SAVEZNI SEKRETARIJAT ZA NARODNU ODBRANU

ZAMENIK NAtELNIKA GENERALSTABA ORuANIH

, SNAGA SFRJ tA KoV
P R I R U N I K
O PLANINARSTVU
I ALPINIZMU
1989.
I. POJAM I KRATAK lSTORJJAT PLANINARSTVA IALPINIZ
MA ..
2. OSOBINE I PODELA PLANINA ..
3. OBUCI I NAZM PLANINSKOG ZEMLJl8TA .
I ) Uzvienja .
2) laravnjeni oblici .
3) Udubljeni oblici , ..
4) Nagnuti oblici .
5) Oblici u steni .
4. PODELA PLANI NA PO VISINAMA I POJASEVIMA .
5. IZGLED I OSOBENOSTI PLANI NA ZIMI .
l) Vrste snega .
(1) Novi sneg .
(2) Stari (uleani) sneg ..
6. KLIMA I ATMOSFERSKE PRILI KE U PLANINI .
I ) Prognoziranje vremena .
7. OPASNOSTI U PLANI NI I MERE PREDOSTROZNOSTI .
l) Opasnosti .
Reenjem Uprave pe adiie, in. br. 488-1,
od 28. 03. 1989. godine. ovaj je odobren za ko-
u obuci planinskih i brdskih jedinica.
Objavljivanjem ovog stavlja se van snage
Planinarstvo u JNA, Pe-120, izdanje 1968. godine
UDK 356. 114,7963 (035)
DALO, Nikola
o planinarstvu i alplnizmu / [autor Dale Niko-
la]. - ( Beograd} : i novinski centar, 1989
([ Beograd: Vojna tamparija]). - 433 str. : ilustr. ; 17 cm. -
(Biblioteka literatura ; knj. 859)
Podatak o autoru preuzet sa preliminarija. - Na vrhu nasl. stre
Savezni sekretarijat za narodnu odbranu. Zamenik
Generaltaba oruanih snaga SFRJ za KoV. - Tira 7000 pri-
meraka.
a) Planinarstva - Oruane snage SFRJ -
b) Alpinizam - Oruane snage
o planinarstvu i alpinizmu II OS sadri opte po-
jmove o planinarstvu. alpinizmu, planinskom zemljitu, klimi,
atmosfers kim prilikama, opasnostima i merama predostro-
nosti II planini.
tl je (opi sana) osnovna,
specijalna i druga planinska oprema, sredstva i oprema za
spaavanje i transport, sanitetska i intendantsko
ljudstva u
Detalj nije je tehnika kretanja u planini u letnjim
i zimskim usl ovima po tra vnatim, kl izavim, kamenitim, sne-
nim. strmim i drugim karakteristikama zemljita,
je namenjen za obuku planinskih i brdskih je-
dinica JNA i Teritorijalne odbrane.
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Centralna bibliot eka JNA
,
,l
UVOD
SADRZAJ
... .. . .. . ..... .... .. .... ... .... .... .. .. ... ... ......
Glava I
OPSTE ODREDBE
9
I I
13
17
19
20
20
21
21
24
26
27
27
28
29
32
34
34
5
2) Snene lavine 40
. 3) Spasavanje u snenim lavinama 47
8. ZIVOT I RAD U PLANINI 54
Glava II
PLANINARSKA OPREMA
I. OSNOVNA PLANINARSKA OPREMA 71
2. TEHNICKA PLANINARSKA OPREMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
3. SPECIJALNA PLANINARSKA OPREMA 74
4. METALNE ZAGLAVICE - NAPRAYE ZA SIROKE PUKOTI
, R
5. POMOCNA PLANINARSKA OPREMA 97
6. OPREMA ZA SPUSTANJE 106
7. OPREMA ZA PENJANJE 109
8. SREDSTVA I OPREMA ZA SPASAVANJE I TRANSPORT 119
I) Planinarska nosila ..Mariner . . _. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
2) Komplet za spaavanje 122
3) Ostala sredstva i oprema za spaavanje i transport . 124
Glava In
TEHNIKA KRETANJA U PLANINI
3) Koritenje l piO" - .0-
za osiguranje _ _ _ .
4) Kretanje grupe po otvorenoj i glatkoj srent
S) Veranje u odacima i procepima .
6) Veranje na grebenima .
7) veranje i veranje na teim stenama .
8) Priprema za uspon i ocenjivanje teine pravca . . , ..
9) Silaenje i sputanje na strmim i okomitim stenama
10) Samospaavanje _ : .
ll) Postupak: pri padu .
12) Dizanje i sputanje opreme i naoruanja .
13) Izrada od planinarske uadi za
planinskih reka i klisura .
6. TEHNIKA VERANJA U ZIMSKIM USLOVIMA .
I) Karakteristike snega i zasneene stene .
2) grupe . _ .
3) kretanja po snegu i ledu .
4) Tehnika veranja uz strme, snene i ledne padine .
S} veranje .
6) Osiguranje u ledu i snegu .
7) Tehnika veranja i sputanja u steni pokrivenoj snegom
7. PRIVREMENA I STALNA OSIGURANJA NA PRELAZIMA
PREKO OPASNIH MESTA .
" .
19 0
"
208
215
217
226
231
246
261
265
272
284
284
286
286
296
310
313
319
322
I. OPSTI POJMOVI I PRINCIPI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
2. KRETANJE PO TRAVNATTht I KLIZAVIM TERENIMA . . 137
3. KRETANJE PO KAMENOJ DROBINI I SNE2NICIMA 138
l ) Kretanje po kamenoj drobini 138
2) Kretanje po snenicima 140
4. KORISTENJE PRIRODNIH I VESTACKIH OSLONACA . . 141
5. TEHNIKA VERANJA U LETNIIM USLOVIMA 151
I) Opti pojmovi i pravila prilikom veranja 151
2) t vorovi i vezivanja i grupe 153
( I) Kontrola slaganja uadi _..... .... . .... . . 171
(2) Navezivanje i grupe 173
6
Glava IV
ORGANIZACIJA SPASAVANJA U PLANINI U LETNJIM
I ZIMSKIM USLOVIMA
I. SPASAVANJE TIPIZIRANIH SREDSTAVA 335
l ) Spaavanje ljudi zatrpanih II snenim lavinama 357
2. SPASAVANJE PRlRUCNIH SREDSTAVA 363
I) Sredstva za spaavanje 363
2) Sredstva za transport 372
3. KOMPLET ZA SPASAVANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 382
7
Glava V
SANITETSKO U PLANINI
I. POZNAVANJE NAJKARAKTERISTI CNInH PRIRODNIH
FAKTORA U PLANINI 390
2. ISHRANA I ODEVANJE UUDSTVA 395
3. HIGUENA PRI RAZMESTAJU JEDI NICA ZA ODMOR 397
4. PRUZANJE PRVE POMOCI l OBOLEU M 398
5. SASTAV PRI RUCNE APOTEKE ZA PLANINU 423
UVOD
Glava VI
ORGANlZACUA PLANINARSKE NASTAVB
PRILoZI
Prilog 1 - karton planinars kog ueta .
8
425
433
, -
o planinarstvu i alp inizrnu u oruanim
snagama je na os novu literature i do-
sadanjih iskustava i u oblas ti planinarstva
iaIpinizrna.
U opti m odredbama (glava I)
su: pojam i istorijat alpinizma: oblici i nazivi planin-
skog zemljita; podela po visinama i pojasevima; izgled
i osobenosti planina zimi; klima i atmosferske prilike
u planini ; opasnosti II planini i mere predostronosti,
te ivot i rad II planini. U posebnim celinama
je: planinarska oprema (glava II), tehnika kretanja u
planini (glava Ill), organizacija spaavanja u planini
(glava IV), sani.e tsko (glava V), i organi-
zacija planinarske nastave (glava VI). Tekst je ilustro-
van mnogobrojnim crteima, fotografijama i tabelama.
je namenjen prvenstveno stareinama
planinskih i brdskih jedinica, stareinama Teritorijalne
odbrane i svim ostalim licima koja se za iz-
bor beni h dejstava u planini.
Potpuno poznavanje i dosledna primena
ka uslov su za pravilnu upotrebu i planinar-
ske opreme i bezbednog boravka i dejstva u planina-
ma, te za vojnika, stareina i jedinica II miru
9
i II ratu. Stoga su sve stareine planinskih i brdskih je-
dinica dune da odredbe ovog i da
ih primenjuju u praksi. . . . 0 . .
Svi korisnici duni su da svoja miljenja
i primedbe do kojih u toku njegovog
i primene dostave radi dogradnje i osavreme-
njavanja
10
G la v a I
Opte odredbe
I. POJAM I KRATAK ISTORIJAT PLANINARSTVA I
ALPINIZMA
Planinarstvo i alpinizam nisu fenomen dananjice.
Oni se javljaju u XIV veku i intenzivno se razvijaju u
novijoj istoriji.
Planinarstva i alpinizam je spartska vetina kojom
se podie spremnost pojedinca i jedinice pri sa-
brds ko-planinskog zemljita; de o je borbene
obuke specijalnih i brdsko-planinskih jedinica; del at-
nost planinarstva i alpinizma usmerena je na
vanje teko prohodnog zemljita (zbog sta-
za i okomit ih stena).
Odavno je postojalo interesovanje za
planina. Prvi posetioci planina bili su pastiri i lovci.
Prvi planinarski poduhvat preduzeo je pesnik
ko Petrarka 1336. godine, popevi se na vrh Mont Van-
teu (1920 m) u Provansi. Prvi zimski uspon izveo je
l311. godine Dante Aligijeri , pesnik Boanske komedi-
je, popevi se na Plato al Soljo. planinarstva
u nas bio je hrvatski pesnik Petar koji se 1536.
. 11
godine popeo na Velebit i Dinaru, i to opevao u delu
Planine.
O pravom planinarstvu - o osvajanju planina moe
se govoriti tek u novije doba Godine 1878. apote kar
Lorens Vilanizer, sa lovcima Matevom Kosom, Lukom
Korocem i Stefanom osvojio je Triglav 1864
m) iz pravca Bohinja.
Alpinizam kao masovna drutvena moti vi-
sana sports kim ili estetskim pobudama Javlja se, tako-
u XIX veku, kada se osvajaju vrhovi planinskih ma-
siva - Kavkaza, Hi malaja i Kordiljera U su sa-
vladani najtei pravci II stenama l ledu, a na
mnoge vrhove odlazili su pojedinci bez vodi-
i pratnje. U to vreme savladan je planinski masiv
Durmitora, Volujka i Otvaraju se i prve
kole za obuku civila i vojnika. Bilo je to
doba alpinizrna.
Prvi svetski rat usporio je razvoj alpinizma i pla-
ninarstva, jer su se u jednom delu Alpa, na vrhovima
Sarsko-pindskog sistema i u Karpatima
vodile estoke borbe. Jedinice srpske, italijanske, aust-
rougarske i vojske zauzimaju i front
na najviim grebenima i vrhovima. se mnoga
a vrhovi postaju po-
sebno se poziciona odbrana l rovovski rat. Na
teko prohodnom zemljit u borbe postaje pro-
blem, posebno kretanje, ukopavanje, snabde vanje i
uopte ivot i rad u tekim planinskim prilikama.
Stareine i vojnici nisu imali iskustva o vo-
borbi II planini . pa su mnogi nali smr:t. u sne-
nim lavinama, kamenim odromma l u provalijarna za-
planina koje je trebalo savladati. Samo u jed-
noj snenoj lavini 1917. godine. prili kom izgradnje voj-
nog puta preko prevoja zatrpano Je 250 zaroblje-
nika. Zbog uslova borbe formirane
su specijalne alpske jedinice sa posebnom opremom i
posebnim Prvi sve tski rat do-
12
kazao je da se u planinama mogu organizovati i izvo-
diti borbena dejstva razmera, bez obzira na
reljef i godinje doba.
U drugom svetskom ratu, zbog velike pokretljivost i
armija, borbena dejstva nisu na ve-
planinskim masivima, bar ne due vreme i na ve-
prostranstvima, sem na Apeninima, Karpatima,
Kavkazu i na Dinari.
Vojno plan inarstva obuhvata celokupnu delatnost
jedinica na planinskom zemljitu i njihov ivot i rad
(kretanje. veranje, obuka, borbena dej stva). Sa tim
se sve jedinice (planinske, brdske, peadijske, iz-
partizanske, TO i druge) kada u toku
obuke ili borbenih dej stava na planin-
sko zemljite. U eventualnom ratu borbena
dejstva se izvoditi i na takvom zemljitu, pa se zbog
toga mora razvijati vojno planinarstvo i alpinizam.
za osvajanje planina potrebna je specijalna plani-
narska oprema Alpinista Fihtl konstruisao je planinar.
ski klin dananjem. pobornik i
tehnike jest e alpinist a Dilfer.
U drugoj polovini XX veka osvojeni su najvii vr-
hovi sveta - Himalaja, Karakoruma, Hindukua, Tijen
Sena, Kordiljera i Kavkaza. Na Alpama su savladani na-
jtei pravci u letnjim i zimskim uslovima. Go-
dine 1953. Englez Edmund Hilari i erpez Tanzing Nor-
kej osvajaju vrh sveta - Mont Everest.
U osvajanju najviih vrhova sveta sudelovali su i al-
pinisti iz Jugoslavije. Nae ekspedicije prve su se pope-
le preko junih stena Himalaja, Lhotseja i Dhaulagirija,
a 1979. godine nai alpinisti osvajaj u Mont Everest po
zapadnom grebenu.
2. OSOBINE I PODELA PLANINA
Planine zauzimaju mali deo zemljine povrine. Na-
stale su de lovanjem prirodnih sila, koje manje ili vie
deluju i danas. Bilo zbog u Zemljinoj kori,
l3
bilo zbog uticaja at mosferskih pril ika, planine nepre-
kidno menjaju oblik. Zato se prema svom postanku
dele na vulkanske, tektonske i erozivne.
Vulkanske planine nastale su od uarene mase
(magme), koja je pod pri tiskom izbijala u vid u lave na
povrinu Zemljine kore. Zato se ta vrsta planina sastoji
od lave, pepela i peska. oblik
vulkanskih uzvienj a jeste kupa, sa ostatkom krat era ili
bez njega, sa nejednakim nagibom st rana.
Tektonske planine nastale su boranjem, dizanjem
ili sputanjem Zemljine kore. Pod uticajem tektonskih
procesa nastali su mnogi planinski masivi, sa svojim
vrhovima, oblinama, grebe ni ma. Dananji oblik tih pla-
nina moe da bude raznolik, a stene su u vidu
nih slojeva debljine i oblika, zavisno od otpor-
nosti materijala i delovanja unutranjih, odnosno
nih sila. .
Erozivne pl anine nastale su usled spoljnih utica-
ja, vode, temperature, vetra, pa i ivih
pre svega, vrste erozije tokom vekova
menjale su spoljni oblik planine, pa su one izgubil e ne-
kadanj u nadmorsku visinu i dobile zaobljen oblik.
planine, koje nisu due vreme na bil e izloen e
dejst vu unutranj ih i spoljanjih uticaja, relativno su i-
ljatih vrhova i nisu poumljene, Najvie planine sveta
ujedno su i
Pod dejst vom zraka stene se u toku dana
zagrevaju, a se brzo hlade. To je erozivno dejstvo
temperature. Zagrevanj e nije svuda jednako, povrinski
sloj zagreva se znatno bre od unutranjeg, to izaziva
rastezanje, dok se povrinski sloj sma-
njuje, to izaziva stezanje. Tim neprekidni m procesom
stvaraju se na povrini tla najpre male, a zatim sve
pukotine, koje erozije, pre svega
vodi, razorno dejstvo.
Erozivno dejstvo vode, uz temperaturne prome-
ne, pospeuje razaranje planina. Smrznuta voda u ste-
14
I
I
nama deluje na pukotine, da ih proiri i slo-
mi . Zbog toga se stene lome i od velikih kamenih bio-
kova nast aje manje kamenje koje se polako drobi. Na
viim visinama, zbog promena temperature
i padavina, delovanje vode je razornije pa je i ras-
padanje stena je jako. ?ejstvo
bujica, potoka, reka, te nanosa snenih lavma ili
ra, to proiruj e planinske, doline, prevoje, grebene i
vrhove. Snena lavina moe prouzrokovati veliko raz-
aranje u umi, naseljima i podnoju planina. Oblik do-
lina zavisi od toga da li je nast ao dejstvom ili
reke. Prve imaju oblik slova U, a druge slova V .
Promcnom hemijske strukture od kamenja nastaje
glina i odnosno od neplodna zemlja
crvenica, pa se takvim mestima stvaraju kr i golet.
Voda otapa i odnosi kameni materijal, a os-
taju otpaci silicijurna, aluminijuma i sl.
Vetar svojim stalnim strujanjem, na
obli kovanje planine. su toj vrsti erozije izloe-
ni vrhovi grebena i presedline, sa kojih vetar odnosi
manje kamenj e, a moe da rui i kamene blokove
i da izazove snene lavine. Kada se vetru pridrue i pa-
davine, njegovo razorno delovanje se
svojim del ovanjem na oblikovanje planina na taj
to puteve, hidrocentrale i naseljena
mesta, regulie planinske reke i jezera, otvara rudnike
i sl.
Pl anine tri glavne vrste stena: sedi-
mentne, eruptivne i stene kristalnih kriljaca.
Sedimentne stene nastale su od nekadanjih na-
slaga otopljenog materijala, koljki i pueva sa dna
mora i jezera. Tako su stvoreni vodoravni slojevi, koji
su se tektonski uzdigli i obrazovali 'je-
dan deo, uglavnom, podnoje plani na. Prilikom po diz-
anj a, slojevi su menjali poloaj, od paralelno-
hori zontalnih i blago nagnutih do okomiti h i pr evisnih.
Sedimentne stene prepoznaju se po paralelno naslaga-
15
nim slojevima, po kojima se nalaze sve vrste
so, kreda i drugo).
Eruptivne stene nastale su, nekada-
njih rastopljenih materijala na Zemljinoj kori. To je, u
stvari, prvobitna masa magme iz unutranjosti zemlje.
Razlikuju se dubinske (intruzivne) stene, nast al e utiski-
vanjem magme u pukotine Zemljine kore, i iz-
livne (efuzivne), nastale izbijanjem magme na Zemljinu
povrinu. Te stene su masivne, zrnaste i kompaktne
strukture, a ih granit, kvarc, sijenit, porfit,
bazalit i dr.
Stene kristalnih kriljaca su nastale od
rastopljenih materijala, a glavna im je karakteristika t o
to su izrazito sloene II vidu Cesto su veoma iz-
lomljene. ih gnajs, mikai st , lapor i dr. Ste-
ne kri stalnih kr iljaca se nalaze u podnoju
planine.
stene, koje su znatnim del om sastav-
ljene od gvozdenih i aluminijevih oksida, veoma su
trone i podlone raspadanju. Veoma su opas ne za ve-
ranje, jer zbog kamenja koje se veoma lako odronjava
ne pruaju sigurne oslonce. Obiluju kamenim odroni-
ma. II podnoju stene i u lebovima, Prepo-
znaj u se po boji. Najlake se
brazdama, procepima i vezama po-
jedi ni h slojeva Vertikalno stena preko se-
dimentnih naslaga vrlo je teko, pa zato treba traiti
pojedine veze, pukoti ne. lebove i sl. je otea-
no silaenje. Zbog toga, kad god je treba sila-
ziti pravcem penjanja Ta vrsta stene u naoj zemlji je
najrasprostranjenija.
Stene od veoma su i glatke,
sa retkim ali osloncima, jer voda sa njih odno-
si sav neotporni materijal. Raspoznaju se po izrazito
beloj boji.
Granitne stene su najpogodnije za veranje. Granit-
ni masivi su po otrim grebenima. tor-
16
I
njevima i zubima. U stenama ima solidnih oslonaca i
pukotina za pobijanje klinova. Znatno su manje
podlone i hemijskom raspadanj u. Mno-
gobrojne brazde koje se prema vrhu jasno ob-
eleavaju pravce veranja. U naim planinama granitnih
stena ima vrlo malo.
kriljaste stene vrlo su kratke i slojevit e: iziskuj u
opreznost prilikom veranja. pa su nepodesne
za obuku. Kada god je takve stene treba sa-
po grebenima. Treba voditi kako su
sloene i kako se slojevi zavravaju. Ako su slo-
jevi sloeni jedan na drugi (kao cre p na krovu), veranje
je teko, jer ne postoji dobar oslonac za noge i ruke,
a ako slojevi zavravaju u vidu stepenica, veranje je
znatno lake. Pri tome treba imati u vidu da se poje-
dini delovi pri najmanjem pritisku lome.
Vrlo je vano poznavati otpornost i karakteristike
pojedinih vrsta stena. Usled tektonskih
zemljotresa i stalnog erozivnog delovanja stene postaju
trone. lako se lome i odronjavaju. Poto su slojevi raz-
otporni na troenje. planine se neravnomerno
razaraju. Na mestima gde je stena najmanje otporna
stvaraju se doline, sedla i kr bine, dok se najotpornija
mesta uzdiu kao vrhovi, tornjevi i grebeni. Spoljni iz-
gled planine zavisi od vrste kamenja, stanja tla, ispuca-
lost i, geografskog poloaja i klime. planine,
imaju jednu blau i drugu strmiju stranu, na
kojima se jasno raspoznaju slojevi sedimentnih stena.
3. OBLICI I NAZIVI PLANINSKOG ZEMUISTA
, .
Pojedini oblici planinskog zemljita nose ime-
na (sl. l i 2).
17
II 12 13 8 9 l o 4 5 6 7 l 2 3
Planinski lanac Dolina
l

Visoravan
Klisurr
Sl. I - Oblici i nazivi planinskog zemljita
I _ brda, 2 - J - kik, 4 - vrh, 5 - sedlo. 6 - 7 - hrid, 8
- padina, 9 - supadina, 10 - venac, II - kosa, 12 - dubodol ina, 13 -
prag. skok, stopa.
Breulja k je najmanje uzvienje (ne vie od 50 m).
je kupast og oblika, sa blago nagnutim strana-
ma i jasno izraenim podnojem.
Brdo je ir e i due uzvienje, do 500 ID visine, a
moe imati vie
Planina je vie i prostranije uzvienje, sastavljeno
od mnogih visova i udublj enja. Uzdie se vie stotina
metara iznad okolnog zemljit a.
pl anina je obla i povijena u vidu luka sa
predgorjem i zagorj em.
Gromadna pl anina je kratka i ir oka, sa strmim
stranama, razbacanim vrhovima i prostranim ter enima.
Pl aninski splet je od nekoliko planina
poredanih u jednom pravcu.
l ) Uzvienja
Sl 2. - Osnovni oblici U reljefu zemljita
l - Ion-nj,. 2 - greda. J - lkrbina, _ lIjeb, S - travnata povriina, 6 - sipar. 7 - seena.
8 - padma, 9 - rebro, 10 - prelaz, II - tensa. 12 - 13 - prag. skok, stopa.
4 14
I I
I I
I I
I I
I

I
I
f r
I t
I
I
13
;
I
I
- , " :4

f
I
J..
l
, ,
l
. ,
,

, _.
!l 9,'t
10
I I I I
I
l
I I
I I I
I
I
, ,,
18 19
Planinski lanac predstavlja planine koje su pore-
jedna za drugom.
Planinski sistem nekoliko pl aninskih masiva
sastava i oblika.
Vr h je najvie uzvienje na planini koj e se otro
uzdie iznad okoline.
Greben je otra, duguljasta koja ima jed-
nu otru i stenovitu stranu. On je sa abc strane ode1jen
dolinama, kanj onima i klisurama. spaja vrhove
i na sebi ima obod i sl.).
Bilo je bl ag greben podjednake visine.
Brid je ota r greben koji se protee vertikalno uz
stenu.
Kamen, stena, nos, kuk, rog, zub, iljak. jesu na-
jotrije forme pojedinih st enovitih uzvienja
nose neku oznaku, kao: crni kuk, babin zub i sl.
Rame je vodoravni deo grebena ispod vrha.
Sedl o je najnie mesto na grebenu. Ono
prelaz.
Kosa je izdvojeni ogra nak planine.
krbina je otar i duboko razmak u gre-
benu.
2) Zaravnjeni oblici
Visoravan je prostrana. zaravnjena i raznoliko ta-
lasasti predeo na gromadnirn planinama.
Pod je manja zaravan, bogata krakirn oblici ma
3) Udublj eni oblici
Dolina je prostrano udubijenj e, kroz koje
potok ili reka. Ona je sa dve ili tri strane okruena gre-
benima ili vrhovima.
Kotlina je zatvoreno udubljenje u obliku kazana.
20
Klisura je sueni deo doline, sa veoma strmim
stranama, ponekad i okomitim liticama.
je cevkasto udubljenj e na krakim visorav-
nima.
Kra ko polje povezane uvale
koje imaju zaravnjenc dno.
4) Nagnuti oblici
Padina je deo plani ne vrha i podnoja
je nagib
Sipar (dro bina) jeste kamenje koje pada sa stena
i rui se II njihovo podnoje.
Ivica stene je krajnji njen deo. se nalazi na
vrhu planine ili na grebenu.
5) Oblici tl steni
Pojedini detalji i oblici II steni nose imena
(sl. 3).
Stena je ka me na padina, nagiba od 70 ste-
peni.
Litica je visoka glat ka stena velikog nagiba.
Previ sna stena je svaka u steni nagib
prelazi 90 stepeni.
Ni a je plitka rupa u steni, poli com i
plafonom.
Poli ca je vodoravni pojas stene koji ide uporedo
sa njom, a je irine.
Stub je veoma deo stene koji se protee
od njenog podnoja do vrha. On je sa obe strane og-
jarugama.
Procep je ira pukotina u koju se moe staviti
noga ili ruka.
21
Kamin - odak je procep u steni, dovoljno i-
rok da II njega stane koji se prilikom veranja os-
lanja o obe strane.
leb je veoma suena jaruga po kojoj se sliva at-
mosferska voda.
Rebro je mal o t alasasto u steni.
Terasa je vodoravna zaravan na koju moe
stati nekoliko ljudi.
6-- -
Sl. 3 - Nazivi j oblici deta/ja u steni
1 - previsna previ s, 2 - 3 - polica, 4 - stub, 5
- procep, 6 - kamin-odak, 7 - Ujeb, B - rebro 9 _ teras a
10 - jaru ga. ' .
22

,
Jaruga je koritast o udubljenj e koje brazda
stenu po vertikali. Njeno dno se pretvara II levak ispod
kojeg se nalazi sipar .
Toranj je velika okomita uzvisina koja je samo II
podnoju spojena sa ste nama. .
Skok, prag ill stopa jesu okomi ti delovi stene na
padinama. Najmanja je stopa, zatim prag, a skok je na-
jvii deo.
Greben je duguljasta uzvisina koja se sa a be stra-
ne strmo obruava.
Gradina je iroka po lica koja je obrasla
travom i grmljem.
je via ili manja vertikalna zaravan sa ret-
kim osloncima,
Ljuska je veliki kameni blok pljosnatog oblika,
jednim delom odvojen od stene.
Trbuh je horizontalna trbuastog oblika,
sa svi h strana zaobljena.
Plafon (svod) je usko vodoravno usteni.
Igla (zub) je iljasta kamena tvorevina od-
vojena od stene.
Pukotina je proce p II steni II koju se moe zabiti
klin.
(pilja) je ili dublja udubina u st eni.
Kuloar (hodnik) je strmi procep dve oko-
mite stene, koji se naglo rui u dolinu i u kome se leti
moe zadrati sneg.
Prozor je prolaz kroz stenu ili greben.
Okrajak je mala duguljasta koja izgleda
kao os tatak police.
Brid je izrazito otar deo grebena koji se vertikal-
no protee po ste ni.
Opalo kamenje je palo i lei na policama.
Hvatl te je mesto u steni u obliku udublj enj a ili
koje slui za hvatanje rukama i opiranje no-
gama prilikom veranja.
23
4. PODELA PLANINA PO VISINI I POJASEVIMA
Pl anine se pr ema visini dele na niske - do 1.000
m, srednje - od 1.000 do 2.000 m i visoke - preko 2.000
ID nadmorske visine.
Na planinskom zemljitu r azlikuju se pojasevi
granice zavise od visine. Na tu granicu geografski
poloaj, sastav tla, izloenost suncu i vazdunom stru-
janju, vodeni talozi, nagib, padine, klimatske prilike i

Na planinskom zemljitu postoje pojasevi:
Obradivi poj as obrazuju doline i kotline, a u po-
jedi nim predelima dosee i do srednjih planina. Grani-
ca pojasa poklapa se pri blino sa granicom stalnih na-
selja, koja u naim krajevima dostiu i do 1.200 m nad-
morske visine. prua najpovoljnije uslove za ivot i rad,
jer ima razvijenu mreu komunikacija, poljoprivredu,
industriju. II tom pojasu jedinice mogu
sve potrebe za ivot, rad i borbena dejst va.
Poj as uma prostire se iznad obradivog pojasa. U
njegovim niim delovima listopadna uma,
zatim razne vrste crnogorice, a na gornjoj granici i za-
krljala vegetacija-bunje. Gornju gr anicu za pojedine
vrste nije odrediti, jer je ona II velikim
planinskim mas ivima mnogo via nego II niim i nase-
ljenim planinama. Ta granica u Sloveniji ide do 2.000
m, a u Makedoniji do 2.500 m. Gr anica pojasa
zavrava se na visini 1.800 ID nadmorske visine. U tom
pojasu ima puteva namenjenih za eksploataciju ume,
koji mogu sluiti i za najteih motornih vo-
zila. U umama postoje umski prostori sa
naseljima koja mogu posluiti za smetaj jedi nica.
Suma prua za maskiranje. na
dejstvo zrna, mina, napalm-bornbi i sl. Ono
svojim korenjem povezuje tlo ,i eroziju. Zimi
24

zadrava sneg i pokretanja lavina, a

reguli e otapanje snega i poplave.
Poj as panjaka nastavlja se iznad pojasa uma. U
njemu su povoljni uslovi za razvoj biljnog sveta veoma
kratkog vegetacijskog perioda, zbog niskih temperatu-
ra, velikih snega i i snanih vetrova. Pre-
laz uma i panjaka, te granice drugih
pojaseva. nisu Prelazni pojas zauzima
100 do 200 m, a nekad i vie. Padine obrasle travom
nisu strme, ali zimi su opasne zbog odronja-
vanja snenih lavina. U pojasu panjaka su
pastirske koli be i obori za sklanjanje ljudstva i stoke.
Ti objekti mogu posluit i za smet aj jedinica. Ima bo-
ljih konjskih staza, a vode do past ir-
skih koli ba.
Poj as stenja I ka menj a nal azi se iznad pojasa pa-
njaka u kojem goleti, kamene drobine, stene i
litice. Padine su veoma strine. U najniem delu
nal azi se odvaljeno i razdrobljeno kamenje, a u gor-
njem padine prelaze u veoma izbrazdane i krevite ste-
ne. Staze su vrlo retke. U predelima kulti visanih plani-
na one su obeleene i osigurane za kretanja,
a u rejonima najviih vrhova.
Jedina naseobina su planinske i i me-
teoroloke stanice, r azmetene II blizini vrho-
va, vanih prevoja i puteva. Kapaciteti tih objekata su
do 60 ljudi. Leti su planinske
snabdeve ne svim potrebama za ivot dok su zimi mno-
.ge zatvorene. Treba da u ratu biti unite-
ne. U pojasu stenja i kamenja nalaze se nmogobrojne
u kojima je, uz izvesnu adaptaciju. raz-
metaj manjih jedinica.
Poj as snega I leda jest e naj vii planinski
pojas. U naim planinama ne postoji , sem malih izuz-
etaka u Alpi rna, Prokletijama i Durmitoru, gde se sneg .
zadrava preko cele godine.
25
S. IZGLED I OSOBENOSTI PLANINA ZIMI
Zbog snenog zimi se menja izgled i ob-
lik planinskog zemlj ita. Orijentacija je vrlo teka, jer
mnoge objekte pokrije sneg. Pokriveni velikim
nama snega. tee se razlikuju planinski pojasevi, naro-
pojas panjaka, stena i kamenja.
Sneg II tesnacima moe zavejati staze i puteve, po-
toke i jezera, pa je teko utvrditi gde se nalaze. Sneni
nanosi stvaraju se II usecima, udubljenjima i na padi-
nama visova, na strani suprotnoj pravcu duvanja vetra.
Visina snenih nanosa zavisi od vetra, vrste i ko-
snega i oblika zemlji ta Zavejani delovi zemljita
moraju se zaobilaziti ili ih treba a zemljite sa
kojeg je sneg odnesen prua dobre uslove za brzi po-
kr et.
Snene mase mogu znatno izmeniti nagib pojedi-
nih padina Na to najvie vetar koji sa grebena i
vrhova donosi sneg na padine i zaravnava ih. Na glat-
kim i strmim padinama rue se snene lavine, a na gre-
benima i vrhovima stvaraju snene strehe, preko kojih
je kretanje opasno. Visina snenog
je II odnosu na nadmorsku visinu.
Maskiranju i kr etanju preko padina zimi treba po-
svetiti veliku panju. Jaki vetrovi i mrazevi zahtevaju
veliku izdrlji vost jedinica Sneg deblji od 30 cm znatno
na kretanje peadijskih visine
snega smanjuje se i brzina kretanja: na snegu visine 30
cm - 3 km/h; SO cm - 2 km/h; 70 cm - l km/ h. Na
snegu preko 70 cm pri kretanju se stavljaju krplje ili
Tovarna grla u dubokom snegu kori ste
puteve ili izgaene staze. Motoma vozila u snegu
visine preko 100 cm vezana su za puteve kojima mogu
da se tek posle prel a- .
enja r eka i pot oka zavisi od debljine leda,
se stanje mora ispitati pre svakog prelaska.
26
Sneg nudi izvesnu zatitu od dejstva vatrenog oru-
ja. On smanjuje rasprskavanje bombi, granata i mina,
ali zato osmatranje pogodaka.
l ) Vrste snega
(I) Novi sneg nije pretrpeo nikakve promene, me-
kan je, a zavisno od temperature moe da bude suv ili
mokar, na padinama je nestabilan i klizav. Novi sneg
moe da bude pr anjast, perj ast, vlaan, sadr a ili
solika i povrinski sre.
Pranjasti sneg sastoji se od sitnih - ig-
lica i pada pri veoma niskim temperaturama I na ve-
likim visinama. Noene vetrom, iglice pranjastog sne-
ga udaraju u lice, izazivaju bol i osmatranje.
Na tom snegu nose
Perjast sneg, pada pri veoma niskim
ma i kada nema vetra Kristali su veoma dugi,
paperju, pa ih digne daak vet ra Od njega se ne moe
napraviti grudva. Kubni metar snega t eak Je 10 k.g.
pada na temperaturi ispod nula
stepeni. Pahuljice su male, lake i od njega ne moze
napraviti grudva. Kubni metar snega teak Je od 30 do
60 kg.
Vlaan novi s neg pada kada je temperatura oko
OC u vidu sneni h kristala spojenih u pahuljice.
a nekad i krpice. Od njega se mogu pravi ti grudve.
Moe da nastane i kada posle padanja suvog snega
temperatura naglo porast e. za kretanje je vrlo teak,
jer se lepi za saonice, i krplje, a
brzo nakvasi. Izaziva snene lavine. Kubni metar snega
teak je do 150 kg. Ako posle padanja snega sm-
rzavati, vlaan novi sneg se pretvara u
Sadra ill sollka nastaje kada sneg pada kroz vla-
an vazduh, pa se na njegove kri stale skupljaju vodene
27
kapljice koje se u hladnijem vazdunom prost oru za-
r;>rzavaJu. Sod ra pada u obliku belih nepravilnih kug-
lica,
. Povr inski s re (kor a) zapravo i nije sneg. On na-
staje na veoma snenoj povrini. smrzava-
njem vodenih para koje dolaze iz toplijih donjih slojeva
Tako se na povrini stvaraju razni kristali po ko.
JIma klize, um kao da se ide po
sit no izdrobijenom staklu.
(2) (ule ani) sneg pod uticajem temperature i
. i prekristalizacije post aje
zbijen, a spoljni sloj Je u vidu zrnaca To se deava ug-
lavnom 25 posle prest anka padanja snega. Moe
da bude krupnozmasti, finozrnasti, srenec (fim) sren
sneg i '
Krupnozrnasti sneg nalazi se, II niim
slojevima snega. zrna je od 2 mm, zato se
ne slepljuju, a obrazuju klizavu povrinu.
Finozrnastl sneg sneni krist ali
ncprelazl 2 mm. Najvie ga ima II sredini snene po-
vrsme.
Srnec (firn) se tokom toplog dela dana raskvasi;
vlaga smrzne i tako nastaju povrine pogodne za
U dubinama. a kasnije i na povrini
sneg ostaje mokar, kada je dan dui i topliji, a kada su
on se ne smrzava - ostaje mokar i naziva
se truli sneg,
Sren se pojavljuje II oblicima i zbog raz-
uzroka. Nastaje kad a se povr ina snega, zbog
toplote ili kie, navlai, pa ponovo smrzne i stvrdne II
koru, koja pon ekad izdri i masu Nastaje i
zbog vetra koji sneg sabija u tvrdu koru, ka-
mutnobele boje. Takav sneg je nepogodan
za kretanje. je opasan za jer izaziva
28
povrede nogu i lomove puca?j a kore po-
kret jedi nica se lako otkriva, nocu.
sneg nastaje II unutranjosti snene povr-
ine, a posebno na dnu, kada se stari me-
nja i oblikuje kristale. sneg mje mogu-
stisnuti u grudvu, jer je .zrnaca
mnogo vazduha Iako je suv, on kao vod:, I Idealna
je podloga za lavine. Ako nastane vazduh
koji izlazi iz snega prouzrokovale piskav zvuk,
koji upozorava na opasnost od lavine,
Sneg je veoma dobar toplotni izolator. Temperatu-
ra snega na povrini jednaka je
dok je na d ubini od 80 do 120 cm oko Oe ihod -3
do - IOC. Na dubini od 20 cm temperatur a Je priblina
vrednosti spoljne temperature.
6. KLIMA I ATMOSFERSKE PRILIKE U PLANINI
Uspeh zadataka u pl anini zavisi od vremenskih I?ri-
lika, u visokim plani nama. OlUJa. vetar, kia.
magla, snena vejavica i druge vremenske nepogode
mogu znatno oteati izvrenje zadatka.
Pl aninska klima odlikuje se vo-
denog taloga, kratkim i sveim letima, a dugim. hlad-
nim i snenim zimama Zima se u planinskim kotlm.a-
ma nagomi lava hladan vazduh koji struji sa okolmh
plani na. On se dugo zadrava, ako su
pokri vene maglom, pa su doline hladnije nego obronci
i vrhovi. za vreme leta kotline se zagrevaju nego
susedni vii predeli, pa su zato toplij e.
Planine koje su pod uticaj em primorske klime i.z-
loene su jakim vetrovima (burama), kOJI .n.e
cele zime, a ponekad su snegom Ih kiom.
29
-
.Juni vetrovi u Alpima i iroko na Pr imorju)
izazivaju naglo topljenje snega, a kod ljudst va zamor i
nervozu. &:vern.i vetrovi su hladni i vrlo jaki,
na Primorju, vetar donosi lepo, a
juni loe vreme. Ceste 1 Jake su snene vejavice i o nji-
ma se mora voditi
Razlike dnevnih i temperatura u
plarunama veoma su velike, na visinama pre-
ko 2.000 m, pa se mora voditi o mrazevima II
toku i smetaju jedinica.
Stanje II atmosferi se merenjem pritiska
temperature, vlage i st rujanja vazduha. za merenje pri:
tiska slui nam barometar. Za upotrebu korist e
se . barometri (aneoridi), Vazdu ni pritisak je
na morskoj povrini gde pri temperaturi O'C iz-
nosi 1013,08 !"ilibara (mb). Taj pritisak na svakih 10 m
visinske razlike pada za 1,33 mb. Promenom pritiska
menja se i gustina vazduha Redak vazduh na visok im
plamnama oteava kretanje i kod izaziva visin-
bolest. Kod zdravog organizma simptomi se jav-
ljaju na oko 3.000 m nadmor ske visin e.
Od pritiska zavisi i vreme. Nizak prit isak je pred-
znak vremena. Ciklon i anticiklon jesu vazdune
mase k.oJe ,se stalno iz visokog prema
niskog vazd unog pritiska. Nakon ciklona do-
lan do razvedravanja i Kada kazaljka ba-
rometra brzo to je znak pogoranja vre-
mena, a kada brzo I raste, to je znak do-
brog. vremena. (dolazi anticiklon). Blag por ast kazaljke
ill njeno zadravanje u Ist om poloaju znak je lep og
vremena.
zagrevanja vazduha zavisi od ugla
zraka, oblika i Zemljine povrine. Za zagrevanje
vazduha Je vreme. Najvia ternpe-
ratura vazduha je oko 14 sati, a najnia posle
30
Zbog zagrevanja vazduha II planinama se
stalno stvaraju lokalne struje. Dnevni i vetrovi
redovni su u doli nama. U toku dana, od 10 sati,
vetar duva iz doli ne navie (dolinski), a u
se smiruje, da bi oko 10 sati da duva ka dolini
(planinski). Ta pojava je skoro redovna, pa njen izosta-
nak upozorava na promenu vremena.
Oblaci su najvidljiviji meteoroloki elemenat. De-
lima ih na visoke: ciruse, cirostratuse i cirokumuluse
koji se nalaze na visinama od 10.000 do 6.000 m od tla;
srednje: altokumuluse i altostratuse na VISInama od
5.000 do 2.000 m od tla; niske: kumuluse,
luse, nimbostratuse, stratuse i kumulonimbuse kOJI se
nal aze na visinama od 2.000 do 200 m od tla.
Cirusi se sastoj e od ledenih jer je tem-
peratura okoline nia od OC. Vide se kao tanke I svetle
pruge koj e izgledaj u visoke i daleke. Kad dolaze sa za-
pada donose kiu.
Clrostratusl izgledaju kao koprena, kao
tanki list ovi. Slabe sjaj Sunca, a kada se u njega gleda
vidi se prsten. Znak su skorog pogoranja vremena.
Cirokumulusi (nastaju na rebrima cirusnog sloja),
pojavljuju se u obliku belih pahulj ica ili kuglica p
danih II grupe. Ukazuju na veliku brzinu vetra " .VISO-
kim slojevima. odnosno na vetra II pnzem-
nim slojevi ma atmosfere.
Pojava visinskih oblaka najavljuje skoro pogora-
nje vremena.
Altokumulusi izgledaju kao grupa pravilno raspo-
grudvi. Sivobele su boje i su cirokumu-
lusima, ali su raireni. Sastoje se iz kapljica vode".Isp-
red Sunca i Meseca vide se kao dva
prstena. Ukazuj u na vetar u srednjim slo-
jevima.
31
Altostratusi izgled aju kao koprena sive ili plavkas-
te boje., Sastavljeni su od vode ili snega. Kroz
njih se Sunce vidi kao svetla a senke na zemlji
su oslabljene. Veoma retko donose padavine, koje ve-
ne stignu do zemlje. .
Kumul onimbusi su gigantski oblaci prouzrokova-
ni ulaznim i silazni m strujanjima vazduha Kada se
spuste donose jake pljuskove, sneg ili grad, uz jaku gr-
mljavinu. Od kumul usa se razlikuje po tome to im je
vrh vlaknastog izgleda, te se u gornjem sloju proiruju
u oblik nakovnja. Pljuskovi iz kumulonimbusa zahvata-
ju samo uska
Kumulusi izgledaju kao veliki bregovi ili tornjevi.
Kada je vedro pojavljuju se ujutro (oko 10 sati), najiz-
razitiji su oko 1&-18 sati, a nestaju. Znak su lepog
vremena, a ako ih je mnogo, znak su ne vremena
Str atokumulusI se sastoje iz tamnih kuglast ih
grudvi izgleda ljunka, don ose izmaglicu i vrlo sitnu
kiu.
NImbos trat usi predstavljaju prave kine oblake,
belosive boje u gornjem delu, a u donj em.
Daju trajnu kiu ili sneg. se pre kie ispod tih
oblaka stvara sloj niskih rastrganih oblaka, u
a kasnije spojenih.
Stratusi su sloj oblaka, magli,
koji donosi vrlo sitnu kiu.
Nimbusi su sivocrni oblaci koji u leti ili
u jesen kada se spuste uzrokuju plj uskove.
1) Progniziranje vremena
Vreme da se pogorava kada je nebo tam-
no sa zapadne strane, pritisak pada, a oko Sunca se
vidi neka vrsta pr stena, Mali kumulusi naglo se razvi-
jaj u u velike, uzdiu se, a krajevi izgledaju ka o
32
II obliku ci sa Jutarnji kumulusi donose kiu ili vetar.
a up zoravaju na pogoranje. Cirusi koji postaju
sve ':l slede ih nii oblaci , ukazuju na loe vreme.
p oljanje vremena nastupiti kada su kumu-
lus a nebu u popodnevnim letnjim satima. Jutarnja
magla koja se r azvija ili nestaje znak je da je iznad nje
lepo vreme. Lepo vreme potrajati kada se kumulusi
formiraju u toku dana.
nevremena II planini se moe pue-
ketanje gvozdenih klinova i u steni, a u
mraku se vidi kako iz njih varnice. To se moe
primet iti i na cepinu i metalnim del ovima.
nastaje zbog toga to oblak svojim elektricitetom pri-
elektr icitet suprotn og predznaka, kojim je nabije-
na povrina zemlje.
Stene i kamenje na povr ini tla pre nevremena po-
staju vlani i na njima se kapljice. Promenu
vremena najavljuje treperenje zvezda i intenzivnije do-
piranje zvuka iz dalj ine (voz, zvono, automobili). Ako
se u blizini izvora zvuka nalazi vie udaljenih
stena, jeka moe biti i vie struka. Ona smeta pri
dozivanju i sporazumevanju u planini. Ponekad biti
teko odrediti odakle dolazi poziv u ili odrediti
mesto i pucnja.
Vremenske promene u planini su kratkotraj-
ne i nastaju na vrlo prostoru. Pre polaska
u planinu za vremenske prilike se treba raspitati kod
mesnog stanovnitva. koje na osnovu viegodi njih za-
paanja poznaje atmosferske pojave na
prostoru.
Vreme se moe prognozirati i na osnovi lokalnih
znakova i pojava, ali za razdoblje 1- 2 dana.
Znaci lepog vremena jesu: rast barometarskog
pritiska; visoka vlaga i njeno lagano opadanje; vedro
nebo i svedi oblaci; severni
33
vetar; jutarnj.!magle koje silaze u dolinu; oblaci koji si-
laze? vrha;4Zmena lokalnih vetrova duvaju u
d9
linu
, a danju iz doline prema ru:
rpenilo' velike temperaturne r azlike l
razlike u temperaturi u viim (visoka) i niim
rniska} slojevima; dnevna kasno (oko
' 10 sati) i pol ako se pojavljuje na nebu.
Znakovi loeg vremena Jesu: pojava niskog pri-
tiska (ispod 1013,08 mb); postepen i
pritiska. uz visoku 1
pad pritiska; duvanj e zapad.mh, Jugozal'admh l . juni h
vetrova: brzo kretanje visokih oblaka (cirusa I crrostra-
tusa) od istoka; kretanje oblaka na "!sinama
_ visoki oblaci od severozapada, a niski oblaci od JU-
gozapada; visoka relativna vlanost
tikaI ne (leti je predznak grmljavina I pljus-
kova); i tamnosivi oblaci
rajnu kiu; prsten oko Sunca l Meseca; Jako r.u-
menila; naglo dizanje magle i njeno pretvaranje II ms-
ku
7. OPASNOSTI U PLANINI I MERE PREDOSTRO-
NOSTI .
l) Opasnosti
Planina, ma koliko bila lepa i moe biti
i opasna Opasnosti koje prate II planini
su i zavise od oblika zemljita, sastava tla i kli-
matskih prili ka. Opasnosti u planini mogu da
subjektivne - predvidive i obj ektivne - nepredvidive.
Subjektivne opasnosti jesu:. loa i
kondicija, nepoznavanje planina 1 uslova kOJI vladaj u
njima, neuvebanost, nepanja, lakomislenost, prece,nJI-
34
,
,
,
vanje saps enih nepotpuna materijalna
priprema valisavost i sl.
Ob tivne opasnosti javljaju se n eovisno od
veko g delovanja, pa se mogu To su: at-
mj) ers ke pojave (oluja, vetar, poledica, sneg), kamene
i snene lavine, visina.
Prema vremenskim periodi ma. opasnosti II planini
mogu biti letnje i zimske.
Letnj e opasnosti jesu atmosferske poj ave (oluja,
kia, sneg, magla), ka meni odroni, klizanje zemljita,
zraci, ujed zmija i korpija i razna oboljenja.
Oluja se pojavljuje iznenada i je
grmljavinom. Opasnost od groma je na vrhovi-
ma i grebenima, pa ih za vreme oluje treba izbegavati,
a jedinice skloni ti sa puteva, staza i prolaza koji su osi-
gurani gvozdenim uadima i klinovima Najbolja sklo-
nita su duboke pukotine, mesta ispod
stena. Ako II blizini nema sklonita, a situacija to do-
zvoljava predmete od metala treba odloiti i od njih se
udalj iti. Oruj e se odlae na zemlju, tako da cevi budu
okrenute suprotno od vojnika i predmeta od metala.
Ljudi se II steni moraju dobro pridravati ili vezati, da
ih vetar ili napon struje ne bi odbacio. se
stav sa kol enima priljubljenim ispod brade. Do-
dirna tela i podloge treba da bude to
manja. Ne treba dozvoliti nagomilavanje ljudst va i sto-
ke, a logorsku prost oriju obezbediti poljskim gromob-
ranima
Pad avine su jake II planini, pa potoci na-
rastu, a bujice rue i nose sve pred sobom. Posle ve-
likih kia potoci se pretvaraju u reke koje se teko sa-
a stene su klizave, to oteava kretanje i vera-
nje. Nagle promene temperature, kia i mokra
izazivaju nazebe i oboljenja. Planinska ' uad postaju
vlana, pa je njima tee rukovati.
35
Magla se u planini javlja vrlo i iznenadno,
to moe izazvati lutanje. Padine u magli izgledaju st -
onije, a odstojanja i visine ne mogu se .o?rediti.
Nailazak magle moe se pravovremeno primenu sa po-
jedinih uzvienja. Zbog toga. uz karte. busol: .
visinomera ili barometra i unapred pripremljenog azi-
muta kretanja. treba koristiti i
Kameni odron nastaje odvajanjem i padanjem ka-
menja ili delova stene. a kamena lavina nastaje pada-
njem kamene drobine (sipara). Odronisu
opasni na pl anmama Odronjavanj e
moe izazvati stoka i vetar. za neke stene
se. po crvenoj. utoj i boji. moe iz dalj ine oce-
niti da li su podlone kamenim odronima. Kamena
drobina ispod ste ne znak je opasnosti od odronjavanja.
Mere predostronosti protiv odronjavanja jesu:
neprekidno osmatranje stena du . kretanja i,
pravca odakle je odron; obilaenje mest a IZlo-
enih kamenim odronima, a ako se moraju kre-
tati se na odstojanjima vojnika; pri kre-
tanju uzbrdo tovarna grla s,: vode na a
na kolone; ispod opasmh stena kretati se njihovim
podnojem i to blie st eni; da se prilikom kre-
tanja i veranja odvalj uje kamenje: se o
sumnjivim mestima; lj udi II kolom na SIgur-
nom mestu dok oni ispred njih opasno mesto;
obratiti panju na to da pl aninsko ue i druga oprema
ne zapinje za stenu ili kamen i prouzrokuje odron;
stavljanje tabli upozorenja na opasnost i da ranije upu-
patrol e izvetavaju o opasnim mestima
Klizanj e tIa nastaje u vreme topljenj a snega ili ve-
likih kia i je Uzrok zatrpavanja puteva. logorskih
prostorija i poloaja. Znaci tIa jesu pukotine .na
padi nama, a se podizanjem brane od nabij e-
nog kolja sa popletom i vode.
36
i zraci svojim toplotnim i svetlosnim dej-
stvom fi gu da izazovu toplotni udar
visoki planinama i na predel,ima g.de nema
i . JU i opekot ine na kOI.
a se sa nadmorskom visinom.
U planini vrebaju i mnoge opasne ivotinje: vukovi,
medvedi. divlje svinje, zmije i korpije,
Vukova ima II svim naim planinama, osim u Slo-
veniji. Leti ive vrlo su plaljivi
i izbegavaju susret sa ljudima. Opasni su jedino kad po-
besne i kad im je ugroen brlog i zimi.
u nas ive u rogu, Gorskom
kotaru i crnogorskim plani-
nama. 'Coveka ne napadaju sem usamoodbrani.
Divlj e svinj e opasne su samo kada se br ane ili su
ranj ene, izbegavaju susret sa ljudima.
Vukovi, medvedi i divlje svinje opasni su samo za
pojedinca.
Zmij e I kor plj e u naim planinama dosta su ret-
ke i nisu opasne.
Zmije se zadravaju i u niim predelima, u blizini
naselja ili pastirskih stanova. Opasne su prilikom vera-
nja iY puzanja kroz nisko rastinje. . .
Skorpij e se na laze u trulom I li-
su boje, 3-5 cm, sa izrazito krivim
repom, kojim ubadaju rtvu. Opasne su prilikom naga-
za, sedenja ili dodira rukom.
Zmij e mogu da budu otrovne ineotrovne. Neot-
ravne su i vitke sa uskom glavom.
Otrovnice su i zdepas te, sa izrazitim tamnim a-
rama glava im je iroka u obliku srca) sa jako
izraeni m tankim vratom, Zenice neotrovni h zmija su
okrugle, a zenice otrovnica su uske, u vidu Ot:
ravnice naih planina jesu poskok, I bosanski
argan.
37
Poskok ivi u kr evitim delovima i j e i na-
jopasnija otrovna zmija. Debela je i bei od Na
glavi ima mali a rep joj je crvenkast.
(b rka) voli vlanu i ot ru klimu. Glava
joj je u obliku srca, ali bez U alpskirn predeli-
ma se nailazi na potpuno crne
Bosanski ar gan je vrsta koja ivi u cen-
tralnom delu nae zemlje. Najvie se na padi-
nama visokih planina.
Zimske opasnosti jesu: magla,
vetrovi. zraci, snene strehe (krovovi ) i snene
lavine.
je letnjoj oluji, s tim to umesto
kie pada sneg i to je velikom
orijentaciju, osmatranje, kretanje, pa j disa-
nje. Izaziva brzu iznemoglost i pospanost, pa moe biti
uzrok smrzavanja i zavejavanja.
Ljudstvo treba drati prikupljeno i pod kontrolom,
a ukoli ko situacija dozvoljava treba ga smesti ti na za-
klonjena mesta. Prilikom kretanja na mestima koja su
izloena (grebeni, prevoji), poj edine
delove kolone treba povezati planinskim
uetom, da se ne bi razdvoj ili i bili u provaliju.
Pre mara treba predvideti pogodna mesta za
sklanjanje ljudst va od vejavice. U ako je
na i maglom, moe da se zaluta. Zbog toga se treba
snabdeti rezervnom hranom i potrebnim brojem sig-
nalnih metaka.
Zamorena i iznemogla lica treba evakuisati, jer
mogu da budu zavejana Ukoliko je evakuacija oteana,
treba ih smes ti ti u neki zaklon kolibu, umu)
i signalom traiti Ako se na ugovoreni signal
niko ne odazove, treba II nie predele i po-
godna sklonita. Kada je poziv na ugovor eni signal po-
onda se naloi vatra, neprekidno se
38
ruke i noge ' spasioci. Na mraz su oset-
ljivi prsti nogama i rukama, nos, ui i lice. Prozeble
delove t a treba lagano tr ljati, a smrznute zat iti od
daljnj smrzavanja.
zraci zi mi, vie nego leti, izazivaju sne-
no slepilo i opekotine na koi.
zraka na svakih 1.000 m nadmorske visine zbog odbi-
janja tih zraka od magle i snega, se za oko
15%. Opasni su zbog toga to se ne da deluju.
Snene strehe (sl. 4) stvaraju se na grebenima i
rubovima stena. Nastaju pod uticajem vetra i mogu t-
i po nekoliko metara nad padinom. Pod.teinom
mogu se odlomiti , pa treba biti vrl o opre zan
prilikom kr etanja po grebenima, u magli. Ako
se prilikom kretanja mora pribliiti rubu, treba ga do-
bro osigurati. Mesta snenih str eha preko kojih je opa-
san prelaz mogu se ograditi uetom ili zabraniti kreta-
nje van staze. Velike strehe treba zaobilaziti. odnosno
birati pravce gde su strehe najmanje i prelaziti ih po-
Strehe se mogu prelaziti uz
grupe koja prethodno stazu i post avlja pri vre-
SL 4. - Stvaranje opasnih streha u planini
39
mena osiguranja, pa se posle toga, preko strehe, pre-
vodi jedinica. grupa prelazi poslednja i skida
privremena osiguranja. Vrlo velike strehe koje oteava-
ju pokret najbolje je odroniti eksplozivom, pri
treba paziti da snena lavina ne ugrozi jedinicu.
2) Snene lavine
Snene lavine predstavljaju opasnost.
Mesto gde se sneni prekinuo zove se puko-
tina, a ir a okolina - pukotine. Put po koj em
lavina klizi naziva se korito ili povrina. Kraj la-
vine, mesto gde se zaustave snene mase, jesu lavinski
ostaci. Skoro da nema mesta gde ne postoji opas nost
od njih, izuzev na grebenima i veoma poumljenom
zemljitu. Uzroci snenih lavina jesu velike mase snega
koje padnu za relativno kratko vreme i tempera-
ture koje traju nekoliko dana. Uzrok lavina moe biti
kia, jer vetar koji prenosi sneg sa jednog na drugo
mesto, te nagib i otkrivenost padine.
Opasnost od lavine zimi sa prvim snenim
pad avinama. U visokim planinama i leti moe biti
manjih lavina. Posledice lavina su te ke: od 100 ljudi
zatrpanih u lavini dubine l m, koji su bez
povreda, jedva 16 ostaneu ivotu. Broj rtava je veliki
zbog straha, telesnih povreda, udara, preloma i tekog
snega. Zbog toga se ljudi ispod lavine moraju spaavati
najkasnije dva sata posle
Na nastajanj e lavina nagib zemljita, strana
sveta na koju je okrenuta, reljef i pokrivenost.
Nagib zemljita do 10 stepeni ima malo verovat-
da prouzrokuje lavine. Na zemljitu nagiba 10 do
22 stepena retko nastaju. Nagib od 22 do 45 stepeni po-
voljan je za nastajanje lavina, a nagib od 45 do 60 ste-
peni jo je opas niji (ali lavine ni su posebno velike).
40
Ako je nagib iznad 60 stepen' ionapadali sneg od-
mah sklizne. 7 '.'u,
Poloaj zemljita prema stranan,'a sveta i 'prav-
cu duvanja vetra, uslovljava bitne razlike. OJ?asnIJe su
severne i strane, a june i zapadne oive tek na
kada otopli.
Reljef zemljita i njegova pokrivenost
nastajanje lavina. Strmine pokrivene travom, izlizani
kanali, i sitno kamenje opasniji su od predela na
kojima ima grmlja, i velikih stena. Opasnost po-
previsi koji od naprave opasne prne
lavine.
Na pokretanje lavina i sneni Stoga
pre nego to se izvri pokret treba
procenom, raspitivanjem kod stanovnitva) koliko Ima
snega, posebno novog, na pojedinim delovima puta. Na
opasnost od lavina i debljina snega, tako
to: 10-30 cm ima opasnostI; 30-50 cm roes-
opasnost; 5G-80 cm
opasnost; BG-120 cm veliku opasnost .(ugr?ene usam-
ljene zgrade) i vie od 120 cm postoji opsta opasnost
koja ugroava cela naselja . . .
slojeva snenog I njena poveza-
nost, vlanost, masa, vrsta i temperatura snega "':lstano-
se ako se napravi presek snega do zemlje. Isto
t ako je praviti te st klizanj a po-
jedinih slojeva u snegu. To se na koja se
eli ispitati radi sigurnosti na zemlji tu ce
kretati (to se radi norvekom metodom I snezrum kli-
nom). .
Test po norvekoj metodi (sl. 5) izvodi se na tere-
nu koji se tako to se na nizbrdici do tla is-
kopa stajalite irine 90-100 cm. . .
Zatim se na irini 80 cm usecan klin ka
vrhu duine 50 cm, a na vrhu irine 40 cm. Klin se
41
I ,
II
I ,
,
,
r--".
-T

SOan
SEPOv'LACI PARALELNO SA
-J-
,I
tWil80H SlOJ ZASlDJEH
,
,- - -
aacm ,
,
IRINA SNEtNOG PROF ILA 90'00 cm
,
I
-I
Sl. s. - Norveka metoda
\
I
I
I
'"
e
Sl. Sa. - Sn-etni klin
42
preseca do tla, pa se zatim specijalno opatom povla-
sloj za slojem paralelno sa nagi ID. Ako se pojedini
sloj pokrene pri lopatom silom od Odo 10
kg, opasnost da se pokrene lavina je velika, od 10 do
20 kg - srednja i od 20 vie-opasnost za pokretanj e la-
vina je mal a. Da bi se usekao sneni klin (sl. Sa) otko-
pava se sneg irine 300 cm do tla sa donje strane, za-
tim se na duini od 200 cm pobije tap prema kome
se usecaju stranice trougla do tla. Prvi test se izvodi
tako to na popreko preko
klina. Ako se pokrene pojedini sloj, opasnost je velika.
Drugi test se izvodi tako to nizbrdo po klinu ide jedna
osoba. Ako se pri tome pokrene sneg, opasnost je sred-
nja. test izvode dve osobe koje se nizbrdo
po klinu. Ako se sneg pokrene, opasnost je mala.
Zavisno od kvali teta snega, lavine mogu biti od
neslepljenog suvog snega, neslepljenog vlanog snega,
slepljenog suvog snega i slepljenog vlanog snega.
Snene lavine, prema vrsti pukotine, mogu biti
slep1jene (kloaste) lavine i neslepljene lavine -
te) (sl. 6a) . snega koje skoro stalno prati
zvuk, ukazuje na to da strmina nije II ravnotei i da je-
dinicu to pre treba skloniti sa tog Kod tih
lavina je pravougaono u odnosu na podlo-
gu. ili manje pokrenu se niz strminu i lome
se na manje komade tako da na kraju postaju potpuno
sitni Tako nastaju lavine slepljenog snega.
Nagomilan nestvrdnut sneg moe da pokrene ka-
menje ili drugi predmeti. Takve lavine se iz
ire se u obliku levka i nose sve pred sobom.
Korito po koj em se spus tila lavina izgleda kao kruka.
Prema p ovr ini kli zanj a lavine se dele na: po-
vrinske i temeljne lavine. Kod povrinskih lavina (sl.
6b) jedan ili vie slojeva snega klizi po sloju snega na
zemlji. Pojavljuju se zimi, kada napada sneg, a
43
ne se ni u rano Temeljne lavine na-
staju u kada otopli. pa oslabi vezivna
snenog On se otcepi od dna i sa so-
bom pon ekad nosi gornji sloj kamenja i zemlje.
Prema pomeranja post oj e: lavine
i prne lavin e (sl. 6c) . lavine sastoje se od mok-
rog snega, koji pri kretanju daje poseba n zvuk. Ne raz-
viju veliku brzinu.
Prne lavine (sl. 6e, i 7) stvaraju se od novog suvog
snega - koji padne na smrznutu podlogu. Na-
su u januaru i februaru, ako se posle
dugotrajnih padavina vreme razvedri i temperatura
opadne. Mogu se pojaviti u svako doba dana (opas nost
od njih traj e 2-3 dana posle razvedravanja, a na padi-
nama koje su potpuno zaklonjene od Sunca i posle
8-10 dana). Prne lavine imaju veliku brzinu survava-
nja (30D-SOO km/h), zbog se stvara vazduni pri-
tisak koji u obliku snenog oblaka rui sve pred so-
born. Taj pritisak uzrokuje i tete umama i na-
seljima - lako obara ljude, vozila, manje planinske
i tako da sve ono to se ispred lavine
teko moe da se skloni. Vazduni. pritisak je opasan, jer
je vazduh pun snenih to izaziva guenje ljudi.
Prne lavine nanose ljudstvu i tee telesne povrede.
Stareine moraju poznavati vrste snenih lavina,
uzroke njihovog nastajanja i kako da se jedinice najsi-
gurnije prevedu preko zemljita na kome postoji opas-
nost od njih. Pravce kretanja treba birati preko planin-
skih grebena, du poumljenih rejona i ispresecanog
zemljita, jer se na tim mestima ne mogu stvarati ve-
like lavine. panju treba posvetiti kretanju
i u uslovima vidljivosti. Treba nasto-
jati da se kretanje izvede u ranim jutarnjim satima ili
kasno kada je sneg smrznut, pa je i opasnost od
odronjavanja i stvaranja lavina manja.
2
2
2
Lavine mokrog snega
Neslepljene
lovine
lavine
aj
1
Lavine suvog snega
Sl. 6. - Sematski prikaz sne nih lavina
al Vrsta pukotine. bl Povriijna kli1.anja. e) pomeranja
Slepljene (klocste)
lavine
Povrinske lovine
Prne lavine
'-::-'''-'..._'-- ----l cl
44
45
46
Lavina od suvog snega
Sl. 7. - Prna la vina
,

Opasna mesta ne smeju se prelaziti (sl.

8) jer se time preseca oslonac II snegu. Takva mesta
se prelaze u koloni po jedan - upravno na dolinu, za-
se opasno mesto i opet se II pravoj linije popne
na potrebnu visinu i produi kretanje. U protivnom,
takva mesta treba II koloni po jedan, sa ve-
odstojanjem, uz upotrebu lavinskog ueta. Ako je
potrebno da se padina savlada u cik-cak liniji, to ura-
diti na mestima na kojima ima bunja, kamenja
i retkog Padinu uvek treba to blie
vrhu, gde ne postoji opasnost od lavina. Kod
opasnih mesta postavlja se koji upozorava
vojnike da za lavinsku uad, otka p-
vezove na i krpljama. Na jako opasnim
mestima vojnicima se da skinu kr-
plje i dereze. grupe na takvim mestima treba
da se odveu, sklone i da opasnost. Na
mestima koja se ne mogu snene lavine treba
odroniti eksplozivom ili vatrom. Pone-
kad lavinu moe odroniti i koji pri vrhu padine
kosinom njen oslonac.
3) Spaavanje u s nenl m lavinama
Ukoli ko i pored preduzetih mera zahvati
lavina on se mora boriti da ne bude zatrpan i da os-
tane na povrini. To se postie pokretima ruku i nogu
kao pri plivanju. Pre svega, treba prisustvo
duha i volje i to pre se os lobodi tapova i
druge opreme. Ako je lavina od mokrog snega, ne tre-
ba dozvoliti da do savijanja tel a, a ako je prna,
paziti da snene ne ulaze II organe za disanje.
Svi oni koji nisu lavinom, duni su da nep-
rekidno osmatraju pravac njenog sputanja, a
da prate koje lavina nosi. Treba dobro za-
47
pamtiti mesta gde su poslednji l ut
ni i delovi njihove opreme, jer to olaka$' pronalae-
nje i spaavanje. Na dubini od 1 m sneg je porozan i
disanje. a njegova masa izazvati
lomove. na toj dubini postoji opasnost od
smrzavanja, pa zatrpanog to pre treba i uka-
zati mu I na dubini snega 1- 2 m postoji mo-
opstanka II ivotu, ukoli ko zatrpani nije zado-
bio povrede ili se onesvestio. Na toj dubini manja
je opasnost od smrzavanja, jer sneni ima iz-
vesnu sposobnost toplotne izolacije. Od tr aenj a zatrpa-
lih pod lavinom nikad ne treba odustati, jer postoji
da se ivi.
Posl e odr onjavanja lavine postavlja se
koji prati pojavu novih lavina i o tome obave tava ljud-
stvo koje se na lazi na odronjenoj lavini (sl. 9). Pored
toga, mogu se uputit i 1-2 vojnika do grebena iznad la-
vine radi kvaliteta i snega, te mo-
za ponovno odronjavanje. Oni se
kada je oteano osmatranje, kada uslovi odronj avanja
jo post oje i kada se spa avaju zatrpani u velikoj lavini,
pa je potrebno angaovanj e broja ljudi.
U isto vreme na lavinu se prva gr upa, po
sa lavinskim psom, koja pregleda povrins-
ki sloj snega i otkriva tragove o onima koj e je lavina
zahvatila i odnela. Pretrauje se cela povrina lavine.
Mesta na kojima se neki predmet (cepin,
tapovi, ranac) treba obeleiti .
Dok grupa pregleda povrinski sloj snega, starei-
na sa iskusnim vojnicima pretrauje lavinu, ceni dokle
su zatrpani mogli biti i obeleava glavni tok
lavine i najosetljivija mesta (u se moe pozvati
i gorska sluba spasavanja). Prostorija koja se son-
dirati obeleava se granjem, zastavicama,
tapovima ili uadi ma. Mesta na kojima se na-
I
,
I
I
Sl. 8d. - prelaenia - izbor
pravilnog pravca na strmini
A - Pravac opasan samo sa leve st ra ne , B -
pravac opasan sa obe strane
Sl. Sb. - prelaska strmine
peke i uz; k rplii
l. 2 i ] _ mesta prilikom prel aska
sumine
-
Sl. Sc. - prelaska lavine
SL Sa. - prelaska strmine
na
A _ polama latU prelaska st rmi ne Da
B - mesto gde se zavriava kosi
spust, e - mest o ede se ostali deo
"",.
48 49
Sigurno mestogde vojni ci
tekaju dok ceta grupo ne
prede stnmnu
,
)
laze zatrpani vrl o je teko odrediti. jer ih lavina
odneti. Ta mesta su u glavnom toku! na kraju
lavine. tamo gde se zaustavlja IZa
kamenja. bunjem, u U ValI pa .nJlh prvo
treba pretraivati, kada nema dovoljno radne
snage i kada je ostalo malo vidnog vremena.
50
;
Ukoliko se povrinskog sloja
otkr iju nikakvi tragovi. pristupa se sondiranju (sl. 10).
Prvo se grubo sondiraju najverovatnija mest a.pa ako se
na njima nita ne otkrije, pristupa se sistematskom (fi-
nom) sondiranju cele povrine lavine.
Ljudstvo koje izvodi sondiranje postrojava se II vr-
stu na dnu lavine, tako da se vojnici dodiruju rameni-
ma. Posle toga rad tako to se sonda prvo po-
hada pri vrhu leve, a zatim pri vrhu desne noge, a po-
tom II sredinu nogu, koje su razmaknute 50
cm. Nakon toga na komandu stareine korak napred,
vojnici korak i ponovo ubadaju sondu kao
i prethodni put. Ukoli ko se pod sondom oseti kakav
predmet. o tome se izvetava, ostavlja sonda u snegu,
a drugom se produava rad. Na sondom obeleeno
mest o dolazi gmpa za otkopavanje. koja du sonde tra-
i predmet ili Na taj pretrauje se
povrina. Ukoliko se raspolae sa dovoljno rad-
ne snage i sondi moe se obrazovati vie radnih grupa.
za sondiranje moe poslui ti i tap sa koga
se skida krplja. Pr i sondiranju pretrai se svaki deo la-
vine. Sonde se pobijaju oprezno da bi se izbegle povre-
de zatrpanih i po tako da u lavini ostanu
upljine. koje zatrpanima mogu posluiti kao dovod
vazduha Komandir grupe za sondiranje nalazi se na
sredini i nekoliko metara imad vrste, tako da vidi celu
grupu. Ukoliko najavi opasnost od lavine, u
snegu se ostavljaju krajnje sonde, a vojnici se brzo skla-
njaju u unapred zaklone.
Ukoliko nema dresiranih planins kih pasa. u po-
se poziva gorska sluba spasavanja. U tom
treba to manje hodati po lavi ni, kako bi pas mogao
lake otkriti zatrpanog. Ako t o ne uspe. u lavini se ko-
paju rovovi. Prvo se kopaju uzduni rovovi irine jedan
metar, a dubine 'prema dubini lavine. za rad ljudstvo
51
se postrojava II vrstu, na rastojanju od 3
m. Mogu se kopati i rovovi, odnosno rovovi
odozgo. Iz uzdunih i rovova naknadno se
moe sondirati levo i desno od njih.
Prilikom zat rpanih treba raditi oprezno,
jer se mogu duboke nesvestice, teki lomovi
nogu i ruku i druge povrede.
Subjektivne opasnosti mogu biti
One su:
- loa i kondicija. vaan je ele-
menat pri kretanju II planini, a pri veranju II
teim stenama i zimi. Opta iscrpljenost pojav-
ljuje se redovno, to uzrokuje nedostatak volje i borbe- "
nosti. Samo svestrano pripremljeno ljudstvo moe da
otkrije tu opasnost i da izdri napreza-
nja u pl anini. St areina treba da poznaje
ke i druge sposobnos ti vojnika i ukupne
svoje jedinice;
- nepoznavanje planina i uslova koji vladaju u
njima;
- lakomislenost, precenjivanje sopstvenih mo-
i hvalisavost pojedinaca moe predstavljati
veliku opasnost. To moe navesti pojedince da se pre-
napregnu s ciljem da prvi na vrh i da
se bre vrate, da se sa ned ovoljnim osiguranjem spu-
taj u niz stene i sl, to je neretko uzrok To je
izraeno II grupama, pa ako starei na
ne upozori na to, moe i do povreda;
- nepotpune materijalne pripreme mogu uticati
na broja Nezailjene dereze ili ce-
pin, slabo vezane cipele u kojima noga nije sigurna,
odelo koje proputa i vlagu mogu doprin eti
da se dogodi
- l padovi su na mokrom tlu,
poledici ili snegu, kamenju i sl. Zbog toga
:
,
,
,
r
25cm
al
25cm 25cm
SI. 10. - Sondiranje
. ) Grubo. bl Fino
'15 cm
b)
\
.1.' 1.
,I.
.1, l. :
r. ' ._L
52
53
se u planini hoda paljivo, prilikom prelaska
sneni h povrina. Prilikom veranja moe cl ?
zbog odronjavanja oslonca, pa ga treba dobro Ispitati
pre upotrebe. J edini.cu nikada ne treba voditi po kr-
tom kamenju Ih lavinskorn
_ lutanje je uzrok II
i magli.
8. ZIVOT I RAD U PLANINI
Teka prolaznost , nerazvijene komunikacije, nedos-
tatak ivotnih potreba i klimatske nepogode znatno
oteavaju ivot II planini.
Prilike za smetaj i odmor, jedinica,
II planini nisu povoljne. U ni im predelima nal aze se
sela ili zaseoci. su odvojene. pa je tea kon-
trola jedinica. Na visinama preko 1.500 m. moe se, ra:
samo na usamljene umarke, plamnske kuce l
planins ke kolibe. Da bi se poboljali uslovi za smetaj,
se zemunice i drogi objekti za smet a] ljud-
stva, stoke i materijala.
U predelima viim od 1.500 ID mora se na
dotur, i za najmanj e jedinice. Zbog t oga, prilikom
borbenih dejst ava u planini, treba predvideti
snabdevanja. U predelima II kojima je
snabdevanje t ovarnim grlima, za datur se upotreblj ava-
ju odeljenja, a ponekad ili improvi-
zovane
Regulisanje organizuje se na
prevojima, usponima, suenjima na putu i o t-
rim krivinama. Pri kretanju vozila po putevima sa ve-
likim usponima motori se pregrevaju, t o uzrokuje za-
stoje i znatno smanjenje brzine kretanja.
54
U planinskim predelima, kada situacija to dozvolja-
va, treba se kretati obeleenim - markiranim stazama
(si. 11). Markacije se sastoje od crvenog kruga koji je
II sredini ispunjen belom bojom. Oznake se nalaze na /
kamenm bl okovima i st enama,
neposredno uz planinsku stazu. Osim znakova, koriste
se crvene strelice koje poka zuju pravce ili table sa n a-
tpisima koji u kojem pravcu staza vodi i
koliko je vremena potrebno da se stigne do pojedine
planinske ili vrha. Pojedini planinski pravci ob-
eleeni su kao pravci za kretanj e Oznake su
post avljene na motke visine 3 m. Ove staze redovno za-
obilaze rejone u kojima preti opasnost da se pokr ene
lavina. Tu su i osiguranja II vidu stepenica
ukle sanih u stenu ili od uadi i gvozdeni h kli-
nova. Na pojedinim mestima postavljene su lest vice i

Letnji period u planinama traje od maja
do kraja septembra. U tom peri odu klimatske prilike
su blae, pa su ivot i olakani.
li umskom pojasu moe se dovoljna
mat erijala za izradu baraka i sklonita. li pojasu pa-
njaka ret ko se nalazi slama i seno, se za prostirku
koristi granje, i suva trava, a za ogrev zakrljalo
li pojasu stenja i kamenja manj e jedinice mogu
da koris te i planinske (u moe da se smesti
do 150, a u manje do 30 ljudi). jedinice se
razmetaju po bi vacima. Ogrev se donosi iz oblinjih
umskih predela,
Prilikom izrada mest a za bi vakovanje, pored po-
znati h uslova, tr eba imati u vidu da: mest o bude na
blagoj padini sa koj e voda moe lako da da nije
uz st ene ili kamene dr obine, gde postoji opasnost od
odronjavanja kamenja i kamenih usova, te da nije iz-o
55
-
-
-
N
,I
,
Oo
Sl. 11a - M ld
. ar ranje staza I o o u p amm
57
56


. ..' .'. .': \1\ll'it fi ..' .
. _ J I,J1 III, ,
. ' , "-t J,(I, " " .
. : -. ".:::: ; . ' . ' .- ; _.: :
. . .- , "
' - , J' _ ".: I ..:;.: .,' :
. Ul \ \ \\\ \\1 - ' ' . - . ',
.... . ... ... .. ,\ , ,II, 1\\,1 \. ' ' . ' .: . . ' .'
' i ;,.: i' . : ,. ,. . " .
' . , ',' :.':.: :: '..". :. ", -. "
" . , " .-- .' '
... ........ ' ; ,: : , ' . . .. .
. ' ' -' ' . '
, .:. ,,' ":' .' . " ", " -. " .
' ., - - . - .,
Sl. 12. - Bivak u vidu bUl1ara
kom planinskom zemljitu, bivaci ne smeju biti suvie
izloeni zracima, jer se sneg topi, pa je po-
treb no sta lno obj ekata.
Bivaci u snegu su: bi vak u vidu bunara,
rupa. partizans ki bi vak, bivak naslonjen na stablo, bi-
vak naslonjen na "lglo i bivak za broj vojni-
ka.
Bivak u vidu bunara (sl. 12) se kada
nema dovoljno vremena ili kada kvalitet snega ne do-
zvoljava izradu drugih vrst a bivaka. Podesan je kada je- (
dinku uhvati ili kada u snenoj ljudstvo
treba brzo zakloniti. Visina snenog za izra-
du bivka treba da bude najmanje 7G-80 cm.
bunara za 2- 3 vojnika treba da bude I m. a dubina za-
jedn o sa snegom 130:-150 cm to
sedenje. Bunar se pokriva (motka ma) i a-
...
loeno jakim vetrovima i kii. upljine na objekti ma
treba zap uiti mahovinom, travom i sl.
Zima se u planini ispoljava Prema traja-
nju i svojstvima zapaaju se tri perioda: .
- prvi. od oktobra do kraj a decemb ra, jeste period
padanja snega. Ako padne na temperaturi od OC. on se
slepljuje sa zemljom i stvara solidn u
podlogu za slojeve. Ukoli ko sneg pada na nis-
koj t emperaturi , on postaje pranjav i ne lepi se na sm-
rznutu zemlju, pa mu je stabilnost slaba;
- drugi, od januara do kraja februara, kada u viim
predelima nema padavina. Vreme je stabilno i lepo,
bez promen a. Taj period je najpogodniji za ivot
i rad jedinica, i
- od marta do kraja aprila. jeste promenIjivi
sneni period II kojem temperature stalno rastu. Sredi-
nom marta sneg menja postaje mekan i mo-
kar. to dovodi do snenih lavina. U najviim planin-
skim predelima za sme ta] se mogu koristiti usamljene
planinske i pojedine koje se prethodno
U protivnom, jedinice se sklanjaju II snene
bivake ili pod atore koji se prave od dva atorska kri -
la, kojih se stavlja seno. slama i sl.
Ljudstvo se moe zatiti od i ukopava-
njem pod sneg i izradom snenih bivaka, za-
visno od zemljita i kvaliteta 'snega, Sneni bi vaci po-
trebni su, prvenst veno. na i viso-
koplaninskom zemljitu i svuda tamo gde nema drugih
zaklona (uma, planinskih
Prili kom izbora prostorije za bivak treba trai ti da
na izabranom mestu ima dovoljno snega,
materijala za unutranj e drva za ogrev, da
nije izloeno jakim vetrovima, da mesto nije ugroeno
snenim lavinama, da je dovoljno prostrano i da je za-
klonj eno od osmatr anj a. U na viso-
58
59
prilikom kopanja ne rui. za dva do vojnika iz-
se ili repom tako to se na
pogodnom mestu iskopa ulaz u obliku kruga ili
rougla (60-70 cm), a' unutranjost se kasnije produblju-
je do dimenzija koje zavise od broja vojnika i stava u
kojem se nalaziti ili Ulaz treba da
bude horizontalan, U takvom bivaku mogu se izdrati
rnrazevi (temperatura je za 15- 20 stepeni via
od spoljnje). Podesan je za vojnike na
u blizini puteva gde se lako maskira. Vreme
sa unutranjim za dva vojnika je 30
do 40 min,
Partizanski bivak (sl. 14a) se od stabla
granje doseu do zemlje. za izra-
du bivaka potrebno je nekoli ko donjih grana
no povezati i ispreplesti drugim granjem, a zatim na
njih nabaciti sneg debljine 30-35 cm. U unutranjosti
bivaka, oko donjih delova stabla, okree se suvino gra-
nje do visine 180 cm i sneg od zeml je. Ako se us-
led spoljne ili unutranje temperature sneg topi, sa
unutranje strane, granja mogu se razapeti a-
torska krila. Takvi bivaci dobro su izolovani i se
II njima moe naloiti i manja vatra Vojnici se sme-
taju oko stabla, a kad ima dovoljno mesta mogu se
urediti i leita. Temperatura u unutranjosti moe biti
15- 20' C via od spoljne temperature. bivak (sl.
14b) moe se izraditi i ispod sruenog stabla i to tako
to se preko granja nabaca sneg. Iz unutranjosti biva-
ka sneg se i nabaca ispred ulaza, a granje koje
smeta se okree (sl. 14b). Grupa od est vojnika izra-
bivak za jedan sat.
' . '
. . '
"0' '
' o'
', ' /"'':--.:.
bi'tQka
uSlleZI"Klf padini
rupa)
. ' ' .
o
tarskim krilom, preko kojeg se, radi bolje toplotne iz-
olacije, moe nabaciti tanji sloj snega je
da se u taj bivak, na jakim smes-
SI. 13. - Medveda rupa za 2-4 vojnika
ULAZ
ti vie vojnika (3-4) radi odravanja toplote i predost-
ronosti od smrzavanja
Treba teiti da se broj takvih bivaka izradi na
manjem prostoru, radi lake kontrole ljudstva Vreme
potrebno za izradu bivaka za dva vojnika je 30 minuta
rupa (sl. 13) se u t vrdom snegu
(sneni nanos, streha. ostaci snenih lavina) koji se
60
61
.,.;.... - .=::;...
- . . -
Bivak naslonjen na stablo (sl. IS i ISa) podie se
u umi kada kvalitet snega ne izradu snenih
kocki, tako to se sa izabr anog drveta okreu grane (3 m
iznad tla), a oko stabla opie krug 3 m i
sneg. U obod upisanog kruga na rastojanju od 25 cm po-
bodu se motke duine 3-5 m, se vrhovi na-
Sl. 15. - Bivak naslonjen na stablo
i

Sl. 14. - Partizanski bivak
al Bivaklodgranjem stabla
b) Bivak po polomljenim stablom
62
63
,
SL I5a. - Bivale naslonjen na stablo-skela
slanjaju na stablo. Naslonjene motke se konopcem ili
kajevima pri samom vrhu veu za stablo,
pa se dobijeni skelet ispreplete granjem. a zati m se na-
baci sneg debljine 25 cm. Unutranjost sklonita moe
se urediti za ili stav. Ukoliko se podeava
za stav, sedite treba postaviti u vid u kr uga,
tako da su vojnici licem okrenuti ka stablu. Dobra stra-
na takvih sklonita je u tome to se za njihovu izradu
moe koristiti bilo kakav sneg i moe se podizati kada
je sneni nizak. Rad na podizanju bi vaka or-
ganizuje se po grupama, pri jedna grupa
motke, druga ih post avlj a. a granje m
i nabacuje sneg. Vreme bivaka za stav za
deset vojnika iznosi oko 45 min.
64
Sl. 16. - Bivak naslonjen na scenu
Bivak naslonjen na stenu (sl. 16) se tako
to se za jednu stranu bivaka koristi st ena, dok se
spoljne strane zatvaraju snenim kockama (60 ><50 x
30 cm) . za to je potrebna okomita ili previsna stena is-
pod koje se sneg, a zatim se istovremeno podi u
sva tri spoljna zida visine do 2 m i debljine najmanje
50 cm.
Prilikom zidanja treba traiti da se bivak nasloni
na stenu i da na vrhu ostane to manji otvor, radi lak-
e izrade krova, pri je najbolje da se, po
nosti, krov zatvori zidanjem. Ako ovo nije za
izradu krova koriste se granje i drugi
materijal i pokriva se snegom debljine 30 cm. Ulaz za
65
pognuti stav se uz samu stenu, a zatvara se
pravovremeno kockama Uz
stenu se bankma za sedenje,
Na mogu se uredi ti pojedine
krape i pukotine, koj e je sa prednje spoljne stra-
ne dovoljno zatvoriti ili pokriti. su posebno zna-
jer se u njih mogu skloniti i jedinice, loiti
vatra i kuvati. Vr eme potrebno za izradu ti h bivaka je
od 30 min do I sata .
Pojedinac ili grupa moe da bivakuje ispod previs-
ne stene koja je zaklonjena od kamenja, lavine i vode.
Bolje reenje jest e uplj ina ili otvor u ste ni koji je za-
klonje n od vetra. Na veoma uskim policama na kojima
se mora prisilno bivakovati treba se osigurati po pri-
ncipu smaoosiguranja.
Iglo (sl. 17) podie se, na otvorenom zem-
ljitu, kada kval itet snega izradu snenih
cigli. Bivak je u obliku kupe. se po grupama,
tako da jedna grupa dobro utaba sneg ili ga d o
zemlje, druga obeleava temelj - obod 3 m, a
ree snene cigle 60 x 50 x 40 cm) i ug-
ih. Kada je sneg mek, osnovica se do zem-
lje i zidanje. Bivak zidaju d va voj ni ka, tako to
se od temelja svaka snena cigla pomeri za nekoli ko
centimetara ka unutranjost i i gornji sloj cigle
ka unutranjosti za 5 stepeni, kako bi se dobila snena
kupa visine do 2 m. Unutranjost svoda i zidova treba
dobro ta ko da ni gde ne snega
iz kojih bi na povienoj temperaturi u unutranjosti,
mogla da kaplje voda.
Ukoliko se krov zat vara skeletom od motki i gra-
nja, preko njega se r azapne atorsko krilo na koj e se
nabacuje sneg. Ako je vreme lepo i vedre, dovolj-
no je krov zatvoriti gustim grmljem i atorskim krilom.
Dimenzije igloa se prema broju vojnika i sta-
vu u kojem bi ti razmeteni.
66
!
I
r
. izrade bivaka za stav za 8 do 12 voi-
nika rznosr od 60 do 75 minuta J
Bivak za broj vojnika 'u vidu rova (sl. 18) iz-
ra Uje se kada Je sneni veoma visok. Radi
-
...
Sl. 17. - Bivak- iglo
67
toga se u snegu iskopa rov ir ine 150-1 70 cm i dubine
SG-130 cm, to zavisi od raspoloivog vremena i visine
snega (posle se po sredini produbljuje jo za 50 cm).
Duina rova zavisi od broja ljudi i sredstava za
izradu krova. Prilikom duina skrovita, za
dva vojnika treba predvideti 50 cm. ukoli ko sede jedan
naspr am drugog. Ako kvalitet snega nije povoljan, zido-
vi rova se nabijaju. Preko rova se stavlja skelet od mot-
ki koji se pokriva granjem. paprati, travom i
sl., a preko toga se nabacuje sneg debljine 30 cm. Ulaz
II obliku stepenica se na kraju rova, gde je rn a-
nji uti caj vetra, dok se drugi kraj potpuno zatvara. U
rovovima mogu se izraditi mesta za mimoi-
laenje.
unutranjosti bivka treba posvetiti punu
panju, kako bi ivot u njemu bio to snoljiviji. u pr-
vom redu da bi se obezbedila to toplota. za to
se koristi granje, suva trava, mahovina i seno) . za
pat osiranje i oblaganje zidova koriste se i kr-
plje. a ispod svoda mogu se r azapeti atorska krila.
Ako je vreme kiovito, se odvodnjavanje. U
kada se sneg tee topi, najbolje je sa krova ski-
nuti sloj snega i razapeti atorska krila.
Manji bivak zagreva se fenjera i a
i arom smetenim II limene kutije. Sredstva za za-
grevanje treba drati to nie. jer je vazduh tamo na-
jhladnij i. Zbog toga od tr eba zatitit prvenst-
veno donje delove t ela. Na velikim i kada
na jednom mestu ima vie bivaka, i ako to situacija do-
zvoljava. na sredini njih loi se vatra (sl. 19).
oko koje se podie sneni zid protiv vetra, tako da se
vojnici na smenu mogu grejati.
Ulaz u bivak treba da bude to manjih dimenzija
i sa strane odakle ne duva vetar. Ukoliko to nije mo-
ispred ulaza podie se sneni zid koji titi od di-

r
- .
,
, .
vj
- .. I
, .. ,
-
, ' .
. ,
, .
.. -; . ' "
,
,
.
, .
- ,
. . , .
'.
, ,
- -
' . .
.. . ... -'\ .
. ' .
,
I .

8.
68
69
SL 19. - Izgled bivaka - igla tp. vod
rektnih udara vetra. Ulazi se zatvaraju snenim kocka-
ma Sa strane suprotne ulazu ili na vrhu,
tapom ili cepinom, kroz zid bivaka probui se otvor
koji slui za ventilaciju.. . .
Pripremi ljudstva za mora se
potrebna panja. pri ulasku u skloni te treba provertn
da li su vojnici obukli suvo rublje, Po-
red suvog rublja treba i ostalu suvu Ran-
ce treba isprazniti i u njih staviti noge, i to po dvojica
zajedno. U toku deurni stalno i
one kojima je hladno na zagrevanje. Ih lm
da trlj aju poj edine delove tela. za blvakovanJ.e
u snegu podesne su za spavanje od perja l ves-
prediva.
. Na opisan se sklonita za stoku ali
dimenzija.
. .
G l ava II
Planinarska oprema
l. OSNOVNA PLANINARSKA OPREMA
Osnovna planinarska oprema koristi se u svim pri-
lika ma. Od postojanja menjala je svoj oblik po-
se zakonima prirode i planine. PostojalaC' e
sve savrenija.
Planinarska oprema mora stalno da odrava te es-
nu temperaturu i da je regulie, titi od vlage i vetra,
zimi, te da bude i jednostavna za ru-
kovanje. Najprikladniji su vuneni, i svileni de-
lovi U opremi treba imati vie delova
koja se koristi prema potrebi.
Vremenske nepogode su u planini. Za vreme
kie ili snega treba biti to suvlji, zbog je dobro
imati rezervne rukavice, koulje i potkoulje.
U osnovnu planinarsku opremu spadaju: ci pele.
rape, tozluci, rublje, koulje, demperi, panta lone, kapa,
rukavice. vetrovka i vetrene pantalone.
Cipele se upotreblj avaju radi zatite nogu od hlad-
kvaenj a i povreda. Cipele za kretanje u planini
moraju biti od prave koe i sa donom od plas-
tificirane gume. Debeli don da ko-
risti i najmanje oslonce na steni. Cipele moraju biti vi-
-
70
71
soke da bi titile gleanj od i nozi
(udobne i razgaene) . Tr eba ih redovno odravati: pra-
vilno suiti i mazati zbog otpornosti od vlage i

odravaju toplotu i tite nogu od mara
kamena i ogrebotina. Prvo se obuvaju pa
preko njih vunene koje seu do kolena ili iznad
njih. moraju biti i
cele, da ne bi pravile uljeve.
Tazluci slue da upadanje snega, vode, ka-
i drugog materija la u cipelu. se od
impregniranog platna ili materijal a. Ne sme-
ju biti preiroki, da ne bi smetali pri hodanju. Zakop-
se, preko ci pela. Sa donje strane zateu se tako
da obuhvate pola cipele. Oni prikrivaju celu potkoleni-
cu i prikladni su za dubok sneg.
Rublje (duge i kratke i potkoulje) poeljno
je da bude od pamuka da bi koa mogla disati.
Koulja mora biti topla, mekana i dovoljno
ka da ne stee i da se ne iz
Demper mora biti udoban, komotan, sa dugim
rukavima i da se ispod vrata. se od
vune ili meavine vune i ih vlakana.
Planinarske pantalone se od materijala
koji se brzo sui, ne klizi po snegu i steni i dobro titi
od vetra. Doseu 15 cm ispod kol ena i odozdo se za-
Treba da budu tolike da ne smetaju prili-
kom hodanj a ili veranja.
Planinarska kapa titi glavu od nevremena. Na nis-
kim -temperaturama ispod nje se nosi vunena potkapa.
Rukavice t reba da budu vunene i dovoljno velike
i tople. Preko njih se mogu platnene rukavice
(najlonske ili od drugog materijala), koje ne
proputaju vodu.
Vetrovka sa se od sin
materijala ili impregniranog platna. Mora biti dovoljno
72
velika, a na ramenima se zbog kie. Njen donji
rub, kao i reguliu se vrpce. Vetrov-
ka se ispod vrata, a ima i lastiku koja stee
i na taj ne dozvoljava oticanje toplote.
Vetrene pantalone slue za zatitu od vetra, kie
i se od istog materijala kao i vetrov-
ke. se preko i cipela.
2. PLANINARSKA OPREMA
planinarsku opremu ranac, bate-
rijska lamp a, kuhalo, zatitna folija,
pribor za prvu i ostala oprema.
Ranac je od vodootpornog materijala (im-
pregnirano platno, najl on ili perlon). Mor a biti
dovoljno velik i bez vanjskih depova koji bi smetali
prilikom veranja. str mora da bude t o bolje
remnici a noenje dovoljno iroki
i dugi da pri noenju teeg ereta ne bi uljali, da ima
remnik za o pasa (da se ne bi pome-
rao levo ili desno). Na v u ranca, gde su spojeni rem-
nici za noenje, nalazi se petlja (gajka) , koja slui
za i veanje ranca. Odozdo je gumenim
platnom ili gumom. Sa spoljne st rane ima
za cepin, dereze i skije.
Baterij ska lampa koristi se u svim prilikama.
Neke bate rije se posebnim trakama za gla-
vu ili lem, pa su ruke prilikom penjanja slobodne.
mora biti neosetljiva na udare i imati od-
toplotnu izolaciju. Pored pr e-
5-6 mm i duine 70 cm slui za pijenje vode sa
teko izvora i za punjenje
73
Kuhalo j e neophodno za vreme dueg boravka u
planini. Gorivo je plin, benzin, alkohol ili
pirit.
se koriste zimi ili pri jakom suncu, a slu-
e za zatitu od jake svetlosti, te od sit nog kame-
nja i leda prilikom zabijanja klinova i kopanja oslonaca
u ledu.
Zatitna folija (astrona utska) je tako da
joj je jedna strana srebrna, a druga zlatna. Na velikoj
srebrna strana se ka telu (ona
4/ 5 toplote), a radi zatite od postu-
pa se supr otno. Upotrebljava se prilikom bivakovanja
i za topl otnu zatitu
Pribor za prvu sastoji se od prvog zavoja,
zavoja, nekoliko zavoja, tableta pro-
tiv bolova, sterilne vate i gaze, sterilnog flastera i
trouglaste marame. Mora biti od vlage.
Ostalu opremu priborza higijenu,
pribor za pisanje. ibice otporne na vlagu, nepropusne
za rezervnu opremu, krema za signal-
ni pitolj sa mecima, busol a, karta, mast za zatitu usa-
na i pribor za cipela.
3. SPECIJALNA PLANINARSKA OPREMA
Specijalna planinarska oprema upotrebljava se za
teko prolamog planinskog zemljita (ste-
ne, strmine i klizave padine, lavine). Ona mora biti
laka i jedn ostavna. je od specijalnih materi-
jala.
Specijalnu planinarsku opremu
uad (glavno, i vrpca), trake, klino-
vi (letnji, zimski), garabini, (letnji i zimski ), ce pin
idereze.
74
Sl. 20. - Planinsko ue
Uad (sl. 20) su od
vlakana (najlon, perlon), a re e od biljnih vlakana.
Zbog u d se rasteu od 20 do
SO%, a uad od biljnih vlakana samo 2-4%. U
pada izdrljivost ueta je 5 puta
kod uet a od prirodnih vlakana. uad su
20% laka od prirodn ih uadi, ne upijaju vlagu, pa im
se ru masa zbog toga ne Osetljiva su na top-
lotu izazvanu trenjem ili otvorenim plamenom i vru-
predmetima, te na zrake koji izazi-
vaju hemijsku reakciju, koja s vremenom moe znatno
smanjiti i izdrlji vost ueta. su oboje-
75
na radi lakeg i rukovanja. Po izrade
mogu biti: pletena, uvijena i uad je jezgro presvu-
kouljom.
Pletena uad su neprekidna. jer su
pri prejakom trzaju ne se na duinu.
Uvljena uad vrlo su mekana, a rastere-
se na duinu. Sastoje se od tri
uvijena snopa
uad sa jezgrom kouljicom
se upotreblj avaju. Jezgro preuzima a
kouljica titi od prebrzog troenja i ote-
Nedostatak im je to se jezgro i kouljica pod-
jednako ne rasteu.
uad treba da budu i ot -
porna.
je najvanija osobina ueta, a to da
ne puca i da se odupire trenju i pod o pte-
sila koja del uje na ue jeste na di-
Uad od mat erijal a,
je koeficijent sigurnosti velik, u proseku, podnose

kouljica uvi ena
ueta (mm) 9 II 10 12
(kp) 2.000 2.600 1280 1.475
je znacajna zbog toga to prilikom
pada akumulira vie energije, da se usled elas-
istegne. Koeficijent iznosi
3G-SO%.
uad otporna su n a vlagu i
ali ne i na visoke temperature.
Svako ure ima upletenu kontrolnII nit, iz-
razito ute, plave. crvene i crne boje. zavisno od boje
76
. I
ueta. Ona je meril o njegove dotrajalosti. Ukoliko je ist-
roeno ili i na jednom mestu, ue je neup ot-
rebljivo.
Da bi trajnost i sigurnost ueta bila to bolja, treba
voditi o ue se ne srne spremiti vla-
no - treba ga suiti tako da slobodno visi (u navojima)
na promaji i senci; da bi se na vreme odredila dotra-
jalost, treba vodit i karton (dne vnik) u koji se
unosi svaki uspon, silaenje. pad -i razna na
uetu; ue se ne srne drati uz aktivne h emikalije; pri-
likom upotrebe ga od
kao to su udarci kamena, cepina ili nagaza no-
gom zimi kada se nose dereze): ue se ne
srne prebrzo proputati kroz garabin i druge sprave za
silaenje, je r bi se moglo otetiti zbog toplote koja na-
staje usled trenja; ne srne se prati u toploj vodi i suiti
uz ili radijator; ako je ue zadralo jak pad - veliko
treba ga ispitati, jer se pri padu bi tno me-
njaju njegove osobine; pre i posle veranja,
kroz ruke treba pregledati da ue nije o- '
ue treba unititi da ga neko ne bi
koristio pri penjanju.
Glavno planinarsko ue je l G- IZ mm.
za veranje, pravljenje kurirskih prolaz , za spaavanje
i izradu se upotrebljav ue od 11 mm.
Duina ueta je od 4G-SO m.
Najlonsko ue sastoji se od: jezg a, omota i kon-
troi ne niti.
Jezgro podnosi pa j njegova isprav-
nost bitna za ispravnost ueta. Omot ti jezgro od me-
Kontrolna nit slui za kontrolu
ispravnosti ueta i, ukoliko je ne srne se ko-
ristiti za veranje. za radove, tamo gde
nije ugroen ivot.
77
Sl. 21. - pakovanja vrpce
I 2 3 _ uplitanja sa desne' stran e jed nostrukom vrpco m,
4. 5, 6 - uplitanje sa leve strane vrpcom,
7, 8 _ uplitanja dvost rukom vrpcom na pola),
9, 10 _ nu"vak i zavreta k upfltanja

J@
31
1\
I

, )
61

71
BI
. ,
91
Izdrlji vost ueta zavisi od debljine. Ue od 10 mm
moe da izdri oko 2.000 kg i amortizira pad od oko
800 kg; ue od 11 mm izdri oko 2.400 kg i amortizira
pad od 1.000 kg; ue od 12 mm izdri oko 2.800 kg. a
amortizira pad oko 1.200 kg.
planinarska ue upotrebljava se za di-
zanje i spu tanje opreme i naoruanja, osigu.
ranja ljudstva, pri vremena osiguranja na
manje opasnim mestima i za glavnih uadi.
Samo II krajnj oj nudi pl aninarska ue moe
se, pri osiguranju na lakim stenama, koristiti
kao zamena za glavno ue, 's tim to se mora postaviti
dvostruko. Ist o tako za veranj e .zimi i leti ko-
ri sti se kao dvostruko ue. Iste je konstrukcij e i izra-
se od istih materijala kao i glavno pl aninarska
ue. je od m, a mu je 9 mm.
Izdri oko 1.800 kg. a amortizira pad od 730 kg.
vrpca (Prusikova upotrebljava se '
za smanjenje trenja II pravcima sa mnogo klinova (pri -
likom samospaavanja uvek se moraju imati po dve)
prilikom sput anja Dilferovim stavom, prilikom spu ta-
nja palog za pravljenje improvizovanih nosila,
za izradu sidrita i pri spa avanj u i
nim sredst vima. Duina vrpce je 4-5 m, a
debljina 5-8 mm. U zavisnosti od debljine izdre
4OQ-12oo kg Broj vrpci
je se prema zadatku jedinice i karakteru zemljita Pri
pri vremeni m osiguranjem svaki pojedinac
mora biti vrpcom.
vrpca se i odrava na isti kao
i glavno ue, a pakuje se prema sl. 21.
Traka se moe upotrebljavati umesto vr-
pee. Pogodna je za stavljanje oko kamenih t ornj eva, a
slui za osiguravanja i spu tanja. Podnosi optere-
78
79
\,,", 0
Uice

Telo
SI. 22. - Yertikalni klinovi
Vrh
Vrh ,
kako bi klin dobro ukletio u stenu. U irim pukotina-
ma koriste se drveni klinovi.
Horizontalni klinovi (sl. 23) upotrebljavaju se za
hori zontal ne pukotine, a ponekad i za vertikalne - ako
se ne moe upotrebiti vertikalni klin. Zabija se u pu-
kotine irine oko 5 mm, a dubine najmanje 6 cm. Za-
visno od dubine pukotine, mogu se koristiti klinovi du.
!
l

,
I
nego vrpca, to zavisi od irine trake
(15-50 mm), a izdre masu od 750-3.150 kg. Prili kom
vezivanja trake u koristi se kravatni Odr-
ava se i isto kao i uad.
ue je, debljine 10 mm i duine
40-200 m (kolut). Upotrebljava se za izradu
kurirskih prelaza, lestvica i privremenog osiguranja.
je ute boje sa crnom kontrolnom niti. Veo-
ma malo se rastee (pri 100 kg 3%, a pri
300 kg 7%).
Lavinsko ue slui za lake pronalaenj e zatr pa-
nog ljudstva i opreme u snenim lavinama. je
od vlakana crvene boje, duine 25 m i deb-
ljine 3 mm.
Na jednom kraju lavinskog ueta nalazi se zamka
koja slui da se ono za gajku ili garabin.
Na svakih 5 m ue je obeleeno utim pr-
stenovima sa ucrtanom strelicom, koja dui-
nu i pravac od zamke, odnosno zatrpanog lavi-
nom.
Lavins ko ue javlja se na lavinskog pod-
pri svakog vojnika sleduje po jedno ue.
Broj lavinskih uadi u jedinici zavisi od
odronjavanja snenih lavina. se i odrava kao i
ostala uad.
Klinovi pri veranju slue kao oslonci u
st eni. se od kovanog legiranog hroma,
vanadijuma, molibdena i specijalnih aluminijskih legu-
ra, Duina klinova je 4-30 cm.
Prema obliku i upotrebe klinovi se
dele: na vertikalne, horizontalne, dijagonalne, univer-
zalne, klinove sa alkom, lebaste klinove U, V, Z. spe-
cijalne, ekspanzione, drvene, snene i ledne klinove.
Vertikalni klinovi (sl. 22) upotrebljavaju se u ste-
nama u kojima ima vertikalnih pukotina. Pukotine mo-
raju biti iroke oko 5 mm, a duboke najmanj e 9 cm
80
Telo
Sl. 25. - Klin s alkom
o u
Klinovi sa alkom (sl. 25) up otreblj avaju se za sve
v.rste ah se teko vade. Koriste se za puko-
trne dubine 10 cm i vie.
Zlebasti .klinovi V, V, Z, (sl. 26) upotrebljavaju se
za ire pukotme (od 15 do 30 mm). V zavisnosti od vr-

lava
Uice
Uice
SL 23. - Horizontalni klinovi

Vrh
Vr
Glava
"Telo
J

:.r

Sl 24. - Dijagonalni klin
ine, 6, 7, 9, ll, 13 i 14 cm. V iri m pukotinama mogu
se koristiti drveni klinovi.
DIJagonaini , univerzalni klinovi (sl. 24) upot reb-
ljavaju se za sve vrste pukotina. je irina oko 5
mm, a dubina najmanje 7 cm. Mogu biti ob-
lika (vertikalni i dijagonalni). V zavisnosti od dubine,
mogu se koristiti klinovi duine 7, 9, ll, 12, 14 i 17 cm.
U irim pukotinama kombi nuje se sa drvenim klino-
vima.
Sl. 26. - 21ebosti klinovi UY,Z
ce
Glava
82
- -
SI. 30. - Sneni klin
= = =
-
prave svrd la na kojem je obeleeno dokle tr e.
vrtiti ';1 (oko 2 cm). Kada se napravi rupa, za-
blP . se kOJI iri (ekspandira) u pukotini i na taj
se On se VIe ne vadi iz stene. Za vre-
me buenja rupe, radi zatite nose se
Drveni (sl. 29) upotrebljavaju se za iroke
vertikalne, honzontalne i dijagonalne pukotine. Obliku-
SL 29. - Drveni klinovi upotrebe drvenog klina sa metalnim kli-
nom)

85 /
'I
!
.,
I
I
I
I
Sl. 27. - Specijalni klinovi
o

Sl 28. - Ekspanzioni klin
" lo

ste i dubine pukotine, upotrebljavaju se klinovi duine

7, 9, i o, 12, 13,5, 15, 16 i 18 cm. Zbog toga to se ob-
likuju prema pukotini, ponekad ih je iz nje
izvaditi.
SpecIj alnI klinovI (sl. 27) su oblika i du-
ine (5 - 8 cm). Upotrebljavaju se u veoma uskim pu-
kotinama (irine 2 mm i vie) i dubine od 2 cm pa na-
vie, te na mestima na kojima se ne moe priro-
dan oslonac. Koriste se za veranje, kao os lo-
nac, a nikako za sidri te, jer se veoma lako
ako se opterete, a i na male trzaje.
EkspanzIonI kli novI (sl. 28) upotrebljavaju se na
glatkim stenama, tamo gde nema pukotina. Rupe se
84
ju se prema pukotini u koju se debljine 6
mm. Mogu se upotrebiti i bez Tada se pored dr-
venog zabije klin.
Vie puta upotrebljene klinove treba ispraviti i
pr ekontroli sati da nis u napukli prilikom
Sneni klinovi (sl. 30) kori st e se u stenama u ko-
jima je sneg veoma a II sabijenom snegu upot-
rebljavati duge profilaste snene klinove, napravljene
od lakog materijala.
Lednl klinovi (sl. 31) slue za osiguranje u
stenama sa ledom, II vertikalnim stenama i II
previsima. Duine su 8- 30 cm, a 8-16 mm.
Mogu bi ti svrdlasti i polucevasti. i svrd-
lasti klinovi korist e se u mekom i srednje tvrdom ledu.
U tvrdi ili vodeni led zavija se klin sa sitnim navojima,
jer on da se zajedno s njim cela grudva
okoloog leda Najbolji su uplji spiralni klinovi.
PoIucevasU spiralni klinovi ne ispunjavaju celu
upljinu koj u sami naprave, pa se upotrebljavaju za
manja prilikom napredovanja.
Garabin (sl. 32) je metalni prst en izduenog oblika
koji se upotrebljava za spajanje ueta sa klinom u st e-
ni, za vezivanje planinarske uadi, Iestvica, pri-
vremenih osiguranja i sredstava za spaavanje. Nije
upotrebljavati ga za spajanje dva plani-
narska ueta. Garabin se sastoji od tela, i
opruge, a mnogi imaju i maticu. je od
ili od aluminijskih legura. Moe biti ovalnog, bubreas-
tog ili krukast og oblika Otvara se pritiskom na pre-
a pod dej st vom opruge sam se zatvara. Gara-
bin koji se nepravilno ot vara ili zatvar a nije za
upotrebu! garabini, bez mati ce, koriste se pri-
likom veranja za osiguranje, a nikako u sidritima. Iz-
dravaju najmanj e od 1.800 kg. Garabini sa
maticom prvenstveno se upotrebljavaju pri spasava nju,
86
I
.
J
:I
i
Sl. 31. - Ledeni k linovi
al
bl svrdlasu
cl polucevasti spiralni
87
bl Zimski
Sl. 33. -
dizanju i sputanju teret a i prilikom pravljenja privre-
menih osiguranja, i Moraju izdrati op-
2.000-5.000 kg. Prili kom upotrebe mati ca
mora biti zavijena. da se garabin ne istrgne. Upotreb.
ljavati samo one garabine koj i Imaju ugr avirana
dozvolj eno I znak
se koristi za pobijanj e i klinova i
kao oslonac pri veranju zimi. Mogu biti letnji i zimski
(sl. 33).
Letnj i planinarski slui prvom za
zabijanje klinova i podeavanje pristupa pukotini, a za-
dnjem za kli nova U tronoj - kruljivoj
steni njime se mogu oslonci za ruke i noge
i kamenj e i zemlja sa rukohvata i police. Sastoji
se od glave i drke. Glava sa kljunom
je od a drka je od drveta ili od metala. Radi
lakeg rukovanja drka se gumom. Na nje-
nom kraju nalazi se rupa. Kroz nju se vrpca
kojom se vea preko ramena ili za
ruku. Duina treba da pobijanje klinova
u svakom poloaju. Masa je 0,46 i 0.73
kg. Nosi se u rancu, a prilikom veranja u alki na pojasu
ili butini.
Zimski pl aninarski slui za pobijanj e klino-
va, kao oslonac pri veranju u Iedu d snegu. Ima dui
kljun i drku. Zailjeni deo zavrava se nazubljenim vr-
hom. je od Njegova masa je 0,62 do 0,86
kg, a duine 30-36 cm. Svaka grupa mora biti
snabdevena naj manje sa dva (letnji ; zimski).
- bajla (sl. 34) slui za pobijanje klinova,
kao oslonac prilikom veranja i za sputanje II snegu i
led u. Njegova duina je 50 cm. To je kombinacija zim-
skog i cepina Na jednoj strani glave ima kljun,
a na drugoj zadebljanje koje slui za pobijanje klinova.
Glava je od specijalnog a dr ka od ve-
,
o
A-eklOpal':
o
Sl. 32. - Garabin
al Letn)1
88
89
10-20 cm, blago do strmo povijenu nadole, radi lake
stepenica. Sa donje strane je nazubljena,
da bi se bolje II snegu. zakivki i ispus-
ta glava je na drku duine 45-100 cm. Dr ka
je od kuvanog jasenovog drveta ili nikla, hroma, molib-
dena, gumom ili vlaknima. Na
donjem delu je prstenom, na koji je
ili navijen iljak duine do 6 cm. Na dr-
ku je pokretna alka sa Ona klizi
glave i na drci i slui da cepin pri
veranju ne ispadne iz ruku. Bez pokretne ili ut-
i eepin je neupotrebljiv za kr e-
tanj e i veranje po zasneenim pa dinama! Posle
upotrebe ce pin se osui i podmau se metalni delovi,
a ako je drka drvena, povremeno se impregnira. Za-
iljene delove cepina treba posle svake upotrebe pre-
gledati i, po potrebi, naotriti. Masa cepina je 650-950
gr.
Broj cepina II jedinici zavisi od zemljita i vrste
snenog Manje jedinice (odeljenje, vod) po-
nekad treba II celini snabdeti cepinima.
Dereze (sl. 36) koriste se za bezbedno kr etanj e i
ver anje po tvrdom i snegu, smrznutim str-
mim travantim padinama i II listopad nim umama.
Dereza
SL 36. - Deret e
Brojevi 1-7 redosled vezivanja
trake pre ko cipe la
Orrta
Lopatica
Pokretna
alka
ova
o
Sl. 35. - Cepin
Prsten
iljak

kljun

Drsk
ka
Glava
o
Kljun
U
Sl. 34. - - cepin
baila
Prsten
iljak
Pokretna

vlakana, nikla, hroma i molibdena ili drveta. Dr-
ka se zavrava iljkom na kome se nalazi pokretna
alka sa
Cepln (sl. 35) je namenjen za izradu stepenica i os-
lonaca u tvrdom snegu i ledu, kao oslonac pri veranju
i sputanju na strmini. padinama. za
pri te za izradu bivaka u tvrdom snegu,
privremenih osiguranja na snegu i tvrdim pa-
dinama, skidanje snega sa dereza i pri spaavanju po-
U nedostatku drvenih - st epenica
moe se koristiti za izradu planinarskih lestvi i mo-

Sastoji se od glave i drke. Glava ima lopaticu rav-
nog ili ovalnog oblika, irine 5-8 cm, i duine
90
91
Kretanje dereza je bre i manje zamara. One
ne dozvoljavaj u klizanje, pa biti potrebno da
se cepi nom u tvrdom snegu stepenice. Neza-
menjive su pri veranju po zasneenim i ledenim padi-
nama Dereze moraju dobro da prileu uz cipelu, koja
se u njima ne srne pomerati. Na cipelu se veu
trakama. One ne smeju biti s uvie zategnute, da ne bi
zaustavile cirkulaciju krvi i uzrokovale smrzavanje sto-
pala, niti s uvie labave, da ne bi spale. Zateu se prema
redosledu na slici.
su od specijalne legure. Imaju 12 ili 14
zubaca Mogu biti jednodeIne i dvodelne i mogu se
podeavati prema brojevima cipela od 36-41 i 42-47.
Dereze od 12 zubaca imaju dva zuba okrenuta napred,
a one sa 14 zubaca imaju zuba okrenuta napred.
Dereze sa manje od 10 zuba opasne su ineupotrebljive.
dereze ne smeju se upotrebljavatI! Pre
svake upotrebe moramo proveriti ispravnost dereza i
traka za vezivanje.
4. METALNE ZAGLAVKE - NAPRAVE ZA SIROKE
PUKOTINE
Pored klinova koji se korist e u steni, mogu se ko-
ristiti i metalne zaglavke - naprave za iroke pukoti-
ne. Metal ne zaglavke upotre blj avaju se radi breg i lak-
eg napredovanja i osiguravanja u steni, a nikako kao
osl onac za sidrite. One ne zahtevaju upotrebu
Koriste se umesto klinova u stenama i puko-
tinama irine 1- 10 cm. Rad sa njima prilikom veranja
utedi mnogo vremena. klinova i snage. Metalne za-
glavke (sl. 37) klinaste hvataljke, mati ce
(estougaone hvataljke), T hvataljke, kuka -
kanda, leptir - frend i hvataljki.
92
l
KlInaste hvataljke (sl. 37a) prirre njuju se za pu-
kotine iri ne od dva do nekoliko centimetara Manj e
hvataljke o pr emljene su sajl om, a po-
vrpcom. su od duraluminijuma. Nji-
hova masa je od 3 do 100 gr, a nosivost im je od
2s(}-1.000 kg, i vie, to zavisi od hvataljke.
Postoje varijante (od 3 do 6 nastavaka) po-
klinastih hvatalj ki, koje ut ede mesto na
kom pojasu (zbog toga to su vezane jednom sajlom i
ulaze jedna u drugu, tako da izgledaju kao jedna
hvataljka).
Matice ( estougaone hvataljke) (sl. 37b) upotreb-
ljavaju se za pukotine iri ne od jedan do nekoliko cen-
timetara. Njihova masa je od 3 do 220 gr, a podnose
masu od 500 do 1.000 kg.
T hvataljke (sl. 37c) manje se upotr ebljavaju, ali
su bolje za horizontalne pukotine sa paralelnim strana-
ma. Upotrebljavaju se za srednje i iroke pukotine.
Leptlr-frend (sl. 37e) upotrebljava se umest o kli-
nova i zaglavki. Njega karakteri e to to, zavisno od ve-
izdri velika Brzo se vadi iz puko-
tine i nameta jednom rukom, i pod uglom od 30.
Upotrebljava se II pukotinama irine i sa raz-
uglom stenama. je od legure du-
raluminijuma. Postoje 4 leptirova. namenjene
za pukotine irine 2-10 cm. Mehanizam se sastoji od 4
kruna ekscentra (koji se oko jedne ose), opru-
ge, pletene ice (kojom se ekscentri i produ-
etka (repa), koji na kraju ima otvor za nametanje ga-
rabina. trake ili vrpce. Njegova masa je
9(}-200 gr. Upotrebljava se, pre svega, u t vrdim stena-
ma. Izdrava od 1.700 kg.
Kuka - kanda (sl. 37d) upotrebljava se za
napredovanje na stenama koje imaju male ljuske. gde
su izuzetno tanke pukotine. i to za u rupe
93
95
izbijenih klinova. Rad sa njima je veoma opasan, zato
osrednji alpinisti r etko kad upotrebljavaju tu vrs tu po-
sredstva.
hvataljki (sl. 37f) upotrebljava se za
odstranjivanje hvat aljk i koj e se ne mogu slobod-
nim trzaj em. Za odstranjivanje hvataljki dovoljno je od-
lagano ili njime trznuti suprotno
smeru nagore). Za lake
hvataljki ponekad se treba du-
gim klinom ili -
Pri upotrebi hvataljki, kao prednosti, se: jed-
nostavnije ih je koristiti nego zabijati ili izbijati klinove;
lake su od klinova ili sredstava; ne
stene, odnosno ne ostavlja tragove; rad sa njima je .
mnogo bri; jedna hvataljka moe se upotrebiti II vie
pukotina; due traju nego metalni ili drveni
klinovi.
Upotreba hvataljki ima i slabih str ana: ni su pogod-
ne za veoma male pukotine; od klinova se upot-
rebljavaju za krte stene jer su oni sigurniji; II pukoti-
nama koje se ire prema vani inadole se (iz-
uzetak su leptirovi koji su bolji od drugih pomagala);
kod manjih hvataljki manj a je nosivost, koja je us lov-
ljena manjim ispustima za zamke ili pletenice, to je za
neiskusne dodatno
Obuka u upotr ebi hvataljki i osiguranja i
napredovanja obavlja se na poligonu (steni),
na kojem se birati hvataljke i sti-
cati poverenje u njih i u sebe.
upotrebe hvataljki prikazani su na sl. 38.
Najlaki, najsigurniji i jedino pravilan upotrebe
hvataljki u vertikal nim pukotinama (koje se zatvaraju
nadole i pr ema vani) prikazan je slikama 38 a, b, e i
g, dok je slikama 38 d i e prikazan nepravilan i opasan
upotrebe. Kako se nametaju u vertikalne, tako
e) lepi.. - frend
Sl. 37. - Metalne zaglavke
cl.T" hvaloljka
\
dlKuke kandie
aj Klinasie hvataljke
I l Odstslronjivaf hYataljki
bl Matica liulo1JgOllOO

94
1
se nametaju i II dijagonalne pukotine. nameta-
nja u horizontal ne pukotine prikazan je slikama 38 f i
h. Taj up ot rebe veoma je kornplikovan, zato ga
treba mnogo trenirati. One su se dobro pokazale pri-
likom kombinacije hvataljki, koje se u sup-
rotnom pravcu (sL 39a). Takav nametanja dobar
je i za vertikalne i za dijagonalne pukotine (sL39b). Nji
hova prednost je u tome to tako namet ene hvatalj ke
prenose II pravcima.
Ue je najbolje sa produenom zamkom i
dva garabina (sL 3ge). Slabije je samo sa garabinom i
produnom zamkom (sl, 39d), a opasno je sa zaveza-
nom zamkom, za hvataljku, posebno
ako hvataljka ima zamku od ueta (sL 39c),
koje pri prekin e napravljeni (produ-
nu zamku). U da nedostaje vrpca, do-
zvoljen je upotrebe prikazan na sl. 39f.
zamke hvataljki mogu se upotr ebljavati kao pro-
dune zamke pri za klin.Pravilan upotre-
be pri kazan je na slici 39f, a opasan i koji se ne
srne upotrebljavati prikazan je na slici 39g.
I

I
'I
" ,
:
J Nepravilno
'1
.,
:.
"
"
.,
"
"
':
:'
' I
d:
hl
Sl. 38. - upotrebe hvataljki
5. POMOCNA PLANINARSKA OPREMA
planinarska oprema upotrebljava se za
olakavanj e r adnji i postupaka prilikom kretanja, vera-
nja - napredovanja II planini. U tu opremu spada: sne-
na lopatica, krplje, lavinska sonda, pojas,
ke lest vice, planinarske lestve (metalne, kudeljne i im-
provizovane) i stolica.
Snena lopatica (sl. 40), ako je pobijena dublje u
sneg, veoma je dobro sredstvo za osiguranje II snegu.
Ako se stavi na kljun (iljak) cepina ili na moe
96
97
Sl. 41. - Krplje
Sl. 40. - Sne na lopatica
,
I
l
II Najbolje
1l l OpQsno
dj Slobo
C1 1 u
II.V0tnom pravcuI
t j Pravilno
clOpQsno
Sl. 39. - kombinovanja hvataljki
posluiti za izradu igloa ili rupe. je
od aluminijuma, a njena masa je ZOO-SOO gr.
Krplj e (sl. 41) upotrebljavaju se za hodanje po duo'
bokom i mekom snegu. Sastoje se od jasenovog ili alu-
minijskog okvira II koje su ispletene platnene ili na-
jlonske trake. Sa strana imaju alke kroz koje se provla-
traka . za vezivanje na cipele.
98
99
Lavinska sonda Lindeman (sl. 42) upotrebljava
se za pronalaenje ljudi i II
i nanos ima. Sastoji se od 5 ipki (duzme 80 cm
i 5 mm) ili duraluminijskih (duina .?O
cm i l O mm), mesinganih sRojmca kraje:
vima ipki, zavrtnjeva i t anke zrce .radl
spajanja ipki. Duina cele sonde je 4 m. Krajnj a ipka
na donjem kraju ima mesingani vrh sa (sudi-
cu) za zahvatanje odela, opreme I trave u
snenoj lavini. Sonda na vrhu ima i maticu za zatezanje
pojedinih Savitljiva je i moe da se ponekad
okrene i ustranu.
Sonda Bll gler sastavljena je od
i moe se nastavljati onoliko koliko ih ima, ali ne pre-
ko 5 m, jer se ipke krive i posle toga nisu upotreb-
ljive. . . .
U nedostatku lavinsklh sondi mogu se koristiti
tapovi bez krplji ili oni sa krpljama okre-
nuti na drugu stranu, bez . . . ,.
Da bi se izbegle povr ede zatrpanih ljudi Ih
nja opreme, te radi sondi, sa nji-
Sonde smotane 2Q pakovQnje sa pet delcwi
sajlOlTl debljine 2 rrsn

Sl. 42. - Lavinska sonda
100
,
f
\
ma se mora veoma paljivo raditi. U tvrdom snegu ip-
ke se Jome i krive, na spojevima sonde. Sonda
se II platnenoj Mora biti stalno
i podmazana.
lem (sl. 43) jeste jedan od najpotr ebnijih
delova opre me i slui za zatit u glave pr ilikom
pada, te za zatitu od kamenja, a i kie. je od
specijalnih masa. Slem mora da priguuje
udarce, da bude lagan i teko lomljiv, da titi od ka-
menja koje pada velikom b rzinom, te da ne smeta pri
upotrebi. Na glavi ne srne stajati jer tada ne
Sl. 43. - lem
101
o
o

bl
cl

Sl. 45. - lestve

,
I
zo.dii deo
PRQii cleo
Sl. 44. - pojas
smanjuje silu udarca On treba da to vie apsorbira
udarac i da ga podjednako rasporedi po glavi. Unutra-
nje krune trake smanjuju udarac i ga
masa lema je 350 gr.
pojasevi (sl. 44) upotr ebljavaju se umest o
vezivanja oko pojasa. su od irokih
najl onskih traka. Prili kom pada pojas mora op-
jednako rasporediti po celom t elu. Telo pa-
log mora biti pod to uglom, to da
je neophodn o vezati se im ad pasa, pa do grudi (gde je
krajnja .dozvcliena vezivanja). Na slici se vidi iz-
gled pojasa sa prednj e strane, ako se spaja
vrpcom debljine 8 mm, za koju se kasnije garabin
Hi osmica sa glavnim uet om. spajanja
uadi sa zadnje strane je mekane
koe koja ujedno ne dozvoljava pomeranje traka na
nepravilnu stranu.
lestvice (sl. 45) upotrebljavaju se ta mo
gde prirodni oslonac nije dovoljno velik ili se ne moe
upot rebiti pri veranju. Njima se glatke
..,
102
103
Sl. 46. - Planinarske Iestve
previsi, krovovi i Duine su 1,5 do 2 m. Prilikom
veranja II teim stenama svaki mora da ima kod
sebe troje lestvice. .
Lestvice se mogu izraditi od vrpce ili tra-
ke debljine 6 mm i od drveta, aluminijuma,
plas tike, najlonskih traka, ili kombinacijom na-
jlonskih traka i
Najbolje su lestvice koje odozgo imaju kuku fi fi,
(sl. 45b), koja se postavlja u alku klina. Neke kuke
mogu se koristiti kao oslonac za ruke (sl. 45c). Kuka
je vrpcom vezana za pojas tako da se lestvice
mogu vaditi bez naginjanja. potezanjem vrpce.
Planinarske lestve slue za masovno penjanje i si-
laenj e preko okomiti h delova stena i za izradu impro-
vizovanih planinarskih na prelazima preko bu-
jice, potoka i manjih klisura. Mogu da budu metalne,
kudeljne i improvizovane (sl. 46).
Metalne lestve su od uadi, pre-
4 mm i duine 5 fi i na krajevi ma imaju
za nastavljanje vie lestava. Mal e su mase (2,5 kg), pa
su podesne za svako zemljite. (stepenice) les-
. tava su od jasenovog drveta, 20 mm,
ili od duraluminijuma, 10 mm i duine 15 cm.
Na ue su posebnim spojnicama. na rasto-
janju od 30 cm.
Pril ikom upotrebe lestava ue treba
od udara i presavijanja. Drvene se povremeno
impregniu. Lestve se pakuju II vidu ralne.
Kudeljne lestve mogu da budu formacijske ili da
se od glavnog planinarskog ueta
su duine, zavisno od visine stene i duine
ueta. (stepenice) se od tvrdog drveta
20 mm i duine 25 cm). irina lestava je 25
cm, a na krajevima ueta postoje za
za oslonac. Ue od vlakana nije pogodno za
planinarske lest ve, jer se pod teretom previe rastee.
Improvizovane lestve se od glavnog pla-
ninarskog ueta, na taj to se na njima rade
rovi sa duine 2S cm, na rasto-
janju 40 cm. Takve le stve ne iziskuju izradu drvenih
(stepenica). Podesne su za prelaz preko previs-
nih stena.
Posle upotrebe, lestve od uadi treba razvezati i
uad spakovati, kao i pl an inarska ue. za izradu lestava
koriste se glavna planinarska uad koja se ne
mogu koristiti za osiguranje grupa). Na veo-
ma opasnim mestima lestve se mogu osigurati
nim planinarskim uetom.
Stolica se upotrebljava pri
nju stena (buenje stena), jer se manje zamara
ako sedi na stolici. Moe posluiti i za odmor.
se od drveta i vrpci ili iroke trake.
j -
c)ImJ)l"D'o'izovane
lest'le
al Metalne bl Kudeljne
testve lestve
104 105
6. OPREMA ZA SPUSTANJE
Oprema za spu tanje slui za lake i bre spu tanje
opreme i vojnika po uetu. U tu opremu spada: osmica,
rogatka, i sigurnosna sputalica,
Osmica (sl. 47) je osnovna i jedinstvena naprava
za sputanje tereta i vojnika Ona preuzima celokupna
(trenje) , tako da se ne teti Slaba
strana joj je to se prilikom brzog sputanja
ue. Sastavljena je od dva prstena: manji 25 mm i
50 mm, koji su spojeni vratom osmice. Pri-
Mali prsten
Vrat
Ve liki prsten
Sl. 47. - Osmica
106
likom upotrebe prvo se mota ue oko osmice, a zatim
se ona sa garabinom za pojas Duina
'osmice je 137 mm, a masa 100 gr.
Rogatka (sl. 48) je naprava za sputanje tereta i
vojnika. Ona preuzima celokupna Rogatka
ima dva otvora i manji) i tri roga (jedan rog se
nalazi u velikom, a dva po red malog otvora).
Ue se postavlja u rogatku tako to se
kroz veliki otvor sa donje strane, roga i otvora
na prednju stranu, zatim se prebaci preko spoljanjeg
dela velikog otvora na zadnju stranu, kod sredine, pa
ide sa zadnje strane preko roga na prednju stranu, sa
prednje strane preko vrata na drugi rog, a iz njega se
dalje kao do sada, samo obrnuto. To je jedan
od nametanja ueta u rogatku. Sa njim se po-
stie trenje kojim se regulie brzina sputanja. Na ve-
pojas se garabina koji se
u mali otvor, tek poto je ue postavljeno. Masa
joj je 160 gr.
upotr ebljava se u kombinaciji sa garabi -
nom ili trakom. Kroz rupe se provuku oba
kraka ueta za silaenje i garabin ueta
i tako da je matica okrenuta od ili se
vrpce za pojas. Debljine
uadi koja se mogu koristiti je duplo 9 mm, duplo 11
mm ili kombinacija 9 i 11 mm. Vrlo je laka (50 gr) i
mala, zbog toga je upotrebljavaju.
Sigurnosna sputall ca (sl. 49) koristi se za spu-
tanje. Ona ima montirano vrele no,
koje mekan prijem i minimalno
ueta. Sput a se tako to pritisnemo nadole, pa
pritisak na popusti, automatski za-
ustavlja kretanje. Koristi se za ue 9-12 mm.
Dozvoljeno je 7.500 kg.
107
sredina
mali otvor
rogovi
\
veliki otvor
Sl. 48. - Ragatka
7. OPREMA ZA PENJANJE
Oprema za penjanje slui za bre i lake penjanje
po uetu. U tu opremu spadaju: hvat aljke, imari, no-
na penjalica, prsna penjalica. bloker,
i
za penjanje uz ue koriste se hvatal jke koje zame-
njuju Prusikov ili garabin-
ski Slue za podi zanje uz ue. Njihova upot -
reba kouljicu ueta i klizi po ue-
tu. To se ne deava sa hvataljkama tipa imar .
Hvataljke tipa hfjebler (sl. SDa) ili obuhvatna
grivna upot rebljava se za penjanj e po glat kom uetu,
QJ Hijebler
o
'.

Sl. 49. - Sigurnosna sputalica

108
o
.,
bl1: imar
Sl. 50. - Hvatalike
109

debljine 7 do 14 mm, samospaavanj e i blokiranje ue-
ta prilikom sputanja Grivna II potpunosti
zamenj uje Prusikov i j e od alu-
minijuma i sastoji se od tela, polukrunog i
sa oprugom. Na telu grivne nalazi se uvo i po-
lukruni zarez. U uvo se garabin ili utvr-
vrpca, a u polukruni zarez ue za penjanje, od-
nosno bloki ranje. Obuhvatna gri vna radi tako to se
polukruni oko osovine i pritiska na
ue II telu grivne, mu kretanje samo II
jednom pravcu, dok je pokr et ueta u drugom pravcu
potpuno blokiran. kretanje zatvara-
nanie, a pritiskom na se
tako da se ue moe skinuti sa grivne. se na-
meta jednom rukom, tako da se palcem pritisne na-
nie, kaiprstom nadole, a ostalim pr-
stima i dlanom pridrava se uvo. Ako je ue od 9 mm,
hvataljka podnosi silu od 300 kg, a ako je od 11 mm,
podnosi silu od 380 kg. Visina podizanja je 20-30 cm.
Posle upotrebe grivna se a osovina povremeno
podmazuje. Masa obuhvatne grivne je 3S0 gr.
Hvataljka tipa lma r (sl. SOb) ima sloeniji me-
hanizam i upotrebljava se II paru. Sa donje strane ima
otvor za zamku, koja se opteretio Sa uadima debljine
7- 14 mm izdri od 4S0 kg. Postoji i hvatalj-
ka sa drkom koja slui kao os lonac za ruke. Njena
masa je SOO gr.
Nona penjalica (sl. SI) kori sti se prvenstveno po
uetu, pa je tome i njen oblik. name-
tanja ueta II vodilicu i njegovog
nja iz vodilice prikazan je na slici Sl a i b. Moe se
upotrebljavati i za osiguravanje pri veranju i sputanju
(sl. Si c) te i za samoosiguranje (sl. Sl d). Iz-
lIO
I
je II dve varijante. za desnu i levu ruku - nogu.
Sas toji se od tel a penjali ce, odlivka sa kosim
. iglicama, koji ispadanje ueta.
ke i zakovice.
Prsna penjalica (sl. S2) namenjena je za penjanje.
Nosi se vezana u pojas u. priljubljena je uz
telo (sl. S2a). Oblikovana je ta ko da plosnato lei na pr-
sima. Na pojas se trouglas-
tih U kombinaciji sa nonom penjalicom
(moe i sa blokerom i Prusikovim
rom) naj lake i najudobnije penjanje. Slui
i kao samoosiguranje pri penjanju lestvama i strmina-
ma (sl. S2b). Sastoji se od tela penj alice, blokirane
odlivak
(sa kosim iglicama)

Telo penjalice
Sl. Sl. - Noina penjal ica
111
I
1
Sl. 51b. - .
. . . n/a
l.eta tl vodilice
' - 0
- o
- o o
- o o
o -O
O .
O o
o - O
....
Sl. 51a. - nametania ueta
u peniolicu
Sl. SIc. - Osiguranje
112
113
Rupa
Opruga
Vel iki trouglasti garabin
Sl. 52a - postavljanja
u pojas
;
,
,.
i l
. ,

SI. 52. - Prsna penjalica.
.
I
,
.
Zakovica
" lo penjalice
I

I
Sl. 51d. - Samoosiguranje prilikom penjanja
ljusti sa kosim iglicama, opruge zakovice,. ve-
!ikog tro uglastog i malog trouglastog OSIgu-

114
115
D
o
o
Sl. 54. -
- kotur
Sl 53. - Bloker
117
suprotnom smeru blokimim jeom.
Kose iglice na odlivku trenutno
hvatanje na blatnjavom i uetu. Sa sve tri
penjalice rukuje se samo jednom rukom, ali samo kada
su Koriste se za ue debljine do 15 mm.
Dozvoljeno je 400 kg.
(sl. 54) slui da prili-
kom postavljanja na garabin smanjuje trenje ueta kad
. se podie teret ili koji je pao. Vrlo je jednos-
tavna i laka (IOO gr), a izdri od 2.000 kg.
(sl. SS) namenjen je za osiguranje prili-
kom sputanja i penjanja. Upotrebljava sa kao
elemenat. Ima valjak glatke povrine ovalnog oblika,
to mu daje mekan prihvat i ue. Njegova
prednost je u tome to se moe popustiti - deblokirati
pod Koristi se sa jednim ili dva ueta,
je 5-12 mm. Kada se koriste dva ueta mo-
, Bloker (sl. 53) zbog mali h dimenzija i mase upot-
rebljava se najvie prilikom
stava za sputanje ili osiguranje, a uspeno zamenj uje
i nonu penjalicu. .
Nona penjalica, prsna penjalica i kbze. uz-
du ueta samo U jednom smeru. dok Je pomicanj e u
si. 52b. - Samoosiguranje pri penjanju
116
Rupa za gara-
bil ili vrpcu
deo
Osovina
118
b)za dilfer
no.metanja
ueta u
cl osiguranje
pri penjanju
Sl. SS. - poSil vljen na ue
I
[
raj u biti jednakog Ue se narneta u
tako to se deo gurne na drugu stranu tela
(sl. 55a). Nakon toga otpus ti se deo
za pomicanje u oba smera po ue-
tu dovoljan je mali pritisak na deo, prema
telu Na pojas vee se vrpcom ili ga-
rabinom koji se kroz rupu na
del u. Samoosiguranje pri sputanju i osiguranje drugog
pri penjanju prikazani su na slici 55 b i c. se
posebno za radove na visokim objektima.
Moe zameniti i penjalicu pri penjanju uetom. Dozvo-
ljeno je 3.000 kg.
8. SREDSTVA I OPREMA ZA SPASAVANJE I
TRANSPORT
Oprema za spaavanje i transport nam slui za to
lake, bre spaavanje i transport opreme i vojnika. U
ovu opremu spada: Mari ner . komplet za spaavanje,
planinsko vitlo, Gr aminger, transportna
za spaavanje tipa AKl, saonice i saonice od
1) Pl aninarska nos il o Mariner (sl. 56) namenje-
na je, prvenstveno, za spaavanje i obolelih
na stenovitom zemljitu, snegu, planinskim stazama i
van njih, a moe se upotrebiti i za transport opreme i
naoruanja. Sastoji se od nosila-skeleta, alu-
minijumskog rama, gumenog i - viljuke.
planinarskog nosila prvo se spasava tee
ljudstvo. Skelet nosila je od
nih ipki 30 mm, duine 180 i ir ine 6.5 cm,
a u sredini je blago povij en radi lakeg noenja niz ste-
nu. Nos ilo se, radi lakeg prenoenja, moe i rasklapati.
Rasklopljena nosi lo deli se na prednj i zadnji deo, a
na svakom delu su dve koje slue
119
. limena kutija_ _ -,
Celeno ue
duine IlOm
Kolut sa
uetom


, Kolut sa

uetom
Sl. 57. - Komplet za noenje sa uetom

.'
Sl. 56. - Planinarska nosilo
za noenje - vaenje. se mogu pomerati radi
podeavanja prema nagibu stene i zemljita. se
podeavaju posebnih koji
ju njihovo pomeranje.
Radi zatite vojnika koji se pr evoze, dno skeleta
nosila prekriveno je masom, a sa strane (na
ramu) su kaievi koji slue za vezivanje po-

aluminijski ram slui za udoban sme-
taj vojnika visine. Na nosila se p o-
posebnih zavrtnjeva i leit a. Radi sigurnos-
ti moe se i vrpcom. Gumeni to-
120
121
se tako to se ue, zavisno od mase na no-
silima, ob lika stene i vrste d oboa, 1-4 puta povije o ko
doboa (radi toga su na drvenom dobou napravljeni
lebovi - na ih nema). doboa niz
stenu se moe spusti ti teret. Dobo mora da
bude pravilno za sidrite ili prirodne oslon-
ce. Tri ispusta sa strane viljuke slue da se sajla samo
u krajnjoj nudi za njih blokira. jer oni sajlu defcrmi u.
ako se upinje pod
abica (sl. 59a) slui za fiksiranje sajle pri-
likom prelaska sa sputanja na dizanje, i obratno, i za
Zavrtnji
o
Telo
bl Spojka
clVrtljivi garabin
Sl. 59. - abica; spojko. i vnliivi garabin
a l abica
..
viljuka
slui za to laki i udobniji transport po stazama.
Sa nosilom se spaja dva - viljuke. To
se na nos ila. .
2) Komple t za spaavanje namenjen je za dizanje
i spu tanje vojnika i opreme za pravljenje Sast o-
ji se od: kompleta za noenj e sa uetom, plas-
(drvenog) doboa, vrtljivog garabina, a-
bice, spojke, ili metalnih kolutova i konih
rukavica.
Komplet za noenje sa uetom (sl. 57)
duine 100 m i 8 ili 5,5 mm, koje moe da iz-
dri zatezanje 2.500 kg Duina ueta zavisi
od zadatka i stene, s tim da se smeju spojiti najvie dva
ueta, a u kompletu moe biti i vie sajli.
Kolut sa sajl om smeta se u limenu kutiju.
sajla slui i za izradu preko klisura i planinskih
reka radi prebacivanja ljudstva i opreme.
drveni dobo (sl. 58) slui za ko-
uetom prilikom spu tanja nosila ili
ranca niz stenu; mu je 18, a debljina 5-6 cm.
ispust i za blokiranje saj le
58. - dobo
122
123
zatezanje sajle prilikom izrade planinarske
re. zavisno od duine kripca i prostora na stajalitu,
njom se moe dizati teret (1- 2 m). Sa abicom treba ra-
diti upored o kada i sa sajlom, da bi se izbegla
nja sajle. abica ne srne da klizi po steni. Posle upot-
rebe abica se i podmazuj e.
Spojka (sl. 59b) slui za spajanje uadi
prilikom sputanja i dizanja vie od 100 m. 'Sastoji se
od tela i dva zavrtnja za uadi, koji se
moraju istovremeno odvrtati izavrtati.
Vrtljivi garabin (sl. 59c) je od i sa-
stoji se od tela, osovine sa leajevima i osi-
Na osovini se nalazi otvor za spajanje vrtlji-
vog garabina sa uetom odnosno sa planinar-
skim nosilom, planinarksim rancem. Glavna funkcija
vrtljivog garabina jeste da uetu
kretanje levo i desno i da uvijanje sajle pr i-
likom sputanja i podizanja Njegova izdrljivost iznosi
3.000 kg. Posle upotrebe garabin se ipodmae.
ili metalni kolutovi upotrebljavaju se
prilikom izrade za transport opreme ili pri pro-
meni pravca sputanja (sa vertikalnog se prelazi na po-
Fiksirani su u metalnom okviru. Pored
nih kolutova postoji i Nameta se na ivicu
stene preko koje klizi ue. Slui da smanji tre-
nje i da zatiti ue od
Kone rukavice slue za zati tu ruku pri rukova-
nju saj lom. One da iznenada po-
pusti ue koje klizi kroz dlanove, to bi moglo imati
opasne posledice. Bez upotrebe rukavica zabranjeno
je rukovanje uetom!
3) U ostala sredstva i opremu za spaavanje I
transport spadaju: kratke (iroke) planinarska
vitlo, Graminger, transportna za spaa-
vanje tipa -AKI, saonice i saonice od
124
\
I
\
Sl. 60. _ Mariner pripreml jen za transport po snegu
Sl. 61. - Planinarska vitlo
125
__A
127
Sl. 62. - Ranac za spaJavanje Graminger-
ste nu. je od jakog platna ili. od vla-
kana. Dve naramenice i otvor .sa ga-
binima i alkom, slue za stavljanje l vezivanje povre-
na spasioca Pre i posle upotrebe
veriti sigurnost sredstva. panju obratit i b
spojeve i varove. Vojnike koji nose tre a
menjati.
,
,
\
\
,
I
,
,
,
,
I
I
I
I
I
,
,
,
,
,
I
,
I
,
I
I
I
,
,
,
I
I
,
,
I
,
r
.. .. .
I
I
I
I
,
,
,
,
,
\
""-
\
t
Kratke (t roke) sa krivinama na oba kra-
ja pokret nosila u oba pravca (sl. 60). Is-
pod skeleta nosila, se dr-
i leptirasti h zavrtnjeva. tran port po
snegu i travnatim padinama.
Planinarska vitlo (sl. 61) slui za dizanje ljudstva
i opr eme preko okomitih i glatkih stena. Sastoji se od
rama cevi) u vidu tronoca - noice, doboa
od plastike ili aluminijske legure, dve i mehaniz-
ma za
Vitlo se upotr eblj ava tako to se sajla namotava .
dva do puta oko doboa se izvadi iz le-
ita, pa zat im namot a ue oko doboa, ta ko da
ulazi i izlazi sa gornje strane doboa, zatim vrati
na mesto. Navoji ueta izazivaju trenje i zato
okretanje doboa izaziva klizanje ueta u elje-
nom pravcu. Dobo se dve za
okretanje. Okretanje II suprotnom pravcu one-
poseban mehanizam.
Brzina dizanja se koje
dva vojnika. Kad prestane okretanje, dobo fiksir a ug-
sa oprugom. Vitl o uvek treba fiksi rati
u sidrite za gornji deo rama Rad sa vitlom najlaki je
kada ono slobodn o visi. Vi tlo se nikad ne srne upot-
rebiti bez - drvenog doboa za
Dobo se namet a u ue vitla i komple-
ta za noenje sa uetom. Pri radu sa vitlom
panju obratiti na to kako ulazi i izlazi
ue sa doboorn. Masa dozvoljena za dizanje i spu tanje
iznosi 1.000 kg. Prilikom postavljanja vitl a treba teiti
da ono bude to bli e ivici stene, kako bi trenje
nog ueta bilo to manje.
Graminger je ranac (sl. 62), a slui za spaavanje
lake ljudstva i za transport naoruanja uz
I
\
I
.
.,
126
Ostala oprema za sp . > Gramingerovim
. t . k ' a avanje
rancem IS a Je ao J kod I . rskih nosila .
p amna .
Transportna sl _. d e II nju postavi po-

' d' _ . UZI a s

vre em ra J zasute. od hl d ' " kame nja pri tran-
U bl
' a noce .
sportu. potre Java Se za' d a ostalim transport-
. d ' ( M Je no s
mm ariner: , improvizova-
na nosila) Ih samostalno .
Su zoo x 165 cm, se
Ih patentom Izrad ' od irnpregniranog
l
" ena Je
p atna, Na donjem delu i s je kai evi-
Pri
d a strane
ma. no enju se ri za _ kaieve. Nosi je 6-8
vojnika. ru Ice
za s paava nje . AKI. (sl. 63) upotrebljava
se za tranport i abDIelih, a pored toga .
mogu se pr evoziti bestrzajni topovi i mi-
128
.1
sa municije i druga
oprema, Teret ne tr eba da bude mase od 130 kg.
U pre voenju posluga, pri moe
da ima i Camci ma se prvenstveno prevoziti
oprema koju zbog njene mase i propadanja u dubok
sneg nije prenositi. Ukoliko je sneg pogodan i
ako tere nski uslovi cl va vojnika na
mogu da voze onoliko ter eta koliko bi 6-8 vojnika pre-
nosila na rukama.
upravljaju dva Lanac za
nje, stavljen pod d no sputanje po-
i na strmijim padinama. Specijalni oblik tel a
ne dozvoljava pomeranje
Materijal se pakuje u ta ko da se brzo moe
skinuti, da delovi prilikom kretanja ne udaraju jedan o
drugi i da se ne vuku po snegu.
za spaavanje sastoji se od tela - ljuske (du-
ine 200, irine 65 i visine 20 cm), tran-
spor tne drke i lanca za Svaki od
tih delova moe da se nosi na rancu,
Telo je od lakog materijala ili specijalnog
Dno ima jako izraenu kobilicu otrih ivica.
Moe se rastaviti na dva jednaka dela Na gornjem
rubu tela smetene su ajke za noenje
Alke se upotreblj avaju za vrpci,
traka ili uadi za veranje i os igu ravanje
se stavlja u ljusku, a ona je podeena za to
- pogodniji smetaj Za zatitu
od nevremena koristi se transportna Na telu
(sa obe strane) smetaju se po dve za vo-
.
Masa jedne polovine tela od aluminijuma iznosi 6
kg, a 7,5 kg, Masa je 1 kg, a pojedinih
1,25 kg, Ukupna masa iznosi oko 18 kg,
Svakom vodu, kad samostalno izvra-
va specijalne zadatke, potrebna su dva AK.I.
129
Sl. 64. - Saon. ice od
Leptir zavrlnjevi
Pored navedenih, improvizovane saonice mogu se
raditi i od drugog materijala iformacijskih
sredstava, to zavisi od konkretnih okolnosti i potreba.
Alka
Spajalica
,
Saonice se koriste samo na utabanim putevima
na tvrdo snegu. Mogu se koristiti i seoske
saonice. Na njima se moe prevoziti peadijsko naoru-
anje, municija i oprema. Na izgaenom i tvrdom putu
koji prolazi kr oz zemljite dva vojnika na
saonicama mogu prevoziti t eret od 200 kg. .Materijal se
na saonicama kaievima, lavinskim uadi-
ma, kanapom, i sl.
Saonice od se dve spe
cijalne spojnice) od ators kog kri la, i dva
para (sl. 64). Spojnice slue za paralelno utvr-
ovalnog su oblika i sastoje se od -pr e-
od lakog metala), i lepo
tir-zavrtnjeva, kojih se krivine i repo-
vi Na krajevima spojnice imaju alke za
Spojnice se sastavljaju tako to se sa tipiziranih
skinu vezovi, ako je to i pa-
ralelno poloe na sneg, posle se
Prvo se stavi prednja pretka na srednji par
primaknu se i zategnu leptirastim zavrtnjevima
na krivine Zatim se postavljaju na re-
pove, primaknu se i zategnu leptirastim zavr-
tnjevima Na kraju se postavlja leva, zatim desna
ka, koje se na ist i kao i srednje
Posle toga namesti se atorsko krilo, svojom sredinom
na sredinu i u njega stavi Satorsko
krilo i nametaju se da bi se udob-
nost a atorsko kril o slui i za pokrivanje.
U alke na krajevima spojnica nametaju se tapovi i
veu se vrpce ili glavna uad. Kada se spoj-
nice sastave, paljivo se prekontroliu svi spojevi i do-
kraja zategnu matice.
I od prednjih delova (slomljenih) mogu se
sastaviti improvi zovane saanice, podesne za pre-
voz opreme i manjih municije. Takve sa-
onice vozi jedan vojnik dva
ska tapa.
130
131
Gl a v a III
Tehnika kretanja II planini
l. OPTI POJMOVI I PRINCIPI
Savladi vanje planinskog i krevit og zemljita, naro-
strmih padina. stena i vr hova, vrlo je teko i za-
ht eva temeljitu pripremu i kondiciju ljrdstva, te
solidnu opremu i znanje. Mnogobrojne opasnosti II pla-
nini i situacije iziskuj u veliku snalalji-
vos t i samoinicijativu. je II planini vie nego igde
na vlas tit e sposobnosti i druga. Bez
svestrane saradnje vojnika i jedinica ne
moe biti ni uspe ha, zbog vojno planinarstva ima
i vaspitni
Prili kom kretanja ll - planini t r eba voditi o

- pokret iz doline i lalpni?,
korakom, uz mal o disanje. Koraci moraju bit i
odmereni, a nogama se staje na sigurne oslonce". Sle-
korak treba onda kada je noga na sigur-
nom osloncu;
- masa tela mora da pada na cela stopala, tj. don
cipele mora povr inom da nalee na tlo. To se
132
postie uve bavanjem, malim koracima i laganim t ern-
pom kr etanja. Kolena tre ba da budu blago povijena i
da bi se to vie ublaili potresi tel a;
- nijedan pokr et ne srne da bude suvian, da bi se
obezbedio mini malni utroak snage i vremen a;
- ruke treba da budu slobodne ili se povremeno
radi pravilnije cirkulacije krvi i ravnomer-
nog
- da bi se organizam postepeno navikao na napo-
re, brzina kretanja prvih 30 minuta mora da bude ma-
nja od normalne, a tempo kretanja podeava se prema
tempu vojnika sa manjom kondicijom. Na kol one
se lice koj e je najpodesnije za odravanje tempa
kretanja;
- brzina kretanj a zavisi od nagiba padine,
spremnosti vojnika i njihovog
vojnika za duge mareve ne treba da bude
od 20 kg, a ne srne 30 kg;
- di sanje i puls mogu da budu i bri nego pri fi-
radu. Pri pravilnom kreta nju uzbrdo - udi saj i
izdi saj - pos le nekoliko minuta odmora treba opet da
postanu normalni, Kada se oseti nedost atak vazduha.
duboko udahnuti;
- visoko podizanje noge i koraci
u snegu) izazivaju zamor;
- za vreme kretanja zabr anjeno je razgovarati i piti
vodu, snenicu. jer t o izaziva Zagre-
jano ljudstvo ne srne da pu i, a na zastancima mu tre-
ba dozvoliti da se raskornoti (odloi oruj e i skine ran-
Zastanke i odmore treba davati u zavetrini;
- naoruanje i oprema treba da budu dobro spa-
kovani i tako da vojnik ne gubi ravnoteu.
to je vano na opasnim delovima put a;
- uvek teiti da se kretanje izvodi planinskim pu-
tevima i stazama, jer je lake i bre;
133
- uz strme i padine treba se kretati cik-
cak linijom (serpent inama), a ne pravo navie ili na-
ni e;
- kretanje prekim putevima treba za-
bran iti, izuzev kada je nagib zemljita manji od 20 i
kada ne post oji opasnost od odronjavanja ka menja;
- prilikom sputanja treba paziti da se iz-
begne noge; .
- samo na odstojanjima, moe se kretati
pravo iz padine, uz oslanjanje na prste, a pri silaenju
na pete. Kretanje je sigurnije ako se na padinama kao
oslonac koristi cepin;
- pravac kretanja na serpentinama menja se isko-
u- novom pravcu (nogom koja je uz padi-
nu), jer se time smanjuje gubljenja ravno-
tee, i
- kretanje je teko i opasno na
prelazima jako strmih, travnatih i klizavih padina, po-
krivenih sit nom kamenom drobioom ili tvrdim
nim snegom, pa se II takvim treba os lanjati
na celo stopalo. Pravilan stav tela prilikom kretanja po
padini prikazan je na sl. 65.
Pri penjanju kor ak ne srne da bude predug, jer se
telo tee podi e sa vie savijenom nogom. Stopala se
post avljaju na tlo celom povrioom. Telo se odbacuje
prstima donje noge i tako pomae nozi koja se die.
Sputanje je napornije za noge n ego uspon. Pri
sputanju na tlo se st aje celim stopalom, noge su malo
savijene II svim zglobovima, da se ne bi pret vrdo stalo
na tlo. Trzanj e koraka umiruje se bokovima. Tel o treba
da bude lagano povijeno, tako da daj e jednu
celinu (sl. 65). Zglobovi na nogama moraj u biti elas-
(da lake prime svako pri spu tanju),
a ujedno i dovoljno tvrdi (da ne dozvole zglo-
bava).
134
,
Sl. 65. - Pravil an stav tela pri kretanju
Kretanje po mekim . umskim stazama veoma je
prijatno. Urezana, ukopana staza je bolja, jer se mnogo
manje zamara, dok strma, glatka i pokrivena pa-
dina moe biti i opasna. Staza pokrivena suvim
izaziva spoticanje i klizanje, a jo je opasnija staza na
kojoj je gornji sloj suv, a donji mokar ili smrznut .
Kretanje u grupi zahteva detaljnu pripremu voj-
nika i opreme. Oprema se pregleda u kasarni i nepos-
redno pre polaska. izboru vojnika za pojedine ture
mora se posvetiti panja. Izabrani vojnici treba
da budu hrabri, prilagodljivi i u dobroj psiho-
kondiciji. Nesigurne vojnike za lake
ture. a na takav da ne bude njihova
Grupe koje ne odgovornos t za svakog
pojedi nca se iz ture i u kasarnu. La-
135
komisleni i preterano hrabri pojedinci i oni bez
znanja o planini, se Nedisciplinova-
ne, neuredne i svojeglave vojnike ne voditi na grupne
ture. Svaka grupa mora imati najmanje dva instruktora
- poznavaoca staze. Pre odlaska na turu neop-
hodno je da ocenu sposobnosti svakog pojedinca utvr-
di lekar.
Grupe se moraju kretati disciplinovano, u koloni
po jedan, i bez razmaka. Na i na idu
iskusni planinci, poznavaoci staza ili stareine. Najsla-
biji u grupi se odmah iza jer se po njima
regulie brzina kretanja i zastanci. Kretanje se izvodi
jednakom brzinom (bez ubrzavanja), koja bi
napor i dovela do prebrzog zamaranja. Pojedince koji
se sporo komandir ne srne pustiti izvan gmpe.
Tim vojnicima moe se narediti da slabijim pomau
nositi opremu. zadnji u grupi ne srne dozvoliti da neko
zaostane iza njega. Grupa mora ostati na okupu, svako
mora da pazi da ne zastaje, da se ne udalji od staze i
da sledi markaciju (ako se po njoj ravna). Komandir
stalno proverava stanje, stara se o redu, za-
stanke, mesta obedovanja i, razgledanje zanimljivih
predela, uz u orijentaciji uz karte i
busole, ili na druge
Treba paziti da se iznad grupe ne neka dru-
ga grupa ili ivotinje, koje mogu sruiti kamen i opas-
no ugroziti ivot ljudi u donjoj grupi. Ako se ne
niko iznad grupe koja se po krtom i opasnom
pojedinci idu to blie jedan drugom, pn
grupe treba da bude jo obazrivije. Grupa
voda i via preko krtog predela se
ili u manjim grupama. Hoda se tako da
se ne rui kamenje i ne izaziva opasnost za ljudstvo II
nastojati da se zapamti zemljite kojim se
jer to moe biti ako se skrene sa staze.
136
Ako do toga po tragu se treba vratiti nazad do
zadnje markacije koja je na stazi. Po slabom
vremenu i na mestima na kojima se markacija slabije
vidi, ili je uopte nema, grupu vodi komandir uz po-

Na nepoznatim i neo nim stazama treba
titi kartu i busolu, a na pojedinim mestima ostavljati
vlastite oznake. Skloniti se treba pravovremeno, a ne
onda kada se izgubi staza, pa se ne zna put ni napred
ni nazad. Komandir ili poznavalac terena mora stalno
znati gde se nalazi. Posebna panja mora se obratiti
onima koji nemaju dovoljno kondicije i koji su neis-
kusni.
Na ture se ne srne bez planin skih uadi. Na
svim opasnim mestima neiskusne treba pravovremeno
navezati na ue. Hodanje s uetom bez osiguranja je
opasno, jer je osiguranje stalno potrebno. Opasno je na
jedno ue navezati previe ljudi, jer u tom osi-
guranje ne mnogo, poto se pri padu sigurno po-
njih vie.
U planini s nagibom od 30' grupa se za jedan sat
popne na 300 m nadmorske visine, a spusti 500 m.
Dnevni deo puta ne bi trebalo da traje due od 7 sati,
a pri tome uspona da bude najvie 1.500 m (po 300 m
na sat). Pri noenju opreme navedeno
vreme se za
2. KRETANJE PO TRAVNATIM I KLIZAVIM
TERENIMA
Gusta i glatka planinska trava predstavlja veliku
prilikom kretanja. su opasna mes-
ta gde padine prelaze u stenu ili se prekidaju stenovi-
tim pragovima. Na junim i stranama koje su
137
prekrivene travom, kolone su lako a u letnjim
danima na njima vlada velika pripeka koja
na tempo kretanja Tvrde padine zimi su veoma
izloene snenim lavinama.
Travnate padine najlake se cik-cak kr e-
tanjem. Veoma strme i blage padine se
pravo nagore. Prilikom kosog uspona don se stavlja ce-
lom povrinom na tlo, a pri kretanju teina
tel a treba da bude na spoljnoj ivici Prilikom pe-
njanja na podlogu se oslanjaju prednje ivice stopala,
pri za oslonce birati pri rodna udubljenja ili ih
praviti udarcem vrha cipele.
Na travnatirn padinama teko se pronalaze pri rod-
ni i oslonci, na koje se moe privre-
meno os iguranje. Suva i trava je loa kao os-
lonac za ruke, jer je lomljiva, a ponekad i otra, pa iz-
aziva posekotine i ubode.
Opas nost od klizanja je velika kada je tra-
va mokra, smrznuta ili pokrivena snegom. Odronje-
no kamenje na travnatim padinama pada do
podnoja i moe ugroziti bezbednost ljudi. Pri silaenju
opasnost je jer se tada pada i tee zaustav-
lja.
za veoma strmih travnatih padina ko-
risti se cepin, dereza i druga planinarska oprema.
3. KRETANJE PO KAMENOJ DROBINI I
SNEZNICIMA
I) Kretanje po kamenoj drobini
U planinama, ispod visokih st ena, gre-
bena i vrhova redovno se stvaraju ili manje po-
vrine sa razdrobljenim kamenjem i peskom. Opti pri-
138
ncipi za kretanje u planini vae i za kretanje po kame.
noj drobini. Kamena masa na padini nije stabilna, pa
i najmanji potresi izazivaju odronjavanje. Oslonci
za noge su nesigurni, pa je kretanje po kamenoj dra-
bini zamorno, sporo i opasno.
U podnoju kamene drobine uspon olakava
ili manje kamenje. Tamo gde je drobina sitnija za kr e-
tanje koriste se obrasle povrine, a ako njih nema
kamenje na kojem se moe i odmoriti.
U sitnoj kamenoj drobini treba voditi o sta-
bilnosti mase peska. Noge tr eba lagano stavljati i brzo
ih pre nego to cipele utonu u pesak. t im se
drobina pokrene, nogu treba staviti na drugi oslonac.
Sitna drobina lako upada u cipele i izaziva uljeve,
zbog posle prelaska preko nje jedinicu treba za-
ustaviti i narediti da se istresu cipele i Jo je
bolje pre dol aska na dro bi nu staviti t ozluke koji se
bre stavljaju i skidaju nego cipele. .
za silaenje treba izabrati pravac na kojem sitna
drobina dostie do podnoja Treba paziti da se izbeg-
nu mesta bez dro bi ne, koja su teko i glatka,
pa su vrlo opas na i klizava. Opasno je i kamenje koje
se odranja pri silasku. Zbog toga grupa silazi koso dol e
u kol oni, a po irokim drobinama u stroju
i istovremeno.
Kameni blokovi u pod noju padine ili na dnu ka-
mene drobine vrlo su opasni, jer ih ljudstvo moe pre-
vrnuti, a njihovo pokretanje moe da izazove teke po-
vrede. Oslonci na kamenim blokovima su nesigurni i
su nogu. Zato uvek treba stati na sre-
dinu kame na, a ne na ivice. Kretanje po krupnoj dr o-
bini, ukoli ko je pravilno, lake je nego na sitnoj.
Planinske staze na kamenoj drobini teko se odr-
avaju i nestaju sa kamenim drobinama koje
klize ka podnoju, u i za vreme sne -
139
nih lavina. Kada se kol one, na vrh padine
treba postaviti koji prati odronjavanje ka-
menja i o tome izvetava stareinu jedinice.
za zatitu od kamenja koje pada treba: stalno os-
matrati stene du pravca kretanja; zaobilaziti opasna
mesta; kretati se na odstojanjima (tovarna grla
pri usponu su na a pri silaenju na kolo-
ne); kretati se u tiini; nestabilno kamenje ra-
nije odvaliti, a opasna mesta obeleiti tablom sa natpi-
som KAMENJE PADA.
za vreme kretanja ljudstvo treba upozoravati povi-
cima Pazt kamen!. Kamen koji je izloen ruenju,
treba skloniti na sigurnije mes to, a ljudi ma pokazati
gde se t akav kamen nal azi. Mesta sa kojih se kamenje
odronjava poznaju se po odronjenom kame-
nju II podnoju, po odlomljenim mestima u steni i ka-
menoj praini ispod stene.
Ukoliko do pomeranja (kotrljanja) kamena
niz padinu, lice koje to primet i jedinicu upozorava uz-
vikom Kamenl, Na taj ljudstvo (osmatranjem
oko sebe) to pre pravac kotrljanja kamena i
sklanja se pod stenu, drvo i sl. Glava se ran-
cem, lernom ili rukama ukrteni m iznad' glave. Dobri
zakloni su stene (previsi) i kameni blokovi. Na
opasnim mestima treba se kretati sa lernom stavlje-
nim na glavu.
2) Kretanje po sneniclma
Manje tvrdog s nega, koji u visokim plani-
nama ostaju preko godine, na sevemim
padinama, predstavljaju veliku opasnost i zahtevaju op-
reznost. Snenici su opasniji to je sneg a
u ranim jutarnjim satima i u hladu. Prilikom hodanja po
njima najbolje je upotrebljavati cepin i dereze.
140
Po rupama i breuljci ma (grebenima) u starim
snenicima se kao po stepenicama. Takve stepe-
nice - oslonci pri penjanju, koriste se na strmim padi-
nama za hvatanje rukom, dok se pri silaenju treba ok-
renuti prema bregu.
Po snenicima se ide polako i oprezno. Stepenice
se prethodno ispitaju. za njihovo pravljenje koristi se
cepin, U ranim jutarnjim ume sto stepenica
moe se koristiti smrznuti kamen, jer je tada mnogo
tee praviti stepenice, a na sneniku mnogo
su laka. Na snenicima sa tvrdog sne-
ga, leda, smrznutog kamena moe da se zavri sa teim
posledicama
U nedostatka opreme, za zaustavljanje se
moe upotrebit i tap, ili dugu-
ljast i kamen, mada se pri padu tapom i kamenom te-
ko zaustavlja. Na snenik se ne ide bez potrebne opre-
me nego se on zaobilazi.
Pri likom kretanja kolone preko snenika koji se ne
moe treba zabiti k lin ili cepin, odrediti iskus-
nog alpinistu, koji mora biti os iguran uetom i poslati
ga da napravi stepenice. On sa druge strane zabija klin
ili cepin i za njega ue, te tako napravi
ogradu (gelender), koj e ostali lake prelaze
snenik.
4. KORI STENJE PRIRODNIH I VESTACKIH
OSLONACA
Na strmim padinama i stenama nalaze se
oslonci za noge i ruke koji se koriste prilikom veranja.
Ravnotea se odrava uz ruku i nogu. Prirodni
oslonci su: stabla jakog bunja, kameni
zubi, udubljenja. pukotine, stepenice iznad
141
busenja i sl. Trava i sitno granje nesigurni su oslonci,
pa ih treba izbegavati (koriste se izuzetno kao
lonci za mala
Na oslonce se ne srne o dmah osloniti vom ma-
som tela, ih prethodno osmotriti i proveriti, a za-
tim postepno opteretiti. Nepanja u izboru oslonca
moe izazvati pa zbog toga treba oceniti sigur-
nost oslonca na koji se odupire nogom i za koji se hva-
ta rukom. da oslonac bude toliko mali
da se jedva moe uhvatiti prstima.
Tehnika veranja zavisi i od pukotina koje slue ne
samo kao prirodni oslonci za ruke i noge se u njih
pobijaju klinovi koji tada postaju oslonci. Pre-
ma obliku, pukotine se dele na: vodoravne. vertlkal-
ne I dijagonalne.
Vodoravne pukotine upotrebu vodo-
ravnih klinova, u vertikalnim se upotrebljavaju verti-
kalni klinovi, dijagonalne pukotine upot-
rebu univerzalnih - dijagonalnih klinova, a za sve tri
vrste mogu se upotrebiti i metalne zaglavke i druga
sredstva.
Prema irini i dubini pukotine se dele na: uske
I plitke, srednje uske i srednje duboke, iroke i du-
boke.
U uskim i plitkim pukotinama upotrebljavaju se
svi klinovi od specijalnih do V klina sa rupama
bongo, u srednjim pukotinama uglavnom se koriste
drveni klinovi i metalne zaglavke. Sirine srednjih puko-
tina mogu da budu od irine drvenog klina, pa do i-
rine koja da se u njih mogu ukletiti ruke,'
stopala i ramena. U iroke pukotine spadaju odaci,
Pukotina moe da bude izlomljena, to
oslonac za klin. Najpogodnija je pukotina koja se pro-
tee koso nanie, a opasne su one koje se proteu na-
vie. Kod takvih pukotina treba paziti da se pravac op-
ueta ne poklapa sa pravcem pukotine.
142
, .
,
j
1
l
Veranje tamo gde noge nisu dovoljne za
odravanje ravnotee, nego se koriste i ruke. Veranje
i napore, mada snaga nije
Juca prilikom veranja u krtim stenama. Za dobro vera-
nje potrebna je pravilna upotreba i koordinirano po-
meranje ruku i nogu, za ravnoteu spretnost i
snalaljivost u svim situacijama i pripremlje-
n?st Sve to postie se treningom na
.preprekama. Na njima osnovna manja poje-
dinci, grupe, odeljenja i vodovi.
Kada se savladaju osnovna znanja iz alpinizrna i
pripremi za ulazak u stenu, se slobodno veranje _
kretanje u steni bez oslonaca (oni slue samo
za osiguranje).
Slobodno veranje je osnova svih ostalih tehnika
veranja i samo jedan deo potrebnog znanja za rad u
stenama. Vojnici se uvebavaju na steni ne
vioj od 10 m, ili u Oni trae sve vrste oslonaca
i pokazuju instruktoru kako se koriste. Obuka se izvodi
organizovano i pod kontrolom komandira ili instrukto-
ra. Onima koji dobro rade dozvoljava se da se popnu
na malo viu stenu. U svim osigu-
ravaju se odozgo.
Prilikom slobodnog veranja, kao osnove svih teh-
veranja, treba voditi o
- se veru prve, pa tek onda ruke i noge (za
podnoenje tereta noge imaju
- i stepenice, posebno u krtoj steni, treba
dobro ispnan (slab oslonac se pomera i razmrdava
stena koja je otrgnuta daje poseban zvuk, to se pro-
verava udaranjem o stenu dlanom ili prstiju);
- silaenja do donjeg osi-
guravahsta;
- ritam veranja treba da bude ravnomeran rad
ruku i nogu koordiniran, svaki pokret da bude prirod- .
no vezan sa prethodnim;
143
- disanje da bude ravnornerno i da se ' vazduh ne
zadrava previ e II sebi, i
- zadnji II grupi ne srne pri veranju da gurne ni je-
dan
Slobodno veranje II otvorenoj steni, jer" je
na njoj najl ake trenirati. Na preprekama
objanjava se pravilo tri oslonca.
Pravilo tri oslonca u toku veranja podrazumeva
dodir sa stenom sa najmanje tri ekstremitet a,
a to obe noge i jedna ruka ili obe ruke i jedna
noga (sl. 66). Slobodna ruka ili noga trai os lo-
nac. Poseban tri oslonca jeste II tome to, ako
se izgubi jedan od njih, ostaju dva koja
da se dri dok ekstremitetom trai sle-
oslonac. Samo dva oslonca, bilo da su to oslonci
b) eve ruke,
jemct noga
SL 66. - Pravilno penjanje
144
I
I
,
Sl. 67. - Polo!IIi tela pri penjanju
145
Sl. 68. - Oslonci koji se upotrebljavaju pri penjanju
bJVl!rtika[ni
c)Kll!tasti
al\bdorovnl
vilan poloaj za pokret, a se lake oklizne.
Ako se stena osipati, koristi se oslonac trenjem,
jer se tako tedi snaga.
Post avljanj e nogu previsoko oteava podizanje tela
II gornji poloaj, a ruke i oslonci se vie Po-
se i opasnost da se oslonac otkine. Pri takvom
veranju ritam nije nema osnovne harmonije
pokret a, napredovanje brzo zamara i predstavlja opas-
nost.
r
I
za obe ruke, obe noge ili noga i ruka, ako se jedan od
njih odlomi, teko da pruaju za spas od
pada
Radi pravilnog stopala i boljeg
nja daljeg pravca, telo mora biti odmaknuto od stene,
kao pri penjanju po lest vicama (sl. 67), Veoma je vaan
ravnotee.
Masa tela os lanja se u oslonce za noge. Ako se
masa tela ne dri na st opalama, preti opasnost od pada
unazad (na Ako se nagne previe prema
steni, moe se okliznuti.
Ustrmijim stenama treba se verati rairenim no-
gama, jer je tada stabilnost, Da bi napredovanje
bilo ravnomerno i koriste se i manji os-
lonci, Stopala se koriste tako da don cipele dodi ruje
to povrinu. pri pomae i trenje.
Oslonac t reba opteretiti pod pravim uglom u od-
nos u na njegov poloaj, odnosno pritiskati II osu oslon-
ca, da ga ne bi vukli iz stene. Prste i ruke treba pri-
obliku os lonca. ,
Prilikom veranja koriste se oslonci za ruke: vodo-
ravni, vertikalni, kletasti, oslonci s trenjem (sl. 68), os-
lonci s uk let avanjem (sl. 69), pothvat i oslonac s tre-
njem (sl. 70).
Na oslonac se mora stati prednjim del om i
to vie unutranjom stranom stopala. Pri nagi-
bu oslonac se dobija trenjem tako to se staje samo de-
lom stopala, a pri manjem nagibu oslanjati se treba ce-
lim stopalom (sl. 71),
Ruke se koriste za odravanje ravnotee, i na nji-
ma, kada se ima oslonac za noge, telo ne srne visiti. Os-
lonac treba da bude u visini glave ili mal o iznad nje,
jer to dobar pr egled i pravilnij e dranje
tela. Kod previsokih oslonaca ruke se vie zamaraju.
Telo se ne srne nikad dokraj a ispruiti, jer to nije pra-
146
147
(
i
,
..

'

f JI]KleslQvllnjt
dloro i lakt a
b1Ukld ta.or1e pesnici
dl Po. t avl)anje prstiJu
U%dulno
/,
lIjlrenje prslilT'(l I
spolj anim delom dlana
"
\IZ
who cipele I !lde
SL 69. - Oslonac S u.kletavanjem
Sl. 70. - Pothvat i oslonac S trenjem
148
149
Sl. 71 . - oslanjanja nogom
Oslonac za koristi se pri veranju II odaku,
pri moe da bude oslonjen povr-
inom samo jednim delom ili su blago po
vijena, a noge napred i u poloaju (dok
su ruke jedna na jednoj, a druga na drugoj ste ni ili obe
na onoj ste ni na kojoj su oslonjena). U takvom po-
loaju se odupire i trai oslonce nogama, a
ma se pomera navie.
Oslonac na rame ili ruku drugog koristi
se pri veranju preko okomitih pragova, sa jedne na
150
drugu stranu, i na mesti ma gde nema oslonca. Oslonci
(u kombinaciji jedan sa drugim) pruaju dovolj-
no za pravilno veranje. Svaki uvek
mora da ima tri oslonca. Koliko os lonca iskoristiti
zavisi od njegove uvebanosti i dosetlj ivosti. U pojedi-
nim isti oslonac koristi se za dve noge ili
dve ruke, ili jedna noga (ruka) paljivo smenjuje dr ugu
nogu (ruku). Upotreba malih os lonaca, koj i nisu daleko
jedan od drugoga, bolja je nego u potreba velikih i ja-
kih oslonaca koji su udaljeni.
Stene pokrivene travom ili mahovinom treba op-
rezno prelaziti i oslonce ne traiti u travi, korenju i ma-
hovini, a busenje treba koristiti vrlo oprezno. Otri gre-
beni sa strmim stranama prelaze se II stavu.
U nedostatku prirodnih os lonaca svrdlom
pravi rupu i pobija ekspanzioni klin za oslonac,
podeava police i i udubljenja u steni.
Kao oslonac koriste se nagazne i
ke lestvice.
Traenje oslonaca i njihovog koritenja uve-
bava se na preprekama i poli gonu u pod-
noju stene. je vano uvebati prste na ruka-
ma i nogama radi postizanja kondicije i brzog prona-
laenja oslonca na steni.
5. TEHNIKA VERANJA U LETNn M USLOVIMA
l) OptI pojmovi i pravila prilikom veranja
stena veranjem i usponi na teko pri-
vrhove i grebene zahtevaj u dobru tehniku veo
ranja, ispravnu opremu, dobru kondiciju i zna-
nje. Izvravanje zadatka veranjem moe se uporediti sa
najteim zadacima u ratu.
151
uspon je kolektivni uspeh grupe.
On mobilie svu njenu snagu i usmerava je II pravcu
ostvarenja jedinstvenog cilja - prelaska preko stene.
Veranje se primenjuje na veoma strmim padina-
ma, stenama i tamo gde je nogama potrebna
ruku. Veranje je vrsta kretanja gde SI' po-
mae rukama, nogama i ostalim delovima tela. Moe se
izvoditi navie (penjanje) ili nanie (silaenje).
Za veranje nije odrediti neko apsolutno
pravilo o najprikladnijem stasu Prilikom savla-
prepreka u stenama najbolje su se pokazali lju-
di srednjeg rasta, vitkog i lakog tela. Mali ako
je uz to i teak, mora se prilikom veranja pomagati
snagom ruku. Time on suvie oslonce za
ruke i, usled velikog ih iz leita u
steni. Suvie visoki ljudi nepodesni su za veranje II od-
acima i procepima, ali su vrlo pogodni za
otvorenih i glatkih stena. Zato je najpogodniji
srednjeg rasta (165-185 cm) i mase od 65-00 kg.
Telo treba da bude normalno i snano raz-
vijeno, sa irokim grudnim koem i da je II
raskoraku. koja nedos-
tatak visine, se vebama na poligo-
nu. Svako lice ne moe da bude za obuku
i zadatke veranja, pa stareina za to bira ljude na os-
novu lekarskog pregleda. Neodgovorno
ljudi za takve zadatke i nesposobnost moe da
ima teke posledice,
Za dobrog pored dobro razvijenih nogu,
vana je i snaga hvatanja rukama, dlanovima
i prstima. moraju biti zdrave, kako bi mogao
oceniti prolaza II steni i da raspoznaje ob-
like stene u magli i snenoj vejavici Dobro
i prirodan smisao za orijentaciju na nepoznatom tere-
nu su uslov za Oblici pre-
152
\ .
"
zemljita i njegova mesta treba
da ostanu u ivom To vai za
ljudstvo grupa, koje imaju zadatak da u odre-
steni i obezbede prolaze za jedi-
nicu. ne srne da pati od vrtoglavice, jer svaki nje-
gov postupak mora da bude promiljen i hladnokrvan,
kako ga razna ne, bi omela II proceni po-
loaja. Dobar sluh da se u steni
lako sporazumeva sa grupe i da ras-
poznaje umove odronjavanja kamenja, lavina i sl. Neop-
hodno je da ima zdravo srce, i eludac.
treba da bude .krajnje savestan i da ima pra-
vilan odnos prema drugovima, jer od poverenja
zavisi i sudbina grupe i izvrenje za-
datka.
je prilikom veranja licem okrenut ka steni
ili padini, a prilikom silaenja postupak je na
mestima gde je kretanje lako, licem je okrenut od ste-
ne; na mestu gde je sputanje oteano ili vrlo teko, li-
cem je okrenut ka steni. Pri silaenju koristi na-
jnie oslonce za ruke.
2) i vezivanja
grupe
Prilikom upotrebe ueta treba dobro poznavati
Njih ima veoma mnogo, ali se u planinarstvu
i alpinizrnu upotrebljavaju samo provereni a
oni moraju da budu: to jednostavniji, da se brze ve-
zuju, da su sigurni i da izdre velika da se
prilikom ne razvezuju.
Za pravilnu i sigurnu upotrebu treba: veziva-
ti ih brzo i bez. greke; iza svakog napravljenog
ostaviti dovoljno ueta da se napravi ,
(ako je potreban) i jo 20 cm; dobro poznavati osobine
153
gl osmice uplitCllljem
f l Poeeluk upmanja
il ) Pfo.v1JenJe lOmIe

ni kraj ueta. dueg kraja ueta unazad le-
vom rukom i desnom rukom slobodni
deo ueta se kroz zatim se on zatee. Uz
se uvek pravi sigurnosni sa slobodnim kra-
jem ueta.
Osmica sa dvostrukim uetom pravi se na bilo
kojem delu ueta (sl. 73) i upotrebljava se za njegovo
krajcl-
l.l1efa kroz zamku

i namenu svakog vebati vezivanje, pri se
ne srne raditi povrno.
Osnovni su: naj lonski, pro-
Prusikov, sigurnosni, i osmica.
Pri veranju i sputanju upotrebljavaju se 'jo dupla os-
mica, devetka. garabinski provi-
zorni garabinska pletenica.
Prusikov modificirani kravatni sa
upli tanjem i krstasti (ambulantni
Naj lonski upotr ebljava se za vezivanje vera-
i grupe oko pojasa i na pojas. Pravi
se samo na kraju ueta.
tvor se pravi tako to se prvo omota ue oko po-
jasa. U levoj ruci dri se kraj ueta, koji ide ka suve-
tako da je palac okrenut od tela (sl. 72). U desnoj
ruci dri se slobodni kraj uet a. Leva ruka se okrene
tako da palac bude okrenut prema telu i kroz naprav-
ljenu slobodnim prstima jedan deo ue-
ta koji ide ka i napravi jo jedna (u stao
roj kroz koju se desnom rukom slobod-
Sl. 72. - izrade naj/onskog Sl. 73. - pravljenja osmice
154
155
I ""
Sl. 74. - Sigurnosn i
oo,
Sl. 75. - Izrada prusikavog
fiksiranje, za navezivanje na sredini ueta, prili-
kom navezivanja na pojas, pri samoosiguranju
i pravljenju sidrita, pri spaavanju palog kao
prilikom pravlj enja improvizovanih nosila, te
za vezivanje uadi na improvizovanim i tipi-
ziranim nosilima za spaavanje.
Osmica se pravi na taj to se du-
ina ueta tako da se dobije Slo-
bodnom rukom prihvati se i vodi oko paralelnih
krajeva koji vise, zatim se kroz novu
pokraj ruke, sa one strane sa koje se pra-
viti zamka pored ruke se i tako
se zatee koji na osmicu.
Osmica se pravi uplitanjem tako to se na
nom odstojanju od kraj a jednostrukog ueta napravi
osmica sa krajem ueta ide se kroz pojas, klin,
garabin ili oko drveta, a zatim se isti taj kraj dovodi do
gde ue izlazi iz njega, potom se tim uetom ide
kroz po starom uetu tako da se na kraju dobije
jo jedna osmica. Osmica se tamo gde se ne
moe nataknuti zamka.
Sigurnosni (sl. 74) pravi se onda kada iz dru-
gog koji nije tvrd viri slobodni kraj ueta. Upot-
rebljava se: iza svakog mekanog na kraju ueta
kojem preti opasnost labavijenja; prilikom pravljenja
lestvi ca od ueta (imad i isp od pri-
likom zatezanja ueta dva garabina ili prilikom
preostal og ueta. Ako je posle pr avljenja
os talo jo dosta ueta moe se napraviti jo je-
dan sigurnosni
Pruslkov (sl. 75) slui za po-
ueta na glavno. Upotrebljava se za smaoosi-
guranje pri spu tanju i spaavanju, prilikom samospa-
avanja, za spaavanje palog i za pravljenje po-
sidrita.
156
157
,. ,
o
bl Ukr!tanje zamki el postavlj en na postavlj en na ue
garebin
uplitanja el druge gl Izgled
u klin evora u garabin zamke
Sl. 76. - prav/jena
. se pravi kada se eli ue
krajeVIOISU slobodni. Duina ueta koja izlazi iz
moe se slobodno menj ati bez razvezivanja Bi-
se moe uplitati, ako se ne moe ili
zataknuti, na pri mer, kroz ui klina.
Produni (sl. 77) upotr eblj ava se za produa-
vanje (na.st avljanje) ueta; za vezivanje ueta
u beskrajnu i pr i spajanju uadi deb-
ljina. 'praVi se tako to se dva kraja ueta stave para-
lelno Jedan pored drugoga u duini od 50 cm. Zatim se
uzme jedan kraj i (vrati un azad, tak o se
a)Pravlj enje zamki
Prusikov pravi se tako t o se ue
presavije i spojeni deo stavi preko
glavnog ueta. Slobodni kr ajevi ueta omotaju se oko
glavnog ueta, kroz pa se to uradi
jo jednom i stegne u Pramenovi u snopu moraju
biti paralelni, nikako se ne smeju ukrtati.
Uplit anjem Prusikov se pravi prema slici 75.
Ostatak ueta koji izlazi iz mora biti
dug najmanje 20 cm. zahvata glavno
ue, stee ga i dri, dok se
moe pomerati po glavnom uetu.
Prusikov najbolje hvat a ako je ue
duplo tanje od glavnog ueta. Ako je ue tv-
rdo, glatko, mokro ili smrznuto, klizi. Kada se
naslanja na stenu, postavlja se tako da
pramen bude sa vanjske strane, da bi se trga-
nje ueta ili poputanja samog Ako ne dri,
pramenove ueta jo jednom treba uviti oko glavnog
ueta, ili jedan pramen sa one strane sa koj e se

(sl. 76) se pravi na sredini ue-
ta. Upotrebljava se: prilikom samoosiguranja na osigu-
ravali tu; pri pravljenju sidri ta; na lestvama, za fiksira-
nje prilikom pravljenja improvizovanih tran-
sport nih sr edstava i za improvizovanih i
tipi ziranih planinskih nosila na garabin.
se pravi tako to se uzme ue horizon-
talno ispred tela, pa se levom rukom pravi ok-
retanjem udesno, tako da slobodan kraj visi ispred ho-
ri zontalnog dela ueta, a desnom rukom se pravi
okretanjem ulevo, tako da slobodan kraj visi iza hori-
zontalnog dela ueta. zatim se dalja pomeri pre-
ma telu i postavi ispred blie pa se obe
u garabin.
158 159
' 0


- N
> "
la
b>=
;P4D
e)Spojl!rlQ oba kraja ueta

strnno -

zadnja dlzategroti
strana
Sl. 77. - izrade proJuinog
alSpajanje jednog
ueto
===:::@E::=:::m=4
bl Spajanje drugog kroja
uzeta
dobiju tri paralelna pramena), pa se pramenom
dva puta omota oko preostala dva pramena. Isti kraj
kroz obe napravljene i zategne. To
Isto se napravi i sa drugim krajem ueta, pa se do-
bro zategne. Krajevi ueta koji vise iz moraju biti
dugi najmanje 20 cm. Posl e jakih je
teko razvezati, ponekad i
. . Kada se spajaj u uad raz-
debljine. odnos je 5:3.
. (sl. 78) upotrebljava se za osigura-
Oje pri usponu za pravljenje tog potre-
ban je siguran klin ili sidrite i garabin
(sa maticom). Garabin sa donje unutranje strane mora
160
161
-
Pt.,; obl.ik
Drugi obl ik
SI. 80. - Prusikav mediiicirani
-0-.".";-
bl Zategnut
-'-

al omle na ue
i na gorobin
cJZategnut
al duplog kroja b) slobodnog el Izgled ZQt egnutog
zamke kroz osmieu kraja zamke
SI. 79. - izrade duple osmice
biti irok najmanje 3 cm. Taj os iguranja dovoljno
je pouzdan i ne zahteva nikakav napor prilikom ruko-
vanja.
Pali se zaustavlja poputanjem oko l m
ueta kroz da ne bi pr evie opteretio klin, ue,
podlogu i
. Dupla osmica (sl. 79) upotreblj ava se: prilikom
. .pravljenj a sedita od ueta, u kombinaciji sa grudnim
,: ; navezivanjem; prilikom sput anja po uetu; prilikom
upot rebe improvizovanog sedita za povre-
-i spasioca. se prema slici 79.
' 162 .:
,
. .
163
dl Dupla garobinska
b)
Sl. 82. - Garabinska
al krajeva ueta ugarobin
e) GarObinska sa
Pruslkov modificirani (sl. 80) upotrebljava
se umesto Prusikovog ako je ue mokro, klizavo
od blata, vode i leda. Pravi se tako to se spojeni deo
ueta omota na-
jmanje dva puta oko glavnog ueta u suprotnom prav-
cu Kroz se provuku slobodni kra-
jevi uet a i se optereti, se stegne
i hvata glavno ue, dok se moe slo-
bodno kretati po uetu. Ako klizi, oko glavnog
ueta treba napravit i vie omota. Taj je najjednos-
tavniji za izradu i se veoma teko razlabavi
i pomeri po uetu.
Garabinski (sl. 81) upotrebljava se pri diza-
nju palog ili pri samospaavanju i pri
kr etanju po snenoj padini uz ueta. Pravi se
tako to se uz glavno ue na kome se pravi stavi
garabin sa maticom. U garabin se stavi spojeni deo
ueta. pa se zatim najmanje dva puta
omota oko uet a i garabina II pravcu Op-
dobro dri, dok kroz
aJNezateglJt blAko garabinski aor clAko garabinski
garabinski ne dri dobro ne dri dobro
Sl. 81. - israde garabinskog
164
165
b)Pravtjenjeosigurova-

dISpuManje
i evora
clNo.metanje
osmice i
garobina
aJ Pravljenje zamke posle
zaustavljanja
Sl. 83. - Pravtienie garabinske osmice i duplog osigu-
ranja
glavno ue slobodno klizi, ako se on osloni o neku pre-
preku (klin, garabin). pri uet a
garabinski se stee i zahvata glavno ue.
Garabinska (sl. 82) upotrebljava se za
sputanje tereta ili Pravi se tako to se
ue kroz garabin i napravi za-
mka. Drugim garabinom se za ue,
drugi kraj ueta u napravljenoj zamci i
ue koje izlazi iz garabina ka teretu. Kad
se ue zat egne, drugi garabin stoji tako da mu je ma-
tica sa zadnj e strane. za pravljenj e garabinske
upotr ebljavaju se samo garabini sa mat icom. Kada se
sputa tei teret, za koji nije dovoljna jednostruka .
nica, pravi se jo jedna (dupla), pa se obe spoje gara-
binom.
Garabinskom rukuje samo jedan
se menjanj em ugla nagiba kraja ue-
ta. zabranjeno je sistemom rukovati samo jednom ru-
kom.
za sputanje se moe kor istiti osmica (sl. 83).
- provizorni (sl. 84) upotrebljava
se za ueta, prilikom prekida sputanja
ili podizanja, radi produavanja ueta i pri fiksiranju
palog prilikom pr ekida sputanja ili dizanja te-
reta ili palog Pravi se tako to se jednomru-
kom uhvat e oba kraja ueta ispod garabina, pa se
pramenom napravi priblino 60 cm
duga koja se omotava oko pramena
i sa zadnje strane i neop-
pramena. Ostatkom oko oba pramena
napravi se sigurnosni i II radi sigurnosti,
garabin, ako je teret na uetu.
Pletenica - kita (sl. 85) upotrebljava se za
palog ili tereta pre sputanja ili diza-
nja. Pravi se tako to se vrpca, za-
166
167,
,
Sl. 85. - izrade pletenice
I
/ /
I //
I /
\ /
,
"
".... ",/
/
---
----------
Sl. 86. - Kravatni
tim se na glavnom uetu napravi Prusikov Oba
slobodna kraja vrpce cl va puta se omotaj u
oko garabina II klinu. Zati m se pravi pletenica tako to
se ide kraj evima vrpce sa jed-
nog pramena na drugi, najmanje deset puta oko oba
pramena vrpce Prusikovog i
garabina. Pletenica se toli ko dok ne bude sigur-
no da izdrati teret. Moe se rasplesti i pod optere-

Kravatnl (sl. 86) upotreblj ava se za vezivanje
beskr ajne trake. Na rastojanju od kr aja tra-
ke napravi se kroz koji se uplete drugi
kraj trake. se zati m jako zategne. Krajevi trake iz
moraju viriti najmanje 20 cm.
(sl. 87) upot r ebljava se za dizanje te-
reta ili umest o garabins kog Pravi
se tako to se u uho klin a (garabina, postave

cJPravtjenje

,
bl Zatezanje Cl) PravJjenje zamki za
'
Sl. 84. - izrade
,

,
168 169
(1) Kontrola slaganja uadi
Uad se kontroliu pr e i posle upotrebe, i to ta ko
to se provuku kroz ake i ut vrdi da nisu
Ona se mogu kont roli sati i pravljenjem od 20-30
cm. Ako ima pravilan polukrug ue je dobro, a
Krstasti (sl. 89) u potrebljava se prili kom za-
vravanja vezivanja pri izradi improvizovanih sreds tava
i za spajanj e dva zavoja pri pruanju prve pa
se zato zove i ambulantni
lJfQd :

2.;. neop1erec!eno
J cl u sidrite
_j go.rabinQ bl PrQvil no !ilQrabini i
Sl. 87, - Garda -
dva jednaka garabina, koja se otvaraj u s prednje stra-
ne. Ue se stavi hori zontaln o, iza oba garabina, pa se
kr aj ueta ubaci u jedan, a
deo kroz oba garabina. Za t aj se kori sti to novije
ue 11 nim ili 12 mm, jer se tako moe di zati
teret, a do proklizavanj a.
Kada se deo ueta, di e se t er et
ili pali klizanj e te r eta
unazad, prili kom prestanka di zanja tereta ili
Devetka (sl. 88) upotreblj ava se prilikom izrade
mostova kod *) zbog t oga to je iz nje jedna-
ko svaki pramen ueta, za razliku od ostalih
Taj se lako razvezuje i posle op-
Pravi se isto kao i osmica sa duplim uetom,
samo to se ona ne zavrava na onoj strani sa koje se
krenulo nego se napravi jo pola kruga i zavri sa sup-
rotne strane.
\
Sl. 88. - Devetka
\
*) kripac je sistem za dizanje opre me od uadi i
planinarske opreme.
I
Sl. 89. - Krstasti
170
171
ukoliko je slomljena (nema pravilan polukrug), ue se
ne srne upotrebljavati.
Glavno planinarska ue mota se tako da se
ne i da imaju oblik slova 0. Na kraju se ostavi
1,5 m ueta, presavije se prvi kraj, pa se oko celog ue-
ta omota njegov ostatak" od kraja prvog ueta prema
Kroz se kraj ueta, kojom je ono
celo ovijeno, odozgo prema dole, pa se kr aj ko-
jim je napravljena i stegne (sl. 90). Lake se moe
namot ati ako se to uradi preko stopala i kol ena ili pr e-
ko ramena. Zavrava se uvek isto.
Sl. 90. - Shganje u eta
Ue se savija dvostruko samo kada se nosi na le.
Prvo se sredina ueta, pa se namotava pre-
ma kraju, najlake je preko ramena. Treba ostaviti krao
172
jeve, duine oko 3 m, pa ih 2- 5 puta uviti ok,: ce log "
ueta i kroz Sa preostalim krajevima sa-
vijeno ue vee se na ramena i ok?
te zavri ispred s
osmicom). Ako ima mesta ue se nosi II rancu,
na rancu, a kad se penje bez ranca, ue se nosi kao ra-
nac na
(2) Navezivan je i grupe
i grupe obavezno se navezuju na
teko prohodnom planinskom zemljitu i na
gde noge nisu vie sigurne kao se
moe oko pojasa, oko prsa i u pojas, a Izvode
ga grupe od dva do tri vojnika
i grupe navezuju se na glavno pla-
ninarsko ue pri liko m kretanja po opasnom , pl anin-
skom zemljitu na kojem su padovi Grupa je ob-
sastavljena od dva do tri vojnika i predstavlja ce-
linu od pa do kraja zadat ka. . ...
Komandir grupe uvek je najsposobniji ve-
bez obzira na Prilikom veranja i silaenja, on
se na a najbolji na Ko-
mandir ne srne ni jedan poduhvat za koji nije
da ga cela grupa ne moe sa ura-
diti.
se vezuju na ue standardnim a
vezivanja za
vezivanje mogu biti najlon ski . osmica III dupla
sa pojasem i grudnirn vezivanje!? biti do-
voljno zategnuta i Na kraju se ve-
zuje najlonski (ako nema pojas),
Pre upot rebe ue treba razmotati t ako da se
po pa ga posle t oga obavezno pre!fledal1.
Za vezivanje na pojas upotrebljava se najlonski
upletena osmica i
173
e-rupa 0<1 dva vojnika navezuje se tako da se na
svaki kraj ueta najlonskim navee po jedan
vojnik. Grupa od tri vojnika navezuje se tako da se
prvi i zadnji vojnik navezuje najlonskim na
krajevima ueta, a srednji vojnik osmicom na sredini
ueta.
Navezlvanje oko pojasa, pri se upotreblja-
va najlonski i opasno je zbog toga
to ue nogu, pa se pri padu
naglo postavi na glavu ili se ue vrti oko pojasa.
a sklizne na bok ili na Pri padu se na-
glo okrene, a je i da se prelomi u pojasu. pa
je zat o oteano pomaganje palom Ako pali
gleda nagore i ue ga naglo zaustavi. telo se po-
mera unapred i lomi u pojasu. pa se pri padu otete
unutranji organi. se jako zategne i pali suve
se teko oslobodi ueta. Ako oko dva sata visi na
uetu. to i bez drugih povreda dovodi do smr ti.
Navezivanje oko prsa veoma je opasno zbog toga
to kroz labavu navezu pali veoma lako ispadne,
a bez pojasa u opasnosti su rebra. Pri ma-
njem padu dok visi, da davi glavni
koji " ritiska vrat. Pri padu. zbog naglog
dola zi do iznenadnog gue nja i neposrednih povred a
prsnog koa i ramena, pritisak ueta na ruku
prouzrokuje ok. pa se i iskusni posle neko liko
minuta ne mogu vie dobro pomagati. Posle 20 minuta
ruke post aju ne upotrebljive, ako se odmah ne stane u
pripremljenu zamku, napravljenu od vr-
pce lestvicama, samo to se vrh spaja sa glavnim
uetom Prusikovog zamka se do upot-
rebe dri u depu ili zata kne u pojas (u ovom
moe se sigurno smrt). Zato se vezivanje oko
prsa koristi samo u prinudnim ili u najlak-
im okolnostima.
174
Da bi se izbegle sve grupe treba
opremiti pojasevima. pojas moe da bude dvo-
delan - da ima prsni i deo posebno. te da na
ima vezu ta dva del a. Jednodelni pojas
je sedite sa ramenicama, mora biti takav da se moe
brzo nametati i skidati; da nema vidljivih avova i bez
metalnih delova koji bi uljali Naramenice mo-
raju imati prsnu traku, a traka mora biti to nie
na gornjem delu sedita, da dok visi, ne bi pri-
tiskala bubrege. Trake moraju bit i iroke bar 5 cm, da
bi sedenje bil o udobnije.
pojas se vee posebno s dva ili tri puta
uetom, 8 mm, pa se
tek u t o ue. Posebno n avezao pojas je
jer se ne mora skidati kada se na laki
teren. Pojas se vee upletenom osmicom ili produava-
a ne najlonskim, jer se lako otpusti i
razvee, ako se ne kontrolie. ue navezuje se
za pojas koji je spojen vrpcom na nekoliko
(sl. 91. ,
Vezivanje sa tri ili razlikuje se II tome
to srednji (drugi i na sredini ueta napravi
SI. 91. - vezi vanja ueta za pojac
175
J
a

i
2 I
r;
: './
' ,
, ,
: ' , ,
, ,
t.
, ,
, ,
, ,
, ,
, ,
, ,
: '
o,
,,,
",
" ,
" , ,,,
" '
" '
I
I
3) Koritenje I provera sigurnosti klina, garabina I
ueta za osiguranje
osmicu koju za garabin, a garabin na isto mesto
gde se osmica kod prvog i poslednjeg
ue se kroz pojas na istom mestu kroz
koje su to provukli prvi i zadnji , samo to srednji
duplo ue. Ue koj e povezuje jed-
ne grupe slui, pre svega, za osiguranje.
Klinovi moraju biti zabijeni do uha, tako da se ono
nasloni na ste nu (sl. 92). Dobro pobijen klin poznaje se
po zvuku, jer ukoliko pri zabijanju visina zvuka rast e,
da je klin dobro zabijen. Ukoliko visina zvuka
opada (dobija se tup zvuk) da je klin loe zabijen.
Razlog za t o moe da bude suvie iroka pukotina ili
lomljiva sie na Ako pr ilikom pobij anja klin bruji, vib-
rira, da je pukotina plitka, pa se svakim novim
udarcem klin kriviti. Vebe u pobijanju izvode
se u podnoju stene, gde se nalazi broj
pukotina. U steni se nail azi i na sta re klinove, koje oba-
vezno pre upotrebe treba proveriti.
panju treba obratiti na izbor pukotine.
Ako je odabere se takva u kojoj klin bi ti
prisl onjen uz stenu. Klin bo lje dri kada
ide nadole (sl. 93). Dobar klin pobijen u pukotinu koja
je u smeru izdri do 500 kg, a najbolje p o-
bijen klin u pukotini izdri oko 1.000 kg.
Dobri klinovi II vodoravnim pukotinama izdre i vie.
Ako klin nije pobijen do kraja, da samo ubo viri iz pu-
kotine, treba ga iskriviti tako da se sasvi m priljubi uz
stenu. Ako to nije oko klina oviti vr-
pcu i tek u nju garabin (sl. 93).
U pobijen klin ue se prik garabina,
Garabin se u klin t ako da se okrene na-
176
177
b) Okre1anje na drugu stronu
,I.

"-'"
4
SI. 94. - postavljanja garabina
"
a) Postavljanje garabina
,
gore ili ka steni, a zatim se i okrene II suprotnu
stranu (sl. 94). Tako se dobije pogodan poloaj za stav-
ljanje ueta. uvek treba da bude okrenut od
stene, da se ne bi sam otvorio ako bi ga
priljubilo uz stenu. Ue mo ra biti u garabin
tako da klizi kroz njega bez zavoja ili jer u sup-
.,
i
I
SLABO
ISPRAVNO
blNepmv;lno savijen klin
dlPravilna koritenje klina
NEISPRAVNO
DOBRO
alNepravitno _enje klina
Sl. 93. - klina kada nije do kraja pobijen u stenu
clPravilna savijen klin
178
179
elStabo
f)Proviloo postavljanje! vrpc;i
garabinaza trenja

uetaugorabilll!
b) Otean prolazak ueta
a) Lagan prolazak ueta
cl Smanjeno trenje sa dva garabina
Sl. 95. a, b. e - Postavljanje uleta u garabin u steni
romom dolazi do veli kog trenja. Ako se to ne moe re-
iti jedni m garabinorn, stavlja se jo jedan. pa ako i to
nije dovoljno. u klin se stavlja vrpca i u nju
garabin (sl. 95).
Klinovi se vade tako to se udara po
glavi klina II smeru pukotine, sa jedne, pa
SL 95. d, e. f - Postavljanje ufeta u garabin u steni
180
181
sa druge strane, dok se ne olabavi. Kad je dovoljno ola-
bavljen, vadi se rukom, Klinove vadi drugi i to
samo one koje je pobijao prvi
Sigurnost pobijenog klina se provera-
va uz sa peskom. -telo izdri II
povoljnim uslovima izvanredna i do
1.600 kg, to je suvie retko, da bi se moglo
na njega pri. padu prvog pri slo-
bodnom padu ne prouzrokuje neke ozbiljne povrede,
ako sila u uetu ne 450 kg. Za koji osi-
gurava vae potpuno kriteriji. Kad prvi
da pada, drugi treba da zaustavi taj pad.
Sile koje drugog su male, u
; proseku ne od 130-150 kg. .
standardi zahtevaju da sila zatezanja
uadi bude manja od 1.200 kg i da ona moraju izdrati
najmanje est proba (sl. 96).Garabini i klinovi su pri
padu najvie (do 3.000 kg), a kvali-,
tetni proizvodi izdre i 5.000 kg
,
I
I
I
I
I
I
I
I

182
I
I
Klinu moe uho ili alka, to se deava vrlo
. retko, ili se moe iz pukotine. Sila koja dri
klin u pukotini zavisi od nje same i kvaliteta i kon-
strukcije klina. Probe su pokazale da su te sile
no jake 600 kg.
Primer. Prvi puna peska) padne na
nagnutoj steni i uopte ne udari o nju:
nema. Celokupna energija se potroi za deformaciju
ueta i za trenje ueta i odela koji osi-
gurava (sl. 97). .
Tabela pojedinih delova osiguranja.
Do nje se dolo raznim ispitivanjima i merenjima II la-o
barntoriji i na steni.
Prvi
Ue Garabin Klin
koji

osigurava
450 1.200 kg 1.800 kg 600 kg 130-150 kg
Kada se zna kakva izdre pojedini de-
lovi osiguranja moe se videti ta se deava prilikom
pada. Ako bi se pravio dijagram, moglo bi se videti da
je sila manja to se ue vie poputa, tj. dalji je put za-
ustavljanja i da koji osigurava uopte ne
moe zaustaviti pad, ako je osiguranje slabo i bez me-
To ne da se svaki pad prvog za-
vrava Do dolazi samo ako osiguranje .
nije pravilno. Ako je izvreno situa-
cija je mnogo povoljnija (sl. 97 i 98). .
Klin dva stvara dodatno trenje, to da se sila
u uetu koji osigurava i klina jedan bit-
no smanjuje (sl. 98). Zaustavljanjem pada polako, tj. di-
preko klina dva, u uetu nastaju sile koje ne
prelaze granice od 150 kg, to da se pad moe za-
ustaviti. koji osigurava moe izdrati to optere-
183
Sl. 98. - Pravilno osiguranje
sa dva klina
. ako je vezan za sid- K,- sidrini kl in
rini klin (k l } koji moe K -klin l O medjuosiguranje
da izdri to
Prilikom osiguranja zbog
klinova, mora se paziti na
dva elementa: kontrolisa-
na zaustavljati pad i posle
toga ostaviti dovoljno pro-
stara za manevar za spaa-
vanje - podizanje ili spu-
tanje pal og
Osiguranje preko ra-
men a jo se koristi, iako
ne odgovara svim zahtevi-
ma. Na taj pad se
brzo zaustavlja, pa su sile
velike. Zbog toga se moe
desiti da koji osigu-
rava bude savijen ka zem-
lji, pa tada ne moe pomo-
pal om
Jednostavno i efikas no
osiguranje jeste osiguranje
oko boka ili preko ranca Dodavanje ueta je lako. Kad
ue zbog pada sklizne iz ake, dovoljno je da se rukom
koja dri njegov slobodni kraj ugao oko tela i
zatim stisne aka. Time je trenje toliko da se
pad lako zaustavi.
Prilikom pada duina zaustavljanja (sl. 99) odgova-
ra visini h. tj. visini prvog i koji
osigurava To da moe napredovati za po-
lovinu slobodnog uet a, a drugu polovinu mora imati
koji osigurava da bi mogao zaustaviti
pad. Ako je ue 40 m, moe se upotrebiti oko
35 m. Zbog toga bi grupe prvi klin morao pobiti
'/
h
h
h
SI. 97. - Put taustaviiania palog
a) Ba
b) sa meduosiguranjem
h
I
I

@
;;
r
I
I


I
I
ufe: koje popustimo
I
kroz ruke:
I
uteta
I
r

184
185
bar posle 18 m. posle 9 m, a zatim traiti mest o
. .
za osiguranje,
osiguranje je kvalitetno i si-
gurno veranje, ako je oprema kvalitetna, ako se pravil-
no upotrebljava i odrava, Osiguranje moe biti dina-
(oko pojasa ili ranca). Na osiguravalitu treba
imati dva pravilno klina: sidr eni klin ili
i prvi klin za Prvi
mora ostaviti dovoljno dug kraj ueta, da
koji osigurava moe zaustaviti pad.
e
dva osiguravalita moraju biti pobijena najmanj e dva
klina na pravilnom rastojanju.
stajalita na stenl I osiguranje na nje-
mu jedno je od osnovnih vrsta osiguranja. Kao stajali-
te mogu posluiti razne po lice. manje grede.
rupe II steni, odnosno mesta na kojima je
malo se razgibati i odmoriti. Stajalite mora biti pro-
stranije II spasavanja palog Svako sta-
jalite mora se izabrati unapred, a ne kad ue do
kraja.
Na stajalit u su veoma kli-
novi. Opasan je i varljiv sigurnosti na dobrom
osiguravalit u, Dug pa d prvog moe i
drugog, ako nije izvrio samoosiguranje. Stoga treba
mati: bolje je slabo stajalite sa sigurnim klinom
nego iroka polica bez klina; na svakom stajalitu
treba zabiti dva klina u visini pojasa ill nekolike
vie na dohvat ruke; klinove zabiti to bolje. osigu-
ravanje tek poto se napravi samooslgura-
nje. Prvo se upotrebljava sidreni klin. Na svom delu
uet a napravi se ili osmica i za ga-
rabin. Deo ueta drugog i sidrenog klina
treba da bude to i ma lo zategnut, da se pri slu-
padu prvi ne povredi. U blizini vojnika
koji os igurava ne smeju leati os taci ueta U sve o si-
klinove II sidr itu, kao i sidr eni klin, treba
naj lonsku trakuili vrpcu debelu bar
8 mm. Jedan od krajeva se i u
njega iroki garabin sa maticom za osiguranje
(sl. 100). zamka da
garabin slobodno menja leit e II odnosu na sme r op-
i tako se postie jednako na sve
klinove. Sa stajalita se moe vri ti i osigu-
ranj e - preko pasa ili r anca.
,"-
I
s
....

:;; -
' N
..

:\ ..
..
Sl. 99. - Duina zaustavl janja

h
h
,
t1 -udclljtnOst Ve"Iia
kojt' S<I p-opudi kral: rUM
.-Iil1stil:rosI uetQ
186 187
Sl. 100. - Pravilno osiguranje garabina
osiguranja jesu samoosiguranje, osigura-
nje osiguranje i osigu-
ranje kletaste
Samoosiguranje se primenjuje na svakom staja li-
tu, i to tako to se II visini pojasa pobije klin za sarnoo-
siguranje, a za njega se, ili osmicom,
preko garabina ue koje ide od pojasa prema
U klin za samoosiguranje treba samo
sebe, a nikako ue koje ide od ili
pasa ka drugu koji se vere. Trzaj pri padu treba da iz-
dri telo, tj. pojas i noge a ne telo kli-
na i garabina. Samoosiguranje se moe napraviti i po-
vrpcom koja se za stenu os-
mice, klina i garabina ili za po-
jas vee se pletene osmice ili najlonskog
ra
Osiguranje vri se tako to
se napravi prema a ne prema sebi. Osigu-
rava se stalno sa obe ruke. Jednom rukom ue se gura
ka a drugom se prema Prilikom
osiguranja drugog radi se obrnuto: drugom ru-
kom se ue od ka a prvom iz
vani. Na prvoj ruci, koja dodaje ue, moraju se
imati rukavice, jer se u pada njome zaustavlja,
pa se zato naziva ruka, poto ona prvo
svaku iznenadnu promenu i zategnutosti ueta.
Pri os iguravanju drugog (sl. lO!)
se dri zategnut u prvom smeru. Ako je ue od ve-
nezategnuto, pri padu klizne tek kad sila u
uetu 350 kg. Osiguranje je pri tome kruto i sta-
Ustanovljeno je da bi postupno zaustavljanje ve-
u tom bilo opasnije.
Osiguranje prvog je u
svim padovima postupno - Dok ue klizi
mora biti labav. Kada elimo zaustaviti pad, ue
c)Pravilni
gorabinza
osiguranje

gorc.bin za
I[>-::?-r... osig!TQnje
bJPostovljonjegcrobina u
j
OS9JronJe
aJPostavljanjevrpci u
garo.bin
,
188 ,
189
Sl. 101. - osiguranja
se pred polako zatee rukom, da bi se na kraju
prebacilo preko d ela i time ire-
nje. Rezultat toga je zaustavljanje palog
. NepraVllmm davanjem ueta odozgo u opte-
dolazi do preokretanja u nepravilan
Pri tom osiguranju vaan je poloaj garabina i po-
gledano na pojas onog koji osigurava.
Ako je garabin sa iznad pasa onog koji osigu-
rava, onda pri osiguranju prvog izlazi jedan deo ueta
nagore, a drugi dolazi u njega odo zdo (sl. 102). je
ot voren i sklizne pri sili 280 kg. Osiguranje je,
postepeno ili
Pri osiguranju drugog izlazi drugi kraj ue-
ta iz s iste strane, kao to u njega ulazi prvi kraj
(odozdo). je zatvoren i sklizne pri sili 350 kg. Tak-
vo osiguranje drugog je stalno kruto -
a to je pri padu drugog bolje.
Davanje ueta u garabin (od drugog) i davanje ue-
ta iz garabina (ka prvom je jednostavno u tom
poloaju (ako je gar abin iznad pojasa).
Ako je garabin sa nisko pod
pojasem onog koji osigurava, onda su pri os iguranju
prvog u navezi oba kraja na istoj strani. je zatvo-
ren i sklizne pri si/i 350 kg, to je neugodno za prvog
Pri osiguranju drugog u navezi, prvi kraj
ueta dolazi u s gornje strane, drugi kraj izlazi iz
njega na donjoj strani. je otvoren i sklizne pri op-
od 280 kg, a osiguranje nije dovoljno
no, to je neugodno za drugog Dodavanje ueta
je pri tome oteano ili
Treba zapamtiti! Onaj koji osigurava mora budno
pratiti kako bi mogao brzo reagovat i; veoma
je opasno ue, kada se vidi da pada,
jer se zbog kratkog vremena u tome uspeti, a po-
stoji da se ue ispusti iz ruku; pri os igura-
nju prvog ue treba da bude malo poputeno,
da mu ne bi smetalo prilikom veranja, odnosno toliko
zategnuto da se na njemu svaki pokret prvog ve-

I
e) Nepr.....llno
daVlV'I}I
"'...
oj-
l ) OsIgurivInje drugog

I
190
191

/
I
/
/
/
,

bl zaustaVI]9.;iL
OsetljivQ
ruka
/ ,
alOsiguravanjL
Sl. 103. - Osiguran.je preko ledo. i ranca

ruka
osiguranje upotrebljava se za
drugog II navezi. Zaustavlja pad postupno. Na osigura-
valitu stoj i se tako da se os lanja - nogama II
pravcu smera II kojem bi nas pri padu povuk-
lo ue. se napola nas lone n a stenu, okrenuti ka
I

iznod pojasa
Sl. 102. - Osiguranje
192
I.
193
...
195

i
stalnm
osiipMjimo
MOMOlAT I'IU.
bJGraficki prikaz sila i
vremenal o.ustavlJanja
-
"
..
-
:'
, o $u V IoIb:TII lU
, o
' _0
-
, ,
, ,
*
, ,
,
j ___ __

,
,
dlNoZin
Vt'zivonP..
OOWrotkl
pojas


YeroCki
pops
Sl. 105. - Kl etasta

,
\
,
... ' KID -12Ocm
I
,
\
I
,
Sl. 104. - Stenski ispusti
kojeg os iguravamo. Ue prolazi oko pasa ili
ranca i iznad zamke za samoosiguranje. Pad se zaustav-
lja duinom ueta, a najvie upotrebiti 6 m. Pri
tom os iguranja potrebne su rukavice. Od vera-
koji osigurava ue ide ka tela i stene.
Ruka koja dodaj e ue tela i stene je osedjiva
ruka, jer sve promene na uetu, i njom se ne
stiska ue. Osiguravanje - zaustavljanje vri se drugom
rukom, koja dri preostali deo ueta. Ona se naziva
ruka , a nal azi se na spoljanjoj strani.
U pada, rukom se odmah ne stee, jer bi ue
povuklo ruku nazad na opeklo je i na kraju se is-
trgao iz nje. rukom najpre se
ugao, koji zahteva ue oko tel a, tako da se ruka gurne
napred prema steni, odnosno drugoj ruci (sl. 103).
osiguranje ne titi klin na staja-
litu, nego ga dodatno Onog ko osigurava,
koji stoji izbacuje iz ravnotee horizontalna
sila od 40 kg. Drugi koji samo sklizne na zateg-
nutom uet u, zbog rastezanja prouzrokuje u u etu silu
194
alPr:oPufCIn}e
ueta ITi
veron",
stvaraj u u uetu za 0,15 s dostiu maksimum i mim-
mum, to od 2.000 do Okg. Takav pad stvara veo-
ma velika na sve elemente osiguranja. Po-
kletaste sila prouzrokovana padom
smanjuje se na svega 450 kg, a na Opadne za oko 0,55
s. To da ukupnu silu smanjuje za puta, a
vreme zaustavljanja za oko puta.
Prilikom kretanja po osiguranim stazama i privre-
meno postavljenim os iguranjima koristi se ova napra-
va, jer blai i bezbolniji pad. navezi-
vanja na ue i pojas prikazan je na slici 105.
la osiguranje prilikom veranja kletasta se
koristi prema slici 106.
4) Kretanje grupe po otvorenoj i glatkoj
steni
Sl. 106. - Upotreba kletaste
koja prelazi masu palog za 1,8 puta ili priblino 140 kg.
zato se onaj koji osigurava uvek obesi na
klin i optereti ga i svojom masom.
Osiguravanje u zamki, jedna-
ko je oba ili svih klinova.
prima silu od 350 kg i stalno kruto os igu-
ranje drugog to je ugodnije, pa je za os iguranje
drugog bolje korist it i nego dina-
osiguranje. Pravilno os iguranje veoma je
vano i se pre prvog uspona, a ispusti na steni
mogu uspeno zamen iti klinove (sl. 104).
Kle tasta (sl. 105) slui za samoosigura-
nje pri kretanju po os iguranim stazama i u smerovima
i za os iguranje prilikom veranja. Koristi se glavno ue
debljine 11 ili 9 mm, to opredeljuje otpora na
spravi. Prilikom veranja i pada, sile koje se
196
.I
I
Neposredna priprema traje jedan do dva dana pre
polaska na izvrenje zadatka. za svaki uspon mora se
blagovremeno pripremiti i i O pravcu
kretanja mora se prikupiti to vie podataka i vre-
menska prognoza. Stareine moraju poznavati vojnike
i njihove za izabranog pravca.
Pre odlaska komandir grupe obavetava pretpostavlje-
nog ili deurnog kojim pravcem se kretati i sa ko-
liko vojnika. U grupe se pri-
blino istih sposobnosti. Da bi se vojnici pripremili za
samos talne zadatke po grupama,
treba postavljati dva dobra radi breg
i sticanja potrebnog znanja mo-
raju teoretski poznavati sve to je potrebno za veranje.
U osnovnu opremu spada: pojas,
ue, 5-8 klinova. 5 garabi na (bar 2 sa mati-
com) , 3 vrpce, duine 4-5 m i 6--8
mm, lem i mogu se u opas-
197

nosti zbog nedostatka opreme ili ako zalutaju, pa im je

potrebna specijalna oprema, broj klinova i garabi-
na. Radi sigurnosti grupe, osnovna op-
rema mora se nositi i II najlakem smeru. Osim osnov-
ne opreme sa sobom se nosi rezervno odelo,
prva pribor za higijenu, hrana i municija.
Opremanje pod stenom. Pre ulaska u stenu mora
se biti potpuno opremljen. a pojedini delovi opreme
treba da budu pri ruci i da to manje sme taju pri ve-
ranju. Svi metalni delovi opreme treba da budu postav-
ljeni tako da pri padu ne bi povre-'
dili. Prvo se postavlja poj as (sl. 107). se
postavlja u ispust na spolja njem delu pantalona ili u
pojas. pri se vezuje vrpcom
preko ramena Garabini i klinovi postavljaju se na ve-
pojas ili na vrpcu koju tre-
ba postaviti preko ramena i grudi na suprotni bok. Kli-
novi se slau II garabine tako da se mogu lako uzimati.
Svaka vrsta klinova (horizontalni, vertikalni, specijalni,
dijagonaIni) posebno se postavlja na garabin. Garabin
se jedan pored drugog. Pri ruci mora biti nekoliko
vrpci. Sa jednom od njih se pred svaki us-
pan pravi Prusikov na glavnom uetu, a od ostat-
ka nagazna koja se stavlja u dep. Opis i ema
smera nosi se II depu. Tek kada je sve pravilno ras-
penjanje.
Kretanj e grupe. grupu
dva vojnika, jer su bra i pokretnija od tro-
jice. U posebno tekim pr avcima se dvoj-
na grupa, sastavljena od po dva vojnika , t o ima veliku
prednost pri ili spaavanju. a i opre-
ma se ne na dva, nego na vojnika.
Svaki grupe ima zadatak koji mora saves-
no da izvrava.
198
: :
. ,
. '
Nagazna

Sl. 107. - Izgled pravilno
pripremlienog
pojasa
U lakim sme rovima grupa od dva vojnika
upotrebljava jednostruko ue. Dok je nave-
zano na pojas, uetom se mora osiguravati.
Kad ue nije potrebno, razvee se! Ue bez osiguranja
daje laan sigurnosti. Lakomislenost i nepanja
199
mogu dovesti cel u grupu u opasnost. pri veranju sa
u ruci pad je dui (sl. 108), a ako se
postave preko ramena, pali se i za-
mke ga mogu uguiti. Ako su zamke
na pojas, sigurno je da zbog kratkog
preostalog dela ueta skoro istovremeno pasti i drugi
U toku veranja ue mora biti napeto, da bi se
nastajanje zamki (petlji). Petlja se ponekad za-
i ugrozi ravnoteu ili otea veranje, a produava
pad.
U teim smerovima upotrebljava se dvostruko ue
koje olakava ver anje delova i
postupke sa uetom. Iz bezbednosnih razloga
neophodna je upotreba duplog ueta radi lakeg spu-
tanj a iz svih smerova.
Grupa se u steni, tako da se prvi vojnik vere,
a drugi ga osigurava, i obrnuto. Spora zumevaju se glas-
si lO8. - Drianie ueta kad nije potrebno
200
;
'. /0

a j
Sl. 109. - Osiguranje sa stajalita i komande koje se izdaju
a) Na osiguravalitu
b) Komande prilikom vera nja.
nim komandama, a kada je slaba upotrebljava-
ju se ugovoreni signali (potezanje ueta i sl.).
Na stajalitu se oba vojnika osiguravaju. Drugi voj-
nik kada osiguravati glasno kae OSIGURA
VAM. a prvi kada bude spreman o dgova ra
. POLAZIM, samoosiguranje i se verati
(sl. 109). se, po potrebi, sporazumevaju kornan-
dama . POPUSTI. i . ZATEGNI. Kad vojnik koji osi-
gurava vidi da je potroeno pola ueta, upozora va
. JO POLA UETA, . JO DESET METARA, za-
tim JO PET METARA, naglaava pr ibliava.
201
nje kraja ueta (sl. 109). Kada pr vi na stao
jalite i napravi samoosiguranje, izdaje komandu . PO
PUSTI UZE. i prema sebi preostali deo ueta,
dok mu drugi ne izda komandu . KRAJ UE-
TA. (sl. 110), zatim priprema osiguranje i izda koma n-
du . OSIGURAVAM . Drugi se pripremi.
samoos iguranje ikomanduje . POLAZIM., zatim izbije
bl
Sl. 110. - polaska i rada drugog
al kraja u!eta
bl Polazak drugog veraa
202
I
klin i se verati. Na takav ide sve do kraja
stene.
Kod grupe od tri vojnika, komande i po-
stupci po njima isti su kao i kod dva vojnika. Razlikuj e
se samo rad drugog i vojnika. Poto se prvi ve-
izvere i izvri samoosiguranje, drugi, s tim da
ne vadi klinove. Kad do prvog vojnika, izvri sa-
moosiguranj e. Posle komande drugog i prvog
napred prvi, pa kada on stigne do sta-
jalita i osigura se, drugi izdaje komande vera- .
a drugom i dolazi do drugog, s tim da on vadi
klinove iz stene. Posle toga drugi do prvog.
pokret grupe od tri vojnika izgle-
da ovako; prvi napred - drugi do njega, prvi napred -
do drugog, drugi do prvog - prvi napred. Takav
rad ponavlja se do kraja stene. Kada se zavr i rasteza-
nje ueta i do drugog, on mu predaje
klinove i garabine koji su bili u steni, zatim drugi t o
predaje prvom. Prvi i moraju biti dobri a
drugi moe biti i onaj koji iskustva.
Stalno se treba pridravati pravilnog redosleda
radnji, jer t o nekad moe biti ako bi. na
pri mer. jedan od pre r ekao . OSIGURAVAM
i tek posle toga osiguravati, ili bi se jedan od
njih verati. pa tek onda viknuo . POLAZIM .
jednakih sposobnosti veru se
i na mestima prvog smenjuju se posle svakog
r ast ezanja ueta. Kada oba na staj alite. menjaju
ul oge: onaj koji je bio prvi, sada je drugi, i obrnuto. Ta-
kav veranja je najbri, jer se na stajalitu,
zbog menjanja II vodstvu, malo zadravaju. To je i ma-
nje opasno, kada prvi do drugoga, on od-
mah nastavlja dalje, jer nij e pot r ebno da predaje klino-
ve i garabine koje je vadio iz stene. Takav vera-
203
nja primenjuje se sa vojnicima kod kojih je mala raz-
lika II znanju. Istovremeno penjanje dva nije do-
zvoljeno (ako su vezani na isto ue). Tamo gde nema
opasnosti od padova, se mogu razvezati. Ako se
dva moraju istovremeno verati. ne smeju biti
navezani na isto ue, nego se veru
Pravac veranja bira se II kasarni na pripremi kod
stareine jedinice. Tu se dobijaju sve pojedinosti o
smerovima za pojedine grupe. grupa starei-
na jedinice daje staze (ucrtane na karti), koje
vode do mesta, sa ucrtanim po-
prelazima; podatke o smerovima sa slikama i
emama (ako je taj pravac nekad izveran); podatke o
mestima i spisak vojnika u svakoj grupi po-
sle toga grupa sakupljaju ljudstvo i rade sve ono
to im je II toku pripreme.
Klinovi II steni pobijaju se na isti kao to se
radi na mestu za uvebavanje, s tim to je to malo dru-
u odnosu na poloaj i visinu. Svaki put kada po-
bija klinove mora biti na tvrdom osloncu (tri os-
lonca), da bi se izbegao pad. Prilikom pobijanja klinova
treba paziti da oni ne ispadnu -iz pukotine: prvo se ru-
kom potisne klin u pukotinu to dublje, zatim se
prvi put udari malo lake, da bi se bolje primio
za stenu, a posle sve dok se ne pobije do uica.
Pri tome treba paziti da se ne odlomi koji deo stene
i da ne povredi Treba oslukivati kakav zvuk daje
klin. Na kraju izvriti probu uz postepeno
Samo u siguran klin postavlja se garabin, zatim ue u
njega i napred.
Kada grupa na tei deo stene,
grupe da li preko njega ili ga
Ako ga grupa moe savladati, prvi savla tei
deo stene. Na tim mestima pobija se vie klinova koji
ujedno slue i za oslonce. Grupa koja ne bi mogla sa-
204
..
'I
,
vladati tei deo stene zaobilazi ga i izvri ve-
ranje dok ne na mesto na kojem se mogu svi iz-
verati.
veranje jeste veranja uz
sredstava i prirodnih oslonaca. Stene koje
nisu savladane slobodnim veranjem se uz po-
oslonaca - klinova, lestvica.
Klinovi zamenjuju prirodne oslonce. Zabijaju se u pu-
kotine ili postavljaju metalne zaglavke. Ak? nema. pu-
kotina u tvrdoj steni se koriste ekspanzioni klinovi, za
koje se rupa pravi posebnim svrdlima. i duina
svrdla zavise od vrste klinova.
Pri teim veranjima vojnici koriste dup-
lo ue (2 x 9 mm). Njegovom primenom smanjuje se
trenje koje je nastalo zbog toga to je ue u
vie klinova, koji nisu u pravoj liniji. Pri tome se ko-
riste vrpce. Duplo ue i teh-
manevre, pri veranju I ve-
ranju na drugim pravcima (sl. 111).
lestvice i nagazne koriste se II pre-
visima svodovima i na mestima na kojima je, zbog ne-
dostatka oslonaca, napredovanje ili oteano.
U teim smerovima lestvice treba upotrebljavati
zbog pravilnog klinova. Lestvice
ju klin nadole, dok ue kim .IZ
ne, pa se time da se klin
iz stene. lestvice ili nagazne sa fifijem-
vezuju se tankom vrpcom na pojas, tako da se
moe za sobom (sl. 112). Kada se ne upotreb-
ljavaju, lestvice se nose preko ramena tako da VIse pre-
ko od klina do klina se vr-
pcom, a ih sam Klinovi se pobijaju to
vie iznad sebe.
Ako je u steni (pravcu veranja) pobijeno mnogo
klinova, one koji su loiji ili pobijeni u uglovima, kad
205

1
I
l
206
-
-
- I
I
Sl. 112. - P o v l a e n j e lestvica za sobom
207
se treba i tako smanjiti trenje. Osnovna
linija ueta (sl. 11 1) ne treba da se lomi u otrim ug-
lovima, jer oni , zbog tekog prelaenja ueta kroz veliki
broj garabina, izazivaju zamaranje i gublje-
nje vremena To moe da prouzrokuje pr isilno zadra-
vanj e u steni ili opasne padove. U pada odmah
treba stati u unapred napravljenu zamku koja se dri
u depu.
Raznim postupcima ueta moe se olaka-
ti veranje, Veranje uz zatezanje ue ta onemo-
prelaz preko glatkih detalja (sl. 113). Pri
tom manevru ue zamenjuje oslonac.
Kada je u pi tanju due kretanje koristi
se njihanje. Klin treba pobiti to vie i u njega
jedno ue, spustiti se na visinu i njiha-
nje (hodanje levo, pa desno). Kad se zanjihorn dostigne
teren na drugoj strani koji je pun oslonaca, prihvati se
rukama i produi veranje.
Takvo stena stvara poteko-
drugom pa zbog toga prvi pobije klin
na pol aznoj strani i kroz njegovu rupu dodat-
no ue koje na drugu stranu. Na drugoj strani
pobije klin za koji fiksira duplo ue. Drugi
vojnik prelazi preko glatkog mesta, se
uetom i garabinom za vrpcu, za-
tim prelazi privremenog osiguranja, razvezuje
ue i ga iz klina koji ostaje u steni. Taj osi-
guranja primenjuje se na tee prelaznim mestima.
5) Veran)e u odaclma l procepIma
Odak je pukotina u steni iroka toliko da u nju
moe i verati se. Pri veranju koriste se obe
strane odaka ukljetavanjem zidova. U odaku
208
I
I
Sl. 113. - Veranje uz zatezanje ueta
209
je tel o stabilno, pa je veranje II njemu uglavnom sigur.
no. Tehnika veranja zavisi od irine odaka.
Najbolje veranje je u spoljanjem delu odaka. U
odaku koji je sa gornje strane zatvoren, veranje po
dnu je Takvi odac i se ukletava-
njem ili raskorakom:
- u veoma uskom oda ku ukletiti celo telo i tako
se pomerati (kao crv). uz trenja i ponekog os-
lonca (sl. 114);
- uski odaci sav se ukletavanjern
stenama kolena i stopala jedne noge. to
da se uhvati oslonac za ruke i podigne. Te radnje se
ponavljaju sve do kraja odaka. Odak srednje ir ine
se ukl etavanjem i kolena;
- u irokom odaku ukletava se i stopali-
ma, pri se oslanjanjem rukama na strani
rasterete i podigne se, a zatim se die jedna po
jedna noga (sl. 115);
- veoma irok odak se u raskoraku, pri
se okrene prema steni i pravilno koriste tri os-
lonca (sl. 116);
- ako se odak zavri ili se proiri , pa ne daje tv-
rde oslonce, veranje se nastavlja pravcem koji prua
najpovoljnije uslove.
Us ek stene koje se spajaju pod pravim ili tu-
pim uglom i se r askorak (sl. 115). za penjanj e
po njemu najvanije je da su dijagonalno
ruke i noge, leva ruka - desna noga, to vai i za iroke
odake. Veranje u dnu useka veoma je naporno. poseb-
no za ruke. a preglednost je veoma slaba.
Procep je uska pukotina u ste ni, dimenzij e od ne-
koliko centimetara do irine ramena. Procep u koji
moe celo telo naziva se odak. Za procepe je po-
trebna posebna tehnika veranja, koja zavisi od njihove
irine i oblika. Procepi spadaju tee pre-
.
I
,
l
c)Kretanje uz
trenja u uskom
odaku
blSavlocfr;anje uskog
procepa
-
\ "
-==>..--
r!alSal.orIr;anje uskog
I procepa
,
Sl. 114. - Savladivan.je uskog procepa i uskog odaka
210
2 11
SL 115. - irokog odiaka i useka
laze, pa je veranje po njima veoma naporno. Ako u
procepu nema normalnih oslonaca, koji
veranje na otvorenoj steni, oni se ukletava-
njem. U procep se ukletava deo ruke ili noge i trae
oslonci na vanjskoj strani. U veoma uskim procepima
ver e se tako to se u njih ukleti istegnuti dlan, pri
212
Sl. 116. - veoma irokog odaka
se palac nalazi dlana i stene. Tako se na-
pravi tr enje prstima i spoljanjim delom dlana (sl. 69a).
U iri procep ukletava se pesnica (sl. 69b). za ivice
procepa moe se uhvatiti prstima pa ih rastezati. Pri
tome palac mora biti istegnut (sl. 69c). Ako je procep
J;lrs.t.i se uzduno i opterete, te se na taj
1ZVlJe .pesmca (sl. 69d). yuski procep stavljaju se
prsnju (sl. 6ge), a u ir i procep postaviti ruku
koju ukl etiti dlanom i laktom (sl. 691).
U uskim procepima nema mesta za cipelu,
pa zat? trai izv.an njega ili se vere uz po-
moc trenja. CIpela se ukleti u procep vrhovima prstiju
(sl. 69g), jer se t ime trenje. Cipela se moe
ukleti ti uz trenje vrhova prstiju i pete (sl. 69h). Uski
procepi se ukletavanjem ruku i nogu i uz
oslonaca pored procepa i izvan njega (sl. 114).
213
Sl. 117. - uskih procepa ostancima sa strane
iroki procepi dozvoljavaj u da se u njih ukleti pola
tela, rame i noge, pa se ukletavanjem di e isto kao
kod uskih odaka (sl. 114), pri se pomae rukom
i nogom koje su izvan procepa. Neke glatke procepe
je sa kontraosloncem. Tada se vere
korit enjem oslonaca sa strane. Ivica procepa mora
biti takva da hvatanje sa strane. Rukama se
hvata ivica procepa na strani pukotine na kojoj se na-
lazi a nogama se oslanja sa druge st rane. Pri
tome ruke moraju biti to vie ist egnute, a noge to
vie podignute. da bi poloaj bio stabilniji (sl. 117).
alPbstavljan}erukusa
,"'* st rane pukGtile
\
./
c)Slabil Ol'l poIota j
pri
"".,.
Paralelni pro cepi se veranjem po obema
njegovim stranama II rasko raku. Rukama se uhvati za
blie ivice procepa i unutra (sl. 118).
Na posebno glat kim, ne previe strmim mestima,
gde nema nikakvih os lonaca, napredovanje
trenje raznih delova tel a na steni: dlanova, sto-
maka, kukova. Taj je ponekad jedini na-
procepa.
Na policama trenira se za r av-
noteu. Upotrebljava se, pre svega, raskorak koji ne
srne biti prevelik. Pazi se na stabilnost i da se telo nes-
metano i lako naginje u smeru hodanja. gde
se ne srne traiti previsok os lonac. Noge se jed-
na za drugom i pri tome se vodi da se ne stav-
ljaju na krtu sten u, izdrobljen kamen ili zemlju.
Prelazak iz odaka na otvorenu stenu moe da
bude vrlo teak, pa je vamo da se pri tome izabere po'
godno mest o.
Odaci su mesta za prikriveno kretanje. ali
su u jesen i posle kia vlani, pa je veranje ote-
ano. Kada pada kia u njih se sliva voda, a pri
olujama odronjava se kamenje, a zimi lavine. S obzi
rom na to da kroz odake biti postavljene raz-
ne vrste pri vremenih osiguranja (lestve), grupe
treba da budu dobro za nj ihovo .
6) Veranje na greben ima
Veranje preko grebena dobro osrnatra-
nje i or ijentaci ju, ali je ta teka radnja, na veo-
ma o trim grebenima sa t ornjevima i zubima. Na gre-
benima se javljaju jaki vetrovi i -munje sa gromo-
vima Izrazito otre grebene jaha-
njem, a ponekad i puzanj em. Poto su izloeni vre-
menski m nepogodama, grebeni su krti, to treba imat i
u vidu prilikom veranja.
214
\
215
,
7) veranje i ver anje na teim stenama
veranj e izvodi se sa osiguranjem pomo-
planinskog ueta, kad se da
due tr ajati i ako se izvodi na visinama.
I
alPravilro postavljeno ufe
t
c)Nepravilno postcMjeno ue
so. drugestrane
b!NepraviIno postavijeno ue
sa chJge strane
, 216
Sl. 118. - paralelnih procepa Sl. 119. - prolaska ueta pri veraniu
217
-
Pri veranju ue ide i
stene, a je s prednje strane (sl. 119), jer bi se u
protivnom okrenuo oko svoje ose, da je ue sa
druge st rane. Ue ide uz stenu, a ne nogu. da
se prilikom pad a ne bi okrenuo na glavu. .
pri kre tanju prvi pobija klin ove
i postavlja ue. te tako drugom to sigur-
nije kretanje. Pri veoma tekom
veranju, drugi je osiguran na kraju ueta. pa da
ne bi dolo u pada do dugog padanja osigur ava
- pobija meduklin. Prilikom tog veranja veoma su zna-
razni oslonci za noge (ispus ti. police. terase i gre-
de). Kad su oni dovoljno prostrani za stopala. dovoljno
je pribliiti se steni (da se dovede osa tela na oslonac).
pa se sa malim oslonc ima za ruke dobro napreduje.
Pri veranju na uskim po licama i oslon-
cima treba obratiti panju na to kojom se nogom is-
Kada stena potiskuje (odbija) te lo u
pravcu provalije, onda se stopalom treba oslanjati na
rub police. Svak i pogr ean korak na uskoj polici moe
da prouzrokuje pad. Na policama (ni na steni) ni kad se
ne srne jedna noga prenositi preko druge. uz
ste nu. Kada se na predeo gde je stena malo is-
prema provaliji, sto pala se pomeraju prema
vani, post aje stabilniji. Kada su oslonci mali
i nepogodni za noge ili je imad njih previs, moe se
uhvatit i rukama za oslonce (telo se vie oslanja na
ruke), a stopalama se oslanjat i o stenu trenj em ili na
oslonce za noge, ali s manjim Takav na-
veranja dolazi u obzir samo kod onih koj i imaju
dovo ljno snage u rukama i ako su prelazi
Grupa od tri stenu na taj
to prv i pobije kli nove u visini pojasa i
ue (moe ga jo za razne prirodne osImce).
218
,
Nakon dol aska na stajalite os igurava sebe, pa drugog
koji ide po njegovom tragu, j staro, a za-
novo ue. Kad drugi do prvog. izvri
samoosiguranje i osigurava prvog; prvi napred i
kad se on osigura. koj i pri kretanju
vadi klinove koje je prvi pobi o u stenu. Koman-
de za rad su kao i pri normalnom veranju.
Uski hodnici i police koje su prekri vene strehom
se puzanjem, jer bi veranje po njima iziski-
valo mnogo vie vremena i snage.
za glatkih i strmih ste na prilikom po-
veranj a (bez oslonaca za noge i ruke),
tim postupcima se olakava veranje u
Veranje s a zategnutirn uetom prelaz
preko glatkih stena (sl. 120). Prili kom tog vera-
nja ue zamenjuje oslonce s jedne strane. Pri tome dru-
gi treba i jednako da poputa osiguranj e,
kako bi prvi mogao nesmetano napredovat i. Ako drugi
malo bre pop usti ue, slabi oslonac sa
strane i propad a prvi Tu on snagom svojih nogu
ue ili ga zatee. ako eli da se popne. Pri radu
drugi treba stalno da vidi prvog. Komande za
rad iste su kao i za veranje.
Glat ke i strme stene na koj ima ne ma oslonaca ni
za ruke, ni za noge se Dilfer ovim seditem.
Zbog toga kli n treba pobit i neto vie i duplim uetom
napraviti sedite. Prilikom upotrebe Dilferovog sedita
(sl. 12l) veoma je tre nje stopala i pomeranje
II pravcu stene. Taj veranja izuzetno
je teak za drugog ili koji se. pored po-
prvog ili drugog vera dodatno
nom vrpcom u klin za Dilfer i uz onoga koji ga
osigurava savlada stenu. Za taj rad se upotrebljava slo-
bodni kraj jednostrukog ili dvostrukog ueta, a pone-
219
1
\
-Jaf
ole i preko desnog kuka i preko prsa i levog
ramena, pa se preko izvede na desni kuk, gde se
dri u desnoj ruci koja je blago savijena i postavljena
ispred tela. lovom rukom ue se dri ispred tela, ruka
nam koristi samo za odravanje ravnotee, a desnom
drimo ue sa desne strane II aci, neto ispred i sa
strane tela, kojom se zadravamo na istoj visini ili po-
putanjem ueta kroz nju reguliemo visinu. Na taj na-
se odstojanja. za levoruke postu-
pak je obrnut.
\
r , \'lv-U... /
Sl. 120. - Veranje zategnutim uietom
--- --
\
) ,
blGledclno odo:do
kad se koristi i - ue koje slui
za dizanje ili sputanje opreme.
Dilferovo sedite se tako to se kroz gara-
bin ili klin dvostruko ue i uhvati levom ru-
kom, te preko njega (tako da
noge), zatim se desnom rukom hvata ue koje ide nad-
I
I
Sl. 121. - Dilferovo sedite
220
221
Sl. 122. - sedite
odstojanja
se seditem, za to
se klin pobija to vie. U njega
se rezervno ue, zatim se
sputa nazad na
visinu. Posle toga se levo
i desno po steni, dok se ne do-
bije zalet ili se n ogama ne odba-
ci od st ene. Na taj dolazi
se do police ili drugih oslonaca
i nasta vlja se veranje (sl. 122).
Prilikom up otrebe sedita mora
biti to razmak ua-
di , jer se bez toga ne bi moglo
zanjihati ili bi to bilo vrlo otea-
no.
Poto je rad sa jednostru-
kim kr ipeom veoma naporan,
mo re se dvostrukim
kri pcom (sl. 123).
no ue se i II na-
jvii garabin, zatim se drugi kraj
II novi garabin na pojasu,
pa jo jednom u gornji garabin
i zavri na donjem, sa
Duina tog kripca me-
nja se uz
koji je napravljen u dodatnom
garabinu na pojasu. Na taj na-
veoma se lako moe zanjiha-
ti i pri tome su obe ruke slo-
bodne. Isti kripac moe se na-
praviti i na dva klina (sl. 124).
pravi dupli kr ipac
Sl. 123. - Dupli kripac na zadnjem, najviem klinu, pri-
I
I
I
I
)
lb
j- -
I
\
,
I
I
I
I
!
-/
bl
/

l
(
222
223
aJ Kada poma}:e i drugi
(
I
l
)
hvata sve pramena, zanjie se do prvog i
izvri samoosiguranje vr pcom. Zatim odve-
e glavno ue iz pojasa i ga k sebi, te
ga ponovo navee II pojas.
prvi II navezi moe na t ekim pravcima da rast eg-
ne i duplo ue i, kad os tali potegne ga
k sebi, tako da u ste ni ostaju klinovi ili garabini. Su-
"
-
-
-
I
I
blKada se som povla?i
Sl. 124. - Dupli kripac u dva klina
Sl. 125. - Kretanje UZ privremenog osiguranja
224
225
sebe vrpcom i garabinom za
glavno ue i bez pravac uz zateg-
nut o ue (sl. 125). To se zove privremen o osiguranje
(ograda od ueta) i veoma je dobro pri osiguranju
jedinice, kada prelazi pr eko teih pravaca
veranje u teim stenama veoma je kom-
plikovano, zahteva povezivanj e radnji, veliku
snalaljivost i mnogo kondicije i snage.
8) Priprema za uspon i ocenjivanje. teine pravca
.Za svaki zadatak koji treba izvriti u planini mora
se pret hodno dobro pripremiti. Priprema se deli na
i neposrednu pripremu.
priprema bar
i 4 dana pre izvrenja zadatka Sastoji se od
skupljanja i podat aka o vremenu, osobina-
ma zemljitu i opisu stene (do njih se dolazi iz litera-
ture i karata i uz ljudi sa terena);
grupe, njene i pripreme, te od
pripreme i opreme za izvrenje zadatka. .
Jedinica u veranju moe samostlano izvr-
avati zadatke. za to je neophodno poznavanje
svih post upaka - posebno osiguranja, postupaka u slu-
opasnosti i upotrebe specijalne planinarske
opreme.
Neposr edna priprema traje jedan do dva dana,
to zavisi od teine pravca Pripremi opreme mora se
posvet iti panja, a ona je za grupu od dva
na pravcu IV stepena teine glavno pla-
ninarsko ue, debljine II mm, plani narsko
ue od 9 mm, dva lema, dva pojasa, 13 gara-
bina 12 klinova (6 univerzal nih dijagonalnih, 2 . U"
proRIa, 2 V profila, 2 spe cijalna), 8 vrpci
duine 1,5 m, 4 vrpce duine S m, 2
226
i karta, busoIa i skica pravca. sa sobom
se nos i rezervna prva pribor za hi-
gijenu, naoruanje i municija.
za tee pravce treba mnogo vie opreme. Uz opis
nekih pravaca navedena je oprema koja se mora koris-
titi. za pravce za koje ne postoje ili se ne mogu dobiti
podaci, grupe, prema izgledu stene i iz iskustva,
koja se oprema koristiti pri veranju. Uvek
se bira najlaki pravac, ako to zadatak Pre
polaska u planinu treba saznati vremensku prognozu.
Radni dogovor grupe koja ide na izvrenje zada tka
neophodan je i mora se obaviti, jer ponekad i od toga
zavisi izvrenje zadatka.
Ocenjivanje teine pravca veoma je jer
treba da saznaju to ih na
usponu. Svaki pravac, pa i svako mesto na njemu, ceni
se na osnovu njegove teirie. U toku razvoja alpinizma
javljale su se skale za ocenjivanje teine prav-
ca Poslednja skala u Evropi je 1979. godine.
Po toj skali prvi (I) stepen najlaki stepen vera-
nja, VII je najvii stepe n za veranje, mada se
pojavljuju i tei detalji. Podela za slobodno vera nje po-
od HI stepena, kao najnieg. i zavrava se sa X,
kao najviim stepenom veranja.
I s tepen - lako veranj e, male Najjed-
nostavniji je oblik veranja (ne vai za hodanje po sta-
zama). Ruke se upotrebljavaju samo za odravanje rav-
not ee. Stena je puna velikih oslonaca sa mnogobroj-
nim pukotinama. Osiguravaju se samo ici.
n stepen - srednje teko veranje, umerene te-
zahteva osiguranje i upotrebu tri oslonca. Stena
ima dosta srednje irokih oslonaca i pukotina.
III stepen - te ko veranje, p
zahteva tl rukama. Samo uvebani i iskusni ve-
227
mogu tee detalje bez osiguranja ue-
tom. Stena je puna oslonaca i pukotina.
IV step en - vr lo te ko ver anj e, veli ke
ozbiljnog veranja. Potrebna su
iskustva i znanja iz tehnike. U steni se
nalazi dovoljno malih oslonaca i pukotina. Tek ponegde
pojavi se potreba za klinova
V stepen - Izuzetno teko veranje, vr lo veli ke
se broj kli-
nova ili drugih naprava. Narasta potreba za
snagom, tehnikom i iskustvom. Oslonci su
vrlo mali, a pukotine ponegde nedostaju.
VI stepen - krajnje teko veranje, izuzetno veo
like trai veliko znanje i
spremnost. Osiguravalita su uglavnom mala, a izloe-
nost opasnos tima je velika. Takva mesta u steni mogu-
je savladati samo u dobrim uslovima.
VII stepen - veranje koje iziskuje krajnje ljud.
s ke Pravci se mogu savladati samo na-
kon pootrenog treninga i sa najboljom opremom. Os-
lonci se skoro i ne vide, sve vie se upotrebljavaju me-
klinova i metaln ih zaglavki. Osi-
guravali ta su izuzetno mala, a opasnosti veoma velike.
Svaki navedeni stepen ima (+) i manje (-) me-
kojima se dodatno ocenjuj u pojedini prav-
ci ili detalji na njima. Pored oznake za vera-
nje. po uniji postoji i tea
podela za slobodno veranje.
Kada se zavri veranje po zadatom pravcu
grupe podnosi usmeni ili pismeni izvetaj komandiru,
koji sadri: vreme provedeno u steni, opremu koja je
tamo morala ostati, ponaanje grupe i kratak
opis pravca veranja. Uz izvetaj se prilae ema pravca
preko koga su se vojnici izverali, sa svim oznakama na
steni
228
I
I
opis uspona - smera pravi
se zbog evidencije i zbog toga da bi naredni lak-
e pronali pravilan smer. Deo stene koji je a
do tada nije zove se smer. Opis smera
mora biti jasan, saet. potpun i pisan redos-
ledom (prvo se daje opis sme ra ski com - slika 126 i
tekst ualni opi s smera).
opis vera smera :
- ime plan inskog lanca (vrha) sa nadmorskom vi-
sinom, ime stene i strana sveta sa koje je izverara:
- naziv smera prvi po
svom prezimenu, obliku stene, imenu organizacije ili
nacije i sl. Unose se i imena i prezimena prvih
i datum veranja. Ako se smer ponavlja, upisuju se prva
tri ponavljanja. indi vidualno ponavljanje i slobodno po-
navljanj e (veranje bez oslonaca, kao to su
klinovi, zaglavke, lestvice);
- pisanja ocene prvo se pie ocena najte-
eg l slobodnog detalja ( mesta), a
zatim ocena ostatka smera. Visina smera oz-
relativnu nadmorsku visinu od pa do
kraja smera Vreme penjanja daje se u varijantama od
najbreg. pa do vremena;
- po potrebi, daje se i najpogodniji letnji period za
uspon;
- na teim smerovima daje se opre-
ma za smer;
- posebne karakteristike i opta ocena smera;
- opis i potrebno vreme za pristup pol aznoj
(planinarski dom ili drugi obj ekat);
- - precizan opis smera od podnoja do vrha plani.
ne ili markirane staze. Posebnu panju treba obratiti
na ulaz u smer i tee detalje, i
- i vreme silaska sa vrha ili ruba stene.
229
HOI\SOYCl pot .
./ + ..
d"o -
"polica

, ,
::\'
,
, ,
. . , ,
,
,
, ,
,

,
SL 126. - Skica smera
Smer Flllle - Pratek:
IVm. 400 m, S h
prvi su se verali Milan Fiille l Clri h
05. 08. 1972. godine.
Dl:'lazak od u qml cestom do snega pod PriSQj nikom i preko njclJl do stene (45
rmn.)
Ulazak u Srenu je sa snega nena dolazi najvi !e u sneg (to je skljam r i leti)
Desno od slapa po lebu (3R IV) koji vodi koso ul evc. 2& (dva rast ezanj a Ueta
2R) po polici udesno do gre bena.
Levo po gre be nu do drugog sistema polica (2R), zatim desno po grebenu prema vrhu po-
red meces na do (RVI) zat im (3R) po (skoro sva 3R su IV) do pod oda k
Posle odaka, pored malog previsa do Hamove po ti.
Silazak do II l umi (1,5 hl.
Napomena: II smeru .lU astala tri klina na osigurava!ifu
230
,
I
I
i
opis smera nij e dovoljan, pa se on
moe prikazati i fotografijom sa ucrtanim srne-
rom. Zbog ablje perspektive svi delovi st ene nis u u
jed nakom razrneru. Na crteu se predstavlja pri kaz pla-
nine, st ene ili njenog dela sa detalji-
ma. Sema je jednostavnija i sa simboli-
ma predstavljena je trasa smera. kod nje nije
oblik stene ili planine. Skida je pojednostavljen crte
stene ili planine bez poj edinosti. Tu se
zna oblik ste ne ili planine sa ucrtanim smerom.
alpska un ija izradila je jednostavne
simbole za crt anje ema, koji se u nas upot r ebljavaju
sa malim promenama (sl. 127).
9) Silaenje i sputanje na strmim l okomitim
stenama
Dok zemljite dozvoljava, silaenje je slobodno.
Tehnika silaenja je unekoli ko od uspona u
sred nje tekoj steni, Pol oaj tela mora da
dobar pregled spu tanja i izbora smera. Dlanovima -
prstima oslanja se na stenu, telo je nagnuto neto na-
pred, noge oslon ce pravougaono. Koriste se
tri oslonca U strmim stenarna spu tanje se obavlja Ji.
cem okrenutim prema steni. Ona se posmatra naginja-
njem ustranu ili gledanjem kroz rairene noge. Pri
sputanju preglednost je ili veoma slaba.
Poslednji se sputa najbolji alpinista.
Niz veoma teke stene silazi se sputanjem po ue-
tu. Sputanje po uetu zahteva mnogo briljivih radnji
'lJ toku pri preme, vezanih za sigurnos t vojnika. Posl e
zavretka svih priprema i radnji, sputanje post aje veo-
ma jednostavno i brzo.
Prvo se mest o za sputanje. Sputati se
moe prirodnih oslonaca, ali se koris-
231
te klinovi. Oko sigurnog prirodnog oslonca obesi se
dupla planinarska vrpca ili najlonska traka koja treba
da bude to dua. Zatim se II zamci obesi duplo ue sa
uglom vrpci manjim od 60' (sl. 128), jer bi u
protivnom sile II krajevima zamke bile a to bi
bilo opasno za silaenje .
U kli nove se, vie puta presavijena, obesi porno
vrpca, pa se na nju glavno ue. Klin za sputanje
mora biti dobro zabijen, a ako nije, pored njega treba
zabiti jo jedan, pa masu podeliti na oba. Ako bi se po-
vezali vrpcom u obliku trougla (sl. 128), a
jedan klin se drugi sam ne bi mogao izdrati
prejak trzaj . Ako se ue obesi i preko gornjeg dela vr-
pce ukoliko ispadne jedan od klinova, nesre-
233
elPoslovljonje
posebfllh
vrpci u svalei

cl
povuivGnje
u trouglo b)Neow-ovilno nopravljenugoo
Sl. 128. - vezivanja za prirodne oslonce i u sidrite
...
l.
I
2.
)(
3.
/\

=
D 5. 6.
W

,f
7. B. 9.
$
n
rv
10. ll. 12.
13
V

llIIIlIIIIIIIII
15. L
16. -) 17-
e
lB.
0
19.
CD
2n

21.

@
I Il VII III IV V
lli IV VI VII VII
22 23. V Vl - + 24. IX X - 4
- ---
.........
25.
r-;
26 27.
NS
_. _.-
-
28. 29. 30.
o o
x x x
o
-.L
31.
o o
32.
x
33.
35.
/J
36.
Sl. 127. - Simboli unije
I. Rebro (stub) 2. Odak (kamin) 3. Hodnik (kuloar) 4. Ukleten kame n 5. Horizontalna
plota 6. Vertikalna 7. leb (ugaona pu kotina) 8. Polica 9. Pukot ina na koju se slo-
bod,,!o r enje 10. Pukotina sa drve nim klinom - l , 2, 3 kom. ll. Petina 12. Nib (rupa) 13.
PreV\S 4. Plafon (strop. tavan) 15. Tra vena u njihanju nadesno 16. Traverza
u njihanju nalevo 17. Dobro osiguravalite 18. Lo!e osiguravalite 19. Osigura-
valih: u zamkama 20. Dobro mes to za bivak 21. Loe mesto za bivak 22. Bivak u zamkama
i u mrei 23. Ocena za penjanj e 24. Ocena za slobodno penjanje 25. Prazna rub-
rika 26. vidljivog smera 27. zaklonjeno g smera 28. Oznaka nor-
malno g put a 29. Varijanta 30. Sipar (drobina) 31. Gromade kamenja 32. Sneg 33. Trava 34.
Suma 35. Klin. 36. Prazna rubrika
bi bila neizbena. zato se za svaki klin upotrebljava
drugo ue. Vrpce moraju biti i debljine
najmanje 8 mm. One se spajaju II zamku
produnog a moraju biti dovoljno d u-
da bi ugao njih bio manji od 60'; u sup-
rotnom, svaki klin nosi za sebe masu ili celu
od onoga to se sputa. Produni se postavlja sa
strane, da bi bio manje
Prilikom ueta u klin mor a se voditi
o tome da se ono, kad se moe bez po-
za sobom. Ako bi se ue mo-
ralo bi se po njega, a to bi bilo naporno penjanje
vrpcama ili penjalicama Zato je vano:
- ue mora imati polovinu, a njegova
oba kraja moraju se zavezati zajedno. Pred samim kra-
jem pravi se osmica koja upozorava na kraj ueta;
- poto se posle sputanja ue iz klina teko izvla-
II klin se vrpca spojena produava-
koja mo ra da bude preko ruba ivice ste-
ne. za sputanje po dva u eta treba ih spojiti
produnim koji se, preko ivice
stene, da se ne bi prilikom (sl. 129);
- pre sputanja prekontrolie se da li je
ue iz klina i zapamti koji se kraj
- pri sputanju treba imati samoosiguranje (Prosi-
kov ili koji na ue mora da bu de uple-
ten sa prednje strane. Ono se vee za pojas ili oko prsa
uz pletene osmice (na 20 cm, od Prusikovog
napravi se osmica kao na jednostrukom uetu i
drugim krajem ide se oko pr sa ili pojasa, pa se uplete
osmica) . treba osiguravati i dodatni m ue-
tom odozgo;
- za sputanje Dilferovim seditern (sl. (30) za na-
rnetanje ueta treba se okrenuti prema steni i postu-
piti kao to je opisano. Levom rukom dri se isp-
234
-
:
QJlMtrMjOJ1t 'o'Illtt
pnko ruba ivice steM
"'-
/
l'-blSpuitanjepo dva
roz!;("ita utem
Sl. 129. - Pravilno vezivanje uieta u klin za dilfer
red za deo ueta. Da ono ne bi skliznulo sa
ramena i da bi se regulisala brzina sputanja, sa desne
strane ue se dri II aci desne ruke, neto ispred i sa
strane tela. za levoruke pojam le vo menja se II desno,
desno u levo; sve ostalo je isto. Pri zaustavljanju desna
ruka se ispred tela, preko stomaka;
- tel o treba nagnut i to vie nazad, noge u koleni-
ma su blago savijene, dre se pravougaono na steni u
stavu za jednu i po irinu ramena, kako
bi se izbeglo okretanje i udaranje o stenu. Od
stene se odbacuje sunono i istovremeno poputa ue
235

/
clPrebocivClnje
olOdmerO'o'a\je Wi:i\e

ili se sputa hodanj em po steni. Trup od pojasa navie
tre balo bi da bude skoro paralelan sa stenom i malo
iskrivljen ustranu, rad i bolje preglednosti st ene;
clSputanje po stenl
uz samoosiguranje
aj Izgled sa prednje
strane
Sl. 130. - Dllierovo sedite
Sl. 131. a, b, e, cl - Dupla osmica - gate
236
237

239
duple
osmice i garobina
J Sl. 131 f. - Dupla osmica -
\
i
l
,
.' .
4JZllYfOYonje
krstQsti bor
Sl. 13 le. - Dupla osmica -
- sputanje mora biti ravnomemo, bez trzaja,
kako bi se izbeglo bespotrebno klina. Pri
prevelikim trzajima dolazi do koje prelazi
i petostruku masu
- kad su ue i odelo mokr i, oteano je sputanje
zbog trenj a. U kada tre ba sma-
njivati trenje upotrebljava sa garabinsko sedite. Na po-
vrpcama napravi se dupl a osmica - (s.
131) koja se postavlja nogu i u nju ga-
rabin, u garabin glavno ue (garah in mora biti sa ma-
ticom), koje dalj e prelazi preko levog ramena na desni
bok i zavra va se u desnoj ruci (kao kod Dilfera), Spu-
ta se polako, je r se ue garabinom i smanjuje
mu se vek traj anja. Taj se koristi pri dugom
sputanju i kada je oprema mokra Svi metalni delovi
koji se kori st e za sputanje uad;
238
- sputanje ukrte-
nim sedite m (sl. 132)
jedan je od za
sputanje duplim ue-
tom. Uad prolaze izme-
nogu, pri je-
dan kraj id e preko leve,
a drugi preko desne bu-
tine, zatim se ukrtaju
na grudima i idu preko
desnog i levog ramena i
pozadi se sputaju u
dl an des ne ili leve ruke.
Ruka mora biti to vie
pozadi, na sredini
da koji pramen ne bi
skliznuo sa ramena.
Prilikom vebanja
tih sputanja, po-
treba osigurati
uetom
odozgo, jer se zbog stra-
ha i ukoliko ue popus-
ti, vojni k moe okrenuti
na glavu ili pasti niz ste-
nu
Vrlo teke stene sa-
se sputanjem
po uetu. za to prvo
treba urediti mesto za
spu tanje. To je jednos-
tavan, i siguran postu-
pak, koji uveban
nik moe brzo da savla-
da. Uz ue koristi se os-
240
mica, r ogatka i sigur-
nosna sputaliea.
Sl. 132. - Ukrt eno sedite"
I
I
l
I
Sl. 133. - Osmica sa pravilno
nametenim uetom
Osmica je osnovno sredstvo za sputanje
(sl. 133). Nameta se na pojas ili napravljene
od vr pce. Pri sputanju na -taj ue
ne ide preko ramena, pa se olakava rad Ue
se nameta na osmieu pr e nego to se ona za
garabin na pojasu, tako da se dupl o savijeno ue na
jednom kraju kroz otvor i zati m se ta za-
mka prebaci preko vrha osmice da spadne do vrata iz-
dva otvora, pa se tek tada kroz najmanji otvor
garabin sa maticom, koji se za pojas. Kr a-
241
243
t
\ <si
I
.
.
, ,
, ,
, ,
, '
, '
242
ostavljen kraj ueta mora biti to blie osiguravalitu
da bi izbegao slobodan pad kada se optereti ue pri-
likom sputanja. Poloaj tela je isti kao i kod Dilfero-
vog sedita. Razlika Dilferovog sedita i spu-
tanja osmice jeste u tome to se prilikom za-
ustavljanja ruka ne ka sebi nego suprotno, da
bi se trenje i smanjila brzina do potpunog za-
ustavljanja. Osmicom se vojnik moe sam sputati,
moe sputati drugog, i razne terete, ali tako da se os-
mica u sidrite.
Rogatka se koristi za sputanje vojnika i teih te-
reta. Izrada rogatke je izradi osmice. Rogatka
ima tri radna poloaja (sl. 134).
Kod prvog duplo savijeno ue se
kroz donji otvor sa zadnje strane, zatim se ta pre-
bacuje preko vrha nazad, da bi ue dolo ro-
gova i donjeg otvora. Posle toga zamka se ukrsti i vra-
preko vrha na prednju stranu i stavlja na rogove, pa
kroz mali otvor garabin sa maticom i rogatka
se na pojas. Pri tome nastaje veoma ve-
liko trenje, pa se bez neki h mogu sputati i
tereti. Ovaj pogodan je za u spu-
tanju, jer ih za naredna sputanja. Na ovaj na-
postavljeno ue pri manjem teretu treba da bi
klizilo kroz rogatku.
Drugi upotrebljava se za malo bre sputanje
po uetu, kada su se vojnici oslobodili i kada je te-
ret laki. Ue se u rogatku postavlja tako to se duplo
ue kroz donji otvor i jedan njegov kraj pro-
donjeg otvora i roga, a zamka se prebaci
sa zadnje strane preko suprotnog roga, tako da drugi
kraj ueta slobodno pada sa dna roga u donji otvor ro-
gatke. Tek posle tih ra dnji garabin sa maticom
se kroz mali otvor i se za pojas.
koristi i II sebe sigurno ljud-
stvo ili kada je teret lagan. Ue se nameta u rogatku
tako to se sa zadnje strane duplo ue i preko
vrha rogatke prebaci tako da se sa zadnje
strane na rogove. a da krajevi ueta slobodno padaju
sa dna rogova u donji otvor rogatke. Zatim se garabin
sa maticom kroz mali otvor i za
pojas.
Pri svakom od ovih mora se proveriti isp-
ravnost nametanja - uplitanja ueta u rogatku, i to
tako to se krajevi ueta skidaju sa rogova, pa ako ue
ostane i dalje na rogatki, uplitanje je ispravno. Ako se
ue iz rogatke, uplitanje se mora ponoviti.
Kada se namesti ue u rogatku, se garabin sa
maticom u gornji otvor, a zatim za pojas ili za duplu
osmicu Prili kom sputanja telo stoji kao i kod
dilferovog sedita, s tom razlikom to prilikom zaustav-
ljanja ruku treba od tela unazad dok se ne dobije
eljena brzina ili se ne zaustavi.
Sva tri postavljanja ueta najbolje je raditi
ueta - uplitanjem, to jest kada je rogat-
ka u pojas ili sidrite. Uplitanje
se vri krajem ueta, koje se kasnije u
sidrite ili za (teret). .
Pored ova tri postoji jo nekoliko varijanata
nametanja ueta, koje su pa se zato ne

Sigurnosna spu talica (sl. 135) prvenstveno se ko-
ri sti za spu tanje. Njezina bitna karakteri st ika i pred-
nost jesu u tome to ima montirano no-
vreteno, koje mekan prijem i mini-
malno hvat anje ' ueta 9-12 mm).
244
I
I
,
l

I
i
Sl. 135. - Sigurnosna sputalica
u pojasu
Sigurnosna sputalica se na po-
jas. pri nametanju ueta uhvati se sputalica levom ru-
kom (paziti da se ne odvoji od garabina), tako da se
pritisne uz telo sputalice i prstom pritisne osi-
koji pokretni deo spu talice, koji treba
okrenuti za 90, Ue se uhvati desnom rukom i name-
ta sa strane oko vretena, a zatim nastav-
lja pokretnog i fiksiranog vretena. Pokretna
stranica vrati se u prvobitni poloaj, tako da
pr eko garabina. Posle toga slobodni deo ueta
245
;--- - -
se toliko da se optereti njegov osta li deo. Kre-
tanje vreteno kojim se pritis-
ka ue uz fiks no vreteno. Brzina spu tanja regulie se
pritiskom na ali je bolje da se desnom rukom
uhvati slobodni deo ueta, a do tela
sputalice, Brzina spu tanja regulie se poput anj em
ueta. Na donjem delu moe se garabin, kada se
funkcija ekscentra, a time i sigurnosno delo-
vanje sputalice (to se upotreblj ava samo kada smo
dovoljno II radu sa sputalicom, a uz to od
brzine naeg sputanja zavisi ivot). Spaava-
nje - sputanje odozdo rupa za garabin na

10) Samospaavanje
Ako se prilikom pada ne zadobiju povrede ili su
one lake, te kada ostane da visi na uet u, on na-
sam sebi pomae. Ako nema drugih
za penjanje, do ugroene osobe penje se po uetu, jer
pritisak oko grudnog koa i pasa ugroena osoba ne
moe dugo izdrati. Penjanje po tankom uetu, slobo d-
nim rukama i bez oslonaca za mnoge je jer
se ue ljulja i rastee, pa se za samospaavanje koristi
vrpca.
Prvo to se mora napraviti posle pada jeste da se
stane u nagaznu koj a je napravljena pre
veranja i stavljena u dep. za sarnospaavanje koriste
se tri vrpce, mada se moe raditi i sa" dve. Po-
sle stajanja u nagaznu i smanjenja pritiska na
grudni ko i pas sa novom vrpcom
se Prusikov na glavno ue i grudna
Rastoj anj e od do trebal o bi da bude
246
toliko da se moe pomeriti po uetu koliko dosee
ruka. se zavee oko tela ispod pazuha. Po-
sle se na druge dve vrpce prave za
noge i na ue Prusikovog ili mo-
dificiranog Prusikovog Nakon istezanja nogu
moraju dosezati do 20 cm iznad pasa. za
noge moraju da prolaze ispod pojasa naveza-
nog oko pasa, onda preko butnog ka vani, pa
ispod kol ena unutra, zatim se napred i postavi
preko stopala Tako postavljena stabil-
nost (sl. 136). Posle toga Penja-
nje se vri tako da je na jednoj teina tela.
a druga nagazna rukom se podie navie, zatim
se podie grudna pa za noge. Tako
se podiu sve tri i penjanje je
kao po stepenicama. Takav rad je veoma zamoran i
spor, na uetu, ali je zato sigu-
ran. Prinudno spaavanje sa dve Ili sa jednom po-
vrpcom moe uspeti ako to radi odmoran i
uveban vojnik. Garabin u kojem se napravi garabinski
bolje hvatanje i lake penjanje. Ako su
uad pribline debljine, najbolje je napraviti Prusikov
modificirani
Sarnospaavanje je olakana upot rebom hvatalj ke
tipa imar ili hielber .
Dizanje po uetu koriste grupe od tri ako
treba da izveru neki pravac bre nego Prva dva
fiksiraju ue u siguran klin, zatim prvi
nastavlja veranje, se penje po uetu
kao pr i samospaavanju. Moe kori stiti hvataljke ili po-
vrpce. Takav grupi utedi vreme, jer se
popne do stajalita II vremenu II
kojem prvi napreduje.
sredstva za penjanje po uetu
vaju lako i sigurno penj anj e. Opr ema koja se za to ko-
247
248
Sl. 136. - Samospaavanje vrpcama
t -isti sastoji se od: pojasa sa velikim trouglas-
tim garabinom i prsnim pasom sa malim trouglastim
garabinom, prsne penjalice, none penjalice sa garabi-
nom i nonom i sigurnosn e spu talice sa gara-
binom.
. Raspored opreme za penjanje prikazan je na slici
137. Prvo se nameta pojas koji mora da bude
priljubljen uz telo, a to se postie regulacionom nalom
na njegovom stranjem delu. Posle zatezanj a, a radi
sigurnosti, traku koja izlazi iz nale treba vratit i
u nju. Trouglasti garabin sa donj e strane se kroz
levi deo pojasa. Posle toga stavi se metalni od
none i namesti prsna penjalica, tako da plosna-
to legne na prsa. Trouglasti garabin se jo
}
/
Sl. 137. - Raspored opreme
za penjanje na
249
Sl. 138. - Osiguravolite
kroz desnu stranu pojasa sa gornje strane i privije ma-
tica do kraja navoja. Prsna penjalica sa malim trouglas-
tim garabinom se za prsni pojas. Sigurnos-
na sputalica sa garabinom se II veliki trouglas-
ti garabin sa de sne strane prsne penj al ice, tako da po-
stranica bude okrenuta prema vanjskoj strani.
Jo jednim garabino m nona penjalica se u gor-
nji deo none
Prilikom penjanj a prsna penjalica se za
ue. Zbog njegovog elasticiteta mora se jako za
ue sa donje strane penjali ce. toliko da ue prihvati te-
inu II pojasu. Prsni pojas se prvo
rsto zategne, noge stave u namu a slobodni deo
ueta noge. Desnom rukom nona penjalica se
iznad prsne i nona penjalica potisne nagore,
do visine ispruene ruke. Tada se podi gne nogama i
pri tome prsna penjalica. Posle toga ponovo se .
sedne u pojas i rukom poti sne nona penjalica
nagore. Penjati se treba ponavljanjem opisa-
nog postupka.
Prilikom penjanja ponekad zatrebati da se pro-
meni smer od nekoliko metara do cele duine ueta ili
da se iz penjanja u sputanje. To se izvodi na-
metanjem sigurnosne sputalice u slobodni (nezateg-
nuti) deo ueta, pa se podigne na noge i time
rastereti prsna penjalica, koju tada treba sa
ueta Posle toga se za slobodni deo ueta i
tako pomakne spu talica t oliko nagore da se u njoj
moe visiti, zatim, se i nona penjalica, te
ne sputanje.
za samos paavanje se korist e jo i rolglis i vitlo za
samospaavanje.
Pali s puta se i die tako da onaj koji osi gu-
rava prilikom veranja mora imati napravljeno osigura-
valite (sl. 138). Prilikom veranja gru pi moe
250
I
,
.
,.
, -
se neto desiti, pa u da prvi padne. drugi
je duan da zaustavi njegov pad (sl. 139). Ako je osigu-
ranje kraj ueta se rukom do-
nosi ispred t ela preko stomaka, da bi se tre-
nje i zaustavilo padanje prvog (padanje se moe
zaustaviti i Kada je zaustavljeno
padanje, jednom rukom se uhvate oba kraja ueta isp-
red stomaka, pa se pomere prema klinu za os iguranje.
251
UPOTREBA IROKOG GARABINA
ZA OSIGURAVANJE
-
-
Sl. 139. - Osiguraval ite-prilikom veranja. zaustavljanje i
nje palog verala
\
. " .
Tako ne poputa napetost ueta i dobija se to manji
ugao njegovih krajeva, a drugom rukom se
uad uhvat e ispod garabina Pri osiguranju
vim kada se zaustavi pad, odmah se slobo d-
nom rukom hvataju krajevi ueta ispod garabina, Tako
ue ne dozvoljava se njegovo dalje proklizavanj e
i pravi se sa krajem ueta, a
zatim i
Posle se pravi pletenica, moe II isti garabin, a na-
jbolje je u pokret no sidrite (sl. 140). Sidrite se pravi
tako to se pobiju jo najmanje dva nova klina, a jedan
se moe koristi ti od osigurava!ita. U klinove se
garabini sa maticom i II gornji postavi za-
mka, koja se pravi od vrpce, tako to se spo-
je krajevi sa Zamka mora da
ima najmanje dva pramena (vrpca je debljine 8 mm).
Posle toga se na zamku uplete Prusikov i to na
dovoljnoj duini od njega, da se moe u gara-
bin, sa strane se pravi osmica (isti takav postupak je
i sa druge strane). Oba kraja sa osmicom koja su za-
II garabin slue da se sidrite moe pomerati i
pratiti pravac i ravnornerno svih klinova II
sidritu. Posle se na ue Prusikov
a garabin se post avi u sidrite u koje se
pletenica 'i osiguravalite. Potom se razve-
zuje a se pol ako poputa
dok se ne uvidi da je pl etenica prihvatila ue i opte-
retil a sidrite. Ako je pletenica napravljena u ist om ga-
rabinu u kojem je i (sl. 139),. tada se u
sidri tu pravi ili dupla garabins ka (sl.
141), a moe se sputat i i rogatke ili osmice.
Tek tada se osiguravalite, a sid-
ri te. Ako je sidrite preko pletenice, pored
garabina pravi se Pre rasplitanja pletenice i
treba proveriti da li je ona pravil-
252
253

no napravljena. Posle toga, u oba teine se pre-

nose sa plet enice na Garabinskom
ili duplom garabinskom (pali) se
sputa do police (stajalita), gde mu se ukazuje prva
Sputanj e se moe obaviti osmice na
isti kao i pri sput anju po steni, s tim to je os-
mica u sidrite. Ako je taj sputanja
prebrz, ono se zaustavlja i pripr ema uz osmice
i garabina kao vrste garabins ke a ako je i to
prebrzo, sputanje se .i zvodi osmice i palubi-

Sl. 140. - Pokretno sidrite i preno enie na njega
sl P\etenica postcvIjena
u isti gde ,je
I
, ) izrade
pletenice
Sl. 139a. - ZAustavljanje i palog
11Hvatarle rukom
oba kra}Cl ueta
ZOustavtjarje palog
zotezarjem
254
255
,',
bl Izgled so prednje strane

cl Izgled sa zadnje strane

SI. 141. - Sputanje - garabinska
U da je pao drugi ili on se
u morali d izali do stajalita. Tada se
na uetu dupli kripac. Za njego-
vu izradu prvo se u pripremljenom pokretnom sid-
ritu napravi (sl. 142). Tu se moe opteretiti sid-
rite preko pletenice kao u prethodnom primeru. Iz-
nad Prusikovog od pletenice se garabin-
al polog plet enicom i
krajeva ueta u garabin
@-alpinistitno osiguravalite
@-potubitev tvor"
-polucvor
- tvor
0- osmica
-Prusikov tvor
@-produoi tvor
Sl. 140a - Prenoenje na sidrite
256
257

..J kripca. u
11
2)
---, -
Sl. 143. - kripac za dizanje
smer
"
blOupli kripac
l- oko gorobinski dri dobro
l - oIco garobinski ne dri dobro
,
I

l
-. YPLETENI PRUSIKQY
CVOR
OVCE SE PRAVI
PROOUNI
Sl. 142. - Izrada
ski ih kojeg se krajnji pramen i na njemu
pravi osmica (sl. 143), pa se ona u Kraj
mora biti to radi manjeg mrtvog hoda pri
podizanju - palog. Posle toga jeda n gara-
bin se u donji deo sidrita i kroz njega se
slobodni kraj uet a koji ide iz garabinskog Kada
se to zavri, se pletenica i postepeno se opte-
garabinski kada se ustanovi da dobro dri,
potpuno se rasplet e pletenica, te se na vrpci, to blie
Prusikovom napravi osmica i u nju gara-
bin kroz koji se ue i ka sidritu. Takvo
pripremljen dupli kripac spreman je za po-
On je bolji od kri pca, jer se pri
podizanju sidrite ne dodatnom snagom
NORMAl.HO
NAPRAVWEN
PRUSIKOY
258
259
SI. 144. - Dizanje
podizanja, a moe se podizati upotrebom nogu,
a ne samo ruku. Pred nost mu je i to to te lo pri po-
ide ka steni, a ne od stene.
Druga vrsta kripca se uz gar-
i to tako to se u sidrite garabin, pa
u njega dva garabina i u nj ih se postavi (sl.
144). Posle toga razve e se plete nica i kod Prusikovog
ll) Postupak pri padu
napravi osmica, a u nju se garabin i kroz
njega slobodni kr aj ueta de bljine 11 mm.
Prednost tog kripca je u tome to se pri likom izvla-
sidrita i moe se celim telom,
to olakava a nema ni mrtvog hoda prili-
kom zaus tavljanja.
Pored kripca od garabina, postoje i oni koji se iz-
uz blokera i kolut a (sl. 145). Prave se
tako to se u sidrite postavi garabin, pa spoji bloker
na stra ni sa kolutom uz garabi-
na, a zatim se kroz kolut i spojen garabin sa gornje
strane za garabin iz sidrita. Na dovoljnoj uda-
ljenosti ponovo se bloker za . ue;
kroz rupe za garabin koj e prolaze kroz obe strane blo-
kera garahin. zatim njime kolut kroz
koji se kraj ueta.
Na slikama 146 i 147 vide se kombinacije za prav-
ljenje kr ipaca. Bloker se mora upotrebljavati oprezno.
jer ako se okrene naopako moe se desiti da
proklizavati ili se ne moe pa je u tom
potrebno da se okrene za 180 i ponovi radnja.
Princi p rada mora se isprobati pre nego to se opt e-
ue jz pletenice. Isprobava se tako to se
pa ako sve funkci onie tada se rasp-
pletenica i se sa Prilikom spa-
avanja palog garabini moraj u biti sa mati-
com.
za. najteih uspona je
no uzajamno poverenje u grupi. Prvi re-
ava problem u steni prilikom veranja, a ostala dvojica
panju osiguranju i rukovanju uetom i pra-
te rad prvog se ni jedan pokret ni za trenu-
c:)fbstepeno zatezanje
uetaugarabinima
el Izgled skripca

garda &Ora
blUldiYanje

kraja ueta
u garobin
aJl..Ila&anje
dl\lQ09 kraja

260
261
/
F '
'"2
F- sila koja deluje
II ubtu
262
Sl. 145. - palog ili tereta
Sl. 146. - tereta po polovici
263
12) Dizanje i sputanje opreme i naoruanja
pad ako ga on ne iznenadi. Ukoliko onoga koji osigu-
rava pad iznenadi, posle dice za sve ve II grupi
mogu da budu sudbonosne, i kada je visina pada
minimalna.
Posle zaustavljanja koji pada, koji osi-
gurava tei da se os lobodi teine palog poku-
da ga za klin, a potom,
po principu jednostrukog i duplog kripca, priprema
se za a moe se, isto tako, sputati pali ve-
Posle toga, kripca prvog na
udobnij e mesto II steni, gde mu se prua prva
U te im se sputa radi traenja
a drugi ostaje uz
U momentu iznenadnog pada, vera koji osigurava
treba da ostane priseb an i II trenutku pada ne
srne p otpuno da blokira ue ili da ga ispusti. Ue treba
postepeno zadravati, mu klizanje najvi-
e 0,5-2 m, posle se blokira (ako je pao prvi ve-
Prilikom pada drugog tr eb a teiti da se od-
mah zaustavi. Ue se pritiska i zatee preko pasa zati-
del ovima ruku, a nikako prejakim stezanjem
ueta u dlanovima, jer to zbog trenja izaziva opekotine
na dlanu, pa gubi i kontrolu prilikom
sputa nja. U trenutku potpunog blokiranja ueta, pad
zaustavlja se
Veranje i prelaenje stena i kli sura sa jedinicama
koje nose kompletnu opremu vrlo teko, a pone-
kad i U takvim prvo se
naoruanje, municija, eksplozi vna sre dstva, opre-
ma i drugi materijal.
oprema naoruanje i sl.) se
. tako to se prvi suvine opreme i sa
F
l
tak ne srne izgubiti iz vida (ako to stena dozvoljava).
Ako se rad prvog ne moe pratiti pogledom,
onda se to preko ueta koje klizi kroz ruke. Ve-
liku ul ogu ima prisebnost s vih i del ovi sekunde.
Ako oseti da pasti , treba da pokua da se
odgurne od stene ili da ispusti oslonac (hvatali te, klin,
uporite). U tom on treba da napne trbune mi-
rairi noge u raskorak i pokua da se na njih do-
koji os igurava treba brzo da ue k
sebi (ili da prebaci i time osigurava
bezbedniji pad. koji osigurava lako zaustavlja
Sl. 147. - Dizanje lakeg tereta jednostruki kripac

PRAVAC
F- sila koja deluje u ul !t u
264
265
blKo,o
SL 148. - od uadi za naoruanja i opreme
@ -vojnik
alHorizontalna
planinskim uetom i 2- 3 garabina vie nego
u normalnim uslovima penje se do stajalita na kojem
se osigurava, pravi sidri te i u njega garabine kroz
koje planinsko ue (postavljeno kao
za Dilfer). Krajeve ueta dobacuje drugom koj i
vezuje ili drugu opremu koja oteava veranje.
Vezivanje opreme na ue treba da bude sigurno. Ranac
se vezuje za transportnu alku ili municijske ku-
tije vrpcom u vidu paketa; pukomitraljez
treba da bude spakovan u platnenu navlaku, a vezuje
se tako da cev visi nadole. pri tom treba voditi
da oprema ne stvara zvuk ili da padne niz stenu.
Pravac takvog po treba da .
ide preko glatke i okomite stene. Najpodesnija je pre-
visna ste na, na kojoj oprema slobodno visi. Na taj na-
oprema se na visinu do 40 m. na
deonicama bolje je nego na duim, jer na du-
im postoji da oprema zapinje o razna

Tea oprema (nekoliko i sl.) se po-
jednostrukog kri pca i to ta ko to se na vr h ste-
ne popnu dva radi opr eme, dok se
vere neposredno iza opreme i pomae pri izvla-
Pri tome treba paziti na odronjavanje kamenja
i da oprema ne klizi po steni, jer se time moe otetiti.
Prilikom opreme .moraju biti os igura-
ni. Tehnika koja se koristi prilikom palog ve-
moe se i ovde primeniti, jer se njome olakava
celokupan rad.
Tea oprema I naoruanje se
od uadi onda kada jedinica nosi teret i
ako treba da savlada stenovito zemljite, razna udolja
i klisure. se od jednog ili dupl og
kog planinskog ueta. Ponekad se moe izraditi i za
dui peri od, radi povezivanja pojedinih otpornih
266 267
Sl. 149. - Nogari i sidrite (prirodno) za tereta
bl PRIRODNI O5lDNAC l ENGER al NOGA-Rl
Ue za noenje se tako da prolazi kr oz
krakove dvonoca i vezuje za prirodni oslonac ili klin.
Uad se prethodno prenose do prirodnog (vieg ili da-
ljeg) oslonca i lengeri u na vrhu stene, odnosno na
suprotnoj str ani r eke. Ue se vezuje za nii i blii os-
lonac, lengerie i zategne kao most.
Za improvizovane od uadi obavezno se ko-
rist e ili kudeljna uad. Tereti se prvenstvneo
prevoze a II krajnjem moe
se kori stiti i garabin.
Laka oprema i naoruanj e mogu se transpor ta-
vati sa opremom za spaavanje. To se praktikuje pri
kr etanju preko teko prelaznog zemljita (kanjoni, bu-
jice, duboki hodnici, reke, stene) i na svim mestima
gde je potr ebna duine od 100 m. Za to se moe
kori stiti planins ko nosilo tipa Mar iner ili plani nski
ranac za spaavanje sa vitlom, (drvenim) do-
boem i uetom.
, ' .
vodova, za sputanje municije pr eko planinske r.eke
(klisure) i snabdevanje pojedini h vatrenih l sl.
mogu da budu horizontalne - za savladiva-
nje klisura i reka, ili kose - za izv ter eta preko
stenovitih predela (sl. 148).
postavlja grupa vojnika
sa potrebnim materijalnim sredstvima. Za kli suru iri -
ne 35 m potrebna su dva glavna ue ta duine
40 ID i dva ueta ist e du ine, zatim oko 10
klinova, 10 specijalnih garabina (koji izdre
do 5.000 kg), 6 vr pci i 2
Za izradu prvo treba pogodno mes-
to na koje se ona moe a to su-prirodni os-
lonci (na vrhu stene ili u podnoju, na jednoj ili drugoj
strani klisure ili r eke). Radi lakeg rukovanja teretom
oslonci treba da budu na dovoljnoj visini . Ako su prenis-
ki, teret bi na vrhu stene ili klisure zapeo za njen rub.
U kada nema pr irodnih oslonaca koji bi bili do-
voljno visoki, se nogan u vidu slova A.
Nogari u vidu slova A se tako to se sa
dve spojene vrpce poveu dva
jednaka st uba (duine 2,5-3 m i 10 cm) na 75
cm od vrha. se oko stuba omota &-8 put a hon-
zontalno i 4 puta vertikalno, a zatim se krajevi
oko njega veu ambulantnim - krst astim
rom. Pri dnu nogari se poveu vr-
pcom (na rastojanju l m), da se p od
bi iri li. Dvonoac se na vr hu stene, odnos no na jednoj
i dr ugoj strani ukopa 10 cm u zemlju i za pri rodni os-
lonac ue tom. Ako se ne moe
ukopati, onda se sa prednje i zadnje strane pobije klin,
pa se nogari veu za njega uz za zateza-
nje. U blizini nogara se sidrit.e sa i
na kOJU se stavlja ue za
tereta (sl. 149).
268
269
U gornje sidrite fiksir a se ue (sl. 150).
Ono se II donjem sidritu zatee abice koja se
kri pcom (sl. 151) i fiksira plan in-
skim uetom. Radi sigurnosti ue koje ide iz a-
bice treba namestiti oko . doboa
koji je fiksiran u sidr itu.
Planinarska nosila tipa Marin er pripremaju se za
transport tako to se duplom vrpcom deb-
0 0SmiCQ
velu se
prekosve
@ tri vrpce
"
/
,
"
,
/
,
,
Sl. 150. - Donje i gornje sidrite za sajlu
SL 151. - Skripac za [abicu
270
271
-I
I-----
!---- - - - - - - ZBOom----- --- I.
ljine 8 mm veu dve vrpce, jedna sa gornje,
a druga sa donje strane, II mestima po-
pletenih osmica. Tako se dobiju dve jedna
sa gornje, a druga sa donj e strane Marinera. sa
gornje strane Marinera mora biti dua od donj e. Na
svakoj naprave se osmice koje se gara-
bina i spoje za ue. Oba garabina
se spajaju vrpcom koj a se vee
za alke obe osmice i zategne. Garabini se spajaju pri-
likom transporta opreme Mar inerom, jer manje
vibrirao U gornju osmicu se garabina
drugo ue kojim se Ako je ue za-
u gornji garabin, dolazi do izokretanja kotura-
pa je i transport otean. ue II gornjem sid-
ri tu pri sputanju ide preko doboa
nog), a pri dizanju i preko vida. Tako se moe tran-
sportovati mitraljez, bestrzajni top i svi tc-
reti masa ne prelazi 200 kg.
Ako je teret od 60 kg, umest o ueta moe
se koristiti ue za tereta. Time se
postie bre tereta, jer se ne ide preko vitla
koj i je siguran, a ne i brz, pogotovo ako net o treba
brzojrebaciti sa jedne na drugu stranu. ueta
nika se ne prebacuju lica.
Sa Gr amingerovim planinskim rancem za spaava-
nje oprema se moe transportovati preko neprelaznih
mesta u steni. U Gramingerovo sedite, pozadi,
se naoruanje i vojniku se Gramingerov ranac stavi na
se za ue i ue za osiguranje i die
vitla i doboa, odnosno sputa samo preko do-
baa U ovom potrebno je samo gornj e sidrite.
za te radnj e garabini moraju imati mati ce.
13) Izrada od planinarske uadi za
planinskih reka I klisura
Na teim i stenovitim mestima u planini podiu se
Dd planinarskih uadi (sl. 152). Podie ih
ljudst vo za veranje.
Sl. 152. - Skelet mosta
272
I
273
st 152a. - Spajanje ograde mosta sa p r e k a m a - prikazana odozdo
Sl. 152b. - Spajanje ograde mosta - prikazano odozgo
274
Sl. 152c. - Spajanje ograde mosta sa gornje strane
Sl. 152d. - Neuuegnut most
275
Sl. 152e - most
Za podizanje formira se grupa &-8
vojnika - Izrada istovremeno
na vie mesta, a na teim i stenovitim predelima rad
se mo e odvijati po grupama (kad jedna za-
vr i druga
Grupa od 6 vojnika podie redom:
- dva vojnika na mestu prelaska pronala-
ze prirodne oslonce koji posluiti za
mosta; uetom izmere irinu reke i prora-
koliko je materijala potrebno (u adi, klinova,
garabina, drvenih motki i dr.), po potrebi, oba-
lu reke i pripremaju oslonce sa jedne i druge strane,
i posle rada pomau ostalim vojnicima;
- dva vojnika pripremaj u motke d uine 50 cm i
5 cm, a ako njih nema, mogu se kori stiti
276
I
,.
I
I

ce pi n, pa i tapovi (po dva zajedno)

i po zavrenom radu pomau ostalim vojnicima, i
- dva vojnika, u blizini mesta prelaska, pripremaju
skelet mosta, postavljaju glavnu uad za most i ogradu
i paralelno ih zateu na celoj duini (unutranja u ad
treba da budu na rastojanju 35 cm, a spoljna na 280
cm), zatim vezuju motke za unutra nju uad, pri
jedan vojnik radi sa jedne, a drugi sa druge strane,
tako da jednovremeno vezuju i dobro ga za-
teu oko motke (sl. 153). Kada su sve motke navezane
na ue, ograda se spaja za skelet mosta, tako da se sva-
ka druga motka ue-
tom spoji sa ogradom, odnos no uetom ili
uetom koje slui kao ograda. na
uetu prave se uz osmice kroz koju se ograda
one moraju da lako klize, jer se na taj
mosta najbolje prenosi na ogradu koja tre-
ba da dosee do ispod pazuha voj nika.
Posle izvrenja svog zadatka, prvi i drugi par p o-
mau vojnicima koji rade na izradi skeleta i njegovog
povezivanja sa ogradom, pri jedna grupa radi na
jednoj , a druga na drugoj polovini ueta. Pri tome tre-
ba paziti da motke ne budu vezane koso i da svi
rovi budu jednako zategnuti.
Kada skelet bude gotov, prenosi se na mesto pre-
laska i zatee na oslonce. Prilikom prenoenja
i zatezanja treba paziti da se uad i motke ne zamotaju.
Most se prvo na strani sa koje se prelazi, a
zatim se gornja uad zateu na suprotnoj strani, pa se
donj i deo mosta preko kli sur e.
Ako se nosivost mosta eli onda se umes-
to stavi osam glavnih uadi (po dva zajedno) . Ako
se most radi za duu upotrebu, preko drvenih motki
mogu se poloiti daske.
277
ZATEZNI ZA MOTKE .
Za izradu duine 40 m potrebno je: dva
ueta od 80 m, debljine 11-1 2 mm, 5 glavnih
uad i od 40 m, 2 ueta od 80 m, jedno po-
ue od 40 m i 90-115 motki. Ako nema priro d-
nih oslonaca, potrebno je i po 2D-30 klinova, 30 spe-
cijalnih garabina i 10 vr pci duine 5 m. Kao
prirodni oslonci za mosta mogu se koris-
titi pojedino i blokovi stena. Preko mosta se
prelazi na odstojanju 3-5 m. Vreme izrade mosta je
oko 3
za vezivanje motki mogu se koristiti
uad, ali je tada nosivost manja. Najbolje reenje je sta-
ue, koje je skoro nerast egljivo. Ograda mosta
moe se za ue koje se zatee
abice, Kad se pravi dui most preko kojeg
vie jedinica, da bi se izbeglo zasukivanje i preveliko
ljuljanje, sa gornje strane postavlja se ue.
Most se zatee tako da se on fiksira u sidrite sa
obe strane ili u jaka prirodna osiguravalita (sl, 154).
Napravi se devetka, to blie pa se za-
garabinom 5.000 i kroz njega nekoliko
centimetara zamke, napravljene od ostatka ueta (koji
ide iz u tu zamku se jo jedan garabin
5.000. Preostali deo ueta se ka sidritu ili prirod-
nom osloncu, kroz garabin, dobo ili
ili se obavlja oko oslonca II njegov kraj do-
nosi do drugog garabina. zatim se ue zategne i na
drugom garabinu, na slobodnom delu ueta, napravi se
osmica i zamka u garabin.
Da bi se olakalo trenje prilikom zatezanja, u sid-
rite se moe postaviti kolut. Radi zatezanja
tog kr ipca tr eba ue koje ide iz drugog ga-
rabina ka sidritu, a se u pravcu sidrita. za po-
putanje most a potrebno je ue koje ide iz
sidrita ka prvom garabinu u pravcu mosta. Ako je po-
iznad

"
tr- --- --
Sl. 153. - spajanja i zatezanja motki

U:-f---- ",anja molk;
isPod
278 279
trebno da ga zatee broj vojnika, oni se mogu ras-
porediti na sva kraja ueta, s tim to moraju ma-
ti u koju stranu treba da
Prednost ovog kripca jeste u tome to njime mali
broj vojnika moe da zategne most. Zat egnut most
moe se popustiti bez razvezi vanja bil o kojeg to
most
0 devetkQ
0 0smicQ
sidrite
Sl. 154. - Skripac za zatezanje mosta
280
,
garantuje da se razvezati pogrean On se
veoma brzo razvezuje i kontroli e u toku "upotrebe.
Most se moe zatezati i u toku upotrebe, ako se prime-
ti da je neki kraj popustio, bez zaus tavljanja jedinica
(vojnici na mostu samo zastanu da bi se ue lake za-
tegnulo i odmah nast avljaju pokret).
Jedno glavno ue postavlja se u visini glave, da bi
se za njega mogli vojnici prilikom prela ska
(slui kao samoosiguranje).
Drugi izrade mosta od uadi jeste u obliku
slova . V. (sl. 155). za takav most, osim uadi , nije po-
trebna nikakva jer za to slue gornja d va ueta,
a po donjem se Ograda se pravi vr-
pcama i Prusikovog na donjem uetu i
pletenog Prusikovog na oba gornj a ueta. Na taj
spajaju se sva tri ueta i njihovo preve-
liko rastezanj e. Da bi nosivost mosta bila uad se
mogu ili umest o njih up ot rebiti
ue. Najbolje je post avljati uad. Za prelaz i-
ri ne 30 m potrebna ' su: ' tri u eta od 45 m,
l G-I S vrpci i jedno glavno ue od 45 m - po-
stavlja se u visini glave kao samoosiguranje. Visina gor-
njih uadi - ograde dosee do pazuha. Most se zatee
kripca za most. Garabini i klinovi kori ste se
po potrebi.
Druga vrsta mosta u oblika slova V se
tako to se pobiju tri u obliku slova . V, Gornji
levi se brojem jedan, donji brojem dva,
a desni gornji brojem tri. Ograda se tako to
se nekoliko metara od kraja uet a napravi
osmica i postavi u klin jedan. zatim se pravi druga os-
mica i postavi u klin dva, onda se pravi osmica i
u klin tri. radnja je obrnuta - od klina tri ide
se ka klinu dva, a od klina dva ka klin u jedan. Na taj
iskoristi se celo ue. Od osmice do osmice ue
281
-
I
f I
Sl. 156. - Most za dva ..:4 ueta r-k: . k unrs i prelaz
CD -broj k o , .
_ OClCO
1 - ever osmica
__ - prvo l
.i:_ petenje} red.osted
drugo pletenje uplit anja
mosta
Sl. 155, - M
slova "V ost u obliku.
UZ pon:;; ~ ~ % ~ j e
z
Z8Z
283
mora biti dobro zategnuto. Posle toga umesto u
zamke se postavljaju uad i most se rastee. za prelaz
iri ne 30 m potrebna su: tri ueta od 45 m. tri
glavna ueta od 45 m, 6 vrpci i ue za sa-
moosiguranje - pos tavlja se u visini glave. Garabini i
klinovi koriste se po potrebi. Most se zatee
kripca za most. se za 15-20 minuta.
izrade je od dva ueta - kurir-
ski pr elaz (sl. 156). je podesan za prelaz ku-
rira. patrol a i manjih grupa. se tako to se pre-
ko prepreke zategnu samo dva ueta. Po donjem se
hoda, gornje slui kao drka za ruke. a ujedno i za sa-
moosiguranje. I ovde je poeljno upotrebiti
ue. Oba ueta se zateu isto kao i most. se za
lO-I S minuta.
Kod svih prelaza treba primenjivali osiguranje
vojnika!
6. TEHNIKA VERANJA U ZIMSKIM USLOVIMA
1) Karakteristike snega i zasneene stene
Sunce, vetar, ljudi i padavine na to da se
sneg menja: topi se, stvrdnjava, prelazi u led i sl. Me-
kan sve sneg i sve mokar sneg polako se stvrd-
njavaju. prelaze u lepljiv, kaast, zatim u grudvast sneg
i u tvrdi, ravnomeran sneni
Tvrd sneg je ugodan za hodanje. Laganim udarcem
u snegu se pravi rupa, a u zrnasti sneg cipela
slabo ulazi. pa ponekad ni jak udarac nogo m nije do-
voljan. Stepenice se prave cepinom ili se za hodanje
koriste dereze. S obzirom na sneg
kao: tvrd sneg. beli led (tvrd sneg koji je ledu)
284
o,
i pravi led koji nastaje dugotrajnim sabijanj em, otapa-
njem i smrzavanjem snega. . . .
Tehnika kretanja se prema vrsti snega Ih
leda. te prema nagibu zemljita. za koji vai priblina
podela: do 35' poloeno - blago nagn uto. 35-45' sred-
nje nagnut o. 45-55' nagnuto. i iznad SS' veoma nag-
nuto.
U planinama koje su prekrivene snegom
biti snega i leda. Veoma strme .1
stene same napredovanje. Velika Je
razlika veranja u zasneenoj i steni.
Pored dana. neprijatnog spavanja
u steni, vlane opreme i tekih velike
u planini sneg i led. Snegom su
zasu ti oslonci i plitka udubljenja pogodna za veranje,
Traenje upotrebljivih pukotina oduzima vreme i sna-
gu. Odaci koji su bili mokri. zbog hrapave stene.
mogu se lako s trenjem izverati, iako su njihove stene
prekrivene tankim sloj em mokrog leda. Traenje puko-
tina i vododerina u ovom manje je uspeno.
Dereze i trenje uspon.
Pukotine i poloeni delovi su nepro-
hodni. Poli ce se promene u st rme snene i ledene
opas nosti. Smanjuje se bro1 pukotina II koje)e
zabiti kli n. U pukotinu zahvenu ledom zabijanje kima
nema efekta.
Planina prekrivena snegom zahteva mnogo vie
napora od nego stenovita. pl.anina. i led
kretanje. a na ljude neganvno l redak
vazduh u visokim planinama.
je zbog lavi-
na. slabog vremena. sporog kret!'nja i dugih Zbog
opasnosti i sneg I led zahtevaju
mnogo vie opreza nego stena I tehmka veranja
u snegu i ledu mnogo je tea.
285
2) grupe
Broj II grupi se prema usponu. Pri
veranju po ledu i snegu za uspeh grupe od
tri mnogo su od dva U
grupi od tri osiguravanje i spaavanje je uspe-
nije nego kada se penju dva Pri padu u puko-
tinu lednika dvojica lake spaavaju pri povredi
u steni dvojica lake spaavaju u
komplikovanog spu tanja trojica se lake snalaze, a
dvojic e mnogo su manje. I raspored opre-
me po kod trojice mnogo je povoljniji.
Dva su na uetu mnogo bra. Za veranje po
krt im stenama, u kojima pada led i kamenje i preti
opasnost od lavine i nevremena, bolje je odrediti dva
jer je brzina II ti m uslovima veoma vana.
U svakom treba dobro odmerili zaht eve
koje postavlja pravilo i vreme, pa se na sastav
grupe i njenu opremu. Pri navezivanju prvi ide najbolji
a mest o slabijeg (drugi ili
se za svaki posebno.
Najbolji i najslabiji pri tekom usponu u sne-
gu i ledu t eko se razl ikuju, jer se na takve ture upu-
samo najbolji i najiskusniji alpi nisti. Svi moraju da
ver uju jedan drugom. Zimski uspon daje sa grupama
koje su upoznale odredenu st enu II
okolnostima Stene se zimi promene toliko da ponekad
ne odgovaraju opisu iz letnjeg perioda, to moe pro-
uzrokovati velike
3) kretanja po snegu I ledu
Kretanje po mekom i dubokom snegu naporno
je i usporeno. Na blagim na gibima koriste se krplj e.
Kretanje sa krpljama je komplikovano i zahteva navi-
286
I
I
!
I
kavanje na njih, poto se mora kretati rairenih nogu,
da bi se izbeglo zapl itanje ili stajanje na rub druge kr-
plje i padanj e. Na strminama krplje se ne mogu
korist it i. Tada se tak o to se iskorakom u sneg
potisne i koleno, pa se dobije povrina i manje se
upada Cepin se jednom rukom dri za glavu, a dru-
gom za drku, pol oi se na povrinu snega i osloni se
na njega obema ru kama Za kr et anje po takvom snegu
mnogo su bo lji tapovi od cepina. Pri kre-
tanj u sa cepinom noge i cepin predstavljaju tri oslonca
Zbog treba pazit i na pravilan ritam pri
Ako je ce pin u desnoj ruci i se levom nogom, ce-
pin se ist ovremeno prenosi napre d.
cepina je okrenuta ust ranu u odnosu na
telo, to da se u pad a odmah kori s-
ti. Cepin se dri rukom za glavu, s palcem na strani lo-
patice, a alka prebaci preko ruke i zategne
Pri spu tanju drka cepina se okrene nadale. Pr i
tome se ce pinom oslanja na str minu iza sebe (sl. 157),
a ako su tapovi pri ruci, oslanja se na strminu ispr ed
sebe. Telo je nagn uto neto napred, ugao str-
mine i tela je pa je mala i opasnost da se
oklizne. Masu t ela tre ba prenositi na pe te, tako da je
stopalo nagnuto prema str mini. Ako se kori st e stope
koje su napravljene pri penja nju, mora se stajat i
II njih, ali je bo lje i sigurnije praviti nove tragove. Na
str minama silazi se okrenut prema bre gu, tako
da se oslanja na vodoravno poloene tapo-
ve ili cepin (kao pri usponu).
Pri kretanju po tvrdom snegu cepin se dri ob-
erna rukama za glavu i pobija u sneg to dub lje i to
vie iznad sebe i uz njegovu stepenasto se pre-
bacuju noge (sl. 158). Zati m se ce pin izvadi i ponovo
pobija iznad sebe za jedan korak; to se
287
\
SI. 158. - Kretanje s cepi nom u sn-egu
288
289
ponavlja. Svaki put napravi se stepenica tako to se vr -
horn cipele udari u sneg da noga prodre u njega.
se radi prilikom silaenja. Tr eba se okrenuti
prema bregu. pa kad su se obe noge u tvrdim stepe-
nicama pravi se korak nanie. Zatim se staje jednom
nogom blie. a druga se pol oi koso ispod prve i po-
novo se prebaci cepin. pri hodanju na st -
rmoj padini od tvrdog snega treba se okrenuti prema
bregu, pobiti cepin sa strane u pravcu kretanja, prestu-
piti jednom nogom i prene ti masu na drugu nogu. Da
bi se padovi i klizanja treba se sta lno oslanjati
najmanje na dva os lonca. Ovaj je dobar i za prav-
ljenje stepenica za noge. Zabijanje nogv u sne g jest e os-
novna kretanja po snenoj padini. Njime se razvija ose-
za ravnoteu i pravilan poloaj tela.
Po veoma tvrdom snegu i ledu, II koju se ne moe
zabiti iljak drke cepina, se tako da se u pod-
logu zabija lopatica ili kljun - pri je dr ka
stalno okre nuta u smeru strmine (sl. 159) ili se vodo-
ravno po cel oj duini sneg. Jednom rukom dri
se glava cepina, a drugom drka, a o povrin u se os-
lanj a iljkom. Pri kretanju sa derezama tr eba se okre-
nuti nadole, prema strmini. stajati na sve zube dereze,
odnosno don mora biti paralelan sa povrinom.
U veoma tvrdom snegu i ledu noga ne moe na-
praviti pravilan oslonac pa se lopaticom cepina kopaju
stepenice. Na strmim povrinama okrene se malo ust-
ranu i spoljanja ruka se upotrebljava za kopanje ste-
penica Ako je povrina veoma strma, najpre s e iskopa
oslonac za unutranju ruku i za nju se stvori stabilnost.
Radi racionalnog snage ne treba kopati pre-
velike stepenice i tamo gde one nisu potrebne. Pokreti
ruku treba da budu snani i celom rukom, pri
se telo ne srne savijati u pasu, a mora se paziti
i na ravnoteu.
290
291
. d k aju se oblici os-
U tvrdom snegu l le u a jednim udarcem 10-
lonaca (stepenice). se 10-12 cm, to
patice, pri

stepenice treba da
je dovoljno za vr cI!'.e e. e stat i sa oba stopala Pr-
budu toli ke da se njih samo malo otkin uli sneg
vim lo
p
atI
r
om tJ: rcima napraviti stepenice.
sa povrme, a osta lm II sabijenom snegu ili ledu.
..V stepenice prave se II d uspravno zatim vo-
. kli aJ' pre u are ,
pn se Junom n k bliku slova , V. posle
d
d astane use u o
OI-avno - a II dinu napravljenog troug-
toga lopaticom se. udara u dnom. Duboki oslonci
la i pravi stepenica s ravn o strmom snegu.
upot rebljavaju se za uspon P .
se sa nekoli ko zamaha lopallcom. I tvrdom
kretanju po strmom
Pri b ruke. Pri kr etanj u u desnu
snegu cepm se dri .sa Od e . ruci za glavu a levom
. dr II esnoJ ' ,
stranu, cepm se . 1. oslanja na povrinu (sl. 159).
za drku i tako poloaj gornjeg dela tela
s7 p Levoruki postupaju suprotno.
l povecava stabilnost. "t' brzo reagovanje II slu-
Dranje cepina mora l
pada. . b ' r di treba da se okrenu li-
NedovolJno. uve ani cepina u desnoj ruci. a
cem k a povr ini, da t re da pobijaju kljun u po-
levom da uhvat e dr u I. bmuto Taj poloaj ome-
vrinu, za sve to ovan"e pada
stabilnost I brzo,;:, Ire se Jsputa klizanjem na
tvrdom klie se pravo, a po ve-
Po blaim padi bl gim krivinama. Zbog
strminama sputa se 1;1 na 3
red
a masa tela mora
r avnotee jedna noga dri .t ama' dobro se plu-
biti na petarnk

koristi se cepin.
enjem. za o enje. a I vu drugom za drku i ilj-
Jedn om ,:"kom se dKl ri za biti okrenut ust ranu u
kom pritiska sneg. Jun
292
odnosu na telo. Taj sputanja dozvoljava se samo
onima koji su savladali obuku u
Prilikom pada zaustaviti se cepino m,
kljun mora biti bruen tako da ima poziti van ugao
u odnosu na drku. On se jedino tako st alno i sve dub-
lje zabija u sneg. Na opas nom zemljitu cepin mora biti
u pripravnosti. On se jednom rukom dri za glavu,
tako da je pal ac pod lopati com, a prsti oko glave, dru-
gom rukom dri se za drku u blizini iljka, sa
preko ake i zategnutom Ce-
pin se ne srne ispustiti, a pri zaustavljanju ruka koja
dri glavu cepina treba da bude savijena, tako da
u visinu ramena, se ne bi moglo celom teinom
tela pritiskati na kljun.
Prilikom treba se odmah okrenuti ustranu
na kojoj se nalazi glava cepi na i kljunom
tako to se postupno pritiska (sl. 160). Ramenom i pr-
sima pritiska se na gornji deo drke, se i cipela-
ma Noge moraju biti rairene. Posle zaustavljanja po-
stepeno se pritiskaju ci pel e u sneg. Pritisak na podlogu
je ako su malo iskrivljena.
Ako su dereze na cipelama, deo mase treba prene-
ti na butine, a noge od kol ena moraju biti podignute
u vazduh, jer bi se u protivnom dereze zarile u sneg
i vojni ka okrenule na glavu, po sle bi nasta lo ok-
retanje u sve lukovima. U pada na
iljak se mora to pre zabiti u sneg, okrenuti se na onu
stranu gde se dri glava cepina i iljkom.
Radi toga telo se okrene tako da noge budu nanie. Pri
takvom padu posebno je vano da se cepin dri
i da se brzo reaguje, jer je put mnogo dui.
Ovo vai i za zaus tavljanje pri klizanju na
s glavom napred ili na trbuhu s glavnom napred (sl.
161).
293
o}Klizanje I'IlIIecfIl'llll so glavom
,.""d
Sl. 161. - ZAustavljanje pada
Ne srne se os lanjati na prirodno re agovanje, jer ce-
pin pri tome lako odbacimo od sebe i pokuavamo se
zaustavljati rukama. Zaustavljanje ce pinom mora se do-
bro uvebati. To se radi na zasneenoj padini, bez pre-
preka i sa ravnim zavre tkom. Veba se ta ko to se
;
"
I

b 1 P o s ~ pritiskonje kljuna
" ~ ,
f}Pravilno no.me!;teno teto
S\. 160. - za ustavljanje pada u mekom snegu
295
o
PO)q$
SL 163. - Izgled pojasa pri k renniu po snegu
!dell1 o prsno od
pomoxrog uzetl1
r-'-'l.....,.....
$rednjl1
Iret il'lCl
poznatom putu treba dobro gledati i sva sumnjiva mes-
ta sondirati da bi se blagovremeno otkrile i izbegle sve
opasnosti. Na takvom terenu post avlja se celoku pan
pojas (sl. 163). Uz sam pas na udaljenosti 2(}-30
cm, na glanvom uetu i sa vrpcom, napravi
se nagazna i stavi u dep da ne smeta prilikom
kretanja To pravi svak i vojnik u navezi, kako bi u slu-
pada u neku pukotinu mogao masu tela preneti
na a preko nje na ue i sidrite. Sidrite se pravi
od cepina i na njega se privee vrpca koja
prihvata palog vojnika. U tom slobo dne su ob e
ruke, pa se lake i bre spaava.
,
Sl. 162. - Sondi ranje snega cepinom
sputa niz padinu, a zatim legne i
Kljun se u sneg pobija poste peno, da bi se izbegli nagli
trzaji, a onda se malo izvadi da se dobije za br-
zinu i zaustavljanje. Posle toga probaju se pravi padovi.
4) Tehnika veranja uz strme, snene i iedene
padine
Uz snene i ledene stene penje se rano ujutro, jer
su u to doba opasnosti od lavi ne i kamenja manje. Pu-
kotine stena u podnoju i snega mogu biti veo-
ma duboke i iroke. One se prelaze na najuem delu
ili se sputaju u njih, pa se po steni izvere nagore. Pu-
kotine se prelaze sondiranjem cepinom (sl. 162). Na ne-
296
297
Sl. 164. - Podela ueta od 45 m j 40 m u grupi
Pri likom prel aska zasneenih povrsma sa
grupom manja je opasnost da se neki koji padne
u procep povredi, a bre se iz procepa. U grupi
dva ili tri vojnika spaavanje je oteano.
Pali mora odmah da sta ne II nagamu
koju dri u depu i Prusikov pot isne nagore. Na
glatkom i strmom ledu bez dereza se ne moe poma-
gati, a II previsnim del ovima pali se levo
ili desno. U pukotini se nikad ne srne razvezati. Sa so-
bom mora imati najmanj e dve vrpce, da bi
moglo samospaavanje.
Pali II pukotinu mora da zna da je onaj vani. II
veoma tekom pol oaju i ako ne brzo sarnospa-
avanje, to moe da bude kobno za grupu.
to radi samo ako moe. Na pogodnim strminama pali
moe da kor isti os novnu tehniku, pone-
kad moe da se vere kao u odaku, pri se poma-
e ce pinom ili zimskim
Kada je drugi napravio sidrite i pri veza o za
njega palog ue iz pojasa i uzima rezerv-
nu svog ueta iz ranca i u e baca u pukotinu.
Na ivici provalije ispod ueta podl ae se ranac,
ili ce pin, da se ue ne bi otetilo ili urezalo u led, pa
se ne bi moglo pomerati. Drugo ue se Pm-
sikovim za cepin ili ledni klin, (najbolje je da
je svako ue na drugi klin ili cepin). Pali
drugo ue kroz pojas, ga
preko butine ka unutranjoj strani nogu i postavlja na
stopala. Podie se
stopalima i pomeranjem Prusikovih u sidritu
(sl. 165). Takav spaavanja pri menjuje se u
ju kada je pali
Svi koji pomau pri spaavanju ne smeju se kretati
slobodno, nego moraju biti osigurani vr-
pcom i Prusikovim za glavno ue ili posebno.
-_!!"_--- -
I"6m'
(16", 1 li m
eJIzgl.., od pet VQjnikg
vergfg lili ue, ako je grupo. Cetrl vojni kg
' 5m ' (lm
dj 1ll)l ed grupe od JUI wjnikg
Prilikom pravljenja pokreta p o zasneenom de lu
grupe deli ue na Na slici 164 pri-
kazana je podela ueta od 40 i 45 m u gr upi
tiri i u grupi 5-{j vojnika.
298 299
Lake pomae se tako to se preostali
deo ueta podeli na pola i baci u pukotinu (sl. 166). On
se garabinom u svoj pojas i tako napravljen kri-
pac olakava dizanje. Pali pomae se parnera-
njem kraja ueta koje ide ka njemu. pa kroz garabin.
Sl. 165. - Penjanje uz uadi
300
.
J
\
Sl. 166. - Spaavanje lake povredenog kr ipcom
301
Do teko ili treba se
prvo spustiti i ukazati mu prvu Posle toga pre-
lazi se na Spaavanje II takvim
je u glavi IV.
Komandiri grupa moraju voditi da grupe
imaju opremu za spaavanje i da znaju
tehniku spaavanja iz pukotina. za to je odgovoran sta-
reina jedinice.
za veranje u snegu i ledu vee ista pravila kao za
veranje II steni. Kao 'oslonci upotrebljavaju se dereze,
cepin i zimski (sl. 167). Derezama treba potpuno
ovladati, a to se kretanjem po strmim padinama.
Pri kretanju na blaim padinama dereze treba da budu
paralelne sa padinom. Ako se vere pravo nagore kao
oslonac koriste se samo prva zuba dereza. Takav
kretanja je najbri. Kljun cepina pobija se u sneg
u visini ta ko da se on jednom rukom dri za gla-
vu, a drugom za drku. Cepin se pomera uz svaki drugi
korak. .
pri prelaenju manjih padina na sneg
se naslanja ilj kom cepina, i t o tako to se drka dri
u unutranjoj ruci, a glava cepina u vanj skoj. Kljun je
okrenut od tela. Cepin se upotrebljava za ravnoteu.
Bitan je pravilan nagib tela II odnosu na zasneenu ste-
nu. Ono je izravnato, stopala su jedna ispred drugog.
Uspon se cik-cak ili pravo nagore. pri usponu
pravo nagore je pod pravim uglom u odnosu na
padinu koja je prekri vena snegom ili ledom. Napreduje
se tako to se cepin, ili bajla dre za glavu, a i-
ljak slui kao sidro (sl. 168).
Kljun je zab ijen pod telo, pa ga masa tela potiskuje
II podlogu. a time se noge potpuno rasterete. Na veo-
ma strmom takav poloaj cepina gornji
deo tela unazad. U vertikalnom snegu i ledu napreduje
se sidrenjem kljuna i potezanjern za cepina ili
302
SI. 167. - Upotrebe dereza i cepina u sn-egu - ledu.
303
Sl. 168. - Napredovanje u strmom snegu ili ledu
i cepin dre se za i pobijaju to
vie. Posle t oga podie se noga, a ramenima se dosee
visina donj eg dela drke (sl. 169). . .
U strmom snegu i ledu najbolje je upotrebljavati
opre mu s kri vim kljunom,. jer je ona .najsigurnija. U
snegu i ledu moe se verat i na dva dijagonal.
nim pomeranjem koje desnom rukom - le-
vom nogom i levom r ukom - desnom nogom, te na-
pomeranjem ruku i nogu u taktu ruka -
ruka i noga - noga.
U nedostatku opreme na st r mom snegu - ledu
mogu se kopati stepenice. Taj primenjuju,
304


Sl. 169. - Napredovanje u veoma strmom snegu - ledu
osim slabije opremljenih, i manje iskusni u kr aj-
njem Stepenice za uspon u cik-cak smeru mo-
raju biti nagnute ka strmini i dovoljno velike da stane
celo stopalo s derezorn. Razmak stepenica tre-
ba da bude takav da se u njih slobodno staje i da se
ne gubi ravnotea. se u visini prsa, za kor ak
ili dva unapred (sl. 170).
Uzduna osa stepenice treba da bude vodoravna.
Vertikalna strana stepenic e zaree se s nekoliko udara-
ca kljunom, a zatim se ree pod pravim uglom u o d-
nosu na strminu, pa se posle lopat icom (sl. 171).
Za penjanje nagore zadovoljavaju stepenice u koje
staje prva polovina Oblikuju se udarcem kljuna
nadole u obliku slova II V, a zatim od snega 10-
305
.. -
sejenje
kljunom

. .

paticom. Cipela se malo zaglavljuje II spoljne ivice ste-
penica.
Veranje II veoma strmom i tvrdom snegu ne raz-
likuje se od veranja II steni. Ako stepenice ne za-
dovoljavaju, ispred njih se prave oslonci za ruke. Oslo-
nac se najpre lopaticom pod uglom od 60' od

Sl. 170. - Polotai tela pri stepenica

Sl. 171. - stepenica
306
307
strmine, a potom produbi kljunom cepina (sl. 171). Pri
tome se ne srne razbiti donji deo ivice oslonca, jer on
slui i za odravanje ravnotee. Ponekad se jednim ili
sa d va zamaha iseku rupe koje slue kao oslonac za
pr ed nje zube dereza (u krtom i tankom snegu i ledu
to je jedina Tvrdi led je krtiji i podnosi
samo lake udarce. Mnogo je lake meki beli led,
ali se ne srne due se po jednakim
komadima bez obzira na vrstu snega ili leda, pri
se udara ravnomerno - ruka se iz ramena, a ne
iz ake ili lakta. Dupl e stepenice - za obe noge unakrst
prave se za na deonicama.
stepenica se vremenom moe ' smanjiti.
Pri usponu nagore za dobrog ponekad je
stepenica na koju se moe osloniti prvi
par.zuba na derezama Dere ze koje imaju okrenut
par zuba unapred u vidu kandi oteavaju stajanje na
stepenicama. a pospeuju napredovanje bez pravljenja
oslonaca.
Zbog ravnotee pri mo ra se biti to mirniji
i ne naglo iskopane stepenice. Pri
nom poloaju tela se samo spoljanjom rukom.
Pravljenje stepenica za silaenje isto je kao za us-
pon, ali je mnogo tee. Odravanje ravnotee veoma je
teko, pa prenoenje mase tela s jedne noge na drugu
mora bit i lake. Niz padinu se treba sputati
ueta , jer je sigurnije i traje. Stajalite treba da
ima prostora za abe noge. Cepin se vee
vrpcom, jer pri udarcu kamenja ili leda po
ruci lako moe ispasti.
Snene strehe se na nekoliko
Ako je snena streha mala i izgleda kao blagi previs, sa-
se lest vica (sl. 172), pri
se radi kao i pri veranju. Ako je streha
i ne moe se treba se na nju izverati.
308
I
j
I
,
alStrehav obliku
blagog previsa
Sl. 172. - Savladivonie sneine strehe
309
se preko najueg dela, tako t o se cepinom ili lopati-
com iskopa rupa kroz strehu (tunel). Pri
strehe drugi osigurava se van pravca pada st re-
he, u da se odroni. Neto ispod st r ehe prvi veo
pobija klin za
Strehe su velika opasnost, pa paljiv treba
biti pri kretanju po grebenima na kojima one postoje.
Treba se kretati nekoliko metara sa donje strane od li-
nije grebena Teren se osmatra unapred, apobijanjem
cepina ispred sebe pravovremeno se otkriva streha
5) veran]e
Kad je sneg ili led tako strm da se ne moe vie
napredovati stepenica i oslonaca, primenjuje
se veranj e (sl. 173). Veranj e se izvodi kao i u
steni, ali umesto upotreblj avaju se led-
ni i svrdlasti klinovi. -Nema da se
pukotine (zbog t oga to se ledni klin ovi mogu zabijati
bilo gde), ali treba zapamtiti da nije uvek lako do-
bro me st o za pobijanj e klina. Zbog delovanja vode,
sunca ili toplote led je na povrini krhak. Taj sloj
je ponekad debeo i do pol a metra. Pri veranju treba
odstranjivati gornji sloj leda i klin zabijat i u zdrav sloj .
Zdrav led je kompaktan, bele ili svetlozelene boje, dok
je truo - sloj krt i sive je boje. Pr e zabijanja
klina proverava se kvalitet leda Ako se pri udarcu
dobija jasniji zvuk, sigurno je da klin dobro dri,
a tupi zvuk upozorava da je led krt i da se pri op-
otkinuti od stene zajedno s klinom.
pri pobijanju klinova treba znati da se u mek sneg
zabijaju dugi klinovi, jakim udarima, a u tvrd led kratki
klinovi, ravnomernim udarcima - da se led ne razbije.
Jo su bolji ledni svrdlasti ili uplji klinovi koji se po-
lako zavijaju II smeru navoja. Za njih se naprave i ste-
310
SI. 173. - veranie u ledu

311
(evasti svrdlasti kli n
fll Oe' i nepravilno
penice, tako da uho klina nalegne na led. U zdravom
strmom ledu napravi se stepe nica s ravnim dnom, u
joj sredini se. pod uglom od 60' , do uiju uvija svrdlasti
uplji klin - ui se naslanjaju na podlogu (sl. 174).
U previsima ili normalnim povrinama kljunom se
napravi rupa za svrdlasti klin i rukama se zavija neko-
liko navoja, a potom se na zavrtanje
ili ce pina posta vljanja klinova na slici 174
e, f, g, h loi su i opasni. Klinovi se lake zavijaju u led
ako se pre toga nekoliko puta udare lagano i
zavijati rukom. a zatim palj ivo dokraja zavrnu
cepinom ili Prebrzo zavijanje prouzrokuje pu-
canje leda. se zavije u led, kli.n se smrzne. Slabije
dri kl in koji obasja sunce i koji j e stalno
Ledni - sneni klinovi izbijaju' se tako t o se kljunom
cepina razbije led (sneg) oko njega, dok se svrdlasti od-
v ijaj u ,
ence i nepravilno
'Cevasti svrdlasti klin
bl Dobro i pravilno
alOobro i pravi lno
Sl. 174. - Postavljanje Jednih klinova
hll oe i nepravilno
6) Osigur anj e u ledu I snegu
Pri veranju u snegu i ledu veliku panju treba po-
svetiti os iguranju.
Za osiguranj e u snegu treba upotrebljavati dina-
os iguranje. a os iguravalite iskopati levo ili des-
no od linije uspona, ta ko da u pada prvi
ne padne na' onoga koji ga osigurava. ueta treba
da bude skupljena i to blie osiguravalitu, a cepin po-
bijen na dohvat ruke, u visi.ni glave. Kljun i lopatica
treba da mu budu u dodi ru sa snegom, kako bi pre-
uzeli deo U tvrdom snegu kljun je okr enut
u pravcu pada (sl. 175). U t om poloaju dr ka
je, zbog ovalnog oblika, najotpornija. Umekem snegu
cepin je okrenut popreko, da prilikom ui
deo drke ne bi delovao kao no.

, .
glloe i
nepravi lno
l edni svrdlasti klin
(evasti svrdlasti klin
312 313
Sl. 175. - Osiguranje u snegu
314
,
' i
. .
Na osiguravalitu se, uz cepin, moe upotrebiti i
snena lopatica (sl. 176). Snena lopatica i sred-
stva zabijaju se u sneg pod uglom od 45". Da bi se lo-
patica mogla pobiti to dublje u sne g, za povezivanje
sa njom koristi se vrpca duine 2 m.
Tako postavljena lopatica ili cepin u pada ve-
i osiguravalita dublje se zabijaj u u
podlogu. Cepin se upotrebljava za samoosiguranje na
osiguravalit u, tako to se oko drke postavi
a ako ima rupu na glavi kroz nju se stavi garabin,
a u njega se (to se radi samo ako je
cepin pobijen do glave u sneg).
Osiguranje sa nepravilno namotanim uetom oko
cepina vrlo je opasno, jer u pada prvo
cepin, pa posle toga na osiguravali-
tu. Cepin ne moe da izdri takvo trzanje, pa se
za osiguranje u mekom sne gu iskopaju dva leba u
vidu slova T (sl. 177). U leb zakopa se ce-
pin najmanje pola metra duboko. Oko sredine njegove
drke namesti se dupla vrpca, a u 'vertikal-
nom lebu na nju se samoosiguranje. Mogu se
upotr ebiti i dva tapa, a se iz-
rada sidrita. Pravi se kao leti , s tim to se,
umesto klinova, upotrebljavaju cepini ili Po-
stavljaju se u obliku slova V i poveu vr-
pcom. Sidrite se korist i u vrlo dubokom i mekom
snegu.
Osiguranje u ledu veoma je vano, jer su i opas-
nost i nego u snegu. Zato je neophodno da se pri
veranju najpre zavrte uplji ledeni klinovi, sa-
moosiguranje s i tek tada
stajalite. Ue i kli na mora biti zategnu-
to, a sidreni klin u visini ili iznad glave, ali na dohvat
ruke.
315
Sl. 176. - Osiguranje cepinom i snenom lopaticom u mekom megu
316
i
I
I
I
Sl. 177. - Osiguranje u mekom snegu sa zakopanim
cepinom i ilebom u obliku slova Tfl
Ledni svrdlasti i kratki uplji svrdlasti klinovi slue
za napred ovanje. Na osigurava1it u su najbolji uplji
ledni svrdlasti klinovi duine 20-35 cm. U sidr eni klin
nameta se samoosiguranje i osigurava polubite vim
a jo bolje je da se upotr ebe najmanje dva kli-
na, II njih narne sti zamka, a u nju garabin sa
vim (sl. 178).
Stajalite mora biti van pravca veranja, a onaj koji
napreduje treba da se verati metar ili dva u stra-
nu od stajalita , zbog toga to onog koji osigurava
317
mogu povrediti leda od stepenica ili na njega
moe pasti Stoga onaj koji se vere na nekoliko
metara iznad stajalita pobija ledni klin za
ranje, a nakon 15 m, ako je led dobar. U sla-
bom ledu upotrebljava se vie klinova.
319
7) Tehnika veranja i sputanja u steni pokrivenoj
snegom
Veranje II steni pokrivenoj snegom daleko je tee
nego veranje II suvoj steni, jer treba vie vremena da
se dobra pukotina za pobijanje klina. Stene od-
aka prekrivene su tankim slojem leda, jaruge postaju
neprohodne, a i celi izgled stena bitno se menja. Zbog
toga se grupa sastoji od 3 do 4 Tako
je masa opreme ravnomerno Po-
vratak sa stene.je laki, ali je zato -napredovanje spo-
rije.
Uspon II zimskim uslovima preduzimaju samo is-
kusne grupe koje dobro poznaju pravac.
Po padinama silaziti pravo, okrenuti od
strmine u blagom poloaju. Zubi dereza nale-
u pod pravim uglom na povrinu, tako da se drka ce-
pina oslanja i pomera pri svakom drugom koraku (sl.
179).
stepenica nadole oduzima mnogo vreme-
na, a i sigurnost je naruena, pa to pri silaenju po st-
rmoj padini treba retko koristiti. Ako nema drugog iz-
bora, silazi se cik-cak pravcem, a stepenice se seku za
celog stopala. Oslonci use u led upotreb-
ljavaju se kao i za uspon. Cepin se koristi kao oslonac.
Bre i bolje sputa se uetom. Ledni klin izdri
vrlo kratko zato drugi zabija za
sebe novi klin, a prvi treba da izvadi. Drugi po-
spust tek kad je prvi spreman za spust.
,j
:1-
!
j
aIOsigu!J3oje.

cvorom
bJPostavljanje zomke
udva kline
/
,
,
,
, / J
' ,
, ,
" ,
\ .// ".,.,./
s -
,
cJPostavtj(inje gorabina za
osigurQnJe u zamku
Sl. 178. - Osiguranje u ledu sa

318

320
Sl. 179. - Silai enie po padini
U pukotinu ili pr eko nekog odlomljenog dela
moe se spustiti uz lednog stuba i na taj
ledni klin. stub treba da ima oblik stu-
ba za privezivanje a da mu debljina na mestu
se postavlja ue bude najmanje 0.5 m. Oko
stuba postavlja se vrpc a, a u nju ue za sputa-
nje (sl. 180). Ako nema vrpce, na uetu koj e
se posle sputanja napravi se a II
njega se garab ina drugi deo ueta koji
ide oko stuba. Tako se pri blie oba kraja ueta, pa se
olPostovtjonje
zamke na
stub
bJPostavljanjeueta uz
garobino
Sl. 180. - Sputanje ledenog stuba
321
lako napravi Dilferovo sedite i sputanje. Sa do-
njeg stajalita zadnji u grupi za sobom
onaj kraj ueta na kojem je Pri pravljenju
stuba treba paziti da led nije suvie krt 111 da nema
u sebi pukotina.
7. PRIVREMENA I STALNA OSIGURANJA NA
PRELAZIMA PREKO OPASNIH MESTA
Opasna mesta II planini jedinice mogu prelaziti
bez zastoj a jedino privremenih i stalnih osigu-
ranja. Takva mesta se ne
grupa, jer se one sporo a potrebno je i vie
opreme. broj grupa na opasmm
mestima prouzrokovao bi due zastoje i gomilanje voj-
nika na planinskim stazama Opasna mesta prelaze se
privremenih osiguranja zimi, su
staze i stalna osiguranja pod snegom, kad su padine za-
i kada su blae padine opas ne za kre tanje.
Zbog toga jedinice moraju biti osposobljene da na
svakom mestu pviremena osiguranja. Za spe-
cijalna veranja se samo manji del ovi jedini-
ce i odabrano ljudstvo. Privremena osiguranja ne po-
stavljaju se samo na putevima i stazama,
svuda gde je pot rebno da se pojedine
no poveu radi lakeg i bezbednijeg manevra i sadej-
stva jedinice.
Stalna osiguranja nalaze se na planin-
skim stazama, da bi se lake savladala sva opasna mes-
ta u planini, te da bi se lake i sti glo do e:
ljenog cilja. Ona se moraju svake godine .'
popravljati radi sigurn osti i bezbednosti omh kOJI
ih korist e.
322
I
l '
Opasna mesta na kojima je potrebno postaviti pri.
vremeno osiguranja mogu da budu:
- delovi puteva i staza koje vode iznad
veoma strmih istenovitih predela;
, - strmi i odseci tvrdog snega,
kada se u podnoju zavravaju kamenjem;
- otri grebeni koji strmo padaju ka podnoju;
- vertikalne ili nagnute stene (visine do 30 m), pre-
ko kojih treba prevesti broj vojnika ili se na njima
nalaze i pojedine vatrene pa se
preko njih treba vie puta penjati i spu tati;
- mesta gde se suavaju iroke police. to one mo-
bezbedno kretanje, i .
- pojedini del ovi lebova i brazda u kojima bi ve-
grupe izgubile suvi e vremena pr ilikom penjanja
ili sputanja.
Radi prohodnosti zemljita se iz-
patrole do tri vojnika. U patrolama tre-
ba da se nalazi i jedan koji na opasnom mestu
ceni visinu ili duinu, prirodne oslonce za
privremenog osiguranja i pot reb-
na sredstva (glavna i uad, klinovi, garabini,
cepini i sL) .
Kada opasna mesta ne iziskuju upotrebu vie sred-
stava, patrol a sama privremeno osi -
guranje. Izradu os iguranja organizuje patrole koji
sve vreme mora biti osiguran. Na prelaza prvo
se oslonci (prirodni ili sa klinovima) i za njih
vee glavno planinarska ue ili dvostruko
ue. a zatim patrol e prelazi preko opasnog mesta
i usput potreban broj os lonaca. patrole
sa sobom glavno planinarsko ue i ga
vezuje na II steni, odsto-
janja ne smeju biti od S m.
Kada preko opasnog mest a patrole na
drugoj strani os lonce i za njih vezuje ue koje
323
,
presavijenu vrpcu treba zavezati najlonskim
oko pojasa, a slobodne krajeve pletenom osmi-
com za imare (postavljaju se za duinu istezanja ruke).
Pri penjanju, kad se do garabina, ue se j ednom
rukom iz garabina, imar pomeri napred, pa ue
ponovo u garabin. Pril ikom takvog penjanja
uad se fiksiraju samo na i na kraju, kroz sva
ostala uad se samo kroz ga-
rabin. Ako se imar ne koristi, os iguranje se postavlja
na isti kao pri prelasku preko tekih mes ta.
treba da bude zategnuto u visini pojasa. Ue ne srne
dodirivati stenu, jer je tada oteano hvatanje. Ako je
potrebno da se na pojedini m mestima postavi broj
os iguranja, formira se grupa 4-<> ljudi, sa potreb-
nom opremom.
zavisno od visine opasnog mesta, privremena osi-
guranja mogu da budu od planinarskih planinar-
skih uadi sa jedne strane, osiguranje sa dve strane u
vidu hodnika i osiguranje planinarskih lestava,
Sva uad koja se upotr ebljavaju za osiguranje ili
samoosiguranje pri penjanju moraju biti debljine na-
jmanj e II ili 11,5 mm. Ako su razmaci klinova
l m ili se da bi u pada vojnik propao
1 m, moe se koristiti vrpca od 8 mm.
Osiguranje planinarskom postavlja se
na veoma uskim prolazima. Na takvom mestu dovoljno
je da se i zategnu 1-2 plani nars ke
za pobijen klin i garabin, za koje se vojnik hvata
priliko m pr elaza. Posta vlja ih a skida zadnji
(sl. 181).
Osiguranje od planinarske uadi sa jedne stra-
ne (sl. 181) postavlja se na duim prelazima. zatee se
od kli na do klina, tako to se na fiksira osmi-
com, pa se II svaki klin garabina postavi
i na kraju se osmica u garabin ili se pravi
pl etena osmica. Ukoliko jedno ue nije dovoljno, pro-
dunim se nastavlja drugo. Takvo osiguranje
postavlja patrol a.
Osiguranje sa dve strane u vidu hodnika (sl.
182) primenj uje se na veoma opasnim prelazima (uske
police, grebeni, i strme stene). Taj je siguran, p o-
sebno na mestima na kojima postoje dobri os lonci za
noge. Koristi se tako t o se vojni k obema rukama hva-
ta za ue sa strane. Radi lakeg i breg penjanja moe
se koristiti imar, a radi sigurnosti i lakeg ra da duplo
. I
SI. 181. - Privremena "osigurania
za prelazak broja ljudstva
324 325
. . na vertikalnoj steni od
Sl. 182. - PrivremZeno. sa obe strane
p ant nar
blNoc!!! .
ukoClVonJa
u
nasvim
ostalim
mestima
326
so gornje strane

1
I
I
,
,
I
,
Moe se primenlrl Osiguranje koje
vri prvi I to po pravilima koj a vae za veranje.
Zimi, kada se klinovi ne mogu pobijati (prirodni
oslonci su pod snegom): izradu .pnvremenog osigu-
ranja, kao konstl se (samo u tvrdom
snegu) ili usamljena stabla. Ukohko Je Sneg meki, kod
svakog se cepi na ost avlja !'O jedan vojnik koji ga pri-
drava i u sneg. Drska ce pma Se dokra ja pobij e
u sneg i na nju se vee ue osmicom ili
rom. Prelazak preko strmih padina ol akava Se iskopa-
vanjem stepenica u snegu.
Osiguranje planinarskih lestava po-
stavlja se na okomitim stenama. Pored lestava. sa jedne
ili dve strane moe se napraviti ograda od uadi za
- osmica
0)-
SI. 183. - Spajanje sidrita sa lestval1U1. odol.g
o
327
koje se hvataju vojnici. Izrada osiguranja od lestava za-
hteva vie vremena, jer ih na vrhu treba dobro
stiti. Lestve moraju biti to lake (do 30 kg), jer ih ve-
grupa nosi sobom i uz stenu. Ako duina
lestava ne preko opasnog dela stene, onda se po-
garabina nastavljaju jo jedne. sa gornje i donje
strane lestve se (lengeriu) uadi-
ma; sa gornje strane (sl. 183) se na onim
mestima na kojima ima pri rodnih oslonaca (iljci, up-
ljine u steni u obliku vratova ili mostova, jaka stabla).
Ako nema takvih oslonaca, pravi se fiksno sidr ite za-
bijanjem najmanje tri sidrena klina (sl. 184). Posle toga
se u sidrite garabin, koj i moe da izdri velika
a za njega ue koj e prolazi kroz drugi ga-
rabin, koji se na kraju lestava za alku. Ue se u
garabin u sidritu osmi ce, pa se malo is-
pod nje na slobodnom uetu napravi jo jedna osmica.
Sa ostalim delom ueta ide se ka garabinu u lestvama
kroz koje se slobodni kraj ueta, pa zatim kroz
zamku ,osmice i zatee ue.
Ue se zatee sa gornje strane samo malo. dok se
lestve ne fiksiraju sa donje strane (sl. 185). Lestve se
fiksiraju sa donje strane za sidrite. tako da se svaki
kraj lestava posebno Ako postoji samo jedan
dobar oslonac (moe biti i klin), nije potrebno praviti
sidrite. Oslonac mora biti i sa jedne i sa druge strane
lestava, tako_da se svaki kraj moe posebno zatezati
za zatezanje dva ueta (sl. 186). Kad se
zavri zatezanje sa donje strane. to se i sa gornje
st rane. Prilikom zat ezanja treba paziti da se lestve ne
za stenu i da sidrite ili ue sa kojim se zatee
ne prelazi preko otre ivice koja bi ga otetila.
Zatezanje se zavrava sa najmanje tri sigurnosna
Prvi se pravi odmah uz osmicu preko jednog
328
.
.:
@- osmica
@ - biceY
11' _ smer prestovt.jen
-;'\ - po horizontali i
vertikali
Sl. 184. - Glavno sidrite
329
330 331
@-OsmicQ

8
,
Sl. 186. - Cvor za natezanje lestava sa donje strane
I
i
l
,
-osmica
@-
ueta, a ostali i preko donjeg ueta da bi krajevi bili
spojeni. Lestve treba postaviti tako da se ne naslanjaju
na stenu Ger se lake penje uz njih), i na nekoliko mes-
ta ih sa stra ne, da ne bi nastal o
ljuljanje.
Kada preko pri vremenog osiguranja prelazi
jedinica, os lonci za noge se proiruju, a suvino kame-
nje Preko osiguranja vojnici se se
za ue jednom rukom, a na teim mestima i obema ru-
kama. Na vrlo t ekim mestima za prelaz se moe ko-
ri stiti i vie vrpci sa garabinima, koje se ve-
zuju oko sebe, a garabini se za ue. Uz osigu-
Sl. 185. - Spajanje sidrita sa lestvama sa strane (fiksiranje les-
", va)
8
II
Sl. 187. - uplitanja vrpce u pojas j ul
osiguravalite

kod klina
uPOjQS mposkNljeNm
garabInima M kroju pomo6ltvrpce
dJ
kod klina
o)NoOn uplitanja.
vrpce u verac! ki pojas
clNai!in kretanja
doklina
. binirna. Najbolji su, garabini sa dodatnim osiguranjem
ili (unutar samog luka garabina) .
Garabini se - jedan garabin
mora stalno biti za ue ili ue (sl. 188).
Pri penjanju obavezna je upotreba lema.
U pada. se zaustavlja na pr-
vom klinu. Pr i pad ovima lako dolazi do lomljenja ga-
rabina, koji nisu pravilno zatvoreni, razvezivanja slabih
ili kidanja vrpci, uadi i uadi. Pri
padu masa iznosi oko 80 kg dolazi do op-
od oko 2.000 kg. Zbog toga za privremena
osiguranja treba upotrebljavati
uad debljine 11,5 mm, koja su otporna na vie padova.
Pri samoosiguranju moe se koristiti i kletasta
za smanjenje sile koja deluje pr i padu. Ona
ranje mogu se postaviti i dobro uvebani koji
ostalima pokazuju gde treba stati nogom, kako da se
uhvati rukom, i sl. Ue ne treba od stene, jer to
smeta os loncirna. Posebnu panju posvetiti vojnicima
koji pate od vrtoglavice.
Opasna mesta preko kojih jedinica prelazi
treba obeleiti posebnim znacima. To su mesta na koja
pada kamenje ili se rui snena lavina i mesta na ko-
jima se prelazi sa i teim naoruanjem ili se
ono die ili sputa
Stalna osiguranja post avljaju se na mest a preko
kojih se svakodnevno (opasna mesta preko kojih
jedinice od laze na plani nski poli gon i sl.). Osiguranje
stalno ue i gvozdeni klinovi raznih dimen-
zija i oblika, a u steni se stepenice.
Stalna osiguranja su po izgledu privreme-
nim, s tim to se za njihovu izradu koristi stalni ma-
terijal i to se ne skidaju.
Ako jedi nicu zahvati oluja, opasno je pr idravati se
za uad stalnih os iguranja, zbog opasnosti od
udara groma. Zimi se os iguranje nalaze pod
snegom i na njih ne treba a na pojedinim
mestima iz snega vire strukovi ueta koji
mogu povrediti ruke.
Sigurno kretanj e i navezivanje na privremena i
stalna osiguranja. Osiguranje se obavezno koristi pri-
likom kretanja po privremenim i stalnim os iguranjima,
da bi se izbeglo due klizanje i padovi. Tr eba se nave-
zati tako da ostanu dva kraja vrpce sa osmi-
cama na kraju. u koja se garabini, koji se zaka-
u privremena ili stalna osiguranja. Za navezivanje se
upotrebljava pojas sa vrpcom ili
samo vrpca debljine II mm (sl. 187).
pri navezivanju na vrpcu upotrebljava se
prsni pojas i dupla osmica koj i se povezuju u
iz koj e izlaze dva kraja ueta sa gara-
332
l
333
Sl. 188. - Kretanje pri horizontalnom osiguranju
Gl a v a IV
I. SPASAVANJE POMOCU TIPIZIRANIH SREDSTAVA
II planini se deavaju
na teko i ste novitom zemljitu. zbog
svaka planinska jedinica bata ljona, za spa.
avanje mora imati
ode ljenje 9 ljudi. Ono mora da bude sastavljeno
od jakih, izdrljivih i iskusnih planinaca - verata .
koji poznaju planinu i koji savreno vladaju tehnikom
spasavanja leti i zimi. Ode1jenjem komanduje oficir il'
oficir. On mora dobro pomava ti planinu. a
sebno predeo u kome jedinica dejstvuje. Odeljenju za
spas avanje dodeljuju se razna sreds tva i sred.
stva veze.
Pre nego to se krene da se trae treba
znati : kojim su se pravcem kr etali; kada i gde se nes-
dogodila; broj ko su oni, kakve pO' Te.
Organizacija spaavanja u
planini u letnjim i zimskim
uslovima
,
/

kod klina
c)Poloaj tela pri

garabina

garabina no sajlu
da se oprema kori sti nekoliko puta. Prela-
zak broja vojnika je sigurniji. Prilikom
pada mora se pregledati da net o na pnvremenom
guranju nije
pri samoosiguranju garabin mora imati maticu. U
pada ili pri udaru garabin se moe otvorit i. Ga-
rabin sa otvorenim izdri samo
ili Pri osi-
guranju se smanjuje i. iznosi od. 60-7%
.. Za stalna osiguranja najbolje Je
ue debljine II mm.
334
335
de imaju i kakve vremenske prilike vladaju u
II kome se dogodila.
i pri slaboj vidljivos ti odeljenje se
skupno, a ako je vreme lepo, skupno ili po J?atrolama
Kad se odeljenje deli na patrole, one se krecu paral el-
no i moraju imati neprekidnu vezu.
Komandir odeljenja za spaavanje, uz ko-
mandira voda, duan je da se brine o popuni odeljenja
vojnicima - i o ispravnosti
dir voda organizuje i uz komandira odeljenj a iz-
vodi nastavu, tako da ljudstvo uvek bude sposobno za
izvrenj e zadatka. U da se dogodi ko-
mandir odmah prikuplja odeljenje, upoznaj e ga sa si-
tuacijom. uzimanje opreme i odvodi ga na
mesto
za vreme spaavanja' komand ir odeljenja preduz-
ima potrebne mere predostronosti, kako bi spaava-
nje proteklo u potpunom redu. Odeljenj.e mora c;Jetalj-
no pretraiti zemljite na kome se nesfl;,ca _T?
se radi os matranjem sa visova i
vanj em, kako bi se, eventual no, videli ili signali Ih
pozivi Na njihove znake treba odmah od-
govoriti ili signalima.
oficir i desetar duni su da pomau koman-
diru odeljenja u organizaciji spaavanja i da, pre.ma po-
trebi samostalno vode pojedine patrol e. Lekar. bolni-
treba uvek da imaju potrebne lekova. Voj-
nici brinu o svojoj opremi i prilikom spaavanja
izvravaju sva komandira odeljenja. . .
U se poziva tako to se est minuti
daj e ili svetlosni signal (glasom, pitaljkom. ba-
terijskom lampom, pucnjem). T? se radi d.ok se ne
dobije odgovor, a on se daje tn puta u minuti, Mnogo
je lake ako ima radio-vezu.
Ako na zemljitu preti opasnost od odrona, dava-
nje signala treba izbegavati .
336
l
I
Postupak grupe od dva - pri padu
je takav da ce sklanja od
daljnih opasnosti, prua mu prvu toplo ga ob-
i poziva Ako je grupa sastavljena od tri ve-
dvojica a
jedan od njih ide po t o se primenjuje samo
kada zemljite da zdrav bez opasnos-
ti moe traiti Na teem terenu obojica
ostaju kod i zovu ni-
kad ne srne ostati sam..
Odmah posle prij ema signala grupe
dvojicu koji treba to pre da do
nog i ustanove u kakvom stanju se on nalazi i kakva
oprema mu biti potrebna za spaavanje. mo-
raju paziti i na svoju bezbednost. Podaci o
saoptavaju se radio-vezom koman diru odeljenja, posle
on koja sredstva se nositi do povre-
a koja se ostaviti na stazi i uzeti pri povrat-
ku. Ako je o teem i hitnom a uslovi do-
zvoljavaju, moe se pozvati i helikopter.
U da se na putu ka na
prepreke (str me stene, lebove i sl.), ode-
ljenje se deli na dve grupe.
Prvu grupu, sastava oficir, desetar i tri voj-
nika - vodi komandir odeljenja. Ona mora za
vreme da stigne do da im prui
prvu i odmah organizuje njihovo prenoenje do
podnoja ili do mesta sa kog je dalji transp ort.
Druga grupa, sa lekarom, ostaje na mestu sa ko-
jeg se transportovati i priprema sve to je potrebno
za pruanje prve i evakuaciju Ako
oni nisu sposobni da idu sami, transportuju se sredstvi-
ma kojima odeljenje raspolae Mariner,
ili sredstvima improvi zovanim na licu
mesta. Uko liko je lekar i dobar on se sa prvom
grupom moe uputiti do mesta
337
Komandir odeljenja za spaavanje mora strogo vo-
diti da se prenose paljivo, da bi se
prilikom prenoenja izbegle N';'I0:
se panja na prenosenj e ZImi I po velikoj
da se ne bi smrzli.
Posle spaavanja, komandir ode ljenja obavezno
prekontrolie ispravnost opreme za spaavanje. nare-
potrebnu popravku ili popunu i izvetava o r ezul-
tatima spaavanja.
Raspored opreme u odeljenju kretanja
mestu za spaavanje je prvi vojnik nOSI prednji
deo, drugi zadnji de o planinarskog nosila, nosi
ram sa uet om i metalnu kutiju, pla-
ninarska ue i rezervni kolut sa sajlom i ram,
peti kutiju sa vitlom, a esti nosi i dr-
veni dobo (ako je potrebno i dva). Ostala trojica nose
za spavanje i po jedno plani narske
a jedan od njih i sanitetsku torbicu. Na svaka tn vOJ-
nika sleduju po dva (zirni cepina), Ako je teren
svi vojnici moraju da imaju dere ze I cepine,
Pre nego to spaavanje iz stene)
komandir odeljenja vojnicima
mesto gde se nalazi pravac sputanja
(dizanja) ni z stenu ili preko snega ga ima), mesto
prelaza kamene drobine, po potrebi, me sto
gde treba postaviti za prelaz preko duboke pru-
ge i planinsku stazu za kretanje do sanitetskog automo-
bila.
Da bi se obezbedio jednovremeni rad na pripremi
spaavanja, komandir odeljenja du pravca
vojnike u grupe i svakoj od njih
zadatak. Kad je oprema na mestu Jedna grupa
priprema za transport. On se u te-
ih povreda nameta u Mariner, a kada su
lake u Graminger. Druga grupa za to vreme pripre-
338
i
ma sidrite za dizanje, odnosno za sputanje povrede-
nog, i to tako to prvo zabije tri klina (ako su slabiji
i vie) u obliku slova V . Klinovi se poveu glavnim
planinarskim uetom, tako da se u krajnje
osmica, a u sve ostale (srednje) se
nameste u pravcu sputanja i sa svim zajedno napravi
se osmica. To je sidrite sa glavnim planinarskim ue-
tom, je slaba strana u tome da se prilikom spu-
tanja ne moe menjati njegov pravac. Taj nedostatak
otklanja se sa sidritern od vrpci i to tako
to se u srednjem klinu napravi na
koju se Prusikovim jo dve
vrpce. II klinove se garabini, a u nji h na pravlj e-
na osmica na vrpcama (sl. 140).
II sidrite se fiksira dobo i u njega omo-
ta ue (sl. 189). Pri dizanju se pla ninar-
sko vitlo, a ram za noenje ueta se u
jedan kli n.
U zavisnosti od povred e, se namesti u
Mariner - (sl. 190). Na svakom uglu pletenom osmi-
com fiksiraju se krajevi Mari ner a. vrpca
postavi se tako da jedan kraj ide sa desnog prednj eg
u desni zadnji deo, a drugi iz levog prednjeg u levi za-
dnji deo (sl. 191). Tako se dobijaju dve vi-
sina treba da bude oko 1,5 m iznad Svaka
se fiksira u garabin, a on
u vrtljivi garabin na sajli. polo-
aj Marinera podesi se tako da ima malo
uzdignutu glavu. Spasilac se fiksira posebnim garabi-
nom i kripcem koji se za garabin ispod vrtlji-
vog garabi na (sl. 192).
Spasi lac pravi kripac tako to na
ne vrpce napravi osmicu i je na poseban gara-
bin, a on u garabin ispod vrtljivog garabina. Zatim se
vrpca vodi do garabina u pojasu i
339
yojnika prilikom
$pustanja
B
B
B
B
kroz njega, potom kroz gornji garabin ka do-
njem. gde se pravi i u garabin, a kraj
vrpce se za pojas. uz plet ene
osmice ili II isti garabin. .Sa tim k ripcom spasilac se
moe veoma lako kretati gore ili dole i povre-
ulaskai izlaska
ueta udotx>
i izdoboo
alFiksirooje
doboo u Sl()ite
sPQsi.ac pri r$lmu
CD -sa uzetom
t:i\ _ sQQsilacpri
W uzetu
'3' _
\v dobosu I zabio
izlozi
"" "lo
<D- osmico
ue je nametana 2"5jrJto
{kod doboo zavisi od
kvaliteteplastike iteineJ
1 2-3pAonamotcti
2 3-4 puta nomotatilel.Ul!
Trako no prsima je
pamle\1\Q
Troke preko nogu
5u ukri tene

.....
SL 189. - Fiksiranje doboa i sputanje doboa i ueta
340
Sl. 190. - Postavljanj e povredenog u Mari ner
341
8

f14'I--vrpCQ (J 8 mm
II ,
3 1 2
B
Brojevi \ 2, 3 redosled uplitanja kripca
@-osmica

glavno (J 11 mm, savijeno
pod uporrucu
150cm
vrpca
IfJ 8mm
@_-UPleteno osmica
_

ue do stene
malo
dostene
dignute suzu
jeanu
Sl. 191. - Mariner postavljen za horizontalno sputanje
Sl. 192. - Navezivanje spasioca za horizontalno sputanje
342
343
Pri spaavanju Mariner mora da lei u visini
pojasa spasioca, rukama se od stene, a nogama se
naslanja na stenu ispod _Marinera. Tako se
transportuje u horizontalnom poloaju. Mari-
nera. koje su do stene moraju biti za jedan zubac pod.
ignute, a kod spasioca normalno savijene. Spasilac dri
Mariner za ram. Za dizanje 'pored ko-
mandira grupe, treba kod nosila da stoji jedan vojnik,
dva rade na vitlu, jedan na dobou, jedan na ramu sa
uetom, jedan na uetu iz rama i na
abici (kripcu) i jedan radi na zatezanj u ueta
iz vitla (po potrebi).
U da je teret i da ue klizi, od-
redi se vojnik za zatezanje ueta iz vitla.
Transport u vert ikalnom poloaju raz-
likuje se samo po privezivanju -Marinera i poloaju
spasioca ispod njega (sl. 193). Mariner se vee du p-
lom vrpcom za gornja dva ugla pletenom
os micom, a na sredini se napravi osmica, koja se fik-
sira u vrtljivi garabin. Spasilac se fiksira u koja
povezuje donja dva ugla. Gornje dve savijaju se
unazad, a donje isprave ta ko da se spasilac dri za njih
Mariner od stene).
Ujednom sidritu moe da se die ili sputa najvi-
e 2oo m. Prilikom pr od uavanja ueta spu-
tanje se zaustavlja abicom. abi ca se u sidritu fiksira
glavnim uetom, uz kripca. Skripac se fiksira
t amo gde i dobo (sl. 194).
ue spaja se spoj kom kroz koje su .
na kraju ueta. Ako je pot rebno sputati po-
preko 2oo fi, tada se posle 200 m pravi, novo
sidrite. Pri sputanj u, ako treba menjati pravac ili gde
se prelazi preko klisure, jeda n vojnik prati Mariner
uz Dilferovog sedita (radi vojniku koji
vodi Mariner) .
344
vrpca t1 8J"m
glavno uze , nmm
duf:ine 40""OVi;eno
pod ugao neka budt l'I'dO
manji - od90" o.\'tt i od 60"
G!> _osmica sa 4 vrpce
@ _uPletena osmicasa CM! vrpce
@ -osmico
@ -upletena osmico

Sl. 193. - Nav ezivanie spasioca za Mariner pri vertikal nom
sputanju
, .
Pri sputanju treba paziti na padanje kamenja, pa
svi spasioci i moraju nositi lemove. Spasio-
ci moraju stalno biti osigurani. se vezuju
ruke uz tel o. Dizanje - sputanje os igurava se i glavnim
planinarskim uetom, garabinske Ue
se fiksira ispod garabina, a napravi u
drugom sidritu. Za sp utanje treba pet, a
345
Sl. 194. - Postavljanje kripca za abicu
Pri prelaskuu dizanje
skidose1namotaj
5- 6x upleteno

- osmica
'8'
-
osmice

_
ever
a)Raspored
ljudstvo
prilikom
dizanja CD

Sl. 195. - Duanie povredenog
bHzgled

ko(io!'09
doboso l
vitla u
normalnom
poloaju
\
. veu se
preko sve
tri vrpce.
B
- osmi ca
IQ'\ _gsiguravajuci
evor

(0-- - O
. 1x
2x .... O

izrade kripca
-
-
-
b!ZClVTietak-
-fi ksiranje
kripca .
346
347
uesenostCl'llja
rama za uei
ooboa
Sl 196 _ Fiksiranje vitla, i prelazak spojke preko do-
. . OOW
349
Kornpl:o- kolespender
t-:!cin prelaska spojke
prekodoboa ili vitla
Zavreme prelosk,? sp?jke
je nazablCl
fiksiranja nogu
Spojka
oo
ivicu stene
aJlzgted postavljenog vitla u
poloojJ
PANJA ! ue moe da
vitlo ilivrpcu
clKretanje preko. v
bubnja-doboso i
348
za dizanje sedam vojnika, i komandira (ne
se vojnik kod nosila).
pri dizanju Mari nerom grupa se deli
tako da vojnici jedan i dva rade na vitlu, vojnik tri radi
na dobou, radi na ramu sa
uetom, pet na uetu iz rama i na abici, est
je komandir grupe, a vojnik sedam radi na zatezanju
ueta iz vitla (sl. 195).
Vojnik jedan i dva pripremaju vitlo za rad i postav.
ljaju na ivicu stene (sl. 196). Za
vitla potrebno je pobiti dva klina ispred, na udaljenosti
1-2 m u obliku slova . V, i noice vitla, kao
klin (sl. 195). za na rub stene
pobijaju se jo dva klina neto ispod ruba stene i ko-
riste dva klina od vitla, jer su za kornja-
potrebna dva klina napr ed i dva klina pozadi da se
ne bi pomerala. U ist o vreme vojni k tri pobija klinove
za sidrite. Kad su klinovi pobijeni i ue pripremljeno,
vojni k tri pravi sidrite, s tim to mu komandir daje
pravac za to vreme vojnik pobija po-
seban klin, za njega ram sa uetom
i priprema ga za kroz do bo i kasnije kroz
vitlo. Vojnik tri kada je napravio sidrite i u njega po-
stavio dobo (matica na garabinu okrenuta je
nagore) post avi u rupe na dnu doboa jo dva garabi-
na Tada vojnici jedan i dva duom vrpcom
spajaju vitlo za dobo (sl. 195). U postavljene garabine
na dnu doboa vrpcom se osmica, a onda se slo-
bodni kraj kroz rani vitla sa gornje strane
(kroz garabin i ram se dok se ne potroi po-
vrpca duine 20 m), a zatim se to uz ram vitla
zavri sa Dok vojnik jedan
to zavrava, vojnik dva uz pletene osmice pri-
vitlo za donju Zatim se na istoj vrpci
napravi osmica na oko 15-30 cm od vitla, a drugi kr aj
Sl. 197. - Spajanje polov ica nosila
sa spolne strarll!
nosila pre
YezM:qa b<lro
cl Vezivanje ombiJontnog tvoroi
izgled50 unutraJnjestrane
@ -l4lIeleri biCeV Mr
\kroj jenatnAfOSljDj $tn:Irl]
spajanja ",pomuo",",l lom..
"""'" ....,
Mari ner se za saj lu. On se ponekad, uz
garabinske moe spustiti uetom, pri
ga prati voj nik uz Dilferovog sedita - da
ga u da se u steni. To se radi
samo kada treba to pre iz st ene i
transport ovati. za vreme rada vojnici moraju biti os i-
gurani u sidritu, a sva oprema privezana, da neki njen
deo ne bi pao.
Komandi r koordinira i kontrolie rad grupe. Sed-
mi voj nik ili komandir rade na sidrit u sa uetom koje
predstavlja dodatno osiguranje. Komandir da
li di zati ili sputati. Ako se
spu ta na preko 200 m, da se na
razdaljini pr avi novo sidrit e.
ue nast avlja se tako to ga
vojnici tri i dre na 20 cm od
se kroz garabin II klinu za vitla,
Posle toga ide se ka osmici i se kro z zamku,
zategne i zavri se sa tri (sl. 195).
. ? ok su vojn ici jedan. dva i tri to pripremali, vojnik
posle zavretka rada sa uetom pripre-
ma novo sidri te i u njega postavlja glavno ue sa ga.
rabinskom ili sa Isto tako, od
ostatka ue ta od glavnog sidrita ili od pripremlje-
nog ueta priprema kri pac za abicu (sl. 194).
Posle zavretka radova ue se
kroz dobo; pa kroz vitlo (sl. 195). ue
se tako da pri podizanju ula zi sa donje, a izlazi
?a g?rnje strane; pri sputanju ulazi sa gornje strane, a
izlazi sa donj e s trane. Treba paziti da se ue ne
ukrsti ili ne Ako se koristi dobo,
onda se ue 2-5 puta, zavisno od
mase, a ako je dobo drveni, onda se u
urezane ' lebove, U vitlo se ue tako da
se prvi pramen od uvodi sa gornje pred nje
(des ne) strane, a izlazi ka dobou s a gornje
zadnje (leve) strane. Koliko se puta omotati oko do.
bo a, t o zavi si od materijala, od kojeg su napravljen e
povrine i od mase koja se podi e. Oko
nog doboa dovoljno je ue omotati 2- 3 puta (ponekad
je dovoljno omotati jednom), a oko metalnog 2-4 puta
Dok se sve to postavlja, vojni k pet radi na Mari-
neru, a pomae mu i komandir. On prvo spaja oba
dela Marinera- u jednu celinu, a zatim na
spoju del ova vrpcom, s tim to
i zavrava sa unutranj e strane, luka i
rama (sl. 197). Posle toga priprema se vrpca
za spu tanje Mari ner a. Ispod vrtljivog garabina, po.
kr ipca, navezuje se vojnik koji prati Mar iner.
Dok je vojnik pet pripremao Mariner, ostali voj.
nici su pripr emali ue za sputanje do povre-
350
351
Sl. 198. - Nameta nie spasioca u ranac za spaavanje
,
t
" mm
_ ""'-iMgorobin
- ;avni garebin
-------
_ telitno
.n.
ooromenico seOiSto
wroC.ki pojl1s wezcn
vtptom
Seditt l Ospasioc.a
..
blProvljenj eincrmetSlIljt
l a spasiocauveroe!! 1 POJ OS
dobo a, da ne b i prikletili prste sajlom u dobou. za
to vreme vojnici jedan i dva spajaju ue (ali ne
dok se ne postavi abica).
Vojnik pet uzima abicu koja je privezana
kripcom za sidrite, stavlja je na ure ispod vit-
la: to dalje pri podizanju ili uz samo vitlo pri spu-
tanju.
Vojnik jedan i dva iz rama uzimaju jedan klin i
spojku koj u rastave i n a opisan spoje dva
ueta. Spojka se sa svoja dva uzduna kraja
preko bubnja, a ne preko zavrtnjeva (sl. 196). To kr e-
tanje se reguli e ta ko to se abice rastereti
ue i kri pcorn pol ako poputa ili die bar za
1,5 m. ue mora st alno da se po dobou,
ne srne sc skinuti dok se ne zavri celokupna radnja.
Lake (slomljena ruka) di u se ili spu-
taju u planinarskom rancu za sputanje. Sa prednje
strane u sedite ulazi spasilac (sl. 198), a pozadi name-
ta (sl. 199). Preko ueta i garabina
spasilac je vezan za vrtljivi garab in ispod kojeg
novi garabin i II njemu pravi kripac koji vee za svoj
pojas, isto kao i kod Marinerae, On mu slui da II slu-
potrebe pomae tako da se
njega podigne gore, odvee iz Gramingera i ukazuje
zatim se nazad i polako sputa kripcorn,
se i komanduje da se krene.
Brzinu kretanja Marinera i - Gramingera reguli-
e onaj koji se nalazi uz a komandir regu-
lie rad u grupi . Bezbednost voj nika i u pr-
vom je planu pri spaavanju. Treba upotrebljavati
samo gara bine sa maticom, a umesto klinova mogu se
koristiti jaka stabla, iljci, i sl.
Kad se na dno stene ili na stazu, za Mari-
ner se (sl. 200), a ako to konfiguracija
zemljita ne dozvoljava, Mariner se nosi II rukama.
352
353

,
,
-,
,
-,
-,
355
,
,
SI. 200. - na _Mariner
ga nose vojnika. se montira
tako to se sa obe strane stave viljuke i u njih
sa Ako ima transport ispod ste.
ne preuzima odmorna grupa vojnika. treba
pitati kako se i kontrolisati njegovo stanje.
I
I
u glavni
a)Nomettanje
p..
u ranac
blIzgled spasiocaI
pow"""" '"
st rC1I"I!. privezanih
u terce
B----glovno uie
1'-1-_ - vrtljivi garab!n
trnka seditta
ITA>../ uS\IOm 9arabinu
V!I.-Jf\-- knpcc za spasioca
vie sed i!ta u
glCJYni garabin
clRedosled u glavni garobin
Redosled zakcXivonja \I!OmQ je\clan
prilikomuzimanja usteni
Sl. 199. - povredenog .i redosled
gambin
354
. 356
Spaavanje sa stene II zimskim uslovima isto je
kao i u letnjirn, s tim to se posle sputanja u podnoje
stene stavlja II AKl i tranportuje II
dolinu da bi se to pre stiglo.
za tee mesta II hitnim i tekim
jevima za spaavanje se kori sti helikopter (sl. 200a). Na
helikopter ne treba pri slabim vreme nskim
uslovima. Prilikom traenja helikopt era treba dati pod-
atke o: broju i stanju mestu sletanja (nad-
morska visina), vremenskim uslovima, pravcu i
vetra, magla. kia. led. vidljivost u horizontal-
nom i vertikalnom pravcu i o uslovima sletanja. za sle-
tanje helikoptera priprema se prost or l4xl 4 m. a u
krugu od 30 m ne srne biti Prilikom sletanja
komandir grupe pomae pil ot u tako to staje 10 ill od
mesta sputanja helikoptera, tako da mu vetar duva II
(he liko pter u pravcu vetra). Zastavicom
ili nekim delom komandir signalizira pra-
vac duvanj a vetra Rukama se signalizira pilotu da li se
moe spustiti ili ne, pri dlanovi okrenuti nagore
di zanj e. a nadale sputanje. heli -
koptera trai se dizanjem obe ruke iznad glave. Ako
nije potrebna. znak se daje di zanjem samo. des-
ne ruke.
. l ) Spaavanje ljudi zatrpanlh u snenlm lavinama
Zatrpani II snenim lavinama spaavaju se tako to
se posle odronjavanja lavine postavlja osma sa za-
datkom da prati eventualnu pojavu novih lavin a i da
o tome obavetava ljudst vo koje se nalazi na odronje-
noj lavini. Pored toga, mogu se uputiti 1-2 vojnika iz-
nad lavine. radi kvaliteta i snega.
te za ponovno odronjavanje. To se radi
kada je osmatranje oteano, kada uslovi za odronjava-
357
nje jo postoje i kada se spaavanje vri na velikoj la-
vini, pa je potrebno angaovati broj ljudi.
Svi koji se pod snegom moraju biti prisebni.
Ne smeju suvine pokrete. niti bez prestanka do-
zivati II jer je to nepotrebno zamaranje i tro-
enje dragocenog kiseonika. Glavu treba postaviti u to
prirodniji poloaj. U normalan poloaj glava se dovodi
iskopavanjem snega oko nje, i to rukama - ako je to
Treba nastojati da se glava namesti to pre II
prirodan poloaj. Ne treba se opirati spavanju jer pri-
likom spavanja organizam troi mnogo manje kiseonik,
a to moe spasavanje ivota od sigurne smrti.
Onaj koga zahvati lavina treba da nastoji da ostane to
blie vrhu, po i van lavine, da bi ga to lak-
e pronali.
Prilikom javljanja o moraju se dati podaci
o mestu vremenu i okolnostima II kojima se
ona dogodila, broju i imenima lica koja su zatrpana i
ime lica koje to javlja. Primalac poruke mora utvrditi:
kada, gde i kako se dogodila i koliko ljudi je
zatrpano.
Priprema ekipe mora biti to
Tome doprinosi i to potpunija prijava o na-
kon koje odmah izdavanje zadatka i izrada
zapisnika.
Komandira odeljenja i komandanta je-
dinice obavetavaju po dokumentima za takve situacije
koji se nalaze kod deurnog kasame. Ako se radi o ve-
akciji, treba obavestiti susedni garnizon, prvu sta-
nicu gorske slube spasavanja i, ako je vreme pogodno,
poziva se za to namenjeni helikopter.
Pored zimske opreme koju spasioci nose, tre-
ba pripremiti i lavinske sonde, lopate i svetiljke, opre-
mu za markiranje, radio-stanicu, specijalni lekarski
komplet za spaavanje, hemijske za grejanje, pri-
358
I
.1
I
bor za kuvanje sa rezervnim gorivom, lavinsku uad,
}}AK.I kanadke ili motorne sanke sa dovoljnim
brojem toplotne jastuke na istiskivanje
vazduha, dovoljan broj uadi za osiguranje,
cepine, testeru rcp, sekire, ator i megafon.
Po potrebi, grupa se moe podeliti na prethodnicu
i glavninu. U prethodnici idu sa lavinskim psom,
lekar, komandir odeljenja kao akcije i
ako su jo pri snazi. Opremljeni su sondama i sa ne-
koliko lakih lopata. Ako helikopter sudeluje u akciji,
on do mesta prebacuje sa lavinskim
psom, lekara i U glavnini se ko os-
matrati helikopter dvogledom i ko biti zadnji i pred-
zadnji u koloni.
Kada se do mesta (lavine), prvo se
na 10-20 m dalje od nje odlau oprema koju vetar za-
hvata tek poto preko lavine i odnosi miris u
stranu od lavinskih pasa. (Psi koji se nalaze na lavini
ne smeju da ni jedan drugi miris sem onoga iz
lavine). Poto se spasioci malo odmore, akcije, na
osnovu dobijenih podataka, uz iskusnih drugo-
va i na osnovu svog iskustva, skicira plan rada,
u koji unosi sve vane podatke o lavini, kao to su: staj-
na mesto nestanka zatrpanih, mesto gde se na-
deo lavine zaustavio (odlagalite) i priblinu oko-
licu na kojoj bi se mogli zatrpani.
Na mestu traenja zatrpanih postavlja se
priprema se oprema i postavlja ator. Nakon toga,
akcije spaavanja, pri od-
mesto sklanjanja u da do novih la-
vina. Tri spasioca obelee lavinu. stajnu i mesto
nestanka ljudi markiranim zastavicama ili usput ubra-
nim
Kad se to zavri, akcije povrinski
pregled lavine. Pri tome veoma su psi (kojima
359
se daje prednost u traenju). Ako se sa povrinskirn
pregledom nije uspelo, odmah grubo sondi ra-
nje. U neuspeha grubo sondiranje se ponavlja,
a svaki pregledani deo lavine se obeleava, Ako ne
uspe grubo, prelazi se na fino sondiranje. Svako mest o
na kome se neki predmet mora se
akcije s vremena na vreme smenjuje spasio-
ce. U toku sondiranja pri ruci mora stalno biti lopata
i rezervna sonda, jer u da se net o oseti pod
sandom, ona se ostavlja II snegu, a uzima se druga.
Ako se sondama ne dolazi do tla, moraju se kopat i uz-
duni kanali (nikako da bi se kliza-
nje ili nastajanje nove lavine.
Ako je pozvan helikopt er, akcije mor a u bli-
zini da odredi i naredi mesta pristajanja.
Ako se i pored svih radnji zatrpani ne
spata vanje se nastavlja sve dok se ne te lo i
poslednje rtve. Pri svim radnjama treba bespogovorno
izvravati akcij e i biti disciplinovan do
zadnjeg trenutka akcije.
Grubo sondiranje vri se tako to se vojnici po-
stroje u vrstu i pokau im se mesta sklanjanja u
da lavina Odredi se koji vojnici ostavljaju sonde
za obeleavanje (srednji i zadnji), a koji ih nose sa so-
bom. Odred i se srednji vojnik i od njega se levo i des-
no ostali vojnici, tako da rastojanje od sto-
pala jednog do stopala drugog vojnika bude 25 cm, a
vlastitih nogu 50 cm. Tada akcije dolazi
ispred srednjeg vojnika i nekoliko koraka imad, tako
da moe sve da vidi ikomanduje . PRIPREMI SON
OlJe. Na tu komandu vojnici potreban broj
naka (ako to nisu i donose sondu ispred sre-
dine tela. Na komandu U SREDINU SONDU POBO-
DI. , vojnici pobijaju sondu do d ubine i ako
osete da se neto nalazi ispod vrha sonde, izvetavaju
360
. ,
akcije. Ne Je, sonda se ostavlja na
tom mestu, uzima druga i nastavlja dalje traganje, a
druga grupa otkopava du sonde i izvetava ak-
cije o rezultatu.
Da bi se krenulo napred, akcije komanduje
SONDU VADI., KORAK NAPRED (korak je 75 cm).
Kada su vojnici jedan korak, komanduje se
. SONDU POBODI. Vojnici pobijaju smdu ponovo isp-
red sredine tela i sve dok se sondira srednji voj nik od-
rava pravac. .
Fino sondiranje razlikuje se u pobadanja,
odnosno po tome to se sonda pobada tri puta iz jed-
nog poloaja. Nakon svih pripremnih radnji koje su
iste kao i kod grubog sondir anja, akcije za
tak sondiranja komanduje PORED LEVE NOGE,
SONDU POBODI, dok u koraku ta ko-
manda glasiti LEVO POBODI. Vojnici pobadaju son-
du po red leve noge iznad prstiju stopala. Da bi se pre-
lo na pobadanje, komanduj e se . SONDU
VADI. na t o vojnici vade sondu iz snega. Kada svi iz-
vade sondu komanduje se . SREDINA., na to vojnici
moraju pobiti sondu ispred sredine tela, II visini vrha
stopala. Ponovo se komanduje . SONDU VADI., na to
vojnici ponovo vade sondu iz snega Kada to svi napra-
ve, komanduje se . DESNO. , na to vojnici pobadaju
sondu pored desne noge, iznad pr st iju stopala. I tu je
postupak ist i ako se neto kao i kod grubog
sondiranja Da bi se cela vrsta pomerila napred, ko-
manduje se . SONDU VADI ZA STOPU NAPRED. na
to vojnici za stopu napred, to jest za 25 cm.
Tada se ponavljaju komande LEVO POBODI. i sve
tako dok se sondira. I tu srednji vojnik odrava pravac,
Finim sondiranjem vojnik ' pobija sondu svakih 25
cm, t o iznosi 25 uboda na jedan kva dratni metar (dok
sam vojnik ima 15 uboda na jedan duinski metar). To
skor o 99% u traenju.
361
, Lavinski pas zbog svojih prirodnih osobina ima
prednost pri spaavanju. On je za sada najuspe niji spa-
silac. Po brzini u pretraivanju zamenjuje 20--30 vojni-
ka. Njuh mu je milion puta razvijeniji nego kod
Pod rukovodstvom dobrog pas veoma sigurno
pr etrauje, pa zat o ima prednost u traganju. Grupa od
20 vojnika za grubo sondi ranje jednog hektara lavine
utroi 4 sa ta, a pas to zavri za 20 minuta. Pri finom
sondiranju jednog hektara vojnici utroe 20 sati, a pas
samo 1-2 sata.
zatrpano lice otkopava se paljivo radi
od povreda U se to radi
a kada se u blizinu tela rukama. Prvo se utvrdi
gde mu je glava, pa se otkopava pr ema njoj . Kada se
do glave, se di sajni organi i, ako je po-
trebn o daje se d isanje, dok je vojnik jo u
snegu primenjuje se samo usta na usta ili usta na
nos.
Poto mu se oslobode glava i ramena, zatrpani se
ne srne iz snega, jer to moe imati tee posledice,
ako mu je Zato zatrpanog
treba celog os loboditi od snega i postaviti ga u nosila
ili II Dalje spaavanje i transport po
uputstvima leka ra.
U da se zatrpani ne na opisane
prokopavaju se kanali irine jedan metar. Za taj
rad vojnici se postavljaju II vrstu, na rastojanju 3 ID je-
dan od drugog. Kanal se kopa kroz sneg do dna ili do
visine koja se naredi. Pri tome treba imati II vidu da
sneg moe da bude toliko nabij en, da se, pored lo
pate, morati upotrebljavati i kramp. Treba vodit i
na da se zatrpanom ne nanesu povrede.
Pored uzdunih, mogu se, u krajnjoj nudi, kopati
i rovovi. Njihovim kopanjem stvara se
za ponovno pokretanje lavine i novo zatr-
362
pavanje ljudi. Kada se iskop a nekoliko kanala, pristupa
se grubom, a ako nema uspeha, i finom sondi-
ranju,
2. SPASAVANJE POMOCU PRIRUCNIH SREDSTAVA
za spaavanje u planini, u nedostatku formacijskih,
se i sredstva. Ona se dele na
sredstva za spaavanje i sredstva za transport.
l ) Sredstva za s paavanje
U sredstva za spaavanje spadaju sredstva koja slu-
e za iz stene. se od
glavnih i uadi i garabina. za se
koriste razne vrste kripaca, a za sputanje ili
dupla garabinska a moe se upotrebiti rogat-
ka ili osmica
Posle ukazivanja prve komandir
da li se sputati ili se
sputa i die na isti kao pali Dok deo
grupe radi sidrite, drugi deo od sputenog ueta izra-
improvizovano sedit e - to se radi samo ako se
poseduj e pojas (sl. 201).
Ako je samo jedno ue sputeno, tada se na 8 m
od njegovog kraja napravi osmica, a zatim se ostavi
oko tri metra ueta i uz i gara.
bina se za pojas spasioca. Posle toga ostavi se
oko 2,5 m ueta i napravi osmica koja se u ga.
rabin u prvoj osmici. Od 2,20 m preostalog ueta u pojas
uplete se osmica. Na taj su i povre-
i spasilac privezani za ue, to nije dovolj -
no, jer se prilikom moe desiti da se povre-
vojnik ljuljati. Zbog toga se
363
- csmicc
@-upletena osmice

2,5m 2m
mesto poj asa
IXNredjenog
mora privezati za telo spasioca (izvriti fiksiranj e po-
Privezuje se vrpcom od koje se
pravi zamka i se da se na sredini
ukrs ti. Zatim se ukrteni deo prebaci preko glave i r a-
mena . a II zamke koje idu sa leve i desne
strane ruka i spasioca, da II toku
transporta ne bi skliznule. Sa prednje strane spasioca
priveu se zamke jedna za drugu. Kada se sve to n a-
pravi, a grupa koja radi na sidritu obavesti o sprem-
nosti za ili sputanje, tada se odveu sva osi-
guranja u sidr it u kod (koje je sluilo za
samoosiguranje) i uzima oprema iz njega.
-no.JlonskJ bor
-osmlco fiksiranj e
vezanj e u pojas

1' - redosled Izrade fvorova
<!) - OSrrko
@- bIte'l Mr
l m
""jo>
spasioco
l ,
l . ,
U poj as

Sl. 201. - l mprovizovono sedite napravljeno od
pojasa
mesh> poj oSQ
spasioca
Sl. 202. - l mprovizovano sedite od dva uieta
364
365
Sl. 203. - Improvizovano sedite
A,ko se radi dva ueta, jedno od njih se pust i 2,5
fi duzme za spasioca, a drugo 2 fi za i na
tom. napravi se osmica sa oba ueta (sl. 202).
Kraj uzeta od '2,5 fi vee se II pojas spasioca pletenom
osmicom, a net o iznad nje pravi se koji se
II garabin, a on II pojas. U visini glave spasioca na
pravi se Prusikov od vrpce, se
kraj pletenom osmicom II pojas. i
Prusikov slue za regulisanje visine spasioca II od-
n?su na i on na sredinu Na kraju
uzet a od ID se osmica II pojas. I II
tom se mora privezati za spasioca.
Ako se ne raspolae pojasom (sl. 203), a
raspolae uet om i vitlom, onda se na oko 10
28
4.
2,5m
- oemcc
@ -dcctc osmica
i
fi od kraja ueta pravi osmica, zati m se na 2,5 m pravi
dupla osmica pa ponovo na 2,5 m osmica - te
dve os mice spajaju se garabinom koji se u vr tlj ivi
garabin na uetu. Posl e t oga na delu ueta
koji je os tao (duine oko 3,5 m) napravi se dupla os-
mica koja treba da bude udaljena od osmice oko 2 m.
Pot o se napravi donji deo pojasa, pravi se i gornji
deo - prsno vezivanje (sl. 204). Radi se od vr-
pce duine 5 m. Vrpca se uzima u levu ruku, a slobod-
ni kraj od oko 0,5 m ostavi slobodan, dok se dui
kraj uzima desnom rukom i obavij a dva puta oko grud-
nog koa. Zatim se na onom kraju od koga se
obavijati oko grudi pravi najlonski tako da gornja
zamka ostaj e slobodna, jer se pravi samo sa jednim
pramenom. Dui kraj vrpce pr enosi se preko desnog
ramena. Na sredini se ispod oba kraja vr-
pce i vrati napred preko levog ramena. Na se
vrpca moe zasukati i ispod oba kraja vrpce.
Kraj vrpce koj i se preko levog r amena provla-
se kroz najlonski na prsima i zavrava se sigur-
nosnim koji obuhvata oba kraja vrpce. Mogu
se napravit i jedan, dva ili tri sigurnos na to za-
visi od ost atka vrpce. Slobodan kraj duine oko 0,5 m
privee se za uz pletene osmice ili

vrpca za regulisanje visine u sedit u na-
vezuje se za glavno ue Prusikovog a II
prsno vezivanje uvezuje se pletene osmice.
Prusikov se kod postavlja toliko viso-
ko da ga on ne moe dohvatiti rukom, dok kod
spasioca mora biti na dohvat ruke - da bi se mogla re-
guli sati visina II odnosu na
Pored improvizovanog Gramingerovog sedit a,
moe se praviti improvizovani Mari ner, koj i moe za-
roeniti pr avi Marine r, samo ako se ne radi o teim
366
[
367
povredama (kada se mora
Marinerorn ili kanadkama (nosila Marineru ),
Improvizirani Ma r iner se od
nog ili glavnog ueta duine 40 m (sl. 205). Na kraju
ueta napravi se osmica, pa se zmijasto poloi na zem-
lju. Na mestu gde se nalaziti noge zamke su ue, a
sve t o se ide blie ramenima, one su ire. Uvezivanje
od stopala, poto se prethodno po-
legne na ue i t o tako t o se kraj sa osmicom stavlja
preko stopala na prednju str anu, zatim se uzima prva
zamka sa leve strane i kroz zamku osmice. Na
kraju se uzme zamka sa desne strane, kroz
levu i tako nastavi do ramena. Tu se kraj ueta provu-
kroz zadnju zamku i pletenom osmicom u njoj
vr sti oba ramena. Oko glave se st avlja trouglasta ma-
rama, od pelerine ili neki drugi deo
kojim se moe glava.
Ovako pripremljen, se navezuje na ue
ili ue tako t o mu se zajedno sa
vrpcom veu prsti noge i pojas, kolena i prsa i na kraju
glava sama za sebe. Te tri zamke
rova i sa glave osmicom mogu se spojiti u jedan gara-
bin, za ue kojim se ili za ue. Zbog pre-
velikog broja (tri od Mariner a i jednog od
ueta) oni se mogu raspo delit i u tri garabina,
ako ih imamo dovoljno. Spaj anj e u tri garabina vri se
tako to se na vrpcu od prstiju noge i pojasa
post avi jedan garabin, a na vrpcu od kolena,
prsa i glave drugi garabin. Kasnije se ta dva garabina
spoje sa u koji je vezano ue ili
ue. Posle navezivanja drugovi sa vrha stene, u z
kripca, garda ili garabinske -
sputaju
U da se i spasilac sputaju sa vi-
sine od 40 m, u ad se moraju nastaviti, a to se
I
I
zadnji deo
1.
prednji deo
/
f
dolazak vrpce
re ,,,"o \
prednji
d"
Sl. 204. - Prsno vezivanje
c) lzgled gotovog prsnog
a ujedno i improvizovanogverackog pojasa
blPoCetakizrade najlonskog evora
alPoietak prsnogvUMm;a
368
369
Oo
bl
pletenice
a) Zaustavljanje sputanja i pravljenje
i sigurnosnog
radi tako to se zaustavi sputanje i sa
krajem, ispod garabina, napravi se i sigurnos -
ni (sL 206). To se napr avi tako da je mesto budu-
spajanja udaljeno oko 5 m od garabinske
Posle toga na uetu napravi se Prusikov
od vrpce. a u garabin od
kojeg praviti pletenicu. Kada se ustanovi da ple-
tenica dri ue, spaja
se novo ue, zatim se razveu sigurnosni i
vor i postepenim proputanjem kroz Prusikov na-
stavljeni deo uet a treba da na oko 15 cm od ga-
rabinske
cl Navezivanje za
ue il i ue
al Pravljenje zamki
bl Uvezivanje '
Sl. 205. - Improvisovoni . Mariner
Sl. 206. - Produia vanie ui eta
; 370 371
d)Ranac i tapovi
bl Uvijeno i
c)Ranac i cepin
alSmatana ue
Sl. 208. - l mprovixovana nosila
nosila: smotano ue, od platna sa omotanim ta-
povima, ranac sa cepinom i ranac sa ta-
povima (sl. 208). Od motke duine 2,5--3 .m i at orskog
krila, ili mogu se napraviti nosila. Po-
stoje i nosila od vrpci i motki, te improvi-
zovana nosila - vlake.
Vojniku spasiocu nije potrebna da bi po-
postavio sebi na i preneo na
mesto (sl. 209).
Nosila od bluze ili koulje prave se tako '
to se rukavi uvuku unutra, kroz njih se mot-
ka duine 2,5 ID i na irini se
motke.
2) Sredstva za transpo rt
Posle (sputanja), treba
transportovati. To se, uz formacijska, moe obaviti uz
improvizovanih sredstava, koja se na
terenu. Radi toga unapr ed se odredi da jedna grupa
bude uz druga ga a priprema
SL 207. - Prebacivanj e nastavljenog ueta preko garabinsk.e
Posle toga pusti se da Prusikov uhvati ue a
spoj pre"baci se kroz garabine i ponovo
garabmska s tim da je to blii garabini-
ma (sl. 207). Kad se proveri da dri, ue se pro-
puta Prusikov dok se ne optereti garabin-
ska a zatim se pletenica, Prilikom
r asplitanja, vrpca polako se poputa da bi se
trzaJI.' vrpca mora bi ti dovoljno duga
da, l se garabinska opt ereti u potpunosti
u ru ci otane njen deo koji ide pr ema Nako n
toga razyee Prusikov i skida vrpca
sa noseceg uzeta.
372
373
o- osmica
-
bl IJZdunog vezivanja motke
dlzavretak u:zduinog veziYar1a
c) zatezanja uzdunog vezivanja
al Vezivanje na motku
Sl. 21Oa, b. e, d. - h it nog vezivanja za improvizovana nosila
a)Ue nametena spasiocu na postavljen u ue
Sl. 209. - nametania na savijeno ue
Nosila od vrpci i motki se tako
to se prvo motke, prema slici 210,
a zatim se plete unutranja mrea (sl. 211). Kad je isp-
letena mrea, II zavisnosti od povrede, pod glavu se
moe ranac, a isto tako pod kolena
zavisno od raspoloivog materijala mogu se praviti
i nosila. U zimskim uslovima nosila se prave
od sa mreom ili bez nje.
Da bi se napravila improvizovana nosila - vlake od
dva para bez mree, potreban je garabin,
tiri vrpce (dve od 5 m i dve ne od 3
m), dva para i tapova. Prvo se postave vanjske
i na vrhu spoje u jednu zatim srednj e,
koje se, spajaju u istoj (sl. 212).
se spajaj u garabina koji se na vrhli po-
stavlja sa maticom okrenutom nagore. Za garabin se sa
374
375
Prvi oplet nvee rodi se:
lavinskim uetom ill
porno6w:lmvrpeom
@w krini vez
@> - uPletena osmica
izrode nosio -prvog mreie
postavlja se
samo koda su UZCkJnt motke
slobe. po bi ;" ...;010--
plpa mrda
fl Zatezanje krinog veza
g) zavravanja krinog vezivanja
(V- osmi ca
-
ej vezivanja
SI. 2IOe, f g. - krinog vezivanja za improvizovana nosila Sl. 211a. - ti rada improvizovanih nosila
. 376
377
378
bll'lXelok I l Cl\ll'etok drugog oplelo ""tle
Uzd,#ni oplet
mreu l ovr,ioVQ $e
uplf.t enim
no pre&:i
@l - up\t ten biUY evor
cllh:dutni t reB oplet mrtie
SI. 211b e. - Izrada improvizovanih nosila
I
j
.0 -osmica
DijQgonale se zategnu istovremeno lkripcom I zavrll
sa dvo. l:tora.
Na nosila se postavi zamko.lcoja se stavlja prekarumena
l VfQta, Q iza vrata I p3drnetac da ne tuljci pri noJenju.
dllzgted donje strQne nosila
SL 211d. - ti rada improvizovanih nosila
379
Sl. 212. _ l mprovaovona nosila - vlake sa dva para
se i ostali vezovi. Sa svih vezova preC?stali kraj
vrpce spaja se na sred ini - da bi
iste ir ine. Na garabin se
tapovi sa krajem ueta koji je ost ao od pletene
Garabln
Swka smueka zatee se posebno
oko outomDta $ l so
dva Mfa. zavriaYCI .
bl Zatezanje vrpcl
Garabin sa ,
....... vrpee
o \l
--
el b:gled rnpn,viz:OV'CIIlih nosila od jednog paru
Sl. 211e i f. - Ierada improvizovanih nosila
desne strane pletenom osmicom druga po-
vrpca Ona se dalj e vodi ka glavi veza oko koje
se pravi krug, pa zatee uz kripca i na kraju
sigurnosnim Posle toga na isti
380
381
osmi ce, a ako je jo je bolje da se t apovi pro-
vuku kroz zamku osmice, pa
Nakon toga se krst astim (ambulantnim) zateg-
nu ta dva tapa jedan ka drugom - oni nam slue kao
ograda, a uz njih priveu druga dva tapa koji sluiti
za nosila. Na kraju tapova koji idu preko
postavi se ranac i privee za tapove vr-
pcom. Tom vrpcom napravljena je ograda i naslon za

za izradu improvizovani h nosila - vlake od jednog
para sa mreom II sredini potrebno je jedno
lavinsko ue, est i jedna dua vrpca,
par i par tapova. Mrea se isto kao i
kod nosila, s tim to se tu spajaju i tapovi. Po-
sle toga od due vrpce napravi se zamka,
koja se za tapove na repu a slui za
lake Zamka se post avlja na telo
spasioca tako to on u taj po lukrug i prebacuje
sredinu zamke pr eko glave na vrat, tako da idu
od tapa ispod pazuha, preko grudi, prema vratu i pre-
ko vrata (desni kraj sa desne, a levi sa leve st rane). U
rukama se dri slobodni deo t apa kojim se regulie vi-
sina glave na nosilima pri likom noenja -

3. KOMPLET ZA SPASAVANJE
U kompletu za spaavanje (sl. 213) postoji vitlo, ga-
rabini, ue duine 65 m, ue, bloker i kotur od .
kojih se mogu napraviti razne vrste kri paca, kao to
su: kripac za palog ili tereta; kri pac
za dizanje lakeg ter eta i kripac za tereta na
polovini ueta. '
382
-
I (] [)
Sl. 213. - Komplet za spaavanie rolg1is
Vitlo za spaavanj e (sl. 214) jeste najsigurniji spa-
Ne trai posebno odravanje, jer su
unutranji delovi zatvoreni i trajno podmazani. Delovi
su mu sigurnos nim maticama i dodatno
osigurani hemijskim Radi na principu
ueta omotanog oko bubnja. koji se II jednom
smeru. Ue prolazi kroz zatvorene vodilice koje
vaju ukrtanje ili spadanj e ueta sa bubnja. Vitlo se
moe opte retiti silom od 2.000 kg, a standardna duina
ueta razne manevre.
Spasavanje vit la (sl. 215)
izvodi se tako to se ono garabi-
383
I
7 1---1'
SL 214. - Komplet vitla za spaa-
vanje
I - ue , 2 - sidreni garabi n, 3 - f U
za dizanj e, 4 - za ue, 5 -
6 - gara-bin, 7 - poliami dna ue, 8 -
kolot ur , 9 - ovalni garabin
8 ;---- -11.
O
MESTOGOE SE
9 ;---- -1.1
384
na i ueta za i sigurno sidr ite. Osobu
koja se spaava treba za pojas uz po-
garabina. Prilikom spaavanja, spasilac dodatno
osigurava, tako to proputa ue kroz sigurnosnu spu-
talicu ili nonu penjalicu, jednom rukom, a drugom re-
gulie brzinu sputanja. Osiguranje je neophodno u slu-
da se spasiocu dogodi neto jer u
tom sputalica ili penj alica automatski zaustav-
lja spu tanje. Pri osiguranju nonom penjalicom bloki-
rana odmakne se samo toliko da do-
dirne telo penj alice. Postupak je potpuno isti kad je
vojnik-spasilac na zemlji ili na steni (spasavanje od oz-
do ili odozgo).
duplog ueta visina sputanja
je polovina duine ueta) se spaava tako
to spasilac namest i vitlo u sidri t e i ue za ve-
pojas, a na slobodnom delu ueta namesti sigur-
nosnu sputalicu ili nonu penjalicu, koja je vezana po-
vrpcom na njegov pojas (sl. 216). Jed-
nom rukom regulie brzinu sput anja na slobodnom
uetu, a drugom dri sputalice ili palcem odmi-
blokiranu na nonoj penjalici .
Spaavanje j ednim uetom korite-
nje cele duine ueta (sl. 217). Pri spaavanju na ovaj
vitlo ide sa spasiocem, zbog se mora okre-
nuti za 180' , kraj ueta velikog ga-
rabina (150 x 20 cm) za sidrite, a vitlo garabinom za
pojas. Rukom se dri slobodni deo ueta. No-
na penjalica ne koristi se kao osiguranje, jer bi se mog-
la zaplesti u vitlo, pa se ne bi mogla otpustiti. Obavez-
no je osiguranje spu talicom, koja je povezana vrpcom
za pojas, s ti m to je ue namotano na sputa-
licu na poseban samo oko vretena.
385
slobodni
deo uetc
---
Sl. 218. - Podizanje samog
sebe vitla
Sl. 217. - Spaavanje Sa
jednim uetom
-,-stobodni deo
uzeta
I
I
\
,
slobodni deo
-ueta
Sl. 215. - Spaavanje Sl. 216. - Sputanje do povrede.
sputanjem nog duplog ueta
386
387
Sl. 219. - Dizanje
vitla
Dizanje vitla (sl. 219) olakava
spaavanje. se za vitlo tako to se ok-
rene na a ona postavi na vitlo i otpusti
Pri tom dizanja za teret se kotur
koji smanjuje trenje, a ujedno i snagu koja je potrebna
da se teret. U spaavanju sudeluju dva spasioc a:
prvi za slobodni deo ueta, drugi pomae okreta-
njem koja se u oba smer a (deluje na pri.
ncipu
Osim navedenih tehnika za spaavanje i
tereta, mogu se koristiti razne kombinacije,
tamo gde se radi sa uadima, bilo da su t o ili
razni kripci. Koritenje improvi zovanih sredstava
mora se stalno uvebavati.

o
Bolje je ako se osigurava odozgo, odnosno ako ga os i-
gurava druga osoba, koja dri slobodni deo ueta i r e-
gulie brzinu sputanja.
Podizanje samog sebe
vitla najlake je uz
upotrebu (sl.
218). Za ve pojas
rsti se kotur . Na slobodni
deo ueta namesti se nona
penjalica koj a je vrpcom po-
vezana sa pojasom.
Die se na t aj t o se
jednom rukom gura nona
penj alica nagore, dok se dru-
gom rukom slobodni
deo ueta . (tu se
vlastite mase). Diza-
nje se olakava tako to se u
noDU penjalicu po-
vrpca i pusti zamka
na nogu kojom se die.
Na isti je
di zanje ili tereta.
Oni se diu do visine jedne
ueta. Spasil ac koji
st oji na tlu jednom rukom
gura penjalicu nagor e, a dru-
gom slobodni deo ue-
ta. Penjalica je vezana vr-
pcom za pojas. Isto
kao i pri di zanju samog se-
be, dizanje se moe olakati
vrpcom na nozi.
388
389
Glava V
Sanitetsko U
planini
I. POZNAVANJE NAJKARAKTERISUCNIllH
PRIRODNIH FAKTORA PLANINE
Planinsko zemljite sa svojim klimatskim karakte-
ristikama zahteva posebno znanje o higijeni i prvoj po-
II planini. Zbog nadmorskih visina, ispre; e-
canosti reljefa, mnogobrojnih prepreka, atmos-
ferskih promena i drugih prirodnih pojava, te zbog ve-
ljudstvo je izloeno mnogo ve-
i naprezanju. Zbog toga ono
mora biti dobro pripremljeno za izvravanje raznovr-
snih i sloenih zadataka u planini, a onih koji
se izvravaju pod najnepovoljnijim uslovima.
Zbog samostalnosti jedinica, oteanog kreta-
nja i oskudnih komunikacija, sanitetsko u
celini, a posebno pruanje lekarske i pri najbo-
ljoj organizaciji sanitetske slube vrlo je sloeno i ote-
ano se sprovodi. Zbog toga svaki vojnik i stareina
mora da poznaje mere za i
390
zdravlja, a posebno mere za odravanje higijene,
pruanja prve i evakuacije II planini.
Na ljudski organizam II planini uglavnom sve
geografsko-meteoroloke karakteristike i
planinskog rejona, zavisno, prvenstveno, od
nadmorske visine (temperatura, vlanost i stanje vaz-
duha, oblik i karakteristike zemljita, hidrografija, po-
umljenost, trajanje godinjih doba, atmosferske pada-
vine).
Koliko i na koji se planinski uslovi od-
raavati na zdravstveno stanje umnogome zavisi od po-
znavanja prirodnih uslova planinskog rejo-
na, preventivno-medicinskih i drugih
mera za i zdravlja higije-
na, ishrana, vodosnabdevanje, smetaj, reim rada i od-
mora), a posebno od pripremljenosti ljud-
stva za ivot i rad u planini.
Na ivot i rad aklimatizovanog i dobro
pripremljenog ljudstva II planinama, nadmorska visina,
od 1.000 do 2.000 metara, deluje pozitivno na
organizam. Pozitivno dejstvo ispoljava se u pobolja-
nom radu dinog i sistema,
stvaranju krvnih elemenata (eritrocita), poboljanoj
razmeni hranljivih materijala i boljem ras-
poloenju.
Osim pozitivnog dejstva, planinski prirodni faktori
prouzrokuju kod nedovoljno aklimatizovanog (prilago-
i ljudstva za planinu
oboljenja, kao to su: prehlade, planinska bolest
(1.000-2.000 m), visinska bolest (preko 3.000 m), sneno
slepilo, smrzotine, opekotine, top-
lotne oboljenja koja prenose glodari, ivotinje,
insekti, krpelji, trovanja biljem, gljivama i upotrebom
mesa zaraenih ivotinja, te druga oboljenja koja nasta-
ju upotrebom neispravne hrane i vode (zarazna obolje-
391
(
I
I
nja, guavos t), Pored pojave
nih oboljenja, II planini su rizici od raznovr-
snih povreda i ujeda zmija.
Radi preuzimanja preventivnomedicinskih i drugih
mera za zdravlja treba poznavati
prirodne eleme nte pl anine i osposobljenosti ljuds tva,
koji neposredno na zdravstveno stanje organiz-
ma, a to su: nadmorska visina, vazduh, svet-
lost, oblik zemljita, temperatura, at mosferske pojave i
priprema.
Sa nadmorskom visinom vazduh postaje
sve a sadraj kiseoni ka se sve vie smanju-
je. Istovremeno se barometarski pritisak vazduha i ga-
sova II njemu. a time i kiseonika, smanjuje, to na
fizioloke funkcije organizma
Svaki ljudski organizam reaguje na tak-
va stanja vazduha i, zavisno od nadmorske
visine, uglavnom na visinama od 1.000 do 2.000 metara,
kod neaklimatizovanog ljudstva javljaju se ma-
nifestacije, kao znak odbrane organizma na novonasta-
le uslove II vezi sa smanjenjem kiseonika i ba-
rametarskog pritiska. To se ubrza nim i
nim disanjem. ubrzanim radom srca, ubrzanjem pul sa,
lakim bledilom i plavilom sluzoko e, zamaranjem, ne-
sanciom, gubitkom apetita i
Adaptacija organi zma u t oku 1-2 nedelje uzrokuje
gubitak simptoma i organizam se
njem crvenih krvn ih zrnaca, koli -
crvenog pigmenta (hemoglobina) i sposob-
vezivanja ki seonika iz vazduha II novim uslovi-
ma.
Na visinama preko 3.000 m javljaju se tei znaci
organizma koji karakteriu visinsku
bolest , a ispoljavaju se u vidu ned ostatka kiseonika u
organizmu, lupanja srca, glavobolje, bezrazlonog srne-
392
ha, op te slabosti i promena. Ta bolest je ka-
za alpiniste, planinske
i ljude koji stalno ne borave na tim visinama. Ukoliko
se na visinama obavljaju tei radovi, simptomi
uzrokovani nestaicom kiseonika javljaju se mnogo
bre i su naglaeni. .
Mere zatite sastoje se II postepenom p
kom na pojedine nadmorske visine i
kontroli ljud stva sa tee ispoljenim manifestacijama.
Vazduh u planinama je hladniji i suvlji nego u rav-
predelima i kotlinama i stalno je u optem
i lokalnom strujanju, to povoljno deluje na ljudski or-
ganizam. telesna sa povrine koe
mnogo bre se isparava. pri teim na-
porima, to pojedinca dovodi na pogre an
da se pri naporima manje ili uopte
ne znoje,
Ubrzano isparavanje znoja pri teim napo-
rima uzrokuj e gubljenje soli i drugih minerala
iz organizma, to izaziva gubitak toplote i
II Kao mere zatite od preteranog isparava-
nja znoja bitan je pravilan reim naprezanja i
odmora, pravilna nadoknada i soli u organiz-
mu, teine rada konkretnim uslovima.
zraci na visinama, usled neposred.
nog dejstva zraka i njihovog manj eg
upijanja i prelamanja u i razre vazduhu,
deluju na ljudski organizam. Dejst vo zra-
ka se i zbog njihovog odbijanja od kamenitog
reljeva planine i snenog dejstvo
zraka na ljudstvo izaziva
cu, opekotine, zapaljenje i slablje-
nje vida i sneno slepilo.
Mere zatite sastoje se od: noenja
ra ili improvizovanih od tkanine ili hartije, no-
393
enja kape, lema sa maskiranom mreom, rukavica i
pravilne upotrebe druge formacijske i upotrebe
zatitnih krema, ulja i masti.
Strmi nagibi, teko prolazne komunikacije i savla-
raznovrsnih planinskih prepreka izazivaju poja-
naprezanje organizma, a naprezanju
je posebno izloen i sis-
tem, te kod netreniranog i neaklimatizovanog ljudstva
veoma brzo dolazi do zamora i klonulosti. Mere zatite
jesu specijalno treniranje, aklimatizacija i
upotreba formacijske opreme za
nih prepreka.
Temperatura vazduha u planinama ne zavisi di-
rektno od od zagrejane
zemljine povrine. Zemlja neprekidno, a
zimi i u toku dana, gubi toplotu Deo top-
lote zemlja gubi i isparavanjem.
Planinsku klimu karakteriu brze i velike promene
u temperaturi vazduha. Posebno su velike razlike dnev-
nih i temperatura (lO-I2'C). nagle i ve-
like promene temperatura uslovljavaju pojavu prehlad-
nih oboljenja. Temperatura vazduha smanjuje se na
svakih 150-170 m visine za oko jedan stepen Celzijuso-
ve skale.
Mere zatite sastoje se od pravilne upotrebe isp-
ravne i i pravilnog reima ishrane,
zavisno od visine letnjih i zimskih temperatura, pravil-
nog reima upotrebe higijenski ispravne vode za
higijene i smetaja ljudstva i rei-
ma naprezanja i odmora.
Atmosferske pojave u vidu vetrova i raznih pada-
vina (kia, sneg, grad) mogu veoma nepovoljno da de-
luju na ljudski organizam,
promrzline i prehladna oboljenja, a vlaan i topao ve-
tar - toplotni udar. Mere zatite su merama
394
I
\
l
koje se preduaimaju protiv nepovoljnog dejstva tempe-
rature.
Psiholoko vojnika posebno je
vano pogotovo za ljude koji nisu iveli na planinskom
zemljitu. Oni mogu imati o tetnom de-
lovanju velikih visina na ljudski organizam, pa zbog
toga svako oboljenje proglasiti planinskom
Ljudstvo iz predela neugodno se na
otrim grebenima i iznad okomitih visokih stena, pri
se kod nekih javlja nesvestica i vrtoglavica, to
moe prouzrokovati Zato vojnike treba poste-
peno upoznavati sa osobinama planinskog zemljita, a
njihovo poverenje razvijati sve dok ne budu II stanju
da prelaz preko prepreka izvedu sa i lako-

sposobnost se svakodnvnim te-
lesnim vebanjem, marevima i veranjem,
se izdrljivost, a uporedo s tim se i
mopouzdanje vojnika u vlastite sposobnosti.
2. ISHRANA IODEVANJE LJUDSTVA
Prilikom kretanja i naprezanja u planini ish-
rani treba posvetiti punu panju. Artikli hrane treba da
budu higijenski ispravni i da zadovoljavaju energetske
i bioloke potrebe organizma. S obzirom na to da se
deo hrane nosi sa sobom i da jedinice
dejstvovati samostalno, treba obezbediti hranu koja se
moe nositi u rancu i tako uzimati u vie
manjih obroka.
Kada predstoje napomi zadaci, eludac se ne srne
U obroke zimi treba uvrstiti artikle
hrane sa sadrajem masti, a leti, u
predelima koji su oskudni vodom, mora se u potre b-
395
ljavati hrana sa vie ugljenih hidrata i vode, koja ne iz-
aziva veliku Za odravanje stalne toplote tela
neophodnija je pravilna ishrana nego Izvor top-
lote je samo telo, a zadatak je da toplotu.
Nepravilna ishrana ili nedostatak hrane moe da pro-
uzrokuje tela, malaksalost, smrzavanje
pojedinih delova tela, a pri vrlo niskim temperatura-
ma, usled opteg organizma, moe da na-
stupi i smrt.
Prilikom marevanja ljudstvu se ne srne dozvoliti
da odjednom pije velike vode, jer to
je eludac i srce. Najbolje je da se na zastancima popije
po nekoliko gutljaja vode, tako da je za dan u
srednjim meteorolokim uslovima i pri srednjem
kom radu dovoljna jedna i po vode za a
-ako su dani veoma topli, dve i po
Na taj zadoVDljava se polovina potreba orga-
nizma za vodom (druga polovina unosi se hranom), a
ujedno se prejako znojenje i suvino optere-
srca. Izvori za snabdevanje vodom mo-
<, raju se kontrolisati, a pri upotrebi vode za strogo
, se pridravati propisanog postupka. Voda za mora
biti hlorisana. za vreme mareva i veranja,
zimi, ljudstvo ne srne piti alkoholna
Ljudstvo planinskih jedinica treba da poznaje do-
punske izvore hrane (divlje ivotinje i divlje bilje). Na-
raspoznavanja i pripremanja dopunskih izvora ish-
o rane je u Sanitetskom za vojnike,
izdatom 1967. godine.
vojnika planinskih jedinica sastoji se od vu-
nenih predmeta, a za rublje se koristi i ple-
teni materijal. Mokra i vlana prilikom isparava-
nja troi telesnu toplotu. Zato vojnici zimi),
treba da nose rezervne predmete, da bi se u
da se preznoje ili pokisnu mogli
396
i
!
\
..
,
i
I
I
I
,
I
i
Vie pari na nogama moe cirkula-
ciju krvi i time prouzrokovati smrzavanje. Na golu
nogu ne smeju se obuvati od grube vune,
se prvo obuvaju tanke i mekane koje potpuno
naleu na noge, a preko njih deblje vunene
Radi zatite od vetra i vlage upotrebljavaju se a-
torska krila, pelerine, vetrovke, vetrene pantalone. Gor-
nja treba da bude lagana i i da
pravilno isparavanje tela.
3. HIGIJENA PRI RAZMETAJU JEDINICA ZA
ODMOR
U planini, a zimi na velikim visinama, ne-
je obezbediti razmetaj jedinica po naseljima,
pa se pri duem boravku logori i druga sklo-
nita za odmor ljudstva i stoke. Kolibe, upe i tale tre-
ba pre dobro i pripremiti za smetaj
(po potrebi izvriti dezinfekciju i dezinsekciju).
Ako se zimi boravi pod atorima ili bivacima od
snega, pre ulaska II njih treba dobro sneg sa ci-
pela, kako se te prostorije ne bi ovlaile. Ukoliko je
treba predvideti i zasebne zaklone, gde se
ljudstvo' od snega i uz vatru suiti mokre delove
opreme.
Ukoliko se jedinica razmeta u zgradama, treba od-
rediti zasebnu prostoriju za suenje odela i ili za
to ostaviti prostor II blizini ili ognji-
ta.
Nunici se na pogodnom mestu, na pro-
pisnom rastojanju od prostorije za stanovanje - bivako-
vanje, pri se vodi da u blizini ne budu
opasnih mesta - stena, da se pod uticajem
atmosferskih taloga ne sliva u prostorije i da, po mo-
397
budu na suprotnoj strani od pravca duvanja
vetra,
I pored tekih prilika, u planini treba redovno od-
ravati higijenu tela (umivati se, prati ruke i noge i po-
vremeno se kupati).
panja se na nogu. Pre cl u-
gih mareva noge treba tanko namazati neutralnom
kremom (borogal, pantenoi) ili jer to va
nastajanje uljeva. Nokte na nogama treba redovno
podrezivati.
rublja i treba posvetiti pa-
nju. Pri zadravanju u planini treba zameniti
ve, a pri duem zadravanju organizuje se njegovo
pranje (zimi, u nedostatku vode, koristi se rastopljeni
sneg).
Smetaj jedinica po higijenskim principima zna tno
je tei na planinskom krasu, koji karakterie izrazita
nestaica vode. Samo krako zemljite svojim sastavom
zadravanje vode na povrini, tako da
. voda prodire kroz krake slojeve u dubine i formira
reke ponornice i dubinska vrela. Zbog pro-
pustljivosti vode na krakom terenu, vode krasa su ob-
te se hlorisanju tih voda pre upotrebe
mora posvetiti posebna panja.
4. PRUANJE PRVE
IOBOLELIM
Zbog brojnih opasnosti kojima je ljudstvo izloeno
u planini raste i broj oboljenja i povreda. Pored toga,
postoje i posebna planinska oboljenja. i male oz-
lede mogu postati takve da je za pruanje prve
potrebna lekarska
Prva je veoma vana za obolelog ili povre-
pa ljudstvo treba da bude da je prui.
398
I
l.
I
i
\
I
.
apoteka sa svim potrebnim sredstvima uvek
se nosi sa sobom.
Pruiti prvu zaustaviti
krvarenje, olakati bolove, smanjiti opasnost od infek-
cije, tee komplikacije i pripremiti
i obolelog za evakuaciju do zdravstvene ustanove.
Opti znaci oboljenja
Bledilo se najbolje na sluznici, koja je,
(unutranja strana kapaka, usana
i nosa). Javlja se usled krvarenja, slabosti, trovanja i sl.
Pomodrelost se na boji usana, uiju,
nosa, lica, prstiju, noktiju, a nastaje usled oteanog
ulaska vazduha u ili slabljenja rada srca, to iz-
aziva guenje.
Ubrzani puls je znak oboljenja ili povrede, a pro-
verava se tako to se arterija sa jagodicama tri prsta
napipa s unutranje strane donjeg dela podlaktice. Od-
rasle osobe imaju od 60 do 80 otkucaja pulsa u minuti.
Usled napora i vazduha u visokim plani-
nama puls je redovno ubrzaniji. Kod obolelog puls je
povien i raste sa temperature.
Jedva opipljiv i jako ubrzan puls (preko 140 otkucaja
u minuti) znak je veoma loeg stanja.
u disanju nastaju usled povreda.
Isprekidano disanje posledica je velikog gubitka krvi ili
trovanja, a teko disanje je za ozlede
glave, grudnog koa, prelom rebara, oboljenja srca i sl.
Poviena temperatura ukazuje na oboljenje, a sniena
na trovanje, krvarenje i sl.
moe biti izazvano oboljenjem probav-
nih organa, teih povreda mozga, trovanja i sl. Ako
ne prestaje, stanje bolesnika je veoma oz- .
biljno.
399
l ,
-e

'o
N
,

I
'"
:x:
2
L
-
"'-'
a

':';:: .
'o
'"
8.
N
8.
... ...
"
" .-
o o
a
." ."

-e -e
'6 o
a
o

:tl

:tl

'o
s

I I
ci
..;
'" '"
'"
'"
vi
vi
Sok je posledica teke povrede. trovanja ili alergi-
je (tei lom kostiju, jaki bolovi, teka trovanja, alergij-
ske reakcije). Znaci oka jesu jako bledilo, niska tem-
per atura (oko 3S' C), hladna i znojna koa, proirene ze-
nice, brz i slab pul s, p ovieno i ubrzano disanj e i po-
je pri svesti, ali mu je pogled tup,
Sok moe trajati nekoliko sati, a ako potraj e
dan, stanje je veoma opasno i moe
da nastupi smrt
Nesvesticu izazivaju tee povrede, a
predznaci su: slabost , vrtoglavica, mu ka i hladan znoj .
je bled, usne su mu blede, disanje povie-
na, a puls jedva opipljiv. treba poloiti
u horizontalni poloaj ili s glavom nanie,
mu odelo i poprskali ga vodom po grudima i iza vrata.
Zabraniti davanj e napitaka. Ako (oboleli)
prestane da di e, treba disanje i tek
kad se osvesti dati mu napitak.
disanjem moe se spasiti i prividno
mrtav Izvodi ga jedan ili dva vojnika i to toliko
vreme na dok se ne pojave znaci ivota (nejednako di-
sanje, promena boje koe, primetan puls), odnosno
znaci smrti. Prije nego to se pristupi disa-
nju treba usnu upljinu. a jezik i
rstiti ga izvan usta Tempo disanja mora biti
takav da se dobije 12 udisaja i izdisaja u jednoj minuti,
to da pojedini udisaji i izdisaji traju pet sekundi.
Osnovni princip disanja jeste suavanje i i-
renje grudnog koa, pri se izbacuje i ubacuje vaz-
duh u disanje se primenjuj e is-
tovremeno sa spoljanjom masaom srca.
Po Hogler-Hlelsovo] metodi (sl. 220)
lei na stomaku. Klekne se pored njegove glave i pri-
tiska na donju polovicu lopatice, to izaziva izdisanje.
Zatim se polako prenesu ruke na donji deo nadlaktice
400
401
i lakat k da, mu se
pod ignu, a time se prou zrokuju irenje grudn og kosa
i udisanje vazduha. Pokreti se pona,:ljaju svaki.h pet se-
kundi tako da se u minuti napravi 12 udi saja,
silvestrova metoda di sanja (sl. 221 na-
jpoznatija je i se primenjuje, a izvode je jedna
ili dve osobe, dizanjem. i sputanjC;ffi
ruku. Pod leda se podmetne neki predmet, sto
je vano kod davljenika. .
disanje us ta na usta i usta n a nos jesu
najefikasnije metode di sanja. Izvode se na
spasilac klekne pored glave povreden og,
jednom rukom pridrava glave unazad,
a drugom pritiskuj e i podie donju vilicu napred: .od.
nosno prema gore, pri palcem .iste ruke
ljuje jednu usnu povredenog uz drugu. Odma h ';"tlm
spasilac udahne, sagne se, svojim us!'ama obuhvati r;aos
i uduvava vazduh u njegova (slika
222). .
Pri tome spasilac posmatra grudni ko
nog, koji se za vreme uduvavanja mora primetno ir iti
i ukoli ko se on ne iri nego trbuh, glavu povredenog
jo zabaciti unazad, zatim spasilac odmakne usta
Sl. 222. - disanje usta na usta
402
Sl. 223. - disanje usta na usta
lod nosa okrene se II stranu i ponovo
'udahne, pa zatim opet uduva vazduh povredenom, i to
ponavlja sve dok je potrebno.
Uduvavanje vazduha kroz nos ponavlja se onoliko
puta u minuti ukoliko spasilac prirod no di e (oko 12
puta). Ako se pri likom uduvavanja i po red jakog zaba.
glave ne iri grudni ko nego trbuh, moraju se
usta jezik to vie i pridr-
zavati ga u tom poloaju pritiskom donje vilice dokle
god se vazduh oduvava kroz nos.
Oivljavati se moe uspeno i disanjem
na usta: .Razlika je u tome to spas ilac kaiprstom
I palcem pritiska obe nozdrve, podupire povrede.
nog dok svojim ustima uduvava vazduh kroz njegova
usta. za to vreme drugom rukom pridrava donju vi-
licu natrag (sl. 223).
. Povredeni (bolesni), koji je n di.
sanjem ne srne ostati sam jer disanje moe opet da
prestane. U tom treba nastaviti disa.
nje.
Znaci prividne smrti (nesvest, bledil o iroke zeni-
ce, mlit avost i udova) ne smeju' biti znak za
403
\ r
-o

'o
N
,

I
i
'"
2
L

I
.>!

,," ,
'"
2- 2-
...
...
"
e

'0

" "

o
o

'o
II

II

,
I
o
...;
N
N
N
N
oi
oi
ok je posledica teke povrede, trovanja ili alergi-
je (tei lom kostiju, jaki bol ovi, teka t rovanja, alergij-
ske reakcije). Znaci oka jesu jako bledilo, niska tem-
peratura (oko 3S' C), hladna i znojna koa, proirene ze-
nice, brz i slab puls, povi eno i ubrzano di sanje i po-
je pri svesti, ali mu je pogled tup,
Sok moe trajati nekoliko sati, a ako pot raj e
dan, stanje je veoma opasno i moe
da nastupi smrt.
Nesvestlcu izazivaju tee povrede, a
predznaci su: slabost, vrtoglavica, muka i hladan znoj .
je bled, usne su mu blede, disanje povie-
no, il puls jedva opipljiv. treba pol oiti
u horizontalni poloaj ili s glavom nanie,
mu odelo i popr skali ga vodom po grudima i iza vrata.
Zabranili davanje napitaka Ako (oboleli)
pre stane da die, treba disanje i t ek
kad se osvesti dati mu napitak.
disanjem moe se spasiti i pri vidn o
mrt av Izvodi ga jedan ili dva vojnika i to toliko
vremena dok se ne pojave znaci ivota (nejednako di-
sanje, promena boje koe, primetan puls), odnosno
znaci smrti. Prije nego to se pristupi disa-
nju treba usnu upljinu, a jezik i
rstiti ga izvan usta. Tempo disanja mora biti
takav da se dobije 12 udisaja i izdisaja u jednoj minuti,
to da pojedini udisaji i izdisaji traju pet sekundi.
Osnovni princip disanja jeste suavanje i i-
renje grudnog koa, pri se izbacuj e i ubacuj e vaz-
duh u disanje se primenjuje is-
tovremeno sa spoljanjom masaom srca.
Po Hogler-Htelsovoj metodi (sl. 220)
lei na stomaku. Klekn e se pored njegove glave i pri-
tiska na donju pol ovicu lopatice, to izaziva izdisanje.
Zatim se polako pre nesu ruke na donji deo nadlaktice
400
401
i lakat k da. mu se ramena
podignu, a time se grudnog koa
i udisanje vazduha. Pokreti se pona,:lpJu pet se-
kundi tako da se u minut i nap ravi 12 udisaja,
Silvestrova metoda di sanja (sl. 221 na-
jpoznatija je i sc: a je
ili dve osobe, dIzanJem. I sputanJ:ID
ruku. Pod leda se podmetne neki predmet, sto
je vano kod davljenika. .
disanj e usta n a usta I usta n a n os Jesu
naj efikasnije metode disanja. Izvode se na
spasilac klekne pored glave
jednom pridrava glave unazad,
a drugom pritiskuj e l podie donju ,?ltcu napred: .od-
nosno prema gore, pri palcem Iste ruke
ljuje jednu usnu povredenog uz drugu. Odmah
spasilac udahne, sagne se, svojim uS!1ama
i uduvava vazduh u njegova pluca (sitka
222). .
Pri tome spasilac posmat,:, grudm k.o povrede:
nog, koji se za vreme uduvavanja mora pnmetno Iriti
i ukoliko se on ne iri nego trbuh, glavu
treba jo zabaciti unazad, zatim spasilac odmakne usta
Sl. 222. - disanje usta na usta
402
Sl. 223. - disanje usta na usta
!od nosa okrene se u stranu i ponovo
ludahn,;" pa zatim opet uduva vazduh i to
ponavlja sve dok je potrebno.
Uduvavanje vazduha kroz nos ponavlja se onoliko
puta u minuti ukoliko spasilac pri rodno di e (oko 12
puta). Ako se prilikom uduvavanj a i pored jakog zaba.
glave ne iri grudni ko ne go trbuh, moraju se
usta jezik to vie i pridr-
avati ga u tom poloaju pritiskom donj e vilice dokle
god se vazduh oduvava kroz nos.
Oivljavati se moe uspeno i disanjem
na usta;..Razlika je II tome to spasilac kaiprstom
1 palcem pritiska obe nozdr ve, podupire p ovrede-
nog dok svojim ustima uduvava vazduh kroz njegova
usta. za to vreme drugom rukom pridrava donju vi-
licu natrag (sl. 223).
. (bolesni), koji je n di.
sanjern ne srne ostati sam jer disanje moe opet da
prestane. U tom treba nastaviti disa-
nje,
Znaci prividne smrti (nesvest, bled ilo iroke zeni-
ce, mlit avost i udova) ne smeju' biti znak za
403
prestanak rada na oivljavanju disanju).
Tek kada nastupe sigurni znaci smrti (kad disanje i rad
srca potpuno prestanu), odustaje se od pokuaja oiv-
njavanja.
povrede mogu biti otvorene (rane) ili
zatvorene (prelomi kostiju i dr). Rane mogu da budu
povrinske, duboke i prodorne. Prva kod meha-
otvorenih povreda sastoji se u zaustavljanju kr-
vavijenja i naknadne infekcije. Ranu na-
jpre treba otkriti, odstraniti sa nje.
ili rezanjem po. avovima), a ako Je krvavljenje Jako,
treba ga zaustaviti. Rana se ne srne dodirivati i ispirati
niti se na nju sipaju dezinfekciona sredstva God, alko-
hol). Sme se samo popricati sprejom koji in-
fekcije. Prljavu kou oko rane treba sterilnom
gazom ili vatom u benzin ili alkohol,
ili je premazati jodom. Tek nakon toga rana se moe
pokriti sterilnom gazom II vie slojeva ili prvim zavo-
jem. U nudi se moe upotrebiti dobro ispeglana ma-
ramica ili neka druga tkanina. Na gazu se prethodno
stavi sterilizirana vata, a zatim se sve povije zavojem.
Na ranu se ne srne stavljati vata ili leukoplast. Ako se
rana, koja je krvavila, nalazi na ruci ili nozi,
mora se imobilizirati deo tela ne-
pokretnim). sa ranama treba to pre
. uputiti lekaru,
Povrinske rane (ogrebotine) se vatom ili ga-
zom u benzin, alkohol ili se poprskaju
sprejem. Dozvoljeno je ispiranje samo jako og- .
rebotina, a kao sredstvo za ispiranje slui prokuvana
voda s blagom rastopinom hipermangana. Velike ogre-
botine prekrivaju se gazom premazanom sulfamid-
skom Grubi predmeti (drvca, delovi
zemlja, pesak) iz dubokih rana vade se samo sterilizo-
vanim instrumentom i sterilizirane gaze.
404
I
,
I
I
i
I
Kad je. rana poprskana sprejom i prekrivena ga-
na k?Ju se moe staviti vata, pristupa se previja-
nju, Zavoj pre previjanja mora biti uredno namotan.
Na previjanja treba uvek napraviti jedan kru-
ni uvoj, a zatim previjati u eljenom pravcu. Namotani
deo zavoja biti uvek sa gornje strane i
u desnoj ruci, uvoji se prekrivaju za
dve irine. Povijanje se zavrava pomo-
d:a k:aka se uzdunim rezanjem zavoja
l vezrvanjem, Iepljenjem flasterom ili fiksiranjem sigur-
nosnom iglom (sl. 224).
<. oblici previjanja jesu kruni zavoj koji slu-
ZI l svakog previjanja i spiralni
kOJI se .moe uvijati navie ili nanie. Spiralni za-
vOJ upotrebljava se pri previjanju nejednako debelih
delova tela (nogu, ruku), koji se samo na taj
mogu zaviti (povezati), a da zavoj ne spadne.
Krvavljenje nastaje pri potpunom ili
prek!danju zidova krvnih sudova. Od njihovog broja,
debljine i namene - da li su ile za odvod (arterije) ili
z.a dovod krvi (vene) zavisi i krvavijenja. Krvav-
ljenje rana u spoljnu sredinu naziva se spoljanje kr-
dok tupe povrede, glave, grudnog
kosa (prelom rebara), trbuha (pukla jetra, slezina i dr.)
Ih zatvoreni prelomi kostiju butne kos-
ti) uzrokuje unutranje krvavijenje. Prva su i od-
mah upozoravaju, a druga se otkriju tek kada se pojave
prvi znaci vehkog gubitka krvi. Ti znaci su jako bledilo
koe, usnica, desni i padanje temperature tela. Povre-
je nemiran i se, ali se da se loe
i da ima vrtoglavicu. Pri promeni poloaja vrti mu se
pred i umi mu u uima. edan je i umoran. Di-
sanje je brzo i lako se onesvesti.
. Mala krvavijenja zaustavljaju se i postavlja,
mm zavojem, Ako je krvavljenje napravi se kom-
405
I
j
I
l
,
elSpiral nl 2llYIlj kolena
lO nos bradu'
/
Sl. 224b, e, d. e f g. - Upotreba raznih vrsta zavoja
d)Spifalnl:avoj pete
.,
zavretak
a)Post avljanje zavoja
SL 224a. - Upotreba yaz.nih vrsta zavoja

l
1
I
. ' .(,
# .. - - ::
,
2
l
-
\
I
406
407
Sl. 225. - Kompresiia za-
voja na ranu
presioni zavoj, koji pritiska samo na predeo povre-
krvnog suda u ra ni (sl. 225), il ne podjednako na
ceo obim ekstremiteta. S njima je zaustaviti
veoma jaka krvavIjenj a. Kada krv prica ili u ve-
likim i ima svetlocrvenu boju, je
arterija. Tada je ivot neposredno ug-
roen, pa je neophodno to pre reagovati. Krvavljenje
se smanjuje ili zaustavlja tako to se prstima jako pri-
tisne na ilu nekoli ko centimetara iznad
rane, u pravcu srca. Zbog toga se mora poznavati kuda
se krvni sudovi (sl. 226).
Na ranu treba priti snuti prvog zavoja, ste-
rilnu gazu napravljenu u vie slojeva ili je zaviti steril-
nim zavojem. Ako se time ne raspolae, stavlja se bil o
koja druga tkanina koja se pri ruci. Posle toga,
se prstima pritisne, a ruka ili
noga podigne. Prit isak prstima smanjuje se uz
kompresivnog zavoja. Mora se paziti da se kompresioni
zavoj ne postavi pretesno jer bi se time krvni tok sko-
ro potpuno zaustavio, a taj deo t ela bi nakon dva sata
mogao da odumre. zato se, kada se stavlja kompresio-
ni zavoj, mora kontroli sati, jer u delu tela (na-
ekstremiteta) ispod mesta povrede mora da
408
bude cirkulacija krvi, odnosno da se pipa
pul s.
Upotreba (pos tavljanj e) Esmarhove poveske oprav-
dana je samo za zaustavljanje krvavIjenja usled povre-
da kod kojih je noga ili ruka razmrskana, ili
(sl. 227).
'- -
, . ' \
',1
\
"" . .
'c '
, , , '
.. ".",\ \
, "v\ \
SI. 227. - Postavljanje Emarkove '
poveste
J
Sl. 226. - Mesta na kojima se za-
ustavlja krvarenie pritiskom arteri-
Je Ut kost
Ruku ili nogu iz koj e rana krvari treba pos le
zaustavljanja krvavijenja imobilisati.
Od infekcija najopasniji je teta nus, se bacili na-
laze u konjskom izmetu, zemlji i eleznim
409
predmetima. zato uvek kada je hrana sumnjiva povre-
treba uputiti lekaru.
Prilikom padova u planini nastaju prelomi i
Prelomi su na nogama i rukama. Po-
stoje zatvoreni prelomi, kod kojih koa ostaje nepovre-
i otvoreni prelomi, kod kojih je koa razderana,
pa se moe videti i kost.
Znaci preloma jesu: iznenadan i jak bol, nesposob-
nost slomljenog uda za rad, promena oblika i poloaja,
neprirodna pokretljivost , kri panje kostiju pri pomica-
nju, otekline i promene boje koe. Kod teih i kompli-
kovanih lomova se nalazi u stanju
oka, a na mestu preloma iz rane vire delovi kostiju.
Prva se sastoji u tome to se slomljeni ud
odmah imobilizira, bez uravnjavanja ili nametanja.
Brza imobili zacija smanjuje bolove i povredu
krvnih sudova. Prelome nameta lekar, poto
se prelom prethodno rentgenski pregleda. Imobilizaci- .
ja se izvodi na taj to se zglobovi ispod i iznad
preloma nepokretnim. prvu u lo-
mova redovno treba da pruaju dve osobe, a u nudi
i jedna, uz Imobilie se tako to se
slomljeni deo tela prethodno oslobodi i
se prvo skida sa zdrave strane tela, pa tek onda,
sa sa dela (ako je to
i ako nije hladno). Ukoliko prelom nije otvo-
ren, nije potrebno. Posle toga slomljeni
deo tela uhvati se za gornji i donji kraj i dri zategnut.
Oslonac (sredstvo) za imobilizaciju moe se na
licu mest a ta p, cepin, tap)
ili od sanitetskog materijala koji se nosi sa sobom
(standardna sredstva za imobilizaciju).
Sredstva za imobilizaciju ne smeju se direktno
stavljati na slomljeni deo tela, se prethodno mora-
ju uviti (vatom, alom, ili nekom drugom mekom tka-
410
ninom) da ne bi otetila imobilisanog dela
tel a. Kod svake imobili zacije najvanije je da ona ob-
uhvati oba zgloba (ispod i iznad povrede). Takav
imobilizacije istovremeno smanjuje bolove, ne prouzro-
kuje uljeve i pravilnu ci rkulaciju krvi. Za
imobilizaciju najpogodnije su Kremerove upomice
(ine). imobiliziranja ruke i noge prikazani su
na slici 228, a u svakom treba teiti da se po-
to pre transportuje u zdravstvenu ustanovu.
Razne vrste irnobilizacija trouglastom maramom
prikazane su na slici 229.
U planini su pojedinih zglobova, to
se manifestuje velikim bol om, promenom
spoljnjeg izgleda i za pokret.
zglob se ne srne nametati, se to pre
lekaru,
izazivaju vel iki bol i mogu potrajati due.
Ako je uganut gleanj, ne srne se izuvati cipela (naro-
ako je sam), treba nast ojati da to pre
do prve planinske stanice slube spasavanja
ili lekara. I neznatno ako se dogodi daleko iz-
van lekarske i zimi, na niskim temperaturama,
moe imati teke posledice, Zbog toga treba zabraniti
samovoljno i odlaenje na pojedine vrho-
ve ili
Prevelike ili neudobne cipele (grub av, upao pe-
sak, poderana podloga) mogu na nozi prouzrokovati
uljeve. Zbog toga se na duge mareve i naporne uspo-
ne ne srne odlaziti u novim, nelznoenim, niti II suvie
starim cipelama.
ulj se ne srne buiti iglom ili drugim
predmetima. Ako on sam pukne, ne srne se odstranji-
411
\
,
I
I
a}\lezM:lnje ramena, l
l rougbstom ml::Hamom
,
,
stopalo t rouglO$tom
maramom
,
3
,
,
Imobil fza ci)e
-
bl Hvo t an je I podizanje noge
alImo billzacija r uke

Sl. 228. - imobilisaciie

e)Yezivanje grudnog koio
tr ouglO$tom maramom
Sl. 229. - Upotreba trouglaste marame
412
J
413
vati koa nego se ulj uvija (sterilizovana gaza, sulfa-
midska mast, borvazelin) i os tavi da se potpuno osui
i zaceli.
Mesto u tel u u koje je zaboden trn, kamen ili sli-
predmet treba dezinfikovati (alkohol, benzin) i na-
mazati jedom,' Ako predme t viri iz koe, t reba ga
prokuvane pincete. II teim po-
trebna je lekara, jer postoji opasnost infekcije
od tetanusa.
Krp elj se zabode u kou. On se ne sme izvla-
iv, jer mu se tada otkine te lo, a glava ostaje u koi
i prourokuje upalu. Ukoliko se prethodno umrtvi pet-
rolejom, jodom ili terpentinom, lako ga je
Ako u oko upadnu sitni insekti ili praine.
ne srne se trljati rukom niti maramicom. Najbolje je
pustiti da oko suzi, a prstom ili maramicom la-
gano prelaziti preko spoljne strane kapka u pravcu
nosa Dobro je gornji kapak preko donjeg, pri
trun ostane na donjem kapku. Ako se pretrauje
donji deo oka, onda se donji kapak p nazad, a
pogled upravi nagore. Ukoliko se trun tr ai u gornjem
delu oka, gornji kapak se izokrene preko nokta kaipr-
sta leve ruke ili drvca ibice. a pogled mora biti usme-
ren na dole. Strano telo iz oka vadi se tkani-
nom.
Insekt iz uha ne srne se vaditi tvrdim predmetom
(ibicom, se u uho nalije malo vode ili
ulja, nakon insekt, kad se glava nagne prema
dole, sam
je pojava u planini. Ona nas taje
direktni m dejs tvorn zraka na gla-
vu. Najbolja zatita od nj e je prikladna kapa. m aci sun-
jesu: jaka glavobolja, vrtoglavica, poviena t eles-
na temperatura i nesvesti ca koja mo e potrajati i due.
Nastradalog od treba odmah smestiti II se n-
414
I
l
ku na hladnom i vetrovitom mestu, osloboditi ga ode-
koja stee, poloiti ga s uzdignutom glavom, a na
nju stavljati i hl adne obloge. Kada se stanje popravi ob-
01elom se daj e hladan limunada, i sl. Obolelog tr e-
ba politi hladnom vodom, a ukoli ko j e oboljenje tee,
treba ga uputiti lekaru. U teim
moe ostaviti posledice ili, moe se zavriti
je uzrok otok mozga Kada ozdravi, bolesnik mora
jo nekoliko dana da lei.
Sneno slepllo u planini nastaje dejstvom
vih zraka na oko. Na golim i snegom po-
krivenim delovima zemljita i pri jakom suncu dejstvo
zraka je jo jer se odbijaju od
snene povrine.
Na najpre se pojavi oteklina i
crvenilo, suziti, a zbog otoka se ne
mogu otvori ti. Sneno slep ilo prestaj e posle nekoliko
dana Ako je oko bil o vie izloenu dej stvu sun-
zraka, nastaju trajne posledice na koje
mogu biti uzrok slepila. Prilikom pruanja prve pomo-
preneti u tamnu prostoriju j na im
stavljati hladne obloge od prokuvane vode ili od
kamilice, dok ne spadne otok i ne prestanu bolovi . Po-
sle ozdravljenja od snenog slepila neko vre-
me mora nositi tamne
Sneno slepil o se ako se po snegu i sun-
cu nose zatitne Umesto njih, mogu se od kar-
tona napraviti sa malim otvorom za
Kad je vazduh vodenom parom, topao
i ustajao moe do toplotnog udara (pregrejavanja
organizma) zbog odavanja toplote . Do
toga doiazi pred oluju i usled nepravilnog i
marevanja u ode lu, a kada se sa
visina dolazi u nie predele. Znaci topl otnog uda-
ra jesu: glavobo lja, um u uima, zamor, drhtanje
415
i opta slabost. Nekada moe do pojave i
gubitka svesti, jakog znojenja i vrtoglavice. Nastradalog
treba odmah preneti na hladno mesto, skinuti mu ode-
i polivati ga hladnom 'vodom ili mu stavljati hladne
obloge na prsa i glavu. Ako je nastradali pri svesti, daju
mu se velike hladne vode ili slabo
U teim treba pozvati lekara.
povrede (opekotine) nastaju dejstvom:
plamena, pare i vrelih
nosti. Dele se na tri stepena: prvi stepen (crvenilo
koe), drugi stepen (plikovi) i stepen (rane). Kad
opekotine zahvate vie od tela nastupi
smrt.
U planini nastaju opekotine od sunca, naro-
u prvenstveno kod ljudstva i
na delovima tela. Da bi se izblegle
ne opekotine. treba se postepeno, a lice i izlo-
ene delove tela redovno maziti zatitnom kremom.
Ako je sunce prejako, lice treba zatiti maskom od
gaze ili maramicom. U da vojnika zahvati vatra
treba ugasiti plamen atorskim krilom, i sl.
Odelo ne skidati, sem kada je natopljeno hemijskim
sredstvima. iz zadimljenog prostora,
staviti ga II poloaj, zatititi povrinu pr-
vim zavojem ili specijalnim zavojem za opekotine. Ne
stavljati nikakve masti. Skinuti sve to stee sat,
prsten, kai i sl.) ekstremitete postaviti u uz-
dignuti poloaj. Dobar zavoj je najbolje sredstvo protiv
bolova od opekotina. Ne davati alkoholna
nom treba davati da pije. (voda, Iz
prve napraviti slani rastvor i dati mu da pije
(3,0 g soli i 1,5 gr sode bikarbone na 1 litar vode):
davati ali u malim da ne bl
izazivala Hemijske opekotine treba 0-
416
ij
I
bilno isprati vodom. To vai za Opekotine
fosforom treba stalno odravati vlanim pod dobro na-
topljenom gazom i ispirati 2% rastvaram sode bikarbo-
ne, te odmah skinuti (zadrava fosfor).
Udar groma prouzrokuje opekotine i deluje na
srce i sistem. Ukoliko nakon udara
groma zamre, treba nastojati da se dovede svesti. Prva
je izuzetno vana i sastoji se od spasavanja po-
iz elektikom, oivljava-
nja i saniranja povrede disanje i masaa
srca).
Visinska bolest nastaje na nadmorskim visinama
iznad 3.000 m, jer je vazduh u tom sve
i siromaniji kiseonikom, zbog raste broj udi-
sanja i se rad srca. Dobra kondicija,
zdravo telo i lagano penjanje uspon na
planine visoke i preko 8.000 m bez upotrebe kiseonika.
Izvesne promene kod ljudi pojavljuju se na visina-
ma preko 2.000 m, kada se organizam na
nove uslove.
Znaci visinske bolesti jesu: glavobolja,
slabost, vrtoglavica, netrpeljivost i u disanju.
U planini se mora obratiti panja na puls, pa ako
je jutarnji za 20% od normalnog, ne srne se nasta-
viti veranje.
Pri nepotovanju pravila na druga-
visinske okolnosti moe do akutne visinske
su znaci veliki zamor, slabosti i
jaki bolovi u glavi, ponaanje (spoticanje pri
hodanju), koa postaje siva, a usne poplave. do-
nosi odluke, neodgovoran je i u sva-
kom trenutku moe da padne). Takvu osobu treba od-
mah transportovati u dolinu, pri je treba vezivati
za nosilo. .
417
:od dejstva niske temperature
de lovanja niskih
telo rede su od povreda zbog delovanja poviene
temperature. : Kod nepravilno. I
ljudstva kojeje. due vremena izloeno moze
do dve .vrste povreda - opte te la I
lokalnog (smrzotina).
nastaju pri dejstvu niskih t em-
peratura na 'o rganizam, tako da pada
Opta idu sa smrzotmama na ru-
kama i nogama. . .'
Covek koji je izloen se tresti, oseu
zamor, je i ima neodoljivu elju da .spa."a,
je kobno za njega. Ima bledu i hladnu I kozu,
di e jedva primetno i polako, a puls spor I slabo
osetljiv. Zamor i pospanost su sve .veCI 1 kad tempera-
tura tela padne do 30' C gubi se svest. Kad ....a
u unutranjosti tela (jedro tela) na '? I mze,
otkazuju termoregulaci oni m.e?amzml, a da
kazuje i srce. Pri temperatun Jedra tela oko 24 C
potpuno prest aje di sanje. Ako temperatura Jedra padne
ispod 18' C prestaj e ivot i oivljavanje Je beskonsno.
Pri pruanju prve u op teg
organizma treba to pre. zagrejan Jedro - tel a
te !TIperaturu. unutranJl?stl tel a - za-
grevanj e). Da bi se Jedro zagre!a;J0' treba da
bude pri svesti. Ako ima Izme-
du 35 i 30' C i jo je pri svesti, treba ga zavItI. u suhu
toplu i unutranje zagrevanje: Daju
. mu se velike toplih napitaka. se ne
. srne kretati. ne srne se masirati. pi ti alkoholna l
oblagati rermcformima. Kad se
temperatura podigne na 3,s'C, moe se smatran da Je
spaen, ali ga treba poslati II s:;lIutetsku radi
i zbog komplikacija.
418
<: '. ' Ako je u nesvesti (temperatura tela ima
, .' ':' 30'C i zagrevanje treba jo na terenu. To
. se radi tako to se na prsni. ko i trbuh (preko donjeg
vea, ne na golu kou) stavlja pet puta previjen
natopljen vodom do -+40' C. ako je veoma hlad:
no do..+50' Co Prek o toga se odelo, a povre-
dem uVIJe u ators ko krilo i foliju, vetrovku
zatitni Tel o se zavije tako da napolju ostaju
ruke I noge, pa se zatim cel o te lo (i r uke i noge)
badima zavije i transportuje u bolnicu. Ako transport
traj e due, tada se omot menja svaki sat, s tim to se
ponovo natopi toplom vodom iz termos-posude.
Sve vreme treba da bude pokri ven
oko vrata, kako bi se isparavanje i i
vode.
Ako dode do zast oj a ivotnih funkcija
odnosno do zastoja disanja i rada srca, pristupa se
oivljavanju - daje se di sanje 5-8 puta u mi - '
nuti, a srce se masira 30-40 puta u minuti.
Smrzotina je lokalna, prouzrokovana,
povreda tela. Povredama su najvie ugroeni delovi
tela koji su najudaljeniji od srca: prsti na rukama i no-
gama, ui i nos, brada, obrazi, retko ake i udovi.
Prema dubini tkiva razlikuju se
stepena smrzotina. stepen smrzotine moe se odrediti
tek kada se del ovi tela polako zagreju. Kod
smrzotma prvog stepena smrznuti deo tela je modar,
hladan i i' u njemu se bolovi. Kod sm-
rzotina drugog stepena, koa je po vrhu je
odvojena i u njoj se pojavljuje bistra Koa
je modrikasto-bela, a smrznuti deo je veoma bolan.
Smrzoti ne . prvog i drugog stepena potpuno se sa-
niraju i ne ostavljaju tragove. U stepenu du-
boki slojevi koe su Koa je sivo-modre boje,
pokrivena velikim mehurovima, punih teku-
419
Koa kroz nekoliko dana pocrni, pojavi gangre-
na i koa otpada. Dublja tkiva su 1 zdrava.
U stepenu unitena su i dublja tkiva ko-
om ile, ivci kosti) i na uda razvija se
gangrena, koja prouzrokuje amputaciju. .
Pri pruanju prve na terenu
ba polako zagrevati, po u toploj prostonJI
i uz tople napitke. Smrznute treba odJ?ah sta-
viti u hladnu vodu (oko IO'C), u kOJU se dodaje velika
nekog sredstva za dezinfekciju. U tu vodu po-
stepeno se dosipa topla voda, tako da se za 1-2 sata za-
greje do temperature -t40'C, a ona postepeno za-
grejati i deo tela do normalne temperature.
Kada je deo tela zagrejan do normalne tem-
perature tela, on se. paljivo osui, i zavije. Sm;
rzotine se ne smeju brzo zagrevatl, masirati, mazati
mastima i posipati prakom ili trljati snegorn, jer bi se
time jo vie povredilo tkivo i mo-
infekcije.
se ne srne davati alkohol, nego
toplog napitka. Ako se ustanovi da su smrzo-
tine duboke, treba prevesti u bolnicu. .
Ljudstvu lavinom veoJ?? ?retl
opasnost od guenja. Kada je izvucen IZ la-
vine treba mu najpre nos i usta od snega, pa-
.. loiti ga na tlo i ustanoviti da li postoje neke
kako bi se mogao odrediti
disanje se ne primenjuje kada je. grudm ko
ili se primenjuje samo zdravo) t.ela:
Samozaguenje moe nastupIti kada su
organi za disanje ili kada je pritenjen .grudni' ko, to
je vezan o s drugim 1 pr;lomlJ?a. U
tom se ne srne pnmenJIvau vetacko disanje, :
jer bi to moglo izazvati tee posledice.
420
!'
.
_.-
Slabost srca javlja se kod osoba sa ma-
nom i kod onih koje su preleale neku teu bolest.
Lice postane bledo i nekad modro, bolesnik teko die,
pati od vrtoglavice, puls mu je sve bri i slabiji,
a gubi i svest. Bolesniku je potrebno mirovanje II po-
stavu, na predeo oko srca stavljaju mu se
hladni oblozi i daju (crna kafa, s
rumom ili rakijom).
Ujed zmije otrovnice prouzrokuje jaka trovanja,
pa i smrt. Na mestu ujeda pojavljuju se
rane irine 6 do 10 mm, koje malo ili uopte ne krvare.
Oko rane stvara se otok koji se iri i prelazi u mod-
rikasto crvenu :fleku. Pored toga, mogu se pojaviti: sla-
bosti, hladan znoj, vrtoglavica, disanje, ubrza-
ni puls i a u teim dolazi do
oka.
otrova zavisi od starosti (starije zmije imaju
vie otrova), vrste zmije i od toga da li je pre toga ne-
kog ugrizla i ispraznila otrovnu kesicu (lezdu). Za oso-
bu teine 75 kg smrtne doze su
VRSTA ZMIJE SMRTNA DOZA
KOLIClNA OTROVA
U UJEDU
Kobra 15 mg 310 mg
Mamba 120 mg 1000 mg
5 mg 12 mg
$arka 75 mg 10 mg
Poskok 75 mg 20 mg
Prva Kad ujede otrovnica, on
, mora odmah i mirovati, jer se tako smanjuje do-
lazak otrova u krvotok. Mesta iznad ujeda, treba pod-
vezati da bi se odlazak otrova ka srcu i povre-
421
SADRZAJ PRIRUCNE APOTEKE ZA PLANI NU
e vode. Probavne smetnje u viduproliva se di- _
jetalnom ishranom mirovanjem i upotrebom ivotinj- .
skog uglja.
U uslovima jake zime, preobil no pijenje hl adne
vode - snen ice, a pri duem zadravanju u
planini, moe izazvati i zatvor.
to pre evak.uisati u najbliu zdravstvenu ustano-
vu radi davanja seruma protiv zrnijskog otrova.
Mesto podveza mora se vie puta kontrolisati, jer
zbog oticanja moe postati pretesno, Ud ne srne biti ve-
zan vie od 2 Mesto ujeda ne treba krst asto za-
sccati. niti ranu isisavati . ili paliti. Ne srne se piti alko-
hol, jer on iri krvne sudove i irenje otrova.
Davanje seruma moe da izazove alergiju, to nije zna-
s obzirom na to da serum smrt od
zmijskog otrova
Ujedi korpiona manje su opasno, Znaci trovanja i
postupak u trovanja su kao posle ujeda
zmije.
Trovanje jelom prouzrokuje pokvareno
meso, mesne jela od jaja, ml eka
proizvoda, razna peciva, u letnjim mesecima.
Znaci trovanja pojavljuju se pola sata, pa i nekol iko
sati posle uzimanja pokvarene hrane, a ispoljavaju se
jednim ili sa vie znakova - gr-
u stomaku, prolivom, bolovima u br-
zim, ubrzanim ili teko osetljivim pulsom, povienom
temperaturom, itd.
Kao prvu treba izazivati uzima-
ti ivoti njski ugalj, piti hladan ili vodu.
Ako postoji u roku od pola popiti 10
kapsula od po 250 mg antibiotika irokog spektra (sin-
gl-doza).
Trovanje mogu izazvati i otrovne biljke i gljive.
Znaci trovanja ispoljavaj u se posle pola sata, a kod ne-
kih vrsta gljiva i 24 sata nakon uzimanja.
Loa i neuredna ishrana moe izazvati probavne
smetnje (zatvor, i bol ove u stomaku) , koje se
mogu reguli sati izazivanjem Ono
se moe izazvati nadraivanjem grla ili pijenjem mlake
422
I
omot sterilne gaze .
prvi zavoj .
prvi zavoj za opekoti ne ". .
' k' hid fil . .
- Iro l l ro m zavoj .
k' hid fil . .
us l l ro ru zavoj .
zavoj raznih .
omot sterilne vate .
omot leukoplasta .
b . d . k
o Ica JO ove tm ture .
benzina ili medicinskog alkohola .
tuba sterilnog borvazelina .
tabl et a protiv bolova .
pincepta .
makaze
.. . .. . ... . ... ... . .. ... . .. . . .... . . . .. .
sponke (zihernice) .
Ako je planirano due zadravanje u planini,
moe se poneti i: .
platneni zavoj .
hidrofilni zavoj .
omot sterilne gaze .
omot sterilne vate .
l
I
I
l
l
vie
l
l
l
l
l
10
l
l
3-4
l
2
l
l
423
kramerova udlaga (ina) 2
ricinusovog ulja 1
ivotinjskog uglja (Carbo animalis) I
pakovanje nekog antibiotika 2
-tablete protiv bolova 10
tablete protiv kalja 10
tablete protiv glavobolje i temperature 10
tablete protiv proljeva 10
pric od 10 cm' za serum I
ampule seruma protiv zmijskog otrova 2
fiole tableta za dezinfekciju vode 20
424
,
(
Glava VI
Organizacija planinske
nastave
za planinske nastave je vano
da se izabere dobro mesto za obuku II veranju i kre-
tanju na planinskom zemljitu. Za to se, u blizini kasar-
ne, prepreke:
kamenjar duine 10 ID i sa najviom do
1,5 m. Na toj prepreci izvode se radnje kreta-
nja po kamenitom terenu i II korite-
nja raznih vrsta oslonaca za noge na kamenjaru;
stubovi duine do 5 mj a sa najviom do
1,5 m, na kojim se izvodi radnja II ko-
ritenju oslonaca na visinama i promeni os-
lonca za nage;
prelaz (sl. 230), duine 6, a visine 3,5 m,
sa jedne strane je ravan, a sa druge Slui za
uvebavanje vojnika II kretanju i koritenju
oslonaca sa pothvatom i nathvatom. Sa strane na kojoj
je vojnici uvebavaju pravilno kretanje na is-
stenama i koritenje oslonaca II takvim si-
tuacijama;
425
Sl 230. - prelaz. i hamon/alno ue
Sl. 231. - most od Uadi
426
" .
horizo nta lno ue (sl, 231) duine 7,6 i visine 5,1 m
(kuri rski prelaz) slui za uvebavanje prelas ka
na takvoj prepreci. prelaska jesu:
prehvatima, zavesom - to su prelaska prilikom
koritenja samo jednog ue ta i koritenja dva ueta u
obliku brvna. Vojnici se osiguravaju vr-
pcom;
most od uadi se samostlano ili u
kombinaciji sa osta lim preprekama. je u dva
dela - ravni, duine 15 i visine 8.2 m i kosi, duine 10
ill i visine 12 m. Na njima se izvodi obuka u kr etanju
preko pri se vojnici postepeno
navikavaju na visinu i odravanje ravnotee. Svi vojnici
koji prelaze preko mosta moraju biti osigurani
nom vr pcom na ue ili ue;
tar aba (sl. 232) duine dva puta po 4
i visine 10 m. sa razmakom taraba u podnoju
0,5 i na vrhu 1,5 m. ograda je visine 1,2 m, a
slui za osiguranje vojnika prili kom os iguranja ili raz-
nih drugih manevara na tarabi. Na toj pr epreci izvod e
se radnje (na vezivanje grupa i stica-
nje osnovnih znanja iz tehnike veranja i sputanja na
uetu, a ist o tako i osnovne r adnje u radu sa sajlom).
Razmak taraba slui za uvebavanje radnji u
odaku iri ne do 1,5 m;
prepreka povezanih
bal vana, visine 12, iri ne 6 m i nagiba 80, na kojoj se
usavravaju znanja iz osiguranja i veranja Na
noj tarabi i na povezanim balvani ma t reba
utvrditi ili u drvo urezati - oslonc e za noge i
ruke. a u podnoju iskopati rupu dubine 30 cm i nasuti
je piljevinom. Na preprekama su obavezna formacij ska
sredstva za osiguranje vojnika - odozgo i odozdo. Kada
vojnici ovladaju tehnikom slobodnog veranja, prepr eke
se bez osiguranja odozgo;
427
Sl. 232. - Aplinisdlna taraba
a) Veranje ua osiguranje odozgo b) spul lanje uetom el mesto ulasb u od!ak
428
. ,
duine 22,5 i sa najviom 12 m. Na
najvioj spojena je sa mostom, gde je na-
pravljena ograda visine 1,2 m za osiguranje vojnika koji
rade na Na toj prepreci vojnici se uvabavaju da
pravilno postavljaju vitla doboa i Marine-
ra, a ujedno da pravilno rukuju tim sredstvima prili-
kom dizanja. odnosno sputanja tereta
Nastavni filmovi I dijapozitivi o veranju re dovno
se prikazuju radi upoznavanja sa pojedinim vebama i
novinama u planinarstvu.
Za sticanje osobina i usav ravanje obuke
u veranju mogu posluiti poligoni . To su lake,
bogato stene, visine H}-30 m, ili manji de-
lovi stena visine 6- 10 m.
treba vaspitavati tako da steknu pravi-
lan odnos prema veranju i da odmah ne upotrebljavaju
klinove i ue, da slobodnim veranjem, bez
ikakvih sredstava.
Pr ilikom uvebavanja pobijanja
klinova II stenu i pravilnog zapinjanja garabina za klin,
nastavnik prethodno treba vojnicima da pokae
pobijanja klinova (prema obliku pukotine u steni), na
taj t o klin pobiti u stenu (10 m iznad pod-
noja), a zatim pravilno garabin za klin i kroz
garabin glavno planinarsko ue. Da bi vojnike
uverio II izdrljivost pobijenog klina, nastavnik
je 8 vojni ka koji vuku za glavno planinarsko ue, pri
se klin ne srne iz stene. Prilikom veranja
ue treba da slui samo kao sredstvo osiguranja, pri
se osigurava uetom odozgo. da se pri
eventualnom padu ne bi ozledio. za pravilan razvoj ve-
vano je da u slobodnom veranju najpre
stekne samopouzdanje, a ne da se oslanja na gusto po-
bijene klinove ili zatgnuto ue.
Kada bez greke savlada deo
stene, visine 8 ili vie metara, osiguran odozgo, treba
429
to ponovo da uradi slobodnim veranj em, bez ueta
od ozgo, u ul ozi grupe. Pri takvom veranju treba
(neto iznad pol ovine visine ste ne) pobiti klin za osigu-
ranje i u njega ubaciti ue sa garabinom zbog eventual-
ne opasnosti. Ako je stena via od &-8 m, pobija se vie
klinova, ka ko bi padovi bili to
Vebe treba najlakim pravcima. a po st e-
peno prelaziti na tee pravce (t eke pukotine, previ se).
Treb a teiti slobodnom penjanju, bez pobijanja klinova
za uetom. .pri ue treba da klizi kroz
ruke nastavnika, koj i panju osigu-
ranju.
Kada dobro savlada slobodno veranje,
postepeno se uvodi na lake, ali ne suvi e visoke stene.
On prvo treba da pravcem kao drugi
u navezi, a grupe ga za to vreme ispituje
kuda bi on iao da je sam i kako bi birao pravac, pri
mu ukazuje na greke. Kada bez teko-
i gr eaka savlada pravac kao drugi u na-
vezi, treba to da ponovi sa istim kao .
grupe. Na taj se za orijentaciju i
pravilno biranje pravca.
za obuke, tj. za
ti vojnike posle lekarskog pr egleda i dobrovoljce. Je-
dan nastavnik, po treba da rukovodi sa
3-4 grupe, kako bi ih mogao stalno kontroli-
sati.
Nastavnik je odgovoran za bezbednost i obuku
svoje grupe. Kada se na poligonu nalazi
broj jedinica, kao nastavnika mogu se odre-
diti nadzornici koji proveravaju obuke. Oni
ispravljaju greke vojnika. pokazuju radnje
koje nastavnik objanjava i vre osiguranja
odozgo. za nadzornike se vojnici koji su od-
zavrili obuku u veranju.
430
Privremena os iguranja postavljaju se kao polustal-
na na lakim delovima stena i vojnike treba uvcbavati
u. kretanju preko njih. Svaki vojnik u planinskim jedi-
ni cama treba da bude uveban u kretanju preko pri-
vremenih osiguranja. Na poligonu mogu se:
ura?iti i marki rati pojedine planinske sta ze.
duine do 200 m, na kojima vojnici uvebavaju pravil-
no kretanje, upotrebu os lonaca za noge, prelaenje ka-
mene drobine, brzinu kretanja i Deo vremena
treba upotrebiti za obuku u kretanju.
Padovi se uvebavaju na preprekama
ili na pogodnim stenama i snenim pa dinama (na be-
zopasnom terenu). Na strmoj padini pokrivenoj sne-
?om potrai se mesto gde se ona skoro vertikalno spa-
Ja sa stenom. U stenu se pobije klin za osiguranje, a na
njenom rubu uradi dobar oslonac za noge. U
uvebavanja vojnika treba pustiti da samo klizi po
snenoj padini, pri ga gornji vojnik koji osigura-
va zaustavlja uetom. Posle toga treba uveba-
vanje malih skokova niz strmu padinu, a zatim skaka-
nje sa stene (jedan, dva, pa i vie metara) iznad klina
ili koji osigurava. Vojnik se osigurava
vim ili oko pojasa i sa klinom u steni.
Pravila i mere bezbednosti pri veranju:
- postupnost u radu;
- prove ra opreme pre i posle upotrebe;
- pregled ljudstva pre rada, a u toku rada
kontrola;
- veranja na planinskim preprekama i na
lakim sten ama do III stepena;
- obavezno dodatno os iguranje odozgo ili sa stra.
ne, uz stalno osiguranje odozdo;
- pri radu na preprekama i II steni
obavezni su lemovi;
- koristiti samo ispravnu opremu;
431
- prilikom veranja i spaavanja koristiti garabine
sa maticom, a na mestima na kojima ne preti opasnost
po ivot ljudsva, na kojima nema velikih i
gde ne preti opasnost od otvaranja garabina, mogu se
koristiti garabini bez matice;
- svaki vojnik prilikom veranja treba da ima kod
sebe najmanje tri vrpce;
- prilikom veranja koristiti glavno planinarska ue
debljine 11 mm;
- svaki klin koji se pobije u stenu pre upotrebe
mora se prekon trolisati. Isto tako treba prekontrolisati
da li svi klinovi dobro dre ili su oslabili;
- prilikom veranja i osiguravanja zabranjeno je
kati, puiti, pevati, odnosno sve ono to bi moglo
omesti pravovremeno intervencije u pada;
- svaki vojnik koji uz stenu mora poznavati
sve znati spaavanja i ukazivanja prve

432
,
,
i "
,
.i
I
I

I
i
i'
I
,
I
. ,
i
l'\'ilQg I
TEHNICKI KARTON PLANINARSKOG UETA
l. Oznaka ueta
2. Vrsta ueta
3. Materijal iz kojeg je ue

4. Dimenzije ueta
5. Godina izrade ueta
6. Datum kada je ue dato
na upotrebu
7. Vreme upotrebe ueta
Uspon Silaenje
8. Usponi i silaenja uetom
9. Zapaanja prilikom upotre?e
ueta (pad i razna
.
Datum Overa Datum Overa
10. Datum pregleda
i overa
NAPOMENA! Za svako planinarska ue se I vodi TE!!-
NICK! KARTON. Na jednom kraju u
7
. bl.t.l obeleeno tankim
obele-
eno i nema ustrojen karton. . k
Rubrike 7 i 8 mogu se ipartan sa zadnje strane art.ona.
433
urednik
Branko dipl. graf. Ing.
Korektor
Rajko Vukota
St ampanje zavreno februara 1990.
Sta mpa: Vojna tamparija - Beograd
. !