PREDGOVOR

Ova publikacija nastala je kao posledica intenzivnog desetogodinjeg rada autora u oblasti irokopojasnih digitalnih mrea integrisanih servisa, B-ISDN. B-ISDN se definie kao servis koji zahteva kanale prenosa sposobne da podre protoke mnogo vee nego to je to primarni protok u ISDN. Uveden je kao rezultat napretka u sistemima za prenos zasnovanim na optikim vlaknima, mikroelektronskim kolima velikih brzina rada i video monitorima i kamerama visoke rezolucije. U B-ISDN, servisi govora, videa i podataka prenose se preko iste mree. Radi prevazilaenja ogranienja performansi B-ISDN i radi breg irenja mree, uveden je asinhroni transfer mod, ATM, kao tehnika komutacije, prenosa i multipleksiranja paketa sa minimalnom obradom u vorovima mree. Od prvog upoznavanja sa ovom oblau preko inicijalnih dokumenata Meunarodne unije za telekomunikacije - sektor stanadardizacije telekomunikacija, ITU-T, i sada ve kultne knjige Martina de Pryckera ASYNCHRONOUS TRANSFER MODE Solution for Broadband ISDN, rad autora odvijao se na vie polja: publikovanje i izlaganje velikog broja radova, na domaim konferencijama, na stranim konferencijama, radova po pozivu i radova u eminentnim stranim asopisima, rad sa veim brojem poslediplomaca, odakle su proistekle magistrature i doktorati. Ovde treba pomenuti i nekoliko studija o praktinoj primenljivosti mrea sa ATM (za Elektroprivredu Srbije, Javno preduzee PTT saobraaja SRBIJA, ), za autora najznaajnije i najprivlanije, rad sa studentima Elektrotehnikog fakulteta, u okviru izbornog predmeta u IX semestu pod nazivom INTEGRISANE TELEKOMUNIKACIONE MREE. Autor sa zadovoljstvom istie da je broj studenata koji godinje izabere ovaj predmet narastao, od prvobitnih 12 u kolskoj 1992/93, na preko 120 u kolskoj 2001/2002. Kao mentor, autor je uestvovao u izradi vie od stotinu diplomskih radova iz ove oblasti. Bez zajednikog rada, podrke, interesovanja i razvoja ove oblasti, verovatno ne bi nastala ni ova publikacija.

Uz zahvalnost svojim bivim studentima, autor posebno eli da ukae da su znaajan doprinos razvoju ove oblasti kod nas dala i dva mlada naunika i strunjaka: Mr Vladimir Skuli i Mr Igor Radusinovi. Mnoge nove ideje, modeli, analize, rezultati simulacije, kao i delovi njihovih magistarskih radova su ukljueni u ovu publikaciju. Doprinos ne bi bio zaokruen bez saradnje sa iskusnim strunjakom Dr Milenkom Cvetinoviem. Autor im se posebno zahvaljuje.

SADRAJ
1 UVOD......................................................................................................................................................................... 3 2 MODEL IROKOPOJASNE DIGITALNE MREE ................................................................................................ 6 INTEGRISANIH SERVISA .............................................................................................................................................. 6 2.1 Uvod ................................................................................................................................................................... 6 2.2 ISDN i B-ISDN................................................................................................................................................... 6 2.3 Konfiguracije B-ISDN........................................................................................................................................ 6 2.4 Referentni model za B-ISDN i ATM.................................................................................................................. 7 2.5 Funkcije B-ISDN ................................................................................................................................................ 9 2.6 Servisi u B-ISDN.............................................................................................................................................. 12 3 KOMUTACIJA U MREI SA ATM ....................................................................................................................... 14 3.1 Uvod ................................................................................................................................................................. 14 3.2 Komutacija virtuelne putanje i virtuelnog kanala ............................................................................................. 14 3.3 Funkcije komutacije.......................................................................................................................................... 17 3.4 Opis funkcionalnih blokova komutatora........................................................................................................... 19 3.4.1 Ulazni portovi ........................................................................................................................................... 19 3.4.2 Izlazni portovi ........................................................................................................................................... 19 3.4.3 ATM komutaciona sredina ....................................................................................................................... 19 3.4.4 Kontrola dozvole veze (CAC)................................................................................................................... 19 3.4.5 Upravljanje komutatorom (SM)................................................................................................................ 20 4 ATM KOMUTACIONI UREAJ............................................................................................................................ 21 4.1 Uvod ................................................................................................................................................................. 21 4.2 Prosleivanje i uskladitenje elija ................................................................................................................... 21 4.3 Arhitekture sa zajednikom memorijom........................................................................................................... 22 4.3.1 Preliminarni komutator (Prelude Switch) ................................................................................................. 23 4.3.2 Hitaijev komutator sa zajednikom memorijom ..................................................................................... 24 4.3.3 Komutator sa ulaznim baferima i zajednikom memorijom na izlazu...................................................... 25 4.4 Arhitekture sa zajednikom sredinom za prenos .............................................................................................. 26 4.4.1 Modularni ATM komutator sa baferima na izlazu, ATOM (ATM Output Buffer Modular Switch)........ 27 4.4.2 Integrisani sistem za automatsko prosleivanje paketa, PARIS .............................................................. 28 4.4.3 Sinhrona kompozitna komutacija paketa, SCPS (Synhronous Composite Packet Switching).................. 28 4.5 Koncentracija, ekspanzija i multipleksiranje .................................................................................................... 28 4.6 Otpornost na otkaze .......................................................................................................................................... 29 4.7 Korienje prioriteta pri upravljanju baferima.................................................................................................. 29 4.8 Odranje redosleda elija.................................................................................................................................. 30 4.9 Indikacija zaguenja.......................................................................................................................................... 30 5 ARHITEKTURE SA PROSTORNOM KOMUTACIJOM...................................................................................... 31 5.1 Uvod ................................................................................................................................................................. 31 5.2 Redovi ekanja u ATM komutatoru ................................................................................................................. 31 5.2.1 Ulazni redovi ekanja ............................................................................................................................... 31 5.2.2 Izlazni redovi ekanja ............................................................................................................................... 32 5.2.3 Ulazni i izlazni redovi ekanja.................................................................................................................. 33 5.2.4 Virtuelni izlazni red ekanja ..................................................................................................................... 34 5.2.5 Centralni red ekanja ................................................................................................................................ 34 5.2.6 Interni redovi ekanja ............................................................................................................................... 35 5.3 Klasifikacija ATM komutatora sa prostornom komutacijom ........................................................................... 36 5.3.1 Crossbar (krosbar) komutator ................................................................................................................... 36 5.3.1.1 Komutator sa jedinstvenom putanjom .................................................................................................. 38 5.3.1.1.1 Komutator sa viestrukim ulaznim redovima ekanja.................................................................... 38 5.3.1.1.2 Krosbar ATM komutacioni ureaj sa baferima u ukrsnim takama............................................... 39 5.3.1.1.3 Krosbar ATM komutacioni ureaj sa baferima na ulazu i izlazu (TORUS) .................................. 40 5.3.1.2 Komutator sa paralelnim ravnima......................................................................................................... 41 5.3.1.2.1 Krosbar komutator sa tandem baferima ......................................................................................... 41 5.3.1.2.2 SATURN komutator ...................................................................................................................... 41 5.3.1.3 Komutatori na bazi Clos mree............................................................................................................. 42 5.3.1.3.1 3-o stepeni komutator..................................................................................................................... 42 1

5.3.1.3.2 Generalizovani komutator .............................................................................................................. 44 5.3.2 Banyan (banian) komutaciona mrea........................................................................................................ 44 5.3.2.1 Samoprosleivanje................................................................................................................................ 46 5.3.2.2 Mree za kopiranje................................................................................................................................ 48 5.3.2.2.1 Algoritam kopiranja sa granicama ................................................................................................. 48 5.3.2.2.2 Algoritam kopiranja za potrebe viedifuzije .................................................................................. 49 5.3.2.3 Banian mree sa jedinstvenom putanjom.............................................................................................. 50 5.3.2.3.1 Banian komutator sa baferima na izlazima komutacionih elemenata dimenzija 2x2 ..................... 50 5.3.2.3.2 Banian komutator sa baferima na izlazima komutacionih elemenata dimenzija 4x4 ..................... 50 5.3.2.3.3 Banian komutator sa dualnim baferima......................................................................................... 52 5.3.2.4 Proirene banian mree ......................................................................................................................... 52 5.3.2.4.1 Banian komutator sa alternativnim prosleivanjem ....................................................................... 52 5.3.2.4.2 Modifikovani manipulator podacima i zajedniki baferi (BMSR)................................................. 53 5.3.2.5 Viestruke mree u paraleli................................................................................................................... 54 5.3.2.5.1 Banian mree u paraleli i komutacioni elementi sa dualnim baferima........................................... 54 5.3.2.5.2 Mrea paralelno meupovezane dve ravni (PIPN)........................................................................ 54 5.3.2.6 Produene banian mree ....................................................................................................................... 56 5.3.2.6.1 Mrea za distribuciju i prosleivanje ............................................................................................. 56 5.3.2.6.2 Tandem banian mrea .................................................................................................................... 57 5.3.2.6.3 Produena banian mrea ................................................................................................................ 58 5.3.2.6.4 Shuffleout mrea (I) ....................................................................................................................... 59 5.3.2.6.5 Mrea sa rerutiranjem (I) ............................................................................................................... 59 5.3.2.6.6 Mrea sa rerutiranjem (II) .............................................................................................................. 60 5.3.2.6.7 Bene mrea ................................................................................................................................... 61 5.3.2.7 Mree sa recirkulacijom........................................................................................................................ 62 5.3.2.7.1 Banian mrea sa povratnom petljom .............................................................................................. 62 5.3.2.7.2 Tandem mrea sa recirkulacijom ................................................................................................... 63 5.3.2.7.3 Shuffleout mrea (II)...................................................................................................................... 64 5.3.2.7.4 Produena banian mrea sa neuralnim kontrolerom i recirkulacijom ............................................ 64 5.3.3 Batcher-banian mrea ............................................................................................................................... 66 5.3.3.1 Batcher mrea za sortiranje................................................................................................................... 66 5.3.3.2 Batcher-banian mree sa jednom putanjom .......................................................................................... 67 5.3.3.2.1 Batcher-banian mrea 3-faze.......................................................................................................... 67 5.3.3.2.2 Batcher-banian mrea sa krunom recervacijom ........................................................................... 68 5.3.3.2.3 Batcher mrea sa serijskom rezervacijom ...................................................................................... 68 5.3.3.3 Batcher-banian mree u paraleli ........................................................................................................... 69 5.3.3.3.1 Sunshine komutator........................................................................................................................ 69 5.3.3.3.2 Ostale mree................................................................................................................................... 70 5.3.3.4 Produene mree................................................................................................................................... 70 5.3.3.4.1 Dvostepeni neblokirajui komutator sa baferima (BNS) ............................................................... 70 5.3.3.5 Mree sa recirkulacijom........................................................................................................................ 70 5.3.3.5.1 Starlite komutator........................................................................................................................... 70 5.3.4 Komutatori sa topologijom razdvojenih putanja....................................................................................... 71 5.3.4.1 Komutator sa matricom magistrala ....................................................................................................... 71 5.3.4.2 Knockout (nokaut) komutator............................................................................................................... 72 5.3.4.3 Lee mrea.............................................................................................................................................. 73 5.3.4.3.1 Integrisani komutator ..................................................................................................................... 75 5.3.4.4 Ostale varijante nokaut komutatora ...................................................................................................... 75 6 ANALIZA PERFORMANSI ATM KOMUTACIONIH ARHITEKTURA ............................................................ 76 6.1 Uvod ................................................................................................................................................................. 76 6.2 Arhitekture komutatora sa zajednikom sredinom za prenos ........................................................................... 78 6.2.1 Arhitekture komutatora sa neblokirajuom zajednikom sredinom za prenos.......................................... 78 6.2.2 Arhitekture komutatora sa blokirajuom zajednikom sredinom za prenos ............................................. 79 6.2.3 Arhitekture sa zajednikom memorijom................................................................................................... 80 6.3 Arhitekture komutatora sa prostornom komutacijom ....................................................................................... 82 6.3.1 Interno neblokirajui komutatori .............................................................................................................. 85 6.3.2 Interno blokirajui komutatori .................................................................................................................. 87 7 ZAKLJUAK........................................................................................................................................................... 89

GLAVA 1
1 UVOD
Smatra se da istorija irokopojasnih mrea poinje sredinom osamdesetih. Negde 1985, ITU-T Studijska grupa 13 (ranije CCITT studijska grupa XIII) zapoela je novu aktivnost sa ciljem da definie standarde za migraciju uskopojsne digitalne mree integrisanih servisa, N-ISDN, ka irokopojasnoj ISDN, B-ISDN. Ova druga je zamiljena kao veoma fleksibilna mrea sa integrisanim prenosom, kako novih irokopojasnih servisa, tako i postojeih uskopojasnih servisa. Prenos u irokom opsegu uestanosti je podran, pre svega, korienjem optikih vlakana. Drugi problem koji je trebalo reiti je komutacija podataka velikog protoka. U to vreme, komutacija kola je bila (i dalje je) dominantna tehnologija komutacije koriena irom sveta. Prema tome, bilo je prirodno da se proiri postojea N-ISDN komutacija kola definisanjem novih veih protoka, tako da je komutacija kola sa vie razliitih protoka, tada nazvana sinhroni transfer mod, STM, postala osnova za B-ISDN. Meutim, u 1988. godini, ITU-T je odustao od STM i standardizovao novi koncept brze komutacije paketa nazvan asinhroni transfer mod, ATM, kao ciljnu tehnologiju prenosa za integrisane servise. On je imao fleksibilnost da podri kako postojee tako i budue servise, pri emu efikasno koristi kapacitete mree a zahteva, zbog uproenih protokola, minimalnu obradu u komutatoru. Prema tome, jedna od najvanijih komponenti B-ISDN je ATM komutator. Namena ATM komutatora je da obezbedi servis komutacije elija velikog protoka za sve vrste saobraaja (sinhroni i asinhroni saobraaj, kao i konektivni i nekonektivni saobraaj), povezano sa sposobnou adaptacije na promene uslova u mrei (unutar projektovanih granica tog komutatora). Vrlo brzo po definisanju standarda, pojavili su se i prvi prototipi ATM komutatora, a krajem osamdesetih, istraivanja su uglavnom bila fokusirana na optimalne strategije lociranja bafera (baferi na ulazu /izlazu), strategije meupovezivanja viestepenih mrea radi formiranja komutatora velikih kapaciteta i metode viedifuzije. Veina komutatora prikazanih na izlobi Telecom Geneva, 1991. godine u enevi i onih predstavljenih na Meunarodnom simpozijumu o komutaciji 1992. (ISS92, International Switching Symposium) u Japanu (Jokohama) su karakterisani jednostavnim upravljanjem baferima (FIFO, First-In-First-Out) i relativno malim dimenzijama bafera, radi podrke strogih zahteva u pogledu kanjenja. Dolazei servisi su znaajno uticali na arhitekturne zahteve sledee generacije ATM komutatora. Porast konvergencije raunarske tehnike i telekomunikacija, potpomognut fenomenom Interneta, pomerio je interes istraivaa ka strategijama kontrole zaguenja i protoka i strategijama upravljanja prioritetima elija, sa namerom da ATM multiservisna tehnologija efikasno nosi servise
3

u realnom vremenu (npr. govor) i van realnog vremena (npr. podatke). Viestruke kategorije ATM servisa (terminologija ATM Foruma) ili sposobnosi ATM prenosa (terminologija ITU-T) definisane su precizno iz sledeeg razloga: novi servisi su upozorili da zahtevaju komutatore koji su sposobni da efikasno distribuiraju podatke vrlo velikog protoka. U mreama sposobnim za prenos podataka velikim protocima, kao to je to B-ISDN, ATM komutatori mogu da stvore najznaajnija uska grla. Komutatori koji se postavljaju u okruenje takvih protoka, treba takoe da rade vrlo velikim brzinama da bi bili sposobni da podre poplavu podataka koji stiu na njihove ulazne portove. Ako se komutatori ne projektuju adekvatno i ne konstruiu da podre velike protoke dolaznih podataka, ne mogu s eostvariti koristi od novih mrea sa sredinom za prenos velikog kapaciteta. Namena ove publikacije je da prikae jednu sistematizaciju ATM komutatora, kao i da opie i ukae na znaaj posebne vrste ATM komutatora. Treba napomenuti da sistematizacija i klasifikacija ATM komutatora nije ni lak ni jednostavan zadatak. S obzirom na to da ne postoji ATM komutator sa isto definisanim parametrima, mogue je napraviti razliite sistematizacije, u okviru istog skupa ATM komutatora. Jedna sistematizacija se bazira na tipu komutacije, druga na lokaciji reda ekanja u komutatoru, trea na realizaciji mree za meupovezivanje, etvrta na nainu razreenja kolizije unutar komutatora, peta na algoritmima za kontolu toka i politici prioriteta, itd. Po pravilu, mnoga reenja koriste kombinaciju pojedinanih primena. Ovde je posebna panja posveena komutatorima sa prostornom komutacijom. Takoe, u okviru ovih komutatora, posebno su opisani komutatori koji se realizuju na principima viestepenih mrea, banian mrea. Banian mree imaju prednosti pri korienju u viestepenim komutatorima sa brzom komutacijom paketa zbog njihove osobine samoprosleivanja, paralelne strukture, konstantnog kanjenja za sve parove ulazno-izlaznih portova, modularnosti, odravanja redosleda elija i pogodnosti za VLSI implementaciju. Najzad, autor je, zajedno sa svojim saradnicima, dao najvei broj originalnih doprinosa upravo u ovoj oblasti. Publikacija je organizovana na sledei nain. U drugoj glavi je opisana irokopojasna digitalna mrea integrisanih servisa, preko modela koji je iskristalisan preporukama ITU-T. Trea glava je posveena opisivanju principa komutacije u mrei gde je primenjen asinhroni transfer mod. Posebna panja je posveena optoj emi i definisanju funkcionalnih blokova ATM komutatora, s obzirom na to da veliki broj praktinih, individualnih, realizacija mora da se povinuje optoj strukturi ATM komutatora. U etvrtoj glavi je data opta podela ATM komutatora. Ukratko su opisani komutatori sa zajednikom memorijom i komutatori sa zajednikom sredinom za prenos. Navdene su i druge funkcije, osim prosleivanja elija sa ulaza na izlaz, koje mora da ostvari ATM komutator. Kao to je reeno, nain na koji se realizuju ove funkcije, kao i mesto gde su locirane, upravo razlikuju ATM komutatore jedne od drugih. Peta glava je najobimnija u okviru ove publikacije. Slobodno se moe rei da prethodne i naredne glave slue samo da zaokrue jednu celinu, pri emu peta glava predstavlja jezgro. Posle kratkog opisa podele po lokaciji reda ekanja, data je detaljna sistematizacija realizovanih ATM komutatora sa prostornom komutacijom. Sistematizacija je u obliku ah polja. Podela po kolonama potie od naina realizacije koji se bazira na krosbar mreama, banian mreama, Batcher-banian mreama i mreama sa topologijom razdvojenih putanja. Podela po redovima potie od broja putanja pri povezivanju bilo kog ulaza sa bilo kojim izlazom. Postoje komutatori sa jedinstvenom putanjom i viestrukim putanjama. Mree sa viestrukim putanjama mogu da se realizuju, nadalje, kao proirene, paralelne, produene, sa recirkulacijom ili Clos mree.

Najvea panja je posveena banian mreama i, prema saznanju autora, u dostupnoj literaturi ne postoji tako celovit pregled sa stanovita realizacije, analize, poreenja i primene, kao to je to dato u ovoj glavi. Banian mrea ima veliki broj poeljnih osobina. Ima regularnu strukturu koja je ini pogodnom za VLSI implementaciju. Poseduje jedinstvenost putanje, tj. postoji tano jedna putanja koja povezuje bilo koji ulaz sa bilo kojim izlazom banian mree. Uspostavljanje takve putanje ostvaruje se na distribuirani nain, korienjem jednostavne procedure samoprosleivanja, gde se informacija o prosleivanju na svakom stepenu dobija direktno iz adrese odredita sadrane u yaglavlju paketa. Treba napomenuti da je za pakete na ATM sloju usvojen naziv elija. Jedinstvenost putanje osigurava da, kada se banian mrea koristi za brzu komutaciju elija, sve elije odreene veze slede istu putanju. Saglasno tome, spreeno je isporuivanje elija van redosleda, a varijacija kanjenja izmeu elija je mala, to vodi ka prostijim protokolima sinhronizacije za servise u realnom vremenu kao to su servisi za prenos govornog i/ili audio signala. Jedna nepogodnost ovih mrea, prouzrokovana internim konfliktima (razliite putanje ulaz/izlaz mogu da imaju jedan ili vie zajednikih linkova za meupovezivanje), upravo je dovela do pojave vrlo velikog broja razliitih realizacija komutatora koje se baziraju na banian mrei. Namera svih tih realizacija je da umanji, ili eliminie pojavu blokiranja, uz umereno poveanje sloenosti. Ovde su navedene i originalne mree autora i njegovih saradnika, publikovane u meunarodnim asopisima i prikazane na svetskim i domaim konferencijama. U estoj glavi je dat pregled moguih postupaka analize, radi poreenja performansi komutatora. Ukazano je na prednosti i nedostatke matematikih modela, simulacionih modela i heuristikih modela u primeni na ATM komutatore, posebno u uslovima razliitih tipova saobraaja. Sedma glava sadri kratak zakljuak. Najzad, u posebnim dodacima, dat je spisak skraenica i literatura, koriena za potrebe ove publikacije.

GLAVA 2
2 MODEL IROKOPOJASNE DIGITALNE MREE INTEGRISANIH SERVISA
2.1 Uvod

U ovoj glavi bie dat kratak opis irokopojasne digitalne mree integrisanih servisa (BISDN, Broadband Integrated Services Digital Network) kao to je to publikovano u dokumentima Meunarodne unije za telekomunikacije (ITU-T) [I.121], [I.211], [I.311], [I.321], [I.327]. Opisane su ravan korisnika, ravan kontrola i ravan upravljanja, kao i procedura kako jedna mrea sa asinhronim transfer modom (ATM- Asynchronous Transfer Mode) koristi te ravni. Takoe, sumirani su servisi koje podrava B-ISDN i data je klasifikacija tih servisa. 2.2 ISDN i B-ISDN Ranih osamdesetih godina XX veka, kada je uspostavljen standard za ISDN, ITU-T se koncentrisao na spregu sa primarnim protokom od 2048 kb/s, (PRI, Primary Rate Interface) tzv. kanal H1 i spregu sa osnovnim protokom od 144 kb/s, (BRI, Basic Rate Interface). Protok na kanalu H1 se oznaava sa 31B + D, a osnovni protok sa 2B+D. U ovim oznakama B je kanal protoka 64 kb/s a D kanal protoka 16 kb/s ili 64 kb/s. B kanalom se prenose korisnike informacije nastale digitalizovanjem govora, komprimovanog video signala ili od signala podataka. Namena D kanala je prenos kontrolnih podataka nezavisno od prenosa korisnikih informacija (out-of-band) radi uspostavljanja, upravljanja i raskidanja veza po B kanalu [Sta92], [Sta95]. Sredinom osamdesetih, interes se pomerio ka kanalima sa veim protocima, zbog neadekvatne tehnologije i protoka PRI i BRI. Razne grupe za standardizaciju su uoile vrednost arhitekture ISDN i predloile da specifikacije veeg kapaciteta koriste osnovni koncept ISDN. Tako, B-ISDN je zapoeo kao proirenje ISDN i ima mnoge koncepte sline ISDN. Sa pojavom B-ISDN, ustalila se i nova skraenica za ISDN: N-ISDN (Narrowband ISDN), uskopojasni ISDN. Treba naglasiti da su slinosti izmeu N-ISDN i B-ISDN samo koncepcijske i vae samo za generalni model. Praktino, sprege u N-ISDN i B-ISDN nisu kompatibilne. Takoe, nije mogue nadograditi jednu spregu N-ISDN prostom zamenom B-ISDN funkcionalnom grupom i referentnom takom. B-ISDN podrava veze: komutirane, polupermanentne i permanentne, taka-taka i takavie taaka i obezbeuje servise na zahtev, rezervisane i permanentne. Veze u B-ISDN podravaju servise moda kola i moda paketa i to tipa mono i/ili multimedija, sa konektivnom ili nekonektivnom prirodom u dvosmernoj i jednosmernoj konfiguraciji. 2.3 Konfiguracije B-ISDN Saglasno Preporuci ITU-T [Rec. I.413], na Slici 2.1 prikazane su B-ISDN referentne konfiguracije koje sadre: funkcionalne grupe: B-TE1, B-TE2, B-NT1, B-NT2, TE2 i B-TA;
6

 referentne take: TB, SB, i R. Oznake imaju sledee zanaenje: B-TE1: irokopojasni terminal tipa 1, ukljuuje funkcije koje pripadaju sloju 1 OSI (Open System Interconnection) referentnog modela i viim slojevima, saglasno preporuci [X.200] za referentni model za protokole. Sprega odgovara preporukama za sprege u TB i/ili SB referentnim takama. B-TE2: irokopojasni terminal tipa 2, ukljuuje funkcije koje pripadaju sloju 1 i viim slojevima, saglasno referentnom modelu. Sprega odgovara drugim preporukama za sprege, a ne za sprege u TB i/ili SB referentnim takama i preporukama za sprege koje ne ukljuuje ITU-T. B-NT1: zavretak mree tipa 1, koji ukljuuje funkcije sloja 1. B-NT2: zavretak mrea tipa 2, koji ukljuuje funkcije koje pripadaju sloju 1 i viim slojevima. B-NT2 ne mora da se koristi, ako su TB i SB zajednike. TE2: N-ISDN terminal tipa 2. B-TA: irokopjasni adapter terminala, ukljuuje funkcije koje pripadaju sloju 1 i viim slojevima. To omoguava TE2 ili B-TE2 terminalu da budu opslueni od strane B-ISDN sprege korisnik-mrea. Preporukom [I.413] su definisane dve opcije za spregu u referentnoj taki TB : fiziki sloj baziran na elijama (jedinica podataka protokola ATM sloja) i fiziki sloj baziran na SDH (Synchronous Digital Hierarchy). Razlog za to je da se omogui projektantu mree da koristi i ATM i SDH u referenrnoj taki TB. Dozvoljena je samo jedna sprega po B-NT1 u referentnoj taki TB. Dozvoljava se jedna ili vie sprega SB, po jednom B-NT2.

SB B-TE1 B-NT2

TB B-NT1

UB

R TE2 ili B-TE2 B-TA

SB

Slika 2.1. B-ISDN funkcionalno grupisanje i referentne take. 2.4 Referentni model za B-ISDN i ATM

Referentni model za protokole u B-ISDN sa zasniva na OSI referentnom modelu i ISDN standardima. Na Slici 2.2 prikazan je slojeviti model za B-ISDN [I.321]. Kao to se sa slike vidi, referentni model se definie u tri dimenzije: podeljen je na slojeve i ravni. Ravan korisnika (U-ravan) je odgovorna za obezbeivanje prenosa korisnikih informacija, kontrolu protoka i oporavak u sluaju prekida veze. Ravan kontrole (C-ravan) je odgovorna za uspostavljanje veze u mrei i nadgledanje veza. Takoe je odgovorna za raskidanje veze. Treba napomenuti da je ravan kontrole potrebna za komutirana virtuelna kola (SVC, Switched Virtual Circuit) i polupermanentna virtuelna kola (SPVC, Semipermanent Virtual Circuit) a da nije potrebna za permanentna virtuelna kola (PVC, Permanent Virtual Circuit). Ravan upravljanja (M-ravan) je podeljene na dva dela saglasno funkcijama: upravljanje ravnima i upravljanje slojevima. Upravljanje ravnima nema slojevitu strukturu. Ono je odgovorno za koordinaciju rada svih ravni. Upravljanje slojevima je odgovorno za nadgledanje entiteta u slojevima i ostvaruje servise za rad, administraciju i odravanje (OAM-Operation, Administration and Maintenance services).
7

Ravan upravljanja Upravljanje ravnima Ravan kontrole Upravljanje slojevima Ravan korisnika Vii slojevi ATM adaptacioni sloj ATM sloj Fiziki sloj

Slika 2.2. Referentni model za protokole u B-ISDN. Dosta apstraktni izgled referentnog modela sa Slike 2.2, moe da se razmatra i sa stanovita praktine primene [Bla95]. U tri ravni (kontrole, korisnika i upravljanja), prikazane na slici S.3, upisane su oznake najkorienijih protokola po slojevima. Striktno govorei, modele B-ISDN definie SDH za fiziki sloj, mada su na slici prikazane i druge mogunosti. ATM sloj je, prevashodno, odgovoran za upravljanje slanja i prijema elija izmeu vora korisnika i vora mree. On dodaje i obrauje zaglavlje duine 5 okteta na korisni sadraj elije duine 48 okteta.
Ravan kontrole (C ravan) Q.2931 SSCF SSCOP AAL CP SAAL Ravan korisnika (U ravan) TCP/IP FTP, itd AAL ATM SDH, SONET, DS1, E1, itd. Ravan upravljanja (M ravan) LMI, SNMP, CMIP AAL

Slika 2.3. Primeri lokacija nekih protokola u slojevima referentnog nmodela B-ISDN. Sloj za adaptaciju ATM (AAL) je projektovan da podri razliite tipove aplikacija i razliite tipove saobraaja, kao to su govor, video i podaci. AAL igra kljunu ulogu u raspoloivosti jedne mree sa ATM da podri operacije sa viestrukim aplikacijama. On izoluje ATM sloj od nebrojenih operacija neophodnih da podre razliite tipove saobraaja. Na levoj strani slike 2.3 je C-ravan. Ona sadri protokol signalizacije Q.2931, koji se koristi za uspostavljanje veza u jednoj mrei sa ATM (Q.2931 je varijanta Q.931, koji se koristi u NISDN). Sloj izmeu Q.2931 i ATM sloja je signalizacioni sloj za adaptaciju ATM (SAAL, Signaling ATM Adaptation Layer). SAAL podrava prenos poruka, koje pripadaju Q.2931, izmeu bilo koja dva ureaja koji pokreu ATM komutirana virtualna kola. SAAL sadri tri podsloja (potpuno definisanje tih slojeva nije jo zavreno od strane ITU-IS). Ukratko, oni obezbeuju

naredne funkcije. Zajedniki deo AAL, AAL CP, (AAL common part) otkriva oteeni saobraaj koji se prenosi preko bilo koje sprege koja koristi procedure C-ravni. Deo specificiran konektivnim servisom , SSCOP (Service Specific Connection-Oriented) podrava prenos saobraaja paketa promenljive duine preko takve sprege i oporavak od izgubljenih ili pogrenih jedinica podataka servisa, SDU (Service Data Unit). Funkcija koordinacije specificirana servisom, SSCF (Service Specific Coordination Function) obezbeuje spregu sa sledeim viim slojem, u ovom sluaju, Q.2931. U sredini slike je U-ravan, koja sadri protokole korisnika i protokole specificirane aplikacijama, kao to su TCP/IP ili FTP. Ti protokoli su izabrani sasvim proizvoljno, kao primer tipino korienih protokola. Ovi protokoli se aktiviraju samo (1) ako su protokoli C-ravni uspostavili vezu uspeno, ili (2) ako je veza prethodno obezbeena. M-ravan obezbeuje zahtevane servise za upravljanje i primenjuje se sa spregama lokalnog upravljanja u ATM (LMI, Local Management Interface). Takoe, u C-ravni mogu da postoje i SNMP (Simple Network Management Protocol), i/ili CMIP (Common Management Information Protocol). 2.5 Funkcije B-ISDN

Na Slici 2.4 su sumirane najvanije funkcije slojeva i podslojeva u B-ISDN na osnovu ITUT preporuke [I.321].
Funkcije slojeva konvergencija rastavljanje i ponovno sastavljanje kontrola izvornog protoka obrada zaglavlja celije obrada VPI/VCI multipleksiranje/ demultipleksiranje celija rasparivanje protoka celija obrada HEC u zaglavlju razgraniavanje celija prilagodjenje na okvir za prenos generisanje/ otkrivanje okvira prenosa takt bita fizika sredina CS SAR AAL ATM TC PM PL Nazivi slojeva CS AAL SAR

upravljanje slojem

ATM

TC PL PM

podsloj konvergencije podsloj rastavljanja i ponovnog sastavljanja adaptacioni sloj za ATM sloj asinhronog transfer moda podsloj konvergencije prenosa podsloj fizike sredine za prenos fiziki sloj

2.4. Funkcije slojeva u B-ISDN. AAL deluje kao sprega prema viim slojevima. AAL je odgovoran za prihvatanje saobraaja korisnika, organizovanog u pakete podataka, koji moe biti duine od 1 okteta do nekoliko hiljada okteta i postavljanje zaglavlja (header) i zaelja (trailer) oko njega. Duina zaglavlja i zaelja je zavisna od primenjene tehnologije. Moe iznositi od 6 do oko 40 okteta. Poto se pridrue zaglavlje i zaelje, ovaj saobraaj se deli na jedinice podataka duine od 44 do 47 okteta. Duina jedinice podataka zavisi od tipa saobraaja.
9

Sledea funkcija je dodavanje jo jednog zaglavlja, a po potrebi i zaelja. Priroda zaglavlja i mogue korienje zaelja zavisi od tipa korisnog sadraja koji treba podrati. U svakom sluaju, krajnja jedinica podataka posle ovih operacija je uvek jedinica podataka protokola, (PDU, Protocol Data Unit) duine 48 okteta. Radi efikasnijeg rada i razvoja, AAL se deli na: podsloj konvergencije (CS, Convergence Sublayer) i podsloj rastavljanja i ponovnog sastavljanja (SAR, Segmentation And Reassembly).

Operacije CS su skrojene u zavisnosti od tipa aplikacije koji treba da podre. Operacije SAR su zaduene da formiraju PDU duine 48 okteta na mestu predaje i ponovo ih sastavljaju u originalni korisni sadraj na mestu prijema. Ovi PDU se predaju/primaju ka/od nieg sloja (ATM) kroz taku za pristup servisu (ATM-SAP, Service Access Point) kao ATM jedinice podataka servisa (ATM-SDU, Service Data Unit). ATM sloj je organizovan kroz etiri najvanije funkcije: kontrola izvornog protoka je odgovorna za generisanje polja kontrole izvornog saobraaja u zaglavlju ATM elije na mestu izvora i rad sa njim na mestu odredita, obrada zaglavlja elije generie zaglavlje elije (sa izuzetkom polja HEC) na mestu izvora saobraaja i interpretira/prevodi zaglavlje na mestu odredita. Ta funkcija moe takoe da ukljui prevoenje identifikatora take pristupa servisu (SAP) u VP i VC identifikator, obrada VPI/VCI radi komutacije je odgovorna za obradu labela/identifikatora u zaglavlju elije u svakom komutacionom voru jedne mree sa ATM. ATM virtuelne veze se identifikuju identifikatorom virtuelne putanje (VPI) i identifikatorom virtuelnog kanala (VCI). Vrednosti VPI i/ili VCI polja u zaglavlju svake ulazne elije se preslikavaju (mapiraju) u novu vrednost VPI i/ili VCI u zaglavlju odlazne elije, multipleksiranje i demultipleksiranje elija je odgovorno za multipleksiranje (udruivanje, kombinovanje) elija iz razliitih virtuelnih veza na mestu izvora saobraaja i njihovo demultipleksiranje na odreditu. U smeru predaje, funkcija multipleksiranja kombinuje elije sa individualnih virtuelnih putanja (VP) i virtuelnih kanala (VC) u ne-kontinualni sloeni tok elija. U smeru prijema, funkcija demultipleksiranja upuuje elije iz nekontinualnog sloenog toka elija prema odgovarajuem VP ili VC.

Za ostvarivanja ovih funkcija ATM sloj formira jedinicu podataka protokola ATM sloja (PDU-ATM), koja se naziva elija. Ona se sastoji od 53 okteta, pri emu je zaglavlje (header) duine 5 okteta, a 48 okteta predstavlja korisni sadraj (payload) u koji se smeta informacija korisnika iz AAL sloja (Slika 2.5). Zaglavlje se neznatno razlikuje na mestu sprege korisnik-vor mree (UNI, User-Network Interface) i na mestu sprege vor mree-vor mree (NNI, Network Node Interface). Razlika je u polju duine 4 bita, oznaenom sa GFC (Generic Flow Control). Ovo polje je neophodno za kontrolu izvornog protoka. Mnoge funkcije rada, administriranja i upravljanja, OAM, stvaruju se samo na mestu UNI, pa se polje kontrole toka definie samo za zaobraaj koji prolazi kroz tu spregu. Kada se polje GFC ne koristi, vrednosti bita u tom polju se postavljaju na 0. Najvei deo zaglavlja elije zauzimaju polja za identifikaciju virtuelne putanje, VPI, i identifikaciju virtuelnog kanala, VCI. Na mestu UNI duina VPI je 8 bita a VCI 16 bita. Na mestu NNI duina VPI je 12 bita a VCI 16 bita. Kombinacija VPI i VCI polja se naziva VPCI polje. Identifikator tipa korisnog sadraja (PT, Payload Type identifier) se smeta u polje PT duine 3 bita. PT se koristi da oznai sadraj koji se prenosi tom elijom. elija moe da sadri informaciju korisnika ili informaciju mree za upravljanje/kontrolu. Korienje ovog polja je proireno od strane ATM Foruma za identifikaciju i drugih tipova (OAM, kontrola saobraaja, itd).
10

Jedna vana uloga ovog polja je da upozori prijemnik da li je uoeno zaguenje u mrei u toku prenosa elije, i to u smeru ka prijemniku ili u smeru od prijemnika.

celija duzine 53 okteta Zaglavlje 5 okteta Korisni sadrzaj 48 okteta

biti

3 VPI VCI

okteti 1 2 3

5 VPI

1 1

GFC VPI VCI VCI HEC

VPI VCI VCI HEC

VCI

2 3

PT

CLP

4 5 6

PT

CLP

4 5 6

korisni sadrzaj

korisni sadrzaj

53

53

na mestu UNI

na mestu NNI

2.5 Format elije (PDU ATM sloja) Polje prioriteta elije (CLP, Cell Loss Priority) je duine 1 bit. Ako je postavljen bit logiko 1 , elija moe da bude odbaena od strane mree. elija se odbacuje usled uslova zaguenja u mrei ili ako se izvor saobraaja ne pridrava ugovora o saobraaju. CLP bit postavljen na 0 oznaava eliju vieg prioriteta. Polje oznaeno sa HEC (Header Error Control) duine 8 bita je namenjeno za kontrolu greke u prethodnih 4 okteta polja zaglavlja. Ono se formira i obrauje na fizikom sloju. ATM sloj je nezavisan od operacija fizikog sloja, i konceptualno ne vodi rauna o tome da li se elije ATM sloja prenose po optikom vlaknu, upredenim paricama, beino ili na neki drugi nain. Meutim, ovaj sloj je projektovan i najbolje radi za sluaj da je fizika sredina za prenos optiko vlakno. Fiziki sloj, PL, je odgovoran za tipine funkcije fizikog sloja, kao to su predaja/prijem bita i sinhronizacija bita. Fiziki sloj se sastoji od dva podsloja: podsloja konvergencije prenosa (TC, Transmission Convergence) i podsloja fizike sredine za prenos (PM, Physical Medium).TC je odgovoran za standardne operacije fizikog sloja koje nisu zavisne od sredine za prenos. One se organizuju u pet glavnih funkcija: rasparivanje elijskog protoka je funkcija kojom se ostvaruje ubacivanje elija praznog hoda (idle cells) na mestu predaje i njihovo izdvajanje na mestu prijema radi adaptacije na nivo protoka definisan fizikim slojem.

11

obrada HEC polja u zaglavlju elija je funkcija odgovorna za generisanje, na mestu predaje, polja HEC (Heder Error Control) u zaglavlju elije i njegovu obradu, na mestu prijema, radi ustanovljavanja da li je zaglavlje elije oteeno u toku prenosa ili ne. Ovde se primenjuje mehanizam adaptivne detekcije/korekcije greke. Predajnik izraunava HEC vrednost na osnovu prvih 4 okteta zaglavlja i upisuje kao peti oktet zaglavlja. HEC vrednost je ostatak deljenja (po modulu 2) proizvoda sadraja etiri okteta ( u obliku polinoma) i x8 sa generator polinomom x8 + x2 + x + 1. Ustvari, u HEC polje se upisuje vrednost koja se dobije kao ostatak deljenja i operacijom ekskluzivno ili sa oktetom 01010101. Ovako izabrani generator polinom omoguava detekciju i korekciju greke na jednom bitu u zaglavlju, i detekciju veeg broja viestrukih greaka komplementarnom operacijom na mestu prijema. razgranienje elija je funkcija odgovorna da na mestu predaje definie granice elije da bi na mestu prijema mogle da se ustanove granice svih elija. prilagoenje na okvir prenosa je funkcija odgovorna za ubacivanje i izdvajanje elija u/iz okvira fizikog sloja. Stvarna operacija zavisi od tipa okvira koji se koristi na fizikom sloju, kao to je to npr. definisano u SDH ili samo elija bez SDH. generisanje/rekonstrukcija okvira za prenos je funkcija odgovorna za generisanje i rekonstrukciju jedinica podataka protokola (PDU, Protocol Data Unit), koje se u B-ISDN nazivaju okvirima. PM finkcije zavise od stvarne prirode sredine za prenos (jednomodno optiko vlakno, mikrotalasni link, itd.). 2.6 Servisi u B-ISDN ITU-T preporuka [Rec. I.211] opisuje servise koje nudi jedna irokopojasna digitalna mrea integrisanih servisa. Servisi se klasifikuju ili kao interaktivni servisi ili kao distributivni servisi (Slika 2.6).

Klasifikacija irokopojasnih servisa

Interaktivni servisi

Distributivni servisi

Konverzacioni servisi

Servis poruka

Servisi pretrazivanja

sa kontrolom od strane korisnika

bez kontrole od strane korisnika

Slika 2.6. Klasifikacija servisa u B-ISDN Interaktivni servisi, kao to samo ime kae, omoguavaju dijalog izmeu korisnika servisa i davaoca servisa. Distributivni servisi takoe omoguavaju dijalog izmeu korisnika i davaoca servisa, ali je dijalog orijentisan na, vremenski, odloene poslove ili na poslove zasnovane na radu na rastojanju (RJE, Remote Job Entry). Interaktivni servisi dele se dalje na (1): konverzacione servise, (2) servise poruka i (3) servise pretraivanja. (1) Konverzacioni servisi obezbeuju interaktivni dijalog korisnik-korisnik ili korisnik-host, sa radom u realnom vremenu. Ovde termin realno vreme podrazumeva da nema uskladitenja i daljeg prosleivanja (store-and-forward) informacija koje razmenjuju korisnik i davalac servisa. Tok korisnikih informacija moe biti dvosmerni simetrini ili dvosmerni asimetrini. Na primer, interaktivna kupovina na daljinu (teleshopping), razmena poruka izmeu
12

dva korisnika, LAN-LAN komunikacije, ili nadgledanje neke zgrade spadaju u konverzacione servise. (2) Servisi poruka nude komunikacije korisnik-korisnik izmeu individualnih korisnika preko jedinica za uskladitenje koje imaju funkciju uskladitenja i prosleivanja. To su npr. servisi video elektronska pota ili elektronska pota dokumenata, koji se ostvaruju na bazi konverzacije ili na zahtev. (3) Servisi pretraivanja spadaju u kategoriju razmene informacija po principu uskladiti-paprosledi. Ovde korisnik moe da dobije informaciju koja je uskladitena i na raspolaganju je za javno korienje. Ta informacija moe da se pretrai od strane korisnika servisa i dobije od davaoca servisa na indivudualnoj osnovi. Arhivirane informacije su jedan primer servisa pretraivanja. Distributivni servisi se dalje klasifikuju kao: (1) distributivni servisi bez kontrole korisnika nad individualnom prezentacijom i (2) distributivni servisi sa kontrolom korisnika nad individualnom prezentacijom. (1) Distributivni servisi bez mogunoti individualne kontrole prezentacije od strane korisnika servisa ukljuuju konvencionalne irokodifuzne servise kao to su televizija i radio. Kao to i moe da se pretpostavi, ovi servisi obezbeuju kontinualan tok informacija , kome korisnik moe da pristupi bez ikakvog ogranienja. (2) Nasuprot prethodnom, distributivni servisi sa individualnom kontrolom prezentacije od strane korisnika omoguavaju centralnom izvoru da distribuira informacije veem ili manjem broju korisnika zasnovano na jednoj vrsti ciklinog ponavljanja. Jedan od najatraktivniji servisa ovog tipa je video na zahtev (VoD, Video-on-Demand).

13

GLAVA 3
3 KOMUTACIJA U MREI SA ATM
3.1 Uvod Konceptualno, B-ISDN mree sa ATM su mree sa komutacijom paketa i konektivne: uspostavlja se logika veza s-kraja-na-kraj pre nego to pone prenos elija i svaka ATM elija u mrei se prenosi nezavisno. Jedna telekomunikaciona mrea, u najoptijem sluaju, moe da se predstavi skupom vorova meusobno povezanih linkovima. Prema tome, ATM komutator, kao vor u mrei, treba da prenese elije sa ulaznih linkova do izlaznih linkova korienjem informacija o prosleivanju koje se nalaze u zaglavlju elije i informacije uskladitene u svakom komutacionom voru u fazi procedure uspostave veze [ Ven93]. U ovoj glavi e biti objanjeni osnovni pojmovi vezani za princip komutacije virtuelnih putanja i virtuelnih kanala. 3.2 Komutacija virtuelne putanje i virtuelnog kanala Logike veze u mreama sa ATM se nazivaju virtuelni kanali (VC). Jedan virtuelni kanal je analogan virtuelnom kolu u mrei sa X.25 ili logikoj vezi u mrei sa tafetnim prenosom okvira (frame relay, FR). Virtuelni kanal je osnovna jedinica komutacije u B-ISDN. Jedan virtuelni kanal se uspostavlja kroz mreu izmeu dva krajnja korisnika. Preko te veze se ostvaruje razmena elija promenljivog protoka u punom dupleksu. Virtuelni kanali se koriste, takoe, i za razmenu poruka izmeu korisnika i mree (kontrolna signlizacija) i unutar mree (upravljanje mreom i prosleivanje). Za potrebe ATM se uvodi jo jedan podsloj obrade koji se odnosi na koncept virtuelne putanje, VP (Slika 3.1). Jedna virtuelna putanja je skup virtuelnih kanala koji imaju istu krajnju taku. Tako, sve elije koje se kreu po svim virtuelnim kanalima unutar jedne virtuelne putanje, komutiraju se zajedno.

VC VC VC

VP VP VP Putanja prenosa

VP VP

VC

VC VC

VP

VC = virtuelni kanal VP = virtuelna putanja

Slika 3.1. Odnosi izmeu VP, VC i putanje prenosa kod jedne ATM veze

14

Slika 3.2 sugerie opti nain procesa uspostavljanja poziva korienjem virtuelnih kanala i virtuelnih putanja. Proces uspostavljanja virtuelne putanje je razdvojen od procesa uspostavljanja individualne veze virtuelnog kanala (VCC). To se ogleda u sledeem: mehanizmi kontrole virtuelne putanje ukljuuju proraunavanje putanja, dodeljivanje kapaciteta, i uskladitenje informacija o stanju veze; za uspostvljanje individualnog virtualnog kanala potrebno je proveriti da li postoji veza virtuelne putanje (VPC) prema zahtevanom odredinom voru sa dovoljno raspoloivog vika kapaciteta da podri taj virtualni kanal, sa odgovarajuim kvalitetom servisa, a zatim uskladititi informacije o zahtevanom stanju (prevoenje virtuelnog kanala/virtuelne putanje). U daljem tekstu e biti detaljnije objanjeni pojmovi u vezi sa identifikatorima virtuelnih kanala i virtuelnih putanja, s obzirom na to da je osnovna funkcija ATM vora prevoenje (mapiranje) tih identifikatora i prosleivanje elija sa bilo kog ulaznog linka na eljeni izlazni link. Jedna veza virtuelnog kanala (VCC) obezbeuje prenos s-kraja-na-kraj ATM elija izmeu ATM korisnika (najee na ATM adaptacionom sloju, AAL). Krajnje take mogu biti krajnji korisnici, entiteti mree, ili krajnji korisnik i entitet mree. Svaka krajnja taka pridruuje jedinstveni identifikator virtuelnog kanala (VCI) svakom VCC; kao i u mreama sa X.25, dve krajnje take mogu koristiti razliite VCI za isti VCC. Dodatno, unutar mree, moe postojati odreeni broj taaka gde se komutiraju virtuelni kanali, i u tim takama VCI se moe promeniti. Tako, jedan VCC se sastoji od povezanog niza jednog ili vie linkova virtuelnih kanala, pri emu VCI ostaje konstantan du tog linka VC a menja se u taki komutacije VC.
Zahtev za uspostavljanjem VCC

VPC postoji?

Da

Da li kvalitet servisa moze da se zadovolji?

Ne

Da

Ne

Uspostaviti novi VPC ili VCC

Skup VCC ili zahtevati vise kapaciteta

Zahtev odobren?

Da

Ostvariti vezu

Ne

Odbaciti zahtev za VCC

Slika 3.2. Uspostavljanje poziva korienjem virtuelnih putanja Izmeu jedne krajnje take veze (CEP) i take komutacije VC, ili izmeu dve take komutacije VC, jedna veza virtuelne putanje (VPC) obezbeuje put za sve linkove VC koji zajedniki koriste dve krajnje take VPC. Opet, na ovom nivou, moe da postoji interni komutator, tako da VPC prolazi kroz jednu ili vie taaka komutacije VP, gde se identifikator virtuelne putanje

15

(VPI) menja. Prema tome, jedan VPC se sastoji od povezanog niza virtuelnih putanja (slika 3.3).
A Vii slojevi

jednog ili vie linkova

B Vii slojevi

VCC A-B

VC podsloj

VCC link 1

VC komutator 1-2

VCC link 2

VC podsloj

VPC A-(1-2) ATM sloj VP podsloj VP link a Putanja prenosa VP komutator a-b VP link b Putanja prenosa VP komutator b-c VP link c Putanja prenosa

VPC (1-2)-B

VP komutator c-d

VP link d Putanja prenosa

VP podsloj

TC podsloj

TC podsloj

Krajnja tacka veze (CEP)

Slika 3.3 Definicija veza i linkova u mrei sa ATM Slika 3.4 prikazuje koncept komutacije VP i VC. Postebno je predstavljena komutacija VP i VC, a posebno komutacija VP. VP komutatori zavravaju linkove VP. Jedan VP komutator prevodi ulazne VPI-ove u odgovarajue izlazne VPI-ove saglasno odreditu VPC; VCI vrednosti ostaju neizmenjene. Komutatori VC zavravaju linkove VC i obavezno linkove VP. Jedan komutator VC mora zbog toga da komutira i virtuelne putanje i virtuelne kanale, tako da se ostvaruje prevoenje vrednosti i VPI i VCI. Bez obzira da li se radi samo o komutaciji VP ili komutaciji VP/VC, u postupku komutacije oitava se identifikator(i) veze iz zaglavlja elije, pretrauje se tabela prosleivanja radi odreivanja izlaznog linka i vrednosti identifikatora veze, identifikator(i) se zamenjuje novom vrednou, i elija se prosleuje sa ulaznog linka na izlazni link. Razliite aplikacije zahtevaju razliite tipove veza u jednoj ATM mrei. Na primer, servis govora se ostvaruje izmeu dve krajnje take, dok se servis telekonferencije odvija izmeu vie od dve krajnje take. Generalno se moe definisati etiri tipa veza: 1. Veze taka-taka: veza se uspostavlja izmeu dva entiteta. Veina sadanjih servisa spada u tu kategoriju. 2. Veza taka-vie taaka: niz elija koji generie jedan izvor se distribuira ka dva ili vie odredita. Tipian primer tog tipa veze je video-distribucija gde jedan video server opsluuje vie odredita.

16

VC komutator/ukrsna tacka VCI 21 Krajnja tacka VPC VPI 1

VCI 22

VCI 23 VPI 3

VCI 24 VPI 2 VPI 2 VCI 24

VCI 21 VCI 22 VCI 21 VCI 22

VPI 1

VPI 3

VCI 23 VCI 21 VCI 22

VPI 4 VP komutator/ukrsna tacka

VPI 5

a) Predstavljanje komutacije VC i VP

VCI 21 VCI 22 VCI 23 VCI 24

VCI 25 VPI 4 VPI 5 VCI 24

VPI 2

VPI 1

VCI 23 VCI 24 VCI 21

VCI 25 VCI 24

VPI 3 VP komutator/ukrsna tacka b) Predstavljanje komutacije VP

VPI 6

VCI 22

Slika 3.4 Predstavljanje hijererhije komutacije VP i VC 3. Veza vie taaka-taka: informacija koju generiu vie od jednog izvora se prenosi ka jednom odreditu. Ovakav tip veze zahtevaju, npr. centri za prikupljanje podataka, gde se podaci generiu na razliitim mestima i prikupljaju na centralnoj lokaciji. 4. Veza vie taaka-vie taaka: komunikacije se odvijaju izmeu grupe korisnika gde vie od jednog korisnika moe istovremeno da generie svoj saobraaj i da ga distribuira svim lanovima grupe. Tipina aplikacija koja zahteva ovaj tip veze je telekonferencija. Dakle, sa stanovita zahteva za komutacijom, elija se ili komutira bilo taka-taka od jednog ulaznog linka na jedan izlazni link, ili taka-vie taaka, od jednog ulaznog linka na vie izlaznih linkova. Ovaj drugi postupak se naziva viedifuzija (multicasting) kada se jedna elija prenosi na grupu izlaznih linkova, ili irokodifuzija (broadcasting) ako se jedna dolazna elija prenosi na sve izlazne linkove. Druga dva tipa veza, vie taaka-taka i vie taaka-vie taaka, mogu da se uspostave kao multipli od prethodna dva tipa veza. Ovde e biti rei o zahtevima za komutacijom u mrei sa ATM, dok e u narednim glavama biti detaljno opisane razliite predloene arhitekture komutatora, i predstavljene razliite tehnike koje se koriste za analizu performansi. 3.3 Funkcije komutacije Jedan NxN komutator moe da se razmatra kao crna kutija sa N ulaznih i N izlaznih portova preko kojih se povezuju korisnici, drugi komutatori i drugi elementi mree (Slika 3.5).

17

Kontrola dozvole veze CAC

Ulazi

Upravljanje komutatorom SM
Izlazi

(1) (2)

Ulazni port (IP) Ulazni port (IP)

Izlazni port (OP) Izlazni port (OP)

(1) (2)

ATM komutacioni sredina

(N)

Ulazni port (IP)

Izlazni port (OP)

(N)

Slika 3.5 Opta struktura jednog ATM komutatora Takoe, on moe da ima i druge sprege radi razmene kontrolnih i upravljakih informacija za posebne namene mrea. Teorijski, za komutator se pretpostavlja da ostvaruje samo komutaciju elija i podrava funkcije kontrole i upravljanja. Meutim, u praksi, ostvaruje i neke funkcije meumrenog rada radi podrke servisa kao to su servisi sa komutacijom viemegabitnih podataka (SMDS, Switched Multimegabit Data Services) ili tafetni prenos okvira (FR). Korisno je razmotriti funkcije komutacije u kontekstu tri ravni referentnog modela za protokole u B-ISDN. a) Ravan korisnika Glavna funkcija ATM komutatora je da prenese elije sa podacima korisnika od ulaznih portova do odgovarajuih izlaznih portova. Komutator obrauje samo zaglavlja elija a korisni sadraj se prenosi transparentno. im se elija pojavi na ulaznom portu, informacije o VPI/VCI se izdvajaju i koriste za prosleivanje elija na odgovarajue izlazne portove. Ta funkcija se moe podeliti na tri funkcionalna bloka (slika 3.6): ulazni portovi, komutaciona sredina (komutaciona matrica) za prosleivanje elija i izlazni portovi. b) Ravan kontrole U ovoj ravni se definiu funkcije koje se odnose na uspostavljanje i kontrolu veza VP/VC (signalizacija). Nasuprot elijama sa korisnikim podacima, informacija u korisnom sadraju kontrolnih elija nije transparentna za mreu. Komutator identifikuje signalizacione elije, i ak ih generie i sam. Najvei broj signalizacionih funkcija koje se zahtevaju generie se postupkom kontrole dozvole veze (Connection Admission Control, CAC). Informacije signalizcije mogu ali ne moraju da prolaze kroz komutacioni ureaj, ili mogu da se razmenjuju kroz mreu za signalizaciju, kao to je npr. SS7. c) Ravan upravljanja U ovoj ravni se definiu funkcije posveene nadgledanju i upravljanju mreom radi obezbeenja njenog korektnog i efikasnog rada. To su funkcije za nadgledanje i upravljanja: u sluaju kvara, performansama, konfiguracijom, zatitom, evidentiranjem, saobraajem. One se mogu predstaviti i ostvarivati funkcionalnim blokom za upravljanje komutatorom (Switch Management, SM). SM je odgovoran za podrku procedura rada i odravanja (Operations and Maintenance, OAM) na sloju ATM. Komutator mora da identifikuje i obradi OAM elije, to moe da ima za posledicu i generisanje OAM elija. Kao i sa signalizacionim elijama. OAM elije mogu, ali ne moraju, da prolaze kroz ATM
18

komutator. SM takoe podrava spregu lokalnog upravljanja (Interim Local Management Interface, ILIMI) na mestu sprege korisnik-vor mree (User Network Interface, UNI). SM sadri, za svaki UNI, entitet upravljanja UNI (UME), koji moe koristiti SNMP. d) Funkcije upravljanja saobraajem Komutacioni sistem moe da podri kontrolu dozvole pristupa, kontrolu parametara korienja/kontrolu parametara mree (UPC/NPC) i kontrolu zaguenja. Smatraemo da UPC/NPC funkcije podravaju ulazni moduli, funkcije kontrole zaguenja podrava SM, dok posebne akcije upravljanja baferima (kao to je redosled elija i odbacivanje) nadgleda SM, ali se ostvaruju unutar komutacionog ureaja, tamo gde su baferi locirani. 3.4 3.4.1 Opis funkcionalnih blokova komutatora Ulazni portovi

Na ulaznim portovima se zavravaju ulazni linkovi kojima se dovodi signal u formi SONET signala ili u obliku niza elija. Ako je to SONET signal vri se konverzija i rekonstrukcija signala, obrauje se SONET zaglavlje i ostvaruje razgraniavnje elija i rasparivanje elijskog protoka. Zatim se nad svakom elijom ostvaruju sledee funkcije: provera greke u zaglavlju korienjem polja kontrole greke (Heder Error Control, HEC), provera vanosti i translacija vrednosti VPI/VCI, odreivanje odredinog izlaznog porta, proputanje signalizacionih elija do CAC i OAM elija do SM, kontrola parametara, UPC/NPC, za svaki VPC/VCC, pridruivanje interne oznake (etikete) koja sadri informacije za potrebe internog prosleivanja i nadgledanja performansi za korienje samo unutar komutatora. 3.4.2 to: 3.4.3 obrauju i odstranjuju interne oznake, po potrebi transliraju VPI/VCI vrednosti, generiu vrednost HEC polja, po potrebi multipleksiraju elije iz CAC i SM sa nizom odlaznih elija, vre rasparivanje elijskog protoka, mapiraju elije u SONET korisni sadraj i generie SONET zaglavlje, vre konverziju binarnog digitalnog signala u optiki signal, za sluaj prenosa signala po optikim vlaknima. ATM komutaciona sredina Izlazni portovi Izlazni portovi formiraju nizove ATM elija za prenos po izlaznim linkovima na taj nain

Komutaciona sredina (matrica) za komutiranje elija je odgovorna za prosleivanje elija sa podacima korisnika i, po potrebi, kontrolnih i signalizacionih elija. Kako je ova monografija posveena upravo komutacionoj sredini, u narednim glavama e biti detaljno rei o njenoj realizaciji, funkcionisanju i karakteristikama. 3.4.4 Kontrola dozvole veze (CAC)

Kontrola dozvole veze obuhvata uspostavljanje, modifikovanje i raskidanje veza virtuelnih putanja (Virtual Path Connection, VPC) i veza virtuelnih kanala (Virtual Channel Connection, VCC). Detaljnije, CAC je odgovoran za:

19

protokole signalizacije viih slojeva, funkcije signalizacije ATM adaptacionog sloja (AAL) radi interpretacije i generisanja signalizacionih elija, spregu sa mreom za signalizaciju, usaglaavanje ugovora o saobraaju sa korisnicima koji zahtevaju nove VPC/VCC, reusagalaavnje sa korisnicima koji ele da promene ve uspostavljene VPC/VCC, dodelu resursa komutatora za VPC/VCC ukljuujui izbor putanje, odluivanje o prihvatanju/odbijanju zahtevanih VPC/PCC, generisanje UPC/NPC parametara. Ako je CAC centralizovan, postoji jedna procesorska jedinica koja prihvata signalizacione elije iz ulaznih portova, interpretira ih i donosi odluku o prihvatanju i dodeli resursa za sve veze u komutatoru. CAC funkcije mogu da budu i distribuirane po blokovima ulaznih portova tako da svaki od CAC nadgleda mali broj ulaznih portova. To je mnogo tee primeniti, ali se reava problem uskog grla obrade kontrole veze za sluaj komutatora velikih dimenzija podelom posla paralenom obradom u vie CAC-ova. 3.4.5 Upravljanje komutatorom (SM) Upravljanje komutatorom obuhvata: rad sa OAM elijama na fizikom sloju i ATM sloju, upravljanje konfiguraciom komponenta komutatora, kontrolu bezbednosti baze podataka komutatora, merenja korienja resursa komutatora, upravljanje saobraajem, administriranje upravljanjem informacione baze, upravljanje korisnikim delom mree, sprezanje sa operativnim sistemima i podrku upravljanju mreom.

Ovo podruje je jo uvek u razvoju tako da nisu uspostavljeni svi standardi. SM mora da ostvari nekoliko osnovnih ciljeva. Ima posebnu odgovornost za upravljanje, sakuplja i administrira informacijama o upravljanju, komunicira sa upravljakim modulima korisnika i mree, nadgleda i koordinira sve aktivnosti upravljanja. Da bi se to ostvarilo mora da se uspostavi i veliki broj veza unutar komutacionog ureaja radi komuniciranja izmeu SM i drugih funkcionalnih blokova.

20

GLAVA 4
4 ATM KOMUTACIONI UREAJ
4.1 Uvod ATM komutator je, u osnovi, odgovoran za prenos elija podataka i po potrebi signalizacionih i elija upravljanja sa bilo kog ulaznog na bilo koji izlazni link. Radi toga, u njemu se ostvaruju sledee funkcije: prosleivanje (rutiranje) i uskladitenje (baferisanje) elija, koncentracija, ekspanzija i multipleksiranje saobraaja, redundantnost radi optpornosti na otkaze, viedifuzija i irokodifuzija elija, prioritetno prosleivanje elija, odranje redosleda elija, nadgledanje zaguenja i aktiviranje indikacije u sluaju postojanja zaguenja.

Ovde e ukratko biti opisane navedene finkcije ATM komutatora. Detaljna anliza prosleivanja i uskladitenja elija u posebno znaajnim vrstama komutatora bie data u narednim glavama. 4.2 Prosleivanje i uskladitenje elija Prosleivanje i uskladitenje su dve glavne funkcije koje ostvaruje ureaj za komutaciju elija. Ulazni port pridruuje etiketu (tag) prosleivanja svakoj eliji i komutator jednostavno prosleuje dolazee elije sa svojih ulaza na odgovarajue izlaze. Dolazne elije mogu se sinhronizovati svojim prednjim ivicama u vremenu korienjem bafera kapaciteta jedne elije. Svi savremeni pristupi u projektovanju ATM komutatora koriste visoki stepen paralelizma, distribuirane kontrole a funkcija prosleivanja se ostvaruje na hardverskom nivou. Funkcija prosleivanja obezbeuje prenos informacija (vremenskom ili prostronom komutacijom) sa jednog ulaznog logikog ATM kanala na jedan izlazni logiki ATM kanal, koji je izabran izmeu veeg broja izlaznih logikih kanala. Taj logiki ATM kanal se karakterie: jednim fizikim ulazom/izlazom, definisanim brojem fizikog porta, jendim logikim kanalom na tom fizikom portu, definisanim identifikatorom virtuelnog kanala (VCI) i/ili identifikatorom virtuelene putanje (VPI)

Na slici 4.1 prikazan je princip komutacije elija. Na primer, elija sa ulaznog porta 2, sa identifikatorima u zaglavlju elije: VPI= A i VCI= G se prosleuje na izlazni port 3, a identifikatori se preslikavaju u: VPI=Y i VCI= K, to se uoava iz tabele preslikavanja. Napomenimo da su vrednosti VCI od znaaja samo na odreenom VP, tako da se mogu ponavljati na razliitim VP.

21

Ulazi
VPI=A VCI=F

Izlazi

port 1 port 2 port 3 port 4 Tabela prosledjivanja

port 1 port 2 port 3 port 4

VPI=X

VCI=I

VPI=A

VCI=G

VPI=Y

VCI=G

VPI=B

VCI=G

VPI=Y

VCI=K

VPI=C

VCI=H

VPI=Z

VCI=K

Port 1 2 3 4

Ulaz VPI A A B C

VCI F G G H

Port 1 2 3 4

Izlaz VPI Y Y X Z

VCI J G I K

Slika 4.1 Princip komutacije elija Funkcije uskladitenja: Kada se u ATM komutacionim sistema ostvaruje prostorna komutacija, pojavljuje se problem nadmetanja (kolizije) ako se dve ili vie elija nadmee za isti resurs u istom vremenskom intervalu. Taj problem se moe razreiti primenom uskladitenja u bafere (smetanjem u red ekanja), to je drugi vaan aspekt ATM komutacionih sistema. Realizacije pojedinih komutatora se razlikuju upravo po nainu na koji su te funkcije primenjene i mestu gde su u komutatoru te funkcije locirane. Dakle, funkcija komutacije se moe ostvariti vremenskom i prostornom komutacijom. U postupku vremenske komutacije, moe se koristiti: 1. zajednika memorija, 2. zajednika sredina za prenos (prsten, magistrala,). U ovoj glavi e biti ukratko opisani neki od komutatora sa vremenskom raspodelom. Ovaj rad je posebno posveen analizi komutatora koji koriste princip prostorne komutacije. O prostornoj komutaciji i lokacijama redova ekanja e biti detaljno rei u narednim glavama. 4.2.1 Arhitekture sa zajednikom memorijom Na slici 4.2 prikazana je osnovna struktura komutatora sa zajednikom memorijom. Ovde se ulazne elije konvertuju iz serijske u paralelnu formu ( serija u paralelu, S/P) i upisuju sekvencijalno (WA) u memoriju sa sluajnim pristupom, RAM, sa dva porta. Kontroler memorije odluuje o redosledu oitavanja (RA) elija iz memorije, zasnovanom na zaglavlju elija sa internom etiketom prosleivanja. Izlazne elije se demultipleksiraju na izlaze i konvertuju iz paralelne forme u serijsku formu (P/S). Ova struktura se zasniva na redovima sa ekanjem na izlazu, gde svi izlazni baferi fiziki pripadaju jednoj zajednikoj memoriji. Ovaj pristup je atraktivan jer postie 100% propusnosti pod uslovima jakog saobraaja. Zajedniko korienje bafera minimizira koliinu memorijskog prostora potrebnu da se odri specificirana verovatnoa gubitaka elija. Razlog za to je to ako je velika koliina sporadinog saobraaja upuena ka jednom izlaznom portu, zajednika memorija moe da absorbuje to vie tog saobraaja.

22

zaglavlja

kontroler

WA/RA P/S Demultiplekser Multiplekser P/S Zajednicka Memorija (1) (2)

(1) (2)

S/P S/P

(N)

S/P
RA = ocitavanje adrese WA = upisivanje adrese S/P = serija u paralelu P/S = paralela u seriju

P/S

(N)

Slika 4.2. Osnovna struktura komutatora sa zajednikom memorijom U svakoj arhitekturi je usko grlo vreme pristupa memoriji, potrebno da podri i dolazni i odlazni saobraaj. Memorija moe logiki da bude organizovana bilo kao potpuno zajednika ili potpuno podeljena. U prvom sluaju, kompletna memorija se zajedniki koristi od strane svih izlaznih portova i elije se odbacuju samo kada je memorija potpuno puna. U drugom sluaju se postavlja gornja granica za broj elija koje ekaju u redu za svaki izlazni port. Sada se elije odbacuju ako je dosegnuta ta granica u posebnom redu ekanja, i pored toga to postoji raspoloivi prostor u memoriji. Potpuno zajednika memorija obezbeuje manju verovatnou gubitaka elija jer efikasnije koristi memorijski prostor (tj. ako ima prostora elija se prihvata). Meutim, ovakva ema nije ravnopravna u trenucima kada postoji sporadian (bursty) saobraaj elija ka posebnom izlaznom portu, ime se redukuje raspoloivi prostor i eventualno prouzrokuje degradacija servisa za druge portove. Nadalje su date dve arhitekture sa zajednikom memorijom. 4.2.1.1 Preliminarni komutator (Prelude Switch) Jedan od najstarijih komutatora tog tipa je Prelude komutator. Prelude komutator je razvio CNET [Cou87]. U izgraenom prototipu, svaki paket je duine 15 okteta sa zaglavljem 1 oktet. Broj ulaznih i izlaznih portova je jednak broju okteta u jednom paketu (tj. 16). Da bi se ostvarila velika brzina rada memorije, koriste se 16 memorijskih modula tako da se svaki oktet paketa smeta u razliiti modul memorije. Mada se prototip bazira na paketima duine 16 okteta, na slici 4.3 i 4.4 ilustrovan je koncept pod pretpostavkom paketa duine 4 okteta, radi jednostavnosti u predstavljanju. Dolazne elije se upisuju u stepen za sinhronizovanje u vremenu i supermultipleksiranje, gde se ostvaruje sinhronizacija protoka okteta svake elije sa lokalnim centralnim taktom. To se ostvaruje ekstrakcijom paketa iz stepena za sinhronizaciju tako da su pomereni za po jedan oktet od jednog linka do drugog. Ti, dijagonalno sinhronizovani paketi se sada uvode u komutator sa vremenskom komutacijom i rotiranjem, tzv. cirkularni pomera (barrel shifter), koji podrazumeva 4 razliita komutaciona stanja (1,2,3,4). Ovaj koncept je slikovito prikazan na slici 4.3. Svaka rotacija je sinhronizovana sa dolazeim paketima, tako da se zaglavlje svakog paketa zavrava na prvom izlazu komutatora, a narednih 3 okteta na preostale 3 izlazne linije, pri emu je svaki oktet pomeren u vremenu u odnosu na predhodni za jedan oktet. Kontroler obrauje zaglavlja, odreuje izlazni link i postavlja novu informaciju u zaglavlje. Poto je obraeno, novo zaglavlje se smeta na praznu lokaciju u prvom redu memorije, a naredni okteti istog paketa se uskladitavaju u naredne redove memorije dijagonalno, poveavajui registar
23

adresa za po jedan za svaki naredni oktet. Zaglavlje se uskladitava u red ekanja saglasno adresi odgovarajueg izlaznog linka.

Ulaz (1)

2
1c 1b 1a

Zaglavlje Bajt a

2c (2)

2b

2a

3a

4a

1a

2a

3a (3)

3c

3b

3a

4b

1b

2b

3b

Bajt b

4b (4)

4a

4c

4b

4a

1c

2c

3c

4c

Bajt c
4

Vremenski komutator

Ciklicno pomeranje

Slika 4.3 Paralelno-dijagonalno multipleksiranje koje koristi komutator sa prostornom raspodelom i rotiranjem Na izlaznoj strani komutatora, elija se izdvaja preko izlaznog ciklinog pomeraa koji inverzno obrauje u odnosu na ulazni ciklini pomera, radi ponovnog sastavljanja elije, kao to je pokazano na slici 4.4. Na slici je prikazan primer da elija sa ulaznog linka (3) treba da se prosledi na izlazni link (1), sa ulaza (1) na izlaz (2), sa ulaza (2) na izlaz (3) i sa ulaza (4) na izlaz (4).
d Izlaz
3c 3b 3a

(1)

4a

2a

1a

3a

d+1 (2)

2b

1b

3b

d+2 d+3

(3)

1c

3c

(4)

Takt

Slika 4.4 Ekstrakcija paketa iz memorije 4.2.1.2 Hitaijev komutator sa zajednikom memorijom U ovoj arhitekturi, memorija se kompletno koristi od strane izlaznih portova. Izlazni redovi se formiraju korienjem povezanih listi a viedifuzija se podrava upisivanjem vie kopija elija u zajedniku memoriju. Na slici 4.5 je prikazana blok ema Hitaijevog komutatora sa zajednikom memorijom [Kuw89]. Modul S/P ostvaruje konverziju seriskog niza podataka u paralelni niz. Pre nego to se elije u paralelnom obliku uvedu u multiplekser, pristupaju modulu za konverziju zaglavlja (HD CNV).

24

Kontroler (1) (2) S/P S/P HD CNV Multiplekser HD CNV Zajednicka memorija Demultiplekser P/S P/S (1) (2)

(N)

S/P

HD CNV

registar adresa S/P = serija u paralelu P/S = paralela u seriju HD CNV = konverzija zaglavlja

P/S

(N)

Slika 4.5. Hitaiev komutator sa zajednikom memorijom HD CNVobavlja konverziju zaglavlja tako to upisuje adresu izlaznog linka za tu eliju. Fiziki, funkcije komutatora se realizuju kroz tri tipa kola: za komutaciju, kontrolu i registar adresa. Kolo za komutaciju sadri memoriju, multiplekser i demultiplekser. Kolo za kontrolu (kontroler) sadri registre za upisivanje i oitavanje, po jedan par za svaki bafer. Registar adresa prati status nezauzetih lokacija memorije. Treba napomenuti da se koristi vie kola u paraleli da bi se ispunili zahtevi za brzinom rada. Poto elija proe kroz stepen za konverziju zaglavlja, pristupa upisnom registru adresa gde se razmatra samo zaglavlje elije. Na osnovu adrese dolazna elija dobija lokaciju u memoriji i upisuje se u memoriju. Ova adresa memorije se stavlja u red za odgovarajui izlazni link. Istovremeno, registri oitavanja i sadraj adresnih bafera u praznom hodu se auriraju. Nadalje, kontrolnom jedinicom registra za oitavanje, oitava se povezana lista adresa izlaznih linkova i elije se prenose, u paralelnoj formi prema demultiplekseru. Sa izlaza demultipleksera, elije se upuuju ka eljenim izlaznim linkovima, ali se prethodno pretvaraju u serijsku formu u sklopovima P/S. 4.2.1.3 Komutator sa ulaznim baferima i zajednikom memorijom na izlazu U radu [Has97] je predloen komutator za mree sa ATM, tako da se koristi jedan zajedniki bafer na izlazu komutatora. Izlazno baferisanje garantuje maksimalnu propusnost a korienje zajednike memorije redukuje kapacitet memorije, to znai manja sloenost hardvera i nia cena. Predloeni komutator je sa baferima na izlazu i nudi potpuno zajedniku memoriju, bez potrebe za posebnim memorijskim prostorima i gubitkom u memorijskom prostoru. Broj ulaznih i izlaznih linija moe da se menja, bez uticaja na jezgro komutatora. Memorijski prostor moe da se poveava jednostavnim rednim dodavanjem memorijskih elemenata. Algoritam za korienje memorije je programski izmenljiv i dovoljno je fleksibilan da moe da realizuje iroku klasu algoritama. Opti model komutacionog sistema je prikazan na slici 4.6. U ovom modelu, komutacioni ureaj je sa zajednikom memorijom na izlazu i sa mogunou upuivanja elija na odredite bez uticaja koje postavlja hardverska realizacija. Koristi se interna kontrola toka na principu mehanizma zadravanja elija (backpressure) radi kontrolisanja toka elija u komutator, zasnovana na povratnoj vezi od unutranjih (izlaznih) bafera. Takoe, koristi se odgovarajui mehanizam redosleda opsluivanja elija radi spreavanja degradacije kvaliteta servisa prouzrokovanog uskladitenjem na ulazu. Baferisanje elija na ulazima rezultuje u znaajno redukovanje kapaciteta memorije na izlazu da bi se ostvarilla verovatnoa gubitka elija manja od zadate. Takoe, poveanje kapacitata je jeftinije na ulazu komutatora jer je brzina rada ulaznih

25

bafera manja nego brzina rada unutranje memorije. Kao komutacioni element, za izgradnju komutatora, se predlae komutator sa jednim redom ekanja. elije sa svakog od ulaza komutatora se prvo pretvaraju iz serijske u paralelnu formu, dodaje im se etiketa za potrebe prosleivanja, a zatim se smetaju u jedan red ekanja. elije se upuuju ka izlazima saglasno algoritmu prosleivanja. Konano, elije koje su dosegle eljene izlaze se pretvaraju iz paralelne u serijsku formu i alju na izlazne linije. U osnovi, mehanizam komutacije se zasniva na formiranju logikih redova ekanja unutar jednog fizikog reda (zajednike memorije).
Ulazni baferi/ redosled Komutacioni uredjaj Izlazni baferi/ redosled

(1) (2)

(1) (2)

Komutator

(N)

(N)

Kontrola toka

Zajedni;ka memorija

Slika 4.6. Opti model komutacionog sistema

4.2.2

Arhitekture sa zajednikom sredinom za prenos

U ovim arhitekturama, dolazee elije se multipleksiraju na zajedniku sredinu za prenos, obino realizovanu kao prsten, magistrala ili dvostruka magistrala. Binarni protok na sredini za prenos (kapacitet sredine za prenos) izraen u b/s je vei ili jednak sumi protoka na pojedinim ulaznim linkovima, koji su prikljueni na tu sredinu za prenos. Prema tome, dovoljno je da se raspolae FIFO baferima malog kapaciteta, koji mogu da uskladite svega nekoliko elija, dok dolazne elije ne pristupe sredini za prenos. Nadmetanje i sukob na izlazu ne moe da se pojavi u ovakvoj arhitekturi jer dve ili vie elija ne moe da pristigne na jedan izlazi port istovremeno. Meutim, protok pristizanja elija na odreeni izlazni link moe da prevazie kapacitet tog linka u kratkom vremenskom intervalu. Radi toga se koriste izlazni baferi da uskladite elije koje pristiu veim protokom u odnosu na brzinu kojom mogu da se opslue. Svakom izlaznom portu se pridruuje jedinstvena adresa. Poto se jednom odredi izlazni link za jednu dolazeu eliju, adresa izlaznog porta se pridruuje svakoj eliji pre nego to se ona propusti na sredinu za prenos. Ta adresa se dekodira na mestu sprege svakog izlaznog porta na sredinu za prenos radi odreivanja da li treba kopirati eliju na taj izlazni port ili ne. elije koje imaju adresu odreenih izlaznih portova se tada kopiraju u izlazne bafere da bi se oitale i prenele na izlazni link. Magistrale sa vremenskom raspodelom su popularni primer ove realizacije kako je to ilustrovano na slici 4.7. Dolazee elije se iz serijske forme pretvaraju u paralenu formu (kola S/P) i sekvencijalno prenose po magistrali na principu prozivke. Treba napomenuti da brzina rada magistrale mora da bude najmanje NxV elija/s, da bi se eliminisalo ekanje na ulazu. Na svakom

26

izlazu filtar adrese (AF) proputa odgovarajue elije do izlaznih bafera, saglasno njihovim etiketama prosleivanja. Pre upuivanja na izlazni link, elije se iz paralene forme prevode u serijsku formu u kolima P/S.

(1) (2)

S/P S/P TDM magistrala

AF AF

P/S P/S

(1) (2)

(N)

S/P

AF baferi AF = filtar adresa S/P = serija u paralelu P/S = paralela u seriju

P/S

(N)

Slika 4.7. Komutator sa zajednikom magistralom Arhitekture sa zajednikom sredinom za prenos, po prirodi stvari, podravaju viedifuziju/irokodifuziju i rade dobro kada je kapacitet sredine za prenos vei od ili jednak sumi protoka na ulaznim linkovima, prikljuenim na tu sredinu za prenos. Meutim, kada se broj linkova poveava i kada protoci rastu, zajednika sredina za prenos moe da postane usko grlo u ovakvim arhitekturama. Takoe, zajednika sredina za prenos se ne moe lako proirivati (nije skalabilna) i moe da podri relativno mali broj portova. S druge strane, moe da bude komutacioni element u veim komutatorima, gde se svaka jedinica povezuje sa drugom saglasno odreenoj topologiji. Nadalje su diskutovane neke arhitekture sa sajednikom sredinom za prenos, predloene kao ATM komutator. 4.2.2.1 Modularni ATM komutator sa baferima na izlazu, ATOM (ATM Output Buffer Modular Switch) ATOM komutator je razvio NEC[ Suz89].Komutacioni element, koji se ovde naziva ATOM ip, se sastoji od magistrale i izlaznih bafera (Sika 4.8). Arhitektura je proiriva, tako to se meusobno povezuje odreeni broj ipova u serijske linkove. Uspostavlja se jedno virtuelno kolo unutar komutatora za svaku ATM vezu i postavljaju se tabele prosleivanja u svakom ATOM ipu du tog internog virtuelnog kola. Tako, komutator sam po sebi postaje mrea virtuelnih kola i elije se prosleuju unutar komutatora koristei interne identifikatore virtuelnih kola koji se pridruuju svakoj eliji na ulaznim portovima. Viedifuzija se ostvaruje relativno lako korienjem modula za irokodifuziju. Za svaku eliju koja se alje viedifuzno interni VC je indeks u irokodifuznoj tabeli koju koristi taj modul koji postavlja adresu adrese svakog ipa koji uestvuje u irokodifuziji.

27

(1)

(1)

(1) (1) (N) (M) (N) (N)

(1)

(1) (N)

(M)

(1) (1) (N) (M) (1) (N) (1) (N)

(1)

(1) (N)

(M)

Slika 4.8. Arhitektura ATOM komutatora 4.2.2.2 Integrisani sistem za automatsko prosleivanje paketa, PARIS (Packetized Automated Routing Integrated System) PARIS je eksperimentalni sistem za komutaciju paketa velikog protoka koji je projektovan da prenosi govor, video i podatke, sve u formi paketa [Gop87]. Prvobitna arhitektura je razvijena za pakete promenljive duine ali podrava i prenos ATM elija, bez ikakvih dodatnih zaglavlja. Komutator je magistrala sa kapacitetom veim od zbirnog kapaciteta svih ulaznih linkova. Koriste se i ulazni i izlazni baferi. Radi arbitriranja pristupa magistrali koristi se metoda ciklinog opsluivanja svakog ulaznog bafera. Ulazni baferi malog kapaciteta, koji mogu da podre etiri paketa najvee duine, su dovoljni da komutator bude neblokirajui. Izlazni baferi se dimenzioniu tako da verovatnoa gubitaka paketa usled trenutnog prepunjenja bafera bude manja od eljenih zahteva kvaliteta servisa. 4.2.2.3 Sinhrona kompozitna komutacija paketa, SCPS (Synhronous Composite Packet Switching) SCPS je arhitektura predloena i za komutaciju kola i za komutaciju paketa. Arhitektura se sastoji od komutacionih modula meusobno povezanih preko vie prstenova [Tac87]. Svaki komutacioni modul je spregnut eksterno na linije sa komutacijom kola i komutacijom paketa, a interno na prstenove koji ustvaruju funkcije komutacije. Svakom podatku za komutaciju paketa ili komutaciju kola se pridruuju zaglavlje i zaelje SCPS radi identifikovanja izlaznog porta, pored ostalih kontrolnih informacija koje se koriste u ovoj arhitekturi. Pristup prstenu se bazira na vremenskoj raspodeli (Time Division Multiplexing, TDM). 4.3 Koncentracija, ekspanzija i multipleksiranje Saobraaj je potrebno koncentrisati na ulazima komutacionog ureaja radi boljeg iskorienja ulaznig linkova prikljuenih na komutator. Koncentrator udruuje saobaraaj manjeg promenljivog binarnog protoka u vei binarni protok da bi komutaciona matrica ostvarila komutiranje sa standardnom brzinom na mestu sprege. Odnos koncentracije je jako korelisan sa karakteristikama saobraaja, tako da mora da se dinamiki konfigurie. Koncentrator moe, takoe, da pomogne kod

28

dinamike raspodele saobraaja na viestruke ravni za prosleivanje i baferisanje, i kod dupliciranja saobraaja radi otpornosti na greke. Na izlazima ureaja za prosleivanje i baferisanje, saobraaj moe da se proiri a moe i da se kombinuje redundantni saobraaj. 4.4 Otpornost na otkaze Poto je pouzdanost znaajna odlika komutacionih sistema, mora da se obezbedi redundantnost kritinih komponenata. Ureaj za prosleivanje i baferisanje, jedan od najvanijih elemenata komutacionog sistema moe biti udvojen ili redundantan, mora da se primene tehnike detekcije otkaza i oporavka od otkaza. Saobraaj moe da se distribuira na vie paralelene ravni u vie nepreklapajuih potskupova, u delimino preklapajue skupove ili moe da se duplicira u identine skupove. Dok prvi pristup daje najmanju redundantnost, svaka ravan prenosi mali deo ukupnog saobraaja, tako da ona moe da bude mala i efikasna. Nasuprot tome, dupliciranje saobraaja u identine skupove obezbeuje najveu otpornost na otkaze, ali i najmanju propusnost. Deljenje na delimino preklapajue skupove je kompropmis u odnosu na predhodna dva postupka. Postavljanje ureaja za prosleivanje i baferisanje u paralelne ravni poboljava otpornost na otkaze, ali dodavanje redundantnosti u svaku ravan ureaja je i dalje vano. Projektovanje viestepene mree za meupovezivanje (Multistage Interconnection Network, MIN) otporne na otkaze predstavlja sutinu mnogih reenja ATM komutatora. Pored toga, potrebno je primeniti mehanizme testiranja da bi se ustanovio rad MIN i detektovali otkazi. Jedan mogui metod je periodino ubacivanje elija za testiranje (sa prethodno dogovorenom strukturom) i osmatranje tih elija na izlazima da bi se detektovala struktura elija. Dodavanje posebnih informacija u zaglavlje elije moe takoe da pomogne pri pojavi gubitaka elija, pogronog upuivanja elija i kanjanja. Poto se otkaz detektuje, saobraaj moe da se preraspodeli sve dok se otkaz ne otkloni. Funkcija preraspodele moe da se ostvari koncentratorima ili samim MIN-ovima [Che95]. 4.5 Korienje prioriteta pri upravljanju baferima ATM komutacioni ureaj mora da podrava razliite klase saobraaj na razliiti nain, saglasno zahtevima kvaliteta servisa (Ouality of Service, QoS) za svaki od saobraaja. Klase saobraaja se uglavnom razlikuju po prioritetu u pogledu kanjenja i gubitka elija. U okviru komutatora se koriste baferi za privremeno uskladitenje elija u toku procesa komutacije. Po pravilu je svaki bafer sa FIFO disciplinom radi odravanja redosleda elija na svakom VPC/VCC, ali disciplina ekanja u redu ne mora da bude FIFO. Upravljanje baferima se odnosi na politiku odbacivanja ulaznih elija i politiku redosleda za izlazak elija iz bafera. Te funkcije su komponente funkcija kontrole saobraaja koje ostvaruje upravljanje komutatorom, SM. Unutar komutatora, redovi ekanja mora da se nadgledaju sa stanovita zaguenja da bi se upozorio SM i pokuala kontrola zaguenja. Analize performansi razliitih ema upravljanja baferima moe da se nae u radu [Hua94]. Oni takoe predlau emu prioriteta upravljanja radi obezbeivanja servisa u realnom vremenu i smanjenja zahtevanog kapaciteta bafera. Jedan bit u zaglavlju elije (Cell Loss priority, CLP) se koristi da naznai relativnu vanost elije za potrebe odbacivanja. Kada su baferi prepunjeni, elije kod kojih je CLP=1 se odbacuju pre elija kod kojih je CLP=0. CLP bit se postavlja bilo od strane korisnika, da oznai informaciju relarivno nieg prioriteta, ili od strane UPC kada korisnik prekorai ugovor o saobraaju. Nekoliko nivoa prioriteta kanjenja moe da se pridrui svakoj vezi virtuelnog kola, VCC. Kako to nije deo zaglavlja ATM elije, oni se obino pridruuju svakom VPI.VCI u tabeli translacije unutar komutatora. Oni mogu takoe biti i deo etikete internog prosleivanja koja se pridruuje svakoj eliji unutar komutatora. Naravno, elije istog VCC mora da imaju isti nivo prioriteta, dok mogu da imaju razliite prioritete u pogledu gubitka elija.

29

Poto elija istog VPC/VCC mora da se odre u redosledu sekvence, elija sa razliitim prioritetom gubitka mora da se meaju u istom baferu. Potrebna je odgovarajua politika da bi se odredilo kako da elije sa CLP=0 i elije sa CLP=1 pristupe punom baferu. U emi guranja (push-out), elijama sa CLP=1 se ne dozvoljava pristup u puni bafer, dok se elijama sa CLP=0 dozvoljava pristup samo ako se moe da oslobodi prostor odbacivanjem elija sa CLP=1. Ova ema ima optimalne performanse. Nasuprot tome, delimino deljenje bafera dozvoljava da elije CLP=0 i CLP=1 mogu da pristupe baferu kada je red ekanja ispod odreenog praga. Kada duina reda prevazie taj prag, samo elijama sa CLP=0 se dozvoljava pristup, sve dok se bafer ne napuni. Ovakav postupak moe da dovede do neefikasnosti jer elije sa CLP=1 mogu da budu blokirane, ak i kada ima mesta u baferu. Ova ema moe da se projektuje za dobre performanse, a primena je mnogo jednostavnija nego kod push-out eme. U radu [Sto01] su analizirane postojee metode i predloeno jedno novo reenje, sa adaptivnim pragovima. 4.6 Odranje redosleda elija Odranje redosleda elija se odnosi na redosled predaje elija iz bafera. Kako razliite klase QoS obino imaju razliite zahteve za kanjenjem elija, vei prioritet mora da se da klasi sa veim ogranienjima. Statiki prioriteti gde klasa nieg prioriteta e biti predata samo ako nema saobraaja vieg prioriteta je nefer i nefleksibilan pristup. Razlog za to je da vea koliina saobraaja vieg prioriteta moe da izazove isuvie veliko kanjenje usled ekanja za saobraaj nieg nieg prioriteta. Bolji pristup je redosled sa krajnjim vremenom, gde svaka elija ima ciljno vreme naputanja bafera, saglasno svojim QoS zahtevima. Ako se opslui elija koja eka vremenski interval najblii krajnjem vremenu, broj elija koje se odbacuju se moe minimizirati. Razliite eme redosleda dele vreme na cikluse i odluku o redosledu donose samo na poetku svakog ciklusa, namesto pre svake elije [Che95] 4.7 Indikacija zaguenja Upravljanje baferom nadgleda statistiku reda ekanja i upozorava SM ako se uoi zaguenje unutar komutatora. Statistika reda ekanja mora da bude dovoljno indikativna za SM da odredi da li se zaguenje poveava ili smanjuje, i da li je fokusirano ili rspodeljeno unutar komutatora. Upravljanje baferom mora da ispita nekoliko polja u internoj etiketi za prosleivanje elije, kao to je vremenska oznaka i informacija o integritetu. Upravljanje baferom mora da ima mogunost snabdevanja SM podacima o performansama, informacijama o zaguenju, zapisivanju odbaenih elija, i korienja podataka upravljanja radi obrauna. Kada se detektuje zaguenje, SM moe da naredi upravljanju bafera da podesi politiku redosleda i politiku odbacivanja elija. Moe da se pokrene eksplicitna indikacija zaguenja unapred (EFCI), pri emu upravljanje baferom mora da izmeni vrednost bita u polju tipa korisnog sadraja u zaglavlju ATM elije. Moe takoe da se pokrene i ema eksplicitne kontrole protoka radi bolje kontrole zaguenja.

30

GLAVA 5
5 ARHITEKTURE SA PROSTORNOM KOMUTACIJOM
5.1 Uvod Postoje dva osnovna nedostatka arhitektura komutatora sa zajednikom sredinom i zajednikom memorijom. Prvo, multipleksiranje se zahteva na ulaznoj strani a demultipleksiranje na izlaznoj strani komutatora, to ograniava proirivost komutatora i mogunost da podri veliki broj portova. Drugo, funkcije upravljanja baferima i kontrole su esto centralizovane, to poveava kompleksnost komutacionog vora. Kod komutatora sa prostornom komutacijom, vie elija sa razliitih ulaznih portova mogu da se prenesu konkurentno po viestrukim linkovima. Svaki prenos elije zahteva uspostavljanje predodreene fizike putanje kroz komutator od ulaznih do izlaznih linkova. Ti komutatori takoe dozvoljavaju da kontrola bude distribuirana unutar komutatora, to smanjuje sloenost projektovanja. Meutim, unutar komutatora moe da doe do pojave internog blokiranja. Interno blokiranje se javlja ako se vie od jedne elije nadmee, istovremeno, za isti resurs unutar komutacionog ureaja. U tom sluaju, sve elije koje uestvuju u nadmetanju, osim jedne, mora da se privremeno uskladite u bafere. Lokacija bafera: na ulazu, unutar komutatora (interni baferi), na izlazu, ili kombinacija prethodnih, predstavlja jednu od karakteristika po kojima se klasifikuju ATM komutatori. Dodatno uz interno blokiranje, kada vie od jedne elije pokua da dosegne isti izlazni port istovremeno, kae se da je dolo do konflikta na izlazu (eksterno blokiranje). Kada se to dogodi, samo jedna od elija koje se nadmeu za taj izlaz moe da dobije izlazni link. Ostale mora da budu ili privremeno uskladitene, u odgovarajui bafer na izlazu dok se poalju na izlazni link, ili odbaene. Napomenimo da se za komutatore, kod kojih dolazi do nadmetanja (konflikta, kolizije) samo na izlazu, kae da su interno neblokirajui. Jedan pregled neblokirajuih arhitektura za ATM komutatore dat je u [Pet94]. 5.2 Redovi ekanja u ATM komutatoru Da bi se redukovala degradacija propusnosti prouzrokovana internim blokiranjem i nadmetanjem na izlazu, mogu se obezbediti baferi na ulaznim portovima, na izlaznim portovima, unutar komutatora ili interno unutar komutacionih elemenata, to se skraeno naziva ulazno baferisanje, izlazno baferisanje, centralno baferisanje i interno baferisanje. Takoe, mnoga reenja komutatora se baziraju na kombinaciji ovih osnovnih metoda baferisanja [Pat93]. 5.2.1 Ulazni redovi ekanja Generalno, ulazni bafer se implementira na FIFO principu. Radi izbegavanja internog blokiranja i konflikta na izlazu, primenjuje se arbitraa da bi se odluilo koje elije mogu da se komutiraju (slika 5.1.). elija koja ne moe da se komutira do svog izlaznog porta u toku

31

posmatranog vremenskog intervala, zauzima poziciju na vrhu reda ekanja (head-of-line, HOL) i pokuava ponovo u narednim ciklusima.
Ulazni port Ulazni red cekanja Izlazni port

(1) (2)

IP IP
Arbitraciona logika Komutaciona sredina

OP OP

(1) (2)

(N)

IP
Ulazni port Ulazni red cekanja

OP
Izlazni port

(N)

Slika 5.1 Blok ema komutatora sa ulaznim redovima ekanja Ovde se pod vremenskim intervalom (time slot) podrazumeva interval dobijen deljenjem duine elije u bit-ima sa protokom u bit/s). Dakle, svaka elija iza HOL elije primorana je da eka u FIFO redu sve dok ona ne doe do HOL pozicije u redu. Usled HOL blokiranja, komutator sa ulaznim baferovanjem nije dovoljno efikasan (propusnost je do 58%, za velike komutatore, pri zasienju ulaznim saobraajem i uniformnom raspodelom saobraaja). Naime, u toku jednog vremenskog intervala moe da se uspostavi putanja od jednog ulaznog porta do odreenog izlaznog porta za ne-HOL elije koje ekaju u redu, a da se ne prouzrokuje ni interno ni izlazno blokiranje za bilo koju drugu HOL eliju sa drugih ulaznih portova. Meutim, ulazno baferisanje ne dozvoljava takvim elijama da se komutiraju u toku posmatranog ciklusa, to prouzrokuje da neki interni linkovi ostaju u praznom hodu (idle) iako ima elija koje ekaju u sistemu i mogu da koriste te linkove. Komutatori sa ulaznim redovima ekanja se mogu nai u referencama [Hui90], [Bin88], [Lee90], [Mat91], [Lie90][Non00]. 5.2.2 Izlazni redovi ekanja Jedan interno neblokirajui komutator moe i dalje da blokira elije na izlaznim portovima usled nadmetanja na izlazu. Ako se izlazni baferi ne koriste, samo jedna od elija koje se nadmeu moe da proe kroz izlazni port. U zavisnosti koja se ema koristi, ostale elije mogu da se odbace (tj. bie izgubljene) ili smetene, bilo u ulaznim baferima, bilo u internim baferima. Sa izlaznim baferisanjem, sve elije koje se nadmeu za isti izlazni port se smetaju u izlaznom portu sve dok se ne oitaju i poalju na odgovarajui izlazni link (slika 5.2.). Tako, izlazno baferisanje poveava propusnost komutatora u odnosu na ulazno baferisanje, s obzirom na to da se kod ovog drugog samo jedna elija moe da poalje na odgovarajui izlazni port. U idealnim izlaznim redovima ekanja, svi ulazni portovi mogu istovremeno da imaju elije sa odreditem na jedan izlazni port. Da bi se obezbedilo da nema gubitaka elija u komutatoru pre nego to one stignu u izlazni red ekanja, prenos elija mora da se obavi na protoku N puta veem nego to je protok na ulaznim linkovima. Sistem mora da je u mogunosti da upie N elija u red ekanja u toku jednog vremenskog intervala. Meutim, za komutatore velikih dimenzija, nema smisla oekivati da komutator i izlazni redovi ekanja imaju dovoljno kapaciteta da postignu rad idealnog smetanja u izlazne redove ekanja.

32

Ulazni port

Izlazni red cekanja

Izlazni port

(1)

IP IP
neblokirajuca komutaciona sredina

OP OP

(1) (2)

(2)

(N)

IP

OP

(N)

Slika 5.2 Blok ema komutatora sa izlaznim redovima ekanja Da bi se osiguralo da je verovatnoa gubitaka elija dovoljno mala za komutaciju svih realnih dolaznih saobraaja i prihvatljivo optereenje komutatora, svaki izlazni red ekanja moe da primi do, recimo L<<N, elija, namesto svih N. Na primer, ako svaki izlazni red ekanja moe da primi do osam elija u jednom vremenskom intervalu, moe se postii verovatnoa gubitaka elija manja od 10-6 za saobraajno optereenje od 90% sa uniforno raspodeljenim saobraajem, bey obzira na N. Jedna analiza, koja koristi modele Markovljevog lanca, teoriju redova ekanja i simulaciju radi poreenja performansi komutatora samo sa ulaznim i samo sa izlaznim redovima ekanja data je u [Kar87]. Potvruje se da bolje performanse imaju komutatori sa baferima na izlazu. Komutator sa izlaznim redovima ekanja postie optimalne performanse propusnost/kanjenje [Hlu88], meutim, mora da bude mnogo sloeniji u odnosu na komutator sa ulaznim redovima ekanja. Naime, komutator i izlazni redovi ekanja mora da efikasno rade na mnogo veim brzinama nego bilo koji port radi smanjenja verovatnoe gubitaka elija. Komutator sa predodreenim izlaznim portom ima posebne redove ekanja na svakom izlaznom portu, pri emu svaki izlazni red ekanja zajedniki koriste svi ulazni portovi koji ele da dosegnu taj izlazni port. Tipini komutatori sa izlaznim redovima ekanja su IFS Knockout, GPS, Self-routing KS, Distributed KS, Tandem I, Shuffleout I, Christmas Tree, SCOQ i MULTIPAR [Ahm89], [Tob90], [Tob91],C, [Yeh87], [Cha91]. U radu [Jon97] je dat predlog originalnog metoda za formiranje redosleda u kome elije naputaju izlazne bafere i odlaze na izlazne linkove (GPQM, Generalized Priority Queue Manager). Svaki red ekanja nadgleda jedan kontroler reda. Kontroler reda odreuje redosled elija koje napotaju bafer i redosled elija koje e biti odbaene, na osnovu zahtevanog kvaliteta servisa i stanja u sistemu. Servisima koji su osetljivi na kanjenje se dodeljuju vii nivoi prioriteta u pogledu kanjenja, a servisima koji su osetljivi na gubtke elija se dodeljuju vii nivoi prioriteta u pogledu gubitaka da bi imali manju verovatnou gubitaka elija. 5.2.3 Ulazni i izlazni redovi ekanja Radi redukovanja velike brzine rada kod komutatora sa izlaznim redovima ekanja, neke arhitekture mogu da se konstruiu korienjem kombinacije i ulaznih i izlaznih redova ekanja. U ovom sluaju, komutacioni ureaj zahteva manju vrednost L (kapacitet izlaznog bafera) nego to je to kod komutatora sa samo izlaznim redovima ekanja. Kako je gubitak elija unutar komutatora, kod komutatora sa izlaznim ekanjem nepoeljan, namesto da se te elije odbacuju, one se smataju u ulazne redove ekanja. Baferi na ulazu ne mora da budu velikog kapaciteta da bi znaajno redukovali verovatnou gubitaka elija za realni sluajni saobraaj, ak i pri vrlo velikim

33

optereenjima. Ovaj pristup je naroito primenjen kod komutatora velikih dimenzija [New88],[Pat90], na primer, Folded Shuffle, Lee-komutator [Cam91], [Lee90]. 5.2.4 Virtuelni izlazni red ekanja Primena virtuelnih izlaznih redova ekanja (VOQ, Virtual Output Queueing) eliminie HOL blokiranje, a i dalje zadrava dobru osobinu redova ekanja na ulazu u pogledu proirivosti komutatora [And93]. Kod ove tehnike, svaki ulazni port odrava poseban red ekanja za svaki izlazni port. Jedan kljuni faktor u postizanju visokih performansi korienjem VOQ je algoritam nadgledanja i ureenja elija na ulazu. Njime se biraju elije koje e se istovremeno prenositi od ulaznih portova do izlaznih portova. Nekoliko algoritama, kao to su paraleno iterativno podeavanje (PIM, Parallel Iterative Matching), iSLIP i RPA su predloeni u literaturi [Non00]. Pokazuje se da se sa nekoliko iteracija saglasno predloenim algoritmima ostvaruje propusnost koja prelazi 99% [Non99]. S obzirom na dobre osobine ovih komutatora, izraeni su komercijalni i eksperimentalni komutatori zasnovani na ovim tehnikama, kao to su DEC Systems AN2 ili TinyTera komutator. Svaki ulazni red komutatora sadri bafer sa sluajnim pristupom. Ovaj bafer se koristi za formiranje N FIFO redova ekanja, tako da se u svaki od njih uskladitavaju elije sa odreditem prema jednom od N izlaznih portova. Blok ema ovog komutatora je kao na slici 5.1, pri emu je ulazni bafer svakog porta podeljen na N logikih redova ekanja. Prva elija u svakom redu moe da se izabere za prenos kroz komutator, u svakom vremenskom intervalu, pod sledeim ogranienjima: samo jedna elija iz bilo kog od N redova ekanja na jednom ulaznom portu moe da se prenese u svakom vremenskom intervalu, samo jedna elija moe da se prenese od N ulaznih portova ka jednom izlaznom portu u bilo kom vremenskom intervalu. Drugim reima, najvie jedna elija moe da se primi na jednom izlaznom portu.

Ako se postavi i po jedan bafer na svakom izlaznom portu, tada je to komutator sa baferima na ulazu i izlazu, kao to je objanjeno u sekciji 6.2.3. 5.2.5 Centralni red ekanja U pristupu sa centralnim redom ekanja, baferi nisu dodeljeni svakom ulaznom, odnosno izlaznom, linku ve se zajedniki koriste od strane svih ulaza i svih izlaza. Svaka dolazea elija se smeta u centralni red ekanja (slika 5.3.). Svaki izlaz bira eliju koja je njemu namenjena iz centralne memorije korienjem FIFO discipline. Centralni fiziki red ekanja ne koristi jednostavnu FIFO disciplinu, poto su elije namenjene razliitim izlazima pomeane u jedinstvenom redu ekanja. Radi toga centralna memorija mora da ima sposobnost sluajnog adresiranja. Meutim, logiki redovi ekanja za pojedine izlaze primenjuju FIFO disciplinu. Ovaj pristup zahteva vei kapacitet memorije nego isto izlazno ekanje, jer se vie posebnih redova kombinuje u jednu memoriju [Dev88], [Koz91], [Sho91]. Starlite, Sunshine, Tandem II, i Shuffleout II komutatori [Hua84], [Gia91], [Tob91] primenjuju redove sa recirkulacijom koji mogu da se klasifikuju u pristup sa zajednikjim redom ekanja. U ovim komutatorima, na ulaznim portovima, postoje novopridole elije i recirkuliue elije. Recirkuliue elije su one koje ne mogu da dobiju izlaz u tekuem vremenskom slotu, pa se vraaju nazad preko skupa redova ekanja zbog recirkulacije. Recirkulacija moe da prouzrokuje greke usled desekvencionisanja elija na istoj virtuelnoj vezi ukoliko se ne preduzmu koraci da to spree.

34

Ulazni port

Centralni red cekanja

Izlazni port

(1) (2)

IP IP
komutaciona sredina na ulazu komutaciona sredina na izlazu

OP OP

(1)

(2)

(N)

IP
Ulazni port

OP
Izlazni port

(N)

Slika 5.3. Blok ema komutatora sa centralnim redom ekanja 5.2.6 Interni redovi ekanja

Baferi na svakom internom linku mogu da se koriste da privremeno uskladite elije koje se nadmeu za isti izlazni port jednog komutacionog elementa. Baferi unutar komutacionog elementa mogu biti smeteni na ulaznim portovima, izlaznim portovima ili mogu biti sa zajednikom memorijom, kao to je to prikazano na slici 5.4, za komutacioni element dimenzija 2x2. Kao to je ranije reeno, baferisanje na ulazu prouzrokuje HOL blokiranje. Izlazno baferisanje, sa druge strane, zahteva brzinu pristupa memoriji dva puta veu ( za element 2x2) u odnosu na protok na internim linkovima. Ono, takoe, zahteva mnogo vie povrine nego ostali deo ipa koji obavlja funkciju komutacije. U oba sluaja baferi su u osnovi par FIFO memorija. Korienje zajednike memorije eliminie HOL blokiranje i ne zahteva dodatnu kompleksnost u povezivanju kao to je to sluaj kod baferisanja na izlazu. Meutim, zajednika memorija ne moe vie da se implementira kao FIFO i zahteva logiku upravljanja baferom koja je ukljuena u komutacioni element, koja nije manje sloena od primene izlaznog baferisanja, posebno na nivou ipa.

Memorija

a) ulazno baferisanje

b) izlazno baferisanje

c) zajednicka memorija

Slika 5.4. Tri tipa internog baferisanja u komutacionom elementu 2x2 Korienje internih bafera, mada redukuje verovatnou internog blokiranja, ima razliite nedostatke. Kako broj elija koje mogu da istovremeno stignu na ulaz jednog komutacionog elementa moe da bude vei od N, zahtevaju se baferi velikih dimenzija, to dalje poveava sloenost ipa. Interni baferi takoe unose sluajno kanjenje unutar komutacionog ureaja, to prouzrokuje neeljenu varijaciju kanjenja unutar cele mree. ta vie, interno baferovanje je najefikasnije kada je saobraaj uniformno raspodeljen na izlaznim portovima i kada tok elija na jednom ulaznom linku nije korelisan sa bilo kojim drugim linkom. Meutim, ni jedna od tih
35

pretpostavki nije ostvarljiva unutar jedna ATM mree. Mada se elije koje pripadaju razliitim tokovima ueljavaju, tok elija na jednom linku je korelisan sa velikom verovatnoom. To znai da za eliju koja se komutira na odreeni izlazni port, verovatnoa da e konsekutivne elije na linku biti upuene ka istom portu je vea nego neuslovna verovatnoa odlaska na taj port. Analize rada nekih komutatora koji koriste interno baferisanje data je u [Bas97], [Tho97], [Kol97], [Rad99]. 5.3 Klasifikacija ATM komutatora sa prostornom komutacijom

Na slici 5.5 prikazana je sistematizacija komutatora sa prostornom komutacijom, koja obuhvata veinu od predloenih realizacija prikazanih u dostupnoj litetraturi. Komutacija, od izlaza do ulaza komutatora, se obavlja komutacionim elementima (SE, Switching Element) i tzv. mreom za meupovezivanje (IN, Interconnection Network), odnosno komutacionom mreom. Postoje etiri osnovne klase mree kojima se ostvaruje prostorna komutacija: krosbar (krossbar), banian (banyan), Batcher mrea za sortiranje u kaskadi sa banian mreom (Batcher-banyan) i mrea sa topologijum razdvojenih putanja. Ove etiri klase su realizovane kao mree sa jedinstvenom putanjom i mree sa viestrukim putanjama. Kod mrea sa jedinstvenom putanjom postoji jedna putanja za svaki par ulaz-izlaz. Radi poveanja propusnosti, projektuju se i realizuju mree sa viestrukim putanjama, koje nude vei broj razliitih putanja raspoloivih za bilo koji par ulaz-izlaz. Ovakve mree se dalje dele na: mree u jednoj ravni, u paralelnim ravnima, produene mree, mree sa recirkulacijom elija i realizacije na bazi Clos mree. 5.3.1 Crossbar (krosbar) komutator Krosbar arhitektura je uvek bili privlana za projektante komutatora jer su interno neblokirajui i jednostavno se realizuju. Osnovno pitanje kod ovih komutatora je gde realizovati funkciju ekanja u redu (tj. baferi na ulazu, baferi na izlazu ili baferi u ukrsnim takama) [Noj87],[Tob90] da bi se razreio problem izlaznog blokiranja. Nepogodnost krosbar komutatora je to mu broj putanja i ukrsnih taaka raste sa N2 gde je N broj ulaznih, odnosno izlaznih, portova jednog ATM komutatora. Zbog toga krosbar komutator nije pogodan za proirivanje i primenu za komutatore velikih dimenzija (veliko N). S druge strane, veoma je koristan za konstruisanje neblokirajuih komutacionih elemenata sa samoprosleivanjem i komutatore umerenih dimenzija. Osnovni gradivni blok u krosbar komutatoru je ukrsna taka (komutacioni element) koju kontrolna jedinica postavlja u jedno od dva mogua stanja. Kao to je prikazano na slici 5.6., svaka ukrsna taka ima dva ulazna porta i dva izlazna porta i dozvoljava konkurentno aktiviranje dve razdvojene putanje. Nadmetanje na izlazu ukrsne take se javlja kada dve ulazne elije istovremeno zahtevaju vezu sa istim izlazom. Ako se to desi, jednoj od dve elije koje se nadmeu e biti dozvoljen pristup izlaznom portu, dok druga mora ili da se odbaci ili da se privremeno uskladiti, dok izlazni port ne bude slobodan. Kada se koriste baferi, oni mogu biti smeteni na ulaznim portovima ili unutar ukrsne take. U svakom sluaju, dimenzije bafera su konane i korienje bafera ne reava u potpunosti problem nadmetanja na izlazu. Mogue je da se baferi napune, to prouzrokuje da se elije odbace usled nedostatka prostora za uskladitenje ulaznih elija.

36

Komutatori sa prostornom raspodelom

Crossbar

banyan

Batcherbanyan 3- faze sa kruznom rezervacijom sa serijskom rezervacijom

razdvojenje putanje matrica magistrala Knockout (KS) Integrisani(ISF) Ostali

baferi na ulazu sa jedinstvenom putanjom baferi u ukrsnim tackama baferi na ulazu i izlazu TORUS

sa baferima 2x2 sa baferima 4x4 dual-banyan cut-through

u jednoj ravni

alternativno prosledjivanje BMSR tandem III

paralene ravni

tandemukrsne tacke SATURN

dualni baferi PIPN PDN

Sunshine samo-rutirajuci GPS SCOQ MULTIPAR

sa visestrukim putanjama

DN + RN produzene Tandem I produzena rerutiranje Benes Shuffleout I sa povratnom petljom sa recirkulacijom sa neuralnim kontrolerom 3-o stepeni KS Clos Generalizovani KS

BNS

sa recirkulacijom

Starlite Sunshine 3-o stepeni ISF

Slika 5.5. Sistematizacija ATM komutatora baziranih na prostornoj komutaciji

37

Vertikalni ulaz Horizontalni ulaz Horizontalni izlaz

Vertikalni izlaz

stanje bar

stanje cross

Slika 5.6 Ukrsna taka i njena stanja u krosbar komutatoru Slika 5.7 ilustruje jedan krosbar komutator dimenzija 8x8, gde svaki kvadrat odgovara jednoj ukrsnoj taki. Generalno, koristi se N2 ukrsnih taaka u krosbar komutatoru dimenzija NxN. Veza izmeu nekog ulaznog porta i i izlaznog porta j se ostvaruje angaovanjem odgovarajue ukrsne take (i,j) u matrici NxN. Sve dok elije na svakom ulaznom portu imaju odredite prema razliitim izlaznim portovima, krosbar komutator dozvoljava N istovremenih veza, pa prema tome i isporuku N elija. Saglasno tome, on je interno neblokirajui komutator. ta vie, postoji jedinstvena putanja izmeu bilo kog ulaznog i bilo kog izlaznog porta i gubitak neke ukrsne take spreava povezivanje dva porta od interesa.
Ulazni portovi (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) Izlazni portovi

Slika 5.7. Jedan krosbar komutator dimenzija 8x8 5.3.1.1 Komutator sa jedinstvenom putanjom 5.3.1.1.1 Komutator sa viestrukim ulaznim redovima ekanja U radu [Rad01] je dat pregled algoritama upisivanja i oitavanja elija iz ulaznih redova ekanja. Struktura ovakvog komutatora je prikazana na slici 5.8.

38

Q1,1 1 Q1,m Neblokirajuci komutator NxN QN,1 N QN,m N 1

5.8. ATM komutator sa viestrukim ulaznim redovima ekanja Ako na svakom ulazu komutatora postoje po dva posebna reda ekanja, tada se govori o redu ekanja sa bifurkacijom (bifurcated queueing), odnosno dualnim baferima. Kao to je reeno, ako na svakom ulazu komutatora postoji po jedan poseban red za svaki izlaz komutatora, tada se govori o virtuelnim izlaznim redovima ekanja (Virtual Output Queueing, VOQ). U radu [Rad01] je prikazano poreenje performansi komutatora sa razliitim algoritmima. Rezulatati su dobijeni simulacijom rada svakog algoritma. Analizirani su algoritmi: OCF (Oldest Cell First), LQF (Longest Queue First), iLPF (Iterative Longest Port First), LIPFwTM (Longest Input Port First with Throughput Maximatizatin), LOPFwTM (Longest Output Port First with Throughput Maximatizatin), i CPFwTM (Critical Port First with Throughput Maximatization),

kako je to predloeno u [Keo96a], [Keo96b], [Keo99] i [Liu01], respektivno. Rezultati analize i simulacije pokazuju da su, osim prva dva algoritma, svi ostali algoritimi priblino jednakih performansi i predstavljaju dobro reenje za realizaciju u ATM komutatorima sa stanovita jednostavnosti. 5.3.1.1.2 Krosbar ATM komutacioni ureaj sa baferima u ukrsnim takama U radu [Rad99], je data analiza i poreenje ATM krosbar komutatora sa baferima u ukrsnim takama[Doi95], u ukrsnim takama i na ulazu komutatora i tandem baferima u ukrsnim takama. Na slici 5.9 su prikazani samo detalji vezani za lokacije bafera. Kao to se moe videti sa slike 5.9a), u svakoj ukrsnoj taki matrine topologije se pored jednog FIFO bafera (brzine 2V, gde je V brzina sa kojom radi itav komutacioni ureaj), postavlja i filtar adresa, AF. Zadatak filtra adresa je da u bafer propusti samo onu ATM eliju ija adresa odgovara adresi izlaza na ijoj se vertikali nalazi bafer. Ovakva topologija nema pojavu blokiranja prvom elijom u redu ekanja (HOL). Jedna elija, iz skupa elija koje istovremeno konkuriu za isti izlaz, dobija izlaz izborom na sluaj. Postavljanjem bafera malih dimenzija (reda 6 do 8 elija) mogu da se dobiju nivoi performansi koji su potrebni u ATM okruenju. Na slici 5.9b) prikazana je detalj krosbar komutatora sa baferima u ukrsnim takama i na ulazu komutatora. Rezultati analize pokazuju da se sa ulaznim baferima dimenzija 32 elije i baferima u ukrsnim takama dimenzija 4 elije, mogu da ostvare iste performanse kao i kod bafera sa baferima u ukrsnim takama dimenzija 8 elija. Na taj nain se ostvaruje znaajna uteda u memorijskom prostoru.

39

1 AF 2 AF ... AF AF

... AF ... AF

1 AF 2 AF ... AF AF

... AF ... AF

N AF 1 AF 2

... AF N

N AF 1 AF 2

... AF N

a) u ukrsnim takama

b) u ukrsnim takama i na ulazu

Slika 5.9. Baferi u ukrsnim takama krosbar komutatora 5.3.1.1.3 Krosbar ATM komutacioni ureaj sa baferima na ulazu i izlazu (TORUS) Jedan ATM komutator velike brzine rada i sa distribuiranom obradom, TORUS, je predloen i opisan u [Kou97]. Ovakvo reenje omoguava komutaciju elija protoka Tb/s. Komutator je proiriv, prosleivanje i obradu elija obavlja na distribuirani nain, radi sa internim ubrzanjem (na veim protocima nego to su na dulaznim i izlaznim linkovima) i koristi krosbar arhitekturu sa cilindrinom strukturom. Na slici 5.10. prikazan je logiki ekvivalentni dijagram kola jednog TORUS komutatora. elije se smetaju u ulazne bafere. elije sa vrha reda ekanja (HOL) se oitavaju i upuuju ka eljenoj izlaznoj liniji. Odredite elije koja se prenosi se prvo poredi sa adresom dodeljenom svakoj ukrsnoj taki na istoj ulaznoj liniji. Ukrsne take na istoj ulaznoj liniji su one koje se nalaze na istoj koloni. Na slici 5.10) su osenene ukrsne take sa najveim prioritetom. elija se komutira u ukrsnoj taki sa istom adresom kada ne dolazi druga elija u tu ukrsnu taku sa leve strane. Kontrola nadmetanja se obavlja distribuirano u svakoj kontrolnoj taki.

Izlaz#1 Ulaz#1 1 4 Izlaz#2 Ulaz#2 2 1 4 Izlaz#3 Ulaz#3 3 2 1 4 Izlaz#4 Ulaz#4 4 3 2 1 celija ACK 1 2 Izlaz#4 3 celija odbacivanje 3 2 celija odbacivanje 4

5.10. Logiki ekvivalentni dijagram kola TORUS komutatora

40

Da bi se dala jednaka ansa svakom ulaznom baferu da preda eliju ka eljenom izlaznom baferu, ukrsne take dobijaju svoje brojeve (ulaz #1, izlaz #1), (ulaz #1, izlaz #2), . Pod uslovima ujednaenog saobraaja sa ulaza, svi baferi na ulazu imaju iste karakteristike saobraaja jer se odredite jedne ulazne elije distribuira preko izlaznih portova. 5.3.1.2 Komutator sa paralelnim ravnima 5.3.1.2.1 Krosbar komutator sa tandem baferima Na slici 5.11 je prikazana jedna topologija komutatora koji koristi krosbar strukturu i bafere u ukrsnim takama. Baferi u ukrsnim takama se organizuju u tri komutacione ravni. Sve tri komutacione ravni su meusobno povezane u svakoj ukrsnoj taki. Brzina rada u svakoj komutacionoj ravni je jednaka protoku elija na ulazu komutatora. S obzirom na to da sada mogu na jedan izlaz da dou tri elije istovremeno, na izlazima su obavezni izlazni baferi koji takoe rade tri puta veom brzinom u odnosu na protok elija na ulazu i uzlazu komutatora. Algoritam prosleivanja elija je detaljno opisan u radu [Oki97]. Rezultati simulacije pokazuju da ovakav komutator unosi znatno manje kanjenje nego drugi krosbar komutatori sa baferima. Takoe, komutator dobro radi i pri punom optereenju na ulaznim linkovima.
ulazi 1

Izlazni baferi

izlazi

Slika 5.11. Topologija krosbar komutatora sa tandem baferima. 5.3.1.2.2 SATURN komutator U [Cha00] je predloena realizacija komutatora za protoke od 10 Gb/s. Primenjivanjem nove tehnike u arbitriranju pri nadmetanju na izlazu, mogue je ostvariti i komutaciju sa protocima vie od 1 Gb/s. Komutator se realizuje sa paralalnim ravnima, pri emu je svaka ravan krosbar komutator. elije sa ulaznih linkova se smetaju u bafere pridruene ulaznim portovima. S obzirom na to da na svakom ulaznom portu postoji po jedan bafer za svaki izlaz, znai da je primenjena tehnika virtuelnih izlaznih redova ekanja. Arbitraa je na principu prozivke i korienja etona. Kako se arbitraa obavlja na distribuiran nain, to je postignuta velika propusnost i pri velikim protocima i pri velikim dimenzijama komutatora. Na primer, pri relaizaciji u savremenoj 0,25 m CMOS tehnologiji, vreme arbitrae moe da bude manje od 10 ns za komutator dimenzija 256x256

41

i protok 1 Tb/s. U radu je napomenuto da se ova ema moe lako da prilagodi na podravanje saobraaja sa vie nivoa prioriteta. 5.3.1.3 Komutatori na bazi Clos mree 5.3.1.3.1 3-o stepeni komutator 3-o stepeni komutator se relizuje kao Clos mrea [Clo53] mrea. Clos mrea sastavljena od neblokirajuih komutacionih modula e imati k putanja izmeu svakog para ulaz-izlaz i bie striktno neblokirajua ako je k>2n-1 gde je n broj po pojedinanom komutatoru u prvom stepenu, a k je broj individualnih komutatora u drugom stepenu.Posmatrajmo jedan tro-stepeni komutator sa prostornom komutacijom. N ulaznih linija se distribuira preko m=N/n grupa od n linija. Pretpostavlja se da je m, za svrhe prezentacije, ceo broj, bez gubitka optosti. Ima m komutacionih elemenata na prvom i treem stepenu i svaka grupa linija se povezuje na jedan komutacioni element u prvom stepenu. Slino tome, svaki komutacioni element u treem stepenu ima n izlaznih linkova. Postoji k komutacionih elemenata na drugom stepenu, pri emu k treba da se odredi. Svaki komutacioni element na prvom stepenu se povezuje na svih k komutacionih elemenata na drugom stepenu. Slino tome, svaki komutacioni element sa drugog stepena se povezuje na svakim komutacioni element na treem stepenu. Dakle, komutacioni na prvom, drugom i treem stepenu su nxk, (N/n) x (N/n) i kxn krosbar komutatori, respektivno. Ova arhitektura je prikazana na slici 5.12.

[1] (1) (1) (n) [1] nxk (k) (N/n)x(N/n) [1] kxn (1) (n)

(1) (1) (n) [N/n] nxk (k) [k] (N/n)x(N/n) [N/n] kxn (1) (n)

Slika 5.12. Neblokirajui tro-stepeni komutator dimenzija NxN Jedna veza od ulaznog porta do izlaznog porta se uspostavlja nalaenjem putanje od odgovarajueg komutacionog elementa u prvom stepenu do komutacionog elementa u treem stepenu kroz komutacioni element u drugom stepenu. Dakle, sve dok postoji bar jedna putanja koja povezuje komutacioni element prvog stepena sa komutacionim elementom treeg stepena, elija na ulaznom portu moe da se komutira do svog izlaznog porta ako tamo ne postoji nadmetanje na

42

izlazu. Za dato N, postavlja se pitanje kako izabrati vrednosti k i n tako da ta komutaciona arhitektura postane neblokirajua a da se minimizira broj ukrsnih taaka u mrei. Na prvom stepenu, moe najvie (n-1) veza da se uspostavi od komutacionog elementa gde se pokuava uspostava veze. Slino tome, na treem stepenu najvie (n-1) veza moe da ve bude uspostavljeno do izlaznih portova komutacionog elementa kroz koji veza treba da se uspostavi. U najgorem sluaju, svih (n-1) poetnih i (n-1) zavrnih veza moe da bude uspostavljeno korienjem svih razliitih elemenata na drugom stepenu. Dakle, ukupno 2(n-1) komutacionih elemenata na drugom stepenu moe da ne bude raspoloivo za tu vezu. Meutim, ako je k2n-1, tada komutator postaje interno neblokirajui jer, u tom sluaju, postoji uvek komutacioni element na drugom stepenu raspoloiv za uspostavljanje veze. Nadalje, odrediemo vrednost n koja minimizira ukupan broj ukrsnih taaka u komutatoru, pod uslovom da je k=2n-1. Ukupan broj komutacionih elemenata i broj ukrsnih taaka na svakom stepenu dat je u Tabeli 5.1, sa ukupnim brojem ukrsnih taaka C: C = 2N(2n-1) + (2n-1)(N/n)(N/n) Vrednost n koja minimizira C moe se nai uzimanjem prvog izvoda C po n i izjednaavanjem sa nulom. Vrednost n se ne moe dobiti u zatvorenoj formi, ali se moe pokazati da je n =N/2 gornja granica optimalne vrednosti za n i postaje sve tanija to N raste. Zamenom u izraz za C dobija se C=4N(2N 1). To je znaajna uteda u ukupnom broju ukrsnih taaka u odnosu na krosbar komutator, posebno ako se broj portova u komutatoru poveava. Tabela 5.1. Ukrsne take u trostepenom interno neblokirajuem komutatoru Broj komutacionih elemenata Broj ukrsnih taaka po komutacionom elementu Stepen 1 N/n N x (2n 1) Stepen 2 2n - 1 (N/n)x(N/n) Stepen 3 N/n (2n 1) x n

Tro-stepena Clos struktura obezbeuje malu sloenost komutacije i proirivost komutatora; meutim, potrebno je globalno poznavanje zahteva svih elija za dodelu putanje. Dodela putanje u Clos komutatoru normalno zahteva vreme proraunavanja koje zavisi od N. Brzina obrade nje dovoljno velika za brzu komutaciju paketa kada je N veliko. Radi reenja tog problema, predloeno je korienje neuralne mree za proraun putanja namesto konvencionalnih algoritama. Najatraktivnija prednost primene neuralnih mrea je to da vreme konvergencije algortma prorauna ne zavisi od dimenzija komutatora. Ako je k n , moe da se konstruie preurediva neblokirajua mrea. Preurediva neblokirajua Clos mrea je posebno atraktivna jer se moe realizovati sa manje fizikih komponenti nego neblokirajua mrea. Jedan viestepeni komutator sa alternativnim prosleivanjem (Multistage Alternate Routing Switch, MARS) [Deg89] konstruisan u Clos-ovom meu-povezivanju obezbeuje viestruke putanje radi redukovanja verovatnoe kolizije i poveanja propusnosti komutatora. Komutator u svakom stepenu primenjuje neblokirajui komutator (Benes mrea koja sadri svoje sopstvene bafere).

43

5.3.1.3.2 Generalizovani komutator Genralizovani nokaut komutator sa viestepenom konfiguracijom (Generalized KS), tj. proirivi paketski komutator (Growable Packet Switch), se bazira na Clos strukturi [Eng89],[Kar89.]. Sastoji se od dva dela; jedan je mrea za meu-povezivanje dimenzija (N x kN/n), a drugi je sastavljen od izlaznih paketskih modula dimenzija (k x n). Jedan vaan doprinos generalizovanog KS je da parametar k (k<<N, broj elija koje istovremeno imaju odredite na grupni izlaz), je nazavisan od N i dovoljno je veliki da odrava verovatnou gubitaka elija ispod svih ostalih verovatnoa gubitaka (npr. usled prepunjenja bafera, kvara na linku, itd.). Mrea za meupovezivanje je dvo-stepena mrea bez bafera i njena funkcija je samo da prenese do k elija na svaki izlazni modul i odbaci viak elija sa odreditem na istom izlaznom modulu u svakom vremenskom slotu. Generalizovani KS ima prednost usled injenice da realizacija sa izlaznim baferima obezbeuje bolje performanse kanjenje/propusnost. 5.3.2 Banyan (banian) komutaciona mrea

Banian mrea1 [Gok72] pokriva veliku klasu mrea za samoprosleivanje koje imaju samo jednu putanju izmeu bilo kog ulaza i izlaza. Veliki broj specifinih topologija [Dia81],[Dia84],[Pat81] spadaju u banian familiju, ali sve nude ekvivalentne performanse za saobraaj sa sluajnom raspodelom. Sloenost banian mrea, sa stanovita putanja i komutacionih elemenata, je reda N ldN. Zbog toga su mnogo pogodnije od krosbar struktura za konstruisanje komutatora velikih dimenzija. Meutim, banian mrea je interno blokirajua i njene performanse brzo opadaju sa poveanjem dimenzija mree. Postoji vie naina za redukovanje internog blokiranja na nivo performansi koje su pogodne za ATM: obezbeivanje bafera u svakom osnovnom komutacionom elementu interno, unutar komutacionog ureaja (tzv. banian sa baferima, buffered banyan) [Dia81], [Tur85], [Hub88],[The91], [Rad97], [Rad98a], [Rad98b], [Rad99], [Rad00a], [Rad00b], [Rad01], [Rad01] korienje mehanizma povratne kontrole (back-pressure), radi zakanjenja elija u prenosu ili blokiranja prenosa elija. Jedan primer je mrea opisana u [Ker79] nazvana cut-through mrea, korienje vie mrea u paralelnim ravnima radi poveanja broja putanja izmeu ulaza i izlaza, obezbeivanje skupa linkova (zaobilazni linkovi) interno izmeu komutacionih elemenata unutar komutacionih ureaja, dodavanje u kaskadu novih banian ili delta mrea radi uvoenja viestrukih putanja (uveane mree), [Tob93], [Pet95], [Pet97)].

Nasuprot krosbar komutatorima, koji se baziraju na matrinoj topologiji, banian mree se baziraju na topologiji stabla. Jedno viestepeno binarno stablo dimenzija 1x8 je prikazano na slici 5.13. Postoje razliiti naini za formiranje binarnih stabala to rezultuje u razliite topologije banian mree. Slika 5.14. ilustruje etiri arhitekture.

Naziv banyan potie od imena indijskog drveta sa irokim listovima, velikim brojem grana i plodovima slinim smokvama. Iz svake grane raste koren nanie (vazduni koren) prema zemlji i tako formira novu putanju za isharnu drveta. 44

1 2

kontrolni bit 0 1

3 4 0 1 5 6 stanje bar 0 1 7 8 stanje cross

Slika 5.13. Viestepeno binarno stablo dimenzija 1x8

000 001 010 011 100 101 110 111

000 001 010 011 100 101 110 111

000 001 010 011 100 101 110 111

000 001 010 011 100 101 110 111

a) "baseline"

b) modifikovani manipulator podacima

000 001 010 011 100 101 110 111

000 001 010 011 100 101 110 111

000 001 010 011 100 101 110 111

000 001 010 011 100 101 110 111

c) delta

d) omega

Slika 5.14. Primer etiri arhitekture banian mree Bez obzira kakva je posebna arhitektura, sve banian mree, dimenzija NxN, koje se formiraju od komutacionih elemenata, dimenzija nxn, imaju sledee osobine: 1. Svaki element je krosbar komutator dimenzija nxn, a banian mrea se sastoji od lognN stepeni (kolona) i N/n redova. Prema tome, ukupan broj ukrsnih taaka u jednoj banian

45

2.

3.

4.

5. 6.

mrei je n2(N/n) lognN, to je manje od N2, ukupnog broja ukrsnih taaka u krosbar komutatoru dimenzija NxN. Postoji jedinstvena putanja koja povezuje jedan ulazni port sa jednim izlaznim portom. ta vie, banian mree su komutatori sa samo-prosleivanjem. Jedna putanja od ulaznog porta do izlaznog porta moe da se uspostavi na distribuirani nain, kako je to nadalje opisano: Neka su izlazni portovi komutacionog elementa numerisani od 0 do n-1, od vrha nanie. Vektor prosleivanja kroz mreu je (r1, r2,, rk), gde je k= lognN, broj stepeni, a rj broj porta komutacionog elementa na koji se prosleuje elija u j-tom stepenu. Vrednosti elemenata u vektoru prosleivanja su funkcije odredinog porta. Poto se jednom odredi, komutacioni element na j-tom stepenu koristi rj da odlui na koji izlazni port se elija upuuje. O principu samoprosleivanja u banian mrei sa 2x2 komutacionim elementima bie detaljno rei u sekciji 5.3.2.1. Banian mree su interno blokirajue, to se javlja kada vie od jedne elije pokua da koristi isti link izmeu dva stepena. Posmatrajmo NxN banian mreu koja je izgraena od komutacionih elemenata dimenzija 2x2. Jedan izlaz komutacionog elementa na stepenu k u prvoj polovini mree, za k 0.5log2N, moe da se dosegne od 2k razliitih ulaznih portova. Za k>0.5log2N, broj izlaznih portova mree koji mogu da se dosegnu sa tog izlaza komutacionog elementa je manji od 2k. Prema tome, maksimalan broj ulazno-izlaznih veza na jednom internom linku se dostie na stepenu k=0.5log2N i iznosi 20.5log2N=N. Interno blokiranje prouzrokuje degradaciju propusnosti, a degradacija raste proporcionalno sa brojem portova u mrei. Koriste se razliiti naini za redukovanje efekta internog blokiranja: poveanje interne brzine rada (speedup), memorisanje na ulazu/izlazu, sortiranje na ulazu mreom za sortiranje koja prethodi komutacionoj mrei, paralelne ravni, recirkulacija, . Opis ovih metoda, i predlog novih, je jedan od vanijih doprinosa iskazan u ovoj publikaciji. U jednom interno neblokirajuem komutatoru, bilo koji ulazni port moe da se povee na bilo koji izlazni port, pod uslovom da su zahtevi za vezama prema razliitim izlaznim portovima. Saglasno tome, do N konkurentnih veza moe da se uspostavi u NxN banian mrei. Nasuprot krosbar komutatorima, ne moe se realizovati svih N! permutacija konkurentnih veza usled internog blokiranja. Kako je ukupan broj komutacionih elemenata u mrei jednak 0.5Nlog2N i svaki element moe da bude u stanju prolaz (bar), ili u stanju ukrten (cross), ukupan broj razliitih stanja u mrei iznosi 20.5Nlog2N. Uzimajui u obzir injenicu da svako stanje odgovara N razliitim interno nekonfliktnim putanjama i da postoji jedinstvena putanja izmeu svake kombinacije ulaznog porta/izlaznog porta, ukupan broj ostvarivih permutacija od N konkurentnih veza u banian mrei je iznosi 20.5Nlog2N =NN. Banian mrea je proiriva (skalabilna). Njena modularna struktura dozvoljava konstrukciju veih mrea od manjih, bez potrebe modifikacije algoritma koji se koriste u njenom radu. Njihova regularnost i oblik meupovezivanja ine ih veoma pogodnim za izgradnju sa VLSI kolima. Na slici 5.15. moe da se uoi jednostavni zakon proirivanja dimenzija mree, od 2x2 na 4x4, zatim na 8x8, 16x16 itd. Samoprosleivanje

5.3.2.1

Primer samoprosleivanja elija bie objanjen na baseline mrei dimenzija 16x16 kao to je to prikazano na slici 5.15. elija se prosleuje kroz banian mreu na osnovu adrese eljenog izlaznog porta. Ova adresa pridruuje se zaglavlju elije kao deo etikete za prosleivanje. Bez obzira na kom ulazu se nalazi elija, uvek postoji jedinstvena putanja do eljenog odredita.

46

8x8
0000 (1011) 0001 (11) 0010 0011 0100 0101 0110 0111 1000 1001 1010 (0011) 1011 1100 1101 1110 1111 (011) (11)

4x4

2x2
0000 0001 0010 0011 0100 0101 0110 0111 1000 1001 (1) 1010 1011 1100 1101 1110 1111

(1)

(011)

Slika 5.15. Princip samoprosleivanja u baseline mrei dimenzija 16x16 Konsekutivni biti adrese izlaznog porta se interpretiraju od stepena do stepena. Na prvom stepenu je od znaaja prvi bit u adresi izlaznog porta, na drugom stepenu je od znaaja drugi bit u adresi izlaznog porta, itd. Ako je bit od znaaja za taj stepen sa vrednou 0, elija e se proslediti na gornji izlaz komutacionog elementa 2x2; ako je bit od znaaja za taj stepen sa vrednou 1, elija e se proslediti na donji izlaz komutacionog elementa, bez obzira na kom se ulazu tog komutacionog elementa nalazi elija. Na slici 5.15 je dat primer samoprosleivanja dve elije sa adresama izlaznih portova (1011) i (0011), koje dolaze na ulaze 0001 i 1011, respektivno. Na svakom stepenu se vri odluivanje ( izbor gornjeg ili donjeg izlaza komutacionog elementa) za obe elije, nezavisno od pozicije komutacionog elementa na tom stepenu. Da bi se funkcija prosleivanja uinila nezavisnom od stepena, etiketa prosleivanja moe da se pomera ciklino za po jedan bit interno, tako da se omogui da svaki komutacioni element uvek interpretira samo prvi bit. Napomenimo da mree sa samoprosleivanjem mogu biti izgraene i od komutacionih elemenata veih dimenzija od 2x2, u optem sluaju nxn. Meutim, u tom sluaju, funkcija prosleivanja e zahtevati vie bita. Na primer, za komutacioni element dimenzija 16x16, interperetira se 4 bita na svakom stepenu. Ove mree sa samo-prosleivanjem su veoma pogodne za komutaciju elija (paketa). Kako su funkcije prosleivanja minimalne, mogu se ostvariti velike brzine implementiranjem ovih funkcija u hardver komutacionog elementa. Sa slike 5.15 se moe videti da se elije simultano prenose kroz mreu. Meutim, kao to je poznato, ove mree su interno blokirajue. Do konflikta moe da doe unutar mree, na bilo kom stepenu, kada se elije nadmeu za isti resurs (red ekanja, link,), kao to je to prikazano na slici 5.16. Na slici je prikazan sluaj kada elije sa ulaza (0100) i (0110) zahtevaju izlaze (0110) i (0100), respektivno. Do konflikta dolazi na drugom stepenu. U tom sluaju dolazi do gubitka elija, ukoliko se ne preduzmu posebne mere.

47

0000 0001 (0011) 0010 0011 (0110) 0100 0101 (0100) 0110 0111 1000 1001 1010 1011 1100 1101 1110 1111 (0010) (0001) (1001) (1100) (1000)

0000 0001 0010 0011 0100 0101 0110 0111 1000 1001 1010 1011 1100 1101 1110 1111

Slika 5.16. Nadmetanje u baseline mrei 5.3.2.2 Mree za kopiranje 5.3.2.2.1 Algoritam kopiranja sa granicama Za potrebe kopiranja definiu se parametri: adresa ulaza u mreu za kopiranje, b, i interval adresa izlaza na koje se upuuju kopije elija (najnia adresa m i najvia adresa izlaza M). Postupak kopiranja je prikazan i na slici 5.17. i bazira se na radovima [Hui90]. Zbog simetrinosti po horizontalnim osama ova mrea se naziva i reverzna presavijena. Sve ulazne i izlazne adrese se predstavljaju u njihovoj binarnoj formi kao n-bitni binarni broj. Na j-tom stepenu mree za kopiranje, posmatra se j-ti bit gledano s leva u desno. Sada, na ktom stepenu, odluka o deljenju ( i kopiranju) za svaku eliju se donosi poreenjem samo j-tog bita donje i gornje granice intervala. Ako su oni razliiti, tada se generie nove vrednost donje i gornje granice intervala korienjem jednostavne logike: 1. Ako je j-ti bit u obe granice 0, tada se proputa elija i vrednost intervala, od tog komutacionog elementa na j-tom stepenu do sledeeg komutacionog elementa na (j+1)-om stepenu, korienjem gornjeg izlaznog linka. Vrednosti dve granice su iste na sledeem stepenu. 2. Ako je j-ti bit u obe granice 1, tada se proputa elija i vrednost intervala, od tog komutacionog elementa na j-tom stepenu do sledeeg komutacionog elementa na (j+1)-om stepenu, korienjem donjeg izlaznog linka. Vrednosti dve granice su iste na sledeem stepenu. 3. Ako je jedan od j-tog bita u dve granice 0 a drugi 1, tada a. Podeliti eliju i vrednost interval na dva skupa saglasno da li je j-ti bit 0 ili 1. b. Propustiti interval pridruenu 0, od tog komutacionog elementa na stepenu j do sledeeg komutacionog elementa na stepenu j+1, korienjem gornjeg izlaznog linka. Novi interval na stepenu j+1 ima istu donju granicu kao i na j-tom stepenu. Gornja granica novog intervala je ista kao i donja granica ali se biti od j+1 do n zamene sa 1. ( U ovom momentu

48

se prave dve kopije elije, jedna se prenosi po gornjem izlaznom linku, a druga po donjem izlaznom linku). c. Propustiti eliju i vrednost intervala pridruenu 1 od tog komutacionog elementa na stepenu j do sledeeg komutacionog elementa na stepenu j+1 korienjem donjeg izlaznog linka. Novi interval na stepenu j+1 ima istu gornju granicu kao i na j-tom stepenu Donja granica novog intervala je ista kao i gornja granica ali se biti od j+1 do n zamene sa 0. ( U ovom momentu se prave dve kopije elije, jedna se prenosi po gornjem izlaznom linku, a druga po donjem izlaznom linku).

0000 0001 0010 0011 0100 0101 0110 0111 1000 1001 1010 1011 1100 1101 1110 1111

0000 0001 0010 0011 0100 0101 0110 0111 1000 1001 1010 1011 1100 1101 1110 1111

Slika 5.17 Mrea za kopiranje Na slici 5.17 je dat primer gde je b= 0100, m = 0101 i M = 1010. Na stepenu 1, vrednosti bita u granicama su razliite. Dakle, pravi se kopija i dve elije se prenose do sledeeg stepena sa m=0101 i M=0111 na gornjem izlaznom linku i m = 1000 i M = 1010 na donjem izlaznom linku. Na stepenu 2 nema deljenja jer biti na pozicijama 2 odgovarajuih granica su isti u obe elije. Na stepenu 3, obe elje imaju razliite biti na pozicijama 3 u odgovarajuim granicama i obe elije se dele. Sada su nove vrednosti granica, odozgo na dole, jednake (m = 0101 i M = 0101), (m = 0110 i M = 0111),( m = 1000 i M = 1001), (m = 1010 i M = 1010). Na stepenu 4, druga i trea elija se dalje dele i est elija se isporuuje na adresama od 0101 do 1010. 5.3.2.2.2 Algoritam kopiranja za potrebe viedifuzije Jedan jednostavan algoritam za kopiranje, u sluaju viedifuzije ili irokodifuzije elija (paketa), predloen je u [Lee88]. Funkcija kopiranja je prikazana na slici 5.18. U datom primeru, elija koja dolazi na ulaz (1010) pripada virtuelnoj putanji iji je identifikator VPI=23, i treba da se poalje na 7 razliitih odredita. Ti podaci se upisuju u dodatno polje labele u zaglavlju elije. Ako se sa C oznai broj kopija koje traba napraviti a sa j stepen u mrei za kopiranje, pri emu je ukupan broj stepeni k=log2N, tada je predloeni algoritam: 1. Ako je C>2(k-j) i VPI paran broj: duplirati eliju tako to se na gornji izlaz alje elija sa C=(C+1)/2, a na donji izlaz elija sa C=C/2,

49

2. Ako je C>2(k-j) i VPI neparan broj: duplirati eliju tako to se na gornji izlaz alje elija sa C=C/2, a na donji izlaz elija sa C=(C+1)/2, 3. Ako je C2(k-j) proslediti eliju kao kroz mreu za prosleivanje.
0000 0001 0010 0011 0100 0101 0110 0111 1000 1001 VPI=23 ,C=7 1010 1011 1100 1101 1110 1111 7 4 3 2 1 2 2 1 1 1 1 1 1 1 0000 0001 0010 0011 0100 0101 0110 0111 1000 1001 1010 1011 1100 1101 1110 1111

5.18. Algoritam kopiranja za potrebe viedifuzije Da bi se saobraaj rasporedio to ravnomernije, viedifuzne veze sa neparnim VPI e slati vie kopija ka gornjem delu mree, dok e one sa parnim brojem VPI e raditi inverzno. Na primer, ya VPI 16, sa C=7, tri kopije e se praviti u gornjem delu a etiri u donjem delu ( inverzno od primera u drugom stepenu sa slike 5.18). 5.3.2.3 Banian mree sa jedinstvenom putanjom 5.3.2.3.1 Banian komutator sa baferima na izlazima komutacionih elemenata dimenzija 2x2 U literaturi [Rad97], je predloen jedan novi banian komutator za mreu sa ATM, koji koristi bafere unutar komutacionih elemenata (gradivnih blokova), kao to je prikazano na slici 5.19. Najvaniju ulogu u ovom reenju imaju kontroleri bafera (CB). Oni razreavaju konflikt za sluaj da elije sa dva ulaza zahtevaju isti izlaz, vode rauna o redosledu upisa elija, uzimaju u obzir da li je elija dalje prosleena ili ne, itd. U radu je dat i originalni metematiki model rada elementa i komutatora u celini. Numeriki rezultati (propusnost i verovatnoa gubitaka elija u zavisnosti od intenziteta ulaznog saobraaja) ukazuju na to da je predloeno reenje zadovoljavajue, pod uslovom da je kapacitet bafera dovoljno veliki. Takoe, predloeni komutator je manje sloen od nekih poznatih realizacija ( krosbar: sa izlaznim baferima, ulaznim i izlaznim baferima, baferima na ukrsnim takama, baferima na ulazu i ukrsnim takama; banian: tandem, rerutirajui, minimalno proireni). Takoe, predloeno reenje efikasno podrava proirivost komutatora, to je od znaaja pri izradi komutatora veih dimenzija. 5.3.2.3.2 Banian komutator sa baferima na izlazima komutacionih elemenata dimenzija 4x4 U radu [Bas97] je data detaljna anliza ATM komutatora sa zajednikom memorijom u komutacionim elementima, od kojih je sastavljen komutator. Komutacioni elementi su dimenzija 4x4, i povezani topologijom omega. Na slici 5.20 je prikazan primer komutatora dimenzija 32x32.

50

ulazni kontroler ICo

Izlazni bafer OBo

razdelnik

kontroler bafera CBo

Kontroler bafera CB1 ulazni kontroler IC1

izlazni bafer OB1

razdelnik

Slika 5.19. Struktura novog komutacionog elementa Pod zajednikom memorijom se podrazumevaju baferi na izlazu svakog komutacionog elementa. Ovi baferi su zajedniki za sve izlazne portove (etiri) jednog komutacionog elementa. U radu je razmatrano nekoliko kontrola upravljanja baferima: pushout (PO) tehnika kojom se regulie duina individualnih redova ekanja u pojedinanim komutacionim elementima, backpressure (BP) tehnika kojom se zadravaju elije u baferima predhodnog stepena, ukoliko nama mesta u baferu narednog stepena, restricted backpressure (RBP) tehnika kao i delayed pushout (DPO) tehnika koje su poboljane verzije prethodnih opisane u [Cho94]. Korienjem raunarske simulacije, pod uslovima sporadinog saobraaja, pokazuje se da je DPO jedina koja dobro radi i u sluaju jakog saobraaja. Na taj nain se mogu poboljati performanse komutatora kao i redukovati verovatnoa gubitaka elija.
00000 00011 00100 00111 01000 01011 01100 01111 10000 10011 10100 10111 11000 11011 11100 11111 00000 00011 00100 00111 01000 01011 01100 01111 10000 10011 10100 10111 11000 11011 11100 11111

Slika 5.20 Komutator sa baferima u komutacionim elementima dimenzija 4x4, povezani topologijom omega

51

5.3.2.3.3 Banian komutator sa dualnim baferima U radovima [Rad98], [Rada99] i [Radb99] predloen je komutacioni element sa dualnim baferima (sa bifurkacijom) (slika 5.21) ali u banian komutacionoj topologiji.

0
2 3

1
4

5.21. Komutacioni element sa dualnim baferima U svakom komutacionom elementu postoje dva paralelna FIFO bafera. Bafer ima konani kapacitet b elija i brzinu rada 2V (V je binarni protok na ulaznom portu). Pre ulaska u bafer, niz elija se deli na elije adresirane prema izlazu 0 i elije adresirane prema izlazu 1. Ovakvim deljenjem se spreava blokiranje prvom elijom u nizu (HOL blocking). Ako postoje dva istovremena zahteva za istim izlazom , u ovom radu se predlae sluajni izbor elije koja e dobiti eljeni izlaz. Takoe, analizira se dolazni saobraaj sa Bernoulli-evom raspodelom i mehanizam povratne kontrole za primenu signalizacije izmeu susednih kaskada komutatora. Na osnovu ovakvih pretpostavki izjednaava se saobraaj u svim kaskadama a analiza rada komutatora je jednostavnija. U radu je dat kompletan matematiki model funkcionisanja komutatora, na osnovu koga su odreene performanse komutatora. Poreenje performansi predloenog novog banian komutatora sa dualnim baferima i sa baferima na ulazu pokazuje da novi komutator ima prednosti i u pogledu propusnosti i u pogledu verovatnoe gubitaka elija. U radu [Rad01] je dat novi analitiki model za proraunavanje prousnosti u banian komutatoru sa dualnim baferima i omega mreom za meupovezivanje. Ne zahteva se ubrzanje rada komutacionog elementa, tako da se u toku jednog vremenskog slota prosleuje samo jedna elija. U sluaju konflikta, primenjuje se algoritam prozivke (round robin). Takoe, razmatraju se dva tipa saobraaja: uniformni i skoncentrisan na odreene izlaze (hot spot). Pokazano je da je prikazani analitiki model pouzdani matematiki aparat za procenu performansi komutatora sa dualnim baferima. 5.3.2.4 Proirene banian mree Radi obezbeenja viestrukih internih linkova izmeu komutacionih elemenata, jedna zaobilazna mrea, sa K paralelnih linkova, zamenjuje svaki link u jednostavnoj banian mrei [Kum83], [Gho91], [Wid92], [Lie90], [Lee92]. Ovakva opcija moe da prouzrokuje pristizanje elija na izlazne portove van redosleda (out-of-sequence), to zahteva uvoenje sredstava za resekvencionisanje u baferima na izlazu komutatora. 5.3.2.4.1 Banian komutator sa alternativnim prosleivanjem Ova arhitektura se bazira na banian topologiji, pri emu se formiraju dodatne putanje, tako da se naziva banian mrea sa alternativnim prosleivanjem ( ili deljivim optereenjem ) [ Lea86]. Ovom mreom se eliminie interno baferovanje, sa minimalnim smanjenjem propusnosti ali sa poveanim brojem veza izmeu komutacionih elemenata. Jedan primer etvoro-stepene mree sa deljivim optereenjem nainjene od 2x2 komutacionih elemenata ilustrovan je na slici 5.22.

52

0000 0001 0010 0011 0100 0101 0110 0111 1000 1001 1010 1011 1100 1101 1110 1111

0000 0001 0010 0011 0100 0101 0110 0111 1000 1001 1010 1011 1100 1101 1110 1111

Slika 5.22. Banian mrea sa alternativnim prosleivanjem Mrea radi na slian nain kao i sve banian mree. Najvea razlika je uparivanje komutacionih elemenata na jednom stepenu. Linkovi koji povezuju komutacione elemente omoguavaju saobraaj do izlaza drugih komutacionih elemenata na istom stepenu, to poveava verovatnou nalaenja praznog izlaznog linka ka sledeem stepenu. elija mora da rezervie putanju da bi prola kroz komutator, to se ostvaruje na distribuirani nain, kao to sledi. Na svakom stepenu, jedinica za spregu na izlazu komutacionog elementa koja je dobila eliju alje poruku jedinici sprege na ulaznom portu komutacionog elementa na sledeem stepenu po posebnom kanalu. Rad komutacionog elementa se sinhronizuje i elija se alje u svakoj vremenskoj jedinici od jednog stepena do drugog sa svakog porta svakog komutacionog elementa na tom stepenu. elije se prosleuju na taj nain od stepena do stepena sve dok mogu da se pomeraju prema svojim izlaznim portovima. Na svakom stepenu, jedan broj elija nee moi da nastavi prosleivanje usled nedostatka putnje prema odreditu. U tom sluaju, elije se ili uskladitavaju u komutacionim elementima, ili se odbacuju. Banian struktura sa deljivim optereenjem ne raste dodavanjem stepeni, kao to je to kod regularnih banian mrea. Nezavisno od toga, razumno poveanje moe da se obezbedi pravilnim deljenjem mree tako da se moe poveavati u velikim inkrementima. 5.3.2.4.2 Modifikovani manipulator podacima i zajedniki baferi (BMSR) Mree sa viestrukim putanjama se koriste da poboljaju performanse mrea sa jednomputanjom. Kako je na raspolaganju vie putanja izmeu svakog para ulaz-izlaz, zahteva se odreeni algoritam radi izbora jedne od putanja.

53

U [Yon95] predloen je komutator koji sadri befere unutar komutacionog elementa, zasniva se na banian topologiji i koristi viestruke putanje. Za povezivanje komutacionih elemenata koristi se mrea u obliku modifikovanog manipulatora podacima. Arhitektura komutatora koji se predlae sastoji se od dva dela: banian samorutirajue mree sa vie putanja (BMSR) i izlaznog stepena. BMSR se zasniva na viestepenoj strukturi koja se lako iri za sluaj da se realizuju komutatori veih dimenzija. BMSR se sastoji od komutacionih modula, pri emu svaki deluje kao jedinstveni komutacioni element pri povezivanju saglasno usvojenoj topologiji. Svaki komutacioni modul se konstruie korienejm gradivnih blokova koji se nazivaju integrisani komutacioni elementi. I ovi elementi se povezuju u viestepenu mreu (modul), saglasno topologiji za banian mree. U komutacionim modulima se koriste baferi na izlazu. Izlazni stepen koristi zajedniku memoriju, tako da se postie elejena verovatnoa gubitaka elija. 5.3.2.5 Viestruke mree u paraleli 5.3.2.5.1 Banian mree u paraleli i komutacioni elementi sa dualnim baferima Drugi pristup uvoenju viestrukih putanja u mreu za meupovezivanje je povezivanje viekomutatorskih ravni u paralelu. Ovaj pristup nudi poveanu pouzdanost i bolje performanse. Vie banian mrea ( recimo M) se moe koristiti u paraleli [Kum83]. Ulazni saobraaj se sada deli na M banian mrea, ime se redukuje optereenje na svakoj i poveava se verovatnoa uspenog proseleivanja. Na izlazu, elije se ponovo sakupljaju u izlaznim baferima. Jasno, propusnost komutatora se poveava sa poveanjem M. U radu [Rad00] je predloeno da se koriste komutacioni elementi sa dualnim baferima za formiranje banian mree, a zatim da se M mrea povee u paralelu. Na taj nain komutator moe da se koristi i pri velikim ulaznim optereenjima sa malim kapacitetom dualnih bafera. Na slici 5.23 je prikazana blok ema predloenog reenja. Analiza pokazuje da se zadovoljavajue vrednosti performansi dobijaju i sa dve banian mree u paraleli (M+2). Na taj nain se izbegava korienje koncentratora, to jo vie uproava realizaciju komutatora.
ulazi M 1 2 1 2
1

Koncentratori
M L

Izlazni baferi

izlazi 1

(MxL)
2 2

1 2

banyan

N N N

Slika 5.23. Komutator sa banian mreama u paraleli i komutacionim elementima sa dualnim baferima 5.3.2.5.2 Mrea paralelno meupovezane dve ravni (PIPN) U radu [Sem97] je prikazana nova mrea sa samoprosleivanjem paketa, PIPN, (Plane Interconnected Paralel Network). U predloenoj mrei saobraaj, koji dolazi na ulaz mree, se

54

uobliava i prosleuje kroz dve paralelne ravni zasnovane na banian topologiji i meusobno povezane. Meuveze izmeu dve ravni distribuiraju dolazni saobraaj mnogo homogenije kroz mreu. Pri projektovanju PIPN, glavna ideja je i bila da se dolazni, heterogeni, saobraaj ravnomerno distribuira kroz meupovezanu strukturu. Na slici 5.24 je prikazana opta struktura mree, a na slici 5.25 interna struktura sklopa za prosleivanje.
Ulazni portovi Distributor Ruter Dispecer Izlazni portovi

0 1

DE

Zadnja ravan
0

0 1

0 1

0 1

Prednja ravan

2 3

DE

2 -2

2 -2 2 -1
n

N-2 N-1

N-2 N-1

DE

N/2-1

2 -1

Slika 5.24 Opta struktura PIPN Dakle, mrea sa sastoji od tri glavne jedinice, distributera, sklopa za prosleivanje (ruter) i dispeera izlaznih portova.
zadnja ravan

prednja 000 ravan 000

001 001 010 010 011 011 100 100 101 101

000 000 001 001 010 010 011 011 100 100 101 101 110 110 111 111 brojevi izlaza upareni komutacioni elementi

110 110 111 111 brojevi ulaza

Slika 5.25 Unutranja struktura rutera Distributor deli elije koje dolaze na ulaz komutatora na dve grupe na sluajan nain. Zatim se, u jednoj grupi elija, uzima komplement adrese odredita. Grupisane elije se alju ka ruteru, koji je realizovan kao viestepena mrea sa samo-prosleivanjem.
55

Ruter je realizovan u dve ravni: prednju ravan i zadnju ravan. Gornji izlaz distributora elje elije u zadnju ravan, a donji izlaz distributora alje elije u prednju ravan. Prednja i zadnja ravan rutera su povezane preko odreenih komutacionih elemenata, kao to je to prikazano na slici 5.25. Na slici je dat primer realizacije komutatora u svakoj ravni kao base line banian struktura. Usled interne strukture rutera i modifikacije polja odredine adrese, neke elije na nekom izlazu rutera mogu da imaju odredita za etiri razliita izlazna porta. Zbog toga se elije alju na elejeni izlaz uz pomo dispeera izlaznih portova. U ovakvoj realizaciji, dispeer mora da radi etiri puta bre od ostali elemenata u PIPN. Meutim, analizom rada ovog komutatora pod uslovima uniformnog i heterogenog saobraaja, pokazuje se da ima bolje osobine u odnosu na druga reenja zasnovana na banian topologiji. 5.3.2.6 Produene banian mree Viestruke putanje se mogu realizovati u banian ili delta mrei ubacivanjem dodatnih stepena komutacionih elemenata. Broj putanja izmeu svakog ulaznog i izlaznog porta se duplira sa svaki dodati posebni stepen u banian mreu. Posebni stepen moe da se koristi za ravnomernu distribuciju saobraaja kroz banian mreu, za eliminisanje osetljivosti mree na sporadini (bursty) saobraaj i radi poboljanje performansi mree. Jedan primer je tandem (kaskadna veza) distribucione mree i mree za prosleivanje (DN+RN) ) [Tur86]. Ako se doda logN-1 stepeni na banian mreu, Benes mrea [Ben64] postaje neblokirajua mrea za meupovezivanje. Za Benes mreu je poznato da predstavlja najmanju mreu za meupovezivanje kod koje su sve permutacije povezivanja ostvarive. Uvoenjem distributora izmeu stepeni komutacionih elemenata, elije se mogu ravnomerno distribuirati na sve izlazne portove komutacionih elemenata u sledeem stepenu. Komutator koji ima izlazne bafere u svakom stepenu (Decomposition) [Kim90] ima osobinu samo-prosleivanja i postie maksimalnu propusnost od 100% sa faktorom ubrzanja samo 2 puta. Jedna alternativa u korienju dodatnih stepeni za distribuciju saobraaja preko ulaznih portova banian stepena za prosleivanje je korienje svih stepeni kao stepeni prosleivanja. elije se odstranjuju iz mree na najranijem moguem stepenu. Sukob izmeu elija koje zahtevaju isti link se reava upuivanjem jedne od dve elije na pogrean link i zapoinjanjem ponovnog samoprosleivanja od te lokacije. Obezbeivanjem dovoljno preostalih komutacionih stepeni u mrei, elija moe ipak da stigne do eljenog izlaza. Mogunost je data da se elija izdvoji: (1) posle svakog stepena (Shuffleout I[Dec91] ili premoen-Shuffle [Zar93]), (2) posle prvih log2N stepeni (Rerouting) [Uru91], ili (3) posle svake kompletne banian mree ako je vie banian mrea povezano na red (Tandem I) [Tob91]. 5.3.2.6.1 Mrea za distribuciju i prosleivanje Jedan primer je tandem (kaskadna veza) distribucione mree i mree za prosleivanje (DN+RN) ) [Tur86]. U predloenom reenju, nazvanom St. Luis, komutator se sastoji od paralelene veze vie komutacionih ravni. Radi pouzdanosti komutiranja, jedna ravan je aktivna, a ostale ravni predstavljaju vruu rezervu. Na slici 5.26 je prikazana blok ema jedne komutacione ravni. Prikazana komutaciona ravan se sastoji od 4 glavna funkcionalna entiteta: mree za kopiranje (CN), veeg broja irokodifuznih i grupnih translatora (BGTi, i=0,2,...63), mree za distribuciju (DN) i mree za prosleivanje (RN). Sa CP je oznaen procesor povezivanja, a sa PP procesor paketa. U originalnom reenju, prosleivanje se predlae za pakete promenljive duine, a ne samo za elije fiksne duine, kao to je to u mreama sa ATM. Sve mree u komutatoru su mree na principu samoprosleivanja. CN je odgovorna za formiranje zahtevanog broja kopija dolazeih paketa. U primeru na slici, do 64 kopija moe da se napravi datom mreom. Za sluaj veze taka-taka, CN mrea ne ostvaruje nikakvu funkciju. BGTi su odgovorni za prevoenje i povezivanje labela prosleivanja, posebno u sluaju viedifuzije. Naime, sve kopije jednog paketa, koje naini CN, imaju identinu labelu prosleivanja. BGTi prevodi tu labelu, koja predstavlja

56

identifikator virtuelene veze, u u stvarnu labelu prosleivanja koja sadri identifikaciju odredine adrese koju koristi RN.
CP PP1 CN DN RN BGTo CP PP1

PP63

BGT63

PP63

Slika 5.26. Jedna komutaciona ravan u St. Luis komutatoru DN distribuira dolazei saobraaj sa ulaza na sluaj, preko svih svojih izlaza, tako da je na izlazu (na ulazu RN) saobraaj maksimalno uniformno raspodeljen preko svih linkova. Labela prosleivanja, generisana u BGTi se ne koristi u DN, s obzirom na to da se vri sluajno prosleivanje. Najzad, RN obezbeuje da paketi dou na eljeni izlaz. 5.3.2.6.2 Tandem banian mrea U literaturi [Tob91] je predloena arhitetktura komutatora koji se sastoji od kaskadne veze banian mrea, kao to je prikazano na slici 5.27.

(1) (2) banijan br.1 banijan br.2

(1)

...

...

...

...

(N)

...
(N)

...

banijan br.M

(2)

...
Filtri adresa Koncentrator Bafer

... ...

(1)

(N)

Slika 5.27. Tandem banian struktura od M banian mrea sa izlaznim filtrima, multiplekserima i baferima Na ulazu/izlazu svake kaskade je omoguen izlaz elijama koje se nalaze na liniji ija adresa odgovara adresi koja se nalazi u zaglavlju ATM elije. Izlazno baferovanje i poveanje broja kaskada donosi znaajno poboljanje performansi u odnosu na minimalni banian.

57

Poslednja banian mrea je povezana sa odgovarajuim izlazima. Interna kolizija se ne reava gubitkom jedne od elija u koliziji, ve se bira jedna elija koja nastavlja pravim putem i druga koja odlazi pogrenim. elija koja ide pogrenim putem u banian mreama uvek ima nii prioritet od elije na pravom putu u sluaju kolizije. elija koja je na izlazu definisanom adresom u zaglavlju naputa mreu i smeta se u izlazni bafer tako da saobraaj u sukcesivnim banian mreama opada to izaziva smanjenje mogunosti kolizije. Dovoljno veliki broj mrea u kaskadi moe znaajno smanjiti verovatnou gubitka elija sve do eljenog nivoa. elija se odbacuje na izlazu iz poslednje banian mree, ako on ne odgovara izlazu predvienom adresom u zaglavlju elije. elija moe biti izgubljena i u koncentratoru koji se nalazi u izlaznom stepenu, koji se dimenzionie tako da je ta verovatnoa gubitka zanemarljiva. Druge realizacije (Tandem II [Tob91] i Shuffleout II [Dec91b] dozvoljavaju elijama da napuste mreu na odreenom stepenu mree. 5.3.2.6.3 Produena banian mrea Produena banian mrea sastoji se od veeg broja kaskada nego to je minimalno potrebno da bi se obezbedila potpuna dostupnost sa svakog ulaza na svaki izlaz. Dakle,m k = log2N, gde m predstavlja broj kaskada u produenoj banian mrei, k minimalan broj kaskada koji obezbeuje potpunu dostupnost, a N broj ulaza, odnosno izlaza komutatora. Topologija predloene produene banian mree prikazana je na slici 5.28. Svakih k uzastopnih kaskada ini jednu osnovnu banian mreu. Na taj nain elija moe bilo gde zapoeti usmeravanje i zavriti ga nakon k kaskada, pod uslovom da je u svih k kaskada pravilno usmerena. Kada se pojavi na eljenom izlazu elija se usmerava prema izlaznom baferu, gde eka da se pojavi na izlaznom linku.
banian banian banian banian 000 001 010 011 100 101 110 111 banian

000

111

Slika 5.28. Produena banian mrea sa N=8 ulaza i m=7 kaskada. Svake n=3 kaskade ine jednu banian mreu Ukoliko se dogodi da zbog sudara sa nekom drugom elijom doe do nepravilnog usmeravanja elije ona e iznova pokuati u banian mrei koja poinje sledeom kaskadom. Ovakva produena banian mrea obezbeuje vie moguih puteva od jednog ulaza do jednog izlaza i tako poveava propusnost. elije imaju viestruku ansu da dou do eljenog izlaza. Ako se, ipak, dogodi da neka elija ne uspe da se pravilno usmeri ni do poslednje kaskade bie izgubljena.

58

Stavljanjem dovoljnog broja kaskada u produenu banian mreu procenat izgubljenih elija se moe proizvoljno smanjiti. Ako se verovatnoa gubitka elije zbog neuspenog usmeravanja svede ispod propisane granice gubitaka mogu se eliminisati i ulazni redovi ekanja. 5.3.2.6.4 Shuffleout mrea (I) Jedna NxN Shuffleout mrea sadri dva osnovna posdsistema: mreu za meupovezivanje (IN) i N izlaznih bafera [Dec91a], (Slika 5.29). IN je viestepena mrea koja sadri k stepena i N/2 redova sa omega (shuffle) povezivanjem. Jedan komutacioni element (SE) se povezuje sa dva ulaza na predhodni stepen i dva meustepena izlaza na naredni stepen. Dva dodatna lokalna izlaza su na raspolaganju radi pristipu odgovarajuim izlaznim redovima ekanja. Dakle, jedan element je dimenzija 2x4. Gubici se javljaju kada elije uu u SE na stepenu k sa adresom izlaza na koji nije povezan taj SE. Svaka elija ima labelu prosleivanja koja specificira adresu izlaza. Algoritam prosleivanja koji se primenjuje u IN sa zasniva i na principu najkrae putanje i na principu skretanja sa putanje. Za svaku eliju sa ulaza komutatora se izraunava najkrae rastojanje do elejenog izlaza komutatora. Kada dve elije sa dva ulaza jednog SE zahtevaju isti izlaz, samo jedna moe da dobije eljeni izlaz. Druga mora da se prosledi na drugi (neeljeni) izlaz. Konflikt razreava SE tako to na eljeni izlaz upuuje eliju koja ima krae rastojanje do izlaza komutatora. Ako je rastojanje jednako za obe elije, izbor se vri na sluaj. Shuffleout mrea je slina Tandem banian mrei utoliko to prosleuje elije kroz niz jedinica sa izlazima jedinica koji su povezani i na narednu jedinicu i na izlazno kolo. U Tandem banian mrei, jedna jedinica je jedna banian mrea. U Shuffleout mrei, jedna jedinica je jedan stepen mree. U radu [Gia96] je data detaljna anliza performansi mree za sluaj neuniformnog saobraaj elija koje dolaze na ulaz komutatora.
Stepen 1 000 001 ulazi komutatora 010 011 100 101 110 111 izlazi komutatora 000 001 010 011 100 101 110 111 Izlazni baferi Izgubljene celije Stepen 2 Stepen 3 Stepen 4

5.29 Arhitektura Shuffleout switch (N=8, k=4)

5.3.2.6.5 Mrea sa rerutiranjem (I) Mrea sa rerutiranjem [Uru91] je arhitektura koja se takoe zasniva na banian mrei. Komutaciona matrica se sastoji od m stepeni sa komutacionim elementima, pri emu je broj stepeni vei od broja stepeni u klasinoj banian mrei n. Dakle, ovde je m>n=log2N, gde je N broj ulaza, odnosno izlaza, komutatora. Komutacioni elementi u dodatnih m-n stepeni imaju etiri ulaza i etiri izlaza. Po dva ulaza i dva izlaza slue da se elementi poveu standardnim vezama, dok se preostala dva ulaza i dva izlaza koriste za dodatne prespajajue veze, kako je to prikazanao na slici 5.30.
59

standardne veze
0000 0001 0010 0011 0100 0101 0110 0111 1000 1001 1010 1011 1100 1101 1110 1111

dodatne veze
0000 0001 0010 0011 0100 0101 0110 0111 1000 1001 1010 1011 1100 1101 1110 1111

Slika 5.30. Arhitektura mree sa rerutiranjem Standardne veze su u prvih n kaskada postavljene kao u modifikovanom manipulatoru podacima, a zatim se dalje ciklino ponavlja nain povezivanja. Tako je obazbeeno da se u svaki n susednih kaskada pojavi svaki od naina povezivanja po jedan put, te bilo kojih n susednih kaskada ini kompletnu banian mreu. elija moe zapoeti usmeravanje na ulazu bilo kog stepena k (k=1, 2, m-n) i zavriti ga nakon n kaskada. Kada elija jednom dosegne eljeni izlaz, ona se dalje usmerava prespajajuim vezama iji redni broj odgovara eljenom izlazu. Kako se moe dogoditi da se na ulazu komutatora pojavi vie elija koje ele na isti izlaz, to se mora razreiti potencijalni konflikt na prespajajuoj vezi. Zbog toga u svakom komutacionom elementu postoji bafer i elije se pre usmeravanja na prespajajuu vezu smetaju u taj bafer. elija naputa bafer samo ako je prespajajua veza slobodna, tj. ako nijedna elija iz u prethodnih kaskada nije izala na tu vezu. Ako je veza zauzeta, elija eka dok se veza ne oslobodi. Pri usmeravanju elije, pre nego to ona dospe na eljeni izlaz, koristi se jedno dodatno polje u zaglavlju elije, koje pokazuje koliko je jo uzastopnih kaskada poptrebno eliji da bi ona dosegla elejeni izlaz. Na poetku mree za rerutiranje, broj u ovom polju je n. Pri pravilnom usmeravanju, u svakoj kaskadi, broj u ovom polju se smanjuje za 1. Ako doe, zbog nadmetanja, do neeljnog usmeravanja, ponovo se upisuje broj n u ovo polje. Kada elija dosegne eljeni izlaz, vrednost broja u ovom polju je 0. Komutacioni elementi u ovoj arhitekturi su znaajno komplikovaniji od standardnih komutacionih elemenata banian mree. Naime, pored komutacione funkcije, u njima postoje ulazni i izlazni kontroleri, kao i baferi i prioritetni multiplekseri [Hin95]. 5.3.2.6.6 Mrea sa rerutiranjem (II) U radu [Hin95] je prikazana jedna mrea sa rerutiranjem, kao unapreenje prethodnog reenja. Na slici 5.31 je prikazana jedna mrea sa rerutiranjem dimenzija 16x16, realizovana sa 6 stepeni (kolona). Mrea je nainjena od skupa komutacionih elemenata i dve vrste linkova: standardnih i dodatnih. Najvanija osobina je da su stepeni i standardni linkovi ureeni tako da

60

formiraju niz ueljanih banian mrea. Mree koje ine stepeni 1 do 4, 2 do 5, itd., predstavljaju pojedinane banian mree. Prema tome, elija koja, usled nadmetanja, ne dobije eljeni izlaz moe da pone ponovno prosleivanje ve od sledeeg stepena. elija koja dosegne eljeni izlaz unutar mree se prenosi do odredinog porta preko dodatnih veza. Verovatnoa da e doi do nadmetanja za link opada eksponencijalno sa brojem stepeni. Na primer, za komutator dimenzija 1024x1024, verovatnoa gubitaka elija je 10-4 sa 40 stepeni, odnosno 10-9 sa 50 stepeni, pri uniformnom saobraaju intenziteta 0,9.
standardne veze
0000 0001 0010 0011 0100 0101 0110 0111 1000 1001 1010 1011 1100 1101 1110 1111

dodatne veze

Slika 5.31 Mrea sa rerutiranjem dimenzija 8x8, sa komutacionim modulom 4x4 Mrea moe da se izgradi od podmrea odgovarajuih dimenzija. Na slici 5.31 je podebljano oznaena jedna podmrea dimenzija 8x8. Ovakve podmree se meusobno povezuju i dodaju sve dok se ne ostvari eljena verovatnoa gubitaka elija. 5.3.2.6.7 Bene mrea Vie puta je napomenuto da kod standardnih banian mrea postoji jedinstvena putanja izmeu bilo kog ulaza i bilo kog izlaza. Meutim, za razliku od standardnih banian topologija, mrea dimenzija NxN, koju je predloio Bene [Ben65] ostvaruje vie putanja izmeu bilo kog ulaza i bilo kog izlaza. To se ostvaruje dodavanjem l= (log2N- 1) stepeni sa inverznom topologijom na standardnu mreu sa k= log2N stepeni. Primer jedne Benes mree dimenzija 16x16 dat je na slici 5.32. U odnosnu na standardnu banian mreu, ova sadri 3 stepena vie, ali omoguava 8 razliitih putanja izmeu bilo kog para ulaz-izlaz. Na slici 5.30 su ove alternativne putanje naznaene podebljanim linijama. Treba napomenuti da se ova mrea koristi u sistemima otpornim na otkaze [Agr82].

61

0000 0001 0010 0011 0100 0101 0110 0111 1000 1001 1010 1011 1100 1101 1110 1111

0000 0001 0010 0011 0100 0101 0110 0111 1000 1001 1010 1011 1100 1101 1110 1111

Slika 5.32. Bene mrea 5.3.2.7 Mree sa recirkulacijom 5.3.2.7.1 Banian mrea sa povratnom petljom U radu [Uea88] je data jedna topologija banian mree koja koristi povratnu petlju za spreavanje zaguenja pri velikom ulaznom saobraaju. Predloena mrea je oblika inverzne baseline topologije (Slika 5.33).

000

000

001

001

010

010

011

011

100

100

101

101

110

110

111

111

Slika 5.33 Banian mrea sa povratnim petljama

62

Karakteristino za predloeno reeneje je da se koristi mrea dimenzija 2Nx2N, da bi se realizovao komutator dimenzija NxN. U ovom sluaju, izlazi oznaeni parnim brojevima se koriste za povretne veze prema ulazima sa istim brojem. Radi redukovanja zaguenja unutar banian mrea, uspostavljaju se povratne petlje koje povezuju izlazne i ulazne portove. Novi algoritam rutiranja radi na sledei nain. Ako postoji virtuelna putanja od jednog ulaza do elejenog izlaza bez zaguenja, tada se ona ne vraa na ulazni port. To praktino znai da elija moe da se prosledi bez konflikta do elejenog izlaza. Ukoliko virtuelne putanje ne mogu da izbegnu zaguenje, vraaju se na svoje ulazne portove i pokuavaju ponovno uspostavljanje, u sledeem elijskom ciklusu. 5.3.2.7.2 Tandem mrea sa recirkulacijom Jedna varijanta tandem mree, takoe je opisana u [Tob91]. Naime, pri kraju serije kaskadno vezanih banian mrea intenzitet saobraaja je veoma mali, tako da se raspoloivi veliki kapacitet za prosleivanje ne koristi efikasno. Zbog toga se moe pribei "ubrizgavanju" pogreno prosleenih elija sa izlaza poslednje kaskade na njegove ulaze preko recirkulacionih petlji radi ponovnog prosleivanja, kao to je to prikazanao na slici 5.34. Uloga selektora, S, sa slike 5.34, je da utvrdi da li je interna magistrala slobodna ili ne. Ako nije, elija je blokirana u recirkulacionom baferu i eka naredni vremenski slot. Unutar banian mree se ne pravi razlika izmeu nove i recirkulisane elije. Postoji i reenje po kome se pokuava "ubrizgavanje" elije redom na ulaz svake banian mree, sve dok selektor ne naie na banian sa slobodnim ulazom. Moe se vriti injektovanje vie elija iz istog recirkulacionog bafera na vie ulaza banian mree. Ova reenje daju rezultate koji nisu mnogo bolji od rezultata opisanog za osnovni tandem banian sa recirkulacijom. Jednostavnija struktura osnovnog tandem banian se tretira kao bolji izbor. Moe se uoiti i problem nesekvencijalnog dolaska elija na izlaze komutacionog ureaja, koji se pojavljuje usled recirkulacije. On je posledica prisutne varijacije kanjenja u prenosu elija kroz komutacioni ureaj. Ovaj problem se moe reiti jednostavnim postavljanjem resekvencijalnog bafera, male veliine, na svaki izlaz. Recimo, kapacitet ovog bafera od 11 elija obezbeuje sekvencionalnost prenosa i nizak nivo verovatnoe gubitka elija, za bilo koju veliinu komutatora.

(1) (2) banijan br.1 banijan br.2

... S ... ... S ... banijan br.M

(1) (2)

...

...

...

...

(N)

... S ...

...
(N)

...

...
Filtri adresa Koncentrator Bafer

... ...

(1)

(N)

Slika 5.34. Tandem mrea sa recirkulacijom

63

5.3.2.7.3 Shuffleout mrea (II) Shuffleout mrea sa recirkulacijom (Slika 5.35), [Dec91b], se realizuje na principima osnovne Shuffleout mree (Slika 5.29). Pored elementa dimenzija 2x4, koriste se i elementi 2x2. Ovi elementi se povezuju samo na susedne stepene, a nemaju veze prema izlaznim kolima. Na slici 5.35 je prikazana Shuffleout mrea dimenzija 5x5 i sa tri recirkulaciona ulaza. Kao i u Tandem banian mrei sa recirkulacijom, elije koje naputaju mreu, a da nisu su dosegle eljeni izlaz, recirkuliu ponovo u mreu. U Tandem banian mrei, one recirkuliu sa poslednjeg stepena mree u Shuffleout, n izlaznih linija sa poslednjeg stepena mree se koncentrie u r linija, koje prolaze kroz kolo za kanjenje i vraaju se na ulaze mree. U primeru na slici odnos koncentracije je n:r=8:3. To znai da je r ulaza mree rezervisano za korienje od strane elija koje recirkuliu i ne mogu ih koristiti elije koje dolaze direktno sa spoljnjih linkova. Vrednost r mora da se izabere tako da je verovatnoa gubitaka elija sameriva sa verovatnoama gubitaka u drugim delovima sistema.
izlazi komutatora Izlazni baferi 000 001 010 011 100

ulazi komutatora

000 001 Koncentrator 8:3 Kanjenje 010 011 100

Slika 5.35. Shuffleout mrea sa recirkulacijom 5.3.2.7.4 Produena banian mrea sa neuralnim kontrolerom i recirkulacijom Produena banian mrea, koja je u osnovi reenje slino reenjima tandem baniana i reruting mree, dodavanjem novih kaskada u strukturu za usmeravanje nudi vei broj puteva od uoenog ulaza do uoenog izlaza, na taj nain poveava propusnost do potrebnog nivoa i nudi mogunost premetanja ulaznih redova ekanja na izlaz. Produena banian mrea, meutim, iste performanse postie sa znatno manjim brojem komutacionih elemenata od tandem banian strukture. Pri tom komutacioni elementi su neznatno sloeniji. Sa druge strane, sa neto manjim brojem komutacionih elemenata od reruting mree postiu se jednake performanse ali su u produenoj banian mrei baferi za realizaciju redova ekanja tada odvojeni od komutacionih elemenata, imaju mnogo manji kapacitet i lake se realizuju. Intezitet saobraaja u produenoj banian mrei opada od kaskade do kaskade. Na primer, za produenu banian mreu sa N=1024 ulaza i intezitet saobraaja 1 ve posle 28 kaskada verovatnoa gubitka, to u ovom sluaju predstavlja i intezitet saobraaja, pada na 0,1, a ve posle 37 kaskada ispod 0,01. Pod istim uslovima da bi se ostvarila verovatnoa gubitka ispod 10-8 potrebno je uzeti m=56 kaskada. Dakle, u drugoj polovini produene banian mree intezitet saobraaja je vrlo nizak i vrlo je slabo iskorienje tih kaskada.

64

Zbog toga to su kasnije kaskade slabo iskoriene predlae se skraivanje produene banian mree i uvoenje recirkulacije pogreno usmerenih elija, [Sku98.] i [Sku97], predloena je nova arhitektura prikazana na slici 5.36. Loe usmerene elije, one koje nisu uspele da pronau eljeni izlaz nakon cele produene banian mree, alju se u povratne bafere. U povratnim baferima one ekaju sledei vremenski odseak kada e ponovo ui u produenu banian mreu. Ovako skraena produena banian mrea funkcionie na istim principima kao i ranije. elije koje posle neke kaskade pronau eljeni izlaz usmeravaju se prema koncentratorima i izlaznim baferima. Zbog toga to u jednom vremenskom odseku moe vie elija doi na isti izlazni bafer on bi morao raditi m+1 puta bre od ulaznih i izlaznih linkova. Poto je verovatnoa da se na svih m ulaza u izlazni bafer istovremeno pojave elije mala, dodati su koncentratori koji proputaju samo mk elija na svoj izlaz u jednom vremenskom odseku, dok se ostale gube. Na taj nain je potrebno ubrzanje izlaznih bafera smanjeno na mk +1 puta.

RB
in

neuralna mreza kontrolera

Prosirena banian mreza sa N ulaza i m kaskada

RB N N

ulazni baferi

koncentratori izlazni baferi

1 N

Slika 5.36. Blok ema komutatora sa produenom banian mreom kada je uvedena recirkulacija loe usmerenih elija. Uvoenje recirkulacije loe usmerenih elija sa sobom donosi novi problem. Naime, moe se desiti da se, dok u povratnom baferu eka jedna elija da ponovo ue u produenu banian mreu, na ulaznom linku pojavi nova elija. U produenu banian mreu u jednom vremenskom odseku moe ui samo jedna elija. Tada treba reiti konflikt izmeu te dve elije. Da bi se smanjilo kanjenje elija, koje one akumuliraju u komutatoru, predlae se da se prioritet da eliji iz povratnog bafera. elija koja se pojavila na ulaznom linku morae da saeka sledei vremenski odseak i zbog toga je potrebno dodati ulazne bafere u kojima e ekati ovakve elije. Drugi bitan problem, koji dolazi sa recirkulacijom elija, je odravanje sekvence. elije koje u komutator dolaze po istom ulaznom linku i ele da izau na isti izlazni link mogu da pripadaju istoj virtuelnoj vezi. Potrebno je da se takvim elijama odri redosled, to jest, da napuste komutator
65

istim redosledom kojim su u njega ule. Pri brzoj ATM komutaciji nema vremena da se vri analiza jesu li one, ili nisu, iz iste virtuelne veze. Zato se od komutatora trai da sve elije koje su ule na jedan ulaz i ele da izau na isti izlaz sauvaju sekvencu. Iz tog razloga uveden je jedan centralni kontroler iji je prvenstveni zadatak da odrava sekvencu elija. Tom centralnom kontroleru dodato je jo nekoliko korisnih funkcija. Brzina kojom mora da radi ovaj centralni kontroler je velika jer on mora da zavri kompletan posao za manje od trajanja jednog vremenskog odseka. Pri tom koliina njegovog posla brzo raste sa poveanjem broja ulaza u komutator. To je osobina inherentna svakom centralnom kontroleru. Primer je dat u [Pet96]. Zbog toga, za komutatore veeg kapaciteta potrebno je da ovaj kontroler radi paralelno te je u ovom reenju predloeno da se on realizuje kao neuralna mrea. 5.3.3 Batcher-banian mrea

5.3.3.1 Batcher mrea za sortiranje Jo jedan nain da se prevazie inherentno interno blokiranje u banian mrei je korienje Batcher mree [Bat68] koje nudi nudi jedno atraktivno reenje. Kombinacija jedne Batcher i jedne banian mree predstavlja jednu interno neblokirajuu mreu. Imajui na umu da postoje razliite ostvarive permutacije od N konkurentnih veza ulazno-izlaznih portova u jednoj banian mrei, pitanje koje se postavlja je kako sortirati dolazee elije na taj nain da kada dou do ulaznih portova ne postoje dve elije koje e zajedniki koristiti jedan interni link. Jasno, pod tim uslovima jedna banian mrea postaje interno neblokirajua. Neka lj predstavlja adresu izlaznog porta HOL elije na j-tom ulaznom portu. Tada, pod pretpostavkom da su, za sve HOL elije, razliite adrese eljenih izlaznih portova, lista ( l1 , l2 , ls) moe da se sortira u listu ( k1 , k2 , ks ) tako da sortirana lista odgovara jednoj od tih ostvaruivih permutacija. Ovde kj oznaava adresu izlaznog porta elije na j-tom ulaznom portu, posle sortiranja. Sortirana lista predstavlja poreane, u rastuem ili opadajuem redosledu, eljene adrese izlaznih portova. Posebna prednost je to se i sortiranje moe da obavi korienjem mrea sa prostornom komutacijom. Batcher mrea za sortiranje je najmanje sloena mrea unutar svih poznatih algoritama za sortiranje, u odnosu na ukupan broj ukrsnih taaka koje se koriste za sortiranje N elija. Da bi se sortiralo N=2k adresa, potrebno je k stepeni sortera, gde se stepen i sastoji od i (1ik) kolona sortera dimenzija 2x2, poreanih u N/2 redova. Ukupan broj stepeni je tako jednak k(k+1)/2. Sa N/2 sortera na svakom stepenu, ukupan broj sortera dimenzija 2x2 koji se koristi u Batcher-ovom sorteru je jednak 0,25 N log2N (log2N +1). Na primer, da bi se sortiralo 8=23 (k=3, N = 8) adresa, potrebno je 3 stepena sortera sa po 4 redova. U prvom stepenu se koristi jedna kolona sortera 2x2, u drugom stepenu dve kolone sortera 2x2, u treem stepenu tri kolone sortera 2x2. Ukupan broj sortera dimenzija 2x2 je, prema tome, 24. Batcher mrea sortira elije saglasno vrednostima njihovih odredinih adresa. U Batcher mrei za sortiranje se koriste dve vrste gradivnih blokova: jedan sorter navie, koji predstavlja ukrsnu taku dimenzija 2x2, sortira dve adrese sa ulaza i elija sa veim brojem adrese odlazi na gornji izlaz a elija sa manjim brojem adrese na donji izlaz ukrsne take (na slici 5.37 oznaen blokom sa strelicom navie); jedan sorter nanie, koji radi suprotno od sortera navie (na slici 5.37 oznaen blokom sa strelicom nanie). U oba sluaja, kada postoji elija samo na jednom ulazu, smatrae se elijom sa manjim brojem adrese. Batcher mrea za sortiranje radi na sledei nain. Dva para brojeva prvo se sortira koristei sortere dimenzija 2x2. Nadalje, dve sortirane liste od po dva broja sortiraju se korienjem sortera 4x4. Dve sortirane liste od etiri broja sortira se korienjem sortera 8x8, i tako dalje. Rezultujua mrea za sortiranje sastoji se od viestepenih banian mrea za sortiranje sa rastuim dimenzijama.

66

Sukcesivni stepeni sortera se povezuju linkovima u obliku baseline mree. Slika 5.37 ilustruje jedan Batcher sorter dimenzija 8x8 povezan na banian mreu za prosleivanje. Dat je primer sortiranja i prosleivanja tri elije sa adresama elejenih izlaza 011, 111 i 010, respektivno.
Mreza za mesanje
(010) (011) (111)

Batcher mreza za sortiranje

(011) 000 001 (111) 010 011 (010) 100 101 110 111

banyan mreza sa prosledjivanje

000 001 010 011 100 101 110 111

2x2

4x4

8x8

Slika 5.37 Batcher mrea za sortiranje, mrea za meanje i banian (baseline) mrea za prosleivanje Jedna banian mrea, kojoj prethodi Batcher sorter postaje interno neblokirajua ako su sve elije sa odreditima na razliitim izlaznim portovima. Batcher mrea za sortiranje moe take da se koristi da rei problem konflikta na izlazu. Posebno, mrea za sortiranje ima osobinu da, kada se sortiraju adrese na principu samoprosleivanja, viestruki zahtevi za istim izlazom se postavljaju jedan pored drugog u redosledu sortiranja. U tom sluaju, relativno je lako proveriti da li elije na susednim izlaznim portovima sortera imaju iste adrese ili ne i dozvoliti da samo jedna od elija koje se nadmeu ue u banian mreu, ime se eliminie nadmetanje na izlazu.[Pet96]. 5.3.3.2 Batcher-banian mree sa jednom putanjom 5.3.3.2.1 Batcher-banian mrea 3-faze Batcher-banian komutator, koji je predloio Bellcore [Hui87] se sastoji od Batcher sortera povezanog na mreu za prosleivanje sa ulaznim baferima. Komutator primenjuje algoritam u tri faze radi razreenja nadmetanja na izlazu. Na poetku ciklusa (prva faza), jedan mali paket, koji sadri adresu izvora i odredita, proputa se kroz Batcher sorter. Na izlaznim portovima sortera, svi mali paketi sa istom adresom odredita, osim jednog, se briu radi eliminisanja nadmetanja na izlazu. Samo paketi sa razliitim adresama eljenih odredita cirkuliu nazad do ulaznih portova (druga faza). Ulazni portovi, koji dobiju nazad male pakete, mogu da alju svoje elije kroz komutator (trea faza). Na taj nain, tim elijama se garantuje da e doi do svojih odredinih portova bez bilo kakvog konflikta unutar komutatora. elije koje nisu poslate u tom ciklusu usled nadmetanja na izlazu ostaju na HOL poziciji ulaznih bafera i pokuavaju ponovo u narednom (narednim) ciklusima. U ovakvoj arhitekturi komutatora, putanja koja se formira kroz mreu nije deterministika i funkcija je ne samo elije koja se opsluuje, ve je funkcija i odredita HOL elija prisutnih u drugim ulaznim redovima ekanja. Meutim, primena Batcher mrea je veoma teka u komutatorima velikih dimenzija, jer je Batcher mrea sinhrona i zahteva da su sve elije sinhronizovane na zajedniki vremenski trenutak (vremenska granica) na svakoj koloni komutacionih elemenata. Dodatno, kao to je pokayano u prethodnoj sekciji, kompleksnost Batcher mree raste sa Nlog2N2, tako da se mnogo vie komutacionih stepeni (kolona) zahteva u Batcher mrei nego u banian mrei.
67

Jednu neblokirajuu modularnu arhitekturu komutatora je predloio Lee [Lee90] tako da sadri dva stepena: prvi stepen se sastoji od Batcher-banian komutacionih modula dimenzija nxnk a drugi stepen od statistikih multipleksera dimenzija kx1 (l<k). 5.3.3.2.2 Batcher-banian mrea sa krunom recervacijom Jedna realizacija komutatora koji koristi Batcher-banian mreu i ulazne redove ekanja je data u [Bin88]. Blok ema ovog komutatora je prikazana na slici 5.38. Za dolazne elije se obezbeuju baferi u kontrolerima portova PCi , i=1, 2, N.

I1 PC 1 I
2

1 O

PC 2

2 Batcher-banyan mreza

ON PC N N N

5.38. Komutator sa krunom rezervacijom i ulaznim redom ekanja Kontroleri portova realizuju funkcije i ulaznog i izlaznog porta. Koordinacija rada PCi se ostvaruje njihovim serijskim povezivanjem, tako da formiraju strukturu prstena. Jedan okvir za rezervaciju se serijski prenosi kroz prsten, slot po slot, tako da svaki PCi moe da rezervie eljeni izlaz na osnovu adrese u zaglavlju HOL elije. Rezervacija je mogua samo ako neka od prethodnih elija nije rezervisala taj izlaz. Oni kontroleri portova koji uspeno rezerviu izlaz komutatora mogu da prenose svoje HOL elije kroz neblokirajuu mreu za komutaciju. Poto faza rezervacije i prenosa mogu vremenski da se obavljaju paralelno, jer ne koriste isti hardvere, ne zahteva se poveanje brzine rada mree za meupovezivanje. Nezavisno od toga, proces serijske rezervacije du prstena ini da je ovo reenje pogodno samo za komutatore malih dimenzija, s obzirom na to da protok na prstenu raste sa dimenzijama komutatora, N. Meutim, ovaj nedostatak moe da se prevazie korienjem vie paralelnih linija, L. 5.3.3.2.3 Batcher mrea sa serijskom rezervacijom U radu [Pet96] je predloena nova arhitektura ATM komutatora koji koristi samo Batcher mreu, ulazne redove ekanja i rezervaciju putanje po magistrali, radi izbegavanja konflikta na izlazu. Na slici 5.39 je prikazana blok ema ovog komutatora. Kontroleri portova (PCi, i=1,N) se paralelno prikljuuju na magistralu radi povezivanja na centralni kontroler (CC). Kontroleri portova obezbeuju prenos podataka sa ulaznih linja na ulazne bafere i pristup zaglavlju elije. Uz pomo CC, PCi generie polje za prosleivanje i alje eliju kroz Batcher mreu za sortiranje ka elejenom izlazu. CC analizira zahteve za izlazima komutatora. Ako su svi zahtevi sa razliitim adresama, sve elije se proputaju kroz Batcher mreu za sortiranje. Ako postoje viestruki zahtevi za isti izlaz, samo jednoj eliji se dozvoljava prolaz, a ostale se

68

skladite u ulaznom redu ekanja. Ubacivanjem praznih elija za izlaze za koje ne postoji zahtev, generie se kompletan skup adresa izlaza. Na taj nain se izbegava upotreba banian mree, jer e sve elije da dobiju eljene izlaze, poto se vri sortiranje po zahtevima (bilo u rastuem, bilo u opadajuem redosledu).
I1 PC1 I2 PC2 IQ

2 Batcher sorter

IN

PCN

CC

Slika 5.39. Bacher-banian komutator sa serijskom rezervacijom izlaza 5.3.3.3 Batcher-banian mree u paraleli 5.3.3.3.1 Sunshine komutator Sunshine komutator [Gia91], kao to je prikazano na slici 5.40 kombinuje Batcher mreu za sortiranje, sa paralelnim banian mreama za prosleivanje.
Kasnjenje T IPC 1 Batcher sorter IPC i Banyan k OPC i Trap mreza T

Koncentrator N N

Selektor

N Banyan 1

OPC 1

Slika 5.40 Sunshine architectura I jedna i druga mrea su sinhrone, pri emu se zahteva da sve elije budu poravnjane na istu zajedniku vremensku granicu, unutar fiksnog vremenskog intervala. k paralelnih banian mrea obezbeuje k nezavisnih putanja elijama kako bi mogle da dosegnu izlazne redove ekanja
69

locirane u svakom kontroleru izlaznog porta (OPC). Ako u toku posmatranog vremenskog slota vie od k elija zahteva posebnu izlaznu adresu, tada se viak elija upuuje povratnom petljom na ulaz Batcher sortera. elije se kasne radi podeavanja na naredni vremenski slot. Red ekanja se sastoji od T paralelnih petlji i T predodreenih ulaza u Batcher mreu za sortiranje, pri emu svaka petlja obezbeuje ulaz za po jednu eliju. Blok za kanjenje u povratnim petljama podeava dolazak recirkuliuih elija sa dolaskom novopristiglih elija u kontrolerima ulaznih portova (IPC). Na taj nain su sve elije spremne za prosleivanje u narednom vremenskom slotu. elije ulaze u Batcher sorter i razvrstavaju se po zahtevanim adresama i redosledu prioriteta. Trap mrea razreava konflikt na izlazu izborom k elija najveeg prioriteta. Samo se elije koje prevazilaze broj k za istu odredinu adresu vraaju petljom za recirkulaciju. k elija po odreditu uvek moe da se prosledi, poto je ova arhitektura interno neblokirajua. Koncentrator razdvaja elije koje treba da recirkuliu od elija koje se dalje prosleuju, a selektor usmerava elije bilo u recilkulaciju, bilo na prosleivanje. 5.3.3.3.2 Ostale mree Pored Sunshine komutatora, gde elije koje ne dobiju eljeni izlaz recirkuliu, proirivi komutator sa samo-prosleivanje (Self-Routing Growable Packet Switch, Self-routing GPS) [Eng91] je sa viestrukim banian mreama, gde se preostale elije (preko broja k), sa zahtevanim istim izlazom u istom trenutku, odbacuju. Paralelna Delta mrea (Paralel Delta Network, PDN) [Ber88] realizovana meanjem paralelnih mrea i uveanih mrea, angauje minimalan broj Delta podmrea u paraleli koje obezbeuju osobinu preureenja. Sunshine, GPS sa samoprosleivanjem i SCOQ [Che91a] nude viestruke banian mree radi obezbeivanja viestrukih putanja koje dozvoljavaju da se vie elija nadmeu za isto odredite. One takoe spadaju u kategoriju Batcherbanian mrea i zahtevaju jednu Batcher mreu dimanzija N2 x N2 . Radi konstruisanja veih komutatora (MULTIPAR) kao dvo-stepeni komutator obezbeuje kompletne viestruke paralelne komutacione ravni u drugom stepenu i povezuje komutacione module bez bafera u prvom stepenu. Svaki komutacioni modul se realizuje malom Batcher mreom i viestrukim banian mreama koje mogu, unutar svakog komutacionog modula, da rade asinhrono. 5.3.3.4 Produene mree 5.3.3.4.1 Dvostepeni neblokirajui komutator sa baferima (BNS) Dvo-stepeni neblokirajui komutator sa baferima (BNS, Buffered Nonblocking Switch) takoe koristi Batcher-banian mreu u svakom stepenu. Sutina ovog komutatora je da se moe primeniti za velike dimenzije i da redukuje sloenost komutacije. Komutator dimenzija NxN je podeljen na dva stepena i svaki stepen ima nekoliko manjih komutatora dimenzija nxn ili mxm gde je (N=nxm). Svaki mali komutator je uproeni Sunchine komutator koji ima svoje sopstvene ulazne bafere. 5.3.3.5 Mree sa recirkulacijom 5.3.3.5.1 Starlite komutator Jedna implementacija Batcher-banian mree je Starlite komutator [Hua84.], [Hua86] koja koristi i meru za filtriranje elija, na osnovu adrese izlaza, izmeu Batcher-sortera i banian mree (Slika 5.41). Mrea za filtriranje (trap network) detektuje elije, na izlazu Batcher mree, sa jedankim adresama odredita. Sada se elije, osim jedne, kod kojih se adresa ponavlja odvajaju od onih sa jedinstvenim adresama i alju nazad (recirkuliu) na ulaz mree za sortiranje radi prosleivanja u narednom ciklusu. Ove elije mogu koristiti samo slobodne ulazne portove (portove u praznom hodu). Kako broj elija koje recirkuliu, u nekom ternutku, moe biti vei od broja slobodnih portova, mora da se primeni uskladitenje elija da bi se odrala eljena verovatnoa gubitaka elija.
70

(1)

(1)

Bafer
(2) (2)

(1) (N)

Batcher sorter
(K+L)

Filtar adresa

(1) (K)

(1)

(1) (K) (1)

banjan (ekspander)
(N)

Koncentrator
(L)

(L)

5.41 Starlite komutator 5.3.4 Komutatori sa topologijom razdvojenih putanja

Komutatori sa topologijama koje sadre razdvojene putanje koriste princip potpuno povezane mree radi povezivanja svakog ulaza sa svakim izlazom. Koriste se redovi ekanja na izlazu radi razreenja nadmetanja na izlazu i nude poboljane performanse propusnosti. 5.3.4.1 Komutator sa matricom magistrala U ovom pristupu, postoje nezavisne putanje izmeu svih N2 moguih parova ulaza i izlaza. Dolazee elije se difuzno alju po posebnim magistralama ka svim izlazima a filtri adresa proputaju samo odgovarajue elije do izlaznih redova ekanja. Ova arhitektura je ilustrovana na slici 5.42.
(1) (2) Ulazi Magistrale

(N) AF AF

...
AF AF AF

...
AF Filtri adresa

Baferi

(1) Izlazi

(N)

Slika 5.42. Komutator sa matricom magistrala (potpuno povezani komutator)

71

Ovakva realizacija ima odgovarajuih prednosti. Kao i u prethodnoj realizaciji, ekanje se javlja samo na izlazima. Dodatno, viedifuzija i irokodifuzija su prirodne, kao u pristupu sa zajednikom sredinom za prenos. Filtri adresa i izlazni baferi se jednostavno implementiraju i potrebno je samo da rade sa brzinom jednakom brzini porta. Kako sve komponente rade na istoj brzini, ovaj komutator je proiriv na bilo koju dimenziju ili brzinu. Komutator sa matricom magistrala firme Fujitsu i firme GTE Government Systems SPANet su primeri komutatora gde je prihvaen ovaj pristup. Na nesreu, porast broja bafera sa kvadratom dimenzija ograniava broj izlaznih portova iz praktinih razloga. Meutim brzina porta nije ograniena osim fizikim ogranienjem brzine filtara adresa i izlaznih bafera. 5.3.4.2 Knockout (nokaut) komutator Jedan krosbar komutator sa koncentracijom, poznat pod nazivom nokaut komutator je razvijen u AT&T [Hlu87]. Arhitektura, prikazana na slici 5.43, zasniva se na kvazi-krosbar arhitekturi. Svaki ulaz je preko magistrale povezan na sve izlazne koncentratore/bafere, kao to je prikazano na slici 5.44. Koncentrator redukuje broj bafera od ulaza do izlaza sa N na L (L<N). Jedan zajedniki bafer, koji radi kao FIFO za L bafera, prethodi koncentratoru. Kako je L manje od N, postoje odreeni gubici u koncentratoru. Poto se gubici elija svakako javljaju usled greaka nastalim na komunikacionim linkovima, unoenje gubitaka elija istog reda veliine ili manje je u sutini neprimetno u pogledu propusnosti s-kraja-na-kraj.
Ulazni portovi 1 2 3

N Filtri adresa celija

N
1 N 1 N 1 N

Koncentrator 1 2
Pomerac 1 2 Izlazni portovi N Baferi celija

L
Zajednicki bafer

Kontroleri

a) Arhitektura nokaut komutatora 1 Izlaz b) Kontroler

Slika 5.43. Arhitektura nokaut komutatora NxN b) kontroler Nokaut komutator ima prednosti zbog injenice da realizacije sa izlaznim baferima daju bolje performanse kanjneje/propusnost [Hlu88]. Takoe, sa nekorelisanim saobraajem na ulaznim portovima i uniformnom raspodelom zahteva za izlaznim portovima, verovatnoa da je vie od L (npr. 8) elija sa odreditem na istom izlaznom portu i svakom elijskom vremenskom intervalu vrlo je mala (npr 10-6). Pod tim uslovima, broj elijskih filtara i sloenost koncentratora je reda O(N) namesto O(N2). Meutim, broj veza za meupovezivanje u krosbar mrei linkova je reda O(N2). Koncentrator radi na principu odigravanja turnira po nokaut sistemu. Od maksimalno N elija koje ulaze u prvi nivo koncentratora, samo jedan pobednik zauzima prvo mesto u prvom stepenu. Ostale elije ulaze u drugi nivo nadmetanja i jedan pobednik zauzima prvo mesto u drugom stepenu. Ta procedura se nastavlja sve dok se svih L pobednika ne odredi. Svaki nivo
72

koncentratora se formira od nokaut elemenata koji biraju izmeu dve elije: pobednik ide dalje na naredni nivo takmienja, gubitnik ide u naredni stepen radi nadmetanja sa ostalim poraenima. Primer rada koncentratora dimenzija 8x4 (NxL) dat je na slici 5.44.
Ulazi u koncentrator
1 2 3 4 5 6 7 8
Element za nadmetanje

W L

D D D D

D D

1 2 3

D
4 1 2 3 4

Izlazi iz koncentratora

Slika 5.44. Koncentrator na nokaut principu, dimenzija 8x4 Koncentrator je sastavljen od jednostavnih komutacionih elemenata za nadmetanje, dimenzija 2x2. Takoe, koriste se i elementi sa jednim ulazom i jednim izlazom (na slici 5.44 oznaeni sa D) koji unose kanjenje od jednog bita. Elementi su organizovani u etiri kaskade (za dimenzije koncentratora 8x4). Ako je na ulazu elementa samo jedna ATM elija ona e biti izabrana za pobednika i upuena na levi izlaz (gledano prema slici). Ako su na oba ulaza elementa prisutne elije za pobednika se bira ona prisutna na levom ulazu. Druga elija se proglaava gubitnikomi proputa na desni izlaz. Pobednici se alju u naredni red takmienja, a gubitnici u susednu kaskadu gde se nadmeu izmeu sebe. Kao to se sa slike vidi, postoje etiri izlaza za elije koje su uspele u nadmetanju i etiri izlaza za elije koje su izgubile nadmetanje. elije koje nisu uspele mogu biti odbaene ili mogu, povratnom spregom, ponovo da uestvuju u nadmetanju u sledeem ciklusu. 5.3.4.3 Lee mrea Lee mrea je nastala objedinjavanjem Batcher-banian mree i nokaut mree [Lee90]. Realizacija mree je modularna: sastoji se od k nezavisnih komutacionih modula dimenzija sxN. Ovde je N broj ulaza (odnosno izlaza) celog komutatora i iznosi N=kxs. Blok ema celog komutatora je prikazana na slici 5.45a). Komutacioni moduli su povezani na koncentratore dimenzija N:1. Blok ema jednog komutacionog modula u Lee mrei prikazana je na slici 5.45b). Komutacioni modul se sastoji od mrea za sortiranje dimenzija sxs, za kojima slede s binarnih stabla (jedno po izlazu mree za sortiranje). Svako binarno stablo ima k grana, a za njima sledi k banian mree dimenzija sxs. Svaki komutacioni modul ima po jednu liniju prema svakom od N izlaza mree. Prema tome, koncentratori sakupljaju linije sa K komutacionih modula.

73

"Gubitnici"

1 1 2 s Komut. modul [1] 2

1 2 Konc. [1] 1

k N Konc. [2]

1 1 2 s Komut. modul [2] 2

1 1 2 s Komut. modul [k] 2 1 2

Konc. [N]

a) Shuffleout mreza
1 2 1 2 s

banian [1]

1 1 2 Sorter 1 s k k

1 2

banian [k]

N-s N-s+1 N

b) Komutacioni modul Lee mreze

Slika 5.45. Blok ema Lee komutatora i komutacionog modula U ekstremnom sluaju, kada je k=1, (dakle s=N), mrea je klasina Batcher-banian mrea. Drugi ekstremni sluaj je za k=N (dakle s=1) kada Lee mrea postaje nokaut komutator. Moe se pokazati da, ako nema dve elije sa zahtevom za istim izlazom unutar jednog komutacionog modula, mrea je interno neblokirajua.

74

5.3.4.3.1 Integrisani komutator Jo jedan komutator, ija se topologija bazira na strukturi meupovezivanja bez internog blokiranja i redovima ekanja na izlazu je integrisani komutator (Integrated Switching Fabrics, ISF) predloen u [Ahm88]. Taj komutator je projektovan da podri saobraaj i sa komutacijom kola i sa komutacijom paketa na jedinstven nain. On koristi binarno stablo radi prosleivanja paketa na svaki izlaz sa odgovarajuim plodom na grani. Meutim, ovde su plodovi pomeraki registri dimenzija jednakim duini samo jednog paketa. U svakom vremenskom slotu, sadraj svih N registra koji odgovaraju datoj izlaznoj liniji se prazne u FIFO bafer; to je funkcija koncentracije koja se dopunjuje multiplekserom koji radi na brzini N puta veoj od protoka na ulaznoj liniji. Ovaj komutator zahteva N2 putanja. 5.3.4.4 Ostale varijante nokaut komutatora Jedan nain da se redukuje broj veza je korienje L namesto N linkova za prosleivanje, to se naziva distribuirani nokaut komutator (distributed Knockout Switch, distributed KS) [Cha90], [Cha91]. Funkcije filtriranja elija i koncentracije se ostvaruju distribuirano u malim komutacionim elementima lociranim u presecima krosbar linija. Radi redukovanja vrednosti parametra L u nokaut komutatoru predloen je M/1-stepeni komutator (M/1-stage switch) [Kil90] koji sadri i ulazne i izlazne bafere, ali zahteva veliki broj bafera. Ueljavanjem distribucionih i koncentracionih stepeni, dobija se komutator nazvan badnjak (Christmas Tree) koji koristi manje od N2 putanja, [Wan91]. Christmas tree komutator se moe izvesti iz delta mree poveanjem broja komutacionih elemenata u drugom stepenu i/ili poveanjem broja komutacionih elemenata u drugom stepenu.

75

GLAVA6
6 ANALIZA PERFORMANSI ATM KOMUTACIONIH ARHITEKTURA
6.1 Uvod Analiza performansi pojedinanih arhitektura ATM komutatora koji se koriste u mrei je vaan korak u projektovanju i analizi B-ISDN mree u celini. Na primer, razliite procedure dodeljivanja kapaciteta, baziraju se na modelima sa jednim redom ekanja, to odgovara komutatorima sa baferima na izlazima. Slino tome, pri odreivanju da li zahtevi za kanjenjem mogu da se ispune na odreenoj putanji ili ne, polazi se od opte pretpostavke da je kanjenje kroz svaki vor na toj putanji konstantno. Te dve pretpostavke su realne samo ako je komutator interno neblokirajui i ako se nadmetanje na izlazu razrei kroz baferisanje na izlazu. Meutim, broj portova u jednom komutatoru sa baferima na izlazu je ogranien brzinom rada bafera i sloenou povezivanja izlaznih bafera na izlazne portove. ta vie, razliiti komutatori su interno blokirajui i, u sluaju banian mrea, nisu realizibilne svih N! permutacija konkurentnih veza. To ima za posledicu zahtev i za baferima na ulazima. Najzad, kada se elije uskladitavaju u bafere, kanjenje elija kroz komutator nije vie konstantno. Sada je kanjenje funkcija karakteristika saobraaja i veza izlaznih odredita sa svakim dolaznim linkom. Kada se koriste interni baferi, oni se integriu u komutacioni element i ugrauju u ip. Saglasno tome, to su relativno mali baferi sa kapacitetom uskladitavanja svega nekoliko elija istovremeno. S druge strane, bilo redovi ekanja na principu FIFO ili zajednike memorije se koriste za uskladitenje elija na ulazu i izlazu i njihove dimenzije mora da budu projektovane saglasno zahtevima aplikacije za gubitkom elija i kanjenjem. Na primer, maksimalno kanjenje u svakom voru za aplikacije u realnom vremenu, kao to su govor i video, je ogranieno na delove milisekunde. U tom sluaju, dimenzije bafera su ograniene na nekoliko desetina elija. Meutim, mali baferi donose ogranienje u dobitku statistikog multipleksiranja koje se moe ostvariti kroz mreu, pogotovu za aplikacije neosetljive na kanjenje i velike sporadinosti. Dakle, analiza komutacionih ureaja je sutinski deo u efikasnom projektovanju i primeni funkcija upravljanja mreom. Postoje etiri tipa tehnika koje se koriste za analizu razliitih arhitektura komutatora: simulacija, numerika analiza, analitike tehnike i heuristike tehnike.

(1) Simulacioni modeli su, generalno, kompleksni za formiranje i zahtevaju vrlo dugo vreme simulacije da bi se dobili eljena tanost procene performansi komutatora kada su zahtevane verovatnoe gubitaka elija nekih aplikacija reda 10-5 ili manje.

76

(2) Numerika analiza je ograniena na Markovljeve modele. Kako je, po pretpostavci, vreme prenosa i komutacije elije konstantno u jednoj ATM mrei, ti zahtevi uglavnom podrazumevaju da se proces dolaska u komutator modelira Markovljevim procesom, kao to je IBP ili MMBP. Tako, proces ima proceduru u tri koraka: 1) generisanje stanja Markovljevog procesa; 2) generisanje matrice prelaza Q, koja opisuje stohastiko ponaanje procesa u stabilnom stanju; 3) numeriko reenje sistema linernih jednaina Q = 0 i e = 1, gde je vektor verovatnoe stanja u stabilnom stanju i e = (1, 1, , 1)T. Numerika analiza arhitekture komutatora se, na taj nain, ograniava na mree sa malim brojem portova poto se prostor stanja procesa ( tj. broj nepoznatih) poveava eksponencijalno sa brojem portova komutatora. (3) Analitiki rezultati reenja u zatvorenoj formi o performansama arhitektura komutatora, s druge strane, mogu da se dobiju samo pod skupom uslova koji ne modeluju realno saobraaj u ATM mreama. (4) Heuristike metode koristi veina tehnika za analizu ATM komutatora, upravo ybog nedostataka prethodnih tehnika. Heuristikom se dobijaju rezultati brzo, ali su aproksimativni. Mada postoje razliiti heuristiki pristupi koji su dosta tani, generalno nije mogue uspostaviti granicu greke njihovih performansi. Raniji modeli komutacionih arhitektura su, veinom, razvijeni u kontekstu multiprocesorskih sistema kod kojih se odreeni broj procesorskih i memorijskih modula povezuje svaki sa svakim radi redukovanja vremena potrebnog da se problem rei. Dve pretpostavke koje se opte koriste u tim modelima su: Dolazni saobraaj je uniformno raspodeljen po dolaznim linkovima (tj. verovatnoa da jedna elija na dolaznom linku i ima link j kao odredite, pij, je jednaka 1/N za svako i,j = 1, 2, N). Intenzitet sa kojim elije pristiu na dolazni link i, pi, je jednaka p za svako i, 0 < p 1.

Ove dve pretpostavke mogu se smatrati realnim u multiprocesorskim sistemima ako je ukupno optereenje sistema skoro jednako raspodeljeno izmeu procesora. Meutim, to ne vai u mreama sa ATM gde je saobraaj sporadini i gde je tok dolaynih elija korelisan. Sve jedno, modeli razvijeni na osnovu ovih pretpostavki dozvoljavaju da se dobiju analitiki izrazi radi poreenja razliitih ema na zajednikoj osnovi. Analitiki rezultati dobijeni pod tim pretpostavkama mogu da se proire tako da ukljue sluaj kada je pi p za svako i. Meutim, analiza je nemogua ako se ne usvoji pretpostavka o uniformnoj raspodeli zahteva za odreditima. Kod saobraaja sa neuniformnom raspodelom zahteva za odreditima, dva sluaja zasluuju najveu panju. Prvi sluaj odgovara jednom dolaznom linku kod koga su odredini portovi elija ogranieni na podskup svih izlaznih portova. U drugom sluaju, relativno veliki deo dolaznih elija sa razliitih linkova se upuuje na odreeni izlazni port, to se naziva hot spot. U zavisnosti od odredita elija, moe da postoji vie hot spot-ova istovremeno u jednom komutatoru. Nadalje e biti dati razliite analitike tehnike i heuristiki pristupi razvijeni za analizu razliitih komutacionih arhitektura navedenih u prethodnoj glavi. Namesto detaljne predstave razliitih heuristikih tehnika za analizu ATM komutatora, uvode se samo osnovni koncepti koje se koriste za njihovu konstrukciju.

77

6.2

Arhitekture komutatora sa zajednikom sredinom za prenos

Kod komutatora sa zajednikom sredinom za prenos, pristizanje elija sa dolaznih linkova se multipleksira na zajedniku sredinu za prenos, kao to je to magistrala ili prsten, i demultipleksira u FIFO odolaznim linkovima. Model komutatora sa zajednikom sredinom se razlikuje u zavisnosti da li je ona blokirajua ili ne. Generalno, kada je kapacitet komutatora vei od sume kapaciteta individualnih dolaznih linkova znai da je to komutator sa neblokirajuom sredinom za prenos. U ovom sluaju, gubitak elija na ulaznim portovima se moe virtuelno eliminisati primenom malih ulaznih bafera sa kapacitetom koji moe da uskladiti samo nekoliko elija. Ako je kapacitet komutatora manji od sume kapaciteta individualnih dolaznih linkova, zahtevaju se relativno veliki ulazni baferi. U oba sluaja, izlazni baferi se dimenzioniu tako da verovatnoa gubitaka elija usled trenutnog prepunjenja bafera bude manja nego to su eljeni zahtevi za kvalitetom servisa. U svakom sluaju, elije su izgubljene ako stiu u trenutku kada nema raspoloivog prostora u izlaznom baferu. Konceptualno, mogue je razviti mehanizme sporazumevanja izmeu ulaznih i izlaznih bafera tako da se elije dre u ulaznim baferima sve dok se ne stvori slobodni prostor u izlaznim baferima, ime se elimine gubitak elija u izlaznim baferima. Meutim, na taj nain se komplikuje projektovanje komutatora, to nije opravdano u poreenju sa dobijenim prednostima. 6.2.1 Arhitekture komutatora sa neblokirajuom zajednikom sredinom za prenos Prvo se razmatra sluaj kada je kapacitet komutatora vei od ukupnog kapaciteta dolaznih linkova. U ovom sluaju, mali ulazni baferi i sam komutator ne mora da se modeliraju eksplicitno jer je njihov doprinos performansama od interesa (tj. verovatnoa gubitaka elija i kanjenje), zanemariv. Dakle, imamo N tokova dolazeih elija demultipleksiranih u N izlaznih redova ekanja, kao to je prikazano na slici 6.1.
Ulazni linkovi
(1)

Izlazni portovi

Izlazni linkovi

(1)

(2)

(2)

N 1 3 2 2 N 3 2 1 1
(N) (N)

Adrese odredista celija sa jednog ulaznog linka

Slika 6.1. Konceptualni izgled modela neblokirajueg komutatora sa zajednikom sredinom za prenos Posebno, saobraaj na dolaznom linku se sastoji od multipleksiranog niza elija generisan od razliitih izvora u mrei. Svaka elija moe, potencijalno, da bude sa odreditem na bilo kom izlazu. Tako, dolazni niz za odgovarajui izlazni port je superpozicija individualnih delova dolazeih nizova sa razliitih dolaznih linkova. To je ilustrovano na slici 6.1, odgovarajuim strelicama i tabelom. Prve dve elije su sa odreditem na portu 1, trea elija sa odreditem na portu 2, i tako dalje. Jedan pristup koji se opte koristi za modelovanje ovog procesa je pridruivanje odredinih portova elijama probabilistiki. To znai, elija na ukaznom linku i se upuuje na izlazni port j sa verovatnoom pij. Na primer, neka m i mj oznaavaju ukupni srednji protok dolazaka elija na jedan link i srednji protok elija na tom linku sa odreditem izlazni port j, respektivno. Sada je pij= mj/m. Ova

78

pretpostavka podrazumeva da su odredini portovi konsekutivnih elija nezavisni. Meutim, tok elija na jednom linku poseduje korelaciju, poto konsekutivne elije generisane od jednog izvora mogu jo uvek da budu blizu jedna druge na linku, bez obzira to su multipleksirane sa nizovima elija iz drugih izvora. Ako je to sluaj, tada je verovatnoa da se elija sa dolaznog linka i prosleuje na izlazni port j, vea od pij. Ova pretpostavka se moe smatrati realnom ako su vrni protoci veza multipleksiranih na jedan link samo deo kapaciteta linka. ak i sa ovom pretpostavkom, karakterisanje individualnih nizova bita sa posebnog dolaznog linka na posebni izlazni port je kompleksni zadatak i esto se reenje aproksimira. Drugi pristup je da se pretpostavi da sve elije koje su u grupi (bursty) ulaze konsekutivno na odreeni izlazni port (tj. sa mnogo veom korelacijom nego to je to za stvarni tok). Na taj nain se dobijaju vee vrednosti za verovatnou gubitaka i vreme kanjenja elija. Drugim reima, stvarne vrednosti na posmatranom sistemu su manje od proraunatih. Nedostatak ovog pristupa je da e, ako se mrea projektuje na osnovu ovog principa, resursi biti slabije iskorieni. Bez obzira na primenjeni postupak, svaki izlazni port se moe analizirati numeriki, nezavisno od drugih redova sa determnistikim vremenom opsluivanja, koje odgovara vremenu prenosa elija i N ulaznim nizovima. Reenje reda ekanja postaje nepraktino kada broj portova u komutatoru raste. Ovaj problem se moe prevazii ako se N ulaznih nizova superponira u jedan niz. Sada se red ekanja moe analizirati numeriki, na primer, kao jedan MMBP/D/1/K red.[Tan01] 6.2.2 Arhitekture komutatora sa blokirajuom zajednikom sredinom za prenos Pretpostavimo da je kapacitet zajednike sredine za prenos koja se koristi da obezbedi povezanost izmeu ulaznih i izlanih portova manji od sume vrnih kapaciteta dolaznih linkova. U tom sluaju, komutator postaje usko grlo i verovatnoa da elije budu odbaene na ulaznim portovima nije vie zanemariva poto ima kapaciteta da se uskalditi svega nekoliko elija. Kada je zajednika sredina komutatora blokirajua, elije se gube usled nedostatka prostora u odgovarajuim baferima na ulaznim i izlaznim portovima. elije na ulaznim baferima se tipino opsluuju na principu krune prozivke (round robin) gde se svaki ulazni bafer opsluuje ciklino. Sistemi sa vie redova koje opsluuje jedan server, tzv. sistemi sa anketiranjem (polling), su razmatrani intenzivno u literaturi [Tak90], [Tra88]. Uglavnom, razmatraju se tri tipa servisnih disciplina: potpuni, sa ekanjem i ogranieni servis. Kod potpunog servisa, uvek kada se red ekanja opsluuje (videti sliku 6.2), svi korisnici koji ekaju u tom redu (ukljuujui i one koji su stigli u toku servisa) bivaju opslueni. U opsuivanju sa ekanjem, samo oni korisnici koji su bili u redu ekanja kada servis poinje, bivaju opslueni. Kod ograniene servisne discipline, svaki red se servisira dok se red ne isprazni, ili dok se ne opslui prethodno definisani broj korisnika, u zavisnosti ta se prvo dogodi.
Ulazni linkovi (1) odbacivanje (2) odbacivanje Komutator (2) Izlazni Izlazni portovi linkovi (1)

(N)

(N)

Slika 6.2. Model ekanja u komutatoru sa blokirajuom zajednikom sredinom za prenos

79

Bilo koji od ova tri tipa servisa moe se koristiti za opisivanje rada komutatora u ATM mrei. Pristup koji je ovde prikazan je aproksimativna analiza ulaznih bafera zasnovana na radu [Jia89]. Neka postoji N ulaznih redova koje opsluuje jedan server. Vreme je podeljeno u podintervale (slotove), sa trajanjem slota jednakom vremenu komutacije jedne elije na zajednikoj sredini. Za proces dolazaka na svakom linku se pretpostavlja da je isti (tj. simetrian proces dolazaka), sa vremenom meudolazaka elija raspodeljenom po IBP i sa parametrima ( p, q, ). Svaki ulazni red ekanja ima konani kapacitet B. Jedna elija, koja doe na dolazni link u trenutku kada tamo ima B elija koje ekaju u odgovarajuem ulaznom baferu, se gubi i odstranjuje iz sistema. Disciplina opsluivanja je ograniena-1, tj. uvek kada red doe na servisiranje, opslui se jedna elija, ako postoji bar jedna koja eka. ta vie, smatra se da je zanemarivo vreme potrebno da server pree od jednog na drugi red ekanja. Proraun je dalje dat u [Rai93]. 6.2.3 Arhitekture sa zajednikom memorijom

U jednoj arhitekturi sa zajednikom memorijom, postoji jedan izlazni red pridruen svakom izlaznom portu i ukupan broj elija koje ekaju u memoriji je ogranien dimenzijama memorije M. elije koje dolaze dolaznim linkovima se smetaju u tu memoriju, njihove adrese odredita se dekodiraju, i adrese memorije gde su smeteme se povezuju sa odgovarajuim redovima ekanja na odolaznim linkovima. Sada se komutator sa zajednikom memorijom moe da modelira kao red ekanja sa vie servera, kako je to ilustrovano na slici 6.1. Model ekanja jednog NxN komutatora sa zajednikim baferom se sastoji od N redova sa po jednim serverom, koji predstavlja logike redove pridruene izlaznim portovima. Generalno, svaki red ima konaan kapacitet Bi. Dimenzije individualnih redova ekanja su manje ili jednake dimenziji memorije ( tj. Bi B). Ako je Bi =M, tada je to potpuno zajedniki bafer. U tom sluaju, veliki deo memorije se moe, potencijalno, koristiti za samo jedan izlazni port, kada skup elija sa razliitih dolaznih linkova sa odreditem ka jednom posebnom odolaznom linku doe u kratkom vremenskom intervalu. Saglasno tome, ova ema dodeljivanja memorije nije fer, jer elije koje se prosleuju ka izlaznim portovima mogu da se odbace usled toga to je vei deo bafera zauzet elijama za jedan izlazni port. Radi reenja tog problema, broj elija koje mogu da se uskladite u odreeni red ekanja se esto ograniava, tako da je Bi B i NB>M. Meutim, u bilo kom trenutku, ukupan broj elija koje ekaju u razliitim redovima je uvek ogranien sa M. Server u svakom redu odgovara jednom izlaznom portu. Vreme se deli na podintervale (slotove), i vreme servisiranja u svakom serveru je jednako jednom ciklusu, gde je trajanje ciklusa konstantno i jednako trajanju jednog slota. Vremena servisa na izlaznim portovima su sinhronizovana, tj. jedna elija sa svakog izlaznog porta moe da napusti komutator za vreme jednog ciklusa ako postoji bar jedna elija koja eka u redu. Slino tome, vreme dolazaka elija na dolaznim linkovima je takoe podeljeno na slotove. Ako je protok dolaznog linka takav da, potencijalno, jedna elija moe da doe u svakom slotu, tada svaki slot moe da sadri jednu eliju, ili moe biti prazan slot, kako je definisano verovatnoom procesa dolazaka. Na primer, ako je proces dolazaka IBP sa parametrima (p, q, ), verovatnoa da jedan slot sadri eliju je . Parametar moe da se koristi za razlikovanje dolaznih linkova sa razliitim protocima. Na primer, pod pretpostavkom da komutator podrava protok OC-3 po svakom portu, tada je =1 za OC-3 link, dok je =1/3 za OC-1 link. Jedna elija, po dolasku sa dolaznog linka, prikljuuje se jednom od izlaznih redova saglasno adresi odredinog porta. U stvarnosti, kao i u kontekstu komutatora sa zajednikom sredinom za prenos, adrese odredita dolazeih elija sa dolaznih linja su korelisane. Ako se, radi jednostavnosti analize, takve korelacije ne modeliraju, tada se elije prosleuju odredinim portovima sa determnistikim verovatnoama: elija po dolasku na i-ti ulazni port pridruuje se jtom izlaznom redu sa verovatnoom pij, takvom da je iN pij=1.
80

Pod realnim pretpostavkama modelovanja ATM komutatora, ovaj sistem ekanja nema raspodelu duine reda ekanja u zatvorenoj formi. Kao to je prethodno diskutovano, numerika analiza je esto ograniena na male komutatore sa nekoliko portova i simulacije zahtevaju duga vremena obrade radi procene performansi sistema sa eljenim verovatnoama gubitaka reda 10-9 ili niim. Jedan aproksimativni algoritam za analizu sistema ekanja koji se razmatra je razvijen u [Hon91] i [Yam91]. U tom radu, zajedniki bafer se razlae na individualne redove ekanja i svaki red se analizira samostalno. Ovde e biti objanjen opti koncept ovakvog modela. Bez gubitka optosti, razmatrae se sistem odreene dimenzije slota i za dolazni i za proces servisiranja. Tako, ak i ako elija stigne kada je server u praznom hodu, elija eka na poetak narednog slota da bi dobila servis. Struktura nezavisnog podsistema i je prikazana na slici 6.3. Podsistem se sastoji od reda i i podsistema N i, koji modelira aproksimativno dinamike svih N redova osim reda i. Poslednje je neophodno da bi se uhvatili efekti gornje granice (tj. M, koje predstavlja ukupan broj elija koje mogu da ekaju u zajednikoj memoriji).
Proces dolazaka Proces dolazaka i

Podsistem N-i

Slika 6.3. Struktura ekanja posistema i Razmotrimo proces dolazaka na dolaznom limku j. Tok elija se rastavlja i prosleuje odgovarajuim iylaynim redovima, saglasno funkciji raspodeleverovatnoe bij. Laplasova (ili z) transformacija ulaynog niya na linku j ka redu i, ij(z) moe da se aproksimira kao to je ilustrovano na slici 6.4, gde j (z) odgovara transform funkciji vremena meudolaska elija na dolaznom linku j. Sada se ji (z) dobija preko j (z) kao

ji (z) = j(z) bij /[ 1 ( 1- bij ) j(z]

(6.1)

Sledei korak je dobijanje momenata ji(z) i fitovanje raspodele radi dobijanja procesa dolazaka elija sa dolaznog linka j na izlazni port i. Kada se ta procedura ponovi za svaki j sa bij > 0, imamo do N dolaznih nizova elija u red i. Slino tome, karakteristike dolaznih tokova elija u druge redove mogu da se dobiju poto se bij zameni sa (1- bij) za svako j. Na kraju ovog koraka, imamo sistem ekanja sa 2N dolaznih tokova. Dimenzionalnost reenja podsistema moe da se redukuje ako se svaki N dolazni tok superponira u jedan tok, aproksimativno. Sve dok ima elije koja eka u redu na poetku ciklusa, jedna elija naputa taj red.
1 - bij

j (z)

bij

Slika 6.4. Proces meudolazaka elija sa linka j u red i

81

Podsistem N-i odgovara svim redovima osim za red i. U tom rastavljanju, zna se samo ukupan broj korisnika u tih N-1 redova, ali ne i kako su te elije raspodeljene na individualne redove. Kao jedan ekstrem, sve te elije mogu da budu u istom redu u kom sluaju samo jedna elija moe da napusti red u jednom ciklusu. U drugom ekstremu, elije mogu da budu uniformno raspodeljene preko svih N-1 redova i po jedna elija izlazi iz svakog zauzetog reda. Dakle, neophodno je da se proceni broj zuzetih redova u N-i kada ima n elija u sistemu i ni elija u redu i. Ova raspodela verovatnoe moe se aproksimirati iterativno iz reenja N podsistema izdvojeno gde svaki podsistem sadri red i i podsistem N-i, i=1, N. U [Yamashita, H. et al.:Performance modeling of a Shared Buffer ATM Switch Architecture, ITC-13, Copenhagen, 1991.], predpostavljeno je da raspodela verovatnoe zavisi samo od n-ni , tj., pi(n-ni, k). Najzad, treba napomenuti da proces dolaska u svaki red i i podsistem N-i se procenjuje jednom i ne menja se u daljim iteracijama. Sada mogu da se sumiraju koraci u algoritmu dekompozicije: (1) U inicijalizaciji, izraunati dva procesa dolaska u svakom podsistemu, jedan za red i i drugi za podsistem N-i. (2) Inicijalizovati verovatnoe pi(n-ni, k) za svako i i k, gde je pi(n-ni, k) verovatnoa da ima k zauzetih redova u N-i kada je n-ni elija u njemu. (3) Dok se ne uspostavi konvergencija, reavati podsistem i numeriki, i= 1, 2, , N i izraunati nove vrednosti pi(n-ni, k).korienjem reenja svakog podsistema izolovano. Kako se vrednosti pi(n-ni, k) procenjuju iterativno, korieni kriterijum konvergencije zavisi od toga kako se te verovatnoe izraunavaju iz reenja svakog podsistema izolovano. Jedna alternativa je korienje srednje vrednosti duine reda. Sada, kriterijum konvergencije je razlika izmeu vrednosti srednjih duina reda izraunatih u sadanjoj iteraciji i prethodnoj iteraciji. Ako je razlika manja ili jednaka nekoj prethodno utvrenoj vrednosti, konvergencija je uspostavljena; u suprotnom, zahteva se naredna iteracija. 6.3 Arhitekture komutatora sa prostornom komutacijom Sa stanovita modelovanja, komutator sa prostornom komutacijom je skup velikog broja pojedinanih redova za ekanje koji su u vezi jedan sa drugim na relativno sloeni nain. Ovde e se smatrati da je izlazni port svakog komutacionog elementa jedan server. Struktura reda ekanja servera zavisi od tipa korienog baferisanja u komutacionim elementima: ulazno baferisanje, izlazno baferisanje, zajednika memorija i kompleksno baferisanje. Modeli mrea redova ekanja za banian mree dimenzija 4x4 se sastoje od komutacionih elemenata 2x2 kao to je prikazano na slici 6.5 za razliite tipove ekanja. Za svrhe prezentacije, komutator je prikazan i sa ulaznim i sa izlaznim baferima. Modeli redova ekanja za vee mree se slino konstruiu. Vreme servisiranja u svakom serveru je podeljeno na podintervale (slotove) i jednako jedan slot, to se naziva slotovima servisa. Servis poinje i zavrava se na granicama slota. Dolasci se javljaju u mrei za ekanje u redu ekanja u prvom stepenu. Svaki dolazni niz je takoe podeljen na slotove, i naziva se slot dolaska. Granice slota dolaznih nizova su izmeu te dve granice. Tako, ak i ako elija stigne u vreme kada je server u praznom hodu, elija eka dok ne pone sledei slot servisa i tada poinje servis. Ako interni link komutatora radi sa istim protokom ( plus poveanje protoka radi prilagoenja na dodatak za samoprosleivanje) kao i dolazni link, tada jedna elija moe, potencijalno, da stigne sa svakog takvog linka u svakom slotu. Za dolazne linkove sa manjim protocima, vreme servisiranja u ulaznim baferima je proporcionalno brzini rada komutatora. Na primer, uzimaju se tri slota za jednu eliju koja dolazi po OC-1 linku ako interni linkovi komutatora rade sa OC-3 protocima. Slino tome, vreme servisiranja u izlaznim baferima e zahtevati vie od jednog slota za linkove koji rade sa manjim protocima nego interni linkovi komutatora.

82

a)

b)

c)

d)

Slika 6.5. Modeli mrea reda ekanja a) 4x4 banian mree sa: b) ulaznim ekanjem, c) izlaznim ekanjem i d) ulazno/izlaznim ekanjem elije koje dolaze na ulazne portove izlaze na svoje izlazne portove prolazei kroz odreeni broj komutacionih elemenata, po jedan na svakom stepenu. Npr. neka je komutator sa banian strukturom i ima k stepena. Ulazni i izlazni redovi ekanja se oznaavaju indeksima 0 i k+1, respektivno. Posmatrajmo eliju koja zavrava svoj servis na komutacionom elementu sj na stepenu j (j=1, 2, ) i pokuava da ue u sledei komutacioni element sj+1 na svojoj putanji na stepenu j+1. Ako ima raspoloivog prostora u sj+1 za prihvatanje elije, dolazna elija se pridruuje ekanju u redu i odgovarajui server na stepenu j poinje da servisira novu eliju, ako postoji u redu ekanja. Meutim, elija sa komutacionog elementa sj ne moe da ue u svoj odredini komutacioni element sj+1 ako tamo nema raspoloivog prostora. Ako se to dogodi, elija je blokirana. Blokirana elija je prinuena da eka u komutacionom elementu sj za drugi ciklus pre nego to pokua da ue u sj+1 ponovo. Ako tog momenta ima prostora u sj+1 , elija se prosleuje u naredni stepen. U suprotnom, eka naredni ciklus, i tako dalje. Ovaj tip blokiranja se naziva ponavljani servis. Alternativno, blokirana elija moe da se odbaci, ime se eliminie HOL blokiranje. Modeli redova ekanja banian mrea su, generalno, mnogo sloeniji nego kod druga dva tipa komutatora, ranije diskutovana. Tako, egzaktna numerika analiza je ograniena na komutatore sa malim brojem portova, dok simulacioni modeli su mnogo vie sloeniji i zahtevaju duga vremena radi dobijanja tane procene performansi od interesa. Slino prethodnim analizama, mrea redova za za ekanje komutatora moe da se razloi na individualne podsisteme, gde se svaki podsistem analizira izolovano. Analiza podsistema izolovano zahteva prvo definisanje podsistema i procenu dolazaka i procesa efektivnog servisa. Ako broj portova komutacionog elementa nije veliki, svaki komutacioni element moe biti podsistem. Generalno, takoe je mogue dalje razlaganje svakog komutacionog elementa na njegovve individualne redove ekanja i analiza svakog reda izolovano. Efektivno vreme servisa u serveru zavisi od tipa mehanizma blokiranja koji se koristi. U sluaju gubitka blokiranih elija, elija dobija servis i izlazi bez obzira da li ima mesta nadalje ili ne. U narednom ciklusu, server poinje servisiranje sledee elije ako postoji u redu ekanja, nezavisno od zauzetosti bafera u drugim redovima. Tako, efektivni proces servisa u jednom izolovanom voru je isti kao i originalni proces. S druge strane, postoji sloena veza izmeu njegovih predhodnih redova ekanja, u sluaju ponavljanih servisa koja mora da se uzme u obzir kada se jedan podsistem analizira izolovano. Posebno, efektivni proces servisa u jednom serveru je jednak jednom slotu ako elija koja se servisira nae prostora na sledeem stepenu. Ako se elija
83

blokira, neophodno je aproksimirati funkciju raspodele verovatnoe brojem ciklusa koji su potrebni da elija napusti server. To zahteva da bude poznata raspodela zauzetosti bafera u odredinom redu ekanja. Proces dolaska u svaki podsistem se dobija iz procesa izlazaka podsistema koji mu prethode. Za svrhe prezentacije, razmatra se komutator koji nema ulazno baferisanje ( tj. nema stepen 0) i gde je proces dolaska na stepen 1 jednak eksternom procesu dolaska u komutator. ta vie, pretpostavimo na trenutak da su komutacioni elementi na stepenu 1 reeni i da je njihov proces odolazaka odreen. Proces dolaska na ulazni port odreenog komutacionog elementa na stepenu 2 moe se aproksimativno dobiti superpozicijom procesa odolazaka odgovarajuih podsistema na stepenu 1. Ako su efektivni procesi servisa poznati, tada podsistemi na stepenu 2 mogu da se ree numeriki i njihovi procesi odolazaka mogu da se aproksimiraju, dajui neophodne informacije za odreivanje procesa dolaska podsistema na stepenu 3, i tako dalje. Bez ulaenja u detalje kako je koja funkcija implementirana, koraci reavanja komutatora sa prostornom raspodelom sa gubitkom elija usled blokiranja mogu da se sumiraju: (1) Za i = 0 do k, reiti, numeriki, svaki podsistem na stepenu i izolovano, dobiti parametre procesa odlaska iz svakog servera, i odrediti parametre procesa dolaska na svaki ulazni port stepena i+1. (2) Reiti svaki podsistem na stepenu k+1 izolovano. Sada, sa gubitkom elija usled blokiranja, algoritam razlaganja zahteva jedan prolaz od prvog stepena do poslednjeg. To je usled injenice da proces efektivnog servisa u serveru ne zavisi od toga ta se deava u narednim vorovima i treba da se procene samo parametri procesa dolazaka na svakom stepenu. To nije sluaj kod blokiranja pri servisu sa ponavljanjem gde se zahtevaju raspodela verovatnoe broja ciklusa kada elija dobije servis, kao i procesi dolazaka, za reenje odgovarajueg podsistema u prethodnim i narednim izolovanim stepenima. Sada mogu da se sumiraju koraci za sluaj blokiranja kod servisa sa ponavljanjem. Uraditi dok se ne uspostavi konvergencija: (1) Inicijalizovati funkciju raspodele verovatnoe brojeva ciklusa da jedna elija dobije servis u svakom podsistemu u komutatoru i odrediti proces efektivnog servisa svakog servera. (2) Nastaviti iteraciju ( obnoviti procese dolazaka na svakom stepenu). a. Za i = 0 do k, i. Numeriki reiti svaki podsistem na izolovanom stepenu i. ii. Dobiti parametre procesa odlaska sa svakog servera, iii. Odrediti parametre procesa dolaska na svakom ulaznom portu na stepenu i+1. b. Reiti svaki podsistem na izolovanom stepenu k+1 (3) Vratiti iteraciju (aurirati verovatnoe blokiranja na svakom stepenu). a. Za i=k+1 unazad do 1. i. Koristiti reenje podsistema na stepenu i za dobijanje vremena efektivnog servisa na stepenu i-1, ii. Koristiti proces dolaska za rezultat dobijen prethodnom iteracijom i reiti, numeriki, podsisteme na stepenu i-1. Razliiti kriterijumi konvergencije se mogu koristiti radi ukljuenja parametara procesa efektivnog servisa, procesa dolaska, ili raspodele verovatnoe svakog podsistema. Mada se u praksi ti algoritmi smatraju konvergentnim, generalno, za tu klasu algoritama se ne moe dokazati da su konvergentni.

84

6.3.1

Interno neblokirajui komutatori

Jedan NxN interno neblokirajui komutator sa prostornom raspodelom dozvoljava konkuretno N parova ulazno/izlaznih portova sve dok su ti parovi razdrueni. Meutim, kao to je ranije diskutovano, ako su dve ili vie elija sa odreditem na istom izlaznom portu, tada dolazi do konflikta na izlazu i samo jedna elija moe da proe do izlaznog porta, dok su ostale elije blokirane i/ili se odbacuju ili privremeno smetaju u bafere. Neka, po pretpostavci, elije dolaze sa dolaznih linkova na ulazne portove sa Bernoullievom raspodelom. Tada, svaki slot na dolaznom linku i sadri eliju sa verovatnoom p i prazan je slot sa verovatnoom (1-p). tavie, saobraaj se distribuira uniformno po izlaznim portovima i verovatnoa da se elija prosleuje na izlazni port je 1/N. Tako, verovatnoa da elija sa jednog dolaznog linka ima odredite na odreenom izlaznom linku je jednaka p/N. a) Blokirane elije se odbacuju. U krosbar komutatoru, verovatnoa da svih N dolaznih linkova nee izabrati odreenu izlaznu liniju je jednaka (1-p/N)N. Prema tome, verovatnoa da odreeni izlazni port bude zahtevan od bilo kog od dolaznih linkova je 1-(1-p/N)N, to je takoe jednako propusnosti odreenog odolaznog linka. Za p=1 ( tj. dolazni linkovi se 100% koriste), i ako N tei beskonanosti, propusnost je jednaka 1-1/e=0,632. Nadalje, oekivani broj zauzetih odolaznih linkova je jednak N{1-(1-p/N)N}. Uzimajui u obzir da je oekivani broj elija koje dolaze u toku jednog slota ( tj. oekovani broj zauzetih linija) jednak Np, verovatnoa da e jedna dolazea elija uspeno biti prenesena do svog odredinog izlaznog porta, Ps, je jednaka: Ps = Oekivani broj zauzetih izlaznih linija/Oekivani broj zauzetih dolaznih linja = = N{1-(1-p/N)N}/ Np = {1-(1-p/N)N}/ p (6.2)

Analiza moe lako da se proiri na sluaj kada je verovatnoa, pi, da svaki slot na dolaznom linku i sadri eliju. Za dolazne elije, kao i ranije, pretpostavlja se da su sa jednakom verovatnoom upuene na N izlaznih portova. Verovatnoa da svi dolazni linkovi nee izabrati odreenu izlaznu liniju je jednaka j (1 - pj/N), (j=1,N)

Tako, verovatnoa da se odreeni izlazni port zahteva od bilo kog od dolaznih linkova je jednaka 1 - j (1 - pj/N), (j=1,N)

Kako je ukupni ponueni intenzitet saobraaja komutatoru j pj , (i=1,N), sada je: Ps = {1 - j (1 ji/N)}/ ipj (6.3)

b) Baferi na ulazu Kao to je ve reeno, smetanje elija u bafere na ulazu pati od HOL blokiranja. Neka je, ponovo, sistem sa simetrinim saobraajem i Bernoulli-evim dolascima na svakom dolaznom linku. Dolazee elije se smetaju u jedan bafer sa FIFO disciplinom. Kada u toku jednog ciklusa postoji k HOL elija u k razliitih bafera koje se nadmeu za isti izlazni port, jedna elija se bira na sluaj i isporuuje izlaznom portu. Sve ostale elije zauzimaju HOL pozicije u svojim baferima i ekaju naredni ciklus. Na osnovu rada [Hui91], pretpostavlja se da su svi ulazni redovi u zasienju ( tj. verovatnoa da je jedan ulazni bafer prazan jednaka je nuli). Neka je Bi,n broj elija sa odreditem prema izlaznom portu i u toku n-tog ciklusa, Bi srednji broj elija sa odreditem prema izlaznom portu i u ustaljenom reimu, i Ai,n broj novih elija sa odreditem prema i-tom portu koje se pojavljuju kao HOL za vreme n-tog ciklusa. Za vreme n-tog ciklusa, jedna od Bi,n elija se komutira
85

na izlazni port i. Ani, na poetku n-tog ciklusa, predstavlja redove koji su imali elije sa odredinim portom i na drugoj poziciji u redu tako da HOL elije uspeno se komutiraju na svoje izlazne portove. Sada je Bni = maximum {Bin-1 1 + . Ani, 0} (6.4)

Neka Ln oznaava ukupan broj elija koje se opsluuju od strane komutatora za vreme (n+1)-og ciklusa, a L predstavlja srednji broj elija koje se opsluuju u ustaljenom reimu. Ako nema blokiranja, kako su svi redovi u zasienju, komutirae se N elija. Meutim, kako je Bin-1 elija blokirano, tada je: Ln = N - Bin-1 , L = N - Bi , i=1,N (6.5)

Takoe, ako oznaava propusnost izlaznog linka i, L je takoe jednako N. Dakle, Bi = N(1-) , i=1,N i ako N tei beskonanosti Bi = (1-) (6.6b) (6.6a)

Najzad, kada N tei beskonanosti, broj elija koje se kreu ka vrhu reda u ustaljenom reimu sa odreditem za izlazni port i je sa Poisson-ovom raspodelom i intenzitetom . Sada, iz analize M/D/1 redova [Kle75] Bi = p2/[2(1-p)] (6.7)

Izjednaavanjem (6.6a,b) i (6.7) svaki sa svakim, kada N tei ka beskonanosti, maksimum propusnosti na jednom izlznom poretu sa ulaznim ekanjem je jednako = 2 - 2 = 0,587. Interesantno je napomenuti da odbacivanje elija moe da prouzrokuje veu propusnost nego ulazno baferovanje u sluajevima gde je intenzitet sa kojima elije dolaze dovoljno veliki da zadri izlazne portove uvek zauzete. c) Redukovanje uticaja HOL blokiranja Mogue je poveati propusnost sa ulaznim ekanjem i iznad vrednosti 0,586 redukovanjem uticaja HOL blokiranja. Neka na poetku svakog ciklusa svaka dolazna linija nudi do w elija za komutiranje sve dok jedna ne bude komutirana. Ako je w=1, radi se o klasinom FIFO redu ekanja. To minimizira uticaj HOL blokiranja i sa poveanjem w poveava se i propusnost. Meutim, ovakva metoda ima praktino ogranienje. Ne samo da se komplikuje izrada komutatora, ve se takoe naruava struktura kontrole jer se zahteva da kontroler ima kompletno znaje o elijama sa dolaznih linkova (kao to je na koji su izlazni port upuene). d) Baferi na izlazu Ova analiza se zasniva na [Kar87]. Neka je izlazni bafer beskonanog kapaciteta, tako da je dolazeim elijama uvek dozvoljeno da uu u red ekanja, i neka je zi verovatnoa da i elija stie na odreeni izlazni bafer simultano. Tada je, za i=0, N, zi = (N nad i) (p/N) (1 p/N)N+i Generiua funkcija verovatnoe f(s) sluajne promenljive se definie kao sizi i jednaka je f(s) = (1 p/N + sp/N)N
86

(6.8)

(6.9)

Ova funkcija se moe koristiti za dobijanje generiue funkcije verovatnoe Q(s) broja elija u redu [Kle75] Q(s) = [(1- p)(1- s)]/[f(s) s] (6.10) Tako, srednja duina reda, L, je L = [(N 1)/N][p2 / 2(1 p)] (6.11)

Kako je komutator interno neblokirajui i za izlazni bafer se pretpostavlja da je beskonanih dimenzija, komutator je work-conserving. tavie, usled pretpostavke simetrinog saobraaja, iskoristivost svakog izlaznog reda je p. Tako, korienjem Little-ove relacije, srednje kanjenje u redu W je jednako L/p, tj., W = [(N 1)/N][p / 2(1 p)] (6.12)

Interesantno je napomenuti da je p2 / 2(1 p) srednja duina reda jednog M/D/1 reda ekanja gde su vremenski intervali eksponencijalni, vreme servisa konstantno i red ima jedan bafer beskonanih dimenzija. Ne samo srednja duina reda, ve i distribucija verovatnoe broja elija u redu moe da pokae konvergenciju ka jednom M/D/1 redu [Kar87] kada N tei beskonanosti. Ova analiza je zasnovana na pretpostavci da svaki izlazni bafer ima beskonani kapacitet. U realnim uslovima, baferi su konani, to postavlja gornju granicu za broj elija koje mogu da se uskladite u bafer. Interpolacijom rezultata modela beskonanog bafera (mada to nije korektno), moe se zakljuiti da se propusnost sa izlaznim baferima pribliava vrednosti 0,8 do 0,85, posle ega se srednja duina reda ( pa prema tome i kanjenje) poveava eksponencijalno npr. 7,25 ili 7,26). Uzimajui u obzir sporadinost saobraaja u ATM mreama, ti nivoi iskoristivosti ne mogu da se dostignu ili e verovatnoa gubitka elija biti neprihvatljiva. Sve jedno, ova analiza ilustruje da izlazno baferisanje poboljava propusnost u odnosu na druga dva pristupa: odbacivanje elija i ulazno baferisanje. 6.3.2 Interno blokirajui komutatori Analiza predstavljena u kontekstu krosbar komutatora moe se lako proiriti na banian mree bez internog baferisanja. Posebno, kao i ranije, pretpostavlja se da svaki slot na dolaznom linku i sadri eliju sa verovatnoom p i saobraaj je raspodeljen uniformno preko ulaznih portova. ta vie, razmatra se sluaj kada se blokirane elije odbacuju. U krosbar komutatoru, propusnost odreenog odolaznog linka je tada jednaka 1 - (1 p/N)N. Jedna banian mrea je multipl stepeni krosbar komutatora povezanih saglasno odreenoj topologiji. Neka se banian mrea sastoji od n x n krosbar komutatora sa srednjim iskorienjem odolaznih linkova komutacionog elementa na stepenu i, pi. Tada je, uzimajui u obzir da su odolazni linkovi komutacionog elementa na jednom stepenu dolazni linkovi komutacionog elementa na narednom stepenu, i sa p0 = p, radi uproavanja notacije, pi = (1 pi-1/n )n i = 1, 2, l (6.13)

gde je l=lognN. Sada, verovatnoa da e jedna dolazna elija biti uspeno preneta do svog odredinog izlaznog porta u banian mrei, Ps, je jednaka: Ps = (Oekivani broj zauzetih izlaznih linija)/(oekivani broj zauzetih dolaznih linija) = = N pl / Np = pl / p (6.14)

87

a) Ova anliza, zajedno sa rezultatima dobijenim za krosbar komutatore moe lako da se proiri na sluaj asimetrinog saobraaja, gde je i verovatnoa da jedan slot na dolaznom linku i sadri jednu eliju. Neka pim(k) predstavlja verovatnou da m-ta izlazna linija komutacionog elementa k (idenksiranje od vrha ka dnu) na stepenu i sadri jednu eliju. Kao i ranije, pod pretpostavkom da su dolazne elije uniformno raspodeljene po N izlaznih portova, imamo pim(k) = pi(k) = m = 1, 2, n, tj. odolazni linkovi imaju istu propusnost. Neka Si(k) oznaava skup indeksa komutacionih elemenata povezanih na k-ti komutacioni element na stepenu i. Radi uproavanja notacije, mora da se sa Si(k) oznai skup dolaznih linkova na k-ti komutacioni elemnt na prvom stepenu i p0(j) = j. Sada, pi (k) = 1- (1 pi-1 (j)/ n )n i = 1, , lognN, k = 1, , N/n (6.15)

Slino kao i u druga dva sluaja, verovatnoa da e jedna dolazna elija biti uspeno preneta do svog odredinog porta u banian mrei, Ps, je jednaka Ps = (Oekivani broj zauzetih izlaznih linija)/(oekivani broj zauzetih dolaznih linija) = = [ p lognN(k)] / = [ p0(k)] , k = 1, 2, N (6.16)

b) Neka je banian mrea sa baferima na ulazu ali bez internog ili izlaznog baferovanja. Radi reenja tog sistema aproksimativno, korienjem pristupa dekompozicije, sistem moe da se rastavi na N ulaznih redova i jednu banian mreu. Pod gornjim pretpostavkama, banian mrea moe da se rei efikasno ako je poznata iskoristivost svakog dolaznog linka. Radi analize svakog ulaznog bafera izolovano, neophodno je revidirati proces servisa radi prilagoenja kanjenja elije usled blokiranja (HOL). Posebno, vreme servisa na jednom ulaznom portu je jednako jednom slotu ako elija prolazi kroz komutator bez nadmetanja. Ako, sa druge strane, elija ne moe da bude isporuena odredinom portu u toku razmatranog vremenskog ciklusa, ona eka na naredni ciklus i pokuava ponovo. To se ponavlja sve dok se elija ne komutira na svoj odredini port. Tako, mogue je da elija mora da eka na poetku bafera odreeni broj slotova dok se ne komutira. Ako se, za trenutak, pretpostavi da je vreme servisa geometrijski rasporeeno, svaki ulazni bafer moe da se rei izolovano, na primer sa MMBP procesom pristizanja, MMBP/Geo/1/K redom gde je K dimenzija bafera izraena u elijama. Parametar geometrijske raspodele je verovatnoa blokiranja u komutatoru, pk. Prema tome, verovatnoa da je servis x slotova, Pr(X=x), je jednaka pbk-1(1-pb). Poto se jednom rei red, propusnost reda ekanja daje efektivnu iskoristivost linka. Na taj nain, reenje ulaznog reda zahteva da se zna verovatnoa blokiranja u banian mrei, dok reenje banian mree zahteva efektivnu iskoristivost linka. Radi toga, mora da se koristi sledea iterativna ema radi reenja banian mree sa ulaznim baferisanjem: (1) Inicijalizacija: Postaviti poetne vrednosti iskoristivosti linka za svaki dolazni link i izraunati verovatnou blokiranja u banian mrei. (2) Korienjem vrednosti verovatnoe blokiranja, reiti svaki ulazni red numeriki i izraunati efektivnu iskoristivost svakog dolaznog linka, koja je jednaka proizvodu verovatnoe da je red pun i srednje iskoristivosti dolaznog linka (tj. ponuenog optereenja). (3) Za datu novu vrednost efektivne iskoristivosti linka, reiti banian mreu da bi se dobila verovatnoa blokiranja. (4) Ako je absolutna vrednost razlike verovatnoe blokiranja izmeu trenutne i prethodne iteracije manja od neke prethodno definisane vrednosti zaustaviti proraun: u suprotnom, ii na korak 2.

88

GLAVA 7
7 ZAKLJUAK
Glavni sadraj ove publikacije predstavljaju komutatori u B-ISDN, koji saglasno standardima, mora da podravaju ATM. ATM komutatori se intenzivno razvijaju, od najave ATM krajem 80-tih, pa sve do danas. Kompletan spektar tehnologija od proirivih komutatora sa samo-prosleivanjem i velikim protocima do ispunjenja QoS zahteva i kontrole saobraaja su dokazane tehnologije. Funkcionalni zahtevi za te komutatore su veoma iroki: na primer, razliiti protoci u takama sprege od nekoliko megabita/sekunda do nekoliko gigabita/sekunda, dimenzije komutatora od nekoliko do hiljde portova, i napredne funkcije kao to su potpuna mogunost kontrole viedifuzije i prioriteta. Na poetku ovog veka, multimedija servisi postaju popularni isto kao i konvencionalni telefonski servisi po vlaknu do kue (FTTH). U tom, potpuno sazrelom B-ISDN okruenju, ATM komutacioni sistemi mora da imaju kapacitet komutacije preko 1 Tb/s, jer e se saobraaj izmeu korisnika poveati vie od 100 puta, da bi omoguio multimedia servise. Nadalje, primena ATM komutatora nije ograniena samo na B-ISDN. Prisustvujemo intenzivnom razvoju telekomunikacija kroz razvoj Interneta, WAN i LAN. Sa ulaskom u 21 vek, Internet je nastavio sa ogromnim porastom. Bez ikakvog merenja, porast je primetan na svim frontovima: broj hostova, broj korisnika, koliina saobraaja, broj linkova, kapacitet pojedinanih linkova, ili porast mrea nudilaca internet servisa. Taj kontinualni brzi porast, povezan sa raznolikim servisima za koje se oekuje da e Internet da obezbedi, stvorio je dva glavna izazova u projektovanju i implementaciji komutacije paketa ( IP ruteri, ATM komutatori, Gigabit Ethernet komutatori i FR komutatori), upravljanje redovima ekanja i prosleivanje. Radi odranja tempa sa porastom korienja Interneta, potrebni su komutatori veeg kapaciteta sa zbirnim protocima koji su multipl terabita u sekundi i protocima paketa reda nekoliko miliona u sekundi. Ogranienja u memorijskom prostoru i tehnologiji povezivanja, zajedno sa izazovima u pakovanju komutatora i upravljanje snagom komutatora, znae da su nove arhitekture i tehnike potrebene da bi se odrao korak sa zahtevima korisnika. Iako je kapacitet mree ogranien, postoje elje za obezbeivanjem raznolikih klasa servisa za korisnike iji saobraaj zahteva poseban servis, kao to je minimalno kanjenje, ograniena varijacija kanjenja, minimalni gubici paketa, ili kontrolisani pristup. Dok je, generalno, dobro poznato kako obezbediti ove servise na malim protocima, zahtevaju se nova istraivanja i ispitivanja radi odreivanja kako se oni mogu isporuiti kroz mree velikog kapaciteta. Tradicionalne arhitekture Internet rutera onemoguavaju te rutere da budu primenjeni u uslovima vrlo velikog saobraaja i protoka. ta vie, postojei ruteri su skupi, ne mogu da obezbede garancije QoS, i ogranieni po propusnosti u poreenju sa savremenim komutatorima velikog protoka. Kao najnovije reenje, postoji trend izgradnje Internet rutera velikog protoka na principima komutatora paketa velikih protoka, kao to su ATM komutatori, zbog njihove proirivosti i mogunosti obezbeivanja QoS.
89

Gigabit ruter tehnologija je slina arhitekturi ATM komutatora u tome da postoji jezgro komutatora okrueno linijskim ploama. Razlika je u tome da gigabit ruter ostvaruje prosleivanje na sloju 3 OSI referentnog modela (uparivaje najdueg prefiksa), dok ATM komutator ostvaruje prosleivanje elija na sloju 2 (izmena labele). Uvoenje ATM u WAN je trenutno prouzrokovano sa etiri glavne oblasti primene: 1) Povezivanje lokalnih mrea linijama vrlo velikog protoka : Za ovu oblast primene, karakteristike za meurad postojeih mrea podataka i servisa, kao i mehanizama za efikasno multipleksiranje sporadinih saobraaja treba da se ostvari jednom ATM vieservisnom mreom. Da bi se unapredila podrka ATM transportne mree za tu aplikaciju, razni mehanizmi se trenutno diskutuju i specificiraju. Primeri su LAN emulacija (LANE), i multiprotokol preko ATM (MPOA), kao i klasini IP preko ATM. 2) Integrisani prenos govora i podataka za nove alternativne nudioce servisa: Kako e linkovi za prenos povezujui lokalne mree tih nudilaca esto biti iznajmljeni od ustaljenih nudilaca mree, zahteva se tehmologija integrisanog transporta koja e da omogui optimalno korienje tih resursa. Uzimajui u obzir reenja zasnovana na ATM, zahtevae se statistiko multipleksiranje paketizovanog govora i podataka u kombinaciji sa kompresijom govora i inteligentnim prosleivanjem poziva. 3) Konsolidacija mree: Nudioci postojeih WAN ukljuuju ATM, to omoguava konsolidaciju postojeih mrea na dui rok. Takav jedan scenario primene zahteva intenzivni meurad izmeu postojeih uskopojasnih mrea sa adaptacijom funkcija na karakteristike kanala korisnika i budui transparentan meusobni rad sistema signalizacije koji se koriste. 4) Inetraktivni video i multimedia servisi orijentisani na zabavu za masovne korisnike: U ovoj oblasti, kljuno pitanje je jeftino reenje za korisniki pristup. U jezgru mree zahtevaju se ATM komutatori velike propusnosti, koji mogu da podre jako izraen asimetrian saobraaj na efikasan nain, radi prilagoenja adekvatnog broja pretplatnika po komutatoru. Treba napomenuti da mnogi problemi i reenja ATM komutatora nisu jo definisani ATM standardima. Saglasno tome, proizvoai su slobodni da primene bilo koju tehniku komutacije za koju smatraju da je pogodna za njihov komutator, radi obezbeenja servisa koji se zahtevaju. Dakle, moe se zakljuiti da e ATM komutatori, njihov princip rada, arhitekture i realizacije i nadalje imati vodee mesto u oblasti digitalnih mrea integrisanih servisa.

90

SKRAENICE AAL AAL CP ACK AF ATM ATMPDU ATMSAP ATMSDU ATOM BGT B-ISDN BMSR BNS B-NT1 B-NT2 BP BRI B-TA B-TE1 B-TE2 CAC CB CC CEP CLP CMIP ATM Adaptation Layer AAL Common Part Acknowledgement Address Filter Asynchronous Transfer Mode ATM Protocol Data Unit Service Access Point ATM Service Data Unit ATM Output Buffer Modular Switch Broadcast and Group Translator Broadband Integrated Services Digital Network Banyan Multipath Self-Routing Network Buffered Nonblocking Switch Broadband Network Termination 1 Broadband Network Termination 2 Backpressure Basic Rate Interface Broadband Terminal Adapter Broadband Terminal Equipment 1 Broadband Terminal Equipment 2 sloj adaptacije ATM zajedniki deo AAL potvrda filtar adresa asinhroni transfer mod jedinica podataka protokola sloja ATM (elija) taka za pristup servisu sloja ATM jedinica podataka servisa sloja ATM modularni ATM komutator sa baferima na izlazu irokodifuzni i grupni translator irokopojasna digitalna mrea integrisanih servisa banian samorutirajua mrea sa vie putanja neblokirajui komutator sa baferima zavretak mree tipa 1 zavretak mree tipa 2 sprega sa osnovnim protokom (144 kb/s) irokopojasni adapter terminala irokopojasni terminal tipa 1 irokopojasni terminal tipa 2 kontrola dozvole veze kontroler bafera centralni kontroler krajnja taka veze polje za oznaavanje prioriteta elije protokol za zajednike upravljake informacije mrea za kopiranje procesor povezivanja prvo kritini port sa maksimizacijom propusnosti podsloj konvergencije (u sloju AAL)

Connection Admission Control Control Buffer Central Controller Connection End Point Cell Loss Priority Common Management Information Protocol Copy Network CN Connection Processor CP CPFwTM Critical Port First with Throughput Maximatization Convergence Sublayer CS

91

DN DPO EFCI FIFO FR FTP GFC GPQM GPS

Distribution Network Delayed Pushout Explicit Forward Congestion Indication First In First Out Frame Relay File Transfer Protocol Generic Flow Control Generalized Priority Queue Manager Growable Packet Switch

mrea za distribuciju elija zakanjen PO eksplicitna indikacija zaguenja unapred prvi ulazi prvi izlazi (disciplina u redu ekanja) tafetni prenos okvira protokol za transfer file-ova polje za kontrolu izvornog protoka generalizovani kontroler pripritetnog reda proirivi komutator paketa konverzija zaglavlja polje za kontrolu greke u zaglavlju elije poetak reda ekanja ulazni kontroler sprega lokalnog upravljanja

HD CNV Header Conversion Header Error Control HEC Head-of- Line HOL IC ILIMI ILPF IN IP IPC ISDN ISF ITU-T Input Controller Interim Local Management Interface Iterative Longest Port First

iterativno prvo port sa najduim redom ekanja (algoritam opsluivanja redova ekanja) Interconnection Network mrea za meupovezivanje Input Port ulazni port Input Port Controller kontroler ulaznog porta Integrated Services Digital Network digitalna mrea integrisanih servisa Integrated Switching Fabrics integrisani komutator International Telecommunication Meunarodni Savez za Telekomunikacije Union Telecommunication Sektor za standardizaciju u Standardization Sector telekomunikacijama Knockout Switch Longest Input Port First with Throughput Maximatization nokaut komutator prvo najdui ulazni port sa maksimizacijom protoka (algoritam opsluivanja redova ekanja) lokalno upravljanje u ATM prvo izlazni port sa najduim redom ekanja i sa maksimizacijom protoka (algoritam opsluivanja redova ekanja) prvo najdui red ekanja (algoritam opsluivanja redova ekanja) viestepeni komutator sa alternativnim prosleivanjem

KS LIPFwT M

Local Management Protocol LMI LOPFwT Longest Output Port First with Throughput Maximatization M LQF MARS Longest Queue First Multistage Alternate Routing Switch

92

MIN N-ISDN NNI NPC OAM OB OCF OP OPC OSI PARIS PC PDN PDU PIM PIPN PL PM PO PP PRI PT PVC QoS RA RB RBP RJE RN SAAL SAP SCPS SDH SDU SE

Multistage Interconnection Network Narrowband Integrated Services Digital Network Network Node Interface Network Parameter Control Operation, Administration and Maintenance services Output Buffer Oldest Cell First Output Port Output Port Controller Open System Interconnection Packetized Automated Routing Integrated System Port Controller Paralel Delta Network Protocol Data Unit Parallel Iterative Matching Plane Interconnected Paralel Network Physical Layer Physical Medium Pushout Packet Processor Primary Rate Interface Payload Type identifier Permanent Virtual Circuit Quality of Service Read Address Return Buffer Restricted Backpressure Remote Job Entry Routing Network Signaling ATM Adaptation Layer Service Access Point Synhronous Composite Packet Switching Synchronous Digital Hierarchy Service Data Unit Switching Element

viestepena mrea za meupovezivanje uskopojasna digitalna mrea integrisanih servisa sprega vor mree-vor mree kontrola parametara mree servisi za rad, administraciju i odravanje izlazni bafer prvo najstarija elija (opsluivanje reda ekanja) izlazni port kontroler izlaznog porta povezivanje otvorenih sistema (skup protokola) integrisani sistem za automatsko prosleivanje paketa kontroler porta paralelna delta mrea jedinica podataka protokola Paralelno iterativno podeavanje mrea paralelno meupovezane dve ravni fiziki sloj (u OSI modelu) podsloj fizike sredine za prenos ( u fizikom sloju) procesor paketa sprega sa primarnim protokom (2048 kb/s) identifikator tipa korisnog sadraja permanentno virtuelno kolo kvalitet servisa oitavanje adrese povratni bafer ogranien BP rad na rastojanju mrea za prosleivanje adaptacioni sloj ATM signalizacije taka za pristup servisu sinhrona kompozitna komutacija paketa sinhrona digitalna hijerarhija jedinica podataka servisa komutacioni element

93

Selfrouting GPS SM SMDS SNMP SSCF SSCOP SVC TC TCP/IP TDM TE2 UME UNI UPC VC VCC VCI VLSI VoD VOQ VP VPC VPI WA

Self-routing Growable Packet Switch Switch Management Switched Multimegabit Data Service Simple Network Management Protocol Service Specific Coordination Function Service Specific ConnectionOriented Part Switched Virtual Circuit Transmission Convergence Transmission Control Protocol/Internet Protocol Time Division Multiplexing Terminal Equipment 2 UNI Management Entity User-Network Interface Usage Parameter Control Virtual Channel Virtual Channel Connection Virtual Channel Identifier Very Large Scale Integration Video-on-Demand Virtual Output Queueing Virtual Path Virtual Path Connection Virtual Path Identifier Write Address

proirivi komutator sa samo-prosleivanjem upravljanje komutatorom servis komutacije viemegabitnih podataka jednostavni protokol mrenog upravljanja u ATM funkcija koordinacije specificirana servisom deo specificiran konektivnim servisom komutirano virtuelno kolo podsloj konvergencije prenosa ( u fizikom sloju) protokol za kontrolu prenosa/internet protokol multipleksiranje na principu vremenske raspodele N-ISDN terminal tipa 2 entitet upravljanja UNI sprega korisnik-vor mree kontrola parametara korienja virtuelni kanal veza virtuelnog kanala identifikator virtuelnog kanala kola vrlo velikog stepena integracije video na zahtev virtuelni izlazni redovi ekanja virtuelna putanja veza virtuelne putanje identifikator virtuelne putanje upisivanje adrese

94

Literatura
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 [AI96] [Aimovi-Raspopovi, V. i Petrovi, Z. Optiki ATM komutatori, u Zborniku radovaTELFOR96., Beograd, 1996.] [Agr82] [Agrawal, D.P. "Testing and fault-tolerance of multistage interconnection networks", Comput., Vol. 15, Apr. 1982, pp. 41-53.]. [Ahm88] [Ahmed, S. et al. Reliability objectives for the next generation switch, in Proc.1988 IEEE Globan Telecommun. Conf. GLOBECOM88, 1988, pp. 445-440.] [Ahm89] [Ahmadi, H. and Densel, W.E. A Survey of Modern High-performance Switshing techniques, IEEE JSAC, Vol. 7, No. 7, Sept. 1989, pp. 10911103.] [And93] [Anderson, T.E. et al.,"High-speed switch scheduling for local-area network", ACM Trans. Comp. Sys. Vol. 11, No. 4, Nov. 1993, pp. 319-355. [Basak, D. et al. "Sharing Memory in Banyan-Based ATM Switches", [Bas97] IEEE JSAC, Vol. 15, No. 5, June 1997, pp. 881-891.] [Batcher K.E. Sorting networks and their applications, in Proc. 1968 [Bat68] Spring Joint computer Conf.] [Ben65] [Benes, V.E.Mathemetical theory of Connecting Networks and telephone traffic, New York: Academic Press, 1965.] [Bingham, B. and Bussey, H.E. Reservation-Based Contention [Bin88] Resolution Mechanism for Batcher-banyan Packet Switches, Electron. Lett. Vol. 24, No. 13, June 1988, pp. 722-723.]. [ Black, U. ATM Foundation for Broadband Networks, New [Bla95] Jersey:Prentice Hall PTR, 1995]. [Cha00] [Chao, H.J."SATURN: A terabit packet Switch using dual round-robin", IEEE Com. Magazine, Vol. 38, No. 12, Dec. 2000, pp. 78-84] [Cha91] [Chao, H.J. A Recursive Modular Terabit/Second ATM Switch, IEEE JSAC, Vol. 9, No. 8, Oct. 1991], [Cha97] [Chao, H.J. et al., Design of a Generalized Priority Queue Manager for ATM Switches, IEEE JSAC, Vol. 15, No. 5, June. 1997, pp. 867-880] [Che91] [Chen, J.S.-C. and Stern, T.E., "Throughput analysis, optimal buffer allocation, and traffic imbalance study of a generic nonblocking packet switch, IEEE JSAC, Vol. 9, No. 3, Apr. 1991, pp. 439-449.] [Che94] Chen, X. et al. "Performance Comparison of Two Input Access Methods for a Multicast Switch", IEEE Trans. on Comunnic., Vol. 42, No. 5, May 1994] [Che95] [Chen, T. M. and Stephen S.L., ATM Switching Systems, New York: Artech House Inc. 1995.]

95

17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35

[Choudhury, A.K. and Hahne, E.L.,"Buffer management in a hierarchical shared memory switch," in Proc. IEEE INFOCOM'94, Toronto, Ont., Canada, vol. 3, pp. 1410-1419. [Clos, C, A study of non-blocking switching networks, Bell Syst,. Tech. [Clo53] J.,Vol. 32, Mar. 1953, pp. 406-424.] [Cou87] [Coudreuse, J.P. and M. Servel.Prelude: An Asynhronous Time Division Packet Switched network, in Proc. ICC 87, Seatle, Washinston, June 1987, pp. 769-773] [Dec91] [Decina, M. et al. Shuffle Interconnection Networks with Deflection Routing for ATM Swittching The Open-Loop Shuffleout, in Proc. 13th Int. Teletraffic Congress, Copenhagen, Danmark, 1991, pp. 27-34.] [Dec91a] [Decina, M. et al. Shuffle Interconnection Networks with Deflection Routing for ATM Swittching The Closed-Loop Shuffleout, in Proc. Infocom91, Apr. 1991, pp. 1254-1263.] [Dev88] [Devault, M. et al. The prelude ATD experiment Assignments and future prospects, IEEE JSAC, Vol. 6, No. 7, Dec. 1988, pp. 1528-1537.] [Dias, D.M. and Jump, J.R. Analysis and simulation of buffered delta [Dia81] networks, IEEE Trans. Comput., Vol. C-30, Apr. 1981, pp. 273-282.] [Dia81b] [Dias D.M. and Jump J.R., Packet switching interconnection networks for modular systems, IEEE Computer, Vol. 14, No. 12, December 1981, pp. 1231-1242.] [Dias D. M. and Kumar M., Packet switching in N log N multistage [Dia84] networks, in Proc.Globecom84, Atlanta, November 1984] [Doi, Y., Yamanaha, N. A High-speed ATM Switch Architecture for [Doi95] FTTH, in Proc. of ISS95, Berlin, Germany, 1995, pp. 384-388.], [Eng K., Karol M., Yeh Y.,A growable packet (ATM) switch [Eng89] architecture design principles and applications, in Proc.Globecom89, Dallas, November 1989.] [Gen97] Genda, K. and Yamanaka, N. "TORUS Terabit-per-Second ATM Switching System Architecture Based on Distributed Internal Speed-Up ATM Switch", IEEE JSAC, Vol. 15, No. 3, June 1997, pp. 817-829.] [Gia91] [Giacopelli J.N. at al. Sunshine A High-performance self-Routing Broadband Packet Switch Architecture, IEEE JSAC, Vol. 9, No. 8, October 1991, pp. 1289-1298.] [Gia96] [Giacomazzi, P. and Pattavina, A. Performance Analysis of the ATM Shuffleout Switch Under Arbitrary Nonuniform Traffic Patterns, IEEE Trans. on Commun., Vol. 44, No. 11, November 1996., pp. 1579-1589] [Gok72] [Goke L. and Lipovski G. Banyan networks for partitioning multiprocessor systems in 1st Internal Symposium on Comuter Architectures, December 1972] [Gop87] [Gopal, I.S. et al.PARIS An Approach to Integrated Private Networks., in Proc. ICC87. 1987, pp 764-773] [Has97] [Hashemi, M.R. and Leon-Garcia, A. "The Single-Queue Switch A Building Block for Switches with Programmable Scheduling", IEEE JSAC, Vol. 15, No. 5, June 1997, pp.785-794.] [Hlu87] [Hluchyj, M.G. et.alThe Knockout Switch A Simple Modular Architecture for High Performance Packet Switching. in Proc. SS87, 1987.] [Hluchyj, M. and Karol, M. Queueing in high-performance packet [Hlu88] switching, IEEE JSAC, Vol. 6, No. 9, Dec. 1988,pp. 1587-1597.] [Cho94]

96

36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55

56 57 58 59 60

[Hong, S.W. et al. An Approximate Analysis of an ATM Multiplexer with Multiple Heterogenous Bursty Arrivals, in CCSP Tech. Rep. TR-9113, North Carolina State University, 1991.] [Hua84] [Huang, A. and Knauer, S. Starlitte A wideband digital switch, in Proc. IEEE Global Telecommun. Conf., Atlanta, GA, Dec. 1984] [Hua86] [Huang A. The relationship between STARLITE, a wideband digital switch and optics, in Proc. ICC86, Toronto, June 1986] [Hua94] [Huang, T.-Y. and Wu, J.-L.C.Performance analysis of ATM switches using priority schemes, IEE Proceedings Communications, Vol. 141, No. 4, Aug. 1994. pp.248-254.] [Hui87] [Hui, J.Y. A Broadband Packet Switch for Multi-rate Services, in ICC87, 1987, pp.783-788.] [Hui90a] [Hui, J.Y. and Arthurs, E. A Broadband Packet Switch for Integrated Transport, IEEE JSAC, Vol. SAC-5, No. 8, April 1990, pp. 734-741.] [Hui90b] [Hui, J.Y.Switching and Traffic Theory for Integrated Broadband Networks, Norwell: MA Kluwer Academic Publishers, 1990]. [Hui91] [Hui, J. and E. Arthurs, A Broadband Packet Switch for Integrated Transport, IEEE Jornal on Selected Areas of Communications, Vol. 5, 1991, pp. 1264-1273] ITU-T Rec. I.121. Broadband aspects of ISDN [I.121] ITU-T Rec. I.150. B-ISDN asynchronous transfer mode functional [I.150] characteristics ITU-T Rec. I.211. B-ISDN service aspects [I.211] ITU-T Rec. I.311. B-ISDN general network aspects [I.311] ITU-T Rec. I.321. B-ISDN Protocol Reference Model and its application [I.321] ITU-T Rec. I.327. B-ISDN functional architecture [I.327] ITU-T Rec. I.361. B-ISDN ATM Layer specification [I.361] ITU-T Rec. I.363. B-ISDN Adaptation Layer (AAL) specification [I.363] ITU-T Rec. I.413. B-ISDN user-network interface [I.413] ITU-T Rec. I.432. B-ISDN user-network interface-Physical Layer [I.432] specification ITU-T Rec. I.610. Operation and maintenance principles of B-ISDN [I.610] access [JAN98] [Jankovi, M. and Petrovi, Z. "Provision of Multimedia Services The Key to Deployment of Access Network Architectures in Developing Countries", IEEE Communications Magazine, Vol. 36. No. 11, November 1998, pp. 106-114.] [JAN99] [Jankovi, M., Petrovi, Z. and Duki, M. An Overview of the Braodband Access Network Implementation Models, in Proc.TELFOR'99, Beograd 1999, pp. 59-62.] [Jiang, X. and J.S. Meditch.Integrated Services Fast Packet Switching., [Jia89] in Proc. GLOBECOM 89, 1989, pp. 1478-1482]. [Kar87] [Karol, M. J. et al.Input Versus Output Queuing on Space Division Packet Switch, IEEE Trans. Comm. Vol 35, No. 12, 1987. pp. 13471357] [Kar89] [Karol M. and Ching-Li I., Performance analysis of growable architecture for broadband packet (ATM) switching in Proc. Globecom89, Dallas, November 1989.]. [Keo96] [McKeown, N. et al. Achieving 100% throughput in an input-queued switch, in Proc. INFOCOM96, 1996, pp. 296-302.] [Hon91]

97

61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80

[Keo96a] [McKeown, N. and Mekkittikul, A. A stavation-free algorithm for achieving 100% throughput in an input-queued switch, in Proc. of ICCCN96, 1996] [Keo99] [McKeown et al. Achieving 100% Throughput in an Input-Queued Switch, IEEE Trans. On Comm., Vol.47, No.8, August 1999, pp. 12601267.] [Kim90] [Kim, H.S. and Leon-Garsia, A. A self-routing multuistage switch driven with input-output addres difference, IEEE JSAC, Vol. 8, No. 3, Apr. 1990, pp. 459-466.] [Kleinrock, I., Queuing Systems,Vol. 1 Theory, New York: John [Kle75] Wiley&Sons, Inc., 1975.] [Kol97] [Kolias, G. and Kleinrock, L. "The Dual-Banyan (DB) Switch A HighPerformance Bufered-banyan ATM switch", in Proc. of ICC'97, Monteral, Canada, June 1997, pp. 770-776.] [Kozaki, T. et al. 32x32 Shared Buffer Type ATM Switch LSI [Koz91] Employing Shared Buffer Architecture, IEEE JSAC, Vol. 9, No. 8, Oct. 1991] [Kum83] [Kumar, M. and Jump, R. Generalized delta networks, in Proc. IEEE Int. Conf. Paral. Process., Silver Spring, MD, Aug. 1983., pp. 10-18.] [Kuwahara, H.et al. Shared Buffer Memory Switch for an ATM [Kuw] Exchange, in Proc. ICC 90, Boston, 1989. [Lea86] [Lea, C.T. The Load Sharing Banjan Network, IEE Trans. Comm. Vol. 35, No. 12, 1986, pp. 1025-1034.] [Lee,T.T.Non-blocking Copy Networks for Multicast Packet Switching, [Lee88] IEEE Jornal on Selected Areas of Communications, Vol.6, No. 9, 1988.] [Lee88b] [Lee, T.T., Non-blocking copy networks for multicast packet switching, in Proc. IZS88, Zurih, March 1988.] [Lee90a] [Lee, T.T. et al. Star-Track A broadband optical multicast switch, in Proc. ISS90, Stockholm, Sweden, May 1990, p7-p13.] [Lee90b] [Lee, T.T. A modular architecture for very large packet switches, IEEE Trans. Commun., Vol. 38, No. 7, July 1990, pp. 1097-1106.] [Lie90a] [Liew, S.C. and Lu, K.W. A 3-stage architecture for a very large packet switch, in Proc. ICC90, Atlanta, GA, Apr. 1990., pp. 771-777] [Lie90b] [Liew, S.C. Performance of input-buffered and output-buffered ATM switches under bursty traffic Simulation study, in Proc. IEEE Global Telecommun. Conf., San Diego, CA, Dec. 1990, pp. 905.2.1.-905.2.7.] [Liu, N.H. et al. Scheduling Algorithms for Input-queued Switches with [Liu01] Virtual Output Queueing, in Proc. of ICC2001, Helsinki, Finland, June 2001., CD-ROM)] [Mat91] [Matsunaga, H. and Uematsu, H. A 1.5 Gb/s 8x8 Cross-Connect Switch Using a Time Reservation Algorithm, IEEE JSAC, Vol. 9, No. 8, Oct. 1991] [New88] [Newman, P. A fast packet switch for the integrated services backbone network, IEEE JSAC, Vol. 6, No. 6, Dec. 1988] [Nojima, S. et al. Integrated services packet network using bus matrix [Noj87] switch, IEEE JSAC, Vol. 5, No. 8, Oct. 1987, pp. 1284-1292.] [Non00] [Nong, G. and Hamdi, M.,"On the provision of quality-of-service guarantees for input queued switches", IEEE Com. Magazine, Vol. 38, No. 12, Dec. 2000, pp. 62-69.

98

81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94

[Non99] [Oki97] [Okt97] [Onv93] [Pat81] [Pat90] [Pat93] [PER92] [PET93] [PET94a] [PET94b] [PET94c] [PET95] [PET95b]

95 96 97

[PET96a] [PET96b] [PET97a]

[Nong, G. et al.,"Analysis of non-blocking ATM switches with Multiple Input Queues," IEEE/ACM Trans. Net., Vol.7, No. 1, Feb. 1999, pp. 6074. [Oki, E. and Yamanaka, N. Tandem-Crosspoint ATM Switch with Input and Output Buffers, in Proc. of IEEE Workshop ATM97, Lisboa, Portugal, 1997.] [Oktug, F.S. and Caglayan, M.U. Design and Performance of a Banyan Network Based Interconnection Structure for ATM Switch", IEEE JSAC, Vol. 15, No. 5, June 1997,pp. 807-816.] [ Onvural, R.O. Asynhronous Transfer Mode networks Performance Issues, Boston-London: Artech House, 1993.] [Patel J.H. Performance of processor-memory interconnections for multiprocessors, IEEE Trans on Computers, Vol. 30, No. 10, October 1981.] [Pattavina, A. A multiservice high-performance packet switch for broadband networks, IEEE Trans. Commun., Vol. 38, No. 9, Sept. 1990, pp. 1607-1615.] [Pattavina, A. Nonblocking Architectures for ATM Switching, IEEE Communic. Magazine, Vol. 31, No. 2, Feb. 1993.]. [Perunii, G. i Petrovi, Z. Samousmeravanje elija u ATM komutaciji primenjeno u B-ISDN u Zborniku radova XXXVI ETAN, Ni, 1992.] [ Petrovi, Z. irokopojasna mrea integrisanih slubi i postojee digitalne mree, (rad po pozivu) u Zborniku radova XI Simpozijum o novim tehnologijama u PTT, Saobraajni fakultet, Beograd , 1993.] [ Petrovi, Z. i Cvetinovi, M. Predlog i analiza podsistema za pristup multilinku baziran na korienju asocijativne memorije u Zborniku radova XXXVIII ETRAN, Ni, 1994.] [ Petrovi, Z., Cvetinovi, M. i Skuli, V. ATM komutator sa centralizovanim upravljanjemu Zborniku radova TELFOR94, Beograd, 1994.] [ Petrovi, Z. Neblokirajue arhitekture za ATM komutator , (rad po pozivu) u Zborniku radova XII nauno-struni simpozijum o novim tehnologijama u PTT, Saobraajni fakultet, 1994.] [ Petrovi, Z. i Jeremi, A. Jedno novo reenje komutatora sa samoprosleivanjem za B-ISDN, u Zborniku radova YU INFO, Brezovica, April 1995.] [ Petrovi, Z. i Aimovi-Raspopovi, V. Razvoj optikih pristupnih sistema za servise bazirane na ATM,( rad po pozivu) u Zborniku radova XIII Simpozijum o novim tehmologijama u PTT, Saobraajni fakultet, Beograd.1995.] [ Petrovi, Z., Aimovi, V. Josi, B. "Pretplatnike mree za pristup na ATM mree" u Zborniku radova YU INFO, Brezovica'96, Februar 1996.] [Petrovic, Z, Cvetinovic, M. and Skulic, V. Design of a New ATM switch Based on the Centralized Control, FACTA UNIVERSITATIS, Series Electronics and Energetics, Vol., 9, No. 2 (1996), pp. 207-215] [Petrovic, Z. et al. Performance of the New ATM Switch for B-ISDN, Telecommunication Systems 7 (1997), J.C. Baltzer AG, Science Publishers, pp.379-390.]

99

98

99 100

101 102 103 104 105 106 107 108 109

110 111 112

113 114

[PET97b] [ Petrovi, Z. i Bakmaz M. Prednosti ATM u odnosu na druge savremene telekomunikacione servise, (rad po pozivu) u Zborniku radova XV Simpozijum o novim tehnologijama u PT saobraaju, Saobraajni fakultet, Beograd, 1997.] [PET97c] [ Petrovi, Z. (rukovodilac strunog tima) "Eksperimentalna ATM mrea u Srbiji", u Projektu, Preduzee za telekomunikacije "Telekom Srbija", a.d. i ETF Beograd. 1997/98. godina.] [PET98] [ Petrovi, Z. et al. "Karakterisanje saobraaja pri projektovanju irokopojasnih telekomunikacionih mrea", (rad po pozivu) u Zborniku radova XVI Simpozijum o novim tehnologijama u PT saobraaju, Saobraajni fakultet, Beograd, 1998.] [PET99] [ Petrovi, Z. "Tehnologija irokopojasnog pristupa po bakarnim provodnicima", u Zborniku radovaTELFOR'99., Beograd, pp. 52-58, 1999.] [Radusinovi, I.: Magistarska teza] [Rad] [RAD00a] [Radusinovi, I., Pejanovi, M. i Petrovi, Z. "Paralelni ATM komutator sa biffurcated-baffer banyan komutacionim ravnima" u Zborniku radova ETRAN00] [RAD00b] [ Radusinovi, I., Pejanovi, M. i Petrovi, Z. "Performance Comparison of Buffer Banyan ATM Switches," in Proc. ICCS2000] [RAD01a] [Radusinovi, I., Pejanovi-urii, M. i Petrovi, Z. Paralelni ATM komutator sa dvostrukim buffer-banyan komutacionim elenmentima u Zborniku radova XLV ETRAN, Bukovika Banja, Jun 2001, pp. 63-66.] [RAD01b] [Radusinovi, I., Pejanovi, M. i Petrovi, Z. Performance Analysis of the Dual-Banyan ATM Switch, in Proc.ICC01] [RAD01c] [Radusinovic, I., Pejanovic, M. and Petrovic, Z. A Performance Comparison of Different Multi-input Queueing ATM Switches, in Proc. of TELSIKS01, Nis, 2001.] [RAD02a] [Radusinovi, I., Pejanovi, M. i Petrovi, Z. "A New Analytical Model for the Dual-banyan ATM Switch Throughput Calculation", Comm. Letters, 2002. accepted for publication] [RAD02b] [Radusinovi, I., Pejanovi, M. i Petrovi, Z. "An Efficient Model for Performance Analysis of the Dual Banyan Switch Under Uniform and Non-uniform Traffics", IEICE Trans. Commun. 2002, accepted for publication] [RAD96] [Radusinovi, I., Petrovi, Z. i Pejanovi-urii, M. Jedan predlog za sistematiuzaciju ATM komutacionih ureaja u Zborniku radova TELFOR96, Beograd,1996.] [RAD97a] [Radusinovi, I., Pejanovi, M. i Petrovi, Z. "Novi ATM bafer-banian komutator sa baferima na izlazima komutacionih elemenata" u Zborniku radova ETRAN97] [RAD97b] [Radusinovi, I, Pejanovi-Djurii, M. and Petrovi, Z. "Routing Algorithm in New Buffer Banyan with Internal Output Buffers", in Proc. 3rd Interantional Conf. on Telecom. in Modern Satellite, Cable and Broadcasting Services (TELSIKS'97), October 1997., Ni] [RAD98a] [Radusinovi, I., Pejanovi, M. i Petrovi, Z. "Perormance of Bifurcated Buffer Banyan ATM Switch", in Proc.TELFOR'98, Beograd, 1998.] [RAD98b] [Radusinovi, I, Pejanovi-Djurii, M. and Petrovi, Z. A Proposal on New ATM Switching, in Proc. of ICCT98, Beijing, China, 1998.]

100

115 [RAD99] [Radusinovi, I, Pejanovi-Djurii, M. and Petrovi, Z. Bifurcated buffering in internal buffer banyan ATM switch, in Proc.of ICATM99, Colmar, France, 1999.] 116 [RAD99a] [Radusinovi, I., Peajnovi, urii, M. i Petrovi, Z. "Krossbar ATM komutacioni ureaji sa "krospoint" baferovanjem" u Zborniku radova TELFOR'99, Beograd,1999, pp.121-124.] 117 [RAD99b] [Radusinovi, I, Pejanovi-Djurii, M. and Petrovi, Z. "Routing algorithm in Bifurcated buffer Banyan ATM Switch", in Proc.TELSIKS'99, October 1999, Ni, pp.540-543.] 118 [Rai93] [Raif O. Onvural, Asynhronous Transfer Mode Networks Performance Issues, Boston- London:Artech House, 1993.] 119 [Rao00] [Rao, K.R. and Bojkovi,Z.S. Packet Video Communications over ATM Networks, Prentice Hall PTR: Upper Saddle River, NJ, 2000.] 120 [Shi95] [Shigeki, H. et al. "High-performance ATM switching fabric implementation", in Pro. XV ISS,Berlin, April 1995, pp. 399-403.] 121 [Sho91] [Shobatake, Y. at all. A One-Chip Scalable 8*8 ATM Switchh LSI Employing Shared Buffer Architecture, IEEE JSAC, Vol. 9, No. 8, Oct. 1991.] 122 [SKU95] [Skuli, V., Petrovi, Z. i Cvetinovi, M. "Performanse novog reenja komutatora u ATM" u Zborniku radova TELFOR'95, Beograd, 1995] 123 [SKU97] [Skulic, V. and Petrovic, Z. Neural network controlled ATM switch different types of traffic, in Proc. of Telsiks97, Nis, Yugoslavia, 1997, pp. 807-810.] 124 [SKU97] [ Skuli, V. i Petrovi, Z. ATM komutator sa neuralnmom mreom kao kontroleromu Zborniku radova XLI ETRAN, Zlatibor, 1997.] 125 [SKU98] [Skulic, V. and Petrovic, Z. Performance of the neural network contrlled ATM switch, in Performance of Information and Communication Systems, Edted by Korner, U. and Nilsson, A.A., Published by Chapman & Hall, 1998.] 126 [Sku99] [Skuli, V.:Nova arhitektura komutatora u irokopojasnim digitalnim mreama integrisanih servisa. Magistarska teza, Beograd, Februar 1999. 127 [Sta92] [Stallings, W. ISDN and Broadband ISDN, London-New York: Maxwell Macmillan International Editions, 1992] 128 [Sta95] [Stallings, W. ISDN and Broadband ISDN with Frame Relay and ATM, London-New York: Prentice Hall International Editions, 1995] 129 [STO01] [Stojanovi, M. Petrovi, Z. and Zeljkovi, N."ATP: A novel adaptive threshold-based buffer management policy for ATM access nodes", in Proc. TELFOR 2001, Beograd, Nov. 2001, pp. 72-75] 130 [SUG97] [Sugaris, A., Petrovi, Z. i Divjak, T. ATM preko satelitskim mrea, u Zborniku radova V telekomunikacioni forum,TELFOR97, Beograd, 1997.] 131 [Suz89] [ Suzuki, H. et al. Output Buffer Switch Arhitecture for Asynchronous Transfer Mode. In ICC89, Boston, 1989.] 119 [EV97] [evo, T. i Petrovi, Z. Mrena interakcija ATM i frame relay protokola u Zborniku radova XLI ETRAN, Zlatibor, 1997.] 132 [Tac] [Tacheuchi, T. et al.Synhronous Composite Packet Switching for BISDN, IEEE Jornal on Selected Areas of Comunication, Vol. 5, 1987, pp.1365-1376] 133 [Tak90] [Takagi, H. Queuing Analysis of Polling Models An Update, in Stochactic Analysis of Computer and Communication Systems, H. Takagi (ed ) North Holland 1990 pp 267-318]
101

(ed.), North Holland, 1990, pp. 267-318] 134 [Tan01] 135 [The91] 136 [Tho97] 137 [Tob90] 138 [Tob91] 139 [Tra88] 140 [Tur88] 141 [Uea88] 142 [Uru91] 143 [Ven93] 144 [VOJ92] 145 [Wid92] 146 [Yam91] 147 [Yeh87] 148 [Yon95] 149 [Zar93] 150 [ZEL99] [Tani, T. Dinamika kontrola izlaznog bafera ATM komutatora, Magistarska teza, Beograd, 2001.] [Theimer, T.H. et al. Performance Analysis of Buffered Banyan Networks, IEEE Trans. of Comm., Vol. 39, No 2, Feb. 1991] [Thomas, G. "Bifurcated queueing for Throughput Enhancement in InputQueued Switch", IEEE Comm. Letters, Vol. 1, No. 2, March 1997] [Tobagi, A. Fast Packet Switch Architecture for B-ISDN, in Proc. of IEEE, Vol. 78, No. 1, Jan. 1990,pp. 133-167.] [Tobagi, F.A. et al. Architecture, performance, and Implementation of the Tandem Banyan Fast Packet Switch, IEEE JSAC, Vol. 9, No. 8,Oct. 1991, pp. 1173-1193.] [Tran-Gia, P., and T. Raith, Performance Analysis of Finite Capacity Polling Systems with Nonexhustive Service, Performance Evaluation, Vol. 9, 1988, pp. 1-16]. [Turner, J.S. Design of a broadcast packet switching network, IEEE Trans. on Commun., Vol.36, No. 6, June 1988.]. [Ueamtsu, H. and Watanabe, R Architecture of a Packet Switch Based on banyan Switching Network with Feedback Loops, IEEE JSAC, Vol. 6, No. 9, Dec. 1988, pp.1521-1527.] [Urushuidani, S. Rerouting Network A High-Performance Self-Routing Switch for B-ISDN, IEEE JSAC, Vol. 9, No. 8, Oct. 1991] [Venieris, I.S. and Stassinopoulos, G.I. "Broadband Communications & the Asynhronous Transfer Mode", in Lecture Notes for Postgraduate Course, National Technical University of Athens, October 1993]. [Vojinovi, R. i Petrovi, Z. Prenos elija kroz vorove sa konstantnim izlaznim protokom u B-ISDNu Zborniku radova XXXVI ETAN, Ni, 1992.] [Widjaja I., Leon-Garcia A.,Starburst a flexible output-buffered ATM switch with Nlog2N complexity, in Proc .ISS92, Yokohama, October 1992.] [Yamashita, H. et al. Performance modeling of a Shared Buffer ATM Switch Architecture, in ITC-13, Copenhagen, 1991.] [Yeh, S.Y. et al. The Knockout switch A simple, modular architecture for high-performance packet switching, IEEE JSAC, Vol. 5., No. 8,Oct. 1987, pp. 1274-1283.] [Yonug C.J. Banyan Multipath Self-Routing ATM Switches with Shared Buffer Type Switch Elements, IEEE Trans. On Com., Vol. 43, No. 11, November 1995.] [Zarour, R. and Mouftah, H.T. Bridged shuffle-exchange network: A high performance self-routing ATM switch, in Proc. ICC93, Geneva, Switzerland, June 1993, pp. 696-700] [Zeljkovi, N., Stojanovi, M. i Petrovi, Z. Simulaciona analiza kontrole saobraaja u meusobnom radu FR i ATM mrea u Zborniku radova TELFOR'99, Beograd, 1999, pp.121-124.]

102