, ako se utvrdi da je radnik tetu prouzrokovao namerno. Naprotiv, to moe biti lice koje je prevozilac trenutno angaovao da za njegov raun uini kakvu radnju u vezi stvari koja pripada poiljaocu ili primaocu. U ovom sluaju nije defmisan odnos prevozioca i tog drugog lica, lica koje mu pomae da izvri odreene radnje u korist poiljaoca, osim u sluaju iz lana 677. stav 1. ovog zakona. To za poiljaoca, odnosno primaoca stvari i nije bitno. Prevozilac odgovara za sve radnje takvog lica, kao da ih je sam preduzeo. On se ne moe pravdati, odnosno osloboditi odgovornosti za ono stoje njegov pomonik uinio, pravdanjem daje to lice uinilo sve to je bilo neophodno da do tete ne doe. Poiljalac, odnosno primalac, u sluaju nastanka tete na stvari od strane prevozioevog pomonika, poziva samo prevoznika, a ne i lice koje je priinilo tetu. Da li e prevozilac isplaenu vrednost tete prouzrokovane od tog lica naplatiti od ovoga, pitanje je koje, kao stoje naglaeno, bez uticaja na pravo poiljaoca, odnosno primaoca da od prevozioca, i samo od njega, trai naknadu tete.

UEE VIE PREVOZILACA U PREVOZU POILJKE

Kad oni odgovaraju solidarno (l. 677. ZOO)
Stav prvi ovog lana ima u vidu odgovornost prevozioca ako je prevoz poverio drugom prevoziocu, a ovaj u izvrenju tog prevoza priinio tetu na stvari poiljaoca, odnosno primaoca. injenica je da u ovom sluaju ne postoji pravni odnos izmeu poiljaoca i prevoznika koji je na zahtev ovoga izvrio prevoz stvari. Zbog toga, u sluaju nastanka tete, istu ostvaruje poiljalac, odnosno primalac stvari prema prevozniku sa kojim je zakljuen ugovor o prevozu. 897

Odredbe istog stava propisuju odnos prevoznika koji je zakljuio ugovor o prevozu i prevoznika kome je stvar predao na prevoz, u tom smislu da prevoznik koji je zakljuio ugovor o prevozu ima pravo na naknadu od prevoznika kome je poiljku poverio. Ovo je i logino jer je izmeu ova dva prevoznika postojao ugovor o izvrenju odreenog posla, za koji je prevozilac prevozniku koga je angaovao da izvri taj posao obeao odreenu naknadu za izvrenu uslugu. Prema tome, ako je drugi prevoznik i izvrio odreeni prevoz stvari koje pripadaju poiljaocu, odnosno primaocu, on nije bio u nekom, odnosno bilo kakvom poslovnom odnosu sa ovim. On. ak, prevoz stvari nije ni vrio po ugovoru o prevozu, ve po posebnom ugovoru sa prevoziocem. U jednom sluaju koji je sud reavao, prevozilac, koji je zakljuio ugovor o prevozu, angaovao je drugo transportno preduzee (drugi prevoznik), kao specijalizovano transportno preduzee, da mu preveze jednu metalnu prodavnicu i istu preda primaocu u mestu opredeljenja. Prevoz je izvren i primaocu robe je ispostavljen raun na ime naknade za izvreni prevoz. Meutim, prilikom prevoza objekt je oteen, to je konstatovano zapisniki, i poiljalac je morao da primaocu isporui nov objekat primaocu. Prevozilac je podneo tubu za naknadu tete prema oba prevoznika. Meutim, oba prevoznika su odbijala svoju odgovornost, prebacujui krivicu jedno na drugog. Reavajui sporno pitanje, a naime ko je duan da naknadi tetu poiljaocu, sud je zakljuio daje za nastalu tetu prema poiljaocu odgovoran prevoznik koji je zakljuio ugovor o prevozu sa poiljaocem i da je tubeni zahtev osnovan prema njemu. Sud je zakljuio da prevozilac koji je primio nalog za prevoz, a koji poveri nekom drugom prevozniku potpuno ili delimino izvrenje prevoza poiljke, koji je taj nalog prihvatio (uz pretpostavku da sa poiljkom nije primio i tovarni list), i dalje odgovara za njen prevoz od njenog prijema do isporuke. U vezi drugog prevozioca sud je zakljuio daje odgovoran za nastalu tetu u toku prevoza poiljke, ali da e taj odnos raspraviti oba tuena po drugom osnovu. Ovo zbog toga, to je drugi prevozilac, iako specijalizovan za prevoz robe, imao samo poslovni odnos sa prevoziocem koji je zakljuio ugovor o prevozu, bez tovarnog lista, koji bi ga, da je taj list imao, inio solidarno odgovornim sa prvim prevoziocem. Drugi stav ovog lana ima u vidu sluaj da ako drugi prevoznik preuzme od prvog prevoznika s poiljkom i tovarni list, u tom sluaju i taj drugi prevoznik postaje ugovorna strana u ugovoru o prevozu, s pravima i dunostima solidarnog dunika i solidarnog poverioca, iji su udeli srazmerni njegovom ueu u prevozu. To isto vai i kad se za izvrenje prevoza neke poiljke obavee jednim istim ugovorom vie prevozilaca koji e uestvovati u prevozu jedan za drugim, ali samo po ugovoru sa osnovnim prevoziocem.. Norma iz ovog stava ima u vidu da vie prevozilaca zakljue jedan ugovor o prevozu sa osnovnim prevoziocem koji je zakljuio ugovor o prevozu, a ne sa poiljaoce, s obzirom na prirodu meovitog prevoza, odnosno prevoza koji zahteva uee vie prevozilaca radi izvrenja jednog prevoza sa razliitim prevoznim sredstvima i u razliitim uslovima tog prevoza. To nije sluaj kod stava drugog ovog lana. Po odredbama tog stava ugovor o prevozu zakljuuje jedan prevozilac koji drugom prevoziocu ustupa poiljku i tovarni list, ali su prema nosiocu prava, odnosno prema primaocu poiljke solidarni sa pravima i dunostima solidarnog dunika i solidarnog poverioca, a njihovo udeli su srazmerni njegovom ueu u prevozu. U ovom sluaju postoji prevoz dva prevozioca, od kojih je prvi, koji je zakljuio ugovor o prevozu sa poiljaocem, ustupio taj prevoz drugom prevoziocu, uz predaju tovarnog lista, odnosno drugi prevozilac preuzima od prvog prevozioca poiljku i tovarni list, to upuuje na zakljuak da prevoz vre ili dva prevozioca ili samo onaj drugi koji je preuzeo poiljku i tovarni list od prvog prevoznika. U svakom sluaju, njihova odgovornost je solidarna prema poiljaocu, odnosno imaju sva prava i obaveze prema poiljaocu po osnovu ugovora o prevozu jednog prevozioca i poiljaoca. Ako u prevozu uestvuje vie prevozilaca, svako od njih ima pravo da se utvrdi stanje poiljke u asu kada jedan predaje, odnosno drugi preuzima stvar radi izvrenja njegovog dela prevoza. To znai, da prilikom same primopredaje stvari u prevozu, prevozilac koji predaje stvar drugom prevozniku, sa ovim sastavlja zapisnik o stanju poiljke, odnosno da li je poiljka oteena ili ne i na koji je nain izvrena predaja, odnosno pretovar stvari iz jednog u drugo vozilo. Stav peti ovog lana ima u vidu solidarnu odgovornost svih prevozilaca za naknadu tete na oteenoj stvari u prevozu. Od ove odgovornosti se izuzima samo onaj prevozilac koji dokae da teta nije nastala dok je on prevozio poiljku. Ostali prevozioci koji solidarno odgovaraju za nastalu tetu imaju odgovornost u onom obimu srazmerno njihovom udelu u prevozu, to znai prema duini relacije na kojoj je svako od njih prevozio stvar, zatim prema uslovima i teini prevoza na pojedinim relacijama i si. Inae, prigovor koji poiljalac uini kasnijem prevoziocu, dejstvuje i prema svim ranijim prevoziocima koji su uestvovali u prevozu. Za oteenje ili gubitak stvari koju je preuzeo na prevoz na osnovu ugovora o prevozu u drumskom saobraaju, odnosno za zakanjenje u prevozu ili predaji stvari, odgovara nosiocu prava ili ugovora o prevozu samo prevoznin, iako je izvrenje prevoza delimino ili u celini ustupio drugogl prevozniku kao potprevoznmku (lan 898

107. stav 3. ZUPDS, lan 677. stav 1. ZOO). Meutim, ukoliko je drugi prevoznik, a ne onaj koji je sa poiljaocem zakljuio ugovor o prevozu, pored poiljke preuzeo i tovarni list, odnosno ako gaje ak sam izdao, on je time i sam postao ugovorna strana ugovora o prevozu. Zbog toga nosilac prava iz ugovora o prevozu moe da trai nannadu tete od jednog ili drugog prevoznika ili od oba, jer kao uzastopni prevoznici odgovaraju za tetu solidarno (lan 677. stav 2. ZOO, lan 107. stav 1. ZUPDS).

Sudska praksa
Solidarnost poverilaca Preuzimajui uz poiljku i tovarni list drugi uesniku poslu postaje ugovorna strana po ugovoru o prevozu sa pravima i dunostima solidarnogpoverioca (l. 677. st. 2 ZOO). Solidarnost poverilaca se ne pretpostavlja, ve ona mora biti ugovorena ili na zakonu zasnovana (l. 425. ZOO). Prema obrazloenju U toku prvostepenog postupka je utvreno daje tueni ugovor o prevozu od 14.01.1997. godine zakljuio sa drugotuiocem, sa kojim je ugovorena poslovna saradnja u odnosu na transport robe kod uvoza - izvoza, tj. obaveza drugotuioca da po nalogu i za raun tuenog obavlja poslove prevoza robe. Drugostepeni sud u obrazloenju presude konstatuje da su svi poslovi obavljeni od strane drugotuioca, ali takoe navodi da je prevoz robe tako odreen po pomenutom ugovoru da postoji solidarna dunost poverioca kako je i predvieno odredbom lana 677. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Solidarnost tuilaca kao poverilaca utvruje iz navoda tuilaca daje nosilac transportnog posla po nalogu tuenog bio prvotuilac, a daje konkretan prevoz robe koja je predmet spora poveren drugotuiocu, te da je isti preuzimajui uz poiljku i tovarni list postao takoe ugovorna strana po ugovoru o prevozu sa pravima i dunostima solidarnog poverioca, kako je to predvieno lanom 677. stav 2. ZOO. Ugovor o prevozu od 14.01.1997. godine zakljuenje izmeu tuenog i drugotuioca. Iz ugovora ne proistie solidarnost tuilaca, kao poverilaca, niti ona proistie iz priloenih meunarodnih to-varnih listova u kojima se kao prevoznik ne pojavljuje prvotuilac. Solidarnost poverilaca u smislu lana 425. Zakona o obligacionim odnosima se ne pretpostavlja, ve ona mora biti ugovorena ili na zakonu zasnovana. Obzirom na navedeno zakljuivanje niestepenih sudova o postojanju solidarnosti tuilaca kao poverilaca u suprotnosti je sa izvedenim dokazima i ostalo je nerazjanjeno koja je bila uloga prvotuioca u izvoznom, odnosno uvoznom poslu tuenog. Takoeje ostalo nejasno po kom osnovu je tueni obavezan da tuiocima naknadu za prevoz plati, da li kao naruilac posla, direktni ili indirektni, ili kao jemac platac u smislu lana 1004. stav 3. i 4. Zakona o obligacionim odnosima na koji se niestepeni sudovi pozivaju i za ije obaveze tueni odgovara kao jemac, imajui u vidu daje kao korisnik usluga po ugovoru sa drugotuiocem od 14.01.1997. godine garantovao samo za obaveze prevoza koje plaa ino partner. U ponovnom postupku prvostepeni sud e otkloniti uinjenu bitnu povredu, te e postupajui po primedbama iz ovog reenja itanjem zapisnika o usaglaavanju obaveza i potraivanja sainjenog16.02.2000. godine utvrditi njegovu sadrinu i ceniti od kakvog je uticaja ista na zastarelost potraivanja tuilaca prema tuenom. Ukoliko utvrdi da potraivanje nije zastarelo utvrdie u kom su poslovnom odnosu bili tuioci sa tuenim, pojedinano ili upravnoj zajednici iz koga bi mogla proistei njihova solidarnost kao poverilaca spornog potraivanja. Utvrdie da lije iz tog poslovnog odnosa proistekla obaveza plaanja tuenog prema tuiocima i po kom osnovu, da li kao dunika ili garanta, nakon ega e uz pravilnu primenu materijalnog prava odluiti o postavljenom tubenom zahtevu (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 126/07).

Podeljena odgovornost prevozilaca (l. 678. ZOO)

Osnovno pravilo iz ovog lana ureuje odnos poiljaoca sa prevoznicima ako je ugovor o prevozu zakljuio sa vie njih, koje je on odredio. To nije sluaj ako je poiljalac zakljuio ugovor o prevozu sa jednim od prevozilaca i ovoga ovlastio da za vie delova prevoza on obezbedi druge prevozioce. Ako bi to bio sluaj, onda bi se na isti mogle primeniti odredbe stavova 3, 4. i 5. prethodnog lana, jer one imaju u vidu osnovnog prevozioca koji je zakljuio ugovor o prevozu, sa prevoziocima koje je on angaovao po posebnom ugovoru. Tano je da i oni odgovaraju poiljaocu, ali srazmerno njihovim udelima u jedinstvenom prevozu Meutim, po odredbama ovog lana poiljalac zakljuuje vie ugovora sa vie prevozilaca, ili jedan sa vie prevozilaca, ali sa razliitim obavezama svakog od angaovanih prevoznika, kojim se svakom od njih utvruju prava i obaveze po osnovu ugovora o prevozu, tako da svaki od prevozioca zna koji je njegov deo prevoza i kakve su njegove obaveze u tom delu prevoza.

899

Kod ove vrste prevoza nema solidarne odgovornosti prevozilaca, jer svako od njih odgovara poiljaocu za svoj deo odgovornosti, ako gaje bilo. Zbog toga svaki od tih prevozilaca mora imati i tovarni list, s obzirom na prava poiljaoca, odnosno primaoca da u toku prevoza moe davati druge naloge od onih koji se nalaze u ugovoru o prevozu. Ako bi neko od prevoznika iz takvog ugovornog prevoza bio izostavljen, on bi imao pravo na naknadu tete od poiljaoca, odnosno primaoca stvari. Kod eleznikog i drumskog saobraaja u naoj zemlji, a u vezi meovitog (kombinovanog) prevoza, predvieno je pravilo da ako na osnovu ugovora o prevozu uestvuje vie prevozilaca iz raznih grana saobraaja (nazvan - meoviti prevoz), prevozilac koji je zakljuio ugovor odgovara za tetu po propisima o naknadi tete koji vae za prevozioca na ijem je delu puta teta nastala. Kod meunarodnog prevoza eleznicom, propisano je pravilo da eleznica koja je prouzrokovala tetu za istu odgovara sama. Ali ako je tetu prouzrokovalo vie eleznica, svaka od njih odgovara za tetu koju je ona prouzrokovala, a ako je to nemogue utvrditi teta se deli izmeu eleznica koje su uestvovale u prevozu, osim ako neka od njih ne dokae da teta nije bila prouzrokovana na njihovim prugama, ali se i u tom sluaju podela tete vri srazmerno broju tarifnih kilometara.

PRAVO ZALOGE
Kad prevozilac ima pravo zaloge (l. 679. ZOO)
Mada je odredbama propisa o ugovoru o prevozu stvari u saobraaju predvieno obezbeenje prevoznika na naplati prevoznine i drugih trokova, tako da ako primalac ne primi poiljku u odreenom roku, prevozilac ima pravo da stvar istovari i daje da na privremeni smetaj, odnosno da je po isteku roka od 30 dana od dana isteka roka za odnoenje, proda, dakle u sluajevima kada ne moe da izda stvar i kada je poiljalac ne uzima natrag posle obavetenja prevozioca, odredbe ovog lana i pored toga propisuju pravo prevozioca da radi obezbeenja naplate naknade za prevoz i nune trokove koje je uinio u vezi sa prevozom, ima pravo zaloge na stvarima koje su mu predate radi prevoza. S obzirom na to daje u stavu 1. ovog lana propisano da pravo zaloge u korist prevozioca postoji sve dok ovaj ima u rukama i "ispravu pomou koje moe raspolagati njima", tj. stvarima, moe se zakljuiti daje to isprava koja ima sadrinu prava zaloge. To pravo zaloge se, dakle, ugovara sa poiljaocem. Ono je propisano odredbama stava 1. ovog lana, kao osnov za obezbeenje naplate naknade za prevoz i druge trokove koje je prevozilac uinio u toku prevoza. Stranke ne moraju da sastave takvu ispravu, ali ako je sastave, zaloga traje dok prevozilac dri stvar koju prevozi, odnosno koju je prevezao do mesta opredeljenja i dok ima u rukama ispravu pomou koje moe raspolagati njima. Inae, pravo zaloge je pravo prevoznika da se naplati iz vrednosti stvari koje je preuzeo na prevoz, ako primalac ne primi stvar, odnosno zakasni sa prijemom stvari, ili ako poiljalac u vezi tih sluajeva ne da naknadna uputstva prevoziocu. Meutim, sve to zavisi od toga kakva je sadrina isprave o zaloi, o kojoj je re u stavu 1. ovog lana. Naime, moe se ugovoriti da e prevozilac odmah prodati stvar ako je primalac ne primi ili zakasni sa njenim prijemom ili po proteku nekog vremena. Ali, prevozilac ne moe da raspolae stvarima koje prevozi, po osnovu zaloge na tim stvarima, sve dok ne preduzme mere za predaju stvari i iscrpe sve mogunosti da stvar preda primaocu. U tom sluaju, ako je iscrpeo sve mogunosti da preda stvari primaocu ili drugom licu koje to pravo ima, prevozilac, umesto da stvar preda drugome na uvanje, ima pravo da stvar proda i da od prodate naplati svoje potraivanje koje se odnosi na neplaenu prevozninu i druge trokove prevozioca. Kod klasinog ugovora o zaloi, ako poverioevo potraivanje ne bude namireno o dospelosti, poverilac moe zahtevati od suda odluku da se zaloena stvar proda (l. 980. ovog zakona). Meutim, ako dunik ne namiri o dospelosti potraivanje dospelo iz ugovora u privredi, poverilac nije duan obraati se sudu, nego moe pristupiti prodaji zaloene stvari na javnoj prodaji po isteku osam dana od upozorenje uinjeno duniku kao i zalogodavcu, kad to nije isto lice, da e tako postupiti (l. 981. ovog zakona). Odredbe ovog lana (679. ovog zakona) upravo imaju u vidu postupanje prevozioca prema lanu 981. ovog zakona, u sluaju prodaje stvari na kojoj ima pravo zaloge. Ako je u izvrenju prevoza uestvovalo vie prevozilaca jedan za drugim (prema lanu 678. ovog zakona), njihova potraivanja u vezi sa izvrenjem prevoza obezbeena su takoe tom zalogom i poslednji prevozilac je duan, ako tovarni list ne sadri to drugo, da naplati sva potraivanja po tovarnom listu, dakle u skladu sa ispravom o pravu zaloge na stvari, koju primalac nije hteo da primi ili je protekao rok za prijem prevezene stvari, o kojoj je primalac blagovremeno obaveten. Raniji prevozilac koji je naplatio svoje potraivanje, a koje je bilo obezbeeno pravom zaloge, predajom stvari na prevoz drugom prevoziocu ovome je preneo i pravo zaloge po samom zakonu, pa on moe svoje potraivanje da naplati prodajom stvari koje je prevozio a koje primalac nije primio. 900

Naravno, u svim ovim sluajevima radi se o obezbeenju koje se odnosi na prevozninu i trokove koje je prevozilac imao u vezi izvrenog prevoza, te prodajom stvari iz ugovora o prevozu prevozioci samo naplauje potraivanje koje se odnosi na prevozninu i navedene trokove, dok je ostatak od prodaje stvari prevozilac duan da preda ili u sudski depozit ili po sporazumu licu kome to pravo pripada. Ista pravila vae i ako prevozilac isplati otpremnikova potraivanja, dakle onaj iznos novca koji je prevozilac bio duan da naplati od primaoca u korist otpremnika, odnosno naruioca prevoza.

Sudska praksa
"Pravo zaloge i pravo pridraja na stvarima koje je prevozilac preuzeo na prevoz, ne podrazumeva proizvoljno raspolaganje poiljkom, samovoljno oduzimanje robe poiljaocu i njenu prodaju " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 585/95); lan 679. st. 1. ZOO i l. 105. st. 1. Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju - "Kad tuilac po ugovoru o prevozu stvari nije prevezao robu na mestu otpreme, tada nema pravo zaloge na tim stvarima po nekom drugom potraivanju prema naruiocu prevoza" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 160/94).

Sukob zalonih prava (l. 680. ZOO)

Kao stoje poznato, zalogaje sredstvo obezbeenja ispunjenja obaveza iz kakvog ugovora. Zaloga nastaje ugovorom kojim se zakupodavac, znai dunik, ili neko tree lice, obavezuje da poveriocu preda neku stvar kao sredstvo obezbeenja da e svoju obavezu prema poveriocu izvriti. U konkretnom sluaju, na zaloenoj stvari prevozilac stie zalono pravo, zalonom ispravom na osnovu koje on moe raspolagati stvarima primljenim na prevoz. Ukoliko na stvari koja je predmet prevoza, a u vezi koje je poiljalac dao ispravu prevoziocu o zaloi tih stvari, odredbe stava 1. propisuju da kad pored zalonog prava prevozioca postoje na istoj stvari istovremeno zalono pravo komisionara, otpremnika i skladitara, prvenstvo naplate imaju potraivanja ma kog od ovih poverilaca nastala otpremom ili prevozom, i to obratno redu kojim su nastali. Pominjui otpremnika kao jednog od onih koji je stekao zalono pravo, treba ukazati da se pod otpremnikom, po pravilu, podrazumeva pediter, kao otpremnik stvari, koji zbog toga to preduzima otpremnike poslove moe traiti obezbeenje naplate svojih usluga kroz zalog na stvarima koje su predmet otpreme, odnosno prevoza. Njegovo zalono pravo otpremnika regulisano je lanom 846. ovog zakona (radi obezbeenja naplate svojih potraivanja nastalih u vezi sa ugovorom o otpremanju - ima pravo zaloge na stvarima radi otpremanja, dodue - dok ih dri, ali mu odredbe ovog lana - 679.- daju zalona prava ako su stvari date na prevoz) Pominje se i komisionar (l. 786. ovog zakona - ima pravo zaloge na stvarima koje su predmet ugovora o komisionu dok se te stvari nalaze kod njega ili kod nekog koji ih dri, dodue - za njega, ali mu odredbe ovog lana - 679. - daju zalona prava i ako su stvari date na prevoz), koji svoje pravo na zaloenoj stvari iz ugovora 0 prevozu ostvaruje na isti nain kao i otpremnik. Pravo zaloge po osnovu odredaba ovog lana ima i skladitar (koji prema odredbama lana 736. ovog zakona ima zalono pravo na robi u vezi svojih potraivanja iz ugovora o uskladitenju. U tom sluaju, ako je komisionar, otpremnik i skladitar stekao zalono pravo na stvari koja je predmet prevoza, a na kojoj je zalono pravo stekao i prevozilac, prvenstvo naplate ima ma ko od ovih poverilaca, nastala otpremom ili prevozom, i to obratno redu kojim su nastala. Prema tome nisu obezbeena sva prava navedenih pravnih subjekata koji su stekli zalono pravo na stvari, ve samo oni i u onom sluaju koji se tie otpreme ili prevoz stvari. Praktino, ako su stvari bile uskladitene ili u komisionu, ili u funkcije otpreme od strane peditera, pravo na zalogu tih lica nastaje zakljuenjem ugovora, kada navedeni subjekti, koji su imali pravo na stvari koja je predmet prevoza, preputaju svoja prava zaloge prevoziocu, odnosno da ih ostvare zajedno sa njim, i to obratno redu kojim su nastala. S obzirom daje zalono pravo prevozilac stekao posle gore navedenih subjekata, proizilazi da e se od zaloene stvari prvo on namiriti, a zatim i ostali subjekti sa steenim pravom zaloge na stvari koja je bila predmet prevoza. Stav 2. ovog lana ima u vidu ostala potraivanja komisionara i skladitara, kao i potraivanja otpremnika 1 prevozioca nastala davanjem predujmova (avansa - novanog iznosa koji u vezi izvrenja ugovora jedna ugo vorna strana daje drugoj strani radi deliminog ispunjenja svoje obaveze - skladitenja, komisiona, otpremanja i prevoza), naplauju se tek po isplati potraivanja navedenih u prvom stavu ovog lana, ali sada po redu kojim su nastala.

901

UGOVOR O PREVOZU LICA

Opta odredba (l. 681. ZOO)
Odredbe ovog lana propisuju opta pravila o dunosti prevozioca da bezbedno izvri prevoz lica prevoznik sredstvom koje je odreeno ugovorom o prevozu. Inae, ova materija se razrauje, odnosno regulie u posebnim zakonima, kao to su Zakon o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju, Zakon o o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju, Zakonom o prevozu u pomorskom i renom saobraaju, Zakonom o prevozu u vazdunom saobraaju, uz primenu i propisa koji se odnose na meunarodni prevoz. Tako, ugovorom o prevozu putnika u eleznikom saobraaju, prevozilac se obavezuje da putnika preveze do odreenog mesta, a putnik - da prevoziocu plati cenu vozne karte (prevozninu). Taj prevoz prevozilac obezbeuje ugovorenom vrstom i razredom voza koji su navedeni u redu vonje i pod uslovima u pogledu udobnosti i higijene koji se, prema vrsti voza i duini putovanja, smatraju potrebnim. Pored toga, prevozilac je duan da putniku obezbedi oznaeno mesti u odreenom vozu, ako je to posebno ugovoreno. Prevozilac je duan da red vonje objavi na odgovarajui nain, a izvod iz reda vonje istakne na vidnom mestu u svakoj stanici otvorenoj za prevoz putnika. Putnik je duan da pribavi voznu kartu, bilo u poetnoj stanici ili u vozu, jer je vozna karta dokaz daje zakljuen ugovor o prevozu putnika. Putnik ima pravo da odustane od ugovora o prevozu pre nego to pone njegovo izvrenje. U tom sluaju mu prevozilac moe zadrati najvie 10% od iznosa prevoznine, ali ako prevoz ne otpone na vreme, a putnik zbog toga odustane od ugovora, prevozilac je duan da putniku vrati prevozninu u punom iznosu. Inae, prevozilac odgovara za tetu zbog smrti, telesne povrede i oteenja zdravlja putnika prouzrokovanih udesom ili nezgodom u toku prevoza, odnosno dok se putnik nalazio u vozu ili dok je ulazio u voz, kao i za tetu nastalu zbog zakanjenja ili prekida putovanja. Prevozilac se potpuno ili delimino oslobaa odgovornosti u vezi sluajeva navedenih u prethodnom pasusu: a) ako je udes ili nezgoda prouzrokovana okolnostima izvan prevoza koje prevozilac, i pored nastojanja, imajui u vidu osobenost sluaja, nije mogao da izbegne niti da otkloni njihove posledice, b) ako je udes ili nezgoda nastala krivicom treeg lica, a prevozilac, i pored nastojanja, imajui u vidu osobenosti sluaja, nije mogao da ga izbegne da otkloni njegove posledice. Prevozilac je duan da na zahtev putnika primi na prevoz prtljag i da ga, uz naknadu, preveze vozom kojim putnik putuje ili, uz saglasnost putnika, drugim vozom (na primer, prevoz automobila - za koji postoje posebne odredbe u navedenom zakonu, ili kakve druge kabastog prtljaga koji se ne moe smestiti u vagon kojim se putnik prevozi). Inae, putnik ima pravo da u odeljak odreen za prevoz putnika unese runi prtljag koji se moe smestiti na mesto predvieno za prtljag. Taj prtljag putnik sam uva i za prevoz tog prtljaga se ne naplauje posebna naknada. I za sluaj prevoza prtljaga koji eleznica posebno prevozi i za prtljag koji putnik nosi sa sobom, eleznica odgovara za tetu od momenta prijema na prevoz prtljaga, odnosno unoenje runog prtljaga u voz, pod uslovima koji su u navedenom zakonu predvieni. Prevozilac se oslobaa odgovornosti ako je gubitak ili oteenje prtljaga nastalo zbog: a) nepakovanja ili nedovoljnog pakovanja, b) posebne prirode prtljaga i v) predaje na prevoz predmeta iskljuenih od prevoza, a kod runog prtljaga ako putnik ne dokae daje teta nastala krivicom prevozioca. I kod drugih vrsta prevoza, kao to su prevoz u drumskom saobraaju, zatim u vazdunom ili pomorskom i renom, na slian nain se reguliu prava i obaveze prevozioca i putnika.

Sudska praksa
Uzronost i naknada tete Iz obrazloenja "Niestepeni sudovi su zakljuili da tuena elezniko transportna organizacija nije odgovorna za nastanak tete, do koje je dolo prevrtanjem voza, jer je prevrtanje voza prouzrokovano klizanjem terena. Ukazujui na odredbu l. 177. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima, prema kojoj se imalac opasne stvari oslobaa od odgovornosti za tetu ako dokae da teta potie od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, ije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbei ili otkloniti, Vrhovni sud je ukazao da u konkretnom sluaju nije raieno da li se dugotrajno erozivno dejstvo reke u noici padine moglo primetiti i predvideti i da lije tuena eleznika transportna organizacija u vezi sa erozivnim dejstvom reke bila obavezna da dejstvo erozije i stabilnost noice padine i potpornog zida stalno ili povremeno kontrolie i preduzima odgovarajue aktivnosti za saniranje uoenih posledica dejstva erozije i spreavanja nastanka tete " (Vrhovni sud Srbije, Rev. 437/85/); 902

"Za utvrivanje prava na naknadu tete porodici poginulog, ija je smrt nastupila usled toga to je ispao iz voza u pokretu, bez znaaja je da lije. tueno elezniho transportno preduzee krivo za udes, ve je od znaaja samo da li postoje uslovi za iskljuenje objektivne odgovornosti tuenog" (Savezni sud, Gz. 64/75); "Zelezniko transportno preduzee, kao imalac opasne stvari, odgovara za tetu koju u vozilu pretrpi putnik usled povrede zadobijene od nepoznatog lica ubacivanjem kamena kroz prozor vagona dok se voz kretao na otvorenoj pruzi samo u sluaju ako postoji krivica njegovih radnika to je do ovoga dolo, a ne kao imalac opasne stvari" (Vrhovni sud Srbije, G. 983/73); "Zelezniko transportno preduzee nije odgovorno za naknadu tete zbog telesne povrede, kojujepretrpeo putnik tako to je iskoio iz voza pre no to se isti zaustavio u stanici i tom prilikom pao pod tokove i bio teko povreen" (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 1199/64). "Transportno preduzee odgovorno je za tetu koja je nastupila usled nestanka robe, koju je od putnika u poslovnici preduzea primio slubenik poslovnice radi uvanja do polaska autobusa, bez obzira na to to poslovnica nije imala svoju garderobu i to slubenik nije imao ovlaenje preduzea za prijem i uvanje robe u poslovnici" (presuda Vrhovnog suda Crne Gore, Rn. 8/58 od 8. II1959.); "Za gubitak prtljaga, primljenog od putnika za prevoz u meumesnom autobuskom saobraaju, ako gubitak nije prouzrokovan krivicom putnika ili vie sile, prevozilac odgovara. Visinu tete dokazuje oteeni" (Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 2220/64, Bilten br. 14).

Pravo putnika na odreeno mesto (cl. 682. ZOO)

Prevozilac i putnik mogu ugovoriti, kupovinom karte za prevoz, daje prevozilac duan da putniku da ono mesto i u onom prevoznom sredstvu, kako je putnik zahtevao, odnosno kako je ugovoreno. Ugovor o prevozu putnika moe zakljuiti i naruilac prevoza, bilo kod pojedinanog ili grupnog putovanja, i tim ugovorom putniku obezbediti odreeno mesto u prevoznom sredstvu kojim putnik putuje. Inae, prevozilac je duan da putnika preveze do uputne stanice pod uslovima u pogledu udobnosti i higijene, koji se, prema vrsti voza i duini putovanja, smatraju potrebnim. U praksi, to se ini posebnom rezervacijom mesta, uz doplatu za tu vrstu usluge, odnosno obezbeenja mesta, ali to nije neophodno naroito ako se radi o prevozu na kraim relacijama. Ako mesto nije obezbeeno rezervacijom, a u prevoznom sredstvu nema mesta, odnosno sedita koje mu prevozilac izdavanjem karte za prevoz obezbeuje, putnik ima pravo da odustane od ugovora i da zahteva da mu se vrati prevoznina u punom iznosu.

Odgovornost prevozioca za zadocnjenje (cl. 603. ZOO)

Poverilac je duan da putnika preveze do uputne stanice ugovorenom vrstom prevoza i razredom voza koji su navedeni u objavljenom redu vonje. Prevozilac, inae, je duan da red vonje objavi na odgovarajui nain, a izvod iz reda vonje da istakne na vidnom mestu u svakoj stanici otvorenoj za prevoz putnika. Ako prevoz ne otpone u vreme koje je odreeno redom vonje ili ugovorom o prevozu, putnik, odnosno naruilac prevoza moe odustati od ugovora i zahtevati da mu se vrati prevoznina u punom iznosu. Ako putnik zbog zakanjenja voza izgubi vezu za nastavak putovanja, ili je zbog nedolaska voza ili smetnje u saobraaju spreen da produi putovanje, ima pravo da: a) zahteva da ga prevozilac preveze do uputne stanice prvim sledeim vozom ili, ako prvi sledei voz ne saobraa prema istoj uputnoj stanici, na drugi nain, bez naplate vee prevoznine, b) zahteva da ga prevozilac besplatno vrati sa prtljagom u polaznu stanicu, i da mu vrati prevozninu u pu nom iznosu, v) da odustane od daljeg putovanja i da od prevozioca zahteva povraaj prevoznine za neiskorieni deo puta u punom iznosu. Meutim, prevozilac odgovara za tetu koju bi putnik pretrpeo zbog zadocnjenja, osim ako je do zadocnjenja dolo iz uzroka koji nije mogao otkloniti ni panjom strunjaka. Odnosno on se potpuno ili delimino oslobaa odgovornosti za tetu nastalu zbog zakanjenja ili prekida putovanja: a) ako je udes ili nezgoda prouzrokovana okolnostima izvan prevoza koje prevozilac, i pored nastojanja, imajui u vidu osobenosti sluaja, nije mogao da izbegne niti da otkloni njihove posledice, b) ako je udes ili nezgoda nastala krivicom putnika ili ponaanjem koje nije u skladu sa uobiajenim ponaanjem putnika. Zahtev za naknadu tete nastale zbog zakanjenja, odnosno prekida putovanja*podnosi se prevoziocu u toku od 15 dana kad je putovanje zavreno, odnosno kad je trebalo da bude zavreno. Na isti ili slian nain regulisana su pitanja iz ovog lana i u drugim propisima, a ne samo u propisu koji se odnosi na prevoz putnika u eleznikom saobraaju. 903

Odgovornost prevozioca za sigurnost putnika (l. 684. ZOO)

Prevoznik odgovara za sigurnost putnika od poetka do zavretka prevoza. On je duan da obezbedi sigurno vozilo, tehniki ispravno, prilagoeno uslovima prevoznog puta. Prevozilac je odgovoran po principu objektivne odgovornosti za tetu koju putnik pretrpi od ulaska do izlaska iz vozila, i to kako za onu koja nastane oteenjem zdravlja putnika, tako i za sluaj povrede ili smrti putnika. Prevozilac moe biti osloboen odgovornosti za naknadu tete prema putniku ako dokae daje teta prouzrokovana radnjom putnika, ili drugim uzrokom koji se nije mogao predvideti, izbei ili otkloniti. Posebnim zakonima o ugovorima o prevozu predvieni su iznosi za tetu nastalu zbog smrti putnika, kao i za tetu nastalu zbog telesne povrede ili oteenja zdravlja putnika. Visina tih teta je razliita, ali je razliita i izmeu prevoznika druge vrste. Treba ukazati daje Zakonom o osiguranju imovine i lica propisana obaveza vlasnika, odnosno prevoznih sredstava, koja slue za prevoz putnika u javnom saobraaju, da zakljue ugovor o osiguranju putnika od posledica nesrenog sluaja. Kao putnici u smislu navedenog zakona smatraju se: lica koja se radi putovanja nalaze u prevoznom sredstvu odreenog za obavljanje javnog prevoza, bez obzira da li su kupili voznu kartu, kao i lica koja se nalaze u krugu stanice, pristanita, luke, aerodroma ili u neposrednoj blizini prevoznog sredstva pre ukrcavanja, odnosno posle iskrcavanja lica koja su imala nameru da putuju odreenim prevoznim sredstvom ili su njime putovala. Postoji i dobrovoljno osiguranje putnika, kojim se suma osiguranja previa u veem iznosu od obaveznog osiguranja, sve za sluaj obavezivanja plaanja naknade u obliku novane rente, a u smislu lana 188. ovog zakona.

Sudska praksa
Odgovornost za tetu koji priini prevozilac taksi vozila Taksi udruenje ne odgovara za sigurnost putnika, odnosno za tetu koju priini njen lan taksi prevoznik koji samostalno obavlja tu delatnost Prema obrazloenju Razlozi o pogrenoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. Prema utvrenom injeninom stanju, na dan 25.1.2002. godine u NS, na telefonski poziv tuilje da eli da koristi taksi uslugu, drugotueni je uputio vozilo, kojim je upravljao prvotueni, koji je prihvatio da preveze tuilju iz ul.____do njenog radnog mesta-______. U toku vonje dolo je do rasprave izmeu tuilje i prvotuenog u vezi naina vonje, te nakon krae verbalne prepirke sa tuiljom prvotueni je zaustavio vozi/o i rekao tuilji da isto napusti mimo traene adrese, te udarcem pesnicom u predelu lica naneojoj lake telesne povrede. S tim u vezi protiv prvotuenog je voen krivini postupak u kome je prvotueni oglaen krivim za krivino delo nanoenja lake telesne povrede i izreena mu je odgovarajua kazna. Prvotueni je taksi voza koji samostalno obavlja tu delatnost, a drugotueni je udruenje vozaa "VV", iji je lan prvotueni. Polazei od tako utvrenog injeninog stanja, koje se prema lanu 385. stav 3. ZPP, revizijom ne moe pobijati, niestepeni sudovi su i po stanovitu Vrhovnog suda osnovano zakljuili da ne postoji solidarna odgovornost drugotuenog da zajedno sa prvotuenim tuilji naknadi pretrpljenu tetu, te su pravilno primenili materijalno pravo kada su tubeni zahtevprema drugotuenom odbili. Naime, drugotueni nije poslodavac prvotuenom, ve je prvotueni taksi voza koji samostalno obavlja delatnost, shodno odredbama Zakona oprivatnimpreduzetnicima ("Slubeni glasnik SRS" br. 54/89, sada Slubeni glasnik RS", br. 101/05). Drugoueni kao udruenje taksi vozaa posluje prema odredbama Zakona o drutvenim organizacijama i udruenjima graana ("Slubeni glasnik SRS" br. 24/82), koje kao organizacioni oblik olakava obavljanje samostalne delatnosti svojih lanova. U tom smislu za tetu koju njegovi lanovi uine u obavljanju svoje samostalne delatnostiprema treem licu odgovaraju oni samostalno, a ne i drugotueni solidarno sa njima. Tuilja u reviziji navodi da je drugotueni prihvatanjem da na njen telefonski poziv poalje taksi vozilo radi prevoza, prihvatio istovremeno i ponudu za zakljuenje ugovora o prevozu, te da odgovornost drugotuenog postoji da predmetnu tetu naknadi kao prevoznik, u smislu lana 684. Zakona o obligacionim odnosima. Suprotno ovakvim navodima revizije, Vrhovni sud smatra da izmeu tuilje i drugotuenog nije zakljuen ugovor o prevozu, ve je takav ugovor zakljuen izmeu tuilje i prvotuenog tek kada je prvotueni doao na poziv tuilje na odreeno mesto, gde su se dogovorili o relaciji na kojoj prevoz tuilje treba da bude izvren, kao i o ostalim uslovima prevoza. Drugotueni je u ovom sluaju na telefonski poziv tuilje, da eli da koristi taksi prevoz samo obavestio prvotuenog, kao svog lana, o tome, koji je prihvatio poziv i otiao sa tuiljom da se dogovori oko vrenja taksi usluga. Sa napred navedenih razloga, revizija tuilje u odnosu na drugotuenog je odbijena kao neosnovana. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 24/06) 904

_ i

Odgovornost za prtljag predat na prevoz i za ostale stvari (l. 685. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu dve vrste prtljaga. Jedna se odnosi na prtljag koji putnik predaje prevoziocu uz naknadu, a druga na runi prtljag, za koji prevozilae ne naplauje naknadu. Prtljag koji je putnik predao prevoziocu prevozi se u isto vreme kada i putnik, a prevozilae da predaje putniku po zavretku prevoza. Prijemom prtljaga na prevoz, prevozilae je duan da putniku izda prtljanu kartu, koja sadri broj i vrstu koleta. Prtljag mora biti stvar koja se moe prevoziti, zbog ega je i dunost putnika da prevozioca upozna sa svojstvima stvari, prtljaga datog na prevoz. Prevozilae je duan da putniku preda prtljag, odnosno koleto, u mestu i u vreme zavretka putovanja. Smatra se daje prevozilae ispravno izvrio predaju prtljaga ako gaje izdao podnosiocu prtljane karte. Ako putnik, odnosno lice koje zahteva da mu se preda prtljag ne podnese prtljanu kartu, prevozilae je duan da tom licu preda prtljag samo ako ono dokae da ima pravo na prtljag, ili ako prevoziocu prui odgovarajue obezbeenje. Ako putnik po zavrenom putovanju ne preuzme prtljag, prevozilae je duan da uva prtljag na sigurnom mestu, na troak i rizik putnika, ili da ga poveri na uvanje treem licu. Prevozilae odgovara za tetu nastalu zbog potpunog ili deliminog oteenja prtljaga, od momenta prijema na prevoz do momenta izdavanja, kao i zbog kanjenja u isporuci. Za tu tetu on odgovara pod uslovima pod kojima je dolo do smrti, telesne povrede ili oteenja zdravlja putnika, osim ako dokae daje teta prouzrokovana radnjom putnika ili drugim uzrokom koji se nije mogao predvideti, izbei ili otkloniti. Prevozilae odgovara za tetu i ako je prtljag izgubljen, a smatra se daje izgubljen ako putniku nije predat u roku od sedam dana od dana kada je ovaj zahtevao da mu se preda. Ako prevozilae pronae prtljag u roku od godine dana od dana kada je putnik zahtevao da mu se preda, prevozilae e preduzeti sve potrebne radnje da o tome obavesti putnika, a na putniku je da odlui da e prtljag primiti ili ne. Ako ga primi, duan je da prevoziocu vrati primljenu naknade tete. U vezi runog prtljaga, prevozilae je duan da putniku naknadi tetu zbog oteenja prtljaga samo ako putnik dokae da je do tete dolo krivicom prevozioca.

905

UGOVOR O LICENCI
Pojam (l. 686. ZOO)
Ugovor o licenci je takav ugovor po kome se davalac licence obavezuje da sticaocu (ustupiocu) licence ustupi, u celini ili delimino, pravo iskoriavanja pronalaska, tehnikog znanja i iskustva, iga, uzorka ili modela, a sticalac licence se obavezuje da mu za to plati odreenu naknadu. Pored odredaba ove Glave o ugovoru o licenci, ovaj institut ima svoje znaajno mesto i u Zakonu o patentima ("SI 1. SCG", br. 32/04), u Zakonu o modelima i uzorcima (("SI. 1. SRJ", br. 15/95 i 28/96) i Zakonu o igovima ("SI. 1. SRJ", br. 15/95). Svi oni imaju zajedniko obeleje industrijske svojine, a prava navedena u tim propisima sadrana su u Parikoj konvenciji za zatitu industrijske svojine. Ugovor o licenci je formalni ugovor, jer se mora zakljuiti u pismenoj formi. On je dvostran i teretan, jer se u trenutku njegovog zakljuenja za obe ugovorne strane stvaraju uzajamna prava i obaveze. On ima obeleja ugovora o prodaji, ali se ne moe podvesti pod odredbe tog instituta, jer je predmet ugovora o licenci prenos odreenih ovlaenja koja imaju karakter industrijske svojine. Predmet ugovora o licenci je pravo iskoriavanja: a) pronalaska, b) tehnikog znanja i iskustva, v) iga, g) uzorka ili modela, to znai da sticalac licence nema drugih prava u odnosu na predmet ugovora. Pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike, koji je nov, koji ima inventivni nivo i koji je industrijski primenljiv, titi se patentom. Predmet pronalaska koji se titi patentom moe biti proizvod (kao npr. ureaj, supstanca, kompozicija, bioloki materijal) ili postupak. Tehniko znanje i iskustvo podrazumeva, uglavnom, prodaju onog "znati kako valja uraditi", tzv. "knowhow". Ovaj izraz podrazumeva tehnika znanja i iskustva kod ve utvrenih pronalazaka, odnosno kod ve u praksi dokazanih iskustava u vezi primene pronalazaka On moe biti patentiran ali i ne mora. Zig slui za raspoznavanje proizvoda jednog proizvoaa. Njegova svrha je da garantuje da je igom oznaeni proizvod porekla odreenog proizvoaa i da se sprei pometnja na tritu istih ili slinih proizvoda raznih proizvoaa. Proizvoa koji ima zatieni ig, osnovano moe zahtevati da sud drugom proizvoau zabrani upotrebu slinog znaka za obeleavanje svog proizvoda. Slinost znaka postoji kada su osnovni elementi u obeleavanju dva proizvoda raznih proizvoaa slini do istovetnosti po zvunosti izgovora, bez obzira na kombinacije u detaljima upotrebljenim pri oznaavanju proizvoda. Ocena o tome da li postoji podraavanje iga ili ne, daje se na bazi opteg utiska koji proseni potroa stie na prvi pogled kod kupovine robe. "Uzorak" i "model" regulisani su Zakonom o modelima i uzorcima. Model je pravo kojim se titi novi spoljni oblik odreenog industrijskog ili zanatskog proizvoda, odnosno njegovog dela, tj. odreivanje kvaliteta i drugih karakteristika stvari prema modelu, dok je uzorak (ili "mustra") pravo kojim se titi nova slika ili crte koji moe da se prenese na odreeni industrijski ili zanatski proizvod, odnosno na njegov deo ( to je manja koliina stvari koja mora da odgovara stvari koje prodava prodaje, odnosno isporuuje kupcu. I o modelu jo neto. Model je delo koje predstavlja industrijski ili zanatski proizvod ili se na njemu moe primeniti, a zatien je na osnovu zakonskih propisa. Sutina za tite modela kao tela sastoji se u njegovom vizuelnom uinku, koji daje njegov dimenzionalni oblik i koji se u poslovnom prometu smatra za originalno i tako znaajno svojstvo od koga zavisi bolji poslovni uspeh. Prema tome, kod modela nije bitno njegovo tehnoloko svojstvo, ve su bitni samo njegov oblik i estetski izgled, a to ima uticaja na poslovni promet i potronju. Jedan proizvod se moe zatititi kao model ako se po svojim spoljnim obelejima bitno razlikuje od svih drugih istih ili slinih predmeta. Ne smatra se daje model koji se eli zatiti nov ako gaje lice koje trai zatitu toga modela ve ranije izlagalo ili prikazivalo. Dakle, zatita modela se moe dati za izgled samog tela ako se po svojim spoljnim obelejima bitno razlikuje od onih tela koja su poznata i pri tome je bez uticaja da li je to telo lake, ili se konstrukciono razlikuje od ostalih do tada poznatih tela. S obzirom da se zatita modela odnosi u prvom redu na funkcionalnost samog tela, vrsta materijala od kojeg je model izgraen, po pravilu, je od sporednog znaaja. Nosilac prava na model ima iskljuivo pravo da iskoriava taj model, a drugi samo na osnovu licence. Upis promena u imenu firme u pogledu zatite prava na model ima konstitutivan karakter. Zbog toga, radi sigurnosti pravnog prometa, treba na verodostojan nain dokazati svaku promenu u imenu nosioca prava na model. Ugovorom o licenci moe se u celini ili delimino stei pravo iskoriavanja predmeta licence. I Zakon o patentima i tehnikim unapreenjima, predvia da podnosilac prijave, odnosno nosilac patenta moe ugovorom, u celini ili delimino, ustupiti pravo iskoriavanja pronalaska drugom licu. 906

Pravo iskoriavanja licence moe biti iskljuivo. Iskljuivo pravo iskoriavanja predmeta licence znai da davalac licence ne moe pravo iskoriavanja ustupiti drugom. Meutim, to znai i da davalac licence iskljuuje i sebe iz prava korienja pronalaska i dr. , stoje predmet licence, jer ako je ugovorena iskljuiva licenca, davalac licence ne moe ni u kom vidu sam iskoriavati predmet licence, niti njegove pojedine delove, niti to poveriti nekom drugom u granicama prostornog vaenja licence (lan 695. ovog zakona). Inae, licence se mogu odnositi na proizvodnju, za prodaju, za uvoz, za izvoz, ili za sopstvenu upotrebu. Obaveze davaoca licence: da sticaocu licence u odreenom roku preda predmet licence, da sticaocu licence daje sva uputstva i obavetenja koja su potrebna za uspeno iskoriavanje predme ta licence, da sticaocu licence garantuje tehniku izvodljivost i tehniku upotrebljivost predmeta licence, da jemi da pravo iskoriavanja pripada njemu, da na njemu nema tereta i da nije ogranieno u korist treeg. Obaveze sticaoca licence su: da iskoriava predmet licence na ugovoreni nain, u ugovorenom obimu i u ugovorenim granicama, da predmet licence uva u tajnosti (ako je nepatentirani pronalazak ili tajno tehniko znanje i iskustvo), da robu obelei oznakom o proizvodnji po licenci, da isplati davaocu licence ugovorenu naknadu. Davalac licence i sticalac licence mogu u ugovoru o licenci predvideti da sticalac licence moe pravo iskoriavanja predmeta iskljuive licence ustupiti drugome (podlicenca). To pravo moe u ugovoru biti uskraeno, odnosno moe se predvideti da sticalac licence ne moe dati drugome podlicencu. U ugovoru se moe predvideti mogunost ustupanja licence drugom uz prethodnu dozvolu davaoca licence. Meutim, u tom sluaju davalac licence moe odbiti davanje podlicence samo ako za to ima ozbiljne razloge. Ugovor o licenci, koji je zakljuen na odreeno vreme, prestaje protekom vremena za koje je zakljuen. Protekom vremena trajanja ugovora o licenci isti ugovor se moe produiti, ako na to pristanu obe ugovorne strane, a u tom sluaju smatra se daje zakljuen nov ugovor., ali ako u ugovoru o tome nije nita reeno, smatra se da se licenca koristi za sve vreme dok traje patentno pravo.

Sudska praksa
Obaveza proizvoaa i nemogunost plasmana Iz obrazloenja "Proizvoa koji se ugovorom o ogranienoj licenci obavezao da godinje proizvodi odreenu koliinu traka sa pominim mider-kopama i da na tu koliinu vlasniku patenta plaa ugovorenu naknadu, ovlaen je da proizvodnju obustavi, ako ne postoje uslovi da se proizvod plasira na tritu. Jedan od osnovnih razloga robne razmene i pravnog prometa putem dvostranih teretnih ugovora jeste postojanje srazmere (ekvivalentnosti) uzajamnih davanja stranaka. Svaka stranka se obavezuje zato to od druge prima obavezu za koju dri daje u odreenoj srazmeri prema njoj. Kod injeninog stanja daje tueni otpoeo proizvodnju i proizveo izvesnu koliinu traka, ali da plasman nije iao, nije prihvatljiva teza tube da bi obaveze iz ugovora trebalo shvatiti u smislu apsolutne, od mogunosti plasmana nezavisne garancije tuenog, da e tuilac dobiti procenat imaginarne proizvodnje. Takva bi obaveza morala biti u tom smislu izriito stimulisana na nain da ne doputa nikakvu sumnju u pravcu daje takvu garanciju tueni preuzeo. Takva izriita garancija u predmetnom ugovoru nije sadrana " (Prema presudi biv. Vrhovnog suda Jugoslavije, Gz-65/69); U vezi zatite modela, u sudskoj praksi su zabelena i ova dva karakteristina sluaja koja se odnose na zatitu modela. Naime, sentenca prvog bi mogla da se formulie tako da se jedan proizvod moe zatiti kao model ako se svojim spoljnim obelejima bitno razlikuje od svih drugih istih ili slinih, i druga sentenca - da e se pravo na model ponititi ako je u vreme podnoenja prijave za priznavanje prava na model taj model ve bio izlagan ili prikazivan, jer se ne smatra daje model nov ako je ve prikazivan ili izlagan.

907

Primer ugovora o licenci UGOVOR O LICENCI zakljuen dana_______godine u__________________, izmeu____________________, koga zastu pa _______________________(u daljem tekstu: davalac licence) i______________________, koga zastupa _____________________________(u daljem tekstu: sticalac licence). Davalac licence i sticalac licence sporazumeli su se o sledeem: 1. Davalac licence ustupa sticaocu licence u celini pravo iskoriavanja svog pronalaska _________________________________________, patentiranog pod brojem_____________________. 2. Davalac licence e u roku od_________dana od potpisivanja ovog ugovora predati sticaocu licence svu tehniku dokumentaciju i ____________________, potrebnu za uspeno iskoriavanje predmetnog pronalaska. 3. Davalac licence je duan i da za vreme od______dana od zakljuenja ugovora prui strunu po mo sticaocu licence u ovladavanju tehnologije proizvodnje predmetnog pronalaska, tako to e mu stavi ti na raspoloenje____strunjaka______________________struke. 4. Davalac licence zadrava pravo da i sam iskoriava predmetni pronalazak i da u vezi sa njim stavlja u promet svoje proizvode. Pri tom se obavezuje da pravo iskoriavanja svog pronalaska iz ovog ugovora ne prenosi na trea lica. 5. Sticalac licence ima pravo da svoje proizvode izraene prema predmetnom pronalasku slavlja u promet na bilo kom tritu. 6. Sticalac licence ne moe dati drugome podlicencu u vezi predmetnog pronalaska. 7. Sticalac licence je duan da iskoriava predmetni pronalazak bez ogranienja predmeta proiz voda, uz obavezu da obezbedi kvalitet koji odgovara uzorku datog od davaoca licence i tehnikoj doku mentaciji, uz oznaku na proizvodu da je proizvod izraen po licenci davaoca licence (ili: bez oznake na proizvodu da je proizvod izraen po licenci davaoca licence). 8. Ako u toku trajanja ovog ugovora neka ugovorna strana izvri odreeno poboljanje ili usavrenje predmetnog pronalaska, duna je da drugu ugovornu stranu obavesti o tome u roku od_____dana od dana utvrenog poboljanja ili usavrenja i dostavi joj potrebnu dokumentaciju, uz obavezu da joj omogui neposredan uvid u praktinu primenu tehnologije za uspeno korienje poboljanja, odnosno usavrenja predmetnog pronalaska. 9. Sticalac licence je duan da uva u tajnosti pronalazak koji je predmet ovog ugovora. 10. Sticalac licence je duan da u roku od______dana od dana zakljuenja ovog ugovora plati davao cu licence naknadu za iskoriavanje predmetnog pronalaska u iznosu od____________dinara, na iro-raun broj____________________kod NBJ u___________________. 11. U sluaju ustupanja prava iskoriavanja poboljanja ili usavrenja u smislu take 8. ovog ugo vora, ugovorne strane e zakljuiti aneks ugovora kojim e detaljno regulisati prava koja proizlaze iz ta kvog odnosa i odrediti naknadu u skladu sa korisnim efektima koji se postiu poboljanjem ili usavrenjem pronalaska. 12. Ovaj ugovor se zakljuuje za vreme od____________godine do_____________godine, a moe se raskinuti i pre isteka ugovorenog roka u smislu l. 124. i l. 128. Zakona o obligacionim odnosima. 13. (ostali uslovi)_____________________________________________________. 14. Za sve to ovim ugovorom nije predvieno primenie se odredbe o ugovoru o licenci iz Zakona o obligacionim odnosima. 15. U sluaju spora nadlean je________________sud u_______________________. 16. Ovaj ugovor je sastavljen u____________ primerka, od koje po______, primerka zadrava svaka stranka za sebe. Davalac licence 908 Sticalac licence

Primer licence za trgovake marke

Ova licenca je sastavljena dana _____________. godine u __________________________, izmeu ________________(A)_______________________ ,___________,__________________, Italija, sa jedne strane (u daljem tekstu: "_(A)__________________________") i_____________________(B) ________Beograd, ul.____________, br._______, Jugoslavija, sa druge strane (u daljem tekstu:____(B)______") Ugovorne strane potvruju: Poto je________(A)______vlasnik odreenih trgovakih marki punovano registrovanih u Saveznoj Republici Jugoslaviji, koji u cilju otklanjanja sumnji obuhvata republike Srbiju i Crnu Goru, iji detalji su izneti u Spisku uz ovu licencu ("trgovake marke"), i poto je elja da se odobri______(B)_____da koristi trgovake marke na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije i da se unese____(B)_____kao registrovani ko risnik pod takvom registracijom, ugovorene strane su se saglasile, bez ogranienja, kako sledi: 1._____(A)_____ovim ovlauje______(B)_____da moe u periodu u kojem je___(B)____, registrovan kao registrovani korisnik trgovakih marki, da koristi trgovake marke na teritoriji Savezne Republike Jugo slavije sve dok se takvi proizvodi proizvode, obeleavaju i pakuju od strane_____(B)____, u skladu sa stan dardima, specifikacijama i instrukcijama propisanim ili odobrenim od strane____(A)____, s vremena na vreme i sve dok se tako proizvode od materijala iji je standard kvaliteta propisan ili odobren s vremena na vreme od strane_____(A)_____. 2. Ova licenca je ekskluzivna za teritoriju Savezne Republike Jugoslavije. 3.___(B)___e nastojati da sauva prava______(A)____u trgovakim markama i nee biti strana ni u jednom aktu koji bi mogao da ugrozi valjanost registracije trgovakih marki ili bilo koje budue registra cije trgovakih marki. 4.____(B)___e obavestiti_____(B)____o svakoj upotrebi trgovake marke, marke proizvoda, reci ili predstave za koju se smatra da naruava prava____(A)____u trgovakim markama i pruie_____(A)____po mo kakva moe da bude traena u voenju pravnog postupka koji e biti po iskljuivoj oceni__(A)____. 5. Sve trokove u Saveznoj Republici Jugoslaviji za dobijanje i odravanje na snazi i za zatitu trgo vakih marki snosie____(B)____. 6. Ova licenca stupa na snagu ______________. godine i istie ____________. godine, osim ako je _____(A)____ne okona ranije, uz pismeno obavetenje najmanje 30 dana pre raskida usled krenja odredbi licence, insolventnosti, promene kontrole ili ukoliko____(B)___stupi u dogovor ili aranmanu sa treim li cem u vezi proizvoda slinim onim koji su predmet ove licence, to po miljenju_____(A)____ini nastavak ove licence neprikladnim. 7. Po isteku ove licence___(B)___e odmah prestati da koristi trgovake marke. 8. U zamenu za date licence,___(B)___e_____(A)____plaati dogovorenu naknadu kako sledi: 9. Naknada je_____________DM (slovima:__________________________) plativih u ratama od po_____________DM na dan____________. i____________. godine. 10. Naknada se plaa u neto iznosu, to znai da svi porezi i dabine kojima ona podlee u Jugosla viji padaju na teret___(B)___, a svi porezi i dabine van Jugoslavije padaju na teret_____(A)____. 11. Naknada se plaa u nemakim markama - DM. Plaanje se vri na raun_______(A)_______, kod banke u_______________, koju odredi____(A)____. 12. Ova licenca je sastavlja u skladu sa propisima Savezne Republike Jugoslavije i sastavljena je _____primerka, od kojih po______za svaku ugovornu stranu. Za_____________(B)_________________ _______________(A)_ Za

909

Primer tube u vezi ugovora o licenci

TRGOVINSKI SUD U TUILAC: ____________________________________________________, iz_______________________________, TUENI: _________________________________________________________, iz___________________________. TUBA radi raskida ugovora o licenci i naknade tete, vrednost ________________dinara. Tuilac i tueni su ____________godine zakljuili ugovor o licenci, po kome je tuilac ustupio tue nom pravo iskoriavanja svog pronalaska - na primer - traka sa pominim mider kopama, patentira nog pod brojem ____________________, za vreme od _________________do________________godine. DOKAZ: ugovor o licenci od _______________godine. Tuilac je ____________godine predao tuenom svu tehniku dokumentaciju koja se odnosi na pro izvodnju navedenog pronalaska i tueni je odmah, pod nadzorom tuioevog strunjaka, poeo sa proiz vodnjom navedenog proizvoda. Tueni je protivno navedenom ugovoru, bez saglasnosti tuioca, dao predmetnu podlicencu preduzeu _______________, iako prema tom ugovoru nije imao pravo prenosa predmetne licence na trea lica. DOKAZ: proizvod preduzea ________________sa obeleenom oznakom o proizvodnji po predmetnoj licenci. Navedenim postupkom tuenog, tuilac je pretrpeo tetu u iznosu od ________dinara. Pored toga, tueni nije isplatio tuiocu deo ugovorene naknade za iskoriavanje predmetnog pro nalaska tuioca, u iznosu od _______________dinara, iako ga je tuilac na to opomenuo svojim dopisom od _________________godine. DOKAZ: dopis tuioca od ________________godine. Kako je navedeni ugovor o licenci jo u funkciji, a rok njegovog trajanja - korienja jo nije iste kao, tuilac je u smislu l. 124. Zakona o obligacionim odnosima traio od tuenog raskid ugovora, ali ovaj na to nije odgovorio. DOKAZ: dopis tuioca od ______________godine. Sa iznetih razloga, tuilac predlae da sud po sprovedenom postupku i izvedenim dokazima donese PRESUDU I. Raskida se ugovor o licenci zakljuen izmeu tuioca _______________, iz____________i tuenog preduzea _______________, iz_____________, sa danom podnoenja tube. II. Zabranjuje se tuenom dalje vrenje radnji iz ugovora o licenci od ___________godine, sa danom podnoenja tube. III. Obavezuje se tueni da tuiocu vrati svu tehniku dokumentaciju i ____________________, pri mljeno od tuioca za uspeno iskoriavanje predmetnog pronalaska, pod pretnjom izvrenja. IV. Obavezuje se tueni da tuiocu isplati na ime naknade tete zbog povrede prava tuioca iz pri javljenog i zatienog proizvoda koji je predmet ugovora o licenci, iznos od __________dinara, za zateznom kamatom od dana podnoenja tube do isplate, pod pretnjom izvrenja. V. Obavezuje se tueni da tuiocu naknadi trokove parninog postupka, pod pretnjom izvrenja. Za tuioca - direktor, NAPOMENA: korisno je da se u vezi navedenog primera tube uz tubu predloi i izdavanje privremene mere, kojom se tuenom zabranjuje vrenje radnji kojima se povreuju prava tuioca u vezi zatienog proizvo koji je bio predmet ugovora o licenci. Korisno bi bilo i to da tuba obuhvati i drugog korisnika koji licencno pravo tuioca koristi po osnovu podlicence, za koju tuilac nije dao saglasnost, i da se od tog lica trai zabrana dalje proizvodnje po licenci tuio ca, pod pretnjom naknade tete. 910 da -

Forma (l. 687. ZOO)

Pojedina ili sva ovlasenja iz prava na patenta, sa ogranienjima ili bez njih, mogu biti predmet ustupanja na osnovu ugovora o licenci. Odredbe lana 101. Zakona o patentima propisuju daje ugovor o ustupanju patenta punovaan samo ako je sastavljen u pisanoj formi, pa se na zahtev jedne od ugovornih strana takav ugovor moe upisati u odgovarajui registar. U protivnom, ugovor koji nije upisan u odgovarajui registar, ne proizvodi pravno dejstvo prema treim licima. Na pitanja u vezi sa ugovorom o licenci koja nisu ureena navedenim zakonom ili drugim zakonima, primenjuju se odredbe ovog zakona o ugovoru o licenci (l. 687. i dr. ZOO), dakle kojim se ureuju obligacioni odnosi. Dakle, ugovor o licenci mora biti zakljuen u pismenoj formi, pa i izmene i dopune koje bi kasnije usledile u vezi takvog ugovora morale bi biti zakljuene u pismenoj formi. To se zakljuuje i iz odredbe lana 67. stav 1. ovog zakona, kojom je propisano da zakljuenje ugovora ne podlee nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukije odreeno. Prema odredbama lana 38. Zakona o modelima i uzorima, nosilac modela, odnosno uzorka, odnosno podnosilac prijave moe ustupiti pravo korienja modela, odnosno uzorka, odnosno prava iz prijave. Taj ugovor o licenci sastavlja se u pisanoj formi i sadri naznaenje ugovornih strana, broj modela, odnosno uzorka, broj prijave, vreme trajanja licence i visinu naknade, ako je naknada ugovorena. Svaki ugovor kojim se prenose prava iskoriavanja putem licence mora biti zakljuen u pismenoj formi. Ostali ugovori u vezi sa pravima iz industrijske svojine, koji se prenose ili otuuju na neki drugi nain mogu imati onu formu u skladu sa odredbama ovog zakona. Tako, pa primer, kod prodaje po uzorku ili modelu (l. 538. ovog zakona) nije potrebna pismena forma za zakljuenje ugovora, ali ako bi se uzorak ili model dao drugom po osnovu njegovog iskoriavanja, mora se zakljuiti pismeni ugovor o licenci.

Trajanje licence (l. 688. ZOO)

Odredbe ovog lana odnose se samo na trajanje licence u vezi iskoriavanja pronalaska, uzorka ili modela, zbog ega u vezi njegovog trajanja upuuju na zakone kojima su zatiena licencna prava samo za navedene zatiene patente.. Tako je prema Zakonu o patentima, lanom 71. propisano da patent traje 20 godina, raunajui od datuma podnoenja prijave. Dopunski patent ne moe da traje due od osnovnog patenta. Ako dopunski patent postane osnovni, on ne moe da traje due nego to bi trajao osnovni patent. Postoji i tzv. mali patent. Mali patent je pravo kojim se titi nov, industrijski primenljiv pronalazak, koji ima inventivni nivo, odnosno koji je rezultat rada koji prevazilazi rutinsko korienje stanja tehnike od strane strunjaka, ali nema inventivni nivo koji se trai za patent. Predmet pronalaska koji se titi malim patentom moe biti samo reenje koje se odnosi na konfiguraciju ili konstrukciju nekog proizvoda ili raspored njegovih sastavnih delova. Pravo na model i uzorak traje deset godina, prema Zakonu o modelima i uzorcima. Meutim, moe i krae trajati ako ne ispuni uslove u vezi plaanja takse za odravanje prava i si. Trajanje licence za korienje know-how nije regulisano odredbama ovog lana, jer on po svojoj prirodi, odnosno sadrini predstavlja tehniko znanje, metode i podatke koji su potrebni za praktinu primenu tehnike koja slui industrijskim svrhama, a koja se zbog naglog razvoja industrije vrlo brzo menja, pa se samim tim njegovo trajanje ureuje ugovorom izmeu strana koje su zakljuile ugovor o know-how.

Iskljuiva licenca (l. 689. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu iskljuivu licencu, ali se iz stava 3. istog lana naglaava i postojanje neiskljuive licence. Iskljuiva licenca je ona licenca koju je neko stekao radi njenog apsolutnog prava korienja, to znai da davanjem iskljuive licence davalac licence iskljuuje sebi pravo da je da bilo kome drugome, pa i da je i sam koristi. Iskljuiva licenca moe biti vremenski i teritorijalno ograniena, naravno ako se to ne kosi sa prinudnim propisima, koji joj mogu pripisati monopolski karakter. Ako je ugovorena iskljuiva licenca, u ugovoru se to mora izriito navesti, jer u protivnom smatra se da je data neiskljuiva licenca. Davalac iskljuive licence ugovorom jemi da predmetnu licencu daje iskljuivo sticaocu licence. To jemstvo znai da se sticaocu garantuje daje on jedini korist licence koja je predmet ugovora. Davalac licence moe dati licencu za iskoriavanje istog predmeta neogranienom broju sticalaca, ali to ne moe biti iskljuiva licenca. U tom sluaju radi se o neiskljuivoj licenci, odnosno prostoj licenci. Dajui neiskljuivu licencu, davalac nije ogranien da istu licencu da i drugim licima, pa i ak daje i sam koristi. 911

Stav 2. ovog lana ima u vidu one mogunosti iskoriavanja predmeta licence koje davalac licence nije preneo na primaoca licence iz razloga koje ne smetaju korienje prenete iskljuive licence, to ne znai da e davalac licence i sam koristiti prodatu iskljuivu licencu sa "zadranim" ostalim mogunostima iskoriavanja predmeta licence. "Ostale mogunosti iskoriavanja" mogu se shvatiti i tako da e te mogunosti koristiti davalac licence u cilju usavravanja i poboljanja predmeta licence.

Prostorno ogranienje prava iskoriavanja (l. 690. ZOO)

Pravo iskoriavanja predmeta licence moe biti prostorno ogranieno i prostorno neogranieno. Prostorno ogranieno prava iskoriavanja licence, po pravili, odnosi se na jednu ili vie zemalja, ali ona se nie ograniiti i na deo zemlje, u zavisnosti da lije u pitanju iskljuiva ili neiskljuiva licenca. Pri tom je od znaaja pravilo iz stava 1. ovog lana, bar kada se ovaj institut koristi u naoj zemlji, da prostorno ogranienje nije protivno propisima o jedinstvenom jugo slovenskom tritu. Prostorno ogranienje prava iskoriavanja licence vezano je za teritoriju zemlje koja je odobrila patent, iz koga proistie i pravo na iskoriavanje licence, to znai da se ono, ako je patent priznat u naoj zemlji ne moe ograniavati njen predmet za deo teritorije, naroito ako je u pitanju To pitanje je na neki nain regulisano Antimonopolskim zakonom, koji i ako ne pominje licencno iskoriavanje predmeta protivno jedinstvenom jugoslovenskom tritu, na posredan nain odreuje da se zabranjuju radnje i drugi pravni poslovi, kao to su i ugovori koji dovode ili mogu dovesti do naruavanja i spreavanja konkurencije i izazivanja poremeaja na jedinstvenom tritu, odnosno kojim se moe naneti teta potroau. Kod meunarodnih ugovora o licenci esto postoji odreeni broj odredaba koje davalac licence ograniava pravo slobodnog korienja licenci primaocu licence. To ogranienje ima karakter restriktivnih klauzula koje se primenjuje naroito kod neiskljuivih licenci, odnosno kod zemalja u tranziciji, i to ne samo u pogledu odreivanja prostora na kome e se koristiti licenca, ve i u pogledu obima proizvodnje, nabavke opreme vezane za upotrebu dobijene licence, cene i slino. Davalac licence, koje je strano lice, daje pravo na iskoriavanje licence kako u oblasti proizvodnje, tako i u oblasti prodaje proizvoda. Naroito je razvijen ovaj drugi vid licence, posebno u oblasti prodaje putnikih i drugih vozila. Postoji i tzv. prinudna licenca, koja prema lanu 63. Zakona o patentima - ako nosilac patenta odbije da drugim licima ustupi pravo na ekonomsko iskoriavanje zatienog pronalaska, ili im postavlja neopravdane uslove za takvo ustupanje, organ nadlean za poslove iz oblasti u kojoj pronalazak treba da se primeni moe, posle razmatranja svakog pojedinanog sluaja, dati prinudnu licencu, na zahtev zainteresovanog lica, pod uslovima navedenim u tom i narednim lanovima pom. zakona. Inae, Prinudna licenca odobrie se prevashodno za snabdevanje domaeg trita. Prinudna licenca moe da se ukine ako i kada okolnosti koje su do nje dovele prestanu da postoje i ako je malo verovatno da e se ponovo javiti. Na obrazloen zahtev, nadleni organ iz lana 63. stav 1. ovog zakona preispitae dalje postojanje tih okolnosti. Ako ugovorom o licenci nije prostorno ogranieno pravo iskoriavanja predmeta licence, smatra se da je licenca prostorno neograniena. Prostorno ogranienja prava iskoriavanja predmeta licence se ne odnosi na priznato patentno pravo, odnosno na neko pravo iz oblasti industrijske svojine u naoj zemlji. Ono, ako je ugovoreno, vai za elu teritoriju nae drave, uz uslov da nije protivno propisima o jedinstvenom jugoslovenskom tritu, saglasno Antimonopolskom zakonu.

OBAVEZA DAVANJA LICENCE

Predaja predmeta licence (l. 691. ZOO)
Zakljuenjem ugovora o licenci, davalac licence je duan da sticaocu licence u odreenom roku preda predmet licence. Pored predaje predmeta licence, davalac licence je duan da sticaocu preda i tehniku dokumentaciju za praktinu primenu predmeta licence. To je i cilj ugovora o licenci - da davalac licence preda sticaocu licence ne samo premet licence, ve i sve ono to koristi za upotrebu predmeta licence, odnosno dokumentaciju na osnovu koje se koristi predmet licence. Ako davalac licence ne preda sticaocu licence potrebnu dokumentaciju, ugovor nije perfektan, odnosno on je nepotpun, odnosno neostvariv, jer ako sticalac licence ne poseduje dokumentaciju na osnovu koje e koristiti predmet licence smatra se da ugovor i ne postoji, jer je predmet ugovora nepotpun, neostvarljiv, pa se kao takav moe raskinuti. Pod dokumentacijom, koja je potrebna da se praktino primeni predmet licence, obino se smatraju: skica predmeta licence, zatim uputstvo, odnosno nain korienja licence, pomo koju davalac licence treba da prui primaocu licence u vezi obuke lica za korienje predmeta licence, kao i druga obavetenja koja su nuna za pravilno korienje licence. Ta obaveza davaoca licence propisana je i u lanu 692. ovog zakona. 912

Davanje uputstva i obavetcnja (l. 692. ZOO)

Zakljuenjem ugovora o licenci, kojim davalac licence ustupa u celini ili delimino prava iskoriavanja iz oblasti industrijske svojine, davalac licence je duan da sticaocu daje sva uputstva i obavetenja koja su potrebna za uspeno iskoriavanje predmeta licence. U prethodnom lanu propisano pravilo, odnosno obaveza davaoca licence da preda sticaocu licence "i tehniku dokumentaciju potrebnu za praktinu primenu predmeta licence". Odredbama ovog lana propisano je i pravilo daje davalac licence duan da primaocu licence daje i sva uputstva i obavetenja koja su potrebna za uspeno iskoriavanje predmeta licence. Uputstva i obavetenja o kojima je re u ovom lanu, mogu biti napisana i u samom ugovoru o licenci, zbog ega se kod nekih ugovora primeuje da imaju veliki broj odredaba, a one se uglavnom odnose na nain korienja predmeta licence. U drugim, pak, sluajevima, uputstva i obavetenja za pravilnu upotrebu predmeta licence daju se kao aneks ugovoru, to se u samom ugovoru o licenci mora i konstatovati. Uputstva i obavetenja mogu biti data i neposrednim uvoenjem u posao povodom poetka korienja licence. U tom sluaju, u ugovoru o licenci davalac licence se obavezuje ili da kod sebe, na odreeno vreme, primi na obuku odreeni broj radnika, koje e za posao iz predmeta licence da obui, kada se ugovara i ko e snositi trokove te obuke, smetaja tih radnika i drugo, ali se moe ugovoriti i da sam davalac licence na osnovu zakljuenog ugovora za odreeno vreme poalje jedan broj svojih radnika, strunjaka, pa i samog tvorca patenta, da neposrednim pokazivanjem uvede u posao primaoca licence. Ugovorom o licenci moe se ugovoriti i da davalac licence povremeno koristi pravo nadzora korienja predmeta licence, ili po pozivu primaoca licence ovome prui dodatna obavetenja, odnosno uputstva za to bolji i sigurniji rad predmeta licence.

Obaveza garantovanja (l. 693. ZOO)

Zakljuenjem ugovora o licenci davalac garantuje sticaocu licence tehniku izvodljivost i tehniku upotrebljivost predmeta licence. Garancija se primenjuje kod raznih ugovora, pa i kod ugovora o licenci. U ovom lanu nije propisano koliko dugo traje garancija po ugovoru o licenci, ali po prirodi stvari ona kod ovog ugovora traje sve dok traje i pravo iskoriavanja predmeta licence. Garancijom predstavlja potvrdu davaoca garancije po ugovoru o licenci da e predmet koji je predmet tog ugovora funkcionisati onako zbog ega je ugovor i zakljuen. Dakle, zakljuenjem ugovora o licenci, primalac licence je upoznat sa nainom rada, odnosno korienja licencnog predmeta, a to se moe proveriti i na drugi pogodan nain, kao stoje proba licencnog predmeta, ili dokumentacija u vezi ispitivanja trita, naroito kod licenci za proizvodnju i prodaju proizvoda. Odredbe ovog lana imaju u vidu garanciju koja se odnosi na tehniku izvodljivost i tehniku upotrebljivost predmeta licence. Tehnika izvodljivost se odnosi na mogunosti predmeta licence da moe da ostvari one zadatke zbog kojih se ustupa, tj. da ona opravdava svoju svrhu zbog koje je stvorena, ili da ono stoje njena karakteristika opravdava njenu korisnost, odnosno da proizvede odreenu robu ili opremu Tehnika upotrebljivost upuuje na zakljuak daje u pitanju predmet koji svojom celokupnom konstrukcijom, svim delovima od koje je predmet licence sastavljen, tehniki funkcionie po nameni koju taj premet ima. U stvari, upotrebljivost je zasnovana na tehnikoj dokumentaciji, koja obezbeuje normalnu upotrebljivost predmeta licence. To su uputstva za upotrebu, sastavljena na osnovu tehnike upotrebljivosti predmeta licence, zatim eme predmeta ili opreme, i t. d. Davalac garancije mora garantovati da predmet licence nije kodljiv kod upotrebe, odnosno da nije sastavljen od nekih elemenata koji ne mogu biti u pravnom prometu, odnosno koji su prinudnim propisima zabranjeni. Tako, na primer, ako bi proizvodnja azbestnih ploica za oblaganje zidova stanova bila licencni predmet, a uoeno je da ploice izraene od tog materijala stvaraju neeljene zdravstvene pojave, takav predmet ne bi mogao biti predmet ugovora o licenci, naroito ako je licencni predmet izraen samo za tu vrstu proizvodnje, odnosno tehnologiju izrade tih ploica. Davalac garancije moe garantovati i za rentabilitet proizvoda koji stvara predmet licence, ali ta garancija i ne mora da postoji ako je ugovorom o licenci oznaena i ta karakteristika predmeta licence. Dakle, davalac licence moe garantovati samo za onaj rentabilitet proizvodnje koji je utvren odreenim predmetom licence. Tako, na primer, u ugovoru licenci koji se odnosi na predmet licence za proizvodnju specijalnih cigareta, moe biti predvieno da davalac licence garantuje da e predmet licence proizvoditi odreeni tip cigareta u odreenoj koliini i za odreeno vreme, pa ako se to ne postigne i uz pomo davaoca licence, postoji osnov da primalac licence raskine ugovor o licenci. 913

Jemstvo (cl. 694. ZOO)

Davalac licence jemi primaocu licence po dva osnova. Prvi jemstvo se odnosi na njegovo pravo da njemu pripada pravo iskoriavanja, zatim da na njemu nema tereta i da nije ogranieno u korist treeg lica. Ovo jemstvo davalac licence dokazuje patentnom ispravom koja glasi na njegovo ime i na predmet licence. U stvari, pravo iskoriavanja davalac licence stie kada nadleni organ, na osnovu sprovedenog postupka sutinskog ispitivanja prijave patenta, utvrdi da su ispunjeni svi uslovi za priznanje patenta predvieni zakonom, donosi reenje o priznanju patenta prema konanom tekstu patentnih zahteva koji je dostavljen na saglasnost. Prama Zakonu o patentima, propisani podaci o priznatom patentu upisuju se u Registar patenata. Nosiocu patenta izdaje se isprava o priznatom pravu, propisane sadrine. Propisani podaci o priznatom patentu objavljuju se u prvom narednom broju slubenog glasila koji izdaje nadleni organ, raunajui od datuma donoenja reenja o priznanju patenta. Reenje o priznanju patenta ima pravno dejstvo od datuma objave priznatog prava. Imajui u vidu validnost isprave koju davalac licence dobij a od patentne ustanove, nije teko utvrditi da se tom ispravom, odnosno reenjem jemi da davalac licence jedno ima pravo iskoriavanja predmeta licence, da na njemu nema tereta i da nije ogranieno u korist treeg lua. U vezi tereta i ogranienja prava, o kojima je re u prvom stavu ovog lana, svako moe, ko ima pravni interes, da ih proveri u Registru patentne ustanove. Drugo jemstvo se odnosi na jemstvo koje davalac licence daje u samom ugovoru o licenci, a naime da pravo iskoriavanja predmeta licence nije ustupio drugome, ni potpuno ni delimino. Ovo jemstvo je od znaaja za primaoca licence, jer je siguran da e samo on biti korisnik prava predmeta licence i da e na taj nain ostvariti svrhu zbog koje zakljuuje ugovor o licenci. Stav drugi ovog lana odnosi se samo na iskljuivu licencu, po kojoj primalac licence stie iskljuivo pravo iskoriavanja licence koja je predmet ugovora o licenci. Za onu drugu vrstu licence, kao stoje neiskljuiva (prosta) licenca, koju davalac licence moe ustupati i veem broju lica, odredbe ovog lana ne govore, to je i logino jer sama vrsta licence upuuje na zakljuak da takvo jemstvo ne moe biti. Stavom 3. ovog lana propisana je obaveza davaoca licence da uva i brani pravo ustupljeno sticaocu licence od svih zahteva treih lica. Nosilac patenta ili sticalac iskljuive licence imaju pravo na tubu protiv svakog lica koje povredi njihovo pravo neovlaenim preduzimanjem bilo koje radnje Nosilac patenta ima iskljuivo pravo, pored ostalog, da stavlja u promet predmet pronalaska zatien patentom. Zbog toga se u ovom sluaju mogu primeniti i odredbe o pravnim nedostacima iz l. 508. i dr. ovog zakona, odnosno o zatiti prava iskoriavanja predmeta licence od strane sticaoca licence, mada je ta materija ureena i Zakonom o patentima.

Obaveza davaoca iskljuive licence (l. 695. ZOO)

Odredbama ovog lana se potvruje znaenje izraza "iskljuive licence", a naime da kod zakljuenja ugovora o licenci, ako je u pitanju davanje iskljuive licence, predmet licencu ne moe da iskoriava ni u kom vidu ne samo drugo lice ve ni davalac licence. I ne samo to. Davalac licence kod takve vrste licence ne moe da koristi ni pojedine delove predmeta licence, ako bi korienjem tih delova bilo ugroeno pravo primaoca licence kao jedinog koji ima pravo na iskljuivu licencu. Zakljuujui ugovor o licenci, primalac iskljuive licence stie iskljuivo pravo da samo on iskoriava predmet licence. To njegovo pravo traje sve dok ne istekne vreme u kome je on imao pravo da predmet licence koristi, odnosno dok ne istekne rok vaenja patenta. Inae, prostorno vaenje licence se odnosi na teritoriju za koju vai izdato reenje o priznavanju prava na patent. Ako se ugovor o licenci zakljuuje po osnovu iskljuive licence, ona pokriva elu teritoriju za koju je patentno reenje izdato i traje onoliko koliko je ugovorom o licenci odreeno, a ako rok trajanja nije odreen smatra se da se primenjuje do isteka roka za prava na patent. Sadrina ovog lana upuuje i na zakljuak da davalac licence mora potovati pravila o poslovnoj tajni, naroito u odnosu na partnera kome je prodato pravo iskoriavanja predmeta licence. Radi sigurnosti da se nee nikome davati podaci u vezi zakljuenog ugovora o licenci, niti iznositi ono to je bio predmet razgovora u vezi zakljuenja ugovora o licenci, kao i o svemu drugom to bi moglo nakoditi interesima primaoca licence, ugovorne strane obino u samom ugovoru predvide odredbe o uvanju poslovne tajne u vezi sa zakljuenim ugovorom. Povreda tih odredaba mogla bi stvoriti tetne posledice za korisnika licence, to bi mu dalo pravo na naknadu tete.

914

OBAVEZE STICAOCA LICENCE

Iskoriavanje predmeta licence (cl. 696. ZOO)
Sticalac licence ima ugovorom o licenci, pored prava korienja predmeta licence, i obaveze koje se odnose na nain korienja iskoriavanja predmeta licence. Te obaveze se odnose, pored naina korienja predmeta licence i na obim iskoriavanja, kao i na granice iskoriavanja predmeta licence. Naravno, sve to u zavisnosti o kojoj se licenci radi, tj. da li o iskljuivoj ili neiskljuivoj licenci. Po pravilu, iskljuiva licenca, po kojoj sticalac licence sie iskljuivo pravo korienja licence, ne bi trebalo da ini bilo kakva ogranienja primaocu licence da istu koristi na nain i u obimu kako to njemu najvie odgovara, jer iskljuivost pretpostavlja postojanje tog prava. Neto je drukija situacija ako je u pitanju neiskljuiva licenca, kada davalac licence, pored toga to i sam moe koristiti predmet licence, moe je davati na korienje i drugim licima, prema tome kako on smatra da bi svako od njih mogao da koristi predmet licence, a da se ne ugroze njegova prava po tom osnovu. Prema Zakonu o patentima, nosilac prava iskoriavanja patenta ima pravo na graansko - pravnu zatitu, odnosno pravo na tubu protiv svakog lica koje povredi njihovo pravo neovlaenim preduzimanj em. Naime, na zahtev tuioca, koji uini verovatnim da je njegovo pravo povreeno ili da e biti povreeno, sud moe, po pravnosnanosti presude, odrediti privremenu meru: 1) oduzimanja, odnosno iskljuenja iz prometa proizvoda nastalih ili steenih povredom patenta; 2) oduzimanja, odnosno iskljuenja iz prometa predmeta (pribor, alat) preteno upotrebljenih u stvara nju proizvoda kojima se povreuje patent; 3) zabrane nastavljanja zapoetih radnji kojima se povreuje patent. Pored toga, nosilac prava korienja ima pravo i na naknadu tete ako se utvrdi daje sticalac licence istu koristio protivno ugovoru. U tom sluaju on bi odgovarao kao svako drugi koji bi na nedozvoljeni nain koristio pravo iskoriavanja patenta.

Korienje naknadnih usavravanja (cl. 697. ZOO)

Prema sadraju odredbe ovog lana, sticalac licence nije ovlaen da iskoriava naknadna usavravanja predmeta licence, osim ako zakonom ili ugovorom nije drukije odreeno. Pri tom se misli na ona usavravanja koja je postigao sticalac licence korienjem, odnosno upotrebom predmeta licence. Logino je da sticalac licence duom upotrebom predmeta licence moe da pronae savrenija sredstva za bolju i ekonominiju upotrebu predmeta licence. Meutim, on taj pronalazak ne moe ugraditi u predmet licence bez odobrenja davaoca prava iskoriavanja licence, odnosno izmene ugovora, ili ako to zakon doputa. Pravo na usavravanje licence ima davalac tog prava, tj. autor, ako je i za taj deo dobio patentnu ispravu. Prema Zakonu o patentima, ako podnosilac prijave patenta, odnosno nosilac patenta dopuni ili usavri pronalazak koji je predmet osnovne prijave ili osnovnog patenta, za izvrenu dopunu, odnosno usavravanje, moe podneti dopunsku prijavu. Usavravanje predmeta licence od strane sticaoca licence moe samo posluiti davaocu prava licence da svoj patent usavri dopunskim patentom, a kasnije, posle njegovog priznanja, moe biti predmet posebnog, odnosno dopunskog ugovora o licenci. Zakonom o patentima se moe dati prinudna licenca ako je korienje zatienog pronalaska neophodno zbog nacionalne ili druge izuzetne potrebe (zatita zdravlja i ishrana stanovnitva, zatita javnog interesa u oblastima od vitalnog znaaja za drutveno-ekonomski i tehnoloki razvoj) ili je zatieni pronalazak korien na nain koji je, od strane nadlenog organa drave lanice, utvren kao protivan naelu slobode konkurencije. Naravno, ovo pod uslovom ako je patent priznat, odnosno upisan u Registar ustanove, a nosilac tog prava ne eli da ga drugi koristi, pa ni on sam. No, i u tom sluaju sticalac licence nije ovlaen da iskoriava naknadna usavravanja predmeta licence, osim ako je nosilac prava iskoriavanja i taj dopunski deo patentirao, a nadleni organ odobrio da se i on moe koristiti po osnovu davanja prinudne licence.
v

uvanje predmeta licence u tajnosti (cl. 698. ZOO)

Licenca se moe dati i ako je predmet licence nepatentirani izum ili tajno tehniko znanje i iskustvo. Predmet pronalaska moe biti proizvod, kao na primer ureaj, supstanca, kompozicija, bioloki materijal) ili postupak. On moe biti zatien patentom, ali i ne mora. To moe biti i tehniko znanje i iskustvo nazvano "knowhaw - u", model, uzorak ili ig, koje se, po pravilu, ne patentiraju. Kod tih licencnih prava osnovno je da predmet licence poseduje odreeni kvalitet, koji ne moe svako da postigne u odreenoj oblasti privrednog poslovanja, ali ne samo poslovanja ve i drugih kvaliteta (organizacija poslovanja i drugo) koji odreenom tehnologijom daju vee rezultate od uobiajenih. 915

U tim sluajevima, s obzirom da se pronalazak ili tajno tehniko znanje i iskustvo ne patentiraju, ugovorom o licenci se utvruje tajnost predmeta licence, i to ne samo od lica koja su ugovor potpisala ve i svih onih koji takav pronalazak, odnosno iskustvo koriste. uvanje tajnosti predmeta licence u smislu odredaba ovog lana, traje do isteka vremena na koje je ugovor o licenci zakljuen. Ali ako se i pored obaveze uvanja tajne povredi pravo tajnosti, ugovor o licenci prestaje, a strana koja je odgovorna za povredu prava tajnosti duna je da drugoj strani naknadi tetu. Treba imati u vidu daje i odredbama Zakona o preduzeima (l. 90. i 91.) propisano da poslovnu tajnu predstavljaju isprave i podaci utvreni odlukom uprave preduzea ije bi saoptavanje neovlaenom licu bilo protivno poslovanju preduzea i tetilo bi njegovim interesima. Pored toga, propisano je da se isprave i podaci koji su poslovna tajna preduzea obavezna da uvaju i lica izvan preduzea ako su znali ili su, s obzirom na prirodu tih isprava i podataka, morala znati da su poslovna tajna. Preduzee moe biti kanjeno za prekraj, kao i odgovorni subjekt u njemu, ako odlukom uprave ne utvrde isprave i podatke koji se smatraju poslovnom tajnom ili ne utvrde nain uvanja isprava i podataka. Pored toga, sticalac licence, a i davalac licence, imaju pravo na naknadu tete ako se utvrdi daje neko od njih odgovoran za otkrivanje poslovne tajne.

Kvalitet (l. 699. ZOO)

Odredba ovog lana ima u vidu obavezu sticaoca licence, kome je pored ugovora o licenci koja se odnosi na proizvodnju, ustupljena i licenca za upotrebu iga, da na svojim proizvodima koji su u prometu moe stavljati ig davaoca licence - ako je kvalitet isti kao stoje kvalitet robe koju proizvodi davalac licence. U ovom sluaju radi se i nepotpunoj licenci, po kojoj i davalac licence proizvodi istu robu koju e na osnovu prenete licence proizvoditi i primalac licence. Upotrebom reci "moe", upuuje na zakljuak da primalac licence na svojim proizvodima moe, ali ne mora, da stavlja i ig davaoca licence. Meutim, s obzirom na sadrinu odredbe stava 1. ovog lana, proizilazi da davalac licence sa primaocem licence moe da zakljui i licencu za upotrebu iga, u kom sluaju se tim ugovorom predvia obaveza primaoca licence da na svojim proizvodima stavlja i ig davaoca licence, ali samo pod uslovom ako je njen kvalitet isti kao stoje kvalitet robe koju proizvodi davalac licence. U stvari, davalac prava iskoriavanja licence i primalac licence mogu sva ta pitanja da reguliu jednim ugovorom, odnosno ugovorom kojim se ustupa licenca zbog proizvodnje. Inae, ig slui za raspoznavanje proizvoda jednog proizvoaa. Njegova svrha je da garantuje daje igom oznaeni proizvod porekla odreenog proizvoaa i da se sprei pometnja na tritu istih ili slinih proizvoda raznih proizvoaa. Proizvoa koji ima zatieni ig, osnovano moe zahtevati da sud drugom proizvoau zabrani upotrebu slinog znaka za obeleavanje svog proizvoda. Da bi se nosiocu prava na ig dala graansko pravna zatita, ne trai se daje povreda toga prava uinjena namerno; dovoljna je injenica daje tui zatieni ig bespravno upotrebljen u privrednom prometu. Davanjem prava iskoriavanja zatienog iga ustupioca licence, obezbeuje se kvalitet robe koju on prodaje na tritu, tj. onaj standard koji je prezentirao tritu i za iji kvalitet on odgovara. Ako bi sticalac licence plasirao svoju robu na tritu po proizvodnoj licenci davaoca licence, koja ne bi odgovarala kvalitetu njegove robe, a na toj robi bi bio ig davaoca licence, dolo bi do povrede ugovorne obaveze o ustupljenoj licenci za upotrebu iga, a samim tim i licenca za ustupljenu proizvodnju. Meutim, do povrede ugovora o ustupanju licence za upotrebu iga dolo bi i u sluaju ako bi sticalac licence, sa igom davaoca licence prodavao kvalitetniju robu od robe ustupioca licence. Stav 2. ovog lana ima u vidu nitavost pravnog posla ako bi navedenim licencama, posebno licencom za upotrebu iga bilo ugovoreno daje primalac licence slobodan da na svojim proizvodima, bez obzira na kvalitet tih proizvoda, stavlja ig davaoca licence.

Obeleavanjefl. 700. ZOO)

Prodava robe, u ovom sluaju sticalac licence, duan je da robu obelei oznakom o proizvodnji po licenci. Obeleavanjem robe sa podacima koje prodava daje vri se, obino, na ambalai koja predstavlja omot u kome se roba otprema, ili u nekoj drugoj formi, kao stoje nalepnica ili neki zalepljeni prospekt. Obeleavanje koje ima u vidu odredba ovog lana, ima za cilj da obavesti potroaa o sadrini robe, to u trgovinskoj terminologiji predstavlja deklarisanje robe. Na tom obavetenju mora da stoji o kom proizvodu se radi, zatim naziv tog proizvoda sa nekim njenim karakteristikama, kao i znak proizvoaa, a kod ugovora o licenci koja se odnosi na licencu za proizvodnju i ime davaoca licence po ijoj je licenci izraen proizvod. Ako je 916

uz licencu za proizvodnju zakljuen i ugovor za upotrebu iga, sticalac licence je duan da na robi koju prodaje stavi i ig ustupioca licence, kojim se garantuje da roba sa takvim igom ima isti onaj kvalitet kao i kvalitet robe koju proizvodi davalac licence. Obeleavajui odreenom oznakom i igom robu koja je izloena prodaje, postie se komercijalni cilj, jer potroa koji se pouzda u podatke na omotu robe siguran je da roba koju kupuje ima sve one karakteristike koje su na tom omotu navedene. Pored toga, obezbeuje se i zatitna funkcija proizvoaa, jer se takvim obelejem legitimie proizvoa koji je proizveo tu robu, a putem iga koji je predmet licence iskazuje se i nosilac prava iskoriavanja, odnosno patenta, na osnovu koga je roba izraena. Obeleavanje robe mora biti jasno i nedvosmisleno, jer se potroai mogu dovesti u zabludu o kvalitetu kupljene robe, naroito ako je u pitanju kakav prehrambeni proizvod. U meunarodnom prevozu, obeleavanje robe za prevoz se mora izvriti na nain da se istaknu glavne karakteristike robe i druga njena obeleja, kako bi se sa sigurnou, a na osnovu prevoznih isprava, utvrdilo o kojoj robi je re i kojoj se otpremnoj stanici upuuje, a posebno navoenje adrese lica kome se roba ima predati.

Naknada (l. 701. ZOO)

Osnovni element ugovora o licencije, pored ostalog, i da sticalac licence plati odreenu naknadu davaocu licence za ustupljeno, u celini ili delimino, pravo iskoriavanja pronalaska, tehnikog znanja i iskustva, iga, uzorka ili modela. Sadrina ovog lana upuuje na zakljuak daje sticalac licence duan da isplati davaocu licence ugovorenu naknadu. Visina naknade se utvruje ugovorom i ona zavisi od niza elemenata koji utiu da ona bude vea ili manja. Ako je u pitanju neki tehniki i privredni objekata velikog znaaja, ili bi se sporije gradio da licence nije bilo, ako se upotrebom licence oekivao visoku fmansijski efekat i ako bi poloaj primaoca licence na tritu ojaao prijemom i upotrebom licence, visina naknade bi se u ugovoru odredila prema tim i drugim vanim elementima koji imaju uticaja da naknada bude visoka ili nia. Visina naknade se moe odrediti u jednom iznosu, ili u zavisnosti od uspeha primene licence prema ostvarenom uspehu u odreenim periodima. Ugovorena naknada se moe plaati u ratama, u zavisnosti od visine naknade koju upotrebom licence ostvaruje na tritu sticalac licence. Ako je u ugovoru o licenci odreeno da visina naknade zavisi od obima izvrenog posla korienjem licence, onda se visina naknade moe ugovoriti prema obimu postignutog uspeha, utvrujui visinu naknade nekim odgovarajuim procentom ili paualom. Ako naknada zavisi od obima iskoriavanja licence, onda je sticalac licence duan da podnese davaocu licence izvetaj o obimu iskoriavanja licence i obraunati mu naknadu svake godine, ako ugovorom nije odreen neki drugi krai rok. U teoriji u vezi naknade za korienje licencnih prava postoji shvatanje da obaveza plaanja naknade ne postoji u sluajevima ako je licenca ugovorena bez naknade, odnosno da se davanje prava iskoriavanja licence vri bez naknade ako stranke tako ugovore. To shvatanje moe biti prihvaeno ako davalac licence za to ima poseban interes, a naime ako davalac licence oekuje od svog partnera kome je ustupio licencu da e se ovaj razviti, odnosno proiriti proizvodnju, da bi kasnije sa njim saraivao po osnovu poslovno - tehnike i druge saradnje i ostvarivao druge koristi. Po drugom shvatanju takav ugovor i nije ugovor jer ne sadri bitan elemenat - cenu, odnosno naknadu. Meutim, bez obzira na tu stvarnost, ugovor o ustupanju prava korienja licence je uvek ugovor o licenci, jer i samo oekivanje koristi koje davalac licence ukazuje da postoje neki elementi teretnog ugovora, posebno ako se ta oekivana korist navede u takvom ugovoru. U sluaju prinudne licence nosilac te licence duan je da nosiocu patenta plaa naknadu koju sporazumno odrede obe strane. Ako nema sporazuma o visini i nainu plaanja naknade, naknadu odreuje nadleni sud, imajui u vidu okolnosti svakog pojedinanog sluaja i ekonomsku vrednost prinudne licence.

Podnoenje izvetaja (l. 702. ZOO)

Ugovorom o licenci moe se utvrditi naknada za korienje licence na razliite naine, u zavisnosti od toga koliki je obim proizvodnje, odnosno kolika je korist od proizvodnje po preuzetoj licenci, zatim da li se korienje odreuje za due ili krae vreme, da da li se obraunava po komadu izraenog proizvoda ili izvrene usluge, i t. d. Odredbe ovog lana imaju u vidu da se naknada za korienje licence moe platiti po obraunskim periodima, godinje ili za neki krai period, u zavisnosti od obima proizvodnje ili nekih drugih elemenata koji ukazuju daje takav nain obrauna najpraviniji. 917

Meutim, to ne mora biti pravilo u svakom sluaju, jer ugovorne strane mogu ugovoriti i drukiji sistem plaanja, kao na primer meseno, tromeseno, polugodinje, i sve to moda u paualnim iznosima, da bi se po isteku ugovorenog roka mogao izvriti i konani obraun - ako je naknada odreena prema vrednosti proizvedene robe ili pruene usluge. Naravno, pravo na korienje licence moe biti isplaena i jednokratnom iznosu, ili u vie rata, ako je naknada ugovorom odreena u jednom iznosu. Ako se naknada odreuje u zavisnosti iskoriavanja predmeta licence, kako je predvieno odredbama ovog lana, sticalac licence je duan da podnosi davaocu licence izvetaj o njegovom iskoriavanju i, u tom sluaju, obraunavati mu naknadu svake godine, ako ugovorom nije drukije odreeno. Ovaj sistem obrauna se retko koristi u praksi, ali daje mogunost strankama da ga imaju u vidu ako ne ugovore drukiji sistem obrauna, odnosno plaanje naknade.

Izmena ugovorene naknade (l. 703. ZOO)

Ovaj lan ima osnova i u odredbama lana 15. ovog zakona, koji propisuje naelo jednake vrednosti davanja, koji u stavu 2. posebno naglaava da se zakonom odreuje u kojim sluajevi naruavanje toga naina povlai pravne posledice. I odredbe lana 139. ovog zakona propisuju pravilo da ako je izmeu obaveza ugovornih strana u vreme zakljuenja ugovora oigledna nesrazmera, da oteena strana moe zahtevati ponitenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala, niti je morala znati. Odredbe ovog lana imaju u vidu, pre svega, naelo izraeno u lanu 15. ovog zakona, jer polaze od toga daje oigledna nesrazmera u odnosu na prihod koji sticalac licence ima od iskoriavanja predmeta licence, nastala u toku iskoriavanja predmeta licence, a ne u vreme zakljuenja ugovora. ini se da se pravilo iz ovog lana (703. ZOO) ne odnosi na sluaj ako je naknada isplaena u jednokratnom iznosu, jer stranke u vreme zakljuenja ugovora nisu bile u zabludi u pogledu vrednosti naknade za iskoriavanje licence. Ovo bi se pravdalo i injenicom daje sticalac licence mogao da koristi predmet licence pod najpovoljnijim uslovima, u vreme kada je mogao da ugovorenom licencom ostvari najbolje rezultate, sa njenim potpunim iskoriavanjem, odnosno boljim plasiranjem proizvoda, uz upotrebu korienja najbolje reklame za proizvod koji prodaje. U ostalim sluajevima, tj. u sluajevima kada se naknada za licencu plaa paualno ili u zavisnosti od obima iskoriavanja, odnosno kada se moe oceniti da li sticalac licence ostvaruje vei prihod od onog koji je bio predmet razgovora, na osnovu koga je odreena i visina naknade prilikom zakljuenja ugovora, ugovor se moe izmeniti u pogledu visine naknade, imajui u vidu pravilo iz osnovnog naela navedenog u lanu 15. ovog zakona, da u zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od naela jednake vrednosti uzajamnih davanja. Naime, ne moe se dozvoliti, odnosno nije pravino da sticalac licence ostvaruje nesrazmernu korist iskoriavanjem prava predmeta licence, a da davaocu licence prima naknadu koja nije u skladu sa rezultatima koje daje ugovorena licenca. Imajui to u vidu, a na osnovu izvetaja koje je sticalac licence duan da daje davaocu licence, u smislu odredaba lana 702. ovog zakona, davalac licence moe traiti da se izmeni ugovorna naknada i odrede novi parametri za odreivanje naknade koju je primalac= licence duan da daje davaocu licence. Taj svoj zahtev davalac licence moe ostvariti i sudskim putem ako primalac licence dobrovoljno ne pristane da se izmeni visina naknade za korienje ugovorene licence.

PODLICENCA
Kad se moe dati (l. 704. ZOO)
Podlicenca je pojam za ugovor kojim sticalac licence ustupa pravo iskoriavanja predmeta licence treem licu. Ugovor o podlicenci zakljuuje sticalac licence sa treim licem, pod uslovima iz ovog lana. Pravo na zakljuenje ugovora o podlicenci sticalac licence stie na osnovu ugovora o licenci, kojim mu se dozvoljava, u sluaju potrebe, da iskljuivu licencu, u celini ili delimino, ustupi treem licu. Isto tako, ugovorom o licenci moe se predvideti da sticalac prava na licencu nema pravo da licencu ustupa treem licu, ali se u stavu drugom ovog stava to ustupanje, odnosno zabrana ustupanja ne vezuje za iskljuivu licencu, ve za licencu uopte. Kakva je razlika izmeu sadrine stava 1. i sadrine stava 2. ovog lana, osim ako se iskljuiva licenca moe uvek ustupiti drugom, dok se kod druge vrste licence, tj. neiskljuive (proste), to pitanje ureuje tako to se ugovorom o licenci moe predvideti da sticalac licence ne moe dati drugome podlicenca, ili mu je ne moe dati bez dozvole davaoca licence. 918

Dakle, navedeno pitanje regulie se ugovorom o licenci. Tim ugovorom se moe predvideti da primalac licence moe drugome da da licencu, ali se moe predvideti i suprotno tome, a naime da licencu ne moe da da treem licu. Meutim, stav drugi ovog lana predvia mogunost da sticalac licence moe da da treem licu podlicencu, ali samo ako to dozvoli davalac licence. Ako bi primalac licence dao podlicencu treem licu bez ovlaenja davaoca licence, dakle i pored zabrane predviene u ugovoru, ili mu je da bez prethodne dozvole davaoca licence, ovaj ima pravo da raskine ugovor o licenci i da od primaoca licence trai naknadu tete zbog postupanja protivno ugovoru, odnosno zakonu. Ako bi primalac licence zakljuio ugovor o podlicenci sa treim licem, a na osnovu ovlaenja iz ugovora o licenci ili uz dozvolu davaoca licence, nastao bi pravni odnos samo izmeu primaoca licence i primaoca podlicence, odnosno treeg lica. Pravo davaoca licence u ovom odnosu moglo bi se odnositi samo u pogledu potraivanja koje ima prema primaocu licence, koji mu nije isplatio dospelu naknadu, kada moe od lica koje ima podlicencu da trai da mu ovaj isplati naknadu koju mu duguje primalac licence.

Kad davalac moe odbiti dozvolu (l. 705. ZOO)

Podlicenca se, po pravilu, ugovara kod neiskljuive (proste) licence, kada sticalac takve licence, na osnovu ugovora sa davaocem licence, ima ovlaenje da moe da zakljui ugovor o podlicenci ili kada dobije dozvolu davaoca licence da moe da zakljui ugovor o podlicenci. Meutim, ako davalac licence u ugovoru o licenci zabrani sticaocu licence da moe da zakljui ugovor o podlicenci, a kasnije i odbije sticaoca licence da mu dozvoli da zakljui ugovor o podlicenci, on za'to mora imati ozbiljne razloge. U protivnom, sticalac licence i protiv protivljenja davaoca licence, ako ovaj nema ozbiljne razloge za zabranu ugovaranja podlicence, moe da zakljui ugovor sa treim licem o podlicenci, s tim da trpi posledice otkaza ugovora o licenci zbog nedozvoljene podlicence, u smislu lana 706. ovog zakona. Ozbiljni razlozi ne mogu biti protivni postojanju ekonomskih interesa za iskoriavanje zatienog pronalaska, ako to ne eli da postigne davalac licence, ni postavljanje neopravdanih uslove od strane davaoca licence za ustupanje patenta putem podlicence. Zbog toga, sticalac licence moe sporni odnos da resi putem suda, te da na osnovu odluke suda zakljui ugovor sa treim licem o podlicenci. Ozbiljni razlozi ne mogu biti oni ako nosilac patenta, sam ili preko drugog lica, ne koristi ili nedovoljno koristi zatieni pronalazak, ili ako bez korienja tog pronalaska, u celini ili delimino, nije mogue ekonomsko iskoriavanje drugog pronalaska koji je kasnije zatien na ime drugog lica. Tekou predstavlja injenica da odredbe ovog lana nisu ni jednom reci ukazale na bilo koji primer "ozbiljnih razloga" zbog kojih davalac licence moe, odnosno ne mora da da odobrenje za zakljuenje ugovora o podlicenci. To je ostavljeno da se resi kao faktiko pitanje, ako ne saglasnou davaoca licence i sticaoca licence, a ono sigurno odlukom suda po zahtevu sticaoca licence. Naravno, u sluaju nespornog ugovora o podlicenci, sticalac licence i sticalac podlicence ne mogu koristiti licencu protivno sadrini ugovora, a davalac licence moe u svako doba da vri nadzor u pogledu pravilnog korienja zatienog patenta koji je predmet ugovora o licenci.

Otkaz zbog nedozvoljene podlicence (l. 706. ZOO)

Davalac licence moe otkazati ugovor o licenci ako je sticalac licence zakljuio ugovor o podlicenci, a za to nije bio ovlaenje ugovorom, odnosno nije imao dozvolu davaoca licence. U sluaj i koji reguliu odredbe ovog lana, davalac licence moe bez otkaznog roka da otkae ugovor o licenci. Posledica takvog otkaza je da danom otkaza prestaju sva prava sticaoca licence na dalje korienje licence. Ukoliko bi sticalac licence postupio protivno tome, davalac licence bi imao pravo na naknadu tete za vreme od dana davanja otkaza do dana kada je sticalac licence prestao da koristi predmet licence. Otkaz o kome je re u ovom lanu mora biti dat u pismenoj formi i dostavljen sticaocu licence na siguran nain. Naravno, taj otkaz nije vezan za onaj dan kada je davalac licence saznao daje sticalac licence povredio odredbe ugovora o licenci u pogledu nedozvoljenog davanja podlicence. On to moe uiniti u svako doba po saznanju za navedenu okolnost, a kada otkae ugovor pravne posledice otkaza nastaju sa danom kada je sticalac licence dobio obavetenje davaoca licence o otkazu ugovora. Pored toga taj otkaz ne mora biti obrazloen, osim navoenja osnova za otkazivanje ugovora. U ovom sluaju ne postoji otkazni rok, jer je odredbama ovog lana propisano da se otkaz u vezi navedenog sluaja daje bez otkaznog roka. Posledice otkaza su takve da ugovor o licenci prestaje danom otkazivanja, s tim to ugovorne strane imaju obavezu da svoja uzajamna potraivanja i dugovanja rese sporazumno, a u protivnom u sporu kod nadlenog suda. 919

r *

Sticalac licence moe reagovati na taj nain to bi mogao tubom da ospori razloge davaoca licenca za otkaz ugovora o licenci, a predlogom za izdavanje privremene mere spreio bi prestanak ugovora, posebno ako je u vezi primljene licence zapoeo kakav posao koji bi se odrazio na fmansijsko materijalni poloaj njegovog preduzea, odnosno ako je u vezi primene steene licence preuzeo kakve obaveze o kreditu i isporuku proizvoda koji su rezultat, odnosno predmet steene licence.

Neposredan zahtev davaoca licence (l. 707. ZOO)

S obzirom da ugovor o podlicenci zakljuuju sticalac licence i sticalac podlicence, ne stvara se bilo kakav pravni odnos izmeu davaoca licence i sticaoca podlicence, pa ni u onom sluaju kada je davalac licence dao dozvolu za zakljuenje podlicence. Ovo zbog toga to je davalac licence, koji je stekao pravo iskoriavanja pronalaska, tehnikog znanja i iskustva (know - how), iga, uzorka ili modela, sva svoja prava po tim osnovima regulisao ugovorom o licenci. Ipak, on se nije odrekao prava da trai naknadu za korienje licence, po osnovu ugovora o podlicenci, i to neposredno od primaoca podlicence, ako ovaj duguje neki iznos davaocu podlicence po osnovu ugovora o podlicenci. Dakle, ovo pravo davalac podlicence moe da koristi: a) ako on ima pravo naplate nekog svog potraivanja od sticaoca licence. b) ako to njegovo pravo potie iz ugovora o licenci, v) ako sticalac podlicence ima neko dugovanje prema sticaocu licence i g) ako to dugovanje sticaocu licence potie iz ugovora o podlicenci. Davalac licence ostvaruje ovo pravo neposredno od primaoca podlicence, bez voenja bilo kakvog spora radi dokazivanja okolnosti koje mu daju pravo za takvo postupanje. Naravno, davalac licence je duan da obavesti i sticaoca licence, koji u sluaju neslaganja oko navedenog prava davaoca licence, ima pravo da zabrani primaocu podlicence da postupi po traenju davaoca licence. Takvo postupanje sticaoca licence, ako je bez osnova, moe stvoriti loe posledice po sam ugovor o licenci, jer bi davalac licence imao pravo na otkaz ugovora, ako su ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog lana.

PRESTANAK UGOVORA
Protek odreenog vremena (l. 708. ZOO)
Zakljuenjem ugovora o licenci izmeu davaoca licence i primaoca licence, uspostavlja se odreeni odnos sa pravima i obavezama koja proistiu iz instituta iskoriavanja patenta davaoca licence. Zbog toga, ugovor o licenci moe biti zakljuen na odreeno i na neodreeno vreme. Ako je zakljuen na odreeno vreme, prestaje samim protekom vremena za koji je zakljuen, pa nije potrebno da bude otkazan. Prestanak ugovora istekom ugovorenog roka i otkaz ugovora su dve razliite pravne kategorije. Naime, kod prestanka ugovora zbog isteka ugovorenog roka, nijedna ugovorna strana nema obaveza u vezi ispunjenja ugovora, a to je osnovno pitanje za postojanje, odnosno nepostojanje kakvog pravnog odnosa meu strankama u vezi samog postojanja ugovora na dan kada je rok tom ugovoru istekao. U stvari, prestankom ugovora zbog proteka ugovorenog roka prestaje sam ugovor, ali obaveze koje su nastale u vezi tog ugovora, do prestanka a i posle prestanka ugovora, moraju se izvriti, kao to su: plaanje, teta, kamata, trokovi i si. Otkaz je prekid jednog graansko-pravnog odnosa, koji nastaje voljom jedne od ugovornih strana. Ako vreme trajanja ugovora nije odreeno ugovorom, onda takav ugovor prestaje otkazom druge strane, u okviru otkaznog roka koji je ugovorom predvien, i td. U ovom sluaju odredbe ovog lana na jasan nain samo ukazuju na osnovno pravilo iz obligacionih odnosa, da ugovor zakljuen na odreeno vreme prestaje istekom vremena na koji je zakljuen. Zbog toga se postavlja pitanje da li je uopte bilo potrebno i unositi odredbu u ovaj lan koji se odnosi na otkazivanje ugovora, osim ako se ne dovodi u vezu sa odredbama lana 710. ovog zakona, o emu e biti reci u komentaru tog lana. U vezi sa iznetim pravilom u ovom lanu da ugovor o licenci prestaje samim protekom vremena na koji je zakljuen, postavlja se pitanje da li se takav ugovor moe otkazati i pre isteka vremena na koji je ugovor zakljuen. O tome postoje razliita miljenja ali, ini se, daje pravilnije ono da se otkaz moe dati i pre isteka vremena na koje je ugovor zakljuen, ako ugovorna strana, u ovom sluaju vie sticalac licence, po potuje odreene odredbe ugovora o licenci, kao to je na primer neblagovremeno plaanje ugovorene naknade, loe odravanje i upotreba predmeta licence i si. 920

Preutno obnavljanje licence (cl. 709. ZOO)

Ugovor o licenci koji je zakljuen na odreeno vreme, kao to je u prethodnom lanu reeno, prestaje istekom vremena na koji je zakljuen. Ali ako po proteku tog vremena sticalac licence produi da iskoriava predmet licence, a davalac licence se tome ne protivi, smatra se daje zakljuen nov ugovor o licenci na neodreeno vreme, pod istim uslovima kao i prethodni. Radi jasnijeg pregleda nastavka, odnosno zakljuenja novog ugovora o licenci, potrebno je da budu ispunjeni sledei uslovi: a) daje ugovor o licenci zakljuen na odreeno vreme, b) daje tom ugovoru isteklo vreme na koje je zakljuen, v) da je sticalac licence produio da iskoriava predmet licence, g) da se davalac licence tome nije protivio. Ispunjenjem navedenih uslova smatra se daje zakljuen novi ugovor o licenci, na neodreeno vreme, pod istim uslovima kao i prethodni. Slino, ili istovetno reenje nalazimo i kod ugovora o zakupu, gde se u lanu 956. ovog zakona propisuje da "kad po protekne vreme za koje je ugovor o zakupu bio zakljuen, zakupac produi da upotrebljava stvar, a zakupodavac se tome ne protivi, smatra se daje zakljuen nov ugovor o zakupu neodreenog trajanja, pod istim uslovima kao i prethodni". U vezi stava 2. ovog lana, treba naglasiti daje i kod ugovora o licenci uobiajeno da neka trea lica daju u korist sticaoca licence neka obezbeenja, kao neku vrsta jemstva da e sticalac licence uredno izvravati svoje obavezi iz ugovora o licenci. Ako je ugovor o licenci prestao istekom vremena na koji je zakljuen, bez obzira to se moe smatrati daje ugovor o licenci produen na neodreeno vreme, ako se davalac licence tome ne protivi, jemstvo treih lica prestaje istekom vremena za koji je osnovni, prvi ugovor o licenci zakljuen.

Otkaz (l. 710. ZOO)

Otkaz ugovora o licenci, ije trajanje nije odreeno, vie je u naravi davaoca licence, ali to ne znai da takav ugovor ne moe otkazati i sticalac licence. Kod otkaza ugovora o licenci, ije trajanje nije odreeno, nije sporno da se otkaz moe dati u svako vreme, ali je od znaaja otkazni rok koji se mora potovati. U nekim sluajevima, kod ugovora ije trajanje nije odreeno, otkazni rok iznosi mesec dana, kod drugih tri meseca, kod treih est i vie meseci. Svaki od tih rokova mora biti ispotovan ako se eli otkazati ugovor o licenci, to znai da otkazni rok poinje da tee od dana kada je davalac ili sticalac licence otkazao ugovor i traje do isteka tog otkaznog roka. Ako otkazni rok kod tih ugovora nije odreen, on po stavu drugom ovog lana iznosi est meseci, uz uslov da davalac licence ne moe otkazati ugovor tokom prve godine njegovog vaenja. Iz odredbe navedenog stava se moe videti da postoji neki rok trajanja ugovora o licenci i da on iznosi godinu dana, ali samo posle prve godine njegovog vaenja, te da istekom te godine davalac licence moe dati otkaz sticaocu licence sa otkaznim rokom od est meseci. Primeuje se da se po stavu prvom ovog lana daje pravo na davanje otkaza od "svake strane", to znai da se to odnosi na ugovore ije trajanje nije odreeno, ali je odreen otkazni rok, dakle odreenje otkazni rok kada jedna ili druga strana moe otkazati drugoj strani ugovor o licenci. Stav drugi regulie sluaj ako trajanje ugovora nije odreeno, ali nije odreen ni otkazni rok. I u ovom sluaju se moe ugovor otkazati, ali to pravo pripada samo davaocu licence, ali ne i sticaocu, titei ovoga rokom od godine dana od dana zakljuenja ugovora o licenci, kao i rokom od est meseci koji se odnosi na otkazni rok.

Smrt steaj i redovna likvidacija(l. 711. ZOO)

Odredbe ovog lana predviaju uticaj prestanka subjekta ugovora o licenci na dalju sudbinu ugovora. To moe biti: a) u sluaju smrti davaoca licence, b) u sluaju smrti sticaoca licence i v) u sluaju steaja ili redovne likvidacije sticaoca licence. U prvom sluaju, dakle ako nastupi smrt davaoca licence, licenca se nastavlja sa njegovim naslednicima, ako drukije nije ugovoreno. Mada se to retko deava, moe se desiti sluaj da davalac licence u ugovoru o licenci predvidi da licenca, odnosno ugovor o licenci traje do dana njegove smrti, ili da posle njegove smrti to pravo pripadne jednom od njegovih naslednika, to bi predstavljalo svojevrsno zavetanje jednog imovinskog prava. 921

U sluaju smrti sticaoca licence, licenca se nastavlja sa.njegovim naslednicima koji produavaju njegovu delatnost. To znai da se ne dira u prava i obaveze ugovora o licenci i ako je ugovora, odnosno sticalac licence ugovor zakljuio pod uslovima koji su njemu najvie odgovarali u vreme zakljuenja ugovora. Naravno, naslednici sticaoca licence ne moraju prihvatiti taj ugovor, ali ugovor o licenci moe prestati na nain kako je to zakonom predvieno, kao daje sticalac licence iv. U treem sluaju, tj. u sluaju steaja ili redovne likvidacije sticaoca licence, davalac licence moe raskinuti ugovor o licenci. U ovom lanu se ne govori o sudbini ugovora o licenci ako bi dolo do kakvih statusnih promena sticaoca licence, odnosno ako bi se on pripojio drugom pravnom subjektu, ili bi se podelio na vie subjekata, ali u svakom sluaju davalac licence bi zbog toga mogao da trai raskid ugovora, jer njegova volja nije vie ona kada je zakljuio ugovor sa jednim subjektom, koji sada vie ne postoji.

922

UGOVOR O OSTAVI
Pojam (l. 712. ZOO)
Ugovor o ostavi je realni ugovor po kome se ostavoprimac obavezuje da primi stvar od ostavodavea, daje uva i da je vrati kad je ovaj bude zatraio. Ugovor o ostavi je, pre svega, konsesualni (sporazumni) ugovor, to znai da nastaje samim sporazumom stranaka o sadrini ugovora, bez obaveze da se zakljuenjem takvog ugovora mora odmah i predati stvar na uvanje, stoje karakteristika kod realnih ugovora. Meutim, u teoriji ima shvatanja da je to realan ugovor - s obzirom da se u momentu zakljuenja ugovora predaje stvar na uvanje. Ugovor o ostavi je veoma znaajan u pravnom prometu robe i stvari, to se najbolje uoava kod ugovora 0 garairanju motornih vozila, ostavljanje stvari u garderobi, a posebno kod ostave itarica u silosima, ili voa i druge robe u hladnjaama. Kod ugovora bez tereta, obino se javljaju sluajevi uvanje stoke, uvanje stana i stvari u njemu, naroito kada ostavodavac due vremena odsustvuje iz sredine u kojoj se takve stvari nalaze. Ostavodavac moe dati stvar na uvanje iako na toj stvari nije nosilac prava raspolaganja, odnosno sopstvenik stvari, ali ostavoprimac je duan da stvar vrati njemu, osim ako sazna daje ta stvar ukradena. Tree lice, koje smatra daje nosilac prava raspolaganja, odnosno vlasnik te stvari, moe tubom zahtevati da mu ostavoprimac vrati tu stvar, u kom sluaju je ostavoprimac duan da o tome obavesti sud u pokrenutom postupku, kao i ostavodavea o podignutoj tubi. Predmet ostave moe biti samo pokretna stvar. To znai, da pokretna stvar moe biti i neka isprava kojim je utvreno neko imovinsko pravo ostavodavea ili nekog drugog lica (ali ne i sama prava iz takvih hartija), kao i druge line stvari ostavodavea. Po pravilu, na uvanje se daju telesne pokretne stvari, koje mogu biti zamenljive ili nezamenljive po svojim svojstvima. U pogledu uvanja potronih stvari, od znaaja je vreme uvanja, a samim tim i odreivanja roka vraanja takvih stvari. Kod zamenljivih stvari, postoji mogunost da se ostavodavac 1 ostavoprimac dogovore o eventualnoj potronji takvih stvari, i ugovore obavezu ostavoprimca da vrati istu ko liinu stvari , iste vrste, uz pravo stranaka da ugovore da ostavoprimac naknadi potroenu stvar u novcu ili dru goj stvari. Ugovorne strane ugovaraju i mesto i nain uvanja stvari, ali ih ostavoprimac moe promeniti samo ako to zahtevaju promenjene okolnosti. U protivnom, odgovara ostavodavcu za sluaj propasti stvari ili sluajno oteenje stvari. Vreme trajanja ostave, odnosno uvanja stvari ureuju ugovorom same stranke. Zbog toga ostava se moe ugovoriti na krae vreme (nedelje, mesece), ali i na due vreme (godine). Ako rok nije odreen ugovorom, ostavodavac moe traiti od ostavoprimca da mu stvar datu na uvanje vrati u primerenom roku. U protivnom, svaka stranka ima pravo na raskid ugovora o ostavi. Inae, vraanje se vri u mestu predaje stvari ostavoprimcu, osim ako ugovorom nije drukije odreeno. Ugovor o ostavi moe biti teretni ili besteretni. Teretni je ako je ugovorena naknada za uvanje stvari, a besteretan ako je dobroin ugovor, tj. besplatan. Ako se ostavoprimac ugovorom obavezao da besplatno uva stvar na odreeno vreme, moe vratiti stvar ostavodavcu i pre isteka tog vremena, ako bi samoj stvari pretila opasnost propasti ili oteenja, ili ako bi mu njegovo dalje uvanje moglo prouzrokovati tetu. U tom sluaju ostavoprimac bi imao pravo samo na naknadu trokova koje je imao u vezi uvanja stvari. Ostavoprimac nema pravo da upotrebljava stvar koja mu je poverena na uvanje. U protivnom, ostavodavac ima pravo na odgovarajuu naknadu, ali ako je stvar u tom vremenu propala ili oteena, ostavodavac ima pravo i na naknadu tete. Ostavoprimac ima pravo da zahteva od ostavodavea da mu naknadi trokove uinjene radi ouvanja stvari, kao i tetu koju je imao zbog ostave. Nagrada za uvanje stvari, po pravilu, se ne odreuje, odnosno ne pripada ostavoprimcu. Meutim, stranke mogu ugovoriti odreenu naknadu za uvanje stvari "ako je naknada ugovorena, ako se ostavoprimac bavi primanjem stvari na uvanje, ili ako se naknada mogla oekivati s obzirom na okolnosti posla. Ovim zakonom propisane su norme u vezi uvanja stvari kod ugostitelja - ugostiteljska ostava. Pravilo je da se ugostitelj smatra ostavoprimcem u pogledu stvari koje su gosti doneli, i on odgovara za njihov nestanak ili oteenje - najvie do iznosa utvrenog posebnim propisom. Drugi sluaj se odnosi na poseban odnos izmeu gosta i ugostitelja, ako je odreena stvar predata ugostitelju na uvanje. U tom sluaju ugostitelj duguje potpunu naknadu za stvar koju mu je gost predao na uvanje. Ugostitelj je duan da primi stvar na uvanje koju gost donese i hoe da mu je preda na uvanje. Ova obaveza 923

ugostitelja se iskljuuje ako on ne raspolae podesnim prostorijama za njihov smetaj, ili ako njihovo uvanje prelazi njegove mogunosti iz drugih razloga. Odbijanjem prijema stvari na uvanje, kod postojanja uslova za njihov smetaj, odnosno uvanje, ugostitelj duguje potpunu naknadu tete koju gost usled toga pretrpi. Pravo ugostitelja je da zadri stvar koje su gosti doneli, do potpune naplate potraivanja za smetaj i ostale usluge. Inae, bez pravnog su znaaja objave koje ugostitelj istakne u svom objektu kojim iskljuuje, ograniava ili uslovljava njegova odgovornost za stvari koje su gosti doneli.

Sudska praksa
Parkiranje vozila i naknada tete (i cl. 722.) Organizacija koja upravlja parking prostorom, ne preuzima obavezu uvanja i obezbeenja vozila, zbog ega, usled nestanka parkiranog vozila, nema mesta primeni odredaba ugovora o ostavi. Iz obrazloenja Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac je bio vlasnik motornog vozila marke "Mercedes", koje je nestalo dana 10.08.2001. godine sa parking prostora "DD" u DD, kao posebnog javnog prostora ureenog za parkiranje vozila, gde gaje tuilac tog dana parkirao plativi za to parkiranje 10 dinara, zastaje dobio kupon za vozilo, da je platio tih 10,00 dinara na ime takse za parkirano vozilo. Tuilac je odmah prijavio nadlenom SUP-u nestanak svog motornog vozila, ija novana protivvrednost na dan nestanka, po nalazu i miljenju sudskog vetaka iznosi 554.273,31 dinara. Na bazi izloenog utvrenog injeninog stanja, u kontekstu ispravnog pravnog stanovita o pasivnoj legitimaciji tuenog, jer su mu Odlukom izvrnog odbora Skuptine optine J. od 19.08.1999. godine (lanom 1) povereni poslovi na odravanju i upravljanju parking prostorima u Optini J, pravilno je drugostepeni sud pobijanom presudom odbio tubeni zahtev tuioca, sa materijalno-provnom argumentacijom koju prihvata i Vrhovni sud. Naime, obzirom daje tuilac plativi tuenom predmetnom prilikom iznos od 10,00 dinara na ime takse za parkiranje vozila, i to na posebnom javnom prostoru ureenom za parkiranje, platio samo naknadu za parkiranje, saglasivi se na taj nain sa korienjem iskljuivo te usluge parkiranja vozila u smislu lanova 2. stav 2. i 8. stav 1. Pravilnika o parkiranju, uklanjanju i uvanju nepravilno parkiranih, neispravnih i havarisanih motornih vozila i graevinskog materijala sa saobraajnih i drugih javnih povrina na teritoriji grada J. od 24.04.1992. godine, ne pripada mu traena novana naknada pretrpljene materijalne tete, koja bi proizala samo iz tuenikove obaveze uvanja i obezbeenja parkiranih vozila na takvom parkiralitu. Stoga sa pravnog aspekta Vrhovnog suda, ne postoji uzrono-posledina veza izmeu nastale materijalne tete u imovini tuioca i ponaanja, odnosno delatnosti tuenog, da bi on bio odgovoran za nastalu tetu, shodno odredbi lana 154. Zakona o obligacionim odnosima. Upravo u tom relevantnom kontekstu nepreuzete tuenikove obaveze uvanja i obezbeivanja parkiranih vozila, bez znaaja je tuioev revizijski navod daje do krae njegovog vozila predmetnom prilikom dolo krivicom radnika tuenog, koji je napustio svoje radno mesto pre isteka svog radnog vremena. Tuilac neosnovano napada pravilnost pobijane drugostepene presude, revizijskim isticanjem da je predmetno parkiralite bilo ograeno, sa rampom na ulazu i kuicom za radnika koji je naplaivao parkiranje, tvrdei daje sve to kod njega stvorilo utisak da su na tom parkiralitu preduzete mere uvanja i obezbeenja od kraa. Stoga, to se takvo subjektivno uverenje sutinski razlikuje od faktikog stanja stvari, jer je parkiralite ureeno samo za parkiranje vozila, o ijoj funkciji tuilac uostalom nije ni mogao biti u sumnji plativi 10,00 dinara - samo za parkiranje svog vozila, zastaje dobio kupon kojim je bio obaveten staje ustvari platio. Prema tome, kako tueni (sa izloenih razloga) nije preuzeo i obavezu uvanja tuioevogputnikog vozila; to i sa pravnog stanovita Vrhovnog suda u ovom sluaju nije bilo mesta primeni odredbi ugovora o ostavi iz lanova 712-728. ZOO. Zbog toga je neosnovan tuioev revizijski navod o pogrenoj primeni materijalnog prava zbog neprimenjivanja citiranih odredbi ugovora o ostavi. (Prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1268/06); Pravo zadraja stvari do isplate potraivanja - "Poverilac dospelogpotraivanja kod koga se nalazi neka dunikova stvar ima pravo zadraja stvari dok mu ne bude isplaeno potraivanje, ali ovako pravo nema onaj poverilac kome je stvar predata na uvanje ili poslugu" (prema odluci VPS, P. 3240/94); lan 712, 724. i 729. - "Za krau vozila iz javne garae ne odgovara javno preduzee, vlasnik garae, jer nije preuzeo obavezu uvanja vozila, ve samo obezbeenje parking prostora, pa se ne radi o ugovoru o ostavi" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 186/97). 924

Primer ugovora o ostavi

UGOVOR O OSTAVI - UVANJU zakljuen dana koga zastupa _______

u_________________ , izmeu (u (u daljem tekstu: ostavodavac) i koga zastupa daljem tekstu: ostavoprimac). Ugovorne strane konstatuju da su na ureaju za hlaenje ostavoprimca nastali odreeni kvarovi, zbog ega je ostavoprimeva roba dovedena u opasnost da propadne, te da bi tu opasnost otklonio zatraio je od ostavoprimca da odreenu koliinu te robe smesti u svojim rashladnim ureajima, to je ostavoprimac prihvatio. U vezi sa nastalim sluajem, stranke su se dogovorile o sledeem 1. Ostavodavac predaje ostavoprimcu sledeu robu na uvanje u rashladnim ureajima ostavo primca, i to:___________________________________________________. Roba iz prethodnog stava je u zamrznutom stanju na minus______stepeni, i u tom stanju je prima i smeta u svoje rashladne ureaje ostavoprimac. 2. Robu iz prethodne take e prevesti ostavoprimac, svojim vozilom sa rashladnim ureajima, uz posebnu naknadu za prevoz, i smestiti je u svojim rashladnim ureajima u svom poslovnom prostoru, pod istim uslovima uvanja, tj. na minus______stepeni. 3. Ostavoprimac se obavezuje da uva primljenu robu iz take 1. ovog ugovora kao dobar privred nik, pri emu e svakodnevno proveravati stepen smrzavanja rashladnog ureaja, radi odravanja pri mljene robe na uvanje u stanju u kome je primljena 4. Rok uvanja robe iz take 1. ovog ugovora traje dok ostavodavac ne osposobi svoje ureaje za hlaenje, a najkasnije do____________godine. 5. Ostavoprimac se obavezuje da ostavodavcu plati na ime nagrade za uvanje iznos od dinara, za svaki mesec dana uvanja, kao i sve trokove koje ostavoprimac ima u vezi uvanje predmetne robe (utroena struja, nadzor, premetanje i si.). 6. Ostavodavac ima pravo da iz rashladnih ureaja ostavoprimca preuzima pojedine delove robe koju je stavio na uvanje, a u cilju ostvarenja svoje poslovne funkcije, o emu e stranke voditi poseban dnevnik koji e biti uvan kod ostavoprimca, uz smanjenje nagrade za uvanje srazmerno preuzetoj koli ini robe. 7. Ukoliko ostavoprimac ne preuzme robu smetenu na uvanje kod ostavoprimca do odreenog ro ka i ako se stranke ne mogu da dogovore o produenju roka i drugim uslovima uvanja, ostavoprimac ima pravo da po proteku roka uvanja iz take 4. ovog ugovora, poto prethodno ostavi rok od______dana ostavodavcu da preuzme predmetnu robu, da tu robu proda, da namiri svoju nagradu i ostale trokove, a ostatak postignute cene na tritu uplati na raun ostavodavca. 8. Za sve ono to nije predvieno ovim ugovorom, shodno e se primeniti odredbe o ostavi iz Zako na o obligacionim odnosima. Ostavoprimac, Ostavodavac,

_________godine,

925

Primer tube za vraanje stvari datih na ostavu TRGOVINSKI SUD U TUILAC: Preduzee ______________________________________________, iz________________________, TUENI: Preduzee ________________________________________________, iz________________________. TU BA radi vraanja stvari datih na ostavu i naknadu tete, vrednost _____________dinara. Tuilac i tueni su _______________godine zakljuili ugovor o ostavi, kojim je tuilac predao na u vanje tuenom u njegovim rashladnim ureajima smrznute proizvode, i to: _____________________________________ (opis robe sa njihovim karakteristikama, koliine, vrste, teine i si.). Navedenu robu tueni je bez primedaba primio od tuioca, i u vezi toga izdao mu urednu potvrdu od_________godine. Prema navedenom ugovoru o ostavi, rok uvanja predmetne robe ugovoren je da traje dok ostavodavac tuilac ne osposobi svoje ureaje za hlaenje, a najkasnije do ______________godine. Tuilac se po navedenom ugovoru obavezao da tuenom ostavoprimcu plati na ime nagrade za u vanje iznos od _____________dinara, za svaki mesec dana uvanja, kao i sve trokove koje ostavoprimac ima u vezi uvanje predmetne robe (utroena struja, nadzor, premetanje i si.). DOKAZ: ugovor o uvanju - ostavi od ______________godine. Tuilac je pre isteka ugovorenog roka za uvanje, tj. _____________godine, zatraio povraaj robe ko ju je dao na uvanje tuenom, poto mu je prethodno saglasno ugovoru o uvanju, isplatio iznos od _________________dinara, na ime nagrade za uvanje za period od __________meseci, kao i iznos od ____________ dinara na ime trokova tuenog, sve po fakturi tuenog od ____________godine. DOKAZ: faktura tuenog od __________godine i uplatnice tuioca od ____________godine. Tueni odbija predaju robe koju mu je tuilac ostavio na uvanje po navedenom ugovoru, navodei u svom dopisu od _________godine da mu tuilac duguje iznos od _________dinara na ime nekih drugih po slova koje su stranke imale u vezi njihovog poslovanja. DOKAZ: dopis tuenog od ____________godine. Tuilac je zbog navedenog ponaanja tuenog imao tetu (prostu i izgubljenu dobit) u iznosu od ______________dinara, zbog toga to nije mogao da plasira predmetnu robu na tritu -u vezi delatnosti koje obavlja. Tuilac nita ne duguje tuenom u vezi nekih ranijih poslova, a kako tueni bez osnova ne vraa tu iocu robu iz navedenog ugovora o ostavi, to predlae da sud po sprovedenom postupku i izvedenim do kazima donese PRESUDU I. Obavezuje se tueno preduzee ________________, iz ______________, da tuiocu ___________, iz _______________, vrati - preda robu, i to: ______________________, ispravnu, neoteenu i sa temperaturom smrzavanja od -18%, franko magacin tuenog u ______________, odmah po prijemu tube, ili pod pretnjom izvrenja, oduzimanjem od strane slubenog lica suda. (NAPOMENA: pretpostavka je da e tuilac u vezi take I. predloga ove izreke, traiti donoenje privremene mere, koja ukoliko bude prihvaena moe biti odmah izvrena) II. Obavezuje se tueno preduzee da tuiocu plati na ime naknade tete iznos od ________dinara, kao i trokove postupka, u toku od 8 dana pod pretnjom izvrenja. Za tuioca - direktor,

926

Ostava tue stvari (l. 713. ZOO)

Po pravilu, ugovor o ostavi zakljuuje sopstvenik stvari. Meutim, i lice koje nije vlasnik stvari moe je dati na uvanje. To obino biva kada neko lice dri stvar u zakup, u kom sluaju je on dralac stvari po osnovu ugovora o zakupu, ili je sopstvenu stvar otuio ali je jo nije predao novom vlasniku. Kada ostavilac nije sopstvenik stvari, pretpostavka je daje to njegova stvar i daje ostavoprimac duan da je njemu i vrati po proteku odreenog vremena, odnosno ispunjenju uslova za vraanje stvari. Ako ostavoprimac sazna daje primio na uvanje ukradenu stvar, on nije duan daje njemu vrati, ve da sluaj prijavi nadlenom organu. Stav drugi ovog lana ima u vidu ne ukradenu stvar, koju nije duan da vrati ostavodavcu ako sazna za tu okolnost, ve sluaj kada tree lice tubom zahteva stvar od ostavoprimca kao sopstvenik. U tom sluaju ostavoprimac je duan da obavesti sud od koga je stvar primio, ne sumnjajui da se radi o nedozvoljenom raspolaganju od strane ostavodavca. Ostavoprimac je duan da o nastalom sudskom sporu, odnosno o podignutoj tubi, obavesti ostavodavca. U sluaju spora, ostavoprimac je duan da postupi po odluci suda, odnosno ako se utvrdi tanost tubenih navoda, duan je da stvar preda treem licu koje se legitimisalo kao vlasnik predmetne stvari. On nije duan da snosi trokove postupka ako je primajui stvar na uvanje od nevlasnika bio savestan.

OBAVEZE OSTAVOPRIMCA
Obaveze uvanja i obavetavanja (l. 714. ZOO)
Ako ostavoprimac primi stvar na uvanje bez naknade, po osnovu dobroinog ugovora, on je duan da tu stvar uva kao svoju sopstvenu. Njegova panja, odnosno njegovo ponaanje da primljenu stvar uva kao svoju, zavisi od toga o kakvoj se stvari radi. Naime, predmet ostave moe biti po obimu velika ili mala, ali i po osetljivosti te stvari na vremenske uslove i t. d., pa zbog toga mora preduzete sve potrebne odgovarajue radnje koje su u njegovoj moi da stvar sauva kao svoju sopstvenu. Isti sluaj je i kada je u pitanju ostava uz naknadu, za koje su u stavu drugom ovog lana upotrebljeni izrazu "dobar privrednik", odnosno "dobar domain". Ve je ranije objanjeno da se pojam dobar privrednik, odnosno dobar domain susree kao norma u veini zakona, u kojima se posebno istie taj pojam u izrazima, kao na primer: dobar prevozilac, dobar pediter itd., ali u veini sluajeva, za sve navedeno i drugo, upotrebljava se termin "dobar privrednik", odnosno "dobar domain". Povreda ovog principa povlai odgovornost za tetu nanetu drugom licu. "Dobar domain" je pojam koji se odnosi na graane, koji obavljaju pravni promet, kao graanska pravna lica, preduzetnici. Za preduzetnike je lanom 1. st. 2. i 3. Zakona o preduzeima propisano da su to fizika lica koja obavljaju delatnost radi sticanja dohotka, odnosno da se fiziko lice koje obavlja delatnost slobodne profesije, ureene posebnim propisima, smatra preduzetnikom. Dakle, sve stoje reeno za pojam "dobrog privrednika" odnosi se i na pojam "dobar domain", jer se odredbe stava 1. ovog lana odnose na oba pojma. Ostavoprimac, kao dobar privrednik, odnosno dobar domain pri ispunjenju svojih obaveza mora da bude aktivan, vodei rauna o blagovremenosti ispunjenja preuzetih obaveza uvanja stvari. On mora da sauva primljenu stvar u stanju u kakvom je primio i da je kao takvu mora vratiti ostavodavcu. Prema stavu 2. ovog lana ako su ugovoreni mesto ili nain uvanja stvari, ostavoprimac ih moe promeniti samo ako to zahtevaju promenjene okolnosti, inae odgovara i za sluaj propasti ili oteenja stvari. Tako, na primer, ako je ostavoprimac primio na uvanje neku mainu ostavodavca, ili odreenu koliinu itarice, koje su po njihovom dogovoru smetene u prizemnom magacinu ostavoprimca, ali usled nevremena nastane opasnost, recimo poplave, ostavoprimac je duan da kao dobar domain ili kao dobar privrednik preduzme sve mere da se te stvari smeste na nekom drugom mestu gde bi bile zatiene od posledica nevremena ili nekih drugih uzroka. Eventualna teta koja bi usled toga nastala, ne bi bila pripisana krivici ostavoprimca, pa samim tim ne bi ni postojali uslovi za naknadu tete, jer bi dolo do primene opteg naela o odgovornosti, po kome "ko drugome prouzrokuje tetu duan je naknaditi je, ukoliko ne dokae daje teta nastala bez njegove krivice" (l. 154. st. 1. ovog zakona). Stav 3. ovog lana ima sasvim drugu sadrinu. Po odredbama tog stava, ostavoprimac je duan da o svim promenama koje bi primetio na stvari i opasnosti da budu oteene na ma koji nain, odmah obavesti ostavoprimca. U tom sluaju ostavoprimac moe preuzeti stvari date na uvanje i predati ih nekom treem licu takoe na uvanje, ili se moe sporazumeti sa ostavoprimcem da se promeni mesto i nain uvanja stvari od strane ostavoprimca, ako su oni ugovoreni prilikom prijema stvari na uvanje. U svakom sluaju, cilj je i jedne i druge ugovorne strane da stvar sauvaju na najbolji, odnosno najsigurniji nain, bez obzira da li e ostavoprimac i dalje uvati istu stvar, uz promenjene uslove u pogledu mesta i naina uvanja stvari, ili e ostavoprimac nai neko drugo reenje, ne inei odgovornim za to ostavoprimca. 927

Predaja stvari drugom na uvanje (l. 715. ZOO)

Odredbe ovoga lana imaju u vidu zabranu ostavodavcu da stvar datu na uvanje preda drugome daje uva. On to moe uiniti samo onda ako bi to, kako predvia odredba stava 2. prethodnog lana, zahtevale promenjene okolnosti, zbog kojih bi on bio duan da stvar primljenu na uvanje preda drugom licu na uvanje, ili preduzme neke druge mere da stvar sauva od eventualne tete. Prema pravilima iz ovog lana, ostavoprimac ne moe: a) bez pristanka ostavodavca da preda poverenu mu stvar drugom, ili b) to isto ne moe uiniti "bez nude". Ako bi ostavodavac ugovorom o ostavi prepustio pravo da u odreenim sluajevima moe predatu poverenu mu stvar drugom na uvanje, onda je ostavoprimac duan da se pridrava tih ovlaenja, dakle ne po svaku cenu koja bi njemu odgovarala. Izraz "bez pristanka ostavodavca", upuuje na zakljuak daje po oceni ostavoprimca korisnije ako bi predatu mu stvar na uvanje poverio drugom licu, a on o tome nije dobio pristanak ostavodavca. U tom sluaju, jednostrana ocena ostavoprimca o korisnosti predaje stvari ostavodavca treem licu na uvanje, nije u skladu sa ugovorom o ostavi, pa ostavoprimac moe odgovarati za njenu sluajnu propast ili oteenje. U drugom sluaju, kada ostavoprimac "bez nude" preda poverenu mu stvar drugome da je uva, podrazumeva odreenu samovolju ostavodavca, u kom sluaju, ako stvar propadne ili bude oteena, ostavoprimac odgovara za sluajnu propast ili oteenje stvari koja mu je bila predata na uvanje. Odredbe ovog lana nemaju u vidu pravila da bi ostavoprimac u navedenim sluajevima bio odgovoran za naknadu tete zbog neispunjenja ugovora o ostavi. Pored toga nastao bi problem i u vezi preuzimanja stvari ostavoprimca od treeg lica, te kakav je odnos nastao izmeu ostavoprimca i treeg lica u vezi poverene mu stvari na uvanje, u odnosu na ostavoprimca, kao i druga prava i obaveze koje su ugovorom o ostavi regulisali ostavoprimac i ostavodavac. U svakom sluaju, ostavoprimac odgovara ostavodavcu za sva prava ovoga predviena zakljuenim ugovorom o ostavi. Ostavodavac i ne mora da trai ostavljenu stvar na uvanje od treeg lica, ve od ostavoprimca, koji je za sve obaveze odgovoran ostavodavcu. Ako bi se ostavodavac kasnije, odnosno u toku uvanja stvari od strane treeg lica, saglasio sa promenom uvara stvari, tree lice koje bi prihvatilo da dalje bude u odnosu prema ostavodavcu, imao bi isti poloaj kao i raniji ostavoprimac, ako to, naravno, odgovara ostavodavcu.

Upotrebljavanje stvari (l. 716. ZOO)

Protivno je pravilima instituta ostave da lice kome se stvar ostavlja na uvanja ima pravo da je koristi. Ovaj institut je po tome i karakteristian to i po nazivu ukazuje da se neto daje radi uvanja. Ako bi se postupalo suprotno tom pravilu postojao bi neki drugi odnos izmeu ostavioca i primaoca stvari, kao to bi, na primer, bio ugovor o posluzi i si. Zbog toga se u stavu prvom ovog lana naglaava da se zabranjuje, odnosno da ostavoprimac nema pravo da upotrebljava stvar poverenu mu na uvanje. Ako bi ostavoprimac postupio protivno navedenom pravilu, stav drugi ovog lana zadrava karakter tog ugovora, kao ugovor o ostavi, ali odreuje da u sluaju nedozvoljene upotrebe stvari, dakle bez odobrenja ostavodavca, ostavoprimac duguje ostavodavcu naknadu i odgovara za sluajnu propast ili oteenje stvari koji bi se dogodile tom prilikom. Naknada o kojoj je re u tom stavu predstavlja onu korist koju je ostavoprimac imao za vreme nedozvoljenog korienja stvari. Onaj drugi elemenat, koji se odnosi na odgovornost za sluajnu propast ili oteenje stvari, je takoe znaajan, utoliko to se kod drugih sluajeva, po pravilu, ne odgovara kada nastane sluajna propast ili oteenje stvari. Sluajna propast stvari vezuje se za nepredvidivost dogaaja. Uzrok tete ne mora biti poznat, pa ako nije u pitanju nastanak tete zbog vie sile, kod sluaja se dogaaj vezuje za ponaanje odgovornog lica, ije je tetne dogaaje mogao da sprei daje postupao sa potrebnim stepenom panje. Kod tete nastale zbog sluaja ne mora da postoji krivica odgovornog lica. Dovoljno je daje bio nepaljiv prilikom preduzimanja radnje koja je dovela do tete, odnosno tetnih posledica. Kod postojanja tih okolnosti, ostavoprimac odgovara za sluajnu propast ili oteenje stvari, koja bi se dogodila u sluaju nedoputene upotrebe stvari ostavoprimca. Ve je napred ukazano na to da upotreba stvari uz dozvolu ostavodavca, njihov odnos pretvara u pravni odnos ugovora o posluzi. Ali taj i takav "novi" ugovor traje samo za vreme korienja neke nepotrone stvari koja je data u ostavu ostavoprimcu, a kasnije, kada se stvar mora vratiti ostavodavcu, njihov odnos u pogledu vremena i mesta vraanja stvari raspravlja se sa stanovita sadrine ugovora o ostavi, odnosno po ugovoru o ostavi. 928

Upotrebljavanje i predaja stvari drugome (cl. 717. ZOO)

Za razliku od odredaba lanova 715. i 716. ovog zakona, koju propisuju odgovornost ostavoprimea zbog nedozvoljene upotrebe stvari, i kada on zbog toga odgovara za sluajnu propast ili oteenje stvari koje bi se dogodile tom prilikom, odredbe ovog lana (717.) imaju u vidu isto takvo ponaanje ostavoprimea, ali uz izuzetak da nee odgovarati za sluajnu propast ili oteenje stvari, ako bi do toga dolo daje postupao po ugovoru. Dakle, ostavoprimac, iako je bez dozvole ostavodavca koristio stvar datu u ostavu, pa i bez nude, dakle suprotno ugovoru o ostavi, pa ak i ako menja mesto ili nain njenog uvanja, ili i kad stvar preda na uvanje drugom licu, on nee odgovarati za sluajnu propast ili oteenje stvari, ako bi do tog oteenja ili propasti stvari dolo i daje postupao u skladu sa ugovorom. U pitanju je oteenje ili propast stvari, bilo daje ostavoprimac stvar koristio protivno ugovoru o ostavi, ili je nije koristio, odnosno postupao po ugovoru o ostavi, a teta na stvari je nastala, ili je stvar propala, pa se postavlja pitanje da li bi za nastalu tetu odgovarao ostavoprimac ako bi do te tete dolo i ako bi predata stvar na uvanje bila u ostavi kod njega. Odredbe ovog lana za sve navedene sluajeve oslobaaju odgovornosti ostavoprimea i ako je stvar koristio protivno ugovoru o ostavi, ako bi ta ista teta nastala na stvari da tu stvar ostavoprimac nije uopte koristio. Ovo zbog toga to uzrok propasti ili oteenja stvari nije u ponaanju ostavoprimea, ve u sluaju koji bi se dogodio i da ostavoprimac stvar uopte nije koristio. Naravno, ako bi ostavoprimac samovoljno koristio stvar ostavodavca, bez obzira da li bi zbog toga nastala kakva teta na stvari, odnosno bez obzira da li bi on odgovarao za sluajnu propast ili oteenje stvari, pa i ako ne bi bio odgovoran za sluaj propasti ili oteenja stvari "do kojih bi dolo i daje postupao u skladu sa ugovorom, ostavoprimac je duan da ostavodavcu isplati odgovarajuu naknadu za korienje stvari do njene sluajne propasti ili njenog oteenja.

Vraanje stvari (l. 718. ZOO)

Kod ugovora o ostavi nije pravilo da se predvidi vreme, odnosno datum kada taj ugovor prestaje, kao to je to sluaj kod drugih ugovora kod kojih ugovor prestaje istekom ugovorenog roka, ve on prestaje onda kada ostavodavac zatrai da mu se vrati stvar. To se moe zakljuiti i iz definicije, odnosno pravila iz lana 712. ovog zakona, u kome je propisano da se ugovorom o ostavi obavezuje ostavoprimac da primi stvar od ostavodavca, daje uva i daje vrati kad je ovaj bude zatraio. U stvari, stav 2. ovog lana predvieno je - "ako je odreen rok za vraanje stvari", ali i u tom sluaju jae je pravo ostavodavca da moe zatraiti da mu se stvar vrati i pre isteka roka, osim ako rok nije ugovoren iskljuivo u interesu ostavodavca. Ako je rok ugovoren iskljuivo u interesu ostavodavca, onda se misli daje taj rok ugovoren zbog toga to ostavodavac za to vreme oekuje i neku korist, naroito ako ostavljena stvar ima karakter depozita, kojim se ostavoprimac moe sluiti, ali i u tom sluaju pravo je ostavodavca da sporazumno ili jednostranim raskidom ugovora zahteva da mu se stvar vrati, s tim da, u sluaju vraanja pre roka, ostavoprimac ima pravo na naknadu tete, naroito ako je stvar koristio po osnovu depozita. To ima svoju osnovu i u sadrini odredbe stava 1. ovog lana, kojom je propisano daje ostavoprimac duan vratiti ostavodavcu ne samo stvar ostave, ve i sve plodove i druge koristi koje je ostavoprimac imao od primljene stvari na ostavu. Ostavoprimac ne moe odbiti vraanje stvari date na ostavu, odnosno zadrati je u zalogu ili po nekom drugom osnovu ako bi imao neka potraivanja od ostavodavca, jer bi to bio neki drugi odnos koji bi se morao posebno reavati. Izuzetak postoji kod ugovora o uskladitenju, kada skladitar ima pravo zaloge po zakonu (l. 730. ovog zakona). Ostavoprimac je duan da vrati stvar onome ko mu je tu stvar predao na ostavu. Ako bi stvar vratio nekom treem licu bez ovlaenja ostavodavca, ili licu koje se predstavlja kao vlasnik predmetne stvari, ostavoprimac bi odgovarao ostavodavcu za naknadu tete. Stavom treim ovog lana propisano je pravilo da se vraanje vri u mestu predaje stvari ostavoprimcu, osim ako ugovorom nije to drugo dogovoreno. Ako u ugovoru nije odreeno mesto predaje, odnosno vraanja stvari, smatra se daje to mesto gde se stvar nalazi na uvanju, jer je ugovor zakljuen u njegovu korist. Predaja stvari se vri uvek kada je zatrai ostavodavac, ali ako je predaja, odnosno vraanje stvari skopana sa nekim tekoama, a rok predaje nije ugovoren, ostavodavac je duan da ostavoprimcu odredi primeren rok za preuzimanje stvari. Predaja, kao i prijem, odnosno vraanje stvari, esto su skopani sa nekim trokovima. Ako oni postoje, obaveza je ostavodavca da ih snosi, odnosno naknadi ih ostavoprimcu, ukljuujui i one trokove koje je ostavoprimac imao u vezi odravanja primljenih stvari u stanju u kakvom ih je primio. 929

PRAVA OSTAVOPRIMCA
Naknada trokova i tete (l. 719. ZOO)
Odredbe ovog lana se ne odnose na naknadu koju ostavoprimac ima za svoj trud u vezi uvanja stvari, ve se odnose naknadu trokova opravdano uinjene radi ouvanja stvari, kao i tetu koju je ostavoprimac imao zbog ostave. Ostavoprimac ima pravo na naknadu trokova ako su oni sa njegove strane opravdano uinjeni radi ouvanja stvari. Trokovi u vezi ouvanja stvari se odnose na one izdatke koje je ostavoprimac imao da primljene stvari odravao u onom stanju u kome ih je i primio. Kod nekih ostava gde je predmet, na primer, uvanje stoke, odnosno neke ivotinje, normalno je da ostavoprimac ima trokove u vezi njihove nege, ishrane, ienja i uvanja, pa je ostavodavac duan da ih naknadi ostavoprimcu. U nekim drugim sluajevima, kada je potrebno izvriti neku nunu popravku na primljenoj stvari, trokovi te popravke takoe padaju na teret ostavodavca. Trokove koje je uinio povodom uvanja stvari datih na ostavu, ostavoprimac ih mora dokazati, a posebno da su to bili neophodni trokovi radi ouvanja stvari. Ako tih trokova nije bilo ne postoji ni osnov da ih po svom uverenju trai ostavoprimac. Ostavoprimac ima pravo na naknadu opravdanih trokova bez obzira da li je ugovor zakljuen sa naknadom ili bez naknade. Ostavoprimac, prema odredbama ovog lana, ima pravo i na naknadu tete koju je imao zbog ostave. To podrazumeva nastalu tetu u vezi stvari koje uva, a za koju on nije odgovoran. Tako, na primer, ako je stvar ostavodavca predata sa nekim postoljem, na kome se prilikom prijema nije moglo uoiti da ima kakve nedostatke, pa zbog tih nedostatak doe do pada stvari i do oteenja same stvari ali i stvari ostavoprimca, ostavodavac je duan da naknadi tetu ostavoprimcu i da mu naknadi trokove zbog saniranja oteenja nastalog na predmetu ostave. Dakle, naknada tete se odnosi na tetu koju je ostavoprimac imao zbog ostave, kako se to navodi na kraju odredbe ovog lana.

Naknada (l. 720. ZOO)

Kod ugovora o ostavi, osnovno je pravilo da naknada za trud u vezi uvanja stvari ne mora da bude bitan sastojak ugovora, jer se ova vrsta ugovora vie odnosi na dobroine ugovore, po kome neko lice, koje je u nudi, ostavlja drugom licu na uvanje neke svoje stvari. Zbog toga je u poetnom delu ovog lana naglaeno da ostavoprimac nema pravo na naknadu za svoj trud u vezi preuzete obaveze da drugome uva neku stvar. O trokovima koje bi u vezi uvanja stvari imao, ve je bilo reci u komentaru za prethodni lan. Izuzetak je uinjen u vezi onih ostavoprimalaca koji se bave poslovima primanja stvari na uvanje, kojima je to zanimanje, odnosno delatnost od koje ostvaruju dohodak. Oni imaju pravo na naknadu po svom cenovniku, koju je zakljuujui ugovor prihvatio ostavoprimac. Ugovor o ostavi, koji ima karakter teretnog dvostranog ugovora, najvie ima primenu kod delatnosti kao to su: prijem stvari u skladite, silos, garau, garderobu i dr. Sve te organizacije, kao primaoci stvari na uvanje, imaju svoja pravila i vezi svoje organizovanosti i naina prijema i smetaja stvari, kao i uvanja tih stvari, kao i cenovnik za usluge uvanja stvari, bilo po satu, danu, ili nekom drugom vremenskom periodu. Ako u ugovoru o ostavi nije navedeno da e ostavoprimac za usluge uvanja stvari platiti kakvu naknadu, onda on nema obavezu na plaanje bilo kakve naknade, ali ako je u pitanju ostavoprimac kome je uvanje stvari delatnost kojom se bavi, proizilazi daje ostavodavac duan da prilikom preuzimanja stvari plati odreenu naknadu ostavoprimcu. Po pravilu, ostavoprimac nema pravo da stvar zadri u zaloi dok mu se isplati odreena naknada. Izuzetak postoji kod ugovora o uskladitenju, koji u lanu 736. ovog zakona propisuje pravilo da za svoja potraivanja iz ugovora o uskladitenju i ostala potraivanja nastala u vezi sa uvanjem robe, skladitar ima zalono pravo na toj robi. Pri tom se naglaava de je odredbama lana 739. ovog zakona propisano pravilo da se na ugovore o uskladitenju primenjuju pravila o ostavi, ukoliko pravilima o uskladitenju nije drukije regulisano.

Vraanje stvari u sluaju besplatne ostave (l. 721. ZOO)

Ve je napred reeno da ugovor o ostavi moe biti zakljuen: a) bez obaveze plaanja naknade, jer se radi o tzv. besplatnoj ostavi, i b) sa obavezom plaanja naknade. Kod prvog sluaja, koji se odnosi na besplatnu ostavu, pravilo iz ovog lana obavezuje ostavoprimca da stvar moe vratiti ostavodavcu pre isteka ugovorenog roka, a ako rok nije ugovoren - u svako doba, ako bi samoj stvari datoj na uvanje pretila opasnost propasti ili oteenja, ili ako bi ostavoprimcu njeno dalje uvanje moglo prouzrokovati tetu. 930

U pitanju je dobroini ugovor, ugovor bez plaanje naknade za uvanje stvari. Iz sadrine stava 1. ovog lana, suprotnim tumaenjem, proizilazi da ostavoprimac ne moe vratiti stvar ostavodavcu ako nisu nastupile one okolnosti o kojima je re u navedenom stavu. To znai, da pravo na vraanje stvari pripada iskljuivo ostavodavcu, a to pravo moe koristiti ostavoprimac samo ako bi na samoj stvari pretila opasnost propasti ili oteenja, ali i onda ako bi mu njeno dalje uvanje moglo prouzrokovati tetu. Da bi ostavoprimac mogao da ostvari pravo vraanja stvari datih na uvanje, a u smislu odredaba stava 1. ovog lana, mora imati uvaavajue razloge, odnosno osnovane dokaze da bi mu dalje uvanje stvari priinjavalo trokove ako bi stvari morao da i dalje uva, da ih odrava, da ih premeta sa jednog mesta na drugo i si., ili ako postoji opasnost da bi stvari mogle propasti ili mogle biti oteene iz nekog razloga koji ne zavisi od ostavoprimca. Ako rok kod ugovora bez naknade nije ugovoren, ostavoprimac ima pravo, da u vezi sluajeva iz prethodnog stava, odustane od ugovora, ali je duan da ostavodavcu odredi primeran rok za preuzimanje stvari. I u prvom i drugom sluaju za odustanak od ugovora ostavoprimac ne odgovara ostavodavcu po bilo kom osnovu, naravno ako se dokae da je traenje ostavoprimca osnovano, saglasno odredbama ovog lana. Poto kod besplatnih osnova ne postoji osnov za plaanje naknade, naknada se i ne plaa, ali ako je ostavoprimac imao kakve trokove u vezi poverenih mu stvari na uvanje, te trokove je duan da mu naknadi ostavodavac.

POSEBNI SLUAJEVI OSTAVE

Neprava ostava (cl. 722. ZOO) Odredbe prethodnih lanova odnose se na "pravu" ostavu, tj. na ugovor o ostavi koji je karakteristian za ovaj vid pravne institucije. Odredbe, pak, ovog lana imaju u vidu tzv. "nepravu ostavu", koja je "neprava" zbog toga to reguliui jedan odnos koristi dva oblika davanja stvari, od kojih se jedan zasniva na pravilima ugovora o zajmu, a drugi na pravilima o ostavi. Naime, ova "neprava" ostava je karakteristina po tome to se prvo zasniva na ugovoru o ostavi u vezi zamenljive stvari date na ostavu, kojim se ostavoprimcu daje mogunost da ih potroi, ali da ih u odreeno vreme vrati u istoj koliini i iste vrste stvari. Takav odnos ostavodavca i ostavoprimca, ako ostavoprimac na izloeni nain koristi zamenljive stvari date u ostavu, regulie se po pravilima ugovora o zajmu, a kada se vraaju, primenjuju se pravila o ostavi u pogledu vremena i mesta vraanja. U ovom sluaju, suprotno pravilima iz lana 716. ovog zakona - da ostavoprimac nema pravo upotrebljavati stvar poverenu mu na uvanje, odredbe ovog lana (722.) posebno istiu da se ostavodavac i ostavoprimac mogu dogovoriti da stvar koja je zamenljiva i data u ostavu ostavoprimcu, moe koristiti od strane ovoga po osnovu ugovora o zajmu, za koji je u lanu 557. ovog zakona propisano pravilo da se ugovorom o zajmu zajmodavac obavezuje da preda u svojinu zajmoprimcu odreenu koliinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu koliinu novca, odnosno istu koliinu stvari iste vrste i kvaliteta. Razlika izmeu ova dva vida davanja stvari ogleda se u tome to je kod prave ostave za sve vreme ostave vlasnik stvari ostavodavac, a kod ugovora o zajmu zajmoprimac postaje vlasnik stvari momentom prijema stvari na zajam, te po tom osnovu on moe tom stvari da raspolae na nain koji njemu najbolje odgovara, kao na primer daje proda, zameni, drugom ustupi po bilo kod drugom osnovu, daje upotrebi pri zidanju zgrade, pri dobijanju kredita i drugo. Meutim, kada istekne vreme na koje je zakljuen takav ugovor, zajmoprimac, sada ostavoprimac je duan da na odreenom mestu preda ostavodavcu iste zamenljive stvari i u istoj koliini, primenjujui pravila vraanja koja se odnose na ugovor o ostavi.

Ostava u nudi (l. 723. ZOO)

Ostava u nudi je ona ostava koja nastaje zbog nekog sluaja koji se nekome desio zbog poara, zemljotresa, poplave i si. I u ovom sluaju ostaju pojmovi ostavodavac, odnosno ostavoprimac, ali oni imaju drugaije osobenosti u tome to ni jedan ni drugi nisu u mogunosti da pregovaraju, ve su prisiljeni da zbog nevolje jednog od njih, ostavodavca, stupe u odnos ostave, tj. uvanja stvari, bez odreivanja bilo kakvih prava i obaveza, osim to po samom zakonu, odnosno po odredbama ovog lana, nastaje obaveza onoga koje primio stvari lica u nevolji, da ih uva sa poveanom panjom. U sluaju nevolje nekog lica zbog razloga iznetih u ovom lanu, svako lice koje se zatekne na takvom mestu duno je da primi stvari lica u nevolji. Te stvari ne mora da preda njen vlasnik, ve svako lice koje uestvuje u pruanju pomoi licu u nevolji. 931

Lice koje je primilo stvari na uvanje po ovom osnovu ima pravo na trokove koje je imalo u vezi uvanja primljenih stvari, naroito ako je u pitanju stoka koju treba hraniti i negovati, ili obezbediti poseban smetaj za stvari koje su osetljive na vremenske prilike i si. Inae, poveana panja znai panja koja ima za cilj stalnu brigu o tome da stvar koja je primljena na uvanje bude sauvana u stanju u kome je primljena, te da kao takva kasnije bude i vraena ostavodavcu.

UGOSTITELJSKA OSTAVA
Ugostitelj kao ostavoprimac (cl. 724. ZOO)
Ugostitelj je ostavoprimac kada gost unese stvari u ugostiteljski objekat u kome e primiti odreene usluge, kao to su: smetaj, noenje, ishrana i drugo. Sam trenutak ostave nastaje im gost unese svoje stvari u ugostiteljski objekat i sa ugostiteljem se dogovori o smetaju u tom objektu. Zakljuenjem ugovora o pruanju ugostiteljskih usluga, ugostitelj preuzima obavezu uvanja stvari. Prema tome, moe se rei daje ugovor o ugostiteljskoj ostavi takav ugovor po kome je ugostitelj primajui gosta primio i njegove stvari, uz obavezu da ih uva za sve vreme dok se gost nalazi u njegovom objektu, tj. dok ne napustu objekat. Kao to se iz navedenog vidi, ugostitelj i gost zakljuuju dva ugovora, jedan o pruanju ugostiteljskih usluga, a drugi o ostavi. Ta dva ugovora su u tesnoj vezi i ne mogu postojati jedan bez drugog. U stvari, ugovor o ostavi je sadran u ugovoru o pruanju ugostiteljskih usluga, jer ovaj ugovor podrazumeva i obavezu ugostitelja da uva stvari svoga gosta, pa se vrei tu funkciju pojavljuje kao ostavoprimac. Stav prvi ovog lana propisuje i obavezu ugostitelja da odgovara za stvari koje je gost doneo, odnosno za njihov nestanak i oteenje, najvie do iznosa utvrenog posebnim propisom. Ali, prema stavu drugom ovog lana, ugostitelj ne odgovara za propast ili oteenje stvari ako je do toga dolo usled okolnosti koje se nisu mogle izbei ili otkloniti, zatim usled nekog uzroka u samoj stvari, kao i ako su nastale ili oteene ponaanjem samog gosta ili ponaanjem lica koje je on doveo ili koja su mu dola u posetu. Ugostitelj ne odgovara za tetu onih stvari koje po prirodi stvari gost nosi sa sobom, kao to su njegova dokumenta, , paso, lina karta, novac, neke dragocenosti - koje nije eleo da preda na uvanje ugostitelju, ako je ovaj imao posebne prostorije za to, kao to su sef ili neka posebna obezbeena prostorija za uvanje stvari. Ako ugostitelj ima posebne prostorije za uvanje stvari svojih gostiju, on ih mora primiti, te odgovara za tetu ako bi te stvari nestale ili bile oteene. U tom sluaju bi taj odnos bio regulisan i ostvaren po osnovu ugovora o depozitu. Ako gost ne bi predao stvari u depozit kod ugostitelja, odgovornost ugostitelja se svodi na obavezu da stvari gosta uva i da mu i sluaju propisati ili oteenja stvari naknadi tetu po posebnim propisima. Ali, ako bi gost napustio objekat, a svoje stvari ne bi odneo, prestao bi ugovor o ugostitelju kao ostavoprimcu, a nastao bi drugi osnov - ugovor o obinoj ostavi. Pitanje visine naknade tete kod ugostiteljske ostave reeno je tako da ugostitelj odgovara, odnosno gostu duguje potpunu tetu ako mu je ovaj predao stvar na uvanje, dakle u depozit, ili ako je teta nastala krivicom ugostitelja ili krivicom lica za koje on odgovara. Inae, lica za koje ugostitelj odgovara su radnici koji su u radnom odnosu kod ugostitelja, kao i lica koja je ugostitelj privremeno angaovao za izvrenje nekog posla u vezi sa vrenjem ugostiteljske delatnosti. Ako osnovi iz prethodnog stava ne postoje, ugostitelj odgovara za nestanak ili oteenje stvari - najvie do iznosa utvrenog posebnim propisom, a to bi bile Posebne uzanse u ugostiteljstvu, ili neki drugi propis. Inae, Zakon o turizmu i ugostiteljstvu ("Slubeni list Republike Crne Gore", br. 16/95 i 22/95) to pitanje ne regulie. Meutim, s obzirom na sadrinu stava 1. ovog lana, ugostitelj ne bi mogao sam da odreuje iznose cena do koje odgovara za tetu koja bi nastala na stvarima gosta. Zbog toga, u sluaju nepostojanja posebnog propisa o iznosima do koje bi ugostitelj mogao najvie da odgovara za nestanak ili oteenje stvari gosta, gost i ugostitelj bi, u sluaju nemogunosti dogovora o toj visini, morali to da utvruju putem suda.

Sudska praksa
Odgovornost ugostitelja zbog krae automobila gosta Iz obrazlo/enja "Nakon to je razmotrio sve spise, a polazei od navoda revizije, sud je zakljuio daje revizija tuene osnovana. Uvaavajui kao osnovan tubeni zahtev tuioca na napred izloeni nain sudovi saglasno utvruju da je nepoznato lice u noi izmeu 30. i 31. decembra 1993. godine ukralo tuioev automobil vrednosti 83.507,96 dinara parkiran u krugu hotela tuene "OO"., gde inae nije dozvoljeno parkiranje vozila gostiju hotela, a automobil je parkirao direktor tuioca kao gost u navedenom hotelu tuene. To utvrenje je i po nahoenju suda nepotpuno u smislu odredbe lana 395. stav 2. Zakona o parninom postupku. 932

Osnovanosti tubenog zahteva tuioca treba odluiti primenom odredaba lana 724. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima ("Slubeni list SFRJ", br. 29/78), jer automobil gosta hotela (ugostitelja) ne spada u stvari iz lana 724. stav 1. istog zakona pod kojima se podrazumevaju obine stvari (prtljag) koje donesu gosti. Sledom toga trebalo je u smislu tih odredaba (lan 724. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima) utvrditi da li je spornom prilikom izmeu direktora tuioca kao gosta hotela tuene i hotela tuene kao ugostitelja zakljuen ugovor o prijemu automobila tuioca na uvanje (pismeni ugovor ili izdavanje potvrde o prijemu automobila na uvanje ili potvrda o plaenoj naknadi za uvanje automobila, ali ne i za pakovanje) ili je takva obaveza uvanja automobila gostiju propisana pravilima hotela tuene. Ako takvog sporazuma nije bilo ili takva obaveza nije propisana pomenutim pravilima hotela treba u smislu istih zakonskih odredaba utvrditi eventualno postojanje delikatne krivice hotela tuene ili lica za koja hotel odgovara " - (prema reenju Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3779/97).

Obaveze ugostitelja da primi stvari na uvanje (cl. 725. ZOO)

Odredbe ovog lana propisuju obavezu ugostitelja da primi na uvanje stvar koje gost donese i hoe da mu preda na uvanje. To nije ista ostava kada gost donese stvari i unese ih u prostoriju koju je dobio za smetaj, odnosno boravite. U pitanju je posebna ostava koju ugostitelj ima po osnovu prijema stvari u depozit, u kom sluaju on odgovara za tetu u punom iznosu vrednosti propale ili oteene stvari. Ako ugostitelj ne raspolae podesnim prostorijama za smetaj stvari gosta, ili ako njihovo uvanje prelazi njegove mogunosti iz nekog drugog uzroka, ugostitelj nema obavezu da primi stvari koje gost eli da mu preda. Kao podesne prostorije za uvanje stvari koje bi gost eleo da preda na uvanje, modu se smatrati: sef za uvanje novca, raznih dragocenosti, isprava, vrednosnih papira i si., ali to moe biti i garaa za smetaj putnikih automobila, tenare za smetaj ivotinja i si. Meutim, prema sudskoj praksi, odredbe o ugostiteljskoj ostavi, to ukljuuje i odgovornost za stvari primljene na uvanje, ne mogu se primeniti na javnu garau izgraenu i ureenu samo za parkiranje vozila (bez organizovanog uvanja vozila uz posebnu naknadu). Ako ugostitelj i ima podesne prostorije za smetaj stvari svojih gostiju, koje mu oni predaju na uvanje, on nije duan da primi u ostavu stvari koje prelaze njegove mogunosti, kako zbog obima stvari tako i zbog svojstva stvari koja se nudi na uvanje. Tako, na primer, on nije duan da uva lako zapaljive stvari, benzin i drugo, niti kabaste stvari koje ne mogu stati u prostoriju koja je namenjena za smetaj stvari gostiju, niti ivotinje ako za njih nema poseban smetaj. Ugostitelj koji raspolae prikladnim prostorijama za uvanje stvari gostiju, a odbije da ih primi, iako za to postoje uslovi, odgovara za tetu koja bi mogla nastati na stvari koju mu je gost ponudio na uvanje.

Dunost gosta da prijavi tetu (l. 726. ZOO)

Odredbe ovog lana obavezuju gosta da obavezno prijavi nestanak ili oteenje stvari, odnosno im sazna za njih. Ako bi to propustio da to uini, on nema pravo da od ugostitelja trai naknadu tete. To vreme "im sazna" znai odmah, tj. neposredno im je za tu okolnost saznao dok se nalazio u ugostiteljskom objektu. Ako gost propusti ostavljeno mu vreme kada je bio duan da o nastaloj teti obavesti ugostitelja, ugostitelj odgovara samo ako gost ima dokaza daje teta nastala krivicom ugostitelja ili lica za koje on odgovara, pri emu je bez znaaja okolnost da lije o nastaloj teti obavestio ugostitelja kada je o njoj saznao. Gost koji je napustio ugostiteljski objekt i kasnije saznao da mu neka stvar nedostaje ili da mu je neka stvar oteena, smatra se daje propustio pravo na naknadu tete, ali ako nestanak i oteenje stvari prijavi nadlenom organu, pa taj organ utvrdi daje teta nastala krivicom ugostitelja ili lica za koje on odgovara, ima pravo na naknadu tete.

Objave o iskljuenju odgovornosti (l. 727. ZOO)

Prema odredbama ovog lana, ako bi ugostitelj u svojim ugostiteljskim prostorijama istakao objave kojima se iskljuuje, ograniava ili uslovljava njegova odgovornost za stvari koje su goste doneli, smatra se da objave sa takvom sadrinom nemaju pravnog dejstva. Obino neka preduzea koja pruaju odreene usluge, objavljuju opte uslove u kojima propisuju neka opta pravila u vezi izvrenja posebnih ugovora, kojim se ti ugovori dopunjuju. Ako bi sadrina takvih optih uslova bila protivna samom cilju zakljuenog ugovora, odnosno protivni pravilima o obavezi uvanja stvari po osnovu ugovora o pruanju ugostiteljskih usluga, opti uslovi sa takvim odredbama bi bili nitavi. Opti uslovi bi mogli biti i objave koje ugostitelj istie u svojim poslovnim prostorijama, a koje imaju za cilj da obaveste goste da ugostitelj ne odgovara za propast ili oteenje njihovih stvari, to znai da im stavlja do znanja da se o svojim stvarima sami staraju, odnosno da ih uvaju. I objave sa takvom sadrinom nemaju nikakvo pravno dejstvo, o emu gosti mogu ali ne moraju da obaveste ugostitelja. 933

Pravo zadravanja (cl. 728. ZOO)

Odredbe ovog lana daju pravo ugostitelju da zadri stvari koje je gost doneo ako mu ovaj ne isplati dug zbog noenja, odnosno za smetaj i ostale usluge. Pravo zadravanja podrazumeva pravo ugostitelja da privremeno zadri stvari koje je gost uneo u ugostiteljski objekat, dok gost ne izvri svoju obavezu plaanja za izvrene usluge, ili dok ugostitelju ne prui kao dokaz odgovarajue obezbeenje. Pravo ugostitelja, u ijim rukama se nalaze stvari gosta, da zadri tu stvar dok mu ne bude isplaeno potraivanje, predstavlja vid obezbeenja ugostitelja prema gostu ije je stvari zadrao. Pravo zadravanja, ili retencija, je sporedno pravo, a uslov njenog nastanka je dospela obaveza gosta prema ugostitelju. Po pravilu, predmet retencije su stvari, novac i druge vrednosti materijalne prirode. Meutim, postavlja se pitanje da li se pravo zadravanja odnosi samo na stvari koje je gost predao na uvanje ugostitelju po osnovu depozita, ili i na line stvari koje gost nosi sa sobom. ini se da se pravo zadravanja odnosi na sve stvari koje je gost doneo, bez obzira da li ih je predao u depozit ili ih nosi sa sobom. Naravno, to se ne bi moglo odnositi na stvari koje gost nosi na sebi, koje nosi u svom odelu, jer je stvar tano odreen pojam koja je odvojena od linosti imaoca i koja njemu slui za zadovoljenje linih potreba. To mogu biti druga odela koja gost povremeno koristi, zatim predmeti koje gost nosi sa sobom radi obavljanje neke poslovne delatnosti (na primer, runi kompjuter, pisaa maina i si.). Ugostitelj koji ne prua usluge noenja, ve samo usluge ishrane, ne bi imao pravo na zadravanje stvari gosta ako mu ovaj ne bi isplatio vrednost potroene hrane. To se moe zakljuiti i iz prvog dela reenice ovog lana, gde je navedeno: "ugostitelj koji primi goste na noenje...". Stvar je ugostitelja kada e pokrenuti postupak prodaje stvari koja je zadrana, jer je to pravo stekao injenicom daje njegovo pravo za naplatu duga dospelo, a dospelost potraivanja znai nastupanje roka u kome je dunik, gost trebalo da izvri svoju ugovornu obavezu. Ugostitelj nema interesa da stvari koje je zadrao dri u nedogled, ili za neko drugo vreme, zbog ega ima pravo da zadranu stvar naplati po postupku koji je odreen za postupak po pravu zalonog poverioea. Radi ostvarenja naplate po postupku koji se odnosi na naplatu po osnovu po kome moe naplatu izvriti zaloni poverilac, ukazuje se na odredbe iz Zakona o izvrnom postupku koje se odnose na postupak u vezi prodaje stvari koje su bile predmet zaloge. To znai, da se prodaja, na predlog poverioea, oglaava reenjem suda, a nain prodaje moe biti putem nadmetanja ili neposrednom pogodbom, ako je cena odreena po postupku za njeno odreivanje, naravno u zavisnosti od vrednosti stvari koja se prodaje ili neuspele prve, odnosno druge prodaje.

Proirenje primene odredaba o ugostiteljskoj ostavi (l. 729. ZOO)

Odredbe o ugostiteljskoj ostavi shodno se primenjuju i na bolnice, garae, kola za spavanje, organizovane kampove i si. Re "shodno" znai da se mogu primeniti one odredbe iz dela o ugostiteljskoj ostavi koje se odnose na ostavu stvari u navedenim organizacijama, ali samo ako imaju za predmet pruanje usluga i u vezi sa tim uvanje i odgovornost za stvari koje je doneo gost. Shodna primena pravila o ugostiteljskoj ostavi bi se mogla odnositi na bolnice u pogledu onih stvari koje je pacijent predao prilikom prijema, to znai daje bolnica duna da uva njegove stvari do otputanja, a u sluaju posedovanja nekih vrednih stvari ak i da ih stavi u depozit, odnosno prostoriju koja ima tu namenu. Bolnica bi odgovarala za propast ili oteenje stvari svog pacijenta, osim ako dokae daje do toga dolo usled nekog uzroka koji se nije mogao izbei i otkloniti. Isto bi se moglo odnositi i u sluaju korienja kola za spavanje ako bi, na primer, korisnik usluge dao u ostavu, odnosno depozit neku svoju vrednu stvar, za koju bi dobio potvrdu o vrsti i vrednosti stvari koja se daje na uvanje, kao i o naknadi koja se ima platiti za to uvanje. I kod sluaja ostave u garai, voza ima pravo da vlasniku garae preda neke vredne stvari iz svog vozila koje garaira, radi uvanja tih stvari. Vlasnik garae je duan da primi stvari koje mu voza predaje na uvanje, koje smeta u posebnu prostoriju namenjenu za uvanje stvari, uli u sef, o emu vozau daje potvrdu kao u prethodnom sluaju. Meutim, ostava se ne odnosi na garairano vozilo ako je garairanje obaljeno na otvorenom prostoru, odnosno ako se garairanje odnosi samo na obezbeenje mesta za garairanje vozila, bez odgovornosti u pogledu samog vozila i stvari koje se nalaze u njemu. Ostava se primenjuje na javne garae, izgraene i ureene samo za smetaj vozila, sa organizovanim uvanjem vozila uz posebnu naknadu. Slino, odnosno shodno kao i kod ugostiteljske ostave, ostava se organizuje i kod kampovanja, u kojima organizacija koja obavlja poslove kampovanja naplauje usluge za noenje i sve druge usluge koje prate tu vrstu delatnosti, uz obavezu organizatora kampa da primi stvari kampera na uvanje, osim ako za to uopte nema uslova. Meutim, organizator kampa odgovara za stvari koje je kamper uneo u kamp, odnosno objekat organizatora kampa, pa je duan da mu naknadi tetu ako bi nastala njegovom krivicom ili krivicom osobe za koju on odgovara. 934

UGOVOR O USKLADISTENJU
Pojam (cl. 730. ZOO)
Ugovor o uskladitenju je takav ugovor po kome se skladitar obavezuje da primi i uva odreenu robu i da preduzima potrebne ili ugovorene mere radi njenog ouvanja u odreenom stanju, te da je preda na zahtev ostaviocu ili drugom ovlaenom licu, a ostavodavac se obavezuje da mu za to plati odreenu naknadu. Predmet ugovora o uskladitenju je dakle, pruanje usluge uvanja robe, odnosno smetaja i uvanja robe poverene od ostavodavca, kao i vrenje drugih poslova koja se uobiajeno vre uz uvanje. Poslovima skladitenja robe bave se specijalizovane organizacije - preduzea, koje imaju odobrenu delatnost za vrenje tih poslova. Kao takav, skladitar moe preuzeti na uvanje samo onu robu za koju ima mogunosti daje smesti u svom skladitu i da je kao takvu uva, odnosno da se brine o njoj radi ouvanja u odreenom stanju. Skladitar je duan da primi robu na uvanje, i to onu robu za ije uvanje ima odobrenu delatnost. Po prijemu robe skladitar je duan da se dri naloga deponenta i pravila struke o uvanju odreene vrste robe, a duan je da preduzima mere za otklanjanje kvara, a ako je roba u kvaru mora o tome obavestiti deponenta. U vezi predate robe na uvanje skladitar izdaje deponentu skladinicu. Skladitar je duan da deponentu ili od njega odreenom licu na zahtev izda robu smetenu na uvanje. Inae, skladitar odgovara za tetu koja nastane oteenjem, nestankom ili kvarenjem robe koju je primio na uvanje, a te odgovornosti se oslobaa ako dokae daje teta posledica vie sile, prirodnih svojstava robe, nedostataka pakovanja koji nisu vidljivi, ili ako je za tetu odgovoran sam deponent. U stvari, skladitar odgovara i za najmanju nepanju u vrenju svoje dunosti. Ta odgovornost skladitara nastaje od asa prijema do asa izdavanja robe. Skladitar bi bio osloboen odgovornosti za tetu na robi, ako dokae daje teta prouzrokovana usled okolnosti koje se nisu mogle izbei ili otkloniti ili je teta prouzrokovana krivicom ostavodavca. Isto tako njegova odgovornost ne bi postojala iako je teta nastala usled mane ili prirodnog svojstva robe primljene na uvanje, kao i zbog neispravne ambalae. Obaveze skladitara su: - da primi na uvanje robu ostavodavca, - da primljenu robu uva sa panjom dobrog privrednika, - da upozori ostavodavca na mane, ili prirodna svojstva robe, odnosno na neispravnu ambalau usled ko jih moe doi do tete na robi, - da proda robu na najpogodniji nain, ako se na robi deavaju takve neotklonjive promene zbog kojih po stoji opasnost da se roba pokvari ili propadne, ako to ostavodavac ne bi mogao da uini, - da osigura robu ako je to ugovorom predvieno, - da dozvoli ovlaenom licu da pregleda robu i da uzme uzorke od nje, - da ostavodavcu, na njegov zahtev, izda skladinicu, - da preda robu ostavodavcu, odnosno ovlaenom licu. Obaveze ostavodavca su: - da preda odreenu robu na uvanj e, - prilikom predaje robe na uvanje da sva potrebna obavetenja skladitaru o robi i kolika je njena vrednost, - da skladitaru plati trokove uinjene u vezi preduzetih mera radi ouvanja primljene robe u ispravnom stanju, - da skladitaru plati odreenu naknadu. Skladitar je duan da na zahtev ostavodavca ovome izda skladinicu. Skladinica je dokaz da je ugovor o uskladitenju zakljuen i daje skladitar robu primio na uvanje, kao i da e je predati ostavodavcu ili licu koje on ovlasti, odnosno imaocu skladinice. Ipak, iako se za zakljuenje ugovora o uskladitenju ne trai pismena forma, ugovor se obino zakljuuje na tipskom ugovoru, koji sadri sve elemente potrebne za valjanost tog pravnog posla, uz prihvatanje i optih uslova koje skladitar propisuje u vezi odnosa koje zasniva sa ostavodavcem. Osobenost skladinice je, pak, i da se moe prenositi, pa se u izvesnom smislu moe smatrati i hartijom od vrednosti. Skladinica se sastoji iz priznanice i zalonice. Ovi delovi skladinice se mogu prenositi indosamentom, zajedno ili odvojeno. Posednik priznanice bez zalonice ima pravo da zahteva da mu se preda roba samo ako isplati imaocu zalonice, lino ili preko skladitara, iznos koji treba da mu bude isplaen na dan dospelosti potraivanja. On moe traiti da se roba proda, ako se postignutom cenom moe isplatiti iznos na koji ima pravo imalac zalonice. Imalac zalonice bez priznanice ima pravo zaloga na robi, kao i pravo isplate o roku potraivanja obezbeeno zalonicom, a u vezi sa tim, ako mu se o roku ne isplati, ima pravo da podigne protest prema Zakonu o menici. Inae, ima vie vrsta skladita, kao to su: javna skladita, carinska skladita, konsignaciona skladita. Pre svih to su javna skladita, koje se bavi poslovima skladitenja i uvanja robe. U okviru svoje delatnosti obavlja niz drugih poslova, kao to su: smetaj i uvanje robe, utovar, istovar i pretovar robe, sortiranje, ienje, pakovanje, merenje robe, i dr. 935

Carinska skladita slue za smetaj carinske robe, tj. uvozne neocarinjene robe ili domae robe koja je ocarinjena radi izvoza. Carinskim skladitem upravlja preduzee koje se bavi poslovima skladitenja.

Sudska praksa
Konsignacija je vrsta proda/nos komisiona kombinovan sa uskladiten/em robe Konsignacija nije vrsta kupoprodajnog odnosa ve vrsta prodajnog komisiona kombinovanog sa uskladitenjem robe, u kojem komitent konsignat preuzima obavezu da poalje komisionaru - konsignataru odreenu robu, s tim da konsignatar uva na svom skladitu (tzv. konsignaciono skladite), i da prema ukazanoj prilici prodaje treim licima u svoje ime a za raun konsignanta. Iz obrazloenja U prvostepenom postupku je utvreno da su parnine stranke bile u poslovnom odnosu po osnovu zakljuenog Ugovora o zajednikoj prodaji robe od 28. 05. 2003. godine, po osnovu koga je tueni isporuio tuenom robu fakturisanu raunima broj 470 od 31. 12. 2002. godine u iznosu od 14.435,10 dinara i raunom broj 29 od 13. 03. 2003. godine u iznosu od 38.663,00 dinara, te kako tueni nije platio isporuenu robu to je prvostepeni sud obavezao tuenog da tuiocu isplati iznos od 47.541,48 dinara, shodno odredbama lana 262. Zakona o obligacionim odnosima. Cenei navode albe, kao i dokaze izvedene tokom prvostepenog postupka, ovaj sud nalazi da je prvostepena odluka doneta uz bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 354. stav 2. taka 14. Zakona o parninom postupku, jer ne sadri razloge o odlunim injenicama, a dati razlozi su protivreni. Naime, iz spisa predmeta proizlazi da su zakljuenim Ugovorom o zajednikoj prodaji robe od 28. 05. 2002. godine parnine stranke regulisale zajedniku prodaju robe iz asortimana tuioca kroz maloprodajnu mreu tuenog, s tim da roba data u zajedniku prodaju ostaje u svojini tuioca do momenta njene prodaje. Tueni se obavezao da sainjava izvetaj o prodatoj robi na svakih 30 dana i da fakturu koju e mu dostaviti tuilac na osnovu izvetaja plati u roku od 45 dana od dana odjave, a uz odjavu o prodatoj robi tueni dostavlja tuiocu izjavu kojom potvruje daje roba za dalju prodaju. Kao sredstva obezbeenja tueni se obavezao da po svakoj odjavi dostavi tuiocu akceptni nalog na valutu dospea fakture. Prvostepeni sud nije utvrdio pravnu prirodu ovog ugovornog odnosno, tj. da li je zakljueni ugovor o zajednikoj prodaji robe kupoprodajni ugovor, konsignacioni ili se radi o nekoj drugoj vrsti pravnog posla. Konsignacija nije vrsta kupoprodajnog odnosa ve vrsta prodajnog komisiona kombinovanog sa uskladiten] em robe u kojem komitent konsignat preuzima obavezu da poalje komisionaru - konsignataru odreenu robu, s tim daje konsignatar uva na svom skladitu (tzv. konsignaciono skladite), i da je prema ukazanoj prilici prodaje treim licima u svoje ime a za raun konsignanta. Konsignatar ima pravo da zahteva da mu se roba vrati, a konsignatar je duan da vrati robu konsignataru ako ne uspe da je proda. Konsignacioni odnos moe biti jedna vrsta zastupnikog odnosa, ako je konsignatar preuzeo obavezu da robu sa konsignacionog skladita prodaje ne samo za raun, nego i u ime konsignanta. Stoga e prvostepeni sud u ponovnom postupku utvrditi pravnu prirodu ugovornog odnosa, - da lije tueni primio robu radi dalje prodaje, koji su uslovi te prodaje, da lije tueni prodao i odjavio robu, i u zavisnosti od toga da li je obavezan da tuiocu isplati iznos od 47.541,48 dinara. Ukoliko se radi o Ugovoru o konsignacionoj prodaji, prvostepeni sud e odrediti vetaenje da bi pregledom u knjigovodstvene dokumentacije tuenog bilo utvreno da lije i kada roba prodala i da lije obraun izvren u skladu sa ugovornim odredbama, i s tim u vezi da li su i za koju robu rauni fakturisani. (Reenje Vieg trgovinskog suda P. 3552/04 od 15. 7. 2004. godine); Zahtev za predaju uskladitene robe - "Neovlaeno uskladiten]'e robe nije razlog zbog koga skladitar moe uskratiti ostavodavca u ostvarenju njegovog prava da podigne uskladitenu robu " (prema odluci VSS, Prev. 441/98); Odgovornost skladitara - "Ako skladitar vie ne raspolae robom koju je primio na uvanje, tako da ne moe daje vrati ostavodavcu, duan je da mu naknadi tetu nastalu zbog propasti i umanjenja robe, u vrednosti propale ili izgubljene robe prema trinim cenama na dan presuenja" (prema odluci VPS, P. 6538/2000); Nestanak uskladitene robe i naknada tete - "Za robu koja je nestala iz magacina odgovara skladitar u visini odreenoj prema trinim cenama nestale robe. Ostavodavac ima pravo na naknadu tete za nestalu robu u visini koja ne moe prei njenu stvarnu vrednost, osim ako je teta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepanjom skladitara " (prema odluci VPS, P. 209/98); Izvrenje obaveze iz ugovora o prodaji predajom skladinice - "Prodava nije izvrio obavezu predaje robe kupcu u smislu lana 467. stav 2. ZOO, dostavljanjem kupcu "isprave o prenosu vlasnitva" koju je sam izdao, ve se predaja robe koja se nalazi kod treeg lica (skladitara) moe izvriti samo predajom isprave kojom se roba moe preuzeti, tj. predajom skladinice izdate od strana skladitara " (prema odluci VPS, P. 4333/04); Skladinica - "Obaveza je skladitara da robu primljenu na uvanje po zakljuenom ugovoru o osiguranju, preda ostaviocu ili drugomeko drugo lice " (prema odluci VSS, Prev. 368/94); 936

Uskladiten/e - relativno dejstvo usovora - "Ugovor o uskladitenju moe punovano da zakljui u svoje ime i lice (ostavodavac) koje nije sopstvenik robe (stvari), i ostavoprimac je duan robu da vrati njemu ili licu koje ostavodavac ovlasti, izuzev ako bi doznao daje roba ukradena", (prema odluci VPS, P. 3099/95); Obaveza uvanja - "Samim prijemom robe u skladite nastaje obaveza uvanja robe nezavisno od toga to naknadno nije realizovan dogovor o zakljuenju pismenog ugovora kojim bi se utvrdio rok uskladitenja i visina nagrade za uvanje " (prema reenju VPS u Beogradu, P-1030/74); "Neovlaeno {skladitenje robe nije razlog zbog koga skladitar moe uskratiti ostavodavca u ostvarenju njegovog prava da podigne uskladitenu robu" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. od 24.02.1999. godine); "Obaveza je skladitara da tuiocu (ostavodavcu) isporui robu koja je kod njega uskladitena, bez obzira stoje ista zbog propusta u poslovanju oduzeta od tuenog (skladitara) nakon pregleda stovarita od strane finansijske policije. Tueni se moe osloboditi obaveze vraanja robe isplatom odreenog novanog iznosa ako je to tuilac traio do zakljuenja glavne rasprave (fakultativno ovlaenje) " -prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 136/96).

Primer ugovora o uskladitenju UGOVOR O USKLADITENJU zakljuen dana______________godine u_________________, izmeu______________, koga zastupa
__________________________(u

daljem tekstu: skladitar) __________________________(u daljem tekstu: ostavodavac).

_____________________,

koga

zastupa

Skladitar i ostavodavac sporazumeli su se o sledeem: 1. Ostavodavac predaje na uvanje - uskladitenje skladitaru sledeu robu:___________________, u stanju_____________________________. 2. Skladitar prima na uvanje - uskladitenje robu navedenu u prethodnoj taki, i obavezuje se da e je uvati u stanju u kome je primio. 3. Skladitar e uvati primljenu robu do_______________godine, a po zahtevu ostavodavca predae je ovlaenom licu, uz predaju isprave o uvanju. 4. Ostavodavac moe uskladitenu robu podii i pre roka iz prethodne take, a ako je ne podigne do isteka tog roka skladitar je moe za njegov raun prodati na javnoj prodaji, ali je o tome duan da pret hodno obavesti ostavodavca kome e ostaviti naknadni rok od osam dana u kome moe robu podii. 5. Skladitar je duan da osigura robu primljenu na uvanje od uobiajenih rizika (poar, kraa, poplava). 6. Skladitar odgovara za tetu na robi, osim za sluaj, ako je teta prouzrokovana usled okolnosti koje se nisu mogle izbei ili otkloniti, ili je prouzrokovana krivicom ostavodavca, manama ili prirodnim svojstvima robe, kao i neispravnom ambalaom. 7. Naknada tete za koju je odgovoran skladitar ne moe prei stvarnu vrednost robe, osim ako je tetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepanjom. 8. Ostavodavac je duan da za uvanje robe iz take 1. ovog ugovora, plati na ime naknade skladi taru dinara, za svaki zapoeti dan uvanja, i to svakog 5. u mesecu za protekli mesec. 9. Ostavodavac je duan da skladitaru plati i trokove koji su bili potrebni za ouvanje robe, o e mu e skladitar izdati poseban raun. 10.___________________________________________(ostali uslovi). 11. Za sve to ovim ugovorom nije predvieno primenie se odgovarajue odredbe o uskladitenju iz Zakona o obligacionim odnosima. 12. Za sluaj spora nadlean je________________sud u______________________. 13. Ovaj ugovor je sastavljen u_____primerka, od kojih svaka ugovorna strana zadrava po________________________primerka. Skladitar, (ovlaeno lice) Ostavodavac, (ovlaeno lice) 937

Primer isprave o uvanju ISPRAVA O UVANJU Ovim skladitar potvruje da je od __________________iz_____________primio na uvanje - uskladitenje: 1.__________________________________________________________ 2.__________________________________________________________ 3.__________________________________________________________ 4._________________________________________________________. Robu navedenu zakljuno sa rednim brojem _______, skladitar e uvati u stanju u kome je primio i na zahtev ostavodavca predae je ovlaenom licu, uz predaju ove isprave. Ostavodavac se obavezuje da e na ime uvanja - uskladitenja platiti skladitaru __________dinara za sva ki zapoeti dan uvanja. Uskladitena roba po ovoj ispravi podlee osiguranju skladita od poara i krae.
____________________godine, u

_____________. M. P. Skladitar,

Primer tube za predaju uskladitene robe TRGOVINSKI SUD U TUILAC: Preduzee _____________________________________________, iz TUENI: Preduzee ______________________________________________, iz TU BA za predaju uskladitene robe i naknadu tete, vrednost ______________dinara. Tuilac i tueni su ______________godine zakljuili ugovor o uskladitenju, kojim je tuilac kao osta vodavac predao tuenom kao skladitaru na uvanje - uskladitenje sledeu robu: ___________________. DOKAZ: ugovor o uskladitenju od ________________godine. Tueni se kao skladitar obavezao da e primljenu robu uvati u stanju u kome je primio, na pro storu u svom magacinu koji tu robu obezbeuje od eventualnog oteenja, iz bilo kod razloga, kao dobar privrednik koji se skladitenjem bavi profesionalno. Tuilac je izvrio sve svoje obaveze u vezi plaanja naknade po ugovoru o uskladitenju. S obzirom da je tuilac povremeno preuzimao odreene koliine robe koju je dao na skladitenje, dana ____________godine primetio je da je jedan deo preostale robe, i to: _________________, oteen od vlage i da nije za dalju upotrebu. Zbog toga je tuilac svojim dopisom od _______________godine zatraio od tui oca da se formira zajednika komisija, koja bi utvrdila stepen oteenja jednog dela uskladitene robe, kao i da mu tueni vrati - preda preostali neoteeni deo uskladite robe, ali je tueni taj predlog odbio. DOKAZ: dopis tuioca od _________godine i dopis tuenog od __________godine, kao i vetaenje. Imajui u vidu izneto, tueni je odgovoran tuiocu za tetu u smislu odredaba lana 731. st. 1. Za kona o obligacionim odnosima, kao i obavezan da tuiocu vrati preostali deo neoteene robe, u smislu odredaba l. 739. u vezi l. 712. i dr. odredaba ZOO. Tuilac predlae da sud po sprovedenom postupku i izvedenim dokazima donese sledeu P R ES UDU I. Obavezuje se tueno preduzee ___________, iz__________, da tuiocu ___________, iz , vrati - preda robu, i to: _________________, ispravnu i neoteenu, u stanju u kakvom je primio na uskladi tenje, odmah po prijemu tube, ili pod pretnjom izvrenja, oduzimanjem od strane slubenog lica suda. (NAPOMENA: pretpostavka je da e tuilac u vezi take I. predloga ove izreke, traiti donoenje privremene mere, koja ukoliko bude prihvaena moe biti odmah izvrena) II. Obavezuje se tueno preduzee da tuiocu plati na ime naknade tete za oteenu robu iznos od _______dinara, kao i trokove postupka, u toku od 8 dana pod pretnjom izvrenja. Za tuioca - direktor, 938 -

Iskljuenje odgovornosti i neke obaveze skladitara (cl. 731. ZOO)

Odredbe ovog lana odnose se uglavnom na odgovornost i iskljuenje odgovornosti skladitara za tetu koja nastane na robi, kao i neke njegove obaveze u vezi uvanja primljene robe, odnosno preduzimanje radnji radi otklanjanja tete koja bi se eventualno mogla dogoditi na robi. Pre svega, evidentno je da skladitar odgovara za tetu na robi po principu objektivne odgovornosti, uvek odgovara za tetu, ak ako mu se teta ne moe pripisati u krivicu, to znai da ostavilac ne mora da dokazuje krivicu skladitara, a skladitar se ne moe pozivati da za krivicu nije odgovoran, osim ako dokae daje teta prouzrokovana usled okolnosti koje se nisu mogle izbei ili otkloniti (na primer, sluaj vie sile), ili je prouzrokovana krivicom ostavodavca, manama ili prirodnim svojstvima robe, kao i neispravnom ambalaom. Da bi skladitar iskljuio svoju odgovornost u pogledu gore navedenih sluajeva, osim sluaja vie sile, odnosno okolnosti koje se nisu mogle izbei ili otkloniti, skladitara je duan da upozori ostavodavca na mane, ili prirodna svojstva robe, odnosno neispravnu ambalau usled kojih moe doi do tete na robi, im je navedene nedostatke opazio ili morao da opazi. Iz sadrine stava 2. ovog lana proizilazi obaveza skladitara da vodi rauna o primljenoj robi radi skladitenja, te da prilikom prijema robe ukae ostavodavcu na navedene nedostatke robe, ako ih je primetio, a ako to nije mogao da primeti prilikom prijema robe, ve kasnije prilikom pregleda skladita, da o tome obavesti ostavodavca, kako bi u sluaju nastanka tete, ako ostavodavac nita ne preduzme u vezi primljenog upozorenja, otklonio sa sebe odgovornost za nastalu tetu. O eventualno utvrenim nedostacima prilikom prijema robe na skladitenje, sastavlja se zapisnik o stanju primljene robe, kako bi u tom i takvom stanju bila predata roba prilikom preuzimanja od strane ostavodavca, a sadrina tako sainjenog zapisnika imala bi dokaznu snagu u vezi osloboenja od odgovornosti skladitara ako iz razloga navedenih u stavu 1. ovog lana nastane teta na toj robi. Ako skladitar primi robu na skladitenje od treeg lica, odnosno punomonika ostavodavca, kao to su pediter, razni prevoznici ili druga ovlaena lica, pediter je duan da poveanom panjom utvrdi pravo stanje robe koje prima, kako bi zatitio ostavodavca, ako bi roba ovoga do predaje u skladite bila oteena, a samim tim zatitio i svoje interese ako bi teta nastala iz razloga zbog kojih bi inae mogao da bude osloboen odgovornosti. Skladitar ima pravo da proda robu ostavodavca ako bi se na robi deavale takve neotklonjive promene zbog kojih postoji opasnost da se roba pokvari ili propadne, ali samo postoje na te okolnosti upozorio ostavodavca, a ovaj to ne bi mogao na vreme da uini. Prodaju takve robe skladitar bi mogao da uini bilo neposrednom ponudom ili javnom prodajom, u zavisnosti od stanja robe koja se nalazi u momentu prodaje. Postupajui na takav nain, skladitar je zatitio interese ostavodavca i isplatio mu naplaenu cenu, uz odbitak naknade u vezi uvanja robe, kao i trokova koje je imao u vezi prodaje iste. U jednom sluaju koji je reavao sud, bilo je sporno da lije tueni kao skladitar bio duan da uskladitenu robu uva u zatvorenom prostoru, budui da to stranke nisu predvidele, a da je u toku skladitenja robe koja je bila smetena na otvorenom prostoru dolo do poara i jakog nevremena, te daje prilikom gaenja poara dolo i do oteenja uskladitene robe. Sud je zauzeo stanovite da skladitar odgovara u naelu za svaku tetu na robi poverenoj mu na uvanje, osim ako je teta nastala kao posledica neotklonjivog sluaja, odnosno vie sile ili prirodnih svojstava robe, kao i u vezi sa nedostacima pakovanja koja se nisu mogli zapaziti. Odgovornost skladitara se pretpostavlja sve dok ne dokae daje njegova odgovornost sa navedenih razloga iskljuena. Pri tom je pravilo da skladitar uva robu u zatvorenom skladitu, izuzev ako svojstva uskladitene robe doputaju uskladiten] e u otvorenom skladitu. Sledstveno izloenom, prema stanovitu suda, pogreno bi bilo shvatanje da se iz injenice to meu strankama nije bilo ugovoreno uvanje robe u zatvorenom prostoru - da je tueni robu mogao da uva i na otvorenom prostoru, s obzirom na okolnosti daje prodiranje vode moglo robu da oteti, to se i dogodilo. Prema tome, ne moe se usvojiti stanovite skladitara daje bio ovlaen da bez izriitog pristanka tuioca uskladiti robu na otvorenom prostoru. S obzirom da se roba moe uvati po pravilu u zatvorenom prostoru, tueni nije smeo uskladitenu robu da smesti na otvorenom prostoru bez pristanka tuioca, ako je postojala i najmanja mogunost da roba zbog toga bude oteena. Takoe nije pravilno ni shvatanje tuenog da u konkretnom sluaju ne odgovara za tetu zbog toga to su se za vreme dok je pomenuta roba bila kod njega uskladitena dogodili poar i nevreme, jer u prvostepenom postupku uopte nije bilo utvreno daje sporna teta bila prouzrokovana tim dogaajima, ili sa drugih razloga koji bi mogli da iskljue odgovornost tuenog. Konano, i okolnost to tuilac lino prilikom preuzimanja robe nije postavio zahtev za naknadu tete ne moe biti od uticaja na pravo tuioca na naknadu, ukoliko je teta priinjena usled odgovornosti tuenog, kao skladitara, postoje kao nesporno utvreno daje roba prilikom preuzimanja bila oteena, a to su stranke i zapisniki to konstatovale.

939

Sudska praksa Odgovornost skladitara za naknadu tete Skladitar odgovara u naelu za svaku tetu na robi poverenoj mu na uvanje i njegova odgovornost postoji sve dok se suprotno ne dokae. Prema obrazloenju Meu strankama nije bilo sporno daje tuilac kao uvoznik pomenute robe preko svog peditera uskladitio kod tuenog kao skladitara ovu robu. Prilikom preuzimanja ove robe odstrane kupca, zajedniki je konstatovano daje roba pokvarena, kao i da pri tom, uzrok zbog ega je roba bila ukvaena nije bio tano utvren. Sporno je bilo meu strankama da lije tueni kao skladitar odgovoran za ovako nastalu tetu na robi koju je krajnjim kupcima priznao tuilac, kao i eventualna visina tete. Prema stanovitu drugostepenog suda, pogreno je shvatanje prvostepenog suda daje iz injenice to meu strankama nije bilo ugovoreno uvanje robe u zatvorenom prostoru - daje tueni robu mogao da uva i na otvorenom prostoru, s obzirom na okolnosti da je prodiranje vode moglo robu da oteti, to se i dogodilo. Prema tome, ne moe se usvojiti stanovite prvostepenog suda daje tueni bio ovlaen da bez izriitog pristanka tuioca uskladiti robu na otvorenom prostoru. S obzirom da se roba moe uvati po pravilu u zatvorenom prostoru, tueni nije smeo uskladitenu robu da smesti na otvorenom prostoru bez pristanka tuioca, ako je postojala i najmanja mogunost da roba zbog toga bude oteena. Takoe nije pravilno ni shvatanje prvostepenog suda da tueni u konkretnom sluaju ne odgovara za tetu zbog toga to su se za vreme dokjepomenuta roba bila kod njega uskladitena dogodili poar i nevreme, kad u prvostepenom postupku uopte nije bilo utvreno da lije sporna teta bila prouzrokovana tim dogaajima, ili sa drugih razloga koji bi mogli da iskljue odgovornost tuenog. Konano, i okolnost to tuilac lino prilikom preuzimanja robe nije postavio zahtev za naknadu tete, ne moe biti od uticaja na pravo tuioca na naknadu, ukoliko je teta priinjena usled odgovornosti tuenog, kao skladitara, poto se u ovom sluaju ne radi o preuzimanju robe iz kupoprodajnog ugovora, kad proputanje da se stavi prigovor na kvalitet po pravilu stvara prekluziju. U nastavku postupka prvostepeni sud e, imajui u vidu primedbu drugostepenog suda, shodnim dokazima, utvrditi da li postoje okolnosti koje mogu da oslobode tuenog kao skladitara odgovornosti, pa e, zavisno od utvrenja tih injenica, odluiti da lije i u kom obimu tueni odgovoran za tetu. Tek na osnovu tako dopunjenog postupka dokazivanja i raspravljanja prvostepeni sud e ponovo odluiti o tubenom zahtevu (prema odluci VPS, SI. 309/73); Odgovornost skladitara za punu tetu Skladitar odgovara za tetu na robi poverenoj mu na uvanje ako je teta nastupila kao posledica njego vog propusta. Prema obrazloenju Tubeni zahtev se odnosi na regresno potraivanje tuilaca nastalo isplatom tete vlasnicima robe po osnovu osiguranja robe u transportu, koja se teta dogodila u skladitu prilikom poara. Tueni je pomenutu robu, pored ostalih zaliha razne robe u skladitu (koja je bila osigurana po raznim polisama), osigurao od poara, kod jednog osiguravajueg zavoda (osiguravaa). Meu strankama je bilo sporno da lije tueni u obavezi da tuiocima plati utuene iznose koje su oni isplatili vlasnicima robe na ime tete po osnovu osiguranja te robe u transportu. Prvostepeni sud je odluujui o istaknutom spornom pitanju, zauzeo stanovite da tuena nije u obavezi da tuiocima isplati pomenuto potraivanje, budui daje roba koja je uglavnom bila unitena u pomenutom poaru bila dvostruko osigurana, te da u tom sluaju tuioci kao osiguravai nemaju pravo na regres od tuenog, ve da mogu svoje pravo neposredno ostvarivati prema ostalim osiguravaima, odnosno prema tuenikovom osiguravau, kod koga je pomenuta roba takoe bila osigurana od poara. Drugostepeni sud, razmotrivi predmet spora i ocenivi albene razloge tuioca, naao je da se ovako stanovite prvostepenog suda u vezi sa istaknutim spornim pitanjem ne moe prihvatiti kao pravilno. Nezavisno od toga da li se u konkretnom sluaju radi o dvostrukom osiguranju ili ne, kod imovinskog osiguranja osiguravajui zavod stupa do iznosa plaene naknade u prava osiguranika odnosno korisnika osiguranja prema treem odgovornom licu. Imajui u vidu injenicu da su tuioci isplatili pomenutu tetu po osnovu osiguranja robe u transportu vlasnicima robe, tj. korisnicima osiguranja, za pravilnu ocenu spornog odnosa bilo-je odluno utvrditi da lije tueni, u ijem je skladitu pomenuta roba izgorela, odgovoran za nastanak te tete ili ne. Pri tome, okolnost to je tueni pomenutu robu bio osigurao od poara kod svog osiguravaa nije od znaaja za reenje spornog odnosa meu strankama. Ako bi se i prihvatilo kao tano stanovite prvostepenog suda da tuioci imaju pravo da i od tuenikovog osiguravaa trae ostvarenje toga regresnog zahteva, tuioci se ne mogu naterati na vrenje 940

ovog svog prava budui da, po stanovitu drugostepenog suda, pravo da bira kojim e se pravom koristiti pripada stranci kod koje su se stekla ova prava. Zbog toga, ukoliko je tueni odgovoran za tetu tuiocima, sa isplatom pomenute tete vlasniku robe kao korisniku osiguranja i stupili u njegova prava prema tuenom kao odgovornom licu, ta injenica daje roba bila osigurana ne oslobaa tuenog od odgovornosti, ukoliko je do tete dolo us led njegovih propusta, kao skladitara. Ali, nezavisno od toga, ova okolnost nema uticaja na prava tuenog koja proizilaze iz njegovog ugovora o osiguranju po polisi prema njegovom osiguravau, te tueni moe traiti ostvarenje tih prava iz tog ugovora, ukoliko su ispunjeni potrebni uslovi predvieni osiguranjem. Meutim, ocena tog odnosa nije predmet ove parnice, pa je ova injenica bez uticaja na pravilno reenje spornog odnosa meu strankama. Prema pravilima koja vae za ugovor o uskladitenju robe, skladitar odgovara za tetu nastalu na robu koja mu je poverena na uvanje, ukoliko je teta nastala kao posledica njegove radnje odnosno proputanja da radnju preduzme. Pri tom okolnost to je poverenu mu robu na uvanje kao dobar privrednik osigurao, ne znai da ostavilac, pa prema tome, i lica koja su isplatom tete stupila u njegova prava moraju svoj otetni zahtev da ostvaruju samo od osiguravaa kod koga je roba bila osigurana. Po stanovitu drugostepenog suda, ako je za tetu koja je pokrivena imovinskim osiguranjem odgovorno neko lice, oteeni kao korisnik osiguranja ne moe po oba osnova naplatiti vie nego to iznosi teta, ali moe birati kojim e se pravom koristiti (prema odluci VPS, SI. 34/73).

Kad postoji dunost osiguranja (l. 732. ZOO)

Obavezno osiguranje robe primljene na uvanje nije propisano ni Zakonom o osiguranju imovine i lice, ni odredbama ovog lana, odnosno odredbama koje se odnose na ugovor o uskladitenju, ali ako su skladitar i ostavodavac ugovorom predvideli daje skladitar duan da osigura primljenu robu, skladitar je duan da postupi u tom smislu. Zbog toga, ako skladitar ne osigura primljenu robu na skladitenje, a u ugovoru je predviena njegova obaveza osiguranja, on odgovara ostavodavcu za tetu koja bi nastala na robi. Skladitar moe osigurati primljenu robu i ako ugovorom nije preuzeo takvu obavezu, ali u tom sluaju teret osiguranja ne moe prebaciti na ostavioca robe. teta se moe sastojati u iznosu vrednosti osigurane robe, ali je to za ostavodavca bez znaaja, jer on naknadu tete moe traiti po osnovu objektivne odgovornosti skladitara, prema vrednosti stvari koje je dao na skladitenje. Stav 2. ovog lana ima u vidu da je ugovorom o skladitenju predviena obaveza osiguranja od strane skladitara. Ali ako u tom ugovoru nije navedeno koje rizike obuhvata osiguranje, skladitar je obavezan da osigura robu od uobiajenih rizika. Izraz uobiajeni rizik je rizik za odreene sluajeve, koji se najee u praksi dogaaju, a odnose se na greke koje osiguravao, odnosno skladitar, ili bolje reeno radnici za koje on odgovara, priine pri manipulaciji robe, prepakivanja, sortiranja i slino. Da bi osigurava i osiguranik bili sigurni o kojim uobiajenim rizicima je re, mora se postupati po pravilima osiguravaa, koji te sluajeve osigurava, oznaavajui ih po vrsti i vrednosti, za koje ima i propisanu visinu premije. Ostavodavac, kod zakljuenja ugovora o uskladitenju, ureujui i odnos osiguranja robe koju predaje skladitaru, oznauje vrstu robe, njeno stanje u momentu predaje na skladitenje, kao i njenu vrednost, to e posluiti skladitaru kao osiguraniku da pri zakljuenju ugovora sa osiguravaem te elemente navede, pa u sluaju tete ostvaruje onu naknadu prema vrednosti robe koju je naveo u ugovoru o osiguranju. Za skladitara je to od znaaja, jer e u sluaju naknade tete koju ostvari od osiguravajue organizacije isplatiti tetu ostavodavcu u onoj visini koja odgovara vrednosti koju je on naveo u ugovoru u pogledu osiguranja robe. Ako je skladitar osigurao robu primljenu na uvanje, a sa ostavodavcem nije ugovorio osiguranje te robe, u sluaju tete na robi skladitar odgovara prema vrednosti stvari predate na uvanje. Zbog toga se postavlja pitanje da li skladitar moe nametnuti obavezu ostavodavcu da stvar koju predaje na uvanje mora biti osigurana. Smatra se da skladitar u cenu skladitenja unosi i trokove koje ima u vezi osiguranja robe ostavodavca, pa mu to slui kao osnov da primljenu robu ipak osigura, ali u svoju korist, radi umanjenja eventualne tete koju bi morao da plati ostavodavcu ako bi stvar predata na uvanje bila oteena ili propala.

Ogranienje naknade tete (l. 733. ZOO)

Ve je ranije reeno da skladitar odgovara za tetu na robi po principu objektivne odgovornosti. Krivica skladitara nije osnov njegove odgovornosti, pa ostavodavac i ne mora da dokazuje njegovu krivicu da bi ostvario pravo na naknadu tete, to znai da se skladitar ne moe osloboditi odgovornosti i ako bi pokuao da dokae da on nije kriv za nastalu tetu. Reeno je i to u kojim sluajevima skladitar ne moe odgovara za tetu priinjenu stvarima ostavodavca - ako dokae daje teta prouzrokovana usled okolnosti koje se nisu mogle izbei ili otkloniti, ili je prouzrokovana krivicom ostavodavca, manama ili prirodnim svojstvima robe, kao i neispravnom ambalaom. 941

Odredbama ovog lana predvien je sluaj kada je skladitar duan da naknadi tetu ostavodavcu zbog propasti, umanjenja ili oteena robe za vreme od njenog prijema do predaje. U ovom sluaju se vie ne radi o tome da se utvruje da li je za tetu odgovoran skladitar ili ne, jer iz odredbe ovog lana proizilazi da je ve utvreno daje skladitar duan da naknadi tetu ostavodavcu. Pitanje je da lije skladitar duan da naknadi samo obinu (prostu) tetu, tj. koliko je oteena ili propala stvar vredela u momentu predaje robe na skladitenje, odnosno do predaje, ili je duan da ostavodavcu naknadi punu tetu, tj. pored obine tete i izmaklu korist, kao i druga sporedna davanja. Obina teta predstavlja svako umanjenje neije imovine, tj. one imovine koju je oteeni imao u momentu nastanka tete. Izmakla korist predstavlja samo onu korist za koju je izvesno da bije oteeni, prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima sluaja, ostvario da tetnik nije priinio tetu, odnosno daje svoju obavezu naknade tete izvrio o roku i kako treba. Imajui u vidu navedeno, a prema odredbama ovog lana, skladitar odgovara, odnosno duan je da naknadi tetu zbog propasti, umanjenja ili oteenja robe za vreme od njenog prijema do predaje, i to obinu tetu, do visine stvarne tete, osim ako je tetu prouzrokovao namerno ili iz krajnje nepanje, u kom sluaju naknada tete obuhvata obinu tetu, izgubljenu korist i druga sporedna potraivanja, kao i trokove. Namerno prouzrokovana teta ili krajnja nepanja koja je doprinela da nastane teta, stvaraju osnov za naknadu pune tete. Krajnja nepanja, ili grubi nehat, postoji kada je teta prouzrokovana usled toga to se, u ovom sluaju skladitar, ponaao onako kako se ne bi ponaa paljiv ovek, odnosno u ovom sluaju paljiv dobar privrednik.

Sudska praksa
"Za robu koja je nestala iz magacina odgovara skladitar u visini odreenoj prema trinim cenama nestale robe. Ostavodavac ima pravo na naknadu tete za nestalu robu u visini koja ne moe prei njenu stvarnu vrednost, osim ako je teta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepanjom skladitara " - (prema odluci VPS P. 209/98); "Ako skladitar vie ne raspolae robom koju je primio na uvanje, tako da ne moe daje vrati ostavodavcu, duan je da mu naknadi tetu nastalu zbog propasti i umanjenja robe, u vrednosti propale ili izgubljene robe prema trinim cenama na dan presuenja" - (prema odluci VPS, P. 6538/2000).

Meanie zamenljivih stvari (cl. 734. ZOO)

Kada su u pitanju zamenljive stvari koje se daju na uskladiten)e, skladitar je duan da i kod takvih stvari ostavodavcu obezbedi poseban prostor u svom skladitu i za tu vrstu stvari. Ovo zbog toga to i kod zamenljivih stvari postoji razlika u kvalitetu, vrsti i kakvoe robe po kategoriji, naroito kod itarica, za koje se zna da postoje razni kvaliteti prema sorti itarice, pa se na tritu i odreuje razliita cena za iste itarice. Ako ostavodavac insistira na posebnom smetaju njegove robe, a skladitar takav prostor nema, nije u obavezi da primi robu na skladitenje. Ostavodavac moe pristati da se njegova roba, koja ima karakter zamenljive stvari, pomea sa zamenljivim stvarima drugih ostavilaca, koji takoe kod skladitara imaju zamenljive stvari iste vrste i kakvoe. Meutim, prema sadrini drugog dela odredbe stava 1. ovog lana, proizilazi da skladitar moe i bez saglasnosti ostavodavca da pomea primljene zamenljive stvari sa zamenljivim stvarima drugih ostavilaca "ako je oigledno da se radi o stvarima koje se mogu meati bez opasnosti od nastanka tete za ostavodavca". Eventualno neslaganje ostavodavca i skladitara u pogledu ve izvrene radnje meanja zamenljivih stvari ostavodavca sa isto takvim stvarima ostalih ostavilaca, moe dovesti do spora, posebno ako skladitar nije vodio rauna o atestima koja svaka od tih roba ima u pogledu kvaliteta, odnosno ako roba ostavodavca ima bolji kvalitet od roba ostalih ostavilaca, stoje mogue, ime bi ostavodavac bio oteen ako bi eleo daje proda. Da bi skladitar mogao da se koristi ovlaenjem koje ima po drugom delu stava 1. ovog lana on mora biti struan za ocenu da li se radi o takvim razlikama roba koje, iako su iste vrste i kakvoe, mogu otetiti interese ostavodavca. U sluaju sumnje, a naroito ako ostavodavac pri predaji robe na skladitenje upozori skladitara daje njegova roba po kvalitetu bolja od zamenljivih stvari ostalih ostavilaca, i po vrsti i po kakvoi, on je duan da obezbedi struno lice koje e tu ocenu dati, ali najee uz uee ostavodavca. Stav drugi ovog stava ima u vidu pravo ostavodavca da u odreenom trenutku, u vreme trajanja uskladitenja, trai da mu skladitar izdvoji deo koji mu pripada. Pri tom se ne misli na vraanje stvari ostavodavcu, ve na fiziko izdvajanje dela stvari koje pripadaju ostavodavcu i dalje skladitenje u-skladinom prostoru skladitara, ako za to postoje odgovarajui uslovi. Zato bi to inio, odnosno koji bi razlozi rukovodili ostavodavca da trai takvu inidbu od skladitara, pitanje je u koje se ne moe uputati skladitar. On to treba da uini ako mu poslovni prostor to omoguava, s tim da skladitar u vezi radnje izdvajanja stvari ostavodavca ima pravo na posebne trokove. 942

Meutim, ipak ovaj deo odredbe moe se shvatiti i tako da se momenat izdvajanja stvari ostavodavca odnosi na njegov zahtev da mu se izdvoji deo koji mu pripada i da mu se isti preda. Ali to shvatanje i ne mora da se prihvati, jer re "izdvojiti" vie upuuje na zakljuak da ostavodavac eli da zna da ima izdvojenu koliinu, koju u odreenom trenutku moe da pokae svom eventualnom kupcu i da je preuzme od skladitara kada za to ima potrebu. U sluaju iz stava drugog ovog lana, skladitar nije duan da prilikom izdvajanja stvari ostavodavca poziva ostale ostavioce da u tome uestvuju, ve to moe da uini i bez njihovog uea, jer priroda, odnosno vrsta i kakvoa zamenljivih stvari ne dovodi u pitanje njihova prava iz ugovora o skladitenju takve robe.

Pregledanje robe i uzimanje uzoraka (l. 735. ZOO)

Ostavodavac ima pravo da pregleda robu koju je dao na skladitenje i da uzima uzorke od nje. To moe uiniti i lice koga ovlasti ostavodavac, a skladitar im to pravo ne moe uskratiti. Pregledanje robe od strane ostavodavca ili od njega ovlaenog lica, ima za cilj da ustanovi stanje robe koja je predata na skladitenje, odnosno da li je ona u onom stanju u kome je predao ostavodavac, ili je oteena, ili se nalazi na nepogodnom mestu, te da joj preti oteenje, a posebno da li se na ostavljenom mestu kod skladitara nalazi sva roba koju je ostavodavac predao skladitaru. Uzimanje uzoraka takoe ima svoj cilj, jer uzetim uzorkom ostavodavac prezentuje svoju robu na tritu, odnosno predstavlja je odreenom kupcu radi prodaje, ali to ne mora da bude i krajnji cilj ostavodavca, ve i njegova potreba da zna kakvog je kvaliteta njegova roba u momentu uzimanja uzorka, odnosno da li se izmenio njen kvalitet od dana davanje robe na skladitenje, te da li treba da preduzme neke mere da bi raniji kvalitet sauvao. Zbog toga on ima pravo da uzima uzorke svoje uskladitene robe ak i vie puta, kako bi u odreenom momentu, kada za to ima interesa, mogao da zna stanje svoje robe date na skladitenje. Skladitar nema pravo da ograniava ostavodavca da u bilo koje vreme, kada skladite radi, pregleda svoju robu, kao i da uzima uzorke svoje robe. Skladitar moe to da konstatuje u svojim poslovnim knjigama, a posebno da trai miljenje od ostavodavca da li se roba uva po svim ugovorenim pravilima skladitenja. Na taj nain on bi otklonio uoene greke i preduzeo mere da se primljena roba na skladitenje uva po pravilima, odnosno uslovima skladitara na koje je ostavodavac pristao prilikom zakljuenja ugovora.

Potraivanje skladitara i pravo zaloge (l. 736. ZOO)

Ve je u lanu 730. stav 1. ovog zakona propisano pravilo da se ostavodavac obavezuje da skladitaru za uvanje robe plati odreenu naknadu. Naknada o kojoj je re osnovni je element ugovora o uskladitenju. Visinu naknade skladitar utvruje svojim pravilima, odnosno tarifom i optim uslovima, koja je navedena u ugovoru o uskladitenju. Tarifu i opte uslove u vezi naknade za skladitenje robe utvruje nadleni organ skladitara. To je, po pravilu, skuptina skladitara. Ona se javno objavljuje, ali se ta javnost ograniava na uslove koji postoje da se ta pravila javno objave. To ne znai da se objavljuju u slubenom listu drave, ve moe biti tampan u posebnoj publikaciji, koja je dostupna svakom korisniku usluga skladitara. Na taj nain, pre nego to se pristupi zakljuenju ugovora o uskladitenju, ostavodavac je u mogunosti da se na osnovu tarife i optih uslova skladitara upozna sa uslovima skladitenja, ukljuujui tu i saznanje o naknadi koja se mora platiti za odreenu vrste robe i prostor koji ta roba zauzima u prostorijama skladitara, zatim i o drugim uslovima prijema robe za skladitenje, kao i obaveza skladitara o nainu uvanje robe primljene na skladitenje. Tarifa i opti uslovi skladitara koji su izmenjeni u toku uvanja robe u skladitu, ne obavezuju ostavodavca, ali ako je izmenjena tarifa povoljnija za ostavodavca, ovaj ima pravo da trai da se naknada utvrena ugovorom u uskladitenju primeni i na ve zakljueni ugovor, raunajui od vremena kada bi takva izmena stupila na snagu. U protivnom, ako bi naknada izmenama tarife bila vea, ista ne obavezuje ostavodavca, ve ona tarifa koja je bila na snazi u vreme zakljuenja ugovora. Ako bi ostavodavac prilikom zakljuenja ugovora o uskladitenju traio posebne uslove za smetaj njegove robe, kao na primer izdvajanje posebnog dela poslovnog prostora za smetaj te robe, bez obzira da li e taj prostor biti potpuno iskorien smetaj em robe ostavodavca ili ne, skladitar ima pravo da odstupi od svoje tarife i optih uslova, te da sa ostavodavcem zakljui poseban ugovor u pogledu poveane naknade, kao i uzimanjem obaveze po poveanoj panji za tako primljenu robu. Ako je u pitanju neko manje preduzee koje se bavi poslovima skladitenja, koje nema izgraene savremene uslove za smetaj sve vrste robe, skladitar ne mora da ima posebnu tarifu za naknade u smetaj a i uvanja robe u skladitu, ve se naknada moe ugovoriti po pravilima mesnih obiaja. 943

Inae, naknada se, po pravilu plaa po isteku ugovora o uskladitenju, odnosno po prijemu robe od strane ostavodavca. Skladitar za to ima osnova u injenici da zbog neplaanja naknade robu zadri po osnovu zalonog prava na toj robi. Meutim, praksa je skladinih preduzea da ugovorom reguliu obavezu ostavodavca da unapred, odnosno prilikom prijema, ili nakon isteka nekog vremena od prijema robe, isplati deo naknade skladitaru. To je i logino, jer ako skladitenje traje due vreme, skladitar ostaje bez potrebnih sredstava za obavljanje svoje delatnosti, posebno to bi time na svoju tetu kreditirao ostavodavca, ako to kreditiranje nije ulo u ostale naknade koje ostavodavac plaa skladitaru prema ugovoru o uskladitenju. U naknadu, odnosno pored naknade koja se utvruje u ugovoru o uskladitenju, skladitar ima pravo i na druge trokove koje su u vezi sa prijemom i uvanjem stvari primljenih na skladitenje, kao to su istovar robe i smetaj iste na odreeno mesto u skladinom prostoru skladitara, zatim za eventualno premetanje te robe sa jednog na drugo mesto, a i za druge poslove ako su vezani za prepakivanje, sortiranje i ponovno pakovanje te robe. Na osnovu prava na naplatu naknade za skladitenje robe, a ako ostavodavac nije u mogunosti da plati odreenu naknadu, skladitar ima zalono pravo na robi ostavodavca, odnosno pravo detencije - da robu zadri do isplate odreene naknade. im ostavodavac isplati ugovorenu naknadu i druge trokove koje je u vezi uvanja te robe imao, skladitar je duan da ostavodavcu preda stvari koje su bile predmet ugovora o skladitenju. Prodaja stvari na kojoj skladitar ima pravo zaloge, regulisana je odredbama l. 980. i l. 981. ovog zakona, to znai da ako poverioevo potraivanje ne bude namireno o dospelosti, poverilac moe zahtevati od suda dae stvar proda na javnoj prodaji, ili po tekuoj ceni, kad stvar ima berzansku ili trinu cenu. Meutim, ako dunik ne namiri o dospelosti potraivanje nastalo iz ugovora u privredi, , poverilac nije duan da se obrati sudu, nego moe pristupiti prodaji zaloene stvari na javnoj prodaji po isteku roka od osam dana od upozorenja uinjenog duniku.

Podizanje robe i prodaja nepodignute robe (l. 737. ZOO)

Po pravilu, ostavodavac podie svoju robu datu na skladitenje po isteku ugovora o skladitenju. Meutim, prema stavu 1. ovog lana on ima pravo da robu podigne i pre ugovorenog roka. Zakon ne odreuje koji bi to najkrai rok skladitenja mogao da se ugovori, ali prema navedenoj zakonskoj odredbi, ako to nije zakonom odreeno, ali je odreeno da ostavodavac moe robu podii i pre ugovorenog roka, proizilazi da najkrai rok skladitenja ne moe da odredi ni skladitar svojim optim uslovima ili nekim optim aktom, ali je to mogue odrediti ugovorom o skladitenju. Ako taj najkrai rok nije odreen ni ugovorom o skladitenju, ostavodavac moe u svako doba, pre isteka ugovorenog roka, da podigne robu koju je dao na skladitenje. Ugovoreni rok kada ostavodavac moe da podigne robu iz skladita utvruje se samim ugovorom o skladitenju. On moe biti mesec dana, est meseci, godinu dana ili due od toga. Ugovorne strane po isteku ugovorenog roka mogu izmeniti ugovor u tom smislu to e odrediti novi rok trajanja uskladitena. Stav 2. ovog lana daje mogunost skladitaru da u dva sluaja, ako za to budu ispunjeni uslovi, proda robu ostavodavca. Prvi sluaj se odnosi na istek ugovorenog roka, odnosno ako ostavodavac ne podigne robu po isteku tog roka, a drugi, ako rok uvanja nije odreen ugovorom, a protekne rok od godine dana od dana prijema robe na uvanje, posle kog isteka tog vremena ostavodavac ne podigne uskladitenu robu. Dakle, u gore navedenim sluajevima, kada ostavodavac ne podigne robu iz skladita, skladitar ima pravo, odnosno moe za njegov raun da proda robu na javnoj prodaji, ali je duan da o svojoj nameri prodaje robe obavesti ostavodavca i ostavi mu naknadni rok, najmanje od osam dana, da robu podigne. Ako ostavodavac, po prijemu urednog obavetenja i protekom ostavljenog mu roka ne obavesti skladitara o svojoj nameri da e preuzeti svoju robu, skladitar ima pravo da roba proda pod uslovima iz lana 981. ovog zakona, a naime moe pristupiti prodaji zaloene stvari na javnoj prodaji, s tim daje duan da o datumu i mestu prodaje obavesti ostavodavca. Ispunjenjem uslova za prodaju robe, koji su napred navedeni, skladitar prodaje robu po ceni koju postigne na tritu u mestu prodaje, ali ako zaloene stvari imaju trinu ili berzansku cenu, skladitar ih moe prodati po toj ceni. Od naplaene cene skladitar uzima deo koji se odnosi na naknadu za skladitenje za skladitenje robe, kao i trokove koje je imao u vezi prodaje te robe, a ostatak predaje sudu u sudski depozit radi predaje ostavodavcu, po postupku propisanom Zakonom o vanparninom postupku i odredbama lana 333. ovog zakona. Poziv koji skladitar upuuje ostavodavcu sa opomenom da e prodati stvar, odnosno sa opomenom da e odreenog dana i na odreenom mestu prodati stvari za koje nije plaena naknada, ima za svrhu angaovanje ostavodavca da obezbedi potrebna sredstva kojima e platiti naknadu za skladitenje i druge trokove, i tom prilikom preuzeti stvari iz skladita. 944

Nedostaci pri prijemu robe (cl. 738. ZOO)

Odredbe ovog lana reguliu tri vana pitanja koja se odnose na pravo primaoca robe u vezi preuzimanja robe, i to: a) da je primalac robe duan da pregleda robu u trenutku njenog preuzimanja, b) kada je primalac robe prilikom preuzimanja rove primeti nedostatke, i v) kada prilikom prijema robe nije mogao da primeti nedostatke, ali ih je kasnije primetio. Primalac robe je duan da je prilikom preuzimanja pregleda, odnosno utvrdi da li je roba koju prima u istom stanju u kome je predao prilikom zakljuenja ugovora o uskladitenju. Ako utvrdi daje roba u ispravnom stanju, on je preuzima i plaa odreenu naknadu skladitaru. Ako primalac prilikom preuzimanja robe utvrdi kakav nedostatak na robi, koji ranije prilikom predaje na skladitenje nije postojao, duan je je da o tome odmah upozori skladitara. Ako je primalac prilikom prijema robe primetio nedostatak na robi, a o tome nije upozorio skladitara, smatra se daje robu primio. Smatra se daje roba primljena kada je primalac platio naknadu za skladitenje i kada je robu izneo iz skladinog prostora skladitara. Ako je primalac nedostatke utvrdio tek kada je primljenu robu dopremio u svoj poslovni prostor, njegovi prigovori skladitaru o tim nedostacima su bez znaaja, jer je on bio duan, kako to nalae i stav 1. ovog lana, da robu pregleda prilikom njenog prijema, a o eventualno utvrenim nedostacima upozori skladitara, kako nalau odredbe stava 2. istog lana. Sluaj koji propisuju odredbe stava 2. ovog lana su od znaaja za utvrivanje prava i obaveza primaoca i skladitara, ako se prilikom preuzimanja robe konstatuje da roba ima nedostatke koje nije imala u momentu prijema na skladitenje. U tom sluaju skladitar i primalac utvruju stanje robe sa primeenim nedostacima i pristupaju dogovoru u vezi naknade tete koju je skladitar duan da naknadi primaocu, odnosno ostaviocu robe. Ukoliko se ne dogovore o stepenu primeenih nedostataka, a posebno o visini naknade tete, pravilno je da ostavilac trai obezbeenje dokaza putem suda, te da nakon utvrenja od strane suda, odnosno sudskog vetaka, robu preuzme iz skladita, a dalji postupak u vezi naknade tete ostvari u parninom postupku. Stav 3. ovog lana ima u vidu skrivene nedostatke na robi koje primalac i skladitar nisu mogli da primete prilikom pregleda, odnosno preuzimanja robe. Ovim stavom propisano je daje primalac duan da o naknadno uoenim nedostacima, tzv. skrivenim nedostacima, na pouzdan nain obavesti skladitara u roku od sedam dana, raunajui od dana preuzimanja robe, inae se smatra daje roba uredno primljena. Navoenjem izraza "na pouzdan nain" upuuje na zakljuak daje primalac upotrebio najsigurnije sredstvo obavetenja koje je skladitar mogao da dobije u navedenom roku. To bi bilo telefonsko obavetenje, ili obavetenje putem faksa, ili preporuenim pismom sa povratnicom o prijemu poiljke, ili telegramom, a moda i na drugi nain - linim obavetenjem skladitara. Skladitar je duan da se odazove pozivu primaoca, te da zajedniki utvrde da li je naknadno primeeni nedostatak mogao nastati za vreme dok je roba bila na skladitu skladitara, ili je taj nedostatak postojao jo u vreme prijema robe na skladitenje ili je, pak, nastao posle prijema robe od skladitara. U svakom sluaju, ako bi dolo do spora, mora se traiti obezbeenje dokaza i putem suda, odnosno sudskog vetaka, te utvrditi kada je i gde, u kom delu i u kom obimu nastala teta, a posebno kada je taj nedostatak mogao da nastane.

Sudska praksa
Blagovremenost prigovora Skladitar u naelu odgovara za kvalitet svojih usluga i pri tome pitanje prigovora na kvalitet usluga ne mole imati isti znaaj kao prigovor na kvalitet isporuene robe kod kupoprodajnog ugovora. Prema obrazloenju Tuilac je naveo daje u hladnjaama tuenog lagerovao meso koje je bilo predvieno za inostrano trite. Tvrdio je da tueni za vreme lagerovanja nije drao hladnjau u ispravnom stanju pa da su se namnoili glodan koji su meso delimino nagrizli, a delimino zagadili. Na taj nain, prema navodima tuioca, oteeno je 5.867 kilograma mesa. Istakao je da je pismom o tome obavestio tuenog i dostavio mu zapisnik, kao i reenje veterinarske inspekcije o zabrani upotrebe toga mesa za ljudsku ishranu. Predloio je da sud obavee tuenog da mu naknadi tetu. Tueni je osporio tubeni zahtev navodei daje tuilac neblagovremeno izvrio reklamaciju. Prvostepeni sud je odbio tubeni zahtev i zauzeo stanovite da tuioev prigovor na kvalitet nije blagovremen, jer nije stavljen bez odlaganja, ve je to uinio tek 60 dana od dana saznanja, pa da se ima smatrati daje robu od tuenog preuzeo bez prigovora. Drugostepeni sud je uvaio albu tuioca, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suenje. 945

Drugostepeni sud nije mogao usvojiti izneto pravno stanovite prvostepenog suda. Ne moe se, usvojiti shvatanje prvostepenog suda da je tuilac proputanjem roka za stavljanje prigovora na kvalitet bezuslovno izgubio pravo na naknadu tete. Ovo zbog toga to se u spornom sluaju ne radi o kupoprodajnom ugovoru, s obzirom da tuilac nije kupio robu od tuenog, ve se radi o preuzimanju tuioeve robe koja je bila uskladitena u hladnjai tuenog. U ovom sluaju na osnovu meusobnog pismenog ugovora stranaka, stoje utvrdio i prvostepeni sud, tueni je vrio uslugu uskladitenja mesa tuiocu u svojim hladnjaama, to inae meu strankama nije sporno. Posmatrajui tako odnos izmeu stranaka, tuilac kao lice koje je vrilo uskladitenje nije mogao, prema shvatanju drugostepenog suda, da izgubi pravo da trai naknadu tete samo zato to nije prigovorio bez odlaganja u pogledu oteenja uskladitene robe. S obzirom da uskladitenje predstavlja u stvari pruanje privredne usluge, iz prirode samog odnosa proizilazi da skladitar u naelu odgovara za kvalitet svojih usluga i pri tome pitanje prigovora na kvalitet usluga ne moe da ima isti znaaj kao prigovor na kvalitet isporuene robe kod kupoprodajnog ugovora (prema odluci VPS, SI. 944/71).

Primena pravila o ostavi (cl. 739. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu shodnu primenu pravila o ostavi na ugovore o uskladiten]u, ako pravilima o uskladitenju nije drukije regulisano. Koja bi to pravila bila iz ugovora o ostavi koja bi se mogla shodno primeniti i na ugovore u uskladitenju? To mogu biti odredbe o predmetu ostave, a naime da predmet ostave, u ovom sluaju uskladitenja, mogu biti samo pokretne stvari. Zatim, tu su odredbe iz lana 313. ovog zakona, koje propisuju pravilo da ugovor o ostavi, u ovom sluaju ugovor o uskladitenju, moe punovano zakljuiti u svoje ime i lice koje nije sopstvenik stvari, a ostavoprimac, u ovom sluaju skladitar, duan je vratiti stvar njemu, izuzev ako bi saznao daje stvar ukradena. Pored toga, tu su odredbe o tubi treeg lica koje zahteva da mu se stvar preda, a ostavoprimac, u ovom sluaju skladitar, je duan da obavesti sud od koga lica je stvar primio, a istovremeno da obavesti i ostavodavca 0podignutoj tubi. No, i sve druge odredbe iz ugovora o ostavi, mogu se shodno primeniti na ugovor o uskladitenju, ako ugovorom u uskladitenju nije drukije regulisano. Posebne karakteristike ugovora o uskladitenju, pored onih koje su napred navedene, su odredbe o skladinici, koja nema primenu kod ugovora o ostavi. O skladinici, njenim sastojcima i sadrini, o njenom prenoenju 1drugim osobenostima ugovora o uskladitenju, bie reci u komentarima narednih lanova.

SKLADINICA
Dunost izdavanja skladinice (l. 740. ZOO)
Skladinica je vrednosni papir koji skladitar, koji na osnovu ugovora o skladitenju, izdaje ostavodavcu robe kao dokaz o prijemu robe na skladitenje, koja kao takva sadri pravo imaoca te hartije da raspolae sa robom koju je predao skladitaru na skladitenje. Bez obzira na razna shvatanja daje skladitar ovlaen da uvek izdaje skladinicu kao potvrdu o prijemu robe na skladitenje, to ne proizilazi iz odredaba ovog lana, koji propisuje da skladitar to ovlaenje, odnosno obavezu ima samo ako to zatrai ostavodavac. Ovo shvatanje ima osnovu i u odredbama stava 3. lana 742. ovog lana, po kojima ostavodavac moe zahtevati da mu skladitar izda skladinicu samo za jedan deo zamenljive robe koji je ostavio kod njega., to znai da se za drugi deo te vrste robe izdaje obina priznanica kao dokaz o prijemu robe na uvanje. Ovo proizilazi i iz injenice da svako ima pravo da zahteva da mu se roba uskladiti, a da skladitar nema pravo da to odbije, ali svi ostavodavci nemaju za cilj da ostavljenom robom na skladitu raspolau tako to e je pravnim poslom, prenosom skladinice, prenositi drugom, pa onaj ko poseduje skladinicu ima pravo i na preuzimanje uskladitene robe. Postoji veliki broj ostavilaca kojima nije potrebna skladinica, jer raspolau ugovorom o skladitenju, a pored toga nemaju nameru daje iz skladita prodaju drugom, ve daje lino ili preko punomonika preuzmu i da sa njom dalje raspolau kako to odgovara njihovim interesima. Ako ostavodavac zahteva da mu se, pored zakljuenog ugovora o skladitenju, izda i skladinica, onda to za njega znai da uskladitenom robom moe tako da raspolae da prenosom skladinice prodaje ili svu uskladitenu robu ili deo po deo te robe (ako je za svaki deo traio i dobio vie skladinica), ili da robu preuzima po pravilima koja se odnose na prava iz skladinice. 946

To stoje u ovom lanu upotrebljen izraz "na osnovu zakona", ukazuje da ako postoji poseban zakon o dunosti izdavanja skladinice, da se ima postupati po tom zakonu, a za to vreme, dok taj zakon ne bude donet, mora se postupati po odredbama ovog zakona koje se odnose na skladinicu. Skladinica ima svojstvo hartije od vrednosti, to znai da onaj koje izdao tu hartiju, u ovom sluaju skladinicu, ili neko ko je indosamentom ili na drugi nain preneo tu hartiju, obavezuje se da ispuni obavezu upisanoj na toj ispravi njenom zakonskom imaocu. Skladinica moe da glasi na ime, po naredbi ili na donosioca. Onaj ko poseduje skladinicu ima pravo da prodaje robu koja je uskladitena, a skladitar je duan daje preda onom ko je njen zakoniti dralac, a i odgovoran je za tanost podataka koji su uneti u skladinici.

Sastojci i sadrina skladinice (cl. 741. ZOO)

Skladinica se sastoji iz priznanice i zalonice. Oba ova dela sadre iste podatke o skladitaru, ostavodavcu i robi. Skladinica, odnosno oba njena dela, moraju viti saglasni podacima koji se nalaze u matinoj knjizi koju vodi skladitar za svaku primljenu robu na skladitenje. Priznanica i zalonica imaju razliite namene i mogu biti odvojene, tako da se kod jednog lica nalazi priznanica a kod drugog zalonica. Ono lice ko ima zalonicu ima pravo zaloge na uskladitenoj robi, pa u sluaju neispunjenja obaveze od dunika, ima pravo prodaje zaloene robe. Meutim, samo ono lice koje ima i priznanicu i zalonicu moe uvek da podigne skladitenu robu, poto izmiri sve obaveze koje deponent, odnosno ostavodavac ima prema skladitaru, kao to su naknada i razni trokovi. Inae, i priznanica i zalonica se mogu prenositi odvojeno, s tim to se priznanicom prenosi pravo raspolaganje robom, a zalonica, kao stoje ve reeno, kao pravo zaloge na robi. Priznanica i zalonica moraju da sadre podatke o: a) nazivu, odnosno imenu i zanimanju ostavodavca, b) njegovo sedite, odnosno prebivalite, v) naziv i sedite skladitara, g) datum i broj skladinice, d) mesto gde se skladite nalazi, ) vrsti, prirodu i koliinu robe, e) navod o tome do kog iznosa je roba osigurana, kao i ) ostale podatke potrebne za raspoznavanje robe i odreivanje njene vrednosti. Kako je navedeno u stavu 3. ovog lana, priznanica i zalonica moraju se pozivati jedna na drugu. Inae, imalac priznanice bez zalonice ima pravo da zahteva da mu se preda roba samo ako je isplatio imaocu zalonice, ili poloi skladitaru za imaoca zalonice, iznos koji treba da mu bude isplaen na dan dospelosti potraivanja. Imalac zalonice, pak, ima pravo zaloge na robi dok mu se ne isplati iznos kojim je optereena zaloena roba, a u protivnom da zaloenu proda, ili zalonicu prenese indosamentom na nekog svog poverioca.

Primer skladinice sa zalonicom (varantom) - iz prakse SKLADINICA SKLADITA vredi samo do....................................... SKLADINICA br..........................................po naredbi I. PRIZNANICA prispele i na........................u skl. br..................................pod poz. br...............................za raun ili po naredbi dana________________, u_________________uskladitene robe:Kom. Oprema. Znak. Br. Koliina Vrsta U skl._____________poz. br._________________________________ za______________________________________________________ u

947

Uskladitene robe Komada................................... Oprema................................... Znak......................................... Brojevi.................................... Koliina................................. Osigurana vrednost din.......................................... Izdaci..................................... Takse..................................... Vredi do............................... Ova roba osigurana je protiv poara kod osiguravajueg drutva.........................................., u vrednosti od din........................................................i za vreme dok uskladitenje traje. Roba je ocarinjena, a do sada optereena sa................. ................................i poev od.......................redovnom tarifora predvienom taksama i osiguranjem. Po izruenju ove priznanice i pripadajue joj zalonice (varanta), kao i posle podmirenja svih tereta koji se odnose na gore navedenu robu, bie ista u roku od............................................od dana uskladitenja, a na zahtev i odmah izruena. Preuzimanjem skladinice svako se podvrgava odredbama pravilnika i tarife Javnih i slobodnih carinskih skladita. Dana.........................................u................................................. Skladite_________________________________ SKLADITE II. ZALOZNICA (VARANT) U skladitu br............................pod poz. br................. za raun ili po naredbi............................................... u.......................................uskladitene robe: Kom. Oprema. Znak. Br. Koliina.Vrsta Ova je roba osigurana protiv poara kod osiguravajueg drutva ................................... u vrednosti od din...................................................i za vreme dok uskladitenje traje. Roba je .........................i................... ocarinjena, a do sada optereena sa...................................... i poev od ................................redovnom tarifom predvienim taksama i osiguranjem. Po predaji ove zalonice (varanta) i pripadajue joj priznanice, kao i nakon podmirenja svih tereta koji se odnose na navedenu robu, bie ista u roku od....................................dana uskladitenja, a na zahtev i od mah izruena. Preuzimanjem skladinice podvrgava se svako odredbama pravilnika i tarife Javnih i slobodnih skladita. Isporuena dana________________________________________________________________ Potvrujem prijem skladinica:________________________, dana_____________u_________. Dana.........................................u................................... Skladite_______________________ Skladinica za delove robe (l. 742. ZOO) Da bi ostavodavae mogao preko skladita da obavi promet uskladitene robe, ako ve nije u mogunosti da izvri promet ele koliine uskladitene robe, moe traiti od skladitara da podeli robu na odreene delove i da mu za svaki deo izda skladinicu. Na taj nain ostavodavae moe lake da manipulie svojom robom, tj. da pojedine delove, za koje je izdata posebna skladinica, prodaje, odnosno prenosi svoje pravo tog dela na drugo lice. Skladitar je na zahtev ostavodavca duan da postupi po njegovom nalogu, odnosno da ostavodavevu robu podeli na nain kako je ovaj zahtevao i daje posebno uskladiti, uz obavezu da ostavodavcu za svaki uskladiteni deo izda zasebnu skladinicu. Ostavodavae moe sa tako zasebnim izdatim skladinicama da izlazi na trite i da lake prodaje svoju robu, ali moe i da jednu ili vie skladinica prenese svom poveriocu putem indosamenta, koji sada preuzima sva prava i obaveze ranijeg ostavodavca, svog dunika, u odnosu na robu koja se nalazi u skladitu i koja glasi na njega, kao i obaveze koje ima prema skladitara. Ako je ostavodavae pri predaji robe na skladitenje za elu koliinu te robe dobio jednu skladinicu, ostavodavae ima pravo da zahteva da skladitar podeli robu na odreene delove i da mu, u zamenu za skladinicu koju je dobio, izda posebne skladinice za svaki pojedini deo. U tom sluaju skladitar ima pravo na posebne trokove u vezi ovog novog naloga ostavodavca. 948

Takav nalog ostavodavac moe dati skladitaru u svako doba, a skladitar je duan da postupi po takvom nalogu vlastodavca. Na taj nain ostavodavac postie onaj cilj koji bi ostvario daje prilikom predaje celokupne koliine robe na skladitenje traio od skladitara da ovaj podeli robu na odreene delove i da mu za svaki deo izda posebnu skladinicu. Na kraju, prema stavu 3. ovog lana, ostavodavac moe zahtevati da mu skladitar izda skladinicu samo za jedan deo zamenljive robe koji je ostavio kod njega. To ne znai da je ta vrsta robe pomeana sa isto takvom robom drugih ostavilaca. Naprotiv, ostavodavac moe predati na skladitenje odreenu koliinu zamenljivih stvari, i traiti da se ta njegova roba ne mesa sa isto takvom robom drugih ostavilaca. Kod takvog stanja stvari ostavodavac moe zahtevati da mu skladitar izda skladinicu samo za jedan deo uskladitene zamenljive robe, dok bi za preostali deo robe dobio obinu priznanicu kao dokaz o predaji robe na skladitenje. Naravno, to ne znai da ostavodavac ne moe prihvatiti predlog skladitara da se takva roba moe pomeati sa robom iste vrste i kakvoe drugih ostavilaca zamenljivih stvari, posebno ako je oigledno da se radi o stvarima koje se mogu meati bez opasnosti od nastanka tete za ostavodavca.

Prava imaoca skladinice (l. 743. ZOO)

Pravo da moe da podigne robu iz skladita ima ono lice koje dri oba dela skladinice. Onaj ko dri samo priznanicu ima pravo raspolaganja robom, odnosno da to pravo prenosi na drugo lice, ali to znai da se i na osnovu priznanice moe zahtevati predaju robe ako isplati onaj deo koji je naveden u zalonici i isplati odgovarajuu naknadu za uvanje robe i druge trokove koje je u vezi toga imao skladitar. Stav prvi ovog lana ima u vidu da imalac skladinice ima i priznanicu i zalonicu, kao sastavne delove skladinice, te da po tom osnovu moe da trai da mu skladitar preda uskladitenu robu, uz plaanje naknade za skladitenje i eventualno nekih trokova koje bi skladitar imao u vezi sa skladitenjem robe. Imalac skladinice moe raspolagati robom oznaenom u skladinici, tako stoje moe prenositi na druga lica kao sredstvo robnog prometa, odnosno sredstvo plaanja. Prenos skladinice moe glasiti na ime, ako je na skladinici oznaeno ime lica kome se prenosi, odnosno ako time prenosilac ne eli da ta skladinica dalje cirkulie u prometu. Ona moe glasiti i na donosioca, kada na skladinici nije oznaeno lice ali je upisano "plativo donosiocu". Prema tome, svako ko donese takvu skladinicu ima pravo da od skladitara trai predaju robe, uz ispunjenje obaveze plaanja naknade za skladitenje i eventualno drugih trokova. Isto tako, prenos skladinice se moe izvriti "po naredbi", ako je imenom oznaen novi poverilac, koji ima dalje pravo da jednostranom izjavom svoje naredbe, indosamentom, odredi neko drugo lice kao imaoca prava iz skladinice, tj. i prava koje proizilazi iz priznanice i prava iz zalonice, ili da sam ostvari ta prava zahtevanjem da mu skladitar preda robu oznaenu na skladinici.

Sudska praksa
Ovlaeno lice za postavljanje zahteva za naknadu tete Za postavljanje zahteva za naknadu tete od skladitara, pored deponenta, legitimisano je i lice koje on ovlasti. Prema obrazloenju Drugostepeni sud je delimino uvaio albu tuioca, potvrdio prvo stepenu presudu u delu kojim je odbijen tubeni zahtev prema prvotuenom, uvaio albu i ukinuo prvostepenu presudu u delu kojim je odbijen tubeni zahtev prema drugotuenom i predmet vratio istom sudu na ponovno suenje. Meu strankama je bilo sporno ko je duan da tuiocu naknadi tetu u utuenom iznosu, koju je pretrpeo zbog potpunog unitenja uvezene robe. Drugostepeni sud ukazuje pre svega na pravilnost stanovita prvo stepenog suda, izraenog u pobijanoj presudi, da se sporni odnos stranaka ima raspraviti na osnovu ugovora o uskladitenju, a ne ugovora o prevo-zu, s obzirom daje pediter otkupio tovarni list i robu uskladitio kod drugotuenog, ime je ugovor o prevozu u potpunosti i uredno izvren, a zasnovan ugovor o uskladitenju. Isto stanovite zauzima i tuilac u albi, ali pogreno smatra daje stanovite prvostepenog suda u tom pravcu suprotno. Isto tako, prvostepeni sud pravilno smatra da prvotueni u ovoj pravnoj stvari nije pasivno legitimisan. Pomenuta roba je, pri injenici da je prvotueni kao komisionar tuioca, sve vreme od momenta preuziman) a od inoliferanta bila vlasnitvo tuioca, a izborom odgovarajueg peditera (tuilac nije ukazao na eventualne greke izabranog peditera) prvotueni je sa sebe skinuo rizik za propast robe. Sa druge strane, teta koju je pretrpeo tuilac posledica je poara u magacinu drugotuenog, to nije u uzronoj vezi sa ponaanjem prvotuenog. Na mestu su albeni razlozi tuioca daje presuda zasnovana na nepotpuno utvrenom injeninom stanju u delu odluke o drugotuenom, gde je prvostepeni sud odbio tubeni zahtev, nalazei da tuiocu nedostaje aktivna legitimacija u odnosu na ovog tuenog, jer je robu kod drugotuenog uskladitio pediter, koji je stoga jedini legitimisan za potraivanje naknade tete. 949

Po stanovitu drugostepenog suda, izloeno gledite prvostepenog suda je samo delimino pravilno. Istina, kad skladitar ne moe da izda robu zbog toga stoje ona unitena, odgovoran je pre svega deponentu za naknadu stvarne vrednosti robe poverene mu na uvanje. Meutim, za potraivanje tako nastale tete (kao i za postavljanje zahteva izdavanje robe u redovnom toku izvravanja ugovora o uskladitenju) legitimisano je, pored deponenta, i drugo lice, koje deponent ovlasti. Kako je u ovoj pravnoj stvari drugotuenom predala roba na uvanje i kako tuilac tvrdi daje on plaao drugotuenom naknadu za uskladitenje robe, postoji mogunost daje deponent (pediter) ovlastio tuioca, kao svog komitenta, da od skladitara (drugotuenog) trai izdavanje robe, pa bi tako i tuilac u ovoj parnici bio aktivno legitimisan prema drugotuenom za potraivanje naknade pomenute tete, to sledi iz prava na zahtev za izdavanje robe (prema odluci VPS, SI. 627/73); "Isporuka uskladitene robe nuno ne podrazumeva prenoenje skladinice. Skladitar je duan da ostavodavcu izda skladinicu ukoliko on to zahteva " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 252/96).

Prenoenje priznanice i zalonice (l. 744. ZOO)

I priznanica i zalonica mogu se prenositi indosamentom, zajedno ili odvojeno. Kod ove vrste prenosa od znaaja je ukazati na pravilo u vezi posedovanja samo zalonice ili samo priznanice. Naime, ako se skladinica prenosi u celini, ili posebno zalonica, a posebno priznanica, na njoj se prvi put mora upisati naziv, odnosno ime i zanimanje lica kome se skladinica, odnosno zalonica ili priznanica prenosi, njegovo poslovno sedite, odnosno prebivalite ili boravite ako je u pitanju fiziko lice, zatim iznos njegovog potraivanje i eventualno kamate i datum dospea. Prijemnik zalonice, odnosno priznanice duan je da o navedenom prenosu obavesti skladitara, koji taj prenos upisuje u svojoj poslovnoj knjizi i na samoj zalonici, odnosno priznanici naznauje daje taj prenos evidentiran u toj knjizi, naravno ako to zahteva prijemnik zalonice, odnosno priznanice. Inae, imalac zalonice bez priznanice, kome ne bude isplaeno u roku potraivanje obezbeeno zaloni -com, duan je, pod pretnjom gubitka prava da zahteva isplatu od prenosioca, podii protest prema Zakonu o menici (l. 747. st. 1. ovog zakona). I priznanica se prenosi putem indosamenta, tako to se na njenoj poleini napie i potpie izjava "vrednost primljena u robi", jer se pravo iz priznanice odnosi na robu a ne, na primer, u novcu, dok se kod zalonice upisuju reci "vrednost za zalogu". Od znaaja je i injenica da se prilikom svakog prenosa bilo ele skladinice ili njenih pojedinih delova, upisuje i datum prenosa.

Pravo imaoca priznanice (l. 745. ZOO)

Ve je reeno da se i priznanica, kao deo skladinice, moe prenositi u svim oblicima prenosa hartije od vrednosti, pa i indosamentom, dakle, kao to se to moe uiniti i sa zalonicom, koji se u jeziku skladitara naziva i "varant". Odredbe ovog lana imaju u vidu prenos priznanice bez zalonice, ta kakvo pravo proizilazi iz prenete priznanice. Onaj na koga je preneta priznanica bez zalonice, prema stavu 1. ovog ugovora ima pravo: a) da zahteva da mu se preda roba samo ako isplati imaocu zalonice, b) ili poloi skladitaru za imaoca zalonice iznos koji treba da mu bude isplaen na dan dospelosti potra ivanja. Dakle, imalac priznanice ime jedno pravo, a to je da imaocu zalonice neposredno ili preko skladitara, isplati iznos koji treba da mu bude isplaen na dan dospelosti potraivanja, te da mu skladitar preda robu koja je predmet zalonice, a imalac zalonice ima drugo pravo, a naime - zalogu na robi za njegovo potraivanje, to znai da mu se plati njegovo potraivanje na dan dospelosti, a ako se to ne uini da podigne protest prema Zakonu o menici i svoje potraivanje naplati po postupku koji je propisan tim zakonom. Prema stavu 2. ovog lana, imalac priznanice bez zalonice moe da zahteva da se roba proda, odnosno on moe da organizuje prodaju zaloene stvari, ako se postignutom cenom moe isplatiti iznos na koji ima pravo imalac zalonice, s tim da se ostvareni viak preda njemu. Pravo prodaje robe je pravo imaoca priznanice. On to pravo moe da ostvari samo ako pronae kupca koji e skladitaru isplatiti prodajnu cenu, tj. iznos koji treba da bude isplaen imaocu zalonice. Isplatom cene skladitaru za vrednost robe, kao i naknade za skladitenje, kupac, koji je deponovao sva ta sredstva skladitaru, ima pravo da od skladitara zahteva da mu se preda roba koja je oznaena na priznanici, odnosno zalonici.

950

Trea mogunost korienja prava priznanice odnosi se na zamenljive stvari, kada imalac priznanice bez zalonice moe da zahteva da mu skladitar preda jedan deo robe, pod uslovom da poloi skladitaru za raun imaoca zalonice odgovarajui iznos u novcu. U ovom sluaju u pitanju je priznanica koja se odnosi na ukupnu koliinu zamenljive stvari, predate na skladitenje, pa imalac priznanice zahteva od skladitara da mu od celokupne koliine predate zamenljive stvari preda jedan dao, s tim da poloi skladitaru za raun imaoca zalonice odgovarajui iznos u novcu. Za sluaj iz prethodnog stava, skladitar upisuje u svojoj poslovnoj knjizi ovu radnju, kao i na samoj priznanici, pa kada vri isplatu imaocu zalonice primljenog iznosa za izdatu koliinu zamenljive stvari, on i u zalonici belei podatak o predatoj koliini zamenljive robe i naplaenom iznosu, kao i da je taj iznos isplatio imaocu zalonice. Ostatak zamenljive stvari koji je i dalje ostao kod skladitara se takoe moe predati imaocu priznanice, pod uslovom da ovaj poloi skladitaru i preostali iznos duga po osnovu zaloge, a u protivnom postupak prodaje ostalog dela se sprovodi po odredbama Zakona o menici.

Prava imaoca zalonice (l. 746. ZOO)

Zalonica je deo skladinice, koja preneta na drugo lice ovome daje pravo zaloge na uskladitenoj robi. Zalonica se moe prenositi zajedno drugim delom, tj. i priznanicom, ili odvojeno. Prilikom prenosa na zalonici i priznanici mora biti upisan datum. To je propisano stavom 2. ovog lana. Zatim, ako se prvi put prenosi na njoj se mora upisati naziv, odnosno ime i zanimanje lica kome se zalonica prenosi, njegovo poslovno sedite, odnosno prebivalite ili boravite ako je u pitanju fiziko lice, zatim iznos njegovog potraivanje i eventualno kamate i datum dospea. Prvi primalac zalonice duan je da o navedenom prenosu obavesti skladitara, koji taj prenos upisuje u svojoj poslovnoj knjizi, odnosno registar i na samoj zalonici naznauje daje taj prenos evidentiran u toj knjizi. Bez obavljanja ovih radnji zalonica se ne moe dalje prenositi indosamentom. Inae, imalac zalonice bez priznanice, kome ne bude isplaeno u roku potraivan] e obezbeeno zaloni -com, duan je, pod pretnjom gubitka prava da zahteva isplatu od prenosioca, podii protest prema Zakonu o menici (l. 747. st. 1. ovog zakona). U stavu 2. ovog lana propisano je da se kod prvog prenosa zalonice u zalonici mora upisati i iznos potraivanja na koga se prenosi zalonica. Ako taj iznos nije naveden u zalonici, smatra se da se zalonica, odnosno pravo zaloge odnosi na celokupnu vrednost uskladitene robe. Kod prenosa indosamentom na zalonici se upisuje izraz "vrednost primljena u robi", ili kakav drugi izraz koji na to upuuje. Pravilo je da se kod svakog prenosa indosamentom navodi datum prenosa. Poslednji imalac zalonice, koji se nije mogao naplatiti iz vrednosti prodate robe koja se nalazila u skladitu, ima pravo da ostatak svog potraivanja naplati od svog dunika, prethodnika imaoca zalonice, odnosno prenosioca.

Protest zbog neisplate i prodaje robe (l. 747. ZOO)

Stav prvi ovog lana upuuje na primenu Zakona o menici - ako imalac zalonice bez priznanice ne bude isplaen u roku dospea potraivanja obezbeeno zalonicom. Protest zalonice predstavlja javnu ispravu koju protestni organ, odnosno sud, na zahtev imaoca, u njoj unosi podatak daje lice, imalac zalonice, inae, protestant, preduzeo odreenu menino pravnu radnju, u ovom sluaju u odnosu na zalonicu, i kakav je bio rezultat te radnje. Protest prema odredbama l. 69. do 77. Zakona o menici ima sledee karakteristike: Protest se podie kod suda koji je mesno nadlean za lice protiv koga se podie protest. U sudu radi na protestima sudija, a moe i ovlaeno slubeno lice kome predsednik suda rasporedom poveri tu dunost. Kad se podie protest, protestni organ podnosi menicu, odnosno u ovom sluaju zalonicu, onome protiv koga se protest trai i poziva ga da izvri zahtevanu inidbu. Ako se traeno lice ne nae u svome poslovnom lokalu, kad ga ima, odnosno u stanu, kad poslovnog lokala nema, ili ako se nae, ali mu se zahtev ne moe saoptiti ma iz kojeg uzroka, protestni organ nije duan da ponovi protestni postupak. Smatra se da je dokazano da se poslovni lokal ili stan nisu mogli pronai samo onda ako je u protestu zabeleeno da se protestni organ bezuspeno raspitivao o tome kod nadlenog optinskog organa uprave. Ako protestni organ ne bi bio dovoljno briljiv u raspitivanju za poslovni lokal ili stan, protest je ipak valjan, ali se organ time ne oslobaa od odgovornosti za tetu. Protest mora sadravati: 1) prepis protestovane menice odnosno protestovanog meninog prepisa, u ovom sluaju prepis zalonice, kao i svih izjava odnosno napomena na njima. 951

2) ime ili firmu lica po ijem se zahtevu i protiv koga se protest podie; 3) potvrdu da traeno lice nije izvrilo inidbu koja se na osnovu menice, odnosno zalonice od njega zahteva, ili da ga protestni organ nije mogao nai u njegovom poslovnom lokalu ili stanu, ili, ako ga je i naao, da mu iz bilo kog uzroka nije mogao saoptiti zahtev; 4) mestu, dan, mesec, godina i as, kad je i lokal gde je preduzet ili bezuspeno pokuan protestni postupak; 5) datum protesta, broj pod kojim je zaveden u registar protesta, slubeni potpis protestnog organa, kao i peat. Proputena inidba, zbog koje je protest traen, moe se izvriti i u ruke, odnosno u prisustvu protestnog organa (l. 69. navedenog zakona). Odredba ili uputstvo koje bi se tome protivilo nema vrednosti prema licu koje ima da izvri inidbu. Na sluaj isplate meninog duga protestni organ potvruje tu isplatu na menici, odnosno zalonici i menicu, odnosno zalonicu predaje licu koje je izvrilo isplatu. Ako menini dunik isplati jedan deo menine, zalone svote, to e se zabeleiti na izvornoj menici, odnosno zalonici i u protestu i o tome platiocu izdati priznanicu na prepisu protestovane menice, odnosno zalonice. Ako menini obveznik isplati meninu svotu, ali odbije isplatu protestnih trokova, ova e se okolnost utvrditi protestom, a sama menica predati platiocu. Naknada protestnih trokova trai se na osnovu ovog protesta. Isprava o protestu mora se bez odlaganja predati imaocu menice, odnosno zalonice ili licu koje je u njegovo ime podnelo menicu, odnosno zalonicu na protest. Nakon navedenih radnji kojim je izvren uredan protest, imalac zalonice koji je podigao protest , moe po proteku osam dana od dospelosti potraivanja zahtevati prodaju zaloene robe, a isto pravo pripada i prenosiocu koji je isplatio imaocu zalonice potraivanje obezbeeno zalonicom. Redosled izmirenja lica koja imaju pravo iz ili u vezi zalonice, po kojoj je izvrena prodaja, je ureen stavom 3. ovog lana, tako da se od naplaenog iznosa: a) prvo podmiruju trokovi prodaje, b) zatim potraivanja skladitara iz ugovora o uskladitenju i ostalih njegovih potraivanja nastalih u vezi sa ostavljenom robom, v) a na kraju se isplauje potraivanje imaoca zalonice, dok g) ostatak pripada imaocu priznanice.

Zahtev isplate od prenosilaca zalonice (l. 748. ZOO)

Odredbe ovog lana reguliu pravo imaoca zalonice prema ranijem, odnosno ranijim prenosiocima zalonice, ako posle izvrenog protesta, nije mogao postii potpuno namirenje prodajom zalone robe. Iz Zakona o menici proizilazi da svi oni koju su menicu, u ovom sluaju zalonicu, indosirali odgovaraju solidarno imaocu menice, odnosno zalonice. Imalac zalonice, koji nije mogao postii namirenje prodajom zaloene robe, ima pravo da zahteva isplatu od prenosioca, to bi gramatikim tumaenjem ovog izraza znailo da ostali indosanti ne bi mogli biti obuhvaeni zahtevom imaoca zalonice za naplatu preostalog duga koji nije mogao biti naplaen prodajom zaloene robe, mada je u poslednjem stavu ovog lana naveden i izraz "gubi pravo da zahteva isplatu od prenosilaca", to znai da imaocu zalonice odgovaraju svi indosanti upisani na zalonici, a ne samo poslednji prenosilac. Prema stavu 2. ovog lana, regresni zahtev za neisplaeni deo duga po osnovu zaloene a prodate robe, mora se podii u roku odreenom Zakonom o menici za zahtev prema indosantima, a taj zahtev prema lanu 44. pom. zakona iznosi etiri radna dana posle dana kada je izvrena prodaja robe. Za imaoca zalonice, koja je protestovana, bez znaaja je obavetenje poslednjeg prenosioca svom prethodniku, indosantu, jer preostalu obavezu prema imaocu zalonice mora ispuniti bilo koji prenosilac, a pravo je imaoca zalonice kome e se najpre obratiti za isplatu preostalog duga po pravu zaloge. Imalac protestovane zalonice moe traiti od onog protiv koga vri regres: neisplaeni iznos, kao i kamatu ako je bila u zalonici navedena, zatim zateznu kamatu i trokove protesta, poslatih izvetaja, kao i ostale trokove. Prema odredbama stava 3. ovog lana, imalac zalonice gubi pravo da zahteva isplatu od prenosilaca zalonice, ako ovaj ne bude zahtevao prodaju robe najdalje u roku od mesec dana od dana protesta. U stvari, njegovo pravo na naplatu neisplaenog dela duga, kamate i trokova ne zastareva posle proteka roka od mesec dana, jer se taj rok odnosi na naplatu u smislu Zakona o menici - kada imalac zalonice zahteva isplatu od prenosioca zalonice, jer je odredbama lana 78. istog zakona propisano da menino-pravni zahtevi protiv indosanta zastarevaju za godinu dana, raunajui od dana blagovremeno podignutog protesta.

952

UGOVOR O NALOGU
Pojam (l. 749. ZOO)
Ugovor o nalogu je takav ugovor po kome jedno lice - nalogodavac daje nalog drugom licu - nalogoprimcu da za njegov raun preduzme odreene poslove. Ova vrsta ugovora ranije nije bila u praksi, ali su je zahtevi trita, kao i inostrana praksa i teorija stavili u zakonodavne okvire obligacionog prava, kao koristan institut u poslovanju privrednih subjekata. Odredbe stava 1. ovog lana odreuju pravilo po kome se ugovorom o nalogu obavezuje nalogoprimac prema nalogodavcu da za njegov raun preduzme odreene poslove, ali se stavom 2. istog lana odreuje i pravilo da se nalogoprimac ovlauje na preduzimanje poslova koji su predmet ugovora o nalogu, a prema stavu 3. da za izvrenje tih poslova nalogoprimac ima pravo na naknadu - za svoj trud, osim ako stranke drukije ne ugovore. U praksi ima sluajeva ugovora o nalogu, iz kojih bi se moglo zakljuiti da se radi o poveravanju poslova od strane nalogodavca, pri emu nalogoprimac ne nastupa u ime i za raun vlastodavca, ve u svoje ime, i na taj nain ostvaruje ugovorenu obavezu izvrenja poverenog mu posla u korist nalogodavca. To je odnos samo izmeu nalogodavca i nalogoprimca. Izuzetaka ima, kao to bi bio sluaj cediranja trabine nalogodavca na nalogoprimca, da dugujui iznos naplati od dunika nalogodavca i da naplaeni iznos preda nalogodavcu. U stvari, na taj nain nalogodavac se ne pojavljuje lino da naplati svoju trabinu od svog dunika, ve tu svoju funkciju poverava nalogoprimcu. Ima i sluajeva, kako praksa utvruje, da nalogodavac daje nalog nalogoprimcu da otvori na svoj raun kredit u korist treeg lica, s tim to taj odnos posebno reguliu ugovorom o nalogu nalogodavac i nalogoprimac. Ugovor o nalogu obino postoji kod komisiona, trgovinskog zastupanja, posredovanja, pedicije, prevoza, bankarskih poslova. Tako, na primer, kod komisiona nalogodavac poverava komisionaru da izvri odreeni posao u ime i za raun nalogodavca, uz obavezu ovoga da komisionaru plati odreenu naknadu za izvreni posao. Kod trgovinskog zastupanja zastupniku se daje nalog da se stara da trea lica zakljuuju ugovore sa nalogodavcem. Tako je i kod ostalih navedenih instituta, s tim to se poslovi odnose u vezi delatnosti koje obavlja nalogoprimac. Nalogoprimac je obavezan da izvri nalog nalogodavca, prema primljenim uputstvima, sa panjom dobrog privrednika, pazei pri tom na interese nalogodavca. U svakom sluaju, nalogodavac i nalogoprimac ugovorom odreuju sadrinu naloga, nain i vreme izvrenja tog naloga, a ako ta pitanja nisu bila u pravoj meri regulisana ugovorom o nalogu, nalogoprimac je duan da u izvrenju tih poslova postupa kao dobar privrednik. Nalogoprimac moe odstupiti od dobij enog naloga i uputstava nalogodavca samo ako za to ima saglasnost nalogodavca, a ako za to nema vremena, on je duan da odustane od izvrenja naloga - ako proceni da bi to bilo u interesu nalogodavca. Nalogoprimac mora lino da izvri nalog nalogodavca, ali od tog pravila moe odstupiti samo ako je prethodno za to dobio dozvolu od nalogodavca. U tim sluajevima nalogoprimac odgovara samo za izbor zamenika i za uputstva koja mu je dao. O izvrenom poslu nalogoprimac je duan da poloi raun nalogodavcu i da ovome preda sve ono to je primio na osnovu obavljanja poverenih poslova. Iz takvog reenja u ovom zakonu, proizilazi da ugovor o nalogu ima za cilj da nalogoprimac izvri neku radnju za nalogodavca koja ima materijalni karakter, dakle da se neto primi i da se to preda bez odugovlaenja, saglasno ugovoru o nalogu, nalogodavcu. Nalogodavac je duan na zahtev nalogoprimca da ovome da izvesnu svotu novca za predviene zadatke, kao i naknadu u uobiajenoj visini, odnosno pravinu naknadu za izvreni rad. Pored toga, nalogodavac je duan da naknadi eventualnu tetu nalogoprimcu, ukoliko je ovaj objektivno imao pri izvrenju poverenog mu naloga. Naknadu za izvreni nalog nalogodavac je duan da isplati nalogoprimcu po obavljenom poslu, a ako nalogodavac to ne uini, nalogoprimac ima pravo zaloge na pokretnim stvarima nalogodavca koje je dobio po osnovu naloga. Nalog prestaje kada nalogoprimac izvri povereni mu nalog. Meutim, propisano je i pravo nalogodavca da odustane od ugovora o nalogu, bez uzroka koji bi to opravdavali, ali u tom sluaju je nalogodavac duan da nalogoprimcu isplati odgovarajui deo naknade, kao i eventualnu tetu koju bi nalogoprimac imao zbog tog odustanka. Ugovor o nalogu se moe i otkazati, i to je pravo nalogoprimca, ali i u tom sluaju on je duan da naknadi nalogodavcu tetu koju je ovaj pretrpeo zbog otkaza naloga u nevreme, osim ako su za otkaz postojali osnovani razlozi. Ugovor o nalogu prestaje kod ugovora u privredi, ako su stranke pravna lica, kada nalogodavac ili nalogoprimac padne pod steaj ili kada prestane pravno da postoji. 953

Sudska praksa
Ugovor o nalogu kao neformalni ugovor - "Ugovor o nalogu, kao neformalni ugovor, nastaje po izjavi nalogoprimca da e postupiti po nalogu nalogodavca. Kad nalogoprimac (tueni) nije dao izjavu da e postupiti po nalogu nalogodavca (tuioca), tada meu njima i nije zakljuen ugovor o nalogu " (prema odluci VSS, Prev. 272/95);

Primer ugovora o nalogu UGOVOR O NALOGU zakljuen dana________________godine, u___________, izmeu_______________________________, koga zastupa_________________________________(u daljem tekstu:nalogodavac) i___________________, koga zastupa___________________(u daljem tekstu:nalogoprimac). Ugovorne strane su se sporazumele o sledeem 1. Nalogoprimac se obavezuje da za raun nalogodavca preduzme odreene poslove:______________ (na prim. istraivanje trita za proizvodnju ili promet odreene robe koja je predmet delatnosti nalogodavca, i si.). 2. Poslovi iz prethodne take nalogoprimac e ostvariti na taj nain to e (na prim. ispitati odreeno trite prema interesu nalogodavca, zatim mogunost i korist od uea na odreenim sajmovima i izlobama - promocijama, proverom kod nadlenih organa, komora i si.). 3. Nalogoprimac je duan da izvri nalog iz take 1. ovog ugovora prema primljenim uputstvima nalogodavca, kao dobar privrednik. 4. Nalogoprimac se obavezuje da poslove iz ta. 1. i 2. ovog ugovora izvri najkasnije do godine, o emu e odmah pismeno obavestiti nalogodavca i predati mu odreenu doku mentaciju (ili neku drugu stvar koja je bila predmet ugovora). 5. Nalogoprimac moe odstupiti od obaveze preuzete u taki 1. ovog ugovora samo po prethodnoj pismenoj saglasnosti nalogodavca. 6. Ako nalogoprimac nije u objektivnoj mogunosti da izvri povereni mu posao iz ovog ugovora, duan j e o tome da obavesti nalogodavca i da od njega trai dodatna uputstva. 7. Nalogoprimac je duan da poverene mu poslove iz ovog ugovora izvri lino, a on ih moe poveriti drugom samo ako prethodno za to dobije pismenu saglasnost nalogodavca. 8. Nalogodavac se obavezuje da nalogoprimcu naknadi sve potrebne trokove koje je uinio za izvrenje naloga, od dana kada su uinjeni, ak i ako trud nalogoprimca, bez njegove krivice, nije imao uspeha. 9. Nalogodavac je duan da nalogoprimcu naknadi tetu koju je imao bez svoje krivice u vrenju naloga. 10. Za izvreni rad nalogodavac je duan da nalogoprimcu isplati naknadu po obavljenom poslu u iznosu od dinara. 11._____________________________________________(ostali uslovi). 12. Za sve to ovim ugovorom nije regulisano, shodno e se primeniti odgovarajue odredbe o nalogu iz Zakona o obligacionim odnosima. Nalogoprimac, Nalogodavac,

954

Primer tube za izvrene usluge po ugovoru u nalogu TRGOVINSKI SUD U TUILAC: Preduzee_____________________________________________, iz_____________________, TUENI: Preduzee_______________________________________________, iz_____________________. TUBA radi naknade za izvrene usluge po ugovoru o nalogu, vrednost_______________dinara. Tuilac i tueni su______________________godine zakljuili ugovor o nalogu, po kome se tuilac obavezao da za raun nalogodavca - tuenog preduzme odreene poslove, i to:______________________(na prim. da istrauje trita za plasman robe tuenog, ili promet odreene robe koja je predmet delatnosti nalogodavca - tuenog, i si.). DOKAZ: ugovor o nalogu od_____________godine. Tuilac je sve svoje obaveze iz navedenog ugovora izvrio u roku predvienim navedenim ugovo rom, tako to je po primljenim uputstvima tuenog, sa panjom dobrog privrednika, obavio sledee po slove:________________________, o emu je obavetavao tuenog dopisima od___________________go dine, na osnovu kojih je tueni ostvario rezultate u poslovanje koje je oekivao zakljuenjem ugovora o nalogu sa tuiocem, odnosno ostvario poveanje proizvodnje robe iz svog programa proizvodnje, ostva rivi na taj nain dohodak koji je oekivao. DOKAZ: dopisi tuioca od___________________godine i eventualno vetaenje. Tuilac je traio od tuenog da mu isplati naknadu za izvreni rad po ugovoru o nalogu, ali mu ovaj do danas nije odgovorio. U vezi izvrenja poslova po predmetnom ugovoru tuilac ima pravo na naknadu u iznosu od __________________ dinara, kao i trokove u iznosu od _______________ dinara, a koji su uinjeni u vezi ___________________________, saglasno ugovoru o nalogu. Sa iznetih razloga, tuilac predlae da sud po sprovedenom postupku i izvedenim dokazima, donese PRESUDU Obavezuje se tueno preduzee _______________, iz_____________, da tuiocu _____________, iz ____________________, isplati na ime naknade za izvreni rad po ugovoru o nalogu iznos od________________dinara, kao___________dinara i na ime trokova u vezi izvrenog naloga, sve sa zateznom kamatom od _________________do dana isplate, kao i da mu naknadi trokove postupka, pod pretnjom izvrenja. Za tuioca,

Lica duna da odgovore na ponudu naloga (l. 750. ZOO) Ugovor o nalogu mogu zakljuiti i fizika lica, odnosno lica kojima to nije zanimanje. Zbog toga ih ovaj zakon, posebno u odredbama narednog lana naziva, ako se ve prihvate posla da za nekog izvre "tue poslove", da to ine kao "dobri domaini", pa se u odredi stava 3. tog lana navodi i kakva je obaveza tih lica ako nalog izvravaju bez naknade. Ali, odredbe ovog lana imaju u vidu pravna lica koja se bave vrenjem tuih poslova kao zanimanjem. Ali ima u vidu i ona lica koja se javno nude za vrenje tih poslova. Razlika meu njima je u tome to se kod nekih lica vrenje tuih poslova obavlja kroz vrenje osnovne delatnosti, a kod drugih kao dodatne, uz vrenje osnovnih delatnosti. Tako, na primer, vrenje tuih poslova, uz vrenje drugih poslova, javlja se kod poslova komisiona, zatim kod poslova zastupanje, kod posebnih sluajeva ustupanja potraivanja, prodajnog naloga, ugovora o trgovinskom zastupanju, posredovanju, pediciji, asignaciji. U praksi se obino deava da se lica koja obavljaju poslove po osnovu naloga javljaju svojim ponudama da izvre kakav posao za drugog. Oni su za te poslove registrovani i za svoje obaveze odgovaraju svojom imovinom. Meutim, njihovim postojanjem sa oznaenom funkcijom predstavlja i neku vrste ponude da su uvek spremni da izvre neki tui posao u korist i za raun tih lica. 955

Zbog toga, s obzirom da se bave takvim zanimanjem, njima se obraa vei broj lica koja im poveravaju vrenje njihovih poslova po pravilima o nalogu, zbog ega su oni, prema odredbama ovog lana, duni da ili prihvate ili odbiju ponueni posao. Ako nee da prihvati ponueni posao, lice koje se bavi vrenjem tuih poslova duno je da ponudioca naloga o tome obavesti bez odlaganja, jer bi u protivnom odgovarao za tetu koju bi ponudilac pretrpeo zbog toga. Ne odgovaranje na poziv da se izvri kakav tui posao ne smatra se prihvatom ponude, odnosno ne smatra se da je samim tim ugovor o nalogu i zakljuen. Meutim, to utanje moe imati za posledicu naknadu tete koju bi zbog toga pretrpeo ponudilac. Naknada tete se mora dokazati, naroito ako ponudilac zbog propusta nalogoprimca nije mogao da zakljui neki ugovor, ili mu se priini kakva teta u vrenju svoje delatnosti, oekujui da e odreeni posao za njega obaviti lice koje obavlja tue poslove, a kome se on obratio. Izraz "bez odlaganja" znai odmah po prijemu ponuenog naloga, tj. istoga dana, a najkasnije sutradan, i to sigurnim sistemom obavetenja, tako da ponudilac naloga bude blagovremeno upoznat radi preduzimanja drugih mera kojima bi spreio nastanak tete.

OBAVEZE NALOGOPRIMCA
Izvrenje naloga kako glasi (cl. 751. ZOO)
Ako je nalogoprimac primio nalog nalogodavca duan je da ga izvri po primljenim uputstvima. Ako su uputstva nalogodavca izriita, odnosno ako su precizno oznaena i ako ih nalogoprimac moe bez primedaba izvriti, onda su to nalozi koji se moraju izvriti kako su navedeni. U sluaju da nalog nije precizan, odnosno ako nisu data sva potrebna uputstva na njegovo izvrenje, nalogoprimac je duan da od nalogodavca zatrai ona uputstva koja obezbeuje sigurno izvrenje datog naloga, vodei rauna o interesima nalogodavca.. Pri izvrenju naloga, nalogoprimac je duan da postupa kao dobar privrednik, odnosno dobar domain, ostajui u granicama dobijenog naloga, kojima se, inae, rukovodi pri izvrenju tog naloga. Nalog moe biti dobar, precizan, ali umenost u vrenju poverenog naloga predstavlja deo pravila kojima se rukovodi nalogopri mac, primenjujui svoju strunost, strunost svojih kadrova, odnosno profesionalnost kojom se rukovodi pri izvrenju dobijenog naloga. Navodei izraze "dobar privrednik, odnosno dobar domain", kao i "paziti na interese nalogodavca", daju osobenost ovom pravnom institutu, a naime da dobar privrednik podrazumeva pravilo iz lana 18. ovog zakona, po kome je dobar privrednik, odnosno strana u obligacionom odnosu, duna da u izvravanju svoje obaveze postupa sa panjom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovarajuoj vrsti obligacionih odnosa, u ovom sluaju u oblasti ugovora o nalogu, to podrazumeva i izvrenje poslova u interesu nalogodavca. Ako bi nalozi nalogodavca bili povrni, oigledno nestruni, ili nejasni, a nalogoprimac smatra da takvi nalozi nisu u interesu nalogodavca, on je duan da na to upozori nalogodavca, ali ne samo to, ve i da mu predloi neka reenja na osnovu kojih bi se povereni nalog mogao uspenije, prema volji nalogodavca, izvriti. Ako nalogodavac nije dao odreena uputstva o poslu koji treba da obavi nalogoprimac, i pored traenja dodatnih, novih uputstava, nalogoprimac je duan, rukovodei se interesima nalogodavca, postupati kao dobar privrednik, a ako je nalog bez naknade - kako bi u istim okolnostima postupao u sopstvenoj stvari. Ve je reeno, da u takvim sluajevima, naroito ako te poslove vre specijalizovana preduzea za tu vrstu poslova, moraju se ti poslovi obaviti na najprofesionalniji nain, dakle kao dobar privrednik, ostvarujui interese koje je nalogodavac oekivao od datog naloga.

Sudska praksa
Cl. 751. u vezi l. 772. - "Komisionar je duan da izvri nalog iz ugovora o komisionu prema primljenim uputstvima sa panjom dobrog privrednika, pazei pri tom na interese nalogodavca - komitenta. Do odgovornosti komisionara (osim ako je posebno jemio za saugovaraa) moglo bi doi samo ako je neovlaeno postupao, mimo dobij enih naloga od komitenta, odnosno sa panjom dobrog privrednika" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 487/95).

Odstupanje od naloga i uputstavafel. 752. ZOO)

Nalogoprimac ne moe odstupiti od naloga i uputstava nalogodavca, ak ako smatra da bi izvrenje takvog naloga bilo protivno interesima nalogodavca. Mada je nalogoprimac duan, kao to to predviaju i odredbe prethodnog lana, da o svim nepravilnostima, odnosno tetnosti datog naloga upozori nalogodavca, ipak on treba da se rukovodi datim uputstvima nalogodavca. 956

Nalogoprimae moe odstupiti od dobij enog naloga i uputstva nalogodavca samo ako je za to dobio saglasnost nalogodavca. Ali ako je nalog vezan za neki rok, a nalogoprimae zbog kratkoe vremena ili iz nekog drugog razloga nije u mogunosti da trai saglasnost nalogodavca, nalogoprimae moe da odstupi od naloga i datih mu uputstava samo ako je po proceni svih okolnosti, kao dobar privrednik, odnosno dobar domain, mogao osnovano smatrati da to zahtevaju interesi nalogodavca. U stvari, on bi morao da postupa sa panjom koju zahteva vrenje njegove delatnosti, odnosno kako bi u istim okolnostima postupao u sopstvenoj stvari. Nalogoprimae koji odstupi od datih mu naloga, odnosno ako prekorai granice naloga i odstupi od dobijenih uputstava, van sluaja predvienog u stavu 1. ovog lana, a naime, kada je nalogoprimae zbog kratkoe vremena ili nekog drugog uzroka nije mogao traiti saglasnost nalogodavca, prekoraenjem granice naloga, prema stavu 2. ovog lana, nalogoprimae se nee smatrati kao nalogoprimae, ve za poslovou bez naloga, osim ako je nalogodavac naknadno odobrio ono stoje uradio. lanom 220. i drugim odredbama ovog zakona, koje se odnose na poslovodstvo bez naloga, data je definicija poslovodstva bez naloga, ili kako se jo drukije naziva ovaj pravni institut - vrenje tuih poslova. Pravilo o poslovodstvu bez naloga se svodi na to da neko moe da obavlja tue poslove, pravne ili materijalne, a da za to nema ni nalog ni ovlaenje onoga u iju korist to radi, sa namerom da zatiti njegove interese. Meutim, ako nalogodavac naknadno odobri poslove koje je nalogoprimae obavio prekoraenjem naloga i odstupio od dobijenih uputstava, smatra se da su ti poslovi obavljeni u smislu ugovora o nalogu.

Zamena(l. 753. ZOO)

Nalogoprimae, po pravilu, sam izvrava nalog nalogodavca. Meutim, ako nalogoprimae iz opravdanih razloga ne moe sam da zavri povereni mu posao, odnosno nalog, on moe da trai od nalogodavca da mu dozvoli da izvrenje naloga poveri drugom licu. Ako nalogodavac ne dozvoli nalogoprimcu da poverene poslove izvri neko drugi, ugovor se moe raskinuti pod uslovima iz lana 133. ovog zakona. Ako nalogodavac prihvati predlog nalogoprimca, pa i izbor zamenika koji e izvriti ugovor o nalogu, nalogoprimae odgovara za izbor zamenika i za uputstva koja mu je dao. Odgovornost za izbor zamenika se svodi na to da nalogoprimae izabere i predloi najbolje lice koje poznaje posao u vezi izvrenja naloga, koji se takoe profesionalno bavi tim poslovima, za koga se veruje da e na najbolji nain, odnosno isto kao i nalogoprimae izvriti posao koji mu se poverava kao zameniku. Kod izbora takvog zamenika i davanjem istog naloga i dodatnih uputstava primljenih od nalogodavca, nalogoprimae se oslobaa odgovornosti za tetu koja bi u takvim uslovima mogla da nastane na tetu nalogodavca, osim za sluaj propasti ili oteenja stvari koji bi se dogodili kod zamenika. Ako bi nalogodavac predloio zamenika nalogoprimcu, makar i po preporuci ovoga, nalogoprimae nee odgovara za izbor i rad zamenika, ali bi ovome morao da prui svu pomo radi uspenog obavljanja posla. No, on e u svakom sluaju odgovarati za tetu ako bi radom zamenika nastala za sluaj propasti ili oteenja stvari koji bi se dogodili kod zamenika, bez obzira ko je predloio zamenika i da li je izbor zamenika dobro izvren, odnosno i da li je zamenik u svemu postupao po nalogu i uputstvima nalogodavca. I nalogoprimae, ako sam obavlja poslove naloga, odgovara za propast ili oteenje stvari, iako to ne proizilazi iz odredaba ovog lana, ali je sigurno da ako poslove naloga prenese na zamenika, nalogoprimae odgovara za tetu zbog izbora zamenika i za uputstva koja mu je dao, ali odgovara i za propast i oteenje stvari. Na taj nain nalogoprimae je u nepovoljnijem poloaju kada obavljanje poslova naloga preko zamenika, jer je za naknadu tete odgovoran nalogodavcu neposredno, dok bi nalogoprimae morao da trai obeteenje od zamenika. Nalogodavac ima pravo da kontrolie rad nalogoprimca, pa u vezi toga i da mu daje dodatna uputstva. Ako bi poslove naloga obavljao zamenik, nalogodavac ima pravo da i njegov rad prati i da trai odreeno izvrenje iz naloga. Prema tome, i ako je zamenik dobio nalog i uputstva od nalogoprimca, naravno po saglasnosti nalogodavca, ovaj ima pravo da neposredno kontrolie rad zamenika, pa i da neposredno trai od njega izvrenje obaveza iz naloga.

Polaganje rauna(l. 754. ZOO)

Iz odredbe ovog lana proizilazi, prvo, daje nalogodavac o izvrenom poslu duan podneti raun nalogodavcu bez odugovlaenja, i drugo, da sve stoje primio na osnovu obavljenih poverenih poslova preda nalogodavcu. Poloiti raun nalogodavcu o izvrenom poslu znai daje nalogoprimae duan da pismeno podnese raun nalogodavcu o svemu onom stoje uinio povodom dobij enog naloga, da se iz tog rauna vidi koji je obim posla izvrio i na koji nain, zatim kakav je rezultat ostvario izvrenjem tog posla, odnosno da li je ostvaren interes nalogodavca i koliko u odnosu na primljeni nalog i dodatna uputstva, te koliku je korist nalogoprimae ostvario za nalogodavca, uz podnoenje i rauna o naknadi koja mu pripada za taj posao, pa i o svojim trokovima. 957

Uz navedeni raun, nalogoprimac je duan da nalogodavcu preda i svu korist, tj. materijalna dobra, stvari, odnosno novana sredstva ili kakvu hartiju od vrednosti po kojoj se mogu da ostvare odreena prava iz takve hartije i si. Uz sve to, naravno, nalogoprimac je duan da nalogodavcu preda i svu dokumentaciju, prepisku i slino, stoje imao u vezi sa izvrenjem naloenog posla, kako bi nalogodavac, eventualno, mogao da proceni kakav je obim posla izvren i na koji nain, te da li ta dokumentacija ukazuje na pravilnost voenja posla po nalogu. Ukoliko obraun nalogoprimca ne bi bio potpun, nalogodavac bi mogao da od nalogoprimca trai dodatna pismena obavetenja, odnosno dopunu rauna o onim pitanjima koja su bitna za sagledavanje uspenosti izvrenog naloga, koja nalogoprimac u svom obraunu nije naveo, a u vezi su sa izvrenjem naloga.

Sudska praksa
Sticanje bez osnova i nalog - "Kad je isplata izvrena nalogoprimcu, zahtev za vraanje postavlja se prema nalogodavcu " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Rev, 2955/02).

Podnoenje izvetaia (l. 755. ZOO)

Prema odredbama ovog lana, nalogoprimac je duan da u toku izvrenja posla, na zahtev nalogodavca, ovome podnese izvetaj o stanju poslova, pa i da mu podnese raun pre odreenog vremena. Prava nalogodavca propisana odredbama ovog lana proizilaze iz prirode posla koji je poveren nalogoprimcu, naroito ako taj posao po nalogu mora da se obavi u nekom duem vremenskom periodu i ako je taj posao optereen velikim finansijskim sredstvima, a posebno rokovima u kojima se isti mora zavriti. To je jedna vrsta nadzora od strane nalogodavca, kako bi u sluaju utvrenja kakve manjkavosti intervenisao svojim uputstvima, sve u cilju da se ugovoreni posao zavri u smislu ugovora o nalogu. Zahtev nalogodavca da mu nalogoprimac podnese obraun i pre odreenog vremena, znai kontrolu onoga to je nalogoprimac do odreenog vremena uinio u pogledu ispunjenja ugovora o nalogu, a i ocenu izvrenog rada sa stanovita postavljenih rokova i zahteva, pa i u vezi naina korienja novanih sredstava ako ih je dao nalogoprimcu za izvrenje ugovorenog posla. To dalje znai, da bi nalogodavac po prijemu rauna nalogoprimca, ako bi ocenio da ovaj ne izvrava dogovor kako je ugovorom predvieno, mogao da trai i raskid ugovora, posebno ako je iz podnetog obrauna ocenio da e iz posla koji obavlja nalogoprimac imati kakvu tetu, zatim daje nalogoprimac u velikom zakanjenju sa izvrenjem poverenih mu poslova, ili ima tekoe u svom poslovanju koje ga mogu dovesti do steaja i slino. Pri tom, nalogoprimac nema pravo da od nalogodavca trai objanjenja o razlozima zbog kojih ovaj trai izvetaj o stanju poslova ili polaganje rauna pre odreenog vremena.

Odgovornost za upotrebu nalogodavevog novca (l. 756. ZOO)

Kod pojedinih poslova koji se ugovaraju po osnovu naloga, a posebno onih koji izazivaju odreene trokove, nalogodavac se ugovorom obavezuje da na zahtev nalogoprimca ovome da izvesnu svotu novca za predviene izdatke, kako je to regulisano i odredbama lana 758. ovog zakona. Izvesna svota novca koju nalogodavac daje kao predujam nalogoprimcu mora se koristiti samo za potrebe izvrenja ugovorenog posla po ugovoru o nalogu. Na tako korieni novac nalogoprimac ne plaa ni ugovornu ni zateznu kamatu. Ali ako je nalogoprimac primljeni novac od nalogodavca koristio za svoje potrebe, dakle ne za izvrenje odreenog posla po ugovoru o nalogu, on je duan da plati nalogodavcu kamatu po najvioj dozvoljenoj ugovornoj stopi, raunajui od dana upotrebe. Odredbama lana 399. Zakona obligacionim odnosima propisana su pravila u pogledu visine stope ugovorne kamate, posebno kada su u pitanju fizika lica, a posebno kada su u pitanju pravna lica. Za fizika lica vai pravilo da stopa ugovorne kamate izmeu njih ne moe biti vea od kamatne stope koja se u mestu ispunjenja plaa na tedne uloge po vienju. Kod pravnih lica vai pravilo da u pogledu najvie ugovorne stope vai kamatna stopa koju banka ili druga bankarska organizacija plaa, odnosno ugovara za takvu ili slinu vrstu posla i dospeva po isteku godine, ako za odreeni sluaj nije odreeno to drugo. Reci "po isteku godine" shvataju se tako da kamata, sa duim rokom trajanja ugovora, dospeva ne krajem godine ve istekom jedne godine od dana zakljuenja ugovora, a ako bi rok trajanja ugovora bio krai onda za taj period, dok se kao mesto ispunjenja, ako ugovorom nije posebno ugovoreno, smatra ono mesto gde poverilac ima ili je imao svoje prebivalite, odnosno sedite u trenutku zakljuenja ugovora 958

Zakonska norma je da ako je ugovorena vea kamata od dozvoljene, da e se primeniti najvea dozvoljena stopa kamate. Ako nalogoprimac ne vrati ostali neutroeni iznos na vreme, duan je da na taj iznos plati nalogodavcu zateznu kamatu, raunajui od dana kada je bio duan da ga vrati. Prema Zakonu o visini stope zatezne kamate ("SI. 1. SRJ", br. 9/01, koji vai od 03. 03. 2001. godine), lanom 2. tog zakona propisano je da se stopa mesene kamate sastoji od: a) mesene stope rasta cene na malo i b) fiksne stope od 0, 5% meseno. Obraun duga uveanog za zateznu kamatu vri se tako da se fiksna stopa od 0, 5% mnoi iznosom glavnog duga uveanog za kamatu po mesenoj stopi rasta cene na malo, primenom konformne metode.

Solidarna odgovornost nalogoprimaca (l. 757. ZOO)

Vie lica koja se bave vrenjem tuih poslova mogu kao nalogoprimci zakljuiti jedan ugovor sa nalogodavcem u vezi izvrenja odreenog posla. Zakonska je odredba, a to je propisano u ovom lanu, da oni odgovaraju solidarno za obaveze iz tog naloga, ako to drugo nisu ugovorili. U ovom sluaju, iako se ugovorom odreuje koje e lice i koje poslove iz ugovora o delu izvriti, njihova odgovornost za izvrenje celokupnog posla je solidarna. Za nalogodavca je bez znaaja injenica da li je jedan od nalogoprimaca izvrio svoju obavezu kada je u pitanju odgovornost za neizvrenje celokupnog posla. Zakljuujui ugovor u kome uestvuje vie nalogoprimalaca, njihova odgovornost proizilazi iz njihovog dogovora ta e ko od njih iz takvog ugovora da izvri. Kada bi bilo suprotno, odnosno kada bi nalogodavac eleo da mu svaki od nalogoprimalaca izvri odreeni posao po ugovoru o nalogu, to ne bi bio onaj ugovor po kome se izvrenje odreenog posla poverava jednim ugovorom veem broju nalogoprimalaca. Po optim pravilima, solidarna odgovornost podrazumeva kada vie ugovoraa preuzima zajedniki obaveze po nekom ugovoru. U konkretnom sluaju, i po ugovoru o nalogu, kada vie lica preuzme zajedniku obavezu, onda svi odgovaraju solidarno u sluaju neizvrenja obaveze prema nalogodavcu, to znai da nalogodavac ima pravo da po svom izboru zahteva ispunjenje obaveze od svakog solidarnog dunika. Nalogoprimci po ugovoru o nalogu odgovaraju solidarno prema nalogodavcu samo u pogledu obaveze koje su preuzeli prema nalogodavcu, odnosno prema ugovoru nalogu, to znai da ne odgovaraju nalogodavcu solidarno i za obaveze koje su u izvrenju svog dela posla preuzeli prema treim licima. Imajui u vidu da je ugovor o nalogu takav ugovor po kome nalogoprimac preduzima poslove za raun nalogodavca, a da u svoje ime istupa u pravnom prometu sa treim licima, odnosno da preuzima prava i obaveze u vezi izvrenja naloga u svoje ima a za raun nalogodavca, proizilazi daje nalogodavac u obavezi prema treim licima za obaveze koje je nalogoprimac, odnosno jedan od vie njih, preuzeo u vrenju poslova naloga, zbog ega je nalogodavac odgovoran treem licu, a nalogoprimac koji je stvorio obavezu nalogodavcu da za tu obavezu odgovara nalogodavcu. Kod takvih sluajeva, kada ima vie nalogoprimaca po jednom ugovoru, solidarna odgovornost, prema odredbama ovog lana, postoji samo za obaveze iz tog naloga. Ugovorom o nalogu moe biti regulisana odgovornost nalogoprimalaca i na drugi nain, tj. da neki nalogoprimci odgovaraju solidarno, ili da se solidarna odgovornost iskljui za sve nalogoprimce, s tim to bi bila ugovorena pojedinana odgovornost svakog od nalogoprimaoca za posao, odnosno obaveze koje bi stvorio vrenjem poverenog mu dela podeljenog posla iz ugovora o nalogu.

OBAVEZE NALOGODAVCA
Predujmljivanje novca (l. 758. ZOO)
Posao nalogoprimca je, po pravilu, vezan za izdatke koje bi on imao u izvrenju ugovora o nalogu. Zbog toga je odredbama ovog lana predvieno da nalogoprimac moe traiti od nalogodavca izvesnu svotu novca za predviene izdatke. Izdaci se predviaju ugovorom o nalogu, ali mogu kasnije nastati iz nekih razloga za koje stranke nisu znale. Zbog toga je nalogodavac duan, prvo, da isplati odreenu sumu novca nalogoprimcu, predviene ugovorom, a drugo, da mu po posebnom zahtevu isplati neku sumu u vezi izdataka koje je nalogoprimac imao u toku izvrenja ugovorenog posla, a ti izdaci nisu mogli biti uoeni prilikom zakljuenja ugovora. Svota novca za izdatke koje bi imao nalogoprimac je jedna vrsta predujma. Ona se mora koristiti samo za svrhe u vezi izvrenja poslova iz ugovora o nalogu. Nalogoprimac moe, ako ugovorom nije drukije predvieno, da koristiti svoja sredstva za izvrenje naloga, u kom sluaju na taj nain kreditira nalogodavca, naravno bez obaveze da mu ovaj za to plati i neku kamatu. 959

Ali ako nalogoprimac trai da mu nalogodavac isplati odreenu svotu novca za izdatke koji su ugovorom predvieni, ili su nastali u toku izvrenja posla, a nalogodavac ne postupi po takvom zahtevu, nalogoprimac ima pravo na zakonsku kamatu koja se rauna od dana kada je nalogodavac imao obavezu da te izdatke isplati, naravno u vezi onih sredstava koje je nalogoprimac utroio za izvrenje ugovorenog posla. U stvari, pored prava da trai naplatu zakonske kamate, nalogoprimac moe, ako mu se ne plate i izdaci koje e imati u narednom periodu, a koji su nuni za izvrenje ugovorenog posla, i raskinuti ugovor pod uslovima iz odredba lana 124 i drugih lanova iz dela ovog zakona o raskidanju ugovora zbog neispunjenja.

Naknada trokova i preuzimanje obaveza (cl. 759. ZOO)

Kako nalogoprimac sve poslove u vezi ugovora o nalogu vri u korist nalogodavca, ovaj je duan da mu naknadi sve potrebne trokove koje je uinio za izvrenje naloga, ak i ako njegov trud bez njegove krivice nije imao uspeha. Primeuje se daje odredbama ovog lana predvieno da navedena obaveza nastaje samo u pogledu onih trokova koji su uinjeni bez krivice nalogoprimca, to znai da e nalogodavac imati obavezu prema nalogoprimcu samo u pogledu tih trokova, bez obzira da l ij e ugovoreni posao obavljen sa uspehom ili bez uspeha. Navedeno pravo nalogoprimca proizilazi iz injenice da sve poslove koje vri po osnovu ugovora o nalogu vri u korist nalogodavca, pa je ovaj duan i da snosi trokove koji nastanu u vezi izvrenja posla po tom ugovoru, bez obzira ako je njegov trud ostao bez uspeha. Nalogoprimac, po pravilu, ima obaveze prema treim licima, pa samim tim i plaanje po tim obavezama. Ako nalogoprimac ne izvri svoje obaveze plaanja treim licima, te obaveze prelaze na nalogodavca koji je duan da ih izmiri. U stvari, sve dospele obaveze nastale iz ugovora o nalogu obavezuju nalogodavca, ako ih nalogoprimac nije izvrio na vreme. O odgovornosti za neizvrenje dospelih obaveza prema treim licima, raspravljaju nalogodavac i nalogoprimac, sa stanovita da lije nalogodavac dao potrebna sredstva, odnosno obezbedio sredstva za izdatke za izvrenje ugovorenog posla, ili je nalogoprimac svojim propustom, odnosno svojom krivicom doveo do toga da nastanu trokovi koje mora da plati nalogodavac. Taj odnos raspravljaju nalogodavac i nalogoprimac kada ovaj podnosi raun nalogodavcu o izvrenom poslu. Zbog toga je odredbama lana 755. ovog zakona propisano daje nalogoprimac duan da nalogodavcu poloi raun i pre odreenog vremena, to pretpostavlja sumnju nalogodavca da nalogoprimac ne izvrava povereni mu posao u skladu sa ugovorom o nalogu.

Naknada tete (l. 760. ZOO)

Ako bi nalogoprimac u izvrenju ugovora o nalogu pretrpeo kakvu tetu, za koju on nije odgovoran, nalogodavac je duan da mu je naknadi. Nalogoprimac mora dokazati daje teta koja mu je prouzrokovana uinjena u vezi sa poslom, odnosno izvrenjem ugovora o nalogu i da do te tete nije dolo njegovom krivicom. Odredbama ovog lana nije propisano o kojoj se teti radi, tj. da li o stvarnoj teti koja moe biti materijalnim dobrima nalogoprimca, ili na drugim stvarima kojima raspolae nalogoprimac u izvrenju ugovora o nalogu. Inae, da bi se stekao osnov za naknadu tete, potrebno je ispunjenje nekih uslova, kao to su: neispunjenje ili zadocnelo ispunjenje obaveze nalogodavca iz ugovora o nalogu, nastanak tete na stvarima nalogoprimca, kao i u drugim sluajevima koji se odnose na uzronu vezu izmeu tete i nemogunosti izvrenja obaveze koja zavisi od ponaanja, odnosno obaveze nalogodavca. teta koju pretrpi nalogoprimac, a koju treba da naknadi nalogodavac, zavisi od niza okolnosti pravine procene tete, to podrazumeva i ocenu dela odgovornosti i druge strane, ako ona postoji. Odredbama lana 154. ovog zakona propisano je pravilo da ko drugome priini tetu daje duan i da je naknadi, ukoliko ne dokae da teta nije nastala njegovom krivicom tetu u pogledu obima i visine mora dokazati nalogoprimac. On mora dokazati nata se odnosi obina teta a nata izgubljena korist. Posebno se mora dokazati i od kog vremena potie ta teta, te da li je o toj teti i kada obavestio nalogodavca, kao i druga pitanja od znaaja za utvrivanje, odnosno priznavanje tete od strane nalogodavca. Naravno, neka od tih pitanje treba da se urede i ugovorom o nalogu, kako bi posluila kao pravilo za odreivanje prava i visine na naknadu tete koja pripada nalogoprimcu.

Visina naknade (cl. 761. ZOO)

Visina naknade za posao iz ugovora o nalogu se, po pravilu, ugovara, prema znaaju posla, prema vrednosti tog posla, prema vremenu u kome e se taj posao moi da izvri, prema koristi koje e iz tog posla imati nalogodavac, kao i iz drugih okolnosti koji bi bili od znaaja za utvrivanje visine naknade Ako ugovorom o nalogu nije odreena visina naknade za posao koji e izvriti nalogoprimac, nalogodavac duguje naknadu u uobiajenoj visini, a ako o tome nema obiaja, onda pravinu naknadu. 960

Primena pravila obiaja imaju znaaja samo ako se nekim pravnim instrumentom ne moe odrediti kriterijumi za neki odnos koji treba resiti, kao stoje u ovom sluaju naknada za trud u vezi izvrenja ugovora o nalogu. Meutim, s obzirom da se poslovi iz ugovora o nalogu obavljaju u delatnostima kao to su kod komisiona, trgovinskog zastupanja, posredovanja, pedicije, prevoza, bankarskih poslova, ugovaranje visine naknade se odreuje u tarifama navedenih pravnih subjekata. U onim sluajevima, kada su u pitanju pravna lica koja se ne bave iskljuivo vrenjem tuih poslova kao zanimanjem, problem nastaje ako naknada nije ugovorena a i sam nalogodavac nema kriterijume za odreivanje vrednosti posla koji je izvrio po ugovoru o nalogu, kada dolazi do primene pravila koja priznaje obiajno pravo, koje nema oslonca u nekom propisu, tj. kako je odreena poslovna sredina te kriterijume spontano stvorila. Ako se uobiajena visina ne moe odrediti jer o tome nema obiaja, naknada se odreuje po pravilima o pravinosti. Naravno, i u ovom sluaju moe doi do problema, jer se po pravinosti moe resiti sluaj naknade ako pozitivni propisi upuuju na njihovu primenu, kao stoje sluaj u ovom lanu, ali ako ne daju blie elemente o tome kako se ta pravinost moe ostvariti. Tada moe doi do sukoba u vezi shvatanja primene pravinosti na sluaj kao stoje odreivanje naknade za izvreni posao po ugovoru o nalogu. U sluaju spora oko visine naknade za izvreni rad po ugovoru o nalogu, odnosno ako stranke ne mogu da odlue ni po obiaju ni po pravinosti kolika bi ta visina mogla izneti, odluuje sud po slobodnoj oceni analognom primenom odredaba lana 223. Zakona o parninom postupku.

Isplata naknade (l. 762. ZOO)

Naknada za ugovoreni rad po ugovoru o nalogu isplauje se po obavljenom poslu. U pitanju je naknada za trud koji je nalogoprimac uinio da izvri posao iz ugovora o nalogu. Ugovorom o nalogu se moe predvideti da e nalogodavac odmah po zakljuenju ugovora, ili u toku izvrenja ugovora, isplatiti nalogoprimcu jedan deo naknade, a da e mu ostatak isplatiti po zavrenom poslu, odnosno kada nalogoprimac podnese raun nalogodavcu. Pravilo je, kao to je reeno, odnosno kako je propisano u stavu 1. ovog lana, da ukoliko nije drukije ugovoreno, nalogodavac je duan isplatiti nalogoprimcu naknadu po obavljenom poslu. Ako je nalogoprimac bez svoje krivice samo delimino obavio nalog, ima pravo na srazmerni deo naknade. Ako je nalogodavac kriv zbog neizvrenja posla, odnosno delimino izvrenog posla, nema pravo na naknadu, a ukoliko je primio neki predujam na ime naknade, duan je da ga vrati nalogodavcu, koji pored toga ima pravo i na naknadu tete ako je istu pretrpeo neizvrenjem naloga krivicom od strane nalogoprimca. Stav 3. ovog lana ima u vidu da su nalogodavac i nalogoprimac zakljuili ugovor o nalogu u kome su odredili poslove koje e izvriti nalogoprimac, i tim istim ugovorom odredili kolika e naknada biti isplaena ako nalogoprimac izvri taj posao, pa ukoliko nalogodavac po izvrenom poslu i ispostavljenom mu raunu za isplatu ugovorene naknade smatra daje ta naknada nesrazmerna sa uinjenom uslugom, moe zahtevati njeno smanjenje. Ukoliko se o tom smanjenju ne dogovore nalogodavac i nalogoprimac, nalogoprimac ima pravo na tubu radi isplate ugovorene naknade, s tim da nalogodavac u tom sporu moe istai prigovor o nesrazmernoj naknadi u vezi vrednosti izvrenog posla. U svakom sluaju nalogodavac je duan da nalogoprimcu isplati onaj iznos naknade za koji on smatra daje adekvatna izvrenim uslugama, a da sporna razlika bude predmet raspravljanja pred sudom. Ovo pitanje nije jednostavno, jer su stranke prilikom zakljuenja ugovora morale imati u vidu sve okolnosti koje utiu da naknada bude u onoj visini kako je ugovorena. Da li je procena nalogodavca bila pogrena u vezi oekivanog rezultata iz tog posla, da lije nalogoprimac uinio toliko napora da taj napor odgovara vrednosti njegovog uloenog truda, pitanja su koja moraju biti predmet briljive ocene suda. Bilo bi nepravino da se srazmernost naknade vezuje samo za vrednost uinjenih usluga, ako je nalogoprimac uloio trud koji odgovara vrednosti koja je u ugovoru o nalogu navedena. Zbog toga smatramo da se naknada prvenstveno ocenjuje sa stanovita vrednosti uloenog truda nalogoprimca, pa ukoliko nalogodavac na to ima kakvih primedaba, moe traiti srazmerno smanjenje naknade prema vrednosti izvrenog posla.

Pravo zaloge (l. 763. ZOO)

Mada je odredbama propisa o ugovoru o nalogu predvieno pravo nalogoprimca na naplatu naknade za izvreni posao, kao i isplatu trokova u vezi izvrenja posla po ugovoru o nalogu, odredbe ovog lana i pored toga propisuju pravo nalogoprimca da radi obezbeenja naplate pripadajue mu naknade i trokova ima pravo zaloge na pokretnim stvarima nalogodavca koje je od ovoga dobio po osnovu naloga, kao i na novanim iznosima koje je naplatio za njegov raun. Nalogodavac i nalogoprimac ne moraju to pravo nalogoprimca da reguliu ugovorom o nalogu, niti posebnom ispravom, jer je odredbama ovog lana to pravo nalogoprimca utvreno. Naime, dovoljno je da i pored podnetog urednog rauna od strane nalogoprimca o izvrenom poslu, nalogodavac odbije ili odugovlai sa isplatom naknade i 961

trokova koji pripadaju nalogoprimcu, pa da nalogoprimac ostvari pravo koje mu obezbeuju odredbe ovog lana, odnosno da radi osiguranja tog dospelog potraivanja ostvari pravo zaloge na pokretnim stvarima nalogodavca koje je dobio po osnovu naloga, kao i na novanim iznosima koje je naplatio za raun nalogodavca. Ranije je reeno da sa predajom obrauna nalogoprimac, po pravilu, predaje nalogodavcu sve ono stoje od njega primio u cilju izvrenja posla po ugovoru o nalogu, kao i ono stoje za njegov raun iz tog posla primio, ukljuujui odreene stvari, odnosno novac, kao i dokumentaciju koja potvruje radnje koje je on preduzeo radi ostvarenja naloga. Meutim, imajui u vidu odredbe ovog lana, nalogoprimac moe, ako posumnja, ili utvrdi da nalogodavac nee moi da izvri obavezu plaanja za poslove koje je nalogoprimac izvrio u njegovu korist, nalogoprimac moe podneti samo obraun i one stvari, odnosno novac koji ostaju kod nalogoprimca kao naplatu svog potraivanja, dospelog po osnovu izvrenog posla iz datog naloga. Inae, pravo zaloge po osnovu ugovora o nalogu je pravo nalogoprimca da se naplati iz vrednosti stvari koje je preuzeo po osnovu ugovora o nalogu, kao i od novanih iznosa koje je naplatio za raun nalogodavca, ako nalogodavac odbije da plati ugovorenu naknadu iz ugovora o nalogu, kao i trokove koje je nalogoprimac imao u vezi izvrenja poslova po tom ugovoru, odnosno zakasni sa tom isplatom. Tako, na primer, kod prevoza stvari poiljalac moe menjati naloge u vezi stvari date na prevoz, ali dok ne plati trokove prevoziocu u vezi tih naloga, prevoznik kao nalogoprimac ima pravo da zadri stvar koju prevozi dok mu nalogodavac ne isplati odreenu naknadu, odnosno trokove iz tog posla, Ili, kod bankarskih poslova, posebno kada nalogoprimac uestvuje u poslovima depozita i tekueg rauna, banka prima naloge i vri isplate nalogoprimca u korist nalogodavca, koji je u tim poslovima deponent prema banci, pa ta sredstva, do visine naknade i trokova koji pripadaju nalogoprimcu, ovaj moe zadrati, a ostatak dostaviti nalogodavcu. Kod klasinog ugovora o zaloi, ako poverioevo potraivanje ne bude namireno o dospelosti, poverilac moe zahtevati od suda odluku da se zaloena stvar proda (l. 980. ovog zakona). Meutim, ako dunik ne namiri o dospelosti potraivanje dospelo iz ugovora u privredi, poverilac nije duan obraati se sudu, nego moe pristupiti prodaji zaloene stvari na javnoj prodaji po isteku osam dana od upozorenje uinjeno duniku kao zalogodavcu po osnovu zakona, odnosno odredaba ovog lana (763.). Na isti nain bi se postupilo i kod zaloge u vezi ugovora o nalogu.

Solidarna odgovornost nalogodavaca (cl. 764. ZOO)

Jedan nalog moe dati vie nalogodavaca jednom nalogoprimcu. U tom sluaju, oni po odredbama ovog lana solidarno odgovaraju u vezi svojih obaveza iz ugovora o nalogu. U ovom sluaju, iako u ugovoru o nalogu uestvuje vie lica kao nalogodavci, njihova odgovornost prema nalogoprimcu za izvrenje celokupnog posla je solidarna. Za nalogoprimca je bez znaaja injenica da li je jedan od nalogodavaca odbio izvrenje svoje obaveze prema nalogoprimcu kada je u pitanju odgovornost za izvrenje celokupnog posla. Zakljuujui ugovor u kome uestvuje vie nalogodavaca, njihova odgovornost proizilazi iz njihovog dogovora da su saglasni da nalogoprimac izvri u svoje ime a za njihov raun odreene poslove. Kada bi bilo suprotno, odnosno kada bi nalogoprimac eleo da mu svaki od nalogodavca izvri odreeni posao koji se odnosi samo na njega, to ne bi bio onaj ugovor po kome se izvrenje odreenog posla poverava jednim ugovorom jednom nalogoprimcu od strane vie nalogodavaca. Po optim pravilima, solidarna odgovornost podrazumeva kada vie ugovoraa preuzima zajedniki obaveze po nekom ugovoru. U konkretnom sluaju, i po ugovoru o nalogu, kada vie lica preuzme zajedniku obavezu, onda svi odgovaraju solidarno u sluaju neizvrenja obaveze, u ovom sluaju prema nalogoprimcu, to znai da nalogoprimac ima pravo da po svom izboru zahteva ispunjenje obaveze od svakog solidarnog dunika, odnosno u ovom sluaju od svakog nalogodavca. Odgovornost solidarnih nalogodavaca mogla bi se odnositi na potraivanje naknade nalogoprimca za izvrene usluge i naknadu trokova u vezi ugovora o nalogu, ako je nalogoprimac sa uspehom zavrio posao koji su mu nalogodavci poverili.

PRESTANAK NALOGA
Odustanak od ugovora (cl. 765. ZOO)
Pravo je nalogodavca da u svako vreme odustane od ugovora o nalogu, to znai kako za vreme dok nalogoprimac nije otpoeo sa izvrenjem ugovora, tako i u toku izvrenja ugovora. Nalogodavac je duan da naknadi tetu nalogoprimcu i kada ovaj nije poeo sa izvrenjem ugovora, ako je nalogoprimac zbog zakljuenja ugovora o nalogu propustio da zakljui neki drugi ugovor i po tom ugovoru ostvari neku korist. Meutim, ako je nalogodavac odustao od ugovora u vreme kada je nalogoprimac otpoeo sa 962

izvrenjem ugovora o nalogu, duan je da ovome plati: a) odgovarajui deo naknade za njegov trud do dana odustanka od ugovora i b) naknadi mu tetu koju je nalogoprimac pretrpeo odustankom od ugovora, ako za odustanak nije bilo osnovanih razloga. Pravo na naknadu za izvreni trud do vremena odustanka od ugovora pripada nalogoprimcu prema ugovoru o nalogu, srazmerno izvrenom poslu, a ako se to ne moe utvrditi na osnovu ugovora onda u skladu sa mesnim obiajima. Ovo pravo pripada nalogoprimcu i kada je na osnovu svoje aktivnosti zakljuio ugovor sa treim licem u svoje ima a za raun nalogodavca. U tom sluaju nalogoprimac ima pravo da od nalogodavca trai da mu isplati odgovarajuu naknadu za izvreni trud, kao i naknadu tete koju je pretrpeo zakljuenjem ugovora sa treim licem. Okolnost utvrivanja stvarno obavljenog posla nalogoprimca u postupanju po ugovoru o nalogu je veoma znaajna za odmeravanje dela naknade koji pripada nalogoprimcu za izvreni trud, dok se obim tete koju je pretrpeo iz neizvrenog posla sa treim licem, procenjuje sa stanovita stvarne tete i izgubljene koristi, koje mora dokazati. U sluaju spora ugovorne strane su dune da utvrde stvarni obim poslova, tj. koliko je nalogoprimac od ugovorenih poslova izvrio, odnosno zapoetih poslova u vezi tog ugovora, pa da nakon toga utvrde visinu naknade prema uloenom trudu i strunog zalaganja nalogoprimca. Ako na taj nain ne bi mogli da utvrde visinu naknade za izvreni posao, odnosno uloeni trud nalogoprimca, to bi sud mogao da utvrdi u sudskom postupku u smislu odredaba lana 224. Zakona o parninom postupku, po slobodnoj oceni. S obzirom da nalogodavac zakljuuje ugovore i vri druge poslove u ime i za raun nalogodavca, nalogodavac je obavezan da izvri sve obaveze prema treim licima, osim ako je nalogoprimac prekoraio data mu ovlaenja, ili je ugovor zakljuio sa treim licem poto mu je nalogodavac ve saoptio da odustaje od ugovora o nalogu.

Otkaz (cl. 766. ZOO)

Otkazom bilo koje vrste ugovora prekidaju se ugovorne obaveze jednostranom izjavom volje. I u ovom sluaju nalogoprimac moe, odnosno ima pravo da otkae ugovor o nalogu kad hoe, ali samo ne u nevreme. Pravne posledice otkaza ugovora su: prekid prava i obaveza po ugovoru zakljuenog na odreeno ili neodreeno vreme, to podrazumeva da se uzajamna potraivanja i obaveze ugovornih strana, nastalih do dana otkaza, mogu sporazumno utvrditi, a u sluaju neslaganja to se moe uiniti putem suda. Dok je stavom 1. ovog lana predvieno pravo nalogoprimca da moe da otkae nalog kad hoe, stavom 2. istog lana predviena je njegova obaveza da naknadi tetu nalogodavcu koju je ovaj pretrpeo zbog otkaza naloga u nevreme, to znai da ako je otkaz dat u uslovima koji se ne odnosi na "nevreme", nalogodavac nema obavezu na naknadu tete. Ovo naroito u uslovima kada nalogoprimac jo nije otpoeo sa izvrenjem svojih obaveza po ugovoru o nalogu, ili su preduzeti poslovi do otkaza ugovora takve prirode da ne stvaraju obavezu naknade tete, posebno ako taj posao moe da zavri i sam nalogodavac. Stav 3. ovog lana ima u vidu obavezu nalogoprimca da u sluaju otkaza ugovora nastavi sa izvrenjem onih poslova koji ne trpe odlaganje, dok nalogodavac ne bude u mogunosti da preuzme brigu o njima. Savesnost, odnosno nesavesnost nalogodavca mogla bi biti procenjena sa stanovita napora koje bi nalogodavac uinio da pronae reenje o preuzimanju poslova koji nisu zavreni otkazom nalogoprimca, te da nalogoprimca oslobodi dalje obaveze u vrenju otkazanog posla. Inae, otkaz mora biti pismeno saopten nalogodavcu, u kome bi nalogoprimac naveo sa kojim danom smatra daje otkaz uinjen, odnosno koga dana mu prestaju obaveze po datom otkazu, a pored toga mora navesti i sve ono stoje do dana otkaza uinio u vezi dobijenog naloga, posebno ako je zakljuio kakav ugovor sa treim licem u vezi posla po tom nalogu, te u kojoj je fazi izvrenja takav ugovor, i si. Izraz "u nevreme", naveden u stavu 2, ovog lana, moe se odnositi na dovoenje nalogodavca u teak poloaj da zbog datog otkaza trpi odreene posledice, u tom smislu da ako je nalogoprimac ve zapoeo sa izvrenjem naloga, pa tako i zakljuio kakav ugovor u vezi tog naloga, onda preputanje izvrenja takvih poslova da ih nalogodavac obavi neposredno sa treim licem, ili da nalogodavac trai drugo lice kome bi poverio izvrenje poslova po nalogu, smatralo bi se davanje otkaza u "u nevreme". Meutim, i u takvim uslovima nalogoprimac bi mogao biti osloboen obaveze naknade tete ako je za takav otkaz postojao osnovani razlog. Osnovani razlog za otkaz ugovora o nalogu postojao bi ako bi nalogoprimac iznenada zapao u velike fmansijsko-ekonomske tekoe, ako bi mu bio blokiran poslovni raun, ako zbog toga ne bi mogao da obavlja poslove iz svoje redovne delatnosti, ako bi pretrpeo ka'kvu elementarnu nepogodu na imovini, poplavom, poarom i si., ako bi bio otvoren predsteajni postupak, ili iz nekih drugih razloga koji su objektivne prirode i koji ne zavise od volje nalogoprimca, niti mu se mogu pripisati u krivicu. 963

Smrt, prestanak pravnog lica (cl. 767. ZOO)

Smrt nalogodavca ili nalogoprimca ne znai da je ugovor o nalogu prestao da vai. Naprotiv, odredbe ovog lana propisuju pravilo da se ispunjenje prava i obaveza nastavlja i ako nastupi smrt jedna od ugovoraa, naravno pod uslovom da u ugovoru o nalogu nije drukije ugovoreno, bar kada je u pitanju nalogodavac, s obzirom na njegovo svojstvo odnosno ulogu u ovoj vrsti ugovora. Smru nalogoprimca, ugovor o nalogu nastavljaju njegovi naslednici, koji su se primili naslea, koji su duni da o smrti nalogoprimca to pre obaveste nalogodavca i preduzmu samo ono stoje potrebno da zatite njegove interese, dok ne bude u stanju da sam preuzme brigu o njima. Ovo je pitanja od znaaja ako je nalogoprimae imao naslednike, pa ako ih je imao i da li su se primili naslea, ili ako nastane sluaj kad nije poznato da li umrlo lice ima naslednike i si., pa samim tim i kada e i koji naslednik o smrti ostavioca, odnosno nalogoprimca obavestiti nalogodavca, i na kraju - da li e do donoenja reenja o proglaenju naslednika ugovor o nalogu biti prevazien, odnosno da li e se po njemu dalje moi postupati. A injenica je da naslednici nalogodavca ne nastavljaju sa obavezom nalogoprimca, svog ostavioca, ve samo nastavljaju posao po nalogu da bi zatitili interese nalogodavca, dok ovaj ne bude u mogunosti da sam preuzme brigu o njima. U svakom sluaju, ini se, da ugovor o nalogu ne mogu nastaviti naslednici nalogoprimca ako kao takvi nisu proglaeni za naslednike, te da do njihovog proglaenja za naslednike nastaje jedan vakum, ije posledice moe trpeti samo nalogodavac, ako nije svestan injenice ta e se dogoditi ako se odui period od kada su naslednici duni da postupe po odredbama stava 2. ovog lana. Stav 3. ovog lana ima u vidu da nalog prestaje smru nalogodavca ako je tako ugovoreno, ili ako se nalogoprimae primio naloga s obzirom na svoje line odnose sa nalogodavcem (srodstvo, kumstvo, prijateljstvo i si.). Ako nastane ijedan od dva navedena sluaja, ugovor o nalogu prestaje usled smrti nalogodavca. Meutim, i u vezi dva navedena sluaja, nalogoprimae je duan da nastavi sa izvrenjem poslova po nalogu, ako je to korisno za naslednike, u stvari ako bi nastupila teta za naslednike nalogodavca - dok oni ne budu u mogunosti da sami preuzmu brigu o njima. Odredbe ovog lana ne govore o tome kakve su pravne posledice prestanka ugovora usled smrti nalogodavca, ako ovaj nema naslednike. U tom sluaju nalogoprimae ne moe dalje obavljati poslove naloga jer za to nema ovlaenje ni po samom zakonu. Sve napred navedeno odnosi se na ugovor o nalogu koji su zakljuila fizika lica. Meutim, prema odredbama stava 5. ovog lana, ako su u pitanju pravna lica, ugovor o nalogu prestaje ako prestane da postoji jedan od njih. Prestanak pravnog lica nije regulisan Zakonom o preduzeima, ve Zakonom o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji. Znai, prestanak preduzea se ne odnosi na one sluajeve kada se dva preduzea spoje u jedno preduzee, ili se jedno preduzee podeli u dva ili vie preduzea, jer se ugovorom o spajanju, podeli ili pripajanju preduzea, po osnovu statusnog promena oblika preduzea, regulie ugovorom o podeli obaveza i prava preduzea koje je bilo u ugovornom odnosu u vezi ugovora o nalogu, tako da se uvek zna ko je pravni sledbenik tog preduzea, koji i nastavlja da se ponaa kao nalogodavac, odnosno nalogoprimae.

Steaj, lienje poslovne sposobnosti (l. 768. ZOO)

Steaj je jedan od oblika prestanka preduzea. Steaj nastaje kada jedan pravni subjekt, dunik (preduzee, zadruga, banka i druga fmansijska organizacija, organizacija osiguranja imovine i lica i dr.) u privrednom, pravnom prometu nije u mogunosti da plaa svoje novane obaveze. Otvaranjem steaja, bilo prema nalogodavcu ili nalogoprimcu, prestaje nalog, odnosno ugovor o nalogu, ali lice koje nije u steaju, a ima neko potraivanje prema steajnom duniku, ima pravo da u odreenom roku prijavi svoje potraivanje prema tom duniku, koje se dalje utvruje, priznaje i ostvaruje iz steajne mase. Steaj se sprovodi po Zakonu o steajnom postupku. Kada je u pitanju nalog zakljuen od fizikog lica, taj nalog, odnosno ugovor o nalogu prestaje kada to lice bude potpuno ili delimino lieno poslovne sposobnosti. Naravno, ako je takvo lice zakljuilo ugovor o nalogu, takav ugovor se smatra ruljivim od trenutka zakljuenja ugovora. Liavanje poslovne sposobnosti regulie se Porodinom zakonom, na osnovu odluke o lienju poslovne sposobnosti koju donesi nadleni sud u vanparninom postupku. Punoletno lice se moe potpuno liiti poslovne sposobnosti koje nije sposobno za normalno rasuivanje, zbog duevne bolesti, duevne zaostalosti ili kog drugog uzroka, te zbog toga nije u stanju samo da se brine o svojim pravima i interesima. Punoletno lice se moe delimino liiti poslovne sposobnosti koje svojim postupcima ugroava svoja prava i interese drugih lica zbog duevne bolesti, duevne zaostalosti, zloupotrebe alkohola ili opojnih sredstava, starake iznemoglosti ili drugih slinih razloga. 964

Cas prestanka naloga (l. 769. ZOO)

Ve je u komentarima odredaba prethodnih lanova reeno kada se smatra daje ugovor o nalogu prestao, a u pitanju su razlozi koji se odnose na nalogodavca. U odredbama ovog lana navode se ti sluajevi sa stanovita odreivanja asa kada se smatra daje ugovor o nalogu prestao. To su sluajevi: a) kada je nalogodavac odustao od ugovora, b) kada je umro ili kada je pao pod steaj, ili v) kada je potpuno ili delimino lien poslovne sposobnosti. Kod nastanka bilo koga od navedenih sluajeva, nalog prestaje u asu kad je nalogoprimac saznao za dogaaj zbog koga nalog prestaje. Po pravilima o prestanku ugovora, prestankom ugovora prestaju sve obaveze u pogledu ispunjenja ugovora. Ali prestankom ugovora ne prestaju svi pravni odnosi utvreni ugovorom ili zakonom, jer se moraju okonati neki neki zapoeti a nezavreni poslovi do asa kada se moraju preneti na onoga koji ih je drugome poverio na izvrenje, ali samo do odreenog trenutka, koji je objektivnog karaktera, kako se ne bi otetili interesi onoga koji je dao nalog, odnosno njegovih naslednika, a moraju se reiti i neka druga pitanja kao ti su naknada eventualne tete, naknada nuno uinjenih trokova i slino. U protivnom, ako bi nalogoprimac nastavio sa izvrenjem poslove i posle nastanka bilo kog od napred navedenih sluajeva, smatralo bi se da poslove obavlja kao neovlaeno lice, pa bi za njega nastale tetne posledice zbog vrenja tuih poslova bez ovlaenja, odnosno naloga.. Odreivanje asa prestanka naloga je veoma znaajno zbog pravnog poloaja nalogoprimca ake je u vezi ugovora o nalogu ve zakljuio neke ugovore sa treim licima, u cilju ispunjenja obaveza po nalogu. Nalogoprimac bi, po pravilu, u vezi napred navedenih sluajeva trebalo odmah da prekine sa izvrenjem poslova u vezi naloga, ali ako je nalogodavac umro, nalogoprimac je u smislu lana 767. stav 4. ovog zakona duan da produi poverene poslove, ako bi inae nastupila teta za naslednike, dok oni ne budu u mogunosti da sami preuzmu brigu o njima. Kod ostalih sluajeva prestanka naloga ne postoji obaveza nalogoprimca da nastavi sa izvrenjem ve zapoetih poslova, pa se smatra da je nastankom takvog sluaja ugovor o nalogu prestao da postoji nastupanjem jednog od tih sluajeva. Ako je nalogoprimcu izdato pismeno punomoje za obavljanje poslova iz naloga, on je duan da punomoje vrati, ali ne i u sluaju dok traju razlozi pomenuti u lanu 767. stav 4. ovog zakona, odnosno dok je duan da obavlja poslove naloga dok naslednici nalogodavca ne budu u mogunosti da sami preuzmu brigu o njima. Nalogoprimac e u tom sluaju vratiti punomoje tek kada budu ispunjeni uslovi iz pomenutog lana, kada e naslednicima nalogodavca podneti raun i zahtevati da mu se isplati ugovorena naknada za vreme dok je obavljao poslove po nalogu, kao i trokove koje je imao za to vreme.

Izuzeci (l. 770. ZOO)

Ugovor o nalogu se zakljuuje u cilju izvrenja kakvog posla u interesu nalogodavca, a ovaj je duan da za izvrenje tih poslova nalogoprimcu isplati odreenu naknadu. Meutim, ako je ugovor o nalogu zakljuen i iz nekog interesa nalogoprimca, da bi, na primer, ostvario kakvo potraivanje od nalogodavca, nalogodavac ne moe odustati od ugovora, niti ugovor prestaje smru nalogoprimca, ni steajem nalogodavca ili nalogoprimca, ni kad jedan od njih bude potpuno ili delimino lien poslovne sposobnosti. Iz odredaba ovog lana moe se zakljuiti da nalogoprimac ima neko potraivanje od nalogodavca, koje ne moe da naplati na drugi nain od ovoga, ve da u svoje ima a za raun nalogodavca izvri ugovoreni posao, ime bi ostvario svoje pravo iz osnova potraivanja koje ima prema nalogodavcu. Odredbe ovoga lana mogu se shvatiti tako da u sluaju postojanja navedenog razloga (interesa nalogoprimca) ugovor ne prestaje jer ga nastavljaju sledbenici nalogodavca ili nalogoprimca, a to mogu biti njihovi naslednici koji su se primili naslea, ili zakonski zastupnik jednog od njih ako bude potpuno ili delimino lieno poslovne sposobnosti, a u sluaju steaja prijavljivanjem potraivanja i naplate iz steajne mase. Meutim, nelogino je i pravno nemogue da nalog ne prestaje ni steajem nalogodavca ili nalogoprimca, ako se ima u vidu da sa otvaranjem postupka steaje prestaje da postoji nalogodavac, odnosno nalogoprimac, kao subjekti koji bi mogli da preduzimaju bilo kakve radnje, jer se onaj nad kojim je otvoren steaj brie iz sudskog registra, pa samim tim nije ovlaen da vri bilo kakve pravne radnje u pravnom prometu, pa ni po ugovorima koje je ranije zakljuio.

965

UGOVOR O KOMISIONU
Pojam (l. 771. ZOO)
Ugovor o komisionu je takav ugovor po kome se komisionar obavezuje da za naknadu (proviziju) obavi u svoje ime i za raun komitenta jedan ili vie poslova koje mu poverava komitent. Predmet ugovora o komisionu moe biti svaka stvar, osim one koja je zakonom iskljuena, kao to su javna dobra ili je predmet obaveze nedoputen, odnosno ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima. Komisioni posao moe biti: a) kupovni, b) prodajni, v) sa klauzulom "delkredere". Kupovni komision je onaj po kome komisionar preuzima obavezu da za raun komitenta kupi izvesnu robu i dr., a prodajni kada komisionar prodaje komitentovu robu i dr. Komisioni posao sa klauzulom "delkredere" je neka vrsta jemstva komitentu od strane komisionara da e tree lice izvriti obavezu koju je preuzelo na osnovu zakljuenog ugovora sa komisionarom. Za ovu pojaanu odgovornost komisionara ugovara se i uveana naknada. Komisionar je duan da izvri nalog prema primljenom uputstvu, odnosno duan je da se striktno pridrava naloga komitenta. Zbog toga je u lanu 772. ZOO propisano da se na ugovore o komisionu shodno primenjuju pravila o nalogu, ukoliko pravilima o komisionu nije drukije odreeno. Pravilo o komisionom posluje da komisionar odgovara svom komitentu samo za one greke i nepanju koje se ne bi mogle dogoditi savesnom i dobrom privredniku koji se bavi poslovima komisiona, a ne odgovara za neispunjenje obaveze od strane treeg lica. Da bi se komitent obezbedio da e komisionar savesno izvriti posao iz ugovora o komisionu, on u ugovoru o komisionu stavlja klauzulu "delkredere", to znai da komisionar jemi za obaveze svog saugovoraa da e on svoje obaveze ispuniti, u kom sluaju odgovara solidarno sa njim. Pri zakljuenju ugovora o komisioni nije poznato tree lice sa kojim e komisionar biti u pravnom odnosu, a to tree lice pri zakljuenju ugovora treba da zna da li komisionar nastupa prema njemu po osnovu ugovora o komisionu ili u svoje ime i za svoj raun. Naravno, ako komisionar nastupa u svoje ime a za raun komitenta, u ugovoru bi to trebalo da stoji, ali je dovoljna i injenica ako je na ugovoru sa treim licem oznaeno da on nastupa kao komisionar. To se moe zakljuiti i iz odredaba lana 779. ovog zakona, po kome je komisionar duan saoptiti komitentu sa kojim je licem obavio posao koji mu je komitent poverio, osim ako je u pitanju prodaja pokretnih stvari koja se vri preko komisionih prodavnica i ako nije drukije ugovoreno. Komisionar moe odstupiti od dobijenog naloga samo uz saglasnost komitenta, a ako nije u mogunosti da trai saglasnost nalogodavca od naloga moe odstupiti samo ako je po proceni svih okolnosti mogao osnovano smatrati da to zahtevaju interesi komitenta. Ustvari, ugovorom o komisionu, komisionaru se moe dati takvo ovlaenje, ako se u ugovoru o nalogu ne moe tano precizirati. Najzad, ugovorom se moe ovlastiti komisionar da sam izabere najpogodniji nain izvrenja naloga, ali i u tom sluaju komisionar se mora obavezati da e raditi sa panjom dobrog privrednika i da e paziti da obezbedi interese komitenta. U protivnom, duan je da komintentu naknadi razliku kao i prouzrokovanu tetu. Predmet ugovora o komisionu moe biti razliit, ali je najei u oblasti kupovine ili prodaje neke robe. Komisionar moe robu koja mu je poverena na prodaju kupiti za sebe ili, ako je kupio za komitenta, da kupljenu robu zadri za sebe, ako je za to dobio dozvolu komitenta. U tom sluaju izmeu komisionara i komitenta nastaju odnosi iz ugovora o prodaji. Kod ugovora o komisionu, u uslovima naeg privrednog sistema, kao komisionar se moe pojaviti jedino preduzee, i to ono koje je za te poslove specijalizovano, odnosno koje ima dozvoljenu delatnost za obavljanje tih poslova. Meutim, kao komitent se moe pojaviti kako pravno lice tako i fiziko lice, ali samo ako obavlja privrednu delatnost, kao stoje, na primer, preduzetnik. Komisioni posao je, dakle, takav ugovor po kome se jedna stranka (komisionar) obavezuje da u svoje ime a za raun druge stranke (komitenta), uz ugovorenu nagradu, zakljui neki posao platnog ili robnog prometa. Po svojoj sutini ugovor o komisionu je nalog koji komitent daje komisionaru, a koji je ovaj drugi duan da izvri. Komisionar, po pravilu, nije ovlaen da rasuuje o tome ta je u konkretnom sluaju za komitenta korisnije, ve je duan da postupi u smislu primljenog naloga, ak i onda ako bi imao drukije miljenje. To je tzv. imperativni nalog. Meutim, ako po miljenju komisionara postoje neki opravdani razlozi zbog kojih odreeni posao ne bi trebalo da bude izveden onako kako glasi komitentov nalog, ili ako je nemogue da se naloeni posao izvede pod onim uslovima ili na onaj nain kako je komitent hteo i u svom nalogu odredio, komisionar je duan da o svemu tome prethodno obavesti komitenta i da od njega zatrai potrebna uputstva i da u svemu postupi po tim uputstvima. Ako bi komisionar drukije postupio on bi grubo povredio osnovnu obavezu komisionara i time ispoljio svoju nesavesnost i nebriljivost u izvoenju posla, pa bi bio odgovoran za tetu koju pretrpi komitent. 966

Kod demostrativnog naloga komisionar je u neto povoljnijem poloaju, jer komitent daje komisionaru samo uputstvo kako da postupa, a komisionar moe od njega i da odstupi ako je to u interesu komitenta. Komisionaru pripada naknada, tj. provizija za izvreni posao, to znai da naknadu dobij a tek po obavljenom poslu sa treim licem. U stvari, u nekim sluajevima naknada tj. provizija moe pripasti komisionaru i ako nije okonan komision, odnosno ako do izvrenja posla iz komisiona nije dolo krivicom komisionara. Visina naknade, tj. provizije odreuje se ugovorom ili na osnovu optih uslova komisionara. Komisionar ima pravo i na naknadu trokova koje je imao u vezi izvrenja komisionog posla. Ugovorom se moe predvideti da komitent nadoknauje komisionaru trokove u odreenom unapred fiksiranom iznosu, koji bi znaio da komisionar nema pravo da trai naknadu eventualnog vika preko fiksiranog iznosa, ali ni komitent ne bi mogao da trai od komisionara da mu zarauna samo stvarne nastale trokove, ako su ti trokovi manji. Kod komisionog posla znaajno je daje komisionar uvek u pravnom odnosu s treim licem, osim ako komisionar nije cedirao svoje potraivanje na komitenta. Obaveze komisionara su: - da uva povremenu robu sa panjom dobrog privrednika. - da prilikom preuzimanja robe koju mu je poslao komitent, utvrdi njeno stanje i o uoenim nedostacima (manjku ili oteenju) odmah obavesti komitenta, - da obavesti komitenta o svim promenama na robi zbog kojih bi ona mogla izgubiti od svoje vrednosti, - da saopti komitentu sa kojim je licem obavio posao koji mu je komitent poverio, - da komitentu poloi raun o obavljenom poslu. Obaveze komitenta su: - da komisionaru preda robu, odnosno poveri odreeni posao, - da komisionaru isplati ugovorenu naknadu (proviziju) kada posao bude izvren, pa i onda ako izvrenje posla bude spreeno uzrokom za koji odgovara komitent, - da komisioanaru naknadi trokove koji su bili potrebni za izvrenje naloga, sa kamatom od dana kada su uinjeni. Izvravajui nalog komitenta, komisionar zakljuuje ugovor sa treim licem. U tom sluaju odnosi koji nastaju iz ugovora komisionara sa treim licem vezuju se samo za ova lica a ne i komitenta. Komitent moe zahtevati ispunjenje potraivanja iz ugovora koji je komisionar zakljuio sa treim licem, odnosno moe traiti od treeg lica ispunjenje potraivanja tek poto mu ih komisionar ustupi. Komisionar mora voditi rauna o solventnosti svog saugovaraa. On moe jemiti komitentu da e saugovara ispuniti svoje obaveze. U tom sluaju on odgovara solidarno sa saugovaraem, ali u odnosu na komitenta ima pravo i na posebnu naknadu za to (delkredere provizija).

Sudska praksa
Komisionar ne odgovara ako posao obavi sa panjom dobrog privrednika Komisionar nije duan da povede spor protiv treeg lica zbog neispunjenja ugovora bez komitentovog naloga. Prema obrazloenju Drugostepeni sud je odbio albu tuiocu i potvrdio prvostepenu presudu. U pogledu tubenog zahteva drugostepeni sud je naao da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da tueni kao komisionar nije duan da tuiocu kao svom komitentu naknadi tetu zbog toga to tuiocu nije isporuena iz uvoza preostala koliina robe od 125 tona. Tuilac ne spori daje tueni, kao njegov komisionar zakljuio ugovor sa jednom inostranom firmom u vezi uvoza 950 tona robe, daje u tom ugovoru predvieno da se trajk i mere dravnih, organa imaju smatrati viom silom, da je tueni upoznao tuioca sa uslovima pod kojima je zakljuen ugovor, kao i da realizacija tog ugovora nije u potpunosti izvrena upravo zbog toga stoje dolo do trajka, a potom do restriktivnih mera dravnih organa zemlje izvoznice, zbog ega 125 tona robe i nije moglo biti isporueno tuiocu. Prema pravilima obligacionog prava, osnovna je obaveza komisionara iz komisionog posla da posao za svog komitenta obavi se panjom dobrog privrednika i da pri tom u svemu titi njegove interese, da o svim nastalim okolnostima koje mogu uticati na realizaciju ugovora obavesti svog komitenta, kao i da u svemu postupi po njegovim uputstvima. S obzirom na navedeno, drugostepeni sud smatra daje za pravilno reenje ove pravne stvari bitno da li je tueni u obavljanju poverenog mu komisionog posla postupao u svemu prema navedenim pravilima privrednog prava, zbog toga to povreda napred navedenih obaveza predstavlja osnov za komitenta da trai naknadu tete, ako je tetu pretrpeo.

967

Drugostepeni sud je naao da je prvostepeni sud pravilno utvrdio daje tueni u obavljanju poverenog mu komisionog posla svoju ugovornu obavezu ispunio u svemu kako mu to nalau obaveze u obavljanju ugovorenog komisionog pravnog posla, zato stoje tueni, postoje obaveten od inostranog liferanta da mu preostalu koliinu robe nije u mogunosti da isporui, urgirao kod inostranog dobavljaa isporuku robe, i u vezi sa realizacijom ugovora odrao i sastanke sa predstavnicima tuioca i inostranog dobavljaa. Tueni je blagovremeno oba-vestio tuioca, kao svog komitenta, o nastalim okolnostima zbog kojih nije u mogunosti da izvri uvoz preostale koliine robe od 125 tona, pa kako tuilac nije dao nalog tuenom da protiv inostranog dobavljaa podnese tubu radi ispunjenja ugovora ili zbog naknade tete zbog neispunjenja ugovora, - stoje tuilac bio duan da uini, jer tueni bez naloga tuioca nije mogao da povede spor, budui daje za to voenje tuilac kao komitent bio duan da tuenom, kao komisionaru, obezbedi potrebna finansijska sredstva. Pa kako tuilac tako nije postupio, drugostepeni sud je naao daje neosnovan navod tuioca daje zbog propusta tuenog da podnese tubu protiv inostranog dobavljaa pretrpeo tetu, i daje tueni duan da mu je i naknadi (prema odluci VPS, SI. 326/73). Izvrenje naloga kod ugovora o komisionu. Odgovornost komisionara - "Komisionar je duan da izvri nalog iz ugovora o komisionu prema primljenim uputstvima sa panjom dobrog privrednika, pazei pri tom na interese nalogodavca - komitenta. Do odgovornosti komisionara (osim ako je posebno jemio za saugovaraa), moglo bi doi samo ako je neovlaeno postupao, mimo dobijenih naloga od komitenta, odnosno sa panjom dobrog privrednika" (prema odluci VSS. Prev. 487/95); Produenje ugovora - "Ako su stranke zakljuile komisioni pravni posao za vreme trajanja od jedne godine i svoje ugovorene obaveze izvravale i tokom sledee, smatra su da su konkludentnim radnjama vanost ugovora produile iza narednu godinu" (prema odluci VPS, P. 1427/98); Komision. Odgovornost komisionara za tetu - "Komisionar je duan da preduzme sve potrebne mere radi ouvanja prava komitenta, a odgovara komitentu ukoliko proda robu licu za iju je prezaduenost znao, ili je mogao znati" (prema odluci VSS, Prev. 325/99); Komision - provizija - "Komisionar ima pravo na proviziju bez obzira da lije ona ugovorom predviena. Ako iznos naknade nije predvien ugovorom ili tarifom, komisionaru pripada naknada prema obavljenom poslu i postignutom rezultatu" (prema odluci VPS, P. 233/94); Ugovor o komisionu - naknada trokova - "Komisionaru pripada naknada trokova za obavljeni posao sa kamatom od dana kada su ovi trokovi uinjeni. Ova naknada mu pripada samo ako sudu prui dokaze da je iznose na ime ovih trokova stvarno i izvrio" (prema odluci VPS, P. 4675/97); Ugovor o komisionu (ako roba nije prodata) - "Kad odreena koliina robe po ugovoru o komisionu nije prodata, nakon polaganja rauna o obavljenom poslu, komisionar je duan da komitentu vrati neprodatu robu " (prema odluci VSS, Prev. 385/94); Izmena kursa - "Ako u vreme izvrenja komisionog naloga bez prigovora doe do izmene kursa valuta u kojoj se vri plaanje, teret i korist razlike izmene kursa pada na komitenta i komitent je duan da komisionaru tu razliku naknadi. Odgovornost komisionara u ovome moe se postaviti samo ako se njemu moe staviti na teret zadocnjenje u izvrenju komisionog naloga, a u meuvremenu doe do izmene u kursu valute plaanja " (prema presudi VPS u Beogradu, P-5228/70); Osloboenje od obaveze naknade tete - "Komisionar se moe osloboditi obaveze da naknadi tetu nastalu na komitentovoj robi, ako dokae daje u svemu postupao savesno i preduzeo sve mere da zatiti interese komitenta " (prema presudi VPS u Beogradu, P-222/74); Pojaana odgovornost - "Kod komisione prodaje sa pojaanom odgovornou i garancijom, komisionar odgovara ako posao ne realizuje" (prema presudi ranijeg Vrhovnog privrednog suda, SI. 2371/72); Bonifikacija - "Komisionar mora traiti saglasnost od svog komitenta za priznavanje bonifikacije, u protivnom bonifikaciju daje na svoj rizik" (prema presudi ranijeg Vrhovnog privrednog suda, SI. 2570/71); Savesno ispunjenje dunosti i naknada tete - "Kada komisionar savesno ispuni sve svoje dunosti, ne odgovara komitentu za tetu koja bi nastala neispunjenjem ugovora od strane treeg lica " (prema presudi VPS, P61/69).

968

Primer ugovora o komisionu

UGOVOR O KOMISIONU
zakljuen dana_____________godine, izmeu koga zastupa____________________________________________________(u daljen tekstu: komisionar), i _____________________________________________________, koga zastupa___________________________________________ (u daljem tekstu: komitent). Komisionar i komitent sporazumeli su se o sledeem: 1. Komitent predaje komisionaru sledeu robu za komisionu prodaju:_________________________. 2. Komisionar prima robu iz prethodne take i obavezuje se da istu prodaje po ceni, i to: 3. Najmanji iznos cene robe iz take 1. ovog ugovora je, i to:------------------------------------------------Komisionar ne moe prodavati navedenu robu iznad cene iz take 2. ovog ugovora, niti ispod ce ne po prethodnoj taki. 5. U sluaju postojanja povoljnih uslova, zbog kojih se moe postii vea cena iz take 2. ovog ugo vora, odnosno postojanja nepovoljnih uslova zbog kojih se roba ne moe prodati ni po ceni iz take 3. ovog ugovora, komisionar je duan da o tome obavesti komitenta, a u protivnom svako odstupanje od na vedenih cena smatrae se neodobrenim, u kom sluaju je komisionar duan platiti komitentu tetu, odno sno naknaditi razliku do najmanjeg iznosa cene robe. 6. Komisionar je duan da primljenu robu osigura za sluaj poara, poplave, krae,_____________. 7. Komisionar je duan uvati poverenu mu robu sa panjom dobrog privrednika. 8. Komisionar je duan polagati raun komitentu po isteku svakog meseca. 9. Komitent je duan isplatiti komisionaru_______% na ime naknade od ostvarene cene prodate robe. 10. Ovaj ugovor se zakljuuje za vreme do_________godine. Protekom ovog roka komisionar je du an vratiti komisionaru neprodatu robu. 11. Ovaj ugovor se moe raskinuti i pre isteka roka iz prethodne take, ako se stranke ne pridra vaju ugovorenih obaveza, a otkazni rok u tom sluaju iznosi______dana. 12. Komitent je duan naknaditi komisionaru trokove koji su bili potrebni za izvrenje posla, sa kamatom od_____% od dana kada su uinjeni. 13.___________________________________(ostali uslovi). 14. Za sve to ovim ugovorom nije predvieno analogno e se primeniti odgovarajue odredbe o komisionu iz Zakona o obligacionim odnosima. 15. Za sluaj spora nadlean je___________________sud u___________________. 16. Ovaj ugovor je sastavljen u____primerka, od kojih svaka strana zadrava po_____primerka.
4.

Komisionar, (ovlaeno lice)

Komitent, (ovlaeno lice)

969

Primer tube u vezi komisionog ugovora

TRGOVINSKI SUD U TUILAC: Preduzee _______________________________________________, iz TUENI: Preduzee ________________________________________________, iz T U BA radi naplate provizije po ugovoru o komisionu, vrednost ________________dinara, u 2 primerka. Tuilac je sa tuenim ______________godine zakljuio ugovor o komisionu, na osnovu koga je treba lo da za raun tuenog , nabavi jednodnevne pilie i jaja za nasad, da je ovaj uvoz trebalo da se izvri od jedne inostrane firme i da je on u svojstvu komisionara taj ugovor sa tom inostranom firmom i zakljuio. DOKAZ: ugovor o komisionu od ____________godine i ugovor o zakljuenom poslu sa ino firmom od ________________________________godine. Tueni je na osnovu usmenog sporazuma kojim je postignut definitivni sporazum, dopisom od _______________godine dao dispoziciju da se ovaj posao realizuje, odreujui i samu dinamiku uvoza. Na osnovu dobijenog naloga, tuilac je dostavio svoju narudbinu inostranoj firmi, ali da mu je tu eni posle toga telefonskim putem saopstio da odustaje od ovog posla i da je robu nabavio preko drugog uvoznika. DOKAZ: dopis tuenog od ______________godine. Zakljuenim ugovorom o komisionu predviena je provizija za rad tuioca, ali mu tuilac istu ne priznaje jer je navodno kao komitent povukao svoj nalog, te da tuilac kao komisionar nije mogao da iz vri realizaciju kupovine, ime je izgubio pravo na proviziju. Tuilac smatra da ima pravo na ugovorenu proviziju i trokove, jer tueni nije povukao svoj nalog za kupovinu predmetne robe do momenta kada je tuilac zakljuio ugovor sa inopartnerom, odnosno do momenta dok tuilac kao komisionar nije za raun tuenog kao komitenta perfektuirao ugovor o kupovi sa treim licem. Tuiocu je poznato da je duan da obustavi sve pravne i druge radnje im dobije opoziv naloga. Meutim, pravo je tuioca da zahteva od svog komitenta proviziju za svoj rad, kao i stvarne trokove ko je imao u vezi tog rada, jer ako nije dolo do realizacije naruene robe, za raskid ugovora sa inoprodavcem dolo je krivicom samog komitenta, koji je nalog za otkaz zakljuenja ugovora dao sa zakanje njem. Sa iznetih razloga, tuilac potrauje od tuenog stvarne trokove koje je imao u vezi predmetnog posla u iznosu od ____________dinara, koje dokazuje raunima, kao i pravo na nagradu, odnosno provizi ju u iznosu od ______________dinara, koja je ugovorom utvrena, odnosno koja je uobiajena u takvim poslovima. Tuilac predlae da sud po sprovedenom postupku i izvedenim dokazima donese PRESUDU Obavezuje se tueno preduzee ______________, iz ____________, da tuiocu __________, iz _______________, isplati iznos od _____________dinara, na ime nagrade - provizije po osnovu ugovora o komisionu, kao i iznos od _____________dinara, na ime stvarnih trokova iz tog posla, sa zateznom kamatom od ___________________________________godine do isplate, kao i da mu naknadi trokove postupka, sve pod pretnjom prinudnog izvrenja. Za tuioca - direktor,

ni je -

970

Primena pravila o ugovoru o nalogu (l. 772. ZOO)

Mada pravila o komisionu imaju svoju specifinost i posebnu sadrinu u odnosu na druge oblike ugovora, ipak na neke odnose, koji su slini tom ugovoru, shodno se primenjuju pravila o nalogu, i to samo onda ako pravilima o komisionu nije drukije odreeno. To bi se, na primer, moglo odnositi na sluaj zamene, zatim podnoenje izvetaja, odgovornosti za upotrebu komitentovih stvari, solidarnu odgovornost, naknadu tete, solidarnu odgovornost, odustanak od ugovora i otkaz ugovora i dr.. Meutim, i u tim sluajevima bi se predmetni odnos raspravljao sa stanovita znaenja ugovora o komisionu, uz shodnu primenu nekih pravila o nalogu. Ovo i zbog toga to se i po ugovoru o nalogu i po ugovoru o komisionu postupa i ime nalogoprimca, odnosno komisionara, a za raun nalogodavca, odnosno komitenta. Naime, i kod ugovora o komisionu se postupa po nalogu, u ovom sluaju komitenta, koji trai da mu komisionar (nalogoprimac) za naknadu obavi jedan ili vise poslova. Razlika izmeu ova dva pravna instituta se pojavljuje kod pitanja naknade, jer se ugovor o nalogu moe zakljuiti i bez obaveze nalogodavca na plaanje naknade, a u smislu odredbe lana 749. stav 3. ovog zakona, po kome nalogoprimac ima pravo na naknadu za svoj trud "osim ako je drukije ugovoreno ili proizilazi iz prirode meusobnog odnosa" (srodstvo, prijateljstvo i si.), dok je odredbama lana 771. stav 2. ovog lana propisano pravilo da komisionar ima pravo na naknadu i kad ova nije ugovorena.

Zakljuenje posla pod uslovima razliitim od naloga (l. 773. ZOO)

Komisionar postupa po nalozima komitenta. Ovaj je duan da nalogom tano opredeli kako se ima postupiti u vezi stvari koja je predmet komisiona. Ako to ugovorom nije uinio, niti nekim drugim posebnim nalogom, kao uputstvo za postupanje, komisionar je duan da povereni mu posao, kao dobar privrednik, izvri prema nameri komisionara koja proizilazi iz nepotpunog naloga. Ako se komision odnosi na kupovinu, onda je komisionar duan da u nalogu oznai vrstu robe koju komitent moe da kupi za njegov raun, zatim kvalitet i koliinu stvari, kao i cenu koju moe da plati za takvu robu. Ako nalog nije potpun u pogledu navedenih elemenata, odnosno nije precizan, komisionar je duan da zatrai dopunske instrukcije od komitenta, ali ako ih ne moe dobiti, onda postupa kao dobar privrednik, u skaldu sa pravilima svoje struke. To se isto odnosi i ako je u pitanju komision koji se odnosi na prodaju komisionarevih stvari, kada se u nalogu mora naznaiti cena za odreenu koliinu stvari koja se prodaje, kao i drugo stoje od znaaja za izvrenje tog posla. Ako su uputstva komisionara precizna, komitent ne moe odstupiti od datih mu naloga, odnosno ne moe pod nepovoljnijim uslovima da zakljui ugovor sa treim licem, od onih koje je odredio komisionar. Ako je, pak, komisionar zakljuio neki posao po nepovoljnijim uslovima od onih odreenih nalogom komitenta, kad to nije smeo da uini, duan je da komitentu naknadi razliku, kao i prouzrokovanu tetu, a ako to odbije - komitent ima pravo da odbije da prihvati zakljueni ugovor, o emu je duan da odmah obavesti komisionara. Komitent gubi pravo da prihvati ugovor zakljuen protivno njegovim nalozima, ako komitentu pokae spremnost da mu odmah isplati razliku i naknadi prouzrokovanu tetu. Primer koji se navodi karakteristian je za navedeno pravilo. Naime, u jednom sluaju, o kome je raspravljao sud, nije bilo sporno da su tuilac (komitent) i tueni (komisionar) zakljuili ugovor po kome se tuilac obavezao da uplati preko banke ugovoreni iznos i da ta sredstva oroi na pet godina. Istim ugovorom tueni (komisionar) se obavezao da e ista banka na oroena sredstva odobravati tuiocu kao komitentu kamatu u visini od 5% godinje od dana utroka depozitnih sredstava. Tueni (komisionar) je posle potpisivanja ugovora obavestio komitenta da pomenuta banka nije prihvatila da plaa 5% kamate i na deponovana sredstva, ve samo 2,5%, i predloio izmenu ugovora u tom smislu. Meutim, tuilac je odmah pismom obavestio tuenog (komisionara) da odbija predloenu izmenu ugovora, jer ne bi ni uao u ovaj posao daje prilikom sklapanja ugovora znao za ovakve uslove i da ostaje pri zahtevu za kamatu po stopi od 5%, kako je ugovoreno. Reavajui sporni sluaj sudovi su zakljuili da je tuilac (komisionar) osnovano postavio svoj tubeni zahtev, jer je utvreno da tueni kao komisionar nije pravilno izvrio nalog komitenta, budui daje propustio da blagovremeno obavesti ovoga o izmenjenim uslovima za oroavanje sredstava kod banke. Samim tim, tuilac je propustom tuenog pretrpeo tetu u visini utuenog iznosa, pa je tueni duan da ovu tetu naknadi. Analizirajui navedenu odluku sudova koji su reavali sporni sluaj, proizilazi daje prema odredbama o komisionu iz ovog zakona, a saglasno i odredbama ovog lana, komisionar, u ovom sluaju tueni, bio duan da titi komitentove interese. To znai daje komisinar bio duan da komitenta blagovremeno obavesti o novim momentima u vezi sa izvrenjem mandata (jer je ugovor o komisionu mandat), pa poto to nije uinio duan je da nastalu tetu naknadi. 971

I stav 4 ovog lana ima u vidu ugovore zakljuene po nepovoljni]im uslovima od onih odreenih nalogom, i to ne samo u vezi razlike izmeu cene date nalogom i cene postignute nie od odreenih, kao i naknade tete, ve i koristi koje je komisionar postigao zakljuenjem ugovora pod nepovoljnim uslovima, a koje pripadaju komitentu.

Sudska praksa
Za priznavanje bonifikacije komisionar mora imati osnovane dokaze Komisionar mora traiti saglasnost od svog komitenta za priznavanje bonifikacije, u protivnom bonifikaciju daje na svoj rizik. Prema obrazloenju Drugostepeni sud je naao da prvostepeni sud nije pravilno i potpuno utvrdio injenino stanje, pa da se pobijena presuda bez daljnjeg ne moe ispitati. Za pravilno reenje spora, po stanovitu drugostepenog suda, pre svega, trebalo je ispitati u kakvom su odnosu bile parnine stranke u vezi sa spornim poslom. U predmetnom ugovoru istaknuto je da se ugovor zakljuuje izmeu tuioca i tuenog, a prema ugovoru tuenog koji je zakljuio u ime i za raun tuioca sa inostranom firmom - radi uslune prerade jaja inostranog porekla. Iz sadrine toga ugovora moe se zakljuiti, dakle, da su stranke ugovorile komisioni posao. Prema navodima tuenog, za jedan deo izvezene robe, nakon prerade, priznao je bonifikaciju inostranom kupcu. Drugostepeni sud u naelu prihvata stanovite prvostepenog suda daje komisionar kao savestan i dobar privrednik morao traiti saglasnost od svog komitenta za priznavanje iznosa na ime bonifikacije. Prema tome, ako postupa suprotno, komisionar preduzima radnje na svoj rizik. Prvostepeni sud je zakljuio da tueni za priznavanje bonifikacije inostranom kupcu nije pruio dokaze o traenoj i ishodovanoj saglasnosti. Meutim, ako se prihvati daje tueni kao komisionar bonifikaciju bez saglasnosti tuioca priznao na svoj rizik, onda je u konkretnom sluaju odluno pitanje da lije tueni osnovano priznao bonifikaciju inostranom kupcu, odnosno da lije ta boni-fikacija bila opravdana, tj. da lije priznajui bonifikaciju postupio u interesu tuioca kao svog komitenta. Ukoliko bi bilo ekonomski opravdano priznavanje bonifikacije, tada bi tuilac bio duan da tako datu bonifikaciju prizna tuenom, to e u nastavku postupka raspraviti i utvrditi prvostepeni sud. Ugovorom izmeu stranaka je, naime, bilo predvieno da ukoliko izvezena roba padne na bakteriolokoj kontroli zemlje uvoznice, da e robu tuilac zameniti ispravnom, dobrom robom. No bez obzira na pomenutu ugovornu odredbu tuilac, koji je vrio preradu robe, garantuje za kvalitet svoga rada. Prema tome, ako je inostrani kupac, istina, zadrao isporuenu robu traei pri tome bonifikaciju zbog nedostataka zbog kojih je tuilac odgovoran, on bi u tom sluaju bio duan daje snosi. Prema tome, ako se radilo o manje kvalitetnoj robi, a iz pisma inostranog kupca moglo bi se zakljuiti daje tueni dao bonifikaciju za robu koju je preradio tuilac, onda je odluno da lije ta bonifikacija opravdano odobrena, bez obzira da lije na bonifikaciju tuilac pristao. Ovu odlunu injenicu treba utvrditi na pouzdan i siguran nain, da bi se moglo pravilno resiti u tom delu spornog tubenog zahteva (prema odluci VPS, SI. 2570/71).

Prodaja robe prezaduenom licu (l. 774. ZOO)

Komisionar je duan da u vrenju svoje delatnosti postupa sa najveim stepenom panje i strunosti, kako bi zatitio interese svojih komitenata. U tom cilju on mora da poznaje trine uslove poslovanja, a posebno stanje solventnosti onih subjekata sa kojima posluje za raun svojih komitenata. Komisionar bi odgovarao komitentu za tetu ako bi prodao robu licu za iju je prezaduenost znao ili morao znati. Moe komisionar da u vrenju komisionog posla postupa paljivo, i da sa dunom panjom postupa prilikom izbora kupca kome komitent treba da proda odreenu robu, ali ako ima loih iskustava sa licem kome treba da se proda roba, koje ne plaa uredno svoje obaveze, sa kojim je komisionar imao sporova oko plaanja zaostalih dugovanja nekim svojim drugim klijentima, onda komisionar vri lo izbor lica kome komitent treba da proda robu. Zbog toga, ako i pored svih negativnih saznanja o kupcu komisionar postupi tako to bi robu svog komitenta prodao takvom licu, ne obavetavajui komitenta o solventnosti lica kome prodaje robu, odnosno o njegovim poslovnim kvalitetima i odgovornosti, u sluaju nemogunosti naplate vrednosti prodate robe komisionar odgovara za tetu svom komitentu. Ako bi takav sluaj postojao, odnosno ako bi komisionar imao negativna iskustva sa kupcem koji kupuje komitentovu robu, a ne izvrava uredno plaanje svojih obaveza, komisionar kao dobar privrednik, koji poznaje stanje kupca, ne moe da raspolae tuom, komitentovom robom na taj nain to bi kupcu isporuio komitento972

vu robu bez ikakvog obezbeenja, odnosno bez istovremenog plaanja, kao to bi bilo plaanje putem pouzea ili neopozivim dokumentarnim akreditivom, odnosno garancijom neke renomirane banke jer, u protivnom, zbog loeg izbora kupca i neizvravanje obaveze plaanja ovoga, snosi odgovornost prema komitentu kome je duan da naknadi nastalu tetu. Pojam "prezaduenost" je iri pojam, i on obuhvata ne samo prezaduenost u pravom smislu reci, ve i celokupno ponaanje treeg lica sa kojim komisionar stupa u poslovni odnos, to podrazumeva i estu blokadu rauna, i troenje sredstava na druge poslove a ne na one ugovorene, to ga ini insolventnim u pravnom prometu, pa samim tim i nepodobnim, odnosno nesigurnim poslovnim partnerom sa kojim se moe poslovati.

Sudska praksa
Odgovornost komisionara zbog prodaje robe insolventnom licu Komisionar na svoj rizik isporuuje komitentovu robu kupcu, ako zna daje kupac insolventan. Prema obrazloenju Prvostepeni sud je zakljuio da tueni nije postupao nepaljivo i protivno svojoj obavezi da postupa sa dunom panjom pri izboru inostranog kupca. Ako je tuilac imao loih iskustva sa inostranim kupcem, trebalo je da tuenom da uputstvo da toj firmi ne proda robu, to bi bilo za tuenog obavezno. Meutim, tuilac ne prua dokaze daje tuenog prilikom zakljuenja ugovora upozorio da sa inostranom firmom ne stupa u poslovne odnose. Cenei stanovite prvostepenog suda, drugostepeni sud je naao da se iskljuivo na osnovu okolnosti koje je utvrdio prvostepeni sud ne moe izvesti pouzdan zakljuak daje tueni povereni posao izvrio u svemu save-sno i sa dunom panjom. Naime, prvostepeni sud nije razjasnio okolnosti kako je doao do toga daje i pored izriite odredbe ugovora sa inostranim kupcem koji je zakljuen za raun tuioca, tueni robu ipak poslao na otvoreni raun, a nije utvrena ni okolnost da lije za izmenu citirane ugovorne odredbe koja je obezbeivala materijalne interese tuioca tueni kao komisionar pribavio saglasnost tuioca. Iz ostalih dokaza proizilazi daje u to vreme tueni ve imao tekoe sa inostranim kupcem zbog neurednog plaanja ranije isporuene robe i daje tueni preduzimao mere radi naplate ranijih dugova. I pored toga to se ta inostrana firma pokazala u ranijem periodu kao neuredan platac, predstavnik tuenog je, na osnovu obeanja kupca da e robu isplatiti u kratkom roku, dao nalog za isporuku robe, koja je bila obustavljena upravo zbog toga to kupac nije uredno plaao raune. Prema shvatanju drugostepenog suda, s obzirom na negativna iskustva sa pomenutim inostranim kupcem u pogledu urednog plaanja svojih obaveza, tueni kao dobar privrednik nije mogao da raspolae tuom robom, na taj nain to bi isporuio bez ikakvog obezbeenja, odnosno bez istovremenog plaanja kako je to bilo ugovoreno sa inostranim kupcem, bez izriite saglasnosti tuioca kao vlasnika robe. Ako je tueni to ipak uradio i robu izdao svome kupcu, oslanjajui se jedino na njegovo obeanje da e ubudue svoje obaveze plaati, tueni je postupao protivno svojim obavezama kao komisionara, lakomisleno, i time preuzeo na sebe odreeni rizik u pogledu naplativosti vrednosti isporuene robe. Gledajui stvar tako, nije od odluujueg znaaja injenica to je tueni preduzimao mere radi naplate potraivanja u vreme kad je ve bilo oigledno da inostrani kupac ne ispunjava svoje obaveze. (SI. 386/73); l. 777. st. 2. i l. 774. - "Komisionar je duan da preduzme sve potrebne mere radi ouvanja prava komitenta, a odgovara komitentu ukoliko proda robu licu za iju je prezaduenost znao, ili je mogao znati" (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 325/99).

Kad sam komisionar kupuje robu komitenta ili mu prodaje svoju robu (l. 775. ZOO)
Odredbe ovog lana reguliu pitanje promenu komisionara u kupca komitentove robe. Naime, kada je zakljuen ugovor o komisionu i kada je komisionar tim ugovorom dobio pravo da proda neku robu komisionara, komisionar raspolae tom robom kao svojom, makar se ta roba i dalje nalazila kod komitenta. Moe se i desiti daje ugovor o komisionu zakljuen samo radi toga da komisionar kupi neku robu za komisionara, koja se kotira na berzi ili tritu. Imajui u vidu napred dve navedene situacije, kod prve - kada je komitent ugovorom dao nalog komisonaru da proda neku njegovu robu, sa kojom vie ne moe da raspolae, komisionar moe tu robu da zadri za sebe, odnosno daje on kupi pod uslovima koji su kotirani na berzi ili na tritu, ako se komitent sa tim saglasi. U tom sluaju nastaje jedan drugi odnos izmeu komisionara i komitenta, kada komitent postaje prodava a komisionar kupac (svoje robe), pa se taj njihov odnos regulie po osnovu ugovora o prodaji. 973

U drugom sluaju - kada komisionar na osnovu ugovora o komisionu kupi neku robu (preko komitenta), na berzi ili na tritu, moe je zadrati za sebe ako mu je komitent to dozvolio, u kom sluaju se ponovo javlja odnos kupovine i prodaje, kao u prvom sluaju. Naime, vlasnik te robe je komisionar, jer je tu robu komitent kupio za njega, pa ako se oni sporazumeju tu robu moe komisionar da proda komitentu, kada nastaje odnos prodaje i kupovine, koji se odnos regulie po pravilima o ugovoru o prodaji. Kod ovog drugog sluaja, ako je komitent kupio neku robu za komisionara, kotiranu na berzi ili tritu, sa ciljem da tu robu dalje proda, ali po veoj ceni, odnosno ceni koju je on odredio, pa tu robu eli da kupi komisionar, on za tu robu mora da plati veu cenu, dakle onu koju je odredio komitent. I u prvom sluaju, kada je komisionar odredio veu cenu od one koju je za njega kupio komitent, a ovaj eli daje zadri za sebe, odnosno daje kupi, duan je da komisionaru plati veu cenu, odnosno onu cenu koju je odredio komisionar.

Sudska praksa
Zakljuenjem ugovora o komisionu komisionar ne postaje vlasnik robe Kod komisione prodaje sa pojaanom odgovornou i garancijom komisionar odgovara ako posao ne realizuje. Prema obrazloenju Po nalazu drugostepenog suda, ne mogu se prihvatiti pravni razlozi prvostepenog suda daje tuilac time stoje stavio robu na raspolaganje tuenom prestao da bude vlasnik robe i daje vlasnik robe time postao tueni, te da tuilac nije mogao sa njom bez saglasnosti tuenog da dalje raspolae. Kada se radi o komisionom poslu, bez obzira na date garancije u ovom poslu i prijemu posla sa pojaanom odgovornou, - komisionar ne postaje vlasnik robe, sem u sluaju da se sam ugovor o komisionom poslu novelira u kupoprodajni ugovor, to ovde nije sluaj. Dakle, stavljanjem robe na raspolaganje u konkretnom sluaju, kada se radi o komisionom poslu, ima samo taj znaaj da je tuilac kao komitent bio spreman da omogui komisionaru da izvri svoju obavezu iz komisionog ugovora. Stavljanje na raspolaganje i ispostavljanje fakture nije prenos vlasnitva same robe na komisionara, pa se usled toga i ne mogu prihvatiti pravni razlozi prvo stepenog suda ni njegovi zakljuci koji su proistekli iz takvog pravnog stanovita. S obzirom na ovo, a poto se radi o pravnom poslu komisione prodaje sa pojaanom odgovornou i garancijom komisionara za realizaciju, to je tueni kao komisionar odgovoran za nastalu tetu, koja je upravo nastala usled toga to izvoz nije izvren, a reflektovao se kroz razliku u ceni postignutoj na domaem tritu (prema odluci VPS, SI. 2371/72).

OBAVEZE KOMISIONARA
uvanje i osiguranje (L 776. ZOO)
Ve je ranije objanjeno da se pojam dobar privrednik susree kao norma u veini zakona, u kojima se posebno istie taj pojam u izrazima, kao na primer: dobar prevozilac, dobar pediter itd., ali u veini sluajeva, za sve navedeno i drugo, upotrebljava se termin "dobar privrednik" kada su u pitanju odnosi iz ugovora o privredi.. Povreda ovog principa povlai odgovornost za tetu nanetu drugom licu. I kod ugovora o komisionu propisana je obaveza komitenta da uva poverenu mu robu kao dobar privrednik. Komitent je u prilici da uva robu komisionara onda kada je od njega primi radi dalje prodaje. Dobar privrednik u ovom sluaju znai poveanu panju komitenta u uvanju robe s obzirom na njegova pravila struke. Profesionalna odgovornost komitenta se upravo zasniva na specifinom poslovanju koje obavlja, zbog ega mora da zna kako se ima postupati sa robom koja mu je poverena od komisionara. Isto tako komisionar dolazi u priliku da uva robu komitenta kada je za njegov raun isporui neki prevoznik ili pediter, ili kada komitent kupi neku robu za komisionara. Komitent je kod svih navedenih sluajeva duan da prilikom prijema robe istu pregleda i utvrdi da li na joj ima kakvih nedostataka, odnosno oteenja, i da o tome odmah obavesti lice koje mu je dopremilo robu, ka ko bi zajedniki utvrdili eventualne nedostatke na robi ili kakva oteenja. To pravilo vai i ako je komitentu robu dopremio komisionar. Sve to ima za cilj da se utvrdi koje doprineo da teta nastane, ili je nedostatak na robi nastao prilikom njene upotrebe, te da se u vezi sa tim pitanjima utvrdi odgovornost lica za takvo stanje robe i ostvari pravo na naknadu tete. Odredbe stava 2. reguliu odgovornost komisionara i za sluaj ako roba, sa kojom on raspolae a pripada komisionaru, propadne ili bude oteena a nije je osigurao, a prema ugovoru o komisionu bio je duan da to uini. 974

Ako je ugovorom o komisionu predvieno da se roba komisionara kojom raspolae komitent mora osigurati, onda u ugovoru treba da se odredi da li e to osiguranje izvriti komisionar ili komitent. U odredbama stava 2. ovog lana govori se samo o obavezi komisionara da osigura robu ako je to predvieno ugovorom o osiguranju. Naravno, komisionar zakljuuje ugovor o osiguranju u svoje ime a za raun komisionara. Prema tome, ako nastupi osigurani sluaj, iznos naplaene tete od osiguravajue organizacije naplatie komitent, ali e taj iznos isplatiti komisionaru. Ako ugovorom o komisionu nije predvieno da se roba komisionara osigura, komitent nema obavezu da izvri osiguranje te robe. U tom sluaju, ako nastane teta na robi, odgovornost se procenjuje sa stanovita onoga koje doprineo da do tete ili propasti stvari doe, pa je taj duan i da tetu naknadi. Ako je ugovorom o komisionu predviena obaveza osiguranja, ali nije predvieno od kojih e se rizika roba osigurati, onda je komisionar duan da osiguranje izvri od uobiajenih rizika.

Sudska praksa
Sutina komisionog posla mora imati komisiona ovlaenja Osnovna obaveza komisionara je da dobijeni nalog izvri sa panjom dobrog privrednika i da titi komitentove interese Prema obrazloenju Drugostepeni sud nije mogao prihvatiti stanovite prvostepenog suda o pitanju pravne prirode odnosa izmeu stranaka. Analizirajui sporni posao kao celinu, drugostepeni sud je naao da su stranke nedvosmisleno bile u pravnom odnosu po osnovu komisionog ugovora. Na takav zakljuak upuuje ovlaenje dato od strane tuioca tuenom, kao i sam ugovor. Iz ovlaenja se vidi da tuilac ovlauje tuenog, kao uvoznika, da kod odreene inostrane firme za raun tuioca kupi inkubator, upravo onakav kakav je uao i u sam ugovor kod stavke opis robe. Nezavisno od injenice to su stranke zakljuile ugovor u formi kupac -prodava, sa ostalim elementima iz kupoprodajnog ugovora, sutina odnosa izmeu njih nije kupoprodajna. Iz utvrenih injenica proizilazi daje tueni pomenuti inkubator u stvari uvezao za raun tuioca. Ovo utvrenje prihvata i tueni kad u albi rezonuje daje tuilac trebalo njemu da poveri da zavri poslove i sve formalnosti oko uvoza i dopreme inkubatora do tuioca. Osim toga, tuilac je izriito pismom ovlastio tuenog da za njegov raun porui kod odreene inostrane firme inkubator, odreujui njegove tehnike karakteristike. Na ovaj nainje tuilac, kao komitent, uputio nalog tuenom, kao komisionaru, a ovaj nalog odnosno komitentovu ponudu tueni je u svemu prihvatio i postupio kao komisionar, to je vidljivo iz njegovih daljih postupaka, pa se osnovano zakljuuje daje dolo do komisionog posla u konkretnom sluaju. Prema tome, obavezu tuenog prema tuiocu treba ceniti kroz njegove obaveze kao komisionara, a njegovu odgovornost sa aspekta ugovora o komisionu. Prema pravilima obligacionog prava, a blie ugovora o komisionu, osnovna obaveza komisionara je da dobijeni nalog izvri panjom dobrog privrednika i da titi komitentove interese, poto posluje za njegov raun. Sve ostale obaveze komisionara su, ustvari, samo konkretnije preciziranje ove njegove osnovne obaveze. Pri ovakvom stanju stvari, postavlja se pitanje da li je tueni, kao komisionar, u svemu postupao drei se svojih obaveza kao i uputstva svoga komitenta. Drugostepeni sud je naao da injenino stanje u tom delu nije razjanjeno i potpuno utvreno. Nije sporno daje do zakanjenja u isporuci, odnosno prijemu inkubatora od strane tuioca, dolo grekom peditera inostranog isporuioca, koji je pogreno markirao vagone, stoje imalo za posledicu nepredvieno ekanje oko pronalaenja dela opreme, identifikovanja dokumentacije i najzad plaanja dvostruke carine. Sticanjem ovih okolnosti nastala je za tuioca teta. Meutim, iz dosad utvrenog injeninog stanja ne moe se utvrditi zbog ega je usledilo zakanjenje od tri meseca, koliko se tueni u elom ovom poslu angaovao kao uvoznik, zatim zato se tuilac neposredno pojavljivao prilikom preuzimanja i plaanja carine jo jednom, i da lije najzad ta dvostruka carina morala biti plaena. Kad je ve platio duplu carinu, trebalo bi utvrditi staje tuilac preduzimao i da lije traio povraaj te carine (prema odluci VPS, SI. 324/73). Odgovornost komisionara za tetu koju je pretrpeo komitent Ako komisionar izveze robu a ne preduzme nune mere za naplatu, odgovoran je za tetu Prema obrazloenju Prvostepeni sud je, pre svega, pravilno naao da iz ugovora zakljuenog izmeu parninih stranaka proizilazi daje tueni po tom ugovoru radio kao izvoznik robe i to u svoje ime, a za raun tuioca, dakle, daje meu parninim strankama tim ugovorom zakljuen komisioni posao, i u vezi s tim tuilac se obavezao da plati tuenom 5% provizije, te da se ova pravna stvar ima raspraviti prema pravilima koja vae za ugovor o komisionu. 975

Iz ovoga sledi da je jedna od osnovnih obaveza tuenog bila da obezbedi, odnosno da izvri naplatu izvezene robe, to on, meutim, nije uinio, pa ak nije platio tuiocu ni iznos koji je naplatio od inostranog partnera. Kako iz nalaza sudskog vetaka proizilazi da tueni naplatu nije izvrio u zakonskom roku, to se ima uzeti da naplatu nije izvrio u odgovarajuem i uobiajenom roku. Kako ni sam ne navodi dajepreduzeo bilo kakve mere protiv svog dunika, to je odgovoran za tetu koju je tuilac njegovim propustom pretrpeo, pa se ne moe pozivati na to da utueni iznos, koji predstavlja vrednost izvezene robe, po odbitku provizije, nije dospeo za naplatu. Ne moe se prihvatiti ni navod tuenog iznet u toku prvostepenog postupka, a ponovljen i u albi, da naplatu nije izvrio stoga stoje dolo do ogranienja uvoza tekstila iz zemlje u koju je izvezao robu tuenog, kojim je bila obezbeena naplata. Ovo zato to navedena okolnost, na koju se poziva tueni, nije elemenat ugovora zakljuenog izmeu parninih stranaka, pa kada je dolo do zakljuenja komisionog ugovora svaki trgovac, pa i tuilac, mogao je osnovano smatrati, da e se vrednost izvezene robe naplatiti u uobiajenom, a u krajnjoj liniji u zakonskom roku, odnosno u produenim zakonskim rokovima, to meutim, nije usledilo. Sledstveno tome, postoje tueni kao komisionar izvezao robu a nije obezbedio naplatu iste, niti je kao dobar privrednik preduzeo mere za naplatu, to mu se mora pripisati odgovornost za ovakvo ponaanje. Pri tome se tueni ne moe pozivati ni na okolnost da bi se predmetna roba demodirala u sluaju daje sa izvozom ekao dok prethodno ne obezbedi njihovu naplatu, sa razloga to je tueni kao komisionar morao da trai uputstvo od tuioca kao komitenta, ukoliko je smatrao i morao da pretpostavi da e ovaj momenat uneti u posao elemenat nesigurnosti u pogledu naplate. Pa kako nije postupio na izloeni nain, to je i time prekrio svoje obaveze koje ima komisionar, pa i sa tog razloga stoji njegova odgovornost, odnosno kako tueni nije obezbedio naplatu izvezene robe, niti u tome pravcu preduzeo nune mere, ne navodei ak ni ubedljive razloge da je postupio kao sa-vestan trgovac, to je prvostepeni sud pravilno postupio kada je tuenog, po osnovu prekoraenja ugovorenih obaveza, osudio na plaanje (prema odluci VPS, SI. 286/70). Odgovornost komisionara za delimino neispunjenje ugovora Kada komisionar savesno ispuni svoje dunosti ne odgovara komitentu za tetu koja bi nastala neispunjenjem ugovora od strane treeg lica. Prema obrazloenju Meu strankama nije sporno, a to je utvreno na osnovu podataka u spisima, da se ovde radilo o uvoznom, tj. komisionom pravnom poslu, u kome je tuilac komitent a tueni komisionar. Prema pravilima koja reguliu odnose iz ugovora o komisionu, komisionar je duan da u izvrenju naloga svoga komitenta postupa s panjom koja se u prometu zahteva, a odgovara i za pravilan izbor lica s kojima u svoje ime a za raun komitenta stupa upravni odnos radi realizacije ugovora s komitentom. Ako je komisionar savesno ispunio ove dunosti ne odgovara komitentu za tetu koja bi nastala neispunjenjem ugovora od strane treeg lica. Primenjeno na konkretan sluaj, to znai da tueni ne bi odgovarao tuiocu za tetne posledice deliminog neispunjenja ugovora o prevozu dekapiranog lima, ukoliko je tueni s inostranim prodavcem lima zakljuio ugovor u skladu sa nalozima tuioca i ukoliko je preduzeo sve potrebne mere - u koje spada i angaovanje peditera - da uvezeni lim bude isporuen tuiocu, odnosno licu koje on oznai u ugovorenom roku. Tueni bi za tetne posledice odgovarao samo u sluaju da je izabrao oigledno nesolidnog prodavca, odnosno peditera (culpa in eligenddo). Iako je tueni u toku spora isticao da ne postoje ovi uslovi njegove odgovornosti za delimino neispunjenje ugovora, odnosno iako tuilac nije dokazao da ovi uslovi postoje, prvostepeni sud, a za njim i drugostepeni, zauzeo je stanovite da odgovornost tuenog zbog deliminog neispunjenja ugovora postoji i daje stoga on duan da tuiocu plati kamate na neiskorieni deo avansa za sve vreme dok ga tueni nije vratio (prema odluci VPS, SI. 61/69).

Obavetenje o stanju primljene robe (l. 777. ZOO)

Odredbe ovog lana se odnose, pre svega, na utvrivanje stanja robe koju je komisionar primio od prevozioca, a po nalogu komitenta. Utvrivanje stanja robe podrazumeva utvrivanje koliine robe, i u vezi sa tim mesto i vreme utvrivanja, kao i utvrivanje kvaliteta, ako je to prema redovnom toku stvari mogue. Komisionar koji prima robu od prevoznika duan je da bez odlaganja izvesti komitenta, ne samo ako je robu po koliini i kvalitetu uredno primio, ve i ako je robu primio sa tim nedostacima. Utvrivanje koliine vri se, po pravilu, prebrojavanjem ili merenjem, ak i vaganjem. Naravno, to zavisi od toga kako je to u ugovoru oznaeno, tj. da li je roba primljena na prevoz po jednom, drugom ili treem ugovorenom nainu. Stanje robe u vezi kvaliteta utvruje se bez odlaganja. To pravo pripada komisionaru i ono mu se ne moe uskratiti. Na taj nain, komisionar nije izgubio pravo da utvrdi nedostatke na robi prilikom preuzimanja kod sebe, jer je na njemu teret dokazivanja daje prevezena roba izvrena protivno ugovoru o prevozu ( s obzirom da 976

predajom robe na prevoz rizik za oteenje, nedostatke i propast robe prelazi na primaoca). Ovo pravo pripada komisionaru i ako je uz robu primio atest ili neki drugi dokument kojim se potvruje kvalitet robe, Naravno, i u takvim sluajevima on ima pravo da utvrdi kvalitet robe i stavi prigovor ako je utvrdio nedostatke. Komisionar je, dakle, duan da bez odlaganja obavesti komitenta ne samo o stanju robe koju je po njegovom uputu primio, ve i o tome ako se na robi vide kakva oteenja ili postoji manjak, koji u prevoznom listu nisu navedeni, inae odgovara za tetu koja bi zbog tog proputanja nastala za komitenta. Prema stavu 2. ovog lana komisionar je duan da preduzme sve potrebne mere radi ouvanja svojih prava prema odgovornom licu. To podrazumeva da prilikom preuzimanja robe od prevoznika tano utvrdi koliinu robe koja je deklarisana u prevoznom listu. Za sluaj manjka robe duan je da sa prevoziocem o tome sastavi zapisnik, kako bi se oslobodio odgovornosti za naknadu tete po tom osnovu prema komitentu, a sam ostvario pravo na naknadu tete zbog manje primljene robe. Ista obaveza komisionara stoji i kada utvrdi da na robi postoje neki nedostaci, odnosno vidljiva oteenja ili je roba izgubila u kvalitetu zbog razloga za koje je odgovoran prevozilac. I u tom sluaju se mora obavestiti komitenta, a sa prevoziocem sainiti zapisnik o utvrenim nedostacima, odnosno oteenjima. U cilju zatite interesa komitenta, a i svojih, komisionar je duan da utvrivanje stanja robe izvri bez odlaganja, odnosno odmah po prijemu robe. Ako to propusti da uini, on sebe dovodi u nepovoljan poloaj, jer ne moe uspeno traiti od prevoznika dalje tete koje mogu nastati u vezi prodaje te stvari, pa bi zbog toga bio odgovoran za tetu prema komitentu.

Sudska praksa
Komisionar mora da titi interese svog komitenta Komisionar je duan da komitenta blagovremeno obavetava o novim momentima u vezi sa izvravanjem naloga, u protivnom odgovara za tetu. Prema obrazloenju Drugostepeni sud je naao da je pravilno stanovite prvostepenog suda da tueni kao komisionar nije pravilno izvrio nalog, budui da je propustio da blagovremeno obavesti tuioca o izmenjenim uslovima za oro avanje sredstava kod banke. Samim tim, tuilac je propustom tuenog pretrpeo tetu u visini utuenog iznosa, pa je tueni duan da ovu tetu naknadi. Prema pravilima obligacionog prava, ugovor o komisionu je mandat, te je komisionar, u konkretnom sluaju tueni, bio duan da titi komitentove interese. To znai daje komisionar duan da komitenta blagovremeno obavesti o novim momentima u vezi sa izvrenjem mandata, a ukoliko to ne uini duan je da nastalu tetu naknadi. Samim tim obavetenje koje je tueni kao komisionar uinio tuiocu komitentu tek 13. decembra______. godine, mada je ugovor zakljuen 18. avgusta iste godine, ne moe se smatra ti blagovremenim obavetenjem niti postupanje tuenog sa panjom dobrog privrednika. Sledstveno tome, neosnovani su navodi albe da tueni nije duan da naknadi tetu zato to je tuilac bio upoznat sa tetnim ugovorom, prema kome banka plaa kamatu po stopi od 2,5%, te da se zbog toga tuilac ne moe pozivati na ugovor izmeu parninih stranaka. Ovakav zakljuak tuenog u albi je neprihvatljiv zbog toga to parnine strane nisu mogle obavezati tree lice - banku - na odreena davanja, jer se tueni spornim ugovorom obavezao da e nalog izvriti pod uslovima plaanja kamate po stopi od 5% (prema odluci VPS, 953/72).

Obavetenje o promenama na robi (cl. 778. ZOO)

Kada komisionar primi odreenu robu od komitenta da je za njegov raun proda, komitent je duan da tu robu uva i daje kupcu preda u onom stanju u kome je primio od komitenta. Ako bi na tako primljenoj robi, dok je uva, komisionar primetio daje nastala neka promena koja bi mogla izgubiti od svoje vrednosti, duan je da o tome odmah obavesti komitenta kako bi od ovoga dobio potrebna uputstva za ouvanje od daljih promena te robe, odnosno smanjenja njene vrednosti. Komitent je duan da se odazove takvom pozivu komisionara i zajedno utvrde ta treba dalje initi da bi se to stanje saniralo i ponovo uspostavila ona vrednost robe koju je ranije imala, ili je odmah prodati po ceni koja se za takvu robu moe dobiti na tritu. Komisionar je duan da postupi po uputstvima komitenta, ali je duan i da na pogrena uputstva skrene panju komitentu, sve u cilju izbegavanja odgovornosti da nije postupao kao dobar poznavalac svoje struke, odnosno da nije postupao kao dobar privrednik. Ako komisionar ne bi blagovremeno upoznao komitenta o promenama na robi zbog kojih bi ona mogla izgubiti od svoje vrednosti, komisionar bi odgovarao za tetu koja bi zbog tog propusta nastala na toj robi. Komitent bi se mogao osloboditi odgovornosti ako ne bi imao vremena za ekanje, ili ako bi komitent odugovlaio sa davanjem uputstava, u kom sluaju bi mogao, dakle u sluaju opasnosti znatnog oteenja robe, da tu robu proda na najpogodniji nain. Da bi dokaze u tom smislu obezbedio, komisionar je duan da prilikom prodaje takve robe sa prodavcem, ili na drugi nain, utvrdi stanje robe koju pod tim uslovima prodaje. 977

Ovom prilikom se ne raspravlja o prodaji stvari kada kupac ima pravo da zahteva uklanjanje nedostataka na kupljenoj stvari, ili da zahteva da mu komitent proda drugu robu bez nedostataka, jer je u pitanju prodaja robe sa nedostatkom, o emu se kupac prijemom stvari upoznaje, te rizik za tako kupljenu stvar snosi on, znajui da taj nedostatak postoji, a pored toga odredbama ovog lana to pitanje se i ne ureuje.

Saoptavanje komitentu imena saugovoraa (l. 779. ZOO)

Odredbe ovog lana propisuju obavezu komisionara da je duan da saopti komitentu sa kojim je licem obavio posao koji mu je komitent poverio. Ova dunost, dakle, postoji samo onda kada komisionar obavi posao koji mu je mu je komitent poverio, ali ne i za poslove koji jo nisu obavljeni. Ova obaveza je propisana zbog toga da bi komitent imao mogunosti da prati izvrenje ugovora, a istovremene i da se upozna sa imenima lica, odnosno firmi sa kojima komisionar posluje. Ako bi komisionar propustio da komitenta obavetava o licima sa kojima je posao obavio, znai da bi zanemario zakonsku obavezu o navedenoj injenici, to bi bio razlog da komitent odustane od ugovora, nalazei da se komisionar prema njemu ponaa neprofesionalno, odnosno protivno pravilima o komisionu. Izvetavanje u vezi obaveze iz stava 1. ovog lana mora da bude uinjeno u roku koji je primeren za ovu vrstu ugovora, a u skladu sa ugovorom o komisionu. Komisionar i ne mora da zna razloge zbog ega je duan da izvrava navedenu obavezu, niti da o tome trai objanjenje od komitenta. Moda je jedan od razloga i taj da se komitent upozna i sa izvrenim plaanjem, odnosno tekoama u vezi naplate vrednosti komitentove robe, zbog ega bi i sam morao da preduzme neke mere da lice kome je komisionar izvrio odreeni posao izvri svoju obavezu iz tog posla, ili da komisionaru naloi da sa takvim licem ubudue vie ne posluje. Ova obaveza komisionara ima znaaja za komitenta, jer je komisionar duan da u izvrenju naloga svog komitenta postupa s panjom koja se u prometu zahteva, pa odgovara i za pravilan izbor lica s kojima u svoje ime a za raun komitenta stupa u pravni odnos radi realizacije ugovora o komisionu. Komisionar ne bi odgovarao komitentu za tetne posledice neispunjenja ugovora, ukoliko je komisionar zakljuio ugovor u skladu sa nalozima komitenta i ukoliko je preduzeo sve potrebne mere, u koje spada i naplata, da ugovorena naplata bude izvrena u ugovorenom roku. Komisionar bi odgovarao za tetne posledice u sluaju daje izabrao oigledno nesolidnog kupca, ali i onda ako komitenta ne bi obavestio o obavljenom poslu sa tim kupcem, nadajui se da e ovaj izvriti svoju obavezu plaanja, ali i o tekoama koje je imao u vezi izvrenja tog ugovora. Stav 2. ovog lana ima u vidu komisione poslove izvrene u komisionim prodavnicama, i to u vezi prodaje pokretnih stvari. Ako ugovorom o komisionu nije drukije odreeno, komisionar nije duan da saoptava komitentu sa kojim je licem obavio posao koji mu je komitent poverio. Ovo zbog toga to se u komisionoj prodavnici prodaje veliku broj predmeta, od velikog broja komitenata, pa bi obavetavanje o svakoj prodaji za komisionara predstavljalo tekou u obavljanju svoje delatnosti. Meutim, ako je komitent predao komisionaru radi prodaje jednu umetniku sliku velike vrednosti, ugovorom se moe predvideti daje komisionar duan da obavesti komitenta o tome kome je tu sliku prodao.

Polaganje rauna (l. 780. ZOO)

Iz odredbe ovog lana proizilazi, prvo, da je nalogodavac o izvrenom poslu duan podneti raun komitentu bez nepotrebnog odlaganja, i drugo, da mu preda sve stoje primio po osnovu posla izvrenog za njegov raun. Poloiti raun komitentu o izvrenom poslu znai da je komisionar duan da pismeno podnese raun komitentu o svemu onom to je uinio u vezi svoje obaveze iz ugovora o komisionu, da se iz tog rauna vidi koji je obim posla izvrio i na koji nain, zatim kakav je rezultat ostvario izvrenjem tog posla, odnosno da li je ostvaren interes komitenta i koliko u odnosu na preuzete obaveze iz ugovora i uputstva komitenta, ukoliko ih je bilo, te koliku je korist komisionar ostvario za komitenta, uz podnoenje i rauna o naknadi (proviziji) koja mu pripada za taj posao, pa i o svojim trokovima. Uz navedeni raun, komisionar je duan da komitentu preda i svu korist, tj. materijalna dobra, stvari, odnosno novana sredstva ili kakve hartije od vrednosti po kojima se mogu da ostvare odreena prava iz takvih hartija i si. Uz sve to, naravno, komisionar je duan da komitentu preda i svu dokumentaciju, prepisku i slino, stoje imao u vezi sa izvrenjem posla, kako bi komitent, eventualno, mogao da proceni kakav je obim posla izvren i na koji nain, te da li ta dokumentacija ukazuje na pravilnost voenja posla po ugovoru o komisionu. Ukoliko obraun komisionara ne bi bio potpun, komitent bi mogao da od nalogoprimca trai dodatna pismena obavetenja, odnosno dopunu rauna o onim pitanjima koja su bitna za sagledavanje uspenosti izvrenog posla, koja komisionar u svom obraunu nije naveo, a u vezi su sa izvrenjem posla po ugovoru. 978

S obzirom da komisionar vri poslove u ime i za raun komitenta, on samostalno nastupa prema treim licima kada prodaje komitentovu stvar, pa tree lice i ne mora da zna da li komisionar prodaje svoju robu ili robu nekog drugog, komitenta. Kod konanog obrauna, a u sluaju nenaplaenih potraivanja za prodatu komitentovu robu, komisionar prenosi komitentu sva prava u vezi naplate neisplaenog iznosa, a to ini ugovorom o cesiji. Kod kupovine stvari za raun komitenta, ovaj ima sva prava prema prodavcu, kao i komisionar, koji je u sluaju prijema robe sa nedostatkom, odnosno oteenjem preduzeo sve one postupke koji su propisani za odnose kupca i prodavca. Ukoliko komisionar te radnje nije preduzeo kao kupac za raun komitenta, odnosno da pri prijemu robe nije pregledao robu i utvrdio da li na toj robi ima kakvih nedostataka, te ako nije nita preduzeo da se to stanje utvrdi i obavee prodavca na otklanjanje tete u smislu lana 488. ovog zakona, komisionar odgovara komitentu za tetu koja iz toga nastane, posebno ako je propustio rokove u kojima je mogao da ostvari svoja prava prigovora u vezi kupljene stvari sa nedostatkom. Ve je napred navedeno, daje komisionar duan da prenese na komitenta potraivanja i ostala prava koja je stekao prema treim licima, s kojima je obavio posao u svoje ime i za njegov raun. To e se uiniti prenoenjem putem cesije, kada je u pitanju nenaplaeno potraivanje ili kod kupljenih stvari sa nedostatkom po drugom osnovu, o kome je bilo reci u komentaru prethodnih lanova, ili e ih komitent ostaviti komisionaru da ih ovaj okona.

Sudska praksa
Osloboenje komisionara od obaveze naknade tete komitentu Komisionar se moe osloboditi obaveze naknade tete komitentu samo u sluaju kada je u cilju zatite njegovog interesa blagovremeno preduzeo sve neophodne radnje, ukljuujui i utuenje inokupca kome je komitentovu robu prodao. Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi su stanovita daje tueni objektivnim razlozima (uvoenjem meunarodnih sankcija) spreen da isplati dug za tuioevu robu izvezenu u Irak. Osim toga, sudovi nalaze i daje tueni preduzeo sve potrebne radnje da kao dobar privrednik zatiti interese svog nalogodavca ovde tuioca. Takav zakljuak se izvodi na osnovu dopisa Ambasade SRJ od 21.9.1999. godine, tuenikovog dopisa "J" AD B. od 2.7.2001. godine, dopisa "J" AD B. od 6.7.2001. godine i informacije Udruenja za industriju od 13.9.2001. godine. Saglasno tim ispravama, niestepeni sudovi utvruju daje tueni preduzeo sve radnje da zatiti i obezbedi namirenje tuioevog potraivanja za prodatu robu inokupcu u Iraku. Zbog toga je odbijen tuioev zahtev da mu tueni isplati preostali neizmireni deo kupoprodajne cene u utuenom iznosu. Vrhovni sud nalazi daje, za sada, ovakva odluka niestepenih sudova zasnovana na pogrenoj primeni materijalnog prava. Navedeno stanovite se temelji na injenici da izvedeni dokazi u prvostepenom postupku ne upuuju na osnovanost zakljuka niestepenih sudova da je tueni preduzeo sve radnje da kao dobar privrednik zatiti interese tuioca kao svog nalogodavca. Tueni je kao tuioev komisionar morao preduzeti sve radnje da u potpunosti obezbedi tuioevo potraivanje prema inokupcu u Iraku. U tom cilju on je, izmeu ostalog, morao preduzeti i neophodne parnine radnje radi utuenja spornog potraivanja. Osim toga, on je saglasno odredbi lana 780. stav 3. ZOO morao da po izvrenom poslu prenese tuiocu sva potraivanja i ostala prava koja je stekao prema treem licu sa kojim je obavio posao u svoje ime a za njegov raun. Izvedeni dokazi ne upuuju da je tueni postupio na opisani nain. Sta vie, tueni tokom prvostepenog postupka nije pruio nijedan dokaz da je posle 13.9.2001. godine preduzeo bilo kakvu aktivnost na planu zatite i realizacije tuioevog potraivanja. Kod takvog stanja stvari izostalo je i utvrenje odlunih injenica za pravilnu primenu odredbe lana 262. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima." (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 275/05 od 18. marta 2006. godine); Poetak toka zastarelosti potraivanja iz usovora o komisionu Rok zastarelosti po osnovu zahteva komitenta da mu se prenesu sredstva primljena na ime cene za komitentovu robu koju je komisionar prodao u inostranstvu poinje da tee od prvog narednog dana kada je komisionar primio od ino kupca iznos na ime cene robe, jer tek tada nastaje komisionarova obaveza prenosa navedenih sredstava. Iz obrazloenja Pravilno je prvostepeni sud ocenom raspoloivih dokaza utvrdio da su parnine stranke bile u meusobnom poslovnom odnosu po osnovu ugovora o komisionu po kome je tuilac bio komitent a tueni komisionar. Tueni je u skladu sa ugovornim obavezama vrio izvoz tuioeve robe na ino trite prodajui je ino kupcima i naplaujui je po ugovoru koji je on zakljuio u svoje ime a za raun tuioca. Po naplati navedene robe od ino kupca on je prenosio sredstva primljena na ime cene tuiocu kao komitentu uz zadravanje komisione provizije. 979

U konkretnom sluaju nije sporno da cenu robe koja je predmet tubenog zahteva ,, tuilac", nije naplatio od ino kupca, iako je ista preko tuenog izvezena i isporuena ino kupcu. Pravilno je prvostepeni sud primenom odredaba kojima se regulie komisioni odnos naao da s obzirom na to da su stranke bile u poslovnom odnosu navedene prirode ugovor o komisionu tueni je imao obavezu da zakljui ugovor u svoje ime a za raun tuioca, radi izvoza odreene tuioeve robe ino kupcu. Po prijemu iznosa cene tueni je po navedenom osnovu a shodno lanu 780. Zakona o obligacionim odnosima duan da iznos primljen na ime cene od ino kupca prenese svom ko-mitentu uz pravo zadravanja provizije. Na takav nain su se stranke i ponaale i ugovor je delimino i izvren. Sporno je tuioevo potraivanje po osnovu dela cene koji nesporno nije od strane ino kupca plaen neposredno tuenom ve je ino kupac svoje dugovanje po navedenom iznosu ugasio kompenzacijom po jednostranoj izjavi volje. Prvostepeni sud odbio je zahtev ocenivi daje osnovan prigovor zastarelosti istaknut od strane tuenog. Pravilno je pri tom prvostepeni sud naao da se u konkretnom sluaju ima primeniti trogodinji rok zastarelosti iz lana 374. Zakona o obligacionim odnosima. Pogreno je, meutim, prvostepeni sud odredio trenutak od koga poinje da tee navedeni rok kao datum kada su zakljueni ugovori meu strankama. Prema lanu 361. 300 rok zastarelosti poinje da tee prvog narednog dana od kada je poverilac mogao traiti ispunjenje obaveze od dunika. Kako je shodno citiranom lanu 780. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima komitent od komisionara moe traiti vrednost sredstava primljenih na ime cene za komitentovu robu koju je komisionar prodao u inostranstvo, tek danom kada je sam komisionar primio od ino kupca iznos na ime cene robe jer tek tada i nastaje komisionarova obaveza prenosa navedenih sredstava, to je upravo taj trenutak i poetak toka roka zastarelosti, a ne dan kada su ugovori zakljueni. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 6755/05 od 12. septembra 2005.); "Kad odreena koliina robe po ugovoru o komisionu nije prodata, nakon polaganja rauna o obavljenom poslu, komisionar je duan da komitentu vrati neprodatu robu " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 385/94).

Delkredere (cl. 781. ZOO)

Delkredere je posebna vrsta ugovora o komisionu, po kome se komisionar obavezao, odnosno jemio komitentu za ispunjenje obaveza svog saugovoraa da e on svoje obaveze ispuniti, u kom sluaju on odgovara solidarno sa njim. Na taj nain, stavljanjem u ugovoru izraza "delkredere", predstavlja vid osiguranja komitenta, tj. obezbeen je da e komisionar sa uspehom obaviti ugovoreni komisioni posao, jer komisionar zakljuujui ugovor sa takvom klauzulom istupa i kao jemac za tree lice, to znai da e sam ispuniti obavezu svog saugovoraa ako je ovaj ne izvri, to znai da e naknaditi tetu komitentu zbog neispunjenja obaveze treeg lica. Inae, kao stoje navedeno u komentaru za lan 771. ovog zakona, pravilo o komisionom posluje da komisionar odgovara svom komitentu samo za one greke i nepanju koje se ne bi mogle dogoditi savesnom i dobrom privredniku koji se bavi poslovima komisiona, a ne odgovara za neispunjenje obaveze od strane treeg lica. Da bi se komitent obezbedio da e komisionar savesno izvriti posao iz ugovora o komisionu, on u ugovoru o komisionu stavlja klauzulu "delkredere", to znai da komisionar jemi za obaveze svog saugovoraa da e on svoje obaveze ispuniti, u kom sluaju odgovara solidarno sa njim. Ako bi stranke u ugovoru o komisionu predvidele poveanu odgovornost komisionara po osnovu klauzule "delkredere", komisionar ima pravo i na posebnu naknadu, tj. "delkredere proviziju", kako je taj odnos oznaen u stavu 2. ovog lana. U jednom sluaju, stranke su zakljuile komisioni ugovor sa pojaanom odgovornou komisionara, koji je garantovao da e posao sigurno biti realizovan. Zbog toga je komitent obezbedio kredit od banke i izvrio posao koji je trebalo da bude predmet prodaje od strane komisionara. Kako komisionar nije mogao da plasira komisionu robu svom saugovorau, kupcu, iz razloga koji ga ne oslobaaju krivice zbog tog propusta, komitent je bio prinuen, poto komisionar nije eleo da preuzme ugovorenu stvar, da tu robu proda, i da od komisionara trai naknadu tete koja se sastojala u razlici u ceni i trokovima koje je komitent imao. U tom sluaju sudovi su zauzeli stanovite daje komisionar odgovoran za naknadu tete komitentu, jer je svoju obavezu u ugovoru o komisionu zasnovao na pojaanoj odgovornosti, tj. na pravilima o jemstvu po osnovu "delkredere" obaveze.

Sudska praksa
Komisioni posao delkredere Pravni karakter ugovora ceni se po svim odredbama ugovora, a ne po tome kako su stranke ugovor nazvale Prema obrazloenju Tuilac je traio u tubi da sud obavee tuenog da isplati utueni iznos. Naveo je daje tueni u svoje ime a za tuioev raun istupao kao izvoznik robe, daje kao izvoznik robe sa inostranim kupcem ostvario kupoprodajnu cenu, ali da mu je od te ostvarene cene isplatio samo jedan deo. 980

Tueni je osporio tubeni zahtev u celini. Istakao je daje sa tuiocem zakljuio kupoprodajni ugovor, a ne komisioni ugovor i daje isplatio tuiocu ugovorenu kupovnu cenu. Razmatrajui pomenuti spor, Vrhovni prvostepeni sud je u svemu prihvatio stanovite i razloge prvostepene presude. U konkretnom sluaju stranke su, naime, i prema shvatanju drugostepenog suda, zakljuile komisioni ugovor te se prema tome na taj odnos imaju primeniti pravila koja se odnose na komisioni posao. Istina je da su stranke u taki 1. spornog ugovora navele da tuilac prodaje a tueni kupuje razne boje za odreeni iznos, meutim, svi ostali elementi ugovora, upuuju da se radi o komisionom poslu, u kojem je tuilac istupao kao komitent, a tueni kao komisionar. Iz odredbe o roku plaanja u spornom ugovoru proizilazi da se radi o komisionom poslu, jer je plaanje u naelu vezano za naplatu akreditiva inostranog kupca od strane tuenog, to ukazuje da se ne radi o kupoprodajnom ugovoru, jer je kod tih ugovora bez uticaja na obavezu kupca njegov odnos sa treim licem. Pored toga, stranke su u lanu 6. navedenog ugovora predvidele da tuilac plati tuenom na ime izvoznike provizije 5% u odnosu na ukupno ugovorenu cenu. Ugovaranje provizije nije element kupoprodajnog ugovora (kod kupoprodajnog ugovora: rabat, kasa sconto, super rabati itd.), nego je upravo karakteristino, pored ostalog, i za ugovor o komisionu, te provizija predstavlja naknadu za izvrenje komisione usluge. Kod kupoprodaje kupac ne vri nikakve usluge prodavcu, pa stoga provizija ne dolazi u obzir. Prema tome, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da se u konkretnom sluaju radi o komisionom odnosu, u stvari o komisionom odnosu del credere (sa pojaanom odgovornou komisionara), u kome se tueni obavezao da plati kupoprodajnu cenu za isporuenu robu i u sluaju ako inostrani kupac ne doznai kupoprodajnu cenu do kraja 1971. godine, stoje izriito predvieno spornim ugovorom. Dosledno izloenom stavu, kako prvostepenog suda tako i drugostepenog suda, tueni je bio duan da kao komisionar izvri konaan obraun na bazi postignute cene sa inostranim kupcem, koji je obraun u toku postupka izvrio sudski vetak, a koji nije osporen. albeni razlozi u odnosu na kamate nisu osnovani. Tueni, naime, u albi istie daje kamate trebalo poeti raunati poevi od osmog dana od prijema tube, jer da ranije nije dobio raun tuioca. Meutim, u toku spora tueni je u podnesku istakao da je primio fakturu tuioca, ali daje istu vratio, jer je bila ispostavljena na bazi obraunate postignute cene sa inostranim kupcem, stoje smatrao nepravilnim. Prema tome, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da kamate poinju da teku od dana kada je tuenom plaena kupoprodajna cena za isporuenu robu, jer je prema pravilima koja se odnose na komisioni posao komisionar u docnji od momenta kada se meu strankama mogao izvriti obraun u razumnom roku, do momenta kada je tuenom, kao komisionaru izvrena isplata kupoprodajna cene od strane inostranog kupca (prema odluci VPS, SI. 1906/72).

OBAVEZA KOMITENTA
Naknada (provizija) (l. 782. ZOO)
Provizija, ili naknada za izvreni komisioni posao je nagrada koju dobija komisionar za izvrenje svojih obaveza iz ugovora o komisionu. Po pravilu, komisionar ovo pravo stie tek kada izvri sve poslove koje je kao obavezu preuzeo ugovorom o komisionu. Ako je komisionar zakljuio ugovor o prodaji komitentove robe, ne znai daje stekao pravo na naplatu provizije. To pravo komisionar stie tek kada od kupca robe naplati ugovorenu cenu za prodatu robu, ili kada obezbedi plaanje nekim instrumentima, kao to su menica, barirani ek, zaloga i si. Kod komisionog ugovora koji ima predmet prodaje, smatra se daje posao izvren tek kada prodava preda prodatu robu komitentu, primljene bez nedostataka ili bilo kakvih oteenja, posle ega komisionar ima pravo na odreenu proviziju. Meutim, komisionar ima pravo na naknadu i ako je posao iz komisionog ugovora obavio, ali je izvrenje tog posla spreeno nekim uzrokom za koji odgovara komitent. Ovo zbog toga to je komisionar duan da obustavi sve pravne i druge radnje im dobije opoziv naloga, ali njegova odreena prava iz ugovora o komisionu ostaju dalje i on ih moe osnovano realizovati kod komitenta. Prema odredbama stava 3. ovog lana, ako ne doe do zakljuenja odreenog posla iz uzroka za koji ne odgovaraju ni komisionar ni komitent, komisionar ima pravo na odgovarajuu naknadu za svoj trud. Ovo pravilo se ima shvatiti tako da je komisionar zakljuio posao sa treim licem, ali daje iz. nekih razloga za koji bi bio odgovoran kupac, odnosno prodava, ugovor bio raskinut saglasno ovom zakonu, a u cilju obezbeenja interesa komitenta. Ako se komitent i komisionar ne sloe o visini naknade za trud koji je koji je za taj posao uloio komisionar, o tom pitanju bi reavao sud po predlogu jednoga od njih. 981

Komitent za iji raun, na primer, treba da se izvri realizacija kupovine, ovlaenje da otkae i povue svoj nalog za kupovinu sve do momenta dok komisionar nije za njegov raun perfektuirao ugovor o kupovini sa treim licem. Meutim, to njegovo ovlaenje da povue nalog sve do sve do momenta zakljuenja ugovora o kupovini, ne oslobaa ga obaveze da obezbedi naknadu i stvarne trokove koje je komisionar uinio ili koje e biti duan da uini sve do momenta povlaenja naloga. Komisionar koji je osnovano obustavio sve pravne radnje i druge radnje na osnovu naloga komitenta, zadrava pravo na naknadu i trokove prema ugovoru o komisionu. Njegovo je pravo da zahteva nagradu, odnosno naknadu prema trudu koji je uloio u vezi nerealizovanog ugovora o prodaji, odnosno kupovini, bez obzira to je sa komitentom u ugovoru o komisionu predvideo da ima pravo na naknadu ako posao zavri. Komisionar u takvom sluaju ne bi imao pravo na proviziju samo ako do realizacije samog posla kupovine, odnosno prodaje nije dolo zato to on nije postupio u smislu dobijenog naloga, ili to do realizacije posla nije dolo iz drugih razloga za koje je sam odgovoran. Ako je ugovoreno postupno izvrenje nekog posla, tj. posla koji se izvrava u nekom duem vremenskom periodu, komitent i komisionar se mogu sporazumeti, odnosno komisionar moe zahtevati da mu komitent isplauje naknadu, odnosno proviziju, posle svakog deliminog ispunjenja. Ako je komisionar delimino izvrio posao po ugovoru o komisionu, ima pravo na proviziju samo ako do deliminog izvrenja ugovorenog posla nije dolo njegovom krivicom. U protivnom, on bi odgovarao za tetu komitentu koja bi nastala zbog nerealizovanog posla iz ugovora o komisionu. Visina provizije, odnosno naknade odreuje se ugovorom o komisionu, ali ako nije ugovorom odreena onda se ona utvruje na osnovu tarife komisionara, ili ako ove nema na osnovu trgovakih obiaja. U sluaju spora kod tih sluajeva, sud odluuje o visini naknade za izvreni posao prema obimu i vrednosti izvrenog posla, uz traenje miljenja vetaka ili odgovarajue trgovinske komore. Na kraju, prema odredbama stava 4. ovog lana, komisionar koji je neverno postupio prema komitentu nema pravo na naknadu.

Sudska praksa
Naknade komisionaru pripada i ako je do komisionog ugovora dolo Komitent je ovlaen da otkae ili povue svoj nalog za kupovinu sve do momenta dok komisionar ne zakljui ugovor sa treim licem. Prema obrazloenju Po oceni drugostepenog suda, prilikom reavanja ovog pitanja trebalo je poi od karaktera i specifinosti samog ugovora o komisionu i meusobnih prava i obaveza stranaka, koji proistiu iz takvog ugovora. Tano je to: daje komitent, za iji raun treba da se izvri realizacija kupovine, ovlaen da otkae ili povue svoj nalog za kupovinu, i to sve do momenta dok komisionar nije za njegov raun perfektuirao ugovor o kupovini sa treim licem. Meutim, to njegovo ovlaenje da povue nalog sve do momenta zakljuenja ugovora o kupovini ne oslobaa ga dunosti da obezbedi nagradu i stvarne trokove koje je komisionar uinio ili koje e biti duan da uini sve do momenta povlaenja naloga. Komisionar je, dakle, duan da obustavi sve pravne i druge radnje im dobije opoziv naloga, ali njegova odreena prava iz ugovora o komisionu ostaju dalje i on ih moe osnovano realizovati od svog komitenta. To njegovo pravo je pravo da zahteva sve stvarne trokove koji nisu pokriveni njegovom nagradom kroz proviziju, kao i deo nagrade koja bi bila ekvivalenat njegovom dotadanjem radu. Njegovo pravo da trai isplatu nagrade tek kada je posao zavren, o emu govori prvostepena presuda, imalo je samo taj znaaj da se obraun uspeno zavrenog posla i isplata same nagrade ima izvriti kada posao bude zavren, ali ne i takav znaaj da on gubi to pravo ako do realizacije osnovnog posla nije dolo usled odgovornosti samog komitenta. Komisionar ne bi imao pravo na nagradu samo tada ako do realizacije samog posla kupovine i prodaje nije dolo zato to on nije postupio u smislu dobij enog naloga, ili to do realizacije posla nije dolo iz drugih razloga za koje je on sam odgovoran. Jednostrano raskidanje komisionog ugovora od strane komitenta, dakle, ne liava pravo komisionara na odgovarajui deo nagrade samo zato stoje komitent ovlaen da povue svoj nalog, a posebno ne liava ga prava da mu se naknade i drugi trokovi koji su bili nepokriveni ugovornom provizijom. Prema tome, poto je prvostepeni sud utvrdio da je do komisionog ugovora dolo, a to je usvojio i drugostepeni sud, i da je tueni kao komitent povukao svoj nalog za kupovinu, to je komisionar stekao odreena prava, i to pravo da mu se isplati deo ugovorene provizij e kao ekvivalent preduzetih radnji koje je uinio za raun komitenta. Sledstveno tome, tubeni zahtev u osnovi bi bio valjan, pa je prvostepeni sud pogreio kada je takav zahtev u celini odbio, ne uputajui se u ocenu i utvrivanje veliine nagrade koja bi mu po tom osnovu za uinjeni radni trud pripala. Istini za volju, ne moe se sa sigurnou u konkretnom sluaju utvrditi da su se stranke prilikom zakljuenja ugovora o komisionom poslu sporazumele i o veliini te nagrade. Meutim, da ak 982

/ takve odredbe i nije bilo, komisionaru i u takvom sluaju pripada nagrada i to u onom iznosu koji je uobiajen u takvim poslovima. Meutim, kako je prvostepeni sud zauzeo pogreno pravno stanovite, da komisionar nema pravo u osnovi na nagradu poto nije dolo do realizacije osnovnog posla, bez obzira na razloge zbog ega nije posao realizovan, drugostepeni sud je ukinuo napadnutu presudu da bi se u nastavku postupka utvrdilo: da lije i u kom iznosu bila ugovorena provizija, a ako nije bila ugovorena provizija, koliko ona iznosi prema obiajima ili tarifi komisionara za takvu vrstu posla, i koliki bi deo provizije iznosio s obzirom na njegov trud i rad i druge teretne obaveze koje su proistekle za njega pripremajui realizaciju osnovnog ugovora (prema odluci VPS, SI. 2389/71).

Visina naknade (l. 783. ZOO)

Visina naknade za posao iz ugovora o komisionu se, po pravilu, ugovara, prema znaaju posla, prema vrednosti tog posla, prema vremenu u kome e se taj posao moi da izvri, prema koristi koje e iz tog posla imati komitent, kao i iz drugih okolnosti koji bi bile od znaaja za utvrivanje visine naknade Ako ugovorom o komisionu nije odreena visina naknade za posao koji e izvriti komisionar, ona se odreuje tarifom komisionara, a ako se i na taj nain ne moe utvrditi, onda komisionaru pripada naknada prema obavljenom poslu i postignutom rezultatu. Tarifa komisionara u irem smislu predstavlja javno objavljene njegove uslove za obavljanje poslova po ugovoru o komisionu, a u uem smislu objavljivanje cena za vrenje pojedinih komisionih poslova. U ovom sluaju, ako se nagrada ne moe odrediti ni po tarifi komisionara, niti doe do sporazuma izmeu njih o visini naknade prema obavljenom poslu i postignutom rezultatu, spor se mora resiti u parnici, kada sud na osnovu nalaza strunjaka za tu oblast poslova, donosi odluku po svojoj slobodnoj oceni u smislu odredaba lana 224. Zakona o parninom postupku. Nedostatak navedenih instrumenata u stavu 1. ovog lana, odnosno nemogunost reavanja tog pitanja sporazumom stranaka, iskljuuje primenu pravila obiaja, jer se kod komisionog posla moe odrediti visina naknade na osnovu onoga ta je komisionar sve uinio da doe do realizacije posla iz ugovora o komisionu, a naplatom izvrenog posla utvruje se i kakav je rezultat postignut u korist komitenta. Stav 2. ovog lana ima u vidu da ako je u nekom sluaju naknada nesrazmerno velika prema obavljenom poslu i postignutom rezultatu, daje sud moe na zahtev komitenta sniziti na pravian iznos. U ovom sluaju zatien je komitent, ali ne i komisionar ako je, na primer, ovaj obavio posao i pre ugovorenog roka, i ako je zbog toga komitent imao izuzetne koristi, kada bi komisionar takoe mogao da zahteva da se povea ugovorena naknada. Meutim, u ovom sluaju pomenuti stav propisuje pravilo samo u korist komitenta, da ako obavljeni posao i postignuti rezultati nisu u srazmeri sa ugovorenom naknadom, da se ona moe sniziti, odnosno ako je naknada oigledno nerealno ugovorena, da e sud po odreenom postupku, a na osnovu validnih dokaza utvrditi koliko ta naknada moe iznositi, ali nee ispitivati volju stranaka prilikom zakljuenja ugovora o komisionu, ve e naknadu odrediti, kako je u stavu 1. i navedeno, da "komisionaru pripada naknada prema obavljenom poslu i postignutom rezultatu".

Naknada trokova (L 784. ZOO)

Kako komisionar sve poslove u vezi ugovora o komisionu vri u korist komitenta, ovaj je duan da mu naknadi sve potrebne trokove koje je uinio za izvrenje komisionog posla, u koje se mogu ubrojati, na primer, oni koji se odnose na carinjenje, prevoz, uskladitenje i si. Odredbama ovog lana predvieno je da navedena obaveza nastaje samo u odnosu na one trokove koji su bili potrebni za izvrenje naloga, uz pravo komisionara da mu komitent na te trokove plati kamatu od dana kada su uinjeni. U ovom sluaju se ne radi o kaznenoj, odnosno zateznoj kamati, ve o ugovornoj kamati, jer kaznena kamata podrazumeva kanjenje dunika u isplati neke svoje obaveze, a u ovom sluaju odredbama ovog lana odreeno je da je komitent duan da komisionaru isplati kamatu u vezi trokova koje je ovaj imao kada mu komisionar podnese trokovnik za izvrene ugovorenog posla. Tek ako komitent te trokove ne isplati u ostavljenom mu roku, pada u docnju i od tada mu se obraunava zatezna, odnosno kaznena kamata, dakle od dana docnje do isplate, a pre toga ugovorna kamata od dana podnoenja rauna trokova do odreenog dana za njihovu isplatu. Trokovi, koje ima u vidu stav 1. ovog lana se ne odnose na one trokove koji su uinjeni bez krivice komisionara, ve samo na one trokove koji su bili potrebni za izvrenje naloga, to znai da komitent nema obavezu prema komisionaru u pogledu trokova uinjenih u vezi vrenja uobiajenih komisionih poslova, jer se pretpostavlja da su u kalkulaciji visine naknade takvi trokovi obuhvaeni. Navedeno pravo komisionara proizilazi iz injenice da sve poslove koje vri po osnovu ugovora o komisionu vri u korist komitenta, pa je ovaj duan i da snosi trokove koji nastanu u vezi izvrenja posla po tom ugovoru, bez obzira ako je njegov trud ostao bez uspeha. Meutim, ako komisionar radi na svoj rizik, odnosno ako 983

komitenta ne upozna sa tekoama na koje nailazi u realizaciji ugovora u korist komitenta, posebno ako zna da je kupac insolventan i sa njim zakljui ugovor na poverenje, komitent nije duan da isplati bilo koje trokove komisionaru niti naknadu za trud koji je uloio, a koji je kao rezultat doneo tetu, ve moe da trai naknadu tete od komisionara ako gaje obaj navedenim nesavesnim radnjama doveo u poloaj da ne moe da naplati svoje potraivanje. Komisionar ima pravo na posebnu naknadu ako je za potrebe komitenta, odnosno za njegovu robu, ustupio svoje skladite ili transportna sredstva - ako ta naknada nije obuhvaena osnovnim ugovorom o komisionu. To je faktiko pitanje jer zavisi od niza okolnosti koje za izvrenje komitentovih naloga moe imati uticaja u zavisnosti na koji nain komisionar vri odreene poslove, te da li e uopte biti potrebno korienje njegovih skladita i vozila, pa i od toga koliko e dugo komitent koristiti te stvari komisionara. No, u svakom sluaju, ako ih koristi, komitent je duan dati komisionaru posebnu naknadu za upotrebu njegovih objekata i vozila.

Predujmljivanje novca komisionaru (cl. 785. ZOO)

Posao komisionara je, po pravilu, vezan za izdatke koje bi on imao u izvrenju ugovora o komisionu, a to su po pravilu sredstva u vezi kupovine robe za raun komitenta, ili kod prodaje njegove robe vezana za manipulaciju robe. Zbog toga, s obzirom da se radi o takvim poslovima koje komisionar obavlja vezane za struku, a zbog ega mora imati svoja obrtna sredstva za izvrenje te delatnosti, odredbama ovog lana propisano je da komitent nije duan da komisionaru predujmi potrebna sredstva za obavljanje poverenog posla. Ugovorom o komisionu moe biti predvieno da komitent predujmi komisionaru neka sredstva za obavljanje poverenog posla, ali se to ini uglavnom kod poslova kada komisionar nema dovoljno sredstava da obavi povereni mu posao, naroito ako se radi o kupovnom nalogu koji predvia znatna sredstva za izvrenje tog posla. Predujam o kome je re u ovom lanu ne odnosi se na trokove koje bi komisionar imao u vezi izvrenja poverenog mu posla, ve iskljuivo na povereni komisioni posao, tj. kupovni ili prodajni. Inae, ako bi se radilo o trokovima iz komisionog posla, komitent bi bio duan da ih plati komisionaru pre izvrenog posla, primenom lana 772. ovog zakona, kojima je propisano da se na ugovor o komisionu mogu shodno primeniti pravila o nalogu, ukoliko pravilima o komisionu nije drukije odreeno, koja u lanu 758. ovog zakona predviaju obavezu nalogodavca da nalogoprimcu da izvesnu svotu novca za predviene izdatke, kao to bi, na primer, bili: trokovi osiguranja robe, trokovi skladitenja, carinjenja, prevoza i drugog. Izdaci se mogu predvideti ugovorom o komisionu, ali mogu kasnije nastati iz nekih razloga za koje stranke nisu znale. Zbog toga bi komitent trebalo da plati, prvo, odreenu sumu novca komisionaru predviene ugovorom, a drugo, da mu po posebnom zahtevu isplati neku sumu u vezi izdataka koje je nalogoprimac imao u toku izvrenja ugovorenog posla, a ti izdaci nisu mogli biti uoeni prilikom zakljuenja ugovora. Ako bi ugovorom o komisionu bilo predvieno predujmljivanje komisionaru potrebna sredstva za obavljanje poverenog mu posla, moglo bi se ugovoriti plaanje samo jednog dela koji se odnosi izvrenje ugovorenog posla, to je je i sadraj predujma, ali, kako je propisano odredbama stava 1. ovog lana komitent nije duan da plati ni deo potrebnih sredstava kojima komisionar treba da obavi povereni mu posao. Ako mu komitent ugovorom i da ta sredstva po osnovu predujma, komisionar je duan da ih iskoristi samo za poslove iz ugovora o komisionu, naroito ako je u pitanju kupovni nalog, kada komisionar treba da isplati znatna sredstva za robu koju kupuje za raun komisionara. Inae, komisionar, ako ugovorom nije drukije predvieno, mora da koristi svoja sredstva za izvrenje naloga, u kom sluaju na ta sredstva, iako imaju karakter kredita, nema pravo da od komitenta trai da mu plati kakvu kamatu. Meutim, kod traenja predujma za trokove koji su ugovorom predvieni ili nastanu kasnije u toku izvrenja naloga, a nalogodavac ne postupi po takvom zahtevu, nalogoprimac ima pravo na zakonsku kamatu koja se rauna od dana kada je nalogodavac imao obavezu da te izdatke isplati, naravno u vezi onih sredstava koje je nalogoprimac utroio za izvrenje ugovorenog posla.

Zalono pravo (cl. 786. ZOO)

Mada je odredbama propisa o ugovoru o komisionu propisano pravo komisionara na naplatu naknade za izvreni posao, kao i isplatu trokova u vezi izvrenja posla po ugovoru o komisionu, odredbe ovog lana i pored toga propisuju pravo komisionara da radi obezbeenja naplate pripadajue mu naknade i trokova ima pravo zaloge na pokretnim stvarima komitenta koje su predmet izvrenja komisionara u korist komitenta, koje je od ovoga dobio radi prodaje ili kupio po osnovu naloga, kao i na novanim iznosima koje je naplatio za njegov raun. Komitent i komisionar ne moraju to pravo komisionara da reguliu ugovorom o komisionu, niti posebnom ispravom, jer je odredbama ovog lana to pravo komisionara utvreno. Naime, dovoljno je da i pored podnetog urednog rauna od strane komisionara o izvrenom poslu, komitent odbije ili odugovlai sa isplatom naknade i 984

trokova koji pripadaju komisionaru, pa da komisionar ostvari pravo koje mu obezbeuju odredbe ovog lana, odnosno da radi osiguranja tog dospelog potraivanja ostvari pravo zaloge na pokretnim stvarima komitenta koje je ostvario po osnovu komisionog naloga, kao i na novanim iznosima koje je naplatio za raun komitenta. Ranije je reeno, u vezi odredaba lana 780. ovog zakona, da sa predajom obrauna komisonar, po pravilu, predaje komitentu sve ono to je od njega primio u cilju izvrenja posla po ugovoru o komisionu, kao i ono to je za njegov raun iz tog posla primio, ukljuujui odreene stvari, odnosno novac, kao i dokumentaciju koja potvruje radnje koje je on preduzeo radi ostvarenja naloga iz komisionog posla.. Meutim, imajui u vidu odredbe ovog lana, komisionar moe, ako posumnja, ili utvrdi da komitent nee moi da izvri obavezu plaanja za poslove koje je komisionar izvrio za njegov raun, komisionar moe podneti samo obraun, ali ne i stvari, odnosno novac koji ostaju kod komisionara kao zaloga za naplatu svog potraivanja, dospelog po osnovu izvrenog posla iz datog naloga. Inae, pravo zaloge po osnovu ugovora o komisionu je pravo komisionara da se naplati iz vrednosti stvari koje je kupio za komitenta po osnovu ugovora o komisionu, kao i od novanih iznosa koje je naplatio za raun komitenta od prodate robe, ako komitent odbije da plati ugovorenu naknadu iz ugovora o komisionu, kao i trokove koje je komisionar imao u vezi izvrenja posla po tom ugovoru, odnosno zakasni sa tom isplatom. To isto pravilo vai i u vezi izvrenja kakvih bankarskih poslova u korist komitenta. Tako, na primer, kod kupovine odreene robe po nalogu komitenta, ako komisionar postupi po tom nalogu i svojim sredstvima isplati vrednost kupljene robe, komisionar ne mora predati robu komitentu dok mu ovaj ne isplati iznos cene koju je platio kupovinom te robe, kao i trokove koje je u vezi te kupovine imao. Ili, kod bankarskih poslova, posebno kada komisionar uestvuje u poslovima depozita i tekueg rauna, banka prima naloge i vri isplate komisionara u korist komitenta, koji je u tim poslovima deponent prema banci, pa ta sredstva, do visine naknade i trokova koji pripadaju komisionaru, ovaj moe zadrati, a ostatak dostaviti komitentu. Kod klasinog ugovora o zaloi, ako poverioevo potraivanje ne bude namireno o dospelosti, poverilac moe zahtevati od suda odluku da se zaloena stvar proda (l. 980. ovog zakona). Meutim, ako dunik ne namiri o dospelosti potraivanje dospelo iz ugovora u privredi, poverilac nije duan obraati se sudu, nego moe pristupiti prodaji zaloene stvari na javnoj prodaji. Na isti nain bi se postupilo i kod zaloge u vezi ugovora o komisionu. Odredbe ovog lana imaju u vidu da se sa zaloenom stvari moe raspolagati po pravilima o zaloi, to znai da komisionar ima pravo na stvarima koje su predmet ugovora o komisionu, dok se te stvari nalaze kod njega ili kod nekog ko ih dri za njega , ili dok on ima u rukama ispravu pomou koje moe raspolagati njima. Ako prodaje stvari radi namirenja potraivanja komisionara, mora se analogno postupiti na nain kako to propisuju odredbe lana 981. ovog zakona, a naime, ako komitent ne namiri o dospelosti potraivanje nastalo iz ugovora u privredi, komisionar nije duan obraati se sudu, nego moe pristupiti prodaji zaloene stvari na javnoj prodaji, po isteku osam dana od upozorenja uinjenog komitentu. Naplatom zaloene stvari, prema stavu 2. ovog lana, iz vrednosti prodatih stvari komisionar moe naplatiti pre ostalih komitentovih poverilaca svoja potraivanja po osnovu svih komisionih poslova sa komitentom, kao i po osnovu zajmova i predujmova datih komitentu, bez obzira da li su nastala u vezi sa tim stvarima, ili nekim drugim. Komisionar, prema stavu 3. ovog lana, ima pravo prvenstva i iz potraivanja koja je, izvravajui nalog, stekao za raun komitenta. U pitanju je nalog o prodaji koji je komisionar izvrio za komitenta i u vezi te prodaje ostvario, odnosno naplatio sredstva koja komitent potrauje u vezi prodatih stvari.

ODNOSI SA TREIM LICIMA

Komitentova prava na potraivanja iz posla sa treim (l. 787. ZOO)
Kao to je ranije reeno, kod komisionog posla znaajno je da je komisionar uvek u pravnom odnosu s treim licem, osim ako komisionar nije eedirao svoje potraivanje na komitenta. Naime, izvravajui nalog komitenta, komisionar zakljuuje ugovor sa treim licem. U tom sluaju odnosi koji nastaju iz ugovora komisionara sa treim licem vezuju se samo za ova lica a ne i komitenta, jer se potraivanja iz posla koje je izvrio komisionar smatraju njegovim potraivanjem a ne komitentova. Komitent moe zahtevati ispunjenje potraivanja iz ugovora koji je komisionar zakljuio sa treim licem, odnosno moe traiti od treeg lica ispunjenje potraivanja tek poto mu ih komisionar ustupi. Naime, ako je komisionar eedirao svoje potraivanje koje ima prema treem licu, a u vezi izvrenja komisionog posla, odredbe ovog lana imaju u vidu pravo komitenta da zahteva ispunjenje potraivanja od treeg lica iz posla koji je komisionar zakljuio sa tim licem za njegov raun. Odredbe stava 1. ovog lana imaju se shvatiti tako kako je napred navedeno, a naime, kada komisionar preduzima poslove za raun komitenta, on ih preuzima u svoje ime, tako da se sva prava i obaveze iz ugovora koje zakljui komisionar smatraju kao njegova. On odgovara kao dunik, ali ostvaruje prava kao poverilac. Trea lica sa kojima je komisionar zakljuio ugovor, bilo po kupovnom ili prodajnom nalogu, poznaju samo komisionara i sa njim raspravljaju sve odnose koji iz tih ugovora nastaju, sve dok ne prime obavetenje komisionara daje svoja prava iz tih poslova preneo na svog komitenta. 985

U stvari, ako komisionar nije u potpunosti izvrio nalog komitenta, to predstavlja osnov u smislu odredaba ovog lana, da komitent trai od komisionara da mu ustupi dalje nastavljanje posla koja imaju za cilj da komitent naplati svoje potraivanje iz tako nezavrenog posla. U tom sluaju, ako je komisionar ustupio komitentu one poslove koje imaju za cilj potraivanje komitenta, ovaj ima sva prava komisionara prema treim licima, tj. da od njih zahteva ispunjenje obaveze prema ugovorima koje je komisionar zakljuio sa njima, ukljuujui i pravo voenja sudskog spora. Stav 2. ovog lana ukazuje da sve ono stoje regulisano u vezi odnosa komitenta sa komsionarom i njegovim poveriocima, a komitent ostvario u pogledu svog potraivanja od treih lica na osnovu prenetih mu prava od strane komisionara, da se od svog nastanka, dakle i onog to je zavrio komisionar, do okonanja, odnosno izvrenja posla nastavljenog radnjama komitenta, smatraju kao komitentova potraivanja. Drugo je pitanje kakva su prava komisionara iz tako izvrenog posla, odnosno ako je on za odreeni posao, do ustupanja potraivanja komitentu iz posla koje je komisionar zakljuio, uloio svoj trud, strunost, sredstva i poslovni prostor, koje se raspravlja u smislu ugovora o komisionu, ili posebnom sporazumu komitenta i komisionara, ili pravu koje mu je priznato odredbama l. 782. do l. 784. ovog zakona.

Ogranienje prava komisionarovih poverilaca (l. 788. ZOO)

Odredbama ovog lana propisano je pravilo da poverioci komisionara ne mogu radi naplate svojih potraivanja, ni u sluaju njegovog steaja, preduzeti mere izvrenja na pravima i stvarima koje je komisionar, izvravajui nalog, stekao u svoje ime. Izuzetak je uinjen ako se radi o potraivanjima u vezi sa stizanjem tih prava i stvari. U prvom sluaju, u pitanju je primena pravila o izluenju u postupku prinudne naplate nad sredstvima komitenta kao dunika, i u sluaju steaja, kada komitent kao poverilac ima pravo da trai izluenje stvari kojima je raspolagao komisionar u vezi izvrenja ugovora o komisionu, a koje su popisana kao sredstva steajne mase. Ta sredstva se prema odredbama stava 1. ovog lana ne mogu oduzeti, odnosno naplatiti od komitenta, ako se nalaze u njegovom posedu prilikom popisa u vezi postupkom prinudne naplate ili otvorenja steaja nad njegovom imovinom. Da bi komitent ostvario prava iz stava 1. ovog ugovora, mora u posebnom postupku, po izlunoj tubi traiti da sud utvrdi daje stvar koja je predmet popisa i prodaje njegova, odnosno komitentova stvar, data komisionaru po osnovu ugovora o komisionu, odnosno ako je u pitanju steaj da u steajnom postupku, steajnom veu dokae daje popisana roba komisionara u stvari njegova imovina po osnovu ugovora o komisionu, te da mu pripada pravo da se o toj imovini ne raspravlja u steajnom postupku. U drugom sluaju, kada komitent moe da ostvari pravo iz prvog dela odredaba ovog lana, navedeni izuzetak, iskljuuje to pravo komitenta, kada ne moe da ostvari to pravo, jer se odnosi na sluaj kada komisionar kupuje robu komitenta ili mu prodaje svoju robu, a u smislu odredaba lana 782. ovog zakona, tj. kada se jedan prema drugom pojavljuju kao kupac, odnosno prodava.

Steaj komisionara (l. 789. ZOO)

Upravo je u komentaru prethodnog lana objanjeno kada poverioci komisionara ne mogu naplatiti svoje potraivanje od komisionara u sluaju njegovog steaja, ili preduzetim merama izvrenja prema njemu na pravima i stvarima koje je on, izvravajui nalog stekao u svoje ima ali za raun komitenta. Odredbe ovog lana daju pravo komitentu da moe zahtevati izluenje is steajne mase stvari koje je predao komisionaru radi prodaje za njegov raun, kao i stvari koje je komisionar nabavio za njegov raun. Sutina izluenje predstavlja pravo komitenta, kao poverioca, da na osnovu ovlaenja koja ima u smislu odredaba ovog zakona o komisionu na izluenje pojedinih stvari, a koja nisu stvari komisionara. Ako steajno vee ne prihvati predlog komitenta, ovaj ima pravo, poto bude upuen na parnicu, ali i bez toga, da podnese izlunu tubu i kad je predmet izvrenja potraivanje i kada se njegovo pravo ospori u steajnom postupku. Komitent po svojoj tubi u parninom postupku trai ili da se izvrenje proglasi nedoputenim na odreenom predmetu koji njemu pripada po osnovu odnosa iz komisionog posla, ili da se odreeni predmet, odnosno pravo koje mu pripada iz odnosa sa komisionarom, kome je to predao radi izvrenja odreenog komisionog posla, izuzme iz steajne mase i njemu preda. Ako je komisionar nekom treim licu predao stvari koje su predmet komisionog ugovora, to liceje duno da komitentu isplati njihovu cenu, odnosno jo neisplaeni deo. To se provodi u sluaju otvaranja steajnog postupka prema komisionaru, kada tree lice ne prijavi potraivanje koje bi komisionar imao prema njemu da steajni postupak nije otvoren. U tom sluaji komitent izlunom tubom protivu treeg lica trai da se utvrdi daje od komisionara primio njegovu, komitentovu stvar, a nije je isplatio komisionaru do vremena dospelosti za plaanje. Propau stvari, komitent gubi izluno pravo, pa svoje potraivanje moe ostvariti iz steajne mase pod istim uslovima kao i drugi poverioci. Ako bi., pak, stvar propala u vezi prinudne naplate, tj. ako bi zahtev treeg lica bio da se stvar zapleni i prinudno proda, komitent bi imao pravo na naknadu tete od komisionara, jer ne bi mogao da trai da se izlui iz zaplene i prodaje stvar koja vie ne postoji. 986

UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU

Pojam (l. 790. ZOO)
Ugovor o trgovinskom zastupanju je takav ugovor kojim se zastupnik obavezuje da se stalno stara da trea lica zakljuuju ugovore sa njegovim nalogodavcem i da u tom smislu posreduje izmeu njih i nalogodavca, kao i da po dobijenom ovlaenju zakljuuje ugovore sa treim licima, u ime i za raun nalogodavca, a nalogodavac se obavezuje da mu za to plati odreenu naknadu. U stvari, ugovorom o trgovinskom zastupanju trgovinski zastupnik, odnosno trgovinski agent, obavezuje se da u poslovnom prometu robe zastupa nalogodavca. Sa svoje strane nalogodavac se obavezuje da zastupniku plati ugovorenu naknadu. Trgovinski zastupnik zakljuuje ugovore u ime i za raun svoga nalogodavca i uvek istupa u ime i za njegov raun. Stranke mogu zakljuiti ugovor po kome nalogodavac ovlauje trgovinskog zastupnika da zakljui u njegovo ime i za njegov raun jedan ili vie ugovora, a ugovorom mogu zasnovati dui poslovni odnos po kome je trgovinski zastupnik ovlaen da zakljui neodreen broj ugovora, odnosno da prui niz trgovinskih usluga. Trgovinskom zastupniku uvek pripada pravo da zahteva naknadu za svoj rad iako tu naknadu stranke ne ugovore. Ako naknada nije ugovorena njena visina e se odrediti prema uobiajenoj naknadi za obavljanje tog posla. Zastupanje moe postojati i u unutranjem i u spoljanjem prometu. Trgovinski zastupnik moe se ugovorom obavezati da dri konsignaciono skladite. Po obavljenom poslu sastavlja se obraun izmeu zastupnika i nalogodavca, jer sve potrebne isplate zastupnik vri u ime i za raun nalogodavca. Zastupnik ima pravo da zahteva naknadu svih trokova i proviziju. Ako se jedno pravno lice trgovinskim zastupanjem bavi kao osnovnom privrednom delatnou, smatra se daje zakljuen ugovor o zastupanju kada primi nalog nalogodavca da obavi u njegovo ime i za njegov raun odreeni posao, ako odmah po prijemu naloga ne obavesti izdavaoca naloga da ga ne prihvata. U sluaju kada trgovinski zastupnik primi od svog nalogodavca odreena uputstva o nainu izvrenja posla, a ne samo fakultativno ili demonstrativno uputstvo, onda ne srne odustati od dobivenog uputstva ni u sluaju ako bi po njegovom nahoenju izvesno odstupanje od primljenih uputstava moglo biti za nalogodavca bez posebne koristi. Kod ugovornih odnosa koji spadaju pod pojam zastupnitva, nalogodavac nije ovlaen da tubom ostvaruje realno izvrenje ovako ugovorenih inidbi, ve moe samo da ostvari zahtev za naknadu tete ukoliko je tetu pretrpeo od zastupnika koji se ugovorom obavezao na tu inidbu. Zastupnik odgovara za tetu ako pri obavljanju poverenog mu posla nije postupao sa panjom koja se u poslovnom prometu zahteva i bio bi odgovoran za tetu, na primer, ako bi usled nedovoljne panje prodao robu kupcu koji je insolventan. Iz ovlaenja da u ime nalogodavca regulie sa treim licem pitanje glavnog duga proizilazi i ovlaenje zastupnika da u vezi tog potraivanja regulie i pitanje sporednih potraivanja. Ugovor o trgovinskom zastupanju je dvostrani i teretni ugovor, to znai da iz takvog ugovora proizlaze prava i obaveze i za zastupnika i za nalogodavca. Pravna sigurnost je vea, ako se pismenim ugovorom tano utvrde prava i obaveze stranaka, naroito u pogledu obima delovanja zastupnika i njegovog prava na naknadu za izvreni posao. Obaveze zastupnika su: - da se stara o interesima nalogodavca, - da u svim poslovima koje preduzima postupa sa panjom dobrog privrednika. - da se pridrava uputstava koje mu je dao nalogodavac, - da nalogodavcu daje sva potrebna obavetenja o trinoj situaciji, naroito ona koja su od znaaja za svaki pojedini posao, - da uva poslovne tajne svog nalogodavca pri zakljuivanju poslova i to do njihovog potpunog okonanja, - da po prestanku ugovora vrati nalogodavcu sve stvari koje mu je ovaj dao na upotrebu. Zastupnik je odgovoran, ako iskoristi ili drugom otkrije poslovnu tajnu svog nalogodavca, ak i posle prestanka ugovora o zastupanju. Ako je zastupnik posebno pismeno jamio za ije je zakljuenje posredovao ili koje je po ovlaenju on zakljuio, ima pravo i na posebnu naknadu (delkredere provizija), ali u tom sluaju on ima i posebnu odgovornost prema nalogodavcu za ispunjenje obaveza iz tako zakljuenih ugovora. 987

Obaveze nalogodavca su: - da zastupniku stavi na raspolaganje odreeni materijal ili dokumentaciju, ako je to kod zakljuenja ugo vora potrebno, - da bez odlaganja obavesti zastupnika, ako ne prihvati ili odbaci zakljuenje ugovora pripremljenog od strane zastupnika, - da zastupniku isplati naknadu za ugovore zakljuene njegovim posredovanjem, kao i za ugovore koje je sam po ovlaenju zakljuio, - da zastupniku isplati naknadu posebnih trokova koje je ovaj uinio u korist nalogodavca ili po njego vom nalogu. Pri svemu ovome treba naglasiti da zastupnik ima pravo na naknadu ne samo kad ugovor bude izvren, ve i onda kad ugovor ostane neizvren ako do toga doe iz uzroka koji su na strani nalogodavca. Ugovor o trgovinskom zastupanju se moe zakljuiti kako na odreeno tako i na neodreeno vreme. Ako je ugovor zakljuen na neodreeno vreme, svaka strana moe raskinuti ugovor krajem svakog kalendarskog tromeseja, s tim to otkaz mora biti saopten drugoj strani najmanje mesec dana pre isteka kalendarskog tromeseja, a ako je ugovor trajao najmanje tri godine otkazni rok iznosi dva meseca pre isteka kalendarskog tromeseja. Izuzetno, ako postoje ozbiljni uzroci, ugovor se moe raskinuti bez otkaznog roka.

Sudske prakse
Ugovor o zastupnitvu je teretni ugovor i zastupniku pripada pravo na naknadu za njegov rad i u sluaju kada stranke nisu postigle sporazum o visini provizije. ,,S obzirom na tvrenje tuenog da se radi o malom obimu posla koji je za njega izvrio tuilac, prvostepeni sud je bio duan da utvrdi stvarni obim poslova koje je tuilac obavio po ovlaenju tuenog, pa da zatim visinu provizije utvrdi prema uloenom trudu i stepenu strunog zalaganja tuioca. Prvostepeni sud e, dakle, izvesti sve potrebne dokaze radi utvrivanja obima poslova koje je tuilac izvrio za tuenog u realizaciji ugovora o zastupnitvu. Ako bi se na izloeni nain visina iznosa provizije mogla utvrditi samo sa nesrazmernim trokovima, ukazuje se na mogunost odluivanja suda po slobodnoj oceni u smislu odgovarajuih odredaba Zakona o parninom postupku" (prema reenju ranijeg Vrhovnog privrednog suda, SI. 255/73); Postupanje zastupnika po nalogu vlastodavca Kada vlastodavac ne izda imperativni nalog, zastupnik je duan da u izvrenju naloga postupa sa panjom dobrog privrednika i da se pridrava pravila struke. Prema obrazloenju Nije sporno meu strankama daje tueni bio tuioev zastupnik. Osnov odgovornosti tuenog tuilac nalazi u tome to tvrdi daje tueni prekoraio dati nalog i to je propustio da naplati ek kupca koji je ovaj dao kao pokrie za primljenu robu. Za pravilnu odluku je, u prvom redu, znaajno da se utvrdi kakva je sadrina naloga koji je tuilac dao tuenom. U realizaciji posla dolo je do izvesnih smetnji, delom zbog toga to je tuilac, ne ekajui odgovor tuenog, isporuio drugi kvalitet robe od onog koji je tuilac traio, a delom zbog situacije na tritu. Reenje ovih smetnji, odnosno realizaciju posla tuilac je prepustio tuenom. Nalog, koji je u ovom pravcu tuilac dao tuenom, sadran je u pismu iz koga se vidi da tuilac reenje naplate rauna od kupca preputa tuenom, s tim da on nae najpovoljnije i najprihvatljivije reenje. Jasno je da se u ovom sluaju ne radi o imperativnom nalogu, ve daje tueni mogao zavisno od objektivnih okolnosti traiti po svojoj oceni najpovoljnije reenje, pri emu je, naravno, vezan pravilima struke i dunosti da postupa sa panjom dobrog privrednika. Iz ovoga sada nastaje drugo pitanje: da lije tueni povredio dati nalog to robna dokumenta nije predao kupcu, te da li je protivno svojoj dunosti propustio da naplati ek kupca dat radi pokria. Kako je istaknuto, tuilac nije dao imperativni nalog. Prema tome, ocena o tome da li e robna dokumenta predati kupcu i kada zavisila je od tuenog. Da lije on propustio da naplati ek dat radi pokria, odnosno da lije tueni radio protivno svojoj dunosti da postupa sa panjom dobrog privrednika zavisi od konkretnih okolnosti pod kojima se posao odvijao. Iz utvrenog injeninog stanja se vidi daje tuilac, mada je u ponudi kupca traena isporuka robe odreenog kvaliteta, telegramom obavestio tuenog da ne moe isporuiti robu tog kvaliteta, te daje uprkos obavetenju tuenog da takva roba ne odgovara, isporuio robu. Kupac je zbog toga, kao i zbog oteenja robe, reklamirao robu pa je tueni reklamaciju dostavio tuiocu. Tuilac je pismom odgovorio na reklamaciju i dao nalog za njeno reenje, ali kupac takvo reenje nije prihvatio. Tuilac sa svoje strane dalje nije nita preduzimao da se reklamacija resi. Ove injenice ukazuju na to da se ovaj posao od poetka odvijao neuredno, to se mora pripisati na teret tuioca. U svetlu ovih injenica, cenei postupke tuenog, drugostepeni sud nalazi daje on u svemu postupao sa dunom panjom, upravo onako kako je u datim okolnostima bilo najcelishodnije. Valja istai i to daje tueni, 988

pre predaje robnih dokumenata kod kupeve banke proverio njegovu sigurnost, a osim toga plaanje obezbedio ekom izdatim od strane kupca. Cenei ovaj postupak tuenog, drugostepeni sud je imao u vidu i to da nalog nije imperativan, ve daje tuenom preputen izbor najpovoljnijeg reenja, te daje, prema tome, on bio ogranien samo dunou da postupa sa panjom dobrog privrednika i po pravilima struke. Tuilac sa svoje strane ne navodi u emu bi eventualno postupak tuenog bio suprotan tako odreenim granicama naloga, odnosno ne daje nikakvu alternativu tuenikovom postupku, koja bi, sa jedne strane, bila povoljnija u konkretnoj situaciji, a sa druge strane ukazivala na to daje tueni po objektivnoj oceni morao postupati drugaije nego to jeste. U postupku je utvreno daje ona koliina robe koja je reklamirana ostala nenaplaena. Tuilac smatra daje tueni bio duan da, bez obzira na reklamaciju, naplati kupev ek koji se nalazio kod njega. Ovo stanovite se ne moe prihvatiti. U ovom sluaju bitno je daje kupac robu reklamirao, da tuilac sa svoje strane nije preduzeo sve to je bilo potrebno da se reklamacija resi i na taj nain omogui naplata. Imajui u vidu ove injenice drugostepeni sud nalazi da tueni nije mogao naplatiti uz pomo eka cenu reklamirane robe, jer bi takav njegov postupak bio svakako protivan poslovnom moralu i poslovnim obiajima, a naneo bi tetu i njegovom poslovnom ugledu, o emu je svakako morao voditi rauna (prema odluci VPS, SI 1328/68).

Primer ugovora o trgovinskom zastupanju UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU zakljuen dana______________godine, u______________, izmeu______ koga zastupa__________________________(u daljem tekstu: nalogodavac) i koga zastupa________________________(u daljem tekstu: zastupnik). Nalogodavac i zastupnik sporazumeli su se o sledeem: 1. Nalogodavac poverava zastupniku pravo prodaje svoje robe i to: 2. Zastupnik moe prodavati robu iz prethodne take samo u ime i za raun nalogodavca i po nje govim uputstvima. 3. Cena robe se utvruje prema cenovniku koji se prilae ovom ugovoru, a u sluaju izmene cenovnika nalogodavac se obavezuje da izmenjeni cenovnik blagovremeno dostavi zastupniku (ili: prema tri noj ceni koja bude vaila na dan prodaje u----------------------------, franko___________________. 4. Isporuka robe vri se sukcesivno u toku_______________________________________ (deset dana, mesec dana, itd. ). 5. Prijem isporuke i utvrivanje kvaliteta robe vrie se na utovarnoj stanici. 6. Plaanje se vri na iro-raun nalogodavca broj______________________kod NBJ u-----------------, u roku od______dana po prijemu fakture. 7. Zastupnik se obavezuje da odmah obavesti nalogodavca o svakom zakljuenom ugovoru. 8. Zastupnik je duan da se stara o interesima nalogodavca i u svim poslovima prodaje duan je da postupa kao dobar privrednik. 9. Zastupnik je duan da uva poslovne tajne nalogodavca za koje je doznao u vezi sa poverenim poslom. 10. Nalogodavac je duan da zastupniku odmah po zakljuenju ovog ugovora preda odgovarajue prospekte za robu koja je predmet zastupanja. 11. Nalogodavac je duan da zastupniku isplati naknadu za ugovore koje je zakljuio, i to______% od vrednosti prodate robe (neto, bruto). 12. Nalogodavac je duan da zastupniku plati i trokove koje je ovaj uinio u korist nalogodavca ili po njegovom nalogu. 13. Ovaj ugovor stranke zakljuuju za vreme do___________godine, a moe se otkazati i pre isteka ovog roka, s tim da otkazni rok traje najmanje mesec dana. 14.------------------------------------------------------------------(ostali uslovi) 15. Za sve to ovim ugovorom nije predvieno primenie se odredbe o trgovinskom zastupanju iz Zakona o obligacionim odnosima. 16. Za sluaj spora nadlean je__________________sud u------------------------. 17. Ovaj ugovor je sastavljen u____primerka, od koji svaka stranka zadrava po_____primerka. Nalogodavac, (ovlaeno lice) Zastupnik, (ovlaeno lice) 989

Primer zakljunice u vezi sa ugovorom o trgovinskom zastupanju (Firma prodavca-zastupnika) (mesto i datum) ZAKLJUNICA br.

, kao zastupnik Prodava: (mesto i datum) kao zastupnik Kupac: _________________________ Uputno mesto: Telefon: Kupac potvruje da je danas kupio, a prodava da je prodao nie navedenu robu, pod uslovima iz ove za kljunice. Red broj Broj artikla Naziv robe Jed. mera Koli ina Cena IZNOS dinara

itd. Nain otpreme: Rok otpreme: _ Kvalitet: Nain plaanja: Rok plaanja: _ Ostali uslovi: U sluaju spora nadlean je Kupac, (ovlaeno lice)

UKUPNO DIN.

sud u Prodava kao zastupnik, (ovlaeno lice)

Primer tube iz ugovora o trgovinskom zastupanju TRGOVINSKI U TUILAC: Preduzee TUENI: Preduzee

iz

TUBA pravo na naknadu iz ugovora o trgovinskom zastupanju, vrednost _______________dinara. Tuilac i tueni su godine zakljuili ugovor o trgovinskom zastupanju, po kome se tuilac obavezao da za tuenog izvri zastupnike usluge u svrhu obezbedenja kredita za kreditiranje od reene izgradnje. DOKAZ: ugovor od godine. -

Iz dosadanjeg poslovanja stranaka, a u vezi realizacije navedenog ugovora, proizilazi da je tueni pismeno ovlastio tuioca da u ime i za raun tuenog stupi u pregovore sa poslovnim bankama za obezbeenje kredita za kreditiranje izvoza objekta, s tim da e se o plaanju provizije za ovaj posao stranke na knadno sporazumeti - razmenom pisama. Tuilac je obavio odreene poslove za tuenog, to proizilazi, izmeu ostalog, i iz tuenikovog pisma

upuenog tuiocu ______________godine, u kome tueni navodi da priznaje da ga je tuilaca doveo u vezu sa bankom kreditorom, i da je tuilac imao izvesne trokove oko toga, ali da su oni minorni. 990

DOKAZ: pismo tuenog od______________godine. Imajui u vidu da pravo na proviziju po osnovu ugovora o trgovinskom zastupanju pripada zastup niku, a s obzirom da je tuilac na osnovu svoje aktivnosti doveo do toga da doe do zakljuenja ugovora izmeu njegovog komitenta - tuenog i treeg lica - banke, tuilac ima pravo da od tuenog trai da mu ovaj isplati nagradu u visini - a na osnovu okolnosti stvarno obavljenog posla od strane tuioca u postupa nju po ovlaenju tuenog - u iznosi________________dinara. DOKAZ: eventualno vetaenje. S obzirom na izneto, tuilac predlae da sud po sprovedenom postupku, i izvedenim dokazima donese PRESUDU Obavezuje se tueno preduzee _______________, iz ______________, da tuiocu __________, iz _________________, isplati iznos od__________dinara, na ime nagrade po osnovu uinka iz ugovora o trgovinskom zastupanju, sa zateznom kamatom od______________do dana isplate, kao i da mu naknadi trokove postupka, sve u roku od 8 dana pod pretnjom prinudnog izvrenja. Za tuioca - direktor,

Forma (l. 791. ZOO)

Odredbe ovog lana propisuju pravilo da ugovor o zastupanju mora biti zakljuen u pismo formi. Sadrina pismenog teksta ugovora obavezuje nalogodavca i zastupnika, koji su takav ugovor potpisali. Prema tome, ugovor o trgovinskom zastupanju se smatra zakljuenim kad ga navedene stranke potpiu. Nalogodavac i zastupnik najee zakljuuju ugovor o trgovinskom zastupanju u obliku tzv. zakljunice, ili posebnim ugovorom. Inae, ugovor u pismenom obliku se moe zakljuiti u pismenom obliku izmeu navedenih stranaka i razmenom pisama, ukoliko ta pisma sadre elemente ugovora o trgovinskom zastupanju. U praksi se postavlja pitanje koji tekst obavezuje stranke, odnosno da li onaj koji se nalazi kod nalogodavca ili onaj koji se nalaza"i kod trgovinskog zastupnika, ako su na nekom navedene odredbe koji drugi primerak teksta ugovora ne sadri. U vezi sa tim, postavlja se i pitanje da li stranke obavezuju one odredbe koje nisu ispravljane, odnosno dopunjene, te da li ima uticaja tekst koji je napisan iznad potpisa stranaka ili ispod njihovog potpisa. Prema prihvaenoj sudskoj praksi, klauzule koje se nalaze sa strane, van teksta ugovora, smatraju se sastavnim delom ugovora, ako su dovoljno uoljive i nalaze se iznad potpisa, uz pretpostavku, koja se mora dokazati, daje taj dodatak unet voljom stranaka i daje unet pre potpisivanja. Za takve ugovore odredbe ovog lana propisuju sankciju kroz opte odredbe o formi ugovora, tj. da su bez pravnog dejstva, odnosno da se kao takvi ne mogu smatrati punovanim. ak i u sluajevima kada se u ugovorima u propisanoj formi neodreeno, nejasno ili nepotpuno navode samo neki nebitni odnosi stranaka, a nije ispotovan cilj tog propisa, odnosno sporazume, ugovor se smatra pravno nevaljalim, posebno ako se u propisima, odnosno sporazumu stranaka o zakljuenju takvog ugovora, navodi ta obaveza koja je jasna i precizna. To je jasno reeno u odredbama lana 70. ovog zakona, po kojima ugovor koji nije zakljuen u pismenoj formi nema pravno dejstvo, ukoliko iz cilja propisa kojima je odreena forma ne proizilazi to drugo. Zakljuivanje ugovora u ime nalogodavca (l. 792. ZOO) Kao to se iz navedenog lana vidi, kod ove vrste ovlaenja postoje propisane granice ovlaenja za zastupanje, utvrena, dakle, zakonom ili optim aktom pravnog lica, dok se kod druge vrste ovlaenja ono zasniva na izjavljenoj volji zastupanog, ali i u tom sluaju, prema sadrini ovog lana, kada je u pitanju ugovora u ime i za raun nalogodavca, odreeni poslovi se mogu obaviti u obliku jednog od dva navedena ovlaenja. Oba navedena oblika zastupanja ukazuju daje obim ovlaenja odreen, te da zastupnik moe preduzimati samo one pravne poslove koji se odnose na to odreenje. Inae, ovlaenje moe biti posebno ili generalno. Generalnim ovlaenje ovlauje se jedno lice, zastupnik, da u celini i potpuno zastupa odreene pravne interese nalogodavca, i to samo za poslove koji su predmet redovnog poslovanja tog lica. Takvo lice moe zastupati nalogodavca u neogranienom broju ugovora, odnosno drugih pravnih poslova, a to opte ovlaenje se moe odnositi ili samo na zakljuenje neogranienog broja ugovora, ili na samo neogranieni broj drugih pravnih poslova. U svakom sluaju, svi ti ugovori i pravni poslovi se moraju odnositi na poslove koje redovno obavlja nalogodavac. 991

Posebnim, odnosno specijalnim ovlaenjem suavaju se prava zastupnika samo na zakljuenje jednog ili vie odreenih ugovora, sa jednim ili vie poslovnih partnera. Tako, na primer, moe se dati ovlaenje jednom licu da za raun njegovog nalogodavca zakljui jedan ili vie ugovora u pogledu odreene stvari, sirovine ili robe, u odreenoj koliini i u odreenom vremenskom periodu.

Sudska praksa
Savesnost zastupnika ceni se prema sadrini naloga po kome postupa Kada zastupnik primi nalog za prodaju robe, bez ogranienja rokova isporuke, savesno postupa ako ugovori promptnu isporuku. Prema obrazloenju Tuilac je naveo daje krivicom tuenog oteen za utuen iznos, zato stoje tueni, kao njegov punomonik, u ime i za raun tuioca zakljuio ugovor o kupovini i prodaji autoguma sa kupcem a sa nepovoljnim rokovima isporuke, koje tuilac nije mogao odrati, te je u sporu sa tim kupcem osuen da mu naknadi tetu zbog neisporuke autoguma u ugovorenom roku. Tueni je osporio tubeni zahtev. Istakao je daje u spornom poslu istupao samo kao posrednik i daje sporni ugovor zakljuio neposredno tuilac i njegov kupac. Stoga, po njegovom stanovitu, nema do njega krivice, niti moe odgovarati za tetu koju je navodno pretrpeo tuilac. Prvostepeni sud je odbio tubeni zahtev. Drugostepeni sud je odbio albu tuioca i potvrdio prvostepenu presudu. Ispitujui pobijanu presudu, drugostepeni sud je naao da je prvostepeni sud, na osnovu provedenih dokaza i njihove ocene, pravilno odbio tubeni zahtev, jer tuilac ni u toku spora, ni u albi nije dokazao daje oteen za utueni iznos krivicom tuenog. Naime, ak kada bi stajala tvrdnja tuioca daje tueni istupao kao zastupnik tuioca u navedenoj kupoprodaji autoguma pod uslovima iz meetarskih listova, tuilac nije niim dokazao da je tueni prekoraio ovlaenja koja mu je u vezi sa rokovima isporuke navodno dao tuilac, imajui u vidu daje tuilac u tubi i u toku spora sam priznao daje tuenom dao naelnu saglasnost za zakljuenje ovih poslova, tj. poslova iz kupoprodaje autoguma. U ovoj naelnoj saglasnosti da tueni moe prodati u ime i za raun tuioca autogume, nije bilo posebnog naloga u pogledu duine roka isporuke. Prema tome, i kada bi se uzelo kao dokazano daje on neposredno u ime i za raun tuioca zakljuio ugovore, ne moe se uzeti dokazanim tvrenje tuioca daje tueni prekoraio ovlaenje (nalog) koje mu je tuilac dao u pogledu duine roka isporuke, jer nalog tuioca, da tueni mora voditi rauna kod zakljuenja konkretnog kupoprodajnog ugovora o duini roka isporuke, nije nita sadrao o tome. Tuilac to tek u albi istie, ali ne podnosi nikakve dokaze kojima bi se to ogranienje u nalogu dokazalo. Zbog toga, po stanovitu drugostepenog suda, tueni koji ima saglasnost tuioca, da proda njegovu robu, a koji ne sadri nikakvo ogranienje u pogledu duine isporuke, postupa sasvim pravilno i savesno ako kod zakljuenja ugovora o kupoprodaji ugovara prodaju sa promptnom isporukom. Prema tome, ako tuilac kao prodava nije imao na lageru robu koju prodaje, onda je bio duan da upozori tuenog da ne dolaze u obzir kratki rokovi isporuke, ili da mu u vezi sa ovim odreeno oznai rokove u kojima moe isporuiti robu. Tuilac nije tako postupio, kada je tuenom dao'naelnu saglasnost da za njegov raun i u njegovo ime proda gume, te je sam kriv za tetu koju je pretrpeo. Sve ovo, razume se pod pretpostavkom da se ovde ne radi o posredovanju, ve o zakljuenju ugovora na osnovu datog ovlaenja (prema odluci VPS, SI. 2631/69).

Primanje ispunjenja (l. 793. ZOO)

Zastupnik moe, kako je to odredbama prethodnih lanova regulisano, da se stalno stara da trea lica zakljuuju ugovore sa njegovim nalogodavcem i da u tom smislu posreduje izmeu njih i nalogodavca, kao i da po dobijenom ovlaenju zakljuuje odreene ugovore sa treim licima u ime i za raun nalogodavca. Iz navedene, moe se rei, definicije trgovinskog zastupanja, zastupnik ne moe obavljati sve poslove koje inae obavlja njegov nalogodavac u vrenju svoje registrovanje delatnosti. Zastupnik moe da obavlja samo one poslove koje nalogodavac i on ugovore posebnim ugovorom. Taj ugovor se moe odnositi samo za poslove dovoenja u vezu treih lica sa njegovim nalogodavcem u cilju zakljuenja ugovora, ali i samo za poslove zakljuenja ugovora u vezi delatnosti koje obavlja njenog nalogodavac. Meutim, zastupnik ne moe da zahteva ni da primi ispunjenje potraivanja svog nalogodavca, ako za to nije posebno ovlaen. Sadrina ovog lana posebno naglaava zabranu primanja ispunjenja potraivanja svog nalogodavca, mada zastupnik ne moe vriti ni druge poslove iz delatnosti nalogodavca ako od ovoga za to nije posebno ovlaen. 992

Tree lice koje ima obavezu plaanja kakvog duga nalogodavcu, nije ovlaeno da ispuni obavezu davanjem duga zastupniku, ako ovaj za to nije posebno ovlaen. Ako to i uini, odgovoran je za tetu nalogodavcu, osim ako nalogodavac posebno ne odobri takvu radnju svog zastupnika. Pored toga, bio bi odgovoran i sam zastupnik ne samo za tetu koju je kao neovlaeni zastupnik primio ispunjenje potraivanja nalogodavca, ve i po osnovu druge odgovornosti.

Izjave zastupniku za nalogodavca (cl. 794. ZOO)

Odredbe ovog lana reguliu ovlaenja zastupnika u vezi ugovora koji je zakljuio sa treim licem, u ime i za raun nalogodavca. S obzirom daje zastupnik zakljuio ugovor sa treim licem na osnovu posebnog ovlaenja dobijenog od nalogodavca, on u vezi tog ugovora ima pravo da ini zastupnike izjave koje se tiu nedostataka predmeta ugovora, kao i druge izjave u vezi sa tim ugovorom, u cilju ouvanja ili vrenja iz ugovora. Zastupnika izjava je izjava koju bi inae dao nalogodavac kao kupac, ako bi postojali nedostaci na kupljenoj robi. Zastupnik koji je u ime i za raun nalogodavca kupio neku robu, ima pravo da primljenu robu na uobiajeni nain pregleda ili daje da na pregled nekoj strunoj instituciji, te da o vidljivim nedostacima obavesti prodavca u odreenom roku, odnosno bez odlaganja, inae gubi pravo koje nalogodavcu po tom osnovu pripada. Zastupnik ima pravo da od prodavca trai da ukloni nedostatke ili da mu preda drugu stvar bez nedostatka. On ne moe da trai snienje cene robe sa nedostatkom, ako za to nema posebno ovlaenje nalogodavca, ali moe da trai raskid ugovora ako je prethodno ostavio prodavcu naknadni primereni rok za izvrenje ugovora, ili je stekao uverenja da prodava nee moi da otkloni uoeni nedostatak na robi. U stvari, zastupnik povodom ugovora koji je on po ovlaenju nalogodavca zakljuio, bilo da se radi o prodaji, kupovini ili vrenja kakve usluge, uvek ima pravo da ini izjave treem licu sa kojim je bio u ugovornom odnosu, a u vezi nedostataka predmeta ugovora, kao i druge izjave u vezi sa tim ugovorom, analognom primenom odredaba o odgovornosti za materijalne nedostatke (l. 478 i dr. ovog zakona).

Izjave u ime nalogodavca (cl. 795. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu pravo zastupnika, da u vezi pravnih poslova koje obavlja, odnosno preduzima njegov nalogodavac, titi prava, odnosno ini potrebne izjave njegovom saugovorau. S obzirom da ga odredbe ovog lana nazivaju zastupnikom, znai da zastupnik ta prava ini u korist svog nalogodavca na osnovu ugovora, dakle bez obzira da lij e zastupnik zakljuio ugovor sa treim licem u ime i za raun svog nalogodavca, ve uvek i ako je zastupnik angaovan za vrenje dugoronog posla u korist svog nalogodavca, a naime da povezuje svog nalogodavca sa treim licima u cilju zakljuenja ugovora. Vrei prava u smislu odredaba ovog lana, zastupnik ne moe da vri i one poslove koji stvaraju neke obaveze za nalogodavca, ili ine neke pogodnosti za trea lica koja su u nekom ugovornom odnosu sa nalogodavcem. Tako, na primer, on ne moe da daje naloge prevozniku koji bi bili suprotno onim nalozima koje ih je dao nalogodavac, ali moe stavljati primedbe prevozniku zbog pogrenog manipulisanja robom koju prevozi, i t. d. Ovde treba ukazati da postoje specijalizovane organizacije, odnosno preduzea koja se bave zastupnikim poslovima. Ta preduzea su u stalnoj vezi sa svojim nalogodavcem, sa kojim imaju poseban ugovor o vrenju zastupnikih poslova. Oni prate itavu oblast iz delatnosti nalogodavca i u vezi sa tim, a na osnovu ugovora, ine izjave u korist nalogodavca, odnosno preduzimaju mere koje doprinose interesima nalogodavca. Iz takvih radnji zastupnici ne mogu davati posebne olakice treim licima sa kojima je nalogodavac u ugovornom odnosu, ak ako i pomae svom nalogodavcu u realizaciji posla koji treba da se zakljui ili je zakljuen i izvrava se.

Mere obezbeenja (l. 796. ZOO)

Odredbe ovog lana ne ukazuju koje su to mere obezbeenja koje u cilju zatite interesa nalogodavca zastupnik moe da zahteva. Izraz "moe" ne znai da mora, ali je po pravilima struke zastupnika to dunost ako je u nekom dugoronom poslovnom odnosu sa nalogodavce. Mere obezbeenja koje bi zastupnik mogao zahtevati odnose se u vezi poslova zakljuenih generalnim ugovorom, kada u nekoj fazi poslovanja nalogodavca treba da se ukljui i zastupnik, koji prati izvrenje ugovora, ili sprovoenje neke pravne radnje, te u vezi sa tim moe da zahteva od treeg lica da svoje obaveze prema nalogodavcu preduzme u skladu sa zakljuenim ugovorom. Da bi zastupnik mogao da preduzima mere obezbeenja u korist svog nalogodavca, on mora biti upoznat sa poslom koji je njegov nalogodavac zakljuio sa treim licem, a i tree lice mora da zna, ili treba da zna, daje zastupnik ovlaen da preduzima potrebne mere obezbeenja. 993

Za neke poslove, a u okviru generalnog ovlaenja za zastupanje, nalogodavac moe dati posebna uputstva zastupniku u vezi onih poslova koje zastupnik moe da obavi, izvravajui funkciju zatite interesa nalogodavca. Imajui to u vidu, a naime da odredbe ovog lana ne predviaju izvrenje poslova zatite interesa nalogodavca kao obavezu, postupanje zastupnika u ovom sluaju smatra se kao punomoje na osnovu zakljuenog ugovora o generalnom zastupanju. Suprotno sadrini ovog lana, koji ne obavezuje zastupnika da preduzima potrebne mere obezbeenja, odredbe narednog lana propisuju obaveze zastupnika, te i iz tih odredaba moe proistei pravo zastupnika da moe da preduzima potrebne mere obezbeenja.

OBAVEZE ZASTUPNIKA
Staranje o interesima nalogodavca (cl. 797. ZOO)
Dok je u odredbama prethodnog lana postupanje zastupnika shvaeno kao neka vrsta punomoja, odredbe ovog lana odreuju dunosti zastupnika da se brine o interesima nalogodavca, i to: a) da se stara o interesima nalogodavca, b) da u svim poslovima koje preduzima postupa sa panjom dobrog privrednika, v) da se dri uputstava koje mu je dao nalogodavac, g) da daje nalogodavcu sva potrebna obavetenja o trinoj situaciji, naroito ona koja su od znaaja za svaki pojedini posao. Staranje o interesima nalogodavca je osnovna funkcija zastupnika. Ono se odnose na sve poslove nalogodavca u kojima moe da uestvuje zastupnik, bilo po posebnom ili generalnom punomoju, a vrsta poslova koje bi zastupnik mogao da obavlja u tom smislu, odnosno "da se stara o interesima nalogodavca", vezana su za delatnosti koje moe da obavlja kao trgovinski zastupnik. On moe da preporuuje nalogodavcu najbolja reenja za ostvarivanje njegovih interesa, kao na primer, da izabere najboljeg prevoznika, najboljeg peditera, skladitara i si. Pri svemu tome zastupnik treba da u svim poslovima koje preduzima za nalogodavca postupa sa panjom dobrog privrednika, to znai da najsavesnije preduzima mere i obavlja poslove za obezbeenje interesa nalogodavca, jer njegova panja dobrog privrednika podrazumeva panju pri poslovanju u interesu nalogodavca, da uredno i savesno ispunjavaju preuzete obaveze iz ugovora o zastupanju nalogodavca. Za ostvarenje ovog naela pretpostavka je da postoji dobra organizacija poslovanja, dobra tehnologija, dobra strunost lica koja obavljaju delatnost zastupanja, meusobno poverenje i saradnja partnera u pravnom poslu. "Panja", pak, posebno podrazumeva opreznost pri postupanju, koja je uobiajena u poslovnom prometu. I u ovom sluaju nekada se zahteva i "posebna panja", iz ega proizilazi princip "profesionalne odgovornosti". U praksi ima i drugih sluajeva, kada zastupnik ne mora po svaku cenu da izvri neku radnju za nalogodavca, koja je protivna poslovnom moralu i obiajima, odnosno da mu se pripie da nije postupao sa stanovita naela dobrog privrednika, te da mu se u vezi nekog izvrenog posla pripie nepanja dobrog privrednika. U jednom sluaju o kome je reavao sud, nalogodavac je tuio svog zastupnika i od njega traio naknadu tete, jer je prekoraio dati nalog predajui robna dokumenta kupcu, a zatim i to nije naplatio ek koji je kupac dao, odnosno daje propustio da taj ek naplati u korist nalogodavca, te da nije nastupao kao dobar privrednik. Meutim, iz utvrenog injeninog stanja sudovi su utvrdili daje nalogodavac, protivno ponudi kupca o kupovine robe odreenog kvaliteta, ovome isporuio robu drugog kvaliteta, nastaje kupac reagovao, odnosno reklamirao, zbog ega zastupnik nije naplatio ek dobijen od kupca, ekajui da o reklamaciji kupca odlui nalogodavac, koji na tu reklamaciju uopte nije odgovorio. Kako je kupac u meuvremenu pao pod steaj, ek nije naplaen, pa je nalogodavac za to smatrao odgovornim svog zastupnika. Sudovi su odbili tubeni zahtev nalogodavca, nalazei da kada je kupac robu reklamirao, da nalogodavac sa svoje strane nije preduzeo sve stoje bilo potrebno da se reklamacija resi i na taj nain omogui naplata. Imajui u vidu te injenice, sudovi su zakljuili i to da zastupnik nije mogao da uz pomo eka nije mogao da naplati cenu reklamirane robe, jer bi takav njegov postupak bio protivan poslovnom moralu i poslovnim obiajima, a naneo bi tetu i njegovom poslovnom ugledu o emu je svakako morao da vodi rauna i nalogodavac. Zastupnik je duan da se u vrenju poverenog mu posla od strane nalogodavca, dri njegovih uputstava, ali ako zastupnik smatra da su uputstva nalogodavca nepotpuna i tetna za izvrenje odreenog posla, zastupnik je duan da ga na to opomene i od njega trai dopunska uputstva. Ako nalogodavac ostane pri datim uputstvima, koje je zastupnik ocenio kao tetne po interese nalogodavca, on je duan da postupi po tim uputstvima, u kom sluaju bi izbegao odgovornost za eventualnu tetu koja bi mogla nastati iz tako pogreno i tetnih dobijenih uputstava. 994

Zastupnik bi zbog kratkoe vremena u vezi rokova koji su mu ostavljeni, ili zbog posledica koje bi mogle nastati na nekoj robi koja je lako kvarljiva, da i sam preduzme one radnje za koje smatra da su u interesu nalogodavca, mada je prethodno dobio uputstva nalogodavca kako da obavi posao koji mu je poveren. Stavom 3. ovog lana propisana je obaveza zastupnika da svom nalogodavcu daje sva potrebna obavetenja o trinoj situaciji, naroito one koje su znaajne za svaki pojedini posao, ta obavetenja se obino odnose na cene koje vladaju na tritu, o potrebama odnosno ponudama trita, o licima koja su najpovoljnija i najsigurnija za izvrenje odreenog posla, o uslovima prevoza, odnosno prevoznicima i pediterima koji mogu pod najpovoljnijim uslovima da obave pojedini posao, o carinskim dabinama i dr.

Uestvovanje u zakljuivanju poslova (l. 798. ZOO)

Zastupnik je ovlaen da zakljuuje ugovore u ime i za raun nalogodavca, ali je duan da pri zakljuenju ugovora postupa po uputstvima nalogodavca i sve to do njihovog potpunog ispunjenja. Odredbe ovog lana ne bi se mogle shvatiti tako da zastupnik uestvuje po uputstvima nalogodavac kada ovaj zakljuuje ugovore, jer se pretpostavlja daje nalogodavac struan za obavljanje poslova iz svoje delatnosti, te da mu nije potrebna pomo bilo koga, pa i zastupnika, jer ako moe da daje uputstva zastupniku za poslove koje ovaj posebno obavlja, onda mu nije potrebna pomo zastupnika kada on sam, zastupnik zakljuuje ugovore sa treim licima. Moe se desiti da nalogodavac pri zakljuenju ugovora, ili u toku izvrenja ugovora, koji je on sam zakljuio, zatrai kakve savete i aktivnosti zastupnika, ali se odredbe ovog lana ne odnose na tu vrstu poslova. Odredbe ovog lana imaju u vidu poslove koje treba da obavi zastupnik, ali pri obavljanju tih poslova mora da postupa po uputstvima nalogodavca. To su pre svega ugovori koje u pravnom prometu zakljuuje zastupnik u ime i za raun nalogodavca, ali da bi koji od tih ugovora zakljuio on mora da se pridrava uputstava koje je dobio od svog nalogodavca. Zastupnik je duan da postupi po uputstvima nalogodavca pri zakljuenju ugovora, tako da sadrina ugovora koju on zakljuuje predstavlja volju nalogodavca. On pri tom ne srne da odstupi od datih mu uputstava, jer bi u protivnom odgovarao za tetu ako bi do tete dolo zbog nepostupanja po uputstvima nalogodavca. Tako, na primer, ako je nalogodavac dao uputstva zastupniku u vezi zakljuenja ugovora, na primer sa kupcem guma za putnika vozila, ali mu nije ukazao i na rokove u kojima se moe izvriti isporuka tih guma, a zastupnik je zakljuujui takav ugovor prihvatio rokove isporuka koje mu je kupac diktirao, mada zastupnik nije znao da njegov nalogodavac na svom lageru nije imao robu koju prodaje, moe se shvatiti daje zastupnik postupao protivno datom nalogu, jer su rokovi bitan elemenat ugovora o prodaji, pa je bio duan da u vezi rokova isporuke trai od svog nalogodavca dopunska uputstva. Zbog toga, ako je kupac guma, po ugovoru sa zastupnikom, pretrpeo tetu zbog docnje nalogodavca, i tu tetu naplatio od nalogodavca kao prodavca, postavlja se pitanje odgovornosti zastupnika za tetu koju je pretrpeo njegov nalogodavac, a koju bi on, zastupnik trebalo da naknadi zbog proputanja obavljanja radnje za koju je morao da ima uputstvo nalogodavca. Povodom ovakvih sluajeva sudska praksa ima razliite stavove, ali, ini se, da bi u navedenom primeru postojala odgovornost zastupnika, jer je o jednom tako vanom elementu ugovora morao da trai dopunska uputstva od svog nalogodavca.

uvanje poslovnih tajni (l. 799. ZOO)

Nasuprot naelu javnosti rada pravnih lica koja se bave privrednom delatnou, koje podrazumeva otvorenost i pristupanost odnosa koja proizilaze iz njihovog poloaja kao privrednih subjekata, naelo tajnosti podrazumeva spreavanje otkrivanja onih podataka koji mogu biti protivni interesima, u ovom sluaju interesima nalogodavca. Zastupnik nalogodavca je duan da uva poslovne tajne i da spreava njihovo otkrivanje, to znai daje on u toku svih zbivanja koja se deavaju kod njegovog nalogodavca, odnosno da je upoznat sa namerama nalogodavca o nainu izvrenja nekog pravnog posla, u koji se ukljuuje i zastupnik, ali da to ne moe prenositi, odnosno upoznavati druga lica, makar oni i ne bili poslovni partneri nalogodavca. Koje se radnje smatraju poslovnom tajnom nije odreeno odredbama ovog lana. One se odreuju optim aktom nalogodavca, ali kako ta opta akta ne obavezuju zastupnika, ve samo radnike koji rade kod nalogodavca, poslovne tajne koje obavezuju zastupnika odnose se na sve poslove koje obavlja nalogodavac, a u vezi kojih uestvuje i zastupnik, bilo kada sam zakljuuje ugovore u ime i za raun nalogodavca, bilo kada nalogodavca dovodi u vezu sa treim licima u cilju zakljuenja nekog ugovora. Zastupnik je duan da uva poslovne tajne svog nalogodavca i posle prestanka ugovora o trgovinskom zastupanju. On bi odgovarao ako bi posle prestanka ugovora odao poslovnu tajnu nalogodavca, i to po osnovu odgovornosti za tetu koju je takvim svojim postupanjem naneo nalogodavcu, ali ne i po osnovu krivine odgovornosti. U prvom sluaju, ako zbog odavanja poslovne tajne tree lice sazna neto o bivem nalogodavcu zastupni995

ka, i to od strane ovoga, ali u negativnom kontekstu, zbog ega to tree lice prekine razgovore u vezi ugovora koji su nameravali da zakljue, a nalogodavac ne bude u mogunosti da sa drugim licem zakljui isti takav ugovor, teta bi se sastojala u izgubljenoj dobiti koju bi nalogodavac ostvario daje zakljuio ugovor sa treim licem, kao i u naknadi trokova koje je nalogodavac u vezi tih pregovora imao. Krivina odgovornost ne bi postojala jer je odredbama Krivinog zakona Republike Srbije propisano da krivina odgovornost postoji samo ako je slubeno lice, dakle ne i lice koje je u nekom ugovornom odnosu sa nalogodavce, u ovom sluaju po osnovu ugovora o trgovinskom zastupanje, neovlaeno drugom saoptilo, predalo ili na drugi nain uinilo dostupnim podatke koji predstavljaju slubenu tajnu, a slubenom tajnom se smatraju podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadlenog organa donesenim na osnovu zakona, proglaeni slubenom tajnom i ije bi odavanje imalo ili je moglo da ima tetne posledice za slubu. Ipak, Zakon o preduzeima, u odredbama l. 90. i 91. propisuju sadrinu pojma poslovne tajne i u vezi sa tim kakve posledice mogu nastati (l. 400.). Naime, prema odredbama pomenutih propisa, poslovnu tajnu predstavljaju isprave i podaci utvreni odlukom uprave preduzea, ije bi saoptavanje neovlaenom licu bilo protivno poslovanju preduzea i tetilo bi njenim interesima. Isprave i podatke koji su poslovna tajna preduzea obavezna su da uvaju i lica izvan preduzea, ako su znala ili su, s obzirom na prirodu tih isprava i podataka, morali znati da su poslovna tajna. Naravno, navedeni zakon nije mogao da propie sankcije za lica koja se bave zastupnikim poslovima iz ugovora o trgovinskom zastupanja, za sluaj ako bi odali poslovnu tajnu kako je formulie lan 90. Zakona o preduzeima. To bi bila materija krivinog prava, ali takve sankcije nisu propisane krivinim zakonodavstvom za sluajeve uvanja poslovne tajne u smislu ovog lana. Pored toga, zastupnik ne mora da bude upoznat sa optim aktom nalogodavca kojim je regulisao materiju odavanja poslovne tajne, ali ako nalogodavac i zastupnik zakljuuju generalni ugovor o trgovinskom zastupanju, u tom sluaju tim ugovorom moe biti navedeno daje zastupnik upoznat sa optim aktom nalogodavca o uvanju poslovne tajne, koja u tom sluaju ima veu teinu kod graansko pravne odgovornosti zastupnika za sluaj odavanja poslovne tajne.

Vraanje stvari datih na upotrebu (l. 800. ZOO)

Odredbe ovog lana propisuju obavezu zastupnika daje po prestanku ugovora o trgovinskom zastupanju duan vratiti nalogodavcu sve stvari koje mu je ovaj predao na upotrebu za vreme trajanja ugovora. Trgovinski zastupnik, po pravilu, i nema potrebe da od nalogodavca prima neke stvari u vezi vrenja poslova trgovinskog zastupanja, ali ako bi i postojale one se odnose na stvari koje mogu da pomognu zastupniku da bolje obavi odreeni posao za nalogodavca. Tako, to mogu biti razna punomoja u vezi trgovinskog zastupanja nalogodavca, zatim papiri sa memorandumom nalogodavca, pa tambilj kojim se zastupnik legitimie kod treih lica pri zakljuenju ugovora ili vrenju drugih poslova odreeni za poslove zastupnika. To mogu biti i neki uzorci ili modeli. To moe biti i neko putniko vozilo, kojim se zastupnik koristio obilazei potencijalne partnere nalogodavca, radi zakljuenja ugovora. Na kraju to mogu biti i neka novana sredstva koje je nalogodavac dao zastupniku radi plaanja nekih trokova u vezi poslova koje za njega obavlja zastupnik. Meutim, ima i drugih stvari koje bi zastupnik morao da vrati nalogodavcu po prestanku ugovora o zastupanju, kao na primer poslovni prostor koji je zastupnik koristio u poslovnom prostoru nalogodavca radi vrenja poslova trgovinskog zastupanja.. Ako zastupnik ne vrati nalogodavcu stvari koje je od njega primio, nalogodavac moe tubom da trai da mu ih zastupnik vrati, a ako zastupnik ne postupi po takvoj odluci suda nalogodavac ima pravo da trai naknadu tete od zastupnika.

Poseban sluaj odgovornosti (l. 801. ZOO)

Kada u poslovima trgovinskog zastupanja zastupnik preuzme na sebe poveanu odgovornost za ispunjenje obaveza iz ugovora za ije je zakljuenje posredovao ili koje je on po ovlaenju zakljuio u ime nalogodavca, onda on odgovara nalogodavcu za obaveze koje inae padaju na trea lica sa kojima je on posredovao ili je zakljuio ugovor u ime nalogodavca. Ta poveana odgovornost zastupnika podrazumeva briljivo izvrenje naloga nalogodavca, kako u pronalaenju najpogodnijih poslovnih partnera sa kojima nalogodavac treba da zakljui ugovor, isto tako kada i sam zakljuuje ugovor u ime i za raun nalogodavca. To praktino znai da ako tree lice sa kojim je zakljuen odreeni ugovor ne izvri svoje obaveze iz ugovora, nalogodavac ima pravo da trai neposredno od zastupnika ono stoje tree lice bilo duno da izvri. Zastupnik se kod postojanja takve njegove obaveze, tj. obaveze za koju je posebno pismeno jemio nalogodavcu, ne moe pozivati na krivicu treeg lica, koje bi navodno bilo odgovorno prema nalogodavcu, jer je on pismenim jemstvom jemio da e u sluaju da obavezu ne izvri tree lice on tu obavezu izvriti, pri emu se ne 996

moe pozivati na krivicu treeg lica, koje bi navodno bilo odgovorno prema nalogodavcu, jer je on pismenim jemstvom jemio da e u sluaju da obavezu ne izvri tree lice on tu obavezu izvriti. Zbog toga, za preuzeti rizik, on ima pravo na posebnu naknadu - delkredere proviziju. Delkredere ugovor je, dakle, posebna vrsta ugovora u trgovinskom zastupanju, po kome se zastupnik obavezao, odnosno jemio nalogodavcu za ispunjenje obaveza treeg lica za koga je zastupnik jemio, u kom sluaju on odgovara solidarno sa njim. Na taj nain, stavljanjem u ugovoru izraza "delkredere", stvara se jedan vid obezbeenja u korist nalogodavca, kojim zastupnik posebno jemi (nalogodavcu) da e zastupnik sa uspehom obaviti ugovoreni trgovinski zastupniki posao. U stvari, zastupnik zakljuujui ugovor sa takvom klauzulom istupa i kao jemac za tree lice, to znai da e, ako tree lice ne ispuni obavezu, sam ispuniti obavezu svog saugovoraa, i naknaditi tetu nalogodavcu zbog neispunjenja obaveze treeg lica. Inae, pravilo o trgovinskom zastupanju je da zastupnik odgovara svom nalogodavcu samo za one greke i nepanju koje se ne bi mogle dogoditi savesnom i dobrom privredniku koji se bavi poslovima trgovinskog zastupanja, i ne odgovara za neispunjenje obaveze od strane treeg lica. Da bi se nalogodavac obezbedio da e zastupnik savesno izvriti posao iz ugovora o trgovinskom zastupanju, on u ugovoru o komisionu stavlja klauzulu "delkredere". Ako bi stranke u ugovoru o trgovinskom zastupanju predvidele poveanu odgovornost zastupnika po osnovu klauzule "delkredere", a zakljueni se posao uspeno okona u korist nalogodavca, zastupnik ima pravo i na posebnu naknadu, tj. "delkredere proviziju", kako je to propisano u stavu 2. ovog lana..

OBAVEZE NALOGODAVCA
Materijal i dokumentacija (l. 802. ZOO)
Ako je zastupniku za obavljanje zastupnikih poslova po ugovoru o trgovinskom zastupanju potrebna kakva dokumentacija ili odreeni materijal, bez koje ne bi mogao da obavi neki posao za koji je angaovan, on je duan daje trai od nalogodavca, a ovaj da mu tu dokumentaciju ili odreeni materijal stavi na raspolaganje. Ako zastupnik ima posebno punomoje za zastupanje nalogodavca, zastupnik trai da mu nalogodavac preda odreenu dokumentaciji ili materijal odmah pri potpisivanju ugovora o trgovinskom zastupanju, a ako ima generalno punomoje onda kada nastane potreba za takvim dokumentima. Dokumentacija se moe odnositi na dokazivanje prava nalogodavca u vezi nekog posla u pravnom prometu ili nekog drugog posla. To mogu biti poslovi u vezi transporta robe i putnika, kada zastupnik mora da raspolae odreenom dokumentacijom da bi mogao da prati predatu robu na prevoz, da daje razne naloge prevozniku i da robu usmeri prema odreenom licu. Kod prevoza putnika, odnosno organizovanja turistikih materijala, zastupnik treba da ima od materijala razne prospekte, kao i upute turista u odreene destinacije, ako je od nalogodavca ovlaen da obavlja i te poslove. Zatim, tu su i poslovi u vezi obezbeenja poslovnih kredita nalogodavcu, kada zastupnik mora da raspolae odreenom dokumentacijom da bi svom nalogodavcu ostvario pravo na kredit. Zastupnik mora raspolagati dokumentima i materijalom koji legitimiu pre svega nalogodavca, ali iz kojih se vidi i da zastupnik vri odreene poslove u ime i za raun nalogodavca. Tih poslova ima naroito mnogo kod kupoprodaje, gradnje, osiguranja, vrenja administrativnih poslova, a posebno berzanskih poslova, kada berzanski zastupnik na berzama zakljuuje odgovarajue ugovore u ime i za raun svog nalogodavca, kada mora raspolagati odreenom dokumentacijom ili materijalom, bez kojih ne bi mogao da obavi odreeni posao iz ugovora o trgovinskom zastupanju. To mogu biti i razna punomoja u vezi trgovinskog zastupanja nalogodavca, zatim papiri sa memorandumom nalogodavca, pa tambilj kojim se zastupnik legitimie kod treih lica pri zakljuenju ugovora ili vrenju drugih poslova odreeni za poslove zastupnika. To mogu biti i neki uzorci ili modeli. Dakle, u svim tim, i mnogo drugim poslovima, u vezi kojih zastupnik zastupa svog nalogodavca, ovaj je duan da mu stavi na raspolaganju svu onu dokumentaciju ili materijal koji je zastupniku potreban radi uspenog obavljanja odreenog zastupnikog posla po ugovoru o trgovinskom zastupanju.

Dunost obavetavanja (l. 803. ZOO)

Priprema ugovora od strane zastupnika ne znai i daje zastupnik stvorio uslove o prihvatanju njegove ponude treem licu, kada bi se smatralo daje tree lice prihvatilo ponudu zastupnika, a samim tim u smislu lana 39. ovog zakona i da je ugovor zakljuen. 997

Naprotiv, odredbe stava 1. odnose se na poslove zastupnika koje planira da izvri, pa u vezi tog plana sastavlja predloge ugovora koje daje na verifikaciju svom nalogodavcu. Samo u tom sluaju nalogodavac moe po svom nahoenju da prihvati ili odbaci zakljuenje ugovora pripremljenog od strane zastupnika, ali je duan da bez odlaganja obavesti zastupnika o svojoj odluci. Izraz "bez odlaganja" znai da je nalogodavac duan da odmah po prijemu predloga zastupnika ovoga obavesti da li prihvata ili ne ponueni predlog ugovora. Ako nalogodavac ima neke razloge da se odloi zakljuenje ugovora koje je zastupnik pripremio, a nema dovoljno elemenata da se odmah, bez odlaganja, izjasni o tome da li zastupnik moe zakljuiti predloeni ugovor, moe odloiti davanje miljenja, ali je duan da i o takvom svom stavu obavesti zastupnika, ili da zastupnika obavesti da ne prihvata predloeni ugovor. Naznaeni izraz "odbaciti" znai isto to i prihvatiti ili ne prihvatiti zakljuenje ugovora pripremljenog od strane zastupnika, jer je taj izraz vie u upotrebi u nekom upravnom ili sudskom postupku. Stav 2. ovog lana potvruje pravilo iz prethodnog stava, ali sa drugog stanovita, a naime da ako je nalogodavac ve upoznat sa predlogom zastupnika da se zakljui neki ugovor u odreenom obimu, nalogodavac je duan da bez odlaganja obavesti zastupnika o potrebi da se obim poslova zakljuenih njegovim posredovanja svede na manju meru nego stoje zastupnik mogao osnovano oekivati, kako bi ovaj blagovremeno smanjio svoju preduzimljivost u odgovarajuoj meri, inae mu odgovara za pretrpljenu tetu. I odredbe ovog stava treba tako shvatiti da se obavetenje zastupniku odnosi na vreme dok ovaj priprema zakljuenje ugovora njegovim posredovanjem, dakle ne onih ugovora koje treba on da zakljui, ve ugovora koje trea lica treba da zakljue ugovore sa njegovim nalogodavcem. Meutim, odredbe u stavu 2. ovog lana upuuju i na drukiji zakljuak, jer ako se u njima kae da se obim poslova "zakljuenih njegovim posredovanjem", onda to upuuje na zakljuak da su takvi ugovori ve zakljueni, u kom sluaju zastupnik ne moe, kao ni sam nalogodavac, da smanjuje ili poveava obaveze iz tako zakljuenih ugovora, osim ako se sa tim ne saglasi tree lice. U takvim uslovima zastupnik ne moe da smanjuje svoju preduzimljivost "u odgovarajuoj meri", jer to vie ne zavisi, kao to je reeno, ni od njega ni od nalogodavca, posebno ako tree lice insistira na izvrenje ugovora kako je zakljuen.

Naknada (provizija) (l. 804. ZOO)

Naknada za izvreni posao iz ugovora o trgovinskom zastupanju je naknada koju dobija zastupnik za izvrenje svojih obaveza iz ugovora o trgovinskom zastupanju. Po pravilu, zastupnik ovo pravo stie tek kada zastupnik zakljui kakav ugovor sa treim licem, ili kada je obavio posao da trea lica zakljue ugovore sa njegovim nalogodavcem. Naknada za obavljeni rad od strane zastupnika, po pravilu, odreuje se ugovorom o trgovinskom zastupanju, ali se moe ugovoriti i primena tarife, odnosno optih uslova zastupnika. Ako je zastupnik zakljuio ugovor o prodaji ili kupovini robe u korist svog nalogodavca, znai daje stekao pravo na naplatu naknade. To pravo zastupnik stie odmah po zakljuenju ugovora o prodaji, a ne kada nalogodavac od kupca robe naplati ugovorenu cenu za prodatu robu ili, ako je u pitanju kupovina robe za svog nalogodavca, njegovo pravo na naplatu naknade nastaje od momenta zakljuenja takvog ugovora. Zastupnik nema pravo na naknadu ako je preduzeo sve mere da njegov nalogodavac zakljui ugovor sa treim licem, a do zakljuenja tog ugovora nije dolo. Ugovor o trgovinskom zastupnitvu je teretni ugovor, pa zastupniku pripada osnovno pravo na naknadu za njegov rad - proviziju, ija se visina, po pravilu, odreuje ugovorom, optim uslovima poslovanja zastupnika ili u skladu sa mesnim obiajima. Ovo pravo pripada zastupniku i kada je na osnovu njegove aktivnosti dolo do direktnog zakljuenja ugovora izmeu nalogodavca i treeg lica. Ako ugovorom nije predviena visina naknade, ili je ugovoreni posao delimino izvren, za utvrivanje visine naknade odluna okolnost je stvarno obavljeni posao od strane zastupnika. Tako, na primer, ako je zastupnik doveo u vezu svog nalogodavca sa bankom kreditorom, te daje zastupnik u vezi sa tim imao i izvesne trokove, kod injenice da ugovorom o zastupanju nije predviena visina naknade, naknada se odreuje prema uloenom trudu zastupnika i njegovom stepenu strunog zalaganja da se posao zavri. Ako bi se za utvrivanj e visine naknade uzeli napred navedeni elementi, a stranke o tome ne postignu odgovarajui sporazum, postoji mogunost da o tome odlui sud po slobodnoj oceni u smislu odredaba lana 224. Zakona o parninom postupku.

Sudska praksa
Pravo na naknadu prema obimu izvrenih poslova Ugovor o zastupnitvu je teretni ugovor i zastupniku pripada pravo na naknadu za njegov rad i u sluaju kada stranke nisu postigle sporazum o visini provizije. 998

Prema obrazloenju Drugostepeni sud je uvaio albu tuioca, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suenje. Nije bilo sporno meu parninim strankama daje tueni pismeno ovlastio tuioca da u ime i za raun tuenog stupi u pregovore sa poslovnim bankama za obezbeenje kredita za kreditiranje izvoza objekta, s tim da e se o plaanju provizije za ovaj posao stranke naknadno sporazumeti razmenom pisama. Sporno je bilo, meutim, da lije tuilac postupio po ovom ovlaenju i, dosledno tome,, da li ima pravo na proviziju, ija je visina isto tako bila sporna, s obzirom da tuilac tvrdi da je provizija njegovim pismom upuenim tuenom ugovorena u visini od 0,50% od vred-nosti ukupno odobrenog kredita, a tueni porie daje bila ugovorena bilo kakva provizija. Reavajui o nastalom spornom pitanju, prvostepeni sud je, po oceni drugostepenog suda, u pobijanoj presudi zauzeo pravilno stanovite da je pravna priroda posla ugovorena meu strankama na osnovu tueniko-vog ovlaenja - zastupnitvo (u nae ime i za na raun). S obzirom daje ugovor o zastupnitvu teretni ugovor, tuiocu kao zastupniku pripada osnovno pravo na naknadu za njegov rad - provizija, ija se visina, prema pravilima predvienog prava, odreuje ugovorom, op-tim uslovima poslovanja zastupnika ili u skladu sa mesnim obiajima. Ovo pravo pripada posredniku i kad je na osnovu njegove aktivnosti dolo do direktnog zakljuenja ugovora izmeu njegovog komitenta i treeg lica. To drugim recima, u ovoj pravnoj stvari znai da tuilac u naelu ima pravo da od tuenog trai da mu isplati nagradu, ali je za ocenu visine takve obaveze tuenog, po stanovitu drugostepenog suda, odluna okolnost utvrenje stvarno obavljenog posla tuioca u postupanju po ovlaenju tuenog, jer se ne moe uzeti daje meu strankama ugovorena visina provizije, s obzirom da tueni nije prihvatio tuioev predlog izpomenutogpisma tuioca. Iz provedenih dokaza vidi se daje tuilac obavio neke poslove za tuenog, to proizilazi, izmeu ostalog, i iz tuenikovog pisma upuenog tuiocu, u kome lueni navodi da priznaje da ga je tuilac doveo u vezu sa bankom kreditorom i daje tuilac imao izvesne trokove oko toga, s tim stoje tueni spreman da te trokove naknadi. U podnesku dostavljenom sudu u toku prvostepenog postupka tueni precizira da se radi o nekoliko razgovora sa bankom kreditorom, nekoliko uzgrednih putovanja i prepisci, to sve moe, izraeno u novcu, da vredi najvie 7.000.000 dinara. Kod takvog stanja stvari prvostepeni sud je bio duan da utvrdi stvarni obim poslova koje je tuilac obavio po ovlaenju tuenog, pa da zatim visinu provizije utvrdi prema uloenom trudu i stepenu strunog zalaganja tuioca. Kako je prvostepeni sud propustio da ovako uini, to su osnovani razlozi tuioca da je pobijana presuda zasnovana na nepotpuno utvrenom injeninom stanju. Prvostepeni sud e izvesti sve potrebne dokaze radi utvrivanja obima poslova koje je tuilac izvrio za tuenog u realizaciji ugovora o zastupnitvu. Ako bi se na izloeni nain visina iznosa provizije mogla utvrditi samo sa nesrazmernim tekoama, drugostepeni sud je ukazao na mogunost odluivanja suda po slobodnoj oceni, u smislu odredbi lana 212. Zakona o parninom postupku (prema odluci VPS, SI. 255/73).

Sticanje prava na naknadu (l. 805. ZOO)

Prema odredbama prethodnog lana, nalogodavac je duan isplatiti zastupniku naknadu za ugovore zakljuene njegovim posredovanjem, kao i za ugovore koje je sam zastupnik zakljuio, ako je za to bio ovlaen, zastupnik ima pravo na naknadu i za ugovore koje je nalogodavac zakljuio neposredno sa klijentima koje je zastupnik naao. Iz navedenih odredaba jasno proizilazi da zastupnik ima pravo na naknadu im svojim posredstvom ugovori zakljuenje ugovora izmeu njegovog nalogodavca i treeg lica, ili im sam zakljui ugovor u ime i za raun svog nalogodavca, od koga je za to dobio ovlaenje prema zakljuenom ugovoru o trgovinskom zastupanju. Odredbe ovog lana odreuju pravilo da ako ugovorom nije drukije odreeno, da zastupnik ima pravo na naknadu kad ugovor bude izvren. ini se daje ovo pravilo u vezi sticanja prava na naknadu, ali s obzirom daje to pravilo dispozitivnog karaktera, a naime da stranke mogu taj odnos i drukije da urede, kako po samoj prirodi posla i proizilazi, zastupnik bi uvek imao pravo na naknadu kada postupi u smislu lana 790. ovog zakona, jer se njegova delatnost svodi na to da se stara da trea lica zakljuuju ugovore sa njegovim nalogodavce, pa ako je u tome uspeo, nezavisno od rezultata koji e njegov nalogodavac da postigne iz tako zakljuenog ugovora, zastupniku pripada pravo na odreenu naknadu koja se odreuje ugovorom o trgovinskom zastupanju, ili tarifom, odnosno optim uslovima poslovanja zastupnika. To se isto moe rei i za sluaj kada zastupnik, po ovlaenju svog nalogodavca zakljui ugovor i ume i za raun nalogodavca, jer prema odredbama pom. lana 790. - ugovor o trgovinskom zastupanju obavezuje kada zastupnik po dobijenom ovlaenju zakljui ugovor sa treim licem u ime i za raun nalogodavca. A i odredbe tog lana upuuju na taj zakljuak kada propisuju da zastupniku pripada naknada za svaki zakljueni ugovor, bilo da gaje zakljuio nalogodavac posredstvom zastupnika ili sam zastupnik, da zastupniku pripada odreena naknada (provizija). Dakle, u pojmu o ugovoru o trgovinskom zastupanju navedeno je koje 999

poslove obavlja zastupnik i u kojim sluajevima mu pripada naknada za izvrenje tih poslova - koji se odnose samo na zakljuenje ugovora ili dovoenja u vezu treih lica da nalogodavac zakljui kakav ugovor, pa takav ugovor i zakljui. Meutim, odredbe ovog lana, kao stoje navedeno, reguliu pravo zastupnika na naknadu kada bude izvren ugovor, bilo onaj koji je posredstvom zastupnika zakljuio nalogodavac, ili sam zastupnik, osim ako u ugovoru o trgovinskom zastupanju nisu drukije to pitanje regulisali. Odstupanje od navedenog pravila je uinjeno i kad ugovor ostane neizvren, ako je do toga dolo iz uzroka koji je na strani nalogodavca, to znai da ako ugovorom drukije nije regulisano, da zastupnik nema pravo na naknadu ako je ugovor ostao neizvren, osim ako se neizvrenje ugovora moe pripisati krivici nalogodavca.

Visina naknade (l. 806. ZOO)

Visina naknade za posao iz ugovora o trgovinskom zastupanju se, po pravilu, ugovara, prema znaaju posla, prema vrednosti tog posla, prema vremenu u kome e se taj posao moi da izvri, prema koristi koje e iz tog posla imati nalogodavac, kao i iz drugih okolnosti koji bi bile od znaaja za utvrivanje visine naknade Ako ugovorom o trgovinskom zastupanju nije odreena visina naknade za posao koji e izvriti zastupnik, ona se odreuje kada ugovor bude izvren, ali ako se utvruje ugovorom u smislu lana 790. ovog zakona, onda se moe odrediti sporazumno ili prema tarifi zastupnika, a ako se i na taj nain ne moe utvrditi, onda zastupnik ima pravo na uobiajenu naknadu, odnosno prema obavljenom poslu i postignutom rezultatu. Tarifa zastupnika u irem smislu predstavlja javno objavljene njegovih uslova za obavljanje poslova po ugovoru o trgovinskom zastupanju, a u uem smislu objavljivanje cena za vrenje pojedinih poslova trgovinskog zastupanja. U ovom sluaju, ako se naknada ne moe odrediti ni po tarifi zastupnika, niti doe do sporazuma izmeu njih o visini naknade prema izvrenom poslu i postignutom rezultatu, spor se moe resiti u parnici, kada sud na osnovu nalaza strunjaka za tu oblast poslova, donosi odluku po svojoj slobodnoj oceni u smislu odredaba lana 223. Zakona o parninom postupku, primenjujui pravila o uobiajenoj naknadi. Stav 2. ovog lana ima u vidu da ako je u nekom sluaju naknada nesrazmerno velika prema uinjenoj usluzi, daje sud moe na zahtev nalogodavca sniziti na pravian iznos. U ovom sluaju zatien je nalogodavac, ali ne i zastupnik ako je, na primer, ovaj obavio posao velike vrednosti i ako je zbog toga nalogodavac imao izuzetne koristi. Meutim, u ovom sluaju pomenuti stav propisuje pravilo samo u korist nalogodavca, a ne i zastupnika, koji moe svojom sposobnou, spretnou i strunou da svojim radom doprinese da nalogodavac ostvari veu korist od one koju je inae oekivao. U tom sluaju ne bi postojao osnov da zastupnik trai od suda da mu povea naknadu, ako bi se utvrdilo i daje nalogodavac, izuzetnim radom zastupnika, ostvario veu korist od one koju je oekivao.

Posebna naknada (l. 807. ZOO)

Odredbama ovog lana regulie se jedno pitanje koje ne ulazi u domen poslova trgovinskog zastupanja, ali ako nalogodavac ima trgovinskog zastupnika, koga je ovlastio da moe da zakljui kakav ugovor u ime i za raun nalogodavca, ili da izvri neki posao koji se odnosi na to da se stara da trea lica zakljuuju ugovore sa njegovim nalogodavcem, u vrenju tih poslova moe se dogoditi da nalogodavac ovlasti zastupnika da izvri naplatu nekog njegovog potraivanja. Iz navedene definicije trgovinskog zastupanja, zastupnik ne moe obavljati sve poslove koje inae obavlja njegov nalogodavac u vrenju svoje registrovanje delatnosti. Zastupnik moe da obavlja samo one poslove koje nalogodavac i on ugovore posebnim ugovorom. Taj ugovor se moe odnositi samo za poslove dovoenja u vezu treih lica sa njegovim nalogodavcem u cilju zakljuenja ugovora, ali i samo za poslove ugovora koje bi zakljuio zastupnik po nalogu nalogodavca. Meutim, zastupnik ne moe da zahteva ni da primi ispunjenje potraivanja svog nalogodavca, ako za to nije posebno ovlaen. Sadrina lana 793. posebno naglaava zabranu primanja ispunjenja potraivanja svog nalogodavca, mada zastupnik ne moe vriti ni druge poslove iz delatnosti nalogodavca ako od ovoga za to nije posebno ovlaen. Tako, na primer, tree lice koje ima obavezu plaanja kakvog duga nalogodavcu, nije ovlaeno da ispuni obavezu davanjem duga zastupniku, ako ovaj za to nije posebno ovlaen. Ako* to i uini, odgovoran je za tetu nalogodavcu, osim ako nalogodavac posebno ne odobri takvu radnju svog zastupnika. Pored toga, bio bi odgovoran i sam zastupnik ne samo za tetu koju je kao neovlaeni zastupnik primio ispunjenje potraivanja nalogodavca, ve i po osnovu druge odgovornosti. 1000

Sutina sadrine odredbe ovog lana (l. 807.) je u tome da ako zastupnik izvri naplatu nekog potraivanja nalogodavca, naravno po njegovom ovlaenju, da ima pravo na posebnu naknadu od naplaene svote. Koliko e ta naknada iznositi zavisi od niza okolnosti, naroito ako nalogodavac nije mogao sam da naplati svoje potraivanje, ili je to potraivanje znatno, a zastupnik gaje naplatio i bez pokretanja posebnog sudskog spora. U sluaju spora u pogledu visine naknade koja bi pripala zastupniku za naplaeni iznos nalogodavevog potraivanja, naknadu bi mogao da odredi sud po slobodnoj oceni u smislu odredaba lana 223. Zakona o parninom postupku.

Trokovi (l. 808. ZOO)

U pitanju je redovno vrenje posrednikih poslova, i u vezi sa tim pravilo da zastupnik nema pravo na naknadu trokova koji proizilaze iz takvih poslova. Trokovi podrazumevaju izdatke u materijalno pravnom smislu za vrenje poslova koji su povereni trgovinskom zastupniku. To su, po pravilu, oni trokovi koji su nuni za obavljanje poslova trgovinskog zastupanja, koji su redovni i korisni. Kod trgovinskog zastupanja trokovi koje bi imao zastupnik mogu se pretpostaviti, pa se zbog toga oni ne evidentiraju i ne isplauju posebno, ve se uraunavaju u naknadu koja je ugovorena za tu vrstu poslova. Naknada trokova zastupniku pripada ako su uinjeni van okvira redovnih trokova, po posebnom nalogu nalogodavca, ili ako su uinjeni u korist nalogodavca. U ovom sluaju nije predvieno da se ti trokovi priznaju zastupniku, osim ako je to ugovorom o trgovinskom zastupanju ili posebnim ugovorom predvieno. Naprotiv, zastupnik je duan da kod traenja posebnih trokova prui dokaze da su oni bili korisni za nalogodavca, ili da ih je nalogodavac odobrio pre izvrenja odreenog posla. Zastupnik nema pravo na predujam trokova za poslove koje po redovnom toku stvari treba da izvri za nalogodavca. Ti trokovi su, kao stoje naglaeno, ve ukalkulisani u cenu naknade, zbog ega zastupnik koristi svoja sredstva jer su u domenu poslova koje on kao zastupnik obavlja, a za koji posao dobija odreenu naknadu. Pravo na predujam trokova ima zastupnik ako su oni uinjeni u korist nalogodavca ili po njegovom nalogu. Ti trokovi su posebni izdaci koje ima zastupnik, koji su van onih trokova koje je on uneo u cenovnik svoje naknade, a za koje nalogodavac zna, odnosno ako ih je odobrio i ako su oni njemu bili od koristi.

Zalono pravo (l. 809. ZOO)

Zalono pravo je, u smislu odredaba ovog lana, pravo trgovinskog zastupnika da radi obezbeenja naplate svojih dospelih potraivanja nastalih u vezi sa ugovorom o trgovinskom zastupanju, ima pravo zaloge na svotama koje je naplatio za nalogodavca, po njegovom nalogu, kao i na svim nalogodavevim stvarima koje je u vezi sa ugovorom primio od nalogodavca ili od nekog drugog, dok se nalaze kod njega ili kod nekog koji ih dri za njega, ili dok ima u rukama ispravu pomou koje moe raspolagati njima. Zaloga je, kao to je ranije reeno, sredstvo obezbeenja da e neko ispuniti svoju obavezu iz ugovora. Ukoliko ta obaveza ne bude ispunjena u vreme dospelosti, poverilac moe da zahteva od suda odluku da se stvar proda, ali ako su u pitanju potraivanja iz ugovora u privredi, da je sam proda na javnoj licitaciji pod uslovom da prethodno o prodaji obavesti dunika o datumu i mestu prodaje. Odredbe ovog lana imaju u vidu zakonsko zalono pravo, jer ne nastaje ugovorom kako je to regulisano odredbama lana 966. i drugih lanova koje se odnose na zalogu. Ralanjavajui ovo pravo zaloge, a naime da bi trgovinski zastupnik ostvario pravo na zalogu u smislu odredaba ovog lana potrebno je: a) da zastupnik ima neko potraivanje od nalogodavca, b) da se to potraivanje odnosi na svotama koje je naplatio za nalogodavca, po njegovom ovlaenju, v) da se odnosi i na svim nalogodavevim stvarima, a koje je u vezi sa ugovorom primio od nalogodavca ili od nekog drugog, g) da se stvari nalaze kod njega ili nekog ko ih dri za njega, d) ili dok ima u rukama ispravu pomou koje moe raspolagati njima. Potraivanje zastupnika ima osnov u ugovoru o trgovinskom zastupanju i poslovima koje je on izvrio za raun nalogodavca. Tako je po lanu 790. ovog zakona, zastupnik je ovlaen da zastupa nalogodavca na taj nain to e se starati da trea lica zakljuuju ugovore sa njegovim nalogodavcem, i da u tom smislu posreduje izmeu njih i nalogodavca, kao i da po dobijenom ovlaenju zakljuuje ugovore sa treim licima u ime i za raun nalogodavca. Zastupnik moe po ovlaenju nalogodavca za ovoga da naplati neka njegova potraivanja. Za sve te poslove zastupnik ima pravo na odreenu naknadu, pa ukoliko je ne dobije u vreme dospelosti, a kod sebe ili drugog lica ima neke stvari koje mu je predao nalogodavac da ih proda, ili ih je kupio za nalogodavca, ima pravo na zaloi na tim stvarima. 1001

Mada je odredbama lana 805. ovog zakona propisano da ukoliko ugovorom izmeu ugovornih strana nije drukije ugovoreno, da pravo na naknadu stie zastupnik kad ugovor bude izvren, proizilazi da zastupnik moe da ostvari pravo na zalogu samo ako je ugovorom o trgovinskom zastupanju predvieno da zastupnik ima pravo na odreenu naknadu im zakljui ugovor u ime i za raun nalogodavca, a te stvari se nalaze kod njega ili nekog ko ih dri za njega, odnosno da u tom sluaju ima pravo da trai ugovorenu naknadu, te ukoliko je ne dobije u ugovorenom roku, ima pravo zaloge na tim stvarima. Zastupnik bi imao pravo zaloge i na stvarima u vezi posredovanja kod zakljuenja ugovora treih lica sa njegovim nalogodavcem, ako se te stvari nalaze kod njega, ali samo ako je ugovorom o trgovinskom zastupanju predvieno da zastupnik ima pravo na naknadu im se zakljui ugovor u vezi njegovog posredovanja. Isto tako, pod uslovom daje ugovorom o trgovinskom zastupanju predvieno da zastupnik ima pravo na naknadu, a on je obavio neki posao za svog nalogodavca, koji se moe realizovati ispravom, odnosno nekom hartijom od vrednosti, ima pravo da tu ispravu realizuje u svoju korist po osnovu zalonog prava, ako mu nalogodavac u odreenom roku ne isplati ugovorenu naknadu za izvreni posao. Kod drugih sluaja, tj. ako izmeu ugovornih strana nije drukije ugovoreno (l. 805. ovog zakona), kada trgovinski zastupnik stie pravo na naknadu tek kad ugovor bude izvren, to podrazumeva izvrenje ugovora u celini u korist nalogodavca, tj. daje naplatio svoje potraivanje bilo prodajom svoje robe, ili naplatom nekog njegovog potraivanja preko svog zastupnika, ili je robu koju je prodao preko trgovinskog zastupnika njegov kupac primio i isplatio mu dug iz takvog posla, zastupnik bi morao svoje potraivanje nenaplaene naknade za izvreni posao da trai sudskim putem, po osnovu isplate za izvreni posao.

PRESTANAK UGOVORA
Raskidanje ugovora zakljuenog na neodreeno vreme (cl. 810. ZOO)
Odredbe ovog lana odnose se samo na raskid ugovora o trgovinskom zastupanju kad trajanje nije odreeno tim ugovorom. Pravilo koje iz tih odredaba proizilazi ukazuje da ugovor o trgovinskom zastupanju na neodreeno vreme moe svaka strana uvek raskinuti ugovor krajem kalendarskog tromeseja, to znai krajem marta, odnosno krajem juna, krajem septembra, krajem decembra. Da bi raskid ugovora proizvodio pravno dejstvo, otkaz mora biti saopten drugoj strani najmanje mesec dana pre isteka kalendarskog tromeseja, a ako je ugovor trajao tri godine, otkaz mora biti saopten dva meseca pre isteka kalendarskog tromeseja. Tako, na primer, ako bi se raskid ugovora traio nekog dana u februaru mesecu tekue godine, koji do kalendarskog tromeseja ne predstavlja mesec dana, smatralo bi se daje raskid ugovora nastaje krajem juna meseca. U svakom sluaju, kod raskida ugovora zakljuenog na neodreeno vreme, mora se voditi rauna o vremenu od najmanje mesec dana, odnosno dva meseca, koji ostaju drugoj strani da se moe pripremiti da pripremi sve stoje potrebno da se rauni nalogodavca i zastupnika usaglase i u tom roku, ili istekom poslednjeg dana tog roka, izvri odreeno usaglaavanje, odnosno utvrivanje i realizacija uzajamnih prava i obaveza. Otkazni rok u uobiajenom smislu ne postoji kod raskida ugovora o trgovinskom zastupanju. Otkazni rok po ovom institutu je ono vreme koje je odreeno odredbama ovog lana, a naime da on iznosi, ako ugovorom nije posebno odreen, mesec dana, odnosno dva meseca, pre isteka kalendarskog tromeseja. Stav 3. ovog lana propisuje mogunost da nalogodavac i zastupnik mogu ugovorom predvideti i neki drugi rok otkaza i prestanka ugovora, ali odreuje da izmeu otkaza i prestanka ugovora mora biti ostavljen rok od najmanje mesec dana. Tako, na primer, ako su stranke ugovorom o trgovinskom zastupanju predvidele da taj ugovor prestaje petnaestog marta odreene godine, on e prestati toga dana, s tim da se otkazni rok rauna mesec dana pre isteka ugovorenog roka prestanka ugovora.

Raskidanje ugovora bez otkaznog roka (l. 811. ZOO)

Otkazni rok kod ugovora o trgovinskom zastupanju utvrenje odredbama prethodnog lana. Meutim, odredbe ovog lana (811.) imaju u vidu mogunost da se ugovor o trgovinskom zastupanju raskine bez otkaznog roka. Za to moraju postojati "ozbiljni uzroci", koji pretpostavljaju neke dogaaje, nastale na jednoj ili drugoj strani, a zbog kojih se ugovor o trgovinskom zastupanju moe dati ne ekajui nastupanje uslova i rokova utvrenih odredbama prethodnog lana. Kao ozbiljni uzrok moe biti teko fmansijsko i materijalno stanje jedne od ugovornih strana nastalo zbog elementarnih nepogoda i si., blokiranje rauna poslovanja, otvaranje postupka steaja i drugi sluajevi koji se mogu objektivno oceniti kao opravdani uzroci za raskid ugovora. 1002

Raskidanje ugovora bez otkaznog roka podrazumeva raskid ugovora u svako vreme, ako za to postoje ozbiljni uzroci, to znai da se ne bi trailo potovanje onih rokova navedenih u prethodnom lanu. Ako bi izjava o raskidanju ugovora, u bilo koje vreme, bila uinjena bez ozbiljnih uzroka, smatralo bi se da raskid ugovora nastaje sa redovnim otkaznim rokom, tj. kao daje uinjen na mesec dana, odnosno dva meseca, do isteka odreenog kalendarskog tromeseja. Zastupnik koji otkae ugovor o trgovinskom zastupanju bez ozbiljnih uzroka, odnosno u svako vreme, i koji ne ispotuje rok otkaza od mesec dana, odnosno dva meseca, do isteka odreenog kalendarskog tromeseja, a prekine svaku delatnost po preuzetim obavezama iz ugovora, duan je da naknadi tetu nalogodavcu, a ako nalogodavac postupi u tom smislu, odnosno ako u ne propisanom roku otkae ugovor zastupniku, duan je da ovome naknadi tetu zbog izgubljene provizije, za vreme do isteka roka kada je moglo da se smatra daje ugovor raskinut. Ako bi neka ugovorna strana dala neosnovani otkaz drugoj strani, druga strana bi imala pravo da raskine ugovor bez otkaznog roka, to bi se smatralo ozbiljnim uzrokom za raskid ugovora bez otkaznog roka. U tom sluaju, strana koja je postupila protivno odredbama ovog lana, imala bi obavezu da drugoj strani naknadi tetu, kako je to propisano odredbama stava 3. ovog lana.

Prestanak ugovora zakljuenog za odreeno vreme (l. 812. ZOO)

Odredbe ovog lana propisuju pravilo da ugovor o trgovinskom zastupanju prestaje samim istekom odreenog vremena za koji je zakljuen. Dakle, u ovom sluaju ne radi se o otkazu ugovora i potovanju otkaznog roka, ve o tome da se samim zakonom odreuje pravilo da ugovor o trgovinskom zastupanju prestaje samim istekom vremena na koje je ugovor zakljuen. Protekom vremena ugovorom odreenog roka trajanja zastupanja, prestaju prava i obaveze ugovornih strana, to znai daje zastupnik duan da vrati nalogodavcu stvari date na upotrebu, a da mu nalogodavac za izvrenje ugovora isplati ugovorenu naknadu. Ugovor o trgovinskom zastupanju na odreeno vreme moe prerasti u ugovor o zastupanju na neodreeno vreme, ako zastupnik posle proteka vremena za koji je ugovor zakljuen nastavi i dalje da obavlja poslove zastupanja, a nalogodavac se tome ne protivi. Takav ugovor, koji je pod navedenim uslovima produen na neodreeno vreme, ni u emu se ne menja, osim produetka roka trajanja, to znai da ostali uslovi iz ranijeg ugovora na odreeno vreme ostaju na snazi i dalje, kao to su pitanja poslova koje e zastupnik da obavlja u ime i za raun nalogodavca, kao i naknada koju e nalogodavac plaati zastupniku za izvreni rad. Raskid ugovora koji se smatra zakljuenim na neodreeno vreme, prestaje, odnosno raskida se pod uslovima koji su propisani odredbama prethodnog lana, tj. da svaka strana moe raskinuti ugovor krajem svakog kalendarskog tromeseja, uz ostavljanje roka otkaza od mesec dana, odnosno dva meseca pre isteka kalendarskog tromeseja.

1003

UGOVOR O POSREDOVANJU
Pojam (l. 813. ZOO)
Posrednitvo je posao u kome posrednik dovodi u vezu dva subjekta radi zakljuenja ugovora. Da bi posrednik posredovao potrebno je postojanje naloga komitenta i, naravno, prihvatanje takvog naloga od strane posrednika. Ugovor o posredovanju zakljuuju posrednik i komitent, ali ako se obe ugovorne strane koriste uslugama posrednika, obe su dune da izvre svoje obaveze prema posredniku, pa i da plate posredniku proviziju. Pored poslova robnog prometa, posrednike usluge obuhvataju i usluge u prometu nepokretnosti i pokretnih stvari koje ine osnovna sredstva radnih organizacija. Zadatak je posrednika da komitente dovede u vezu, prenosi i saoptava njihove meusobne izjave, daje potrebna obavetenja i radi na tome da se ugovor zakljui. Pri tome on je duan da postupa sa panjom dobrog privrednika, a u smislu naloga svog komitenta, kao i da titi interese stranaka meu kojima posreduje. Posrednik nije predstavnik bilo koje strane, ve je njegov poloaj neutralan i jednak u odnosu na obe stranke meu kojima posreduje. Zbog toga je on odgovoran svakoj od njih ako im u vezi svog posredovanja nanese tetu. Za uspeno obavljen posredniki posao posredniku pripada nagrada, tj. provizija. Visina provizije se odreuje ugovorom Pod ugovorom o posredovanju podrazumeva se takav ugovor po kome se posrednik obavezuje da pronae, odnosno da nastoji da pronae tree lice koje bi pregovaralo sa nalogodavcem o zakljuenju odreenog ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odreenu naknadu, ako ugovor bude zakljuen. Posrednik mora da ispunjava odreene uslove koji se tiu kako njegove linosti, firme, tako i njegove strune sposobnosti, odnosno lica koja u odreenoj posrednikoj firmi obavlja tu vrstu poslova. Karakteristika ovog ugovora je u tome da posrednik ne zakljuuje ugovore, nego samo posreduje da se odreeni ugovori zakljue izmeu njegovog nalogodavca i treeg lica, a da e za te poslove dobiti ugovorenu naknadu. Ugovor o posredovanju moe se posrednik ovlastiti da za due vreme vri posrednike poslove, odnosno uvek kada se za to ukae pogodna prilika, ili samo za jedan ili vie tano odreenih poslova. Zakon o obligacionim odnosima ne predvia mogunost da posrednik moe u ime i za raun nalogodavca zakljuivati i ugovore, ali ako bi do toga i dolo to bi bilo u oblasti ugovora o zastupanju, to znai da bi posrednik, odnosno zastupnik morao da ima posebna ovlaenja u tom smislu. Ugovor o posredovanju moe biti zakljuen u pismenoj formi, ali moe biti i usmen, a moe biti zakljuen i putem telefona, telegrama, teleksa i si. , vodei rauna da posrednik ima dozvoljenu delatnost obavljanja poslova posrednika. Ve je naglaeno da posrednik ima pravo na naknadu za izvreno posredovanje, ako odreeni ugovor bude zakljuen. U toku pregovaranja sa treim licem posrednik ne moe stvoriti materijalnu ili bilo kakvu drugu obavezu za nalogodavca, jer nalogodavac nije duan da pristupi pregovorima za zakljuenje ugovora sa treim licem, ni da zakljui sa njim ugovor pod uslovima koje je saoptio posrednik. Obaveze posrednika su: - da trai sa panjom dobrog privrednika priliku za zakljuenje odreenog ugovora i da na nju ukae nalo godavcu, - da posreduje u pregovorima, - da nastoji da doe do zakljuenja ugovora, - da obavesti nalogodavca o svim okolnostima koje su mu poznate a od znaaja su za ugovor koji treba zakljuiti, - da naknadi tetu koju bi pretrpeo nalogodavac ili trebe lice, koja bi se dogodila, zbog toga to je posre dovao za poslovno nesposobno lice, - da vodi posebnu knjigu (posredniki dnevnik), - da izdaje izvode iz posrednikog dnevnika (posredniki list). Obaveze nalogodavca su: - da posredniku plati naknadu, - da mu isplati trokove uinjene u izvrenju naloga, ali samo ako je to ugovorom o posredovanju predvieno. Ako naknada za posredovanje nije predviena ugovorom, a nije utvrena ni tarifom ili kojim drugim optim aktom posrednika, a ne moe se ni na osnovu pravila obiaja odrediti, odredie je sud prema zalaganju posrednika i korisnika koje je od toga imao nalogodavac. Posrednik ima pravo na naknadu u asu kada su nalogodavac i tree lice zakljuili ugovor njegovim posredstvom. Ako je ugovor zakljuen pod raskidnim uslovom, i u tom sluaju posrednik ima pravo na naknadu. Pravo na naknadu posrednik ima i u sluaju nevanosti ugovora, ali samo ako dokae da mu uzrok nevanosti nije bio poznat. Ugovor o posredovanju prestaje izvrenjem ugovora, zatim opozivom od strane nalogodavca ili otkazom od strane posrednika, ako ne moe da se izvri nalog iz ugovora o posredovanju. 1004

Sudska praksa Posredovanje. Snienje posrednike naknade - "Kad tueni (nalogodavac) prigovori visini posrednike naknade, sud je duan da ispita da lije ova naknada (provizija) primerena ili previsoka, odnosno da li odgovara posrednikovom trudu i uinjenoj usluzi" (prema odluci VSS, Prev. 743/96); Pravo posrednika na naknadu - "Prema odredbi l. 823. ZOO posrednik stie pravo na naknadu u asu zakljuenja ugovora ako to drugo nije ugovoreno, ali kada je ugovor zakljuen pod odlonim uslovom posrednik stie pravo na naknadu tek kada se uslov ostvari" (prema odluci VSS, Prev. 182/99); Posredovanje. Odgovornost posrednika - "Posrednik odgovara za tetu u sluaju da je posredovao, izmeu ostalog, za lice za koje je znao ili morao znati da nee moi izvriti obaveze iz ugovora i uopte za svaku tetu nastalu njegovom krivicom" (premapresudi VSS, Prev. 126/95); Iz ranije sudske prakse "Okolnost daje kupac odustao od ugovora koji je zakljuen putem posrednika ne iskljuuje obavezu plaanja posrednike provizije, jer je posrednik svoju obavezu izvrio time to su stranke koje je doveo u vezu zakljuile ugovor i time stekao pravo na proviziju. injenica da do izvrenja ugovora nije dolo nema znaaja za plaanje provizije, s obzirom da u konkretnom sluaju plaanje provizije nije uslovljeno izvrenjem ugovora " (prema presudi Okrunog privrednog suda u Novom Sadu, P-4985/70); Posrednik stie pravo na proviziju i ako stranke zakljue usmeni ugovor Prema obrazloenju Za sticanje prava na naplatu provizije u poslovima posrednitva nije od znaaja forma ugovora zakljuenog posredovanjem. Posrednik stie pravo na naplatu provizije ako stranke posredstvom posredovanja sklope i usmeni ugovor. albom se osnovano ukazuje na to da ugovor o kupoprodaji nije formalni ugovor, naime da njegova punovanost nije uslovljena pismenom formom, te je tueni kao kupac sa prodavcima mogao da zakljui i usmeni ugovor o kupoprodaji. Kako tuilac tvrdi da je posredovao u zakljuenju kupoprodajnih ugovora izmeu tuenog i kupca ipomenutih preduzea kao prodavaa i da su ugovori o kupoprodaji zakljueni tako to su se tueni kao kupac i prodava sloili sa svim uslovima koje je tuilac uneo u meetarske listove, nuno je da prvostepeni sud ceni sve priloene izvode iz knjige telefonskih naloga i saslua sve predloene svedoke i da potom utvrdi da lije posredovanjem tuioca dolo do usmenog zakljuivanja kupoprodajnih ugovora izmeu tuenog kao kupca i pomenutih preduzea kao prodavaa, te da potom odlui o ovoj pravnoj stvari (prema reenju VPS,P-132/73); Ugovor o meetarenju bi bio zakljuen ako bi sa potpisale obe ugovorne strane Izdavanjem meetarskog lista od strane meetara nije zakljuen ugovor izmeu stranaka ako tome nije prethodilo zakljuenje ugovora od strane stranaka Prema obrazloenju Drugostepeni sud nije prihvatio izloeno stanovite prvostepenog suda, na osnovu kojeg je iz odreenih injenica izveo zakljuak da je kupoprodajni ugovor radi isporuke 20 tona masti izmeu parninih stranaka zakljuen. Ovo zato to nijedna od parninih stranaka, posebno tuilac, nije potpisao meetarski list, ve je to uinio jedino posrednik, a niti su parnine stranke dole bilo u neposrednu vezu bilo u vezu preko punomonika. Meetarski list na koji se poziva tueni i prvostepeni sud, a iji tekst nije sporan, predstavlja samo izvetaj posrednika ugovornim stranama daje dobio nalog za posredovanje sa predloenim uslovima, to znai da samim izdavanjem meetarskog lista od strane meetara ugovor nije zakljuen, poto nije prethodilo zakljuenje ugovora od strane stranaka ili njihovih punomonika. Prema tome, ugovor bi se zakljuio ako bi uslove sadrine u meetarskom listu prihvatile obe ugovorne strane, to ovde, meutim, nije sluaj. U ovom sluaju se radi eventualno samo o nalozima stranaka za posredovanje i o nastojanju posrednika da ispuni naloge parninih stranaka i da meu njima doe do zakljuenja ugovora o kupovini i prodaji masti do ega, meutim, nije dolo, sa razloga to parnine stranke, posebno tuilac, nisu potpisale meetarski list. Drugim recima, ne moe se uzeti daje dolo meu strankama do zakljuenja kupoprodajnog ugovora preko posrednika, jer ako ugovorne stranke nisu potpisale meetarski list, ve je posrednik, koji je meetarski list u tom svojstvu i potpisao, od strane jedne stranke bio ovlaen da nae samo kupca, a od druge prodavca. Kako se u ovom sluaju radi o posredovanju tj. o pokuaju dovoenja u vezu stranaka prema njihovim nalozima, pri emu nije dolo do zakljuenja ugovora, jer tuilac nije prihvatio uslove iz meetarskog list, tueni nema pravnog osnova da od tuioca po osnovu naknade tete zahteva pomenuti iznos zbog neispunjenja ugovora (prema odluci VPS, SI. 2210/70); Sama injenica da su se kod posrednika susrele izjava prodavca o prodaji odreene robe i izjava kupca o kupovini te robe, ne znai daje izmeu njih zakljuen ugovor o kupoprodaji. Prema obrazloenju Samim izdavanjem meetarskog lista ugovor nije zakljuen, nego tek kada uslove sadrane u njemu prihvate obe ugovorne strane. Kako stranke pre izdavanja meetarskog lista nisu kontaktirale, izuzev njihovih posebnih naloga datih posredniku, onda meetarski list nije dokaz o punovano zakljuenom kupoprodajnom ugovoru izmeu parninih stranaka. Naprotiv, bilo je neophodno da obe ugovorne stranke naknadno prihvate uslove sadrane u njemu. 1005

Poto je tueni odmah po dobijanju meetarskog lista obavestio posrednika da isti ne prihvata, onda nema punovanog kupoprodajnog ugovora izmeu tuioca i tuenog" (prema presudi VPS u Beogradu, P-2447/74); Posredniku proviziju plaa stranka koja je neposredno zakljuila ugovor o posredovanju. Ne pretpostavlja se obaveza druge ugovorne strane iz osnovnog posla da regresira polovinu plaene provizije, ve ta obaveza postoji samo ako je kupoprodajnim ugovorom predviena " (prema presudi VPS u Beogradu, P-2081/74).

Primer ugovora o posredovanju UGOVOR O POSREDOVANJU zakljuen dana____________godine u____________, izmeu ____________________________, koga zastupa_____________________________(u daljem tekstu: nalogodavac) i _________________________, koga zastupa:_____________________(u daljem tekstu: posrednik). Nalogodavac i posrednik sporazumeli su se o sledeem: 1. Posrednik se obavezuje da nae preduzea i druga lica i dovede ih u vezu sa nalogodavcem radi pregovora o zakljuenju ugovora o prodaji----------------------------------(opis robe) u koliini od---------------komada (ili kilograma), kvaliteta-----------------------------------------------------------------------------------------, pakovanje ------------------------------------------------------------------------------------, rok isporuke-----------------------------------------------------------------------------------po ceni od------------------dinara, prema mestu utovara. 2. Posrednik je duan da sa panjom dobrog privrednika trai kupce - preduzea i druga lica, radi prodaje navedene robe, s tim da nastoji da doe do zakljuenja takvog ugovora. 3. Nalogodavac se obavezuje da posredniku isplati naknadu od______% od ukupne cene prodate robe. 4. Nalogodavac se obavezuje da posredniku naknadi i trokove koje je ovaj uinio u korist nalogo davca ili po njegovom nalogu, pa iako ugovor o prodaji nije zakljuen. 5. Isplatu naknade kao i trokova nalogodavac e izvriti na iro raun posrednika broj------------------------------------kod-------------------------------------banke u----------------------, u roku od-------dana od dana za kljuenja ugovora o prodaji. 6. Ovaj ugovor se zakljuuje za vreme do----------godine, a moe se otkazati i pre isteka tog roka uz otkazni rok od---------dana. 7.--------------------------------------------------------------------- (ostali uslovi). 8. Za sve to ovim ugovorom nije predvieno primenie se odredbe o posredovanju iz Zakona o obligacionim odnosima. 9. Za sluaj spora nadlean je------------------------sud u-------------------------------. 10. Ovaj ugovor je sastavljen u---------primerka, od koje svaka strana zadrava po-------primeraka. Nalogodavac, (ovlaeno lice) Posrednik, (ovlaeno lice)

Primer naloga za posredovanje NALOG ZA POSREDOVANJE Preduzeu____________________________________,__________________________________(mesto) Ovo preduzee -__________________________ima na prodaju--------------------------------------------, u koliini od---------------------komada (ili kilograma, tona), kvaliteta----------------------------------, pakovanja __________________, sa rokom isporuke____________, po ceni od______________dinara prema mestu utovara. Na ime naknade za posredovanje priznajemo______% od cene prodate robe, kao i trokove koji se uine u nau korist ili po naem nalogu. Isplata naknade bie izvrena u roku od dana po zakljuenom ugovoru o prodaji. Ovaj nalog vai za vreme_________________ do_________________godine. (ovlaeno lice) 1006

Primer tube iz ugovora o posredovanju TRGOVINSKI SUD U TUILAC: Preduzee______________________________________________, iz TUENI: Preduzee_______________________________________________, iz TUBA radi naplate posrednike provizije, vrednost_____________dinara. Tuilac i tueni su____________godine zakljuili ugovor o posredovanju, po kome je tueni ovlastio tuioca da moe u svoje i za raun tuenog da radi na akviziciji i uestvuje u ugovaranju i realizaciji posla izgradnje odreenog broja stanova. Istim ugovorom konstatovano je da je tuilac obavestio tuenog o prethodnim preliminarnim razgovorima sa investitorom i da mu je preneo detaljne informacije o daljoj izgradnji, predoivi mu i raspoloivu dokumentaciju. Tim ugovorom ugovorena je i provizija od 1% od ukupne vrednosti posla. Na osnovu navedenog ugovora ostvarena je saradnja i tueni je zakljuio ugovore sa inostranim investitorom za izgradnju stanova. DOKAZ: ugovor od_______________________________, a to je i nesporno meu strankama. Nakon kraeg vremena, tueni je raskinuo ugovore sa inostranim partnerom i obezbedio sebi naknadu tete, a da tuiocu nije isplatio ugovorenu proviziju. Tueni odbija isplatu provizije tuiocu, navodei da tuilac zahteva preterano veliki iznos na ime provizije. DOKAZ: dopis tuenog od___________________________godine. Prema odredbama l. 813. i dr. o posredovanju iz Zakona o obligacionim odnosima, posrednik stie pravo na ugovorenu proviziju, kad stranke dovede u vezu i one zakljue ugovor. Pravo na proviziju ne zavisi od toga da li e stranke ugovor i ispuniti. U konkretnom sluaju tuilac je doveo u vezu tuenog i inostranog partnera i tueni je sa njim zakljuio ugovor. Samim tim, saglasno cit. propisima ZOO, kao i ugovoru stranaka, tuilac je stekao pravo da trai proviziju od tuenog, a na to njegovo prava bez uticaja je injenica to je ugovor docnije raskinut. Tuilac je obraunao proviziju koja mu pripada, a priblina je i ekvivalenciji sa uloenim radom i svojim trudom kao posrednika, kao i ostalim njegovim trokovima. Ovo utoliko pre to je posredstvom tuioca kao posrednika dolo do zakljuenja ugovora velike vrednosti, a traeni iznos naknade je i u srazmeri sa uloenim radom tuioca i njegovim umeem da stranke dovede u vezu i da zakljue ugovor, ime je tubeni zahtev osnovan, jer nije protivan prinudnim propisima i dobrim obiajima. Sa iznetih razloga, tuilac predlae da sud po sprovedenom postupku i izvedenim dokazima donese PRESUDU Obavezuje se tueno preduzee ______________, iz _______________, da tuiocu - preduzeu _________________, iz__________, isplati iznos od___________dinara na ime posrednike provizije, sa zakon skom kamatom od________godine do isplate, kao i da mu naknadi trokove postupka, sve u roku od osam dana pod pretnjom izvrenja. Za tuioca - direktor, Primena odredbi zakona o ugovoru o delu (l. 814. ZOO) Sutina ugovora o posredovanju je da posrednik nastoji da nae i dovede u vezu sa nalogodavcem lice koje bi s njim pregovaralo o zakljuenju odreenog ugovora. Posrednik, kao to je reeno, ne zakljuuje ugovor sa treim licem, ve samo posreduje, odnosno pronalazi lice koje e dovesti u vezu tree lice radi zakljuenja odreenog ugovora sa njegovim nalogodavcem. Za takvo njegovo zalaganje, posebno ako dovede u vezu neko tree lice sa nalogodavcem, ovaj je duan da mu na osnovu ugovora o posredovanju isplati odreenu naknadu. Pri tom je bez znaaja da li je njegov nalogodavac zakljuio ugovor sa tim treim lice. Dovoljno je daje radom posrednika njegov nalogodavac stupio u vezu sa treim licem, pa da posrednik stekne pravo na odreenu naknadu. Odredbe ovog lana imaju u vidu odreeno angaovanje posrednika da za raun nalogodavca pronae lice koje e sa njim pregovarati u cilju zakljuenja ugovora, ali ako i pored savesnog angaovanja njegovo nastojanje ostane bez rezultata, posrednik ima pravo na naknadu, saglasno pravilima ugovora o delu (lan 623. ovog zakona), koja propisuju isplatu naknade ako naknada nije odreena, u kom sluaju naknadu utvruje sud prema vrednosti rada, odnosno prema normalno potrebnom vremenu za takav posao, kao i prema uobiajenoj naknadi za tu vrstu rada. 1007

Dakle, vrednuje se rad posrednika, tj. onaj rad koji je on uloio da pronae tree lice koje e sa njegovim nalogodavcem pregovarati o zakljuenju odreenog ugovora, a naknada se u tom sluaju utvruje na osnovu truda koji je posrednik uloio za izvrenje tog posla. Visina te naknade sigurno nee biti onolika koliko bi bila daje posrednik pronaao tree lice koje bi pregovaralo sa njegovim nalogodavcem, a posebno ne onoliko koliko bi naknada iznosila ako bi nalogodavac i zakljuio ugovor sa treim licem, ali u svakom sluaju visina njegove naknade za takav rad, odnosno rad koji je ostao bez uspeha, bi se cenio prema trudu koji je uloio da se ostvari cilj zbog koga je ugovor o posredovanju zakljuen. Pri svemu tome treba naglasiti da je odredbama ovog lana propisano pravo posrednika na ovu naknadu samo ako je takav posao, odnosno ako bi njegovo nastojanje ostalo bez rezultata bilo ugovorom regulisano sa nalogodavcem. Meutim, s obzirom da za zakljuenje ugovora o posredovanju nije obavezna pismena forma ugovora, moe se desiti da i pored tako zakljuenog pismenog ugovora, dakle koji ne predvia naknadu posredniku samo za njegovo nastojanje da pronae tree lice, a nalogodavac u posebnom sluaju odobri posredniku da izvri kakav posao u smislu ugovora o posredovanju, pa ako ovaj za to uini odreeni trud i ne uspe da privoli tree lice da pregovara sa njegovim nalogodavce, ovaj je duan da posredniku isplati odreenu naknadu u smislu odredaba ovog lana.

Primanje ispunjenja (cl. 815. ZOO)

Stav 1. ovog lana naglaava da nalog za posredovanje ne sadri ovlaenje za posrednika da za nalogodavca primi ispunjenje obaveze iz ugovora zakljuenog njegovim posredovanjem. Ako bi posrednik i te poslove obavljao, odnosno primao ispunjenje iz ugovora koje je njegov nalogodavac zakljuio njegovim posredstvom, onda bi to bila neka vrsta meovitog ugovora, koji bi sadravao i elemente ugovora o posredovanju i elemente ugovora o trgovinskom zastupanju. Stav 2. ovog lana daje mogunost nalogodavcu da svog posrednika angauje i u prijemu ispunjenja obaveza iz ugovora zakljuenim njegovim posredovanjem, ali u tom sluaju posredniku mora dati posebno pismeno punomoje. Naravno, ispunjenje obaveze iz ugovora predvia niz radnji koje mora da izvri nalogodavac, odnosno posrednik ako ga za ispunjenje tih obaveze posebnim ugovorom ovlasti. U jednom sluaju, posrednik i njegov nalogodavac su zakljuili ugovor o posredovanju u zakljuenju ugovora izmeu nalogodavca i treeg lica. Ugovorena je i provizija u odreenom procentu ako nalogodavac i to tree lice zakljue ugovor. Kako nalogodavac posredniku nije isplatio ugovorenu naknadu, dolo je do spora. Nalogodavac nije isplatio ugovorenu naknadu posredniku jer je ovaj, bez posebnog ovlaenja nalogodavca, zakljuio ugovor o kupovini u korist svog nalogodavca, a nalogodavac ugovor nije odobrio, zbog ega je i prodava zapretio da e svoje potraivanje ostvariti putem suda. Nastali spor je reen tako stoje odbijen tubeni zahtev posrednika, budui daje posrednik potpisao zakljunicu u ime i za raun nalogodavca po ugovoru o posredovanju, a da za to nije imao posebno ovlaenje, pa je po nalazu sudova zakljueno daje posrednik sam sebe izloio riziku, ije posledice ima sam da snosi.

Sudska praksa
Posrednik mora imati posebno ovlatenje da zakljui ugovor Posrednik je ovlaen da stranke dovede u vezu a ne i da zakljui ugovor ako nije posebno na to ovlaen. Prema obrazloenju Drugostepeni sud je odbio albu tuioca i potvrdio prvostepenu presudu. Nije sporno daje tueni telegramom od 12. januara_______. god. obavestio tuioca daje za njegov raun kupio 1.000 tona kukuruza kod zemljoradnike zadruge, tako da se u tom poslu tueni pojavljuje kao posrednik u ime prodavca, pomenute zadruge, a ne tuilac. Stoga je pravilno stanovite prvostepenog suda daje tuilac pogreio kada je sklopio zakljunicu od 12. januara______. Godine, koju je on kao posrednik u ime prodavca - zadruge potpisao, iako za to nije bio ovlaen. Za takav posao tuilac je morao imati posebno ovlaenje tuenog, kojim ovaj prenosi na njega pravo i ovlaenje da u ime i za raun prodavca - zemljoradnike zadruge zakljui ugovor o kupovini i prodaji kukuruza sa treim licem. Takvo ovlaenje tueni nije dao tuiocu, jer mu ga ovaj nije ni traio, pa je tuilac, u stvari, bez ikakvog ovlaenja u svojstvu posrednika sklopio zakljunicu od 12. januara_______. godine, koju je kao posrednik potpisao u ime prodavca - zemljoradnike zadruge, te je time svesno prekoraio od tuenog dato mu ovlaenje da prodavca i kupca dovede u vezu. Stoga se drugostepeni sud saglasio sa stanovitem prvostepenog suda da tuilac iz takvog zakljuenog posla ne moe ni da trai od tuenog da mu naknadi traenu tetu. U konkretnom sluaju radilo se o meetarenju, tj. o dovoenju u vezu kupca, iji je posrednik bio tuilac i prodavca - zemljoradnike zadruge, iji je posrednik bio tueni, kako je to ispravno konstatovao i prvostepeni sud. Saglasno tome, tuilac je kao meetar, odnosno kao posrednik trebalo da ispostavi meetarski list (a ne da sklapa zakljunicu) i da ga dostavi na potpis i suglasnost prodavcu, odnosno tuenom kao njegovom posredniku i kupcu, pa ukoliko bi se oni saglasili sa uslovima kupovine i prodaje iz meetarskog posla, tj. lista i ukoliko bi taj meetarski list potpisali i potpisan vratili tuiocu, tek tada bi ugovor o kupovini i prodaji bio pravno valjan i obavezan za obe stran1008

ke, tj. i za prodavca i za kupca. Budui da tuilac tako nije postupio, znai daje sklapanjem zakljunice od 12. janua ra _____. godine i potpisivanjem iste kao posrednik u ime zemljoradnike zadruge bez datog mu ovlatenja, sam sebe izloio riziku ije posledice ima sam da snosi. Uostalom, tuiocu kao specijalizovanoj organizaciji bilo je poznato da se i on i tueni ne mogu pojaviti kao posrednici u pomenutom poslu u ime prodavca zemljoradnike zadruge i da on nije mogao sklopiti zakljunicu od 12. januara . godine kao posrednik u ime ove zadruge kao prodavca, pa da stoga ne moe ni traiti od tuenog tetu koja je nastala kao posledica njegovog propusta i njegove krivice (prema odluci VPS, SI. 2448/69).

Opozivanje naloga za posredovanje (l. 816. ZOO)

Opoziv naloga znai ukidanje poziva posredniku da se posredovanje izvri. Da bi opoziv imao pravnu snagu bitno je da se nalogodavac u nalogu nije odrekao svog prava da nalog moe povui i da opozivanje nije protivno savesnosti. Opoziv ne moe biti opozvan ako nije uinjen savesno, odnosno pravilima, odnosno obiajima o trgovakom poslovanju. Isto tako opoziv naloga ne moe biti opozvan ako je u ponudi naloga odreen rok za prihvatanje naloga, pa posrednik takav nalog u tom roku prihvati, ili ako je u ponudi naznaeno da je to neopoziva ponuda. Ipak, za opoziv naloga, i ako je u njemu oznaeno daje neopoziv, ako ga jo nije prihvatio posrednik, vai pravilo iz prvog dela reenice iz ovog lana, a naime da nalogodavac moe opozvati nalog za posredovanje kad god hoe. Kod postojanja onih uslova kada nalogodavac ne moe opozvati svoj nalog za posredovanje, odnosno kada se odrekao prava na opoziv, te da je takav nalog u odreenom roku prihvatio posrednik, ili daje opoziv protivan savesnosti, opoziv ponude i kod navedenih uslova ima dejstvo opoziva samo ako je opoziv naloga stigao kod ponuenog posrednika pre nego stoje ovaj otposlao svoje prihvatanje. Meutim, iz odredaba ovog lana proizilazi da nalogodavac moe uvek opozvati nalog, odnosno kad hoe, ali ako je posrednik ve preduzeo neke radnje u pezi primljenog naloga, da nastoji da nae i dovede u vezu sa nalogodavcem lice koje bi s njim pregovaralo o zakljuenju odreenog ugovora, i u tom sluaju nalogodavac moe opozvati nalog za posredovanje, s tim to bi u tom sluaju posrednik imao pravo na naknadu, odnosno naknadu tete za trud koji je uloio u vezi primljenog naloga i prihoda koji bi ostvario sa drugim licem da nije prihvatio i radio po nalogu nalogodavca, koji je ovaj kasnije povukao. Ako je posrednik primio nalog nalogodavca o posredovanju, i taj nalog prihvatio posrednik, ne znai da e on izvriti posao posredovanja ako je nalogodavac opozvao, odnosno odustao od naloga, jer u takvim uslovima rad posrednika ne bi obavezivao nalogodavca, ali bi posrednik u svakom sluaju imao pravo na naknadu, a ako nikakav trud nije imao u vezi dobijenog naloga, imao bi pravo na naknadu tete ako bi taj posao ukljuio u svoj plan poslovanja i od istog oekivao kakvu korist.

Odsustvo obaveze za nalogodavca da zakljui ugovor (cl. 817. ZOO)

Ako je zakljuen ugovor o posredovanju, obaveza posrednika je, kao stoje to propisano u odredbama lana 813. ovog zakona, da nastoji da pronae i dovede u vezu sa nalogodavcem lice koje bi s njim pregovaralo o zakljuenju odreenog ugovora. Meutim, i ako postoji ugovor o posredovanju ili odreeni nalog za posredovanje, nalogodavac nije duan da pristupi pregovorima za zakljuenje ugovora sa licem koje je posrednik naao, ni da zakljui sa njim ugovor pod uslovima koje je saoptio posredniku, ali e za to odgovarati za tetu ako je postupio protivno savesnosti, i to kako posredniku za uloeni trud, tako i treem licu ako je ovaj u vezi sa radom posrednika zakljuio neke druge ugovore, koje vie ne moe da realizuje zbog odsustva obaveze za nalogodavca da zakljui ugovor. Iz odredaba ovog lana nastaje nekoliko sluajeva, i to: a) daje posrednik naao lice sa kojim e nalogodavac pregovarao o zakljuenju odreenog ugovora, b) da nalogodavac ne eli da pristupi pregovorima za zakljuenje ugovora sa tim licem, v) da posrednik ne eli da zakljui ugovor sa treim licem pod uslovima koje mu je saoptio posrednik. Kao posledica nastanka nekog od navedenih sluajeva, nastaje obaveza nalogodavca da odgovara za tetu, kako posredniku tako i treem licu, ako je postupao protivno savesnosti. Savesnost, po pravilu, pretpostavlja onakvo postupanje kako je ugovorom dogovoreno, odnosno zakonom propisano. Savesnost se procenjuje sa stanovita normalnih uslova poslovanja. Ne moe se nekome pripisati nesavesnost za neizvrenje neke obaveze, ugovorom ili zakonom predviene, ako su ga u izvrenju obaveza spreile neke okolnosti na koje on nije mogao da utie. U sluaju daje posrednik izvrio posao koji mu je odreen ugovorom o zastupanju, odnosno ako je tree lice doveo u vezu sa nalogodavcem, sa kojim je posrednik pregovarao i ponudio mu uslove predloene od nalogodavca, posrednik ima pravo na posredniku naknadu, bez obzira da li je njegov nalogodavac pregovarao sa 1009

treim licem i bez obzira da li je nalogodavac zakljuio ugovor pod uslovima koje mu je predloio posrednik. Ove obaveze prema posredniku ne moe se osloboditi nalogodavac i ako je postupao savesno. Drugo je pitanje odnosa nalogodavca i treeg lica koje je pristupilo pregovoru sa nalogodavcem, pod uslovima koje mu je ponudio posrednik, jer ako je tree lice ponudu nalogodavca prihvatilo preko posrednika, nalogodavac koji ne eli da zakljui ugovor ima obavezu da tom treem licu naknadi tetu zbog odustanka od prihvaene ponude, odnosno zakljuenog ugovora.

OBAVEZE POSREDNIKA
Obaveza traiti priliku (l. 818. ZOO)
Panja dobrog privrednika podrazumeva panju pri poslovanju pravnih subjekata, da uredno i savesno ispunjavaju preuzete obaveze u oblasti privrednog poslovanja. Ona se odnosi na pravne subjekte koji se bave privrednom delatnou, ali i kada posluju i sa graanskim licima - ako se sa njima obavljaju poslovne aktivnosti. Za ostvarenje ovog naela pretpostavka je da postoji dobra organizacija poslovanja, dobra tehnologija, dobra struna radna snaga, meusobno poverenje i saradnja partnera u pravnom poslu. "Panja", pak, podrazumeva opreznost pri postupanju, koja je uobiajena u poslovnom prometu stoje, naravno, vezano za pravila struke, iz ega proizilazi princip "profesionalne odgovornosti". Odredbe stava 1. ovog lana imaju u vidu panju dobrog privrednika posrednika kada trai priliku za zakljuenje odreenog ugovora i ukae na nju nalogodavcu. Nalogodavac nije duan da posredniku da imperativni nalog da mu pronae tree lice sa kojim e pregovarati i eventualno zakljuiti ugovor. Dunost je posrednika da se trudi, sa panjom dobrog privrednika, da sam pronae tree lice koje bi pregovaralo sa njegovim nalogodavce, u cilju zakljuenja odreenog ugovora. Posrednik je duan, saglasno pravilima svoje struke, da istrauje trite koje je interesantno za poslove koje obavlja njegov nalogodavac. On je duan, bez posebnog naloga nalogodavca, a na osnovu zakljuenog ugovora o posredovanju, da kontaktira sa raznim privrednim subjektima i da im nudi poslove koje obavlja njegov nalogodavac, ali ne i da sa njima te poslove zakljui, ve da ih stavi u vezu sa svojim nalogodavcem radi zakljuenja odreenog ugovora. Prema stavu 2. ovog lana, posrednik je duan da pored posredovanja, odnosno dovoenja u vezi nalogodavca i treih lica, posreduje i u pregovorima koje vodi njegov nalogodavac sa treim licem i da nastoji da doe do zakljuenja ugovora. Ovo je jedna nova funkcija posrednika, u odnosu na pojam posrednitva naveden u lanu 813. ovog zakona, jer se posredniku odreuje i posao uestvovanja u pregovorima sa nastojanjem da njegov nalogodavac zakljui ugovor sa treim licem, naravno ako je to ugovorom o posredovanju predvieno kao obaveza posrednika. Posrednik moe, ako je od svog nalogodavca dobio podrobna uputstva o sadrini ugovora koji eli da zakljui, da saini nacrt takvog ugovora i da ga ponudi treem licu, kako bi to lice bilo blie upoznato sa namerom nalogodavca posrednika. Takav nacrt ne bi obavezivao nalogodavca, jer funkcija posrednitva ima za cilj da posrednik pronae lica koja e sa njegovim nalogodavcem pregovarati, da bi ovaj mogao da zakljui odreeni ugovor, a davanje nacrta ugovora treem licu je samo jedan vid da to lice privoli da pregovara sa njegovim nalogodavcem. Posrednik ne odgovara ako i pored potrebne briljivosti ne uspe u svom nastojanju. Naime, tree lice mora da zna kakva je funkcija posrednika, te da upoznavanje koje mu ini posrednik i njemu slui, zbog ega je i on svestan da voenje pregovora o zakljuenju ugovora ne stvara nikakve posledice za posrednika. Meutim, posrednik za svoj rad, koji i nije doveo do zakljuenja ugovora, ima pravo na ugovorenu naknadu za izvreni trud, saglasno ugovoru o posredovanju.

Sudska praksa
Uslovi za isplatu posrednike provizije Za zakljuenje ugovora putem posrednika nije dovoljno da se nalozi stranaka steknu kod posrednika, ve je potrebno sa ovlaeni punomonici stranaka uspostave neposredni odnos i da se saglase u pogledu bitnih sastojaka ugovora. Prema obrazloenju Predmet tubenog zahteva je isplata posrednike provizije. Da bi tuilac mogao zahtevati isplatu provizije potreban je njegovim posredovanjem zakljuen ugovor izmeu komitenata. Uee posrednika u zakljuenju posla pretpostavlja postojanje odreenog pravnog odnosa izmeu njega i komitenta, a koji nastaje izdvajanjem naloga za posredovanje odstrane komitenta. Poklanjajui veru svedocima, prvostepeni sud je naao daje tueni takav nalog izdao. Meutim, to jo nije dovoljno da bi tuilac - posrednik stekao pravo na proviziju. Bitan uslov, bez koga posrednik ne moe zahtevati plaanje provizije, jeste daje zakljuen i ugovor izmeu komitenata, u ovom sluaju tuenog, i jedne privredne organizacije. U pogledu ove odlune injenice ni prvostepeni, ni drugostepeni sud, koji se poziva na razloge prvostepene presude, nisu dali odreeno i jasno obrazloenje, iz koga bi se videlo na osnovu ega je utvreno 1010

daje ugovor izmeu komitenata zakljuen. Istina, prvostepeni sud navodi daje tueni potpisao meetarski list, ali ovo tvrenje je suprotno dokazima u spisima, jer se iz meetarskog lista, koji se nalazi u spisu, vidi da ni tueni kao prodava, ni kupac nisu taj meetarski list potpisali, ve su samo oznaeni njihovi telefonski nalozi. Meutim, samim tim to su se nalozi tuenog kao prodavca i privredne organizacije sastali kod tuioca kao posrednika meu njima nije zakljuen ugovor, bez obzira stoje tuilac izdao meetarski list. Da bi se zakljuio ugovor potrebno je da ugovorne stranke ili njihovi ovlateni punomonici uspostave neposredni odnos i da se saglase u pogledu bitnih sastojaka ugovora, to u sluaju izdavanja meetarskog lista na osnovu telefonskih naloga stranaka nije sluaj (prema odluci VPS, P166/68); Odnos posrednika i komitenta je poseban U ispunjenju naloga posrednik moe raditi i preko drugih posrednika, ali da to ne ide na tetu komitenta. Prema obrazloenju Tueni tvrdi da tuilac uopte nije izvrio posredniku uslugu, ve da je ugovor zakljuen uz posredovanje svog preduzea za posredovanje. Iz dokaza u spisima, posebno zakljunice, vidi se daje ugovor izmeu tuenog i njegovog kupca zakljuen posredstvom tuioca i uz sudelovanje preduzea za posredovanje kao drugog posrednika. Ovu injenicu priznao je i tueni u prigovorima. U albi tueni sada to osporava, ali ne daje nikakve dokaze iz kojih bi se moglo utvrditi suprotno onome to iz pismenih isprava sledi. Razlaganje tuenog o tome da tuilac svoja prava iz ugovora nije mogao preneti na preduzee za posredovanje nemaju osnova. Kod ugovora o posredovanju posrednik ne stei nikakvo ugovorno pravo na posredovanje ", kako pogreno smatra tueni. Izdavanjem naloga od strane komitenta za posrednika nastaje samo dunost da taj nalog kao uslov za sticanje prava na proviziju ispuni. Pored toga u ovom sluaju se i ne radi o prenosu, bilo prava iz ugovora, jer takvog prava tuilac nije ni imao, kako je ve reeno, bilo naloga. U ispunjenju naloga posrednik moe i sam raditi preko drugih posrednika, pod uslovom da to ne ide na tetu komitenta, u tom sluaju da poveava ugovornu proviziju ili izdatke komitenta. U konkretnom sluaju tuilac je partnera tuenog naao koristei i sam posrednike usluge, ali to nema znaaja za odnos tuioca i tuenog, jer je tuilac nalog ispunio, tj. ugovor je zakljuen, a izdaci tuenog za proviziju nisu poveani, tj. on plaa onu proviziju koju je sa tuiocem ugovorio. U pogledu prava tuioca da zahteva naplatu i onog dela provizije koji prema zakljunici pripada preduzeu za posredovanje, pravilno je prvostepeni sud naao da su prigovori neosnovani, jer je tuilac na to ovlaen sporazumom sa pomenutim preduzeem za posredovanje. S obzirom na to da ugovorena provizija, kako je utvrdio prvostepeni sud, iznosi 1,41% od prodajne cene, pravilno je prvostepeni sud naao da ona nije visoka. Drugostepeni sud, takoe, nalazi daje ovakva provizija uobiajena kod ove vrste robe (prema odluci VPS, SI. 820/68).

Obaveza obavetavanja (cl. 819. ZOO)

Odredbe ovog lana imaju u vidu obavezu posrednika da obavesti nalogodavca o svim okolnostima od znaaja za nameravani posao koje su mu poznate ili su mu morale biti poznate. I u ovom sluaju, sadrinom ovog lana dopunjuje se definicija o posrednitva, kako ga propisuju odredbe lana 813. ovog zakona, a koja se svodi samo na to da se ugovorom o posredovanju obavezuje posrednik da nastoji da pronae i dovede u vezu sa nalogodavcem lice koje bi s njim pregovaralo o zakljuenju odreenog ugovora. Odredbama ovog lana utvruje se nova obaveza posrednika, dakle zakonom utvrena, da posrednik svog nalogodavca obavetava o svim okolnostima od znaaja za nameravani posao. To znai da posrednik ne mora u prvom planu da nae lice koje bi sa njegovim nalogodavcem pregovaralo, ve je dovoljno i ako bi na osnovu istraivanja trita i prikupljanja raznih potrebnih podataka, raznim proverama, utvrdio koja bi to trea lica bila zainteresovana za poslove u vezi koje bi pregovarao nalogodavac posrednika. Obavljajui takav rad za nalogodavca, posrednik dolazi do potrebnih podataka za koje smatra da su od koristi za njegovog nalogodavca, i ovoga o tome obavetava, tako da nalogodavac moe da oceni svoje svoje potrebe i mogunosti, i da u vezi sa tim da odreeni nalog svom posredniku radi preduzimanja poslova posredovanja. Posrednik, koji se profesionalno bavi poslovima posredovanja, u mogunosti je da na najbriljiviji nain ovaj posao obavi, pod uslovom ako raspolae dovoljno strunom radnom snagom, ako ima pozitivno iskustvo u radu na ovim poslovima, ako poznaje trite i ako je ukljuen u sve tokove pravnog prometa. Za rad na poslovima obavetavanja nalogodavca, posrednik ima pravo na odreenu naknadu, koja moe biti ugovorena prema obimu obimu obavetenja datih nalogodavcu, a i prema ostvarenim kontaktima sa treim licima i postignutim rezultatima, odnosno zakljuenim ugovorima, koji su rezultat obavetenja koje je posrednik dao nalogodavcu.

Odgovornost posrednika (cl. 820. ZOO)

Odredbama ovog lana propisana je odgovornost posrednika za tetu koju bi pretrpela jedna ili druga strana izmeu kojih bi posredovao, i to:a) ako bi se teta dogodila zbog toga to je posredovao za poslovno nesposobno lice, za iju je nesposobnost znao ili mogao znati, ili b) ako je znao ili morao znati da jedna od ugovornih strana nee moi da izvri obaveze iz tog ugovora, v) i uopte za svaku tetu nastalu njegovom krivicom. 1011

Protivno je pravnoj prirodi instituta trgovinskog posredovanja, pa i trgovinskog zastupanja, da posrednik kod zakljuenja ugovora njegovog nalogodavca i treeg lica koje doveo na zakljuenje ugovora, uestvuje istovremeno i kao posrednik svog nalogodavca i kao zastupnik treeg lica, jer je obaveze trgovinskog zastupanja, pored ostalog, da kod zakljuenja ugovora titi interese svoga nalogodavca. Meutim, posrednik moe odgovarati za tetu treem licu, pa i svom nalogodavcu, odnosno njegovom zakonskom zastupniku, ako je kod treeg lica posredovao da zakljui ugovor sa njegovim nalogodavcem, a znao je ili je morao znati da je njegov nalogodavac lice poslovno nesposobno. Ova odgovornost bi se mogla pripisati posredniku ako bu uesnici u takvom ugovoru bila fizika lica, s obzirom da se poslovna sposobnost pravnih lica ocenjuje sa stanovita njenog upisa u sudski registar, a to je pitanje inae sporno u pravnoj teoriji. Punoletno liceje potpuno poslovne sposobno kada nije sposobno za normalno rasuivanje, kada je duevno oboleo, kada je duevno zaostao ili postoji neki drugi uzrok zbog koga nije u stanju samo da se brine o svo jim pravima i interesima. Punoletno lice moe biti i delimino poslovno sposobno kada svojim postupcima ugroava svoja prava i interese drugih lica zbog duevne bolesti, duevne zaostalosti, zloupotrebe alkohola ili opojnih sredstava, starake iznemoglosti ili drugih slinih razloga. Pretpostavka za odgovornost posrednika u navedenim sluajevima postoji samo ako je prethodno nadleni organ doneo odluku o utvrivanju poslovne nesposobnosti lica za koje je posrednik posredovao. Meutim, posrednik je odgovoran za naknadu tete i ako lice za koje posreduje jo nije proglaeno za potpuno ili delimino nesposobno lice, ako je znao ili morao znati da to lice nee moi da izvri obaveze iz ugovora koje zakljui sa treim lice, ili ako je u pitanju tree lice koje je poslovno nesposobno, ili se tako ponaa da ostavlja utisak da nee moi da izvri svoju obavezu iz ugovora sa nalogodavcem posrednika, pa nalogodavac verujui svom posredniku sa takvim licem zakljui ugovor. Posrednik bi odgovarao za tetu bilo svom nalogodavcu, bilo treem licu koje je doveo radi pregovora i zakljuenja ugovora, i ako jedan od njih nije poslovno nesposoban, ali je znao ili morao znati da jedan od njih nee moi da izvri obaveze iz ugovora. Naravno, takva pretpostavka bi morala biti dokazana od strane koja se smatra oteenom. Odgovornost posrednika bi postojala i ako bi posrednik svoje posrednike poslove obavljao nestruno, protivno pravilima svoje struke, usled ega bi nastala teta bilo za njegovog nalogodavca, bilo za tree lice koje je doveo radi pregovora i zakljuenja ugovora. injenica je da je posao posrednitva izvren u momentu kada je posrednik svojim radom omoguio svom nalogodavcu zakljuenje nekog odreenog ugovora, bez obzira na dalju sudbinu ugovora koji je zakljuen njegovim posredovanjem, kao i da posrednik stie pravo na proviziju koja je element posla posrednitva, kao privrednog posla u trenutku kada je njegov nalogodavac zakljuio punovaan ugovor sa treim licem, na osnovu posredovanja. Meutim, ako je u tom posredovanju posrednik postupao nesavesno, protivno naelu potenja i savesnosti (namerno, krajnjom nepanjom ili obinom nepanjom), iz razloga koji su napred navedeni, a naime daje znao ili morao znati da je jedna od stranaka poslovno nesposobno lice, ili je znao da jedna od stranaka nee izvriti svoje obaveze iz zakljuenog ugovora putem njegovog posredovanja, posrednik je duan da naknadi tetu, bilo jednoj ili drugoj strani, ve prema tome koja e strana iz tog posla biti oteena takvim njegovim radom. Odredbe stava 2. ovog lana propisuju odgovornost posrednika prema svom nalogodavcu ako je posrednik, bez dozvole nalogodavca obavestio nekog treeg o sadrini naloga, o pregovorima ili o uslovima zakljuenog ugovora. Obavetenje treeg, bez odobrenje nalogodavca, ne mora da predstavlja poslovnu tajnu nalogodavca, koju je ovaj utvrdio svojim optim aktom, ve svako obavetenje posrednika koje bi priinilo tetu nalogodavcu, ako bi tree lice saznalo o sadrini naloga nalogodavca, ili bi saznalo o sadrini pregovora ili sadrini zakljuenog ugovora. Uslov za naknadu tete je, dakle, da ako takvim nedozvoljenim ponaanjem posrednik omogui treem licu da preduzme neke radnje, injenjem ili neinjenjem, da bi naneo tetu nalogodavcu. Naime, tree lice koje od posrednika sazna za sadrinu naloga, ili sadrinu razgovora koje je nalogodavac vodio sa svojim partnerom, ili sa sadrinom samog ugovora, moe uticati na jednu od stranaka, a posebno na tree lice koje je posrednik doveo na pregovore, da ne zakljui ugovor sa nalogodavce, ili da od zakljuenog ugovora odustane, da ga ne izvrava i si., sve u cilju da se nalogodavcu posrednika nanese kakva teta. Kod postojanja takvog sluaja nalogodavac ima pravo na naknadu tete od posrednika.

Sudska praksa
Odgovornost posrednika mora biti dokazana Posrednik ne odgovara zajmodavcu, za koga je posredovao, ako zajmoprimac ne vrati pozajmljeni iznos. Zajmodavac je duan da iscrpi sva sredstva radi naplate svog potraivanja od zajmoprimca, a eventualnu tetu nastalu propustom posrednika, mogao bi da ostvari tek ukoliko svoje potraivanje ne namiri iz zaloenih nepokretno-sti i druge imovine dunika i ukoliko dokae daje teta nastala postupanjem posrednika. Prema obrazloenju Kod utvrenih injenica u toku prvostepenog postupka, pravilno su niestepeni sudovi zakljuili da tuena nije u obavezi da solidarno sa zajmoprimcem isplati tuiocu iznos zajma sa kamatom, jer je tuena samo bila posrednik prilikom zakljuenja predmetnog ugovora o zajmu, i nije svojom imovinom jemila ispunjenje obaveze zajmoprimca, te su pravilno primenjujui odredbu lana 813. ZOO, odbili tubeni zahtev dajui pri tome razloge koje prihvata i revizijski sud. 1012

Pogreno je stanovite revidenta daje tuilac ugovor o zajmu zakljuio sa tuenom, imajui u vidu daje tuena odredila uslove ugovora, daje novac predat tuenoj koja je i potpisala priznanicu o deponovanju novca, te da izmeu tuioca i zajmoprimca nije bilo prigovora o zakljuenju ugovora o zajmu. Ugovorom o posredovanju u smislu lana 813. ZOO, obavezuje se posrednik da nastoji nai i dovesti u vezu sa nalogodavcem lice koje bi sa njim pregovaralo o zakljuenju odreenog ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odreenu naknadu, ako taj ugovor bude zakljuen. Ugovor o zajmu je u smislu lana 557. ZOO, zakljuen kada se postigne saglasnost volja izmeu zajmodavca i zajmoprimca, pa zajmodavac preda u svojinu zajmoprimcu odreenu koliinu novca ili drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavee da mu posle ugovorenog roka vrati istu koliinu novca, odnosno istu koliinu stvari iste vrste istog kvaliteta. Ugovor o zajmu i formalno i sutinski zakljuenje izmeu tuioca, kao zajmodavca i W, kao zajmoprimca, pa je i obaveza vraanja zajma na zajmoprimcu. Ugovor o zajmu je zakljuen preko tuenog, iz ega sledi daje tueni imao posredniku ulogu. Bez uticajaje to je po navodima tuioca tueni odredio uslove ugovora bez pregovora tuioca sa zajmoprimcem, jer su obe ugovorne strane takve uslove prihvatile kao svoju volju, kao i navod daje novac na ime zajma predat tuenom, jer je isti predat u depozit za raun zajmoprimca. Tuilac je svoje potraivanje prema tuenom zasnovao na solidarnoj odgovornosti tuenog sa zajmoprimcem po osnovu ugovora o zajmu. U reviziji se poziva na odgovornost tuene, kao posrednika, za pretrpljenu tetu zbog nemogunosti naplate svog potraivanja od zajmoprimca i iz hipotekovane nepokretnosti, ali u toku postupka tuilac nije dokazao postojanje tete kao posledice neizvrenja ugovorne obaveze od strane tuene. Tuena je izvrila svoju ugovornu obavezu, pribavljajui dokaz o vlasnitvu na imovini zajmoprimca, i upisom hipoteke na nepokretnostima uknjienim u zk.ul. gg KO DD. Eventualnu tetu nastalu propustom tuene kao posrednika, tuilac bi mogao da ostvari tek ukoliko svoje potraivanje ne namiri iz zaloenih nepokretnosti i druge imovine dunika i ukoliko dokae daje teta nastala postupanjem tuenog suprotno lanu 819. i 820. ZOO. U toku postupka tuilac nije dokazao da svoje potraivanje nije mogao namiriti od zajmoprimca, niti je dokaz za to navod revizije da prema proceni vetaka u izvrnom postupku vrednost imovine na kojoj je upisana hipoteka nije dovoljna za namirenje svih poverilaca po ugovoru o zajmu, jer se potraivanje poverioca moe namiriti i iz druge imovine dunika, pa tek nakon bezuspenog pokuaja takvog namirenja, razlika izmeu naplaenog i dugovanog iznosa predstavljala bi tetu tuioca, koju bi mogao traiti od tuenog ukoliko dokae postojanje uzrono posledine veze izmeu radnje odnosno proputanja tuenog i nastale tete (prema presudi Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3114/05); Posrednik ne odgovara zbog nesolventnosti stranke sa kojim je zakljuen ugovor Posao posrednitva je izvren u momentu kada posrednik svojim radnjama omogui zakljuenje ugovora bez obzira na dalju sudbinu ugovora koji je zakljuen njegovim posredovanjem. Prema obrazloenju Tuilac je traio da mu tueni isplati dug u utuenom iznosu. Tueni je stavio kompenzacioni prigovor, jer mu tuilac duguje isti iznos, nastao po osnovu posredovanja, na osnovu koga je tuilac zakljuio ugovor sa drugim licem. Meu strankama nije bilo sporno da su zakljuile ugovor o posredovanju na osnovu naloga tuioca. Naime, tim nalogom je tuilac zahtevao od tuenog posredovanje prilikom zakljuenja ugovora o kupoprodaji pamunih arapa i to iz uvoza. Postupajui po nalogu, tueni je obavio sve radnje koje su bile potrebne radi zakljuenja ugovora, te je na osnovu toga tuilac zakljuio punovaan i bezuslovan kupoprodajni ugovor sa jednim preduzeem. Posao posrednitva je izvren u momentu kada je tueni kao posrednik svojim radnjama omoguio zakljuenje kupoprodajnog ugovora, bez obzira na dalju sudbinu ugovora koji je zakljuen njegovim posredovanjem. Tueni kao posrednik stie pravo na proviziju koja je element posla posrednitva kao privrednog posla, u trenutku kada je komitent - tuilac, zakljuio punovaan ugovor sa treim licem, na osnovu posredovanja. Isplata provizije predstavlja, dakle, obavezu korisnika posredovanja - tuioca kao davaoca naloga za posredovanje i ona je u naelu bezuslovna, ukoliko drugaije nije ugovoreno. Iz naloga proizilazi da stranke isplatu posrednike provizije nisu uslovile realizacijom zakljuenog kupoprodajnog ugovora, te je tuilac duan, bez obzira na realizaciju kupoprodajnog ugovora, da plati posredniku proviziju. Prema tome, razlog albe tuioca da tueni nema pravo na posredniku proviziju, jer do realizacije kupoprodajnog ugovora nije dolo, nije osnovan, zato to, kao to je ve reeno, provizija u konkretnom sluaju nije bila niim uslovljena. Pri tom je irelevantno to tuilac tvrdi da do realizacije zakljuenog ugovora nije dolo - a naime, da je pomenuto preduzee bilo insolventno i da je to odnos treih lica, koje se ne tie tuenog kao posrednika, ija je uloga zavrena u momentu zakljuenja punovanog ugovora. Tuilac u toku postupka, a i u albi, tvrdi daje tueni imao zlu nameru da ga oteti. Meutim, za ovu svoju tvrdnju u toku celog postupka, a ni u albi ne daje nikakve dokaze, niti objanjava u emu je bila zla namera tuenog. Naprotiv, tuilac je kao dobar domain bio duan da prilikom zakljuenja ugovora preduzme sve mere kako bi zatitio svoje interese i rizik za eventualne propuste snosi on sam. Prema tome, tuilac je duan da kao dobar privrednik utvrdi solventnost, kao i sve ostalo o poslovnom partneru, sa kojim je doveden u vezupre zakljuenja ugovora, pa tek onda da eventualno zakljui ugovor, a ne da zakljui ugovor, pa da naknadno istie kao razlog neplaanja posrednike provizije u vezi sa insolventnim kupcem. Ovo i zato to se ne moe smatrati daje tueni izvrio nesavesno posao posrednitva, ukoliko je doveo u vezu tuioca sa nesolventnim kupcem, jer je stvar tuioca bila da li e sa takvim kupcem zakljuiti ugovor ili ne. Osim toga, treba istai daje za tuioca ugovor zakljuio ef prodaje za tekstil, koji je po prirodi svog radnog mesta bio i struan i ovlaen za obavljanje takve vrste poslova (prema odluci VPS, SI. 2034/71); 1013

"Posrednik odgovara za tetu u sluaju da je posredovao, izmeu ostalog, za lice za koje je znao ili morao znati da nee moi izvriti obaveze iz ugovora i uopte za svaku tetu nastalu njegovom krivicom " (prema odluci Vrhovnog suda Srbije, Prev. 126/95 od 4.04.1995. godine).

Posredniki dnevnik i list (cl. 821. ZOO)

Svaki posrednik koji se bavi poslovima u vidu struke koju obavlja, mora imati posebnu knjigu - posredniki dnevnik, u koji e ubeleavati bitne podatke o ugovoru koji je zakljuen njegovim posredovanjem i izdati izvod iz te knjige potpisan od njegove strane - posredniki list. Kao to se iz sadrine odredaba ovog lana vidi, u posredniki dnevnik posrednik upisuje samo one podatke koji proizilaze iz zakljuenih ugovora, njegovim posredstvom. Znai, on u taj dnevnik ne upisuje posrednike poslove koje je zapoeo, odnosno ono to mu ulazi u funkciju posredovanja prema lanu 813. ovog zakona, a naime da pronae i dovede u vezu sa nalogodavcem lice koje bi s njim pregovaralo o zakljuenju odreenog ugovora, ve i podatke iz onih ugovora zakljuenih bez njegovog prisustva, ali njegovim posredstvom. Ako bi se i na toj funkciji zadrali, on je duan, i ako nije uestvovao pri zakljuenju ugovora, da vodi posredniki dnevnik, jer mu nalogodavac ne moe uskratiti traenje podataka u vezi ugovora koje je zakljuio sa treim licem posredstvom posrednika. Iako u odredbama ovog lana nije navedeno ta sve treba da sadri posredniki dnevnik, osim navoenja da se u dnevniku ubeleavaju bitni podaci o ugovoru koji je zakljuen njegovim posredovanjem, ipak se na osnovu tradicionalne prakse ovog pravnog instituta moe zakljuiti da on sadri dan po dan, kako su zakljueni ugovori, upisivati svaki posao koji je njegovim posredovanjem zakljuen, u stvari mora sadravati ono to predstavlja sadrinu posrednikog lista, odnosno zakljunicu, kako se u praksi taj list naziva ili, ak i meetarski list. Inae, posrednik je duan da potpisuje dnevnik uvek kada je bilo upisa. U eventualnom sporu, povodom nekog spornog sluaja, sud moe, i bez predloga stranaka, da posredniku naloi da podnese dnevnik radi uporeenja sa posrednikim listovima, izvodima i dr