UBICA generala Boka Buhe, pomonika naelnika Resora javne bezbednosti MUP Srbije, nije uhvaen.

Ne znaju se jo ni naruioci krvavog posla, a ni motivi surove prolonedeljne likvidacije. To i ne iznenauje. Veliko iznenaenje bi bilo da je policija za nedelju dana izala u javnost i saoptila imena zloinaca. Mnogi su obeavali da e sa promenom reima u Srbiji nestati i spektakularna ubistva ili da e bar brzo biti rasvetljena. To se, naalost, nije desilo. Zloini nisu prestali, kao ni meusobni obrauni organizovanih kriminalnih grupa. U poslednjem nastavku feljtona, koje su **Novosti** objavljivale krajem leta 1999. godine, o do tada nerazjanjenim ubistvima, zavrna reenica glasi: - Ubistva se nastavljaju. Gde je kraj? Kraja nema. I sada je ista situacija. U jednom se svi slau - general Boko Buha rtva je mafije i - nije poslednja! Organizovani kriminal u Srbiji, pa i Jugoslaviji postao je drava u dravi. Ovde, na naim prostorima osea se i delovanje albanske, italijanske, pa i ruske mafije. Srpska policija je, ini se, najzad, krenula u ozbiljni obraun sa njima. Prvi rezultati postignuti su kod krijumarenja cigareta, droge... Ozbiljan udarac zadat je i auto-mafiji, ali je onda i **hobotnica** odluila da uzvrati, da krene na sam vrh policije. UPOZORENJE MINISTRA KADA je posle petooktobarskih dogaanja seo u fotelju prvog policajca Srbije, ministar Mihajlovi je rekao da svaka drava ima svoju mafiju, ali da je samo naa mafija imala svoju dravu. Dijagnoza je bila tana. Bilo bi, meutim, interesantno uti ta danas Mihajlovi o tome misli. Tim pre, to je nedavno Goran Svilanovi, savezni ministar inostranih poslova, kategoriki izjavio da je Srbija jo polumafijaka drava. Ni srpski premijer dr Zoran ini nije bio blai. U Jagodini je izneo podatak da u 50 gradova Srbije caruju mafijai i da ak politiarima kupuju poklone i odlaze kod sudija na slave?! Sve se, dakle, zna, a radikalnih promena nema. Zato je to tako? Moda odgovor treba potraiti u reima generala Buhe, koje je izgovorio nekoliko meseci pre mukog ubistva: - Mafija na sve naine pokuava da se odupre policiji. Prvo pokuavaju neke od nas da uvuku u podzemlje, da nas podmite ili uprljaju, a onda kompromituju. I meni su nueni neki kontakti sa ljudima iz podzemlja. Mafijai pokuavaju i da se dodvore nekim politiarima iz DOS. Nude im usluge, novac, ak i da kompromituju njihove politike protivnike. Kriminalci koji su dobro radili za vreme Slobodana Miloevia, sada pokuavaju da **pretre** u DOS, ne bi li dobili patronat za svoje poslove i zaustave policijski progon na sebe. Kada politiari odbiju ponude, mafija izvri pritisak na policiju i iscenira skandal, posle ega se trai smena ministra policije. Buhine rei ovih dana dobijaju potvrdu. Ponovo se trai **glava** ministra policije, ako ne uhvati ubice onoga koji je predskazao ta e se dogoditi. Iznova se, meutim, pria o nesposobnosti MUP Srbije, o strategiji borbe protiv organizovanog krimnala. O svemu tome na sastancima je govorio i pokojni general Buha. Po svemu sudei to ga je i kotalo ivota. Ubijen je po takozvanom **beogradskom receptu** po kome su nestajali, kako njegove kolege (potpukovnik Dragan Simi), tako i voe pojedinih klanova (Goran Vukovi, nekadanji ef vodovakog ganga). I oruje nije novo. Automatom **kalanjikov**, pored mnogih kriminalaca, ubijen je i savezni ministar odbrane Pavle Bulatovi.

TAKA NIJE STAVLJENA ZATO je general Buha morao da umre? Odgovor na ovo pitanje, u ovom momentu, verovatno jedino zna nalogodavac smaknua. Pomonik naelnika Javne bezbednosti nije imao privatni biznis, vile, skupe automobile. iveo je skromno sa suprugom Boicom i petnaestogodinjim sinom jedincem, imenjakom. Kada ga je ubica saekao, ulazio je u slubeno vozilo. Buha nije ni bio naoruan. Sada se mnogi pitaju otkud tolika neopreznost generala policije. Xip MUP Srbije parkirao je u mranom delu, preko puta Hotela **Jugoslavija**. Od kluba **abar**, gde je proveo nekoliko sati, do vozila proetao je stotinak metara. Kada je stavio klju u bravu automobila, oko 2.40 sati posle ponoi, ubica mu je neopaeno, priao s levog boka i zapucao. Nije mu ostavio mogunost da preivi. Prema poslednjim informacijama zloinac je iz automata ispalio petnaestak metaka. Deset je zavrilo u telu policijskog generala. Smrtno ranjen prebaen je u Urgenti centar, gde je izdahnuo rano ujutro (oko 3.55 sati). Iako na samrti Buha je uspeo da izgovori nekoliko reenica. Hoe li to biti dovoljno da policija otkrije ko je i zato pucao, ostaje da se vidi. Ime generala Buhe pridodato je tako krvavom nizu ubijenih policajaca, zapoetom likvidacijom inspektora SUP Beograd Dragana Radiia 1996. godine. Godinu dana kasnije ubijen je i zamenik ministra unutranjih poslova general Radovan Stojii Baxa. Marta 1999. na meti nepoznatih ubica naao se pukovnik Milorad Vlahovi, savetnik u Upravi kriminalistike policije MUP Srbije, a samo etiri meseca kasnije i potpukovnik Dragan Simi, naelnik OUP Savski Venac... Mafija tu nije stavila taku. POSLEDNJU deceniju prolog veka u Srbiji su obeleili i mnogobrojni zloini, koji do danas nisu rasvetljeni. Od ruku nepoznatih ubica stradalo je nekoliko stotina ljudi. Padale su glave iz sveta podzemlja, biznisa, politike, policije, novinarstva... Obrauni su postali svakodnevica. Gotovo svakodnevni obrauni nastavljeni su i u prvim godinama novog milenijuma. Istoriari i analitiari drutvene stvarnosti krajem 2000. godine tumaili su sva ta deavanja **kolumbijskim receptom**. Ko god se naao na mestu sa kojeg je ometao interese, ne samo krupnog ve i sitnog kriminala - bio je uklonjen. U nekoliko stotina nerazjanjenih ubistava, stotinak je ponelo crni epitet spektakularna likvidacija! Pored rtvi, u itulje su se brzo selili i njihovi xelati. Sve se vrtelo u krug. Do danas... Kako je poelo? Smaknue **kralja beogradskih otpada** Branislava Matia Belog, jednog od osnivaa Srpske garde i velikog finansijera opozicionog Srpskog pokreta obnove 4. avgusta 1991. godine do danas je ostalo jedno od najzagonetnijih. Po do tad nevienom **scenariju** sa nekoliko desetina metaka Beli je usmren naoigled svoje porodice, prijatelja... Od tog dana u Beogradu vie nita nee biti isto. BELI, PA GIKA USLEDIO je krvavi vodovaki niz. Na gospikom ratitu, pod nerazjanjenim okolnostima, tvrdi se s lea, ubijen je ore Boovi Gika. Ustae ili **prijatelji** ne zna se ni sada. Za komandanta Srpske garde, kao i za Matia neki su tvrdili da ih je politika kotala glave. Drugi su, pak, u tome videli obrise

obrauna prvih organizovanih grupa kriminala. U Hotelu **Hajat** 1992. ubijen je jo jedan Vodovanin - Aleksandar Kneevi Knele, a neku godinu kasnije na ulici je likvidiran i sam voa ovog ganga Goran Vukovi Majmun. Ubrzo, za njim e biti ubijeni i Zoran Dimitrov ua, Bojan Banovi, Romeo Savi... Krajem 1993. godine u crni red stala su i dvojica biznismena, sumnjive prolosti, iji su poslovi dobijali oznaku **mutnih radnji na ivici i sa one strane zakona**. O ubicama ora Stankovia i Radojice Nikevia jo se nita ne zna. Onda, iznenada, ispred svog stana, februara 1996. ubijen je inspektor beogradske policije Dragan Radii. Prvi komentar je bio: **Mafija uzvraa udarac.** Prialo se da je ovaj inspektor, zaduen za rasvetljavanje ubistava, bio na tragu ubicama koji su tih godina sejali smrt po beogradskom podzemlju. Tajnu je poneo sa sobom. Ipak, svaka sledea godina donosila je jo zagonetnih smrti. Policijske fascikle sa N. N. zloincima bile su sve deblje. Tada se, meutim, desilo neto to e ostaviti dubok trag ne samo u policiji, ve i dravi. U prepunom restoranu, u strogom centru Beograda, aprila 1997. godine smaknut je zamenik ministra unutranjih poslova general Radovan Stojii Baxa, praktino, tada prvi policajac Srbije. NJegova smrt nije ostavila nikakve dileme. Danas se otvoreno govori i pie da ga je ubila mafija. Spominje se duvan, jer je, navodno i sam je bio umean u taj biznis. verc cigareta kotae ivota i mnoge druge biznismene. Likvidacija generala Stojiia kao da je oznaila poetak novih, jo surovijih obrauna. Pratalo je na sve strane. Zloincima nije bilo bitno da li je dan ili no, ima li svedoka ili ne. Ubijeni su Vlada Kovaevi Tref, Miroslav Bii Bia, Rade aldovi enta, Jusuf Buli Jusa, Zoran Kovaevi Koa, Bojan Petrovi, Darko Aanin... SUROVI ZAKONI PODZEMLJA NI poetak ratne 1999. godine nije obeavao nita dobro. Ubijeni su pukovnik policije Milorad Vlahovi Vlaja, savetnik u Upravi kriminalistike policije MUP Srbije, potpukovnik Dragan Simi, naelnik OUP Savski venac, Predrag Ika Peca... Pala je i prva novinarska glava. Slavko uruvija, vlasnik i glavni i odgovorni urednik **Dnevnog telegrafa** i asopisa **Evropljanin** ubijen je u ulazu zgrade gde je stanovao. Bilo je rano popodne jedanaestog dana aprila. Jo se ne zna, kao i za dugaku listu ostalih, ko je i zato okrvavio ruke. Kraj te godine obeleila je smrt poslednjeg **bosa** zemunskog klana (kako je to osvanulo u mnogih crnim hronikama) Dragana Ugarkovia Ugara. Kao mnogi pre i posle njega, likvidiran je hicima iz **kalanjikova** dok je bio za volanom svog **golfa** sa italijanskim tablicama. Ubice su celu **akciju** odradile profesionalno, bez ijedne greke. Vie od deset metaka pogodilo je Ugara u glavu i grudi, tok 22. novembra. Ugarkovi je, posle smrti Radeta aldovia ente, postao prvi ovek zemunskog klana. Vaio je, meutim, za prekog oveka, lakog na obarau. Policija je tvrdila da se bavio svim i svaim - od droge i iznuda, do kocke i restorana. Ipak, zbog svega toga Ugarkovi nikada nije bio osuivan. Kolege iz

podzemlja su ga zvali i **ovek-maka**, jer je preiveo niz pokuaja da mu dou glave. Bio je u stalnom sukobu sa Vodovanima i Zvezdarcima, ali i sa momcima iz svog kraja, pre svega Mirkom Tomiem Bosancem. Tomi se neto kasnije i sam naao na meti nepoznatih ubica i ubijen je na gotovo identian nain kao i Ugar. Sve ove smrti, za njihove porodice tragine, a za javnost uznemirujue i onespokojavajue, za trenutak e upasti u zasenak, zbog onog to se dogodilo 15. januara 2000. godine u elitnom beogradskom hotelu **Interkontinental**. Dogodilo se ono za ta su mnogi mislili da **nema anse da se desi** - ubijen je eljko Ranatovi Arkan, kao i njegova dva prijatelja Milenko Mandi Manda i Dragan Gari. Ovaj zloin oznaio je novu etapu u beogradskim i srpskim obraunima. Surova smaknua je nastavljena sa jo veom estinom, podzemlje se prestrojilo, organizovani kriminal je obukao poslovno odelo i stupio na javnu i politiku scenu. Mafija se ustoliila. ARGUMENTACIJA POSLE ubistva generala Radovana Stojiia Baxe, na jednoj od konferencija za novinare, tada pomonik ministra Rade Markovi, izjavio je da policija zna imena ubica u mnogim zloinima, kao i njihove nalogodavce, ali da nema dokaza validnih za sud. Interesantno je da se ista argumentacija koristi i danas, od takoe, visokih rukovodilaca srpske policije. DA e ubica eljka Ranatovia Arkana, predsednika Stranke srpskog jedinstva, vlasnika Fudbalskog kluba Obili i uspenog biznismena - biti uhvaen i osuen, nisu verovali ni najvei optimisti. Ipak, zloinci su napravili greku i misterija jedne od najspektakularnijih likvidacija u Srbiji je bar donekle reena. Na taj nain prekinut je dugogodinji niz nerazjanjenih smaknua, zbog kojih je policiju bolela glava. Prvi put je i mnogim hroniarima i tumaima stvarnosti izbijen iz ruku argument o nesposobnosti i nemoi pripadnika MUP Srbije da ree ovakve sluajeve. Ipak, kasniji dogaaji e pokazati da je pronalaenje Arkanovog ubice samo potvrdilo pravilo da je kod ovakvih zloina - policija nemona, a mafija gotovo nedodirljiva. Jer, o onome to se desilo tog popodneva, 15. dana januara 2000. godine, u Hotelu **Interkontinental** napisano je stotine i stotine stranica, snimljeno brdo materijala, presueno sedmorici ljudi (jedan umro u pritvoru), a opet je mnogo toga ostalo nejasno. U jednom se, meutim, svi slau. Arkan je morao da umre jer se tog trenutka naao na mestu na kome je zasmetao organizovanom kriminalu, kome je, kako e neki pre toga, a i kasnije da tvrde i sam pripadao. Posle policijske istrage, sudske rekonstrukcije krvavog dogaaja i donete presude - bar donekle se zna ta se desilo u holu ekskluzivnog hotela, oko 17 sati, kada je, tada nepoznati zloinac, ubio trojicu ljudi - eljka Ranatovia, Milenka Mandia i Dragana Garia. Ubica im je doao s lea i tako ih i ubio muki. RANJENIK U LOZNICI U OPTOJ pucnjavi posle toga teko je ranjen i sam zloinac. Pogodio ga je Zvonko Mateovi, jedan od Arkanovih telohranitelja. Uprkos rani ubica je puzajui izaao iz hotela gde su ga doekali sauesnici i smestili u automobil.

Potom su se dali u beg. Javnost je bila u oku. Prva vest koja je istog trena obila zemaljsku kuglu glasila je: Arkan teko ranjen. Posle nepunih sat obistinile su se crne slutnje jedan od najkontroverznijih ljudi u Srbiji toga vremena - izdahnuo je u Urgentnom centru. Ubrzo su u ovu zdravstvenu ustanovu dopremljena i tela njegovih drugova Mandia i Garia. Za to vreme ka Loznici grabio je automobil sa tekim ranjenikom. Kasnije e se utvrditi da je re o bivem beogradskom policajcu Dobrosavu Gavriu (24), koji e biti prvo osumnjien, potom optuen, a na kraju i osuen zbog trostrukog ubistva. Vozio ga je Dejan Pituli i sam pripadnik MUP Srbije. Kada je u Beograd stigla vest da je u loznikoj bolnici dopremljen sumnjivi ranjenik, koji bi mogao da ima veze sa pucnjavom u **Interkontinentalu**, blokirana je gotovo cela Loznica. Posle sedam dana, uz do tada neviene mere bezbednosti, Gavri je prebaen u bolnicu Centralnog zatvora u Beogradu. Odbijao je svaki kontakt sa policijom. Gotovo u isto vreme MUP Srbije raspisuje poternicu za Draganom Nikoliem Gagijem (i danas u bekstvu, iako je u odsustvu osuen na 15 godine robije) i Milanom uriiem Mikijem, momcima iz beogradskog podzemlja. Cela zemlja digla se na noge. Mnogi dnevni listovi piu o paralelnoj istrazi i potrazi za osumnjiernima, koju sprovode pripadnici Srpske dobrovoljake garde i Arkanovi prijatelji. Stiu i demanti, ali lavina se pokrenula i nije je bilo lako zaustaviti. Gotovo mesec dana posle tragedije u beogradskom hotelu u javnost isplivavaju prvi detalji zloina. Policija je uhapsila Zorana Nikolia Peglu iz Novog Beograda, bliskog Gagijevog saradnika. Zahvaljujui njemu sklopljene su prve kockice krvavog mozaika. Pegla je ispriao tokom istrage, a kasnije na suenju porekao, da su obeane velike pare za Ranatovievu smrt, kao i da je on Gavria dovezao do hotela i tu ga, prema prethodnom dogovoru sa Gagijem i Mikijem, ekao dok ne obavi krvavi posao. Navodno, samo je on znao da e za vonju ubice dobiti pola miliona maraka! DEMANTUJE SEBE IAKO su optueni tvrdili da je to obino trabunjanje narkomana u krizi, mnogi detalji i dokazi su se poklopili. U meuvremenu Milan urii Miki, posle tromesenog bekstva, u pratnji advokata dolazi u policiju, ali demantuje bilo kakvu umeanost u trostruku likvidaciju. Bez obzira na to, Krivino vee Okrunog suda u Beogradu, kojim je predsedavao sudija Dragoljub orevi, osudilo ga je na 15 godina zatvora. Zoran Nikoli Pegla nije doekao kraj suenja. Na rekonstrukciji zloina u **Interkontinentalu** jedva se kretao. Na svaki nain gledali su da se udalje od njega i kompanjoni, ali i pritvorska straa. Teko obolelom od SIDE niko nije eleo da se primakne. Do kraja ivota Pegla e negirati sopstvene rei, date istranom sudiji o tome ta se desilo 15. januara 2000. Poslednju re na suenju dugom vie od godinu dana dali su medicinski i balistiki vetaci. Iako je branilac prvooptuenog Gavria, beogradski advokat Dragoljub Pavlovi, pokuao da dokae da je tog popodneva u trojicu ljudi pucala jo jedna osoba, dokaza nije bilo. Profesor dr Branimir Aleksandri sa Instituta za sudsku medicinu u Beogradu, koji je obavio obdukciju sva tri tela, bio je nedvosmislen i jasan: - Pucala je jedna osoba, sa rastojanja od tri do pet metara i iz jednog oruja kalibra devet milimetara. Ranatovi je pogoen sa tri hica u glavu, Mandi sa

etiri u lea, a sa dva je ubijen Gari. Oruje kojem je izvren trostruki zloin nikad nije pronaeno. Pretpostavlja se da je ubica Dobrosav Gavri pucao iz slubenog pitolja - **CZ 99**. Tokom istrage zloinac se branio utanjem, a i kad je progovorio odbio je da prizna da je na bilo koji nain umean u ubistvo. Da je u pitanju velika greka rei e i posle obrazlaganja presude, po kojoj je osuen na dugogodinju robiju. POLICAJCI U UBISTVU eljka Ranatovia, Milenka Mandia i Dragana Garia (pripadnik saveznog ministarstva unutranjih poslova) uestvovalo je nekoliko policajaca. Pored Dobrosava Gavria i Dejana Pitulia, za pomo uiniocu posle izvrenog krivinog dela osuen je i lozniki inspektor ore Grubai. On je pomogao da Dragan Nikoli Gagi i Milan urii Miki preko Drine prebegnu u Republiku Srpsku, a potom se domognu Austrije. MOTIV ubistva eljka Ranatovia Arkana do danas je, bar za javnost, ostao nepoznat. Tu enigmu nije odgonetnulo ni gotovo jednoipogodinje suenje optuenima za njegovu likvidaciju, a o tome nita nisu govorili ni njegovi najblii. I danas se nagaa da li su njegovoj smrti kumovali politika ili biznias, ili, pak, sve to zajedno. - Motiv ovog tekog zloina kroz ceo tok suenja nije ni pomenut - iskreno je primetio predsednik Krivinog vea sudija Dragoljub orevi, obrazlaui presudu. S jedne strane to je zato to su optueni negirali da imaju veze sa ubistvom, a sa druge strane naruioci i nalogodavci likvidacije nikad nisu imenovani.Nedugo posle krvavih deavanja u beogradskom Hotelu **Interkontinental**, gde su pored Ranatovia, ubijeni i Milenko Mandi Manda i Dragan Gari, u javnost je lansirana teza da su Arkanovu likvidaciju naruile amerike obavetajne slube. U prilog tome tvrdilo se i da su novac za smaknue obezbedili iptarski teroristi, a da su pakleni naum u delo sproveli srpski izdajnici. Ova tvrdnja stizala je od pripadnika Stranke srpskog jedinstva i Srpske dobrovoljake garde, ali su ubrzo i oni sami odustali od nje. Arkanovci su, meutim, i dalje insistirali na tome da su Amerikanci prvo planirali da ga otmu, a kad to nije uspelo, organizovali su zloin. EGZEKUTOR RANJEN ZA celu ovu tezu nije bilo nijednog dokaza. Poznato je da obavetajne slube prilikom likvidacija uglavnom koriste druge metode, greaka nema, a u ovom zloinu angaovano je beogradsko podzemlje, to se nijedan stranac ne bi usudio. Jer, osim malobrojnih, niko nije znao kakva je trenutna Ranatovieva reputacija u srpskom podzemlju, kojem je u mladosti i sam pripadao. Nema sumnje da je organizacija surovog zloina pripala, ipak, ljudima, koji su, na kraju e se videti, napravili niz greaka u samom startu, a i kasnije. Ubistvo je izvreno pred svedocima, napada i njegovi sauesnici nisu bili maskirani, a pored svega glavni akter i egzekutor je ranjen prilikom bekstva sa mesta zloina. Na kraju je i uhapen, to je policiji omoguilo da istragu usmeri u pravom smeru. Ovakvi **maleri** profesionalnim ubicama i organizatorima smaknua ne bi mogli da se dogode. Toga u ovoj likvidaciji oigledno nije bilo, ili se naruiocima smrti mnogo urilo, zbog ega su i napravljeni **propusti**. Bilo kako bilo, po prvi put, policija je u rukama imala zloinca jedne od najspektakularnijih

likvidacija. Verovalo se da e se uskoro znati i motivi zbog kojih je ubijeno troje ljudi. Ipak, mediji i cela javnost su u pronalaenju odgovora zato je ubijen Arkan, krenuli od moguih organizatora zloina. Prst je uperen u Zorana Uskokovia Skoleta, **opasnog momka** sa Miljakovca, zatim u jo jednu osobu sa Beanijske kose, ali i u neke ugledne poslovne ljude **koji se bave trgovinom automobila svetskih marki**... Na toj listi nalo se i ime kontroverznog beogradskog biznismena Andrije Drakovia. Zato ba ovi ljudi? Odgovor lei u ekipi koja je uestvovala u zloinu. Ubica Dobrosav Gavri, bio je blizak sa Zoranom Uskokoviem Skoletom, kao i njegovi sauesnici Milan urii Miki i Dragan Nikoli Gagi, koji su, navodno, pripadali novobeogradskoj ekipi. U toj **prii** treba traiti i Drakovia. Tokom suenja nekoliko svedoka, meu kojima i Voja Jeki, u vreme krvave drame bio naelnik loznike policije, tvrdili su da su posle bekstva iz hotela, Gagi i Miki vieni u Loznici, a da im se uskoro pridruio i Drakovi. Navodno, na sve naine pokuavali su iz bolnice da izvuku teko ranjenog Gavria, jer je ubica, a samim tim i opasan svedok. ARIJSKE VERZIJE PORODICA eljka Ranatovia tvrdila je da je Drakovi organizovao njegovo ubistvo, a po nalogu generala Radeta Markovia, tada efa Dravne bezbednosti Srbije. Iza svega je, po Ranatoviima, stajao vrh drave, odnosno Slobodan Miloevi i Mirjana Markovi. Ipak, niko nije izneo argumentaciju zato je tadanjoj vlasti smetao Arkan, osim ako nije bio oevidac i svedok, a moda i uesnik nekih dogaanja zbog kojih je bio odgovoran reim. - Nemam nikakve veze sa smru eljka Ranatovia, niti sam te noi kad je Gavri dopremljen u lozniku bolnicu bio u tom gradu - kategoriki je na suenju tvrdio Andrija Drakovi, koji je tog momenta doveden iz pritvora. Neki mesec pre toga u beogradskom restoranu **Knez** ubio je Surinca Zvonka Pleia Pleu. - Generala Radeta Markovia i ne poznajem. Svoju umeanost u zloin demantovao je i Zoran Uskokovi Skole, iako je nedugo posle ubistva napustio bio zemlju. Iz inostranstva je poruivao da nije organizovao Arkanovu likvidaciju i da je sve to **smislila policija**. NJegovo ime, meutim, policija nikad zvanino nije ni spomenula. Slino je reagovao i prozvani bivi ef tajne srpske policije. Kroz vie javnih izjava Rade Markovi je negirao da ima veze sa Arkanovom smru, kao i da poznaje Andriju Drakovia. Prijatelji pokojnog predsednika SSJ i komandanta SDG, meutim, i dalje su insistirali na injenici da se Arkan sukobio sa Markom Miloeviem (navodno ak mu je i lupio i nekoliko amara) i da je tog trenutka potpisao sebi smrtnu presudu. Zbog ega je izbio sukob (ako ga je uopte bilo) izmeu njih dvojice? Navodno, u pitanju su bili neki poslovi, na kojim su im se ukrstili interesi. Sa druge strane, ista argumentacija je upotrebljena i kada se govorilo o motivu nekih beogradskih biznismena i njihovoj ulozi u Arkanovoj smrti. Pojedinci iz beogradskog podzemlja imali su svoje vienje cele stvari. Tvrdilo se da neki od **vienijih kriminalaca vie nisu mogli da plaaju reket i da im je prekipelo**, da je Arkan **zasmetao krupnijem biznisu**, da je poela beskompromisna i surova **borba za prostor** i mesto **srpskog kuma**... Posle smrti eljka Ranatovia Arkana - Beograd, ali i druge gradove potresli su do tada nevieni sukobi, obrauni i likvidacije. Desilo se ono to su mnogi nasluivali. Bio je to samo logian sled **namirivanja rauna**, ali i uklanjanja neugodnih svedoka i oevidaca.

Arkanovom smru poela je druga faza u istoriji srpske mafije. MAFIJA ili teroristi, i danas se nagaa oko atentata na Pavla Bulatovia, saveznog ministra odbrane. Desilo se ono to ni najvei pesimisti nisu predviali, ali na ta su, ipak, malobrojni upozoravali. Tog prohladnog popodneva, sedmog dana februara 2000. ubijen je visoki dravni funkcioner. Da li je rtva izabrana sluajno? Pavle Bulatovi ubijen je u prepunom restoranu **Rad**, na istoimenom fudbalskom stadionu, u naselju Banjica, sedam kilometara od centra Beograda. Bio je u drutvu Vuka Obradovia, direktora **JU garant banke**, inae generala u rezervi, i Mirka Kneevia, upravnika pomenutog restorana. Prelepom salom odjekivali su zvuci gusala i stihovi junakih pesama. Dva sata je trajalo dobro raspoloenje. Nedaleko odatle, u drugoj sali, sedeo je momak iz obezbeenja saveznog ministra i njegov voza. Nita nije nagovetavalo da e se samo koji minut kasnije dogoditi zloin. Ko bi, uostalom, eleo zlo Pavlu Bulatoviu?! Ipak, postojao je neko ko mu je poslao ubicu. Tuni jauk gusala presekao je rafal, pa jo jedan, i jo jedan. Svi su zalegli pod stolove. Osim Bulatovia. NJega su meci prikovali za stolicu. Bilo je 19 sati. RAFAL SA PROZORA - PRVO se zaula lomljava stakla od prozora, a zatim rafali - opisivali su dogaaj oevici. - Zvuk se gotovo stopio, pa se inilo da je u pitanju jedan rafal. Oni koji poznaju automatsko oruje znali su da naprave razliku. Tri kratka rafala, najverovatnije iz **kalanjikova**, zavrila su u grudima saveznog ministra odbrane. Obradovi i Kneevi bili su lake povreeni, od rikoeta. Sluajnih rtava nije bilo. Od zloinake preciznosti ledila se krv. Posle svega napravljena je i rekonstrukcija ubistva. Po svemu sudei, ubica je do restorana doao sa zadnje strane, preko terena stadiona, iji je sastavni deo i zgrada **Rada**. Taj kraj Banjice je neosvetljen, a sportski kompleks opasan ibljem i drveem. Zloinac se priunjao do prozora kroz koji je nesmetano mogao da vidi gde sedi Bulatovi, kao i celu unutranjost, okupanu svetlom. Atentatora je titila tama. Ispod jakne (veruje se da je bila maskirna uniforma) izvukao je automat. Zlokobnu cev naslonio je na ipku, nanianio i povukao oroz. Sve je trajalo kratko, strunjaci su izraunali - osam sekundi. Kad je utihnuo odjek poslednjeg hica - prizor je bio stravian: sra na sve strane, ispreturane stolice, Bulatovi obliven krvlju... U tekom stanju ministar odbrane Jugoslavije prebaen je u Vojnomedicinsku akademiju (VMA), preko puta restorana. Meci su ga pogodili u vrat, grudi, stomak... Obilno je krvario. Neto pre 21 sat saopteno je da je Pavle Bulatovi podlegao povrdama. Za to vreme policija i slubeni psi pretraivali su okolinu. Pronaeni su i tragovi, za koje se sumnjalo da pripadaju zloincu, ali su nekih 400 metara dalje naprosto nestali. Verovatno je kod Sportskog centra **Banjica** zloinac uao u automobil. U meuvremenu jake policijske snage, kojima su se uskoro pridruile i vojne kolege, blokirale su celu Banjicu, a uskoro i grad, u potrazi za ubicom. Tokom noi i narednih dana kontrolisana su gotovo sva vozila. Tragalo se za teget

**fordom** sa ukradenim tablicama, jer su postojale indicije da je takvim automobilom atentator pobegao sa mesta zloina. Potera nije dala rezultate. Obdukcija, takoe, nije pomogla u pronalaenju ubice. Utvreno je da je pucao sa razdaljine od najvie pet metara, orujem koje koristi metke kalibra 7,62 milimetra. Dolo se i do saznanja da su upotrebljeni takozvani rasprskavajui meci, koji rtvi praktino ne daju ansu da preivi. Bulatovi je pogoen sa osam hitaca. PUCANJ U JUGOSLAVIJU SA druge strane, strunjaci za oruje o atentatoru su mogli da kau samo da se radi o izuzetno vetom i obuenom oveku. Rukovati automatom i sa tom preciznou (niko pored Bulatovia nije stradao, iako su mnogi bili u neposrednoj blizini) moe samo neko ko ima bogato iskustvo, bilo ratno ili u streljani. Puca se kratkim rafalima, da bi hici bili precizniji. Re je o zrnima koja mogu i pancir da probiju. I organizatori zloina su se dobro pripremili. To i nije bilo teko. Savezni ministar odbrane nije menjao svoje navike. Bio je est gost restorana, i uvek je sedeo u istoj sali, na istom mestu i istoj stolici, leima okrenut zidu. Nije voleo telohranitelje i smatrao je da nemaju od ega i koga da ga uvaju. Pretpostavlja se, takoe, da je zloinac imao logistiku podrku i da je bar jedan od sauesnika morao da bude te veeri u restoranu. Drugi ubiin kompanjon ekao ga je nedaleko odatle, u automobilu spremljenom za beg. Do danas je ostalo nepoznato ko je okrvavio ruke, iako su na istrazi radili najelitnije kriminalistike ekipe MUP Srbije u njihove kolege iz Vojske Jugoslavije. Obavetajnu podrku su im davali Resor dravne bezbednosti i Uprava bezbednosti Generaltaba VJ, ali su ubica i nalogodavac ostali nekanjeni. Prva reagovanja, tada aktuelnog reima Slobodana Miloevia, bila su da je re o teroristikom aktu, atentatu na Jugoslaviju, nastavku agresije na SRJ, samo drugim sredstvima... Ubistvo Pavla Bulatovia bacilo je u zasenak likvidaciju eljka Ranatovia Arkana, koja se dogodila samo tri nedelje ranije. Izmeu dva zloina niko nije video vezu. Nije je ni bilo. Ministar odbrane Jugoslavije nije imao privatan biznis, nije uestvovao u sumnjivim radnjama, nije se, bar javno, nikome zamerio... Ipak, nekome je oigledno smetao. Kome? Jo za ivota o njemu se govorilo kao o dobriini, oveku koji ni sa kim nije bio u sukobu, a sa svima je nalazio zajedniki jezik. Bio je daleko od kriminala. ak i u vreme najeih politikih rasprava nikad niko nije spomenuo njegovo ime vezano za neku aferu, niti je imao ta da potegne iz njegove biografije. - Ubistvo Bulatovia je poruka upozorenja celoj dravi i atentat na njega je atentat na dravu - bile su reakcije funkcionera. Nije reeno samo ko je poslao upozorenje. REAKCIJE iz sveta na ubistvo Pavla Bulatovia bile su razliite. Masimo Todisko, direktor Instituta za ispitivanje i informisanje javnog mnjenja iz Milana, tvrdio je da je to scenario Amerike **delo tajnih slubi sa one strane Antlantika**, kako bi se destabilizovala vlada u Beogradu. Rimski dnevnik **Rinaita** nazvao je ubistvo Pavla Bulatovia **skandaloznim**, kao i smrt eljka Ranatovia Arkana, i ti zloini **ne koriste ni vladi Jugoslavije, ni Srbiji, ve nekom drugom**. Sa druge strane, zapadni mediji su pisali i da je Bulatovi rtva mafijakih obrauna, ali i da aktuelna jugoslovenska vlast na taj nain se reava

neugodnih svedoka. Svako je pisao sa pozicija sa kojih mu odgovara. AKO je hteo da ubije najnevinijeg i najnedunijeg, niandija je dobro nianio. Ako je traio najestijega, nije mogao nai drugog... Pavle nije imao ni kad da se naudi, ali se udimo mi u zemlji u kojoj je neprirodna smrt postala najprirodnija. Istina, za Pavla je lako znati zato je ubijen u zemlji u kojoj ni mrava nije zgazio. Ubijen je zato to je bio jagnje, jagnje Boje, a svako jagnje umire svojom smru, uvek umesto drugoga i svoju sudbinu ne moe da promeni. Rei velikog pesnika Matije Bekovia, izgovorene kraj odra muki i kukaviki ubijenog saveznog ministra odbrane, kao da su nagovestile sve ono to e se kasnije dogaati - da se do danas ne zna ko je zloinac, da se ne zna koji je motiv, a jo manje ko je naruilac likvidacije. Zato ba Pavle i zato tada? Odgovor je trebalo da pronau policija i vojni organi bezbednosti. Svi su oekivali da e na rasvetljavanju nezapamenog zloina zajedno da rade, razmenjuju podatke, ubrzo uhvate ubicu... Saradnje, meutim, nije bilo. Zato? Kome je tako odgovaralo? Pripadnici MUP Srbije, zadueni za rasvetljavanje ubistava, nisu mogli da provere podatke iz domena vojnog poslovanja, sklapanja ugovora, nabavke oruja... Vojska nije imala upliv u podzemlje, nije imala operativne podatke neophodne za sam poetak istrage... Svako je radio, ini se, zasebno, krio saznanja od druge strane (kao da nisu na istom zadatku), pa su takvi bili i rezultati. Nikakvi. Zajedniki tim do danas nije osnovan. IZVIAI TERENA TOKOM prole godine u Saveznoj skuptini formiran je Anketni odbor, koji je trebalo da ispita na koji nain i do kojih saznanja je dola istraga o smrti Pavla Bulatovia. Sasluani su mnogobrojni svedoci, naelnici kljunih odeljenja, kako u vojsci, tako i u policiji. Dolo se do podataka koji su do tada bili nepoznati za iru javnost, ak je imenovan i glavni osumnjieni, ali vrih dokaza (opet !) nije bilo! Interesantnu izjavu pred Anketnim odborom je dao pukovnik Svetko Kova, naelnik Odeljenja bezbednosti u Saveznom ministarstvu odbrane. On je izjavio da je utvreno da su dan pre ubistva u restoranu bile osobe, za koje se pretpostavlja da su izviale teren pre zloina. Na sam dan likvidacije oko **Rada** su primeena dvojica ljudi, koji su, verovatno, bili na istom zadatku. Zauuje i injenica da njihov opis postoji, ali da nikad nisu identifikovani. ak je i zloinac (ili njegov neposredni sauesnik) vien?! Jedan instruktor vonje, koji je bio na poligonu autokole kod Sportskog centra **Banjica** primetio je, posle rafala, pogurenu figuru koja pretrava teren stadiona i bei u oblinju umu. Pukovnik Kova upoznao je lanove odbora i sa jednom neobinom, i malo poznatom metodom rada policije. Re je o analizi rada mobilne telefonije. Poseban ureaj automatski registruje razgovore, ali ne tonski, ve samo koji su brojevi mobilnih telefona bili u kontaktu. Na ovaj nain je utvreno da su u zoni ubistva, odnosno blioj okolini, u tom trenutku bili mnogi ljudi iz beogradskog podzemlja. SVEDOENJE PUKOVNIKA KOVAA REGISTROVANO je 13 ljudi iz ekipe Zorana Uskokovia Skoleta, 12 iz klana Zorana Davidovia ande, kao i trojica iz grupe izvesnog Kavaje. Prva dvojica, kao to je poznato, ubijeni su neki mesec kasnije. NJihova smrt, koliko se danas

zna, nije imala veze sa atentatom na Pavla Bulatovia. Izvetaj Anketnog odbora obelodanio je i da postoji svojevrsni trag, odnosno otisak dlana na gelenderu na tribinama sa kojeg je pucano na saveznog ministra odbrane. Ipak, ispitani nisu znali da kau da li se radi o otisku koji je ostavio ubica. Pukovnik Milenko Eri, u vreme zloina, bio naelnik Uprave kriminalistike policije SUP Beograd, objasnio je da je re, zapravo, o delu otiska dlana, koji bi mogao da se iskoristi samo ako bi se uporedio sa dlanom ubice. Mogue je ak i da ne pripada atentatoru. Otisak je uporeivan i sa otiscima vienijih kriminalaca, pa i potencijalnih ubica, ali to nije dalo rezultate. Do kakvih je podataka doao Anketni odbor o moguim egzekutorima? Pukovnik Kova je izneo podatak da je bilo nekoliko osumnjienih, ali da se najvie sumnjalo na Ivana Delia iz Budve. - Najvie podataka koje smo dobijali odnosilo se na Ivana Delia - naveo je pukovnik Kova. - Neki ak tvrde da je 100 odsto on. Mi, meutim, ne moemo tako rei. Znai, njega smo imali u proceni i radili smo u tom pravcu. Meutim, mi nemamo te podatke da bismo kazali da je on. Pukovnik Kova je ispriao da se sumnjalo i da je neposredni poinilac Mirko Tomi Bosanac (ubijen sedam dana posle atentata), ali i da su u tom kontekstu spominjani i Vlado Japanac i eljko Crnogorac, tanije Mihajlovi. Ipak, najvie panje izazivali su, pre svega, Deli, a potom i Tomi. Pokuano je i da se otisci ove dvojice uporede sa naenim otiskom na gelenderu. Pokazalo se da ne pripada Tomiu, dok se za Delia to nije moglo da utvrdi, jer crnogorska policija nije dostavila otisak njegovog dlana, a u Srbiji nije bio evidentiran. Sa druge strane nikakva veza nije naena izmeu smrti Pavla Bulatovia, i tri nedelje ranije ubijenog Arkana. NJih dvojica, kako je utvreno, nisu se ni druili. Ipak, policija je u pronalaenju mogueg motiva u obzir uzela jednu drugu likvidaciju - ubistvo Darka Aanina, Bulatovievog bliskog roaka. - Darko Aanin je bio u sudaru sa Acom ukanoviem, bratom Mila ukanovia, po pitanju biznisa, a verovatno i po politikoj opciji. Onda je likvidiran - ovako je, u najkraem, rekao general Aleksandar Vasiljevi, zamenik naelnika Slube vojne bezbednosti. - Taj elemenat je bio prisutan u procenjivanju iz kojih bi se struktura eventualno moglo neto planirati prema pokojnom Pavlu, ako se zna da je Aco ukanovi ovek za koga se pretpostavlja da stoji iza likvidacije njegovog sestria, odnosno Aanina. Sa druge strane, u pronalaenju motiva, za ubistvo saveznog ministra odbrane, krenulo se i od injenice da je on u odreenim politikim krugovima slovio kao protivnik aktuelne vlasti u Crnoj Gori. U treu grupu razloga za Bulatovievu likvidaciju smeteni su poslovi koji su obavljani u Ministarstvu, tanije, sklapanje ugovora za nabavku vojne opreme i naoruanja, ali i za njihovu prodaju u inostranstvo. Motivi su nabrojani, kao i mogui atentatori. Ipak, niko nije priveden pravdi. Ili su ovde zloinci toliko savreni, da ne prave ni najmanje greke, ili su nae vojne i policijske snage nesposobne. A, moda je nekome i odgovaralo da se ubistvo ministra vojnog nikad ne rei. Budunost e pokazati ko je u pravu. MIRKO Tomi Bosanac (30), iz Zemuna, ovek ije se ime na neki nain vezivalo za smrt saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovia i likvidaciju eljka Ranatovia Arkana, i sam se naao na meti nepoznatih ubica 13. februara 2000. On je vaio za vou zemunskih momaka, koji su u mnogim poslovima tesno saraivali sa Surincima, ali nikada nije dokazano da je uestvovao u smaknuima za koja su ga prozivali.

Tomi je ubijen po novom receptu, do tada ne vienom u obraunima, ali mnogo puta korienom u kasnijim razraunavanjima. Voa Zemunaca bio je u svom automobilu golf,koji se kretao novobeogradskim Bulevarom Nikole Tesle, iz pravca Zemuna. Bilo je oko 20.30 sati, kada mu se, iznenada, sa leve strane, lagano pribliavao nepoznati automobil. Pogledao je nakratko u retrovizor, i ne slutei opasnost nastavio dalje da vozi. U trenutku, kad su se dva automobila kretala uporedo, na vozilu u kojem je bio ubica, poeli su da se sputaju prozori na zadnjem seditu. Izvirila je zlokobna cev, a odmah zatim odjeknuo je i rafal. Smrtonosni hici probili su vrata i staklo golfa i pogodili Tomia u grudi. Iako smrtno ranjen Bosanac je nastavio da vozi, ali je ubrzo izgubio kontrolu i autom udario u banderu, nedaleko od nekadanje zgrade CK. Ubica i njegov sauesnik, koji je bio za volanom automobila, nastavili su mirno dalje, ka centru Beograda. Dosije o ovom zloinu, kao i mogui poinioci dobili su oznaku - NN. SUSRET U INTERKONTINENTALU UTVRENO je da ubica nije eleo nita da prepusti sluaju. Na Tomia je ispaljeno oko 30 metaka iz automata. Oevidaca likvidacije nema, a nisu pronaene ni aure. Ipak, nekoliko dana kasnije obelodanjen je i podatak da je policija u blizini mesta zloina, u bunju, pronala kalanjikov iz kojeg je, kako su ustanovili vetaci, pucano na Tomia. To e biti od male koristi istranim organima. Otisaka na njemu nije bilo, niti nekih drugih obeleja koja bi mogli da ukau iz kog je okruenja zloinac, ili na neki drugi trag. Prilikom uviaja u rtvinom automobilu, ispod vozakog i suvozakog sedita, naena je vea koliina novca - oko 20 hiljada nemakih maraka. Mirko Tomi Bosanac je bio dobro poznat beogradskoj policiji, ali nema podataka da je bio osuivan. Bio je blizak sa pokojnim Aleksandrom Kneeviem Kneletom (likvidiran u Hajatu), posle ijeg je ubistva, u besu, polupao nekoliko mercedesa ispred hotela. Zna se da je zbog nekih prekraja oko dve i po godine proveo u nemakom zatvoru. Ovaj momak, za koga su neki tvrdili da pripada zemunskoj ekipi, a za neke je ak bio voa, i pre smrti je bio na meti raznih napadaa. Prvo su mu ispod automobila postavili eksploziv, a u sukobu sa jednim od veterana zemunskog asfalta Draganom Ugarkoviem Ugarom, ranjen je u nogu. Jedno vreme Bosanac je bio i suvlasnik splava Pjer Karden (danas Presti). O njegovim poslovima gotovo se nita ne zna, osim da su bili nelegalni. Bio je i strastven kockar. Za vee je znao da izgubi i po nekoliko stotina hiljada maraka. Na dobre i bogate partije iao je i u Novi Sad. I te noi kada je ubijen krenuo je u taj grad. Ipak, prvo je krenuo u Beograd da pokupi prijatelja. Na tom putu je i ubijen. Sve ove podatke policija je uzimala u obzir prilikom traenja motiva za njegovu likvidaciju. Ali, tokom istrage na povrinu su isplivali i drugi, moda ak i ozbiljniji, ali i zabrinjavajui podaci. Neki ljudi su tvrdili da on ima veze sa atentatom na saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovia, a vien je i u hotelu Interkontinental sat vremena pre nego to je ubijen eljko Ranatovi Arkan. Njih dvojica su se ak i pozdravila. CRNA SERIJA OBRAUNA NIKO ne zna tano danas da kae na koji nain je Tomi doveden u vezu sa mukim zloinom u restoranu Rad i Bulatovievom smru. Ipak, tokom

ispitivanja vojnih i policijskih elnika pred Anketnim odborom Savezne skuptine, koji je formiran na inicijativu Srpske radikalne stranke, pukovnik Svetko Kova, pripadnik Slube bezbednosti Vojske Jugoslavije, imenovao je pored Ivana Delia, i Tomia kao potencijalnog egzekutora. Niko, meutim, nije rekao da li su i kakvi dokazi ili indicije koji ukazuju da je on poinilac zloina. NJegov otisak dlana uporeivan je sa onim naenim na gelenderu tribina, sa kojeg je ubica pucao, ali se nisu poklopili. To, naravni nita ne znai. Naeni otisak i nije morao da pripada zloincu, bez obzira da li se radilo o Tomiu ili ne. Upueni u deavanja u beogradskom podzemlju tvrdili su, takoe, bez dokaza, da je Mirko Tomi ubijen zbog eljka Ranatovia Arkana. Jedni su tvrdili da je pripadao grupi koja je organizovala njegovu likvidaciju u Interkontinentalu, drugi da se Tomievim smaknuem uklanjaju tragovi tog zloina, a pominjala se i osveta. Posle Ranatovieve smrti i atentata na Bulatovia, usledila je itava serija smaknua na beogradskim ulicama. Jedan za drugim ubijeni su prvo Tomi, a odmah zatim i Radoslav Trlaji, poznatiji kao Bata Trlaja, Branislav Lainovi Dugi, Zoran Davidovi anda, Zoran Uskokovi Skole... Policija je u svim ovim ubistvima prepoznala isti rukopis, pa moda ak i motiv. - Prva veza izmeu svih tih ubistava je to su uraena krajnje profesionalno ispriao je pred lanovima Anketnog odbora potpukovnik Mijodrag Guti, tada naelnik odeljenja za rasvetljavanje ubistava SUP Beograd. Na pitanje lidera radikala koja je bila osnovana sumnja, ko ih ubija, s obzirom da su oni ve imali ruke umazane krvlju i bili sumnjivi za neke likvidacije, i da je re o najgorim kriminalcima, potpukovnik Guti je rekao: - Osnovana sumnja je da je to zbog Arkanovog ubistva. Dr Vojislav eelj je naglasio da to svi znamo i insistirao na odgovoru da li je u pitanju osveta ili prikrivanje tragova. Nekad prvi ovek za ubistva beogradske policije doslovce je izgovorio: - Pre ovo prvo, osveta. JEDAN za drugim, te zime 2000. godine, **padale** su voe beogradskih gangova. Posle zemunskog, na red je doao i novobeogradski klan. Sa vie hitaca iz automatskog oruja, naravno **kalanjikova**, ubijen je Radoslav Trlaji, zvani Bata Trlaja (37). **Saekuu** su mu pripremila ak trojica zloinaca. Trlaji je likvidiran ispred ulaza u zgradu broj 142, u Ulici dr Ivana Ribara u Novom Beogradu, na oko 500 metara od svog stana. Bilo je 22.30 sati kada su zapratali smrtonosni hici. Pretpostavlja se da su ga ubice ekale u automobilu, na neosvetljenom parkingu. Voa Novobeograana i vlasnik Fudbalskog kluba **Beanija** neposredno pred pucnjavu bio je u svom BMNJ i vozio se ka broju 118 u Dr Ivana Ribara, ka stanu gde ivi. Dok je prilazio zgradi, verovatno je primetio napadae, koji su ga ekali. Dao je gas i automobilom pokuao da umakne smrti beei ka drugom kraju naselja. Ubice su, meutim, zapucale. Uspeli su da ga rane i on je u sledeem momentu, 200 metara dalje, izgubio kontrolu nad vozilom, skrenuo sa puta, sleteo u jarak i prevrnuo se. Teko ranjen Trlaji je, ipak, uspeo da se izvue iz automobila i trei krene ka oblinjim zgradama da nae spas. Pod pravom kiom metaka uspeo je da pretri jo stotinak metara, preko livade, ali su ubice bile bre. Stigli su ga i izreetali **kalanjikovima**. Trlaji je sav u krvi ostao da lei na ploniku, ispred broja 142. Napadai su pobegli kolima, a usput su se oslobodili

i oruja. U irem krugu mesta zloina, tokom uviaja, policija je pronala dva **kalanjikova**, jedan pitolj, okvir za automat i mnogo aura razliitog kalibra. SUMNJIVI POSLOVI U PRVOM momentu se pretpostavljalo da je pitolj ispao Trlajiu, koji je po svemu sudei, pokuao da uzvrati na napad. To se kasnije pokazalo tanim. Jo iste noi policija je pronala i **audi** kojim su ubice pobegle sa mesta zloina. U njemu je bio ostavljen i trei **kalanjikov**, korien za Trlajievu likvidaciju. Zloinci su se, meutim, potrudili da uklone sve druge tragove i otiske, koji bi mogli da pomognu pri istrazi. U **audiju** je pronaena i stara policijska odea. To je samo bio dokaz za istinitost prie jednog od oevidaca smaknua, da su **pucali ljudi obueni u uniformu**. Bez obzira na sve to, do danas nisu prikupljeni dokazi koji bi zloince smestili na optueniku klupu. Za Trlajia se u beogradskom podzemlju odavno govorilo da je na **crnoj listi**. Bilo je pitanje trenutka kad e se njegovi i putevi ubica ukrstiti. Bio je u zavadi sa nekim beogradskim ekipama, a i javno je govorio o tamnoj strani velegrada. Imajui sve to u vidu glavni odevni predmet bio mu je pancir. Ipak, te kobne veeri kad je ubijen, grekom ga nije obukao. Pitanje je, meutim, da li bi mu i to sauvalo glavu. O poslovima voe novobeogradskog klana uglavnom se sve znalo. Pored fudbala policija ga je povezivala i sa trgovinom narkoticima. Pripadnici SUP Beograd uhapsili su ga marta 1998. godine sumnjiei ga da je organizovao transport sa gotovo etiri kilograma kokaina. Uhapen je u poti na Beanijskoj kosi sa jo etvoricom prijatelja. Policija je tvrdila da su doli da preuzmu paket sa 3,8 kilograma **koke**, ija je ulina vrednost oko dva miliona maraka. U saoptenju SUP Beograd navedeno je bilo da je Trlajiu, preko izvesnog Karlosa iz Kolumbije, potom iz Hondurasa stizala droga. Posle toga Trlaji je, takoe, sazvao konferenciju za novinare i demantovao celu priu. Uprkos svemu priveden je istranom sudiji Okrunog suda u Beogradu, koji ga je posle sasluanja pustio da se brani sa slobode. Tokom suenja je osloboen. PROTIVNIK OPOZICIJE TRLAJI je samo jednom bio u zatvoru i to zbog oruane pljake jedne zlatare u Bijeljini. Plen je bio teak nekoliko kilograma skupocenog nakita. Nije dozvoljavao da ga nazivaju kriminalcem. Bio je nerazdvojan prijatelj sa Mihajlom Divcem, tadanjim voom Novobeograana (ubijen 1995. ) i Slaviom Paviem Pirketom (ubijen 1993.), a bio je blizak i sa vodovakim klanom i Goranom Vukoviem. Nekoliko meseci pred smrt, kako je zabeleeno u crnim hronikama, posvaao se sa Zoranom Uskokoviem Skoletom i raziao sa miljakovakom ekipom. Ostalo je nejasno da li su se sukobili oko **poslova** ili je neto drugo u pitanju. Trlaji e ostati upamen i kao ovek koji je na leima nosio Kristijana Golubovia, kada je ovaj pobegao iz Petog optinskog suda u Beogradu, skaui kroz prozor sa treeg sprata. Golubovi je tada bio povredio nogu. Posle svega i njih dvojica e se posvaati. Ime Bate Trlaje vezivalo se za mnoge toples-barove po Beogradu, Batajnici, Staroj Pazovi, Iniji i drugim mestima u Vojvodini. Navodno, mnogim nonim klubovima pozajmljivao je igraice iz Rusije, Ukrajine, Rumunije... Tvrdilo se da

je bio veliki protivnik droge i alkohola, ali da na kraju nije **odoleo** ovim porocima. Za neke je on jednostavno bio narko-diler, kome je taj **crni biznis** i uzeo ivot. Prialo se i da je za vreme demonstracija Koalicije **Zajedno** (1996. i 1997.) vien kako sa momcima **naoruanim** bejzbol palicama presree pristalice opozicije ispred bioskopa **Jugoslavija**. Oevici tvrde i da je oktobra 1999. godine bio ispred benzinske pumpe **Dejton** u Novom Beogradu, kada je napadnuta kolona pristalica Saveza za promene. Nekoliko osoba je tada povreeno udarcima bejzbol palica. Neprijatelji su mu pripisivali da poseduje lansku kartu Jugoslovenske levice i da je uvek spreman da **bije opoziciju**. Ipak, Radoslav Trlaji e u istoriji beogradskog podzemlja ostati upamen kao ovek koji je sa etiri rei opisao ono ta se deavalo tih godina - **mala bara, puno krokodila**. Borba za raspodelu profita i **mesto pod suncem** svakodnevno su uzimali danak. Krvavi obrauni i surove likvidacije obeleili su devedesete godine prolog veka. Mnogo se kriminalaca iz inostranstva vratilo u zemlju, a poslova je bilo sve manje. Za mnoge kriminalce to je bilo pitanje opstanka. Nije se gledalo da li je dan ili no, ima li svedoka ili ne. Pratalo je na sve strane. Krv se prosipala nemilice. U istom smeru se nastavilo do danas. U POSLEPODNEVNIM satima 20. marta 2000. godine sa dva hica iz revolvera ubijen je kontroverzni novosadski biznismen, bivi komandant Srpske garde i panonski **don** - Branislav Lainovi Dugi (45). Ubica mu je iz neposredne blizine pucao u sleponicu, a potom ga ve mrtvog **overio**. U gradu naviklom na svakodnevna smaknua, likvidacija Lainovia izazvala je dosta uenja. Ubijen je gotovo ispred samog Hotela **Srbija**, nedaleko od centra Beograda, pred prolaznicima, oko 16.15 sati, dok jo mrak nije poeo da pada. Tolika sigurnost, drskost i bezobzirnost ubice nije iznenadila samo policiju, ve i njegove bliske prijatelje, itavo podzemlje.. Uprkos svemu tome, ni ovaj zloin nije rasvetljen. Prema onome to je do sada utvreno zna se da je Lainovi ispred hotela nekog ekao. Neposredno pred smrt uno je mobilnim telefonom razgovarao, esto poviavajui ton. Kao da ga je sagovornik sa druge strane ice namerno nervirao ne bi li mu odvukao panju od okoline. Ta neopreznost e za Dugog biti kobna. I danas postoje dve verzije onoga to se dogodilo. Prema prvoj, kraj Lainovia su, dok je razgovarao, prola dvojica mladia. Iznenada, jedan od njih se okrenuo i gotovo mu prislonio cev revolvera uz glavu. Povukao je oroz. Kad je ve mrtav Dugi pao na plonik, zloinac je ponovo zapucao. Opet u glavu. Slina je i druga verzija. Ovde se, meutim, spominje samo jedan napada, koji mu je priao s lea i ubio ga. Obe varijante se, meutim, slau u jednom zloinac se, posle likvidacije, sagnuo i iz ruke mrtvog Lainovia uzeo mobilni telefon, kojim je neki sekund pre toga razgovarao. U njemu je verovatno bio ukucan i broj naruioca smaknua. MONI LALA TOKOM uviaja policija je za pojasom rtve pronala pitolj. Lainovi nije stigao ni da se mai za njega i, eventualno, pokua da se odbrani. Utvreno je i da je neposredno pre smrti taksijem doao do hotela, gde je trebalo da ga saeka prijatelj. Prethodno je nekoliko sati proveo u poznatom lokalu na Dedinju, u drutvu lanice jedne beogradske muzike grupe. U Beogradu je bio samo u prolazu, jer ga je put vodio za Bugarsku. Neki tvrde da je kod **Srbije** trebao da se sastane sa Zoranom Davidoviem

andom, momkom sa Miljakovca, koji je tri dana kasnije i sam ubijen. Davidovi je, navodno, pripadao klanu Zorana Uskokovia Skoleta, a javnosti je bio poznatiji kao tadanji deko poznate folk zvezde Jelene Karleue. Drugi, meutim, kau da je Lainovi ekao **nekog ko mu duguje velike pare**, da se telefonom sa njim raspravljao i da mu je taj poslao ubice. Do danas se, meutim, ne zna zato je Dugi morao da umre. Ipak, u podzemlju je tada vailo uverenje da su mnogi eleli da ga vide mrtvog. Nekima se zamerio zbog otrog jezika ( zbog njega je i dobio nadimak Lajavi), drugi su u njemu videli poslovnu pretnju, mutan **biznis**, ali se spominje i osveta zbog Arkanovog ubistva. Pojedinci su tvrdili da iza svega stoje, ipak, **politiki interesi**, jer je od srpskog nacionaliste i komandanta Srpske garde, pa i razlaza sa SPO, postao vatreni pristalica samostalne Vojvodine. pak, policija se najvie bavila njegovom avanturistikom prolou i mutnim poslovima. **Karijeru** je, kao i mnogi momci sa beogradskog asfalta, zapoeo u inostranstvu. Bio je nerazdvojan sa LJubom Zemuncem, Radetom aldoviem entom, orem Booviem Gikom... Nijedan nije umro prirodnom smru. Po povratku u Novi Sad **zaraeni** novac uloio je u nekretnine i lokale. U njegovom vlasnitvu bila je i jedna od najveih diskoteka u Evropi **Paradizo**, ali i mnogi drugi novosadski kafii. Kupio je nekoliko hiljada kvadrata poslovnog prostora, a spremao se da otvori i privatnu televiziju **Lala**, kao i radio stanicu i dnevni list. Ipak, tvrde upueni, najvie para stizalo mu je od **zelenaenja**. Pozajmljivao je velike svote, uz jo veu kamatu. PRIVOEN ZBOG ARKANA DUGI se nije mnogo eksponirao u javnosti. Neposredno pred smrt, ipak, njegovo ime je dva puta osvanulo na novinskim stupcima. Prvo je bio kum na venanju pevaice Lele Andri i Srana Axemovia Axima (momka sa Zvezdare), a onda ga je policija privela zbog ubistva eljka Ranatovia Arkana. Za ovo drugo moda se ne bi ni znalo, da on sam o tome nije progovorio. - Ispitivali su me tri sata, a ja o tome ne znam nita i nije mi jasno otkud da za to pitaju mene - jadao se novinarima. - Nema nijednog razloga da u razgovoru sa mnom trae odgovor na pitanje ko je ubio Arkana. Bio je ljut na novinare to toliko i na taj nain piu o Arkanu **jer je on mnoge porodice u Beogradu zavio u crno**. Govorio je i da su posle politike, najvee zlo novine. Upueni su, meutim, govorili da su mu u pisanju o ubistvu Ranatovia, najvie zasmetala neka imena koja su dovoena u vezu sa tom likvidacijom. Navodno, bilo je rei o njegovim bliskim prijateljima. Sa poetka devedesetih godina prolog veka, ime Branislava Lainovia esto je bilo u javnosti. Tada popularni Jezdimir Vasiljevi, gazda Jezda, optuivao ga je da je uestvovao u otmici njegove porodice u Italiji, posle propasti **Jugoskandika**. Dugi je sve to demantovao,a Jezdine optube nikad nisu ni dokazane. Kontroverzni novosadski biznismen nekoliko puta bio je na meti ubica. Ipak, svaki put bi se, za dlaku, izvukao. Sugraani su o njemu samo imali rei hvale. Tvrdilo se da je **uveo red na novosadskim ulicama**, ali su kroz alu znali i da kau da se **izborio za potpunu nezavisnost Vojvodine od Arkana**. - Mene Arkanovo ubistvo nije ni iznenadilo ni pogodilo - rekao je Dugi. Zbog ovih, ali i mnogih drugih, nimalo lepih rei na raun ubijenog eljka Ranatovia, Lainovi se mnogima zamerio. Ipak, nije se plaio. Nije nosio pancir, nije se okruio telohraniteljima. Verovao je da ima instanan instinkt za

opasnost: - Mene podsvest stalno tera na akciju, da se kreem, da ne bi imali ansu da me zveknu kao papka. To mu, meutim, nije pomoglo. Ubijen je po svim mafijakim pravilima. Ubice ga nisu gledale u oi. Pucali su mu s lea. Likvidiran je u gradu, kojeg nije voleo: - Uvek presrean izlazim iz Beograda, jer mi je glava itava. Nema bezbednosti u prestonici. Tog 20. marta 2000. godine zauvek je ostao u Beogradu. ONO to je beogradsko podzemlje nedeljama unazad licitiralo, najavljivalo i slutilo - obistinilo se 23. marta 2000. godine oko 18.40 sati. Po novom, **beogradskom receptu** ubijeni su Zoran Davidovi anda (28) i njegov drug Ivan Stojanovi (29). Ubice su na njih pucale iz kola u pokretu, iz **kalanjikova**, kao i na - mesec dana ranije - njihovog prijatelja Mirka Tomia Bosanca. Beogradski toak smrti kretao se sve bre. Posle ubistva eljka Ranatovia Arkana gotovo svakodnevno padale su nove glave: Mirko Tomi, Bata Trlaja, Branislav Lainovi Dugi, Zoran Davidovi, Ivan Stojanovi... Mnogi su traili vezu u ovim smaknuima. Upueni su tvrdili da je samo jedna i da se zove Zoran Uskokovi Skole. Zloinci e ubrzo zakucati i na njegova vrata. Gotovo na identian nain. Te veeri kad su ubijeni, Davidovi i Stojanovi vraali su se iz Novog Sada, sa sahrane prijatelja Branislava Lainovia. Krenuli su oko podneva, u blindiranom xipu. **Najvieniji** lanovi beogradskog podzemlja, tog dana bili su tamo, pa i miljakovaki momci, predovoeni Uskokoviem. Posle sahrane anda je ostao jo malo sa pokojnikovom porodicom. U povratku kui uzeo je svoj **audi A8** beogradske registracije (vodio se na ime Mirka Tomia Bosanca), koji je bio jedno vreme u voznom parku Branislava Lainovia. Stojanovi je seo za volan, a do njega Davidovi. Krenuli su za Beograd. **KALANJIKOV** U OLUPINI KADA su ve bili nadomak kue, na uzbrdici iskljuenja, na autoputu BeogradZagreb, kod Kvantake pijace, iznenada ih je obiao jedan auto i usporio im kretanje. Iza njih se kretao drugi automobil, takoe **audi** u kome su, sada se zna, bile ubice. Zloinci su dali gas i krenuli u preticanje. Stojanovi je usporio i tog trenutka je zapratalo. Ispaljeno je gotovo 50 metaka iz automata. Pretpostavlja se da su pucala dvojica. Sve je trajalo nekoliko sekundi, a onda su se likvidatori dali u beg. Na lice mesta ostao je auto sa dva izreetana tela. Hici su ih pogodili u glavu i grudi. Bili su na mestu mrtvi. Po svemu sudei, meta je bio Davidovi, dok je Stojanovi stradao samo zato to je tog trenutka bio sa njim. Zloinci su samo neki kilometar dalje, u Zemunu, zapalili automobil iz kojeg su pucali. Gotovo svi tragovi su uniteni, ali ne i **kalanjikov** koji je naen u olupini. To je bilo od male koristi za policijsku istragu. Jer, iz istog oruja je pucano i na Tomia, ak je i automat pronaen, ali to nita nije vredelo. Ubice su i dalje nepoznate. Davidovia je ira javnost upoznala kao mladia popularne pevaice Jelene Karleue. O njegovim poslovima se nije mnogo znalo, mada nije bio nepoznat u podzemlju. Tvrdilo se da mu je biznis na samoj ivici zakona, ali i da esto zna da zakorai na suprotnu stranu. Navodno, imao je nekoliko radnji, registrovanu firmu, lokal... Poneki su ga **prozivali** za reket, iznude i druge **mutne**

poslove, ali nikad nije bio osuivan. Izvori iz beogradskog podzemlja tvrde i da su anda i Lainovia, pored drugarstva, razvili i zajedniki poslovni interes. Niko precizno ne govori o kakvom je **biznisu** re, mada se spominju trgovina automobilima, lokalima, poslovnim prostorom... Sa druge strane, esto je bio vien i u drutvu Zorana Uskokovia Skoleta, a tvrdi se da je jedno vreme bio prijatelj i pokojnog Arkana. Zli jezici su andi pripisivali trgovinu narkoticima i ukradenim vozilima, ali policija ga zbog toga nikad nije privodila. Za razliku od njega, **siva** zona Beograda nikad nije ula za Ivana Stojanovia. Momak se nije bavio nikakvim sumnjivim poslovima i njegov jedini **greh** je, oigledno, bilo prijateljstvo sa Davidoviem. Zloinci ga zato i nisu ostavili u ivotu. Sahranjeni su jedan do drugoga, na Centralnom groblju. DEMANTI KARLEUE DO danas je ostalo nejasno zato se Davidovi naao na nianu profesionalnih ubica. Jedni sada tvrde da ga je ivota kotalo druenje sa Skoletom, ovekom koje je bio jedan od glavnih osumnjienih da je organizovao ubistvo eljka Ranatovia Arkana. Iako policija nikad Skoletovo ime u tom smislu nije spomenula, podzemlje je u njega upiralo prst kao onog ko je **skupio ekipu** da odradi prljavi posao. Gotovo svi koji se nisu **na vreme ogradili** od Uskokovia - bili su uklonjeni. Ipak, nejasno je da li je to zbog Arkana, ili neeg drugog, pre svega, nelegalnih poslova. U tom smeru se gledalo i Davidovievo druenje sa novosadskim biznismenom Lainoviem. Tvrdi se da je kobnog dana kada je Dugi ubijen, dobar deo dana proveo u drutvu sa andom, pa ak i da je do Hotela **Srbija**, gde su ga saekale ubice, doao sa njim. Davidovievi najblii, roaci i prijatelji, na njegovu i Stojanovievu smrt, gledali su kao na politiki obraun. Obojica su bili lanovi Srpskog pokreta obnove i pripadnici Srpske garde. Finansijski su pomagali i podmlatku pomenute partije. Opratajui se od njih na groblju, zajedniki prijatelj je naglasio da su se njih dvojica **borila za Srbiju kojoj e mladi sahranjivati stare, a ne obrnuto**. Samo mesec dana pre nego to e Davidovi surovo biti ubijen, gradom je prostrujalo da je izreetan u revolverakom obraunu. Na te prie prva je i munjevito reagovala njegova devojka Jelena Karleua objavljujui da joj je deko iv i zdrav. Kategoriki je odbacila mogunost da anda ima neprijatelja: - Moj deko se ne bavi poslom koji nosi opasnost, da on ili neko s kim ima veze, bude ubijen. Zoran je mlad i uspean biznismen, koji ima mladu i uspenu devojku. Tako jeste i tako e ostati. Ne ivimo u strahu da bi bilo ta runo moglo da nam se dogodi. Bog uva dobre, potene i pametne ljude, a kanjava one koji nisu takvi. Ko kako ivi tako i prolazi. Znajui to, Zoran i ja smo spokojni i sigurni da emo doekati duboku starost. Naalost, stvarnost je ubrzo demantovala mladu divu. Postojao je, ipak, neko ko je u Davidoviu video smetnju ostvarenja svojih interesa i okrvavio ruke. Ne treba, meutim, iskljuiti ni osvetu. Jer, o tome govore policijske indicije i pretpostavke. ISPRED svoje kue u Ulici Jae Prodanovia 20, u centru Beograda, ubijen je ika Petrovi (61), generalni direktor Jugoslovenskog aerotransporta (JAT). Prvi podaci ukazuju da mu je zloinac pucao u glavu iz automata **korpion**. Ova tura vest, objavljena u kasnim satima 25. aprila 2000. godine, za tili as je obila Jugoslaviju. O smrti uglednog privrednika i prvog oveka nae avio-

kompanije izvestile su i gotovo sve svetske agencije. Blaga panika i nespokojstvo poeli su da se ire Beogradom, Jugoslavijom. Posle Pavla Bulatovia, ministra vojnog, muki ubijenog dva i po meseca ranije, na red je dola, za mnoge, jo jedna besmislena rtva. Logino se nametalo samo jedno pitanje: Ko je sledei? Policija se ponovo nala u **nebranom gvou**. Samo to obavi uviaj i krene sa poetnim operativnim radom na jednom sluaju, dogodi se sledei, jo monstruozniji i bez ikakvog smisla. iku Petrovia ubice su ekale da se vrati sa posla. Stigao je kui automobilom **audi**, inae vlasnitvo JAT. Samo to je parkirao vozilo, pozvao ga je neko od poznanika koji je tuda prolazio. Posle kraeg razgovora, direktor je krenuo ka kui. Tog momenta, s lea, priunjao mu se ubica. Pretpostavlja se da zloinac nije bio sam, ve da je imao logistiku podrku. ZASEDA PRED KUOM U PETROVIA je ispaljeno nekoliko metaka, tvrdi se pet. Poslednjim mu je, iz neposredne blizine, pucano u potiljak. I to dok je obliven krvlju ve mrtav leao na trotoaru. Kukaviki, kako su i dole, ubice su nestale u mraku. Bilo je 21.35 sati. Hice, u inae mirnoj ulici, niko nije uo. Nekoliko stanara okolnih kua izjavilo je da se jednog trenutka zaulo neto nalik na lomljavu plastine flae, ali to niko nije povezivao sa pucnjima. Na osnovu tih svedoenja, ali i drugih podataka policija je dola do zakljuka da je egzekutor imao oruje sa priguivaem, kalibra 7,65 milimetara. Jo jedna **sitnica** ila je naruku likvidatorima. Veruje se da je zloin izvren u momentu kad je kamion **Gradske istoe** proao pored Petrovieve kue i kad je buka koju pravi mogla da zamaskira hice. ula se i pria da su ubice moda dole tim vozilom, ali je sve ubrzo demantovano. Pretpostavlja se, takoe, da su dvojica likvidatora imala i sauesnika, koji ih je ekao u kolima, u neposrednoj blizini Ulice Jae Prodanovia. Treba li uopte rei da ika Petrovi nije bio naoruan. Ubili su ga kukaviki, iz zasede, pucajui mu u lea. Nema sumnje da su ga egzekutori pratili i ekali najpogodniji momenat za ostvarenje paklenog plana. On nije slutio opasnost. Malo ko je verovao da bi se ovek takvog soja uopte mogao nai na crnoj listi za smaknua. Na mestu zloina ubrzo su stigle specijalizovane ekipe beogradske policije. Poela je potraga za bilo kakvim tragovima, dokazima, ili nekim podatkom koji bi mogao da ukae na zloince i nalogodavce. Bio je tu i general Rade Markovi, naelnik Resora dravne bezbednosti MUP Srbije, inae Petroviev blizak prijatelj, kao i elni ljudi SUP Beograd. Vie od samog zloina, javnost je interesovao motiv surovog smaknua. Ime generalnog direktora JAT nikad nije bilo vezano za neku aferu, poslovni ili politiki skandal. Bio je miran, porodian ovek, otac dvoje dece, okruen prijateljima, drugarima i poslovnim partnerima. Ipak, i takav je nekome zasmetao. Dragoljub Jankovi, tadanji ministar pravde Srbije, rekao je da je ubistvo ike Petrovia **specifina vrsta dravnog terorizma, koji se uvozi ili pokuava da se uveze, a iji je krajnji cilj destabilizacija vlasti**. Prvi ovek pravosua naglasio je i da bi **ataci na ljudske ivote privrednih, politikih, vojnih i policijskih funkcionera, po eljama tvoraca i naruilaca, trebalo da stvore sumnju, paniku i nepoverenje u postojei sistem i vlast**. OTVOREN DOSIJE - PRAZAN

SA druge strane, Upravni odbor nae najvee avio-kompanije ocenio je da je muko ubistvo ike Petrovia klasian teroristiki akt, uperen protiv nae zemlje, JAT-a i najistaknutijih pojedinaca iz privrede i politike. U ovom smislu bile su gotovo sve izjave visokih funkcionera tadanje vlasti. U javnosti se nagaalo da su avionima JAT iz zemlje iznoene dragocenost, pa i velike koliine novca. Tvrdilo se da je reim sklanjao nelegalno zaraeno bogatstvo, a da je Petrovi kao prvi ovek ovog avio-prevoznika u sve to bio upuen. Kao motiv njegove likvidacije spominjala se i privatizacija nae avio-kompanije, pa ak i kupovina nekih novih aviona, koji bi upotpunili letaku flotu. Mnoge strane i domae firme javile su se da posreduju u nabavci, ali na kraju nita od toga nije bilo. Da li je zbog nekih od ovih razloga Petrovi izgubio glavu? Policija je, pak, sa svoje strane utala, osim saoptenja, izdatog iste veeri, u kojem se navodi da je nesumnjivo re o teroristikom aktu **izvrenim nad visokim privrednim funkcionerom SR Jugoslavije**. U prvom momentu, ovakvo reagovanje MUP Srbije, neki su primili sa uenjem - jer, **otkud to da policija gotovo istog trenutka kad se desilo ubistvo zna da je re o teroristikom aktu**, znai li to i da se znaju zloinci i nalogodavci?! Do danas je, meutim, dosije o smrti ike Petrovia ostao otvoren. On je gotovo prazan. Osim izvetaja sa uviaja, obdukcionog nalaza i izjava nekoliko svedoka -nieg vie nema. Okrunom javnom tuilatvu u Beogradu dostavljena je i policijska krivina prijava **protiv NN lica**. Ime generalnog direktora JAT tako se nalo na spisku ljudi koji su na spektakularan i nerazjanjen nain usmreni na ulicama Beograda. Ako se za neke od njih i mogao naslutiti motiv u nekim mutnim radnjama ili odbijanju da uestvuju u takvim poslovima, toga kod Petrovia nema. NJegovo smaknue je ostala velika zagonetka. Ne samo za policiju, ve i iru javnost. Dodue, ini se da se nadleni dravni organi i nisu mnogo trudili oko toga da odgonetnu **sluaj Petrovi**. Slina je situacija i danas. Ime generalnog direktora JAT nije na **listama prioriteta**. Zato je to tako? UBISTVO Zorana Uskokovia Skoleta (37), voe miljakovake ekipe i jednog od **vienijih ljudi** beogradskog podzemlja - iznenadilo je samo neupuene. Od trenutka kad je u Hotelu **Interkontinental** likvidiran eljko Ranatovi Arkan, a sa njim i Milenko Mandi Manda i Dragan Gari 15. januara 2000, Skoletovo smaknue bilo je pitanje dana. Uskokovi je dobro znao da su mu likvidatori za petama. U medijima se njegovo ime direktno vezivalo za krvavi dogaaj u uvenom beogradskom hotelu, a jedan za drugim ubijeni su mu prijatelji i saradnici - Mirko Tomi Bosanac, Radoslav Trlaji Bata Trlaja, Branislav Lainovi Dugi, Zoran Davidovi anda... Krug se sve vie suavao. Stiglo mu je i poslednje upozorenje, zadnja opomena. Dva dana pre nego to e, u spektakularnoj poteri beogradskim ulicama, biti ubijen, na ulaz u njegovu zgradu postavljen je snaan eksploziv. Snana detonacija odjeknula je sat posle ponoi i znatno otetila viespratnicu u Ulici vinogradski venac u naselju Cerak, gde je Skole iveo sa suprugom i dvoje dece. Od jaine eksplozije popucala su i stakla na okolnim zgradama. Na sreu, niko nije bio povreen. Prilikom detonacije, porodica Uskokovi, koja stanuje na drugom spratu, bila je u stanu. Nisu imali nikakva oteenja jer je jo prilikom useljenja Skole promenio stolariju i ugradio blindirana vrata i prozore. Na samom ulazu u stan bio je postavio i sigurnosnu kameru.

PUCNJI NA ASFALTU SVE to mu nije pomoglo. Poznavaoci likvidacija znaju da niko nije pobegao smrti i naruenom i plaenom ubici. O tome je priao i Skole, ali je verovao da e bar jo neko vreme uspeti da izbegne zamku egzekutora. I uspevao je sve do popodneva 27. aprila 2000. Tog dana oko 16 asova na Uskokoviev **audi**, koji je vozio Petar Joki, na uglu ulica Kneza Vieslava i Pilota Mihajla Petrovia, u naselju Cerak vinogradi otvorena je vatra. Skole je bio na suvozakom mestu, a pozadi njegov telohranitelj Milo Stevanovi, inae pripadnik SUP Beograd, koji je tih dana bio na bolovanju. Njihovom automobilu, dok je stajao na semaforu iznenada je priao drugi auto iz kog je sevnulo oruje. Na rafale iz vozila u pokretu, Skole i Stevanovi su uzvratili pitoljima. U tom momentu Joki je u punoj brzini krenuo preko raskrsnice ka naselju Vidikovac. Usledila je estoka jurnjava automobilima, kao i razmena vatre. Sve je podsealo na scene iz akcionih filmova. Bespotedna trka izmeu Skoleta i njegovih ubica trajala je narednih 15 minuta. Ispaljeno je vie od 50 metaka iz **kalanjikova**, vozila su se lomila prigradskim ulicama. Bez obzira to je Uskokovi bio **na svom terenu i u svom kraju** i ubice su poznavale taj deo grada. Jedna od ekipa egzekutora saterala ga je u oak i doekala u Ulici Sretena Mladenovia Mike. Epilog je bio: dvojica mrtvih i jedan ranjen. Uskokovia su hici pogodili u glavu i vrat, kao i Stevanovia. Joki je zadobio prostrelnu ranu leve ruke. Ipak, uspeo je da se izvue iz auta i nedaleko odatle pozove Hitnu pomo i policiju. Lekari su uzalud dolazili, za dvojicu njegovih prijatelja nije bilo pomoi. Iako su i Uskokovi i ekipa, takoe, pucali, nije utvreno da su nekog i pogodili. U optem meteu, meutim, lake je ranjeno i nekoliko graana. Za Zorana Uskokovia Skoleta prvi put se ulo poetkom 1992. godine kada je uhapen pod sumnjom da je umean u ubistvo Branislava Perovia, inspektora Odeljenja za rasvetljavanje ubistva beogradske policije. Perovi je ubijen u kafiu **Bakardi** na Banjici, prilikom legitimisanja gostiju. MUTNA PROLOST ZA Uskokovievim stolom, odakle se pucalo na Perovia, sedeli su i Dejan Zoraja i njegov imenjak Jaki. Tokom sudskog postupka Skole je bio u zatvora jer se sumnjalo da je upravo on ubio inspektora. Ipak, na kraju na dugogodinje zatvorske kazne osueni su Zoraja i Jaki, dok je Uskokovi osloboen. Mnogi su verovali da su ova dvojica, zbog para, na sebe preuzela zloin. O Skoletu se govorilo i kao oveku koji je umeao prste u jo dva policijska ubistva. Navodno, imao je udela u likvidacije pukovnika Milorada Vlahovia Vlaje, savetnika u Upravi kriminalistike policije MUP Srbije, ali i potpukovnika Dragana Simia, naelnika OUP Savski Venac. Obojica su prethodno radila i na rasvetljavanju beogradskih likvidacija. Sve ove prie, meutim, nisu dokazane. Kao, uostalom, ni tvrdnje da je glavni Uskokoviev posao trgovina narkoticima i ukradenim automobilima. Sa druge strane esto je boravio u Grkoj, a zli jezici su tvrdili da se tamo bavio reketiranjem poznatih biznismena. U vreme sankcija poeo je posao sa vercom nafte i cigareta i to preko Makedonije. U svom vlasnitvu Skole je imao i mnogobrojne nekretnine u inostranstvu. Posedovao je nekoliko restorana u vedskoj i Atini, a poeo je i sa gradnjom hotela u paniji, preciznije Barseloni. esto je znao da kae da njegovi **unosni poslovi mnogima bodu oi**.

**Poslovnu** imperiju poeo je da iri i u Beogradu, kupovinom lokala i izgradnjom trnih centara i objekata na ekskluzivnim lokacijama. Jedno je sigurno - Skole je imao puno para, zaraenih uglavnom nelegalnim biznisom. Poznavaoci prilika u beogradskom podzemlju priali su i da su neke **krupnije ribe** poele da ga reketiraju, da trae sve vie para. I to ne samo od njega, ve i od drugih, slinih **biznismena**. Niko javno nije saoptio kako se Skoletovo ime nalo na spisku onih koji su organizovali ubistvo eljka Ranatovia Arkana. Neki vezu vide u injenici da je veina aktera te likvidacije bila u bliskim vezama sa njim, poev od ubice Dobrosava Gavria, preko sauesnika Milana uriia Mikija, do odbeglog Dragana Nikolia Gagija. U tom krugu se kree i ime Andrije Drakovia, za koga, meutim, nije dokazano da je uestvovao u zloinu. Bilo kako bilo, tog dvadeset i petog dana aprila, pre dve godine, za Skoletovu glavu bile su spremljene ak etiri ekipe egzekutora. Nije bilo anse da im pobegne. SURINAC Zvonko Plei Plea (38) ubijen je s lea, sa pet metaka, u restoranu **Rojal knez** u centru Beograda 11. septembra 2000. godine. Poslednji hitac mu je, kad je ve pao na pod, ispaljen u glavu. NJegove ubice su uhapene i osuene na viegodinju robiju. Re je o kontroverznom biznismenu Andriji Drakoviu i njegovom prijatelju Aleksandru Goluboviu Batanku. Iza ovog dogaaja, meutim, krije se mnogo komplikovanija situacija. Akteri pucnjave na sudu su izneli svoju verziju onoga to se deavalo, napominjui da je re o samoodbrani?! Bez obzira na to, sud je ocenio da se radi o klasinom zloinu. Branioci osuenih najavili su albu na prvostepenu presudu po kojoj Drakovi i Golubovi treba da odlee po devet godina zatvora. Policijska ekipa, koja je radila na rasvetljavanju ubistva, est dana posle toga izala je na konferenciju za novinare i ispriala kako je dolo do smrti Zvonka Pleia. - Drakovi, njegova nevenana supruga Eelena Mijatovi i Golubovi doli su 11. septembra po podne u restoran - naveo je potpukovnik Mijodrag Guti, tada naelnik Odeljenja za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata SUP Beograd. Posle njigovog dolaska, pred **Knez** je stigao i Plei, koga je dovezao prijatelj Nenad Anti. Surinac je uao unutra, seo za ank i poruio kafu, dok ga je Anti ekao u kolima. Za to vreme Drakovievo obezbeenje je **snimalo** ta radi Plei i primetili su da je pripit. Iako su sedeli u drugom, zatvorenom delu restorana, Plei je jednog trenutka video **odabrano drutvo** i krenuo ka njihovom stolu. Seo je ne ekajui dozvolu. Poela je prvo tiha rasprava, koja se ubrzo pretvorila u estoku svau. Plei je neprestano vikao da mu je Drakovi **ubio najboljeg prijatelja Zorana ijana**, nekadanjeg vou surinske ekipe.ijan je ubijen krajem 1999. u centru Beograda, a ubica do danas nije pronaen. PITOLJ ZA POJASOM - U JEDNOM momentu Drakovi je zahtevao od konobara da udalje Pleia, a zatim je pozvao i svoje obezbeenje - objanjavao je potpukovnik Guti. - Plei je sledeeg trenutka ustao kao da e da krene, i okrenuo lea drutvu za stolom. Tada Drakovi i Golubovi pucaju. Ispalili su mu etiri hica u lea i jedan u glavu. Zauvi pucnjavu koja je dolazila iz lokala, Drakovievo obezbeenje je povadilo oruje i krenulo da puca. U optem meteu ranili su svog **kolegu**

Svetislava omia, a zatim teko povredili Pleievog druga - Antia. Kasnije je utvreno da je ovu dvojicu ranio Neboja arovi Glavonja. Posle pucnjave cela ekipa, na elu sa Drakoviem, dala se u beg. Sutradan su svi pohapeni, policija je pronala i pitolje kojima je zloin poinjen, kao i ceo arsenal nelegalnog oruja koje je pripadalo Drakovievim telohraniteljima. Tokom uviaja inspektori SUP Beograd utvrdili su da je Plei bio naoruan. Ispod njegovog tela (neki kau da mu je bio za pojasom) naen je pitolj sa metkom u cevi. Surinac ga, meutim, nije upotrebio. Prilikom obdukcije utvreno je i da je imao dva promila alkohola u krvi. Tokom istranog postupka Drakovi, Golubovi i arovi branili su se utanjem. Ipak, na suenju su ispriali da su bili uvereni da je Plei imao oruje u rukama i da su zato zapucali, kao i da je re o istoj samoodbrani. Posle sasluanja nekoliko desetine svedoka, vetaenja, pa i rekonstrukcije dogaaja u restoranu - sudija je procenio da su krivi za zloin. Dogaaj u restoranu **Knez**, po prvi put, na velika vrata u javnost je izbacio puno ime Andrije Drakovia. Do tada su mediji o njemu govorili samo kroz opise **poslovni ovek na ivici zakona**, **kontroverzni biznismen**, **jedan od uticajnijih ljudi u beogradskom podzemlju** ije se bogatstvo procenjuje na milione maraka... Ipak, njegovo ime uz te konstatacije gotovo da se nikad nije javno pominjalo, ali se pretpostavljalo da je re o njemu. Ko je Andrija Drakovi? Tih dana dr Vojislav eelj, tadanji potpredsednik srpske vlade, govorio je o njemu kao o jednom od vodeih narko dilera, kojeg je odavno trebalo smestiti iza reetaka. Policija je sa svoje strane, meutim, rekla da hapsi samo kad ima dokaza, a ne na osnovu indicija i sumnji. SVEDOENJE EELJA LIDER radikala ga je, meutim, povezivao i sa ubistvom eljka Ranatovia Arakana: - Od te grupe bandita koji su direktno organizovali atentat na Arkana iv je jo Andrija Drakovi, ali ujem da je pobegao u inostranstvo. Nije, meutim, samo dr eelj govorio o umeanosti ovog biznismena u likvidaciju u **Interkontinentalu**. Tokom suenja akterima za trostruki zloin u ovom beogradskom hotelu, neki svedoci, ali i rodbina ubijenih govorili su o tome. Svedoio je i Drakovi, ali je on **sve te insinuacije** odbacio kao veliku besmislicu, uz napomenu da je sa Ranatoviem bio u dobrim odnosima. U javnosti se nagaalo i o Drakovievim poslovima. Ipak, znalo se da ima firme u Italiji (gde je i zavrio kolu), Grkoj, Americi, Rusiji, Austriji... O kakvim je preduzeima re niko sa sigurnou ne moe da kae. U Beogradu je drao nekoliko diskoteka. Ali je u poslednje vreme iveo u inostranstvu. Svojevremno, Drakovi je bio interesantan i svetskim tabloidima. NJegove slike, na kojima je sa Mimi Papandreu, suprugom tadanjeg predsednika grke vlade Andreasa, preplavile su stranice ute tampe. Govorilo se i pisalo da joj je ljubavnik, ali je on i to demantovao. I ovde je vaio za velikog plejboja, povezivali su ga sa raznim enama, a kad je ubio Pleia bio je u vanbranoj vezi sa Elenom Mijatovi. Drakovi je dva dana pre zloina u **Knezu** bio uhapen na surinskom aerodromu, prilikom dolaska u zemlju. Niko nije znao pravi razlog za takav potez policije, a sada se pojavljuju teze da je spremao ekipu koja je trebalo da, navodno, ubije dr Vojislava eelja. O tome se govori i u izvetaju Anketnog odbora Savezne skuptine, formiranom da ispita dokle je stigla istraga o ubistvu Pavla Bulatovia, vojnog ministra. U prilog toj tezi govorio je general Rade Markovi, nekadanji ef tajne srpske

policije. Sa druge strane, njegov naslednik Goran Petrovi, koji je takoe svedoio pred ovim Odborom, pomenuo je da je bilo indicija da je Drakovi bio veza italijanskoj mafiji u Srbiji, ali da **mnogo vie o tome zna Rade Markovi**. DA li je Andrija Drakovi bio umean u smrt eljka Ranatovia Arkana? Postoji nekoliko odgovora na ovo pitanje, u zavisnosti sa koje strane dolaze. Porodica pokojnog Ranatovia i njegovi prijatelji u to ne sumnjaju, uz tvrdnju da postoje vrsti dokazi. Drakovi iz zatvora poruuje da mu sve to **pakuju** odreeni krugovi, uz pravu medijsku podrku i hajku i da sa tim zloinom nema nikakve veze. Ime ovog kontroverznog poslovnog oveka, a neki e rei i kriminalca, od samog poetka suenja za ubistvo Arkana, Milenka Mandia i Dragana Garia spominjalo se kao kljuno za razumevanje tog krvavog dogaaja. Sve su to bila nagaanja dok proces nije poeo. I Mijodrag Guti, naelnik odeljenja za reavanje ubistava, rekao je tokom procesa da su postojale indicije da je iste noi sa akterima likvidacije u Loznici vien i Drakovi. Ipak, prst u njega direktno je uperio bivi naelnik loznike policije Vojislav Jeki, koga su neke udne niti vezivale za neke od kljunih aktera trostruke likvidacije - Dragana Nikolia Gagija i Milana uriia Mikija. Osim to su iz istog kraja, za ovog policajca se tvrdilo da se druio sa momcima sa one strane zakona, da im je izlazio u susret kad je trebalo da se obave neke **sitnice**, ali i da su mu oni zauzvrat bili vani informatori, ak, moda i neto vie. SVEDOENJE JEKIA - VIDEO sam ga u Loznici te noi kad se desio zloin - svedoio je Voja Jeki za **Novosti**, a 7. marta 2001. godine i na suenju. - Svojim dipom i uz pomo slubene policijske legitimacije, kako mi je ispriao Milan urii nesmetano je omoguio da se ranjeni Dobrosav Gavri, posle pucnjave u **Interkontinentalu**, prebaci do Loznice. Na svom dipu, inae poslednjem modelu **mercedesa**, Drakovi je imao plava i crvena (treba li rei policijska) svetla! Mnogi su se tokom sudskog procesa, ali i pre i posle toga, pitali odakle takva obeleja jednom oveku, koji nije pripadnik MUP Srbije (mada se govorilo da radi za Dravnu bezbednost), a jo se pritom, kako neki tvrde, bavi i mutnim poslovima. - urii je priao da su Drakovi i general Rade Markovi dobri prijatelji navodio je Voja Jeki svoja saznanja o podzemlju i njihovim udnim relacijama sa policijom. - To je na neki nain meni potvrdio i general Dragan Ili, koji je doskora bio prvi ovek Kriminalistike policije Srbije. NJemu je general Markovi nudio Drakovia za saradnika, ali ga je ovaj odbio uz obrazloenje da **nee da sarauje sa kriminalcima**. U Palati pravde se prialo i da je Drakovi, navodno, neposredno posle ubistva u **Interkontinetalu**, umirivao Mikija i Gagija, u Loznici, reima da se **svakih pet minuta uje sa generalom Markoviem**. Da li je sa druge strane telefona zaista bio ef tajne srpske policije, ili se Drakovi samo pravio vaan? General Radomir Markovi ispriao je posle toga da mu Drakovi nije **ni prijatelj ni neprijatelj**, da su se upoznali poetkom devedesetih na teniskim terenima na Senjaku, ali i da misli kako je ovaj zloupotrebljavao njihovo poznanstvo. PRIJATELJ SA MARKOVIEM - ESTO me je zvao iz inostranstva - ispriao je Markovi. - Pitao bi me kako

sam, ta radim. Valjda je hteo da se pred drutvom pokae kako moe da me zove. Jednom mi je, i to 1999, traio da mu pomognem jer su mu oduzeli vozilo sa crnogorskim tablicama. Uputio sam ga na nadlenu slubu. Drakovi je, meutim, pre samo nekoliko dana demantovao da ima bilo kakve veze sa tajnom srpskom policijom, a ponovio je i svoju nevinost u Arkanovom ubistvu, kao i da je u samoodbrani ubio Zvonka Pleia. Iz Centralnog zatvora u Beogradu on je uputio pismo elnim ljudima srpskog pravosua, a povod je bio taj to mu je Vrhovni sud Srbije, nedavno, za ubistvo Surinca, poveao kaznu sa devet na 12 godina robije. Drakovi, pored ostalog, pie da ga radnici Resora dravne bezbednosti redovno ispituju i trae kooperativnost, **a reeno mi je i da nema tog zatvora u Srbiji u kome u preiveti due od godinu dana**. - Od dana hapenja izloen sam besprimerenoj medijskoj hajci u reiji meni nepoznatih ljudi i iz razloga koje nisam u stanju da dokuim - pie Drakovi. Pripisuju mi se bezbrojna krivina dela, izvreni i pokuani atentati, ak i na Vojislava eelja i Vuka Drakovia, umeanost u nedozvoljenu trgovinu drogom i duvanom, i to u svetskim razmerama, a u saizvrilatvu sa raznim ljudima, ve prema izboru autora ovih dezinformacija. Pored Arkana, zli jezici su Drakovia povezivali i sa likvidacijom Zorana ijana, a od kada je u pritvoru, ak i sa smru Ranatovievog kuma Milana orevia Bombone. Na duu mu se stavljaju i atentat na lidera SPO u Budvi, navodno je i srpska policija sa tim optubama poslala depeu crnogorskim kolegama. Za Drakovia, meutim, nema mira ni u Centralnom zatvoru. NJegov otac Mia, jednom dnevnom listu, rekao je da su do sada dva puta pokuali da mu ubiju sina u CZ: SPREEN LIN - PRVI lin su mu spremali 15 dana poto je tamo doao, a drugi posle dva meseca. Spremali su se, lomili ipke od kreveta, pripremali sve da u etnji njih 27 napadnu Andriju i da ga ubiju. I ne bi se znalo ko je to od njih 27 uradio. Taj plan je otkrila Uprava zatvora i spasila ga. On je premeten. Ali, ta e biti kad bude iz CZ prebaen u drugi zatvor? Plaimo se za njega. Andriji to nije bio prvi susret sa ubicama. U biznis klubu **Knez** u Nuievoj ulici 1992. godine ubijen je Momilo -Moca Dapevi, njegov blizak prijatelj. U momentu kad se Drakovi digao da isprati drugara, na njegovu stolicu je seo Dapevi. Kad je ubica utrao unutra zapucao je pravo u mladia koji je sedeo na tom mestu. Da li je to bila greka zloinca - ne zna se, jer do danas nije uhvaen. Pod jo nerasvetljenim okolnostima ubijen je i Andrijin kum Todor Gardaevi. Zloinac ga je saekao kod hotela **Jugoslavija** i likvidirao sa est hitaca. U podzemlju se prialo da taj ovek nije **mrava zgazio**, ali da je zloin bio svojevrsna opomena Drakoviu. - Mnogi me ne vole, jer umem da zaradim - objanjavao je Drakovi. - Trgujem naftom, metalima, cigaretama, svime to donosi novac... Sa Arkanom sam imao korektne odnose. Nismo imali poslovne veze ili transakcije. Uzajamno smo se potovali. Nije bilo svaa, niti gluposti tipa - reketiranja, samim tim nije ni bilo razloga da neko nekog mrzi. Ne znam ko je mogao da isplanira njegovo ubistvo. NEPOZNATI ubica 31. maja 2000. godine sa vie hitaca iz automata ubio je Gorana ugia (37), visokog funkcionera i savetnika za bezbednost crnogorskog predsednika Mila ukanovia. Ono to je do tada bila jedna od

karakteristika Beograda - surovi obrauni i likvidacije - dogodilo se i u centru Podgorice. Do danas je ostalo nejasno zato je ugi ubijen. Pripadnici crnogorske policije, kao i istrani sudski organi delimino su rekonstruisali kako se zloin dogodio. Savetnik predsednika Crne Gore, oko 23 sata, **audijem A6** je stigao do zgrade broj 11 u Bulevaru Save Kovaevia gde je stanovao. Parkirao je vozilo i krenuo ka ulazu u viespratnicu. Tog momenta iz mraka se pojavio napada. Priunjao se s lea ugiu i zapucao. Ispalio je pet, est hitaca iz automatskog pitolja, od kojih tri ukanovievom savetniku u glavu. Stanari okolnih zgrada, meutim, izjavili su da su se jasno ula samo tri hica. Na mestu zloina pronaene su aure od kalibra 7,65 milimetara. Ubica je potom zamakao okolnim ulicama, a samo koji minut kasnije blokirana je gotovo cela Podgorica u potrazi za njim. Bez rezultata. Ipak, sam in likvidacije nije proao bez svedoka. NJegovo ime se, naravno, dri u tajnosti, ali je dao iscrpan opis egzekutora. Re je o mravom i crnomanjastom mladiu, visokom oko 175 centimetara. Bio je obuen u crnu stre majicu i tamne pantalone. Opis ubice bio je od male koristi. KUMSTVO SA PREDSEDNIKOM NEMA sumnje da su se organizatori likvidacije dobro upoznali sa ugievim navikama. Znali su u koje doba dolazi kui, kao i da kraj sebe nema obezbeenje. Nije poznato da li je bio naoruan, a ako i jeste oruje nije stigao ni da dotakne. NJegovo telo u lokvi krvi naao je njegov poznanik iz zgrade, koji je istrao posle pucnjave. U prvo vreme istrani organi pokuali su da motive ovog zloina pronau u ugievoj prolosti, ali i na mestu na kojem je radio. Poznato je da je posle zavretka Pravnog fakulteta u Sarajevu, radio u MUP Bosne i Hercegovine, a 1991. godine postavljen je za naelnika Slube dravne bezbednosti u Tuzli. Sa roditeljima u Crnu Goru se preselio 1992, jer njegovi vode poreklo sa abljaka. U prvo vreme postavljen je za naelnika policije u Herceg Novom, a potom je imenovan za efa Centra bezbednosti u Podgorici. Marta 1998. godine postaje savetnik Milu ukanoviu za bezbednosna pitanja, a ubrzo su se i okumili. Predsednik Crne Gore venao je ugia sa Nataom, sa kojom je kasnije dobio i dvoje dece. ugi je vaio za oveka koji ima veliki politiki uticaj, vei nego to bi se iz funkcije koju je obavljao moglo videti. Zato su valjda mnogi funkcioneri njegovu smrt i nazvali terorizmom. Predsednik Vrhovnog suda Crne Gore Ratko Vukoti izjavio je neposredno posle zloina da je re o atentatu: TA KAE MATI - IMAM utisak da se situacija u Srbiji i mnogobrojna ubistva, sada pokuavaju da premeste u Crnu Goru. Neki zloini u Beogradu i Novom Sadu dogodili su se na slian nain. Za Liberalni savez Crne Gore to je bio **uasan, ali ne i iznenaujui** dogaaj. Sa druge strane, govorei na komemoraciji, predsednik Milo ukanovi je ugievu smrt nazvao **teroristikim aktom sa politikim prizvukom** i dodao: - Onaj koji je pucao izvrio je teroristiki akt protiv demokratije u Crnoj Gori i bezbednosti njenih graana. Goran je uspevao da usplamtele ohladi, nemone zatiti, naprasle da umiri, a jedino nije uspeo da zatiti sebe. Povodom tekog zloina koji je dosta uzdrmao politiku scenu u Crnoj Gori, ispitano je stotine ljudi. U medijima se pojavila i informacija da su u podgorikoj policiji najdue su zadrana dvojica iptara, ali do danas niko nije priveden ruci

pravde. Ipak, najvee iznenaenje o ubicama i motivima likvidacije Gorana ugia, izazvalo je tumaenje koje je stiglo iz Beograda. - Ubistvo Gorana ugia jeste politiki motivisano, ali je njegova pozadina drugaija od one koju prikazuje Milo ukanovi - pojasnio je na konferenciji za novinare Goran Mati, tadanji savezni ministar za informisanje. - Zloin je, na osnovu podataka kojima raspolaemo, izveden u reiji amerike obavetajne agencije CIA. Mati je saoptio i da su organizatori atentata Xejms Svajger, ef radne grupe za Balkan u amerikom Stejt departmentu, on Berns, ef amerike kancelarije u Dubrovniku, Gabrijel Eskobar, slubenik ekonomske radne grupe za Crnu Goru i Pol Dejvis, analitiar ekonomskih prilika u Crnoj Gori. U zloinu su, kako je naglasio savezni ministar informisanja, bili ukljueni i Beli Raspopovi, saradnik Vukaina Maraa, ministra crnogorske policije. NA NIANU I - BELI ON je pojasnio i da je ugieva likvidacija deo subverzivno-teroristikih akata, koje je amerika administracija, kao specijalni vid agresije na SRJ, promovisala kako bi se izvrila destabilizacija zemlje uz pomo domaih plaenika. Novinarima u Beogradu reeno je i da je ukanovi u razgovoru sa Madlen Olbrajt **dve treine vremena utroio na tu temu, izrazivi utisak da je re o politikom ubistvu iza kojeg stoje savezni krugovi u Beogradu**. Mati je naglasio i da je CIA elela da izvede atak koji e pripisati Beogradu i Srbiji. U prilog svih gore navedenih teza Mati je na konferenciji pustio i tonske snimke razgovora **izmeu dvojice organizatora zloina, voenih samo 20 minuta posle ubistva**. Navodno, u pitanju su bili Eskobar i Berns. Na tonskom zapisu, pored ostalog, ulo se da je **bilo profesionalno i da je zadatak izvren**, kao i da su ova dvojica o likvidaciji znala ve dvadeset minuta posle ubistva. Mati je naveo i da sve indicije ukazuju da je u zkloin bio ukljuen i Beli Raspopovi. Na rei i optube saveznog ministra za informisanje gotovo da niko nije reagovao, pa ak ni prozvani. Izuzetak je bio Vukain Mara koji je demantovao ne samo uee crnogorske policije u tome, tanije Raspopovia, ve i kompletnu priu. Ni danas se ne zna da li je Mati bio i koliko u pravu. On je, uostalom, bio i poznat kao ovek koji je javnosti saoptavao razne afere - poev od ove, pa do grupe **Pauk** i ostale. Mnoge od njih nikad nisu dokazane. Ipak samo nekoliko meseci kasnije na meti nepoznatog zloinca naao se i Beli Raspopovi. Tvrdilo se da je u pitanju osveta za ugia, ali i mutni poslovi sa krijumarenjem cigareta. Neki veruju da je zbog toga i ugi izgubio glavu. SUROVI obrauni **biznismena** sa ovih prostora oko preraspodele profita preselili su se i u okolne zemlje. Pod jo nerazjanjenim okolnostima u najlepem delu Atine, u Glifadi, 17. oktobra 2000. godine ubijen je Vladimir Vanja Bokan (40), ovek za koga se govorilo da je jedan od najbogatijih ljudi na Balkanu. Osim turog policijskog saoptenja u kome se navodi da je Bokan likvidiran iz automatskog oruja, ispred svoje kue, i to jedan sat posle ponoi - sve ostalo se nagaa. Prema sadanjim informacijama ovaj kontroverzni srpski biznismen izaao je iz svoje velelepne kue oko ponoi. Supruzi Sanji i majci Olgi (koja mu je bila u poseti), rekao je da ide da se proeta po Glifadi, inae atinskom mondenskom letovalitu. Seo je u crni **mercedes** i krenuo prelepim ulicama. Sat kasnije vraao se kui. Iznenada, toplu atinsku no presekli su snani rafali. Ubice su ekale,

sakrivene nedaleko od Bokanovog doma. Traile su pogodan momenat, trenutak njegove nepanje, da sprovedu pakleni naum. U trenutku kad je pokuao da parkira automobil, otvorili su vatru. OGROMNO BOGATSTVO ATINSKA policija ubrzo je nekoliko kilometara unaokolo blokirala taj deo grada. Nekoliko sati trajao je uviaj. Kao bomba odjeknula je vest o zloinu i za nekoliko minuta prostrujala je celom Grkom. U ovom delu sveta Bokana su svi, zbog poslova, znali i zvali Crni Gusar. Ime Vladimira Bokana meu poslovnim svetom ne samo u Atini, ve i Evropi, i to onog iji se biznis odvija esto na samoj ivici zakona (neko e rei i da je nelegalan) izgovarano je i sa strahopotovanjem. On je za vrlo kratko vreme izgradio pravu imperiju, a bogatstvo mu se procenjivalo na 500 miliona dolara. Jugosloveni koji ive u Grkoj sa velikom tugom primili su vest o njegovoj traginoj smrti. Mnogi su u njemu videli pravog zatitnika, koji nije tedeo pare i vreme **kad su u pitanju nai ljudi**. Niko mu nije zamerao zbog **sumnjivih poslova**, jer, kako su naglaavali, **poteno ovek i ne moe da se obogati**. Za razliku od **obinog sveta**, jugoslovenski kriminalci **na privremenom radu u Atini** nisu imali lepo miljenje o njemu. Prialo se da je Bokan povezan sa crnogorskom mafijom i da je najvie **radio** sa cigaretama i naftom. Otud mu i nadimak Gusar. Pored ovih **poslova** imao je i peditersku firmu sa desetinama kamiona i lepera. U njegovom vlasnitvu bilo je i nekoliko aviona tipa **iljuin**, kojima je, navodno, obavljao najkrupnije poslove. Povezivali su ga i sa Stankom Subotiem Canetom i to oko poslova sa cigaretama, a o njemu je priao i Sreko Kestner, koji je javno progovorio o krijumarenju cigareta pod **blagoslovom** crnogorske vlasti. Za Bokana se govorilo i da je blizak sa predsednikom Crne Gore Milom ukanoviem i da njihovi susreti nisu bili samo prijateljski, ve i poslovni. Bokan je imao razgranate poslove i u Beogradu i Novom Sadu. Mnogi elitni lokali, trni centri i butici pripadali su njemu, iako su se zvanino vodili na druga imena. Posedovao je i itavu distributivnu mreu za prodaju tampe. NJegova firma **tampa komerc** raspolagala je sa vie od hiljadu i po kioska, od kojih je gotovo polovina bila u Beogradu. SUKOB SA ARKANOM? POSLE Bokanove smrti mnogi su tvrdili da je imao i mnogobrojne poslovne veze sa Markom Miloeviem, sinom biveg predsednika SRJ. Mlaani Miloevi je, navodno, esto bio gost u Bokanovoj kui u Atini. Agencija Rojters, izvetavajui o njegovoj smrti, navela je i da je **ubijeni Jugosloven u Atini imao veze sa bivim predsednikom SRJ Slobodanom Miloeviem**. Sa druge strane, atinska policija je iznela sumnju da su Bokana likvidirali ljudi iz podzemlja i da **njegovo ubistvo nije u vezi sa deavanjima u Jugoslaviji**. Grki mediji, pored ostalog, Crnog Gusara su vezivali i za pranje novca i krijumarenje. Interesantno je da je Bokan samo nekoliko sati pre smrti bio gost jedne atinske TV stanice gde je javno progovorio o vercu nafte i gde je izneo podatak da raspolae dokumentacijom koja moe da objasni na koji su nain u vreme sankcija neke visoke linosti grkog poslovno-politikog sveta pomagale u tom vercu. Mnogi su se pitali, posle njegove likvidacije, zato se Bokan preselio u Atinu? U Beogradu je vaio za izuzetno monog i uspenog. Podzemlje je za njega ulo osamdesetih, kada je poeo da se bavi poslovima do tada rezervisanim samo

za **krupnije ribe**. Poetkom devedesetih godina lake je ranjen u nekoj **saekui** u Bulevaru revolucije i od tad se reaju njegovi sukobi sa najveim imenima beogradskog podzemlja. Sredinom devedesetih u hotelu **Hajat** sukobio se sa Rankom Staniiem, poznatijim kao Raka Dilinger. Upueni tvrde da su sevale pesnice, ali i pitolji. Poslednji vei sukob Bokan je imao sa eljkom Ranatoviem Arkanom. Zakaili su se u hotelu **Interkontinental**, **radilo** je i oruje, ali se sve zavrilo bez veih posledica. SRPSKI ONAZIS PRIALO se kasnije da je ba zbog sukoba sa Arkanom odluio da ode u Atinu. Za manje od godinu dana dobio je i njihovo dravljanstvo. Vrlo brzo se prouo po uspenosti i bogatstvu, a mediji su ga prozvali i **srpskim Onazisom**. Nekako u to vreme osnovao je i firmu u Panami, navodno u pitanju su bili brodovi. Ipak, cigarete i nafta su bili ti koji su donosili najveu dobit. - Cigarete dobijam iz Amerike i legalnim putem ih preuzimam u Roterdamu priao je otvoreno Bokan. - Zatim te cigarete, koje su formalno namenjene Rumuniji, transportujem u Crnu Goru, a odatle ih prodajem u Italiji. Jedan deo odreenim kanalima je stizao i u Beograd. Na slian nain, tankerima, tokom sankcija, u Jugoslaviju je stizala i nafta. Ipak, ako je verovati Sreku Kestneru, u jednom momentu neko je procenio da je Bokan smetnja i **uklonio** ga iz posla sa duvanskim dimom. Navodno, ukanovi je na njegovo mesto ubacio Stanka Subotia Caneta. Za Bokanovo ime vezivao se, dodue bez opipljivih argumenata, i verc oruja za Crnu Goru. O tome se dosta ukalo, ali niko javno nije govorio sve donedavno. Prialo se i da je u Grkoj saraivao sa Zoranom Uskokoviem Skoletom, kao i Andrijom Drakoviem (prvi je ubijen, drugi u zatvoru). Interesantno je da su obojica pominjana kao organizatori Arkanovog ubistva, a, navodno, u toj likvidaciji udela je imao i Bokan. Ime Crnog Gusara vezivalo se i za biznismena Miliju Babovia, ali i Baju ivanovia, suvlasnika **Verano motorsa**. Sa mnogim beogradskim poslovnim ljudima bio je u kontaktu. Verovatno, u imenima Bokanovih prijatelja i saradnika (naravno i neprijatelja), ali i poslovima kojima se bavio, treba traiti razloge njegovog ubistva. KO je i zato ubio Nenada Bukinca, vlasnika firme **Bejz internenal**, njegovu suprugu Pinalopi Papanaku i sekretaricu Slaanu Jevti - do danas je ostalo nepoznato. Nezapamen zloin dogodio se u prostorijama firme u Ulici Ivana Ribara 98 u Novom Beogradu, a jedino se zna da nije u pitanju pljaka. Tri beivotna tela sluajno je naao knjigovoa preduzea, koje se bavilo uvozom, izvozom, kao i prodajom obue na malo i veliko. Pretpostavlja se da je masakr poinjen izmeu 7.30 i 11.45 sati, kao i da ubica nije ni ulazio unutra, ve da je pucao sa vrata. Troje ljudi ubijeno je iz automata **hekler** sa priguivaem, a ispaljeno je oko 20 hitaca, kalibra devet milimetara PARA. Jedan od stanara okolnih zgrada ispriao je policiji da je video mukaraca kako iz pravca kancelarije ove firme ide preko travnjaka i ulazi u automobil na oblinjem parkingu. Bilo je neto posle devet sati, pa je mogue da su u tom vremenu Nenad, Pinalopi i Slaana i ubijeni. U kancelariji nije bilo premetaine, a i novac nije diran, pa je odbaena mogunost da je zloin izvren iz koristoljublja. O suprunicima Nenadu i Pinelopi, inae Grkinji, svi su govorili najlepe. Iza sebe su ostavili troje maloletne dece, a za njihova imena nisu vezivane nikakve

afere i skandali. iveli su skromno i povueno, vozili **peglicu** i nisu imali nikakvo bogatstvo. Ipak, i kao takvi nekome su smetali. Kome? Odgovora jo nema. Dve hiljaditu godinu obeleile su mnoge likvidacije, iji su direktni akteri i egzekutori i dalje nepoznati. Osim **zvunih imena**, padale su i glave mladia za koje se govorilo da su **sitne ribe** i koji su, kao po pravilu, bili poznati policiji zbog manjih krivinih dela. Pa, i njihove ubice nisu pronaene. OBRAUN NA VIDIKOVCU DEJAN Plavi Plavi smrtno je ranjen 31. maja oko 23.30 sati na raskrsnici ulica Kneza Vieslava i Partizanske, na Vidikovcu. On je bio u svom BNJM kada su mu ubice iznenada prile u drugom automobilu i zapucale. Korien je stari **recept**, pucanje iz kola u pokretu i to iz **kalanjikova**. Iako je rekordnom brzinom Plavi prebaen u Urgentni centar, posle nekoliko sati je izdahnuo. Plavi je bio dobro poznat policiji, mada se javno nije znalo ime se tano bavi. Zli jezici i crne hronike povezivale su ga sa trgovinom narkoticima, ali zbog toga nikad nije osuivan. Nekada je, navodno, bio blizak sa vodovakim klanom, tanije Romeom Saviem, koji je pod misterioznim okolnostima pronaen mrtav ispred svog stana 1993. godine. Tvrdi se i da je Plavi pripadao ekipi Zorana Uskokovia Skoleta, koji je neki mesec pre toga na gotovo identian nain likvidiran. Dve nedelje kasnije od ruku nepoznatog zloinca nastradao je i Nenad Brki. Na njega je pucano ispred splava **Egzin**. Sa tekim ranama prebaen je u bolnicu gde je posle dvadesetak minuta preminuo. Zna se da je zloinu prethodila estoka svaa, posle ega je Brki ubijen. I njegov dosije je jo otvoren. Ispred zgrade u kojoj je stanovao, pet dana kasnije, likvidiran je Zoran Rosandi Roske. Neto pre zloina on je parkirao svoj **golf 3**, na parking kod benzinske pumpe, na Troarini, u naselju Banjica. U tom trenutku velikom brzinom naiao je **audi** sa dvojicom napadaa. Iz automobila u pokretu otvorili su vatru. Utvreno je da je pucano iz **kalanjikova** i po prvi put iz amerikog automata **tompson**. Rosandi je ubijen na licu mesta. Kod njega je pronaen i pitolj, ali nije stigao da ga upotrebi. I Roske je bio poznat policiji, ali uglavnom zbog sitnijih dela. Tvrdilo se i da je **solista**, odnosno da nije pripadao nijednoj prestonikoj ekipi. Poetkom jula pod jo nerazjnjenim okolnostima na meti egzekutora naao se i Budvanin Todor Gardaevi, kum kontroverznog biznismena Andrije Drakovia. On je ubijen na Dunavskom keju, nedaleko od hotela **Jugoslavija** oko 21 sat. Tvrdilo se da su u to vreme Gardaeviu prila dvojica momaka i dok se jedan rukovao sa njim, drugi je izvadio pitolj i pucao mu u glavu. Kad je rtva pala na asfalt, ubica mu je ispalio jo jedan hitac u potiljak. Za Gardaevia se govorilo da nije bio ni sa jednim klanom u zavadi. Sve nesporazume je reavao mirnim putem. Interesantno je da je bio poznat kao ovek koji ne voli splavove, pa se sumnjalo da ga je neko namamio u klopku. UBISTVO NIKOLE BANDE GARDAEVI je vodio poslovne knjige mnogih poznatih beogradskih lokala. Bio je snalaljiv i veoma sposoban, pa je sa bratom u rodnom gradu otvorio restoran. Za njega se govorilo i da nikad nije dolazio u sukob sa zakonom, niti je osuivan. NJegov jedini **greh** oigledno je bilo kumstvo sa Drakoviem.

Krajem istog meseca, kod Fontane u Novom Beogradu, ubijen je Marko Medi, i to gotovo na istom mestu gde mu je nekoliko godina ranije usmren i roeni brat Nikola. Marko je usmren sa tri hica u grudi, a ubica je i dalje u bekstvu. O Marku se prialo da je vaio za **jaeg** momka, koji nije pripadao nijednoj ekipi. Policija ga je nekoliko puta hapsila i privodila, ali nikad nije bio osuen. **Padao** je, uglavnom, zbog sitnijih krivinih dela. Dok je sedeo u svom **golfu 3**, u Novom Beogradu, ubijen je 10. septembra Nikola Banda. Ubica je nedaleko od mesta zloina bacio **kalanjikov** iz kog je pucao, a potom mirno odetao ka Bloku 45. Pronalazak oruja nije, meutim, omoguio i hvatanje zloinca. Banda je bio dobro poznat policiji. NJegovo ime vezivalo se i za nekoliko vatrenih obrauna, uglavnom na teritoriji Novog Beograda. Nikad nije osuivan, ali se nekoliko sudskih postupaka vodilo protiv njega. Prialo se da pripada novobeogradskom klanu. Na meti surovih egzekutora, te 2000. godine, naao se i jedan prosvetni radnik. Profesor Fakulteta fizike kulture u Beogradu Predrag Joki, iz Mojkovca, ubijen je 23. oktobra oko 23.30 sati iz automata sa priguivaem ispred svog stana u Balkanskoj ulici, u strogom centru Beograda. Ubica ga je pogodio sa tri hica u glavu, a tokom uviaja u profesorovoj ruci naeno je 230 dinara. I njegov ubica je nepoznat. Na plonicima Beograda, te godine, ostali su i jedan koarka, jo jedan biznismen, a nestao je i istrani sudija Okrunog suda u Beogradu... PRVOTIMAC Koarkakog kluba Partizan i dravni reprezentativac Haris Brki (26), smrtno je ranjen 12. decembra 2000. godine oko 21.30 sati na parkingu ispred slubenog ulaza Hale **Pionir** u Beogradu. Ubica je sportisti ispalio dva hica u lice, a zatim pobegao. Za njim se traga i danas. Na meti profesionalnih egzekutora do tada su bili politiari, ministri, policajci, novinari, privrednici, kriminalci, ali niko nikada nije pucao u sportistu. Ipak, ova zemlja je i to doivela. Ono to je malo ko verovao da e se desiti - dogodilo se te poslednje godine prolog milenijuma, kada se na beogradskim ulicama gotovo svakodnevno nasilno umiralo. Najvei broj tih zloina nikad nije rasvetljen. Tri dana trajala je borba lekara Urgentnog centra da spasu Brkiev ivot. Rane su, meutim, bile teke. Umro je 15. decembra u 1.35 sati. I tada, kao i danas, mnogi se pitaju zato je, po gotovo svim mafijakim pravilima, usmren vrhunski sportista?! Te prohladne zimske veeri Brki je bio na treningu. Spremao se za utakmicu u inostranstvu. U jednom momentu poalio se na bol. Trener ga je pustio da ranije izae. Izaao je na slubena vrata i sa torbom i opremom u njoj krenuo ka svom automobilu **golf 3**. Zastao je kraj auta, stavio kljueve na haubu i tog trenutka prilazi mu ubica. VERZIJE ZLOINA DA li je bilo svae, da li ga je Haris prepoznao, da li je egzekutor uputio rtvi poslednju poruku? Odgovora nema. Jedino se zna da je zloinac u lice vrhunskog koarkaa ispalio dva metka iz malokalibarskog pitolja, a zatim, trei pobegao niz Ulicu mitropolita Petra. Na asfaltu, u lokvi krvi, ostao je Brki da lei. Naen je desetak minuta kasnije i odmah prebaen u Urgentni centar. Posle operacije prikljuen je i na aparate. Naredna tri dana njegovo sportsko srce lavovski se borilo. Naalost, tu poslednju utakmicu, borbu ivota, Brki je

izgubio. - Ne prestajemo da se pitamo kakav je to monstrum naiao na naeg sina. Nije mu dao ni promil anse da preivi. Pucao je i pobegao - rei su tuge, ali i uenja Radmile i Ismeta Brkia, koji jo ekaju na pravdu i kaznu za ubicu svog jedinca. Haris Brki je bio miran mladi, a mnogi e rei i izuzetno korektan. Takav je bio na terenu, ali i u susretima sa obinim svetom. To je policiji dodatno oteavalo posao. Jer, gotovo da se nije mogao nai motiv za ovakvo gnusno delo. I danas je to velika prepreka da se otkrije zloinac. tampa je o razlozima likvidacije uspenog sportiste, kao i u slinim prilikama, uglavnom nagaala. Neki su motive Brkieve smrti videli u podatku da je automobilom pregazio pijanog peaka i da je taj ostao invalid, drugi su tvrdili da se zamerio crnogorskoj mafiji, a trei da je pozajmljivao novac i da mu je dunik doao glave... U prvo vreme policija je sumnjala da je Haris zatekao na delu kradljivca automobila i da je ovaj pucao. Takva teza brzo je otpala. Prvo, njegov auto, star pet godina nije bio luksuzan, a drugo, poznavaoci ovdanjih deavanja sa sigurnou tvrde da se razbojnik nikad ne bi tako surovo obraunao sa koarkaem. Bez obzira na sve, ni sasluavanje vie od 100 ljudi nije pomoglo da se nasluti mogui motiv likvidacije, a jo manje da se ubica uhvati. Ministar policije Duan Mihajlovi raspisao je i nagradu od 300.000 marka za informacije o ovom zloinu. Ni to nije pomoglo. Ipak, u policiji tvrde da je likvidacija vrhunskog sportiste jedan od **prioriteta u reavanju**. Tih meseci na ulicama prestonice, pod nerasvetljenim okolnostima, ginuli su i studenti. Nikola Petrovi (26) usmren je oko podneva 7. novembra u arkovu. Na njega je nepoznati napada iz **audija** i **heklera** ispalio dvadesetak metaka. Policija je pronala i oruje i automobil, ali je to bilo od male pomoi u otkrivanju ubice. Petrovi nije bio lan ni jednog ganga niti je bio u sukobu sa zakonom, ali su neki tvrdili da se druio sa Nikolom Bandom, mladiem koji je ubijen neki mesec ranije. SMRT SUDIJE SIMEUNOVIA DVE nedelje kasnije ubijen je Novobeograanin Sran LJuji, dok je njegov drug Nikola Skerli lake ranjen. Na njih je, dok su bili u crnom **peou**, pucano iz **audija** u pokretu. rtva je bila dobro poznata policiji, i osuivana je zbog raznih krivinih dela. Nekoliko puta LJuji je bio meta napada. NJegovo ime vezivalo se i za neke revolverake obraune, ali nikad zbog toga nije bio kanjavan. Na gotovo identian nain likvidiran je i eljko Bodi (23) sa Miljakovca. Dok je bio u svom **pasatu** ispred kafia **Slon**, ubice su iz **audija** pucale iz dva **kalanjikova**. Ovaj mladi, kako tvrde upueni, pripadao je ekipi Zorana Uskokovia Skoleta, ubijenog aprila iste godine. Iako se tvrdilo da Bodi **radi** sa ukradenim automobilima, zbog toga nikad nije bio privoen niti osuivan. U Beogradu su se meusobno obraunavale i crnogorske ekipe sa one strane zakona. Pod nerasvetljenim okolnostima poetkom decembra 2000, nedaleko od svoje kue, na Topiderskom brdu, ubijen je Nikianin Luka Pejovi i njegov prijatelj Radule Kasalica. NJih je ubica saekao dok izau iz **mercedes kupea**, a zatim pripucao. Pejovi je spas potraio u bekstvu, ali je i zloinac krenuo za njim. Pejovi je teko ranjen pao pedesetak metara dalje. Egzekutor mu je priao i iz neposredne blizine, iz **kalanjikova**, u glavu ispalio jo dva

metka. Za Pejovia se tvrdilo da trguje narkoticima, ali i da se bavi uterivanjem dugova. To, meutim, nikad nije dokazano, ve su to samo bile neke indicije. Takoe, povezivali su ga i sa Mojkovaninom Predragom Jokiem koji je oktobra iste godine likvidiran u Balkanskoj ulici u Beogradu. Za Kasalicu u policiji tvrde da nije bio u sukobu sa zakonom i da je verovatno stradao to je tog momenta bio sa Pejoviem. Ono to je dodatno iznenadilo javnost, naviklu ve na svakodnevne likvidacije, je misteriozna smrt istranog sudije Okrunog suda u Beogradu Neboje Simeunovia. Njegov nestanak 7. novembra, prijavila je sestra, a telo je naeno mesec dana kasnije u Dunavu, kod Hotela **Jugoslavija**. Obdukcijom je utvreno da nije otrovan, niti nasilno ubijen. Ipak, ostalo je nejasno kako se naao u reci. Sudija Simeunovi radio je na rasvetljavanju ubistava ministra vojnog Pavla Bulatovia, dugogodinjeg direktora JAT ike Petrovia, ali i nestanku Ivana Stambolia. Ti sluajevi su i danas otvoreni. ISTINA O MILOU MAJKA Miloa Stevanovia (21), ubijenog sa Zoranom Uskokoviem Skoletom 27. aprila 2000, objanjava da je njen sin usmren prvim zloinakim rafalom, tako da nije stigao ni da reaguje. Leposava Stevanovi istie i da je Milo bio policajac OUP Vodovac, kao i da u trenutku zloina nije bio na bolovanju. - Milo je bio 80 posto invalid, jer je teko ranjen na Kosovu - pria Leposava. Tih dana se, posle dve godine oporavka, vratio na posao. Nije bio ni Uskokoviev telohranitelj, ni mafija. Zato se ne saslua preiveli Petar Joki? Znam da je u bekstvu, u inostranstvu. On bi mogao mnogo da doprinese da se taj sluaj rasvetli. POETAK 2001. godine ukazivao je da e se obrauni i surove likvidacije iz ranijih perioda nastaviti jo ee i beskrupuloznije. Ono to je bilo karakteristino za Beograd, Podgoricu je zahvatilo sa ubistvom Gorana ugia, savetnika za bezbednost crnogorskog predsednika Mila ukanovia, a potom i smaknuem visokog funkcionera Dravne bezbednosti Crne Gore Darka Raspopovia Belog (42). Mnogi tvrde da su ove dve smrti povezane. Bez obzira da li je to tano ili ne, jedna stvar je zajednika - obe likvidacije su odraene izuzetno profesionalno, rtve su napadnute u centru Podgorice, a zloinci nisu poznati do danas. Ili, bar, nisu seli na optueniku klupu. Na meti egzekutora Darko Raspopovi se naao osmog dana januara 2001. oko 17 sati. Ubistvo se dogodilo naoigled mnogobrojnih graana, ispred prodavnice **Meks** na glavnom gradskom trgu. Zloinac se priunjao policijskom funkcioneru dok je ovaj pokuavao da otvori gepek automobila i unutra stavi kesu, sa tek kupljenom robom. Iz neposredne blizine, s lea, pucao je iz **korpiona**, najverovatnije sa priguivaem. Raspopovia je pogodilo sedam metaka. Kada je smrtno ranjen pao na podgoriki asfalt, prema verziji koja i danas krui Crnom Gorom, Darko je zajaukao, a ubica, uvi to, pokuao je da mu iz neposredne blizine jo jednom puca u glavu. Navodno, u tom momentu oruje je zakazalo. Posle zloinakog ina egzekutor se izgubio u oblinjem haustoru i stopio sa obinim svetom i prolaznicima. POLICAJAC OD KARIJERE

NEZAPAMENI zloin dogodio se u neposrednoj blizini stana gde je Raspopovi iveo sa suprugom i dvoje dece. Iako teko ranjen davao je znake ivota, pa je ubrzo kolima Hitne pomoi prebaen u bolnicu. Kad je vozilo stalo pred ulaz u Klniki centar, visoki policijski funkcioner ve je bio mrtav. Od trenutka kada je obelodanjena vest o napadu na jo jednog bliskog saradnika Mila ukanovia, cela Podgorica bila je u blokadi. Jake policijske snage danonono su kontrolisale vozila i legitimisale graane, ali bez veeg uspeha. Crna Gora je bila u oku. Takav zloin nije bio zabeleen u ovom kraju. Da se neko ubije u strogom centru grada, pred stotine graana i popodne bio je **recept** do tad vien samo u Beogradu. Tamonji mediji udili su se tolikoj hladnokrvnosti ubice, ali jo vie injenici da mu se niko od prolaznika nije suprotstavio. Vlast je formirala i specijalni tim koji je trebao da se pozabavi ovim sluajem i rasvetli neto to je malo ko verovao da e se desiti. Krenulo se od motiva, ali je i tu bilo malo tragova da bi se istraga usmerila u pravom smeru. Jer, Raspopovi potie od ugledne crnogorske porodice, bio je uzoran sportista i nosilac najvieg ranga u karateu, a njegov dom su krasila i mnoga odlija sa raznih takmienja. Sa druge strane, imao je i bogatu policijsku karijeru. Posle diplomiranja na Pravnom fakultetu, zaposlio se u MUP Crne Gore. Jedno vreme bio je inspektor za suzbijanje privrednog kriminala, a zatim je uhlebljenje naao u Dravnoj bezbednosti. Vaio je za izuzetno sposobnog i hrabrog policajca kojem su poveravani najdelikatniji poslovi, pa je zbog toga brzo i napredovao u slubi. Mnogi su ga cenili, naroito najvii dravni funkcioneri, kao i sam predsednik ukanovi. Ipak, Raspopovi je znao da ima i neprijatelje. Ako je i bilo nekih sumnji nestale su januara 1998, tri godine pre nego to e biti ubijen, kad je pod njegov automobil, ispred stana, podmetnut eksploziv. I posle toga, nekoliko puta je bio meta napada, ali bi se uvek izvukao. U jedinom saoptenju MUP Crne Gore, povodom Raspopovievog ubistva, navedeno je samo da je **nepoznato lice na drzak i bezobziran nain liilo ivota visokog funkcionera MUP**. Ta kvalifikacija o N.N. zloincu ostala je do danas, iako se u prvo vreme tvrdilo da je ak napravljen i foto-robot ubice. Neki od prolaznika su ga opisali kao **mladia sa kapom dueg titnika**. UBICA BEZ MASKE - DARKO je u mladosti iveo brzo i raznovrsno, ne zanemarujui svoje obaveze. On je rtva zlog vremena. Uiniemo sve da pronaemo poinioce - oprotajne rei su Raspopovievog stareine Duka Markovia, izgovorene na sahrani kojoj su prisustvovali i Milo ukanovi, Filip Vujanovi, Vukain Mara... Mesec dana kasnije tadanji pomonik ministra policije Vuk Bokovi rekao je da MUP Crne Gore jo nije rasvetlio ubistva Gorana ugia i Darka Raspopovia, da se radi o delima **sa velikim stepenom prikrivenosti**, kao i da je utvreno **da izvrioci nisu iskljuivo iz Podgorice**. - Ubica Darka Raspopovia nije nosio masku, to govori o tome da je on bio siguran da ga niko nee prepoznati, odnosno da je bio **sa strane** - precizirao je Bokovi, uz napomenu da je nedovoljna efikasnost u reavanju ovih zloina proistekla i **iz pomanjkanja saradnje sa Beogradom**. Ono to je, meutim, najvie intrigiralo javnost je nagaanje zbog ega je pala glava Belog Raspopovia. Mnogi su tada prepriavali optube Gorana Matia, biveg saveznog ministra za informacije, koji je za likvidaciju Gorana ugia optuio ameriku obavetajnu agenciju CIA, ali i Darka Raspopovia. Vukain Mara, tada prvi ovek crnogorske policije nazvao je to **najveim

besmislicama**. Sa druge strane, veza izmeu ova dva ubijena oveka, bliska ukanoviu, naena je i u krijumarenju cigareta, mada niko nije eleo javno da kae o emu se tu radi. Da li su oni bili umeani u verc, da li su mu se suprotstavljali, da li su se u jednom trenutku nali na suprotnim stranama, ili je u pitanju osveta? Nema sumnje da su se interesi zloinaca i njihovi jednog trenutka nali na suprotnim stranama. Izlaz je naen u zloinu. A, on je izveden po svim mafijakim pravilima. SLUAJ RADULOVI PODGORIANIN Milan Radulovi poginuo je 19. marta 2001. kada je ispod njegovog automobila postavljena bomba. U trenutku dok je sedao u **kadet** i stavljao klju u kontakt-bravu, odjeknula je snana eksplozija od koje je Radulovi na mestu ostao mrtav. Za bombaem se jo traga. Iste godine u Podgorici je ubijen i Miko Krstovi. Ubica mu je 13. aprila priao s lea i pucao u potiljak iz automatskog pitolja. Likvidiran je gotovo na identian nain kao i Beli Raspopovi. Ni ovaj sluaj policija nije rasvetlila. TOKOM prve polovine 2001. godine u Jugoslaviji je zabeleeno 14 ubistava koja su ponela crni epitet **spektakularna likvidacija**. U njima je usmreno 17 ljudi, a pored Beograda i Podgorice, ginulo se i na ulicama Budve, Jagodine, Valjeva, Poarevca, aka ... rtve su uglavnom pripadale svetu podzemlja, ali i tajnih policijskih slubi, sumnjivog biznisa, novinarstvu... Ova ubistva oznaena su kao zloini **visokog profila**, a poinioci do danas nisu pronaeni. **Rukopis** je gotovo identian: rtva se napada podmuklo, iz zasede, automatskim orujem... Veina je pobijena u svojim automobilima, ili pored njih, bez mogunosti za samoodbranu. LJudi su ubijani i ispred svojih domova, naoigled mnogih prolaznika, a opet **bez svedoka**. Beogradska serija likvidacija prole godine poela je 15. februara, kada su u Ulici kneza Miloa, u nonim satima, ubijeni Milutin epanovi, zvani Mia Krian (31), i Gradimir Plakalovi (36), obojica iz Obrenovca. NJih dvojica su bila u **mercedesu 600 SE**, kada je iz **fijata** u pokretu otvorena vatra, u blizini Ambasade Rumunije. Tom automobilu od te noi gubi se svaki trag. Posle ispaljenih desetina metaka iz **kalanjikova**, napadai su pobegli u pravcu mostarske petlje. Smrtno ranjeni epanovi, koji je bio za volanom, vozio je jo sedamdesetak metara, a potom udario u banderu i zaustavio se. Sve se to deavalo nekoliko stotina metara od zgrade MUP Srbije. Policijska patrola koja se gotovo istog trena stvorila kod **mercedesa** ugledala je dva beivotna tela. Za epanovia i njegovog prijatelja (neki tvrde i telohranitelja) pomoi nije bilo. Izreetani su na smrt. - epanovi i Plakalovi su dobro poznati policiji i osuivani su zbog vie krivinih dela - rekao je tim povodom na konferenciji za novinare Goran Mijatovi, iz Uprave kriminalistike policije SUP Beograd. NJegove rei potvrdio je i ministar Duan Mihajlovi, koji je naveo da je Krian odgovarao zbog nasilnikog ponaanja, iznuda, protivpravnog liavanja slobode, odnosno kidnapovanja... MUTNI POSLOVI Prvi policajac Srbije tada je naveo i operativni podatak da se sumnja da se epanovi bavi preprodajom droge, kao i da nadziuje zgrade i pravi stanove.

Ovaj ovek, koji je bio mnogo poznatiji pod nadimkom Mia Krian, vaio je za jednog od vienijih ljudi u Obrenovcu, ali iji su poslovi na samoj ivici zakona. Prozivali su ga da vercuje i trguje naftom i da je u tom **biznisu** tesno saraivao sa nekim ljudima iz biveg reima. Ministar Mihajlovi je tada izneo podatak i da je epanovi priao da je lan jedne vane partije (navodno JUL), da pomae njihov rad, kao i da je sponzorisao fudbalski klub i crkvu u Obrenovcu. Jedno je bilo sigurno - Krian je bio izuzetno bogat ovek i kao takav, oigledno, nekome se zamerio. Jer, svi se slau, on je bio meta. Godinu dana pre smrti na epanovia je pucala nepoznata osoba. Pogoen je sa 11 metaka iz automata i sa tekim povredama glave i grudi prebaen u Urgentni centar. Preiveo je pravim udom i to zahvaljujui izuzetnoj fizikoj konstituciji. Na ovom sluaju policija gotovo i da nije radila, jer, kako je istakao Mihajlovi, **epanovi nije hteo da sarauje u otkrivanju napadaa, pa je ta pucnjava ostala nerazjanjena**. Nerasvetljen je ostao i dvostruki zloin poinjen nedaleko od sedita srpske policije. Policija je mesec i po dana posle dvostrukog ubistva na informativni razgovor pozvala dvojicu momaka sa Zvezdare -Sredoja ljukia ljuku i Srana Axemovia Axima. Ispitivani su o ovoj likvidaciji, ali su obojica tvrdila da sa tim nemaju nikakve veze. - epanovia sam sreo moda dva, tri puta u ivotu -priao je ljuki novinarima.- Policajci su traili i da idem na poligraf, ali sam iskoristio zakonsko pravo i odbio. Nisam pristao jer nisam eleo da navlaim bilo kakvu sumnju bez potrebe i ikakvog razloga. Odgovorno tvrdim da ja i moj drug Sran Axemovi ni direktno ni indirektno nemamo nikakve veze sa dvostrukim ubistvom. Za reavanje ovog sluaja ponuena je i nagrada od 300.000 maraka, ali do danas niko nije dobio taj novac. Ista suma novca nudi se i za informacije o jo dvadesetak ubistava, ali bezuspeno. Ubice su i dalje N.N. Samo tri dana kasnije, u po bela dana, u Humskoj ulici broj 1, preko puta Teniskog kluba **Partizan**, likvidiran je Ginisov rekorder u stomanim sklekovima - Miodrag Stojanovi Gidra (51). Na njega je nepoznati napada pucao iz pitolja oko 13.30 asova, a zatim pobegao automobilom koji nije imao registarske tablice. ARER IZ **KOLTA** Zloin se dogodio u trenutku kada je Gidra seo u svoj automobil **audi A4** i pokuao da pokrene motor. Sledeeg momenta, sa leve strane, pribliio mu se ubica i iz neposredne blizine, kroz zatvoren prozor auta, ispalio ceo arer. Tri metka pogodila su poznatog sportistu u glavu. Iako je Gidra ispod sedita imao pitolj **ruger**, nije stigao da se odbrani. Neki od oevidaca zloina opisali su ubicu kao **mladia sa crnom konom jaknom, crnim kaketom i tamnim naoarima za sunce, visokog oko 185 centimetara**. Opis, meutim, nije pomogao u njegovom pronalaenju i hvatanju. Jedino je utvreno da je imao sauesnika koji ga je ekao u zelenom **micubii koltu** i sa kojim je pobegao sa mesta zloina. Gidra Stojanovi, rodom iz Podgorice (imao prijavljeno prebivalite u naselju Bjelii, kod Bara), iako uspean sportista, imao je i policijski dosije. Osuivan je zbog raznih krivinih dela, a povezivan je i sa obraunom u novobeogradskom hotelu **Putnik** leta 1995. godine, kada je ubijen Mihajlo Divac, voa novobeogradskog klana. Gidra je sportsku karijeru zapoeo kao bokser, a u Americi je snimio i film **Roen kao ratnik**. Prvi u Jugoslaviji doneo je

**altimat fajt** - sport bez pravila - koji je uspenu promociju imao samo dva meseca pre nego to e njegov promotor biti likvidiran. Ako je za nekoga i postojala indicija zato je ubijen, toga kod Stojanovia gotovo da nije bilo. Jedini trag bile su nezvanine i polujavne prie da je uestvovao u nekakvoj kupoprodaji igraa, ali to nikad nije dokazano. Pravi masakr na ulicama Beograda usledio je 11. marta, kada su ubijeni Arkanov kum Milan orevi Bombona i njegovi prijatelji Duan Milovanovi i Milo Rokni. Pravim udom preiveo je oreviev sin Nenad, koji je tee ranjen. OPASAN svedok mnogobrojnih zloina u Beogradu, ovek koji je znao potpune i prave razloge smaknua svog kuma eljka Ranatovia Arakana, pre smaknua bivi, ipak nezgodan, saradnik Savezne slube dravne bezbednosti... Sve su ovo arijska nagaanja o ubistvu Milana orevia Bombone (50), od kojih je krenula i policija prilikom pronalska motiva za jo jednu u nizu spektakularnih likvidacija. Da bi ubili Bombonu, zloinci su napravili pravi masakr. Sa njim su u smrt otili i prijatelji Duan Milovanovi (46) i Milo Rokni (49). Srea, i telo oca, spasli su Nenada orevia (15), koji je u pucnjavi tee ranjen. Toliko krvi da bi se ubio ovek koji je itavu deceniju i po iveo mirno i povueno, van svih deavanja u beogradskom podzemlju! Da li je ista ruka vukla niti likvidacije Arkana i njegovog kuma? Rafali bri od **renoa** NA Bombonu, njegovog sina i prijatelje, koji su bili u **reno tvingu** ispaljeno je vie od 30 metaka iz automatske puke **kalanjikov** i pitolja **CZ 99**, kalibra devet milimetara. Policija je utvrdila da su se rtve u trenutku zloina vraale kui sa utakmice u malom fudbalu, nedaleko odatle. Za volanom **renoa** bio je Rokni. U momentu kad su iz Ulice gospodara Vuia skrenuli u Ulicu Nikole Sovilja, sa stepenita oblinje kue izletela su dva napadaa. Kada je Rokni video naoruane osobe pokuao je da da gas, ali su ga u tome spreili rafali. Na licu mesta ostao je Milovanovi, koga je jedan od metaka pogodio direktno u glavu. Ranjeni Rokni, Bombona i njegov sin (koga je otac telom zatitio od smrtonosnih kuruma) uspeli su da izau iz automobila. Jedan od stanara oblinje zgrade pritrao je da pomogne. Za Roknia nije bilo spasa, dok su orevii prebaeni u Urgentni centar. Bombona je ubrzo izdahnuo na Odeljenju za reanimaciju. Za to vreme ubice su sa dva **audija** pobegle u nepoznatom pravcu. O njihovoj hladnokrvnosti svedoi i podatak da je jednom od zloinaca u begu ispao automat, ali da se on vratio po njega. Pripadnici Odeljenja za suzbijanje krvnih delikata SUP Beograd u rasvetljavanju ovog sluaja krenuli su od nekoliko pretpostavki. Jedna od njih je i da je to osveta ljudi koji su bili bliski sa pokojnim Bosancem, andom, Skoletom, Batom Trlajom... Za njih se, pak, verovalo da su bili meu organizatorima Ranatovieve likvidacije u **Interkontinentalu**. Ubistvo Bombone, koji je Arkanu krstio decu - Veljka i Anastasiju, bilo je, navodno, **prebijanje dugova**. U tom smislu govorio je i pukovnik Srpske dobrovoljake garde Mihajlo Ulemek, koji je ocenio da je napad na orevia i njegove ljude samo nastavak rata podzemlja protiv Arkanovih gardista, koji su spremni da pomognu da se doe do istine o zloinu u **Interkontinentalu**.

- Ovo ubistvo je pokazalo da su protivnici Arkana jo jaki, da imaju dobre pozicije u Beogradu, ak i u samoj policiji, kao i da imaju novca da organizuju likvidaciju Arkanovog kuma - objanjavao je Ulemek. Za orevia se prialo da je imao lanac kiosaka za prodaju skupocenih inostranih alkoholnih pia (najvie viskija). Spominjalo se da je finansijski pomagao jedan beogradski fudbalski klub. Bombona je bio jedan od retkih, ali veoma bliskih i izuzetno poverljivih ljudi eljka Ranatovia Arkana. Znao ko su gospodari smrti IPAK, i pored velike bliskosti, orevi nije pripadao Srpskoj dobrovoljakoj gardi, niti je bio lan Stranke srpskog jedinstva. Oni koji su ih poznavali kau da su kumovi imali izrazito suprotne politike stavove. NJih dvojica, meutim, znali su se od detinjstva, zajedno su odrasli i stasali na beogradskom asfaltu. Nisu se odvajali ni kad su otili u inostranstvo. Prialo se da je jednom Bombona spasao Arkanu ivot u vedskoj. Sa takvim, avanturistikim ivotom, orevi je prestao pre petnaestak godina, kada se oenio, a uskoro dobio i decu. Po povratku iz Evrope uplovio je u poslovne vode. Nema podataka da je osuivan, iako se nagaalo da je jedno vreme proveo u Zabeli. Iako se ime Milana orevi, praktino od 1986. godine, nije vezivalo za neku aferu, skandal ili likvidaciju, niti je on pripadao kriminalnom miljeu, prialo se da je upuen u mnoga deavanja. Ta njegova saznanja, uje se danas, mnogima su smetala. Strahovalo se da kad-tad moe da progovori i ugrozi ne samo pozicije mnogih **novokomponovanih biznismena**, ve da im zbog toga i ivote dovede u opasnost. Govorilo se i da je prijateljima poverio da zna da mu preti opasnost, ali se zbog toga nije mnogo uzbuivao. Znao je da kae da od **smrti niko nije pobegao**, pa se nije, kao mnogi, ni naoruao. Verovalo se da jedino on zna pravu istinu o Arkanovoj smrti, kao i da ukae ne samo ko su egzekutori, ve i nalogodavci u mnogim beogradskim smaknuima. Pojedinci su u njegovoj smrti videli i tragove prolosti. Navodno, njegovo ubistvo je povezano sa razobliavanjem vrha Dravne bezbednosti Srbije i naporima ostatka bive policijske vrhuke i kriminalaca da se sprei otkrivanje mnogobrojnih mutnih poslova nekadanjeg reima. Za rasvetljavanje likvidacije Bombone, sadanji ministar unutranjih poslova Srbije raspisao je nagradu od 300.000 maraka. Veruje se da e se reavanjem ovog zloina, na jo neka smaknua u Beogradu baciti vie svetla, koje bi dovelo do hvatanja zloinaca, ili bar njihovog identifikovanja. Policija je povodom likvidacije Milana orevia Bombone Okrunom javnom tuilatvu u Beogradu podnela krivinu prijavu po kojoj su **N.N. poinioci, iz nepoznatog oruja ispalili vei broj projektila u pravcu kola, vlasnitvo Roknia**. Istraga je tu i stala. ODREDI SMRTI BOMBONA je uskom krugu ljudi detaljno objanjavao kako funkcioniu beogradski **odredi smrti**, koji su proteklih godina sejali smrt na prestonikim ulicama. Tvrdio je da ih je oformio tajni deo policije, ali i da su oni u nekim sluajevima delovali samostalno, ak i suprotno nareenju. Kao bivi saradnik Savezne DB mnogo toga je znao. Tvrdilo se da bi njegovim svedoenjem na meti se nali i neki pripadnici **crvenih beretki**.

MAFIJA je u Srbiji, ali i u Crnoj Gori iza sebe ostavljala samo grobove. Nije bilo dana, a tako je i sada, da se nije ginulo. Prvu polovinu 2001. obeleile su likvidacije biznismena, iji su poslovi na samoj ivici zakona, ali i ljudi sa sumnjivim biografijama u ijim su xepovima pronaene slubene policijske znake... Luka Mirkovi (39), kontroverzni beogradski biznismen, ubijen je 24. aprila dok je sedeo u svojoj dnevnoj sobi i gledao televizijski program. Ubica je proao dvorite Mirkovieve velelepne kue u naselju Medakovi i kroz prozor pucao automatom, najverovatnije **korpionom**. U tom trenutku u domu rtve bile su i njegove tri erke, kao i dve roake, ali sreom zloinac ih je potedeo. METAK U LEIMA UTVRENO je da je neposredno pre smaknua Mirkovi stigao kui i uao u dnevnu sobu. Bilo je 23.45 sati. Seo je na trosed i ukljuio televizor. Kada je, negde oko ponoi, ostao sam - zapratalo je. Meci su ga pogaali u glavu i grudi. Zloinac je potom trei proao kraj bazena i nestao u mraku. Ocu je prva pritekla u pomo najstarija erka. Pozvana je policija, Hitna pomo... Ubrzo su blokirane sve okolne ulice, ali egzekutor nije pronaen. - Ubijen je muki - govorili su Mirkovievi prijatelji. - Nije bio kriminalac. Nikada ni mrava nije zgazio. Svi poslovi su mu bili legalni. Drao je butik u centru i nekoliko trgovinskih radnji. Da li je Mirkovi poslovao legalno ili ne za iru javnost i nije toliko bitno. O tome je trebalo da vode rauna nadleni organi. Ipak, iz ko zna kojih razloga on je nekoliko puta bio na meti likvidatora. Poslednji put, etiri godine pre smrti, ranjen je sa dva hica u lea, od kojih jedan nije ni izvaen, jer se zaglavio u kimi. Posle oporavka, oteano je hodao i to uvek uz pomo tapa, koji je kraj njega bio i u trenutku kad je ubijen. Za Mirkovia se prialo da je bio u veoma dobrim odnosima sa Miom Nikiem, koga je, takoe, nepoznati napada ubio 11. jula 1995. godine ispred kafia **Mig** na Zvezdari (tada je poginuo i Petar Kotoranin). Navodno, posle Nikieve smrti, veinu poslova preuzeo je njegov prijatelj Luka. Kao veliki ljubitelj sporta, finansijski je pomagao jednom sportskom klubu. Upueni u beogradske poslove tvrdili su i da je Mirkovi poslovno saraivao sa pokojnim eljkom Ranatoviem Arkanom i Milenkom Mandiem Mandom, takoe, nasilno umorenim. Navodno, imao je bliske veze, ne samo line ve i poslovne, i sa Vasom Pavieviem (likvidiran u svom automobilu u blizini Budve), koga je tampa nazivala **kraljem crnogorskog podzemlja**. Sa Pavieviem i Jugom Vuiniem (treba li rei da je i ovaj ovek likvidiran pod nerasvetljenim okolnostima)bio je u biznisu oko kazina. Mnogi sada tvrde da ga je upravo taj posao i kotao glave. JAKE VEZE SEDAM dana kasnije, 30. aprila, oko 14 sati, na Dedinju je ubijen Milan Rajkovi (45). On se, neposredno pre zloina, dovezao svojim automobilom **mercedes E290** i parkirao preko puta nove zgrade Pink televizije. Svratio je u oblinju prodavnicu **Ce marketa**, a posle kupovine, na ulici su mu prila dvojica momaka. Istog trenutka nemaskirani dvojac izvadio je pitolje i zapucao. Hici su bili precizni. Gotovo desetak metaka pogodilo je Rajkovia u glavu i grudi. Ubice su zatim kolima pobegle sa mesta zloina. Tokom uviaja policija je kod rtve, koja je inae imala prijavljeno prebivalite u

Beogradu, pronala slubenu legitimaciju i znaku MUP Crne Gore. U Rajkovievoj torbici naena je i vea koliina maraka. Interesantan je podatak da je SUP Beograd odmah doao do saznanja da je Rajkoviu tri godine ranije crnogorska policija oduzela legitimaciju, ali pod kojim ju je okolnostima ponovo dobio niko nije hteo da kae. Bilo je nejasno i ta je radio u tamonjem MUP. Rajkovi je u Beogradu imao nekoliko lokala, i to u prestinom trnom centru **Siti pasa**, a zidao je i kuu na Dedinju. Svojevremeno je bio i uhapen, ali se ubrzo obreo na slobodi. On i jo jedan Jugosloven, koji je jo od tada u bekstvu, vezivani su za mutne radnje u nekoj austrijskoj firmi. Ipak, najvei deo poslova Milana Rajkovia bili su usmereni ka Crnoj Gori i Sloveniji. Tvrdilo se da je u veoma bliskim, pa i roakim, vezama sa nekim funkcionerima crnogorske vlasti, kao i sa Milom ukanoviem lino. Osim toga, bio je i blizak saradnik Radojice Nikevia, vlasnika Stambene zadruge **umadija**, koga je nepoznati zloinac ubio 1993. godine, takoe na Dedinju. HLADNO ORUJE OVAJ Beograanin, sa znakom crnogorske policije, bio je prijatelj i sa Arkanovim kumom Milanom oreviem Bombonom, ubijenog samo mesec i po dana ranije. Tvrdi se da su imali i zajedniki biznis. Navodno, poslovne relacije Rajkovia su vezivale i za Andriju Drakovia, koji trenutno u zatvoru izdrava viegodinju kaznu zbog ubistva Surinca Zvonka Pleia Plee. Mesec i po dana kasnije u arkovu je likvidiran Saa Janjuevi (30). Dok je bio u svom BMW presreli su ga napadai u **mercedesu** i **golfu**. Potom je otvorena unakrsna vatra u kojoj ovaj mladi ovek nije imao ansu da preivi. Janjuevi je bio dobro poznat beogradskoj policiji, uglavnom zbog razbojnitava. Neposredno pred smrt je bio uhapen jer je u blizini novobeogradskih splavova presretao ljude i otimao im zlatni nakit, novac i sve vrednije stvari. U tim pljakama koristio je bejzbol palicu i no. U podzemlju se tvrdi da je u tim **pohodima** napao i prijateljicu jednog **opasnog momka**. Sumnja se, da je moda zbog toga i ubijen. Sline likvidacije te, 2001. deavale su se i u Poarevcu, aku, Valjevu... Dragan ivkovi Fikal smrtno je ranjen 14. marta u blizini svoje kue u Poarevcu. Napadnut je dok je bio za volanom svog **mercedesa**, a ubice su pucale iz drugog vozila u paralelenoj vonji. I njegov mlai brat Zoran ubijen je pod slinim okolnostima. Navodno, obojica su stradala zbog biznisa. U selu Trnava kod aka 18. marta likvidiran je Radoslav Plani i to hicima kroz prozor lokalnog ahovskog kluba. Na Plania je i ranije pucano, a neko je svojevremeno bacio i bombu na njegovu kuu. Ubistvo Gorana Gvozdenovia, 2. juna, u Valjevu, jedno je od najsvirepijih zloina u Srbiji. Ubice, dvojica ili trojica, saekale su ga usred noi u ulazu zgrade gde je iveo i izmasakrirale maetama. O motivima, kao i kod gore navedenih sluajeva, samo se nagaa. Nijedan od ovih zloina nije rasvetljen. SAMO nastavi ovako! Pa, ne znam dokle e stii - bila je jedna od poslednjih pretnji upunih stalnom dopisnuku **Veernjih novosti** iz Jagodine - Milanu Pantiu (47). Samo mesec dana kasnije muki, u hodniku zgrade gde je stanovao, sa veknom hleba u ruci na novinar je ubijen! Pravda za ovaj svirepi zloin - jo eka! Bilo je tiho jutro 11. juna 2001. godine, oko 7.50 sati. Panti je poao do prodavnice da kupi osnovne namirnice za kuu. Zloinac ga je saekao u

povratku. Zlikovaki, s lea, nekoliko puta udario je novinara **Novosti** u potiljak. Panti je ubrzo izdahnuo. Mrtvog novinara, u lokvi krvi, prva je primetila jedna devojica, uenica drugog razreda oblinje osnovne kole. Uplaena, protrala je kraj tela i pobegla iz zgrade. Policija je na mestu zloina zatekla jeziv prizor. Svuda krv i - dva hleba. Neki od stanara ispriali su da su uli galamu koja je dopirala iz hodnika, ali da su mislili da se **deca igraju**. Pripadnici MUP Srbije ubrzo su krenuli u veliku i opsenu istragu, dotad nevienu u ovom gradu. Ipak, ni godinu dana kasnije ubica nije pronaen, iako je napravljen foto-robot, a jo manje su poznati organizatori i naruioci novinarske smrti. Kako vreme odmie, javnost je sve manje uverena da e ova likvidacija biti reena. UBICA NEPOZNAT! **ELJAJUI** Pantievu prolost, praktino od samog roenja, istrani organi su jedino doli do zakljuka da je ubijen zbog svog - pisanja! Ekipa koja je formirana da rasvetli ovu likvidaciju, iitala je gotovo sve njegove tekstove, sasluala stotine ljudi, a potom napravila **skicu** motiva i eventualnih nalogodavaca novinarske egzekucije. Inspektori su danononim radom, krug sumnji i motiva suzili na tri imena. Re je, naravno, o onima koji su mogli u Pantiu da vide smetnju ili da mu se svete zbog novinskih lanaka. Naravno, direktni izvrilac monstruoznog plana ni tada, kao ni danas - nije poznat. Ipak, od te svojevrsne **skice** Pantieve smrti nije se otilo dalje. Za bilo kakve, iole ozbiljnije, optube na bilo koju od ove tri adrese - trebalo je imati dokaza. A, njih nema. Ostale su samo indicije. Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav eelj predloio je, slino kao i u sluaju ubistva ministra vojnog Pavla Bulatovia, da se formira anketni odbor koji bi ispitao ko je i zato ubio novinara Milana Pantia. Taj predlog, meutim, nije usvojen. Zato? - Panti je jedini novinar koji je ubijen u proteklih deset godina zbog asnog i potenog obavljanja novinarskog posla - obrazlagao je lider radikala. - Cela Jagodina zna da su samo dva oveka mogla biti umeana u ovo ubistvo, a u javnosti se pominjalo ime saveznog poslanika Dragana Nikolia Femana i jednog republikog poslanika. Panti je pisao o aferama vezanim za imena tih ljudi. Moda njih dvojica prebacuju krivicu jedan na drugog. To treba da se utvrdi. Jedan od njih dvojice je sigurno kriv. SERIJA O KORUPCIJI OBOJICA **prozvanih** odbacila su insinuacije Vojislava eelja da su upleteni u nasilnu smrt Milana Pantia. Kada je i policijska istraga zapala u svojevrsni orsokak, ministar unutranjih poslova Srbije Duan Mihajlovi raspisao je nagradu u iznosu od 300.000 maraka za svaku informaciju koja bi dovela do reenja svirepog ubistva novinara Pantia. Ni to, meutim, nije bilo od koristi. Neposredno pred smrt Panti je spremao seriju tekstova o korupciji i aferama u jagodinskom pravosuu, ali i nekim firmama. Deo toga, samo vrh kriminalnog brega, ve je bio objavio. Za glavni **udar**, meutim, tek se bio pripremio, sakupio mnoga dokumenta, svedoenja, ali se, verovatno, i predmet njegove **obrade** pripremao. Poslao mu je ubicu. U jedno su gotovo svi sigurni - Pantia je glave kotalo pisanje o organizovanom kriminalu. A toga je bar u Jagodini, kao uostalom i jo 26 gradova u Srbiji - bilo i ima napretek. Jer, samo u gradu naeg novinara deluju etiri mafijake organizacije sa 22 pripadnika, kao i jo 21 **solista**, odnosno

ovek koji sam obavlja sve svoje poslove. O svemu tome postoje podaci u svojevrsnoj socijalnoj **karti** naeg vremena, nazvanoj **Kriminalne grupe i pojedinci koji se bave organizovanim kriminalom** u **izdanju** MUP Srbije. U ovoj policijskoj **enciklopediji** za Jagodinu se jo navodi da se svim vrstama kriminala bavi jedna organizacija, kao i osam **solista**. Za drogu su zaduena tri klana i jedan pojedinac, kraom vozila se bave, takoe, tri ekipe, dok je za privredni kriminal **zadueno** deset **solista**. SLUAJ PIVARA U TIM podacima navedeno je i ko od Jagodinaca tesno sarauje sa surinskim i kruevakim klanom, ko ima **uporite** u dravnim organima, ko ide kod sudije i naelnika policije **na slavu**... O svemu tome pisao je i Milan Panti. - Iza ubistva Pantia, uveren sam, stoje ljudi iz Jagodinske pivare, koje titi jedan vrlo moan ovek u tom gradu - pisao je **Novostima** novopazarski biznismen Smail Sinanovi Magi. Dve nedelje pre Milanove smrti uo sam se sa njim telefonom i predloio da mu dostavim kompletnu dokumentaciju o **sluaju Pivara**, u koji sam i sam ukljuen. Pristao je da se vidimo i da mu uruim dokumentaciju. Ubica ga je, naalost, preduhitrio. Da li je u pitanju pivara, afere u sudu, skandali u nekim drugim firmama ili neto etvrto - u ovom momentu gotovo da je nebitno. Jedan ovek je ubijen, samo da bi se ubila i sakrila istina. - U Srbiji i dalje novinari glavama plaaju borbu za istinu, a vlast jo nije u stanju da istrebi leglo kriminala i presee krvave tragove mafije - ovim reima od naeg novinara oprostio se Manojlo - Manjo Vukoti, glavni i odgovorni urednik **Veernjih novosti**. - Panti je ubijen na kunom pragu samo zato to je radio svoj posao. A, radio ga je kako treba: valjano, predano, iskreno, sa uverenjem. Istina je bila iroki front kojim je eleo da ide ka jednoj drugaijoj, plemenitijoj i demokratskoj Srbiji. Na tom putu, meutim, ispreili su se ljudi ija lica prekrivaju arape, ljudi, iji se metak ne uje, oni koji napadaju s lea, brane i pljakaju otetu i tuu imovinu. Kriminal je uao u sve drutvene pore, mafija se ustoliila i gleda nas sa televizijskih ekrana, pria sa skuptinskih govornica, hapsi nas i sudi nam. Dokle? GODINAMA pre nego to e surovo zavriti na beogradskim ulicama, mnogi **opasni momci** karijeru su sa one strane zakona zakljuivali kupovinom nekih od nierazrednih sportskih klubova. Novac zaraen nelegalnim poslovima ulagali su u svoju, bar se tako inilo, veliku ljubav - fudbal. Posle burne mladosti, u jednom momentu veina njih poelela je mirnije dane. Prava bogatstva davali su za najpopularniju sporednu stvar na svetu. **Nevernim Tomama** objanjavali su da im je elja da decu povuku sa sve nesigurnijih ulica, prebace ih na zelene terene i njihovu nesputanu energiju kanaliu u sport. Ipak, pojedinci su u fudbalu videli i mogunost da **operu** nezakonito steen novac, ali i da jo vie poveaju bankovne raune. Kraj devedesetih godina, meutim, kao i poetak novog milenijuma, obeleie i krvave egzekucije vlasnika, uglavnom malih fudbalskih klubova. Gotovo nijedan od tih zloina nije reen. I dalje se nagaa da li ih je glave kotala lopta ili su ih, pak, stigle aveti prolosti. **GLUVI** MECI

BRANISLAV Trojanovi Trojke (48), vlasnik Fudbalskog kluba **Zvezdara**, ubijen je ranih jutarnjih sati 21. jula 2001. godine ispred svog doma na Zvezdari. Izaao je iz kue neto pre pet sati. Samo to je seo u automobil **peo**, inae vlasnitvo rentakar agencije, i stavio klju u kontakt-bravu odjeknuli su hici. Zloinac je pucao iz pitolja sa priguivaem. Ispalio je osam metaka, od kojih polovinu Trojanoviu u glavu. Vlasnik **Zvezdare** na mestu je ostao mrtav, dok je likvidator sa mesta zloina pobegao automobilom u kojem ga je ekao sauesnik. Telo ubijenog pronaao je neko od prolaznika i pozvao policiju. Trojanovi je tog kobnog jutra urio na aerodrom. Trebalo je da odleti u inostranstvo i zavri neke ranije ugovorene poslove. - Bane je iveo u nekoj sasvim drugoj sferi ivota, nikad se nije bavio sumnjivim poslovima - priao je posle tragedije njegov brat Dragan. - Radio je samo za svoj sport, klub i igrae. Nije mu se potkrala greka da tokom rata trguje naftom, cigaretama, kafom... Bane je u klubu sve postigao sam. Nikog nije vukao za rukav da ulae u **Zvezdaru**. Planirao je da na leto 2002. otvori velelepni stadion sa 12.000 sedita. Za to, meutim, trenutno nije imao novca. Zbog toga je i krenuo na put, kako bi ispitao mogunost oko transfera nekih igraa, ime bi se i finansirala izgradnja stadiona. Bliski saradnici, igrai, ali i dobar deo sportske javnosti za Trojketa su imali samo rei hvale. Tvrdili su da se radi o **najplemenitijem i najboljem oveku na ovim prostorima**, koji se prema svojim momcima postavljao kao otac pa i kad bi gubili utakmice. Svi su se pitali kome je takav ovek mogao uopte da smeta?! Policija je, sa svoje strane, tokom uviaja, a i kasnije, pokuavala da pronae tragove zloina, ali i motive koji e je dovesti do ubice i nalogodavaca. Trojanovi je, pored fudbalskog kluba, posedovao i piceriju **Klub 42**, piceriju i restoran **Mis**, bio je suvlasnik kockarnice **Ta**... U svet lopte uao je 1992. godine sa kumom Miodragom Miom Nikiem. SOLISTA IZ PODZEMLJA VLASNIK **Zvezdare** do 11. jula 1995. godine bio je Niki. Tog dana, pod jo nerasvetljenim okolnostima, on je ubijen sa Petrom Kotoraninom ispred kafia **Mig** na Zvezdari. Zloinac nije pronaen, a upravljanje klubom preuzeo je Trojanovi. Posle smrti svog kuma, Trojke je gotovo celog sebe davao za **Zvezdaru**. Napravio je izuzetan sportski kolektiv iz kog je iznedreno nekoliko vrhunskih igraa. Za sedam godina ovaj klub je iz Beogradske zone uspeo da ue u Prvu saveznu ligu. Budui stadion trebalo je da ponese ime **Miodrag Mia Niki**. Trojanovi je roen na Zvezdari. Kao veina nestanih mladia u to vreme, i on se dokazivao pesnicama u organizovanim tuama. Druio se sa LJubom Zemuncem, orem Booviem Gikom... **Karijeru** je nastavio u inostranstvu, a zli jezici su govorili da je **radio** provale. O njemu se prialo kao o **solisti** - oveku koji je voleo sve sam da odradi. U podzemlju se ukalo da su ga evropski policajci nekoliko puta hapsili, a tamonji sudovi mu presuivali. Navodno, poetkom devedesetih godina uleteo je, sa jo nekim ljudima, u **kombinaciju** iz koje je izaao **tei** za vie miliona maraka. O tom **poslu** se vrlo malo zna i uglavnom se nagaa. Ubrzo posle toga poinje njegov uspon u Beogradu. Otvara restorane, butike, kazina... Za Trojanovia se prialo da je bio blizak i sa Lukom Mirkoviem, ubijenim samo nekoliko meseci ranije. Trojketovo ime vezivalo se i za nekrunisanog kralja crnogorskog podzemlja Vasu Pavievia, likvidiranog

nekoliko godina ranije na putu iz Bara za Budvu... O njemu se prialo kao o izuzetno bogatom i imunom oveku. KOBNA LOPTA KADA je stao na **crtu** zloincu, Trojanovi nije bio naoruan. Oko sebe nije imao nijednog telohranitelja. Smatrao je da su dovoljna zatita brojni drugovi, ali da mu i ne preti nikakva opasnost. Ipak, on je bio esti vlasnik nekog fudbalskog kluba ija je uspena karijera u poslednjih est godina prekinuta hicima nepoznatog zloinca. Prvi na toj crnoj listi bio je njegov kum Mia Niki. Nedugo zatim, u Novom Beogradu rafalima iz automata ubijeni su Jusuf Buli Jusa i Petar Vujii. Jusa je bio vlasnik FK **eleznik**, a Vujii direktor njegovog kluba. Poetkom 2000, takoe u Novom Beogradu, likvidiran je i Radoslav Trlaji Trlaja, voa tamonjeg klana i vlasnik, odnosno predsednik FK **Beanija**. eljko Ranatovi Arkan, vlasnik jednog od najuspenijih klubova, u prvo vreme malog, kluba **Obili**, kao i gore navedeni, nasilno je umoren. Njegove se ubice, dodue, znaju, ali ne i naruioci krvavog ina. Ipak, do danas je ostalo nejasno da li su svi oni likvidirani zbog fudbala (to je malo verovatno) ili, pak, zbog svog biznisa. - Za neke igrae prodate u inostranstvu gazde su dobijale i po nekoliko miliona maraka - tvrde upueni. - Sport je postao i te kako unosan biznis. Nesporno je da su gotovo svi ubijeni vlasnici fudbalskih klubova od nierazrednih ekipa, za kratko vreme, napravili timove vrhunskih fudbalera, sagradili stadione, stvorili posebna sportska carstva vredna milione dolara... NJihov posao sada su nastavili najblii - supruge, deca, braa... Primeri svedoe da je lopta za mnoge bila kobna. Ali, verovatno, ne samo ona. NIKADA jedna likvidacija nije izazvala takvu politiku krizu i skandal koji je nedeljama punio stupce novina, kao smrt biveg pukovnika Dravne bezbednosti MUP Srbije Momira Gavrilovia Gavre (43). Verovatno bi i ovaj zloin bio predmet panje samo novinara crne hronike i kriminologa, da nekoliko sati pre smaknua rtva nije bila u kabinetu predsednika Jugoslavije Vojislava Kotunice. Bivi radnik DB ubijen je na parkingu u novobeogradskoj Ulici Dona Kenedija, u momentu dok se vraao iz prodavnice. Ubice, pretpostavlja se da ih je bilo dvojica, saekali su ga oko 22.15 sati i zapucale iz automata **korpion**. Tri hica pogodila su Gavrilovia u lea, a etiri u glavu. Gavra je u torbici koju je nosio ispod pazuha imao pitolj, ali su ga zloinci iznenadili dok je u obe ruke drao kese sa namirnicama, pa nije stigao da ga upotrebi i tako pokua da se odbrani. Pretpostavlja se da je jedan od egzekutora priao Gavriloviu s lea, dok je drugi stao ispred njega. U unakrsnoj vatri on, jednostavno, nije imao anse da preivi. **GOVOR** KORPIONA SMRTONOSNE hice, kalibra 7,65 milimetara, gotovo da niko nije uo, iako, po svemu sudei, likvidatori nisu koristili priguiva. U trenutku zloina, meutim, tuda su prolazili kamioni **Gradske istoe**, koji su praznili kontejnere, pa od buke niko nije uo pucnje. Interesantno je da je pod slinim okolnostima ubijen i ika Petrovi, dugogodinji direktor JAT. Ni hice u njega niko nije uo, takoe, zbog vozila **istoe**. Vie od same Gavrine smrti, javnost je uzrujala injenica da je istog dana kad je ubijen, bio u kabinetu predsednika SRJ i razgovarao sa njegovim najbliim

saradnicima. Tom prilikom, kako je navedeno, on je ostavio i kljuna dokumenta o organizovanom kriminalu u Srbiji i njegovoj sprezi sa najviim predstavnicima dravnih organa. Nekoliko sati kasnije likvidiran je po svim mafijakim pravilima. Bez svedoka i tragova. Nedugo zatim usledio je prvi vei sukob izmeu dve kljune lanice nove demokratske vlasti, koji je prerastao u prvorazredan skandal na politikoj sceni Srbije. Jer, navodno, Gavra je ispriao ko je i na koji nain iz Vlade Srbije povezan sa surinskim klanom, ali i ne samo sa njim. Po strani nije ostala ni policija. Na konferenciji za novinare javnost je obavetena da je povodom smrti biveg radnika DB obavljeno vie od 150 informativnih razgovora, kao i da je jedan od sasluanih video **jednu osobu kako bei sa parkinga u Ulici Dona Kenedija**. Operativci SUP Beograd dobili su opis tog mukarca, i, navodno, napravljen je foto-robot. Ipak, nije se maklo dalje od toga. Naravno, i za rasvetljavanje ovog zloina, kao i desetak drugih, ministar policije Duan Mihajlovi raspisao je nagradu od 300.000 maraka. Do danas, meutim, niko nije dobio novac, jer dostavljene informacije nisu doprinele da se sluaj biveg pukovnika DB rei. VEZE U PODZEMLJU TOKOM viednevne istrage donekle je, meutim, rekonstruisan taj poslednji dan u ivotu Momira Gavrilovia. Oko 10 sati on je otiao u Palatu federacije na, ranije, zakazan sastanak u kabinetu predsednika Kotunice. Na taj susret odvezao ga je Branko uri iz Novog Sada, bivi komandant Specijalne antiteroristike jedinice (SAJ) MUP za Vojvodinu. Prema reima Dragana Karleue, zamenika naelnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK), uri je nekoliko meseci ranije napustio policiju i zaposlio se u obezbeenju biznismena Stanka Subotia Caneta. Iz Palate federacije Gavra je, potom, otiao do jednog prijatelja i ispriao mu o susretu sa Kotuniinim savetnicima. Navodno, razgovarali su o kadrovskim promenama u MUP Srbije, a Gavra je predlagao i koji bi ljudi mogli da se vrate u Resor dravne bezbednosti. Tada je, kako se nagaa, dao podatke o povezanosti pojedinaca iz vrha policije sa mafijom. Karleua je ispriao i da se Gavrilovi tog popodneva sastao i sa Vukom Staniiem, koji radi kod Subotia, inae, sinom biveg naelnika DB Jovice. Ipak, svi ti detalji istrazi su bili od male pomoi. Uprkos tome, policija je, po prvi put, saoptila i neke detalje iz ivota rtve. Navedeno je da je Gavrilovi bio u poslovnim vezama sa mnogim ljudima iz srpskog kriminala, da je bio blizak sa Vanjom Bokanom, ubijenim u Atini, Andrijom Drakoviem (osuen zbog ubistva Zvonka Pleia), Stankom Subotiem Canetom... Navodno, Gavra je imao i nekoliko butika sa odeom ekskluzivnih svetskih marki. SUMNJIVI POSLOVI POLICIJA je navela i da je jedno vreme Gavrilovi proveo na ratitu u Kninu, Slavoniji, Baranji, da se druio sa kriminalcima, ali i da je bio u vezi sa Zoranom Ristoviem Prikom, nekadanjim pripadnikom **crvenih beretki** (njegovo telo, sa odseenom glavom, pronaeno prole godine u jednom potoku u Beogradu) i Branislavom Trojanoviem Trojketom, takoe nasilno usmrenim, eljkom Ranatoviem Arkanom, Milanom Milanoviem Mrgudom... elnici MUP Srbije naveli su i svoja operativna saznanja da je Gavra uestvovao u nekim likvidacijama u prestonici, otmicama, ucenama, uterivanju dugova, da

je kontaktirao sa krijumarima droge, a povrh svega drao i privatan zatvor... Povodom celog sluaja naciji se obratio i predsednik Kotunica. On je naveo da je u razgovoru sa njegovim saradnicima Gavrilovi izneo zabrinutost zbog korupcije i prodora organizovanog kriminala u strukture vlasti. Beleke o tim razgovorima dostavljene su i Okrunom javnom tuilatvu u Beogradu, ali je saopteno da nema osnova za pokretanje postupka protiv bilo koga pomenutog u tom susretu. Tuilatvo je naglasilo da Gavrilovi u kabinetu predsednika SRJ nije ostavio nikakva dokumenta, niti je pomenuo bilo koje ime iz Vlade Srbije ili drugog dravnog organa koji je u sprezi sa elnicima organizovanog kriminala. Ipak, proverena su meusobna poslovanja preduzea koja je on pomenuo **Jugopetrola**, Savezne uprave carine, Direkcije za puteve Srbije, preduzea za puteve **Beograd** i firme **Difens**. I dalje se, meutim, ne zna zato je Gavrilovi te tree veeri avgusta morao da bude likvidiran. Da li je ivotom **platio** ranije **dugove**, da li je suvie znao o mafiji ili mu je glave dola poseta kabinetu predsednika SRJ i susret sa njegovim savetnicima? A, moda su se interesi svih onih kojima je smetao, te noi, jednostavno, poklopili. Pukovnik DB je, po svemu sudei, morao da umre. BIO je Arkanov blizak prijatelj. Svojevremeno i zamenik komandanta Srpske dobrovoljake garde. Pred kraj ivota uao u biznis sa izgradnjom kua i lokala, a potom ih preprodavao. Ne zna se ta ga je od nabrojanog kotalo glave. Slavko Mijovi (49), zvani Mija Pijuk, ubijen je 18. oktobra 2001. godine, hicima iz zlokobnog **kalanjikova**. Ubice su Mijovia saekale na prilaznoj stazi ulaza u restoran **ukariki** u istoimenom beogradskom naselju. Ispaljeno je vie od 30 hitaca iz automata, a u pravoj kii metaka sluajno je ranjen i arko Petronijevi, gost oblinjeg bilijar-kafia. Zloinci su sa mesta napada pobegli kolima ka centru grada. Policija je utvrdila da je neposredno pre smrti Mijovi sedeo u lokalu sa prijateljima. U jednom trenutku je ustao i krenuo ka svom, nekoliko metara dalje parkiranom dipu **micubii pajero**. Dok je pokuavao da otkljua vrata, odjeknuo je prvi rafal. Potom drugi, trei, etvrti. Smrtno ranjeni Arkanov prijatelj pao je kraj svog vozila. Jedan od kuruma pogodio ga je direktno u glavu. STARI ZNANAC POLICIJE TOKOM uviaja pripadnici SUP Beograd kod Mijovia su pronali pitolj, ali on nije stigao ni da se mai za njega. Teko ranjeni Petronijevi prebaen je u Urgentni centar sa prostrelnom ranom na glavi. Ni ovaj zloin, kao ni desetine drugih, do danas nije reen. Tadanji naelnik SUP Beograd, general Boko Buha, koji je u meuvremenu i sam stradao od ruku nepoznatih ubica, rekao je na konferenciji za novinare da je Mijovi bio dobro poznat policiji, kao i da je vie puta osuivan. Nekoliko godina proveo je i na robiji. Mija Pijuk, osim velikog prijateljstva sa Arkanom, bio je u izuzetnim odnosima i sa njegovim kumom Milanom oreviem Bombonom, koji je, takoe, pola godine ranije, spektakularno likvidiran nadomak svoje kue. Prialo se, takoe, da ima dobre veze u crnogorskoj i srpskoj vlasti, koje su, uostalom, krasile i Ranatovia. Navodno, bio je blizak i sa Radmilom Bogdanoviem, bivim ministrom policije, kao i sa Mihaljom Kertesom, nekadanjim direktorom Carine. Mijovi je sedamdesetih godina pripadao ondanjoj generaciji **estokih momaka**. Zbog pljake jednog beogradskog arhitekte, koji je zbog nanetih

povreda ubrzo preminuo u bolnici, sa grupom sauesnika osuen je na 12 godina zatvora. Kaznu je - ne celu - odleao u zatvoru u Zabeli. Zbog **poslova** esto je znao da se uputi i u inostranstvo. Kada je Ranatovi otvorio poslastiarnicu **Ari**, Mijovi je preko puta otvorio klub **Paladijum**. Taj lokal je, potom, prerastao u kockarnicu, a onda je zatvoren. Interesantno je da je ubrzo po otvaranju kazina na Mijovia pucano i on je tada ranjen. Brzo se oporavio, ali nikad nije hteo da kae ko ga je napao, iako su upueni tvrdili da on **sve zna**. VEZE U PODZEMLJU IPAK, taj napad bio je povod da se on na neki nain povue iz javnog ivota i krene u poslove, sa, upueni tvrde, obe strane zakona. Ila je pria da on, navodno, ima ekipu momaka, koja je preuzimala pojedine firme u Beogradu. To su mu, kako se nagaalo, omoguavali prijatelji iz nekadanjeg reima, ali vrha policije. Za nekadanjeg zamenika komandanta SDG prialo se da se posvaao sa Arkanom 1993. godine oko toga ko je prvi ovek **Tigrova**. Posle sukoba Mijovi je napustio Erdut, gde je bio kamp za obuku gardista, ali je sa Ranatoviem i dalje ostao veliki prijatelj. Mijovi je bio u vezi i sa crnogorskim podzemljem i tvrdilo se da je uestvovao u nekim pucnjavama u Podgorici, Nikiu i Kolainu. Iako ga je tamonja policija i privodila, ubrzo bi se obreo na slobodi. Navodno, to su mu omoguavali uticajni prijatelji. Pred kraj ivota Mija Pijuk je, kako su tvrdili upueni, krenuo sa graevinskim poslovima. Kupovao je zemljite, gradio kue i lokale, a potom ih preprodavao. Pretpostavlja se da se u tom biznisu i zamerio graevinskoj mafiji koja hara Beogradom. U zamrenim nitima Mijovieve prolosti, ali i poslovima koje je radio pred smrt - verovatno treba traiti i uzroke njegovog smaknua. Desetak dana kasnije na Karaburmi, ispred svoje kue, ubijen je i Neboja Pumpalovi Pumpi (32). On je likvidiran hicima iz pitolja dok je popravljao svoj automobil. Pretpostavlja se da je rtva poznavala ubice (prialo se o dvojici), jer se neposredno pre hitaca uo uan razgovor. Pumpalovi je na mestu ostao mrtav, a nedaleko odatle, u dvoritu, bili su mu supruga i dete. Pumpi je u javnosti bio poznat kao jedan od voa navijaa **Partizana**, a vie puta je i osuivan. Odgovarao je za razna krivina dela, uglavnom razbojnitva, ali i napade na policajce. Iz zatvora je izaao tri meseca pre smrti. RAFAL U KUMA POLICIJA jo traga i za napadaima koji su 10. novembra prole godine na Novom obrenovakom putu, oko 22.30 sati, ubili Miroslava Sekulia Sekulu (39) iz eleznika. U pucnjavi je teko povreena i njegova supruga Mirjana, dok je srea spasla njihovog sedmogodinjeg sina. Na Sekulu je otvorena vatra dok je u svom **mercedesu** ekao zeleno svetlo na semaforu. Iz suprotnog smera naiao je crni dip, sa zatamnjenim staklima iz kog je otvorena vatra iz **kalanjikova**.Oko motiva Sekulieve likvidacije uglavnom se nagaalo. Jedno vreme, kako se prialo, bio je vlasnik kafia **Mali Hajat** i nekih picerija, a, navodno, imao je veze i sa pojedinim beogradskim sportskim kladionicama. Policija je tvrdila da joj je Sekuli dobro poznat, i to, uglavnom, zbog razbojnitava, ucena i kraa. Navodno, bio je i osuivan. Prialo se i da je trgovao automobilima, kao i da je novano pomagao nekim pevaicama, koje su bile na poetku karijere. I njegove ubice su jo N. N.

Krajem decembra iste godine u Beogradu je izvren dvostruki zloin. Nepoznati zloinac ubio je Veljka Cerovia Cerku (43), vlasnika lokala **Plavi jaha** na Studentskom trgu, i njegovog kuma Ranka Vasiljevia Ruastikala (40). Ubica je sa vrata poznatog lokala otvorio vatru iz **korpiona** i u kumove ispalio rafal. Obojica su na mestu bili mrtvi. Konobari su egzekutora opisali kao mladia od oko 30 godina (ne zna se kako su to utvrdili, jer je na glavi imao fantomku), jake grae i visokog oko 175 santimetara. Cerovi je bio iz Sarajeva, poreklom iz Crne Gore, a u Beogradu je vaio za oveka koji pripada **bosanskoj ekipi**. Pored **Jahaa**, drao je i nekoliko trafika, a tvrdilo se da je otvorio i lokale na Jahorini. Navodno, krenuo je i u posao sa izgradnjom stanova, a onda je ubijen. TOKOM rada Anketnih odbora Savezne Skuptine o ubistvu ministra vojnog Pavla Bulatovia, izjave je dalo desetine elnih ljudi policije, ali i organa vojne bezbednosti. Stenogrmi sadre niz dragocenih podataka o mafiji u Jugoslaviji, ali i o nekim sumnjama i indicijama ko su ubice u nekim likvidacijama, pa i motivima zloina. Dodue, radi se uglavnom o policijskim pretpostavkama, koje nikad nisu materijalno dokazane. Jedna od tih je i da je policajac Dobrosav Gavri, koji je osuen zbog ubistva eljka Ranatovia Arkana, Milenka Mandia Mandu i Dragana Garia, prethodno likvidirao dvojicu oficira MUP Srbije. O tome je, pred Anketnim odborom, svedoio general Branko uri,koji je u to vreme bio prvi ovek beogradske policije: -to se tie Arkanove likvidacije,tu nema dileme-ljudi koji su uhapeni su to i izvrili. Jedino nedostaje Gagi. Neposredni izvrilac Arkanovog ubistva koji se sada nalazi polupokretan u Centralnom zat6voru,to su isto spekulacije, **odradio** je bar jo dva ili tri sluaja neposrednih likvidacija! - Koje ? -pitali su lanovi anketnog odbora. - Sumnja se ak i za ubistvo nekih naih kolega,ali to su stvari koje stalno pokuavamo da razjasnimo. To su **ivi** predmeti na kojima se jo radi. On je ovek za koga se sumnja da je jednog sigurno, a moda i dvojicu naih kolega ubio, ali ne moemo mu nita - bio je iskren nekadanji naelnik SUP Beograd. O ovome se javno nikad nije govorilo. Ipak, upuena arija, ali i podzemlje govorili su,posle zloina u **Interkontinentalu**, da je Gavri ovek iz ekipe Zorana Uskokovia Skoleta, po ijem je nalogu mnogo toga **odradio**. Uskokovievo ime, prema operativnim saznanjima policije, vezivalo se i za likvidacije pukovnika Milorada Vlahovia Vlaje, savetnika u Upravi kriminalistike policije MUP Srbije, ali i potpukovnika Dragana Simia, naelnika OUP Savski Venac. Navodno, obojica su sa Skoletom saraivala dok su bili u SUP Beograd i radili na reavanjima najteih zloina. Da li je i zato Uskokovi naruio njihovu smrt, sada se samo nagaa,jer je i on ubijen. Od **prozvanih** iv je jedino Gavri i to kao direktni izvrilac tih egzekucija, a on - uti. O jo nekim smaknuima dosta se govorilo pred Anketnim odborom. Jedno od njih je i smrt generala policije Radovana Stojiia Bade, likvidiranog 11. aprila 1997. Na konkretno pitanje ko ga je ubio, general uri je doslovce izjavio: -Ubile su ga cigarete. Visoku oficir policije priao je da se na temu tog **biznisa** elelo da razgovara i sa Stankom Subotiem Canetom, ne kao osumnjienim, ve kao ovekom koji o tom vercu zna dosta. U slinom tonu svedoio je i bivi naelnik srpske Dravne bezbednosti general Radomir Markovi:

-Stanko Suboti Cane i pokojni Radovan Stojii su bili jedna poluga preko koje je funkcionisla ta trgovina cigaretama. Znai, Crna Gora - Stanko Suboti Radovan Stojii.Poto su ogromne pare bile u igri,nije se vie znalo kome idu i koliko,onda je Badi bilo malo,pa je rekao: **Meni treba vei procenat**, pa su Crnogorci rekli **Ne moe**,pa onda on zatvori granini prelaz i kae : **Ne mogu cigarete ovamo**,pa onda oni prihvate.Znai jedna stalna igra i prepucavanje,pri emu je u sreditu svega toga bio Stanko Suboti. - Bada je ubijen zato to je imao vei apetiti nego to su mu dozvolili konstatovali su lanovi Anketnog odbora. - Bada je imao vei apetit i on je postao smetnja u tom sistemu.Bio je hrabar ovek,odan policajac, dobar drug,ali ne za te poslove koje je obavljao.Najvea greka je uinjena prema njemu to je sa onoga to je znao da radi, postavljen da radi ono to ne zna. Onda je je podelio ljude na dobre i loe kriminalce,pa je sa dobrima saraivao, a loe osuivao. Moralo je da se zavri ovako -konstatovao je i general Markovi. Interesantan je i podatak koji se pojavio u stenogramu Anketnog odbora o likvidaciji Zorana Todorovia Kundaka, visokog funkcionera Jugoslovenske levice. Na pitanje dr Vojislava eelja da li se za Nenada orevia, biznismena i,takoe, visokog priapdnka iste partije, sumnjalo da stoji iza Kundakovog ubistva, general Branko uri je rekao: - I sa njim bi bio obavljen jedan ozbiljan razgovor. Na iroku temu, pa i na tu. Posebna pria je enigma zvana Voja Raievi, poznatiji po nadimku Amerikanac. O njegovom nestanku krajem devedesetih svata se govorilo i pisalo, ali nikakvih tragova nema. Potpukovnik Mijodrag Guti,koji je svojevremeno bio naelnik odeljenja za reavanje ubistava beogradske policije, izneo je Anketnom odboru injenicu da je Voja Amerikanac poslednji put vien sa Bojanom Petroviem. Taj ovek se sumnjiio da je jedan od glavnih narkodilera, koji je nedugo zatim i sam ubijen. Za Raievia, koji je bio u bliskim vezama sa Ivanom Deliem, koga **prozivaju** za likvidaciju Pavla Bulatovia, prialo se da je **odradio** dvadesetak smaknua u Beogradu. O njegovoj smrti postoje dve verzije. Dr eelj je obelodanio da su ga,navodno, uhvatili Arkanovi ljudi i batinama naterali da prizna koga je sve ubio. O njegovom priznanju snimljena je i videotraka,a on je potom zacementiran i baen u Dunav.Tako neto, meutim, nika dnije dokazano, niti ima svedoka koji su gledali taj film. Bez obzira to je u svim ovim sluajevima re o sumnjama i indicijama, to na neki nain odslikava sve ono to nam se deavalo poslednjih godina, kao i puteve nastajanja i sazrevanja organizovanog kriminala kod nas. Jedna od poslednjih faza ,koja ve zvoni na uzbunu, su sve ee otmice bogatih ljudi za ije se oslobaanje trae milionski otkupi. U naoj zemlju u poslednje dve godine oteto je oko 70 ljudi,meu kojima su i deca, za iji je otkup isplaeno od 50.000 do 15 miliona evra.Otmica je postala najunosniji posao srpskih kriminalaca. Profesor dr ivojin Aleksi to ovako objanjava: -Srbija je postala **bara sa mnogo krokodila**.Mnogi evropski delikventi visokog ranga posle deportacije iz Nemake,Italije, Francuske i vedske poetkom devedesetih stigli u Srbiju i Beograd, i tako smo dobili opasno srpsko podzemlje. Istovremeno, u Miloevievo vreme kada su krijumarenje i verc bili sastavni deo sive ekonomije, kriminal je podignut na nivo **patriotizma**, to su ti ljudi umeli da iskoriste za sebe. Tada je stvoren kriminalni milje u Srbiji koji nova vlast nije umela da neutralie i da savlada domae podzemlje.Neki poslovi sive ekonomije, kao to su verc nafte, cigareta i deviza su splasnuli, pa

je podzemlje ,u potrazi za izvorima ivog i velikog novca ,odluilo da **uvede** otmice kao novu vrstu svog zanimanja. Na tom putu mafije za brzom, a ogromnom zaradom, svi koji se ispree, brzo bivaju uklonjeni. General policije Boko Buha nije poslednji.