INICIJATIVNI ODBOR

Predsednik KOCA POPOVIC lanovi : Vera ACEVA, Spasenija Cana BABOVI, Marko BELINIC, Anka 3ERUS, Petar BRAJOVIC, Savo BRKOVlC, Krste CRVENKOVSKI. Ugljea DANILO VIC. Peko DAPCEVlC, Milinko UROVIC, Vinko HAFNER, Fadii HODZA Vlado JANJIC, uro KLADARIN. Slavko KOMAR. Voja LEKOVIC, Cvijetin MIJATOVIC, Dragi MILENKOVIC, Kota NAD, Gojko NIKOLIS, Slobodan PENEZIC, Petar RELIC, Ivan RUKAVINA, Velimir STOJNIC, Lidija SENTJURC. Pal OTI, Borko TEMELKOVSKI, Janez VIPOTNIK

PIU

UESNICI

USTANAK NARODA
JUGOSLAVIJE
ZBORNIK
KNJIGA DRUGA

19 4 1

VOJNOIZDAVACKI ZAVOD JNA VOJNO DELO BEOGRAD 1 96 4.

REDAKCIJA Petar BRAJOVI, Milinko UROVI. Drago GIZDI. Svetozar KOSTIC. Voja LEKOVI, Joco MARJANOVIC, Dragi MILENKOVIC. Pero MORACA, Svetislav SAVKOVIC, Kemal SEJFULA. Janez VIPOTNIK Glavni urednik MILINKO UROVIC

USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE

1941.

DO ODLASKA IZ BEOGRADA

P osle kapitulacije kraljevine vratio sam se u Beograd. Rasporeen sam na partijski rad kao lan Mesnog komiteta KPJ u Beogradu. Prvih dana posle okupacije vladalo je neko udno, neobino zatije. Nemci su taktizirali. Nisu preduzimali neke drastinije mere protiv komunista. inilo se kao da je i beogradska policija zaboravila na nas. Bilo je jasno o emu se radilo. Partija je upozoravala na krajnju budnost. Udar i masovni napad na nas mogli su otpoeti svakoga asa. To zatije trajalo je do naih prvih akcija. U meuvremenu je Partija vrila intenzivne pripreme, pregrupisavala snage. Spremala se za odluujuu borbu na ivot i smrt. U gradu su stvarane manje vojne formacije i udarne grupe. Nabavljano je oruje, sakupljan sanitetski materijal, simpatizeri i prijatelji davali su novane priloge. Valja napomenuti da je odziv graana bio neobino velik. Bilo je ak i imunih ljudi koji su nam davali: revolvere, municiju i znatna novana sredstva. Odlukom Partije veliki broj kadrova iz beogradske organizacije upuen je u unutranjost za pripremanje ustanka. Nae prve akcije delovale su kao signal za uzbunu. Pokazalo se da je ponaanje okupatora i policije bilo sraunato da umanji nau budnost. To je bilo zatije pred veliku buru to se prolomila kao ve zakasneli odgovor na igru koju smo mi otvorili prvim akcijama. Gestapo i beogradska policija kidisali su svom snagom na komuniste. Nisu nas iznenadili. U borbu smo ulazili i dalje taktiki, postepeno na sve irem planu, po ve unapred utvrenim metodama.
9

U prvom naletu pao je relativno mali broj drugova. Ve 18. juna izjutra nai aktivisti su napali i noevima izboli nemakog oficira Juraja Kutnja. Kada je stigla policija, nala ga je onesveenog. Izvrioci napada bili su ve van domaaja Abvera, Gestapoa i specijalne policije. Sedmog jula zapucale su prve puke partizana u Beloj Crkvi. Iako je to bilo prilino daleko, njihov odjek stigao je jo istog dana u Beograd. Znalo se i ko je pucao i ko je pogoen. Poeo je ustanak. Poeo je obraun. Svak e svoje da okaje grehe, pravile su se ale. Spremanje za borbu se produavalo. Tih dana, van nae zemlje, besneo je rat. Nemci su sa svih strana prebacivali snage na istoni front i nadirali svom silom. Jedinice Crvene armije povlaile su se sve dublje prema istoku. Nije nam to bilo jasno i veoma nas je zabrinjavalo. Novo vreme i Obnova svakodnevno su objavljivali fantastine vesti sa istonog fronta. Radio-stanica je inila to isto. itajui novine i sluajui emisije dobijao se utisak da faistike jedinice nastupaju trijumfalno, tako rei bez otpora. Beogradska tampa i radio postali su ve nesnosni trubei o velikim nemakim pobedama. Svaki dan su objavljivali o zauzimanju novih sela i gradova, o osvajanju irokih podruja. Komunisti iz Beograda, kao i ostali komunisti nae zemlje, nisu verovali nemakim vestima. Nismo hteli. Bili smo svesni da u to ne smemo verovati. Ne verovati znailo je boriti se. Verovati znailo bi poloiti oruje, pomiriti se sa sudbinom.
BAKLJE NA ULICAMA

No, i pored toga to nismo verovali, nemaka hvalisanja su nas draila. Dosaivala su nam, jer smo oseali da su takve vesti poele demoraliui da deluju na neke nae dalje simpatizere i prijatelje. Postalo je jasno da vie nije dovoljno samo preporuivati graanima da ne itaju takvu tampu. Okupa torska vlast je ve zabranila svako sluanje radija, poto se plaila da ljudi nee sluati nemake zondere. Iako se tira beogradskih listova smanjivao, nametala se potreba direktne borbe protiv dezinformacija koje su sejali Novo vreme i Obnova.
10

Prvih dana jula Mesni komitet doneo je odluku da se prie organizovanom unitavanju beogradske okupatorske tampe. Sprovoenje tog zadatka preuzeo je Savez komunistike omladine Jugoslavije. Poelo se sa pripremama. Prvo se razgovaralo sa prodavcima novina. Veliki broj njih se odmah pridruio naoj akciji i prestao da rastura Novo vreme i Obnovu. Neki su i dalje prodavali, izgovarajui se da to moraju da ine, da se nalaze na spiskovima, da ih pozivaju i prisiljavaju. Ve 12. jula skojevci su kod Karaorevog parka presreli neke od njih, oteli im sve to su nosili i spalili. Bilo je jo nekoliko slinih akcija, posle kojih je i onaj deo prodavaa koji je nastavio sa rasturanjem prestao da izvikuje naslove prvih strana koji su govorili o nemakim pohodima, to to je nama najvie smetalo. Skojevci su, svaki na svom terenu, pratili ima li jo takvih prodavaa i koji su to to izvikuju naslove. Ponovo se prelo na razgovore i ubeivanja. Ako i to ne bi pomoglo, zapretilo bi se. Neki su od njih i premlaivani. Nae mere prema prodavcima nisu ostale bez uticaja. Oni su otada utke raznosili novine i davali ih samo onima koji bi sami zatraili. Tiho se gubila jutarnja i veernja vika prodavaa novina po beogradskim ulicama. Po kioscima su prodavci, mahom invalidi iz prolih ratova, prodavali mirno i nesmetano. Odsustvo galame inae glasnih i uurbanih uzvikivaa i njihov sve manji broj na alterima Novog vremena i Obnove morali su pasti u oi vlastima. Gestapo i Nedieva policija poeli su da preduzimaju mere. Pozivali su ih, pretili im i prisiljavali ih. Uzalud. Najvei broj listova rasturao se preko prodavaa po kioscima. Skojevci su organizovali direktan napad na njih. Za svaki kiosk odreena je grupa koja je imala zadatak da spali svaki broj Novog vremena i Obnove. Napravljen je poseban plan akcije za svaku prodavnicu. Akcione grupe je sainjavalo po pet-est omladinaca i omladinki. Dvoje od njih prili bi da kupe novine. Dok bi ih prodava posluivao, oni bi zgrabili celu gomilu i bacili je pored kioska. Drugi koji bi stajao pored njih polio bi novine
11

benzinom i zapalio. Ostali su po uglovima susednih ulica uvali strau i priticali u pomo, ukoliko bi se ukazala potreba. Svi su bili naoruani revolverima. Prva akcija je potpuno uspela. Tog nedeljnog prepodneva Beograd je ostao, tako rei, bez novina. Naa akcija ne samo to je iznenadila, nego je prosto zbunila i gestapovce i beogradsku policiju. Po zavretku zadatka omladinci su se razilazili kuama. Niko nije pao. Kasnije smo organizovali jo dve isto tako uspele akcije. Policija je poela preduzimati mere. Ve u treoj akciji pali su nam neki omladinci. Uskoro smo posle akcije primeivali kako se agenti beogradske policije unjaju pored prodavnica. Mi smo ih gotovo sve poznavali i znali smo zato su tu. Uporedo s tim, a i ranije, izvoen je itav niz drugih grupnih akcija. Na sve strane po Beogradu goreli su nemaki kamioni, paljene garae, ubijani agenti i nemaki oficiri, vrena iroka sabotaa u proizvodnji. Dobijao se utisak da se itav rodoljubivi Beograd digao u borbu. U toj kampanji, drugom polovinom jula, za nedelju dana upaljeno je na beogradskim ulicama 86 nemakih kamiona. Seam se jednog popodneva: Grobljanskom ulicom prolazio je nemaki kamion natovaren slamom. Pirkao je vetar. Neko od aktivista bacio je ibicu. Slama je buknula. Nemac je i dalje vozio. Ne znam zato nije stao. Sto je kamion bre jurio, to je vatra vie besnela. Kamion se pretvorio u pravu baklju. Prolaznici su zastajkivali i sa zadovoljstvom se smekali. Najzad Nemac je stao. Izaao je iz kola, izvadio pitolj i poeo da puca: levo, desno. Kamion je i dalje goreo, zapaljene bale, pothvaene reskim vetrom, padale su po kolovozu i trotoaru. Upalio se i asfalt. Poeo je da smrdi. Prolaznici su urili osvrui se s oseanjem gordosti.
SABOTA25 I DIVERZIJE NA SVE STRANE

Tih su dana nai aktivisti pronali glavni podzemni telefonski kabl koji je vezivao Beograd sa unutranjou i presekli ga. Nastala je trka. Unutranjost je bila odseena. Teko je bilo pronai mesto gde je diverzija izvrena. Tek posle nekoliko dana pronaen je aht na sektoru kod Crvenog krsta gde je izvrena akcija. U Masarikovoj ulici br. 3 bila je velika garaa Krajsler u kojoj su Nemci opravljali svoje luksuzne automobile. Odluka
12

0 unitavanju garaa u Beogradu zahvatila je i nju. U garai nismo imali partijsku eliju, ali je bilo skojevaca i simpatizera. Meu skojevcima je najvredniji i najhrabriji bio Adolf Nekvasil, egrt star 17 godina, rodom iz Daruvara. Jedan na drug koji je dobio zadatak da organizuje akciju dao mu je zapaljive pilule. Adolf je uzeo da sve ostalo sam organizuje. Dvadeset sedmog jula Adolf se sam zatvorio u garau i postavio pilule na upaljivu materiju. Poar je buknuo i zahvatio garau. Adolf je i dalje ostajao unutra. Stigla je policija i poela da lupa u vrata. Mladi nije hteo da otvori. Bojao se da ne ugase poar. Zandarmi i poarnici razvalili su vrata i upali u garau. Adolf je bio sakriven. Kad je poelo gaenje, on se izvukao na ulicu, ali su ga agenti uhvatili. Odveli su ga u logor na Banjici i 15. avgusta streljali. Tih dana upaljeno je i skladite nafte i benzina koje se nalazilo na Tamajdanu blizu crkve sv. Marka. Skladite je bilo prilino veliko. Tu je bilo na stotine naslaganih buradi punih nafte i benzina. Poar je za tren oka zahvatio skladite 1 ceo prostor. Gorela je i zemlja oko skladita natopljena naftom i benzinom. Prvo su se upalila burad koja su leala na zemlji. Poto su bila zatvorena poela su da eksplodiraju. Nastao je pakleni vatromet. Sruila se cela gomila. Bilo je buradi koja su se izvijala do 20 metara uvis i tad bi se raspukla, a ogromne zavese plamena su padale prema zemlji, dok su se druge dizale u oblake. Nemaki vojnici koji su bili tu i sluili kao osiguranje dohvatili su pukomitraljeze i rafalima tukli po buradima. Onda nismo mogli da shvatimo zato su to radili. Tek kasnije nam je to postalo jasno. Tih dana dolo je do eksplozije u Smederevu. Detonacije su trajale blizu dva sata. Tutnjava je bila strana. Tresao se Beograd. Ljudi zateeni na ulicama zgledali su se utke. Znali su ta je. Partizani. Na putu za Panevo izvrena je akcija na nemakog oficira Kurta Valdmana. Nai aktivisti izreetali su ga revolverskim zrnima, ali ga je njegova pratnja uspela da izvue i u nesvesnom stanju odnese u Panevo. Sabotae su vrene na sve strane. Privreda je na mahove bila paralisana. Vlada Ili, koji je ranije bio napravio ugovor s Nemcima o isporuci velikih koliina materijala za Hitlerovu armiju, otpoeo je sa proizvodnjom najboljih tofova. Radnici su brzo doznali za to i stupili u akciju. U odeljenje za apreturu su uneli neku kiselinu koja je strano razarala tkanine. Nekoliko dana po izlasku iz apreture tofovi su se jednostavno raspadali. Nastala je guva. Ekipe strunjaka dovedenih iz
13

Nemake nisu izlazile iz fabrike. Pretpostavljali su da je sabotaa izvoena u odeljenju za farbanje. Nastala su hapenja i ispitivanja. Tek kasnije, kada su ve bile upropaene hiljade i hiljade metara tofa, ustanovljeno je mesto sabotae, ali nikoga nisu mogli otkriti i uhapsiti. Osmog avgusta izbila je vatra ak i u kasarni Autokomande u Zveanskoj ulici. Poar je bio tako straan da je unitio celu zgradu uprkos intervenciji vatrogasaca i nemakih vojnika. Tek to je oganj oko kasarne legao, istoga dana buknuo je novi. I to u nemakoj koli Apvic komande. U Garaaninovoj ulici br. 47 nalazila se stolarska radionica Globus koja je proizvodila skupoceni nametaj iskljuivo za okupatora. Skojevci Krsta etkovi i Ivan Blai podmetnuli su eksploziv i upalili radionicu koja je do temelja izgorela sa ogromnom koliinom materijala i ve proizvedenog nametaja spremnog za transport u Nemaku. Ve sutradan, 9. avgusta, Beograd je osvanuo izlepljen antifaistikim plakatama koje su pozivale narod na borbu protiv okupatora i njegovih slugu, nedievaca. Tih dana je stigla vest da su nai drugovi, zatvoreni u kazamatu Mitrovice, provalili robijanicu i pobegli. Ta vest zaprepastila je beogradsku policiju. Sta se sve prialo povodom ovog bekstva nije lako opisati. Ocenjivali su, i to nisu krili, da e komunisti robijai, koji su pobegli iz Mitrovice, znaiti nov podstrek za borbu i akciju, da su oni najopasniji i najbeskompromisniji. U policiji je nastao lom. Sumnjalo se na sve i svakoga. Mi smo likovali. Tih dana sve nam je nekako ilo od ruke.
BILTEN

Kasnije, Centralni komitet i Vrhovni tab poeli su sa izdavanjem biltena. Bilten je tampan u Beogradu. Izlazio je redovno. Mi, komunisti, dobrjali smo ga redovno. Poto bismo proitali, davali smo ga simpatizerima. U svakom broju bilten je donosio nove, ohrabrujue vesti o akcijama partizana. Javljao je o formiranju novih odreda, o napadu na nemake kolone, o zaplenjivanju oruja i municije, o ustanku u Crnoj Gori, Bosni i Sloveniji, o borbama u Hrvatskoj, o stvaranju narodnooslobodilakih odbora, o aktivnosti tih odbora i pomoi koju pruaju partizanskim odredima itd. Bilten je javljao o akcijama u Vojvodini. Partizani su na prostranim ravnicama Vojvodine palili i unitavali itava podruja pod zrelim itom. Nita ne sme pasti u ruke okupatora to bi mu olakalo poloaj, javljao je bilten.
14

Smrt faizmu sloboda narodu! To je bila parola koju smo prvi put proitali u biltenu i kroz celu borbu je ponavljali, sve do pobedonosnog zavretka narodnooslobodilake borbe i revolucije. U jednom broju biltena objavljena je vest o osloboenju Krupnja i poetku stvaranja slobodnih teritorija. U sledeem broju pisalo je da je na osloboenoj teritoriji odrano savetovanje partizanskih komandanata i politikih rukovodilaca.
VESTI IZ KRUPNJA

PK KPJ za Srbiju odravao je vre veze sa partizanskim odredima na svom podruju. Kurir za vezu sa Posavskim partizanskim odredom bila je drugarica Tadi. Prvih dana septembra kada se vratila sa potom iz odreda, ona nam je sva uzbuena ispriala: Krajem avgusta i poetkom septembra nartizanski odred pripremao je napad na Krupanj. Ja sam stigla u tab 29. avgusta. Potu sam predala Vladi Zeeviu. Rekao mi je da ostanem do sutra u podne. U podne mi je opet rekao da priekam jo tu no. moda u imati ta da priam kad se vratim u Beograd. Ja sam ga zapitala da li se moda radi o napadu. Kakvom napadu? Mi svakog dana vrimo napade. Mislila sam o napadu na Krupanj. ekaj, pa e videti, drugarice! Moe odista biti i nekih napada. Ali o njima se ne govori pre vremena. Uvee 1. septembra nareen je pokret prema Krupnju. Cete su polazile sa svi strana. Ja sam se takoe kretala sa jednom etom. Tokom noi Krupanj je bio opsednut. Pred zoru, negde oko 3 asa, otpoeo je napad. Razvila se otra borba, koja je trajala sve do 4. septembra. U zoru tog dana Nemci su napustili varoicu, izvukli se i pokuali da pobegnu. Kad smo ulazili u grad, pucnji su dopirali sleva, s puta koji vodi prema Valjevu. U osloboenoj varoici partizani su ostali oprezni, oekivao se i napad iz vazduha. Izdato je nareenje da se iz grada izvue sve to bi moglo biti oteeno bombardovanjem. Vojska je povuena. Zadran je samo jedan vod za odravanje reda. Veina graana takoe je izbegla. Tokom prepodneva dva puta su nailazili nemaki avioni i zasipali Krupanj bombama. Mnoge su kue poruene, mnoge oteene. Izginuli su neki graani koji su ostali u gradu. Uvee su sakupljeni leevi i odneti u oblinju crkvu. Pored leeva izginulih graana doneta su tela i one etvorice partizana koji
15

su poginuli u borbi za Krupanj. U crkvi je bilo poredano 11 sanduka. Trebalo je odrati pomen izginulim. Pored partizana bilo je jo dosta naroda. Neke ene su kukale naglas. No. U crkvi, za oltarom, pojavio se partizan-svetenik Vlada Zeevi i poeo snanim glasom koji je odjekivao kroz no da ita upokojenije. Sve je bilo neobino, neoekivano: Jedanaest mrtvakih sanduka. Poasna desetina partizana. Mukla, nalegla no bez meseine. Ljudi koji apuu. Zene koje jecaju. Crkva to odjeku e. Partizan koji peva upokojenije. Kada je zavreno opelo, jedna ena, ijeg su mua toga dana ubili partizani kao nemakog ofera. prila je sveteniku i zamolila da i njega opoju. Svetenik partizan je odgovorio: Ja opajam tela svojih drugova, boraca i estitih graana. Tvoj mu je sluio Nemcima i u borbi protiv nas poginuo, neka ga oni i opoju. Nosi ga njima. Ja sam sve to sluala i gledala. Kako je sve u toj noi izgledalo daleko od svakodnevnog. Kako je sve bilo puno neme strave! Zar je takva revolucija? nastavljala sam da se pitam i tokom sutranjeg dana. Pop mi je nekako neobino izgledao; pitala sam se da li moe biti ovakav pop. Izgledao je udno u crkvi: ajkaa, koporan, pitolj, bombe, sve je to bilo na njemu, a pred njim otvoreno jevanelje. itao je. Pevao. Neobino je lepo pevao molitve. Glas mu je bio jak i prodoran. Tako sam, drugovi, doivela tu jednu no u revoluciji. I revoluciju u toj jednoj noi. Te noi 4. septembra u Krupnju su sahranili 11 partizana. U Beogradu se odmah saznalo za sve i prepriavalo kako su partizani oslobodili Krupanj i kako su ga Nemci napustili i pobegli. Uskoro se ulo i za nonu slubu u crkvi i za sve ostalo. Reakcija i etniki elementi tumaili su to kao svoju akciju, a Vladu Zeevia nazivali svojim ovekom. Meutim, nije trebalo dugo ekati pa da ti isti elementi ponu proklinjati Vladu Zeevia i nazivati ga najokorelijim zlikovcem i komunistom.
16

ODJECI

Akcije protiv saobraajne mree bile su svakodnevne. Bilten je nabrajao napade na eleznice, navodio mesta gde su dizane u vazduh itave kompozicije vagona punih okupatorske vojske. Posavski partizanski odred izvrio je napad na jedan parobrod koji je plovio Savom. Nemci i andarmi koji su se nalazili na brodu odmah su likvidirani. Na brodu su se nali i neki trgovci koji su nabavljali namirnice za Nemce. Njih je snala ista sudbina. Kad su prispeli u Beograd, putnici koji su bili na brodu nisu prestajali da priaju kako su se partizani korektno i vie nego korektno poneli prema njima i kako su samo tri trgovca, koja su ustala u zatitu Nemaca, bila prinuena da zajedno sa hitlerovcima napuste brod. Uskoro zatim usledila je akcija Radivoja Jovanovia Bradonje koji je sa svojim odredom napao na elezniku stanicu Laj kova. O tim i drugim akcijama brujalo je onih dana po Beogradu. Jedne veeri partizanski odredi zakucali su, tako rei, na vrata samoga grada. Izvrili su akciju na elezniku prugu ispod Avale, kod sela Beli Potok. Poruili su neke propuste i prekinuli saobraaj. To su bili Kosmajci. Beogradska reakcija bila je kao pokisla. Jedini izvori iz kojih su se Beograani tih dana mogli tano obavestiti kako o prilikama u zemlji tako i o stanju na frontovima bili su komunisti. Ljudi su s njima vrlo rado stupali u kontakt i kad god im se ukazivala prilika razgovarali traei obavetenja, nudei usluge. Ugled komunista naglo je rastao. Oni sve znaju! Njima se verovalo, vesti dobijene preko njih nairoko su prepriavane. Oni sve mogu! Mi nismo bili svemogui ni sveznajui. Vesti sa istonog fronta bile su teke. Spiker Radio-Beograda, promukao bariton, saoptavao je redovno vest. Rede se javljao i neki enski alt. Bariton je redovno zvuao nekako tuno, nevoljno. Dobij ao se utisak da taj ovek trpi, da je nesrean to mora i ove veeri da proita izvetaj nemake komande sa frontova. Glas spikera poklaoao se sa sadrinom vesti i upotpunjavao ono teko stanje koje je preivljavao Beograd. Mnogima, iako ga nisu poznavali, taj ovek nije bio antipatian. Neki su
2 U s t a n a k 1941.

17

govorili da ga poznaju, ili da su uli da je dobar ovek, a neki da je na simpatizer. On je radio svoj posao, izgleda, bez volje, moda nesrean to je prinuen da se njime bavi. Hteli smo da ga liimo tog posla. Spremala se akcija na radio-stanicu. Oekivali smo da njena postrojenja uskoro polete u vazduh. Meutim, do te akcije nije dolo. Osujetili su nas i spreili. Beogradska radio-stanica ostala nam je van domaaja. Neoteena.
TREBALO JE OBJASNITI

Ba tih dana kad je pao Kijev i kad su Nemci besomuno grabili napred, jedan lan naeg komiteta obratio se sekretaru: Molim te, drue, moe li mi ti neto vie rei o tome da li se zna kakav je ovo avo s Nemcima da tako brzo napreduju i osvajaju ogromne teritorije Sovjetskog Saveza? Sto je s Crvenom armijom? Ima li i trunke istine u onome to piu Novo vreme i Obnova? Seam se dobro, sekretar se zamislio i poeo da iznosi razloge koji su se njemu inili uverljivi i realni. Tekoe su velike! rekao je. Kominterna nije jo u mogunosti da se u ovim uslovima sastane. Treba ipak oekivati da e se uskoro sastati, pa kada ona prodiskutuje i izanalizira situaciju, preduzee se svuda pravilne mere i to e ujedno biti i kraj rata. Mi smo se pogledali i svi uglas graknuli: Dobro, ali zato se onda ta Kominterna ve ne sastane jednom! Tri meseca kako traje rat protiv Sovjetskog Saveza. Sloili smo se, ipak, da sve zavisi od skorog sastanka Kominterne. Verovali smo u to. Poginuli bismo za to svoje uverenje.
KAKO SMO STICALI SARADNIKE

Bilo je potrebno da, pored brzih, leteih vienja, izmena obavetenja, instrukcija i prenoenja direktiva u prolazu, odravamo ee i sastanke Mesnog komiteta. Uprkos velikom broju simpatizera i prijatelja koji su nam ustupali svoje stanove za sastanke, nije bilo lako organizovati redovne sastanke Komiteta. Bilo je ljudi koji su pristajali da nam daju svoje stanove, ali sa velikom zebnjom i strahom. Tako smo jednom prilikom zakazali sastanak na Vodovcu kod jednog simpatizera, stolarskog radnika. Ranije smo s njim utvrdili tano vreme i obavestili drugove kojim redom treba da ulaze, neprimetno, u razmaku jedan po jedan.
18

Stigli smo prvo nas dvojica pred tu malu kuu od sobe i kuhinje, sa batom i dvoritem. Dok smo prilazili, primetili smo naeg domaina kako nervozno eta ispred kue. Kad smo stupili u dvorite, on nam se pribliio. Drugovi, ne moe nita danas, ne smemo. Mi smo bez rei proli pored njega i uli u kuu da se ne bismo zadravali u dvoritu. Pravili smo se da nismo uli ni razumeli ono to nam je rekao. Uao je za nama i on. Bio je preneraen. Drugovi! Ja ne smem! Prekjue je bila blokada, pobijeno je toliko ljudi. Bojim se. Moe ko primetiti. U sobici se nalazio omanji sto. S jedne strane klupa, s druge dve stolice. Moj drug je seo na klupu. Izvadio je revolver, ostavio ga ispred sebe i rekao domainu. Uzmi tu stolicu i sedi! Domain je izvrio nareenje. Tresao se kao u groznici. Moj drug mu je objasnio da mi danas moramo odrati ovaj sastanak, i to ovde, i da ne smemo ljude zadravati na ulici i objanjavati im da se on, domain, uplaio, prepao i otkazao. Rekao je da e najbolje biti da oni, uprkos svemu, uu neprimetno kako je dogovoreno. I da je to jedini nain da se sve dobro svri. Dalje je rekao domainu da ostane sve vreme tu s nama, a bude li pokuao da izae da vie pucae se. Domain je posle ovog slegao ramenima. Pa dobro, ta bude s vama, neka bude i sa mnom. Drugovi su poeli pristizati. Kad smo se svi skupili, utvrdili smo dnevni red i poeli sastanak. Domain je sedeo i nemo gledao. Onda poe da se vrpolji dok najednom ne ree: Drugovi, ja nisam lan Partije. Hou to da vam kaem, da znate. Znamo mi odgovori mu moj drug i pogleda ostale. Ti ne mora da slua ta mi govorimo, sedi tu i budi miran kao to sam ti ve rekao. Posle dva sata sastanak je zavren. Drugovi su po utvrenom redu izlazili jedan po jedan. Ostali smo opet nas trojica. Vidi da se sve dobro svrilo. Znam, ali zamislite, drugovi, da se neto dogodilo. U redu sad. Ti nisi nita uo ni video. A ako misli da jesi, najbolje je da odmah sve zaboravi. Nemoj da se prevari pa da ma kome i ma kada o svemu tome ita kae, sve 2
19

dok traje ova borba, dok ne izvrimo revoluciju i ne osvojimo vlast. Znaj da bi to bila izdaja. Mi ti je ne bismo oprostili. Jesi li razumeo. Domain je kroz pla ponavljao: Drugovi, pogreio sam, izvinjavam se, vidim da sam pogreio. Sada mi je jasno da se ovaj sastanak morao odrati. Nemojte posumnjati. Ja i moja kua stojimo vam na raspoloenju kad god vam bude potrebno. Neu aliti nita. Ni sebe, ni kuu, ni porodicu. A to se tie one akcije oko paljenja garae na Novom groblju koju ste odluili da organizujete, eto, ja u primiti na sebe da to izvrim. Imam dva druga koji rade u garai. Moemo je unititi kad god to elite. Ti ne sme ii u takvu akciju. Ne sme da kompromituje ni sebe ni ovaj stan. On ie na pogodnom mestu. I zasad nam je potreban. Raunajte, drugovi, slobodno na mene. Pozdravili smo se i otili. Ipak, nekoliko dana kasnije, obratili smo se naem stolaru da bi nam organizovao izradu kundaka za puke. Prihvatio je zadatak bez pogovora. Ve sutradan nali smo koijaa koji je bio kandidat Partije. Dali smo mu pare da kupi pola metra drva, pa da ispod drva postavi 18 puaka sa polomljenim kundacima. Kasno po podne od vezena su drva s pukama i sve je istovareno u dvoritu stolareve radionice. Petnaest dana kasnije dao nam je puke sa novim kundacima. Na eleznikoj stanici u Beogradu u to vreme su se jo nalazila itava brda peadijskog oruja bive jugoslovenske vojske. Potpuno novim pukama Nemci su polomili samo k u n dake i spremili da ih kao staro gvoe transportuju u Rajh. Skojevci su otkrili to skladite i organizovali krau puaka. U jednoj akciji uestvovao je i na stolar. U trenutku kad je bilo sve utovareno i kad je trebalo da kola krenu pojavio se, na nesreu, jedan nemaki vojnik i naredio da se kola poteraju u policiju. Nije se imalo kud. Koija je morao postupiti po nareenju. Poli su prema izlazu teretne eleznike stanice, preko puta Karaoreve ulice. Na kapiji, kao uvek, guva. Puno kola. Puno ljudi. Koija je mirno vozio. Za kolima je iao stolar, a za njim Nemac sa uperenom pukom. U guvi, na samoj kapiji, stolar se munjevito okrenuo i snano udario Nemca pesnicom u vilicu. Puka je tandrknula. Vojnik je pao kao pokoen, koija je snano poterao napred. Dvojica nemakih vojnika koja su stajala pedesetak metara
20

ulevo, ispred magacina, pripucala su. Jedan je pogodio levog konja. Kola su stala. Stolar i koija su jurnuli meu prolaznike i izgubili se u masi. Posle tog incidenta vie se nije moglo prii brdu puaka na eleznikoj stanici.
OEKIVALI SMO VISE

Pored puaka, tamo na stanici su leale naslagane ogromne koliine svih vrsta municije. Partijska organizacija u Sava-mali odluila je da tu municiju uniti. Primio se da taj zadatak izvri Vladislav Nikoli. U to vreme je radio kao troarinski slubenik na stanici. Bio je jedini lan Partije meu troarincima. U uniformi, kretao se svuda slobodno. Okupatorski vojnici nisu sumnjali u ljude sa uniformama. Vlada je ovu okolnost umeo da iskoristi. Nabavio je dva kilograma eksploziva. Zapakovao ga i stavio u tanu. Pored eksploziva stavio je flau benzina. Sve je to trebalo postaviti na najveu gomilu municije. Problem je bio kako upaliti fitilj postavljen na eksploziv. Naeno je reenje. Jedan na drug, inenjer, ne seam mu se vie imena, ali znam da je radio u fabrici eera na Cukarici, pravio je neke kolaie koji su se sami palili i izazivali poar kada bi se ostavili na vazduhu. Tu zapaljivu masu smo uvali u epruvetama hermetiki zatvorenim. Vlada je tog jutra 24. jula otiao na slubu sa nahranjenom tanom. Dogovorili smo se da se vrati kui im postavi tanu. Nas dvojica smo ekali u njegovom stanu u Crnogorskoj ulici br. 2. ekali smo svakog asa da otpone eksplozija. Oekivali smo da e detonacija biti slina onoj u Smederevu. Uporno smo ekali. Eksplozija je kasnila. Stigao je Vlada. ta se desilo? upitali smo ga. Ne znam ta je sve sam uradio ta je trebalo. Stavio sam tanu na najveu gomilu i otiao. Ne znam zato nije eksplodirala. Idem da vidim. Vlada se izgubi. Mi smo ostali i dalje ekali. Prolo je oko 20 minuta. Tiina. Najednom je zagrmelo. Oekivali smo da e se eksplozija nastaviti, rairiti po celoj stanicj i zahvatiti svu municiju kao u Smederevu. Ali posle one prve eksplozije nastalo je neko lako puckaranje. Ono je trajalo izvesno vreme. Zatim tiina. Ekplozija vie nije bilo. Opet se pojavio Vlada. ta je, ovo se neto slabo uje!
21

 Ne znam ree oajno. Izgleda da sam ravo postavio, umesto na artiljerijsku municiju, stavio sam je na puanu. Ono puckaranje mora da je bilo od puanih metaka. Zavelo me je to je to bila najvea gomila. To se zbilo 24. jula. Sa tom akcijom se vie nije moglo pokuavati. Nemci su odmah blokirali ceo stanini prostor. Ni troarinci nisu mogli prii blie municiji.
I POSLEDNJA GAB AZA GORI

Na sve strane, po elom Beogradu, tekao je proces neprekidnih akcija. Ubijani su nemaki oficiri i agenti, paljeni kamioni i druga vozila, kidane telefonske veze i instalacije, paljene garae i druga slagalita ratnog materijala, rasturani antifaistiki leci, pisane parole po zidovima kua. Akcije su bile uzele velikog maha, u njima su uestvovale hiljade naih aktivista. Nemce i beogradsku policiju inili su smenim i nemonim naroito one mnogobrojne sitne akcije, tako rei na svakom koraku, koje su ponekad izvodile i beogradski maliani, deca osnovne kole, poneti primerom svoje starije brae. Teko je sada nai odgovarajue rei, izraziti ono nevieno oduevljenje sa kojim je omladina ila u akcije. Svi su hteli da se bore, da doprinesu borbi. Bilo je akcija koje su izvoene bez naeg znanja. Nai aktivisti bili su snabdeveni samo zapaljivim pilulama koje su davali omladincima, upuujui ih kako da ih upotrebe. Deca su ih ponekad dobij ala, na ovaj ili onaj nain, od skojevaca i vesto ih postavljala tamo gde je trebalo izazvati poar. Najee su paljeni kamioni. Stavljali su pilule na gume nemakih vozila parkiranih u dugim kolonama po beogradskim ulicama. Tek to bi ih u prolazu postavili, one bi se uarile i arile u gume. Deca bi brzo zamakla za ugao prve ulice i ozarena gledala kako bi planuo kamion. Grupe nemakih vojnika pokuavale su da izguraju kamione iz kolone kako se poar ne bi preneo i' na ostala vozila. Nae akcije su naizmenino tekle gotovo svaki dan. Borba, se sve vie razgorevala. Akcija na garae bila je pri kraju. Izgorele su gotovo sve i u njima ko zna koliko stotina nemakih automobila i drugog materijala. Hitlerovci su otad mogli samo delimino i sporo da vre popravke svojih vozila, i to jedino zahvaljujui pokretnim garaama koje su vukli sa sobom.
22

Ostala je jedna jo nelikvidirana garaa. Vodili smo je u evidenciji. To je bila garaa Ford u Grobljanskoj ulici. Doneta je odluka da se i ona uniti. Gradski komitet je insistirao da se uniti ta garaa jer je bila prepuna vozila. Zadatak je dobila partijska organizacija koja je delovala na podruju Novog groblja. Naao sam sekretara te organizacije Diklia, metalskog radnika, i upoznao ga sa direktivom koju je radosno primio obeavi da e je odmah ostvariti. Vreme je teklo, prolazio je dan za danom, a garaa je radila. Ponovo sam se sastao sa Dikliem. On mi je rekao da su Nemci preduzeli sve mere i utrostruili obezbedenje, jer im je stalo da sauvaju bar tu garau. Razgovarao je, kae, sa drugovima koji rade tamo, oni su mu rekli da je kontrola Nema ca takva da je zasad teko ita preduzeti. Produili smo rok. Ponovo smo se nali. Rekao mi je da su u meuvremenu nekoliko puta pokuavali, da su ti pokuaji ostali neotkriveni, ali i bez rezultata. Gradski komitet je odluio da na licu mesta izvidi situaciju. Reeno mi je da Pokrajinski komitet trai neodlono unitenje ove garae. Ponovo sam se naao sa Dikliem. Dogovorili smo se da predvee odemo u garau. Tamo e nas ekati dva druga i s njima emo zajedno pogledati i videti ta se sve moe uiniti. Jo se nije bilo smrklo kad smo stigli. Dva druga s kojima je bio ugovoren sastanak zavravala su opravku nekog nemakog vozila za koje je reeno da mora biti osposobljeno do sutra. Jedan od njih nas je saekao pred garaom i brzo uveo unutra. Nemci te noi nisu dolazili u garau. Verovali su u efikasnost svog policijskog asa. Danju su kontrolisali ko tu dolazi i ta se sve radi u garai. Garaa je bila krcata vozilima. Bilo ih je preko stotine. Proli smo kraj njih i izali u dnu na vrata koja su vodila levo u dvorite. Tamo je, pored zgrade, leala, postavljena na dva betonska praga, velika vagonska cisterna puna benzina. Svuda okolo, u preniku od dvadesetak metara, bio je rasut sitan, zamaen, goli pesak, natopljen naftom i benzinom. Tu je sve intenzivno mirisalo na naftu. Okolo su se haotino dizala brda gvourije i drugog materijala. Ova garaa je inila velike usluge Nemcima, zato je morala biti unitena. Vratili smo se u halu i prodiskutovali o detaljima akcije. Uinilo nam se da e biti najsigurnije ako se usmerimo prema cisterni s benzinom. Cisterna se mogla otvarati. To je bilo dovoljno da napravimo plan.
23

Reenje je bilo vrlo jednostavno i odmah smo se svi sloili: uzeti kanap od dva do tri metra, jedan kraj e se gurnuti i zamoiti u cisternu, a drugi postaviti u pesak, zatim treba zapaliti sveicu i zabosti u pesak. Kada sveica dogori do masnog peska, sve e planuti i poar e se preko kanapa preneti u cisternu. Da bi stvar bila sigurnija, dogovorili smo se da se svea stavi pod neku uplju konzervu kako se ne bi sa strane primetio plamen. Smatrali smo da je time sve bitno predvieno i da se u toku narednih dana moe prei na izvrenje akcije. Pozdravili smo se i otili. Drugovi su nas na rastanku uveravali da e uskoro garau pretvoriti u krematorijum. Poto je blizu groblje! Smejali su se. Usput, vraajui se, razgovarali smo Dikli i ja o tome kako ovi mladii deluju nekako uverljivo i sloili smo se da nam garaa nee izmai. Ovo su skojevci govorio je Dikli i teta je to se odmah nismo na njih orijentisali. Imamo tu i nekih lanova Partije, ali ja sam prvo govorio s jednim starijim drugom, a on je, eto, petljao, nije smeo da se poveri ljudima, a sam nije mogao da uini ta je trebalo. Da je rekao ovoj dvojici, oni bi garau, kakvi su, zapalili i usred dana. Treba obavestiti Mesni komitet da e akcija biti brzo izvedena i da e zadatak ovih dana biti izvren zavrio je Dikli. Rastali smo se. Ja sam morao te veeri da se vidim sa Mrom. Naao sam ga i ispriao mu odakle dolazim. Dobro je, ukoliko nisi sve upropastio dodao je on ozbiljno. Zar nisi mogao pretpostaviti da gestapovci paze na garau. Mislim da e sve biti u redu! To emo io videti. Ako je ita primeeno, noas e pohvatati onu dvojicu skojevaca. Ali produi on ta da sad saoptim Pokrajinskom komitetu? Oni se ve ale na nau sporost. Mislim da se moe sa sigurnou oekivati akcija narednih tri-etiri dana, razume se, ukoliko se noas nita ne desi skojevcima. On se morao videti sa Canom, pa ode prema Kalenia pijaci. Vraao sam se sam i razmiljao, je li mogue ono to Mra kae? Ako bi ih pohvatali, siguran sam da bi ih streljali. Nisam mogao da se oslobodim te misli. Da li smo veeras upropastili celu akciju? Jo ranije sam dobio, zadatak da sutradan prisustvujem partijskom sastanku jedne elije u Kosmajskoj ulici. Proveo sam no mislei na garau i skojevce.
24

Izjutra sam pravo otiao kod jednog trgovca na Savi, ini mi se da se zvao Delebdi. Bio mi je ranije obeao neki vei prilog. Zadrao sam se due u razgovoru s njim. U zasebnoj sobi pored duana zajedno smo dorukovali. Zatim mi je dao 65 hiljada dinara i obeao da e jo sakupiti od nekih trgovaca. Tokom dana se nita znaajno nije desilo. Predvee sam otiao na sastanak u Kosmajsku ulicu, a posle kui, nedaleko od savskog mosta u Crnogorskoj ulici. Drugarica, na simpatizer, kod koje sam stanovao, odlazila je rano na pijacu da bi to kupila. Najee s^ vraala bez iega. Pijace su bile potpuno prazne. Nita se nije moglo kupiti. Niti su seljaci dolazili u grad, niti se prodavalo po piljarnicama. Svakodnevno su kolone graana, mahom ene i deca, odlazile sa korpama i dakovima u sela da bi to kupili za hranu. Seljaci nisu hteli da prodaju za novac. Znalo se da nemake pare ne vrede nita, da su obian papir koji oni po volji tampaju. Govorilo se kako Nemci u kamionima nose maine i na ulicama tampaju pare. I tog jutra, tek to je s praznom kotari com ula u nau sobu, ena je poela da pria ta je ula na pijaci. Govorila je da ceo Beograd pria kako je noas upaljena neka garaa kod Novog groblja, da su izgorele hiljade nemakih kamiona, vagoni nafte i benzina, da su Nemci blokirali itav kraj i poinili strane zloine; priaju, veli ona, da su bacali decu sa treeg sprata kroz prozore i niz stepenice. To je bilo 16. jula. Te noi Nemci su napravili prvu totalnu blokadu itavog jednog kraja, upadali u stanove, detaljno pretraivali, odvodili sumnjive i vrili masovnu odmazdu, ovog puta ne samo nad Jevrejima i taocima, nego nad celokupnim stanovnitvom. Oko podne, ni Dikli ni ja nismo mogli izdrati, a da u prolazu Grobljanskom ulicom ne pogledamo kako izgleda garaa. Tamo gde je jue bila garaa, trali su samo opaljeni zidovi i veliki broj olupina nemakih vozila. Cisterna je zjapila rascepljena i razneta eksplozijom. Posle ove akcije Nemci su pomerili poetak policijskog asa od 8 na 7. Bio je jul. Sunce je jo uveliko grejalo, a beogradske ulice bile su ve prazne, bez ljudi. Moglo se videti kako nemaki vojnici u grupicama po tri-etiri idu ulicom i pucaju iz majsera. Retko se tih dana mogao videti usamljeni nemaki vojnik ili oficir. Nai aktivisti su uporno vrebali takve i redovno ih likvidirali.
25

PRVI LOGOR

lanovi Partije su bili manje-vie naoruani, nosili, su pitolje da bi u sluaju hapenja na ulici ili ma gde mogli da se brane. Seam se jednog popodneva na Terazijama. Ispred kafane Atina ila su naa dva druga. Jedan je nosio pitolj u depu od pantalona. Drei prst na okidau verovatno ga je nehotice povukao. Pitolj je iznenada opalio. Zrno je udarilo u asfalt, odbilo se, zvrknulo i nekuda nestalo. Njegov drug, snaavi se odmah, poeo je da vie i pokazuje rukom na prozore drugog sprata iznad kafane. Odmah su se stvorila dva andarma. Jedan je utrao u zgradu. Drugi je rasterivao ljude, mada nikom od prolaznika nije padalo ni na kraj pameti da se tu zadrava. Dvojica aktivista su nestala meu prolaznicima. Jedan je spretno zaklanjao rupu i izgoretinu na pantalonama. Nae akcije su naizmenino tekle, gotovo svaki dan. Nemake odmazde, streljanja pojedinaca i itavih grupa, nisu nas zastraivale. Obrnuto, izazivale su otpor i gnev. Borba se sve vie razgarala. Gestapo i beogradska policija odluili su da organizuju koncentracioni logor. Smestili su ga na Banjicu. Raunali su da e masovnim interniranjima spreiti dalje akcije. Hiljade naih ljudi uskoro su odvedene u taj logor. Mnogi su mueni. Mnogi streljani. Za prvog upravnika logora postavljen je zloglasni agent beogradske policije Vujkovi. Tek to je preuzeo novu dunost, jedna grupa naih aktivista saekala ga je na ulici kod Topovskih upa i teko ranila u glavu. Razgovarali smo sa drugovima koji su uestvovali u napadu na Vujkovia i pitali kako im je umakao i kako ga nisu dotukli. Mladi koji je pucao rekao nam je da je sigurno mogao tog gada dokusuriti, ali se bojao da ne pogodi nekog od one dvojice koja su se nalazila pored njega. Nikakva teta! To su njegovi pomonici. Gadovi i izdajnici kao i on! Mladiu su zaigrale viline kosti. Bilo mi je ao, mislio sam obini ljudi; nisam znao. Bili smo jo u poneem naivni i sentimentalni. Na Karaburmi je ivela jedna Nemica koja je od prvih dana okupacije bila u slubi Gestapoa. Potkazivala je nae drugove i drugarice koji su radili u fabrici Vlade Ilia. Nemci su ih hvatali i odvodili u logor. Rejonski komitet doneo je odluku da se ta ena likvidira. Zadatak je preuzeo jedan srednjokolac. ijeg imena ne mogu da se setim. Nosio je naoare. Nao26

ruali smo ga pitoljem dobijenim od jednog veletrgovca sa Save koji se, ini mi se, zvao Zdravkovi. Omladinac je saekao tu enu na pijaci. Bila je nedelja i puno sveta. Bilo je, dabome, gestapovaca i domaih agenata. Ugledavi potkazivaicu, priao joj je mirno i svu je izreetao. Zatim se okrenuo i probio kroz masu koja se sklanjala pravei mu prolaz. Policija je bila nemona.
IZBAVLJENJE DRUGA MARKA

U akcijama izvoenim u Beogradu uzimali su neposredno uea i nai najvei rukovodioci, najodgovorniji ljudi Partije i pokreta. Tako je dolo i do hapenja druga Marka (Aleksandra Rankovia). Na sve nas je kao grom iz vedra neba delovala injenica da se policija doepala druga Marka. Reeno nam je da o ovome ne treba nigde van komiteta govoriti, jer bi tako Nemci mogli moda doznati koga su uhvatili. Beogradski komunisti koji su to znali preivljavali su hapenje druga Marka kao najvei udar. Kad bi smo se negde sastali, samo bi smo se nemo pogledali kao da se svako utke pitao zna li njegov drug za ono, za ono o emu nismo govorili jer nije trebalo da se govori, ali o emu nismo prestajali da mislimo s gorinom i bolom. Kakva su naa oseanja bila tada, ne mogu ni pokuati da opiem. Znam da je to bio najtei trenutak za nas komuniste koji smo tu stvar znali, i to ne samo tada nego kroz celu narodnooslobodilaku borbu. Seam se susreta s Canom Babovi. im mi se pribliila, zapitala me je: Jesi li uo? Okrenula je glavu na drugu stranu da sakrije oi pune suza. Pokrajinski komitet za Srbiju doneo je odluku da se drug Marko mora spasiti po svaku cenu. Sam Pokrajinski komitet je neposredno organizovao otmicu druga Marka. Cana je organizovala pripremu. U to vreme bio sam sekretar rejonskog komiteta za Karaburmu. Pitali su me kakvim orujem raspolaemo. Odgovorio sam da imamo, pored onih koje mi nosimo, jo nekoliko pitolja i dve puke. Te dve puke nalazile su se kod partijske elije Panevaki rit. Rezervne pitolje smo uvali na obali Dunava, kod Vilinih voda, gde je sada fabrika Duga. Tu je postojala neka radionica za preradu koe, iji je vlasnik bio jedan na
27

lan. Zvali smo ga Lala. Video sam ga u petoj ofanzivi, mislim da je iv. Nosilac je Spomenice. Ustupili smo dva pitolja drugovima koji su izvodili akciju. U osiguranju akcije uestvovao je jedan lan naeg komiteta. Bio je graevinski radnik. Akcija je dobro organizovana i sve se dobro svrilo. Drug Marko je osloboen. Tek to je spasen iz zatvorskog odeljenja bolnice, dok se jo nalazio u prvom sklonitu, drug Marko je uputio pismo Pokrajinskom komitetu u kome je traio da se jednom od odreda u Srbiji hitno poalje 45 hiljada dinara po kuriru koji treba da prenese i direktive koje su stajale u pismu. Seam se, to mi je pismo pokazala Cana: Na Leka! Bila je srena. Posle otmice druga Marka postalo je jasno i Gestapou i beogradskoj policiji da smo ih nadmudrili i da su ispustili iz ruku veoma znaajnu linost. Ali, bilo je kasno. U akciji za osloboenje druga Marka poginuo je jedan andarm. Videi da je omrznut od naroda, Nedi je uz pomo Nemaca hteo da iskoristi ovaj sluaj i da od nemakog sluge napravi narodnog muenika. Objavljen je dan nacionalne alosti za izgubljenim andarmom. Nareeno je isticanje crnih zastava, zatvaranje duana. Narod je od svega ovoga napravio novu poalicu.
I AGENTI SE KOLEBAJU

Petu kolonu je, i pored mera koje je preduzimala, obuzela neizvesnost. Uprkos nemakim uspesima i pobedama, prie o partizanima, koje su se neodoljivo irile, uteri vale su im strah u kosti. Vie su priali o partizanima oni nego mi. Nemci su poeli otvoreno da prigovaraju Nediu da je nemoan, neefikasan. Istovremeno su pribegavali novim i novim merama zastraivanja. Poela su da vre blokade svake noi. Obino su vrili blokadu oko dva sata po ponoi. Dok su agenti beogradske policije strano lupajui upadali u stanove, dotle su nemaki vojnici pucali, jurili kolima opustelim ulicama i dizali jezivu nonu larmu. Tih dana Beograd je bio pun ilegalaca. Deavalo se da nekog za tee policijski as daleko od stana. Tada se urio najbliem poznaniku, no kako je tokom noi moglo doi do blokade, trebalo je snabdeti se policijskim prijavama. Kako smo dolazili do prijava?
28

Tih dana se otpoeo kolebati i jedan broj policijskih agenata. Neki su nam ak i inili usluge. Jedan od njih je uspeo da nam donese ceo tos od nekoliko stotina policijskih prijava snabdevenih peatima Centralne prijavnice. Svaki od nas je imao jednu u depu i popunjavao je prema mestu gde bi se to vee zatekao. Jednog dana predvee prolazio sam Deanskom ulicom. Na uglu Nuieve stajao je policijski agent Torbica. Iao sam drugom stranom ulice i primetio sam ga tek kad sam mu se pribliio. Neoekivano, skinuo je eir. Dobro vee, gospodine. vrsto sam stegao pitolj u depu i zastao. Prilazio mi je. Gotov sam, pomislio sam. Moramo se obraunati, sevnu mi kroz glavu, jer sam znao da je Torbica pre rata bio zaduen da prati rad i aktivnost sindikata. Svima nam je tada dozlogrdio. Mrzeli smo ga kao skota. Meutim, jo mi se nije sasvim ni pribliio, a ve je otpoeo: Gospodine, pretpostavljam da se i ja nalazim na listi onih koje vi elite da likvidirate. Ja sam hteo da vam kaem i da vas zamolim da obavestite vae drugove da ja neu vie da ostanem u policiji. Meni je jasno da se ne radi vie o borbi protiv komunista. Re je o unitenju Srba. Ja sam Srbin iz Like, pa ne bih hteo vie da uestvujem u ovom stradanju moga naroda. Molim vas recite to vaim drugovima, a moete jo dok sam ovde raunati na mene, ukoliko vam budu potrebne neke usluge. Ja u, inae, otputovati kui. Gledao sam ga zaprepaeno. Rekao sam mu da nita ne brine. On mi je pruio ruku. Rukovali smo se i razili. Razmiljao sam: doli su dani kada i oni trae zatitu od nas. Posle rata su mi rekli da je Torbica otiao u partizane i da je poginuo. To nisam mogao proveriti. Sluaj Torbice nije bio usamljen. Bilo je i drugih agenata i andarma koji su nam se poeli pridruivati i initi razne usluge. Tako je lan naeg rejonskog komiteta za Karaburmu Mitra Mitrovi uspela da pridobije jednog andarma koji joj je i omoguio bekstvo iz zatvora.
BLOKADE I LEGITIMACIJE

Nemci su sve vie usavravali sistem zastraivanja. Neko vreme bili su uobiajili da u popodnevnim asovima, kad narod izlazi na ulicu, puste itave rojeve aviona koji su izvodili akrobacije nad gradom. tuke su jezivo zavijale obruavajui se direktno prema ulicama. Graani su ostajali nemi.
29

Nemci su blokiranje pojedinih rejona usvojili kao svoj' stalni metod. Za sluaj blokiranja moga stana napravio sam novu legitimaciju na ime Sime Taslaka iz Foe, inovnika Ministarstva za ishranu. Tako je jedne noi, nekako ubrzo posle akcije na nemake oficire kod Vukovog spomenika, blokada zahvatila i na stan u Crnogorskoj broj 2. Tamo smo se nalazili Vladislav i ja. Oko dva asa posle ponoi agenti su estoko zalupali i probudili nas. Rasanivi se u tren, ustao sam i otvorio vrata. Upala su trojica. Legitimacije, razdrao se jedan. Pokazali smo im legitimacije. Dok su gledali legitimacije, na ulici su odjeknuli pucnji. Najzad me jedan zapita: Jeste li vi bili kod nas? Ne razumem, gde kod vas? U policiji!? Nisam, nikad nisam bio u policiji. Ispreturali su stvari, prelistali neke knjige i otili. Ala smo im podvalili!, smejao se Vlada. Iz susedne kue izvukli su dvojicu, strpali u kola i odvukli sa sobom. Nismo znali ko su ti ljudi. Znali smo da nisu bili komunisti sa naeg terena. Posle smo utvrdili da su to bila dva Jevrejina iz Novog Sada. Sutradan su o elektrine stubove na Terazijama obesili pet naih drugova.
PERIVOJ

Kad je Gestapo usvojio blokiranje i detaljne pretrese kua kao sistem, uslovi za opstanak ilegalaca bili su znatno oteani. Trebalo je sauvati kadrove za kojima su intenzivno tragali i Gestapo i beogradska policija, a istovremeno obezbediti kontinuiran rad Partije u ustanku kojim je rukovodila. Spisak drugova za kojima je policija tragala po Beogradu bio je vrlo velik. Tih dana pao je u ruke policije Ratko Mitrovi Silja, slabo se drao i taj se spisak znatno proirio. Silja je provalio i mene. Drugovi su mi preporuili da naem neki stan na periferiji, blizu seoskog atara, kako bih se nou u sluaju blokade mogao lake izvui. Razume se, zbog potrebe ilegalnog boravka u Beogradu, nisam mogao uzeti stan na svoje ime. Pokuao sam da to reim preko Vladislava Nikolia kod koga sam do tada stanovao. Vlada je naao jednu kuicu na krajnjoj periferiji Beograda prema Mokrom Lugu. Ne znam kako se ta ulica zvala. Kua je bila mala: dva stania od sobe i kuhinje. Malo dvorite. Napred bunar. Odmah iza kue poinjale su njive kuku30

rua. Kuicu smo prozvali Perivoj. Prvo smo se uselili Vlada i ja. Zatim je doao Milo Matijevi Mra sa svojom drugaricom. Stan je zaista bio na pogodnom mestu, ba kakav smo eleli. Drugovi iz Pokrajinskog komiteta rekli su nam da ga treba dobro uvati: neka za nje^a zna to manji broj ljudi. I pored tog upozorenja, lista stanara se proirivala. Bilo je tu mnogo susreta, mnogo kratkih sastanaka. Prilike su zahtevale da se taj stan iroko koristi ne samo za sastanke i vienja, nego i za prenoite. inilo nam se jedno vreme da svi putevi vode u Perivoj. Koji put bi zanoilo i predanilo po sedam, osam pa i devet drugova. Jedne se veeri tako okupilo u Perivoju puno nas. Cana i Vukica uzele su da spreme veeru. Seam se, pravile su palainke. Smejali smo se i jeli. Mra se alio. Trebali smo pozvati i Vujkovia na veeru. U Perivoj su dolazili na prenoite ili svraali drugovi: Marko, Cana, Ivan Milutinovi i jo puno drugih. Budui da su u Perivoj dolazili i rukovodei drugovi, Mesni komitet je doneo odluku da se stan to manje i to obazrivije koristi. Napravljena je lista ko moe dolaziti u Perivoj koji je prestao da bude svratite. Vlada i ja smo ostali i dalje da stanujemo u njemu. Tako je to i ostalo do polovine septembra. Ja sam osmog septembra otputovao u Sandak. Uskoro zatim, moda samo desetak dana kasnije, jedna blokada zahvatila je i Perivoj. Upad policije u Perivoj usledilo je posle hapenja Luke unke. Luka se slabo drao pred policijom. Perivoj je provaljen. U stanu su bili Mra i Vladislav, Mrina drugarica i Mile Radosavljevi, lan Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Srbiju. Nastala je pucnjava. Mile je iskoio kroz prozor i umakao u no. Nemci su za njim pucali i sedam puta ga pogodili u kaput. Iako je kaput bio izreetan, jedinu ozbiljniju povredu dobio je ispod ramena na levoj ruci. Tu sam mu ranu video kasnije kada je doao u Uice. Ostale drugove gestapovci su pohvatali i posle strahovitih muenja u Glavnjai ubili. Perivoj je tako prestao da bude naa baza. O njemu je Novo vreme posle nairoko pisalo.
PSIHOLOKI RAT

Nemake jedinice prolazile su svakog dana beogradskim ulicama riui jednu istu i svakom dosadnu pesmu. Ko pomahnitali, tukli su cokulama o beogradske ulice. Mislili su da nas time uveravaju u svoju disciplinovanu snagu i nepobedivost.
31

Ogroman broj kua oteenih bombardovanjem bio je sklon padu. Nemci su bili prinueni da te kue miniraju da se ne bi same sruile. Ove poslove su bile prinuene da rade kolone Jevreja, koje su Nemci sprovodili ulicama na rad i s rada. Tako je po ceo dan pucalo. Beogradskim ulicama su odjekivale detonacije. esto je naa pucnjava na Nemce ili agente beogradske policije ostala zagluena snanim eksplozijama mina. Opta atmosfera zbog svega toga bila je neverovatno muna i napeto teka. Neto se vano mora desiti 18. avgusta uporno su ponavljali engleski radio i cela engleska tampa. Slom nemakog Rajha. Hitler mora propasti, zapamtite 18. avgust. Hiljade puta ponovljeno tvrenje da se neto mora desiti tog dana ostavilo je traga. Mnogi graani su poverovali. Poelo se javno govoriti da se neto mora desiti 18. avgusta. Te prie su bile neprijatne gestapovcima, pa dabome i nedievskoj policiji. Svako ko bi se zadravao na ulici i ma o emu razgovarao bio je progonjen. To nije bilo dovoljno. Hitlerovci su preli u kontranapad na planu psiholokog ratovanja. Nasuprot Englezima istakli su svoju parolu Viktorija. Uskoro je cela zemlja bila prekrivena parolama V Viktorija. U nadletvima, na plakatama, pored Hitlerovih slika, svuda je isticana parola V. Na dan 18. avgusta Nemci su snano bombardovali London i poveli estoku ofanzivu na svim frontovima. Tako je u nadmonim napadima Nemaca proao 18. avgust. Drugo se nita znaajno nije desilo. Kod onih koji su verovali u uda nastupila je izvesna malaksalost. Poklonici londonske izbeglike vlade ostali su bez aduta, gotovo praznih aka. Preostala im je jo jedino parola: ekati! Nemce ne treba za sada napadati.
HAJKA NA LJUDE

etnici su poeli otvoreno da se protive partizanskim akcijama i da ih ometaju gde god su to mogli. Nemci i Nedieva policija nastavili su sa svojim udovinim represalijama, ubijali su i palili na sve strane. Kao odmazdu za akcije Posavskog partizanskog odreda, spalili su selo Skelu i poubijali veliki broj graana. Preko tampe i ra32

dija stalno su ponavljali da e za svakog ubijenog Nemca ubiti 100 Srba. inili su to. Ubijali. Teko je Srbin biti! nastala je uzreica koja se nije zavravala tom konstatacijom. Dodavalo se obavezno: Ali i lepo!. Seam se kako je Beograd bio revoltiran toga dana kada su nai drugovi bili obeeni o elektrine stubove na Terazijama. Mrki, prolazili su ljudi. Demonstrirali su utanjem. Njihovi pogledi pokazivali su koliko preziru Nemce. Vozio sam se tramvajem od Terazija, Aleksadrovom ulicom prema Lipovom ladu. Niko u tramvaju ni re nije progovorio. Kondukter bi utke zastajao pored putnika i bez rei, mukom traio pare za karte. Dva andarma stajala su napred pored koniara. Kondukter je i pred nas stao i pogledom, kao po sporazumu, traio novac za karte. Jedan andarm se razdera: Jesi li mutav? Sto ne ite pare za karte? Kondukter dugim zauenim pogledom pree preko andarma i okrenu glavu na drugu stranu. Traim, traim, gospodine. Evo gospoa priprema novac. Svi smo prezrivo pogledali andarme. Na susednoj stanici oni su napustili tramvaj. Nae gnevne poglede koji su se ubadali u njih nisu mogli da podnesu. Tramvaj je krenuo. Zgadija prljava, ne mogu vie da ih vidim! gnevno je protestovala jedna starija ena. Svi smo se okrenuli prema njoj. Sreli su se pogledi ljudi koji se nisu poznavali, no koji su bili jedinstveni u mrnji i nadi. Ogromna veina Beograana podravala je komuniste i radovala se njihovim podvizima. Nemcima, Nediu i njegovoj policiji bilo je jasno da uticaj komunista raste iz dana u dan. im su toga postali svesni, zapoeli su politiku akciju, ne naputajui da mue, streljaju i teroriu. Njihova zamisao bila je da skupe to vei broj potpisa najuglednijih ljudi: politiara, drutvenih i javnih radnika, knjievnika, naunika i umetnika, da sa njihovim potpisima izdaju proklamaciju u kojoj bi osudili pokret otpora, akciju komunista. Poela je hajka na ljude. Tekao je proces sakupljanja potpisa. Kako Nediu, tako i Nemcima bilo je mnogo stalo do potpisa Koste Peanca. Izgleda i njemu do njihove blagonaklonosti. Tek, odmah je pristao da potpie antikomunistiki apel. Samim tim je postao i njihova zastava u toj akciji. Bio je ne mali broj i drugih vienih ljudi koji su glatko davali
3 U f t a n a k 1941.

33

potpise. O njima neu da govorim. Hou o onima koji su odbili da potpiu ovaj papir. Nema sumnje da su ljudi koji su onda, u onim uslovima i pod onakvim pritiskom, odbili da uestvuju u toj akciji i da se potpiu bili od velike moralne vrstine i vrednosti. Ministar prosvete u Nedievoj vladi bio je Joni. On je organizovao tu akciju, njome rukovodio, neposredno razgovarao s pojedincima primoravajui ih svim sredstvima da je podre. Pritisak koji je vren na Isidoru Sekuli bio je karakteristian. Poto je odbila da se odazove na prvi opti poziv, Joni joj je uputio posebno pismo, pa kada je i to odbila, pozvao je kod sebe u kabinet i poeo da je uverava kako je srpstvo u opasnosti, kako je narod neobaveten i zaveden, kako danas treba vie nego ikada pomoi narodu, da to i ona treba da uradi kao dobra Srpkinja . . . Isidora Sekuli je sve to odluno odbila i ostala pri svome. Najzad je Joni, otputajui Isidoru, rekao neka dobro razmisli, pa e je on za koji dan opet pozvati. U nedelju pre podne zazvonio je telefon u Isidorinom stanu. Podigla je slualicu. Ovde ministar prosvete Joni, molim gospou Sekuli. Gospoa Sekuli nije kod kue! odgovorila je Isidora. Ah, vi ste to, gospoo! Kako to niste kod kue kad vam prepoznajem glas? Gospodine Joniu, urazumite se, ja za vas nisam kod kue! odgovorila je Isidora i spustila slualicu. Joni je odreenog dana pozvao sve one koji su dotle odbijali da potpiu. Pozluitelj ministarstva raznosio je pozive po kuama i davao ih uzimajui potvrdu o prijemu. Odreenog dana, uz najuglednije ljude koji su ve dali svoj potpis za apel, nali su se u Jonievom kabinetu i oni tvrdoglavi koji to nisu hteli da uine. Zao mi je to u se ogreiti o sve one koji nisu dali svoje potpise, jer ne raspolaem njihovim imenima, ali zna se da se tamo kod Jonia nije toga dana nalazio, pored Isidore Sekuli, ni knjievnik Ivo Andri. Profesor Beogradskog univerziteta Milo uri bio je doao. Prisutne su prozivali. Ulazili su kod ministra. On je traio potpise. To je bio ritual. Pre nego to e biti prozvan da doe ministru jedan muziar, zabrinut za urievu sudbinu u sluaju da ostane kod svoga i ne potpie apel, nagovarao ga je da se ne ali glavom, gde moe ut sa rogatim itd.
34

 Na taj va detinjasti i tvrdoglav nain nee se izii na kraj sa velikom nemakom silom. Profesor uri je uporno odbijao. Prozvan, muziar je uao i potpisao, pa kada je iziao, ponovo se obratio Duriu: Kolega, ja vas ponovo molim, nemojte srljati u propast, oni vam nelojalnost nee oprostiti. Ta upornost moe da vas stane ivota. Urazumite se, ugledajte se na mene. Ja sam potpisao. Profesor Milo uri hladno je odmerio svog sabesednika i rekao: Gospodine vi ste potpisali, u redu. Lako je vama potpisivati, vi ste celog ivota uili decu da sviraju u diple, a ja sam ih uio moralu i drutvenoj etici. Zato ja neu i ne mogu da potpiem. Molim vas da me razumete. Poetkom septembra pojavila se nemako-nedievska proklamacija sa potpisima mnogih, ali bez imena i prezimena Isidore Sekuli, Ive Andria, Miloa uria i mnogih drugih. Apel je pretio, osuivao i anatemisao narodnooslobodilaki pokret, kao najveu opasnost za srpstvo. No, ni ta proklamacija, kao ni mnoge druge, nije imala nikakvog dejstva na pokret i ljude privrene slobodi. Traili su i od patrijarha srpske pravoslavne crkve Gavrila Doia da i on potpie apel. Tih dana, kada su traili da potpie apel, patrijarh se nalazio kao zatoenik u manastiru Rakovici. Nemci su mu obeavali da e ga osloboditi ako potpie. Na poziv da potpie proklamaciju patrijarh je odgovorio: Sunji ne potpisuju. To je bio dovoljan razlog da ga kao zatoenika ostave dve godine u manastiru Rakovici. Kada se pokret razvio i kada su partizanski odredi krstarei po Srbiji dolazili do periferije Beograda, Nemcima se uinilo nesigurnim mesto u Rakovici, pa su patrijarha premestili u manastir Vojlovicu kod Paneva. Sredinom 1944. godine kada je i to mesto bilo ugroeno, oni su ga internirali u Nemaku, u koncentracioni logor Dahau, gde je ostao sve do kraja, rata i propasti Nemake.
ODLAZIM U SANDAK

U to vreme dobio sam zadatak od Pokrajinskog komiteta za Srbiju da obiem uiki Okruni komitet Partije u vezi sa nekim problemima koji su se tamo javili. Snabdeven legitimacijom inovnika Ministarstva za ishranu, otiao sam na elezniku stanicu. Na stanici su mi rekli da
3*

35

vozovi ne rade i da ve nedelju dana nije doao nijedan voz iz Uica. Sest dana uzastopce dolazio sam na stanicu i dobij ao isti odgovor. Sedmog dana stigao je konano voz iz Uica. Znai, pomislim, veeras se moe putovati. Tek to sam kupio kartu, pogled mi je pao na peron kojim je nailazio moj drug Moa Bokovi. Pokazao sam mu se i dao znak da bez zadravanja izie na ulicu, to je on i uinio. Zali smo u onu, obino praznu uliicu iza uredske zgrade. Priao sam Moi i zgrabio ga. Ljubili smo se. Nismo se videli od maja meseca. Moa je ostao u Sandaku, a mene su pozvali drugovi u Beograd. Sta je? Zato si doao? Kako si doao? Doao sam peice iz Radoinje do blizu Beograda. U Ugrinovcima sam tek mogao sesti u vagon. Sve su pruge potrgane irom Srbije, takorei nema vie vozova. I ono malo to ima nesigurno je. Ljudi izbegavaju da putuju eleznicom, jer esto leti u vazduh iako nema krila . .. Zato si doao? Doao sam za vezu. Usput mi je priao ta je sve uo i video idui peke iz Sandaka do Beograda. Srbija je cela u vatri borbe. U Sandaku je takoe poela borba. Bilo je lepih akcija. Narod je spreman da se bije. Jedan broj ljudi preao je u Srbiju i stupio u partizanske odrede. Oblasni komitet za Sandak nema nikakvu vezu. Zato smo se i dogovorili da ja doem ovamo kako bih se povezao sa Centralnim komitetom. Priao mi je dalje da su na prve njihove akcije ustae odgovorile stranim represalijama. Pohapena je masa ljudi, popaljena mnoga sela. Pod tim represalijama veliki broj ljudi koji je poao u borbu i uestvovao u akcijama vratio se kui. I drugi se vraaju. Sa Pokrajinskim komitetom za Crnu Goru celo leto takorei nema nikakve veze. Oblasni komitet za Sandak organizovao je 22. juna save to van je na kome su uestvovali i neki drugovi iz naeg sreza. Savetovanju je prisustvovao i jedan lan Pokrajinskog komiteta za Crnu Goru. Ceo dan se zasedalo i diskutovalo. Analizirajui optu svetsku situaciju, najvie se diskutovalo o mogunosti napada Nemake na Sovjetski Savez. Ocena Oblasnog komiteta bila je da Hitler nee smeti da napadne SSSR. Meutim, pred sam zavretak savetovanja dola je jedna ena koju je poslala naa organizacija iz Prijepolja i javila da su prole noi Nemci napali Sovjetski Savez.
36

Tada je odlueno da se pristupi organizovanju oruanog ustanka. Tako su poele akcije. Rekao sam ti kako su se razvijale i kakvo je stanje sada. Nama je potrebna hitna pomo. Cini mi se da je najpotrebnije stvoriti partijsko rukovodstvo za to podruje, jer toga nema. Ono rukovodstvo to ga mi tamo nazivamo Oblasni komitet nije, u stvari, Oblasni komitet. Pokrajinski komitet za Crnu Goru jednom odlukom je proglasio rukovodstvo bjelopoljske organizacije za Oblasni komitet KPJ za Sandak, ali taj se Oblasni komitet van Bijelog Polja i ue okoline ne osea. Osim onog savetovanja, druge aktivnosti sa njihove strane mi nismo kod nas osetili. Eto, zbog ega sam doao. Ne znam da li u se moi ovde povezati sa rukovodstvom. To nekako moram reiti. Inae, nemam kud da se vraam. Tamo me drugovi jedva ekaju. Iste veeri povezao sam u Perivoju Mou sa Ivanom Milutinoviem. Moa je referisao. Ivan se ljutio. Zato nije ostvarena vra veza sa Pokrajinskim komitetom za Crnu Goru? Ni mi ovde ve dugo nemamo vezu sa Crnom Gorom. Najzad se Ivan obratio meni: Gde ste se vas dvojica nali? Odakle se vi poznajete? Kada smo mu objasnili da smo odrasli zajedno i da smo iz istog sela, Ivan ree: Nismo znali da si ti iz Sandaka. Mi ba ovih dana traimo nekoga koga bismo poslali tamo. Sutra u 9 sati da se opet vidimo ovde, pa da se vas obojica pripremite da idete tamo. Tamo treba stvarati pokret. To je podruje koje moe biti veoma znaajno za razvitak borbe. i Sutradan smo se opet sastali. Ivan nam je davao detaljna uputstva. Videli smo da dosta dobro poznaje teren. On je naroito pridavao veliki znaaj naem stavu prema muslimanima. Govorio je o mogunim tekoama ukoliko bismo nepravilno postupali. Na tim podrujima gde postoji ta nacionalna meavina vie su nego povoljni uslovi za razvijanje etnikog i ustakog pokreta, zato morate biti veoma obazrivi i stvarati politiki vrlo iroku platformu pokreta. Naglasio nam da moramo shvatiti kao posebno vanu stvar da stalno drimo vrstu vezu sa Centralnim komitetom, da redovno aljemo izvetaje o razvitku pokreta i o akcijama, da prenesemo njegovu poruku Pokrajinskom komitetu za Crnu
37

Goru i da kaemo da Centralni komitet trai to hitnije uspostavljanje vrste veze, da Pokrajinski komitet odmah poalje detaljan izvetaj o stanju i prilikama u Crnoj Gori. Dao nam je 10 hiljada dinara i rekao da odmah otputujemo, koliko jo sutra, kako bismo to pre bili tamo. Na rastanku je meni rekao: Pazite uvajte ljude, mnogo smo kadrova izgubili u prvim borbama, a bez kadrova se ne moe organizovati i uspeno voditi borba. Mi te aljemo kao delegata Vrhovnog taba. Zadaci su zamani, odgovornost velika. Ti e jedno vreme tamo iveti ilegalno. Kada bude dovoljno ojaao pokret, videe, prestae potreba za ilegalstvom, ali mora shvatiti da mi tebe aljemo da pomogne organizaciju ustanka, a ne da pogine. Zato mora shvatiti da sve zadatke koji ti se postavljaju mora izvriti i pametno uraditi. Ne sme poginuti. Ovlaen sam da ti kaem da e te Partija mrtvog iskljuiti iz svog lanstva ako pogine. A to je najvea kazna za jednog komunistu, ti to zna.
Voja LEKOVIC

2 U P 0 P I V S K I PARTIZANSKI BATALJON U USTANKU 1941.

OKUPACIJA 2 UPE PIVE

P red ustanak 1941. godine na teritoriji Pive nije bilo partijske organizacije, ali su ljudi znali za Partiju, cijenili su je i u ustanku se odazvali njenom pozivu1. Poslije kapitulacije bive vojske u Pivi za izvjesno vrijeme nije bilo okupatorskih trupa. Mogli su se vidjeti samo bivi vojnici koji su se vraali iz raznih jedinica sa fronta. Nosili su puke, a ponekad i poneto stvari do kojih je mogao doi u razbijenim magacinima prilikom naputanja svoje ratne jedinice. I mnogi seljaci su nabavili puke, bilo da su ih nali ili kupili za hranu ili novac. Biva vlast po selima je jo uvijek funkcionisala Zandarmi, finansi i optinari ostali su na svojim mjestima i ekali novog gospodara. Kad su krajem aprila Italijani okupirali Pivu i uspostavili svoju vlast, ostavili su na svojim mjestima one koji su dotada
1 Prije drugog svetskog rata u upi Pivi (Pivska upa) su bile tri optine: Stabna, Goransko i Miljkovac (a ponekad je cijela teritorija obrazovala samo jednu optinu sa sjeditem na Goransku). Sve tri optine prostirale su se izmeu Vojnika, lijeve obale Komarnice i Pive, Maglica, Lebrnika i Golije. Bile su administrativno vezane za sresko mjesto avnik, a vie su gravitirale sjeditima graninih srezova: Nikiu, Gacku i Foi. Od jula 1941. godine do januara 1942. upa Piva je inila vojnoadministrativnu cjelinu. U vojnom pogledu imala je jedan partizanski bataljon od 6 eta, a u administrativnom jednu optinu. Bataljon je bio neposredno potinjen Durmitorskom narodnooslobodilakom odredu, a optinski narodnooslobodilaki odbor Sreskom narodnooslobodilakom odboru. Ona je i u partijsko-politikom smislu inila jednu cjelinu, jer je Optinski komitet KPJ bio posredno vezan za Mjesni, odnosno Sreski komitet Partije preko RK KPJ za Pivu. Sa teritorije upe Pive u toku NOR-a poginulo je oko 200 boraca, a bilo je preko 1000 rtava faizma.

39

uvali red i poredak za bivi reim. Radi kontrole teritorije utaborili su se na Goranskom i u Breznama. U prvo vrijeme inili su se bezazleni, ak i dobronamjerni. Odmah su obnarodovali da u Savniku daju po 8 kg ita na lana onih porodica koje ga nemaju, a takvih nije bilo malo. Popis su vrili u optini preko kmetova. Prvi utisci seljaka, posebno onih koji su bili gladni, nijesu bili loi. Treba hljeba. Stari inovnici su se razmahali kao da se nije nita dogodilo. Oni koji su otili u rat vratili su se. Malo je ko ostao na bojnom polju. Stari ljudi su se pitali kakav li je to rat. Govorili su da to nee tako dugo ostati, dola je tua vojska, zato se naa vojska nije tukla kao u prvim ratovima, prodali su nas za pare itd. U takvoj situaciji stupili su u akciju komunisti i drugi naredni ljudi. Od KPJ dobili su direktivu za rad. Mjesni komiteti avnikog i nikikog sreza poeli su da ispoljavaju svoj uticaj na stanovnitvo Pive i da pomau komuniste koji su se poslije sloma bive vojske vratili u svoja rodna mjesta, te se borbeno raspoloenje brzo irilo. Poinju se drati razni omladinski i drugi sastanci. Na njima se razjanjava situacija i ukazuje na sramnu kapitulaciju bive jugoslovenske vojske i vlasti. Skree se panja na zbrinjavanje izbjeglica koje su ostale bez hljeba. Ukazuje se na borbu protiv pijuna, govori se o sakupljanju oruja itd. Sve to narod shvata i vrlo rado prima. Od komunista prvi je na ovu teritoriju doao Veljko Mianovi2, student druge godine na Pravnom fakultetu. Poslije povratka u Pivu Veljko se povezao sa Radojem Dakiem
2 Njegova borbenost i revolucionarnost poznata je i iz gimnazije u Pljevljima i drugim mjestima. Potie iz vrlo siromane porodice sa Goranska. Njegov otac Boo sluio je kod Muja Soice, a njegova mala skromna majka Miluka podizala je i odgajala Veljka i Olgu. Nalazei se neposredno uz domainstvo koje je imalo svega u izobilju, Veljko je kao dijete gledao rasko drugih i siromatinu svoga oca uporeivao sa bogatstvom onih kod kojih je njegov otac sluio. Nije to ostalo bez odraza na njega. Zbog toga je jo u mladim danima stupio na pozornicu revolucionarnog pokreta, u borbu za radnika prava, zbog ega je kao organizacioni sekretar Sreskog komiteta u ilegalstvu 1942. godine i svoj ivot poloio. Ubili su ga domai etnici usred Pive. Opkoljen u peini, nije se htio predati. Izdali su i njega i Milana Mianovia, predratnog lana KPJ, seljaka roenog na Goransku koji je prije rata ivio na Kosmetu. Milan je prvi na vratima peine pao od etnikih kuruma, o Veljko nije saekao da ga rane, ubiju i moda iva uhvate, ve je na oigled svih skoio iz peine niz strme litice prema r. Pivi i sebi oduzeo ivot. Tako je ostavio oca i majku bez jedinog sina, a Partiju bez lana koji je njene direktive i zadatke izvravao mladalaki i bez kolebanja.

40

Brkom 3 , a preko Brka sa Mjesnim komitetom, u koji su i Veljka kooptirali. Odmah je pristupio izvrenju postavljenih zadataka i pripremama naroda za otpor protiv okupatora. Sa starim lanovima Partije Gojkom Durutoviem i Milanom Mianoviem stvara prvu partijsku eliju, a na prvom sastanku Mjesnog (kasnije Sreskog) komiteta kome je Veljko prisustvovao imenovan je za sekretara RK KPJ za Pivu. Bilo je mnogo zadataka. Trebalo je prikupljati, evidentirati i uvati oruje i formirati gerilske grupe. Tako su krajem maja na teritoriji upe Pive formirane etiri takve grupe, koje su imale i po 30 boraca. Jednom grupom rukovodio je Zivko Jovovi 4 . Grupom u Goransku rukovodio je Laie Bakra 5 , veoma vrst omladinac koji je zbog svoje aktivnosti meu prvima postao lan KPJ u upi Pivi. Druga dva rukovodioca grupa Obren Vukosavljevi iz Seljana i Radoje Tadi iz Smrijena zavrili su tragino. U drugoj nolovini maja Mjesni komitet u avniku je donio odluku da se formira Optinski komitet za upu Pivu i imenovao Re jonski komitet, koji su sainjavali Veljko Mianovi, Radivoje Daki,6 Pero Zarkovi 7 i Radoje Tadi (poslije prijema u Partiju). Osim toga, Mjesni komitet je postavio zadatak da se prime u Partiju Jago urkovi, Laie Bakra, Radoje i Tadija Tadi 8 . U novoformirani Optinski komitet SKOJ-a uli su Radoje Tadi, sekretar, Blagoje Tadi9, Solumija Blagojevi 10 , Ratko Ljeevi 11 i Milorad Tasovi12, a u Optinski komitet: Veljko Mianovi, Gojko Durutovi i Radoje Tadi. Neposredno poslije toga u Partiju je primljeno jo nekoliko aktivnijih drugova, tako da su formirane tri partijske elije i to: u Breznama
3 Roen u Crnoj Gori (Piva). Kao siromano dijete otiao je na izuavanje zanata u Beograd. Svojim revolucionarnim radom istakao se i vrlo rano postao lan KPJ i rukovodilac. Rukovodio je partijskom organizacijom u Beogradu, a po dolasku u Crnu Goru odmah postaje lan Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru. Poslije rata odlazi na lijeenju u Moskvu, gdje je i umro. 4 Seljak iz Bajova Polja, strijeljan u Nikiu od strane Italijana i etnika (uhvaen prilikom bjekstva iz zatvora). Iako nije bio lan Partije, imao je odlino dr-inje u nikikom zatvoru i na strijeljanju, kao pravi revolucionar. 5 Roen na Goransku. Strijeljan na Zabljakr od strane etnika. ' Radnik iz Beograda, rodom iz Crne Gore. 7 Student iz Beograda, rodom iz Nedajne. 8 Pravnik iz Smrijena, doao iz Subotice. * Student iz Smrijena, doao iz Beograda. 10 Seljanka iz Bukovca. " ak iz Brljeva, strijeljan od strane etnika. " ak iz Miloevia Pluine.

41

(Gojko Durutovi, Jago urkovi, Mihajlo Bajagi 13 i Obren Blagojevi14), na Goransku (Veljko Mianovi, Laie Bakra i Milan Mianovi) i u Smrijenu (Radoje, Tadija i Blagoje Tadi).
ORUANE BORBE PIVLJANA

U maju i junu su vrene intenzivne pripreme za oruanu borbu. Naroita panja je poklanjana prikupljanju oruja, formiranju skojevske organizacije i pripremi najboljih ljudi za prijem u Partiju. Radi toga sam 6. juna, u dogovoru sa Veljkom, otiao u Avtovac kod svoga druga Veli je Paia, stolarskog radnika, koji je prije rata preko nekog poznanika iz vojnog magacina izvukao jedan puko mitraljez sa municijom i zakopao ga do zgodne prilike. Poto smo u Avtovcu zajedno radili dogovorili smo se o borbi protiv bive vlasti, mislei da tako komunisti treba da rade. Tamo je bio i obuar Raid Pai, za koga mi je Velja priao da je komunista. Sve je trebalo raditi u strogoj konspiraciji. Da bih doao do pukomitraljeza trebalo je prethodno uhvatiti vezu sa Velijom i vidjeti da li i oni prikupljaju oruje i ta rade. Kad sam doao u Lipnik, do kue seljaka Obrena i Milorada Bjelogrlia, kazali su mi da su ustae u Avtovcu. Odvraali su me da ne idem tamo, jer e me ustae ubiti. Ne sh va taj ui opasnost koja mi prijeti, ni jesam ih posluao, samo sam puku ostavio i produio prema Cengia kuli u Avtovcu. Kad sam se na putu preko Gatakog polja srio sa dva konjanika nije mi bilo ni malo prijatno. Po slovu U na njihovim kapama vidio sam da su ustae. Odmah se sjetih i onoga to mi rekoe pri prolazu kroz Lipnik. Vjerovatno su bili sa ustake stanice u Jaseniku. Tek kad sam preao most na raskrsnici puta koji vodi od Mulja prema Avtovcu srio sam se sa Velijom. Poznao me, iako se nijesmo vidjeli ve nekoliko godina, jer sam ja radio u akovici, a on u Avtovcu. Zauen, odmah me je upitao zato sam doao. Kad sam mu odgovorio, ree mi da su pukomitraljez i municija spremni, ali da treba to prije da se udaljim iz Avtovca. Na rastanku me je upozorio da prijeti opasnost Lipniku i Samoboru i da su neki ve poubijani. Povezujui to sa onim to su mi u Lipniku kazali nije mi bilo svejedno, ali se nijesam htio odmah vratiti. Kad sam uao u radnju trgovca Muma Hasanbegovia, njegov sluga i nekoliko ena su me zaueno gledali. Vjerovatno su i ove ene dole da vide ta ima novog u Avtovcu. Sigurno su i one ule za pri14

" Uitelj iz Brezana. Pravnik iz Bukovca. 42

preme i izvrenje pokolja. Na ulici nije bilo ljudi vjerovatno su neki otili da vre pokolj, a drugi su oajavali kod svojih kua. Ubrzo sam izaao iz radnje i poao nazad prema Lipniku. Kad sam doao tamo gde sam ostavio puku, rekao sam im ta sam uo. Izgleda da su oni to isto saznali i od nekog drugog. Ustae su tih dana naredili Lipnianima da predaju oruje koje su donijeli iz bive vojske. Kolebali su se ta da uine, ali, kad su saznali ta im se sprema, odluili su da ga ne predaju ve da saekaju da vide ta e biti. Dogovorili smo se da postave strau ispred sela, a ja sam produio u Ravno u katun Pjeice (teritorija Pive), gdje sam krajem dana naao nekoliko poznatih Pjeia. Rekao sam im ta se sve sprema, te su na moj predlog postavili strau na brdo Kovioc ispred Grgurske bare. Razgovarali smo i o prikupljanju puaka i njihovoj nabavci. Bio sam umoran. Veerao sam u kolibi Obrena Pjeia (seljaka iz Ravnog) i legao da se odmorim. Kad sam pred zoru, 7. juna 1941. godine, poao sa nekoliko Pjeia prema strai na Koviocu, na putu niz Grgursku baru sretosmo jednog seljaka iz Lipnika koji je evakuisao djecu prema Pivi. Ree mi da je borba poela, a i mi smo uli pucnjavu. Znali smo o emu se radi. Zato sam ga uputio da sa Glasovite to prije ispali nekoliko metaka iz puke i zove bilo koga iz Lisine da kae seljacima da odmah idu u pomo na Ravno. im se uo pucanj na granici Pive i Hercegovine, narod je sa svih strana hitao prema mjestu gde se vodila borba. Sa Kovioca su se uli urlici, borci su jurili prema Pastini Brzo sam izbio na Grebnice i vidio kako ustae bjee prema Jaseniku i Avtovcu. Dva su mrtva leala u Pastini. Glavni napad je usmjeren prema Jaseniku ustakoj stanici. Napad je bio munjevit, stanica je brzo zauzeta. Ustae su se povukle prema Avtovcu, ostavljajui jo jednog mrtvog. U ustakoj stanici bile su izvrene pripreme za dalja hvatanja i ubijanja nevinih ljudi. Spremili su konopce i lance za vezivanje, motke i maljeve za ubijanje. No, nije bilo kako su mislili. Otpor nasilju je dat i prva pobjeda je odnesena. Bilo je tu i slavlja i straha, mnogi su se ponosili na podvige, a neki seljaci su se plaili ta se uradilo. Pomo pristie. Alarm je preko cijele Pive munjevitom brzinom proao glasom ovjeka i puke. 7. juna uvee nalo se na Ravnom 250300 Pivljana, sa onima koji su u toku dana vodili borbu. Bilo ih je sa i bez puaka. Komandu nad njima jo niko nije imao. Doli su i neki andarmi koji su bili u slubi Italijana, a bilo je i penzionera. Kasnije sam saznao da su i Italijani sa Goranska doli do Jezeraca. Na Ravnom je nastala
43

diskusija ta dalje raditi neki penzioneri i andarmi bili su protiv daljih napada i zgraali su se ta je tog dana uinjeno. Poslije izvjesnog vremena i raspravljanja jedan dio se vratio kuama, a drugi je prihvatio predlog da se ide dalje u napad. Mnogi iz pograninih sela Gacka ve su bili na poloaju prema Avtovcu, od Jasenika do Kazanaca, sa glavninom prema Cengia kuli i Avtovcu. Mi, koji smo bili za dalje akcije, spustili smo se do Gatakog polja, ali smo se vratili prema Pivi kad su Boo Bjelogrli (trgovac) i Milan Slijepevi 15 , oba iz Avtovca donijeli spisak zatvorenika u Avtovcu i molbu da se odustane od borbe, jer bi svi ovi zatvorenici bili poubijani ako bi i jedan metak bio ispaljen. U takvoj situaciji stigla je grupa ljudi iz okoline Jugovia Nevesinja da trai pomo i oruje, jer im je prijetila opasnost od ustaa iz Bora. S njima se nalazio i Vule Skoko1", stariji ovjek, krupan i odvaan poput starih junaka. Na 50 iz Pive i nekolicina iz sela oko Avtovca poli smo prema Brajieviima, s ciljem da se neprimjetno provuemo izmeu s. Bahori i Graanice. Kad smo stigli u Brajievie preduzeli smo mjere da naredne noi prikupljeni narod i stoku iz perifernih sela koja su bila ugroena od Bora evakuiemo preko Graanice u pravcu Pive. Poto je to uspjeno izvreno uputili smo se prema Pivi. Negdje oko 25. juna pronosili su se glasovi da treba ii u napad na Avtovac i Gacko. Prethodne dvije uspjene akcije, zatim saznanje o zloinstvima ustaa u Koritima (u jamu su bacili oko dvije stotine maljem ubijenih ljudi), napad Njemake na Sovjetski Savez, prikupljanje oruja, formiranje udarnih grupa, slobodarske tradicije i mrnja prema okupatoru sve je to doprinijelo da se okupi masa ljudi za dalje akcije. Tako je 27. juna uvee iz Pive krenulo oko 250300 boraca. Oni su 28. juna nou, zajedno sa Gaanima, Golijanima, Banjanima i Korianima sa uspehom izvrili napad na Avtovac. Iako nije bilo jedinstvene komande, zloinstva ustaa u Hercegovini prethodnih dana ogorila su mase i podstakle ih na borbu, tako da su ustanici bili jedinstveni i idejno spremni za obraun sa njima. U ovom napadu na Avtovac poginuli su Pivljani: Jakov Adi, seljak iz Lisine, Milovan Blei iz Seljana, Vojin i Gavrilo Doder, seljaci iz Ravnog, dok je, prema raspoloivim podacima ubijeno 14 i ranjeno oko 50 ustakih i italijanskih vojnika i oboren jedan avion. Poto su Italijani poslije ovog
Bivi djelovoa optine Avtovac. " Seljak iz Jugovia. poginuo kao komesar ete na Boru 1942. godine. 44
15

napada brzo intervenisali jednom motorizovanom kolonom, morali smo se povui. Kolika je panika uhvatila ustae vidi se i iz njihovog izvjetaja o ovim borbama koji su poslali Orunikoj pukovniji u Sarajevu, u kome se ale kako je na njih napalo 1500 ustanika, kako su se nalazili u vrlo tekoj situaciji itd. Poeli su i Gacko da evakuiu i nije trebalo mnogo pa da i ono bude likvidirano.
USTANAK U ZUPI PIVI

Dok su se vodile borbe u Hercegovini, lanovi Partije na teritoriji upe Pive su povezivali one koji su u tm vremenu doli iz drugih mjesta i najaktivnije ljude sa terena. Po selima se dre konferencije, formiraju skojevske grupe i prikuplja oruje. Na zboru Pivljana i Gaana 18. jula na Ravnom 17 , ljudi naklonjeni bivem reimu, kao to su bili Marko i Milorad Popovi i njima slini, pokuali su da raspiruju mrnju Srba prema muslimanima i da izazovu bratoubilaku borbu. Poto su osjetili ustanak u Srbiji i Crnoj Gori i borbeno raspoloenje naroda, oni su na neki nain htjeli da privuku panju na sebe i da se stave na elo naroda. Meutim, komunisti iz upe Pive i simpatizeri Partije prozreli su ovu namjeru i preduzeli mjere da se sprijei raspirivanje bratoubilakog rata, ali da se u isto vrijeme i ne otupljuje otrica ustanka. Zato su na zboru u ime Partije govorili Veljko Mianovi i Obren Blagojevi. Poto su seljaci pozdravili stav Partije, na zajednikom skupu je upuen proglas muslimana sa zahtjevom da se prekine bratoubilaka borba i da se vodi borba protiv okupatora i ustaa koji su pobili toliko nevinog naroda. Toga dana je stigla direktiva za dizanje ustanka. Poto je dan bio na izmaku, komunisti i ostali koji su se vratili sa Ravnog u Smrijeno morali su brzo da rade. Gojko i Obren su sa drugovima iz Brezana odmah poli preko Ledenice, kako bi je preli za vidjela, a ostali su se razili po svojim selima da obavjetavaju narod da ide na odreena zborna mjesta, odakle je po planu trebalo krenuti u napad na Italijane u Goranskom. Na zbornom mjestu Presjeka okupilo se 100150 ljudi sa pukama i bez puaka. Obren Vukosavljevi je dobio zadatak da okupi Seljane i Sinane (oko 50 boraca) i udari na Goransko od Oljika, dok su Veliko i Milun Gagovi18 otili da sa Pluinj anima i drugima preko Okrajnika napadnu andarmerijsku
17

Po miljenju nekih drugova zbor je odran 12. jula. Pravnik iz Bezuja. 45

stanicu. Tamo je bio i Vukosav Topalovi19, oficir bive vojske iz Pluina. Najjaa grupa sa Presjeke, koju su sainjavali seljaci iz Smrijena, Stolca, Zabra, Kovaa i drugih sela prema Hercegovini, napala je preko Zavadita italijansku kasarnu i brzo likvidirala njenu posadu. Italijani su pokuali da odstupe prema Nikiu, ali su ih na Oljaku doekali Seljani, Sinani i drugi i razoruali 31 karabinijera, biveg andarma i finansa. Tu je zaplijenjeno: jedan mitraljez fijat, 2 pukomitraljeza, 40 puaka, bombi, pitolja, municije i dr. Sjutradan ujutro (19. jula) Goransko je bilo slobodno. Ovoga dana je i na Breznama razoruano 6 karabinijera, a 8 andarma se predalo i prikljuilo ustanicima, dok je ranjen samo jedan na drug. Nastalo je opte veselje, a Petar Dobrilovi, trgovac iz Goranska kada je vidio da ga niko nije napao iznio je vreu cigareta, paklie duvana i bure rakije i podijelio ustanicima. Toga dana je na Izvijetnjaku odran sastanak lanova Partije i istaknutijih ustanika kome su pod rukovodstvom Veljka Mianovia, pored ostalih, prisustvovali Radoje i Tadija Tadi, Obren Vukosavljevi, Vukosav Topalovi i Janko Tadi. Poslije kratke diskusije postavljeni su sledei zadaci: da se uhvati veza sa Pivskom planinom, Golijom, avnikom i Nikiem i da se ispita tamonja situacija; da se uva plijen i da se nau pouzdani drugovi kojima e se predati mitraljez i pukomitraljez; da se pregleda i spali arhiva u optini i andarmerijskoj stanici; da se po selima formiraju strae i pojaa budnost prema Hercegovini i Bosni; da se popie oruje i ljudstvo po selima; da se formiraju narodni odbori i pomognu izbjeglice,. da se zakae zbor na Goranskom, na kome e se objasniti politika situacija i izabrati Vukosav Topalovi za komandanta bataljona, a nikako Mitar Pejovi 20 , poto je radio u obavjetajnoj slubi u Beogradu; da se u radnji trgovca Dobrilovia normiraju cijene po kojima e se roba ubudue prodavati; da se od Muja Soice uzme radio-aparat, itd. Poto su zauzete pota i optina, Tadiji Tadiu je povjereno da preuzme vlast u optini i uniti arhivu. Istog dana je
" Poginuo na Sutjesci. ->0 Oficir bive vojske iz Beograda, ubijen kao etniki komandant bataljona. 4b

odreena komisija koja je normirala cijene svih artikala u radnji Petra Dobrilovia. Spisak artikala istaknut je na vidnom mjestu. Seljaci su to pozdravili. Zatim su Veljko i Radoje bez tekoa dobili radio-aparat od Muja Soice.
ZBOR NA GORANSKOM I PRVA KOMANDA PARTIZANSKOG BATALJONA

Na zboru, koji je 2. avgusta 1941. godine odran na Goranskom, pod rukovodstvom komunista, prisustvovalo je oko 500 Pivljana iz upe Pive, zatim Radoje Daki Brko, Obrad Cicmil21 i Radivoje Daki sa Pivske planine i jo nekoliko drugova iz Hercegovine. Poslije govora Veljka Mianovia, Obrada Cicmila, Obrena Blagojevia i Dura Vukotia (senator iz Beograda), uzeo je rije Danilo Radoji (poslanik iz Stabana). On se u poetku svog govora pozvao na kralja i vladu, ali je odmah bio uutkan i zamalo to nije jo gore proao. Zatim je na zboru odlueno da se Zupopivski bataljon formira na plemenskom teritorijalnom principu, kako je to raeno u vrijeme stare Crne Gore. Pored Vukosava Topalovia, koji je izabran za komandanta bataljona, u tab su uli: Janko Tadi kao zamjenik komandanta, Obren Blagojevi kao komesar i Veljko Mianovi kao zamjenik komesara (lice za vezu sa narodom). Bataljon je imao est partizanskih eta: Brezansku, pod komandom Pera Radojevia (iz Brezana), Mihajla Bajagia, Luke Jovovia (seljaka iz Bajova Polja) i Vasilija Pejovia 22 ; Goradansku, pod komandom Milutina Mianovia (uitelja iz Goranska) Lala Bakraa, Obrena Vukosavljevia i Mija Adia (seljaka iz Sinca); Muratovaku pod komandom Rado ja Tadia, Janka Cicmila23, Jovana Jovovia i Raka Radoiia 24 ; Glasovitsku, pod komandom Vukaina umia 25 , Radosava Bajagia (studenta iz Zukve) i Nikole Pejovia 26 , Mutapa Lazara, pod komandom Blagoja Adia (seljaka iz Pluina), Milorada Tasovca, arka Ljeevia (seljaka iz Budnja) i Radivoja Kandia 27 i Mratinjsku etu pod komandom Milete alasana 28 , Mihajla Mandia (seljaka iz Mratinja) i Ratka Ljeevia. I ete su podi81 e

Profesor iz Pia, doao iz Makedonije. ak iz MiJjkovca, poginuo u NOB. a Poginuo u NOB. 84 Iz s. Kovaki, poginuo poslije rata. 15 Pravnik iz Jasena, umro poslije rata. " Seljak iz Oraha, poginuo u etnicima. " Oficir bive vojske, poginuo u NOR-u. a Podoficir bive vojske iz Mratinja. 47

jeljene na vodove na teritorijalnom principu. U komande eta u to vrijeme su uli najodaniji i najugledniji ljudi sa dotine teritorije (od kojih su samo neki kasnije otili u izdaju). Bataljon je imao oko 800 boraca, 1 mitraljez, 2 pukomi trai jeza i oko 500 puaka. Iz njegovog sastava formirana su i odlazila van Pive i po dva bataljona, jaine 200300 ljudi. On je u osnovi imao svu vlast na teritoriji upe Pive. Iako su se njegovi borci nalazili u formacijskom sastavu eta, vodova i desetina, ipak se njegovo ljudstvo nikad nije u cjelini nalo na jednom zbornom mjestu. Naprotiv, na odreenom zbornom mjestu se prikupljalo onoliko boraca koliko bi se odredilo za izvrenje predstojeeg zadatka ili koliko se dobrovoljno javi za neku akciju. Zbog toga su se privremeno formirale jedinice sa drugim nazivima, kao na primjer: bataljon Bajo Pivljanin, Pivski bataljon, samostalne ete itd., najee kombinovano iz Zupe i Pivske planine. Po izvrenom zadatku borci su se u odreenom vremenu vraali u matini bataljon, a na njegovo mjesto su odlazili drugi i si. Iz matinog bataljona vrena je popuna i drugih jedinica u sastavu Durmitorskog ili Nikikog NOPO koje su dejstvovale van teritorije Pive. Ovakvo formacijsko stanje potpuno je odgovaralo za ono vrijeme. Sve to se nalazilo na slobodnoj teritoriji bilo je pod upravom komande bataljona i odbora. Stoka, ito, odjea i obua seljaka sluili su za izdravanje bataljona i drugih jedinica i bolnica. Zbog toga su i borci morali raditi sa ostalim ukuanima. A im bi im bio uruen poziv, ostavljali bi rad; uzimali puke u ruke i ili u borbu. Nai magacini su se nalazili u kuama seljaka, a seljaci su bez ikakve nadoknade dobrovoljno ili po razrezu davali za vojsku ono to je bilo nuno. U stvari, tu je bila u punom smislu sprovedena opta mobilizacija. Djeca su uvala ovce, a ene i djevojke su plele arape i dempere i tkale platno i sukno za odijelo. Sa teritorije ete, odnosno bataljona, niko se nije smio udaljiti bez propisne dozvole, jer se redovno moralo znati ko je na licu a ko odsutan. Vojna nastava se izvodila samo sa onima koji ni jesu sluili vojsku, naroito u rukovanju pukom, dok su lanovi KPJ i izgraeniji drugovi redovno obavjetavali ljudstvo o situaciji. Najvie je govoreno o pravilnosti nae borbe, o tome kakvo e drutveno ureenje biti poslije rata, kako napreduje Crvena armija, kakav je cilj Hitlera i faista itd. Onima koje nijesmo mogli ubijediti oduzimali smo prehrambena sredstva, a onima koji bi se otvoreno suprotstavljali sudio je narodni sud. Prema jednoj direktivi koja je dobijena krajem jula formirana je jedna kombinovana eta pod komandom Veljka Mianovia i Janka Tadia, sa zadatkom da uspostavi vezu sa
48

Branko

Sotra:

KOLONA

(linorez)

Gornjim Poljem, a eventualno da zajedno sa drugim jedinicama napadne na Niki, ili da pripremi odbranu Pive ukoliko bi Italijani krenuli prema Javorku. A da ne bi prodrli ovim pravcem trebalo je razruiti put preko Javor ka, na emu je Brezanska eta ve radila. Meutim, kombinovana eta nije otila u Gornje Polje, poto je Veljko Mianovi, koji je prethodnog dana iao u Savnik, po povratku na Brezna preporuio da se jo saeka i da se i dalje zapreava put preko Javorka. Do zadravanja u Breznama dolo je zbog prodora Italijana od Nikia prema Savniku. Sjutradan nas je jedan kurir iz Savnika obavijestio da Italijani ve prodiru u Savnik i saoptio nam da se vratimo u sela i saekamo dok se vidi da li e Italijani krenuti od Nikia prema upi Pivi. I dok se eta vraala prema Goransku tri italijanska aviona su skoro itav sat bombardovala Goransko. Tom prilikom su poginuli Petar Dobrilovi i jo jedan drug, a trojica su ranjena. Poslije prodora Italijana od Nikia i Pljevalja u Savnik i Zabljak i bombardovanja Goranska, oekivao se njihov pohod i na upu Pivu. Ali poto do toga nije dolo, ovdje se ranije no u drugim mjestima popravilo nepovoljno stanje koje su izazvali italijanski uspjesi. Tako smo ubrzo organizaciono sredili ete i izabrali i aktivirali narodnooslobodilake odbore. Narednih dana seoski odbornici su za predsjednika optinskog narodnog odbora u upi Pivi izabrali Beka Jovovia 29 , a za sekretara Gojka Durutovia. Izboru komande teritorijalnog bataljona i optinskog narodnooslobodilakog odbora prethodio je aiktivan rad komunista po selima, u kojima su birani komandiri vodova, eta i odbornici. Moral naroda bio je na visini. Mnogi su se isticali aktivnou i nepokolebljivou. U partijsku organizaciju su primljeni novi drugovi (Rade Tadi, Rado Radojevi, Solumija Blagojevi, Jovan Jovovi), a irila se i skojevska organizacija. Optinski komitet SKOJ-a bio je veoma aktivan. Omladina se sasta jala i radila u svakom selu. Ona je bila nosilac poleta i rada na irokom frontu. Meutim, organizaciono se nije dobro radilo. Za prijem u SKOJ bio je vrlo otar kriterij, a za prijem u Partiju jo otriji. Iako su postojali realni uslovi da se u Partiji i SKOJ primi vei broj aktivnih i narodnooslobodilakoj borbi privrenih ljudi, ipak to nije iskorieno. Tada su formirane i stalne partizanske strae (od po 15 do 30 ljudi sa komandirom i komesarom) na Ravnom, u Mratinju i na Breznama, sa zadatkom da izviaju u pravcu Gacka, Foe i Nikia i da obezbeuju normalan rad. Ove strae su bile organi komande bataljona.
28

Poginuo na Sutjesci 1943. 49

U s t a n a k 1941.

NAPAD NA GACKO

Nai ljudi na teritoriji Gacka, kojima je svakodnevno prijetila opasnost od ustaa, traili su pomo. Tamo su se tih dana pojavili i neki etniki elementi, pljakai, kao to su Simo Erakovi, Pop Jaramaz, narednik Lali i dr. Zato je trebalo voditi borbu protiv njih. Krajem avgusta na teritoriju Gacka je stigao i Nikiki gerilski odred, jaine oko 100 boraca a koliko mi je poznato na teritoriji Hercegovine su se nalazili drugovi Krsto Popivoda i Veljko Zekovi. Za objedinjavanje napada na ustako uporite Gacko formiran je zajedniki tab, u koji su uli Radojica Ronevi so , za komandanta, a od Pivljana Tadija Tadi. Pored Nikikog gerilskog odreda, koji je obrazovao jednu etu, formirane su jo tri ete jedna gataka (jaine oko 70 boraca) i dvije ete Zupopivljana (prva oko 90, a druga oko 150 boraca). Dok su Nikiki odred i Prva pivska eta prodrli u neprijateljsku odbranu do samog grada, dotle su desnokrilna i ijevokrilna eta ostale zato to njihovi komandiri nijesu izvrili postavljene zadatke. Tom prilikom je iz Prve ete poginuo Luka Cicmil, a teko ranjen Janko Tadi, komandir Prve pivske ete, i Mitar Govedarica. Iako napad nije uspio, zbog sabotae oficira bive vojske Ronevia, Bajagia i Lojovia, ipak se dolazak Nikikog gerilskog odreda, u kome je bilo dosta lanova KPJ, pozitivno odrazio na stanovnitvo ove teritorije. Kada je krajem septembra jedna italijanska kolona, jaine jednog bataljona, bez otpora prodrla u upu Pivu mnogi drugovi su se povukli u planine. U to vrijeme su neki izdajnici pronijeli glas da se i mi, koji smo se sklonili, prijavimo Italijanima i da im predamo oruje, jer su vjerovatno raunali da e Italijani due ostati u upi Pivi. Oni su i aktivno propagirali da treba predati puke zato to Italijani u tom sluaju, toboe, nee vriti nikakve represalije. Meutim, ta propaganda je ostala bez uspjeha. Italijani su stigli do Goranska i sjutradan se vratili u Niki, jer im se u upi Pivi nije ostajalo. Stavie, njihov dolazak nam je pomogao da otkrijemo neke petokolonae. Poslije povlaenja Italijana, komanda naeg bataljona, Narodnooslobodilaki odbor i partijska i omladinska organizacija su imali pune ruke posla. Vreno je sreivanje eta, prikupljanje hrane, drane su konferencije, raskrinkavani su petokolonai, uvrivana je vojna i politika vlast i objanjavana situacija tako da su se mase jo vie vezale za Partiju
30 Oficir bive vojske iz Nikia, kasnije pobjegao sa etnicima kao etniki komandant.

50

i pokret. Sem toga, u to vrijeme su na Ravnom, u Breznama i Mratinju formirane partizanske strae sa komandirom i komesarom na elu.
PRIPREME ZA POHOD NA PLJEVLJA

U partijskom radu se ni ovoga puta nije dovoljno iskoristila diferencijacija. Odvani i aktivni mladi ljudi nijesu prihvaeni, jer je bilo sektatva. U Partiju je primljen manji broj ljudi no to je trebalo. Na sreskom partijskom savetovanju, koje je tih dana odrano, odlueno je da se izabere sreski narodnooslobodilaki odbor. Pravo glasa su imali svi mukarci i ene poev od 18 godina, izuzev onih koji su naklonjeni okupatoru. Do ovog vremena direktive i zadatke je postavljalo nekoliko foruma Mjesno odnosno Sresko partijsko rukovodstvo u avniku (direktno), Okruni komitet Niki i Komanda partizanskog odreda iz Gornjeg Polja. Ovo je bilo uslovljeno gravitacijom upe Pive prema Nikiu i tadanjim organizacionim stanjem. Sjedite Okrunog komiteta bilo je u Gornjem Polju, a sjedite sreskog rukovodstva za srez Savnik u okolini Zabljaka. Na taj nain su se ukrtale ocjene i zadaci. Zato partijsko i vojno rukovodstvo u upi Pivi nije moglo temeljito izvravati sve zadatke koji su mu postavljeni, a esto je i sputavano u radu, zbog dupliranja zadataka. Akcija za prijavljivanje dobrovoljaca za pohod na Pljevlja odlino je uspjela, jer je odziv bio vanredan. Poslije povlaenja Italijana u Niki, narod je vojnu i civilnu vlast sve vie prihvatao i pomagao a moral je naglo rastao. I skojevska organizacija je proirena skoro na sva sela. Tada su se u partijskim elijama nalazili: u Brezanskoj: Jago urojkovi, Mihajlo Bajagi, Rado Radojevi, Pero Radojevi, Luka urkovi, Luka Jovovi i Solumija Blagojevi (sekretar elije i sekretar SKOJ-a); u Goranskoj: Laie Bakra, Veljko A. Mianovi, Milan Mianovi (sekretar) i Milorad Markovi 31 ; u eliji pri komandi bataljona: Veljko Mianovi, Obren Blagojevi, Gojko Durutovi, Milorad Tasovac, Radosav Bajagi i Janko Tadi; u eliji Tadia: Radoje Tadi, Tadija Tadi, Blagoje Tadi (sekretar), Rade Tadi32, Obren Tadi33, Jovan Jovanovi,
31 33

Poginuo u NOR. Strijeljan u G. Polju. Strijeljan od Nijemaca. 51

4*

Milorad Jovovi, Janko Cicmil i Jovica Jovovi. Mjesni komitet su sainjavali: sekretar Gojko Durutovi, lanovi: Radoje Tadi, Solumija Blagojevi, Milan Mianovi i Laie Bakra; lanovi komiteta SKOJ-a bili su: Solumija Blagojevi, Blagoje Tadi i Ratko Ljeovi, a u Rejonskom komitetu Veljko Mianovi i Obren Blagojevi iz upe Pive (pored drugova iz Pivske planine). Na Pljevlja je otiao vei broj komunista. Iz upe Pive su formirane dvije ete koje su krenule prema Pivskoj planini, gdje su iz Planinopivskog bataljona takoe ekale dvije ete. Od ovih 260 odlinih boraca formiran je bataljon Bajo Pivljanin od tri ete i pritapskih dijelova. Bataljon je u s. Crna Gora poloio zajedniku zakletvu i produio prema Zabljaku, a odatle sa ostalim crnogorskim bataljonima za Pljevlja. Komandant bataljona bio je Vukosav Topalovi, komesar Veljko Mianovi, zamjenik komandanta Mitar Kecojevi i zamjenik komesara Radivoje Daki. eta iz Zupopivskog partizanskog bataljona Lima Barjaktara, pod komandom Ljuba Blagojevia i Mihajla Bajagia, napala je i likvidirala italijansku posadu u Buju. Tom prilikom je poginulo 6 i zarobljeno 25 Italijana. U borbi su se naroito istakli komandiri vodova ete iz Zupopivskog bataljona. Od njih trojice dvojica su teko ranjeni (Petar Osmai iz Miloevia ubrzo je podlegao ranama, a Vasilije Pejovi, kao teki ranjenik, preneen je u bolnicu na Zabljak). Poslije akcije na Pljevlja Vukosav Topalovi je postavljen za naelnika taba ili operativnog oficira u tabu Durmitorskog odreda na Zabljaku, tako da su u tabu Zupopivskog bataljona ostali Janko Tadi i Obren Blagojevi.
AKCIJA U BOSNI

Krajem novembra 1941. godine Italijani su predali Fou etnicima, jer su zbog napada Narodnooslobodilake vojske na Pljevlja teili da preko ajnia privuku jae snage i da pomou etnika osiguraju svoju pozadinu. Poto je obavijeten o ovoj situaciji, komandant Planinopivskog partizanskog bataljona, Obrad Cicmil je sa jednom grupom boraca odmah krenuo prema Drini i na epan-Polju formirao bazu na mjesto ranije partizanske strae. Kako je u to vrijeme veliki broj boraca bio angaovan u borbi kod Pljevalja, on je traio da neko iz komande Zupopivskog partizanskog bataljona takoe doe na epan-Polje kako bismo se dogovorili i koordinirali snage za dejstvo prema Foi. Komandant Zupopivskog bataljona Janko Tadi se odazvao tom pozivu, spustio se sa jednom grupom na
52

Bastase i povezao se sa komandom Planinopivskog bataljona. Tu je sastavljen zajedniki plan, po kome je Obrad sa 20 boraca krenuo ka Foi, gdje su etnici prema postojeim vijestima bili voljni da pregovaraju o saradnji sa partizanima, dok je Janko Tadi sa borcima Planinopivskog bataljona: Amzom Mostiem, Petrom Deliem, Radomirom Popoviem, Boom Zarkoviem i Jovanom Muminom krenuo prema Curevu radi organizovanja vlasti i vojnih jedinica. Poto smo najprije na Kosmanu, na konferenciji u kui veoma energinog i poletnog seljaka Mua Veja, linog Amzinog prijatelja, formirali narodnooslobodilaki odbor, otili smo u Curevo, na Igou, i u kui Kovaevia odrali iru konferenciju, na kojoj je trebalo formirati partizansku jedinicu i odbor. Odziv je bio vanredno dobar. Mlai ljudi su doli sa pukama, a mnogi su priili petokrake, tako da smo bili posve zadovoljni. Tada se javio i komandant nekog etnikog bataljona Milo Vladii iz Popova Mosta, traei da idemo kod njega radi dogovora o zajednikoj akciji. (On je ranije bio andarm u Pivi i lino je neke od nas poznavao.) I dok sam drao konferenciju sa muslimanima na Igou i govorio im o ciljevima NOB, o zajednikim interesima muslimanskog i srpskog ivlja, o spreavanju bratoubilake borbe, o formiranju jedinica i odbora, Petar Deli, lan Partije, otiao je sa Amzom, Boom, Muminom i Popoviem da stupi u kontakt sa Vladiiem i da tamo pripreme zbor. Pored toga, nareeno je jednom vodu iz Mratinjske ete Zupopivskog bataljona da doe kod Popova Mosta, dok nas je jedan brezanski vod obezbeivao sa pravca Foe. Obavijeteni o ovakvoj situaciji, ustae iz Bora su prethodne noi prikriveno izile u urevo, postavile zasjede i opkolile urevo. I kada je Delieva grupa naila na zasjedu bila je iznenaena i uhvaena, dok su ostale ustae izvrile napad na Igo, gdje se drala konferencija. Poto je napad bio neoekivan, pukomitraljeska i mitraljeska vatra sa vie strana unijela je pometnju meu muslimanima koji su u apsolutnoj veini bili na konferenciji. Iz kue je sve brzo izalo i krenulo u pravcu ureva, odakle je sipala ustaka vatra. Vidjelo se da su i oni iznenaeni. Svak je pojurio svojoj kui, jer je svakog interesovala porodica. Poao sam sa njima, ali sam se zadrao u urevskim stranama, dok je Muo ostao u kui Kovaevia. Zatim sam, praen kurumima, krenuo ka najblioj umi prema Vuevu. Kad sam siao na Sutjeku, ekao sam pored puta da neko naie da me obavijesti, jer jo uvijek ni jesam znao o emu se radi. I tek kad mi je jedna muslimanka (koja je ubrzo naila) kazala da su Borani uhvatili one ljude to su ili prema Po53

povu Mostu, krenuo sam u pravcu Bastasa, jer mi je situacija bila jasna. Nadao sam se da u tamo nai Obrada kako bismo se dogovorili o preduzimanju mjera za njihovo osloboenje. Poto ga nijesam naao (jer je otiao u Fou na pregovore sa etnicima) dogovorio sam se sa drugovima koji su se nalazili u bazi da u pravcu Popova Mosta poaljemo tri hode da izvide ta je sa zarobljenim drugovima. Malo smo im i priprijetili ako ne obave zadatak. Oni su otili i vratili se neobavljena posla, jer su kako kau ustae i njih napale. Zbog toga smo poslali kurire u Mratinje sa zadatkom da se na ovu teritoriju odmah poalje to vie boraca partizanske ete, kako bismo proti vnapadom oslobodili zarobljene drugove. Poto je Obrad jo uvijek bio u Foi, krenuo sam prema urevu da bih ispitao situaciju. Tamo ispod Igoa trebalo je da dou Mratinjci. U meuvremenu su poeli da pristiu i borci iz bataljona Bajo Pivljanin, koji su uestvovali u napadu na Pljevlja. Od njih smo saznali da napad na Pljevlja nije uspio i da je bilo mnogo poginulih. U pravcu Popova Mosta zavladala je panika kod pravoslavnog ivlja, tako da je masa naroda poela da se evakuie prema epan-Polju i Zlatnom boru. No, bez obzira na tu nepovoljnu situaciju trebalo je sa prikupljenim snagama krenuti u akciju na ustae. Kad smo doli do Sutjeke nizvodno od Igoa ugledasmo Boa Zarkovia. Nije ga bilo lako prepoznati. Imao je neko drugo, staro i poderano odijelo, vie uvijeno oko njega no obueno, a osim toga bio je sav izubijan i crn od uboja. Ispriao nam je ta se sa njim odigralo, kako je vezanih ruku skoio niz strminu i pobjegao sa strijelita, kako je Mumin pobjegao prije strijeljanja, ta su od njih ustae radile dok su ih sprovodile i kako je lino vidio da su Amza, Petar i Popovi strijeljani. Poto smo ocijenili da napad nas 20 drugova na ustae u toj situaciji ne bi imao uspjeha, odluili smo da ostanemo na Sutjesci da bismo mogli odbiti napad ustaa. A kad se i Obrad ubrzo vratio na Bastase, trebalo je da se povuemo na bezbjednije mjesto na Sepan-Polje. Neuspjeh kod Pljevalja je vrlo negativno djelovao. Stavljaju se zamjerke zato je vren napad i zato je dolo do Amzine pogibije i ostalih drugova. Pronose se i glasovi o daljim napadima ustaa. Sve je to nametalo potrebu da se obezbijedi slobodna teritorija i uvrsti stanje u bataljonima. Hitno su me pozvali u komandu Zupopivskog bataljona, gdje je bilo okupljeno ljudstvo koje je trebalo da ide u Hercegovinu. A kad sam stigao u komandi bataljona sam zatekao i ostale drugove sa Pljevalja, izuzev Vukosava, koji je ostavljen u odredu.
54

DRUGI PUT U HERCEGOVINI

Situacija se i u Hercegovini pogorala. I tamo su dospjele nepovoljne vijesti o dogaajima kod Pljevalja. Neprijatelji narodnooslobodilakog pokreta su digli glavu, prijete sa ustaama iz Bora i sa etnicima iz Foe. U takvoj situaciji formiran je jedan prilino malobrojan bataljon, koji je drugom polovinom decembra 1941. godine poao u Hercegovinu, sa zadatkom da dri poloaje prema Boru, da bi zatitio sela Izgore, emerno i Vrbu od napada Borana. Zato smo jednu etu sa Radojem Tadiem, Lukom Neneziem i Rankom Mihiem, lanovima komiteta KPJ. za Gacko poslali u Bodeita, dok su druge dvije ete, pod komandom Minje Bajagia 34 i Dreke Tijania. bile na poloaju prema Izgorima, emernu i Vrbi. I dok smo tako drali poloaje prema Boru, u Hercegovinu je iz Bosne doao major bive jugoslovenske vojske Boko Todorovi sa jednom grupom etnika i pozadi nas neometano, ili bolje rei zatieno, preao u Vrbu. Nije se odreeno znalo kakav stav da zauzmemo prema njima, jer su govorili da su voljni da vode zajedniku borbu i da su sa Arsom Jovanoviem o tome pregovarali. Na konferenciji, koju su drali 4. januara 1942. godine u Vrbi raspravljali su o stvaranju jae etnike organizacije i ispoljavali volju za saradnju sa partizanima. Toga dana se naa 1. eta nalazila na teritoriji Gornjih i Donjih Bodeita, a 2. i 3. eta prema Boru i Bahorima. Za taj isti dan su Marko Suboti i Boo Grkovi zakazali sastanak sa uglednim ljudima muslimanima iz Bahora, kome je prisustvovao i komandant Zupopivskog bataljona, sa ciljem da se prekine bratoubilaka borba, da se formira narodnooslobodilaka vlast i da oni koji nee da stupe u partizanske jedinice predaju oruje. Meutim, poto se meu prisutne muslimane ubacio i jedan ustaa, koji je uspio da odvrati muslimane da nam priu, naa dobra namjera je propala. Poslije ovog neuspjeha vratili smo se u Vrbu, gdje je major Todorovi drao etniku konferenciju. Za to vrijeme su dvije ete Zupopivskog bataljona ostale na poloaju Vrba emerno Izgori. Istog dana ustae su iz Bora napale 1. etu Pivskog bataljona kod Bodeita. Poto su raspolagale neuporedivo jaom snagom, a uz to iskoristili no i maglu za prilaz selima, ustae su potisnule ovu etu i druge jedinice prema Jugoviima i Brajieviima. Tada je poginulo oko 10 naih boraca, meu kojima Luka Nenezi i Ranko Mihi, lanovi Sreskog komiteta KPJ za Gacko, a iz Bodeita 56, od kojih 12 boraca. Iz 1. ete Pivskog
54

Strijeljan od etnika. 55

bataljona tee su ranjeni Danilo Mianovi i urko Tadi 35 i jo nekoliko boraca i seljaka, a selo Bodeite je do temelja spaljeno. Zbog udaljenosti s. Vrbe od mjesta borbe morali smo prvo likvidirati ustae u s. Bahorima i Mrenoviima (gdje su drale poloaje, ne ispolj avaj ui tih dana neku aktivnost), da bismo mogli pruiti pomo 1. eti i ostalim naim snagama u odbrani pomenutih sela. Zato smo prikupili 2. i 3. etu sa poloaja prema Boru, tj. iz Izgora i emerna. Meutim, etnici ni jesu htjeli da uzmu uea u odbrani Tarin-Dola i Bodeita, kako su to obeavali, ve su iz Vrbe preli u Draljevo i nastavili konferenciju. Poto se nou 4/5. januara 1942. prikupio u Draljevu, Zupopivski bataljon (bez 1. ete) probio se kroz Bahore i Mrenovie do Brajievia i tu se povezao sa nekim dijelovima 1. ete. Poslije odlaska bataljona etnici su iskoristili paniku muslimana, popalili sela, a neki su sa opljakanim stvarima otili kuama. Zatim su nou sa prvim dijelovima Pivskog bataljona poslali Vidaka Kovaevia s tri etnika u s. Brajievie, pronosei vijest kako je to vojska Vidaka Kovaevia. Seljaci su, poslije dogaaja u Bodeitima, bili sreni zbog naeg dolaska. Iste noi neki seljaci iz Objeenika i Jugovia su doli da mole komandu bataljona da poalje neto snaga prema Boru da bi ih zatitile od ustaa. A kad je bataljon na njihovu molbu izjutra krenuo, seljaci iz Brajievia su takoe poeli da mole da im se ostavi bar jedna eta, jer su se uvjerili da to nije etnika vojska, tim prije to se Vidak Kovaevi u meuvremenu negdje sakrio. Sjutradan, (5. januara) u Brajievie je doao i major Todorovi sa svojom grupom etnika. Iako smo ih tada gledah s prezirom i mrnjom, ipak ih nijesmo dirali, jer za to nije bilo nikakve direktive. Sta vie, oni su se hvalili kako jo imaju itavu diviziju kojom e napasti muslimansko selo Ravni. Poto su to u povjerenju kazali nekim seljacima, ovi su saoptili muslimanima u Ravnima (jer su sa njima bili u dobrim odnosima) i preporuili im da bjee u Gacko, to su oni i uradili. Izjutra 6. januara, etniki elementi su upali u prazno selo, gdje su po neto opljakali, a zatim su se poeli vraati. Da bi se sprijeilo pljakanje i paljenje sela nareeno je da dvije ete Pivskog bataljona blokiraju selo i da sav materijal prikupe i podijele popaljenim selima od ustaa, u prvom redu Bodeitima, kojima je prethodnog dana sve izgorjelo. Toga
55

brigadi.

Poginuo u NOR-u kao komandir voda u Sedmoj crnogorskoj 56

dana su ovamo doli Dukica Grahovac 36 i Savo Medan, komandant i komesar Nevesinjskog bataljona Prva nevesinjska puka. Poto ih je komanda Pivskog bataljona upoznala sa situacijom i obavijestila da e bataljon posjesti poloaj prema Boru, oni su se sloili sa tom odlukom. etnici ni dalje nijesu mirovali. Razaslali su kurire po selima sa zadatkom da saopte narodu kako su Crnogorci doli da pljakaju i da zato na Boi ujutru, 7. januara 1942. godine, treba biti na Ravnima, kako im se ne bi dozvolilo da odnesu plijen. Poto su u to povjerovali, 7. januara dolo je na Ravno blizu 300 ljudi, ena i djece, koje je bilo teko uvjeriti u namjere partizanskog bataljona. Poto je red ipak uspostavljen, izabrani su odbornici, a prikupljeni materijal i hrana su podijeljeni narodu. Istog dana su Italijani i ustae, sa dijelom muslimana koji su odbjegli iz Ravna u Gacko, krenuli u pravcu naeg obezbjeenja na poloaju prema Gacku. U takvoj situaciji odlueno je da jedna naa ojaana eta poe prema Gacku ususret neprijateljskoj koloni koja se kretala u pravcu Nadinia, sa zadatkom da je sa sjevera napadne u bok u momentu kad prvi dijelovi neprijateljskih snaga i Pivskog bataljona dou u dodir. Napad je uspio zahvaljujui iznenaenju, jer neprijatelj nije oekivao da se partizanska vojska moe i smije spustiti na cestu izmeu Gacka i Fojnice. Poto se nije mogao razviti za borbu, neprijatelj je u paninom bjekstvu satjeran u Gacko, a etniki major Todorovi je prebjegao Italijanima u Fojnicu. Time je bila potpuno skinuta maska sa njegovog etnikog lica. Osim toga, preko Ilije Manojlovia seljaka iz Objeenika uhvatili smo etniku potu u tom selu i uli u kanal etnike veze sa Bosnom. Poto su ovi materijali poslati u Okruni komitet Nikia, odnosno u Glavni tab za Crnu Goru, ubrzo iza toga je na ovaj teren upuena jedna nikika eta sa Novakom ukanoviem i komesarom Bajom Nikoliem, tako da su se u prvoj polovini januara na toj teritoriji i poloajima prema Boru, Nevesinju, Fojnici i Gacku nalazile jedinice Pivskog bataljona Durmitorskog odreda, eta Nikikog odreda, Nevesinjski bataljon i ga take jedinice.
Janko TADIC

" Teko ranjen prilikom napada na Mjednik 14. aprila 1942. poslije desetak dana umro u Centralnoj bolnici u Izgorima.

DOLENJSKA 1941.

IC ada je 6. aprila 1941. dolo do agresije faistikih zemalja na Jugoslaviju, lanovi Partije po direktivi Vojne komisije CK KPS u tim danima opte pometnje organizovali su masovni odlazak dobrovoljaca u vojsku. Hiljade nenaoruanih dobrovoljaca okupljale su se u Novom Mestu, gde je trebalo da dobiju vojnu opremu. Oni su se povezali s partijskom organizacijom koja je organizovala demonstracije pred sudom, zahtevajui putanje na slobodu uhapenih komunista. Iz Novog Mesta dobrovoljci su upueni delom prema Karlovcu, a delom prema Zagrebu. Naglo raspadanje jedinica jugoslovenske vojske, kapitulantska izdaja vieg oficirskog kadra i proglaenje Pavelieve NDH naterali su ih na povratak. Kraljevska vojska je ostavljala za sobom ogromne koliine oruja i vojnog materijala i pune magacine namirnica. U danima kapitulacije u Novom Mestu su komunisti, simpatizeri i omladina organizovano odnosili u ume oruje koje je odbacivala jugoslovenska vojska. U Zabjoj Vasi, pored Novog Mesta, nalazili su se veliki magacini municije i bombi. Komunisti su kraj njih organizovali straarenje u smenama i organizovano odnosili i prikrivali taj materijal. Na eleznikoj stanici u Novom Mestu bilo je vie kompozicija natovarenih namirnicama, a vojska je ostavljala i dosta zaprene stoke. Kapitulacija je dola veoma brzo i uskoro su kroz Dolenjsku prolazile okupacione trupe. No, komunisti se s tim nisu pomirili. Nakon primljene direktive o organizovanju priprema za ustanak, partijski forumi i organizacije pristupili su izvrenju zadatka. U svim partijskim komitetima su formirani specijalni vojni komiteti, koji su na svojim podrujima rukovodili pripremama za ustanak. Organizovali su i borbene grupe. Delovali su vrlo konspirativno.
5S

Odmah posle okupacije bilo je pojava politike neobavetenosti, uglavnom u selima u kojima Partija nije imala jaih pozicija. Ljudi su nasedali nekim nazovi komunistima koji su odavno izgubili svaki kontakt s Partijom i sada tvrdili da je hitlerovski nacionalsocijalizam neka vrsta socijalizma. Tako je dolo do manifestacija za hitlerizam u nekim selima Dolenjske. Bilo bi pogreno misliti da su one u sutini ispoljile politiku podrku Hitleru, ve ih treba oceniti kao nejasnu i neoblikovanu tenju za poboljanjem tekog socijalnog poloaja. Kada je tim ljudima pokazan put kojim e izai iz tekih socijalnih prilika, za vrlo kratko vreme pridobijeni su za NOB. Sasvim je drukija situacija u vreme kapitulacije bila na podruju Koevja. U ovom kraju je preko deset godina, uglavnom iz Graca, sistematski sprovoena hitlerovska propaganda, koja je pretvarala Koevare 1 u vojniki organizovanu petu kolonu. Kada se jugoslovenska kraljevska vojska raspala, Koevari su se osetili pobednicima, i na svome podruju i u okolini pripremali su masovno istrebljenje Slovenaca. Njihova naoruana odeljenja su na svoju ruku preuzimala vlast. Ali, kada je umesto nemake, podruje Koevja zaposela italijanska vojska, nisu mogli da vre planirane zloine, iako je njihov teror nad antifaistikim Slovencima rastao. Oni su bili prepreka za or1 Koevari su bili nemaki naseljenici, kolonizirani pre nekih 600 godina, na podruju Koevja. Jo za vreme stare Jugoslavije ovu su nacionalnu manjinu, propagandom i materijalnom pomoi, Nemci pretvorili u organizovanu petu kolonu, koja je ve tada terorisala Slovence na tom teritoriju. Pred aprilski rat i u toku njegovog kratkog trajanja ova manjina je, po direktivama hitlerovaca, jo vie pojaala svoju petokolonaku, subverzivnu aktivnost. Nakon kapitulacije odmah je preuzimala vlast na tom teritoriju, ekajui dolazak nemakih okupacionih jedinica. Poto je itava Koevska prikljuena italijanskoj okupacionoj zoni, prema nemakim direktivama faisti su pripremali iseljenje Koevara s tog teritorija. Na Koevare koji su se kolebali izvren je jak pritisak, tako da su se za iseljavanje odluili svi, izuzev nekoliko porodica. Hitlerovska Nemaka je za Koevare pripremila vaan zadatak. Poto je Hitler 1941. u Mariboru prikljuio itav predeo severno od Save (tajerska) nemakom Rajhu, htela je stvoriti i vrst granini pojas naseljen Nemcima. Razumljivo je da je ta uloga najbolje odgovarala Koevarima. Zbog toga su Nemci u jesen 1941. poeli sa sistematskim iseljavanjem Slovenaca juno od Save u Dolenjskoj, izmeu italijanske i nemake okupacione zone. Slovenci iseljeni sa tog teritorija ostavili su svu imovinu. Nju su preuzeli Koevari. Pored nemakih posada taj teritorij uvali su i vojniki organizovani i naoruani Koevari. Imovinu Koevara na teritoriju Koevske (pored kua, najvie stoke i poljoprivrednih artikala) preuzela je, prema ugovoru sa Nemakom, italijanska organizacija Emona, s namerom da tu kolonizuje porodice iz Italije. Italijani zbog pojave partizana nisu uspeli da ovaj plan ostvare, a i materijalna dobra su vrlo malo iskoristili. Te zalihe su uglavnom posluile partizanima za ishranu u zimu 1941/42.

59

ganizovanje Osvobodilne fronte na ovom podruju. Posle kapitulacije jugoslovenske vojske zbog njihovog terora su se Slovenci komunisti i antifaisti morali povui u ilegalnost. Bilo je oteano i prikupljanje oruja, jer su ga Koevari ve pokupili.
NOVO MESTO

Kada je 27. aprila 1941. u Ljubljani formiran Antifaistiki front slovenakog naroda, koji se posle nemakog napada na Sovjetski Savez pretvorio u Osvobodilnu frontu slovenakog naroda, njegovi lanovi su dobili zadatak da, nastavljajui prikupljanje oruja i municije i formiranje prvih borbenih grupa, to vie proire mreu OF po gradovima i selima. To je bio veliki zadatak partijske organizacije. Posle putanja na slobodu Vinka Kristana, sekretara Okrunog komiteta Novo Mesto, 10. aprila 1941. i posle njegovog odlaska na politiki rad u Ljubljanu, u Novom Mestu je polovinom aprila poslove sekretara Okrunog komiteta preuzeo Duan Jereb. Partijska organizacija ne samo da je sauvala ranije brojno stanje, ve je postala jaa s obzirom da se vei broj metana lanova Partije vratio svojim kuama iz raznih krajeva okupirane domovine. Prema direktivama CK Okruni komitet je ve krajem aprila 1941. rukovodio organizovanjem borbenih grupa, u koje su partijci i skojevci povezali irok krug simpatizera. Te grupe su nastavile da prikupljaju oruje i municiju, vrile su vojne vebe, rasturale ilegalnu literaturu i intenzivnim politikim radom irile ideje OF. Uslovi rada na poetku okupacije omoguili su vrlo brz razvoj OF i svestranu aktivnost u organizovanju masa i pripremanju ustanka. Svoje vre organizacione oblike u okrugu Novo Mesto OF je dobila osnivanjem Okrunog odbora OF, u junu 1941. Posle partijske konferencije od 1. i 2. juna u Ljubljani, formiran je od lanova Okrunog komiteta Vojni komitet od tri lana i njihovih zamenika. I cela partijska organizacija organizovala se u trojke i prilagodila ratnim potrebama. Specijalna panja je posveena organizovanju rezervnih rukovodstava, koja bi u sluaju potrebe preuzela rukovoenje. Kada je Okruni komitet 22. juna doznao za napad Nemake na Sovjetski Savez, odmah se sastao i zakljuio da treba formirati manje vojnike grupe koje e vriti diverzije (ruiti telefonske stubove, presecati telefonske veze i slino). Takoe je reio da se poznati komunisti povuku u ilegalnost. S ovim direktivama su odmah posle sednice upoznati sekretari elija u
60

Novom Mestu i okolini, a udaljenijim partijskim organizacijama kuriri su odneli potu jo istog dana. Komunisti u Novom Mestu i drugim krajevima Dolenjske prekinuli su na vie mesta vojne i potanske telefonske linije. Pred kraj juna, ili poetkom jula, u Novo Mesto je doao Miha Marinko i preneo odluku CK da treba prei na oruani ustanak. Sednica Okrunog komiteta je odrana iznad mlina u Srebrniu. Na njoj se pokazalo da neki lanovi nisu dovoljno vrsti u odluci da slede direktive Partije i da ponu sa oruanom borbom. Zato je iskljuen vei broj lanova Okrunog komiteta. Ta sednica ima poseban znaaj, jer predstavlja odluan obraun sa kolebanjem i oportunizmom nekih vodeih lanova u trenutku kada je trebalo jedinstveno i sa punom odgovornou stati na elo oruane borbe. Ovo ienje je bilo potrebno da bi partijsko rukovodstvo i Partija mogli potpuno preuzeti tu svoju istorijsku dunost. Do kolebanja je u prvo vreme dolo i u redovima pristalica OF, ali to nije uticalo na razvoj oslobodilakog pokreta, jer je Partija odmah intenzivnim politikim radom uspela da ubedi ljude da treba podii ustanak protiv okupatora. Poetne sabotarne i propagandne akcije su sve vie podizale samopouzdanje stanovnitva. Sire savetovanje komunista je odrano 20. jula u umi iznad ciglane u Preni. Na njemu se diskutovalo o formiranju rejonskih i seoskih odbora OF, o njihovom radu, a pre svega o mobilizaciji boraca za partizanske jedinice. Krajem jula u Novom Mestu je odran sastanak Okrunog odbora OF s predstavnicima svih rejonskih odbora okruga Novo Mesto, na kome je Okruni odbor proiren novim lanovima i na kome su donete odluke o daljem irenju organizacije na selu. Kada je dr Franc Hoevar oktobra meseca otiao u Belu krajinu, sekretar Okrunog odbora OF je postao Duan Jereb, a 2. decembra 1942. tu dunost je preuzeo Viktor Avbelj Rudi. Okruni odbor OF, sa Okrunim komitetom KP, starao se u toku leta 1941. o okupljanju svih potenih i nacionalno svesnih ljudi, bilo iz katolikog ili nacionalnog tabora, u redove OF. Znaajno je bilo pridobijanje lanstva sokolskog drutva, ija se omladina, s jednim delom starijeg lanstva, odmah ukljuila u OF, dok su se naelnik drutva i njegov zamenik brinuli o ukljuivanju u OF seoskih sokolskih eta. Sa razvojem OF rasla je i jaala partijska organizacija u Dolenjskoj. U lanstvo i za kandidate KPS primljeni su najportvovaniji aktivisti OF, a revolucionarni omladinci u SKOJ. Formiranjem novih elija partijska organizacija se sve vie irila.
61

Primanjem novih lanova meu elezniarima u Novom Mestu nastale su etiri nove elije. Tako ih je bilo ukupno pet: dve na samoj stanici, jedna u sekciji za odravanje pruge i dve u loionici. Njihov zadatak je bio da poveu sve elezniare Novog Mesta, da ire propagandni materijal, da prikupljaju vojnu opremu i obavetavaju sve terenske politike i vojne forume o kretanju okupatora. Organizovali su kurirsku slubu za prevoz materijala i pote izmeu Ljubljane i Novog Mesta. Prebacivali su mnoge ilegalce koji su dolazili iz pojedinih okupiranih podruja u partizanske jedinice. Ovaj kanal je dobro funkcionisao ve od jeseni 1941. Istovremeno su obavljali razne sabotane akcije, u prvom redu na lokomotivama, koje su onesposobljavali za vonju. U organizaciji KP i OF enama su bili namenjeni specijalni zadaci. Odmah posle sastanka Okrunog komiteta, poetkom jula 1941. ene su organizovane u specijalne kruoke. Oni su imali cilj da ih u prvom redu politiki mobiliu, i zatim angauju da prue pomo sve veoj partizanskoj vojsci. Svaka od pet lanica prvog kruoka kasnije je postala jezgro novog kruoka. Organizovane su bile ili po nekadanjoj politikoj pripadnosti (na primer sokolie), ili po strukama (na primer trgovake pomonice), ili po komijskim prijateljskim vezama. Kruoka je bilo ne samo u gradu, ve i u selima i naseljima. Zene su prikupljale novac, pripremale i prikupljale odela, hranu, sanitetski materijal, a istovremeno irile ilegalnu literaturu i obavljale druge poslove. Formiran je i specijalni kruok za prvu pomo. Sanitetski materijal je davala bolnica za mukarce u Kandiji. I u bolnici za ene je bila vrlo aktivna grupa lekara. U radu su se posebno isticale lanice kruoka trgovakih pomonica, od kojih su neke posle prijema u Partiju preuzele odgovorne zadatke. Grupe skojevki su uspeno radile u Smihelu, Kandiji i u Drski. One su sa lanicama enske organizacije, zaduenim za ove poslove, rasturale ilegalnu literaturu i radile po liniji obavetajne slube. Tehnika, koja je poela da radi jo pre rata, dobila je u Novom Mestu i okolini i u razvoju oslobodilakog pokreta posebno odgovorno mesto. Sirila je ilegalnu literaturu, koju je sama umnoavala, i na podruju Bele krajine. Nju je jedan lan tehnike redovno odnosio u Crnomelj. Ilegalnu literaturu koju su dobij ali iz Ljubljane drugovi su umnoavali u sopstvenoj tampariji, koja je izvesno vreme bila smetena u prostorijama hotela Metropol. Poetni tira je bio oko 200 primeraka, a kasnije je porastao na hiljadu primeraka. tampani su i leci za potrebe pojedinih rejonskih komiteta i odbora OF, kao i propagandni listii sa parolama i revolucionarnim zna62

cima za pojedine akcije, a vrene su pripreme i za izdavanje prvih partizanskih pesama. Kako se irila organizacija OF, tako je rastao i tira partizanske tampe i rasprostirala se mrea kurirske slube za rasturanje. Najvei obim je dostigla onda kada je iz Novog Mesta snbdevala teren do Stine i Mirenske doline sve uz prugu, zatim naselja na putu Stina Zuemberk Dvor Soteska Straa Toplice sa Dobrniem i Ajdovcem, Belu krajinu i donji deo doline Krke sa Krkim i Breicama. Stina i Bela krajina su se uskoro osamostalile: prva je preuzela gornji deo doline Krke i sela uz prugu do varoice Trebnje, a Bela krajina je snabdevala svoje podruje. U rasturanju materijala tehnici je pomagala eleznika organizacija, dok je za donji deo doline Krke preuzimao poiljke ofer autobuske potanske veze. Do kraja novembra 1941. sekretar Okrunog komiteta je bio Duan Jereb. Tada je on odreen za rad u Ljubljani, a u Novo Mesto je 2. decembra, po nalogu CK KPS, doao Viktor Avbelj Rudi i preuzeo mesto sekretara Okrunog komiteta KP i Okrunog odbora OF. Njegov dolazak je u to vreme predstavljao jaku pomo CK i daljem razvoju partijske organizacije u okrugu Novo Mesto. Bogata iskustva iz revolucionarnog rada, koja je on unosio u rad Partije u Dolenjskoj, znatno su doprinela veoj politikoj sposobnosti partijskih organizacija i brem razvoju oslobodilakog pokreta. Njegovim dolaskom dobila je partijska organizacija vre organizacione forme i brzo brojno porasla. Partijske elije imale su organizacione kandidatske grupe i aktive SKOJ-a. Bilo je dosta skojevaca, ali jo nisu bih povezani posebnom organizacijom u okviru okruga, niti je postojao okruni komitet SKOJ-a. Dotle se rad skojevaca odvijao u okviru rada sa omladinom pojedinih osnovnih partijskih organizacija. Broj lanova Partije se stalno menjao. Prelaenje na oruanu borbu stavljalo je pred lanove Partije potpuno nove probleme i specifine odgovornosti. Zato su u ovom procesu otpali pojedini lanovi koji nisu bili kadri da obavljaju nove teke zadatke. Istovremeno, u radu se afirmisao vei broj novih drugova, koji su dokazali da su vredni da postanu lanovi Partije. U toku leta 1941, posle odluke o poetku oruane borbe, iskljueno je vie lanova sa duim partijskim staom. To pitanje se postavilo jo otrije u toku zime 1941/1942. Direktive Partije su bile da treba mobilisati za partizane to vei broj ljudi, bez odlaganja i bez obzira na zimu, da se svaki lan Partije mora boriti na terenu ili u jedinici gde god ga Partija odredi. Okruni komitet ih je dosledno sprovodio naroito krajem 1941, to je prouzrokovalo dalje otpadanje nekih lanova Partije. Tako se
63

broj lanova znatno smanjio ba u trenutku kada je partijska organizacija imala zadatak da usred zime formira partizanske jedinice. Ali ova odlunost je omoguila vrlo brzo ukljuivanje velikog broia novih lanova u Partiju. U toku ianuara i februara 1942. znatno je povean broj lanova Partije. Primljeni su ljudi koji su bili spremni da izvre sve zadatke na terenu i da odu u partizanske redove. S tim se nastavilo i u toku iduih meseci, te je krajem maja 1942. u okrugu Novo Mesto bilo ve 129 lanova, a isto toliko i kandidata Partije. Treba istai da u ovaj broj nisu uraunati lanovi koji su ve otili u partizanske jedinice. Potpuno je organizovana i skojevska organizacija sa svojim posebnim Sreskim i Okrunim komitetom. Partijska organizacija je tada imala osim okrunog jo i sedam podokrunih komiteta i to: u Trebnju, Mokronogu, Smarjeti, Skocjanu, entjerneju, Mirnoj Pei i Toplicama. Podokruni komiteti su imali svoje rejonske komitete. Cela ova organizacija se odlikovala izvanrednom disciplinom i spremnou da se izvre zadaci Partije. Potpuno jasno gledanje Partije na oruanu borbu pomoglo je uspenom otklanjanju kolebanja, neodlunosti i politike ekanja u organizacijama OF. Organizacija je krajem 1941. svuda postojala sa formiranim odborima: terenskim, seoskim i rejonskim. Terenski odbori su bili uglavnom organizovani u pojedinim preduzeima, ustanovama i zavodima. Osim okrunog odbora OF, tada je ve bilo vie rejonskih odbora a Novom Mestu, Toplicama, Zuemberku, Trebnju, Mirni, Mokronogu i entjerneju. Odbori su najveim delom formirani tako da su se pored komunista (i kandidata ili simpatizera) u njima nalazili sokoli, a gde je to bilo moguno i predstavnici hrianskih socijalista. U svakom sluaju vana je injenica da je krajem 1941. godine organizacija OF bila dobro formirana, da je imala sve svoje odreene organe i da je na terenu praktino obuhvatala skoro svaki kraj okruga Novo Mesto. Teite celokupne aktivnosti, i pored saradnje predstavnika drugih grupa u oslobodilakoj borbi, ipak je bilo na komunistima, a u nekim organizacijama, gde jo nije bilo organizovanih lanova Partije, na kandidatima, odnosno simpatizerima. Jednom rei, na ljudima koji su bili u najuem kontaktu s Partijom. Po odluci Okrunog komiteta sa sastanka iznad mlina u Srebrniu, novometanski komunisti su poeli da organizuju prvi partizanski logor. U logor je preneto oruje koje su komunisti i skojevci odneli iz vojnih magacina u Zabjoj Vasi prilikom kapitulacije stare vojske. Odlueno je da svaki poznati aktivista, koji vie ne moe da radi na terenu, ode u partizansku jedinicu. Prvi je otiao Joe Slak iz Dobrnia jer mu je
64

pretilo hapenje. Kada je krajem jula, zbog izdaje, u Krkom razbijena partizanska jedinica, iz nje su partijskom vezom doli u Novo Mesto, a odatle u partizanski logor Joe Pacek i Milka Keiin. Doao je i bivi lan toplikog komiteta Maks Henigman, a od rnomeljske partizanske grupe Janko Stariha, uenik gimnazije u Novom Mestu. Radnik i predratni komunista Joe Bartol oduzeo je oruje jednom italijanskom vojniku 3. avgusta 1941. na Kamenskom hribu, nakon ega se javio u logor. Ova prva grupa je odmah poela s manjim sabotanim akcijama na telefonskim, telegrafskim i eleznikim vezama. Grupa se iz logora iznad razruenog zamka Luknje uskoro preselila u novi logor u blizini sela Brezova Reber. Njoj se krajem jula pridruio i ljubljanski student Joe Saek Devi. Pred kraj septembra se pokazalo da treba poveati aktivnost u ovoj partizanskoj jedinici. Zato je u nju upuen lan Okrunog komiteta odgovoran za vojnu organizaciju. Jedinica je stalno patrolirala na podruju Ajdovca, Dobrnia, Dvora, Soteske, Strae, Prene itd., vrila sabotane akcije i vie puta dolazila u sukob sa italijanskim patrolama. To su bile poetne akcije koje jo nisu pogaale ivu snagu okupatora, ali injenica da su se grupe partizana pojavljivale na glavnim putevima u dolini, jaala je samouverenje i borbenost stanovnitva. Za partizansku grupu na Brezovoj Rebri ove akcije su predstavljale prekretnicu u nainu aktivnosti. Kada je pred kraj oktobra pao dubok sneg, pa jedinica vie nije mogla ostati u logoru, prela je u selo Brezova Reber, koje se nalazilo u blizini. Partizani su se smestili u kui predsednika optine. Seljaci su obaveteni da bez dozvole ne smeju napustiti selo. Seoski odbor se brinuo za hranu. Partizani su svakog jutra imali zbor, na kome se podizala zastava uz pevanje Internacionale. Odravali su i politike asove sa seljacima. Disciplina i svest seljaka je bila takva da ni u susednom selu Ajdovcu nisu ak ni pristalice OF znale za smetaj partizana u selu Brezova Reber. Odatle je novomeka grupa, koja je pre odlaska formirana u Novomeku etu, otila na pohod prema Buki. U prvoj polovini septembra 1941. Glavni tab je poslao borca Mokrke ete Milana Majcena i nekadanjeg panskog borca Jou Nose pana sa sedam drugova u Mirensku dolinu sa zadatkom da se poveu sa partijskom i frontovskom organizacijom, da mobiliu borce u jedinicu i da ponu sa akcijama. Pre toga, 7. avgusta 1941, Majcen je pobegao iz zatvora u Sempeterskoj kasarni u Ljubljani. Grupa je ostala zajedno, obavljajui akcije, do polovine oktobra. Tada se podelila: Milan Majcen je sa pet drugova otiao prema Sentjanu da prikupi nove borce.
5 U s t a n a k 1941.

65

U zaseoku Murnce, kod Tria, njega i Janeza Mevlju su 28. oktobra 1941. napale nemake pogranine strae. Borba je trajala dan i no i zavrena je tek kada je stigla eta rezervnog policijskog bataljona i kada su obojica poginula. Ostali borci grupe otili su na odredite dolenjskih partizanskih jedinica za napad na Buku.
GROSUPLJE

Mrea OF je poela da se raspreda u elom okrugu Grosuplje jo u toku maja i juna 1941. U leto 1941. u grosupljanski okrug su ubrajana tri podruja: grosupljansko s rejonima Smarje, Polica, Grosuplje, Senturje, Rana i Zaina; stiko s rejonima Vinja Gora, Stina, Sent Vid kod Stine, Temenica, Krka i Zagradec; velikolako s rejonima Velike Lae, Rob i Turjak. U vreme postavljanja temelja OF i njenih organizacija, koje su se brzo razgranale po celoj Sloveniji, bilo je znaajno da je skoro svaki njen novi pristalica odmah postajao i njen organizator. Specijalnu zaslugu u tome ima Ljubljana, koja nije bila samo sedite rukovodstva oslobodilake borbe, ve i nepresuni izvor aktivista i boraca, vojne opreme, raznovrsnog propagandnog materijala i publikacija. Uticaj i pomo Ljubljane oblinjim okruzima, meu njima i grosupljanskom, svuda su se oseali u poetnim fazama oslobodilakog pokreta. Na prve sastanke simpatizerske elije KP i prvog politikog aktiva OF u Grosuplju dolazio je iz Ljubljane instruktor CK Dolfe Jakhel. U prvoj polovini juna 1941. on je poslan za stalno u grosupljansko podruje sa glavnim zadatkom da to pre organizuje okruni komitet KP Grosuplje. Komitet je formiran poslednjih dana juna i njegovi prvi lanovi su bili: sekretar Dolfe Jakhel, Ivan Kova, mainista u fabrici, Radko Poli, student prava, Janko Rode, zidarski pomonik i Ludvik Stari, sedlar. Septembra je njegov lan postala i Anica Vodikar Spela iz Hrastnika, koja je poslana u podruje Grosuplja da radi po omladinskoj liniji. Sa razvojem OF trebalo je misliti i na osnivanje okrunog odbora OF, u koji bi uli najpoznatiji politiki radnici okruga. Stiani su se odluili za osamostaljenje. etrnaestog septembra 1941. odran je sastanak organizatora OF sa podruja Stine i Krke, kome je prisustvovao predstavnik Izvrnog odbora OF Josip Rus. Na tom sastanku je izabran Okruni odbor OF Stine u koji su uli: Mirko Pular, uitelj iz Hudega kao predsednik, Vili Sval, pravnik iz Ivanne Gorice kao blagajnik, i lanovi Joe Kovai, radnik iz Stine, Franc Poljanec, seljak iz Krke,
66

Joe Kosec, kroja iz Ivanne Gorice, Edo Turnher, uitelj iz Vinje Gore i Franc Zupani, radnik iz Pristavi je Vasi kod Sent Vida. Kada je osamostaljeno stiko podujeOF, koje je po partijskoj liniji i dalje ostalo u sklopu komiteta u Grosuplju, Okruni odbor Grosuplje, koji je formiran posle 14 dana, preuzeo je podruje Grosuplja i Velikih Laa. Samo dva meseca kasnije Velike Lae su prikljuene okrugu Koevje. Sastanak za osnivanje okrunog odbora OF Grosuplje odran je 28. septembra 1941. u Rani. Delegati Izvrnog odbora OF iz Ljubljane bili su Josip Rus i dr Ale Bebler. U Okruni odbor izabrani su: za predsednika Stane Valentinci, veterinar iz Grosuplja, za blagajnika dr Franjo Podkoritnik, lekar iz Grosuplja, za vojnog referenta Dolfe Jakhel, za omladinskog referenta Ivan Kova, za agitprop Radko Poli i za lanove: Janez Zakajek, stolar iz Senturja i France Cuk, kolski upravitelj iz Kopanja. Prva partizanska jedinica na podruju Grosuplje Stina bila je Stika eta. Prvi partizani ove ete: komandir Miro Pere, politkomesar Sreo Zganjar i partizan Ciril, doli su iz Ljubljane 17. avgusta 1941. Neposredno iza njih iz Ljubljane su doli i partizani: Martin, Florja, Franc i Lojze. S drugovima Frankom Berdajsom i Milanom Mahnetom iz Pungerta, koji su kao temeniki politiki radnici OF obavljali za etu kurirske, obavetajne i intendantske poslove, Stika eta je uoi svoje prve znaajne akcije imala devet ljudi. Ta akcija je izvedena nou 1/2. septembra 1941. Ceta je postavila zasedu na eleznikoj pruzi izmeu Radohove Vasi i Sent Lovrenca, iznad sela Brega, i napala italijansku patrolu. Poginuli su voa patrole, potporunik, i jedan vojnik. Ova akcija predstavlja prvi uspeni partizanski napad na okupatorovu ivu silu u ljubljanskoj pokrajini, a sa uspenim napadom Belokranjske ete, etiri dana kasnije kod Griblja, oznaava poetak oruanog ustanka u ovom delu Slovenije. 2 Posle ove akcije Stika eta je bivakovala u umi iznad sela Mijeg Dola, skoro uz samu italijansko-nemaku graninu liniju. Pokuala je da ostane na ovom izloenom podruju, jer je imala zadatak da odrava veze sa tajerskom i da stavi na raspolaganje svoj logor tajerskim partizanskim jedinicama u sluaju eventualnih pomeranja na italijansko okupa! Komandant 11. armijskog korpusa, general Mario Roboti (Mario Robotti), ba pod utiskom ovih akcija i prvih pogibija italijanskih vojnika, izdejstvovao je naredbu Visokog komesarijata za ljubljansku pokrajinu o uvoenju vanrednog vojnog suda i smrtne kazne, sa datumom od 11. septembra 1941.

67

ciono podruje. Cetu su, meutim, na ovom mestu uskoro iznenadili italijanski pogranini straari i razbili je. Svi borci, osim komandira Perca i partizana Loj za, preli su na nemako okupaciono podruje i zakopali oruje kod zaseoka Pusti Malin; u Litiji su seli na voz i odvezli se u Ljubljanu. Komandir Miro Pere je traio mesto za novi logor, koji bi bio manje izloen, a odakle bi eta ipak mogla da obavlja svoje zadatke. Izabrao je umu na Kremenjeku, ispod zaseoka Srebotnice. Uskoro se stika grupa ponovo okupila na enjicama iznad Sostra. Pridruila joj se i grupa novajlija, meu kojima i kasniji poznati intendant Druge grupe odreda i Glavnog taba Joe Draksler Povh. Poetkom oktobra Stika eta je dobila nareenje da na desnoj obali Save, izmeu Kresnica i Poganika, osigura prelaz Moravske ete. Na odreenom mestu i u odreeno vreme Stika eta je ekala dve noi. Kada nije bilo dogovorenih znakova za prelaz Moravke ete, otila je nazad na Kremenjek. Uz put se kod Poganikog tunela sukobila sa nemakom patrolom, jednog Nemca ubila, a drugog ranila. Po povratku u logor ponovo se osnaila novim borcima, medu kojima su bili partizani Brkonja i Johan iz Trbovlja, a koji dan kasnije stigao je i Joe Kovai, politiki radnik iz Stine. Uskoro je eta otila u akciju na Polevo, nadajui se da e tamo naii na italijanske oficire. Nala je samo turiste, meu kojima je bilo ak i Beograana, i priredila im partizanski miting. Kasnije se povezala sa Novomekom etom, koja je u to vreme bila u selu Brezova Reber. Nastavila je da propagandno politiki radi u selima oko Kremenjeka. Pred kraj oktobra trebalo je da ode na Trebelno, a zatim do odredita dolenjskih partizanskih jedinica iznad marjete, da bi uestvovala u napadu na Buku. Meutim, zbog dubokog snega nije dola do predvienog odredita i vratila se u logor ispod Srebotnice. Poslednjih dana novembra italijanski hroniari divizije Isonso (Isonzo) i l l . korpusa su zabeleili primere banditizma, tvrdei da se ee pojavljuju. To su bili napadi na eleznike objekte (27. novembra kod Brega i 30. novembra u blizini eleznike stanice Stina). Kod Stine je eksplozija mine pokidala ine, a iste noi je izvren napad na straarnicu kod tunela Peenik u blizini Vinje Gore. Posle 10. decembra u logoru na Kremenjeku je postalo mnogo ivlje. Duan Kveder Toma je doveo sa Molnika Molniku etu, a Franc Rozman Stane sa dolenjske strane Mokronoku etu. Od ove tri jedinice stike, mokronoke i molnike 15. decembra 1941. je formiran na Kremenjeku 2. tajerski bataljon.
68

Grosupljanska eta je formirana u vremenu kada je Glavni tab slovenakih partizanskih jedinica pripremao koncentraciju veeg dela dolenjskih partizanskih jedinica u Posavju. 26. oktobra 1941. Radko Poli je dobio pismo od Toneta Tomia, u kome grosupljanskom Okrunom komitetu saoptava, po prilici, sledee: Nemci pripremaju preseljavanje celokupnog slovenakog stanovnitva sa pograninog podruja Posavja i Kozjanskog. Mi nameravamo da se ovome suprotstavimo svim raspoloivim snagama. Izvrite odmah mobilizaciju u vaem okrugu; ustanovite novu partizansku jedinicu ili se pridruite Stikoj eti. Poveite se sa Operativnim tabom u Novom Mestu, od koga ete dobiti detaljnija uputstva. To je trenutno va glavni zadatak i za njegovo izvrenje odmah angaujte sav partijski i frontovski kadar. 3 Okruni komitet je jo iste veeri na sastanku odluio da formira Grosupljansku etu. Njeno jezgro su sainjavali drugovi iz fabrike: komandir Janko Rode i politkomesar Ivan Kova. Radko Poli je dobio zadatak da idueg dana ode u Novo Mesto i da se povee sa tabom. Povezao se sa komandantom Operativnog taba Aleom Beblerom Primoem, koji mu je u glavnim crtama prikazao zamisao operacija i zadatke novoformirane Grosupljanske ete. Trebalo je da eta odmah ode na svoje odredite iznad Smarjete i okupi sve novajlije iz okruga Grosuplja i Stine. Stika eta bi uz put mobilisala borce u selima oko Zuemberka, Dobrnia i atea. Pripreme za mobilizaciju Grosupljanske ete su tekle u najlepem redu sve do 29. oktobra po podne. Prema utvrenom planu trebalo je da se partizani iz fabrike i grosupljanskih rejona okupe nou izmeu 29. i 30. oktobra u Zagrakoj umi. Odatle bi 30. oktobra poli preko Ilove gore u pravcu Krke, gde bi im se pridruile grupe sa podruja Stine i Velikih Laa. Ceta bi imala oko 40 ljudi. Bilo je predvieno da se do 31. oktobra opremi i sredi na Krki, a da onda poe na svoje odredite. Kojim putem i kuda, trebalo je da javi Radko Poli posle sastanka u Operativnom tabu i dolaska iz Novog Mesta. Meutim, 29. oktobra Italijani su uhapsili Radka Polia i Dolfa Jakhela. Istog dana na stanici su uhapsili i Janka Rodea, koji je morao da preda kuriru za Stinu pismo, nekoliko karti specijalki i jo neke sitnice za etu. Sve su to nali kod njega. Italijani su svu trojicu zatvorili u eliju, odakle su oni nou pobegli kroz prozor. Idueg dana su doli na zborno mesto u Zagraku umu. Tridesetog oktobra je poeo da pada sneg i etiri dana nije prestajao. Grosupljanska eta je tako ostala u Zagrakoj, odnosno Pleivskoj umi. Ceo mobili' Citat prema seanju Radka Polia. 69

zacioni plan odlazak na Trebelno i uee ete u operaciji u Zasavju pokvario je duboki sneg. Prva tri dana posle formiranja u Grosupljanskoj eti je bilo 8 partizana. Nekoliko dana kasnije dola su jo trojica. Tako je brojno stanje ete poraslo na 11 ljudi. Sedmog novembra je Grosupljanska eta bivakovala u umi Ragljavki iznad Znojila. Odavde je pola na prvu akciju. Morala je izvriti smrtne kazne nad trojicom izdajnika u Grosuplju, marju i Lipljenima. Zadatak je uspeno obavila samo patrola, koja je upuena u grosupljansku fabriku i tu 10. novembra uvee ubila jednog italijanskog konfidenta, vratara u fabrici. Od Okrunog komiteta Grosuplje posle 29. oktobra ostala je na terenu jedino Anica Vodikar Spela, dok su ostala etiri lana otila u partizane. Spela je imala zadatak da u Velikim Laama utvrdi ta je bilo sa tamonjom grupom koja je trebalo da se pridrui Grosupljanskoj eti. Toj grupi je bila odreena javka u koli sela Korinja. Spela je 16. novembra posetila etu i saoptila da je grupa seljaka odustala od svoje namere, ali da u Smarju i Skofljici ima nekoliko mladia koji bi eleli otii u partizane. Na sastanku partijske elije je odlueno da eta ostane u Korinju jo nekoliko dana i da saeka najavljenu grupu novajlija iz Smarja i Skofljice, a zatim da pree Krku i da se spoji sa Stikom etom na Kremenjeku. Italijani su preko izdajnika Rakajeca iz Krke brzo za to saznali. Idueg dana uvee eta je imala sastanak sa seljacima u Velikom Korinju. Dotrao je kurir iz Krke i obavestio da su po mraku stigli Italijani iz Stine i Zagradeca na Krki i da e ih Rakajec u toku noi dovesti u Korinje. eta se povukla iz Korinja. Partizani su 22. novembra hteli u Podbukovju likvidirati izdajnika Rakajeca, ali je on u poslednjem trenutku izmakao zasluenoj kazni. Vest o ovoj akciji razbesnela je generala Robotija, pa je odmah energino intervenisao i naredio diviziji Granatieri da oisti zonu Koevja, Korinja i Krke. Zadatak je poveren eti 11. mitraljeskog bataljona iz Velikih Laa, s kojom e sadejstvovati grenadiri iz Ribnice i crne koulje iz Grosuplja. Ova grupa je sa lokalnim karabinijerima i drugim jedinicama etiri dana istila prostor izmeu Dobrog polja, Ilove gore i Krke i razbila Grosupljansku etu u njenom logoru ispod Mako vog vrha. Razbijena eta se ponovo sastala na Plaivici, odakle je otila u entjurski rejon. Ovde je ostala ceo decembar, dobila nove partizane i vrlo aktivno politiki radila u okolnim selima. Kasnije se preselila u lovaku kuu na Debelom hribu, gde je dobila nareenje da se odmah prikljui 2. tajerskom bataljonu, koji je pripremao napad na Litiju. Ovaj napad se izjalovio; tajerski bataljon se vratio na Kremenjek,
70

a Grosupljanska eta je pripremala akciju na Perovo. Treeg januara 1942. jedno odeljenje ete je pripremilo zasedu patroli italijanskih pograninih straara, koji su svakog dana na mazgama prenosili razne stvari iz Grosuplja na Policu. Akcija nije uspela. Posle neuspele akcije na Perovo, Grosupljanska eta je otila na Pleivicu, a zatim preko uperka u selo Vodice, gde se 6. januara pridruila 2. tajerskom bataljonu. On je poao s Kremenjeka s ciljem da na putu za zimovalite u Pogledu napadne na italijansko uporite na Turjaku. Ovaj napad nije imao uspeha. Komandira Dolfa Jakhela runa bomba je ranila u nogu i on je dva dana kasnije umro od trovanja krvi, a politiki komesar Ivan Kova Vanja je poginuo. Stika i Grosupljanska eta su krajem 1941. i poetkom 1942. godine ule u sastav 2. tajerskog bataljona.
KOCEVSKO-RIBNICKO PODRUJE

Okruni odbor OF za koevsko podruje formiran je na sastanku u gostionici Arko u Ribnici. Njemu su prisustvovah u ime Izvrnog odbora OF dr Ale Bebler i Joe Rus. Odbor su sainjavali: Joe eko, predsednik, i lanovi Ivan Selek, lan KP ribnike elije, kao vojni referent, Pizulin, naelnik Sokola u Koevju, predstavnik sokolske organizacije, i Henrik Kunik, hrianski socijalista iz Koevja. U poetku je literatura dolazila iz Ljubljane, a u toku leta 1941. Okruni komitet je organizovao sopstvenu tehniku, kojom je rukovodio Joe Ranki. Umnoavanje letaka i Slovenskog poroevaleca, kao i kolportau, imala je u rukama omladina. Tehnika je umnoavala letke i na nemakom za Koevare. Okruni komitet je organizovao posebnu tehniku u Ribnici, koja je radila u Knolovoj kui. Stampala je Slovenski poroevalec u hiljadu primeraka za Ribniku dolinu, Sodraicu, Loki Potok i Velike Lae, a izvesno vreme i za Koevje. Osim toga tampala je i drugi propagandni materijal, umnoavala letke na i talijanskom za italijansku vojsku. Velike Lae su se u toku leta 1941. odvojile od koevskog podruja i pridruile grosupljanskom. U Koevju i oblinjim selima bilo je na poetku okupacije est elija, koje su se u prolee i leto 1941. pojaale novoprimljenim lanovima. Neki lanovi su doli i sa drugih strana, tako da je u Koevju bilo oko 40 lanova KP. Brojnija je bila skojevska organizacija. Partijski kadar je poeo organizovati u gradu i okolini OF. koja je za relativno kratko vreme (do poetka maja) obu71

hvatila skoro sve ljude. Sve funkcije u OF su imali najpre komunisti, a kasnije su neke od njih preputene najaktivnijim lanovima OF. Nou 17/18. maja 1941. ispaljeni su prvi hici na italijanske okupatore u blizini rudnika Koevje. Naroito je bio aktivan skojevski aktiv, koji je na sastanku od 10. maja dobio zadatak da organizuje petorke OF. U toku jula je odran ponovni sastanak, na kome su skojevci referisali o obavljenom poslu i dobili zadatke da ire literaturu i prikupljaju oruje. U leto 1941. godine Partija je organizovala demonstracije ena iz okoline Koevja, jer porodice nisu dobijale namirnice na bonove. Akcija je uspela. Kada su u septembru Italijani poeli da pripremaju upisivanje radnika i slubenika u Dopolavoro,4 aktivisti OF su sproveli protivakciju, tako da su se samo retki pojedinci upisali. Slian neuspeh su Italijani doiveli sa pokuajem da slovenaku omladinu organizuju u Dil (Gill).5 Zbog toga su krajem 1941. zatvorili koevsku gimnaziju. Komunisti iz Koevja i Crnog Potoka su u maju formirali terenski odbor OF u Mozelju, koji je imao seoske odbore i poverenike u svim selima, sve do Starog Trga, Spodnjeg Loga, Skrilja, Stalcarja i Koevske Reke. Na ovom podruju je postojala i skojevska grupa koja je povezivala omladinu sa OF. Ona je poetkom jula 1941. odrala satanak na kome je bilo odlueno, da omladina mora i dalje prikupljati oruje i iriti literaturu. Terenski odbor OF Banja Loka sa seditem u Novim Selima inile su 1941. godine tri grupe najaktivnijih pripadnika OF: banjaloka, kostelska i slavkolaka. One su imale svoje poverenike u svim selima na svojim podrujima. Prilikom preseljavanja Koevara vie aktivista je stupilo u slubu italijanskog preduzea Emona, koje je preuzimalo imanja iseljenih Koevara. Na taj nain su se lake kretali po terenu. Tako su mogli da gospodare namirnicama i stokom iseljenih Koevara, pa su ih pre Italijana prebacili na osloboenu teritoriju s prolea 1942. Samo iz Mozelja prebacili su 45 grla stoke. Italijani su uspeli da odvedu stoku jedino iz Crnog Potoka. Posle 22. jula na poziv Partije poele su da se niu razne akcije na koevskom podruju. esto su se ispisivale parole i rasturali leci, a sabotane grupe u rudniku kvarile su
4 5

Italijanska faistika dobrovoljna radna sluba. Italijanska faistika omladinska organizacija. 72

elektrine instalacije i koile proizvodnju. Sabotae su se redale i na eleznikim ureajima i vozilima. Omladinci su u julu kod Livolda odneli mnogo telefonske ice, a u avgustu unitili gume na italijanskim automobilima parkiranim u dvoritu akog doma u Koevju. Uskoro posle osnivanja OF formiran je i odbor OF u Ribnici, a kasnije su komunisti osnovali odbore OF i u Gorenjoj Vasi, Hrvai, Dolenjim Lazama, Bukovici, Danama, Jurjevici, Gorioj Vasi, Nemkoj Vasi, Dolenjoj Vasi, Velikim Poljanama i Rakitnici. U nekim drugim selima su postojali poverenici OF. U Sodraici je 1941. godine osnovana prva partijska organizacija. Clan Partije, student Zajc iz sela Zimarice, organizovao je omladinu pre nego to je otiao u partizane poetkom avgusta 1941. Jula 1941. je formiran aktiv od 10 skojevaca, kojim je rukovodio Lovro Klajndinst. Inicijativom Joe Seka formirana je u avgustu prva partijska elija iji su lanova bili: Ivan Fajdiga, sekretar, Alojz ega i Zdravko Oberstar. Organizovani su odbori OF u Sodraici, Zimaricama, Gori, Vincama, Zamostecu i Lipovici. Komunisti skojevci i lanovi OF su obavljali razne akcije sabotanog i propagandnog karaktera. U Lokom Potoku su omladinci iz Travnika i egove Vasi ve krajem aprila 1941. skidali sa puta italijanske zastave, cepali faistike letke i Musolinijeve slike. Zbog ovih akcija je dolo do sudskog procesa u Reci. Na ribnikom podruju je vrlo uspeno sprovedena akcija prikupljanja oruja. Komunisti i skojevci su odmah posle okupacije krili oruje, koje su zatim kolima odvozili u ume Male i Velike gore. Iz tih skladita su se kasnije dobro naoruale prve partizanske grupe ne samo na podruju Ribnice ve i u susednom Koevju i Notranjskoj. Trinaestog maja 1941. dolo je do oruanog sukoba izmeu antifaista i okupatora. Italijanski karabinijeri u Maloj gori iznad Ribnice opkolili kuu u kojoj su se nalazila trojica antifaista, ilegalci organizacije Tigr. Bili su provaljeni. U borbi je poginuo Danilo Zelen, Ferdo Kravanja je teko ranjen, ali je kasnije pobegao iz ljubljanske bolnice i pridruio se partizanima, a uitelj Tone Majnik iz Ribnice je zarobljen. Njemu je polo za rukom da vezan pobegne i da se kasnije pridrui partizanima. Meu Italijanima je bilo nekoliko ranjenih. Ovo je bio jedan od prvih oruanih sukoba u Sloveniji. Prvi komunisti iz Ribnice, po nalogu Partije, otili su 13. jula 1941. na Travnu goru, gde je formirana Ribnika eta pod komandom Filipa Tekavca Gapera. U poetku je imala osam ljudi, ah je krajem septembra porasla na 21 borca. eta je
73

sprovela vie akcija: 12. avgusta je pucala u Zlebiu na voz, 13. avgusta je u saradnji sa komunistima iz Velikih Laa minirala potporni elezniki zid kod Ortneka i sruila ga, 1. septembra je bacila bombu na voz kod Ortneka, 22. septembra je u Jelovici kod Sodraice likvidirala italijanskog konfidenta, 25. septembra je kod Dolenje Vasi napala italijansku patrolu, ubila jednog vojnika i povukla se, a 19. oktobra je minirala prugu izmeu Ortneka i Velikih Laa. Sa komunistima iz Ribnice u avgustu je iskopala ispod Boncara sakriveno oruje organizacije Tigr i prenela ga u skrovite na Travnoj gori. Minirala je stubove elektrinog dalekovoda u Slemenima i J u r j evici. Sa komunistima iz Sodraice u septembru je izvrila napad na karabini j ere u Sodraici. Polovinom oktobra na Travnoj gori je pao sneg u visini oko jednog metra. U isto vreme 22. oktobra Italijani su zapoeli prvu ofanzivu u Notranjskoj. 25. oktobra je poginuo prvi partizan Ribnike ete prilikom sukoba s njima izmeu Travne gore i Jelenovog leba. Pota su italijanska smuarska odeljenja stalno pratila etu, ona se morala podeliti u vie grupa, koje su se zatim smestile u sigurnijim kuama, dok su neki borci otili u Ljubljanu. Zato eta nije otila sa ostalim dolenjskim jedinicama na Buku. Poetkom 1942. godine jezgro ete je otilo na Koevski Rog. Za vreme italijanske ofanzive i posle napada na Lo, Krimski bataljon na elu sa Ljubom Sercerom povlaio se preko Velike gore. Komunisti iz Travnika i Lokog Potoka postarali su se za hranu i pokazali borcima put prema Debelom vrhu. Kada je bataljon razbijen, komunisti iz Ribnice i Sodraice prihvatili su pojedine borce i obezbedili im sigurna sklonita kod nekih graana, a zatim prevoz vozom u Ljubljanu. Komunisti iz Sodraice, pored ostalih, primili su i Staneta Semia Dakija, a ribniki komunisti Ljuba Sercera. Septembra 1941. italijanske okupacione vlasti vrile su pritisak na uitelje osnovnih kola u Ribnici i Sodraici i na nastavniko osoblje graanske kole u Ribnici za upisivanje omladine u il. Meutim, uitelji su se oduprli ovoj akciji i Italijani nisu uspeli da sprovedu svoju zamisao. Veina uitelja je tada saraivala sa OF. Posledica je bila iskljuenje nekih aka iz graanske kole i maltretiranje uitelja sve do njihovog otputanja iz slube u iduoj kolskoj godini. Kao protivakciju pokretu OF, potpukovnik bive kraljevske vojske Deman pokuao je da organizuje etniki pokret u Ribnici. Odmah posle kapitulacije Deman je poeo da okuplja pripadnike kraljevske vojske, bive aktivne oficire i podoficire. Akcija mu nije pola za rukom, jer su je komunisti onemogu74

ili. U septembru je bilo novih pokuaja za organizovanje etnika iz redova ritmikih nacionalista. etnici su pokuah da privuku u svoje redove lanove OF, pa ak i partizane, sazivajui u tom cilju sastanke. Tim sastancima su prisustvovala, pored dvojice etnika koji su govorili srpskohrvatski, i etiri metanina, bive pristalice JNS. U toku 1941. godine etnitvo se nije osealo,.ali je ponovo dolo do izraaja u vidu plave garde, koja e doiveti svoj kraj prilikom kapitulacije Italije. Slino je bilo i sa belom gardom, koja je 1941. godine jo nije postojala, mada je u toku jeseni i zime iste godine ribniki dekan u tom cilju organizovao nekoliko sastanaka sa pojedincima, za koje je smatrao da e biti sposobni da vode belu gardu. U Velikim Laama partijska organizacija je formirana 21. juna 1941. U njoj je bilo pet lanova: Ganik, Hoevar, Centa, Pikovnik i Gruden. Nekoliko meseci kasnije iz SKOJ-a su primljeni u Partiju Joe Zevnik i Anka Hoevar. U eliji su ukljueni i tajerski begunci Vlado Grbec i Mirko Dev. Posle reorganizacije okruga, kada su Velike Lae avgusta 1941. ule u sastav grosupljanskog okruga, u njih su dolazili Dolfe Jakhel, sekretar Okrunog komiteta i lan CK KPS, Tone Tomi, organizacioni sekretar CK KPS i Ida Sabo Kova, lan PK SKOJ-a. Velikolaka skojevska grupa, formirana decembra 1940, organizovala je sa ribnikom skojevskom grupom 19. aprila 1941. zbor omladine na Starom Gradu kod Ortneka. Ovom zboru je prisustvovalo deset omladinaca i omladinki iz Velikih Laa. Maja 1941. SKOJ je u svoje redove primio devet lanova. Obuhvatio je sela Opalkovo, Stope, Dvorsku Vas, Rasicu. Juna meseca aktiv SKOJ-a u Velikim Laama se podelio u dve grupe da bi lake radio. Organizovao je omladinske sastanke u okolnim selima i upoznavao omladinu s ciljevima OF i zadacima omladine u borbi protiv okupatora. U julu je odrao u Stopama ire omladinsko savetovanje, kome su prisustvovali predstavnici omladine sa celog podruja Velikih Laa. Na njemu se diskutovalo o ukljuivanju sve potene omladine u oslobodilaki pokret, o propagandnom radu, prikupljanju oruja i ratne opreme itd. Odbor OF u Velikim Laama je formiran krajem juna 1941. Pre toga, 22. juna, est aktivista OF iz Velikih Laa uestvovalo je na sastanku na Starom Gradu kod Ortneka, kome su prisustvovali i Miha Marinko, Joe Seko, Dolfe Jakhel i Joe Rus. Uskoro su formirani i seoski odbori OF u Dvorskoj Vasi, Opalkovu, Karlovici, Robu, Raici i Slemenima. Uspostavljeni su kontakti sa Dobropoljem i Velikim Lipljenima. Antifaistiki savez ena poeo je da radi jula 1941.
75

Organizacije su bile vrsto povezane sa Ribnikom etom na Travnoj gori, sa Sercerovom grupom na Mokrcu, sa Grosupljanskom etom i tajerskim bataljonom, kojima su dostavljale hranu, oruje, opremu itd. U toku 1941. godine na ovom podruju je izvreno vie akcija. Naoruani antifaisti su ve 29. aprila 1941. ispalili prve hice na italijanske okupatore u blizini Raice. Dobro su organizovali rasturanje propagandnog materijala, prikupljanje oruja, opreme, hrane, sanitetskog materijala i novca. Prestao je rad u ciglani u Stopama, odakle su Italijani uzimah ciglu za podizanje bunkera. U Makovcu je uniten vei broj gomila umura, te je onemoguen njihov izvoz u Italiju. Jula 1941. sruena su dva elektrina stuba u Laama. Likridirana su i dva lana jedne razbojnike bande, koja je pljakala gostionice i trgovine pod imenom partizana. Avgusta 1941. je minirana pruga izmeu Zlebia i Ortneka. Novembra 1941. je likvidiran jedan izdajnik koji je bio kriv za smrt veeg broja partizana. Pred kraj godine su izvrene poslednje pripreme za odlazak drugova u partizane, ali je on spreen tekoama u kojim su se nale partizanske jedinice na Travnoj gori i Mokrcu zbog rane zime i neoekivanih masovnih hapenja Laana posle napada Grosupljanske ete na karabinijersku stanicu na Tur jaku 7. januara 1942.
POSAVJE

U Posavju, koje je demarkacionom linijom izmeu nemakog i italijanskog okupacionog podruja prikljueno Donjoj tajerskoj, kulturbundovci su imali jake pozicije u Breicama. Krkom i Senovu. Tako su Nemci ve prvih dana okupacije poeli s terorom i hapenjem metana. Sekretar Sreskog komiteta KP Maks Stermecki kao najpoznatiji komunista, morao je privremeno doi u Ljubljanu, dok su lanovi Partije, povezani sa Pokrajinskim komitetom za tajersku, poeli prikupljati oruje, formirati sabotane grupe, irili ilegalnu literaturu i u dolini Save organizovati otpor. Komunisti iz Krkog i okohne 28. jula 1941. su se povukli u ilegalnost, da bi formirah prvu partizansku jedinicu u Posavju. Bilo ih je 11. Zbog izdajstva, 10 lanova krke partizanske grupe uhapsila je nemaka policija ve 29. jula. Posle sasluanja i muenja u toku cele noi, Nemci su ih streljah u Dobravi kod Breica 30. jula 1941. To je bila prva slovenaka naoruana partizanska grupa koja je skoro sva zarobljena i kasnije streljana. Spasao se jedino Bizjak, koji je posle sa Pacekom, Milkom Kenn iz Velikog Podloga i Zidariem. skojevcem iz
76"

Senova, otiao najpre na Gorjance, a krajem avgusta se kod Brezove Rebri pridruio partizanskoj grupi iz Novog Mesta. Tek 28. oktobra 1941, uoi akcija dolenjskih partizanskih eta i Stanetovog bataljona u pojasu za iseljavanje, formirana je Breika partizanska eta, iji je komandir bio Duan Kveder, a komesar Rudi Janhuba. Kako ovoj eti nije polo za rukom da se spoji sa Stanetovim bataljonom, prela je u novembru u podruje Sotle, gde je u Gorjanama kod Podsrede 29. novembra 1941. pretrpela velike gubitke.
BELA KRAJINA

U Beloj krajini su poeli da organizuju OF uglavnom lanovi Okrunog komiteta i partijskih elija u rnomelju, Metliki, Semiu, Gradacu i okolnim selima. Oni su se u radu mogli osloniti na vei broj opoziciono i revolucionarno orijentisanih ljudi, koje je formiralo vreme politikih borbi, naroito poslednja decenija uoi rata. Tako su stvorena prva organizaciona jezgra na podruju Metlika Suhor, Gradac, Adleii, Crnomelj Vinica i Semi. Po uputstvu CK KPS, organizacija OF u Beloj krajini je poverena lanu CK Tonetu Suteriu, dugogodinjem politikom radniku o ovom kraju. Okruni odbor OF za Belu krajinu formiran u rnomelju, sainjavah su: Tone Suteri, Milan Vrtanik, Joe Kos, Branko Panti i Joe Zeleznik. U Metliki je inicijator osnivanja mesnog odbora OF bio lan OK Joe Slane, koji je uskoro okupio 22 pristalice, najveim delom iz redova mladih sokola. Na organizovanju OF na podruju Metlike naroito su oduevljeno radili Anica Ivec, prva ena lan KP u Beloj krajini, Joe Saek i Anton Kramari, kasnije lan AVNOJ-a, kao i itav niz aktivista iz sela ispod Gorjanaca. Nov polet u tom radu osetio se posle osnivanja rejonskog odbora OF, koji je poeo da radi oktobra 1941, kada je u Metliku doao Joe Bortnar. Na podruju Gradaca OF su organizovali poznati lanovi partijskih elija Jaka Butala, Niko Jakovi i drugi, a u rnomelju su lanovi OF brzo uspostavili vezil sa nastavnikim kadrom graanske kole, kao i sa zanatskom i akom omladinom. U Vinici je u avgustu osnovana organizacija za podruje Vinice, Sinjeg Vrha i Poljanske doline. Meu glavnim organizatorima su bili Franc pehar, Joe i Jurij Fortun, Janez Vitkovi i neki drugovi iz gornje i donje Poljanske doline. U Semiu i okolini radili su braa Brunskole, Zan Skrinjar iz renjeveca, Niko Zuni iz Krupe, Karl Brunskole iz Kota, Joe Plut iz Gorenjca i drugi. Zahvaljujui intenzivnom radu ovih i mnogih drugih drugova, kojih je bilo sve vie, rasla je i mrea terenskih odbora OF. Borba protiv hitlerovske
77

propagande, koja je prvih meseci okupacije bila vrlo jaka u B e loj krajini, i priprema naroda za oruani otpor bili su glavni zadaci aktivista Partije i OF. Plod njihovog rada su prve o r u ane partizanske grupe. Belokranjska partizanska eta je stvorena od pojedinih partizanskih grupa, koje su se formirale u toku leta 1941. naroito u okolini rnomelja, Metlike i Semia. Odmah posle 22. juna 1941. otili su u ilegalnost najpoznatiji lanovi Partije: iz rnomelja lan OK Milan Simec, iz Semia lan OK Joe Miheli, a iz Metlike njegov brat dr Lojze Miheli. Oni su formirah prve grupe koje su se brinule za prikupljanje oruja, uvebavale se u rukovanju njim, a uskoro su poele i prve sabotane akcije. Te pripreme za ustanak, kojim je rukovodio OK KPS za Belu krajinu, veoma aktivno je pomagao i podravao Okruni vojni komitet u Novom Mestu. Usko povezan sa OK za Belu krajinu, Vojni komitet je u nekoliko mahova dao naoruanje za belokranjske partizanske jedinice. Vezu izmeu ova dva komiteta odravao je ak Janko Stariha. Kada je 16. jula 1941. Tone Suteri (Tine Zeleznik) preneo u Belu krajinu nareenje Glavnog taba slovenakih partizanskih jedinica za poetak ustanka, poele su se stvarati male. poluilegalne grupe, iji su lanovi preko dana mirno obavljali svoje poslove, a nou odlazili u akcije: sekli telefonske ice, telegrafske vodove itd. Do kraja jula 1941. ove grupe u Beloj krajini su izvrile sledee akcije: napale elezniki most, vojniku patrolu, vie puta rasturale letke, ispisivale parole, naroito esto na podruju rnomelja. Semika grupa, koju je vodio Joe Miheli, pokuala je nou izmeu 31. jula i 1. avgusta da oteti prugu ispod Semia, i tako izbaci iz ina vojniki voz. Mada akcija nije sasvim uspela, zbog nedostatka potrebnog alata, mnoga hapenja koja su usledila pronela su glas o njoj po celoj Beloj krajini. Pruga je 8. avgusta ponovo oteena u blizini Semia, a idueg dana kod Primosteka, gde su eksplodirale dve mine. Ova poslednja akcija je delo metlike partizanske grupe, koju je vodio Ivan Kopini, radnik na pruzi iz Rozalnice kod Metlike. Gradaku grupu vodio je Jaka Butala. kroja iz Gradaca. Sve ove akcije su, meutim, bile samo uvod u prvu veu akciju, u kojoj je trebalo da uestvuju sve belokranjske partizanske grupe. Posle akcije one bi otile u logor, koji je na Miklarjima izabrao Tone Suteri. U planu je bio napad na italijanski vojni voz koji je svake noi prolazio kroz Belu krajinu. Izvren je nou 11/12. avgusta. etom je komandovao Lojze Fabjan, a komesar je bio Milan Simec. Semika grupa je bila odreena za napad kod sela Ronog Dola, a rnomeljska kod
78
\

eleznikog podvonjaka u blizini Vranovia, dok je metlika trebalo da izbaci voz iz ina kod Dobra vica, u sluaju da krene prema Metliki. U akciji je, u stvari, uestvovala samo rnomeljska grupa, koja je napala voz i italijansku patrolu u blizini podvonjaka. Posle napada ova grupa je otila u logor. Vezu izmeu logora i aktivista sa terena, drugovima iz Poljanske doline i okoline rnomelja, odravao je uglavnom sam Lojze Fabjan. Prva akcija, izvrena iz ovog logora, bila je prodor u skladite aksploziva rudnika Kaniarica, odakle su 24/25. avgusta borci odneli 270 kg eksploziva. Metlika grupa je 1. septembra u blizini Metlike minirala prugu, a grupa iz Miklarja je 6. septembra izvrila napad na italijansku finansijsku strau, koja je iz rnomelja vozila ivotne rtamirnice za pogranino uporite u Gribljama. U ovom napadu su ubijena 2 italijanska vojnika, 2 su teko ranjena, a 1 lake. Partizanska trojka nije imala gubitaka, ali nije uspela ni da zapleni vojni materijal i hranu, jer su napadnuti brzo dobili pomo. Ovaj napad je iroko odjeknuo po Beloj krajini, a u okupatoru izazvao strah. Sledila su mnoga hapenja civilnog stanovnitva. Komanda italijanskog korpusa je podreenim jedinicama izdala najstroa uputstva da mogu u svim sluajevima odmah upotrebiti oruje. Tada je u Ljubljani formiran i preki vojni sud da bi sudio zarobljenim partizanima. Nedelju dana posle napada u Gribljama dola je u logor ispod Debelog vrha kod Tane Gore gde je bila preseljena rnomeljska grupa grupa boraca iz Metlike i najblie okoline. Polovinom septembra partizanska patrola iz ovog logora likvidirala je hitlerovskog agitatora i denuncijanta, gostioniara (uteja) iz Brezovice kod Nemke Loke. Semika grupa je 17. septembra, nou, prodrla u nezatienu zgradu mainskog odeljenja pumpe za vodu, kraj eleznike stanice u Ronom Dolu, s ciljem da je minira. Meutim, eksploziv iz skladita u Kaniarici nije eksplodirao. Nou 3/4. oktobra dva borca gradake grupe napala su karabini jersku patrolu u neposrednoj blizini stanice u Grada cu i jednog karabinijera ubili. Deset dana posle toga, nou 13. oktobra, semika partizanska grupa je napala koevsko selo Blatnik na putu Semi rmonjice, gde je ba tada boravila nemaka komisija za preseljavanje Koevara na Krko polje. Tom prilikom zapaljene su etiri privredne zgrade. Nekoliko dana posle toga, 17. oktobra, patrola rnomeljske grupe je ubila konfidenta (Mihelia) iz Sodavca kod Starog Trga na Kupi. Dvadeset osmog oktobri oslobodilaki pokret u Beloj krajini, naroito na podruju Vinice i Starog Trga, pogodio je teak udarac. Tog dana su italijanski vojnici ubili Franca pe79

hara iz Gorice kod Sinjeg vrha, omiljenog seljaka, koji je u toku itave decenije bio jedan od najvienijih naprednih politikih radnika u Beloj krajini. S njim je poginuo i Mihael Mukavec. Obojica su bili aktivisti OF. Krajem oktobra grupa iz logora ispod Debelog vrha pripremala je nov napad na elezniki "vijadukt kod Otovca, s ciljem da ga potpuno srui. U meuvremenu je dolo nareenje Glavnog taba da se spoje sve belokranjske grupe i odu na odredite dolenjskih partizanskih jedinica iznad Smarjete. Glavni tab je pripremao napad na nemako uporite Buku radi spreavanja iseljavanja slovenakog stanovnitva iz Posavja. Osim boraca koji su odlazili u partizanski logor i u jedinicama poinjali oruanu borbu protiv okupatora, i drugi borci su bili pripremljeni i osposobljeni za borbu, ali trenutno, iz bilo kojih razloga, nisu mogli otii u partizane, ve su organizovani kao seoski zatitnici. Seoski zatitnici su bili delimino naoruani. Oni su aktivno uestvovali u raznim akcijama za pomo partizanskoj borbi, a inae legalno iveli kod svojih kua. Oktobra 1941. razvila se dalje specijalna formacija Narodne zatite. Jedinice Narodne zatite su esto vrile zajednike akcije sa partizanskim jedinicama. Tako su i za napad na Buku mobilisani lanovi Narodne zatite iz Novog Mesta, iz doline Krke i Mirenske doline. Posle napada veina njih se vratila na svoj teren. Narodna zatita se usavravala i u organizacionom pogledu: 1942. godine je postavljen okruni komandant, a zatim i rejonski komandanti. Kad se govori o Narodnoj zatiti, treba pomenuti i odreene tendencije sa kojima se Partija morala odluno uhvatiti u kotac. U zimskim mesecima 1941/1942. poelo je, pod uticajem izvesnih oportunistikih elemenata, u pojedinim krajevima preovladavati shvatanje, da osnovni oblik borbe mora postati zatita, a ne partizanska jedinica, a njen osnovni zadatak je ekati i pripremati se za kraj rata. Partija je odluno reagovala i politiki razobliila takve tendencije. lanovi Narodne zatite su stalno odlazili u partizane. Ona je bila aktivno povezana sa njihovom borbom i neposredno je saraivala u ruenju pruga i puteva, u prevoenju materijala itd. Nekoliko pristalica linije ekanja i pripremanja za kraj rata iskljueno je iz OF; oni su uskoro preli na pozicije etnika, a neki u procesu zaotravanja borbe i na pozicije bele garde, pa ak i crne ruke.

Nemci su u svojim imperijalistikim planovima jo pre napada na Jugoslaviju predvideli preseljavanje Slovenaca. Ovu svoju nameru su poeli sprovoditi odmah posle okupacije. Plan je detaljno izraen 4. juna u prostorijama nemakog predstav80

nitva u Zagrebu. Radi sigurnosti doveli su u podruje iseljavanja osim raspoloivih redovnih snaga i tri policijska bataljona. Dvadesetog oktobra ef civilne uprave za Donju tajersku dr Sigfrid Iberajter (Siegfried Uberreiter) izdao je nareenje o iseljavanju Slovenaca iz pograninog pojasa, koji je obuhvatao teritoriju sreza Breice juno od Save, sa optinama: Botanj, Buka, Reka, Leskovec, Krko (juno od Save), Cerklje, ate, Breice, Kapela, Bizeljsko, Artie, Sv. Petar i Globoko, osim nekih poreskih optina kod Lakog i Kozjeg. Iz sreza Trbovlje trebalo je da se isele optine Radee, Sent Jan, Sent Jurij ispod Kuma, Dole i Polnik. Ova naredba je izdata na osnovu Hitlerove odredbe. Na tako ispranjenu teritoriju trebalo je da se nasele Koevari iz 600 godina stare nemake naseobine u srezu Koevje, koja je prilikom kapitulacije pripala Italiji. Da bi se spreilo preseljavanje, Glavni tab je odluio da podigne narod na opti ustanak i prikupi 1. tajerski bataljon sa severne, a dolenjske ete s june strane pojasa za preseljavanje. Rukovodstvo OF, koje je preuzelo istorijsku odgovornost voenja slovenakog naroda, povodom planova okupatora da taj narod postepeno fiziki uniti, odluilo je da se svim raspoloivim snagama bori protiv njih. Zato je Glavni tab slovenakih partizanskih jedinica organizovao prvu jedinstvenu akciju partizanskih grupacija u tajerskoj i Dolenjskoj. Izdao je nareenje da se za ovu akciju mobilie i Narodna zatita. Ova akcija predstavlja po svom znaaju prvu jedinstvenu akciju partizanskih grupa koje su prerastale u partizanske jedinice. Po nalogu Glavnog taba trebalo je da se Novomeka, Belokranjska i Borovnika eta koncentriu u blizini sektora preseljavanja. Od njih bi se zatim formirao Dolenjski bataljon, kome bi se pridruili ustanici iz ovih krajeva. Glavni tab je nameravao da koncentracijom partizanskih snaga podigne na ustanak stanovnitvo koje su Nemci hteli da isele i tako sprei iseljavanje. Vea eta partizana pod rukovodstvom lanova Glavnog taba Mihe Marinka i Alea Beblera izvrila je napad na Buku, u kojoj su se nalazili okupatorska posada i zatvori. Partizani su preli preko Vinjeg vrha i Skocjana, doli do Buke i napali posadu. Uporite nije osvojeno jer nismo imali iskustava, a posadi je brzo stigla pomo sa oblinjih nemakih uporita. Okupator je imao neto rtava, dok je od partizana poginuo Joe Saek Devi. Dvojica su ranjena. Na ovaj napad Nemci su odmah reagovali i sa Italij anima pretraili ceo teren. Partizanska grupa se povukla na italijansku okupacionu teritoriju. Kada je kod Tela htela da se vrati na pojas predvien za iseljavanje, konstatovala je da su Nemci i
6 U s t a n a k 1941. gj

Italijani velikim snagama zatvorili granicu. Krenula je okolnim putem iznad Sent Ruperta i prela granicu. Nemci i Italijani su sve vreme pratili partizane. Oni su, meutim, pod rukovodstvom Mihe Marinka spretno manevrisali na prostoru Morave Li ti ja Kum Sent Rupert. Na Moravikoj gori su ih napali Italijani. U borbi je poginuo Maks Henigman. Z^tim su krenuh u ume iznad Sent Ruperta, gde im se pridruilo nekoliko partizana iz Raike ete. Krajem 1941. godine u celoj Dolenjskoj su bila dva znaajnija logora: na Kremenjeku, gde je logorovala Stika eta, i na Molniku, gde je polovinom decembra 1941. formiran 2. tajerski bataljon. Ve u decembru Vojni komitet u Novom Mestu pripremao je odlazak novih boraca. Poetkom januara 1942. prve grupe su odlazile u logore na Frati i u okolne ume, kao i na Rog, gde su se partizani najpre okupljali na Jelenici, a kasnije na Toploj rebri i na Gorjancima. Poetkom februara 1942, dolaskom novih grupa, glavni logor je prenet na Toplu reber, gde su doli i preiveli borci Belokranjske ete sa nekoliko novih drugova. Tu su 3. februara 1942. formirane dve ete koje su inile jezgro Petog ili Dolenjskog bataljona. Kada je poetkom marta dola trea grupa boraca, na Toploj rebri je i formalno osnovan Dolenjski bataljon, kome je Okruni komitet u Novom Mestu postavio za komandanta lana Okrunog komiteta Zana Morea, a za komesara Duana Pirjeveca Ahaca. Bataljon je tada imao 172 borca. Oni su se politiki i vojniki intenzivno pripremah za tee zadatke koji su ih oekivah. Krajem zime celo podruje Dolenjske je bilo politiki i organizaciono pripremljeno za opti oruani ustanak. Kada su partizani preli na Rdeem kamnu u ofanzivu napad na Zuemberk poeo je neverovatno brz razvoj partizanskih jedinica. U vrlo kratkom vremenu prelo se na opti ustanak. Cela Dolenjska je oiena od okupatorskih snaga, osim pruge Ljubljana Karlovac i Ljubljana Koevje.
Niko ILIH

USTANAK U BIRCU BIRCANSKI PARTIZANSKI ODRED

PRIPREME ZA USTANAK

P ripreme za ustanak u Biru 1 otpoele su odmah poslije aprilskog sloma stare Jugoslavije. Pripremama je rukovodio Oblasni komitet KPJ za tuzlansku oblast preko dva lana KPJ u selu Sekoviima, koji su se oslanjah na znatan broj pouzdanih i najborbenijh seljaka simpatizera Partije, iji je broj neprestano rastao, tako da se do ustanka popeo na preko 20. Od njih e se docnije formirati prve partijske elije i oni e istovremeno biti glavno kadrovsko jezgro za partizanske jedinice. U toku priprema formirane su vojne desetine kao prvi oblik vojne organizacije, ojaavane partijske organizacije, prikupljano oruje, municija i druga vojna oprema, (pravljen je taan popis oruja na koje se moe raunati za poetak oruanih akcija) itd. Formiranje desetina otpoelo je jo u junu i do 5. avgusta (pred ustanak) formirano je ukupno 8 desetina koje su nosile nazive prema sehma gdje su formirane: Sekovika, Brajinaka, Strmika, Betanjska, Pobedarska, Stuparska, Spreanska i Dubnika. Postojale su i pojedine grupe ustanika koje nisu bile formirane u desetine uslijed slabe veze partijskog rukovodstva sa njima. To su bile Planinska (kod Han-Pi jeka) i Pa praka grupa, kao i omladinska grupa u Vlasenici. Nain formiranja desetina bio je ovakav: najprije bi poimenino pozvali ljude na sastanak nedaleko od sela gdje se formirala desetina (obino u neki umarak). Na sastanak su pozivani samo najborbeniji za koje se sigurno znalo da su raspoloeni za borbu. Posh je izlaganja situacije u kojoj se nala naa zemlja poslije aprilskog sloma i ukazivanja na jedini
1 Bira je kraj koji se nalazi u tuzlanskom srezu i obuhvata skoro cio bivi vlaseniki srez sem junog, izrazito planinskog dijela, HanPijeska.

c*

83

put kojim mora ii ko eli da se oslobodi put borbe, pristupilo bi se formiranju vojne desetine toga sela. Odmah je biran desetar, a zatim bi se po pisalo oruje, municija i ostala ratna oprema kojom se raspolae u selu. Borci tih desetina nalazili su se do poetka ustanka kod svojih kua, stalno spremni da se pozivu odazovu. Za to vrijeme sa njima su na raznim skrovitim mjestima odravani redovni sastanci na kojima je objanjavana najnovija situacija, prenoenje partijske direktive i ljudi su pripremani za oruanu borbu protiv okupatora i ustaa. Brojno stanje pojedinih desetina iznosilo je 20 do 30 ljudi, od kojih je samo 6 do 8 bilo naoruano pukama. Ukupno brojno stanje ljudi, uoi ustanka, organizovanih u desetine i spremnih za borbu, iznosilo je oko 60 boraca naoruanih pukama i oko 200 nenaoruanih. Situacija u to vrijeme u biranskom kraju, kao i u ostalim dijelovima tzv. NDH, bila je nepodnoljiva. Ustae su na sve strane hapsile i ubijale. Tako su u julu na svirep nain poklale preko 80 ljudi u nekim jarugama kod Raia gaja (5 km od Vlasenice prema Sekoviima). O tome se svuda okolo s jezom i stravom prialo. U narodu je vladao strah i ogorenje. Trebalo je strah razbiti, a ogorenje pretvoriti u organizovanu snagu, sposobnu za borbu. I to su neumorno inih komunisti tih dana uoi ustanka. Raspoloenje za borbu je raslo. Neprijatelj nije mogao nita saznati o pripremama, jer se u ustanikim redovima nije mogao nai nijedan izdajnik. Ali, ustae su ipak slutile da se u narodu neto sprema. Poeo je prvi put da ih hvata strah. Tako je ustaki logornik u Vlasenici, negdje pred sam poetak ustanka, kad su njegove slutnje postajale sve vee, pozvao jednog uglednog starca, Srbina iz ove varoice, i nagovarao ga da ode u Sekovie s njegovom porukom da se tamo ne igraju vatrom, a drava e od sada da zavede bolji red. Starac mu je odgovorio: A to u ja dolje ii i govoriti im! Ako podu ovamo, sree ih oni poklani iz Raia gaja i oni e im kazati. Polovinom jula formiran je pri Oblasnom komitetu KPJ u Tuzli Oblasni vojni tab. 2 Odmah potom formirani su i sreski vojni tabovi za Majevicu, Ozren i Bira. 3 Krajem jula prebacio se Oblasni tab iz Tuzle na teren Bira, u Sekovie, i odatle je rukovoeno akcijama na cijelom podruju oblasti.
s lanovi taba bili su: komandant Ivan Markovi Irac, politiki komesar Cvijetin Mijatovi Majo, zamjenik komandanta Paaga Mandi Murat. 5 Sastav Biranskog taba bio je: komandir Milo Zeki, politiki komesar Brano Savi, zamjenik komandira Drago Melezovi.

84

Oblasni tab je izabrao Sekovie za svoje sjedite iz vie razloga: odatle su se najbolje mogle odravati veze sa svim podrujima istone Bosne (Majevicom, Ozrenom, Romanijom); Sekovii su blizu Drine, granice sa Srbijom, u tadanjem graninom pojasu NDH, tamo gdje okupator nije mogao da uspostavi potpunu kontrolu nad granicom, to je omoguavalo dobru vezu ustanikog pokreta u Srbiji i istonoj Bosni; u vojnogeografskom pogledu Sekovii i Bira su znaajni jer su bili u neposrednoj blizini vrlo osjetljivih taaka za okupatora: vane komunikacijske veze Bosne i Srbije (put Sarajevo Vlasenica Zvornik Beograd) i vrlo znaajnog privrednog centra industrijskorudnog bazena Tuzle; i najzad, Sekovii i Bira okrueni su planinama Konjuhom, Javorom, Javornikom i dr. na koje su se jedinice u sluaju potrebe mogle osloniti.
POETAK USTANKA I TOK BORBI

Vrijeme od dolaska Oblasnog taba u Sekovie pa do poetka prve oruane akcije iskorieno je za poslednje pripreme i provjeravanje spremnosti desetina za borbu. U prvom redu provjerene su desetine koje su se nalazile na podruju Sreskog taba za Bira. Razraen je plan napada na okolne andarmerijske kasarne. Meutim, 5. avgust nije bio odreen za poetak ustanka. U stvari, situacija u Sekoviima ubrzala je donoenje odluke da se pone borba. Naime, ustae su 3. avgusta poele da hapse vienije ljude po ekovikim zaseocima. Ranije su hapsili po drugim biranskim selima, a tada su poeli i u Sekoviima. Tom prilikom pohapsili su oko 15 uglednih seljaka i sproveli ih u ekoviku kasarnu. Pretpostavljalo se da e ih 4. avgusta sprovesti za Vlasenicu i tamo likvidirati. Radi toga je najbliim desetinama (Sekovikoj, Brajinakoj i Strmikoj) nareeno da se istog dana u nedelju navee (3/4. avgusta) prikupe u jednom potoku, udaljenom oko 5 kilometara od ekovike kasarne, a u neposrednoj blizini ceste Sekovii Vlasenica, i da tu postave zasjedu. Odlueno je da se po svaku cijenu oslobode pohapeni seljaci. Desetine su bile u zasjedi itavu no 3/4. avgusta i sjutradan, ali ustae nisu krenule iz Sekovia. Poto su se ustae sa pohapenim seljacima zadrale u Sekoviima, rukovodstvo je 4. avgusta odluilo da prikupljene ustanike desetine napadnu i zauzmu ekoviku kasarnu, oslobode pohapene ljude, a poslije toga da otpone iroka akcija zauzimanja svih susjednih andarmerijskih stanica i, na kraju, da ustanike snage napadnu i oslobode i samo sresko mjesto Vlasenicu
85

Poslije ove odluke pristupilo se detaljnoj razradi plana napada na kasarnu. Na sastanku su bili svi lanovi Oblasnog taba i Sreskog taba za Bira. U ekovikoj kasarni bilo je 6 ustaa i 3 andarma, od toga dvojica su bila na slubenom putu, tako da ih je na okupu bilo 7. Ustanici su imah 12 boraca naoruanih pukama i oko 40 nenaoruanih. Bilo je vie prijedloga 0 nainu zauzimanja kasarne. Jedni su predlagah da se kasarna zauzme i ustae razoruaju lukavstvom: da grupa hrabrih boraca, preruena u seljake, s pitoljima u depovima, iznenada upadne u kasarnu i tako bez pucnja likvidira ustae. To je bilo ostvarijivo. Ali veina prisutnih je bila za to da se izvri napad, da se puke oglase i da to uju sva okolna sela. Konano je usvojen ovakav plan: prii to blie kasarni 1 napasti je sa dvije strane, a u cilju obezbeenja postaviti dvije zasjede blie i jednu dalje. Bespukari su podijeljeni podjednako na grupe i zasjede. Poetak napada utvren je u 3 sata ujutru. Poslije izraenog plana ustanici su u koloni poli cestom prema ekoviima. Usput je razoruan jedan lugar, ija je kua bila pored puta i njegova puka data je jednom borcu, a kod Bjelanice je poruen most (prva akcija ruenja). Uzbuenje je sve vie raslo to smo se primicali blie kasarni. Napad je poeo tano u zakazano vrijeme. Najprije je baena bomba na kasarnu, kao znak za poetak, a odmah poslije toga otvoren je plotun iz puaka. Tresak bombe i pucnjava odjekivali su dolinom Drinjae. Poslije prvih plotuna kao po komandi prekinula se paljba. Zovnuli smo ustae na predaju, ali komandir stanice je to energino odbio i odmah potom oni su odgovorili pucnjavom iz kasarne. Obostrana pucnjava je trajala skoro pet asova. I na jo nekohko ponovljenih poziva da se predaju, opkoljene ustae odgovorile su paljbom. Trebalo je izvriti juri, ali je zgrada kasarne bila od tvrdog materijala a prostor oko nje brisan. Ipak, morali smo izvriti juri, jer borba se oduila, a mi smo skoro utroili municiju. Zamisao za juri bila je da se u jednom skoku prie do kasarne, vrata poliju gasom i zapale poto su drvena, valjda e izgorjeti a da istovremeno jedan bomba priskoi do podrumskog prozora i ubaci bombu, jer se veina ustaa sklonila u podrum. Poslije toga da svi jednovremeno skoimo na juri. Trojici boraca koji su se dobrovoljno javili za izvrenje ovog zadatka dali smo detaljna uputstva. Oni su zaista izvrili skok onako kako je dogovoreno. Mi smo ih titili vatrom drei na nian prozore kasarne. Gledali smo kako su vrata planula i
86

uli kako je odjeknula bomba u podrumu. Ali je plamen na vratima trajao dok je bilo gasa, a onda je poeo da se gasi. Znai, vrata nee izgorjeti. Ve je bilo osam sati ujutro, kad smo svim borcima naredili da se pripreme za juri. I poslije nekoliko minuta zagrmjelo je sa svih strana ura. Vrata su prsla kao da su bila od papira. Naa bujica uletjela je u kasarnu. Ali, unutra nije bilo nijednog ustae. Nije bilo ni zatvorenika. Posh je nekoliko minuta javio se iz grupe boraca jedan od onih uhapenih seljaka. Ispriao je da su svi zatvorenici jutros, im je borba otpoela, uspjeli da pobjegnu. A ustae su prije nekoliko minuta, kad je bomba baena u podrum, takoe umakle. No, ubrzo su bile pohvatane. Od njih 7, koliko ih je branilo kasarnu, svi su bili uhvaeni sem jednog koji je zorom bio na strai i pobjegao odmah u poetku borbe. Poslije ovoga odran je zbor s narodom, koji se u velikom broju slegao na ovaj radni dan i na neuobiajen nain na pucanj ustanikih puaka. Na zboru je govorio komesar Oblasnog taba Cvijetin Mijatovi Majo. On je tada prvi put otvoreno govorio u ime Partije. Rekao je da je naa Partija na elu ove borbe i govorio o ciljevima borbe. Narod je to s oduevljenjem prihvatio. Poslije zbora izabran je Narodni sud koji je odmah sudio pohvatanim ustaama i andarmima. U toj borbi mi smo imali dva mrtva i jednog lake ranjenog. To su bile prve ustanike rtve. Od plijena u kasarni je naeno 18 puaka i nekoliko sanduka municije. Pristupilo se vojnom organizovanju ove jo nesreene ustanike vojske. Desetine koje su uestvovale u napadu nisu bile dovoljne da prime brojne ustanike, te je formiran vei broj novih desetina. Za desetare smo odreivali one borce koji su se u tom prvom napadu istakli. Najvei dio ovih snaga odmah je upuivan prema Vlasenici, a manji za obezbeenje drugih pravaca (Papraa, Sprea, Stupari). Istovremeno su na sve strane iz Sekovia poh kuriri s porukom da se narod die na ustanak. Ali, njih je ve bila pretekla vijest o zauzimanju ekovike kasarne i narod se svuda listom dizao na ustanak. Tako je 5. avgust prvi dan ustanka protekao u ivim pokretima i gru pisan ju ustanikih snaga. Uvee 5. avgusta Oblasni i Sreski tab odrali su sastanak na kome je pretresana situacija na prvi dan ustanka i razraen detaljan plan daljih akcija. Planom je predvieno sljedee:
87

 glavnina snaga da produi nastupanje prema Vlasenici i da je zauzme. U nastupanju vre povezati sve snage, naroito lijevo krilo preko sela Ciko ta i sela Milia. Miliani da prethodno zauzmu andarmerijsku stanicu u selu Milii (Johovac). Obavijestiti ustanike snage sa planine Javor (Planintake) da zauzmu Han-Pijesak i da preko Ploe napadnu Vlasenicu s juga, kao i da uspostave vezu s romanijskim partizanima; snage prema selu Paprai i Sprei da zauzmu andarmerijsku stanicu u Paprai i da nastupaju prema drumu Zvornik Tuzla. Prema Majevici da poalju patrolu i pokuaju da uspostave vezu sa majevikim partizanima; snage prema selu Stupari da krenu u napad na komunikaciju Tuzla Kladanj, zarue put i prekinu saobraaj. Preko Konj uha da se uputi kurirska veza ozrenskim partizanima. Borba za Vlasenicu trajala je od 6. do 10. avgusta i razvijala se ovako: 6. avgusta glavna grupa ustanike vojske koja je pokrenuta od ekovia nastupala je drumom i kosama oko druma prema Vlasenici i doprla na 5 kilometara do varoi. 7. avgusta ustanici su iz sela Milii, posle zauzimanja andarmerijske stanice i optine, uputili glavne snage prema Vlasenici, povezujui se sa ekovikom grupom, a dijelom snaga zatvarali su pravac od Zvornika. 8. avgusta obru oko Vlasenice bio je zatvoren sa svih strana, sem sa pravca Han-Pijesak. 9. avgusta ustanici sa planine zauzeli su bez borbe Han-Pijesak poto je preplaena domobranska posada (jedna eta) pobjegla u Olovo. Glavni dio snaga krenuo je u napad na Vlasenicu, a dio snaga zatvarao je pravac od Sarajeva. Na elu planintaka nalazio se Aim Babi, bogat seljak iz Kusae, koji je sebe prozvao vojvodom, a ljude kojima komanduje etnicima. Neki od njih nosili su etnike kokarde. Svetozar Kosori simpatizer pokreta i Partije takoe se nalazio u Planinskoj grupi i imao je prilian politiki uticaj. Nou 9/10. avgusta uspostavljene su veze sa svim grupama i izraen je plan napada na Vlasenicu. U planu je naznaeno koja e grupa kojim pravcem napadati. as napada zakazan je za 10. avgust u podne. Borbe je koordinirao Cvijetin Mijatovi koji je izradio i plan napada. 10. avgusta u podne otpoeo je opti napad na Vlasenicu. itavo popodne voene su jake borbe. Vlasenicu je branio 4. bataljon (bez jedne ete) Vojne krajine i domae ustae, poja8S

ane naoruanim civilima. Ukupna jaina neprijatelja bila je preko 500 vojnika sa 2 teka mitraljeza i 6 pukomitraljeza. Ustanike snage, formirane u tri osnovne grupe: ekoviku, Miliku i Planinsku, brojale su ukupno oko 800 boraca sa 150 puaka i jednim pukomi trai jezom. Napadale su pravcima: Sekovika grupa (ekovljani, dio Brajinana, Tupanarci, Cikoani i Graboviani), jaine 400 boraca sa 80 puaka drumom selo Sekovii Vlasenica; Milika grupa (Miliani, Zalukovani i Dervenani), jaine 200 boraca sa 30 puaka i 1 pukomi trai jezom drumom selo Milii Vlasenica; Planinska grupa, jaine 200 boraca sa 40 puaka drumom Han-Pijesak Vlasenica. Oko 19 asova Sekovika grupa probila se u Vlasenicu i zauzela zgradu sreskog naelstva i sjeverni dio grada. Oko 20 asova prodrli su i dijelovi Milike grupe i zauzeli istoni dio grada (do bolnice). Pola sata kasnije zauzeta je cijela varo sem dvije kasarne koje su bile na pravcu Planinske grupe koja nije uopte napadala, ve se zadrala ispred grada. Dijelovi Sekovike grupe pod komandom Cvijetina Mijatovia formirali su grupu bombaa koja je, predvoena Dragom Melezoviem, na juri zauzela kasarne. Tako je, oko 21 as, cijela varo bila osloboena. Dijelovi razbijenog neprijatelja izvukli su se u pravcu Zvornika. Jedna domobranska eta, upuena od Tuzle kao pomo opsjednutoj Vlasenici, prispjela je dockan (pri kraju borbe), te i e bila odbaena od dijelova na obezbeenju koji su je na ivici varoi doekali u zasjedi. 4 U borbama kod Vlasenice neprijatelj je imao oko 50 mrtvih, 30 ranjenih (koji su zateeni u vlasenikoj bolnici) i 150 zarobljenih. Zaplijenjeno je 5 pukomitraljeza, oko 400 puaka, 30 sanduka puane municije i mnogo druge ratne opreme. U borbi je poginuo i komandant domobranskog bataljona.
4 Ova eta se 11. avgusta oprezno povlaila cio dan, istim pravcem nazad odakle je bila pola i 12. avgusta izjutra izbila je kod sela Muzulja u dolini Drinjae. Odatle je namjeravala da se preko Paprae povue na Caparde, tj. na drum TuzlaZvornik. Grupa ustanika iz sela Brajinaca i Paprae, koja je odmah poslije osloboenja ekovia posjela poloaje na Borogovu radi zatvaranja paprakog pravca, postavila je zasjedu ovoj domobranskoj eti. Zasjedu je organizovao komandant Oblasnog vojnog taba, Ivan Markovi Irac, koji je tog jutra stigao na Borogovo. Zasjeda je bila jaka svega 17 puaka, ali je domobranska eta bila doekana iznenadnom bliskom vatrom i potpuno razbijena. Ubijeno je oko 20 domobrana, zarobljeno 22 (meu njima 2 oficira i 4 podoficira), a zaplijenjeno 2 teka mitraljeza, 2 pukomitraljeza, oko 40 puaka i nekoliko sanduka puane municije. Razbijeni ostaci domobranske ete izvukli su se u malim grupama i pojedinano u pravcu druma Tuzla Zvornik. Bio je ranjen samo jedan ustanik.

89

Ustaniki gubici za osloboenje Vlasenice bili su 8 mrtvih i 10 ranjenih. Odmah poslije osloboenja Vlasenice dolo je do nesporazuma sa etnikim komandantom Aimom Babiem koji je u osloboenoj varoi poeo da uspostavlja etniku komandu. Politiki komesar Oblasnog taba Cvijetin Mijatovi pokuao je, prema partijskim direktivama za okupljanje i pokretanje svih rodoljuba u borbi protiv okupatora, da se postigne sporazum i sa Babiem, kako bi se ouvalo jedinstvo ustanikih snaga. Pokuaji su nekoliko puta ponovljeni sa namjerom da se bar rijee momentana gorua pitanja kao to je pitanje vlasti u osloboenim mjestima, pitanje raspodjele plijena i ostala pitanja koja su neposredno uticala na dalje izvoenje akcije. Meutim, vojvoda je odgovarao kako je on za sporazuman rad i slogu i obeavao kako e narediti svojima da tako postupaju, a u stvari je izdavao suprotna nareenja. Oblasno rukovodstvo ocijenilo je da taj sukob ne treba dalje zaotravati kako bi se izbjeglo cijepanje ustanikih snaga bar po osnovnom pitanju pitanju zajednike borbe protiv okupatora. Poslije osloboenja Vlasenice stvorena je vea slobodna teritorija i izvreno pregrupisavanje snaga, tj. snage od Vlasenice upuene su prema Kladnju i Zvorniku i na tim pravcima grupisala se glavnina ustanika, jer se pripremao napad na ta mjesta. Usput je zauzeto jo nekoliko jaih neprijateljskih uporita (Nova Kasaba, Drinjaa, Papraa) i tako je slobodna teritorija obuhvatala sada cio vlaseniki srez i znatne dijelove zvornikog, kladanjskog i srebrenikog sreza. Prema selu Stupari (drum Tuzla Kladanj) i prema Sprei (drum Tuzla Zvornik) zadrane su manje snage koje su docnije pojaavane kad bi se vrio napad na tim pravcima. Na granicama slobodne teritorije ubrzo su se ustalili poloaji koji su dobili nazive kladanjski front, zvorniki front, a frontovi su opet dijeljeni na sektore (Kladanjski, Stuparski. Zvorniki i Spreanski). Najprei zadatak bio je da se organizacijski uvrste ustanike snage. U tom cilju pristupilo se formiranju Biranskog partizanskog odreda. Odred je formiran u vremenu izmeu 15. i 20. avgusta. U stvari, bila je to prva reorganizacija jo nesreene ustanike vojske, a konanu fizionomiju odred e dobiti mjesec dana docnije prilikom druge reorganizacije (14. do 20. septembra). Prilikom prve reorganizacije formirano je vie manjih odreda. U stvari, dotadanje grupe koje su se oformile kroz nastupanje ustanike vojske preimenovane su u odrede i iz90

vreno postavljanje komandira, politikih komesara i njihovih zamjenika. Odredi su dobih nazive po selima: Sekoviki, Brajinaki, Tupanarski, Stuparski, Cikotski, Graboviki i Spreanski. Jaina odreda odgovarala je jaini ete, ali naziv eta tada jo nije upotrebljavan. Ukupna jaina svih odreda iznosila je oko 600 boraca, koji su raspolagali sa 450 puaka, 2 teka mitraljeza i 4 pukomitraljeza. Odredima je rukovodio Sreski vojni tab za Bira. Teite borbe, nakon osloboenja Vlasenice, prenijeto je na kladanjski front, sa ciljem zauzimanja Kladnja. No prije nego to bi se otpoelo sa napadom na Kladanj neophodno je bilo osloboditi selo Stupare. U Stuparima se nalazila neprijateljska posada od jedne domobranske ete sa neto domaih ustaa, ukupno oko 200, naoruanih sa oko 150 puaka, jednim tekim mitraljezom i 2 do 3 pukomitraljeza. Partizanske snage: Stuparski odred, ojaan dijelovima 3ekovikog odreda, ukupno oko 150 boraca sa 60 puaka i jednim pukomitraljezom. Plan napada bio je: u toku popodneva 15. avgusta proi sjeverno od sela Matijevii (preko brda Kusac i Loni) i prikupiti se u umi sjeverno od sela. Odatle izvriti napad na selo Stupare u tri kolone: desna kolona pravcem juno od sela Matijevia sa zadatkom da izbije na drum od Tuzle i odatle izvri napad na Stupare; srednja kolona pravcem brdo Poarna sa zadatkom da napada frontalno; hjeva kolona pravcem od sela Noajevia sa zadatkom da izbije na drum od Kladnja, odakle da izvri napad na Stupare. Teite napada predvieno je na pravcu srednje kolone, radi ega je ona bila i najjaa. S njim su poli politiki komesar Oblasnog i komandir Sreskog taba. Napad je otpoeo 15. avgusta u 17 asova. Razvila se borba oko brda Poarna i na ostalim dijelovima poloaja ispred sela Stupara. Borba je trajala do u no. Ustanike jedinice su uspjele da ovladaju prvim neprijateljskim poloajima. Poslije pada mraka kolone su se zadrale na dostignutim linijama gde su uspostavile tjenji kontakt. Produenje napada nareeno je za sutra ujutru u 6 asova kad je napad i produen. Borba je trajala do 11 asova. Otpor neprijatelja je konano slomljen. Posada je razbijena, a dijelom unitena. Neprijateljski gubici bih su: 20 mrtvih, vei broj ranjenih i 14 zarobljenih. Zaplijenjeno: 1 teki mitraljez, 40 puaka, 10 sanduka puane municije, vei broj vojne odjee i druge opreme. Ustanini gubici bili su 4 mrtva i 3 ranjena. 16. avgusta uvee povuene su snage iz sela Stupara poto su prethodno zapalile zgradu u kojoj je bila smjetena ustaka
91

optina i tabor. Mjesto je naputeno zbog nepodesne odbrane. Selo Stupari je poslije toga bilo nepos jednu to dva dana i tek ga je 18. avgusta pred vee zaposjela jedna domobranska eta koja je stigla iz Tuzle. Nae snage od Stupara prebaene su u selo Pepici radi sudjelovanja u napadu na Kladanj. Kod Stupara je ostavljena jedna desetina da uznemirava neprijatelja i da dri zasjede na drumu Tuzla Kladanj. Na Kladanj su izvrena ukupno etiri napada. Prvi napad izvren je 24. avgusta. Partizanske snage brojale su oko 250 boraca sa 180 puaka i 2 pukomitraljeza. Bilo je predvieno da uestvuje i dio etnika Aima Babica (5060 boraca), ali su u poslednjem trenutku otkazali. U Kladnju se nalazila posada, sastavljena od domaih ustaa pod komandom kladanjskog trgovca Avdage Hasia, i neto andarma ukupne jaine oko 300 ljudi naoruanih pukama, sa 2 teka mitraljeza i 3 do 4 pukomitraljeza. Planom je predvieno da se napadne trima kolonama i to: desna Stuparski odred pravcem Buevo selo Plahovi; srednja Sehoviki odred pravcem selo Vitalj kasarna u Kladnju; lijeva dijelovi Tupanarskog i Grabovikog odreda pravcem uz rijeku Drinjau. Jaina desne i hjeve kolone bila je po 60 puaka, a srednje oko 130. etniki dijelovi trebalo je da napadnu sa linije selo Kovaii selo Vuinii. Po podne 23. avgusta izvren je pokret i do mraka su kolone izbile na liniju selo Vital] brdo Buevo. 24. avgusta u jutru (neto docnije od zakazanog vremena) otpoeo je napad sa svih strana, sem sa pravca kojim je trebalo da napadnu etnici. Borba se razvila odmah poslije polaska sa linije selo Vitalj Buevo. Neprijatelj je u poetku bio zbunjen i povukao se na ivicu varoi. Oko podne srednja kolona zauzela je kasarnu i djelimino prodrla do centra grada. Desna kolona zauzela je sjeverozapadni, a lijeva sjeveroistoni dio varoi. Poto napad nije vren sa istone i june strane, odakle je trebalo da napadnu etnici, neprijatelj je to iskoristio i grupisao se na sjevernoj strani varoi, tj. na pravcu napada partizana i najprije odbacio srednju i lijevu kolonu, a zatim i desnu. Oko 14 asova partizani su bili potpuno odbaeni od Kladnja. Nai gubici bili su 4 mrtva i 3 ranjena, a neprijateljski 7 mrtvih i nepoznat broj ranjenih. Poslije prvog, neuspjelog napada na Kladanj, ustanike snage su se povukle na ranije poloaja (s. Trnovo s. Pepii), gdje su se pripremale za ponovne napade koji su izvedeni: drugi 2930. avgusta, trei 5. septembra i etvrti 14. septembra. Svi
92

ovi napadi takoe su se zavrili neuspjeno kao i prvi. Glavni razlog neuspjeha bila je etnika sabotaa. Pored toga, kod drugog, treeg i etvrtog napada nije se uspjelo zbog sve uspjenije odbrane kladanjskih ustaa, jer su bih ohrabreni uspjehm odbijanjem prvog naeg napada, a uz to su poslije svakog odbijenog napada dobij ali pojaanje iz Tuzle. Jo jedan od razloga to se nije uspjelo bilo je i ablonsko izvoenje napada od strane ustanika, jer su se sva etiri napada skoro bukvalno izvodila po istom planu.
REORGANIZACIJA TABOVA I JEDINICA, DEJSTVA IZMEU ZVORNIKA, TUZLE I KLADNJA

Izmeu 15. i 20. septembra rasformiran je, prema dobijenim partijskim direktivama, Oblasni vojni tab, kao i sreski vojni tabovi, a formirani su tabovi partizanskih odreda za Majevicu, Ozren i Bira. Dosadanji komandant Oblasnog vojnog taba Ivan Markovi Irac odreen je za komandanta Majevikog odreda, politiki komesar Cvijetin Mijatovi Majo za politikog komesara Biranskog odreda, a zamjenik komandanta Paaga Mandi Murat za politikog komesara Ozrenskog odreda. Na osnovu toga prilo se formiranju Biranskog partizanskog odreda. U tab su uli: komandant Mihailo Miloa vljevi Spanac, politiki komesar Cvijetin Mijatovi Majo, zamjenik komandanta Milo Zeki, zamjenik komesara Brano Savi. Od dotadanjih malih odreda formirane su ete. One su u poetku bile direktno pod komandom taba odreda. Docnije se pristupilo formiranju bataljona. Najprije je formiran ekoviki bataljon (poetkom novembra), zatim Spreanski (koncem novembra), pa Stuparski (u decembru). Konaan izgled odreda bio je ovakav: tab odreda, tri bataljona i dvije samostalne ete (Cikotska i Udarna). Jaina odreda takoe se stalno mijenjala usled priliva novih boraca, gubitaka i djeliminog prelaza u etnike, tako da je varirala izmeu 500 do 700 boraca. U drugoj polovini septembra teite borbi prenijeto je na zvorniki front. Iako etnikim rukovodiocima nije bio cilj da vode borbu protiv okupatora, ipak su morali da poputaju seljacima koje su bili okupili u svoje redove, a koji su traili da se bore protiv okupatora i ustaa u saradnji s partizanima. Tako je bilo stvoreno stanje bar prividne saradnje sa partizanskim rukovodstvom. Zbog toga su etniki rukovodioci bili prisiljeni da dijelom snaga uestvuju u akcijama i na zvornikom frontu. Prema zajedniki izraenom planu trebalo je da etnici napadnu Zvornik, a partizani uporite du druma Tuzla
93

Zvornik (sela Caparde, Memie, Kalesiju i zaselak Jelovo Brdo). Napad je zakazan za 22. septembar u 6 asova ujutro. Neprijateljska odbrana u Zvorniku bila je jaine do 2 bataljona (jedan domobranski i jedan ustako-legionarski). Bili su jo i dijelovi njemakog (Landesschtzen) bataljona. Ukupno oko 900 vojnika. Jaina etnikih snaga u napadu na Zvornik bila je 400 do 500 naoruanih etnika. Neprijateljske snage u uporitima du druma Tuzla Zvornik brojale su oko 400 domobrana i oko 200 ustakih milicionera. Bilo je i neto Nijemaca (kod sela Capardi). Na njih su napadale partizanske snage od ukupno oko 250 naoruanih boraca. U napadu su uestvovale sledee jedinice: Brajinaka, Spreanska i Cikotska eta i vod Sekovike ete (takoe je uestvovala i jedna Ozrenska desetina koja je tih dana dola u Sekovie u pratnji Paage Mandia). U zakazano vrijeme otpoeo je jednovremeni napad na Zvornik i uporita du druma Tuzla Zvomik. Partizanske snage su napadale u dva pravca. Desno sa linije selo Podborogovo Rudnik napadale su na sela Caparde i Memie Spreanska (bez jednog voda) i Cikotska eta i vod Brajinake ete, pod komandom Tee Petrovia. Lijevo je napadala Brajinaka eta (bez jednog voda), vod Sekovike i vod Spreanske ete pod komandom arka Mitrovia, s pravca selo Rakino Brdo na ustako uporite Jelovo Brdo i dalje prema Kalesiji. Borba je naroito bila jaka kod sela Capardi gdje je bilo i neto Nijemaca. Oko 10 asova nae jedinice razbile su neprijatelja kod sela Capardi, Bulatovci, Memii i ovladale drumom na tom pravcu. Istovremeno su jedinice, koje su napadale lijevo, razbile ustako-milicionersku grupu kod Jelovog Brda, zauzele ga i ovladale linijom selo Vukovina Vis, odakle su kontrolisale vatrom drum kod sela Kalesija. U borbama kod Jelovog Brda uestvovali su i Paaga Mandi Murat i Hasan Brki Aco sa Ozrenskom desetinom. Neprijateljski gubici bih su oko 20 mrtvih i vie ranjenih. Zaplijenjeno je: 1 pukomitraljez arac, oko 30 puaka, nekoliko sanduka municije i drugog materijala. Nai gubici bili su samo dvojica ranjenih. etnike snage koje su napadale Zvornik uspjele su oko 14 asova da se dijelom probiju u sam grad. Poslije poetnih uspjeha one su se rasule po zauzetom dijelu grada i dale se u pljaku. Pred vee ih je neprijatelj, iskoristivi takvo rasulo kod etnika, iznenadnim protivnapadom izbacio iz grada. Uz
94

osjetne gubitke oni su se povukli sve do linije planina Velja glava rijeka Drinjaa, tj. do polaznih poloaja. Sjutradan, 23. septembra neprijatelj je, dobivi znatna pojaanja iz Bijeljine, izvrio jak protivnapad prema planini Velja glava rijeka Drinjaa, a istovremeno je izvrio napad i od pravca Tuzle. Iznenaeni etnici u neredu su napustili poloaje na Veljoj glavi odstupajui prema selima Glodi i Kamenica. Neprijatelj nije nastupao dalje sa Velje glave, a poslije se bez borbe povukao na svoje ranije poloaje kod druma sela Snagovo brdo Kosovaa. Partizanske snage vodile su otre borbe du druma Tuzla Zvornik i bile odbaene od druma do linije selo Rakino Brdo selo Osmaci. Neprijatelj je pokuao dalje da nastupa, ali je bio odbijen, a nae snage su svojim desnim krilom sa Kule u selu Osmaci drale i dalje drum pod mitraljeskom vatrom. I u ovoj borbi neprijatelj je imao oko 10 mrtvih i vie ranjenih, dok su nai gubici bili 1 mrtav i 2 ranjena. Poslije ovih borbi nastupilo je malo zatije oko Zvornika i prema Sprei. Ustako-domobranske snage su se spremale da jednom jaom akcijom odbace nae snage od druma Tuzla Zvornik. To su i pokuale poetkom oktobra, kada je dolo do vrlo estokih borbi u rejonu s. Capardi brdo Rudnik, koje su voene od 6. do 12. oktobra. Neprijatelj je poeo da napada 6. oktobra sa linije selo Snagovo Capardi. U svom nadiranju postigao je u poetku djelimian uspjeh i zauzeo selo Osmaci i dio brda Rudnik. 7. oktobra prikupile su se partizanske snage (Spreanska, Brajinaka i Cikotska eta) i oko 15 asova izvrile protivnapad. U snanom naletu one su razbile neprijatelja i protjerale ga prema drumu. Razvila se estoka borba kod sela Capardi i Snagova. U borbi je neprijatelj potpuno razbijen i protjeran prema Zvorniku. Gonjenje je prekinuto padom mraka. 8. oktobra u zoru partizanske jedinice produile su da energino gone neprijatelja. Gonjenju su se pridruile i etnike snage sa linije Petrovia gaj Velja glava, tako da je neprijatelj protjeran do samog Zvornika. Iz gonjenja nije izvren napad na Zvornik, jer su jedinice na spoljnim prilazima gradu doekane jakom vatrom, pa su se povukle. 9. oktobra neprijatelj ponovo vri ispad iz Zvornika prema selu Capardi. Ovog puta bio je potpomognut i jednom kolonom od Tuzle, takoe prema ovom selu. Tako su se do pada mraka sakupile u rejonu Capardi Snagovo neprijateljske snage u jaini jednog puka. Sjutradan 10. oktobra prije podne neprija95

telj je poeo da nastupa prema naim poloajima (brdo Rudnik selo Osmaci), podravan jakom vatrom. Dijelom snaga napao je i etnike poloaje kod Velje glave, ali je glavni udar usmjerio na brdo Rudnik. Razvila se estoka borba koja je trajala itav dan. Neprijateljeve napade podravalo je nekoliko aviona. Do mraka on je uspio da ovlada samo dijelom poloaja na brdu Rudnik (kod groblja). Desnim krilom zauzeo je selo Osmake, a lijevim dio etnikih poloaja na Veljoj glavi. Nou 10/11. oktobra partizanske jedinice su se sredile i pojaale ekovikom etom koja je prebaena sa kladanjskog fronta, pa su u zoru 11. oktobra krenule u snaan protivnapad. Glavni udar bio je upravljen prema neprijatelj e vim poloajima na Rudniku. Ustanike snage bile su rasporeene ovako: Brajinaka eta napadala je preko sela Metkovca prema groblju na Rudniku. Dijelom snaga vrila je demonstrativan napad na selo Osmaci. Sekovika eta napadala je preko sela Majdan na glavne neprijateljeve poloaje juno od groblja na Rudniku. Spreanska i Cikotska eta napadale su sa linije Malo Borogovo selo Zidonje na juni dio Rudnika. Borba se razvila odmah poslije polaska ustanikih snaga sa polaznih poloaja. Ona je bila veoma jaka, jer je neprijatelj oekivao protivnapad i doekao je ustanike snanom organizovanom vatrom. Naroito se razvila estoka borba na pravcima Sekovike i Brajinake ete. Partizanske ete su uporno nastupale i osvajale stopu po stopu poloaja. Oko 14 asova glavni poloaji na Rudniku bili su preoteti od neprijatelja. Poslije podne borbe su nastavljene sjeverno od Rudnika i dalje prema selu Capardi. Uprkos podrke od strane artiljerije i nekoliko aviona, pred vee je svaki neprijateljev otpor bio slomljen, a njegove snage odbaene do samog druma. Istovremeno, neprijateljeve jedinice napustile su i selo Osmaci, kao i dio etnikih poloaja na Veljoj glavi. Borbe kod Rudnika spadaju meu najuspjelije borbe Biranskog partizanskog odreda. U njima je neprijatelj imao oko 70 mrtvih i vei broj ranjenih, a zaplijenjeno je: 1 protivtenkovski top, 2 pukomitraljeza (arci), oko 70 puaka, 8 sanduka puane municije i vea koliina razne vojnike opreme. Partizanski gubici su bili 2 mrtva i 75 ranjenih. 12. oktobra neprijatelj je odustao od daljih napada i poeo da se utvruje neposredno du druma Tuzla Zvornik. Na taj nain ustalili su se poloaji i na spreansko-zvornikom pravcu. Do jaih borbi nije dolazilo due vrijeme, sem to je neprijatelj povremeno teio da ispravi svoje poloaje kod s. Osmaci.
96

Aleksandar

Priji:

MOSTANICA

(ulje)

Krajem oktobra oivjele su borbe na stuparskom sektoru. Sa Ozrena je dola jedna partizanska eta (oko 100 boraca) zajedno sa politikim komesarom Ozrenskog partizanskog odreda, Paagom Mandiem. Ceta je trebalo da uestvuje u napadu na Kladanj, pa poto se od ovog napada odustalo jer je etnika komanda otkazala uee u zadnji as pripremljena je koordinirana akcija dijelova Biranskog odreda i Ozrenske ete na neprijateljsko uporite u selu Stupari. Situacija kod Stupara bila je ovakva: u selu i na okolnim poloajima nalazila se glavnina jednog domobranskog bataljona i vei broj naoruane ustake milicije iz okolnih sela, ukupno oko 400 puaka, 2 teka mitraljeza i nekoliko pukomitraljeza. Neprijatelj je drao poloaje na liniji: selo Stupari brdo Poarna (2 km sjeverno) brdo Loni i Kusac (kose sjeverno od s. Matijevii) selo Brgule. Prema Konj uhu, odakle su doli Ozrenci, nije bilo neprijateljskih poloaja. Meutim, neprijatelj je iz sela Stupara odvojio dio snaga i doekao Ozrence kod sela Lupoglava i du druma Stupari Tuzla u namjeri da sprijei spajanje ove ete sa jedinicama Biranskog odreda. Ozrenska eta je 28. i 29. oktobra vodila borbe i razbila brojno jae neprijateljske snage, ovladavi drumom kod sela Klanice gde je poruila most preko rijeke Gostilje i uspostavila vezu sa jedinicama Biranskog odreda. Prilikom tih borbi poruen je i tuzlanski vodovod nedaleko od Stupara. Napad na Stupare i okolne poloaje odreen je za 30. oktobar u 6 asova. Plan je bio ovakav: Ozrenska eta dobila je zadatak da vrsto dri zaposjednuti dio druma i da sprijei eventualnu intervenciju od Tuzle. Tupanarska eta postavlja se glavninom u zasjedu prema Kladnju na drumu kod sela Rastia, a manjim dijelom vri demonstrativan napad prema selu Stuparima. Sekovika i Stuparska eta izvrie napad na glavni domobranski poloaj kod sela Brgule, brdo Kusac i Loni (Ozrenci e manjim dijelom potpomoi napad s lea od pravca sela Crijevii). Poslije likvidacije ovih neprijateljskih poloaja sve snage produuju sa napadom na Stupare. U zakazano vrijeme otpoeo je napad prema planu. Domobranska eta, ojaana ustakom milicijom, pruila je snaan otpor iznad sela Brgula i na brdu Kusac. Poslije troasovne borbe Sekovika eta, potpomognuta ostalim snagama, zauzela je na juri brdo Kusac. Domobranska eta potpuno je razbijena i ostavila je na bojitu 11 mrtvih, meu kojima i komandira ete. Razbijeni ostaci ete izvukli su se prema selu Stuparima. Partizanske jedinice produile su sa napadom na ostale poloaje oko sela. Neprijatelj je davao otpor itav dan. Pred vee je pokuao da se probije ka Tuzli, ah je doekan na brdu Loni (1
7 U s t a n a k 1941. 07

km sjeverno od s. Matijevii) i potpuno razbijen. Uz jake gubitke razbijeni bataljon se u grupicama izvukao prema selu Zivinicama, a partizani su zauzeli Stupare. Neprijatelj je u ovim borbama imao ukupno preko 30 mrtvih i vei broj ranjenih. Zaplijenjeno je: 2 teka mitraljeza, oko 30 puaka, 5 sanduka puane municije i mnogo druge vojnike opreme. Partizanski gubici bih su: 1 mrtav i 3 ranjena. Poginuo je husinski rudar Pejo Markovi. On je bio teko ranjen, pa je na nosilima umro na padinama Konjuha. Meu ranjenima bio je i komesar Ozrenskog odreda, Paaga Mandi. 31. oktobra bilo je zatije, a 1. novembra neprijatelj je jakim snagama poduzeo protivnapad prema Stuparima od pravca Tuzle. Istovremeno su neprijateljski dijelovi izvrili napad i od Kladnja. Poslije krae borbe partizanske snage su odstupile od Stupara i od druma. Ozrenska eta je, poslije jaeg okraja s neprijateljem kod sela Lupoglava, odstupila preko Konjuha za Ozren, a ete Biranskog odreda povuene su na svoje ranije poloaje. Neprijatelj je ohrabren odstupanjem partizanskih jedinica pokuao da prodre dublje na teritoriju Biranskog odreda i dijelom snaga izbio je na brdo Debarska gradina. Istog dana pred vee Sekovika i Stuparska eta protivnapadom su odbacile neprijatelja prema Stuparima, nanijevi mu gubitke od 6 mrtvih i vie ranjenih. To su bile poslednje jae borbe Biranskog partizanskog odreda u 1941. godini. U toku novembra i decembra, uslijed potpune pasivizacije etnikih snaga, i Biranski odred je morao da se ogranii na odbranu teritorije i izvodio je manje diverzije na komunikacijama Tuzla Zvornik i Tuzla Kladanj vrei prepade i zasjede i kidajui TT linije.
STVARANJE NARODNE VLASTI I PARTIJSKE ORGANIZACIJE

Odmah poslije zauzimanja ekovike kasarne uspostavljena je naa komanda mjesta u selu Sekovii. Ona se u poetku starala oko snabdijevanja vojske, odravanja reda u pozadini, prihvatanja zarobljenika itd. Njeni poslovi su se iz dana u dan proirivali. Druge vlasti u pozadini nije bilo. Zbog toga se jo prvih dana osjetila potreba za organima narodne vlasti na osloboenoj teritoriji. Prvi narodnooslobodilaki odbor izabran je poetkom septembra. To je bio NOO za bivu optinu Sekovii. Otada, pa kroz cio period NOB, u Sekoviima je neprekidno postojala na98

rodna vlast. Ni za vrijeme najveih neprijateljskih ofanziva na ovu teritoriju ona nije prestajala da radi. Tokom septembra izabrani su i seoski odbori po selima: Sekovii, Brajinci, Tupanari, Suani, Pobedarje itd. U oktobru je izabran narodnooslobodilaki odbor u Sprei (za bivu optinu Papraa i Vacetina). U oktobru je uspostavljena narodna vlast i u bivoj stuparskoj optini (kladanjski srez). Tako je u prvim mjesecima ustanka postavljena iroka mrea NOO-a koja e docnije sve vie jaati. Odbori e biti od neocjenjive koristi za temeljit razvitak narodnooslobodilakog pokreta, jer gdje god je posijana klica narodne vlasti, tu e partizani imati oslonac i podrku. ) Uporedo s razvijanjem borbe stvarala se it razvijala partijska organizacija. Najbolji borci su odabirani za prijem u Partiju. 28. septembra politiki komesar odreda (kao partijski rukovodilac) primio je prve borce Sekovike ete u Partiju. To je bilo na Velikom brdu kod sela Katijelj. Neto docnije, u oktobru primljeni su u Partiju pojedini borci iz Brajinake, Spreanske i Tupanarske ete. Novoprimljeni su u poetku bili pojedinano vezani za partijskog rukovodioca odreda, dok nisu docnije formirane etne partijske elije. Poetkom oktobra formirana je prva partijska elija i na terenu. Tada je oformljen i Mjesni komitet KPJ u Sekoviima. U zgradi osnovne kole bio je Partijski dom u kome je otvorena i itaonica. Tu je bila i partijska tehnika. Redovno su izdavane radio-vi jesti. Borci sa poloaja, prolazei kroz Sekovie, navraali su u Partijski dom. Povremeno, uvee, davane su kulturne priredbe kojima je prisustvovalo po nekoliko stotina boraca sa poloaja i mjetana. U Vlasenici je takoe formirana partijska elija i stvoren prvi skojevski aktiv. Partijska organizacija u Vlasenici bila je vrlo aktivna. Ona je organizovala rasturanje partijske tampe, voenje usmene propagande, prikupljanje obavetajnih podataka, prihvatanj e prolaznika kroz Vlasenicu; brinula se za ranjene partizane koji su se lijeili u bolnici itd. Skojevska organizacija poela se stvarati u novembru i decembru. Prvi aktivi formirani su u selima Mrkajii, Supljaka, Vidakovii (Vrela) i Betanj. Partijska organizacija u odredu i na terenu neumorno je politiki djelovala, borila se protiv razorne propagande etnikog rukovodstva, protiv njihove izdaje i rovarenja; objanjavala liniju nae borbe i ukazivala na perspektivu da se u borbi istraje do kraja.
99

VEZE SA SUSJEDNIM PARTIZANSKIM ODREDOM I TABOVIMA, VEZE SA SRBIJOM

Najvra veza bila je sa Romanijskim partizanskim odredom. Prvi kuriri otili su za Romaniju odmah po zauzimanju ekovike kasarne. Oni su odnijeli vijest o ustanku u Sekoviima. Nekoliko dana iza toga otpoeo je ustanak i na Romaniji. Stvoren je Romanijski partizanski odred sa legendarnim Slaviom Vajnerom Ciom na elu. Vijesti sa Romani je podsticale su biranske ustanike, jer je iin odred brzo rastao i dostigao brojno stanje od preko 2000 boraca. Kurirske veze izmeu Biranskog i Romanijskog odreda bile su redovne. U tabovima su izmijenjeni stalni kuriri jednog i drugog odreda. Sa Ozrenskim partizanskim odredom veza je takoe postojala, iako slabija uslijed velike udaljenosti i drugih prepreka. Prvi kuriri otili su na Ozren 15. avgusta zajedno sa Paagom Mandiem koji je iao sa zadatkom da na Ozrenu ubrza ustanak. Kuriri su se vratili krajem avgusta i donijeli vijest da je i tamo buknuo opti narodni ustanak i da je Ozrenski odred brojno narastao na preko 1000 boraca. Oko 20. septembra doao je u Sekovie Paaga Mandi u pratnji jedne ozrenske desetine (u kojoj je bilo nekoliko husinskih rudara) i detaljno nas upoznao sa razvojem ustanka na Ozrenu. Priao je o svakodnevnim akcijama i ruenju pruge Doboj Sarajevo i Doboj Tuzla. Tamo se etnici nisu mogli uvrijeiti za prvo vrijeme. Ozrenska desetina zadrala se u ekoviima desetak dana i uestvovala u nekoliko akcija zajedno sa jedinicama Biranskog odreda. Sa Majevikim partizanskim odredom postojala je stalna veza, iako je kuririma bilo veoma teko da se probiju kroz ustaki raspoloena sela du druma Tuzla Zvornik. Ustanak naMajevici takoe je poeo nekoliko dana iza ustanka u ekoviima i masovno se razvijao. Ali, tamo su oficiri Drae Mihailovia, koji su se prebacili iz Srbije preko Drine, kao i u Biru i okolini, destruktivno djelovali i uspjeli da odvoje dio politiki manje svjesnih ustanikih snaga. Majeviki partizanski odred u poetku je brojao oko 350 boraca. Oko 20. septembra na Majevicu se prebacio Ivan Markovi Irac, koji je preuzeo komandu nad odredom i otada je, pod rukovodstvom ovog prekaljenog revolucionara, odred stalno jaao i izvodio brojne akcije. Pod konac godine odred je imao oko 500 boraca. Sa partizanima u Srbiji takoe je postojala veza. Jo poetkom septembra doli su od Krupnja iz Podrinjskog partizanskog odreda trojica kurira i donijeli na poklon pukomitraljez svojim bosanskim drugovima. Docnije su dolazili i drugi
100

kuriri, a i kuriri Biranskog odreda slati su u Srbiju. Krajem septembra poao je Cvijetin Mijatovi u osloboeno Uice do taba Uikog partizanskog odreda, kao i do Vrhovnog taba. Iz Uike fabrike dobio je veu koliinu puaka. To oruje davano je borcima koji su bili jo nenaoruani. Docnije je jo u nekoliko mahova dobij ano oruje i municija iz Uica, a jedan dio tog oruja otpreman je preko Bira i za Majeviki odred. Poetkom oktobra smjestio se u selu Miliima Glavni tab partizanskih odreda za Bosnu i Hercegovinu. Gledano u celini Biranski partizanski odred bio je povezan dobrim vezama sa susjednim partizanskim odredima, kao i sa ustanicima u Srbiji, a od Glavnog taba, 6 koji je bio u neposrednoj blizini, dobijao je stalnu pomo. Na taj nain je tab odreda mogao lake da se snalazi i da pravilnije rukovodi borbom. Blizina Glavnog taba mnogo je doprinijela da se odred uspjeno suprostavi etnikoj izdaji, rovarenju i lanoj propagandi koja je bila najjaa na ovom prostoru istone Bosne.
SITUACIJA KRAJEM 1941. GODINE

Krajem 1941. u istonoj Bosni je postojala prostrana slobodna teritorija koju je dralo est partizanskih odreda, i to: Romanijski, Kalinovaki, Zvijezda, Biranski, Majeviki i Ozrenski. Ukupna jaina svih odreda iznosila je oko 6000 boraca. Pored partizanskih snaga u istonoj Bosni postojale su i znatne etnike snage ija je jaina iznosila oko 4000 ljudi. Sa ovim snagama mogle su se izvoditi krupnije vojne akcije da nije bilo izdaje etnikog rukovodstva. Najkompaktniji dio slobodne teritorije nalazio se na prostoriji omeenoj linijom: Viegrad Zvornik Tuzla Kladanj Sarajevo Viegrad. Na tom dijelu nije bilo nijednog neprijatelj evog uporita. Ali pozadina te teritorije bila je nesreena uslijed razularenosti i samovolje etnikih grupa koje su pljakale, palile i ubijale po muslimanskim naseljima. etnika propaganda radila je svim silama na razbijanju narodnooslobodilakog pokreta. Novembar i decembar proli su u beskompromisnoj borbi i intezivnom politikom radu protiv razorne djelatnosti etnikog rukovodstva i njegove direktne saradnje sa okupatorom koju su prikrivali pred etnikom masom parolama o spasavanju srpstva i si. No, pod konac godine etniki oficiri otpoinju sa otvorenim napadima na partizanske snage i rukovodstvo NOP-a. Zbog svega toga u partizanskim
' U Glavnom tabu bili su tada: Svetozar Vukmanovi Tempo, Rodoljub Colakovi i Slobodan Princ Seljo. 101

odredima istone Bosne nastalo je izvjesno kolebanje i odvajanje nesvjesnih boraca. Razorni etniki rad osjetio se i u Biranskom odredu iz ijeg sastava se takoe odvojio jedan dio boraca i stavio pod etniku komandu. Aktivnost protiv neprijatelja bila je skoro potpuno zamrla, a dezerteri su samovoljno naputali poloaje. U takvoj situaciji dolazi na Romaniju drug Tito sa Vrhovnim tabom i Prvom proleterskom brigadom. To je znailo prekretnicu u razvitku oslobodilakog pokreta u istonoj Bosni. Vrhovni tab je poduzeo mjere radi razbijanja etnike propagande. Jedinice Prve proleterske brigade zaposjele su naputene poloaje, a preduzimanjem otrih mjera sprijeena je dalja pljaka naroda i ubijanje muslimanskog stanovnitva koje su vrili etnici. U pozadini fronta zaveden je red, na poloajima se osjetila sigurnost, jer je u redove partizanskih odreda vraen borbeni duh. Akcije protiv neprijatelja su ponovo oivjele. Tako je istona Bosna postala nova baza oruanog ustanka u Jugoslaviji.
REZULTATI I ZAKLJUAK

Rezultati borbi Biranskog partizanskog odreda od poetka ustanka do kraja 1941: Neprijatelj je imao oko 330 ubijenih, 215 zarobljenih, oko 400 ranjenih ukupno izbaeno iz stroja preko 900 neprijateljevih vojnika, podoficira i oficira. Zaplijenjeno je oko 750 puaka, 11 pukomitraljeza, 7 tekih mitraljeza, 1 protivtenkovski top i oko 70 sanduka puane municije. Ustaniki gubici su bili 33 mrtva i 49 ranjenih. Biranski odred je krajem 1941. imao 2 bataljona sa po 3 ete, kao i 2 samostalne ete, a uslijed djeliminog osipanja i prelaza u etnike, neto smanjeno brojno stanje (oko 500 boraca sa 3 teka mitraljeza, 5 pukomitraljeza i 450 puaka). Jedan od najznaajnijih rezultata u prvoj godini ustanka je stvaranje solidnog i prekaljenog kadra od domaih ljudi iz Bira. Iznikli su mladi komandiri i politiki komesari seljaci. Komandiri su nauili da uspjeno rukovode stotinama boraca. Mada jo nisu dobro znali da se snau u sloenijim situacijama, oni su umjeli dobro da postave zasjedu, da izvre prepad, da vrsto povedu jedinicu na juri itd. Politiki komesari su bili jedva pismeni ljudi. Ali su njihove rijei bile djela. Oni su se plameno borili protiv okupatora i etnike izdaje, neumorno su bdjeli i vodili brigu nad svakim borcem da bi ga sauvali da ne poklekne ili da ne ode na put izdaje.
102

Na taj nain i u odredu i na terenu Bira stvoreni su solidni uslovi za dalje voenje borbe. Unutarnja monolitnost i vrstina odreda omoguile su mu da u proljee 1942. godine izdri onu veliku krizu koju su preivljavali svi partizanski odredi u istonoj Bosni, a koju mnogi nisu mogli da prebrode. U stvari, Biranski odred e u toj krizi ostati jedini sauvan partizanski odred u istonoj Bosni. On e i docnije, kroz slijedee godine narodnooslobodilakog rata sve do osloboenja ostati kompaktan i biti izvor popune mnogih naih jedinica, posebno este proleterske istonobosanske brigade, a sam e formirati 19. biransku brigadu. Njegova slobodna baza (Sekovii) bie za okupatora neosvojiva. U toj bazi mnoge nae bolnice imae sigurno skrovite, a brojne partizanske brigade za vrijeme svojih prolazaka i predaha moi e se sigurno odmoriti i pripremiti za nove akcije.
Milo ZEKIC

U LICI 1941.

PRIPREME ZA USTANAK

M una i teka situacija zatekla se u Lici aprila 1941. moda kao ni u jednom kraju Jugoslavije nakon kapitulacije. Talijana je bilo skoro vie nego Liana. Mnogi maekovci preko noi su postali gore ustae nego stari zagrieni frankovci. Ustae su organizovale pogrome nad srpskim ivljem i Hrvatima antifaistima. lanovi Partije u veini su bili poznati i ustae su se najprije okomili na njih. Veina lanova je pohapena, dosta ih je stradalo, a meu njima i nekoliko lanova Okrunog komiteta (meu njima i Jovo Rajevi). Prvi udarac partijskim organizacijama bio je teak. No, ipak, uz pomo lanova CK KPH koji su doli na na teren, Okruni komitet za Liku i partijske organizacije su se ubrzo oporavili i zapoeli aktivno raditi u narodu, a naroito intenzivno meu srpskim ivljem. Dok je neprijatelj jo okupirao zemlju, mnogi ljudi, vraajui se kui pjeke, zaobilazili su ivlje saobraaj nice, ceste i puteve, kako bi izbjegli zarobljavanje. Tako je u Liku stiglo dosta komunista i simpatizera, radnika, koji su donijeli oruje. To je bilo dragocjeno za prve dane ustanka. Nevolja je u tome to novodoli drugovi nisu imali veza sa organizacijama. Isto tako organizacije nisu znale koji su meu njima lanovi Partije. Takvo stanje je kratko trajalo i veze su ubrzo uspostavljene, pa se intenzivno pristupilo pripremanju ustanka. Masovna zvjerstva nad Srbima, ubijanja i klanja antifaista, bacanje ivih ljudi u jame, puni gospiki zatvori, logor smrti na Jadovnom to je slika Like pred ustanak. Sve je to utjecalo na daleko bre sazrijevanje svijesti, da je jedini izlaz iz takvog tekog stanja ustanak. Malobrojni lanovi Okrunog komiteta, kao i svi ostali lanovi Partije, morali su da djelaju danonono. Zahvaljujui
104

velikom ugledu i uloenom naporu na razjanjavanju situacije i partijske politike linije, narod je bez rezerve prihvatio KPJ kao rukovodeu snagu i odazvao se proglasu od 4. jula 1941.
PLANOVI I RAD OK KPH

Ustae su opljakale sve radio-aparate. Njihova propaganda je bila veoma buna drugi se glas i nije mogao uti. A Okruni komitet je od sve tehnike posjedovao samo getetner 1 i baterijski radio i tako je hvatao vijesti, koje su oskudnim sredstvima pisane i rasturane najvie preko kurira. Narod je i usmeno obavjetavan o dogaajima u zemlji i svijetu. Stvarane su i relejne stanice, pa su i na taj nain stizale oskudne vijesti. Tehnika je bila smjetena u Divoselu, pod stogovima sijena brae Steve i Denija Vujnovia. Njihov otac i itava porodica radili su za narodnooslobodilaki pokret. Pod stogovima gdje se nalazila tehnika radili su Jakov Blaevi i Mile Poua. Tu sam i ja proveo nekoliko dana pred ustanak. Tu su izraeni i detalji plana za ustanak u Lici, ispred nosa do zuba naoruanih ustaa, koji su tuda nadmeno prolazili. Planom smo predvidjeli ljude na koje se u ustanku moemo osloniti, zatim formiranje vie, manjih gerilskih grupa, snabdjevenih suhom hranom za bar nedjelju dana; prvobitan zadatak bio im je da saekaju i likvidiraju ustae (kao odmazdu za teror koji su sprovodili). U ovoj fazi nismo mogli planirati dizanje cijelog naroda na ustanak zbog talijanske okupacije i mogunosti da narod bude uniten od veoma jakih okupacionih snaga. Sada je bila osnovna borba protiv ustakih koljakih formacija i spasavanje naroda. Predviali smo i drugove koji su trebah da prenose direktive i odravaju veze s pojedinim krajevima Like i ustanikim rejonima. Za sve krajeve, u opinama, pa i selima predviah smo stvaranje inicijativnih odbora za pripremu ustanka. Sve se velikom brzinom kretalo prema ustanku. Nicali su inicijativni odbori, narod je u zbjegovima hrabren; sve su to bile poroajne tekoe i embrioni nove vlasti, a jezgro i udarna snaga postali su gerilski odredi, koji su se naglo stvarali. Pred ustakim terorom veina srpskog ivlja nije ila u gradove. Izbjegavali su se susreti sa ustaama, po noi se povlailo na spavanje to dalje od svojih kua da ih ne bi ustae iznenadile i izvrile pokolj. Kako sam ve rekao u poetku su ustae na razne naine pobile dosta ljudi. Sad je to trebalo sprijeiti i ukazati ljudima kako da ne padnu u ake ustaa 1

Danas se nalazi u muzeju NOB u Gospiu. 105

koljaa. Dalje, narod se u zbjegovima pripremao na otpor. Formirani inicijativni odbori imali su zadatak da rade na formiranju gerilskih odreda, da odaberu ljude za komandno osoblje. Birani su bili oni to su imali bar neto vojnikog znanja i dobrovoljno se sami javljali ustanikim odredima. Narod u zbjegovima ivio je u posebnim tekoama. ivene namirnice i odjea, to se moglo ponijeti, noeni su po noi iz sela u umu. No, u tekoama i nevolji porasla je i svijest, meusobno povjerenje, trpeljivost i kolektivni ivot. Svi su se ispomagali samo da ne bude gladi. Razlike meu ljudima svedene su na najmanju mjeru. Nije sluajno to je Okruni komitet KPH za Liku bio isto onako popularan kao i tab ustanika, iako to niko nigdje nije isticao. Punu pomo dobijao je od sekretara CK KPH, Rade Konara, a naroito Marka Orekovia, lana CK, koji su istovremeno mnogo pomagali i partijskim rukovodstvima na terenu. Na osnovu primljenih direktiva i analize stanja u Lici, OK je ve u junu 1941. donio odluku da se prikuplja oruje i suha hrana, jer su se predviale jo vee tekoe. O tome sam razgovarao sa Staniom Opsenicom u njegovu bunkeru u kui da svojim ljudima prenese kao direktivu OK za Liku da prikupljaju oruje i suhu hranu prutu, slaninu, sir itd. Naroito se vodilo rauna da se radi povezivanja i konspiracije, kuriri obezbede sa svim potreptinama, pa i suhom hranom, a da u teem sluaju budu osigurani za po nekoliko dana. Na osnovu ovoga, Stania Opsenica je ne samo izvezao branu iz svoje kue i kua svoje brae, nego je kupio jedna kola ita, prute, rakije i soli u Gospiu i sve natovario u dvoritu Jurice Frkovia ustakog velikog upnika. Sve je prevezeno izravno na Ljubovo u umu Pale. To je bilo sudbonosno za odred na Ljubovu, njegovo odravanje i podvige koje je inio.
POETAK USTANKA

Poetak ustanka obiljeen je i prvim vojnikim pobjedama. Stvarano je povjerenje u svoju tek roenu vojsku, koja je znaila spas za narod Like. U to vrijeme sekretar Okrunog komiteta Jakov Blaevi nalazio se sa tehnikom u Divoselu. S njim je bio Mile Poua. Ja sam 2. avgusta sa sjeverne strane preao rijeku Liku i zaobilazei Gospi stigao u zoru u kuu brae Steve i Denija Vujnovia. Tamo ve nikog nije bilo. Narod se masovno povlaio prema Velebitu. Naiao je i Joco Trenji, prepoznao me, jer me je vidio prije nekoliko dana ba nakon to smo zavrili izradu plana za ustanak. Tada smo predvee kraj stogova sijena
106

jo razgovarali, gledali u Velebit i alili se kako e tamo nama biti lijepo. Joco se rukovao sa mnom i odmah mi ree da e me odvesti Jakovu i Mili. Nosio sam im pismo od Paviia, podnarednika u domobranima, i jednog njegovog druga, koji je i ranije odravao vezu sa nama, a kasnije doao u partizane (u pismu je traio da mu se da direktiva kako da organizuje pu, ili neto slino, u gospikom garnizonu; OK je zakljuio da tako neto u sadanjim uslovima nema izgleda na uspjeh). Za razgovor smo imali malo vremena. Drugovi su donijeli odluku da preuzmem rukovodstvo u gornjem kraju Like i da tamo potraim Nedeljka Zakulu, lana OK. Raunali smo da se on nalazi oko Udbine, a u stvari ve je bio u Srbiji. Istu veer napadnute su ustae u koli u Divoselu. U Buniu je likvidirana ustaka posada, a vie Bunia Stania Opsenica je ubio uvenog razbojnika ustakog andarma Bevandu. Trajale su borbe sa ustaama na Ljubovu i irokoj Kuh. Ustae je zahvatila panika i bjeanje, pa su u toj panici gonili civilno stnovriitvo u centre gdje su bili jaki talijanski garnizoni. Tako su nagrnuli i u Gospi da se zatite u gradu. A ustanici nisu imali dovoljno snage da bi se u isto vrijeme obraunali i sa talijanskim okupatorima. U to vrijeme ustanici su drali veinu sela u svojim rukama. Gospi i ostala uporita Talijani su ograivali icom i nastojali da spasu ustae. U isto vrijeme Talijani se brzo i uspjeno povezuju sa etnicima i zbliavaju ih sa ustaama, kako bi se zajedniki borili protiv partizana.
DOLAZAK NA LJUBOVO

Na Ljubovu je postojao gerilski odred. Kad sam tamo doao, ocijenio sam da je prvi zadatak u odredu: organizaciono ga uvrstiti, izabrati komandno osoblje, uvesti disciplinu i stvoriti partijsku organizaciju. Za komandanta je izabran Stania Opsenica, ja za komesara, za operativca Stevo Opsenica. Stevo Opsenica, Lukica Vukmir i jo neki, kandidirani su za Partiju i tako je odmah stvorena i organizacija i otpoeo je pohtiki rad. Odred se brzo irio i naoruavao. Prve bombe napravljene su od durkavuza 2 pronaenog u izgorjelim seljakim kolima, koji je u logor donio Bogdan Raki. Kad sam to ugledao, sinula mi je ideja da bi se cijev mogla napuniti eksplozivom i posluiti kao bomba. Bogdan se inae bavio popravkom kapislara i odmah je prihvatio moju ideju.
2 Durkavuzom se u Lici naziva uplji elini valjak, konusnog oblika, koji se nalazi u sredini toka seljakih kola i kroz koji prolazi osovina na kojoj lee tokovi.

107

Stania Opsenica imao je dinamita i korde, a Bogdan kapisle od lovakih puaka. Bogdan se dade na posao i za dva dana je probna bomba bila gotova. Stania je dobro zagledao ovu bombu, nasmejao se i rekao: Oprobaemo je na ustaama. Nije prolo ni dva dana kad naie pota iz Gospia za Buni, u pratnji tri andarma i ustaa. Kod kua Rakia, na mei na Ljubovu, pota je zaplijenjena i pratnja zarobljena. Stari andarm Valentin ispriao je da za njima idu troja kola trgovca-ustae Lukice Javora iz Podlapca, koju prate domobrani, andarmi i ustae u jaini od oko jedne ete. Sada se Stanii pruila prilika da isproba durkavuz. Postavio je zasjedu kod Rakia, tik uz cestu, iza zidina izgrjele tale. Kad su kola s pratnjom zala u zasjedu, Stania je bacio na kola durkavuz bombu. Detonacija je bila silna jaa nego iz topa. Par konja je pobijeno, a nekoliko andarma je tee ranjeno. Razvila se borba, pa su se andarmi i pratnja povukli u pravcu iroke Kule. Durkavuz se proslavio meu partizanima. Nastala je trka za njim da bi se pravile nove bombe. Na neprijateljskoj strani pronijela se vijest kako ustanici imaju topove i kako se ne moe preko gvozdenog Ljubova. Tajnu oruja i veliinu snaga brino smo uvali. Ova akcija izvedena je oko polovice avgusta. Tada smo zaplijenili od andarma 3 karabina, 4 kragujevake bombe, 4 pitolja i municiju. Drugi dan, u zaselku Rastii, Hrvati su nam dali 3 puke. Naredne nedjelje u umi Kozjanu, saekan je jedan ustaa i likvidiran; zaplijenjena su kola, konji i karabin. Na Podlapcu je zaplijenjeno oko desetak puaka. Istih dana u Kuljskoj stazi oduzete su dvije puke od ustakih kurira koji su krenuli iz Podlapca za iroku Kulu. Sve ovo oruje bilo je raznog porijekla: od mauzerki i manliherki, do dugakih francuskih puaka. Borci su htjeli da imaju mauzerke, pa je oko toga nastao spor. Zbog toga sam se dogovorio sa Staniom i Stevom Opsenicom da oruje dajemo u najsigurnije ruke. Poto su se pojavili etniki orijentirani ljudi (policajac Serdar Jovica iz iroke Kule, Iso Stani iz vrakova Sela), to je bio razlog da se pokrene pitanje vojne discipline i davanje oruja u ruke onih koje odredi komandir ete. 3
3 Koncem avgusta 1941, u okviru Odreda formirali smo etu kao operativnu jedinicu, s vodovima. Za komandira ete izabran je Stevo Opsenica. Osim eta, u Odredu smo imali strae i naoruane grupe, koje su dejstvovale na podruju opine Buni i dijela podlapake opine. Ljubovo je Hrvatima iz Peruia bila baza za izlazak u partizane, pa je odigrao veoma vanu ulogu u razvijanju bratstva i jedinstva u Lici (kao i Divoselo).

108

U to vrijeme poinjemo s pravim vojnikim ivotom. Formira se ekonomat, kuhinja, isturena je straa prema neprijateljskim poloajima. U jutro se obavlja redovna prozivka, a zatim poinje vojna obuka za mladie koji nisu sluili vojsku. Obukom je rukovodio komandir, Stevo Opsenica. Odred na Ljubovu, koji je u jesen 1941. izvrio mnoge akcije, postao je vrlo popularan, a imao je i veliku ulogu u razvijanju bratstva i jedinstva. To je bilo veoma znaajno nakon naruenog povjerenja izmeu Srba i Hrvata i onih zloina koje su ustae vrile nad nedunim narodom. Navest u samo jedan primjer. Kad je Stania Opsenica u jesen 1941. doao sa svojim odredom u hrvatska sela oko Peruia nastalo je komeanje. Ustaki elementi razbjeali su se uplaeni, a narod, naroito omladina, doekivali su partizane. Pjevale su se partizanske pjesme, odravala prela, a djevojke su od komandanta traile da ove krne momke opet dovede. Prvi dani ustanka krunisani su uspjehom i to je dalo podstreka za nove akcije. U prilog tome ilo je niz injenica. Ustae se razgalamile kako vie nema Srba u Lici, kako su komunisti gotovi, kako ostaju isti Hrvati i Hrvatska .. . Meutim, dogaaji su pokazali suprotno. Komunisti su ukazivali na ono to su ustae poinile pod zatitom talijanskih faista, a slino njima i etnici pod okriljem istog gospodara. U razobliavanju njihove propagande partijske organizacije Like na elu sa Okrunim komitetom odigrale su presudnu ulogu.

ETNICI NA DJELU

Kada je izbio ustanak etnike voe sklonile su se u Dalmaciju, u selo Zegar. Dok je narod krvario one su kovale planove za izdaju. Ta njihova izdaja dola je do izraaja kad su partizani htjeli da srue vijadukt Bender na pruzi za Knin. etnici na elu s popom uiem sprijeili su to, zbog saradnje s Talijanima. Talijani su imali jasne i odreene planove sa etnicima. To se pokazalo prilikom povratka etnikih voa iz Dalmacije u Liku. U propagandi su se naveliko sluili laima, kako Talijani namjeravaju prijei na stranu saveznika i boriti se protiv Nijemaca i NDH . . . Narod je smatrao da su Nijemci najodgovorniji za sve to je najgore, a etnike izdajice su to koristile i tako prikrivale svoju suradnju s okupatorom. Pajica Omikus bio je izraziti saradnik okupatora. Stevo Raenovi i major bive vojske Bogdan Raeta izvrili su pripreme za stvaranje sporazuma s Talijanima stvoren je tako109

zvani Otriki sporazum. Talijani su ili tako daleko da su traili i pronalazili sebi za suradnike ljude koji su nekad bili vjerni austrijskoj monarhiji. Takovi su lako stupali u slubu okupatora i brzo nalazili zajedniki jezik.
RAZDOBLJE OPREDJELJIVANJA

Pod raznim izlikama etnici su u poetku pokuali da otupljuju otricu narodnooslobodilake borbe. Zatim poinju da pojedinano ubijaju nae drugove i prelaze otvoreno na stranu okupatora. etnicima je bila omiljena metoda da pljakaju i ubijaju (kao na primer u Borievcu i Piau kod Podlapca), pa da to pripisuju partizanima. Da bi tekoa bila jo vea, u poetku pod imenom gerilaca narod je podrazumijevao sve ustanike pod orujem. Meutim, postojao je jedan dio koji je danas bio s nama, a sutra protiv nas. Talijani su proglasima o zatiti srpskog ivlja od ustakog klanja uticali na neke malodunike koji su napustili poloaj s orujem u ruci i vraali se kuama da nastave svoje svakodnevne poslove. U isto vrijeme, Talijani su poeli dovlaiti raznu robu, ivene namirnice i slino. Proirili su svoju zonu za 30 kilometara istono od like pruge. vercu su iroko otvorena vrata. etnici su uz pomo Talijana razvili uveliko propagandu, sraunatu na rasipanje borbenih jedinica ba ono to su Talijani eljeli. U prvim danima ustanka, meu ustanicima je vladalo miljenje da nakon onolikih pokolja i stradanja ne bi smjelo biti Srbina koji bi bio izdajica. No, na alost, pokazalo se da nije tako. etniki nastrojeni elementi i ranije su bili angairani u protivnarodnoj raboti, a sada se brzo prilagoavaju novim uslovima. Novi gospodar-okupator, bez tekoa povezuje u borbi protiv naroda dvije negativne grupacije ustae i etnike. Septembar i oktobar su mjeseci pregrupisavanja snaga. Naoko, vladalo je zatije. Ponegdje je bilo manjih akcija, pripucavanja i arki i to svakog dana. A u isto vrijeme sabirane su snage za nove i znaajnije akcije. Ustae su dobile dobre batine. Talijanima je to posluilo kao povod da proire svoje okupaciono podruje do gornjeg dijela Like, gdje se preteno nalazi srpski ivalj. Ustae zbunjene, bez oslonca u narodu, sluganski sluaju to im Talijani nareuju. etnici osjeaju da nailazi njihovo vrijeme, uurbano stvaraju vezu s Talijanima i kidaju s ustanicima. etnike voe prelaze Talijanima u icu. Organiziraju
110

zavjeru protiv ustanika, pribjegavaju teroru: ubijaju Miu Radakovia iz.Joana, Marka Orekovia, vou ustanka u Lici, Pekiu Vuksana iz Poitelja, Vladu Cerina, zagrebakog radnika; prave zasjede i svim ostalima, sve to u ime kralja i otadbine . . . Za to vrijeme talijanski faisti trljaju ruke od zadovoljstva, jer im posao dobro ide. No, veselje tog arenog drutva nije dugo trajalo. Okruni komitet KPH za Liku bacio se na posao i energino pokrenuo partijsku i druge organizacije da mobiliu narod u borbu protiv zdruene bande Talijana, ustaa i etnika. Trebalo je srediti vlastite borbene redove. Trebalo je sprijeiti nicanje divljih, nekontroliranih odreda. Razvitak borbi otkrivao je nunost izmjene principa teritorijalnih ustanikih jedinica. Nametalo se formiranje jedinice jae udarne sposobnosti.
PRVI SASTANAK OK POSLIJE POETKA USTANKA

Dok smo 5. septembra odravali sastanak u osloboenom Lapcu, a borbe se vodile na Drenovai, Raetini ljudi alju dva naoruana vojnika da vide ta se tamo radi, da nas upozore da se raziemo. Ako neemo glasila je poruka oni e upotrijebiti silu. Tri puta su dolazili i najzad smo se morali zavui u zgradu opine kako bi zavrili sastanak. No, to nam je bilo i upozorenje da se konano povede rauna o tome ko sve nosi oruje, i to oruje koje su u borbi oteli istinski borci. Pored ostalog, na ovom sastanku je predloeno da se odri vojna konferencija svih predstavnika za Liku. Konferencija kojom je rukovodio Marko Orekovi odrana je 21. septembra. Izabrali smo tab odreda za Liku. Za komandanta je predvien major Raeta, za komesara Marko Orekovi, a za operativnog oficira Stojan Mati. U takvom se sastavu tab nikad nije sastao: prikriveni etnik Raeta nije htio da se prihvati dunosti. Neto slino se i predvialo, jer je OK tim taktikim potezom htio da Raetu istjera na istac i lake raskrinka. Okruni komitet donosi odluku da formira udarni odred, koji ne bi bio vezan za svoje selo ili neku uu teritoriju, nego bi disciplinovano izvravao zadatke tamo gdje bi se ukazala potreba. Borci Prvog udarnog odreda, koji je dobio ime Capajev, bili su ti, koji su na svojim kapama nosili petokrake zvijezde sa srpom i ekiem. U odred su stupili iskljuivo dobrovoljci, i to odabrani. Vojna naobrazba i idejno-politiki rad njegovi su svakodnevni zadaci. Nain ivota, disciplina, borbenost i drugarstvo koji su vladali u to vrijeme meu borcima
111

isticali su ovaj odred iznad svih drugih jedinica u Lici. Odred je formirao Doko Jovani. Predloeno je da se odred odmah prebaci u unutranjost Like, gde su bile povoljnije prilike za vojniko i politiko djelovanje. Na ovome je naroito insistirao Marko Orekovi, govorei da e ga u Podlapcu unititi etnici, a da odred treba po svaku cijenu sauvati kao jezgro naih buduih jedinica. Nau neaktivnost u donjolapakoj kotlini obilato su iskoritavali Raeta i njegovi ljudi. Raeta se poeo ponaati kao gospodar situacije. On je iao tako daleko da je jednog dana Milu Poui predloio da se povue za Divoselo (gospiki kotar), i da e mu on, Raeta, dati pratnju, kako bi mogao mirno otii. Svakako, Poua je odbio Rae tin predlog i nije se povukao iz Donjeg Lapca, nego je i dalje nastavio da politiki djeluje. U to vrijeme dolazi do vreg povezivanja i meusobnog pomaganja izmeu Liana, Krajinika i Dalmatinaca. Ovo je bilo utoliko znaajnije, jer su partizanske akcije u dobroj mjeri bile vezane za selo i kraj gdje su formirani odredi. Trebalo je razviti ire razmjere borbe, uliti narodu i borcima svijest da je to neophodno, da je to ivotno pitanje ustanka. Po tom pitanju presudnu ulogu imali su Okruni komitet i partizanske organizacije.
SLOM ETNIKA

Ustae su ule u Donji Lapac 6. ili 7. oktobra. Major Raeta je pobjegao zajedno sa svojim etnicima. Njegov kukaviluk bio je oevidan. Zene i djeca su ga izrugivali. Partizani su za to vrijeme vodili borbu protiv ustaa. Najprije su ih opkolili, zatim su dobar dio likvidirali i rasprili. Zarobili su veu koliinu oruja i jedan top. Raeta je ekao svretak akcije. On je poslao svoje ljude u Lapac da mu daju signal kad se moe vratiti. Poslije drugog osloboenja Lapca, partizani su tu bili samo kratko vrijeme, blagodarei etnicima koji su pozvali Talijane. Umjesto da su u Lapcu partizani, doli su Talijani, a s njima i Raeta. 4 Pod ovakvim okolnostima nastala su i razna previranja: jedni su otpadali, a jo vie novih je dolazilo. Nezgoda je bila u tome to je sve to iziskivalo daleko veu budnost i u vlastitim redovima.
Kad su partizani i po trei put oslobodili Lapac koncem februara 1942. (sada od Talijana), Raeta se sakrio i tako ostao i doekao Nijemce u jesen 1943. Poslije se s njima i povukao. 112
4

Politiko rukovodstvo je pravilno uoilo stvarno stanje i ocijenilo da treba traiti slabe take neprijatelja, da mu treba nametnuti svoju volju i tui ga po najosjetljivijim mjestima. Takva mjesta, na koja smo usmijerili svoje udarce bila su Plitvika jezera (izvren je napad na ustae) i Pogledalo (gdje su napadnuti Talijani). Ovo je bio i prvi napad na Talijane u tom dijelu Like. Zbog pretrpljenih gubitaka, za odmazdu, oni su zapalili 52 kue u selu Vrelo kod Korenice, pa je Kotarski komitet Korenice poduzeo mjere za smjetaj naroda, a istovremeno i za mobilizaciju. Formiran je bataljon Ognjen Pria u Krbavici (komandant je postao Bogoljub Rapaji, a komesar Sran Bruji). Razvili smo iv politiki rad, stvarali vrste veze s narodom. Borci smjeteni po kuama pomagali su narodu i u poljskim radovima, a uz to i politiki djelovali. Nisu izostale ni priredbe, skeevi. Koritena su i seoska prela. U stvari na prelu se plelo i ilo za vojsku i sve je to iskoriteno za povezivanje seljaka i partizana. Razvijan je borbeni duh, podstican tradicijama predaka. Sve je to usmjeravano na razvijanje ljubavi prema narodu, rodnoj grudi i mrnji prema okupatoru. Nicale su revolucionarne pjesme koje su se orile iz raspjevanih grla momaka i djevojaka Like. Nijedna akcija nije prola bez borbenih pjesama. Obavjetajna sluba, iako bez veeg iskustva, dobro je funkcionisala: imala je iroku mreu i postala je narodna sluba, tako da pojedini neprijateljski elementi i agenti nisu mogli dugo da rade, a da ne budu otkriveni. Darivanje boraca runim radovima uveliko je cijenjeno i moralno zaduivalo borce prema narodu. Svojim dranjem partizani su bili najbolji tumai bratstva i jedinstva, a to je u mnogome paralisalo ustako-etniku propagandu. Kad su u hrvatska sela zapadne Like Smiljan, Mualuk, Liki Novi, Bruani i druga doli partizani, izmijeani Srbi i Hrvati organizovali su pravo narodno veselje. Svaki put je omladina poslije ovakvih susreta odlazila u partizane. Isto tako je bilo kad se oko Korenice pojavila eta Hrvata-partizana iz Dalmacije. Nita nije moglo biti dirljivije, nego kad su ibeniani i Vodiani tukle Talijane i branili posjede Srba u Bjelopolju da ih Talijani ne pljakaju. Za ustae je bilo najtee to Hrvati odlaze u partizane. Zato, kad bi neko od Hrvata otiao u partizane, svirepo su se osvjeivali njihovim porodicama. No, sve to nije sprijeilo 30 Hrvata iz Smiljana da odu u partizane, to je snano odjeknulo u narodu i imalo povoljan politiki znaaj u itavoj Lici to je bio i znatan prilog bratstvu i jedinstvu.
8 Ustanak 1941.

113

U novembru 1941. formiran je i bataljon Marko Orekovi na Kamenskom, sastavljen od dvije ete: jedne od ranijeg odreda Capajev i jedne od Liana iz graakog kotara. Za komandanta je postavljen Doko Jovani, a za komesara Milan ijan. Kamensko, na visoravni Pljeevice, odabrano je zbog terena podesnog za sputanje padobrana. , Tamo je predvieno sputanje oruja padobranima koje smo oekivali od Rusa, a koje nismo doekali. Uzalud su nabrana drva da se zapale radi davanja signala. Oruja je bilo malo, ali moglo se kupiti u Dalmaciji. Zbog toga se otvorio kanal za prebacivanje stoke preko Velebita. Tamo je stoka prodavana i kupovano oruje. verceri su se nali usluni kao i obino, ali se i na taj nain moralo doi do oruja. etvrti kvartal 1941. karakteristian je po borbi za svakog ovjeka, po borbi za narod. etnike voe oslanjale su se na okupatorsku silu i njome su plaile narod ponaale su se kao da je to njihova sila. Hvalile su se mudrom saradnjom i trgovinom s Talijanima, a u isto vrijeme pozivale se i na kralja Petra i vladu u Londonu kako im poruuju neka pametno rade i neka ekaju njihov znak. etnici su nastavljali sa svojim priama kako e oni mudro prevariti .Digie' i kako e oni biti dobri saveznici. No, to je vie naroda, naroito omladine odlazilo u partizane i to su izvoene smjelije akcije, to je sve vie narod privlaen na stranu partizana. Ogorenje prema okupatoru i onima koji mu slue sve vie je raslo. Konano su se partizani iz bataljona Marko Orekovi sreli s Talijanima u Mekinjaru 9. novembra. Ovi su poli u selo da pljakaju, pa se zapodjela borba. 5 Ubijeno je 17 Talijana, 4 je ranjeno i 22 zarobljeno. Talijani su uhvatili nekoliko civila za taoce. Jednog seljaka su poslije uputili s prijeteim pismom iz Bretana prema tabu grupe odreda za Liku u Srednjoj Gori, u kome za odmazdu nagovjetavaju paljenja i unitavanje svega do ega dou. U Srednjoj Gori je bio i OK. Talijanima smo odgovorili da ne zaborave da njihovi pute vi vode kroz nae gudure i klance. Ako su voljni zamjeniemo zarobljenike, ako ne, mi se ne plaimo. Talijani su se urazumili i izvrili razmjenu, ali ne uredno kako je dogovoreno. No, to je tek bio uvod u borbu irih razmjera protiv Talijana u Lici. Ranije nije bilo lako dobiti podrku naroda za ovakve pothvate, ali upornim tumaenjem i uspjenim akcijama sve je krenulo naprijed.
5 Borbu je zapoeo Srednjogorski vod pod komandom Miloa Cankovia. Bataljon Marko Orekovi uveden je u borbu uvee; s njim je bio i Vlado Cetkovi.

114

DOLAZAK DALMATINACA

Dolazak Dalmatinaca u Liku znatno je djelovao na suzbijanje ovinizma, koga su ustae i etnici svaki na svoj nain uporno propagirali. To vrijeme, moglo bi se rei, bilo je presudno u borbi za bratstvo i jedinstvo. U Liku su Dalmatinci stizali u tri grupe: preko Bukovice, rijeke Zrmanje, pored Krupe, preko Velebita, Dubokog Dola, Vuipolja (Graac), Glogova, Bruvna, Mazina, Arovaca, Kamenskog. No, od ove tri grupe od 120 boraca, druga grupa Franje Kursana putovala je do Klapavice (Udbina). Na putu su ih sustigli Ivo Drui i Gapar Bergam sa direktivom OK ibenik, odnosno Pokrajinskog komiteta KPH za Dalmaciju, da se vrate natrag i da operiraju na terenu Dalmacije u Bukovici. Ova direktiva napravila je zbrku i zbunila borce, iako su joj se pokorili: od Klapavice su vraeni preko Bruvna, Vuipolja i Dubokog Dola. Povratak ove grupe negativno se odrazio na srpski ivalj tamonjih sela. etnici su to obilato iskoristili, govorei da su to dalmatinske ustae koji dolaze u izvidnice da likvidiraju Srbe. Kod neupuenog dijela srpskog ivlja etnika propaganda je imala utjecaja i nakon kratkog vremena poele su da niu etnike grupe i ponegdje da se osipaju nae seoske strae. etnici su ve ranije razvili svoj utjecaj na seoske strae i odrede u tom kraju, blagodarei nebudnosti ondanjih drugova. Kad su Vodiani-partizani prolazili od Vuipolja prema Bruvnu i uz pomo omladine nosili opremu i municiju na putu im je pokradeno vie od polovine municije. To je bio prvi lo znak. Bilo je jasno da ta municija nije pokradena da tue Talijane, nego nas u leda. To je u stvari prvi uspjeli potez etnika. etnici su u to vrijeme tijesno suraivali sa Talijanima, a talijanska obavjetajna sluba pobrinula se da napravi to vie zamki borcima iz Vodica. Oni su dobro znali to u Lici znai prisutnost boraca Hrvata iz Dalmacije za bratstvo i jedinstvo naroda ovog podruja. Grupa Franje Kursara, njih 26, naoruanih sa 24 karabina i dva pukomitraljeza, pitoljima i bombama, vratila se do Velebita za Duboki Dol i tamo se smjestila u jedan mali zaselak, ali svi u jednu kuu. Neto im je bilo sumnjivo. Kasna jesen, kie su ometale bru vezu, pa su tu ostali nekoliko dana. etnici su u stopu pratili njihovo kretanje i pravili plan kako da ih razoruaju. Tu je bilo niz pokuaja i smicalica po planu etnika Spire Lukia. Govorio im je: Talijani znaju za va boravak i oni e vas napasti . . . Dajte oruje pa emo ga mi sakriti u peinu, a vi se presvucite u ovdanju seljaku odjeu.
115

koju emo vam dati . . . ili: Mi etnici emo drati strau, metnite oruje u kupu i tome slino. No, drugovi su dobro osjetili o emu se radi, nisu se dali nagovoriti, nego su dobro pritegli oruje i sami drali strae. U ime grupe, Parma je odgovorio etnicima: Glavu dam, ali oruje ne dam. Ove rijei cijela grupa je jednoduno prihvatila. Kad ovaj plan nije uspio, etnici su stvorili drugi, sve toboe u dobroj namjeri da im pomognu da uspostave vezu s Dalmacijom. Nagovorili su grupu da prede iz Dubokog Dola u Turovac, koji lei na obronku Velebita i ima svega dvije tri kue. etnici su stvorili plan da im dadu vodia koji bi ih iz Turovca vodio u pravcu Javornika, obronkom Velebita, preko jednog skoro neprolaznog stjenovitog kamenjara. Tu bi ih pirini etnici saekali, razoruali i likvidirali. No, etnici su se u svom planu prevarili za njihove namjere doznali su seljaci, pa je iz Turovca, iz kue u kojoj su se nalazili Dalmatinci, doao jedan seljak u Vuipolje da saopti kako etnici imaju u planu da naveer povedu drugove Dalmatince preko Javornika, a u stvari da ih razoruaju i pobiju. Isti seljak je napomenuo da jo nije kasno da se drugovi upozore (to je bilo oko tri sata poslije podne). Odmah sam pozvao nastranu Ljubu Kneevia, panskog borca i Biu Kesia i naloio im da odmah odu za Turovac i da se cijela grupa, na moju odgovornost, odmah vrati natrag. Tako je i uinjeno i grupa se vratila. Nakon mnogih potekoa konano se nalo svih 120 boraca iz Dalmacije u Bjelopolju, gdje su kao 3. eta uli u sastav bataljona Marko Orekovi. Svoj prvi ispit poloili su u borbama kod Bjelopolja i Korenice i dalje redom protiv Talijana, ustaa i etnika. Veina tih divnih drugova poloila je svoje ivote za dobro naih naroda, za bratstvo i jedinstvo, za socijalizam.
OPSADA KORENICE

Decembar mjesec znaajan je zbog donoenja definitivne odluke za napad na talijanski garnizon u Korenici. Odluka je pala 25/26. decembra 1941. u Salamuniu, u kui Vuje Ratkovia gdje je odran sastanak OK. Sastanku su prisustvovali komandant i komesar taba odreda za Liku, Vlado etkovi i Sime Balen. Ve 28. decembra dolo je do prvih borbi s Talijanima u selu Bjelopolje. Talijani su poli na saonicama iz Korenice u selo, tobo da kupe hranu, ali u stvari u pljaku. Pred selom su iznenada napadnuti od partizana. U prvom sukobu poginulo je i zarobljeno vie Talijana, zaplijenjeno je i neto oruja. Borbu pred selom zapodjeli su borci Dalmatinci. Poginulo je i neko116

liko Dalmatinaca. No, borba se nastavila i 30. decembra. Talijani su navaljivali da bi pokupili mrtve i povratili izgubljene poloaje. Partizani su sve ee napadali, pjevajui svoje omiljene borbene pjesme. Talijani su vraeni u Korenicu. Te prve znaajne pobjede predstavljale su uvod u sve jae borbe protiv Talijana. To je bilo ono ega su se plaili malodunici, i ono to su hteli istinski borci. Iza toga, slijedile su krupne pobjede nad Talijanima kod Sijanova klanca, na Pogledalu, kod iroke Kule i Ljubova gdje su partizani zaplijenili 4 topa i 2 tenka (to su prvi zaplijenjeni topovi i tenkovi kojima smo se sluili u kasnijim borbama). Kad je poela borba s Talijanima oko Sijanova klanca, u Trnovcu kod Korenice odravao se partijski kurs, koji je prekinut zato to su sluaoci kursa otili u borbu. Poetkom januara 1942. poela je razmjena zarobljenika s Talijanima odnosno za nae civile-kurire. Ali, ubrzo se pokazala vjerolomnost Talijana. Tako, naa dva druga zarobliena kod Vrhovina (koje su etnici uhvatili i predali Talijanima) Talijani su odmah ubili, dok su za njih traili svoja dva oficira. U 1942. godinu uli smo s tromjesenim opsjedanjem talijanskog garnizona u Korenici. Bilo je dosta naih pokuaja da se likvidira taj garnizon, kao i od Talijana da prodru do garnizona, da ga izvuku. Sve je bilo bezuspjeno. Opsada je potvrdila procjenu OK da se ne isplati tako zamana akcija s ovim snagama. Trebalo je prethodno izvriti akciju na Donji Lapac, gdje je talijanski garnizon bio mnogo slabiji. Ojaani zaplijenjenim orujem u Lapcu, mogli smo poi na Korenicu. Nakon dva mjeseca opsade Korenice, odvojena je glavnina i upuena ka Donjem Lapcu. 6 Raspoloenje boraca bataIjona koji je tamo upuen iz Bunia, ulijevalo je vjeru u sigurnu pobjedu. Tako je elita likih partizana pola po trei put da oslobaa Donji Lapac, to se moglo da zahvali etnicima, koji su se zajedno sa Talijanima borili protiv partizana. Kad je Lapac osloboen, 27. februara 1942. i talijanski garnizon od 140 vojnika razoruan, dolo je na red kanjavanje etnika. Bili su primjerno kanjeni i od nae vojske i od naroda. Tako je u Lici zavrena prva godina oslobodilake borbe i narodne revolucije u kojoj su OK i ostali partijski forumi i organizacije odigrali presudnu ulogu i dali svoj doprinos u ustanku.
Tomo NIKI " U Lapac je upuen bataljon Marko Orekovi (bez 3. dalmatinske ete) sa etom iz bataljona Ognjen Pria.

F O R M I R A N J E I SLOM PRVIH KUMANOVSKIH ODREDA 1941.

P oetkom septembra 1941. godine, u kui Pere Nakova, odran je znaajan sastanak Mesnog komiteta partijske organizacije Kumanova. Na tom sastanku je, pored lanova komiteta, bio i Lazar Kolievski, sekretar PK za Makedoniju, koji je predloio da se na sastanku razmotri pitanje konkretnih priprema i organizacije oruanog ustanka u kumanovskom srezu. I pored toga to je partijska organizacija do tog sastanka, preko itavog leta u agitaciono-propagandnoj delatnosti radila na pripremanju svog lanstva za oruanu borbu, na ovom sastanku je trebalo doneti konkretne odluke za akciju, za formiranje partizanskog odreda i voenje odrane borbe. Bilo je odlueno da se odmah formira Vojni komitet (tab), koji e zatim organizovati partizanski odred, pripremiti ga za borbu i njime neposredno rukovoditi. Za vreme leta kumanovska partijska organizacija vodila je borbu protiv oportunistikih stavova Sarlovog rukovodstva u mnogim partijsko-politikim pitanjima, pa i o formi borbe u uslovima okupacije i situacije u kojoj se nalazila partijska organizacija. Odlueno je, takoe, da u Vojni komitet uu Pane Peev, Pero Nakov, Dejan Aleksi i ja, i da Mesni komitet rukovodi Vojnim komitetom preko Pana Peeva. Vojni komitet se ve sutradan sastao i odrao prvi sastanak u kui Milana Stevkovskog. I tom sastanku je prisustvovao Kolievski. Podneo je referat o vojno-politikoj situaciji u svetu i naoj zemlji, govorio o nekim iskustvima iz partizanskih akcija i borbi koje su se u to vreme vodile u naoj zemlji, a naroito o onima iz Srbije. Govorio je, takoe, i o revolucionarnim tradicijama makedonskog naroda. Na kraju je Vojnom komitetu postavio zadatke: da se to pre organizuje i pripremi partizanski odred za oruanu borbu protiv okupatora; da se bre pristupi prikupljanju oruja i municije, i da se uvrste i stvore nove,
118

bolje veze sa ljudima iz okolnih sela. Bilo je diskusije i o tome kako pristupiti organizovanju odreda i kako izvriti odgovarajue pripreme. Odluka MK da se formira partizanski odred i povede oruana borba u naem srezu brzo je prenesena preko partijskih elija i skojevske organizacije. Medu lanovima Partije i Skoja, pa i kod bliih simpatizera, poela je da se osea neka osobita ivost. Prekraene su one une diskusije o oruanoj borbi, koje su se vodile preko celog leta meu lanstvom. Svi su odjednom preli na konkretan rad, usmeren na pripreme za podizanje ustanka. Vojni komitet se, isto tako, odmah dao na. posao. Svaki lan Vojnog komiteta je dobio odreene zadatke. Pane Peev je zaduen za partijsko-politiki rad, Dejan Aleksi za vojna pitanja, Pero Nakov za Skoj, a ja za organizacijska pitanja i naoruanje. Ta podela funkcija nije bila stroga. Praksa je kasnije nametala obavezu pojedinim lanovima komiteta da izvravaju i one zadatke, za koje nisu bili zadueni. Ali pred komitetom je svako odgovarao za ono zato je bio zaduen. Pane Peev se brinuo oko izvravanja svih zadataka, nosio je, moe se rei, najvei teret poslova komiteta. Prvi, neposredni zadaci Vojnog komiteta bili su: da se razmotri kako formirati odred, zatim, da odredi brojno stanje odreda i ljude koji e biti u njemu, da odredi rukovodstvo itd. Pored toga je trebalo reiti u koji rejon sreza izbaciti odred, na zemljite koje e mu, u poetku, posluiti kao baza za dejstvo, s obzirom na politike i taktike uslove. Trebalo je, takoe, preuzeti oruje i municiju, koje su do tada bile prikupile partijske organizacije i pojedini drugovi, uvati i organizovati dalje prikupljanje oruja. Isto tako je trebalo odrediti drugove koji dolaze u obzir da idu u okolna sela radi uvrivanja i stvaranja novih veza sa seljacima. U meuvremenu je MK, preko partijskih elija i skojevskih organizacija, razmatrao koje lanove Partije i Skoja da uputi u prvi partizanski odred. Bilo je odlueno da u prvom redu pou oni drugovi koji su bili kompromitovani kao komunisti i za koje je postojala opasnost da budu uhapeni od faistike policije. Drugi su imali da pou tek poto odred ojaa i stvori dobru bazu na terenu. Reorganizacijom partijske organizacije, meutim, bilo je reeno pitanje novog MK i broja lanova Partije, odnosno elija koje bi dejstvovale u gradu. Drugovi odreeni da stupe u partizanski odred javljali su se lanovima Vojnog komiteta ugovorenom javkom, a vanpartijci, predvieni za odred, bili su na neposrednoj vezi s pojedi119

nim lanovima Partije iz odreda. Tako se, u kratkom vremenskom razmaku, za odred javilo preko 60 ljudi. Vojni komitet je zatim odluio da to ljudstvo podeli u tri grupe, tj. da formira tri oruana odreda, koji e u poetku biti: jedan na planini Karadag, drugi na planini Kozjak, a trei u rejonu Kotorlak. Od formiranja tree grupe se u poslednjem trenutku odustalo, jer su neka lica zbog raznih izgovora otkazala da idu u odred, pa se ostalo na dve grupe: Kozjak i Karadag. Vojni komitet je, na kraju, odluio da prijavljeno ljudstvo podeli na jo manje grupe, zato to je zauzeo gledite da se u poetnom periodu dejstvuje iz vie baza, kako bi se stvorila ira osnova za mobilizaciju ljudstva, uporita za rasplamsavanje ustanka, i da bi se snage neprijatelja to vie razvukle. Partizanska grupa Kozjak je, na primer, imala zadatak da stvori bazu u irem rejonu planine Kozjak. S obzirom na to da je Vojni komitet raspolagao podacima da severno od planine Kozjak dejstvuju partizani Vranjskog odreda, to je grupi dat zadatak da se povee sa njima radi koordinacije i zajednikog dejstva. Pored toga je bilo i neproverenih vesti da u irem rejonu planine Kozjak dejstvuju etnici Jordana Kimia, pa je trebalo da grupa na terenu ispita i tu vest i, ukoliko stvarno postoje, da stupi u vezu s njima radi zajednikih akcija (naravno, ukoliko se nae zajednika akciona platforma). Grupa je imala i poseban zadatak: da stalno ometa saobraaj na komunikaciji Kumanovo Kriva Palanka Sofija, koja je za bugarskog faistikog okupatora bila od velike vanosti. S obzirom na to da je ta grupa imala vanije i sloenije zadatke, kao i na vee mogunosti koje su se pruale za dizanje ustanka u tom kraju uzimajui u obzir njegov geografski poloaj i pogodan manevarski prostor i veliku mrnju naroda tog kraja protiv okupatora to je reeno da ova grupa bude najjaa i da broji 26 ljudi. Za komandira grupe je odreen Ljubo Gao, a za politkomesara Kiro Fetak. Partizanska grupa Karadag je imala zadatak da dejstvuje u irem rejonu planine Karadag, u kojem preteno ivi iptarski ivalj. Grupa je trebalo da meu njima razgoreva ustanak, da odrava vezu sa Skopskim partizanskim odredom koji e prema obavetenju Pokrajinskog taba, takoe dejstvovati na Skopskoj crnoj gori (Karadagu). Ta grupa imala je zadatak da sa Skopskim odredom ometa saobraaj na eleznikoj i putnoj komunikaciji Skoplje Vranje. Imajui u vidu da u tom rejonu preteno ivi iptarski ivalj, to su u tu grupu bila rasporeena dva druga iptarske nacionalnosti: Ali Riza i Bajram abani, kao i jo neki drugovi koji su imali line i prija120

teljske veze s ljudima tog kraja. Grupa je brojala 16 ljudi. Za komandira je bio odreden Boro Menkov, a za politkomesara Pero io. Pored svih drugih zadataka Vojni komitet je imao i pune ruke posla oko priprema koje su se morale obaviti do izlaska partizanskih grupa. On je preko komandira ili politkomesara pozivao pojedine drugove i davao im konkretne zadatke koje treba da izvre. Tako su, na primer, esto slate dvojke ili trojke na pojedine pravce da izvide rejone i objekte i da ispitaju gde su okupatorove vojne snage, posade, strae da utvrde koliki je njihov broj i jaina, kakvih objekata ima od znaaja za okupatora na putnim i eleznikim komunikacijama i kakve ih snage uvaju. Naroito se poklanjala panja onim objektima koji su dolazili u obzir za diverzantska dejstva. Takve izviake grupe je Vojni komitet esto slao, tako da je imao potpuno jasnu sliku o lokaciji pojedinih delova okupatorovih snaga, njihovoj jaini i rasporedu na teritoriji sreza. Drugovi su te zadatke uspeno izvravali, jer su im davana jasna i precizna uputstva o tome ta treba izviati. Takva delatnost je ovom komitetu veoma korisno posluila u planiranju izlaska partizanskih grupa iz grada, koje su, kasnije, neometano i bez ikakvih posledica izale i stigle u odreene rejone i pored toga to su delovi bugarske vojske gotovo potpuno opasivali grad. Pored toga ta delatnost je dobro posluila komitetu u realnom planiranju diverzantskih akcija na nekim objektima. Vojni komitet je, takoe, u pripremnom periodu pripremao i poduavao drugove u vrenju diverzija. Uvebavao ih je u rukovanju dinamitom, upaljaima, tapinom i u tome kako se prave i postavljaju mine. Iz komiteta su za taj posao bili zadueni Pano Peev i ja, jer smo i sami za njega prethodno bili obueni. Obuku sa nama izvodili su jedan omladinac, mislim da je po narodnosti bio eh,1 i Trajko Tarzan, koji su u Kumanovo dolazili po zadatku dobivenom od Pokrajinskog taba. Diverzantska obuka se izvodila izvan grada, u Menkovoj kolibi, i u gradu, u kui brae Menkovi i Daneta ekova. Takoe su obuavani u rukovanju pukom i pitoljem oni drugovi koji to nisu znali. ak su vrena i gaanja iz puke i pitolja. Stari revolucionar Dime Jerebica organizovao je gaanje pukom u gradskim vinogradima i to pukom uvara Tripka.
Verovatno se radi o Robertu Gajdiku Slavku, Cehu, koji je ispred upada hitlerovaca u Cehoslovaku. biciklom prebegao u Jugoslaviju. Streljan je od faista na Kosmetu 1943. (Prim. red.). 121
1

Najvie tekoa Vojnom komitetu je zadavala akcija oko prikupljanja oruja. Oruje prikupljeno do formiranja Vojnog komiteta bilo je nedovoljno, pa se zato za njim poelo intenzivnije tragati. Tako je, na primer, komitet dobio obavetenje da se u prizemnoj prostoriji optinske zgrade u Kumanovu, zakljuanoj obinim kljuem, nalazi 35 puaka. Istoga dana je stvoren plan, pripremljena jedna desetina naoruana pitoljima, koja je u toku noi imala da zapleni puke i da ih skloni u kuu Kire Fetaka, u prizemnu skrivnicu naroito uraenu za tu svrhu. Klju od prostorije optinske zgrade bio je nabavljen preko jednog slubenika optine naeg simpatizera. Ali i pored najboljeg plana i nae spremnosti ta akcija nije uspela. Istoga dana, pre pada mraka, puke su bile iznete iz prostorije u kojoj su se do tada nalazile, jer se, verovatno, saznalo za nau akciju. Isto tako je bio propao i plan da se uzmu vee koliine oruja iz jednog sela u okolini Sv. Nikole. Naime, Vojni komitet je preko partijske organizacije bio obaveten da se moe podii vea koliina oruja, samo se najpre treba povezati s nekim drugom iz Sv. Nikole, koji e dati podrobnije podatke o tome gde se to oruje nalazi i kako se moe uzeti. Veza sa tim drugom bila je odmah uspostavljena. Zatim, pripremljeno je mesto za skrivanje tog oruja u kui druga Stojana Age u Kumanovu. Najmljen je auto taksi od jednog naeg simpatizera Cimeta i polo se po oruje. Na izvrenje ovog zadatka poli su drugovi Pero Nakov i Kiro Nakov. Meutim, oruje se nije moglo pronai, iako su obavetenja bila iz sigurnih izvora. Napravljen je pokuaj i po drugi put da se pomenuto oruje podigne. Najmljen je kamion od Blagoja Mikova za prenos istog, ali i ovo se zavrilo bez rezultata. I u selu Belanovca, u blizini Kumanova, jedne noi je bila preduzeta akcija iskopavanja oruja, jer je Vojni komitet doao do podataka gde. se ono tano nalazi. Nekoliko drugova su celu no prekopavali jednu uvalu, jer se verovalo da je oruje u njoj zakopano, ali je naena samo jedna puka. I pored neuspeha u tim akcijama ipak smo, bar za prvo vreme, imali dovoljno puaka, dva pukomitraljeza, veu koliinu municije i bombi, koje su prikupili i predali Vojnom komitetu lanovi Partije, Skoja i simpatizeri. Pored toga prikupili smo preko nekih drugova i neto dinamita, koji su dobili od bugarskih vojnika, trudovaka, koji su radili u blizini grada. Oruje, municiju i drugi vojni materijal sklonili smo u kuu Daneta ekova, a jedan deo u kolibu brae Menkovih. To oruje je bilo oieno i podmazano i dobro smeteno, tako
122

da mu nije pretila opasnost od korozije i drugih kvarova, niti je moglo da lako padne u ruke policiji, ako bi sluajno dolo do pretresa. Zanimljivo je, takoe, napomenuti da je, nekoliko dana pred izlazak partizanskih grupa na teren, Vojni komitet pripremio i izveo dve taktike none vebe. Vebe su izvedene u neposrednoj blizini grada, na mestu zvanom Kraste, kod sela Biljanovci. U tim vebama su uestvovali svi oni drugovi koji su bili odreeni da idu u odred. Obadve vebe su bile izvedene sa ciljem da se drugovi naue orijentaciji nou, kretanju u koloni, razvijanju u strelce i zauzimanju poloaja za borbu. Vebe su u svakom pogledu bile korisne. Vojni komitet je za vreme priprema izradio i jednu brouru, koja je trebalo da poslui kao uputstvo komandirima grupa i drugim borcima o tome kako voditi borbu, odnosno o nainu dejstava partizanskih grupa. Broura je izraena na osnovu uputstava datih u Biltenu Vrhovnog taba POJ, kojim je raspolagala partijska organizacija, a bila je umnoena na ciklostilu partijske tehnike Kumanova u dvadesetak primeraka. Na brouri su radili Dejan Aleksi i Pane Peev. Posle tih i drugih priprema, Pokrajinski vojni tab je 9. oktobra naredio da organizovane partizanske grupe iziu 11. oktobra na teren. to se vie pribliavao taj dan, nestrpljenje boraca je bivalo sve vee. Svi su kompletirali linu opremu odeu, obuu i druge potrebe. A i Vojni komitet je s nestrpljenjem oekivao taj dan jer su i pored stroge konspiracije mnogi graani nasluivali, a neki i sigurno znali, da se neto krupno priprema, te se zbog toga moglo dogoditi da odred bude otkriven i_re vremena. Meutim, i pored toga to su sve pripreme na vreme bile zavrene, i pored toga to smo bili spremni da partizanske grupe izvedemo na teren 11. oktobra te veeri odred ipak nije izaao. U podne 10. oktobra iz Skoplja se vratio Koo Popov i saoptio Mesnom komitetu i Pani da odluka Pokrajinskog taba o izlasku odreda nije obavezna, odnosno da odred moe i kasnije da izae. Pored toga on je odbio da ide u partizane izgovarajui se kako mora da ide u Sofiju na specijalni zadatak koji mu je dao Pokrajinski komitet. Znajui, meutim, da je Koo Popov, koji je do poslednje reorganizacije partijske organizacije, bio lan MK, i ranije bio kolebljiv u pitanju oruane borbe novi MK i Vojni komitet su tu vest primili sa rezervom i sumnjom, te je MK i Pokrajinski komitet odmah poslao Dimeta Pekara da je proveri. Tako se
123

utvrdilo da je vest netana, kako u pogledu vremena izlaska partizanskog odreda na teren, tako i u pogledu njegovog odlaska u Sofiju. Pekar se 11. oktobra vratio kasno uvee, te je bilo nemoguno obavestiti ljude da se te noi kree, ve je odlueno da se na teren izae 12. oktobra. Popov je odmah zatim pobegao u Sofiju, a kasnije postao izdajnik. Kako je bio organizovan izlazak partizanskih grupa na teren? Partizanska grupa Kozjak trebalo je u 21 as da bude na zbornom mestu Studene vode, 5 kilometara istono od grada, a grupa Karadag, u isto vreme, na zbornom mestu Menkove kolibe, 4 kilometra juno od grada. Obadve grupe su odredile ljude koji e najpre doi u kuu Daneta ekova i podii oruje i municiju prema unapred napravljenoj podeli. Trebalo je da dou po oruje u odreeno vreme Kozjaka grupa u 19, a Karadaka u 20 asova. I lanovi Vojnog komiteta su podelili uloge: Dejan Aleksi je iao na zborno mesto kod Karadake, a Pane Peev na zborno mesto Kozjake grupe. Oni su imali da izvre smotru grupa i da proitaju tekst partizanske zakletve koju je propisao Vrhovni tab POJ, a koja je bila tampana u Biltenu. Pri svetlosti baterijske lampe drugovi su re po re itali partizansku zakletvu, a borci su je ponavljali. To je bio dirljiv i svean trenutak, koji je kod svih boraca pobudio jo vee saznanje o teini zadatka koji primaju na sebe. Pero Nakov i ja smo dobili zadatak da izvadimo oruje i municiju iz skladita kue ekova, da ga pripremimo i podelimo prema unapred napravljenom planu i da ga predamo drugovima koji je trebalo da ga odnesu u svoje grupe. Tano u odreeno vreme i pored toga to je kia lila kao iz kabla drugovi su doli po oruje i municiju. Po hladnoj oktobarskoj kii i blatu, pod teretom oruja i municije, drugovi su blagovremeno i neprimeeno stigli na svoja zborna mesta. Tano u 23 asa partizani grupe Karadag, u koloni po jedan, ibani hladnom kiom i vetrom, poli su preko Romanovskog polja prema zapadu, preli elezniku prugu, i uputili se ka planini Karadagu. Ujutru su stigli u blizinu sela Belanovca, smestili se u jednu vodenicu da se odmore, a zatim su opet produili pokret. Partizanska grupa Kozjak je sa Studene vode pola prema selu Tromei i preko Crnog polja produila ka selu etirci na obroncima Rujena gde je osvanula, a zatim nastavila put ka obroncima Kozjak-planine. U prvim borbama sa okupatorovom vojskom obadve grupe su bile razbijene. Pale su i prve rtve u naem srezu.
124

Poginuli su i divni drugovi iz Kozjake grupe: Dime Jerebica, Vase Gelev, Tome Suljo, a Boro Jovev je bio lake ranjen; iz Karadake grupe su pali: Kiro Burnaz, Nace Buoni, Pero io, Boro Menkov, Magdalena Antova, Tonko Tiler i Bajram Sabani, dok su Bojo Sekirar tee, a Blage Peckalija i Slavko Georgijev lake ranjeni. Neki su drugovi uhvaeni i osueni na smrt i teku robiju, a neki su uspeli da se spasu. Taj prvi neuspeh naneo je teak udarac partijskoj organizaciji i pokretu u Kumanovu. Partijska organizacija je odmah reorganizovana, formiran je novi MK, koji je izvukao potrebne pouke i dao se na rad. Povodom prvih rtava i razbijanja odreda, MK je izdao letak koji je bio rasturen po gradu. Letak je nosio moto Narodne rtve nikad nisu uzaludne; ako odmah ne dovedu do pobede, one pripremaju put ka pobedi. Ozdravljena partijska organizacija kasnije ponovo organizuje odred i rasplamsava narodni ustanak u srezu, koji vie nije mogao biti uguen.
Goje STEVKOVSKI

KRAGUJEVAC U 1941. GODINI

P o e t k o m 1941. godine Komunistika partija Jugoslavije imala je u Kragujevcu preko 100 lanova u 20 partijskih elija i oko 300 lanova SKOJ-a, a uz to i dvostruko vei broj aktivnih simpatizera KPJ koji su po svom ubeenju bili komunisti. Najvei broj lanova Partije bio je u Vojnotehnikom zavodu 1 a najvei broj skojevaca meu srednjokolskom i radnikom omladinom. Sem u preduzeima, postojale su partijske elije i u svim rejonima grada a skojevskih aktiva je bilo gotovo bez izuzetka u svim srednjim kolama i preduzeima. Partija je tada predstavljala u Kragujevcu revolucionarnu organizaciju oelienu u vatri ilegalne borbe, ovrslu u borbi protiv klasnog neprijatelja. To najbolje govori injenica da posle 1937. godine, iako je bilo estih pojedinanih i grupnih hapenja, partijska organizacija nije nikada vie provaljena. To je bila disciplinovana, vrsta i iskusna organizacija sa sigurnim meusobnim vezama, sa izgraenom i sposobnom samostalnom tehnikom, vrsto vezana s viim partijskim forumima, spremna i sposobna da izvri najtee zadatke. Neki lanovi OK KPJ, koji je zajedno sa Mesnim komitetom KPJ u Kragujevcu rukovodio itavom partijskom aktivnou, nisu bili kompromitovani pred kragujevakom policijom, to je bilo od znaaja za uspean rad OK i MK. U OK su od devet lanova estorica bili radnici. Sekretar je bio Mijalko Todorovi Plavi. Sekretar MK je bio svreni uenik vojnozanatlijske kole Toza Dragovi. U Kragujevcu je postojala iroko razgranata organizacija Narodne pomoi koja je imala svoje odbore i poverenike (organizovali su prikupljanje pomoi za politike zatvorenike i nji1 Pred rat je u ovom Zavodu bilo zaposleno 811 000 radnika iz cele zemlje, svih naih nacionalnosti, a i nacionalnih manjina.

126

hove porodice) u svim kragujevakim preduzeima, kolama i nekim drutvenim organizacijama. U svim veim radionicama Vojnotehnikog zavoda postojali su odbori Narodne pomoi. Gotovo u svim odeljenjima viih razreda srednjih kola postojali su poverenici koji su organizovali prikupljanje pomoi. Nekada uska organizacija pod imenom Crvene pomoi promenila je svoje ime i platformu rada i zapoela nekoliko godina uoi rata iroku akciju za prikupljanje materijalne pomoi od svih naprednih ljudi koji su bili protiv nenarodnih reima, protiv faizma, a za slobodu i demokratiju. Neposredno uoi rata aktivnost Okrunog odbora narodne pomoi, uz pomo Pokrajinskog odbora, bila je ve tako iroka da su stotine naprednih ljudi u Kragujevcu bili obuhvaeni u ovu organizaciju ija je aktivnost omoguila da hiljade ljudi, svakog meseca dobrovoljno daju materijalnu pomo. Kao najbolji primer masovnosti Narodne pomoi moe da poslui jedan razred uiteljske kole u Kragujevcu u kome je od 30 uenica 25 bilo obuhvaeno davanjem pomoi. Iako je morala znati za ovo, jer su u tome uestvovale hiljade ljudi, policija nije nikada otkrila postojanje ove ilegalne organizacije. U Kragujevcu je postojao i vei broj legalnih organizacija u kojima je uoi rata uticaj KPJ bio od presudnog znaaja za njihovu aktivnost. Iako ne naroito masovna, zbog terora nad radnicima, naroito nad radnicima najvee kragujevake fabrike Vojnotehnikog zavoda, u gradu je postojala jaka sindikalna organizacija u kojoj je uticaj KPJ i njenih lanova bio odluujui za itavu njenu aktivnost. Pojedine podrunice URSS-ovih sindikata predstavljale su ozbiljnu snagu i znaajan faktor u radnikom pokretu Kragujevca. Mnogi trajkovi i druge akcije ekonomskopolitikog karaktera, organizovani neposredno uoi rata, najbolji su dokaz za to. Treba naroito istai masovno uee zanatskih radnika, ne samo u svim akcijama sindikata, ve uopte u politikom ivotu grada. Kulturno-umetniko drutvo Abraevi, kao sastavni deo sindikata, zbog svojih javnih kulturnih priredbi sa naprednim sadrajem bilo je vrlo popularno u Kragujevcu i iroj okolini. Aktivnou studentske organizacije, koja je okupljala veliki broj studenata i bila sastavni deo aktivnosti studenata Beogradskog univerziteta, takoe su rukovodili komunisti. Politike akcije kragujevakih studenata i njihove kulturne priredbe u Kragujevcu i okolnim mestima bile su zapaen faktor u politikom ivotu grada.
127

KPJ vrila je pun uticaj na sportski klub Radniki, Udruenje esperantista, Uiteljsko udruenje itd. Nije postojala ni jedna legalna sportska ili bilo kakva druga drutvena organizacija, a da na nju nije vren manji ili vei uticaj KPJ, izuzimajui izrazito reakcionarne organizacije. Kao najbolji primer elastinosti i politike irine Partije u Kragujevcu moe da poslui sudbina takozvane Zadruge za narodno prosveivanje koju je vladajua stranka JRZ stvorila. Predstavnici nenarodnog reima pokuali su da kroz ovu organizaciju izvre uticaj u prvom redu na politiki neopredeljenu omladinu. Po direktivi Partije, grupa naprednih omladinaca ukljuila se u aktivnost Zadruge, tako da je buroazija bila prinuena da je likvidira. Mesto njihovog uticaj a na politiki neopredeljenu omladinu i kroz Zadrugu, uspeno se sprovodio uticaj Partije. enski pokret u Kragujevcu takoe je okupljao veliki broj naprednih intelektualki i radnica u skladu sa optom politikom platformom KPJ i pod njenim punim uticajem. Posebno treba podvui da je uticaj KPJ bio vrlo snaan na jednu od najjaih graanskih opozicionih partija u to vreme Demokratsku stranku. Veliki broj lanova ove stranke, naroito mlaih ljudi, neposredno pred rat u stvari je bio pod uticajem Partije, uestvujui u svim akcijama koje su komunisti organizovali kroz Narodni front. Od naroitog znaaja bio je rad Partije sa pristalicama Narodne seljake stranke (levih zemljoradnika) od kojih su se najbolji ljudi, seljaci i studenti takoe sve ee vezivali za KPJ. Saradnja KPJ sa opozicionim politikim partijama (demokratima, republikancima i zemljoradnicima) bila je od velikog uticaja pri zauzimanju politikih stavova lokalnih rukovodstava ovih stranaka i zato su se ti stavovi esto, pod pritiskom snage radnikog pokreta u Kragujevcu, razlikovali u pozitivnom smislu od zvaninih stavova vodstava tih stranaka. Reakcionarne partije i vladine stranke nisu imale ni ugleda ni ozbiljnijeg uticaja u masama. One su okupljale aicu politikanata i plaenika koji su uoi rata, manje-vie, sluili narodu za podsmeh. Pred sam rat, iako sasvim mala (sa dvadesetak aktivnih lanova) i bez ikakvog uticaja u masama, najznaajnija i najaktivnija reakcionarna organizacija bila je Ljotiev Zbor sa izrazito faistikom orijentacijom. Naoruani kamama, bokserima i revolverima uz punu podrku policije, zborai su izazivali samo mrnju naroda. Kao to ni reimska sindikalna organizacija Jugoras nije mogla da ispolji bilo kakav uticaj na radniku klasu, tako ni ova grupa ljotievaca, uprkos
128

pune pomoi policije i podrke jednog od direktora kragujevake gimnazije, nije mogla ozbiljnije da utie ni na srednjokolsku, a kamoli na radniku omladinu. Policijski aparat, iako je bio prilino brojan i sluio se surovim metodima, nije bio sposoban za uspenu borbu protiv radnikog pokreta i naprednih snaga. Taj aparat je bio okruen dubokom mrnjom naroda. U garnizonu jugoslovenske vojske u Kragujevcu, kao i u itavoj zemlji, vii oficiri bili su uglavnom reakcionarno politiki orijentisani. Ali njihova aktivnost i politiki uticaj u ovom gradu nisu mogli biti vei jer je postojala opasnost da e se vojska u potpunost kompromitovati u oima naroda.
v OD MARTOVSKIH DANA DO OKUPACIJE

Uoi velikih i burnih zbivanja, pred napad Nemake na Jugoslaviju, Kragujevac je jasno manifestovao svoju snagu, patriotizam i politiko raspoloenje. Prve demonstracije u naoj zemlji kojima je narod ustao protiv Trojnog pakta, protiv stavljanja Jugoslavije u slubu faizma i sila Osovine, protiv takve nacionalne sramote, izbile su u Kragujevcu ve 24. marta 1941. godine istog dana kada je objavljen proglas PK KPJ za Srbiju. Demonstracije su se nastavile i sledeih dana da bi dostigle kulminaciju 27. marta kada je sruena izdajnika vlada Cvetkovi-Maek. U tim burnim danima neki istaknuti politiari opozicionih i reakcionarnih graanskih partija pokuali su da kanaliu raspoloenje masa, da opravdaju pristupanje Trojnom paktu iako su se i sami pod pritiskom masa morali izjasniti protiv njega. Tada se uo javno i slobodno, pred hiljadama Kragujevana, glas Komunistike partije Jugoslavije u ije je ime govorio sekretar OK KPJ Mijalko Todorovi Plavi. Nikada do tada u svojoj istoriji ovaj slobodarski grad nije tako jasno i snano manifestovao svoje jedinstvo i visoku politiku svest, nikada kao tada radniki pokret i KPJ nisu jasnije pokazali da su oni najdosledniji i najverniji izraz patriotskih i socijalnih stremljenja svoga naroda. Od 24. marta do 6. aprila 1941. aktivnost komunista u Kragujevcu bila je gotovo legalna. Svima je bilo jasno kakvu ulogu i kakav politiki uticaj ima u ovom gradu Komunistika partija Jugoslavije i radniki pokret. Kada je beogradska radio-stanica objavila 6. aprila poetak napada faistike Nemake na Jugoslaviju, u Kragujevcu je patriotsko raspoloenje za odbranu zemlje, koje je Partija razvijala naroito pred narastanje faistike opasnosti, a posebno od poetka II svetskog rata, bilo jasno i snano manifestovano.
9 Ustanak 1941

129

Raspoloenje za borbu protiv faistike Nemake postojalo je u najirim masama naroda. Komunisti i svi drugi graani ovog grada koje je obuhvatala vojna obaveza, pohrlili su u svoje vojne jedinice radi odbrane zemlje od agresije. Opti haos, nastao zbog izdajnike uloge buroazije i najviih vojnih krugova, imao je odraza i na stanje u ovom gradu. U tim tekim danima kada se raspadala jugoslovenska vojska, rodoljubi, radni ljudi ovoga grada uvereni da je jedino K P J dosledni borac za odbranu zemlje, za interese naroda, zaustavljali su komuniste na ulicama uvek sa istim pitanjem: A ta emo sada? Evo jednog primera: 4. aprila bilo je suenje trojici komunista pred Okrunim sudom u Kragujevcu, a nekoliko dana kasnije jedan od sudija koji je bio u veu koje je sudilo komunistima, sreo je posle nekoliko dana na ulici jednog od ovih komunista i zabrinuto rekao: A ta emo sada? Jedino vi (KPJ) ako neto znate, ostalo je sve propalo. Odgovor je bio uvek isti: Treba uzimati oruje. Na dan-dva pred ulazak Nemaca u Kragujevac, po direktivi OK radnici i omladina unitavali su najskupocenije maine i uzimali oruje iz Vojnotehnikog zavoda da bi se ukljuili u borbu protiv Nemaca. To su bili oni koje vojne komande kao dobrovoljce nisu primale u vojne jedinice. Neposredno uoi ulaska Nemaca u grad policija i vojska su organizovano oduzimale oruje od svih graana koji nisu na sebi imali vojniko odelo. Ta je akcija bila brzo sprovedena, tako da je velika koliina oruja oduzeta od graana. Tom prilikom je izvren sistematski pretres u velikom broju kua, naroito u radnikim naseljima. Pod vidom borbe protiv petokolonaa (kojih je u gradu bilo u veoma malom broju) kao poslednji trzaj policije i izdajnika domovine bilo je oduzimanje oruja od naroda. Iz pravca Jagodine 11. aprila su poele padati artiljerijske granate na grad. Jedna od prvih je pala na Oficirski dom, nekadanji dvorac kneza Miloa, koji je tom prilikom izgoreo do temelja. Organizovane odbrane grada nije bilo. Samo su dve-tri manje vojne jedinice samoinicijativno pruale otpor Nemcima, meu njima naroito Pirotehniki bataljon, sastavljen od mobilisanih radnika Vojnotehnikog zavoda, u ijim je redovima bilo nekoliko komunista i vei broj naprednih ljudi. U gradu je bilo na vie mesta otpora nemakim trupama, naroito kod eleznike stanice, ali su te male grupe i pojedinci ginuli smru heroja u neravnoj borbi. Komunisti i veliki broj graana naputali su grad pred faistikom vojskom sa nadom da e otpor ipak biti u drugim krajevima nae zemlje i da se u borbu svakako treba ukljuiti.
130

Nemci su uli u grad 11. aprila sa veoma malo rtava, pljaka je odmah zapoela. Nemci su razbijah izloge i iz trgovakih radnji uzimali to su hteli. U tome im se prikljuio i manji broj kriminalaca i deklasiranih elemenata, jedni zato to nisu mogli da shvate svu teinu tragedije koja je zadesila na narod, a drugi pod izgovorom da za Nemce manje ostane. Brzo su gradom poele da se ire parole da su pojedini komunisti i petokolonai ulazili u Kragujevac zajedno s Nemcima sedei na nemakim tenkovima. To je bio pokuaj policije i domaih izdajnika da na KPJ prebace odgovornost za gubitak slobode i nezavisnosti. Ali taj pokuaj nije dao nikakve rezultate. U tim danima mogle su se videti grupe komunista i drugih narednih ljudi sa orujem ili bez njega po selima oko Kragujevca, u pokretu prema Uicu, Valjevu, u nadi da e dati svoj doprinos i ispuniti patriotski dug u borbi protiv hitlerovske sile. Ubrzo su razbijene i poslednje iluzije kada je 17. aprila potpisana bezuslovna kapitulacija jugoslovenske vojske.
' PARTIJSKA AKTIVNOST U NOVIM USLOVIMA

Ve posle nekoliko dana partijska organizacija u Kragujevcu je poela da radi u novim uslovima. Komunisti su se vraali u grad, a brzo su pristizali i oni lanovi Partije koji su bili mobilisani i izbegli zarobljenitvo. Krajem aprila je Okruni komitet funkcionisao u punom sastavu, a uspostavio je veze s Mesnim komitetom i partijskim organizacijama, kao i sa viim partijskim forumima. Tih dana brzo su se i jasno izdiferencirala dva fronta: na jednoj strani narod i KPJ, a na drugoj okupator, aica izdajnika svih boja (na elu s ljotievcima), malobrojna buroazija i prilino zbunjena policija. Nemci su odmah po ulasku u grad, po uobiajenoj praksi, odredili grupu talaca, meu kojima i dva lana Partije i nekoliko istaknutih aktivista u radnikom pokretu i Narodnom frontu, kao Mihaila Iveu, Dragiu Mihailovia, Dimitrija Jovanovia i druge. Dvadesetak dana su se oni javljali nemakoj komandi dvaput dnevno. Poto za to vreme nije u gradu poginuo nijedan nemaki vojnik, osloboeni su talatva uz obrazloenje: Poto nemaka oruana sila u ovom gradu nije ugroena, vlada red i mir, taoci su osloboeni. Jedina snaga koja je tada mogla da podigne veru porobljenog naroda i ukae na perspektive borbe za slobodu i nezavisnost bila je KPJ. Proglas CK KPJ od 15. aprila i Prvomajski proglas, a naroito Majsko savetovanje CK, ukazali su na zas*
131

datke komunista u novonastaloj situaciji i na perspektivu borbe za slobodu i nezavisnost zemlje. Na toj liniji je partijska organizacija u Kragujevcu odmah razvila vrlo irok politiki rad na pripremama za oruanu borbu protiv okupatora. Ona je stvarno tada bila u mobilnom stanju. Njena iskustva iz perioda stvaranja i aktivnosti Narodnog fronta veoma su doprinela stvaranju irokog narodnooslobodilakog fronta u Kragujevcu. Otpoelo je okupljanje u Front nacionalnog osloboenja svih graana koji su za slobodu i nezavisnost svoje zemlje, bez obzira na politiku prolost i pripadnost, bez obzira na sve druge razlike. Vernost narodu, organizovanost i visok politiki nivo pokazala je u tim danima KPJ u Kragujevcu. Taj irok patriotski rad komunista omoguio je da partijska organizacija gotovo legalizuje svoju aktivnost. Veliki broj sastanaka partijskih elija, SKOJ-a i simpatizerskih grupa odran je tada ak javno na poljanama, a narod je na svakom mestu izraavao podrku komunistima u pripremama za borbu protiv okupatora. Evo ta jedan ljotievski funkcioner pie u to vreme Ljotiu:
Doavi u Kragujevac zatekao sam haos kakav se retko moe zamisliti. Rad komunista sa acima bio je i ostao vrlo u s p e a n . . . na ulici i dvoritima, uionicama, za vreme asova stalno agituju. Cak se ilo dotle da su pevane komunistike pesme, komunistike knjige i broure stalno krue. Komunisti su iskoristili dolazak velikog broja uenika izbeglica... Pred njima su se pokazali samilostivi primajui uenike na stan i hranu. Ovi su zato bili formalno kljukani komunistikim propagandnim spisima. Rad zboraa, mislim na omladinu, skoro nikakav. U gradu su komunisti uspeli da i demokrate okrenu protiv nas.

U svako doba dana i noi rukovodstvo Partije je znalo gde se i na kojim zadacima nalaze pojedini njeni lanovi. Nikad kao u tim danima narod nije tako jasno pokazao da jedino u Komunistikoj partiji vidi snagu koja moe istinski stajati na elu naroda. Ono to je KPJ radila za dve decenije svoga postojanja dolo je do punog izraaja i dalo svoje pune rezultate. S druge strane, partijska rukovodstva i iskusni partijski radnici, lanovi Partije i SKOJ-a, bili su potpuno svesni svoje velike odgovornosti za dalju sudbinu svoga naroda. To se jasno manifestovalo na radu, u svakom postupku komunista.
PRIPREME ZA ORUANE AKCIJE

Pripreme za oruanu borbu protiv okupatora dobile su naj konkretni je vidove. Prikupljano je oruje, municija, eksploziv, sanitetski materijal, odravani su sanitetski kursevi itd. Poetak napada na SSSR 22. juna izazvao je radost na licima graana Kragujevca. Rat Nemake protiv SSSR znaio je
132

za narod blisku perspektivu borbe za slobodu i nezavisnost i stvaranje pravednijeg drutvenog poretka. Partijska organizacija u Kragujevcu spremno je doekala borbu protiv faizma. Gestapo je 22. juna, u saradnji sa domaom policijom, organizovao hapenje komunista i drugih naprednih ljudi u Kragujevcu. Uprkos munjevitoj akciji Gestapoa nije uhapen nijedan lan KPJ. Iako su svi lanovi KPJ i sami doli do zakljuka da e odmah otpoeti hapenje komunista, zbog ega su odmah prelazili u ilegalnost, ipak je OK organizovao obavetavanje svih komunista i simpatizera KPJ, poznatih policiji, da e biti hapenja i da se treba odmah skloniti. Istog dana su svi kompromitovani komunisti smeteni u ilegalne stanove kod svojih prijatelja, simpatizera KP i nekompromitovanih partijaca. Komuniste su primali toga dana u svoje stanove i graani koji se pre 1941. nisu bavili politikom. A tada su bili spremni ne samo da prime komuniste u svoje stanove nego i da uine i druge usluge partijskoj organizaciji. Toga dana je brzo kroz grad prostrujala vest o neuspeloj akciji Gestapoa i domae policije. Uhapen je samo manji broj simpatizera KPJ i nekolicina uglednih politiara opozicionih graanskih partija, koji nisu posluali upozorenje koje im je dala KPJ. Posle Odluke i Proglasa CK KPJ o dizanju ustanka protiv okupatora, partijska organizacija u Kragujevcu pristupila je ubrzanim pripremama za izvrenje direktive CK. I tada, kao i ranije, PK i CK KPJ pruili su znaajnu pomo preko svojih delegata partijskoj organizaciji u Kragujevcu. Stvaranje i akcije Kragujevakog partizanskog odreda

Juna i jula 1941. godine u Kragujevcu su formirane vojne desetine kao prva pripremna faza za stvaranje partizanskog odreda. Glavninu i jezgro u ovim prvim desetinama sainjavali su lanovi KPJ i SKOJ-a. Ve krajem jula ukupno je u njima bilo oko 500 radnika, aka, studenata i drugih. Sve desetine su poloile partizansku zakletvu, a sa veim brojem desetina vrena je u julu probna mobilizacija (odlazak na odreena mesta van grada). Desetine su zapoele i sa akcijama protiv okupatora. Unitavani su putokazi nemake oruane sile, na ulicama su paljene okupatorske novine, seene telefonske ice, vreni napadi na policijske agente i nemake vojnike, zapaljena je mapa na zgradi krajskomande koja je pokazivala napredovanje Nemaca na istonom frontu.
133

Okruni komitet je 12. jula doneo odluku o stvaranju partizanskog odreda i odredio njegov tab, a 5. avgusta je formiran Kragujevaki partizanski odred sa tri ete. Da bi se ete odmah snabdele to veom koliinom oruja, predviena je za 7. avgust akcija izvlaenja vee koliine oruja iz Vojnotehnikog zavoda. Ova akcija samo je delimino uspela. Vojni senjak na periferiji grada je zapaljen, to je trebalo da skrene panju Nemaca sa glavne akcije. Zapaljena je i sedlarnica u Vojnotehnikom zavodu, ali glavni zadatak iznoenje oruja nije uspeo. Tri ete, koje su ubrzo prerasle u bataljone Kragujevakog partizanskog odreda, dejstvovale su na rejonu Kragujevac Gornji Milanovac, Kragujevac Kraljevo i Kragujevac Lapovo. Treba napomenuti da je kragujevaka partijska organizacija pruila znaajnu pomo partijskoj organizaciji oraakog sreza, poslavi na rad u kraj nekoliko istaknutih partijskih radnika, a dvadeset radnika lanova Partije i simpatizera KPJ u Prvi umadijski odred. Odred je ve u avgustu imao oko 200 boraca, a bio je uglavnom sastavljen od kragujevakih radnika i omladinaca i manjeg broja seljaka. Sve tri ete odmah su zapoele sa ruenjem pruga, mostova, raskopavanjem puteva, paljenjem optinskih arhiva, razoruavanjem svih andarmerijskih stanica, demoliranjem eleznikih stanica, organizovanjem zaseda na drumovima kojima su se kretale nemake jedinice, mitinzima i si. Tih dana su pale i prve rtve u Kragujevcu. Prilikom pokuaja atentata na jednog od policijskih agenata 21. avgusta uhvaeni su Stevan Zari, lan KPJ i Boa Petrovi, lan SKOJ-a. Posle tekih muenja streljani su 22. avgusta, a zatim obeeni nasred grada. Okruni komitet je izdao proglas povodom prvih rtava, pozivajui sve rodoljube da pojaaju borbu protiv okupatora i domaih izdajnika. U septembru i oktobru Kragujevaki odred je ve brojao oko 600 boraca. Iako bez vojnikog iskustva, bez dovoljno kadra sa vojnim obrazovanjem, sa uspehom su vodene borbe protiv Nemaca i domaih izdajnika nedievaca i ljotievaca, i to: kod Guberevca, Ravnog Gaja, Dulana, Adinih Livada, Dobrovodice, na milanovakom drumu, kod Rekovcai. Unitene su eleznike kompozicije u Kniu i Grui. Izvren je napad i na kragujevaku elezniku stanicu, kojom prilikom je poginulo nekoliko Nemaca. Likvidirane su etnike grupe u Glediu . .. Ove akcije su predstavljale znaajan vojniki uspeh za Kragujevaki partizanski odred i znatan gubitak u ivoj sili i materijalu za nemakog okupatora i njegove sluge.
134

Narod i njegov odred Narod Kragujevca i okoline pruao je ne samo punu moralnu nego i najraznovrsniju materijalnu pomo partizanskom odredu. Kako je rasla i razvijala se vojna i politika aktivnost, tako je pomo i podrka sela bivala sve vea. Sve vie seljaka je stupalo u odred. Seljaci su donosili hranu partizanima, iskopavali iz zemlje zakopane puke i municiju i predavali ih odredu. U akcijama na prekopavanju puta Kragujevac Kraljevo uestvovalo je jedne noi preko 300 seljaka iz dva-tri sela neposredne okoline Kragujevca. S obzirom da su jezgro odreda sainjavali lanovi Partije i SKOJ-a, odnos partizana prema narodu bio je potpuno pravilan, kakav nijedna vojska nije imala u prolosti. To je bila istinski narodna vojska. Iz Kragujevca je takoe stizala materijalna pomo odredu koju je organizovao Narodnooslobodilaki fond. Ta je organizacija imala svoje rukovodstvo, proizalo iz Narodne pomoi. Sada je ona proirila platformu svoga rada, prikupljajui pomo od svih kragujevakih rodoljuba. U odred je iz Kragujevca stizalo oruje, municija, eksploziv, odelo, obua, sanitetski materijal itd. Raspoloenje naroda za borbu protiv okupatora omoguilo je vrlo masovno prikupljanje pomoi za partizanski odred. Pokuaji da se omladina mobilie u izdajniku Nedievu i Ljotievu vojsku potpuno su propali. Isto tako nije uspeo ni pokuaj okupatora i domaih izdajnika da ponovo organizuju proizvodnju u Vojnotehnikom zavodu. Na rad je dolo samo nekoliko stotina radnika, a meu njima izvestan broj komunista koji su po direktivi poslati u fabriku. Zato je okupator odmah poeo demontiranje maina i njihovo transportovanje u mirnije krajeve okupirane Evrope. Faisti strepe Grad su u septembru i oktobru blokirale partizanske jedinice. Zeleznika pruga Lapovo Kragujevac Kraljevo Skoplje nije vie radila poto je sruen veliki tunel na Vukovici (12 km od Kragujevca). Deo iste pruge, koji je vezivao Kragujevac i Lapovo, takoe je samo povremeno radio zbog estog ruenja. Jedino sigurno prevozno sredstvo na ovom delu pruge bio je povremeno blindirani voz. Put Kragujevac Topola Beograd bio je praktino neupotrebljiv, jer su na njemu delovali umadijski i Kosmajski odred. Sve je to izazvalo strah u redovima policije i ostalih domaih izdajnika, a i kod okupatora.
135

Kakva je atmosfera bila tih dana u gradu, najbolje e se videti iz ovog primera. U zatvoru je bila jedna grupa naprednih ljudi, meu njima i nekoliko komunista za koje policija nije znala da su lanovi KPJ. Jednog dana doao im je u posetu predstojnik gradske policije i rekao: Sta vam je, bre, ljudi? Sada su doli Nemci i mi treba da budemo sa njima lepo. Sutra ako dou Rusi mi emo i sa njima lepo. Vano je glavu sauvati. Nemci su obaveteni da e partizani napasti Kragujevac i nemaki komandant mi je rekao da e oni znati da se izvuku iz grada, ali e posle toga grad biti sravnjen sa zemljom. Kaite to vaima, da ne prave nesreu. Kada su posle nekoliko dana ovu grupu putah iz zatvora predstojnik policije im je na rastanku rekao: Mi smo se prema vama ponaali lepo, niko vas nije tukao, dobijali ste i Nolitove knjige da itate. Poruite vaim drugovima partizanima da ako mi doemo u takvu situaciju neka i oni budu prema nama takvi. Najvii ljotievski funkcioner kragujevakog okruga i komandant Ljotieve vojske u gradu Marisav Petrovi napisao je tih dana Ljotiu sledee pismo:
Nae vlasti ine uslugu komunistima radi toga to veruju da e Sovjeti pobediti, pa da e im ovi te usluge posle revanirati. Organi nae vlasti to svoje uverenje ni pred kim ne kriju, oni meni to otvoreno govore, mada im je dobro poznato ko s a m . . . Ja ti nikako nisam u stanju da opiem kako su i koliko komunisti uspeli da narod uvere da je sada na njih red, da njihovo vreme dolazi. Svi oni koji su im se nekom sluajnou zamerili za ma ta, sada ive u strahu.

Povodom partizanskih akcija i opteg raspoloenja naroda, ovaj ljotievac kae: Ako se ova pojava ne presee energino, ona e se kao epidemija brzo poeti da iri. Ako bog da doi u tamo u petak, ako dotle ostanem iv. Za sve to vreme, iako su partijska organizacija, SKOJ i organizacija Narodnooslobodilakog fonda funkcionisali uspeno i izvodili itav niz vrlo znaajnih i masovnih akcija, nijedna od ovih organizacija nije otkrivena. Jedno vreme, u septembru, u Kragujevcu je bilo i sedite Glavnog taba za Srbiju. Kroz Kragujevac su tada prolazili i boravili po vie dana lanovi Vrhovnog taba, lanovi PK i CK Partije. Kragujevac je prihvatio vei broj istaknutih partijskih funkcionera prilikom njihovog dolaska na savetovanje vojnih komandanata Srbije u Dulanu, koje je odrano 16. septembra 1941. godine.
136

U2ASI REPRESALIJA

U to vreme je ustanak u Srbiji uzeo iroke razmere. Stvorena je i Uika republika. Od Kragujevakog partizanskog odreda, tj. od njegovog poloaja kod sela Vukovice, deset kilometara od Kragujevca, moglo se preko slobodne teritorije prei do partizanske Romani je. Tim putem su i otile bosanskim partizanima bombe kragujevanke, koje su kragujevaki partizani zaplenili posle eksplozije okupatorovih magacina. Oigledno je bilo da Kragujevac po svojoj prolosti i aktivnosti u borbi protiv okupatora, po raspoloenju naroda prema narodnooslobodilakoj borbi predstavlja veliku snagu narodnooslobodilake borbe. To je okupator shvatio, to je sasvim dobro znala i domaa policija. Okupator je napravio plan da zaustavi dalje irenje ustanka i zaplai srpski narod. Nemci su 19. oktobra streljali oko 400 seljaka u selima Gronici, Mariu i Mekovcu, u neposrednoj okolini grada. Sledeeg dana blokiran je grad i pohapeni su svi mukarci od 16 do 60 godina, pa i stariji. Istog dana streljana je grupa od oko 100 graana, meu kojima je bilo nekoliko istaknutih kragujevakih politiara. Streljan je i Mihailo Ivea, poznati dugogodinji borac u radnikom pokretu, Dragoljub Milovanovi Bena, vod Demokratske stranke, Milorad Mili, vod grupe republikanaca u Kragujevcu i drugi. U ovoj grupi streljano je vie lanova porodica istaknutih kragujevakih komunista, koji su ve bih u kragujevakom odredu i izvestan broj simpatizera KPJ i NOP-a. Meutim, okupator je uz pomo ljotievaca i nedievaca streljao 21. oktobra za jedan jedini dan oko 7000 graana Kragujevca. Meu ovih 7000 graana streljano je preko 100 lanova KPJ i SKOJ-a. Tada je poginuo i sekretar MK Toza Dragovi i gotovo svi oni koji su ve bih poloili partizansku zakletvu, a kojih je bilo oko 300. Preiveli su ispriali kako se odigrao ovaj strani zloin. Poruke streljanih zapisane na njihovim legitimacijama, najbolje govore o masovnom heroizmu radnika i omladine prilikom streljanja. Na jednoj je zapisano: Drugovi, pobijte gadove! 2ivela KPJ! Na drugoj: U ime svega to vam je najmilije, traim osvetu! Na treoj: Deco, osvetite oca! itd. Toza Dragovi i Nada Naumovi su poslednji pozdrav uputili KPJ i SSSR-u. Direktor uiteljske kole Miloje Pavlovi odbio je razgovor o mogunosti da izbegne streljan je i otiao zajedno sa ostalim profesorima i acima zagrljen na streljanje. Nebrojeni su ovakvi primeri. Oni koji nisu hteli da slue okupatoru, koji nisu hteli u Ljotievu i Nedievu vojsku, koji nisu hteli da se bore protiv svoje domovine streljani su.
137

ISKRE IZ PEPELA

Teko je recima opisati atmosferu u ovom slobodarskom gradu posle streljanja. I posle svega ovaj grad je u svom partizanskom odredu gledao osvetnika i zato mu je i dalje pruao punu moralnu podrku. Najtee stanje zavladalo je u ovom gradu poetkom decembra, kada je posle prve ofanzive okupatora i domaih izdajnika etnika, nedievaca i ljotievaca Kragujevaki odred napustio svoju teritoriju i povukao se zajedno sa ostalim partizanskim odredima u Sandak. Tek tada su se osilih izdajnici, tek tada je masovna propaganda o unitenju partizana stvorila teku psihozu u gradu. Zavladala je glad i beda, a posebno kod partizanskih porodica i porodica streljanih. Ali istina o nepobedivosti narodnooslobodilake vojske nije mogla biti dugo skrivana. Kragujevac nije dugo utao ni posle streljanja rodoljuba i povlaenja partizanskog odreda. Vesti o formiranju Prve proleterske brigade, u koju je uao i Kragujevaki odred, stigle su i u ovaj grad. To je bilo onda kada je mali broj komunista i skojevaca koji su ostali u gradu zapoeo ponovo aktivnost i organizovanu borbu protiv okupatora. Ponovo su rasturani leci o partizanskim uspesima irom zemlje i o prvim velikim uspesima Crvene armije. Nicale su slobodarske parole po zidovima okupiranog grada. Prikupljana je pomo za partizanske porodice i za Prvi umadijski odred, koji je dejstvovao u okolini Aranelovca. Okruni komitet KPJ, ije je sedite bilo u to vreme u okolini Aranelovca, pruao je pomo malobrojnoj partijskoj i skojevskoj organizaciji u Kragujevcu u njihovoj herojskoj borbi protiv faista, koja nije prestala sve do osloboenja grada, 21. oktobra 1944. godine.
Nemanja MARKOVIC Rade MITROVIC

BORBA U KOELAMA (15. jula 1941).

U Koelama, otprilike etiri kilometra od Rijeke Crnojevia, na putu prema Cetinju, nalazi se, na raskru puteva prema Ljubotinju i Ceklinu, po svom izgledu vie nego skromna, spomen-ploa na kojoj je uklesano: Ovdje su 15. jula 1941. godine pedesetosam partizana u toku osmoasovne borbe unitili faistiki motorizovani bataljon od osam stotina vojnika. U toj borbi, koja je trajala skoro deset asova, borci naih ustanikih odreda iz Ljubo tinja i Gornjeg Ceklina njih etrdeset osam, koliko ih je bilo na njenom poetku, pojaani u toku borbe sa oko trideset i pet boraca drugih naih odreda do nogu su potukli i prisilili na predaju ojaan bataljon moderno opremljene i do zuba naoruane italijanske faistike vojske.

S obzirom na znaaj ovog dogaaja, na njegovu povezanost sa ostalim borbenim dejstvima, koja su se tih dana odigravala na podruju sreza cetinjskog, kao i na njegov uticaj na dalji tok ustanka, nuno je bar ukratko se osvrnuti i na dogaaje koji su mu prethodili. Ukratko takav osvrt ukazuje na tijesnu povezanost i uslovljenost svih tih dogaaja, a borbu u Koelama i pobjedu u njoj istie kao krupnu i znaajnu epizodu u tim zbivanjima. Trinaestog jula u borbenim akcijama protivu neprijateljskih snaga na podruju sreza cetinjskog uestvovao je dvadeset
139

i jedan ustaniki odred, i to: tri Ljubotinj; etiri Donji Ceklin; tri Gornji Ceklin; tri sokolska optina; dva N j e gui; jedan Majstori; jedan Konak i etiri Katunska. T Ukupan broj naoruanih boraca u svim ovim odredima kretao se oko 450 ljudi, od kojih veliki broj bez oruja. Toga dana ustanici su izvojevali pobjede nad neprijateljskim snagama na Obzovici, u Konaku, u Pavlovoj Strani, na prostoru Koele zaselak Oevici, na Dobrskoj ploi i oslobodili evo i Rijeku Crnoj evia. Odredi iz Donjeg Ceklina, na prostoru Carevog Laza vodili su upornu borbu sa jakim neprijateljskim snagama, pa je ta borba nastavljena i u toku narednog dana. Naporedo sa ovim dejstvima odvijale su se uspjeno borbe u srezu barskom, koje su, izmeu ostalog, dovele i do osloboenja Virpazara. Sva ta borbena dejstva, mada voena na raznim pravcima, ine jedinstvenu cjelinu kako u pogledu organizacije i rukovoenja,, tako i po ostvarenim rezultatima. Svaki gerilski odred, posebno uzet, uspjeno je izvrio borbene zadatke, ispolj avaj ui pri tom upornost i umjenost koja je upravo osiguravala uspjeh u svim tim akcijama. Kao rezultat tih dejstava, ve prvog dana ustanka itavo podruje srezova cetinjskog i barskog, sa izuzetkom uih podruja ova dva grada, bilo je u naim rukama i predstavljalo prvo, ire osloboeno podruje. Pri izvoenju prvih borbenih akcija, susjedne jedinice su, u okviru konkretnih zadataka i koliko je njihovo izvravanje to dozvoljavalo, nastojale da uspostave to tjenji meusobni kontakt i koordiniraju svoja borbena dejstva. Nedovoljno borbeno iskustvo i nedostatak nekih neophodnih znanja iz vjetine voenja rata nadoknaivano je svijeu boraca o obavezi izvrenja borbenih zadataka. U tim prvim borbenim akcijama postavljeni su temelji na kojima se kovalo borbeno jedinstvo i uvrivalo meusobno povjerenje boraca i ustanikih jedinica. Izmeu ostalog, ta vjera i saznanje da e druge jedinice po cijenu najveih rtava i do kraja savjesno vriti svoje borbene dunosti na pravcima svojih dejstava, omoguila je neposrednim uesnicima borbe u Koelama da je muki vode i dovedu do pobjedonosnog zavretka, i da, svojom odlunou, visokim borbenim moralom i upornou znatno doprinesu ugledu i potovanju ustanikog oruja u prvim danima oslobodilake borbe naih naroda.
1 U gornji broj nijesu uraunati odredi u gradu Cetinju kojih je bilo oko dvadeset, zatim odredi iz Graana, Podgore i Brajia koji su u periodu priprema za ustanak bili vezani za partijsko rukovodstvo sreza barskog.

140

Najvie okupacione vlasti u Cetinju civilni guverner i komanda italijanskih okupacionih trupa za Crnu Goru bile su iznenaene organizovanou, irinom i zamahom ustanikih akcija i efektima njihovih borbenih dejstava od 13. jula. Iako su u Cetinju raspolagale sa dva bataljona pjeadije (divizije Mesina), jednim divizionom artiljerije, dijelovima 108. legije crnih koulja, pritapskim dijelovima divizije minobacai, velisti, karabinijeri, OVR-a, komora i dr., u svemu oko 1800 2000 vojnika, hitno su pribjegle preduzimanju mjera koje su imale za cilj da im poloaj uine to bezbjednijim. Na vijest o prvim naim akcijama pristupijeno je hitnom izvoenju fortifikacijskih radova i pojaavanju ranije izgraenih prepreka na prilazima gradu (bodljikave ice, minska polja, reflektori i ugraivanje artiljerijskih i automatskih orua). Po obavljanju najhitnijih poslova u tom pravcu, neprijatelj je predvee, 13. jula, otpoeo izvianje iz vazduha Rijeke Crnojevia i prostora Dobrska ploa Koele, tukui jakom artiljerijskom vatrom sa pravca Cetinja ovaj prostor i zaselak Donji Kraj u Ceklinu. Radi jaanja svojih vojnih snaga u gradu, nareeno je dijelovima divizije Mesina lociranim u Podgorici da hitno upute jedan bataljon kao pojaanje garnizona u Cetinju. Usputno ovaj bataljon imao je zadatak da sprijei eventualna dejstva ustanika na komunikaciji Podgorica Cetinje, i ukoliko na tom pravcu naie na nae snage da ih raspri. I drugo, ovakvim prerasporeivanjem svojih snaga neprijatelj je nastojao da stvori uslove koji hi mu omoguili manevarske pokrete sa pravca Cetinja. Neprijateljska komanda nije ni pomiljala da taj bataljon nee obaviti dobij eni zadatak. On je, ak, izvrio pokret iz Podgorice u pravcu Cetinja 13. jula oko 15 asova, u ve poznatom timungu faistike bahatosti i drskosti. Meutim, njegovi prednji dijelovi brzo su naili na prepreku. Kod Carevog Laza ustanici iz sela Rvaa i Bobije napali su ovaj bataljon i presjekli njegovo kretanje prema Cetinju. Zapoela je borba koja je bez prestanka trajala tog dana i sjutradan sve do oko 23 asa. Sva nastojanja neprijatelja, brojno i tehniki neuporedivo nadmonijeg, ostala su tog popodneva praktino bez rezultata. Do dvadeset asova neprijatelj je uspio da sa poetnih poloaja potisne nae odrede i svojim prednjim dijelovima stigne do sela Rvaa, pretrpevi pri tom osjetne gubitke (oko 40 mrtvih i ranjenih). Neprijatelju se oigledno urilo pa je s nesmanjenom estinom nastavio sa napadima i u toku noi. Meutim, nai borci, pojaani dijelovima Druikog, Materikog i Rijekog odreda, i mimo sve njegove upornosti zadrali su neprijatelja do ujutro na poloajima koje
141

je dostigao prethodnog dana. Upravo, u toku ove borbe neprijatelju je postala jasnija situacija u kojoj se naao. O tome su jasno svedoili rezultati ustanikih akcija, njegovi sopstveni porazi i teak poloaj u koji je dospio njegov bataljon od kojeg se oekivalo da popravi tu situaciju. Zato je hitno nareen pokret jo jednog bataljona iz Podgorice u pravcu Cetinja. Njegov zadatak je bio da pomogne bataljonu koji je ve vodio borbu u Donjem Ceklinu i da se to bre probije u pravcu Cetinja i deblokira grad. Istovremeno je, bataljonu, koji je ve bio angaovan u borbi sa naim snagama u Donjem Ceklinu, izdat nalog da se zadri na Rijeci Crnojevia i ostane kao posadna jedinica na ovoj, za okupatora, vanoj saobraajnoj raskrsnici puteva na putu Cetinje Podgorica i Cetinje Skadar. U toku noi izmeu 13. i 14. jula pristigao je na mjesto borbe i ovaj naknadno upueni neprijateljski bataljon. Nae jedinice zadrale su se i 14. jula na pravcima odreenim uoi ustanka. Njihov broj se u meuvremenu uveao formiranjem nekoliko odreda na sam dan 13. jula. Njihov raspored na teritoriji tadanjeg sreza cetinjskog izgledao je ovako: na pravcu Cetinje Njegui Kotor nalazili su se odredi sa Njegua i odred Majstorsko-Cavorski, koji je imao poseban zadatak da likvidira neprijateljsku postaju na Ivanovim koritima (Loven); na pravcu Cetinje evo Danilovgrad su bili odredi iz katunske nahije; na pravcu Cetinje Budva, na prostoru Konak Brajii, nalazio se odred iz Konaka, grupa odreda iz Ljubotinja, grupa odreda Graani Podgor i odred sa Brajia. Na pravcu Cetinje Podgorica delovalo je takoe nekoliko odreda: na Lipi Dobrskoj, Dobrski odred; na prostoru Dobrska ploa Mekavac grupa odreda sokolske optine i grupa odreda iz Gornjeg Ceklina; u Koelama jedan odred sa Gornjeg Ceklina i jedan Ljubotinjski, s tim to se u Orakoj Strani nalazio jo jedan odred iz Ljubotinja sa zadatkom da sadejstvuje sa odredima u Koelama; u Rijeci Crnoj evia odred iz varoice i neposredne okoline; u Pavlovoj Strani dijelovi grupe odreda iz sela Donjeg Ceklina; na prostoru Rvai Carev Laz odredi neposredno angaovani u borbi iz Rvaa, Bobije, Dobrske Zupe i Zagore kao i dijelovi odreda rasporeenih u Pavlovoj Strani, i na pravcu Rijeka Crnojevia Virpazar odred iz Dujeve i Mracelja i odred iz Donjih sela (Ljubotinj). Broj naoruanih boraca samo se u toku 13. jula poveao za oko 150 do 200, tj. za broj zaplijenjenih puaka i automatskih
142

orua u borbama voenim tog dana 2 . Naoruanje naih jedinica sastojalo se od desetak pukomitraljeza i lakih mitraljeza, dok su ostali borci imali puke sa dovoljno municije i bombi. Oko etvrtina ljudstva imala je pitolje, takoe sa dovoljno municije. Neprijateljske snage u Donjem Ceklinu dva bataljona pjeadije ojaani artiljerijom i podrani avijacijom otpoele su 14. jula u ranim jutarnjim asovima snane napade na poloaje naih boraca. Neprijatelju je tek u popodnevnim asovima polo za rukom da u estokoj borbi, koja se vodila za svaku uku, odbaci nae snage sa kolskog puta i pod stalnom borbom koju su mu usputno nametali nai odredi sve do njegovog izbijanja na prostor Pavlova Strana Sinon, nastavi svoje napredovanje ka Rijeci Crnojevia da bi je tek oko 23 asa ponovo zauzeo. U tom napredovanju neprijatelj je pokazao svu svirepost i neovenost faistikih metoda ratovanja. U selima Rvai, Druii i inonu spalio je oko 120 kua i poubijao oko tridesetak ena, djece i staraca, bacajui neke od njih ive u ve zapaljene kue. Izbijanjem na prostor Pavlova Strana Sinon neprijatelju je polo za rukom da se oslobodi pritiska naih odreda, i da nesmetano nastavi put prema Rijeci Crnojevia. Pri ulasku u Rijeku Crnojevia otvorio je paklenu vatru iz svih oruja, vjerovatno sa ciljem da zastraujue djeluje na mjesno stanovnitvo i na ustanike koji se nau u blizini. Poslije kratkog zadravanja u Rijeci Crnojevia ponovo su zatutnjali motori brojnih kamiona i motocikala i neprijatelj je krenuo u pravcu Cetinja. Njega i nas je razdvajalo svega etiri kilometra. Kamionima se toliko put brzo prelazi. Uz svu obazrivost kojom se kretao, trebalo mu je najvie desetak minuta. Meutim, po izlasku iz Rijeke Crnojevia neprijateljska kolona je ponovo stala. Bilo je jasno da nemamo mnogo vremena za razmiljanje. Na sastanku oba odreda odlueno je da se hitno izvide snage neprijatelja i da se saobrazno rezultatima izvianja izradi plan za napad. S obzirom na vanost ovog zadatka on je povjeren dvojici iskusnijih drugova. Desetak minuta kasnije, izviai su podnijeli izvjetaj da neprijatelj raspolae sa oko tridesetak vozila od kojih je oko polovina motocikala koji su pravih onu zaglunu tutnjavu, za koju smo mislih da su tenkovi u pokretu. S obzirom na broj vozila, snage neprijatelja su procijenjene na
1 U toku 13. jula formirani su ustaniki odredi u Dobrskom Selu, na Rijeci Crnojevia, i u drugim mjestima.

143

oko etiri stotine vojnika 3 . U vezi s tim, a imajui u vidu prednosti koje su bile na naoj strani no, vanredan poloaj za napad i momenat iznenaenja izviai su predlagali da se to hitnije pristupi izradi plana za napad i izvri raspored boraca prije nego neprijatelj nastavi pokret u pravcu naih poloaja. Predlog je prihvaen pa je rukovodstvo oba odreda 1 donijelo sljedei plan za akciju: neprijateljsku kolonu pustiti da nesmetano ue u krivinu puta izmeu crkvice na Cucinom Hanu i Koela (do na oko osamdeset metara od mjesta gdje se od kolskog puta Rijeka Crnojevia Cetinje odvaja krak puta prema Ljubotinju i Ceklinu); Ljubotinjski odred koji u svom sastavu ima i mitraljez da posjedne poloaj du puta prema Ljubotinju od kose u visini crkvice desno do ispred raskra puta prema Ceklinu lijevo; odred iz Gornjeg Ceklina lijevo od ovog, s tim da jednim svojim dijelom posjedne poloaj do kolskog puta prema Cetinju, ukljuujui i put, a drugim dijelom Oponu glavicu i prostor prema crkvici na Cucinom Hanu; neprijatelja napasti vatrom tek kad elo njegove kolone izae iz krivine puta, tj. kad izbije pred na mitraljez koji je postavljen tako da moe tui du kolone itavih sto metara i bono po itavoj koloni. U trenutku kada mitraljez otvori vatru na elo kolone, puanom vatrom napasti itavu kolonu, a dio odreda postavljen n Oponoj glavici, iji je poloaj u neposrednoj blizini puta, zasue bombama zaelje i dio neprijateljske kolone ispred sebe. U tom cilju ovu grupu od deset boraca snabdjeti sa to vie bombi. O ranjenicima i mjestu njihovog prihvatanja, o popuni municijom i drugim vanim stvarima koje iskusni vojnici ne bi u shnoj situaciji ni smjeh ni mogli previdjeti nije bilo ni rijei. Prosto, toga se niko nije ni sjetio.
* Izviai su namjerno prikazali snage neprijatelja znatno manjim od stvarnih, elei da time pozitivno utiu na odluku o izvrenju akcije. * Ljubotinjski odred, komandir Jakov Kusovac oficir bive jugoslovenske vojske, predao se Italijanima nekoliko dana poslije ove borbe. Kasnije je preao na stranu neprijatelja NOP-a; Politiki rukovodilac Milo S. Lubarda. Poslije rata poginuo u avionskoj nesrei. Ceklinski odred: komandir Andrija Pejovi, politiki rukovodilac Stevo P. Maanovi, lan KPJ od 1919. godine. Poginuo u Katunskoj nahiji s proljea 1942. kao komesar ete Prvog bataljona (bataljon 13. juli) Lovenskog NOP Odreda. 144

Ostvarivanju ovoga plana koji je u isto vrijeme predstavljao i zapovijest za predstojeu akciju pristupilo se odluno i brzo. Jo dok je neprijatelj iz nama nepoznatih razloga mirovao na izlasku iz Rijeke Crnojevia, izvren je raspored boraca, postavljen mitraljez i mitraljescu jo jednom podvuen znaaj pravog momenta otvaranja vatre. Borce rasporeene u streljakom lancu dugom oko osam stotina metara sakrio je polumrak vedre ljetne noi. Ljuti crnogorski kr pruao je dobre zaklone. Puane cijevi bile su uperene na put kojim e kroz koji as naii neprijatelj. Oni u Oponoj glavici pripremali su bombe. ekamo. U takvim trenucima vrijeme kao d zaustavlja hod. Ne smije se puiti, jer bi nas mogli otkriti. No, neizvjesnost i svakojake misli kao pomahnitale lete po glavi. Sve to napree ivce. Neka unutarnja jeza nas proima. avolski je teko biti sam u iekivanju borbe. Sreom, no prikriva sve, i to niko ne vidi. Odjednom tiinu narui zagluni tutanj motora. Kreu. Ne moemo ih vidjeti sve dok ne uu meu nas. Samo po tutnju pratimo njihovo kretanje. Kreu se polako. Za deset minuta bie jedan sat 15. jula 1941. godine. Ukoliko ne naprave jo koji zastanak, ovaj mir koji nas kida, pretvorie se uskoro u zagluni tutanj, u vrtlog borbe. Proetae se smrt ovim tjesnacem. Strano je to. Ali, mi smoiste savjesti. Mi branimo ognjite, sebe, svoju slobodu. Napokon se pojavilo elo neprijateljske kolone. Prvo motocikli; pa kamioni: pet, deset, petnaest, dvadesetak ih se ve nalazi meu nama. A tutanj vozila koji dopire iza brda jasno pokazuje da tu nije ni blizu kraj. Znai, nai izviai su se pokazali nedoraslim za nono izvianje neprijatelja. elo kolone je prolo dvije treine krivine puta. Jo stotinjak metara i oglasie se na mitraljez. Vozila se kreu jedno uz drugo, bez isturenog obezbjeenja. Raunamo da e se zaelje nai u krivini i ui u nau zasjedu. Dugi rafal naeg mitraljeza je upravo u tom momentu zaustavio dalje kretanje kolone. U isto vrijeme planule su puke naih boraca, a zaglune eksplozije bombi proparale su no. Neprijateljska kolona je stala i odgovorila pravom uraganskom vatrom. Preko pedeset automatskih orua i stotine neprijateljskih puaka istovremeno je stupilo u dejstvo, a samo nekoliko trenutaka kasnije poele su eksplozije minobacakih i runih bombi. Sve se to slilo u neprekidan tutanj. Stvoren je strahovit vatreni komar, u kojem se vatra naeg oruja nije mogla razabrati. Ona je rijetka i slaba da bi se ula. Pedesetak
10 U s t a n a k 1941.

145

puaka u tom krkljancu jedva da neto predstavlja. Ali, neprijatelj je osjea. On se pod njom gri, uvija. Ona mu onemoguava da se razvije, da organizuje svoju vatru, da je usmjeri na nas. Ne pomae mu ni prilika stvorena preranim otvaranjem vatre iz naeg mitraljeza. A to je bila velika ansa, jer oko treine njegovih snaga nala se izvan zasjede i izvan domaaja nae vatre. Neprijatelj je pokuao da to iskoristi. Taj dio njegovih snaga se neometano razvio za borbu na prostoru pozadi Crkvice i Opone glavice. Tako stvorena prednost mu je omoguila da ubrzo izbije iza lea naoj grupi koja se nalazila na toj strani tjesnaca i da je dovede u krajnje teak poloaj. Rijetka prisebnost i odlino poznavanje terena omoguili su borcima ove grupe uspjeno i blagovremeno izvlaenje iz ovako stvorene klopke i njihovo prebacivanje na poloaj drugog dijela odreda. Tada je izvrena i preraspodjela nae vatre tako da su jednim njenim dijelom zahvaeni i dijelovi neprijatelja na Oponoj glavici. Time je, ubrzo, likvidirana prednost koju je neprijatelj naom grekom ostvario u samom poetku borbe. Otprilike, jedan sat poslije poetka borbe nama su pritekli u pomo dvadeset pet boraca sa Ljubotinja iz grupe odreda sa pravca Cetinje Budva, a neto kasnije i desetak boraca sa Gornjeg Ceklina iz grupe sa Dobrske ploe Mekavac. Pored jaanja nae udarne snage, ova pomo je imala i vanredan moralni efekat i sve vie uvrivala nau upornost, pa su sva nastojanja neprijatelja da popravi svoj poloaj ostajala bez rezultata. Pored toga, u toku noi pristigli su na mjesto borbe i drugovi iz rukovodstva ustanka za podruje OK Cetinje, Peko Dapevi i Bajo Sekuli sa jo nekoliko drugova. Oni su uoi 13. jula doli na podruje Ljubotinja i Ceklina da bi rukovodili ustankom, pretpostavljajui da na ovom pravcu moe doi do najozbiljnijih oruanih sukoba sa neprijateljem. Ugled koji su uivali kod boraca i vijest o njihovom prisustvu meu nama takoe su podizali povjerenje boraca u sebe i nae mogunosti. Oko etiri asa ujutro borba je po svom intenzitetu dostigla kulminacionu taku. Neprijatelj je, sagledavi veliinu svojih gubitaka i kritinost svog poloaja, traio izlaska u pokuaju da odbaci nae lijevo krilo koje je zatvaralo put prema Cetinju i da se probije u tom pravcu. U tom cilju on je na taj pravac usmjerio teite svoje vatre i svojih napada. U to vrijeme na mitraljez ve nije dejstvovao. Prorijedila se bila i naa puana vatra. Prijetila je opasnost da ostanemo bez municije, pa su je borci tedjeli. Uprkos tome efekat vatre je bio katastrofalan po neprijatelja. Dnevna svjetlost je i nama pomagala. Neprijatelj je bio na bliskom odstojanju, i malo je bilo promaaja. U tim asovima naroito je bila efikasna vatra
146

naeg desnog krila. Borci Ljubotinjskog odreda djelimino osloboeni pritiska neprijateljske vatre tukli su vanrednom tanou u nedovoljno tieni bok neprijatelja i prisilili ga ponovo da se brani. Tada, kada smo zbog pomanjkanja municije ozbiljno strahovali od ponovnih slinih pokuaja neprijatelja, u kratkom vremenskom razmaku, dolo je pojedinano ili u grupicama desetak seljaka iz Ljubotinja i Ceklina, koji su nam donijeli oko 5000 metaka. Oni koji su imali oruja stupili su u borbu. Time je, mada neprijateljska vatra po svojoj zaglunoj buci nije slabila i nastavila se punih est sati poslije toga, sudbina ovog faistikog bataljona bila zapeaena. Mi smo to osjetili. Naim streljakim strojem-je tada prostrujalo: prisiliti neprijatelja na predaju. Iako je ve tada bio praktino potuen, to je bio vrlo uporan protivnik. Bilo da je iekivao pomo, bilo iz oajanja, on je uporno produio da se brani sve do jedanaest asova, traei nae slabe take i usmjeravajui teite svoje vatre as na jedan as na drugi sektor naeg poloaja. Meutim, efikasnost nae vatre inila je te njegove pokuaje uzaludnim, i ukoliko je vrijeme borbe odmicalo njegovi redovi su se sve vie proreivali. Udarci koje smo mu zadavali, vruina koja je u ovom kamenjaru postajala nesnosna, e i jauci ranjenika kojih je bivalo sve vie i napokon pojavljivanje sa pravca Kostadina (Crni vrh) jedne grupice naih boraca koji su prethodnog dana uestvovali u borbi u Donjem Ceklinu, poljuljali su borbeni moral neprijatelja. Oko jedanaest asova i neprijatelju je bilo jasno da mu je svaki dalji otpor besciljan pa se odluio da prizna svoj poraz. Kod Crkvice, gdje se nalazio komandant ovog ve unakaenog faistikog bataljona, pojavila se bijela zastava. Time je oznaen i kraj borbe u Koelama. Meutim, desno od nas, na prostoru izmeu Rijekog Grada i sela Dubove i Zaira, jo uvijek je trajala borba. Neprijateljski bataljon, koji se poslije ponovnog zauzimanja Rijeke Crnojevia zadrao u varoici kao posadna jedinica, uputio je tim pravcem dio svojih snaga sa ciljem da izbiju na put Koele Ljubotinj, u rejonu sela Zaira, i da pritiskom na nae desno krilo olakaju poloaj svojim snagama u Koelama. Na odred iz Ljubotinja koji se na poetku i u prvim asovima borbe u Koelama nalazio na poloajima u Orakoj strani, bio je hitno upuen na taj pravac, i svojom odlunom i efikasnom intervencijom sprijeio pokuaj neprijatelju da sa tog pravca ugrozi poloaj naih snaga u Koelama. Neposredno po prestanku borbe u Koelama neprijatelj je razbijen i na tom pravcu i prisiljen na povlaenje.
147

Otprilike u isto vrijeme grupa naih odreda u Dobrskoj ploi prisilila je na predaju jednu neprijateljsku skupinu od oko 70 vojnika i oficira koji su se u Koelama, vjerovatno jo u toku noi, neopaeno provukli pored naih poloaja i pokuali, izbjegavajui put, da se to prije doepaju Cetinja. Gubici neprijatelja bili su katastrofalni. Na bojitu se nalazilo oko 80 mrtvih, 110 teko i oko 300 lake ranjenih neprijateljskih vojnika i oficira. Od njih 800 nreko polovine je bilo izbaeno iz stroja. Jedan na borac bio je lake ranjen. Ratni plijen je bio ogroman: oko 50 automatskih orua tekih mitraljeza breda i pukomitraljeza; 6 tekih bacaa; 4 pjeadijska topa; oko 1200 puaka; preko 100 pitolja; velike koliine municije; odjee, obue i druge opreme. Napokon, tu je bilo i 48 kamiona i desetak motocikla. Na vozilima se nalazila hrana bataljona za nekoliko dana, neto sanitetskog i hirurkog materijala i drugo 5 . To je bila stvarno velika pobjeda. Ali ona je za nae borce predstavljala samo dio obavljenog posla. Taj ogromni ratni materijal trebalo je iznijeti sa bojita, skloniti ga na sigurno mjesto i sauvati da korisno poslui potrebama naeg daljeg ratovanja. Mnoge nae jedinice su oskudijevale u oruju. Tako prestanak borbe za nas nije znaio i odmor. Cak ni predah. Po vanredno vruem danu, iscrpljeni naporima desetoasovne borbe i ei to smo osjetili tek po prestanku borbe trebalo je pristupiti poslu i hitno rjeavati niz problema koji su iskrsavali jedan za drugim. Neprijatelj je, na primjer, u trenutku kad se odluio na predaju, otetio veliki broj automatskih orua; na bojitu se nalazilo oko 400 ranjenika a postavljalo se pitanje sahranjivanja poginulih neprijateljskih vojnika, kao i pitanje ta raditi sa zarobljenicima. Svemu tome trebalo je dati organizovan tok. Pri tome ni jedan od ovih poslova nije trpio odlaganje. U vezi sa svim tim hitno je organizovano donoenje vode za pie za nae borce i zarobljene neprijateljske vojnike (prednost su imali neprijateljski ranjenici). Istovremeno se pristupilo pruanju pomoi ranjenim neprijateljskim vojnicima i oficirima, a svi teki ranjenici su kamionima hitno upueni u italijanski garnizon na Rijeci Crnojevia i Podgorici. Formirana je ekipa od zarobljenih neprijateljskih vojnika za prikupljanje i sahra5 U dokumentima koji se odnose na ovu akciju ima izvjesnih neslaganja u pogledu koliine zaplijenjenog ratnog materijala. S obzirom da je isti sklanjan u vie skladita i da ga je, imajui u vidu uslove u kojima je to injeno, pree bilo skloniti nego prebrojavati, ona su i moguna i razumljiva.

148

njivanje poginulih. Naporedo sa ovim dvije ekipe naih boraca, koristei nekoliko neprijateljskih vojnika i podoficira, pristupile su pronalaenju razbacanih dijelova automatskih orua i njihovom kompletiranju. Borci ovih ekipa obueni su i u rukovanju tim orujem. Drugi su izvlaili oruje i municiju i ostali ratni materijal, dok je veoma mali broj boraca uvao zarobljenike. Ubrzo se pojavila i neprijateljska avijacija koja je u niskom letu satima kruila nad bojitem. Meutim, iako je prisustvo neprijateljske avijacije savoje su nas nadlijetale u borbenom poretku nametalo pretpostavku o mogunosti napada na nas, ak ga nagovjetavalo, posao je nastavljen bez zastoja 6 . Tako je u toku dana izvueno sa bojita cjelokupno oruje, municija i druga vojnika oprema i dobrim dijelom, uz pomo naroda, dopremljeno u skladita u brdima oko Ceklina i Ljubotinja. Nekoliko mitraljeza sa potrebnom municijom upueno je susjednim odredima i odredima u srezu barskom, Primorju i u Donjem Ceklinu 7 . Sklanjanje hrane i druge opreme koja nije imala iskljuivo vojniku namjenu, dolazilo je, s obzirom na ovakvu situaciju, tek u drugi plan. Meutim, za narod su to bile stvari koje je najhitnije trebalo spasavati, pa je u tom pravcu i ispoljena puna inicijativa. Jo dok su ovi poslovi bili u toku, prisutni drugovi iz Okrunog vojnog-politikog rukovodstva su odluili da se zarobljeni neprijateljski vojnici i oficiri puste na slobodu. Naime, oni su preko Ljubotinja i Crmnice sprovedeni i predati italijanskoj komandi u Budvi. Tom prilikom Peko Dapevi im je odrao propagandni govor na panskom jeziku, u kojem je istakao ciljeve nae borbe, naa gledanja na italijanski narod, pozvao vojnike na neposlunost i negativan odnos prema nareenjima faistike komande, da sabotiraju borbu protiv crnogorskih ustanika i slino8.
* Do napada nije dolo vjerovatno zato to bi on znaio direktan napad i po svojim zarobljenim oficirima i vojnicima. Bili smo izmijeani. 7 U toku avgusta i septembra 1941. godine po nalogu rukovodstva ustanka za Crnu Goru i Boku najvei dio automatskog orua upuen je ustanikim odredima u drugim krajevima Crne Gore, a desetak mitraljeza i ustanikim snagama june Hercegovine. 8 Na panskom zbog slinosti italijanskog i panskog jezika. Sastav ljudstva zarobljenog bataljona je omoguavao puno razumijevanja njegovih rijei: oko 80 vojnika i oficira faisti crne koulje (u asu predaje bez ikakvih koulja); oko treina ostalog ljudstva uesnici u ratu protiv Etiopije njihove oznake, brade i mnoga odlikovanja na grudima; priblino toliko oesnika u ratu protiv republike panije sa bojita na Madridu i Gvadalahari oznake prsten falange i puno odlikovanja; ostatak kraljevska vojska. U njegovom sastavu nalazi se i odgovor na upornost koju je pokazao u borbi i koju je platio ogromnim gubicima. 149

Na kraju ostalo je da se unite zaplijenjena vozila, pa je i za taj posao odreena jedna grupa odgovornih drugova. Meutim, to je bio posao kome nijesu bili dorasli. Ne znajui kako da ga temeljnije obave oni su sjekirama i maljevima lupah po motorima, sjekli gume, razbijali akumulatore i druge lomljive dijelove. No, time su ona bila samo oteena ali ne i unitena 9 . Porazom koji je nanesen neprijatelju u Koelama i uspjenim okonavanjem akcija koje su pratile ovu nejednaku borbu i sa njom inile cjelinu, nai borci su izvojevali zaista veliku i znaajnu pobjedu. Otuda su borbe na Koelama i 15. jul zauzeli dostojno mjesto u dokumentima koji govore o prvim oruanim akcijama crnogorskih ustanika 1941. godine, i u njima se, s razlogom, tretiraju kao krupan uspjeh ustanikog oruja u borbama protiv italijanskih faistikih porobljivaa.
Andrija PEJOVIC

9 Radi toga je na partijskoj konferenciji za srez cetinjski od 12. septembra iste godine otro kritikovana partijska organizacija sa Gornjeg Ceklina a rukovodilac ekipe bio partijski kanjen.

RAZVOJ NOB U NOTRANJSKOJ 1941.

I osle propasti austrougarske monarhije uticaj i oktoharske revolucije su prodrli i u Notranjsku. Metani iz Loke doline, vraajui se iz rata naoruani pukama, mitraljezima i runim bombama, sastavili su u toku novembra 1918. godine revolucionarni odred i preuzeli vlast. Konfiskovali su imanja sopstvenika zamkova Snenik i Koavas. Republika je trajala tri nedelje. Ustanak je likvidiran tek kad je stigao jedan bataljon redovne vojske iz Karlovca. Slinih revolucionarnih akcija bilo je i u drugim krajevima, naroito na Blokama i u Cerknikoj dolini. Snano revolucionarno raspoloenje manifestovalo se 1920. godine prilikom izbora za Konstituantu i na optinskim izborima u Lou, gde je pobedila lista koja se javno deklarisala za komunistiku. Naravno, zbog toga je izabrani optinski odbor rasputen i umesto njega je naimenovan komesar. Revolucionarno raspoloenje je poelo da opada posle 1924. godine. U toku 1932 1933. godine poele su se u Notranjskoj pojavljivati nove komunistike organizacije. Formirane su elije u Logatecu, Vrhnici, Rakeku, Cerknici, Lou, Begunjama kod Cerknice, Grahovu i na Blokama. Okruni poverenik za Notranjsku je bio Ignac Volj Fric. Juna 1933. godine uhapena su 32 komunista i izvedena na optueniku klupu u takozvanom notranjskom procesu. Ovo suenje je snano odjeknulo u celoj pokrajini i nesumnjivo mnogo doprinelo razvoju revolucionarne misli. Iako partijske organizacije nisu postojale nekoliko godina posle suenja, stalno su se oseala jaka politika strujanja, koja su se manifestovala u radu Sindikata drvodeljskih radnika i kulturnom radu Svobode, Vzajemnosti, Kmeko-delavskog
151

pokreta i Drutva kmekih fantov in deklet. Naroito su bili aktivni radnici u drvno-industrijskim preduzeima, koji su organizovali nekoliko trajkova. Najuspeniji je bio trajk u Kovaevoj strugari u Lokoj dolini: trajkaima su pruili pomo i seoski prevoznici prestali su da voze drvo za strugaru. Ba je ovaj trajk vidno doprineo povezivanju radnika i seljaka, to se ispoljilo prilikom sastavljanja seosko-radnike liste za optinske izbore u oktobru 1936. godine, kada je ova lista odnela pobedu u Starom Trgu i Lou. Kada je Svoboda rasputena 1935. godine, formirano je drutvo Vzajemnost, u kojem se okupio irok krug italaca marksistike literature. Prouavajui ovu literaturu uzdizali su se naroito napredniji radnici, koji su kasnije postali lanovi partijske organizacije i organizatori ustanka protiv okupatora. Drutva su imala dobre biblioteke i kulturne kruoke. Kada je rasputena i Vzajemnost, radnici su sakrili njenu kasu i ostalu imovinu, tako da vlasti nisu uspele da ma ta konfiskuju. Ovim novcem je 1941. godine kupljena sprema za partizane. Kada je seosko-radnika lista pobedila na optinskim izborima, raspoloenje masa se izrazilo i u manifestacijama, u kojima je, i pored terora andarmerije, uestvovalo oko 1000 ljudi, sa muzikom na elu. Vladajui reim nije mogao da podnese ovaj poraz. S ciljem da klerikalci ponovo dobiju optinsku vlast u ruke, spojene su obadve optine u jednu: Stari Trg Lo i 1938. godine raspisani novi izbori. I na tim izborima rezultat je ostao isti. Novoizabrani optinski odbor u Starom Trgu, sastavljen od radnika i seljaka, odmah je doneo itav niz pozitivnih mera. Na primer, sve odluke donete na optinskim sednicama objanjavane su radnicima u strugarama i seljacima po selima. Ugled leviarskih grupa je posle izbora znatno porastao i kod ljudi koji su glasali za klerikalnu listu. Uticaj Partije u Notranjskoj je stalno rastao. Dobro je uspela 1937. godine i akcija panska nedelja. Ljudi su prikupili prilino novca i robe za borce u paniji. U okviru Crvene pomoi prikupljani su prilozi za trajkae i zatvorenike u Sremskoj Mitrovici. I u Notranjskoj su se 1939. godine prikupljali potpisi za proglas Saveza radnog naroda. Posle razbijanja 1933. godine, partijska organizacija nije funkcionisala do 1939. godine, kada je ponovo upostavljen organizovani kontakt sa ljubljanskim Okrunim komitetom. Poetkom 1940. godine je formirana partijska elija u Lokoj dolini. lanovima ove elije polo je za rukom 1940. godine da privuku vie simpatizera, naroito na Blokama i u Cerknikoj dolini.
152

Dvadeset sedmi mart 1941. godine pokrenuo je narod i u ovom podruju. On je javno manifestovao svoje raspoloenje. Svestrana aktivnost Komunistike partije u staroj Jugoslaviji i revolucionarna svest naprednih snaga pripremili su povoljno tlo za uspean rad u toku okupacije. Zahvaljujui njima i ovde je brzo planuo opti ustanak. Ovaj narod nisu mogli da slome teror okupatora i domaih izdajnika i sve neprijateljske ofanzive. Okupacija je nala Notranjsku skoro potpuno spremnu. Zahvaljujui dugom politikom radu, pokretu otpora se pridruio ogroman deo stanovnitva, koje je bilo svesno da se vodi oruana borba za nacionalno osloboenje i pobedu socijalizma. im je doao okupator, u Notranjskoj su poele i prve omladinske akcije. Preko ovog podruja prolazila je stara jugoslovensko-italijanska dravna granica, sa takozvanom Rupnikovom odbrambenom linijom. Kada se jugoslovenska vojska povukla sa ove linije, bunkere u okolini Rakeka su zaposeli omladinci i pucajui iz automatskog oruja zadravali prodor Italiana. Ve prvih dana maja 1941. godine, Centralni komitet KPS je obavestio narod da Nemaka priprema napad na Sovjetski Savez. Izmeu ostalog CK KPS je saoptio da se komunisti uvaju i da naroito nou ne ostaju kod kue, jer e faisti pokuati prvo njih da uhapse. Komunisti su postali obazriviji, ali su svoj organizacioni i politiki rad jo vie pojaali. Maja 1941. godine je odrano savetovanje ueg partijskog rukovodstva kod Zana Zalara u Borovnici, kojim je rukovodio Miha Marinko. On je na ovom sastanku istakao da su najvaniji zadaci Partije: priprema za oruani ustanak, poveanje partijskih redova, organizacija omladine i ukljuivanje ljudi u Osvobodilnu frontu. Kao najznaajniji zadatak je smatrao prikupljanje oruja i municije, prikupljanje podataka o strategijskim takama, o broju okupatorske vojske, njenom naoruanju i moralu, o radu i politikom miljenju oficira i podoficira bive jugoslovenske vojske itd. Istakao je da je potrebno poeti sa osnivanjem vojnih komiteta, koji treba da preuzmu rukovodstvo oruanog ustanka. Osim toga, dao je pregled opte situacije u Sloveniji. Kada je usledio oekivani napad faistike Nemake na Sovjetski Savez, posle proglasa CK KPS Okruni komitet je do maksimuma pojaao politiki i organizacioni rad na terenu. Poelo se sa sistematskim organizovanjem sastanaka. Stanovnitvo se brzo upoznalo sa ciljevima oslobodilake borbe. Stizalo je i mnogo vie propagandnog materijala (Slovenski
153

poroevalec, razni leci, broure itd.). Za nekoliko meseci je uspostavljena iroka mrea partijskih elija, koja je uspeno obuhvatala ceo teren. Posle nekoliko meseci sistematskog rada u svim selima su uspostavljeni kontakti, najpre sa pojedincima, a onda sa irim krugom ljudi, koje su oni privukli. Na politike sastanke je dolazilo 10 15, pa i vie ljudi. S jeseni su postojale partijske elije i u sledeim selima: Vrhnika (pri Lou), Markovec, Vievek, Pudob, Babna Polica, Lo, Stari Trg, Podcerkev, Kozarie, Hudi Vrh, Ravnik, Cajnarje Kremenca, Nova Vas, Cerknica, Begunje, Rakek, Planina i Logatec. U septembru je formirana partijska elija i u Prezidu (Hrvatska). Organizovana su i etiri re jonska komiteta: logaki, cerkniki, loko-bloki i vievski. Organizovan je i Okruni odbor OF. Ovoliki broj osnovnih partijskih organizacija ukazuje na veliku politiku aktivnost irokog partijskog aktiva. Bilo je sluajeva, i to prilino estih, da su ljudi izjavljivali kako im nije potrebna OF, tvrdei da veruju Partiji. Na ovom podruju je bilo dosta ljudi, naroito mlaih, koji nisu bili pod uticaj em klerikalaca. Oni su se brzo pribliili Partiji. Komunisti su, tumaei ciljeve oslobodilake borbe, esto isticali da u borbu treba privui i ljude koji nisu za partijski program. Postepeno su ljudi shvatali da postajemo jai ukoliko je front iri. U toku jeseni 1941. godine omladina je poela da se organizuje u SKOJ. On je uskoro obuhvatio mnogo omladine. Treba istai i saradnju u politikom radu stanovnika hrvatskih krajeva (Prezid), koja je bila rezultat politike irine i pravilne politike orijentacije komunista, kako u Sloveniji, tako i u Hrvatskoj. Ova saradnja se u toku celog rata produbljivala na ovom terenu i meu politikim organizacijama i meu partizanima. Poetkom juna 1941. godine u Notranjsku je doao Ivan Novak Oka, sa zadatkom da organizuje Okruni komitet. Ovaj je formiran na sastanku i Cerknici prvih dana juna, a njegov sekretar je postao Novak. Posle formiranja Okrunog komiteta rad je bio mnogo sistematiniji i organizovaniji. Krajem juna je doao u Notranjsku i Franc Popit Lokl, koji je tu ostao sa Novakom do kraja oktobra 1941. godine. Posle napada na Lo krajem oktobra obojica su uhapeni u Cerknici i odvedeni u ljubljanski zatvor, odakle im je uskoro uspelo da pobegnu. lanovi partijskih organizacija su pridobili mnoge graane. od onih koji nisu bili ukljueni u odbore OF, da obavljaju
154

zadatke koje su imali i lanovi OF. Oni su prikupljali oruje i municiju i krili ih na sigurna mesta. Velike zalihe oruja su bile dovoljne partizanima sve do kapitulacije Italije. U prikupljanju oruja i municije, kao i ostalog materijala, naroito je bila aktivna omladina. Ona je tokom 1941. godine izvrila i neke uspele sabotane akcije. Pod rukovodstvom Slavka Kovaa Smelija 1 izvela je akciju na elektrini dalekovod, pokvarila transformator i vie telefonskih centrala. Raznosila je propagandni materijal, pisala parole i rasturala letke. U podzemnoj peini iznad Veselevog mlina kod sela 2irovnice uskoro je organizovana ciklostilna tehnika. Ovo mesto su pronali Novak i Ule. Tehnikom je rukovodio Ule, koji je jedno vreme radio isti posao u svojoj kui u Zirovnici. Novembra ili decembra 1941. godine ciklostil je prenet u Koljeku etu. U meuvremenu se tampanje obavljalo na jednom rotociklostilu u Rakeku, ali se on uskoro pokvario. Na ciklostilu je 1941. godine tampan samo Slovenski poroevalec, za koji su u poetku stizale matrice iz Ljubljane, a kasnije su drugovi pisah sami. Papir je stizao iz Ljubljane redovnim autobusom. Na rotociklostilu u Rakeku je tampano i neto letaka. Slovenski poroevalec je rasturan po cerknikoj i lokoj dolini redovnim autobusom u specijalno izraenim benzinskim kantama. Kada je u tehnici nastao zastoj, literatura je stizala iz Ljubljane redovnim autobusom.
*

Jula 1941. godine iznad Borovnice je organizovana grupa prvih vrhnikih partizana, od koje se ve krajem jula formirala Borovnika eta sa komandirom Mirkom Braiem 2 i politkomesarom Tonetom Zagarom. Deo Molnike ete se odvojio u toku avgusta i otiao na Mokre. Tako je formirana i Mokrka eta. Komandir ete je bio Ljubo ercer 3 , a politkomesar Slavko Zidanek. Geta je ostala na Mokrcu do 15. septembra 1941. godine.
1 Marta 1942. postao komandir Rakovke ete, a kad je ista prebataljona Ljubo ercer, komandant Notranjskog partizanskog odreda. Poginuo poetkom avgusta 1942. godine kad je vodio jedan novoformirani bataljon u Primorsku. Proglaen za narodnog heroja. 1 Proslavljeni komandir Borovnike ete. zamenik komandanta bataljona Ljubo Sercer, komandant Notranjskog partizanskog odreda. Lekog odreda i 18 divizije. Na ovoj dunosti herojski poginuo l.V 1943. kod Koevja. Proglaen za narodnog heroja. ' Komandir Mokrke, zatim kolske ete i komandant Krimskog bataljona. Jednom je s delom bataljona bio opkoljen, pa je poto je jedinicu izvukao iz obrua, doao na rad u Ljubljanu, gde je izdajom uhvaen i nakon zverskog muenja streljan. Proglaen za narodnog heroja.

155

Nekoliko dana pre toga iz ete se izdvojila i grupa Primoraca pod rukovodstvom Ervina Dougana Janeza, koju je do bive jugoslovensko-italijanske drave granice na Sneniku vodio Daki. Nekoliko dana se zadrala u umama iznad Kneje Njive u Lokoj dolini. Posle toga Dougan je odveo preko Loke doline i Snenika u okolinu Brkina, u Primorju. Aktivnost partizanskih sabotanih grupa znatno se poveala avgusta 1941. godine. Akcije Molnike i Mokrke ete su bile ograniene pre svega na podruje Dolenjske, dok je u Notranjskoj u to vreme delovala Borovnika eta. Borci ove ete su 7. jula izbacili u Rakeku jedan vagon iz ina, a istog dana su minirali jednu lokomotivu, to je prouzrokovalo vei zastoj u saobraaju. Pored pruge izmeu Brezovice i Verda skoro svakog dana su sekli telefonske i telegrafske ice. Pokuali su da miniraju prugu 1. septembra, ali je ovu akciju spreila jedna italijanska patrola. Kada je general Roboti (Robotti) dobio izvetarj o ovoj akciji, napisao je na njemu svojom rukom: Lepe stvari nas oekuju! Izmeu Rakeka i Planine 7. septembra je montirana paklena maina, koja je otetila jedan kolosek. Partizansku etu na Mokrcu su napali Italijani polovinom septembra 1941. godine, ali se ona blagovremeno povukla u Zalu ispod Osredka. Tu je formiran kolski logor, u koji su poeli da pristiu mnogi novi borci iz Ljubljane. Glavni tab slovenakih partizanskih jedinica je krajem septembra poeo sa pripremama za formiranje novog Krimskog bataljona. Broj boraca u kolskom logoru je toliko porastao da su se morale formirati Preserska, Robska, kolska i Loka eta, od kojih je zatim formiran Krimski bataljon. Njemu je pridodata i Borovnika eta, formirana neto ranije, ali je ona i posle formiranja bataljona ostala na ranijem podruju, u brdima iznad Borovnice i Verda, nastavljajui s akcijama. U sastav Krimskog bataljona je ula i Ribnika eta, koja je dejstvovala u Dolenjskoj. Preserska eta je otila u ume izmeu Rakitne i Preserja, Loka se povukla na Bloku visoravan, a kolska ostala u logoru Zala. Borovnika eta je 4. oktobra 1941. izvrila uspenu sabotanu akciju na eleznikoj pruzi kod Rakeka. Minirala je prugu, te su izbaeni iz koloseka lokomotiva i 12 vagona. Ovom akcijom partizani su hteli da spree dolazak posetilaca na ljubljanski velesajam, koga je OF bojkotovala. Manja jedinica Loke ete, uz pomo Narodne zatite, pod rukovodstvom Dakija, spremala se da napadne italijansko skladite municije u selu Klance. Partizani su blagovremeno doznali da je neprijatelj pojaao strau i zasede, pa se od akcije odustalo.
156

Zbog sve eih minerskih akcija izmeu Ljubljane i Rakeka, Italij ani su bili prinueni da preduzmu odlune mere za osiguranje pruge. Izmeu 6. i 29. oktobra 1941. poslali su vee vojnike formacije, koje su istile teren i osiguravale prugu Ljubljana Rakek. Poto je Glavni tab zahtevao vee partizanske akcije i u Ljubljanskoj pokrajini, tab Krimskog bataljona je odluio da napadne italijanska uporita u Lou i Bezuljaku. On je poslao u logor Loke ete i Presersku. Polubataljon (Loka i Preserska eta) nekoliko dana kasnije, 19. oktobra, napao je Lo, a drugi polubataljon, sastavljen uglavnom od boraca Borovnike ete, napao je Bezuljak. Plan napada na Lo je razradio komandant bataljona Ljubo ercer u saradnji s metaninom Slavkom Kovaem Smelim. Obojica su u civilu otili u Lo i tu, na licu mesta, utvrdili raspored italijanskog uporita, brojno stanje vojske i detaljni plan napada. Pre napada borce su rasporedili u grupe, od kojih je svaka imala tano odreene zadatke. Odreene su jo dve grupe za zasede. U pravcu Starog Trga je postavljena zaseda od 5 boraca sa pukama i automatom, a sa druge strane Loa, gde je mogunost italijanske interevencije bila manja, u zasedi su bila samo 3 partizana. Italijanska posada je napadnuta u nedelju 19. oktobra 1941. ercer je raunao da je najbolje izvriti napad u trenutku kada italijanski vojnici budu na veeri. Tada bi ih iznenadili i lako savladah. Meutim, poto je tog dana bila nedelja, vreme za veeru je promenjeno. Osim toga, Italijani su primetili partizanske grupe koje su se pribliavale Lou i povukli su se u zgrade, spremni da vatrom doekaju partizane. Na plan o iznenaenju nije uspeo. Partizani su u vie grupa napali neke objekte u kojima su bili Italijani i uskoro savladali pojedine poloaje. Od Starog Trga je naiao kamion sa deset naoruanih vojnika, koje je vodio italijanski potpukovnik. Oni su pali u partizansku zasedu. Tom prilikom su ranjeni potpukovnik i vei broj vojnika. Prilikom napada je poginuo komandir Loke ete, Franc Hudej. Komandu je preuzeo mitraljezac Daki, koji je svim borcima za koje je ovaj napad predstavljao vatreno krtenje svojom hrabrou ulio veliko samopouzdanje. On je s mitraljezom stajao nasred trga i pucao. Kada mu je mitraljez zatajio, u toku same borbe ga je demontirao i, ne pokrivajui se, brzo izvrio popravku i ponovo otvorio vatru na Italijane. Ljudi su dugo govorili o njegovoj hrabrosti. Partizanski napad je izazvao u stanovnitvu veliko oduevljenje. I pored toga to su ih par157

tizani za vreme borbe upozoravali da se povuku, metani su pokuavali da pomognu borcima, vodei ih stranputicama pored kua u pravcu italijanskih uporita. . Komandant posade, italijanski kapetan, za vreme napada je bio u etnji s svojom porodicom. Partizani su ga zarobili, porodicu pustili, a njega odveli sa jednim zarobljenim podoficirom i petoricom vojnika. Italijani su imali i vei broj ranjenih i mrtvih, koje su idueg dana sahranjivali na groblju u Lou. Partizani su imali 3 mrtva i 5 ranjenih, od toga dvojicu tee. Komandant 11. armijskog korpusa general Roboti je izjavio da je napad bio odlino organizovan, razraen do svih detalja i da je imao za cilj da posadu potpuno uniti. Sa ranjenim drugovima partizani su se povukli u selo Kneju Njivu, gde su ih ostavili seljacima da ih neguju. Partizan Zlato Paulica je bio ranjen u grudi, a partizan Jaka u nogu. Kada su idueg dana doli Italijani u Kneju Njivu, sve su pretraili, ali je seljak Lahme umeo da odvrati njihovu panju od mesta gde su bili sakriveni ranjenici. Idue veeri njih su aktivisti odneli na Vrhniku. Jaku su sakrili u senjaku kod Janeza Zigmunda, a Paulicu u Janeiev mlin. Tu je on ostao est nedelja. Dr Pavia Jerina je dolazila da ih lei. Istovremeno, nou 19/20. oktobra, drugi polubataljon, pod rukovodstvom Mirka Braia, napao je skladite municije u Vatrogasnom domu u Bezuljaku. Borci su pobili vie Italijana, zaplenili njihovo oruje, odneli neto municije, a zatim zapalili i digli u vazduh skladite. Roboti javlja i o ovom napadu. Rekao je da je napad bio dobro pripremljen i da je partizana bilo mnogo, s obzirom da su istovremeno napali komandira ete u njegovom stanu, kancelariju ete, stan podoficira, kuhinju, strau kraj skladita itd. Partizani su se posle napada na Lo povukli u Kneju Njivu, zatim u bivak na Racnoj gori, a odatle na Petelinjek iznad Zgornjih Poljana. Vodili su i zarobljene Italijane. Uvee su otili u Zgornje Poljane, gde su im seljaci pripremili dobru veeru, a onda nou krenuh pored Lokog Potoka prema selu Podpreski. Italijani su ve u toku noi poeli opkoljavati ceo teren. Treeg dana posle akcije pao je dubok i mokar jesenji sneg, koji je oteavao kretanje. Partizani su oseali da su opkoljeni, pa su se podelili u manje grupe da bi se lake probili. Osetila se i nestaica hrane. Njihova situacija je bila jo tea zbog toga to su se povlaili preko doline u kojoj su u svim selima, kako u Lazecu, tako i u Travi i Podpreski, iveli iskljuivo Koevari158

Oni su bili fanatini hitlerovci i zbog toga su sve izdavali Itali j anima. Posle njihovih izdaja Italijanima je uspelo da iznenade neke partizanske grupe i da im nanesu teke gubitke. Tako osakaene, grupe su se zatim s velikim naporima probijale po dubokom snegu kroz ume, preko Travne gore, prema Sodraici i Ribnici. Na Travnoj gori su partizani zakopali oruje i pojedinano se vozom vratili u Ljubljanu. U meuvremenu nije prestajala iva politika aktivnost. U okolini Cajnarja i- Sent Vida je bila organizovana dobro naoruana Narodna zatita, koja je oktobra 1941. godine dobila zadatak da napadne Italijane, ako bi oni pokuali da prodru na taj teren. Zbog slabe obavetajne slube, Italij anima je prodor poao za rukom. Prodrli su u okolinu Sent Vida i 29. oktobra napali Borovniku etu u selu Osredak. eta je uspela da se izvue iz italijanskog obrua s manjim gubicima. Posle ovih italijanskih napada partizanske jedinice u Notranjskoj su bile oslabljene, ali ne i unitene. Ve posle nekoliko nedelja partizani su poeli da se okupljaju na Koljeku, gde se pripremalo jezgro novog bataljona. Napad na italijansku posadu u Lou i Bezuljaku je imao veliki politiki odjek. I pored hapenja i muenja stanovnitva, moral je snano porastao meu pristalicama OF. Tu se prvi put manifestovala partizanska snaga, i ljudi su se uverili da partizani poznaju tehniku ratovanja i da se smeju uhvatiti u kotac sa veim jedinicama neprijateljske vojske. Ovi napadi su strahovito demoralisali simpatizere i saradnike okupatora. CK KPS i Glavni tab partizanske vojske za Sloveniju izradili su krajem novembra 1941. godine plan po kome su partizanske jedinice imale da pripreme i podignu opti ustanak na Blokoj i Sentvikoj visoravni, kao i u okolini Rakitne. Planom je bilo predvieno da partizani, kojima bi se pridruili i metara sposobni za oruje, dre preko zime sve prilaze ovom terenu. U tom cilju je na ovo podruje decembra 1941. doao Ale Bebler i boravio ovde izvesno vreme odravajui sastanke sa domaim aktivistima. Za pripremu ustanka je formiran odbor sastavljen od najboljih aktivista. Kada se Bebler razboleo, zamenio ga je Milo Zidanek. Novembra 1941. godine je formiran Koljeki logor pod rukovodstvom Toneta Zagara, koji je krajem novembra postao politkomesar, dok je komandant bio Stanko Semi Daki. Od boraca ovog logora je januara 1942. godine formiran bataljon Ljubo ercer, iji je komandant bio Milo Zidanek, a komesar Duan Pirjevec.
159

Za sve to vreme su vrene pripreme za realizaciju plana o slobodnoj teritoriji. Celo podruje je podeljeno na vie vojnih sektora. Okruni komitet i tab bataljona Ljubo ercer su zajedniki obavljali sve pripreme. Poetkom januara je poeo da pada sneg, nastala je vrlo jaka zima. Bataljon Ljubo ercer je poeo s akcijama i pored dubokog snega. Polovinom januara je vodio manje borbe sa Italijanima iznad Begunja. Drugog februara 1942. godine je napao stanicu Verd. Meutim, dalje akcije su bile onemoguene zbog velikog snega. Zbog toga je CK KPS, u sporazumu s Glavnim tabom, doneo odluku da se realizacija plana o slobodnoj teritoriji za izvesno vreme odloi. Plan je konano ostvaren maja 1942. godine, kada su se partizanske jedinice veoma razvile, tako da je broj partizana u Notranjskoj i na koevskom podruju porastao na 2000 naoruanih ljudi.
Janez HRIBAR

Vito

Globonik:

TALC',

(linorez)

S J E C A N J A NA RAD K KPH ZA B J E L O V A R I DEJSTVA USTANICKIH GRUPA 1

I PARTIJSKA ORGANIZACIJA

IJ sastavu bjelovarskog okruga u 1940. i 1941. bili su kotari: Bjelovar, urevac, Krievci, Koprivnica, Garenica, Grubino polje i Virovitica. Okruni komitet KPH za Bjelovar rukovodio je partijskim radom na ovom podruju, a nekoliko mjeseci u 1941. godini i na podruju kotara: Podravska Slatina i Naice. U ovim sjeanjima osvrnut u se na rad Partije u etiri kotara bjelovarskog okruga: Bjelovaru, Krievcima, Koprivnici i urevcu, u kojima je pred rat bilo ukupno 262 lana KP obuhvaenih u 47 partijskih elija. Poslije 27. marta 1941. partijska i omladinska organizacija rasturale su letak u kome se objanjavala politika situacija. Iako je stanovnitvo u okrugu prilino strepilo zbog predstojeeg rata, ipak je negodovalo protiv sklapanja pakta sa silama Osovine, a podravalo stav nae Partije u pogledu odbrane zemlje. Partijska organizacija je, po direktivi CK, formirala vojne odbore u skoro svim vojnim jedinicama u bjelovarskom okrugu. Ovi odbori imali su zadatak da podiu moral vojske radi odbrane zemlje od neprijateljske agresije. Partija je uspjela da i u najzabaenijim krajevima okruga ukae na opasnost koja je prijetila od faizma, vrila propagandu za mobilizaciju masa za vojsku i davala upute da se u sluju rata sauva oruje. Meutim, napad na nau zemlju doao je ranije nego to se moglo oekivati. Izgleda da ni veze OK sa CK nisu bile tih dana redovite, pa je Okruni komitet bio prilino zbunjen dogaajima i nije se u njima dovoljno snaao.
1 Podaci prikupljeni u ovom napisu plod su vlastitog sjeanja 1 sjeanja niza ljudi, koji su uestvovali u partijskom radu i u aktivnosti oruanih jedinica na tom terenu, a s kojima je autor razgovarao ili k o ristio njihove biljeke.

11 U s t a n a k 1941.

161

Poslije podne 6. aprila pobunio se u Podravini 108. puk bive jugoslovenske vojske. Neki oficiri, agenti neprijatelja, javno su otkazali poslunost komandi puka i pozvali vojnike da se vrate svojim kuama. Pretean dio vojnika bio je ba iz bjelovarskog okruga, a medu njima se naao i izvjestan broj lanova Partije i sekretara partijskih elija. Kada je oficirski kadar napustio 108. puk, oni su pozvali vojnike puka da se upute u vojnim formacijama prema Bjelovaru. Puk se zaustavio blizu Bjelovara i poslao patrolu u grad da ispita situaciju, poto su frankovaki elementi u puku govorili da u gradovima vie nema vlasti, da su Hrvati zauzeli vlast itd. U toj patroli bio je i sekretar partijske elije u selu Vojakovakom Oseku, Dragan etui, zatim lan partijske elije u celu Kapeli, uro Markei i jo nekoliko lanova KP. Cetui je doveo patrolu pravo do kue Milana Bakia Baje, lana Okrunog komiteta i poao da ga pita ta treba da rade. U meuvremenu je na ulici pred Bakievom kuom dolo do pukaranja izmeu andarmerijske patrole i patrole 108. puka. Jedan dio patrole je izginuo, a drugi dio se razbjeao. Cetui se dugo zadrao kod Baje Bakia. Sklonivi u kui puku presvukao se u civilno odjelo i bez nekih jasnih uputstava otiao u svoje selo. 108. puk je umarirao u Bjelovar i smjestio se na Vojnovi platou. Frankovaki elementi bili su vrlo aktivni. Cim je puk uao u grad, poeli su sa svojom agitacijom. Dr Julije Makanec, poznati klerikalac i faista, odrao je vojnicima govor da treba da se raziu svojim kuama, jer okupatorska vojska dolazi kao prijateljska vojska. Jedan od lanova Partije iz Bjelovara, uro egovi pokuao je da govori, ali mu to frankovci nisu dali. Puk i e bio pred raspadom, vojnika masa nije znala ta sad treba da radi, iako se medu vojnicima nalazio velik broj naih simpatizera. Neki vojnici su sa sobom ponijeli oruje, dok su ga drugi bacali gdje su stigli. U samom gradu je bilo bezvlae, frankovci su razbijali vojne magacine i naoruavali kriarsku omladinu i frankovake elemente. Nijemci su u grad uli 10. aprila. Partijska organizacija nije iskoristila povoljnu priliku da skloni veu koliinu oruja, koje se moglo dobaviti poslije razoruavanja 108. puka, a takoe i iz vojnih magacina. Manje koliine oruja spremljene su u krievakom kotaru u selu Vir ju, u urevakom kotaru a inicijativom pojedinih lanova KP i u bjelovarskom kotaru. Pokec, sekretar partijske elije u selu Patkovcu, spremio je 80 puaka i nekoliko mitraljeza i uvao oko 15 dana. Traio je direktivu ta da radi s orujem, ali uputstva nije dobio. Frankovci su znali da on ima oruje, doli su i odnijeli ga. Na urevakom kotaru partijska elija u selu Semovcu je sklonila 6 puaka i nekoliko hiljada mauzer me162

taka; to je kasnije predano partizanskim jedinicama. Petar Ljubi, sekretar partijske elije u Virju, spremio je 40 puaka, 2 pukomitraljeza, 1 sanduk sanitetskog materijala, 5000 mauzer metaka i desetak raketnih pitolja. I to je takoe kasnije predano naim jedinicama. Sauvana je jo tu i tamo po koja puka, ali ukupno uzevi sve je to bilo malo prema onom to se moglo uiniti. Poslije 6. aprila pa sve do prvih dana okupacije, Kasim ehaji, sekretar Okrunog komiteta povukao se u ilegalnost. I ostali lanovi OK takoer su se sklonili, svaki na svoju ruku. U tim odluujuim momentima Okruni komitet se nije osjeao kao rukovodei organ. Slino je bilo i s Kotarskim komitetom Bjelovar. Negdje 14. aprila sastao se Okruni komitet u kui Juliusa Ekera. Komitet je razmatrao situaciju, ali se u njoj jo nije snalazio. Donesena je odluka, suprotna jednoj ranijoj, da nitko ne ide od svoje kue. Prije tog sastanka Okruni komitet je poslao Sandora Kiraljija u Zagreb da potrai veze sa CK KPH i da primi upute to treba da se radi. Vezu sa CK nije uspostavio, ali je s nekim razgovarao u Zagrebu, te izgleda da je taj razgovor utjecao na odluku OK. Izgleda da se u partijskim redovima raunalo da bar prvih dana nee biti nekog veeg terora od strane Nijemaca, s obzirom na njihov pakt sa SSSR-om. Uglavnom, lanovi Partije nisu jo uvijek imali jasnu sliku o situaciji u zemlji, ni odreenu predstavu to treba u tom momentu da rade.
HAPENJA I IZBOR NOVOG OK

Iznenada, 22. aprila ustake vlasti su uhapsile veinu lanova Okrunog i Kotarskog komiteta u Bjelovaru, kao i niz istaknutijih lanova KP. Uhapeni su: Julius Eker, Stevo abi, Baja Baki, Sandor Kiralji, dr Franko Vinter i mnogi drugi. Milan Baki Baja je nakon par dana puten, pa ubrzo ponovo uhapen, odveden u logor Danicu (kod Koprivnice) i kasnije u Jadovnu ubijen. Julius Eker i Stevo Sabi su otjerani u logor Danicu, odakle su nakon mjesec dana puteni; u Bjelovaru su ponovo uhapeni i kasnije u logoru Jasenovac ubijeni. Dr Franko Vinter je puten nakon dva mjeseca, pa je odmah pobjegao na primorje zajedno sa lanom KP Milanom Polakom (1943. su ponovo doli na bjelovarski okrug preko osloboenog teritorija Like). Sandor Kiralj je ubijen u Jasenovcu 1944. Veliki broj istaknutih lanova Partije i lanova partijskih foruma, koji su imali ogroman lini utjecaj na stanovnitvo ovog okruga, otjeran je u logore i pobijen. Pojedini lanovi Partije, kao, na primjer, Gustav Perl Benda, Duka Prilika, Mato Kirin i jo neki.

pobjegli su iz Bjelovara (Duka Prilika je utekao iz zatvora). Oni su kasnije sainjavali jezgro za formiranje prvih oruanih grupa. Na krievakom kotaru su bili uhapeni: Mareni, lan Okrunog komiteta SKOJ-a i lan kotarskog komiteta Partije. Posavec, lan OK Partije i oko 23 lana Partije. Posavec, Mareni i 17 lanova Partije uspjeli su da pobjegnu iz zatvora. Prebacili su se na Kalnik, pa kasnije su tamo formirali prvu kalniku oruanu grupu. U urevcu je uhapen lan komiteta Mato Kodumija, a potom prebaen u logor Jasenovac. U Koprivnici je uhapen sekretar KK sa jo nekoliko lanova, pa su svi poslani u logor. Najtee su hapenjima pogoeni bjelovarska organizacija i Okruni komitet. Veinom su hapeni poznatiji komunisti. Na policiji su se svi drali dobro i nije bilo provale partijskih organizacija, koje su uglavnom ostale nerazbijene, sem onih ije je lanstvo skoro u cjelini pohapeno (Krievci). Tokom aprila i maja uslijed hapenja i nedostatka jasne orijentacije, partijske organizacije na bjelovarskom okrugu nisu pokazale neku aktivnost. Polovinom maja su partijske organizacije poele da se sabiraju i uspostavljaju meusobne veze. Oko 20. maja CK KPH, zbog slabosti partijskih organizacija na bjelovarskom okrugu, poslao je na ovaj teren svog lana dr Pavia Gregoria. Odmah po njegovom dolasku je odrano ue savjetovanje s lanovima Okrunog komiteta i jednim brojem ostalih partijskih funkcionera. Tom prilikom je razmotrena situacija na okrugu i stanje u organizacijama. Odlueno je da se u toku prve polovine juna odri okruna partijska konferencija. Svi aktivisti su poslani na teren da bi pripremili partijske organizacije za ovu konferenciju. Konferencija je odrana u prvoj polovini juna na Kalniku, nedaleko od planinarske kue, u ateljeu jednog slikara iz Zagreba. Na konferenciji je referat o stanju i radu partijskih organizacija podnio Kasim Cehaji Turin, sekretar OK, a o narednim zadacima Partije i politikoj situaciji Pajo Gregori. Razraujui direktivu CK za pripremu oruanog ustanka, data su konkretna uputstva partijskim organizacijama za mobilizaciju ljudi i prpremanje ustanka, za sakupljanje oruja i municije, sanitetskog materijala itd. Date su upute za organizovanje diverzija i sabotaa, za politiki rad u masama, za dizanje borbenog duha kod naroda protiv ustakog terora i okupacije. Izabran je nov Okruni komitet Partije. Sekretar je ostao Kasim Cehaji Turin, radnik, a za lanove su izabrani: Franjo Prpi, namjetenik, Tomo Vinkovi, radnik, Franjo Stepanovi vabo, radnik, Ivan Bani, seljak, Josip Bendak, seljak, Josip Posavec, stolar i Mato Kirin, radnik.
164

PRVE ORUANE GRUPE

Do odravanja ove konferencije OK je preteno bio u Bjelovaru. Imajui u vidu sve vei teror ustaa u gradovima, odlueno je da se OK povue na teren, kao i da tamo organi2 1 je partijsku tehniku. Ve u drugoj polovini juna OK je preX selio svoju bazu u umu Bedenik, ispod sela Hrgovljana, blizu Bjelovara. Istovremeno je organizovao i partijsku tehniku. Na tom mjestu je poelo okupljanje ljudi radi formiranja prve oruane grupe na bjelovarskom kotaru. U centar su, pored lanova OK, doli Duka Prilika, Gustav Perl Benda, Marija Kapusta. radnica iz tvornice keksa u Bjelovaru, Branko Bogojevi, seljak iz Podgoraca, Too Gai, trgovac iz sela Kobasiara, i mnogi drugi. Iz Kalnika je pozvano pet lanova Partije. Franjo Gajski je otiao na varadinski kotar da dovede petoricu drugova koji su se tamo krili od ustakih vlasti. Iz tog centra u umi Bedenik ivo se poelo raditi na jaem povezivanju i aktiviranju partijskih organizacija, a takode i na rasparavanju partijskog materijala u kome se objanjavala politika situacija i tumaila linija CK KPJ o potrebi dizanja ustanka. Tu su vrene i pripreme za oruanu borbu. Ve prvih dana su svi ljudi koji su se tamo nalazili bili pod orujem, tako da je odavde istovremeno djelovao i Okruni komitet Partije i mobilizacioni tab za formiranje oruanih jedinica. Okrunu partijska konferencija je prilino podigla moral partijskog lanstva, koji je bio pokoleban uslijed neodlunog stava OK prilikom ulaska okupatora u nau zemlju. No, partijskim elijama je bilo teko podii moral masa, poljuljan zbog ustakog terora i oruane snage okupatora, a i zbog ranijeg kolebljivog stava partijskih rukovodstava. Pored toga, u partijskim redovima nije vie bilo onih ljudi koji su uivali ogroman autoritet u masama kao: Baje Bakia, Steva abia, dr Franka Vintera, Juliusa Ekera, Sandora Kiraljija i drugih. I pored tih tekoa rad se postepeno razvijao zahvaljujui velikoj upornosti lanova KP. Ljudima je postojalo sve jasnije da ustaka vlast nije vlast hrvatskog naroda i da hrvatske seljake mase nemaju to da trae od okupatora i njegovih slugu. Negdje krajem aprila ili poetkom maja, pored hapenja i progona komunista i drugih potenih rodoljuba, ustaki zlikovac Dido Kvaternik je uz sudjelovanje nekolicine mjesnih ustaa krvnika izvrio u selu Gudovcu pokolj nad srpskim ivljem. U toku jednog dana zaklano je 180 mukaraca od 12 do 70 godina. Osim toga, poelo je iseljavanje Srba iz drugih sela i tjeranje u logor. Pohapeni su svi Jevreji u Bjelovaru, Krievcima, urevcu i Koprivnici. Njihova imovina je bezobzirno pljakana.
165

Hrvatske mase nisu odobravale ovakve postupke ustaa. I pored nastojanja desnog krila HSS-a da prikae ustaku vlast kao vlast hrvatskog naroda, narod je nije smatrao kao svoju. Ustae su mogle u gradovima da mobiliu u svoje redove neto omladine, koja je pre toga bila organizovana u kriarima (u Krievcima i Bjelovaru), kao i razne deklasirane i lumpenoroleterske elemente, zatim nekoliko trgovaca i advokata. Ali, sveukupno uzevi, bio je vrlo tanak taj sloj odakle su mogli da regrutu ju ljudstvo za ustake jedinice. U pojedinim selima je, uz pritisak desnog krila HSS-a. prisilno upisivan u ustae izvestan broj seljaka. Ipak, veina seljaka je otvoreno odbijala da se upie u ustake jedinice. Iako veina stanovnitva nije odobravala postupak okupatorskih vlasti i nije podravala ustae, ipak zbog ranijeg naeg neodlunog stava i propusta uinjenih prvih dana poslije okupacije, nije bilo mogue u toku 1941. godine organizovati iroki oruani ustanak u ovom kraju. Prve oruane jedinice bile su uglavnom sastavljene od lanova Partije i Skoja. Prvu oruanu grupu na bjelovarskom kotaru formirao je krajem jula 1941. godine OK. Komesar grupe bio je Franjo Mareni, lan KK Krievci, a komandir Gustav Perl Benda, lan OK SKOJ-a iz Bjelovara. Druga grupa formirana je na Kalniku od lanova Partije i SKOJ-a koji su se pobjegavi iz krievakog zatvora, tamo ve nalazili. Toj grupi su se prikljuili lanovi KP iz sela Vojakovakog Oseka i Apatovca. Trea grupa je formirana od lanova KP i SKOJ-a u selu Javorovcu, no lanovi ove grupe, kojom je rukovodio Milivoj Marjan, lan KK Koprivnica, ostajali su uglavnom kod svojih kua, a povremeno su vrili akcije i diverzije. Na Bilogori su jo postojale dvije divlje grupe sastavljene od ljudi koji su bjeali od ustakih vlasti i okupatora. Jedna od tih grupa, na elu sa Rezbarom (poginuo 1941. godine), kretala se oko sela Sandrovca, Ribnjake i Bedenike, dok je druga grupa na elu sa Gecom Bogdanoviem boravila oko sela ibenika i u istonom predjelu Bilogore (u kotaru Grubino polje). U prvo vrijeme, tj. u julu i avgustu, grupama je direktno rukovodio Okruni komitet. Preteni zadatak ovih grupa, koje su se ve kretale pod orujem i u uniformama, bio je da mobiliu nove ljude, da rasturaju partijski materijal, da odravaju sastanke po selima i da organizuju oruani ustanak. Uz put su pravljene manje akcije i diverzije. Poto su bile napadane od neprijateljskih vojnih formacija, dolazilo je i do eih borbi ve u julu i avgustu.
166

PRIPREMANJE AKCIJA

U avgustu je baza Okrunog komiteta bila preseljena iz ume Bedenik u umu kraj sela Prnjavora i tu je ostala do polovine septembra. Oruana grupa Bjelovar, ili kako su je kasnije zvali: Bendina oruana grupa, otila je iz baze OK i stvorila samostalnu bazu. U drugoj polovini septembra 1941. OK se preselio iz ume kod Prnjavora i stvorio bazu u selu Gornjim Sredicama. Tehnika je smjetena u kui Anke Rau. Partijske veze ile su preko Josipa Parage i Lonara. lanovi Komiteta su esto mijenjali mjesta stanovanja. U bazi OK se uglavnom nalazilo malo ljudi. Pretean dio je stalno bio na terenu. Sekretar OK Kasim Cehaji, krajem jun i poetkom jula obiao je kotar urevac. U avgustu je obiao kotarsku organizaciju u Koprivnici. Ove obilaske je vrio radi popunjavanja kotarskih komiteta, oivljavanja rada partijskih organizacija i pripremanja oruanog ustanka. Na kotaru Krievci, uslijed hapenja kotarskog i mjesnog rukovodstva Partije, izvrenog od jula do septembra, partijske organizacije su malo radile. Radilo se uglavnom na prikupljanju oruja, municije i sanitetskog materijala za oruanu grupu na Kalniku. Poetkom oktobra OK je poslao Milivoja Marjana u Krievce radi oformljenja novog partijskog komiteta. Ostavi u Krievcu oko tri nedelje, on je ponovo formirao kotarski komitet i aktivirao partijske elije. Te elije su se bavile rasturanjem letaka, ilegalne tampe i vijesti, vrenjem diverzija i sabotaa; naroito su bili aktivni omladinci radnici. Ova organizacija je vrlo dobro djelovala sve do marta 1942. kada je iz Zagreba izvrena provala, pa su neki njeni lanovi bili pohapeni, a neki pobjegli na teren. Na podruju OK Bjelovar na sreivanju partijskih organizacija i u organiziranju oruanog ustanka djelovao je lan CK KPH Pajo Gregori. On je povremeno odlazio u Slavoniju, ali se sve do kraja 1941. godine opet vraao na ovaj teren. Krajem septembra ili poetkom oktobra 1941. CK KPH poslao me je za organizacionog sekretara Okrunog komiteta Bjelovar. U Gornjim Sredicama je poetkom oktobra odran sastanak OK u kui Zvonka Lonara, lana KP. Sastanku je prisustvovao i Pajo Gregori. Veina lanova OK bila je odsutna. Prisutni su bili: sekretar Kasim Cehaji, Franjo Stepanovski vabo, ja i jo neki. Na sastanku je razmatran rad oruanih grupa i razvoj ustanka, kao i rad partijskih organizacija na kotaru urevac i Koprivnica. Odlueno je da se oruane jedinice vie aktiviraju, da vre napade na opine, da pale opinske arhive i da po selima likvidiraju organizatore ustakih bandi. Da bi se ovo uspjeno sprovelo i da bi jedinice mogle
167

zadavati to jae udarce neprijatelju, odlueno je da se fuzioniraju Bjelovarska, Javorovaka i Kalnika grupa. Osim toga je trebalo poraditi na ukljuivanju dveju bilogorskih grupa i pristupiti iroj mobilizaciji novih ljudi. Iako uslovi za iroku mobilizaciju momentano nisu postojali, ipak se moglo odmah uiniti bar toliko da se grupa udvostrui. Ovo formiranje vee vojne jedinice trebalo je da izvri Bjelovarska oruana grupa. Radi naoruanja novomobilisanih ljudi predvieno je da se izvri akcija na selo Novigrad, gdje su u opinskoj zgradi ustae spremile za sebe 20 puaka i odgovarajuu koliinu municije Gornje Sredice bile su tada baza i OK i Bjelovarske oruane grupe. Neprijatelj u selu nije imao nikakvog uporita. Skoro itavo selo je znalo da tu boravi neka oruana jedinica. Isto tako je velik broj seljaka znao da se u kui Anke Rau tampaju leci. U toku oktobra i poetkom novembra radilo se na pripremanju novigradske akcije i na spajanju grupa. Meutim, do tog spajanja nije dolo, zbog toga to je Milivoj Marjan sa jo nekim lanovima Javorovake grupe otiao na Kalnik, te se sa grupom nije mogla dobiti veza. Petar Bikup Veno, koji je poslan da uhvati vezu s Kalnikom grupom, naletjeo je na zasjedu, bio ranjen i jedva se izvukao, ne uspjevi da izvri povjereni zadatak. Novigradsku akciju je izvela Bjelovarska grupa uz sudjelovanje lanova KP iz sela Vlaislava, Novigrada, Srdinca i Plavinca. Zaplijenjeno je 20 puaka, oko 5000 mauzer metaka, 1 getetner, 1 ciklostil i mnogo papira i boje za umnoavanje, a sem toga je unitena opinska arhiva. Poslije ove uspjele akcije Bjelovarska grupa pozvala je lanove KP i simpatizere iz pomenutih sela da dou u jedinicu, ali su oni odlagali polazak, traei dva-tri dana vremena da svre neke poslove. Meutim, kako je prilikom akcije jedan od seoskih ustaa prepoznao Jovu Blaia iz Vlaislava, ustae su ga odmah sutradan uhapsile. Nakon premetaine pronali su kod njega izvjesne koliine papira, puku i neto municije koja je tu ostala, jer grupa nije mogla sve da ponese. Strahovito ispremlaen, on je odao ostale ljude koji su uestvovali u akciji. Neprijatelj je brzom akcijom uspio da pohapsi 15 lanova Partije iz Novigrada, Hlebina, Plavinca, Srdinca, Vlaislava i Borovljana. Jedan od uhapenih iz Borovljana je izdao pod batinama lana KP Stevu Ivekovia, obuara iz Bjelovara, koji je bio veza sa OK. Ivekovi nije izdao nikoga, tako da se provala nije proirala. Dvije nedelje prije novigradske akcije teko se razbolio sekretar OK Kasim Cehaji, pa je za vrijeme ovih hapenja leao u selu Borovljani. Cehaji je, onako bolestan takoer bio
168

na prepad uhvaen. Pred Prijekim pokretnim sudom u Bjelovaru je odran zajedniki proces protiv njega i novigradske grupe. Osuen je na smrt i strijeljan 19. decembra 1941. godine u Bjelovaru. Krajem oktobra ili poetkom novembra neprijatelj je s jaim snagama doao u Gornje Sredice da izvri premetainu itavog sela. U selu se nije nalazila oruana grupa, niti je bio neko od lanova OK. Poto je ovdje smjetena tehnika OK. Zvonko Lonar, lan partijske elije i Mira Jelini, koja je radila u tehnici, uspjeh su da na brzinu spakuju sav materijal i da ga zajedno s mainama izvuku iz sela ispred nosa ustaa. Ipak je u kui Anke Rau ostalo tragova rada tehnike, pa su zato Anka i njen mu, zatim ena Zvonka Lonkra, porodica Josipa Paraga i jo izvjestan broj naih ljudi pohapeni i mueni na policiji, ali su se svi dobro drali. Rau je ubijen, a ostali su nakon godinu dana dijelom puteni, a dijelom otjerani u logor. Zvonko Lonar i Mira Jelini su, izvukavi tehniku iz Sredica, dio prikrili u jednoj umi, a onoliko koliko su mogli ponijeli u selo Donja Velika kod nekog roaka Zvonka Lonara. Meutim nisu znali da je taj roak bio prikriveni ustaa. Zvonko je smjestio kod njega onaj dio tehnike koji su donijeli, pa je ostavivi puku u kui, otiao po drugi dio materijala. Kada se vratio, ovaj roak ga je ubio. Miru Jelini, koja je poela da bjei, ranio je u grudi i onako ranjenu predao ustakim vlastima, koji su je izvele pred sud i strijeljale u Bjelovaru. Sve ovo je u prilinoj mjeri razbilo partijske organizacije na tom dijelu koprivnikog kotara. Za izvesno vrijeme (do poetka 1942) tamonje partijske organizacije bile su bez veze s viim partijskim forumima i vrlo malo su radile. U toku dva dana, 19. i 20. decembra, osueno je na smrt i strijeljano 95 ljudi. I pored muenja, svi su pred policijom i na sudu imali dobro dranje. I Cehaji se odlino drao pred policijom i na sudu. Kad su osuene poveli na strijeljanje, pjevali su Internacionalu i izvikivali parole. Ova zvjerstva silno su razbuktala mrnju naroda protiv faista na itavom okrugu.
POVEZIVANJE ORGANIZACIJA

Poslije hapenja Kasima Cehajia Turina preuzeo sam dunost sekretara OK, a za organizacionog sekretara izabran je Tomo Vinkovi. Vei broj lanova OK poginulo je u toku novembra i decembra 1941. Ubijen je Josip Bendak, lan OK. Radi popune kooptiran je u Okruni komitet Vostrel, seljak iz Virovitice, ali je i on u decembru uhapen. Ustae su ga stra169

hovito muile, ivog zakopale do vrata, sekle mu nos, ui i vadile oi, te ga tako ivog zakopanog ostavile. On se junaki drao i nita nije odao. Nakon nekoliko dana nai drugovi su pronali mrtvog Vostrela kraj jedne ume u Bilogori. Franjo Stepanovski vabo bio je poslan u Podravsku Slatinu po zadatku OK, ali je tamo na ulici prepoznat od jednog ustae, koji ga je na licu mjesta ubio. Zbog sve jaeg terora ustaa po selima, zbog neprestanog kontroliranja svih lica koja su se kretala van gradova (ve due vremena nai ljudi su se kretali samo nou i uz pomo vodia), OK je odluio da preseli svoje sjedite u Bjelovar. To je i uinjeno krajem novembra. Sjedite je bilo uglavnom u kui Tome Vinkovia. Preseljena je takoe i novonabavljena tehnika i smjetena u kui lana KP Pere Kolibaa. Novi rukovodilac tehnike postao je Ante Dobrila Pepo, a s njim je radio i Pera Koliba. Maine i sav materijal smjeteni su ispod pominog poda. Koliba je zbog provale uhapen 14. januara 1942; strahovito je muen, ali se junaki drao, nije odao tampariju, niti je koga izdao. Policija je znala da je u kui skrivena tamparija, pa je nekoliko puta vrila temeljite pretrese, ali je nije pronala. Pero Koliba je ubijen u logoru Jasenovac. Njegova mati je naknadno iznijela sav materijal iz tamparije i predala Okrunom komitetu (izmeu ostalog tu su bila i dva letka odtampana u po 5000 primeraka). Sve je to ponovo dolo u ruke OK. Ante Dobrila je uspio da prije dolaska policije pobjegne iz kue. U drugoj polovini decembra 1941. OK je reio da odem na urevaki kotar radi aktiviziranja partijske organizacije i pokretanja oruanih akcija. To je bilo potrebno, jer su tamo bili prilino neaktivni, iako kod njih nije dolo do veih hapenja, niti do razbijanja organizacija. Negdje 26. decembra otiao sam na urevaki kotar. Sastanak Kotarskog komiteta u urevcu odran je 2. i 3. januara 1942. godine. Na sastanku su razmatrani stanje i rad partijske organizacije i politika situacija na kotaru. U samom Kotarskom komitetu je takoe trebalo izvriti izvjesne izmene i dopune. Zato sam sa sekretarom KK Franjom Kokorom Grabom poao na obilazak partijskih elija na kotaru. Negdje 4. januara odran je partijski satanak u selu Virju, kojim je rukovodio sekretar elije Vrani. Rano ujutro, 5. januara krenuli smo Kokor i ja iz Vir ja u emovce, gdje je trebalo da se odri partijski sastanak. Na ulasku u Semovce, u zasjedi nas je doekala patrola od tri andarma. I pored toga to smo im pokazivali legitimacije i propusnice (naravno, falsifi kovane), potjerali su nas do opinske zgrade. Pred opinskom zgradom iskoristio sam trenutak, poto sam mogao spustiti ruku
170

da otvorim vrata, naglo sam trgao svoj revolver, ubio dvojicu, a onog treeg ranio, i otevi jedan karabin pobjegao sam, kao i Kokor, koji nije imao oruja. Kasnije nam se pridruila i Marica Bogdan Brnjica, lan Partije iz emovca. S tekom mukom probijali smo se kroz visoki snijeg preko Bilogore do sela Tomaa na bjelovarskom kotaru. Za nama je krenula potjera iz bjelovarskog i koprivnikog garnizona, ali smo ipak uspjeli da se probijemo u Toma. Ovaj sluaj omeo me je u obilasku partijskih organizacija na urevakom kotaru, a zbog bjekstva sekretara komiteta Kokora i hapenja lanova desetak naprednih porodica (meu njima je bilo i 5 lanova KP), na kotaru je privremeno nastao jo vei zastoj u radu. U decembru 1941. u OK su kooptirani: Ivan Bani, sekretar partijske elije u Tomau i Iva Komar Maja, koja je bila lan OK Nova Gradika, pa je po odluci Pa je Gregoria prela na bjelovarski teren. Sem njih, mene i Vinkovia u komitetu je tada bio i Mato Prpi, namjetenik bjelovarske bolnice.
JAANJE ORUANIH GRUPA

Prvih dana januara Okruni komitet je na svom sastanku razmatrao situaciju na okrugu, rad partijskih organizacija i razvoj oruane borbe. Ustanovljeno je da se teror neprijatelja stalno pojaava i da se vei broj lanova Partije i simpatizera, koji su ostavljeni na svojim mjestima radi politikog rada u pozadini, nee moi vie tu odrati. Zbog toga je zakljueno da se svi povuku u oruane jedinice i da politiki rade s masama tamo kuda se bude kretala njihova jedinica. Odlueno je takoer da se bjelovarska oruana grupa prebaci sa terena Bilogore na Moslavinu i da se, primajui u svoj sastav vei broj novih ljudi, organizaciono sredi i pripremi za nove zadatke (Moslavina je takoer spadala pod OK Bjelovar, a bila je podesnija za kretanje vee jedinice zbog veih kompleksa uma i povoljnijeg terena za borbu). Poslije prebacivanja, grupa se privremeno spojila s Garenikom grupom. Ni sjedite OK nije vie moglo da ostane u Bjelovaru. Odlueno je da se i komitet zajedno sa tehnikom prebaci u ume prema Moslavini. Meutim, do prebacivanja OK nije dolo iz vie razloga. Po odluci CK KPH trebalo je da odem na novu partijsku dunost u Zagreb. Za sekretara OK postavljen je Tomo Vinkovi. Zbog neaktivnosti iz OK je iskljuen Mato Prpi. Tomo Vinkovi, koji je do tada ivio legalno u Bjelovaru, dobio je poziv da se odmah javi u domobrane. Komitet se dvoumio da li da se Vinkovi javi ili da istog dana nestane iz grada.
171

Poto je postojala mogunost da ostane u Bjelovaru i da se kree legalno po gradu, rijeeno je da desetak dana bude u domobranima dok ne izvri predviene zadatke: da izvue to oruja i ljudi iz kasarne i prebaci do nae oruane grupe, da premjesti sjedite OK i tehniku na teren, pa zatim da 15. januara 1942. i sam dode u novu bazu OK. U meuvremenu su bili provaljeni i on i njegova ena. Ona je 14. januara uhapena u kui, a njega su istog dana ujutro ustaki oficiri opkolili u kasarni (tog dana je u radionici opravljao jedan pukomitraljez koji je hteo da kasnije izvue). Kada je video da ne moe izbei hapenje, izvadio je revolver i ubio se. Neki lanovi Partije i simpatizeri, koji su se prilino kompromitovali i koji su zbog toga trebali po nalogu OK da iziu iz Bjelovara i da odu u oruanu grupu, nisu izvrili ovu odluku. To su bili dr Ante Kamenar, advokat, dr Vladislav Kalafati, advokat (tada domobranski satnik u Bjelovaru), uro Segovi, zanatlija-bravar, dr Ema Holik i jo neki. Ustake vlasti su znale da su oni komunisti, ali ih do tada nisu dirale jer nisu ni bili aktivni (sem Eme Holik, koja je upravo putena iz logora). Meutim, Okrunom komitetu bilo je jasno da e oni jednog dana biti pokupljeni i otjerani u logor ili strijeljani. S obzirom na njihov javni rad prije rata i njihov ugled meu ljudima, Partiji je bilo stalo da ih izvue na teren. Oni su, pak, svoj stav opravdavali time da imaju dobre veze, da uivaju ugled i da im stoga ustae zasad nee nita uiniti, a sami oni mogu u gradu jo korisno da djeluju. Ali u leto 1942. godine neprijatelj je po Bjelovaru pohapsio sve one koji su i malo nalijevo orijentisani i sve ih je bez ikakvog dokaznog materijala strijeljao, osim ure Segovia (on je osuen na 20 godina i otjeran u Lepoglavu). Ovu istku u Bjelovaru izvrio je VRP (Vrhovno redarstveno povjerenitvo) iz Zagreba na elu sa zloglasnim koljaem Viktorom Tomiem. Po mom odlasku 18. januara 1942. u Zagreb, u Okrunom komitetu su ostali samo Iva Komar Maja i Ivan Bani. On je u septembru 1942. uhapen i strahovito muen, ali nije odao nikoga. Ubijen je u policiji. Tehniku OK na teren je prebacio Ante Dobrila Pepo, a Maja je prela u Viroviticu, odakle je povremeno radila s nekim organizacijama na terenu OK Bjelovar.
II AKCIJE ORUANIH GRUPA

Na terenu OK Bjelovar postojalo je u 1941. godini est oruanih grupa: Bjelovarska (zvana Bendina), Kalnika, Javorovaka, Gareniko-moslovaka, Gecina i Rezbareva.
172

BJELOVARSKA GRUPA

Polovinom juna 1941. Okruni komitet je preselio svoju bazu iz Bjelovara u umu Bedenik. U bazi su se prikupljali lanovi Partije i SKOJ-a koji su izbjegli od policijskog hapenja. Pored njih, tu se nalazilo i nekoliko ve kompromitovanih lanova KP i simpatizera. Istavremeno se zapoelo i s prikupljanjem oruja. Poslije okrune partijske konferencije na Kalniku, OK je odluio da pristupi formiranju prve bjelovarske oruane grupe. Svi ljudi u bazi bili su naoruani. Bazu je uvala straa. Oni koji su ili van baze bili su naoruani pitoljima i bombama. U bazi su se, sem lanova OK, tada nalazili: Duka Prilika, Gustav Perl Benda, Marija Kapusta, Branko Bogojevi, Too Gai, Pero (prezime ne znam) i Franjo Gajski. Od oruja su imali tri karabina, etiri pitolja i bombe. Oni su formirali oruanu grupu u drugoj polovini juna. U toku juna i jula grupa nije vrila oruane akcije, ve je radila na prikupljanju novih ljudi i oruja. Grupa je pomagala i u radu tehnike OK, dijelila letke i drugi partijski materijal, odravala partijske sastanke po selima itd. Negdje 10. avgusta OK Bjelovar je rijeio da se i jedan dio Kalnike grupe pripoji Bjelovarskoj. Benda je dobio zadatak da dovede te ljude, ali je nakon 56 dana doveo samo trojicu, jer drugi nisu htjeli da idu s Kalnika. S njim su stigli. Franjo Mareni, Branko Vitanovi i Blagoje (prezime nepoznato). Na povratku sa Kalnika Perl je ubio ustau koji je straario na eljeznikom mostu preko reke Glogovnice (pruga Krievci Koprivnica) i uzeo mu karabin i municiju. Oko 15. avgusta OK Varadin je formirao prvu grupu, sastavljenu od est ljudi, koja je bila naoruana sa pet karabina i dvije bombe. Poto je OK Varadin smatrao da se grupa teko moe odrati i omasoviti na njihovom terenu, rijeeno je da se ona prebaci na na teren i spoji s Bjelovarskom oruanom grupom. OK Bjelovar bio je o tome obavjeten, pa je Franjo Gajski otiao na kotar Ludbreg da dovede Varadinsku grupu. Naao ju je kraj sela Sv. Petar. Na polasku im je Karlo Mrazovi Gapar dao potrebna uputstva, pa je grupa 21. avgusta stigla na bjelovarski okrug i ula u sastav Bjelovarske grupe. Doli su slijedei drugovi: Gabrijel Santo, August Kobal, Vilko Jurec, Antun Blai Simun i Drago Hladnik. Oko 22. avgusta na bjelovarski okrug je dolo osam ljudi i to: Ante Dobrila Pepo, Petar Bikup Veno, Ivan Kuzmiak, uro Mirkovi ia, Branko Sragaj, Silvo Pelei, Zvonimir Komarica i Branko palj. Oni su pripadali bivoj Sesvetsko-zagrebakoj grupi, koja je djelovala u blizini Zagreba, ali se zbog
173

velikog pritiska neprijatelja i zbog prekinutih veza sa partijskom organizacijom nije vie mogla odrati na tom terenu. Bili su naoruani sa est karabina, etiri pitolja i nekoliko bombi. Tri su lana ove grupe (Pelei, Komarica i Spalj), traei vezu, uhvaeni od ustaa prije nego to se ona spojila sa Bjelovarskom. Istovremeno je u grupu doao i Zdravko Pear, no poto je bio bolestan, smjeten je u jednu seljaku kuu u selu Markovcu kraj Bjelovara, gdje je ostao due vremena na lijeenju. Isto tako se razbolio i Ante Dobrila, te je zbog lijeenja smjeten u selo Semovce na urevakom kotaru. Od Sesvetske grupe su, u stvari, ula u sastav Bjelovarske grupe etiri lana. Ovako popunjena, bjelovarska grupa je brojala dvadeset boraca. Komandir je bio Gustav Perl Benda, a komesar Franjo Mareni. Grupa je bila naoruana sa dvadeset karabina i nekoliko pitolja, a sem toga je i svaki borac imao jednu do dvije bombe. Skoro svi su bili uniformirani. Ve sama pojava grupe od dvadeset naoruanih ljudi ohrabrujue je djelovala, pogotovo na srpski dio stanovnitva bjelovarskog kraja. Pojedini seljaci, im su doznali za grupu, samoinicijativno su donosili hranu, pozivali borce u selo na razgovor, brinuli se za razne potrebe, obavjetavali o kretanju neprijatelja, ukazivali na pijune u pojedinim selima itd. Mnogi ljudi su dolazili samo da vide partizane, jer im je njihov dolazak ulijevao nadu da sada postoji neko ko e ih spaavati od ustakog terora. Oni su rado sluali o programu i liniji borbe KP. Pojedinci su se udili da su u grupi veinom Hrvati, ali je ba ta okolnost povoljno utjecala na jaanje bratstva i jedinstva i na stvarnje svijesti kod Srba da nisu svi Hrvati ustae. Vijest o postojanju partizanske grupe brzo se irila po selima Bilogore. Izolovane ustae i njihovi agenti u pojedinim selima poeli su da bjee u Bjelovar. Zadrali su se samo u onim selima gdje ih je bilo vie i gdje su se osjeali dovoljno jaki da se brane. Poto je takvih sela bilo malo, stvorena je povoljna situacija za kretanje nae oruane grupe. Napad na andarmerijsku stanicu u selu Kapeli (na bjelovarskom kotaru) trebalo je izvriti 4. septembra. Ova akcija, koju je pripremala partijska elija u Kapeli, nije izvrena. Partizani nisu dobro poznavali poloaj andarmerijske stanice i raspored njihovih zasjeda, a vodii, lanovi partijske elije, nisu doli jer je uoi akcije andarmerija uhapsila dva lana KP. Poto je grupa ve krenula, odlueno je, poslije kratkog savjetovanja, da se napadne eljeznika stanica u selu Veliko Trojstvo. Napad je izvren 5. septembra. Neprijatelj nije pruio otpor. Razoruan je jedan straar, nekolicini domobrana koji su se tamo nali odran je govor, stanica je demolirana i prekinute
174

pTT veze, a po selu su podijeljeni leci u kojima su se stanovobjanjavali ciljevi nae borbe. Neprijatelj je estoko reagirao zbog ove akcije. Vee ustake jedinice pole su u potjeru za partizanima. One su uglavnom krenule u pravcu Trojstva, Miulinovca, tunela na Bilogori i okolnih sela. Jedna vea grupa ustaa (80100) patrolirala je oko sela Tomaa, Maglene i Orovca. Partizani su se poslije izvrene akcije prebacili u umu iznad sela Kaljevca. Tu nisu imali veze ni sa stanovnitvom, ni sa partijskom organizacijom. Osmoga septembra Franjo Mareni i Duka Prilika pokuali su da dobiju vezu u selu Kaljevcu, ali su naletjeli na zasjedu. Mareni je pobjegao, a Duka Prilika je uhvaen. Dok je njega uvala nekolicina ustaa, ostale su pole u potragu za Mareniem. Duka je iskoristio nepanju svojih uvara i pitoljem (koji mu je bio sakriven u pojasu) ubio jednog ustau, oteo karabin i pobjegao. Na tom dijelu Bilogore kretale su se dvije divlje oruane grupe: Gecina i Rezbareva. Vijesti o akciji partizana i o ustakoj potjeri brzo su se proule po svim selima. O dolasku partizana ule su i Rezbareva i Gecina grupa, pa su preko svojih veza uspjele da ih 6. septembra pronau i da se poveu. Ve 10. septembra izvrili su zajedniku akciju u selu Orocu. Tom prilikom su ubili dvojicu ustakih zlikovaca, brau Halape. Nekoliko dana su svi zajedno boravili u umi vie sela Kalj evca. Tumaena je linija nae Partije i ciljevi borbe borcima i komandirima ovih divljih grupa, pozivani su da uu u sastav Bjelovarske partizanske grupe. Rezbar je odobravao ciljeve i liniju borbe, ali se s nekim postupcima partizana nije slagao. Naime, partizani su u to vrijeme prilino gladovali, a nisu htjeli da seljacima oduzimaju hranu. Rezbar se sa svojim ljudima odvojio, govorei: Idemo nekud po hranu, jer nismo nauili da gladujemo. Vie se nisu vratili u sastav grupe. Geco je sa svojim ljudima bio voljan da se pridrui grupi ukoliko bi ona ostala na ovom terenu. Partizani su, meutim, odluili da krenu na zapadni dio Bilogore i da opet uspostave vezu sa OK. Po dogovoru s grupom Geco je ostao u ovom kraju. ivot grupe postojao je na terenu Bilogore sve tei, a neprijatelj se spremao za jau of anzi vu. Hapenja naih simpatizera po selima bila su sve ea, a naroito na sektoru oko Gornjih Sredica, Kobasiara, Kapele itd., gde je grupa ve ranije imala nekakvih veza. Zbog toga je grupa poduzela mar prema Kalniku, da bi tamo uspostavila vezu sa partijskom organizacijom i istovremeno izbjegla udarce neprijateljske ofanzive. Dui mar, oskudica u hrani i odsustvo oruanih akcija pomalo su razjedali vrstinu grupe, pogotovo to prilino vrenitvu

175

mena nije imala vezu s partijskim rukovodstvom, niti s partijskim organizacijama. Kada je grupa dola na kotar Ludbreg, saznala je od seljaka da e 5. oktobra Mile Budak, poznati ustaki zlikovac, odrati govor na nekoj ustakoj paradi u Koprivnici. Gustav Perl Benda i Franjo Mareni, komesar i komandir grupe, reili su da odu u Koprivnicu i izvre atentat na Budaka. S tim se grupa nije slagala, ali su oni ipak otili. Presvukli su se u civil i 5. oktobra ujutro stigli u Koprivnicu. Kada je parada poela oni su pokuali da se priblie tribini, ali su kao sumnjivi i udni ljudi primijeeni od ustaa, koje su ih htjele legitimisati. Ne uspjevi da izvre atentat, Mareni i Benda su za vrijeme parade otvorili vatru iz svojih pitolja i bacili bombe. Ustae su takoer poele da pucaju na njih, pa je Benda poginuo, a Mareni se bjeei zapleo u neke ice, te su ga ivog uhvatili. Nakon nekoliko dana strijeljan je u Koprivnici. Grupa se, na ludbrekom kotaru povezala sa OK Varadin i sa Karlom Mrazoviem Gaparom, koji je tada bio na tom terenu. Izvrena je reorganizacija grupe. Jedan dio ljudi prebaen je na Baniju i Kordun, a nekoliko ih je ostalo da politiki rade na terenu varadinskog okruga. Dio grupe se vratio natrag na bjelovarski okrug i to: Duka Prilika, Petar Bikup Veno, Bogdan Jelaa, Gabrijel Santo i u meuvremenu pridoli Habek. Grupa se bazirala u Gornjim Sredicama, gdje se ponovo povezala sa OK. U Sredicama su im se pridruili Mato uri, zatim Nojo i jo dvojica, tako da je grupa narasla na 9 ljudi. Za komandira je postavljen Duka Prilika, a za komesara Gabrijel Santo. U to vrijeme, dok se sreivala, grupa je pomagala u radu tehnike OK. Po odluci OK Bjelovar, ovoj grupi je trebalo pripojiti Kalniku (koja je na Kalniku bila neaktivna) i Javorovaku grupu. Polovinom oktobra upueni su Veno i Branko na Kalnik da dovedu kalniku grupu u sastav bjelovarske. Meutim, oni su na Kalniku naletjeli na zasjedu, te je Branko poginuo, a Veno se ranjen, ne uspjevi da izvri zadatak, vratio, pa je u jednoj kui u Jakopovcu leao vie od mjesec dana. I tako do povezivanja ovih dveju grupa nije dolo. Sekretar OK Kasim Cehaji je krenuo prema Javorvcu da poalje u sastav bjelovarske grupe javorovaku grupu. Poto je Milivoj Marian, rukovodilac javorovake grupe, sa jo dva druga otiao na Kalnik u sastav kalnike grupe (bez odobrenja OK), nije dolo do spajanja grupa. Krajem oktobra i poetkom novembra OK Bjelovar je pripremao bjekstvo nekoliko rukovodeih drugova iz logora Danica kod Koprivnice. Poto se bjelovarska grupa pripremala da
176

uestvuje u obavljanju tog zadatka, njene druge akcije su bile privremeno obustavljene. Meutim, zbog kolebljivosti drugova iz logora i slabih obavjetenja, ta akcija nije uspjela. Bjelovarska grupa je 27. novembra izvrila napad na op-insku zgradu Novigrad. Akcija je dobro uspjela; zaplijenjeno je dosta materijala: 2 pisae maine, 1 rotator, 1 ciklostil, oko 100 kg papira, 20 mauzer puaka, 1 sanduk municije sa 5000 metaka i razna druga vojna sprema. U akciji je uestvovalo 9 boraca lanovi KP iz sela Srdinca, Plavinca, Borovij ana, Hlebina i Novigrada obezbeivali su izvrenje akcije, sjekli telefonske ice i pomagali kod iznoenja materijala. Opinska arhiva je unitena, a trojica neprijateljskih straara, koji su uvali opinu, bili su razoruani. Poto grupa nije mogla da ponese sav materijal, jedan dio je sakriven. Sutradan, posle izvrene akcije jake neprijateljske snage pole su iz Koprivnice, Virja i Bjelovara u potjeru za partizanskom grupom, ali se ona u redu povukla. Meutim, Jovo Blai iz sela Vlaislava, jedan od uesnika u akciji, bio je prepoznat od nekih ustaa iz Novigrada. Uhvaen kod kue i strahovito premlaen, on je izdao ostale lanove Partije koji su pomagali u akciji. Tako je uhapeno preko 20 lanova KP, koji su kasnije u Bjelovaru strijeljani. Ova grupa od 9 boraca sukobila se 12. decembra kod sela Reskovci, na kotaru bjelovarskom, sa jednom grupom od oko 80 andarma. U borbi koja je trajala oko 6 asova bila su ubijena tri andarma, a nekohko ih je ranjeno. Partizani nisu imali gubitaka, ali se grupa razbila u tri dijela. Mato Suli i Gabrijel Santo su se u toku borbe odvojili od grupe, a kasnije se nisu mogh s njom da spoje, pa su otili u pravcu kotara Ludbreg. Dvojica (Habek i jo jedan) prebacili su se u selo Tvrda Rijeka, i tu su sutradan ponovo vodili borbu sa andarmima. Jedan je tada poginuo, a drugi se, uspjevi da pobjegne, ponovo povezao s bjelovarskom grupom. Poslije borbi kod sela Reskovaca i Tvrde Rijeke, est preostalih partizana bjelovarske grupe su se prebacili u Novoseljane kod Bjelovara. Nakon par dana prupa je otila u selo Toma, gdje je ostala do 15. januara 1942. godine. Za vrijeme boravka u Tomau likvidirali su dvojicu seoskih ustaa. Po odluci OK Bjelovar, grupa se prebacila 15. januara 1942. u Moslavake ume da bi se spojila sa Garenikom i Moslavakom grupom i primila u svoj sastav i ljude koji su trebali doi iz Bjelovara. Teren Moslavine je imao vee komplekse uma i bio podesniji za manevriranje i za voenje borbe, a sama grupa jaa po broju i naoruanju, mogla je da zadaje snanije udarce neprijatelju.
12 U s t a n a k 1941.

177

KALNICKA GRUPA

Formirana je u drugoj polovini juna, poslije okrune partijske konferencije na Kalniku. U ovoj grupi su bili: Josip Posavec, Ivan Pavei, Ivica Pavei, Dragan Cetui, zatim etiri lana partijske elije planinarskog doma na Kalniku, lanovi Partije iz Vojakovakog Oseka i 17 lanova KP i SKOJ-a, koji su pobjegli iz krievakog zatvora. Taan broj ljudi ove grupe nije poznat, vjerovatno ih je bilo oko 29. Veina je bila naoruana mauzer pukama, a neki pitoljima, bombama i slino. Grupa se preteno kretala oko planinarskog doma i po srpskim selima na Kalniku. to se tie oruanih akcija, grupa je dugo bila neaktivna i to sve do pred kraj 1941. godine kada ju je neprijatelj poeo da napada. Iz te grupe su jo u junu trojica ula u sastav bjelovarske grupe. Ostali su politiki radili na terenu, ali nisu ivjeli u vrstom vojnikom sastavu (kao partizanski odred) ni vrili oruane akcije. Pred kraj 1941. i poetkom 1942. godine ova grupa je imala estoke borbe s neprijateljem, koji je nastojao da oisti Kalnik od njenog utjecaja. U grupu su posle poeli pristizati ljudi koji su bjeali iz Krievaca, a takoe i neki koji su poslani iz Zagreba; ona je bila jezgro Kalnikog partizanskog odreda, koji je formiran 1942. godine uz pomo Banijaca i Slavonaca.
JAVOROVAKA GRUPA

Formirana je takoe po odluci OK poslije partijske konferencije na Kalniku. Ovom grupom, koja je brojala 5 ljudi, rukovodio je Milivoj Marjan. Borci su bili naoruani mauzer pukama i pitoljima. Uglavnom su boravili kod svojih kua, a povremeno vrili manje oruane akcije. Vie su politiki djelovali i to u selima: Javorovac, Novigrad, Plavinac, Srdinac i Borovljani. U novembru je Milivoj Marjan sa jo dvojicom, otiao na Kalnik da se prikljui Kalnikoj grupi; ona druga dvojica su ostala kod svojih kua i tek u 1942. god. se pripojila Kalnikom partizanskom odredu.
GARENICKO-MOSLAVACKA GRUPA

Ova grupa je formirana jula ili avgusta od lanova KP iz Garenikog Brestovca, Garenice i nekoliko okolnih sela. Nju je formirao Pajo Gregori u Jami kraj Garenice. Djelovala je na sektoru Moslavine. U njen sastav je 15. januara 1942. ula bjelovarska partizanska grupa.
178

GECINA GRUPA

Jovo Bogdanovi Geco bio je podoficir stare jugoslovenske vojske. Zbog svae i maltretiranja napao je nekog oficira i odmetnuo se u umu (godinu ili dvije prije okupacije). Uglavnom sam, kretao se po srpskim selima na Bilogori, nosio je oruje, ali nije vrio bilo kakva nedjela. Sa seljacima je ivio dobro, hranio se kod njih i sakrivao od vlasti. Poslije okupacije, kada je poeo teror ustaa nad srpskim ivljem na grubinopoljskom kotaru, njemu se prikljuilo nekoliko seljaka Srba. Kada je bjelovarska partizanska grupa dola iznad sela Kaljevca, 9. septembra 1941, on se povezao s tom grupom i zaj.edno s njom uestvovao u jednoj akciji u selu Orovcu.
REZBAREVA GRUPA

Drago Vrbani Rezbar, seljak iz sela Ribnjake, Hrvat, bio je na robiji za vrijeme stare Jugoslavije zbog neke krae. Uoi rata sakrivao se od vlasti, uglavnom po selima Kaljevcu, Sandrovcu, Ribnjakoj i Bedenikoj. Nakon okupacije oko njega se okupilo nekoliko srpskih seljaka i jedan Hrvat. Rezbar je imao jednu puku, drugu su kupili od nekog opinskog straara, a jednu im je dao Nikola Lali, lan KP iz sela Severina na bjelovarskom kotaru. To je bilo cijelo naoruanje grupe, koja je poela djelovati od juna 1941. Grupu su sainjavali: Drago Vrbani Rezbar, Mile Mari Bio, Jakob Valjevac Hrabri, Jovo Bosanac i Stevo Rajevi. Aktivnost grupe je bila usmjerena na odbranu od napada ustaa. U tim borbama su ustae vie puta imale gubitke. Grupa je uspjela da likvidira dva ustaka tabornika. Oruje koje bi zaplijenjivali dijelili su pouzdanim seljacima, koji nisu ulazili u sastav grupe, ve su ostali kod svojih kua. I ova grupa je uestvovala u napadu na selo Orovac. U oktobru je od strane andarma i ustaa napadnuta u kui jednog seljaka u selu Kaljevcu. Rezbar je poginuo, a ivi su uhvaeni Jovo Bosanac i Stevo Rajevi, koji su kasnije u Bjelovaru strijeljani. Njih dvojica su izdali policiji oko 25 seljaka, koji su ih pomagali i hranili. Mile Mari Bio i Jakob Valjevac Hrabri, koji su uspjeli da se izvuku iz te borbe, prikljuili su se kasnije Gecinoj, a odatle se prebacili Gareniko-moslavakoj grupi, pokazavi se kao vrlo hrabri borci. U septembru, Kasim Cehaji Turin poveo je iz sela Ivanske 12 lanova KP i SKOJ-a da ih prikljui Bjelovarskoj partizanskoj grupi. Poto je nije odmah naao, krenuli su da potrae Kalniku grupu. Prije prelaska pruge Krievci
12'

179

Koprivnica naili su na zasjedu, jer je neprijatelj primjetio njihovo kretanje. Skoro svi su bili bez oruja, osim nekih koji su imali pitolje. Kod te zasjede poginuo je Franjo Horvati, a dvojica su uhvaena. Ostalih 9 vratilo se u Ivansku, gdje su neko vrijeme ivjeli polulegalno, a zatim su svi pohvatani od neprijatelja, otjerani u Zagreb i poetkom 1942. godine strijeljani. U Moslavaku partizansku grupu je krajem 1941. i poetkom 1942. godine pridolo mnogo lanova Partije koje je OK, da ne bi bili uhapeni, poslao sa terena bjelovarskog kotara. Iz te brojno ojaane grupe kasnije je izrastao Moslavaki partizanski odred.
*

Na terenu OK Bjelovar nisu bili 1941. godine formirani narodnooslobodilaki odbori. Po selima su postojali ljudi koji su se okupljali oko lanova KP ili partijske elije, djelovali politiki, sakupljali hranu i odjeu za partizane, obavjetavali partizane o kretanju neprijatelja i neprijateljskim pijunima, brinuli se oko smjetaja oruanih grupa, bili vodii i uestvovali u manjim diverzijama i akcijama. Ali se tokom 1941. godine u nekim oformljenim narodnooslobodilakim odborima i odborima fronta na bjelovarskom terenu ne moe govoriti. Linija nae Partije da se ide na oruani ustanak bila je na ovom okrugu dosljedno sprovoena u ivot. Meutim, razvoj same borbe je iao polako i teko, pa su u toku 1941. godine oruane grupe na ovom terenu uglavnom sastavljene od manjeg broja ljudi. Podnijete su teke rtve, naroito u partijskim kadrovima, to je bitno utjecalo na tempo razmaha ustanka na ovom podruju.
Grga JANKEZ

OD PARTIZANSKIH G R U P A DO 4. KRAJIKOG N O P ODRKDA U CENTRALNOJ BOSNI

U vrijeme kapitulacije bive jugoslovenske vojske, dio njenih jedinica se raspao na terenu centralne Bosne (planina Borja), prije nego to se i sukobio s neprijateljem. Ostavljeno oruje neprijatelj je pokupio kasnije kada je tuda prolazio. Dio oruja su, samoinicijativno ili na inicijativu lanova Partije, sakrili mjetani, pa se tako, zajedno sa onim to su neki vojnici vraajui se kuama sobom donijeli, nalo dosta oruja i municije u rukama naroda. Dolaskom ustaa na vlast, nareeno je da se sve oruje preda pod prijetnjom smrtne kazne. U jednoj naredbi je stajalo:
Zapovjednik svih kopnenih snaga NDH proglasom 13. travnja 1941. godine, raspisan 19. travnja broj 262/41, odredio je rok za predaju oruja, u roku od 3 dana, poev od l.VII 1941. godine. Tko u tom roku ne preda oruje, municiju i ostalu spremu koju dri neovlaeno, bie predan pokretnom prijekom sudu. Za kanjiva djela, koja sudi pokretni sud, zakonskom odredbom o pokretnom prijekom sudu od 24. lipnja odreena su smrtna kazna strijeljanjem.

Da bi postigli jo vee dejstvo, uporedo s tim nareenjem, ustae su preko svojih agenata irile glasine kako e Njemci pomou specijalnih aparata i dresiranih pasa pronai oruje ma gdje ono bilo skriveno. Ali, kada je narod poeo nasjedati tim glasinama, komunisti nisu ostali skrtenih ruku. Tako je, zahvaljujui intervenciji Partije, sauvan dio skrivenog oruja, koje je docnije, poetkom oruane borbe, dobro dolo. Jo prije napada Nijemaca na Sovjetski Savez, oblasno partijsko rukovodstvo za Bosansku krajinu formiralo je Vojno rukovodstvo koje je trebalo da pripremi i organizuje oruanu borbu u Bosanskoj krajini i centralnoj Bosni. Partijsko ruko181

vodstvo je, takoe, preduzelo mjere da se, koliko je to moguno vie, sauvaju partijski kadrovi. Zato je vei broj lanova Partije i partijskih rukovodilaca napustio Banjaluku i druga mjesta i naao se na terenu oko grada, u Podgrmeu, Kozari i Grmeu, ili su bili dobro sklonjeni u svom mjestu ne prekidajui rad na pripremi za oruanu borbu. Mjesni komitet u Doboj u je, takoe, razvio ivu aktivnost na podruju ondanjih srezova dobojskog, teanjskog i teslikog skrivanju oruja i pripremama naroda za oruanu borbu. Na podruju ondanjih srezova derventskog i brodskog djelovao je Okruni komitet iz Slavonskog Broda. Poslije partijskog savjetovanja, odranog na ehitlucima poetkom juna 1941. godine, kojim je rukovodio uro Pucar Stari i s kojim su poele neposredne pripreme oruane borbe, u Banjaluku je stigao Mahmud Buatlija, lan Pokrajinskog vojnog rukovodstva i delegat Pokrajinskog komiteta KPJ za BiH, i tom prilikom odrao sastanak s vojnim rukovodstvom za Bosansku krajinu: Osmanom Karabegoviem, Josipom Maarom Sosom, Kasimom Hadiem i Brankom Babiem. Na sastanku je razmotrena vojna i politika situacija u svijetu i doneseni su zakljuci o neposrednoj djelatnosti. Data je, takoe, direktiva da se produi s prikupljanjem oruja i drugog vojnog materijala, otpone s diverzijama i oruanim akcijama, da se uspostavlja dodir s naprednijim ljudima kako bi se i oni aktivirali na terenu. Zato su u sva podruja Bosanske krajine i centralne Bosne bile upuene grupe i pojedinci, lanovi Partije. Partijskoj organizaciji Doboja, Teslia i Tenja direktive je, na primjer, prenio Mahmut Buatlija, koji je tada formirao i partijsku eliju u Tesliu. Povezivanjem s naprednijim i uticajnijim ljudima na terenu, komunisti su pojaali organizovano prikupljanje oruja i municije. Zahvaljujui tome mogle su se naoruavati manje grupe (do desetak ljudi), emu se odmah i pristupilo. U julu je na sastanku u Poniru formirano i Vojno rukovodstvo za Bosansku krajinu koje je imalo zadatak da objedini aktivnost partizanskih grupa i da rukovodi njima. Tada je donesena i odluka da se organizuje partizanski logor na ehitlucima. Jedanaestog jula 1941. godine, da bi se nabavio materijal za diverzantske akcije, jedno odeljenje od 4 ovjeka (Slavo Odi, Drago Lang, Mirko Kovaevi i Jozo Nemec), iz partizanske grupe na ehitlucima, izvrilo je akciju na magacin u Joavci, u kojem se nalazio materijal za izgradnju pruge DobojBanjaluka. Akcija je uspjela i pribavljeno je oko 150 kg dinamita i sanduk kapisli. Neki drugovi iz ove ehitluke grupe su se nekoliko puta spu182

tali do groblja na periferiji Banjaluke da bi prikupili oruje, Na groblju su se krili Karlo Roje i jo nekoliko drugova, dok su traili oruje u Vrbasu, koje je tu bacano prilikom kapitulacije bive jugoslovenske vojske. U toku ovih akcija grupa je snabdjevena s desetak puaka, 1600 metaka i prvim protivavionskim mitraljezom, koji je zbog toga to nije imao nianskih sprava i kundaka bio nazvan kuso. ehitluka grupa je ojaala na 60 boraca sa dvadesetak puaka i jednim mitraljezom, pa je ve predstavljala snanu vojnu jedinicu, koja je razvila ivu borbenu aktivnost na okolna manja neprijateljeva uporita. Komandir grupe je bio Kasim Hadi. U isto vrijeme su ve u nekim selima na sektoru Tisovac Osmaa Starevac, formirani i prvi narodnooslobodilaki odbori: Celinac, Lipovac, Javorani, Popovac i Krmine. Kasnije, porastom slobodne teritorije u centralnoj Bosni, formirani su odbori i po selima na ovoj teritoriji, a pri kraju 1941. godini i optinski NOO-i.
PRVE ORUANE AKCIJE

Drugog avgusta, s komandirom Kasimom Hadiem i Dankom Mitrovom, grupa je napala Krupu na Vrbasu, u kojoj je bila posada od 25 andarma. Neprijatelj je, meutim, bio obavijeten o napadu i pripremio se za odbranu. Ali, zahvaljujui snalaljivosti Danka Mitrova, grupa nije imala gubitaka. Jedan andarm je bio ubijen. Kako je bila no, a veza izgubljena, komandir Kasim se sa nekoliko boraca odvojio od grupe i uputio u Manjau, na kojoj je i ostao da bi razvijao ustanak u tom kraju. Akcije grupe su i dalje nastavljene. 11. avgusta napadnut je automobil na putu Jajce Banjaluka i tom prilikom je bio ubijen jedan nemaki potpukovnik. 12. avgusta je grupa, pod komandom Danka Mitrova, napala Skender-Vakuf, u kojem je bilo 20 andarma. Iako nije uspio, napad je imao pozitivan odjek na sela oko tog mjesta. Ista grupa je 19. avgusta napala neprijatelj evo uporite u selu Memiima i likvidirala ga. Borci su ubili i zarobili po jednog neprijateljevog vojnika i zaplijenili dvije puke. 9. avgusta je formirana i otpoela akcija partizanske grupe u Borji, pod komandom Ratka Broete, aktivnog porunika bive vojske. Grupa je u poetku imala 8 boraca od kojih su etvorica bili lanovi KP, a jedan je bio lan Skoja. Grupa je
183

imala 5 puaka i 2 pitolja. Ubrzo se ta grupa spojila sa grupom iz Braneaca kojom je komandovao Voja Mitrov, a imala je 8 boraca sa 5 puaka. Tako poveana grupa je brzo narastala. Tome je naroito doprinijelo savjetovanje, odrano drugom polovinom avgusta u Luicama (Ceava), kome su prisustvovali delegati iz vie sela biveg teslikog i prnjavorskog sreza. Na savjetovanju je donesena odluka da se pokupi sve skriveno oruje i naoruaju svi ljudi koji su voljni da se bore, a zatim da se napadnu neprijateljeva uporita u Tesli u i u Klupama. U Tesliu je tada bila jedna satnija, a u Klupama (selo Pribini) je bilo oko 20 andarma. Ali uslijed razbijakog djelovanja nekih etniki nastrojenih ljudi kao to su bili Simo Miladi, Rade Mikanovi, Marko Luki, Mirko Deli i drugi, koji su pridoli grupi akcija nije uspjela i ako je nekoliko dana poslije savjetovanja na Luicama, grupa imala ve oko 150 dobro naoruanih boraca. Meutim, 25. avgusta njenih 20 boraca je u zasjedi kod Solila (planina Borja), na komunikaciji KotorVaro Tesli, saekalo jedan kamion i luksuzni automobil, u kojem su bili njemaki oficiri. Tada su ubijeni jedan njemaki podoficir i ofer kulturbundovac iz Teslia. Razbijaki rad Sime Miladia i drugih etnikih elemenata i represalije koje su poslije akcija na Solilima izvrili Nijemci i ustae u nekim selima oko Teslia, pokolebali su dio pridolih boraca, te su neki otili kuama i ponovo skrili oruje, a neki se skrivali s orujem. Desetak boraca je ostalo u grupi Ratka Broete, ah se i ta grupa krajem avgusta prebacila na sektor Tisovac Osmaa, radi hvatanja veze sa komandom u Ljubaevu. U to vrijeme na terenu Borja Javorova avka, krstarile su dvije grupe: jedna pod komandom Uroa Botrunia od 6 naoruanih boraca, a druga pod komandom Novaka Pivaevia od 7 naoruanih boraca. Ta druga grupa je u selu Vijaanima vodila borbu s ustaama koji su poli da pljakaju i hapse seljake iz tog sela. Te dvije grupe nisu tada bile pod rukovodstvom Partije, ali su u njima bili estiti ljudi koji su bili voljni da se bore protiv okupatora. One su se zatim udruile i sa nekoliko naoruanih seljaka iz sela Oaua, njih oko 20, napali su neprijatelj evo uporite u ipragama. Ali zbog slabe organizacije, napad nije uspio i grupa se povukla s trojicom teih ranjenika, medu kojima je bio i Uro Botruni. U toku napada je ubijen jedan andarm i zaplijenjena jedna puka. Borci iz ove grupe su kasnije svi prili grupi Ratka Broete.
184

FORMIRANJE PRVIH PARTIZANSKIH CETA

Oruane borbe u cijeloj Jugoslaviji, naroito u Bosanskoj krajini i u istonoj Bosni, i uspjene akcije partizanskih grupa na sektoru Tisovac Osmaa, ubrzali su razvitak oruane borbe i u drugim dijelovima centralne Bosne. Priliv boraca bivao je svakim danom sve vei. Od boraca partizanske grupe na sektoru Tisovac Osmaa formirana je eta. To je bila prva eta na terenu centralne Bosne, sa komandirom Dragom Maarom i politikim komesarom Nikom Juriniem. Poetkom septembra se grupa iz Borje koja se drugom polovinom avgusta bila prebacila na sektor Tisovac Osmaa, pojaana sa oko 20 boraca 2. ete 3. bataljona, s komandirom ete Dragom Maarom povratila preko Lipovca na Borju. Te dve grupe su zatim napale strau koja je uvala pilanu Nijemca Kalfasa, poruile most na Vrbanji i pokidale telefonsku liniju na duini od 500 metara, a onda likvidirale i strau koja je uvala magacin Destilacije drva u Gornjoj Snjegotini. U tim akcijama je ubijen jedan ustaa; zaplijenjene su tri puke, 300 metaka i vea koliina ivotnih namirnica. Grupi Ratka Broete je jo u putu prilo 20 naoruanih boraca, tako da ih je u grupi bilo oko 40. Oko 20 boraca, veinom rudara iz sela oko Maslovara, pod komandom Drage Dubia i Rade Liine, politkomesara, upuena je na teren Borje. Te su snage zajedniki s grupom Ratka Broete i potpomognute dijelom ete Draga Maara, vrile akcije na komunikaciji Kotor-Varo Maslovare Tesli i Kotor-Varo Obodnik Siprage. Isto tako su opkolile neprijatelj evo uporite u Maslovarama s ciljem da ga likvidiraju. To je bilo jedno od jaih uporita na terenu centralne Bosne. Grupa Botrunia i Pivaevia, neposredno poslije akcije partizana u Gornjoj Snjegotini, izvrila je napad na strau kod magacina Destilacije u Sibovskoj. U toj akciji ubijen je jedan lugar, ustaki zlikovac. Zaplijenjeno je 5 puaka, pitolj i 300 metaka, kao i vea koliina namirnica i novca. Tim akcijama je prekinuta eksploatacija ume u tom podruju, a u isto vrijeme su nestala i mjesta preko kojih je ustaka vlast terorisala narod okolnih sela. Poslije akcije na magacin u Sibovskoj, ista grupa sa oko 30 boraca likvidirala je i neprijatelj evo uporite u Staroj Dubravi, u kojem je bilo 25 andarma i ustaa. Poslije svih tih akcija, mnoga sela: Velika, Srednja i Mala Snjegotina, Stara i Nova Dubrava, dio Ceave, Braziam
185

i dio sela Vi jaana (Gornji Vijaani) nalo se na osloboenoj teritoriji. Grupa pod komandom Novaka Pivaevia je zatim pristupila partizanima u Borji i ula u sastav 3. krajikog NOP odreda, kome su pripadale i druge jedinice u centralnoj Bosni, sve do formiranja 4. krajikog NOP odreda. Trei krajiki NOP odred je dejstvovao na sektoru Grmea i istono od Vrbasa, ukljuivi i cijelu teritoriju centralne Bosne. U pokretu prema Maslovarama, grupa pod komandom Novaka Pivaevia, izvrila je uspjelu akciju na voz na umskoj pruzi Kulai njegotina, koji kilometar dalje od stanice Kulai. U toj akciji su ubijena 4 neprijateljska vojnika, a nekoliko ih je ranjeno. Jedan ranjenik, koji je ispao iz voza u pokretu, zarobljen je. Njega su borci previli i uputili u Prnjavor. To je pozitivno djelovalo i demantovalo prie koje su se smiljeno irile o divljatvu partizana. U akciji su zaplijenjene 4 puke, 3 vojnika odijela i nekoliko stotina metaka. Gotovo u svakodnevnoj aktivnosti, partizanske grupe Ratka Broete i Drage Bubia su brzo jaale, brojno i u oruju. U njima je tada bilo oko 130 boraca sa 110 karabina. Odbivi neprijatelja koji je iz uporita Kotor-Varo poao u pomo opkoljenoj posadi u Maslovarama, borci te grupe su poruili umsku prugu Maslovare Kotor-Varo i most u blizini stanice Obodnika i unitili 2 km telefonske linije. Sve vie se stezao obru oko Maslovara. Vrene su i posljednje pripreme za napad na to uporite, u kojem je bilo oko 120 dobro naoruanih vojnika. Dvadeset etvrtog septemhra, rano ujutro, etiri grupe borjanskih partizana, meu kojima i grupa Novaka Pivaevia, pojaane vodom boraca 2. ete pod komandom Draga Maara, sa oko 180 boraca napale su uporite. U toku borbe neprijatelj je satjeran u nekoliko tvrdih zgrada, odakle je pruao ogoren otpor. U juriima, nekoliko puta ponovljenim junaki su pali: komandir Drago Bubi, i borci Sinik i Milorad Mirkovi. Povukavi se, partizani su uporite drali u blokadi. Neprijatelj je tako bio prisiljen, da uz pomo svojih jedinica, ubrzo iza napada napusti uporite. Neposredno poslije napada, od partizanskih grupa je u Borji formirana Maslovarska (borjanska) eta pod komandom komandira Milana Bubia Krcuna i politikog komesara Idriza Masle koja je tada brojala oko 140 boraca, svrstanih u 3 voda. U cilju politikog djelovanja i daljeg irenja oruane borbe iz sastava te ete su upuene dvije grupe: jedna na sektor Lipovac Javorani elinac u jaini od 13 boraca (pod
186

komandom Mirka Dukia i Mile Trkulje), a druga od 5 boraca na sektor Blatnica iprage (pod komandom Vlade Filipovia). Te dvije grupe su bile odreene kao jezgra buduih eta: elinake i Blatnike. Uslijed estih neprijatelj evih intervencija i napada iz Banjaluke, prva grupa se neto kasnije povukla prema SkenderVakufu i ula u sastav tek formirane Skendervakufske ete, koja je bila pod komandom Duka Komnenovia i politikog komesara Mie Stupara. Ta eta je dejstvovala na sektoru i"jrage Skender-Vakuf emernica Bajevine, zajedno Bajevinskim vodom, kojim je komandovao Milo Duji i vodom za vezu na Poniru, pod komandom Brace Potkonjaka i Slavka Odia. Druga grupa je ubrzo imala 30 boraca i iz nje je, docnije, izrasla Blatnika eta. Grupa pod komandom Novaka Pivaevia, poslije formiranja Borjanske ete, nije ula u njen sastav, ve se povratila na sektor Ljubi avka i nastavila aktivnost u tom dijelu centralne Bosne, i na komunikacijama Prnjavor Banjaluka, Prnjavor Kulai i na umskoj pruzi Tesli Gornja njegotina. Krajem septembra i prvom polovinom oktobra, borci te grupe su izvrili nekoliko manjih altcija, od kojih su znaajnije: napad (predvodio ga je Kresojevi) na neprijateljsko odjeljenje koje je pratilo sljedovanje posadi u Kulaima (Dragalovci), i likvidacija optine u Vijaanima (izvedena pod komandom Milana Pivaevia). Po jednom zarobljeniku bilo je upueno kratko pismo kotarskom predstojniku u Prnjavoru. Tim pismom, koje je bilo napisano nevjetom rukom boraca, saopteno mu je da vie ne postoji ustaka optina u Vijaanima, ni ustaka vlast. Neprijateljeva akcija iz uporita Prnjavor, koja je uslijedila poslije toga, neslavno je zavrila. Zaplijenjenim i onim orujem to su ga skrivali pojedinci koji su shvatili da je vrijeme da ga izvade, oiste i stupe u partizane ustanici su se naoruali i ubrzo je ta grupa narasla na oko 110 boraca sa 98 puaka. U drugoj polovini oktobra je od nje formirana Prnjavorska eta. Ali neto prije napada na Maslovare, iz grupe Ratka Broete, za vrijeme njenog kratkog boravka u selu Liplju (Borja), samovoljno se izdvojilo nekoliko boraca sa Radom Radiem, licemjernim i slavoljubivim starcem, i otili u rejon Joavka Skatavica Gornja njegotina. Tu su na svoju ruku poeli da organizuju borbu. Ve tada se poeo ocrtavati pravi lik docnijeg izdajnika. On e biti taj koji e, koji mjesec kasnije, poeti
187

da zabija partizanima no u lea. Njegovo ime postae sinonim podmuklosti i zloina. Na sektoru Crni Vrh Cardaani Kadinjani Dugavii, partizanska grupa od 12 boraca je izvela prve akcije, od kojih je napad na Slatinu bila jedna od najljepih i najsmjelijih. U Slatini je bilo 15 andarma. Iznenaeni, bili su brzo razbijeni i bezglavo su pobjegli. Ubrzo je zatim uslijedio jak napad neprijateljskih snaga iz Banjaluke, jer su akcije te grupe i njena blizina uz komunikaciju Bosanska Gradika Banjaluka, zadavale neprijatelju ozbiljnu brigu. Pod rukovodstvom vrlo snalaljivog i hrabrog komandira, Milana Radmana, grupa je izbjegla opkoljavanje. Ta grupa je ubrzo izrasla u etu od 90 boraca (komandir Duko Bojani i politiki komesar Duko Brkovi). Najprije je eta bila u sastavu 2. krajikog NOP odreda (Kozarakog). Kasnije, formiranjem 6. bataljona 3. krajikog NOP odreda, ula je u njegov sastav kao Crnovaka eta. Poetkom oktobra formiran je 3. bataljon 3. krajikog NOP odreda, iji je komandant bio Drago Maar, a politiki komesar Niko Jurini. U sastav tog bataljona su ule: Skendervakufska, Javoranska (Tisovaka) i Borjanska eta, Boljvinski vod, vod za vezu i sve partizanske grupe centralne Bosne. U sastav bataljona je, takoe, ula i Manjaka eta, pod komandom M. Brankovia i politikog komesara Muhameda Kazaza. Uspjele akcije tog bataljona su sve vie uticale na razvoj NOB u tom dijelu Bosne.
PRVE AKCIJE CLCENJA I DALJI RAZVITAK BORBE

Sve ee i krupnije akcije partizana, jaanje njihovog politikog uticaja i osjetniji neprijateljevi gubici zadavali su sve vie brige okupatoru i njegovim ustakim slugama. Zato Nijemci i ustae poinju akciju ienja. Sa 500 vojnika iz garnizona u Banjaluci, jednom satnijom domobrana i ustaa iz Ko tor-Varoi, ojaani sa 5 tenkova i artiljerijom izvrili su napad na slobodnu teritoriju u rejonu Joavka Skatavica, na kojoj se nalazila Joavaka grupa Rade Radia sa 40 boraca, koja nije bila u stanju da prui ozbiljniji otpor. Brzom intervencijom Borjanske ete neprijatelj je bio zadran u nastupanju i pretrpeo je osjetne gubitke. U toj se akciji naroito istakao vod pod komandom Huseina Alagia, koji je zarobio 15 neprijateljskih vojnika. Deseta borjanska eta (Maslovarska) pojaana s 20 boraca Prnjavorske grupe i dijelom boraca iz Joavake grupe u jaini od oko 200 ljudi, naoruanih karabinima i jednim
188

pukomitraljezom, razbila je neprijatelje i osujetila njihovu akciju ienja. Pretrpjevi neuspjehe u borbi s partizanima na sektoru Joavka Ska ta vica Uzlomac, neprijatelj je pojaanim snagama, bez tenkova, produio akciju u rejonu Tisovac Osmaa, tj. protiv glavnine snaga 3. bataljona, na kojem se nalazila i partizanska bolnica. U toku 11. i 12. oktobra vodile su se otre borbe. Neprijateljev pokuaj da opkoli i uniti partizane nije uspio. Pruajui ilav otpor, partizani su uspjeli izbjei opkoljavanje i, titei ranjenike, s njima se povui u planinu Cemernicu. Neprijatelj je proeljao Tisovac i Osmau i onda produio akciju ienja u rejonu Man jae, koja se. takoe, zavrila neuspjehom. Neuspjeh tih neprijateljevih akcija jo vie je uticao na aktivnost partizana. U toku oktobra nizale su se akcije jedna za drugom. 13. oktobra jedno odjeljenje Borjanske ete pod komandom B. ljivia napalo je na optinsku zgradu u Kokorima, razorualo 3 straara i zaplijenilo 3 puke i jedan pitolj. Spaljena je tada i optinska arhiva. Likvidacijom tog uporita slobodna teritorija se pomjerila do komunikacije Prnjavor Banjaluka. Istoga dana 15 partizana iz Joavke, pod komandom Novaka $elvera i Luke Radetia, saekalo je u zasjedi nie sela Babica voz, koji je saobraao na pruzi Banjaluka KotorVaro i sruila ga. Ubijeno je 10 neprijateljskih vojnika i zaplijenjeno 10 puaka. Partizani nisu imali gubitaka. 15. oktobra 30 partizana blatnike grupe, saekali su u zasjedi voz koji je vozio hranu za radilite Jezera. Ubijena su 2 neprijateljska vojnika, a nekoliko je ranjeno. Voz je izbaen iz kolosjeka. Zaplijenjena je sva hrana, 1 pukomitraljez, 3 puke i neto obue i odjee. Toga dana je 6 boraca prnjavorske grupe otetilo rezervoar na avionu koji je izviao rejon Ljubi avka. Pilot Nikola Sekuli bio je prisiljen da se spusti u dolinu Ukrine. Nekoliko mjetana, prije dolaska boraca, zapalili su avion iako je bio upotrebljiv. 30. i 31. oktobra, oko 60 boraca iste grupe sa oko 300 mjetana, poruili su prugu zapadno od Kulaa u duini od 5 km i sjeverno od Memi brda u duini od 6 km, zapalili 8 mostova i demolirali jednu straaru. U istoj duini su pokidali i telefonsku liniju. Neprijatelj je ve sutradan reagovao, ali do borbe nije dolo jer se ubrzo i povukao.
189

Sve je bri bio i priliv boraca. Grupe su prerastale u ete, a nicale su i nove grupe na onim podrujima na kojima ih ranije nije bilo. Tako se plamen borbe prenosio i na ta podruja. Dogodilo se da su gotovo i svi borci Joavake grupe Rade Radia prili partizanima. Neto kasnije su, takoe, i drugi prili, ali ni tada iskreno. Rade se kajao, osuivao je svoj raniji postupak, ali mu se nije mnogo vjerovalo, to se kasnije pokazalo ispravnim.
FORMIRANJE NOVIH BATALJONA

U oktobru je dolo do formiranja novih bataljona. Tako je zapadno od Vrbasa formiran novi 3. bataljon, a dotadanji 3. (u centralnoj Bosni) postao je 4. Ubrzo posle toga je, od jedinica u Manjai, formiran jo jedan 4. bataljon, a dotadanji 4. je postao 5. bataljon istog odreda. Pored toga je krajem oktobra formiran i 6. bataljon od jedinica sjeverno od planina Uzlomca i Borja sa sjeditem u Ladevcu (Liplje), s komandantom Ratkom Broetom i komesarom Radom Liinom. 5. bataljon je imao sektor izmeu rijeka: Ugra, Vrbasa i Vrbanje, i dejstvovao je prema Banjaluci, Kotor-Varoi i Travniku. U sastav tog bataljona su ule: Skendervakufska eta, Baljvinski vod i vod za vezu. Poetkom novembra je formirana Imljanska eta (djevojaka) od 60 boraca, s komandirom Huseinom Alagiem i komesarom Petrom Gajiem. Neto kasnije komandir te ete je postao Ilija Slavni. eta je, u sastavu 5. bataljona, dejstvovala prema neprijateljevim uporitima u ipragama i u Gornjim Konanima. 6. bataljon je imao sektor sjeverno i istono od rijeke Vrbanje. U njemu su bile ete: Maslovarska (Borjanska), Crnovrka (komandir Duko Bojani, komesar Duko Brkovi), Joavaka (Duko Koica i Adii Alagi), Prnjavorska (Novak Pivaevi i ivoj in Prerado vi) i Blatnika (Vlada Filipovi i Zeljko Bari), i sve druge manje grupe (eavska, Pribinika, Buletika itd.). Slobodna teritorija poetkom novembra zahvatila je znatan dio centralne Bosne. Gotovo sve komunikacije za neprijatelja su bile nesigurne i njima se koristio samo uz jaa obezbeenja. Aktivnost jedinica obadva bataljona je u novembru bila usmerena na komunikacije i na neka uporita koja je trebalo likvidirati.
190

U novembru su napadnute i optinske uprave u Stanarima (1. XI), Noikom (8. XI), Potoanima (9. XI) i u Linji. R a z o r u a n e su strae i zaplijenjeno je 8 puaka, nekoliko stotina metaka, 1 pitolj, 2 pisae maine i vea koliina kancelarijskog materijala. Te akcije su izveli borci Prnjavorske ete.
SIRENJE SLOBODNE TERITORIJE

Sedamnaest boraca Prnjavorske ete s komandirom Novakom Pivaeviem poslije likvidacije optine u Noikom, produili su akcije u rejonu Otpoivaljka Gumjera, sjeverno od puta Banjaluka Prnjavor, proirivi slobodnu teritoriju prema Savi i planini Motajici. Nekoliko boraca iz te ete i Ceavske grupe upueno je poetkom novembra u rejon Rastua Ukrinica Vitkovci da dejstvuju na komunikacije Tesli Jelah i Jelah Kulai i u pravcu neprijateljevih uporita u Dragalovcima, Kriu i Teslicu. Grupu je neprijatelj vrlo brzo (12. novembra) napao iz Teslia sa oko 450 vojnika, ali je bio prisiljen da se, uz osjetne gubitke, povrati natrag. U toj akciji je ubijeno oko 30, a ranjeno oko 40 neprijateljskih vojnika i zaplijenjen 1 teki mitraljez. 21. novembra je Blatnika eta izvrila akciju na umskoj pruzi Tesli Blatnica (u blizini Blatnice), saekala je u zasjedi dresinu sa pratnjom. Tom prilikom su ubijena 3 neprijateljska vojnika, a zarobljen je jedan porunik, 1 narednik i ofer. Zaplijenjeno je 5 puaka, 2 pitolja, 5 vojnikih odijela i nekoliko stotina metaka. Dresina je unitena. 25. novembra je 50 boraca iz 5. bataljona, s komandantom Dragom Maarom, napalo uporite na raskrsnici puteva Banjaluka Jajce Mrkonji, u kojem je bilo oko 30 vojnika. Zavaravi neprijatelja, s desne strane rijeke Vrbasa vei dio grupe je neopaeno priao uporitu i iznenadnim napadom ga likvidirao. Ubijeno je 15 neprijateljskih vojnika, meu kojima i ustaki porunik. Zaplijenjeno je 10 puaka, 50 ebadi, 70 atorskih krila i druge spreme. Jedinice 5. bataljona su u novembru izvrile jo nekoliko akcija, ali je ova bila najuspjelija. Aktivnou partizana i od komunikacije Prnjavor Klanice proirena je slobodna teritorija i u tom pravcu. A uslovi za razvoj NOB u tom kraju su bili povoljni. Priliv boraca je bio mnogo bri nego to su mogli biti naoruani. Neki su borci sa sobom donosili oruje koje su imali skriveno. Tako je i ojaala grupa boraca Prnjavorske ete koja je dejstvovala u rejonu Otpoivaljka Gumjera. I ukrajinska
191

manjina u tom kraju, zahvaljujui pravilnom odnosu partizana, dobrim dijelom je stala uz NOP i pomagala ga. Pojedinci su stupili i u partizane (kao Roman Kolenjuk i drugi). Ovladati tom teritorij om znailo je zadati neprijatelju jo jedan snaan udarac. Jer, bila bi mu ugroena i posljednja slobodna komunikacija Derventa Srbac Banjaluka, kojom se nesmetano sluio, kao i plovidba Savom. Zbog toga je neprijatelj brzo reagovao jaim snagama i postavio je jaka uporita u Srpcu, Lepenici, Bosanskom Kobau i Novoj Vesi. Osim toga razvoj borbe u tom dijelu centralne Bosne uticao bi i na situaciju u Lijevu polju i na jedinstvo akcije sa snagama 2. krajikog NOP odreda (Kozarskog) na, za neprijatelja, vrlo osjetljivom mjestu, na komunikaciji Banjaluka Bosanska Gradika. Osim toga je Lijeve i kao itnica za neprijatelja imalo velik znaaj. Meutim, uspjelije akcije partizana ometale su neprijateljeva uporita u Devetinama i Hrvaanima, na komunikaciji Prnjavor Klanjice. Zbog toga se likvidacija tih uporita i nametala kao neodloan zadatak, a i uslovi za to su ve bili sazreli, jer su snage 6. bataljona bile dovoljno jake i sposobne da je izvedu. Isto tako i zlodjela, koja su ustae iz tih uporita inile u okolnim selima na slobodnoj teritoriji, negativno su uticala na aktivnije uee naroda tega kraja u NOB. Likvidiranjem tih isturenih neprijateljevih uporita, slobodna teritorija bi se proirila i uinila jedinstvenom. Zbog toga je tab estog bataljona i donio odluku o njihovoj likvidaciji. U Kokorskoj koli 22/23. novembra tab je razradio plan napada. U oba upoftta je bilo oko 100 vojnika, 30 andarma i 70 mjetana naoruanih pukama i jednim pukomitraljezom. U neposrednom napadu uestvovalo je oko 100 boraca iz Joavake i Prnjavorske ete i eavske grupe, naoruanih sa 98 puaka i jednim pukomitraljezom. Osiguranje prema Banjaluci i Klanicama dala je Crnovrka eta (90 boraca), a prema Prnjavoru je bilo 20 boraca Prnjavorske ete, s njenim komandirom Novakom Pivaeviem. U toku noi, uz pomo stanovnitva sela, neposredno pred sam poetak napada porueni su svi mostovi i telefonska linija. Podijeljeni u grupe, partizani su 23. novembra u 6 sati ujutru napali Hrvaane i Devetine. Posle jednoasovne borbe neprijatelj je bio prisiljen da napusti kolu i potu i povukao se u centar uporita, oko kasarne. Poziv na predaju, koji im je upuen, neprijatelj je odbio i borba je nastavljena. Neprijatelj je imao osjetne gubitke, ali kako se nadao da e dobiti pomo, pruio je ilav otpor. tiene jakom vatrom, oko 10 asova, grupe bombaa su u nekoliko navrata bacile bombe u andarmerijsku kasarnu i uutkale neprija192

telja, poslije ega je uslijedio juri, i borbom prsa u prsa, uporite u Hrvaanima je bilo likvidirano. Istovremeno s napadom na Hrvaane, otpoeo je i napad na Devetine. Neprijatelj se bio smjestio u dobro utvrenim zgradama oko crkve i u crkvi i odbio je napad. Partizani su pribjegli lukavstvu. Fingirajui odstupanje, oni su se povukli sjeverno od Devetine i postavili zasjedu na putu prema Hrvaanima, cijenei da e neprijatelj poi u pomo napadnutom uporitu u Hrvaanima, gdje se jo vodila borba. Procjena je bila tana. Neprijatelj, mislei da je odbio napad i da su partizani odstupili, poao je prema Hrvaanima u namjeri da partizane napadne s lea. Meutim naiao je na zasjedu i ni jedan se vojnik nije izvukao (bilo ih je oko 20). Postavljena osiguranja su, takoe, dobro izvrila zadatak. Crnovrka eta je saekala neprijatelja u Tutnjevcu i odbila ga poto mu je nanijela osjetne gubitke, a potom je dio te ete (30 ljudi, s komandirom Bojaniem) juriao i na kasarnu. Dio Prnjavorske ete, posle vieasovne borbe, odbio je jednu neprijateljsku satniju, koja je intervenisala iz Prnjavora. Neprijateljski gubici u uporitima su bili veliki. Ubijeno je 45, a zarobljeno 4 vojnika (meu njima i komandir andarmerijske stanice, zatim poznati zlikovac ustaa Luak od koga je strahovalo stanovnitvo onog kraja i dr.). Komandir stanice, za koga je narod tvrdio da je poten ovjek i da nije pruao otpor, puten je na slobodu, a ostala trojica su osueni i strijeljani. Partizani su imali 2 mrtva. Zaplijenjeno je oko 60 puaka, 1 pukomitraljez, nekoliko revolvera, 3 sanduka bombi, 5000 metaka; oko 60 vojnikih odijela, 50 ebadi, 6 radio-aparata i mnogo druge spreme, kao i velika koliina namirnica. Tom akcijom su jedinice jo vie ojaale. Novim borcima, naoruanim zaplijenjenim orujem, popunjene su Pastuka, Motajika i Ceavska grupa, a neto docnije su formirane Rastuka (65 boraca, komandir Mirko Duki i komesar Milan Radman) i Ceavska eta (komandir Novak Prodi i komesar Edhem Pobri). Slobodna teritorija se, poslije te akcije, protegla na sjever do Srpca na Savi.. Gubitkom tih uporita, neprijatelj gubi i komunikaciju, na kojoj su porueni svi mostovi od Gradine (5 km, zapadno od Prnjavora) do Klanice. Neprijatelju je preko centralne Bosne bila ostala samo mnogo slabija komunikacija Derventa Srbac Banjaluka, uz desnu obalu rijeke Save, ali je i ona ve bila ugroena od partizana.
13 U s t a n a k 1941.

193

SIRENJE SLOBODNE TERITORIJE I FORMIRANJE NOVIH JEDINICA

Poslije te akcije, 27. novembra, odrano je u koli na Karau (Velika Snjegotina) savjetovanje komandi eta i tabova 5. i 6. bataljona, kojim je rukovodio komandant Danko Mitrov. Na savjetovanju je pretresana vojna i politika situacija, kao i stanje i aktivnost jedinica bataljona. Tada je i odlueno da se u vodovima uvedu dunosti politikih delegata. Istaknuto je, takoe, i pitanje budnosti, u vezi s pojaanom neprijatelj evom propagandom na slobodnoj teritoriji, i ukazano na podmuklost, dvolinjatvo i razbijaki rad etnikih elemenata i njihovih saradnika, i na njihova nastojanja da proire svoj uticaj u narodu i na borce u jedinicama. Podvueno je, isto tako, da jo jae treba razviti vojnu aktivnost, kao i politiki rad i u jedinicama i s narodom. Savjetovanje je snano uticalo na dalju aktivnost jedinica oba bataljona oko neprijateljevih uporita u centralnoj Bosni. U to vrijeme neprijatelj priprema akciju ienja na sektor Ljubi avka. Tri neprijateljska vojnika iz uporita u Dragalovcima, koje su zarobili borci Rastuke ete, potvrdili su te namjere. 26, 27. i 28. novembra neprijatelj koncentrie u Dragoslavcima jednu bojnu domobrana i ustaa iz Teslia. Rastuka eta, pojaana sa oko 20 boraca eavske ete, napadima je ometala bru koncentraciju neprijatelja. Ta eta je 29. novembra izvela vrlo uspjelu akciju, saekavi u zasjedi jednu neprijateljsku jedinicu koja je pratila komoru. Poslije jednoasovne borbe neprijatelj je bio razbijen. Ubijena su 4 neprijateljska vojnika i 1 podoficir, a zarobljeno je 26 vojnika i jedan satnik. Zaplijenjene su 32 puke i 2 pukomitraljeza. Partizani su imali samo jednog ranjenog borca. Dvadeset devetog novembra ujutro neprijatelj je avionom izviao rejon avka Ljubii Otpoivaljka i bombardovao partizanski logor u Otpoivaljci, a zatim sa dvije bojne iz Dragalovaca, jednom satnijom ustaa iz Prnjavora i sa oko 120 kulturbundovaca iz Glogoca napao u pravcu Ljubi avka. Dva voda Prnjavorske ete, pojaani sa 35 boraca eavske ete (oko 90 boraca), branili su prilaz Ljubiu i avci. U toku noi neprijatelj se povratio na polazne poloaje i 30. novembra ujutro obnovio je napad. Tek oko 14 asova, kulturbundovci su uz podrku baterije minobacaa uspjeli da potisnu vod Luke Vrhovca i doepaju se obronaka Ljubia. Vodnik je onda pomjerio borce u pravcu neprijateljevog nastupanja, pustio ga na blisko odstojanje i plotunskom vatrom natjerao u bjekstvo. Ubijeno je 14 kulturbundovaca, a vie ih je ranjeno. Zaplijenjeno je 6 puaka
194

i 1 teki mitraljez. Neprijatelj je u neredu odstupao gonjen od p a r t i z a n a . Tako je propala i ta akcija ienja. 2. decembra se neprijateljska bojna, sa posadom iz Dragoslavaca, povlaila prema Tesliu u dvije kolone. Pobonicu, koja se kretala preko unjara, saekala je u zasjedi Rastuka eta, s dijelom eavske ete, i razbila je. Ubijeno je 10 neprij a t e l j s k i h vojnika, a zaplijenjene su 3 puke i 2 pitolja. Naputajui uporite Drago lovce, neprijatelj je izgubio kontrolu nad veim dijelom komunikacije Tesli Prnjavor, a slobodna teritorija se proirila na istok prema Ljeskovim Vodama, Velikoj i Maloj Soanici i Pojeznoj na domak Dervente i Doboj a. Oruane akcije prenose se i u te krajeve. Akcije partizana sa zapadne strane Doboj a slile su se sa akcijama ozrenskih partizana. Sredinom decembra na tom podruju borbe vodi Ljeskovodska (Dobojska) eta, sa oko 80 boraca naoruanih pukama i jednim nukomitraljezom (komandir Gostimir Kovaevi i Komesar Koja Joti), i vod u Pojeznoj (Komandir Ljubo Radi Gada) sa oko 20 boraca naoruanih pukama. Budui da nije uspio na sektoru Ljubi avka, neprijatelj je prikupio snage u Prnjavoru i preduzeo akciju na sektoru Cer Gradina Careva gora, u cilju da ovlada komunikacijom Prnjavor Banjaluka, i da onemogui razvoj NOB na sjeveru, prema Motaj ici, gdje su ranije upueni di jelovi Prnjavorske ete (Motajika grupa) ve vodili akcije. 6. decembra, ujutru, neprijatelj je otpoeo napad sa oko 500 vojnika. Dijelovi Prnjavorske ete i Motajika grupa (70 boraca naoruanih pukama i jednim pukomitraljezom), doekali su ih na liniji Muslimanska Mravia Gradina areva gora. Skoro desetostruko brojnijem neprijatelju odoljevali su borci te ete, predvoeni svojim hrabrim komandirom Novom. Iako su bili udaljeni i do 200 m jedan od drugog, borci se nijesu micali sa svojih mjesta. Glas njihovog komandira, koji se uo s vremena na vrijeme, ulijevao im je sigurnost. Dva kurira Matalo i uco djeaci od nepunih 16 godina, trkarali su s jednog na drugi kraj fronta prenosei naredbe komandira, ispaljujui uz put po koji metak. Cijelo prije podne neprijatelj se gotovo nije ni pomakao. Ali, ponestajalo je municije. Borci su imali jedva po 5 do 10 metaka. Morala se zavesti tednja. Seljani iz okoline su donosili borcima ranije skrivene, od vlage ve pocrnjele metke. Nije ih bilo mnogo, ali je borce radovala ta briga, i svak je osjeao da ih na frontu nije samo 70, nego mnogo vie. Pogotovo je radost bila velika kada su, prevalivi kilometre na vijugavim kolskim tokovima, seljaci Krikovljani i ekovljani dovezli nekoliko limenih sanduia s mecima, koje su po Vrbasu traili tog decembarskog jutra. A tu.

municiju i oruje bacali su u Vrbas vojnici bive Jugoslavije poslije kapitulacije. Sunce je naginjalo zapadu kada je neprijatelj odluno krenuo u napad. Lijevo krilo, ono do Careve gore, povuklo se ka selu Paramijama. Ubistvima i zapaljenim kuama neprijatelj je obiljeavao svoj put. Ne napreduje lako, ali se borci, pod njegovim pritiskom, povlae ka selu Mijincima. Sumrak se hvata. Mitraljez na Gradini razvezao je otegnuto i uutao. To je bio znak da je neprijatelj ve ovladao Muslimanskim Glalipovcima i nadire ka Gradini, a da njegov susjed ide lijevo od Gradine. A onda su na Gradini ponovo zatretali mitraljezi. Uestano, silovito. I mrak je ve ovladao. Kurir, koji je ba u to vrijeme stigao u Mujince, izvijestio je da su se nai sa Gradine povukli na vrijeme. A neprijateljski vojnici, u mraku, otvorili su estoku vatru jedni na druge. Nastalo je dvostruko veselje. Jer toga asa su stigli i Crnovrani, njih 50, s komandirom Bojaniem. Stigao je i Ratko Vujovi oe iz Motaj ice. uo je borbu i pohitao. Sada nas ima dosta. Ali neprijatelj nije vie doao. Te noi pokupio je 105 mrtvih i ranjenih. Istina, ovladao je Gradinom, ali ga je to skupo kotalo. Komunikacija je meutim, i dalje ostala pod kontrolom partizana. Borci su bili ponosni. Njihov uspjeh je objavila i Radio-stanica Slobodna Jugoslavija. Poslije tih borbi 6. bataljona jo su vie ojaale partizanske jedinice, a formirane su i neke nove. Na sektoru Teslia se. takoe, rasplamsala borba, a slobodna teritorija mu je bila na domak. Od pridolih boraca formirane su ete: Pribinika, Buletika (komandir Spasoje Radi i komesar Edhem Leda Karabegovi) i Vlajika, kao i Vruiki vod, koji je brzo prerastao u etu (komandir Neda Nedi i komesar Eda Blaek).
DALJA LIKVIDACIJA UPORITA U CENTRALNOJ BOSNI

Decembar je proao u pojaanoj aktivnosti jedinica obadva bataljona, u likvidiranju neprijateljskih uporita. Osmog decembra su Rastuka eta i dio eavske ete (oko 100 boraca), napali uporite Kri na komunikaciji Tesli Jelah Prnjavor, u kojem je bila posada od 35 ustaa, smjetenih u tvrdim zgradama s pukarnicama i s jednim bunkerom. U napadu je uestvovalo 65 boraca, dok je drugi dio bio u zasjedi prema selu Lonarima, u kojem je bilo oko 60 naoruanih mjetana. Borba je trajala nekoliko sati. Meutim,
196

dobro utvreno uporite se nije moglo lako likvidirati i partizani su se povukli, uz gubitke od 3 mrtva i 4 ranjena. Ubijen je ustaki zastavnik, komandir posade. Borci Imljanske ete su do kraja novembra drali blokirano uporite u ipragama, koje se nalazilo duboko u osloboenoj teritoriji. Oko 150 vojnika iz neprijateljskog uporita u Kotor-Varoi, uz gubitke od 7 mrtvih, uspjelo je da izvue posadu iz Sipraga u Kotor-Varo. Odmah poslije likvidacije uporita u ipragama pripremljen je napad na uporite u Gornjim Korianima i Skender-Vakufu. 11. decembra, u 6 asova ujutru, Imljanska eta i dijelovi Maslovarske, Blatnike i Skendervakufske ete, sa oko 200 boraca naoruanih pukama i jednim pukomitraljezom, napali su uporite u Gornjim Korianima (Baltii), planinskom selu juno od Sipraga, u kojem je bilo oko 200 andarma i ustake milicije. Neprijatelj, oslonjen na crkvu i upski stan, pruao je ilav otpor. Uporite je likvidirano tek posle estoasovne borbe. Ubijeno je 14, a zarobljeno oko 150 andarma i ustaa. Zaplijenjeno je 60 puaka i vea koliina municije i bombi. Dok je trajala ta borba, neprijateljeva posada u SkenderVakufu je napustila uporite i pobjegla u Kotor-Varo, izbjegavi tako sudbinu posade u Korianima. 12. decembra je neprijatelj sa 200 vojnika krenuo iz Kotor-Varoi u pravcu Maslovara, da iz blokade izvue posadu u Maslovarama. U isto vrijeme je i ta posada otpoela proboj, sadejstvujui snagama koje su iz Kotor-Varoi krenule u njihovom pravcu. Borba je trajala dva dana, a vodili su je borci Maslovarske ete ojaani vodom (do 25 boraca) Imljanske ete. Nou, 14/15. decembra, neprijatelj se USDO provui izmeu zasjeda. Tom prilikom je ubijen 1, a zarobljeno je 18 neprijateljskih vojnika. Zaplijenjeno je 18 puaka i 1 pukomitraljez. Nekoliko dana kasnije, 25 boraca Pribinike ete su napali andarmerijsku kasarnu na Klupama (Pribini), u kojoj je bilo 20 andarma. Neprijatelj je uspio da se izvue bez gubitaka Neposredno poslije uspjene borbe na sektoru Cer Gradina Careva gora, formirana je Motaji.ka eta (komandir Ratko Vujovi Coe i komesar Adem Hercegovac). Kratko vrijeme komandir te ete je bio i Stevo Samardija. 17. decembra je 14 boraca te ete, pod komandom Ratka Vujovia, napalo neprijateljsko uporite u selu Kaocima na rijeci Savi, 14 km istono od Srpca, u kojem je bilo 14 vojnika. Neprijatelj je pobjegao. Zaplijenjeno je 6 puaka i sanduk runih bombi. Istagrupa je otvorila vatru i na lep na Savi, u kojem su bile namirnice za neprijateljske jedinice, koje su se koncentrisale za akciju na Motajici.
197

20. decembra jedan bataljon SS jedinice iz Dervente, sa snagama iz uporita u Srpcu i Gornjoj Lepenici, napao je sa vie strana tu grupu partizana, koji su se uspjeli probiti i odstupiti u pravcu Otpoivaljke, gdje je bio logor Motajike ete. Uz put su likvidirali ustakog zlikovca Iliju Boia iz Srpca, koji je poinio mnogo zlodjela u selima oko Srba. Ne uspjevi u akciji. SS-ovci i ustae su iskalili svoj bijes na narodu okolnih sela. U selima Sitneu i Donjoj Lepenici popalili su 32 kue, ubili nekoliko seljaka, a njih 43 odveli sa sobom. U decembru je Ljeskovodska eta likvidirala uporite u Velikoj Bukovici, u kojem je bilo 6 andarma. Zatim je likvidirala i uporite u Stanovima (sa posadom u jaini jedne satnije) i gotovo svakodnevno vodila borbu oko Prisada, na Kladarima i sa jaim neprijateljskim snagama iz uporita u Rudanci i garnizonu u Doboju. Ta eta je ugroavala i veoma vanu komunikaciju Doboj Derventa, pa je zato i neprijateljeva reakcija bila vrlo snana. U tim akcijama su borci ubili oko 40 neprijateljskih vojnika, meu kojima i jednog natporunika. Biletika i Vlajika eta i Vruiki vod, takoe su izveli nekoliko ozbiljnijih akcija na umskoj pruzi Tesli Blatnica i svakog dana su vodili borbe na prilazima Tesliu. U decembru su likvidirana gotovo sva manja neprijateljska uporita: Dragolovci, Velika Bukovica, Stanovi, Pribini, Maslovare, Siprage, Gornji Koriani (Baltii) i Skender-Vakuf. Slobodna teritorija je zahvatila skoro itavu centralnu Bosnu. Ostala su samo vea uporita Klanice, Srbac, Prnjavor, Tesli, Kotor-Varo, Teanj i Doboj. Ali i na neka od njih je doao red. 24. decembra su vrene pripreme za napad na Prnjavor, pod rukovodstvom Danka Mitrova, komandanta odreda. U tu svrhu su privuene jedinice 6. bataljona i dio jedinica 5. bataljona, u jaini od oko 760 boraca sa 12 pukomitraljeza. Te snage su bile dovoljno jake da savladaju dve satnije neprijateljskih vojnika. Ali akcija nije izvedena. Obavijeten o napadu, neprijatelj je viestruko pojaao garnizon (sa oko 2 bojne) i dobro se utvrdio na prilazima Prnjavoru. Neprijatelju je u prilog iao i dubok snijeg, a djelimino i razorno djelovanje etnikih elemenata, koji su ve tada poeli sijati nevjericu u Pribinikoj i Blatnikoj eti, koje su bile predviene da uestvuju u napadu. Partizani su sve do kraja decembra blokirali to uporite, pa su se zatim povukli u svoje rejone, sem Prnjavorske i Motajike ete, koje su na prilazima Prnjavora vodile borbe s neprijateljem. Ceste borbe su poveale broj ranjenika, kojima se nije mogla pruati potrebna njega u etama i u bataljonskoj ambu198

lanti, a njihov transport u partizansku bolnicu, u rejonu 5. bataljona, bio je skopan s ozbiljnim tekoama. Zato je u prvoj polovini decembra izgraena bolnica u planini Borji (Kolila), u kojoj su radili Gojko Abramovi i Tvrtko Matijevi, komesar bolnice je bila drugarica Jovana Covi uta. Oskudijevalo se u sanitetskom materijalu i pored toga to su partijski radnici i simpatizeri organizovano slali materijal i najneophodnije instrumente. Da bi se snabdjeli sanitetskim materijalom tab 6. bataljona je odluio da se izvri diverzantska akcija na bolnicu u Kotor-Varoi. Akcija je povjerena Huseinu Alagiu, koji je, sa jo nekoliko boraca koristei proslavu Nove godine uspio da likvidira ustakog straara i da iz bolnice iznese nekoliko sanduka raznog sanitetskog materijala i kompletan pribor za oper^jiju, te da se neopaeno sa plijenom povue. Tako je bolnica bila snabdevena instrumentima i materijalom, pa su se i tei sluajevi mogli uspjeno lijeiti. U bolnici su, na kraim teajevima, osposobljavani bolniari i bolniarke, koji su vodili neposrednu brigu oko ranjenika.
RAD IZDAJNIKA

Pretrpjevi gubitke i neuspjehe u borbi s partizanima, neprijatelj je pokuao da nae izlaz u saradnji sa izdajnicima, kao to je to radio i u drugim dijelovima Jugoslavije. elio je da preko njih unese razdor, i da tako postigne ono to nije mogao postii orujem. Bilo je raznih pokuaja. Pored ostalog se i direktno obraao pismima komandirima eta, pozivao ih na saradnju i obeavao im poloaje, vlast na odreenom teritoriju i si. Takvo jedno pismo je bilo upueno i komandiru Prnjavorske ete, Novaku Pivaeviu, u kojem je, pored ostalog, stajalo da mjesna komanda u Prnjavoru, u vezi sa nareenjima, dobivenim od svojih pretpostavljenih, ima da uini sve kako bi pomogla srpskom narodu da se sauva od unitenja; zato predlae da se povedu razgovori o ustupanju uprave u Prnjavoru, i na cijeloj teritoriji sreza teslikog etnicima pod rukovodstvom njemake komande, uz uslove da: etnika komanda preda njemakoj komandi crvene komesare svojih jedinica, a da se sa drugim komunistima obraunaju sami poteni Srbi etnici. Komandir Prnjavorske ete Pivaevi i komesar ivoj in Preradovi su odgovorili na to pismo da ukoliko bi ova partizanska komanda imala i pravo na to, ne bi sa okupatorom pregovarala. U odgovoru njemakoj mjesnoj komandi je, takoe, istaknuto da je njihovo pismo pogreno upueno, jer ovdje nema etnika ve su tu samo partizani, koji sa banditima
199

 kao to su to Nijemci, ustae i druge njihove sluge razgovaraju samo preko oruja. Takoe je ismijana okupatorova briga za sudbinu srpskog naroda. Na jo nekoliko pisama sline sadrine nije se vie odgovaralo. Ako okupator nije naao izdajnike u Novaku Pivaeviu i u jo mnogim drugim estitim Srbima naao ih je u Radi Radiu, Lazi Teanoviu, Nikoli Forkapi, Simi Vladiu, Iliji Maliu, Mirku Deliu, Radi Mikanoviu, popu Teiu i jo nekim drugim etnicima kojima nije leala na srcu borba naih naroda protiv okupatora. Dok su jedinice 5. i 6. bataljona vodile svakodnevne borbe sa neprijateljem i stezale obru oko Prnjavora, Kotor-Varoi i Teslia, etnici su rovarili u jedinicama i u narodu u pozadini sijui sjeme razdora. Agenti Drae Mihailovia su se s istim ciljem uestano prebacivali iz istone Bosne na osloboenu teritoriju i u jedinice, naroito u Blatniku etu. U toj i u Pribinikoj eti dolo je do kolebanja i zato, poetkom januara. Pribinika eta ne vodi nikakve borbe. U isto vrijeme se proglaava etnikom etom, jer je u njoj znatan uticaj imao ustaki agent Franjo Rapo, koji je vrlo vjeto potpirivao razornu djelatnost. Dok susjedne ete Biletika i Vlajika, sa Vruikim vodom vode este borbe protiv neprijatelja iz Teslia, Pribinika eta se opasuje bunkerima duboko u slobodnoj teritoriji. Protiv koga? Namjere su bile jasne, ali su njene snage tada bile slabe. Iako su u drugim krajevima zemlje ve voene oruane borbe izmeu etnika i partizana, iako je bilo mogunosti da se sa njima i ovde raisti, tab 6. bataljona je u interesu ouvanja jedinstva, preduzeo sve da se izbjegne meusobna borba. Komanda Pribinike ete je prihvatila uslov da i kao etnika eta ostane pod komandom taba 6. bataljona i da nastavi borbu. Meutim, to nije suzbilo nego je samo odloilo sprovoenje u ivot podmuklih etnikih namjera u tom dijelu centralne Bosne. Ta je eta, meutim, bila i ostala leglo etnitva. Po uzoru na svoje glaveine, komanda te ete je urovala s neprijateljem u Tesliu, i nije uzela uea ni u jednoj akciji protiv neprijatelja. Docnije e i partizani pasti kao prve rtve ba od etnika iz ove ete. Prvom polovinom januara 1942. godine, odrano je partijsko savjetovanje u Karau, pod rukovodstvom Kasima Hadia. Analizirano je stanje na terenu i u jedinicama, a istaknuto je, pored ostalih vanijih, i pitanje budnosti i moralnopolitikog uvrivanja jedinica, s obzirom na razbijaki rad etnika. Podvuen je i znaaj stalne vojnike aktivnosti, tj. da
200

treba izbjegavati dranje poloaja. To savjetovanje je imalo uticaja na stanje u jedinicama i na njihovu aktivnost. U to vrijeme dolazi i do napada na Klanice, zajedno sa snagama 2. krajikog odreda. U napadu su uestvovali borci Crnovrke, Prnjavorske i Motajike ete. Borci Vlajike ete i Vruikog voda, s dijelom boraca Blatnike ete, likvidirali su neprijateljsko uporite Blatnicu i na nekoliko mjesta poruili prugu Tesli Blatnica. U toj akciji je ubijeno 12 neprijateljskih vojnika, a 8 ih je zarobljeno. Zaplijenjeno je 20 puaka i 1 baca mina. Nekoliko uspjelih borbi su vodile i jedinice 5. bataljona protiv neprijateljevih snaga iz garnizona u Banjaluci i uporita u Kotor-Varoi.
znatnog FORMIRANJE ETVRTOG KRAJIKOG NOP ODREDA

Poslije tih akcija jo vie su ojaale snage 5. i 6. bataljona. To, kao i drugi razlozi vojno-politikog karatktera, omoguili su formiranje krupnije jedinice, pa je odlukom Operativnog taba za Bosansku krajinu, 22. januara 1942. godine, formiran etvrti krajiki NOP odred, sa tabom u Joavici. U sastav odreda su ule jedinice ranijeg 5. i 6. bataljona Treeg krajikog NOP odreda. Jedinice su svrstane u 4 bataljona, jaine oko 2000 boraca, naoruanih sa 1700 puaka, 25 pukomitraljeza i jednim minobacaem. Teritorija odreda se, uglavnom, poklapala s teritorijom na kojoj su operisali raniji 5. i 6. bataljon. Komandant odreda je bio Danko Mitrov, zamjenik komandanta Ratko Broeta, a politiki komesar Rade Liina. 1. bataljon novoformiranog odreda je operisao na sektoru Manjae, sa komandantom Milanom Brankoviem i komesarom Muhamedom Kazazom. 2. bataljon je imao sektor juno od planine Borje, do rijeke Vrbasa i njegove desne pritoke Ugra, prema Vlaiu. U bataljonu su bile Maslovarska, Imljanska i Skendervakufska eta. 3. i 4. bataljon su dejstvovali na teritoriji sjeverno od planina Uzlomca i Borja, prema rijeci Savi. U 3. bataljon su ule Crnovrka, Joavaka, Prnjavorska i Motajika eta. Komandant bataljona je bio Novak Pivaevi, a komesar Adem Hercegovac. U 4. bataljonu su bile Biletika, Vlajika, Vruika, Ceavska, Dobojska eta i Pojeznajski vod, i etnika eta u Pribiniu, koja je jo tada priznavala partizansku komandu. Komandant bataljona bio je Duko Koica, a komesar ivoj in Preradovi.
201

Na savjetovanju komandnog kadra novoformiranog odreda, koje je tada odrano, istaknut je znaaj formiranja te krupnije partizanske jedinice na terenu centralne Bosne. Ocijenjeni su dotadanji uspjesi jedinica koje su ule u sastav odreda i istaknuta potreba jo jae vojnike i politike aktivnosti i uvrenje moralno-politikog jedinstva. U februaru su snage odreda nastavile akcije. U to vrijeme tab odreda vri i pripreme za napad na neprijateljsko uporite u Kotor-Varoi. Napad je bio predvien za 19. februar, uoi odravanja partijske konferencije za Bosansku krajinu u Skender-Vakufu. Snage 1. proleterskog bataljona (Krajikog), koje su po zadatku Vojnog rukovodstva za Bosansku krajinu upuene u centralnu Bosnu, likvidirale su neprijateljsko uporite u Celincu, pa se slobodna teritorija proirila na domak Banjaluke. Neprijateljsko uporite u Kotor-Varoi se nalo odsjeeno duboko u slobodnoj teritoriji, sa dve ojaane satnije domobrana i ustaa. Podaci o razmetaju snaga i o otpornim takama, dobiveni preko saradnika iz samog uporita, bili su tabu odreda dobro poznati. Za napad su bili predvieni dijelovi 2, 3. i 4. bataljona etvrtog odreda i 2. eta Proleterskog bataljona, u jaini od oko 800 boraca, naoruanih pukama i automatskim orujem. Dio snaga Proleterskog, 2. i 3. bataljona je zatvorio pravac od Banjaluke. Oekivao se uspjeh dobro pripremljene akcije, s obzirom na to da se raspolagalo sigurnim podacima o neprijatelju. Osim toga domobranski satnik Husein Redi, koji je bio saradnik NOP, pripremio je predaju svoje jedinice. Meutim, neprijatelj je, preko izdajnika Laze Teanovia, bio obavijeten o napadu pa je pregrupisao snage i spremno doekao napad. Iznenaenje je izostalo, a etnika izdaja je partizane stajala mnogo dragocjenih ivota. 1 I dubok snijeg je iao u prilog neprijatelju. Borba je trajala nekoliko sati i partizani su se povukli pod vrlo tekim uslovima. Neprijateljevi gubici nisu sigurno utvreni, ali, je prema naoj oceni, imao oko 20 mrtvih. Poslije neuspjelog napada na Ko tor-Varo, partizanske snage su se povukle na oblinje poloaje, blokirajui i dalje uporite. Neprijatelj je, gotovo svakog dana, vrio ispade iz uporita, naroito u pravcu Vrbanjci Veii i Bilice Zabre, ali bez uspjeha. Pokuaj neprijatelja da iz Banjaluke ovlada komunikacijom Banjaluka Kotor-Varo i razbije blo1 U napadu su poginuli: zamjenik komandanta odreda Ratko Broeta, komesar odreda Rade Liina, komandir Joavake ete Braco Radi, komandir Maslovarske (Borjanske) ete Milan Babi Kocum, komandant 4. bataljona Duko Koica i jo neki rukovodioci i borci.

202

kadu takoe je ostao bez uspjeha. Neprijatelj je bio prisiljen da avionima snabdijeva posadu u Kotor-Varoi. Neposredno posh je napada na Kotor-Varo, dvije ete Proleterskog bataljona, napadnute od etnika Laze Teanovia u Lipovcu (koji su se dobro utvrdili u koli i oko kole) vodile su nekoliko asova borbu sa njima. U toj borbi je tee ranjen Mladen Stojanovi, komandir ete Simo Ivanovi i jo neki drugovi, a 12 ih je poginulo. Hitnom intervencijom doktora Danice Perovi u bolnici u Joavici, otrgnut od smrti, uspjeno se oporavljao Mladen Stojanovi. Tugu koja je zavladala poslije vijesti o njegovom ranjavanju, zamijenila je iskrena radost kada se saznalo da je njegov ivot van opasnosti. Mrnja prema etnikim izrodima je postajala sve dublja. Dio operativnog taba za Bosansku krajinu, sa Kostom Nadom i Osmanom Karabegoviem, jedno vrijeme se, takoe, bio smjestio u Joavici i neposredno je rukovodio akcijama jedinica 4. krajikog NOP odreda i Proleterskog bataljona. Poslije pogibije Ratka Broete, Rada Liine i Duana Koice, za zamjenika komandanta odreda je doao Duko Bojani, a za politkomesara Vojo Stupar, dok je za komandanta 4. bataljona bio odreen Novak Prodi. Ali etnici podmuklo nastavljaju sa izdajom. Rade Radi potajno uruje s Lazom Teanoviem i sa ostalim etnicima, a obojica i s okupatorom i ustaama. U jedinicama odreda i na terenu etnici pojaavaju svoju razornu djelatnost. Kolebljivi elementi poinju jae da diu glave. I neprijatelj pojaava svoju aktivnost iz Prnjavora, Teslia, Klanica, Banjaluke, Doboj a i Srpca u pravcu slobodne teritorije. Svakodnevne borbe potpuno angauju jedinice odreda i Proleterskog bataljona. Borci junaki odolijevaju neprijateljskim napadima, a za to vrijeme etniki elementi neprekidno siju razdor i smutnju u pozadini i u jedinicama. Neravnomjeran odnos snaga, okupatorova i ustaka izdana pomo, ili su u prilog etnicima. Puevima u jedinicama 4. krajikog NOP odreda, podmuklim napadima na manje partizanske snage i bolnice, i zvjerstvima nad partizanima i nad ljudima odanim narodnooslobodilakoj borbi etnicima Rade Radia i Laze Teanovia polo je za rukom da za kratko vrijeme ukoe razvoj NOB u centralnoj Bosni. Meutim ona se jo jae razbuktala s dolaskom proleterskih jedinica i Vrhovnog taba u centralnu Bosnu, u drugoj polovini 1942. godine.
Adem HERCEGOVAC

POLITIKA SITUACIJA I RAD P A R T I J S K E ORGANIZACIJE NA KOSOVU I METOHIJI P R E D RAT I U 1941. GODINI

D a bi nam bili jasniji dogaaji i situacija u aprilskim danima i pod okupacijom, da bismo bolje sagledali uzroke zbog kojih se u masama pojedinih nacionalnosti sporije stvaralo antifaistiko raspoloenje, da bi nam bilo jasnije zato su se na Kosovu i Metohiji sporije i tee razvijali NOP i oruana borba protiv okupatora i domaih izdajnika neophodno je da se prikae neto opirnije i stanje pred rat.
USLOVI POD KOJIMA SE PARTIJSKA ORGANIZACIJA BORILA I RAZVIJALA PRE RATA

U periodu pre rata Kosovo i Metohija su bih specifino podruje nae zemlje, to je imalo odraza i na uslove stvaranja i razvitka revolucionarnog radnikog pokreta u njemu. Zato u u prikazivanju pokreta poi od ovih specifinosti. Prvo, u ekonomskom pogledu ova oblast je bila najzaostalije podruje u ionako nerazvijenoj zemlji. Poznate su injenice da je u predratnoj Jugoslaviji vladala svekolika ekonomska i privredna zaostalost u kojoj je strani kapital nalazio izvanredne uslove za eksploataciju ogromnih privrednih bogatstava i jevtine radne snage, koje je usled nerazvijenosti privrede bilo uvek na pretek. Samo je industrija, ionako nerazvijena (oko 50%), bila pod dominacijom stranog kapitala, dok je u kljunim privrednim granama njegova penetracija dostizala i do 90%, to je stvaralo naroito teke uslove za privredni razvitak zemlje. Ova situacija naroito se pogorala u godinama pred rat, kada su profaistike vlade Stojadinovia i CvetkoviMaek orijentisale spoljnu politiku zemlje prema faistikim silama, a njenu privredu pretvarale u njihov privesak. U takvoj
204

situaciji cela oblast Kosova i Metohije bila je jo u teem poloaju, iako je prirodno bogata. Naseljena sa vie nacionalnosti, od kojih je iptarska najbrojnija, ona je ostala potpuno zapostavljeno podruje, u kome je glavna privredna grana bila poljoprivreda sa ostacima feudalizma, dok je jedini vei privredni objekat, rudnik Trepa, bio u posedu engleskog kapitala. Usled toga nacionalni dohodak u ovoj oblasti, u to vreme, bio je veoma nizak, to je uslovljavalo mizeran ivotni standard nematinu i skoro glad najveeg dela stanovnitva. Ovakvo stanje privrede imalo je odraza i na socijalnu strukturu stanovnitva: preteni deo stanovnitva u ovoj oblasti, tj. 84,5%, inilo je seljatvo i to uglavnom s posedima od 5 ha zemlje, dok je radnika bilo svega 8,6%, od ega najvei deo otpada na Trepu. Ostali deo je otpadao na druge privredne i drutvene grane delatnosti. Na ovo se nadovezala, kao prirodna posledica, kulturna i sveopta zaostalost koja je naroito pogaala iptarsko stanovnitvo. Na ovom podruju, koje je imalo 552 064 stanovnika, bilo je kolske 1940/41. svega 290 osnovnih kola na srpskom jeziku, sa ukupno 25 535 aka (od kojih 10 574 Siptara), 6 gimnazija (tri potpune i tri nie), sa 3306 uenika, meu kojima je bio neznatan broj Siptara, iako je iptarsko stanovnitvo iznosilo 61%. Nepismenost Siptara bila je vea od 95 odsto. Socijalno stanje radnih masa i poloaj nacionalnih manjina bili su veoma teki, kao i u celoj zemlji. To je dovodilo do krajnjeg zaotravanja nacionalne suprotnosti, to je imalo opasne konsekvence, naroito u vreme izbijanja rata, kada su ovo stanje iskoristili faistiki osvajai za raspirivanje bratoubilakog rata i uspostavljanje svoje krvave vladavine. Od posebnog znaaja za stvaranje politikog raspoloenja masa i uslova za delovanje KPJ na Kosovu i u Metohiji, bio je ba i ovaj faktor teak poloaj Siptara. Reakcionarni reimi, u tenji da uvrste svoju vlast u ovom kraju, sluili su se raznim metodima pritiska nad iptarskim masama, liavajui ih svih nacionalnih prava, poev od zabrane sluenja maternjim jezikom u kolama, tampi i uopte u javnom i kulturnom ivotu, pa sve do onemoguavanja uea u samom tom ivotu, do pokuaja odnaroavanja. Posebna mera pritiska, koja je najvie ozlojedi vala iptarske mase, bila je tzv. agrarna reforma, koja je vie puta obnavljana i imala isto reakcionarnu politiku svrhu. Njen cilj nije bio da se otklone ostaci feudalizma i zemlja preda seljacima koji je rade, ve u prvom redu da se Siptari nje lie i kod njih stvori jo jae nezadovoljstvo i oseanje nesigurnosti, kako bi bili prinueni na iseljavanje, da bi se zadovoljili politiki kortei i reimski ljudi. injenica da su najbolju
205

zemlju, pored samih gradova, dobij ali radi korumpiranja razni penzioneri, slubenici i drugi, koji se zemljoradnjom nisu ni bavili i da je najveih korupcija bilo u agrarnim poverenitvima, reito o tome govori. Ovakav kurs je naroito imala Stojadinovieva vlada koja se pripremala da sprovede faizam u zemlji. Kao sredstvo jaanja reima u ovom kraju i pritiska nad Siptarima, trebalo je da poslue i kolonisti, koji su doseljavam iz najsiromanijih krajeva Crne Gore, Like, Bosne i Hercegovine. Meutim, ba meu njima, naroito u Metohiji, zahvaljujui njihovom tekom ekonomskom poloaju u kome su se nali i u ovom kraju, jer tendencija vlasti nije bila da im se rei ekonomsko stanje poeo je na jae da prodire revolucionarni radniki pokret. Tako su ovi kolonisti postali osnovni izvor naprednih revolucionarnih snaga u ovom kraju. Posebno nesnoljiv pritisak nad Siptarima vrila je andarmerija, koja u tom pogledu niim nije bila obuzdavana. Grubi postupci, premlaivanje nedunih iptarskih seljaka i zastraivanja bila su esta pojava, kao i korupcija i iznuivanje mita od strane komandira andarmerijskih stanica, optinskih delovoa, agrarnih slubenika i kojekakvih ata. Stvoren je bio takav odnos izmeu seljaka i vlasti da je svaka stvar reavana uz mito davanjem novca, ivine i stoke. U ovom kraju bila je gusta mrea andarmerijskih stanica bilo ih je oko 150 One su kao mora pritiskivale narod ovog kraja, a naroito pripadnike nacionalnih manjina. Naroito teku situaciju za Siptare stvarao je nedostatak organizovanog masovnog otpora na revolucionarnoj platformi, te su apatino podnosili tegobe i nepravde od nenarodnih reima i ekali, muklo ekali, slom takve drave, pa makar ko posle nje doao, ma ta se potom zbilo. Takvo njihovo raspoloenje bilo je uslovljeno nizom injenica, od kojih su bitne: delatnost graanskih stranaka, aga i begova, hoda i raznih verskih organizacija sekta, koji su ih raznim obeanjima i prevarama uljuljkivali i navlaili im zavesu na oi da ne vide zbivanja koja su ih ivotno pogaala. Graanske stranke i njihovi kortei, koji su jedino legalno politiki delovali, pred svake izbore su ih obilno zasipali raznim obeanjima, posle kojih je dolazilo jo tee stanje. One nisu ni imale to drugo u svom programu, izuzev da odre takvo stanje, jer su bile nosioci buroaskog sistema ili mu verno sluile. Kod radnih iptarskih masa, najzad, reim nije traio oslonca (kojeg nije imao ni kod srpskih ni kod crnogorskih masa), on ga je traio kod aga i begova, hoda i verskih organizacija, kojima je za uzvrat pruio mogunost delovanja, slobodu veroispovesti
206

i mogunost da pljakaju radne mase. Najistaknutije glavare iz ovih redova velikosrpski vlastodrci i hegemonisti su raznim povlasticama podmiivali i uvlaili u svoju slubu, dok su neke, jo u to vreme pred rat, uspele da pridobiju strane pijunske slube i agenture i da ih iskoriste kao petu kolonu i eksponente interesa svojih drava u ovom kraju. Takvi su bili Sefedm-beg, Devat-beg, Ferat-beg Draga, Dafer Deva, Ibrahim Ljutvi, Mustafa Durguti, Iljaz Agui, azim Blaca i mnogi drugi. Gotovo kao po pravilu sve ove slugenjare pripadale su graanskim strankama, koje su bile na vlasti, dok su na stranu opozicije re tko kad prelazile, bojei se da ne izgube privilegije i ne navuku na sebe sumnju kao antidravni elementi. Koliko su u tome ili i do kakvog ih je licemerja to dovodilo, reit je primer sluaj sa Ferat-beg Dragom, kome su napredni studenti 1938. godine, pre izbora, prili u Beogradu i ponudili mu pomo u predizbornoj kampanji, ako prie opoziciji. Ferat-beg Draga im je na ovo odgovorio da je duom i srcem za njih, da ih razume, ali da ne sme, da se boji da ga ne progone, da ne padne u nemilost kod onih kojima je sluio.
BORBA I RAZVITAK PARTIJSKE ORGANIZACIJE

U takvim uslovima poela je da deluje i delovala je na ovom terenu organizacija K P J jo od svog obnavljanja. Njen uticaj se dosta brzo irio meu obespravljenim i ugnjetenim srpskim i naseljenikim crnogorskim masama, a naroito meu omladinom u Metohiji, radnicima Trepe i meu omladinom u gradovima. Trepa je predstavljala posebno pogodan teren za rad Partije, jer je u njoj bila skoncentrisana velika masa radnika preko 3000 rudara i dr.; pored toga u nju je dolo i vie radnika iz drugih krajeva zemlje, gde su bili organizovani u revolucionarnom radnikom pokretu i stekli iskustva za revolucionarni rad i borbu. Samo nezadovoljstvo radnika svojim poloajem i zbog eksploatacije, kao i njihova zainteresovanost za iznuivanje od kapitalista veih dnevnica, smanjenje radnog vremena i bolje zadovoljenje ostalih zahteva takoe su doprinosili da se uticaj Partije lake i nezadrivo iri. Zbog toga je Oblasni komitet posvetio veu panju pokretu na ovom terenu, posebno Mesnom komitetu K P J u Kosovskoj Mitrovici i esto mu pruao neposrednu pomo preko svojih lanova. Na nekoliko godina pred rat, partijska organizacija je uspela da snano prodre i u gimnazije, gde je stvorila jake omladinske revolucionarne centre, koji su joj bili izbor novog lanstva i znaajna podrka u svim akcijama i celokupnoj borbi koju je vodila protiv reakcije i reima. Svi pokuaji reakcije
207

da slomi pokret u ovim kolama bili su bezuspeni. Ni isterivanje uenika iz kola, ni hapenja, ni pokuaji infiltracije ljotievaca aka, nisu joj u tome pomogli, ve je stalno i nezadrivo, kao plima, meu ovom omladinom rastao pod rukovodstvom Partije revolucionarni komunistiki pokret. U ovim masama (naroito u kolonistikim u Metohiji, radnikim u Trepi, srednjokolskim i studentskim u gradovima) najpre su se raspirile komunistike ideje u ovom kraju i poele da obnavljaju partijske organizacije u Metohiji od 1930. godine, u emu su naroitu ulogu imali napredni studenti iz kolonistikih sela u Pei, zatim u Trepii Kosovskoj Mitrovici, od 1935. godine u Uroevcu i Pritini od 1937. godine, u akovici od 1937. godine i u Prizrenu od 1938. godine itd. Iako mlade, ali borbene i vrste, partijske organizacije u ovom kraju pravilno su se orijentisale jo od prvih dana u mnogim pitanjima i sa uspehom razvijale revolucionarnu aktivnost i borbu protiv nenarodinih reima i vlada i plodan revolucionarni rad u masama, privodei ih posebno liniji borbe koju je KPJ vodila. Mnogobrojne su akcije i sukobi komunista s policijom iz tih dana od 1934. godine do samog rata u aprilu 1941. godine. trajkovi radnika u Pei (1935. godine graevinskih radnika na eleznikoj stanici i radnika na putu Pe akor Andrijevica, a kasnijih godina i zanatskih radnika koji su bili sindikalno organizovani); veliki trajkovi u Trepi 1936. i 1939. godine, trajkovi zanatskih radnika u Pritini, rudara na Goleu, rudniku Ajvaliji i rudniku Kosovu, demonstracije srednjokolaca u Pei, februara 1935. godine i kasnije demonstracije na eleznikoj stanici u Pei pri doeku prvog voza 1936. godine; napad na faistike studente i sokolae u Pei, kada je ubijen nacistiki student unuk fon Makenzena; demonstracije u Pei i Kosovskoj Mitrovici povodom okupacije Cehoslovake, Albanije i drugih zemalja rtava faistike agresije; demonstracije 1939. godine na Kosovu prilikom proslave 550-godinjice kosovske bitke; razbijanje zborova profaistikih stranaka Ljotia u Pei i Kosovskoj Mitrovici i Hoere u Pei; krvave demonstracije u Pei 11. maja 1940. godine, kojom prilikom je bilo ranjeno preko 10 demonstranata i pohapeno preko 20 komunista, meu kojima i sekretar Oblasnog komiteta Miladin Popovi; masovni protesti graana protiv hapenja komunista i organizovanje masovnih delegacija kod vlasti da se oni puste; pisanje parola po zidovima; neprekidno i neumorno rasturanje mnogobrojnih proglasa i letaka u masama; proslave Prvog maja, praene raznim akcijama itd. Sve ove akcije govore o revolucionarnoj delatnosti Partije i u ovom kraju.
208

Svim ovim akcijama i revolucionarnom aktivnou, komunisti na Kosovu i u Metohiji, postizah su vidne rezultate u osvajanju i organizovanju masa, pa ih je ta aktivnost esto dovodila i u zatvore po kojima je bila poznata i puna predratna Jugoslavija. Nije bilo zatvora u gradovima Kosova i Metohije kroz koje u predratnim danima nisu proli komunisti, a u Pei i Kosovskoj Mitrovici gotovo nije bilo dana od 1935. godine, da u zatvorima nije bio bar jedan komunista. Ali do pred sam rat skoro ni jedne policijske provale u partijske organizacije ovoga kraja nije bilo zbog slabog dranja komunista, izuzev u Kosovskoj Mitrovici u februaru 1941. godine, kada je bilo uhapeno 18 lanova KPJ i SKOJ-a, meu kojima i sekretaf i neki lanovi Mesnog komiteta. Herojsko dranje Bore Vukmirovia, tada lana partijskog rukovodstva, u policiji poetkom 1935. godine kada je bio podvrgnut tekom muenju i torturama zbog partijskog materijala koji je bio pronaen pri pretresu njegovog stana, i dranje drugih komunista kao da su imeli nesalomljiv duh u partijske redove i uinili ih granitno vrstim i nesavladivim. Iako je policija mnoge komuniste, zbog njihove neumorne i revolucionarne aktivnosti i uea u ilegalnim akcijama na liniji borbe za demokratizaciju zemlje i poboljanju poloaja radnih masa, i aktivnosti u sindikatu i drugim vidovima politike delatnosti, znala, ipak je bila nemona da ih na revolucionarnom delu, koje je bilo po zloglasnom zakonu o zatiti drave kanjivo, uhvati ili pak da od njih iznudi priznanja i osudi ih na robiju, ve ih je mesecima muila i drala u istranim zatvorima, slala u Glavnjau i logore da bi ih najzad pustila ili predala sudu koji ih je oslobaao u nedostatku dokaza. Sprovodei direktive sa VII kongresa Kominterne, a naroito novog CK sa drugom Titom od decembra 1937. godine, partijska organizacija se, i na ovom terenu, poela oslobaati izolovanosti od irokih narodnih masa i prodirati u sve klasne radnike organizacije, bez obzira ko ih je organizovao i dotle njima rukovodio. Partija je intenzivno agitovala i okupljala mase na platformi stvaranja narodnog fronta za borbu protiv faizma u zemlji, za demokratizaciju, i jedinstvo masa u borbi za njihove interese i prava, a protiv profaistikih vlada, za reenje goruih socijalnih i ekonomskih problema i nacionalnog pitanja ugnjetenih manjina itd. Ona je stvarala i organizovala nove polulegalne i legalne forme rada, narodne univerzitete (u Pei, Kosovskoj Mitrovici i Pritini), knjinice i biblioteke, fondove marksistike i druge progresivne literature, drutvo za prosveivanje sela Seljako bratstvo u Metohiji, partijske kurseve za teorijsko-politiko uzdizanje lanstva Par14 U s t a n a k 1941.

209

tije i SKOJ-a, zborove i mitinge gotovo povodom svake agresije faistikih sila u Evropi itd. Prilikom agresije na Cehoslovaku prikupljani su i potpisi rodoljuba koji su se javljali za odbranu ove zemlje, a povodom svakog veeg dogaaja izdavani su proglasi i leci. Ovakvom svojom aktivnou partijska organizacija se u ovoj oblasti i organizaciono znatno uvrstila. Meutim, ve u 1939. godini ona je morala da izdri veliku probu jer su se pojavile neke slabosti (frakcionatvo i oportunistika grupa likvidatora). Potrebna je bila duga i uporna borba, uz pomo CK KPJ da se i frakcija i grupa likvidatora eliminiu iz partijskih redova, izoluju od radnih masa i paralie njihova delatnost u masama. Ali, posledice njihovog pojavljivanja i razornog rada ostale su sve do rata: itava partijska organizacija na Kosovu, osim u Kosovskoj Mitrovici, bila je zbog frakcija likvidirana, tako da se poela delimino obnavljati tek uoi rata, a preteno pod okupacijom. Najizrasliji lanovi OK morali su se angaovati u najveoj meri u borbi protiv frakcija i to u vreme kada je partijska organizacija imala da izvrava niz zadataka na liniji borbe protiv faizma, domae reakcije i pete kolone i da okuplja mase na toj platformi. Koliko su frakcije i grupe likvidatora bile tetne za partijsku organizaciju na Kosovu i u Metohiji i za njenu borbu, govore jasno dokumenti iz tog vremena: Okrunica koju je Oblasni komitet izdao te godine, a kojom je lanstvo Partije informisano o njihovoj antipartijskoj delatnosti i o njihovom iskljuenju iz Partije, a posebno rezolucija sa Druge Oblasne partijske konferencije koja je odrana u septembru 1940. godine, u kojoj se, izmeu ostalog, kae: Od prole konferencije OK je imao da izdri otru borbu sa frakcijom i antipartijskom grupom Petka Miletia i sa grupom desnih oportunista i likvidatora koji su se okupljali oko Andre upia i poeli povezivati sa trockistiki nastrojenim elementima. Iz te borbe Partija je izala ojaana, jer je izbacila iz svojih redova balast, koji ju je dugo pritiskivao i nauila da budno pazi na svako skretanje. Mesne organizacije i partijsko lanstvo su se pokazali na dostojnoj visini u borbi protiv tih antipartijskih elemenata. Ovaj dokumenat govori o tome da je partijska organizacija imala snane marksistiki zrele snage koje su mogle energino da se razraunavaju sa antipartijskim elementima. Nakon likvidacije anti partijskih grupa nastaje period naglog konsolidovanja i uvrenja partijske organizacije, njenog proirenja i sve jaeg prodiranja u mase. U Rezoluciji sa Druge redovne oblasne partijske konferencije o tome se kae: Rad u elijama bio je organizovaniji i sa vie odgovornosti, lana210

rina je redovno ubirana, kao i partijska pomo. Rezultat rada jeste poveanje lanstva Partije za 100% na elom sektoru, broj ena lanova Partije se utrostruio. Rad meu omladinom je dobro voen na elom podruju. Meu iptarskom omladinom postignut je jedan mali uspeh. Tehnika je pravilno funkcionisala i redovno davala partijski materijal lanstvu, koje ga je pravilno prenosilo drugima. Ovako ojaana partijska organizacija snano je prodirala i u URSS-ove sindikate i preuzimala rukovoenje njihovim podrunicama, ime je ostvarivala jo vei uticaj na radne mase. Takav uticaj i narasla klasna svest onemoguila je reimu da posle zabrane URSS-a obuhvati radnike u JUGORAS-u. Nisu izostali uspesi ni u radu sa omladinom; omasovljen je bio i organizaciono uvren SKOJ (samo sa opte pozhatim slabostima, s obzirom da je i u njemu bilo sasvim malo omladinaca Siptara). Partijska organizacija imala je uoi rata preko 260 lanova. Tokom 1940. godine partijska organizacija je poela jae da prodire i u vojsku, naroito meu rezerviste koji su bili na vebi, meu kojima je bio dobar broj komunista i nekoliko lanova OK KPJ. Samo u 56. peadijskom puku u akovici bilo je preko 50 lanova KPJ, te je u njemu bilo formirano nekoliko partijskih elija i pukovski komitet iji je sekretar bio lan Oblasnog komiteta Krsto Filipovi. To je bio puk iji su pojedini delovi u aprilskom ratu 1941. godine, zahvaljujui ba komunistima, duboko prodrli na albansku teritoriju gonei Italiane, i poslednji prestali s borbom, tek 23. aprila. 5 dana posle zvanine kapitulacije Jugoslavije.
BORBA PARTIJE ZA NACIONALNA PRAVA SIPTARA I POSTIZANJE UTICAJA NA SlPTARSKE MASE

Posebno poglavlje u istorijatu partijske organizacije na Kosovu i Metohiji, pre rata, jeste njena borba za pravilno reenje nacionalnog pitanja Siptara, budui da je iptarska nacionalnost bila najugnjetenija u zemlji, a ove krajeve procentualno najvie naseljavala. Partijska organizacija na ovom terenu je, naroito po dolasku druga Tita na elo Partije, kada su bili raieni i zauzeti pravilni, dosledno marksistiki stavovi po mnogim pitanjima, pa i nacionalnom, veliku panju posveivala ba ovom pitanju i odluno se borila za njegovo reenje. Partijska organizacija je pravilno ocenila da revolucionarni i radniki pokret na Kosovu i Metohiji ne moe postati odluujua politika snaga u revolucionarnim danima koji su predstojali, ako u svoje redove ne obuhvati to vie i Siptara i preko njih prodre njen uticaj to jae u iptarske mase. Kolika
211

je partijska organizacija pridavala znaaj ovom pitanju reito govori Rezolucija sa Druge oblasne partijske konferencije (koju je CK KPJ bio odobrio) u kojoj se kae: Glavni zadatak OK i lanstva jeste prodor meu iptare, njihovo okupljanje oko KP, a to se moe uraditi tek poto svi lanovi Partije budu imali ispravan stav o tom pitanju i taj stav prenose na iroke narodne mase. Treba iptarske radne mase povezati sa naseljenikom i ostalom sirotinjom u borbi za svakodnevne ivotne interese odvojiti ih od uticaja begova koji se nalaze na antinarodnoj liniji sa ostalom reakcijom. Da se partijski materijal izdaje na iptarskom jeziku. Na ovoj liniji poev od 1938. godine partijska organizacija je sve proglase i letke izdavala istovremeno na srpskom i na iptarskom jeziku, iako ni sam iptarski narod nije znao svoju azbuku, jer je svaka tampa na iptarskom jeziku bila zabranjena. Zadatak komunista je bio da ue iptarski jezik, da se njime slue u radu sa iptarima, da komunisti Siptari savlauju iptarsku azbuku. Po direktivi OK KPJ, organizacija naprednih studenata sa Kosova i Metohije na Beogradskom univerzitetu izdala je javni proglas koji je potpisalo oko 70 studenata, a kojim se odluno trailo da se prestane sa oduzimanjem zemlje od Siptara i da se odustane od njihovog iseljavanja u Tursku, u kom cilju je bio i pootren pritisak nad njima i obnovljena famozna agrarna reforma. Godine 1939. ista organizacija je ilegalno, tada i bez potpisa, izdala drugi letak u kome su bili odreeno formulisani i postavljeni zahtevi za pravilno reenje nacionalnog pitanja Siptara i njihovo izjednaenje sa ostalim nacionalnostima u ovom kraju i zemlji u interesu samih Siptara, u interesu jedinstva masa u zemlji i njene odbrane. U svim lecima i proglasima Oblasnog komiteta i u svakoj usmenoj agitaciji osuivana je zlosrena agrarna reforma i ukazivano na svu njenu tetnost i besmislenost. Komunisti su imali zadatak, a graani su pozivani, da ne primaju zemlju od iptarskih seljaka koju agrarna poverenitva raspodeljuju, ve da se uporno bore protiv njenog oduzimanja. Partijska organizacija je iz svojih redova iskljuila nekoliko lanova, ije su porodice posle ove direktive primile iptarsku zemju. U selu Gloanima u akovakom srezu komunisti su napali agrarnu komisiju, koja je bila dola da izvri raspodelu zemlje, posle ega su nekoliko seljaka odbili da prime zemlju. U tim godinama jedno od merila za ocenu zrelosti ljudi srpske i crnogorske nacionalnosti za prijem u Partiju bilo je kako gledaju na pitanje Siptara, kolika je njihova spremnost da se bore za njihova prava i koliko su kod njih razvijena oseanja bratske solidarnosti sa radnim ljudima iptarske nacionalnosti.
212

U tom pravcu Partija je u svojim redovima postizala znaajne Preko te borbe ona je kalila i podizala internacion a l n u svest svojih lanova. I ne samo kod lanova Partije, ve i kod najirih narodnih masa, Partija je nastojala da razvija oseanja bratske solid a r n o s t i , da ih zblii i sjedini u zajednikoj b o r b i za njihova prava i interese. O tome, pored ostalog, govori i proglas Oblasnog komiteta iz tog vremena u kome se osuuje politika reakcionarne vlade, usmerena na razjedinjavanje narodnosti i raspirivanje nacionalne mrnje i netrpeljivosti:
rezultate.

Protivnarodna vlada Cvetkovi Maek sprovodi nad Vama neuveni teror. Kao i sve vlade do sada huka Crnogorce na Siptare, Srbe i na jedne i na druge, jer joj nije u interesu da se vi sloite. KPJ je stalno ukazivala da nema sree ni za Crnogorce ni za Srbe metane, dok za Siptare nema nikakvih prava ni slobode. Samo ravnopravni n a rodi mogu biti sreni. Zato nemojte dozvoliti da vas gospotina zavada i gura jedne protiv drugih.

I dalje:
Ovaj dan neka bude opomena ratnim hukaima i napadaima, a pouka radnom iptarskom, crnogorskom i srpskom narodu da zbiju svoje redove i stvore borbeno jedinstvo sa itavim radnim narodom J u goslavije.

I daljem
Za punu ravnopravnost Siptara sa ostalim narodima Jugoslavije.

Rukovoena ovim ciljem, partijska organizacija je jo od Prve oblasne partijske konferencije, uoi koje je bio i formiran prvi Oblasni komitet KPJ za Kosovo i Metohiju, gledale na ovo podruje kao na posebnu oblast nae zemlje, iako je ono administra ti vno-teri tori jalno bilo podeljeno i potpadalo pod tri banovine: vardarsku, zetsku i moravsku. Ve u 1938. godini u ovom smislu napredni studenti sa Kosova i Metohije spajaju ova dva naziva u jedan Kosmet, koji je do danas ostao. Docnije se iskristalisala i definitivno sazrela na bazi marksistikog prilaenja nacionalnom pitanju ideja o autonomnosti ove oblasti, u jednoj novoj bratskoj zajednici naih naroda socijalistikoj Jugoslaviji, koja je potvrena i dobila svoj puni izraz na V zemaljskoj konferenciji KPJ u kome smislu je posle nje i Oblasni komitet bio povezan sa CK KPJ, umesto kao do tada za KPJ za Crnu Goru, Boku i Sandak. Na ovakav kurs i pravilne stavove o nacionalnom pitanju, partijsku organizaciju orijentisali su i drugovi iz CK KPJ, PK KPJ za Srbiju i PK KPJ za Crnu Goru, Sandak i Kosmet, koji su je vie puta obilazili i pruali joj dragocenu
213

pomo, kao: Ivan Milutinovi, Moma Markovi, Krsto Popivoda i drugi. Meutim, i pored svih ovih mera i aktivnosti, pravilnih i duboko marksistikih, Partija nije uspela da ire prodre u iptarske mase, da ih privue na svoje pozicije i da ih politiki akti vizira i uvede u borbu, ve su one do kraja, u velikoj masi, bile pod uticaj em aga i begova i drugih reimskih petokolonakih slugenjara, zavedene i obmanjivane. Partija nije mogla potpuno da razbije onu rezervisanost i nepoverljivost prema Srbima i Crnogorcima, koje su u iptarske mase svojim terorom i obmanjivanjima, usaivali reimi stare Jugoslavije. Iako je Partija, poslednjih godina pred rat, svojim akcijama na ovom terenu i rtvama koje su komunisti podnosili u borbi protiv reima, poela da stie izvesne simpatije, ipak iptarske mase nisu bile spremne da joj blie priu, da ih ona obuhvati i povede u borbu. U gradovima, gde su politiki i kulturni nivo masa i socijalna struktura bili i kod Siptara povoljniji za prodiranje partijskog uticaja nego na zaostalom selu, Partija je uinila i prve male prodore jo u to vreme, tako da je rat zatekao sa oko 20 lanova KPJ Siptara. Ali, to je ipak bio neznatan broj u odnosu na stotine hiljada Siptara koji naseljavaju ovo podruje. Bio je to samo izvestan poetni uspeh, i to u periodu kada su pred Partijom stajali sve tei i tei zadaci. Tako je, u stvari, do rata, nacionalni sastav u partijskoj organizaciji i uticaj u iptarskim masama bio sasvim neznatan i slab. Ova injenica imala je za Partiju svoje vrlo nepoeljne, negativne konsekvence u prvim ratnim danima i za vreme okupacije, kada je okupatoru i petoj koloni uspelo da preko zavedenih iptarskih masa izazovu na Kosmetu poznate nemile dogaaje, kao to su bile paljevine naseljenikih sela, naroito u Metohiji, da jo jae prodube jaz i antagonizam izmeu iptarskih, srpskih i crnogorskih masa.
STANJE PARTIJSKE ORGANIZACIJE PRED RAT I TEROR POLICIJE PROTIV KOMUNISTA

lanstvo Partije, sastavljeno od Srba i Crnogoraca, takoe je uoi rata bilo znatno smanjeno na terenu zbog odlaska u vojsku i zbog hapenja i sprovoenja u Glavnjau i koncentracione logore, to je bio odraz pojaanog terora policije zbog sve eih partijskih akcija, kao i zbog pripremanja zemlje za potpisivanje trojnog pakta od strane vlade Cvetkovi-Maek. Veih hapenja bilo je i u Kosovskoj Mitrovici u februaru 1940. i februaru i martu 1941. godine, u Prizrenu i Pei u maju 1940. Osim toga do samog rata hapenja su vrena i u drugim me214

stima. Skoro uvek uhapeni komunisti i simpatizeri KPJ bili su pod torturom, protiv ega je Partija na razne naine davala otpor: mobilisala je potene graane da protestuju protiv takvih svirepih i zloinakih postupaka policije, izdavala je i rasturala letke u kojima je masama objanjavala ciljeve zbog kojih komunisti podnose rtve i traila da se stane na put takvim nasiljima, organizovala je slanje protestnih pisama graana vladi i ostalim organima tadanje vlasti itd. to je imalo uticaja na stvaranje jo pozitivnijeg i aktivnijeg odnosa potenih graana prema politici KPJ i njenoj borbi. U jednom takvom protestnom pismu koje je bilo upueno kraljevskoj vladi posle jedanaestomajskih demonstracija u Pei i masovnog hapenja demonstranata, a koje je potpisala masa graana iz pekog kraja, najotrije se osuuju zloinake mere vlasti i trai obustava progona najboljih sinova radnog naroda. U njemu se kae:
Jedanaestog maja u Pei dolo je do narodnih manifestacija protiv skupoe i rata, posle ega je policija zverski odgovorila naletom na goloruku masu, upotrebivi hladno oruje. Tom prilikom bilo je ranjeno preko 10 ljudi, a veliki broj je bio pohapen, podvrgnut neuvenom masakriranju od strane andarma. Policija se nije zadovoljila time, ve je nastavila sa hapenjem i premlaivanjem liudi i ena, tako da se veliki broj morao skloniti ispred ove pobesnele hajke i dan danas beei od progona. Na zahtev naroda da pohapene puste, da se brane iz slobode, ako imaju krivice, vlast je odgovorila prcterivanjem sedmorice ljudi u beogradsku Glavnjau. Policija je i dalje vrila neuveni teror nad nedunim narodom pod raznim izgovorima, vri stalne premetaine po stanovima nou i danju, pravi zasede, hapsi nevine ljude itd.

Na zavretku pisma upuuje se zahtev:

Odluno traimo da se prestane sa policijskim progonima da bi se ljudi mogli vratiti svojim kuama, kod kojih skoro nikoga nema, da bi obavljali poljske radove koji su u najveem jeku.

Povodom ovog terora Mesni komitet KPJ za Pe, jo iste noi posle demonstracije 11. maja obratio se radnom narodu Metohije, pozivajui ga na jo odluniju i eu borbu protiv krvavog reima i njegove profaistike politike, reima: Radnici, seljaci, graani, omladino, ene, vi ste svedoci krvavog 11. maja u Pei, kada je pobesnela andarmerija prolivala krv radnika, seljaka, graana, omladine i ena, krv koja se ne sme i ne moe zaboraviti. U nastavku proglasa MK se obraa pojedinano svim slojevima graana posebno, a naroito iptarskom narodu:
Radni iptarski narode, krvoprolie koje je izvreno 11. maja u Pei neka ti poslui kao dokaz da su radni crnogorski i srpski metanski narod, i njegova omladina, spremni da se rame uz rame bore s tobom 215

i za tvoju slobodu. Zato stupaj u borbene redove sa ostalim narodima Jugoslavije za svoja prava i slobodu, za mir, za zemlju koja ti je oduzeta, za hieb.

iptari su na ove demonstracije gledali sa simpatijama, to je imalo izvesnog uticaja na njihovo raspoloenje prema komunistima. Protesti su se i dalje nizah, pokretali mase, pa i ako su redovi Partije na Kosovu i Metohiji bili proreeni, ostajao je za uhapenim komunistima odreeni uticaj Partije u narodu u koji je ona prodrla, tako da je narod spremno doekao velike dogaaje koji su se odigrah 27. marta, kada je iziao na ulice i trgove grada da uzme masovnog uea u patriotskim manifestacijama i demonstracijama protiv faizma. Time je narod pruio, u granicama tadanje moi, pomo Partiji u njenoj borbi i nastojanjima da se srui profaistiki reim i zemlja upravi na put demokratizacije i slobode i pripremi za efikasniju odbranu od faistikih agresora. I 6. aprila narod Kosova i Metohije, na koji je Partija izvrila svoj uticaj, pravilno se drao i davao svoj doprinos u borbi protiv faistike agresije.
APRILSKA RATNA KATASTROFA SITUACIJA I DOGAAJI KOJI SU NASTALI S NJOM NA KOSOVU I U METOHIJI

Aprilski ratni dani i kapitulacija reljefno su potvrdili svu trulost sistema stare Jugoslavije i nesposobnost buroazije da organizuje odbranu zemlje. Defetizam, kapitualanstvo i izdaja, i na ovom terenu doli su do izraaja u komandnom kadru i meu vlastodrcima, a dojueranji oslonci reima u iptarskim masama age, begovi i drugi petokolonaki elementi, brzo su okrenuli lea dotadanjim svojim gospodarima, velikosrpskim hegemonistima i zajedno sa ostalim faistikim agresorima poeli s petokolonakim dejstvom, stavivi se u izmearsku slubu novim, jaim gospodarima faistikim agresorima. S druge strane, moral komunista i patriotski nastrojenih srpskih i crnogorskih masa i spremnost da brane zemlju, bili su na dostojnoj visini. U gradovima: Pei, Kosovskoj Mitrovici, Prizrenu, Pritini itd. komunisti i napredni omladinci prijavljivah su se kao dobrovoljci i traili od komandi oruje da idu na front. Jedan broj omladinaca komande su prihvatile, dok su veinu videvi meu njima komuniste odbile pod raznim izgovorima. Kod jednog dela patriotski nastrojenog nieg oficirskog kadra i kod vojnika takoe je postojalo raspoloenje za odbranu zemlje i spremnost za stupanje u borbu, ali u ovom optem haosu
216

i dezorganizaciji to nije moglo doi do jaeg izraaja. Meutim, jedini mestimini otpori zavojevaima bili su njihova dela. Prvog dana rata nae jedinice su prele granicu Albanije i poele da prodiru u dubinu albanske teritorije, savlaujui otpor italijanskih jedinica, u emu se naroito isticao 56. peadijski puk, koji je nadirao sa sektora graninog pojasa kod akovice. Meutim, Nemci su posle trodnevnih borbi uspeli da prodru iz pravca Bugarska Kriva Palanka Kumanovo Skoplje kroz Kaaniku klisuru na Kosovo, odakle su preko Uroevca nastavili sa nadiranjem jednim krakom prema Pritini a drugim prema Prizrenu, gde su doli u pozadinu naih snaga na frontu protiv Italij ana u severnoj Albaniji. Mali otpor ovim nemakim snagama dala je jedna artiljerijska baterija kod Suve Reke, koja je unitena, a na inicijativu omladine i patriota u Prizrenu delovi Kosovske divizije stupili, su u borbu s Nemcima i posle vieasovne borbe bili razbijeni. Nastalo je raspadanje stare jugoslovenske vojske i na ovom terenu. Jedino su delovi 56. peadijskog puka, u kojima su komandu defakto preuzeli patriotski nastrojeni oficiri i komunisti, produili da se bore na teritoriji Albanije do 23. aprila, kada su i oni poloili oruje, nemoni da se dalje sami odre. U prvim borbama ovog puka na herojski nain, forsirajui Drim, poginuo je izvanredan komunist i lan Mesnog komiteta Pei, metalski radnik Filip Strugar. Peta kolona je od prvih dana napada agresora na nau zemlju organizovano delovala. Munjevito su prostrujale njene parole i lane vesti, koje su destruktivno delovale na iptarske mase na Kosovu i u Metohiji i paralisale im svaku pomisao na bilo kakav otpor faistikim osvajaima. Naprotiv, tim parolama mobilisan je veliki deo iptarskih masa u borbu protiv ostataka jugoslovenske vojske i za preuzimanje vlasti. I na vojnike rezerviste, iptarske narodnosti, delovale su ove parole, pa su sa orujem u ruci masovno dezertirali i stavljali se na raspolaganje petoj koloni. Kao prva najprihvatljivija parola za ove mase bila je stvaranje Velike Albanije i obeanje davanja svih prava Siptarima. Pod tom parolom poeli su napadi na vojsku, zaposedanje javnih ustanova po gradovima, iseljavanje naseljenika i paljenje njihovih kua. Jo okupator nije ni stigao, a ve su zgrade optina i sreskih naelstava zaposedali petokolonai, pljakani su vojni magacini, napadane vojne ustanove, vrena ubistva iako su na ovoj teritoriji jo egzistirale jedinice stare jugoslovenske vojske. Bilo je sluajeva da je vojska intervenisala protiv ovih pojava kao u Suvoj Reci, Prizrenu, Orahovcu, akovici, Pei, Mitrovici, Uroevcu itd. U pekim kasarnama vojska je, zahvaljujui pojedinim niim rezervnim
217

oficirima i komunistima, plotunima doekala faistike manifestante koji su u ogromnoj rulji, jo pre ulaska Nemaca u grad, poli u kasarnu da je razoruaju. Kada su faistiki osvajai stizali u gradove, peta kolona je ve imala vlast u svojim rukama i utrkivala se da to sveanije doeka okuptora. Cak i oni koji su dotad verno sluili velikosrpskoj buroaziji uestvovali su u takvim doecima, bili su u prvim redovima manif estanata koji su klicali Hiti eru i Musoliniju, u slavu njihove pobede nad Jugoslavijom i stvaranja Velike Albanije pod skutom italijanskog faizma. Kroz sve to okupator je slavljen kao pobedilac, kao nepobediva sila i oslobodilac iptarskog naroda od velikosrpskog jarma i stare Jugoslavije. Krivica za poloaj Siptara u staroj Jugoslaviji prebacivana je na Srbe i Crnogorce, ime je jo vie razbuktavana mrnja Siptara prema njima, to je konveniralo i okupatorima, jer su razjedinjene i zavaene mase mogli lake da porobe. Iz svih tih razloga, kao i ranije nagomilane mrnje prema staroj Jugoslaviji, gro Siptara je doekao okupatora kao oslobodioca, a u slomu stare Jugoslavije video ostvarenje svojih tenji. Ispunila im se najzad elja da se staro promeni, mada je posle njega dolo jo crnje faistika okupacija. Ah peta kolona se nije na tome zadrala. Podsticana i podravana od faistikog okupatora ona je htela da do poslednjeg likvidira naseljenika sela i u tom cilju organizovala je rulje za napade na naseljenike, za njihovo iseljavanje, pljaku i paljenje njihovih kua. Veina naseljenikih sela u Metohiji i Drenici, a delom i na Kosovu bila je u vremenu od aprila do jula te godine popaljena. Bande su napadale na sela veinom nou, tako je izgledalo kao da je itava Metohija u plamenu. Stravina je to slika bila. Kolonisti su se iseljavali, neki su se bez zadravanja prebacivali za Crnu Goru i Srbiju, ostavljajui itavu svoju imovinu, a drugi, najsiromaniji, zadravah su se u gradovima bez imovine (po dve, tri i vie porodica u jednom stanu) jer ni tu ni u starom kraju nisu imali nieg svog. Samo sela Vitomirica i Dobrua, u kojima su postojale jake partijske organizacije uspele su da se u tim danima dre, pruajui jak otpor pritisku napadaa. Docnije, u jesen, i Dobrua je bila pod pritiskom jakih naoruanih bandi iseljena i popaljena, ali uz otpor i borbu koja je trajala nekoliko dana. Seljaci iz ovog sela pod borbom su se povukli u Vitomiricu i Pe i tako spasli od unitenja. Situacija je tada na Kosovu bila znatno povoljnija. Tamo su bila popaljena samo manja, usamljena naseljenika sela, dok su vea ostala itava, zahvaljujui stihiji, organizovanoj odbrani i manjem pritisku.
218

U tim danima, osim iseljavanja naseljenikih sela, iselio se izvestan broj srpskih i crnogorskih porodica iz gradova Kosova i Metohije usled straha, pritiska i raznih pretnji. Neobian i tragian izgled pruala je tih dana ova oblast, a naroito Metohija. U njenom veem delu mogle su se tada esto videti dve slike: s jedne strane, kolone izbeglica popaljenih i iseljenih sela, koje su se kretale u pravcu Crne Gore i Srbije, a, s druge strane, kolone zavedenih i prevarenih Siptara, sveano obuenih i naoruanih, kako idu u gradove na faistike manifestacije, koje su se vrlo esto odravale.
v DRANJE PARTIJSKE ORGANIZACIJE PREMA DOGAAJIMA KOJI SU USLEDILI POSLE KAPITULACIJE

Partijska organizacija nije zauzela stav za oruanu odbranu sela. Ona je htela da izbegne krvoprolie sa zavedenim Siptarima koji su u masama napadah na naseljenika sela, pljakah ih, palili i iseljavah. Partija u tim trenucima najzad nije imala nikakvog uticaja na iptarske mase niti je mogla izmeniti tok dogaaja koji se nesluenom brzinom odvijao. U njenim redovima bilo je vrlo malo Siptara (onda u itavoj Oblasti nije bilo ni 20, koliko ih je bilo do rata), a komunistima Srbima i Crnogorcima te mase bile su u tim danima nepristupane. Bilo je samo sluajeva da na komuniste nisu hteli da napadaju pojedini seljaci, znajui da su i oni stradah za vreme stare Jugoslavije. Jedino to su mogli da ine u to vreme komunisti Crnogorci i Srbi, a to su i radili, bilo je da objanjavaju naseljenikim i ostalim srpskim i crnogorskim masama razloge zbog kojih se sve to zbilo, da im ukau da su za mrnju prema njima krivi predratni vlastodrci (velikosrpska buroazija) sa svojom hegemonistikom politikom, nenarodn reimi koji su surovo ugnjetavali nezatiene iptarske mase, kao i faistiki okupator i peta kolona koji su produbili tu mrnju i nepoverenje, jo jae raspirili ovinistike strasti prema nedunom srpskom i crnogorskom radnom i potenom ivlju. Ovako delovanje komunista u ovim masama kod kojih su do rata imali znatnog uticaja i koje su ih podravale u borbi, bilo je potrebno zbog toga da se ne bi i one udaljile s pozicija bratstva i jedinstva koje je Partija postavila kao jedno od osnovnih naela svoje borbe, da se i kod njih ne bi raspirila ovinistika mrnja i elja za osvetom, to je okupator hteo i to mu je pogodovalo u planovima razjedinjavanja i porobljavanja naroda Jugoslvije. Srbima i Crnogorcima je objanjavano da iza svih tih nedela, to ine zavedene mase, stoji ruka okupatora i nje219

govih slugu, dojueranjih slugu velikosrpskih hegemonista, aga i begova, pojedinih trgovaca i ovinistiki nastrojenih intelektualaca. A da bi to masama bilo jasnije, komunisti u Pei su organizovali delegacije radi protesta kod okupatorskih komandi protiv paljenja, nasilnog iseljavanja i ostalog terora, ali su one, naravno, sve bile odbijene: okupator nije mario za nesreu naseljenike sirotinje. S tim delegacijama se postiglo bar to da se mase osvedoe i na delu, da je to bila politika okupatora, jer je bilo i malodunih, koji su poeli da govore da treba moliti okupatora da svojom silom sprei teror i paljevine, i nesvesnih pojedinaca koji su se komunistima, u trenucima oajanja i ogorenja, obraali: Eto vam bratstva sa Siptarima. U nastojanjima da sprei narastanje ovinistike mrnje kod srpskih i crnogorskih masa, naroito naseljenih, iako su bile najvie pogoene i najvie stradale, Partija je vrlo vidno i brzo uspela, na taj nain to je ovaj narod postepeno ali relativno lako organizovala u NOP. Ovo je bilo potrebno i stoga to su jo u ovim aprilskim danima, kao i posle njih, reakcionarni srpski i crnogorski elementi bili poeli da delaju na svoj nain i po starom obiaju, da raspiruju nacionalnu mrnju prema Siptarima i elju za osvetom, iako ni traga nije ostalo od graanskih stranaka kojima su pripadali, iako su one s poetkom rata nastale. Da e pobediti saveznici i da e se za sve ovo to ine Siptari osvetiti, da je malo ono to je injeno prema Siptarima, da ih treba za ova nedela strogo kazniti i iseliti bile su njihove parole i njihova istupanja. Ni pomisli o nekom otporu faistikim osvajaima i petoj koloni kod njih nije bilo. Dok su iptarski reakcionari, raniji pripadnici jugoslovenskih graanskih stranaka i poslanici na njihovim listama, u okupiranoj zemlji videli ostvarenje svojih iredentistikih tenji i prohteva i stavili se u slubu okupatora, dotle srpski i crnogorski reakcionari nisu mogli legalno da nastave svoj rad na ovom terenu, sem u Kosovskoj Mitrovici i okrugu koji je ona zahvatala pod okupacijom. Zato su poli u Nedievu Srbiju i Crnu Goru i tamo nastavili izdajniki posao. Oni koji su ostali na Kosmetu pritajeno su matali o povratku starog, a neto docnije prikljuili su se etnikoj organizaciji ili sami radili na njenom organizovanju u ovom kraju i stupali u saradnju sa okupatorskom policijom. Pokuaji da omasove etniku organizaciju i prodru ire u mase propadali su im, jer su im komunisti to na vreme onemoguili.
220

DEOBA KOSOVSKO-METOHIJSKE OBLASTI IZMEU OKUPATORA I USPOSTAVLJANJE OKUPATORSKE I KVISLINSKE VLASTI

Posle osvajanja, Nemci su se iz veeg dela Kosmeta povukli i ustupili ga svojim saveznicima: Italijanima i Bugarima. Tako je oblast bila podeljena na tri dela: Metohiju i vei deo Kosova dobili su Italijani i pripojili ih svom protektoratu (marionetskoj vladi u Tirani) takozvanoj Velikoj Alabaniji; deo biveg gnjilanskog sreza s desne strane Binake Morave, Kaanik i Siriniku Zupu okupirali su Bugari, a zveanski (Kosovska Mitrovica), vuitrnski i lapski (Podujevo) srez zadrali su Nemci, s tim to su Podujevo odmah, a Kosovsku Mitrovicu i Vuitrn s prolea 1942. godine, pripojili Nedievoj Srbiji, stvorivi neku vrstu kvislinkog dvovlaa bilo je tu i Siptara i Srba izdajnika u vlasti. Cilj Nemaca je bio da Trepu sami koriste. Na podruju koje su drali, Bugari su organizovali organe vlasti kakve su i u svojoj zemlji imali, smatrajui i ovo okupirano podruje kao novi deo Bugarske. U tom smislu nareivali su srpskim seljacima da menjaju svoja prezimena u bugarska, otvarali kole na bugarskom jeziku, koje nisu mogli da odre. Nemci su na podruju Kosovske Mitrovice i ostalih delova Kosova koje su zadrali, stacionirali trei bataljon 737. puka 717. nemake divizije, formirali krajskomandanturu 838. jai centar Gestapoa i feldandarmeriju. Skoro odmah organizovali su i kvislinku vlast uz pomo Dafer Deve i ostalih petokolonakih elemenata kao i veliko-albanski nastrojenih faistikih emigrantskih grupa koje su sa Kosovskim komitetom, na elu s Bedri Pejanijem i Redepom Mitrovicom nagrnule iz Albanije za italijanskom vojskom, a potom se, u prvo vreme, skoncentrisale veim delom u Kosovskoj Mitrovici u tenji da je kao jak privredni centar zadre za Veliku Albaniju i proire to vie njene granice. Formirana je bila i faistika iptarska andarmerija u koju su primani najgori elementi, a za njenog komandanta postavljen je Bajazit Boljetinac, koji je kao pitomac kraljevskog dvora pre rata zavrio vojnu akademiju u Beogradu. Ostali komandni kadar u njoj sainjavali su razni raniji emigranti, oficiri bive Zoguove vojske i drugi. Osim nje, naoruane su bile i druge grupe u civilu koje su pljakale i vrile teror nad srpskim ivljem i sluile docnije kao udarna snaga protiv partizanskih jedinica u Srbiji i Crnoj Gori, a potom i na Kosmetu, pa ak i u Albaniji. Neto kasnije formirana je bila i prefektura (okruno naelstvo) u Kosovskoj Mitrovici koja je upravljala kao organ kvislinke vlasti na teritoriji srezova zveanskog, vuitrnskog, lapskog i novopazarskog, na elu s prefektom Ibrahimom Ljutvijem iz Prizrena. Ova vlast je i
221

na ovom terenu, pa ak i u Novom Pazaru, gde se ne govori iptarski, otvarala kole na iptarskom jeziku. Ovakvo brzo i organizovano preuzimanje vlasti i na ovom terenu koji nije bio zvanino pripojen Velikoj Albaniji ve ostao kao posebno podruje pod Nemcima sa iptarskom kvislinkom vlau, koja se kasnije zadrala i u takozvanoj Nedievoj Srbiji upeatljivo pokazuje da se velikoalbanska faistika reakcija sa iredentistikim aspiracijama prema jednom delu jugoslovenske teritorije, pod okriljem faistikih osvajaa, jo od ranije pripremala i organizovala za ovaj poduhvat. To pokazuje i ranija pijunska aktivnost iredente na ovom terenu, kao i poznata organizacija Besa koju je albansko poslanstvo u Beogradu formiralo uvlaei u nju, putem stipendija i drugim podmiivanjem i neke studente iptarske narodnosti. Posle okupacije Albanije istu organizaciju je preuzelo italijansko poslanstvo koje se preko nje informisalo o stanju u Jugoslaviji, naroito u pograninim krajevima prema Albaniji, i delovalo na iptarske mase. Bilo je sluajeva da su ovoj organizaciji pristupili i studenti koji su dotle bili tretirani od svojih drugova kao napredni i bili povezani s organizacijom naprednih studenata s Kosova i Metohije na Beogradskom univerzitetu. Posle okupacije Jugoslavije oni su se odmah stavili u slubu okupatora i zauzimali odgovornije poloaje u kvislinkoj vlasti. Uskoro, pod okupacijom, velikoalbanski kvislinki elementi formirali su organizaciju Ljilja kombtare Shiptare (Nacionalni savez Siptara) na elu sa Ferat-beg Dragom. S prolea 1942. godine, kada je ovo podruje (K. Mitrovica, Vuitrn, Podujevo i Novi Pazar) pripojeno Nedievoj dravi, ova organizacija je delegirala u Nedievu vladu za komesara sina Feratbeg Drage Ali Dragu. Tako je na ovom terenu posle svih zloina koji su poinjeni i s jedne i s druge strane, etnika nad iptarskim ivljem i iptarskih faista nad srpskim ivljem, ne samo u haotinim aprilskim danima, ve i docnije pod okupacijom i uz podstrek okupatora dolo do saradnje izmeu srpske nedievske i etnike i iptarske faistike reakcije pod okriljem Nemaca, na liniji borbe protiv NOP-a. Potom je na ovom podruju, naroito u Kosovskoj Mitrovici i Trepi, stvoren itav konglomerat kvislinkih oruanih formacija: tu su bili i iptarski faisti, i nedievci, i ljotievci, i belogardejci, a docnije u Trepi i Bugari, koji su uvali logor u kome su bili uhapeni pripadnici NOP-a sa ireg podruja nae zemlje, dovedeni da bi radili u rudniku. Italijanski faistiki okupator, kome je pripao najvei deo Kosova i Metohije, takoe se brzo sredio. On je ovo podruje
222

delovima svoje divizije Pula, a u Prizrenu se nalazio armijskog korpusa 9 . italijanske armije, kome je pripadala i ova divizija. Osim toga Italijani su na ovom podruju drali i etvrti mobilni karabinijerski bataljon koji je imao oko hiljadu karabinijera. U svakoj optini bila je po jedna karabinijerska stanica sa po desetak karabinijera, dok su u gradovima imali po 20 do 30. Ovde se nalazio i 7. finansijski bataljon, koji je, budui naoruan, takoe predstavljao oruanu snagu okupatora. Obavetajne slube SIM (Servicio informative militare vojna obavetajna sluba) i OVR-a (kontraobavetajna sluba, infiltrirana po faistikim federatala) takoe su od prvih dana delovale protiv KPJ i NOP-a. Obe slube su imale svoje plaene agente, a zavrbovale su na ovom podruju nove, koji su im sluili za otkrivanje pristalica NOP-a. Italijani su brzo organizovali i kvislinku vlast, u emu su im pomogli peta kolona sa Kosmeta, Kosovski komitet sa Bedri Pejanom i Redepom Mi tro vicom i drugim faistikim elementima koji su se za njima odmah dovukli iz Albanije. Na teritoriji koju su okupirali formirali su tri okruga sa seditem u Prizrenu, Pei i Pritini. U ovim okruzima bile su organizovane prefekture (okruna naelstva) na elu sa prefektima iptarskim faistima. U sreskim mestima bile su formirane nondprefekture (sreska naelstva), a po optinama takozvane komune. Pri gradskim optinama postojala je gradska policija, sastavljena od po 20 do 30 naoruanih plaenih policajaca, dok je pri seoskim optinama bilo po 10 do 15 takoe naoruanih i plaenih policajaca pandura, koji su bili vezani za optinu, ali po politikoj liniji i sa karabinijerima i kvesturama. Pored toga ova vlast se oslanjala i na masu naoruanih ljudi (Siptara) u civilu, koji su je pomagali kad god joj je trebalo, naroito pri pojavi naoruanih pripadnika NOP-a.
zaposeo t a b 14.

U sreditima okruga bile su formirane direkcije kvestura koje su bile vezane direktno za kvislinko ministarstvo unutranjih dela Albanije, a horizontalno za prefekture. Njihov delokrug je bio uglavnom u gradovima: politiki i kriminalistiki. U svim kvesturama nalazio se po jedan savetnik Italijan, a imale su i po 30 do 40 naoruanih kvesturaca. Italijani su na Kosmetu formirali jedan bataljon faistike milicije crnokouljaa (kamie nere) od domaih izdajnika, krajnjeg oloa, koji je poinio razne zloine po oblasti. Oni su pomagali karabinij eri j i u racijama, pretresima sela, tuama pristalica NOP-a itd. Ova jedinica u stvari je bila vojnika formacija faistike partije, koja je imala neogranieno ovlaenje za hapenje, pa i za ubistva seljaka i graana.
223

Pored toga i masovne vulnetarske grupe koje je okupator organizovao protiv snaga NOP-a ne samo na Kosmetu ve i na okolnim terenima, u Crnoj Gori i Srbiji, inile su znatnu oruanu snagu okupatora, s obzirom na njihovu brojnost, jer je okupator uspevao da mobilise u njih i povei broj zavedenih Siptara. Italijanski okupator je na vrlo vet nain pridobio za saradnju i do tad nekompromitovane, uglednije Siptare, koji su imali u masama politiki uticaj i bili smatrani kao patrioti. Na Kosmetu su Italijani formirali i organizacije svoje faistike partije. Tako su u seditima okruga bili federati (organizacije f. p. za okrug), u seditima srezova fae (sreske organizacije f. p.), u nekim optinama optinske fae a u pojedinim selima su postojale najnie instance faistike partije (kapo nukla (stareina jezgra). Federat u Prizrenu imao je pet faa: u Prizrenu, Orahovcu, Dragau, Suvoj Reci i akovici. Federat u Pei est faa: u Pei, Istoku, Srbici, Roaju, Tutinu i Plavu, jer je peka prefektura zahvatila i te krajeve Sandaka i Crne Gore. Federat u Pritini imao je tri fae: u Uroevcu, Gnjilanu i Pritini. Ovakva brza konsolidacija okupatora na Kosovu i Metohiji, naroito na podruju koje su drali Italijani, znatno je oteala rad Partije, pogotovu u prvo vreme. Sama deoba ove oblasti takoe je delovala u ovom smislu i onemoguila je Oblasnom komitetu da bre i uspenije intervenie i pomogne partijskim organizacijama, naroito u Kosovskoj Mitrovici i okolini, gde su uslovi za rad bili tei, zbog prisustva Gestapoa i drugih neprijateljskih snaga, bez obzira na organizovane revolucionarne snage. Osim toga, pomo toj organizaciji bila je potrebna i zbog unutarnjih slabosti koje je imala (osobito njena rukovodstva) i uoi rata i pod okupacijom. Ovakva deoba oblasti posebno se nije dopala nacionalistiki zatrovanim petokolonakim elementima iptarske narodnosti, jer umesto da se granice Velike Albanije proire sve do Skoplja i do Nia, kako su oni eleli, ukljuujui i te gradove, oni su izgubih i veliki privredni centar u Kosovskoj Mitrovici i druge okolne krajeve. Zbog toga su vie puta, uz blagonaklono gledanje i podsticanje Italijana, organizovali masovne faistike demonstracije u gradovima Kosmeta koji su bili pod njihovom i italijanskom vlau, na kojima je frenetiki skandirano: Skoplje, Ni, Kaanik, Kosovska Mitrovica, Vuitrn, ujedno izvikujui imena Hitlera, Musolinija. Odmah posle dolaska okupatora poele su da funkcioniu i druge javne slube, da radi trgovina, da se otvaraju kole, preduzea i radionice poele su proizvodnju itd. Sve ovo zava224

Ive

Subic:

KOLONA

(linorez)

ravalo je mase i ulivalo im poverenje u snagu okupatora i tzv. Veliku Albaniju. Naroito je impresivno delovalo na iptarske mase i pothranjivalo im iluzije da su osloboene, to to je funkcionisala kvislinka administracija na iptarskom jeziku, u kojoj su bili iskljuivo Siptari, iako je bila faistika. Delovalo je i isticanje iptarske zastave, iako sa faistikim amblemom i uz faistiku italijansku zastavu, zatim otvaranje kola samo sa iptarskim nastavnim jezikom, bez obzira to se omladina vaspitavala u duhu ljubavi prema faistikoj Italiji i Musoliniju, ijim su slikama udbenici bili obilato ilustrovani. Impresioniralo je i vraanje zemlje iptarskim seljacima koja je bila oduzeta agrarnom reformom, kao i one zemlje koju su raskrili i obradili naseljenici, zatim dozvola za noenje oruja i dr. Pored toga italijanski faistiki okupator je uz pomo petokolonakih elemenata, veoma reakcionarnih i faistiki nastrojenih, koje je postavio na vlast kao prefekte, nondprefekte, predsednike komuna i na druga mesta i poloaje u vlasti ih ih na drugi nain koristio u svojoj slubi, razvijao Vrlo jaku propagandu, trovao mase faizmom i razbuktavao ovinistike strasti protiv Srba i Crnogoraca. Pred raspaljene i zatrovane faistike manifestante, Srbi i Crnogorci morali su se daleko sklanjati da ne bi bili napadnuti i pretueni, jer nou su stalno faistike bande napadale na preostala naseljenika i druga srpska sela i tu i tamo vrile po neko ubistvo i sprovodile opti teror. U ovakvoj situaciji dolo je do formiranja oruanih snaga radi odbrane srpskih i naseljenikih crnogorskih sela, koje je Partija ili organizovala ili docnije, ukoliko tada tu nije bilo partijske organizacije, prikljuivala narodnooslobodilakom pokretu i dalje proirivala i organizovala u vee pozadinske vojne jedinice sa kojima je i politiki i u vojnom pogledu radila, titila s njima sela i svestrano pripremala u njima ljude, i muko i ensko, za oruanu borbu protiv okupatora. Preko njih je delovala i u smislu razvijanja bratstva i jedinstva sa iptarskim narodom koji je odvajala od pljakaa, palikua i faistikih grupa i formacija, bez obzira na njihovu masovnost. Partija je nastojala da mase sjedini u borbi protiv okupatora.
BORBA PARTIJSKE ORGANIZACIJE U USLOVIMA FAISTIKE OKUPACIJE DO POZIVA CK KPJ NA ORUANI USTANAK

U ovako tekim danima i u ovom kraju nae zemlje, KPJ je jedino ostala verna narodu i s narodom, radila politiki s njim, organizovala ga za borbu protiv faistikih okupatora i njihovih najamnika. Jo u ratnim aprilskim danima, kada su se jedinice stare jugoslovenske vojske poele raspadati, komunisti
15 U s t a n a k 1941.

225

su, zajedno sa ostalim rodoljubima poeli da skupljaju i sklanjaju oruje, jer se nisu mogli pomiriti s tim da je protiv faistikih osvajaa rat zavren i narodi konano porobljeni. (Mada je direktiva o prikupljanju i sklanjanju oruja dola sa izvesnim zakanjenjem, ipak je oruje bilo prilino sauvano). Bez obzira na komplikovanu i teku situaciju, u partijskom rukovodstvu i organizacijama ni jednog momenta nije posustala volja, niti odlunost, da se sa faistikim porobljivaem, koji je na ovom terenu vrlo perfidno i rafinirano nastupao pred iptarske mase, razraunavao oruano i s krajnjim naporima svoj ili snaga. U to se vreme partijska organizacija na ovom terenu nala u vrlo tekom poloaju. U bivem akovikom srezu ona je sa iseljavanjem naseljenika, od kojih je bila uglavnom sastavljena, gotovo potpuno nestala. Ostali su samo jedan komunist u akovici i nekoliko simpatizera Partije. Partijska organizacija u Prizrenu, odlaskom pojedinih lanova bila je proreena, svedena na svega etiri pet lanova. U Kosovskoj Mitrovici i na Rudniku organizacija je takoe bila proreena i organizaciono nesreena, jer je uoi rata policija uspela da izvri iru provalu u njene redove zbog slabog dranja nekih komunista na sasluanju, ime je ovoj partijskoj organizaciji jo tada bio nanet osetan udar i to ju je znatno oslabilo, a zatim i zbog odlaska pojedinih lanova Partije sa ovog terena u aprilu mesecu. U pekom srezu partijske elije su ostale samo u gradu i u selima Vitomirici, Dobrui i Goradevcu, jer su ostala naseljenika sela, u kojima su postojale partijske elije, bila u aprilu popaljena i iseljena. I u ovom srezu, zbog prisilnog iseljavanja i odlaska komunista u druge krajeve partijska organizacija bila je brojno smanjena. Gotovo u svim srezovima likvidirana je bila partijska tehnika, koju je trebalo iznova stvarati. Ovakvo stanje partijske organizacije tih dana na Kosmetu, prikazuje i tadanji organizacioni sekretar Oblasnog komiteta Boro Vukmirovi u izvetaju koji je poslao drugu Titu 23. marta 1942. godine:
Naa organizacija je bila, kao to ste bili obaveteni, dolaskom okupatora razbijena. Najbolji kadrovi su otili. Poelo se iznova, sporo je ilo organizaciono jaanje. Ostatak drugova nije mogao da da od sebe onoliko koliko je mogao, poto nisu shvatili liniju i nisu se mogli snai.

U drugoj polovini aprila Oblasni komitet KPJ je doneo odluku da se privremeno skloni sa ovog terena u Crnu Goru, da ne bi pao u ruke faistike policije, jer je doznao da je ona dola do spiskova jednog broja komunista koji su do rata bih hapeni. Pre polaska, Oblasni komitet je formirao privremeno
226

oblasno partijsko rukovodstvo od mladih i nekompromitovanih komunista iz Pei. Posle petnaestak dana svi lanovi biroa Oblasnog komiteta, po direktivi CK KPJ, vratili su se u Pe i intenzivno nastavili politiki da rade na svom terenu: da konsoliduju i proiruju partijske organizacije i uspostavljaju redovnije veze s njima, to je, meutim, ilo sporo, s obzirom na teke uslove za kretanje komunista. U ovo vreme, u privremenom zarobljenikom logoru u Skadru nalazio se medu zarobljenim vojnicima i jedan broj Komunista sa Kosmeta a naroito iz Metohije. Zbog toga me je Oblasni komitet uputio u Skadar da bih se s njima na neki nain povezao, upoznao ih sa situacijom na terenu i preneo im direktivu da iz logora bee. Ja sam uspeo da doem do Skadra i da razgovaram s njima u logoru, posle ega sam se vratio. Za kratko vreme i oni su uspeli da se svi izvuku i vrate ili na Kosmet ili u Crnu Goru, gde su uzeli uea u ustanku. Neto kasnije Oblasni komitet je, po zadatku dobijenom od CK, prebacio jednim kamionom, ilegalno preko Pei za Crnu Goru, jednu veu partijsku tampariju iz sela Pantine, izmeu Kosovske Mitrovice i Vuitrna, gde je bila uoi rata doneta iz Beograda. U maju je sekretar OK KPJ Miladin Popovi poao u Beograd da bi se upoznao s direktivama CK KPJ o radu i borbi u novonastalim uslovima. Pri povratku je svratio u Kosovsku Mitrovicu, reorganizovao Mesni komitet KPJ i upoznao ga sa zadacima i direktivama, a zatim se vratio u Pe, gde takoe upoznaje partijsku organizaciju i Oblasni komitet sa stavovima CK KPJ poznatog majskog savetovanja. U smislu ovih novih direktiva partijska organizacija nastavlja s pojaanim radom na okupljanju i organizovanju masa, na objanjavanju politike situacije u zemlji i svetu i na njihovom pripremanju za borbu. Meu srpskim i crnogorskim masama radi na objanjavanju nemilih pojava koje su ih pogaale, na objanjavanju uzroka dranja zavedenih Siptara prema njima, to ih je ozlojeivalo i izazivalo negativne reperkusije na njihovo raspoloenje prema njima. Kod iptarskih masa partijska organizacija je nastojala da prodre i postigne svoj uticaj. Na sastanku, odranom krajem maja, OK donosi odluku da partijske organizacije u srpskim i crnogorskim naseljenikim selima organizuju i rukovode oruanom odbranom sela od faistikih bandi i rulja, koje su ih napadale radi pljake, terora i iseljavanja, da bi se doepali njihovih imanja i zemlje. Tako su branjene Dobrua i Vitomirica u Metohiji i mnoga sela na Kosovu, kao Vrelo, Pomazatin, Staro Gracko, Tankosi, Softovi, Grbole i druga.
15*

227

U ovo vreme OK izdaje jedan proglas narodu Kosova i Metohije na iptarskom jeziku, u kome ukazuje na lik okupatora i njegovu politiku usmerenu na rasplamsavanje bratoubilake borbe, da bi lake zavladao i drao u pokorenosti narodne mase, da bi skrenuo panju sa sebe na njihove meusobne razmirice, koje je podsticao i zaotravao. Ukazivao je Siptarima, a to je injeno i kroz stalnu agitaciju i politiki rad u raznim vidovima, da im srpske i crnogorske mase nisu krive za teak poloaj koji su imali u staroj Jugoslaviji kako im to prikazuju okupator i njegove sluge, ve velikosrpska i ostala reakcija stare Jugoslavije, koja je ne samo njih, ve i te mase eksploatisala i socijalno ugroavala. Ukazano im je da ih okupator obmanjuje kad im se prikazuje kao oslobodilac, a da je jedini put osloboenja za njih i sve porobljene narode bratstvo i jedinstvo svih nacionalnosti u borbi protiv faistikog porobljivaa. Zato treba da se ujedine zajedno sa Srbima i Crnogorcima i da pod rukovodstvom KPJ povedu borbu za pravo osloboenje. Meutim, ovaj proglas nije iroko prodro u iptarske mase, jer nije bilo ni dovoljno ljudi da ga rasture. iptara, lanova KPJ, bilo je vrlo malo, a i to su bili jo mladi komunisti, bez iskustva i jaeg uticaja u masama, pogotovu to je situacija bila takva da je bilo nemogue komunistima Srbima i Crnogorcima da priu Siptarima, sem izuzetno pojedinim linim prijateljima, da bi im izloili svoje poglede ili doturili letke i proglase. Ali ne samo to partijska organizacija nije imala uticaja na ove mase, ve nije uspela da ostvari minimalni uticaj ni na iptarsku inteligenciju, koja je bila zaista malobrojna, ali ne i beznaajna u tom smislu, jer je samo na Beogradskom univerzitetu pred rat bilo preko 50 studenata Siptara. Meutim, odmah po dolasku okupatora, oni su, sa neznatnim izuzetkom, pali na pozicije velikoalbanske reakcije i stavili se u slubu okupatora, to svedoi o njihovoj niskoj politikoj svesti i neshvatanju karaktera faizma i tetnosti faistike okupacije. Treba istai da je i kod njih italijanski okupator veto nastupao, nudei svima poloaje u vlasti i aljui ih na kolovanje i etnje po Italiji bez obzira kome su do tada politiki pripadali. U ovom smeru davali su inicijativu i pripadnici ranije organizacije Besa. Partijska organizacija je preduzimala sve da ih odvrati od toga, ali u tome nije uspela sem u izuzetnim sluajevima. Nedvosmisleno od tih studenata, ne raunajui nekolicinu koji su ve bili oprobani komunisti, najbolje se drao i javno istupao Gani avdarbai iz Prizrena. Takav je on bio i pre i u toku rata. S obzirom na sasvim drugaiji poloaj srpskog i crnogorskog naroda pod okupacijom, kao i na prodor koji je Partija
228

postigla pre rata kod njega, partijskoj organizaciji je bilo lake da ih pridobije za svoje ciljeve i da ih organizuje. Oseajui se porobljenim, a usto ogoreni na okupatora i faistiki poredak zbog terora koji je organizovao protiv njih, a ne elei ni povratak na staro, Srbima i Crnogorcima je bilo prijemivo sve ono za ta se Partija borila. Tako su oni predstavljali u ovom kraju njen siguran oslonac. Reakcija nije mogla meu njima ostvariti bilo kakav uticaj, sem kod jednog dela koji je bio u aparatu vlasti stare Jugoslavije, ili ekonomski bolje situiran pre rata. Oblasnom komitetu su pomogle u radu i zauzimanju pravilne orijentacije jo prvih meseci posle kapitulacije, ne samo direktive koje je preneo Miladin Popovi, ve i proglas CK KPJ od 15. aprila i Prvomajski proglas CK KPJ. Sa ovim proglasima upoznali su se lanovi KPJ i jedan deo naroda. Prvomajski proglas, koji je ukazivao na potrebu odlune borbe protiv nacionalne mrnje, a za bratstvo i jedinstvo masa, imao je izvesnog odjeka u narodu. Posebno je bilo znaajno to je proglas skrenuo panju narodu da u tom kraju postoje i rade organizacije KPJ koja ih poziva na otpor i borbu protiv okupatora. Ovaj proglas bio je rasturen irom Kosmeta i to na oba jezika. Ovakva aktivnost partijske organizacije nije ostala nezapaena, pa je okupatorska policija nastojala da prodre u njene redove i da je likvidira. Neprijatelj se od prvih dana interesovao za aktivnost Partije. Poznato je da su Nemci jo od pre rata saraivali s policijom stare Jugoslavije i evidentirali pojedine komuniste, a svakako su znali i o delovanju revolucionarnog radnikog pokreta i na Kosmetu, a posebno u Trepi i u Pei, s obzirom na akcije koje su tamo voene. Oni su tako uspeli da odmah angauju neke ranije policijske agente i da proire obavetajnu slubu novim agentima preko kojih su saznavali o pojedinim komunistima i pokretu. Zbog toga su docnije, naroito poetkom 1942. godine, pa sve do zavretka rata, izvrili vie veih provala u organizaciju K. Mitrovice i nanosili joj vrlo teke udare. Italijani su takoe, jo pre rata, ubacivali na Kosovo i u Metohiju svoje agente i interesovali se, pored ostalog, i za rad komunista i partijskih organizacija. Posle okupacije ovog kraja oni su nastavili da rade u tom prvcu, s tim to su malo kasnije poeli da trae agente i saradnike meu Srbima i Crnogorcima, jer se nisu hteli ni ovakvom saradnjom da zamere Siptarima i stvore kod njih podozrenje prema sebi. Tek pojavom prvih etnikih organizacija javili su se kolaboracionisti i meu Srbima i Crnogorcima, koji su sluili okupatorskoj policiji kao denuncijanti svojih sunarodnika. Taktika Italijana bila je da se iptari pridobiju i veu za njih. Oni su
229

to radili na taj nain to su sebe prikazivali kao njihovog oslobodioca, a Srbe i Crnogorce kao njihovog zajednikog neprijatelja. Namera im je bila da se na taj nain svaka saradnja iptara sa Srbima i Crnogorcima onemogui. Zbog ovakve situacije Oblasni komitet je jo u junu izdao direktive da svi kompromitovani drugovi preu u ilegalstvo, a da ostali ive i rade vrlo oprezno i polulegalno, da ne bi padali u ruke neprijatelja. Tekoe za Partiju u prvim mesecima okupacije u ovom kraju bile su i te to nije bilo organizacije na elom podruju, ve su se komunistiki orijentisani drugovi, zajedno sa ostalim rodoljubima, sami snalazili i preduzimali izvesne mere da se organzuju i priblie masama, radi ouvanja borbenog morala i spremnosti da se ne pokore okupatoru i njegovim slugama. Takav sluaj bio je u Uroevcu i Gnjilanu, gde su poele da se stvaraju grupe naprednih ljudi, rodoljuba, naroito posle izbijanja ustanka u Srbiji i Crnoj Gori. U pritinskom kraju, grupa kandidata za lanove KPJ u gradu i partijska elija u selu Vrelu, bili su oformljeni jo uoi rata. Neki komunisti koji su se posle okupacije zemlje nali na ovom terenu (ivojin Curi Sra, Aca Marovi i drugi), iako nisu bili povezani ni s kojim veim partijskim forumom (ni sa Oblasnim komitetom), poeli su postepeno organizovano da rade po uzoru na rad u drugim krajevima i prema direktivama do kojih su dolazili u to vreme preko proglasa i ostalih materijala CK KPJ. U Metohiji i u Kosovskoj Mitro vici, do poetka jula, partijska organizacija se organizaciono sredila, mada joj je lanstvo bilo prepolovljeno, s obzirom na stanje uoi rata. Ali partijska organizacija je do jula primila jedan broj novih lanova, te je u to vreme imala preko 100 ljudi u svojim redovima: oko 60 u pekom srezu, oko 40 u Kosovskoj Mitrovici, 10 u Prizrenu, 7 u Pritini i jednu partijsku eliju od nekoliko lanova u akovici. Krajem juna, Oblasni komitet je odrao proireni sastanak na kome je analizirao i ocenio svoj rad od okupacije zemlje i dao ocenu politike situacije u Oblasti, koja se uglavnom sastojala u ovome: da partijska organizacija meu Siptarima nema jo nikakvog uticaja, tj. da je gro Siptara na reakcionarnim pozicijama, dok je uticaj na Srbe i Crnogorce, onamo gde je postojala i delovala partijska organizacija, ojaan, naroito u Pei i Trepi. Konstatovano je bilo i to da je organizacija delimino razbijena i oslabljena, te je po broju spala ispod polovine preanjeg i da je iz ovog kraja dobrim delom otiao najbolji kadar.
230

U vezi s napadom Nemake na SSSR na ovom sastanku je bio odreen niz zadataka: da se popularise SSSR; da se razbiju simpatije i vera iptarskih masa u faistiku Nemaku; da se onemogui da iptarski narod poslui kao vojska kontrarevolucije; da se pripreme uslovi i teren za akcije. Postavljeni su bili i drugi organizacioni zadaci: da se ojaaju oslabljene organizacije, po veu pojedini partijci, da se prodre u krajeve gde nema organizacije, ojaa organizacija u Trepi, pronau nove forme za okupljanje svih zdravih elemenata naroda u pokret, pojaa rad meu omladinom i stvore odredi koji e biti jezgro budue vojske. Na kraju je ocenjeno da je situacija izvanredno teka i da od komunista zahteva jo veu snalaljivost, upornost i portvovanost u radu. U to vreme, neto posle sastanka, Oblasni komitet je dobio zadatke od CK KPJ: da se onemogui rad Trepe i po ceni velikih rtava: da se na svaki nain sprei ma kakav transport Siptara za borbu protiv SSSR, kao i protiv ustanka u Srbiji i Crnoj Gori; da se uvrsti organizacija i da se na svaki nain uspostavi veza sa komunistima u Albaniji. Napadom Nemake na Sovjetski Savez stvaraju se bolje perspektive za borbu i pobedu, nastaju uslovi za jo ire okupljanje srpsko-crnogorskih masa oko Partije i njene politike linije, te su i okupatori zbog toga pojaali budnost. Radi dezinformacije okupator je Srbima i Crnogorcima zabranio dranje radio-aparata, ali je zato partijska organizacija u elom kraju organizovala izdavanje vesti sa frontova i o borbama u zemlji, koje su svakodnevno hvatane preko skrivenih radio-aparata, umnoavane na partijskoj tehnici i rasturane rodoljubima u gradovima i selima. Zbog naraslih potreba za tampanjem materijala, Oblasni komitet i partijska organizacija posveuju posebnu panju organizovanju tehnike. Tako se prvih julskih dana organizuju partijske tehnike u Pei i Kosovskoj Mitrovici, a neto kasnije i u Prizrenu, akovici i Pritini. Partijska rukovodstva ubrzano rade i na daljem proirenju i uvrenju organizacije, na njihovom povezivanju i to jaem aktiviziranju za rad u narodu.
RAD PARTIJSKE ORGANIZACIJE NA ORGANIZOVANJU ORUANE BORBE POSLE 4. JULA I PRVI PODUHVATI

Poziv CK KPJ od 4. jula narodima Jugoslavije na ustanak odjeknuo je u ovom kraju i dao konkretnu smernicu Oblasnom komitetu za dalji rad i organizovanje oruane borbe. U tom smislu Oblasni komitet organizuje u prvoj polovini jula vojni komitet u Pei, kojim je rukovodio organizacioni sekretar
231

Oblasnog komiteta Boro Vukmirovi, a lanovi: Mitar Radusinovi i Pavle Brajovi. Vojni komitet je odmah poeo da radi na organizovanju vojnih desetina i priprema za oruanu borbu i ako su uslovi za izvoenje akcija, usled raspoloenja iptarskih masa koje su bile najbrojnije, bili jo vrlo teki. Pored toga, okupator je u Oblasti drao dosta jake vojne i policijske snage. Meutim, ba u to vreme, uoi ustanka u Crnoj Gori, Oblasni komitet je dobio direktivno pismo delegata CK KPJ iz Crne Gore, kojim ga upoznaje sa zadacima o novonastaloj situaciji posle napada na SSSR i ustanka u Srbiji, koji je i na ovom podruju imao velikog odjeka. U pismu je stajalo da ne treba ii na oruani ustanak na Kosmetu, jer za to nema uslova, ve da treba postepeno pripremiti narod i stvarati uslove za oruanu borbu; za sada, stajalo je dalje u pismu, treba izvoditi sitne sabotae i diverzantske akcije. Na osnovu ovog pisma i procene situacije u oblasti, koja jo nije pruila nikakve mogunosti za vee oruane akcije, Oblasni komitet se orijentisao na brzo pripremanje naroda za oruanu borbu i politikim radom, na proirenje i jaanje organizacije KPJ i SKOJ-a i formiranje ostalih organizacija narodnooslobodilakog pokreta. Meseci jul, avgust i septembar bili su ispunjeni intenzivnim radom u ovom pravcu na veem delu terena koji su drali Italijani, dok je jo sredinom jula na jednom sastanku Oblasnog komiteta bila doneta odluka da se na terenu Kosovske Mitrovice izvedu vee akcije, tj. da se onesposobi rudnik Trepa, veliki privredni objekat, koji je nemaki okupator od prvih dana poeo punim kapacitetom da koristi u ratne svrhe. Takoe je bilo odlueno da se formira partizanski odred u koji bi se povukao vei broj komunista i rodoljubivih graana sa tog terena, gde im je opstanak inae bio vrlo teak zbog jakih neprijateljskih snaga i velike budnosti Gestapoa zbog znaaja rudnika. Zatim je bilo reeno da se u tom pravcu prebacuju i komunisti i ostali rodoljubi iz Metohije i sa Kosova i tako stvori baza sa koje e se dalje razvijati oruana borba na Kosmetu. Pri donoenju ove odluke Oblasni komitet se rukovodio naroito time to je smatrao da su na ovom terenu postojale znatne revolucionarne snage, koje su inili klasno svesni i organizovani rudari Trepe, kao i ostali rodoljubivi radni ljudi toga kraja, zatim to je ocenio da je ovaj teren sa prostranim zaleem koje je inio susedni deo Srbije, naseljen stanovnitvom koje je neprijateljski gledalo na nemakog okupatora vrlo pogodno za stvaranje partizanskih jedinica i otpoinjanje oruane borbe protiv okupatora na njemu, to nij bio tada sluaj sa ostalim krajevima Kosova i Metohije. Sto se tie onesposobljavanja Trepe za proizvodnju, smatralo se da to nee biti
232

problem, s obzirom na postojanje jae partijske organizacije rudara, na njihove revolucionarne kvalitete, kao i na relativno laku izvodljivost akcije: trebalo je samo onesposobiti pumpe za vodu, prekinuti elektrini vod koji je napajao elektromotore i za kratko vreme rudnik bi bio potopljen podzemnim vodama. Iscrpljivanje vode iz svih horizonata bilo bi vrlo teko i rudnik ne bi mogao dugo da radi. Time bi bili dovedeni i ostali, jo neorganizovani rudari u situaciju da se bore, a i politiki efekat, na irem okolnom podruju, bio bi vei. Radi uspenog sprovodenj a ovako vanih zadataka na terenu Kosovske Mitrovice i Trepe, Oblasni komitet je 17. jula uputio tamo svog lana biroa Krstu Filipovia, koji je tamonjoj partijskoj organizaciji trebalo da prenese direktive, s tim da se one, uz njegovu pomo obavezno i izvre. Meutim, Mesni komitet, zbog niza svojih slabosti, vrlo je povrno i labavo priao izvrenju ovog zadatka, uprkos svih nastojanja delegata Oblasnog komiteta. Sta vie delegat nije uspio da se povee ni sa partijskom organizacijom u rudniku iako je to izriito zahtevao. O svemu ovome delegat je odmah izvestio Oblasni komitet i predloio da se iz Pei uputi nekoliko izraslijih drugova koji bi pomogli u izvravanju zadataka na onesposobljavanju rudnika. Ali, Mesni komitet Mitrovice nije se s tim sloio, to je govorilo o neshvatanju ozbiljnosti ovog zadatka. Zato je Oblasni komitet odluio da za Kosovsku Mitrovicu poe i sam sekretar OK Miladin Popovi. Meutim, i on je naiao na slian prijem kod MK. Stavie ni njemu ni Krsti Filipoviu nije bio obezbeen ni smetaj, ve su se morali sami da snalaze, iako su u tom mestu mogli odmah pasti u oi policiji i biti uhapeni. Smestili su se kod jedne komunistike porodice, vrlo kompromitovane jo od pre rata. Na kraju, ipak, posle niza sastanaka i drugih mera, prilo se deliminom izvravanju zadataka. Prvo je izvrena sabotaa na iari kojom je prevoena ruda sa rudnika u topionicu u Zveanu. Meutim, ovo nije imalo neki ozbiljniji znaaj. Naprotiv ovo je samo opomenulo okupatora da preduzme jae mere obezbeenja rudnika. Ziara nije radila svega nekoliko sati. Ovo je, u stvari, bio propust, jer je akcija mogla biti efikasnija da je rudnik potopljen, ime bi se okupatoru nanela vea teta. Ovaj propust bio je jedan od veih neuspeha partijske organizacije u Kosovskoj Mitrovici, kao i Oblasnog komiteta, koji nije bio jo uporniji u postavljanju i izvrenju ovog zadatka, kako je to situacija nalagala. Posle akcije na iaru, 7 rudara komunista jo iste noi je polo na Kopaonik, gde je 25. jula od njih i jo od pedesetak boraca pridolih sa rudnika, iz Kosovske Mitrovice, Ibarske doline i Rake, formiran Kopaoniki partizanski odred, koji je operisao
233

na terenu Kopaonika i ostalog jugozapadnog dela ue Srbije. Odred se zatim dalje omasovijavao borcima s terena na kome je operisao, oslobodio je Raku, uestvovao u blokadi i napadima na Kraljevo i u nizu drugih akcija. Krajem 1941. godine njegovi borci su uli u sastav Prve proleterske brigade, u kojoj je od rudara bila formirana rudarska eta (u sastavu Kraljevakog bataljona ove brigade). Odred, a ni Mesni komitet KPJ Kosovske Mitrovice, nisu se vie orijentisali na akcije na onesposobljavanju Trepe, sem to je izvedena jo jedna mala sabotaa, tako da je rudnik radio celo vreme rata. Namera Oblasnog komiteta da se na ovom terenu stvore snana oruana uporita i uslovi za izvlaenje jednog dela ljudstva a Kosmeta u pravcu Ibarske doline i Kopaonika nije se ostvarila, poto je odred brzo otiao prema Rakoj i Kraljevu, a veze s njim su bile sve rede i na kraju se potpuno prekinule. Kada je poetkom decembra iz Metohije upuen jedan odred od preko 40 boraca, preteno komunista, ka Ibarskoj dohni da bi se povezao sa Kopaonikim odredom i s njim delovao, a zatim uspostavio kanale i omoguio izvlaenje novog ljudstva s Kosmeta i ostvarenje zadataka koje je Oblasni komitet imao u planu jo od jula meseca, nije uspeo da bilo ta od toga uradi, jer su partizanske snage s tog terena ve bile povuene, pa se ovaj odred, posle mesec dana, vratio natrag.
JAANJE PARTIJSKE ORGANIZACIJE TOKOM DRUGE POLOVINE 1941. GODINE I NJENA BORBA

Tokom druge polovine 1941. godine partijska organizacija u Pei znatno se proirila i ojaala, tako da je imala oko 110 lanova, ali jo uvek nije uspela da prodre medu Sip tare. Omasovila se i uvrstila i organizacija SKOJ-a, formirane su mnoge omladinske grupe pored aktiva SKOJ-a, formiran je i narodnooslobodilaki front koji je docnije, 1942. godine, uao u sastav narodnooslobodilakih odbora kao poseban sektor njihovog rada; organizovani su bili i sanitetski kursevi, obuavane su vojne desetine i spremalo se ljudstvo za borbu. Od pozadinskih vojnih desetina formirane su bile ete i bataljoni, a od njih Metohijski pozadinski partizanski odred pod komandom Petra Brajovia. Iako ovaj odred nije izvrio nikakav pokret iz Pei i Vitomirice. niti pak neku veu diverziju, njegovo organizovanje bilo je od znaaja za politiko i vojno vaspitanje rodoljuba koji su bili u njemu i koji su poloili i partizansku zakletvu i oseali se prema NOVJ kao obaveznici sve do oslobo234

enja. I onda, kada je odred, koji je brojao preko 700 ljudi, bio desetkovan hapenjima u martu i aprilu 1942. godine, to su I tali j ani uinili kao predostronost od oruanih borbi, ljudi su se i u logorima i u zatvorima oseali pripadnicima NOP-a, a po osloboenju iz njih, nakon kapitulacije Italije, mnogi su poli u Prvu makedonsko-kosovsku brigadu, koja je bila formirana 11. novembra 1943. godine u zapadnoj Makedoniji, ili su sainjavali bataljon pod nazivom Staljingrad u sastavu garibaldijskih partizanskih jedinica u Italiji od jeseni 1943. pa do druge polovine 1944. godine, kada su uspeli da se vrate u zemlju i nastave borbu do njenog konanog osloboenja. Ovi ljudi stupali su u partizane kao borci ve izgraeni u politikom i vojnom pogledu. Zahvaljujui tome jedinice u kojima su bili od prvih dana njihovog formiranja bile su kvalitetne, po svemu na visini ostalih naih partizanskih jedinica, a u Italiji dostojno reprezentovali nau zemlju svojom borbenou i politikom sveu. Jedince u kojima su oni inili gro, kao i drugi borci sa Kosova i Metohije, bile su veoma cenjene na drugim terenima i pohvaljivane bilo u Makedoniji, na Jablanici ili drugde. U akovici se partijska organizacija poela ponovo stvarati od nekoliko drugova koji su doli iz Albanije gde su iveli kao emigranti do kapitulacije zemlje. Ova organizacija je u pogledu prodiranja u iptarske mase postigla najvee rezultate. Partijska organizacija u Prizrenu takoe se postupno sreivala i proirivala tokom druge polovine 1941. godine, primajui u svoje lanstvo nove ljude, u prvom redu omladince i omladinke. Iako je bilo organizacionih i drugih slabosti, njen politiki rad se oseao na terenu. I u ovoj organizaciji bilo je vie drugova koji su doli iz Albanije i mnogo doprineli njenom jaanju. Pored toga doprineli su i njenom prodiranju meu Siptare, tako da su ona, i u neto veoj meri partijska organizacija u akovici, u ovom pogledu postigle najvee rezultate u oblasti. Meutim, Kosovo, a posebno gnjilanski kraj, ostali su sve do pred kraj godine, odnosno do poetka 1942. godine, slabo povezani sa Oblasnim komitetom, ime su bili preputeni sebi i inicijativi i snalaljivosti drugova koji su se tu posle kapitulacije nali. Ali i tu se, iako dobrim delom neorganizovano, ipak delovalo u smislu direktive CK KPJ, osobito njegovog proglasa od 4. jula 1941. godine koji je dopro i na ovaj teren. Iako je bilo izvesnih mogunosti u to doba da se ljudstvo sa ovog terena prebacuje u pravcu Jablanice i Vranja, ipak to nije injeno, jer se nisu snali, poto partijske organizacije tu takorei nije ni
23 5

bilo. Ipak odluujui razlog bio je orijentacija na odbranu sela i rad u narodu u pravcu pripremanja uslova za oruanu borbu. Tako je samo neznatan broj ljudi sa Kosova i to s terena Pritine, Uroevca i Gnjilana, otiao u partizanske odrede u Jablanicu i Toplicu. Ne samo u akovici i Prizrenu, ve i u drugim mestima gde su bili razmeteni kao slubenici ili uitelji, drugovi koji su doli iz Albanije posle okupacije nae zemlje, a od ranije bili komunistiki orijentisani, pristupili su NOP-u i KPJ. Njih je bilo oko 15. Veina ih je bila sa Kosmeta. Jo za vreme predratne Jugoslavije oni su sa svojim porodicama ili sami bili emigrirali u Albaniju, u nam eri da se tamo koluju, jer u svom mestu nisu imali mogunosti. Partijska organizacija ih je odmah, bez ikakve rezerve, prihvatila i ukljuila u svoje redove, znajui da e njihova prisutnost i aktivnost na Kosmetu, u nedostatku veeg partijskog iptarskog kadra, doprineti prodiranju Partije u iptarske mase, to je u to vreme bio jedan od osnovnih njenih ciljeva. Neki od njih, kao Fadilj Hoda, Emin Duraku, David Nimani, Ismet Sairi i drugi, odmah su se povezali sa Oblasnim komitetom i stavili mu se na raspolaganje. Svi su oni odigrali znaajnu ulogu na Kosmetu u pogledu prodiranja NOP-a u iptarski narod i njegovog snaenja. Na taj nain, doprineli su partijskom radu na Kosmetu, a neki od njih su i ivote poloili u toj borbi. Sa neto ranijeg lanstva KPJ iptara, oni su bili prva snaga preko koje je Partija tu i tamo u Oblasti poela postupno da prodire meu iptare, a posebno u akovici i Prizrenu. Tako je partijska organizacija na Kosmetu, krajem 1941. godine, imala oko 30 lanova Siptara. Preko ovih drugova partijska organizacija je nastojala da deluje na iptarski narod, radi spreavanja da ih okupator i njegove domae sluge mobiliu za borbu protiv partizana u Srbiji i Crnoj Gori. Mada su uspesi u ovom pravcu bili minimalni, jer je gro naroda bio pod veoma jakim uticajem iptarskih faistikih elemenata, koji su bili u vrhovima kvislinke vlasti u svim srezovima, ipak i sami pokuaji odvraanja i demobilizacije zavedenih masa, bili su od znaaja, makar i toliko to su kod zavedenih Siptara bar malo popustile odlunost i volja za borbu protiv NOP-a. U nemogunosti da organizuje i razvije oruanu borbu irih razmera, partijska organizacija na Kosovu i u Metohiji orijentisala se na povremene diverzije, ukoliko je to tada bilo mogue: na seenje telefonskih bandera, ruenje mostova, oteenje pojedinih objekata, likvidiranje pijuna itd. Mada ove di236

nisu imale neki vei efekat u materijalnom smislu, efekat je bio u moralnom pogledu ove diverzije predstavljale su vidan izraz otpora okupatoru i borbenosti i organizovanosti k o m u n i s t a . U tako tekim uslovima na ovom terenu svaka ovakva akcija predstavljala je znaajan uspeh u pogledu dalje orijentacije i priprema za oruanu borbu i druge akcije protiv okupatora. Nemajui izvora za materijalna sredstva koja su joj bila neophodna za politiko-propagandni rad i druge aktivnosti, partijska organizacija se neposredno, kao i preko organizacija NOP-a, u prvom redu odbora Narodnooslobodilakog fonda, jo od druge polovine 1941. godine, obraala velikom broju antifaista za pomo u novcu i tehnikim i drugim sredstvima. Odziv antifaistiki raspoloenog stanovnitva na ovu akciju bio je veoma veliki; ono je nesebino prualo NOP-u pomo i u ovom pogledu. Partija se obraala za ovakvu pomo i pojedinim imunijim Srbima i Crnogorcima, trgovcima, ranijim bankarima itd., iako nisu bili u NOP. Prilikom postavljanja ovakvih zahteva njima se otvoreno iznosilo da je to za NOP, za njegovu borbu protiv okupatora i domaih izdajnika. Izuzev pojedinaca, veina njih se u to vreme odazivala na ove zahteve bilo iz rodoljublja bilo iz bojazni zbog snage pokreta, mada na njih nije vren nikakav pritisak u vidu uena i slino.
verzije

Ovom akcijom partijska organizacije je ne samo reavala problem sredstava za rad i borbu NOP-a, ve se na taj nain i povezivala sa rodoljubivim masama, koje su bile jo neobuhvaene u NOP, a imunije ljude na vreme odbijala od neprijateljskih organizacija i okupatora i pokuala da ih, u bilo kojoj meri priblii NOP-u. Posebne tekoe za partijsku organizaciju bile su u tome, to je tokom cele druge polovine 1941. godine i jo nadalje, bila skoro potpuno izolovana od drugih partijskih organizacija van oblasti. Oblasni komitet, od sredine jula ove godine, nij" imao veze sa CK niti sa drugim viim partijskim forumima (posle dobijanja pisma iz Crne Gore od delegata CK KPJ i prolaska Mitra Bakia kroz Pe, na putu od Beograda za Crnu Goru), ve se u svom radu oslanjao na direktive koje su drugim kanalima dolazile, zapravo na proglase CK i druge partijske materijale koji su sa zakanjenjem stizali. Radi toga je Oblasni komitet stalno nastojao da dode do veze sa CK KPJ i PK KPJ za Crnu Goru, radi ega je uputio dve naoruane grupe lanova partije i SKOJ-a za Crnu Goru, ali su obe nastradale i bile unitene od ovinistiki nastrojenih seljaka: jedna pri odlasku a druga pri povratku. Poginulo je 10 drugova i jedna drugarica.
237

UTICAJ PARTIJSKE ORGANIZACIJE U MASAMA I NJEN RAD S NJIMA

Aktivno delujui u masama, naroito u srpsko-crnogorskim, zbog povoljnijih uslova rada s njima, komunisti su postizali znaajne uspehe meu njima i masovno ih prikljuivah NOP-u. U ovoj godini su osobito bili masovno obuhvatani naseljenici u Metohiji, koji su bili najveim delom grupisani u Pei i Vitomirici, gde su iveli u veoma tekim ekonomskim prilikama, naroito u Pei. Po dve-tri porodice ivele su u jednoj kui. U patrijariji, na primer, bio je itav logor naseljenika, koji su goloruki naputali svoja ognjita i tu se zbili. I stareina ovog manastira Zeevi bio je organizovan u NOP-u, zbog ega ga je okupator likvidirao. Sa ovim ivljem neprekidno se politiki radilo, on je bio sav uz NOP, sav organizovan, reen da se i pod najteim uslovima, kada se nalazio potpuno opkoljen i pritisnut od neprijatelja, bez ikakvog oslonca na bilo koga izuzev na Partiju, bori na ivot i smrt protiv okupatora, da mu se ne pokori. Znaaj ovakvog elementa za Partiju u ovom kraju bio je ogroman, ne samo do rata, ve i u ratu, u razvijanju NOP-a i oruane borbe. Ogroman entuzijazam i odlunost za borbu inili su da se na stotine i stotine boraca iz redova ovih ljudi nalo u mnogim partizanskim jedinicama ne samo na Kosmetu, ve i u Makedoniji, junoj Srbiji, Crnoj Gori, u Italiji (posle njene kapitulacije) i na drugim terenima. Procentualno ogromno uee naroda u borbi i brojne rtve koje je dao svedoe danas koliko je bila visoka svest, kao i patriotizam ovih ljudi, vrlo siromanih i pred rat, a u ratu izloenih okrutnim progonima i unitavanju od strane faistikog okupatora i njegovih slugu. Uzalud je neprijatelj pokuavao da izvri provale u njihove redove to mu nikada nije polo za rukom. Organizacija se s nekoliko reakcionarnih elemenata Crnogoraca, koji su pokuah da se stave u slubu okupatora, odmah obraunala. Pre nego to je uspeo da d spisak komunista I tali j anima, bivi delovoa iz sela Vitomirice Perovi, koji je do rata vrio pijunsku ulogu, bio je likvidiran. Partijska organizacija je poela da se obraunava i s drugim pijunskim elementima srpske i crnogorske narodnosti, to je imalo odjeka kod Srba i Crnogoraca, a delom i kod Siptara, jer su ovi pijuni bili omraeni. Kod Srba i Crnogoraca ovakav postupak prema pijunima i izdajnicima, pored ostalog imao je i zato odjeka, jer su se osvedoili da prema slugama okupatora nema milosti, da je narodnooslobodilaki pokret snaan i moan, sposoban da se s neprijateljem odluno razraunava, a kod Siptara, jer su uviali da postoji diferencijacija kod Srba i Cr238

nogoraca, da svi oni ne stoje na istim pozicijama, da u njihovim redovima i dalje radi i bori se KPJ, koja je za bratstvo i jedinstvo i meu narodnostima. Sa Siptarima je trebalo jo due, upornije i opreznije politiki raditi da bi uvideli ta u stvari okupator eli od njih da stvori, pa da im je prema tome jedini put borbe za slobodu bratstvo sa antifaistikim srpskim i crnogorskim narodom u borbi protiv okupatora. Jer je on dejstvujui raznim materijalnim pomoima u novcu i ivotnim namirnicama, zatim raznim primamljivim obeanjima i privilegij ama, i na druge naine vrbovao omladinu i inteligenciju da se upisuju u faistiku partiju, da oblae crne koulje, nose faistike znake itd. Faistiki okupator je nastojao da stvara i podmladak od iptarske dece i omladine, za koje je izraivao i faistike uniforme itd. Osim toga sama faistika propaganda u tim danima, naroito dok su faistike snage napredovale na istonom frontu i u severnoj Africi, bila je vrlo intenzivna i buna. Posle svakog veeg uspeha na frontovima, zauzea nekog veeg grada, organizovane su bile masovne faistike manifestacije, kojom prilikom su se slavile pobede. Pisanih parola i plakata bilo je na svim stranama. Korieni su bili svi naini i sva sredstva propagande, za koje okupator nije tedio novane izdatke. Pored toga, tampa i radio razvijah su svestranu i snanu propagandu koja je imala velikog odjeka.

STAVOVI OBLASNOG KOMITETA IZRAENI U PROGLASU OD 1.X 1941. GODINE

Partijska organizacija je nastojala da suzbije uticaj faistike propagande na razne naine i da odbija mase od okupatora. U tu svrhu Oblasni komitet je tokom 1941. godine izdao vie proglasa. Od posebnog znaaja je bio proglas koji je izdat posle proirenog sastanka Oblasnog komiteta, u avgustu mesecu, u Vitomirici, a koji je bio irom oblasti rasturen. U tom proglasu Oblasni komitet se obratio narodima Kosova i Metohije s pozivom na oruanu borbu protiv okupatora i na razvijanje bratstva i jedinstva meu njima. U njemu se kae:
Narodima Kosova i Metohije: Siptari, Srbi i Crnogorci! Ovih dana se navrilo 3 meseca od kako je poela najkrvavija bitka u istoriji sveta koja se vodi na ivot i smrt, izmeu Sovjetskog Saveza, zemlje socijalizma, otadbine radnika i seljaka, s jedne strane, i hitlerovskih faistikih opora i njegovih slugu i pomagaa iz Italije, Finske, Maarske, Rumunije i Slovake, s druge strane. 239

A zatim dalje:
Narodi Kosova i Metohije: Siptari, Srbi i Crnogorci, kao sve narode Evrope, tako i narode Jugoslavije zadesila je teka nesrea. Nemako-italijanski faistiki razbojnici nametnuli su svim narodima Jugoslavije najtee ropstvo. Stupanjem Sovjetskog Saveza u rat protiv krvavog faizma nastupile su i nove perspektive za likvidaciju faistikog ropstva nasilja i mraka. Danas se irom Jugoslavije bore Srbi, Hrvati, Slovenci, Crnogorci, Makedonci i drugi, s orujem u ruci protiv okupatora. Ta je borba sastavni deo antifaistiko-oslobodilake borbe svih porobljenih naroda Evrope. Dolaskom okupatorskih trupa naroito su pogoeni narodi Kosova i Metohije. Nad njima se sprovodi najcrnji teror, pljaka i ubijanje. Okupator i njegove sluge raspiruju ovinistiku i versku mrnju meu narodima da bi ih lake pljakali i odravali u ropstvu tupei time otricu narodnooslobodilake borbe. Zato se pred vama, narodi Kosova i Metohije, radi svestranog nacionalnog osloboenja, postavlja zadatak jedinstvene borbe i oruanih akcija, da bi se zajedno sa drugim narodima iz Jugoslavije oterao zajedniki neprijatelj faistiki okupator...

I dalje:
. . . Siptari, radnici, seljaci i graani! Faistiki nemaki i italijanski okupator preko svojih slugu aga i begova, izdajnika iptarskog naroda, naneo je sramotu na vae ime. Vi ste im poverovali da ete paljenjem, ubijanjem i isterivanjem naseljenike sirotinje doi do svoje nacionalne slobode; to ste uradili i posluili faizmu. A-ta vam je faistiki okupator dao za to? Dao vam je tzv. Veliku Albaniju, u kojoj vas hapse, premlauju, ubijaju, nasru na ast vaih ena i keri, u kojoj besni besposlica, pekulacija, skupoa i oskudica najosnovnijih ivotnih potreba, u kojoj se povratio feudalni odnos kojim je seljak ponovo postao rob aga i begova. Svakodnevno vas kljukaju raznim laima protiv Sovjetskog Saveza i porobljenih naroda, govorei da je ta borba uperena protivu vas. To se jasno videlo kada su vas prevarili i odveli protiv oslobodilake borbe crnogorskog naroda, a danas vas lau govorei vam da su srpski partizani koji se bore za slobodu srpskog naroda doli u okolinu Mitrovice da pale i ubijaju iptarske seljake. To je udeena obmana, da bi vas, mogli mobilisati i povesti protivu oslobodilake borbe srpskog naroda kao ranije crnogorskog naroda. Bande koje su dole u okolinu Mitrovice nisu srpski partizani, nego izdajnici i plaenici i izrodi srpskoga naroda na elu sa Kostom Peancem, koje je nemaki faistiki okupator uzeo u svoju slubu u borbi protivu oslobodilakog pokreta srpskog naroda, kao to je italijanski faistiki okupator primio u svoju slubu izdajice i izrode iptarskog naroda, age i begove. Siptari! Najvei zakleti neprijatelj svih naroda, slobode i napretka jeste krvavi faizam; ne podravajte pljakake bande koje nanose sramotu iptarskom narodu. Stvarajte partizanske odrede, povedite oslobodilaku borbu zajedno sa srpskim i crnogorskim narodima na Kosovu i Metohiji. Ruite mostove, diite slagalita i magacine hrane i municije. Nedajte da okupator odveze ni zrno ita za svoju vojsku. Ometajte transporte trupa i materijala. Borite se po poljima i umama za progon okupatora, unitenje faizma a za stvarno nacionalno osloboenje. 240

Ovako se Oblasni komitet obraao iptarskom narodu u vreme kada je buktala borba na Istonom frontu i hitlerovske trupe nadirale u dubinu Sovjetskog Saveza, kada je u Srbiji i Crnoj Gori i drugim krajevima nae zemlje plamteo oruani ustanak. U to vreme vei deo Siptara nije verovao komunistima, mislio je da je faizam nepobediv, jer su hitlerovci postizali pobede na Istonom frontu, a da e u zemlji biti uguen ustanak i likvidirani partizani. Veina iptarskog naroda u to vreme jo nije razlikovala partizane od etnika i drugih srpskih reakcionara. Nedela koja su pljakake bande iptarske nacionalnosti inile, zatim prve borbe protiv partizana itd. ulivale su im jo vie straha od povratka starog, to je okupator zajedno s domaim izdajnicima naroito podravao i koristio. Potrebna je bila zato jo mnogo upornija borba, trebalo je mnogo vie snaga nego to je partijska organizacija tada imala, naroito iz redova iptarske nacionalnosti, da bi se dranje Siptara osetnije promenilo i okrenulo protiv okupatora. Mada su pojedini postupci okupatora i njegovih slugu nailazili kod Siptara na hladan prijem i izvesno neodobravanje, ipak se nisu jo odvajali od okupatora. Moda bi se njihovo dranje krajem godine neto i izmenilo, bar zimi posle prvih uzmicanja i poraza Nemaca na Istonom frontu, samo da je bilo malo jaih aktivnih antifaistikih snaga meu Siptarima, snaga koje bi pokrenule ovaj narod i pokolebale ga u njegovom gledanju na okupatora. Ovakvo dranje iptarskog naroda bilo je ocenjeno i na Oblasnom partijskom savetovanju u avgustu 1941. godine, kome su, pored lanova Oblasnog komiteta, prisustvovali i delegati iz Kosovske Mitrovice, akovice i Pei. Na dnevnom redu savetovanja bila su sledea pitanja: ocena situacije, postavljanje politikih zadataka i izvoenje akcija. Zakljueno je bilo, kako je to kasnije Boro Vukmirovi izneo u svojim tezama za referat za Oblasno partijsko savetovanje u februaru 1942. godine da su iptarske mase na reakcionarnim pozicijama (odlazak dobrovoljaca za Crnu Goru, Srbiju, Nemaku) i dalje:
ali usled povratka feuda, neispunjenja onoga to su se nadali dobiti, nezauzimanja Rusije, pojavljuju se simptomi kolebanja, (sluaj u Kosovskoj Mitrovici na sastanku seljaka i begova). Kod drugih masa elja da pobedi SSSR. Da jo ne postoje uslovi za izvoenje akcija.

Slino iznosi Boro Vukmirovi i docnije u svom izvetaju drugu Titu od 23. marta 1942. godine u kome kae:
Peta kolona je jaka. Tu se nalaze svi gradski elementi sem najsiromanijih. Po selima imaju veze preko barjaktara plemena. Faistiki okupator i peta kolona uspevaju jo da za sebe veu dobar deo masa, da ih naoruaju za odbranu otadbine.
16 U s t a n a k 1941.

241

U istom proglasu Oblasni komitet se posebno obratio srpskom i crnogorskom narodu pozivajui ga takoe u borbu protiv okupatora i na bratstvo sa iptarskim narodom. U proglasu Oblasnog komiteta kae se:
Srbi! kao pomahnitale zveri bacili su se na vas krvavi okupatori, sprovodei nad vama teror, hapsei vas i odvodei u internaciju. U saradnji s njima nagrnue begovi i age da vam opet nametnu srednjevekovne ivijske okove, terajui vas s vae vlastite zemlje, koju ste godinama radili i koja vam pripada. Razbojniko-pljakake bande podravane od faistikog okupatora nonim napadima pustoe i pale vae domove, prazne torove i ambare, ostavljajui vas i vau decu u najveoj gladi i b e d i . . . stvorite borbeno jedinstvo s potenim iptarskim i crnogorskim narodom, idite u zajednike partizanske redove jer e te se zajedniki pre osloboditi.

cima:

U istom proglasu Oblasni komitet se obraa i Crnogor-

Crnogorci! Dvadesetogodinju politiku nenarodnih reima Jugoslavije vi ste skupo platili. Takvom politikom nezadovoljne iptarske mase bile su dolaskom okupatora iskoriene i povedene u borbu protiv vas. Vai su domovi popaljeni, vas hapse, interniraju i ubijaju. Ko je kriv za tu vau nesreu? faizam. Ko je hukao nesvesne iptarske mase na takva nedela: paljenje kua, ubijanje ljudi? Okupator i njegove sluge begovi i age...

Na kraju proglasa upuen je poziv svim narodima Kosova i Metohije: Ne dozvolite da makar jedan radnik ide u Nemaku, da ode jedan dobrovoljac protivu sovjetskog naroda i porobljenih naroda!. Bili su to konkretni stavovi i konkretna politika koju je partijska organizacija na ovom terenu neprekidno vodila.

USPOSTAVLJANJE VEZA OBLASNOG KOMITETA S KOMUNISTIMA U ALBANIJI I PRUANJE POMOI U ORGANIZOVANJU KOMUNISTIKE PARTIJE ALBANIJE I NOP-a

I u ovakvim uslovima Oblasni komitet je naao mogunosti da izvri zadatak koji je dobio od CK KPJ, tj. da pomogne komunistike grupe u Albaniji kako bi zauzele pravilne pozicije, sjedinile se i formirale Komunistiku partiju Albanije i organizovale narodnooslobodilaku borbu. Naroito vaan doprinos u usDostavljanju i razvijanju prvih veza Oblasnog komiteta s komunistima, odnosno komunistikim grupama u Albaniji pruio Ije Fadilj Hoda, koji je jo pre rata, zajedno sa Eminom Durakom, dolazio u kontakt s lanovima Oblasnog komiteta. To je
242

o m o g u i l o da oktobra 1941. godine, u selu Vitomirici, grupa lanova OK KPJ (Boro Vukmirovi, Duan Mugoa, Ali Sukrija i ja) odri sastanak s trojicom komunista iz Albanije, meu kojima je bio i Koa Tako. Na ovom sastanku diskutovano je o tome kako da se pomogne komunistikim grupama Albanije da se sjedine na bazi jedinstvene i pravilne politike linije i formiraju Komunistiku partiju Albanije. Zapisnik sa ovog sastanka koji je vodio Boro Vukmirovi sauvan je. Iz njega se jasno vidi stanje ovih grupa i njihovi meusobni odnosi.

Na ovom sastanku bilo je odlueno da se komunistima u Albaniji pomogne u raznim vidovima i na njihov predlog neposredno time to bi jedan lan Oblasnog komiteta poao na partijski rad u Albaniju i tamo ostao due vremena, dok to bude potrebno. Posle kraeg vremena u Albaniju je bio upuen Duan Mugoa, lan OK KPJ. Uskoro, uz pomo komunista iz Albanije, bio je osloboen iz logora Pein kod Elbasana, sekretar OK KPJ za Kosmet Miladin Popovi,1 zajedno sa svojim bratom Mihajlom i Krstom Filipoviem, lanom OK KPJ. Miladin Popovi i Duan Mugoa radili su u Albaniji kao instruktori CK KPJ na formiranju KP Albanije, na organizovanju NOP-a i oruane borbe protiv okupatora. Posle obavljenog zadatka vratili su se u zemlju u drugoj polovini 1944. godine. Kakva je i kolika je bila njihova uloga u stvaranju Partije i organizovanju NOB-a u Albaniji, tema je to za sebe, a o njoj govore mnogi dokumenti iz tog perioda. Oba druga su asno izvrila povereni im zadatak, nesebino prenosei u mladi komunistiki pokret Albanije svoja bogata iskustva iz borbe i rada KPJ u svojoj zemlji. Meutim, jo od ove godine saradnja sa komunistima u Albaniji razvijala se i na druge naine i u drugim vidovima: putem estih kontakta sa tamonjim komunistima, slanjem partijskih materijala i tampe, saradnjom komunista sa Kosmeta sa komunistima Albanije u zatvorima i logorima, u kojima su zatvarani i jedni i drugi, pruanjem pomoi antifaistima na podruju Ljume itd. Ova saradnja se neprekidno proirivala i na kraju dola do izraaja i u sadejstvu naih i njihovih jedinica u graninom pojasu Jugoslavija Albanija. Partijska organizacija je tokom celog rata nastojala da se odmah povee i prihvati na platformi borbe protiv okupatora i sve antifaistiki raspoloene Albance koji su dolazili na Kosmet zbog slube ili bilo kojim poslom.
' Njega su, zajedno sa ovom dvojicom drugova, u drugoj polovini jula, bili uhapsili italijanski karabinijeri posle naputanja Kosovske Mitrovice na putu za Crnu Goru, gde su bili krenuli preko Rake i Sandaka. Odatle su bili internirani u Albaniju. 243

POJAVA NEKIH NEPRAVILNIH SHVATANJA I NJIHOVO OTKLANJANJE

Organizaciono se uvrujui i nastojei da pravilno shvati i sprovodi politiku liniju KPJ u novonastalim uslovima, koji su raah nove zadatke i probleme, partijska organizacija na ovom terenu imala je da savlauje u svojim redovima pojave izvesnih neshvatanja, oportunizma i nasedanja prohtevima i eljama nacionalistiki zagrejanih masa. Ovo se kod nekih drugova ispoljavalo u pokretanju, na primer, diskusije i zahteva da se partijski proglasi i ostali partijski dokumenti ne potpisuju sa: Komunistika partija Jugoslavije, ve da se naziv Jugoslavija izbegava, poto u iptarskim masama postoji antijugoslovensko raspoloenje pod uticajem faistike reakcije i usled ogromnog nezadovoljstva i mrnje prema buroaskoj Jugoslaviji koja ih je ugnjetavala; zatim u postavljanju pitanja nekih manje uzdignutih drugova ili onih s neprevazienim optereenjima nacionalistike prirode, o tome kakve e biti granice posle rata, mada je bilo jasno da se KPJ borila protivu svakog sankcionisanja faistikog komadanja zemlje, da je vrlo jasno postavila i reavala nacionalno pitanje na marksistikoj osnovi. Oblasni komitet je ovakve slabosti pojedinih drugova savlaivao na taj nain to im je linim razgovorima kao i diskusijom na samim partijskim sastancima pomagao da pravilno shvate i sprovedu politiku liniju KPJ. Nedovoljno jasna shvatanja stavova KPJ, koji su, meutim, bili jasno odreeni i formulisani na Majskom savetovanju CK KPJ, u prvo vreme su se ispoljila i kod pojedinih drugova koji su bili inae vrlo odani KPJ i takvi ostali. Pogrena shvatanja ovih stavova dolazila su do izraaja i kod drugova koji nisu bili politiki izrasli, koji nisu dovoljno jasno i odreeno preistili s pojedinim pitanjima i stavovima u pogledu perspektive borbe. Takva nejasna shvatanja ispoljila su se 28. novembra 1941. godine, na praznik dana albanske zastave kad su u nekim mestima komunisti Siptari uzeli uea u faistikim manifestacijama na kojima se slavila zastava koju je okupator doneo na Kosovo i u Metohiju. Cilj im je bio da ove manifestacije pretvore u demonstracije protiv faizma, da na njima demonstriraju izbacivanjem antifaistikih parola, cepanjem italijanskih zastava i skidanjem faistikih amblema sa albanskih nacionalnih zastava, dranjem govora protiv okupatora u kojima je okupator demaskiran kao oslobodilac Siptara, ukazivanjem da e Siptari biti slobodni tek po njegovom izbacivanju itd. Ove akcije i parole nesumnjivo su bile ispravne i tane, ali istovremeno i manjkave, jer neuestvovanje Srba i Crnogoraca antifaista u demonostracijama i nepominjanje KPJ i njene borbe, nejasnost
244

i nedovoljna odreenost u istupanjima u pogledu osloboenja Siptara (a ona je mogla doi samo borbom koju KPJ vodi), ostajanje samo sa iptarskom zastavom nisu znaili doslednu konkretnu primenu stavova KPJ sa Majskog savetovanja, ve se u izvesnoj meri naselo, odnosno uinio izvestan ustupak, nacionalistiki i antijugoslovenski raspoloenom veem delu Siptara. Ipak, pored svega toga, najuspelija antifaistika istupanja bila su ona u akovici i Prizrenu, koja bi po svom karakteru bila potpuno na liniji KPJ da nije bilo ovih ustupaka nacionalno zagrienom delu masa i propusta u pogledu neuestvovanja i Srba i Crnogoraca antifaista. Meutim, smatram da bi bilo pravilnije da su se ove faistike manifestacije bojkotovale, da su komunisti pozvali narod da ne ide na njih, s objanjenjem da pod zastavom koju je okupator doneo, Siptari nisu osloboeni ve porobljeni. Na Oblasnom partijskom savetovanju krajem februara meseca 1942. godine manifestacije od 28. novembra 1941. godine na Kosovu i u Metohiji ocenjene su kao profaistike, a uee komunista u njima kao pogreno. U tezama Bore Vukmirovia za referat na ovom savetovanju stoji pod takom B) s naslovom: Nedostaci, propusti i greke koje su se odrazile na rad i teza: Manifestacije za 28. novembar imale su profaistiki karakter, a na drugom mestu: Manifestacije na poziciji faizma. Ovo su bile slabosti koje je Oblasni komitet uviao, a partijske organizacije u srezovima uz njegovu pomo savlaivale, jer u ovakvoj specifinoj komplikovanoj situaciji kakva je bila u ovom kraju, a koja je imala korene i u prolosti, trebalo je uvek budno procenjivati i preispitivati svoje politike istupe i doneti konkretne stavove o pojedinim pitanjima borbe i rada, da se ne bi nesvesno nasedalo i odstupalo od osnovne linije, da bi se ona dosledno shvatila i sprovodila.
USPOSTAVLJANJE VRSTIH VEZA I POMO ORGANIZACIJAMA U SREZOVIMA KRAJEM GODINE I NOVI ORGANIZACIONI PRODORI

Pred kraj godine pred Oblasni komitet se postavljao zadatak da se neposrednije povee sa organizacijama u srezovima i pomogne im u radu. Tada su na ovoj teritoriji postojala svega dva mesna komiteta, dok je partijska organizacija imala ukupno 150 lanova. Na sastanku Oblasnog komiteta, koji je odran poetkom decembra u Vitomirici kod Pei, bilo je odlueno da ja poem za akovicu i Prizren, da se upoznam sa stanjem partijskih organizacija i pruim im potrebnu pomo, tj. da ih upoznam sa situacijom i zadacima koji su se tada postavljali pred partijske organizacije, a zatim da poem na Kosovo, gde
245

je trebalo da ostanem due vremena s obzirom da Oblasni komitet od kapitulacije nije imao gotovo nikakve veze s komunistima na tom terenu, sem sa partijskom organizacijom u Kosovskoj Mi trovici. Moj zadatak na Kosovu bio je da s komunistima i simpatizerima KPJ pristupim formiranju partijskih organizacija i organizovanju NOP-a i da se poveem s partijskom organizacijom u Kosovskoj Mitro vici i sa antifaistima na ostalim terenima (Vuitrn, Podujevo itd.), koje su drali Nemci, radi organizovanog prodora. Dunost sekretara MK KPJ u Pei, koju sam do tada vrio, preuzeo je Milo Gili, koji je do tada bio lan ovog komiteta. Za vreme boravka u akovici naao sam partijsku organizaciju jo slabu to se tie njene masovnosti. U njoj su bili ljudi koji su se vratili iz Albanije, gde su do rata iveli. Takvo stanje organizacije u ovom mestu potvruje kasnije, u februaru 1942. godine u svojim tezama sekretar OK KPJ Boro Vukmirovi, u kojima kae: akovica 34 oveka i to iz Albanije. U Prizrenu sam zatekao partijsku organizaciju u boljem stanju ah ipak sa dosta problema i slabosti. Posle nekoliko sastanaka, odrali smo i jedno ire sresko partijsko savetovanje kojom prilikom je formiran MK KPJ sa politikim sekretarom Predragom Ajtiem, a organizacionim sekretarom Davidom Nimanijem. Prisutni drugovi su upoznati sa situacijom i zadacima koje je partijska organizacija na tom terenu trebalo da obavlja. S obzirom na takvo stanje ove organizacije, predloio sam Oblasnom komitetu, u izvetaju koji sam podneo, da uputi jednog druga koji bi pomogao komunistima na ovom terenu u partijskom radu i organizovanju NOP-a. Uskoro je OK poslao svog lana Miliju Kovaevia da kao instruktor radi na ovom terenu. Na Kosovu, na terenu biveg graanikog i sitnikog sreza, naao sam, pored partijske elije u Vrelu, koju sam kao delegat OK formirao pred rat, jo jedan broj partijskih elija, aktiva SKOJ-a i antifaistikih omladinskih grupa, koje su samoinicijativno formirali nekoliko komunista koji su se posle kapitulacije nali na ovom terenu, kao Aco Marovi, ivoj in uri Sra, Apostol Prendi. I ovde sam organizovao sresko partijsko savetovanje u drugoj polovini decembra, kojem su, pored drugova s terena ova dva sreza, prisustvovala i dva druga iz Uroevca Jovo Vuini i Nikola Vidai. Na savetovanju smo formirah MK KPJ sa sekretarom Apostolom Prendiem, pretresali situaciju na terenu i odredili zadatke koji su se organizaciji postavljali kao najvaniji. Kao osnovno, trebalo je proiriti partijsku organizaciju i ostale organizacije NOP-a i u gradu i u selima, jer su i u ovom kraju naseljeniki ivalj i srpsko stanovnitvo bili veoma ogoreni na postojee stanje i
246

poloaj u kome su se nalazili. S obzirom da je na ovom terenu partijska organizacija brzo narasla (imala je ve u januaru 1942. godine preko 50 lanova i to veinom mladih), organizovali smo na poetku 1942. godine partijski kurs radi ideolokog uzdizanja lanova. Tako su, krajem 1941. godine, u ovom kraju ve postojala 4 mesna komiteta KPJ, dok je partijska organizacija imala oko 200 lanova. U Uroevac sam stigao tek poetkom januara 1942. godine i formirao prve partijske elije, koje su bile jezgro za dalje irenje pokreta u nerodimskom srezu. U Uroevcu sam zatekao svega 2 lana Partije, koji su se tu zatekli posle kapitulacije zemlje. Uskoro potom formirao sam partijske elije i u Gnjilanu prvu od nekoliko Siptara, a docnije drugu od nekoliko Srba. Kod Srba koje sam ulanio u Partiju osetio sam nepoverenje prema drugovima Siptarima, koje je u kasnijem radu razbijeno. Pokret se i u ovom kraju poeo od tada bre razvijati i iriti.
RAD I BORBA PARTIJSKE ORGANIZACIJE KRAJEM GODINE

Pred kraj ove godine partijska organizacija je u svom radu sa masama naroito koristila prve neuspehe i poraze faistikih agresora na Istonom frontu. Posebno je i neprekidno popularisala borbu nae Narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda i njihove uspehe u drugim krajevima zemlje. Sve je to inila usmenom agitacijom i tampanim vestima koje je svakodnevno izdavala. Time se jo vie podizao moral antifaistiki raspoloenog stanovnitva, dok se kod jednog dela stanovnitva poela stvarati neodlunost i rezervisanost prema okupatoru, vea obazrivost, tj. prelaenje na pozicije iekivanja ta e biti. Ovakvo neutralisanje makar i manjeg dela naroda, bilo je ipak od koristi za NOP, jer su se time stvarale izvesne pukotine u masama, koje je okupator drao pod svojim uticajem i nastojao da ih iskoristi kao rezervu za razne svrhe, a osobito za guenje ustanka u susednim krajevima nae zemlje. Ovakvi prvi pozitivni rezultati postignuti su u prvom redu u akovici i Prizrenu, zaslugom drugova koji su doli iz Albanije i ostali na Kosmetu. Situacija na frontovima posebno je ulivala optimizam komunistima i pripadnicima NOP-a, mada su moral i uverenost u pobedu bili kod njih, uprkos svih tekoa, uvek na visokom nivou. Ali bilo je ne malo drugova koji su duboko verovali da e se rat brzo zavriti, pa su prema tome svoju aktivnost u nekim mestima orijentisali u tom smislu. Naroito je bilo iluzija u skori zavretak rata posle Staljinovog govora od 7. novembra 1941. godine, kada je proklamovao da e se rat za neko247

liko meseci, najvie za godinu dana, zavriti i faizam unititi, to se docnije pokazalo kao nerealna ocena. Ubeenje u skori zavretak rata naroito je dolo do izraaja 1942. godine, mada su tokom te godine voene krvave bitke na svim frontovima i faisti nadirali u dubinu sovjetske teritorije. Partijska organizacija je, meutim, nastojala, koristei partijske materijale i izvetaje sa frontova, da to realnije proceni situaciju i objanjava je narodu, da mu ukazuje na dalje borbe i napore koji su bili potrebni da bi se faizam savladao. U to vreme Partija je ukazivala narodu da je faistiki agresor jo jak i da e biti potrebno jo rtava i napora u borbi protiv njega. Ovako je trebalo istupati ba u naoj oblasti, s obzirom da se moralo jo uporno boriti za stvaranje antifaistikog raspoloenja masa i drugih uslova za oruanu borbu protiv okupatora, koju je trebalo ovde tek razgarati. Za raskrinkavanje okupatora i njegovih slugu sve jae su koriene i razne mere koje je okupator preduzimao radi to veeg iskoriavanja ovog kraja u ekonomskom pogledu, mere kojima je on jo vie povlastio feudalne odnose, da bi zadovoljio age i begove, kao i druge mere usmerene na eksploataciju i porobljavanje masa. Meutim, okupator, u tenji da ovaj kraj uini svojim uporitem prema okolnim terenima nastojao je da stvori i izvesne uslove za to. Tako se na Kosmetu zadrala relativno bolja ekonomska situacija, nego u mnogim drugim krajevima nae zemlje, koje su okupatori nemilosrdno pljakali i pustoili. Trita su bila ovde, za ratne prilike, ipak dobro snabdevena robom, naroito ivotnim namirnicama. Izuzev nekih prehrambenih artikala, ostale ivotne namirnice (ito, povre, meso itd.) mogle su se slobodno i neogranieno kupovati. Na tritu ih je uvek bilo. Bilo je i industrijske robe u prilinoj meri, koja je dolazila iz Italije preko Tirane i Skadra. Sve je to naroito uticalo na sitnoburoaski deo stanovnitva koji je mislio da je i nacionalno osloboen. Ovim se uticalo ne samo na to da se ostane inertan, ve i aktivan na strani faizma. I pored toga, partijska organizacija je otkrivala slabosti okupatora i sve njegove vidove pljake nad radnim narodom. U svojoj antifaistikoj propagandi partijska organizacija je okupatora svuda raskrinkavala. To se jasno vidi iz dokumenata tog perioda partijske organizacije, naroito Oblasnog komiteta, a osobito iz materijala sa Oblasnog partijskog savetovanja u februaru 1942. godine. Ovakvom usmerenou svog politikog rada i razobliavanja okupatora, partijska organizacija je postizala uspehe u meri koju su joj objektivni uslovi omoguili.
Pavle JOVICEVI

NARODNOOSLOBODILACKA VLAST U RAEV1NI 1941.

SLOBODNA RAEVINA

S e d m i jul 1941. Ispaljeni su prvi ustaniki pucnji. Dva andarma, izdajnika sopstvenog naroda, pokoena revolverskim hicima, leala su ispod hpe pred optinskom zgradom u Beloj Crkvi. Komandir andarmerijske stanice iz Zavlake narednik Lonar i njegov pomonik kaplar Milenko Brakovi platili su ivotima za teror i nasilja koja su vrih. Tog dana je Zikica Jovanovi Spanac, komesar Raevske partizanske ete, ispunio obeanje dato pred narodom Raevine samo nekoliko minuta ranije i uputio opomenu svima onima koji su se suprotstavljah volji naroda. Od tada poinje uspon Raevske partizanske ete, formirane 2. jula 1941. Ona je ubrzo krenula na vee akcije: pored spaljivanja optinskih arhiva, razbijala je andarmerijske stanice, ruila puteve, mostove i telefonske komunikacije. U toku jula izvren je napad na policijsku ispostavu i andarmerijsku stanicu u Peckoj, likvidirana je andarmerijska stanica u Valjevskoj Kamenici. Sredinom avgusta likvidiran je i jak nemaki garnizon u Beloj Crkvi. Tako su za kratko vreme partizani Raevske ete oslobodili gotovo celu Raevinu, Azbukovicu i gornju Podgorinu, a nedugo iza toga izvrene su krupne akcije. U noi izmeu 1. i 2. septembra osloboene su Stolice, a 4. septembra posle estoke borbe koja je trajala tri dana i sresko mesto Krupanj, gde je uniten jak nemaki garnizon. Osloboenjem Stolica i Krupnja stvorena je solidna baza za prvu slobodnu teritoriju zapadne Srbije. Razbijena je optinska vlast; likvidirane su sve andarmerijske stanice i sresko naelstvo; nestalo je svega onoga to nije sluilo narodu i to se borilo za uvrenje mira, reda i poslunosti.
249

NOVA VLAST

Stvorena je nova narodna vlast, iznikla na slobodnoj teritoriji. Formiran je Privremeni sreski narodnooslobodilaki odbor, koji je u prvo vreme rukovodio svim seoskim odborima Raevine i donje Azbukovice, a potom, kada je i u Peckoj organizovan odbor, samo seoskim narodnooslobodilakim odborima Raevine sve dok je postojala slobodna teritorija. 1 Odluku o formiranju Privremenog SNOO doneo je tab Valjevskog partizanskog odreda u kui Bogia Vujia isto vee kad je Krupanj osloboen. Donet je prvi dekret o narodnoj vlasti i imenovanju lanova SNOO-a. lanovi odbora nisu mogli da se biraju na zboru graana, zbog opasnosti od estih napada iz vazduha, kao i zato to se u toku borbe za osloboenje Krupnja stanovnitvo iselilo u okolna sela. Na osnovu odluke taba odreda sastao se Privremeni sreski narodnooslobodilaki odbor 5. septembra pre podne u selu Kravi pored Krupnja, na velikom tremu ambara Boe Lazarevia Babina, (dok je jedan nemaki avion nadletao i mitraljirao) i odrao svoju prvu sednicu u prisustvu instruktora PK KPJ Miloa Minia Crnog, zamenika komandanta Valjevskog partizanskog odreda Dragoj la Dudia Cie i zamenika komesara odreda popa Vlade Zeevia. Prvoj sednici odbora su prisustvovali svi njegovi lanovi (izuzev Sretena Milovanovia koji je zadobio povrede prilikom zaplene nemake komore) i to: Moa Mandilovi magistar farmacije, Milan Jevti trgovac, Rajko Mladenovi ofer u topionici antimona i Mia Jeremi sudijski pripravnik. Zato to je Sreten Milovanovi bio povreen, povean je broj lanova odbora za jo jednog, pa je na predlog Vlade Zeevia izabran inenjer Mia Milievi koji je takoe radio u topionici antimona. Tom prilikom je izvreno i konstituisanje odbora, pa je za predsednika izabran Moa Mandilovi, a za sekretara sam izabran ja. Pada u oi da je u Privremeni narodnooslobodilaki odbor izabran mali broj odbornika, nata je uticalo vie razloga: bojazan da e odbor biti glomazan to bi oteavalo njegovu efikasnost i operativnost u radu; prema donesenoj odluci na prvoj sednici, sednicama odbora, kad se reavaju pitanja od opteg interesa, imali su da prisustvuju svi predsednici i sekretari seoskih odbora, tako da su oni u stvari sainjavali plenum od1 Do osloboenja Krupnja narodnooslobodilaki odbori u Radevini zvali su se: narodnooslobodilaki komiteti i oslobodilaki komiteti. Na prvoj sednici Sreskog narodnooslobodilakog odbora 5. septembra Milo Mini Crni preneo je direktive CK KPJ da usvoji termin narodnooslobodilaki odbori i od tada oni se tako nazivaju na slobodnoj teritoriji.

250

bora, to znai da bi navedeni sastav bio u neku ruku izvrni odbor i si. Odrano je nekoliko ovakvih sednica i raspravljano: 0 setvi, mobama, mobihzaciji, uvanju uma i drugom. Zakljueno je da se sa ovako organizovanim odborom radi, a docnije, ako praksa bude zahtevala, da se odbor proiri, to je i uinjeno pred poetak prve neprijateljske ofanzive, kada su u Privremeni S N O O kooptirana jo etiri lana i to: Rista Panti Piklja, radnik, Franja Spehar Rista, pekarski radnik iz Zagreba i odbegli robija iz Sremske Mitrovice, Anelko Blaenkovi, stolarski radnik i Tomica Miloevi, upravnik pote. Ovaj izbor je naknadno potvren na jednom od plenuma, kome je prisustvovala 1 veina seoskih odbornika. Na prvoj sednici posle konstituisanja Milo Mini Crni iz loio je zadatke nove narodne vlasti i upoznao odbor sa prvim dekretom narodne vlasti.
ODLUKE ODBORA

Nova vlast je imala sada pred sobom raznovrsne i odgovorne zadatke. Do tada su seoski narodnooslobodilaki odbori bili organi partizanskih odreda, odnosno jedinica. Sada, u novim uslovima, oni postaju i privremeni nosioci narodne vlasti. Privremeni sreski NOO imao je u prvom redu da sprovodi mobilizaciju novih boraca i sredstava potrebnih frontu, organizuje prikupljanje oruja, municije, odee, obue i druge opreme. Pored toga, odbor je imao da reava sve zadatke koji se tiu uvrenja pozadine i normalizovanja ivota naroda, da obezbedi linu i imovinsku sigurnost graana. Prve odluke, donete na ovoj sednici Privremenog NOO, koje su odgovarale eljama i potrebama naroda u novim uslovima, bile su: 1. da se 5. septembra uvee odri prvi narodni zbor u slobodnom Krupnju i prisutnim graanima predstavi nova narodna vlast, Privremeni narodnooslobodilaki odbor, i zatrai saglasnost naroda o imenovanju lanova odbora. Odlueno je da se na zboru proklamuje i objasni prvi dekret narodne vlasti u slobodnoj Raevini. Zbor je imao da sazove Privremeni NOO; 2. da se usvoji metod kolektivnog donoenja odluka i na odborskim sednicama vode zapisnici i donose pismene odluke po svim pitanjima, koja se nalaze na dnevnom redu sednice i o kojima odbor reava, a prvi dekret narodne vlasti da se obnaroduje, umnoi i rasturi po gradu i selima; 3. da se kompetencije o nadlenosti Privremenog sreskog odbora proire, pored sreza raevskog, i na donji deo sreza azbukovakog (ovo je bila privremena mera koja je imala da
251

traje do izbora Privremenog sreskog NOO u Peckoj ili Ljuboviji. U to vreme razmatrana je mogunost da se formira privremeni NOO u Peckoj, jer su Ljuboviju drali etnici Koste Peanca na elu sa vojvodom lep^nikim Sretenom Drinskim i Miladinom Podrinskim); 4. da se po svim selima i zborivima graana izaberu seoski narodnooslobodilaki odbori od 3 do 5 lanova, ukoliko ranije nisu izabrani, i svim izabranim odbornicima da se izdaju pismeni dekreti; 5. da se konfiskuje imovina narodnih neprijatelja u korist naroda i preda na upravljanje narodnooslobodilakom odboru. Konfiskovati, u prvom redu imovinu izdajnika Uroa Nedeljkovia, biveg poslanika JRZ; 6. da se konfiskuje novac zaplenjen u poreskoj upravi, sreskom naelstvu i drugim ustanovama i nadletvima stare unitene vlasti u korist NOR-a; 7. da se preuzme imovina i inventar ukinute optinske uprave, andarmerijske stanice i sreskog naelstva i od odreene komisije zapisniki da se konstatuje naeno stanje; 8. da se obustavi rad sreskog suda, poreske uprave, katastarske sekcije i drugih nadletava i izvri komisijski pregled i popis dotadanjeg stanja, a celokupna arhiva i drugi materijal da se zapisniki preda na uvanje jednom inovniku, ali da to ne sme biti bivi stareina ustanove; 9. da se izvri pretres okolnih uma radi pronalaenja ostataka oruja, municije, neeksplodiranih avionskih bombi i leeva eventualno zaostalih iz borbe za Krupanj, kako bi se spreili nesreni sluajevi i epidemije. Neeksplodirane velike bombe (od kojih su neke bile teke i po 500 kg) da se obezbede, a manje da se sklone na sigurno mesto, nepristupano stanovnitvu; 10. da se izvri raiavanje ruevina nastalih od bombardovanja i da se oprave zgrade koje su nastradale za vreme borbi. Kao radna snaga imali su se upotrebljavati za tee radove Nemci, a za lake da se koriste dobrovoljne akcije graana; 11. da se obezbedi pomo siromanim graanima i izbeglicama, kao i porodicama boraca na frontu koje su bez sredstava; 12. - da se u prostorijama zgrade osnovne kole u Krupnju organizuje bolnica za leenje ranjenika u kojoj e lekarska pomo biti besplatna i za sve graane; 13. da se uputi apel graanima radi prikupljanja dobrovoljnih priloga u odei, obui i ivotnim namirnicama za potrebe NOR-a;
252

14. da se na teret odbora izvri sahrana partizana pou borbi za osloboenje Krupnja i graana stradalih od n e m a k o g bombardo van ja. Odmah po zavrenoj sednici, 5. septembra, Privremeni NOO izdao je proglas stanovnitvu i pozvao ga da se vrati iz sela u koja je bilo pobeglo zbog bombardovanja. Odbor je u proglasu uputio i apel graanima da pomognu novu vlast u n j e n i m nastojanjima, u prvom redu u osposobljavanju bolnice i dobrovoljnom stupanju u redove bolniarki. Pored rasturanja, proglas je i doboem objavljen graanstvu u Krupnju. Istog dana uvee na velikom zboru koji je odran pred zgradom biveg sreskog naelstva u koju je smetena Narodna straa, predstavljena je narodu nova vlast Privremeni sreski narodnooslobodilaki odbor. Potom je Milo Mini Crni proklamovao i objasnio prvi dekret narodne vlasti koji su graani burno prihvatili i odobrili.
ginulih PRVI DEKRET

Prvi dekret nove narodne vlasti nareivao je ukidanje stare vlasti i svih njenih organa, konfiskaciju imovine narodnih neprijatelja, preuzimanje imovine ukinutih institucija, popis nadletava i obezbeenje dokumenata, a reio je i mnoge druge probleme. Dekret je, izmeu ostalog, nareivao i obrazovanje Narodne strae, kao organa nove vlasti za uvanje hne imovinske bezbednosti graana. Za nju su ve na prvoj sednici bih odabrani rukovodei kadrovi i ovlaen Privremeni NOO da, u zajednici s Vladom Zeeviem, popuni strau od partizana i pripadnika vojno-etnike jedinice 2 , uglavnom omladinaca. Na toj prvoj sednici Privremenog SNOO odlueno je da se Narodna straa obrazuje i pri svim seoskim narodnooslobodilakim odborima. Raznovrsne su bile funkcije Privremenog SNOO na prvoj slobodnoj teritoriji. On je jo u samom poetku svog funkcionisanja izaao iz uskih okvira organa narodnooslobodilake borbe za snabdevanje fronta i vojnih jedinica i odmah je postao organ narodnih masa i organizator celokupnog ivota naroda na slobodnoj teritoriji privremeni nosilac narodne vlasti. Pored pomoi vojnim jedinicama i rukovoenja seoskim narodnooslobodilakim odborima, SNOO je, iako u ratnim uslovima, reavao i niz pitanja iz svih oblasti ivota naroda. Ovo
s Vojnoetniki odred Zeevi Martinovi saradivao je od poetka avgusta 1941. s jedinicama NOV, a posle osloboenja Krupnja uao je u sastav Valjevskog partizanskog odreda.

253

najbolje pokazuju neke odluke donete u toku njegovog daljeg rada, koje predstavljaju i prve osnove nove narodne revolucionarne vlasti. Mogla bi se napisati itava knjiga odluka koje je Pri vremeni NOO doneo u to vreme na svojim sednicama. Naveu samo one koje su imale karakter naredbi: odlae se plaanje poreza i prireza do zavretka rata; daje se moratorij um za sve seljake dugove; garantu je se privatna svojina graana; obustavlja se privremeno rad osnovnih kola zbog bombardovanja neprijateljskom avijacijom; odlau se svi sudski sporovi do zavretka rata; zabranjuje se ruenje uma, a za svaku seu za potrebe domainstva, kao i druge potrebe, dozvole e izdavati Privremeni sreski narodnooslobodilaki odbor; odreuju se cene ivotnim namirnicama kako pojedini pekulanti ne bi koristili ratnu situaciju i tekoe stanovnitva; zabranjuje se verc duvanom i raspodela istog se vri preko slube narodnooslobodilakih odbora. Svaki graanin je mogao dobiti tri liske duvana dnevno od zaliha kojima je raspolagao NOO, kao i od nabavljenog duvana iz Bratunca i Bajine Bate; uvodi se sistem moba za pomo u obradi zemljita i drugim potrebama porodicama boraca koje su ostale bez radne snage kao i onih koji nemaju nikakve druge pomoi; zbog bombardovanja, radnje s namirnicama i drugim potrebama otvaraju se posle pet sati po podne; zabranjuje se izvlaenje robe, evakuacija i svako njeno skrivanje po selima pod pretnjom najstroih kazni; proglaavaju se za vaee sve vrste novca bez obzira da li su do tada bile u opticaju. Zbog oskudice u sitnini doneta je odluka da svaki graanin moe dobiti od Narodnooslobodilakog odbora do 200 dinara sitnog novca. Odbor je formirao svoje fondove kojima je rukovodio. Osnovan je fond narodnooslobodilake borbe u koji su se imala ulagati sredstva dobijena od konfiskovane imovine narodnih neprijatelja i unitenih i ukinutih ustanova, kao i fond za socijalno obezbeenje siromanih i izbeglica, u koji su ulagana sredstva od dobrovoljnih priloga i kazni za istupe (kako su tada nazivani prekraji). Donet je i niz odluka iz oblasti socijalne zatite, kao: odlae se siromanim graanima plaanje zakupnine za stanove, a imuni imaju plaati kao i do tada. Preko narodnooslobodilakog odbora vri se distribucija stanova, a u izvesnim
254

sluajevima ak i rekviriranje suvinih prostorija s obzirom na potrebe nunog smetaja izbeglica, u prvom redu Slovenaca, kojih je prilian broj u Krupnju (docnije se ova potreba nametnula i za izbeglice iz Mave u vreme prve neprijateljske of anzi ve); zabranjuje se kockanje i igranje karata u ma kom obliku pod pretnjom najstroe kazne i upuivanja prestupnika na prinudni rad kao tetoinu i neprijatelja radnike klase; novcem koji je zaplenjen i konfiskovan prilikom osloboenja rudnika Zajaa isplatie se zarada radnicima sa Stolica, u topionici antimona i rudniku u Beloj Crkvi; obrazuje se narodna kuhinja za ishranu izbeglica i drugih ugroenih graana koji su usled ratnih prilika ostali bez sredstava; vri se rekvizicija uura od vlasnika vralica i mlinova; neto kasnije rekviriran je parni mlin Duke Zivanovia iz Tomnja, koji je radio za potrebe fronta i pozadine. U cilju zatite zdravlja graana odbor je doneo i neke odluke iz ove oblasti: nareeno je ienje ulica i kontrola ivotnih namirnica, kako bi se spreilo irenje zaraznih bolesti; lekari su pored ranjenika imali da lee besplatno sve graane koji budu traili lekarsku pomo; nareeno je najhitnije raiavanje ruevina i popravka zgrada, meu kojima se imala popraviti i zgrada bive bolnice, koja je bila u znatnoj meri oteena u borbama za osloboenje Krupnja; upuen je apel graankama za stupanje u bolniarke i davanje posteljine za potrebe ranjenika i bolnice. Naredbom br. 2 od 7. IX 1941. godine Privremenog nrodnooslobodilakog odbora, osnovana je bolnica, a naredba 3 glasi:
NARODNO-OSLOBODILACKI ODBOR

Br. 2/41 7. septembra 1941. godine u Krupnju

NAREDBA :

O organizovanju bolnice i sanitetske slube za potrebe Narodno-oslobodilakih odreda. Usled dizanja narodnog ustanka protiv okupatorske vlasti i operacija koje se vode u Raevini, ukazala se potreba za organizacijom bolnice sa radnom ambulantom u Krupnju radi ukazivanja prve pomoi i leenja ranjenih i bolesnih boraca na3

Nalazi se u Muzeju NOB u Valjevu.

255

rodnooslobodilakih odreda, kao i neprijateljskih zarobljenika, pa se za bolnicu rekvirira Krupanjska narodna osnovna kola u koju treba namestiti sav potreban bolesniki inventar biv. Banovinske bolnice kao i zaplenjeni sanitetski i lekarski materijal. Osoblje bolnice sastoji se od: 1) Upravnika Dr Duana Novakovia, lekara, 2) Zastupnika upravnika Dr akuljevi Petra lekara, i 3) zarobljenog lekara Dr Henc Ernesta lekara. Bolniara: 1) Andri ivote, 2) Markovi Sretena, 3) Staki Spasoja, 4) Gajih Vase, 5) Radovi Vladimira, 6) Maksimovi Zivka, 7) Jovanovi Nemanje, 8) Miladinovi Slobodana, 9) Nikoli Milivoja, 10) Zivanovi Jezdimira, 11) Mii Drage, 12) Stankovi Ljubie, boln. berberina. Sestara: 1) Ili Radmile, 2) Temanovi Vide, 3) Simovi Radmile, 4) Muniaba Mile. Radi odravanja reda i rada bolnice ovlauje se upravnik da prema ukazanoj potrebi vri raspored rada sa stavijenim mu osobljem na raspoloenje i prema njihovim sposobnostima. Ako se ukae potreba za veim brojem bolnikog osoblja, upravnik ima o tome izvestiti Narodno-oslobodilaki odbor. Takoe e upravnik izvestiti Odbor ako se osoblje pokae nespremno ime se teti narodnooslobodilakoj borbi. Upravnik odreuje i vri raspored rada sa bolnikim osobljem, a odsustvo daje Narodno-oslobodilaki odbor. Upravnik e prema uputstvima Narodno-oslobodilakog odbora organizovati i ishranu bolesnika. Sve bolniko osoblje disciplinski je potinjeno upravniku bolnice i to za manje krivice, a za vee krivice predloiti Narodnooslobodilakom odboru za kaznu. Upravnik disciplinski i krivino odgovara pred Narodnooslobodilakim odborom, a preko ovoga za tee krivice pred tabom Narodn. oslob. odreda. 7 septembra 1941. godine
KRUPANj

(M. P.)

Za predsednika Nar. osi. odbora, M. Jeremi Prednje primili na znanje i dalji postupak: 20. IX 1941. god. Upravnik bolnice Ekonom bolnice Dr Novakovi Vlad. Radovi
256

S obzirom na predstojee kine i zimske dane i nedostatak opreme odlueno je da se osnuju krojake i obuarske radionice koje bi radile za potrebe fronta. Prvi opanci su izraeni u radnji Boe Kostia. Rukovodioci ovih radionica bili su Dragia Stefanovi, obuarski radnik i Ratko Isailovi, opanarski radnik. Krojakom radionicom je rukovodio Caslav Petrovi Cako. Svim radionicama je rukovodio partizan Boko Novakovi, tanerski radnik. Radi bezbedenja materijala za rad ovih radionica, izvren je popis zaliha tekstila i obezbeden magacinski prostor za smetaj tekstila, ita i drugih namirnica. Sauvan je jedan spisak4 rekviriranih stvari iz tog perioda, neposredno pred ponovno okupiranje i paljenje Krupnja od Nemaca:
SPISAK

stvari primljenih od Dragie Ljubinkovia trgovca iz Brezovica koje su primljene u magacin Narodne strae Narodno-oslobodilakih odreda u Krupnju na dan 17, oktobra 1941. god. A n g i na crvena 21,25 m Kadifa 70 cm irina Bordo 3 m Teget 4 m Bordo Pres. 7,25 m Prskana kadifa 2,90 m Zeleni Crni sa cvet. Zeleni Sareni Karo Bordo prskano Crveni sa ru. 17 m 20,40 11,20 10,20 9,30 23,90 16,10 m m m m m m

(Dalje se u duem spisku navodi jo niz drugih artikala: cica, krepona, delina, poludelina, plia, somota, tobralka, tofa, bureta, svile, ajaka, platna, konca itd.) Primio magacioner Boko Novakovi Komandant mesta Vlada Piperski

Sve pekare rekvirirane su i pekle hieb za potrebe fronta i pozadine. Svakodnevno je peeno preko 2000 hlebova. Da bi se omoguilo normalno snabdevanje stanovnitva najnunijim potrebama, otvorena je u zgradi Zadrunog saveza radnja za prodaju onih artikala koji nisu bili potrebni za vojsku. Njome je rukovodio Cvetko Vienti. U prvom redu je prodavana roba iroke potronje.
4

Original se nalazi kod autora napisa.

17 U s t a n a k 1941.

257

Pri odboru je formirana i komora za snabdevanje fronta namirnicama, na ijem je elu bio komandir Steva Ivoevi, partizan, bivi andarm. Postoji potvrda komandira komore iz koje se vidi da je Privremeni narodnooslobodilaki odbor za svaku izvrenu rekviziciju primao obaveze da u miru i slobodi obeteti graane za sve ono to je u ratu rekvirirano.
POTVRDA

Na (2) dva stoga sena koje sam primio od Damjanovi Milivoja iz sela Banjevca, koje je uzeto po nareenju Narodnooslobodilakog odbora u Krupnju za vojne potrebe. Stab komore narodno oslob. vojske Broj: slubeno Krupanj, 8. oktobra 1941. god. Primio Komandir komore. St. N. Ivoevi

Zapaeno je da po selima ima u prilinoj meri prikrivenog i nesakupljenog oruja, pa je odlueno da se pozove stanovnitvo da do odreenog roka preda skriveno oruje, a narodnim straama stavljeno je u zadatak da ga prikuplja.
NARODNA STRAA IZVRSNI ORGAN NOO

Jedna od prvih i najvanijih odluka koja je doneta na prvoj sednici Privremenog NOO, po predlogu i u prisustvu lanova taba odreda, bila je da se u Krupnju obrazuje Narodna straa, koja je imala da obezbedi hnu i imovinsku sigurnost graana spreavanjem pljake, kraa i slino. Donoenje te odluke proisteklo je iz prvog dekreta narodne vlasti koji je, izmeu ostalog, nareivao i obrazovanje Narodne strae kao izvrnog organa nove vlasti. Ve 5. septembra 1941. obrazovana je Narodna straa u osloboenom Krupnju i istog dana poela da funkcionie. Narodna straa je smetena u zgradi biveg sreskog naelstva, a brojala je 15 partizana zadranih iz odreda, meu kojima je bilo nekoliko tek prezdravelih od bolesti i ranjavanja. Neto kasnije ona je popunjena veim brojem odabranih omladinaca, tako da je ukupno imala oko 50 ljudi. Za komandira je postavljen partizan Sreten Panteli, koji je na dunost stupio posle nekoliko dana, jer je sa svojom desetinom uestvovao u borbama za osloboenje Koviljae i na Batru u suzbijanju prelaska ustaa preko Drine. Straom je tada rukovodio NOO. Komanda mesta nije postojala. Desetak dana posle formiranja Narodne strae, partizan Vlada Piperski, sa nogom u
258

gipsu zbog rane zadobijene pri zarobljavanju Nemaca kod Cotarove uprije (kad su 4. septembra beali iz Krupnja prema Valjevu), nije mogao ii na front. Ostao je do ozdravljenja u Krupnju da pomogne odboru i komandiru Narodne strae u obavljanju svakodnevnih zadataka. Poto je on esto zamenjivao komandira Narodne strae i preko seoskih odbora po kuririma upuivao pozive pojedinim licima, potpisivao se (radi veeg autoriteta kako je govorio) kao komandant mesta, pa je docnije tab odreda preutno sankcionisao stvoreno stanje. Tako je polovinom septembra stvorena i komanda mesta u Krupnju. Narodna straa je odmah, izmeu ostalog, preuzela na sebe obavezu: da obezbeuje sedita narodnih odbora, mostove, magacine za ishranu (kojih je tada bilo po selima), a imala je i da spreava sabotae i druge oblike neprijateljskog delovanja. Seoske patrole Narodne strae kontrolisale su nepoznata lica tako da niko bez propusnice nije mogao da se kree preko slobodne teritorije. Svako nepoznato lice privoeno je komandi narodne strae i NOO. Narodna straa je bila budan uvar reda i bezbednosti i izvrilac odluka Privremenog narodnooslobodilakog odbora. Sprovoenje odluke o zabrani kretanja graana posle 9 asova i odlazak u druga sela bez propusnice NOO bio je jedan od zadataka koji je Narodna straa sa uspehom sprovodila. U Krupnju je uvedeno patroliranje po gradu, tako da niko nije mogao ui u mesta bez propusnice NOO. Kretanje nou bilo je dozvoljeno samo uz znake raspoznavanja i sa specijalnim dozvolama. Na ulazima u grad straari nisu nou putali nikog, ni s propusnicom, sve do nailaska patrole ili odobrenja komandira Narodne strae. U borbi za Krupanj Nemci, blokirani u bolnici i topionici antimona, nastojali su na sve mogune naine da se izvuku, pa su im u pomo doli i avioni koji su naroito treeg dana vrili estoko bombardovanje. Time im je trebalo biti omogueno izvlaenje u pravcu Valjeva. Za vreme ovih borbi i bombardovanja, graani su napustili Krupanj i sklonili se po okolnim selima. Nemake tuke su napravile pusto u gradu bombama i do 500 kilograma teine. Time su stvoreni i povoljni uslovi za krae i pljakanja. Tako su u toku prve noi, u kratkom razdoblju od osloboenja Krupnja do sutradan, kada je nova vlast poela da funkcionie, izvrene neke krae i pljake. Jo za vreme borbi borci su u neposrednoj blizini Krupnja, po noi, nailazili na grupe i grupice Rujevana i drugih seljaka sa dakovima, koji su ili u Krupanj. I kada su ih pitali kuda idu, odgovarali su otvoreno da idu u Krupanj radi uzimanja ple17*

259

na. Ovo je donekle bilo i razumljivo jer je ba na tom terenu, prilikom kapitulacije i raspada bive jugoslovenske vojske, ostavila oruje i opremu jedna vea vojna jedinica. Seljaci su svu tu opremu za kratko vreme razgrabili i razneli. I sada su moda oekivali da e okonanjem bitke za Krupanj doi na lak nain do onog to im je potrebno. Moralo se zbog toga hitno intervenisati i zatititi imovina i stanovi graana, uspostaviti red i nova zakonitost. Narodna straa je uspeno izvrila i taj zadatak. Odgovorne i teke zadatke imala je Narodna straa jo od samog formiranja. Nije bilo lako u to vreme biti budni uvar imovinske zatite graana. Pored toga, Narodna straa je bila i zatitnik naroda od petokolonaa, panikera, raznih sabotera i suzbija onespokojavajuih vesti, kojih je u to vreme bilo isuvie. Ukratko, narodna straa je bila neumorni uvar slobodne teritorije i bespotedno se borila sa svim tekoama i raznim nasrtajima neprijatelja da uniti ovo prvo ostrvo slobode u naoj zemlji. Ovaj novi organ, izrastao iz nae revolucije, neumorno se borio da uvrenjem pozadine pomogne i olaka borcima na frontu. Narodna straa je i kontrolisala sumnjiva lica koja su se kretala po osloboenim selima, a postavljala je i zasede nemakim kolonama za vreme prve neprijateljske ofanzive. Savesno je prikupljala oruje, municiju, odeu, obuu i druge potrebe za front, zaostale kod nroda u vreme raspada bive jugoslovenske vojske, i nemilosrdno se obraunavala sa svim onim nesavesnim graanima koji su krili stvari potrebne za vojsku i njima pekulisali ili ih upotrebljavali protiv naroda. Ona je pomagala NOO u hvatanju vercera i crnoberzijanaca. raznih tetoina koji su oskudicu i tekoe naroda koristili da bi se brzo obogatili i po skupe pare prodavali ivotne namirnice, u prvom redu hieb, so i duvan, kojih nije bilo u dovoljnim koliinama. Narodna straa se uporno borila i privodila novoj narodnoj vlasti razne pljakae, lopove, kockare i pijance, te se s pravom moe rei da je to drutveno zlo za kratko vreme gotovo u potpunosti likvidirano. Cak je vrila i kontrolu ienja ulica radi spreavanja epidemija i zaraza, jer lekara nije bilo dovoljno, a lekova jo manje. Ona je imala uvid nad celokupnim ivotom u gradu: kontrolisala pojavu i kretanje sumnjivih lica, borila se protiv nabijanja cena ivotnim namirnicama koje su jednom odborskom odlukom bile odreene, spreavala izvlaenje u sela i prikrivanje tekstila, odee i obue od strane nesavesnih trgovaca i pekulanata; uporno je spreavala unitenje dravnih uma koje su u ratnim uslovima bile ugroene. Na260

rodna straa je kontrolisala setvu po selima, zalagala se u organizovanju moba i neumorno pomagala siromane i porodice boraca na frontu. pripadnici Narodne strae izraavali su svoje divljenje i ljubav prema borcima na frontu, nesebino ih pomagali i bodrili. Mnogi pripadnici Narodne strae svakodnevno su se javljali svom komandiru ili predstavnicima narodne vlasti s molbom da ih poalju na front i sa suzama u oima govorili da ih je sramota to njihovi drugovi ginu u prvim borbenim redovima, a oni su tu u pozadini, le im se ini da ne daju dovoljno od sebe za slobodu i unitenje neprijatelja. Narodna straa nije obavljala i izvravala samo one zadatke koji su joj odlukama narodnih vlasti bili odreeni. Ona je uestvovala u celokupnom javnom i politikom ivotu. Naroito je bila neumorna u kulturno-prosvetnom radu, jer je mnogo njenih pripadnika bilo u kulturno-prosvetnoj omladinskoj sekciji, a bila je zastupljena i u odboru Omladinskog udruenja. Svetao je primer zalaganja i hrabrog dranja pripadniku Narodne strae za vreme prve neprijateljske ofanzive. Pr^ svega, imala je vidnog uspeha u hvatanju neprijateljskih pijuna. Tako je uhvatila nekog Hitlerovog vojnika, Dizla, pre nego to je dospeo do nemakih jedinica, koji je pobegao iz naeg zarobljenitva i sa sobom nosio planove svih vanijih objekata Krupnja i imena aktivista NOP. Za vreme ove ofanzive, kada su se u slobodni Krupanj i Raevinu sjatile hiljade i hiljade izbeglica iz Mave. Jadra i Pocerine, neprijatelj je ubacio veliki broj pijuna i diverzanata, ali je Narodna straa uspela da medu izbeglicama otkrije i pohvata veliki broj i tako ih onemogui. Meu uhvaenim bila je i sestra nekog lekara Jovanovia, koju je Gestapo preko sela Draginjca kao izbeglicu poslao u Krupanj sa vrlo ozbiljnim zadacima. Narodna straa je takoe sa uspehom odravala red i pomagala Narodnom odboru pri smetaju izbeglica i velikih rezervi hrane po selima. Pripada joj i zasluga za uspenu evakuaciju ranjenika i graana iz ugroenog Krupnja, za uspenu evakuaciju bolnice, oruja, municije i veeg dela robe i drugog materijala potrebnog naoj vojsci u zimskim danima.
UPAD NEMACA U KRUPANJ

Nemci su, 21. oktobra, u ranim popodnevnim asovima, prodrli u Krupanj, a samo nekoliko asova ranije etniki komandant Rai, koji je bio na sektoru Cikote Zavlaka, javio je komndantu mesta Vladi Piperskom da je front stabilan i da nema potrebe za evakuaciju Krupnja. Rai je tvrdio da su dve
261

njegove jake ete prepreile Nemcima put i suzbile prodor kod Cikotskog grada. Neto docnije ustanovljeno je da ove ete ne samo to nisu bile tamo, nego nisu na ovaj deo fronta ni upuivane, ve su pobegle jo pre prodora Nemaca vie od 30 kilometara u duboku pozadinu. Nemake snage nastupale su prema Krupnju i jedna kolona je ve bila tu, nadomak samog grada u selu Lipenoviu. U neshvatljivo kratkom vremenu pripadnici Narodne strae su po nareenju odbora uspeli da iz okolnih sela mobiliu potreban broj volovskih kola i pomognu u evakuaciji i poslednjeg naeg ranjenika u privremenu bolnicu koja se nalazila u kui Sreka Despotovia u selu Sljivovi. Sutradan su prebacili ranjenike u Donju Orovicu i obezbedili Ixilnicu. Za uspenu evakuaciju ranjenika umnogome je bio zasluan predsednik Privremenog NOO sela Sljivove Sreten Milovanovi Zmira, koji je pod najteim okolnostima organizovao kopanje ogromnih jama i obaranje stoletnih hrastova na Grujinoj bari kao prepreku nemakom prodiranju prema evakuisanim ranjenicima. Ovaj odbor je pod rukovodstvom Milovanovia prikupio dovoljan broj zaprenih vozila za prebacivanje ranjenika u Donju Orovicu, a Zmira je sproveo jedan eelon tekih ranjenika preko Proslapa i jo u toku dana snabdeo bolnicu potrebnim rezervama hrane. Narodni heroj Steva Filipovi je s pripadnicima Narodne strae, lakim ranjenicima i ostacima jedne mavanske ete organizovao zatitu bolnice. Pri evakuaciji Krupnja prisebnost i dranje Narodne strae bilo je na velikoj visini. Ona se iz Krupnja povukla zadnja, gotovo u momentu kad je neprijatelj prodro u grad, obasipan mitraljeskom vatrom. U gradu je ostalo samo neto ena, dece i drugog neborakog stanovnitva. Nemci su zapalili Krupanj 22. oktobra. Odmah po njihovom povlaenju Narodna straa je pritekla da spasa va to se moglo spasti: gasila je poare i pomogla nastradalom stanovnitvu da se smesti, organizovala ishranu i vodila rauna p drugim potrebama stanovnitva. Kada je slobodna teritorija naputena a neprijatelj poeo po njoj harati, prvi na udaru su bili lanovi NOO i pripadnici Narodne strae. Svetli su primeri herojskog dranja pred neprijateljem mnogih pripadnika Narodne strae koji su gubili ivote uvereni da to ine za dobro naroda.
KAKO JE SMENJENA STARA VLAST

Radi lakeg funkcionisanja i rukovoenja seoskim narodnooslobodilakim odborima, uspostavljena je svakodnevna kurirska veza, a sa daljim odborima svaki drugi dan.
262

Bilo je pojava da pojedini odbornici nesavesno rade, naroito u nekim selima u kojima su etnici podzemno nastojali da ostvare svoj uticaj na lanove odbora, a neki su odbornici po navici iz prolosti bili skloni mitu i protekciji naroito kada se radilo o upuivanju ljudi na front. Narodnooslobodilaki odbor doneo je odluku o opozivanju i kanjavanju takvih odbornika. Da bi se sprovele odluke sa prve sednice Sreskog narodnooslobodilakog odbora o ukidanju stare vlasti i njenih organa to je nareivao prvi dekret narodne vlasti, Sreski NOO je jo istog dana odrao vanrednu sednicu na kojoj je doneo naredbu br. 1. o ukidanju stare vlasti i svih njenih postojeih organa. Tom naredbom su ukinuti optinska uprava, sresko naelstvo i andarmerijska stanica, a obustavljen je rad poreske uprave, sreskog suda, katastarske uprave, kola i drugih ustanova. Svi inovnici su se imali javiti Narodnooslobodilakom odboru. Jedna komisija je vrila klasifikaciju inovnika i sposobne upuivala u vojsku, a nesposobne stavljala na raspolaganje NOO radi rasporeda. U duhu odluke sa prve sednice Privremenog narodnooslobodilakog odbora i naredbe br. 1 obrazovane su komisije za pregled, popis i preuzimanje imovine ukinutih ustanova. Inventar, dokumente i elaborate onih ustanova koje su obustavile rad komisije su predale odreenim slubenicima na uvanje. Tako su sve komisije sa uspehom, za vrlo kratko vreme, obavile odreene poslove. Evo dokumenata iz tog perioda, o primopredaji optinske imovine3 sa datumom od 8. IX 1941. godine i potpisom lanova komisije.
ZAPISNIK

Sastavljen od strane Komisije odreene naredbom Narodnooslobodilakog odbora, za konstatovanje stanja u optini krupanjskoj. Prisutni su: lanovi komisije: 1. Milijan Jeremi, sudij. priprav. 2. Duan Pavlovi, geometar 3. Dragia Stefanovi, obu. radnik
5

Optinski asnici: 1. Bogi Vuji, pretsednik 2. Sredoje Simi, delovoablagajnik

Nalazi se u Muzeju NOB u Valjevu. 263

Na osnovu usmenog nareenja Narodnooslobodilakog odbora, odreena komisija sastala je se u opt. zgradi i konstatovala sledee stanje:
I. STANJE BLAGAJNE

1. U gotovu novcu nema nita, 2 . Ulona knjiica Uprave fondova . . . . 6642 din. 3. 15. kom. obveznica ratne tete 2 1/2 procenta drav. po 5000 din. i tri komada po hiljadu dinara serija 5287 br. O. 198-200, a od ovih je 15 kom. sa kuponom br. 25, a jedna sa kuponom br. 24 u nominalnoj vrednosti 68 000 4. Akcija agrarne banke, jedna sa kuponom br. 10 za 1940 g 5000 5. Po dnevniku kase primljeno je u gotovu ukupno 15 448 6. A isplaeno po novanim dokumentima 17 909,50 Blagajnik izjavljuje da se kod prihoda pojavljuje razlika usled greke u sabiranju, a da je isplata vea od primanja iz razloga to su nemake vlasti vrile presiju na optinsku upravu i blagajnik je iz svojih sredstava i pozajmicom od graana isplatio sumu od 2497 dinara, pa moli da mu se po mogustvu ova suma vrati. Potom je predata komisiji jedna ulona knjiica br. 8444 fonda siromanih uenika u sumi U blanketima stonih pasoa . . . .
II. OPSTINSKA POTRAIVANJA

19 062 din. 35,30 din.

Prethodno predsednik i blagajnik izjavljuju da su ranije knjige optinske spaljene za vreme prolog rata od strane biv. blagajnika Dragutina Simovia, pekara iz Krupnja, a iz koga razloga oni ne znaju, pa knjige sa kojima je do sada blagajnik rukovao ustrojene su 15. maja ove godine a zatim usmeno dodaju: 1) Optini duguje na ime kasapske arende Velizar Pavevi, kasapin iz Krupnja za 1940. god
264

11 000 din.

2) za 1941. god. duguje Zivan Miladinovi iz Tomnja, na ime zakupa za opt. zemlju zv. Luka 1000 din. 3) za 1940. god. duguje Milivoje Cvetinovi, iz Banjevca 800 4) u starom niklenom novcu primljeno je 10 kom. 10 para, 5 kom. po 5 para i jedan komad po 25 para.
III. OPTINSKA IMOVINA

Od nepokretne imovine optinska je svojina zemlja zv. Benakovina, zemlja zv. Luka pod uiumom, zemlja zv. Donja i Gornja Damnjanovaa, zemlja zv. Martinovaa i zemlja zv. Suma u Paljevinama u istonoj Boranji u veliini od 87 hektara pod obraslom umom, a o veliini svih ostalih zemalja nalazi se opis u ovd, katastarskoj upravi. Dalja je optinska imovina: plac sa postojeom opt. zgradom, opt. klanica, opt. pijaca sa postojeim kantarom i optinski plac sa postojeim grobljem i kapelom i nedovreni opt. vodovod.
IV. NAMETAJ

Optina raspolae sa sledeim nametajem: 1 kasa sa jednim kljuem, 4 stola, 9 stolica, 1 klupa, 2 ormana, 2 furune, 2 ifonjera i 9 raznih slika. Potom je stara opt. arhiva nepregledana zapeaena u jedan ifonjer. Na kraju blagajnik dodaje da predsednik, delovoda blagajnik i kmetovi nisu primali platu usled neredovnih prilika. Prisutni su od strane optine: Bogi Voji Sredoje Simi
LANOVI KOMISIJE

1. Milijan Jeremi 2. Duan Pavlovi

NARODNOOSLOBODILACKOM ODBORU

Krupanj Odreena komisija po nareenju toga Odbora sastala se danas u optinskoj zgradi i konstatovala sledee stanje o emu se izvetava Odbor radi znanja i dalje nadlenosti.
PREDSEDNIK

Mil. Jeremi
265

Shodno nareenju taba Valjevskog oslobodilakog odreda od 4. septembra 1941. god. da prestaje rad optinske uprave Odbor je doneo
ODLUKU

Da se celokupno stanje u optinskoj upravi u Krupnju preda na upravu Narodnooslobodilakom odboru, koji privremeno vri vlast a optinska uprava da se razrei dunosti. Sekretar Mil. Jeremi lanovi 1. Rajko M. Miadenovi
2.

Predsednik

3. Danas smo razreeni dunosti optinskih asnika a svu imovinu i ostale optinske stvari predah smo na upravu Narodnooslobodilakom odboru. Delovoa Sredoje Simi Predsednik optine Bogi Vuji

Primili smo svu optinsku imovinu kao i ostalo prema gornjem Zapisniku: Sekretar Mil. Jeremi lanovi Milan Jevti Rajko M. Miadenovi
MOBILIZACIJA I PRIVREDA

Predsednik Mandilovi Moa

Radi to uspenijeg obavljanja mobilizacijskih poslova formirano je mobilizacijsko odeljenje, koje je bilo smeteno pri narodnom odboru i bavilo se problemom mobihzacije ljudstva i sredstava za front. Mobilizacijskim poslovima rukovodio je Miodrag Krsti, uitelj. Privremeni sreski narodnooslobodilaki odbor doneo je i nekoliko vanih odluka od interesa za graane Krupnja, kao da se dovede elektrina struja sa Stolica radi osvetljavanja Krupnja u koju svrhu bi se koristio materijal zaplenjen od Nemaca u Zajai i topionici antimona;
266

. da se dovri zapoeti vodovod u Krupnju. za koje je obezbeen materijal i druge potrebe; da se osposobi topionica antimona u ijim je prostorijama bila smetena i radionica za opravku oruja i izradu bombi. Ovim radovima rukovodio je in. Miodrag orevi; da se obezbedi jesenja setva i potrebna koliina semena. Setvene povrine imale su se poorati putem moba u onim domainstvima koja nisu imala zaprega. Poslat je i jedan izvetaj Vrhovnom tabu u Uicu o potrebnim koliinama semena, koji je odneo kurir Rade Bosanac; da se obezbedi za zimu potrebna koliina ogrevnog drveta iz Boranje. Duboko su mi se urezale u seanje neke okolnosti sa prve sednice privremenog NOO 5. septembra. Iz neposredne blizine, iz kue, dopiralo je jeanje ranjenika koji su leali po podu na senu. Povremeno je dopirao jauk jednoga tee ranjenog u glavu. Preko puta, pod brestom, stajala je grupa pohapenih ruskih belogardejaca i petokolonaa, koje su uvali partizani. Jedan nemaki avion je kruio iznad kue. Huku motora su s vremena na vreme presecali mitraljeski rafali iz aviona. Na svaki jauk ranjenog u glavu iz bolnice, Crni je zastajao u izlaganju i upirao pogled pun saoseanja prema otvorenim vratima, a Dragoj lo je dodavao: Drugu je mnogo teko. Na prvoj sednici, pored niza poslova koji su oekivali i Privremeni NOO, bilo je rei i o upravljanju topionicom antimona u Krupnju. Posle izlaganja Miloa Minia o ulozi i zadacima nove narodne vlasti i o upravljanju fabrikama na nov nain koji ne sme ni po emu podseati na ono trulo staro, meu znaajnim odlukama done ta je i ona o obrazovanju Odbora radnike kontrole u topionici antimona od tri lana na elu s predsednikom Duanom Skoriem Dudom, radnikom partizanom koji je povuen iz odreda.
svrhe

Prezauzet nizom raznovrsnih poslova, odbor nije mnogo urio sa sprovoenjem ove odluke i raspisivanjem izbora za Odbor radnike kontrole. Zbog toga je na jednom sastanku partijske organizacije, odranom u stanu u kome su uglavnom i odravani partijski sastanci (na spratu iznad kafane Forki), kome su prisustvovali i lanovi OK Milka Mini i Ljubomir Petrovi Mignej NOO otro kritikovan. Na sastanku je zakljueno da se izbori odmah sprovedu, a za njegovo spro voenje zadueni su Milka Mini, Mignej i ja, kao sekretar NOO (istovremeno sam bio i sekretar partijske organizacije).
267

ODBOR RADNICKE KONTROLE

Sutradan, 6. septembra, odrana je sednica Privremenog NOO, kada je doneta odluka o zakazivanju zbora radnika i sprovoenju izbora za Odbor radnike kontrole u topionici. Ova odluka je istaknuta na vidnim mestima 6 u gradu i krugu topionice, a pored toga je, radi vee sigurnosti, objavljena i doboem radnicima. Zbor je odran utvrenog dana uvee (zbog opasnosti od neprijateljskog bombardovanja) u prostorijama topionice. Otvorio ga je stari ratnik-partizan Duan Skori Duda. On je odmah posle nekoliko uvodnih napomena o cilju sazivanja zbora dao re Milki Mini, koja je u poduem izlaganju objasnila radnicima znaaj izbora Odbora radnike kontrole i zadatke koji pred njim stoje. Posebno je ukazala na ulogu odbora u organizovanju proizvodnje bombi i opravke oruja potrebnog za front i u organizovanju kulturno-prosvelnog rada meu radnicima i stanovnicima u krugu topionice. Na ovom zboru izabran je Odbor radnike kontrole od tri lana. Prilikom konstituisanja, za predsednika odbora izabran je Duan Skori Duda, lan KPJ. Ovaj prvi Odbor radnike kontrole sa uspehom je radio za sve vreme postojanja slobodne teritorije u zapadnoj Srbiji. On je sa uspehom nastavio da radi i posle paljenja Krupnja, sve do povlaenja naih jedinica (30. novembra 1941). U radu i donoenju odluka bio je potpuno samostalan. Odbor je samostalno upravljao topionicom, svim ureajima i stambenim prostorijama u njenom krugu, organizovao sve poslove i donosio odluke o svim vanim pitanjima vezanim za front. Organizovao je, u prvom redu, radniku strau za uvanje postrojenja i izvrio popravku graevina i stambenih zgrada koje su bile oteene za vreme borbi za osloboenje Krupnja. Pored toga, Odbor se preko posebne radnike komisije starao o smetaju izbeglica i raspodeli stanova u krugu topionice i organizovao ishranu i radniku kuhinju za radnike i izbeglice. Samostalno je isplaivao zarade radnicima koji su imali porodice iz sredstava koje je dobijao NOO (ovaj novac je zaplenjen od Nemaca i njihovih pomagaa prilikom osloboenja rudnika Zajae). Odbor radnike kontrole je doneo nekoliko znaajnih odluka, meu kojima je najvanija ona o organizovanju radionice oruja (u njoj se popravljalo oruje i pravile,
. c Na prvoj sednici NOO usvojen je princip o javnosti u radu NOO pa je zakljueno da se po svim pitanjima donesu pismene odluke, da se objavljuju graanima, pa se i odluka o obrazovanju i izboru Odbora radnike kontrole imala objaviti. 268

izmeu ostalog, bombe od olovnih cevi i kutija za konzerve, tzv. dinamiterosi) i o evakuaciji i sklanjanju svih instalacija i materijala koji bi mogli da koriste neprijatelju u sluaju upada. Na osnovu ove odluke razraen je plan evakuacije ljudi i materijala, kao i eventualnog unitavanja svega onoga to se nije moglo izvui, skloniti ili sauvati; odreene su grupe koje su ovo imale da sprovedu. Zahvaljujui tome i dobroj organizaciji koju je sproveo Odbor radnike kontrole, prilikom ponovnog upada Nemaca u Krupanj, 22. oktobra, u topionici nije ostalo nita to bi im moglo koristiti. Posebnu panju Odbor je posvetio borbi protiv sabotae i uveo mere predostronosti u krugu topionice. Izdavane su posebne propusnice za ulazak u krug i ogranieno kretanje u blizini postrojenja i radionica. Odbor radnike kontrole doneo je i pravilnik o svom radu. Pravilnik je izradila komisija na elu sa partizanom Banom Lukiem. sudijom iz Loznice. Pravilnik je usvojen na Konferenciji radnika u topionici, a prethodno je tri dana bio izloen na tabli postavljenoj za zidne novine i oglase. Na jednoj od sednica NOO Pravilnik je potvren i od tada je postao zakon za rad u topionici. Ovim pravilnikom je bilo, izmeu ostalog, propisano da je Odbor radnike kontrole obavezan da svakih sedam dana saziva sve radnike; da ih upoznaje s vanijim pitanjima i da ih konsultuje o donoenju potrebnih odluka. Veliku pomo pruio je Odboru radnike kontrole svojim savetima Ivan Milutinovi, koji je u to vreme boravio u Krupnju. Jednom od sastanaka Odbora radnike kontrole prisustvovao je Ivo Lola Ribar i ba tog istog dana je u komandu mesta doao i drug Tito. Tako je stvoren prvi Odbor radnike kontrole u slobodnom Krupnju. Tako je on uglavnom radio u svojim prvim zaecima i prvim danima na slobodnoj teritoriji. Tako su izgledale prve klice radnikog samoupravljanja jo u vreme narodnooslobodilake borbe i revolucije, septembarskih dana 1941. godine.
PODELA ZADUENJA

Partijska elija u Krupnju imala je devet lanova i dva1' kandidata. lanovi Partije su bili Duan Skori Duda, obuarski radnik, Anta Markovi, metalski radnik, Milan Tei Selja, pekarski radnik, Dobrivoje Bokovi, krojaki radnik, Boko Novakovi, tanerski radnik, Franja pehar Rista, pekarski radnik, Rista Panti Piklja, radnik, Vlada Piperski, vajar i ja (sudijski pripravnik). Tada sam bio sekretar elije. Kandidati su bili Anelko Blaenkovi, stolarski radnik i Nei, slubenik straar Narodne strae.
269

Sastancima partijske jedinice redovno su prisustvovali lanovi Okrunog komiteta Milka Mini i Ljubomir Petrovi Mingej. Na sastancima su razmatrana mnoga pitanja iz rada NOO i uvrenja nove vlasti. Gotovo o svim vanijim merama i odlukama koje je Privremeni NOO preduzimao i donosio, prethodno je raspravljala partijska jedinica. Odbor je po zakljuku partijske jedinice pruao punu pomo SKOJ-u i Omladinskom drutvu koje je bilo formirano u Krupnju, u organizovanju kulturno-prosvetnog rada. lan NOO Anelko Blaenkovi, kandidat Partije, brinuo se o svemu ovome i bio je u stalnom kontaktu s predstavnicima ovih organizacija. Obezbeene su prostorije u narodnoj itaonici za potrebe omladine gde su drane priredbe i usmene novine. Odreena su mesta i obezbeene table za zidne novine u bolnici, na narodnoj itaonici, na komandi mesta, zgradi NOO i u topionici antimona. Oformljena je kulturno-prosvetna sekcija u kojoj su, pored ostalih, radili Boko Novakovi, rukovodilac SKOJ-a, Dobrosav Bokovi, partizan, Anelko Blaenkovi, lan Odbora, Mirko Spaji, uitelj, Iva Boi i drugi. Docnije je sekcija proirena iskusnim drugovima iz Mavanskog odreda i nekim drugovima odbeglim iz kaznionice u Sremskoj Mitrovici. Vidnu pomo na ovom polju pruili su svojim iskustvima profesori Zika Popovi i Moma Mihailovi, Luka Tufegdi, Radovan Vukovi, Franja Spehar Rista, odbegli robijai iz mitrovike kaznione i Neboja Maleti, advokat. Prvih dana oktobra u sali hotela Evropa odrana je konferencija omladine na kojoj su govorili Steva Filipovi, Mia Jeremi i Vlada Zeevi. Tada je formirano Omladinsko udruenje i izabran odbor koji je njime rukovodio. Predsednik odbora je bio omladinac Slavko Orlovi, a lanovi Borka Muci, Ljubomir Stoi, Hakija Alimanovi, Dobrivoje Bokovi i jedan pripadnik Narodne strae. Udruenje je izabralo i delegate za Osnivaki kongres USAOS odran oktobra u Uicu. Radi rukovoenja i boljeg uvida u sve mesne delatnosti odbornici NOO su izvrili podelu rada po sektorima, o emu je na svakoj sednici diskutovano i davani predloi za donoenje novih odluka. Sve odluke koje je Odbor donosio objavljivane su doboom u gradu i isticane na javnim mestima, a dostavljane su i seoskim NOO-ima, ukoliko su bile od interesa za njih. Nekoliko dana pre savetovanja u Stolicama, lanovi Glavnog taba Srbije Rodoljub olakovi i Filip Kljaji, sa lanom taba Valjevskog PO Vladom Zeeviem, izvrili su pregled rada Sreskog NOO. Ovom prilikom je pohvaljen rad Odbora,
270

stavljene su jedino primedbe da treba istai tablu s nazivom odbora na zgradi i formirati porotni sud, kao i to da odbornike koji gree treba opozivati javno na zboru graana, a ne odlukom NOO. kako je to do tada u praksi sprovoeno. Na ovom sastanku je odlueno da se isto vee odri zbor graana u Krupnju. Na zboru sam kao sekretar odbora poloio raune o dotadanjem radu i daljim planovima Privremenog NOO. O aktuelnim pitanjima govorili su Fia Kljaji i Vlada
Zeevi.
PRAVOSUE

Sutradan je formiran prvi porotni sud na slobodnoj teritoriji koji se sastojao od predsednika i 15 porotnika. Odrano je i nekoliko suenja pre ponovnog upada Nemaca u Krupanj. Sueno je Zivku Maksimoviu iz sela Bogotice, zaselak Gorice, u odsustvu, zato to je u svojstvu straara Narodne strae obio magacin koji je uvao i ukrao neke stvari. Osuen je na smrt, pa je izdata za njim poternica svim seoskim NOO-ima. Zatim je sueno dvojici Mavana zbog verca duvana, pa su osueni na doivotni prinudni rad i konfiskaciju duvana i novca koji je pri pretresu naen. Zapisniar na ovim suenjima je bio oko Popovi, bivi inovnik suda, a ja sam predsedavao, jer sam na sednici odbora postavljen za predsednika Porotnog suda. Porotnici su bili: Franja Spehar Rista, pekarski radnik iz Zagreba, Ivan Grujii, zemljoradnik iz Boljevca, Svetozar Maksimovi, zemljoradnik iz Bogotice, Rista Panti, radnik iz Krupnja. Sreten Milovanovi, zemljoradnik iz ljivove i drugi. Odbor je preko seoskih NOO, a u prvom redu preko Narodne strae, kontrolisao izvrenje pojedinih odluka i zbog izvrenih nepravilnosti ili zlonamernog krenja izricao istupne kazne. Kao sekretar Sreskog NOO istupno sam kaznio: Velizara Pjevevia, kasapina, sa 1000 dinara novane kazne, zbog prodaje pokvarenog mesa; Nikolu Tadia, kafediju, sa 300 dinara, zbog skuplje prodaje duvana (ovoj dvojici je pored istupnog kanjavanja, radi primera, sudio i Porotni sud); Jovana Blagojevia, abadiju, zbog neienja ulice ispred svoje radnje, sa 100 dinara novane kazne; Peru Dimitrijevia Vrndaka sa tri dana zatvora zbog pijanenja.
POSLEDNJE ODLUKE

Sreski NOO je donosio i druge odluke koje su bile od interesa za graane, a izmeu kojih treba pomenuti: pitanje razmene stoke za priplod; smetaj stoke i ita po sehma; smetaj i ishrana izbeglica. naroito u poetnom periodu prve ne271

prijateljske ofanzive; nabavke duvana i drugih stvari za potrebe graana, ukoliko su se mogle nabaviti. I posle paljenja Krupnja i ponovnog njegovog okupiranja Privremeni sreski NOO je nastavio da funkcionie i nastojao da organizuje i normalizuje ivot u gradu. Izmeu ostalog, s obzirom na teke prilike i sredstva kojima je raspolagao, odbor je delio hieb stanovnitvu, tako da je svaki graanin koji radi dobijao pola kilograma hleba, a ko ne radi jednu etvrtinu kilograma. Takode su preduzete mere za smetaj stanovnitva, koje je ostalo bez krova, osposobljavanjem stanova i smetaj em u sela. Organizovana je i kuhinja za ishranu. Sreski NOO je 17. novembra odrao u Krupnju zbor odbornika svih seoskih NOO sreza radevskog. Na sastanku je konstatovano da u srezu postoji 346 porodica koje nemaju ni malo hrane. NOO je podelio prvu pomo od 16 800 dinara ugroenim graanima. Meu porodicama koje su dobile pomo nalazilo se i nekoliko kojima je neprijatelj popalio kue. Isto tako prilikom upada neprijatelja u Krupanj veliki deo stanovnitva je ostao bez igde iega. Trideset porodica dobilo je pomo od 200 do 400 dinara. Posebnu ulogu odigrao je Sreski NOO, kao i seoski odbori u vreme mukog napada etnika na nae odrede. Na kraju pomenutog sastanka 17. novembra, posle diskusije o situaciji u kojoj smo uestvovali porunik Ratko Martinovi, komandant mesta Milovan Dudi i ja, na predlog komandira Narodne strae Sretena Pantelia doneta je sledea rezolucija:
Mi selski odbornici sreza radevskog smatramo da je izdajnik srpskog naroda svaki onaj koji digne ruku protiv potenih etnika i partizana, koji se bore protiv okupatora i njegovih slugu. Mi smo poslali nae sinove i brau u borbu protiv okupatora za nacionalno osloboenje, a ne u bratoubilako klanje. Ako koji od stareina, komandanata, komandira i drugi bude pokuao da povede nau decu i brau u meusobno klanje, oni imaju pravo : treba odmah da ih napuste. Mi zahtevamo od taba Valjevskog partizanskog odreda i popa Vlade Zeevia i porunika Martinovia da se meu sobom bratski slau i nastave borbu protiv okupatora i svih onih koji mu slue. Mi smo uvereni da se samo na taj nain moe spreiti bratoubilaki rat u srezu raevskom.

Rezoluciju smo u obliku zakljuaka zbora odbornika formulisali Milka Mini i ja. Tako je funkcionisala nova narodna vlast koju je organizovala i njome rukovodila KPJ na prvoj slobodnoj teritoriji zapadne Srbije.
Mia JEREMlC

PLAMEN

USTANKA 1 REVOLUCIJE ZAHVATIO JE I NA KR 1

PARTIJSKA ORGANIZACIJA I SKOJ PRED USTANAK

S t v a r a n j e m Jugoslavije 1918. godine, na kreviti kraj dobio je administrativni naziv optina rudinsko-trepaka. Uslijed nepovoljnih ivotnih uslova ovaj prostor je dosta rijetko naseljen (45 domova na 1 km2) sa domovima udaljenim jedan od drugoga od nekoliko stotina metara do vie od kilometra, bez veih, grupisanih naselja. Kraj je izrazito pasivan, rijetko koja njiva prelazi dan oranja drvenim ralom sa volovskom zapregom. Malo se koja porodica mogla obezbijediti hljebom za godinu dana, naroito kada naie suna godina. Osnovni prihod stanovnitva poticao je od stoarstva. Nova dravna tvorevina ubirala je poreze, gonila na kuluk i druge obaveze, a sva njena davanja i graenja ostajala su u predizbornim laima. Cijene seljakih proizvoda su padale u bescjenje, mogunost zarade se sve vie smanjivala, dugovi i nematina rasli, a uporedo sa ovim raslo je nezadovoljstvo i ogorenje radnih seljaka. Jedni sa apatijom, drugi sa mrnjom doekali su Obznanu, 29. januar, 5. maj i sve ostale rabote korumpiranog, nezajaljivog i krvavog kraljevskog reima. Ogromna veina seljaka glasala je za opozicione stranke, dok je vrlo mali broj posjeivao zborove na kojima su demagozi iz vladajuih stranaka davali prazna obeanja. Nezadovoljstvo radnih seljaka ispoljilo se u njihovom masovnijem ueu na demonstracijama 1938. i maja 1940. godine u Nikiu.
1 Napis je sainjen na osnovu sjeanja preivjelih boraca partizana iz rudinsko-trepake optine: Nede Boinovi, Vlada Mrvaljevia, Spira Miunovia, Milenka Miljana Baletia, Boidara Perovia, Duana Colakovia, Vlada Colakovia, Milivoja Mia Krivokapia i Vu kosa ve Vuke Baleti. Napis se objavljuje uz njihovu saglasnost. Posebno smo zahvalni Milinku uroviu na toploj, njemu svojstvenoj ljudskoj pomoi koju nam je ukazivao tokom oruanog ustanka, a koja ni sada u miru. pri obradi ovog napisa, nije izostala.

1 Ustanak 1941.

570

Iako u naoj optini nije postojala organizacija KP, osjeao se snaan uticaj partijske organizacije iz Nikia i Grahova na omladinu i naprednije seljake. Veliki vaspitno-politiki znaaj imao je i lini kontakt seljaka sa naprednom srednjekolskom omladinom i studentima, naroito ljeti za vrijeme kolskog raspusta i poljskih radova. Ve prvog dana rata mnogi nemobilisani drugovi, koji su bili na slubi ili kolovanju u Beogradu i po drugim krajevima zemlje, uputili su se u svoje zaviajne optine. Poto se vojna komanda u Nikiu potpuno ogluila o njihov zahtjev da im se da oruje i da se upute na albanski front, oni su se iz Nikia razili po svojim optinama. Poslije raspada fronta i kapitulacije bive jugoslovenske vojske vraaju se u svoju optinu i oni uesnici u ratu koji su se prije rata nalazili na slubi po raznim mjestima Jugoslavije. 2 Skoro svi oni kolovali su se pod vrlo tekim materijalnim usi ovima i ranije uestvovali i radili u raznim organizacijama koje su bile pod uticaj em i rukovodstvom Partije. Tako su ne samo lanovima Partije i SKOJ-a, ve i ostalim bili poznati borba, znaaj i linija Partije i njena presudna uloga u predstojeoj borbi naih naroda protiv faizma. Poto ranije u optini nije postojala organizacija Partije i SKOJ-a, to je prva i neposredna snaga u naoj optini, na koju je mogao da rauna MK Niki u svim predstojeim akcijama, bila ova grupa drugova i jedan broj seljaka za koje se od ranije znalo da su revolucionarno orijentisani. Neda Boinovi, lan KP, sa bogatim politikim znanjem i iskustvom iz rada u studentskim i sindikalnim organizacijama, dola je u nau optinu kao partijski radnik oko 12. aprila 1941. godine. Karakteristino je za sve kolovane ljude iz nae optine da su se kroz borbu i revoluciju, sa vrlo malim brojem sluajeva kolebljivosti, poteno oduili svom kraju i njegovim divnim i istaknutim borbenim tradicijama.
2 Tokom aprila i poetkom maja okupili su se u svojoj optini slubenici: Vlado Mrvaljevi, Pavle Miunovi, Spiro Miunovi, uro Roganovi, Duan Colakovi, Janko Gardaevi, Milenko Miljan Baleti, Krsto Roganovi, Gojko Joov Perovi, Marko Vasov Perovi, Veljko Lukin Perovi; studenti: Marko Baleti. Milivoje Milo Vidovi, Vlado Vidovi. Toma D. Perovi, lan KPJ, Jovo Baleti, lan SKOJ-a, Milosav Perovi, Milivoje Mio Krivokapi: maturanti i aci: Vasilije Mujo Baleti, kandidat za lana KPJ, Radomir Miunovi, lan SKOJ-a, Vukosava Vuka Baleti, lan SKOJ-a, Boidar Vasov Perovi, Ljubo Kosovi, Zvonko Perovi.

274

I vei broj izbjeglica imao je pozitivan odnos prema ustanku i itavoj naoj borbi. Meu njima su se isticali potpukovnik u penziji Duka Perovi, komandant Vuedolske brigade u prvom svjetskom ratu, estit starac i patriota, nesumnjivo iedan od najpotovanijih ljudi u naem kraju; zatim stari ka pgtan u penziji Vaso Andrijin Perovi iz Trepaa i uitelj Mirko Nikolin Perovi. Za vrijeme kratkotrajnog otpora jugoslovenske vojske veina ovih drugova, koji su se tada nalazili u optini, koristila je svaki trenutak da vojnicima, koji su u kolonama odlazili na front prema Albaniji, objasni liniju Partije o odbrani zemlje. Oni su zajedno sa naoruanim seljacima uestvovali u gonjenju ustaa-dezertera, koji su preko planina bjeali sa albanskog fronta. Pun zebnje za opti ishod rata, narod je sa ponosom doekao nae prve pobjede nad talijanskim faistima u Albaniji. One su oigledno svjedoile o hrabrosti i elji naeg vojnika da se bori i da, iako slabo voen i loe naoruan, odnese prve pobjede nad Musolinijevim faistima. Propast drave, kapitulaciju i opte rasulo narod je gledao sa ogorenjem i oajem. Nekoliko dana ranije kralj je, sa najbliim saradnicima i zlatnim polugama, pobjegao u Niki, odakle je hitao avionom za London. Jednu grupu kvislinkih zloinaca okupator je doveo, a druga, koju je naao u zemlji, ponizno mu se uvijala. A narod je ranjena srca doivljavao komadanje svoje rodne zemlje. Meutim, uticaj Partije se ve ogledao i u injenici to su svi seljaci iz nae optine donijeli sa fronta oruje i municiju. Nikica Mrvaljevi, seljak iz Donjih Trepaa, prenio je, na primjer, sa svojim bratom Radosavom sa poloaja u Boki Kotorskoj do svoje kue pukomitraljez zbrojovku, sanduk municije i sanduk runih bombi. A na sam dan kapitulacije Spiro i Vlado Vidovi prisilili su komandira andarmerijske stanice na Trubjeli da im preda sve oruje i municiju koji su se nalazili u stanici. Nali su desetak novih puaka, izvjesnu koliinu municije i 12 sanduka ekrazita sa kapislama i fitiljem. Poto su se naoruali, ostatak puaka i municije razdijeljeni su omladincima koji nijesu imali oruja. Sredinom maja Toma Perovi i Vlado Vidovi, uz pomo malog Milorada Mia Vidovia, prenijeli su ekrazit iz stanice i sakrili ga u jednu peinu u planini Gotac. Nekoliko dana kasnije, Marko i Vasilije Baleti natovarili su ovaj ekrazit na konje i, naoruani pitoljima, prenijeli ga i sakrili kod svojih kua na Torinama Baletia. Taj ekrazit posluie docnije diverzantskim partizanskim grupama za ruenje mnogih objekata od Nikia do Huma.
18

275

Raznim oblicima veza i djelovanja Partija je stvorila takvo raspoloenje i elju ljudi za orujem da su u naoj optini svi mukarci sposobni za borbu ve prvih dana okupacije bili naoruani pukom i runim bombama; poneki je imao i revolver. Neposredno po dolasku iz Beograda, 12. aprila, Neda Boinovi se povezuje sa MK Niki i odmah dobij a zadatak da obrazuje prvu partijsku organizaciju u rudinsko-trepakoj optini. Iako je rodom iz sasvim drugog kraja, i nikada ranije nije radila na takvom ni slinom terenu, Neda se, zahvaljujui svojim karakternim osobinama, taktu, dosljednosti i iskustvu, odlino snalazi i biva srdano primljena u ovoj patrijarhalnoj sredini. Ona otpoinje s tim to je, uz pomo Vasilija Muja Baletia, jedinog lana KP u optini, obrazovala jednu grupu od najboljih aktivista. Pored Nede, Vasilija i Tomaa Perovia, nepovezanog lana Partije, u aktiv su uli mladi seljaci i studenti, koji su se u to vrijeme ve nalazili u optini: Marko Baleti, Vlado Vidovi, Danilo Miunovi, Jovo Baleti, Vidak Perovi, Vlado olakovi, Blagoje Vujovi. Oni su se ve osjeali komunistima i svojim dotadanjim radom i dranjem stekli povjerenje Partije da e slijediti dug i trnovit put njene borbe. lanovi ovog aktiva su, po mjestu stanovanja i uticaju, obuhvatali vei dio teritorije. U prvo vrijeme Trepa nijesu bila obuhvaena radom ovog aktiva, iako se tu nalazio znatan broj seljaka, studenata i aka koji se svojom borbenou nijesu razlikovali od lanova aktiva. Zbog prostorne udaljenosti Trepaa od centra optine u kome se aktiv okupljao i najaktivnije radio (Trubjela, Torine Baletia, Ponikvica) i zbog eeg dodira drugova iz Trepaa sa komunistima i naprednim ljudima iz Nikia i njegove okoline, blie upoznavanje i jae organizaciono povezivanje izmeu aktiva i drugova iz trepakog kraja prilino je kasnilo. Iz tih razloga Trepa su i tokom slijedea 23 mjeseca bila prilino zapostavljena od aktiva i novoobrazovane partijske organizacije. Meutim drugovi iz Trepaa su sami itavo to vrijeme razvijali ivu politiku aktivnost u narodu svoga sela. Mjerilo za prijem u Partiju drugova iz aktiva odreivano je na osnovu njihovog ranijeg odnosa prema Partiji i aktivnosti na terenu pod uslovima okupacije. Tako je sredinom maja, poslije kraeg kandidatskog staa, primljen u Partiju Vlado Vidovi, a poetkom juna i Vidak Perovi. Toma Perovi, koji je od poetka prisustvovao sastancima partijske jedinice, definitivno je povezan krajem juna. To je bila prva organizacija KPJ u naoj optini. Neda je odgovarala za rad sa enama i, kao sekretar i rukovodilac
276

partijske elije, odravala redovnu vezu sa MK Niki, ije se sjedite nalazilo u Gornjem Polju, kraj Nikia; Vasilije je imao zadatak da organizuje i rukovodi radom SKOJ-a, Toma se bavio pitanjima vlasti, dok je Vlado dobio zadatak neposredno od lana MK, Voja Deretia, za rad po vojnim pitanjima, pa je za taj sektor rada bio odgovoran i u partijskoj jedinici. U pripremi ustanka, u oruanoj borbi protiv okupatora, ustaa u Hercegovini, kao i kolebljivaca i neprijatelja ustanka i revolucije na naoj i susjednoj teritoriji, zatim u borbi za samostalniji poloaj ena i omladine i za njihovo aktivno istupanje u politikim i drugim akcijama ispoljavao se odnos ljudi prema Partiji i oruanoj borbi. Iako je mjerilo Partije bilo vrlo strogo, partijska organizacija je stalno rasla i jaala. O prijemu seljaka u Partiju odluivala je naa partijska jedinica, dok je odluku o prijemu intelektualaca donosio MK. Od juna do kraja decembra 1941. godine primljeni su u Partiju: Marko Baleti, Danilo Miunovi, Vlado Colakovi, Jovo Baleti, Spiro Miunovi, Blagoje Vujovi, Danilo Perovi, Luka Perovi, Pavle Miunovi, Nikica Mrvaljevi, Novak Vojii, Mihailo Bobi i Nikola Colakovi. Svetozar (Sveto) Radojevi, svreni maturant, postao je lan Partije u Nikiu i ostao tamo do avgusta, zatim je doao kod svojih roaka u naoj optini i ukljuio se u nau partijsku organizaciju. U oktobru 1941. godine. Neda odlazi u OK Niki, a za sekretara partijske organizacije izabran je Vlado Vidovi. Za izgradnju i jaanje nae organizacije, pored stalne veze sa OK, bile su od velikog znaaja i este posjete sekretara i lanova OK: Krsta Popivode, Radoja Dakia Brka, Save Kovaevia, Milinka urovia, Veljka Zekovia i drugih drugova. Poto preko nae optine vode putevi prema Grahovu, Hercegovini i Boki Kotorskoj, drugovi iz OK su se u prolazu za te krajeve ili prilikom dolaska neposredno u nau optinu, do pojedinosti upoznavali sa naim prilikama, dajui nam detaljne savjete i instrukcije. Izvravajui sa ljubavlju i poletom najtee zadatke i sluei uvijek za primjer u prvim borbenim redovima, vei dio ovih drugova dao je ivote za Partiju i revoluciju. Meu njima se istiu divni likovi Marka Baletia, Nikice Mrvaljevia, Novaka Vojiia, Jova Baletia, Vidaka Perovia, Pavia Miunovia i Danila Perovia. Uporedo sa partijskom organizacijom obrazovana je i organizacija SKOJ-a. Pored lanova Partije koji su imali odreeni zadatak da rade u SKOJ-u i da na njega prenose liniju i direktive Partije, organizaciju i jaanje KOJ-a pomagali su partijska jedinica u cjelini, kao i svaki lan Partije. Pored toga
277

u formiranju prvih jedinica SKOJ-a uestvovali su i mladi drugovi koji su jo prije okupacije primljeni u SKOJ u drugim mjestima, a poslije kapitulacije su doli svojim kuama ili pak kao izbjeglice u nau optinu. Prva jedinica SKOJ-a obrazovana je od drugova koji su ivjeli na teritoriji sela Donji Broanac, Ponikvica i Vonjin Do. Nju su sainjavali Jovo, Radomir i Radojica Baleti, Tripa Colakovi i Vojo Delibai. Istovremeno, ili neto malo kasnije, obrazovana je jedinica SKOJ-a na teritoriji Smrdue i dijela Rudine, u koju su uli: Danilo Milov Miunovi, Vukosava VukaBaleti, Milorad Mili, Danilo Antov Miunovi, Mihailo Vujovi, Obrad, Radosav i Ljubo Miunovi. Prvu jedinicu SKOJ-a u Donjim Trepama sainjavali su: Mihailo Babi, Milosav i Boidar Perovi, Vojin Banievi i Ljubo Kosovi, dok su jedinicu SKOJ-a u Bresticama, koja je obrazovana neposredno pred ustanak, sainjavali pored Vidaka Perovia jo i Milivoje Mio Krivokapi, Danilo Jovovi i Radivoje Perovi. Narastanjem borbe i akcija i sve jedinice SKOJ-a su postajale jae i masovnije, a njeni najaktivniji i najhrabriji lanovi primani su u Partiju. Tako je krajem 1941. godine SKOJ obuhvatio svojim radom itavu teritoriju nae optine. Plamen oslobodilakog rata i revolucije iskovao je i prekalio mnoge likove mladih komunista, lanova SKOJ-a i omladinaca. Po svojoj hrabrosti, odanosti i junakoj smrti meu njima su se isticali Vojin Delibai, Radosav Miunovi, Milena Baleti, Gojko Jovovi. A Jovanku Joku Baleti, nepunoljetnu omladinku, etniki delati vode na vjeala i pitaju: Kazuj, kuko partizanska, svoju posljednju elju. Cuete je, izdajnici, od moje brae i drugova odgovara im Joka, penjui se na vjeala. Partijska organizacija i SKOJ u cjelini, a i svaki njihov lan, imali su zadatak da do tanina upoznaju prilike, zbivanja i ljude u svim selima nae optine. Narod je upoznavan sa linijom Partije i aktuelnim dogaajima linim kontaktom, preko moba na poljskim radovima (kosidba, vridba i dr.) i preko svih ostalih skupova. Treba naglasiti da su od prvoga dana okupacije, komunisti prilazili ljudima bez ikakvih predubeenja koja su se mogla stvoriti na osnovu politike, klasne, plemenske, profesionalne ili ma kakve druge pripadnosti i orijentacije ljudi izmeu dva rata. Odnos prema beskompromisnoj borbi protiv okupatora, bio je osnovno mjerilo za grupisanje i diferenciranje ljudi. Komunisti su bili svjesni da e predstojei sudbonosni dogaaji pruiti tako iroku osnovu na kojoj e se ispoljiti, sasvim razgolieni, sa278

odvanost, portvovanje, inteligencija, klasna i nacionalna svijest svih naroda, svih partija i svakog pojedinca. Stalni kontakt komunista i drugova bliskih Partiji sa seljacima i omladinom dao je mogunost mladoj partijskoj organizaciji da, po direktivi MK, krajem maja pristupi organizovanju pripremnih grupa. Svaku grupu sainjavali su borci iz nekoliko susjednih sela i zaseoka. Takve grupe su organizovane u Donjem Broancu, Ponikvici, na Trubjeli, na Torinama Baletia. u Bresticama, Smrdui i Trepama. Dakle, ukupno sedam. U svaku grupu ulazili su, pored lanova Partije i SKOJ-a, i oni borci sa te teritorije koji su ve tada ispoljavali elju i spremnost za borbu. Sastanci grupa odravani su po umama; na njima je vrena vojna obuka mladih drugova koji nijesu sluili vojsku; prouavan je vojni i politiki materijal: dogovaralo se o svakoj predstojeoj akciji, o povezivanju sa to irim slojem ljudi, o podizanju borbenog raspoloenja kod naroda. Grupe su imale zadatak da vode borbu protiv pojave pljake, pijunae i svih provokacija okupatorovih eksponenata na terenu. Pred ustanak grupama je obuhvaeno preko 100 boraca. One su svojim radom i uticajem pokrivale itavu teritoriju nae optine. U ustanku i daljim akcijama grupe postaju vrlo brz i efikasan organ mobilizacije i diverzantskih akcija na naoj teritoriji i jezgro manjih vojnih jedinica u borbama na susjednim podrujima. U optini nije bilo ni jednog radio-aparata, te su braa Vidovi prodali jednu kravu i stog sijena i za taj novac kupili radio. Spiro ga je kupio preko veze u Nikiu i donio sa Nedom Boinovi na Trubjelu, u prvoj polovini juna. Otada su redovno hvatane vijesti, zatim umnoavane rukom i preko kurira raznoene po svim selima nae i nekih susjednih optina. Pored redovnog i tanog obavjetavanja, radio je imao znaajnu ulogu kao centar oko kojeg su se ljudi okupljali, meu sobom blie upoznavali i povezivali. Tu su zakazivani sastanci, davani komentari i uputstva. Poslije ponovnog blokiranja komunikacija prema Nikiu, sredinom oktobra 1941. godine radio je prenesen u prostorije eljeznike stanice Trubjela, budue sjedite Optinskog odbora i taba bataljona. On e tu da ostane sve do velike talijansko-etnike ofanzive, maja 1942. godine, i da vjerno i redovno obavjetava narod i borce naeg kraja o krvavim zbivanjima u svijetu.
vjet,
*

Jedna od prvih okupatorovih naredbi pozivala je narod da. pod prijetnjom smrtne kazne, preda cjelokupno oruje komandi u Nikiu. Otpor okupatorskoj vlasti da se preda oruje pred279

slavlja jednu od prvih organizovanih akcija i prvu kariku u vojnoj i politikoj pripremi ustanka. Tako je okupator iz itave optine dobio samo nekoliko starih lovakih puaka. Obavjeten od pojedinih bira iz pijunskog aparata bive Jugoslavije o aktivnosti komunista i patriota na terenu, okupator poinje, istovremeno sa naredbom o predaji oruja, da poziva pojedine drugove da se jave komandi u Nikiu. Na to je odmah donijeta odluka da se niko ne javlja, te ni jedan od drugova nije ni pomislio da se odazove ovom pozivu. Pored agitacije protiv predaje oruja i protiv odazivanja pozivu okupatora, svi drugovi na terenu uestvovali su i davali inicijativu u akciji oko prihvatanja, smjetaja i stvaranja to je mogue snoljivijih uslova za ivot i opstanak znatnog broja izbjeglica koje su dole u svoj zaviajni kraj sa Kosova i Metohije, iz Vojvodine i drugih oblasti. Da bi paralisao uticaj patriotskih snaga u narodu i stiao buru koja se pripremala, okupator je poeo da po optinama dodjeljuje male koliine namirnica koje je opljakao iz magacina bive Jugoslovenske vojske. Korumpirani elementi iz optinskog aparata bive Jugoslavije, kao i poneki zelena, poinju ve na ovom sljedovanju i na pitanju predaje oruja i prijavljivanju drugova u Niki da ire ropsko i kapitulantsko raspoloenje kod naroda. Na ovakve, istina rijetke i pojedinane pokuaje, partijska jedinica organizuje otar otpor. A kada se takvi elementi nijesu mogli uutkati mirnim razgovorima, preduzimane su i otrije mjere. Tako su, na primjer, braa Mrvaljevii, Mandii, Perovii i drugi u Trepima dolazili naoruani u kue ovakvih elemenata i stavljali im do znanja da e polagati raun pred narodom ako u selu bude pijunae i ako iko preda oruje okupatoru. U isto vrijeme partijska organizacija i svi drugovi na terenu preduzeli su mjere da se podjela sljedovanja istrgne iz ruku ovih elemenata i sprijee njihova politika rovarenja i materijalne zloupotrebe. Postavilo se pitanje ta treba raditi ako okupatorske jedinice ponu putem oruja i terora da nagone narod na izvravanje njihovih naredbi. Ve u to vrijeme, sredinom maja, raspoloenje naroda je bilo takvo da se na svaki pokuaj terora odgovori oruanim otporom. Drugovi u Trepima, a djelimino i Bresticama, ve tada su odredili zborno mjesto, znake raspoznavanja i borbeni raspored u sluaju ako se pojave Talijani Rjeavanje svih ovih pitanja, kao i potreba za masovnijim politikim radom, zahtijevali su okupljanje ljudi na vee zborove. Na rad i povezivanje sa narodom pruili su mogunost da se takav zbor odri ve krajem maja. Poto su u Trepima braa Mrvaljevi i braa Mandi, ve drali stvarnu vlast u
280

svojim rukama, partijska jedinica je rijeila da se, po dogovoru sa Vladom Mrvaljeviem i jo nekim drugovima iz Trepaa, ovaj prvi vei zbor za narod iz trepakog kraja odri 29. maja. Tog lijepog sunanog dana okupilo se 80 100 ljudi n a Velikoj gradini: dolo je i nekoliko drugova iz Rudina. Partijska jedinica stavila je u zadatak jednom svom lanu da izloi politiku liniju Partije i orijentie zbor u pravcu postavljanja i rjeavanja aktuelnih pitanja. Tokom razgovora koji su trajali 3 4 sata objanjeni su dogaaji od marta i aprila; prvi put su ovdje javno izloeni znaaj i uloga KPJ u ranijoj borbi za prava radnih ljudi, i da u ovim tekim danima KPJ istupa kao jedina organizovana politika sila koja je spremna da dijeli zlo i dobro sa narodom i da ga povede u organizovanu optenarodnu borbu protiv faistikih porobljivaa. Osueni su svi kapitulantski pokuaji separatista, istican je znaaj jedinstva i narodne solidarnosti. donijete su odluke o uvanju oruja, o vojnoj obuci omladine i otporu na svaki pokuaj terora od strane okupatora. Na zboru je dat predlog da se oformi jedan odbor za pomaganje izbjeglica, podizanje i podjelu sljedovanja i odravanja reda u itavoj optini. Iz Trepaa su izabrani Radosav Mrvaljevi i Marko Perovi, a za rukovodioca Optinskog odbora predloen je Milo Vidovi. Ovi predloi su usvojeni na manjim skupovima koji su uskoro odrani i u drugim krajevima optine i na kojima su izabrani odbornici iz tih krajeva. Na zboru je rijeeno da se prinude bive optinske vlasti da daju pismeno odobrenje Odboru za podizanje sljedovanja. Inicijativa za pomo izbjeglicama naila je na vrlo irok odjek. Nesebinost, plemenitost i narodna solidarnost u tim tekim danima izrazili su se i u tome to su svi iole imuniji domaini davali izbjeglicama da koriste po pare zemlje, kravu muzaru ili po nekoliko koza i ovaca.8 Zbor je protekao u potpunoj slozi i saradnji. Svi predloi prihvaeni su i u drugim selima nae optine. Formiranjem Odbora poinje stvarno istiskivanje i stavljanje van snage bive optinske vlasti. Ljudi su se obraali Odboru ne samo po pitanjima ekonomske prirode, nego i u svim drugim sluajevima koje je trebalo rijeiti. Partijska organizacija zaduila je Tomaa Perovia da razmotri osnivanje narodnooslobodilakog
' Kapetan u penziji, Radovan Kosovi, izjavljuje na zboru: Sto kod mene, to po kesimu (napolici), imam 700 romica (koza i ovaca); dok i jedna traje, neu pustiti ni jedan Rudinjanin da gladuje! Na zboru je usvojen predlog da se najvee koliine sljedovanja daju izbjeglicama i sirotinji. 281

fonda. Odbor je za itavo vrijeme svoga postojanja besprekorno funkcionisao. 4 Nije na nama da razglabamo koliko je i zato Staljin vjerovao Hitlerovoj datoj rijei i koliko je bio iznenaen Hitlerovom vjerolomnou. Vie je nego pouzdana injenica da smo mi, sitni ljudi iz kra, ve krajem maja i poetkom juna oekivali taj napad. Pri prolasku jedne velike njemake motorizovane kolone preko Trubjele, krajem maja, jedan na drug stupio je. uz au mlijeka, u razgovor sa jednim esesovcem: Imate stranu motorizaciju. Sa ovakvom vojskom i tehnikom osvojiete itav svijet. O, da. odgovorio je Hitlerovac, sada idemo za Afriku, Englesku emo tui za tri mjeseca! Zar nije Britanija ilaviji protivnik? pitao je drug. Dobro poznajem Englesku, radio sam tamo kao keiner i obavjetajac dvije godine, Engleska e biti potuena za tri mjeseca hvalisao se Hitlerovac. Sta mislite sa Rusijom u pozadini? Rusiju emo napasti kroz tri nedjelje i baciti je na koljena najdalje poslije est nedjelja, precizirao je Hitlerovac odreenim brojkama. Zar nije Rusija suvie debela starica da bi se tako lako i brzo spustila na koljena? drznuo se drug da zapita. Trula . . . za est nedjelja, . . . Auf wiedersehen (dovienja), rekao je Hitlerovac, trei prema tenku, iji je motor ve brektao. Strva vam se ne znalo! poeleo im je drug na srpskom. U nedelju po podne 22. juna, oko dvadesetak drugova, lanova Partije i SKOJ-a i rukovodilaca pripremnih grupa razmatrali su situaciju u optini na svom sastanku, na jednoj livadici pod Gocem. Glas o napadu Njemake na Sovjetski Savez donio je jedan omladinac. Nastalo je uzbuenje koje se rijetko doivljava. Iz uzbuenja se raala radost i vizija uspjene borbe. Ovo je najvei dogaaj u istoriji ovjeanstva vikao je jedan drug, ne traei rije. Najznaajniji poslije oktobarske revolucije, ispravljala je Neda. Ja mislim da je sad najzna4 Imamo jedan lijep primjer iz Trepaa iz kojeg se vidi da su odbornici u tom kraju jo prije ustanka vrili i sudsku vlast. Radi se o jednom pijevcu, kojeg je ukrao seoski unjar Mato Lali, da bi ga pripremio za ruak svome bratu, nalickanom podnaredniku bive jugoslovenske vojske, Raku Laliu. Kraa je otkrivena i kazna izreena na licu mjesta: Mato Lali je primoran da kuvanog pijevca danju prenese u kotlu preko sela i vrati vlasniku. To je bic prvi akt pravosua Vlada Mrvaljevia i Milovana Mandia u Trepima.

282

ajnije da mi to pre napadnemo ove Talijane, nestrpljivo je navaljivao jedan postariji brkajlija. Na to mu je odgovoreno: Moda u naoj optini postoje svi uslovi da jo noas masovno izaemo na prugu i cestu i potuemo neku talijansku kolonu. To bi bilo dobro, ali ustanak e podii istovremeno itav crnogorski narod i svi narodi Jugoslavije; o tome e donijeti odluku Partija. Na nama je da i dalje ulaemo sve snage za pripremu ustanka. Isti borbeni zanos zahvatio je toga dana sve ljude u optini. Ljudi su bili toliko zagrejani da bi istoga dana sa pjesmom poli u juri za osloboenje Nikia. Prema zdravom instinktu gortaka, koji je bio naroito precizan pri procjeni ratnih zbivanja, stariji i iskusniji seljaci su oseali da e rat biti dug, teak i krvav. Ve toga dana mnogi seljaci su govorili da Njemaka, koja je pokorila gotovo itavu Evropu i koja najozbiljnije ugroava opstanak Engleske, ne bi zagazila u rat protiv Rusije bez nekog izgleda na uspjeh. Ali ti isti seljaci su isticali injenicu da smo se ranije borili na strani Rusije u svim njenim evropskim ratovima, da i sad treba da pomognemo Rusiju, za svoj spas i slobodu, za pobjedu Slovena i prve drave radnika i seljaka. Popularnost i ugled Partije, i do tada veliki, sada dolazi do punog izraaja. Komunistima i svima koji rade u organizacijama pod rukovodstvom partijske jedinice, ljudi se obraaju za sva objanjenja, ispoljavajui elju da se bore i rade sa ovom naom djecom. Ljudi su ponosni to ta njihova djeca slue kao primjer portvovanja, potenja i hrabrosti, to su ostala sa njima u danima nacionalne katastrofe, bijede i ponienja, za koje nijesu bili krivi ni ti oevi, ni ta djeca i to su im ta djeca ukazala na put organizacije, sloge i borbe. Poslije 22. juna, partijska jedinica, SKOJ i svi aktivisti nastavljaju rad, bez predaha. Radi se na omasovljavanju pripremnih grupa. Odreuju se kuriri i mobilizacijska mjesta lanova svake grupe i drugih boraca. Neprekidnim obilaenjem sela, drugovi blagovremeno obavjetavaju narod o svim dogaajima u svijetu. Objanjavanje i popularisanje stava Partije prema uzrocima kapitulacije, izbjeglikoj vladi, kvislinzima, nacionalnom pitanju, namjerama okupatora, optenarodnoj oruanoj borbi, njenom vodstvu, ciljevima i mjestu u Antihitlerovskoj kaoliciji stoje u centru politike aktivnosti drugova. Na ovim pitanjima raskrinkavaju se pojedine sluge profaistikog predratnog reima i po neki separatista i zelena, koji pokuavaju da ispolje sitnostranake tendencije, kapitulantski i petokolonaki odnos prema okupatoru, ovinizam, nacionalnu mrnju, sa prieljkivanjem bratoubilake borbe, pljake i pokolja,
283

bilo u korist okupatora, bilo u korist poratnih ciljeva kralja i krupne buroazije. Partija je stajala na bedemu slavne prolosti toga naroda, davala je krv svojih najboljih sinova punih dvadeset godina u borbi protiv pljake, korupcije i nacionalne izdaje, a sada istupa pred itavi narod kao njegov voa u najsudbonosnijoj borbi za njegov opstanak, nacionalnu ast i svijetlu budunost. Svi argumenti prolosti, zahtjevi toga vremena i perspektive budunosti, bili su na strani Partije. Zbog toga je pred ustanak naa partijska organizacija, sa SKOJ-em i aktivistima, bila od naroda priznata, odluujua politika snaga.
DANI USTANKA. BORBE I AKCIJA DO KRAJA 1941. GODINE

OK Niki prenio je 12. ili 13. jula sekretarima svih partijskih organizacija odluku Centralnog komiteta Komunistike partije Jugoslavije o oruanom ustanku. Tom prilikom OK je dao naoj partijskoj jedinici odreeni vojni zadatak. Poto na teritoriji nae optine nije bilo nijednog Talijana niti naoruanog organa kakve druge vlasti sem nae, OK je naredio da lanovi Partije, SKOJ-a, pripremnih gerilskih grupa i pouzdani seljaci zaposjednu 13. jula komunikacije cestu i eljezniku prugu i napadnu svaki talijanski transport koji naie. Na sastanku nae partijske jedinice, 12. jula, koja je tada imala sedam lanova, Neda je prenijela odluku i nareenje. Pored detaljnijeg razmatranja vojno-politike situacije u svijetu i prilika u naoj optini, jedinica je odluila da se pregrade pruga i cesta na Pandurici, Trubjeli, Bijelim Rudinama i Podbouru. Raunalo se sa 150 boraca koji su spremni da bezuslovno izvravaju nareenja Partije. Odreeno je da lanovi Partije i SKOJ-a odmah pou po selima, da odre sastanke aktivista, izvre mobilizaciju i, predvee, 13. jula, zaposjednu odreene poloaje. Neda je pola sa Misom Krivokapiem u selo Brestice. To je bilo prvi put u naoj optini da jedna ena javno istupa na irem politikom skupu. Zahvaljujui Nedinom dranju od dolaska u nau optinu i radu partijske jedinice i aktivista, njeno istupanje su toplo primili dobroudni i hrabri seljaci iz Brestica. Mobilizacija je izvrena brzo i uspjeno. Borcima koji su bih odreeni za ovu akciju pridruili su se i ostali seljaci sa rijeima: Zar ste vi bolji od nas da idete da se bijete, a da mi ostajemo kod ena kui? Neda je bila pomalo iznenaena ovakvim masovnim odzivom. Sta e, Nedo, istorija nam je ila na ruku koju stotinu godina, a i mi smo neto radili za ova tri mjeseca, rekao je jedan drug.
284

U vrijeme priprema okupatora da sa akom domaih izroda proglasi nekakvu slobodnu crnogorsku dravu, prodiranja Hitlerovih divizija u Sovjetski Savez i na dan objave opteg ustanka crnogorskog naroda, na zbornim mjestima okupilo se, u m j e s t o predvienih 1 5 0 , preko 4 0 0 naoruanih ljudi. Na oko 5 0 0 0 do 6 0 0 0 dua iz priblino 1 3 0 0 domova, koliko ih je u to vrijeme imalo u naoj optini, moglo se mobilisati oko 500 ljudi sposobnih za borbu. Poto nije bilo nikakvog zvaninog komandnog kadra, borci su se okupili oko komunista i lanova pripremnih grupa i sluali njihova nareenja. Te tople, vedre julske noi, dok je mjesec izlazio iza Goa i gonio mrak iz dolina, borci su zauzimali poloaje u svom kru i navaljivali stijene po drumu i pruzi da se tu suprotstave ognjenoj nemani koja je harala i palila po itavoj Evropi. Raspoloenje i odluku tih napaenih gortaka u toj toploj julskoj noi izrazio je jo prije sto godina njihov veliki pjesnik u stihovima neizmjerne epske dubine i stravine poezije: Treba sluit esti i imenu Neka bude borba neprestana! Neka bude to biti ne moe! Nek' ad prodre, pokosi satana! Na groblju e iznii cvijee Za daleko neko pokoljenje! Ovu divnu sliku prirode i ljudske sloge i solidarnosti pokuale su da poremete dvije grupice od po desetak kapitulantski raspoloenih raundija. Jednu je vodio Ilija Damjanovi, a drugu Blao Peikan. Ne elei da ih izjednaimo ni ive ni mrtve, oba su se nala na istoj liniji razbijaa ustanka i oslobodilake borbe. Blao Peikan, ovjek neodreenog zanimanja, bio je sa nekom svojom braom i roacima pijun jo u ranijoj austrijskoj okupaciji, zatim, izmeu dva rata, primitivni seoski revolvera i od reima najmljeni ubica. Drugovi na poloaju u Bijelim Rudinama te noi odmah su uutkali i izmrkali ovog izroda. Sa Ilijom Damjanoviem i nekoliko njegovih jednomiljenika vodeni su razgovori i prepirke na Trubjeli sve do pred zoru. Ilija je bio komandant Rudinsko-trepakog bataljona u staroj crnogorskoj vojsci, vrlo ugledan i potovan ovjek i vojnik. Ovaj separatistiki fanatik je toliko mrzio bivu jugoslovensku dravu, da je izmeu dva rata ivio gotovo asketskim, tvrdim seljakim ivotom, odbijajui punih dvadeset godina da primi penziju vieg oficira iz ruku bive jugoslovenske administracije. Ali kada se poelo govoriti o osnivanju slobodne
285

crnogorske drave on je poeo sve vie da pada u ruke OVR-e, te smo upotrijebili sva sredstva da ga pridobijemo za nau borbu. Dug i muan razgovor odvijao se te noi izmeu njega i komunista na poloaju kod Trubjele: Diite ovo kamenje! Oete njim da zaustavite tehniku sila Osovine! Hoemo, striko Ilija, i s njim, i svojim ivotima i svim do ega se dohvatimo. Sva Jevropa uti pod silom Osovine; ne mogu joj odoljet' ni velike sile, Rusija i Ingleka, a ne vi djeurlija. Mnogo se razvukla ta osovina, izmeu Atine i Lenjingrada, pa e jednog dana ciknuti i prsnuti kao caklo (staklo). Svi to se dre za nju upanue s njom u ambis. Cio crnogorski narod noas je pod orujem, osim ake izdajnika to eka makarone i slobodu od Italije. I dae Italija slobodu, a vi se pokupili da jopet gradite Jugoslaviju. Musolini je oglasio graenje Crne Gore bombama to ih je prosuo iz aviona po Podgorici i Boki, kao i graenje Abisinije, Spanije, Albanije i Grke. Noas su svi Crnogorci stali iza busija, da mu se zahvale na graenju, a braa Srbi Hitleru za graenje Beograda. Noas smo poeli, striko Iilija, da se borimo za slobodnu Crnu Goru u slobodnoj Jugoslaviji. Kad saveznici, i mi zajedno s njima, slomiju faizam, o sudbini Crne Gore odluivae naoruani crnogorski narod, a o sudbini Jugoslavije svi njeni naoruani narodi. Nee se ponoviti 1918. godina. Rano je dizati ustanak! Italija nam nita ne radi. Ko vas vodi da nas ivijem ognjem popalite? Zar Crna Gora nije vazda hranila slobodu krvlju svojih sinova i grijala je plamenom iz svojih domova? Crnogorci su se vazda borili protiv viestruko brojnijeg neprijatelja, doekujui na kuburu i jatagan turski nizam, Napoleonove grenadire i njemako-austrijske divizije. Zar smo ikad i u jednom ratu izdali srpstvo i Rusiju? Sad nas je povela u borbu Komunistika partija i najbolji sinovi svih naroda Jugoslavije. Borba e iskovati borce i oficire. Ako hoe da se bije protiv ove Musolinijeve gamadi, evo ti, striko Ilija, bataljon na okupu, pa ga vodi u borbu. Sramota je starom crnogorskom orlu da uka urmetin sa talijanskim kokokama. Zora je svitala. Borci su stajali na poloaju. Ustanak crnogorskog naroda razbio je u paramparad namjeru okupatora da osniva slobodnu crnogorsku dravu. Ilija se povukao da i
286

dalje svojim stavom i rijeju potkopava jedinstvo i slogu ustanikih snaga. Poto ni te noi ni tokom sjutranjeg dana nije proao ni jedan talijanski transport, a od OK nijesmo imali nareenje za pokret na neku drugu teritoriju, partijska jedinica je rijeila da se borci vrate svojim kuama. Rijeeno je da svi aktivisti i dalje ostanu u to tjenjoj vezi i da se, u sluaju potrebe, mobiliu za novu akciju. Poslije opteg ustanka crnogorskog naroda, u kome su postignuti znaajni vojni uspjesi i snano povezivanje Partije sa seljakim masama, okupator preduzima novi ratni pohod na Crnu Goru sa nekoliko dobro opremljenih divizija. Partija rjeava da partizani izbjegavaju frontalne borbe sa mnogostruko brojnijim i neuporedivo jae naoruanim neprijateljem. Tokom jula kolone faistike vojske i motorizacije prolaze svim komunikacijama izmeu gradova. Na osvojenom terenu du komunikacija faisti ubijaju neja, pljakaju i pale domove, naroito po mjestima gdje su njihove kolone i grupacije bile potuene u ustanku. Smiljeno izbjegavajui jai teror u optinama u kojima za vrijeme ustanka nije napadnuta okupatorska vojska, jer je u to vrijeme nije ni bilo na teritoriji tih optina, okupator je htio da razjedini narod i da prui materijal kolebljivcima i petoj koloni u borbi protiv Partije i daljih oruanih akcija. U naoj optini grupica predratnih reimskih slugu, u zajednici sa nekim separatistima, die glavu, objedinjavajui se u novu petu kolonu. Oni nalaze podrku kod malog broja seljaka, uglavnom onih iji su domovi blizu komunikacija. Petokolonaki izrodi elei da masovnu oruanu borbu naroda svedu na partijsku organizaciju i jo nekoliko aktivista, cinino i velikoduno izjavljuju: Talijani nas nijesu popalili, davae nam opet sljedovanje, a mi emo kriti ovo nekoliko aka i komunista sve do kraja rata. Staljin je punio Njemaku nekoliko godina itom, pamukom i svim to mu je Hitler traio, a sad strue pred Hitlerom i ostavlja mu tehniku i bogatstvo Ukrajine. A vi hoete da popalite ovu sirotinju, da ni uva ivog ne ostane! Ovi izrodi jednom su se okupili u krmi na Trubjeli i uz okanj rakije poeli da viu kako nee trpjeti lacmane i strance u optini. To se odnosilo na Nedu Boinovi i Miliju Staniia, kurira OK iz Nikia, koji su se u tom asu nalazili u kui Vidovia, preko puta od krme. Gdje su kolovoe, neka izau! urlali su izrodi. U tom trenutku istrao je jedan drug iz kue Vidovia i upao meu njih u krmu s revolverom u ruci: Evo jednog kolovoe, a tamo su Neda i Milija Stanii, dogovaramo se za borbu i akcije, da vidimo to nas traite?
287

Ma nije, kume, nego vidi sila, pa e nas popaliti Kano je, da vidimo ta e uiniti Rusija i Engleska . . . pa emo se dogovoriti stiavali su se izrodi. Rusija i Engleska e uiniti sve to mogu, a mi se bijemo i biemo se protiv Musolinijevih krvoloka i njihovih slugu dok i posljednji nestane. Crnogorcima nije nikad uvoena sloboda sa strane, pa nee ni ovog puta, zakljuio je drug, ostavljajui izrode da razmiljaju. Tih dana komunisti su bili na okupu. Odravani su manji zborovi gerilaca i naroda po svim selima; objanjavan je vojnopolitiki znaaj ustanka, raskrinkavana je peta kolona, osuivana izdaja i kolebljivost. U tim munim danima, kada su kolone faistike vojske krstarile gradovima i komunikacijama Crne Gore, a Crvena armija se povlaila na istok, ni jednog lana Partije, SKOJ-a i gerilskih grupa nije zahvatila panika i kolebljivost. Borcima je predoavana mogunost dugotrajnog rata i potreba da se nae akcije prilagoavaju svakoj novonastaloj vojno-politikoj situaciji. Partijska jedinica je odluila da se na pokuaj paljenja kua otvori vatra na Musolinijeve palikue i ubice bez obzira na njihovo brojno stanje. Pri prolasku faistikih kolona gerilci su u grupicama od dva-tri borca, pa ak i pojedinano, stajali iza stijena iznad svojih kua spremni da pucaju na faiste ako doe do paljenja kua i ubijanja nejai. Na osnovu nepokolebljivog dranja aktivista i borbenog raspoloenja ogromne veine naroda, partijska jedinica se odluila na sazivanje zbora itave optine. Na zboru je, izmeu ostalog, trebalo izloiti znaaj i uspjehe postignute u ustanku, dobiti najiru narodnu podrku i saglasnost za voenje daljih akcija, politiki razobliiti i napasti petu kolonu i izvui ispod njenog politikog uticaja kolebljive ljude, stvarno zaplaene represalijama okupatora. Za ove zadatke izvrena je temeljita priprema komunista i svih aktivista. Ovaj prvi zbor itave optine odran je 30. jula na Trubjeli (Piskova lokva). Okupilo se oko 400 500 ljudi pod orujem. Zbor je trajao od prvog mraka pa do pred zoru sljedeeg dana. Dola je i aica petokolonaa, koji su se nadali da e, zahvaljujui vojnim uspjesima Osovine u Evropi i pritisku talijanskih divizija u Crnoj Gori, kao i ustakim pokoljima u Hercegovini, bar djelimino okrenuti zbor protiv voenja daljih akcija protiv okupatora. Komunisti su predvieni program iznijeli u dobro pripremljenim govorima sa odlinim obrazloenjima. U svim izlaganjima akcenat je udaren na bezuslovnom nastavljanju akcija protiv okupatora. Istaknuta je potreba pruanja vojne pomoi bratskom narodu Hercegovine u borbi protiv ustaa i okupatora. Naglaeno je da ta pomo moe ii
288

gamo organizovanim putem i po dogovoru izmeu rukovodstva ustanika u Crnoj Gori i Hercegovini. Na ovom zboru vie su se isticali petokolonai iz redova separatista svojim neprijateljstvom prema liniji Partije, nego predratni reimski pijuni i intriganti. Separatisti su bili naroito ozlojeeni to im je ustanak istrgao mogunost dobij an ja bar toliko vlasti pod skutom okupatora sa kojom bi mogli da raiste svoje stare raune sa predstavnicima predratnog reima i da sa okupatorom i u korist njegovih goruih potreba glavni udarac i otricu okrenu protiv Komunistike partije Jugoslavije kao optenarodnog politikog voe i organizatora oslobodilakog rata. Okupator je separatistima pripremao u Crnoj Gori ulogu sasvim slinu onoj koju su ve igrale ustae u Hrvatskoj. Politiko neprijateljstvo separatista i ostalih izdajnika zaodijevano je i na ovom zboru velom brige za narod: Rano je dizati ustanak okupator je svemoan! Popalie nas! Ni ivoga uva nee ostati! Sile Osovine napreduju na svim frontovima! I ovoga puta glavni nosilac novih parola bio je Ilija Damjanovi. Komunisti su otro napali petu kolonu, pozivajui narod na jedinstvo u borbi protiv okupatora i novih poturica u naoj sredini. Opravdanost dalje i jo masovnije borbe potvruju ve potuene kolone Hitlerovih zlikovaca u Srbiji i Musohnijevih u Crnoj Gori. Zar i ovaj zbor nekoliko stotina naoruanih ljudi ne govori o slabosti okupatora? Narod u Bosni, Hercegovini, Lici i Baniji tue ustae i njihove gospodare u jedinstvenoj borbi pod vodstvom komunista. Na putu nae slobode, na putu slobode svih naroda Jugoslavije, svih slovenskih naroda, Francuza, Grka, Siptara i svih ostalih naroda Evrope stoji njemakotalijanski faizam. Svi ti narodi ele slobodu, svi oni imaju svoje patriotske snage i svoje komunistike partije. Slaba je Osovina da se odupre organizovanoj sili tih naroda. Na nau majku Rusiju navalile su glavne snage faizma. Od 13. jula postali smo ratni drugovi Crvene armije i svih slobodoljubivih naroda svijeta. I takvi emo ostati do sloma faizma, do smrti evropskih delata Hitlera i Musolinija i njihovih pomagaa. Poslije njihovog sloma naoruani narod izabrae upravu kakva mu se bude sviala. Bolje je junaki poginuti u ovoj borbi za ast i potomstvo, nego pljunuti i na jedno i na drugo sluei delatima svoga naroda. Neka faistike ubice iza svakog drveta, iza svakog kamena svete zemlje Crnogoraca eka zrno, no i granata. Oko pola noi nastala je urnebesna vika na petu kolonu. Glasovi pojedinaca i grupa orili su se Piskovom lokvom. Razjareni gerilci i veina ostalih seljaka bih su spremni da na
19 U s t a n a k 1941.

289

samom zboru pucaju u petokolonae. lanovi Partije morali su da ih po grupama stiavaju i da im objanjavaju znaaj jedinstva naroda za borbu kao i neophodnost ubjeivanja svakog pojedinca dok ne prie borbi ili ne potone u potpunu izdaju. U optoj vici ula se i parola: Treba da se drimo svi za jedan tap! U tom trenutku Novak Vojii se popeo na jednu oniu stijenu i onako pleat i mrk, obasjan mjeseinom, odjeven u akirama i demadanu od bijelog sukna, poeo da vie iz svega glasa: Taj tap e udarati po glavi okupatora i izdajnika, ili nee biti jedan! Na to se javio za rije stari, sijedi brigadir Duka Perovi. Zbor se polako stiao da bi ga sasluao. Visok, prav kao svijea, stari Duka je svoje kratko izlaganje, puno dostojanstva i patriotizma zavrio rijeima: Brao, ja mislim da mi treba da idemo sa ovom naom ecom! Petokolonai su na zboru politiki potueni i izolovani; narodu je do tanina razjanjeno da kroz njihove parole govori okupator kome je u Jugoslaviji poelo da gori pod nogama. Izuzev ake politiki onemoguenih petokolonaa, itav zbor je bio na okupu pri donoenju odluke o nastavljanju oruanih akcija protiv okupatora, kada je stigao delegat OK, Lazar Radojevi. On je prenio uputstvo OK da se, s obzirom na brojnu nadmonost neprijatelja, za jedno vrijeme izvode diverzije, sabotae i manje gerilske akcije protiv okupatora. Zbor je poslije toga donio jedan uopteni zakljuak da e borci iz nae optine uestvovati u svim oruanim akcijama koje bude vodio crnogorski narod protiv okupatora i njegovih slugu Tog zakljuka drae se ogromna veina ljudi nae optine tokom pune etiri godine oslobodilakog rata i revolucije. Posh je zbora na Piskovoj lokvi, nastavljen je intenzivan politiki rad po selima. Pripremne gerilske grupe postaju vojniki dobro uvjebani, disciplinovani gerilski odredi. Tog itavog ljeta narod u Hercegovini vodi ilavu, oajniku borbu protiv nezapamenih ustakih zloina: pokolja, pljake, paljenja, masovnog bacanja Srba u jame. Spontani otpor naroda za odravanje golog ivota uskoro dobij a oblik organizovane borbe na ije elo staje Partija. Uspostavlja se veza i saradnja izmeu OK Niki i partijske organizacije u Hercegovim. Stvaraju se kombinovane hercegovako-crnogorske vojne jedinice sa operativnim tabovima za borbu protiv ustaa i okupatora na teritoriji istone i sjeverne Hercegovine. Poetkom avgusta gerilski odred iz Trepaa odlazi u okolinu Gacka. Odred su sainjavah Nikica, Vlado i Boidar Mrvaljevi, Milovan, Blao, Lazar i Radovan Mandi, Milosav Perovi, Vojin Banievi, Vidak Pejovi, Blao Roganovi, Peria Radulovi, arko Radovi. Odred je bio dobro naoruan pu290

kama, jednim pukomitraljezom, bombama i znatnom koliinom municije i borio se zajedno sa hercegovakim jedinicama i gerilskim odredima iz ostalih optina nikikog sreza pod komandom operativnog taba za sektor Gacko. Uestvujui u operacijama ienja ustaa iz gatakog sreza i sabijan ja ovih zloinaca u samo Gacko i Kulu Fazlagia, svi borci iz naeg odreda, kojima je to bila prva oruana borba, pokazali su izvanrednu hrabrost i disciplinu. U tim borbama je poginuo arko Radovi. Poto su ove akcije uspjeno zavrene, na narod je dobio nareenje od taba sektora da se vrati u svoju optinu. Krajem avgusta jedna mala grupa naih gerilaca i seljaka uestvuje u estokim borbama koje su voene protiv ustakih i domobranskih jedinica oko Bilee i na Jasenu, izmeu Bilee i Trebinja. Po nareenju OK Niki, jedan gerilski odred iz Rudina od oko 20 boraca odlazi prvih dana septembra u pravcu Gacka. Sainjavah su ga komandir stari Risto Baleti, zatim njegov sin Vasilije Mujo Baleti, Marko Baleti, Novak Vojii, Spiro i Vlado Vidovi, Spiro Miunovi, Janko Gardaevi i drugi. Odred se zadrao nekoliko dana u Kazancima i drugim selima jugoistono od Gacka, gdje su ga narod i borci iz tih sela lijepo i srdano primili. Poslije toga uspostavljena je veza sa tabom sektora koji se nalazio u jednom selu sjeverno od Gacka. Tih dana u Stabu sektora je boravio Radoje Daki Brko. On je naredio naem gerilskom odredu da se vrati u svoju optinu, poto je situacija u okolini Gacka bila stabilna i nijesu za jedno krae vrijeme bile predviene neke ire vojne akcije na tom sektoru. Krajem septembra i poetkom oktobra oruane borbe i diverzije protiv okupatora dobijaju u Crnoj Gori i Hercegovini sve ire razmjere. Tendencija je bila da se oiste prostrane teritorije i okupator sabije i blokira po gradovima u kojima bi docnije bio napadnut i uniten. OK i tab Nikikog odreda drali su nau optinu u to vrijeme u rezervi, zbog njenog geografskog poloaja i znaaja komunikacija. Krajem septembra i poetkom oktobra oko 30 gerilaca iz Rudina i Smrdue iskidali su jedne noi na duini od jednog kilometra telefonske stubove i icu i razorili cestu i eljezniku prugu na vie mjesta. Diverzije ove vrste nastavljene su i sljedeih dana. Takve akcije izvodili su gerilci i iz drugih optina du pruge i puta, tako da je saobraaj motorizacije i eljeznice bio onemoguen ovim komunikacijama sve do juna 1942. godine. Tokom tog vremenskog perioda, od oktobra 1941. do kraja maja 1942. godine, naa optina je bila potpuno slobodna teritorija. Nai gerilski odredi tokom oktobra i novembra
19

291

nijesu uestvovali u akcijama na drugim sektorima, izuzev Trepakog gerilskog odreda. Poto su borci iz koanske optine poetkom novembra doekali i potukli na izlazu iz Nikikog polja grupu Talijana i zelenakih pljakaa i ubica na elu sa zloglasnom braom Poek, borci iz Trepaa uestvovali su sa gerilcima iz okoline Nikia u uspjenoj odbrani Koana i Miloana od talijansko-zelenakih represalija. Rad partijske organizacije bio je usmjeren na politiku pripremu boraca za odlazak u dugotrajnije borbe na udaljenijim teritorij ama. U okvir priprema za predstojee oruane akcije ireg obima ulazila je stalna borba protiv pete kolone i stvaranje narodnih odbora. Onim to je raala siromana zemlja u kru kao i stokom po pojatama i torinama trebalo je prehraniti stanovnitvo i borce. Borba je traila sve: samopregor, ljudske ivote, odjeu, posljednje rezerve hrane. Ve se u oktobru osjeala jaka nestaica soli i petroleja. Zato se pred seoske odbore postavljao kao glavni zadatak da sa narodom mobiliu sve izvore za pomo oruanoj borbi i za stvaranje to snoljivijih ekonomskih uslova za ivot pozadine. U to vrijeme OVR-a je polako gurala na poprite aku predratnih pijuna i jerezovskih intriganata, koji su sa 3 4 biva podoficira i andarma u naoj optini istovremeno eljeli da predstavljaju i kraljevsku vojsku u otadbini. Ovi izrodi poeli su po optini da zuckaju o pukovniku Mihailoviu, ministru kraljevske vojske u otadbini, o osnivanju neke Narodne vojske, pored partizanskih odreda koje je organizovala Komunistika partija* Jugoslavije. Partijska organizacija je izvrila pripreme za sazivanje narodnog zbora itave optine. Ovaj zbor odran je 3. novembra u Kamensku na prostranom gumnu ispred kue Jova Vukovia. Ilija Damjanovi sa separatistima iz Gornjeg Broanca nije doao na zbor. Prilikom govora komunista o velikim uspjesima srpskih partizana, o osloboenju gradova i prostranih teritorija, o ogromnim borbama i ilavom otporu Britanije i Crvene armije, Blao Peikan je pravio upadice i aluzije na Drau, Narodnu vojsku, ak i na to da je dizanje ustanka bez odobrenja vlade u Londonu nezakonit akt djece i komunista. Meutim, stari ratnici, brigadir Duka Perovi, kapetani Radovan Kosovi, Vaso Perovi i drugi osuuju ovakve bezone pokuaje razbijanja jedinstvene narodne borbe. A Nikica Mrvaljevi kae: Dvadeset godina smo davali i crno iza nokata da tovimo pukovnike i generale, da spremamo oruje i punimo magacine,
292

pa su ih vae vlade i generali predali u ruke Hitleru i Musoliniju. Neka se oni tove u Londonu, nikad se vie ne vratili, a mi znamo kako emo se biti i kakvu emo vladu izabrati! Razjareni mladi komunisti, Vidak i Luka Perovi, utjerujui metak u cijev, nareuju Peikanu: Odstupi, pijune austrijski i andarmski sa tvojom narodnom vojskom! Ovo je zbor komunista i partizana Rudina i Trepaa! Koliko si dosad ispalio metaka na Talijane i ustae? Peikan je bio prinuen da umukne i da sa 3 4 svoja jednomiljenika napusti zbor. Dok se profesor Radovan Samardi u svom istupanju zalagao za jedinstvo u borbi protiv okupatora pod rukovodstvom KP, uitelj Petrui se jadao da mi ne moemo ratovati pukama protiv tenkova i aviona, bez snabdijevanja i saniteta. Na to mu je Toma Perovi odgovorio: Kako si, uitelju, mogao godinama predavati djeci da je srpski narod pod vodstvom Karaora goloruk otpoeo borbu protiv dahija i silne turske carevine i izvojevao slobodu, a od nas danas trai da sagnemo glavu pred faistikom zvijeri? Zar borbe u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini ve nijesu pokazale da nema te sile i tehnike koja moe slomiti otpor slonog naroda? Uitelj nije ni pokuao da odgovori na ova pitanja. Stari kapetan Radovan Kosovi, osuujui ljude ije je ime nekad neto znailo u optini, a danas prema borbi imaju kapitulantski i petokolonaki odnos, zavrava rijeima: ovjek moe da ivi 99 godina i jedan dan, pa svih 99 godina to je poteno radio uprlja tim jednim danom. ini mi se, brao, da su neki krenuli tim putem! Cio zbor je insistirao na jedinstvu, na osudi stvaranja ma kakve druge vojske osim partizanske i na daljem uvoenju oruanih akcija protiv okupatora. Zbor se izjasnio za stvaranje seoskih odbora, koji e organizovati fondove i magacine iz doprinosa prema ekonomskoj moi svakog domainstva. Mnogi domaini su se ve na zboru izjasnili da e pomagati borbu ne samo s pukom u ruci nego i svom imovinom kojom raspolau. Poto se ve primicala no, zbor je izabrao i jednu komisiju, sastavljenu od po 23 lana iz svakog veeg sela, sa zadatkom da i pismeno form u lie odluke zbora. Komisija je to dan kasnije i uinila. Na taj nain je u naoj optini najdemokratskijim putem usvojeno vodstvo Partije u oslobodilakom ratu i u samoj klici osuen pokuaj stvaranja izdajnikih organizacija Drae Mihailovia. Odluke zbora u Kamensku bile su znaajan moralno-politiki uspjeh i uslov za irok razmah rada na svim sektorima.
293

Oduevljena omladina stvara organizacije narodne omladine Crne Gore; ene se sastaju po kruocima i upoznaju sa ciljevima oslobodilakog rata. One se masovno prihvataju obaveza da pletu arape, rukavice, dempere, izrauju opanke i druge potrebe za borce. Odbornici pronalaze kanale preko kojih trampom dolaze do soli i drugih neophodnih proizvoda. Partizanske strae kontroliu sve puteve po optini. Iz naih domova opet izlaze vjeti zvui divnijeh gusalah, a naim gorama ore se borbene pjesme omladine. Oktobarska revolucija prvi put je slobodno proslavljena u naoj optini. Omladina se na manjim skupovima upoznavala sa znaajem ove revolucije za radne ljude itavog svijeta, a posebno za nau borbu koju vodimo kao saveznici Crvene armije. Velike vatre, koje su te noi gorjele po svim vrhovima oko Nikia, podseale su okupatora da su ga okupirani uklijetili sa svih strana. Iako u novembru jo nijesmo izabrali Optinski narodni odbor i tab bataljona, svu vlast u optini drala je partijska jedinica i organizacije kojima je ona rukovodila. Partijska jedinica je mogla sprovesti u ivot sve potrebne mjere politike, ekonomske i vojne prirode. Mobilizacija boraca jo je poivala na dobrovoljnoj bazi, ali se i tim putem pozivu za akciju odazvala, pretena veina boraca. Krajem novembra OK i tab odreda naredili su da se u naoj optini mobilise jedan vod od oko 20 boraca za borbu na Pljevljima. Vod je bio spreman 23. novembra ujutro na livadi ispred kole u Donjim Trepima. Iako su borci znali da ih ekaju dalek put i teke borbe, ime grada u kome e okupator biti napadnut drano je u strogoj tajnosti. Borci i narod sa radou su nagaali da e na vod imati sreu da se prvi sastane sa srpskim partizanima. Narodno kolo i pjesme omladine unosili su toplinu u vlano i hladno novembarsko jutro. U Trepu je tog jutra stiglo i oko 80 grahovskih partizana, koji su sa naim vodom obrazovah 1. etu bataljona Peko Pavlovi. Za komandira ete odreen je Ilija Milovi iz Grahovskog, a za komesara Vlado Vidovi iz naeg voda. Odlazak ete narod i omladina su pozdravili sa pjesmom, a oevi i majke su poeljeli sinovima sreu u borbi. Sjutradan eta je u okolini Nikia ula u sastav bataljona Peko Pavlovi i ubrzanim marem preko avnika, Zabljaka i Tare stigla u selo Adrovie, iznad samih Pljevalja. Zatim dobija zadatak da pred zoru, 1. decembra, napadne i zauzme Glavicu, na ijem su se vrhu nalazili talijanski rovovi i betonski bunkeri. Jo u toku pribliavanja poloajima, talijanska artiljerija je dej294

stvovala iz velikog broja orua. Dok su se bombai sa vodiima iz Pljevalja polako prikradali uz Glavicu, u gradu, ispod hladnog, vedrog decembarskog neba, punog zvijezda, praskalo je i vrilo kao u kotlu. Bataljoni iz svib krajeva Crne Gore juriali su na poloaje talijanske alpinske divizije. Izbivi na Glavicu, nai bombai zasuli su prvim bombama neprijateljske rovove i bunkere, a njihov komandir, stari Ilija Milovi, seljak, komunista, trei ispred ete pozivao je borce na juri. Glavica gori u paklenoj vatri runih bombi i bacaa mina. eta u naletu zauzima prve rovove i bunkere, ali se jo uporno dri veliki betonski bunker. Meutim i borci nae ete su uporni: utljivi bomba Pero Roganovi, ije zelenkaste oi svjetlucaju kao u tigra, tedi bombe i stara se da svaka pogodi cilj; pored njega se stalno nalaz ; njegov golobradi komija iz Brestica, Luka Perovi; Vlado Mrvaljevi puca i halae, a njegov brat Nikica, mrk, zasut zemljom i prahom, oiju uprtih u otvore na bunkeru, zasipa ih rafalima iz pukomitraljeza; Sujo Vujai, viljav mladi iz Grahova, hladnokrvno eta ispod samog zida bunkera, tuan to su mu bombe na izmaku. Talijani se oajniki brane. U rovu ispred samog bunkera, uei na jednom koljenu, u ratnikom stavu starih Crnogoraca, Ilija Milovi, gaa precizno sve dok ne pade pogoen metkom u elo i granatom u prsa; komesar je ranjen u glavu, uskoro gine i zamjenik komesara, ranjen je i neustraivi bomba Pero Roganovi. Kada su Talijani zauzeli rov u kome je leao mrtvi komandir, Nikica se sa nekoliko boraca baca na njih i izvlai mrtvog komandira, koji je istog dana sahranjen kod manastira u podnoju Glavice. eta je i dalje sa pjesmom i uzvicima napadala sve do izlaska sunca. Veliki bunker se i dalje dri. Kada su Talijani izbili na Bogievac naa eta se definitivno povukla ka manastiru i dalje uz potok ka Crnom vrhu. Mnogi borci prvi put su se nali u ovakvoj paklenoj vatri kakva je na Glavici trajala nekoliko sati. I pored toga, iz naeg voda, borbu do kraja nijesu izdrala samo tri borca. O dranju boraca i njihovoj hrabrosti svjedoi duina trajanja borbe i nai i neprijateljski gubici. Meutim, brojno i tehniki nadmoniji, i dobro utvreni neprijatelj uspio je da se odri u svom bunkeru. Poslije odstupanja ostaci ete vratili su se u selo Adrovie. Svi zdravi borci naeg voda izjavili su elju da uu u sastav proleterskih jedinica od kojih e se 22. decembra formirati Prva proleterska brigada. Meutim, stiglo je nareenje da se jedinice sa teritorije Nikikog odreda vrate u Crnu Goru gdje
29 5

su se vodile estoke borbe protiv okupatora. Tako se i na vod vratio u Rudine gdje je stigao oko 8. decembra. Dok su crnogorski partizani bili na putu za Pljevlja, Sava Kovaevi, komandant NOP odreda i ile Kovaevi, doekali su sa svojim Grahovljanima kod Vilusa i do nogu potukli jednu talijansku motorizovanu kolonu koja se kretala pravcem Bilea Niki. Tom prilikom Sava sa svojim najodvanijim drugovima skae na talijanske tenkove i uspijeva da zaplijeni dva tenka i veu koliinu ostalog ratnog materijala i da zarobi vei broj talijanskih oficira i vojnika. Ova pobjeda grahovskih partizana imala je, poslije dogaaja na Pljevljima, ne samo vojni, nego i ogromni moralnopolitiki znaaj za itav kraj od Nikia do Boke Kotorske. Partizani Nikikog odreda dre u to vrijeme u opsadi Niki i Grahovo s namjerom da prvo zauzmu Grahovo da bi doli do znatnijeg plijena u oruju i drugom ratnom materijalu. S druge strane krupne talijanske jedinice napadaju od Boke Kotorske pravcem preko Dvrsnika i Crkvica s ciljem da oslobode garnizon u Grahovu. Tako su se na tom podruju razvile otre borbe koje su trajale tokom cijelog decembra. U njima su uestvovali partizani sa gotovo itavog podruja Nikikog odreda. Po nareenju taba odreda, jedan na vod od oko 20 boraca iz Rudina, sa komandirom Novakom Vojiiem i komesarom Markom Baletiem odlazi 2. decembra na poloaj kod Crkvica. Vod je drao poloaj oko same tvrave na Crkvicama 78 dana. Kada su talijanske snage preduzele obuhvatni napad, vod dobij a nareenje da se pod borbom povue na nove poloaje oko Jankova vrha. U Rudinama se u to vrijeme mobilie jo jedan vod od oko 3040 boraca koji, sa komandirom S pirom Miunoviem, stie na poloaj 8. decembra. Od ova dva voda formira se Rudinska eta, koja ulazi u sastav Grahovskog bataljona. Za komandira ete postavljen je Spiro Miunovi, a za komesara Marko Baleti. Jedna kolona Talijana koja se kretala cestom Risan Crkvice, ve je bila zauzela Crkvice, te eta dobij a nareenje da zatvori put Crkvice Dvrsnik do same tvrave na Crkvicama. Poshje dva dana, poloaj preuzima jedna eta Grahovljana i Rudinjana, pod komandom Marka Radova Kovaevia. Meutim, kada je kolona Talijana krenula cestom od Crkvica u pravcu Dvrsnika, Marko sa etom naputa poloaj, koji ponova posjeda naa eta. ak i predlog komandira nae ete da zajedniki napadnemo Talijane, Marko kategoriki odbija. Meutim, Rudinjani, koje je on doveo na te poloaje, odmah se
296

pridruuju nama i ulaze u sastav nae ete. Talijani su popalili elo Malojev Do; mi ih snano napadamo s boka. Iz sela se ori Savin glas: Lijevo krilo naprijed! elei da naim napadom podstakne borce ostalih eta. Poslije troasovne borbe, talijanska kolona je prinuena da se, uz znatne gubitke, vrati u tvravu. U zapaljenoj kui u selu ispod naih poloaja vriti dijete. Sava Kovaevi i Savo Orovi 5 nalazili su se zajedno blizu te kue i uvi vrisku djeteta, Savo Orovi utrava u zapaljenu kuu i iznosi dijete. Poslije ove borbe odrano je savjetovanje komandnog kadra u Stabu sektora. Sava je otro opomenuo Marka Kovaevia zbog naputanja poloaja, dok je nau etu pohvalio za hrabro dranje i uspjeh u borbi. Borbe se nastavljaju. Mi dobijamo zadatak da spreavamo neprijatelju ulaz u Crkvice cestom od Risna. I ovdje Marko Kovaevi, koji se nalazi lijevo od nas, samovoljno naputa poloaj i odlazi na zbor u Podbouru, na granici izmeu nae i grahovske optine. Dok su se oko Grahova i Crkvica vodile estoke borbe, pritijenjeni okupator alje iz Nikia u nau pozadinu petokolonaa, drainovca Novicu Kovaevia, iz Spile grahovske. Koristei se svojim ranijim poloajem i ugledom svoje porodice, ovaj bivi predsjednik Okrunog suda u Nikiu, dolazi, vjerovatno po nalogu OVR-e, da odrava zbor u Podbouru. Na ovaj zbor se okupilo nekoliko petokolonaa i jedan broj zastraenih kolebljivaca i zavedenih seljaka iz nae i grahovske optine. Novica propagira obrazovanje Narodne vojske, koja treba da se toboe bori protiv okupatora uporedo sa partizanima. Meutim borba protiv okupatora, koju su oni u stvari po nalogu okupatora vodili, sastojala se u razjedinjavanju i demoralisanju fronta i pozadine, unoenju panike i intriga meu borcima i naputanju preuzetog dijela fronta u najkritinijem trenutku borbe. Oni nijesu tada bili dovoljno jaki da i pucaju u lea naih boraca na frontu. To su bili samo bedni eksponenti u naoj sredini sramnog sporazuma ministra kraljevske vojske u otadbini sa okupatorom. Na naim novim poloajima odoljevamo otrim napadima Talijana. U najeoj borbi na na poloaj dolazi Sava Kovaevi i nareuje da se donese teki mitraljez. Savina pojava u prvom borbenom redu i vatra mitraljeza ulivaju borcima hrabrost, koji potiskuju Talijane oko pola kilometra, ali ne
5 Komandant puka bive jugoslovenske vojske koji je tih dana izaao iz Boke Kotorske i odmah se prikljuio naoj borbi.

297

uspjevaju da ih utjeraju u tvravu. Tokom tri sljedea dana Talijani prikupljaju snage. Mi svake noi izvodimo none napade. Borba se ponovo rasplamsava. Sava opet dolazi meu nas. Zadravamo svoje poloaje i nastavljamo none napade. U jednom takvom napadu, Spiro Vidovi, veoma hrabar borac u eti, dolazi do samog talijanskog bunkera. Metak mu probija miicu, ali on uspijeva da ubije Talijana u bunkeru i da iz bunkera izvue jedno ebe i jedan pukomitraljez. Oko 20. decembra Talijani dobijaju pojaanje i pojaavaju vatru na nae poloaje. Tuku nas rapnelima, haubikim granatama i bacaima. Ranjeno je tee i lake oko deset boraca. Ponovo je ranjen i neustraivi bomba Pero Roganovi, koji odlazi u borbu na Crkvice, im su mu se zalijeile rane sa Pljevalja. Ranjen je u nogu i komandir Spiro Miunovi, ali ni za trenutak nije naputao svoje borce i poloaj, ve ga tu na poloaju previja komesar Marko Baleti. Ranjeni su Luka Mili, Radovan, Blao i uro Miunovi i Duan Colakovi. Komesar Marko Baleti se hrabro bori, previja nae borce i zarobljene Talijane i podie moral i borbeni duh boraca. eta se proredu je, ali Talijani ne uspijevaju ni koraka naprijed. Odstupili smo po Savinom nareenju tek poto su Talijani probili poloaje lijevo i desno od nae ete. Nai, kao i borci iz ostalih jedinica, neprekidno bono napadaju talijanske kolone koje se probijaju prema Grahovu. Talijani su uspjeli da se probiju u opsjednuto Grahovo gdje se nalazilo oko 500 njihovih vojnika. Meutim, uskoro ga nou naputaju i brzo se povlae cestom prema Risnu. U slobodno Grahovo ulazi Sava sa kuririma i ostatkom nae ete. On u svom govoru iznosi da su Talijani u borbama od Risna do Grahova imali tokom mjeseca decembra oko hiljadu i tri stotine mrtvih i ranjenih vojnika. Proboju Talijana do Grahova i njihovom izvlaenju iz ovog garnizona znatno je doprinijelo rovarenje Novice Kovaevia, koji je uspio da u kritinom momentu odvue sa fronta izvjestan broj boraca iz grahovske optine. Zbog toga mu je kao i njegovim najbliim saradnicima uskoro sueno. Kroz borbe oko Grahova i Crkvica prolo je iz nae optine oko 100 boraca, iji su moral, politika svijest, hrabrost i izdrljivost bili na primjernoj visini. Taj mjesec neprekidnog danononog ratovanja imao je izvanrednog vojno-politikog
Iz ovog perioda je poznati snimak Save Kovaevia na osmatranici na kojoj ga je 11. decembra snimio Savo Orovi. 298

znaaja za itavo podruje Nikikog odreda, a za nau optinu to je bilo najbolje provjeravanje cjelokupnog dotadanjeg rada na pripremi i voenju borbe protiv okupatora i njegovih slugu. Poslije uspjeno zavrenih borbi na sektoru Grahova i Crkvica, stvorena je prostrana slobodna teritorija od Nikia do Boke Kotorske. Naa partijska organizacija nastavila je rad na uvrivanju narodne vlasti i partizanskih jedinica. Rad seoskih narodnooslobodilakih odbora, koji su obrazovani poslije zbora u Kamensku, trebalo je objediniti jednim optinskim odborom. To je uinjeno 30. decembra 1941. godine. Toga dana sakupili su se u eljeznikoj stanici Trubjela odbornici iz svih sela nae optine. Delegat Sreskog odbora i neki drugovi iz nae optine govorili su o znaaju, funkciji i dotadanjem iskustvu narodnooslobodilakih odbora kao nosiocima i organima nove narodne vlasti u uslovima oslobodilakog rata protiv okupatora i njegovih slugu. Za predsjednika Optinskog narodnooslobodilakog odbora izabran je stari i ugledni domain Nikola Andrijin Damjanovi iz Donjeg Broanca, a za sekretara Toma Perovi. Poto su nai gerilski odredi i partizanske ete i vodovi, formirani na dobrovoljnoj osnovi, ve dokazali svoje borake sposobnosti, OK i tab odreda donijeli su odluku da se od boraca sa teritorije nae optine obrazuje Rudinsko-trepaki bataljon. Prije zakazivanja zbora, partijska jedinica je na jednom sastanku razmotrila nae dotadanje borbeno iskustvo, politiku situaciju, plemenske i vojnike tradicije u naoj optini i na osnovu tih elemenata dala predlog OK za sastav komandnog kadra bataljona. Na zboru od 3. januara 1942. godine, koji je odran na peronu eljeznike stanice Trubjela, okupili su se svi borci iz nae optine. Bio je zabranjen pristup nekolicini koji su petokolonakim rovarenjem i dranjem u ranijim borbama i akcijama dokazali da su nedostojni da se svrstaju u redove crnogorskih partizana. Na zbor je doao i sekretar OK, Radoje Daki Brko, koji je kao ovjek, borac i komunista neobine prodornosti, hitrine i inteligencije, uivao neogranienu ljubav i povjerenje boraca, omladine i svih potenih ljudi u naoj optini. Njegova pojava na stijeni iznad perona eljeznike stanice unijela je jo vie borbenog elana u postrojene ete partizana na tom peronu, ispod krevitog, snijegom pokrivenog Goa. Brko je u svom govoru iznio znaaj i razmah oslobodilakog rata svih naroda Jugosla299

vije 7 . Na kraju svog govora on je proitao odluku taba Nikikog partizanskog odreda kojim se za komandanta bataljona odreuje uro Roganovi, za zamjenika komandanta Spiro Miunovi, za politikog komesara Vlado Vidovi, za zamjenika komesara Marko Baleti. Bataljon se sastojao od pet eta: Gornjotrepake, komandir Radovan Kosovi, komesar Pavle Miunovi; Donjotrepake, komandir Rade Krivokapi, komesar Nikica Mrvaljevi; Smrduke, komandir Novak Vojii, komesar Danilo Miunovi; Broanake, komandir Marko G. Nikoli, komesar Blagoje Vujovi; Rudinske, komandir Marko Nikolin Perovi, komesar Danilo Perovi. Raanje ovog novog bataljona narod i borci su proslavili pjesmom, kolom i optim veseljem. Poslije formiranja Optinskog odbora i taba bataljona partizanske jedinice iz nae optine uestvuju u likvidiranju pete kolone, u borbama protiv etnika i Talijana oko Nikia, u katunskoj nahiji, u Vasojeviima, kao i u borbama protiv ustaa, etnika i Talijana u Hercegovini.
Dr Vlado VIDOVI

7 Tom prilikom rekao je: Mislili su talijanski faisti da e ih u Crnoj Gori ekati peene kokoke, doekalo ih je zrno iza svakog grme- . na! Ove Brkove rijei kasnije je ponavljao sa istim tonom i naglaskomj eret i vragolan Vojo Delibai, koga su krasile najljepe osobine omladinca-partizana. Onieg rasta kao i Brko, Vojo je osvjeavao sjeanje naih partizana u najteim trenucima njihove borbe na ovaj dan i na ovog divnog ovjeka i komunistu. Pored odvanosti i potovanja Vojo je, vjerovatno i zbog ovoga, bio Brku jedan od najdraih omladinaca.

P O M U R J E 1941.

u 4,45 asova 6. aprila na nemakoj strani Radgone izbaene su u vazduh dve rakete. Bio je to znak za prodor Nemaca preko Mure. Prelazili su je u gumenim amcima. Jugoslovenska vojska, koja je poslednjih dana dobila izvesna pojaanja, borila se vrlo kratko vreme. Prilikom prelaenja preko Mure Nemcima su pomagali kulturbundovci iz Gornje Radgone. Meu njima se naroito isticao Klotar Bover, koji je prethodne veeri pozvao jugoslovenske oficire na veliku zabavu. Oni su se odazvali ovom pozivu, ne znajui ta se krije iza njega. Neki nemaki vojnici, jo oko jedan as po ponoi, prodrli su na jugoslovensku teritoriju, krijui se kod lanova Kulturbunda u Gornjoj Radgoni. Kada je poela borba, oni su zali iza lea jugoslovenskih jedinica. Borba za Gornju Radgonu trajala je samo 25 minuta. Nemci su zauzeli vanija uporita: potu, elezniku stanicu i druga. U borbi je palo 6 nemakih i 7 jugoslovenskih vojnika. Uskoro posle ove borbe preko radgonskog mosta Nemcima je otvoren put u unutranjost. Oni su hitali prema Ptuju i Lendavi. U rano jutro 6. aprila nemaki avioni su napali grad Ptuj, smatrajui da e jugoslovenska vojska drati poloaje na reci Dravi, gde su bila podignuta jaka utvrenja. Jugoslovenska vojska, meutim, ni kod Ptuj a nije pruila vei otpor. Ona se povlaila desnom obalom Drave. Tako su Nemci prodrli u Ptuj, gde su ih oduevljeno doekali ptujski kulturbundovci. Prilikom ulaska Nemaca u Prekmurje jugoslovenski graniari takoe nisu pruili vei otpor. Do manjeg sukoba dolo je kod Skakoveca, gde su ranjena dva jugoslovenska vojnika. Do manjeg sukoba dolo je i u Vereju. Tom prilikom ranjena su tri jugoslovenska i jedan nemaki vojnik. Iz Gederoveca u Prekmurju Nemci su prodirali prema Murskoj Soboti, a zatim prema Lendavi, Murskom Srediu, a301

kovcu i Varadinu. Oni su i akovec napali iz aviona, a 7. aprila su manje jedinice ve prodrle u grad. Domai kulturbundovci oduevljeno su doekali Nemce i u Gornjoj Radgoni i na Apakom polju. S veim jedinicama Nemci su prodrli 7. aprila i u Ljutomer, gde su naili na dosta hladan doek. Jugoslovenska vojska je bacila u vazduh mostove na Muri i u Petanjcima, Vereju i Murskom Srediu.
STANJE U POMURJU POSLE OKUPACIJE

Poto su Nemci znali (podatke su dobili od Kulturbunda) da im stanovnitvo Pomurja nije naklonjeno, odmah posle dolaska u Mursku Sobotu, 6. IV 1943, gde su ih doekali Kulturbund i sreski naelnik dr Bratina, zahtevali su listu od 40 talaca, u prvom redu Srba. Kako u Murskoj Soboti nije bilo Srba, predstavnici vlasti su sastavili listu sa imenima istaknutih graana. S predloenom listom nije se sloio izdajnik i najaktivniji sluga faista, kasniji gaulajter Joef Polak. On je zahtevao da lista obuhvati vie nacionalno najsvesnijih graana. Istog dana oko 15 asova nemake jedinice su bez ikakvog otpora zauzele Lendavu, gde su ih takoe doekali kulturbundovci. U Lendavi je postojao jak promaarski pokret meu trgovcima i kapitalistima maarske narodnosti. Oni su ve prvog dana posle dolaska Nemaca istakli maarske zastave. Idueg dana Nemci i kulturbundovci su u Murskoj Soboti uhapsili 25 politiki sumnjivih lica. Uhapene su zatvorili u sudski zatvor i sokolski dom. Meu njima su bili aktivista Ali Karda i simpatizer Alija Zeirovi. U Murskoj Soboti i okolnim selima Nemci su opljakali jevrejske trgovine, a ovi su, zaplaeni, poeli da se kriju, dok su bogatiji pobegli u Maarsku. Petokolonai u Murskoj Soboti i Lendavi, podeljeni na pristalice faistike Nemake i Hortijeve Maarske, traili su veze na svoj nain. Prvi su traili prikljuenje treem Rajhu, a drugi Maarskoj. Stanovnitvo je bilo iznenaeno brzim razvojem ratnih dogaaja. Posle kapitulacije poeli su da diu glave sem kulturbundovaca, Maara i maarona, i neki sezonski radnici, koji su poslednjih godina boravili u Nemakoj i otuda dolazili zatrovani nacistikim idejama, jer su bolje zaraivali nego ranije u Francuskoj. Oni su meu stanovnitvom aktivno propagirali nacionalsocijalistike ideje. Neki radnici koji su naseli propagandi odmah su posle nemake okupacije odlazili u Nemaku (pre svega u pojedine austrijske krajeve) da trae posao, ali su
302

ve posle nekoliko nedelja vraali razoarani tamonjim iprilikama. Oni su najubedljivije demantovali propagandne vesti o lepom ivotu u Nemakoj. Veina seoskog stanovnitva paljivo je posmatrala dogaaje. Nasedalo se i raznim zastraivanjima. Proturane su vesti da dolaze etnici da povedu u Srbiju sve sposobne za vojsku, a ako se usprotive, da e im odsei glave. Inteligencija i aci, osim retkih izuzetaka, bili su nacionalno svesni i leviarski nastrojeni. KP je imala snaan uticaj na studente i ake. Leviarski je bilo orijentisano i prilino geoske omladine, to treba pripisati predratnoj delatnosti Drutva kmekih fantov in deklet. U to vreme katoliko svetenstvo se nije opredeljivalo, ali se evangelistika crkva, sa izuzetkom nekoliko mlaih svetenika, uskoro posle dolaska Maara opredelila za njih. Katoliko svetenstvo je uglavnom ostalo nacionalno neopredeljeno. Nemci su 16. aprila prepustili Maarima vlast u Prekmurju. Maarska vojska je stigla iz pograninog maarskog gradia Lenti. Maarskom okupacijom Prekmurja nisu bili zadovoljni kulturbundovci i germanofili: oni su na dan dolaska Maara u ovaj kraj organizovali pronemake manifestacije i traili prikljuenje Prekmurja Nemakoj. Da ne bi ponovo izbile demonstracije kulturbundovaca i germanofila, maarski pukovnik Joef Radvanji zabranio je svako vee okupljanje graana u gradu i okolini. Zabranio je i demonstracije s nemakim zastavama. Kao to su Nemci palili knjige na desnoj strani Mure, Maari su poeli sa akcijama denacionalizacije. Pokupili su sve slovenake i slovenske knjige iz javnih biblioteka, osim iz biblioteke Prekmurskog muzejskog drutva, koje je zatitio dr Pavle Avgust. Knjige su unitene u maarskim fabrikama hartije.
votnim

POETAK ORGANIZOVANOG OTPORA

Prilikom kapitulacije vie lanova KP bilo je odsutno, tako da nije iskoriena pogodna situacija za prikupljanje i sakrivanje oruja. Posle okupacije, takoe, nije bilo veze sa CK. One su uspostavljene tek juna 1941. godine. Meutim, posle povratka Stefana Kovaa, istaknutog komuniste, koji je pobegao iz zarobljenitva, lanstvo je opet poelo da se sastaje i da samoinicijativno trai sadraj rada. Za orijentaciju.su mu sluila uputstva, koja je Stefan Kova doneo iz vojske. Ona su se sa303

stoj ala u tome da se treba boriti protiv faistike vojske i okupatora. Meutim, kako bi se ta borba vodila nije bilo jasno. Prekmurje je bilo granicom odvojeno od ostale slovenake teritorije: nije se mnogo znalo ni ta se deava u ostalim krajevima Jugoslavije. Stefan Kova, sekretar Mesnog komiteta u Murskoj Soboti (koji je delovao kao Okruni komitet za podruje celog Prekmurja) vratio se 20. aprila u Prekmurje, poto je pobegao iz nemakog zarobljenitva. Dva dana posle njegovog povratka Maari su mu nudili slubu u Lendavi ili u Budimpeti. Kova je odbio. Miko Kranjec, knjievnik i prvi urednik Ljudske pravice, lan Mesnog komiteta, u to vreme se nalazio kod svoje kue u Velikoj Polani. Na dan objave rata, 6. aprila, bio je u vojsci. Istaknuti simpatizeri i lanovi Partije bili su rasporeeni po itavom terenu. Zbog toga se vidno oseao njihov neposredan uticaj u narodu. Maari su Prekmurje smatrah za sastavni deo svoje teritorije. Dok su metane smatrali Vendima, uitelje, slubenike i druge graane koji nisu roeni u Prekmurju smatrali su Slovencima, ljudima opasnim za vendsku teritoriju. Zbog toga su odmah poeli da ih sele preko Mure. Prve mere Maara nisu, dakle, bile usmerene protiv Partije, ve protiv inteligencije koja nije bila roena u Prekmurju, smatrajui da je nee moi tako brzo pomaariti. Domai Maari i maaroni, koji su bili nosioci promaarske politike, a meu kojima je naj vidni ju ulogu imao kapitalista Hartner sa svojim jednomiljenicima, dobro su poznavali neposredan uticaj Partije na prekmurski ivalj jo za vreme bive Jugoslavije, i zbog toga su pokuali da uspostave kontakt s partijcima. O tome Miko Kranjec govori:
Pred kraj maja je Hartner uputio poziv, odnosno ponudu Partiji da iznese svoje uslove za saradnju na podruju Prekmurja. Posle okupacije Hartner je stvarno bio jedini pravi maarski eksponent u Prekmurju, sebe je proglasio za gospodara ovog kraja i Maari su ga kao takvog priznali. Ponuda Partiji bila je oita provokacija: ako Partija pristane na bilo kakvu saradnju, ili ako mu bar obea da se nee meati u razvoj dogaaja, diskreditovao bi je u narodu. U sluaju sporazuma Hartner je partijcima obeavao zatitu. Tako su bili poeli u Budimpeti, i u neku ruku to im je uspelo. A ako Partija odbije saradnju, imae dovoljno razloga za progone. Na uem sastanku kod Cainovia, u Rakianu, kome smo prisustvovali ainovi, Kova i ja, ponuda je svestrano razmotrena. Bilo je odlueno da se Hartneru odgovori. Bila je to prilika (kad smo druge prilike i akcije propustili) da Partija ovim odgovorom istakne svoje postojanje i da vlastodrcima kae kakav je njen progam, to je istovre304

meno znailo da Partija prihvata poziv na borbu. Niko nije ni pomiljao da e Hartner uzeti u obzir ovaj program (ne uslove!) Bilo je reeno, da je Prekmurje slovenaka zemlja, deo Jugoslavije, da se Maari ovde nalaze kao okupatori, koji su silom zauzeli tuu zemlju i pomerili granice. Partija ne moe priznati ovo stanje. Zato zahteva da se Maarska javno odrekne ove teritorije. Dok ovo stanje bude trajalo poto je Jug o s l a v i j a razbijena da se u Prekmurju uspostavi domaa vlast sa punom autonomijom, slovenakim kolama i slovenakim nadletvima, a kad Jugoslavija bude ponovo uspostavljena, Prekmurje bi postalo deo drave kojoj jedino pripada.

Prvih nedelja posle maarske okupacije Prekmurja, KP je razvila znatnu aktivnost. Meutim, Prekmurski akademski klub je ve 4. maja postavio okupacionoj vlasti zahteve formulisane u Memorandumu koji je delegacija od tri lana predala podsekretaru Predsednitva maarske vlade dr Bala Palu u Budimpeti. U Memorandumu, koji su pored predstavnika Prekmurskog akademskog kluba potpisali i predstavnici katolikog studentskog kluba Zavednost, zahtevana je potvrda izvesnih tekovina koje je prekmurski narod stekao za vreme bive Jugoslavije. Te su bile: uzimanje u obzir delimine agrarne reforme, nastavljanje regulacionih radova na Muri, potovanje reenja seoskih dugova, uzimanje u obzir katastra prilikom odmeravanja seoskih poreza, dalja upotreba slovenakog jezika u nadletvima, osnovnim kolama i gimnaziji, uenje maarskog jezika samo kao predmeta, dozvoljavanje izlaenja slovenakog lista, uvanje slovenake knjige u novoformiranim bibliotekama i postavljanje slovenakih slubenika koji nisu roeni u okupiranom Prekmurju. Zatim su zahtevali da se uredi studentsko pitanje, da im se priznaju dosadanje studije i da im se omogui dalje kolovanje. Delegacija je odnela Memorandum u Budimpetu poetkom maja. Na Memorandum, meutim, nije dolazio nikakav odgovor iz Budimpete. Posle su se pojedini lanovi Kluba ukljuili u rad Partije, dok su drugi priznali maarsku okupaciju. Time se Klub diskreditovao, naroito u redovima ake omladine, koja je u to vreme bila daleko revolucionarni!a. Slovenaku nacionalnu svest Maari su guili i na taj nain to su ve meseca maja sproveli veliku propagandnu agitaciju za slanje slovenake kolske dece i uitelja u Maarsku. da bi za vreme ferija nauili maarski jezik. U tome se u izvesnoj meri i uspelo.
*

Na desnoj strani Mure Nemci su poeli s hapenjima ve prvih dana okupacije. im su preli radgonski most, u rano
20 U s t a n a k 1941.

305

jutro 6. aprila Nemci su u Gornjoj Radgoni uhapsili nekoliko civila, koji su se nalazili na spisku, ali su ih istog dana pustili. Ponovna hapenja izvrena su 8. aprila. Ve 19. aprila iz Gornje Radgone su iseljene prve porodice (oko 30 ljudi). U Ljutomeru su izvrili prva hapenja nou 14/15. aprila. Uhapene su zatvorili u graanskoj koli. Naterali su ih da potpiu izjave da e se dobrovoljno iseliti u Hrvatsku ili Srbiju. Ponovo su hapsili 29. aprila. Tom prilikom su zatvorili i iselili 65 ljutomerskih graana. Drugom prilikom, 4 maja, Nemci su iselili iz Gornje Radgone 63 stanovnika. Velika preseljavanja su izvrili i 22. jula, kada su iz Gornje Radgone iselili 17 lica, a iz Ljutomera 23 porodice. Hapenja i preseljavanja Nemci su vrili i po okolnim mestima. Ovo je prouzrokovalo veliku uzbunu meu stanovnitvom, osim, naravno, meu kulturbundovcima. U strahu od preseljavanja mnogi su se upisali u Stajerie Hajmatbund, naroito zbog toga to su se proirili glasovi da e biti iseljen svaki onaj ko se ne upie u ovu organizaciju. Omladinu su poeli ukljuivati u Hitlerjugend. Obeali su im besplatna nova odela i druge beneficije. Dok su s jedne strane iseljavali nacionalno svesnije Slovence kao i pristalice hegemonistike jugoslovenske buroazije, meu kojima je bila veina socijalno dobro situiranih, s druge strane su opljakana dobra delili nekim Viniarima, kako bi ih podstakli na propagiranje ideja nacionalsocijalizma i time nacionalno razjedinili stanovnitvo. Bila je to jedna od osnova za denacionalizaciju. Osim toga vrili su snaan pritisak na stanovnitvo da ui nemaki jezik. Neki studenti i aci s desne strane Mure, koji su se uoi rata vratili svojim kuama, otili su u Ljubljanu odmah posle nemake okupacije i kasnije se ukljuili u NOB. To dokazuje da nisu nali partijsku organizaciju, zbog ega su, i pored elje da se bore protiv okupatora u svom kraju, otili u Ljubljanu, gde je ova bila jaka i uticajna. Na desnoj strani Mure partijska organizacija nije ni postojala, ali su pred kraj aprila bili na terenu neki lanovi KPJ, vei broj simpatizera i dva skojevca Veina lanova Partije nije bila kod kue ni 27. marta, ni prilikom napada na Jugoslaviju, ni prvih dana okupacije. Po povratku najpre su uspostavljali meusobne kontakte. Nedostatak veze s viim partijskim forumima uticao je na aktivnost organizacije u Prekmurju i lanove Partije na desnoj strani Mure. Po nalogu sekretara Stefana Kovaa u Ljubljanu je 26. maja otputovao Mirko Bager da bi se sastao sa organizacionim sekretarom CK KP Slovenije Tonetom Tomiem i doneo prve direktive. Vratio se 4. juna. Skoro istovremeno Stefan Kova je
306

u s p o s t a v i o kontakte i P a r t i j s k a organizacija

sa Pokrajinskim komitetom u Mariboru. je u meuvremenu okupljala antifaistiki nasrojene ljude, one koje su inae bili bliski Partiji, i traila kod poverljivih ljudi utoite za ilegalce u sluaju potrebe. Osim toga poela je da prikuplja oruje, sanitetski materijal i novac za porodice progonjenih. Prvomajski proglas K P J razmnoen je 10. maja u Rankovcima. Posle uspostavljanja veze sa Pokrajinskim komitetom u Mariboru, odakle su zatim dolazile direktive za rad, P r e k m u r j e je bilo obaveteno o celokupnom zbivanju u Sloveniji. Vezu sa pK u Mariboru, a i sa ljutomerskim podrujem i Meimurjem, odravao je Matija Golob u Prekopi. U blizini su bile kue porodica Hetetovih, Kosejovih, Senarovih, Ivana Kovaa, kao i Spindlerovih u Zeleznoj gori, gde su nali bezbedna utoita lanovi KP i aktivisti. Kua Matije Goloba bila je pored same maarsko-nemake granice i na nacionalnoj granici izmeu Slovenaca i Hrvata. Veze su postojale i u Jurincima, gde je radio dr Metod Spindler, u Kogu kod Joe Kerenia i u Novoj Vasi kod Ptuja kod Lacka (narodni heroj). Rukovodstvo Partije u Prekmurju dobilo je zadatak da se povee s maarskom KP u Budimpeti radi zajednikog rada. Kontakti su uspostavljeni, ali bez uspeha, jer je maarska KP smatrala da jo nije dolo vreme za akciju i da ona nije toliko jaka da bi se moglo raunati na bilo kakve uspehe u borbi 1 . Stefan Kova je odravao vezu i sa Stankom Zormanom, lanom Mesnog komiteta u Cakovecu. Kova je u P r e k m u r j u organizovao razmnoavanje letaka za Meimurje, i oni su upueni radnicima Cakoveca i okoline. Letke je u akovec odneo Stanko Zorman. Zbog slabe konspiracije u akovecu je 25, jula uhapeno nekoliko omladinaca koji su pisali parole, a posle devet dana uhapena je i veina komunista, meu kojima iz rukovodstva partije Stanko Zorman, koji je otkrio vezu sa Prekmurjem. Pre toga uhapeni su Mirko Bagar, Ali Kardo, Guslav Lutar, Tone Sadi. Ludvik Vlaj i drugi, dok su se Stefan Kova, Miko Kranjec i Jeno Kardo povukli u ilegalstvo. Jo pre napada Nemake na Sovjetski Savez, uskoro posle okupacije, u Pomurju se organizuje Osvobodilna fronta koja svoju aktivnost proiruje i na Prekmurje. Formiraju se njeni odbori na terenu. Radi se na antifaistikom mobilisanju stanovnitva. Ono se lecima poziva na akcije sabotae. U mnogim mestima formirane su grupe koje su sekle telefonske veze, r u ile putokaze, pripremale miniranje mostova itd. Njih ima i u tvornicama i meu omladinom.
1

Prema izjavi M. Kranjeca. 307

Prve sabotae su izvedene ve poetkom juna, nou 5/6. Preseene su telefonske linije izmeu Lendave i Cakoveca u okolini Murske Sobo te i na gorikom podruju. Razbijene su table sa maarskim natpisima u nekim selima. Ove prve akcije su izveli lanovi KP. Na radgonskom podruju jo od prvih dana okupacije postojala je grupa otpora kojom su rukovodili skojevci Joe Hole i Ivan Hojs. Jezgro ove grupe, koja je planski okupljala nove pristalice, sainjavali su, pored pomenuta dva skojevca, bivi aci profesora Joa Kerenia. U toj grupi bili su i Jakob Vree iz Crenjeveca i Franek Pintari vaba iz Spodnje Savnice, prvi partizani sa radgonskog podruja. Ovi omladinci su odmah posle okupacije poeli prikupljati oruje, municiju i sanitetski materijal. Ve 20. aprila Franek Pintari je izradio plakat koji je govorio da e Hitler propasti i da narod ne veru je Nemcima. Sa omladincima iz Spodnje Savnice izradio je ve maja meseca bunker, za sakupljeno oruje, municiju i ostali vojni materijal. Mogao je biti sklonite i desetorici ljudi. Druga samostalna grupa otpora nastala je na Kapeli. Nju je formirao skojevac Joko Talanji. Ona se poetkom maja povezala sa radgonskom, koja je proirila svoj uticaj na Radence i Turjance, gde je Janko Jurkovi formirao treu grupu. Dok su na podruju Gornje Radgone, Turjanca i Kapele grupe otpora formirali skojevci Hole, Hojs i Talanji, na ljutomerskom podruju antifaistiki raspoloene graane okupljah su in. Josip Nenad, lan KP iz Razkrike Grabe, Janez Veroga, simpatizer KP u Ljutomeru i Jakob Babi, nacionalno svestan i antifaistiki orijentisan hrianski socijalista. U ovoj grupi, koja je ve imala elemente OF jer je udruivala pripadnike raznih politikih grupa, veliki uticaj je imao Janez Veroga. U nju su bili ukljueni Slavko Ivani, Stane ervi, Andrej Novak i Alojz Koroec. Svi ovi bili su kasnije borci poznatog Pohorskog bataljona (poslednja dvojica su poginula u borbi u kojoj je tragino uniSten deo bataljona). Ova grupa imala je uticaja u Kamenaku Cezanjevcima i na Moti, gde je radila Nada Rajh. Janez Veroga je u ovu grupu uveo Franeka Sonaju i Janeza Topolnika, koji su ve maja meseca premazali bojom nemake napise i na tablama nacrtah srp i eki. Neko je u to vreme zapalio na eleznikoj stanici dva vagona slame upuene za potrebe nemake vojske. Ove ustanike grupe u to vreme jo nisu bile povezane sa KP. Ptuj ska partijska organizacija, koja je pre rata imala jak uticaj na ovo podruje, sada nije pronalazila veze sa ovim terenom, nije ak imala kontakta ni sa ininjerom Leopoldom Bercetom u Dravskom Srediu, gde je formirao grupu otpora.
308

Vinko Megla (docnije proglaen za narodnog heroja) traio i e s a r a d n i k e za organizovani otpor k o d Kostanja. S njim su io r a d i l i i Branko Boka, njegova sestra Milena, Gustek i Rudi Megla. Oni su posle napada Nemake na Sovjetski Savez izveli prve akcije: sekli telefonske ice, obarali nemake geografske natpise, a zaplenili su i jedan radio-aparat. Vinko Megla se povezao sa ininjerom Josipom Hetetom iz Razkrike Grabe, a preko njega sa Stefanom Kovaem i partijskim organizacijama u prekmurju i Meimurju.
PRVE CIKLOSTILNE TEHNIKE

Jo pre povezivanja partijske organizacije u Prekmurju sa komitetom u Mariboru, rukovodstvo Partije je osetilo potrebu da osigura izvesna propagandna sredstva. U t a d a n j i m uslovima najbolje sredstvo bila je pisana re leci. Za ovaj posao najvie su odgovarah apirografi. Prvo je ve u maju kod ininjera Cigi ta Kolomana u Rankovcima, i to na apirografu KP Austrije, poelo umnoavanje proglasa KPJ Narodima Jugoslavije. Ovaj apirograf je prenet u Trnje kod Stefana Horvata, gde je za vreme letnjih meseci umnoeno vie letaka. U vinogradu Ivana Kovaa u Banfiju organizovana je druga ciklostilna tehnika jo u toku maja. I ovde je umnoeno vie letaka. Taj posao su radili i za drugove u Meimurju. Materijalom su bili dobro snabdeveni. Tehnici u Trnju pomagali su hartijom i matricama. Tehnici je svojim znanjem i hemikalijama vidnu pomo pruio apotekar Ivo Kova, dok je finansijski pomagao trgovac Metod Senar. Obojica su uhapeni septembra 1941. godine. Zbog stroge konspiracije na ovom poslu su radih gotovo iskljuivo lanovi ili veoma po veri j ivi simpatizeri Partije. U Trnju su radili Stefan Kova, Miko Kranjec, Ferdo Godina, Vinko Megla, Stefan Horvat, Martin Zalik i drugi, a u Banfiju Stefan Kova, Ivo Kova, Vinko Megla itd. Ova dva centra u znatnoj meri su razvijala i jaala antifaistiko raspoloenje u Pomurju. Dosta letaka i propagandnog materijala prenosili su i lanovi KP iz Maribora i Ljubljane.
Pokrajinskim FORMIRANJE ODBORA OSVOBODILNE FRONTE

U Tivadarovoj kui u Murskoj Soboti odrana je 18. juna proirena sednica Mesnog komiteta na kojoj su razmatrana organizaciona pitanja i podeljen rad na terenu. Za formiranje odbora OF u pojedinim krajevima Prekmurja zadueni su naj309

uticajniji komunisti i aktivisti u tim krajevima. Bilo je povezano i nekoliko mlaih svetenika evangelistike i katolike crkve. Centri za formiranje za oblinju okolinu postojali su u Murskoj Soboti, Lendavi, Puconcima, Gornjim Petrovcima, Kuzmi, Ropoi, Gornju, Slavei, Gradu, Pelanjcima, Rankovcima, Velikoj Polani, Nedelici, Trnju, Dolanskoj Bistrici, trigovi, Andrijancima, Salovcima itd. U svakom od ovih centara obrazovana je grupa koja je oko sebe okupljala sve vei broj antifaista. Najaktivniji centri su bili u Murskoj Soboti, Lendavi, Velikoj Polani, Puconcima, trigovi, Nedelici Trnju. Na ovom sastanku su, u stvari, osnovani odbori OF, dok su u nekim krajevima postojali jo pre ovog sastanka, kao, na primer, u Rankovcima. Za pomo pri formiranju OF na desnoj strani Mure Mesni komitet i partijska organizacija u Prekmurju posle 22. juna poslali su studenta prava Stefana Kuhara Bojana. Grupe otpora koje su bile formirane u Gornjoj Radgoni i okolini nisu bile povezane i nisu nita znale o formiranju OF, i pored toda to ih je poseivao Kereni. U meuvremenu ljutomersko podruje napustio je Nedet, koji se zaposlio u upravi rudnika u Murskom Srediu. Sa grupama otpora koje su formirane na desnoj strani Mure povezao se Stefan Kuhar Bojan. Objanjavao je ulogu OF. Uskoro je upeo da povee sve ove grupe. One su prihvatile program OF.
* *

U umarku izmeu Trn ja i sela Odranci u Prekmurju odran je 29. juna zbor aktivista sa ovog terena. Zboru je prisustvovalo preko 30 aktivista. Konstituisan je Okruni odbor OF, koji je dobio ime NARODNOOSLOBODILAKI ODBOR ZA PREKMURJE. U odbor su uli Stefan Kova, Miko Kranjec, Vinko Megla, Evgen Kardo, Stefan Horvat, Martin Zalik i Anton Spolari. Osim ovoga odbora, formiran je i specijalni akcioni komitet, iji je zadatak bio da direktno rukovodi akcijama sabotae u Prekmurju i daje uputstva rukovodiocima trojki. U akcionom odboru bili su Stefan Kova, Vinko Megla, Stefan Horvat i Anton Spolari. Posle ovog zbora u elom Prekmurju su poele akcije sabotae i rasturanje letaka. Stefan Kova i Ludvik Rapoa zapalili su najistaknutijem maaronu u Lendavi velike koliine rai i penice. Za ovu akciju Maari su osumnjiili Primorce, kolonizirane posle prvog svetskog rata na lendavskom podruju. Njih su Maari iselili 1942. godine u logor Sarvat (668 stanovnika).
310

Siri sastanak ustanike grupe u Ljutom eru odran je 12. iula kod Vekoslava Sturna. Sastankom je rukovodio Joe Kereni, a prisustvovali su Leopold Berce, Stane evri, Nada Rajh, Andrej Novak, Alojz Koroec, Martin Vaupoti, Slavko Ceh i drugi. Na ovom sastanku za rukovodioca pokreta otpora izabran je Jakob Babi. U toku jula grupa je uspostavila vezu sa Stefanom Kuharom Bojanom. Stefan Kuhar Bojan i Joe Kereni radili su i ne znajui jedan za drugoga, sve dok se nisu videli 10. avgusta kod ininjera Leopolda Bercea u Dravskom Srediu. Na ovom sastanku Kuhar je obrazloio program OF. Kereni se povezao sa organizacijom KP u Mariboru, sa kojom je bio u stalnom kontaktu prenosei direktive na ovo podruje, dok se Stefan Kuhar vie nalazio na terenu. Ve u avgustu Kereni je uspostavio kontakte sa CK preko prijatelja u Polju.
* * *

Za oslobodilaki pokret u Pomurju od velike je vanosti i sastanak koji je odran 29. jula u Moravcima kod Pepike Spindler. Sastanak je organizovao lan CK KPS Slavko Slander. Prisustvovali su Stefan Kova, Vinko Megla, inenjer Josip Hedet, Stefan Kuhar Bojan i Dana Ronik. Na sastanku je izvrena analiza celokupne politike situacije u Pomorju. Slander je insistirao da se u selima organizuju odbori OF i da se pree na akcije sabotae, koje bi izvodile manje grupe (trojke). Zahtevao je da se prikupljaju oruje i sanitetski materijal i govorio o pomoi naroda. Predloio je da se formira ljutomerskoradgonsko podruje. Istakao je i potrebu za tenjom saradnjom izmeu Maribora, Prekmurja i Meimurja. Uskoro posle ovog sastanka, prvih dana avgusta, odran je osnivaki sastanak OF za podruje Videm-Trbegovci u Rankovcima. Sastanku je prisustvovao lan PK KPS iz Maribora Bla Biba Rek. Na sastanku je doneta odluka: Ne ekati, ve odmah poeti sa akcijama. Slian sastanak odran je 13. avgusta u Kapeli i 14. avgusta u Gornjoj Radgoni. Do formiranja odbora OF za Gornju Radgonu i podruje Kapele dolo je 1. oktobra, kada je sekretar PK KPS za mariborsko podruje Rado Iri, odrao sastanke sa drugovima u Gornjoj Radgoni. Istog dana prisustvovao je i iroj konferenciji u Kapeli, dok je Stefan Kuhar rukovodio skojevskim sastankom u Gornjoj Radgoni. Rado Iri je poetkom oktobra rukovodio i sastankom u Kuplenovom mlinu u Zihlavi.
311

Poetkom septembra odran je prvi sastanak skojevaca kod Nade Rajh u Moti. Sastankom je rukovodio Vinko Megla. On je omladincima postavio zadatak da prikupljaju oruje, da kod seljaka podiu svest, piu antifaistike parole i vre sabotae. U Kotanju je krajem avgusta Vinko Megla ranio u desnu ruku jednog nemakog andara. Zbog toga su Nemci obeali nagradu od 5000 RM za njegovu glavu. U septembru su izvedene vee akcije rasturanja letaka. Ve 31. avgusta takve akcije su sprovedene u Lendavi, Bogojini i ostalim selima. 13. septembra su preseene telefonske ice u pravcu Mart j an ci Fokovci i razbijeni putokazi na putu Puconci Ropoa, a 20. septembra zapaljena je slama na veleposedu u Rakianu. Ovu akciju izvela je trojka studenta Stefana Cvetka, koga su Maari obesili 30. oktobra u Murskoj Soboti i Dane Sumenjak, ak iz Murske Sobote. Napad na maarski notarijah u Turniu izvren je 25. septembra. Nou 25/26. septembra jedna grupa je traila zakopano oruje kod Grada. U akciji je uestvovalo 15 ve naoruanih ljudi, kojima je rukovodio Stefan Kova. Oruje nisu nali. Na povratku su na vie mesta presekli telefonske ice od Grada do Turnia i razbili maarske putokaze i razne natpise. Akcaoni komitet imao je u planu da sprovede vie akcija sabotae u Prekmurju, ali do njih nije dolo zbog hapenja.

PRVA MASOVNA HAPENJA I PROVALE

Narodnooslobodilaki pokret se organizaciono prilino razvio sa obe strane Mure. I to ve u septembru. To je omoguilo vrstu povezanost organizacije na elom terenu Pomurja, kao i sa PK KPS u Mariboru. Ve prve, mada neznatne akcije sabotae i rasturanja letaka u Prlekiji, Prekmurju i Meimurju, pokazali su okupatoru da se priprema pokret otpora, te je znatno pojaao svoju budnost. Zbog toga je organizovana i saradnja izmeu Gestapoa i maarske policije u Murskoj Soboti, pa je u Prekmurju lako dolo do veih hapenja 27. septembra. Septembra meseca na desnoj strani Mure formirani su Okruni odbor OF i Okruni partijski komitet za ljutomersko i radgonsko podruje. Sekretar Okrunog odbora OF bio je Joe Kereni, a sekretar komiteta Stefan Kuhar Bojan. Kurirka obojice bila je Milena Boka Boa. Iz ueg partijskog rukovodstva 27. septembra jo niko nije bio uhapen, zahvaljujui najvie tome to su drugovi bili u ilegalnosti. Ali ve 10. oktobra uhapen je lan ueg partijskog
312

rukovodstva u Brezovcima Evgen Kardo. On je u ovom selu iveo u ilegalnosti. Bio je izdan. Takoe su i na desnoj obali Mure izvrena mnoga hapenja 15. avgusta. Izdajnik je bio agent Gestapoa u Ljutomeru F e r d i n a n d Kikec, koji je imao vezu sa Jakobom Babiem. Izdaja se protezala i na radgonsko podruje. Uhapeni su strahovito m u e n i u ljutomerskim zatvorima. Babi je ubijen prilikom bekstva 16. oktobra. Hapenja i velika muenja pripadnika OF potresla su i uzbudila stanovnike Ljutomera. Mladi Skojevci iz Cveta nekoliko dana kasnije rasturali su letke u kojima su u p o z o r i l i na zverstva okupatora. Tom prilikom presekli su i telefonske ice. Pod rukovodstvom Joe Kerenia u Spodnoj Savnici je odran sastanak 16. septembra, na kome je odlueno da se preduzmu sve mere za spreavanje novih hapenja. Franek Pint a r i i Jakob Vree trebalo je tada da krenu u partizane, u Savinjsku dolinu.
NOVI TEKI UDARCI ZA NOB U POMURJU

Posle hapenja Evgenija Kardoa, lana ueg rukovodstva, dogaaji su poeli da se razvijaju veoma nepovoljno po rukovodstvo Partije i NOB u Prekmurju. Maari su doveli Evgena Kardoa u Mursku Sobotu i strahovito ga muili. Kod njega su nali notes u kome je bilo zaokrueno vie datuma. Bio je zaokruen i 18. oktobar, dan kada je trebalo da se odri sastanak Mesnog, odnosno Okrunog komiteta za Prekmurje. Kada je pala no, tog dana, na dogovoreno mesto prvi su doli Stefan Kova i Vinko Megla. Stefan Horvat, Miko Kranjec i Martin 2alik su se pribliavali dogovorenom mestu u Gananima. uli su zvidukanje slovenake narodne pesme Na planincah, to je bila lozinka za raspoznavanje. Zatim je odjeknulo Aly!( na maarskom stoj), upaljeni su reflektori i prasnuli su pucnji. Stefan Kova je pogoen i na mestu ostao mrtav. Vinko Megla, ranjen u ruku, uspeo je da pobegne. Smrt Stefana Kovaa predstavljala je najtei udarac za NOB u Pomurju i duboko je odjeknula meu stanovnitvom ovog kraja. Drugog dana Maari su uhapsili jo jednog lana komiteta, Stefana Horvata, malog seljaka iz Trn ja. Ranjeni Vinko Megla posle ovih dogaaja povukao se izvesno vreme na podruje Kotanja i tamo nastavio rad. Od celokupnog lanstva sada je na terenu ostalo samo jo nekoliko lanova Partije.
313

Novi teak udarac doivela je NOB u Pomurju 27. oktobra. Pred specijalni sud (preki sud) maarska okupaciona vlast, u saradnji sa Gestapoom iz Maribora, izvela je 7 komunista iz Prekmurja. Bili su optueni Stefan Cvetko, student iz Murske Sobote, Evgen Kardo, trgovac iz Murske Sobote, Cigit Koloman, student iz Rankovaca, Bojan Gabrijeli, student iz Murske Sobote, Rudi Zrinski, krojaki pomonik iz Murske Sobote i Koloman Flisar, trgovaki pomonik iz Murske Sobote. Optueni su zbog borbe protiv maarskog reima. Suenje je zavreno 30. oktobra. Presuda je izreena u 15 asova. Na smrt veanjem osueni su Stefan Cvetko, Koloman Cigit i Evgen Kardo. Ostala etvorica osuena su na 10 15 godina robije i gubitak graanskih prava. Kardou je izreena i kazna konfiskovanja imovine. U 15 asova 31. oktobra presuda je izvrena u dvoritu zamka u Murskoj Soboti nad Stefanom Cvetkom i Evgenom Kardoem, dok je Koloman Cigit bio pomilovan i osuen na doivotnu robiju. Stefan Cvetko je herojski stao ispod veala i pre nego to mu je delat natakao omu oko vrata, povikao: Brao Slovenci, doi e slooboda. Zi vela ujedinjena Slovenija u slobodnoj Jugoslaviji! Izvrenju presude prisustvovali su svi politiki zatvorenici koji su se tada nalazili u zamku Murske Sobote. Slian proces bio je i u akovecu, gde su Maari takoe obesili nekoliko komunista. Ostale zatvorenike, kojih je tada bilo 16 (meu njima i tri ene), Maari su 1. novembra odveli u budimpetanske zatvore, a zatim u Vac, u Maarskoj, gde su bili osueni na 3 do 14 godina. Izgledalo je da e NOB u severoistonoj Sloveniji biti privremeno ugaena. Da bi se to spreilo, 1. novembra je odrana Pokrajinska konferencija za severoistonu tajersku i Prekmurje kod Kerenievih u Jastepcima. Konferenciji su prisustvovali sekretar PK za tajersku (i Prekmurje) Rado Iri, zatim Mima Kova i Vinko Megla za Prekmurje, Stefan Kuhar i Joe Kereni za ljutomersko i radgonsko podruje, Slavka Zemlji za Ptuj i inenjer Leopold Berce za Meimurje. Na ovom sastanku prouena je politika situacija u severoistonoj Sloveniji nastala posle hapenja. Odlueno je da se povea aktivnost NOB. Joe Kereni je razdelio vei broj letaka, koji su zatim rasturani po terenu. Rado Iri je poverio dunost sekretara u Prekmurju Mimi Kova, supruzi pokojnog Stefana Kovaa. Dalji razvoj NOP prekinula je nova izdaja. Poetkom novembra kurirke PK KPS Greta Ranzinger i Sonja Omanova
314

postale su izdajice. Prouzrokovale su novi talas hapenja u Mariboru, Prlekiji i drugim krajevima. Tako je 13. novembra pao u ruke mariborskom Gestapou Stefan Kuhar Bojan, koji je ve 15. novembra streljan kao talac. Joe Kereni i Milena Boka pokuavali su da ponovo uspostave kontakt sa PK u Mariboru. Prilikom povratka iz Maribora Kereni se zadrao u Pesnici kod svog strica, gde ga je Gestapo uhapsio 17. novembra, a ve 25. decembra streljao u Mariboru kao taoca. Posle izdaje Ranzingerove, 17. novembra je i u Gornjoj Radgoni dolo do novih hapenja, koja su obuhvatila gotovo sve rukovodee organizatore NOP. Uhapeni su Joe Hole, Oto Jemc, Zora Kovaec itd. k Gestapo je zatim u Srediu ob Dravi uhapsio 15. decembra inenjera Leopolda Berceta. Otkrio je 12. decembra i inenjera Rada Iria, koji je istog dana streljan. Poetkom oktobra u Prlekiju je dola Vera Slandrova da bi uspostavila kontakt sa Stefanom Kuharom Bojanom. Vezu je dobila u Moti kod Nade Rajh. Posle smrti Stefana Kovaa na podruju Prekmurja i Meimurja delovala je u oktobru i novembru Mima Kova. Pomagao joj je Vinko Megla, koji se vie zadravao u Prlekiji. Oni su organizovali prikupljanje sanitetskog materijala, oruja i hrane za pohorsku partizansku grupu. Maari i Nemci su obeah veliku nagradu za glavu Vinka Megle, te mu je zbog toga kretanje bilo veoma oteano. Pred kraj novembra Mima Kova je otila u Zagorje, gde se sastala sa Tonkom eovom. S obzirom na situaciju u Prekmurju, dobila je uputstvo od CK KPS da ostane u tajerskoj. Sergej Krajger ju je kasnije odredio da radi na ptujskom podruju. Krajem 1941. godine okupatoru je uspelo da uniti gotovo sve istaknutije borce u severoistonoj Sloveniji. Nemci i Maari su postali jo brutalniji, hteli su da pokret unite u korenu. Stanovnitvo je bilo uplaeno i teko se moglo privui na saradnju. Ljudi su se mnogo plaili izdajnika. Sve veze sa PK i CK bile su prekinute. Tek u toku decembra 1941. Boka je uspostavila vezu sa PK preko CK. Ona je s Vinkom Meglom pola u Rogaku Slatinu, u blizini koje se tada nalazio PK. Na prolazu, u mestu Kotanju, dolo je 26. januara do oruanog sukoba. Vinko Megla je ubijen, poto je prethodno ranio jednog nemakog andarma, a Milena Boka je uhapena. Pogibijom Vinka Megle i hapenjem Milene Boke, NOP je izgubio jo dvoje istaknutih aktivista. Na terenu su ostale pojedine nepovezane grupe: u Moti Nada Rajh, u Gornjoj Radgoni Milan Klemeni, u Ljutomeru Bojan Cervi, Ivani i Vekoslav Sturm, u Tirbegovcima Miha Vuk, Ciril
315

Mikl, u Murskoj Soboti Talanji, u Velikoj Polani M i k o Kranjec i M. Zalik, u Lendavi Ludvik Rapoa itd. Jedino je Nadi Rajh polo za rukom da preko Mirne Kova dobije vezu s ptujskim podrujem, gde se poetkom 1942. godine formirala Lackova eta. Godine 1941, naroito avgusta i septembra, u P o m u r j u se NOP znatno proirio i organizaciono obuhvatio gotovo ceo teren. Posle represalija okupatora, koji se sluio najdrastinijim merama masovnim iseljavanjem, hapenjem, zatvorom i smrtnim kaznama, rukovodstvo NOP je bilo u svom jezgru uniteno. I pored toga, naroito meu omladinom, slobodoljubive ideje i elje za aktivnom oruanom borbom protiv okupatora nisu uguene. Uslovi za oruanu borbu u Pomurju bili su neobino teki i zbog toga to je Pomurje veoma udaljeno i odseeno od irokog zalea u Sloveniji, jer se na severu najvie uvlai u srednju Evropu. Osim toga, ceo teren je protkan gustom mreom puteva. Nije bilo ni veih, meusobno povezanih umskih kompleksa; Pomurje je najveim delom ravniarski kraj. Reka Mura je predstavljala nemako-maarsku granicu. Stanovnitvo je uglavnom seosko, radnika je bilo veoma malo. Strani uticaji (maarski i nemaki) bili su dosta jaki. Sve ovo otealo je razvoj NOP u iru oruanu borbu. Zato se glavni zadatak NOP u Pomurju sastojao u vrenju sabotaa, podizanju nacionalne svesti meu stanovnitvom, prikupljanju oruja, municije i sanitetskog materijala, obezbeivanju prenoita ilegalcima, omoguavanju njihove delatnosti i slanju ljudi u partizanske jedinice. Tako je jo pre represalija nekoliko omladinaca otilo u partizane i u Ljubljanu (Branko Boka). Za vreme represalija otili su u Ljubljanu Ferdo Godina, Dane Sumenjak i drugi. Iz Gornje Radgone su u oktobru otili u partizane Franek Pintari i Jakob Vrea. Iz Murske Sobote otili su novembra 1941. godine Joe Kramar Ju i Franc Skoberne, a neto kasnije i Jerko Novak. Oni su se ukljuili u Kalniki odred. I mnogi drugi omladinci odlazili su u krajeve gde je NOP bio razvijeniji i tamo se ukljuivali u NOB, jer je pokret u samom Pomurju bio za vie od godinu dana gotovo potpuno onemoguen. Posle su se ti omladinci, obogaeni iskustvima, vraah i tada je ponovo poeo rad na organizovanju revolucionarnog pokreta. Bilo je to sredinom 1943. godine.
Franc SKOBERNE

P R I P R E M E ZA USTANAK I P R V E B O R B E U BILECKOM SREZU

P a r t i j s k a organizacija djeluje na teritoriji bilekog sreza od 1936. godine. U aprilu 1941. postojale su tri osnovne partijske organizacije dvije u Fatnici i jedna u Bilei. U jednoj eliji u Fatnici bili su Duro ubrilo, Cedo Popara i Vladimir Dui, a u drugoj Vlado Radovanovi, Borisa Andri, Halid Comi i Tripo arenac, dok su eliju u Bilei sainjavali Hajrudin Selimovi, Marko Albijani, Nata Babi i Radovan Papi. Partijsku organizaciju u Fatnici osnovao je student Miro Popara i u njoj radio i ivio za vrijeme ferija, a u toku predavanja na Univerzitetu u Beogradu gdje je studirao, slao je partijski materijal preko pote na adresu crkvene optine u Fatnici i Vranjskoj. Materijal je sa pote na Divinu podizao pop Simo Radulovi i predavao ga Halidu Comiu. Partijska organizacija bilekog sreza okupljala je gradsku i seosku omladinu, preko narodne biblioteke Vladimir Gainovi koju je 1936. godine osnovalo kulturno-prosvetno drutvo istog imena. 1 Pored dozvoljene, preko biblioteke je rasturana i zabranjena marksistika literatura; formirane su sekcije radi doturanja knjiga na selo, a preko njih se uspjelo da se otvore itaonice u selima Fatnici, Ljubomiru i Mekoj Grudi. Meu organizatorima biblioteke i prikupljanja knjiga, pored Mira Popare, bili su napredni studenti Vlado Vujovi, Danica Bjelica i Mladen Kapor, zatim Vojislav Gainovi, ta1 Kulturno-prosvetno drutvo Vladimir Gainovi formirano je u Bilei jo u periodu 193435. godine na inicijativu naprednih studenata i srednjokolaca. U nju se ulanjavala napredna omladina iz varoi i okolnih sela. Zbog svoje aktivnosti i napredne orijentacije drutvo je odlukom Sreskog naelstva ubrzo zabranjeno. Meutim ostala je biblioteka koja je ubrzo stekla veliki ugled i okupila veliki broj srpske i muslimanske omladine. Biblioteka je bila snabdjevena sa oko 5000 knjiga, uglavnom naprednih pisaca.

317

danji narodni poslanik, i njegova ena Milena. Mnoge knjige su dobivene od raznih izdavakih preduzea i biblioteka kao poklon. Posebna zasluga za organizaciju i rad biblioteke pripada njenom stalnom predsjedniku Marku Albi j ani u. Veliku ulogu u irenju uticaja biblioteke odigrao je uiteljski kadar sa ovoga sreza koji je gotovo u cjelini bio na pozicijama Partije. Tu su se posebno isticali Radovan Papi, Stevo Miljatovi, Vido Janetkovi, Tomo Vujovi i Risto Miloevi. Biblioteka je razvijanjem raznih sekcija sve vie postajala znaajan faktor legalnih oblika rada partijske organizacije, zbog ega je Sresko naelstvo u Bilei nekoliko puta donosilo odluku da se njen rad zabrani. Meutim, kako je nosila ime nacionalnog revolucionara ovog kraja imala je podrku i jednog broja graana koji nisu bili na liniji Partije, pa se uz njihovu pomo uspjela odrati. S obzirom da u bilekom srezu nije bilo privrednih preduzea, pa ni radnike klase, to je partijska organizacija teite svog rada prenela na selo, stvarajui punktove u pojedinim selima od ljudi voljnih da rade u duhu politikog programa Komunistike partije Jugoslavije. Miro Popara je, naroito od 1938. godine (koristei posljednju izbornu agitaciju i ulazak njemakih trupa u Austriju, te pribliavanje opasnosti od faizma koja se bila nadvila nad nau zemlju), razvio intenzivan rad na selu. On je poveavao broj seoskih punktova i povezivao ih s partijskom organizacijom od koje su dobij ali i partijske materijale. lanovi Partije su preko ovih punktova odravali ua seoska sijela na kojima su proraivali partijske materijale i objanjavali politiku situaciju. Bez obzira to ljudi koji su sainjavali punktove po selima nisu i formalno bili primljeni u Partiju, pored ostalog i zbog naeg tadanjeg gledanja na prijem seljaka u Partiju, oni su izvraavali sve zadatke koji su im postavljani, kao da su bili lanovi Partije. Naroito su bili aktivni punktovi u: Paenima (Boo, Stevan, Vlado i Uro Vukoje), Bijeljanima (Obrad i Vlado Vujovi), Miloviima i Zasadi (Jefto, Milan i Jovo Popadi), Davidoviima (Nikola Vujovi i Obrad akoti), Riocima (Risto i Aleksa Miloevi), Gornjoj Mekoj Grudi i Hodiima (Pavle i Miko Vukovi, Duan Gaina i Risto Babi), Baljcima (Tomo, Vaso i Nikola Vujovi), Vranjskim (Milidragovi Petar, Kovaevi Tripo i Prodanovi Krsto), Krstaama (Vaso i Mirko Samardi), Kukriju (Kostadin, Bogdan i Vaso Popara), Trnovici (Petar Babi), Zvijerni (Peko Milievi), obadinama (Duan Bonjak), Vlahoviima (Savo Maltez, lan KPJ), Zrvnju (Mirko Sikimi i Simo Radi), Naratu (Gao i Risto Kundaina) kao i nekim drugim selima.
318

Vrlo aktivan rad partijska organizacija razvija u periodu kada je u Bilei bio koncentracioni logor u kome su se nalazili komunisti iz cijele zemlje (meu njima i lanovi CK KPJ Ivan Milutinovi, Moa Pijade, Lola Bibar i Kota Stamenkovi). im je logor stvoren, ona se povezala sa komunistima koji su se u njemu nalazili. Organizovan je sastanak izmeu Mira Popare, koji je po tom zadatku doao iz Beograda, i Toe Vujasinovia, koji je bio u logoru. Sastanak je odran u kui paroha Vasilija Savia i na njemu su utvrene i precizirane veze sa logoraima, koje nisu prekidane za cijelo vrijeme postojanja logora u Bilei. Jedan od prvih zadataka partijske organizacije na terenu bio je da se objasni da se u logoru ne nalaze kriminalci i pijuni, kako su to zvanine vlasti htjele da prikau, ve borci komunisti, koji se bore za slobodu naroda, za njegovu nacionalnu nezavisnost, protiv faizma, za demokratska prava radnih ljudi. Partijska organizacija je upoznala javnost sa drastinim postupcima prema logoraima i ukazala da je Austrija u Bilei sagradila logor da bi drala narod u okupaciji, a da se danas u tom istom logoru nalaze pod najteim uslovima ivota borci za prava naroda. To je podstaklo mnoge ugledne seljake da idu kod upravnika logora sa zathtjevom da se logorai puste na slobodu. Samo u jednoj peticiji, koja je upuena banu Zetske banovine, potpisalo se 70 seljaka koji su traili rasformiranje logora i putanje logoraa na slobodu. Pod pritiskom javnosti reim je bio prinuen da rasformira logor. To je bio jedini logor u Jugoslaviii koji je u to vrijeme rasformiran i komunisti puteni na slobodu.
* *

U aprilskom ratu 1941. godine gotovo svi vojni obveznici bilekog sreza mobilisani su u ondanju jugoslovensku vojsku. Pojedinci koji nisu dobili ratni raspored sami su se javljali, traili oruje i zahtijevali od vojnih vlasti da ih upute na front, u emu im nisu izlazile u susret. U kratkom vremenu rata kroz Bileu su prole kolone automobila u kojima se povlaila Vrhovna komanda, kralj i ostala vladaj ua klika u pravcu Crne Gore sa namjerom da bjei za Grku. Narod je govorio Gotovo je sa Jugoslavijom, Oni kojima smo 20 godina plaali porez da bi branili nau nezavisnost sada bjee da sklone glave, a narod ostavljaju na milost i nemilost okupatoru. Kapitulaciju bive Jugoslavije narod ovog kraja preivljavao je sa strahom za svoju sudbinu. Posmatrano je rasulo vojske, koja je bjeala bez reda iz raznih krajeva ostavljajui oruje i opremu. Seljaci su kupili oruje i sklanjali ga, a bilo
319

ih je koji su ga i kupovali. Jedan broj vojnika iz ovog kraja probijao se sa fronta zaobilaznim putovima i po nekoliko dana da bi kui donijeli oruje, jer su znali da se rat nije zavrio. Pokuaj da se oruje i vojna oprema iznesu iz vojnog logora u Bilei sprijeio je komandant garnizona i predao okupatoru. U drugoj polovini aprila 1941. Hercegovinu je zaposjela italijanska divizija Litorio (Littorio). Dranje Italijana bilo je sraunato na dalje produbljivanje nacionalne mrnje meu naim narodima. Srbima su obeavali da e pogranini dio Hercegovine, koji je ranije bio u sastavu Zetske banovine, pripasti pod pokroviteljstvo Italijana kao i Crna Gora i da e Srbi imati privilegije okupatora. Nagovarali su ih da idu na Cetinje kod i talijanske komande da u tom smislu interveniu. Muslimanima su govorili da e ovi krajevi pripasti Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj u kojoj e muslimani dobiti sva prava i uivati njenu punu podrku. Italijani su se smjestili u Bileu, kontrolisali optinske centre i komunikacije i drali svu vlast u svojim rukama. NDH je nastojala da uspostavi svoju vlast. Konano reenje da istona Hercegovina pripadne NDH, postignuto je Rimskim sporazumom izmeu Musolinija i Pavelia 18. maja 1941. godine. Italijani, im su se smjestili u Bilei, izdali su nareenje, pod prijetnjom smrtne kazne, da se svi mobilisani vojnici koje je zatekao rat u vojsci jave italijanskoj komandi u Bilei radi popisa i predaje oruja i opreme koju su donijeli poslije kapitulacije bive jugoslovenske vojske. Naredba je ponovljena vie puta sa prijetnjama ne samo protiv pojedinaca koji ne izvre nareenje ve kolektivno protiv sela iz kojih pojedinci ne bi postupili po nareenju. Partijska organizacija se aktivno angaovala na objanjavanju da ne treba niko da se prijavljuje i da predaje oruje, da e svi oni koji se prijave biti otjerani u zarobljenike logore, da e oruje biti jedini spas za narod, jer da se rat nije jo zavrio, da e on tek poeti pod rukovodstvom KPJ, a da Italijani protiv jedinstvenog naroda ne mogu i nee preduzimati ozbiljnije represalije. Partijska organizacija u svojoj aktivnosti je u potpunosti uspjela, tako da se niko sa terena sreza nije javio niti predao oruje Italijanima. Jo jednom se na ubedljiv nain potvrdio pravilan stav Partije. Italijani nisu preduzimali represalije, a iz susjednih srezova se saznalo da su se prijavljivani upuivali u ropstvo. Kotarski predstojnik u Bilei, u vezi sa neodazivanjem naroda da preda oruje, u jednom svom izvjetaju pie: U naroda ima mnogo oruja, koje je posjedovao od prije i sada pri320

likom rasula bive jugoslovenske vojske, mnogo svakovrsnog o r u j a i municije doneseno je i nije predano. Dok su ranije bile i t a l i janske okupatorske vlasti iste su oruje t r a i l i . . . , doim Srbi nisu predali skoro nita. Od naroda s obzirom na ogromno prostranstvo podruja i konfiguraciju terena, nemogue je oduzeti oruje. 1 Poslije kapitulacije stare Jugoslavije, iz raznih krajeva nae zemlje dolo je na teren sreza vie lanova K P J (arko Glogovac, Kota i Emilija Grubai, Danilo Sarenac), skojevaca i ljudi koji su bili aktivni simpatizeri KPJ (Rade Radan, Asim Pervan, Radovan Stijai, Sejfudin, Abdulah i Bajro Selimovi, Risto Gainovi, Milan Cubrilo, Pavle Vukoje, Milorad Babi, Danilo Bonjak, Andrija Staji, Jovo Salati, Slavko i Miro Vujovi). Njihov dolazak u svoja rodna mjesta i povezivanje sa partijskom organizacijom, bilo je od velikog znaaja u sprovoenju partijske linije na terenu. Njihovim dolaskom partijska organizacija je i brojno ojaala, a preko njih stvorena su i uporita u nekim selima gdje ih do tada nije bilo. Vraah su se i iseljenici iz Kosova i Metohije, kao i dobrovoljci iz I svjetskog rata, naseljeni u Bakoj i Banatu; dolazili su sa porodicama bez ikakvih sredstava za ivot i priklanjah se rodbini i ranijim komijama. Pored o"ih na teren bilekog sreza dolo je 95 andarma, policajaca i r< koliko bivih oficira, koji su kao Srbi otputeni iz slube. OJ.I koji su se vraah iz Bake i Banata priali su kako su im Nijemci oduzeli imovinu i o pokoljima Srba od strane Maara, seljenici iz Kosova i Metohije priah su o postupcima Siptan, o pogibiji njihovih komija i lanova porodice. andarmi i pclicajci prepriavah su kako se toboe jugoslovenska vojska bori u planinama Grke sa generalom Nediem na elu, kako e on i brzo dobiti pomo od Engleza, da e istoni dijelovi Hercegovine pripasti Crnoj Gori, i shno. Radio-stanica Zagreb poziva Hrvate i muslimane na osvetu protiv Srba. U maju je objavljena Zakonska odredba o prelasku iz jedne vjere u drugu, doneseno je i posebno uputstvo o spro voenju ove odredbe. I ovaj gest ustaa je nagovjetavao ta pripremaju Srbima, Jevrejima i drugim. Stariji ljudi su se sjeah ranijih ustanaka u kojima se narod ovih krajeva dizao protiv turske tiranije 1852, 1857 i 1861. godine, Nevesinjske puke od 1875. godine, pa ustanka 1882. godine protiv austrougarske okupacije. Obnavljala su se sjeanja na dogaaje i voe koje je narod opjevao. Prialo se o vjealima iz 1914. godine, te o borbi Mlade Bosne za
1

V I I K. 220, broj 52/38.

21 U s t a n a k 1941.

321

nacionalno osloboenje i njenom aktivisti Vladimiru Gainoviu, itd. Ljudi su se pitali na ta sve ovo moe izai, a ujedno govorili da se treba pripremiti za odbranu. Treba se boriti i braniti svim sredstvima. Pogini bjeei, a nemoj na prevaru, govorili su ljudi. Polovinom maja u Bileu dolazi Miro Popara, odrava sastanke sa partijskim organizacijama i nizom postojeih punktova po selima. Obilazi Sitnicu, Dabar, Meku Grudu, Hodie i Korita, sa aktivistima iz Fatnice i blie okoline odrava sastanke u Fatnici. Na ovim sastancima Miro upoznaje organizaciju i aktiviste sa novonastalom situacijom. Ukazuje na cilj okupatora da pocijepa narode Jugoslavije stvaranjem vjetakih granica kako bi ih lake podjarmio, a zatim da preko svojih slugu uniti i zatre sve to je rodoljubivo i progresivno. Govorio je o uvanju i nabavci novog oruja. Posebno je podvlaio da partijska organizacija mora da uini sve da ne doe do pokolja izmeu Srba i muslimana, jer je to osnovno za dalju zajedniku borbu protiv okupatora. Pored ostalog partijskog materijala, Miro je sa sobom donio Proglas CK KPJ od 15. aprila u kojem se, pored ostalog, poziva narod i vojska da prue otpor agresoru, ukazujui da e se borba protiv osvajaa nastaviti bez obzira na ishod rata i da e komunisti i radnika klasa biti u prvim redovima te borbe; zatim tadanji organ CK KPJ Proleter br. 345, za mart, april, maj 1941, u kome su bile objavljene odluke majskog savjetovanja CK KPJ. Pored ovih materijala koji su nedvosmisleno ocrtavali liniju Partije za otpor protiv okupatora, za pripremu oruanog ustanka (prikupljanje oruja, sanitetskog materijala, obuavanje ljudstva u rukovnju orujem, pa do sabotiran ja neprijateljskih akcija), Miro nas je upoznao da je CK KPJ formirao Vojni komitet za pripremanje oruane borbe i rukovoenje istom i da je osnovni i neposredni zadatak Partije u uslovima okupacije pripremanje oruanog ustanka borbe protiv okupatora. Partijske materijale i najnovije direktive CK KPJ lanovi Partije sa terena su prenosili i proraivali gotovo po svim selima bilekog sreza. Poziv za otpor i borbu protiv okupatora, koji je narodu upuivala KPJ, u uslovima kakvi su bili u Hercegovini, bio je vrlo popularan i prihvatljiv za ogromnu veinu stanovnitva. Dotadanji uporni i dugotrajni rad na politikom uzdizanju masa i ukazivanje na opasnost od faizma, urodili su plodom. A da je u istonoj Hercegovini dolo do ustanka neto ranije nego u drugim krajevima, pored ostalog razlog je i u tome to su ustae poele sa masovnim pokoljem srpskog ivlja, pa je situacija zahtijevala da se komunisti stave na elo otpora, organizuju zbjegove i onemogue unitenje naroda.
322

USPOSTAVLJANJE USTAKE VLASTI

Poslije Rimskog sporazuma kojim je definitivno rijeeno da NDH pripadnu dijelovi istone Hercegovine, Italijani se povlae sa terena bilekog sreza. Ustae uspostavljaju vlast. Na dunost ustakog logornika postavljen je Kopriva, a zatim Ismet Custovi- Uspostavljaju tri ustaka tabora. Za tabornika u Bilei postavljenje Meho Zupevi, u optini Plana Salko Avdi, zvani Boko, na Divinu Halid omi. Za vrioca dunosti sreskog predstojnika postavljen je Salko Drljevi, mjesto koga kasnije dolazi Marko Saki, na dunosti gradonaelnika u Bilei je Zaim Mutovi, predsjednik optine Plana je Arif Avdi, zvani Colo, a predsjednik optine Divin Meho Dedovi. Za komandanta mjesta u Bilei postavljen je Jagi. Pored ovoga uspostavljene su orunike postaje (andarmerijske stanice) u Divinu, Planoj, Krstaama i Cepelici, dok je.u Bilei bio oruniki vod. Orunike postaje popunjene su sa oko 200 privremenih orunika koji su doli iz okoline Varadina, a bili su uniformisani i nosih na glavama fesove. Orunike starjeine u Bilei bili su: potpukovnik Muharem Aganovi i natporunik Avdo Zec. Pored orunika u Bilei je stacioniran i 7. pohodni bataljon, iji su manji dijelovi bili rasporeeni u Planoj i Mekoj Grudi. Radi uspostavljanja ustake vlasti u Bileu dolazi Alija uljak, koji okuplja najreakcionarniji dio muslimanskog stanovnitva, koristei pored ostalog i elemenat nacionalne i vjerske podvojenosti i mrnje izmeu Srba i muslimana. U svojim govorima uljak istie da je doao momenat da se muslimani osvete Srbima za svu nepravdu koju su im nanijeli kroz istoriju, da treba pobiti sve ono to bi se moglo pobuniti i dati otpor, a ostalo stanovnitvo raseliti u Srbiju i njihovu imovinu podijeliti muslimanima. On organizuje pozivanje muslimana u Bileu koji ele da stupe u ustae, da poloe zakletvu i prime oruje. Na zboru u Bilei, pred nekoliko stotina graana, uljak govori o pravima i obavezama ustaa prema NDH, osuuje one koji se nisu odazvali pozivu apelujui da je dunost i obaveza svih muslimana da se jave u ustae i da vjerno slue NDH i poglavnika. Jedna grupa naprednih omladinaca iz Zavoda, saznavi za uspostavljanje ustake vlasti, pali andarmerijsku stanicu na Vraevici i optinsku arhivu optine Zavode. Paljenie andarmerijske stanice imalo je za cilj da se onemogui ustakoj vlasti da uspostavi svoju oruniku postaju u Zavodu, a optinsku arhivu pale da ustae ne bi dole do raznih podataka, a naroito* do vojne evidencije, matinih i poreskih knjiga. Uspostavljanjem vlasti NDH izdato je nareenje da Srbi moraju predati oruje i vojnu opremu, inae e svaki onaj kod
21'

323

koga se bude nalo oruje ili dio vojne opreme biti na mjestu strijeljan. Izdaju i niz drugih nareenja, kao zabranu bilo kakvih skupova, otvaranje crkava i bogosluenja, zabranjuje se i svjetlo po kuama nou, odlazak od kua bilo kuda, itd. Pored andarmerijskih stanica u spro voenju ovih mjera naroita ovlaenja dobile su ustae, koje su sa jakim patrolama (1015 ustaa) poele da krstare po selima sprovodei teror, naroito pri traenju oruja i pretresima kua. Pod pritiskom ustakog terora neki ljudi su predali oruje, ali veina poinje da se skriva od ustaa i uspostavlja seoske strae na skrivenim mjestima da bi se obezbijedili da ih ustae ne iznenade i pohvataju. Meu prvima su se sa orujem odmetnuli u umu Duan i Mato Sarenac. Ustae prijete da e pobiti i popaliti itavo selo ukoliko se ne vrate i ne predaju oruje. Kad je partijska organizacija saznala da se Hahd Comi nalazi na listi kandidata za ustakog tabornika optine Divin, smatrajui da e sa te dunosti moi dosta da uini na spreavanju ustaa u vrenju terora i saznavanju mnogih ustakih namjera, stala je na stanovite da se omi primi te dunosti. Pokazalo se da je ova odluka partijske organizacije bila pravilna, jer je Halid na toj dunosti kao lan KPJ odigrao znaajnu ulogu u predstojeim dogaajima. Ubrzo po uspostavljanju ustake vlasti u ovom kraju, u Bileu dolazi jedna grupa ustaa (stranaca) koja u mjestu hapsi sve odrasle Srbe mukarce i zatvara ih u logor sa namjerom da ih u toku noi likvidira. Plan ustaa bio je sraunat na to da u ovom pograninom dijelu NDH otponu sa sprovoenjem istrebljenja srpskog stanovnitva i da zavade narod na vjerskoj osnovi, pa da se meusobno istrebljuje. Znali su ukoliko to oni zaponu, da e biti primorani da nastave i oni koji to nisu eleli. lanovi partije Hajrudin Selimovi i Kemo Kapidi organizuju omladinu i jedan broj najuglednijih muslimana da se odupru ovoj ustakoj akciji. Pod pritiskom mjetana muslimana ustae su pustile zatvorenike na slobodu. Ovom svojom akcijom komunisti su postigli znaajan politiki uspjeh u borbi za bratstvo, to je imalo svojih pozitivnih posledica naroito u samoj Bilei. Orunika postaja na Divinu spro vela je za Stolac Duana Milidragovia i Vasa Grubiia iz Vranjske, odakle se vie nikada nisu vratili. A koncem maja i poetkom juna poele su dolaziti izbjeglice iz stolakog sreza, koje su priale o pokoljima u tom kraju. Treeg juna seljaci iz Drenja (Nevesinje) doekah su i razbili ustae u blizini svog sela, poto su bili obavijeteni da su dan prije pohvatah i poubijah seljake u Udrnju i drugim okolnim selima. Vijest da su mjetani Drenja napali ustae brzo se proni jela itavim krajem. Nou izmeu 4. i 5. juna dole
324

su ustae iz Gacka u selo Korita, gdje su na prevaru pohvatale 180 ljudi, a sutradan u selu Zagracima 23 mukarca, pa ih sve poubijale maljevima i pobacale u jamu na Kobiljoj glavi. Zatim su ustae zaplijenile svu stoku u Koritima i otjerale je svojim kuama. Saznavi za zloine koje su ustae izvrile u Koritima i Zagracima, mjetani sela Nj emanica koje se nalazi izmeu ova dva sela, naputaju svoje kue i bjee na Planu da bi tamo kod andarma nali zatitu. Meutim, ustae sa Plane ih ubacuju u kamione i sprovode u Korita, gdje su najprije zatvoreni u osnovnu kolu, a sutradan strijeljani. Nou izmeu 3. i 4. juna, odnosno dan prije hvatanja Koriana, Radovan Papi je odrao iri sastanak sa aktivistima iz sela Meke Grude, Hodia i Korita kod crkve u Hodiima. Na sastanku je ukazano da treba uvati postojee i initi sve da se nabavi jo oruja; da oko sela na prikrivenim mjestima treba postaviti strae i obezbij editi se od nenadanog upada ustaa; da nije daleko dan kada e otpoeti oruana borba protiv okupatora i njegovih slugu. Tako je partijska organizacija blagovremeno upozorila na budnost prema ustaama, ije su namjere bile jasne iz njihovih postupaka u ostalim krajevima Hercegovine. Na glas o ustakim zloinima na Koritskoj jami, 6. juna su se digla na ustanak gataka sela Dulii, Danii, Prine, Stepen i Kazanci i napali andarmerijske stanice u Stepenu i Kazancima. U pomo orunicima i ustaama u Gacku poao je 7. posadni bataljon iz Bilea i ustae sa Plane. Jedn dio vojske iz Bilee napao je ga take ustanike sa lea, a drugi dio i planjanske ustae blokirale su sela Hodie i Meku Grudu da bi obezbijedili granicu izmeu Gacka i Bilee. U ovoj akciji ustae u Mekoj Grudi hvataju 75 mjetana i zatvaraju ih u osnovnu kolu sa namjerom da ih u toku noi likvidiraju. Na inicijativu partijske organizacije intervenisano je kod predstojnka u Bilei Marka akia, koji 7. juna dolazi na Meku Grudu i, koristei odsustvo veine ustaa koji su se nalazili po selima, puta zatvorenike govorei im: Ja sam vas sada pustio, pa radite ta znate. Vie vam za ivot ne odgovaram. Poto su ovi ve bili puteni iz zatvora, a ostali se razbjeali u sklonita, ustae iz Meke Grude i okoline hapse i odgone u Bileu grupu od 1015 ena koje zadravaju kao taoce. Prilikom zauzimanja poloaja granicom bilekog i gatakog sreza od strane domobranske vojske i ustaa, jedna grupa naoruanih seljaka iz Meke Grude, koja je izbjegla blokadu, uspjeva da 6. juna razorua i zarobi jedno odeljenje od 13 domobrana na poloaju izmeu sela Korita i Golobra. Kada su saznah da su ustae odvele grupu ena kao taoce, zadravaju
325

zarobljene domobrane, a jednog od njih putaju i alju u Bileu sa pismom u kome trae da puste otjerane ene u zamjenu za zarobljene domobrane. Tako su domobrani iz Bilee 10. juna u kamionu dotjerah grupu pohvatanih ena i zamjenili ih za zarobljene domobrane. Razmjena je vrena u samom mjestu Mekoj Grudi. To je bila prva razmjena zarobljenika u ovom kraju izmeu neprijatelja i ustanika. Domobrani koji su se u to vrijeme nalazili stacionirani u Mekoj Grudi (meu selima nastanjenim srpskim ivljem) bili su uglavnom iz Hrvatskog zagorja, koji su se vrlo korektno odnosili prema srpskom stanovnitvu, grozili se na ustake zloine i govorili, ak i oficiri, da oni nisu doli u ove krajeve da ubijaju narod, da to oni nikada nee raditi i da e mjetane obavijestiti ukoliko saznaju za ustake namjere prema stanovnitvu. Po selima su se munjevitom brzinom pronosile vijesti o zloinima ustaa u Gacku, Nevesinju i drugim okolnim srezovima. Pojedinci koji su pobjegli sa jame u Koritima, Rankovcima i drugim mjestima, krvavi i izmrcvareni priali su ta su doivjeli i vidjeli. Svi ovi dogaaji stvorili su tako munu situaciju da su Srbe i muslimane, dojueranje komije i kumove koji su u svemu jedni drugima pritjecali u pomo, podijelili na dva neprijateljska tabora po vjeri. Podnosei izvjetaj o tadanjoj situaciji, predstojnik sreza u Bilei pie: Po miljenju potpisanog uzrok ovome stanju u susjednim kotarevima, pa i u Bilei je sledei: za ustake povjerenike sa specijalnim dunostima su u kotarevima Gacko, Stolac, Ljubinje, Trebinje i Nevesinje postavljena lica iz drugih veinom preanskih krajeva, koja apsolutno nisu poznavala teren, niti mentalitet ovdanjeg ivlja. Cijelu akciju postavili su na pogrene temelje i mjesto pozitivnih postigli negativne rezultate. I ukoliko su ta lica imala specijalne dunosti, oni su trebali da najprije zavedu u svim kotarevima dravnu vlast, da narod prethodno razoruaju, da pokupe svu dravnu imovinu i da situaciju prvo uhvate u svoje ruke, pa su onda mogli da provode ovaj program koji im je eventualno bio namenjen. To su bili veinom mladii, neuki u dravno-politikim poslovima, nisu pristupili svakom dobronamjernom savjetu i svakome ko bi im i jednu rije rekao u pogledu njihovog rada, smatrali su saboterom i zatitnikom Srba. Deavali su se sluajevi da su dravnim organima koji su im dobronamjerno skretali panju na njihove greke prinosili pitolj pod grlo, tako da se svak bio toliko ustruavao da se je bojao za svoj ivot. Ovi mladii nepoznavajui vjekovni antagonizam Srba i muslimana u ovim krajevima, nisu stupili u vezu sa starijim i iskusnijim dalekovidnijim muslimanima, nego su prikupljah one na koje su prvo
326

a to su skoro u svim mjestima bili uliari, lica koja po prolosti nisu mogla biti ni obini namjetenici, a kamo li ustae. Takva lica su naoruali i dali im punu vlast ivota i s m r t i svih stanovnika. Ova lica rukovodei se svojim mranim instinktima i stoljetnom mrnjom, davali su posve negativne informacije svojim starjeinama i oni su ih slijepo izvravah. Svi poteni i stariji muslimani sa kojima sam u dodir dolazio izraavah su im svoju bojaznost od tih naoruanih lica, jer ni oni nisu u njih imali povjerenje.-' Partijska organizacija bila je svjesna posljedica stvorenog stanja u kome se sve vie zaotravao odnos izmeu srpskog i muslimanskog stanovnitva. Zato su komunisti i aktivisti razvili iroku aktivnost objanjavajui cilj okupatora da zavadi narod na vjerskoj i nacionalnoj osnc : pa da se meusobno istrebljuje, jer e jedino na taj nain ioi da ga dri u ropstvu, da su ustae izdajnici i olo koje okupator koristi u tu svrhu, ali da s njima nemaju nita zajedniko poteni muslimanski ivalj i hrvatski narod. Odmah je preduzeta i akcija da ne doe do panike u narodu, ve da se uspostave stalne dnevne i none strae oko sela, da mukarci noivaju skupa, a ako ustae krenu u selo, da im se prui otpor.
naili, svojoj PRVE BORBE

U ovako napetoj i naelektrisanoj situaciji, im su saznali da je Njemaka napala SSSR, nou 23. juna Lukavani (srez Nevesinje) alju pismo Nikoh Vujoviu u selo Gornje Davidovie u kome piu da e oni u zoru napasti andarmerijsku stanicu u Lukavcu i da Davidoviani, u zajednici sa bliim selima, organizuju napad na andarmerijsku stanicu Divin. Vujovii nisu vrsto vjerovah da e ve u zoru biti napadnuta andarmerijska stanica u Lukavcu, te nisu nita ni preduzimali. Tek, sjutradan, kada su saznah da je zuzeta andarmerijska stanica u Lukavcu od strane ustanika, poslali su pismo u Bijeljane u kome su javljah da e oni napasti andarmerijsku stanicu na Divinu i traili od njih da oni napadnu iz pravca Peikanovih dolova, kao i da jave u Zasadu i Kuti da i oni uestvuju u napadu na Divin. Vlado Vujevi 25. juna izjutra polazi sa grupom od 20 naoruanih ljudi iz Gornjih Davidovia, a prolaskom preko Berberovine pridruuje mu se Obrad Sakota sa jo 20 boraca i zajedniki kreu u napad na andarmerijsku stanicu Divin. Idui u pravcu Divina ustanici su se u Moscu susreli sa usta2

V 11 broj 52. 38. K. 220. 327

kom patrolom, koja je ila od Divina prema Davidoviima. Nakon to se patrola pripucala sa ustanicima, pobjegla je na Divin i obavijestila andarmerijsku stanicu o predstojeem napadu. Zandarmi i ustae su na vrijeme zauzeli poloaje za odbranu. Telefonom su obavijestili Bileu i traili hitno pojaanje. Ustanicima se pridruilo i nekoliko boraca iz sela Bijeljana i izvrili su napad na Divin, ali su naili na jak otpor. Dok se vodila borba na Divinu, iz Bilee je upueno pojaanje jedan kamion vojnika i jedan kamion oruja. U meuvremenu je komandir andarmerijske stanice pozvao odrasle muslimane iz okolnih sela da se najhitnije jave u stanicu. One koji su se odazvali pozivu, andarmi naoruavaju i rasporeuju na poloaj prema ustanicima. Sa pojaanjem koje im je stiglo iz Bilee, ubrzo su uspjeli da prisile ustanike na povlaenje i zauzimaju dominantne poloaje oko Divina. U ovoj borbi kod ustanika su ranjeni Vlado i Velimir Vujovi, a Marko Vujovi je zarobljen i od tada se za njegovu sudbinu nita ne zna. Kotarski predstojnik u Bilei, u svome izvjetaju o napadu na andarmerijsku stanicu Divin, pie: Kada je dana 24. lipnja 1941. godine u cijelom nevesinjskom i gatakom kotaru, poetkom njemako-ruskog rata izbio otvoreni ustanak i kada su u isto vrijeme u tim kotarevima napadnute sve dravne vlasti kao i vojne orunike postaje, izvren je napad na oruniku postaju Lukavac na podruju nevesinjskog kotara, a u neposrednoj blizini granice ovog kotara. Iz Lukavca je dola jedna grupa u selo Davidovie i javila kako je dola ruska vojska u Neves i n j e . . . , te da je potrebno da se razorua orunika postaja Divin. Seljaci iz Davidovia napali su sa orujem postaju Divin. Orunika postaja je obavijestila telefonom potpisanog i'isti je odmah otiao autom u Trebinje i po odobrenju zapovjednika Divizijskog podruja iz Mostara dobio 150 komada puaka i odgovarajui broj municije i za vrijeme trajanja borbe oruje i municiju dostavio je u Divin, a u isto vrijeme i pomo u ljudstvu, te im je uspjelo napad na postaju Divin odbiti. Poto se oko same orunike postaje nalazi nekoliko muslimanskih sela, to je istim podjeljen dobiveni broj oruja i municije, te isti zajedno sa orunikim organima osiguravaju postaju i svoja imanja. 3 U toku dana ustae su uspjele da se koncentriu i da zauzmu frontalno poloaje od Vijenca iznad Bijeljana, pa sve brdom iznad Fatnice do sela Kanja. Na tim poloajima su zanoili.
3

V 11 K. 220, broj 53/38. 328

U toku noi izmeu 25. i 26. juna stanovnitvo Gornjih i Davidovia se povezuje i ne ostavljajui stoku povlai se u zbijeg Lipnik i Dui. Radi odbrane zbjega ustanici zauzimaju poloaj prema ustaama na liniji Suvi vrh Suve gomile Ruarica Lipnik Kosmatua. Ustanici su poloaj z a p o s j e l i vrlo rijetko i na najviim uzvienjima, tako d a su se jedva mogli dozivati. Sa jednom pukom na poloaju su se nalazila 3 do 4 borca. Iste noi mjetani iz Bijeljana povlae se u Z a s a d u , a iz Paena i Kukrija u Kukun. Ujutnro 26. juna ustae u gustom streljakom stroju kreu sa s v o j i h poloaja Kaanj Vijenac Kosmatua. Ulaskom u sela vidjeli su da se narod povukao u planinu. U zaseoku B e r b e r o v i n a nali su 60-godinjake Luku Miloevia i Savu Rajevia koji nisu htjeli da idu od kua i obojicu strijeljah. U nastupanju ustae izbijaju na Suvi vrh i Suve gomile i sukobljavaju se sa ustanicima. Borba je poela prvo na poloaju gdje su se nalazili Duan i Mato Sarenac. Odmah zatim se otvorila na itavoj liniji Suvi vrh Ruarica. Dok su ustanici na ovim poloajima davali otpor i poeli da potiskuju neprijatelja, druga kolona ustaa kree preko Gornje Meke Grude i istonog dijela Suvog vrha da bi ih napali s lea. Meutim, ustanicima u pomo dolaze borci iz Bioca i Hodia i zajedniki uspijevaju da ustae potisnu na itavom frontu od Ruarice do Nakui i da ih protjeraju na poloaj Brusnik Vranjevii Kolaac. Ovaj poloaj ustae su drale sve do 25. avgusta, svakodnevno se prepucavajui sa ustanicima. 26. juna uvee zapaljene su vatre od Hrguda preko Kubaa i Sitnice sve do pred Bileu i preko Trusine, Lipnika i Suvog vrha do granice Crne Gore. Paljenje vatri i pukaranje bio je znak da su se sva srpska sela digla na ustanak i zajedniku borbu. Ustanicima, koji jo uvijek nisu bili meusobno povezani, ovo je davalo snagu i odlunost. Seljaci iz Krstaa i susjednih sela 27. juna razorua va ju andarmerijsku stanicu u Krstaama u kojoj se nalazilo 9 andarma. Poslije zauzimanja stanice andarme sprovode za Bileu. Sutradan, 28. juna, ustanici iz Ljubomira napadaju i zauzimaju andarmerijsku stanicu na Zmincu. Poslije ovih borbi u bilekom srezu nastaju dva velika zbjega. Jedan na platou pl. Sitnice i Vidue, koji se povezuje sa zbjegom u pl. Iliji (u ovom zbjegu su se nalazili ustanici i narod iz Popova polja, okoline Ljubinja i jednog dijela stolakog sreza) i drugi zbjeg u predjelu Babe planine u kome se nalazio narod gornjeg dijela bilekog sreza, iz nevesinjskih i gatakih sela koja gravitiraju prema ovoj planini i dijelom iz stolakog sreza. U predjelima koje su obuhvatali zbjegovi, svaka
Donjih

329

rupina, svaka koliba, zaseok i katun bili su puni naroda i stoke. Jedan broj izbjeglica sklonio se u pogranini predio Crne Gore. U zbjegovima je bilo vrlo teko stanje. Veliki broj boraca bio je bez oruja, hrane nije bilo dovoljno, soli uopte, a sa vodom najvee potekoe. U velikim grupama borci odlaze u pogranine dijelove Crne Gore i nabavljaju oruje. Za puku se daje po jaram volova ili posljednji kilogram ita, ostavljajui porodicu bez hrane. Neki juriaju u prvim borbenim redovima da bi se doepali oruja. Radi organizovanja ivota u zbjegovima se iz redova uglednijih i potenih ljudi biraju odbornici, koji odravaju red, vre raspodjelu hrane i organizuju snabdijevanje boraca na poloaju; formiraju se ete koje dre poloaje oko zbjega i odravaju veze sa susjednim radi zajednike odbrane u sluaju napada: zavodi se stroga kontrola kretanja, svako sumnjivo lice privodi se na sasluanje. Prilikom izbora komandira, u selima gdje Partija nije imala jaeg uticaja, biraju bive oficire, andarme, seoske knezove, sa kojima e kasnije biti velikih potekoa zbog njihovog pekulantskog dranja, a posebno neprijateljskog odnosa prema muslimanskom ivlju. Koministi utiu da na poloaje komandira i odbornika dolaze aktivisti i ljudi bliski Partiji, ali to pitanje ne zaotravaju borei se da se sauva i uvrsti puno jedinstvo ustanika i naroda u zbjegovima.

j 1 1 1 1 1 j 1 j '

lanovi Partije i vie uglednih ljudi, koji su bili pod njihovim uticajem, iz zbjegova uspostavljaju i odravaju veze sa j potenim muslimanima u Miloviima, Bijeljanima, Fatnici i : eu. Ovi muslimani im daju obavjetenja o namjerama neprijatelja i obeavaju da nee biti napadnuti od ustaa, a da ih oni na vrijeme ne obavijeste. Ustanici opet poruuju da ih se ; poteni muslimani ne treba da boje, samo zlikovci koji su uprljali ruke u krvi nevinih ljudi. Negdje polovinom jula u davidoviki zbjeg izlazi Asim Pervan, lan KPJ iz Fatnice, koji je od partijske organizacije imao zadatak da radi meu muslimanskom omladinom u divinskoj optini. Kod Asima je bio smjeten radio-aparat, koji je po nareenju ustaa oduzet iz kue Mira Popare. Prilikom oduzimanja uspjelo se da se radio-aparat smjesti u kuu Asima kako bi mogao da slua vijesti i da o novostima upoznaje partijsku organizaciju. Meutim, Asimov rad bio je otkriven od ustaa, pa je u poslednjem momentu uspio da pobjegne u zbjeg. U zbjegu je u poetku bilo vrlo teko mnogima objasniti Asimov dolazak kao muslimana. Meutim, ubrzo je Asim u zbjegu stekao povjerenje i mogao vrite dunost kao i svi ostali borci. Njegov izlazak i boravak u zbjegu mnogo je doprinio u razbijanju sumnji i nepovjerenja kod ustanika u namjere potenih muslimana.
330

Veliku moralnu podrku ustanicima i nomo partijskoj organizaciji ovog kraja pruili su drugovi iz pograninog dijela Crne Gore, koji su u tom kraju vriili pripreme i ubrzo poveli narod u ustanak. Mijenjala su se iskustva i dobivan propagandni materijal. Dali su i neto oruja. Borci crnogorskih jedinica uestvovah su u odbrani zbjegova. Njihova pomo bila je veliko ohrabren je za ustanike. Ali pored vojne pomoi, oni su partijskoj organizaciji pomogli i politiki, posebno uticaj em na mase da se opredijele za liniju NOB-a. U vremenu od poetka iuna, pa do druge polovine jula, dok Miro Popara ponovo nije izaao na teren bilekog sreza, partijska organizacija je vezu odravala preko drugova i partijskih foruma iz Crne Gore i preko njih dobivala partijske materijale. Ali, meu ustanike u zbjegove iz Crne Gore, poinju dolaziti i pojedine grupice takozvanih komita, koje predvode reakcionari Anto Bjeleti, Rako Lali, Simo Erakovi, Damjan Mihevi i pop Risto Jaramaz. Oni se meu ustanicima prikazuju kao prijatelji srpskog naroda, koji su doli da mu pomognu u borbi protiv ustaa. U tekim uslovima ivota u zbjegovima,, kad su se jedan za drugim redali proglasi NDH sa prijetnjom da e sve biti uniteno ako se narod ne povrati kuama i ne pokori vlasti, ove grupice su u prvo vrijeme od veine bile prihvatane kao dobrodole. Meutim, njihovo kretanje po zbjegovima iskoristili su velikosrpski elementi (naroito bivi oficiri i andarmi) da otvorenije djeluju i rasplamsavaju nacionalnu i vjersku mrnju izmeu srpskog i muslimanskog stanovnitva i istupe protiv komunista koji ubjeuju narod da je za sve zlo kriv okupator i da se u prvom redu treba boriti protiv njega. Tako se u selima Laevii i Preraca okuplja grupa velikosrpskih elemenata (Milorad Bjeleti, Duan Popara, Srdan Vukovi i pop Risto Bjeleti) i otpoinju svoju djelatnost. Oni oko sebe okupljaju andarme i organizovano se suprotstavljaju svakoj aktivnosti koja je sa pozicije NOP-a. I to ne samo politiki, ve i fiziki. Uspostavljaju svoje naoruane patrole sa zadatkom da onemogue prisustvo strancima (odnosi se na komuniste) bez njihovog odobrenja. Uspostavljaju tajne veze sa reakcionarnim elementima u ostalim dijelovima sreza kao to su bili: Jefto Peikan u Bijeljanima, Duan Kapor u Miriloviima i Jovan Mielji u Miruama. Preko Jovana Mieljia i Vasilija Komnenia sa Pilatovaca, uspostavljaju tajnu vezu sa reakcionarnim elementima u Crnoj Gori odakle dobivaju uputstva i odlaze im na savjetovanje. Uspostavljaju vezu i sa velikosrpskim elementima u Gacku, ije se sjedite nalazilo u Ravnom. Ovi elementi u zbjegovima nastoje da zauzmu rukovodea mjesta, kako bi to bolje uvrstili svoj poloaj i raznim laima
331

pokuavaju da raskrinkaju komuniste. Naroito su se okomili na nastojanja da se ljudi iz zbjegova poveu sa potenim muslimanima (njihovim komijama) koji su se nalazli kod svojih kua. Zato su potpomognuti komitskim grupama u mnogo sluajeva pokuali da raznim provokacijama zaotre odnose izmeu zbjegova i muslimanskih sela, pa i pokuajima da vre upade u muslimanska sela. Tako je jednom prilikom jedna grupa ustanika iz Sitnice, pod uticaj em ovih elemenata, pola, da napadne muslimane u selima Milovii i Kljenak. Njima su se suprotstavili ustanici iz Milovia, Kljenka i Zasade, koji su se nalazili u zbjegu u Zasadi, a bili su pod uticaj em komunista. Dolo je do meusobnih prepirki i svae. U jednom trenutku ugledni seljak iz Zasade Petar Pooadi je rekao: Neete napadati nae komije, koji nisu ni za ta krivi. To moete uiniti samo preko nas mrtvih. Na to je Vlado Kaikovi iz Vranjske potegao puku, ubio ga i poeo bjeati. Za njim su ustanici iz zbjega Zasade otvorili vatru i ubili ga. Odmah su i jedni i drugi zauzeli zaklone i malo je trebalo da doe do borbe. Na intervenciju kaluera Mirona Nikia i drugih pristalica NOP-a iz Sitnice sprijeen je da doe do daljeg prolivanja krvi izmeu ustanika iz ova dva zbjega. Drugom polovinom jula u bileki srez iz Mostara izlazi Miro Popara, odmah povezuje rad partijskih organizacija na terenu istone Hercegovine i uspostavlja vezu sa rukovodstvom ustanika u Crnoj Gori, odakle se dobija i neto oruja koje su crnogorski gerilci zaplijenih od Italijana. U selu Vrbici, na granici Crne Gore i Hercegovine, uspostavlja sjedite Oblasnog vojnog rukovodstva. Tu organizuje izdavanje proglasa, radiovjesti i drugog propagandnog materijala koji se vezama rastura po itavoj istonoj Hercegovini. Napisan je i rasturen i proglas u kome se pozivaju muslimani u zajedniku borbu protiv okupatora i ustakih zlikovaca. Drugog avgusta na Baljcima je odrano savjetovanje kome su prisustvovah svi vojni rukovodioci ustanikih eta sa terena bilekog sreza. Savjetovanju je prisustvovao i Miro Popara. Cilj savjetovanja bio je da se izabere sresko rukovodstvo ustanika koje e obezbijediti jedinstveno rukovoenje i sprovesti hniju NOB-e. U sresko rukovodstvo izabran je Radovan Milievi, za komandanta, i Radovan Papi za povjerenika (komesara). Na ovom sastanku su se reakcionarni elementi (Jovan Mielji i Milo Kure sa neto svojih pristalica) suprotstavili kako izboru rukovodstva, tako i ciljevima borbe. Komunisti su istupah sa stavom da borbu treba usmeriti protiv okupatora i ustaa koljaa, da treba okupiti sve to je napredno i rodoljubivo bez razlike na vjeru i nacionalnost u zajedniku borbu protiv nepri332

iatelja, jer da je to jedini put koji garantuje pobjedu u borbi koju su poveli narodi Jugoslavije i da treba uvesti stroge mjere kanjavanja protiv onih koji se ne budu pridravah nareenja i z t a t i h od vojnog rukovodstva. Grupa velikosrpskih elemenata istupala je sa stavom da su svi muslimani ustae i da protiv njih treba usmjeriti borbu, a da ne treba napadati okupatora istiui njegovu snagu i uspjehe koje postie na istonom frontu. Ovakvim stavom ovi elementi su u nastupajuim borbama ometali dosledno sprovoenje u djelo liniju NOB-e, a naroito u onim jedinicama gdje su oni imali rukovodee poloaje. Oni su u nastupajuim borbama, uz podrku komitskih grupa iz Crne Gore, bili nosioci nereda, pljake i ubistava nevinog muslimanskog stanovnitva. Partijska organizacija je u cijelosti angaovana na odravanju zborova, formiranju vojnih jedinica, prikupljanju podataka o neprijatelju, podizanju borbenog morala i odravanju reda u zbjegovima, onemoguavanju neprijateljskih pokuaja da se probiju u zbjegove, povezivanju vojnih jedinica i objanjavanju linije NOB-e. Dvanaestog avgusta u Vrbici je odrano zajedniko savjetovanje predstavnika sreskih komandi Nevesinja, Gacka, Bilee i pograninog dijela Crne Gore. Na savjetovanju je zakljueno da se na svim sektorima otpone sa napadom na neprijatelja. Istog dana u Vrbici je odran veliki zbor kome je prisustvovao narod pograninog dijela Crne Gore, iz bliih sela bilekog sreza i veliki broj izbjeglih ljudi iz Hercegovine koji su se sklonili u pogranini predio Crne Gore. Na zboru su govorili Sava Kovaevi i Miro Popara pozivajui narod u borbu protiv okupatora i ustaa, a za bratstvo sa muslimanskim ivljem i hrvatskim narodom. Poshje ovog savjetovanja Miro Popara obilazi mnoge zbjegove i odrava zborove, od kojih su bili naroito znaajni na Zaravitima u Sitnici kome prisustvuje narod iz Sitnice i Vidue, zatim veliki zbor na Duima kome je prisustvovao narod iz zbjega Babe planine. Na ovim i drugim mjestima i skupovima koje svakodnevno odrava objanjava liniju NOB-e u kojoj uestvuju svi narodi nae zemlje. Predstojnik sreza Bilea u jednom svom izvjetaju iz tog ^vremena pie: Ovi odmetnici koji su pod uticajem komunista u zadnje vrijeme su potpuno promjenili taktiku i svoj rad. Dok su se pobunjenici prije izgovarah da su u planine pobjegli samo od straha naoruanih ustaa, odnosno muslimana Hrvata, sada to ne govore nego kau da im je glavni cilj da otjeraju upravu NDH i u tu svrhu pozivaju u pomo i muslimane da im .se pridrue. Izdali su letak koji rasturaju meu muslimanima
333

u kojima ih pozivaju u zajedniku borbu protiv ustaa . . . p0_ zvao sam prvake muslimane i skrenuo im panju da ne bi dolo do nastupanja opte malodunosti meu muslimanima jer je komunistika propaganda vrlo aktivna i smiljena. Po! trebno bi bilo poduzeti izvjesne efikasnije mjere protiv pobunjenika, a naroito u sektoru sela Davidovia u pravcu Babe planine i Meke Grude, odnosno Korita, kotara gatakog gdje je glavno podruje pobunjenika meu kojima djeluju komunisti. .. Ako se ne bi u to kraem vremenu poduzele to efikasnije mjere, moral bi potpuno opao, jer ve mjesecima na ovim ogromnim prostranstvima uz relativno vrlo malu pomo vojske i orunika, uglavnom sami seljaci muslimani dre danonono i bez ikakve zamjene poloaje. Pobunjenika komunistika promidba im ipak prijeti stalnim napadima veih razmjera na muslimanska sela i kae da e sve biti uniteno, ako im se ne pridrue i muslimani. Ako im se pridrue da im nita nee biti nego e i dalje ivjeti u slozi kao to su i dosad ivjeli. U prilogu aljem dvije vrste letaka koji su uhvaeni, a koji jasno potvruju gore navedeno 4 .
OPTI NAPAD USTANIKA I RAZBIJANJE USTAKE VLASTI

ivot naroda u zbjegovima postajao je sve tei, naroito zbog nedostatka hrane i vode. Uz to jo i jesen se primicala, a narod (ene, starci i djeca) je bez krova nad glavom, pod vedrim nebom. U isto vrijeme pouzdanje ustanika u svoje snage sve je vie raslo, jer su sve namjere ustaa da razbiju zbjegove i prodru u planine ostale bez uspjeha. Ustanici u zbjegovima, u meuvremenu, prilino su se dobro naoruali. Poto su zakljuci sa savjetovanja u Vrbici od 12. avgusta samo dielimino sprovedeni (uglavnom na sektoru Vidua Brda trebinjska i djelimino na Trusini), zbog nepripremljenosti za opti napad na neprijateljska utvrenja, pod rukovodstvom Mira Popare odrano ie drugo vojno-politiko savjetovanje 21. avgusta u selu Ublima (Banjani). Savjetovanju su prisustvovali predstavnici sreskih komandi iz bilekog, nevesinjskog i gatakog sreza, kao i predstavnici pograninih diielova Crne Gore. Na savjetovanju je donesena odluka i razraen plan za opti napad na neprijatelja na svim poloajima kako bi se onemoguila neprijateljska koncentracija na pojedinim uporitima. Na savjetovanje su bili pozvani i predstavnici iz ljubinjskog i trebinjskog sreza, koji su kasnije stigli, pa ih je Miro Popara naknadno upoznao sa odlukama savjetovanja i planom napada.
4

V I I K. 220, broj 53'8. 334

Raspoloenje meu ustanikim masama u ogromnoj veini bilo je za borbu, tako da se nije nailazilo na potekoe pri sprov o e n j u odluke za opti napad. To je bio rezultat rada partijske o r g a n i z a c i j e , koja je organizovanjem i uvrenjem eta narodne vojske kao i stalnim politikim radom podigla borbeni moral i vjeru ustanika u sopstvene snage. Oblasni vojni tab pod nazivom Rukovodstvo narodnooslobodilakog pokreta za H e r c e g o v i n u , tih dana avgusta upuuje domobranskoj vojsci proglas u kome je pozivao da se ne bori protiv srpskog radnika i s e l j a k a i d a se u g l e d a na one Hrvate koji vode borbu sa ustakim izdajicama za slobodu h r v a t s k o g naroda. Proglas je pisan u selu Vrbici, a svi postojei kanali i veze su upotrijebljeni da se proglas rasturi meu domobrane. Proglas i niz d r u g i h pos t u p a k a imali su velikog uticaja na dranje domobrana u predstojeim borbama esto su se predavali sa pukama iz kojih nije bio ispaljen ni jedan metak. U sprovoenju plana opteg napada na neprijatelja, najzamanije borbe su se vodile od 22. do 29. avgusta du komunikacija Trebinje Bilea Plana Stolac. Poslije ulaska ustanika u Bileu uslijedila je intervencija italijanske vojske. Ovim borbama neposredno je rukovodio Oblasni vojni tab za Hercegovinu, a u borbi su uestvovale ete narodne vojske iz bilekog, trebinjskog, stolakog i nevesinjskog sreza i crnogorske jedinice iz Banjana i Vujeg Dola pod rukovodstvom Mila Kilibarde i Petra Komnenovia. 20. avgusta upuen je iz Bilee u Zavode jedan finans radi kontrole saenja duvana, koji je ubijen u Miruama. Poto se finans nije vratio u Bileu, 23. avgusta oruniko krilo iz Bilee uputilo je jednu satniju u pravcu Mirua, sastavljenu od orunika i finansa. O njihovim namjerama i pokretu partijski aktiv iz Bilee na vrijeme je obavijestio sresku komandu za bileki srez, tako da im je postavljena zasjeda i onemoguen ulazak u selo. Kolona koja je krenula komunikacijom Bilea Vlahinja, saekana je i zaustavljena kod sela Vlahinje. U borbi je uestvovala Miruka i Zavoka eta i jedinice iz Banjana koje su se zatekle na tom terenu. Borba je trajala cijeli dan, i tek pred samu no ustanicima je uspelo da neprijatelja razbiju i povrate u Bileu. Slijedeeg dana, 24. avgusta, neprijatelj je sa jaim snagama krenuo u napad, jednom kolonom desnom stranom rijeke Trebinjice u pravcu sela epelica Panik (komunikaciiom Bilea Trebinje), a drugom komunikacijom Bilea Viluse. Borba je trajala skoro itavi dan. Neprijatelj je bio prisiljen da se u neredu povue u Bileu. U borbi su zaplijenjena dva kamiona, jedan motocikl, jedan teki mitraljez, jedan pukomitraljez, neto puaka i municije. Zarobljena su
335

dva neprijateljska vojnika. U ovoj borbi neprijatelj je imao vie mrtvih i ranjenih, dok je na strani ustanika ranjen oro utonja. U ovoj borbi pored ve pomenutih jedinica uestovala je i jedna grupa boraca Vidukog odreda. Sreski predstojnik Bilee o ovim borbama pie: Oruniko krilo Bilea 23. kolovoza 1941. godine uputilo je ophodnu satniju od orunika i organa finansijske kontrole, kako bi se nestali finans pronaao. Ova ophodna je napadnuta u selu Miruama od strane odmetnika i razbijena. Dana 24. kolovoza 1941. godine upuena je od strane vojske u Bilei pomo razbijenoj orunikoj finansijskoj ophodnji, u jaini od jedne satnije pod vodstvom asnika, ali je i ta satnija vraena u logor u Bileu, jer je prema pobunjenikim snagama koje su se prikupljale sa svih strana bila preslaba. Bilo je meu vojnicima kao i orunicima i finansima rtava. Tog istog dana poao je i potpisani sa orunikim potpukovnikom g. Aganoviem i satnikom Haliom zapovjednikom bojnice iz Bilee da na licu mjesta vide u emu je stvar, ali su i oni bili doekani kod mjesta Drakuljice (3 km od Bilee, primjedba T. .) na cesti jakom vatrom iz puaka, te su se spasli zahvaljujui tome to su se sklonili za kamenje, oakle su se nakon dva sata poto je pristigla pomo od vojske i orunika oslobodili.5 24. avgusta u Klenku je napadnuta grupa od 50 domobrana, koja se iz Trebinja kretala za Bileu. Napad je iz zasjede izvrila Paniko-oraka eta. U borbi su ubijena 4 neprijateljska vojnika i zaplijenjen jedan pukomitraljez i 6 puaka, a ostali su pobjegli u pravcu Trebinja. 25. avgusta grupa ustanika pod rukovodstvom Radovana Papia zauzela je poloaj, tri kilometra daleko od Bilee, i zaustavila voz koji je iao od Trebinja. Zarobljeno je 17 orunika i domobrana, zaplijenjena su dva vagona ita, a voz uniten. Putnici u vozu veinom muslimanske ene i djeca, u pratnji komunista, vraeni su u Trebinje. Istog dana je obavijeteno rukovodstvo ustanika da se u Trebinju vri koncentracija ustako-domobranskih snaga sa zadatkom da oiste teren izmeu Trebinja i Bilee, a zatim zajedno sa ustako-domobranskim jedinicama u Bilei, izvre napad na zbjeg u Vidui. U toku petodnevnih borbi (od 20. do 25. avgusta) ustanici Zavoda odnijeli su nekoliko pobjeda nad neprijateljem, dobro se naoruali zaplijenjenim orujem i municijom od neprijatelja, to im je sve ulivalo snagu i spremnost za nove borbe. Paniko-oraka eta se prebacuje sa poloaja ispod Bilee na poloaju kod sela Moska. Rukovodstvo ustanika Zavoda i Lju5

V 11 K-220, broj 53/38. 336

Zlatko

Pria:

STRIJELAC

NA

POLOAJU

bornira se povezuje i zajednikim snagama zauzimaju domin a n t n e poloaje oko ovog sela, spremni da po svaku cijenu onemogue neprijatelja da se probije od Trebinja za Bileu. Miruka i Cepelika eta i dalje dre poloaje oko Bilee. Sa njima ostaju crnogorske jedinice kojima je rukovodio Petar K o m n e n i , a Mile Kilibarda sa svojom grupom prelazi u selo Duboane da u zasjedi sa ustanicima Zavoda i Ljubomira zaposjedne poloaje u pravcu Trebinja. 26. avgusta bilo je zatije. Jedino se znalo da se jae ustako-domobranske snage koncentriu u selu Jasen. Kad je neprijatelj na Jasenu saznao da su ustanici Zavoda i Ljubomira jakim snagama zaposjeli komunikaciju kod sela Mosko, uspostavlja kontakt sa pojedincima iz sela Budoa i Vrbna i pregovara da mu se dozvoli miran prolaz kroz njihova sela za Bileu, obeavajui da nee nikog dirati. Jedan broj kolebljivih seljaka iz ovih sela bio je spreman da pristane na njihov zahtjev. Ustanici su se najenerginije suprotstavili takvom zahtjevu i zaprijetili kolebljivcima iz sela Necvijea, Duboana i Vrbna da bez borbe ne smiju propustiti neprijatelja. Jedna grupa boraca iz Ljubomira u toku noi je otila u selo Duboane, te su svjetleim mecima pucali u pravcu neprijatelja koji se koncentrisao na Jasenu. Mjetani ovih sela vidjevi odlunost ostalih boraca, jedinstveno su se suprotstavili neprijatelju. 27. avgusta rano izjutra koncentrisane neprijateljske snage krenule su sa Jasena u napad na poloaje ustanika. Prvo su sa poloaja kod Jasena artiljerijom i bacaima istili teren, a zatim u streljakom stroju krenuli u pravcu sela Moska. Istovremeno su tri aviona mitraljirala i bacala zapaljive bombe na poloaj ustanika i po selu Mosku, kako bi unijeli paniku i demoralizaciju meu ustanike. Neprijatelj je stigao na Mosko i poeo da pali sela. I tad je otpoela borba. Bio je to dotad najtei okraj ustanika ovog kraja sa brojno nadmonijim, naoruani j im i opremljenijim neprijateljem. U poetku sukoba neprijatelj je, koristei avione, topove i bacae, uspio da zauzme neke poloaje ustanika. Pod jakim neprijateljskim pritiskom jedan broj ustanika poinje da se koleba, naputa poloaj i povlai u pravcu Vidue i preko rijeke Trebinjice prema Crnoj Gori. Neprijatelj koristi pometnju meu ustanicima i zauzima dominantan poloaj na Gradini. Glavni cilj neprijatelja bio je da se probije u Bileu i u tom pravcu koncentrie sve svoje snage. Meutim, borci Panikoorake ete, koji su se nalazili na pravcu kretanja neprijatelja, pruih su odluan otpor. U meuvremenu se oko 150 boraca iz Banjana i Vui j eg Dola koji su, pod komandom Petra Komnenia i Mihajla Lahevia drali poloaje kod Mirua, prebacuju
Ustanak 1941.

337

na poloaje oko sela Moska. Dolaskom ovih snaga ustanici su se sredili, iz svih pravaca preli u protivnapad i vrlo brzo uspjeli da razbiju neprijatelja. Demoralisane neprijateljske snage pokuavaju da se probiju u pravcu Trebinja, ali im Mile Kilibarda sa svojom jedinicom i jednim odjeljenjem Paniko-orake ete od pravca Vrbno Duboani uspijeva da presijee odstupnicu kod Rogaine. Presijecanjem odstupnice prema Trebinju neprijatelj je u potpunosti uniten i razoruan, sa izuzetkom malog broja koji je, koristei no, uspio da se preko brda probije u grad. U ovoj borbi ustanici su izvojevali jednu od najveih pobjeda u to vrijeme u Hercegovini. Neprijateljski gubici bili su oko 400 mrtvih i zarobljenih. Zaplijenjeno je 300 puaka, 7 tekih mitraljeza, 14 pukomitraljeza, 4 bacaa, jedna haubica i kompletna komora, kojom je bila snabdjevena ova kombinovana jedinica 14. pjeadijske pukovnije. 6 27. avgusta dok se vodila borba na Mosku, ustako-domobranske jedinice iz Bilee jakim snagama u nekoliko navrata nadiru u pravcu Zavoda da bi pomogle koloni koja se probijala od Trebinja, ali njihovi pokuaji bili su onemogueni od ustanika koji su drali poloaje jugoistono od Bilee. Progonei razbijene dijelove bojne, 28. avgusta ujutru ustanici su zauzeh oruniku postaju na Jasenu i izbili na poloaj iznad samog Trebinja. Borbe koje su voene na Trusini i u Dabarskoj kotlini zavrile su se pobjedom ustanika zauzimanjem Berkovia i unitenjem ustakih uporita u tom kraju. Zauzimanjem Berkovia i ienjem Dabra od ustaa, ustanici su krenuh u pravcu Bilee. 26. avgusta ujutru zauzeta je andarmerijska stanica Divin bez borbe, jer je Halid Comi uticao na orunike da se predaju bez otpora. Predajom orunika i zauzimanjem stanice razoruano je 16 orunika i zaplijenjeno 15 puaka i jedan pukomitraljez. Jo prije opteg napada, Halid omi i drugi lanovi Partije muslimani bili su upoznati sa odlukama Oblasnog vojnog rukovodstva. Njihov zadatak je bio da ubijede sta6 Zapovjednik 14. pjeadijske pukovnije 29. avgusta obavjetava zapovjednitvo Jadranskog divizijskog podruja da su u ovoj borbi poginuli: 2 oficira i 18 domobrana, ranjeno 2] domobran, nestalo 5 oficira i 95 domobrana, a umrlo od iscrpljenosti 2 domobrana. U izvjetaju poglavara sreza Bilee o ovoj borbi se kae: Dana 26 kolovoza 1941 godine upuena je iz Trebinja u Bileu pomo od 4 satnije, koje su ojaane u topnitvu i bacaima mina. Ova vojska je iz Trebinja pola 26 kolovoza 1941 godine, s tim da u Bileu stigne istog dana, od koje bi se jedan dio u peadiji i topnitvu odvojio za odbranu Plsne, ali nije uopte stigla u Bileu, ier su je pobunjenici sa jakim snagama i na zgodnim poloajima doekali i svu je razbili. Mnogo vojnika, kao i samog zapovjednika pjeadijskog bojnika Eluterija Celara, kao jo jednog asnika ubili, a jo vie zarobili i razoruali. ( V I I K-220 br. 53/38).

338

novnitvo da ne treba da bjei ispred ustanika ve da mirno saekaju svi kod svojih kua, predaju oruje i prokau ustae, pretpostavljalo se da e se moi suzbiti i onemoguiti svaki pokuaj terora nad muslimanskim ivljem, posebno zbog toga to na ovom podruju nije bilo teih ustakih zloina. Meutim, od samog poetka dogaaji se nisu razvijah prema predvienom planu. Veina naoruanih muslimana iz Bijeljana, Fatnice i ea povlailo se ispred ustanika u pravcu Plane. Sa Divina su slate delegacije da ubjeivanjem pokuaju odvratiti njihovo povlaenje. Meutim, ni postupci jednog dijela ustanika nisu ili u prilog tome da muslimani predaju oruje. Pojedini velikosrpski i ovinistiki elementi pravih su ispade, to je davalo podstreka da se ogromna veina naoruanih muslimana iz ovih sela povlai prema Planoj. Ustanici su nastupah prema Planoj. Zaphjenjeno je svega 20 puaka. U zauzetim selima ostavljene su malobrojne patrole sigurnih boraca sa zadatkom da odravaju red. Upuene su i grupe NOP-u bliskih muslimana da u Planoj djeluju kako se ne bi dao otpor, ve da se oruje i zloinci predaju narodnoj vojsci bez borbe. Istog dana se domobranska jedinica u jaini od 65 vojnika sa Meke Grude povlai i pridruuje garnizonu u Planoj. O nastaloj situaciji predstojnik sreza Bilee tih dana izvjetava: 26. kolovoza 1941. godine u rano jutro, pobunjenici iz sektora sela Da vidovia, kog sam u zadnjem svom izvjetaju od 10. kolovoza oznaio kao najopasnijeg, poslali su pismeni poziv zapovjedniku postaje Divin sa zahtjevom da im do 10 sati istog dana preda oruniku postaju Divin bez borbe. Zapovjednik postaje o ovome je izvjestio oruniko krilo u Bilei, ali pobunjenici nisu ekah dati rok, nego su u 8,20 sati, u velikom broju napali na oruniku postaju Divin i bez otpora je zauzeli, sve orunike su zarobili njih 16, neke od njih su navodno poubijah (etvoricu) a ostale su poveli kao zarobljenike u pravcu Nevesinja. Narod sela koja spadaju pod Divinsku optinu poeo je da bjei glavom bez obzira u pravcu Plane koja je bila prilino utvrena i gdje je stalno stacionirana jedna satnija vojnika. Narod koji je pristizao u Planu unio je nemir i paniku meu stanovnike, tako da je bilo jasno da se ni Plana nee odrati. Ipak je zapovjednik satnije u Planoj poduzeo sve da se poloaj oko same orunike vojare to bolje utvrdi i to je uinjeno. Pobunjenici su se prikupljah iz svih krajeva okolnih sela kao i iz sela susjednih kotareva, Ljubinja, Stoca, Nevesinja. i Gacka kao i iz Crne Gore primicali se Planoj. 7
7

V 11 K-220, broj 53/38.

22*

339

U toku noi 26/27. avgusta komitska grupa Raka Lalia, koja je uestvovala u napadu sa ustanicima uz pomo ostalih ovinistikih elemenata upada u selo e odakle odvodi 12 ljudi, koji su ostali i saekah ustanike. Otjerah su ih podaleko od sela i pobili. Vijest o ubistvu ovih nedunih muslimana u toku noi prenesena je u Planu. Njihovo ubistvo uvrstilo je uvjerenje odbjeglih muslimana da ne moe biti ni pregovora ni predaje, nego samo da se odluno odupru i brane Planu. U toku 27. avgusta s Plane je dat estok otpor ustanikim jedinicama koje su napadale od Rogova i Njegohovia. U toj borbi poginula su tri ustanika (Ante Ili, Vaso ubrilo i Trifko Miloevi), a bilo ih je vie tee i lake ranjenih. Pred ovakvom odbranom Plane, ustanike jedinice su napustile obru, izuzev Davidoviko-fatnike ete koja je drala poloaj na pravcu Rogovi Laevii, a sa kojom se nalazila grupa od 20 drugova koji su prethodnog dana doli iz Mostara. Proni jela se vijest kroz e i Fatnicu da je razbijen poloaj oko Plane i da se neprijatelj kree prema Divinu. Patrole koje su bile ostavljene radi odravanja reda u muslimanskim sehma napustile su sela i prikljuile se borcima na poloajima na Rogovima. U toku noi vren je jak pritisak na poloaj ustanika Rogovi Laevii u namjeri povezivanja snaga sa Plane i ustaa iz Gacka, koji su nadirali preko sela Zagoraca i Brestice u cilju deblokiranja Plane. Meutim, svi neprijateljski napadi u ovom pravcu bili su odbijeni. U toku noi ustanici su se pregrupisali i izvrili pripreme za ponovni napad na Planu. 28. avgusta izjutra Planu su ustanici blokirah sa svih strana, a oko podne na juri zauzeli. Veina naoruanih muslimana se probila u Bileu. Predstojnik sreza Bilee u svom izvjetaju o dogaajima na Planoj pie: Dana 27. kolovoza 1941. godine poeli su pobunjenici od sela Padana, Orahovice, ea, Njeganovia i ostalih sela napadati na Planu, koja je sve napade u toku cijelog dana odbijala, bez rtava za sebe, a sa mrtvima na strani neprijatelja. Jedini uspjeh toga dana pobunjenika bio je to su zauzeli brda koja dominiraju dolinom u kojoj se nalazi iva voda sa koje se snabdjeva cijela Plana. U toku noi 27. na 28. kolovoza su ova brda povraena u ruke branioca Plane. Zapovjednik satnije kao i opinski naelnik sa Plane traili su neprestano pojaanje putem telefona sve do 28. kolovoza do 3 sata poslije pola noi, kada su ove telefonske linije veze sa Planom od strane pobunjenika presjeene, te je Plana ostala preputena sama sebi. Pojaanja u vojsci nisu se mogla uputiti jer .. . pomo koja je u tu svrhu pola iz Trebinja razbijena je i nije uope stigla. Dana 28. kolovoza 1941. godine izjutra rano poeli
340

su pobunjenici sa svih strana napade na Planu. Pobunjenici su navalili tolikom snagom i u tolikom broju, da je otpor branilaca Plane uglavnom ve prije podne bio skren. Pojedini naoruani graani koji su sa vojskom inili u odbrani Plane jednu cjelinu, videi ogromno nadiranje pobunjenika sa svih strana, poeli su naputati mjesta u cilju spaavanja porodica i poeli su bjeati put Bilea. Poto se nije mogao odrati poloaj koji nije mogac dobiti pomo iz Bilee, to se zapovjednik satnije odluio na povlaenje koje mu nije uspjelo. 8 U ovoj borbi je ranjeno i poginulo oko 30 ustanika; zarobljeno oko 80 domobrana, a zaplijenjeno oko 300 puaka i 4 pukomitraljeza. Zauzimanjem Plane najvei broj jedinica koje su bile pod uticaj em komunista otile su u pravcu Bilee progonei neprijatelja. Njihovo odsustvo iskoristili su velikosrbi i ovinisti iz Preraca i Laevia, i uz podrku komitskih grupa iz Crne Gore, poeli terorisati muslimansko stanovnitvo i paliti im kue. Malom broju boraca koji je ostao na Planoj, a koji su sprovodili uputstvo Oblasnog vojnog rukovodstva, jedva je uspjelo da spasu domobrane koje su preko Meke Grude i Rioca sproveli u Lukavac Dukicu Grahovcu da bi ih on sproveo dalje za Trusinu.9 Dok su spaavani domobrani, ovinistike pljakake grupe su palile muslimanska sela, ubijale nevino stanovnitvo. Na Planoj i okolnim selima pobijeno je oko 40 ljudi i ena. Nastala je opta pljaka muslimanske imovine. Netano bi bilo rei da su ove zloine izvrile samo komitske grupe, ali je sigurno da su one bile podrka i podstrek ostalim da skrenu borbu narodne vojske sa linije borbe protiv ustaa na borbu protiv muslimanskog stanovnitva. Poteni borci iz redova narodne vojske su se suprotstavili masakriranju mushmanskog stanovnitva, ah su bili nemoni da ih vojniki sprijee, a svako ubjeivanje je bilo beskorisno. Dogaaji u borbi na Planoj najbolje se mogu vidjeti iz izvjetaja Mira Popare koji je odmah poslao Glavnom tabu za Bosnu i Hercegovinu, 10 a u kome pie: Akcija koja je prije 10 dana poela na Divinu, uslovila je i izazvala takvo stanje u masama da se nije mogla izbjei frontalna borba sa ustakim vlastima u itavom ovom kraju. Odredi narodne vojske, poneseni pobjedom na Dabru, krenuh su spontano praeni ogromV 1 1 K-220, broj 53/38. Sa domobranima je Miro Popara prethodno dugo razgovarao i postavio im zadatak koji su 31. avgusta i izvrili, jer se na Trusini bez borbe predalo oko 340 domobrana, zaplijenjeno 340 puaka, 3 teka i 5 lakih mitraljeza i 20 sanduka municije. 10 Bilten broj 2 Glavnog taba za Bosnu i Hercegovinu.
9 8

341

nom masom naroda dalje preko bilekog sreza. Bez borbe je razoruana postaja na Divinu, vojska je pobjegla sa postaje na Mekoj Grudi i pridruila se postaji na Planoj. Njima su se takoe pridruile odbjegle ustae muslimani i tu su se utvrdili i organizovali otpor. Bilo je uslova da se Plana likvidira bez borbe predajom ustaa zlikovaca Narodnoj vojsci, da se nisu umjeale crnogorske ete komitske, koje su poele da vre pokolje nad svim muslimanima. Bitka je pola krivim putem i postavila se kao borba Narodne vojske i muslimana. Krivicu za ovu stvar snose crnogorske komitske ete, a koje mi jo nismo uspjeli savladati i rastjerati. Oko same Bilee je stezan obru od strane ustanika sa sviju strana. Mjetani Srbi u Bilei se organizuju da pomognu muslimanskim izbjeglicama sa Plane. Meutim, meu muslimanima se nalaze ustaki elementi koji usred Bilee ubijaju dvojicu Stijaia, koji su izali pred njih da im ukau pomo. Ovim se stvara jo munija situacija. Ustanici u toku noi izmeu 28. i 29. avgusta zauzimaju itavu Bileu, sem logora koga dre domobrani i ustae. Dok su vrene pripreme za napad na logor, 29. avgusta, oko 10 sati u Bileu ulazi prethodnica italijanske kolone, koja je nastupala komunikacijom od Vilusa u pomo opkoljenom garnizonu i oko 12 sati u Bileu je uao bataljon alpinaca sa dva tenka, dok je motorizovana kolona Italijana koja je nastupala od Trebinja u Bileu ula oko 13 asova. Ova je na svojim prvim tenkovima vodila dvojicu Srba iz Trebinja, koji su na sav glas dozivali ustanike govorei im da ne pucaju na Italijane, jer da oni dolaze da uspostave red i sprijee ustaki teror. Pred iznenadnim napadom Italijana iz dva pravca (od Crne Gore i Trebinja), ustanici su napustili grad i povukli se na dominantne poloaje oko Bilee. O intervenciji Italijana zapovjednitvo 4. orunike pukovnije iz Sarajeva obavjetava svoje nadlene u Zagrebu 29. avgusta: Vod Trebinje javlja: pobunjenici bili zauzeli Bileu danas u l i sati. Italijanska vojska stigla u Bileu. Potpukovnik Aganovi, natporunik Zec i porunik Rui povukli se u logor sa vojskom. Telefonske veze sa Bileom jo nema. U borbama koje su voene od 22. do 29. avgusta iji je zavretak bio zauzimanje Bilee, kada su morale da interveniu jake italijanske snage, razbijena je ustaka vlast na teritoriji bilekog sreza i vie nikada nije uspostavljena. Garnizon u Bilei zaposjela je italijanska okupatorska vojska. Time je otpoeo drugi period razvoja ustanka u Hercegovini.
Tripo 5ARENAC

RAZVOJ I AKCIJE PARTIZANSKOG ODREDA DEBELA K O S A "

FORMIRANJE I ORGANIZACIJA ODREDA

P osiije poziva CK KPJ od 22. juna 1941. godine na svenarodnu borbu protiv okupatora i njegovih slugu, organizacije KP na Kordunu otpoele su s intenzivnim radom na formiranju udarnih grupa. Prve grupe formirane su od lanova Partije, SKOJ-a i drugih istaknutih antifaista. U prvoj polovini jula na Kordunu je formirano vie udarnih grupa. Jedna od jaih formirana je u Tuiloviu, a poto se nalazi u blizini Karlovca, gdje je bilo i sjedite OK, imala je od njega i veliku politiku i materijalnu pomo. Druga udarna grupa formirana je u selu Trupinjak, u opini Krnjak, od mjetana sela Trupinjaka, Buria Sela i Keserovog Potoka. Trea znaajnija udarna grupa bila je u selu Svinjarici (sada Partizansko arite), a postojao je i niz drugih irom Korduna. Poetak ustanka i formiranje prvih udarnih grupa i partizanskih odreda na Kordunu spada u vrijenje najveeg ustakog pokolja i progona srpskog stanovnitva. Masovni pokolji nedunog stanovnitva unijeli su optu nesigurnost meu ljude i otkrili pravo lice ustake vladavine, pa je partijskim organizacijama olakan rad na formiranju udarnih grupa i odreda i omogueno angaovanje velikog broja ljudi za borbu protiv ustaa i okupatora. Mnogo tee je ilo s prikupljanjem oruja, kojeg nikad nije bilo dovoljno. Malobrojni lanovi Partije danonono su obilazili sela i zbjegove, objanjavali politiku situaciju, govorili o namjerama okupatora i ustaa, o opasnosti koja prijeti od faizma, objanjavali potrebu oruanog ustanka, planski evakuisali narod ispred ustakih najezdi i davali direktive za ivot i rad u zbjegovima. Neprekidan politiki rad na terenu stvorio je u kratkom vremenu uslove za oruani ustanak i pozitivno se odrazio na njegov dalji tok, kao i na organizaciju partizanskih odreda na Kordunu; itav narod je podignut u NOB
343

i u daljem toku nije bilo veih greaka i skretanja od linije NOP-a. Formiranje odreda nije vreno masovno, ve postupno i s potrebnim oprezom. Nastojalo se da se za njihovo stvaranje na terenu izvre blagovremene politike pripreme, da se obezbijedi provjeren i dobar komandni kadar i najminimalnija koliina oruja za izvoenje poetnih samostalnih akcija, kao i da boraki sastav bude provjeren i pouzdan. Mi smo, na primjer, u odred Debela kosa primali jedino ona lica za koja smo imali provjerene podatke, pa ak smo ili toliko daleko da smo vodili rauna u kojoj su politikoj stranci bive Jugoslavije pripadali. Svaki onaj za koga se znalo da posjeduje neke karakteristine negativne osobine, bio je na pogodan nain odbijen. Razlozi su obino bili da momentano odred nema rezervnog oruja, ili da je popunjen, te da se u dogledno vrijeme ponovo javi. Formiranje odreda vreno je po teritorijalnom principu. Jedno, dva ili vie sela, to je zavisilo od broja stanovnika, formiralo je jedan odred. Baze su bile u najpogodnijim oblinjim umama, a po imenima tih uma, ili po imenima sela iz kojih je bilo najvie partizana, odredi su dobij ali i svoje nazive. Na ovaj nain je i na odred Debela kosa dobio naziv po istoimenoj umi, koja se nalazi 5 km jugozapadno od Vojnia, a sainjavali su ga, u prvo vrijeme, borci iz sela Svinjarice. Na odred formiran je 26. jula 1941, a istog dana i partizanski odred Tuilovi, u koji je ula Tuilovika udarna grupa, proirena sa jo nekoliko ljudi i omladinaca iz okolnih sela i zaselaka. Odred Tuilovi bio je 3. avgusta napadnut i skoro razbijen od jedne domobranske satnije, pa je komanda odreda odluila da se zbog bolje bezbednosti odred prebaci iz ume Babine gore (desetak kilometara od Karlovca) u umu Debela kosa i da se tamo fuzionira s naim odredom. Ovako formiran odred, iako je u odnosu na ostale odrede na Kordunu imao nesrazmjerno veliku teritoriju (obuhvatala je rejon tri bive optine: Tuilovi, Vukmani, vei deo optine Krnjak, kao i izvjestan dio optine Vojni), nije se strogo pridravao teritorijalnog principa rada i dejstva, ve je jo od formiranja odravao politike i vojnike sastanke i izvodio diverzije i akcije i van svoje teritorije. Zbog ovoga, kao i velikih uspjeha u borbi, odred je bio vrlo omiljen i cijenjen od naroda Korduna. Od formiranja do 20. oktobra, odred Debela kosa potpadao je pod komandu taba I rejona. 1
1 U to vrijeme Kordun je bio podijeljen na tri vojna rejona, koji su imali svoje tabove. tabovi su planirali i usklaivali dejstva partizanskih odreda i grupa na svom rejonu. Od 20. oktobra Odred je zvani-

344

Na dan formiranja odred je brojao oko 30 ljudi, naoruanih sa 13 vojnikih puaka sa po 20 metaka i 20 lovakih puaka, veinom starog tipa (punile su se samom). U odredu je bilo jo 8 pitolja, revolvera i kordunakih kubura, koje su ljudi na Kordunu izraivali sami na najprimitivniji nain (one su spadale u nae najslabije oruje). Koncem avgusta odred je ve , porastao i brojao 50 ljudi naoruanih sa 25 karabina, a ostali dio ljudstva bio je i dalje naoruan lovakim pukama. Kad je odred zvanino uao u sastav 1. ete 1. bataljona, 20. oktobra, brojno stanje odreda bilo je 55 ljudi naoruanih sa oko 50 vojnikih puaka i jednim pukomitraljezom. Lovake puke iskljuene su iz naoruanja i one su predate novoformiranim odredima i seoskim straama. Zanimljivo je da se u odredu, pored Srba, tada nalazilo pet Hrvata i jedan Slovenac, da je bilo 14 radnika, jedan intelektualac i dva aka (ostalo su bili seljaci), kao i da su 22 druga bih lanovi KP, 10 skojevci, a 23 vanpartijci. Koncem 1941, poto je tada odred jo nezvanino postojao, brojao je 75 ljudi naoruanih sa 4 pukomi trai jeza, jednim minobacaem 81 mm, a ostalo naoruanje sastojalo se iz vojnikih puaka i pitolja. Boraki sastav odreda sainjavalo je oko 85% omladinaca, koji nisu imali nikakvog vojnikog znanja. Zbog toga je komanda odreda posvetila posebnu panju njihovoj vojnikoj izobrazbi, naroito u rukovanju orujem i gaanju, kao i nekim osnovnim taktikim borbenim radnjama. Prvi komandir odreda bio je Stanko Opai. On je na toj dunosti ostao do kraja avgusta, a potom je premjeten. Izabran sam na njegovo mjesto, poto sam do tada bio njegov zamjenik, a istovremeno i komandir 1. voda. Za politkomesara izabran je Vjeeslav Holjevac, koji je na toj dunosti bio vrlo kratko vrijeme, jer je tee ranjen pri napadu na tuilovaku potu, a za komesara je doao njegov zamjenik Milutin Koari. Za sekretara elije KP odreda i ujedno za zamjenika politkomesara izabran je Mile Basara (poginuo u proljee 1942. kao komesar 1. bataljona 1. kordunakog PO). Sekretar SKOJ-a bio je Ratko Tabor, radnik iz Karlovca. Komandir 1. voda od formiranja
no uao u sastav 1. ete 1. bataljona Kordunakog partizanskog odreda, kao 1. i 2. vod te ete. Meutim, iako su svi odredi na Kordunu u toku oktobra formalno preformirani u ete i bataljone, oni su jo cijele 1941. djelovali i ivjeli kao samostalni odredi. Poslije osloboenja Vojnia, 12. januara 1942. odredi su i stvarno prestali da postoje; tek tada su ete i bataljoni formirani kao organizovane jedinice. Tada se konano ugasio i odred Debela kosa, koji se do tog vremena ojaao u ljudstvu i naoruanju, tako da je u februaru 1942. sainjavao jezgro 1. bataljona 1. kordunakog PO. 345

do poetka septembra bio sam ja, zatim su ovu dunost vrili Milan Popovi i Mile Ljepovi. Komandir 2. voda u prvo vrijeme bio je Nikola Basar a, a kasnije uro Martinovi apajev. Prvih mjeseci postojanja odreda u vodovima nije bilo politdelegata. Tek negdje koncem septembra, ili poetkom oktobra, oni su postavljeni u svim vodovima. Svaki vod je imao po dve desetine. Prva desetina 1. voda bija je jurina. Desetar ove desetine bio je Grga Milaini, radnik iz Karlovca. Slobodno vrijeme provodili smo u logoru koji se nalazio u umi Debela kosa. Odravana su vojnika i politika predavanja, partijski i skojevski sastanci, loene su vatre oko kojih se sjedilo, razgovaralo i pjevalo, sluale dnevne radio-vi jesti i slino. Rukovodioci odreda i drugi izgraeni drugovi odlazili su u sela, drali predavanja i masovne sastanke, pomagali u izboru i organizaciji prvih narodnooslobodilakih odbora, odbora AF2a, seoskih straa, rezervnih i novih partizanskih odreda. Jednom rijeju, slobodno vrijeme je maksimalno upotrebljavano za politiki i agitacioni rad. Zahvaljujui ovako intenzivnom radu odred je vidno napredovao, pa je po svojoj borbenosti, brojnosti, po broju lanova KP i SKOJ-a, a i po broju izvedenih akcija, spadao meu najbolje odrede na Kordunu. Drugarstvo u odredu bilo je na zavidnoj visini nikad nije bilo nesuglasica. Naroito dobar odnos ispoljavan je prema borcima Hrvatima, tako da je ovo bio oigledan primjer stanovnitvu Korduna o bratstvu i jedinstvu Hrvata i Srba. Primjer o dru garst vu i jedinstvu u odredu ogledao se i u ovom: svaki borac dolaskom u odred donio je po jedan ili vie pari rublja, koje je postalo opa svojina. Naime, uvao ga je i s njim rukovao ekonom odreda Izidor Strok, radnik iz Hrvatskog zagorja, borac iz Spanije. Kako je koji borac trebalo da promijeni rublje, on je dolazio kod ekonoma i uzimao ono, koje mu se svidelo ili koje mu je pristojalo. Cigarete i duvan uvani su takoe kod ekonoma, mada ih je u veini sluajeva nabavljao neko od boraca za vlastiti novac. Ekonom je svaki dan, poslije ruka, dijelio duhan puaima, a nepuai su ponekad dobij ali med, bombone ili slino. U odredu je medu borcima vladala puna meusobna harmonija. Ovome su davale ton partijska i skojevska organizacija, brojno dosta jake, sa lanovima, meu kojima je bilo politiki sposobnih i izgraenih rukovodilaca, koji su primjere zdravih odnosa, potovanja i drugarstva, prenosili iz rada u radnikim i drugim klasnim organizacijama, a i ivota i rada internacionalnih boraca Spanije.
346

PRVE AKCIJE

Prve akcije svih partizanskih odreda na Kordunu otpoiniale su manjim diverzantskim dejstvima, kao i napadima na nprijateljske transporte, patrole i manje posade. to su odredi iaali, to su od malih prelazili na sve vee i sloenije akcije. Tako je dejstvovao i na odred. Nou 2/3. avgusta odred je napao tuiloviku potu da bi unitio potansko-telegrafske ureaje i likvidirao ustaki nastrojenog upravnika pote, Budona. Potu su obezbeivali mjetani svojom straom i patrolama (slino obezbjedenje organizovano je i u drugim mjestima Korduna u kojima nije bilo stalnih andarmerijskih stanica i domobranskih ili ustakih posada). Na njih smo izvrili demonstrativni napad i razjurili ih. Vrata i prozori pote bili su obezbj edeni solidnim bravama i eljeznim reetkama. Nismo imali sredstva da ih provalimo, pa je odlueno da se u zgradu kroz prozore ubace dvije rune bombe, kako bi unitile ureaje. Jedan borac aktivirao je bombu i pokuao da je ubaci kroz prozor, ali je to tako nespretno uinio da se pri letu odbila od reetke, pala van zgrade, blizu nekolicine drugova i eksplodirala. Jedno vee pare bombe tee je ranilo u kimu komesara odreda Holjevca, u momentu kada je sjekao icu na prvom TT strubu do zgrade. Nastala je pometnja. Ranjeni komesar iznesen je van mjesta, a potom je nareeno odstupanje preko rijeke Radon je u pravcu sela Mlakovca. Akcija nije uspjela. Uspjelo se jedino da su rastjerane mjesne strae i patrole, koje se vie nikad nisu skupile i od tada objekte u Tuiloviu obezbeivala je domobransko-andarmerijska posada. To je bila prva akcija odreda i nije bilo nikakvih iskustava. Odred je 6. avgusta postavio prvu zasjedu na cesti Vojni Velika Kladua, na mjestu zvanom Vilin toak (izmeu sela Kuplensko i Miholjsko). Nakon kraeg ekanja naiao je cestom od Vojnia motocikl sa dva ustaka oficira. Otvorena je paljba, ustae su pobijene, a motocikl uniten; zaplijenjene su dvije puke i dva pitolja s municijom. Vrijeme od 6. do 20. avgusta odred je koristio za podizanje logora i za odravanje politikih sastanaka sa narodom na svojoj teritoriji. 8. avgusta doli su u odred Sreko Manola Ivo i Stjepan Miiaini iljo, panski borci, a neto kasnije Ivo Rukavina, Savo Zlati Mio i Robert Domjani. 2 Ovi drugovi ostajali su po nekoliko dana u odredu, a zatim odlazili na druge du2 Robert je u zimu 1941/1942. uhvaen od etnika, ubijen i baen u jednu bezdan u okolini Plakog. Proglaen je za narodnog heroja.

347

nosti. Za kratko vrijeme njihovog zadravanja mnogo su uradili na prenoenju svojih iskustava iz graanskog rata u Spaniji. Naroiti utisak na ceo odred ostavila su predavanja i razgovori Sreka Manole; on je obino uvee oko vatre okupljao ljudstvo odreda i priao o borbama, radu i ivotu internacionalnih brigada u Spaniji, kao i o utiscima iz logora u Francuskoj. Jutro 21. avgusta je osvanulo s gustom maglom i kiom. U toku 19. i 20. avgusta neprijatelj je posio poloaje du komunikacije Vojni selo Miholjsko, u zaselcima sela Kuplenskog, odakle je povremeno otvarao vatru u pravcu ume Debela kosa i zaseoka Perii. Oekivah smo njegov napad, koji je 21. avgusta i ushjedio. Sa patrolom sam se prebacio u selo Kuplensko, zaselak Vile, odakle sam primijetio kretanje ustakih kolona od obronaka Petrove gore, prema cesti i prema umi Debela kosa. Poslao sam o tome izvjetaj. Jedna neprijateljska kolona iz pravca Petrove gore izbila je na istonu ivicu ume Debela kosa, gdje se zaustavila i poela s utvrivanjem poloaja. Istovremeno je druga kolona nastupala preko sela Vratnika i Poljane ka sjevernim padinama, a trei od Krnjaka kroz selo Budaku Rijeku i Svinjaricu ka zapadnoj ivici ume. Ove kolone bile su jaine od oko jedne satnije, a zadatak im je bio da opkole odred, sprijee mu proboj ka Petrovoj gori ili Loskinjskoj gori i unite ga u samom logoru, ili nabace na ostale snage. Ustae koje su nastupale od Krnjaka, sa zapada, uspjele su da se neopaeno privuku do blizu ume, no tu ih je primijetio jedan omladinac iz sela Svinjarice, uletio u logor odreda i obavijestio o ulasku ustaa u umu. Odred je treim korakom poao ustaama u susret, koje su ve izbile na Suvau (kota 287), tako da su se kolone mimoile (odred je bio u pokretu juno od Suvae za oko 100 metara). Skoro na izlasku iz ume jedan seljak je izvijestio odred da su ustae ule u umu i otile u pravcu Suvae. Komandir je okrenuo kolonu prema ustaama. Kretanje je bilo neoprezno i bez izviaa, tako da je poslije preenih 100 150 metara iznenada izbio pred ustae. Ovaj susret iznenadio je i ustae, jer se ni one nisu bolje kretale kroz umu. Nastala je vrlo estoka bliska borba. Odred, iako daleko slabiji, odmah je preuzeo inicijativu i estoko napadao. Nakon jednosatne borbe uspjelo mu je da ustae natjera u panino bjekstvo. Tom prilikom ustae su iznenada izletjele iz ume i nalet jele na poloaje druge ustake satnije u selu Poljani, pa je ova, mislei da to bjee partizani u pravcu Loskunjske gore, otvorila na njih jaku vatru. Jedva su se sporazumjeli i prekinuli borbu. U ovoj borbi tee je ranjen Milan Koari, dok su ustae imale jednog mrtvog i osam ranjenih. Vidjeli smo da se i da348

leko slabije jedinice mogu uspjeno boriti, pa ak i pobijediti iaeg neprijatelja. Moral je jo vie porastao. U avgustu su uhvaena i likvidirana dva ustaka agenta, od kojih se jedan, preobuen u narodnu nonju, pokuao da uvue u logor zajedno s civilima koji su nam dolazili u posjetu. No brzo je pao u oi nekim drugovima iz odreda i uhapen. Drugi je uhvaen na terenu.
RUENJE MOSTOVA

Diverzantske akcije odred je najvie izvodio na putevima Karlovac Slunj, Barilovi K r n j a k Vojni, Tuilovi Vojni. Velike tekoe u ovome imali smo zbog nedostatka eksploziva i specijalnog alata za ruenje. Tako, na primjer, sem sjekira, pijuka, lopata i tester, drugog alata nismo imali, niti smo ga mogli nabaviti ili zaplijeniti; u njemu je i neprijatelj oskudijevao. Sluajno se 16. septembra borac odreda Stanko Mrki Cane sjetio i ispriao mi da je njegov stric, kao vojnik za vrijeme aprilskog rata, zatrpao neke mine u jednom mostu izmeu Krnjaka i Tuilovia. Trebalo je da taj most minira, no nareenje nije dobio, pa je prije naputanja dunosti izvadio tapine i kapisle sa upaljaima iz mina, njih dobro pokrio zemljom i tako ih ostavio. Istog dana Cane je od svog strica donio grubu skicu mosta, na kojoj su bila ucrtana mjesta mina. Nou 17/18. septembra 15 boraca pod mojom komandom otilo je na zadatak. Most se nalazio kod zaseoka Pavkovii, na cesti Karlovac Slunj. Bio je izraen od armiranog betona raspona oko 20 metara. Postavljena su osiguranja od Tuilovia i Krnjaka, a ljudstvo odreeno za ruenje otilo je na most. Nakon desetak minuta mine su otkrivene. Prije no to su iskopane, odluio sam da se pomou jedne izvri ruenje mosta (mina je imala oko 50 kg eksploziva), a da se druga iskopa i prenese u logor i uva za druge diverzantske akcije. Oko 2.30 asova prva mina je bila izvaena, a druga pripremljena za ruenje mosta. Sklonili smo se u zaklone. Jedan borac je upalio tapin, a nedugo iza toga bljesnuo je plamen i prolomila se jaka detonacija, izmijeana s lomnjavom armiranog betona. Mi se radujemo, ali i dalje uimo u zaklonima i viemo: Evo ti, Ante, pozdrava! Kad je iz vazduha pao i posljednji komadi betona i eljeza, poletjeli smo ka bivem mostu. Njega vie nije bilo dijelovima se spustio u korito rijeke i zatvorio joj prolaz. S drugom minom sruili smo most na istom putu, na rijeci Radonji, oko tri kilometara juno od Tuilovia. Ujutro 3. oktobra komanda odreda uputila je u pravcu sela Brezova Glava kod Tuilovia svog najmlaeg partizana, Vojislava Martino349

via, koji je tada imao oko 15 godina (poginuo je negdje na Zumberku kao partizan 13. proleterske brigade Rade Konar 1943. godine), sa zadatkom da utvrdi da li se u blizini mosta nalazi neprijateljska straa i da li e most u toku noi biti posjednut. Oko 18 asova izvijestio je da u sumrak na mostu nije bilo neprijateljskih vojnika. U toku dana prela je preko mosta samo jedna ustako-domobranska patrola. Po primitku izvjetaja odred je odmah krenuo na izvrenje zadatka. Na most smo stigli oko 23 asa, postavili osiguranja od Tuilovia i Krnjaka, odredili Zorka Opaia i Josipa uljata, sa jo desetak partizana na rad oko miniranja. Oko pola noi mina je upaljena, ula se jaka eksplozija, lomnjava eljezne konstrukcije i pad dijelova u korito rijeke. Jedan komad armiranog betona, teio je oko sto kilograma, pao je u blizini minera, no, sreom, prolo je bez rtava. Zahvaljujui Josipu uljatu i Zorku Opaiu, kao i ostalim strunjacima, ruenje oba mosta uspjelo je u potpunosti s minimalnim koliinama eksploziva. Ovo su bile prve vee diverzantske akcije ove vrste na Kordunu.
PRVE VECE AKCIJE PERJASICA

Nakon mjesec dana od formiranja, komanda je zakljuila da odred moe da pree na vee i sloenije akcije, pa su poele i pripreme za njihovo izvrenje. Jedna od prvih takvih akcija izvedena je na neprijateljsku posadu u Perjasici. U zoru 29. avgusta na odred i dio odreda Gornji Skrad prebacili su se iz sela Dvorita preko rijeke Korane u jedan mali gaj kod Koranskog Sela. Vrijeme je bilo loe, no zabranjeno je loenje vatre, izlazak iz umice i odlazak u oblinje kue, kako bi se napad na posadu u Perjasici izveo u to veoj tajnosti. Odmah je uspostavljena veza s uiteljem Ljubom Vujiiem, koji je u to vrijeme bio lan KP. Pozvan je u komandu radi dogovora i razrade plana napada. Stigao je tek oko 15 asova, poslije ponovnog poziva. On nije bio za to da se izvri napad na Perjasicu, jer je kao lan KP trebalo da prekine sa dotadanjim mirnim ivotom i da se prikljui nekom odredu (kasnije se ispoljio kao neprijatelj NOP-a). Poslije dueg natezanja dao je podatke da se neprijateljska posada u Perjasici sastoji od 13 15 andarma i 13 naoruanih seljaka iz okoline Karlovca. Svi su naoruani vojnikim pukama i runim bombama, a smjeteni su u andarmerijskoj stanici, ispred koje je stalna straa. Pored toga nou su kroz mjesto slate patrole od 2 do 3 naoruana ovjeka.
350

Na osnovu ovih podataka izvren je raspored odreda za napad. Prvi vod trebalo je da se neopaeno privue andarmerijskoj stanici sa zapada, da je u naletu zauzme i razorua posadu, a drugi vod da postavi osiguranje s jednom desetinom nrema Bariloviu i Karlovcu, a s drugom desetinom i borcima iz odreda Gornji Skrad da blokira andarmerijsku stanicu i sprijei pokuaj proboja iz zgrade. U sumrak smo napustili umicu i prebacili se u oblinji s j e n i k . Postavili smo osiguranja i podijelili po par peenih neoguljenih krompira to nam je bio doruak, ruak i veera; zatim smo legli da se odmorimo. Rano u zoru 30. avgusta odred je krenuo prema Perjasici. U jednoj umici saekao nas je Vujii, sa jo nekoliko ljudi n a o r u a n i h starim lovakim pukama, vilama i roguljama. T u sam dao poslednje instrukcije za napad, a svakoj borbenoj grupi pridati su vodii. Jedinice su krenule u napad. S izlaskom sunca 1. vod je izbio na 60 do 100 metara od stanice u kojoj je posada jo spavala a 2. vod je postavio zasjedu na predvienim mjestima. Kad je 1. vod izlazio na istinu, primijeen je od neprijateljskog straara koji se nalazio ispred zgrade. Straara je naa iznenadna pojava veoma zbunila, no ipak je pucnjem pozvao svoju posadu na uzbunu, a zatim je uzeo puku na gotovs i potrao u pravcu naeg streljakog stroja, pravo na mene i komesara odreda, Koaria. Vidjevi ga ovako obezglavljenog, prili smo mu, uzeli puku iz ruku i predali ga na uvanje jednom borcu. andarmerijska patrola, koja se zatekla u selu, takoe je primijetila nae kretanje, pa se voa patrole sa jo jednim andarmom neopaeno izvukao i pobjegao u pravcu Slunja. Ostali andarmi i njihovo ojaanje zauzeli su u zgradi pogodne poloaje i otvorili vatru na streljaki stroj voda koji je nastupao prema njima. Vatra im je bila slaba i neprecizna, pa sam doao do zakljuka da je neprijatelj zbog iznenadnog napada dezorganizovan, sa slabim morlom i da puca u prazno. Dao sam signal za juri, a neprijatelj je pozvan na predaju. Uskoro je 12 andarma i 13 civila izilo iz zgrade bez oruja, sa dignutim rukama uvis i predalo se. U zgradi je ostao samo komandir stanice koji je i dalje davao otpor. Poto i poslije naeg poziva nije prekinuo s vatrom, baene su dvije rune bombe te je tee ranjen. Njemu je pruio prvu pomo komesar odreda, jer nismo imali sanitetskog strunjaka, pa smo ga predali jednom seljaku iz Perjasice da ga prebaci sa svojim kolima do prvog hrvatskog sela. U ovoj borbi nismo imali gubitaka. Zaplijenili smo 23 vojnike puke, 40 lovakih puaka, dva sanduka runih bombi,
351

preko 2000 metaka, oko 20 vojnikih i andarmerijskih odijela! dosta razne druge opreme. Jo za vrijeme borbe u jednom dijelu Perjasice sakupilo se preko 150 mjetana, preteno mukaraca, sa zastavama, a nakon njenog zavretka pristigle su i prve grupe ljudi i omladinaca iz okolnih sela, pa su nastale prave manifestacije i narodno veselje. Manifestanti su iznijeli iz zgrade slike Ante Pavelia i bacali ih na naloenu vatru. Du ceste koja vodi kroz mjesto narod je objesio crvene zastave, napravljene na brzinu od naenog platna. Oko 11 sati u Perjasicu su poele da pristiu vee grupe ljudi, ena i omladine iz Koranskog Sela, Koranske Strane, Svojia, Potplaninskog Sela i drugih, koji su krenuli u Perjasicu netko da se raduje naoj pobjedi, netko da prvi put vidi partizane, a netko da vidi kako izgledaju andarmi kada su zarobljeni. Oko podne trebalo je da se odri masovni zbor. Meutim, neto prije toga, u vrijeme najveih narodnih manifestacija, obavjeteni smo od isturenih patrola da neprijatelj nailazi od Primilja i Karlovca. Neprijatelj se mogao oekivati svakog asa, pa je savjetovano narodu da se odmah razie, a odred se povukao u pravcu ume Polojske kose. Sa odredom je odstupilo i ljudstvo iz Perjasice i okoline koje je bilo predvieno za formiranje partizanskog odreda Perjasica. Po dolasku u Polojsku kosu, odvojeno je neto oruja iz naeg odreda, koje je bilo namijenjeno za naoruanje novog odreda, a zatim je komanda odreda odrala sastanak s okupljenim borcima novog odreda. Poslije upoznavanja ljudstva s ciljevima NOB-e, s dosadanjim razvojem NOP-a na Kordunu i y zemlji, i sa zadacima partizanskih odreda, prelo se na formiranje odreda. Za komandira je izabran Milutin Kara, a za politkomesara Ljubo Vujii. 3 Osloboenje Perjasice bio je do tada na najvei uspjeh; tada smo prvi put zarobili vei broj neprijateljskih vojnika i zaplijenili veu koliinu oruja i municije. Ova se akcija po sloenosti i nainu izvoenja bitno razlikovala od svih ranijih, koje su po obimu bile manje, jednostavnije, a i po tome to je izvedena na terenu gdje jo nije bilo organizovanih partizanskih odreda. Zato je osloboenje Perjasice imalo veliki politiki odjek na Kordunu. Ovom akcijom stvoreni su politiki i materijalni uslovi za formiranje odreda Perjasica, prve partizanske jedinice u ovom kraju.
3 Mjesec dana kasnije smijenjen je sa ove dunosti zbog kukaviluka u borbi; na njegovo mjesto odreen je Izidor Strok, na dotadanji ekonom odreda.

352

Poslije ovog napada neke manje neprijateljske posade, hitno ojaane ljudstvom i naoruanjem, poele su da se utvruju i izrauju detaljnije planove za odbranu od partizanskih
napada.

STANICA VOJNI Napad na domobransko-andarmerijsku posadu na eljeznikoj stanici Vojni po broju partizanskih odreda koji su ues t v o v a h , spada u prvu akciju takve vrste u poetku ustanka. Ranije akcije odredi su izvodili pojedinano ih u saradnji sa jo jednim, ih najvie dva, a u napadu na stanicu Vojni uestvovalo je ukupno osam odreda: Debela kosa, Perna, Crna lokva, Trupinjak, Loskunja, Slavsko Polje, Pecka i Malika. Odredi su ukupno imali oko 150 boraca, od kojih je oko 50 bilo u odredu Debela kosa. Odredi su se sakupili 13. septembra u logoru odreda Crna Lokva u Petrovoj gori, na samom vrhu Petrovcu, gdje je pod rukovodstvom komandanta I rejona Korduna izraen plan napada. Prema planu odred Debela kosa, ojaan s odredom Perna, dobio je zadatak da izvri napad na neprijatelja u eljeznikoj stanici, da ga likvidira i zapali stanicu, stanine objekte, sve vagone i lokomotive koji e se tu zatei, i uniti pilanu koja se nalazi u blizini eljeznike stanice. Ostali odredi dobili su zadatak da obezbijede odrede, koji e vriti napad, od eventualne intervencije neprijatelja iz Karlovca, Vojnia i Vrgin-mosta, onemogue izvlaenje posade iz stanice i unite telefonsko-telegrafske linije u rejonu svojih zasjeda. Napad je izvren 14. septembra u zoru. Odredi Debela kosa i Perna pribliili su se stanici i sa oko sto metara otvorili vatru, na koju je neprijatelj odmah odgovorio, a potom se uutao i povukao iz stanice. Poto nije naiao na zasjedu, koju je trebalo da postavi odred Crna lokva, nesmetano je odstupio u pravcu Karlovca. Odred Crna lokva nije primijetio ovo izvlaenje i prolaz kroz svoj borbeni raspored zbog pomanjkanja budnosti, a i velikih meuprostora koji nisu kontrolisani. Pri ovom napadu zapaljena je zgrada eljeznike stanice sa svim pomonim objektima, zatim dvije lokomotive, skladite drva i jedna pilana. Odredi koji su se nalazili na osiguranju unitili su oko 40 telegrafskih stubova. Zaplijenjene su dvije puke, dva radio-aparata i 200 kg veoma potrebnog dinamita
23 U s t a n a k 1941.

353

OSLOBOENJE TUILOVIA Poslije nekoliko uspjeno izvedenih veih i manjih akcija na neprijateljske posade, Komanda I rejona za Kordun odluila je da se napadne i razorua neprijateljska posada u Tuiloviu. Ova akcija, pored likvidacije neprijatelja, imala je za cilj i da se hrvatsko stanovnitvo uvjeri u veliinu i snagu narodnooslobodilakog pokreta na Kordunu. Tuilovi se nalazi u neposrednoj blizini Karlovca i nekih hrvatskih sela, koja zbog snane ustake propagande, nisu imala pravu sliku o tom pokretu. Odredi Debela kosa i Loskunja stigli su u selo Brezovu Glavu nou 16. oktobra, gdje su zanoili. S njima je bio i komandant I rejona. Ujutro 17. oktobra pozvao je komandire i komesare odreda na sastanak, upoznao ih sa zadatkom da se napadne posada od 19 domobrana, koja je naoruana pukama i jednim pukomitraljezom. Posada s t a n u j e u jednoj zgradi, ispred koje stalno ima straara, a nou i patrolu od dva vojnika, koja patrolira kroz mjesto. Zatim je dao zadatak da odred Debela kosa (ojaan pukomitraljezom iz odreda Radonja) izvri napad na Tuilovi od pravca sela Brezove Glave, likvidira domobransku posadu i uniti postrojenja u poti. Odred Loskunja da posjedne kotu 262, oko kilometar sjeveroistono od Tuilovia kako bi osigurao napad sa pravca Karlovca i sprijeio eventualni proboj domobrana iz Tuilovia u tom pravcu. Oko pet asova u j u t r o poeli smo da se pribliavamo zgradi u kojoj se nalazio neprijatelj. Zemljite je dosta ravno i otvoreno, no ipak smo se, puzei po smrznutoj zemlji, privukli neopaeno na dvadesetak metara od zgrade, ispred koje se etao domobranski straar, s rukama u depovima injela, s pukom o ramenu, a poto mu je vjerovatno bilo hladno i dosadno, pjevuio je neku pjesmicu. Tako nije ni primijetio da se partizanski streljaki stroj nalazi na svega desetak metara od njega, a kada ga je konano opazio, ne opalivi metka, pobjegao je u kuu. Iz n j e je skoro istog asa izletio na vrata komandir postaje s pukomitraljezom na gotovs, spreman da otvori vatru na na stroj, ali ga je pukomitraljezac, Mile Basara, preduhitrio kratkim rafalom. Pao je preko praga ulaznih vrata, a domobrni iz zgrade izbacili su mrtvo tijelo sa praga i brzo zatvorili vrata. Nas nekoliko privukli smo se do zgrade i ispod prozora pozvali domobrane na predaju. Poslije naeg poziva iz sobe smo uli razgovor domobrana, koji su se dvoumili. Pozvao sam ih opet na predaju i uskoro se iznutra ulo: Predajemo se, predajemo, ne pucajte!, i u isto vrijeme poeli su bez oruja i sa uzdignutim rukama da izlaze iz zgrade. Potraili smo u stogovima k u k u r u zovine k r a j zgrade domobransku patrolu koja se tamo sakrila.
354

pa su pronaena dvojica domobrana, od kojih je jedan nehotice ranjen. Poslije razoruanja domobranima je govoreno o ciljevima NOB-e, mjestu i ulozi hrvatskih masa u toj borbi i o odnosima partizana prema zarobljenim domobranima, ustaama i okupatorskim vojnicima. Nastojali smo da zarobljenike oslobodimo od straha, no to nam nije uspjelo, sem kod jednog. Kad smo im na koncu saoptili da su slobodni i da mogu ii gdje hoe, ali da se i od njih trai da to vie pomau NOB-u, onaj domobran koji nije pokazivao strah, odgovorio je: Kaj hoete vie od mene, ja vas bogme dosta pomaem; ovo je do danas trea puka to sam vam je predao. Za ovo vrijeme na strunjak za potanska pitanja Culjat Joa (koji je 14. septembra poslije diverzije na glavnoj poti u Zagrebu doao u na odred s jo nekim drugovima) unitio je, onako strunjaki, ureaje u poti i demontirao jedan radioaparat. U ovom napadu ubijen je domobranski vodnik, jedan je domobran lake ranjen, a 16 zarobljeno. Zaplijenjen je pukomitraljez brno sa priborom, zatim 16 vojnikih i jedna lovaka puka, preko 2000 metaka, nekohko runih bombi, jedan radio-aparat i 20 pari vojnikih uniformi. U poti su uniteni telegrafsko-telefonski ureaji, a zgrada demolirana. Povukli smo se oko 8 asova ujutro na ivicu ume Babina gora, gdje smo ostali cijeli dan. Kada je italijanska komanda u Karlovcu saznala da je Tuilovi napadnut i domobranska posada likvidirana, uputila je odmah motorizovanu kolonu od oko 500 vojnika u pratnji nekohko tenkova. Po dolasku, ispitali su situaciju, razapeli atore i postavili oko logora i Tuilovia jake strae. Mada su bili obavijeteni da se nalazimo na kilometar dva od njih, nisu ni pokuah da nas napadnu. Istog dana popodne sastale su se obje komande odreda i odluile da se, radi uznemiravanja neprijatelja u toku noi 16/17. oktobra, izvri demonstrativni napad na Tuilovi. Uz politiki i vojniki uspjeh koji smo postigli osloboenjem Tuilovia, za nas je bilo znaajno da smo dobili prvi pukomitraljez za na odred (trei na Kordunu u ustanikim r u kama). Zaplijenjene puke predate su odredu Loskunja, jer je on tada bio uglavnom naoruan starim lovakim pukama. PRVI SUKOBI S ITALIJANSKOM VOJSKOM Neposredno nakon kapitulacije, stigle su na Kordun italijanske trupe i zaposjele sva optinska i sreska mjesta. Italijanska vojska ostala je na Kordunu do polovine jula, a potom
23*

355

se povukla. Ostao je samo garnizon u Karlovcu. Italijani su ponovo doli na Kordun 9. oktobra i zaposjeli zasjelak Boici, sela Veljun, Krnjak, Vojni, Krstinju i Tuilovi. Italijanski agenti i agitatori ve prvog dana su se razili po selima i zaseocima poeli priati kako se italijanska vojska vratila na Kordun da razorua ustae i spasi srpski narod od ustakog klanja i terora. Partijske organizacije na Kordunu odmah su na ovo reagirale. Tako je i partijska elija odreda odrala sastanak na kojem se pretresalo o neophodnosti borbe protiv italijanske vojske. Zakljueno je da se odmah otpone s pripremama za akcije protiv okupatora. Zanimljivo je kakvim su se metodima sluili pojedini italijanski agenti. Tako je 10. oktobra po podne doao automobilom u selo Svinjarice italijanski porunik Duzepe Blasi. U selu je okupio nekoliko ljudi i ena i govorio im o ulozi italijanske vojske u Hrvatskoj, o tome kako e razoruati ustae, kako su Italijani prijatelji srpskog stanovnitva i da on eli sa Srbima da odrava prijateljske veze. Na koncu je rekao da e doi i sutra u selo, no da eli da na tom sastanku bude to vie ljudi i ena, a bilo bi dobro da dou i predstavnici iz partizanskog odreda Debela kosa. Nismo vjerovali da e on stvarno opet da doe u selo. Poto smo u toku noi 10/11. oktobra sruili most na cesti Krnjak Vojni na potoku Rijeka, pretpostavljali smo da e neprijatelj pokuati da ga ponovo osposobi za saobraaj, pa smo s odredom krenuli u selo Budaku Rijeku da postavimo zasjedu. Kad smo stigli u blizinu sela Svinjarice, primijetili smo da u selo ulazi automobil. Komanda odreda izmijenila je prvobitni plan i skrenula odred u selo. U automobilu je zaista bio porunik Blasi i jedan vojnik-voza. Blasi nas je pozdravio i na istom srpskohrvatskom jeziku rekao: Dobro jutro i upitao: Kako ste?, pruivi ruku. Zaudio se kad mu je, umjesto pozdrava, reeno da je uhapen. Nastojao je da ostane hladnokrvan i da nas ubijedi kako nema razloga za njegovo hapenje, a i da u toku dana mora svom pukovniku u Karlovcu da preda pismeni izvetaj o C^ultatima sastanka s voama partizana iz ume Debela kosa. Bez obzira na izgovore Blasi je uhapen, razoruan i sproveden u logor odreda. Iz njegovih dokumenata utvreno je da slui u obavetajnoj slubi italijanske vojske, da je lan faistike organizacije od 1919. godine, da je uestvovao u italijansko-abisinskom ratu, u okupaciji Albanije i u grko-italijanskom ratu. Kada smo doli u logor, Blasi me je opet pitao da li imamo stvarne namjere da ga zadrimo u zarobljenitvu. Odgovorio
356

sam mu da e ostati do naeg daljeg nareenja, a ako se kolon e lo ba bude ljutio, da emo za to mi odgovarati, a ne on. Uvee tog dana jedna grupa partizana razgovarala je s njim o raznim politikim i ekonomskim pitanjima, o ciljevima borbe faizma s jedne i narodnooslobodilake borbe s druge strane. Tom prilikom Blasi je partizanima postavljao provokativna pitanja, a italijansku okupaciju pokuavao da opravda potrebom za ivotnim prostorom radi kolonizacije svog prekobrojnog stanovnitva. Ima izgleda da e se ti prvi kolonizirati u Jugoslaviji, odgovorio mu je na ovo komesar odreda. Blasi je pitao dokle se protee zona dejstva odreda. U ali jedan od drugova mu je rekao da se zona odreda Debela kosa protee ak na Italiju i da obuhvata i sam Rim. Blasiju je izgledalo smeno i udno to tako mali odred ima tako velike pretenzije, pa je prestao da trai dalja objanjenja. Pokuavao je i da laska i podilazi nekim drugovima, pa je i komandantu 1. bataljona jednom rekao kako je simpatian kao ovjek, ali da je teta to nije faista. Iz komande NOP-a za Kordun i Baniju istog dana doh su u odred Ivo Rukavina i Sreko Manola, razgovarah su sa zarobljenicima, a potom je Rukavina napisao pismo tabu italijanskih snaga, koje je poslato u Karlovac. U pismu je italijanska komanda obavijetena da je Blasi zarobljen i u zamjenu za njega traena su 4 pukomitraljeza sa 4000 metaka. Italijani na ovo nisu pristali, ve su nam uputili jedno pismo, karakteristino za njihov tadanji stav. Sadraj pisma bio je: Komandiru neredovne ete koja operie u zoni Krnjaka. Moe se rei tome komandiru da pusti na slobodu naeg porunika uzepa Blasija, koga su zarobih partizani te ete. Porunika Blasija dovedite na most u Krnjaku, a kao protuuslugu traite novca koliko hoete. Ujedno vam se moe rei da predate vae oruje i da se vratite vaim kuama u zagrljaj vaih porodica, kao to su to uradile vae kolege iz Bosne i Crne Gore. U protivnom, ukoliko ne pristanete na ovaj na prijedlog, talijanska vojna sila upotrijebit e sve svoje raspoloivo naoruanje i unititi e vas, vae porodice i vae domove. Talijanska vojska dola je u Hrvatsku da zatiti srpski ivalj od ustakog klanja i terora. U skoro vrijeme sve ustae e biti razoruane . . . itd.
*

Ponovnim dolaskom Italijana pojaan je automobilski saobraaj na putevima Korduna. Naroito se iv promet u oktobru osjeao na cesti Karlovac Slunj, pa je komanda odreda
35 7

poela da ispituje mogunosti za postavljanje zasjede na tim cestama. Paljivim izvianjem dolo se do zakljuka da je najpogodnije mjesto za postavljanje zasjeda u umarku Petkovici, na cesti Krnjak Veljun. Odred je 21. oktobra na tom mjestu postavio svoju prvu zasjedu. Padala je kia i duvao jak i hladan vjetar. Postavili smo osmatrae i osiguranja u pravcu Krnjaka i Veljuna. Pero Peuraa je na jednoj banderi kidao telefonske ice i tako prekinuo vezu izmeu neprijatelja garnizona u Slunju i Karlovcu. Obiao sam poloaj i dao posljednja uputstva. Kod boraca je vladalo veliko nestrpljenje i znatielja da vide kako e izgledati prvi napad na neprijateljsku motorizaciju, a naroito kod pukomitraljezaca Mile Basare i Pere Peurae koji jo nisu tukli brzopokretne ciljeve. Blizu poloaja nalazila se grupa ljudi iz sela Bijelog Klanca i Breborine, koji su pozvani da prisustvuju akciji radi borbenog krtenja kad se zavri akcija od njih je trebalo da se formira novi partizanski odred u ovom kraju. Sati su prolazili, a neprijatelja nije bilo. Ve nam je dosadilo da stojimo nepomino u vodi i blatu, na kii i hladnom vjetru. Tek oko 14 asova zau se um motora od pravca Krnjaka. Naredio sam pripravnost i odmah iza toga jedan neprijateljski kamion punom brzinom uletio je u zasjedu. Na komandu pali! elina tanad sasu se u kamion. Od prvog rafala poginuo je voza, kamion je naglo smanjio brzinu, zakrivudao po cesti svalio se u jarak. Juriom najblie desetine zarobljena je pratnja kamiona. Na poloajima je nastalo pravo veselje. Koari, Grga Milaini, Mile Ljepovi i jo neki pripremili su se da zapale kamion, a ostatak odreda krenuo je prema Skradskoj gori. Ponovo se zaula buka motora, opet od pravca Krnjaka. Drugovi, koji su jo ostali na cesti da pale kamion pozvali su nas da se vratimo. Tek smo bili odmakli kilometar-dva. U streljakom stroju trkom smo se vratili ka cesti, kad se pojavio drugi kamion, jurei jo bre od prethodnog. Poto je iznenada dojurio, a svi borci odreda jo nisu bili na svojim poloajima, to su oni najblii cesti samoinicijativno otvorili vatru. Vatra je bila precizna pogoen je voza i kamion se survao u grabu. Zandarmsko-domobranska pratnja iz kamiona pokuala je vatrom da odbije napad, ali na snani juri natjerao ih je brzo na predaju. Oba kamiona su zapaljena. Za vrijeme borbe ubijeno je osam domobrana i andarma, meu kojima i jedan oficir. Zarobljeno je sedam domobrana i andarma, a zaplijenjeno 11 puaka, 2500 metaka, 10 runih bombi i oko 20 vojnikih uniformi. U istoj umici, kilometar-dva sjevernije, ponovo smo postavili zasjedu 29. novembra. Pored naeg odreda u zasjedi su
358

bili jo i odredi livnjak, Trupinjak i Crno Vrelo. Oko 13 asova naila su dva italijanska kamiona koje su vozili bersaljeri. U kamionima se nalazila hrana i odjea za posade u Veljunu i Slunju i po 15 domobrana, pratioca transporta. Napad na kamione izvren je sa 50 do 100 metara udaljenosti. Vatra iz pukomi trai jeza Pere Peurae bila je tako precizna, da je prvim rafalom ranjen u glavu voza prvog kamiona i ubijen pomonik vozaa drugog kamiona, uslijed ega su oba kamiona stala, a domobrani poskakali napolje i pokuali da organizuju odbranu do dolaska pojaanja. No naa vatra primorala ih je vrlo brzo na predaju. Ovog puta naa radost je bila jo vea, jer su unitena dva italijanska kamiona, zarobljena dva italijanska vojnika i 22 domobrana, dok je est domobrana poginulo. Zaplijenjen je jedan pukomitraljez i 28 karabina; tako je sada na odred bio naoruan sa tri pukomi trai jeza. Kada je italijanska komanda primila obavjetenje o unitenju ovog transporta i njegove pratnje, u Karlovcu je nastala uzbuna, te je odmah upuena jedna motorizovana kolona u pratnji tenkova da na licu mjesta izvidi situaciju. Italijani su pokupili mrtve, uhvatili nekoliko ljudi iz sela Gornji Budaki i Budaka Rijeka i odveli ih sa sobom u Karlovac, gdje im se izgubio svaki trag. Zanimljivo je da je i neprijateljska posada iz Veljuna u isto vrijeme imala svoju zasjedu radi obezbeenja puta, koja se nalazila svega kilometar i po udaljena od nae zasjede. U oba sluaja smo uspjeli da izborom pogodnih mjesta i dobrim maskiranjem odrimo nae poloaje u punoj tajnosti sve do nailaska kamiona. Za vrijeme napada na kamione vrili smo demonstrativne napade i na neprijateljsku zasjedu, te na taj nain onemoguili neprijateljskom obezbeenju da pritekne u pomo pratnji koja je sprovodila transport. Oba puta neprijateljsko obezbjeenje je pobjeglo prema Veljunu, glavom bez obzira, iako na njega nije izvren direktan napad. Za vrijeme tog bjeanja bacali su sa sebe svu opremu koja im je smetala. U toku 1941. godine odred je s italijanskom vojskom vodio nekoliko borbi, od kojih je najznaajnija ona 2. i 3. decembra u selu Budaka Rijeka, na Cukuru. Naime, 1. decembra italijanske snage vrile su demonstrativne pokrete u rejonu Petrova gora radi razvlaenja naih jedinica, a 2. decembra njihove jedinice povukle su se u Vojni, Vrginmost i Topusko. Istog dana jedna italijanska kolona od oko 500 konjanika i biciklista krenula je iz Karlovca preko sela Cerovca i Tuilovia u pravcu Krnjaka i Slunja. Uz put su Italijani pretresali sela, pljakali i ubijali ljude koje su zatekli kod kua. Tog dana rano ujutro odred Debela kosa saekao je i zaustavio neprijatelja u selu Budaka Rijeka na Cukuru. Skoro cijeli dan odred je napadao.
359

Samo u toku prepodneva izvreno je nekoliko uspjelih juria i protivnapada. Poloaji na Cukuru i zaselak Martinovii prelazili su dva puta iz ruku u ruke. Po podne je odredu stiglo u pomo jo drugih pet odreda i stotinjak seljaka iz sela Budake Rijeke, Podgorja, Buri Sela, Trupinjaka i Partizanskog arita, naoruani vilama, tapovima i sjekirama. Dolaskom pojaanja nae snage napale su s jo veim poletom i odlunou i pred zalazak sunca bilo je oigledno da e neprijatelj skoro biti potpuno uniten. Meutim, ba tada je I tali j anima stigla znatna pomo u ljudstvu i tenkovima, tako da smo morali da obustavimo dalje napade u momentu, kad je pobjeda bila na pomolu. U ovoj borbi neprijatelj je imao preko 50 mrtvih, meu kojima i jednog oficira, kao i vie desetina ranjenih. Na naoj strani junaki je poginuo Milo Petrovi Pek, lan SKOJ-a, a dva borca su ranjena BILANCA NAIH USPJEHA U toku 1941. godine odred je u borbama i diverzantskim akcijama koje je vodio samostalno ili u zajednici sa ostalim partizanskim odredima na Kordunu, postigao slijedee rezultate: zarobljen je jedan italijanski oficir, dva italijanska vojnika, dva domobranska podoficira, jedan ustaa i 128 domobrana i andarma. Ubijena su dva ustaka oficira, jedan italijanski oficir, tri domobranska podoficira, 48 Italijana, 16 ustaa i 6 domobrana. Ranjen je jedan andarmerijski podoficir, 14 ustaa, 15 domobrana i 31 Italijan. Ukupno smo ubili, zarobili i ranili 201 oficira, podoficira i vojnika neprijateljskih jedinica. U istom razdoblju gubici odreda bili su etiri mrtva i pet ranjenih partizana. Zaplijenjene su 122 vojnike i 43 lovake puke, 5 pitolja, 4 pukomitraljeza, 1 minobaca 81 mm sa 5 mina, oko 100 runih bombi, oko 30 000 metaka, 1 putniki automobil, 4 radioaparata, 4 pisae maine, nekoliko desetina vojnikih odijela i ostale opreme. Unitene su potanske instalacije u Perjasici i Tuiloviu, eljeznika stanica Skakavac i Vojni, optinske zgrade u Perjasici i Tuiloviu. Zapaljene su dvije lokomotive, etiri kamiona i jedan motocikl. Poruen je 181 telegrafsko-telefonski stub. Eksplozivom je uniteno pet mostova, dva propusta na cesti i na 25 mesta prekopana cesta. Analizirajui ove skromne rezultate i uporeujui ih s uspjesima koje su postizale partizanske jedinice u nekim drugim krajevima nae zemlje, moglo bi se doi do zakljuka da su bili neznatni. Meutim, zbog specifinosti razvoja ustanka
360

na

Kordunu u po reden je bi bilo teko i vriti. Na Kordunu je ustanak poeo u uslovima masovnog ustakog klanja i terora, n a r o d je masovno bjeao u ume da bi sauvao gole ivote i nije bilo teko da se pokrene u borbu. Ali, s obzirom da je Kordun bio iskljuivo zaostala poljoprivredna pokrajina, partijske organizacije na terenu bile su malobrojne, a i dobar dio malobrojnog partijskog kadra stradao je u ustakim pokoljima jo pri prvim naletima ustaa. Naoruanje i naeg odreda bilo je veoma slabo i sa tako slabo naoruanim jedinicama nije se moglo napadati na mnogobrojne i jake neprijateljske snage. A osim toga partizanske odrede Korduna sainjavali su partizani regrutovani skoro iskljuivo sa ovog terena gdje je bilo veoma malo radnika, intelektualaca i profesionalnih vojnih kadrova bive jugoslovenske vojske. Zbog ovih, a i drugih okolnosti, ustanak na Kordunu se razvijao polako i postupno. Posebna briga partijskih organizacija na terenu bila je da se uvrsti i proiri bratstvo i jedinstvo srpskog i hrvatskog i muslimanskog ivlja, jer je od ovog zavisio i dalji tok razvoja ustanka. I u odredu Debela kosa o ovom pitanju partijska organizacija radila je stalno i intenzivno i za kratko vrijeme postignuti su vrlo dobri rezultati. Uspjesima odreda Debela kosa mnogo je doprinio narod Korduna, koji je naroito 1941. godine podnosio ogromne ljudske i materijalne rtve i davao veliku moralnu i materijalnu pomo svojoj vojsci. Stanovnitvo sela Budaka Rijeka i zaselak Perii, Boii i Maei Potok, zatim Svinjarice, Kuplenskog i Poljane osiguravalo nas je svojim organizovanim straama i izvidnicama od iznenadnog neprijateljskog napada, ili upada ustakih pijuna. Kad smo bili van njega, seoske strae obezbjeivale su u zajednici sa odredskom straom logor odreda. itav narod pomenutih sela izviao je i prikupljao podatke o neprijatelju, te smo o svakom njegovom pokretu ili akciji bili na vrijeme obavijeteni. Tako su 23. oktobra 1941. prije svanua, jae italijanske motorizovane, konjike i pjeadijske jedinice iznenadno krenule iz Vojnia, Karlovca, Krnjaka i Miholjskog u pravcu naeg logora da bi nas u toku noi, za vrijeme spavanja, opkolile i likvidirale. Mi smo ba te noi kasno legli, i pred zoru smo spavali mrtvim snom, a nismo imali ni isturene predstrae, tako da se neprijatelj mogao slobodno i neopaeno privui do samog logora. No seoske strae u selu Kupljenskom, Svinjarici i Buri Selu bile su budnije od nas; one su primijetile nastupanje neprijateljskih jedinica i na vrijeme nas obavijestile, tako da smo imali ba toliko vremena koliko je bilo potrebno za izvlaenje iz obrua. Neprijatelj je udario uprazno.
361

ene i omladinke takode su nas svestrano pomagale. One su njegovale ranjenike, spremale i donosile hranu, prale i krpile rublje, plele zimske vunene stvari i njima darivale partizane. Te ene, koje do tada nisu znale ni za to drugo osim za svoj mukotrpni i teki rad u kui i polju, sada su izlagale svoje ivote za stvar itavog naeg naroda. Zbog privrenosti naroda NOB-u, ustaka i italijanska vojska su itave 1941. godine, a i kasnije, vrile veliki pritisak i sprovodile surovi teror nad stanovnitvom tih sela. U bivem srezu Vojni prve unitene kue zapaljene su u selima oko ume Debela kosa. Najvie je stradalo selo Kuplensko, koje je potpuno uniteno, dok su neto bolje proli selo Radlovi Poljana i zaselci Perii i Boii, u selu Budaka Rijeka. Neprijatelj je palio kue, ubijao stanovnitvo, pljakao i odvozio u svoje garnizone sve do ega je doao, raunajui da e na ovaj nain unititi otpor naroda i tako lake likvidirati odred. Meutim, svojim, akcijama i nasiljem nad stanovnitvom postigao je suprotan efekat: na sve patnje i stradanja narod je odgovorio pojaanom borbom. POLAGANJE PARTIZANSKE ZAKLETVE Dva mjeseca nakon organiziranja partizanskih odreda OK KPH Karlovac donio je direktivu o polaganju partizanske zakletve. Poetkom oktobra poele su u odredima politike pripreme za polaganje zakletve. Negdje 8. ili 10. oktobra politkomesar odreda Koari na jednom sastanku govorio je o znaaju polaganja zakletve i napomenuo da se zakletva u bivoj jugoslovenskoj vojsci polagala na vjernost kralju, dok naa, partizanska zakletva, obavezuje nas narodne borce da sluimo narodu, da se borimo protiv okupatora i njegovih slugu, da ne isputamo puku iz ruke do konanog osloboenja zemlje. U pismu Okrunog komiteta KPH Karlovac od 10. oktobra 1941. godine, koje je upueno komandantu NOP odreda Korduna i Banije, Josip Kra, lan CK KPH, javio je pored ostalog: Ja bih doao u utorak 14. X o. g. u Crnu Lokvu ili koje drugo mjesto gdje odredite. Javi mi po kuriru u utorak da li mogu odmah ii i preko koje veze . .. Ako moete mojim dolaskom organizirati skuptinu i prisegu partizana, bilo bi poeljno . . . S tim u vezi, 12. oktobra u selu Mihajlovi Poljani, kod ume Debela kosa, sakupili su se odredi Debela kosa, Radonja i Crna lokva radi polaganja zakletve. Ovo su bili prvi partizanski odredi na Kordunu koji su polagali zakletvu. Rukovodilac zakletve bio je Sreko Manola, a bilo je prisutno nekoliko stotina ljudi, ena i omladine okolnih sela. Oko 15 a362

sova odredi su postrojeni u karu, a potom je Manola odrao krai govor o znaaju partizanske zakletve i o nainu polaganja. Poslije ovog komandovano je mirno, a potom je Manola glasno izgovarao pojedine reenice iz zakletve, koje smo mi naglas za njim ponavljali. U momentu kad smo zavravali polaganje zakletve, dobili smo obavijest da italijanska konjica nastupa od Krnjaka preko sela Budake Rijeke prema Debeloj kosi. Umjesto da nastave s narodnim veseljem i zabavom, odredi su pod komandom Manole krenuli u susret nastupajuem neprijatelju. Izgleda da je neprijatelj, koji je izbio u selo Svinjarice blagovremeno primijetio nae nastupanje, pa je poeo da se naglo povlai prema Krnjaku. Istog dana oko 17 asova dobili smo obavijest da je domobranska posada iz sela Breborina iznenadno napustila svoje poloaje i povukla se prema Krnjaku, ostavivi iza sebe veliko skladite graevinskog materijala biveg poduzea Hofman, koje je radilo na trasi eljeznike pruge Krnjak Slunj. Odmah smo mobilisali preko 40 zaprenih kola i u toku noi 12/13. oktobra evakuisali u oblinje ume sav upotrebljivi materijal, neto su evakuisali seljaci svojim k u ama, a ostatak je zapaljen, tako da je cijelo skladite likvidirano. Ljudstvo odreda Debela kosa sveano primljenu obavezu na dan polaganja zakletve asno je ispunilo u toku etvorogodinje NOB-e: iz njegovih redova poginulo je 15 boraca i rukovodilaca, a ostali su u NOV-i i organima narodne vlasti samoprijegorno vrili svoje dunosti i obaveze. Odred je mnogo pomogao i u razvoju oruanih formacija na Kordunu. Slino kao to je formiran odred Perjasica formirani su, uz pomo naeg odreda, i partizanski odredi Loskunja, Krnjaki Grabovac, Bijeli klanac, Cvijanovi brdo i drugi. Oni su pomognuti i orujem, i kadrom, a dio boraca iz odreda otiao je na razne rukovodee dunosti i u druge odrede. Tako je partizanski odred Debela kosa asno ispunio i izvrio svoj zadatak u ustanikoj, 1941. godini.
Ignjatije PERIC

RAD P A R T I J S K E ORGANIZACIJE U DUVANSKOJ STANICI U P R I L E P U 1941. GODINE

P re rata, kao i za vreme okupacije, u Prilepu je glavno zanimanje stanovnitva bila proizvodnja duvana. Skoro svaka kua bila je proizvoa. Bilo je i neto zanatlija. Jedino preduzee, u kome je bilo zaposleno vie od 1000 radnika, bila je duvanska stanica Monopol. Sindikalna podrunica te stanice bila je jo pre rata jedna od najveih i najaktivnijih Ursovih sindikalnih organizacija. Preko kulturno-prosvetnih priredbi, tarifnih akcija i trajkova vaspitavalo se i kalilo radnitvo u ovoj sindikalnoj organizaciji, koja je bila i kola za budue lanove Komunistike partije. U Monopolu je radio i Ordan Debelomeso, neprijatelj radnike klase tipa Zivka Topalovia. Taj se izdajnik predstavljao kao veliki komunista, koji je toboe odravao vezu sa CK KPJ. Sirio je i mnoge druge lai, kojima smo u prvo vreme vero vali. Uoivi njegov rad Mesni komitet KP je preduzeo mere da se sindikalna organizacija u duvanskoj stanici oisti od ovakvih elemenata. Ordan je bio razobhen pred lanstvom i iskljuen iz rukovodstva sindikalne organizacije. Godine 1940. u duvanskoj stanici bilo je nekohko radnika, lanova KPJ. Partijska elija jo nije postojala. Formirana je poetkom 1941. godine od sedam lanova. Za sekretara sam izabran ja. Poto se ubrzo brojno stanje povealo na 13 lanova, formirana je i druga elija. Za njenog sekretara je izabrana Vera Ciriviri (poginula jula 1944). U martu je formirana i trea elija, a sekretar je postao Stevan Ruseski. Ve istog meseca formiran je i partijski biro kojeg su sainjavali sekretari elija. U prvo vreme biro je vodio sekretar Mesnog komiteta Borko
364

Talevski

k r e t a r a partijskog biroa ostao sve do hapenja 8.

(narodni heroj, poginuo 2. marta 1942), a zatim za sesam izabran ja. Na toj dunosti sam oktobra 1941. godine. Posle toga sekretar biroa bila je Vera Ciri viri.

Glavni zadatak partijskog biroa bio je da se u duvanskoj stanici idejno-politikim radom i proverom kroz izvravanje partijskih zadataka pripremi to vei broj ljudi za prijem u Partiju i stvori to iri krug simpatizera. Duvanski institut je imao posebnu eliju u kojoj su bili: Sotke Sotiroski Digidig, sekretar elije (streljan septembra 1942); Stevan Zlateski, Vlade Lapecot (umro na leenju kao partizan), Mara Stojanovska, Zivko Dukoski i Dobre Trajkovski Dema. Uporedo s poveavanjem broja lanova u elijama poveavao se i sastav biroa: krajem 1941. godine u birou je bilo vie od 10 lanova. Biro je, izmeu ostalog, organizovao intenzivan ideoloko-vaspitni rad. Predavai su bih teoretski uzdignutij i komunisti: Borko Talevski, Borko Velevski Levata i drugi. Pored marksistike literature (Razvitak drutva, Imperijalizam od Lenjina i dr.) prouavani su i partijski materijali iz lista Proleter, proglasi i drugo. Svaki lan je imao zadatak da oko sebe okupi grupu simpatizera, potenih radnika, i da s njima prouava izvestan materijal. U tim su se grupama pripremah budui komunisti. Odmah posle kapitulacije bive Jugoslavije, komunisti duvanske stanice i grada prvi su, po uputstvu Mesnog komiteta, otvorili vojne magacine sa materijalom i prehrambenim artiklima, koje su poeli da dele stanovnitvu, da ne bi sve to palo u ruke okupatorima. Oni su, isto tako, odmah poeli da skupljaju i oruje, koje su sklanjah u za to odreena sklonita. Po dolasku okupatorskih vojnika u grad, Mesni komitet je odrao proireno savetovanje sa vie sekretara elija i dobrih komunista u kui Borka Petrovskog Simonota. Koliko se seam, na ovom sastanku je bilo govora o odnosu partijske organizacije prema okupatorovoj vlasti. Po odluci Mesnog komiteta formirane su i komisije za skupljanje oruja. Kasnije, iako je sekretar Pokrajinskog komiteta Metodije Satorov Sarlo dao direktivu da se oruje pre365

daje okupatoru, komunisti Prilepa ne samo to ga nisu predali, ve su ga i dalje prikupljali. U toj akciji naroito su se istakli Orde Copela, Dimo Narednikot, Lazo Filipovski, Stevan Roskorot, Ilo Igevski, Gurov Gligor i drugi, koji su kasnije rukovodili vojnim komisijama. U leto 1941. god. okupator je pripremao teren za stvaranje faistikih sindikata. Radi toga su iz Bugarske u sve vee gradove Makedonije upueni neki sindikalni funkcioneri BRS. U Prilep je upuen Metodi Cvetnoljubov, iz Lovea (Bugarska). On je sa policijskim naelnikom trebalo da organizuje takav sindikat i u Prilepu. Mesni komitet je reio da po svaku cenu sprei formiranje ovakvih sindikata, a ukoliko ipak doe do stvaranja faistikih sindikata, komunisti i dobri simpatizeri e pokuati da preuzmu rukovodstvo i sabotiraju rad tih sindikata. Predstavnik iz Bugarske se odmah poeo konsultovati s naelnikom policijske uprave o tome na koji nain i u kojoj privrednoj grani prvo da organizuje takav sindikat. Izgleda da je pala odluka da se takav sindikat formira najpre u Monopolu. Naelnik je poeo pojedinano da poziva radnike u kancelariju i to one koji su ve bili sindikalni funkcioneri u staroj Jugoslaviji. Meu njima sam bio i ja. Prvo je poeo da nam nudi inovniku slubu, a zatim zatraio da pomognemo u formiranju sindikata. Poto niko od pozvanih nije prihvatio njegove ponude, reili su da odre konferenciju sa svim radnicima duvanske stanice. Na toj konferenciji oni su u sindikalno rukovodstvo predloili neke ljude koji su u staroj Jugoslaviji bili u Jugorasu. Radnici su jednoglasno, sa vehkim protestom, odbacili predlog i u rukovodstvo izabrali komuniste: Stevana Ruseskog, Borka Velevskog, Jordana Dimovskog, Stevana Sekulovskog, Blae Janiota, mene i jo neke drugove. To sindikalno rukovodstvo, kao to smo bili i zamislili, ostalo je samo na papiru, ne izvravajui nikakve zadatke; nije izvrilo ni upis lanstva. Kada je to uvidela policija ona vie do kraja okupacije nije pokuavala da formira sindikate. Krajem avgusta i poetkom septembra 1941. u prilepskoj partijskoj organizaciji su uveliko poele pripreme za oruani ustanak. Komunisti iz duvanske stanice bili su najaktivniji u tim pripremama. Partijski biro je stalno odravao sastanke. Pri366

r e m e su bile u punom jeku. Tada je od najsmelijih komunista formirano nekoliko udarnih grupa. Delatnost komunista se naglo proirila, naroito u skupljanju oruja, odela, hrane, sanitetskog i drugog materijala. Sve se to otpremalo partizanskom odredu, koji je formiran jo pre ustanka. Formirana je i jedna grupa, koja je imala zadatak da pronae kue za skrivanje ilegalaca. oruja, odela, hrane i drugih mterijala. Za to su odreene kue Stevana Andonovskog, Vasile Pavlovskog, Lece Kotevskog. Blae Jankovskog, Pavle Pavlovskog i dr. Sem toga, biro je doneo odluku da ponu sabotae u Monopolu. Reeno je da se ne pakuje vie od jedne bale duvana, u njih da se stavlja gvoe, a da se du van kad se tovari u vagone i alje Nemcima na front, poliva petroleumom. To je obavljao Velko J a n k u l o v s k i sa dvojicom radnika. Bilo je organizovano i iznoenje materijala iz Monopola (platno, konopci i drugi materijal) kolima koja su vozila duvan na stanicu. Ubacivano je i po nekoliko bala vie, pa su putem skidane. Sav materijal i bale duvana sakrivene su u odreenim kuama, a zatim otpremane u odred. Bilo je nekompromitovanih komunista koji su radili kao pisari-raunari pri otkupu duvana. Oni su nekim proizvoaima upisivali vie duvana nego to su predali. Razlika u novcu, dobijenom na taj nain, ila je u korist Partije.

Preduzete su mere za kovanje metalnog novca od 50 i 100 leva. Inicijatori su bili Vole Naumevski i braa Velko i Pera Jankulovski, koji su poznavali taj zanat. Proba nije potpuno uspela. I danas se uva sitan, nikleni novac od oko 70 kg. Krajem septembra bilo je reeno da se svi magacini u duvanskoj stanici zapale, da bi se onemoguilo slanje duvana Nemcima na front. Za ovu sabotau je bio odreen Pera Stojanovski Roskopot, sa jo jednim drugom. Bilo je pripremljeno sve. U sve magacine je unet petrolej i idueg dana je trebalo izvriti paljenje. Meutim, ova je namera u poslednjem trenutku otkrivena. Posle je straa oko magacina bila udvostruena. U duvanskom institutu su isto tako izvrene sline sabotae, od kojih je najvea bila paljenje ita u snopovima, koje je bilo proizvedeno na velikim povrinama oglednog polja. Kao to se iz iznetog vidi partijska organizacija duvanske stanice u Prilepu bila je jedna od najaktivnijih u gradu. Zahvaljujui ovakvom radu ona je ve krajem 1941. godine imala
367

60 lanova KPJ 1 i nekoliko stotina simpatizera. Tokom 1941. godine etiri radnika iz te organizacije bili su lanovi Mesnog komiteta KPJ. Godine 1942. i kasnije, ta organizacija je bila jo aktivnija. Iz nje su stalno upuivani novi borci u partizane. Mnogi od njih postali su vojni rukovodioci. Pet lanova te partijske organizacije proglaeno je za narodne heroje: Jordan Copela (poginuo), Borko Velevski Levata (poginuo), Lazo Fihpovski (poginuo), Ilo Igevski Cvetan (poginuo) i Dor Damevski.
Asparuh KORUBINOVSKI

1 lanovi partijske organizacije duvanske stanice Monopol bili su: Stevan Ruseski, Velko Jankulovski, Vera Ciriviri, Asparuh Korubinovski, Borko Velevski Levata (narodni heroj, poginuo septembra 1942) Dimko Mirisoleski, Dime Jovanovski, Dimo Narednikot (poginuo), Orde Panovski Kabecot (poginuo), Borka Lopaot (poginuo 1942), lijo Igevski (narodni heroj, poginuo 1944), Gligor Gurov (poginuo), Ordan Dimkovski (umro). Tone Cvetkovski Mlekoto (umro), Lazo Filipovski (narodni heroj, poginuo 2. marta 1942), Orde Copela (narodni heroj, poginuo 1942), Boe .Tosifovski (poginuo 1942), Boca Ivanovska (umrla), Tase Nikolovski (umro), Rampo Ilievski, Trajko erbanovski, Dime Mirevski, Najdo Popovski, Blagoja Dimitrijevski, Stevan Stojanovski Roskopot, Pero Stojanovski, Dime Garbe, Kota Neevski, Rupen Vartenisjan, Stevan Sekulovski, Stevan Sazdovski, Risto Tutevski, Koce Jovanovski Solunski, Dragan Damevski, Tode Dupjoanec ulpina, Blae Jankovski, Tode Krsteski Zadarot, Blae Janiot, Ilo Andrej evski, Dragica Trajkovska, Gorica Atanasovska, Vera Menkovska, Venda Temelkovska, Ana Nikolovska Trpevska, Dume Mitrevski, Kiro Stevanovski, Vasile Pavlovski, Petre Dajko (umro), Gigo Menkovski, Lede Koteski, Dono Temelkovski. Dime Temelkovski, Ace Atanasovski, Ivan Trenkovski, Dor Damevski (narodni heroj), Dime Nikolovski, Boris Petrovski Simono, Paca Ivanoska Narodot, Vesa Krstevska, Kiro Bardakovski.

368

ACANSKI OKRUG U USTANKU 1941.

P arti j ska organizacija okruga Caak nastavila je aktivan rad i za vreme okupacije. Ona je ula u ustanak sa oko 300 lanova, organizovanih u 40 partijskih organizacija, s nizom partijskih uporita i aktiva u radionicama, ustanovama i selima, s organizovanim sreskim i okrunim komitetom koji je formiran 1938. godine (pre toga je Mesni komitet aka vrio funkcije OK). Period od dva meseca (majjun 1941), partijska organizacija je iskoristila za intenzivne pripreme ustanka. Ona je u prvom redu organizovala sakupljanje i sklanjanje oruja i ratnog materijala. Pored vee koliine puaka, municije i runih bombi, medu prikupljenim orujem je bilo i pukomitraljeza, avionskih mitraljeza (skinutih sa aviona na aerodromu i Preljini), tekih mitraljeza i avionskih bombi. Kada je poeo ustanak, ove bombe su veoma korisno upotrebi jene za miniranje mostova i drugih objekata i kao nagazne mine postavljene su na putevima kuda su Nemci imah da prou. Zato u periodu dizanja ustanka nije postojao problem naoruanja boraca, sve do momenta kada je ustanak prerastao u svenarodni. Sprovodei direktive CK KPJ, partijska organizacija je jo uoi rata organizovala obuku lanova Partije, skojevaca i simpatizera u rukovanju orujem, ovladavanju vojnim vetinama i pruanju prve pomoi. U tu svrhu koriene su streljake druine i zdravstveni kursevi, koji su na sugestiju i inicijativu Partije organizovani pri bolnicama u aku i Milanovcu i pri zdravstvenim zadrugama u nekim selima. Ovaj rad je nastavljen i za vreme okupacije. Poetkom juna 1941. godine odran je plenum OK na kome su razraene direktive i zakljuci sa majskog savetovanja CK u Zagrebu. Sastanku je od strane Pokrajinskog komiteta za
24 U s t a n a k 1941.

369

Srbiju prisustvovao Milan Mijalkovi Cia. Na plenumu je analiziran rad i postavljeni zadaci partijskim organizacijama u novim uslovima. Naroito je istaknuto: razviti irok politiki rad na razjanjavanju uzroka brze kapitulacije bive jugoslovenske vojske; ukazivati na neophodnost organizovanja borbe protiv okupatora i domaih izdajnika koji su se ve stavili u slubu okupatora; organizovati bojkot i sabotae, ne odazivati se na pozive vlasti, skrivati poljoprivredne proizvode, ne ii na rad u radionice i preduzea koja su radila za okupatora, vriti sabotae na radu itd. Prikupljanje oruja, obuka u rukovajnu njima i formiranje borbenih desetina, bili su meu prioritetnim zadacima. Posle ovoga organizovan je irok politiki rad na objanjavanju glavnih uzroka sramne kapitulacije jugoslovenske vojske. Objanjavana je potreba pruanja odlunog otpora okupatoru svim sredstvima i pripremanje za oruanu borbu. Dogaaji su se odvijah vrlo brzo. Dolo je do napada Nemaca na Sovjetski Savez. Odmah zatim CK upuuje radnom narodu Jugoslavije proglas s poznatim pozivom: Proleteri svih zemalja Jugoslavije, na svoja mesta, u prve borbene redove. Bio je to poziv Partije radnicima, seljacima, graanima, omladini; poziv komunistima da izvravaju svoju dunost. Proglas je iao od ruke do ruke, itan je pojedinano, prouavan na partijskim i skojevskim sastancima i meu simpatizerima Partije. Brzo je prodro u najire mase. Nastavilo se sa uurbanim pripremama za oruanu borbu. Puke su izvuene iz sklonita. Nou su drugovi spavali s orujem i patrolirali da ih neprijatelj ne bi iznenadio. Narod se tih dana otvoreno poziva u borbu protiv okupatora. O toj aktivnosti govori izvetaj policije odeljenju za dravnu zatitu u kome se kae:
7 jula ove godine (1941) u aku i okolini po nepoznatim poiniteljima rastureni su komunistiki leci pisani na pisaoj maini, irilicom, pod naslovom: Radnici, seljaci, graani grada aka i okoline, a zavrava se sa: Da ivi naa borba za slobodu, da ivi Komunistika partija Jugoslavije! Okruni komitet Partije Jugoslavije, Caak, 2. jula 1941. godine. U letku se napadaju nai organi, organi nemake oruane sile, a preti brzom pobedom SSSR-a i unitenjem okupatora. Sumnja se da su letke rasturili odbegli komunisti. Preduzete su mere da se rasturai ustanove i uhvate.

Istaknutiji lanovi Partije i antifaisti preli su u ilegalnost. Poznatiji komunisti iz grada sklonih su se kod drugova u sela ih iveli skriveni u gradu. Kada je preneta direktiva o
370

odreda, blizu 100 drugova iz ilegalnosti ve se nalazilo pod orujem. lanovi i bliski simpatizeri Partije koji su iveli polulegalno, organizovani su u borbene desetine. im bi u selo naili Nemci, ili andarmi ili ma kakva druga vojska, ilegalci bi se p o v l a i l i u ume i sklonita. Noivali su najee zajedno, van kua, pod organizovanom straom.
stvaranju FORMIRANJE CACANSKOG PARTIZANSKOG ODREDA a n s k i okrug dolaze Branko Krsmanovi i Milan Mijalkovi Cia. Oni prenose direktive o oruanoj borbi i formiranju odr e d a . Stab aanskog odreda Dr Dragia Miovi formiran je

Posle odluke CK KPJ od 4. jula o dizanju ustanka, u a1

6. jula,2 a idueg dana odran je sastanak na kome su izabrani k o m a n d i r i eta. Ovog dana se kod manastira Stjenika, na planini Jelici, odravao tradicionalni vaar. Okruni komitet je odluio da ovo iskoristi i objavi narodu poetak oruane borbe p r o t i v okupatora. Vaar je pretvoren u zbor, na kome je govorio Bata Jankovi, lan OK. Posle Batinog govora proitan je proglas CK o sveoptoj narodnoj borbi za slobodu. Na sastanku Okrunog komiteta koji je odran uoi 6. jula, razraeni su neposredni zadaci Partije, od kojih je najvaniji bio: stvaranje odreda i mobilizacija boraca za odred. Odreeno je da se u noi 12/13. jula borci okupe na odreenim zbornim mestima, a to su bih: Stjenik za Trnavsku, Roanj za Ljubiku, Jokovia potok za Takovsku i Zdravljak za Dragaevsku etu. Za nedelju dana trebalo je izvriti mobilizaciju i okupiti ete. lanovi OK su posle ovog sastanka odrali sastanke sreskih komiteta. Iz sreskih komiteta ilo se na sastanke partijskih organizacija, organizacija SKOJ-a, na sastanke sa grupama simpatizera i partijskim aktivima. Tih sedam dana je ispunjeno vrlo ivom aktivnou komunista. U partijskim organizacijama je dogovoreno ko e poi u odred, a ko ostati u pozadini. Kako su sreski komiteti organizovali sprovoenje direktive za stvaranje partizanskih eta i kako su se pojedine partijske organizacije snale u mobilizaciji i pripremanju boraca za odred pokazuje primer iz takovskog sreza.
1 Branko Krsmanovi, panski dobrovoljac, kapetan panske republikanske vojske, lan Glavnog taba NOPO Srbije, poginuo 8. avgusta 1941. na Kosmaju; narodni heroj. Milan Mijalkovi Cia, lan Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, poginuo 18. avgusta 1941. kod sela Gradine kraj Uica; narodni heroj. 1 tab odreda formiran je na sastanku istaknutih komunista okruga u selu Lipnici kod aka.

371

Odluka o formiranju Takovske partizanske ete prihvaena je na sastanku Sreskog komiteta koji je odran u zgradi osnovne kole u selu Svrakovcima kod Gornjeg Milanovca. Na tom sastanku je odreena komanda ete i razraen plan okupljanja boraca. Za ovo su odreena tri mesta: u Svrakovcima za Milanovac i neposrednu okolinu, u Belom Polju za sela prema Grui, i u Leuiima za borce iz gornjeg kraja sreza.. Trebalo je da borci sa ova tri mesta dou na zajedniko zborno mesto u Jokovia potok, nou 12/13. jula. 3 Evo kako su se prikupljali borci u Leuiima. Odrali smo sastanak partijske organizacije na kome smo utvrdili ko e od komunista poi u odred, a ko ostati da radi na terenu. Dogovorili smo se da pou dvojica, a da tri starija druga i jedna drugarica ostanu. Vodili smo rauna da ne razbijemo partijsku organizaciju upuivanjem svih komunista u odred. Kada se rasplamsao ustanak nismo se toga drali, jer je dozvoljeno da gotovo svi komunisti odu u odred (to nam se kasnije, kada smo izgubili slobodnu teritoriju, teko osvetilo). Dogovorili smo se takoe koji bi drugovi iz ostalih sela mogli poi u odred. Na sastanku je zakljueno i kako da se najbolje organizuje dolazak prikupljenih boraca iz Leuia i drugih sela, a da to ostane u konspiraciji. Dogovorili smo se i da borce isprati izvestan broj drugova i drugarica, simpatizera Partije. Posle sastanka partijske organizacije u Leuiima odrani su sastanci partijskih organizacija Pranjana i Kotunia, na kojima je napravljen dogovor slian onome u Leuiima. Odlueno je da iz kotunike partijske organizacije pou dva lana Partije, a iz Pranjana jedan. Dakle, iz ove tri partijske organizacije trebalo je da pou u odred pet lanova Partije. Ostalo je svega tri dana za razgovor i pridobijanje drugih ljudi za odlazak u odred. Ipak, 12. jula uvee na zbornom mestu u Leuiima sakupilo se za nepun sat 13 drugova, spremnih da krenu u odred. Meu njima je bilo svih pet za odred predvienh lanova KP. Svi su imali puke i dosta municije; jedan omladinac iz Brezne doneo je punu torbu bombi. Oko 20 drugova i drugarica je ispratilo u odred prve borce ovoga kraja. Slina organizacija i rad objavljeni su i u drugim mestima. U Svrakovcima je, pak, izbila nepredviena tekoa. Policija je otkrila pripreme, pa je uhapsila neke drugove. Oni to su izbegli hapenje stigli su dan-dva kasnije, i 13. jula u zoru na zbornom mestu se okupilo oko 40 boraca. Tako je stvorena Prva takovska eta.
' Sastanak boraca trnavskog sreza odran je u Stjeniku ve u noi 10. jula, na kome su formiane Trnavska i Slatinska partizanska eta. 372

Brzo formiranje odreda i dobar odziv boraca svedoe o veoma uspenoj aktivnosti partijske organizacije u pripremanju ustanka. Meutim, u samom poetku je bilo nesnalaenja; zbog pogreno shvaene direktive o ulozi borbenih desetina u pozadini izvestan broj boraca koji nije bio kompromitovan vratio se kuama. To je veoma smanjilo odred i onesposobilo ga za akciju. Ni pre toga se odred nije snaao: vie se zadravao na sitnim akcijama i propagandno-politikom radu, umesto da odmah pree u ofanzivu i povede krupnije akcije. Ta slabost je brzo uoena pa je poetno nesnalaenje brzo prevazieno. Ve prvih dana avgusta dre se sastanci sreskih komiteta i partijskih organizacija u etama i pozadini,,na kojima se ocenjuje rad, kritikuju slabosti i razrauju planovi za voenje ofanzivnih akcija protiv neprijatelja. Posle ove partijske intervencije akcije se organizuju na irem frontu. Cete i pozadinski radnici tesno sarauju. Pojedine ete istovremeno vre po nekoliko akcija. Dok bi jedna desetina uz pomo pozadinskih radnika palila senjak, druga je presretala voz, trea napala andarmerijsku stanicu; na etvrtom mestu bi partijska organizacija u pozadini organizovala paljenje optinske arhive ili seenje telefonskih stubova. To je stvaralo pravu zabunu kod neprijatelja A sa akcijama rastao je i prihv u odred. Krajem avgusta i poetkom septembra ustanak se razbuktao svom silinom. Akcije iz dana u dan jaaju. Neprijatelj je sabijen u grad. On je izgubio svaku kontrolu i vezu sa selima. andarmerijske stanice povlai u gradove, jer se po selima ne mogu odrati. Optinske arhive su popaljene, optine zatvorene, stvoreni su narodnooslobodilaki odbori. Neprijatelj je blokiran u aku i Milanovcu odakle povremeno vri ispade, ah ve pred kraj septembra ni to ne moe jer se na obru oko gradova vrsto stee. Uporedo s tim akcijama partijska organizacija je razvila jaku politiku aktivnost: objanjavani su ciljevi NOB-e, potreba mobilizacije novih boraca i pomo partizanskim jedinicama, razobliavan je okupator i razotkrivan pravi smisao parole treba ekati, jo nije vreme, koju su etnici sa Ravne gore uporno proturali i zastupali. Nosioci politike aktivnosti bile su ete, partijske organizacije u pozadini i narodnooslobodilaki odbori. U optinama i selima gde NOP nije bio izrazito jak i gde nije bilo uslova za ukidanje starih organa vlasti, samo je saoptavano da postoji ilegalni NOO. U prisustvu naroda spaljivana je optinskih arhiva. Odravane su manje konferencije, sastanci partizana i naroda, a naroito omladine. U selima kuda su ete prolazile ti sastanci su pretvarani u pravo narodno veselje.
373

Raspoloenje za borbu je stalno raslo. Na uticaj se irio i u sela koja u poetku, pod uticaj em etnike propagande i usled neobavetenosti, nisu bila naklonjena NOP-u. Seam se jednog zbora u Kotuniima na ijem se ataru nalazi Ravna gora. Zbor su sazvali etnici. Bilo je dolo celo selo. uli smo za taj zbor, pa je dola i naa eta. Na zbor smo domarirali sa trubaem na elu, koji je svirao partizanske mareve. Bili smo prava vojska. Pored etnika, na zboru su govorili i nai drugovi, meu njima i Ratko Mitrovi, politiki komesar odreda, koji je tu svratio na putu za Ravnu goru, gde je poao da pregovara sa Draom o zajednikim akcijama protiv okupatora. Ratko je tako lepo govorio, da je oduevio prisutne i pridobio ih za NOP. Seljak koji je stajao pored mene, inae zagrieni etnik, ovako je prokomentarisao Ratkov govor i raspoloenje na zboru: Doavola, ode sve za njima!
STVARANJE SLOBODNE TERITORIJE I NOVI ZADACI

Mnoge akcije koje su neprijatelju nanosile velike udarce i gubitke, likvidacija andarmerijskih stanica, zatvaranje optina i paralisanje saobraaja, uz ivu politiku aktivnost, stvorili su takvu atmosferu i mogunosti da je zauzimanje Milanovca i aka snano delovalo na irenje ustanka. Osloboenje aka (1. oktobra) i Gornjeg Milanovca (29. septembra) i stvaranje slobodne teritorije u zapadnoj Srbiji postavili su pred partijsku organizaciju aanskog okruga nove i krupne zadatke. Jo pre osloboenja ovih gradova, zbog stalnog priliva boraca, prvobitne etiri ete odreda prerasle su u etiri bataljona. Osloboenjem aka i Milanovca priliv boraca u odred bio je jo snaniji; 50,80 pa i 100 ljudi iz jednog sela odjednom je dolazilo i prijavljivalo se u partizane. Trebalo je sve te borce prihvatiti, organizovati, naoruati, prehraniti i reiti niz problema vojske koja je ve brojala oko 5000 boraca. To je bilo utoliko tee to su iskustva bila mala, poetna. Samo zahvaljujui velikom broju politiki, pa i vojniki, sposobnog kadra, velika masa novih boraca brzo je vojniki organizovana i obuhvaena aktivnim politikim radom. Neki komandiri eta bili su aktivni oficiri i podoficiri, kao: Rajko Tanaskovi, Radisav Janiijevi, Tadija Andri, Momir Tei, Marko Mojovi, Milomir Radulovi i drugi. Imali smo i prilian broj rezervnih oficira komunista. Od novopridolih boraca posle osloboenja aka i Gornjeg Milanovca i dotadanjih partizanskih jedinica odred je
374

formirao: devet eta u Ljubikom bataljonu, 6 eta u Trnavskom, po etiri ete u Takovskom i Dragaevskom bataljonu, dve ete milicije u aku, bateriju topova, tenkovsku, biciklistiku i konjiku jedinicu, 4 sa oko 5000 boraca. Jedan od krupnih problema bio je naoruanje boraca. ete su brojale 150250 boraca, a oruja je bilo jedva za polovinu. Obino se radilo ovako: dok su jedni bili na poloaju, drugi su gradili prepreke na putevima i poslovah u pozadini, ekajui trenutak da smene zamorene drugove ili ranjene borce. Partijska organizacija je nastojala da slobodno vreme boraca (naroito nenaoruanih, jer su imali vie slobodnog vremena) iskoristiti za idejno-politiki rad putem odravanja seminara na kojima su prouavani: Razvitak drutva, Istorija SKP(b), Pitanja lenjinizma i drugo. U isto vreme ete nisu zanemarile vezu sa terenom. One su obilazile sela. Odravanjem zborova, konferencija, predavanja i davanjem raznih kulturno-prosvetnih priredbi, pomagale su partijskim organizacijama i NOO-ima u politikom radu. Svestrana organizaciono-politika aktivnost partijske organizacije obezbedila je da se i pored naglog poveanja odreda, u svim jedinicama obezbedi primerna disciplina i visok moral i borbenost. Drugi krupan zadatak Partije bio je organizovan je normalnog ivota na osloboenoj teritoriji. Trebalo je pre svega nahraniti 5000 vojnika i obezbediti im najnunije potrebe, zbrinuti njihove porodice, organizovati prehranu graana koji nisu imali od ega da ive, i si. Na teritoriji aanskog okruga doao je vehki broj izbeglica iz Slovenije i Bosne, pa je trebalo i njih zbrinuti. Kada je neprijatelj poetkom oktobra spalio Milanovac, trebalo je stanovnitvu obezbediti krov nad glavom i prehranu. Na poloajima za odbranu slobodne teritorije na Rudniku, Rapaj-brdu, na opsadi Kraljeva, ginuli su i ranjavani borci pa je trebalo prihvatiti i leiti ranjenike. Trebalo je brzo obnoviti privredni ivot i fad institucija neophodnih za normalan ivot i dalje uspeno voenje NOB-e. Stara dravna maina je razruena, vlast je likvidirana ih se stavila u slubu okupatora. Trebalo je stvarati novu vlast koja e se za reavanje krupnih zadataka u prvom redu uiti na sopstvenim iskustvima. Pred partijsku organizaciju okruga postavio se ozbiljan zadatak: osposobiti narodnooslobodilake odbore i komande mesta za borbu protiv svih tendencija koje su mogle da otupe otricu NOB-e.
4 Prema podacima D. Mitrovia (u rukopisu za hroniku o zapadnoj Srbiji) Ljubiki bataljon imao je 5 eta, Trnavski 4 ete, a formirana je samo 1 eta milicije.

3 75

Na rad u NOO-e i komande mesta poslati, su najjai kadrovi. Okruni komitet, sreski komiteti i partijske organizacije aktivno su pomagali odborima i komandama mesta u zauzimanju stavova po vanijim problemima i kod sprovodenja svih zadataka. Zahvaljujui takvoj aktivnosti partijske organizacije, nova vlast je mogla da pokae veliku umenost u ovladavanju mnogobrojnim problemima pred kojima se nala. Upornost u reavanju tih problema bila je osnovna karakteristika revolucionarne vlasti. Na osloboenoj teritoriji vrlo brzo je uspostavljen elezniki i telefonski saobraaj. Organizovan je rad bolnica. U aku i Milanovcu su danonono radile radionice za potrebe fronta i pozadine. Organizovano je snabdevanje ogrevom, hlebom i ostalim ivotnim namirnicama, koje su dobrovoljno skupljah NOO-i po selima ih su uzimani iz skladita. Organizovane su kuhinje za siromane i nezbrinute. Nije zaboravljena ni zatita istorijskih i kulturnih spomenika, pa je imenovan komesar ovarsko-kablarskih manastira sa zadatkom da manastire i njihovu imovinu uva od pljakanja i unitavanja. Delovodni protokol aanskog NOO-a, koji ima 600 zavedenih brojeva, najbolje ilustruje tu svestranu aktivnost odbora. Iz prvog zavedenog akta, 7. oktobra, komanda mesta trai od narodnog odbora da se otvori kuhinja za ishranu siromanih graana u aku i okolini. Istog dana odbor je komandi mesta podneo izvetaj po tom traenju. Pod brojem 7, od 10. oktobra zavedena je Odluka odbora o sekvestraciji centrale Jelica AD", a zatim i Prizada. Zavedena je i Odluka o obaveznom kopanju sklonita u gradu. Jednim aktom narodni odbor preporuuje upravniku pote da se normalizuje potanski saobraaj; drugim aktom komanda mesta nareuje da se organizuje odbrana od avijacije, a zatim dolaze propisi o regulisanju zdravstvene slube u gradu. 19. novembra narodnooslobodilaki odbor je dostavio preporuku rukovodiocima: pote, eleznike stanice, bolnice, rasadnika i finansijske uprave u kojoj trai da se bore protiv protekcija i mita. U protokolu je zaveden niz predstavki, molbi i albi graana radi reavanja linih problema: stana, dodeljivanja pomoi itd. Narodnooslobodilaki odbor naao je vremena da goni kockare; u protokolu je zaveden izvetaj o zapleni novca od kockara. NOO je raspisao i narodni zajam. Evo teksta jedne od sauvanih priznanica:
376

Serija A br. 11

PRIZNANICA

Na Din. 10.000. (deset hiljada dinara) koju su svotu Ani i Ocokolji, trgovci iz aka, uplatili narodnooslobodilakom odboru grada aka na ime raspisanog dobrovoljnog beskamatnog zajma za izdravanje izbeglica, porodica zarobljenika, invalida, inovnika i penzionera koji ive u gradu aku. Donosiocu ove priznanice isplatie svaka dravna blagajna ovu svotu za 10 dana po prezentiranju, kad se obrazuje centralna uprava i kad se pozovu nosioci priznanica na realizovanje. BLAGAJNIK, Dragomir Mini PREDSEDNIK NOO Dule Milosavljevi

Osloboena teritorija je, kao to se vidi, imala sve odlike nove drave. To samo potvruje pojam Uika republika. Jedan od krupnih zadataka partijske organizacije aanskog okruga bilo je ostvarenje jedinstva svih rodoljubivih i antifaistikih snaga u borbi protiv okupatora i domaih izdajnika. Od reavanja ovog fundamentalnog zadatka, na kome je zasnivana linija NOB-e, zavisila je snaga i uspeh ustanka. Uspeh nije izostao. Na stranu NOP-a i u redove boraca partizanskog odreda privuen je prilian broj lokalnih rukovodilaca i istaknutih pripadnika raznih graanskih stranaka, iako su vodstva tih stranaka zauzimala neprijateljski ili pasivan stav prema NOB-i. Partija je strpljivo i uporno radila da sa etnicima Drae Mihailovia ostvari jedinstvo u borbi protiv okupatora, ali i pored svih nastojanja rezultati su iz poznatih razloga bili sasvim slabi. Sukob je bio neizbean. Za ostvarenje jedinstva u borbi protiv okupatora, karakteristian je zbor u aku, 18. novembra 1941, sa koga je upuen zajedniki apel narodu. Uika Borba je donela lanak u kome se izmeu ostalog kae:
Poteni rodoljubi na okupu. Narodni zbor u aku za jedinstvenu borbu. Od svog osloboenja na grad nije imao vee i lepe manifestacije nego to je bio dananji velianstveni narodni zbor. Nije bilo Caanina koji se nije pridruio ogromnoj povorci i toj velikoj ivotnoj snazi koja je u postignutom jedinstvu svih narodnih partija manifestovanih na ovom zboru, videla najveu zalogu odlune borbe protiv okupatora i zalogu sigurne pobede.

Opisujui atmosferu u kojoj je zbor odran, Borba pie:

U takvom raspoloenju zbor poinje. Bira se predsednitvo zbora u koje ulaze predstavnici radikalne, demokratske, zemljoradnike i komunistike partije, ena i omladine. Zbor otvara g. Milo Popovi, uitelj u penziji, lan radnike stranke koji ukratko izlae znaaj ovog velikog zbora. 3 77

Predstavnik narodne radikalne stranke g. Zika Vujii, trgovac, naroito podvlai potrebu jedinstva svih narodnih snaga u borbi protiv okupatora i domaih izdajnika. Predstavnik demokratske stranke g. Bojovi, kafedija, naglasio je od kolike je vanosti sloga srpskog naroda u borbi protiv prljavih neprijatelja. U ime zemljoradnike stranke govorio je g. Doka Popovi, advokat, koji je otro osudio sve one koji su pokuali da razbiju jedinstvo srpskog naroda, istiui pri tom da se zemljoradnici nalaze u redovima partizana, jer se partizani bore za slobodu srpskog naroda.

Zbor se zavrio govorom Rada Minia, koji je u ime Komunistike partije pozdravio ovaj zbor narodnog jedinstva i izneo sve napore koje je Komunistika partija ulagala da doe do jedinstva svih rodoljubivih snaga u borbi protiv faistikog okupatora. Posle zbora upuen je narodu apel, u kome se pored ostalog kae:
Narodne stranke, narodna radikalna stranka, demokratska stranka, zemljoradnika stranka i komunistika partija preko svojih predstavnika u naem kraju izvravajui ovlaenja naroda sa velikog zbora u aku od 18. novembra 1941. godine upuuju apel narodu okruga aanskog i tabu narodnooslobodilakih partizanskih odreda i etnike jugoslovenske vojske. Neuvena varvarstva i zverstva neprijatelja i njihovih slugu nagnali su srpski narod na oruani ustanak. Shvatajui znaaj ustanka okupator eli da popravi svoj teak poloaj i pokuava da unese razdor i krvoprolie u narod. Pokuaj da se izazove bratoubilaki rat, blagodarei visokoj svesti naih naroda spreen je i jednoduno osuen kao pokuaj najstranijeg zloina.

Kao to se vidi, Partija je uporno i strpljivo radila na okupljanju svih rodoljubivih snaga u borbi protiv okupatora i domaih slugu, ona je nemilosrdno igosala pokuaj razbijanja tog jedinstva. Takav rad Partije dao je krupne rezultate; oni se pre svega ogledaju u masovnosti ustanka. Okupator i njegove sluge dobro su upoznali i iskusili silinu snage ustanka. Iskustva su pokazala da narod eli stvaranje nove drave. Partijska organizacija okruga aanskog mogla je da uspeno ostvaruje tako krupne i odgovorne zadatke, koje su CK i drug Tito postavljali pred nju, samo zato to je dosledno sprovodila liniju Partije, podizala idejno-politiki nivo svojih lanova i nego vala jedinstvo svojih redova. U tim redovima okupljeni su i izrash dosledni i prekaljeni revolucionari. Komunisti su se nalazili tamo gde je najtee, gde se vodila odluujua bitka. 565 lanova Komunistike partije i 269 lanova SKOJ-a u aanskom okrugu dalo je svoje ivote u revoluciji iz koje je nikla naa socijalistika domovina.
Radisav NEDELJKOVIC

PRVI

GERILSKI ODREDI I NARODNOOSLOBODILAKI ODBORI U ZETI

P arti j ska organizacija u Zeti1 imala je i prije rata vrlo jak uticaj na narodne mase, naroito na omladinu koja je bila uvijek spremna da podri i uestvuje u svakoj akciji koju je Partija organizovala. Da bi taj uticaj osujetilo, ondanje naelstvo podgorikog sreza je 1. januara 1941. godine interniralo u koncentracioni logor u Smederevskoj Palanci deset najaktivnijih komunista iz Zete s motivacijom da se pozivaju na vjebu. U logoru smo ostali tri mjeseca (januar, februar i mart). Dogaaji, koji su se odigrali 27. marta 1941. godine, omoguili su da se ovaj logor raspusti. Svi crnogorski internirci poli su iz logora za Crnu Goru nekohko dana poslije martovskih dogaaja. Naa grupa lanova Partije iz Zete stigla je u Zetu 3. ili 4. aprila. Odmah po dolasku uzeli smo uea u ivoj aktivnosti Partije, koja se tada orijentisala na raskrinkavanje i razobliavanje profaistikog reima i na zahtjev da se sklopi vojni pakt sa Sovjetskim Savezom. Na terenu Zete nali smo mali broj lanova Partije, jer se veina njih ve nalazila u vojnim jedinicama na poloaju prema Albaniji. I sve lanove Partije, koji su doh iz Smederevske Palanke, ekali su vojni pozivi u optini u Golubovcima. Vojni pozivi su im odmah urueni tako da su ve sjutradan poli na granicu prema Albaniji. Oni su to rado prihvatili, jer je direktiva Pokrajinskog komiteta za Crnu Goru i Boku pozivala komuniste da se odazivaju vojnom pozivu i da budu na frontovima za odbranu svoje domovine u prvim borbenim redovima. Od te grupe komunista, koja je dola iz Smederevske Palanke, samo ja nijesam naao vojni poziv u optini.
1 Zeta je ravnica u blizini Podgorice ograniena s jedne strane Skadarskim jezerom, s drug? rijekom Moraom, a sa tree ograncima planine Prokletije. Ona se prostire do granice sa Albanijom.

379

Ba na dan 6. aprila 1941. godine poao sam u Podgoricu da potraim vezu sa Okrunim komitetom, ali je ni jesam mogao uspostaviti uslijed estog bombardovanja grada. Italijanski avioni su tog dana nesmetano bombardovali grad prouzrokujui ogromne ruevine i ljudske rtve nezatienog stanovnitva. Podgoricu sam napustio tek uvee. U Zeti sam isto vee odrao sastanak sa lanovima Partije koji nijesu bili na frontu. U toj tekoj situaciji postavili smo kao vaan zadatak podizanje borbenog morala u masama i jo veu popularizaciju Sovjetskog Saveza. Kao to je poznato vojska bive Jugoslavije je kapitulirala nakon kratkotrajne borbe. Kapitulacija je nastupila tako brzo da je iznenadila ne samo narod nego i nas lanove Partije. Na sam dan kapitulacije poao sam sa jo dva lana Partije u Podgoricu da uspostavim vezu sa Okrunim komitetom. Ni tog dana se nije mogla uspostaviti veza, pa smo poli pred silos na Pobreju, koji je bio pun ivotnih namirnica. Nali smo masu seljaka i graana koja se kolebala da li da ga razbije ili ne. Mi smo ih nagovorili da ga razbiju i raznesu sve to u njemu nau. Odatle smo poli u vojni magacin, iznad Vezirovog mosta, i iz njega uzeli est puaka, neto bombi i metaka i odnijeli ih u Zetu. Dobar dio radnika, kao i neki lanovi Partije koje sam iz Podgorice hno poznavao, takoe je iznosio oruje iz ovog magacina. Uskoro su stigli na teren Zete lanovi Partije koji su bili na frontu prema Albaniji. Svaki je donio puku, koju bombu i neto municije. To su uradili i neki simpatizeri. Odmah nakon kapitulacije moda dva, tri dana poslije toga uspostavljena je veza sa Okrunim komitetom KPJ za Podgoricu. Na prvom partijskom sastanku, koji smo odrali nakon dva-tri dana poslije kapitulacije, donijeli smo, izmeu ostalog, i odluku da se oruje skloni na pouzdano mjesto. Tako se u sklonitima uskoro nalo oko 200 puaka, 3 pukomitraljeza, oko 25 000 puanih metaka i prilian broj bombi kragujevki. Odlueno je dalje da nijedan komunista ne smije pasti u ruke okupatoru veoma kompromitovani lanovi Partije ne smiju spavati kod svojih kua i moraju biti vrlo oprezni. Bili smo svjesni da e okupator, preko svojih pijuna, uraditi sve da pronae i likvidira komuniste. U tim, za rad partijske organizacije u Zeti tekim danima, nijedan lan Partije nije, zahvaljujui budnosti, pao u ruke okupatoru i pored toga to su partijske elije bile moda politiki aktivnije nego ikada ranije. Italijani su itav teren Zete briljivo kontrolisali, ah im nije uspijevalo da nas otkriju, pa su se partijske elije, na elu sa Mjesnim
380

k o m i t e t o m , zadrale na tom terenu, vrei intenzivne politikoorganizacione pripreme za oruani ustanak. Uporedo sa drugim z a d a c i m a prikupljanje oruja i municije partijska organizacija je radila i na organizaciji i formranju pripremnih ger i l s k i h odreda, koji su u poetku obuhvatali po nekoliko sela. U njih smo najprije primali samo lanove Partije i kandidate, a nakon kratkog vremena i skojevce. Drugom polovinom juna u ove odrede primani su i ljudi bliski Partiji, tako da su poetkom jula 1941. godine na terenu Zete bila formirana etiri odreda sa preko 100 boraca. U ovim pripremnim odredima bilo je u to vrijeme boraca koji nijesu bili odsluili vojsku pa nijesu ni znali rukovati orujem. Iako je tada u Zeti zbog estog upada okupatora, bilo vrlo teko odravati odredske sastanke, oni su ipak redovno odravani. Vojnu nastavu i obuku u tim odredima izvodili su lanovi Partije, koji su u bivoj jugoslovenskoj vojsci bili rezervni ili aktivni oficiri i podoficiri. Okupator je, sam i preko svojih pijuna, nastojao da narod Zete neutralie za svaku akciju. Odmah poslije okupacije, Italijani su u Golubovcima uspostavili karabinjersku stanicu sa oko 30 karabinijera. Oni su od prvih dana angaovali nekoliko pijuna koji su ih obavjetavali o situaciji na ovom terenu. Da bi se to bolje prikrila i maskirala, ta aka pijuna nije dostavljala obavjetenja karabinjerima u Golubovcima, ve direktno u Podgoricu. I pored toga Partija je tano znala ko su ti pijuni, pa ih je poela javno raskrinkavati. Kako se dan poetka oruanih akcija, poslije napada Njemake na Sovjetski Savez, oekivao svakog momenta, to je Mjesni komitet Zete bio u stalnoj vezi sa Okrunim komitetom u Podgorici od kojeg je dobio direktivu ta pripremni odredi u prvim danima oruanog ustanka treba da rade i kakve akcije da izvode. Pripremni gerilski odredi na ovom terenu imali su, s obzirom na nepovoljan teren, da izvode samo diverzantske akcije. Na sam dan 13. jula poao sam u Podgoricu da primim neki materijal i direktive Okrunog komiteta za Mjesni komitet u Zeti. Kada sam ujutru rano krenuo iz sela Bistrice uo sam da se vodi borba na Virpazaru. Odmah sam pretpostavio da je otpoela oruana borba protiv okupatora. Istog dana uspio sam da nekako uskoim u Podgoricu i naem se sa lanovima Okrunog komiteta, Markom Radoviem i Ivanom Uskokoviem. Priao sam im o borbi na Virpazaru koju sam lino uo. Drugovi su mi odmah rekli da je otpoela oruana borba crnogorskog naroda protiv okupatora. Dali su mi i direktive ta da radimo u Zeti sa svojim gerilskim odredima. Mjesni komitet i partijske orga-

381

nizacije dune su naglasili su oni da razvijaju jo veu budnost prema okupatoru, da budu u stalnoj vezi sa Okrunim komitetom a da gerilski odredi izvode samo diverzantske akcije. Istog dana uspio sam da se vratim u Zetu. U selu Golubovcima naao sam na okupu lanove Mjesnog komiteta, iji je sekretar bio Milan Vukoti. Uvee je odran sastanak. U vezi sa direktivama koje sam dobio od pomenutih drugova, donijeli smo odluku da Gornjozetski odred najkasnije za dan-dva, porui eljezniku prugu na jednom mjestu i pokida telefonsku icu na relaciji Podgorica Plavnica. Isto tako donijeli smo odluku da odred sela Matagui pokida i porui telefonsko-telegrafske linije i stubove na relaciji Podgorica Skadar. Oba odreda su 15. jula uvee sa uspjehom izvrili primljene zadatke. Gornjozetski odred poruio je prugu u duini od 350 metara, a pragove i ine bacio u rijeku Cijevnu. Okupator je tek poslije desetak dana uspio da ponovo uspostavi saobraaj. Mataguki odred je prekinuo liniju i poruio telegrafske stubove u duini od 500 metara na relaciji Podgorica Skadar, a 18. jula uvee, na tri mjesta na relaciji Podgorica Tuzi. Dok je jo voena borba na Veljem i Malom brdu i Kaznovici dobili smo nareenje da se jedan kombinovani odred prebaci iz Zete i povee sa Ljekopoljskim odredom da bi zajedno prekinuli komunikaciju Podgorica Cetinje. Mi smo odmah formirali kombinovani odred u koji je ulo oko 30 lanova Partije. Odred se u toku noi 20. jula prebacio preko Morae u Donje Kokote na teren ljekopoljske optine, u kuu Asanovia. Iste noi rukovodstvo ovog odreda povezalo se sa partijskim rukovodiocem tog terena, traei da nas povee sa Ljekopoljskim gerilskim odredom. Meutim, umjesto da nas povee sa tim odredom, on je odmah poeo da unosi paniku u na odred, govorei da su nae jedinice napustile poloaje na Veljem i Malom brdu i da je povlaenje uslijedilo zbog toga to je ustanak preuranjen; da e se ustanak ponovo dizati tek kad Rusi dou na akor i slino. Sa njim je bio jo jedan drug koji je imao skoro isto dranje. Mi smo im vrlo otro skrenuli panju na takav kapitulantski stav i zaprijetili da ovakve stvari ne smiju govoriti borcima. Sjutradan smo obavijestili Okruni komitet o stavu ova dva druga, pa je prvi iskljuen iz Partije, a onaj drugi partijski kanjen. Za vrijeme borbe na Veljem i Malom brdu i drugim mjestima oko Podgorice, Italijani su dozvolili albanskim kvislinkim formacijama da upadnu u Zetu i da je opljakaju, vrei pritom varvarske represalije nad stanovnitvom. Pomou ovih formacija oni su tih dana odveli oko 500 seljaka kao taoce, strpali ih u logor u Tuzima i drali sve dok je pljaka trajala.
382

Svim ovim mjerama Italijani su htjeli da zastrae narod ovog kraja i parahu svaku akciju i mobilizaciju naroda protiv njih i njihovih plaenika. U tome su kod jednog dijela masa i djehmino uspjeh, a bih su prihno zastraeni i neki lanovi Partije. Zbog toga je Mjesni komitet morao upornije raditi na raskrinkavanju namjera okupatora i njegovih slugu u narodu i obratiti panju na organizaciono-politiko uvrenje partijskih elija. U tom cilju, posh je svestrane pripreme i obilaska elija, odrali smo u blizini Skadarskog jezera (Vijenca Gostiljskog) sastanak gotovo svih komunista Zete. Sastanku je prisustvovao i lan Okrunog komiteta Jefto epanovi ajo. Poshje svestrane diskusije iskljuili smo iz Partije est lanova od kojih su dvojica bili lanovi Mjesnog komiteta. 2 Ostali iskljueni lanovi su se dobro drali i ostali su u partizanima. epanovi nas je na ovom sastanku upoznao sa konkretnom situacijom na terenu Okrunog komiteta. Od ranije nam je bilo poznato da se u prostorijama tri zetske optine nalaze i spiskovi komunista i da ih okupator moe uvijek koristiti protiv nas. Da bismo unitili tu arhivu, oformili smo 25. jula jedan kombinovani gerilski odred od oko 40 boraca na elu sa Duanom Radiiem i Vaom Aligrudiem. Odred je imao zadatak da upadne u sve tri optine i da svu arhivu pronae i zapali, to je on i uinio nou 25/26. jula. Italijani su tokom itave 1941. godine sistematski raspirivah mrnju izmeu Albanaca i Zeana. Da bi tu mrnju jo vie pojaao okupator je od mataguke optine odvojio tri sela (Vranj, Vladne i Kodrabudan) i pripojio ih tukoj optini. Partijska organizacija Zete se u takvoj situaciji dosta zalagala na sreivanju ovih odnosa. Za taj rad ona je dobivala direktive i pomo od Pokrajinskog komiteta. Znajui ko su sve pijuni okupatora na terenu Zete, Mjesni komitet je dao nalog gerilskim odredima da one najaktivnije (njih osam) odmah likvidira. Likvidacija je izvrena u toku nekoliko sljedeih dana. Narod je to pravilno ocijenio i prihvatio. To je u isto vrijeme bilo i upozorenje onima koji su imali namjeru da sarauju sa okupatorom, ali taj svoj stav jo nijesu otvoreno ispoljili. Poshje likvidacije ovih pijuna situacija se naglo popravila a uslovi za rad su postali mnogo bolji Meutim, i pored toga neprijateljski rad nije prestao, jer su Savo Vuleti, Vaso Anui i drugi saradnici okupatora sa ovog terena ivjeli i radili u Podgorici pod skutom i zatitom italijanskih trupa. Najtei je bio Savo Vuleti, koji je od ranije
1

Kasnije su poli u izdaju i likvidirani. 383

bio vrlo poznata linost na ovom terenu pa i ire, pa se u njegovu izdaju narod vrlo teko ubedivao. Uporedo sa prerastanjem gerilskih odreda u ete i kasnije u bataljone, formirani su i seoski narodnooslobodilaki odbori. Mi smo u Zeti drugom polovinom avgusta formirali 14 seoskih narodnooslobodilakih odbora. Mjesna konferencija je odrana oko 15. septembra. Na njoj su bila prisutna kao delegati po dvatri seoska odbornika iz svakog sela. Na toj konferenciji je izabran Mjesni narodnooslobodilaki odbor od 20 drugova i drugarica. Istog dana Mjesni odbor se konstituisao i izabrao predsjednika, sekretara i blagajnika. Odbornici su birani na seoskim konferencijama javno. Interesantno je podvui da je bilo primjera da neki ljudi, koje smo predlagali za seoske odbornike, nijesu uvijek prihvaeni na konferencijama ako su prije rata bili u narodu kompromitovani po nekim, ponekad, neznatnim pitanjima. Od takvih predloga smo odustajali pa smo prihvatali predloge iz mase. Odbori su u to doba vrili mnoge funkcije: rjeavali seoske sporove, vrili mobilizaciju boraca, prikupljah dobrovoljne priloge za borce, starah se o obradi neobraenog zemljita, irih borbeno raspoloenje u narodu, prikupljah podatke o neprijatelju, irili propagandu da niko ne nosi svoje proizvode u Podgoricu itd. U svemu tome imali su prilino dobre rezultate. Veliku pomo su im pruale skojevske i AFZ organizacije. Kao to se vidi, pred novim organima narodne vlasti stajali su u to doba krupni i odgovorni zadaci. Tako je zadatak Mjesnog narodnooslobodilakog odbora bio da objedinjava rad seoskih odbora, da im prua svestranu pomo u radu, da kontrolie izvrenje njihovih zadataka i da se stara o svim pitanjima i potrebama na svojoj teritoriji. Mjesni narodni odbor je, pored niza drugih zadataka koje je imao da sprovede u ivot, izvrio i niz zadataka ekonmske prirode. Tako je, za sve vrijeme borbi u 1941. godini, preko organa vlasti u Zeti nabavljana hrana za jedinice Zetskog narodnooslobodilakog odreda. Postojao je i nalog Zetskog odreda i Okrunog komiteta da Mjesni komitet preko organa vlasti izbaci na slobodnu teritoriju to vie odjee i obue za jedinice. U vezi s tim mi smo tada preko svojih ljudi organizovali kupovinu ivotnih namirnica i obue iz Albanije. Put preko Jezera za Albaniju i obratno bio je vrlo rizian, tako da su neki od naih ljudi padah u ruke Italijanima i Albancima koji su ih internirali u Italiju. Mjesni narodni odbor je poetkom oktobra preko seoskih odbora organizovao dobrovoljno peenje hljeba za partizanske jedinice. Seljaci su ga pekli kod svojih kua a u poetku i od
384

svoga brana. Hljebovi su bili teki 46 kilograma. Nije bilo gotovo nijednog domainstva koje je odbijalo da uestvuje u ovoj akciji. U prvo vrijeme ispeeno je i prebaeno u jedinice na poloaju preko 500 hljebova, i to javno, volovskim kolima jjroz Zetu pa preko rijeke Morae na Miuricu, Donji Kokoti (u kuu Asanovia), a odatle je slato na poloaj naim jedinicama. Mjesni odbor je 30. septembra poslao tabu Zetskog narodnooslobodilakog odreda 200 pari gumenih opanaka, koje je iz svoga fonda kupio u Albaniji. Pored toga je preko organizacije ena na dobrovoljnoj bazi pokupio u oktobru 1941. preko 300 pari vunenih arapa i dempera i sve to istog mjeseca poslao pomenutom tabu. Stab Zetskog odreda je preko mjesnih seoskih odbora kupovao u Albaniji ivotne namirnice i druge stvari. Na taj nain je drugom polovinom oktobra mjeseca ilegalno kupljeno oko 14 000 kilograma kukuruza i drugih namirnica i artikala. Masa seljaka iz raznih krajeva podgorikog i danilovgradskog sreza dolazila je u Zetu da k u p u j e ito. Najvie ih je dolazilo iz Bjelopavlia, Komana, Ljeanske nahije i Kua. Ovi ljudi su morali imati propusnice sa peatom narodnooslobodilakih odbora i tabova sa njihovih terena, inae smo svakog bez propusnice vraali natrag sumnjajui da se ne bavi pijunaom. Uticaj i znaaj narodnooslobodilakih odbora postajao je sve vei zavisno od optih uspjeha narodnooslobodilake borbe.
Duan VUKOVIC

35 U s t a n a k 1941.

LOVENSKI BATALJON U PLJEVALJSKOJ BICI

r ih jesenjih dana 1941. godine po direktivi Partije sve elije i sve gerilske grupe na teritoriji optine odabirale su borce za sastav Ljubotinjsko-graanske ete Lovenskog bataljona. Svakog partizana sa teritorije moje optine proimala je ista elja, ista misao ui u sastav bataljona. Optinski biro morao je da uzme aktivnog uea u odabiranju boraca i da sa odreenim predlogom izae pred elije i partizanske grupe. Rukovodili smo se potrebom da vojniki i drugi kvaliteti izabranog ljudstva budu dobri. Dvojica iz jedne porodice, kao ni boleljivi i suvie mladi, koji ne bi mogli da izdre napore, nijesu mogli ui u etu. Na ovakav nain izabrani su komunisti, skojevci i ostali od kojih je formirana eta koja je brojala 63 borca. Izabrani su komandiri i komesari ete, vodova i desetina. Na sastanku lanova Okrunog i Sreskog komiteta i optinskih biroa na Crnom vrhu, u prisustvu Pera Cetkovia i Dura Radomana, izabran je komandant bataljona. Kandidati za komandanta bili su Pero Cetkovi, bivi oficir i uro Radoman, uitelj i rezervni oficir. Izabran je glasanjem, Pero Cetkovi. Poshje formiranja taba bataljona i komandi eta, tab bataljona je naredbom izdao uputstvo da svaki borac mora imati: petokraku zvijezdu na kapi, fieklije ili torbicu za municiju i bombe i ruksak koji moe da napravi od dakova ih atorskih krila. Pored toga svaki borac je morao da uzme 50 metaka i suvu hranu za dva dana. Poto je izvren niz smotri na kojima je provjerena opremljenost novoformirane jedinice, eta je krenula iz Ljubo tinja u pravcu Stavora, gdje je bilo odreeno zborno mjesto bataljona. Okupljeni u sjeditu nae optine stanovnici i gerilci iz Ljubotinja i Graana pratili su nas veselo i sa rijeima: Budite
386

iunaci! To je bila kao neka vrsta zakletve na rastanku. Mnogi gu svakako, pomiljali da je to, moda, i posljednje vienje, ali suza nije bilo. Samo dve-tri rijei koje bodre na junatvo i one koji odlaze i one koji ostaju. Pred sam pokret ljubljenje, rukovanje, pozdravi. Tako je bilo u Ceklinu, tako je bilo u svim drugim selima kroz koja smo prolazili. Narod je s puno dobrih elja pozdravljao svoje borce. U Stavoru, zabaenom kraju, iaranom vrtaama, sakupljale su se sa itave teritorije barskog, cetinjskog i bokokotorskog sreza novoformirane ete. One su se uskoro postrojile spremne za dug mar. Tu su bih i lanovi Sreskog i Okrunog komiteta, vrei posljednje pripreme za ispraaj boraca sa teritorije Lovenskog odreda. Po svom vojnikom izgledu, opremljenosti, naoruanju, koje je zaplijenjeno u ranijim borbama na Koelama i Obzovici, i po svojoj formaciji (etiri ete i pratei vod), na bataIjon je djelovao kao dobro organziovana jedinica spremna za svaku borbu. Starjeine su stajale na elu svojih vodova, eta i bataljona. Ovakav izgled bataljona stvarao je i kod boraca i kod stanovnitva optimizam i vjeru u nau pobjedu. Dugaku kolonu bataljona, koja se rastegla po crnogorskim puteljcima u duini od dva do tri kilometra, narod je doekivao i pratio sa velikim oduevljenjem. Nezaboravni su doeci na naem maru u Nikikoj upi, Savniku i Zabljaku. Tu su se sakupljali svi bataljoni iz itave Crne Gore pripremajui se za napad na Pljevlja. Seljaci su se oduevljavah gledajui kolone nae vojske, kojima, kako oni to kau, kraja nema. U svom oduevljenju oni su od ete vidjeli bataljon, od bataljona brigadu. O tome su rado priah nesvjesno uveliavajui nau snagu i nae naoruanje. Nove jedinice, izraavajui vrstu rijeenost za borbu, stvarale su i razvijale ljubav izmeu partizanskih jedinica i naroda, koja je naroito dolazila do izraaja prilikom doeka i ispraaja. Revolucionarne pjesme koje su odjekivale kolonama pozitivno su djelovale na narod, podiui mu moral i vjeru. I borci su u toj situaciji zaboravljah sve tekoe na koje su nailazili. U takvoj atmosferi nikakve prepreke, pa ni jaina neprijatelja, nijesu ni kod boraca, ni kod naroda stvarale bilo kakvu kolebljivost. Sve im je izgledalo savladljivo: i neprijatelj, i dugi marevi, i glad i hladnoa i svaka druga nedaa. Oni su i na taj nain bili i politiki i moralno pripremljeni za sve okraje i najtee borbe. S takvim moralom smo poli u napad na Pljevlja.
25'

38 7

Sakupljeni bataljoni iz itave Crne Gore izvrili su na Njegobui pripreme za dalji mar i napad na Pljevlja. Izvrene su neke izmjene u sastavu nae ete dolo je do 20 novih drugova iz Crmnice. Izvrena je izmjena i u komandi ete: Duro Radoman ostao je komandir a za zamjenika je izabran Zarije Joveti, za komesara Vojo Biljanovi, za pomonika komesara oko Vukievi. Odmah po dolasku na teritoriju Zabljaka dobili smo zadatke da likvidiramo neke petokolonae u okolini i preko Tare. Bataljoni su krenuli u pravcu Pljevalja. Marovali smo u pravcu odreenih sektora za napad. U prvi sumrak na bataljon se pribliavao neprijatelju. Najpre je komandant bataljona Pero Cetkovi izdao nareenje komandama eta, kao i itavom bataljonu, ko e gdje napadati i kojim pravcem e ii ka centru grada. Da bi se to neprimetnije ulo u Pljevlja nareeno je bilo da se cipele skinu i da se ide u arapama. Prvog decembra oko 4. asa poeo je napad. Bio je to siloviti napad Lovenskog bataljona od Debelog brda zahvatajui desno Senjak a lijevo kasarnu. Desno od nas na Mali Bogievac napadao je bataljon Bijeli Pavle. Od bombi U. vatre iz puaka, od italijanske artiljerije i reflektora bila jelpsvetljena itava prostorija Malog Bogievca i Senjaka, kao i mo Pljevalja. Bombai nae ete ih su naprijed prema Senjaku, a za njima itava eta. Osvojene su prve zgrade (konjunica i magacini) dok borba na Malom Bogievcu jo nije bila zavrena, ah je uskoro i on zauzet. Prva rtva na Pljevljima na koju smo naili bio je komandir Primorske ete. Lovenski bataljon poshje likvidacije prvih prepreka uao je u Pljevlja. Sa Lovenskim uli su i Jezero-aranski i Uskoko-drobnjaki bataljoni. Ova tri bataljona ostala su da vode borbu na ivot i smrt tokom itavog dana. Naa eta nastupala je prema kasarni OVR-e i drugim vojnim objektima. Uhce su bile osvijetljene. Prilazimo polako kasarni, ispred koje je postavljena bodljikava ica. Kasarnu su zaposjeli Italijani, uje se njihovo amorenje, ali niko ne otvara vatru. A mogli su nas vidjeti prema ulinom svijetlu niko se od nas nije sjetio da razbije sijalicu. Dok je Gajo Vojvodi sa svojim vodom prilazio kasarni sa zadnje strane, dotle je uro Vujovi na panskom jeziku (nauio ga kao panski borac) pozivao Italijane na predaju, govorei im da vojsci redine Jelene neemo uiniti nita, ali emo faiste kazniti. Kad su to uli Italijani su osuli paklenu vatru po nama na otvorenoj uhci. Tu su pale prve rtve. Odmah je izvren nov raspored za napad
388

kasarnu OVR-e i nastavljeno prodiranje lijevo i desno u pravcu centra. 1 Uskoro je poelo da svie. Mi smo tada dobili nareenje da se zabarikadiramo u osvojene zgrade i da iz njih nastavimo borbu dok se ne vidi ta su drugi bataljoni uinili. Italijani su preli u protivnapad negdje oko 9 asova; nastupali su u pravcu Malog Bogievca, hjevo i desno od naih zgrada i barikada, tako da smo se najednom nali opkoljeni. Izmeu nas i njih bilo je 200 do 300 metara odstojanja pa smo se teko mogli prepoznati, jer smo i mi veinom nosili italijanske uniforme. Tako nam se dogodilo da smo za jednu kolonu mislili da je bataljon Peko Pavlovi koji se povlai. Htjeli smo da provjerimo pa smo ih dozivah, ali nam nije odgovarano. Kad smo utvrdili da su Italijani otvorili smo koncentrinu vatru i nanijeh im osjetne gubitke. Zbog toga su obustavili nadiranje u pravcu bataljona Peko Pavlovi i okrenuh front prema nama. itav dan vodila se paklena borba bez predaha. Italijani su vrili juri za juriem na zgrade iz kojih smo se mi branih. Kada su se prvim juriem probili do nae zgrade i kroz prozor poeli bacati bombe, nije nam preostalo nita drugo, nego da kroz vrata i napravljene otvore na zidu izaemo napolje i juriima odbijemo njihov napad. Mrtvi i ranjeni Italijani prekrili su ulicu. Jauci i vriska nijesu prestajali. Ponovo smo se vratili u kasarnu i ekali sa uperenim pukama i pukomi trai jezima kroz prozore i na brzinu napravljene otvore na zidu. Italijani su izvrili jo nekohko juria u toku dana, ali nijednom nijesu stigli do kasarne. Pozivali su nas na predaju. Odgovarah smo im da nema predaje do poslednjeg i da to mogu samo oni da uine. Poslije neuspjelih napada bili smo opkoljeni i tueni sa svih strana. Iako su sva vrata i prozori tueni sa bliskog odstojanja sa nekoliko desetina metara, nai borci su slamali svaki juri Italijana. I artiljerija i minobacai dejstvovali su po naim kasarnama itavog dana. Gotovo od svake granate ginuo je po jedan drug, a od granate koja je udarila u jednu kuicu, bilo je 20 mrtvih, ranjenih i kontuzovanih. Od najbliih smo uli da je od pareta granate poginuo Ljubo Dapevi, partijski instruktor optinskog biroa u Ljubotinju, inae student medicine. Zatim Marko Lalii, zemljoradnik koji je Partiju i revoluciju voho vie nego svoj ivot. Iz kuice je oamuen i kontuzovan izaao
1 U toku nonog napada neprekidno smo ponavljali znak raspoznavanja da ne bismo jedan drugoga u mraku ubili. Cak su ga i Italijani prihvatili. To je bio samo jo jedan dokaz koliko smo bili neiskusni u napadu na naseljena mesta.

na

389

komandir nae ete uro Radoman, napravio nekoliko koraka i pao. Mislili smo da je mrtav. Na nae pozive se nije odazivao, niti je davao ma kakve znake ivota. Situacija je bila veoma teka. Prii mu ni jesmo mogli. Morali smo ekati pogodniju priliku za to. Prolo je sat ili dva kada je on ustao i, po svojoj staroj navici, stavio ruke pozadi, pogledao prezirno na Italijane koji su bili okolo nas. inilo nam se kao da je htio rei svojim pogledom i dranjem: Kad itava eta gine neka, prije nego svi izginu, vide i moju smrt. Ubrzo je bio pokoen italijanskim rafalima. Teka srca smo to gledah. Nije padao lako oprotaj sa svojim uiteljem, sa divnim drugom, sa neustraivim borcem. Svoj ponos, neustraivost, i sve ostalo to ga je krasilo, ispoljio je u poslednjem minutu svoga ivota, ostavljajui na sve nas, upravo, onakav utisak kakav smo o njemu uvijek imah. Pored ure Radomana, koji je kao vanpartijac, ostavljajui svoju porodicu, hrabro dao svoj ivot za pobedu revolucije, bilo je i drugih koji su tako zavrili. Na Pljevljima su pali Nikola Leki, bivi sekretar Mesnog komiteta Cetinja, kao i bivi lanovi tog komiteta Bogdan Lako vi i Savo Popovi. Iz objektivnih razloga njihovim eljama da ponovo budu primljeni u KPJ nije udovoljeno, no, bez obzira na to oni su traili da im se u napadu na Pljevlja povjere najtei zadaci. Tu su i izginuli, a svoje elje da postanu lanovi Partije odnijeli su sa sobom. Borba se nastavljala. Artiljerija nam je i dalje nanosila najvee rtve. Od puanih i mitraljeskih metaka ginulo se manje. Jedan italijanski artiljerijski izvia, koji se nalazio u neposrednoj blizini nae kasarne iza jednog drvljanika, itavog dana je davao artiljeriji elemente radi preciznijeg gaanja kasarne. Nastojali smo da ga uhvatimo na nian ali ni jesmo uspjeli. Poshje neuspjelih napada Italijani su poshje podne dovukli brdski top za neposredno gaanje i jedan mitraljez koji su postavili iznad nas na padinama Malog Bogievca tako da tue itavu jednu stranu i sve prozore kasarne. Plameni jezici granata zaarili su itav prostor. To nas je prinudilo da se popnemo na krov, napravimo zaklon i pokuamo po svaku cijenu da likvidiramo posadu italijanskog topa i mitraljeza. Artiljerija grada. Na krov vraao. Smrt je ilo bez rijei, odbrane. nas je u meuvremenu tukla i s drugog kraja su stalno slata po dva druga, ali niko se nije bila neizbjena. To je znao svaki borac, ali se bez dvoumljenja, jer, to je bio jedini nain
390

Od detonacije granata i bombi ui su zagluhnule, a od maltera koji se sruio na nas vie se skoro nijesmo raspoznavali. D r u g o v i su ginuli svakog asa. Ginuli i klicali Komunistikoj partiji Jugoslavije i SSSR-u. Svaki je od nas elio da u tim zadnjim momentima uzvikne ove parole kao posljednji prilog r e v o l u c i j i . Pri sjeanju na te dane i sada mi u uima odzvan j a j u rijei Vlada Miunovia kome je pare granate odnijelo dio lobanje. On je u padu vikao da ivi Komunistika partija, da ivi SSSR. Svaki takav poklik znaio je jo jednu herojsku smrt. Negdje popodne, poslije niza rtava, uspjeli smo da likvidiramo posadu na topu i mitraljezu i da ne dovolimo italijanskim vojnicima da priu tim oruima. Uzalud su bili svi njihovi pokuaji u tom pravcu. Uraganska paljba se najzad stiala. Ranjeni drugovi traili su da ih ubijemo samo da ne bi ivi pali u ruke neprijatelju. Situacija je bila toliko ozbiljna da smo se u pojedinim trenucima dogovarali, ak i odluke donosili, da ako ne uspijemo da se izvuemo ili se ne obnovi napad od strane naih jedinica, posljednji koji ostane iv i nepovrijeen ubije svakog ranjenika pa onda sebe. Bilo je predloga da u takvoj situaciji izvrimo juri i da bar junaki izginemo, mislei da emo time vie doprinijeti unitenju neprijatelja nego da nas artiljerija jednog po jednog ubija. U takvoj, moe se rei, za nas najteoj situaciji u toku narodnooslobodilakog rata, niko nije ni pomiljao na predaju, ve samo na borbu do poslednje kapi krvi. Trajalo je to itavog dana. Sve nas je bilo manje a Internacionala se neprekidno pjevala. ekali smo tako no, raunajui da e jedinice koje su bile van grada obnoviti napad i da emo konano zauzeti Pljevlja. Dvadeset i etiri sata borili smo se bez sna, hrane i vode, ali niko nije mislio na to. Drugog izlaza nije bilo. Nada da e se obnoviti napad i da emo dobiti pomo za izvlaenje i dalje su vjeli u nama, iako ni napada, ni pomoi za izvlaenje, nije bilo. Ostalo nas je malo, sasvim malo. Tada smo donijeli odluku da se tokom slijedee noi probijemo iz obrua. Odredili smo trojicu drugova za proboj u pravcu Senjaka, a trojicu za zatvaranje ulice i obezbjeenje odstupanja. Ostali su nosili po jednog teeg ranjenika, dok su se laki kretali sami. Zdravi borci su uzimali ratnu opremu ranjenika. Nareeno je da nijedna puka ne sme ostati neprijatelju. Sve je moralo biti iznijeto. Mrtve nijesmo mogli sahraniti, jer bi u tom sluaju imali nove rtve.
391

Po smrznutoj kao beton tvrdoj zemlji otvoren je prolaz prema Senjaku. Artiljerijska vatra uperena na nas, neprekidno je dejstvovala ali nou je bila manje efikasna. Tiho i neujno izvlaili smo se iz kasarne sekui ice i stvarajui prolaze za noenje ranjenika. Za to vrijeme naa zasjeda je otvarala vatru. Najtee od svega nam je padalo to poginule drugove nijesmo mogli da sahranimo. U mislima smo se uvijek vraali na onaj mali prostor na kome su oni pali i ostali. Ranjene smo izvukli, to me i danas, pri sjeanju na njih, ini ponosnim, jer ih nijesmo ubili, kako su to sami traili, ni ostavili na milost i nemilost neprijatelju. Kada smo doli do Senjaka, nali smo se u manje opasnoj zoni, ali nas je artiljerija i dalje pratila. Tu su nastupile nove tekoe. Trebalo je organizovati noenje ranjenika a na svakog ranjenika trebalo je po dvojica zdravih. Zbog toga smo se kada na nosilima prenesemo po jednog ranjenog 50-100 metara, vraali za drugog. Tako smo cijele noi do jutra preli svega nekoliko kilometara. Poto se odmicalo veoma sporo, odluili smo da nas trojica u zoru pourimo do zbornog mjesta, odakle smo poli u napad i ispitamo da li ima koga da nam pomogne u prenoenju ranjenika. U tom je i svanulo. Na zbornom mjestu nije bilo nikoga. Nije bilo ni cipela koje smo ostavili da bi to neprimjetnije uli u Pljevlja. Zatekli smo samo nekoliko praznih i razbacanih ranaca. Sjedosmo sva trojica gledajui suznim oima neeljeni prizor. Znai svi su izginuli ta nam je drugo moglo pasti na pamet. Bili su to za nas trenuci velikog bola. Nijesmo u prvi mah znali ta da radimo. Jedan od drugova je, ak, predloio da se i mi vratimo u Pljevlja, pa da se borimo sve dok i posljednji ne pogine, ali taj predlog nijesmo prihvatili. Kada smo se malo pribrali napustili smo zborno mjesto i poli u jedno selo da vidimo nema li koga od boraca ili seljaka da nam pomogne u noenju ranjenika. I ovaj poduhvat nije imao uspjeha jer u selu nije bilo ni seljaka ni boraca. Drugog rjeenja nije bilo nego da se vratimo natrag i pomognemo drugovima koji nose ranjenike. itav dan smo ih nosili, cijepali koulje i zavijali rane. Nekoliko ih je usput umrlo. Tada bi zastali i sahranili druga opratajui se obino Lenjinovim posmrtnim marom, stisnutom pesnicom na elu i ustaljenim poklikom: Nastaviemo borbu koju smo zapoeli.
392

U selu Adroviima i Krnjai, prvi put smo se sreli sa nagim drugovima iz bataljona. Poslije dva dana preivjeli borci Lovenskog bataljona su se ponovo okupili, ali ne u punom sastavu (polo nas je na Pljevlja 344 borca i rukovodioca) jer oko 150 je bilo mrtvih i ranjenih. Bataljon, koji je imao 45 do 50% lanova KPJ, oko 35% skojevaca, bio je sastavljen od radnika, seljaka, aka i intelektualaca. Lovenski bataljon proslavljen u pljevaljskoj bici pronosio je sa istim elanom tu slavu i u sastavu Prve proleterske brigade. Bio je to bataljon uvek vesehh boraca i u borbi i na odmoru i maru, uvijek uvjerenih da e u svakoj situaciji pobjediti. Takav je ostao do kraja rata.
oko VUKICEVIC

VEZA JE U S P O S T A V L J E N A

IC ad se pronio glas o ustanku u Drvaru nalazio sam se u Kninu po partijskom zadatku koji sam primio od Pokrajinskog komiteta KPH za Dalmaciju. Ubrzo, kao eho, poele su da u grad stiu vijesti kako se ustanici pribliavaju Kninu. Dizala se Kninska krajina ustanak se kao plima iz Drvara, preko Bosanskog Grahova, razlio do Golubia, na desetak kilometara od Knina. S vijestima o ustanku irile su se i razne protivurene glasine: da ustankom rukovode komunisti (u to smo i mi bih uvjereni), da su na elu ustanka etnici i da kolju Hrvate (to su proturale ustae) i shno. Bilo kako bilo, ustanici su bili na pragu Knina, panika je obuzela ustae koje su se pokupile i pobjegle u Drni, koliko se sjeam 31. jula, a ve sutradan su stigle jake talijanske snage koje su preuzele svu vojnu i civilnu vlast u mjestu. U meuvremenu, nije nam uspio pokuaj da u Kninu preuzmemo vlast i uspostavimo vezu s ustanicima, mada je partijska organizacija sakupila i naoruala tridesetak svojih lanova i simpatizera. Iznenadna pojava jakih talijanskih snaga onemoguila nam je da ostvarimo plan. Jedino je grupa od desetak drugova uspjela da razorua posadu od dvadesetak domobrana, koji su se nalazili u kninskoj tvravi. Domobrani su se razbjeali, mi smo oruje posakrivah i rasturili se. Ustanici koji su stigli do kninskog Polja, iz nama nepoznatih razloga, nisu preduzimali nikakve akcije prema Kninu. Cini mi se da je ovome doprinijela jaka i uspjena etnika propaganda da su Talijani doli da zatite srpski ivalj od ustakih pokolja, to je u mnogome pasiviziralo elan ustanika iz srpskih sela Kninske krajine. Odluujui momenat bio je proputen ustanici nisu uli u Knin, a ne dugo iza dolaska Talijana vratile su se i ustae. O svemu to sam mogao doznati izvijestio sam PK, a uskoro sam dobio zadatak da se poveem s drvarskim ustanici394

ma, da prikupim podatke o situaciji, o stanju u ustanikim re d'ovima, o njihovoj snazi, naoruanju, potrebama i slino, te da o tome to hitnije izvijestim PK. Iz ovoga sam zakljuio da partijsko rukovodstvo Dalmacije nije upoznato sa situacijom. U Kninu smo dobili prve informacije, da ustankom u Drvaru rukovode komunisti, a da je u Bosanskom Grahovu kom a n d a n t Brane Bogunovi (kasnije etniki vojvoda), koji je ve tada ispoljavao ovinizam i etniko raspoloenje, a komesar Boko Kmeta, jedini lan KP. Dio ljudstva vezao se uz komandanta, a dio uz komesara (meu ovima preteno omladinci, radnici-drvosjee). U Strmikoj dolini, do Golubia, vlast je bila u rukama etnika, pod rukovodstvom popa Momila ujia, kasnije zloglasnog koljaa. Meutim, andarmi su jo patrolirah. Da bi se uspostavila veza s ustanicima, partijska organizacija Knina uputila je fotografa Marijana Rebia, tada naeg simpatizera, koji je doao u vezu s komesarom gerilskog odreda u Bosanskom Grahovu, Bokom Kmetom i preko njega ugovorio mi sastanak s Ljubom Babiem, komandantom taba gerilskih odreda u Drvaru. Pri povratku, Rebi umalo da u Strmikoj dolini nije izgubio glavu, jer su ga neki etnici prepoznali. Znai, da bih i ja teko proao ako bih se pojavio kao Hrvat. Zato je odlueno da fingiram kao Crnogorac, a da sa mnom krene jedan omladinac iz poznate srpske porodice iz Knina. Prvih dana avgusta, preko Golubia i Strmike dohne, stigao sam bez tekoa u Bosansko Grahovo, a sutradan su me ustanici motociklom prebacili u Drvar. Tu su me primili drugovi iz taba gerilskog odreda, komandant Ljubo Babi i ostali. Upoznali su me sa situacijom. Prema onom to su mi iznijeli, u Drvaru je bilo preko 500 ustanika, od kojih je samo oko stotinu bilo naoruano, i to dobrim dijelom lovakim pukama. Rekli su mi da su samo nekolicina lanovi Partije, da im nedostaju partijsko-politiki kadrovi i oruje i da to prenesem drugovima iz Pokrajinskog komiteta. Iz razgovora sam zakljuio da rukovodstvo ustanka u Drvaru tada jo nije imalo partijske veze s Pokrajinskim komitetom KPJ za Bosnu i Hercegovinu, kao ni sa PK KPH za Dalmaciju i da im je ovo prva partijska veza. Ljubo Babi je pozdravio Vicka Krstulovia, sekretara PK za Dalmaciju i zamolio da se ustanicima u Drvaru pomogne u partijskim kadrovima i oruju, a takoe i da PK po svojoj vezi obavijesti PK KPJ za BH, makar i preko CK KPJ, o situaciji kod njih. 1
1 Mislim da su mi drugovi u Drvaru prikazali situaciju crnjom no to je u stvari bila. kako bi PK ubrzao svoju pomo.

395

Nakon razgovora sa mnom lanovi taba produljili su sastanak, na kojem su razmatrali ulogu popa Dujia, koji se povezao s Talijanima i ve s njima otvoreno suraivao. Odlueno je, da se gerilski odredi na ovom podruju nazovu partizanski odredi, kako bi se i formalno obiljeilo da ustankom rukovode komunisti. Tako sam se upoznao s najnovijim odlukama taba odreda. Pri odlasku od drugova, u Drvaru sam dobio nekoliko primjeraka letaka i biltene koje su oni izdavali, tampanih na ciklostilu i apirografu. Dogovorili smo se i o kurirskoj vezi izmeu Drvara i Knina, kako bismo se uzajamno obavjetavah. Drugovi u Drvaru dali su mi propusnicu na ime Miloa Crnjakovia, biveg porunika, Crnogorca, rodom iz Nikia, kako bih se lake kretao kroz etnike poloaje do Knina. U Bosanskom Grahovu sam se ponovo sastao sa Bokom Kmetom, komesarom tamonjeg gerilskog odreda. Tu je situacija bila krajnje napeta. Komandant odreda Brane Bogunovi, ovinistiki i etniki raspoloen, htio je da sa svojim ljudima ubije uiteljicu Ruicu Mari,2 jer je bila Hrvatica (radila je u tabu odreda), emu se komesar suprotstavio. Iz Bosanskog Grahova do Golubia iao je sa mnom i Krneta, jer se bojao da e me etnici napasti. U Strmici smo sreli andarmerijsku patrolu koja nam je pregledala propusnice. U Golubiu smo zatekli popa Dujia sa dvadesetak etnika, koji su na ubarama nosih kraljevske i etnike kokarde. To su bih sve neki debeli, okrugli gostioniari, trgovci i posjednici. U sredini sela, na konopu visoko zategnutom iznad ceste, vijorile su talijanska i srpska zastava. Kada smo upitali Dujia zato je izvjesio zastave, rekao je da tako mora, da je dolo do pukaranja izmeu njih i ustaa iz hrvatskog sela Vrpolja, pa ako naiu Talijani neka vide da im etnici nisu neprijatelji, ve saveznici. uji nam je pokuao da objasni svoju teoriju kako se ne moemo boriti protiv Talijana, da su oni jaki, organizirani i dobro naoruani; da je dovoljno da se borimo protiv ustaa, da su Talijani zatitili Srbe od ustakog klanja itd. To je bio poetak avgusta 1941, a ve je bilo jasno kuda etnici kreu. Zaista, veza izmeu njih i njihovog poglavara Drae Mihailovia mora da je odlino funkcionirala. Zbog pomenutog pukaranja izmeu etnika i ustaa nije bilo mogue da produljimo cestom za Knin, pa smo Krneta i ja morah da ekamo. U to je naiao kamion, pun talijanskih vojnika, koji su upueni na osiguranje eljeznikog vijadukta kod sela Padana. Umjesto da krenu tamo, krenuh su, zabunom,
5

uo sam da je kasnije poginula, ali ne znam tano. 3 96

rema Golubiu. Tu su se i zaustavili. etnici su se postrojili i p o z d r a v i l i ih. S talijanskim vojnicima bio je jedan vrlo mlad [jotporunik. uji mu je priao, rukovao se i objasnio mu da je pogrijeio put, te mu dao tana obavjetenja kuda treba da jjrene da bi stigli u Padane. Poto je Duji znao da moram u Knin, predloio mi je da krenem s Talijanima. Bio sam pred alternativom: ili tu ekati u neizvjesnosti, meu etnicima, da bih se mogao prebaciti u Knin, ili iskoristiti tu mogunost. Kako mi se urilo da podnesem izvjetaj, posavjetovao sam se s Kmetom i poto smo ocijenili da izmeu Dujia i talijanskog oficira nije bilo nikakvog prethodnog dogovora, odluio sam da prihvatim prijedlog. Tako je jedan komunist, pun ilegalnog partijskog materijala, s pitoljem u depu, prebaen talijanskim vojnim kamionom, zahvaljujui prijateljstvu izmeu etnika i Talijana. Cim sam se vratio u Knin poslao sam pismeni izvjetaj Pokrajinskom komitetu KPH za Dalmaciju. Nedugo iza toga pozvan sam hitno u Split. Ivo Amuh, organizacioni sekretar PK, povezao me s Pavlom Papom Siljom, 3 koji je od .mene traio detaljne podatke o ustanku i situaciji u Drvaru, Grahovu, Kninu, Drniu i kninskoj krajini. S njim sam imao dva sastanka (koliko se sjeam negdje oko 10. avgusta), na kojima sam ga detaljno informisao o svemu to sam doznao i vidio. Oba puta sastali smo se u Splitu na Bavicama, u predjelu Vike uhce. Iznenadila me je njegova sigurnost i hrabrost. Jednom, etajui se. izbili smo na Viku uhcu, kojom je upravo prolazio u stroju vod talijanskih vojnika. Vojnici su izgledali bijedno, nekako utueni. Na moje veliko iznenaenje iljo im se je glasno, uz smijeh, obratio: Sto ne pjevate? Pjevajte! i to im ponovio nekohko puta. A kad su proli, rekao mi je: Vidi, to ti je Musolinijeva vojska! Poto sam mu na prvom sastanku dao traene informacije, na drugom mi je povjerio da e se u Dalmaciji formirati partizanski odred od lanova KP i skojevaca, koji e se slati prema Bosanskom Grahovu i Dinari, da u prvo vrijeme pomognu tamonjim ustanicima, a kasnije e se, prekaljeni i ojaani, vratiti na teren Dalmacije. 4 Ugovorena je i ifra na koju je trebalo
' Clan CK KPJ, streljan koncem avgusta 1941, narodni heroj. Smatram da je PK KPH za Dalmaciju, na osnovu izvjetaja koji sam podnio u poruke taba odreda iz Drvara kojom je traena pomo, donio odluku da se to prije formira 6 odreda u Dalmaciji, da se naoruaju i poalju u pomo ustanicima u Drvaru. Na ovu brzinu vjerovatno je uticala informacija o prilikama kod drvarskih ustanika, a naroito o nedostatku partijskih kadrova i oruja, to se pokazalo kao sudbonosno za odrede, jer veze nisu bile osigurane, niti prebacivanje
4

397

da se javljaju odredi koji budu u pravcu Drvara upuivani iz Splita i ibenika. Odredi koji budu stizali iz pravca ibenika trebalo je da mi se u Knin javljaju ifrom Zarja Zapad a oni koji budu dolazili iz pravca Splita i Sinja, ifrom Isa Istok. Moj zadatak bi bio da organiziram njihovo dalje prebacivanje do Drvara. Kao to je poznato, prvi odredi iz Splita, Solina i ibenika su stradah, a Katelanski se vratio natrag. Ipak je grupi od 11 drugova iz ibenika uspjelo da se probiju do Drvara, a meu njima je bio i komesar Odreda, Miro Vii.5 Veza koja je sa drugovima u Drvaru uspostavljena i kasnije je redovno odravana.
Gapar BERGAM

obezbeeno, pa su ubrzo na svom putu otkriveni i neprijatelj ih je razbio. Ne tvrdim da su injenice o drvarskim ustanicima i situaciji koje sam iznio drugu ilji bile sasvim tane, no takve sam podatke dobio od lanova taba gerilskog odreda u Drvaru. 5 Sekretar OK SKOJ-a za sjevernu Dalmaciju, poginuo polovinom 1943, narodni heroj. 398

USTANAK U GLAMOCU

P osle kapitulacije jugoslovenske vojske mnogi ljudi koji su bili u vojsci vratili su se kuama sa orujem. Istina, dobar broj nije doneo oruje, jer je uz put bio razoruan od ustaa, ili je jednostavno pobacao oruje da bi se lake probio do kue. Oni koji su don eli oruje nisu ga prvih dana krili, to je kasnije ustakoj vlasti omoguilo da ga lake oduzme. Bilo je iskusnijih ljudi koji su savetovali da se oruje krije i da se municija ne troi uzalud. Meutim, mnogi se nisu obazirali na ovakve savete, razmetali su se pukom i natjecali u vetini gaanja. Ali to je vreme vie odmicalo, sve se vie uvialo da su bili u pravu oni koji su govorili da se oruje sakriva. I tako se na poetku ustanka kod glamokih seljaka zateklo oko 400 puaka i 2 pukomitraljeza sa dosta municije i runih bombi, mada su ustae uspele oduzeti veinu oruja.
PRIPREME ZA USTANAK

Ve u maju ustae otpoinju s masovnim hapenjima i najgrubljom pljakom, pojaavajui teror iz dana u dan. Ovo je kod naroda izazvalo sve vee nezadovoljstvo i nagovetavalo skori obraun s ustaama. Partijska organizacija iz susednih srezova, pre svega iz Drvara, poela je, preko svojih lanova, objanjavati narodu da e vrlo brzo morati doi do dizanja ustanka i obrauna sa okupatorom i njegovim slugama ustaama. Sto se vie govorilo o ustanku, kod naroda je raslo oseanje vee sigurnosti, a istovremeno se oseala i zabrinutost to nije sauvano vie oruja. U ovom periodu naroito se isticao Nikola Bojinovi iz sela Stekerovaca, koji je sve otvorenije govorio o ustanku i po399

trebi organizovanja mlaih ljudi, na prvom mestu onih koji su imali sakriveno oruje, u jedinice po vojnikom uzoru - u desetine i vodove. Nikola je ve bio organizovao straarenje oko sela kako ustae ne bi mogle neprimeeno doi u selo i hapsiti ljude. Raspoloenje naroda za ustanak bilo je veliko, ali u periodu priprema nije ni iz daleka iskorieno, pa se poetak ustanka, dobrim delom, odvijao stihijski. Neposredne pripreme za ustanak ostale su u granicama pojedinanog upoznavanja i nagovestavanja da se ustanak blii i da treba biti spreman. Neto vie organizovanosti bilo je u selima: Stekerovci, Hotkovici i Perduhovo Selo. U Glamou pre rata nije bilo partijske organizacije. U periodu razvoja ustanka omladina je bila najjai oslonac Partije i glavni izvor boraca za formiranje i popunu partizanskih jedinica. Dvadeset osmog jula kroz glamoka sela i planine (u to vreme veliki broj ljudi nalazio se u planinama na koenju livada) prostrujala je vest da je ustanak dignut. Vest su prenosili kuriri od sela do sela, tako da je do podne 28. jula itav glamoki srez bio obaveten o ustanku. Ovog istog dana ispaljena je i prva ustanika puka u glamokom srezu: u selu Rore likvidirana je jedna ustaka patrola. Tog dana posle podne ustanici iz sela Rora i Crnog Vrha uputili su se u selo Popovie i zajedno sa Popovianima poseli dominantne poloaje istono od sela, da spree eventualni pokuaj ustaa da iz Glamoa prodru u ova sela. Kako se vest o dizanju ustanka prenosila iz sela u selo tako su ljudi naputali poslove, vadili skriveno oruje i vojniku opremu i okupljali se, kako bi u toku noi povezali sela i dogovorili se o daljem radu. (Danju je bilo riskantno kretati se iz sela u selo, jer su ustae u prigradskim selima motrile na kretanje ljudi, zaustavljale ih i ispitivale kuda idu i zato. Ipak su u toku noi uspostavljene veze izmeu sela i sve je bilo spremno za obraun s neprijateljem.) Neprijateljska posada u Glamou verovatno je bila obavetena o dogaajima u Drvaru, pa je popodne 28. jula upuena jedna satnija (eta) ustaa u sela S umnjaci i Vagan, gde je uhapsila oko 40 ljudi koji su se nali u selima. (Vest o ustanku jo nije bila doprla do svakog oveka, jer ih je veliki broj bio na radu po livadama, pa su pojedinci pri povratku sa posla neoekivano padali u ustake ruke). Pohapeni su odvedeni u Glamo i zatvoreni u bolnicu koja je bila pretvorena u zatvor, a ustaka satnija ostala je na prenoitu u selu Vagnu sa name400

jom da idueg dana produi isti posao u selima severozapadnog dela sreza. Ujutro 29. jula ustae su se uputile prema selima Popo' vii i Rore, ali su ih ustanici saekali na pogodnim poloajima i posle krae borbe naterali u bekstvo. Tako snaan otpor ustanika prisilio je neprijateljske snage da se povuku u Glamo i da organizuju odbranu grada. Istog dana ustae su iznenada upale u sela Rudii i Halapi i na prepad pohvatale oko 80 ljudi, koje su zatekli kod kua i odveli ih u grad gde su zatvoreni.
OSLOBOENJE GLAMOA

U toku noi 28/29. i ceo dan 29. jula ustanici su se prikupljah na poloajima severozapadno od sela Glavice, na udaljenosti od grada 1012 km. Ustanici su se organizovali u ete i vodove svako selo je inilo vod ili etu. U toku dana su bih na okupu svi ustanici iz sela Popovia, Rora, Crnog Vrha, Vagana, Sumnjaka, Preodca, i jedan broj iz sela Glavice i Halapia. Disciplina u tek formiranim jedinicama je bila slaba, ali su elan ustanika i radost zbog prve pobede nad neprijateljem nadvladah stihiju vrlo arolike mase. Od oruja se nosilo ko je ta imao, ali se ipak sakupilo oko 200250 vojnikih puaka, neto pitolja, lovakih puaka i runih bombi. Oni koji nisu imah vatreno oruje, naoruali su se vilama, sekirama i raznim drugim predmetima. U toku 29. jula sakupili su se svi ljudi na koje se raunalo, izabrane su stareine jedinica. Posle dogovora stareina odlueno je da se Glamo napadne sutradan, 30. jula ujutro. Nakon odluke o napadu, prilo se neposrednim pripremama davanju zadataka pojedinim jedinicama i odreivanju pravaca napada. Procenjeno je gde bi neprijatelj mogao dati otpor, pa se na osnovu toga i odluivalo koja e jedinica gde napadati. Prilikom procene situacije dolo se do zakljuka da e neprijatelj pruiti ozbiljniji otpor na poloajima udaljenim od grada 56 km i to na brdima Brezovai i Gradini, a zatim da e se taj otpor nastaviti na uzastopnim poloajima, kojih oko Glamoa ima na pretek. Na osnovu ovakve procene, glavni deo snaga odreen je da likvidira neprijatelja na Brezovai i Gradini i da mu ne dozvoli organizovani otpor na uzastopnim poloajima. Deo snaga upuen je u napad preko polja i kroz sela u Polju, sa severne i severozapadne strane.
26 U s t a n a k 1941.

401

Pokret jedinica poeo je oko 7 asova i do prvog kontakta sa neprijateljem dolo je na poloajima gde se i oekivalo. Na Brezovai i Gradini neprijatelj je pruio otpor preko oekivanja. Razvila se estoka borba, ali neprijatelj nije izdrao snaan nalet ustanika, pa je u paninom bekstvu naputao poloaje i beao u pravcu grada. Uz put su bacali puke i municiju, pa ak i uniforme, a ostavili su i jedan teki mitraljez. Ustanici su u silovitom naletu, na neprijateljskim leima upali u grad. Masa od oko 2500 ustanika se kao lavina sruila na grad. Njihovo Ura razlegalo se po okolini i nadjaavalo slabu vatru neprijatelja. Otpor na prilazima i u samom gradu gotovo je potpuno izostao. Beanje sa Brezovae prenelo se i na poloaje u neposrednoj okolini grada. Sve je grabilo prema Livnu i umi Busiji, u pravcu iz koga nisu nadirale nae jedinice. Koliko je bio silovit nalet ustanika najbolje pokazuje injenica da ni ustaki logornik Bakovi nije uspeo da pobegne, ve je zarobljen- u jednoj kui. Naroito su loe prole one ustae koje su bile u gradu, jer oigledno nisu oekivale takav obrt situacije, pa ih je mnogo zateeno u kuama i pohvatano. Osloboenjem Glamoa u ustakim zatvorima je zateeno preko 100 ljudi, uhapenih dan ranije u Halapiu i okolnim selima. Ustae ih nisu uspele prebaciti u Livno ih u neko drugo mesto, jer su se dogaaji posle 28. jula razvijali takvom brzinom da su morah misliti o spasavanju svojih glava. Ovih stotinak ljudi (verovatno ih je bilo i vie, jer to onda niko nije mogao izbrojati), spaseno je sigurne smrti. Oekivalo se da e se u Glamou nai dosta oruja, ah se to nije ostvarilo. Sve vojniko oruje i oprema, koje su ustae pokupile od glamokih seljaka, podehli su meusobno te oekivanog magacina sa orujem i vojnikom opremom nije bilo. Zaplenjeno je oko 200 lovakih i 50 vojnikih puaka i 1 pukomitraljez. Vojniko oruje je zaplenjeno uglavnom od onih ustaa koje su izginule u borbi ih su u bekstvu bacale oruje, dok su lovake puke naene u magacinu. Ali, za njih nije bilo municije, pa je bilo i malo koristi.
NAPAD NA MLINISTA

Ustanici iz sela Stekerovaca, Hotkovaca i Perduhovog Sela imali su zadatak da 29. jula napadnu i zauzmu andarmerijsku stanicu i pilanu u Mlinitima. Ustanici iz ovih sela su po brojnosti bili slabiji od snaga koje su napadale Glamo. Raspolagali su sa 100 vojnikih puaka i jednim pukomitraljezom.
402

U ovim selima je bilo vie ljudi koji su se odmah, od prvog dana ustanka, svesno i nepokolebljivo prikljuili ustanikoj borbi. U tome su, pored ostalih, prednjaili Nikola Bojin o v i , Duan Krmar, Duan Cubi, Vid Perduh i drugi. Za vrlo kratko vreme, svojim zalaganjem na organizovanju ustanka, disciplinom, spremnou da podnose sve tekoe, a naroito linom hrabrou, oni su postigli veliki autoritet meu svojim borcima i sa uspehom ih vodili kroz sve okraje. I uticaj partijske organizacije iz Drvara i Prekaje u ovim selima oseao se daleko vie nego u drugim selima glamokog sreza, to je takoe imalo znaaja da Stekerovani budu bolje organizovani od ustanika iz drugih sela. Na pilanu i andarmerijsku stanicu Mlinite izvren je napad 30. jula poto je dan ranije saekan i uniten jedan kamion koji je vozio municiju u Glamo. Tom prilikom su ubijena dvojica ustaa i osloboena tri zatvorenika. Otpor na pilani i andarmerijskoj stanici bio je jai nego to se oekivalo. Meutim, nalet ustanika sa relativno dobrim naoruanjem i dosta municije, slomio je otpor ustaa i andarma. Ovde je zaplenjeno 15 puaka i neto municije. Tada je razruena i stanica umske eleznice u Mlinitima. U borbama za Mlinite ubijeno je 8, a zarobljena 4 andarma i ustae. Takoe je osloboeno iz andarmerijske stanice 20 ljudi, koje su andarmi toga i prethodnog dana pohapsili po livadama. Time je treeg dana ustanka ceo glamoki srez bio oien od neprijatelja.
ODBRANA GLAMOA I POVLAENJE

Kada je Glamo 30. jula osloboen, dole su do izraaja izvesne slabosti koje su postojale u organizaciji ustanikih jedinica i u rukovoenju. Umesto da odmah produe gonjenje neprijatelja i obezbede se od Livna, ustanike jedinice poele su se osipati i veliki broj ustanika raziao se po gradu. Istina, prilikom ulaska u grad ustanici su pokazali visoku svest u odnosima prema stanovnitvu i njegovoj imovini, kao i u dranju prema zarobljenim neprijateljskim vojnicima (naravno, ukoliko se nije radilo o poznatim ustakim zlikovcima). Meutim, Milan Rustanovi, 1 koji se nametnuo za neku vrstu glavnog komandanta ustanika, nije se mnogo brinuo o
' Milan Rustanovi Savi bio je jedan od otresitijih glamokih seljaka iz Crnog Vrha, dosta spretan demagog, a u sutini velika kukavica i straljivac. Uspeo je da se nametne ustanikoj masi u prvim danima ustanka. Krajem marta 1942. godine Rustanovi je streljan, jer se bio stavio na stranu neprijatelja. 403

najpreim zadacima obezbedenju od Livna i uvrivanju velike, a slabo disciplinovane mase ustanika, nego je poveo razgovore s bivim ustakim logornikom Bakoviem. Bakovi je kao vet i lukav ovek, umeo maksimalno da odvrati panju Rustanovia od glavnih zadataka i zadri ga to due u razgovorima, jer je znao, ako padne u ruke ozlojeenih ustanika, da nee lako izvui glavu. On je sa sigurnou raunao i da e ustae iz Livna pokuati da se povrate u Glamo. Zahvaljujui svojoj umenosti i naivnosti Rustanovia, Bakovi je uspeo da ga Rustanovi pusti, zajedno s jo jednim ustakim funkcionerom, da slobodno ode u Livno, navodno da bi izdejstvovao da se puste ljudi pohapeni dan ranije. Kada je Bakovi poao za Livno na prevoju Korina naiao je na ustae. On im je objasnio situaciju u Glamou. Navee 31. jula ustae su ve doprle do sela Rudine, Podgradine i Kamena, na oko 34 km od grada palei sela i ubijajui svakog na koga su naili. Neki delovi ustanikih jedinica na svoju su inicijativu bili poli da posednu prevoj Korinu 31. jula, ah je bilo kasno, jer ih je neprijatelj preduhitrio. Dolo je do borbe u umi Tisovac, koja se kasnije prenela na poloaje u neposrednoj okolini grada Kuk, Gredu i Raj an. Ne moe se rei da ustanike jedinice nisu dale otpor, a jo manje da nisu bile dovoljno snane, ali su, oigledno, bile iznenaene brzinom neprijateljskog reagovanja iz Livna. Zato se otpor sveo na nekohko kratkih i estokih okraja u umama na prilazu gradu. No je zatekla neprijatelja na liniji sela Kamen june padine Rajna. Tu su ustae zanoile povremeno tukui artiljerijom grad. Bilo je oigledno da je Glamo izgubljen, pa su se u toku noi ustanike jedinice poele u neredu povlaiti u pravcu severozapada, ka selima Halapi i Glavice, dok je manji deo odstupio preko brda Homar i sela: Petrovo Vrelo, Dubrave, Hasanbegovci i Prijani. Odstupalo se, uglavnom, prema selima u kojima su jedinice formirane. Neprijatelj je uao u grad 1. avgusta oko 10 asova, kad neki nai delovi jo nisu bih ni napustili grad. O toku borbi koje su voene nou izmeu 31. jula i 1. avgusta i o poloajima naih jedinica, te jedinice koje su se nalazile u gradu niko nije obavestio, tako da su bile u ubeenju da se borba vodi na severnim padinama prevoj a Korina. Ujutro, 1. avgusta, prilikom ulaska neprijatelja u grad otpor su dale samo manje grupe boraca, a delovi jedinica, koje su bile u gradu, jedva su uspeli da se izvuku. Cak nisu stigh da obaveste kuvare o upadu neprijatelja. Zateeni su kako mirno rade svoj posao i ustae su ih na licu mesta zverski poubijale.
404

Po osvajanju grada neprijatelj je odmah produio da goni nae jedinice koje su odstupale prema selu Halapiu, ah se nije mnogo udaljavao od grada, niti je iao dublje u umu. Nai gubici u odbrani Glamoa iznosili su oko 30 mrtvih i 10 ranjenih.
PANIKA I TEROR PO SELIMA OKO GRADA

Stanovnitvo sela iz neposredne okoline grada zahvatila je panika, pa je u toku noi izmeu 31. jula i 1. avgusta poelo masovno da bei u udaljena sela i blie umi. Izbegli su mlai i sposobniji mukarci i devojke, dok su stariji ljudi, ene i deca veinom ostajali kod kua. U selima, udaljenim od grada, kao to su Pribelja, Halapi, Vagan, Hotkovci, Stekerovci, Popovii i Rore nastali su veliki zbegovi. Dok su srpska sela oko grada naputah svi itelji koji su se mogli micati, iz sela koja su udaljenija od grada u kojima su iveli muslimani i Hrvati, seljaci su takoe masovno odlazih, ali u pravcu grada. Jedni su dakle, beali to dalje od grada, u umu, a drugi dolazili u grad. Drugi avgust protekao je relativno mirno. Ustanici su se prikupljah u planinama Staretini, atoru, Hrbljini, Vitorogu, Cincaru, oko Mlinita i u umama severoistono od sela Prijani i Pribelje. Sumirah su se rezultati i dogovaralo se za dalji rad. Poelo je ozbiljnije organizovanje ustanika i biranje stareina u jedinicama u kojima do tada nisu bih izabrani. Ustae su iskaljivale svoj bes nad nedunim starcima, enama i deci. ulo se da su u selima Rudine, Podgradina i Kamen izvrili pokolj nad svima to su im pah aka. Paljenje kua u sehma svi smo videli. Ovo je strano pogodilo narod u zbegovima i unelo potitenost i duboku zabrinutost meu borce u jedinicama. Mada se nije tano znalo ko je sve ubijen, svak je gajio zraak nade da su njegovi ipak ostali u nekom umarku, ili pak mislio da su ba njegovi pobijeni. Tako su se ljudi raspinjah izmeu najcrnjih vesti koje ih mogu pogoditi i skrivene nade da e ih one ipak mimoii. Trei avgust je valjda bio najtei dan za narod iz prigradskih sela. Tog dana doprla je vest da su ustae (2. avgusta) izvrile pokolj u selima: Dulian, Petrovo Vrelo, Dubrava, Brdo, Rajika, Jakir i u neposrednoj okolini grada. Prvi koji su doneh ovu vest isuvie su bili oamueni da bi mogli dati tane informacije ko je sve ubijen. Sto je dan vie odmicao, napetost meu narodom u zbegu i borcima u jedinicama sve je vie rasla. Kuknjava je postajala sve glasnija i broj onih koji su saznah ko je od njihovih ubijen svakog asa je rastao. Prizori su bili stra40 5

ni. Pojedine porodice su prepolovljene, a neke do poslednjeg lana unitene. Dva dana posle zloina, preostali deo stanovnitva, uglavnom ene i deca, iz sela iz okoline grada potpuno je izbegao u udaljenija sela i ume. Tako su sela ostala potpuno pusta. Udaljenija sela od grada, planinske staje i koare dobili su dvostruko vei broj stanovnika nego to su do tada imali. Teko je bilo smestiti izbeglo stanovnitvo, a isto tako i deo stoke koju su izbeglice uspele da spasu od ustake pljake. Svak se snalazio kako je znao, traei najnuniji smetaj za starije i decu. U ovoj tekoj situaciji dola je do punog izraaja plemenita solidarnost. Oni koji su imali sree da im ustae do tada nisu napravile nikakvog zla, pokazali su se do kraja solidarnim u pomaganju izbeglica sa svim to im je stajalo na raspoloenju. Izbeglice su svojim dolaskom unosile sve vie nesigurnosti meu narod iz sela gde ustaki teror jo nije dopro. Poelo je naputanje sela i tamo gde objektivno nije bilo razloga za to. Ustae su po ceo dan vrljale po opustelim selima i pljakale. Poele su po batama i oblinjim njivama pronalaziti, otkopavati i donositi razne stvari koje su ljudi zakopali jo pre ustanka. Nou bi se ustae i ostala pljakaka rulja povlaili u grad sa tovarima opljakane imovine po opustelim selima. Kad se ve nije imalo ta pljakati, poeli su skidati prozore, vrata, krov, pa ak i patos iz kua. Tovarili su na kola i odvozili u Glamo, a zatim i u Livno.
UVRIVANJE I MEUSOBNO POVEZIVANJE JEDINICA

U ovom periodu ustanike jedinice su poele da se bolje meusobno povezuju i pripremaju za akcije, kako bi se u prvo vreme makar ograniilo podruje dejstva neprijatelja. Uspostavljaju se vre veze s jedinicama iz okoline Drvara, Mrkonjia, Jajca i Livna. Naroito se poklanjala panja povezivanju sa Drvarom i Janjom (olajinim jedinicama). Uvrivanje i sreivanje jedinica sporo je odmicalo ljudi je bilo dosta, ali oruja malo. Dobijao se utisak da se broj puaka smanjuje, a ne poveava. Pojedini borci odlazili su sa svojim porodicama u druga sela ili zbegove i prikljuivali se tamonjim etama. Tako je u toku avgusta stvoreno nekoliko ustanikih grupa, slabo meusobno povezanih, koje su jo slabije koordinirale svoje akcije. U tom periodu stvorena je eta od ustanika sela: Halapi, Rudii, Branjeci, Kovaevci, oslije, Radaslije i jednog dela Kamena sa bazom u planini Staretini, koja je imala zadatak da
406

dri poloaje na brdu Gradini, zapadno od sela Halapia, i onemogui ustaama da zalaze u sela Rudie, Halapi i Branjee ili da prodru u Staretinu gde se nalazio veliki zbeg naroda. Po brojnosti i naoruanju najjaa ustanika grupacija je bila severozapadno, zapadno i jugozapadno od sela Vagan, u rejonu brda Ka din jaa, Krnjevac, Junkrava i Radaevo brdo. To je bio veoma pogodan poloaj za odbranu i vezu sa etom Halapana na Gradini. Ovu grupaciju sainjavalo je 5 eta formiranih od boraca iz sela: Glavice, Popovii, deo Vagana i Sumnjaka (jedna eta); zatim sela Vagan, umnjaci i Reljani (Druga) i Rore i Crni Vrh (Trea eta). Posebnu etu formirala su sela Prodac i Tievo, a takoe i selo Prekaja. Tako je ova grupacija imala 5 eta razliite jaine, kako po brojnosti ljudstva, tako i po naoruanju. U selu Popoviima je poetkom avgusta formiran tab glamokih gerilskih odreda sa zadatkom da objedinjuju dejstva svih jedinica na teritoriji glamokog sreza. Stekerovci, Hotkovci, Perduhovo, Prijani i Hasanbegovci formirali su vodove, koji su kasnije prerasli u ete. Ove jedinice su bile dobro organizovane, relativno dobro naoruane i uspeno su izvravale svoje zadatke. U selu Pribelji organizovana je eta od boraca iz toga sela, zatim iz Petrova Vrela i Dubrave. Ova eta je trebalo da onemogui neprijatelju prodor u Pribelju iz pravca Glamoa i Kupresa. Iako prilino slabo naoruana, uz pomo Solajine jedinice ipak je uspela da obavi svoj zadatak. U planini Hrbljini formirana je eta od boraca iz sela Zajaruge, Skucana, Starog Sela, Jakira i Brda. Ustanici iz ostalih sela, naroito iz onih koja su naputena, prikljuili su se etama i vodovima gde su im bile izbegle porodice, uglavnom u ete u Staretini, Popoviima, Pribelji i Hrblj anima. Disciplina u jedinicama jo nije dobila potrebnu vrstinu, ali se oseao napredak. No, ovaj napredak nije bio zadovoljavajui, jer su pojedini borci odlazili da obiu svoje porodice. Teko stanje, naroito u pogledu ishrane, pogaalo je borce koji su odlazili u obilazak. Kada su se vraali, bili su potiteni i prenosili neraspoloenje i na ostale borce, to je u krajnjoj liniji delovalo demoralizatorski na jedinice, otupljivalo borbenost i okupiralo misli ljudi brigom za porodicu. U tom periodu uestali su dolasci pojedinih drugova iz Drvara u jedinice u Staretini, Popoviima i Mlinitima. Ovi dolasci su imah prvorazredni znaaj, jer su to u veini bih lanovi KPJ, te su poeli planski delovati u jedinicama. Njihov rad
407

se oseao, ali to su bili tek poeci organizovanog politikog delovanja na glamokom terenu. Mora se rei da i ovi drugovi nisu uvek bili dovoljno upueni kako da se uvrsti disciplina i pokrenu jedinice u borbe, u kojima se borci prekaljuju, zato su traili reenje u dogovorima s pojedinim drugovima iz eta. Ustanak u Glamou tada je prolazio kroz jednu manju krizu, koja je donekle bila i razumljiva, s obzirom na brzinu razvoja dogaaja posle 28. jula. Ova kriza je pak prebroena, bez teih posledica i jedinice su bile spremne da se odupru neprijatelju u njegovim pokuajima daljeg zalaenja u sela.
UTICAJ PARTIJSKE ORGANIZACIJE I PRVE POJAVE OVINISTIKIH ISTUPANJA

Ceo avgust protekao je u sreivanju, organizacionom uvrivanju i meusobnom povezivanju glamokih eta, kao i u povezivanju sa ustanicima iz okoline Drvara, Jajca, Mrkonjia i Livna. Donesen je u pojedine jedinice i list Gerilac koji je tampan u Drvaru. U ovo vreme u ustanikim jedinicama poeo se oseati uticaj ovinistikih istupanja pojedinaca. Postavilo se pitanje kojim pravcem e krenuti dalji razvoj ustanka: linijom bratoubilake borbe ili borbe protiv faista. O ovim pitanjima poelo je govorkanje meu borcima. Svi su se slagali da borba protiv okupatora i njegovih slugu ustaa predstavlja najvaniji zadatak, ali do razilaenja je dolazilo kad se postavljalo pitanje: da li pod ustaama podrazumevati sav hrvatski i muslimanski ivalj, ili samo one koji nose puku i bore se protiv nas? Bilo je kategorikih zastupanja i jednog i drugog stava. Ipak, preovlaivali su oni, koji u hrvatskom i muslimanskom ivlju nisu videli ustae, nego su tano razgraniavali pojam ustaa od pojma Hrvata i muslimana. Rad partijske organizacije izgledalo je da e dati dobre rezultate. Meutim, kad je stavljen na prvu probu, poetkom septembra, pokazalo se da je to dalo slabije rezultate od oekivanih. Osnovna slabost u radu bila je u tome to se, ini mi se, polazilo od unapred predvienog uskog kruga ljudi na koje je trebalo utjecati i preko njih uvrstiti jedinice. Teko se probijalo shvatanje da onaj ko je jednom izabran za komandira neke jedinice treba da bude smenjen im se pokae nesposoban da njome rukovodi. Kroz borbu su se vidno isticali mnogi drugovi koje je odmah trebalo birati za stareine jedinica, ali se neto ekalo, a ovinisti, kasnije etnici, nisu mirovali. U poetku su neki ljudi veto i demagoki istupali, a u sutini su bili prikriveni neprijatelji daljeg razvoja i uvrivanja jedinica. Ovakvi
408

liudi doli su na elo pojedinih vodova i eta vie stihijski nego gto su svojim radom i znanjem to zasluili. To se u punoj meri Dokazalo poetkom septembra, a naroito kasnije u daljem razvoju ustanka. Bilo je odlunih drugova koji su ostali dosledni borbi protiv svih neprijatelja, kao to su: Peja Ivi, Nikola Bojinovi, Vid Perduh i mnogi drugi. Veliki broj drugova je za kratko vreme osvojio simpatije boraca linom hrabrou. Treba napomenuti da se rad partijske organizacije odvijao u dubokoj ilegalnosti i oni drugovi koji su u ime nje govorili i uticah na glamoke ustanike su vrlo retko pominjali meu irom masom naroda ih boraca da govore u ime Partije. Objektivni uslovi za rad su, meutim, bili vrlo povoljni. Cak je i Gerilac nedovoljno i neracionalno koriten. U Pribeljskoj eti, na primer, u toku avgusta nije odrana ni jedna konferencija sa borcima. Rad sa narodom je bio jo slabiji. Glavno teite u radu bilo je na komandirima jedinica, dok je iroka masa boraca vrlo slabo obavjetavana o razgovorima izmeu drugova koje je slala partijska organizacija ili via komanda i njihovih komandira. Ukoliko su sami komandiri obavetavali svoje ete i vodove, oni su to inili neveto, pojedini su ak iskrivljavali smisao razgovora. Tako su borci uglavnom bih slabo informisani o toku dogaaja, a naroito o iroj platformi i ciljevima borbe. Dobijao se utisak da borci kao glavni cilj borbe smatraju odbranu sela i zbegova od ustaa.
POKUAJ PRODORA USTAA

Prvih deset do petnaest dana avgusta nije bilo ozbiljnijih borbi, jer neprijatelj nije pokuavao da prodire dalje od grada i neposredne okoline, a nae se jedinice jo nisu bile dovoljno uvrstile i organizovale da bi mogle preduzimati napade na neprijateljske poloaje. Neprijatelj je znao gde se mi nalazimo i neto kasnije pokuavao je da se probije do sela u severozapadnom delu sreza, s namerom, da tamo nastavi akciju koju je poeo prvih dana avgusta. Izmeu 10. i 15. avgusta neprijatelj je u Glamou organizovao jednu grupu u jaini od oko 70 ustaa, koji su se zakleli da e proi kroz sela u koja od dizanja ustanka nisu dolazili, i napraviti ono isto to su napravih u prigradskim selima. Ta se grupa uputila u pravcu sela Popovia i Rora. No, i ustanici su sada bili dovoljno organizovani: doekah su ustae na poloajima zapadno od sela Vagna, gde se razvila estoka borba. Ustae su htele poto-poto da se dokopaju Rora i Popovia, a nae jedinice su ih odbijale. U ovoj borbi, koja je trajala oko tri sata, nae jedinice su odnele potpunu pobedu i naterale ustae u
409

panino bekstvo. Ukupni gubici ustaa u ovoj akciji iznosili su 17 mrtvih: broj ranjenih nije se mogao ustanoviti. Ovo je bila prva ozbiljnija borba naih jedinica posle pada Glamoa. Neprijatelj je sada jo vie uvrivao svoje poloaje, ali se nije usuivao da posle poraza kod Popovia, vri vee ispade prema naim poloajima. Karakteristino je da su se protivnici slabo meusobno poznavali. Obino su protivnike snage precenjivane. Postojale su vee mogunosti za izvoenje veih akcija od strane naih jedinica i to prvenstveno ofanzivnog karaktera, koje bi ustanike poloaje primakle u neposrednu blizinu grada, jer je kod neprijatelja zavladao snaan strah. Meutim, do ovog nije dolo dobrim delom i zbog toga to i nae jedinice nisu znale snagu neprijatelja, a i zbog toga to je bilo teko pokrenuti pojedine ete i vodove da se odvoje od svojih sela i zbegova. Smatralo se da su posednuti poloaji vrlo pogodni i da ih neprijatelj ne moe lako zauzeti da bi ugrozio sela, koja su do tada ostala poteena. U prvih dvadeset dana avgusta, pored sukoba kod sela Popovia, izvedene su jo dve akcije. Jedna sredinom avgusta, koju su izvele snage iz Staretine u selima Kovaevci i Coslije. Tom prilikom je omogueno evakuisanje stanovnitva iz ovih sela, koje do tada nije uspelo da se skloni. Druga je izvedena na putu Glamo Livno u rejonu Korine, u kojoj su uestvovale neto jae snage. Ovu akciju su izveli delovi snaga sa poloaja u Mlinitima, zajedno sa etama iz Pribelje i Hrbljina. Sa Mhnita je polo oko 200 boraca s jednim pukomitraljezom. Snage koje su otile po zadatku u pravcu Kupresa, poto nisu uspele da organizuju akciju, vratile su se na svoje poloaje u Mhnita. Preostali deo, sa etama iz Pribelje i Hrbljina, izveo je akciju na putu Glamo Livno. Bilo je predvieno da se na pogodnom mestu na Korini postavi zaseda i doeka transport koji je iz Livna snabdevao neprijatelja u Glamou. Planirano je da uestvuje oko 200 boraca sa oko 100 puaka i jednim pukomitraljezom. Meutim, i ovog puta nije uspelo kako je zamiljeno. Pokret iz sela Pribelje izvren je kasno, pa u toku noi nije postavljena zaseda. Jedinice su stigle tek oko 10 asova na planirano mesto. Zauzimanje poloaja tek je bilo poelo. Veina boraca se jo nalazila daleko od puta kada su naila dva kamiona i jedna putnika kola iz Livna. Neoekivani nailazak izazvao je pometnju meu borcima, te je poelo komeanje. Oni koji su ve bili zauzeh poloaje, otvorili su vatru na kamione i automobil, a Mirko Bonjak je bacio drvarsku bombu 2 pod kamion. Jedan kamion i putnika kola su oboreni sa puta. U ovoj
* Bombe su izraivali partizani u Drvaru. 410

akciji poginula su dva neprijateljska vojnika i osloboena su dva civila koje su ustae spro vodili u Glamo. Ustae iz neoteenog kamiona uspele su da se vrate i sa pogodnog mesta otvore v a t r u po ustanicima koji su se nalazili u polju nedaleko od puta. Posle akcije neke jedinice su se povukle preko planine Slovinj u Hrbljinu i Pribelju, a neke su odstupile kroz umu Tisovac i Businju u Staretinu i dalje na Mlinita.
JOS DVA NAPADA NA GLAMO

Nae jedinice sa poloaja severozapadno od sela Vagan pokuale su nekoliko puta da likvidiraju neprijateljske snage na poloajima severozapadno od sela Glavice, na Ozrenu i Gradini, ali bez uspeha. Neprijatelj se bio solidno utvrdio na svojim poloajima, dovukao dosta municije, pa je svaki na napad odbijao jakom vatrom po r r i m jedinicama, koje su pokuavale da mu se priblie preko brisanog i dobro branjenog prostora. Kada se videlo da se neprijatelj na Ozrenu ne moe likvidirati, poele su pripreme za napad na Glamo ostavljajui pri tom ustae za leima, zadravane malim delom naih snaga. Ovo je bilo najbolje reenje koje se tada moglo doneti. Jedan takav napad izveden je sredinom avgusta. Deo snaga koje su napadale sa zapadne i severozapadne strane uspeo je da dopre do prvih kua u gradu. Meutim, ovaj napad nije uspeo pa su se nae snage morale povui na polazne poloaje. Neprijatelj je iz straha sam napustio Ozren nekohko dana posle napada na grad. Naputanje Ozrena omoguilo je naim najjaim snagama da posednu poloaje kod sela Glavice ime je uspostavljena neposredna i vrsta veza sa jedinicama iz Staretine. Ovo je znatno olakalo dalja dejstva naih jedinica. Shna situacija je bila i na Gradini gde su vreni napadi nekohko puta, ali su se zavravah kao i napadi na Ozren. Na kraju, i nju je neprijatelj morao napustiti te su time poboljani uslovi za dalja dejstva. Negativna strana napada na Ozren i Gradinu, kao i neuspeh napada na Glamo, bili su u tome to su nae jedinice trpele osetne gubitke. To je kod boraca unosilo sumnju u sopstvenu snagu i demoralizatorski delovalo na njih. Municija se troila, a nova se nije zarobljavala, pa je i to imalo uticaja na raspoloenje boraca. Krajem avgusta formiran je od svih ustanikih jedinica Glamoki bataljon, kao 8. bataljon Drvarske brigade. Dotadanji tab u selu Popoviima preformiran je u tab Glamokog bataljona gerilskih odreda. Komandant bataljona bio je Jozo Vukievi, radnik iz Splita, politiki komesar air Mash, kova iz Jezera kod Jajca.
411

Posedan j em povoljnijih poloaja, krajem avgusta, i pribliavanjem naih glavnih snaga gradu, omogueno je izvoenje jo jednog napada na Glamo. U napadu 2. septembra uestvovalo je oko 700 boraca, sa oko 400 puaka i tri pukomitraljeza. Neprijatelj je imao 4 satnije (ete), vod haubica i vod mitraljeza. Jedinice koje su napale preko Skoka i iz pravca sela Asii uspele su da upadnu u grad i sateraju neprijatelja u nekohko veih i tvrih zgrada. Jedinice koje su napadale sa severne strane zakasnile su s poetkom napada i nisu uspele da likvidiraju spoljnu odbranu grada. Teren kojim su ove jedinice napadale bio je nepovoljan. Upadom jedinica s june, severozapadne i zapadne strane, Glamo je bio gotovo osloboen. Otpor neprijatelja je bio vrlo ilav, a pomanjkanje municije kod naih jedinica omelo je da likvidiraju i posleclnja uporita iz kojih se neprijatelj branio. Jaka neprijateljska vatra iz automatskog oruja prisilila je nae jedinice da gotovo osloboen grad napuste. Ovom napadu prethodilo je kidanje veza to je unelo paniku meu neprijatelja i stanovnitvo u Glamou i Livnu. Sam zapovednik Jadranskog divizijskog podruja, general Iser, o ovoj akciji pie:
. . . Kod Glamoa grupa Kopain bila je 1. septembra napadnuta na svojim poloajima na nekoliko toaka . . . Ovom prilikom prekinuta je veza Livna sa Glamoem to je izazvalo paniku u Livnu i okolinjim naseljima.

Napad na grad izveden je 2. septembra.

Poverenik Tomi iz Livna javlja: jutros u 4 asa Glamo opkoljen. Prekinute i brzoglasne i saobraajne veze. Vode se teke borbe izvetava general Iser.

U toku izvoenja priprema za napad na grad mislilo se i na mogunost da se poanje ito, koje do tada nije mogao ponjeti ni neprijatelj niti ustanici, jer je bilo na niijoj zemlji, izmeu zona dejstva naih i neprijateljevih snaga. Cim su nae snage krenule sa poloaja kod sela Glavice i okolnih brda, iza njih su pole jedinice s kosama i ostalim oruima i poele sakupljanje ita. U toku noi i narednog dana ponjeveno je oko 80 kola ita.
BORBE NA MLINITIMA

Ustae su nastojale da uvrste svoj poloaj u Glamou, ime bi stvorile usi ove za efikasnije dejstvo u pravcu Drvara. Pored toga veoma im je smetalo to nisu mogli koristiti drum Glamo Mrkonji preko Mhnita.
412

n a p a d na Glamo, jo vie su zadali brige ustaama, pa je sam

Likvidiranje neprijatelja na Gradini i Ozrenu i poslednji

s a o b r a a j na putu Glamo Mr konji preko Mlinita. N a ovom z a d a t k u su angaovane i dve ustake bojne u Mrkonjiu. Sme-

vojskovoa Kvaternik 5. septembra, naredio da se obezbedi

njen je i komandant posade u Glamou.

Ove ustake jedinice su imale zadatak da, pored obezbeenja druma Glamo Mrkonji, produe dejstvo u pravcu Drvara i Otrelja. Dejstva neprijatelja su poela 6. septembra prodorom bojni iz pravca Mrkonjia u Mlinita. U tom asu u Mlinitima nije bilo naih jaih snaga, jer su se bile koncentrisale oko Glamoa, radi ponovnog napada na grad. ' Ustaka grupa iz Glamoa pola je 7. septembra drumom Glamo Mlinite s ciljem da se spoji sa ustaama u Mlinitu. Prvi pokuaj nije uspeo i neprijatelj je odbaen natrag u Glamo. U ponovnom pokuaju ustae su, uz snanu artiljerijsku podrku, uspele da se probiju u toku dana i u sam mrak dostignu liniju Gradina selo Medena Selita Ozren. Time je neprijatelj opet zaposeo Ozren i Gradinu, to je otealo kasnija dejstva naih jedinica. Ovom prilikom su ustae zapalile selo Rudii. Istovremeno je izvren pokolj i popaljene kue u selima Odak i Podgreda. Ustae nisu potedele nikoga. Ustae su 7. i 8. septembra pokuale da nastave svoja dejstva u ranije planiranim pravcima (Mlinita Glamo, Mhnita Drvar i Mhnita Otrelj). Meutim, nije im ilo kako su planirale. Zbog toga su odustale od dejstva u pravcu Drvara i Otrelja i sve snage iz Mhnita i Glamoa orijentisale na pravac Mhnita Glamo. U toku ovih borbi na Mlinitima, neprijatelj je potpuno opkoljen, no zbog nedovoljne inicijative i koordinacije dejstva naih jedinica bio razbijen. Borbe u Mlinitima, koje su trajale od 7. do 14. septembra, predstavljaju najtee akcije koje su vodili glamoki partizani u 1941. godini. Neprijatelj je pokuavao da se po svaku cenu probije iz Mhnita do Glamoa, ah je otpor naih jedinica bio tako snaan, da je izgubio punih 7 dana da savlada razdaljinu od 15 kilometara. U ovim borbama su se istakli mnogi borci, kao: Peja Ivi, komandir Vaganske ete, Mile Bojinovi, Duan Krmar, Vid Perduh, Duan ubi Vati i niz drugih boraca i rukovodilaca. Herojska pogibija Peje Ivia duboko se urezala u seanje svih uesnika ove velike borbe. Peja je na elu svoje ete pokuao uiniti neto to je sa onim snagama bilo vrlo teko ostvariti. Ustae su bile isuvie jake da bi ih mogle razbiti jo uvek slabo organizovane, slabo naoruane i neiskusne glamoke jedinice. Lina hrabrost velikog dela boraca
413

i rukovodilaca nije mogla nadoknaditi slabu koordinaciju dejstava. Prodor ustaa preko Mlinita skupo je stajao nae jedinice. Samo iz Stekerovake ete poginulo je 8 boraca. I ostale jedinice su pretrpele osetne gubitke. Niko nije tedeo snage i ivote, ali etvorostruka brojna nadmo neprijatelja u ljudima i neuporediva nadmo u naoruanju i municiji i ovde su dole do punog izraaja. Ustae su na mlinikom popritu ostavile oko 70 mrtvih. U ovim akcijama sa nae strane uestvovalo je oko 350 boraca sa oko 250 puaka i 4 pukomitraljeza ne raunajui deo snaga koje su dole kao pomo iz Ribnika i Mrkonjia. Neprijateljske snage su bile jaine dve ustake bojne u Mlinitima sa baterijom brdskih haubica i vodom brdskih topova, zatim 4 satnije sa vodom haubica i vodom mitraljeza iz Glamoa. Pri prodoru drumom od Glamoa do Mhnita neprijatelj se posluio lukavstvom: nije nikog dirao, ni napadao na nae poloaje za koje je znao gde su. Nie stareine naih jedinica, naroito pojedini komandiri vodova, koji su bili na ovim poloajima nisu preduzeli nita, jer su mislili da je bolje ne dirati u jaeg neprijatelja, da ga time ne izazovu da pone paliti sela. Istovremeno s prodorom u Mhnita neprijatelj je preduzeo i akcije od pravca Kupresa na nae jedinice koje su se nalazile u rejonu sela Pribelja. Izgleda da mu je namera bila da razbije ustaniku etu u Pribelji. Svoja dejstva neprijatelj je otpoeo 6. septembra ujutro napadom na naa obezbeenja na junim padinama planine Vitoroga. to je dan vie odmicao borba je sve vie dobij ala u estini. Neprijatelj je postepeno potiskivao nae snage u pravcu sela. U sumrak, kada je neprijatelj prodro do proplanka Rupe, nae snage su izvrile protivnapad u kom se vodila borba prsa u prsa. Juri je uspeo i neprijatelj je odbaen. Pomo, zatraena od Solaje, stigla je kasno, kad je neprijatelj ve bio u bekstvu. Toga dana i kod olaje je bila kritina situacija, ali je ipak naao mogunosti da nam pomogne, uputivi nam jedan mitraljez s neto municije. eta je mogla u svako doba povesti u borbu i do 200 boraca, ali nije bilo oruja za sve njih. Imah su svega oko 35 puaka i jedan pukomi traljez, dobijen od Solaje dva dana pre napada. Poetkom septembra neprijatelj je i na ostalim pravcima izvodio napade. U to vreme su voene vrlo estoke borbe na teritoriji Jajca, Mrkonjia, Ribnika, Kljua, Bosanskog Petrovca, Grahova, Drvara i ostalih mesta u Bosanskoj krajini. Ove borbe nastavile su se na podruju Mlinita sve do dolaska
414

delova italijanske divizije Begramo u Glamo, 25. septembra. Tada nastaje drugi period u razvoju ustanka na podruju Glamoa.

Snabdevanje jedinica i zbrinjavanje ranjenika bili su posebna briga za ustaniko rukovodstvo. Za vreme borbi u Glamou, pored ratnog plena, snabdevanje jedinica vreno je namirnicama skupljenim od mesnog stanovnitva iz okolnih sela. Stareine jedinica su traile od odbornika odreenu koliinu hrane, a odbornici su hranu prikupljah u selima i doturah je do jedinica na poloaje. U svakom selu su bili odreeni odbornici koji su se, pored ostalog, brinuli da ovaj posao to bolje obave. Odbornici su savesno i uspeno reavali svoje zadatke. Narod je bio spreman da sa borcima deli poslednje to je imao, pa tako odbornici nisu ni imali teak zadatak oko snabdevanja jedinica. Ranjenici su zbrinjavani u samim jedinicama ili su evakuisani u sela koja su bila van domaaja neprijateljskog dejstva. Tei ranjenici su evakuisani u selo Prekaju u blizini Drvara i tamo leeni u partizanskoj bolnici.
Nikola PILJAK

FRUKOGORSKI PARTIZANSKI O D R E D 1941. GODINE

B eenovaki Prnjavor, frukogorsko selo, imao je pred rat oko stotinu domova. Selo je bilo toliko protkano rodbinskim vezama da su momci i devojke u njemu retko izmeu sebe sklapali brak. U selu, gotovo odseenom od sveta, bez ceste i elektrinog osveti jenja, postojao je svega jedan radio-aparat na bateriju, koji je bio svojina kole. Pravi gospodar sela je bio manastir. On je postavljao i smenjivao mesnu vlast. Ljudi u selu veinom nisu bili religiozni, ali su bili gladni, goli i bosi. Kada snegovi pokriju zemlju ili kada u prolee zacari glad, u manastiru se moglo dobiti svega: penice, krompira, pasulja, masti i drva. Manastir je davao sirotinji namirnice i drva, a ona je to odraivala uz minimalnu nadnicu od 8 do 10 dinara. Radni dan je poinjao kad sunce izae, a zavravao se kad zae. Nije izrabljivana samo seoska sirotinja ve i srednjak. Njemu su bili potrebni seme, sejaice i drva, pa je za sve to odraivao manastiru i bio je veito duan i zavisan kao i seoska sirotinja. Manastir je imao 850 jutara ume, 350 jutara oranice, vinograda i vonjaka, na hiljade komada krupne i sitne stoke, a najvie tri kaluera i nekoliko aka. Imanje je bilo osloboeno svih poreza i taksa. Tako je izgledalo to malo frukogorsko selo uoi rata. U toku rata je spaljeno do temelja, a njegovo stanovnitvo prepolovljeno sve zbog odanosti narodnooslobodilakom pokretu i njegove oslobodilake aktivnosti. Socijalistike ideje dole su u selo mnogo ranije. Jo 1905. godine postojala je socijalistika organizacija u Prnjavoru. Voa te organizacije bio je Begojevi Zivan, seoski bezemlja, poten koliko i siromaan. Vlasti i kalueri nisu se plaili socijaliste:utopiste. Rado su se alili s njim i njegovim idejama. Ah su nje416

Vjekoslav

Para:

NJEMCl

ULAZE

gove ideje ipak napajale ugnjetene, a on je bio za itavo selo ideal potenja. Poetak godine 1941, poetak neposredne faistike opasnosti, uzdrmao je selo. Ljudi su se skupljali oko kolskog radio-aparata i diskutovali. U to vreme je skojevsku organizaciju u Prnjavoru sainjavalo 7 lanova: Milan Blagojevi, Sava Milojevi, Zdravko Adamovi, Zivko Jovanovi, Miodrag Ercegovac, Kaja Reli i ja. Organizacija je zajedno sa veom grupom omladinaca-simpatizera razvijala svestranu aktivnost meu omladinom. U grupama po troje itali smo razne materijale koje smo dobij ali od skojevske organizacije iz Beenova. Kaja Reli, Milan Blagojevi i ja bili smo tada kandidati Partije i po odreenom planu radili smo sa skojevcima; gotovo redovno su nai sastanci odravani van sela. U selu su odranije ivela dva Nemca: Eduard Auer drao je kafanu i mesnicu, a Stevan Auer kolonijalnu radnju. Cim su Nemci stigli na nau granicu, u kafani je osvanuo radioaparat na bateriju. Po godinama sam bio najstariji u naoj organizaciji. Zato sam najvie odlazio meu starije u kafanu i kolonijalnu radnju, gde su se ljudi uvee skupljali. Bez ustruavanja sam objanjavao ljudima ta znai faizam. To isto su inili Milan Blagojevi i ostali skojevci i simpatizeri. Selo je bilo uzrujano, rat je bio na pragu. Ljudi u selu su nas rado sluali. Rat me je zatekao na vojnoj vebi u Beogradu kod Topovskih upa. Ne seam se kojoj sam artiljerijskoj jedinici pripadao; bio sam vezista. Bombardovanje Beograda zateklo me je na Avali: nemake tuke su uz strahovit urlik ceo dan preletale preko naih poloaja. Nai topovi su utali. Tu no smo nekohko puta kretali as prema-Mladenovcu, as prema Beogradu. U zoru smo stigli u Mladenovac i smestih se u parku da predammo. Tu smo bili bombardovani. Sledeu no pokret, niko nije znao kuda. Rat je tek poeo, a ve je nastupila glad. Oficiri demoralisani, vojska nemona. Usledila je jo jedna no lutanja bez cilja. Nali smo se u malom selu Glibovcu. Selo je na bregu, a u daljini i s jedne i s druge strane cesta. Njome su se kao zmije vukle nemake motorizovane jedinice, a mi smo bez oruja topovi su ostali negde u blatu, a artiljerci imaju malo puaka. Ne zna se ko je iz koje jedinice, sve je izmeano. Ne zna se ak ni ko komandu je. Negde po podne trubni znak zbor. Skupljamo se u krugu oko jednog majora, oveka etrdesetih godina. On govori o herojskoj borbi Srba kroz istori ju, o Milou Obiliu, o Kraljeviu Marku i poziva nas da se tu no probijemo preko ceste, ne bismo li nekako stigh u Grku, a odatle u Englesku. Obeava da emo se vratiti kao pobednici. Ljudi
27 U s t a n a k 1941.

477

plau, plau zbog izdaje, zbog izgubljenog rata. Tada mi je bilo najtee. Sta da radim da li je izdaja poi ili ne poi? Reio sam da ne idem u tuu zemlju. Sem mene bila su jo tri Sremca, ne seam im se vie imena: jedan je bio iz Putinaca, jedan iz Pavlovaca, a za treeg ne znam odakle je bio. Predloio sam, a oni su prihvatili, da se vratimo u Srem preko Beograda. U Beogradu e krenuti svako na svoju stranu. Dugo gladno putovanje: est dana i est noi obilazimo ceste i sela. Sretamo grupe vojnika, svako trai civilno odelo. Oruje smo nosili sa sobom. Pred Belim Potokom nas je jedan stariji seljak upozorio da je tu negde ubijen jedan vojnik, navodno zato to je pobegao iz vojske. Kraj samog izvora zaista naiemo na le vojnika; ubijen je kamom u lea. Prevremo ga, uzimamo vojniku bukvicu; rodom je iz nekog sela u Banatu. Pred Beogradom bacamo oruje, razilazimo se. Posle kraeg boravka u Beogradu predao sam preko Save na sremsku stranu. U Zemunu vidim domae vabe. Naoruani i veseli etaju gradom. Produio sam put i uskoro stigao u svoje selo. Tu sam se ponovo zaposlio u majdanu krea kod Gaje Ercegovca.
PRIPREME

Skojevska organizacija dobija tih dana mnoge zadatke: da nabavlja oruje i municiju za oruanu borbu, da prikuplja crvenu pomo, da politiki radi u selu sa omladinom i starijima. Na alost, u naoj blizini nema cesta po kojima se vojska povlaila i bacala oruje, te moramo preduzimati posebne mere. Treba stvoriti nekakav plan da se doe do oruja. Neki Vilhamer, Nemac iz Sremske Mitrovice, imao je vinograd i kuu u blizini naeg sela. Sava Milojevi, sposoban i poverljiv skojevac, znao je gde taj Nemac dri puku. Jednog dana Sava je uspeo da je ukrade. Bila je to manliherka, bez magacina i arera, metak se stavljao direktno u cev, pa ipak je za nas predstavljala veliko blago. U daljem traganju za pukom maja 1941. smo doznali da Veljko Stolpin, koji je tada iveo u Beoinu, ima dve nove mauzerke sa kompletnim priborom i neto municije. Veljkov ouh je dugo godina bio umar u naem selu, poznavao je sve nas. Trebalo je nai pogodne linosti koje e s njim govoriti. Nali smo ih. Bili su to Doka Gazibari i Sava Jovanovi koji ranije nikada nije imao veze s nama i koga je samo mrnja prema okupatoru vezala za nas. Od sakupljene crvene pomoi kupili smo te dve puke. One su bile kod mene i o njima sam vodio rauna. Municije smo imali jako malo. Preko Save Mundia i Mitra Miaevia iz sela Jaska doznali smo da u Jazakom Pr418

njavoru ima u magacinima municije i bombi, koje je ostavila biva vojska. Saznali smo da ustae uvaju magacine, ija su vrata jo uvek bila razvaljena. Nije bilo lako, ali je bilo mogue doi do municije. P r e svega je bilo potrebno obuiti Kaju i Milana Blagojevia da r u k u j u orujem, kako bi me mogli tititi od ustakog straara ako me primeti, poto sam nameravao da poem u magacin i uzmem municiju. Krenuli smo s orujem i to nou, kako nas niko ne bi video na putu od sela do magacina. Njih dvoje su stalno drali na nianu straara, dok sam ja neopaeno ulazio u magacin i skupljao u dak metke i bombe. Sanduci s municijom bili su razvaljeni, a meci leali po patosu. Takve tri akcije donele su nam oko 3000 metaka, 30 bombi i neto eksploziva. Ovakve akcije se kasnije nisu mogle nastaviti, jer su vrata na magacinu bila popravljena, a straa pojaana. Ve negde u m a j u su u nae selo dole tri ustae: Mate, Pero i Huso. Njihova prezimena ne znam. Kada je Nemaka napala Sovjetski Savez, ustae su poele da motre na nas. Prva sabotaa u selu izvrena je u poetku vridbe. Stavio sam tamp (elinu ipku kojom se bui kamen) u snop penice u guvnu Mie Zivkovia. Dre se pokvario i vridba je nekoliko dana bila obustavljena. Ustaki poverenik kod maine vodio je istragu uz pomo ustakih andarma. Nita nije dokazano. Meutim, ustae su sumnjale na nas. Naa opreznost je bila pojaana. Noi smo provodili van sela, po vinogradarskim kuama ili prosto u umi, ne odvaiaiui se od oruja. Nau opreznost je znatno pojaao i proglas CK KPJ u kome se govorilo i o tome da se drugovi ne daju uhapsiti, a ako bi dolo do hapenja da ne prezaju od oruanog otpora.
UPAD U MANASTIR

U to vreme su se ovde sklonili iz Rume i neki lanovi Sreskog komiteta: Milan Marovi, Sava Variak i Milivoj Savi Triva. Smestili su se u vinogradarsku kuicu Jove Mikovia, a strau i obezbeenje davala je naoruana skojevska grupa. Kada su se vraali za Rumu, data je direktiva da se oruje skloni u bazu. Oruje smo smestili u stari majdan krea zvani Cerik; za tu bazu znali smo: Kaja Reli, Milan Blagojevi, ore Niki Johan i ja. Zbog prisustva ustaa na politiki rad nije mogao biti vie tako masovan. Nemac Eduard Auer otvoreno je pretio silom. Skoj je ipak radio; nou su, uglavnom van sela, drani sastanci, a i parole protiv faizma, pisane obinom olovkom, lepljene su po selu. Takav rad nae grupe odvijao se sve do 5. avgusta
,7

419

1941. kada su poela hapenja. Tog dana rano u zoru prvo je uhapen Slavko Niki Mauki i doveden u Prnjavor, u manastir; zatim su uhapsili Zivana Begojevia, a traili su i mene. Mene je Kaja na vreme izvestila preko omladinca Gaje Anuia i odmah sam otiao na zborno mesto. Poto me nisu pronali, uhapsili su Kaju. Sve troje su zatvorili u manastirski podrum. Oko 10 asova pre podne na zbornom mestu sam se naao s Milanom Blagojeviem. Otkopali smo oruje i zaseli na put Beenovo Prnjavor, spremni da doekamo ustae ako povedu uhapene za Beenovo. U selo nismo smeli ui po danu, a zaplaeni narod nikuda se nije kretao van sela. Nismo znali kakva je situacija u selu. ekali smo drugove iz Beenova da zajedniki napravimo plan za osloboenje uhapenih. Kada je pala no, a niko nije doao, pronali smo Doku Gazibaria, dali i njemu jednu puku i krenuli u selo. U mom dvoritu naili smo na zasedu. Ustae su pripucale, ali nikoga nisu pogodile. Odatle smo otili u vinograd Cvete Belovia iz Beenova iji je sin bio lan Partije. Mislili smo da emo nekako uhvatiti vezu s Beenovom. Ponovo smo ekali na zbornom mestu, ali niko nije doao. Prenoili smo vie sela u umi, na mestu zvanom Lipnja. Ujutro 6. avgusta naiao je moj komija umar Pera Jovanovi, koji nas je izvestio da uhapene strahovito mue i da e ustae doi kamionom da ih prevezu u Sremsku Mitrovicu. Vie se nije smelo ekati; pustiti da ih odvedu u Mitrovicu znailo je dozvoliti da ih streljaju. Odluka je pala: treba odmah osloboditi uhapene. Oko 12 asova stigli smo do manastira. Prilaz manastiru iz ume bio je jako povoljan za nas. Gazibari je ostao na strai, posmatrajui iza bedema put do sela; ako ustae naiu otvorie vatru. Milan i ja smo morali osloboditi uhapene. Trebalo je najpre doznati u kojoj su sobi ustae. Popeli smo se na prvi sprat i tu smo na nau sreu naili na kuvaricu Jeku koja nam je pokazala ustaku sobu. Oslunuo sam na vratima: ustaki islednik Pero sasluava Kaju. Zakucao sam, a kad je ustaa viknuo: da, udarcem noge otvorio sam vrata i sa uperenom pukom naredio mu da digne ruke uvis. Ustaa je od straha jedva podigao ruke. Kaja istog momenta dohvati puku i uperi je u ustau. Klju od podruma bio je kod ustae i mi ga poterasmo da otvori podrum koii je bio spscijalno namenjen za povre. Kad ustaa otvori podrum zapahnu nas teak zadah trulei. ulo se bolno stenjanje. Te noi kada su zatvorenike odveli u ovaj podrum, vezali su im spreda ruke, kroz vezane ruke proturili kolena, a ispod kolena provukli debele tapove. Od bola su padali u nesvest. Tukli su ih batinama gde su stigli. Po noi su ih provocirali, do420

lazili pod prozor i apatom zvali po imenu, govorei im: Ovde je Sima. Ustaki islednik Pero esto je dolazio u podrum i nagovarao ih da sve priznaju, pa ih nee vie muiti. Poto smo tu no kod moje kue naili na zasedu, ustae su im rekle da sam ubijen, kako bi im na taj nain unitile nadu u spas. Kada smo uli u podrum, viknem: Zdravstvujte, tovarii. Oni pomislie da su i mene uhvatili pa hou da se drim komunistiki, te se zato i ne okrenue odmah vratima. U mranom podrumu nije se moglo videti da su vezani. Tek kad sam im rekao ustanite, dola je sloboda, oni su odgovorili da ne mogu jer su vezani. A kada ih je ustaa odreio i oni izali na svetio dana, videli smo u kakvom su stanju. Bili su toliko premlaeni da vie nisu liili na ljude. Tabani su im bili popucali od batina, tako da su za sobom ostavljali krvave tragove. Ja sam ostao u manastiru kao zatitnica, a njih sve sam poslao u umu na ugovoreno mesto. Kad sam i ja tamo stigao doznao sam da Zivan Begojevi nije mogao dalje da hoda, te je ostao negde u manastirskoj bati. Vratiti se po njega bilo je nemogue jer su ustae ve stigle jednim kamionom iz Mitrovice. Kada su faisti videli da su im rtve umakle, razili su se oko manastira i osuli paljbu prema umi. Begojevi se nekako nou dovukao do svoje kue gde su ga ustae sutradan nale i ponovo odvele u isti podrum. Strahovito su ga muili: odsekli su mu nos i ui, odrali mu kou s lea i posolili, a zatim ponovo zaili. I pored tih uasnih muenja stalno je vikao: Napred, crveni! Mi emo pobediti. Sahranili su ga seljaci iz naeg sela, po nareenju ustaa i uz njihovo prisustvo. Jo je davao znake ivota kad su ga sputali u grob. Batinama su ubili oveka koji je prvi u naem selu irio ideje socijalizma i bratstva meu narodima.
GRUPA I LOGOR

Naa grupa se smestila u blizini Crvenog ota, na mestu zvanom erevika karlica. To je bila prva oruana grupa i prvi partizanski logor u Frukoj gori. Od oruja smo imali etiri puke, municiju, neto bombi i jedan pitolj, a imali smo i tri ustaka lema. Jednu puku i ove lemove zaplenili smo u manastiru. Ubrzo se postavilo pitanje naeg snabdevanja hranom. Milan Blagojevi Zicar odreen je za kurira. Trebalo je da uhvati vezu sa organizacijom u Beenovu. Usled nae akcije nastala je panika, drugovi su se krili van sela. Mnogo noi Zicar je odlazio u selo i vraao se praznih ruku. To su bili najtei dani, bili smo odseeni od celog sveta, gladni i nedovoljno obueni. Jedne noi, dolazei do Beenova, Zicar nam je priao kako je
421

uhvatio vezu s jednim lanom Partije, ali umesto pomoi taj mu je rekao da smo izvrili ovu akciju na svoju ruku, da smo otpadnici od Partije i da nas ona nee pomagati. Za nas je ovo bio tei udarac od gladi i hladnih noi; za ovo smo znali samo nas troje: Kaja, Zicar i ja. Desetak dana smo se hranili krompirom i mesom od ubijene divljai, a ustaki lemovi posluili su nam kao posue. Teko je bilo jesti meso i krompir bez soli i hleba. Slavko Niki Mauki je pravio opanke od sirove koe divljeg svinjeta, ali bi se oni do mraka ucrvljali na nogama i on bi drugog dana poinjao iznova sa pravljenjem opanaka. U Karlici smo iskopali i uredili izvor i nazvali ga Crveni izvor. Desetak dana iveli smo tako, a zatim je uspostavljena veza s organizacijom. Naa akcija je ocenjena kao pravilna. Posle nekoliko dana dolaze ore, Kota i Draginja Niki, veza sa selom je normalnija, a prvi na kurir postaje skojevac Sava Milojevi iz Prnjavora, koji jedini zna gde je na logor.
DOLAZAK ROBIJAA

Jednog dana dobij amo uputstvo i lozinku gde i kako da uhvatimo vezu s nekim drugovima radi oslobaanja politikih zatvorenika iz mitrovake kaznione. Otili smo na oznaeno mesto, uljamaku glavicu, ali se na na znak niko nije javio. Gotovo cele noi davali smo signale, ali bez odgovora. Posle nekoliko dana ponovo dobij amo od Bore Nikia, tada sekretara partijske organizacije u Beenovu, vezu na istom mestu, sa istim znacima, ali ne nou nego danju, pa ipak veza nije uspostavljena. Krenuli smo Johan i ja. U uljamskim vinogradima naiosmo na Ziku Lazia iz Suljma, ali poto se nismo poznavali, veza nije uspostavljena. Zapravo nije trebalo da preko njega uspostavimo vezu, jer nas je na Glavici ekao Pinki. 1 Meutim, Zika je znao gde se Pinki nalazi, ali ga zbog konspiracije nismo pitali, a on sam nije nam rekao da ima vezu s Pinkijem. Ipak smo Ziki kazali da smo partizani. Posle nekoliko dana u na logor ponovo dolazi kurir Sava Milojevi i javlja da su politiki osuenici pobegli iz kaznione i da se nalaze na Istonjaku, mestu u blizini Suljamake glavice. Johan i ja smo otili i sastali se s njima.
Boko Palkovljevi Pinki. jedan od organizatora bekstva 32 komuniste iz zatvora u Sremskoj Mitrovici 22 avgusta 1941. Legendarni sremski partizan, prvi kurir koji je uspostavio vezu NOP-a u Sremu sa Vrhovnim tabom (u januaru 1942). Herojski poginuo 10. juna 1942. branei narod sela Mala Remeta od ustaa. Za narodnog heroja proglaen 25. oktobra 1943. 422
1

Bilo je neobino videti 32 druga u beloj robijakoj otiei. Zainteresovao sam se naroito za Spasoja Stejia koji je bacio bombu na kralja Aleksandra. Bio je odlino graen, pravi atleta, dok su mu rei i celo dranje bili blagi, isuvie skromni. Tebalo je odmah da krenemo s tog mesta. Preko svih glavnijih puteva ili smo, po mom predlogu, unatrake. Bilo je pomalo i smeno i alosno gledati bive robijae kako se nespretno kreu ak i u normalnom hodu, a kamoli kada koraaju unazad. Van puta se po umskom liu nisu mogli videti otisci stopala. Pinki, koji je bio s nama, naroito se ljutio na tu njihovu nespretnost. Trebalo je razumeti dugogodinje robijae, ljude koji su proveli u eliji ak i 20 godina, kao Spasoje Steji. Pinki to nikako nije mogao da shvati. Njegova logika je bila ovek moe sve ako hoe. Zbog udaljenosti naeg logora i slabe pokretljivosti bivih robijaa, na cilj smo stigli nou. Plamen vatre i prie sa robije ispunile su nam logor. Radost zbog naeg susreta i meusobnog upoznavanja trajala ie itavu no. A bivi robijai su znali mnogo revolucionarnih pesama, od kojih mnoge nikada nismo ranije uli. Pevali smo slobodi koja e doi i onoj to je za njih ve dola. Sutradan se poelo sa ureenjem logora. Sa bivim robijaima su doli: Boko Pavlkovljevi Pinki, Jovan tokavac Doja i Marko Periin Kamenjar, sremski partizan. Nas domaina bilo je sedmoro. Za sve nas je trebalo napraviti ator od granja, sakupiti suvog lia za leaje i drva za logorske vatre. Bio je to teak posao, jer nismo imali ime ei granje, sem nekoliko tupih bajoneta. Volja i sloga uinili su svoie i logor je do noi bio ureen. I pored prilino dobrih veza sa Grgurevcima, uljmom i Beenovom, lov je predstavljao dobru dopunu oskudnih obroka. Jednoga dana smo poli Stanko Paunovi Veljko 2 i ja u lov u Potoranj (kod Kruaka), kako su se zvale livade 34 km udaljene od naeg logora. Izlazei na te livade naili smo na dva umara, Nemca iz erevia. Prili smo im s lea tako neopaeno da nas nisu primetili sve dok im se nismo pribliili na nekoliko metara. Verovatno nisu ni sanjali da smo partizani. Bili su naoruani lovakim pukama. Na nae veliko zlo, a na njihovu sreu, nismo znali da su Nemci. Veljko im je priao o ciljevima nae borbe, da smo mi partizani, da im neemo nita i da nita ne traimo od njih. sem to da nikom
2 Stanko Paunovi Veljko, koji je s grupom komunista pobegao iz zatvora u Sremskoj Mitrovici (bio je osuen na 16 godina robije), poginuo kao lan Okrunog komiteta za Srem u avgustu 1942. na Frukoj gori, prilikom velike neprijateljske ofanzive. Za narodnog heroja proglaen 25. oktobra 1943.

423

ne priaju da su nas videli. Jo toga dana oni su o svemu izvestili andarmerijsku stanicu u Beoinu i ereviu. Na osnovni problem i briga bilo je naoruanje. Od partijske organizacije iz Iriga dobili smo 15 puaka, neto bombi, ebadi, atorskih krila i drugog materijala. 3 Sve je to ilo preko partijske organizacije u Beenovu. Oruje i ostalu opremu dopremili su Jovo Mati i jo neki drugovi kolima do vie Beenovakog Prnjavora u jedan vinograd na mestu zvanom Okop. Ne seam se tano, ali mislim da nas je iz logora polo oko 20. Svi smo bili koliko-toliko naoruani, a svega nas je 5 do 6 bilo dobro naoruano. Ostali su imali neto oruja ili samo bombu. Pri polasku iz logora objasnio sam svima kako emo se kretati do onog mesta i ta emo initi ako doe do borbe. Veljko, Pinki i ja ili smo sredinom puta napred, a ostali jedni s jedne, a drugi s druge strane puta, u koloni po jedan i u razmaku od 2 do 3 metra. Ako bi dolo do borbe i jedna i druga strana morale bi se izravnati s nama i tako obrazovati streljaki stroj. U neposrednoj blizini gde se nalazilo oruje naili smo na jednog Nemca koji je uvao vinograd; bio je naoruan vojnikom pukom mauzerkom. No je bila mrana, rominjala je kia. Odjednom je neko viknuo: Stoj, ko ide? Ja sam odgovorio: Patrola. Nemac je viknuo: Kakva patrola? i opalio metak prema nama. Ja sam takoe opalio jedan metak prema njemu, a poto smo se nalazili u neposrednoj blizini, na 56 metara razdaljine, sasvim sam sluajno naleteo na Nemca, sruio ga i oteo mu puku. Nastala je kratka nepotrebna pucnjava od strane naih drugova, koja je i mene mogla stati glave, jer sam se nalazio napred i rvao se s Nemcem. Na moju viku pritrali su Veljko i Pinki, a zatim i ostali. Imali smo jo jednu novu mauzerku, prvu koju smo zaplenili u borbi. Nemca smo pustili. Tek tada smo se postrojili, ustanovili smo da nam nema tri biva robijaa. Dugo smo dozivali nestale drugove, ali i pored naeg ugovorenog znaka (udaranjem triput dlanom o dlan) i dozivanja po imenu, oni se nisu odazivali. Moralo se krenuti po oruje. Na zakazanom mestu su nas ekali i mi smo, optereeni orujem i opremom, kao i brigom za nestalim drugovima, kasno u no stigli u logor. U blizini mesta gde su se drugovi izgubili ostavili smo Milana Blagojevia Zicara da pokua ugovorenim znakom da uspostavi vezu s njima i da ih dovede u logor.
1 Dura Mati u svojim seanjima kae da je bilo 40 puaka. 2 sanduka municije. 2 sanduka bombi, 4 para cipela, 6 ebadi i neto druge vojne opreme.

424

SUKOBI SA 2ANDARMIMA

Sutradan smo Veljko, Kamenjar, Pinki, ja i jo neki drugovi poli na mesto sinonog dogaaja ne bismo li nekako pronali izgubljene drugove. U neposrednoj blizini logora sreli smo se s jednom veom andarmerijskom patrolom. To su bili andarmi iz Beoina i Cerevia koji su, po prijavi ona dva umara, poli da se uvere da li zaista u Frukoj gori ima partizana. Cim su uli lomljenje grana i bat koraka andarmi su poeli da viu: Stoj, predaj se! Ja sam odmah viknuo: Lezi! Puke smo imali samo Veljko i ja, a ostali su imali pitolje i bombe. 4 Kad su uli moj glas andarmi pripucae, a mi odgovorismo vatrom. Na ovom terenu je pre godinu dana seena proreda, tako da je bilo dosta gomila drva. Neprijatelj se, koristei ovu okolnost, privlaio ne prekidajui vatru, jednog momenta sam opazio kako iza jedne gomile drva andarm niani na Veljka koji se nalazio levo od mene na 23 koraka. Istog momenta opalio sam na andarma i ranio ga. To je bila srea za nas, jer je to bio andarmerijski narednik koji je komandovao patrolom. On je odmah poeo da bei, a ostali andarmi za njim. Cim je poela borba, Kamenjar je otrao po pomo u logor, ali kada su nai stigli, borba je bila zavrena. Mi smo neprijatelja gonili jedno vreme, ali ga nismo mogli stii. Veljko nikada ranije nije imao puku u rukama. Kada je opalio prvi metak, drao je puku suvie labavo i ona ga je udarila u rame. Mislio je da je ranjen, ali je utao. Cim je prestala borba, on mi ree: Ranjen sam. Pritrao sam mu i kada sam video da nije ranjen, objasnio sam mu ta se dogodilo. Veljka sam mnogo voleo. Omanji rastom, dobro graen, ivih pokreta i oiju, ovek neobine hrabrosti i energije, primeran drug, uporan politiar, skroman i dobar, bio je autoritet ne samo za nas partizane, nego i za ceo Srem sve do svoje pogibije. Od prvog dana dolaska bivih robijaa ivot je nametnuo hitno reavanje nekih problema. Prvo je trebalo obuiti drugove u rukovanju orujem, razvijanju u strelce i zauzimanju poloaja. Ali je za to trebalo imati kakvu-takvu vojnu organizaciju i vojno obrazovanie. Malo je bilo nas koji smo sluili vojsku i imali neko vojniko znanje. Pa ipak smo se podelili na dve grupe, dva voda. Velika smetnja za obuku bilo je nepoznavanje Fruke gore i slaba orijentacija i pokretljivost bivih robijaa. Mi tada nismo
4 Veljko i ja smo u stvari poli na drugi zadatak. U blizini Crvenog ota smo imali sastanak sa dva omladinca, Stevom i ordem. Trebalo je da oni prenesu za nas neku radio-stanicu iz Novog Sada koju nam je spremio Pokrajinski komitet Partije.

425

imali komandire vodova, nego ljude koji su obuavali te vodove. To smo uglavnom bili Kamenjar i ja. Disciplina je bila jo slaba. Drugovima sa robije bile su neobine neke vojnike mere (egzercir i si.), pa su se teko na njih privikavali. Osim toga preporueno je da se, po mogustvu, izbegavaju akcije dok su u Frukoj gori, kako bi se sauvali dok se ne prebace u Srbiju. Neprijatelj je krstario kroz Fruku goru, pa je bilo malo vremena za obuku. Pa ipak smo iz dana u dan napredovali u tom pogledu. U prvom logoru smo imali tri straarska mesta. Straarilo se i danju i nou. Na svakom straarskom mestu bila su po dva druga. Straa je smenjivana svakog dana. Dvadeset estog avgusta 1941. andarmi iz Beoina i Cerevia konano su otkrili na logor. Naa straa prema Crvenom otu nije bila na odreenom mestu, nego na sredini puta, te su je tako andarmi izdaleka primetili i pripucali. Straa se povukla, ali tako daleko da su andarmi nesmetano doli do straarskog mesta, uzeli jedno nae ebe i zauzeli poloaj. Odmah su u logoru odreeni zadatak i pravac kretanja svake grupe. Grupa u kojoj sam bio morala je da se kree u pravcu napadnutog straarskog mesta, sve dok se ne sretne s neprijateljem. Druga grupa je trebalo da krene do straarskog mesta broj jedan na Gracu, da pojaa to straarsko mesto preko koga je bio glavni ulaz u na logor, a zatim da poe prema napadnutom straarskom mestu. Tako bi se neprijatelj naao izmeu dve vatre. Za svaki sluaj bilo je odreeno i novo mesto za logor (na Hajdukom bregu), ukoliko bi nas neprijatelj primorao da napustimo dotadanje mesto. Prva grupa je stupila u borbu sa andarmima koji su se razbeali, a druga se izgubila. Vratili smo se u logor, pokupili stvari i preselili logor na unapred odreeno mesto. Sa drugom grupom smo se nali tek sutradan. Odmah je sazvana opta konferencija. Bilo je une diskusije o nedostacima i grekama. Posle te konferencije najozbiljnije se prilo uvrivanju discipline i intenzivno se radilo na vojnoj obuci. Neprijatelj nas nije due vremena uznemiravao. Osim toga i snabdevanje odreda hranom postalo je mnogo bolje.
FORMIRANJE ODREDA

Posle nekohko dana doao je kod nas organizacioni sekretar Okrunog komiteta za Srem Jusuf Tuli Todor, koji nam je preneo direktive i uputstva za formiranje odreda. Objasnio nam je da je odred najvea vojna partizanska formacija koja se deli na bataljone, ete, vodove i desetine. On nam je doneo i tekst zakletve koju polau partizani u Srbiji. Na konferenciji nam je Tuli govorio o iskustvima partizanskih borbi u Srbiji
426

i potrebi polaganja partizanske zakletve i formiranje odreda. Nakon njegovog izlaganja ivo se diskutovalo i o mnogim drugim pitanjima od interesa za ustanak i aktivnost odreda. Naroito su bile sadrajne diskusije Stanka Paunovia Veljka i Jo-vana Veselinova arka. Veljko je govorio o uslovima pod kojima se odvija naa borba, podvlaei da je oportunizam najvea opasnost za tu borbu. Veselinov je dugo govorio o meusobnom neslaganju kapitalistikih zemalja (zbog ekonomskih interesa i pod eie kolonija), o neminovnosti pobede marksistikih ideja, o stavu kolonijalnih naroda, o demokratskim snagama u svetu uopte i slino. Zakljuak diskusije je bio da nema mesta strahovanju pojedinih drugova, bivih robijaa, da e se kapitalistike zemlje udruiti u ovom ratu s faistima i da bi mogle da slomi ju SSSR. Naa borba je perspektivna i treba da se vodi svim snagama. Bivi robijai su sa sobom doneli malu pisau mainu koju su imali jo u kaznioni. Na toj maini odtampan je prvi broj Frukogorskog partizana. Prvi broj je tampan u malo primeraka, a uredio ga je Marijan Stilinovi. Na prvoj strani je vrlolepo crtanim slovima pisalo: Frukogorski partizan, ispod toga tampanim slovima, slinim rukopisu: Organ frukogorskih partizana, a iznad svega gore: Smrt faizmu sloboda narodu. Prvi broj je izaao 8. septembra 1941. godine, uoi dana polaganja zakletve. Na unutranjoj strani, kao moto, pisalo je: Biti kadar stii i utei i na stranom mestu postojati. Ovaj moto, kao i uvodni lanak i pesmu na kraju lanka, napisao je Stanko Paunovi Veljko. Pesma glasi:
Razvijaj se, ruo, u gradine, Da razvijem barjak u planine, Da saberem ba sve dine Sremce, Da izberem po izbor junake, Koji moe stii i utei I na stranom mestu postojati I za otro gvoie uhvatiti, Od Berlina drume zatvoriti I oteti Hitleru harae, U Berlinu kuku zapitati: Hitler kuku, poto ti je carstvo.

Veljko je takoe napisao lanak Zadaci naeg odreda, a lanak Dosadanji sukobi s neprijateljem napisao je Jovan Veselinov arko, dok se ne seam ko je sastavio ovu pesmu sremskih partizana:
Po puteljku i po kru. Po umarku zelenom Napred stupa hrabra eta Partizanskim korakom.

40 5

Partizani u boj zovu Sve seljake, radnike, Ve se diu sela sremska, Za slobodu ona mru. Smrt faizmu krvavome, Smrt delatu ustakom, Neka ivi narod Srema U svom kraju slobodnom.

To je bila prva partizanska pesma u Sremu, a ovaj list prvi partizanski list tampan u Sremu. Prvi broj Frukogorskog partizana kruio je od ruke do ruke, od sela do sela. Njega su nai aktivisti i simpatizeri u selima, zbog malog broja originalnih primeraka, rukom prepisivali i davali na itanje. Sutradan, 9. septembra, oko 60 boraca drugova i drugarica je postrojeno slualo Veljkov govor o znaaju polaganja partizanske zakletve. Posle govora poloili smo zakletvu. Veljko je s tekstom zakletve u ruci stajao ispred stroja i polako, re po re, itao, dok smo mi u stroju, u stavu mirno, dignute desne pesnice, ponavljali glasno rei zakletve. Posle sveanog ina nastalo je estitanje, grljenje i ljubljenje. Seam se starog Stejia koji je, estitajui nam, rekao: Drugovi, prvi put u istoriji naeg naroda poloili smo zakletvu narodu i udarie mu suze na oi. Posle polaganja zakletve izabran je tab odreda: Veljko za komesara, ja za komandanta, a Pinki za zamenika komandanta. Zatim su formirana dva voda i etiri desetine. Komandir 1. voda bio je Ivan Maek, a 2. Radovan Popovi. Desetar 1. desetine bio je Vukadin Vukadinovi, a njegov zamenik Pako Romac. Ostalih imena desetara i zamenika ne mogu se setiti, jer su to uglavnom bili bivi robijai. Odred je bio naoruan sa tri pukomitraljeza (zbrojovke), 50 puaka, 100 bombi i oko 10 pitolja. Kada je pala no nastupila je prava proslava. itavu no su se orile Frukom gorom revolucionarne pesme, a naroito naa prva partizanska pesma. Po formiranju odreda nastaje intenzivna vojna obuka i politika nastava koju su drali uglavnom Trajko Stamenkovi i Jovan Veselinov. Vojna disciplina u odnosu na ranije bila je na visini. Pa ipak, bilo je na momente ozbiljnog otpora kod pojedinaca. Tada smo ve imali kazane u kojima se spremala hrana, a svaki drug i drugarica imali su svoju porciju. Doruak, ruak i veera obavljani su u odreeno vreme. Liili smo na pravu vojsku. Beljanski Jovan Lala drao je kurs sa drugaricama. pripremajui ih za bolniarke.
428

ODLAZAK ROBIJAA U SRBIJU

Po direktivi CK K P J veinu bivih robijaa trebalo je prebaciti u Srbiju kako bi bili rasporeeni na odgovarajue poloaje. U tom clju uspostavljena je veza sa Srbijom i bio je u pitanju samo dan njihovog odlaska. Uvee 21. septembra vea grupa boraca naeg odreda nalazila se na Suljamakoj glavici radi prebacivanja ovih drugova u Srbiju. 5 U logoru je ostalo nas oko 15. Od bivih robijaa su ostali. Stanko Paunovi Veljko, Jovan Veselinov arko, Jovica Trajkovi i Slobodan Baji Paja. Ujutru 22. septembra doao je u logor seljak Stevan Palanaki, na simpatizer. arko ga je ubedivao da treba odmah da se vrati u selo i Palanaki je otiao, ali tek posle nekoliko asova. arko je bio na strai, a ja sam oko 10 asova poao da obiem strae i da im donesem vode. Sa mnom je pola i Stanka Munan Seka. Kada smo doli do arka, ja sam ostao na strai. Ubrzo posle toga naili su andarmi i grgurevaki Nemci, terajui pred sobom uhvaenog Palanakog i jo neke seljake iz Suljma. Nai drugovi na Glavici takoe su bili obueni u razna odela i uniforme, pa mislei da se oni vraaju zaustavio sam ih po propisu: Stoj, ko ide? Kada mi jedan glas odgovori: andarmi pomislih da je ala, te se malo podigoh iz zaklona da bolje vidim. Nekoliko zrna mi prozuja iznad glave, ja im odgovorih i paljba se zaori umom. Prvi je do mene dotrao Veselinov, ostavio sam ga na svom mestu, a ja otrah u logor. Na brzinu sam postrojio sve koji su bili u logoru i u streljakom stroju krenusmo u pravcu andarma. Borba se vodila dobra dva sata. andarmi su se stalno polako povlaili. Tada reismo da Veljko ostane s borcima na poloaju, a ja s nekolicinom da se s pukomitral jezom pri vuem andarmima za lea. Kad smo bili blizu njih Slobodan Baji Paja sluajno opali metak uvis, a mi pri pucasmo i bacismo nekoliko bombi. Faisti pobegoe glavom bez obzira. Posle su priali po selima kako partizani imaju topove i da je nemogue s njima se boriti, jer niu iz zemlje i tuku sa svih strana. rtava ni na jednoj strani nije bilo. ali pobeda je bila naa i naoj radosti nije bilo kraja. Palanaki se vie nije smeo vratiti u selo i ostao je kod nas, sve do svoje pogibije. Grupa sa Glavice, poto kurir nije doao da je sprovede u Srbiju, dobila je nareenje da krene u Jazaki estar na me5 Reli spominje da je odred imao zadatak da bive robijae prebaci u Srbiju. Stvarno je CK KPJ postavio zadatak odredu da izbegava vee sukobe, kako bi se ti ljudi sauvali. Ovo je potrebno napomenuti jer i to objanjava zato Frukogorski odred 1941. godine nema veih akcija (primedba N. Petrovia).

429

sto zvano Anatema, koje je bilo odreeno za nov smetaj logora^ Voa te grupe bio je Milan Blagojevi Zicar. Ja sam jo po danu otiao u Jazaki estar radi izbora mesta za logor. Nae grupesu dobile znake raspoznavanja i odreeno im je kretanje u pravcu Anateme. Grupa koja se kretala iz logora u blizini Cincarske uprije, ispod samog Crvenog ota, zalutala je pa se, i pored izriite zabrane paljenja svetla, koristila baterijskom lampom kako bi pronala put. Tog momenta je naila grupa sa Glavice koja je, videi da se prema njoj kree kolona sa svetlom, otvorila vatru. Tada je Pinki ranio iz pukomitraljeza Jovana Stokovca Doju u grudi. Bio je to najvei nesporazum izmeu naih drugova. Nastala je muna situacija u odredu. Ponovo je grubo naruena disciplina, na j pre to je paljeno svetio, a zatim to nije upotrebljena lozinka, pa tek onda da se, ukoliko bi bilo neophodno, upotrebi i oruje. Prvu ranu je na alost, zadalo nae oruje. Uskoro je uspostavljena veza sa Srbijom i drugovi su prebaeni u Mavu. Sa 25 bivih robijaa otilo je 7 naih drugova (kao sprovodnici), i to s najboljim orujem. Vodio ih je Pinki. Od oruja su poneli 35 puaka, dva pukomitraljeza, svaki po 3 bombe i dosta municije. U odredu je ostalo 15 puaka, 1 p u komitraljez i neto bombi.
PREMETANJE LOGORA

Logor je, po odlasku drugova u Srbiju, premeten u Beenovaki estar kod mesta zvanog Kraljevac. Jo ranije se diskutovalo o smetaju i organizaciji naetehnike. U uslovima u kojima smo iveli bilo je nemogue normalno izlaenje Frukogorskog partizana i Vesti. Stoga su nabavljeni apirograf, matrice i radio-aparat, i sve je to smeteno u selo uljam. U tehnici su radili Slobodan Baji Paja i Zora Potiparski Dara. U toj naoj tehnici tampana su tri broja Frukogorskog partizana i vesti u vidu malog informativnog biltena pod naslovom Vesti, koji je potpisao tab Frukogorskog partizanskog odreda. Bilten je preko kurira mesnih partizanskih jedinica dostavljan naim organizacijama po selima Srema. Prenoene su vesti radio-stanice Moskve i Slobodne Jugoslavije. Cilj im je bio da populariu antifaistiku borbu u svetu, a posebno borbu naih naroda protiv okupatora i domaih izdajnika. Ta mala i slaba tehnika odigrala je veliku moralnopolitiku ulogu u Sremu. Polupismeni ljudi prepisivali su nae vesti i delili ih poznanicima i prijateljima po sremskim selima. Tada je ve bio podeljen teren zbog boljeg politikog rada i odreeni drugovi za pojedini sektor. Ipak, to je bila vie ori430

jentaciona nego neka vrsta teritorijalna podela. Veselinov je otiao u Manelos, tj. u sremskomitrovaki srez, Trajkovi u iriki i sremskokarlovaki, a Jovan Beljanski u Kruedolski P r n j a v o r sa zadatkom da na tom terenu organizuje aerodrom za sletanje ruskih aviona, koji su, navodno, imali da donesu
oruje i o p r e m u za nas.

U logoru u Beenovakom estaru odred je uzalud oekivao povratak sprovodnika. Poto je, prelaskom bivih robijaa u Srbiju, bio osloboen obaveze da ih uva, trebalo je da odred pree u akciju. Za taj zadatak smo bili preslabi i brojno i u n a o r u a n j u . Stab odreda je jo ranije, preko Svete, Time i Zora imao veze s nekim oficirima i podoficirima iz Petrovaradina. O d m a h po polaganju zekletve i formiranju odreda, od te grupe oficira i podoficira dobili smo oko 15 puaka, neto municije i eksploziva.6 U petrovaradinskim podrumima ostala je vea koliina oruja i municije od bive jugoslovenske vojske, za koju ustae nisu znale. To oruje i opremu trebalo je, po planu i direktivi taba odreda, u odreeno vreme prebaciti u Fruku goru. Zor se jednog dana nepotrebno vrzmao oko tih podruma gde ga je naoruanog uhvatila ustaka patrola. On je izdao skladite oruja i oficira sa kojim je imao veze, pa i orijentaciono mesto logora naeg odreda. Odred nita nije znao o toj izdaji. Jednog dana je grupa od oko 1000 faista gotovo opkolila na logor. Glavnina faistike vojske kretala se od Jabuke prema Crvenom otu glavnim putem Vencem, dok se paralelno s njom kretala manja grupa domobrana pored potoka izmeu Beenovakog estara i Sredelja, u pravcu Crvenog ota. Odred se naao izmeu te dve kolone. Domobrani su naili na nae staze koje su ih lako mogle dovesti u logor. Ali oni verovatno namerno nisu poli tim stazama, te se odred neprimetno izvukao iz obrua u pravcu Beenovo Prnjavor i privremeno smestio u Kralj evaki potok.
PRIPREME ZA ZIMU

Zima je bila na pragu. Naroito su noi postale hladne. Doneta je odluka da se odred premesti u vinogradarsku kuicu vie Prnjavora, na mesto zvano Lipnja. Seljaci iz oblinjih sela: Prnjavora, Male Remete i Jaska sve ee su dolazili kod nas, a andarmerijske patrole iz manastira Prnjavora sve ee su vrljale oko naeg logora. Na tom mestu je doneta odluka da
6 Dura Mati je zabeleio da je tada sa svojim saradnicima izneo jedan pukomitraljez, deset puaka, nekoliko pari vojnikog odela i neto municije (primedba N. Petrovia).

431

Pinki organizuje u Stejanovcima, u kui Mie klakerdije, radionicu za pravljenje partizanskih bombi. Na tavanu te kue izraene su 1941. godine prve partizanske bombe od obinih vodovodnih cevi napunjenih eksplozivom. Bombe su bile prilino nepraktine jer su se palile ibicom ili cigaretom, ali su za nas ipak predstavljale dragocenu vrednost. Odlaskom Pinkija na novu dunost Kamenjar je postao moj zamenik. Logor je ubrzo premeten u stejanovake vinograde gde je bilo dovoljno veih vinogradarskih kuica, i neka jednospratna vila u kojoj je bio smeten odred. Na tom mestu su pisani materijali za trei broj Frukogorskog partizana. Jo mnogo ranije tab odreda je diskutovao o nainu ruenja glavne pruge Beograd Zagreb, kojom su neprekidno prolazili vojni transporti za istoni front. Eksploziva, tapina i kapsli imali smo dovoljno, ali nismo mogli pronai nain automatskog paljenja mine. Pa ipak, doneta je odluka da se i na taj najprimitivniji nain pokua baciti u vazduh jedan transport vojnog materijala upuen za istoni front. Poto sam ranije bio miner, napravio sam dve mine. Nije samo paljenje mina bilo problem: one su se palile ibicom ili cigaretom. Daleko vei problem bio je da se oceni daljina voza i duina sprogorueg tapina, kako bi do eksplozije dolo u momentu nailaska lokomotive na minu. Jedne veeri odred je krenuo u akciju. Mesto akcije na pruzi bilo je izmeu Vognja i Sremske Mitrovice. Mine smo postavili pod oba koloseka, ah poto smo kasno stigli na prugu, akcija te noi nije izvrena. Predanili smo u blizini pruge, a odmah u sumrak ponovo postavili mine. Bilo je normalno oekivati voz od Zagreba desnim kolosekom, meutim, suprotno svim propisima voz od Zagreba prema Beogradu iao je levim kolosekom. Duvao je jak vetar, sa hladnom jesenjom kiom, pa ipak smo Johan i ja na vreme zapalili minu. Ona na desnom koloseku je eksplodirala na vreme i da je voz njome iao akcija bi u potpunosti uspela. Voz nije oteen, ali su oba koloseka razruena i saobraaj prekinut do sutradan po podne. Ova akcija je imala velikog odjeka u Sremu. Okupator je posle ove akcije morao angaovati znatne snage za obezbeenje pruge: U okviru vrlo ive politike aktivnosti u odredu vodila se diskusija i o izdajniku Nediu. Kota Niki je na jednom od tih sastanaka izrazio umni u da general Nedi ni je ta j, nego neki drugi Nedi. Ovakva miljenja ispoljavali su i neki nai drugovi u selima: nai iskreni patrioti nisu mogli vero va ti da se jedan general moe toliko srozati da otvoreno slui okupatoru u borbi protiv vlastitog naroda. Bilo je neophodno raskrinkati pravi lik i razotkriti ba toga generala Nedia. U logoru je pisan materijal za trei broj Frukogorskog partizana, a u uvodnom
432

lanku: Izdajnik Nedi na poslu Veljko je razgolitio ulogu lanog patriote i izdajnika srpskog naroda. Uoi proslave 24. godinjice oktobarske revolucije u drugom broju Frukogorskog partizana, u novembru, objavljen je Veljkov lanak: Zivela 24-godinjica oktobarske revolucije. U ovom logoru je Veljko pisao pesmu Svetski Oktobar se rada, koja je tampana kasnije, u treem i poslednjem broju Frukogorskog partizana. Sveanu proslavu 24. godinjice oktobarske revolucije odrali smo u Frukoj gori 7. novembra, na mestu zvanom Stejanovaki estar, vie sela Male Remete. Za sveanost je pripripremljen i mali program. Otpevana je Internacionala, a zatim pesma palim drugovima. Borci odreda, postrojeni ispred Veljka, jednim plotunom odali su potu palim drugovima. Veljko je dugo govorio o znaaju pobede oktobarske revolucije, o ulozi Sovjetskog Saveza u borbi protiv faizma, o naoj borbi i boljoj budunosti posle pobede nad okupatorom i domaim izdajnicima. Slbodan Baji Paja recitovao je Veljkovu pesmu Svetski Oktobar se raa. Zatim je diverzantska grupa odreda demonstrirala miniranje pruge. Stavljen je eksploziv u jedan panj. eksplozija je bila toliko jaka da su faisti u Vrdniku priali kako partizani imaju topove. Na proslavu su kao gosti pozvani nai najbolji aktivisti iz okolnih sela. I pored vrlo runog vremena, snega i koave, imali smo oko 200 gostiju iz Beenova, Stejanovaca, Male Remete, Jaska, Vrdnika i drugih sela. Proslava je imala velikog odjeka u naim selima. Gosti su sa divljenjem posmatrali partizane koji su, disciplinovani. stajali u stroju ispred Veljka, vie ije se glave vila crvena zastava sa srpom i ekiem. Mnogi su sa suzama u oima posmatrali tu vojsku koja je bila spremna da svakog asa da i svoj ivot za osloboenje svoga naroda i zemlje. Posle sveanog dela proslave nastalo je pravo narodno veselje. Dugo u no orile su se partizanske i revolucionarne pesme, a negde posle ponoi razili smo se, po unapred utvrenom planu, uz drugarski stisak ruku.
POSLEDNJA BORBA 1941.

Posle nekoliko dana jedna grupa partizana na elu sa Kamenjarom smestila se u blizini Grgurevaca u jednu vinogradarsku kuicu radi akcije u Grgurevcima (trebalo je likvidirati jednog petokolonaa i oduzeti radio-aparat). andarmerijska patrola iz Grgurevaca otkrila ih je i opkolila kuicu, ali blagodarei odlunosti i linoj hrabrosti Kamenjara ije su bombe oistile prolaz, grupa se bez gubitaka probila i vratila u sastav odreda. Ta je akcija verovatno bila povod da faisti donesu oda u s t a n a k 1941.

433

luku o paljenju svih vinogradarskih kuica u blizini Fruke. gore. Na logor u stejanovakim vinogradima je takode bio kompromitovan. U naoj blizini iveo je jedan Nemac, uvar vinograda, koji je esto vrljao oko naeg logora, a o sumnjivim tragovima izvetavao andarme u Beenovu. Jednoga jutra nai osmatrai su ga naoruanog opazili u blizini logora. Uhvatili su ga i doveli u logor. U isto vreme faisti su poeli da pale vinogradarske kuice. Odred se povukao na ivicu ume, na mesto zvano Velike ledine iznad Male Remete i zauzeo poloaj. Iza lea odreda, na nekoliko kilometara, postavljena je straa radi obezbeenja od Beoina. Uskoro su faisti krenuli iz Grgurevaca, Beenova i Vrdnika naim tragom i oko 10 asova naili na nau zasedu. Bilo ih je oko 200. Meutim, oni nisu ili svi zajedno nego po grupama. Na zasedu su naili prvo grgurevaki Nemci terajui pred sobom seljake, to nam je otealo upotrebu bombi koje bi u toj borbi bile najefikasnije. Borba se vodila oko jedan sat, a po informaciji koju smo dobili, neprijatelj je imao 7 mrtvih, 8 teko i 3 lake ranjena. U toku borbe izvestila nas je straa da jedna kolona faista kree od Beoina i da se nalazi u naoj neposrednoj blizini. Odred se neopaeno povukao u pravcu istoka, na susedno brdo. Meutim, dogodilo se ono to nismo oekivali. Te dve kolone faista, mislei da su oni drugi partizani, stupie meusobno u borbu. Tek ih je renik. kojim su se u borbi obino sluili, opomenuo da su i jedni i drugi faisti. Nastade uasna graja i svaa. Mirno smo posmatrali kako kupe mrtve i ranjene. Ovako besni naioe na dva obanina jedan je bio bez noge, invalid iz prvog svetskog rata. Obadva zaklae i ostavie nasred puta. Posle odlaska faista sastao se tab odreda da rei sudbinu zarobljenog petokolonaa, koga smo poveli sa sobom, a koga je tab odreda posle sasluanja osudio na smrt. Priznao je da je pijunirao u korist faista, da je i sam faista, pa ga je stigla zasluena kazna. Streljan je na mestu gde se tog dana vodila borba, a te noi pao je debeo sneg i pokrio tragove borbe i pravac povlaenja odreda. Odlukom taba odred je razmeten po selima. Stvaranje partizanskih jedinica i jaanje narodnooslobodilakog pokreta po selima bio je osnovni zadatak odreda. Veljko, Kamenjar i ja bili smo u Jasku nekoliko dana, u kui Perice Kumria. Nikada ne mogu zaboraviti tog oveka. Srednje imuan seljak, stari socijalista, imao je sina jedinca i enu. Jednoga dana doli su u selo Nemci iz Vrdnika i pretresali detaljno svaku kuu, pljakajui i maltretirajui narod. Mi
434

smo se nalazili na talskom tavanu. Domain upita Veljka: Drue Veljko, ta ete vi raditi ako vas faisti otkriju? Veljko ga je hrabrio da moda Nemci nee doi na tavan, ali je njegova uporna logika ponavljala: A ako ipak dodu? Veljko mu ree da emo se boriti. Na nae zaprepaenje domain ree: Drugovi, udrite ih, crkvu im faistiku, pa neka pale kuu, samo neka ih je manje na svetu. U to vreme nije bilo odvie takvih aktivista iz redova bogatijih seljaka, koji su bili beskompromisni i do kraja odani, spremni da rtvuju sve, i svoje ivote i imovinu. Takvu moralnu podrku, potrebnu svima nama, nalazili smo u najirim slojevima naroda Srema, zato smo nesebino i sve od sebe davali. To je bila naa zajednika podrka i moralna snaga.
Sima RELIC

28*

FABRIKA U P R V I M DANIMA R E V O L U C I J E

^J eposredno pred II svetski rat i do kraja 1941. godine u fabrici plavog kamena i hemijskih proizvoda Zupa u Kruevcu nije postojala partijska organizacija. Radnici, koji su bili mahom sa sela, zabrinuto su pratili aprilske dane etrdeset prve. Pitali su se ta e biti s naom zemljom: da li emo uspeti da je odbranimo od nemake agresije. Sa zebnjom su pomiljali na mogunost okupacije i sve ono to faizam donosi sobom. Jedne veeri, posle bombardovanja Kruevca, u pogon proizvodnje plavog kamena doao je jedan od deurnih sopstvenika fabrike. Oko njega su se odmah okupili radnici i pitali ga ta e biti s nama i naom zemljom. On je sasvim smireno odgovorio: Nemci su kulturna nacija. Oni vole ljude koji dobro rade, koji su disciplinovani. Na nama je da nastavimo rad i da se ne bavimo politikom. Posle njegovog odlaska priao sam drugovima koji su ivo komentarisali gazdine rei i njegovo miljenje. Preovladala je sumnja u ono to je fabrikant rekao. Stvorena je atmosfera u kojoj su ljudi iznosili svoja intimna miljenja, suprotna onome to je vlasnik fabrike izrazio. Neki su govorili da mi imamo i te kako dobre tenkove, avione, a jedan iz sela Dedine iznosio je kako mu je lino Mihajlo Zivi (rodom iz istog sela, inae inenjer i vazduhoplovni oficir, a kasnije prvi komandant Rasinskog partizanskog odreda), priao o tome kako mi imamo neke specijalne lovake avione koji mogu da se suprotstave svakom napadu nemake avijacije. Suprotno naim oekivanjima da e vojska uspeti da prui otpor napadaima, dogaaji su vrtoglavom brzinom pokazali
436

sasvim drugu sliku. Jednog dana u prvi sumrak jedan iz grupe naih radnika koji su radili na istovaru rudae pirita na eleznikoj stanici, doao je u fabriku i. sav zadihan, javio da se na stanici pojavio neki petokolona, da su ga radnici i seljaci iz Dedine uhvatili, odveli u Kruevac i negde kod rasinskog mosta ubili- Ta vest je pokazala pravo raspoloenje naroda koji je bio spreman da se estoko obrunava s neprijateljem. Posao je odmah prekinut. Poelo je ivo raspravljanje o tome kako likvidirati sve petokolonae i prihvatiti se borbe. Fiadnici su bili vie nego uzbueni, spremni da na prvi poziv krenu u okraj. Mnogi su prema okupaciji bili nepomirljivi. Govorili su da e Srbin opet, kao nekad, poi u hajduke. Ve smo zamiljali sebe kako idemo u hajduiju, pa su nam pred oima iskrsavale slike legendarnih junaka u borbi protiv Turaka.
NASTUPILO JE RASULO

Na eleznikoj stanici i pored pruge, na putevima i stazama izmeu Stalaa i Kruevca, sve ee su se pojavljivali vojnici u grupama i pojedinano. Neki su bili preobueni i bez oruja, a neki u uniformi. Ili su raspojasani i nezakopani, uz put su uzvikivali: Izdaja! Bila je to re koja je sama govorila vie nego ma ta. Takve vojnike zaustavljali' su radnici nae fabrike i pitali: Da niste vi dezertirali? Pitanje je delovalo kao najtei, moralni amar. Nismo! odgovarali su odluno, na nain koji nije ostavljao nikakvu sumnju. Jedan od vojnika priao je sasvim ubedljivo da je svojim oima video jednog naeg generala kako se vozi u nemakom tenku i pri tom se kao frajla smeka. Neki su se raspitivali o tome da li ima u Kruevcu vojnih vlasti, da bi im se javili za raspored. Javljali su se vojnom okrugu, ali bez ikakvog rezultata, jer tamo kao da nije bilo nikoga. Svi putevi kao da su vodili na zapad prema aku, kuda su se u neredu povlaile jedinice nae vojske. Bilo nam je sasvim jasno da je vojska razbijena. Ve su se uli topovski pucnji sa istoka, a prialo se da su Nemci doli do okotinog groba. Svaki as se oekivao njihov dolazak u Kruevac i mi smo na to sa zebnjom pomiljali. Nije prolo ni nedelju dana, a jedan nemaki kamion je uao u Kruevac i zaustavio se kod spomenika kosovskim junacima. Dva nemaka oficira su izala iz kamiona i sa uperenim automatima komandovala naim vojnicima da oruje bacaju kod spomenika, istiui da je sve gotovo i da su nemake jedinice tu. Nai vojnici su, preputeni sami sebi. poeli da bacaju puke. Tada je iz hotela Pariz izaao major Gruja Bogdanovi, oficir
437

sa solunskog fronta, inae Kruevljanin, i s pitoljem u ruci komandovao da ne bacaju oruje ve da pucaju u Nemce. Vojnici su prihvatili komandu. Ranili su jednog nemakog oficira, a drugi je uskoio u kamion i pobegao. Bilo je jo sluajeva spontanog otpora. O njima se prialo kao o najveim dogaajima. Oni su nam ulivali nadu, uveravali nas u to da je moguno pruiti otpor. Prialo se, na primer, o nekom tobdiji koji je na okotinom grobu sam ispaljivao granate iz nekoliko topova na nemake tenkove koji su nadirali i uspeo da ih, bar za kratko vreme, zaustavi. Posle kraeg vremena Nemci su uli u Kruevac. Sta sad, pitali smo jedan drugog da li uopte ii na posao? Dva-tri dana nije bilo ni jednog od vlasnika fabrike. Nji- ; hov glavni poverenik rekao nam je da doemo na rad i da e onaj ko izostane s posla biti smatran za trajkaa i streljan. Posle nekoliko dana saopteno nam je da je jedan od sopstvenika postavljen za komesara fabrike. Odmah nam je postalo jasno da nas tretiraju kao fabriki inventar. Reeno nam je da ubudue vodimo strogo rauna o tome ta i kako radimo. U fabrici i svuda oko nje nastala je neka udnovata tiina. Neka neodreena tuga kao da je obavijala ne samo ljude, ve i kue. Fabrika nam je postala mrska i gledali smo na nju kao na tu brod koji je uplovio u nau luku i na jarbolu nosi tuu zastavu. A mi nismo hteli, niti emo ikad hteti tuu zastavu. Odlazio sam u fabriku bez ikakve volje da ma ta radim. Stroga upozorenja nisu mogla da me nagna ju da radim u toj fabrici sa elanom kakav se zahtevao. Oseao sam se obamrlim, kao da je iz mene isceena sva energija. Na putu od fabrike do kue i , obratno sretao sam ljude. Neki su mi bili dobri znanci i drugovi. Svi su oni u sebi nosili neku patnju, neto to ih je kao i mene pritiskalo i to kao da nas je ujedinjavalo, kao da smo se po sumornim izrazima lica sporazumevali i govorili jedan drugome sve to inae reima nismo stigli da kaemo. Na dan nemakog napada na SSSR 22. juna 1941. godine zatekao sam se u svojoj mehanikoj radionici, u kojoj se bio okupio vei broj radnika. Svi su komentarisali ovaj dogaaj. Navaljivali su da im kaem svoje miljenje o daljem razvoju i ja sam u jednom trenutku skoio na pong, dohvatio testiju iz koje smo pili vodu i u onom silnom oduevljenju tresnuo je na pod. Onda sam poeo da govorim kako emo sigurno pobediti Hitlerovu Nemaku i kako je ta pobeda pitanje najskorije budunosti. Na kraju sam uzviknuo: iveo SSSR! Zivela borba radnike klase! Radnici, koji su me s najveom panjom sluali, prihva438

tili su moje parole i gromoglasno uzviknuli: Ziveli. Tek posle poeo da razmiljam o eventualnim posledicama i zamolio drugove da svi odu na svoja radna mesta i ne govorimo mnogo o dogaaju o kome smo razgovarali. U ovoj grupi radnika bio je i omladinac Mile Stankovi Kormanac. Zvali smo ga tako jer je bio rodom iz sela Kormana. Mnogo tota vezuje me u mislima za Mileta Stankovia, tog bledunjavog mladia, koji je zavrio est razreda gimnazije, pa je posle oeve smrti napustio kolovanje i zaposlio se u fabrici Zupa kao evidentiar. Svakog jutra je dolazio u fabriku, obilazio sve radionice i pogone i pitao da li ima nekog koji se javlja za lekarski pregled i druge line potrebe. Mile je bio nenog zdravlja, obolelih plua i s estim temperaturama. Kao fabriki kurir odlazio je u banku i potu. Posle napada Nemake na SSSR, u naoj fabrici su se veoma ivo komentarisali dogaaji na istonom frontu. Ti razgovori prosto su bili preli u naviku i obavljali se spontano po radionicama, mahom u ranim jutarnjim asovima i to onda kada naiemo Mile Kormanac ili ja. U to vreme otpoela su hapenja naprednijih ljudi u Kruevcu. Mile i ja smo znali da i nas moe slino snai. Radili smo na zajednikom poslu: on po zadacima koje je dobijao od Skoja, to u to vreme nisam znao, a ja-spontano. Radnitvo nas je zaista eljno oekivalo i trudili smo se da donesemo to vie vesti. Imali smo prilike da i od radnika to-ta ujemo. Ja sam do novih vesti brzo dolazio, jer sam imao radio-aparat.
saIn

Jednom prilikom, na putu od fabrike do kue, stigao me Mile kod same osnovne kole u Bivolju i upitao: ta ima novo, majstore? Kakva je situacija na istonom frontu? Odgovorio sam mu da nije onako kako lae nemaka propaganda. Mile je jedno vreme iao uporedo sa mnom, utei, a onda je odjednom progovorio: Odakle ti, majstore, sve to zna? ita li neto? Njegovo pitanje bilo mi je po malo udno, ali sam mu ipak odgovorio da itam, i to stalno. On kao da se neeg oslobodio, postao je sasvim pristupaan. Moj odgovor kao da ga je raskravio. Verovatno je osetio da sada ima vie dodirnih taaka sa mnom pa je obeao da e mi dati neto vrlo zanimljivo za itanje. Bio sam ljubopitljiv i on mi je rekao da je u pitanju neto to nije dozvoljeno za itanje; neto zbog ega bi ovek mogao da odgovara pred policijom, dakle, neto zabranjeno. Sutradan pri uobiajenom obilasku radionica i pogona u fabrici nas dvojica smo se sreli i, bez ikakvog prethodnog dogovora, krenuli u pogon koncentrafora sumporne kiseline. On je, kriom, iz postave kaputa izvadio neto u obliku letka. Bio je to
439

Proglas CK KPJ. U jednom trenutku su mi u glavi sinuli likovi mnogih komunista koje sam znao, od kojih su neki bili hapeni, u prvom redu lik Miloja Zakia, jer mi je on bio najblii. Odmah sam s nestrpljenjem poeo da itam Proglas. Bio sam kao oamuen. Na mene je naroito delovao zavrni pokli Na oruje!. Odmah sam upitao Mila: Pa dobro, ustanak treba dii, ali s kim? Gde su ti ljudi koji pozivaju na ustanak? Na to mi je on odgovorio: Ja u te, majstore, upoznati s jednim drugom, pa e se ti s njim dogovoriti! a zatim me upitao: Sta misli, da li bi smeo ovo da proita i pred nekim radnicima, za koje zna da su poverljivi i dobri? Zato da ne, odgovorio sam. Proitaemo! I zaista, jo istog dana sam pred veom grupom radnika proitao Proglas. Neposredno posle itanja Proglasa neki radnici su poeli da se raspituju o tome ima li oruja i gde se treba prijaviti za borbu. Smesta sam odgovorio, kao da sam sasvim upoznat s prilikama i situacijama: Nita se ne brinite, doi e uputstvo i za to! Mile me je ve sutradan doveo u vezu s jednim drugom. Bio je to Kia Stojilovi, uenik osmog razreda gimnazije u Kruevcu. Njega sam u svojoj kui upoznao s raspoloenjem radnika u fabrici. Rekao sam da ima dosta onih koji ele da se bore. On mi je tom prilikom objasnio situaciju i upozorio me da bi za sada bilo najbolje da u fabrici organizujem prikupljanje priloga kao pomo Partiji za dizanje ustanka. Izabrali smo odbor u koji su uli: Mile Kormanac, majstor Bora, ovek pedesetih godina. Branko Zarkovi, omladinac, takoe slubenik u fabrici i Slobodan Jovanovi, stolarski radnik iz Dedine. Opet smo proitali Proglas CK KPJ i izvrili podelu zadataka. Svaki lan je znao od kojih radnika e sakupljati priloge. Tako je poeo organizovan rad. Prilozi u novcu su tekli stalno, a ja sam ih davao preko veze koju sam odravao u gradu. Postalo je sasvim obino da radnik kad primi platu ode sam odreenom drugu i da mu svoj prilog u novcu za narodnooslobodilaku borbu. Poslovi su se sve vie granali. Mile Kormanac je kao skojevac organizovao rad sa omladincima u fabrici. Oni su takoe prikupljali priloge u novcu. U ovome se isticao omladinac Branko Zarkovi koji je u svom selu, Dedini, vodio grupu skojevaca i njenu delatnost usklaivao s radom skojevske grupe u fabrici. Dok je Mile Kormanac bio veoma tih, staloen i neobino metodian mladi, Branko se odlikovao vatrenou i odlunou. Bio
440

je to smeo i neustraiv omladinac. Veoma je korisno posluio u obavljanju mnogih zadataka koji su se pred sve nas postavljali. Kad je formiran odred i kad se o njegovoj delatnosti ulo, traio je da ide u partizane. Bilo ga je stid to je u fabrici, to radi poslove koji njemu kao omladincu ne dolikuju. U partizane je otiao sa nekoliko svojih nerazdvojnih drugova iz fabrike i sela. U jednom estokom okraju s Nemcima u selu Slatini ispod Jastrepca, poginuo je smru zaista ludo smelih mladia. Bilo je u fabrici vie divnih likova koji ostaju za svagda u seanju. Ne mogu a da ne spomenem ika Duka iz Makreana, koji je radio kao visokokvalifikovani loa. Kad bi doao kod njega po zadatku da obiem kotlarnicu, on- bi mi odmah spremio panj na koji treba da sednem, rekavi: Evo ti kleta, kao da opravlja pumpu! Sedi i priaj mi ta ima novo! Seo bih pored njega i priao najnovije vesti. Zivo se interesovao za novosti, raspitivao se kad e partizani napasti fabriku, ovu pustinju, kako je on nazivao. Kad bih ga upitao daje li priloge za partizane, on bi se od srca nasmejao i odgovorio: Dajem, kako da ne dajem! Ako treba, evo, dau i celu platu. Traio je da nabavim za sve oruje. Puke da nabavi! rekao je i zamislio se kao da je video itavu nau fabriku naoruanu i spremnu za borbu. Posebno mesto meu svetlim likovima iz tih dana zauzima Bora Obradovi, rodom iz sela Sipia, kod Kragujevca. On je bio jedini strunjak za izradu kesa u fabrici preko puta i na gazda ga je zbog toga neobino cenio i nije smeo nita da mu naao uini, pa se Obradovi u fabrici ponaao sasvim slobodno. Bio je tako smeo da se s gazdom katkad i svaao napadajui Nemce kao faiste i porobljivae tuih zemalja. esto nam je sugerirao da kaemo drugovima iz odreda da dou i uzmu brana i eera koji se kao produkcioni materijal nalazio u fabrici. Kai im neka dou i sve ovo odnesu! Jednog dana to je ostvareno uz njegovu pomo. Od svoje grupe radnika je svakog meseca, kad se primaju plate, uzimao novani prilog za odred. Veoma uspeno je agitovao ne samo meu radnicima, ve i kod svojih prijatelja i poznanika. U tome je esto bio neobazriv, pa ga je tako jednog dana otkrila kruevaka policija, ali je blagovremeno uspeo da umakne u partizane na teritoriju kragujevakog okruga. Tu je bio i Slobodan Jovanovi, stolar mlaih godina, iz Dedine, neobino temeljit i zdrav. On je nerado uzimao u ruke letke. Traio je puku. Hteo je da se bori. Prilikom primanja plate u blagajni je obino bio Mile Kormanac i kad bi mu ovaj pruao kovertu s novcem, on bi ga upitao: Jesi li uzeo za ono
441
*

(prilog za odred)? U Rasinskom partizanskom odredu Slobodan je bio jedan od najboljih pukomitraljezaca. U odred je otiao zajedno sa Brankom Zarkoviem i nekim drugovima iz Dedine. Poginuo je 1943. godine. Bilo je jo mnogo drugova koji su u odred poli iz nae fabrike. Neke je progonila policija. Marta 1943. godine jedna grupa radnika bila je uhapena i sprovedena u kazneni zavod, zloglasni logor kod Kruevca. Svi su iz te grupe streljani, a jedan od njih, Miodrag Jevti, iz sela Tekije, bio je podvrgnut strahovitom muenju. Prosto je neverovatno kako je sve to izdrao. Naime, policijski agenti su mu pekli noge i prebijali ruke, tako da ovek i nehotice pomisli na scene iz narodne pesme Stari Vujadin. Drao se zaista kao stari Vujadin. Stoiki je podnosio sve, ali nikoga nije odao. Kao priprosta oveka sa sela faisti ga nisu likvidirali, ve su ga, za svaki sluaj, iz opreznosti, internirali u neki od koncentracionih logora u Nemakoj. Internaciju je preiveo i sada je invalid. Lista ovih drugova nije mala. U seanju ovek ne zna na kom imenu vie da se zadri i kae sve to treba rei, kako se ne bi zaboravilo vreme koje je znailo nau prekretnicu.
Danilo MILOSEVIC SIMA

S J E A N J E NA 1. DECEMBAR 1941.

P o l i smo, mislim, 28. novembra sa Veiimirom Jakiem iz kole u selu Pandurici, gdje je Pljevaljska eta logorovala i polagala zakletvu. Tamo nam je saopteno da se priprema napad na italijanski garnizon u Pljevljima i da dolazi vojska iz cijele Crne Gore. Naa kolona je krenula u Glibae, gdje je trebalo da nas Velimir rasporedi u sastav tih jedinica kao dobre poznavaoce terena. Prolo je bilo skoro dva sata noi kada smo stigli u selo Glibae. Hladno je, iako nema snijega. Sve su kue pune vojske i svuda se ori partizanska pjesma. Glibaani su se pripremili za doek i obezbijedili dovoljno hrane. Vrlo su raspoloeni i ine sve usluge potrebne vojsci. Iako su borci bili umorni veselje i raspoloenje trajalo je dugo u noi. Drugog dana uvee, poto smo veerah, krenuli smo u pravcu sela Brvenice. Zadatak je da se pokret izvri u najveoj tiini. Ja sam rasporeen u bataljon Bijeli Pavle. Ranije su me upoznali sa komandantom koji je bio vazduhoplovni podoficir, to se vidjelo i po uniformi. Idemo skupa na elu kolone bataljona. Kolona je duga. u njoj su i ostali bataljoni: Lovenski. Uskoko-drobnjaki i Zetski, svaki od po 300 i vie boraca. Kolona esto zastaje, a onda dolazi do tranja da se ne bi prekinula veza. Komandant mi pria o svojim doivljajima iz borbi koje je preko ljeta vodio sa Italijanima. U njima je zadobio sedam rana. To je bilo dovoljno da u mojim oima uiva autoritet starog ratnika. Kada smo stigli u selo Drvenicu ve se razdanilo. Hrana je bila pripremljena, a napravljen je i raspored za smetaj i ishranu vojnika po kuama. Ja sam sa jednom grupom doao u kuu Mine Bajete, gdje smo poshje doruka polijegali i zaspali. Poshje ruka, pozvali su me da idem na Goste odakle emo izviati Pljevlja. Bila je to velika grupa, u kojoj su bili tabovi
443

bataljona i neki od lanova Glavnog taba. Grupu je vodio Velimir Jaki. Ili smo prilino dugo kroz umu dok najzad nismo stigli na vrh odakle nam se sa jednog proplanka pruao pogled na grad. Neprestano motrei na grad, sa napetom panjom sluamo kako Velimir objanjava kuda e koji bataljon napadati i opisuje detalje koji se ne vide na terenu. U vezi sa tim odreuje zadatke koje treba izvriti: evari, u pravcu elektrine centrale, napada Uskoko-drobnjaki bataljon, na vojnu bolnicu napada Zetski bataljon, a u pravcu zgrade vojnog okruga Lovenski bataljon. Bataljon Bijeli Pavle napada na Mali Bogievac koji prema podacima predstavlja najutvreniji poloaj u spoljnoj odbrani grada. Prema tim podacima neprijatelj tamo ima dva topa. Na golom kru oko Pljevalja jedva se primeuju konture Malog Bogievca. No, iako ga teko zapaamo, meni je on dobro poznat, jer sam se oko njega mjesecima vrtio najprije kao ak narednik, a kasnije kao rezervni potporunik i porunik. Na njemu sam se nalazio i onog dana poslije 6. aprila kada je njemaka tuka nadlijetala Pljevlja. Dok su drugi traili neka objanjenja i podatke o svom pravcu ja nijesam morao pitati, jer mi je u glavi bila jasna slika njegovog zaravnjavanja vrha sa malom zgradom negdanjeg austrijskog magacina smjetenog nasred kruga (prenika jedva 40 metara) opasanog zidom visine jednog metra, iza kojega je rov dubok i irok 3 metra. Preko drvenog mosta prelazio sam vie puta u to malo utvrenje, bez ikakvih tekoa. Ovog puta bataljon mora savladati Italijane, oteti im topove i okrenuti ih na njihova uporita u gradu. Saopteno nam je da e napad poeti po ponoi, jer grad treba da se zauzme u silovitom naletu, pa je bolje da ne ostaje mnogo vremena do svanua. Nou je u zauzetom gradu tee odravati disciplinu kod jedinica. Saopteno je da sa Italijanima poslije predaje treba postupati lijepo. Vraajui se u selo, razmiljao sam o tome ta sam gledao i sluao. Kada smo stigli u selo nije se vie imalo vremena ni raspoloenja za spavanje. Nijesam imao mnogo posla oko priprema jedinica i boraca, jer sam im svima nepoznat, u stvari, vodi koji, kao dobar poznavalac terena, treba da ide na italijanske poloaje u prvim redovima. Jedino sam se blie upoznao sa komandantom. Svu moju misao okupirao je duboki rov na Bogievcu i dva italijanska topa iza njega. im se navukao mrak bataljoni su se poeli postrojavati i sreivati za polazak na italijanski garnizon koji noas treba
444

Krenula je i moja kolona kroz selo u koje prvi put dolazim i kroz koje mi je put nepoznat. Do sela Zidovia u koloni je Velimir due sa mnom razgovarao o vanosti osvajanja Malog B o g i e v c a i topova. Nijesam primijetio da sumnja u moju hrabrost. ali je mene muila misao na prvo vatreno krtenje i kako u se drati. Ne smijem dozvoliti da se obrukam i esto tjeram pomisao na dvoje malih i nejakih koji su ostali kod kue. Stigli smo na polazni poloaj naeg bataljona iza Velikog B o g i e v c a . Ostali su se, jo ranije, odvojili na svoje pravce. Sa nama je Velimir i upoznaje nas da e u kuama, tu ispod krivina ceste za Rudo biti na sanitet. Pono je prola poodavno kada su nai pripucali sa Plijea i poeli arku da privuku panju Italiiana kako bi nai bataljoni sa svih strana neopaeni prili to blie gradu. Meutim. Italijani poinju da tuku artiljerijom u svim pravcima pa i preko nas. No je jako hladna bez snijega. Svu panju privlai rijetko gruvanje topova i prasak mitraljeza. Trae se dobrovoljci za bombae. Prvi se javlja Petar Radovi odluno i odsjeno. Za njim se javljaju jo oko dvadesetorica. Petar je komandir. Borci daju bombaima bombe tako da ih svaki ima po vie komada i to uglavnom kragujevfri<\ Ostali ostavljaju suvine stvari i spremaju se za napad. Poao sam sa bombaima sa desnim krilom bataljona, pored ceste. Drugi dio bataljona ide lijevo oko Velikog Bogievca povrh Sjenjaka na isti cilj, a s njim je vodi Miko Kneevi. Dok se kreemo gru va ju italijanski topovi sa malim prekidima. Nikada prije nijesam sluao fijukanje granata kroz vazduh. Svetlosni snopovi reflektora sa Straice i Balibegova brda ukrtaju se preko Pljevalja i bitu po golom kamenjaru trae partizane. Talijani i dalje tuku nasumice jer, sem sa Plijea, nai borci se ne javljaju.
osvojiti-

Kada smo proli Veliki Bogievac razvila se estoka pucnjava oko itluka. Ispred samog cilja povezali smo se sa lijevim krilom bataljona, dovikujui se, a italijanska breda iza zida sipa vatrene mlazeve preko nas. Ipak jo niko od naih nije poginuo. Naroito smo se bojali svjetlosti reflektora koji nas sreom nijesu otkrili, jer su nas traili dalje po Velikom Bogievcu. Ve smo na domaku utvrenja. Nae kragujevke iznenadno zapratae. Mrak je pa mnoge nijesu prebaene preko zida. To je olakalo Italijanima da nas doekaju. Bogievac je gorio u plamenu naih i italijanskih bombi.
40 5

Kragujevke su, ipak, uinile svoje. Italijani su se uutali a sa nae strane nije opaljen ni jedan puani metak. Petar Radovi je tada viknuo: Drugovi ne bacajte bombe, Italijani se predaju. On je prvi poao na most zatrpan jeevima bodljikave ice. Kod nas je tiina. uju se jedino povici ranjenika koji zovu po imenu svoje drugove ili brau. Nekoliko njih je upalo u rov. Brzo smo zbacili icu i uli u utvrenje. Nekoliko desetina Italijana polijegalo je u magacinu. Pobacaii su oruje. Neki zapomau. Cijeli na bataljon se odmah prebacio na ovaj mali plato odakle se odlino vidi itav grad. Bila je to prva pobjeda i veliko veselje, ali topova nije bilo. Italijani su ih povukli, jer su ranije obavijeteni o naem napadu. Pa ipak za momenat smo bili poteeni artiljerijske vatre, jer neprijatelju nije bilo jasno ta se desilo na Malom Bogievcu. Ostali nai bataljoni, takoe, nijesu upotrebljavali drugo oruje osim bombi. Kretanje naih jedinica mogli smo da pratimo prema vatri italijanskog automatskog oruja i eksplozijama naih bombi. Poto ne dobijamo nikakvo nareenje za dalju akciju pratimo kako se odvija borba Jezero-aranskog bataljona od gimnazije prema gradu, kako Lovenci zauzimaju zgradu vojnog okruga, kako Zeani napadaju bolnicu. U tom vatrenom paklu vrijeme je sporo odmicalo. Poto komandant bataljona nije stizao komesar uro agorovi poziva borce da vode rauna o uvanju poloaja. Ono prvo oduevljenje bataljona postepeno je splanjavalo. Zora se primicala, a sa njom i eksplozije artiljerijskih granata. Ve su Lovenci poeli da se povlae od muslimanskog groblja, a Zeani od bolnice. Mogu se ve raspoznati italijanski vojnici koji polaze u napad. Posmatrali smo jednu desetinu Italijana kako neodluno vre protivnapad prema Zeanima. Na pukomitraljezac u finansijskoj uniformi pripremao se da ih tue. Ja sam nianio pukom. Ali eksplozija nas je prekinula. Nijesam odmah znao ta se desilo, samo sam skoio, sav bijel od praine koja me je zasula, a niz ruke i puku tekla mi je krv. Prva misao bila je da sam ostao iv. Pojurio sam u magacin gdje su nae partizanke previjale ranjenike. Parad granate prola su mi kroz ruke, pa su mi krv zaustavili zavojima. I pored toga mogao sam micati prstima i drati puku. Iznad naeg poloaja sve ee eksplodiraju granate. Borci se poinju povlaiti. Drugarice su mi objesile puku preko ra446

mena i uputile u previjalite. Razdanilo se, a paklena vatra italijanskog oruja se ne smanjuje. Bataljon se povlai sa utvrenja. Nemamo mogunosti za izvlaenje mrtvih. U naem previjalitu iza Velikog Bogievca, u seoskoj kui pod serpentinama ceste Pljevlja Rudo, drugarice previjaju ranjenike. Ima ih puna kua. Meni ispiraju rane hidrogenom i ponovo zavijaju, alju me u drugu sobu takoe punu ranjenika, od kojih je vei broj teih. Lee na prostrtoj slami. Jedan je moho da mu daju pitolj da se ubije i skrati muke. Nije prolo dugo a preko Velikog Bogievca su odstupali borci naeg bataljona, praeni estokom artiljerijskom vatrom. Pored previjalita su naili zarobljeni Italijani. Kod nekih boraca se osjea demoralizacija. U selu Brvenici gdje smo proveli prvi dan prikupljao se bataljon. Odatle je jedna eta upuena u sastav Prve proleterske brigade.
Joko KNEEVI

CANKARJEV BATALJON

FORMIRANJE PRVE AKCIJE

IC rajem juna i u prvoj polovini jula 1941. okupili su se u umama Jelovice, Pokljuke, Meakle, pod Stolom i Storiem komunisti, politiki radnici prvi partizani, koji U dolazili po direktivi Partije, ili ako im je pretila opasnost od hapenja. Najvei broj ovih drugova doao je iz industrijskih centara: Jesenica, Kranja, Lesca, Krope i okoline Bleda. U to vreme postojala su dva okruna partijska komiteta za jeseniko i kranjsko podruje, u kojima su poetkom maja formirani i vojni komiteti sa zadatkom da pripreme i organizuju ustanak u Gorenjskoj. U toku prve polovine jula doao je iz Ljubljane Stane Zagar, lan CK KPS i Glavnog taba POS (Partizanskih odreda Slovenije), s direktivama i instrukcijama za formiranje prvih partizanskih jedinica, kao i tekstom prve zakletve. Ve 17. jula je odran sastanak ispod Malih Gregorjevaca na Jelovici, na kome su uestvovali lanovi jesenikog i kranjskog Vojnog komiteta: Stane Zagar, Lojze Kebe Stefan, Tomo Brejc, Joe Gregori, Ivan Bertoncelj Johan, Joe Aman, Polde Straiar, Alojz Horvat, Matija Verdnik Toma, Ivan Krinar, Alojz Justin, Joe Resman Stefe, Anton Nartnik i Franc Vodopivec. Na sastanku su donete ove vane odluke: 1. sve partizanske grupe i grupice odmah povezati i formirati ete i bataljone; 2. formirati Gorenjski i Kranjski partizanski bataljon; 3. materijalno obezbeenje organizovati iskljuivo u mesnim i terenskim organizacijama: po svaku cenu izbegavati rekvizicije; 4. organizovati opti narodni ustanak.
457

ustanka

Tako su na ovom sastanku udareni vojni i politiki temelji u Gorenjskoj. Glavna parola je bila: tui neprijatelja u svako vreme i na svakom mestu (sabotae, diverzije itd.). Od pojedinih grupa partizana sa Pokljuke, Meakle i Stola formirana je 29. jula Jesenika eta, koja je kasnije dobila ime Ivana Gankara. U njenom sastavu bilo je 39 boraca, od kojih 4 ene. Ceta je poloila zakletvu 9. avgusta 1941. na Novakovoj Jelovici. Zakletva je glasila:
Ja, partizan oslobodilake narodne vojske slovenakog naroda, koji se borim na strani slavne radniko-seljake armije Sovjetskog Saveza i ostalih naroda koji se bore za slobodu, kao i za osloboenje i ujedinjenje slovenakog naroda, za bratstvo i jedinstvo,' za mir meu ljudima, za sretniju budunost radnog naroda k u n e m se pred svojim narodom i svojim saborcima da u dati sve svoje snage i sposobnosti oslobodilakoj stvari slovenakog naroda, radnih ljudi i sveg naprednog i slobodoljubivog oveanstva u svetom ratu protiv faistikog ugnjetavanja i varvarizma; da neu napustiti partizanske redove u koje sam dobrovoljno i svesno uao, neu poloiti oruje sve do konane pobede nad faistikim okupatorima, do potpunog sprovodenja oslobodilakih ciljeva slovenakog noroda. Kunem se da u u borbi za te velike oslobodilake ideje braniti svojom krvlju ast i slavu partizanske zastave i da u dati, ako to bude potrebno, i svoj ivot. U borbu za slobodu!

Za komandira je izabran Polde Straiar, a za komesara Franc Potonik, oba iz Jesenica. Od partizana sa Jelovice formirana je Jelovika eta, koja je kasnije dobila ime Ilije Gregoria (vode seljake bune). Ceta je brojala 45 boraca. Za komandira je izabran Jaka Bernard (sa Bleda), a za komesara Joe Krajc Zakelj (iz Jesenica). Ova eta je ve 29. jula poloila zakletvu na Vodikoj planini na Jelovici. U to vreme su ispod Storia kod Tria formirane Trika i Kranjska eta, koje su brojale oko 60 boraca, dok su u okolini Kamnika i entvida kod Ljubljane formirane Kamnika, Raika i Moravka eta. Dolaskom Jesenike (Cankarjeve) ete na Jelovicu, poele su pripreme za opti napad na Begunje, s ciljem da se oslobodi 300 zatvorenika i podigne ustanak u ovom delu Gorenjske. Za napad su planirane Jesenika, Jelovika i Trika eta. Akcija nije ostvarena, jer su za pripreme i organizovan je, o kojima su znali mnogi ljudi, doznali i Nemci. Hitno su pojaali posadu u Begunjama od 15 na 120 policajaca i napali Triku etu. Sutradan, 5. avgusta 1941. poto je napad na Begunje propao, na Jelovici je formiran 1. gorenjski bataljon od Jesenike i Jelovike ete (bataljon je kasnije dobio ime Ivana Cankara). Komandant bataljona je bio panski borac Joe Gregori, koji je ubrzo postao legendaran u Gorenjskoj, dok je ko29 U s t a n a k 1941.

449

mesar bataljona bio dugogodinji saradnik Staneta Zagara, komunist Ivan Bertoncelj Johan. Samo tri dana posle formiranja, 8. avgusta bataljon je doiveo vatreno krtenje kod Lipnike planine na Jelovici. Oko 350 Nemaca je napalo njegov logor i bataljon se posle kratke ali estoke borbe povukao prema Dragoama i Novakovoj Jelovici. U ovoj borbi ubijena su 32 nemaka vojnika, dok su poginula samo 3 partizana. To je bio vrlo dobar uspeh s obzirom da je bataljon imao samo 1 pukomitraljez i oko 50 puaka, dok je 35 boraca bilo bez oruja. Treba istai da je pri povlaenju komandant Joe Gregori zakopao jednu protivtenkovsku minu u ar. Kad su Nemci doli do kuhinje, mina je eksplodirala. To ih je privremeno zaustavilo, a partizanima omoguilo da se organizovano povuku. Dan pre formiranja bataljona borci Jelovike ete uhapsili su predsednika optine iz sela Zelezniki, Hornickog i njegovu prijateljicu Francku. Hornicki je osuen i streljan, dok je Francka postala vrlo hrabra partizanka. (Poginula je 17. marta 1942.) Nekako u isto vreme eta je likvidirala na putu Bled Bohinjska Bela gestapovca Franca Svetinu, biveg masera kraljice Marije. Nou izmeu 27. i 28. jula 1941. skojevci iz Lesca i Bleda su izveli propagandnu akciju na Bledu: ispisali razne parole, pocepali nemake zastave i istakli jugoslovenske, a kod samog hotela Park, 50 metara od nemakog straara, obesili kokoku kojoj su privezali letak: Radije sam se obesila nego da nosim jaja za Nemce! Idueg dana Nemci su poeli sa represalijama i hapenjima na Bledu i u Lescama. Partizani sa Jelovice, po direktivi lana vojnog komiteta Ivana Bertoncelja, u isto vreme su prodrli u elezniki tunel na pruzi Radovljica Kranj. Tunel je razruila biva jugoslovenska vojska, a popravljah su ga lanovi nemake organizacije TOT. Ovaj napad je toliko uticao na radnike da su napustili posao jedni su se pridruili partizanima, dok su ostali otili kuama. Alat je baen u Savu, a kuhinju sa hranom odneli su partizani. Odlukom komande bataljona Jesenika eta se polovinom avgusta vratila na svoje operativno podruje Pokljuka Meakla Stol, dok je Jelovika ostala na Jelovici, sa jednim vodom na sektoru Ratitovec Dragoe, a sa drugim iznad Bleda i Radovljice. Stab bataljona se sa Stanetom Zagarom, lanom CK KPS i Glavnog taba POS, nalazio povremeno kod jedne ili druge ete. U toku avgusta i septembra obe ete su vrile diverzantske akcije, likvidirale izdajnike, minirale dalekovod Vintgar Jesenice Zirovnica Jesenice, pruge Bohinj
450

Bled i Kranj Jesenice. Zbog ovih akcija Nemci su u toku septembra bez uspeha preduzimali lokalne ofanzive na Meaklu i Jelovicu. U kolonama su krstarili planinama, bacali letke i pozivali borce da se vrate kuama, da ne nasedaju komunistima i banditima, obeavali zaposlenje onima koji se vrate itd. Partizani nisu nasedali lepim recima, ve su pojaali diverzantske akcije. U narodu je raslo poverenje u narodnooslobodilaku borbu, partizani su dobijali sve vie simpatizera, i boraca. Od Trike i Kranjske ete formiran je bataljon, koji je posle kraeg vremena rasformiran, jer su se borci prikljuili drugim jedinicama. Od Raike, Kamnike i Moravke ete formiran je Kamniki bataljon. Krajem septembra u Gorenjskoj su postojala dva bataljona, svaki sa oko 100 boraca.
NA MOHORU

Poetkom oktobra Jelovika eta je prela iz Jelovice na Mohor. Tom prilikom je zapalila veliku strugaru u Lancovu kod Radovljice, u kojoj je bilo oko 10 000 m:' dasaka i razne grae pripremljene da se isporui Nemcima. Uhapeni su upravnik i pomonik upravnika strugare, oba Nemci, lanovi Nacionalsocijalistike stranke od 1934. Kasnije su osueni i streljani. Idueg dana Nemci su za odmazdu na licu mesta streljali 20 talaca koje su doveli iz zatvora Begunje, meu njima i prvu enu taoca, Rezku Dragar. (Kasnije proglaena za narodnog heroja.) Krajem oktobra je stigla na Mohor i Jesenika eta, tako da je sada bataljon bio kompletan. Nisu doli samo politiki radnici, koji su ostali na starom terenu da bi prihvatali nove borce i obavljali manje akcije. U to vreme pao je sneg u visini oko 60 cm, tako da su terenske organizacije sve tee obezbeivale bataljon hranom, uglavnom zbog konspiracije (tragovi na snegu). Komandir Jelovike ete Jaka Bernard brzo se snaao: napravio je plan za rekviziciju u mlinu u Zapuama, koji je mleo ito za nemaku vojsku. Kolona boraca krenula je 11. novembra prema Savi, da se preko nje prebaci i produi ka Zapuama. Meutim, reka je prilino nadola i borci se nisu mogli prebaciti. Tada je doneta odluka da se ide preko eleznikog mosta na pruzi Kranj Tri, kod Streva (blizu Kranj a). Prelazak je uspeo i borci su doli do glavnog puta Kranj Bled, gde ih je ekao kamion mobilisan za ovu akciju. Za volanom je sedeo partizan Franc Biek. Poli su pravo u Zapue. U mlinu se nalazila velika koliina brana, koje je idueg dana trebalo da preuzme nemaka vojska. Partizani su brzo
29'

451

utovarali u kamion oko 40 dakova i spremili se za pokret. Tada je partizan Franc Benigar Gabrin pronaao u garai jo jedan kamion, pa je i taj natovaren sa 40 dakova. Postavljeno je pitanje kako toliko brano prebaciti preko Save. Komandir je odluio da se ide preko glavnog mosta u Kranju. Kad su kamioni doli do Nakla, primili su i grupu partizana koja je ila u selo Duplje da nabavi mast i meso. Ovom akcijom je rukovodio komandant bataljona Joe Gregori. Dok su prolazili kroz Kranj, patrole i strae na mostu vojniki su ih pozdravljale i proputale kamione u pravcu Besnice, ne znajui da su to partizani. U Besnici je brano istovareno i sloeno u jedan senjak; prvi kamion je vraen vlasniku, a drugi zapaljen u neposrednoj blizini Kranj a. Treba istai veliku snalaljivost i smelost partizana u ovoj akciji. Pokazalo se da se moe sprovesti i najtea akcija, ako je dobro organizovana. Uesnici su se vratili pred zoru u logor mokri kao mievi, ali sreni i zadovoljni zbog uspeno obavljenog posla. Nemci nisu znali gde je i na koji nain nestalo brano, dok su partizani bili obezbedeni za celu zimu 1941/42. U samu zoru poeo je da pada sneg koji je zasuo sve tragove. Senjak je bio vlasnitvo naeg simpatizera seljaka Jerale iz Loga kod Kranja. On je znao da se u njegovom senjaku nalazi itavo bogatstvo. U logoru na Mohoru bilo je vrlo ivo. Zegar i komesar bataljona Bertoncelj organizovali su politike asove i objanjavali situaciju na frontu, koja u to vreme nije bila ba najbolja. Nemci su slavili pobedu za pobedom na istonom frontu, zima je bila na pragu, planine pod snenim ogrtaem, koji je i na naem logoru iznosio oko 50 cm, tako da je opta situacija bila prilino teka. Bez obzira na to, borbeno raspoloenje je bilo odlino. Patrole su upuivane na sve strane, najvie prema Selkoj i Poljanskoj dolini, prema Rupnikovim utvrenjima, u potrazi za orujem i municijom. Svaka bi donela po koju puku i municije. Nedaleko od logora imali smo tajno skrovite, u kome je svakog dana bilo sve vie municije. Ona nam je kasnije odlino posluila, naroito za vreme dragoke borbe. Nemci su pripremali preseljavanje stanovnitva iz ovih krajeva, najpre iz Selke i Poljanske doline, u Besarabiju, a Besarabljane, predane Nemcima, hteli su doseliti u ove lepe krajeve. Stab bataljona brzo je pripremio nove akcije: ruenje mostova, pruga, zasede itd. Pod rukovodstvom komandanta Gregoria, bataljon je krenuo 18. novembra u Praprotno, nedaleko od Skofje Loke, da bi sruio most na Selskoj Sori. Most su obezbedivale nemake patrole i zasede. Prema Skofjoj Loki je postavljeno jako obez452

a i prema selu Zelezniki, odakle su se oekivale intervencije Nemaca. Ostatak bataljona rasporeen je u tri grupe, koje su imale zadatak da se priblie mostu i napadnu Nemce. No. Nemci su osetili prisustvo partizana i povukli su se bez borbe u pravcu Skofje Loke. Most je bio slobodan. Poto je bio drven, komandant je naredio da se spali. Nemci uopte nisu intervenisali. Most je potpuno izgoreo, tako da je due vremena saobraaj bio prekinut, a Nemci su odustali od preseljavanja stanovnitva. Na odravanju i uspostavljanju prekinutih telefonskih linija od kofje Loke do sela Zelezniki u Selkoj dolini radio je dobro naoruan vod nemakih telefonista. Stab bataljona je izradio plan da se ovi Nemci razoruaju 19. novembra za vreme veere u selu enjici. Veerali su prema ustaljenom redu: od 19.30 do 20 asova. Kad smo stigli u selo u 19.30 asova, tano prema planu, komandir ete i rukovodilac ove akcije, Bernard morao je da menja plan, jer su telefonisti ba toga dana veerali neto ranije u 19 asova. Grupa od 6 partizana dobila je zadatak da se popne na prvi sprat i upadne u sobe u kojima su s p a v a l i telefonisti i njihov komandir oficir. Vrata svih soba su bila zakljuana, tako da ih nije bilo moguno iznenaditi. Bernard i Oskar su dobro znali nemaki i pozvali su Nemce na predaju. Vojnici su odgovorili da e to uiniti ako se preda njihov komandir. Nemaki oficir nije hteo o tome ni da uje, ve je postavljao uslove na koje nismo pristali. Navalili smo na vrata, po dvojica-trojica, no ona su bila jaka, od tvrdog drveta, tako da je na napor bio uzaludan. Pokuali smo kundacima. Tada je u sobu odjeknuo pucanj, odmah zatim i drugi. I mi smo otvorili vatru, naroito na vrata i brave. Nemci su uzvraali, tako da je u hodniku nastao pravi pakao. Bez dobrog zaklona, izloeni unakrsnoj vatri i sa dva ranjena druga, Kersnikom i Jugom, bili smo prinueni na povlaenje. Nemci su pucali u no do same zore. Sutradan smo saznali da je nemaki oficir izvrio samoubistvo i da su trojica vojnika ranjena. Manja grupa partizana, sa komandantom Gregoriem na elu, uputila se 24. novembra kod Savnika u Skofju Loku, gde su se izraivale vunene stvari za nemaku vojsku (demperi i arape). Uz pomo terenske organizacije partizani su se dobro snabdeli za zimu: svaki borac u bataljonu dobio je po demper i arape. Nemci su za ovu akciju znali tek idueg dana. Zimu i sneg Nemci su hteli iskoristiti da nas na svaki nain likvidiraju. Postali su aktivniji i sve vie su angaovali izdajice i plaenike, tako da ne bi proao ni dan a da ne uhapse ponekog terenskog radnika ili naeg simpatizera. Na osnovu podataka sa terena tab bataljona je odluio da se 1. decembra
bedenje,

453

likvidira osam glavnih izdajnika u Gorenjskoj. Ova akcija je planski izvedena, a ostali izdajnici su se povukli. Nemci su besneli i za odmazdu streljali taoce u mestima u kojima su likvidirani izdajnici. Aktivnost Nemaca rasla je svakog dana. Terenom su krstarile nemake patrole od oko 40 vojnika, naroito oko Skofje Loke i Kranja, kao i padinama Jota i Mohora. Jedna ovakva patrola je 10. decembra izbila na Mohor. Nai straari su na vreme uoili opasnost, zauzeli smo poloaje i spremni saekali neprijatelja. Razvila se kratka ali otra borba, Nemci su napustili poloaje, a na na ponovni pritisak dezorganizovano se povukli. Ubijena su dva Nemca, dok je na naoj strani ranjen Viktor Straiar.

PRENOENJE D EJ ST AVA U POLJANSKU DOLINU

Posle ovog sukoba logor u kome smo boravili oko dva meseca bio je kompromitovan. Stab bataljona je odluio da se jedinica premesti u Poljansku dolinu, gde je situacija za dizanje ustanka bila vrlo povoljna. Cim je pao mrak, bataljon je krenuo preko sela Topole u pravcu Selke doline, sa zadatkom da izbije na most preko Selke Sore. Kad smo bili izmeu sela Dolenje Vasi i Selca, dolo je do pukaranja sa nemakom patrolom koja se odmah povukla. Nou izmeu 11. i 12. decembra stigli smo u selo Rovte, gde je trebalo da predanimo. Meutim, oko 10 asova idueg dana osmatra nas je izvestio da se iz sela Prevalja prema Rovtama kree kolona od 52 nemaka vojnika sa psima. Odmah je nareeno pripravno stanje, a u tabu bataljona je doneta odluka da borci naoruani vojnikim pukama postave jaku zasedu na istini ispred samog sela. Ostali borci sa lovakim pukama i komora bili su spremni da u sluaju potrebe zalome levo krilo, kako bi Nemce uvukli u vatrenu potkovicu. Sve to, meutim, nije bilo potrebno, jer je zaseda brzo obavila svoj zadatak. Nemci su ili u koloni po jedan na odstojanju od oko 5 metara. Kad su doli elom kolone na 20 metara od zasede, iz jednog buna je iskoio zec i jurnuo pravo kroz njihovu kolonu. Oni su poeli da se smeju, pustili su pse za zecom i razbili se u manje grupice, koje su predstavljale izvanredan cilj za nae pukomitraljesce. U tom trenutku komandir ete je dao znak i mi smo otvorili vatru. Za nepunih 12 minuta, koliko je trajala borba, pobijeno je 46 Nemaca, trojica su ranjena, jedan je zarobljen, dok su dvojica pobegla. Ubijena su i tri policijska psa. Na naoj strani je poginuo partizan Saksida, dvojica su lake ranjeni, a
454

iedan tee. Ovaj je kasnije podlegao ranama. Ratni plen je bio bogat: 3 pukomitraljeza, 3 automata, 38 puaka, 6 pitolja, 80 r u n i h bombi, dosta cipela, opasaa i ranaca sa municijom. Treba istai da su Nemci bili potpuno iznenaeni, te je otpor pruila samo prethodnica. Od ubijenih Nemaca samo su trojica b i l i obini vojnici; ostali su bih oficiri i podoficiri policije, a n d a r m e r i j e i Gestapoa. Ovo je bio jedan od najveih uspeha C a n k a r j e v o g bataljona u Gorenjskoj 1941. Akcija je imala izv a n r e d a n politiki znaaj za dalju borbu i odjeknula je u celoj Sloveniji. Ona je bila dokaz vie da se taktikom partizanskog r a t o v a n j a moe tui i moderno naoruan i brojno jai neprij a t e l j , te je ugled partizana u narodu jo vie porastao. Posle ove akcije sahranili smo poginulog partizana Saksidu, a ranjene drugove predah na leenje naim simpatizerima, seljacima iz Martin Vrha. Cim je pao mrak, bataljon je krenuo u pravcu Poljanske doline, izmeu Gornje Vasi i Poljane, jer smo imali nameru da tu preemo put i Poljansku oru. Kad smo se nali u neposrednoj blizini druma, naila je kolona nemakih automobila punih vojnika, koji su imali zadatak da zatvore prolaz iz Selke u Poljansku dolinu. Naime, Nemci su posle nae akcije u Rovtama organizovali napad na Selku dolinu. Iskoristili smo trenutak i im je kolona prola, prebacili smo se treim korakom preko mosta. Potom smo produili prema Valtrskom vrhu, gde smo stigli 13. decembra oko 9 asova. Nemci su u Selkoj dolini udarili u prazno, jer smo vetim manevrom i brzim premetanjem bataljona izbegli opkoljavanje. Stab bataljona brzo je uspostavio vezu sa terenskom organizacijom i sa Maksom Krmeljom (narodnim herojem), koji je rukovodio narodnooslobodilakim pokretom u Poljanskoj dolini. Tu su u sastav bataljona ule i grupe partizana iz Raiko-kamnike i Triko-kranjske ete, koje su se nalazile od poetka decembra na ovom terenu. Tako je bataljon sada brojao oko 100 boraca. Napominjemo da je poetkom decembra poslata iz bataljona, jo sa Mohora, grupa od 15 partizana u pravcu Jesenica i Bohinja, sa zadatkom da digne ustanak u Bledsko-bohinjskoj i Gorenje-savskoj dolini. Stab bataljona je razradio sa Maksom Krmeljom plan o dizanju ustanka i izvoenju vojnikih akcija u Poljanskoj dolini. Od 18. do 24. decembra u bataljon je dolo oko 400 novih boraca, od kojih 60% naoruanih. Najvie ih je bilo iz bive poljanske optine, iz koje je dolo oko 300 boraca. Ovaj teren je bio najbolje organizovan, to je u prvom redu bila zasluga Maksa Krmelja. Sada je bataljon brojao preko 500 boraca, od
455

kojih 140 bez oruja. U meuvremenu izvrio je vie razliitih akcija. Izmeu 18. i 19. decembra izvren je napad na andarmerijsku stanicu Poljane. andarmi su osetili da se priprema napad, pa su pobegli. Zaplenjeno je neto oruja, vea koliina municije i runih bombi, kao i andarmerijske uniforme. Izmeu 19. i 20. decembra porueni su mostovi od kofje Loke do Poljana. 21. decembra, pred sam mrak, manja grupa partizana, obuenih u nemake uniforme, ula je u Skofju Loku, vodei dva vezana oveka, na prvi pogled zarobljene partizane. Grupa je imala zadatak da oslobodi zatvorenike iz sudskih zatvora u Skofjoj Loki. Kada smo stigli pred zgradu suda, rukovodilac akcije Alojz Prenik, u uniformi nemakog andarmerijskog majora, zakucao je na vrata zatvora, traei da se zatvore zarobljeni partizani. uvar nas je lepo pozdravio, pustio unutra, a zarobljene partizane pozdravio psovanjem i amaranjem. Brzo smo zatvorili vrata i Penik je na nemakom objasnio uvaru cilj naeg dolaska. uvar je uoio nae lukavstvo i suprotstavio se, ali je brzo savladan, razoruan i vezan. Oduzeli smo mu kljueve, otkljuali elije i oslobodili zatvorenike. Meu njima je nastalo komeanje: neki nisu verovali da smo mi partizani, drugi su se plaili, tako da je nastala itava guva u hodnicima. Politiki zatvorenici su se odmah spremili i poli sa nama, dok su ostali, uglavnom razni kriminalci, oslobodili vezanog straara i traili pomo od andarmerijske stanice. U meuvremenu smo se povukli iz Skofje Loke uz manje pukaranje sa jednom andarmerijskom patrolom koja je obilazila grad. Ova akcija, posebno drskost partizana, jo vie je uznemirila Nemce. U ovoj akciji naroito su se istakli Stevo Kobalj i Miha Kavi. Deo Jelovike ete napao je 24. decembra graninu karaulu Crni vrh. Nekoliko graniara je ubijeno, dvojica su zarobljena, a ostali su pobegli. Zaplenjeno je 6 puaka i neto municije. eta Jake Bernarda ponovno je 25. decembra napala Poljane. eta Benediia obezbeivala ju je na pravcima Skofja Loka i Polhov Gradec rni vrh Poljane. Ovaj napad nije potpuno uspeo, nije zauzeta ni andarmerijska stanica, jer su se iz Skofje Loke probila kroz nae obezbeenje dva neprijateljska oklopna automobila sa neto peadije. Nemcima je ovo pojaanje stiglo u najkritinijem trenutku i mi smo bili prinueni da se povuemo. U ovoj akciji unitena su dva nemaka autobusa puna vojnika i jedan putniki automobil. Nemci su prvi put upotrebili oklopna vozila protiv partizana u Gorenjskoj, a borba se s prekidima vodila u toku celog dana.
456

U OBRUU

Posle ovih akcija, bataljon je 26. decembra zauzeo poloaje u trouglu Skofja L o k a Crni vrh Poljane, na severnim padinama Polhovgradskih dolomita, i to: tab bataljona sa dva samostalna voda na Valtrskom Vrhu; 1. eta (Jesenika) na poloajima Povrhovec, Stranie, Gaberk; 2. eta (Jelovika) Kovski Vrh, Bukov Vrh. Borci su se odmarali, uvebavali u rukovanju orujem i pripremali se za nove akciie. Politiki rad je bio vrlo iv; u tome se naroito angaovao Zagar, koji se 19. decembra vratio iz Glavnog taba Slovenije sa referisanja. On je tako objanjavao cilj nae borbe novodolim partizanima da je' bila milina sluati njegove vatrene i ubedljive rei. Meutim, ni Nemci nisu sedeli skrtenih ruku. Vrili su pripreme, i 27. decembra, u ranim asovima, napali bataljon sa tri strane. Ceo bataljon je bio na poloaju. Ogorena borba je voena u toku celog dana. Svi jurii neprijatelja su odbijeni. Naroito je bila kritina situacija na Valtrskom Vrhu. Energinim protivnapadom rezervnog voda Nemci su odbijeni. Slina situacija je bila i na Bukovom Vrhu, gde su borci jedva odbijali uestale nemake napade. Komandant bataljona je izvukao jedan vod sa manje ugroenih poloaja i poslao ga za pojaanje. Bataljon je sve do mraka izdrao borbu sa 45 puta jaim neprijateljem. Cilj Nemaca da preseku bataljon i unite ga po delovima potpuno je propao. U ovoj borbi izbaeno je iz stroja preko 150 nemakih vojnika. Zaplenjeno je etiri pukomitraljeza, neto puaka i vea koliina municije. U Kranju su Nemci morali da urede specijalno vojniko groblje. U tabu je te veeri razraen plan, i bataljon je nou 27/28. decembra vetim manevrom izvuen bez borbe iz gotovo zatvorenog obrua. Sutradan su Nemci udarili u prazno. S njima su bili i Italijani, koji su zatvorili bivu jugoslovensko-italijansku granicu i dozvolili da se drumom Ljubljana Polhov Gradec preveze jedan nemaki bataljon. Ove borbe su oeliile na bataljon. Po izvlaenju iz obrua borci bez oruja su upueni kuama da prezime, a glavnina je pola prema Mohoru, na koji se vratila 31. decembra. U to vreme grupa boraca Cankarjevog bataljona i terenski radnici organizovali su i podigli ustanak na podruju Jesenica i Bohinja. Zbog neuspelih nemakih kaznenih ekspedicija protiv partizana u ovom periodu, smenjen je naelnik civilne uprave Kuera (Kutschera) sa poloaja gaulajtera i na njegovo mesto je doao Rajner, koji je ve prvih dana svog slubovanja prisu4 57

stvovao u Kranj u sahrani 46 ubijenih policajaca i andarma. Koliku su panju Nemci poklonili aktivnosti Cankarjevog bataljona i koliko su se uplaili moe se videti i iz njihovih dokumenata. 1
DRAZGOSKA BITKA

Na Mohoru je doneta odluka da se bataljon premesti u selo Dragoe, da se sredi, odmori i pripremi za nove akcije, a da grupa od oko 50 boraca krene na Dobravu kod Krope, pokupi stoku i preostalu hranu u kuama 35 porodica koje su Nemci ve preselili. Od terenske organizacije u Lipnici smo saznali da u
1 Tako, andarmerijsko podruje Radovljica raspisom br. 1039 od 17.XII 1941. nareuje svim andarmerijskim stanicama: 1. S obzirom na sadanju nepovoljnu situaciju u pogledu bezbednosti, privremeno se ukidaju jae ugroene andarmerijske stanice od strane bandita i spajaju se. (Navedene su stanice koje se ukidaju: Kranjska Gora, Dovje, Bohinjska Bela, Srednja Vas, Brezje, Podnart, Zg. Gorje.) . . . Sa naputenih stanica poneti sa sobom svu dokumentaciju, opremu, naoruanje sa municijom i sve skupocene p r e d m e t e . . . 2. lanovi porodica i roaci andarma moraju odmah napustiti Junu Koruku. 3. Zandarmerijski stanovi moraju biti zakljuani i danju, a stanice obezbediti od iznenadnog napada, tj. fortifikacijski urediti za uspeno odbijanje napada. 4. andarmi moraju biti neobino budni, naroito oni koji se hrane u restoranima (banditi su napali i razoruali andarme za vreme ruka u restoranu sela Dovje). Po mogustvu andarmerijske stanice obezbediti sopstvenim kuhinjama, ili urediti da se hrana dostavlja u stanice. 5. Svi andarmi, kao i komandiri stanica, moraju spavati u stanicama. Komandant bezbednosti jedinica June Koruke u direktivi br. 58214 od 22. XII 1041. kae i ovo: U poslednje vreme na ovoj teritoriji poela je da dejstvuje dobro organizovana munjevita ustanika banda. U vezi s tim potrebno je upoznati sve policijske organe sa situacijom na ovom terenu, preduzeti sve mere bezbednosti i time obezbediti sebe i slubene s t a n i c e . . . Meu poslednjim akcijama banditi su iznenada napali dvojicu andarma za vreme ruka u restoranu, a treeg u samoj stanici. Svi su bili zarobljeni za tren oka, mogunost za odbranu nije postojala. Zandarmima su oduzeli oruje (automat i dve puke), uniforme, slubena dokumenta, pisau mainu, rublje itd . . . Potrebno je obratiti naroitu panju, jer postoji mogunost da se banditi poslue uniformama i legitimacijama. O ovome detaljno upoznati sve policijske organe . . . 21. XII uvee banditi preobueni u andarmerijske uniforme pokuali su prevarom da oslobode zatvorenike iz sudskih zatvora u koi'joj Loki, to im je delimino i uspelo. Zato ponovo skreemo panju na mere bezbednosti. naroito pojaati budnost u nonim asovima . . .

458

tim kuama nema nita, jer su Nemci sve odvukli sa sobom. Na predlog terenaca komesar bataljona Bertoncelj, koji je rukovodio ovom akcijom, odluio je da se izvri rekvizicija u trgovinskoj radnji. Tako smo se snabdeli potrebnom hranom i drugim materijalom. Druga manja grupa krenula je sa Mohora u pravcu Besnice. Tamo je minirala most u trenutku kada je naiao voz, pa se vratila u selo Dragoe. Posle tih manjih akcija, 1. januara 1942. u Dragoama se okupio ceo Cankarjev bataljon, koji je u tom trenutku brojao 220 boraca sa 22 pukomitraljeza. Bataljon je smeten po kuama i to: tab bataljona sa jednom etom u centru, Na Peeh, druga eta na desnom krilu, Pri Cerkvi, samostalni vod na levom krilu, na Jelenama.
ranja; Komandni sastav bataljona tada komandant Joe Gregori je bio sledei: (narodni heroj), od formi-

ranja;

komesar Ivan Bertoncelj Johan, od formiranja; intendant Anton Vidic, od oktobra 1941; lekar medicinar Janez Konek, od oktobra 1941. Komandni sastav po etama: komandir 1. ete (Jesenike) Franc Benedii, od formi-

komesar 1. ete France Potonik, od formiranja; komandir 2. ete (Jelovike) Jakob Bernard (narodni heroj), od formiranja; komesar 2. ete Joe Krajc Zakelj, od formiranja. Samostalni vod: komandir Franc Biek Bruno. U etama su postojali intendanti i bolniari.

Od boraca obe ete formirana je bataljonska rezerva od oko 20 boraca i 2 pukomitraljeza. Idueg dana tab bataljona je sa komandirima eta izvrio izvianje poloaja. Odreeni su poloaji eta, a unutar ovih gnezda za pukomitraljesce, tako da je svaki borac znao gde treba da zauzme poloaj u sluaju uzbune ili iznenadnog napada. Kad je 3. januara 1942. lan Glavnog taba Stane Zagar naredio probnu uzbunu, za nepunih 15 minuta bataljon je bio spreman za borbu. Zbog dolaska bataljona u Dragoe narod je bio malo uznemiren jer se plaio nemakih represalija. Ali kad su ljudi videli mnogo boraca i naoruanje koje smo imali, strah je popustio. Seljaci su davali pomo u hrani, stavljali na raspolaganje stoku za klanje itd. U selu je poeo nov ivot za borce i seljake. Razna politika predavanja, kulturno-zabavni rad, mitinzi, sve je to zbliilo narod sa borcima. Sve za borbu sve za na459

rod!, kako je govorio Zagar, koji je Dragoe nazvao Dragokom republikom. Mnogo truda posebno u partijsko-politikom radu jedinice uloio je i Lojze Kebe (narodni heroj), lan KP za Gorenjsku. Savetovanje delegata politikih radnika sa teritorije Gorenjske odrano je 6. i 7. januara. Njim je rukovodio Stane Zagar. Delegati su dobili uputstva i direktive za dalji rad, a i detaljno su upoznati sa situacijom u svetu. Veza sa terenom i obavetajna sluba bile su dobro organizovane, a tab bataljona je svakog dana dobijao nove podatke o kretanju neprijatelja i njegovim namerama. No, radila je i obavetajna sluba Nemaca, tako da su oni brzo saznali da je Cankarjev bataljon koncentrisan u Dragoama. Pripremili su planove za napad, prikupili snage u Gorenjsku, dovlaili ih sa svih strana, pa ak i iz Austrije i june Nemake. Stab bataljona je saznao ve 8. januara da e Nemci jaim snagama napasti Dragoe i-preduzeo je mere bezbednosti pojaavajui patrole i zasede na svim prilazima selu, tako da je iznenaenje bilo iskljueno. Stab je doneo odluku da se Republika brani sve dok to bude moguno. Verujui da je doao trenutak da raiste s banditima, Nemci su u ranim asovima 9. januara 1942. krenuh sa etiri strane na Dragoku republiku, i to pravcima: Kranj Skof j a Loka enjica, Kranj Besnica Sraje, Radovljica Kropa Jamnik. Samo je kroz Skofju Loku prolo 180 kamiona punih vojnika sa neto brdske artiljerije (oko 4200 vojnika), iz Kranja je krenulo preko Besnice oko 150 vojnika, dok su preko Jamnika ile smuarske jedinice jaine oko 150 vojnika i, najzad, sa Bleda preko Jelovice dolazilo je oko 150 vojnika. Ovi su imali zadatak da nam zatvore put prema Jelovici. Nemci su krenuli u napad sa puno optimizma, 2 ne raunajui da pred sobom imaju dobro naoruanu i monolitnu jedinicu sa borcima i komandnim kadrom odlinih moralno-politikih kvaliteta, koji su bih reeni da se bore do poslednjeg. Ve oko 8 asova oni su naili na nae zasede u samom podruju Dragoa, u dolini Selnice i iznad sela Rudnog. Njihov pokuaj da u naletu likvidiraju naa obezbeenja propao je, tako da su morah reorganizovati jedinice i ponovo krenuti u napad. Naa obezbeenja i patrole zadrali su Nemce vetim manevroNemaka komanda, na primer, je izjavila: Poto imamo dovoljno snage, sa banditima emo se brzo obraunati. Tu su nam pred nosom i unitiemo ih. Za na Vermaht to e biti samo veba, koja e trajati nekoliko asova 460
2

vanjem i borbom sve do 11 asova, povlaei se na glavnu liniju odbrane. Tada se razvila ogorena borba na frontu dugakom oko 3 km. Svi pokuaji Nemaca da uz podrku artiljerije probiju liniju odbrane ostali su u toku celog dana bezuspeni. Naroito jak pritisak trpio je krilni vod na Jelenama koji je jedva izdravao uestale nemake napade. Komandir voda Biek traio je pomo. Komandant bataljona, videvi situaciju i znajui vanost tog poloaja, brzo je uputio kao pomo jednu desetinu sa pukomitraljezom. Pomo je stigla ba u trenutku kada je kolona od oko 150 smuara htela da zaobie Biekov vod. Zbog vrlo tekog terena to joj nije uspelo. Nala se oko 70 metara ispod poloaja voda u vrlo nezgodnoj situaciji: bono od Bieka i sa elom prema desetini koja je ba u tom trenutku zauzela poloaj. Iznenadna vatra voda u bok smuara i desetine s pukomitraljezom s ela potpuno je razbila kolonu smuara i vrlo malom broju Nemaca je uspelo da se izvue. To je bila opomena i ostalim delovima neprijatelja na ovom pravcu, i oni se u toku dana nisu usudili pribliiti poloaju voda. Na ovom krilu zaplenili smo 3 pukomitraljeza, oko 30 puaka, 35 ispravnih pari smuki i neto municije. Kada je pao mrak, Nemci su se povukli 2 do 3 km od nae linije odbrane, ostavljajui jaa obezbeenja. Ista situacija je bila i kod nas, najvei deo boraca je povuen u kue, dok su na poloaju ostale samo jae zasede i patrole. Stab bataljona je u toku veeri ocenio situaciju. Videi da je stanje povoljno, da nijedan partizan ili metanin nije poginuo, da su nemake granate jedino zapalile dve kue, odlueno je da bataljon i dalje ostane u Dragoama. Odmah posle veere jedan vod je poslat na Mohor da iz tajnog skladita donese municiju. Ona je uspeno prebaena u Dragoe i u toku noi podeljena etama. Drugi vod je poslat u pravcu Selca, da bi idueg dana saekao u zasedi eventualna nemaka pojaanja, a i da se infiltrira u pozadinu nemakih jedinica i u samu zoru izvri diverziju na poloaje nemake artiljerije. Ova infiltracija nije uspela, jer je vod naiao na jake zasede i morao se vratiti. Videi da je doivela poraz, nemaka komanda je traila pomo u ljudima, naroito u policijskim snagama, a i artiljeriju teeg kalibra sa zapaljivim granatama. Nemci su svoj neuspeh pravdali tvrdei da bandita ima najmanje 500, da su vrlo hrabri, da imaju odlian komandni kadar i da su vrlo dobro naoruani. U toku noi 9/10. januara dobili su pojaanje oko 30 kamiona i autobusa punih policajaca, kao i jednu bateriju topova 75 mm. Ve u samu zoru poela je jaka artiljerijska vatra du cele odbrambene linije. Najgua je bila u centru jasno
461

se videlo da je tu teite neprijatelj e vog napada, koji je hteo preseci bataljon na dva dela i zatvoriti mu odstupnicu prema Jelovici. Odmah posle artiljerijske vatre naili su gusti streljaki redovi. Nai mitraljesci su imali pune ruke posla i jedva smo izdrali na poloajima. Krajnjim naporom svih boraca i rukovodilaca Nemci su odbaeni. Poto su njihovo nastupanje najvie ometali mitraljesci, to su na mitraljeska gnezda usmerili itave salve granata. Tako je na mitraljesca Vinka Zaklja i njegovog pomonika izbaeno preko 50 granata. To su bile prve rtve na naoj strani. Neto dalje poginuo je i mitraljezac Zajc. Na njihova mesta su odmah stupali drugi. Tada me komandant bataljona pozvao da se popnemo na talu, odakle su se dobro videli artiljerijski poloaji. Naredio mi je da uzmem nian na 1200 m i tuem po posluzi topova. Nemci su bili iznenaeni tom vatrom, neki su ranjeni, neki pobijeni, dok su se ostali razbeali po zaklonima. I drugim mitraljescima koji su imali dobar pregled nareeno je da tuku artiljeriju, tako da je nastao pravi dvoboj izmeu naih mitraljezaca i nemakih artiljeraca. U to vreme Nemci su dovukli na okolne uzviice (Novakovu Jelovicu, Kri), teke mitraljeze kojima su horizontalno, preko doline, dejstvovali po naim poloajima i time spreili svaki na manevar po frontu, pa ak i kretanje pojedinaca. U toku dana oni su izvrili jo nekoliko juria na nae poloaje, ali bez uspeha. Samo su zapalili po koju kuu. Nou 10/11. januara opet smo se snabdeli municijom iz tajnog skrovita, jer je tab odluio da se borbe nastave i idueg dana. Veina seljaka je izrazila spremnost da se bori s nama, te im je razdeljeno oruje. U rano jutro, 11 januara, Nemci su opet koncentrisali jaku artiljerijsku vatru na sve delove a posebno na centar naih poloaja i krenuli u napad. I ovaj napad, odbili smo kao i mnoge druge u toku celog prepodneva. Njihovi oficiri su stalno gonili vojnike na jurie, davali im rum, te su oni polupijani divljaki juriali. Jedino im je uspelo da se oko 12 asova ukline u na poloaj, ali su brzo odbaeni energinim protivnapadom nae rezerve. Videi da se frontalnim napadima ne mogu probiti, ponovo pokuavaju da obuhvate nae levo krilo. To im je uspelo. Biekov vod, odseen od glavnine bataljona, naao se u vrlo tekoj situaciji, i da ne bi bio opkoljen, morao se povui prema Dragokoj gori. Tako je otvorena brea kroz koju se glavnim snagama batalj ona udaralo u lea. Stab batljona je brzo poslao rezervu sa 2 pukomitraljeza da sprei dalje prodiranje Nemaca i, to je glavno, da zadri i obezbedi put koji vodi za Jelovicu.
462

Na ovom delu vodile su se teke borbe za svaku kuu, sve dok nije pao mrak. Rezerva je uspela da zadri Nemce i tako omoguila povlaenje celog bataljona na Jelovicu. Time je zavrena dragoka bitka. U njoj su partizani za tri dana imali 7 mrtvih meu njima najvie mitraljezaca, 5 ranjenih, dok je vie stotina nemakih vojnika i oficira izbaeno iz stroja; od njih je oko polovina bilo mrtvih. Da bi pravdali gubitke, Nemci su pisali (la su jedinice Vermahta naile na ostatke bive jugoslovenske vojske i etnike, sa kojima su u okolini Dragoa tri dana vodile ogorene borbe. Interesantna je i izjava nemakog pukovnika koji je rukovodio ovim operacijama: Ovde je gore nego na istonom frontu, takve strelce jo nisam video. Njihov komandant zasluuje najvie odlikovanje i generalski in za majstorsko rukovoenje ovom borbom. Ja bih mu, ipak, s najveim zadovoljstvom sekao kaieve s lea. Za odmazdu Nemci su streljali i zapalili u kuama 41 enu, decu i starce, od kojih je najmlaem bilo 9, a najstarijem 72 godine. Celo selo je opljakano, zapaljeno i najzad do temelja minirano. Po padinama sela Dragoa seljaci su u prolee pronali prilian broj puaka i pukomitraljeza, tako da se ovim orujem 1942. naoruao novoformirani Selki bataljon. Za aktivna dejstva i uspeno izvrenje akcije u toku prvih est meseci borbe, Izvrni odbor Osvobodilne fronte odlikovao je Cankarjev bataljon Slovenskom partizanskom zastavom. Ovu odluku je obnarodovao Slovenski poroevalec 30. decembra 1941. godine.
Anton DE2MAN

POETAK ORUANE B O R B E U BIJELJINSKOM SREZU

^ ^ r u a n i m borbama partizana u bijeljinskom kraju prethodio je dugotrajan i organizovan rad partijske organizacije u Bijeljini. Taj rad je poeo nekoliko godina prije izbijanja drugog svjetskog rata, a naslanjao se na veoma bogatu slobodarsku i revolucionarnu tradiciju Sembenje, kojoj je ve davno udarila temelje KPJ i njeni lanovi: Alija Aliagi. Dimitrije Lopandi, Rodoljub Colakovi i drugi. Od 1933. godine, tj. od prvog procesa protiv komunista u Bijeljini, na kome su mnogi osueni pa sve do sloma stare Jugoslavije, organizovani rad KPJ bio je sve organizovaniji i intenzivniji i nije prestajao ni za trenutak. Taj rad se usmjeravao u nekoliko pravaca: meu zanatskim radnicima radi stvaranja borbenih sindikalnih organizacija; meu kolama i studentskom omladinom, u saradnji sa demokratskim graanskim politikim partijama i grupama koje su htjele da sarauju s komunistima; kao i na prodiranje u selo i stvaranje partijskih organizacija meu seljacima. Ovakva raznovrsna aktivnost Partije imala je vidnih rezultata. U gradu je bujao snaan politiki i kulturni ivot, koji je vlastodrcima zadavao ne male brige. U trenutku kad je ratni vihor zahvatio i Jugoslaviju, u Bijeljini je postojao Mjesni komitet KPJ, koji je neposredno rukovodio sa dve partijske organizacije jednom radnikom, a drugom studentskom. Ve odavna su bile formirane i partijske organizacije u selima Gornje Crnjelovo i Popovi. Komunisti, neposredno povezani sa Mjesnim komitetom u gradu, djelovali su u selima: Brodac, Meai, Dvorovi, Baltun, Obarska, Patkovaa, Puile, Golo Brdo, Kovanluk i Trnova. Osim toga, i u gradu i u selima bilo je mnogo simpatizera, spremnih da rade po direktivama Partije. Opte raspoloenje naroda bilo je borbeno i veoma pogodno za jaanje politikog uticaja KPJ. Tom
464

uticaju pokuavali su se suprotstaviti pojedini predstavnici nekih graanskih partija u srezu, zatim izvjesni predstavnici muslimanske reakcije u gradu i u nekim muslimanskim selima. Ali svi ti pokuaji nisu imali nekih znaajnijih rezultata. Kad je kapitulirala biva jugoslovenska vojska i kad je teritorija Jugoslavije bila raskomadana u Bijeljini se nalazio Fadil Jahi Spanac, stolarski radnik iz Bijeljine, panski borac i dugogodinji lan Partije, koji je u junu 1941. odreen za lana Vojnog oblasnog taba za istonu Bosnu, te je u tom svojstvu dobio zadatak da sprovede direktive KPJ o oruanoj borbi u bijeljinskom srezu. Upoznavi se s politikim stanjem, stupivi u lini dodir sa svim partijskim aktivistima i simpatizerima, panac je pristupio izvravanju povjerenog mu zadatka. Traio je od svih komunista da briljivo odravaju sve svoje line veze s ljudima i da stvaraju nove, da se uvruju i produbljuju veze sa selom, da se odmah pristupi formiranju vojnih jedinica i da se prikuplja i uva oruje. U vojne jedinice je trebalo, prije svega, ukljuivati mlae ljude koji su bili u vojsci, one kojima vojniki zanat nije sasvim nepoznat. Spanac je upozorio sve lanove Partije i simpatizere, koji su bili kompromitovani kod policije, na opasnost od masovnog hapenja traei od njih punu opreznost. Osim toga odredio je, u sluaju potrebe, pravac povlaenja iz grada svakom pojedincu, kao i mjesto na kome treba ekati dalja uputstva i direktive. Napad Njemake na SSSR bio je ustaama signal za masovno hapenje komunista, a u isto vrijeme i signal komunistima za poetak oruane borbe s neprijateljima. Ustae, meutim, nisu uspjele sa pokuajem hapenja, jer su se svi drugovi iz grada na vrijeme povukli, izuzev nekoliko manje-vie sluajnih hapenja, koja nisu mogla imati teih posljedica. Istovremeni izlazak komunista, nije ostavio prazan grad: u Bijeljini je i dalje ostalo dosta komunista, i to onih koje policija nije poznavala, kao to je ostalo i mnogo simpatizera, spremnih da rade po direktivama Partije. Poslije izlaska kompromitovanih lanova KP iz grada, Fadil Jahi se smjestio u selo Obarsku i odatle organizovao vezu sa formiranim grupama po okolnim selima, kao i sa onima koji su ostali u gradu. Partijskoj organizaciji u selu Crnjelovu dao je uputstvo da odmah pristupi formiranju oruane partizanske jedinice. Takvo uputstvo dato je i grupi komunista koja se nalazila oko sela Brodac i Balatun, a takoe i grupi koja se smjestila oko sela Patkovae, Puila i Glogovca.
30 U s t a n a k 1941.

465

Ve poetkom jula u bijeljinskom srezu formirane su tri partizanske grupe, i to: Juna, Sjeveroistona i Sjeverozapadna grupa. Uporita june grupe bila su u poetku sela Glogovac, Puile i Patkovaa. U toj grupi su se nalazili Milenko Stojakovi i Veso Gavri, student iz Bijeljine, Nikola Spasojevi, student iz Patkovae, Vojin Bobar, student iz Batra, Andrija Blagojevi, slubenik i Drago Stevanovi, omladinac-radnik iz Kojinovca, Gajo i Boko Andri, zemljoradnici iz Puila, Savo Jovanovi, zemljoradnik iz engia, Stevan Jokovi, zemljoradnik iz Glogovca i Stevan Lui, omladinac iz Trnove. Uporita sjeveroistone grupe bila su sela Brodac, Balatun, Veliko Selo i Meai. Grupu su sainjavali: Rado-Radika Ili, pravnik, Sreten Glii, Nikola Maksimovi i Savo Stefanovi, zemljoradnici svi iz Meaa, Stevan Peri, student, arko i Strajko 1 Kalabi, zemljoradnici i Teodor Sofroni Tendo, podoficiri bive vojske svi iz Broca, Jovo Peri Cicin i Vlado Trifkovi, zemljoradnici, oko i Vujadin Trifkovi, omladinci svi iz Balatuna, Mirko Filipovi, pravnik, Vukain Pajkanovi, student i Pero Simi, zanatlija iz Bijeljine. Jedino uporite sjeverozapadne grupe bilo je, u poetku, selo Gornje Crnjelovo. U toj grupi su se nalazili: Fadil Jahi Spanac, Svetolik Gospi, student, Slavko Mianovi, diplomirani filozof, Albert Levi, agronom svi iz Bijeljine, Bogdan Kokanovi, Mladen Jefti i Jovan Kordi, zemljoradnici, Jovo Kokanovi, Milan Petrovi Amida i Boko Jovi umar, omladinci i Drago Toji, radnik svi iz Crnjelova, Dore oji i Vojo Ivanovi Crnogorac, radnici i Veljko Luki Kurjak, zemljoradnik svi iz Bukovice, Vaso Nikoli i Ljudo Kii Dikievi,2 zemljoradnici iz Graca, oko Kosti, zemljoradnik iz Vrana, Duan Obrenovi, zemljoradnik iz Magnojevia i Ivan Manji, zemljoradnik iz Dragaljevca. Takav razmjetaj prvih partizanskih grupa u bijeljinskom srezu bio je uslovljen razmietaiem centara u kojima su ve od ranije postojali politiki uslovi (partijske organizacije ili grupe komunista aktivista), kao i pravcem osnovnih komunikacija koje je trebalo napadati i ugroavati. Tako formirane i rasporeene grupe, naoruane veoma oskudno, ivjele su u umskim logorima pod vedrim nebom, hranei se onim to su preko simpatizera i aktivista dobivale od naroda. One su u poetku djelovale gotovo samo politiki. Kre1 Preao od partizana u etnike, osnovao svoju samostalnu grupu pod nazivom Komite, poginuo u meusobnom etnikom razraunavanju 1942. godine. 1 Pobjegao u etnike u jesen 1941. i tamo poginuo 1942. godine.

466

ui se nou po selima, sazivale su ljude na sastanke na kojima su istaknuti partijski radnici iz pojedinih grupa vrili agitaciju za ustanak, objanjavali politiku situaciju i tumaili smisao borbe protiv faizma. Takvi sastanci, kojima su prisustvovale grupe seljaka, odravani su u veini sela tadanjeg bijeljinskog sreza i dosta su doprinijeli da se u narodu stvori i ojaa volja za borbu i otpor. Na tim sastancima je valjalo neutralisati uticaj onih elemenata koji, iz bilo kog razloga, nisu eljeli oruanu borbu i koji su nastojali da se i u novim uslovima nae kompromis s vlastodrcima. Takvih ljudi bilo je prilino meu seoskim knezovima i meu bogatijim seljacima koji su zazirali od komunista. Osim svjesnih neprijatelja narodne borbe bilo je i takvih, koji su iz straha unosili sumnju i djelovali defetistiki, odazivajui se pozivima vlasti koja je, pod raznim izgovorima, nastojala da bez velike buke to vei broj ljudi iz tih krajeva strpa u koncentracione logore. Nije uvijek bilo sasvim lako polemisati sa takvim ljudima, niti je polemika s njima mogla uvijek da bude efikasna. Meutim, sistematskim radom i upornim zalaganjem partijskih radnika, dolo je, ipak do stiavanja prvog straha. Drugi zadatak, kojega su sve tri grupe morale odmah prihvatiti, bio je sakupljanje oruja. Ljudi su, prilikom rasula stare vojske, pokupili odbaene puke, municiju i drugu vojniku opremu, zakopavali ih u zemlju, sakrivali u ubre ili u plastove sijena i slame, uvjereni u to da e doi vrijeme kad e sve to opet biti potrebno. To vrijeme, u stvari, bilo je ve dolo, ali se veini onih koji su imali sakriveno oruje nije inilo tako, i oni esto nisu bili raspoloeni da se od oruja rastanu bez goleme muke. Zbog toga je bilo potrebno primijeniti i drastinija sredstva da bi se od nekog, naroito upornog seljaka, istrgnula dobro sakrivena puka. Oko jednog avionskog mitraljeza nedjeljama su se vodili pregovori koji su tek kasnije, kad su se borbe ve rasplamsale, doveli do rezultata. Puke su, ipak, mada veoma sporo i oskudno, dolazile do ruku prvih grupa partizana. Krajem jula grupe su bile ovako naoruane: Juna grupa je imala 8 vojnikih puaka mauzerki, Sjeverozapadna je imla 3 takve puke. Sjeveroistona takoe 3, a sve tri grupe imale su i po nekoliko lovakih puaka i pitolja.

Vojni tab za istonu Bosnu donio je jo ranije odluku da oruane akcije protiv neprijatelja na Majevici i Semberiji ponu nou 9/10. avgusta 1941. godine. Fadil Jahi, kao predstavnik taba u bijeljinskom srezu i glavni vojni rukovodilac, odredio
30*

46 7

je da prva akcija u srezu bude napad na voz i eljezniku prugu Bijeljina Raa, s tim da se razore tranica i nasip pruge, i, ukoliko u vozu bude i vojnika pratnja, da se ona napadne i uniti. Pruga uzanog kolosijeka Bijeljina Raa bila je u to vrijeme najvanija komunikacija za neprijatelja u tom kraju. Njom je transportovan ugalj iz rudnika Ugljevika i Mezgraje. tom komunikacijom je iz bogate Semberije izvlaena hrana za potrebe faista; tuda su se kretali mnogobrojni transporti uhapenika kandidata smrti, u ustake koncentracione logore. U to vrijeme, meutim, bijeljinski partizani nisu imali nikakvijh tehnikih sredstava za ruenje veih razmjera. Nije bilo ni eksploziva, ni ljudi vinih njegovom rukovanju. Prugu je valjalo razarati, tako rei, golim rukama, uz pomo budaka, pijuka lopata . . . Najsavrenije sredstvo, u iju se pomo posebno raunalo, bio je francuski klju pomou kojega su se mogli odvrnuti za vrtnji na tranicama. A budacima i pijucima mogli su se povaditi pragovi Da bi se osigurao uspjeh te prve akcije, Fadil Jahi je izdao nareenje da se sve tri grupe prikupe uoi samog napada na prostoru Sjeveroistone grupe, u blizini sela Gornji Brodac, nedaleko od mjesta na kome je trebalo izvesti akciju. Takva koncentracija bila je> potrebna, prije svega, da bi se grupisalo oruje koga je bilo jo veoma malo. Zatim, Spanac je imao u vidu i momenat psiholoke prirode: poto je u svim grupama bilo ljudi koji nisu proli nikakvu vojniku obuku, niti su ranije dolazili u blii dodir s orujem, a jo manje ga upotrebljavali, trebalo je sve njih neposredno pred prvu oruanu borbenu akciju, skupiti na jedno mjesto, kako bi se upoznali i zbliili, kako bi osjetili pouzdanje i snagu koju ulijeva skupina ljudi usmjerena jedinstvenom cilju. Nakon izvrene akcije trebalo je odmah pristupiti dekoncentraciji grupa: Juna grupa imala je zadatak da se vrati na svoj teren, da bi tamo bez odlaganja presjekla telefonsko-telegrafske komunikacije na cestu Bijeljina Zvornik i da napada neprijateljske patrole koje se kreu izmeu Bijeljine- i Janje: Sjeverozapadna grupa je trebalo odmah da likvidira malu andarmerijsku stanicu u Crnjelovu, zatim da izbije na cestu Bijeljina Brko i da tamo izvri kidanje veze i napada na patrole; Sjeveroistona grupa, na ijem se podruju pripremala ova akcija, povukla bi se poslije nje u brodake lugove, estare i ritove oko rijeke Save, odakle bi se, ukoliko bi bila suvie ugroena, prebacivala u pravcu Sjeverozapadne grupe i mogla da manevrie na irokom, slabo naseljenom i teko prolaznom zemljitu, pogodnom za skrivanje male grupe ljudi.
468

Meutim, iako je taj plan na izgled bio jednostavan i efikasan, pokazao se preteak za izvoenje. Naime, pokreti koje je trebalo da izvedu Juna i Sjeverozapadna grupa, da bi se u odreenom trenutku nale na zbornom mjestu i spojile sa Sjeveroistonom grupom, bile su pogreno planirani i izraunati. Sjeverozapadna grupa, umjesto da svoj put pree za etiri sata, kako je to bilo predvieno, i stigne oko pola noi, utroila je za svoje kretanje itavih osam asova i nala se na zbornom mjestu tek oko 4.00 asa, dok vezu s Junom grupom uopte nije uspostavila (tek docnije se saznalo da je Juna grupa, uslijed nekog neobjanjenog nesporazuma, bila u blizini zbornog mjesta jo no ranije, pa je, ne uspostavivi vezu sa Sjeveroistonom grupom. otila natrag, u svoj rejon). Poto su Sjeveroistona i Sjeverozapadna grupa bile spojene, predanile su u jednom umarku. Pretpostavljalo se da e Juna grupa stii u toku naredne noi i da e se, s jednim danom zakanjenja, akciji ipak pristupiti. Ali kad se grupa nije pojavila ni naredne noi, Spanac je, u nemogunosti da akciju izvede sa samo 6 puaka, teka srca donio odluku da odustane od plana. Poveo je Sjeverozapadnu grupu natrag, dok je Radi lliu, rukovodiocu Sjeveroistone grupe, naredio da odmah pristupi kidanju TT linija. Takav ishod prvog plana muno je djelovao na sve borce, pa je Spanac bio prisiljen da ubrzo stvori novi plan. Preduzeo je mjere za uspostavljanje veze s Junom grupom, od koje, inae, nije bilo nikakvih vijesti i prihvatio plan za prepad na andarmerijsku kasarnu u Crnjelovu u kojoj je, prema nekim informacijama, meu trojicom andarma jedan bio simpatizer, drugi neutralan, a trei ustaki raspoloen. Prepad je uspjeno izvren. Ustaki raspoloeni andarm puten je kui, dok je simpatizer, Ivica Karina, stupio u partizanske redove. Tako je Sjeverozapadna grupa dola do tri nove vojnike puke, kao i do radio-aparata, prvog koji su imali bijeljinski partizani. Spanac je poslije toga pristupio izradi plana za napad na andarmerijsku kasarnu u Draguljevcu. U meuvremenu je, Drago Stevanovi Sico, borac June grupe uspio preko Bijeljine da stupi u vezu sa Sjeverozapadnom grupom. Tek tada se saznalo da je Juna grupa, poto se vratila sa zbornog mjesta na koje je nesporazumom stigla no ranije, nou 9/10. avgusta isjekla mnoge telefonske stubove i prekinula iane veze na cesti Bijeljina Janja. Osim toga, nekoliko dana kasnije, poto je dola u dodir sa Cvijetinom Pealjeviem, komunistom, krojakim radnikom iz Trnove, grupa se odazvala njegovom pozivu i krenula u napad na andarmerijsku kasarnu u Tavni (kod sela Banjice). Cvijetin je uvjeravao da e
469

napad dovesti do uspjeha, jer je komandir andarmerijske posade antiustaki raspoloen i spreman je da se preda bez borbe. Isto tako tvrdio je da je osigurao masovnu podrku naroda u napadu na kasarnu, da e iz Trnove i okolnih sela krenuti stotine ljudi i da je itava stvar sigurna. Milenko Stojakovi, koji je tada zamjenjivao Spanca u Junoj grupi, pokrenuo je svoju grupu i uspostavio vezu s Cvijetinom i nekolicinom drugova koji su se s njima nalazili u Trnovi. Meutim, tvrdnje da je Cvijetin pokrenuo narod pokazale su se samo djelimine kao tane. Na mjestima odakle je trebalo krenuti prema kasarni iskupilo se oko 200 seljaka, ali je sve to bilo loe organizovano. Isto tako bila su sasvim proizvoljna i predvianja da e se posada predati bez borbe. Neprijatelj je ovdje primijenio ratno iukavstvo dobio je u vremenu dok mu nisu stigla pojaanja, pa im su pojaanja stigla, krenuo je u napad. Ta neprijateljeva inicijativa bila je za ustanike i partizansku grupu do te mjere neoekivana, da su ustae, andarmi i domobrani bez ikakvih tekoa uspjeli da razbiju cjelokupnu ustaniku koncentraciju dok se Juna grupa dala u bjekstvo i potpuno rasula, a sakupila se tek negdje u Glogovcu. U nastojanju da izbrie teki utisak koji je nastupio poslije neuspjele akcije, Milenko Stojakovi je organizovao zasjedu na cesti Bijeljina Janja, doekao grupu ustaa biciklista, koji su nou patrolirali tim putem. Rezultat je bio: tri mrtva neprijatelja i dvadesetak polupanih bicikla. Bojei se da bi i na nekim drugim mjestima moglo doi do tako lakomislene akcije, kao to je bio ovaj napad na kasarnu u Tavni, Spanac je odluio da pripreme napada na kasarnu u Dragaljevcu svede na najneophodnije mjere, kako bi se to prije krenulo u napad i neprijatelj iznenadio. U tome ga je pourivalo i stanje u grupi, gdje su borci zbog neaktivnosti i neizvjesnosti, ve postali nezadovoljni i nervozni.
*

Oko 25. avgusta Sjeverozapadna grupa je izvrila pokret iz Grnjelovakih lugova u pravcu Dragaljevca i zaustavila se u Gracu, zaseoku sela Caevice, u jednoj umi udaljenoj oko 8 km od dragaljevake kasarne. U isto vrijeme tako je stigla i Juna grupa. Spanac je rijeio da s tom spojenom grupom, jaine oko trideset ljudi naoruanih sa 20 karabina, 2 kragujevake bombe i nekoliko lovakih puaka, izvede namjeravani napad. Ali, dok su prikupljani najneophodniji podaci o poloaju kasarne,
470

rasporedu rovova i protezanju bodljikavih ica, brojnom stanju posade, njenom sastavu, raspoloenju itd. prola su tri dana. Za to vrijeme grupe su reorganizovane, podeljene na desetine, odreeni desetari i vodii za svaku desetinu, jer je svaka trebalo da napada samostalno. Iako je uinjeno sve ono to se u tim uslovima moglo u i n i t i u pogledu tajnosti napada, ipak je bilo jasno da svi borci veoma dobro znaju ta se priprema, pa je vijest o predstojeem napadu na andarme u Dragaljevcu ve bila prodrla i u narod. Negdje oko 21.00 asa 28. avgusta Spanac je naredio pokret u pravcu kasarne. Oko pola noi grupe su dole nadomak kasarne. Tada su se desetine razdvojile, da bi svaka od njih pola s vodiem na svoj, unaprijed odreeni polazni poloaj. Znak za otvaranje vatre bio je predvien u 2.00 asa. Desetine su uspjele da se na vrijeme privuku na odreene poloaje. Spanac je tano u 2.00 dao signal za napad i borba je poela. Neprijatelj je odmah odgovorio vatrom iz dobro prikrivenih rovova, koji su opasivali zgradu, po emu se moglo zakljuiti da je napad oekivan i da je odbrana bila unaprijed organizovana. Partizani su imali pred sobom teak zadatak. Rovovi su bili nevidljivi i paljba se mogla upravljati samo prema odbljesku neprijateljeve vatre. Sem toga, veza izmeu desetina bila je veoma oteana. Spanac je odmah uoio opasnost, pa je idui od borca do borca desetine u kojoj je bio obustavio vatru i pozvao neprijatelja da se preda. Iz rovova su odgovorili psovkama i jo bjesomunijom paljbom. Spanac je, meutim, po nervoznom i suvie glasnom komandovanju, uestalom izbacivanju crvenih raketa, i povremenim zatijima osjetio da je neprijatelj ipak pokoleban zatijima, pa je naredio da se ponovo otvori vatra. Ali municije je nestajalo i sad se, umjesto zaglune, silovite vatre, sa partizanske strane ulo samo pojedinano pukaranje. Spanac, ipak jo nije mislio da odstupi. Pomiljao je ak i da povede borce u juri, ali je u tim trenucima neoekivano neprijatelju poela da pristie pomo iz Bijeljine i Brkog: farovi kamiona nadaleko su bacali svjetlost, mitraljezi su se poeli oglaavati. Borba je prestala, partizani su se morali povui. Pred zoru su se partizani iskupili na zbornom mjestu, u onoj istoj umi u Gracu iz koje su i krenuli u neuspjeli napad. Spanac je objanjavao neuspjeh, hrabrio ljude govorei kako se u ratu neprestano mora raunati sa neizvjesnostima i si., i ubrzo se uvjerio da njegovi borci nisu izgubili hrabrost i da je ono to oni trenutno osjeaju ne strah, ve elja za osvetom. Svima je, izgleda, bilo jasno da je neprijatelj na neki nain sa471

znao za napad i da se zato tako dobro pripremio. Trebalo je pijuna to prije otkriti i zauvijek onemoguiti za sline rabote. Ljudi su bili uzrujani, ali ne i obeshrabreni. Svi su se okupljali oko trojice ranjenika, od kojih su dvojica bili teko ranjeni, nastojei da bar neim pomognu Nikoli Spasojeviu, studentu medicine, koji je vrio dunost sanitetskog organa. Spanac je prije svanua donio odluku: Junu grupu uputiti u pravcu Broca, a Sjeveroistonu ojaati i uiniti je sposobnom da moe vriti i krupnije akcije; ojaana Sjeveroistona grupa treba to vie da se priblii Drini kako bi uhvatila vezu s partizanima u Mavi; Sjeverozapadna grupa trebalo je da se i dalje zadri u svom rejonu, u blizini Crnjelova i Save. Narednog dana se saznalo ko je otkrio neprijatelju partizanske namjere. Neki .seljaci iz Graca tvrdili su da je to uinio neki Ante, zvani Madar, a koji je kao kova ve godinama ivio u Gracu. Spanac je odredio dvojicu ^boraca iz Crnjelova da dovedu Madara. Ali su oni na svoj nain shvatili nareenje: pijuna su uhvatili, ali su mu usput, u jednom potoku, presudili sami. Sta emo ga dovoditi, kog avola branili su se dvojica boraca od Spanevih napada kad svaki ivi zna da je on ustaki pijun! Iako su shvatili da nisu izvrili nareenje, ostali su u uvjerenju da su postupili ispravno.
*

Napad bijeljinskih partizana na andarmerijsku kasarnu u Dragaljevcu bila je prva vojnika akcija u srezu. Mada partizani u njoj nisu ostvarili svoj cilj (imali su trojicu ranjenika, od kojih je Stevan Lui, omladinac iz Trnova, umro nekoliko dana poslije borbe, dok je neprijatelj, izgleda, proao bez gubitaka), ta akcija je bila od velikog politikog znaaja i imala je veliki uticaj na dalji razvitak oslobodilakog pokreta u Semberiji. Prije svega, ona je za malu partizansku grupu, izolovanu i udaljenu od znaajnijih centara oslobodilakog pokreta u Bosni, odigrala ulogu pravog vatrenog krtenja. Osim toga, akcija na Dragaljevac imala je veoma povoljan odjek i u narodu. Najednom su partizani, kao vojnici i ratnici, zadobili narodno povjerenje, ono povjerenje za koje su se oni, do nedavno, morali boriti bezbrojnijim rijeima. Seljaci su te znamenite noi uli pucanjavu, uli su otegnute rafale mitraljeza kojima su ustae razgonile svoj strah, vidjeli su crvene odsjaje na nebu. I kao da je gromoglasna pucnjava na Dragaljevcu ubila strah kod pojedinaca, okonala njihova oklijevanja i neosnovane nade da e se
472

nekako razminuti i bez oruane borbe. A u tome je, bez sumnje, bio najvei znaaj te akcije. Ta partizanska akcija, naposlijetku, nemilo je pogodila predstavnika ustake vlasti u Bijeljini. Ona je kod njih razbuktala paniku i nesigurnost: bez dovoljne vojnike podrke svojih gospodara, Nijemaca, ustake glaveine su prosto gubile glavu od straha. Oni su jo prije napada na dragaljevaku kasarnu, pisali pretpostavljenima panine izvjetaje u kojima su dramatizovali situaciju do udovinih razmjera, traili pomo . . . U nizu slinih izvjetaja nalazimo i ove:
. . . Oko Bijeljine pokidane su veze pie u dnevnom izvjetaju od 14. avgusta 1941. Ministarstvu hrvatskog domobranstva Predstojnik kotarski trai jednu satniju pojaanja iz Vinkovaca.

Izvjetaj od 23. avgusta saoptava:

. . . Oko 17 sati napadnuta je Bijeljina i skoro sva sela pored granice od Rae do Drinjae. Bijeljina trai hitnu pomo (3 bojne, po jedna za Brko. Bijeljinu i Zvornik). Bijeljina je ugroena i sa pravca Majevice, gdje su sela oko Lopara u pobuni . . .

Ovi izvjetaji o stanju u Bijeljini i oko nje pisani su u vrijeme kad su partizani tek bili izvrili neke sitne akcije, a akcija na Dragaljevac, organizovana i izvedena kao izrazito vojnika akcija, pokazala je ustakim vlastima da su snage ustanka u neprekidnom porastu. Sigurno, da je zbog ovoga njihova nesigurnost postala jo vea. Ona je izazvala i prvu kontraofanzivu u bijeljinskom srezu: cijela bojna izvrila je akciju ienja, poavi iz Brkog u pravcu Bijeljine i zahvativi prostor sela: Bukovica Dragaljevac Crnjelovo. Ali nije dala rezultata, to se moe vidjeti iz dnevnog izvetaj a* od 31. avgusta, 1941. godine u kome se, pored ostalog, kae:
. . . Sjeverno od Bijeljine jednom bojnom vreno je ienje zemljita i to na prostoru sela Dragaljevac Crnjelovo Bukovica. etnici su se povukli prema Savi i uspjeli da se prebace na lijevu obalu rijeke...

Meutim, izvjeta nije bio dobro informisan: etnici se nisu prebacili na lijevu stranu rijeke, ve su izvrili klasian partizanski manevar: grupisali su se u trojke i dvojke i prebacili se neprijatelju iza lea, da bi uskoro nakon toga izvrili ponovo grupisanje snaga.
* U ustako-domobranskim izvjetajima esto se spominje da su akciju izveli etnici, meutim odnosi se na ustanike-partizane jer je u poetku neprijatelj partizane nazivao etnicima (prim. S. M ). 473

Juna i Sjeveroistona grupa spojile su se u jednu grupu i izabrale za svog komandira Mirka Filipovia. Ta grupa je manevrisala na prostoru izmeu Save i Drine, uhvatila je vezu sa Srbijom, prihvatila otuda jednu manju grupu boraca koji su se dotle nalazili u Mavi i izvodili manje akcije protiv neprijateljskih snaga. U grupi su bili: Borislav-Borika Stani, Brano Gagri, Srbo Sekuli Caruga, oko Marinkovi. Dragia Maksimovi, Branko Jaki studenti, Elijas Kabiljo i Veljko Simi, agronomi, Nenad Petrovi, pravnik i Buki Kabiljo, radnik svi iz Bijeljine. Poetkom septembra grupa je, pod pritiskom nadmonijeg neprijatelja, bila prisiljena da se prebaci u Srbiju, gdje je djelovala u sastavu tamonjih partizanskih snaga, aktivno je uestvovala u tekim borbama za vrijeme prve neprijateljske ofanzive. U oktobru, za vrijeme borbi ispod Vidojevice, kada su Nijemci izvrili kombinovane operacije sa zemlje i iz vazduha, grupa je imala teke gubitke od vazdunog bombardovanja. Ali, ona je, ojaana i prekaljena, u novembru ponovo prela Drinu kod Drinjae i dola u sastav Prvog majevikog odreda. U to vrijeme Sjeverozapadna grupa pomjerila je, takoe. podruje svojih akcija prema zapadu i jugozapadu, dola u dodir sa partizanskom grupom na Majevici, i, neto docnije, zajedno s njom ula u sastav Prvog majevikog NOP odreda, koji je svoju aktivnost upravio, uglavnom, na komunikaciju Tuzla Brko i ve u jesen 1941. godine imao pod svojom kontrolom gotovo cijelo podruje Majevice i Semberije. Na teritoriji bijeljinskog sreza ostala je veoma razgranata partijska organizacija koja je imala odluujui politiki uticaj na terenu. U novembru su formirani Sreski komitet KPJ i Sreski komitet Skoja za srez bijeljinski, koji su, oslanjajui se na ve do tada stvorene organizacije, i stvarajui nove, sve vie osvajali mase i privlaili ih u front borbe protiv okupatora i njegovih saradnika. Tada, u jesen 1941. godine, partijska organizacija sreza bijeljinskog morala je da prihvati novu borbu, borbu protiv etnika koji su, preko oficira takozvane vojske u otadbini, upravo pristupili izvoenju svojih izdajnikih planova.
Slavko MICANOVI

USTANAK NA P O D R U J U KOTARA DELNICE

U prvoj polovini 1941. godine u kotaru Delnice imali smo partijske elije u svim veim mjestima. Ukupno ih je bilo osam. U njima je bio organizovan 51 lan. Bio je organizovan i Mjesni komitet Delnice od 4 lana i Kotarski komitet od 5 lanova. Aktivnost elija bila je s vremena na vrijeme dosta dobra, naroito u Delnicama, Fuinama i Liu. Partijska organizacija je imala i neposredne veze s Centralnim komitetom KPH, od kojeg je primala i informativne materijale. O dogaajima 27. marta partijska organizacija je obavjetavala javnost i politikim djelovanjem olakala sprovoenje mobilizacije koja se u to vrijeme vrila. lanovi Partije odazivali su se na pozive, uporno agito vali i stvarali raspoloenje meu vojnicima za od branu nae zemlje. Djelominom mobilizacijom, koju je sprovela biva jugoslovenska vojska, bio je mobilisan i skoro sav partijski aktiv, kao i dobar dio simpatizera. Veina ih je ostala u 2. planinskom pjeadijskom puku, iji je garnizon bio na podruju kotara, i bili su meusobno povezani. Uspostavljen je kontakt i s lanovima Partije iz Suaka, koji su se nalazili u toj jedinici. Vojnici su bili raspoloeni da brane zemlju. Slino je bilo i sa raspoloenjem masa u pozadini koje su, iako raspoloene protiv rata, iz bojazni pred okupacijom i faizmom, odobravale odbranu zemlje. Ovo je raspoloenje bilo rezultat napora koje su u tom pravcu inili lanovi KPJ. Oni su u vojsci, pored politike aktivnosti, radili i na uklanjanju dezorganizacije koja je u dobroj mjeri vladala uslijed saboterskog stava nekih vojnih strjeina. Rad partijske organizacije u pozadini sveo se na objanjavanje aktuelnih dogaaja, kao i pomo siromanim radnicima
475

Na vijest o rasulu bive vojske, padu Beograda i Zagreba odran je sastanak Kotarskog i Mjesnog komiteta i razmotrena novonastala situacija. Tom prilikom su odreeni delegati za sastanak s predstavnicima vojske koji su traili savjet od naeg partijskog rukovodstva. Od strane KP odreena su dvojica naih drugova. Nai predstavnici su traili da dio oficira s vojnicima, koji jo nisu dobili oruje, razmotri mogunost pruanja jaeg otpora okupatoru i predloili da se preko jo nemobilisanih radnika u pozadini preduzmu mjere za njihovu mobilizaciju, te da zajedno sa preostalim dijelom vojske pruimo otpor na sektoru Jelenje Mrzla Vodfca. Vojni predstavnici su djelimino pristali na nae prijedloge. Meutim, do zajednike akcije nije dolo, dijelom zbog kolebanja oficirskog kadra, a dijelom zbog brzine kojom je neprijatelj napredovao. Istog dana (11. aprila) u 18 sati, svega nekoliko sati nakon odranog sastanka od Zagreba je prodrla manja kolona Nijemaca sa tenkovima. Drugi dan ujutru talijanska vojska je u masama zaposjela to podruje, okupirala ga i uputila svoje kolone dalje prema Karlovcu i Sloveniji. Sa njima dolazi i grupa ustaa. Odmah iza toga, na sjednici lanova Kotarskog komiteta koji su se nalazili u tom mjestu donijeti su zakljuci: a) da se prikupi razbacano oruje i vojna oprema preko partijske organizacije; b) da se pokrenu mase na razvlaenje preostale opreme i hrane u magacinima, kako ne bi pala u ruke okupatora; c) da se zatite poznati mjetani i oficiri srpske narodnosti koji su se nalazili u mjestu. U vezi s tim zakljucima odran je sastanak Mjesnog komiteta Delnice gdje je napravljen plan akcije. lanovi Kotarskog komiteta spremili su u svoje skladite 2 pukomitraljeza, 15 puaka i potrebnu koliinu municije. Preko Mjesnog komiteta, lanova Partije i simpatizera spremljeno je oko 150 puaka na razna mjesta, nad kojima se imao djelimian pregled. Kod te akcije uestvovao je kasnije irok krug ljudi, te je gotovo svaki sposoban mukarac pod utjecajem te akcije samoinicijativno doao do oruja. Razvlaenje hrane iz vojnih magazina postalo je masovno, pa nije bio u stanju ni okupator, a ni takozvana Narodna straa, to da sprijei. Bila je razvuena hrana i razna oprema, gotovo iz svih magazina, kao i iz dvije kompletne kompozicije koje su se nale na eljeznikoj stanici. Kako je odmah poeo progon pripadnika srpske narodnosti od strane ustaa, u prvom momentu je veina drugova
476

Uspostavom ustake vlasti poela je na podruju kotara mobilizacija za domobranstvo. Kako su se pojedinci iz susjednih sela i Delnica poeli djelimino javljati, to smo stavili u zadatak da lanovi KP i simpatizeri odlaze medu njih sa zadatkom da ire demoralizaciju i agituju za vraanje svojim kuama. T a k o smo kroz dva do tri dana uspjeli da povratimo blizu 100 domobrana kuama i to sa uniformama, a pojedince i s pukama. Grupa domobrana koja je trebalo da krene u sastav domobranskih jedinica nije uope krenula, jer se u meuvremenu rasula. Gornjim akcijama lanova Partije dobar dio oruja ve je tada bio spremljen, pa nam je to omoguilo da ga kasnije pri stvaranju partizanskih grupa upotrebimo i naoruamo nae jedinice. Rad partijske organizacije od maja 1941. se donekle mijenjao, jer je to iziskivala novonastala situacija. Legalna i polulegalna drutva i ustanove bili su potpuno rastureni. No, i pored toga. zahvaljujui samo snazi pokreta i ogromnoj podrci masa, partijski aktiv ostao je gotovo potpuno sauvan. Tako Centralni komitet opet uspostavlja vezu sa Kotarskim komitetom. U toku maja i juna primljene su dvije poiljke ilegalnog materijala (SIC i leci) od CK KPH. Ujedno su se u tom razdoblju vrile pripreme za kotarsku partijsku konferenciju. Kotarska partijska konferencija u neposrednoj blizini Delnica odrana je 22. juna 1941.1 Konferenciji su prisustvovali lan CK KPH Marko Orekovi i 14 delegata iz partijskih elija kotara. Tretirana su slijedea pitanja: 1. rad partijske organizacije i daljnji zadaci, 2. izbor Kotarskog komiteta. Poslije kraeg izvjetaja delegata o radu partijskih organizacija, kao i izvjetaja o radu Komiteta, Marko Orekovi je izloio postojee stanje i dao nam zadatke za budui rad. U toku same konferencije primili smo od drugova koji su drali strau vijest o napadu faistike Njemake na SSSR. Saznavi za ovo, konferencija je odmah zakljuila: a) da se oformi vojni komitet, to je bilo stavljeno u zadatak Kotarskom komitetu; b) da se oforme tri diverzantske grupe za vrenje sabo1 Zanimljivo je napomenuti da je istog dana odran ustaki zbor za kotar, koji je narod bojkotovao. To je bio prvi i poslednji ustaki kotarski zbor na ovom podruju.

S r b a sklonjena kod Hrvata u oblinjim zaseocima kao i u Deln i c a m a . Ti su drugovi prebacivani pomou vodia seljaka kroz u m u u pravcu Gomirja i Drenice. Medu poznatim drugovima n a l a z i o se i Bogdan Jani, rezervni oficir, lan K P i poznati p a r t i j s k i radnik.

477

taa na pruzi Zagreb Suak i to: 1. grupa za sektor Vrbovsko Brod Moravice, 2. grupa Brod Moravice Lokve i 3. grupa Lokve Li. Tajnim glasanjem na konferenciji je izabran Kotarski komitet od 5 lanova (Dragutin Mance, Josip imec Stipa. Duka Pavli, ja i jo jedan drug). Na narednoj sjednici Kotarskog komiteta donesen je zakljuak o sastavu Vojnog komiteta, koji je odmah nakon sjednice i oformljen. U Vojni komitet su uli: Mirko Drenovaki, Stanko Majnari i major bive vojske Miloevi, koji se kasnije povukao. Vojnom komitetu je stavljeno u zadatak da izvidi mogunost odravanja kratkog diverzantskog kursa i izvoenja akcija. Do potpunog oformljenja tih grupa nije dolo zbog kolebanja pojedinaca, a i pomanjkanja iskustva. U Delnicma je na mjestu zvanom Potok odran 1. jula sastanak kome su prisustvovali Ivan i Andrija Muvrin, Ivan Plee Rado, Antun Briki i ja, na kojem smo raspravljali o formiranju grupe, odlasku u umu i o radu u pozadini. Odluili smo da preemo u ilegalnost, a za mjesto sabiralita, u sluaju da odemo u umu, odredili smo Stimev vrh. Odmah iza ovog sastanka pristupili smo prikupljanju oruja, vojne opreme, hrane i organizirali prebacivanje sakupljenog materijala u umi. Iz Zagreba su 13. jula doli V. Vuini (Markovi) i Bogdan Jani, kao ilegalci, sa uputstvima CK KPH, da nam prue pomo u pripremama za ustanak i orgniziranju diverzantske grupe. Uputstva su bila jasna, pa je jedna grupa komunista otila 15. jula na Stimev vrh. 2 Kratko vrijeme iza naeg odlaska, u grupu je iz Zagreba doao i Jozo Greti, koji nam je pomagao u organiziranju ustanka. Poslije odlaska prve grupe u partizane neprijatelj je poduzeo mjere kako bi sprijeio proirivanje grupe i odlazak novih drugova u partizane. Odmah je izvren pretres stanova kod svih drugova koji su otili i pojaana je patrolna i izviaka aktivnost andarmerije, ustaa i Talijana. Grupa je uspostavila kontakt s Kotarskim komitetom i mjesnom organizacijom. Prvih dana je nastojala da izvri sve pripreme za kasnije akcije. Tako je ve nakon osam dana izvueno oruje iz skladita i grupa je naoruana. Pristupili smo izradi zemunica u koje smo spremili hranu i rezervno oruje. Grupa se je uskoro sa Stimevog vrha preselila u Dedinske drage, odakle je imala bolju vezu s Delnicama. Ni u ovom logoru nismo se dugo zadravali.
1 U grupi su se nalazili- Franjo Plee, Ivan i Andrija Muvrin. Stanko i Drago Majnari, Josip Pajk i ja. Franjo Plee i Drago Majnari vraeni su ve sutradan u Delnice zbog potrebe da rade u samom mjestu, s tim da dou u logor ako im zaprijeti opasnost od hapenja.

478

smo u podruje Jezera, pa Vlakih voda i kasnije na Debeli vrh kraj Presike. Oko 1. avgusta stie poruka Rade Konara da se odmah pristupi akcijama. Odmah iza toga bilo je takvih pokuaja, koji nisu sasvim uspjeli, ali su ipak bili znaajni uslijed sticanja iskustava kojih do tada nismo imali. Tokom avgusta u logor su dolazli: Ivo Marinkovi, 3 lan CK KPH, Veljko Kovaevi i Ivo Vejvoda, panski borci. irem partijskom savjetovanju, koje je 16. avgusta odrano u logoru Vlake vode blizu Delnica, prisustvovao je Ivo Marinkovi, te predstavnici partijskih organizacija kotara Suaka, Crikvenice, Delnice i nekoliko rukovodeih lanova KP, koji su ve bili u partizanima. Na savjetovanju su razmatrane mogunosti i planovi da se izvode daljne akcije, kao i da se proire na vee podruje. Pored toga zakljueno je da se pojaa aktivnost partijskih organizacija na terenu, te da se pristupi stvaranju ilegalnih mjesnih vijea (narodnih odbora) i ostalih masovnih organizacija. Iza ovog savjetovanja dolo je do pojedinane aktivnosti na itavom podruju. Pod neposrednim rukovodstvom i uz lino uee Ive Marinkovia izvrena je akcija na faistiko skladite eksplozivnog materijala u Fuinama. Akcija je izvedena s uspjehom. Odnijeto je oko 150 kg eksploziva. Delnika grupa na sektoru Gerova odnijela je 25. avgusta takoer 150 kg eksploziva iz neprijateljskog skladita. U logoru Vlake vode odran je 6. septembra sastanak s lanovima Kotarskog komiteta i partizanskom grupom. Sastanku su prisustvovali i njime rukovodili Ivo Marinkovi i Veljko Kovaevi. Na tom sastanku je formirana Delnika eta sa rukovodstvom. Za komandira je izabran Bogdan Jani, za politkomesara Jozo Greti, a ja za sekretara partijske organizacije. Ceta je tada brojala oko 20 drugova. Od naoruanja smo imali: 2 pukomitraljeza, preko 15 puaka, vie hiljada metaka i nekoliko bombi. Na sastanku su dobijene direktive za rad partijskih organizacija u pozadini i za organiziranje vojnih jedinica. Tada je formiran i tab Primorsko-goranskog odreda u sastavu: komandant Veljko Kovaevi, politkomesar Ivo Vejpreli Ivo Marinkovi Slavko je od 1939. do 1941. godine sekretar Okrunog komiteta KPH za Karlovac. Kordun i Baniju. Poslije raznih zadataka koje obavlja kao lan CK KPH (jedno vrijeme, krajem 1941, nalazio se i na kozari), u oktobru 1942. dolazi na dunost sekretara Povjerenstva CK KPH za sjevernu Hrvatsku u Zagreb. Poetkom 1943. pao je u ruke policije i ubijen. Proglaen je za narodnog heroja 1945. godine. 479
3

voda i operativni oficir Tomo Strii. 4 Stab je bio smjeten 5 km daleko od Delnica, u neposrednoj blizini Delnike ete. Kratko vrijeme iza toga pri tabu odreda je odran osmodnevni diverzantski kurs, kojem su prisustvovali borci iz Primorja i Delnike ete. Kursom je rukovodio Ivan Hari Gromovnik, panski borac. Kurs je sa uspjehom zavren i ve u toku trajanja izvedeno je vie akcija na pruzi Delnice Suak pomou automatskih strojeva. Akcije su imale vrlo uspjeno dejstvo. Jedna od znaajnih akcija izvrena je 19. septembra (eta se je tada nalazila na Debelom vrhu, kraj Presike): minirana je eljeznika pruga Fuine Skrad kod tunela Kupljak. uslijed ega je jedan vlak iskoio iz ina. Tom prilikom je poginulo oko 40 neprijateljskih vojnika. eta je na Presiki poloila zakletvu, a uskoro je narasla na 35 boraca. Uslijed sve vee aktivnosti ete na pruzi i ometanja normalnog saobraaja, neprijatelj je 21. oktobra poduzeo sa oko 700 vojnika napad na Presiku, gdje je bio logor Delnike ete.5 Prethodno su zapaljeni svi seoski domovi u neposrednoj blizini, a potom je sa tri strane preduzeta akcija ienja terena, gdje su se nalazili eta i tab odreda. Kako je jedna desetina bila na akciji van tog sektora, to je samo ostatak od 12 partizana napao jednu kolonu od 150 Talijana, da bi ih skrenuo s pravca njihovog prodiranja. U neravnoj borbi, koja je u kraim razmacima trajala oko 3 sata, Talijani su zaposjeli itav teren. Od naih drugova poginuli su Vera Hunkova, panski borac i Nikola 5ipek, a ostali su se uspjeh probiti iz obrua. To je bio do tada najei, a ujedno i prvi jai oruani sukob s talijanskim okupatorom. Poshje te borbe eta se brzo konsolidirala, te je svojim djelovanjem stvorila uslove za proirenje. U toku 1941. i pred poetak 1942. godine imala je u svom sastavu oko 120 boraca. Ona je kasnije bila u stanju da poduzima vee akcije i, uz pomo ostalih eta, oslobodila je vea mjesta kao: Mrkopalj, Ravnu Goru i Brod na Kupi.
4 Tomo Strii formirao je 27. jula 1941. prvi partizanski odred u Hrvatskom primorju (na planini Vievici). Poginuo je jula 1944. godine probijajui se kroz njemake zasjede. Tada je bio lan Oblasnog NOO-a za Hrvatsko primorje i lan ZAVNOH-a. Za narodnog heroja proglaen je 1951. godine. 5 Logor se nalazio ispod ermaevog vrha, gdje je trebalo da bude formirana i centralna tehnika za sve partijske organizacije i partizanske jedinice Hrvatskog primorja, Gorskog kotora i Delnice. Neprijatelj je doznao za lokaciju ovog naeg logora.

480

Oskar

Herman:

ZBJEG

Poetkom decembra uhapen je itav Mjesni komitet KP Delnice. Istovremeno su uhapeni i neki simpatizeri. U toku istrage pohapeni lanovi Mjesnog komiteta Ivan Plee i Ivan Plenk divljaki su izmasakrirani, te su u najteim mukama podlegli ranama, ne odavi neprijatelju nita. Ta zvjerstva ustakih krvnika jo su vie pojaala mrnju Gorana protiv neprijatelja. Kako je ova provala izvrena uz pomo ustakog tabornika, donijeli smo odluku da ga likvidiramo. Usred Delnica, gdje je bilo oko 3500 Talijana, naa dva partizana provukla su se, preobuena, u mjesto i 24. decembra ujutro, na 20 m od talijanskog garnizona, likvidirala tog izdajnika U nastaloj panici uspjeli su se izvui iz garnizona.
*

Odmah nakon stvaranja prvih partizanskih grupa zapoeo je i razvoj narodne vlasti. Ve 1. avgusta oformljeno je prvo Mjesno vijee (narodni odbor) za Delnice. Taj odbor je bio dosta aktivan u organiziranju prebacivanja oruja i hrane za partizansku grupu. Djelovanjem rukovodilaca partizanske ete i lanova Kotarskog komiteta na sektoru od Skrada do Cabra, uspostavljaju se u novembru neki mjesni narodni odbori, sastavljeni od po tri lana za svako mjesto. Na tom sektoru smo imali 5 mjesnih odbora. Oni su odigrali vrlo znaajnu ulogu u sakupljanju hrane i materijala, a ujedno su funkcionirali i kao politiki organi, te pripremali sastanke sa svojim mjetanima na koje su dolazili politiki i vojni rukovodioci. Pored toga oformljen je i prvi odbor organizacije ena za sakupljanje pomoi. Taj je odbor ubrzo proirio svoje djelovanje na sva sela Kupske doline, pa je uskoro poeo funkcionirati rad organizacije ena. Rad Kotarskog komiteta, to se ticalo partijske organizacije, sastojao se uglavnom u oformljavanju i uvrivanju organizacija u partizanskim jedinicama, te uvrivanju i proirivanju postojeih i stvaranju novih jedinica gdje one nisu postojale u pozadini. Odlaskom veine lanova Partije u sastav partizanskih jedinica, nametala se potreba da se pojedine organizacije obnove. Tako su u samim Delnicama oformljene nove tri organizacije sa Mjesnim komitetom. Pored postojeih organizacija u Lokvama, Fuinama, Srpskim Moravicama, Brodu na Kupi i Liu, pristupilo se formiranju organizacija u Ravnoj Gori, Skradu, Kupjaku i Kuelju. Proirivanju postojeih i stvaranju novih prilazi se kasnije u svim manjim mjestima na
31 U s t a n a k 1941.

481

podruju Gorskog kotara. Te organizacije su radile uglavnom na irenju nae tampe, mobilizaciji novih boraca, prikupljanju oruja i materijala, te slanju informacija o stanju u pozadini. Paralelno s tim stvarane su i organizacije Skoja. Oformljene skojevske grupe imali smo u drugoj polovini 1941. godine u Delnicama, Brodu na Kupi i Lokvama. Te omladinske organizacije okupljale su u raznim vidovima i kroz razne akcije gotovo svu omladinu mjesta. Omladinske organizacije bile su vrlo aktivne i one su postale jai oslonac kod izvoenja pojedinih akcija, vrenja sitnih sabotaa, rasparavanja materijala, sakupljanja i prebacivanja oruja itd. Veina tih omladinaca prela je dosta brzo u sastav partizanskih jedinica. Neki su u toku rada pohapeni i strijeljani. U partizanskim jedinicama oni su postali najbolji borci i aktivni politiki radnici na terenu.
Nikola RACKI KOLJKA

MITING U SELU C A R E V I 8. novembar 1941. god.

. . . Vatra se bila ugasila. Drugovi svi polegali ko je kako stigao. utljivi, ali im se ipak veselost ogleda na licu. Razume se, bili smo svesm da e ubrzo pasti komanda za polazak, znali smo koliko je dugaak put koji moramo prei, znali smo kuda i zato idemo. Nije bilo nikog, ko nije znao kakvu dunost treba da izvri i kakva ga opasnost eka, ali su ova nekako udna, vesela lica ekala akciju sa radou i nestrpljenjem. Svaki zna da je partizan. Svaki zna ta znai partizanska borba i ta ona donosi. I mada partizanski ivnt nije lak, on je svakome od nas, u to vreme, najbolje odgovarao. Nisu uzalud, u jednom razgovoru, bile iskazane rei druga K.: Ne znam kako, ali re partizan za mene je bilo neto naroito, neto to ti u ovim uasnim i tekim danima daje novi ivot, novu snagu, neto to omoguava da gleda na sebe kao na pravog oveka, ne sam za sebe, ve za narod. Jesi li postao partizan ponovo si se rodio! izjavio je on veselo i nekako filozofski. I pogledaj sada u ovom trenutku sva ta lica uinie ti se kao da iz njihovih usta izlaze iste rei. U utanju je prolo nekoliko minuta. Dobro pritegnuti, naramljeni ko sa torbom, ko sa rancem, sa prikaenom uturi1 Iako je bilo nareeno da se ne vode nikakve pribeleke. Orde Mijajleski Ocka, borac Prilepskog partizanskog odreda, nije mogao da ne zapie svoje impresije sa prvog partizanskog mitinga u Makedoniji i, kao da je znao da nee preiveti rat. krajem decembra 1941. godine poslao je ovaj zapis iz svog dnevnika. Nakon nepunih pet meseci, 3. maja 1942. godine u Lavanskoj Koriji, blizu Bitolja, pao je u neravnoj borbi sa nadmonijim faistikim okupatorom. Napis je objavljen u partijskoj tehnici u Prilepu decembra 1941. godine. Redakciji ove edicije dostavio ga Borko Temelkovski. (Prim, red)

31*

4S3

com, atorskim krilom i ebetom, sa pukom u ruci ekamo. Ne dugo! Drugovi, uzviknu odjednom politkom, kao da je samo na taj minut ekao vreme je ve! Svi smo znali da je ovih dana trebalo izvriti jednu akciju, ali su nas razni i nepredvieni sluajevi u tome spreili. A vreme se zaista pribliilo. Treba da poemo. Ovde bih, pre nego to poemo, hteo da zapiem ono to se meu nama esto govorilo: Mi smo partizani: mi znamo ta je to disciplina. To ne bi trebalo da zaboravimo. Od svih nas se trai da i sutra budemo onakvi ljudi kakvi su potrebni za nau borbu. Ni rei vie! Sve naredbe pravilno da izvravamo. Pred seljacima da se drimo dostojno, kao to to treba da bude. Odnos treba da bude u saglasnosti sa naim pravilima. Treba da pazimo na svaku re, na svaki korak! Pred nama stoji teka borba, ali verujemo da e se dobro svriti, jer je plan siguran. Inae, mnogo razgovora nije potrebno, ve na posao! I odjednom smo svi bili na nogama spremni! Ponovo su zalupale uturice, porcije, zaumela su atorska krila i ebad, zakljocali su orozi na pukama. Pregledah smo svoju opremu. Sve je u redu. Pala je komanda: U stroj! Za tren oka smo svi, jedan po jedan, stali na svoja mesta. Stvoren je jedan dugaak i zbijen red. Napred su vodii, koji imaju zadatak da nau najkrai, najlaki i najbezopasniji put do mesta akcije. Imena vie nisu vaila. Nije bilo Petka, Trajka, Kooski. Stojkoski itd. Ve jednostavno 1, 2, 3, 5, 9 itd. To je bilo zbog discipline. Odred je poao . . . Predstoji nam dug i teak p u t . . . Stigli smo u zoru, pre svitanja. Pred nama je selo Carevi. Izmeu nas i njega jedna umica. Trebalo je da se tu privremeno zaustavimo. Prema planu bilo je predvieno da ostanemo u blizini sela sve do podne, a zatim da se izabere zgodan momenat. u kome bi za kratko vreme selo bilo opkoljeno i miting odran. Sumrak. Planine su opet nae. Jedva smo doekah taj trenutak. Raspremili. smo rance, uredili oruje i polegali gde je ko mogao: na zemlju, grane, na rance i odela. Nije se vodilo rauna o tome to nam je slana pala na noge, to su nam se mrava tela ukoila i krv se sledila u ilama toliko nam je odmor bio potreban. Tri druga su ula u selo da ispitaju situaciju. Trebalo je doznati razne podatke, koji bi olakah odravanje mitinga. Iako. su saznah i izvestili nas da je u selo dola neka komisija da skuplja ito (predsednik, blagajnik i dva popa), a seljaci su oekivah da ih posete i andarmi iz oblinje andarmerijske stanice u Trojacima.
4S4

Neka su dobrodoli! . . . Pred nama je stajao veliki zadatak. Raniji plan je izmenjen. Reeno je da selo treba odmah da bude opkoljeno, da se zarobi komisija i da se zapleni oruje ukoliko ga ima, da se doekaju andarmi i razoruaju. Zatim da se posle toga odri miting i seljacima govori o raznim pitanjima. Reeno izvreno . . . Komandu je preuzeo drug P. koji je u tom momentu bio najpogodniji, najspremniji, jer je poznavao selo i najbolje se snaao u situaciji. On je sastavio plan akcije. Izabrao je najpogodnije ljude za straare i pronaao je najzgodnije mesto za straarenje. Izabrani su bili i ljudi koji e ui u selo. Bilo je reeno da se nikome ne dozvoljava izlazak iz sela, pa ma kakvi bili razlozi za to. Ne dozvoliti nikakvo prekrenje ove naredbe, jer bi opasnost mogla postati jo vea. Ne moe se opisati brzina kojom smo se ubacili u selo Carevi. Za tren oka straari su bili na svojim mestima. Putevi i prilazi, svi do jednoga, bili su zauzeti. Selo je bilo opkoljeno. Carevi je prvo selo u Makedoniji u koje su partizani sada prvi put stupili. U ovom selu e se desiti ono, od ega e se porobljivai uplaiti, od ega e se porobljeni okuraiti. U selu je tama. Ovde-onde sretnem ponekog oveka. Proci e pored tebe. pogledae te nekako zaueno, sa sumnjom, kao da je nastao neki nesporazum, i otii e. Ne zna da li ga je strah i udi se to te izbegava. A mi mi se jo nismo dovoljno snali. Bili smo se skupili na sredini sela. Na samom kraju, iznad sela, je i crkva. Vri se boja sluba. Na momente, ini ti se, pojavi se po neka glava nekog starca ili starice i ljubopitljivo gleda u svakog. Jo ne znaju ko smo. Pred nas je bio doveden kmet. Kua mu je na sredini sela. On stoji pred nama i drhti od straha. Jasno mu je ko smo mi i ta hoemo. Uplaio se, siromah, misli da e nastradati zato to je kmet. Doznali smo i za kuu gde je odseo blagajnik komisije, koja je dola da skuplja ito. Jedna grupa je bila poslata po njega. Bio je silno uplaen, kada su mu uperili revolver, pretresli ga da nema sluajno oruje kod sebe i oduzeli mu spiskove. I uskoro nam je palo u ruke prvo neprijateljsko oruje. Od poljaka (uvara polja) u selu oduzeta je jedna sasvim nova puka. Taj dogaaj je za prisutne seljake, koji su se ve prestraili, predstavljao veliko iznenaenje. Poeli su da razgovaraju sa nama. Istovremeno kada je kmetu bilo nareeno da natera seoskog pandura da vikne i da skupi sve seljake nasred sela i kada su sa svih strana poeli da nadolaze i stari i mladi (ena jo
485

nije bilo), mi smo ve zapoeli da razgovaramo sa njima. Evo, drug G. veoma opirno pria o tome kako je danas nastupilo teko vreme, kako narod strada, kako se seljak mui: Situacija je danas zaista rava, seljak mnogo strada, prijatelju, obraa se on jednom pedesetogodinjem oveku. Vi, seljaci, ste mnogo optereeni raznim nametima. Zito sejete, ali ga ne moete prodati. Vama rekviriraju stoku. Ako ima prasence trae ti krmau. Stoka vam se uzima za jeftine pare, a ono to kupujete tri puta je skuplje. Na ovoj krizi ne moe ni opanke da nosi, a kamoli cipele da kupi. A ko je za to kriv? Pomisli! . . . Je li to sloboda? Znae li batine slobodu? . .. I svaki od nas tako . . . kojoj grupi da se priblii, ues sline razgovore. Neki se seljak boji za neto, neko govori sa strahom, a drugi je ve zagrejan za ideju: E, momci, znam ja ta treba, ja bi poao sa vama, ali veliku brigu imam . . . Zena bolesna, sitna deca. Nepismen, ali pametan; izmuen ali sa zdravim srcem. Ovi nai razgovori prekinuti su jednim dogaajem. Bili su nas sakupili na jednu gomilu i saoptili nam da je uhvaen i doveden jedan pijun. Straar na donjem putu zarobio ga je i vodi ga. ekamo . . . Posle kratkog vremena, evo ih. Napred on vodi konja, a na drug za njim. Preda mnom je iskrsla poznata figura. Pred nama se pojavio lijo, sin Milana Joskova, Prilepanca. On je sin jednih dananjih maica, unuk jednog bugarskog etnika, nekog Nikole Trojaanca, koji je u prolosti radio protiv Makedonije. Njegova figura figura pijanca i kockara, odavala je njegovo sadanje zanimanje. Izjavio je, ne znajui ko smo i mislei da smo milicija poslata od vlasti, da je doao da se raspita da li su se u okolini pojavili partizani. Vezali smo ga, iako je posle toga izjavljivao da je doao iz drugih razloga, da nije bio i da nije pijun itd. Izmeu ostalog, rekao je da e u selo doi kontraeta vojvode Dona Varoanca. Neka dou rekoe mnogi od nas to nas raduje. I pijun je stavljen pod strau. Presuda e mu biti kasnije izreena. U crkvi se zavrila sluba. Iz nje i okolnih kua navalili su seljaci. Sada su seljaci poeli sa nama ivlje da razgovaraju. Interesovali su se o nama, o situaciji, o ratu izmeu Nemake i drugih zemalja. Po svemu sudei, bili su prijatni ljudi. Ali nikako da se osmele, vidi se da zaziru od vlasti. Svaki je priao o onome to je znao i pamtio: o ropstvu pod Turcima, o tadanjim etnicima, o nekim dogaajima u selu, o nekim drugim ranijim borcima, priali su o mukama pod velikosrpskom diktaturom, o sadanjim Bugarima vrlo malo, jer se boje da ih ne bi muili kao u tursko doba. Govore da ne gaje nikakvu mrnju
486

bugarskom narodu, pa ni prema srpskom. Kau: I oni ljudi, kao mi seljaci, radnici, i oni su kao mi goli, bosi, i oni su kao i mi izmueni. I zaista je tako. Posle razgovora razili su se. Straar je javio da odozdo, iz sela Trojaci, dolaze dva naoruana andarma. Blizu su do sela. Odmah smo se rasturili da ne bi bilo nita sumnjivo. Seljaci su se uplaili. Pomislili su da e doi do pucanja. Kmet i d r u g i vieniji ljudi poeli su da nas mole: Nemojte, nemojte . . . Molimo vas, da ne bude krvi. . . strano e to biti za selo . . . proplakae i staro i mlado. Molimo vas, nemojte ih tui. Oigledno bili su dosta uplaeni. Mnogo smo muke imali dok smo ih smirili. Uveravali smo ih da se nee nikome nita dogoditi, pokuavajui da im objasnimo da u sluaju ako andarmi odgovore pucanjem, onda mi neemo biti krivi ako neko nastrada. Mnogima od nas je bilo nekako nelagodno. Nismo se plaili. Bili smo stavljeni pred najtei zadatak toga dana. Trebalo je da ih opkolimo i uhvatimo. Situacija je takva da ne bi mogla bolja biti. Mesto je bilo vrlo pogodno za opkoljavanje. Put e ili voditi pored crkve. U isto vreme dok oni budu pred crkvom iza njih. ne susreui ih uopte, poi e etvorica i pazie na njihovu odstupnicu. Kada budu tano pred crkvom, iskrsnue iza trema pred crkvom trojica-etvorica; sa desne strane, pored samih zidova crkve, bie druga trojica, a sa leve ih je ekala uperena puka straara sakrivenog iza jednih kola. Opkolili smo ih tako da ni na jednu stranu nisu mogli umai. Trenutak je uzbudljiv. Evo, sad su ve iza crkve. U ovom momentu misli mi lete: da li nasluuju, da li ih drugovi iz pozadine prate, da li e se suprotstaviti i slino? Ali je vreme bre oni su se pojavili. Odjednom skoili su drugovi pred njih i uo se glas druga P. Ruke gore! Oni su bili iznenaeni i strano uplaeni. Onaj drugi, Bugarin po poreklu, stariji andarm, bio je malo prisebniji. Ocenio je opasnost i na brzinu se uhvatio za revolver . . . Ali kasno. Pazi! Pogledaj natrag! Ni koraka! Mrdne li, ubijen si! viknuo je ponovo isti glas. On je zastao i pogledao. Iza lea tri uperene puke i tri elina lica. sa leve i sa desne strane isto tako. Videli su da nemaju kud. digli su ruke, progunali neto nerazumljivo, sagnuli su glave i pokorili se sve je bilo svreno. Poli smo. Svi smo bili veseli i radosni, a oni posramljeni, uplaeni. Gospodo, mogu li da puim? zapitao je Bugarin malo prisebniji. Slobodno! odgovorismo mi.
prema
sU

487

Ostao je zauen. Nije mogao da veruje. Uopte, nae ih je dranje izgleda zaudilo. Nisu verovali da e ostati ivi, i pored toga to smo ih na svakom koraku uveravali u to. Ne bojte se brao! Neka se niko ne boji! Nismo mi doli da koljemo i da veamo, mi ne znamo za pljakanje i batine. Svako ko padne u nae ruke siguran je. Svakome se sudi pravedno. Sad su se ve toliko oslobodili, pa su poeli da razgovaraju s nama. Line stvari su im bile vraene. Bugarin je imao pismo od svojih ukuana, tednu knjiicu, 700 leva i druge sitnice. Nije nam stalo do vaeg novca reeno mu je. Atmosfera se stiala. Seljaci su se opet okupili. ekao se samo govornik. Dragi seljaci, poeo je politiki komesar i svi navalie blie njemu da bi ga bolje uli. Danas, na dan vaeg najveeg praznika, Mitrovdana, videli ste ta se desilo u vaem selu. Gledajte pred vama su mladii naoruani pukama, bombama i revolverima. Pitate se moda: Ko su ovi? Mi smo estiti Makedonci, koji ustaju protiv dananje nepravde. Naa borba je narodnooslobodilaka borba, mi smo borci za narodna prava, za slobodu i za nov ivot! Svi ga sluaju sa velikom panjom. Vidi se vrlo su zainteresovani. On je nastavio da govori ukratko o dananjem ratu protiv faizma, koji hoe da porobi druge narode, koji preko svojih sluga, bugarskih faista, pljaka Makedoniju da bi prehranio svoje vojnike. Politiki komesar je zavrio. Taman se drug P. spremao da govori, kad se opet pojavio straar sa donjeg puta. Javlja da dolaze dva oveka. Odmah su oni kojima je to bio zadatak zauzeli svoja mesta. Razume se, nije proao ni jedan minut, i om su bili razoruani i sprovedeni do sredine sela. Pred nama je bio predsednik pletvarske optine i jedan andarm. Miting je nastavljen. Brao seljaci, poeo je drug koji je rukovodio celokupnom akcijom gledajui sve ove velike nepravde koje ini dananja tiranska vlada protiv nas seljaka, i nemogue da to trpimo na svojim leima, mi smo uzeli puku u ruke i poli u borbu protiv te tiranije. Sami vidite ta vam radi faizam. On vam alje svoje ljude i agente da vam iz kue uzmu ito, da vam uzmu zalogaj iz usta vae dece, da bi se oni prehranili jo koji mesec. Ako bugarska vlada hoe da hrani nemake faistike zverove, neka ih hrani iz Bugarske. Makedonija ito ne daje! I sam bugarski narod krije ito i ne daje ga faizmu. Svaki ugnjeten narod bugarski, srpski, grki, makedonski i
488

svaki drugi ustao je, bori se i treba da se bori protiv tog faizma. Brao seljaci, da je ovo tano to govorim potvrdie i ovi policajci i gospoda iz komisije. Ovi su to zaista i potvrdili. Dragi seljaci nastavio je on ovde se skupilo i malo i veliko, pa bih hteo da vas upitam: ima li meu vama neko, ko bi mogao da kae da su nam Bugari doneli neku slobodu? Kaite otvoreno: ovakvu li ste slobodu traili? Oni ute. . . Jo se niko ne usuuje da progovori. . . Nekolicina se okurauju: More, kakva sloboda, kada su doli da nam i hieb otmu! Sta smo videli i ta smo osetili od dolaska Nemaca i Bugara! nastavio je govornik Gde su opanci, cipele, kamo gasa. eera, cica i dr.? Gde je brano? Poeli smo i goli i bosi da idemo, a vi, ako ste na pijaci, ni hleba bez karte ne moete kupiti. Sva ta njihova sloboda je na licu, kada vam, ovako, na silu uzimaju ito, a andarmima vas plae. Spiskovi, u kojima je ito popisano, u naim su rukama. Mi emo ih pocepati. I sutra, ako ove faistike sluge dou opet za popis, ako vas predsednik i vlast ponovo oporezuju, mi emo biti opet ovde. I danju i nou smo oko vas i ako zatreba pomoi emo. Ja vas, na kraju, pozivam: ustanite i malo i veliko i poite sa nama u borbu, da zajedniki sruimo dananje tiranstvo! Posle njega, drug S. je kratko izneo stradanja seljaka u Makedoniji, opisao je nau dananju borbu, podvukao je razliku izmeu nas i naih nekadanjih boraca. Miting je bio zavren, a seljaci se jo nisu rasturali, iako je ve bilo vreme ruku. A i mi smo dosta umorni. Celu smo no putovah, celog dana smo na nogama. Nismo se nikako odmarah ni spavali. Isto nas i noas eka . . . Od seljaka smo zatraili hranu. Brao seljaci obratio im se drug P. nas je petnaest. Predstoji nam dugi put i nismo poneli dovoljno hleba, zbog tereta. Gladni smo i molimo vas da nam prodate neto za jelo. Izvadio je jednu hiljadarku. Seljaci su nam doneli hrane, a novac nisu hteli da prime. Bilo je oko jedan sat po podne. Seljaci nikako da se raziu ve su se sve vie skupljah. Dole su ene i devojke. Bilo je vreme polasku morali smo jo za videla da se sklonimo u planine. Sta da se radi sa zarobljenima? Brao seljaci, to to vidimo da se sve vie okupljate umesto da idete na ruak, vrlo nas raduje. Zato ujte me, rei u vam jo neto . . . Vi ste videli, pred vaim su oima oduzete
489

puke andarmima i predsedniku pletvarske optine. Videli ste kako smo vezali pijuna i ostavili ga vezanog nekoliko sati. Treba da vam kaem ko su oni. Ovaj pijun je sin Milana Joskova, jednog od najveih bugarskih pijuna u Prilepu. Ovaj to drema je predsednik pletvarske optine Nie Kantardija, roen u Prilepu, iveo u Bitolju, uen je. Neka kae, zato je on, kao mlad i obrazovan ovek, prodao svoju duu gnusnoj bugarskoj vladi za nekakve dve-tri hiljade leva? Zar nije bilo bolje, kao obrazovan ovek, da radi neki asniji posao!? Jedan od andarma je iz Bugarske. Poznat je kao jedan od najravijih policajaca u Prilepu, od koga su nastradali mnogi nai drugovi. U spiskovima mu pie da je ve sedam godina u ovoj slubi, i on nije video koliko je alosno to je izgubio svoju mladost u jednoj ovakvoj gnusnoj stvari. Sedam godina je muio svoj, bugarski narod, a sada je pak doao da mui i Makedonce... Druga dvojica su Makedonci, seljaci kao i vi. iz okoline Prilepa. Jedan je bio i srpski andarm. Kakva mu je to ast, kada je kod Srba bio Srbin, kod Bugara Bugarin, za Srbe maice, a za Bugare sluga, za sve dobar, a za Makedonca, brata svog rav. Ovog drugog i sami ga poznajete, jer vam je sused, iz bliskog sela Belovodice. Sami ga vi znate kakav je bio, jer se samo on iz cele optine naao da bude maica Bugarima . .. estog znate, jer je i u srpskom* bio blagajnik u vaoj optini. Znate da je i u srpskom bio jankesedija i niste smeli pred njim da iziete. Svi su ova gadovi u naim rukama, i trebalo bi ih unititi. Ali, s obzirom da smo vam u poetku dali re da neemo ubijati, mi, kao partizani koji vode narodnooslobodilaku borbu, odravamo re. Zbog toga, evo. pred svima vama, saoptavamo im da su slobodni, ali pod uslovom da se jo sutra odreknu svoje gnusne slube. Ovo se naroito odnosi na ona dva andarma, koji su iz naih sela, neka idu kui, neka uzmu plug u ruke i neka budu, kao i vi Careviani, asni seljaci, dostojni seljaci Makedonije. Predsedniku i blagajniku pletvarske optine, i pijunu, savetovao bih da se osveste i jo sutra da prestanu slugovati gnusnom faizmu. Ja bih od svih njih ovde zahtevao da se izjasne pred svima nama da nam kau: je li njihova sluba jedna od najgnusnijih slubi? . .. Na kraju ja bih vas pozdravio ovim reima: Neka vam je srean praznik vaeg sela Mitrovdan! Neka se slavi dananji dan! Da ive borci narodnooslobodilake borbe! Da ive i mali i veliki Careviani! Zatim je uzeo re drug L. - Brao seljaci, otkako su doli Bugari su se neprestano hvalili da su nam doneli slobodu. Ja sam bio srpski vojnik
490

i kada je na granici i Stipskom polju trebalo da se tuemo sa Nemcima, nisam tamo video ni jednog bugarskog vojnika: od kuda su nam onda oni doneli slobodu?! Sigurno je ovaj gospodin ovde, dok sam ja bio na granici u Stipskom polju, pio kafu u nekoj sofijskoj kafani, a sada se busa u grudi tvrdei da su nas oni, i slini njemu oslobodili od Velikosrba. .. Rei u vam ta mi se jednom desilo s njima . . . i drug L. poeo je da pria, kako su se jednom sreli blizu andarmerijske stanice u Trojicama, kako ga je ovaj zaustavio i poeo da ga ispituje ko je, odakle je, i kuda ide. Kada sam mu rekao nastavio je drug L. da sam Makedonac, kao da sam mu oi dirnuo skoio je kao oparen i poeo je da vie: Nema ^Makedonije, nema Makedonaca. Ti si Bugarin ili pak Ciganin. I dolo je vreme, dolo je kolo na trkalo. On je sada u naim rukama. Ali neka zna: nismo zveri i neemo mu nita uiniti. Od sada neka se osvesti i sve ovo neka mu poslui kao pouka. Nije bilo vie ta da se govori, red je doao i na njih. Svaki od njih je dao re da e jo sutra da napusti slubu. Bugarin je rekao da je stupio u tu slubu, jer je bio siromah i nije mogao da izdrava kuu, ali kada vidi da mu je ivot u opasnosti, ima nameru da je napusti. Ja sam uvek u vaim rukama. Ja sam u uniformi i primetljiv sam, i jedno dete me moe streljati na ulici. Bolje je da podnesem ostavku. Tako e i biti, dajem re ree on i zauta, nekako neveseo. Svima je bilo reeno da su slobodni. Zamolili smo seljake da ih ugoste i da ih zadre kod sebe do veeri. Niko ne sme da izae iz sela pre 4 asa. Ko se uhvati, bie streljan. I oni su p o s l u a l i . . . Trebalo je da najzad, k r e n e m o . . . Bilo je nareeno da se okupe straari i da dou nasred sela. Svi smo se spremili, naramili smo puke. Red je bio da se pozdravimo sa seljacima. Na rastanku smo zapevali:
A bre, Makedonce, Kade se sprema? Bojot te eka, Boj za sloboda. Boj za sloboda, za Makedonija, Za Makedonija, zemlja porobena.

Seljaci su zapevali s nama. A jedan je i zaplakao. Star je, ali je od radosti zaplakao, kao dete.
Neka razberat danenitc tirani Makedonsko ime nema da zagine.

491

Pozdravili smo se. Svakoga smo po redu pozdravili i drugarski mu stisnuli ruku Zivi bili! Sreno! U zdravlje! Sa ivotom! U prolee e silno biti! . .. Odred je poao . . . Marirajui, sa dignutim pukama i pesnicama, zapevali smo:
Sloboda je mila, sloboda je sve Za nju se ivi, za nju se i mre.

Zazvonio je glas na sve strane . . . Odzvanjale su planine. .. Koliko je lepo da si slobodan snaan! Kolika je radost kad nam je u srcu jedno isto:
Makedonija slobodna, slobodna e biti.'...

Orde M. MIJAJLESKI OCKA

LANA PARTIZANSKA RADI0-STAN1CA

I znenaden oruanim ustankom i razbenjen njegovim uspehom u vreme kada u ostalim okupiranim zemljama nije bilo ni traga nekoj oslobodilakoj borbi, nemaki okupator u Srbiji je ve od samog poetka preduzimao najenerginije mere za uguivanje partizanskog pokreta. Meutim, vrlo brzo se pokazalo da nikakve mere i pored njihove krajnje otrine nisu bile dovoljne za upenu borbu protiv narodnooslobodilakog pokreta. Vojne akcije, bezbedno-policijske mere, masovne represalije i nasilja ne samo to nisu doveli do uguivanja narodnog ustanka nego se on uprkos svemu jo vie irio. Poto je stvarnost ubrzo pokazala da se sa NOP-om ne moe izai na kraj samo vojno-policijskim akcijama, u taboru okupatora i njegovih pomagaa postalo je jasno da je za obra-, un sa partizanskim pokretom neophodno organizovati svobuhvatnu borbu na svim poljima, izmeu ostalog na propagandnom i politikom. Organizovan je politike borbe i sistematskih propagandnih akcija imalo je za cilj da oduzme NOP-u glavni izvor njegove snage povezanost sa narodom. Od smiljene propagandno-politike akcije protiv NOP-a okupator je oekivao takvo delovanje koje bi uticalo na stanovnitvo da uskrati svoju dalju podrku partizanskom pokretu. Trebalo je da veta propaganda prikae narodnooslobodilaki pokret kao isto komunistiku akciju koja se vodi po nalogu Moskve, a same komuniste kao nerazumne ljude koji vode narod u bezizglednu borbu i samounitavanje. Posle takvog kompromitovanja ustanka protiv okupatora i prikazivanja njegovih aktivista kao stvarnih neprijatelja naroda, ne bi bilo teko unititi naoruane grupe koje bi ostale bez podrke narodnih masa.
493

Ostvarenje takvih planova zahtevalo je od okupatora i njegovih domaih saradnika da se, pre svega, pozabave pitanjem odgovarajuih priprema, planiranja i organizovanja smiljenih propagandnih akcija koje bi mogle obezbediti oekivani uspeh.
1) PODZEMNA PROPAGANDA

Gestapovski

strunjaci

podzemnoj

propagandi

I okupator i kvislinke vlasti pridavali su propagandi veliki znaaj, odreujui joj vanu ulogu u borbi protiv narodnooslobodilakog pokreta i Komunistike partije kao njegovog organizatora i rukovodeeg tela. U optoj propagandi protiv KP i NOP-a posebno mesto zauzimala je tzv. podzemna propaganda od koje se naroito mnogo oekivalo. Pitanjem podzemne propagande, njenog organizovanja, sadrine, naina primene i ostalog, bavile su se pre svega obavetajno-policijske ustanove i organizacije okupacionih i kvislinkih aparata. Nacizam se u Hitlerovom Treem Rajhu godinama obraunavao sa Komunistikom partijom Nemake, a posle okupiranja pojedinih evropskih zemalja i sa komunistikim partijama tih zemalja. Glavni nosilac tog nepotednog obraunavanja bio je Gestapo. Iz dugogodinje borbe proisteklo je odgovarajue iskustvo i poznavanje protivnika. Na toj osnovi organizovana je dalja borba, usmeravan njen pravac, podeavani njeni metodi. Jedan od metoda borbe, koje je Gestapo smatrao vrlo uspenim, bila je podzemna propaganda. U argonu Gestapoa ovakva propaganda se nazivala kamufliranom ilegalnom propagandom. Rukovodee ustanove i funkcioneri Gestapoa stalno su naglaavali znaaj primene ovoga metoda borbe, objanjavah ta se njime eli postii i ukazivali na rezultate koji se na taj nain mogu ostvariti. U jednom opirnom uputstvu Glavne centrale Gestapoa o borbi protiv komunistikih pokreta kae se o tome sledee:
Pomono sredstvo u suzbijanju komunizma prua kamuflirana ilegalna propaganda .. . koja stavlja u prvi plan momenat demoralizacije. Ona svoj cilj postie iskoriavanjem unutarpartijskih s v a a . . . difamiranjem odbeglih funkcionera koji rade ilegalno i neposrednom politikom dezinformacijom.

U ovom direktivnom raspisu upuenom svim gestapovskim centralama u Nemakoj i u okupiranim zemljama skree se panja:
494

 . . . da se ilegalna kamuflirana protivpropaganda i propaganda demoralisanja dalje razradi, uz upotrebu veih tehnikih pomonih sredstava, da bi se postigla zabuna i cepanje komunistikih partija i vrenje politikog uticaja koji koristi naem aktuelnom politikom i vojnom poloaju.

Kao glavni napadni pravac ovakve propagande oznauje se masa pristalica komunistikih partija i pokreta otpora. Mere takve propagande, kae se u raspisu, psiholoki su sraunate na dejstvu meu tom masom pristalica. Jedna zanimljiva akcija kamuflirane ilegalne propagande, sa takvim ciljevima i uz upotrebu veiji tehnikih pomonih sredstava, izvedena je i u okupiranoj Srbiji, tj. u Beogradu, 1941. godine. Ova akcija, koju su zajedno izveli okupatorski i kvislinki strunjaci za borbu protiv komunizma predstavlja vrlo karakteristian i ilustrativan primer podzemne propagande. Kvislinki strunjaci ne zaostaju I u pitanju boljeg organizovanja i pojaavanja propagande protiv partizanskog pokreta, kao i organizovanja drugih vidova borbe protiv KPJ i NOP-a, okupator se u najveoj meri oslanjao na kvislinki aparat. U okupiranoj Srbiji taj oslonac je u prvom redu predstavljala najpre tzv. komesarska vlada poznatog nemakog predratnog agenta Milana Aimovia, a posle nje Nedieva vlada, sa svojim upravnim aparatom, oruanim i policijsko-andarmerijskim formacijama. U leto 1941, ve je pod rukovodstvom Nemaca bio potpuno reorganizovan i domai policijski aparat. Beogradska policija, stari neprijatelj svih naprednih snaga, postala je centralni izvrni organ Nedieve vlade za borbu protiv KPJ kao organizatora i rukovodioca ustanka. Oslanjajui se na viegodinje iskustvo i poznavanje komunistikog protivnika, ona se utrkivala sa okupatorskom policijom i obavetajnom slubom u radu protiv oslobodilakog pokreta u Srbiji. Specijalna policija je nastojala da se u toj borbi istakne preduzimanjem niza mera i tako na delu pokae svoju sposobnost, privrenost okupatoru i beskompromisan stav protiv KPJ i ustanikih snaga. Pored ostalih mera, ona je uzela u ozbiljno razmatranje i pitanje propagande kao jednog od sredstava borbe protiv NOP-a. Poetkom jeseni 1941. godine odrano je o tome savetovanje, kome su kao predstavnici Ministarstva unutranjih poslova prisustvovali: ministar Milan Aimovi, njegov pomonik
495

ekan Borevi i naelnik odeljenja za dravnu zatitu Aleksandar Joksi, a u ime Uprave grada Beograda i Specijalne policije: Dragi Jovanovi, upravnik grada, Ilija Paranos, ef Specijalne policije i Boko Bearevi, ef IV antikomunistikog odseka Specijalne policije. Ovi najodgovorniji policijski funkcioneri, koji su se Nemcima prikazivali kao najbolji strunjaci za borbu protiv komunizma, dugo su diskutovali o situaciji nastaloj usled narodnog ustanka protiv okupatora. Bili su prinueni da na kraju savetovanja zakljue: da je odziv naroda u ustanku mnogo vei nego to se posle kapitulacije bive jugoslovenske vojske moglo oekivati i da taj vidljivi odraz snage jedne nevidljive partije* kako se izrazio Aimovi predstavlja ozbiljnu opasnost koja se ne moe suzbiti isto policijskim merama i akcijama vladinih oruanih odreda na terenu. Tada se, u kompleksnom razmatranju situacije i odredi-, vanja protivmera, postavilo i pitanje uloge propagande u sklopu opte borbe protiv KPJ i NOP-a. Istaknuta je znaajna uloga koju u toj borbi igra propaganda, ali je konstatovano da nasuprot komunistikoj propagandi, koja je veoma jaka, smiljena i plodonosna, vladina propaganda za sada nema nikakvog uspeha. Naroito je, kao dokaz uticaja propagande NOP-a, istican odziv omladine koja je u velikom broju odlazila u partizanske odrede. Na kraju savetovanja Aimovi je uzeo na sebe da reorganizuje propagandu kako bi se narod odvratio od partizanske avanture. U tom cilju trebalo je da preduzme odgovarajue mere da vladina propaganda dobije odreene ruke, da joj se dozvoli vie slobode, tj. da manje zavisi od ablona nemake propagande, da poprimi isto srpski unutranji karakter, kako bi se na taj nain poboljala i njen uticaj poveao. Dragi Jovanovi se obavezao da e Uprava grada Beograda, kao centralna politika policija za celu Srbiju, pojaati svoju aktivnost protiv partijskih organizacija, da bi se tako onemoguila delatnost partijaca na vrbovanju omladine za umu. Legalna propaganda

Odmah posle savetovanja dolo je do jedne konferencije rukovodeih inovnika Specijalne policije. Konferenciji je predsedavao Dragi Jovanovi. Na dnevnom redu je bilo razmatranje zakljuaka donetih na savetovanju u Ministarstvu unutranjih poslova. Cilj konferencije bio je da se u smislu zakljuaka sa savetovanja odrede praktine mere koje treba da preduzme Specijalna policija.
496

Odlueno je, pored ostalog, da se dnevna tampa i propaganda snabdevaju materijalima iz istraga uhapenih pripadnika i simpatizera NOP-a. U stvari, trebalo je te materijale tako o b r a d i t i i servirati d a se ustanak protiv okupatora prikae kao pokuaj komunistike revolucije po nalogu iz Moskve i za njen raun. Ovi autentini podaci imali su da poslue kao dokumentacija tvrenju da u umi vlada crveni teror, teko psiholoko stanje, glad i strahovita oskudica u najosnovnijim potrebama. Uesnici konferencije su doli do zakljuka da je propaganda i tampa, u kojoj su ljotievci imali glavnu re, inila mnoge greke i da je, u stvari, uproavala materijale koje joj je stavljala na raspolaganje policija. Ona ih je tako neumesno menjala i tako grubo propagandistiki bojila, da je sve ispadalo vrlo neubedljivo i nije delovalo na mase. Zato su reili da odabrani inovnici policije obrauju sve vanije materijale i sami ih pripremaju za tampu. Reeno je da ovakve dokumentovane antikomunistike lanke i publikacije piu Bearevi i Grujii, koji su to radili i za vreme bive Jugoslavije. Posle toga odran je ui sastanak odgovornih funkcionera Specijalne policije posveen istom pitanju. Sastanku su prisustvovali Dragi Jovanovi, Paranos, Bearevi i Grujii. Propagandu po ovoj liniji rekao je tada Dragi Jovanovi uzeemo u svoje ruke mi, policija . . . Bearevi i Grujii e mi sastavljati strune lanke, ja u im davati politiki ton i obezbediti kod cenzure izlazak, a tampa e ih donositi u celosti pod mojim potpisom... To isto i u pogledu govora preko radija. Ja u kod Nemaca izdejstvovati jedan sat dnevno za nau propagandu . . . Policija i javna propaganda! upao je Paranos. Bojim se da to nee biti ba popularno . .. Treba angaovati istaknute antikomunistike raspoloene javne radnike i profesore, pa da oni u sporazumu s nama i na osnovu naih materijala piu lanke i dre javna predavanja. S tim se sloio i Grujii izjavivi da on, kao referent za univerzitet i visoke kole, moe obezbediti takvu saradnju nekih profesora koji su neprijateljski raspoloeni prema NOP-u. Podzemna propaganda

Tada je uzeo re Boko Bearevi. I naj smiljeni ja propaganda rekao je on ne moe imati eljenog uspeha ako se ne prilagodi stvorenoj situaciji. Klin se klinom izbija! Na ilegalnu delatnost NOP-a mi moramo odgovoriti podzemnim protivmerama . . .
33 U s t a n a k 1941.

497

Bearevi je bio za to da takve akcije samostalno sprovodi Specijalna policija. Objasnio je da se tim putem najuspenije moe kompromitovati narodnooslobodilaki pokret i narodu utuviti u glavu da nije re o ustanku protiv okupatora nego 0 komunistikoj revoluciji po diktatu Moskve. Naglasio je da su mase najprijemivije za takvu propagandu, poto otvorena nemaka propaganda nema uspeha, i da to treba iskoristiti da se na taj nain otrgnu od uticaja KPJ i NOP-a. Na kraju sastanka doneti su, u smislu ovih izlaganja, zakljuci o odgovarajuem angaovanju Specijalne policije u propagandi protiv narodnooslobodilakog pokreta. Posebna panja je poklonjena preduzimanju tzv. podzemnih mera. Reeno je da se u znatno veoj meri sprovodi tajna, podzemna propaganda, koja bi mogla doneti vee rezultate od javne. Kao jedan od vidova podzemne propagande predvieno je propagandno delovanje putem doaptavanja. Naime, Nedi je bio najavio amnestiju prebeglicama i zarobljenicima iz redova NOP-a. Specijalna policija je reila da tim povodom organizuje propagandu doaptavanja preko svojih dounika i agenata iz redova graanstva. Oni su prilikom raznih drutvenih kontakata i na ulici poverljivo prepriavali izjave tobonjih amnestiranih partizanskih zarobljenika i prebeglica ili su se meu nepoznatim ljudima sami predstavljali kao takvi i iznosili ono to su lino doiveli, videli i uli. Sadrinu tih pria liferovala je, naravno, Specijalna policija. Da bi sve to delovalo to ubedljivije, dounici i tajni agenti su se predstavljali kao ljudi koji su i dalje protiv Nemaca i okupacije, ali su se lino uverili da je u tadanjim uslovima borba bezizgledna, da su rtve uzaludne, da se nita ne moe protiv ogromne nemake sile. da nisu mogli izdrati neopisivo teko stanje u umi itd. Prihvaena je dalja upotreba jo jedne od Bearevievih podzemnih protivmera, sraunate na izazivanje pometnje i unutranjeg razdora u partizanskim redovima. Prilikom provala 1 hapenja policija je u nekim sluajevima uspevala da natera hapenike na priznanja koja su joj omoguavala naknadna hapenja novootkrivenih lanova KP ili pripadnika NOP-a. S druge strane, uprkos primene svojih oprobanih sredstava muenja. policija nije uspela nita da izvue od pojedinih hapenika koji su ostali nepokolebljivo vrsti u toku cele istrage. U takvim situacijama Bearevi je praktikovao da na svaki nain prikrije dranje onih koji su izvrili provale i da proturi glas o njihovom hrabrom stavu pred policijom. To se moglo na pogodan, nenametljiv nain staviti do znanja drugim hapenicima za vreme voenja istrage nad njima, ali se, pre svega, nastojalo da se takve vesti proire preko pogodno plasiranih tajnih age498

pata. Na taj nain je policija pripremala teren za ubacivanje 0 vih izdajnika u organizacije KPJ i NOP-a, a proirene glasine 0 njihovom dobrom dranju trebalo je, po miljenju policije, da im obezbede da ih organizacije prihvate sa poverenjem i ponovo U pogledu onih hapenika koji su se zaista dobro drali, spro vodio suprotan postupak. Nastojao je da o vesti d a se slabo dre pred policijom, da provaljuju, izdaju Partiju i si. Na taj nain je hteo da kompromituje ove ljude i da svali svu krivicu na njih. Deavalo se ak i da n e k o od takvih bude puten, ako je policija procenila da e ga organizacija KP ili NOP-a osuditi kao izdajnika i onemoguiti m u svaki dalji rad, pa e on, razoaran i ogoren zbog te nepravde, prii policiji i izneti sve to zna. Poto je i jedan i drugi postupak Bearevia, pored koristi u obavetajnom pogledu, bio sraunat i na stvaranje zabune i dezinformisanja Partije i NOP-a, to je na konferenciji zakljueno da je ovaj metod vrlo koristan i da treba nastojati da se on primeni gde god je to mogue. Trebalo je naroito nastojati da se u redovima aktivista NOP-a izazove meusobno sumnjienje i nepoverenje, gubitak volje za radom, dezorijentacija i najzad demoralisanje i odustajanje od rada i pokreta.
B e a r e v i je n j i m a proiri ukljue u rad.

Zamisao o lanoj partizanskoj radiostanici ef antikomunistikog odreda Specijalne policije nije ostao samo na ovim predlozima. Svojim rafiniranim metodima dodao je jo predlog o preduzimanju jednog posebnog pothvata, koji je predstavljao najrafiniraniju zamisao Specijalne policije u sklopu njenih podzemnih mera. Bila je to podmukla ideja o stvaranju provokatorske radio-stanice koja bi, u reiji Nemaca 1 Specijalne policije istupala kao partizanska radio-stanica. Bearevi je ovako obrazloio svoj predlog:
Neophodno je preduzeti neto to e najubedljivije delovati na mase, a to je: radio-propaganda, veta i tajna. Za to bi bila potrebna tajna i jaka emisiona stanica koja e nastupati kao partizanska i preko koje e se svakodnevno davati emisije na partijskom, komunistikom jeziku. Sruiti itav niz grdnji i pretnji sa partijskom terminologijom, izneti tano tok borbe, priznati po gdekoji uspeh partizana, ali tako da on dobije karakter Pirove pobede, i izmeu redova* ubaciti poneto to e uticati demoralizatorski, to e odvraati ljude od odlaska u umu, to e stvoriti jaz izmeu komunista koji rukovode i boraca koji su iz rodoljubivih pobuda stupili u partizane i ovim poslednjima ukazati da slue u prvom redu interesima Moskve i komunistike revolucije, da za otpor okupatoru jo nije vreme, a da za komunistiku revoluciju nema mesta eto, to bi trebalo da postignu ove emisije. One treba da budu podeene tako da ne izazovu ni najmanje sumnje, da o svemu ovome ne kau ni jednu re, ali da to odie iz njih samih.
32'

499

Dragi Jovanovi i ostali prihvatili su sa oduevljenjem ovaj predlog. Poelo je redanje svih koristi koje se mogu na ovaj nain izvui. U pothvatu sa lanom partizanskom radiostanicom videli su neto novo, originalno i za taj pothvat vezali su mnogo elja i oekivanja. Upadali su jedan drugome u re, iznosei predloge, miljenja, detalje. Sa puno nade su govorili 0 tome kakve e sve rezultate postii ovom jedinstvenom obmanom. Pored ve primenjivanih metoda borbe protiv KP i NOP-a sada je pronaeno neto novo. Dotada su Nemci i Nedieve snage ve bili primenili naj razliiti je mere: obilnu upotrebu sile, policijskih snaga i oruanih jedinica, sprovoenje itavog niza bezbednosno-policijskih i vojnih mera, okrutnog sistema represalija itd. Bilo je i intenzivne primene rutiniranih metoda borbe putem tajne agenturne mree, ubacivanja agenata, podmetanja provokatora i si. Ali svi ti metodi borbe nisu donosili eljeni uspeh. NOP, njihov nepomirljivi protivnik, oigledno je postajao sve jai i uivao sve veu podrku naroda. Zato se u taboru Specijalne policije i dolo do zakljuka da je, pored pojaanog terora i oivljavanja obavetajne slube, bilo neophodno prei i na politiko-propagandni teren i vetim metodima 1 policijskim smicalicama pokuati da se narod odvoji od ustanikog pokreta i KPJ. U tom pogledu najvie uspeha se oekivalo od pothvata s lanom partizanskom radio-stanicom. Od zamisli trebalo je prei na delo. Bilo je neophodno, pre svega, pridobiti za ovaj plan odgovorne faktore okupatora i osigurati njihovo odobrenje i pomo. Isto tako, trebalo je reiti i pitanje tehnikog izvoenja donetog plana. Predratna policijska radio-stanica, koja se nalazila na IV spratu zgrade na Obilievom vencu, tehniki nije mogla biti preureena za tu svrhu. Zato je ostala jedina mogunost da se upotrebi beogradska radio-stanica, koja je bila u rukama Nemaca, pa je i zato bila potrebna njihova saglasnost. Sve je to primio na sebe da svri Dragi Jovanovi.
2) PRIPREME I PLAN

Dva strunjaka

planiraju

Podstaknut zamilju o stvaranju partizanske radio-stanice i prieljkivanim izgledima na uspeh, Jovanovi je pourio Nemcima. U ovom jedinstvenom pothvatu video je znaajnu mogunost za svoju dalju afirmaciju kod najodgovornijih okupatorskih funkcionera. A on je umeo, kao niko drugi, da im se prikae nedostinim i nenadoknadivim policijskim strunja500

kom i poznavaocem srpskih prilika, mentaliteta i ljudi. Svaki svoj predlog ili plan podnosio je na takav nain i sa toliko naglaene vanosti i strunosti, da je uspeo da kod najviih nem a k i h rukovodilaca stekne glas dragocenog, sposobnog i potpuno odanog saradnika. Prvi nemaki funkcioner kome se obratio bio je dr Georg Kisel, zamenik efa okupacione vojne uprave, koji je bio nadlean i za kontrolu policije. Dragi Jovanovi je bio sa Kiselom u stalnom slubenom kontaktu, a i privatno ga je poseivao u njegovom stanu. Prilikom jedne takve veernje posete istupio je sa svojom bombom iznenaenja.
Jedne veeri poetkom oktobra, izjavio je Kisel, ne seam se vie pri kojoj aici i cigareti, iznenada me upitao Dragi ta ja mislim 0 osnivanju jedne ilegalne komunistike radio-stanice.

Kisel, u prvi mah iznenaen, ivo se zainteresovao za ovo. Dragi Jovanovi ga je detaljno upoznao sa itavim planom, ukazujui mu kakve im sve koristi moe doneti njegovo ostvarenje. Naravno, predstavio mu je sve to kao svoju linu zamisao i plan, ne pominjui Bearevia i ostale uesnike konferencije. Kisel je bio navikao na Jovanovievo stalno isticanje vlastite strunosti i vanosti i na pravo bombardovanje raznim predlozima smiljenim u glavi ovog avolski vetog oveka. Ali predlog o lanoj radio-stanici je bio zaista neto novo to je privuklo njegovu izuzetnu panju. U Kiselovom stanu u Rumunskoj ulici, u vili biveg predsednika vlade Nikole Uzunovia, te veeri su njih dvojica ivo raspravljali i do dugo u noi razmatrali sve detalje u vezi sa ovim pothvatom. Tako je nastao plan o provokatorskoj radiostanici, delu dva strunjaka za borbu protiv komunista: nemakog Georga Kisela, iza koga je stajala gestapovska kola 1 iskustvo, i kvislinkog Dragog Jovanovia, koji je kao policijski funkcioner sve svoje snage i sposobnosti godinama ulagao u nepotednu borbu protiv KPJ. Obojica su u to vreme ve bili prerasli svoje policijske funkcije. Kisel, gestapovski funkcioner iz Nirnberga, koji je bio poaen i ulogom efa linog obezbeenja Hitlera za vreme nacistikih svetkovina u ovom gradu, bio je tada, kao vojnoupravni savetnik, zamenik efa okupacione uprave za Srbiju. Dragi Jovanovi, dugogodinji funkcioner beogradske policije, bio je u to vreme upravnik grada Beograda. Ali i jedan i drugi su imali takve poloaje da je policija bila pod njihovom vlau. Njihove funkcije su se proirile, ali su obojica i dalje u dui ostali ono to su bili policajci.
501

Oduevljeni

Kisel

Ono to je zapoeo Dragi Jovanovi nastavio je Kisel. On je preuzeo ulogu pokretaa za ostvarivanje rafiniranog plana 0 lanoj partizanskoj radio-stanici.
Odmah sam bio oduevijen ovim planom izjavio je, i obeao sam da u ve idueg dana pokuati da dobijem odobrenje za njegovo sprovodenje.

Kisel zaista nije gubio vreme. Ve sutradan ujutru otiao je svome efu dr Haraldu Turneru. U njegovoj kancelariji, u zgradi skuptine, izloio mu je plan o lanoj radio-stanici. U razmatranju ovog plana obojica su dola do zakljuka da im njegovo ostvarenje moe posebno koristiti za diskreditovanje razbuktalog narodnooslobodilakog pokreta. Pored toga, smatrali su da e emisijama ilegalne radio-stanice doprineti produbljivanju jaza izmeu partizana i etnika Drae Mihailovia. U to vreme Mihailovievi etnici jo nisu bili stupili u otvorenu borbu protiv partizana (ak su i pregovarali o saradnji), a veze s Nemcima drali su u strogoj tajnosti. Turneru 1 Kiselu, koji su bili svesni kakvog saveznika u borbi protiv NOP-a mogu imati u Mihailovievim etnicima, bilo je stalo do toga da te saveznike to pre i to potpunije upregnu u svoja kola. Mada faktiki nisu imali razloga za bojazan, ipak su hteli da se definitivno osiguraju od eventualnog sporazuma Mihailovievih etnika s partizanima. Nosioci politike zavadi pa vladaj nastojali su da to sigurnije dre u svom taboru sve snage koje su mogli angaovati u borbi protiv NOP-a. Poto su se o svemu saglasili, Turner je ovlastio Kisela da sa ovim predlogom izie pred nemakog vojnog zapovednika, generala Bemea. koji je trebalo da donese konanu odluku o tome. Konana odluka Berne, koji je doao u Beograd 19. septembra, bio je etvrti vojni zapovednik po redu u okupiranoj Srbiji. Za kratko vreme pre njega izredala su se tri 1 . Na predlog vojnog zapo1 Prvog nemakog vojnog zapovednika za Srbiju, vazduhoplovnog generala Ferstera (na dunosti od 23. aprila do 3. juna), zamenio je vazduhoplovni general fon Sreter, koji je na ovom poloaju ostao svega mesec dana, jer je nastradao u avionskoj nesrei nad Dedinjem i umro u bolnici 29. jula. Istog dana je dunost vojnog zapovednika preuzeo vazduhoplovni general Dankelman, koji je na tom poloaju ostao do 8. oktobra.

502

vedxka za Jugoistok, general-feldmarala Lista, a zbog naglog r a z v o j a ustanka, Hitler je naimenovao peadijskog generala B e m e a za opunomoenog i komandujueg generala u Srbiji, Icao najvieg nosioca vojne vlasti sa izvanrednim ovlaenjima. Sve vojne i civilne ustanove imaju se potiniti njemu, stajalo j? u Hitlerovoj naredbi. Bemeu je bio podreen i dotad a n j i vojni zapovednik, general Dankelman, kratko vreme pre nego to je opozvan. Bemeov specijalni zadatak je bio da najotrijim merama u g u i ustanak u Srbiji, radi ega su mu dodeljene elitne jedinice iz Francuske i Grke. Svoj zadatak je shvatio kao kaznenu ekspediciju, pa je preduzeo sve mere da u krvi ugui u s t a n a k i egzemplarno kazni stanovnitvo. U to vreme je bio sav zaokupljen izvrenjem svoje kaznene ekspedicije i rukovoenjem poetnim akcijama prve nemake ofanzive protiv partizana. U zgradi biveg Prizada, seditu generala Bemea, reavalo se pitanje predloga o stvaranju ilegalne radio-stanice. Konanu odluku o tome imao je da donese opunomoeni general. U njegovoj kancelariji Kisel se upinjao da mu to bolje objasni svoj predlog. Izlaui svoju zamisao i sve koristi koje se mogu oekivati od njenog ostvarenja, Kisel je uspeo da svoju veru u uspeh prenese na Bemea. Berne je bio vrlo zainteresovan izlaganjem, jer je u ostvarenju njegovog predloga video jo jednu mogunost za razbijanje protivnika koga je po Hitlerovom nareenju trebalo da uniti. Demoralizacija u redovima protivnika, zabuna i pometnja, kompromitovanje u narodu koji e mu na kraju uskratiti podrku, sve je to onako kako je to predstavio Kisel bilo isuvie primamljivo da bi se moglo odbiti. I Berne nije oklevao da d svoju saglasnost. Time je doneta konana odluka o stvaranju lane partizanske radiostanice. U daljem razgovoru general je hteo da sazna i pojedinosti. Upitao je Kisela kako on zamilja praktino izvoenje plana. Kisel je objasnio ta sve treba uiniti i kako misli da organizuje rad partizanske radio-stanice. Pri tome se naroito energino zaloio za to da se tano razgranii uee Nemaca i Specijalne policije. Kisel je, u stvari, potpuno bio prihvatio miljenje koje je zastupao Dragi Jovanovi u pogledu emisija ilegalne radiostanice, pa je insistirao na tome da Nemci samo omogue tehniko sprovodenje plana, a da se sve ostalo poveri Specijalnoj policiji naravno pod njegovom svakodnevnom kontrolom. Ovakav svoj stav Kisel je obrazloio realnom procenom da Nemci ne bi bili u stanju da u emisijama pogode odgovarajuu liniju i terminologiju NOP-a, da podese sadrinu i stili503

zaci ju vesti mentalitetu domaeg stanovnitva itd. On je ukazao na opasnost koja bi proistekla od ukljuivanja nemakog propagandnog odeljenja koje je upravljalo beogradskom radio-stanicom, jer bi to unapred osujetilo uspeh pothvata. Naime, ako bi sastavljai emisija i spikeri bili neki od patentiranih tumaa propagandnog odeljenja, kako ih je nazvao Kisel, onda bi se, poto oni nisu dorasli ovom zadatku, itav pothvat brzo provalio. Tada bi, umesto uspeha i eljenog uticaja na stanovnitvo, doiveli to da im se ono smeje zbog njihove nespretnosti i neukosti. Uspeh se moe oekivati samo ako tekst emisija bude potpuno prilagoen sadrinski, stilski, terminoloki itd. odgovarajuoj propagandi NOP-a i mentalitetu stanovnitva.' Zbog toga ovo moe na sebe primiti samo Specijalna policija, zavrio je svoje izlaganje Georg Kisel. Direktive vojnog zapovednika

Dajui svoju saglasnost vojni zapovednik je odredio Kisela za rukovodioca ovog pothvata i dao mu direktive o radu ove stanice, sadrini njenih emisija itd. Evo ta kae Kisel o tome:
1) Berne je naelno odobrio uspostavljanje partizanske radiostanice. U isto vreme je odredio ove smernice emisija: a) Emitovanje preteranih izvetaja o pobedama Rusa na glavnim bojitima na Istoku, kao i o borbama u Srbiji. Radio-stanica treba da zastupa tendenciju da se usled napredovanja ofanziva Rusa i partizana ima raunati sa skorim sjedinjavanjem Crvene armije s partizanima, a time i sa zavretkom okupacije. Kako smo bili obaveteni o napredovanju nemake vojske na Istoku do prve zimske katastrofe dolo je kasnije a Berne je s pouzdanjem ocenjivao svoje vlastite snage, trebalo je time partizansku propagandu diskreditovati kod srpskog stanovnitva kao nerealnu. b) Zauzimanje otrog stava protiv Drae Mihailovia da bi se onemoguili ili, u najmnju ruku, omeli pregovori izmeu etnika i partizana. 2) Na mene je preneo celokupnu odgovornost, tj. nadzor nad srpskim sprovoenjem emisija. 3) Odredio je da o tome ne sme niko da bude obaveten sem njegovog efa generaltaba, pukovnika Pemzela, i Turnera. 4) Telefonski je naredio rukovodiocu beogradske radio-stanice, poruniku Rajntgenu, da doe do mene i da. uz najstroije uvanje tajnosti, sprovede ono to u mu ja narediti.

Poslednje

mere

Jo istog dana rukovodilac radio-stanice, porunik Rajntgen, naao se u Kiselovoj kancelariji. Kisel je s njim, s tipinom nemakom pedantnou, raspravio do u najsitnije pojedi504

nosti dva pitanja: prvo. ouvanje nastroe tajnosti prilikom praktinog sprovoenja plana i, drugo, reenje svih tehnikih pitanja neophodnih za uspeno izvoenje partizanskih radioemisija! Tako je reeno da emisije moraju ostati apsolutna tajna za sve osoblje radio-stanice, osim za ona lica ije je uee iz t e h n i k i h razloga neophodno. O n i , pak, koji su upueni u tajnu partizanske radio-stanice moraju se, pod najstroom odgovornou, striktno drati nareenja da apsolutno ne smeju o tome nita priati. Kisel je naglasio da o ovom planu zna svega n e k o h k o lica i da je odravanje itave stvari u apsolutnoj tajnosti bitan uslov za postizanje uspeha. Rajntgen je, zatim, izneo Kiselu na koji nain misli da rei tehnika pitanja u vezi s tim da bi sve ilo bez ikakvih smetnji i greaka i da bi to manje lica bilo upueno u stvar. Emisija e biti emitovana preko kratkotalasne radio-stanice u Zemunu. On je bio toliko zagrejan za Kiselov plan da je obeao da e sva tehnika pitanja reiti u toku dana i omoguiti prvu partizansku emisiju jo iste veeri. Zadovoljan ovakvim razvojem stvari, Kisel je o svemu jo porazgovarao sa svojim dobrim prijateljem, SS-ovskim majorom Helmom, efom Gestapoa. Ne gubei vreme, hitno je pozvao Dragog Jovanovia. Saoptio mu je da su sva praktina pitanja njihovog plana povoljno reena i naredio mu da odmah pripremi tekst za prvu emisiju. Tako je, pod rukovodstvom Nemaca i Specijalne policije, poela rad provokatorska radio-stanica.
3) PROVOKATORSKA RADIO-STANICA NA DELU

Partizanske

emisije

Ve tokom oktobra 1941. provokatorska radio-stanica je svake veeri davala partizanske emisije. Sluaoci su je mogli uhvatiti na talasnoj duini od oko 25,50 metara, neto manjoj od duine kratkotalasne stanice radio Beograda. Vreme poetka emisija ilegalne radio-stanice poklapalo se sa zavretkom redovnih veernjih vesti beogradske kratkotalasne radio-stanice. Svake veeri su sluaoci mogli da uju borbene proleterske i partizanske pozdrave: Proleteri svih zemalja, ujedinite se, i Smrt faizmu Sloboda narodu! Oni su pozvani da redovno prate emisije partizanske radio-stanice, koja e ih neprestano obavetavati o najnovijim dogaajima i koja e im jedina pre5 05

nositi istinite vesti. Redovno su mogli da uju nove vesti s fronta, izvetaj e o borbama partizanskih odreda, razna saoptenja, . proglase i uputstva, direktive o tome ta treba raditi itd. Odgovorni funkcioneri okupatora i Specijalne policije uinili su sve da njihov pothvat sa partizanskom radio-stanicom uspe. Nastojali su da kod slualaca niim ne pobude sumnju da je stvarno u pitanju partizanska emisiona stanica na slobodnoj teritoriji, jer su se samo u tom sluaju mogli nadati eljenom uspehu. Sastavljanje teksta za partizanske emisije bilo je od prvorazrednog znaaja za uspeh plana. Trebalo je da tekst emisije to vie odgovara partizanskim. To je znailo da je piscima teksta bilo potrebno osnovno poznavanje politike linije i ciljeva NOP-a, a isto tako je bilo od vanosti i ovladivanje karakteristinom partijskom terminologijom. Dragi Jovanovi se nije kolebao u izboru. U Specijalnoj policiji radio je njegov bliski saradnik koji je napravio karijeru na raun dugogodinjeg proganjanja naprednih snaga, te je stekao glas priznatog strunjaka i najboljeg poznavaoca Komunistike partije. Bio je to ef antikomunistikog odseka Boko Bearevi. Njemu je'povereno pisanje teksta za emisije te radio-stanice. Zajedno sa Beareviem na sastavljanju emisija radio je i njegov inovnik Stevan Steri, koji je izabran i za spikera. Pored onoga to su ve znali, oni su jo i prouavali zaplenjene i naene letke, proglase, predratne partijske i sindikalne listove i materijale i slino, nastojei da u svoje emisije unesu autentian ton i u pogledu sadrine i u pogledu terminologije. U tom cilju su i redovno pratili emisije prave partizanske radiostanice kada je ona poela sa radom i prema ovim emisijama podeavali svoj tekst. Svakodnevno su Bearevi i Steri sastavljali tekst za veernje emisije i predavali ga Dragom Jovanoviu. Jovanovi bi katkad neto dodao ili popravio i svakog jutra, u odreeno vreme, naao bi se u Kiselovoj kancelariji. Poto bi usmeno preveo tekst na nemaki, sasluao je eventualne primedbe ili izmene Kisela. Ali do primed bi je re tko dolazilo i obino se sve svodilo na dobij an je saglasnosti za emitovanje predloenog teksta. Kiselovo odobrenje otvaralo je tekstu direktan put u radio-stanicu. I tako bi svake veeri u odredeno vreme spiker Stevan Steri poinjao partizansku emisiju uobiajenim pozdravima: Proleteri svih zemalja . . . i zavravao sa Smrt faizmu . . .
506

Izmeu

redova

Na poetku emisije obino su davane vesti. Bile su to, manjim delom, vesti sa istonog fronta i uglavnom o borbama partizana koje su sastavljane na osnovu dnevnih izvetaja dobijenih u toku dana od policijskih i drugih ustanova na terenu. U ovim vestima je govoreno i o stvarnim borbama koje su se vodile u Srbiji i navoeni su katkad i stvarni uspesi partizana. Ali esto se govorilo i o pobedama partizana u krajevima gde uopte nije bilo borbi. Ove pobede su naroito isticane i veliane. Na taj nain se htelo da se diskredituju NOP i njegova propaganda kao i da se sluaoci uvere u to kako partizani izmiljaju pobede, jer je narod iz navedenih mesta znao da tamo nije bilo nikakvih sukoba. esto su, u vezi sa nekim borbama, upuivani pozivi izgubljenim partizanima, davana uputstva odseenim grupama, oda vano priznanje palim drugovima i slino kako bi se time stvorio utisak nevetog komandovanja, neukosti u borbi, slabog naoruanja i mnogobrojnih gubitaka kod partizana. Naroito je muan utisak trebalo da ostavljaju esta saoptenja o poginulim partizanima, pri emu su iz konspirativnih razloga navoena samo poetna slova imena i prezimena. U emisijama su otro osuivani dezerteri i prebeglice iz partizanskih redova, to je trebalo da pokae demoralizaciju koja vlada meu partizanskim borcima. Vano mesto u emisijama zauzimalo je pitanje odnosa naroda prema partizanima. Narod je pozivan da prua veu pomo borcima koji su iznemogli od tekih borbi, koji se odupiru Nemcima gladni, bosi i goli. Seljacima je prebacivano to ne pomau u dovoljnoj meri partizane, naroito u pogledu ishrane. Napadani su lekari to sede kod svojih kua dok ranjeni partizani ostaju bez lekarske pomoi i umiru sa ucrvljanim ranama. Trebalo je stvari tako predstaviti kao da se narod ne odaziva pozivima NOP-a, da mu ne prua potrebnu podrku i si., a da je, s druge strane, u redovima partizana situacija tako teka kao da se nalaze pred raspadom. Pri takvom stanju stvari, grdnje koje su preko provokatorske radio-stanice izricane na raun okupatora, Nedia i ostalih domaih izdajnika mogle su da imaju samo ton nemonog ogorenja, ali ne i stvarnih pretnji protivnika koji bi bio u stanju da ih izvri. Kada nije bilo dovoljno materijala i podataka za vesti i komentare, praznina se popunjavala itanjem predratne partijske i sindikalne tampe, zatim partizanskih letaka i proglasa, biltena i si.
507

Zabeleena

emisija

Ipak, najbolju ilustraciju podzemne propagande sprovedene preko lane partizanske radio-stanice i najjasniju predstavu o govoru izmeu redova daje zabeleeni tekst jedne emisije. Re je o emisiji provokatorske radio-stanice emitovanoj 1. novembra 1941. godine od 10.20 do 10.30 uvee, na talasnoj duini od 25,50. U jeku Bemeove kaznene akspedicije, kada su partizanski odredi vodili ogorene borbe sa daleko nadmonijim neprijateljem i odupirali se prvoj nemakoj ofanzivi, -partizanska radio-stanica davala je.ovakve emisije:
Mnogi seljaci su zatvoreni i strahovito mueni. Poslata je kaznena ekspedicija. Mi ne treba o tome da govorimo, poto vi najboljeznate ta ona ini. Mi elimo da vas ohrabrimo da ne napustite borbuV ma koliko vas ona kotala. Najzad, nije to vaa prva borba i mi svi znamo da je elja za borbom nae najjae oruje. Naa borba je borba za istinu. Mi nismo faisti da bi nam trebale lai. Oni ele da porobe sve snage naroda i da ih upotrebe protiv nae drage Rusije, ali im tonikada nee uspeti. London kae da je situacija Rusije vrlo ozbiljna i da su Nemci blizu Moskve, ali mi stalno verujemo u pobedu Rusije.

Oigledno je ta se ovim elelo da kae i sugerira sluaocima. To je Beareviev govor izmeu redova. Rei ohrabrenja su tu kako je on objanjavao samo zato da bi se govorilo o naputanju borbe koja toboe predstoji ili ve postoji kao pojava, pa zato treba na nju ukazati i spreavati je. Isticanje vere u Rusiju je izraeno zato da bi se moglo doznaiti da su Nemci blizu Moskve, a da to bude uverljivije navodi se da o tome javlja London. Daljim nastavkom emisije eli se spreiti ili umanjiti sabotana delatnost NOP-a. Poto je bilo jasno da e poziv na obustavljanje sabotaa biti neuverljiv i providan, to se govori o tome kao o privremenoj meri, koja je nuna zbog prevelikih gubitaka i rtava.
Neprijatelj vri strahovite kazne nad nama. Stoga se preporuuje privremeno obustavljanje sabotaa. Nae akcije su uvek propraenerepresalijama. Na taj nain mi gubimo nae najboije ljude. Da, mi smo izgubili vrlo mnogo dobrih ivota, ali najvanija je stvar da mi nismoizgubili svoje pozicije koje moramo ouvati.

Posle toga malo grdnje na raun etnika Drae Mihailovia, da bi se odmah zatim posejala sumnja, nesigurnost, nepoverenje u redove partizana.
Mnogi oficiri Mihailovia preli su neprijatelju i Ume pokvarili nae planove. Mi moramo imati u vidu da su mnogi bili prevareni. Utvrdite sigurnost vaih partnera! Primajte naloge samo od dobro poznatih i poverljivih ljudi! ' Svuda podvukao pisac 508

Zatim opet malo povike na domae izdajnike povodom antikomunistike izlobe u Beogradu, kojoj su Nemci, nedievci i ljotievci dali veliki publicitet:
Najnovija izloba u Beogradu pretstavlja samo trik neprijatelja i izdajnika. To je plod podjarmljivakog buroaskog drutva. Ali ove bedne parole ne mogu imati uticaja na nau zajednicu.

I na kraju emisije poruka sraunata na izazivanje meusobnog sumnjienja i uklanjanja u redovima pristalica NOP-a:
Meu vama ima izdajnika koji hoe da za pare due Gestapou. Istrebite izdajnike! prodaju svoje

Smrt faizmu sloboda narodu! Napad na radiostanicu

Naroito su u estokim okrajima of anzi ve ove emisije "bile usmerene na izazivanje demoralizacije partizanskih jedinica, na njihovo zastraivanje, na sejanje nepoverenja i nesigurnosti. Nemcima je ba u to vreme posebno bilo stalo da im radio-stanica donese odgovarajue uspehe. Boko Bearevi o tome kae:
U vezi sa pribliavanjem zime i koncentracijom nemakih, nedievih i etnikih jedinica za napad na osloboenu teritoriju, emisije su podeavane tako da odgovaraju tanom stanju na terenu, ali je sve bilo sraunato na to da se partizanske jedinice dezorijentiu i demoraliu, a naroito da se oslabi interes omladine za odlazak u partizane i izazove pojaani pritisak roditelja na omladinu.

U tim danima upotrebijen je jo jedan nain da se kompromituju partizani. U vreme kada su partizani bili prinueni da se pred nadmonim neprijateljem povlae sa terena aka i Uica, spiker je odlunim glasom objavljivao da partizani nee dati vie ni pedalj zemlje neprijatelju. Poto se sa sigurnou raunalo da e koncentrisane nemake snage osvojiti ova mesta i da e se partizani povui, ovakvo obeanje spikera bilo je sraunato na to da diskredituje partizane u oima naroda i da pokae da su njihova uveravanja samo prazna obeanja. Strunjaci nisu mirovah. U stalnom nastojanju da budu to uverljiviji, trudili su se da uvek pronau nain na koji e se pribliiti sluaocima i to vie uticati na njih. Tada se umeao i Kisel sa svojom idejom. Izneo je miljenje da je potrebno, da bi razbili svaku sumnju kod slualaca, pokuati s neim to .je trebalo da delu je naroito ubedljivo i efektno. Njegova zami509

sao se sastojala u tome da se inscenira napad na radiostanicu, kako bi se na drastian, nain pokazala blizina fronta poloaju stanice. Kiselova zamisao odmah je sprovedena u delo. Jedne veeri, kada je spiker malo nervoznim i uzbuenim glasom izjavljivao da partizani ne misle vie da napuste ni pedalj osloboene teritorije, sluaoci su odjednom zauli pucnjavu koja se pomeala sa glasom spikera i emisija je naglo prekinuta. Dva dana posle toga radio-stanica se nije javljala. Tree noi opet se mogao uti glas spikera, koji je sluaocima objasnio da prethodne dve noi nije bilo emisija zato to je stanica iz .tehnikih razloga morala da promeni poloaj.
4) OBMANA ILI SAMOOBMANA?

Sve za uspeh pothvata Bearevi nije zaostajao za Kiselom u novim idejama. Dosledan svome shvatanju o prednosti podzemnih mera, on je, pre svega, razmiljao o delovanju tim putem. Otuda i njegova zamisao da se poslui uhapenim simpatizerima NOP-a za sakrivanje istine o partizanskoj radio-stanici, odnosno za stvaranje uverenja da su zaista posredi partizanske emisije. U stvari, Bearevi je nastojao da na svaki nain kod hapenika ostavi utisak da traga za partizanskom radio-stanicom i da je vrlo zainteresovan da sprei sluanje njenih emisija. Jedne veeri Bearevi je sasluavao nekog uhapenog omladinca, simpatizera NOP-a. Ovaj mu je, pod batinama, priznao da je sluao neku partizansku radio-stanicu. Bearevi se pretvarao da je vrlo iznenaen i da za tu radio-stanicu prvi put uje. Naterao je omladinca da mu na radio-aparatu nae ovu stanicu, doveo je jednog svog inovnika i naredio mu da stenografie emisiju. Za vreme sluanja emisije pretvarao se da je zauen i vrlo uzbuen i da prosto guta vesti. Toboe pod neposrednim uticajem vanosti ovog otkria Bearevi je u znak zahvalnosti pustio omladinca iz zatvora. Piaunao je pri tome da e ovaj omladinac priati drugovima o pokazanom interesovanju policije za ovu stanicu. Da bi partizanske emisije bile to ubedljivije nije se smelo ostati samo na optim grdnjama okupatora i domaih izdajnika, zakljuili su posle nekog vremena glavni akteri pothvata. Nije se trebalo libiti toga da se povremeno upotrebe otri izrazi i nazivi i za najvie nemake i kvislinke hnosti. Sef okupacione vojne uprave dr Turner i njegov zamenik KiseL
510

dali su bez dvoumljenja dozvolu da ih, po koji put, mogu nazvati krvnikom i slinim izrazima. General Berne je malo oklevao, ali je i njega Kisel uspeo da nagovori da pristane na to, inae ton emisija nee biti uverljiv. Sve je uinjeno za uspeh jedinstvenog pothvata. Sve, ega su se antikomunistiki strunjaci mogli setiti kao pogodnog da se uklone sumnje slualaca i da emisije budu zaista prihvaene kao partizanske. Upotrebili su sve svoje znanje o protivniku, posluili se dugogodinjim iskustvom i rutinom, primenili ve oprobane i nove metode, sproveli u delo sve svoje zamisli. Trebalo je, posle svega, videti kakve su rezultate svi ti napori doneli i kakav je bio stvarni uspeh velike obmane. Zadovoljni organizatori

Podnosei izvetaj Dragom Jovanoviu Bearevi se hvalio:

Emisije se naveliko sluaju u Beogradu i prenose se kriom od usta do usta. Partijska terminologija je do te mere podeena i kopirana da je stvorena zabuna i kod mnogih intelektualaca u Beogradu, lanova Partije i SKOJ-a.

Jovanovi je pak sa istim hvalisanjem opsedao Kisela. Kisel je izjavio:

Jovanovi mi je zajamio da niko ne nasluuje stvarno stanje i da stanovnitvo smatra radio-stanicu kao pravu.

To je posluilo i za zabavljanje u askanju prilikom veerinki u Kiselovom stanu:

Aimovi i ekan orevi zabavljali su se sa mnom govorei esto o partizanskoj radio-stanici sa augurskim podsmevanjem.

Dragi Jovanovi je u svakodnevnim kontaktima neprestano uveravao Kisela da su postigli potpun uspeh, da njihova ilegalna radio-stanica ima mnogo slualaca i da niko ne sumnja da to nije stvarno partizanska radio-stanica. Iako je znao za Jovanovievu sklonost za preuveliavanjem, iz tenje da istakne sebe, svoj rad, svoje sposobnosti, da bi se predstavio nezamenljivim, Kisel je bez rezerve prihvatio ovakvu njegovu ocenu uspeha obmane sa radio-stanicom, jer je i sam u to bio uveren:
Moji srpski poznanici su takoe sluali ovu radiostanicu i stvarno je smatrali stanicom NOP-a. 511

Svoje uverenje u potpun uspeh obmane Kisel je preneo i na efa okupacione uprave Turnera, a nije mu bilo teko da u to ubedi i generala Bumea. Pod takvim utiskom oni su se, sluajui emisije provokatorske radio-stanice, zadovoljno smekali i propraali ih ironinim komentarima na raun partizana.
Skoro svake veeri, kae Kisel, Turner i ja smo sluali partizansku radio-stanicu. Isto je to inio i Berne, koji je prilino razumeo srpski, pa je mogao da shvati tekst.

Uspeh obmane ali kod koga? Rafinirano sprovodenje podmuklog plana, uz strogu tajnost i ostale mere koje su preduzimane, stvarno je donelo rezultate. Ti rezultati su se pokazali u samom taboru okupatora i domaih saradnika. Najvea nemaka vojna grupacija u okupiranoj Srbiji bila je u to vreme Via komanda LXV, ije je sedite taba bilo u Beogradu. Obavetajni oficir ovog taba, major Karl Kalsov, naroito se starao da, na osnovu sopstvenih mogunosti i putem obavetenja koja je dobijao od raznih obavetajnih institucija, prui vojnom rukovodstvu tane podatke o partizanskom protivniku. Svojim izvetajima trebalo je, pored ostalog, da redovno signalizira svaku znaajnu novost iz protivnikog tabora. Tako se desilo da je Kalsov, im je obaveten o postojanju i emisijama partizanske radio-stanice, pourio da u svom izvetaj u upozori na ovo vojnog zapovednika. Neupuen u stvar i smatrajui da je re o pravoj ilegalnoj radio-stanici NOP-a, on je ukazao na tetnost delovanja ovih emisija po interese okupatora. Pri tabu vojnog zapovednika, odnosno okupacione vojne uprave, nalazio se kao maarski oficir za vezu potpukovnik Krasnaj, koji je inae bio obavetajni oficir i bavio se obavetajnim radom u Beogradu. Po svojoj zvaninoj dunosti saobraao je gotovo svakodnevno sa Kiselom. Vremenom se ta veza pretvorila i u saradnju na obavetajnom polju, pri emu je nemaki partner dobiiao mnoga obavetenja od maarskog obavetajca. Jednom prilikom je Krasnaj saoptio Kiselu vanu novost: postojanje tajne partizanske radio-stanice. Specijalnoj policiji su isto tako stizali izvetaj i o partizanskoj radio-stanici. Upozorenja su dolazila sa raznih strana. Obavetajni oficiri Nedieve Srpske dravne strae obavetavali su o otkrivanju postojanja i rada ove stanice i skretali panju na tetnost njenog delovanja na stanovnitvo. I neupu512

eni pripadnici Specijalne policije donosili su vesti o tome. Pojedini agenti na terenu i dounici meu graanima obavetavali sU o tome da se dosta sluaju i komentariu partizanske emisije. Akteri pothvata sa ilegalnom radio-stanicom likovali su. Uspeh obmane je zaista bio oigledan. Ali kod koga? Da li je injenica da je obmana uspela u sopstvenom taboru ujedno znaila da je uspeh bio osiguran i u taboru protivnika? Jer, u protivnom, to vie ne bi bila obmana protivnika nego samoobmana.
v 5) NESLAVNI KRAJ

Izvetaji agenata Za utvrivanje odjeka emisija provokatorske radio-stanice na stanovnitvo posluila je i mrea tajnih agenata. Agenti i dounici, razasuti meu graanima u raznim sredinama i u raznim krajevima Beograda, trebalo je da otkrivaju sve to je bilo interesantno za okupacione i kvislinke vlasti. Oni su bili oi i ui Gestapoa i Specijalne policije. Pomou tih nevidljivih pipaka trebalo je otkriti i komentare o partizanskim emisijama. Poseban znaaj se pridavao tome kakav je odjek ovih emisija meu pripadnicima i simpatizerima NOP-a i KP. Tek je to trebalo da organizatorima d definitivan odgovor na pitanje koliko je uspela velika obmana sa radio-stanicom. Potanski inovnik Branko epanovi, koji je za beogradski Gestapo radio kao agent br. 11, bio je agent provokator koji je imao kontakta sa aktivistima NOP-a meu slubenicima beogradske pote. Sam se javio Gestapou i ponudio se da radi kao agent. To je bilo 1. oktobra 1941. godine. Ve 9. novembra, u svom treem pismenom izvetaj u, agent br. 11 obavestio je Gestapo o reagovanju aktivista NOP-a na emisije ilegalne radio-stanice. Agent br. 11, naravno, nije bio upuen u tajnu ove stanice. On je samo registrovao ono to je reeno o njoj. Uspeo je, kao tobonji simpatizer NOP-a, da se uvue u krug aktivista i da prisustvuje sastanku jedne grupe. Na ovom sastanku, pored ostalog, bilo je rei i o tajnoj radio-stanici. O tome je govorio rukovodilac grupe. Agent br. 11 je to ovako registrovao:
Posle toga govorio je na srpskom jeziku, a koja stvari, ona to nije, nego je bi radili na tetu partizana
33 U s t a n a k 1941.

o tajnoj radio-stanici, koja daje obavetenja se izdaje za partizansku radio-stanicu. U provokatorska. Izgradili su je N e m c i . . . da i smanjila njihov ugled. 513

Vest agenta br. 11 nije bila za Gestapo novost, ve potvrda prethodna tri izvetaj a primljenih ranije od drugog agenta. U tog agenta Gestapo je imao puno poverenje i okategorisao ga je kao svog pouzdanog agenta. Samo nekoliko gestapovskih funkcionera znalo je ko je agent Hans, koji je dostavljao opirne izvetaje o komunistima. U strogo poverljivom predmetu A-169, gde su slagani svi njegovi agentski izvetaji, nalazila se i slubena zabeleka gestapovskog funkcionera, iz koje se videlo da je re o studentu veterine Petru Aldanu koji je u panevakom zatvoru priznao da je bio komunistiki kurir izmeu Beograda i Vojvodine i ispriao sve to mu je bilo poznato. Osmog septembra 1941. godine Aldan je puten iz zatvora kao agent Hans, poto je prethodno prepariran od Gestapoa. Provalnik iz zatvora nastavio je izdajniki rad kao agent-provokator. Revnosno se trudio da to vie sazna o pripadnicima i radu KPJ i NOP-a i o svemu izvetavao gestapovce na tajnim sastancima odravanim u jednom konspirativnom stanu. Prvi svoj izvetaj o radio-stanici Hans je podneo 27. oktobra. Tada je revnosni agent obavestio Gestapo da Partija u Beogradu ima jednu tajnu radio-stanicu. Nekoliko dana kasnije, 4. novembra, dostavio im je drugo obavetenje u vezi s partizanskom radio-stanicom. Ovoj informaciji proverenog agenta Gestapo je poklonio punu panju. Bio je to izvetaj o sastanku jedne beogradske grupe aktivista NOP-a u koju se Aldan bio uvukao, tj. o reagovanju te grupe na emisije tajne radio-stanice. Iz izvetaj a se jasno videlo da je u toku opte upozoravanje komunista, pripadnika NOP-a i simpatizera na pravo poreklo i namenu ilegalne radio-stanice. Prema saetoj zabeleci Aldan izneo sadrinu usmenog upozorenja: je tom prilikom ovako

Svakodnevno u 20.10 i 21.10 jedna jaka radio-stanica daje vesti na talasnoj duini 25,5. Sve emisije daju se u ime Tita. Kae se dalje da radio-stanica govori po nalogu partizanskih boraca. Ova radio-stanica navodi da Ratko Mitrovi nije nita izdao. Rukovodstvo partije smatra i vrsto je uvereno da je to podmetnuta radio-stanica kojom upravljaju Nemci, a nalazi se po svoj prilici u Beogradu.

Osmog novembra usledio je trei Hansov izvetaj o ilegalnoj radio-stanici. Ovim izvetaj em se potvrivalo da se po nalogu Partije sprovodi organizovano demaskiranje lane partizanske radio-stanice. Hans je izvetavao Gestapo da se u redovima NOP-a prenosi sledee obavetenje:
514

 . . . Radio-stanica na talasnoj duini 25,5 bezuslovno je prepoznata kao stanica Gestapoa ili Nedieve vlade iako govori u ime partizana i Tita. Preduzeta je ve protivpropaganda preko letaka da KPJ i partizani ni u kom sluaju ne sluaju ovu radio-stanicu ili ak da se prema njoj ravnaju.

Bili su to za organizatore nedvosmisleni dokazi o stvarnom odjeku njihove velike obmane u redovima KPJ i NOP-a
Belgrad, ao 9.November 1941.

B e t r i f f t : Kommunistische Organisation Mitteilungen des V Mannes Nr. 11. *o d i e P a r t i s a n e n s i e / Kommunisi" / v e r h e r r l i c h e n und ehren. Er s o r a c n danr ber erne G e h t l a r a d i o s t a t i o n . d i e in s e r t i i c n e r sprche Nachrichten g i b t , canenradio a u s g i b t , ist, sor.cern e i n e i l e s i c h fur Parli-

i n * i r k l i c h k e i t aber D i c h t o i n e s o l c h e provokatorische, d i e vonden D e u t s c h e n

ir. der P o s t s p a r o s s e in der S t a r k e von ?. ( W e r r i c h t e t T w j r c e , ua der. P a r t i s aneri zu s c h a d i g e n und ihr Ansehen Faksimil izveStaja lanoj partizanskoj (od 9. XI 1941)) radio-stanici. gestapovskog agenta br. 71

Saoptenje Vrhovnog taba Iako su ve prvi agentski izvetaji pokazali da je obmana sa partizanskom radio-stanicom otkrivena i da je u toku organizovano obavetavanje beogradskih terenskih organizacija KP i NOP^a, ipak se organizatori jedinstvenog pothvata nisu odrekli nade u uspeh. U to vreme su voene velike vojne akcije protiv svih partizanskih odreda u Srbiji, pa su organizatori ilegalne radio-stanice raunali na zaokupljenost partijskog i partizanskog rukovodstva borbom za odranje, zbog ega ono ne bi posvetilo odgovarajuu panju lanoj partizanskoj stanici. Nadali su se da u ovakvoj situaciji veze NOP-a izmeu raznih gradova i krajeva funkcioniu neredovno i sporo, pa da e za meusobno obavetavanje kakvo je sprovedeno u Beogradu biti potrebno dosta vremena. Gajili su uverenje

da e u meuvremenu doi i do demoralizacije protivnika usled vojnih akcija i dejstva smiljene propagande. Pri svemu tome, njihova raunica se zasnivala na jednoj injenici koju su od poetka smatrah veoma vanom: da partizani jo nemaju svoju radio-stanicu. Nepostojanje prave partizanske radio-stanice bio je jedan od bitnih elemenata na koji se raunalo poev od samog planiranja pothvata. To je potkrepljivalo veru u uspeh obmane zbog nemogunosti brzog demaskiranja. Za celo vreme, pa i sada, to su smatrah naroito pogodnom injenicom koja im vanredno ide u prilog. I u tom pogledu je, meutim, organizatore ekalo neprijatno iznenaenje. Sredinom novembra zauo se glas prve partizanske radio-stanice. Prva emisija Slobodne Jugoslavije data je 11. novembra i od tada se irom zemlje svakodnevno prenosila istina o narodnooslobodilakom pokretu Jugoslavije. To je iz osnova izmenilo situaciju. Nije trebalo dugo ekati da se pokae koliko su i druge nade aktera Gestapoa i Specijalne policije bile varljive, koliko je njihova raunica bila nerealna i pogrena. To se sasvim jasno moglo zakljuiti na osnovu partizanskog odgovora koji je ubrzo doao. Odgovor je doao od Vrhovnog taba narodnooslobodilakih partizanskih odreda Jugoslavije ve 20. novembra 1941. godine. Bilo je to saoptenje o provokatorskoj radio-stanici. Saoptenje je prvo objavljeno preko radio-stanice Slobodna Jugoslavija, a odmah zatim i u Borbi br. 17 od 22. novembra. I Borba je bila efikasno sredstvo za obavetavanje ustanikih masa i patriota irom zemlje, to su, pored ostalog, prevideli organizatori lane partizanske radio-stanice. Od dana kada je poela da izlazi, tj. od 19. oktobra 1941. godine, Borba se u Uicu tampala u 10 000 primeraka, a zatim pretampavala i rasturala ne samo na osloboenoj, nego i na okupiranoj teritoriji. Preko ova dva svoja glasila, tj. preko radio-stanice Slobodna Jugoslavija i Borbe, Vrhovni tab je obavestio sve organizacije KP i NOP-a na terenu, sve partizanske odrede i simpatizere i itav narod o sledeem
Na talasnoj duini oko 25,50 metara daje svaki dan emisiju stanica koja sebe naziva Radiostanicom Narodnooslobodilakih partizanskih odreda Jugoslavije. Ustvari, pomenuta stanica delo je provokatora u slubi faistikih okupatora, koji pokuavaju gnusnim, nespretnim zamaskiranim laima, klevetama i provokacijama da pokolebaju poverenje srpskog naroda u partizanski pokret. injenica da je okupator morao da pribegne ak i provokacijama tako jeftine vrste samo je dokaz njegove slabosti. A srpske narodne mase, koje svojim oima vide kakvi su partizani i kako oni postupaju, takvim provokacijama nee nasesti. Podvlaimo da je jedina prava partizanska stanica ona koja daje emisiju svaki dan u 21 as na talasnoj duini 40,7 metara. 516

r i p O B O K S T O P C K a p a A M O
BpXOIHH 4r>IK/ldHKHX LUT4

c T a H M u a
HtpOAHO' 0C.10 r.pTMIHCKHX O i p e -

| i J y i o c / i a u ; e caoniUTiBi: Ha Ta.incHi j AY>KHHH OKO 25,50

M AA|E CIIKM a a n eMHCujy CTBHHHapOAHO OC^OAHnaHKHX oapeaa Jyroc.iaauCTSHHUa y c;iyw<6i nOMCHyTA

03/ieTe/ia y noe /iHjancKHX y Cn. ycneiiJHO p waBa y d a Mepaao H3'

y Aa;
Ty je pa3 VKHOCT aa

ua KOJI c e e HiiiiBa Paj,uo CTHuunt japTuaaHCKHX j f . y CTiapM ie.10 |e $BUJBCTNHKHX

y Cn.

npoBOKaTopa

cKynaTopa, KojH noKytuaaaiy myCHHH, HecnpeTHo sana cKH p a H H M nawiiMa, K/ieser a a a u n p 0 i 0 k a u n j a M a aa RIOKOjjeflajy noBepen,e cpucKor Hapona j napiuaaHCKH DO Kp E T. Htoteuaq . xa Je O K y n t T o p a o p a o a a 6rwe npHHiK u n p 0 B 0 K a u H | A A A raKO

a e c e T MpT CK/iaaHLure y Tili ie 6oM6a i

Mia/in
HaecT ocy
H f KO/1HKO

aowe^H no

jetTUHe BpcTe canto je AOKBB t t e r o t e cnaocTH. A cpncKe Hapoji c Mace, Koje CBOJHM OHOMB Bitflo KBUBH cy nipTH'aHH H KBh'O O M H DOCTyriajv, TBKBHM NPOBOKAUHJAIIA
uche HacecTH.

YH
y

ri0*.iaMHM0 aa ja j a a m a n p a a a apTMiiHCKa cTauMua ona, Koja t a j eHCJe CBBKH t a n y 21 eaT Ha ra^acMOj ay<Knun 40,7 M. *4 mitKHpi 19(1

HHU

eaoBHpH y ee/i* Pa
ONVO.IBTH I

OKO-IHH ei
Taiba npe<

Saoptenje Vrhovnog taba o provokatorskoj radio-stanici objavila Borba br. 17 od 22. novembra 1941. godine. 517

Velika

iluzija

Odgovorni funkcioneri okupatora i Specijalne policije uloili su svu svoju vetinu, angaovali najbolje strunjake i preduzeli sve potrebne mere da obezbede uspeh svog jedinstvenog pothvata. Kada se tome dodaju i mnogobrojni izvetaj i koji su govorili o zabuni nastaloj u sopstvenim redovima, organizatori lane partizanske radio-stanice su se ve zanosili uspehom. Ali likovanju nije bilo mesta. Uspeh obmane u sopstvenom taboru nije bio propraen uspehom u redovima protivnika kome je obmana bila namenjena. Prvi agentski izvetaj i su to jasno pokazali. Uspeh podzemne akcije izostao je, dakle, tamo gde je trebalo da bude stvarno postignut. U taboru narodnooslobodilakog pokreta akteri ove akcije nisu doekah da ponju planiranu setvu. I pored sveg lukavstva, predostronosti i strunosti morah su ubrzo da se uvere da je toliki trud ostao bez eljenih rezultata i da je njihova akcija vrlo brzo bila otkrivena. Tome su doprinele i greke koje su izabrani strunjaci pravih prilikom sastavljanja teksta emisija. Ma koliko da su se Bearevi i Steri trudili da to vernije kopiraju prve partizanske emisije i da svoju podzemnu propagandu sprovode to delikatnije, ipak su se odavali grubim propustima i providnim provokacijama. esto je nastojanje da se po svaku cenu diskredituje NOP prevagnulo nad realnom procenom da li e to delovati uvjerljivo, pa je govor izmeu redova bio previe providan. Htela se na svaki nain postii obmana i stvoriti zabuna kod protivnika, a nije se pri tome vodilo rauna ta se moe servirati sluaocima a ta ne. U tom pogledu nainjena je naroito velika greka kada se Bearevi odluio da i preko provokatorske radio-stanice pokua da prikrije istinu o Ratku Mitroviu. Izdajniko dranje Ratka Mitrovia u zatvoru i velika provala do koje je dolo na osnovu njegovih iskaza pred policijom nisu mogli da ostanu nepoznati beogradskoj partiskoj organizaciji, pogotovu to je imala svog saradnika u samoj Specijalnoj policiji. Meutim, Bearevi je u svom poznatom stilu pokuao da podzemnim metodama stvori zabunu, tj. da postigne da se krivica za izdaju baci na one koji su se stvarno dobro drali, a da poznatog izdajnika Ratka Mitrovia predstavi kao oveka koji je ostao vrst i nije nita odao policiji. Ovako providan manevar nije mogao da ostavi sumnju u to o kakvim je partizanskim emisijama re. Da ova Bearevieva obmana nije uspela pokazao je i izvetaj agenta Hansa od 4. oktobra, u kome se javljalo da je KPJ osudila na smrt izdajnika Ratka Mitrovia.

Providno je bilo i to to se sluaocima predstavljalo da je re o maloj radio-stanici, tj. o pokretnom predajniku na terenu, to se pre svega htelo pokazati pomenutim insceniranim napadom na radio-stanicu, a bilo je oigledno da je u pitanju stalna radio-stanica velike jaine. Da je ova protivurenost bila upadljiva videlo se i iz Aldanovog izvetaj a u kome se navodi upozoravanje da je re o jakoj radio-stanici. Pokazalo se i u emu lee osnovne pogreke u planiranju i spro voen ju akcije sa lanom partizanskom radio-stanicom. I pored sveg hvalisanja o poznavanju protivnika i o svojoj strunosti, organizatori provokatorske radio-stanice su izgubili iz vida ono osnovno to je bilo odluujue za uspeh odnosno neuspeh njihove velike obmane.. To je bila injenica da je rukovoenje tim pokretom bilo centralizovano, da su partizanski odredi i ilegalne organizacije na terenu bih vrsto meusobno povezani i jedinstveno voeni, da je njihova povezanost sa irokim narodnim masama bila mnogostruka. A to je bilo od presudnog znaaja. U takvoj situaciji nije bilo teko otkriti prevaru i organizovati upozorenje o kakvoj je emisionoj stanici re. Pri takvom stanju stvari, raunica gestapovskih i kvislinkih policijskih antikomunistikih strunjaka o uspehu velike obmane, a zatim o demoralizaciji partizana i o diskreditovanju NOP-a u narodnim masama, predstavljala je samo veliku iluziju organizatora jednog pothvata koji je unapred bio osuen na neuspeh.

Potpun krah Iako su ve iz agentskih izvetaj a mogli videti neuspeh obmane sa ilegalnom radio-stanicom, organizatori ovog pothvata nisu mogli tako lako da se pomire s tim. Isuvie je bilo uloeno truda u tu akciju, previe je bilo hvalisanja i vezivanja njenog uspeha za linosti njenih organizatora, mnogo je nada izazvano i mnogo obeanja dato u pogledu rezultata akcije. Teko je bilo, posle svega toga, priznati da se oekivanja nisu ispunila i pomiriti se sa neuspehom. Ipak, saoptenje Vrhovnog taba zadalo je konaan udarac izvoaima podmuklog plana. Ono je i njima sasvim jasno pokazalo da vie nema ni najmanje sumnje u to da su partizanski odredi, ilegalni pokret na terenu i uopte sav narod obaveteni ko se krije iza tobonjih partizanskih emisija. Posle toga nije vie moglo biti sumnje ni u to da su pokopane sve nade u uspeh pothvata, da je krah potpun.
519

Dvadesetak dana posle saoptenja Georg Kisel se teka srca uputio vojnom zapovedniku sa predlogom o prestanku rada provokatorske radio-stanice. Bilo je to negde krajem prve dekade decembra. Novopostavljeni vojni zapovednik, general Bader, koji je tek bio stupio na dunost (5. decembra), nije imao ta da razmilja: doneo je odluku da se prekine sa partizanskim emisijama. Razobliena ilegalna radio-stanica prestala je s radom. Partizanske emisije, iji je ivot trajao oko dva meseca, ugasile su se. To je bio neslavan kraj jednog pothvata od koga su njegovi organizatori oekivah da e im doneti slavu. Jo jedan pokuaj Poetkom prolea 1942. nali su se u okupatorskom taboru ljudi kojima je palo na pamet da vaskrsnu iz mrtvih ve pokopanu provokatorsku radio-stanicu. Ideja je potekla u Propagandnom odeljenju nemakog Vermahta. Ono je zatrailo odobrenje od tadanjeg vojnog zapovednika, generala Badera. Ovaj je upoznao s tim predlogom dr Kisela i uputio mu na razgovor porunika Rajntgena. Jo jednom se Rajntgen po istom poslu naao u Kiselovoj kancelariji. Ovoga puta u pratnji svoja dva zonderfirera. 5 Oni su Kiselu objasnili svoje planove o ponovnom stvaranju ilegalne partizanske radio-stanice. Samouvereno su izjavili da ovog puta nameravaju da propagandu protiv NOP-a postave na iru bazu i da iskljuuju uee Specijalne policije i njenih strunjaka. Trebalo je da tekst za emisije sastavlja jedan od dvojice prisutnih zonderfirera, Mert ili Sefer. Taj bi tekst bio sastavljen na nemakom jeziku i u svemu bi bio prilagoen potrebama nemake propagande, to jest bio bi pisan na osnovu materijala Propagandnog odeljenja Vermahta. Prevod bi svakodnevno vrio jedan od folksdojera izvanredni tuma, kako je Rajntgen garantovao. Kiselu se ovaj plan nije dopao iz prostog razloga to je bio uveren u njegov neuspeh. Iskustvo iz prvog ovakvog pothvata pokazalo je da provokatorska radio-stanica nije donela rezultate ni onda kada je sve bilo sprovedeno u najveoj tajnosti, kada su tekstove emisije sastavljah ljudi koji potpuno vladaju jezikom Srbi, ljudi koji su imali dugogodinje iskustvo u borbi sa
s Za vreme rata u nemakom Vermahtu uvedeni su inovi zonderfirera za funkcije koje su povlaile podoficirske i oficirske inove i to za lica koja su bila potrebna zbog posebnih znanja a nisu imala vojnih kvalifikacija za te inove.

520

t^^^B

I
I

KPJ i neuporedivo vee poznavanje partijskog rada i partijske

terminologije. Pokuao je da u to ubedi i generala Badera, objanjavajui mu da Nemci iz Propagandnog odeljenja nikada nee moi da pogode pravi i autentini ton, jer nisu u stanju da se uive u antiokupatorsko raspoloenje masa i da pogode liniju i parole ustanikog pokreta. Kada Bader nije prihvatio ovo objanjenje Kiselu reenom da ne uestvuje u novom planu nije ostalo nita drugo nego da filozofski zakljui: Kome nije savetovati, nije mu ni pomoi. Novi pokuaj se, zaista, od poetka pokazao vrlo nevetim i providnim. U pogledu partijske terminologije injene su tako grube greke da je, na primer, umesto izraza partijska elija upotrebljavan partijska jedinka. Propaganda je voena tako grubo, direktive partizanima bile su tako prozirne i oigledno provokatorske, da se zbilja niko nije mogao prevariti kakva je to partizanska stanica. I sami Nemci su to brzo uvideli, pa su bili prinueni da obustave radtodruge provokatorske ponovni poraz. Bio je ponovni neuspeh i radio-stanice.
Branislav BOZOVI

USTANAK U MOJKVCU 1 OKOLINI

PRIPREME ZA USTANAK

I stog dana kada je izvren napad na Jugoslaviju partijska organizacija u Mojkovcu razvila je iroku aktivnost za odbranu zemlje. 1 U tom cilju organizovala je prikupljanje mleka i drugih ivotnih namirnica za vojnike, koji su odlazili na front u pravcu Titograda i Berana. Pored toga partijska organizacija, koristei prisustvo velikog broja graana koji su se okupili u samom Mojkovcu, razvila je agitaciju za javljanje dobrovoljaca u vojsku pod parolom Odbrana domovine. Raspoloene mase prihvatile su nae parole o jugoslovenskoj vojsci i Sovjetskom Savezu. Tog istog dana popodne kroz Moj kova je naiao komandant Zetske divizije koga su komunisti i ostala masa naroda zaustavili, traei da odri govor. Pod pritiskom naroda on je izjavio da je vlada zatraila savez sa Sovjetskim Savezom i dao obeanje da e u svoju diviziju primiti sve one koji se dobrovoljno jave u vojsku. Iako se za vojsku javilo oko 40 dobrovoljaca, optinske vlasti i komandir andarmerijske stanice nisu ni jednom od prijavljenih dozvolili da se udalji iz mjesta boravka pod izgovorom da moraju ekati poziv od vojne komande. Sjutradan poshje njemakog napada na nau zemlju partijska organizacija se, preko svog predstavnika Stanka Bulato1 Podaci za pripreme ustanka i ustanka 1941. godine odnose se na ondanju mojkovaku optinu. Sve do ukidanja srezova u Narodnoj republici Crnoj Gori ova optina pripadala je srezu bjelopoljskom, a partijska organizacija iz Mojkovca je bila povezana za Sreski komitet KPJ u Bijelom Polju. U 1941. god. Mojkovac je teritorijalno pripadao Bjelopoljskom partizanskom odredu. Iz tih razloga ovi podaci ne obuhvataju sadanju teritoriju mojkovake optine, jer e za jedan dio teritorije optine podaci biti obraeni za bivi kolainski srez odnosno Komskl partizanski odred. Podaci su sastavljeni na osnovu dugih diskusija preivjelih boraca iz bive mojkovake optine, koji su pre ustanka bili lanovi KPJ.

522

i vica, obratila optinskim vlastima i traila da jedna grupa omladinaca i ljudi koji su ekali pozive u vojsku dobrovoljno obavlja kurirske dunosti za prenoenje vojnih poziva i ostalih nareenja, kao i da vri izvjesna patroliranja u mjestu. Ova grupa : omladinaca u stvari je bila grupa lanova i kandidata KPJ i lanova SKOJ-a. Optinske vlasti prihvatile su ovaj predlog pa je do dana kapitulacije bive jugoslovenske vojske ta grupa bila stalno na okupu u optinskoj zgradi i preuzela na sebe sve kurirske dunosti. Istovremeno ova grupa je razbila petokolonaku propagandu i paniku koja je unoena u narod sa raznih strana. Na sam dan kapitulacije bive jugoslovenske vojske Zagorka Bako nas je upoznala sa direktivom Mesnog komiteta KPJ iz Kolaina da partijska organizacija odmah otpone sa radom na prikupljanju oruja i ostalog ratnog materijala. Kako je dolo da ovu direktivu dobijemo od Mesnog komiteta iz Ko laina, a ne od Mesnog komiteta iz Bijelog Polja sada se ne moe razjasniti, s obzirom da je drugarica Bako poginula u toku NOB-a. Uporedo sa ovim, partijska organizacija dobila je zadatak da obezbijedi prolaz vojnika koji su se vraali sa fronta i onemogui pljaku od strane pojedinih seljaka. U tom cilju nekoliko grupa lanova Partije i SKOJ-a stalno su se kretale putem izmeu Mojkovca i sela Lepenca kuda su prolazili vojnici sa fronta. Rad na prikupljanju oruja otpoeo je neposredno poslije kapitulacije pa je, pored oruja koje su pojedinci donijeli sa fronta, veliki broj lanova KPJ i SKOJ-a i najbliih simpatizera kupio puke i municiju od vojnika koji su prolazili kroz Mojkovac. Neto puaka kasnije je kupljeno u danilovgradskom srezu. Nekoliko dana poslije kapitulacije odlukom partijske organizacije Filip Zuri i Mirko Krui obratili su se vriocu dunosti komandira andarmerijske stanice Novici Krtolici da preda rezervu oruja koju je imao u stanici. Krtolica je i ranije pravio izvjesne usluge partijskoj organizaciji, pa je ovaj zahtjev odmah prihvatio i partijskoj organizaciji predao 1 pukomitraljez, 4 puke, 5000 puanih metaka i 200 kilograma eksploziva. Na poetku ustanka partijska organizacija u Mojkovcu raspolagala je sa 2 pukomitraljeza, oko stotinu puaka, blizu 50 000 metaka, 3 pitolja i oko 50 runih bombi. Tokom mjeseca maja i juna u mojkovakoj optini odran je niz sastanaka sa naprednom omladinom i sa seljacima koji su ranije pripadali partijama udruene opozicije, a sve u cilju priprema za ustanak i sabotiranje zahtjeva koje su postavljale optinske vlasti. Optinske vlasti su u meuvremenu, po nalogu Italijana iz Bijelog Polja, pokuale da prikupe porez, ali je partijska organizacija uspjela da taj pokuaj potpuno osujeti. U
5 23

istom vremenskom periodu pozvati su i svi vlasnici da dovedu svoje konje na pregled u Bijelo Polje. I ovaj je pokuaj potpuno osujeen. Nije bilo ni jednog primjera da se neki od seljaka odazvao ovim zahtjevima optinskih i italijanskih vlasti. U junu je partijska organizacija organizovala kurs za obuavanje omladine u rukovanju orujem koji je pohaalo 15 omladinaca. Ovaj kurs trajao je 20 dana, a njim je rukovodio porunik bive jugoslovenske vojske Radomir Vukovi i Vuka Miliki, lanovi KPJ. Istovremeno odran je kurs prve pomoi, koji je pohaalo 10 drugarica. Zatim je u junu partijska organizacija uspjeno obavila formiranje grupe koje je pripremala za oruanu borbu. U mojkovakoj optini je prije poetka ustanka bilo 107 drugova i drugarica (drugarica 10 i mukaraca 97) na koje je partijska organizacija mogla raunati na poetku oruane borbe. Meu njima je bio 31 lan KPJ (6 ena i 25 mukaraca) i 19 kandidata i lanova SKOJ-a. Ove grupe bile su rasporeene po slijedeim selima: Grupa u selu Mojkovcu, sa zaseocima Rudnica i Tutie, brojala je 70 drugova i drugarica. Bila je podijeljena na tri podgrupe: Mojkovaka podgrupa, Rudnika podgrupa i podgrupa u selu Tutie. Na elu ovih podgrupa nalazili su se Ljubomir Bako, Mirko Krui i Mili Vlahovi. Kasnije, prilikom ustanka ove podgrupe prerasle su u vodove, a rukovodioci grupa bili su odreeni za komandire vodova. Grupa u selu Stevanovcu od 10 drugova, kojom je rukovodio Radisav Jukovi, lan KPJ. Grupa u selu Proenju od 10 drugova, kojom su rukovodili Petar Joki i Raievi, lanovi KPJ. Grupa u selu Zarima, od 7 drugova, kojom je rukovodio Boko Bokovi, lan KPJ. Grupa u selu Lepencu, od 11 drugova, kojom je rukovodio Milovan Rakoevi, lan KPJ. Neposredno pred ustanak, 12. jula 1941. godine, partijska organizacija u Mojkovcu dobila je zadatak da na tradicionalne narodne skupove u Rudom polju i Siku poalje po nekoliko komunista, koji e narodu govoriti o stavovima i politici Partije. U tom cilju za svaki skup odreeno je po pet lanova KPJ, koji su imali zadatak da na skupovima proitaju proglas CK KPJ za ustanak i utiu na politiko raspoloenje prisutnih. Na Rudom polju (na Proenskoj planini optina mojkovaka) govorio je Ljubomir Bako.'- On je i proitao Proglas CK. Na ovom skupu
2

Clan KPJ od prije rata, proglaen za narodnog heroja. 524

ahovike. O d

bilo je prisutno oko 2000 stanovnika iz optine mojkovake i lanova Mojkovake partijske organizacije na skupu na iki (planina Bjelasica) nije istupio niko, jer je na tome skupu govorio Doko Pajkovi.
POETAK USTANKA

Od maja mjeseca 1941. godine na Mojkovcu je esto boravio sekretar Oblasnog komiteta KPJ za Sandak Rifat Burdovi Tro, koji je u ovom kraju neposredno rukovodio pripremama ustanka. Dvanaestog jula 1941. Burdovi je traio da se hitno odri sastanak partijske organizacije. Sastanak je zakazan za 12. navee, meutim, nije odran, jer se nisu mogli skupiti svi lanovi organizacije, s obzirom da se nekoliko njih nalazilo na raznim zadacima. Sastanak je odran 13. jula u neposrednoj blizini Mojkovca na mjestu zvanom Krukova lazina. Tro nas je tom prilikom upoznao s direktivom PK KPJ za poetak ustanka, koju su 12. jula prenijeli drugovi iz kolainskog sreza. Na sastanku je donijeta odluka da se odmah formiraju tri voda i da se izvri napad na italijansku i andarmerijsku stanicu u Mojkovcu. Po direktivi druga Burdovia nije bilo govora o formiranju ete, jer, kako je on objasnio, ete se nisu mogle formirati, nego manje gerilske jedinice-vodovi, koji e izvoditi manje akcije. Prilikom formiranja vodova nisu postavljeni ni politiki komesari, ve je u svakom vodu odreen po jedan lan KPJ. ija je funkcija bila veza sa narodom. Na ovom sastanku formirana su tri voda po 20 boraca, iji su prvi komandiri bili: Ljubomir Bako, Mirko Krui i Mili Vlahovi. Donijeta je i odluka za formiranje etvrtog voda od ljudstva iz sela Stevanovac, Lepenac, Proenje i ari. Poslije formiranja, dva voda su dobila zadatak da 14. jula pou po danu i presijeku put Mojkovac Bijelo Polje na mestu zvanom Rogov kr i spreavaju intervenciju Italijana iz Bijelog Polja u pravcu Mojkovca. Trei vod dobio je zadatak da 14. jula navee izvri napad na itali jansku stanicu na Mojkovcu. etrnaestog jula prije podne Italijani su iz Bijelog Polja dotjerali u Mojkovac dva kamiona oruja i ostalih namirnica sa namjerom da pojaaju svoju stanicu u Mojkovcu, koja je imala svega 7 karabinijera. Istog dana jedan kamion Italijana pokuao je da poe za Kolain, ali je na putu izmeu Mojkovca i Kolaina bio napadnut od Podbikog gerilskog voda. Iz tih razloga nije dolo do pojaanja italijanske stanice u Mojkovcu. Da bi se paralizovao rad andarmerijske i finansijske strae u Mojkovcu, koje su imale oko 20 andarma i finansa, donijeta 5 25

je odluka da se s njima pregovara kako u sluaju napada ne bi titili italijansku stanicu. Zahvaljujui tome to se meu andarmima nalazio Novica Krtohca, koji je i ranije izvravao neke zadatke koje mu je postavila partijska organizacija, a meu finansima takoe jedan simpatizer K P J koji je inio izvjesne usluge Partiji, i jedni i drugi su pristali da se ne suprotstavljaju napadu na Italijane. Oni su takoe, izuzev navedene dvojice, odbili da uzmu uea u tom napadu. Na taj nain ne samo to su finansi i andarmi neutralisani, nego je i njihova stanica, koja se nalazila u neposrednoj blizini italijanske, iskoriena da u nju po danu ue grupa od pet naoruanih partizana i prva otvori vatru prilikom napada. Napad na italijansku stanicu otpoeo je u prvi sumrak 14. jula, ali je osvojena tek 15. jula oko 8 asova. U zoru 15. jula Mojkovakom vodu pritekla je u pomo jedna desetina iz sela Podbia kojom je rukovodio Aleksa ilas Beo. Zgrada stanice bila je od tvrdog materijala, te se posada predala tek kada je ilas zapalio zgradu. Prilikom zauzimanja stanice dva Italijana su bila ranjena, a zaplijenjeno je oko 20 puaka, nekoliko hiljada puanih metaka i razne druge vojnike opreme. Odmah na poetku napada nekoliko stotina seljaka iz okolnih sela je dolo sa orujem i bez poziva se prikljuilo ustanicima. Poshje zauzimanja Mojkovca veina njih je zahtijevala da se ide u napad na Bijelo Polje. Tako je u napadu na Bijelo Polje, odnosno u njegovoj blokadi, uestvovalo, pored tri formirana gerilska voda, i nekohko stotina seljaka iz mojkovake optine. Istog dana u popodnevnim asovima kapetan bive jugoslovenske vojske Jovo Mini (likvidiran krajem 1941. godine) poeo je da agi tu je da se odustane od ustanka, jer e italijanska vojska preduzeti velike represalije. Pronio je glas da se jedan bataljon Italijana iz Berana preko Bjelasice kree u pravcu Mojkovca. Ova agitacija trenutno je izazvala kolebanje kod izvjesnog broja prisutnih, pogotovo to su vijesti o pokretu Italijana od Berana bile tane. Meutim, partijska organizacija je uspjela da razbije kolebanje i da navee, sa vodom koji je oslobodio Mojkovac, poe u pravcu ahovia. U Mojkovcu je ostavljena jedna desetina Narodne milicije, koja je imala zadatak da uspostavi i odrava red i uvanje pote u Mojkovcu. Dva voda u Rogovom kru, koja su bila poruila mostove i potporne zidove, dobila su zadatak da preu na Ribarevine, u neposrednoj blizini Bijelog Polja, i uestvuju u njegovoj blokadi. Vod koji je oslobodio Mojkovac i koji je u poetku imao svega 20 boraca prerastao je u etu koja je brojala oko 60 boraca. Ova eta uestvovala je u napadu i osloboenju Sahovia
526

zajedno sa ahovikim gerilskim vodom. Sahovie je osloboeno 15. jula poslije podne, i tom prilikom je ubijen jedan italijanski vojnik, a est ih zarobljeno. Zaplijenjena je velika koliina oruja i drugog ratnog materijala. Prilikom napada na Sahovie italijanska posada pokuala je da bez borbe pobjegne u pravcu pljevalja. Dok su se partizani borili van naselja jedna grupa seljaka pokuala je da opljaka magacine ivotnih namirnica u samom mjestu.
NAPAD NA BIJELO POLJE

U blokadi Bijelog Polja iz mojkovake optine su uestvovah jedna eta i dva samostalna voda sa oko stotinu partizana i oko 300 seljaka koji su spontano prili pokretu. Mojkovaka eta je imala zadatak da napada Bijelo Polje sa sjeveroistone strane, dok su ostala dva voda i dobrovoljno prikupljeni seljaci imali zadatak da grad napadaju lijevom obalom rijeke Lima. U ovom napadu uestvovalo je i vie jedinica iz drugih optina. Vojno i politiko rukovodstvo ovih akcija nalazilo se na mjestu Ribarevine (oko 5 kilometara od Bijelog Polja). Za vrijeme blokade Bijelog Polja, koja je trajala tri dana, voeni su pregovori sa pojedinim predstavnicima graana. Devetnaestog jula u zoru oa Mini prenio je direktivu sa kolainskog sektora da se ne napada na gradove, ve da se jedinice povuku i napuste blokadu Bijelog Polja. Poto direktiva nije bila dobro obrazloena, to je izazvala dosta zabune, pa ak i panike. Rukovodstvo akcije zajedno sa dva mojkovaka voda i Poljskim bataljonom kojim je komandovao Jago Radenkovi povuklo se a da ne obavijesti sve jedinice oko Mojkovca. Povlaenje je izazvalo negodovanje u samim jedinicama, a naroito kod naroda okolnih sela. Poto sve jedinice, koje su uestvovale u blokadi Bijelog Polja, a meu njima i jedna mojkovaka eta, nisu bile obavijetene za povlaenje od napada na Bijelo Polje dolo je prema ranije utvrenom planu. Napad je otpoeo 19. jula negdje oko 8 asova, a grad je osloboen neto prije 12 asova. U osloboenju grada uestvovah su: Nedakuski bataljon, na elu sa Pavlom Ziiem, Rasovski bataljon, na elu sa Brankom Radieviem, Sahoviki bataljon, na elu sa Krstom Radojeviem. Ceoka eta, na elu sa Rabrenoviem i Mojkovaka eta na elu sa Ljubomirom Bakoem i njegovim zamjenikom Radomirom Rakoeviem. 3 Na poetku napada Nedakuski bataljon zauzeo je vei dio grada uzvodno na lijevoj obali Lima i prisilio italijanske preda

Clan KPJ od prije rata; proglaen je za narodnog heroja.

527

strae da se povuku u staru gimnaziju. Rasovski bataljon zauzeo je zgradu Sreskog naelstva i zgradu zatvora na desnoj obali rijeke Lima, a Sahoviki bataljon, Mojkovaka i Ceoka eta. rasadnik u neposrednoj blizini stare gimnazije. Na najvei otpor naiao je Rasovski bataljon, no i taj otpor bio je brzo savladan, te je zauzet poslije troasovne borbe. Prilikom zauzimanja gimnazije u kojoj su se bili utvrdili Italijani, jedan, seljak, iji je brat poginuo u aprilskom ratu, iz osvete je ubio jednog zarobljenog italijanskog vojnika. Ovaj sluaj bio je signal da reakcionarni elementi ponu sa agitacijom i pripremama za ubijanje ve zarobljenih italijanskih vojnika, a i muslimana koji su se nalazili u gradu. Na ovu pojavu brzo su reagovale partizanske jedinice, tako da u samom gradu nije bilo nijednog ubistva, ni sluaja pljake. Jedinice koje su se povukle prije napada vratile su se tek poto je grad osloboen i formirana narodna vlast u licu Vojnog komiteta. Prilikom osloboenja Bijelog Polja ubijen je 1 italijanski vojnik, a zarobljeno 138 vojnika i oficira sa velikim koliinama ratne opreme i ivotnih namirnica. Sa nae strane nije bilo gubitaka. Tom prilikom vojno i politiko rukovodstvo uinilo je jednu greku, koja je kasnije imala ozbiljnije posledice. Naime, zarobljenim Italijanima nije ogranieno kretanje, ve im je bilo dozvoljeno da se tog i narednog dana razoruani slobodno kreu po gradu. Oni su imali prilike da upoznaju i fotografiu prilian broj graana koji su uzeli uea u ustanku. Kasnije, kada je stigla italijanska kaznena ekspedicija ovi graani su bili internirani ili poubijani. U popodnevnim asovima u centru grada odran je veliki narodni zbor kojem je prisustvovalo oko 3000 graana iz Bijelog Polja i okolnih mjesta. Na ovom zboru saoptena je odluka partijsko-politikog rukovodstva o formiranju sreskog vojnog komiteta, gradskog vojnog komiteta, gradske narodne milicije. Istovremeno je saopteno da je Narodna milicija ovlaena da uspostavlja i odrava red; kao oznake milicioneri su imali crvene trake oko lijeve ruke. Graanstvu je, dalje, saopteno da je osloboeno svih poreskih obaveza a da e siromani i socijalno ugroeni graani dobiti pomo u ivotnim namirnicama od zaliha koje su zaplijenjene u italijanskim magacinima. Ve sjutradan poshje formiranja Vojnog komiteta izvren je popis svih vojnih obveznika i poelo je sistematsko prikupljanje oruja, municije i ratne opreme. Vojni komitet je zatim donio odluku o uspostavljanju telefonskih linija izmeu Bijelog Polja i Kolaina, Bijelog Polja i Berana i Bijelog Polja i Sahovia. Pored toga preduzete su mjere za opravku poruenih mo528

Pivo

Karamatijevi:

KOLONA

NOCI

stova i uspostavljanja saobraaja na osloboenoj teritoriji. Ve 20. jula 1941. godine bila je osloboena celokupna teritorija sreza i na njoj su poeli da funkcioniu organi vlasti, vojni komiteti i Narodna milicija. U isto vrijeme Vojni komitet je organizovao front prema Sjenici, snabdjevao ga redovno ivotnim namirnicama i materijalnim potrebama. Bijelo Polje bilo je slobodno od 19. jula do 7. ili 8. avgusta. Za to vrijeme u gradu je vladao red i mir. Dvadesetog jula u zoru Mojkovaka eta, koja je uestvovala u osloboenju Bijelog Polja, dobila je zadatak da ide na poloaje prema Sjenikim Barama i da se, zajedno sa partizanima i seljacima bistrike optine, suprotstavi ustaama i muslimanskoj miliciji, koji su napadali srpska sela iz pravca Sjenice, palili ih i pljakali. Kako su 19. jula ove ustae i muslimanska milicija iz pravca Sjenice otpoeli napad na srpska sela u bistrikoj optini, to su nakon nekoliko dana, kao pomo bistrikom bataljonu upueni, pored Mojkovake ete pod komandom Ljubomira Bakoa, jo jedna mojkovaka eta pod komandom Mira Kuia i Poljski bataljon pod komandom uitelja Jagoa Rabrenovia. Ove jedinice zajedno sa Savinopoljskim bataljonom i seljacima iz savinopoljske optine stupile su 22. jula u borbu sa ustaama na poloaju Ugrinac. Iako je neprijatelj bio oko tri puta brojno 1 materijalno nadmoniji, borba je voena cio dan. Neprijatelj je imao oko 50 mrtvih, dok su nai gubici iznosili 17 mrtvih i 2 ranjena. Poginuo je i predratni lan KPJ Sukrija Meedovi. To je bio i na prvi gubitak u ustanku 1941. godine. Poslije borbe na Ugrincu organizovano je zatvaranje pravaca prema Sjenikim Barama na frontu duine oko 20 km, na kojem je uestvovalo oko 2000 partizana. Ovaj front naputen je tek poslije prodiranja italijanske kaznene ekspedicije u Bijelo Polje. Dok su nae snage drale front prema ustaama pojedini reakcionarni elementi u pozadini, kasnije etnici, pokuali su da pljakaju muslimanska sela i paljenje muslimanskih kua. Zbog toga je dolazilo do eih sukoba, istina ne oruanih, izmeu naih jedinica i pojedinih pljakakih grupa. Poslije nastupanja italijanske kaznene ekspedicije od pravca Kolaina, Bijelo Polje je naputeno 7. ili 8. avgusta. Prilikom naputanja grada slabo je organizovana evakuacija zaplijenjene ratne opreme i ivotnih namirnica, kao i pojedinih graana koji su bili kompromitovani kao uesnici u ustanku. Ponovnim padom Bijelog Polja u italijanske ruke, u stvari je izgubljena cijela slobodna teritorija. Posh je toga dolo je do
34 U s t a n a k 1941.

529

osipanja naih snaga, pa su se lanovi Partije i SKOJ-a kao i najblii saradnici KPJ povukli u planinske predjele. Tako je, od vie od 2000 partizana, koliko je bilo prilikom osloboenja grada, ostalo neto oko 200 najodanijih i najsigurnijih. Ni ivotne namirnice, koje su izvuene prilikom naputanja grada, nisu sauvane, ve su ih opljakali seljaci iz pojedinih sela. Radi toga su gerilske jedinice koje su se nalazile na ograncima planine Bjelasice, a pogotovu drugovi iz Bijelog Polja, gladovali, to je pojedince pokolebalo i navelo ih na predaju italijanskim vlastima. Kada je palo Bijelo Polje italijanske jedinice su se negdje do 20. avgusta kretale samo drumovima, a zatim su napustile teritoriju mojkovake i ahovike optine. U stvari, u drugoj polovini avgusta na teritoriji mojkovake optine nije bilo niije vlasti. Gerilske grupe su se za izvjesno vrijeme kretale van naselja, u manjim grupama, veinom nou. Poetkom septembra Italijani su r Mojkovcu ponovo formirali optinsku vlast i za predsednika optine postavili Radisava Krgovia, porunika bive jugoslovenske vojske u penziji. Prilikom formiranja vlasti pokuali su da formiraju neku vrstu milicije, za koju su se javila svega tri seljaka, od kojih je jedan odmah poslije prijema puke ranjen i razoruan od strane jednog pariizana. Optinska vlast poela je opravku mostova i uspostavljanje telefonskih linija. Ovo je izvrila sa jednom grupom starijih seljaka koji su se plaili novih represalija. Krajem septembra u Mojkovcu su ponovo formirana dva partizanska voda jaine po 25 boraca koja su, zajedno sa Sahovikim i Bjelopoljskim partizanskim vodom poruila 2. i 3. oktobra, put od Slijepac Mosta do Mojkovca u duini 22 kilometra. Porueni su svi mostovi i potporni zidovi, tako da je saobraaj izmeu Bijelog Polja i Mojkovca bio potpuno prekinut sve do jula 1942. godine. Isto vee pokidane su telefonske linije i porueni telefonski stubovi na istoj relaciji, pa ni ova veza nije uspostavljena sve do jula 1942. godine. Sa ovom akcijom je mojkovaka optina ponovo postala slobodna teritorija i kao takva ostala sve do povlaenja naih snaga za Bosnu. Ista ova dva voda, kojim je rukovodio Bako Ljubomir, u zajednici sa Sahovikim i Bjelopoljskim partizanskim vodom poruili su oko 10. oktobra mostove i potporne zidove od Slijepac Mosta uz Maj inu Goru do Sahovia. Sa ovom akcijom prekinut je saobraaj Bijelo Polje Pljevlja preko Sahovia i Kovrena.
530

Sedamnaestog ili 18. oktobra 1941. godine dva mojkovaka voda zajedno sa Podbiko-bjelojevikim vodom i vodom iz Bijelog Polja napali su most na Ribarevini preko reke Lima, 5 kilometara od Bijelog Polja. U ovoj akciji kojom je rukovodio lan Mjesnog komiteta KPJ iz Kolaina, Vukman Krui, 4 uestvovalo je oko 60 partizana. Prilikom izvoenja akcije karabinijerska posada pruila je otpor, pa su tom prilikom ubijena etiri karabinijera, a jedan je zarobljen. Iako je most zapaljen, izgorjelo je svega desetak patosnica, te su ga Italijani vrlo lako popravili i osposobili za saobraaj. Akcija je u sutini imala vie moralno dejstvo pogotovu to je izvedena u neposrednoj blizini italijanskog garnizona i na domaku njihove artiljerije. Vukman Krui je bio na kraju upaljenog mosta kada je jedan od karabinijera, koji se bio pritajio u neposrednoj blizini mosta, opalio metak i ranio ga, ali je ranjeni Krui uspio da ga pristigne i ubije. Pored Kruia u ovoj akciji rajen je i Milorad Bako. Ponovni napad na most u kome je uestvovalo oko 80 partizana, organizovan je 1. novembra. Akcija je izvedena navee, ali, kao i prva, nije uspjela, jer je most zapaljen, ali nije poruen. Poslije izvrene akcije, u kojoj se istakao Aleksa ilas Beo jedinica se povlaila drumom uz Ravnu rijeku sve do Slijepac Mosta. Tu je otvorena vatra na nau prethodnicu i od prvog plotuna je poginuo Aleksa ilas Beo.5 Poginulog ilasa ponijeli smo svega stotinak metara, ali poto je jedinica izgubila komandu ostavljen je neprijatelju koji ga je mrtvog prenio u Bijelo Polje. Nae povlaenje poslije smrti Bee Dilasa bilo je potpuno neorganizovano, povlaili smo se po pojedinim grupama tako da smo se tek navee okupili u mjestu zvanom Rudnica. Poslije prikupljanja jedinica je otpoela normalni vojniki ivot. etvrtog novembra 1941. godine Mojkovaka partizanska jedinica (u stvari Prva partizanska eta sreza bjelopoljskog sastavljena od partizana iz Bijelog Polja i Mojkovca, kojoj je kasnije prikljuen i ahoviki partizanski vod) raspustila je optinsku vlast u Mojkovcu, zapalila optinsku arhivu i formirala Narodnooslobodilaki odbor. Za predsjednika prvog Narodno* Poginuo 21. januara u Kraljskim Barama. Proglaen je za narodnog heroja. 5 Clan KPJ od 1935. Proglaen za narodnog heroja.

oslobodilakog odbora postavljen je Filip Zuri, predratni lan KPJ. estog novembra na Mojkovcu je odrana komemoracija Aleksi ilasu Bei, kojoj je, pored Bjelopoljske partizanske ete, prisustvovao i Poljski partizanski bataljon pod komandom Jagoa Rabrenovia. Ovaj bataljon je dobio ime Aleksa Beo ilas. Od toga dana pa sve do povlaenja naih snaga za Bosnu u Mojkovcu je redovno funkcionisala narodna vlast, a za cijelo to vrijeme mojkovaka optina bila je slobodna teritorija. Desetog i 11. novembra 1941. Moj kova su bombardovale po dvije eskadrile bombardera. Bacili su 72 srednje i tee bombe, koje su razruile zgradu osnovne kole, andarmerijsku stanicu, dvije kue i otetile vei broj kua. Sem jednog poginulog seljaka i jednog tee ranjenog partizana, drugih ljudskih rtava nije bilo.6
Velimir JUSKOVIC

' Od partizana iz Mojkovca, koji su u NOR-u uestvovali od julskog ustanka, poginulo je tokom rata: pet komandanata bataljona, jedan zamjenik komandanta odreda, deset komandira i komesara eta, jedan pomonik komesara bataljona, dva rukovodioca SKOJ-a u bataljonu, jedan lan Sreskog komiteta KPJ, jedan lan Sreskog komiteta SKOJ-a 1 96 komandira vodova, komandira odjeljenja i boraca. Iz optine mojkovake danas ima 24 nosioca Partizanske spomenice 1941. godint-.

PRVA ZAGREBAKA GRUPA PARTIZANA

P r e m d a su prve oruane akcije u Zagrebu naile na otru odmazdu okupatora i ustaa, partijske i antifaistike organizacije Zagreba su nastavljale intenzivnu borbu i besprijekorno su funkcionisale. Strijeljanja su samo pojaavala moral i borbenu odlunost. U Zagrebu je sredinom jula vladala prava ustanika atmosfera. Na sve strane su komunisti i antifaisti sakupljali i prenosili oruje, sanitetski materijal i odjeu za partizane. Na desetine boraca iz panije tada je prolo kroz Zagreb i upueno na terene cijele Jugoslavije. Drugovi koji su kompromitovani ili izbjegli hapenja, ivjela su kratko vrijeme u ilegalnosti, dok ih partijska organizacija ne bi uputila na terene umberka, Banije, Korduna, Gorskog kotara, Zagorja i Slavonije. Slino je bilo i sa nama koji smo 14. jula uspjeh da pobjegnemo iz logora Kerestinec. Da bih se to bolje pripremio za partizane i stekao bar neto vojnikog znanja, drugovi su mi donijeli neka uputstva o rukovanju orujem. To sam prouavao kao ilegalac u stanu Kree Rakia i Boka najdera. Konano sam 21. jula upuen u Prigorje, nedaleko od Zagreba, na teren opine Sesvete. Zbog specifinih formi u kojima je Njemaka drala pod okupacijom dijelove Hrvatske, zbog izdaje Maeka i uloge reakcionarnog klera, ovo je bez sumnje bio teren koji je za dizanje ustanka spadao meu najtee u zemlji.
FORMIRANJE GRUPE

S pitoljem u depu odvezao sam se 21. jula poslije podne tramvajem do Dubrave. Pratio me je Ljubo Sari, koji je imao zadatak da mi pomogne u sluaju da me neko od ustaa prepozna. Na utvrenom mjestu nedaleko od mitnice ekao me je
533

Silvo Pelei. 1 Odveo me je svojoj kui, u Dubravu, u kojoj je trebalo da formiramo prvu zagrebaku partizansku grupu. Prvi sastanak grupe odran je iste veeri u drvarnici te kue. Pored Pelcla tu su ve bili Branko Spalj, Jandrija orkovi2 i Dobrila Ante. Na tom sastanku Pelei je objasnio cilj stvaranja diverzantsko-partizanske grupe i njene zadatke. Kod njega smo ostali nekoliko dana i uili kako se pomou raznih kemijskih sredstava pripremaju tempirane paljevine, kako se kidaju telefonske i elektrine ice, kako se rukuje eksplozivom i slino.
PRVI ZADATAK

Nakon nekoliko dana ulogorili smo se na obali oblinjeg potoka Trna ve, a zatim na rubu ume Brestovine. Trebalo je da iskopamo sklonite za nas, za materijal i hranu. S pitoljima u depovima kretali smo se poljima i umarcima po dvojica. Traili smo mjesto gdje emo iskopati bunker. Suma je bila vlasnitvo Kaptola, a zemljite oko nje privatno vlasnitvo, zasijano kukuruzima i penicom. Ve drugi dan utvrdili smo da e biti najbolje da ga sagradimo u koritu oblinjeg potoka Rijeka, koji je imao relativno visoke obale. Pribavili smo potreban alat i u korijenu jedne velike vrbe poeli da kopamo. Kopali smo samo nou, a iskopanu zemlju smo skupljali u vreu i prosipali u kukuruzite. Preko dana smo obino sjedili u umi Brestovini, ili u kukuruzitima i poneto itali. Raspoloenje je bilo vrlo dobro. Hrana nam je pripremana u kui Viktora Penika, soboslikara iz Dubrave. Njegovi slikari Oto i Vilim, djeaci od 13 i 9 godina, donosili su je na odreeno mjesto, u dogovoreno vrijeme svaku veer. Preko iste veze organizacija iz Zagreba je snabdijevala grupu i drugim potrebama: daskama za sklonite, ebadima, odijelima i slino. Nakon nekoliko noi rada zavrili smo bunker.
1 Silvo Pelei, elektromehaniarski radnik, roen 1917. u Slavonskom Brodu. Jo kao uenik uestvovao je u sindikalnom pokretu i bio primljen u SKOJ. Clan KPJ postao je 1939. Strijeljan je 11. februara 1942. u Maksimiru kod Zagreba. 1 Branko palj, student veterine, roen 1919. u Zagrebu, lan KPJ od 1941. Bio je lan fakultetskog odbora na Veterinarskom fakultetu u Zagrebu. Strijeljan je u Bjelovaru januara 1942. Jandrija orkovi, roen 1921. u Zirovcu, Banija. Uiteljsku kolu poloio je u Banjoj Luci, odakle je istjeran zbog aktivnosti u SKOJ-u. kolovanje je nastavio u Zagrebu, gdje se upisao na Filozofski fakultet 1940. god. Clan KPJ od 1940. godine. Strijeljan je u Zagrebu septembra 1941. godine.

534

Dok smo gradili bunker spavali smo pod vedrim nebom dana nakon to smo poela da pada jaka kia. Poli smo u na bunker. Kroz usku rupu, koja je preko <jana bila zakamuflirana korijenom stare vrbe, uvukli smo se u sklonite i ugodno se smjestili na spavanje, premda se nismo mogli opruiti. Uskoro nam je poelo da nestaje kisika. To je prvi osjetio Ante Dobrila. Poeo je da gubi svijest. Tekom mukom smo mu glavu gurnuli kroz otvor bunkera. Uskoro smo svi osjetili nedostatak kisika, grevito ga izgurali van i za njim se i z v u k l i . Do jutra smo sjedili na kii, pokriveni ebadima i razgovarali kako da bunker proirimo i napravimo ventilaciju. U zoru je kia prestala. Iste veeri grupa se poveala: doli su Petar Bikup Veno i uro Mirkovi Cia.3 Veno i Cia donijeli su dosta zimske odjee i drugih stvari, a i dvije puke (Cia je od svog stana na Trenjevki proao biciklom kroz cijeli Zagreb nosei rastavljenu puku, kamufliranu etkama i kantom za boju; tako je stigao do Viktora Penika u Dubravu, gde je dobio vezu s nama).
S t r a u smo mijenjali svaka dva sata. Dva s a g r a d i l i bunker iznenada je, usred noi, KROV NAD GLAVOM

Te noi smo proirivali bunker i kopali rupe za ventilaciju. Iznenada je poela da pada jaka kia. Svi nismo mogli da stanemo u bunker, a nama, koji smo ve jedne noi pokuali da spavamo u njemu, nije se ulazilo. Neko je predloio da odemo do oblinje novogradnje na cesti za selo Graneinu i da se tamo sklonimo dok kia ne prestane. Ve je svanjivalo kad smo se popeli na tavan potkrovljene, ali nedovrene prizemnice. Bilo je ugodno lei na suhe daske i imati krov nad glavom nakon desetak dana boravka pod vedrim nebom. Odredili smo deurnog i zaspali. Meutim, i deurni je zaspao, tako da smo se probudili oko osam sati. Kia je i dalje beznadeno padala. Oko nas sve
Petar Bikup Veno, soboslikarski radnik, roen 1917. kod Bjelovara. Aktivista u sindikatu soboslikarskih radnika, lan KPJ od 1941. godine. Poginuo februara 1945. kao komandant 32. divizije X zagrebakog korpusa, potpukovnik. Proglaen za narodnog heroja. uro Mirkovi Cia je roen oko 1896. u Gorskom kotaru. Uestvovao je u I svjetskom ratu kao austrougarski vojnik. Potkraj rata oduevio se idejama oktobarske revolucije, dezertirao iz vojske i ukljuio se u zeleni kadar. Do 1941. aktivno radio u sindikalnom pokretu i, kako je esto sam govorio, spremao se za revoluciju. Nije bio lan KPJ, ali je uvijek bio uz Partiju, to je javno isticao. U prvoj partizanskoj grupi vrio je dunost oruara. Poduavao je mlae kako se odrava i isti oruje. Poginuo je na Kordunu 1943. 535
5

je bilo tiho. Odluili smo da do prestanka kie, a moda i do veeri, ostanemo na tavanu. Merdevine smo izvukli k nama. Ljekarili smo. Bilo nas je sedam. Deurni je ispod pridignutog crijepa osmatrao okolinu i cestu koja je vodila od Dubrave za Vraneinu. Prolazila su kola, seljaci u grupama i pojedinano. Jedan domobranski vojnik je, sjedei na kolima, itao naglas naslove iz novina o velikim pobjedama Nijemaca u SSSR-u. Kad bi se neko cestom pribliavao, deurni nam je davao znak da budemo mirni. Iznenada je signalizirao da se cestom pribliavaju dva ovjeka. Jedan nosi sjekiru . . . Drugi nosi veliku batinu . . . Gledaju napadno u pravcu k u e . . . Pribliavaju se . . . Ulaze u dvorite. Odmah smo zauzeli poloaj, tako da je svaki od nas kroz upljine izmeu dasaka i kroz otvor osmatrao s orujem na gotovs. Culi smo razgovor: Nee nam p o b j e i . . . Ti stani tu, a ja idem ovuda . . . Poelo je traenje po prostorijama ispod nas i prevrtanje nekih dasaka. A gdje su merdevine? . . . Hej, vi, koga ima gore? . . . Tiina. Zaustavili smo dah. Nai kaiprsti su mirno stajali na orozima pitolja i puaka. Pogledima smo se sporazumjeli da emo ih pustiti da se popnu i ive uhvatiti. Poelo je traenje merdevina uz psovke i ponovno pozivanje: Ko je gore? Poslije toga neko aputanje, koje nismo razumjeli. Koraci su se iznenada poeli udaljavati. Oslukivali smo. Kroz podignut crijep vidjeli smo istu dvojicu kako se brzim koracima udaljavaju. Ocjenili smo da e biti najbolje da hitno napustimo na krov nad glavom. Pokupili smo stvari, spustili merdevine i sili s tavana. Saekali smo da prou neka kola, a zatim se prebacili u kukuruze preko ceste. Brzim korakom smo izbili na potok Trnavu i pourili smo prema umi Brestovini. Oekivali smo potjeru. Na rubu ume smo zauzeli poloaj i ekali. Odluili smo da manju potjeru iznenada napadnemo i razoruamo, a ako nas napadnu vee snage, da se povuemo prema Sljemenu. ekali smo vie od jedan sat. Mrak se sputao, a potjera nije dolazila. Kad je pala no, krenuli smo na vezu i po hranu. Kia je ponovo poela beznadeno da pada. Nakon dueg dogovaranja odluili smo da se sklonimo u kue kod drugova koji su nam bili veza sa organizacijom u Zagrebu. Tako je jedna grupa prespavala u kui Viktora Penika, a druga u kui njegovog susjeda
536

Dobrievia. Rano ujutro smo krenuli po vedrom, sunanom danu kroz kukuruze prema umi Divii. Iste veeri drugovi iz Zagreba su nam poslali pojaanje: Zvonka Firsta, Marijana Grozaja, Jou Fistria i Branka Sragaja. 4 Oni su donijeli i dva atora. Odmah smo u umi postavili atore i osnovali logor. Odredili smo straarska mjesta, slali patrole u razne pravce, vrili izvianja; stvorili smo dnevni program vojne obuke, istili oruje i slino. Poeli smo da ivimo pravim vojnikim ivotom. Obuku gaanja iz puke vrili smo obino predveer u jednoj udolini nedaleko od logora. Svaki od nas je imao pravo da opali po dva metka u odreenu metu na udaljenosti od oko 150 m. Tada nas je bilo jedanaest. U velikom atoru spavalo nas je osam, a u malom ostala trojica. Iz Dubrave nam se 7. avgusta prikljuio Kuzmiak Ivan koji je do tada sa drugovima iz svoje partijske jedinice radio na snabdijevanju grupe.
PADOBRANAC

Jednog od iduih dana Veno je sjedio u kukuruzima uz cestu koja vodi iz Dubrave u Sesvete. Oekivao je dolazak avijatiarskog podoficira, Rudija Rajmana, koga je jo ranije nagovorio da doe u partizane. ekajui, opazio je na cesti jednog mladia, drvodeljskog naunika, kojeg je poznavao iz URS-ovih sindikata. Zvidukom ga je dozvao. Mladi mu je rekao da je upravo toga jutra pobjegao od hapenja ustake policije. Pristao je da doe u na logor. Veno je mladia predstavio kao padobranca, poto isti nije doao po planu organizacije. Uskoro se pokazalo da je dosta labilnih ivaca. Kad mu se desilo da je u jednom kritinom asu nehotice opalio iz pitolja, sazvali smo sastanak elije i odluili da ga otpustimo iz NOB-e. Otiao je u pravcu sela Vrbovca suznih oiju. Koliko se sjeam, zvao se Marj an.
4 Zvonko First, uenik III razreda Srednjotehnike kole u Zagrebu, lan SKOJ-a. Poginuo u Zumbereku koncem 1941. Marijan Grozaj, uenik III razreda STS u Zagrebu, lan SKOJ-a. Bio politkomesar 18. brigade XII divizije. Umro kao major JNA od tifusa 1945. Joa Fistri: soboslikarski radnik, star 17 godina. Poginuo u Zumbereku 1941. kao borac odreda Matija Gubec. Branko Sragaj. uenik II razreda ST u Zagrebu. Poginuo na Kalniku 1941.

5 37

AKCIJE I PLANOVI

Odlazei po zadacima u Zagreb i Sesvete, lanovi grupe su vrili sitne sabotane akcije: kidali telefonske i elektrine veze, vrili sabotae na motornim vozilima i slino. To su obino radili vraajui se iz Zagreba u logor. Jedne noi, sredinom avgusta, Pelei je donio u logor grubu skicu jednog vojnog objekta. Objasnio je da je to skica njemakih vojnih magazina u selu Sopnici, juno od Sesveta. Napad na Sopnicu trebalo je da bude naa prva vea akcija. Na skici su oznaeni prilazi, straarska mjesta, baraka u kojoj je smjeten vod njemakih vojnika i magazini sa municijom i eksplozivom. Ovu skicu su izradili drugovi koji su kao radnici bih zaposleni na proirenju baraka. Postojala je vjerovatnost da se dobiju i znaci raspoznavanja. Pelei je planove o ovoj akciji povjerio samo nama nekolicini. Ona nas je oduevila. Objanjavah smo jedan drugom kako se na njemakom komanduje ruke uvis! i ve smo vidjeli kako razoruavamo Nijemce. Cijenili smo da e eksplozija magazina u Sopnici biti tako snana, da e i u Zagrebu pucati prozorska stakla i letjeti krovovi. Bili smo upoznati s tim da e u akciji uestvovati i grupa drugova iz tvornice Badel, kao i iz Dubrave. U planu je bilo da se poslije ove akcije kamionima tvornice Badel prebacimo na Kordun ili u Slavoniju. Oekivah smo takoe da e pred akciju na Sopnicu neko iz vojnog komiteta Zagreb doi na dunost politkomesara ete. U meuvremenu poslove komesara smo obavljah Dobrila i ja.
SUKOB

Popodne 18. avgusta bio sam na strai na sjevernoj strani logora, kad je iznenada nabasao jedan seljak s djeakom od svojih dvanaest godina. im me je opazio, dao se u bijeg. Tranje za njim nije pomoglo. Na tom mjestu, istono od kote 195 u umi Divljai, logorovali smo ve etvrti dan, a da nas niko nije uznemirio. Iste veeri smo odluili da u zoru izvrimo pokret i preselimo logor na drugi kraj ume. Na sekciji smo odredili mjesto preseljenja u blizini kote 154. First, Fistri i Rajman bili su na zadatku u Zagrebu, a Pelei je bio u Dubravi. Pelei se vratio kasno u no, o pomenuta trojica nisu te noi stigla. Nedolazak trojice drugova prisilio je Pelcla, koji je bio komandir logora, da odstupi od do tada ustaljene prakse o preseljenju logora. Dan je protekao normalno. Trojica drugova nisu se jo vratila iz Zagreba.
538

Na strai od 5 popodne bio je Ante Dobrila. Branko Spalj je naloio vatru i spremao veeru. orkovi i Grozaj otili su po vodu na oblinji izvor. ia Mirkovi se bri jao, ali je prema svom geslu da partizan uvijek mora biti berajt, imao puku s torbom municije i par konzervi naslonjenu na isto drvo na kome je stajalo ogledalo. Ostali su bili zabavljeni linim stvarima: spremanjem ranaca, itanjem i slino. Seljak, koji je dan ranije otkrio straarsko mjesto, bio je vodi andarmerijskoj koloni. Neopaeno ih je doveo stotinak metara od straarskog mjesta. Komandir kolone odluio je da zarobi naeg straara, a zatim da napadne logor. Odredio je da prema Anti nastupaju iz dva pravca. Lomljenjem granica andarmi su mu privlaili panju u jednom pravcu, a za to vrijeme su mu se drugi oprezno pribliavali, i obratno. Ante je uspio da nas u dva maha upozori. Odmah zatim iza njegovih leda uo se otar povik: Stoj, ruke uvis! Stoj ti!, viknuo sam i istog asa raspalio u pravcu odakle je dolazio glas. To je zbunilo andarme i omoguilo Anti da pretri kroz umu desetak metara i nae se u logoru. Nas osam smo odmah zauzeli poloaje iza stabala i otpoeli borbu. Borba je bila otra. Nismo znali kolike su snage neprijatelja, te se nismo mogli odluiti na juri. Izgleda da je Pelei donio odluku o povlaenju istog asa kada su se andarmi poeli povlaiti. Poto smo se povukli kojih stotinak metara, Pelei i ia su krenuli u izvianje. Naili su na andarme u povlaenju. ia je opalio i pogodio jednog u oko, a ostali su se dali u bijeg i ostavili ubijenog. Zaplijenjeni karabin ehoslovaku zbrojovku i municiju sa opasaem dobio sam ja, a bluzu i kapu ia. Sad smo otpoeli diskusiju o situaciji. Nikakvih podataka o neprijatelju nismo imali. Jedni su tvrdili da smo vodili borbu s prethodnicom, a da neprijateljska glavnina stie u irokom obruu. Spalj i ja smo cijenili da se radi o pojaanoj patroli i predlagali da se ponovo zauzmu poloaji u logoru, neprijatelj odbaci, pokupe atori i ostale stvari i tada se krene.dalje. Zato smo nas dvojica krenuli ka logoru i pripucali u njegovom pravcu, ali smo se na pozive ostalih drugova vratih. Grozaj i orkovi, koji su u asu napada otili po vodu, ocijenili su da je u pitanju vea akcija protiv nas i krenuli su prema Zagrebu (pri ulasku u Zagreb orkovi je uhapen i kasnije strijeljan, dok je Grozaj iz Zagreba otiao u Slavoniju i prikljuio se tamonjoj grupi partizana). Premda je ova borba u umi Divljai po obimu i rezultatima sitna, ona je kao pojava na terenu zagrebake oblasti imala svoje mjesto i znaaj, jer je bila znak da se oruana borba protiv okupatora iri iz samog Zagreba u njegovu okolicu na
539

teren. Za nama je veliki upan Prigorja izdao potjernicu 5 tampanu u formi oglasnog plakata, koja je odigrala znaajnu moralno-politiku ulogu meu irokim masama antifaista. Ona je jasno govorila da se poslije borbi od 14. jula (Kerestinec borba kod Stupnike ume i sela Obre) oruane borbe na terenu u neposrednoj blizini Zagreba ponovo razvijaju.
U NEDOUMICI

Koliko smo bili radosni to smo iz ove borbe izali kao pobjednici, isto toliko smo bili tuni to su nam se pokvarili planovi o napadu na Sopnicu 6 i to smo ostali bez atora i sekcija. Zakljuili smo da se moramo hitno izvui sa ovog terena, a kasnije da uspostavimo veze s organizacijom. Krenuli smo kroz umu Novoselice u pravcu sjevera. Poto smo proli pokraj sela Dobrodol, promijenili smo pravac i krenuli na jug kroz Markovo polje. Jo je bio dan kad smo preli cestu Sesvete Kaina. Kretali smo se proplancima ume Mokrice i osjeali smo
5 Tjeralica za komunistiko-etnikom bandom koja se pojavila na podruju obine Sesvete. Zagreb. 21. kolovoza. Veliki upan Velike upe Prigorje dr. Marko Lamei izdao je pod brojem 604-pr-1941. ovu tjeralicu: Dne 19 kolovoza 1941. god. poslije podne u umi Divljaa, obina Sesvete, pojavila se etniko-komunistika banda, oko desetak njih, koji su iz zasjede pucali na oruniku obhodnju i ubili orunika Milu Novakovia. Redarstvenim i orunikim izvidama je ustanovljeno, da je ta etniko-komunistika banda krenula u smjeru Sljemena. Velika upa Prigorje sa sjeditem u Zagrebu raspisuje za navedenom etniko-komunistikom bandom tjeralicu i poziva oblasti, sluenike i puanstvo na vrenje tjeralice, kako bi se ta etniko-komunistika banda uhvatila. Raspisuje se podjedno nagrada od 10000 kuna za svaku glavu ove etniko-komunistike bande. Nagradu e dobiti onaj koji uhvati ili doprinese uhienju kojeg iz te bande. Tko opazi tu etniko-komunistiku bandu ili neto o njoj dozna, duan je to smjesta prijaviti najblioj oblasti, odnosno najblioj orunikoj, ustakoj ili redarstvenoj obhodnji. Upozorava se stanovnitvo, da e se svaki onaj, koji propusti uiniti prijavu, smatrati pomagaem te etniko-komunistike bande, kao i onaj koji bi dao sklonite, hranu ili inae bilo kakovu pomo toj etniko-komunistikoj bandi. Protiv njega e se prema tome postupiti. (Zbornik dokumenata o narodnooslobodilakom ratu jugoslovenskih naroda, knjiga I, tom V, str. 357 izdanje Vojnog istorijskog insituta JNA.) 6 Napad na Sopnicu izvrila je Konar tek dvije godine kasnije.

13.

proleterska

brigada

Rade

540

se potpuno sigurni. Sreli smo grupu seljaka koji su nas preplaeno gledali. Pelei im ree da smo se malo potukli sa ustaama. Bili su sretni da ih ne diramo. Oko 22 sata smo izbili na cestu Zagreb Varadin. Ponovo smo razmotrili situaciju i odluili da postavimo zasjedu i napadnemo prvo motorno vozilo koje naie. Leali smo uz cestu skoro itav sat. Nismo imali sree. Niko nije naiao, pa ak ni seljaka kola. Krenuli smo dalje kroz umu Gajie u pravcu Dugog sela. Pravac kretanja odreivah smo po zvijezdama, a kao sekcija nam je sluila karta Jugoslavije u depnom kalendaru. U zoru ustae su pokrenule sve jedinice zagrebakog garnizona i policajce sa psima u pravcu Zagrebake gore. Mi smo, meutim, ve bili van domaaja njihove potjere. U zoru se grupa zaustavila na rubu ume Lazine, sjeverno od Dugog Sela. Odredih smo deurnog i zaspali. Kad sam doao na red da deuram, ve je grijalo sunce. Kroz kukuruze je neto ukalo i uskoro se pojavio seljak 7 s korpom na leima i srpom u ruci, kojim je sjekao travu i zakrljale kukuruze. Vidjevi me s podignutom pukom, stavio je prst na usta u znak razumijevanja i blagonaklonosti. Priao sam mu. Bez pitanja mi ree: Znam ko ste; i ja sem bil zeleni kader. Bio je radievac republikanac, te je po nekom iskonskom seljakom buntu mrzio svu gospodu, pa i ovu njemako-ustaku. Na njegove predstave o zelenom kadru mi smo davali savremena objanjenja. Otiao je i po dogovoru se vratio kroz jedan sat, nosei veliku pogau, dosta sira i bocu vode. Za nagradu smo mu dali lance 8 koje smo uzeli sa ubijenog andarma, a zatim smo ga poslali u selo do Predavca, koga smo poznavali iz Zagreba kao naprednog omladinca. Za svaki sluaj premjestili smo se na drugi kraj njive. Na prijatelj se nije vratio. Uveer je Pelei predloio da pode vlakom u Zagreb da uspostavi vezu. Njega, kao partijskog rukovodioca, je pri tiskala obaveza o izvrenju akcije na Sopnicu vie nego bilo koga od nas. Ipak smo odluili da krenemo prema Bjelovaru, do sela u kojem je roen Veno Bikup, da tamo uhvatimo vezu s organizacijom i vidimo ta emo s akcijom na Sopnicu.
BORBA KOD PRIKRAJA

Iste veeri krenuli smo prema Bjelovaru. Kretanje je bilo sporo, jer nismo imali vodia. I dalje smo uz pomo zvijezda odreivah pravac. Tokom noi poela je da pada kia. Nismo se
7 8

Bio je to Bojnii Mato iz sela Drenec, kraj Dugog Sela. Ovi lanci sluili su andarmima za vezivanje uhapenih lica. 541

zaustavljali, premda je ve potpuno svanulo. U okolini Bojakovine seljaci su nas sretali i udili se kakva je to vojska. Naa objanjenja da smo narodna vojska i saveznici Crvene armije, seljaci su sluali s podozrenjem. Niko nije nita pitao. Jedva su ekali da odemo. Tog dana tampa i radio NDH prenijeli su proglas o komunistiko-etnikoj bandi, to je bez sumnje imalo svoje dejstvo. Dvadeset prvog avgusta zadrali smo se u jednom umarku, poto smo preli cestu Dugo Selo Bjelovar. Nismo ni slutili da se ispred nas nalazi eljeznika pruga Zagreb Koprivnica i da smo se zaustavili na veoma pogodnom mjestu za opkoljavanje. Pojeli smo posljednju konzervu koja se nala u iinoj torbi. Na cesti smo vidjeli dva vojna kamiona u pokretu. Tog asa smo to povezali s avionom koji nas je jutros u nekoliko navrata nadlijetao. Uskoro smo vidjeli kako se prema nama sa ceste razvija u strelce jedna vojna jedinica. Odmah smo krenuh dalje iz ume kroz polje i kukuruze. Vojnicima, koji su nastupali, nije se urilo. Izbili smo na eljezniku prugu i vidjeli grupu andarma. Zasjeda. Nisu nas opazili. Krenuli smo jarkom uz prugu. Streljaki stroj se za nama pribliavao. Pelei prvi iskae na prugu, mi ga shjedimo. Zasjeda je oko 200 metara udaljena od nas. Osmatraju pravac odakle nastupa streljaki stroj. Poto smo se trojica prebacili, andarmi nas opazie i osue vatru. Uzvratili smo stojei. Odmah su polijegali na prugu, a mi smo nastavili da pucamo iz kleeeg stava. Za to vrijeme ostalih pet drugova se takoer prebacilo preko pruge. ia je bio posljednji. Obustavili smo paljbu i povukli se u kukuruze i dalje nekim jarkom do obale rijeke Lonje. Pregazili smo rijeku. Nali smo se potpuno van obrua i domaaja neprijatelja. Jo malo smo ili umom, a zatim stali da se odmorimo i osuimo. Dalje smo se kretali samo po noi i zato mnogo sporije. Nakon nekoliko noi sporog kretanja i zaobilaenja dugih moslavakih sela, grupa je uspjela u rodnom selu Vene Bikupa da uhvati vezu s partijskom organizacijom. Preko te veze grupa se idueg dana spojila sa Bjelovarskom partizanskom grupom, u kojoj su bih Gustav Perl Benda, Gabrijel Santo, Antun Blai, Vilko Jurec, Franjo Mareni i drugi. Tada je formirano jezgro kroz NOB proslavljenog Kalnikog partizanskog odreda, a zagrebaka grupa partizana je prestala da postoji kao samostalna partizanska jedinica. Rukovoenje ovom fuzioniranom partizanskom grupom preuzeo je OK KPH za Bjelovar. Sa Bjelovarskom grupom spojilo se pet drugova: Veno, Kuzmiak, ia, Do542

brila i Sragaj, dok smo Pelei, Spalj i ja dan ranije u selu Progomelju pali u ruke neprijatelju. Na pad bio je velika pouka ostalima: da se u selo ne ide ujutro i bez oruja, kao frenteri, da se ne ulazi u kue ako nije postavljeno obezbjeenje i slino. Svi uspjesi i propusti ove grupe partizana iz Zagreba sluili su ostalim i kasnije osnovanim grupama kao snana pouka o tome kako treba i kako ne treba da ratuju partizani na ovom terenu. Najvanija pouka bila je u tome da se partizanski rat ovdje ne moe da vodi bez organizovane podrke u selima, bez uea seljaka u partizanskim grupama, bez vodia, obavjetajne slube i ostalog to obezbjeuje slobodu akcija i garantuje uspjeh u borbi.
Zvonimir KOMARICA

KRUNI MAR PARTIZANA OKO BOSANSKOG PETROVCA

K rajem septembra 1941. godine italijanske jedinice ponovo su dole na teritoriju Bosanske krajine. Jaina tih snaga bila je oko 20 000 vojnika i oficira. Oni su zaposjeli sva mjesta na komunikacijama: Knin Drvar Bosanski Petrovac Jajce i Bosanski Petrovac Klju Sanski Most. Domobranske i ustake jedinice, protiv kojih su do tada vodile dvomjesene borbe partizanske jedinice pod komandom taba bataljona u rejonu Otrelja, bile su povuene iz tih krajeva, dok je okupacionu vojnu vlast preuzela italijanska komanda sa svojim jedinicama. Aktivnost partizanskih jedinica, koje su ostale na terenu Grahova, Drvara i Bosanskog Petrovca poslije prodora Italijana bila je svedena, sem intenzivnog politikog rada uglavnom, na izvianje, patroliranje i obavjetavanje o kretanju neprijateljevih jedinica i pojedinaca. Veih i znaajnijih borbi nije bilo. Razloga za takvo stanje bilo je vie. Jedan od njih je bio i taj to su Italijani u prvo vrijeme izbjegavali neposredne oruane sukobe sa partizanima teei da, prije svega, propagandnim sredstvima, kompromituju i izoluju komuniste od naroda, a da poslije toga, prisilnim putem, upotrebom vojnih jedinica ako ustreba, primoraju narod na poslunost i potovanje okupacijskih vlasti. Stoga su odmah po dolasku u te krajeve poeli da se povezuju sa kolebljivim elementima iz redova ustanika i da ih vrbuju za etnike formacije, koje su prvo organizovali u Drvaru i Bosanskom Petrovcu. Pored tih etnikih grupa po gradovima, u kojima su bili okupatorski garnizoni, Italijani su poeli da formiraju etnike formacije i u pojedinim selima i da ih ukljuuju u svoju slubu. Partijsko rukovodstvo, pratei i analizirajui razvoj dogaaja na terenu, dolo je do zakljuka da je neophodno preduzeti niz mjera kako bi se sprijeilo dalje irenje neprijateljeve
544

propagande i stvaranje oruanih etnikih formacija. Zbog toga je odlueno da se hitno sazove partijska konferencija lanova sa podruja Petrovca i Drvara. Ta konferencija trebalo je da rijei nekoliko veoma vanih zadataka. Prije svega, trebalo je dati ocjenu o radu partijskih organizacija i vojnih komandi do sazivanja partijske konferencije, zatim ocijeniti novonastalu situaciju na terenu i odrediti jasne zadatke o daljem radu na razvoju ustanka i borbe protiv okupatora. Konferenciji, koja je odrana u selu Risovcu 2931. decembra 1941. godine, prisustvovali su: uro Pucar Stari, Osman Karabegovi, Ilija Doen, Rudi Kolak, Nikola Kotle, Ljubo Babi, Slavko Rodi, Nikola Karanovi, Milutin Moraa i izvjestan broj poznatih partijskih radnika iz Krajine. U vrlo otvorenoj i konkretnoj diskusiji podrobno su analizirani dotadanji uspjesi, kao i slabosti u radu, te nastali problemi poslije dolaska Italijana. Ukazano je na konkretne slabosti i propuste kako u radu vojnih komandi, tako i u radu partijskih organizacija na terenu. Bilo je otre kritike i iskrene samokritike. Svi su se manje-vie osjeah odgovornim za nastalu situaciju na terenu. Konferencija je odredila konkretne zadatke partizanskim jedinicama i partijskim organizacijama. Kao najvaniji i osnovni zadatak, kojeg je trebalo ostvariti bez oklijevanja, trebalo je organizovati borbu protiv okupatora i njegovih slugu i to u svim mjestima u kojima se okupator nalazi. Radi toga trebalo je blokirati italijanske garnizone i prekinuti svaku njihovu vezu sa stanovnitvom van garnizona. Ukazano je na znaaj politike djelatnosti na terenu kao i na nain na koji se to moe ostvariti. Takoe je odlueno da za izvrenje tih zadataka na svakom od tri sreza Grahovo, Drvar i Petrovac treba organizovati posebne vojne komande. U komandu za petrovaki srez odreeni su Slavko Rodi i Nikola Karanovi, a za drvarski Milutin Moraa i Nikola Kotle. Na teren grahovskog sreza upuen je Ljubo Babi sa nekoliko kurira-pratilaca. Sem toga, u sva tri sreza trebalo je organizacijski srediti jedinice i to hitnije prei na aktivnu oruanu borbu protiv Italijana. Da bi se izvrili zadaci na terenu petrovakog sreza trebalo je pojaati snage koje su se ve nalazile na tom terenu. Stoga je odlueno da se iz Podgrmea dovede jedna petrovaka eta, komandir je bio Milan Zori, zatim Vakufska eta (komandir Mauka Filipovi) i jedan driniki vod (vodnik je bio Dmitar Smiljanovi). Te jedinice bile su potinjene Slavku Rodiu, a njima se prikljuio i jedan broj politikih radnika sa teritorije petrovakog sreza. Osnovni zadatak tih jedinica bio je da razoruavaju sve etnike grupe na terenu, blokiraju italijanski garnizon u Bosanskom Petrovcu i odre vie politikih zborova u pojedinim selima radi objanjenja narodu novonastale situSZ U s t a n a k 1941.

545

acije. Bilo je predvieno da se sa odreenim jedinicama pree kroz ona petrovaka sela iz kojih je stanovnitvo, iz bilo kojih razloga, dolazilo u grad i kontaktiralo s okupatorom. Nakon zavretka konferencije svi drugovi poli su na teren, radi sprovoenja donijetih odluka. Slavko Rodi i Nikola Karanovi otili su na teren Kulen-Vakufa (u sela Orako Brdo i Stjenjane) gdje se tada nalazila Vakufska eta. Poslije pripreme boraca i starjeina za predstojei zadatak, eta je izvrila pokret po mar-ruti koja je prolazila kroz sela: Stjenjani Bjelaj Vodjenica Marjanovia Do Smoljani. Pod komandu Slavka Rodia ula je u selu Smoljani i Petrovaka eta, te su tako obje ete nastavile mar za selo Drini. U tom selu etama se prikljuio i Driniki vod. Poslije dva dana boravka u Driniu sve jedinice su nastavile pokret: Vedro Polje, Koluni i Medeno Polje. Prvi politiki zbor, za vrijeme tog mara, odran je 14. januara 1942. godine u selu Bjelaju (zaseok Cimee). Na zboru su govorili Slavko Rodi i Nikola Karanovi. Narodni zbor odran je 16. januara u Vodjenici na kome je, pored Slavka Rodia, govorio i jedan politiki radnik sa tog terena. U tom selu razoruano je i nekoliko etnika. Trei zbor odran je 13. januara u selu Smoljani. U Driniu su se jedinice zadrale dva dana (20. i 21. januara) i za to vrijeme su odrana dva zbora: jedan u selu Bukovai (kod osnovne kole), a drugi u Driniu (zaseok Banjci). Iz Drinia jedinice su izvrile pokret ujutro 22. januara po predvienoj mar-ruti. Mar je izvren pod vrlo nepovoljnim vremenskim uslovima: pored dubokog snijega i niske temperature, kretanje su oteavale i jake snijene vejavice. Istog dana poslije podne, jedinice su prole i kroz selo Vedro Polje i izbile u Rakia Dolinu (zaseok sela Koluni). Tu smo saznali od mjetana da u umi iznad sela jedan vod Italijana sijee drva i da e uskoro naii putem na koiem su se trenutno nalazile nae jedinice. Odmah poslije tog obavjetenja, primijetili smo da se Italijani, u koloni, pribliavaju naim jedinicama ne slutei ta e ih snai. U ovoj koloni bilo je oko 20 vojnika, koji su vodili nekoliko mula i konja na kojima su vukli drva. Kad su se Italijani pribliili i ugledali nas odmah su stali jer nisu znali da li su pred njima etnici ili partizani. I dok su tako stajali i zagledah nau kolonu, jedan vod partizana sa ela kolone iskoristio je tu zabunu, pa se za kratko vrijeme naao oko njih s pukama na gotovs. Italijani, iznenaeni i zbunjeni, nisu ni pokuah da upotrijebe oruje, sem jednog podoficira koji je brzo onemoguen da bilo ta uini.
546

Cim je zavreno razoruanje italijanske kolone, mar je nastavljen za selo Medeno Polje, u kome je bilo predvieno prenoite. Dan je ve bio proao, a trebalo je jo vie od jednog sata marovati po dubokom snijegu, pa je zbog toga nareeno da se kretanje ubrza. Poslije dolaska u Medeno Polje izvren je raS pored jedinica za odmor i spavanje. A poto se pretpostavljalo da e Italijani brzo reagovati zbog zarobljavanja njihovog voda, to je za svaku etu i svaki vod bio odreen rejon za razmjetaj i izdato nareenje kakve mjere obezbjeenja treba preduzeti u toku noi. Petrovaka eta bila je razmjetena u zaseok koji gravitira prema Rakia Dolini, a vod pod komandom Dmitra Smiljania u kue Mirkovia, koje se nalaze na putu za selo Bjelaj. Takav raspored jedinica izvren je radi toga to se pretpostavljalo da e neprijatelj napasti iz Kolunia ih Bjelaja. Vakufska eta bila je razmjetena u sreditu sela. Zarobljeni italijanski vojnici bih su razmjeteni po seoskim kuama. Narednog dana u zoru jedna naa patrola primijetila je duu italijansku kolonu kako nastupa ka naem selu. Patrola se vratila da obavijesti komandu. I dok je patrola podnosila izvjetaj, Italijani su ve poeli da gaaju iz artiljerije. Ta paljba je bila istovremeno i znak za uzbunu u naim jedinicama. U takvoj situaciji nije bilo vremena za posjedanje najboljih poloaja za borbu, ve su se po izlasku iz kua zaposjedah n a j blii poloaji. Sem toga, dubok snijeg usporavao je kretanje i nije dozvoljavao udaljavanje od prtine. Uspjelo se samo to da se prenese nareenje da se vatra ne otvara dok Italijani ne dou do samih kua, tj. u neposrednu blizinu naih poloaja. Italijani su krenuh iz Petrovca u zoru 23. januara i to po vrlo niskoj temperaturi i jakoj snijenoj vijavici, pa su, po svim izgledima, vie bili raspoloeni za to da se dokopaju toplih soba nego da se bore protiv partizana. I poto nije dolo do borbe na ulazu u selo, pretpostavljali su da su se partizani ve ranije povukli pa su pourili u prve kue da se ogriju i nahrane. Ali, im su se razmiljeli po kuama i sa tavana poeli da skidaju suho meso, partizani su izvrili napad. Tog trenutka nastao je pravi krkljanac oko svih seoskih kua. Neki italijanski vojnici su bjeali u kue, a drugi iz njih, tako da njihovi oficiri nisu mogli da uspostave red i organizuju odbranu. Napad naih jedinica potpuno ih je obezglavio i jedino im je bilo preostalo da ponu to prije da se povlae. Ali povlaenje nije bilo lako, jer je na napad unosio jo veu paniku i dezorganizaciju u njihove redove. Za nekoliko asova borbe partizani su ubili i zarobili oko 60 neprijateljskih vojnika i oficira. Meu zarobljenim oficirima bio je i ljekar italijanskog garnizona u Petrovcu. Zaplijenjena su, pored 60 puaka i pitolja, i 2 neispravna brd
15#
547

ska topa. Komandant razbijene italijanske jedinice pobjegao je u Petrovac, gdje je istog dana naprasno umro. Na naoj strani tee je ranjen zamjenik komandanta odreda, Nikola Karanovi, i borac Tanasije Luki iz Petrovake ete. Obojica su bila teko ranjena, a naroito Nikola Karanovi, kome je kroz plua prolo nekoliko mitraljeskih zrna. Zaplijenjeno oruje dato je Omladinskoj eti u Medenom Polju, koja je tada i formirana. Dobila je zadatak da sprijei snabdijevanje italijanskog garnizona drvima i da obezbijedi blokadu grada i ne dozvoli odravanje veze izmeu garnizona u Petrovcu sa susjednim garnizonima u Otrelju i Drvaru. Svi ranjeni zarobljeni italijanski vojnici bili su preneseni seoskim saonicama do Petrovca i predati italijanskoj komandi, dok su zdravi upueni u Podgrme u tab odreda, koji ih je rasporedio na rad kod pojedinih seljaka. Ta borba je po svom politikom znaaju za dalji razvoj ustanka u tom kraju, po naem miljenju, dolazila u red najznaajnijih borbi koje su petrovaki partizani vodili u prvoj godini ustanka. Ona je dokazala da se partizanske jedinice mogu vrlo uspjeno boriti protiv italijanskih okupatorskih jedinica, bez obzira na to to su one bile i brojno i tehniki daleko nadmonije.
Jovo PAVI

BOLJEVACKI

PARTIZANSKI

ODRED

1 osle ' kapitulacije, i na podruju Zajeara kao i u drugim krajevima, stari upravni aparat dosledno je izvravao nareenja nemakih vlasti koje su izvlaile rudna, poljoprivredna i druga bogatstva ovog kraja Srbije. Sem toga, na teritoriji zajearskog okruga su po veim mestima bile rasporeene snage nemake 714. posadne divizije, a u Zajearu je uspostavljena Krajskomandantura 857. Jae nemake snage su se nalazile i u rudnicima radi obezbeivanja proizvodnje. U slubu okupatora stavio se i nedirnut andarmerijski aparat. Sreski naelnici, preko optinskih i sreskih uprava, postaju glavni pomagai okupatora. Pored izvlaenja materijalnih dobara, okupator je svoje pljakake planove sprovodio i primenom prinudnog rada. U takvim uslovima je partijska organizacija zajearskog okruga poela pripreme za oruani ustanak. Njena uporita su tada bila u gradovima i rudnikim centrima kao to su Borski rudnik, Rtanj, Bogovina, Vrka uka kao i itav Timoki rudniki basen i sela oko njih iz kojih su poticah rudari. Uoi ustanka partijska organizacija je samo na podruju boljevakog i borskog podruja imala 20 lanova Partije i 5 partijskih elija: u Boru, selu Zlotu, Podgorcu i u rudnicima Bogovini i Rtnju. U Boru je radio i skojevski aktiv od 30 lanova. Posle proglasa CK KPJ od 22. juna 1941. godine, kojim se lanovi Partije i graani nae zemlje pozivaju na oruani ustanak, Okruni komitet Zajeara je ve krajem juna odrao sastanak na Belom bregu kome je prisustvovao i lan PK Moma Markovi i gde je doneta odluka da se ubrzaju pripreme za oruani ustanak i da se na teritoriji zajearskog okruga formiraju tri partizanska odreda: Boljevaki, Krajinski i Zaglavskotimoki.
549

Pripreme za formiranje partizanskih odreda odvijale su se kroz angaovanje mesnih i gradskih desetina na prikupljanju oruja i ostale opreme za borbu. Zadatak odreda je bio da unitavaju neprijateljsku ivu silu, razbijaju upravni aparat u slubi okupatora i unitavaju industrijske i druge objekte kojima se sluio okupator. Partijska organizacija Bora, u iji je rad sekretar OK Dobrivoje Radosavljevi Bobi imao najneposredniji uvid, pokazala je najbolje rezultate. Ubrzo za sekretara OK Zajear dolazi instruktor PK Srbije Milenko Brkovi, te se Dobrivoje Radosavljevi sasvim posveuje radu na formiranju odreda. 28. jula 1941. godine iznad sela Podgorac, u podnoju planine Malinika, na mestu zvanom Bale, formiran je Boljevaki partizanski odred prvi u Timokoj krajini. Na dan formiranja odred je imao 22 borca, uglavnom radnika Borskog i boljevakih rudnika (Bogovine i Rtnja). Za komandanta je naimenovan Duko (prezime nepoznato), podnarednik bive jugoslovenske vojske (koga je na toj dunosti, posle nekoliko dana, zamenio Sveta Marinkovi, rudarski radnik, rezervni narednik bive jugoslovenske vojske), a za politikog komesara Dobrivoje Radosavljevi. Pored njih su u rukovodstvu odreda bili Janko Simeonovi i Duan Gligorijevi, studenti i Jovan Dobri, rudar. Prvi borci Boljevakog odreda, pored navedenih bili su: Jovan Muskalovi, Josip Calkovi, Ljuba Kojadinovi, Milan Gogi, Ostoja uri, Mile Sajevi, ore Ili, Milan Miloj kovi, Miodrao Coji, Milo Gani, Jovan Joviki, Mladen Dolapovi, Jovan Panteli, Svetozar Lazi, Petar Grami, Pavle uji. Gotovo svi su bili lanovi Partije ili Skoja. Odred je imao 19 puaka, 1 pukomitraljez, 5 revolvera i 20 bombi. Rukovodstvo odreda odmah je sainilo plan napada na elezniku stanicu uskog koloseka Obradove Stolice da bi se unitio voz koji je prevozio Nemce iz Paraina u Zajear. Napad je predvien za 2. avgust u zoru. Nemci su, izgleda, saznali za napad i da bi ga izbegli naredili su maino 1 'odi da se ne zaustavlja na eleznikoj stanici. Mainovoa je izvrio nareenje i voz je bez zaustavljanja nastavio put ka Boljevcu. Partizani su otvorili vatru, ali nisu mogli da zadre voz koji je jurio punom brzinom. Poto nisu unitili nemaki transport upali su u elezniku stanicu, demolirali je i od uvara pruge zaplenili pet puaka. Ovom akcijom je u stvari zabeleen poetak pruane borbe u Timokoj krajini protiv okupatora i njegovih slugu. Sve dotle se u narodu samo
55 0

; ;

sumnjalo, pretpostavljalo, nagaalo da se neto sprema, neto mora da pukne. I puklo je! Ubrzo zatim, nou 7/8. avgusta, odred je unitio telefonsko-telegrafske linije izmeu sela Sarbanovca i Bogovine, a 10. avgusta je onesposobio telefonsko-telegrafske veze izmeu sela Zlota i Brestovake banje. Stavljanjem okupatorskog saobraaja pod udar, Boljevaki partizanski odred stupa u neposredniji kontakt s narodom u dolini Crnog Timoka. Povodom ovih akcija Nedievo Ministarstvo unutranjih poslova izdalo je tzv. raspis br. 8 u kome pie: Nepoznata lica presekla telegrafske i telefonske ice i 11 bandera izmeu Sarbanovca i Bogovine, a dva dana kasnije isto ministarstvo javlja: Banda od 50 naoruanih lica rasterala je nenaoruanu strau na putu Brestovaka banja Zlot, presekla telefonske linije. Stareina ispostave otiao na lice mesta. Akcije Boljevakog odreda narod je uistinu prihvatio sa oduevljenjem i za kratko vreme brojno stanje odreda je poraslo na 50 boraca naoruanih pukama i pukomitraljezima. Prirast odreda uglavnom je bio iz sela Zlota i Podgorca ili Borskog rudnika. U zoni dejstva Boljevakog partizanskog odreda neprijatelj je, pored korienja pruge Zajear Parain kao najkraeg puta iz Timoke u Moravsku dolinu, eksploatisao i rudnike uglja: Bogovinu, Rtanj, Vrku uku, rudniki gigant bakra u Boru. Stoga je rukovodstvo odreda odluilo da napadne rudnik Bogovinu i uniti njegova postrojenja koja je uvalo 9 naoruanih straara. Nou 11/12. avgusta, grupa boraca Boljevakog odreda upala je u rudnik, razoruala strau, poruila elektrinu centralu i druga rudnika postrojenja, tako da je proizvodnja "u rudniku obustavljena puna 3 meseca. Dva dana kasnije, 14. avgusta, odred je sruio elezniki most na pruzi izmeu Boljevca i sela Bogovine, ime je saobraaj na ovoj pruzi onemoguen vie od mesec dana. Tako je dolina Crnog Timoka postala arite ustanka koji okupator i njegov upravni aparat iz sreza Boljevac nisu mogli spreiti. Porobljeni narod je dobio zatitnika, svoj odred, iji su redovi bili svakim danom sve vei. Pored oruanih akcija i diverzija odred je po selima boljevakog i dela zajearskog sreza odravao politike zborove, unitavao optinske arhive i smenjivao upravni aparat koji je sluio okupatoru. Na zborovima je narodu objanjavana situacija u srezu, celoj zemlji i svetu. Posle svakog zbora odredu su pristupale desetine novih boraca. Odred je brojno narastao na
5 51

preko 100 boraca i ve je predstavljao ozbiljnu oruanu snagu naroda. Nou 20/21. avgusta odred je izvrio jednu od svojih do tada najveih akcija napad na rudnik Rtanj koji je uvalo sedam Nemaca i vie andarma. Taj rudnik je bio od posebne vanosti za Nemce zbog proizvodnje kamenog uglja pa ga je uvala jaka posada. Napad je izvren u saradnji s partijskom organizacijom rudnika. Planom napada je bilo predvieno da lanovi Partije iz rudnika (Alojz Hirl i Milutin Rui) sa ostalim radnicima napadnu Nemce iznutra. Oni su to uinili u trenutku kada su Nemci seli da veeraju. To je ujedno bio znak da odred pone napad spolja. Nemci su brzo savladani, a andarmi su se predali. Rudnik je potpuno uniten, tako da ga okupator nije mogao koristiti do kraja okupacije. Potpuno unitenje rudnika izvrili su struni radnici rudnika, poznavaoci njegovih najosetljivijih mesta. Zahvaljujui pomoi i odlunosti rudara odred je ovu akciju izveo bez ijedne rtve. Pored unitenja nemake posade i ruenja rudnika, razoruana su 22 andarma, a zaplenjeno je: 2 pukomitraljeza, 15 puaka i 7 pitolja. Ova akcija je, pored vojnikog znaaja, imala i snano politiko dejstvo na narod ovoga kraja. Posle tog prvog sukoba s Nemcima osetno su porasli samopouzdanje i borbenost boraca Boljevakog partizanskog odreda. Odmah sutradan, 21. avgusta, odred je unitio optinske arhive i dezorganizovao upravne organe okupatora u Krivom Viru i Podgorcu. Nou 23/24. avgusta i drugi put je miniran i potpuno razoren most na Timoku, kod sela Bogovine. Most je dva meseca bio van upotrebe. Prvog septembra su deset andarma i dva nemaka vojnika upueni kamionima u selo Zlot nekim poslom. Izmeu Zlota i Podgorca partizani su ih saekali i u kraoj borbi zarobili. To je dalo nov podstrek partizanima. Napadi na rudnike Rtanj, Bogovinu, ruenje mostova, komunikacija, paljenje optinskih arhiva i dezorganizacija upravnog aparata koji se stavio u slubu okupatora, prouli su se irom okruga, do najmanjeg sela. Pored akcija na objekte i komunikacije, odred je upadao u pojedina sela i palio optinske arhive, unitavao evidencije o materijalnim dobrima, poreske knjige i spisove vojnih obveznika. U paljenju optinskih arhiva i rasturanju optinskih uprava koje su od naroda oduzimale ito i ostala materijalna dobra za potrebe okupatora, uestvovao je i narod. Retka je optina u kojoj nije bilo takvih akcija, a u nekima su se i vie puta ponavljale. Odred je naglo jaao, tako da je poetkom septembra ve brojao oko 400 boraca. Celokupna
552

industrija i saobraaj u dolini Crnog Timoka bili su paralisani. Stvorena je slobodna teritorija koja je zahvatila itav boljevaki srez. Razbijene su i razoruane gotovo sve andarmerijske stanice. Usred slobodne teritorije ostalo je jo samo sresko mesto, varoica Boljevac, zbijena na podnoju litica Rtnja, gde su se okupili svi andarmi iz sreza. Drugog septembra u 5.20 asova odred je izvrio napad na Boljevac. Iznenaeni neprijatelj nije pruio ozbiljniji otpor. Razoruano je 29 andarma, unitena je telefonska i telegrafska centrala u poti i spaljena arhiva u svim ustanovama sreza. Ali, poto je Boljevac udaljen od Zajeara jedva oko 30 km, stigla je jo za vreme napada na elezniku stanicu Boljevac vozom iz Zajeara jedna nemaka eta iz 714. posadne divizije koja je odmah stupila u borbu sa Boljevakim odredom. Posle krae borbe odred se, uz gubitke od dva partizana, povukao iz Boljevca. Neprijatelj je imao tri mrtva i vie ranjenih. Tako je varoica Boljevac i dalje ostala jedino neosloboeno mesto sreza. Intervencija Nemaca iz Zajeara i prilina pometnja meu partizanima pri povlaenju iz Boljevca otkrili su rukovodstvu Boljevakog odreda slabosti u formaciji koja vie nije mogla obezbediti jedinstvenu komandu. Odmah se pristupilo reorganizaciji i 3. septembra odred je formiran u tri ete. Svaka eta, jaine 120150 ljudi, dobila je svoje rejone dejstva u tenji da se proiri slobodna teritorija prema Boru i Zajeara: 1. eta kojom neposredno rukovodi tab odreda (komandir je bio Sveta Marinkovi) kree prema Brestovakoj banji i Borskom radniku, najjaem uporitu Nemaca, odakle se i oekivao napad na slobodnu teritoriju odreda: 2. eta, iji je komandir bio tek prispeli andarmerijski narednik Dragomir Vraneevi, a politiki komesar Janko Simeonovi, kree ka selu Krivi Vir odakle kontrolie pravac iz Paraina preko Cestobrodike klisure 1 ; 3. eta, iji sam komandir bio ja, a politiki komesar Miodrag Coji, ostaje u rejonu Markovog Kamena, orijentiui se prema Zajeara. I ete su krenule svaka u svom pravcu. Istoga dana je 1. eta pokidala elezniku pragu izmeu Sarbanovca i Sumrakovca. Voz koji je naiao iz Zajeara iskoio je iz koloseka i sa lokomotivom i prednjim delom kompozicije survao se u ambis. Sutradan je eta prodrla ka Bresto1 itaj napis iz I knjige Edicije: U dolini Crnog Timoka od Janka Simeonovia.

55 3

vakoj banji gde je razbila jednu manju nemaku jedinicu i ubila joj dva vojnika. Druga eta je prodrla ka Krivom Viru gde je 6. septembra potpuno demolirala elezniku stanicu, oslanjajui se na to veliko selo poznato po svom ueu u timokoj buni, kao na bazu. Prva eta je prodrla ka severnom delu sreza Zajear dopirui do sela Lenovac, rodnog mesta Hajduk Veljka. I legendu 0 tom velikom junaku iz prvog srpskog ustanka partizani su potpuno iskoristili. Veliki uspesi koje je odred postigao u unitenju neprijateljskih industrijskih i saobraajnih objekata i dezorganizacija upravnog aparata primorah su okupatora da koncentrie svoje i kvislinke vojne snage radi unitenja odreda. Prvo, likvidacija nemake posade u rudniku Rtanj, zatim rtve u Boljevcu, a sada i kod Brestovake banje, nagone okupatora da organizovano krene u napad na Boljevaki partizanski odred. Pada to upravo u vreme priprema prve okupatorske ofanzive na slobodnu teritoriju u zapadnoj Srbiji. Boljevaki partizanski odred je za mesec dana narastao na preko 400 ljudi, ali je organizaciono i vojniki bio slab. Veini boraca nedostajala su osnovna vojnika znanja te ih je trebalo sticati kroz borbe i akcije. Najvei nedostatak je bio u vojnom rukovodeem kadru, koji je neophodan za ovako vojniki neobuenu boraku masu. Napad na Boljevac je samo otkrio, a ofanziva neprijatelja na slobodnu teritoriju Boljevakog partizanskog odreda sasvim je to i potvrdila. U napadu na slobodnu teritoriju odreda uestvovale su jake nemake snage 714. posadne divizije, sa oklopnim jedinicama, artiljerijom, motorizovanom peadijom i avijacijom. Prema do sada proverenim podacima, jaina neprijateljskih snaga u napadu na slobodnu teritoriju Boljevakog odreda iznosila je: 700 nemakih vojnika sa 300 kamiona i bornih kola, 30 mitraljeza i 7 topova. Napad je izvren sa tri strane: iz Paraina, Zajeara i Bora. Prethodilo mu je bombardovanje partizanskih baza i ustanikih sela Zlot i Podgorac 6. septembra, a 9. i 10. septembra nemake trupe su i spalile ova dva sela iz kojih je bila veina boraca odreda; izgorelo je oko 853 kue, pojate i druge zgrade, kao i velika koliina ljudske i stone hrane. Samo u Zlotu je oko 200 porodica ostalo bez krova nad glavom. Neprijatelj je vrio strahovita zloinstva. U Zlotu i Podgorcu je ubijeno vie desetina ljudi, ena i dece, dok je nekoliko stotina odvedeno u koncentracioni logor. Posle ovih nedela u Zlotu 1 Podgorcu, organizujui istovremeno Borski etniki odred, samozvani vojvoda Sava Markovi i nemaki krajskomandant
5 54

uputili su poziv partizanima iz tih sela da se vrate u selo, predaju oruje i nastave miran ivot kod svojih kua. Vojniki neobuena a politiki nedovoljno izgraena boraka masa odreda pokolebala se gledajui popaljene kue. Pod izgovorom da samo obiu zastraene porodice vie se nisu ni vraah u odred. A on se osipao i od blizu 450 boraca, ostalo je posle nekoliko dana u Boljevakom partizanskom odredu 30 uglavnom lanovi KPJ, SKOJ-a i radnici. Bio je to nepojmljivo brz poraz masovnog odreda ije e demoralisane borce izdajnici naroda prevariti da postanu etnici pod izgovorom da brane svoje popaljene kue. Da nije bilo komunista i tih partizana, mi ne bismo palili sela. Eto, morali smo prenosili su zaplaenom narodu navodne poruke Nemaca domai izdajnici. 13. septembra pao je u ruke gestapovskim krvolocima sekretar OK Zajear Milenko Brkovi Crni. On je oko 9 asova ujutru otiao na elezniku stanicu, izvadio kartu i uputio se prema vagonu. Nije ni primetio da ga gestapovci i agenti ve prate. Mirno je uao u kupe i seo. Bilo je to pred sam polazak voza. U njegov kupe su iznenada banuli gestapovci i sruili se na njega. Brkovi se nije predavao. Bez oklevanja je snano zamahnuo rukama i, onako snaan, posle kraeg guanja, uspeo je da se oslobodi napadaa. Istrao je iz vagona i pojurio preko perona ka izlazu. U tom trenutku iz depa mu je ispao revolver. Nije imao vremena da se saginje. Agenti su ve pucah za njim. Milenko je brzo trao da bi se to pre dokopao gradskih ulica. Stigao je ve na ivicu perona. Tada je pred njega istrao jedan izdajnik, elezniar. Podmetnuo mu je nogu. Nastalo je rvanje. Gestapovci su pristigli i izboli ga isukanim noevima. Obliven krvlju, Milenko se borio jo neko vreme. Tada je posustao od udaraca i uboda. Gestapovci su ga odveli u krajskomandanturu. Znali su da je odgovorni funkcioner u Partiji i jedan od organizatora partizanskih odreda u Timokoj krajini. Zeleli su ga ivog, te su mu odmah previli rane. Zatim, kad se malo oporavio, poeli su ga ispitivati. Nastalo je muenje. Pet dana i noi su ga mrcvarili. Tukli su ga gvozdenim polugama, kidah mu zavoje sa nezaleenih rana, pekli ga usijanim gvoem, vadili mu nokte, testerom pilili kosti na nogama i rukama. Milenko Brkovi je u mukama gubio svest. Kada bi se povratio nastavljah su muenje. Nije hteo da prizna ni jednu jedinu re. Po gradu su se ve bili prouli Brkovievi odgovori faistima: Faisti, zar ne vidite da vam gori pod nogama. Beite iz moje
555

zemlje dok nije kasno. Svi ete biti uniteni. estog dana od hapenja, 18. septembra 1941. godine, faisti su podigli veala na Kraljevici kod Zajeara i obesili Brkovia. Za Partiju i pokret ovog kraja to je bio veliki gubitak. Odmah posle veanja Milenka, 21. septembra, pao je u ruke neprijatelja lan KPJ i jedan od organizatora ustanka u boljevakom srezu, Borde Ili, pravnik iz sela Podgorca. Bio je hrom u jednu nogu pa se nije mogao kretati sa odredom koji se povlaio. Uhvatili su ga etnici Koste Peanca. Najbrutalnije su ga muili, a zatim predali Nemcima u Zajearu. Poelo je estodnevno muenje. ore je neustraivo prkosio neprijatelju. Obeen je 27. septembra na Kraljevici, na istom mestu gde je nekoliko dana ranije obeen i Milenko Brkovi Crni.

Vanost Timoke krajine u Hitlerovim stratekim planovima bila je dovoljno procenjena kako s vojnike, tako i s privredne strane. Samo na uem podruju boljevakog sreza nalazilo se nekoliko rudnika. Pored toga u neposrednoj blizini ovih je i rudnik bakra u Boru, koji je bio od neprocenjive vanosti za ratne potrebe Hitlera. Timoka krajina je imala i poseban vojniki znaaj jer se nalazi u trouglu izmeu eleznike komunikacije Beograd Ni i Dunava, vanog vodenog puta za istoni front. Imajui to u vidu, Boljevaki odred se nije smeo vezivati za usku teritoriju jer se sasvim sigurno moglo oekivati da e neprijatelj upotrebiti sva raspoloiva sredstva i posluiti se svim drastinim merama za unitenje oslobodilakog pokreta u ovom za neprijatelja osetljivom podruju. A odred se zalogorio ba na uskoj teritoriji ustanikog Zlota i Podgorca i to u neposrednoj blizini ovih sela iz kojih je bilo oko 300 partizana. U ovakvoj situaciji neprijatelju nije bilo teko da koncentrie sve raspoloive snage i udari kako na odred, tako i na ustanika sela koja su dala najvei broj boraca za odred. Posle izmenjene situacije u bo ljevakom srezu, znatno oslabljen odred nije mogao da prui ozbiljan otpor brojno jaem neprijatelju, te je odlueno da se ostatak boljevakog odreda spoji sa oslabljenim Zaglavsko-timokim odredom koji je 29. septembra pretrpeo jak iznenadni neprijateljski udar, tako da je i on ostao sa 3040 boraca (a istog dana je na Stevanskim livadama kod s. Sikola poraen i Krajinski odred). Osmog oktobra je dolo do spajanja delova Boljevakog i Zaglavsko-timokog odreda koji su zajedno imali oko 70 boraca. Za komandanta novog odreda, koji je dobio naziv Knjaevako-boljevaki,
556

postavljen je Voja Jelenkovi Boa, a za njegovog zamenika Sveta Marinkovi. Za politikog komesara odreda postavljen je Janko Simeonovi Sava. Novoformirani Knjaevako-boljevaki odred je odmah stupio u akciju. Odlueno je da se najpre porue elezniki mostovi na Timoku i Grlikoj reci kod sela Vratarnice, i onesposobe rudnici uglja: Podvis i Dobra srea. Jo istoga dana, 8. oktobra uvee, izvren je napad na rudnik uglja Dobra srea koji je onesposobljen za proizvodnju. Pri tom je zaplenjena vea koliina eksploziva za ruenje mostova. Posle napada na rudnik Dobru sreu, odred je krenuo prema Vratarnici i nou 14/15. oktobra demolirao elezniku stanicu na pruzi Ni Negotin. Iste noi sruen je elezniki most na Grlikoj reci. Sledee noi odred je upao u sresko mesto Andrejevac, demolirao potu, zapalio ostatke sreskog naelstva, demolirao elezniku stanicu i onesposobio telegrafsko-telefonske linije na nekoliko kilometara. Posle cve akcije, 17. oktobra, dolo je do napada na rudnik Podvis u kome je uestvovao i Svrljiki odred. Rudnik je uvalo 20 andarma i oko 60 etnika Koste Peanca. tabovi odreda doneli su zajedniku odluku o napadu na rudnik. Napad je izvren nou 17/18. oktobra, iznenada: neprijatelj nije ni imao vremena da prui bilo kakav organizovani otpor. Zandarmi i etnici su na prve pozive za predaju poloili oruje. Zarobljeno je devet andarma i 28 etnika, dok su se ostali razbeali. Srueni su elektrina centrala i druga rudnika postrojenja. Sem toga, zaplenjena je vea koliina eksploziva, odee i obue od koje je dosta razdeljeno samim radnicima. Istovremeno je manja grupa partizana minirala elezniki most kod Palilule. Ruenjem ovog i mosta na Grlikoj reci za due vreme je prekinut elezniki saobraaj na ovom delu pruge Zajear Ni. To je bio najbolji odgovor neprijateljskoj propagandi da su partizanski odredi razbijeni i partizani uniteni. Od akcije na rudnik Podvis pa sve do marta 1942. godine, Knjaevako-boljevaki odred je dejstvovao na podruju svrljikog i zaplanjskog sreza kao samostalna jedinica u sastavu Svrljikog odreda uestvujui u svim akcijama i borbama koje je za to vreme vodio Svrljiki odred. Oba odreda su iz Podvisa krenula prema Sokobanji, gde je bilo oko 100120 etnika Koste Peanca i 20 andarma. Uoi samog napada u Knjaevako-boljevakom odredu su izvrene izvesne organizacione promene. Za komandanta sam postavljen ja, na mesto Voje Jelenkovia. Napad na Sokobaniu je izvren 20. oktobra. Garnizon je blokiran u prvi mrak. Silovit i iznenadan nalet partizana onemoguio je organizovani otpor etnika i andarma. Njihova od557

brana je brzo slomljena i vei broj etnika i andarma je zarobljen. Najvei broj zarobljenih etnika seljaka je puten kuama, dok je okorelim zlikovcima, sreskom naelniku, etnikim vojvodama i drugima narodni sud izrekao smrtnu kaznu. Spaljena je arhiva sreskog naelstva, demolirana je pota i zaplenjen veliki broj puaka, odee i drugog materijala. Posle ove akcije odredi su krenuli prema Svrljigu i ostali su na podruju svrljikog sreza, sa glavnim uporitem i osloncem na Zeleni vrh. 20. novembra je doneta odluka da se Knjaevako-boljevaki odred vrati na teritoriju knjaevako-timokog sreza. Pokuaj odreda da prodre tamo nije uspeo, jer je neprijatelj grevito branio taj teren. Dvadeset treeg novembra odred je uspeo da se probije u Timok do manastira Suvodola (blizu sela Selake), ali je odmah napadnut i primoran na povlaenje prema Staroj planini. U selu Radievcu je razoruao graninu strau i odrao politiki zbor, a 30. oktobra nou u s. Balincu su ga napale jae nemake i etnike snage. U toj borbi poginula su dva partizana i jedan je ranjen. Jedan od poginulih je Milutin Rui, uesnik u poznatoj akciji Boljevakog odreda na Rtanj. Neprijatelj je takoe pretrpeo gubitke u mrtvim i ranjenim. Odred se nije mogao odupreti mnogobrojnim neprijateljskim snagama i vratio se na teritoriju svrljikog sreza. Decembra 1941. Knjaevako-boljevaki odred je sa jednom etom Svrljikog odreda, pored drugih akcija, odravao politike zborove po svrljikim selima. Jedan od tih zborova odran je 12. decembra u selu Krenta na Tresibabi, izmeu Knjaevca i Svrljiga. Na zboru su govorili komesar i komandir Svrljike ete, objanjavajui narodu izdaju etnika Koste Peanca, Nedia, Ljotia i Drae Mihailovia. Posle zbora u Krenti izveden je kulturno-zabavni program, a zatim je nastalo narodno veselje koje je trajalo do kasno u no. Sutradan, 13. decembra oko 11 asova, kad su se partizani spremali za pokret, straar je obavestio da sa pravca Knjaevca ide neprijateljska kolona i da su prednji delovi ve u neposrednoj blizini. Situacija je bila vrlo teka. Jaina neprijateljskih snaga niie bila poznata. Upustiti se u neravnopravnu borbu protiv mnogo jaeg neprijatelja bilo je opasno, a povui se bez borbe znai pokolebati poverenje naroda u snage partizana. Stoga ie odlueno da se primi borba. Nemci su ve bili zauzeli borbeni raspored na dominantnim poloajima (u groblju iznad sela). Svrljika eta je imala da napadne Nemce i Timoki etniki odred u groblju, a Knjaevako-boljevaki odred da odbaci Knjaevaki etniki odred koji je napao nae desno krilo. Borba je poela iz pokreta. Sto je vreme vie odmicalo, ona je dobijala sve veu estinu. Knjaevako-boljevaki odred je brzo
558

razbio knjaevake etnike i naterao ih u bekstvo. Svrljika eta je za to vreme vodila teku borbu s Nemcima i Timokim etnikim odredom u groblju. Deo snaga Knjaevako-boljevakog partizanskog odreda je posle razbijanja etnika udario u desni bok Nemaca, a sa preostalim snagama titio komunikaciju prema Knjaevcu. Borba s Nemcima je dostigla kulminaciju. Nastao je presudan trenutak. Front Nemaca se tada poljuljao i oni su poeli da se povlae u neredu. Ali su ogavni etnici Save Markovia Borskog iznenada udarili u levi bok Svrljike ete sa pravca Svrljiga. Teren je bio ist i borbeni raspored levog krila Svrljike ete jasno se ocrtavao. Ona se tako nala pod jakom unakrsnom vatrom. Nastali su teki trenuci. Ceta je poela da sep ovlai u neredu. Dr Milenko Hadi, popularni svrljiki partizan, ustao je i poeo da dovikuje etnicima iz sveg glasa: etnici, ne prolivajte bratsku krv za raun Nemaca! Preite na stranu partizana, tu vam je mesto. Pao je pokoen, a za njim jo osam drugova. Pomerio se ceo front. Levo krilo se povlailo u neredu i po grupama, a desno je uzmicalo organizovano. Posle izvlaenja iz sela, desno krilo se svilo u kolonu i nastavilo pokret prema Zelenom vrhu, a levo se po grupama ukljuilo u kolonu. U neravnoj borbi koja je trajala nekoliko sati partizanske snage su bile primorane na povlaenje, ostavljajui na mestu borbe devet poginulih drugova. Gubici neprijatelja nikada nisu bih tano utvreni. Sve do marta 1942. godine Knjaevako-boljevaki odred je proveo u Zaplanju (leva obala Niave) kada je izvrio pokret ka Timoku.
Jovan CEDA KECMAN

ODLAZAK BORACA SA TERENA ZETE NA P L J E V L J A 1941.

^ 3 d m a h poslije ustanka u Crnoj Gori, partijska organizacija u Zeti je intenzivno radila na pripremama za jednu duu i uporniju borbu protiv okupatora. U kratkom .periodu likvidirane su sve bive optine na terenu Zete, a njihovi predsjednici ni jesu se smjeli udaljavati od neprijateljskih garnizona. Uz pomo Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru i Okrunog komiteta KPJ za Podgoricu partijska organizacija je uspjela da formira partizanski bataljon u ijem sastavu .su ulazile ete koje su se formirale u vie sela na terenu Zete. Rukovodstvo i jezgro ovih jedinica bili su komunisti i skojevci. U to vrijeme okupator je na terenu Zete imao prilino jake snage, tako da je svaka eta na svom terenu ivjela poluilegalno. Komunisti i skojevci u ovim etama ivjeli su vojnikim ivotom i izvravali manje akcije dok su ostali obavljali straarsku slubu i druge poslove. Naoruanje bataljona bilo je dosta slabo. Vei dio boraca nije imao ni puaka to je kod nekih unosilo izvjesnu nesigurnost. Pored veze sa Zetskim odredom, u ijem je sastavu i bio, bataljon je odravao stalnu vezu i sa partijskim rukovodstvom. Poto okupator nou nije vrio nikakve pokrete, to su partijska organizacija i formirane jedinice bili apsolutni gospodari terena van podruja neprijateljskih garnizona, na kome su predstavljah strah i trepet za petokolonake elemente koji su se jedino mogli spasti u okupatorskim garnizonima. To je omoguilo da se neometano izvri direktiva o mobilizaciji boraca sa ovog terena za crnogorski partizanski odred za dejstva u Sandaku i njegovo uee u napadu na Pljevi ja 1. decembra 1941. godine. Prilikom odabiranja boraca, vodilo se rauna da iz svaka ete poe i uestvuje po nekoliko boraca, da bi se na taj nain
5 60

Pivo

Karamatijevi:

SMESTAJ

RANJENIKA

za pokret vezivalo svako selo i to vie porodica. Bili su to z d r a v i i veinom mladi ljudi, izuzev 34 koji ipak nijesu h t j e l i da odustanu i da ne uestvuju u toj borbi. Iz partijske organizacije Zete polo je na Pljevlja 25 lanova KPJ i nekoliko skojevaca, to je otprilike predstavljalo polovinu tadanje partijske organizacije. I pored svih napora ostalog broja komunista, slanje ovolikog broja komunista i skojevaca odmah se osjetilo u radu organizacije na terenu. Poslije napada na Pljevlja jedan broj boraca vratio se na teren Zete i ponovo stupio u Zetski bataljon. Oni komunisti i skojevci koji su uestvovali u napadu na Pljevlja ostali su na terenu Sandaka, formirali etu i nastavili borbu protiv neprijatelja, na podruju Sandakog odreda. U Sandaku su ovu etu nazivali Zetskom etom. Ona je na podruju Sandaka vodila nekoliko tekih borbi i imala gubitaka. U jednoj borbi je, borei se prsa u prsa sa neprijateljem na elu ove ete, poginuo junakom smru njen komandir Drago Kukulii, istaknuti borac i revolucionar, jedan od najstarijih lanova Partije sa podruja Zete, koji se i prije rata isticao svojim revolucionarnim radom. Pored njega u borbama u Sandaku poginuo je i jedan od mlaih komunista, njegov nerazdvojni drug Spiro Klikovac. Koncem marta 1942. godine ova eta se vratila i trebalo je da ue u sastav Zetskog bataljona. Ali, poto je bataljon ve bio napustio teren Zete i prebacio se na podruje Lovenskog odreda, borci ove ete su neto kasnije stupili u proleterske brigade i ostali dosledni narodnooslo'bodilakoj borbi sve do konanog osloboenja zemlje. Poslije napada na Pljevlja okupatori i domai izdajnici pojaali su svoju aktivnost na podruju Zete, kako bi paralizovali narodnooslobodilaki pokret i rad partijske organizacije na ovom terenu, ali u tom nijesu uspjeli. Jedinice koje su ivjele poluilegalno na ovom terenu dobijale su pomo od taba Zetskog odreda i lino od komandanta Zetskog odreda Blaa Jovanovia. On je poslije jednog savjetovanja sa tabovima bataljona na podruju ljeanske nahije, poetkom januara 1942. godine, doao u Zetu i odrao nekoliko konferencija. Pod kakvim uslovima su se odravale ove konferencije pokazuje i primjer konferencije u selu Bijelom Polju koje je u to vrijeme bilo puno neprijateljskih vojnika. Dok su neprijateljske patrole krstarile na nekih 4050 metara od kue u kojoj se odravala konferencija, njen rad se blagodarei dobroj organizaciji i obezbjeenju odvijao normalno.
Spaso DRAKIC
3 U s t a n a k 1941.

P R I P R E M E I RAZVOJ USTANKA NA P O D R U J U SELA STRABEVINE I OKOLINE 1

I C r a j e m 1938. u selu Straevini je formirana partijska elija, koja je u poetku brojala samo 4 lana. Uz podrku Mjesnog komiteta iz Nikia i tek oformljenog partijskog biroa Trebjeke optine, komunisti Straevine proirili su svoj uticaj i na omladinu i na starije ljude. Stoga je narod ovoga kraja masovno uestvovao na svim manifestacijama i demonstracijama, koje je Mjesni komitet u Nikiu organizovao od 1938. godine pa na dalje. Aprilskih dana 1941. znatan broj mladih ljudi bio je u jedinicama stare jugoslovenske vojske. Nakon kapitulacije skoro svi su se vratili kuama. Veina je donijela puke i neto municije. Do kraja aprila pristigao je iz raznih krajeva zemlje i znatan broj intelektualaca iz ovih sela. U neposrednoj blizini Nikia, u Trebjekoj peini vlada bive Jugoslavije u bjekstvu smjestila je skoro sav novac Narodne banke. Poluge u zlatu istovarene su na Kapino polje. Te peinske pare razgrabljene su preko noi i najvei dio pripao je seljacima iz Ozrinia, a nekoliko miliona dograbili su seljaci iz drugih sela. Poela je kocka najirih razmjera. U tim danima izrazitog rasula, neviene pometnje i gramzivosti, komunisti su se ipak snali i poeli organizovano prikupljanje oruja, municije, odjee i obue. Poetkom maja prikupljeno je oko 40 puaka, 10 000 metaka, jedan pukomitraljez, 50 bombi i drugog materijala. etiri sanduka municije komunisti su nou prenijeli u podnoje Budoa. U drugoj polovini maja poinje, po direktivi Mjesnog komiteta u Nikiu, poste1 Selo Straevina i Klievo, sa zaseocima: Studenca, Obreje, Gudelja i aalica su u stvari juno predgrae Nikia. Pred sam drugi svjetski rat ovo podruje je brojalo 114 domova, sa prosjeno 5 lanova porodice u svakoj kui. Stanovnici su bili preteno zemljoradnici, a pomalo se bavili i stoarstvom.

562

peno i obazrivo obuavanje omladinaca u rukovanju orujem. Uporedo sa tim komunisti danonono dre omladinu na okupu, a i seljacima objanjavaju novonastalu situaciju. Poetkom juna osniva se gerilski vod, koji broji 25 mladih ljudi. Za komandira voda postavljen je Mijuko Vukievi, a za desetara Jago Konti i Radojica Vukievi. etrnaestog juna gerilski vod polae sveanu zakletvu u kui Luke Vukievia u Straevini. Od tog momenta otpoela je sistematska vjeba i vojna obuka sa pripadnicima voda, koja je izvoena iskljuivo nou. Istovremeno partijska organizacija je razvijala intenzivan rad i na konferencijama, manjim skupovima i s pojedincima ukazivala na potrebu dizanja oruanog ustanka. Reakcionarni elementi, a posebno separatisti, tzv. zelenai, su naprotiv, uporno propagirali stvaranje samostalne Crne Gore pod okriljem Italije i njeno proglaenje za samostalnu dravu. Njima su se pridruili i neki imuniji seljaci i oni koji su preko noi postali milioneri. Oni su poeli da se esto sastaju u kui Pavia Kontia, Rista Bokovia, popa Mileta Varaj ia i dr. Uglavnom, sve ove i ovakve akcije organizovao je Simo Mijukovi uz pomo svojih bogatih roaka iz sela Klieva. Na nekoliko dana pred napad faistike Njemake na SSSR primljena je direktiva od Mjesnog komiteta da gerilski vod bude u strogoj pripravnosti i da odrava stalan kontakt sa susednim selima. Nekoliko dana kasnije formirana je seoska eta, koja je brojala oko 100 ljudi i bila podeljena u 4 voda. Kada je Mjesni komitet Nikia donio odluku da se napadne Niki i ovoj eti je odreen pravac napada i objekti na prilazu grada koje je trebalo da zauzme. No, do napada nije dolo. Desetog jula 1941. partijska jedinica ovog podruja organizuje masovan zbor, koji je odran nou, na jednoj poljani ispod sela Straevine. Tu se diskutovalo o pripremama za sveopti ustanak. Na tom skupu dola je do izraaja kolebljivost izvjesnog broja intelektualaca, koji su ranijih godina ivjeli van svog rodnog kraja. Nekima od njih teko je padalo to nemaju, bilo kakav uticaj, pa su esto postavljali pitanje: Ko rukovodi borbom i ko je ovlaen da poziva narod na ustanak? Ipak su se prikljuili formiranoj borakoj jedinici. Nakon tri dana poeo je ustanak. Gerilskom vodu ovog kraja je nareeno da se pod orujem zadri u selima i prati razvoj dogaaja. Partijska jedinica i rukovodstvo ete su u samu zoru 13. jula odluili da vodovi Straevske ete posjednu poloaje iznad sela. Tako je oko 70 dobro naoruanih boraca ostalo na poloajima prema Studenakim glavicama i prema aalici
563

puna etiri dana i etiri noi bez smjene. Omladina je donosila hranu na poloaje. Rukovodstvo ete je zabranilo svako kretanje prema gradu i svuda je postavilo jake i sigurne strae. Istovremeno su posiate patrole prema Stedimu i Pandurici i tako se odravala veza sa susjednim jedinicama. Okupatorski garnizon iz Nikia nije reagirao tako da na ovom sektoru nije dolo ni do kakve borbe. Nakon splanjavanja ustanka, a poslije znatnih pojaanja pristiglih okupatorovom garnizonu u Nikiu, Pavle Konti, samozvani kmet, Boko Agramovi Agram i drugi zelenai, uzimaju nacionalnu zastavu iz seoske crkve i saekuju dijelove novopridole divizije okupatora na Carevom mostu. U istom momentu i Mirko Nikevi, po politikoj boji takoe zelena, postaje javni saradnik Ovre (tajne faistike policije). Nastaje vrlo teka situacija za ovaj kraj. Okupator, uz pomo domaih izdajnika, organizuje strae, koje se nou mijenjaju i obilaze put od Nikia, preko Klieva do Pandurice. Seljaci su primorani da idu na strae goloruki, a partijska organizacija alje pojedine drugove nou da ovim seljacima objanjava tetnost i sramotu sluenja okupatoru. Ujedno ih informie o svim znaajnim dogaajima u zemlji i na istonom frontu. Uporedo s tim komandir ete sa nekoliko boraca esto presree kmeta Kontia i otrije mu prijeti zbog izdajnikog rada. Uz to, skoro svake noi, partijska jedinica okuplja odlunije seljake i omladinu i odrava sastanke po kuama ili na pogodnim mjestima ispod sela. Ujedno alje po nekoliko gerilaca u susjedna sela, koji se naoruani kreu prema Ozriniima, Stubici i Stedimu. Polovinom avgusta rukovodstvo ove gerilske jedinice odreuje pet drugova da uu u sastav Samostalnog bataljona Nikikog odreda, koji polazi u Hercegovinu. Na tu akciju su poli: Mijuko Vukievi, Milan Ronevi, Jago Konti, Radojica Vukievi i Milan Zivkovi. Ovi drugovi ostaju na terenu Hercegovine skoro mjesec i po dana. U tom periodu i seoska reakcija se koncentrie. Velike koliine namirnica dovoze se iz okupatorovih magacina u kuu kmeta Kontia i on ih dijeli kolebljivim seljacima, a u isto vrijeme Mirko Nikevi i Boko Agramovi javno prolaze kroz sela sa okupatorskom policijom, prijete i vrbuju pojedince. Krajem septembra rukovodstvo gerilskog voda upuuje jednu grupu od tri druga: Pera Lalovia, Raka Savievia i Miloa Backovia na akciju u Javarov Do. Isto tako se alju grupe boraca, da preko Ozrena ili Stedima, uu u sastav pojedinih jedinica, koje izvode akcije u selima severno od Nikia. Sve se
564

ovo sprovodi po nareenju ve oformljenog taba Nikikog odreda. U tom periodu se formira za Straevinu i okolna sela Narodnooslobodilaki odbor, u iji sastav ulaze i nekoliko vrlo uglednih i odlunijih seljaka. Predsjednik odbora bio je Mileta Milunovi. Ujedno se organizuje AEZ i NOF. U te dane je nekoliko kandidata primljeno u KPJ. Razvija se vrlo iroka aktivnost za prikupljanje odjee, obue i hrane. Desetine omladinaca i omladinki nou prenose razni materijal u odreena skladita u susjednim selima. Pored toga, u Straevini se organizuje i izrada nekoliko stotina petokrakih zvijezda, koje se alju jedinicama u okolini Nikia. Za politiki rad koristio se svaki skup, pa i pogrebi istaknutijih ljudi. U tom pogledu karakteristian je pogreb Ilije Backovia, dugogodinjeg predsjednika mjesnog fudbalskog kluba Sloga i istaknutog pripadnika NOP-a. Pogrebu je, pored velike mase seljaka iz okolnih sela i poveeg broja graana Nikia, prisustvovao kompletan gerilski vod, naoruan revolverima i bombama. Do incidenta nije dolo, ali je nakon pola sata, vod karabinijera, predvoen pijunom Mirkom Nikeviem, opkolio kuu Radojice Vukievia, koji je govorio na pogrebu, ali ga nijesu nali kod kue. Karabinijeri su opalili nekoliko rafala prema vrbljacima Zete i udaljili se iz sela. Poetkom septembra okupatorski garnizon poinje da se jo jae utvruje i na Caalici i na Studenakim glavicama. Tu je napravio vrlo jake i solidne fortifikacijske objekte. Tih dana nae jedinice u okolini Nikia postiu zavidne rezultate u nizu okraja sa okupatorom, koji je pokuavao da se probije prema Gornjem Polju, Zupi i Stubi. U sastavu tih jedinica nalazili su se i partizani sela Straevine. Za ovaj kraj je od osobite vanosti bila akcija na Stubi u kojoj je, pored Toma Poeka, ubijen i dobro poznati agent Ovre Mirko Nikevi iz Straevine, a zarobljen je i neto kasnije strijeljan Radojica Ralev Nikevi iz sela Klieva. Od toga momenta izdajnici i reakcionarni elementi u Straevini, Klievu i pomenutim zaseocima, poinju da se povlae i ostaju nou kod svojih roaka i prijatelja u gradu. Polovinom novembra okupatorova policija alje u selo Straevinu svog specijalnog agenta dobro poznatog i uvjebanog policajca stare Jugoslavije Milutina Vulanovia. Poslije jedne masovne konferencije u selu, komandir partizanske ete dobija izvetaj da se Vulanovi nalazi u kui Magovevia i da ima namjeru da tu prenoi. Dvanaestog novembra uvee 8 partizana dobilo je zadatak da uhapsi pijuna Vulanovia i sprovede ga u tab odreda.
565

Na vratima same kue inae poznatog krilaa Blaa Magovevia grupa partizana je bila nesmotrena i poela da pretresa agenta Vulanovia. U tom momentu Blao Magovevi je revolverskim metkom ubio Radosava Backovia, borca partizanske ete. Pucanj je ugasio petrolejsku lampu a vjeti policajac je pao na pod. Svi prisutni borci su pomislili da je neko od drugova ubio agenta Vulanovia i udaljili se iz kue. Tek kada su sili na seosku poljanu saznali su da je Radosav poginuo, a da je Vulanovi pobjegao preko Studenakih glavica u Niki. Poslije toga komanda ete je odluila da se svi drugovi, koji su uestvovali u ovoj akciji, iste noi prebace u Stedim i da za nekoliko dana napuste selo. Iako je situacija u Straevini i okolnim zaseocima tih dana bila vrlo nezgodna i muna, ipak je partijska jedinica uspjela da pripremi, dobro naorua i poalje kompletan vod za borbu na Pljevljima. Za komandira voda postavljen je Radojica Vukievi a za zamjenika Milan Ronevi. Za desetare su odreeni Jago Konti i Vasilije Lalovi. Vod je brojao 25 boraca i uao je u sastav 3. ete bataljona Peko Pavlovi. Za komandira ove ete prilikom njenog formiranja na Gvozdu, postavljen je Mijuko Vukievi. Za vrijeme dugog mara prema Pljevljima, u izvoenju samih akcija na ivici opsednutog grada, Straevski partizanski vod u potpunosti je izvrio svoj zadatak. Bio je u svemu jedinstven i samopregoran. Iz borbe se, po nareenju, organizovano povlaio sa dva ranjena borca, Vasilijem Laloviem i Nikolom Miljanoviem. Poslije organizovanog povratka sa Pljevalja vod je uao u sastav svoje matine ete. Ba u tim danima nastaju osobite tekoe za borce iz Straevine i okoline, jer je, uslijed velikih snenih nanosa, voda preplavila donji dio Nikikog polja, pa je gotovo onemoguenu kretanje po selu i zaseocima. Uz saglasnost taba Trebjekog bataljona i odobrenja taba odreda, Straevska partizanska eta se prebacila u selo Orlinu pod planinom Budoem i tu organizovala logorski ivot. Iako je organizaciono bila u sastavu Trebjekog bataljona, ona je od tog momenta praktino pruala znatnu pomo Pljeivakom bataljonu, ije su jedinice drale poloaje na Pandurici i sa june strane blokirale garnizon u Nikiu. Komanda ete je jedan svoj vod. naoruan i sa dva pukomitraljeza, dislocirala u neposrednoj blizini Careva mosta. Na samom mostu, u bunkerima, nalazile su se okupatorove strae. Vod je odravao stalan kontakt sa jedinicama Pjeivakog bataljona na Pandurici. Pored toga dva druga voda neprestano su bila u pokretu prema selu Broancu, Stedimu, Miloanima i dr.
566

i omladinke donosili su nou vee koliine hrane, odjee i obue, koje su borci splavovima prevozili do Orline. V r a a j u i se kuama omladina je raznosila po selu i okolini d e s e t i n e primjeraka obraenih radio-vijesti, itala ih na svojim s a s t a n c i m a i davala znatnom broju domainstava.
Omladinci

U tim okvirima odvijao se uglavnom rad ove jedinice, sve do polovine februara 1942. U te dane, s obzirom da su Straevina i pomenuti zaseoci praktino ostali bez naoruanih boraca, domai neprijatelji poinju da se koncentriu, da istupaju javno, odravaju konferencije i proiruju saradnju sa okupatorom. Njima se postepeno prikljuuju kolebljivci svih vrsta, meu kojima i neki intelektualci. Tek tada se javno istiu: Radojica Miurov Nikevi i advokat Radosav Bokovi. U te dane nadiru vrlo jake snage okupatora od Danilovgrada prema Bogetiima. Skoro itava Straevska eta je bila angaovana i u sadejstvu sa Pjeivakim bataljonom danonono ostala na poloajima od Bogetia do Pandurice. Nakon proboja naeg fronta na Pandurici i povlaenja jedinica sa tog sektora u dva pravca: prema Poviji i Brnu i prema Broancu i Stedimu, Straevskoj eti je nareeno da i dalje ostane u Orlinu i u okolnim zaseocima. Ba prilikom povlaenja Straevske ete sa ovih poloaja, dobija svoj epilog teki dogaaj od 12. novembra 1941. u Straevini (kada je poginuo Radosav Backovi). Naime, neprijatelj je irio glasove da je za smrt Radosava kriv njegov komandir Mijuko Vukievi. Pod uticajem te propagande Radojica Backovi, brat od strica poginulog Radosava, koristei mrak puca u lea svog komandira Mijuka. Mislei da ga je ubio, Radojica baca puku i iste noi se prebacuje u Stab Pjeivakog bataljona, govorei komesaru Aleksi Backoviu: Ubio sam Mijuka i osvetio sam brata Radosava. Neprijatelj nije prezao ni od takvih sredstava da bi razbio nae borbene redove. Inae, komandiru ete Mijuku Vukieviu taj metak nije nakodio, jer se zaglavio u rancu punom municije koji je komandir nosio na leima. Kratko vrijeme poslije ovih dogaaja, okupator formira i komandu andarmerije u Nikiu, u iji sastav su iskljuivo uli notorni izdajnici. Ova komanda alje svoje patrole i u Straevinu i u okolne zaseoke. Patrole su se tako osmelile da su se i nou po ovom terenu kretale slobodno i upadale u kue partizanskih porodica, maltretirale ih i zlostavljale. Krajem februara rukovodstvo ete je odluilo da se jedna grupa naih boraca nou prebaci splavom u Straevinu. Ovu grupu su predvodili Jago Konti i Milan Ronevi. Grupa je, pored ostalog
567

oruja, imala teki mitraljez i znatnu koliinu municije. Trojica boraca ostali su na splavu, na ivici jezera, ispod same Straevine, a petorica su krenuli po selu. U susretu sa jednom andarmerijskom patrolom od 5 do 6 andarma nai borci su odmah otvorili vatru. Zandarmi su se razbjeali, ali su borci uspjeli da zarobe vou andarmerijske patrole, dovedu ga na splav i krenu prema svojoj jedinici. U tom trenutku okupator je sa Studenakih glavica, Caalice i ostalih poloaja osuo bjesomunu paljbu u pravcu Straevine Orlina. Partizani su odgovorili paljbom iz tekog mitraljeza i puaka i bez gubitaka stigli u samu zoru u svoj logor. Ova akcija je, s obzirom na sve to se u njoj zbilo, imala veliki znaaj za cio kraj. Poetkom marta, po nareenju taba Trebjekog bataljona, nekoliko rukbvodeih drugova Straevske ete rasporeeni su u novoformirane jedinice taba Nikikog odreda. Neto ranije poao je Pero Lalovi za komesara Trebjekog bataljona. Mijuko Vukievi, sa grupom boraca, odlazi u samostalnu udarnu etu na sektoru Ozrinii Brno Povija. Jago Konti, Milo Lalovi i drugi odlaze u sastav 1. udarnog bataljona Nikikog odreda, a Vasilije Lalovi sa grupom boraca odlazi u jedinice 2. udarnog bataljona i postaje zamjenik komesara ete. Milan Ronevi i Vladimir Konti, sa jo etiri borca, odlaze u sastav samostalnog udarnog bataljona za operacije u Vasojeviima. Sa preostalim borcima Straevske ete u Orlini ostaju Radojica Vukievi, Drago Lakevi i Radovan Vukievi i oni se 25. marta, sa svim ostalim borcima ove jedinice, po nareenju taba Nikikog odreda, prikljuuju novoformiranom 5. udarnom bataljonu, koji se rasporeuje na sektoru Budo Gara. Za komandira 3. ete ovog bataljona postavljen je Radojica Vukievi, a za vodnike 1. i 2. voda Drago Lakevi i Radan Vukievi. Oko 10. marta 1942. u selu Straevini i okolini ponovo nastaje izvanredno teka situacija za na pokret. Saradnici okupatora na tom terenu poinju sa formiranjem etnike jedinice. Tano 10. marta u 10 asova pred Straevsku crkvu su okupljeni (pomou crkvenog zvona) skoro svi domaini i njihovi sinovi, koji su se zatekli u selu i zaseocima. Poslije duih i vatrenih govora, Mijukovii povjeravaju komandu Radojici Nikeviu, koji je nekada bio komita u ovom kraju i kao takav osuen od dinastije Karaorevia na doivotnu robiju. Cio skup, koji je brojao oko 120 ljudi, sa onom istom nacionalnom zastavom kojom je Pavle Konti iza 13. jula 1941. doekao italijanske trupe, odlazi u Niki i postrojava se pod balkonom koman568

danta okupatorskog garnizona. Simo Mijukovi, Radojica Nikevi, Pavle Konti, Boko Agramovi i Risto Bokovi odlaze kod komandanta i zaklinju se na vjernost. Istog dana, nakon kraeg zadravanja u Nikiu, novoformirana vojska, naoruana italijanskim orujem, po ve sainjenom spisku hapsi sve preostale lanove narodnooslobodilakog odbora, istaknutije aktivistkinje AF2-a, NOF-a i sve aktiviste SKOJ-a. Uhapeno je i nekoliko bivih boraca Straevske ete, koji su se po nareenju rukovodstva ili na svoju ruku nali u selu i okolini. Oko 35 ljudi i ena, omladinaca i omladinki, nakon maltretiranja i vreanja u selu, odvedeno je i predato Italijanima. U isto vrijeme su izdajnici predloili koga sve treba internirati u albanske logore, a koga zadrati u zatvoru u Nikiu. U hapenju i maltretiranju naih aktivista naroito se istiu Risto i Radosav Bokovi i kmet Pavle Konti. Tih dana se Radojici Nikeviu proiruju kompetencije u komandovanju i on, dobijajui u svemu podrku predsjednika optine u Nikiu, Jevrema Saulia, mobilie oko 250 ljudi i 14. marta ujutro pojavljuje se u selu Brnu. U sastavu ove skupine nalo se desetak roaka Radojice Nikevia, kao i nekoliko Straevljana. Zahvaljujui vanredno dobrim pripremama samostalne udarne ete, iji je komandir bio Bajo Nikoli, a komesar Mijuko Vukievi i koja je ba tog dana boravila u Brnu i neposredonj okolini, likvidirani su poslije krae borbe, Radojica Nikevi i 13 njegovih bliskih roaka i linih prjatelja. Poslije toga se ova neobina etnika rulja razbjeala u takvoj panici, da je njen vei dio pobacao oruje i municiju do ivice polja, ispod Ozrinia. Mnogi su se i bez kaputa i kapa vratili ili kod Saulia u Niki ili kod kmeta Kontia u Straevinu. Tokom aprila 1942. i partizani sela Straevine dali su, u novoformiranim udarnim bataljonima i drugim jedinicama Nikikog odreda, svoj doprinos u rtvama i samopregoru. 2 U organizovanom povlaenju partizanskih jedinica sa podruja Nikikog odreda, krajem aprila i poetkom maja, pretean broj boraca iz sela Straevine i okoline, poinje da malaksava i da se koleba. Stariji i iznemogli u rukovodstvu jedinica vraaju se kuama, sa uvjerenjem da e i dalje
Tih dana ginu dva istaknuta borca Straevine i to Vladimir Konti, radnik i predratni komunista, u borbi u okolini Rovaca i Vasilije Lalovi, zamjenik komesara 1. ete 2. udarnog bataljona, u borbi kod Malog Gara. 569
2

dobro drati i pomagati nau borbu do kraja. Veina takvih ostala je zaista dosledna, bilo da su se nali u faistikim zatvorima ili u logorima Albanije. 3 Do kraja rata su ostali dosljedni svi oni komunisti sela Straevine i okoline, koji su se svrstali u redove Pete crnogorske brigade, njih osam na broju, kao i onih est partizana koje je Okruni komitet KPJ za Niki organizovano vratio u pozadinu na ilegalni rad i rasporedio po terenu. 4 Tako su sela Straevina i Klievo, sa okolnim zaseocima, koja ni u jednom momentu nisu ostala bez legalnih ili ilegalnih boraca, dala astan doprinos oslobodilakoj borbi u krvi i patnjama i sa ponosom doekala slobodu naroda Jugoslavije.
Radojica M. VUKIEVI

3 Iz Straevine okupator je strijeljao aktivne saradnike NOP-a Blagoja Vukievia i Draga Lalovia, koji su se nalazili u logoru u Baru i u zatvoru u Podgorici. U logorima Albanije umrli su Peko Radojii i Toma Konti. 4 Tokom 1943. godine, sa podruja Straevine, u borbama ginu: Drago Lakevi, zamjenik komandira ete 5. crnogorske brigade, Jago Konti, raniji komesar ete i ilegalac u okolini Nikia, Zivko Vukievi, komandir ete 1. prekomorske brigade i Pc-ro Roganovi desetar 1. proleterske brigade. Krajem 1944. godine i poetkom 1945. u borbenim jedinicama nae vojske, kroz Crnu Goru, Sandak i Hercegovinu, ginu est boraca iz Straevine i Klieva i to: Mirko Bajov Nikevi, Duan i Blao Backovii, Boo Savievi i Radovan i Tomo Roganovi. 17. maja 1944. etnike jedinice Ivana Ruia, strijeljaju u Studencima est rodoljuba i to: Duka na ukia sa dva maloljetna sina, Baja Dukia, Radosava Tealja i Krsta Markovia.

PRVI UDARCI

SLAVISTIKI SEMINAR

Prostorija je bila toliko zadimljena da smo jedva videli jedan drugog. Prozore nismo otvarali, da se ne bi posumnjalo da smo tu. Bili smo verovatno prva univerzitetska borbena grupa avgusta 1941. godine. Meusobno se nismo poznavali, jer je meu nama bilo drugova sa raznih fakulteta. Drolc, koji nas je po skojevskoj liniji okupio traio je od svakoga da se prilikom izgovaranja lozinke predstavi nadimkom. Onaj koji nije imao ilegalno ime morao je da ga izmisli na licu mesta, ili ga je izmislio sam Drolc. Bilo je to u garderobi Franikanskog odra (sadanjeg Gradskog pozorita u Ljubljani), u pravom klerikalnom gnezdu, gde u to vreme niko nije zalazio. Mesto nije bilo sumnjivo, ali ni naroito bezbedno. Sedeli smo oko stola, meu praznim vealicama. Nas petorica. Znali smo da smo se okupili radi izvrenja neke teke akcije. Drolc je govorio o potrebi oruanog otpora, o organizaciji petorki. Govorio je prilino dugo. Opirno je objanjavao stvari koje smo svi ve dobro znali i oseali. Neko je tiho rekao: Vraga, zar smo doli na studijski sastanak? Drolc je bio uporan: Nee vam biti od tete ako vie puta razmotrite iste stvari. U naim glavama mora biti sve jasno ako elimo da akcije budu brze, otre i odlune. Bili smo pomalo i uvreeni. Svaki od nas je bio ubeen da mu je sve jasno. Jedan drugog nismo poznavali i meusobno smo se procenjivali po pokretima, oima i licu.
571

Drolc je ulivao poverenje na prvi pogled. Govorio je kratkim i odsenim reenicama. Drugi je bio Tego, mladi jednostavnih pokreta, irokog lica. I on je govorio jednostavno i jasno. Trei je rekao da se zove Trenta. Crn, suv, uskog lica, ivih oiju. Rekao je da teko ivi i da je begunac iz tajerske. Stalno je govorio o neprijateljstvu prema faistima i Nemcima. Bio je nervozan i ustar. Vie puta je izjavljivao da je spreman i na smrt. inilo mi se da se plai. etvrti je bio onaj koji je rekao da nismo doli na studijski sastanak. Predstavio se kao Janez. Peti sam bio ja. Faiste treba ubijati na svakom koraku! Okupator mora osetiti da smo tu! zavrio je Drolc. Svi smo se sloili. Objanjavao je razne detalje o konspiraciji. Zatim je preao na konkretne zadatke. To smo svi nestrpljivo oekivali. Znali smo da nas eka velika akcija i dugotrajno teorisanje bilo nam je zamorno. Mi smo borbena petorka. Sada su nas angaovali da izvrimo jedan zadatak. Ii emo u akciju . .. Umeo je da dramatizuje stvari: kao da je oklevao da li da nam poveri neto vrlo konspirativno. Svi smo bili u nekom stanju izvanredne napregnutosti. U Poroevalecu smo ve itali razne vesti o sabotaama, o atentatima na izdajnike i gestapovce, na faiste. Hici su odjeknuli ve i u Ljubljani. Gorela je Rasica. Akcije s listiima, napisima i lecima, prikupljanje pomoi, sve su to bile svakidanje stvari. Osloboenju su bile posveene sve nae misli, nervi su bili napeti. Drolc nas je upitao sveanim glasom: Jeste li spremni da izvrite svako, pa i najmanje, nareenje Partije? Naravno, odgovorili smo potvrdno. Njegov sveani glas nije nam se sviao. Nismo trpeli frazerstvo, hteli smo konkretne zadatke. Pa zato smo i doli ovamo rekao je Tego. Mi smo komunisti i neemo se zaklinjati rekao je Drolc. Svi smo ga napeto gledali, oekujui da iznese taj konkretni zadatak. Uostalom nastavio je Drolc pre svega ovo: da li se: ve razumete u ovakvim igrakama? Izvukao je iz depa veliki jugoslovenski oficirski revolver. Svi smo se u to ve razumeli. Nekoliko nedelja ranije OF je organizovala teaj za rukovanje revolverom, kojim je
572

rukovodio Tugomir Tori. I ja sani bio na tom teaju. Tamo su nam pokazali kako se rukuje revolverom, kako se puca, delove od kojih je sastavljen, nauili nas da ga punimo, da ga rasklopimo i opet sastavimo. Naravno, na tom teaju nismo pucali. U gradu bi svaki pucanj privukao okupatora. Tada smo imali na raspolaganju neki manji, damski pitolj. Sad smo hteli da vidimo taj veliki i snani revolver, da ga rastavimo na delove i da ga zatim sastavimo. Kada nas je upitao da li je ko od nas ve pucao, morali smo, naravno, priznati da jo nismo. Samo je Janez rekao: Ja jesam. Pogledali smo ga kao da je neznani junak. Naulili smo ui elei da ujemo kad i gde. Janez je nastavio: Pre rata sam jedanput opalio u metu. Odmah je zaalio to je ovo rekao. Svi smo se slatko nasmejali. U sebi smo, meutim, morali priznati da niko od nas nije pucao ni u metu. Drolc je progovorio: Sad su na redu drukije mete. Ponovo je sastavio revolver, ubacio u njega pun arer, briljivo ga ukoio i stavio nasred stola. Za nau grupu sam preuzeo zadatak koji nije ni lak ni teak i izvriemo g a . .. rekao je polako, a mi smo mu se jo vie pribliili, jer mu je glas bio sve tii i tajanstveniji. Naravno, izvriemo... ulo se kao odjek. Likvidiraemo gestapovca, ljubljanskog Nemca i kulturbundovca. Zove se Vuti (Wuti). Nastala je tiina. Svaki je pogledom odmeravao ostala etiri druga. Svaki je oseao da se i na njemu zadravaju pogledi ostalih. Svaki je tada pomislio: da li u morati ba ja? Atentati u leto 1941. godine u Ljubljani jo nisu bili tako esti kao nekoliko meseci kasnije. Stvar je izgledala vrlo krupna. Iznenada ak i neobino teka. Svi smo bili neiskusni studenti, svi stari oko dvadeset godina. I puni oduevljenja. Spremni na sve. Da, tako smo govorili: spremni smo na sve. Ali, ove rei su bile nekako olako izgovorene. Znali smo da emo raditi neto tee i vee nego to smo radili do sada. Na naem Filozofskom fakultetu rad za OF je bio neobino razvijen. Naroito u Slavistikom seminaru. Tu je bilo vrlo ivo u toku celog leta 1941. godine. Slavisti su bili stoprocentno organizovani. I u toplim letnjim danima Seminar je bio uvek go5 73

tovo pun. Neki su studirali i prikupljali nauni materijal koji je trebalo da dokae, posle osloboenja, granice slovenstva na severu, zapadu i istoku. Briljivo su sastavljali obimne kartoteke, registrovali svako selo, svaku kuu i porodicu na granici, da bi se nauno dokazale slovenake granice i od pre sto, dvesta i vie godina. Drugi su kao na tekuoj traci radili letke i plakate. Maks Jeza, koji je kasnije poginuo odlino je crtao karikature faista i umnoavao ih. Mi ostali smo lepili plakate na javnim mestima i zasipali lecima sve ulice od Univerzitetske biblioteke do strogog centra. Prikupljane su ogromne sume novca za OF, sabirano mnogo raznog materijala, odela itd. U jednom delu Seminara jo i danas postoji veliki ormar sa jo neiseenim starim ruskim knjiurinama. Tu smo meu neiseenim stranama krili ogromne koliine ilegalne literature. U Seminaru je bio organizovan i teaj za rukovanje revolverom, koji je u svojoj kui vodio Tugomir Tori. Konci OF su se raspredali iz Slavistikog seminara po celoj Ljubljani, otud se prenosila literatura, novac, o r u j e . . . Sve je to bila gotovo svakidanja stvar.

PRIPREME ZA PRVI ATENTAT

Jednom me je zaustavila iva Krajger, koja je svu ovu aktivnost povezivala s viim univerzitetskim forumima OF. Ti si skojevac i jo pre rata si bio komunista. Prikupljam dobrovoljce za sabotane akcije. Hoe li se javiti? Naravno, javio sam se. Pretpostavljao sam da je u pitanju seenje telefonskih ica, stavljanje mina na ine, struganje greda na mostovima nasapunjenim testerama u trenutku kada strae okrenu lea .. . Svakako, vrlo romantino. Korak dalje od rada u Seminaru, koji je ve postajao jednolian. A sad: atentat. I to s drugovima koje nisam poznavao, s kojima zbog konspiracije i ne smem da budem intiman. Doli smo svaki sa svog fakulteta, svaki je ve imao slina iskustva, ali smo bili razliiti. Razlikovali smo se ve i po karakterima. O atentatima smo znali malo: o Gavrilu Principu, o atentatima na ruske careve, o dekabristima, o atentatu na kralja Aleksandra. Sve je to bilo kolsko znanje, a sudbina svih tih atentatora nije bila nimalo privlana. Svi su bili obeeni, giljotinirani ili pregaeni konjskim kopitama . . . Svi smo, meutim, imali vrlo hrabra i odluna lica, gotovo bih mogao rei da su nam iz oiju letele munje. Pesnice su nam bile stegnute. Pred nama na stolu leao je revolver. Kada smo
574

toj beskonanoj tiini jedan drugom pripaljivali cigaretu da bismo sakrili zbunjenost, drhtali su nam prsti. Puili smo i utali. U sobi je bilo sve vie dima, a pepeljara na stolu napunila se pepelom i opucima. Droleve rei: Likvidiraemo gestapovca, ljubljanskog Nemca i kulturbundovca. Zove se Vuti lebdele su u vazduhu, teke i guste. Najzad je neko doao do rei: Ja . .. Drolc je ekao. Ja . . . da nije ovo suvie teak poetak? Suvie teak?! Malo teka stvar za poetnike u ovakvim stvarima . .. Janez je govorio s visine. Rekao je za poetnike i pogledao sve nas kao da nije bio i sam poetnik. Kao da iza sebe ima izvanredno bogata iskustva u likvidacijama. Zauzeo je nekako oinski, prebacujui ton, kao da je u pitanju neprijatna greka. Glas mu je lako podrhtavao, umeo je da se pretvara . . . Gledali smo ga kao spasitelja. Rekao je neto to niko od nas nije imao kurai da kae. Mislili smo da emo vriti sabotae, na primer, ei kakve i c e . . . rekao sam ja to bi bilo lake . . . inilo mi se da se stvar nekako okree. Ali, javio se Trenta: Ja sam spreman na sve. I na smrt. Drolc je ove Tren tove rei o spremnosti na smrt koje na nas nisu tako prijatno delovale jednostavno preuo. Jeste li pametni, momci? Takva sabotaa je obino mnogo tea. Telefonske ice se uvaju, pa i pruga. I te kako! A Vuti i ne sluti ta ga eka, slobodno se eta ulicama Ljubljane. Saekaemo ga na nekom mestu mesto emo sami izabrati ubiti i nestati. To je mnogo l a k e . . . Smrt? Vraga, na smrt se moe misliti na svakom koraku. Borimo se za ivot, a ne za smrt! Govorei to stalno se smekao . . . Janez je i dalje insistirao: Da, da, ali niko od nas zaista nije pomislio da e ve prvog dana morati da ubije oveka. Rekao je u stvari niko od ovih ovde, kao da je njemu bilo svejedno. Drolc nije bio u nedoumici sa odgovorom: Coveka? Pa to nije ovek! To je zver! Da te sluajno ne mui neka hrianska samilost prema neprijatelju?
u

575

 Mene ne! Moda koga od vas? Naravno, gestapovca niko nije saaljevao. Svi smo mu od srca eleli smrt i to smo glasno izjavljivali. Dakle, sluajte, momci! Najpre moramo doznati kojim ulicama ide, gde svraa, gde stanuje. Imam samo jedan podatak: pre podne poseuje Kulturbund iznad poslastiarnice Zalaznik na Starom trgu. Organizovaemo strau i pratiti svaki njegov. . . Hodnikom su odjeknuli neiji koraci. Svi smo podigli glave, jer su nas omeli u najkonspirativnijem razgovoru, u trenutku kada su nervi bili najzategnutiji. Drolc je dohvatio revolver, stavio ga u dep, ali ruku nije izvukao. Koraci su se udaljili, ali su se pribliavali drugi. Konspiracija! prigueno je rekao Drolc. Mi smo ovde literarni kruok i itamo pesme . . . Ko ima kakve pesme? Niko se, meutim, nije tako brzo snaao. Drolc j uperio prst na mene: Ti si pesnik. itaj ili recituj neke stihove! Jo vie sam se zbunio. Moje poetniko literarno delo bilo je prikriveno i meu samim slavistima. Nemam nita . . . zamuckivao sam zbunjeno. Koraci se vie nisu uli i mi smo odahnuli. A Drolc se nasmejao: Dakle, ipak si pesnik, pogodio sam po tvom dranju . . . Smejao se, a ja sam pocrveneo, dok su se ostali malo kiselo smeili. Psiholoki skok od pripremanja atentata do takve ale bio je ipak suvie velik. A nervi suvie zategnuti. Ipak je ala pozitivno uticala i kada je u hodniku ponovo nastala tiina, Drolc je ozbiljno rekao: - Vraga, nekako moramo da kamufliramo nae ovdanje sastajanje. Ako nas iznenade, da ne bude kakve sumnje, najverovatnije bi mogao biti neki literarni kruok. To je i nama izgledalo najpogodnije, ali pre nego to smo se konkretno dogovorili, koraci su se opet uli. Ili su pored naih vrata, zaustavljali se negde u blizini, vraali se i zadrali pred samim naim vratima. Zastajao nam je dah. Bilo je suvie kasno. Kamuflaa jo nije bila spremna. Tada se setio Janez, koji je jo uvek sedeo na korpi za kiobrane. Ja imam Murna. I bacio je minijaturno izdanje Murnovih pesama na sto. itaj!
55 0

Otvorio je knjiicu na jednom mestu i poeo da ita:

Kakor bela grud gorka od krvi mlade radosti v cvetju ajda dii.

Koraci su se jo uvek uli pred vratima. Janez je nervozno nastavljao:

Ze vsa polna medu zacvetala je, pala k nogam kc v snu ji ebela je.

Tada su se vrata odjednom otvorila i pred nama se naao neki nepoznati student. Cuo je poslednje stihove, gledao nas je zaueno, a i mi njega. Onda se sigurno dosetio, proitao nas je, nasmeio se i rekao: A, tako. ta hoe? upitao ga je Janez. Vidi, no, Petar. Pa to si ti! Tie, ta si hteo? Bilo je suvie kasno, izdao je njegovo pravo ime. A gde su oni drugi? Koji? Vraga! rekao je tada Drolc znam odakle si, ali, vraga, hoete li se jednom navii na konspiraciju?! Tako se ne sme pitati! Izaao je s njim u hodnik, zatvorio vrata za sobom i neto mu otro prebacivao i objanjavao. U sobi je nastalo olakanje, kao da nas je, nas strane zaverenike, obuhvatio duh Murnove poezije, duh heljde i meda . .. Kada se Drolc vratio, nastavljeno je savetovanje o likvidaciji gestapovca Hermana Vutija. Bilo nam je lake, jer smo sada znali da se u istoj kui odrava jo jedan slian sastanak. Nismo, dakle, bili sami. Drolc je objanjavao kako se to radi, kakvi su metodi takve likvidacije. Ulivao je poverenje. Ali su podaci koje je doneo o Vutiju bili vrlo oskudni. Mogao je jedino da ga opie kao srednje visokog oveka koji hramlje i ide sa tapom. Svako pre podne dolazi u Kulturbund. Traili smo bolje mesto za likvidaciju. Re likvidacija mnogo nam se dopala, bila je tako jednostavna kao da je u pitanju najlaka stvar na svetu. Moda na ulici? Ne, tih dana to jo nije bilo preporuljivo. U Kulturb u n d s Kod kue? Gde? Kako? Cime? Najzad smo zakljuili da ga najpre moramo dobro upoznati, da ga svi moramo videti da ne bismo kasnije likvidirali nekog drugog oveka. Odluili smo
37 U s t a n a k 1941.

577

da ga prvo pratimo, da tano utvrdimo kuda se kree, a onda da pripremamo atentat do svih detalja. Mora nam poi za rukom, mora! Preuzeo sam zadatak da izjutra ekam ispod Kulturbunda i gledam kada e naii taj srednje visoki epavi ovek sa tapom u ruci. O tome sam morao obavestiti drugog, a onda bismo se svi izmenjali na strai, gledajui kada se on vraa na ruak, gde stanuje, gde ide u toku popodneva, a gde uvee. Jednom reju, njegovo celokupno kretanje i sve njegove navike moramo to pre da utvrdimo i upoznamo. Kada su svi detalji bili dogovoreni, ustali smo. Idui sastanak trebalo je da se odri tri dana kasnije na istom mestu. Pala je re: Sad smo zaverenici! Smejali smo se, cela stvar nam je izgledala divna. Nije bilo prijatno straariti na uglu Starog trga i Florijanske ulice. Tuda su prolazili poznanici i roaci i izgledalo bi im udno da me vide kako tu stojim bez nekog naroitog posla, s rukama u depovima. Na tom mestu ljudi se mnogo ne zadravaju, ak se i na tramvajskoj stanici nikad ne vidi vea grupa ljudi. U entjakopskoj koli su bili nastanjeni faisti. Crne kianke su se videle na svakom koraku. Ova blizina nije bila prijatna. Morao sam paziti na svakog poznanika, videti ga jo izdaleka, zatim se napraviti kao da idem u nekom odreenom pravcu. Pa ipak me je neko iznenadio. Koga ti ovde eka? Devojku. Odgovor je bio spreman i izgovoren vrlo brzo, bez predomiljanja. Takva iskrenost izmeu mladia nije bila uobiajena. Jesi li na nju ljut? Zato? Zato to si tako odluan i ljut! Oh . . . Nasmejao se i otiao. Kroz sat dva se vratio. Ti si zaista strpljiv! zaudio se. Sad je kraj . . . Ve odlazim . . . Ako je nema, nema . .. Poao sam prema Starom trgu. Tada sam sreo na smrt osuenog. I pored toplog vremena imao je na sebi tamno odelo, hramao je i oslanjao se na tap. Sigurno je to bio onaj pravi. Lice suvo i kotunjavo, koa ve naborana. Kratka i retka kosa, razdeljak na strani. Oko pedeset godina. Miljenje o tom licu je bilo unapred odreeno: neo578

bino runo lice. Izgledao je, meutim, tako svakidanje, tako obino i bez ieg posebnog, da me je to iznenadilo. Naravno fantazija je stvorila neto strahovito. Uao je pravo u Kulturbund. Nema sumnje: pravi je. Minut kasnije sam uao u hodnik i potraio tamno stepenite. U polukrugu se penje na prvi sprat. Srce je lupalo kao ludo u trenutku kada sam naao ulaz u kancelariju Kulturbunda. Dakle, o v d e . . . pomislio sam i brzo se povukao. Naao sam Trentu. Je li ve unutra? Jeste. Jeste? Aha. Trenta je zatim otkrio njegov stan. Nalazio se u Gledalikoj ulici. Na drugom spratu. Pratili smo ga cele nedelje. Nije imao mnogo puteva. Nekoliko puta je bio u kavani, inae se kretao izmeu kue i Kulturbunda. Iao je najivljim ulicama: bivom Aleksandrovom, Preernovom, preko Tromostovja, Mestnim i Starim trgom. uva se. Moda neto nasluuje? Verovatno uvek nosi revolver u depu? Bio je uvek sam. Nekoliko dana kasnije, na sastanku, na istm mestu, izneli smo sve okolnosti. Dakle, gde emo ga ubiti? U Kulturbundu bi bilo nezgodno. Nekoliko koraka dalje su faisti. Kod kue, u Gledalikoj ulici? I tu je u neposrednoj blizini bila kasarna, u klasinoj gimnaziji. Na ulici ne. U kavani ne. Gde, dakle? To je stari maak, koji se dri samo kue i ne sme nigde da se p o j a v i . . . rekao je Trenta. Kako bi bilo da ga negde izvuemo... ? Kuda? Samo bi se izdali! Covek je oprezan. Vraga, valjda e bar jedanput otii na neko zgodnije mesto rekao je Drolc. Stoga smo ga pratili jo nedelju dana. Rezultati idue nedelje su bili isti: Aleksandrova, Preernova, Tromostovje, Mestni i Stari trg, Kulturbund. Iz dana u
37*

5 79

dan . . . U nedelju se odvezao autom s jednim mukarcem i dvema enama srednjih godina. Nismo mogli doznati kuda. U ponedeljak, meutim, isto. Utorak: isto. I dalje: isto, isto. Samo traimo vreme, rekao je Drolc. Direktiva je jasna i odluna: mora biti ubijen! Ali kako? U garderobi smo dugo razbijali glave, dugo razmiljali. Bih smo uvereni da bi atentator bio uhvaen na licu mesta, bilo gde da puca: u Kulturbundu, kod kue ili na ulici. Bili smo polaskani kada je Drolc rekao da ne smemo reskirati nikog, da svaki od nas vie vredi nego deset Vutija. Tako smo izmislili neto drugo da tempiramo bombu u Kulturbundu. Tada jo niko nije znao da pripremi takvu bombu. Meutim, Drolc je ve idueg dana nabavio materijal, raspitao se kako se ona priprema i dan kasnije trebalo je da eksplodira. Eksplozija je morala nastati u trenutku kada Vuti otvori vrata svoje kancelarije. Bomba bi raznela i njega i vrata. Sve je bilo spremno, a onda su nastale nove tekoe: kad montirati bombu da bi ba njega ubila? Pokazalo se da izjutra dolazi u kancelariju najpre istaica, a kasnije je u hodniku vrlo ivo. Vrata su, meutim, zakljuana. Ne samo to se pojavio problem kljua, ve smo uviali da onaj koji bi pokuao da stavi bombu verovatno ne bi mogao blagovremeno da obavi posao. Osim toga, Vuti nije uvek prvi dolazio u kancelariju. Ne, to nije bilo dobro. Sutra mora pasti dali smo sveano obeanje. Sad smo bili saglasni da ga moramo ubiti na tih nain. Noem? Da, treba ga zaklati i to na stepenicama Kulturbunda! Gde su danas oni prizori, ona lica, oseanja i doivljavanja kada smo se odluili za takav akt? To su bili prvi koraci, lagao bih kada bih rekao da su bili hrabri: bili su plahoviti. Ipak, to su bile odluke. Mada same akcije nisu bile uvek efikasne, to su bila doivljavanja koja su nas psiholoki pripremala za kasnije dane. Ne samo uspene, ve i neuspene akcije uinile su svoje. Gledali smo jedan drugog i svima nam je izgledalo da je najbolje ako ga zakoljemo. Razgovor je bio napet, nervozan, tako da su se detalji izgubili iz seanja. Znam da Drolc nije pitao: ko e? Bilo nam je jasno da nee postaviti to pitanje. Videli smo lica jedan drugom, a i Drolc ih je video. Seaiui se toga i danas se uvek nasmeim. Svi smo se oduevljavah tom idejom i detaljno je obraivali.
580

Znali smo krik rtve ne srne da se uje. Da li se uje krik oveka kada mu zabije no u srce? Takve scene smo videli samo u filmovima i na pozornici. A ovo nije bio film, to je bila stvarnost. Filmovima ve u naelu nismo verovali. Ipak smo bili saglasni da ovek ne puta krik kada ga pogodi pravo u srce. Sve je zavisilo od prvog udarca, koji je morao da bude brz i taan. Sta e biti ako noem udari u rebro? Mora ga tano pogoditi izmeu dragog i treeg rebra na levoj strani . . . rekao je Drolc nama etvorici. Neko se naalio: Misli li da e ovek dozvoliti da ga opipamo, izbrojimo rebra, a onda da mu zabijemo no u grudi? Na svaki nain to bi morao uiniti neko koji je vet u tim poslovima. A meu nama takvih nije bilo. Kako bi bilo kada bismo svi zajedno, svaki sa svojim noem, navalili na njega i izboli ga? Nekako slino zaverenikoj akciji na Julija Cezara? Predlog je odbaen, jer bi rtva sigurno vikala. Osim toga, ne smemo svi biti na tom poslu, neko mora da ostane napolju, da bi uvao strau i pazio na opasnost, kako bismo blagovremeno umakli. Nisu se smeli svi ljudi angaovati u ovoj akciji. Onda smo diskutovali i o ekiu. O tekom ili neto lakem kovakom ekiu, jer nije sumnjivo ako se eki nosi ulicama grada. Ako bismo ga udarili po glavi dali bi viknuo? Drolc je rekao da e o celoj situaciji informisati vie forume, da e pitati kako reaguje ovek kada ga udari ekiem po glavi, a i inae e pokuati da dobije oveka vinog tom poslu. Jer, sve je spremno, podaci su sakupljeni i jasni, boljih ne moe biti, a mi emo se pobrinuti za bezbednost i za sve ostalo, s v e . . . Idueg dana je sve bilo spremno: no i eki, a i ovek vian poslu je doao na na sastanak. Doznali smo da je on radnik i govorili smo kako radnici nisu takvi mekuci kao mi studenti. Bilo nas je sramota. To je bio visok plav ovek, lepog lica, nemarno se oslanjao na zid sluajui nau diskusiju, a kada je uo ta bi trebalo da uradi, zaudio se: Zar ja? Nije bio spreman. Objanjavah smo mu da mi neto tako ne znamo. Rekao je da bi mogao to da uini, jer sada nita vie nije teko. Napomenuh smo da je za to potreban vet ovek, a on je na to dodao:
581

 Ni ja nisam kasapin. Ipak je, najzad, pristao. Meutim, idueg dana Vuti nije doao sam u kancelariju. Pratila su ga dva lica koja nismo poznavali. Strunjak je imao u depu no i eki, pa i revolver za svaki sluaj. Mi ostali smo naoruani stajali na ulici da bismo upozorili na opasnost i osigurali bekstvo. Kulturbundovci su nestali u tamnom hodniku, a strunjak je nastao za njima. Sekunde su prolazile. Stari trg je imao uobiajen izgled, nije bilo nikakve opasnosti. Straari pred entjakopskom kolom su bili mirni. Strunjak je izaao iz hodnika. Jesi li ga? Ne, nije bio sam! Pa zato si uao za njim u hodnik? Tek onako da malo pogledam! Nije ga ubio ni on, ni niko od nas. Ni tada, ni kasnije.
NASI METODI BORBE

Razili smo se, a da se nismo dogovorili za nov sastanak. ekali smo obavetenje kada emo se opet sastati. Obavetenje nije dolazilo, i tek kasnije smo doznali da je Vuti tih dana otpirio za Nemaku (kao i mnogi drugi ljubljanski Nemci) i otputovao u svoj slavni Rajh. Nikad vie nismo nita uli o njemu. I Drolc je uskoro otiao u partizane, gde je poginuo. To je bio kraj prve borbene grupe. Nismo se vie sastajali. Njen kraj nije bio slavan, njenom radu, moda, nije trebalo posvetiti toliko panje. Nismo nita obavili. Nita, apsolutno nita. Meutim, negde duboko u naoj dui ipak je stvoren jak i vrst temelj. Revolucija nije bila ala, akcije, na prvi pogled lake i jednostavne, iziskivale su vie nego samo svest, vie nego samo politiku spremnost. Neto mnogo vie, neto to se ne moe opisati, to nije samo hrabrost, odlunost, iskustvo i znanje. Traile su sve to i jo neto vie. Teko je nai pravu re. Ba to smo stekli u ovoj akciji koja se zavrila samo na pripremama. Nije nam nedostajala svest. Imali smo, najzad, i neto hrabrosti. U celoj stvari, najzad, zapreke nisu bile toliko velike da se nisu mogle prebroditi. Bilo je i grupa koje su ve tada, na samom poetku, izvrile akcije koje su ostavile svoje tragove u arhivama okupatora i OF. Ja ne znam kako su
582

one to inile. Mi tada nismo obavili svoj zadatak, mada smo to iskreno eleli. Organizacija, leci, napisi, prikupljanje i prenoenje materijala, ak i oruja sve je to obavljano, u tome smo bili vrlo aktivni. Ali, to je gotovo malenkost. Prvi udarac, pravi udarac, nije bio tako jednostavan. Pola godine, ili neto kasnije, sasvim sluajno sam sreo jednog druga iz grupe. Zar nam je onaj Vuti morao pobei? Neka ga avo nosi, bili smo deca! Danas nam se to ne bi desilo! Danas bi to bilo jednostavno. Tada se u Ljubljani pucalo na sve strane, i mnogi tipovi nisu mogli mirno da spavaju. Smekali smo se gledajui jedan drugog, a ta smo sve u meuvremenu doiveli nismo govorili, jer se nije smelo govoriti o tome. Znali smo mnogo jedan o drugom, o onome to smo doivljavali, znali smo da je sada situacija sasvim drukija. Tada nismo imali ni ee neposredne kontakte. Posao se produbio, a bilo je i sve vie aktivista. Nije trebalo vie sastavljati grupe sa raznih fakulteta. U svakom seminaru je bilo dovoljno ljudi i za najtee akcije. Naroito u Slavistikom seminaru, koji je u neku ruku predstavljao osloboenu teritoriju. U toku jeseni je u ovom seminaru bilo sve slobodno, sve organizovano, sve provereno, sve jasno, sve sigurno. I to nekoliko koraka od kancelarije Gufa, koji se nalazio pored dananjeg Istorijskog seminara. Ko bi nabrojao i opisao sve akcije u Ljubljani i irom Slovenije koje su obavili slavisti, ili su na bilo koji nain u njima uestvovali? Na spisku je tada bio sto jedan slavista. Vie-manje svi su radili. U seanju ivi visoka figura Ceneta Padaria. Cini mi se da j bio visok preko dva metra. Bio je glavna linost na brucokim ispitima, veliki humorista, u ijem se govoru oseao gortaki akcenat. Zvali smo ga Batreja. Da li ko zna koja je slovenaka knjievnica jela muice? Naravno, niko nije znao. Pajkova! (Paukova) viknuo je veselo. 1942. godine faisti su ga opkolili na Gorjancima. Sa krio se u jedno karstno udubljenje, odakle je davao otpor. Prialo se da ih je jednog za drugim tako da u mraku ni sami
583

nisu znali kad i kako ubio nekoliko, dok su puzali prema njemu, mislei da je ve mrtav. A onda su ga zasuli runim bombama . . . Maks Jeza, onaj koji je crtao karikature, poginuo je u Gorenjskoj. Lojze Drnovek, koji je nosio bradu, nestao je bez traga. Erna Jamar je pala u Dolenjskoj. A gde je dr France Preern, onaj koji nije bio ni France, ni doktor, ni pesnik, ve samo dobar slavista i Preern. Ni njega vie nema. Uostalom, ostalo nas je jo dosta ivih. Raznih zadataka i akcija bilo je bezbroj. Da ih je svaki proseno obavio samo po deset a bilo ih je mnogo vie to bi iznosilo hiljadu deset. Bilo je takvih koji su uspeh, a bilo je i neuspelih. Ovih poslednjih vie. U Seminaru se glasno i javno govorilo o svim problemima, 0 literaturi, novostima i o organizaciji OF. Samo su akcije bile tajne, za njih su smeli znati samo neposredni uesnici. U uglovima su pojedine grupice stalno neto meusobno Saputale. Za takve smo znali da neto imaju i niko im nije smetao. Ponekad bi neko od prisutnih otvorio fioku, uzeo iz nje pitolj 1 predao ga dalje, prilino brzo, da je malo ko to video. Meutim inio je to tako da su pojedinci ipak videli ono to ne bi smeli da vide. To je inio zbog toga da bi se nekoj slavistkinji steglo srce ili joj zastala krv u venama. Naravno, nijedna to nije javno pokazala, sve su htele da budu junaci. Neto malo treninga za nerve je bilo potrebno onima koji nisu bili toliko angaovani... Mnoge devojke iz Seminara su, uostalom, prenosile ne samo Poroevalec, ve i pitolje, a pruale su i pomo u raznim akcijama. Ne znam ko je sainjavao borbene trojke iz Slavistikog seminara. Mislim da ih je bilo pet ili est. Ceo komplikovani sistem raznih imena i veza imao je zapisan dr Anton Vratua u svom depnom kalendaru, udnim, samo njemu razumljivim stenografskim kraticama. Kada su ga upozorili da takve stvari nije dobro zapisivati, pokazao je kako sve to moe i drukije objasniti: kao nekakve izvode iz lingvistike diskusije, ili neto slino. To je zaista bilo moguno i verovatno. Bilo bi zanimljivo opisati sve one hiljade smicalica kojima se sluila organizacija. Unapred su bili predvieni svi moguni sluajevi, za sve njih su pripremljeni objanjenja i svedoci.
584

Tako se deavalo da smo prve slaviste koji su na bilo koji nain pali u italijanske zatvore izvukli na slobodu. Mislim da je to bila prvo Vida Hreakova, a neto kasnije Stasa Kuren t. Obadve su bile uhapene. Staa je iza Ljubij anice pisala parole po zidovima. Veza sa zatvorom je odmah uspostavljena i zahvaljujui raznim poznanicima organizacija je uspela da italijanskog, za Vidu Hreakovu ak i gestapovskog, istranog sudiju obrlati raznim neistinitim izjavama. On je najzad bio uveren u nevinost svoje rtve i greku prilikom hapenja. Umesto sastanka OF otkrio je ljubavni sastanak, umesto u ogorenom otporu ribele (ribelle) naao se iznenada meu sentimentalnim srcima koja su krvarila u ljubavnoj tragediji. I sve izjave, one koje je davala uhapena devojka i one koje su davali svedoci, koje bi pozvao ili koji su se sluajnonali, bile su u skladu .. . Najzad se jo i izvinjavao zbog hapenja . .. U Seminaru je, naravno, posle toga bilo neobino veselo.
IZRASTAMO

Jedna od najuspenijih akcija, u kojoj su uestvovah uglavnom slavisti, u toku jeseni 1941. godine, bila je dizanje oruja iz magacina na Bregu, koji su jugoslovenski finansi predali okupatoru. Palo je neto snega, zatim se sav istopio i na ulicama je bila vehka lapavica. U poslednjem trenutku smo doznali za celu stvar, plan je ve bio pripremljen do pojedinosti i sve je ilo glatko kao po loju. Joe Brejc i ja bili smo na strai, imali smo pitolje u depovima i nevino smo etali pored Lj ubij anice. Kod Sentjakopskog ili evljarskog mosta su stajala jo dva oveka koje nismo poznavali. Palo je nareenje da pucamo na svakog Italijana koji bi se nekako sumnjivo zaustavio pred kuom. Po lapavici je proao kamion srednje veliine, svee obojen, sa oznakom MEL (Mesna elektrana ljubljanska). Stao je pred jednom kuom. U kuu su uli dr Vratua, Ziva Krajger i jo neki ljudi koji su se dovezli kamionom. Dogovoreni znak za opasnost je bio: staviti ruke u depove. Prolazili su minuti, a nama straarima je bilo sve hladnije. Ruke smo morali drati napolju. U depu je bio pitolj, nismo smeli ni da ga pipnemo, jer im bismo stavili ruke u depove, znailo bi da se pribliuje neprijatelj i akcija bi propala. Niko sumnjiv nije prolazio, kamion je stajao pred kuom. Ruke su ve bile ukoene od mraza kada su na kamion poeli utovarivati nekakve udne dakove, neto podugako je
585

bilo u njima puke. Vratua i ostali su uspeno, tiho pretei, ubeivali uvara koji je pazio na oruje. Dak za dakom bilo ih je desetak bacani su na kamion. Najzad je kamion otiao, a ovek koji je sedeo pored ofera i koga, naravno, nismo poznavali, veselo nam je mahnuo rukom. Drugim reima gotovo je! Brzo smo nestali, razili se i tek onda smo bezbrino stavili ruke u depove i zagrejali prste pored pitolja, koji je bio topao od naeg tela. Deset minuta kasnije projurilo je pored nas sigurno pola bataljona Italijana, koji su napravili pravu uzbunu. Pohapsili su neke ljude, ali prave nikad nisu pronali. Kasnije smo se u Seminaru svi osmehivali, bili smo neobino raspoloeni. Vest o ovom dogaaju je izala i u Slovenskom poroevalcu. Naravno, osim uesnika, niko nije smeo znati da smo to bili mi. Kada se govorilo o ovoj akciji o kojoj je ubrzo saznala cela Ljubljana, slatko smo se smejali. Gotovo svakog dana smo raznosili po Ljubljani oruje, municiju, ili literaturu. U akcije smo odlazili u poetku jednom, a kasnije dvaput nedeljno. Za njih su bili odreeni dani koji su se menjali samo prema potrebi. I grupe, trojke (tada vie nije bilo petorki, jer su se trojke pokazale kao elastinije i uspenije), bile su fiksno utvrene, tako da su stalno ili zajedno oni koji su se dobro poznavali. Naravno, sastav trojki se prema potrebi mogao menjati. Kod nas su esto gostovali i lanovi drugih seminara, pa ak i fakulteta. Vratua je u svom notesu imao itav raspored odlazaka trojki u akcije. (To je u isto vreme mogla biti i neka tabela starocrkvenoslovenskog jata u slovenskim dijalektima.) Ta ema nije morala biti potpuno tana. To je bila apstraktna metrika, a mi smo radili prema borbenom, ivotnom ritmu. Akcija je, naravno, morala biti tiha i po svaku cenu bez rtava. Pitolje smo uvek nosili sa sobom, ali je bilo dozvoljeno pucati samo u odbrani. Nismo smeli nita da rizikujemo. Imali smo cilj da neprijatelja zaplaimo to neujnije, tako da mu pitolj samo pokaemo ili podnesemo pod nos. To je po koji put polazilo za rukom, ali ne uvek. Pre svega, eleli smo da doemo do to vie oruja, naroito pitolja. Sanjarili smo i pravili planove koji se nikad nisu ostvarili. Hteli smo da doemo do italijanskih vojnih uniformi sa kompletnom opremom, da bismo formirali patrole koje bi u njima mogli da idu u akcije i nou, posle policijskog asa. Do ovoga nije dolo, sve je ostalo na planovima. Meutim, od toga nismo bili daleko.
586

Odlazili smo u lov na Italijane, ili bolje reeno na njihovu opremu. Kada smo bili slobodni^, odnosno onih dana kada trojka nije bila angaovana za neku odreenu akciju, trai l i smo dobra mesta gde bismo mogli najbre i najefikasnije da saekamo nekog vojnika ili oficira; pratili smo one koji su imali privatne stanove, da bismo doznali kojim ulicama idu i gde ih moemo nai usamljene. Sa Vratuom smo zatim razmatrali planove i ili u zaod Prula sve do Tivolija. Bili smo as na jednoj, as na drugoj strani obino uvee pred poetak policijskog asa. Tajanstvene grupe su sa revolverima u depu ile .samljenim m a n j i m ulicama, kao to su bile Hrenova, Voarski put, Zvon a r s k a staza, Krakovo, pored Lj ubij anice i Gradaice, pa preko Trake ceste sve do Via, Vene poti i Tivolija. To je bilo nae podruje. Jednom prihkom smo u Tivoliju odrali neku vrstu manevra. Tada su se verovatno okupile sve trojke univerzitetske organizacije i mislim da smo bili rasporeeni od stare crkve sve do Vene poti. Svako je morao poneti ibicu. Tamo nismo bili skupljeni po trojkama, ve po parovima. Momak i devojka su bili gotovo kraj svakog drveta, iza svakog buna. U pitanju je bio brz prenos nekog obavetenja. Znak: upaljena ibica. Plamenii su se u jednom trenutku svuda videli, od drveta do drveta, po drvoredu, tu i tamo preko parka i nestajali u daljini. Ne seam se vie tano kakav je bio smisao tih manevara, ali su u svakom sluaju uticali na na moral: oseali smo da smo ve porasli u itavu armiju .. .
se de

Sa jo veom radou i jo veim nestrpljenjem smo zatim odlazili u zasede po onim usamljenim ulicama. Gde god bi se pojavio neki usamljeni Italijan udri po njemu! To su, naravno, bile elje, a uistinu stvar je bila neto manje jednostavna. Znali smo i nekoliko italijanskin reenica koje nam je napisao Vratua, a mi smo ih, mada nismo znali jezik, nauili napamet. Poelo se sa: Mani in alto! Silencio! (. . . Ruke uvis! Tiina!) Zatim priblino ovako: Nee ti se nita desiti, samo nam mora predati oruje! Ako bude viknuo, dobie metak! Nismo sami, oko nas su nae jedinice. Naa borba je pravedna, ne borimo se protiv italijanskog naroda, borimo se samo protiv faizma! Time se borimo i za slobodu italijanskog naroda! To bi svakako bio itav politiki as. Na alost, nikad nije dolo do takve situacije da bih ove reenice, koje sam odlino nauio napamet, izgovorio nekom vojniku, gurajui mu tom prihkom cev revolvera izmeu rebara, kako sam to romantino zamiljao. . .
587

PRVO ZAPLENJENO ORUJE

Ipak se desilo neto to nam je polo za rukom. Posle tolikog posla, tolikih priprema, napora i oduevljenja moralo se neto dogoditi. Najpre su imali sree Vratua i Veninik. Naa trojka, u kojoj smo bili Gregor Pokar, Milan Veninik i ja, dok je Vratua kao neki na voa iao s nama, ve se gotovo razila, ne obavivi po starom obiaju nikakav posao. Bilo je oko tri desetak minuta pre policijskog asa. Vratua i Veninik su imali zajedniki put do kue. Prilika im se pruila na Trakoj c e s t i . . . Jedna ptiica im je pala u ruke kao zrela kruka! Odneli su mu puku! U mraku je bilo moguno nositi je ispod mantila. Sakrili su je kod Kunca u Postojnskoj ulici. Idueg dana se ova vest munjevito proula u Seminaru bar meu onima koji su bili organizovani po trojkama. irenje vesti nije se moglo zadrati. Zato bismo danas tajili? Svi oni koji nisu bili prisutni zavideli su drugovima na ovom uspehu i hteli su to pre da uine neto slino. Ali, uvek je dolazila neka hitnija stvar. Sada je bilo potrebno odneti onu puku na neko bezbednije mesto. Ova ast je dodeljena meni i ja sam je sreno preneo usred dana, zavijenu u jorgan, uvezanu kao dete u pelenama. Prva stanica je bio Narodni muzej. Nije bila ala prenositi takve stvari, i to za sve vreme u levoj ruci, ispod mike, jer je desna ruka bila u depu gde se nalazio revolver. Italijanske patrole su esto zaustavljale ljude na ulici, opipavale ih, pretresale tane, zembilje, pa ak i enske tane. Ne bi bilo nita udno kada bi nekog zainteresovalo ta je zavijeno u tom podebljem jorganu. Od Postojnske ulice do Muzeja je prilino daleko i leva ruka se gotovo ukoila od nezgodnog i prilino tekog tereta, tako da sam kripao zubima od bolova. Sreo sam nekoliko patrola, jedna se ak okretala za mnom, ali se sve dobro svrilo. U Muzeju sam potraio Glezenera i rekao mu da sam doneo violinu. Muzejska organizacija je bila o tome obavetena. ali mi se uinilo da meu njima nema nikog ko bi poverovao da e neko doneti zaplenjenu puku. Naroito kad su videli udan paket. A ja sam tvrdio da sam doneo violinu, i to samo violinu . . . Umesto da nasamo govorim sa Glezenerom, okupilo se jo nekoliko drugova koji su buljili u mene i traili da pokaem tu prokletu violinu. Jo uvek nisu verovali. Ja to nisam hteo da uinim, tvrdei da je to samo za Glezenera. Tek na njihova navaljivanja, pa i na preporuku samog Glezenera koji je tvrdio da je kod njih bezbedno, razvili smo paket u sobi na tlu. Kada se pokazala prava italijanska kratka puka, svi su u
588

n j u gledali kao u udo. Njihova sekretarica, ili neka druga slubenica, krila je ruke od uenja i u a s a . . . Naravno, puku su odmah odneli na sigurno mesto i kasnije su je kako smo doznali poslali partizanima. Obavljali smo zatim i neke druge manje zadatke. Prola je itava nedelja pre nego to se okupila trojka da bi dola do druge puke. Puka broj dva! Nita lake od toga! Poto smo znali da je to laka stvar, hteli smo i vie: pored puke i kapu, mantil, opasa, municiju. Sve to se moe . . . I stvarno, desilo se . . . Traka cesta. Zima. Snega napretek. Koraci neujni, sneg pomalo pada, glasovi prigueni. Iao je ulicom ponizno, nekako spokojno i n e v i n o . . . Grupa: Vratua, Drago Kune, Milan Veninik i ja, etala je gore dole levom stranom ulice. oveuljak u zelenom odelu, s naom dragom pukom na ramenu, polako se pribliavao desnom stranom. Iao je prema Vuu, nosei pod mikom prilino veliki paket zavijen u novinsku hartiju . . . Sve se desilo tako brzo i tiho, da je to teko opisati. U tren oka smo preli ulicu preko manjih gomila snega i. .. Vratua mu je nabio cev pitolja izmeu rebara, s druge strane je to uinio Kune, a pozadi nas dvojica. Bili smo velika sila i siromah je podigao ruke veoma visoko, moda vie nego to je trebalo. Na Vratuino nareenje je morao malo spustiti laktove. Posle toga smo uli u jednu sporednu ulicu i on je odano koraao s nama, paljivo sluajui Vratuin politiki as. Govorio mu je kako smo mi dobri ljudi, kako je faizam na zajedniki neprijatelj i da mu se nee nita desiti ako bude dobar. I zaista je bio dobar. Vratua i Kune su ga prijateljski vodili ispod mike, a pozadi smo ili Veninik i ja. Ili smo . . . Dugo, dugo se vukla ova etnja, sve do fabrike duvana, odnosno jedne siepe ulice iza fabrike. Tamo smo mu ljubazno oduzeli puku, zatim kapu, mantil, opasa, bluzu . . . posle ega na sebi vie nije imao nita osim koulje i gaa. Stajao je u prilino dubokom snegu, sneg mu je padao na elavu glavu. Novanik iz bluze Vratua mu je stavio u gae. Pogledali smo i njegov paket. U novinskoj hartiji je nosio obina drva. Iao je negde na Vi i tamo je hteo da zaloi neku pe.

589

Bio je iz Napulja, po zanimanju obuar. Rekao je da nije faista. Savetovali smo mu da ide u partizane i on je to obeao. Pre toga Vratua mu je rekao da mora stati mirno, pogleda uperena u zid. Ne sme da se okrene, jer su nai borci rasporeeni svuda unaokolo da paljivo uvaju strau i ako samo malo okrene glavu, odmah e ga ubiti. Mora da broji do 20 000, a onda moe da ide. Verovatno je ozbiljno brojao, dok smo mi beali s plenom. S pukom ispod mantila i po sveem snegu nije se moglo brzo ii, jer je puka ometala kretanje. Ipak sam je sreno doneo do Kunca. Kune je nosio mantil, bluzu, kapu i opasa, uvijene kao povei omot. Iao je ispred nas, a opasa se vukao po tlu. Jednom mu je na zemlju pala i kapa. Najzad smo sve sreno sakrili u njegovoj bati. Za to vreme ona druga dvojica su vrila nadzor nad okolinom kue. Sve se svrilo u najlepem redu. . Razoruavati italijanske vojnike postala je strast i velika elja. Nije bilo vee radosti od toga. Njih su u to vreme razoruavali po celoj Ljubljani, ali se jo nije desilo da se sve to obavi tako jednostavno i lako. Nae idue akcije su bile bezuspene. Ili smo u zasedu jednom tamo, drugi put ovamo, ali se nigde i nikad vie italijanski vojnik nije pojavio sam. Uvek su ili po gradu u veim grupama, ak i s pukama. Njih smo, naravno, izbegavali. Vojnici i karabinijeri su pootrili opreznost. Sve ee su zaustavljali ljude na ulicama, legitimisali ih i pretresali. Deavalo mi se da su me na putu od kue do Seminara pretresali i dva-tri puta. Vie nije bilo moguno ii s pitoljem u depu po Ljubljani i traiti povoljnu priliku. Sada je trebalo to initi drukije. Nijednu akciju nismo vie smeli da obavljamo na lepu sreu, put pitolja od skrovita do mesta napada morao je biti to krai i unapred proraunat. I prenoenje oruja od skrovita do skrovita bilo je sve tee i iziskivalo je precizne i paljive priDreme. Uostalom, to je vie bila teorija. U praksi je jo uvek vaila smelost. Najzad su terenci javili gde se moe pronai Italijan sam. U pitanju je bio straar karabinijer pred Vladinom palatom u Blajvajsovoj ulici. Tada je ovde bilo sedite komande za Ljubljansku provinciju. Ovaj straar je bio sam samo u ranim jutarnjim asovima. Kasnije su na istom mestu straarila dvojica, pa ak i trojica. Dakle, izjutra u est, odmah posle policijskog asa razoruati straara pred Vladinom palatom, onoga koji etka pored zgrade Erjavevom ulicom. Treba mu uzeti puku, pitolj (to
590

je bilo naroito privlano), mantil, onaj iroki eir i sve ostalo. Rekli su: plen e biti tako obiman da e se s mukom brzo odneti na bezbedno mesto. Onaj iroki karabinijerski eir uopte se ne moe sakriti ispod mantila, a na glavi se, naravno, ne moe odneti. U svitanje teko se i puka moe sakriti ispod mantila. Dakle, kako? Pronali smo reenje: potreban nam je kofer. Tako veliki da se dijagonalno u njega moe staviti i puka. Odmah smo ga nali. Pozajmio ga je Janez Koselj, pravnik, koji se mnogo interesovao za nae akcije, molei da ga povedemo da bi i on zatim pokuao neto slino s pravnicima. Meutim nismo ga poveli, jer bi nas bilo suvie. Uzeli smo samo njegov kofer . . . Nikad ga vie nije video!
NISMO USPELI

Jutro je bilo maglovito, ulice pune snega. Magla gusta, to je bilo dobro. Vratua je rekao da obavimo posao sami bez njega. Tvrdio je da smo ve dosta nauili. Otiao je prema Tivoliju, napomenuvi da e posmatrati iz daljine ta radimo i posredovati ako zatreba. U prvom redu su ili Gregor Pokar i Milan Veninik, a zatim ja sa koferom u levoj ruci. Svaki je imao pitolj . . . Od Vratue smo poli u pravcu Drame prema straaru koji se nije naroito interesovao za nas trojicu .. . proli smo pored njega i doli gotovo do Drame. Pa dobro zato smo ga proli? Bio je nekako nezgodno okrenut direktno prema nama. Onda emo ga sad . . . Sad . . . I opet smo poli Erjavevom ulicom natrag. Njih dvojica napred, a ja za njima s velikim praznim koferom. Vraga, sad stoji ba na uglu . . . I zaista je u tom trenutku stajao ba na uglu Blajvajsove i Erjaveve ulice. Dakle, na prilino otvorenom mestu, iako je bila magla. Opet smo proli pored njega i ili dalje prema Tivoliju.. Doli smo do Vratue.
591

Vratua je bio ljut. Ne znam ta je sve rekao, ali mi se ini da je upotrebi o i re kukavice. Brzo smo se opet okrenuli natrag. Straar se u meuvremenu pomerio neto dublje Erjavevom ulicom prema Drami. Zastao je i gledao nas. I mi njega . . . pribliavajui se ravnomernim korakom kao da je sve u najboljem redu. Njih dvojica napred, a ja pozadi s velikim praznim koferom. Sva trojica s pitoljima u depu . .. Sve vie smo se pribliavah. Ili smo normalno. Najzad je Pokar, veliki flegmatik i ovek sigurnih, promiljenih i proraunatih pokreta (studirao je matematiku), stao pred njega, izvukao iz depa revolver i rekao: Mani in alto! nekako tako kao da bi mu rekao dobar dan. U tom trenutku smo i nas dvojica izvukli pitolje. Kofer sam spustio na plonik. Teko je opisati ta. se desilo u toj sekundi. U desetom delu sekunde straar je ve imao puku u rukama. Pokaru je izbio za tren oka pitolj iz ruku u trenutku kada je odjeknuo pucanj. Zatim je opalio Veninik. Posle toga su munjevito nestali i jedan i drugi. Onda sam ja opalio. Dok se straar teturao, ja sam nespretno udario nogom o kofer, gotovo sam se okliznuo, zakasnio jedan trenutak, a onda pojurio za njima. Bili su ve prilino daleko. Vratua je kasnije rakao da je uo dva pucnja jedan za drugim, a trei sekundu dve kasnije. Trali smo Erjavevom ulicom prema Drami. Njih dvojica napred, a ja za njima. Kofer je, naravno, ostao na ulici. Tada je poelo. Najpre je odjeknuo hitac ispred glavnog ulaza u Vladinu palatu. Onda jo jedan, pa jo jedan. Zatim je poelo da puca iz Liceja. Kasnije i iz klasine gimnazije . . . uli su se i mi- trai jezi. . . Kao za '/reme prave bitke negde na frontu. A mi smo trali Erjavevom ulicom prema Drami. Mislim da je to najdua ulica u L j u b l j a n i . . . Njih dvojica su skrenuli desno, a do raskrsnice je preda mnom bilo jo tridesetak metara. Poela su da zvide zrna. Zvidala su visoko. Tada sam prvi put uo kako zvide zrna. Uinilo mi se da nije dobro trati pravo napred, ve je bolje prei ulicu i skrenuti kroz prolaz u Nunsku ulicu. Najpre je trebalo da se otarasim pitolja. U takvim situacijama u Lju592

bljani si se tada mogao pre spasti nenaoruan nego naoruan, jer su naoruanog uvek ubijali, a nenaoruan je mogao da im izbegne i da ne bude sumnjiv. Sad je trebalo trati. Prei ulicu nije bilo tako jednostavno ne samo zbog zrna koja su zvidala, ve i zbog velikih gomila snega. Preskaui preko njih upao sam u sneg do pojasa, tako da sam se jedva izvukao. Trao sam dalje sredinom ulice, a onda naao prolaz meu gomilama snega i pojurio prema Nunskoj ulici. Bio sam u zaklonu, ovde zrna nisu vie zvidala, ali je zato situacija bila opasnija. Na sve strane su trale neke ene, vritale i nisu znale gde da se sakriju. Zaustavio sam se kraj ograde jedne kue, saekao da se utia beanje i trkaranje (za to vreme se stalno pucalo), a onda sam brzo uvukao pitolj u sneg na ogradi mislim da je to bilo kraj druge gvozdene ipke od kue . . . Zatim sam brzo preao Kongresni trg, Vegovu uhcu i sreno umakao. Niko me nije zaustavio. Pucnji su i dalje odjekivah. Onda sam napravio dugaak krug i nekoliko asova kasnije ponovo proao pored onog mesta gde smo se sukobili. Bio sam radoznao ta se tamo deava. Morao sam otii da uzmem pitolj koji sam sakrio u Nunskoj ulici. Nije mi jo bilo jasno da li sam straara ubio ili ne. Gurnuo sam kapu u dep, a na glavu stavio beretku da me ne bi ko na prvi pogled poznao (na takve promene smo bili spremni). Promenio sam nain hodanja i zategao pojas na mantilu, koji je za vreme akcije bio otkopan. Malo sam se pogrbio i kaljucao kao da sam tuberkulozan. Tako jadan i bolestan mislio sam da proem pored onog mesta. Tamo je stajala grupa karabinijera i ivo diskutovala. Imali su o emu! Nisam se estito ni pribliio, a prema meni se okrenuo jedan od njih i mahnuo mi rukom: Via, via! Kao da juri muve. Napravio sam zaueno lice, kao da ne znam da se ne sme tuda proi, i usluno sam ga posluao. Video sam samo da je ono mesto posuto strugotinom. Dakle, ipak smo ga pogodili. Preao sam ulicu, a onda drugom stranom doao do Nunske ulice, gde sam pronaao pitolj i sreno ga doneo kui. Sakrio sam ga u upi. Na stepenicama sam sreo Vratuu. Zagrlio me. Za sve to vreme je sedeo kod mojih roditelja i ekao me. Nije mi nita rekao, ali sam dobio utisak da je mislio da sam mrtav. Gregor i Milan su takoe ostali ivi i zdravi. I ova akcija se, na kraju krajeva, ipak sreno zavrila, mada ne onako kako smo eleli. Svakako, bila je pobedonosna.
38 U s t a n a k 1941.

593

U ZATVORU

Slavisti su uestvovali u mnogim akcijama. Naravno, to nisu bila velika junatva i veliki dogaaju Ipak je to neto znailo, i ko poznaje prilike u tadanjoj Ljubljani znae da te akcije nisu bile tako jednostavne. Borac u Ljubljani nije se protiv okupatora borio samo orujem, ve u znatnoj meri i raznim lukavstvima. Pratio je, pretraivao i na svakom koraku ga napadao. Trebalo je mnogo vetine i dosetljivosti da bi ga saekao na najboljem mestu i uspeno napao. U vojnikom pogledu to moda nije bilo mnogo, ali je moralno i politiki takav mali napad vredeo vie nego hiljadu okupatorovih protivudaraca. Osim toga, to je bila i strahovita psihika borba. Ostavljam na stranu one sitne, mada znaajne poslove: prenoenje oruja, obezbeenje akcija itd. Govoriu jo samo o jednoj, naoj poslednjoj akciji, koja se, naalost, zavrila hapenjem. Bio nam je potreban pitolj, a imao ga je jedan oficir koji je stanovao na Zabjeku. Kada se vraao kui, a to je bilo svakog dana u 19,15 asova, morao je proi uskom i usamljenom Zvezdarskom ulicom. Zabjek je bio uopte privlaan, tajanstven, usamljen. Samo je entjakopska kola bila u blizini, a u njoj faisti. Devet straara je i danju i nou etalo oko nje, pored svakog zida trojica. Nameravali smo da oficira razoruamo u Zvezdarskoj ulici ili na Zabjeku, dakle, oko stotinu koraka daleko od ove faistike kasarne. to smeliji napad, utoliko sigurniji tako smo bar mi mislili. Bio je to 20. februara 1942. godine. Zima i mnogo snega. Anton Vratua, Drago Kune, Janez Koselj i ja. Onaj Janez Koselj koji nam je u ranijoj akciji pozajmio svoj kofer. Sada smo i njega poveli. Pitolje smo imali samo nas trojica. Koselj je bio bez njega. U akciji je mogao doi do oruja. Sa entjakopskog trga smo uli u tajanstvenu Zvezdarsku ulicu. Pre nego to smo njome doli do raskrsnice gde se spaja sa Ronom ulicom i gde poinje Zabjek, oko nas se okupila velika grupa Italijana. Dotrali su Ronom ulicom, jurili za nama Zvezdarskom, pristizali su sa obadve strane. Mani in alto! Mani in alto! ula se vika. Ovu reenicu smo dobro znali, znali smo ta ona znai.. Samo, uloge su se iznenada izmenile . . . ta sad?
594

Pogledao sam Vratua koji je iao napred. Da li e pucati? Pitanje je bilo naivno. Ce vi puaka su bile uperene na njega. Stalno su vikali: Mani in alto! Vratua je neprimetno izvukao pitolj iz depa i spustio ga na smrznuto tie. Istog trenutka je podigao ruke uvis i kada je koraknuo, gurnuo je pitolj u gomilu snega. Zvuk koji se uo prilikom pada pitolja na smrznuto tie ostao je nezapaen zbog urnebesne vike Italijana. Ja sam tog trenutka stajao blie zidu. Izvukao sam pitolj iz depa i drao ga iza lea. Hteo sam da ga spustim pored zida, i to na petu da se ne bi uo udarac o- led i da bih ga odmah zatim gurnuo u sneg. Pitolj mi je izleteo iz ruke, ali nije pao na petu. Do mene su ve dotrala dva vojnika s pukama na gotovs, viui: Mani in alto! Mani in alto! Podigao sam ruke ne znajui ta se desilo s mojim pitoljem i udei se to nije pao na tie. Zatim sam, kao da sam se strahovito uplaio, pobegao pet do est metara dalje od opasne take gde je morao ostati. Oni su potrali za mnom i uzbueni poeli da me pretresaju. Bacio sam pogled na sve strane da bih video pitolj. Bio je kraj zida, na jednoj ivici, pola metra visoko od plonika. Zakaio se i nije pao na tie. Izgledao je kao u izlogu. Nisu ga odmah primetili samo zbog mraka koji je padao. Zaduvani, uzbueni i goropadni, Italijani su nas i dalje pretresali. Prevrtah su nam depove i rukave, pipali nogavice, udarali nas po leima, gurali u rebra i vikali: Avanti! Dovukli su i Kunca, prevrnuli mu depove, guvah eir, otkopah kaput, odvezali kravatu . . . svakog asa smo oekivali da kod Kunca pronau sakriveni pitolj. Ali, nisu ga nali. I on se sreno otarasio pitolja! Janeza su pretresali naroito dugo. Nisu nali nita. Odmah zatim je dolo nareenje: Avanti, i kroz itav palir puanih i mitraljeskih cevi poveli su nas Zvezdarskom ulicom, preko Sentjakopskog trga u entjakopsku kolu, a onda pravo u podrum, gde su bili drva i ugalj. Za vreme puta, dok su nas vodili sa podignutim rukama, dogovorili smo se o osnovnim stvarima: Poli smo u gostionicu . . . Koju? Oraem. Da proslavimo moj roendan, rekao je Vratua. Je li ti zaista roendan? Zaista. Dogovorili smo se u Seminaru oko 5 asova. Jasno? 595

 Jasno! Saputali smo preko ramena, a ruke su sve vreme bile podignute. Uzbuenje Italijana nije se stialo ni u podrumu. Razgledanje legitimacija, zapisivanje imena i optih podataka vrili su nekako zbunjeno. Jo vie su se uzbudili kada je za nama dojurio u podrum jedan serente viui: Pistola, pistola! .. . Nali su sva tri pitolja i doneli ih za nama. U tom trenutku su doveli u podrum jo trojicu, koje su, zajedno s nama, uhapsili kraj jedne kue u Zvezdarskoj ulici. To su bili radnik Rode, elezniar Okoren i trgovac Mraz. Chi aveva pistola? vikao je serente; Svi smo slegli ramenima i buljili u nae drago oruje kao da prvi put vidimo takve nemani. Nas etvorica, kao i njih trojica. Bilo nas je sedmorica, a tri pitolja. Jadni serente je morao reiti teku zagonetku: iji su pitolji. Tu pistola? povikao je na Kunca koji je sluajno bio najblii. Kune je bio uvreen. Io sono profesore rekao je, jer je zaista tih dana diplomirao. Upalilo je. Nije bilo verovatno da profesor nosi pitolj. Tu pistola? upitao je Vratuu nita m a n j e grubo. Io sono dottore rekao je Vratua, koji je zaista ve bio promovisan. To je rekao nekako nadmeno da je serente izgubio hrabrost. ak mu je re dottore ulila i neko potovanje. Zar on da nosi pitolj? Zatim je pitao mene ta sam. Studente odgovorio sam. Sta sam mogao drugo? To nisam mogao da sakrijem ve i zbog dokumenata. Studenti su, meutim, bili prilino ozloglaeni kod Italijana, jer su smatrani udarnom snagom OF u Ljubljani. I zaista serente se poradovao. Pre toga je upitao jo i Janeza ta je. Janez nije hteo da upotrebi re studente, videi da to slabo deluje. Rekao je da je pravnik. Giudice. Naravno, nije mu poverovao. Posle dueg objanjavanja i vrdanja Janez je najzad rekao univerzitet i tada je serente viknuo: Allora studente! Alora tu e tu pistola! i pokazao je na njega i mene. Nas dvojica smo to odluno odbili, to je serenta strahovito naljutilo. Poeo je da vie i psuje. Janez je tvrdoglavo ponavljao: ne, ne i ne.
596

 Come no? vikao je serente, kao da je .bilo nemogue da neki student ide u to vreme kroz Ljubljanu bez pitolja. I Janez je dobio snaan amar. Tada je poeo celu stvar da objanjava Vratua, najpre sa nekoliko reenica na italijanskom, zatim meajui sa slovenakim, tako da smo i mi razumeli ta je govorio, da bi najzad preao potpuno na slovenaki i ponovio sve one injenice koje je ranije izneo serentu na italijanskom. Rekao je da ima roendan to se vidi i iz njegove legitimacije, da nas je pozvao na au vina, da smo mi njegovi lini prijatelji i da o revolverima nemamo pojma. Tvrdio je da smo videli tri senke koje su pobegle kad su vojnici navalili. To je govorio vrlo ubedljivo koliko se dalo i to je objasnio polako, biranim recima, da svi ujemo i da dobro zapamtimo. Sasluali su i ostalu trojicu, koju niko od nas nije poznavao. I na njih su vikali: Tu pistola? Tu pistola? U ve zbunjenim italijanskim glavama nastala je nova zbrka. Naa odbrana je za sve vreme bila jedinstvena i logina. U meuvremenu su jo uvek hvatah ljude po Sentjakopskom trgu i okolnim ulicama. Dok su nas vodili iz podruma na prvi sprat, videli smo u jednoj uionici puno ljudi koje su Italijani pretresali. U toku noi su nam stavili lisice na ruke i odveli nas vezane u Belgijsku kasarnu. Tu su nas zatvorili svu sedmoricu zajedno u istu sobu. Kada su ona trojica zaspala, nas etvorica smo. se tano dogovorili o svim detaljima. Docnije se istranom sudiji uinilo nepravilnim to smo svi zajedno u jednoj sobi, i onda nas je razdvojio: nas etvoricu u jedno odeljenje, a onu trojicu u drugo. Time nam je uinio veliku uslugu. Na sasluavanju smo kasnije uvideli da je sudija upao u pogrene kombinacije. Na onom mestu je verovatno provaljen neki drugi sastanak, a mi smo sluajno tuda naili. Po njegovom miljenju mi smo, na svaki nain, bili u nekoj vezi s tim sastankom, o kome nismo imali ni pojma. Cela pria se zatim razvukla, uspostavljena je veza sa porodicama, odbrana precizirana do najmanjih detalja, dolo je i do izvesnih intervencija i to nas je spasio, inae bismo verovatno bili streljani kao taoci, kao to su streljani mnogi drugi osumnjieni graani. Posle dueg zatvora poslali su nas u internaciju, odakle smo posle kapitulacije Italije svi sreno stigli u partizane. Slavistiki seminar je ostao arite aktivnosti OF sve do juna 1942. godine, do masovnih hapenja. Kasnije je, naravno, trebalo pronai druge oblike borbe, okupljanja i organizovanja.
Boris GRABNAR

B O R B E 1. BATALJONA 3. KRAJIKOG N O P ODREDA K R A J E M 1941.

D i a k o n uspeno zavrene borbe 3. decembra kod sela Rastieva, kod Kupresa sazvan je sastanak taba 1. bataljona Pelagi radi razmatranja uea i dranja rukovodilaca i boraca bataljona u toj borbi. Konstatovano je da su i borci i rukovodioci bataljona u toku cele borbe bili na visini zadatka i da su ga u potpunosti izvrili. Nae jedinice pripremale su napad na Kupres. Neprijatelj je to osetio, skoncentrisao oko 1200 talijansko-ustakodomobranskih vojnika i od sela Rastieva krenuo u napad na nae jedinice kod Blagaja. Bataljon Pelagi u toj borbi je branio najvaniji poloaj, na Matia-brdu. Poloaj se nalazio na glavnom pravcu nadiranja Italijana i ustaa, izloen jakoj artiljerijskoj, minobacakoj i peadijskoj vatri. I pored toga, ni jedan na borac nije odstupio, tako da neprijatelj nije uspeo ni koraka da napreduje. Oko 15 asova, na dati znak za juri, borci bataljona, zajedno s ostalim borcima i masom Blagajana, slono su jurnuli u napad i za vrlo kratko vreme razbili neprijatelja i prisilili ga na povlaenje. Posle tog sastanka odran je sastanak taba bataljona sa komandama eta na kome je, pored ostalog, izvrena i smena u tabu bataljona. Na mesto Stanka Kutanjca, dotadanjeg komandanta, izabran je Duan Metli. Kutanjac je po svojoj vlastitoj elji, kao i po elji veine u tabu, stavljen na raspoloenje tabu Treeg krajikog NOP odreda. Duan Metli je, kao i Kutanjac, bio od prvih boraca koji je uzeo puku i stupio u prve borbene redove. U tim redovima on se do tada stalno nalazio i u svim akcijama se isticao. Bio je vrlo hrabar i skroman, tih, vrlo popularan kod naroda i boraca. Stab bataljona nije konsultovao tab odreda o tim merama, iako se kasnije tab odreda u potpunosti sloio sa tom izmenom.
598

Odluka o smeni komandanta 1. bataljona, kao i sve ostale vanije odluke sa sastanka, dostavljene su pismeno svim etamo bataljona u vidu naredbe, sa potrebnim obrazloenjem. Politiki komesari eta detaljnije su obrazloili te odluke borcima. Uskoro posle ove izmene tab odreda je doneo odluku da se Kutanjac poalje u sela na desnoj strani reke Vrbasa, izmeu Jajca i Bugojna radi dizanja ustanka. Uslovi za dizanje ustanka u tim, kao i u drugim srpskim selima na desnoj strani Vrbasa, bili su tada veoma povoljni. Borci iz tih sela, kao i njihovi zemljaci, vie puta su dolazili u tab bataljona i tab odreda s molbom da se u njihova sela poalje jedna jedinica radi dizanja ustanka. tab 1. bataljona dobio je zadatak da izabere 20 naoruanih boraca s jednim pukomi trai jezom i da ili stavi pod Kutanjevu komandu. Veina boraca trebalo je da bude iz tih sela. Meutim, tab je odugovlaio s tom odlukom. Voena je dua prepiska i na kraju je odlueno da se za ovaj zadatak iz 3. ete, koja se nalazila u selu Podobziru, izdvoji 5 boraca, naoruanih pukama i to onih koji su bili iz sela preko Vrbasa. To je, u stvari, bilo polovino reenje. Ta grupica boraca sa Kutanjcom i Mirkom Grabeom, pod vrlo tekim vremenskim i drugim uslovima prebacila se nou, izmeu 31. decembra 1941. i 1. januara 1942. godine, u Zjamet, izmeu Donjeg Vakufa i Bugojna. Posle prelaska te grupe mobilizacija se vrlo uspeno obavljala. Ali, ustae nisu mirovale. One su, pored redovne vojske, mobihsale ljude iz svih okolnih sela i iz grada, i pod komandom uvenog ustakog zlikovca Juriia iz Bugojna, organizovale napad na tu grupu. Ustae su, iako daleko brojnije, pretrpele potpun poraz. Tom prihkom poginuo je i sam Jurii. Ovaj uspeh delovao je mobilizatorski na seljake tih sela koji su se kasnije masovno javljali u partizane, tako da je uskoro formiran 5. bataljon 3. krajikog odreda. Uskoro posle tih zbivanja 10. decembra, u selu Gerzovu, kod Mrkonjia u bataljonu Pelagi odrano je veliko savetovanje kome su prisustvovali vojni i politiki rukovodioci 3. krajikog odreda. U osnovnoj koli sakupilo se oko 150 osoba. Sastankom je rukovodio uro Pucar Stari. U ime bataljona na konferenciji su govorili ore Joki, politiki komesar, i Duan Metli, komandant bataljona. Joki je u referatu izneo stanje u jedinicama bataljona, kao i bilans uvene neprijateljske ofanzive na Janj 3. septembra 1941. godine. Na toj konferenciji Uro Drenovi je istupio sa etnikom parolom da ne treba voditi borbu protiv Italijana, poto su oni jaki, ve samo protiv ustaa, a tek poto se unite ustae, onda
599

se po njegovom miljenju treba okrenuti i protiv Italijana. Istovremeno je izjavio da e se on i njegovi borci nazivati etnici, kao i to da jedino priznaju Drau Mihailovia za svog vrhovnog komandanta. Takav stav Drenovia osudili su svi prisutni kao izdajniki sem njegovih malobrojnih pristalica. Simela Solaja zauzeo je dosledan stav prema NOB-i. On je rekao da e se sa svojim borcima boriti protiv svakog ko je protiv naroda i oslobodilakog pokreta. Rekao je da bi se borio i protiv Staljina, ako bi bio protiv nas. Gotovo svi prisutni pozdravili su aplauzom ovu izjavu Solaje. Posle izlaganja mnogih prisutnih govorili su uro Pucar Stari i Osman Karabegovi koji su i rukovodili konferencijom. Oni su podvlaili potrebu jedinstva i zajednike borbe protiv okupatora i njihovih slugu. Drenovi je u to vreme sve vie klizio u otvorenu izdaju i sistematski potkopavao jedinstvo u jedinicama 1, a naroito 2. bataljona. U njegovom bataljonu sve komandne pozicije drali su etnici. Drenovievi borci poeli su razoruavati kurire taba odreda, koji su prolazili preko njegovog sektora. U 2. bataljonu Iskra situacija je bila neto povoljnija, iako je i tamo bilo etnikih elemenata. Ali, to je bilo vie subjektivne prirode posledica slabog politikog, odnosno partijskog rada. Na sastanku taba 1. bataljona sa komandama eta, na kome je za komandanta izabran Duan Metli, donesena je odluka da se svake sedmice odravaju sastanci taba sa komandama eta, kojima su kasnije prisustvovah i komandiri vodova. Ti sastanci su uvedeni da bi se iskoristila zimska, mrtva sezona, za vojniko i politiko uvrenje jedinica. Na tim sastancima raspravljana su razliita opta i konkretna politika pitanja, reavani razliiti sluajevi nediscipline i neposlunosti, zatim neke nezdrave pojave, a posebno odnos prema narodu, priprema za akciju i analiza tih akcija, kao i neka pitanja iz rada narodnih odbora i pojedinih odbornika. Jedno od glavnih pitanja, koje se esto nalazilo na dnevnom redu sastanka, bilo je ishrana boraca, s obzirom na to da su sela bila spaljena i opljakana. Tada bi se donosile i odluke koje su spadale u nadlenost narodnooslobodilakih odbora. Tako je, na primer, koncem decembra donesena odluka da se zabrani unitavanje mlade ume u Jelovcu, koju su seljaci iz okolnih sela nemilosrdno sekli radi ishrane stoke. Zahvaljujui tim sastancima tab bataljona je uspenije sprovodio svoje odluke i nareenja.
600

Koncem januara 1942. godine smenjen je sa poloaja komandira 4. ete, Jovo Mri,1 a na njegovo mesto postavljen Krsto Prole, koji je bio vodnik i ujedno zamenik komandira u toj eti. Postavljanje Prole za komandira 4. ete izvreno je bez nekih trzavica. Jedino je gunalo nekoliko boraca iz ete, koji su bili pod Mrievim uticajem i kojima je odgovaralo njegovo lutanje i poetniki postupci. Meutim, na linu intervenciju pojedinih lanova taba bataljona i komande ete r a naroito radom neumornog politkomesara 4. ete, Mehe Kestena, to gunanje je brzo likvidirano. Sem toga, Prole je bio vrlo hrabar ovek, poten, skroman i brzo su ga svi borci zavoleli. Ishrana boraca u to vreme organizovana je tako to se pri tabu bataljona nalazila centralna intendantura koja je snabdevala tab, optinski NO odbor i njegovu miliciju, kao i 1. i 2. etu. Ostale ete (3. i 4) sii se snabdevale sa. svoga terena preko seoskih NO odbora. Optinski NO odbor zajedno sa komesarima bataljona i eta, odredio je rejone u kojima su se jedinice snabdevale hranom. Inae, kuvanje i ishrana su bili centralizovani po jedinicama. Sve ete su imale etne kuhinje i ekonomate, koji su se bavili prikupljanjem hrane i organizovanjem kazanskog kuhanja i ishrane eta. Politiki komesari eta su u to vreme pored ostalog bili zadueni i pitanjima ishrane jedinica. Iako je oekivan tzv. mirni (zimski) period koji bi bio iskorien za sreivanje i uvrenje jedinica 1. bataljona, ipak on nije doao. U tom periodu bilo je i nekoliko veih akcija, pored niza manjih. Jedinice 1. i 2. bataljona izvrile su 21. novembra napad na ustako-italijanske posade u Donjem Vakufu i Semenici. Iako Vakuf nije zauzet (radi intervencije Italijana iz Bugojna), ta akcija je imala veliki vojni i politiki uspeh. Likvidirana je posada u Semenici, zapaljene su pilane i eljeznika stnica, a neprijatelju su naneseni osetni gubici: 80 poginulih i ranjenih, a 14 zarobljenih. Dve ete 1. bataljona, jedinice 2. bataljona, Kupreka eta i Livanjski odred razbili su 2. i 3. decembra italijansko-domo1 Jovo Mri je pre rata bio andarm, a njegovi postupci i este ovinistiko-etnike izjave bile su suprotne liniji NOB-e. Njegovom krivicom pored ostalog, 2. i 4. eta bile su 14. januara 1942. god. iznenaene na svojim poloajima u Jezeru i na Bagu. Naime. Mri je kao komandir ete, dobio zadatak od taba bataljona da u toku noi obezbedi te nae poloaje ali to nije uinio, ve se s jednim vodom uputio prema selu Magaljdolu radi linog provoda. Iznenaene, ete su bile prisiljene da se brzo povuku u pravcu sela Volara. U povlaenju je poginuo< zamenik komesara bataljon? Mustafa Ganibegovi Ganija.

601

Bransko-ustake snage u selu Rastievu kod Kupresa u jaini od oko 1200 vojnika. Plan je bio da te i druge nae snage 4. decembra napadnu i likvidiraju Kupres i okolna ustaka uporita. Meutim, neprijatelj je 3. decembra preduzeo akciju prema selu Blagaju. Nae snage (1. i 2. bataljon), koje su bile koncentrisane u tom selu, prihvatile su borbu i vodile je od 9 do 15 asova, kada je izvren juri, u kome je, pored boraca ta dva bataljona i ete metana, uestvovao i veliki broj metana seljaka. Neprijatelj je bio razbijen. Ubijeno je i ranjeno oko 80 italijanskih i ustakih vojnika, dok je 8 italijanskih vojnika i jedan oficir crnokoulja zarobljeno. Oko 20. decembra patrola 2. ete sukobila se sa patrolom domobrana kod sela Glasinca na pruzi Jajce Donji Vakuf. Jedan domobran je ranjen, a drugi zarobljen i upuen u tab bataljona. Posle ispitivanja domobran je puten. Ljudski postupak prema tom zarobljenom domobranu naiao je na vrlo dobar odjek kod ostalih domobrana i graana Jajca, koji su doznali da se na poloajima i po umama oko Jajca nalaze nae velike snage, dobro naoruane. Pred zoru 25. decembra 20 boraca 3. ete, pod komandom Duana Rakite, izvrile su napad na elezniku stanicu Barice, na pruzi izmeu Donjeg Vakufa i Vijenca. Posle borbe koja je trajala pola sata, odbrana domobrana jaine jednog voda, bila je likvidirana. Zaplenjeno je 8 puaka i neto municije. Dva domobrana su poginula. Ceta nije imala gubitaka.
*

Stab 1. bataljona Pelagi koji se tada nalazio u Janju, dobio je 26. decembra od taba Treeg krajikog NOP odreda pismeno nareenje da u toku noi, izmeu 31. decembra i 1. januara 1942. godine, izvri napad i likvidira domobransku posadu u Jezeru. Poetak napada odreen je za 4 asa. Za zatitu komunikacije Jajce Jezero MrkonjiGrad neprijatelj se briljivo utvrdio u zidinama spaljenog Jezera, kao i na uzvienju na severnoj strani iznad Jezera (na koti 548). Na tom prostoru neprijatelj je iskopao i rovove. Linija utvrenih poloaja bila je duga oko 1 km. Na najugroenijem odseku nalazile su se dve isturene predstrae, svaka u jaini od po jedne desetine, koje su titile desnu stranu poloaja. U saunom Jezeru, s obe strane drvenog mostia na uu Joavke u Plivu, na udaljenosti od nekih desetak metara, nalazile su se zidine pojedinih kua u kojima se neprijatelj utvrdio.
602

Neprijatelj je u potpunosti iskoristio i prirodne pogodnosti zemljita za odbranu svojih poloaja i komunikacija. Naime, reica Joavka, koja tee od Majdana i uliva se u Plivu, na oko 3 km ispred Jezera izliva se za vreme kinih i zimskih dana, tako da je na tom delu bila gotovo neprelazna. Sem toga i Pliva za vreme visokoga vodostaja uzdizala bi nivo Joavke, koja je plavila vei deo terena oko Jezera. Izmeu Jezera i eleznike stanice, koja se nalazila na desnoj strani Plive, bila su dva drvena mosta, iznad dva rukavca Plive koja ona obrazuje neposredno pred Jezerom. Neprijatelj je poruio oba mosta i tako onemoguio pristup Jezeru i poloajima s june strane. Jedini pristup Jezeru s te strane bio je preko mostia na uu Joavke. Tih dana je sneg u Janju dostizao visinu do 80 cm, dok je u dolini Plive bio oko 25 cm. iva se nou sputala ispod 20 stepeni C. Suoen s tim tekoama, tab bataljona je, nakon dueg savetovanja, pismeno upoznao tab Treeg NOP odreda o situaciji zakljuujui da je pod takvim uslovima gotovo nemogue uspeno izvriti postavljeni zadatak. Stab bataljona istovremeno me je poslao u tab odreda (tada sam bio na dunosti operativnog oficira 1. bataljona) da objasnim situaciju i da se usmeno dogovorim sa tabom o akciji, poto je ona bila usklaena sa zadatkom 2. bataljona Iskra, koji je te noi trebalo da napadne i likvidira domobransku posadu u utvrenjima iznad sela Majdana. Upoznavi se sa situacijom, tab odreda je preinaio prvobitni zadatak 1. bataljona, naredivi da on obezbedi pravac od Jajca i da sa desne strane Plive i Joavke u toku noi vri demonstrativne napade na domobranske poloaje na Bagu i Jezeru u cilju onemoguavanja intervencije neprijatelja prema Majdanu. Na osnovu ovoga tab 1. bataljona je doneo odluku da izvri napad sa tri ete na Jezero Bag. S odlukom su upoznate komande eta, koje su dobile sledee zadatke: 1. eta da u toku noi zaposedne uzvienja iznad eleznike pruge, na oko 500 m od Jezera prema Jajcu, sa zadatkom da tekim mitraljezom i drugim automatskim orujem potpomogne napad ostalih eta, da sprei odstupanje domobrana prema Jajcu i obezbeuje jedinice od eventualnih intervencija neprijatelja od Jajca; 2. i 4. eta da napadne domobrane sa severnog pravca preko Jezera. Jedan vod, koristei no, da se prebaci preko mostia na Joavci i, pored zidina i kroz vonjak da se provue izmeu domobranskih poloaja i izbije za lea neprija603

telju. Na signal koji e dati 4. eta poee opti napad, dok e vod, koji se prebacio preko Joavke, likvidirati posadu u zidinama pored mostia i tako omoguiti ostalim snagama da se prebace preko mosta. U toku 30. i 31. decembra izvrena je koncentracija tri ete u selu Volarima, odakle su krenule 31. decembra po padu mraka. 1. eta, sa komandantom bataljona, Duanom Metliem, i komesarom ordom Jokiem krenula je eleznikom prugom prema Jezeru na odreene poloaje. 2. i 4. eta prebacile su se u Volarima splavom na levu obalu Plive, a zatim krenule cestom prema Jezeru. I ja sam bio s njima. 2 No je bila vedra. U dolini Plive skupljala se sumaglica. Hladnoa je sve vie stezala. Sneg je kripao pod nogama boraca. Kad su 2. i 4. eta stigle u juni deo Jezera na oko 1000 m od neprijateljskih poloaja, zaklonile su se iza zidina triju kua koje su se nalazile pored ceste Mrkonji-Grad Jajce. Odatle su upueni komandir Jovo Mri i komesar 4. ete, Meho Kesten, da izvide situaciju oko mostia na JoavcL Meutim, kada su se pribliili mostu, straar ih je primetio i opalio iz puke, pa su se odmah morali vratiti nazad. Tada je nastala muna situacija. Plan da se preko mosta na Joavci prebaci jedan vod u pozadinu neprijatelja propao je. A to je bio glavni uslov za izvrenje postavljenog zadatka. Nakon kraeg zastanka i zabune, odlueno je da se 2. eta uputi cestom prema Majdanu i da se na pogodnom mestu prebaci preko Joavke, kako bi istono od kote 431, napala domobrane. Tom prilikom je naglaeno da se, po mogustvu, cela eta neprimetno prebaci iza lea neprijatelju radi iznenaenja. Meutim, neki rukovodioci 2. ete stavili su primedbu da oni dovoljno ne poznaju teren i da bi radi toga teko mogli da izvre zadatak. Zato je taj zadatak poveren 4. eti u kojoj je bilo nekoliko boraca iz Jezera i okolnih sela, koji su dobro poznavali teren.
2 Pri tabu bataljona tada se nalazio Nurija Ribi, omladinac iz Jezera. Molio je da i on, kao borac, uzme uea u napadu na Jezero. Meutim, tab bataljona ga je odbio, jer je bio suvie mlad i fiziki nedorastao za tako napornu akciju. On je, meutim, bio uporan i kroz pla molio da mu se to odobri uveravajui drugove u tabu da je potpuno sposoban za borbu, a da e se tako naoruati i obui. tab je, najzad, popustio i odobrio mu da poe u akciju. Njegovoj radosti nije bilo kraja.

604

Ceta je primila zadatak i sa 2530 boraca krenula prema Majdanu. Meutim, nekoliko boraca te ete ostalo je u Jezeru bez odobrenja komande te eta nije otila kompletna na izvrenje zadatka. Kada je stigla blizu kue Danila Lakanovia, koja se nalazila ispod same ceste, na nekih 3 km od Jezera prema Majdanu, eta se zaustavila i prema kui uputila patrolu da ispita situaciju. Tom prihkom eti se dobrovoljno javio za vodia Stole Danilovi, koji je, inae, bio iz te kue, a bio je dobar saradnik partizana. Geta je preko mostia, ispod kue Lakanovia, prela Joavku, a onda su se vodovi ovako rasporedili za napad: 1. vod, pod komandom komandira ete, Jove Mria, trebalo je da nastupa junim delom sela Prisoja, da razorua predrstrau kod jedne usamljene kue, na oko 600700 m prema Bagu. Posle toga, vod je imao zadatak da se zabaci neprijatelju iza lea i na dati znak da ga napadne na Bagu teei za tim da to pre izbije na cestu Jezero Jajce, kako bi spreio bekstvo domobrana u tom pravcu. 2. vod, pod komandom zamenika komandira ete, Krste Prole, imao je zadatak da nastupa desno od 1. voda, u pravcu kote 578, kako bi izbio u Jezero kod osnovne kole. Kad je 1. vod doao na oko 40 metara od domobranske strae, vodi Stole Danilovi je pokazao gde se nalazi straar. Domobrani su bili u kui. Borci su se privukli straaru, koji se bio zaogrnuo ebetom, jedan je skoio na njega i razoruao ga. Borci su, zatim, jurnuli u kuu u kojoj se nalazio vodnik sa 7 domobrana. uvi komeanje, vodnik je uspeo da skoi kroz prozor i da pobegne prema Bagu. Ostali domobrani bili su razoruani i upueni u tab bataljona. Vod je nastavio nastupanje u streljakom stroju. Na oko 800 m od kue, u kojoj je razoruana predstraa, u drugoj kui nalazila se druga domobranska straa jaine jedne desetine. Poto se vod, oko asova pribliio toj kui, domobrani su na njega otvorili vatru, na to je vod uzvratio. U tom trenutku i 2. vod je poeo borbu. Domobrani su poeli da naputaju svoja utvrenja i da bee u pravcu Baga. Domobranski vodnik, koji je kroz prozor pobegao ispred 1. voda, alarmirao je domobransku posadu, to je donekle poremetilo ostvarenje plana.
605

Kada su oba voda stupila u borbu, ve je poelo do svie. Do tog vremena 2. eta je ostala u Jezeru oekujui znak za napad. No, vreme je prolazilo, a znaka nije bilo, niti se znalo ta je sa 4. etom. Kada je poelo svanjivati, 1. i 2. eta su povuene na oko 500 m prema ipovu, kako u toku dana ne bi bile izloene vatri neprijatelja koji je bio utvren na dominiraj uim poloajima. Tek to su ete stigle do odreenoga mesta za povlaenje, primeena je crvena raketa. ula se i borba. Istovremeno su stigli i zarobljeni domobrani. Obe ete su u trku krenule u napad. 2. eta, posle krae borbe, prebacila se preko mosta na Joavci i ula u Jezero. Za to vreme 4. eta je likvidirala sve poloaje u Jezeru i na Bagu. Poto 4. eta nije uspela da izbije na vreme na cestu Jezero Jajce, to su domobrani uspeli da pobegnu prema Jajcu. Sem toga, zahvaljujui jarku i visokoj trsci koja se nalazila pored Plive, ni 1. eta nije mogla vatrom efikasno da dejstvuje na domobrane koji su panino beali prema Jajcu. Bilans te akcije bio je: 45 zarobljenih i dva mrtva domobrana. Zaplenjeno je oko 30 puaka, 3 pukomi trai jeza i jedan teki mitraljez, kao i celokupna oprema neprijatelja. Prilikom povlaenja kroz trsku pored Plive dva domobrana su u barutinu, pored reke, bacili cev i pitolje jednog tekog mitraljeza. Kada je za to doznala komanda ete poslala je dva borca sa domobranima da pronau i donesu baene delove mitraljeza. Jedan od boraca, Vid Radmah, zaglibio se u mulj vadei mitraljez; tu se prehladio, dobio zapaljenje plua i od toga kasnije umro. Posle zavretka borbe pred komandanta je stupio Nurije Ribi u novoj domobranskoj uniformi sa pukom o ramenu. Bio je srean to je izvrio zadatak i to je ispunio dato obeanje. Zarobljeni domobrani postrojeni su u Jezeru i u kratkom razgovoru upoznati s ciljevima nae borbe, zatim su upueni u tab Treeg NOP odreda koji ih je smestio u osnovnu kolu u selu Pljevi, u kojoj su se nalazili delovi 2. bataljona. Mesec dana kasnije, meutim, etniki elementi, koji su se nalazili u 2. bataljonu, pobili su sve te domobrane. To nam je nanelo znatnu politiku tetu, poto je meu zarobljenim domobranima bilo dosta ljudi koji su bili simpatizeri naeg pokreta, a u domobransku vojsku bili su prisilno mobilisani. Dok su se nae jedinice i tab bataljona bavile oko zarobljenih domobrana i prikupljanjem pobacanog oruja i municije.
'606

neprijatelj je krenuo iz Jajca prema Jezeru i to u nekoliko pravaca. Jedna kolona izbila je oko 12 asova na Lice (kota 862) nastupajui na zapad, prema brdu Straa. Druga kolona je nastupala juno od Lica, u pravcu sela Prisoja, dok je trea kolona sa tekim bacaem nastupala cestom Jajce Jezero. Kada je neprijatelj doao na domak Baga i Jezera, poeo je da tue nae jedinice jakom vatrom sa poloaja, koji su za njega bili daleko povoljniji. Radi toga su se nae jedinice brzo povukle u pravcu Sipova i Volara. Ovog istog dana, negde iza podne, stigla je vest da je 2. bataljon, pod komandom Simela Solaje i taba odreda, posle ilave borbe, likvidirao domobranske poloaje iznad sela Majdana. Posle odmora od dva dana, dve ete 1. bataljona ponovo su zauzele Jezero i poele da kontroliu Magaljdo i Lice. Tako su borci 1. i 2. bataljona Treeg krajikog NOP odreda doekali i proslavili prvu ratnu Novu Godinu.
Makso DAKI

FORMIRANJE KATELANSKOG PARTIZANSKOG ODREDA

Z a d a t a k koji je pred komuniste i sve rodoljube postavio Pokrajinski komitet KPH za Dalmaciju na osnovu proglasa CK KPJ i CK KPH, nakon napada Hitlerove Njemake na SSSR, bio je da se smjesta od diverzija i trajkova pree na oruanu borbu, na formiranje oruanih grupa. U vezi s tim pristupilo se osnivanju prvih partizanskih odreda u Dalmaciji, i to tamo gdje je Komunistika partija imala najmasovniji utjecaj, gdje su se iroke narodne mase pod rukovodstvom Partije izmeu dva rata istrajno i svestrano pripremale za posljednji, odluni boj. Uskoro su formirani Splitski, Solinski, Sinjski, Primotensko-rogozniki, ibenski i Vodiki odred. Pored njih, 13. avgusta 1941, formiran je i Katelanski partizanski odred. Svi ti odredi, sastavljeni mahom od radnika, veinom komunista i skojevaca, trebalo je da pomognu ustanike oko Livanjskog polja, tromee Dalmacije, Like i Bosne i oko Knina (gdje je ustanak srpskog stanovnitva poprimio masovni karakter) i da oslanjajui se na Dinaru otponu borbu za osloboenje Dalmacije. Katelanska partijska organizacija na elu s Mjesnim komitetom, 1 odmah se odazvala pozivu Pokrajinskog komiteta. Ve u izvoenju prvih diverzantskih akcija ona u Katelima ima masovnu podrku naroda. To je i razumljivo, jer je partijska organizacija Katela jedna od starijih organizacija u Dalmaciji. Njen utjecaj u masama, koje su u Katelama (osim S.uurca i dijelom Gomilice) bile seljake, bio je velik. Osim toga imala je i bogatu borbenu prolost. Radnici u tvornici cementa u Suurcu vodili su izmeu dva rata niz trajkova,
lanovi Mjesnog komiteta bili su: Duan Tadin, Ante Bonacin, Sreko Peran, Josip Babin Bepo, Ante Savin Manistra i Jozo Pavlov. '608
1

Sava

Nikoli:

PRIJATELJ

a neki od njih spadaju u red najpoznatijih irajkova koje je vodila radnika klasa u Jugoslaviji. Donjekatelanski seljaci su ve 1922. godine uskratili davanje dohotka bogatim veleposednicima i prigodom jednog sukoba razoruali su andarme. Aktivnost Partije u Katelima neprestano je rasla u borbi protiv maekovaca, frankovaca i jugonacista, koji su po svom ovinizmu i brutalnosti naroito bili poznati u Donjim Katelima i Suurcu. Uoi formiranja Odreda katelanska partijska organizacija brojala je 92 lana, 15 kandidata i 120 skojevaca. Nakon kapitulacije Jugoslavije njeni lanovi prikupili su vie od 200 puaka, 24 pukomitraljeza, 6 avionskih mitraljeza, 1 teki mitraljez, oko 40 000 metaka, 60 runih bombi i 24 pitolja. Najvei dio tog oruja i municije odnijeli su drugovi iz Donjih Katela iz hidro-avionske baze u Divuljama, gdje su u danima kapitulacije i zapalili neke magazine. Oruje je pohranjeno na sigurna mjesta. Pri Mjesnom komitetu Katela ve u aprilu 1941. formira se Vojna komisija u sastavu: Drago Britvi, Ante Beretin, Ante Bonacin, Sreko Peran, Josip Babin Bepo, Ante Savin Manistra i Janko Mirkovi, koja je organizovala obuku nekih lanova KP i skojevaca u rukovanju orujem. U tim danima neposredno sam rukovodio Vojnom komisijom za podruje Solin Katela Trogir i po odluci PK odravao stalne veze s MK Katela. Neposredno poshje napada na SSSR. po direktivi PK, mnogi lanovi Partije odlaze u ilegalnost. Zbog opreza spavaju izvan kua, u polju, a Katelani medu prvima u Dalmaciji biljee znaajne uspjehe u diverzantskim akcijama. Pored ostalog, oni nou 3/4. avgusta 1941. u Katelanskom polju s uspjehom rue oko 200 metara eljeznike pruge i teretni vlak koji je dolazio od Knina. Cijela kompozicija bila je natovarena vojnom opremom i orujem, koje je pri ruenju voza bilo oteeno ili sasvim uniteno. S lokomotivom se tada sruilo u vinograde est vagona, koji su ostali da lee pored pruge sve do osloboenja zemlje. Nedugo iza toga partizani su sruili i dizalicu kojom je okupator pokuao da digne lokomotivu. U takvim se usiovima prilo formiranju Katelanskog partizanskog odreda. Poto sam po odluci PK formirao Solinski partizanski odred, otiao sam u Katele da bih s ostalim drugovima organizirao Katelansko-trogirski odred. 2 Po odluci PK za komandira odreda postavljen je Ante Roje Levaj iz Splita, a ja za
1 Trebalo je, zapravo, formirati Katelansko-trogirski odred, ali Trogirani nisu stigli na odreeno mesto, pa su odred sainjavali Katelani, njih 41 i 13 radnika Solinskog bazena.

39 U s t a n a k

1941.

609

komesara. U Katelanskom polju, kod crkvice, trebalo je da se 1. avgusta u 21 as sastanem s rukovodeim drugovima iz Katela. Nakon tri sata uzaludnog ekanja, poto nitko nije doao, vratio sam se u Solin i o tome izjutra preko Kaja Vuiia obavijestio PK. Prije nego to se Vuii vratio iz Splita dola je moja drugarica i donijela pismo, koje joj je organizacioni sekretar PK Ivo Amuli predao za mene. U pismu mi je javio da se Katelani 11. avgusta nisu pripremili za odred, pa zato nisu ni doli na zakazano mjesto. Poruio je da e se u toku 12. avgusta spremiti i naveer stii, pa neka ponovo odem tamo. Sa mnom je naveer 12. avgusta polo i nekoliko drugova iz Solinskog bazena, meu kojima su bili Branko Dude i Vjekoslav Gizdi, strojar u tvornici cementa Majdan. U Katele smo stigli na vrijeme i ovaj put nali kod kambelovakog groblja nekoliko Katelana, meu kojima i Duana Tadina i Dragu Britvia. Odatle smo otili prema Lukikom polju gdje su se sakupili ostali drugovi iz Katela. Ovdje smo zatekli i Josipa Babina, Vjeku Butira, Anelka Matijacu i Antu Baretina. Tu smo ostali da ekamo drugove iz Trogira, da bismo formirali odred i krenuli u odreenom pravcu (preko brda Kozjak i sela Vuevice, Broanca, Prugova, Zeleva i Maljkova) na Dinaru, gdje smo se blizu sela Zasioka morali sastati sa Sinjskim, Splitskim i Solinskim odredom, koji su takoer imali tamo da stignu u to vrijeme. Od PK, odnosno organizacionog sekretara Ivana Amulia, dobio sam 160 000 kuna, sekciju ovog terena i kompas. Vodia preko Leevako-mosekog terena u Odredu nismo imali, jer je po odluci delegata CK KPH Pavia Papa Silje i Mirka Kovaevia Laie partizanske odrede na terenu Splita i ibenika trebalo formirati i uputiti prema Dinari u roku od 34 dana. Za tako kratko vrijeme nisu se mogle izvriti ni najnunije pripreme, pa se nisu pronali ni kuriri, koji bi poznavali teren, ni obezbijedile veze. Tako brzo pripremanje i upuivanje u umu prvih dalmatinskih odreda dovelo je do neuspjeha, to je narodnooslobodilakoj borbi u Dalmaciji 1941. zadalo teke udarce. Prema odluci Laie, trebalo je, im preemo selo Neori, na putu za Dinaru, poeti s odravanjem zborova po selima. Kako trogirani do zore 13. avgusta nisu stigli, to smo se zbog sigurnosti popeli u Kambelovaki gaj, pod sam Kozjak, i tu ostali cijeli dan a trebalo je ve da budemo na putu za Dinaru. Dan je proao u iekivanju Trogirana, ali oni nisu stizali. Za ruak smo dobili toplu hranu, koju su nam iz Katel Kambelovca donijeli Milo, Mara i Dobrila Bedalov.
'610

Komandir odreda Ante Roje doao je tog dana iz Splita i tada smo u odredu (u kojem je bio 41 Katelan i 13 radnika Solinskog basena) formirali dva voda, svaki po 27 boraca. Za vodnike vodova postavljeni su Dragan Britvi 3 i Josip Babin Bepo, a za politike delegate Duan Tadin i Ante Beretin. Tako je formiran Katelanski partizanski odred. U Trogir smo poslali jednog od najodvanijih drugova, Antu Savina Manistru, 4 da vidi to je s Trogiranima i kad e stii. On se naveer vratio, ali bez rezultata, jer nikog nije naao na vezi. Kako ni u toku noi nisu stigli, niti to javili, izjutra smo se zbog sigurnosti prebacili preko Kozjaka. Komandir je otiao u Split, da pita ta da radimo. Predloili smo da vie ne ekamo, nego da krenemo, makar i bez Trogirana. Odgovor PK bio je da jo ekamo na njih. Tog dana dobili smo od naih simpatizera Srba iz Vuevice i Broanca neto hrane (preko Ilije Prosenice i Jove Novakovia). Talijani su ovog dana s jaim snagama iz Katela pretresli gaj, u kojem smo bili dan ranije. Nou 14/15. avgusta premjestili smo logor Odreda neto blie selu Vuevici. Komandir je ponovo otiao u Split s istim prijedlogom: da krenemo bez Trogirana, koji su nas izvijestili da ne mogu stii, jer nisu jo spremni. U meuvremenu, ipak su se uputili prema nama i stigli do crkvice sv. Nafore (k. 208 iznad Divulja), ali su se svi pod utjecajem starijih, osim Ante Hrabara Rica i Ivana Guine, vratili natrag. U toku dana doznali smo od mjetana iz Katela iznenaujue i teke vijesti: da su Solinski i Splitski odred na putu za Dinaru nastradali, vodei teku borbu protiv ustaa i Talijana, i to Solinski kod sela Dicma, a Splitski kod sela Kouta. Te su nas vijesti, iako jo nisu potvrene, naprosto prenerazile. Komandir, koga smo s nestrpljenjem oekivali, vratio se predveer i potvrdio vijesti o stradanju ovih odreda. Saoptio je da je zbog toga PK odluio da Katelanski odred ne ode prema Dinari, kao to je ranije odlueno, ve da se drugovi privremeno vrate na svoje terene, a da se i dalje smatraju mobiliziranim i da uvaju oruje, kako bi se ponovo mogli sastati i krenuti im se naredi. Tako smo se razili teka srca. S grupom Solinjana otiao sam u Solinski partizanski logor. Komandir Ante Roje vratio
s Student prava iz Katel Kambelovca, istakao se u gimnaziji u Splitu, a zatim na fakultetu u Zagrebu naprednim shvatanjima i aktivnou u revolucionarnom radu. Koncem 1939. godine interniran je s grupom naprednih Dalmatinaca u Lepoglavu, odakle je puten u prolee 1940. Poginuo je kao komandir Katelanskog odreda poetkom februara 1943. godine. 4 Poginuo juna 1942. u Katelima, narodni heroj.

39*

611

se u Split, Katelani su se spustili u Katelansko polje i tu produili aktivnost, iako u smanjenom broju. Komandu katelanskih partizana preuzeli su: Dragan Britvi, Josip Babin i Duan Tadin. U jesen 1941. za Solinski i Katelanski odred formira se zajednika komanda, ali svaki od tih odreda ostao je i dalje da djeluje na svom terenu. Poto su savladane poetne tekoe i prebroena osjeka koja je nastala razbijanjem i neuspjesima prvih partizanskih odreda u srednjoj Dalmaciji u avgustu 1941, kao i postepenim razvitkom oruane borbe na ovom podruju, Katelanski partizanski odred odlukom PK odlazi koncem februara 1942. na Svilaju i prikljuuje se tamonjem partizanskom odredu, koji s ostalim jedinicama isti Dalmaciju od talijanskih okupatora i njihovih slugu, ustaa i etnika. Katelani su kroz cijeli tok rata ostali vrsto vezani uz KP, a Narodnooslobodilakoj vojsci dali su preko 1500 boraca od kojih je 310 poloilo svoje ivote za slobodu domovine.
Drago GIZDI

P R I K U P L J A N J E ORUJA U P R I L E P U ZA USTANAK

^ ^ s m o g aprila 1941, neposredno pre ulaska nemake vojske u Prilep, Mesni komitet KPJ, ocenivi novonastalu situaciju, organizovao je akciju lanova Partije i SKOJ-a, kao i svih potenih rodoljuba za sakupljanje oruja i evakuaciju hrane iz vojnih magacina, kako ne bi pala u ruke okupatora. Time su se, u stvari, vrile i poetne pripreme za pruanje otpora porobljivau. Narod je provalio u sve gradske i vojne magacine koji su bili smeteni u kasarni, sokolskom domu, eleznikoj stanici i jo nekim mestima. Ubrzo je sve bilo odneto: brano, sanduci sa dvopekom, mast, ebad, cokule, zatim stoka mobilisana za potrebe vojske, kao i konji koji su se nalazili u kasarnskim talama. Nemci su u grad uli ve 8. aprila, ali su zatekli prazne magacine. U ovoj situaciji Mesni komitet je dao zadatak da se odmah formiraju grupe od lanova Partije, Skoja i proverenih simpatizera Partije, radi prikupljanja oruja bive jugoslovenske vojske, koje je bilo ostavljeno u magacinima kod mesta zvanog Crveni bregovi, u kasarni i drugim slagalitima. Sem toga, te grupe su imale zadatak da se dokopaju i oruja koje su Nemci, posle rasula jedinica bive vojske, prikupili na putu koji vodi od Prilepa za Pletvar. I ja sam bio u jednoj takvoj grupi, koju je 8. aprila formirao Blagoja Talevski. U toj su grupi jo bili: Risto Ristoski Riko, limarski radnik (poginuo 1943) i Cvetan Igevski, opanarski radnik (poginuo 1944, proglaen za narodnog heroja). Istog dana, oko 10 asova, odrali smo jedan letei sastanak ispred moje kue i tom prilikom nam je objanjeno da drugovi koji su bili na tom sastanku formiraju grupu koja
'613

po odluci Mesnog komiteta KPJ za grad Prilep ima zadatak da prikuplja oruje. Zatim smo izmenjali miljenja o tome kako emo najsigurnije doi do oruja, pa smo se sloili da je najpogodnije da se odmah krene na magacine kod mesta Crveni bregovi, na desnoj strani druma Prilep Bitolj, ba na jednom zavijutku Seleke reke. Veina je mislila da bi bilo najbolje ako se u krug magacina ue sa obale Seleke reke, jer straa na tu stranu nije mogla imati dobru preglednost tako da se moglo prii magacinu neprimetno i to kroz ianu ogradu. Odluka je donesena. Cilj: snabdeti se runim bombama. I grupa je krenula da izvri partijski zadatak. im smo stigli do mesta Crveni bregovi, najpre smo izvideli da u straarnicama ima vojnika. Imali smo sreu straarnice su bile prazne i naputene. Ali, magacini su bili ograeni bodljikavom icom, tako da smo morali razmicati redove ice, koje je jedan pridravao dok bi se drugi provukao. Najtee je bilo poslednjem, a to je koliko se seam bio Cvetan Igevski. Ve u prvom magacinu naili smo na puno razliitih sanduka. Ne razmiljajui mnogo uzeli smo 4 zatvorena sanduka i brzo krenuli natrag, pri emu nismo naili ni na kakve smetnje. Kad smo stigli mojoj kui otvorili smo sanduke. I na nae veliko iznenaenje u njima nije bilo runih bombi, ve barut u kesicama i ipkama! Bili smo razoarani. Smatrali smo da zadatak nismo uspeno izvrili. Zato je donesena jednoglasna odluka da ponovo poemo u magacine i naemo sanduke sa bombama. Uskoro smo se ponovo nali u magacinu. Prevrtah smo sanduke jedan po jedan. Naposletku smo nali ono to smo traili rune bombe. Sanduke smo odneli mojoj kui gde smo ih i otvorili. Nali smo: 5060 bombi. Nakon toga dobio sam zadatak da privremeno sakrijem i barut i bombe. Barut sam sakrio ispod drvenih stepenica, kojima se ilo na doksat, a bombe iznad vrata podruma (sa unutranje strane). Meutim, bombe sam docnije predao Sotetu Georgijevskom (Bugari su ga obesili u bitoljskom zatvoru, 1944. godine). Posle ove prve uspele akcije dogovorili smo se da grupa, sa jo jednim drugom Stevanom Sazdovskim, obuarskim radnikom krene da prikupi oruje sa puta koji vodi za Pletvar. Na kraju dana, po padu mraka, sastali smo se u kui Stevana Sazdovskog u naselju zvanom Vine mala. Tu smo se dogovorili da svaki od nas uzme onoliko puaka koliko moe poneti, i to sa onog dela puta koji je najblii kui.
'614

Kada smo stigli na odreeno mesto videli smo da su vojnici rasporeeni na svakih stotinak metara da uvaju kolonu kamiona, bornih kola i drugih motornih vozila. Ali onog trenutka kad smo se pribliili cilju, straar se nalazio na desnoj strani puta, te smo morah priekati da se on udalji od gomile puaka kako bismo mogli neprimetno da se pribliimo i uzmemo oruje. Tako smo i uinili. Najpre je svaki od nas uzeo po trietiri puke i najveom brzinom i obazrivou, u pognutom stavu, odnosio ih i ostavljao u Stevanovoj kui. Zatim smo, iste noi, ponovili tu akciju. Meutim, kada smo poslednji put uzeli puke, jedan od drugova se sapleo o neki kamen. To su straari uli i odmah su poeli da tre pored kolone i da-pucaju nasumice. Ipak smo im umakli, tako da smo te noi u kui Stevana Sazdovskog prikupili tridesetak puaka, jedan pukomitraljez i neke delove mitraljeza. U istoj kui, oruje smo privremeno sakrili, ali smo ga krajem septembra iste godine preneli u kuu sada pokojnog Dimeta Kaakota.
Kiro RISTOVSKI

PRVA GODINA NARODNE VLASTI U CRNOJ GORI (jul 1941 jun 1942)

prvim danima 13-julskog ustanka osloboena je prostrana teritorija u Crnoj Gori, skoro cijela Crna Gora, osim nekoliko gradova koji su bili jaka neprijateljska uporita. Vlast koju je okupator naslijedio i njome se sluio u porobljavanju nae zemlje, raspala se od prvih udara partizanskih snaga. Prestale su da funkcioniu optinske kancelarije i drugi organi okupatorske vlasti. Neki su se raspali ak i prije nego to je naoruani narod uspeo da ih razjuri im je stvorena slobodna teritorija. Okupatora je to zabrinjavalo, jer je gubio svoj oslonac u borbi protiv naroda koji se nije mino sa okupacijom svoje zemlje. Zabrinutost okupatora vidi se iz vie dokumenata iz toga vremena. Komanda karabinijera u Podgorici izvjetava svoju pretpostvljenu vlast na Cetinju 19. jula 1941. godine da se u pobunjenim krajevima tako brzo raspala vlast da to upravo zauuje i da se nikada nije desilo na nekoj okupiranoj teritoriji u drugim zemljama da nestanu organi vlasti i prije nego to mogu i da osjete udarac. 1 U tom smislu pisala je i komanda karabinijera iz Kolaina. 0 tome postoji i jedan dokument okupatorske vlasti na Cetinju (20. jula 1941) u kome se analizira stanje stvoreno ustankom u Crnoj Gori i, izmeu ostalog, kae: Iznenaujua je injenica da su svuda gdje su banditi digli puku prestali da postoje bez ikakvog otpora organi vlasti, a ima sluajeva da su se ti organi raspadali im su bili suoeni sa neposrednim napadom bandita.- Okupatora je to zaista moralo uditi, a na narod
1 Dokumenta okupatorske ahive u vezi sa ovim nalaze se u SUP NR CG. fase. 87. Dokumenta nijesu sreena ni numerisana. 1 Isto. fase. 89.

'616

je to smatrao sasvim razumljivim i opravdanim, jer je prestajala da postoji vlast koja je stalno bila protivnarodna. Narodno raspoloenje izrazio je Ivan Milutinovi na jednoj konferenciji odranoj krajem novembra 1941. godine u Gostilju, na kojoj je, govorei o poecima oruanih akcija u julu mjesecu, rekao, izmeu ostalog, i ovo: Za uspjean razvitak narodne borbe protiv okupatora i njegovih slugu nije mogla posluiti vlast koju je okupator naslijedio od stare Jugoslavije, nego se ona raspala poto nije imala nikakvog korijena u narodu. Narod ju je pregazio zajedno sa njenim nosiocem kao neto tue, neto to nema veze sa slobodoljubivim tenjama naeg naroda. Istorija nas, uostalom, ui da je narod uvijek znao da odri lekciju svemu to nije bilo njegovo, to mu se suprotstvljalo na putu napretka. 3 Osloboeni narod poeo je, umjesto dotadanje vlasti, da stvara svoju vlast koja e da ga predstavlja, da se stara o potrebama boraca, o ishrani sirotinje i o odravanju reda i mira na slobodnoj teritoriji. Ima podataka da su ti privremeni organi vlasti poeli da se stvaraju ve od 15. jula, dakle, svega dva dana poto su poele oruane akcije protiv okupatora. Gerilski odred iz Virpazara izvjetava Sreski komitet KP o svojim akcijama 16. jula, pa, izmeu ostalog, pie i ovo: U selu oko Vira odravamo konferencije i svuda narod trai da se izaberu jedan ih dva ugledna ovjeka kao mjesna vlast, poto smo dosadanju razjurili. 4 Tako javlja i gerilski odred iz Rijeke Piperske pod istim datumom. 5 Gostilje Brajoviko javlja 17. jula da se neodlono nametnulo da se mjesto optinske vlasti stvori neka privremena vlast koju sam narod trai. Mi smo u selu odredili jednog ovjeka koji treba da bude kmet u selu. Neemo ga, istina, tako zvati, nego moda narodnim povjerenikom (tako nam je predloio jedan drug). Uostalom, sporedno je kako emo ga zvati, glavno je da nekog imamo kome treba narod da se obraa u vrijeme kada komanda nije u selu.6 Slino piu i borci iz Kua (18. jula) i iz jo nekih mjesta. To dokazuje, izmeu ostalog, da je Komunistika partija Jugoslavije od samog poetka narodnooslobodilake borbe imala jasnu perspektivu da zapoeta borba mora donijeti narodu konano osloboenje ne samo od okupatora nego i od eksploatatorske vlasti domae buroazije. Narod je onako masovno prihvatio borbu zbog toga to
3 Autor ovih redova prisustvovao je toj konferenciji i zabiljeio je ukratko Milutinovievo izlaganje i tok konferencije. 4 Iz diskusije na Ostrokoj skuptini. Zabiljeke kod autora ovih redova. 5 Isto. 6 Isto.

'617

je bio uvjeren da poslije osloboenja zemlje nee biti povratka na staro, a za to mu je bila garancija Komunistika partija koja je rukovodila ustankom. Ti novi organi narodne vlasti, dakle nijesu nicali stihijno, nego su ih stvarali narodni borci, najee na seoskim konferencijama. Do kraja jula imali smo prostranu slobodnu teritoriju: osloboeni su Petrovac na moru. Danilovgrad, Kolain, Berane, Andrijevica, Bijelo Polje, Savnik, Zabljak, Spu i jo neka mjesta. Osloboena je skoro itava Crna Gora. Okupator je uspio da zadri samo vee gradove, kao: Cetinje, Podgoricu, Kotor, Niki, Pljevlja. U takvim uslovima postavilo se kao neodlono pitanje formiranja organa narodne vlasti, koja bi imala vrsto postavljeni zadatak da bude oslonac narodnooslobodilake borbe i da predstavlja oslobodilake snage crnogorskog naroda. U slobodnom Kolainu Vojnorevolucionarni komitet je imenovao 19. jula 1941. prvi organ narodne vlasti, koji je nazvan nacionalnooslobodilakim odborom. Imenovanjem prvog organa narodne vlasti zapoeo je specifian proces u organizovanom izgraivanju organa privremene narodne vlasti, sa jasnom perspektivom da se ti organi u ognju oslobodilakog rata i narodne revolucije izgrade u stalnu i istinsku narodnu vlast. Tako je u slobodnom Kolainu stvoren prvi organ narodne vlasti u naoj zemlji. On je, istina, imenovan, a ne izabran kao u Beranama dva dana kasnije. Ali. s obzirom na snage u ime kojih je imenovan i na uslove u kojima je stvoren, to nimalo ne umanjuje demokratinost izbora tog organa narodne vlasti. Prvi sastanak nacionalnooslobodilakog odbora u Kolainu odran je istog dana poslije podne sa dnevnim redom: Osnovni zadaci organa nove vlasti. Prvo su odrani posebni sastanci Optinskog i Sreskog odbora, a oko 19 asova odran je zajedniki sastanak svih imenovanih odbornika, na kome je govoreno o politikoj situaciji, o perspektivi nae borbe i o nunosti zbijanja svih narodnih snaga u borbi protiv okupatora i njegovih slugu. Na zajednikom sastanku govoreno je, isto kao i na posebnim, o zadacima i dunostima u toj situaciji, a kao najvanije pitanje, kojeg su se doticali svi diskutanti, bilo je skupljanje hrane, lijekova i drugih najosnovnijih potreba za borce. U Beranama izabran je demokratskim putem, na skuptini narodnih predstavnika beranskog sreza, prvi organ narodne visti u tom kraju. Taj organ narodne vlasti je u isto vrijeme i prvi izabrani organ nae revolucionarne vlasti. Na skuptini narodnih predstavnika beranskog sreza odranoj 21. jula 1941. godine prisustvovalo je: iz Berana 33 dele'618

gata, iz polike optine 55 delegata, manastirske 13 delegata, budimske 30 delegata, ranike 39 delegata, gornjoselske 28 delegata, titarske 17 delegata i iz Petnjice 2 delegata. Na toj skuptini bilo je, dakle, prisutno 217 delegata. Osim njih skuptini su prisustvovali i predstavnici bivih graanskih stranaka beranskog sreza i oko stotina ljudi iz grada Berana. Skuptina je odrana u velikoj sali Doma trezvenosti. Sauvan je originalan zapisnik sa te istorijske skuptine, pa, mislim da bi bilo interesantno ako iznesemo nekoliko detalja. Skuptinu je otvorio istaknuti komunista ovog kraja Panto Malii. On je estitao narodu beranskog sreza osloboenje Berana i izrazio radost to su oslobodilake puke nardnih boraca za slobodu omoguile da se sastanu istinski narodni predstavnici prvi put u slobodnim Beranama. Na kraju svog pozdravnog govora Malii je pozvao sve prisutne da svako uini sve to moe da ovaj dogovor bude onakav kako su se nai preci dogovarah o zajednikim narodnim poslovima. >;U narodu treba da vlada sloga i borbeno jedinstvo i, treba sve staviti u slubu narodu i borbi za slobodu, zavrio je Malii. U diskusiji su uestvovali: Gavro Cernovi, inenjer, Mihailo Ku, seljak, Mirko Dedovi, inenjer, Milan Ku, seljak, i jo tri-etiri govornika. Inenjer Gavro Cemovi je tom prilikom predloio da se na skuptini formira jedno vijee koje bi upravljalo narodnim stvarima i koje bi predstavljalo narod u njegovoj herojskoj borbi za slobodu. Na skuptini su poeli da se osjeaju i petokolonai. Bivi oficir Boo Joksimovi upao je Milanu Kuu u re tvrdei da su komunisti iskoristili vrijeme da se sebino doepaju vlasti na tetu drugih slojeva stanovnitva. Nije ga umirila izjava Milana Kua da komunisti ne vode borbu za sebe, nego za narod, da borba koja se vodi protiv okupatora nije borba ove ili one partije, pa ni Komunistike partije, da bi se na kraju iz sebinih razloga doepala vlasti, nego da je ovo borba za slobodu ispod jarma faistikog okupatora. Danas dok se vodi borba, naglasio je Ku, treba da upravljaju oni koji imaju narodno povjerenje, a kada se zemlja oslobodi, onda e odluiti sam narod. Oficir Joksimovi je ponovo upao u rije pitanjem zato se u tom sluaju ne formira komanda iskljuivo od strunjaka, tj. od oficira, bez stranakih ljudi, pa i bez komunista, na to mu je odgovoreno da je Komunistika partija rukovodilac borbe, da ona ima i strunosti i sposobnosti da borbom rukovodi, a da e u redovima narodnih boraca imati svoje asno mjesto svi patriotski oficiri kojima je i dunost da su uvijek s narodom, jer ih je narod kolovao da smatraju svojom najsvetijom dunou stavljanje svih svojih snaga i sposobnosti u slubu naroda. Na dalja zagriena pitanja Joksimo'619

via i jo nekoliko prisutnih bivih oficira, u ime koga se vodi borba protiv okupatora i pod ijom se zastavom ona vodi, i o n i drugi dobili su odgovor da se borba vodi u ime naroda, a pod zastavom slobode. Diskusija je bila duga, a s vremena na vrijeme i vrlo otra, naroito kada se ticala upadica u vezi sa rukovodeom ulogom Komunistike partije. Poslije pauze i poto se vie nije niko javljao za rije, predsjedavajui Panto Malii rezimirao je itavu diskusiju, iznio je u vezi s tim i nekoliko bitnih prjedloga i zapaanja, i na osnovu svega toga formulisao ove zakljuke: na osloboenoj teritoriji beranskog sreza ukidaju se svi civilni, sudski i vojni organi vlasti bive Jugoslavije, i okupatorski, a cjelokupnu sudsku, civilnu i vojnu vlast preuzima narod preko svojih demokratski izabranih predstavnika; skuptina narodnih predstavnika beranskog sreza bira svoj Odbor narodnog osloboenja, koji e imati cjelokupnu vlast u ovom kraju, a sainjavae ga predsjednik, sekretar i devetnaest lanova. U optinama na teritoriji ovog sreza izabrae se optinski, a u selima seoski odbori narodnog osloboenja; Narodni odbor osloboenja preuzee itavu dravnu imovinu i sva finansijska sredstva nadletava i banaka i da se tim sredstvima rukuje u interesu oslobodilake borbe; revolucionarna narodna vlast garantuje linu sigurnost i imovinu svim graanima na teritoriji sreza. Svako je obavezan i duan da svim svojim snagama pomae borbu protiv faistikog okupatora i da d sve od sebe da se ona uspjeno i pobjedonosno zavri. Svi graani su obavezni da izvravaju nareenja i da se obavezuju svim zahtjevima i odlukama koje donose odbori narodnog osloboenja; na osloboenoj teritoriji sreza beranskog isticae se u svim sluajevima i prilikom svih sveanosti kao zastava jugoslovenska trobojka. Skuptina je burnim aplauzima pozdravila itanje ovih zakljuaka i jednoglasno ih usvojila. Mali broj petokolonaa, skoro iskljuivo bivih oficira, kojih je na skuptini bilo desetak, nije mogao ni u najmanjoj mjeri da sprijei izglasavanje i donoenje ovih istorijskih odluka. 7 U Sreski odbor narodnog osloboenja izabran je 21 lan: est prosvjetnih radnika (profesora i uitelja), tri inenjera, etiri studenta i sedam zemljoradnika. im je skuptina zavrena Sreski odbor narodnog osloboenja odrao je svoju prvu sjednicu radi konstituisanja. Sjed7 Istorijski zapisi za 1951, sv. 2, 323. Fotokopija ovog zapisnika nalazi se kod autora ovih redova.

'620

nica je trajala neto vie od tri sata. Diskusija se kretala u okviru aktuelnih pitanja i zadataka i poslije vrlo plodnih predloga i sugestija odlueno je da se rad odbora odvija preko est odsjeka: vojnog, sudskog, unutranjeg, finansijskog, ekonomskoprivrednog i prosvjetnog. Osim toga, s obzirom na situaciju, odlueno je da se na itavoj teritoriji sreza formiraju terenski bataljoni i seoske strae, a naroito da se pitanjima vojne organizacije pokloni i u budue za itavo vrijeme dok traje rat najvea panja. Prihvatajui odluku skuptine da svu vlast u beranskom srezu uzme u svoje ruke, Sreski odbor narodnog osloboenja odluuje da i formalno raspusti policiju, andarmeriju, optinske uprave i finansijsku kontrolu i da uniti sve dotadanje novane knjige i arhive. Jedna od najglavnijih taaka usvojenih na tom sastanku bila je da se muslimanima sreza beranskog uputi proglas u kome treba naroito naglasiti da je najglavniji i osnovni problem narodnooslobodilake borbe bratstvo i jedinstvo u borbi protiv okupatora i njegovih pomagaa, da je upravo to najmonija zaloga narodne pobjede protiv viestruko brojnijeg neprijatelja. Upuivanje proglasa bilo je u toj situaciji utoliko potrebnije to se jo od kapitualacije u aprilu mjesecu meu muslimanima vrila otrovna propaganda protiv Crnogoraca i zajednice s njima. Komunisti su i do tada stalno radili na kovanju bratstva i dokazivah da vjera ne smije biti takav inilac da bi se mogli prenebregnuti svi drugi inioci koji uslovljavaju meusobne bratske odnose. U tom smislu je i napisan taj proglas. U njemu su muslimani pozvani ne samo da gaje bratstvo sa svojom braom Crnogorcima, nego i da zajedno sa njima stupe u odluujuu borbu protiv faistikog porobljivaa. Napominje se da bi zajednica i bratstvo u oruju, u junakoj borbi, bila najbolji dokaz bratstva i jedinstva. Na tom sastanku Odbor narodnog osloboenja zaduio je Veselina Masleu da pokrene informativni bilten. Prvi broj informativnog biltena pojavio se ve sjutradan, tj. 22. jula. Izlazio je do 9. avgusta, kada je prestao zbog ofanzive neprijatelja na slobodnu teritoriju. Po primjeru narodnooslobodilakog odbora u Kolainu i Odbora narodnog osloboenja u Beranama poeli su da se stvaraju narodni odbori i u drugim osloboenim krajevima Crne Gore i Boke. A i borbe sa okupatorom i njegovim slugama postajale su sve ee. Organi narodne vlasti nicali su svuda na osloboenoj teritoriji. .Najvie ih je osnovano u septembru. Prema jednom izvjetaju do 10. oktobra 1941. godine osnovano je na teritoriji Crne Gore, Boke i Sandaka ukupno 62 narodna
'621

odbora, od kojih samo na teritoriji Crne Gore 32. Taj izvjetaj pravljen je na osnovu vie izvjetaja datih od strane sreskih komiteta KP. 8 U izvjetaju se vidi ne samo brojno stanje narodnih odbora, nego donekle i njihov rad i snalaljivost u rjeavanju problema u tim prvim mjesecima. Iz njega moemo da vidimo kako su ti odbori izvravah svoje zadatke i kako uspijevaju da se afirmiu i populariu kao narodna vlast. Iznijeemo nekoliko vanijih podataka iz tog izvjetaja. Najvie podataka ima o radu narodne vlasti u avnikom srezu. Krajem septembra 1941. godine optinski narodnooslobodilaki odbor u Savniku imao je u plenumu 17 lanova, od kojih tri ene. Plenum se sastaje obino jedanput petnaestodnevno, a izvrni dio, koji ima pet lanova, svake nedelje, kae se tu. Obino se diskutuje o skupljanju namirnica za borce, o ishrani sirotinje, o mobilisanju boraca i uopte o svemu to nam nalau svakodnevni dogaaji. Ali mi nemamo uslova da razvijemo aktivnost i u drugom smislu (kao sudska vlast itd.). Optinski narodnooslobodilaki odbor u Rovcima pie 23. septembra 1941. godine da on ima u plenumu 27 lanova, od kojih osam ena. Ovaj Optinski narodnooslobodilaki odbor sastaje se vrlo esto: plenum za sada svake nedjelje, a izvrni dio esto i dva puta nedjeljno. Plenum sainjavaju borbi odani ljudi koji shvataju ta treba da ine u interesu narodnooslobodilake borbe. Sada nas najvie zaokupljuje pitanje ishrane boraca i briga o sirotinji, koje ima mnogo, naroito izbjeglica iz Pei. Prema popisu koji smo izvrili sada mamo 24 porodice kojima moramo davati pomo, a znamo da e ih biti do kraja ove godine i u toku zime mnogo vie, moda i preko stotinu porodica . . . Optinski narodnooslobodilaki odbor u Vir Pazaru tek to je osnovan, pie tu, pa nema mnogo da se kae o njegovom radu. Vidi se da nastoji da se uvrsti i da ga narod pomae kao svoju vlast. 9 Ima podataka u tom izvjetaju i o radu nekih drugih optinskih i seoskih narodnih odbora. Oni nam pokazuju da se narodni odbori brzo snalaze, da shvataju svoje zadatke i dunosti, ali i to da je dva mjeseca od njihovog osnivanja isuvie mali rok da steknu iskustvo, snanije i sa vie perspektive da razviju svoju aktivnost. Njihov rad ograniavao se, uglavnom, na naj osnovni je zadatke i potrebe. Prema podacima kojima raspolaemo svega jedanaest sluajeva suenja pominju se u. radu pojedinih narodnih odbora, i to vie seoskih, nego optinskih i sreskih. Suenja su vrena zbog dijela pljake (dva slu8 Taj izvjetaj koji je djelimino sauvan nalazi se u SUP Crne Gore, fase. 27. Isto.

'622

aja o kojima su sauvani podaci), zbog ubistva (tri sluaja o kojima su sauvani podaci), i zbog neizvravanja nareenja narodnog odbora (est sluajeva o kojima su sauvani podaci).15 Nesumnjivo je da je bilo mnogo vie sluajeva suenja zbog pojedinih dela, kako u seoskim tako i u optinskim i sreskim narodnim odborima, ali o njima nemamo vie dokaza. Nije to toliko ni vano. Nije toliko potrebno da ih traimo i imenujemo pojedinano. Vano je da znamo ime su se bavili narodni odbori u prvom periodu njihovog razvitka i koliko je narod aktivno uestvovao da svoje organe vlasti razvije i podigne. Dakle, aktivnost narodnih odbora za prvih nekoliko mjeseci njihovog rada sastojala se, uglavnom, u sakupljanju namirnica za borce, u organizovanju pozadine i u brizi za porodice koje nijesu imale sredstava za ivot. To je i razumljivo, s obzirom na situaciju stalnih borbi protiv okupatora i njegovih slugu. U nekoliko izvjetaja se pominje da sreski narodnooslobodilaki odbori nijesu uspijevali da nau sadraj rada kada su god bili malo aktivniji seoski i optinski narodnooslobodilaki odbori. U tom sluaju njihov posao se sastojao skoro bez izuzetka da piu raspise i uputstva, naroito u vezi sa nekom proslavom, sa nekim dogaajem, koji je trebalo popularisati. Tako, narodnooslobodilaki odbor nikikog sreza obavjetava 27. septembra 1941. godine da je u toku toga mjeseca poslao etiri raspisa optinskim narodnim odborima i to u prvom redu po pitanjima jo veeg njihovog zalaganja na skupljanju hrane, sanitetskog materijala i brige za izgladnjele porodice. Taj isti odbor pie neto kasnije, polovinom oktobra, novi raspis u vezi sa proslavom oktobarske revolucije. U njemu on savjetuje da bi trebalo da narod masovno prisustvuje proslavama i da se pogodnim programima i predavanjima ukae na znaaj i veliinu ovog dogaaja, koji, uistinu, predstavlja zoru ovjeanstva. Proslave treba da budu politiki uspjene i pogodne za mobilizaciju masa. Slino obavjetava i Sreski narodnooslobodilaki odbor Kolaina pismom datiranim dva dana kasnije. Narodnooslobodilaki odbor cetinjskog sreza pie 3. oktobra da je potrebno izvriti okupljanje svih odbora narodne vlasti u jednu cjelinu koja bi mogla da sumira iskustva dosadanjeg rada i da dade podstreka za rad koji nam predstoji. 11 Kao to se vidi iz ovog izvjetaja, a bilo je i drugih nagovjetaja, data je ideja za osnivanje centralnog odbora narodne vlasti, jednog glavnog odbora, koji bi objedinjavao rad lokalnih odbora i usmjeravao njihovu dalju aktivnost. Da to
10

redova.

Iz diskusije na Ostrokoj skuptini. Zabiljeke kod autora ovih Isto. '623

11

nije bila tek tako nabacana misao, vidi se i iz nekih zapisnika sa sastanka optinskih narodnih odbora u Savniku i Kolainu i zapisnika nekih narodnih odbora u srezovima cetinjskom i podgorikom. U tim zapisnicima se pominje takav predlog, u njima se postavlja pitanje organizovanja jednog centralnog odbora za Crnu Goru i Boku, kao vano pitanje u procesu izgraivanja organa narodne vlasti. Uslovi da se organizuje jedan centralni organ vlasti za Crnu Goru, Boku i Sandak, koji bi mogao da usmjerava rad sreskih narodnooslobodilakih odbora, koji bi im pomogao i podsticao ih da jo smjelije idu naprijed, bili su ve zreli. Njegovo osnivanje sve se vie nametalo. Narodnooslobodilaka borba snano se razvijala zbog ega je okupator sve grozniavije okupljao svoje saradnike da bi uguio ustaniki pokret. Iako je i talijanski okupator imao u Crnoj Gori brojne snage, koje je uz to stalno pojaavao dovlaei nove i svjeije trupe, ipak je morao uvidjeti da nee biti u stanju da ugui ustanak ako se to vre ne povee sa domaim izdajnicima. Svakodnevne borbe uvjeravale su ga u to. Pobjeda oslobodilakih snaga na Jelinom dubu 18. oktobra 1941. godine predstavljala je krupan dogaaj u razvitku narodnooslobodilake borbe u Crnoj Gori; ona je bila jo jedan snaan podstrek da se borba jo ee rasplamsa u svim krajevima Crne Gore i Boke. Istih dana grahovski partizani zarobili su nekoliko i talijanskih tenkova koje su odmah upotrijebili i zadah okupatorskim snagama vie snanih udaraca. Borbe su se rasplamsavale i u drugim krajevima Crne Gore. Ubrzo poslije tih krupnih uspjeha poinju pripreme za prelaz nekih partizanskih snaga u Sandak i za napad na Pljevlja. Pod pritiskom brojnih partizanskih odreda Italijani su polovinom oktobra evakuisali Zabljak, Savnik, Boan, a zbog stalnih napada jedinica Komskog odreda napustili su krajem oktobra Kolain, Mateevo i Lijevu Rijeku. Tako je stvorena velika slobodna teritorija na neprekinutom prostoru itavog sjevernog dijela Crne Gore. U tim burnim danima oslobodilake borbe razvijala se narodna vlast bre i upornije nego do tada. No, gubici koje su pretrpjele nae snage na Pljevljima 1. decembra 1941. godine i teke posljedice koje su nastupile poslije tog dogaaja, odrazile su se nepovoljno na itavu situaciju u Crnoj Gori, to je dalo Italijanima i njihovim slugama veu mogunost za jo grozniaviji rad na organizovanju kvislinkih snaga za borbu protiv narodnooslobodilakog pokreta. Krajem decembra 1941. godine general Pircio Biroli odrao je na Cetinju konferenciju sa nekim voama domaih izdajnika (etnika i separatista) radi stvaranja vojnih formacija za borbu protiv partizana. Tih dana
'624

takvi sastanci odravani su i u drugim mjestima u Crnoj Gori. etnici i drugi kvislinzi neoruavali su se iz italijanskih magazina, stvarajui u svim krajevima krupne jedinice koje su dobij ale zadatak da u sastavu okupatorskih snaga vode borbu protiv jedinica narodnooslobodilake vojske. Borbe su voene svakodnevno u svim krajevima. Partizani su zadavali Italijanima i njihovim slugama teke udarce, podnosei pri tom i sami velike gubitke. I tali j anima je tako uspjelo da izazovu unutranji rat izmeu partizana i etnika, uspjelo im je upravo ono to su od poetka eljeli i na emu su onako uporno radili od prvih dana oslobodilake borbe. etnici su 20. januara 1942. godine prevarom masakrirali u Barama Kraljskim 36 partizana, a tri dana kasnije (23. januara) u Lubnicama, kod Berana, etnici Pavia Duriia ubili su 42 partizanska borca. Glad je harala u narodu, to su Italijani i domai izdajnici znali obilato da koriste. Po selima su ljudi jeli oklasinu, ljeskove rese; gladna smrt prijetila je kao najopasniji neprijatelj. U Prekobru bilo je nekoliko sluajeva smrti od gladi, bilo ih je i u Lipovu, a i u jo nekim mjestima. No, narod se borio i uprkos svim patnjama koje su bile esto neizdrljive, zadavao je neprijatelju velike gubitke. U takvim uslovima, u okolnostima vrlo tekim, morale su se preduzimati mjere da se jo vie uvrsti narodno jedinstvo i da se umnogostrue napori da bi se savladale mnogobrojne tekoe i velike opasnosti pred ujedinjenim snagama neuporedivo brojnih neprijatelja. Jedna od tih mjera bila je i sazivanje skuptine crnogorskih i bokeljskih predstavnika u Ostrogu 8. februara 1942. godine. Toga hladnog jutra sastalo se 65 rodoljuba iz Crne Gore i Boke, borci i rukovodioci narodnih oruanih snaga, nepokolebljivi predstavnici ponosnog naroda koji nije znao za uzmak. Neprijatelj je i tog jutra, kao i svakog dana prije, sipao vatru sa Taraa, sa visova oko Danilovgrada; bjesnila je neprijateljska ofanziva, koja nije prestajala ni dana od poetka januara. Granate su zasipale zemljite oko manastira gdje se odravala ova istori j ska skuptina. Skuptinu je otvorio Ivan Milutinovi. On je tom prihkom podnio izvjetaj o stanju u Crnoj Gori, o borbama o heroizmu boraca, o izdajnicima i izdaji, o masovnom heroizmu ljudi koji nijesu htjeli da pokleknu pred nasrtljivim neprijateljem, o narodnim odborima, o mrei narodne vlasti koju je narod izgraivao sa perspektivom da ona od privremene postane prekaljena u ognju bitaka, istinska narodna vlast pobjednikog naroda. Ukazao je na znaaj te skuptine i na znaaj momenta u kome se odrava. Mi smo do sada razvili mreu narodnooslobodilakih odbora u selima, optinama i srezovima nae osloboene teritorije, istakao je
40 U s t a n a k 1941.

625

on, ali treba da je i dalje uporno razvijamo, da je osposobljavamo kako bi ti odbori postali istinska narodna vlast. Moramo dakle, sve uiniti da se ti nai organi vlasti razviju i osposobe' da izvravaju svaki zadatak koji im ovaj herojski narod postavi kao svojim organima. Ova skuptina treba da bude prelomna u itavoj naoj aktivnosti, u naoj borbi da unitimo neprijatelja, da unitimo petu kolonu koju je italijanski okupator organizovao protiv crnogorskog naroda. Na ovom stepenu razvitka nae borbe, govorio je on dalje, treba da poveemo sve optinske i sreske narodnooslobodilake odbore, da stvorimo jedan organ koji bi mogao da usmjeri njihov rad, da proiri i upotpuni sadrinu njihova rada, kako bi se jo bolje osposobili za rjeavanje goruih zadataka. Poslije referata Ivana Milutinovia razvila se vrlo plodna diskusija koja je trajala nekoliko sati. U toku diskusije dato je vie korisnih predloga kao: da se odmah popie sva stoka, da se popie hrana i sve namirnice, da se organizuju pazari na osloboenoj teritoriji, da se izvri popis porodica kojima prijeti smrt od gladi, da se formiraju seoske strae i da se pri narodnim odborima osnuju narodni sudovi, koji e da sude sve sporove i da osuuju izdajnike borbe, saradnike okupatora. Svi ti predloi su prihvaeni i dat je zadatak odboru koji e biti na kraju izabran da ih uzme u obzir prilikom stvaranja plana daljeg rada. U diskusijama, kojih je bilo vie, konstatovano je da na osloboenoj teritoriji u Crnoj Gori i Boki ima ukupno 123 seoska narodnooslobodilaka odbora. U svim tim odborima radilo je tada oko 650 ljudi, ne uzimajui u obzir lanove plenuma. Osim toga, konstatovano je da na neosloboenoj teritoriji ima oko 20 seoskih i 15 optinskih narodnooslobodilakih odbora, koji su radili ilegalno pod vrlo tekim uslovima. Ostroka skuptina je usvojila Proglas narodu Crne Gore i Boke u kome se podvlai kao osnovna misao da jedinstvo svih rodoljubivih snaga, proizalo iz dosadanjih borbi, mora da bude osnova svake dalje borbe. Konstatuje se da je na skuptini dolo do izraza borbeno jedinstvo svih kojima je narodna sloboda najvea i najprea stvar. Rodoljublje nas je sve ujedinilo, rodoljublje nam svima daje one ogromne snage potrebne za borbu protiv jaeg neprijatelja, istie se u Proglasu. Rodoljublje nas je kroz pet vjekova odralo slobodnim, rodoljublje e nas odrati slobodnim. U Proglasu se dalje navodi da nikada nita nije moglo razbiti jedinstvo naeg naroda kada su bili u pitanju njegova sloboda, opstanak i ast. Ukazuje se da je kapitulacija bolno pogodila na narod i da je ona nastala kao rezultat najsramnije i najvee izdaje u nizu sramnih i velikih izdaja koje su u toku godina vrili razni reakcionarni i nena'626

rodni reimi, koji su od Jugoslavije bili stvorili tamnicu naroda. Kapitulacija je bila djelo pete kolone, istie se tu, koja se tako otkrila i sklopila otvoren savez sa spoljnim neprijateljem narodne slobode. U Proglasu se eljelo potcrtati da narod nije htio kapitulaciju, da je nije ni priznao, nego je sloboda bila i ostala najvea ivotna vrijednost naeg naroda. Faistiki okupator je htio pomou pete kolone da pripremi proglaenje nekakve separatne Crne Gore, a pomou svojih karabinijera i crnih koulja pripremao je i ostvarivao potpuno porobljavanje i pljakanje naroda Crne Gore i Boke. Crnogorski narod je odluno odbacio sve to je pripremao okupator sa domaim izdajnicima i na poziv Komunistike partije Jugoslavije odgovorio je svojom junakom borbom za s l o b o d u . . . Navodi se da su u toj junakoj borbi iznikli herojski partizanski odredi kao oruana snaga svoga naroda, u koje su uli najbolji sinovi crnogorskog naroda bez obzira na njihovu raniju politiku i partijsku pripadnost. U proglasu se jo ukazuje na rezultate dotadanje borbe crnogorskog naroda, istiu se veliki uspjesi u kovanju bratstva i borbenog jedinstva, pa se prelazi na rezultate i uspjehe na izgraivanju organa narodne vlasti. Javlja se da je na skuptini u Ostrogu izabran Narodnooslobodilaki odbor za Crnu Goru i Boku. Izneseno je i kako su postavljeni njegovi zadaci kao najvieg organa vlasti u slobodnoj Crnoj Gori i Boki. Meu njegovim zadacima naroito se istiu ovi: Narodnooslobodilaki odbor za Crnu Goru i Boku ima zadatak da organizuje, izgradi i povee sve narodnooslobodilake odbore (seoske, optinske i sreske), da ih podigne na stepen istinske narodne vlasti i da ih osposobi da postanu ivi centri nae pozadinske organizacije; Narodnooslobodilaki odbor za Crnu Goru i Boku ima zadatak da organizuje nabavku hrane i drugih potreba za vojsku i narod i da shvati da je glad u toj situaciji najopasniji neprijatelj protiv koga treba povesti najodluniju borbu; Narodnooslobodilaki odbor za Crnu Goru i Boku ima zadatak da mobilie itav narod u borbu protiv pete kolone i protiv svih izdajnika narodne borbe.12 Ostroka skuptina je vrlo znaajan dogaaj u oslobodilakoj borbi crnogorskog naroda. Ona je rezimirala dotadanja iskustva, utvrdila osnovne zadatke u toj situaciji i dala saan podstrek razvitku narodnooslobodilakih odbora kao privremenih organa narodne vlasti. Ona je doprinijela mobilisanju
12

218219.
40

Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u. tom III, knj. 4, str.

62 7

snaga u borbi, razgorjela je jo vie patriotski ar i pruila snanu podrku organima narodne vlasti, koji su jo poetniki traili put i sadraj rada. Ona je podstakla jo upornija nastojanja da se broj organa narodne vlasti povea kako na osloboenoj tako i na neosloboenoj teritoriji. Ostroka skuptina je izabrala Narodnooslobodilaki odbor za Crnu Goru i Boku od 22 lana. Odbor se istog dana konstituisao i izabrao Izvrni odbor od tri lana. Kako se vidi iz izvjetaja koji je Pokrajinski komitet KPJ za Crnu Goru, Boku i Sandak 13. februara poslao Centralnom komitetu KPJ Plenum je stavio u dunost Izvrnom odboru da sprovede u ivot zakljuke konferencije... Proglas sa skuptine u Ostrogu umnoen je, kako se vidi iz istog izvjetaja Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru, Boku i Sandak, u 3500 primjeraka i poslat u sve krajeve, od kojih oko hiljadu primjeraka na neosloboenu teritoriju. Sve do kraja maja 1942. godine lanovi plenuma Narodnooslobodilakog obora za Crnu Goru i Boku odravah su konferencije na osloboenoj teritoriji radi uvrenja narodnih odbora po optinama i srezovima. Narod je upoznavan sa odlukama Ostroke skuptine, objanjavani su njeni zakljuci, sve u vezi sa tekom situacijom nastalom kao posljedica neprestanih ofanzivnih operacija Italijana i raznih kvislinga protiv oslobodilakih snaga crnogorskog naroda. Organi narodne vlasti na terenu popunjavani su, na konferencijama su izbacivani nepouzdani lanovi, birani novi koji su pokazivah elju za pruanje svestrane pomoi i podrke narodnoj borbi. Taj period uvrivanja narodnooslobodilakih odbora bio je vrlo znaajan, jer kada su u junu partizanske snage prele u Bosnu, mnogi odbornici ostali su vjerni oslobodilakoj borbi i pomagali su, bez obzira na sve opasnosti, ilegalcima na terenu na ponovnom razgorijevanju narodnog ustanka. Prema mnogim izvjetajima sa terena Proglas Ostroke skuptine i odluke koje su na njoj usvojene, pozitivno su uticali i doprinosih uvrivanju narodnooslobodilakih odbora. Naveemo nekoliko primjera. Izvjetaj Narodnooslobodilakog odbora sela titara od 24. februara 1942. godine glasi: Prije nekoliko dana odran je kod nas proireni sastanak Narodnooslobodilakog odbora na kome smo proradili Proglas Ostroke skuptine i nastojimo da zakljuke provedemo u ivot. Za sljedeu nedjelju predvidjeli smo da izvrimo izbore radi popune dosadanjeg odbora. Mislimo da nee biti potrebno da mijenjamo ni jednog dosadanjeg lana. Narodnooslobodilaki odbor sela Gostilja izvjetava 26. februara 1942. godine da je odran sastanak odbora na kome je bio prisutan Marko Savievi
'628

koji nam je objasnio znaaj Ostroke skuptine, prouili smo proglas i odluili smo da popunimo odbor novim lanovima, Itako bismo mogli da izvrimo sve vee zadatke koje danas stavlja pred nas naa borba. U istom smislu izvjetavali su narodnooslobodilaki odbori iz raznih krajeva, kako seoski tako i optinski. Optinski narodnooslobodilaki odbor Rovaca pie 25. februara 1942. godine da je u Meurijeju odran sastanak odbora na kome su voeni razgovori o primjenjivanju zakljuaka Ostroke skuptine od 8. februara i u vezi s njima da se proiri na odbor, kako bi uspjenije mogao da izvrava svoje zadatke. Raspolaemo sa nekoliko pisama seoskih i optinskih narodnooslobodilakih odbora koja su direktno vezana za ovo pitanje. Ima podataka da su samo tri sreska narodnooslobodilaka odbora odrala sastanke u vezi sa zakljucima Ostroke skuptine (sreski NO: Podgorica, Danilovgrad i Cetinje). U jeku najeih borbi u svim krajevima Crne Gore i Boke protiv italijanskog okupatora i njegovih slugu u toku aprila, maja i juna 1942. godine, Izvrni odbor Narodnooslobodilakog odbora za Crnu Goru i Boku odrao je nekoliko sastanaka, u prvom redu o mobilisanju svih snaga za borbu protiv mnogobrojnih snaga neprijatelja koje su vodile uporne ofanzivne operacije. Predloeno je da se odri nova skuptina crnogorskih i bokeljskih rodoljuba radi donoenja novih odluka u skladu sa novom situacijom. To se vidi iz jednog pisma delagata Vrhovnog taba NOO i DV Jugoslavije Ivana Milutinovia, koji o tome obavjetava druga Tita. Njegovo pismo nije datirano, ali se misli da je pisano 4. juna. Ivan Milutinovi obavjetava druga Tita da je odlueno da se odri skuptina crnogorskih i bokeljskih rodoljuba 14. juna u Gorenskom, u Pivi, i da je on u vezi s tim preduzeo sve to je potrebno da se delegati okupe na vrijeme. Meutim, zbog vrlo teke situacije i odstupanja naih snaga za Bosnu, ta skuptina se nije mogla odrati u vrijeme kada je bila zakazana, ve dva dana kasnije, 16. juna, u selu Mrkalju, na Tjentitu. Skuptina je otvorena oko 14 asova i trajala je oko est asova. Bilo je prisutno svega 28 delegata od preko 80, koliko je bilo pozvano. Mnogi delegati nijesu se u to vrijeme mogli probiti kroz neprijateljske redove, ali su skoro svi naknadno potpisali rezoluciju koja je prihvaena na skuptini. Skuptini je predsjedavao Stojan Cerovi, profesor, a za sekretara je izabran Mirko Veovi, advokat. U diskusiji je uestvovalo vie delegata. Vrijeme je bilo ogranieno, borbe su voene u neposrednoj blizini, pa se moralo raditi brzo kao na frontu. Na kraju, na skuptini je usvojena rezolucija koja se smatra jednim od najznaajnijih dokumenata u narodnooslobodilakoj borbi. U toj rezoluciji se istie da je cilj narodnooslo'629

bodilake borbe protjerivanje okupatora iz nae domovine unitenje faizma i narodno osloboenje. Na narod bio je u ovoj borbi jedinstven i uspio je bio da oslobodi vei dio svoje teritorije, istie se u rezoluciji, sve dok okupator nije naao domae izdajnike koje je organizovao, naoruao i poveo u borbu protiv narodnooslobodilakog pokreta. 13 U tom dokumentu se imenuju neki poznati izdajnici crnogorskog naroda: Bajo Stanii, Dore Lai, Pavle urii i drugi, za koje se kae da su po nareenju i uputstvima Drae Mihailovia, uz svestranu pomo i saradnju sa okupatorom, poveli oruanu borbu protiv narodnooslobodilakog pokreta. Mi rodoljubi Crne Gore, Boke i Sandaka pretpostavljamo, kae se u toj rezoluciji, da jugoslovenska vlada u Londonu nije upoznata sa izdajnikim radom Drae Mihailovia, jer bi ga inae dezavuisala i javno osudila, to zahtijevaju bezbrojne rtve i patnje naeg naroda, a iznad svega naa borba i borba naih saveznika na svim frontovima protiv faistikog porobljivaa, a za osloboenje svih potlaenih naroda. Rezoluciju druge skuptine crnogorskih i bokeljskih rodoljuba potpisali su, kako smo istakli, naknadno skoro svi koji su bili pozvani da lino prisustvuju, a nijesu mogli stii, tako da je na kraju na njoj bilo svega 74 potpisa. Rezolucija sa druge skuptine crnogorskih i bokeljskih rodoljuba vrlo je znaajan akt koji je upoznao demokratsku, antifaistiku javnost u saveznikim zemljama ko vodi borbu u naoj zemlji, a ko za raun okupatora vodi graanski rat. Ona je uz to dokument od velike istorijske vanosti kojim su upoznati nai saveznici i svi prijatelji nae borbe sa stanjem u naoj zemlji, dokument iz koga se moglo vidjeti izdajniko lice ministra u izbjeglikoj jugoslovenskoj vladi Drae Mihailovia.
Jago JOVANOVIC

11

Zbornik III/4, 368373.

S J E C A N J E NA NEKE AKCIJE PARTIZANA 1941.

BANIJSKIH

IZ PRVIH AKCIJA

R a v n i m cestama Posavine, vijugavim putevima Banije i Pokuplja promarirale su faistike horde. Kapitulacija i rasulo. Strah i dezorijentacija zahvata stanovnitvo Banije, a iz razbijene i rasute vojske vraaju se nesueni ratnici borci i priaju o rasulu i izdaji. Ustae preuzimaju vlast i od samog poetka, mnogim tekim zloinima, pokazuju svoje pravo lice i namjere. U tim tekim danima lanovi Komunistike partije stupaju u akciju, ohrabruju narod, objanjavaju situaciju i pripremaju ustanak. Ve 22. juna 1941. godine iz Siska odlaze komunisti u umu Brezovicu i formiraju Brezoviki partizanski odred, a neto kasnije nastaju gerilske grupe banijskih partizana na Kalinama, Stojanovoj kosi, u Prolomu, erkezovcu. Legendarni komandant Vasilj Gaea je u noi 23. jula izveo prvi organizirani napad na ustaku posadu u Banskom Grabovcu. On je s 36 ustanika likvidirao posadu ustaa i andarma i upalio ustaniku vatru na Baniji. Iza toga su slijedile jo tee represalije ustaa: na najzvjerskiji nain zaklali su samo u Banskom Grabovcu 800 ljudi, u glinskoj crkvi oko 1250, a poznata su i druga stratita na Bajia jamama kraj Kostajnice, Mrcinite kraj Sunje, Kreane kod Dubice i mnogo drugih. Prolijevala se nevina krv, a narod je predvoen komunistima ustao na oruje da brani svoja ognjita i gole ivote. Suma je postala najbolji saveznik. Zbog opasnosti od ustaa narod se sklanjao u zbjegove koje su organizirali komunisti. Na podruju ume Samarice, zvanom Kaline, nalazio se Kalinski zbijeg u koji su izbjegla mnoga sela petrinjskog i kostajnikog kotara. To su bili organizatori ustanka: Ar tur Turkulin, Duro Kladarin, Cedo Bori, Uro Kruni i drugi, a na drugom kraju Samarice, na Stojano'631

voj kosi, bio je Glinski partizanski odred sa zbjegom naroda na elu s Vasiljom Gaeom, Rankom Mitiem, Canom Bjelajcem, Milanom Despotom; meu njima sam bio i ja. Pored ostalih iz tog vremena sjeam se jedne akcije koju smo izveh zajedno s drugovima iz Kalinskog odreda. Bilo je to nou 9. septembra 1941. godine. Ili smo u akciju na eljezniku prugu Sisak Sunja. Kao najpogodnije mjesto za napad odabrali smo dio pruge kod sela Brana, nedaleko od Sunje. Bilo je oko 60 boraca Kalinskog i Glinskog odreda. Naoruanje je bilo razliito: karabini, duplice, tucevi i koja kubura. Na oko 150 do 200 metara od pruge borci su rasporeeni u dva streljaka voda: jednim je komandirao Stanko Bjelajac, a drugim Artur Turkulin. etiri borca trebalo je da s Tkalcom, koji je bio iskusan miner, postave minu na prugu i budu na osiguranju. Za ovo su se dobrovoljno javila dva Hrvata i dva Srbina. Njihov zadatak je bio da omogue nesmetano postavljanje mine i da zadre eventualne prolaznike, uvare pruge ili patrolu koja je mogla naii. Tkale je ukopao minu pod ine, zatim je za okida zavezao pagu koja je protegnuta do Vasilja Gaee, koji je bio vie nas. Sve je bilo spremno. ekali smo vlak. Nareeno je da se nakon eksplozije mine, koja je trebalo da izbaci lokomotivu i zaustavi vlak, izvri juri i uniti neprijatelj. Voz je nailazio. Culi smo ga. Zinuli smo (tako nam je nareeno, zbog detonacije) i s uperenim pukama oekivah eksploziju i komandu na juri. ekamo, ekamo, a vlak juri kraj nas. ta je? Zbog ega nema eksplozije? Da li je mina zatajila? Moda je krivo ocijenjeno vrijeme? To su bila pitanja koja su nas u tim asovima muila. Netko je vikao: Vuci! Onda se opet uo isti glas. Netko je razumio da je komanda glasila: Tuci!, a ne Vuci! i opalio iz puke. Za njim su i ostali otvorili vatru po vlaku koji je promicao kraj nas. Nastao je prasak puaka. Prozorska stakla na vagonima sipaju. Uinilo mi se da je voz usporio brzinu. Ni faisti nisu mirovali. Pribrali su se i otvorili vatru. Cuo se mitraljez. Vidio sam svijetlee ie kako jedna za drugom jure prema naim poloajima. Svi su se priljubili uz zemlju. Ja sam stajao. Za vrijeme stare Jugoslavije nisam sluio vojsku, pa sam bio bez vojnog znanja i iskustva. Samo sam znao da pucam iz puke. Upitao sam druga do mene kakve su to svijetlee ie. a on mi je rekao da su to svijetlei meci. Da li to moe ubiti? Kao i svaki drugi metak, odgovorio je.
'632

Brzo sam se naao na zemlji kraj njega. Vlak je ve odmicao u mraku, a naa akcija nije uspjela onako kako smo je zamislili. Neto se dogodilo to nismo predviali. Poslije akcije nareeno je brzo povlaenje. Gaea je nosio sa sobom pagu koja je trebala da aktivira minu. Izgledalo je kao da paga nije bila vezana za minu. Sta je bilo? Doli smo u jednu umicu vie Starog Sela. Tu nas je uhvatio dan, pa smo morali da ekamo no. Narod nam je donosio hranu i pie. Susret je bio topao i dirljiv, a rastanak jo dirljiviji. Uzbuenju nije bilo kraja. Poznanici su se grlili, a nae torbe i depovi nisu vie mogli primiti darova koje je donio narod svojim borcima. Dok smo se odmarali pregledavali smo pagu. Htjeli smo rasvijetliti tajnu zbog ega je mina zatajila. Ustanovili smo da je paga bila prerezana na kraju do mine. Sabotaa jurnulo mi je, kao i ostalim drugovima, kroz glavu. Ali je bilo vano pronai ko je to uinio. I zbog ega? Bio sam u tom asu kraj Vasilja koji je zamiljeno gledao u zemlju i upitao me: Sta misli ti, Simo? Teko je bilo odgovoriti. Ipak sam rekao: Treba razmisliti. To je djelo neprijatelja sabotaa. Dodao sam da treba poi od onih drugova koji su bili na osiguranju kad je miner postavljao minu. Gaea je to prihvatio i ljuti to dodao: Neprijatelja treba pronai i biti nemilosrdan. Pri pomisli da su to uinili oni iz osiguranja koa nam se jeila. Zato bi to napravili? Situacija se jo vie komplicirala zbog toga to su na osiguranju bila dva Hrvata i dva Srbina. Moda je netko ubaen? Ako su to uinili Srbi, zato? A ako su Hrvati? U naoj agitaciji i politikom radu mnogo smo truda ulagali da razvijemo povjerenje jednih u druge. Koristili smo se injenicom da su komunisti Hrvati iz Siska prvi otili u partizanski odred, da su Hrvati iz Petrinje, Kostajnice, Gline i okolice doli da se zajedno borimo protiv izdajica i faista. Tako smo, u zajednikoj borbi kovali bratstvo i jedinstvo i uvrivali meusobno povjerenje Hrvata i Srba, jer bez toga na ovom podruju ne bismo mogli uspjeti. U noi izmeu 10. i 11. septembra stigli smo do partizanskog logara Kaline. Tii smo se odmorili, oprostili sa drugovima iz ovog logora i spremili se za pokret u svoju bazu. Na drugom kraju Samarice, u Glinskom partizanskom logoru na Stojanovoj kosi, netko je pronio glas da smo opkoljeni od ustaa. itav zbijeg se uzbunio. Digla se masa i naoruala
'633

im je ko mogao: od kakove stare lovake puke, a najvie sa koljem i po nekom sjekirom i tako naoruani ljudi i ene krenue u pravcu Kalina. Kad su se pojavili pred Kalinskim logorom ovako naoruani, slabo obueni, veinom bosih nogu, izgledali su kao prava Gubeva vojska. Nas su zatekli gdje se spremamo za polazak. Susret je bio ganutljiv i nezaboravan, a radost neopisiva. Rekli su nam da su odluili da nas oslobode, pa makar svi izginuli. I ovog puta smo se uvjerili u bezgraninu ljubav naroda prema nama, partizanima, jo jae osjetih da smo s narodom nerazdvojna cjelina i u tome nalazili sopstvenu snagu i nepobjedivost. Vratili smo se zajedno u logor i nastavili da obavljamo razne zadatke kojih je bilo na pretek. Ja sam jednog dana otiao u selo Dabrinu, gdje je bio pripremljen sastanak nekolicine drugova iz hrvatskih sela iz okolice Gline. Oni su s vremena na vrijeme dolazili na vezu. Sastao sam se sa Ilijom Subarom, Cvjetkom Kretalicom i Josom Kovaevi, od kojih sam primio neka obavjetenja i usput im prenio ta e i kako dalje da rade. Na povratku sam odrao sastanak s partijskom organizacijom u selu Klasni. Nakon sastanka, grupa ljudi traila je da bude primljena u Odred. Mi nismo imali oruja za sve, pa sam im govorio da se jo strpe dok ne bude vie oruja. Ba sam im priao o naim akcijama, kada je u kuu uao kurir, pozvao me ustranu i saopio da je komandant Gaea naredio da odmah doem u tab. Pitao sam ga to ima novoga, a on je odgovorio da je dobio nareenje da ne govori nita. Pun znatielje urio sam u Brestik, gdje se u to vrijeme nalazio tab Glinskog partizanskog odreda. Pred tabom sam zatekao Gaeu. Pozdravio sam ga stisnutom akom i, onako znatieljan, pourim i upitam zato me je zvao, a on mi odgovori: Sve je sada jasno oko rezanja page! Vasilj se smjekao zadovoljan to je uspio da raisti jednu tajnu, o kojoj je u prilinoj mjeri zavisio uspjeh daljih akcija. Poli smo u kuu. Uem u jednu sobu i Vasilj pokaza rukom na dvojicu svezanih ljudi. Bila su to dvojica dobrovoljaca iz akcije kod Brana. Stao sam i gledam. Vidim dva izdajnika srpskog naroda, dvije nesree. Osjeao.sam se loe pri pomisli na to da su se i ovakvi pojavili u naim redovima. inilo mi se je da je ipak bolje to su to Srbi, jer nam je jedan od najvanijih zadataka bio da uvrstimo povjerenje Srba prema Hrvatima, da ih uvjerimo da su samo izrodi hrvatskog naroda otili meu ustae.
'634

Na sasluanju su priznali da su pagu prerezali, jer su takav zadatak dobili kad su poli iz Beograda, gdje su bili jedno vrijeme kao izbjeglice, a onda se vratili po zadatku. Njima je reeno da je u interesu kralja i otadbine da se s t v o r i jaz izmeu Srba i Hrvata i da se onemogui zajednika borba. Na zadatak je upravo bio obrnut. Po svaku cijenu smo radili na kovanju bratstva i jedinstva, ve u prvim danima nae borbe. Tim je opasnija bila rabota ovakvih izdajnika koji su se uvukli meu nas da rue ono to smo gradili. Oni su priznali da je bilo u planu da se poslije rascijepa izmeu Srba i Hrvata prie formiranju dobrovoljake srpske vojske, odnosno etnikih formacija na Baniji. Sve nam je bilo jasno. Otkrili smo opasne neprijatelje, kojima je trebalo izrei osudu i u zaetku razbiti pokuaje etnika da se infiltriraju na ovo podruje. Prema tadanjem partizanskom obiaju sazvali smo masovni sastanak u selu i sudili im. Narod je sasluao krivicu jednog i drugog i jednoglasno ih osudio. Ovaj sluaj je za nas bio pouan. U masama se izgubio svaki efekat proturivane propagande da su Hrvati, koji su doli u nae redove, ubaeni kao neprijatelji. Mogli smo uvrenju bratstva i jedinstva da poklonimo jo vie panje, da s jo vie uspjeha sprovodimo liniju nae Partije.
SPAJANJE ODREDA

Ne dugo iza akcije na Branima, drugovi iz Brezovikog odreda doli su na Kaline, pa su se spojila ova dva partizanska odreda u jedan odred, Kalinski. Brezoviki odred je preao na Baniju 21. septembra 1941. godine, a ve 26. septembra izvedena je prva zajednika akcija udruenih snaga Brezovikog, Kalinskog i Glinskog partizanskog odreda na ustako-andarmerijske posade u selima Malom Gradcu i Gornjem Klasniu (petnaestak kilometara jugoistono od Gline) i na andarmerijsku ispostavu u selu Ljeskovcu. Na stanicu i opinsku upravu u selu Mali Gradac napadala je grupa partizana na elu sa Vladom Janjiem Capoom, a grupom koja je napadala na Gornji Klasni komandovao je Vasilj Gaea. Manje snage su napadale andarme u Ljeskovcu, a s njima je komandovao Stanko Krea. Na Malom Gradcu i Gornjem Klasniu borba je bila estoka. Tukli smo se cijelu no. Ujutro su ustaama stigla pojaanja iz Gline i Maje, te smo bili prisiljeni da se povuemo.
'635

Neprijatelj je imao 9 mrtvih i vie ranjenih. Nai gubici bili su: 4 poginula i 1 ranjen borac. U Malom Gradcu poginuli su: jedan Hrvat (Stevo Bezuh, radnik iz Grede) i dva Srbina (Milan Kajgana, intelektualac iz Borojevia i Jovo Drobnjak, seljak iz Mlinoge); u Klasniu je poginuo Mijoinovi. Ove rtve doprinijele su daljem jaanju bratstva i jedinstva. Ostatak ustaa i andara se povukao istog dana zajedno s pojaanjima. Oni su se stacionirali u selu Maji kraj Gline i za itavo vrijeme rata vie se nisu mogli povratiti u ova osloboena mjesta. Tako je stvoren prvi vei slobodni teritorij na Baniji, osloboen zajednikom akcijom partizana Hrvata i Srba. Na podruju opine Mali Gradac formirali smo ve 9. i 10. septembra narodnooslobodilake odbore (u selima Trnovcu i Kozaperovicu), a likvidacijom ustako-andarmerijskih stanica i bivih opinskih uprava odmah se prilo daljem formiranju narodno^ oslobodilakih odbora u selima ovog podruja. U akciji na andarsku postaju u Ljeskovcu neprijatelj je imao 1 mrtvog i 1 ranjenog, a mi nismo imali gubitaka. Zaplijenjen je jedan karabin i neto municije. Akcija na Ljeskovac je zanimljiva po nekim detaljima. Kako je bila no, a vidljivost minimalna, isturena je prethodnica. No, i andari su uputili patrolu koja se kretala u naem pravcu. Kad su se ovi istureni dijelovi pribliili i osjetili jedni druge, andari su upitali: Tko je tamo? To isto su upitali i nai. I jedni i drugi odgovorili su jednako: Patrola! Cija patrola? ulo se pitanje kroz no. Tko je tamo? zvonilo je u mraku. Ostalo je bez odgovora, ah je na borac Nikola Kovaevi apnuo voi grupe: Cane, to nisu nai. To su andari. Vidi kako se na njima lisika. Udri, majku im njihovu! Puka je pukla. Cane je svoga skinuo, a Nikola je svog ranio. Pitao sam ga kako je bilo kasnije, a on ispria: Utee mi lopov. Odjaukao na neku njivu meu plastove otave. Koliko ste bili daleko kad ste se sreli? Oko pedeset metara. A zato nisi pucao po drugi put za njim? Ma iz ega, drue? Iz ega si pucao prvi put. Trebao si ponoviti.
'636

 Kako sam mogao ponoviti kad sam imao tuc-kapislar! Tako mi kai. Sad mi je jasno. Ja sam mislio da si ti imao jo neko vatreno oruje uza se. Pa, imao sam, ali . . . tu Nikola zastade kao da neto eli utajiti. Sta je? De, reci! Kad si ve navalio, rei u ti sve. Imao sam kuburu. Pruim je i kljoc! Ona nita. Spala mi je kapisla sa pistona. Bio je mrak i nisam mogao nita uiniti. Ipak sam trao za njim. Jurnem k jednom stogu sijena, a netko za mnom. Ja oko sijena, a on opet za mnom. Da ga ustraim, poviem: Stoj! Ne idi k meni, jer u pucati! Iz ega e pucati? odgovori mi drug iz patrole, Petar. Bilo mi je mnogo lake kad sam spoznao da je to moj drug, a ne neprijatelj kojega sam traio. A ta bi bilo, drue Simo, da je umjesto Petra bio neprijatelj, kad sam ja s orujem bio bez oruja? Tako smo poeli borbu. Nije bilo oruja, a trebalo je ratovati, unitavati neprijateljske posade, andarmerijske stanice, ruiti staru vlast i boriti se za slobodu. U akcijama smo se naoruavali otetim orujem od neprijatelja. Dva dana iza ovih akcija, 28. septembra, dolo je do slubenog ina spajanja ovih odreda u jedan jedinstven partizanski odred i formiranja jedinstvene komande za Baniju. Tom prihkom je poloena i prva partizanska zakletva. Ovo je bio dan vehkog slavlja. Na jednom proplanku kod avi brda u Samarici, u prisustvu oko 3000 ljudi, ena i djece, koji su se tu okupili veinom iz zbjegova, stajao je i stroj boraca partizana u kojem je bilo 150 Srba i 70 Hrvata. U stroju se nalazilo i 11 ena-boraca. Iako razliito i areno obueni, sa eirima, kapama i ubarama na glavama, elo svakog borca u stroju krasila je crvena petokraka zvijezda kao antifaistiki znak i simbol bratstva i jedinstva. Na ovu sveanost doli su komandant Glavnog taba za Hrvatsku, Ivo Rukavina Vladi i komandant Grupe odreda Korduna i Banije, Sreko Manola. Gaea je predao raport komandantu Rukavini. Sveanost je poela. Pristupilo se polaganju partizanske zakletve. Tekst zakletve je ispred stroja itao komandant Sreko Manola, a borci su za njim gromko ponavljali: Zaklinjem se da iz ruku neu pustiti oruje sve dok posljednji faistiki okupator ne napusti moju zemlju, sve dok posljednji ustaki gad ne bude iskorijenjen!
'637

Zaklinjem se da u se neprijatelju, koji je pomou domaih izdajica i plaenika porobio i opljakao moju zemlju, klao i ubijao moj narod, ene i djecu, otimao moje ito, moj trud i muku, i izgonio me iz mog djedovskog ognjita zaklinjem se da u mu se osvijetiti nemilosrdno, da u mu nanositi udarac za udarcem, krv za krv, smrt za smrt! Zaklinjem se da u u nemilosrdnoj borbi protiv ustakih razbojnika uvati i kaniti svakog samovoljnog ispada i osvjeivanja nad mirnim stanovnitvom, enama i djecom, ma kakove vjere i narodnosti bili! Zaklinjem se da u uvijek i svagdje zastupati misao bratstva i jedinstva i zajednike borbe Srba, Hrvata i muslimana za ienje moje zemlje od domaih izdajica i plaenika, bili oni iz srpskih, hrvatskih ili muslimanskih redova. Zaklinjem se da u prije umrijeti, nego odati sebe ili svoje drugove i nau svijetu borbu, da u prije umrijeti nego pljakom, samovoljom i nasiljem okaljati zastavu pod kojom se borim. Ako prekrim ovu svijetu zakletvu, ako pokaem slabost, malodunost, kukaviluk, nedisciplinovanost ili zlonamjemost i izdam interese svoga naroda, neka sramno padnem od ruke svojih drugova! Za komandanta Prvog banijskog partizanskog odreda postavljen je Vasilj Gaea. Iza sveanosti odrali su govore okupljenom narodu i borcima: Ivo Rukavina, Marijan Cvetkovi, Ranko Miti i Vasilj Gaea, a zatim je nastalo narodno veselje. Bilo je dosta na ranju peene prasetine i bravetine, a i banijske ljivovice, astilo se i veselilo taj itav dan i itavu no uz pjesmu i igru. To je bio jedan od dogaaja koji je za nas Banij ce ostao nezaboravan. U novembru 1941. izvrili smo jednu znaajnu akciju: likvidirali smo andarmerijsku stanicu u selu Donjem Zirovcu. U itavoj okolici Zirovca, koji se nalazi na cesti Glina Dvor na Uni Bosanski Novi, imali smo narod uza se, a ilegalni narodnooslobodilaki odbori su ve bili formirani u Donjem i Gornjem Zirovcu, Donjoj i Gornjoj Komori i drugim selima tog za nas vanog podruja. Odluili smo da likvidiramo stanicu i tako da stvorimo cjelovit osloboeni teritorij.
'638

LIKVIDACIJA ANDARA U ZIROVCU

Par dana prije likvidacije andara, jedna grupa partizana dobila je zadatak da postavi zasjedu i uhvati zakletog ustau i naelnika opine Zirovac, Graberovia, koji je bio rodom iz Gvozdanskog. U ovoj zasjedi uestvovali su pored ostalih i: Ilija Spanovi, 1 Ilija Tarabi, Gojko Tintor i drugi. Zasjeda je postavljena u Lukinu potoku izmeu sela Donje Komore i Gvozdenskog. Dolo se prije dana na poloaj. Vrijeme je bilo hladno. ekalo se dugo, a ustaa nije nailazio, pa je voa zasjede Ihja Tarabi odluio da prekine sa ekanjem. Kad su se partizani povukli i smjestili u jednu kuu u selu Donjoj Komori, naiao je dugo oekivani ustaa na biciklu i utekao im ispred nosa. Uto je netko viknuo da idu ustae. Nekom se od jednih kola sa koem za ugljen, koja su dolazila iz sela Majdana, priinilo da idu ustae, pa je digao alarm. Partizani su brzo istrali iz kue i zauzeh poloaj uz cestu. Propustili su kola, jer su vidjeli da u njima nisu ustae, ali je iza kola nenadno naiao cestom automobil, kojeg su zaustavili i u njemu zarobili ofera i inenjera iz Bosanskog Novog, koji je gradio most na rijeici Zirovcu, izmeu Gornje i Donje Komore. Tarabi je sa jo trojicom partizana sjeo u automobil i prisilio ofera da vozi kroz neosloboeno podruje, pokraj andarmerijske stanice u Zirovcu prema naoj bazi u Klasniu, gdje su sretno stigli, pozdravljajui usput andare u Zirovcu stisnutom pesnicom. Drugi dan ofera smo pustih, a zadrali smo inenjera. Kasnije smo doznali da je ofer bio ustaki krvnik, koji nam je olako izmakao. Po povratku u Zirovac hvalio se ustaama, koje su upuene kao pojaanja, andarima, kako je ovo drugi put da je dospjeo u ruke partizana i da se opet izvukao, iako je pobio oko 200 ljudi na mostu na Uni, izmeu Bosanskog Novog i Dvora. andari u Zirovcu su imali poseban stav u odnosu na narod i vlast. Naime, oni su pokuavah da zatite narod od zlodjela takozvanih divljih ustaa 2 koji su prodirali na ovo podruje iz Cazinske krajine. Bili su uz vlast, ali su zatiivah narod, tvrdei da vlast ne zna za sve to rade ustae. To se naroito vidjelo jednom prihkom u avgustu 1941, kad su divlje ustae i komandir andarmerijske stanice u selu Ravnicama, Pilinger izvrili pokolj u srpskim selima na mei. Komandir stanice u Zirovcu zatraio je pomo, pa je iz Dvora stiglo pet kamiona
Poginuo u IV ofanzivi 1943. godine, narodni heroj. Radi se o muslimanima, izbjeglicama iz istone Bosne koji su pobjegli ispred etnikih pokolja, pa su ih ustae lako pridobile, naselile u Cazinsku krajinu, naoruale i upuivale u pljaku i zloine u srpska sela na mei izmeu Hrvatske (Banije) i Bosne.
2 1

'639

domobrana, koji su zajedno sa irovakim andarima opkolili ustae i Pilingera. Nastala je pucnjava, ali u prazno, dok andarmerijski podnarednik Leopold Greb iz Zirovca nije neprimjetno otvorio vatru na domobrane i jednog ranio. Domobrani su mislili da to na njih pucaju ustae i Pilingerovi andari, pa su zarobili Pilingera i ustae, povezali ih i otpremili kamionima u Glinu, mislei da e biti kanjeni za zloine koje su uinili. Meutim, tamo su ih ustae ponovo naoruale i vratile preko Topuskog i Kladue da i dalje vre zlodjela. Pored ovog primjera koji govori o stavu andara iz Zirovca navest u jo i to, da su oni partizanima prodavali oruje i vojnu odjeu. Za jednu puku plaalo se 15 000 kuna. Jednom je sa nae strane upuena grupa boraca da od ljudi pokupi oruje, jer se tano znalo tko ima neko oruje kod kue. Kad je grupa zala u selo, ljudi su rekli da su ve neki nai drugovi bili i odnijeh oruje. Kasnije smo saznali da je to uinio jedan andar, Mile, koji se preobukao kao partizan, koristio se naim utjecajem i ugledom i tako pokupio oruje da bi ga nama mogao prodati. To oruje je naeno kad smo zauzeli andarmerijsku stanicu, a Mile je u toj akciji bio ranjen. Znali smo kakvi su andari i pokuavali smo ih pridobiti da priu nama, ali bez uspjeha. Tada je odlueno da stanicu treba likvidirati. Gojko Tin tor iz Zirovca je imao najbolje podatke o andarima, o njihovom kretanju i raspoloenju, a oni nisu znali da je povezan s nama. On nas je obavijestio da e 28. novembra trojica andara ii iz Zirovca za Gvozdansko. Odluili smo da ih pohvatamo. Upuena je grupa boraca na elu s Ilijom Spanoviem, koju je vodio Gojko Tin tor. Zasjeda je postavljena u jednoj uvali kod Baukog mosta, ispod Zirovca. Zandare je vozio u svojim kolima Vojin Bunjac, koji je znao za cijeli plan. On je dobio zadatak kako e postupati kad nai izvre napad. Sve je ilo po planu. Kola su naila i u njima andari. Partizani su iznenada iskoili pred njih s povikom: Predajte se! Ovdje partizani. Vojin je odmah po zadatku zaustavio kola. andari su bili tohko iznenaeni da nisu stigli dati bilo kakav otpor. Mi smo sa zarobljenicima postupah vrlo lijepo. Human i ljudski postupak s ljudima koji nisu ogrezli u nevinoj krvi provodili smo uvijek i on je bio odlina propaganda nae borbe i njenog karaktera. Zandare smo otpremili u Klasni. Dobili smo naoruanje i opremu za tri borca, a to je tada znailo mnogo.
'640

Stab odreda je odluio da se 28. novembra likvidira stanica u Zirovcu. Za uspjeh u izvrenju ove akcije lino se angaovao komandant odreda, Gaea. Gojko Tintor, koji je sproveo zarobljene andare u Klasni, kada je doznao za odluku taba, pokuao je da nagovori Gaeu da se prvo likvidira uporite andara i ustaa u selu Ravnicama, jer su po njegovom miljenju ovi bili opasniji za narod. Tada smo se ponovo sastali: Vasilj Gaea, Ranko Miti, Stanko Bjelajac i ja, da definitivno odluimo. Analizirah smo podrobno itavu situaciju. Svaki od nas etvorice trebalo je da se izjasni. Ranko Miti je dobacio da je stvar sa Zirovcem vrlo uskomeana i vrua. Gaea je na to odmah reagirao i rekao: eljezo se najlake kuje dok je vrue i dodao: Ja zato mislim da udarimo na andare u Zirovcu. I mi ostali smo tako osjeah, pa je donesena odluka da se bez odlaganja, u noi istog dana, krene na likvidaciju andarmerijske stanice u Zirovcu. Stab je znao koliko je vano likvidiranje ovih andara usred partizanskog teritorija. K njima su mogla lako stii pojaanja iz Dvora, Novog i Gline. Zbog toga je i donijeta odluka da se stanica likvidira. Nakon konsultacije s Tintorom, kao obavjetajcem i ovjekom koji je poznavao teren, razmjetaj strae i smjetaj andara, napravljen je plan akcije, za koju je odreeno oko 50 boraca s raznolikim naoruanjem: karabinima, tucevima, kuburama i ponekim pitoljem. Oko devet asova navee stigli smo na brdo Cukur, odakle se stazom silazi kroz umu u Donji Zirovac. Do cilja je preostalo oko 500 metara. Zaustavili smo se i u potpunoj tiini ekah komandu. Niko ne govori, niko i ne pomilja da pui. Nepisan zakon za svakog partizana bio je da samodisciplinovano ouva tajnost pokreta i namjeravane akcije. U andarmerijskoj stanici bilo je tada 9 stalnih i 5 pomonih andara (trojicu smo ve ujutro razoruah). Tiina! Netko dolazi prenijelo se vezom. Bio je to Gojko Tintor koji se vraao iz sela i donosio posljednja obavjetenja. On je predviao mogunost da andari prue ozbiljan otpor i predlagao je da se pokua pregovarati s narednikom Brezovcem. Prijedlog je usvojen. Odlueno je da Stanko Bjelajac, Ranko Badar i ja poemo na pregovore, a da se u meuvremenu izvre sve pripreme za napad ako pregovori propadnu. S Gojkom smo uli u selo neto prije 22 sata. Ili smo slobodno, jer je selo bilo nae, partizansko. Doli smo pravo u kuu Adama Ostojia gdje smo nali podnarednika Greba.
1 U s t a n a k 1941.

641

Upoznali smo se i odmah preli na stvar. Traili smo da razgovaramo s komandirom stanice, narednikom Brezovcem, pa je Greb zajedno s Adamom otiao po njega. Adam se vratio i saopio nam da Brezovac nee da ide tako daleko od stanice, ve predlae da se sastanemo u kui. Olge Ostoji koja se nalazi oko 50 m od nje. Malo smo se dvoumili, ali smo ipak odluili da idemo. Doli smo u kuu Olge Ostoji i ekali. Uz put smo jedan drugom dobacivali kako smo uvijek bjeali pred andarima, a sad im, evo, sami dolazimo. Uskoro su stigli Greb i Brezovac, s kojima smo se upoznali. Obojica su bili opasani i imali su pitolje. Razgovor je poeo uz au. Izlagali smo svoje stavove (kako smo znali i umjeli) o okupatoru, o ustaama i naoj narodnooslobodilakoj borbi. Po svemu sudei oni su nas dobro razumjeli, ali su i dalje odbijali da se predaju. itali smo im neke materijale i letke CK KPJ o ustanku. Cesto smo gledali na sat, jer su bila blizu 23 asa, kad je prema dogovoru trebalo otpoeti napad. Odjednom se vani prolomi pucnjava. Brezovac i Greb su brzo ustali i posegnuli za pitoljima, ali mi smo bili bri: nai su pitolji ve bili upereni u njih i kao po komandi smo viknuli: Ne diraj! Ruke uvis! Sve se brzo odigralo. Vani je prestala pucnjava. Nastala je neka mukla tiina i neizvjesnost. andari su nas pitali to bi to moglo biti, a mi smo se pravili da nita ne znamo. Mislili smo kakav je ishod borbe. Odjednom smo zauli korake. Oima smo jedan drugog upozorili na oprez. Netko lupnu u vrata i u sobu upadoe nai borci: Gojko Tintor, Ilija Spanovi, Duan Todorovi, Lazo Bunjac i Stevo Vukovi. Na svakom od njih sjao je prebaen preko lea jo po jedan karabin, po emu smo znali da se akcija dobro zavrila. Ilija Spanovi nam kratko raportira: Neprijatelj je razoruan. Na plijen je 13 karabina i jedan pukomitraljez, vie sanduka municije i nekoliko runih bombi. Neprijatelj je imao jednog mrtvog i jednog ranjenog, a mi nemamo rtava. Drug komandant Gaea eli da mu se odmah javite. Predali smo pitolje i dvojicu zarobljenika borcima i otili da vidimo ta treba jo raditi. Zanimao nas je tok borbe. Gaeu smo nali kraj jednih kola kojima je trebalo prevesti ranjenog andara u Bosanski Novi radi lijenike pomoi. Gaea nas je pogledao i rekao: Dobro je ispalo. Moemo biti zadovoljni. Nai su bili hrabri. Iza toga smo poli da razgledamo stanicu. Gaea i Ilija su nam ispriali kako je sve teklo.
'642

Saznali smo da je borcima reeno da su Brezovac i Greb u naim rukama i da e zbog toga biti lake jednoj grupi da prie straaru. Ti borci su prilazili, glasno razgovarajui o kartanju, pa straar nije nita sumnjao, jer su se andari mnogo kartali izmeu sebe i sa seljacima. Straara su tako iznenadili i razoruali. Zatim su iznenada upali u zgradu. andari su bili potpuno iznenaeni. Jedni su leali na krevetima, drugi su sjedili oko stola nasred sobe i igrali karte. Meu njima je bio i jedan seljak, Blagoje Popovi, koji je izbjegao iz Bosne od ustaa i ovdje sluio. Na poziv: Ruke uvis! Predajte se!, nastala je kratka guva. Da li je neko od njih pokuao da pobjegne, ili da se brani, teko je bilo ocijeniti. Kako su njihovi pokreti bili sumnjivi, a jedan je krenuo prema sokama gdje su stajale puke, Ilija Spanovi je opalio iz pitolja i andar je pao mrtav. Drugi andar je poao rukom prema opasau, ali Duan Todorovi je bio oprezan, opalio i ranio ga. Tada je Blagoje, koji je podigao ruke u vis i jo uvijek drao asa u ruci, u strahu povikao: Predajte se, gospodo! Nije glava orae kolice da se svre i navre!. Ovaj tok nam je u uzbuenju ispraio Ih ja Spanovi, koji je i u ovoj borbi pokazao primjernu hrabrost i snalaljivost. Tako smo istog dana izveli dvije akcije i likvidirali andarmerijsku stanicu koja nam je smetala, jer je bila uporite ustake vlasti u srcu teritorija gdje smo imali sva sela uza se. Od razoruanih andara u partizane su odmah stupili Metod Brezovac, Leopold Greb 1 i Anton Jereb, njihova kuharica Bara antek, kao i Blagoje Popovi. Tako su mi ostale u sjeanju neke od mnogih akcija herojskih banijskih partizana, kad su pod vodstvom komunista 1941. krenuli u borbu za slobodu svoga naroda.
Simo TODOROVI

1 Brezovac i Greb poginuli su kao borci 7. banijske divizije petoj ofanzivi, 1943.

uu

41'

643

NA KARANU OD JULA DO S E P T E M B R A

stanak na Kozari bio je u samom poetku masovan. Skoro itav narod je u njemu uestvovao. Manji broj ustanika imao je puke, a veina je bila naoruana sjekirama, vilama, noevima i si. Pre ustanka, a naroito od napada Njemake na SSSR, lanovi Komunistike partije iz ovog kraja su esto odravali sastanke po selima, u poetku s manjim grupama ljudi, dok su kasnije odravane i ire konferencije. Prvi sastanci i konferencije su odravani nou, a kasnije i danju. U prvo vrijeme na tim sastancima postavljani su zadaci da se sakuplja oruje, da se sakriva ito i ne dozvoli neprijatelju da ga odvozi iz sela. Na konferencije su pozivani najpoverljiviji seljaci, ali su esto masovno dolazili i svi oni koji su uli za te skupove. U selima: Svodnoj, Marinima i Gornjoj Dragotinji na konferencijama je uestvovalo i po nekoliko stotina ljudi, veinom omladinaca. U selu Svodnoj, u zaseoku Janjetovii, u kojem se govorilo o pripremanju za borbu i o tome da se ne dozvoli ulazak andarma u sela, u koja su dolazili zbog hapenja ljudi i pljake, jedan ovjek iz skupa je upitao: Kada e poeti ustanak? A kada mu je odgovoreno da e to biti brzo, da on za to treba da bude spreman, uzvratio je: Nemojte oklijevati, jer ako se zabavite, mi emo sami poeti. U to vrijeme, prema odluci KPJ, na Kozaru su ve doli: Mladen Stojanovi, Osman Karabegovi, Josip Maar oa, Boko iljegovi, Ranko ipka i drugi. Cim je okupator saznao za pripremanje ustanka, postao je oprezniji, te su svi nai drugovi koji su bili poznati po svojoj aktivnosti, a ivjeli su u gradovima, preli u ilegalnost. Ja sam doao u Bosanski Novi sa odreenim zadatkom f otiao do kue Mie urlana, koji je u to vrijeme bio sekretar
'644

Mjesnog komiteta KPJ u Bosanskom Novom. Miina majka mi je rekla da Mia nije kod kue. Stoga sam poao u grad da potraim nekog druga koji bi me povezao sa urlanom. Naao sam takvog ovjeka i sa njim se vratio Miinoj kui. U jednoj sobi potkrovlja zatekli smo Sou i Surlana. U toku razgovora Soa je traio podatke o tome koliko ima oruja na terenu, o raspoloenju naroda za ustanak i o broju ljudi koji su spremni da pou u borbu. Poto sam podnio kratak izvjetaj, u kojem sam rekao da nemamo dovoljno oruja i da je to osnovni problem, a da je velik broj onih koji su raspoloeni za borbu, oa je rekao: Jeste, tekoa je to se nema oruja, ali kada imamo ljude koji su spremni da se bore bie i oruja. Na tom sastanku je oa postavio zadatak da se formira jedna desetina naoruanih boraca i da se snabdiju dobrom odjeom. Ta desetina bi imala da unitava neprijateljske patrole i maje grupe vojnika koji zalaze u sela, da rui pruge i vojne objekte. oa je takoe rekao da e naredbu za poetak akcije kasnije dostaviti. Isto tako je dao zadatak da se produe pripreme za ustanak, da se po selima stvara mrea povjerljivih ljudi koji e za formiranu jedinicu sakupljati oruje i odjeu i preko kojih e ii snabdijevanje. oa je, od prve rijei, na mene ostavio utisak veoma temperamentnog, odlunog i smjelog ovjeka. Vatreno i ubjedljivo je izlagao direktivu Partije i davao konkretne zadatke.

Ustanak na Kozari je u poetku poprimio karakter frontalne borbe. U prvim danima ustanka stvoreni su frontovi prema: Prijedoru, Bosanskom Novom, Bosanskoj Kostajnici i Bosanskoj Dubici. Na prijedorskom sektoru bili su Mladen Stojanovi i Osman Karabegovi na novskom oa, Mio urlan, Milorad Mijatovi i Duan Misiraa a na dubikom Boko i Milo iljegovi itd. Front su zaposjele male snage naoruanih ustanika, s velikim brojem nenaoruanih ljudi, odnosno naoruanih hladnim orujem. Rukovodstvo je imalo potpunu kontrolu nad ustanicima, a naroito nad onima koji su bili naoruani pukama. Zahvaljujui ranijim pripremama i dobrom radu lanova KPJ, ve u samom poetku ustanka postignuti su veliki uspjesi. Napadnut je i razruen rudnik Ljeljani, ustanici su upali u Kostajnicu i Dobrljin, zauzeh su andarmerijsku stanicu u Kneici, eljezniku stanicu Breziani i Dragotinja, prekinut je saobraaj na pruzi Prijedor Bosanski Novi. Ustanici su, takoe, bili pred Prijedorom i Bosanskom Dubicom. Neprijatelj je bio zbunjen, jer nije znao kakvim snagama i na64 5

oruanjem raspoleu ustanici, pokuavao je tu i tamo da prodre u sela, ali je bio odbijan. Poslije nekoliko dana borbi bilo je jasno da se frontalnom borbom protiv nadmonijeg neprijatelja ne moe postii uspjeh. Tu istinu mnogi ustanici nisu mogli da shvate, ve su traili da se dri front, da se brani svaki zaselak, svako selo, i itav kraj, iako se pokazalo da je to nemoguno. Polovinom avgusta odrana je partijska konferencija na Kozari, u selu Kneici, u zgradi bive andarmerijske stanice. Konferencijom su rukovodili Osman Karabegovi i Mladen Stojanovi, a prisustvovali su Boko i Milo iljegovi, Soa i mnogi drugi. Na konferenciji je analiziran rad partijske organizacije u rukovoenju ustankom. Osnovno pitanje koje se postavilo bilo je: ta dalje raditi, kako voditi borbu? Utvreno je da na Kozari ima svega 240 puaka i jedan pukomitraljez (mitraljez na Bal ju) sa nekoliko desetina hiljada puanih metaka. To oruje je bilo razvueno na irokom frontu, pa nije bilo moguno koncentrino napadati i unitavati neprijatelja i od njega otimati oruje i tako jaati ustanike jedinice. Na konferenciji je bilo i kritike. Naroito je zamjereno nekim drugovima koji nisu uspjeli da srue most Prijedor Ljubija, a kritikovana je i samovolja nekih ustanika sa sektora Kostajnice. Odlueno je da se prestane sa frontalnom borbom i da se formiraju pokretne partizanske jedinice. Kao prvu trebalo je formirati partizansku jedinicu na prijedorskom sektoru. Delegati su dobili zadatak da sa svih sektora (novskog, dubikog, kotaj nikog) odmah poalju Mladenu i Osmanu na prijedor ski sektor po est dobrih boraca. Tako je i uraeno poslije povratka delegata sa konferencije. Uskoro je odred na Maslin-bairu (jugozapadnim padinama Kozare) bio formiran od upuenih boraca i grupe boraca sa prijedorskog sektora. Komandant odreda bio je Mladen, a politiki komesar Osman. U odred je, isto tako, ula i grupa od 10 boraca iz sela Marina i Gornje Dragotinje, koji su dejstvovali na sektoru brda Vrania. Poslije formiranja i sreivanja odred je krenuo u pravcu sela Marina sa zadatkom da ispita stanje na pruzi Prijedor Bosanski Novi, da utvrdi da li se pruga moe onesposobiti i da 11 se mogu napasti i unititi manje neprijateljske posade. Istovremeno trebalo je da se po selima odre zborovi, da se objasni novi kurs, koji je usvojen na partijskoj konferenciji na Kneici, jer mnogima nije bio jasan. Sa odredom su poli i Mladen i Osman. Po dolasku odreda u selo Marini narod se brzo iskupio. Bio je to veliki zbor na kojem su govorili Mladen i Osman. Narod je bio oduevljen kad je video Mladena u svojoj sredini
'646

sa velikim brojem naoruanih partizana. Stvoreno je uvjerenje da je mogue voditi uspjenu borbu za osloboenje. Val raspoloenja se prenosio iz sela u selo. Pesimizam koji je, u izvjesnoj meri, zavladao narodom poslije naputanja fronta, ustupio je mjesto novom optimizmu i vjeri u uspjeh oruane borbe. Na ovakvo raspoloenje naroda u velikoj mjeri je djelovala i popularnost doktora Mladena Stojanovia na Kozari. Mladen je u tim krajevima i prije rata bio popularan i vrlo cijenjen. U predratnim godinama on je povremeno izlazio u oblinja sela u kojima je odravao predavanja iz svoje struke pomaui seljacima da se bore protiv zaraznih bolesti. Tada se po selima prialo da je Mladen kao lijenik pregledao nekog siromanog bolesnika, i ne samo da pregled nije nita naplatio, ve je bolesniku dao novac da kupi lijekove. Takvi njegovi postupci su ostavljali dubok utisak na narod, a njegov ugled i autoritet je rastao. Njega su prije rata smatrali zatitnikom sirotinje. U oima naroda Mladen je bio veliki ovjek. Odmah poslije okupacije okupator i ustae su poeli hapsiti one ljude koji su im smetali i odvodili ih u zatvor kao taoce. U okolnim selima mjetani su se pitali ta je sa Mladenom, jer se proulo da je uhapen. Kada se kasnije saznalo da je Mladen pobjegao iz zatvora, zavladalo je opte veselje. Na Kozari niko nije bio tako voljen, cijenjen, potovan i sluan kao Mladen. Kada je dolazio na zborove i konferencije sa svojim drugovima, oni koji su ga poznavali govorili su: Ono je Mladen. Drugi su dodavali: Gledaj naeg Mladena, ne zna se da li je ljepi, hrabriji ili pametniji, i dalje: Zna li, drue, Mladen je i doktor i komandant i politiar on je sve. Kada je formiran prvi odred i Mladen postavljen za komandanta odreda, Kozaranima se uinilo da je malo zvati Mladena samo komandantom odreda, pa su ga nazivali komandant Kozare i komandant odreda. Kada bi se Mladen ponekad naljutio i viknuo, pojedinci bi govorili: Cu li Mladena kako na nas galami, a drugi bi odgovarali: Drue, rat je, mora se strogo, zna Mladen kako treba. Za sve Mladenove rijei i postupke narod je nalazio opravdanja i smatrao ih pravilnim. Sve to je Mladen nareivao, narod je smatrao da je to moguno uraditi, da je to opravdano. Prvih dana avgusta neprijatelj je pokuao da ustanike odbaci od pruge Bosanski Novi Prijedor i omogui nesmetan saobraaj na toj komunikaciji. Drugog avgusta neprijatelj je stigao sa pravca Bosanski Novi do blizu eljeznike stanice Dragotinja, i tu je naiao na otpor ustanika. Borba je potrajala due. Neprijatelj je oprezno nastupao jer nije znao ime ustanici raspolau.
'647

U toj borbi se dogodilo i ovo: odjednom, dok su trajale arke s neprijateljem, svi ustanici su preli u napad snano viui Ura! I protivnapad je uspio neprijatelj je odbaen u pravcu Svodne i Bosanskog Novog. Svi su bili zadovoljni uspjehom, ali se nije znalo ko je tako energino sve borce pokrenuo na juri. Poslije borbe se doznalo da je tuda na konju naiao neki kurir iz Kozare i kada se pribliio poloaju, neko je uzviknuo: Ide Mladen. To je bilo dovoljno, pa se vijest brzo proni jela od ustanika do ustanika i svi su potrali u prve redove. Tako su, zahvaljujui sluaju i Mladenovoj popularnosti, ustanici jednim juriom odbacili neprijatelja. Jednog dana, za vrijeme borbe na sektoru Vrania, kritikovani smo od ustanika. Naime, pronijela se vijest da je Mladen naredio da se istaknu crvene zastave i vijest da se takva zastava ve vije na Maslin-bairu kod Mladenove komande. Mi to jo nismo bili uradili, pa su se borci pitali zato se Mladenova nareenja tako sporo izvravaju. Ali, ustanici se nisu zadrali samo na pitanjima: brzo su sakupili barjake sa kojih su skinuli crveno platno i od njega napravili veliku crvenu zastavu i pobili je na Vraniu, na vis Gorenjsko sedlo. Drugog dana odred je krenuo preko Gornje Dragotinje u pravcu eljeznike pruge Dragotinja Breziani sa zadatkom da se u toku dana skloni u umu i da patrolama neprimjetno ispita stanje na pruzi, a naroito u uporitu na eljeznikoj stanici Dragotinja, koju je nou trebalo napasti i likvidirati. Meutim, taj zadatak nije izvren. Odred se prema dobijenom nareenju morao vratiti i odmah se uputio u pravcu sela Palanita koje je neprijatelj napao iz Prijedora, potisnuo nae slabe snage koje su se tu nalazile, a zatim je poeo paliti sela. Odred se s neprijateljem sukobio u selu Gornji Jelovac, ali je u toku dana morao odstupiti na Kozaru. Kako je, meutim, neprijatelji s juga i s jugozapada opkoljavao Kozaru, s namjerom da uniti partizanske snage, to je donesena odluka da se odred podijeli na dvije grupe, na dva odreda. Jai deo sa Mladenom i Osmanom trebalo je da ide u pravcu Lisine (najvii vrh Kozare), a drugi da krene u pravcu Pastireva i Karana. Odluka je izvrena i odredi su otili svaki u svom pravcu. Komandir drugog dijela odreda bio je arko Zgonjanin, a komesar Ivica Marui Ratko. Taj dio odreda je doao na Karan. Meutim, neprijatelj je i na tom sektoru ve potisnuo nae snage. Sa ljeljanskog sektora Soa je morao da odstupi na Kozaru. Sa njim smo se susreli po noi na Karanu, drugog dana poslije naeg dolaska. S njim su bili Milorad Mijatovi, Mio Surlan, Duan Misiraa i preko stotinu partizana naoruanih pukama (to je u ono vrijeme bila najjaa partizanska jedinica
'648

n a Kozari). Ljeljanski rudari su najbre i najpravilnije razumjeli i prihvatili odluke kneike partijske konferencije, a naroito odluku o potrebi naputanja fronta i prih va tanja partizanskog naina ratovanja. Poslije dolaska na Karan, komanda odreda je uspostavila veze sa svim borcima i grupama boraca u trouglu: Sana, Una, cesta Prijedor Dubica. Grupa boraca iz sela Grabanice, Svodne, Ahmetovaca i dijela Prusaca prikljuila se odmah odredu. Tako je postupila i grupa boraca iz sela Strigova, itluka i Pobrdana. Malo kasnije, a poslije sastanka i razgovora sa njima odredu su prili i borci sa rejona Zuljevice, Dobrljina, Gornjeg i Donjeg Vodieva. Naposlijetku, uz izvjestan otpor, odredu su prili i borci sa Balja. Oni su na tom sektoru ve bili formirali vod. Imali su i svog vodnika, a front su drali prema Kostajnici. Bili su vrlo borbeni, ali u poetku nikako nisu htjeli da priznaju komandu odreda i niti da se svrstaju u pokretnu partizansku jedinicu. U toj se grupi najdue zadralo shvatanje o potrebi voenja frontalnih borbi i o potrebi da se brani svaki zaselak i selo. Poslije razgovora i diskusija koje je sa njima vodila komanda odreda, grupa je na kraju pristala i da napusti svoju teritoriju, ali tek kada je odred obeao i poslao svoj prvi vod koji je tu grupu zamijenio na poloaju. Dolazak Baljskog voda u logor odreda, koji je tada bio u umi Pastirevo, i njegov krai boravak u blizini komande odreda (tu su borci tog voda bili podrobnije upoznati s ciljevima i zadacima NOB), doprinijeli su da su ti borci potpuno usvojili i prihvatili da se svrstaju u odred kao ve oformljen vod. Tako je bilo zavreno prikupljanje i organizaciono sreivanje partizanske jedinice na tom sektoru. Partizani su tada imali oko sto boraca naoruanih pukama i jednim pukomitraljezom.

Sjedite odreda (komande i itave jedinice) bilo je u Pastirevu. Logor je imao nekoliko drvenih baraka na istonim padinama Pastireva, nedaleko od potoka koji dijeli Pastirevo i Karan. Neto kasnije (krajem oktobra) logor je premjeten na Karan, na kosu Rakovac u blizini zaseoka: Kesari, Popovii i Marjanovii. I taj logor je bio izgraen od drvenih baraka, ali je, ipak, bio neto bolji nego onaj u Pastirevu. Sjedite ete (kasnije Karanskog bataljona) ostalo je u tom logoru sve do juna 1942, tj. do velike neprijateljske ofanzive na Kozaru. Od partizana koji su bili uz Mladena i Osmana (onih partizana koje je doveo Soa sa podruja Ljeljana, Boko i Milo Siljegovi sa dubikog sektora i onih na Karanu) formirane su tri partizanske ete na Kozari Prva i Druga sa sjeditem u Kozari, a Trea sa sjeditem u Karanu. Komandir
'649

Tree ete je bio Ivica Marui Ratko, zamjenik komandira Drago Marin, politiki komesar Obrad Stiovi i zamjenik komesara Mio Surlan. Tada je formiran i tab bataljona, koji je trebalo da rukovodi formiranim etama. Komandant bataljona je bio oa, a komesar Boko iljegovi. Taj tab, meutim, nije dugo rukovodio jer je ubrzo formiran Drugi krajiki odred za Kozaru, koji je rukovodio etama, a kasnije i bataljonima. Tako je na Kozari postignut veliki uspjeh u formiranju partizanskih jedinica, u organizaciji jedinica i rukovodstva u izboru i postavljanju komandnog kadra poev od desetara, vodnika i vodnih politikih delegata, pa do komande odreda. Kozarski partizani su bili osposobljeni i vojniki i politiki da otponu sa izvoenjem krupnih akcija, to su kasnije i inili. Na terenu je, takoe, postignut veliki uspjeh u pripremi naroda za nov nain ratovanja i za izbor organa narodne vlasti. Sve je to omoguilo da Kozara ubrzo postane veliko arite ustanka. Kozara je poela ozbiljno da zabrinjava okupatora i domae izdajnike, i to ne samo zbog udaraca koje su im nanosile jedinice ovdje formirane, ve i zbog jedinstva naroda, njegovog povjerenja u NOP i nepokolebljive vrstine.
arko ZGONJANIN

AKCIJE SKOJEVSKIH UDARNIH GRUPA U LESKOVACKOM KRAJU 1941. GODINE

a sastanku Okrunog komiteta Skoja za Leskovac koji je odran 12. jula 1941. u selu Vinarcu, pored Leskovca, u prisustvu Dragog Stamenkovia, predstavnika PK Skoja za Srbiju, i Boka Krstia, predstavnika OK KPJ za okrug leskovaki, reeno je da se od najodvanijih skojevaca formiraju udarne oruane grupe za izvoenje diverzantskih akcija. Posle nekoliko dana u Leskovcu i okolini je formirano nekoliko desetina udarnih grupa koje su bile pripremljene i za najtee akcije. One su smelim diverzijama i akcijama u samom gradu i okolini tokom jula, avgusta i septembra oznaile poetak oruane borbe protiv okupatora. Jedna od prvih akcija leskovakih diverzanata je bilo paljenje stogova sena na eleznikoj stanici u Leskovcu, koje su Nemci utovarivali u vagone. Seno su posula fosforom i zapalila tri skojevca, na elu sa Zikom Petroviem. Fosfor je nabavljen u hemijskom kabinetu gimnazije, u koji su skojevci uli kroz prozor. Akcija je izvrena 20. jula oko 11 asova i izazvala je znatnu zbrku kod nemakih straara, koji su bezglavo jurili oko lomae. Ni intervencija vatrogasaca nije pomogla. Istog dana su, u centru grada, zapaljene novine Novo vreme, koje su veliale nemake pobede i preporuivale poslunost okupatoru. Naoruani pitoljima, bombama i boicama benzina, skojevci su sa uspehom izveli jo nekoliko slinih akcija, koje su imale snaan odjek u gradu i okolini. Specijalne grupe su neumorno, iz noi u no, ispisivale i lepile po gradu, okolnim selima i na svim vanijim saobraajnim raskrsnicama parole i tekstove koji su pozivali narod na oruanu borbu protiv okupatora pod rukovodstvom KPJ. Nemci su u oblinjim selima rekvirirali veliku koliinu itarica i pokupili sve ito sa optinskog imanja. U snopovima
'651

su ga uzimali sa njiva i odnosili na gradski aerodrom koji j e bio ograen bodljikavom icom i uvan nemakom straom. Tamo su ga sami vrli. Udarna grupa Vuksana Bulatovia dobila je zadatak da zapali ito. Omladinci su resili da to uine 27. jula ujutru. Petorica iz udarne grupe, presvueni u seljaka odela, naoruani pitoljima, benzinom i fosforom, uputili su se pravo na glavni ulaz. Na pitanje nemakih straara kuda idu rekli su da su upueni da rade na vridbi ita. Nemci su ih pustili u krug. Na putu prema upravi, gde je tobo trebalo da se prijave, diverzanti su prolazei pored ita veto ubacivali u stogove fosfor umotan u kudelju nakvaenu benzinom. Kada su ubacili fosfor u etvrti stog prvi je naglo buknuo. Za tren je izbio takav poar da je ceo aerodrom bio u plamenu. Panika je zahvatila Nemce i radnike na vridbi. Koristei se zabunom bosonogi diverzanti su se izvukli preko iane ograde svi sem Bulatovia koga su Nemci uhvatili. Dim i plamen dizao se u oblake; mogao se videti sa udaljenosti i do pedeset kilometara. Poar se nije mogao ugasiti. Izgorelo je preko hiljadu tona ita. Posle nekoliko dana grupa Slavka Zlatanovia zapalila je seno koje su Nemci skupljali u Leskovcu kod parka Devet Jugovia. Tih dana su magacini tekstilne fabrike Ili u Leskovcu bili puni robom. Doznalo se da Nemci pripremaju ovu robu za transportovanje. Trebalo ih je spreiti u tome. Zadatak je primila grupa pod rukovodstvom Zike Ilia utog. Odlueno je da se magacin zapali. Ali, fabriku su uvali naoruani straari. Omladinci su naumili da akciju izvedu nou i to na taj nain to e se popeti na krov magacina, otvoriti ga i kroz tavan ubaciti varnicu. Plan je uspeo i magacin je izgoreo. Skojevcima je smetao jedan autobus koji su ljotievci dobili od Nemaca. S njim su oni danonono jurili po gradu i okolini vrei represalije i hapenja. Zato je odlueno da se autobus zapali. To je skojevcima polo za rukom iako je naoruani ljotievac uvao autobus. Ljotievci su posle ili peice, jer im Nemci nisu dali drugi autobus. Grupa Branka Koragina je na samoj eleznikoj stanici u Leskovcu, u prisustvu nemakih straara, ubacila fosfor u vagone natovarene vojnikim ebadima. Tek to je voz iziao iz stanice buknuo je poar, izgoreli su vagoni i ebad. Zeleznika stanica je svakodnevno bila krcata kompozicijama natovarenim nemakom vojskom i ratnom opremom. Jula i avgusta ova pruga je bila preoptereena transportom za nemake ratne pothvate u pravcu Grke, Krita i Afrike, a neto
'652

kasnije i u pravcu severa za rat protiv SSSR. Pruga je tada bila jedna od ivotnih arterija Hitlerove ratne maine. Skojevci su se veto zavlaili ispod tokova vagona i puzei izmeu ina sipali pesak u leita osovina. Kompozicije su polazile iz stanice, ali su se ve na nekoliko kilometara od grada zaustavljale i vrile pretovar, ostavljajui na pruzi onesposobljene vagone. Krajem jula i avgusta izvedeno je vie ovakvih akcija. Inicijativu je dao Dragi Stamenkovi, na sastanku udarne grupe Borivoja Kocia, u Podvrcu. I drumove su u to vreme pritiskivali nemaki transporti. Grupa Milivoja Lazarevia, iz iflika, dobila je zadatak da na njima vri sabotae. Skojevci, metalski radnici, sami su konstruisali i izraivali trokrake bodee duge do sedam santimetara. Veto su ih kamuflirali na putevima, posebno na glavnom putu Beograd Skopje i svakodnevno se moglo videti kako na drumovima stoje kolone kamiona sa probuenim gumama. Omladinci su oteivali gume na nemakim kamionima i na taj nain to su ih kvasili sonom kiselinom i one su se brzo raspadale. Za ove akcije omladinci su se tako bili izvebali da su ih mogli vriti i dok je vozilo u pokretu. Najvie nemakih kamiona je na taj nain oteeno u bivoj fabrici guma Rekord, koju su Nemci bili pretvorili u svoju veliku radionicu za opravku motornih vozila. Nekoliko skojevaca iz udarne grupe se zaposlilo u ovoj radionici i svakodnevno vrilo sabotae ove vrste. U avgustu su poele akcije na pruzi Beograd Skoplje. Dve specijalno opremljene grupe iz grada, u zajednici sa grupama iz okolnih sela, poele su da kidaju telefonske i telegrafske ice pored pruge i da demontiraju prugu u blizini Peenjevca i kod oreva i Grdelice. U ovim akcijama su uestvovale vee grupe koje su brojale i do 2030 omladinaca opremljenih alatkama za unitavanje telefonsko-telegrafskih stubova i ica i za demontiranje pruge. Naoruani su bili preteno pukama i bombama jer su prugu uvali etnici i Bugari. Sem toga mobilisani seljaci su bili poredani du pruga da bi digli uzbunu prilikom svakog pokuaja napada na prugu. Sve to nije moglo spreiti akcije skojevaca. Cesto je saobraaj na pruzi obustavljan po 10 i vie asova. Jo vea je bila teta u materijalnim i ljudskim rtvama. Na stotine nemakih vojnika je poginulo i ranjeno prilikom izletanja lokomotiva i vagona na oteenim delovima pruge. Istovremeno su udarne grupe sa sela sekle telegrafsko-telefonske stubove i unitavale icu na linijama od Leskovca u pravcu Nia, Skoplja, Vlasotinaca i Lebana. Bilten Vrhovnog
'653

taba NO POJ (broj 10 i 11) ovo spominje: U okolini Leskovca su poseene gotovo sve TT veze. Nemci i njihove sluge su uporno tragali za diverzantima, ali uspeha nisu imali. Poetkom avgusta etnici su jedne noi, oko 23 asa, nabasali na kuu u kojoj je Pavkina grupa imala sastanak. Osetivi na vreme etnike koji su se spremali za blokadu kue, nekolicini je iz grupe polo za rukom da kroz prozor umaknu. Neki su ostali u sobi. U trenutku kada su etnici kroz razvaljena vrata prodrli, viui Ruke uvis! Pavka je hitro opalio iz pitolja. Ne dajte, brao, izgibosmo, zavapio je ranjeni etnik. Ostali su se zbunili i razbeali, traei zaklon. Za to vreme su diverzanti napustili kuu. Docnije je grupa saznala da ih je etnicima prokazao policijski agent zvani Cuulija. Zbog toga su reili da ga ubiju. Dva dana i dve noi dvojica iz grupe su uhodila agenta. Tree noi agent je doao u troarinsku stanicu. Omladinci su neujno prili prozoru i sruili mu u grudi etiri zrna iz pitolja. Ubistvo ovog zloglasnog agenta i sluge Nemaca kao i ubistvo policijskog agenta zvanog Pitalo, koje je izvreno neto ranije, imalo je snaan odjek u gradu i okolini. Ostale agente i neprijateljske elemente zahvatio je samrtni strah i oni su poeli da kriju svoju neprijateljsku delatnost, dok su se ranije razmetali i hvalili svojim nedelima i zloinima. Krajem avgusta i poetkom septembra poelo je paljenje optinskih arhiva u okolini grada. Prvo je zapaljena optina u Turekovcu, zatim u Vinarcu, Bonjaku, Konjuvcima, Kosaniu, Bojniku, Oranu, Slianu itd. Sve ove i vie drugih akcija izvele su skojevske udarne grupe. One su dobij ale zadatke od lanova OK Skoja koji su esto neposredno rukovodili krupnijim akcijama, naroito onima koje su izvoene nou, uz uee vie udarnih grupa. U paljenju optinske arhive u Turekovcu, 15. septembra 1941. uestvovale su jedna grupa iz Leskovca i udarne grupe sela Belanovca, Petrovca, Turekovca i Svirca. Grupe sa sela su bile vee imale su do 10 omladinaca, dok su one iz grada brojale od tri do pet omladinaca. Uz put su se sastajale i dogovarale. Tano u 23 asa poeo je napad na optinu koja se nalazila usred sela, nekoliko kilometara od Leskovca. Celo selo je bilo uznemireno, a akcija je izvedena po planu, prisebno i bez urbe. Ta akcija, u kojoj je uestvovalo preko 30 dobro naoruanih omladinaca i koja je izvrena po svim vojnim pravilima, imala je veliki odjek u okolnim mestima. Posle nekoliko uspelih akcija udarne grupe po selima su naglo ojaale, tako da neke akcije nisu mogle da obuhvate sve grupe, pa smo uesnike akcija birali po redosledu.
'654

Dok smo u poetku lanove udarnih grupa i same akcije drali u najveoj tajnosti, ak i od skojevaca koji nisu bili obuhvaeni njima, tajna se posle nekoliko akcija nije mogla odrati. Sela su znala za ove grupe. One su obuhvatile sve skojevce, pa i omladince koji nisu bili u Skoju. Poeli su da se prijavljuju i stariji, zahtevajui da i oni uestvuju u akcijama. Bilo je sluajeva da su se stariji ljudi prosto naturali grupama i disciplinovano izvravali nareenja rukovodilaca grupa, a to su bili omladinci ispod 20 godina. Ni jedan od njih nije sluio vojsku. Seljacima je bila poznata delatnost grupa, ali ni rei nisu govorili o tome neprijatelju koji je posle svake akcije krstario po selima, sasluavao, pretio i premlaivao starce, ene i decu, traei da prokau uesnike akcija. Ni u samom Leskovcu se od graana nisu mogli sakriti omladinci koji su uestvovali u mnogobrojnim akcijama. Ali grad je utao i nije otkrivao svoje borce. Na svakom koraku graani su izlazili u susret omladincima i pomagali njihovu aktivnost i to u gradu punom nemakih, ljotievskih, nedievskih i Peanevih jedinica. Nemci i njihove sluge su besneli zbog toga to nisu mogli da otkriju uesnike diverzija. Nisu pomogla ni masovna hapenja ni streljanja. Omladinci su i dalje sa uspehom izvodili akcije i to tamo gde se najmanje oekivalo, na mestima koja su najbolje obezbeivana. Kada bi u nekoj akciji neprijatelju polo za rukom da uhvati nekoga od diverzanata, graani su pred Nemcima i policijom tvrdili da taj mladi nije uesnik u akciji, da ga lino poznaju i garantu ju za njega. Na taj nain su uspeli da oslobode i Vuksana Bulatovia koji je uhvaen za vreme paljenja ita. Okupator nije mogao da se osloni ni na one inovnike mestane koji su radili u policiji. I oni su pod pritiskom metana slabo izvravali naloge okupatora. Zato su Nemci bili primorani da u Leskovac dovedu specijalnu policiju i agente sa strane. Meutim, i posle te mere Leskovac je ostao revolucionaran i slobodarski grad za sve vreme rata. Meu mnogobrojnim diverzijama i akcijama koje su 1941. godine organizovali i izveli skojevci Leskovca posebno mesto zauzima napad na etnike Koste Peanca u Lapotincu, 21. septembra. To je bio prvi oruani sukob sa etnicima Koste Peanca u ovom kraju i poslednja akcija udarnih grupa ove vrste u 1941. godini. Akciju je organizovao i njome rukovodio sekretar OK Skoja Zika Ili. Uestvovalo je oko 70 naoruanih ljudi. Meu njima je bilo i nekoliko starijih sa sela koji su doznali za akciju i nametnuli se da i sami u njoj uestvuju.
'655

Broj od 70 uesnika je, u ono vreme i s obzirom na to da su bile u pitanju ilegalne grupe, znaio mnogo, a sem toga ta je akcija pokazala da omladina moe ii i na krupnije oruane sukobe sa okupatorom i njegovim slugama. Uesnici su predstavljali veliko podruje koje je ve bilo organizovano i spremno za oruani ustanak. Ovde su se nali zajedno znanci iz ranijih akcija, ali sada u mnogo veem broju, to je ulivalo jo veu snagu i perspektivu kod svakog uesnika akcije. Meutim, ni u ovoj akciji nisu mogli da uestvuju svi oni koji su bili ve organizovani u udarne desetine. Pojedine grupe su imale da prevale i po 20 kilometara. Ilo se nou, preko blokiranih izlaza iz grada i mostova, pored mnogih straa i patrola. Trebalo je stii do Lapo tinca, u ijoj je koli bilo 40 dobro naoruanih etnika Koste Peanca. Zakanjenja nije smelo biti. Glavno zborite je zakazano na nekih tri kilometra od Lapotinca, na groblju sela Petrovca. Gotovo u isto vreme su stigle grupe iz Leskovca, Preseine, Rudara, Priboja, Vinarca, Svirca i Belanovca. Negde oko 23 sata grupe su se spojile iznad Belanovca i uputile u koloni po jedan prema glavnom zboritu. Bila je to prava vojska. Na petrovakom groblju ekala nas je triput vea grupa naoruanih ljudi nego to je bilo predvieno. Neke smo poznavali, a neke smo prvi put sreli. Tu je bilo predvieno kratko zadravanje, samo dok se ova grupa pridrui koloni. Trebalo je odmah da se krene na Lapotince, jer nas je na ulazu u selo ekala udarna desetina metana koji su imali zadatak da nas upoznaiu sa poloajem sela i putevima koje treba blokirati, da nam daju podatke o mestu boravka etnika, o tome kolika je njihova snaga i naoruanje. Na petrovakom groblju smo se meutim, zadrali neto due, jer su neki nama nepoznati ljudi iz petrovake grupe poveli sa rukovodiocem akcije, Zikom Iliem razgovor o tome ta predstavljaju etnici Koste Peanca i da li ih treba napasti. Zika je bio energian u tome da su etnici sluge Nemaca i da se zato moraju napasti i razoruati. Brzo smo od drugova iz udarne grupe Petrovca saznali da su ovi nepoznati, koji su poeli razgovor, rodom iz Petrovca, da su bili dravni slubenici, a neki i oficiri bive vojske i da su posle kapitulacije doli kod svojih roaka u selo. Naposletku su se i oni sloili sa akcijom, ali su traili da neko od niih rukovodi napadom, a ne Zika Ili koii ni vojsku nije sluio. Naigrlatiii u zahtevima bio ie neki Voiis^av Pavievi,1 pravnik, inae vii dravni slubenik stare Jugoslavije.
Kasnije je pobegao iz sela, kada je celo selo krenulo sa NOP i postao funkcioner kod Drae Mihailovia. '656
1

Poto je i ovaj zahtev energino odbijen, kolona je ubrzanim marem krenula ka Lapotincu. Na ugovorenom mestu zatekli smo grupu, nervoznu zbog naeg zakanjenja. Zika je bio takoe ljut, zbog nepredvienog zadravanja na petrovakom groblju. Na brzinu je sasluao informacije i rasporedio udarne grupe, dodavi svakoj po jednog metanina kao vodia. etnici su bili u koli, naoruani pukama, bombama i sa dva pukomi trai jeza. Trebalo ih je iznenaditi i ne dozvohti im da se srede. Zato su za napad na kolu stvorene specijalne grupe od najboljih i najiskusnijih omladinaca, dok su ostali poli na obezbeenje i blokadu sela. im su grupe stigle pred kolu Zika je, ispalivi nekoliko metaka iz pitolja, dao znak za opti napad. Odjeknuli su plotuni sa svih strana. Pucnjava je trajala samo nekoliko trenutaka, posle ega je dat znak za prekid vtre. Akcija je zavrena za tren oka. etnici su se predah. Za nas omladince veina je bila od 16 do 18 godina to je bio prvi i pravi rat. Ova uspena akcija bila je pre svega delo spretnosti, brzine i hrabrosti grupe koja je napadala kolu. Straar je iznenaen i razoruan. Ulazak naih grupa u kolu, lupa i galama zbunili su etnike. Ipak su se brzo snali i isturili mitraljez na prozoru. Odvani omladinci su skoili na mitraljez dohvatili cev i oduzeli etnicima mitraljez. Bombe, plotunska vatra na kolu, povik Predajte se! i sve je bilo gotovo. Zarobljeno je 35 etnika i zaplenjeno 30 puaka, dva pukomitraljeza, dosta municije i bombi. Razoruanim etnicima Zika Ili je govorio o njihovoj izdajnikoj ulozi. Oni su obeavali da vie nee ii u etnike i molili da ih puste. Dozvoljeno im je da idu svojim kuama u Retkocer i druga sela gornje Jablanice. Druga grupa je za to vreme zapalila optinsku arhivu. Akcija je na vreme izvrena i svaka grupa je po planu otila svojim pravcem. Radost zbog uspeha ove krupne akcije pomutio je jedan neoekivan sluaj. Ranjen je komandant ove akcije i sekretar OK Skoja Zika Ili uti. Ranjeni Zika je ostao u Belanovcu u kui Dimi tri ja Stefanovia, istaknutog skojevskog aktiviste. Sutradan je Skoj iz grada uputio Anu uri, naprednu omladinku, inae studenta medicine, i poznatog hirurga iz Leskovca dr Kaikovia. Ana je u svojstvu bolniarke ostala pored ranje2 U s t a n a k 1941.

657

1
nika, a doktor Kaikovi ga je esto obilazio. No, i pored svega, Zika je posle nekoliko dana podlegao ranama. Ta je akcija znaila krupnu pobedu ali i smrt organizatora akcije zavretak jednog naina borbe Skoja u ovom kraju i poetak drugog, sloenijeg, ireg i jo velianstvenijeg. Narodnooslobodilaki pokret je u ovom kraju uzimao sve vei zamah. Formirani su prvi partizanski odredi na Kukavici, Babikoj gori i u Jablanici. Skojevci iz udarnih grupa su prvi otili u odrede i sainjavali njihovo jezgro. I ostali skojevci i omladinci, iz grada i sela, masovno su odlazili u odrede. Za njima i sa njima odlazili su i stariji. Tako su lanovi skojevskih udarnih grupa iz Leskovca i okoline u novoj sredini, u novim uslovima, produili borbu koju su zapoeli s diverzijama.
Stojan MILENKOVIC

MUSLIMANSKA PARTIJSKA ELIJA U SKOPLJU 1941.

Do dolaska druga Tita na elo KPJ 1937. godine, u Makedoniji, a naroito meu nacionalnim manjinama, nije postojao gotovo nikakav politiki rad. Preputene same sebi, trpei zajedno s makedonskim narodom estoku eksploataciju, andarmerijski teror i nasilje u svakom pogledu, nacionalne manjine su bile ekonomski, politiki i kulturno potpuno zaostale. Politika stare Jugoslavije izazivala je duboko nezadovoljstvo i mrnju iptarske i turske manjine prema toj dravi i podsticala je emigacione tendencije (kod Siptara) i potpuno iseljenje (kod Turaka). U takvoj situaciji pripadnici manjina su postajali robovi sebinih interesa pojedinih politiara ili klera iz svojih redova. Opta situacija u Makedoniji, naroito u Skoplju, 1939. godine ukazivala je na to da organizacije KPJ jo uvek ne deluju dovoljno. Tada su begovi i neke hode pokuavali da preko vakufske organizacije ostvare svoj politiki uticaj. Pod maskom zatite manjina igrali su doslednu vazalsku ulogu, sprovodei velikosrpsku hegemonistiku politiku. Ta vesta igra dostigla je vrhunac u vreme izbora, kada su se do maksimuma koristili zaostalou manjinskih masa. U takvoj situaciji jedina nada za nacionalne manjine mogla je biti Komunistika partija Jugoslavije sa pravilnom politikom i u nacionalnom pitanju. Pruajui otpor velikosrpskom hegemonizmu, ona se uvek obraala nacionalnim manjinama i pozivala ih da zajedno sa ostalim naim narodima stupe u borbu za demokratizaciju zemlje, za jednakost nacionalno ugnjetenih naroda, poboljanje njihovih ivotnih uslova i za ruenje faistikog petokolonakog reima. Takvim stavom i radom KPJ je stvorila oslonac u redovima iptarske i turske manjine.
* 659

U Skoplju, na levoj obali Vardara, gde ivi gro iptarske i turske manjine, KPJ je ulagala velike napore da ih aktivira, naroito omladinu. Izvanrednom strpljivou partijski kadrovi su svakodnevno objanjavali aktuelne politike i ekonomske probleme. To se naroito osetilo krajem 1939. godine, kada se aktivnost sprovodila preko masovnih izleta i priredbi sa naprednim programima. Tada je u Skoplju bila stvorena i skojevska organizacija koja je razvila veoma raznovrsnu delatnost meu omladinom. Godine 1940. ona uzima maha meu radnicima i u kulturno-umetnikim drutvima, a prodire i u sela. Skojevci se i direktno sukobljavaju sa svojim klasnim neprijateljem. Za kratko vreme skojevska grupa je okupila preko 200 omladinaca simpatizera, koji su razvijali najraznovrsniju delatnost. Iz redova skojevaca 1940. godine je bila formirana i prva grupa kandidata KPJ pripadnika nacionalnih manjina, s kojom je Gradski komitet KPJ odravao tesnu vezu i vodio o njoj posebnu brigu. Ta grupa i skojevska organizacija razvijale su svakodnevno iroku i sistematsku aktivnost meu omladinom grada. Rezultati ovih akcija postali su naroito vidljivi 27. marta, kada su pripadnici nacionalnih manjina uzeli masovno uee u demonstracijama. Po dolasku faistikih okupatora u Skoplje, dok se partijska organizacija prilagoavala novim uslovima, grupa kandidata se direktno sukobljavala sa neprijateljem koji je naao podrku kod nazadnih pripadnika nacionalnih manjina, kod onih koji su govorili da e se osloboditi pomou spoljanje akcije iz Nemake. U takvoj situaciji Gradski komitet je u maju 1941. reio da formira takozvanu muslimansku partijsku eliju, koja je za kratko vreme preko mnogih akcija dola u red aktivnijih partijskih organizacija Skoplja.
KAKO JE FORMIRANA MUSLIMANSKA ELIJA

Tog lepog majskog dana trebalo je da se skupimo u radnji Hamdija Demira da bismo porazgovarali o odzivu ljudi na izlet u selo Sievo, u kome su uestvovali i lanovi Gradskog i Rejonskog komiteta. Izlet je potpuno uspeo i o njemu su neki verski krugovi govorili, naroito meu roditeljima uenika, da je to za vera protiv vere i da komunizam predstavlja najveu opasnost od koje se treba uvati i protiv koje se treba boriti. Tih dana smo se esto sastajali, obino u kui Mustafe Karahasana ili u Hamdinoj radnji. Jednom u podne, dok sam zavravao posao na radnom mestu, doao je Mustafa i saoptio:
'660

 Drue, danas naa kandidatska grupa ima vaan sastanak. Tako je javljeno iz komiteta. U pet asova kod m e n e . . . Tako iznenadan poziv za sastanak prilino me je zaudio, zato to to nije bilo u naoj praksi. Iz radionice sam se uputio u radnju Hamdije. Drugi su ve bili tamo. Nisu mogli da prikriju uzbuenje i pretpostavljali su sve mogunosti: Moda ne radimo paljivo, pa zato . . . Svakako je u vezi sa svetskom situacijom... Moda emo dobiti nove z a d a t k e . . . To su bile samo pretpostavke. Preli smo da govorimo o tekoama vie nego o uspesima, znajui da je lako uspavati se na lovorikama. U prvi sumrak smo otili na odreeno mesto. Sakupili smo se u najskrovitijem delu Mustafine kue. Znali smo da neprijatelj ne spava. Osetio je da se i u ovom delu grada iri uticaj Partije i sve budni je je pazio ta se radi. Zabrinulo nas je zakanjenje lana Gradskog komiteta. Pretpostavljali smo svata. Muile su nas crne slutnje. Da nije pogreio put? Ne, on zna ovu kuu! Moda je pao u ruke policiji? Ba kad smo reili da jedan od nas poe i izvidi ta je, doao je visok ovek s kaketom na crnoj bujnoj kosi. Bio je to Peria Saveli.1 Poeo je da govori o delatnosti i uspesima nae grupe kandidata i o novim komplikovanim zadacima. Kada je zavrio, jedan od naih lanova govorio je o situaciji meu nacionalnim manjinama, o uticaju grupe kandidata na radnike, trgovake pomonike, egrte, uenike, i o vezama s ranijim lanovima sindikalnih organizacija, studentima i nekim sportskim organizacijama. Saveli je ponovo istakao nae uspehe i saoptio da je Gradski komitet doneo odluku da Mustafa Karahasan, Hamdi Demir, Abdu Husein, Osman Jusuf i ja budemo primljeni u Partiju. Najednom se sve utialo. Gledali smo jedan drugoga. Radost je bila neopisiva. Saveli je, estitajui nam, veselo rekao: Da, drugovi, vi ste od danas lanovi Partije. Posle toga dugo smo razgovarali o uslovima i radu partijske elije. U to vreme na levoj obali Vardara je ivelo vie
1 Crnogorac, student na Skopskom univerzitetu, inae poznat partijski radnik meu skopskim komunistima. Krajem 1941. godine, posle jedne blokade u Skoplju, bio je uhvaen, osuen na smrt i obeen u sofijskom zatvoru

'661

nacionalnih manjina pod jednim nazivom muslimani. Meu njima je trebalo da delujemo. Zato je i formirana ova pomalo udna elija. Saveli nam je rekao: Hteli vi ili ne, ova partijska organizacija zvae se muslimanska elija. Ne seam se datuma formiranja ove elije, ali svakako da je to bilo u prvim danima maja. Ubrzo su neki lanovi ove partijske elije dobili nove dunosti: Mustafa Karahasan je postao lan Gradskog komiteta Partije, Hamdi Demir lan Crvene pomoi, a ja lan Gradskog komiteta Skoja. Iz redova najaktivnijih lanova skojevske grupe primljeno je u Partiju nekoliko novih lanova: Kemal Musli, Reat Dafer, Halil Mustafa, Zarif Osman i Jusuf Zekirija. U prvoj polovini jula, pored vanih zadataka koje je elija dobijala od Gradskog komiteta, pojedini njeni lanovi su dobili i vanredne zadatke, kao to je rad u partijskoj tehnici i drugo. Bilo nam je jasno da Partija sasvim ozbiljno rauna na nas i borili smo se da opravdamo to poverenje.
PARTIJSKA TEHNIKA

Druga polovina juna donela je mnoge novosti. Nemci su, posle zauzimanja Balkana, pripremali napad na Sovjetski Savez. Ta vest je meu lanovima muslimanske elije bila stalna tema. Tada su nae veze s Gradskim komitetom bile ee. Bilo nam je povereno prebacivanje nekih ve kompromitovanih drugova u tetovski kraj. Kada su Nemci 22. juna napali Sovjetski Savez, nismo bih iznenaeni. U stvari, to smo i oekivah i bilo nam je jasno da ovaj dogaaj predstavlja opasnost za ceo svet. Oekivali smo nove odluke CK nae Partije. Bili smo na pragu velikog rata. U prvim danima jula uh smo da su u nekim delovima Jugoslavije pukle prve partizanske puke. Reili smo da oruane akcije detaljno objasnimo irokim narodnim masama, kako bismo ih pripremili za budue dogaaje. Ali, to je u Skoplju bilo veoma teko. O akcijama su postojala razna miljenja. Tih dana sekretar MK Skoplja i lan Pokrajinskog komiteta Koce Stojanovski Metalec hteo je da se sastane samnom i da se posavetuje u vezi s uvanjem partijske tehnike. To je za partijske organizacije bio vaan i opasan zadatak, za koji, osim nas, niko nije znao. Sa Metalcem je trebalo da se sastanemo na breuljku iznad Sahat-kule. im se spustio mrak uputio sam se ka Sahat-kuli sa korpom punom povra. Na sebi sam imao radniko odelo. Dok sam iao ka vrhu pojavio se ovek, isto tako s korpom u rukama.
'662

Metalec pretpostavio sam i produio prema njemu. Nisam se prevario. Metalec je istakao vanost partijske tehnike u ovoj situaciji. Ovo ne moemo svakome poveriti. Odluka komiteta je da se da vama rekao mi je. Spustili smo se do Stare-nove banje. Mesto mora biti sigurno dodao je Metalec. Kada smo se rastali pred oima su mi se redale kue lanova Partije. Sve su mi izgledale suvie izloene. Poeo sam da razmiljam o domovima lanova Skoja. Te noi nisam mogao da zaspim. Sutradan sam se sastao s Metalcem kod Kurumli-hana. On je bio uznemireniji. Na sebi je imao drugo odelo, naoare i tanu. Liio je na bugarskog inovnika. Obili smo sve kue. Mahale du reke Serave bile su najsigurnije. To je i Koce znao. Smatrao je da je kua K emala Muslije vrlo pogodna. U avliji su se nalazile voke. Bilo je mnogo kapija, na zidu oko avlije, te se u sluaju opasnosti moglo kroz njih izai u mahale Duandik i Topana, na drugom kraju Serave. Za neupuene ljude to je bio lavirint. Metalec je kratko rakao: Ovde e biti najpogodnije. To sam.saoptio Kemalu i ovaj je bez prigovora pristao. U prvi mrak fijakerom smo dovezli gretetner. Posle nekoliko asova Pero Tikvar je doneo boje, hartiju i jedan uzorak letka CK KPJ. Ne dozvolivi da ukuani primete bilo ta, smestili smo nau malu tampariju u jednu tamnu sobicu. Iste veeri je trebalo odtampati proglas o iznenadnom napadu Nemake na SSSR, i do svanua ga doturiti drugovima koji su bili odgovorni za rasturanje po gradu. Imali smo velike tekoe: slaba svetlost petrolejke i oskudno tamparsko iskustvo. No je bila skoro prola, a jo nismo imali ni jedan itak uzorak letka. Ali malo docnije posao je krenuo neobino brzo, Radovali smo se. Ponovo smo izbrisali getetner i stavili otisak letka. Ubrzo smo imali ist i itak letak. Svitalo je. Radili smo sve bre. Gotove letke vezivali smo u paketie. Rano u zoru smo predali pakete odgovornim drugovima, a najvei deo Ljiljani Manevoj, na ugovorenom mestu ispod Kalea. Leci su pravilno orijentisali mase o novonastaloj situaciji. Ljudi su ih nalazili na kuama pored Serave. Leci su bili dopunjavani tekstovima koje su po zidovima pisali krupnim slovima lanovi skojevske grupe. Rasturanje ovih letaka bila je tema dana, a stoga i velika radost za nas. Prvi put smo ovako
Koce

'663

otvoreno istupali protiv neprijatelja. Zato je okupator po svaku cenu nastojao da otkrije mesto ove male tamparije. Nije prolo mnogo vremena i prvi nai ljudi su pali u zatvor. Opreznosti radi i plaei se provale, odluio sam da se posavetujem sa Tikvarom. On mi je sutradan saoptio da getetner predam jednom drugu na odreenom mestu u parku. Muslija mi je pomagao u pakovanju. Zatim sam potraio fijakeristu koga sam poznavao iz deatva. Iako je osetio da je tovar opasan, nije se protivio. U odreeno vreme bili smo u parku. Meutim, tamo nije bilo nikoga. Bliio se policijski as. Fijakerista se uznemirio. Reili smo da se vratimo nazad. Cazim je vozio brzo, da bismo stigli pre policijskog asa. Kod Kamenog mosta jedan policajac je hteo da nas zaustayi ali azim je biem poterao konje, te smo projurili pored njega. Kada je opasnost prola, fijakerista se naalio glasom u kome je jo bilo straha: Drue, kada ete isterati ove leinare? Sala me obradovala, ali me je muila misao o getetneru. Gde da ga sklonim; Opet kod Muslije? Pokuao sam, ali tamo niko nije odgovorio na kucanje. Isto se ponovilo i kod nekih mojih roaka. Znao sam da ljudi nerado otvaraju vrata u vreme policijskog asa. Najzad sam se setio i Gamijana u Duandikdamiji, koga sam dobro poznavao, te sam uz pomo fijakeriste odneo getetner tamo. Cazim je otiao ne traei novaca. Gestetner sam smestio u blizini minareta i tu sam prespavao. Okupator nije otkrio getetner, iako su mnoge mahale u Skoplju bile pretresane i mnogo drugova sasluavano. Posle izvesnog vremena potpuno sam bio angaovan radom partijske tehnike. Tih dana sreo sam Peru Tikvara u okolini aira. On je dugo priao o znaaju tehnike koju je trebalo dobro osigurati. Re je bila o tampariji koja je 1940. i 1941. godine uz pomo Svetozara Vukmanovia Tempa dopremljena u Skoplje. Posle dva dana videemo se, a do onda treba nai sigurno mesto za tampariju rekao je Tik var. Ispitivao sam mnoga mesta, ali ni jedno nije moglo doi u obzir. Tih dana je grupa simpatizera imala sastanak kod Stare-nove banje. Za grupu je odgovarao Hamdi. Rastajui se sa Hamdijem bio sam obuzet milju o mestu za mainu. Uto sam prolazio pored Zincirli-tekea. To je bilo pogodno mesto. Mladi iz tekea bio je lan skojevske grupe, ali se iz bojazni povukao iz aktivnog rada. Nekad sam ga sretao. Cesto mi je govorio: Ako je potrebno spreman sam da pomognem, ali samo u etiri oka!
'664

Setio sam se ovih rei. Meutim, ovo je bio opasan posao i razmiljao sam o tome da li e ga on prihvatiti. Jedna ena sa detetom je ula u teke da zapali sveu. Uao sam i ja. U tami sam gledao grobove. Grobnica Zelen-babe, najvea i sa najvie ukrasa, bila je pogodna za tampariju. To me je prilino ohrabrilo. Moj prvi zadatak za sutradan bio je da pronaem mladia iz tekea. Prethodno sam razgovarao sa Musrtafom Karahasanom, budui da je on dobro poznavao tog mladia. Istog dana naao sam se i sa Perom Tikvarom. Obojica su se saglasili sa tim. Sat kasnije bio sam u tekeu i pronaao mladia. Izdaleka sam poeo da mu objanjavam cilj posete, podseajui ga na njegova obeanja. Sluao me je paljivo. Shvatio je ozbiljnost zadatka. Rekao sam mu da emo samo mi znati tajnu. Govorio sam mu da se ne treba bojati, a u sluaju da tamparija bude otkrivena mogao bi se pravdati da je bez njegovog znanja donesena. Njegovo lice su orosile kapi znoja. Vreme je prolazilo. Poeo je policijski as. Bio sam prinuen da te noi ostanem kod njega. Malo zatim uao je jedan dervi. Pitao sam ko je taj ovek. Odgovorio je: Govori slobodno, on je gluvonem. Sledeeg dana, pre rastanka, mladi je bio odluniji: Moe rekao je smesti mainu. Ali ja nita ne znam o ovome. To sam saoptio Tikvaru. Sutradan je bila nedelja. On me je upoznao sa Gigom Mihajlovskim, sa kojim je trebalo da prebacim tampariju. Gigo i ja smo napravili plan za prebacivanje. Odluili smo da razmontiranu mainu u runoj korpi prenesemo u teke. Tog dana od jutra do mraka u jednom pravcu smo nosili punu korpu, a vraali smo je praznu. Konspiracije radi ja nisam znao mesto odakle Gigo donosi delove, a on nije znao kuda ih ja smetam. Gluvonemi iz tekea pomagao mi je pri stavljanju delova u grob. On je govorio samo oima. Ubrzo zatim neki odgovorni drugovi su dospeli u zatvor. Neprijatelj je i danju i nou uzalud radio na tome da otkrije mainu. 2
1 Godine 1942. kada sam bio u Drugom skopskom odredu, komandant me je jednom pozvao i rekao da moram ii u Skoplje zbog vanog zadatka. Drugog dana naao sam se sa lanom Gradskog komiteta i on me je uputio da se sastanem sa jednim drugom iz Pokrajinskog komiteta. U odreeni as i na odreenom mestu sastao sam se sa Krumom Naumovskim. Saoptio mi je da za tampariju u zapadnoj Makedoniji treba nai neke delove, naroito slova. Dogovorili smo se kada i gde da mu predam delove. Posle nekoliko dana, preobuen, sa feredom preko lica,

'665

DEMONSTRACIJE AVGUSTA 1941.

Koristei se iskustvom srpskih hegemonista, okupator je hteo u Makedoniji da podeli narodnosti, nastojei da meu njima poseje mrnju. Pored velikobugarskih eksponenata, izdajnika makedonskog naroda tipa Ckatrova, Duzelova, Kitineva i nekih drugih, okupator je sprovodio tu politiku i preko manjinskih politiara koji su ranije saraivali s rukovodiocima kraljevine Jugoslavije. Po dolasku okupatora oni su prokuali da odvoje manjine od makedonskog naroda i njegove borbe za slobodu. U 1941. godini u kafani Kamihlan bila je organizovana konferencija vienih muslimana, na kojoj se, izmeu ostalog, govorilo o tome da roditelji treba da utiu na svoju decu kako bi ih odvojili od uticaja komunista i time u stvari bacili u borbu protiv njih. Sem toga, uz pomo okupatora su organizovali demonstracije belih kapa sa parolom: Albanija se mora proiriti do Aleksinca. To je unelo zabunu kod nacionalnih manjina u Skoplju. Cilj je bio da se odvoje manjinske mase od makedonskog naroda. Slika ove situacije bie potpunija ako se imaju u vidu i unutranje borbe u partijskoj organizaciji, izdajnika parola Sarla: za sovjetsku Makedoniju, direktiva za pasivno ekanje i predavanje oruja, itd. U takvoj situaciji partijske i skojevske organizacije su morale ulagati ogromne napore da bi razobliile paklene namere okupatora i njegovih slugu i pokrenule mase u borbu protiv neprijatelja. lanovi nae partijske ehje, koji su u trajkovima, demonstracijama i drugim akcijama stekli prilino iskustvo, nisu bili iznenaeni ovom situacijom. Nismo hteli da gubimo vreme i stalno smo preko skojevaca i grupa simpatizera objanjavah nameru okupatora i njegovih slugu, pozivajui ljude da se suprotstave provokacijama. Pribliavao se 2. avgust. Bugari su se pripremah za ovaj praznik. Spremala se jo jedna mistifikatorska sveanost na dan oruanog ustanka makedonskog naroda protiv otomanske vlasti. Partijski komitet u Skoplju dao je direktive o pripremanju demonstracija na sam dan praznika. Uoi Ilindena odrali smo poslednji sastanak. Bilo je sve spremno. Prihvatili smo konane zadatke. Trebalo je da sva omladina bude 2. avgusta na trgu gde e Bugari odrati govore, a navee je trebalo ispisati parole po zidovima i rasturati letke dobijene od GK, koji e stanovnicima objasniti namere Bugara. Nisu izostali ni transparenti sa parolama o bratstvu i jedinstvu Makedonaca, Turaka i Siptara,
uao sam u teke. U trenutku kada sam otvarao sanduk pojavio se gluvonemi dervi i hteo je da me sprei. Kad sam otkrio lice, nasmeio se, Delove tamparije predao sam Naumovskom. '666

napisanim na tri jezika, koje je trebalo izneti na trg. To je bio jedan od najvanijih zadataka nae organizacije. Pored drugih transparenata imali smo i citate iz Kruevakog manifesta, kao, na primer, poznat poziv Turcima i Siptarima da se zajedno sa Makedoncima bore protiv begova, tih trulih stubova otomanske carevine. Na sam Ilinden narod se sreo sa nama i naim parolama. Ali ljudi su bili uzdrani i nisu se pojavljivali na trgu, valjda iz straha od terora. Muslimanska partijska elija sa svim svojim lanovima, skojevcima i simpatizerima ukupno dve stotine lica sastala se ispred dananje Sloge. Male grupi ce od 2 ili 3 lana pole su ka trgu u tri pravca. Jedni pored Serave, drugi ka kamenom, a ostali prema malom drvenom mostu. Usput su nam se prikljuili mnogi mladi egrti i kalfe, ostavljajui posao. Grupa u kojoj sam se nalazio pribliila se kamenom mostu. Videli smo lanove druge grupe na drvenom i novom mostu. Iz drugih ulica pojavili su se skojevci i simpatizeri. Svi smo ili prema trgu. Prenosili smo jedni drugim poruku: Ne urite! ekajte znak! Bio je lep sunan dan. Bugarski velikodostojnici ve su bili na sveano ukraenom trgu. I sveanost je poela. Nije bilo mnogo sveta. Vojska, policija i kordoni policijske konjice su ispunili sve ulice. Mi smo jo ekali. Pronosili su se glasovi: Ne poinjite! Naputajte trg! Postoji opasnost! Moete pasti u ruke policiji! Poeli smo da naputamo trg. Vraali smo se slomljenih krila. Ali, propala je i nam era okupatora da proslavi ovaj dan. Na trgu je bilo malo ljudi. Mada naa akcija nije izvedena do kraja, ona je pokazala nae jedinstvo i spremnost za borbu.
VEZA SA OKOLNIM SELIMA

Od jula, kada je u ostalim delovima Jugoslavije poeo oruani ustanak, sastanci partijskih organizacija postali su ei. Govorilo se uglavnom o pripremama za ustanak. Na sastanku nae muslimanske partijske elije posle 2. avgusta disku tovalo se o vezama sa selima. Zakljuak je bio da postoje uslovi za vezu sa selima. Na ranijim izletima bili su uspostavljeni izvesni kontakti, naroito u ievu, Svilaru, Jurumlerima, Nerezima, Sindelievu, Glumovu i drugim selima. U Sievu smo bili 1. maja i 2.
'667

avgusta 1940. kada smo dali kulturno-umetniku priredbu, zbog ije smo se revolucionarne sadrine sukobili sa andarima. Ti dogaaji su nam stvorili simpatizere i meu seljacima. Neki omladinci sa sela donosili su imirovo drvo u Hamdinu radnju, u kojoj sam i ja radio. Nastojali smo da i te veze ojaamo. Govorili smo mladiima o namerama okupatora da pljakaju sela, to su ve otpoeli, i objanjavali ciljeve nas borbe. Prema zadatku koji sam dobio jednog dana poao sam sa Hamdijem u Sievo. Sunce je ve zalazilo kada smo stigli u selo. Seljaci su se prilino smelo suprotstavljali grubim merama okupatora. Nama su bili naklonjeni, jer su nas znali sa izleta. Posle veere okupili smo se u jednoj kui. Bilo je vie starijih seljaka. Oni su nam izneli svoje muke i pitali nas ta da rade sa itom, jer okupator namerava da im ga uzme. Mi smo im odgovorili da sakriju ito. Zbog toga smo upravo i doli u Sievo. Pre odlaska odrali smo sastanak i sa omladincima. Rekli smo im da saznaju koliko i kakvog oruja ima u selu. Sastanak je dugo trajao. Bili smo zadovoljni i mi i oni. Avgust je proao u uspostavljanju veza sa selima. Zadaci su bili izvreni, a uspeh vei od oekivanog. Posle jednomesenog rada okupili smo se da sumiramo rezultate i podelimo nove zadatke. Omladinci iz nekih sela pokazali su veliko razumevanje i docnije su ispoljili elju da stupe u odred. Gradski komitet je prihvatio na rad i preporuio da nastavimo aktivnost. Jednog dana u Hamdinu radnju dola su dva mladia iz sela Svilara. Bugarski policajci su pretresali selo rekao je stariji Traili su od nas oruje dodao je mlai. Nije nas iznenadilo. To smo i oekivali. Pitali smo ih ta je dalje bilo. Nita nisu nali. Sve je zakopano rekli su. I dalje smo razvijali nae veze sa selom, jer smo znali da one imaju veliki znaaj za nastupajuu borbu. PRVE AKCIJE Glasovi o oruanim ustancima u drugim delovima Jugoslavije irili su se svakodnevno. I mi smo hteli da u tome sudelujemo. Teme svih naih sastanaka bile su o oruanoj borbi. lanovi Partije i Skoja bili su spremni. Najvaniji poslovi oko toga (veza sa selima i sakupljanje oruja) bili su uspeno zavreni. O tome smo esto obavetavali Gradski partijski komitet
'668

j traili'uputstva. Odravali smo veze s masama, skupljali hranu preko Narodne pomoi, formirali grupe za pomo i drugo. Hamdina radnja i jedna soba u Suli-hanu bile su prava skladita hrane i odee. Sakupili smo i neto novca za potrebe organizacije. Tih dana u okohni Skoplja je formirano nekoliko diverzantskih grupa. Novi zadatak skopskih partijskih organizacija bio je da ubrzano sakupljaju oruje i municiju. Nama je bilo lake, jer smo znali da ima zakopanog oruja po selima i u nekim kuama u kojima su stanovah pripadnici nacionalnih manjina. O tome smo bili dobro obaveteni. Hteli smo da formiramo diverzantsku grupu. O slinim grupama uli smo od lanova GK. Jedna od najpoznatijih akcija tih grupa bila je ona kada su diverzanti iz magacina rudnika Radua izneli dinamit (oko 200 kg), fitilje i kapisle. To nas je ohrabrilo. Kasnije je izvedena druga akcija u pirotehnikom magacinu u Hanrievu s ciljem da se doe do oruja. Meu diverzantima je bilo i lanova nae elije. Akcija nije bila sasvim uspena. Rune bombe koje smo tamo uzeli sakrili smo u selu Vodnom. Neprijatelj se uznemirio. Oekivao je vee akcije. Ali direktiva o oruanom ustanku jo nije bila izdata. Od lanova Gradskog komiteta saznali smo da postoji pet diverzantskih grupa u Skoplju. Ove grupe su mogle formirati partizanski odred. One su elele vee akcije. Gradski komitet je imao poverenia u njih, i on ie eleo krupnije akcije, ali unutranje borbe u vezi sa arlovtinom spreavale su ga da donese takvu odluku. Razvoj dogaaja nagovetavao je da se nalazimo uoi ustanka. Jednom smo na sastanku u kui Ramadana Mahmuda, kome je prisustvovao i jedan lan Gradskog komiteta, najavili da e se u najskorije vreme poi u planine. Kasnije smo saznah 0 otvorenom pismu CK KPJ koje je pozivalo lanove Partije 1 Skoja na ustanak. U vezi sa tim muslimanska partijska elija je odrala sastanak koji je dokazao da se oekuje konana odluka za odlazak u partizane.
SASTANAK U SULI-HANU

Prvih dana septembra elija je bila u iekivanju. Pri svakom susretu pitali smo se zato jo ekamo, pogotovu to smo ve dosta znali o ustanicima u drugim krajevima nae zemlje. Nismo shvatali dranje Mesnog komiteta. Kolebanje u vezi sa oruanim ustankom i parole o predavanju oruja objanjavani su kao briga o lanovima koji se ne smeju izlagati
'669

opasnosti. Ko bi prekrio ovo bio bi uzet na odgovornost. Meutim, mi smo reili da oruje ne isputamo iz ruku. I dalje smo ga sakupljali i uskladitavali. U takvoj situaciji bilo nam je javljeno da e naem sastanku, koji je trebalo uskoro da odrimo, prisustvovati jedan lan Pokrajinskog komiteta. Sastanak je bio u Suli-Hanu, gde sam radio. Znali smo da je vaan i bili smo svi na okupu. Kod Murat-paine damije smo ekali druga iz komiteta. Iz jedne tesne ulice pojavio se Strao Pindur. Pitao me je da li je mesto sigurno. Poao sam napred. Lice Straa Pindura odavalo je vrstinu i odlunost. Sastanak je poeo. To je, u stvari, bio poslednji kompletni sastanak muslimanske partijske elije. Na dnevnom redu je bila jedna taka: pismo CK KPJ komunistima Makedonije. Strao nam je objasnio pogrenu stranu politike koju je vodio arlo. Pitali smo zato se Sarlo i slini ne iskljue iz Partije. On nam je objanjavao tekoe. Posle poluasovnog izlaganja proitao nam je pismo. Gutali smo rei iz pisma. Komunisti Makedonije pozvani su da se dignu na oruani ustanak. Nastao je tajac, koji je prekinuo Strao: Vi, drugovi, ta mislite o ovome? Nas devetorica, koliko nas je bile, odmah smo izjavili da podravamo stav CK KPJ i da smo spremni za borbu. Kada moete izai? Odmah. I ne samo mi, ve i skojevci. On je bio iznenaen i ponovio je pitanje. Na odgovor ove noi izazvao je zadovoljni smeak na licu Pindura. Obavestili smo ga o svim naim pripremama. On nam je rekao da zasad ne moemo ii svi, ve polovina lanova elije i neki skojevci. Podelili smo zadatke. Reili smo ko e ostati. Prvo je trebalo da idu: Hamdi Demir, Abdu Husein, Kemal Musli, Halil Feta, Reat Dafer i skojevci Rame i Hairi. Za vou grupe odreen je Hamdi Demir. Odlazak je trebalo da bude posle dva dana. Vrene su poslednje pripreme. Zbog policijskog asa odlueno je da se ide u dvoje. uvali smo tajnu. Pripreme smo izvodili vrlo obazrivo.

Cas polaska. Maglovito vreme. Na Bit-pazaru bili su svi i oni koji odlaze u partizane i oni koji ostaju. Poli smo prema Topani, na rastojanju od 15 metara. Bilo je pusto. uo se samo lave pasa. Ispratili smo drugove i svi smo bili veseli. Iste veeri smo saznali da su Kemal Musli, Reat Dafer i Abdu Husein
'670

uspeli da izau iz grada, dok je Hamdi Demira zadrala policija kao pekulanta. Kada su videli da nosi oruje uhapsili su ga. Ostali su izgubili vezu i vratili se. To je bilo neoekivano. Trebalo se povui u ilegalnost. Iste veeri preli smo u kuu Mitreta Inadevskog. Posle kraeg vremena drugovi iz ilegalstva su reenjem Gradskog komiteta bili prikljueni Skopskom partizanskom odredu.
U SKOPSKOM PARTIZANSKOM ODREDU

Septembra 1941. godine neki drugovi iz elije su uhapeni, dok su ostali iz opreznosti preli u druge stanove. Abdu Husein, Kemal Musli i Reat Dafer bili su u Skopskom partizanskom odredu, koji se uglavnom kretao po Skopskoj crnoj gori. Nastala je nova situacija i dobili smo nove zadatke. Svi napori bili su usredsreeni na to da se lanstvo Partije i Skoja pripremi za odlazak u odred, a s druge strane da se preko Narodne pomoi sprovede ira akcija za sakupljanje materijala, hrane i odee za odred. Sve to trebalo je da bude izvedeno u najveoj tajnosti. Neprijatelj je bio razjaren. Velike vojne i policijske jedinice organizovale su blokade u elom gradu. Svakodnevno su hapsili, maltretirali i ispitivali lanove porodica pojedinih drugova. U naroito tekoj situaciji bili su tih dana ilegalci. Mi smo bili kod Mitreta Inadevskog u blizini mlina Balkan. Tu je i Rejonski komitet odravao sastanke. Nekoliko dana kasnije sa Mustafom Karahasanom bili smo prebaeni u jednu kuu u Zeleznikoj koloniji. Tamo su bili i lanovi Mesnog komiteta Partije i Skoja: Davkov, Saveli, Ljiljana Maneva, Cede. Mito Matevski, Rua Bak i drugi. Neki su nas poseivali. Znali smo da nas policiia trai i u grad smo izlazili samo za najhitnije potrebe radi odravanja veze sa ostalima. Uoi jedne blokade napustili smo sklonita, nosei najpotrebnije stvari. Drugog dana padala je jaka kia. Bili smo u kolibi (Ljiljana Maneva, Rua Bak, Davkov i ja). Oekivali smo ostale drugove. Odjednom su pred nas stala dva bugarska policajca sa uperenim pukama. Ko ste vi? pitali su. Odgovorili smo da tu radimo i ekamo da kia stane, pa emo kui. Pitali su nas da li smo videli koga. Odgovorili smo negativno i oni su otili. Zatim smo i mi sili u grad. Jedne veeri, u dogovoreno vreme, krajem septembra ili poetkom oktobra, sastao sam se sa Aleksandrom Urdarevskim kod Francuskog groblja. Trebalo je da me odvede u partizanski odred. Uvek veseo, govorio je o odredu, o kontaktu odreda sa
'671

seljacima i o nekim drugovima. U razgovoru smo preko Tenekemahale stigli do ciglane u Topani na putu ka selima u Skopskoj crnoj gori. Kod ciglane Urdarevski je tri puta udario kamenom o kamen. Culi smo isti odgovor. To je bio znak da su stigli Sreko Muelko i Boro Ovevski. Putem je bilo tiho. Stigli smo u selo Cuer. Tu smo bih sigurni. Urdarevski, koji je bio iz uera, rekao nam je da celo selo zna za odred. Kod potoka ispod crkve smo se odmorili. Najmlai partizan Trajko Stojkovski doao je da nas odvede. Reet, koji se tu leio, interesovao se za muslimansku eliju i skojevce. Bio je ljut to je bolestan. Govorio nam je o odredu i bilo mu je krivo to nije tamo. Poli smo, nosei hranu za partizane iz odreda. U svitanje bili smo u blizini manastira Blagovetenie u Skopskoj crnoj gori. Radost je bila beskrajna kada smo se sreli sa odredom koji je imao 23 partizana. U podne smo poloili zakletvu. Mi, jugoslovenski partizani, boriemo se protiv faistikog okupatora i njegovih slugu pod rukovodstvom Vrhovnog taba. To je bio izvanredno svean trenutak. Sva panja odreda bila je usmerena na to da se savlada rukovanje orujem. To nije bilo sasvim lako, jer vei deo drugova nije sluio vojsku. Ideoloko-politiki rad redovno se odvijao preko predavanja, itanja knjiga i diskusija. Tako su prolazili dani. U oruane akcije nismo ili. Poela je da se uvlai dosada, osetila se nervoza. Uskoro su se zaule i kritike to odred ne dejstvuje. Trailo se da se pone s akcijama. Psihoza iekivanja bila je skoro nepodnoljiva. Tako smo jedne veeri komesar, Koragin i ja poeli razgovor o situaciji u odredu. Koragin je rekao da Bote ima pravo to trai akcije. Zamisli, pada na kolena i trai akcije, a oni ga kritikuju. Krapev je hteo da umiri Koragina govorei mu da moramo biti disciplinovani i da ne smemo prenagliti. Malo kasnije, pokazujui ka Skoplju, Danilo je rekao: Gledajte drugovi, koliko je malo svetla u Skoplju. Kad isteramo pse grad e plivati u svetiosti. Nato je Koragin otrim tonom primetio: To je tano. Ali oni nee napustiti grad dok ih mi ne isteramo. Hajde da preduzmemo neto. Situacija je postala muna i Krapev je nastojao da ih umiri: Nemojte, drugovi, tako. Vi bar znate da bez saglasnosti iz Skoplja ne smemo preduzeti nita. Strpite se. Ovih dana oekujemo direktivu od komiteta.
'672

Krsto HegeduH ELIJA

BR.

Oigledno je bilo da je i Krapeva muio isti problem. Samo je kao komesar odreda bio nemoan i za svaku akciju morao je traiti i dobiti odobrenje iz Skoplja.

Jednog dana krajem oktobra kreui se po Skopskoj crnoj gori uli smo pukaranje. Zauzeli smo poloaj. ekali smo da vidimo o emu se radi. Izvidnica se vratila i komandir odreda, Gorski, je objasnio da je prethodnica naila na seljake i umare koji su hteli da nas zaustave. Bili su naoruani. Jedan umar je poginuo, drugi su se razbeali. Odlueno je da se ispita situacija. Moda su iz neprijateljske izvidnice. Fodelili smo se u tri dela i nita naroito nismo mogli da prime timo. Pokret. Poli smo ka Lepencu. Stali smo u jednoj u m i Noni hod nas je umorio (tih dana je bilo malo hrane). Resili smo da odemo do oblinjeg iptarskog sela Nikitana, preko Lepenca, radi hrane. Poli smo Kemal Musli, Boro i ja. Prvom seljaku, na koga smo naili rekli smo da smo radnici iz rudnika Radue i da elimo da kupimo hranu. Kada je seljak video da nismo Bugari, pomislio je da smo ruski padobranci; rekao nam je da su uli o nama, partizanima, a da nas on prvi put vidi. Zatim nam ree da su im Bugari naredili da nas ne pomau i da se bore protiv nas. Okrenuo se i rekao sinu da donese dva hleba. Posle su nam ostali seljaci dali jo hleba, sira, kukuruza. Neki su nam rekli da sada peku hieb i da e nam dati jo. To je trajalo do podneva. Kada smo- hteli da napustimo selo, naila su dva policajca na konjima. Bili smo spremni na sve. Da li ste uli da se ovde vrzmaju banditi? upitali su jednog seljaka u grupi gde je bio i Kemal Musli. Moda su doli kod vas? Ako ih naemo, zapaliemo selo. Seljaci su prisebno odgovorili da ne znaju nita. Policajci su nastavili put. Sa sakupljenom hranom, uz pomo nekoliko mladia, uputili smo se ka odredu. Dva mlada seljaka su ham rekla da imaju oruje, dobro poznaju planine i da im je elja da pou s nama. Rekli smo im da kroz nedelju dana dou na sastanak. Bilo im je ao. Navee smo nastavili put prema Vodnu. Komandir odreda Negrievski je siao u grad radi dogovora sa Mesnim komitetom. Rano toga jutra bili smo u ore Petrovu kod Belbune. Vardar je nadoao i teko ga je bilo prei. Na drugoj strani je bila
4 3 U s t a n a k 19,.

673

skela. Pokuavali smo da je dovuemo. U tom momentu iza mene pojavio se komesar Krapev: Pourite! Odred je u opasnosti. Uspeli smo u nekoliko puta da se prebacimo. Aco Spasovski i Abdu Husein ostali su da ekaju na vezu iz Skoplja. Svitalo je. Situacija je bila kritina, a mi umorni. Seljaci su nas gledali. Neki drugovi su jedva hodali. S mukom smo se peli na Karlijak iznad sela Kriopeka. Odatle smo dogledom mogli videti bugarsku vojsku i policiju kako se kree prema planini. Ubrzo smo uli pukaranje (kasnije smo saznali da su Aco i Abdu bili opkoljeni i uhvaeni). U ovakvoj situaciji trebalo je brzo delovati. Krapev me je pozvao na stranu. Tamo su ve bili Koragin, Boro Trajkovski, Kolendi i Vaso Stefanovi. Koragin je predlagao da poemo ka Tetovu, a ja da krenem ka selu Sv. Petka, na jugozapadnim padinama Karlijaka, gde smo imali poznanike i simpatizere. Odlueno je da se prihvati ovo drugo.

Jednog dana krajem oktobra Krapev je saoptio direktivu da za nekoliko dana siemo u Skoplje, odakle emo se prebaciti na drugo mesto. To je bilo riskantno. Trebalo je da po dvojica silazimo u grad. Mogli smo poneti samo pitolje i bombe. Ova odluka rvoltirala je svakog borca, jer je to bilo fatalno reenje za odred. Krapev nas je skoro sa suzama u oima pozvao na mesto gde je bilo prostrto atorsko krilo, na koje smo sada stavljali svoje oruje i rekao mi: Ljas, nas dvojica emo sakriti oruje. Nali smo veliku jarugu ispod kestenova. Zakopali smo oruje i pokrili ga kamenjem i travom, a zatim smo poli u grad, 1. ili 2. novembra. Kia nam je oteavala silazak. Dogovorili smo se da se posle tri dana sastanemo, U zakazano vreme umesto Krapeva doao je edo,2 povezao me je sa braom Tomi i postavio zadatak da se oruje odnese u Skoplje. Sutradan smo braa Tomi, anak i ja kolima za prevoz sode poli kao trgovci u Kruopek. Celog popodneva nosili smo oruje i predali ga Iliji Jakimovskom koji je odgovarao za skladita. Kasnije je policija otkrila skladite i zaplenila oruje koje su skopski komunisti sakupili.
2 edo Milanovi Mirko, obeen u zatvoru.

jedrio

vreme

bio

komandir odreda;

'674

U Skoplju je okupator besneo. Veliki broj drugova pao je u zatvor. Stab je naredio da ekamo. Trebalo je i i n a drugi teren, ali to se odugovlailo. Tako je prola i 1941. godina.

Poloaj lanova muslimanske partijske elije bio je teak. Neki su bili u zatvorima, drugi u ilegalnosti. Kontakti su izgubljeni. Meutim, rad se nastavljao. Koristei steena iskustva, ulaui poslednje napore, Partija je 1942. godine formirala 2. skopski partizanski odred. Tada, kao i 1941. godine,, muslimanska partijska elija uinila je, u granicama svoj iE mogunosti sve da opravda ukazano poverenje i da izvri zadatak koji je Partija pred n j u postavljala.
Kemal SEJFULA

IZLAZAK IZ OKUPIRANE P O D G O R I C E

U aprilskom ratu 1941. godine veliki broj skojevaca i omladine javljali su se vojnim komandama u Crnoj Gori kao dobrovoljci za odbranu zemlje. Vojne komande su, kao to je poznato, odbijale da ih naoruaju i upute na front. Poslije kapitulacije bive jugoslovenske vojske, u Crnoj Gori se po direktivi KPJ otpoelo sa pripremama za borbu protiv okupatora. lanovi SKOJ-a su vrlo aktivno radili na prikupljanju oruja, municije i razne vojne opreme, kao i na okupljanju sve potene omladine za borbu protiv okupatora i njegovih slugu. Kada su 13. jula 1941. godine otpoele oruane akcije u Crnoj Gori, u Podgorici se uurbano produilo sa pripremama. Omladinske organizacije bile su neprekidno aktivne. Odravam sa sastanci sa omladinom, deljeni su leci koje su izdavala rukovodstva KPJ i Skoja, prenoeno je i skriveno oruje i municija, oformljavane su jedinice (grupe, vodovi i ete). Okupator je u gradu zaveo opsadno stanje, tako da je nou bilo zabranjeno' svako kretanje stanovnitva, a danju je ogranieno na najnunije obavljanje poslova. Stalno su krstarile vojne patrole sa ratnom opremom, vrile pretrese stanova i hapsile sve koji su im bili sumnjivi. U tim danima, u gradu Je bilo gotovo dva puta vie okupatorskih vojnika nego stanovnitva. Mjesno partijsko rukovodstvo je 16. jula 1941. godine odluilo da iz grada poalje jednu ustaniku etu od 122 borca. S obzirom na situaciju u gradu i mjere koje je okupator preduzimao to je bila velika akcija skopana sa tekoama i rizikom da e oni koji budu uhvaeni biti streljani. Otuda je sve moralo biti detaljno pripremljeno. Trebalo je najprije odrediti
'676

ko e poi u borbu van grada, poto je omladina bila tako raspoloena da su svi htjeli da pou, a to nije bilo mogue. Uz to je trebalo napraviti plan izlaska, odrediti vrijeme i pravac kretanja za svakog pojedinca, zborno mjesto i vrijeme prikupljanja i sve to, u cilju tajnosti, saoptiti svakom pojedinano. Svaki borac je bio duan da od oruja i opreme ponese ono to' je imao (pitolj, bombe, municiju, sanitetski materijal i drugo). Poslije izvrenih priprema, 18. jula izmeu 11 i 16 asova, iz okupiranog grada, gdje su takorei na svakom koraku krstarile neprijateljske patrole a punom ratnom opremom, polo ih je u ustaniku etu 122 radnika, aka, studenata i mlaih slubenika. Iako veina do tada nije bila u vojsci niti je u rukama drala oruje, iako niko od njih nije znao koliko e borba za slobodu trajati i da li e se ko u svoj grad koji sada naputaju vratiti ipak su svi bili spremni da idu do kraja za pravednu stvar, za osloboenje svoje zemlje, unitenje faizma : i bolji ivot svih ljudi. Nemamo tanih podataka ko je ostao iv od ovih drugarica i drugova, ali je sigurno da su mnogi (gotovo dvije trein) poginuli u toku etvorogodin j eg rata i revolucije. \
Ilija MUCOSA

PREDUSTANICKO P R O L J E E U NIKIU

eto prije rasputan]a koncentracionog logora u Smeerevskj Palanci, pod pritiskom borbe masa koje predvodi KPJ i na intervenciju crnogorskih opozicionih politiara, putena je grupa logoraa iz nikikog sreza. Kad smo se vratili u grad osjeali smo primjetnu napetost i iekivanje krupnijih promjena i dogaaja, upravo, ve je poela da vlada ratna psihoza. d naeg povratka pa.do 27. marta porasla je i aktivnost mjesne organizacije KPJ, a toga dana u Nikiu je vladalo' revolucionarno raspoloenje. Pored ive aktivnosti partijske organizacije, na zborovima i manifestacijama koji su odravani tog i narednih dana uzimale su vidnog uea i mase iz opozicionih graanskih stranaka, dok se i onako mali broj reimskih stranaka povukao pred valom narodnog gnjeva. S druge strane, dravna vlast postojala je, jo samo formalno, jer se zbog svoje nemoi nije ni mogla suprotstavljati masovnim mitinzima i manifestacijama patriotski raspoloenog naroda,, ve je to u strahu samo posmatrala. Ubrzo zatim, kao to je poznato, doao je 6. april napad faistikih drava na Jugoslaviju. Tada su grupe dobrovoljaca na inicijativu mjesne partijske organizacije, a i samoinicij a t i v n o traile od vojnih vlasti da im se da oruje i da se upute na ratite. Ali je sve to bilo uzalud. Takav kapitulantski Stav viih vojnih stareina, pojaavao je nezadovoljstvo borbeno raspoloenih masa i izazivao dalje protestne mitinge i manifestacije za odbranu zemlje. I dok su ove mase u toku onih nekoliko dana, od napada na Jugoslaviju do1 njene kapitulacije, provodile u sve veem uzbuenju i ogorenju, dotle su petokolonai i pripadnici vlasti irili razne tendenciozne, protivrjene i lane vijesti koje su stvarale dezorijentaciju. Haotino stanje postajalo' je iz dana u dan sve vee, naroito kada su u
'678

Niki neoekivano stigli kralj i vlada i za vrijeme njihovog kratkotrajnog boravka u blizini grada. Ono je dostiglo kulminaciju kada su oni isto tako iznenadno avionima pobjegli iz zemlje sa Kapinog polja i kada je sjutradan dolo do kapitulacije bive jugoslovenske vojske. Sa kakvim su se sve obmanama i podvalama sluili predstavnici stare uprave ovdje u, radi ilustracije, uzgredno iznijeti ovaj karakteristian sluaj; Upravljai ondanje nae optine su na jednom sastanku sa uglednim graanima donijeli pored ostalog i odluku o organizovanju graanske strae, sa zadatkom da uva dravne magacine i da tobo pripomae u odravanju reda. Tome je u poetku nasjelo i nekoliko mlaih radnika, pa i komunista, tako da su dan-dva ili na strau, dok im nai stariji radnici nisu objasnili da se zalihe u dravnim magacinima u stvari'uvaj u za neprijatelja, koji tek to nije uao u grad. Ovi su tada napustili strau, tako da je narod mogao nesmetano da raznosi hranu i raznu opremu. I dobro je bilo to je tako uraeno. Nesumnjivo je da ni tajno skrivanje znatnog dijela dravnog zlata kod Sreskog naelstva u Nikiu i manastiru Ostrogu nije moglo proi bez negativnog uticaja na tu munu situaciju, jer se ipak poneto o tome naulo i prepriavalo. To je ve onda nametalo sumnju da se zlato namjerno ostavlja kako bi posluilo pristalicama emigrantske vlade koje su ostale u zemlji za kasnije pmtivnarodne svrhe. Meutim, kasnije se pokazalo da je zlato ubrzo zaplijenio okupator moda i uz neku kompenzaciju emigrantskoj kliki ili njenim pristaama u zemlji. Isto tako spaljivanje novca u Trebjekoj peini u blizini grada, koje nije sasvim uspjelo, imalo je tetne posljedice, jer su pojedinci iz grada i oblinjih sela, koji su se doepali velikih koliina nesagorelog novca poeli da crnoiberzijane i vre razne pekulacije irokih razmjera A tu teku situaciju i runu sliku sumnjivog manipulisanja sa zlatom i papirnim novcem koje su vrili organi vlade, upotpunjavalo je kasnije ernoberzijanenje i pekulisanje novih milionera njihovih prijatelja i agenata. To je, osim toga, odvlailo panju ljudi od traginog poloaja u kome se tih dana naao na narod, a ini mi se da je ba taj novac i bio jedan od glavnih uzroka to je kasnije izvjestan broj ljudi iz nekoliko sela otiao sa reakcionarnim elementima, iako im ranije nijesu pripadali. Partijska organizacija i SKOJ preduzimali su mjere za okupljanje masa, u prvom redu naprednog dijela omladine i drugih rodoljuba. Oni su organizovali nasilno otvaranje vagona na eljeznikoj stanici u Nikiu i odnoenje oruja i municije,
'679

zatim je uz znatnu pomo vojnika i niih oficira razbijen vojni magacin u Rudom Polju iz koga je sklonjeno oruje, municija i drugi vojni materijal, a narodu su preputene namirnice i ostalo. Istovremeno je ivo agitovano kod vojnika, koji su odstupali sa fronta, da ne predaju svoje oruje-neprijatelj u ve da ga nose ili daju naim ljudima u gradu, u emu se imalo dosta uspjeha. Poslije napada na Jugoslaviju pa do ulaska okupatorske vojske, u Niki je iz Beograda i drugih mjesta dolo vie poznatih komunista Crnogoraca od kojih su se neki tu zadrali a neki su otili u ostala mjesta Crne Gore. ni su pruali pomo mjesnoj partijskoj organizaciji kako u pogledu pravilne orijentacije tako i u konkretnom radu. Izmeu istaknutih komunista iz drugih krajeva koji su se tom prilikom nali u Nikiu bili su: Veselin Maslea, Bora Prodanovi i Rajko Jovanovi, dok su Mou Pijade vlasti zadrale u Trebinju. Oni su, kako mi je reeno, ili za vladom Simovia da bi se preko jednog od njenih ministara informisali o razvoju tadanje situacije. Sa njima je mjesno partijsko rukovodstvo imalo vie razgovora. I kasnije, sve do pred sam ustanak, u Niki su ee dolazili pojedini drugovi po zadatku vieg partijskog rukovodstva, a neki su se krae zadravali prilikom putovanja u ostala mjesta. Njihova pomo mjesnoj partijskoj organizaciji bila je neosporno veoma korisna. Ulaskom italijanskog okupatora situacija u gradu se odmah promijenila. Poteni dio graanstva povukao se sa ulica i javnih mjesta, a radnitvo je po direktivi partijske organizacije, u novim uslovima nastavilo organizovanu i individualnu agitaciju protiv neprijatelja i dalje pripreme za docniji obraun. Suprotno toj pozitivnoj aktivnosti, pojedinci iz vrhova federalistike stranke, vre nazadnu propagandu i time na vidan nain pokazuju svoje separatistieko obiljeje, i otpoinju, sa drugim petokolonaima, saradnju s okupatorom. Oni tom izdajom sa neprijateljem, prirodno, izazivaju prema sebi veliku mrnju i prezir naroda. Poto je okupator jo u tim prvim danima nasluivao' opasnost od komunista i rodoljubivog naroda, on je podstaknut i od pomenutih domaih izdajnika pojaao svoju predostronost i poeo da preduzima represivne mjere. Iako se situacija tako naglo komplikovaia i pogorala, ipak su radnitvo i veina rodoljubivog stanovnitva nastavili rad u pojaanoj mjeri. Ni napad Njemake na SSSR nije mogao obeshrabriti mjesnu partijsku organizaciju. Naprotiv, ona je ve u prvoj nedelji jula organizovala i u neposrednoj blizini grada, pod nosom okupatora, odrala jedan irok sastanak, na
'680

kome je referisano o nastaloj vanjskoj i unutranjoj situaciji i o munom poloaju u kom se naao narod i posebno njegova radnika klasa. Stoga je odlueno da se ubrzaju pripreme i dovri vojnika organizacija. Poto je jo prije zvretka sastanka dobijena vijest iz grada da u toku idue noi predstoji velika racija i hapenje komunista po nekom spisku, koji je policijska vlast uz pomo pijuna sastavila i predala okupatoru, 1 preporueno je svim drugovima koji su bili poznati kao komunisti da narednu no ne provedu u svojim stanovima nego- kod nekompromitovanih prijatelja i graana. Iako je ta vijest primljena sa izvjesnom rezervom, ona je bila istinita, jer su cijelu tu no brojne patrole karabinijera, voene od andarma, pijuna i plaenika, pretraivale grad. Meutim, zahvaljujui pomenutoj predostronosti, komunisti i ostali sa spiska izbjegli su hapenja, tako da je uhapeno samo nekoliko drugova sa jo nekim graanima i maloljetnim uenicima. Sjutradan, tri druga su pobjegla iz zatvora a ostali su kasnije dijelom puteni, a dijelom internirani. Narednih dana drugovi koji su izbjegli iz Nikia okupili su se u oblinja brda, nadomak grada, naoruali se i formirali ustanike grupe. Nedelju dana kasnije, otpoeo je i trinaestoj ulski ustanak.
Boco LAZOVI

1 Ovo rni je pri povratku sa sastanka ispriao Vojo Popovi uk, a i jo neki drugovi koji su biii s njim.

'681

NAPAD NA LO

P lan za napad na Lo1 izradio je Ljubo Sercer 17. oktobra 1941. Svim. borcima je na skici objanjavao kakvi e biti njihovi zadaci, kako e se podeliti po grupama i kakav e zadatak imati pukomitralj esci. U to vreme bio sam .mitraljezac u Lokoj eti dodeljen sam prvoj grupi, koja je imala zadatak da prodre u sam centar Loa. Druga grupa je ila da osigura put od Starog trga prema Lou, u sluaju da Italijani interveniu. Trea grupa trebalo je da likvidira vatrogasni dom, gde se nalazi deo italijanske posade. U ovoj je grupi bio i jedan bivi kuvar, koji je po svaku cenu eleo da postane mitraljezac. 2elju smo mu ispunili: dodeljen mu je pukomitraljez. Poslednjeg dana uoi akcije Ljubo Sercer je pozvao komandire, pukomitraljesce i vodie i u detalje nam objasnio kada e se i kako izvesti akcija, istiui potrebu da se napad izvri brzo i odluno. Akcija je bila predviena za 19. oktobar u 5 asova po podne, u vreme kada Italijani u stroju primaju veeru. Trebalo je iskoiti pred njihov stroj s mitraljezima i pukama i zahtevati predaju. Ako se ne predaju, zasuti ih rafalima. Svi smo s nestrpljenjem oekivali taj trenutak. Govorili' smo kako emo dati lekciju Italijanima i ta emo sve izneti iz Loa. Nou 18/19. oktobra na strai su bili samo oni koji su ostajali u logoru na Blokoj visoravni, dok smo mi ostali, otili na spavanje, da bismo bili odmorni za akciju. U 12 asova poli smo prema Lou. Prebacivanje je bilo veoma teko, jer je drvee bilo bez lia, te nas nije zaklanjalo, a jo je i sunce, sijalo;. Na nekim prostorima' bila je potpuna
1 U napadu na Lo uestvovale su Loka i Preserska eta Krimskog bataljona. Ovim polubataljonom komandovao je Ljubo ercer.

'682

istina, a iz Loke doline se videlo brdo' po kome smo se sputali u dolinu. Meutim, mi smo se trudili da se pribliimo Lou u najveoj tajnosti. Bila je nedelja. Mnogo ljudi na polju, koji su nas sigurno primetili. Ipak nam je uspelo da doemo do starog zamka koji se uzdie iznad samog Loa, a da nas Italijani ne primete. Tu nam je Ljubo ercer jo jednom u detalje objasnio kako emo izvriti akciju. Pripremali smo se za juri na Lo. ekali smo tren kada e italijanski truba objaviti veeru. Meutim, truba nije dao znak za veeru, ve za uzbunu, jer su nas primetili pored zamka. I pored toga Ljubo ercer nije hteo da odustane od akcije, ve je dao nareenje za brz napad, kako Italijani, ne bi mogli da organizuju odbranu. Napad na Lo poeo je juriem i s velikim oduevljenjem. Svaki je znao svoj zadatak. Najveom brzinom smo se sjurili od zamka prema Lou. Napad je izvren takvom brzinom da zbunjeni Italijani nisu imali vremena da se pripreme. Ja sam dotrao na sam trg, ali me Italijani nisu odmah primetili. Kada sam doao do centra, s leve strane sam uo pukaranje grupe koja je poslata za osiguranje prema Starom Trgu. Njome je komandovao Stanko Kova Smeli. U blizini ove grupe naao se italijanski kapetan, komandant mesta, koji je etao sa enom i dvoje dece, i m je kapetan primetio da nai jure istinom prema njemu, poeo je pucati iz pitolja. Grupa se nije zaustavila, ve je jurila dalje prema putu koji od Loa vodi prema Starom Trgu. Smeli se sakrio iza drveta blizu kapetana, koji je stalno pucao iz revolvera. Saekao je da ovaj izbaci sve metke, a zatim je skoio na njega i uhvatio ga. Grupa je zauzela poloaj prema Starom Trgu osiguravajui Lo s te strane. Uskoro je stigao kamion pun italijanskih vojnika koji su doli u pomo garnizonu u Lou. Zaseda je pustila kamion da se priblii, a onda g zasula rafalima, tako da se zaleteo u kapelu pored puta. Nekoliko Italijana je ranjeno, a ostali su se sakrili iza kapele. Drugoj grupi, koja je odreena da se upusti u borbu kod vatrogasnog doma, nije polo za rukom da razorua Itali jane ili da ih likvidira, jer je bila veoma spora. Suvie brzo je zauzela poloaje pored vatrogasnog doma, umesto da juria pravo na njega. Italijani su poeli da daju otpor. Grupa je pokuala jo jedanput da juria. Tom prilikom je mitraljezac, kuvar, ranjen u petu. Tako je ova grupa samo drala poloaje, borei se sa Italij anima iz svih zaklona. Naa grupa, odreena za centar, uspela je neprimeeno da ue u sam Lo. S ovom grupom je bio Ljubo ercer, koji je
'683

neposredno vodio akciju. U toj grupi bili su komesar Loke ete Ante Novak i komandir Franc Hudej, rodom iz Lavirce. Bio je to ovek uvek vedar i raspoloen, dobar peva koji nas je esto uveseljavao svojom pesmom. U koloni jedan za drugim stigli smo nasred trga. Na elu sam bio ja s mitraljezom. Trebalo je da prvi otvorim vatru,, jer smo imali samo jedan mitraljez. Kada sam postavio mitraljez na trg, primetio sam mnogo civila pomeanih sa italijanskim vojnicima, koji su jurili od kue do kue da bi doli do oruja. Do tog trenutka oficiri se nisu mnogo uzbuivali. Sedeli su blizu pote i razgovarali sa svojim ljubavnicama. Viknuo sam da se civili odmah povuku u kue. U trenutku su ostali na trgu samo vojnici, i to bez komande. Obratio sam se oficirima i naredio da se predaju. Pobegli su u kue. Oruje su ostavili na klupama, jer nisu uspeli da ga ponesu. Pustio sam rafal na vojnike. Neki su u meuvremenu pobegli u kue. Naa grupa, koja je imala 15 ljudi, odmah se rasturila po kuama da ih lovi. Ubijeno je nekoliko italijanskih vojnika, a bilo ih je i neto ranjenih. Najvie Italijana nalazilo se u poti,( jer su tu i stanovali. Pogledao^ sam na prozore pote i video tamo vei broj vojnika. Italijani su gledali ta se to zbiva, i ne znajui ko ih napada. Jo su bili zbunjeni. U jednom trenutku prema meni je ispaljeno nekoliko hitaca iz kue u koju su pobegli oficiri. Komandir Hudej, komesar Ante i ja napali smo , zatim potu. Da bi se zatitili, Italijani su n prozor ispred sebe stavili jednu etvorogodinju devojicu. Kad smo to videli, skoili smo u hodnik pote, gde nismo videli nijednog Italijana. Komandir je pokuao da otvori vrata na levoj i desnoj strani, ali bez uspeha, jer su bila zakljuana. Ispalio sam rafal u bravu i vrata su se otvorila. Pogledali. smo u sobi. Italijani su stajali sa pukama u rukama, jedni iza vrata, drugi iza pei, trei iza kreveta, a etvrti iza ormana. Puke su drali na gotovs. Ponovo smo ih pozvali da se predaju. Odskoili smo od vrata. Komandir je drao u ruci okruglu jugoslovensku bomibu. Rekli smo mu da izie i baci bombu kroz prozor u sobu u kojoj je bilo petnaestak Italijana. Poto je bomba napravila itavu pusto, skoili smo u sobu. Tu smo naili na razbijene krevete i Itali jane koji su se valjali jedan preko drugog. Ranjenike smo izjurili i rekli im da odu kod lekara u Lou, da ih previje. Za sve to vreme napolju se vodila borba. Najtee je bilo oko kue u kojoj su se nalazili oficiri. Kad je komandir izaao iz
'684

pote, oficiri .su pripucali iz puaka. Njima su se prikljuili i neki vojnici. Poto je komandir otiao, uao sam sa komesarom u susednu sobu, gde se nalazila potanska kasa. Vrata smo otvorili pucajui u bravu. Moj pomonik je izaao na ulicu da pozove jo nekoliko drugova. Kod susedne kue, koja se nalazila preko puta oficirske, piimetio je komandira koji je ve bio u ropcu. Dobio je metak u grudi. Hteo je da pree u susednu kuu, u kojoj se nekoliko partizana borilo s oficirima. Odmah sam napustio potu i skoio da vidim komandira. Na vratima susedne kue nalazio se drug Bunker. Zamolio me da pokuam da zadrim vatru oficira da bi on izvukao komandira. Ali komandir je ve izdahnuo. Otrao sam natrag u potu. Partizani su ve izvlaili Itali jane ispod kreveta. Razoruali su ih. Izaao sam ponovo na ulicu i primetio da oficiri pucaju iz jedne kue ispod samih crepova na krovu. Otvorio sam vatru iz mitraljeza da bih omoguio naim borcima da se povuku iz susednih kua na koje su Italijani stalno otvarali vatru. Poto smo ih uutkali, utrali smo u prizemlje kue i poeli pretres. Najpre smo traili skladite u kojem su Italijani drali municiju. Uli smo u kuhinju koja se nalazila iza pote. Tamo smo naili na nekoliko skrivenih Italijana. Pozvali smo ih da se predaju. Predali su se samo dvojica. Ostali su odbili. Osuli smo ih rafalima. Zatim su nam zarobljenici pokazali zalihe municije. Uinili smo greku nismo pogledali ta emo odneti. Dva borca su dohvatila prva dva sanduka. Kasnije, prilikom povlaenja, kada smo otvorili sanduke, u njima smo nali samo ispucane aure. Borba u Lou trajala je ukupno 40 minuta. Uspelo nam je da Itali jane gotovo sasvim savladamo. Uporite je imalo sto ljudi. Od njih smo mnoge ubili i ranili. Ostali su se sakrili, javljali su se samo pojedinanim pucnjima iz puaka. Posle borbe ulo se zujanje italijanskih automobila, koji su sa vie strana pristizali lokoj posadi u pomo. Dolazili su od Rakeka, Postoj ne i Logateca. Jedna automobilska kolona stizala je i od Bloke Police. Ljubo ercer je naredio povlaenje iz Loa. Tada smo konstatovali da su nam tri druga poginula. est ih je bilo ranjeno, najveim delom u noge. Trojicu ranjenika smo morali da nosimo. Poveli smo etiri konja italijanskih oficira i . na njih natovarili ranjenike.
'685

Ovo je bila naa prva vea akcija na dobro- naoruano uporite. Meutim, mi smo bili malobrojni a i slabo naoruani. Tu i tamx> mogao se meu borcima videti i poneki uniformirani italijanski vojnik bez oruja. Nismo imali vremena da ih prebrojavamo. Svaki borac koji je zarobio italijanskog vojnika drao ga je pored sebe i u putu pazio na njega. Meu zarobljenicima je bio i jedan kapetan. Dok smo se odmarali, uli smo kako Italijani idu prema Lou. Od Bezuljka ulo se i pukaranje. Tamo je grupa Mirka Braia (Borovnika eta) vodila borbu s Italijanima. Njoj je polo za rukom da pobije oko 30 neprijateljskih vojnika i baci u vazduh skladite eksploziva. Za nama je polako ila zatitnica, koja se za vreme napada nalazila kod zamka.
Stane SEMI DAKI

S J E C A N J A NA F R O N T " USTANIKA U P O T K O Z A R S K O M S E L U KOMLENCU i NA F O R M I R A N J E 2. KOZARSKE C E T E

S tanovnici Potkozarja i Kozare nisu se veselili prolenim sunanim jutrima 1941. kao ranijih godina. Sa tugom su po~ smatrali doline Une i Save kojima su prolazile njemake kolone, dok su po selima krstarile ustae hapsei vieni je ljude i mladie, koje su zatim tjerali na prisilan rad. Zato je svako sutra bilo neizvjesno. Neto vedrine unijela je u narod vijest da je Njemaka napala Sovjetski Savez. Ljudi iz Johove, Vrano vca i drugih sela su govorili: Crvena armija e slomiti Njemaku. Brzo e biti osloboena i naa zemlja. U to vrijeme je i u Jphovi odran sastanak komunista i uglednijih ljudi iz sela. Sastankom je rukovodio Boko iljegovi, dugogodinji ilegalni partijski radnik. Istono od Johove nalazi se malo selo Vranovac, u kome je, pored Srba, ivjelo i nekoliko porodica Hrvata koje je narod zvao Liani i Nijemaca (vaba). Ali je selo uprkos tome ivjelo u slozi; stariji su se pomagali, mladii i devojke voljeli. Meutim, okupacija je unijela nemir i u to selo. vabe su se prikljuili Nijemcima. Neki Liani su govorili: Ja sam hrvat i idem u hrvatsku-vojsku. A Srbi su ostali kod kue. Ali, ve krajem jula iz Kne-polja s bio proirio glas da se die optenarodni ustanak. Glas je iao s brda na brdo, od kue do kue i stigao u Johovu, Vranovac, Komlenac, Suhaju i druga sela. Na ustanak se diglo sve to je bilo sposobno za bortbu. Poslije neuspjelog napada na Bosansku Dubicu mnogi nenaoruani ljudi su se vratili kuama, a 1 na poloajima prema Dubici ostali'su samo ustanici koji su imali oruje. Front (tako smo ga tada zvali) koji su drali ustanici iz Johove, Vranovca, Mrazovaca i Komlenca bio je u selu
'687

Komlencu, nia lijevoj obali rijeke Mljeanice. Desno obalom Une prema Kostajnici, front su drali Knepoljci. Poloaj na Komlencu je drao tridesetak ustanika (dvije treine je bilo sa orujem), koji su povremeno odlazili kuama da se preobuku i posjete porodice. Narod je ustanicima dobrovoljno davao hranu. ene su pekle kruh i donosile ga na poloaj. Za prikupljanje hrane bilo je mnogo dobrovoljaca iz svih sela. To su, najee, bili stariji ljudi bez oruja koji su htjeli da pomognu svojim borcima, onolikoi koliko su mogli. Situaciju u svijetu nismo podrobno poznavali ni mi na frontu, a ni oni u selu. Ali zato smo svi dobro znali da su Nijemci okupatori, da ustae njima slue i da ih zbog toga treba unitavati. Smatrali smo, isto tako, da je naa dunost pomoi borbu naroda Sovjetskog Saveza. Jednog dana, iz naih poloaja u blizini kole u Komlencu, na visokoj stogodinjoj trenji razvili smo crvenu zastavu. Poto je selo na brijegu, zastava se iz daleka vidjela i zadavala je mnogo muka neprijatelju. Ustae su nas iz uporita Bain, sa suprotne obale Une, stalno dovikivale pogrdnim rijeima. U Bosanskoj Dubici je bio neprijateljski garnizon, ali nedovoljno jak da bi nas napao. Mi smo, meutim, bili slabiji nego to su u Dubici mislili. To vrijeme koristili smo za prikupljanje oruja i vojnike opreme od ljudi koji iz bilo kojih razloga nisu bili s nama. Na elu nae grupe bio je Nikola Luketi, 1 uitelj iz sela Mrazovca, tih, staloen i sa ljudima vrlo prisan. Ljutit je bio samo onoga dana kada su prve granate pale na nae poloaje, jer je jurei prema frontu, sav u praini i dimu, vidio Stevu Banjca kako je, uplaen, napustio poloaj i bjeei vikao: Znam ja ta je artiljerija, u vojsci sam bio artiljerac. Mi se protiv artiljerije ne moemo boriti. Iza naeg fronta, u Vranovcu, ostale su porodice vaba iz kojih su svi sposobni mukarci odmah poslije okupacije otili u njemaku vojsku. Zabrinuti za svoje domove, a budui da nisu imali dovoljno vojne snage da se s nama obraunaju, ovi dobri njemaki vojnici su bili prisiljeni da pregovaraju s nama. TTcilico su trojica vaba dola na most preko Mljeanice na pregovore. S nae strane je tamo otiao Luketi sa jo dvojicom boraca. vabe su traile da iz Vranovca pustimo njihove po1 Poginuo je kao komesar bataljona 1942. godine u poznatoj kozarskoj of anzi vi. Proglaen je za narodnog heroja.

'688

radice. X mi smo ih pustili, ali pod uslovom da sobom ponesu samo one stvari koje mogu natovariti na dvoprena kola. Dok smo drali poloaje neki imuniji seljaci su odvraali narod od borbe i govorili svojoj djeci: Bacite te cjepanice (puke), gdje ete se vi boriti protivu vlasti i zakona. Meutim, nisu naili na odziv. Nai su redovi jo vie ojaali. Oni koji nisu bili ni na jednoj, ni na drugoj strani, ipak su, kada se od njih neto trailo, davali pomo borcima na frontu. 1 neprijatelj je prikupljao nove snage. U avgustu je poeo planski da napada nae poloaje vrlo jakim snagama. Njihov vei dio uputio se ka Krukovcu i Kneici, a neto manjim snagama udario j e - n a na poloaj, uspio da probije front i razbije na tri grupe. Vea grupa boraca, koja se borila na Krukovcu, povukla se na Kozaru. Na elu te grupe bio je Boko iljegovi. Druga grupa, s Luketiem, povukla se u selo Vranovac, a trea na Balj iznad Kostajnice. Poslije ove of anzi ve na prvi logor bio je u evarskim umama, iznad Stoji potoka. -Kasnije smo preli u, Bosioia gaj, na granicu izmeu sela Johova i Dvorita. Hranu su donosili ljudi koji su bili veza izmeu nas i naroda. Spavali smo ispod drvea i povremeno se selili iz logora u logor. Meu borcima je vladala vrsta disciplina. U logoru u Bosioia gaju bilo je odrano i suenje borcu Janku Cibiu, koji je koristei se orujem^ u toku noi napao na kuu jedne starije udovice. Taj njegov postupak je bio osuen. od svih naih boraca. Neki su traili da bude osuen na smrt. Ta nam se kazna ipak uinila preotra, pa smo ga otjerali iz naih redova. Tada sam prvi put vidio kako izgleda kada kolektiv sudi o greci svog lana i donosi odgovarajuu kaznu.
*

Stanje na Kozari nismo poznavali, pa je tamo .otiao Luketi. Njegov put je trajao nekoliko dana i im se vratio, upoznao nas je sa tamonjom situacijom. U isto vrijeme u na logor je iz sela Johova dotrala sestra Tomice panovia 2 i javila nam da su ustae dole na Vranovac i da se kreu prema . Begovu polju, u pravcu naeg logora. Odmah smo.im postavili zasjedu, nau prvu partizansku zasjedu. Postavili; smo je u. Vikalskom gaju, iznad kue Mile Bosioia, pored puta koji vodi od sela Komlenea prema Begovu Polju. Prvi redovi boraca (u grupi nas je bilo dvadesetak) bili su na ivici gaja. Borci su se nalazili ispod
Poignuo ka komandir ete .u Podgrmeu i proglasn za narodnog heroja: ' ^ ->1 r; ' . 4A Ustanak l&u.
2

689

hrastova, ije su ih kronje dobro sakrivale. Nestrpljenje zbog ekanja je raslo i u nama stvaralo nemir. Kada su ustae dole blizu kue starog Marka Kneevia, biveg solunskog borca, uli smo kako ga pitaju: Zna li, stari, gdje je banda? Mirko je na to odgovorio: Nisam ja vojnik, prestar sam, a vi ste vojnici pa ih traite. Tek to se razgovor zavrio ve su nai prvi hici opaljeni na ustae.'Nekoliko ih je ubijeno, a ostali se razbjeae. U bijegu su naletjeli na starog Mirka, izveli ga na put desetak metara daleko od kue, iskopali mu oi i zaklali ga. To je bila prva ustaka rtva, koju smo mi vidjeli. U isto vrijeme druge ustae su mu zapalile kuu i staju. Slijedee veeri krenuli smo da se, po direktivi koju nam je Luketi prenio od drugova sa Kozare, spojimo sa Kozarskom etom. Put je bio vrlo naporan. Pjeaili smo itavu no i u prve jutarnje sate stigli na Kozaru, u Sastavke, ispod Vitlovskekose. U Sastavcima je bila hrana za etu, pa smo, pored natovarenih kola, i mi ponijeli po jednu vreu (od pedesetak kilo-; grama) sa itom. Logor Kozarske ete nalazio se u gustoj, teko prohodnoj umi. U logoru je bila organizovana kuhinja i izgraena pekara, v Hrana se dijelila u obrocima, kao u regularnoj vojsci. Organizovano je obezbeenje, odreivane su strae i patrole. Peat ivotu u logoru davao je strog, alj pravedan komandir Milo iljegovi, Borci su spavali u barakama. Nareeno je i nama da ih sagradimo. Prvu veu baraku sagradili smo za komandu ete, a kasnije smo ih gradili i,za nas, jer se raunalo na dui boravak. Specijalne patrole boraca odlazile su u sela, da prikupljaju oruje i odjeu, naroito vojniku odjeu koju su seljaci sauvali. Naa je eta dobila naziv 2. kozarska eta (narod je zvao i etom iljegovaca) i svakim danom je jaala. Ranija kozarska nazvana je 1. kozarskom etom. Tu etu su jo zvali i oina eta, po ilegalnom imenu Josipa Maara. U nau etu su najee dolazili mladii ispod 20 godina iz sla podno Kozare. Dolo je i nekoliko mladia iz Bosanske Dubic, najvie muslimana lanova Partije i Skoja. Priliv novih boraca bio je toliki, da ih eta nije mogla sve primiti, jer nije bilo dovoljno oruja. Kad bi im bilo reeno da ne mogu ostati u eti, mnogi su od njih plakali, jer vratiti se u sela,, bila je velika sramota; tamo bi im se rugali, naroito djevojke koje su pjevale slavopojke o borcima sa Kozare. To nas je esto prisiljavalo da ih zadrimo' i pored toga to nismo imali oruja.
'690

U to vrijeme veliko djelo uinili su stanovnici Joho ve i Vrano vca. Oni su ponjeli i ovrili nekoliko vagona naputenog vapskog ita i dovezli ga partizanima na Kozaru. Dok su oni eli i vrhli, osiguravali su ih borci od eventualnog ustakog napada. Pripremljeno je i skladite. Gradili su ga borci-komunisti, koji su na svojim leima prenijeli nekoliko vagona ita i smjestili ga u to skladite. Logor na Kozari smo pripremili tako da se u njemu moe ostati due. Poeo je i svakodnevni politiki rad u eti. Nekoliko dana smo prouavali prvu glavu Historije SKP(b). Jedne veeri oktobra mjeseca ovdje sam primljen u Partiju. Poslije su, pojedinano primljeni u Partiju svi drugovi koji su zajedno prouavali Historiju SKP(b). Cim je neprijatelj doznao da na Kozari ima mnogo ustanika, povukao je vei dio svojih snaga iz Bosanske Dubice i drugih garnizona da bi napao kozarske partizane. Jednog dana se sa dijelovima tih snaga pribliavao obroncima Kozare. .Kad * smo ga primijetili, naa eta je napustila logor i zauzela poloaje na sjevernim obroncima da bi sprijeila neprijatelju ulaz u umu. Moja je desetina zatvarala put koji vodi iz sela Vojskove prema Painim Konacima i Mrakovici. Na poloaju smo ostali itav dan. Pred vece smo dobili nareenje da se povuemo u sastav ete. U povratku nam se neoekivano s boka pojavila vea neprijateljska kolona, udaljena svega dvadesetak metara. Primijetila je i ona nas i mi nju, ali smo se mimoili bez borbe.;, Vjerovatno su to bili domobrani. Isto vee smo, u sastavu ete, proli neopaeno kroz ne-, prijateljske redove i osvanuli u jednoj umi blizu sela Vlako vaca. Trebalo je neprijatelju zaturiti trag. Vreme je bilo hladno. Legli smo na golu zemlju, neispavani i gladni. Tu smo saekali nove zadatke.
Branko VIGNJEVTC

44

F O R M I R A N J E I AKCIJE 2. (DUBlCKE) C E T E KOZARSKOG PARTIZANSKOG ODREDA

P o e t k o m avgusta itavo podruje Kozare obuhvatio je narodni ustanak. Lokalne ustake snage u garnizonima oko Kozare (Bosanska Dubica, Prijedor, Bosanska Gradika, Bosanski Novi, Bosanska Kostajnica) postale su slabe za zatitu tih. gradova, a jo manje su bile sposobne za neki ozbiljniji napad na nau slobodnu teritoriju. 'Zato je u drugoj polovini avgusta Glavni stoer hrvatskog domobranstva formirao posebnu borbenu grupu od domobranskih i ustakih jedinica, pod komandom ustakog potpukovnika Nojbergera, sa zadatkom da oisti podruje planine Kozare , od ustanika, uspostavi saobraaj na komunikacijama izmeu Une i Save, obezbedi aktiviranje rudnika Ljeljani i zatiti vijadukt Volinja najosetljivije take na pruzi Sunja Biha. Ustanici su, tih dana bili blokirali garnizone Prijedor, Bosanski Novi, Bosansku Dubicu i Bosansku Kostajnicu. Meutim, Nojbergerova grupa koja je po delovima nastupala iz pomenutih garnizona ka padinama Kozare uspela je da razbije tu blokadu. Borba se vodila 22. i 23. avgusta. Ustanici su se pod pritiskom jaih snaga povlaili ka padinama Kozare. Seljaci sa enama i decom su beali ispred neprijatelja koji je na mnogo mesta (tamo gde su nastupale ustake jedinice) palio sela i brutalno postupao sa narodom, ubijajui sve ivo i sklanjali se u Kozaru, Pastirevo i druge ume. Neprijateljeve snage su 23. avgusta ovladale komunikacijama, zaposele sela Potkozarja i onemoguile svaki dalji prodor ka planini. Ustanike snage su se koncentrisale u cetili grupe, na Lisini, Mednjaku, Vitlovskoj kosi i Karanu. Poetkom septembra, tab odreda je doneo odluku o formiranju partizanskih eta. Tako su na teritoriji odreda formirane tri ete: 1. sa logorom na Mednjaku, 2. sa logorom na Vit~ lovskoj kosi i 3. eta sa logorom na Karanu.
'692

Stvaranje partizanskih eta bio je vanredno znaajan korak u organlzovanju ustanikih snaga. To je za ustanike znailo prekid frontalnih borbi na Kozari, orijentaciju na partizanski nain ratovanja i na orgnizovaniji vojniki ivot. Novoformirane ete postale su vojnika jezgra iz kojih su, posle mnogobrojnih akcija na neprijatelja, nikli do kraja godine kozarski bataljoni. , etni logori bili su izgraeni u vidu baraka. Neposredno uz logor izgraena su i podzemna spremita za hranu, koja su sa unutranje strane bila obloena drvenim trupcima. U te zemunice smetena je rezervna hrana, koju je mrea narodnih odbora sa Kozare u izobilju prikupljala po selima-. Organizacija 2. (dubike) ete bila je ovakva: tab ete sa komandirom i politkomesarom; 3 voda, sa vodnicima i politikim delegatima voda; svaki vod-je imao desetine sa desetarima, zatim bolniara i ekonoma nabavljaa sa kuhinjom. Prvi komandir ove ete bio je Milo iljegovi, a politiki komesar Nikola Luketi. Oba su bili uitelji u potkozarskim selima: Milo- u Meuvou, a Nikola u Mrazovcima. Dok je 2. eta bila u logoru na Vitlovskoj kosi, u njoj se odvijao intenzivan politiki i vojniki rad. Izvoena je desetina i vodna obuka i nastava gaanja. 3 o j n a gaanja nisu vrena, jer je svaki metak bio dragocen. Organizator politikog rada bio je neumorni komesar Nikola Luketi. On je svake noi borcima okupljenim oko vatre u baraci iznosio politiku situaciju u svetu, govorio o borbama na frontovima u Evropi i o razvijanju ustanka u zemlji. Sem toga u tabu ete su hvatane vesti na baterijskom radio-prijemniku koje su otkucavane na pisaoj maini i esto, do duboko u no, komentarisane. Od svog formiranja do kraja 1941. godine eta je imala nekoliko znaajnih borbi i okraja. Nou 30. septembra izvrila je napad na andarmerijsku kasarnu u selu Drakseni, koje lei na drumu Bosanska Dubica Bosanska Gradika, u blizini Jasenovca: To je bila znaajna, a u neku ruku i probna akcija za dejstva partizana Kozare na ravniarskom terenu. Borba se zavrila uspeno. Kasarna je zauzeta na juri, dok je posada od osam andarma brzo razbijena i zarobljena, a njihovo oruje i oprema zaplenjeni. Meutim, eta nije ostala u Drakseniu, poto nije mogla da se izlae frontalnim borbama. Tim pre to je neprijatelj nastojao da po svaku cenu zadri kontrolu na drumom Dubica Gradika kako bi spreio izbijanje kozarskih partizana na Savu (a naroito u blizini Jasenovca, u kome je ve bio formiran veliki koncentracioni logor), kao i svako pribliavanje partizana eleznikoj magistrali Zagreb Beo'693

grad; Zato je neprijatelj ponovo zaposeo Drakseni, i to jaom, posadom nego ranije. Donesena je, meutim, odluka da se Drakseni ponovo napadne. eta je bila ojaana jednim vodom 1. kozarske ete. Napad je izvren nou 7/8, oktobra. itavu no vodila se borba a selo. Neprijatelj se bio dobro utvrdio u kamenim kuama oko bive kasarne i pruao ilav otpor. Posle nekoliko- uzastopnih juria, poto nisu uspeli da istisnu neprijatelja iz utvrenih Zgrada, partizani su se u svitanje povukli prema selu Klekovcima. U toj borbi je ranjen Mile Brga, borac 2. ete, a poginuo je jedan od istaknutih partizana iz prijedorskog sreza, Milan Kitoni, lan KPJ. Zatim je eta 23. oktobra uestvovala u borbama, zajedno sa glavninom snaga Kozarskog partizanskog odreda, na selo Podgradce, neprijateljsko uporite ispod same Kozare, koje je bilo vrlo znaajno za neprijatelja i ekonomski centar (u Podgradcu je radila najvea pilana na Kozari, iji su kapaciteti bili dragoceni za neprijatelja). Neprijateljska posada u Podgradcu titila je komunikaciju Bosanska Dubica Bosanska Gradika, kao i komunikaciju Bosanska Gradika Banjaluka spreavajui time prodiranje i aktivnost partizanskih snaga ka Bosanskoj Gradiki i bogatom polju Lijevu. S obzirom da je stanovnitvo 1 tog kraja bilo masovno naklonjeno partizanima (ono je za njih moglo biti ekonomski izvor i izvor za regrutovanje novih boraca). Podgradce je branilo oko 280 neprijateljskih vojnika, od kojih su 30 bili domobrani iz jedne kombinovane satnije, a ostali ustae, orunici i mesna policija. Taj prvi napad kozarskih partizana na vee, dobro branjeno neprijateljsko uporite, imao je jo jednu osobenost. Naime, otkako su se partizani Kozare organizovali u ete i definitivno prihvatili partizanski nain ratovanja (za razilku od dranja frontova u doba ustanka), napadi na neprijateljska Uporita, vreni su redovno nou. Izuzetak su predstavljale zasee koje su postavljene danju. Meutim, napad na Podgradce izvren je danju. Neposredna blizina kozarskih uma omoguila je naim snagama da se neprimetno skoncentriu i razviju za borbu pre nego to ih neprijatelj primeti. Ne oekujui dnevni napad, neprijatelj je bio potpuno iznenadn, tako da je primetio partizane tek kad je streljaki fetroj bio ve na domaku naselja. U borbi, koja je trajala celo popodne, partizani su postigli osnovni cilj napada unitili su pilanu. Maine su demolirane, a zgrade i stokovi grae zapaljeni.' Vei deo posade domobrana je zarobljen (oko> 40 ljudi) rzaplenjen dobar deo oruja i drugog materijala. Neprijateljsko
'894

uporite u mesnoj koli, partizani nisu uspeli da likvidiraju: ono se branilo sve do zavretka napada. Partizani su se povukli, a neprijatelj je sutradan dovukao pojaanje iz Bosnske Gradike i Siska i ponovo zaposeo uporite. Uspeh kozarskih partizana na Podgradcu znatno je podigao borbeni moral boraca i naroda Kozare, dok je neprijatelj bio iznenaen i zaplaen. Stoer hrvatske divizije u Banjaluci u svom izvetaju od 24. oktobra 1941. godine, izvetavao je da je 3G0 etnika 1 napalo- Podgradce. To je, u stvari, bio panini iz vesta j, jer je u tom napadu uestvovalo, zajedno- sa pozadinskim nenaoruanim grupama, jedva oko 450 boraca. U Sastavcima, ispod Vitlovske kose 7. novembra 1941. godine 1. i 2. eta su organizovale zajedniku proslvu oktobarske revolucije. Do podne su stizale kolone naroda i kola puna hrane. N lepom sunanom danu narod Kozare slavio je revoluciju koja mu je davala snagu, budila nadu u pobedu. Trpeze su bile prepune. Vijorile su se crvene zastave revolucije, igralo se kozarako kolo- i pevale pesme do kasno u no. U to vreme 2. eta je brojala 120 boraca sa 80 puaka, jednim pukomitraljezom, 15 bombi i 5000 metaka. Meutim, Kozarski partizanski odred narastao je tada na 6 eta, koje su imale 670 boraca sa 510 puaka, 5 pukomitral jeza, jednim tekim mitraljezom, sa 115 bombi i 33 000 metaka. To je bila snaga koja je neprijateljskoj komandi zadavala ozbiljnu brigu. Stoga su, na inicijativu Nemaca, 24. novembra, ustae organizovale novi napad na kozarske partizane, kreui se ka Kozari sa osnovice: Banjaluka Bosanska Gradika Bosanska Dubica Bosanska Kostajnica Bosanski Novi Prijedor Kozarac. tab odreda je naredio svim etama da izbegnu svaku frontalnu borbu i da vre prepade. ete su se, uz manje sukobe patrola, povlaile ka padinama kozarskih visova. A kada je neprijatelj zavrio opkoljavanje Kozare, ete su se hou provukle kroz neprijateljske linije i neopaene otile duboko u njegovu pozadinu. Evo kako je t a j zadatak, 24. novembra, izvrila 2. eta na poloaju Krukovac, iznad Bosanske Dubice. Neprijatelj je prodirao iz Dubice cestom ka Prijedoru. 25. novembra uvee, uz manja arkanja, jedan vod 2. ete izvrio je prepad na jednu snabdevaku kolonu i zaplenio nekoliko kola sa hranom. Sutradan, 26; novembra, neprijatelj je itav dan podilazio obroncima Kozare i predvee prodro u umu. eta se povlaila prema umi i nou 26/27. novembra provukla
1 Ovih prvih dana ustanka u ustako-omobranskim izvetajima moe se naii na termin etnici; meutim to se odnosi ha .ustanike snage, a ne na etnike (prim. red.).

'695

se kroz linije neprijatelja duboko u njegovu pozadinu. Ujutru 27. novembra eta je doprla do sela Vlako vac, nekoliko kilometara od Bubice, dok je neprijatelj bio duboko u kozarskim umama. U maloj brezovoj umi, na obroncima ispod sela, eta je ostala celi dan. Neprijatelj, ne naiavi na otpor na Kozari, vraao se seoskim putem u Dubicu, stotinak metara od ete skrivene u umici, spremne, ukoliko bude otkrivena, da- izvri proboj preko cste Dubica Prijedor, u pravcu Karana. Meutim neprijatlj je nije otkrio te se ona uvee povratila u zaseok Elezovau, ispod Kozare. Takav uspean manevar izvrile su sve ete. ( Razbenjeni zbog uzaludne of anzi ve, ustae su izvrile masovne zloine u selima Miloevom Brdu i Sovjaku, masakrirajui oko 300 ena, staraca i dece. No, neprijatelj je hteo da iskoristi t a j prodor u Kozaru i ostavio je 2. bojnu 11. pjeake pukovnije (oko 500 vojnika) na poznatom letovalitu Mrakovici, koje se nalazi na jednom od najviih kosa u samom srcu planine Kozare. Neprijateljske jedinice su se dobro utvrdile u zgradama letovalita. Ova jedinica je, oigledno, imala zadatak da tu ostane due, kako bi sa tog pogodnog poloaja napadala partizanske ete iji su logori (pa i logor taba odreda) bili na domaku tog uprista, a i da obezbedi izvoz drva iz Kozare. Takva odluka neprijatelja dovela je brzo do protivakcije kozarskih partizana. tab odreda, posle prikupljenih obavetenja, naredio je koncentraciju svih eta radi napada i likvidacije uporita Mrakovica. Sve ete su odvojile neznatne delove da tite sela od eventualnih ispada neprijatelja, dok su sa glavninom krenule prema Mrakovici. Ujutru 5. decembra do 5 asova Mrakovica je bila okruena streljakim strojem partizana Kozare. P r e naputanja logora Vitlovska, tj. pokreta za Mrakovicu, lan Okrunog komiteta K P J za Kozaru, Boko iljegovi, odrao je govor 1, 2. i 4. eti i, izmeu ostalog, rekao: Drugovi, neprijatelj se ugnijezdio u srcu Kozare. Moemo li to dozvoliti? Ne! Mi smo se zakleli da su ministarstva uma, ruda i narodne pravde u naim rukama. Ujutru, neto posle 6 asova, poeo je koncentrian napad. Napadale su 1, 2, 4, 5. i 6. (novoformirana) kozarska eta. Druga eta je napadala du ceste koja od Mrakovice preko Kozare vodi ka Bosanskoj Dubici. Ona je u prvom naletu zaplenila jedan teki mitraljez, razbivi jedno istureno neprijateljsko mitraljesko gnezdo. Taj mitraljez je odmah bio upotrebijen daljem toku napada. Neprijatelj se ilavo branio. Imao je i bateriju tekih bacaa koja je brzo stupila u dejstvo, ali bezuspeno, jer su par'696

tizani nprimeeno doli, do jurisnog odstojanja Raizvila se estoka borba, borba prsa u prsa, koja je trajala oko 3>5 asa. Oko 10 asova palo je i poslednje neprijateljsko uporite u utvrenoj zgradi koju su bombai zapalili, ' ,-rj To je bila najsjajnija pobeda kozarskih partizana do decembra 1941. godine. Ona je imala viestruki znaaj. Presvega, to je bio napad na utvreno uporite koje je branio dobro naoruani neprijateljski bata!jon. Drugo, zadobijen je za no vreme vanredno znaajan plen u oruju: 4 minobacaa, .6 tekih mitraljeza i 12 pukomitral jeza, 155 puaka, 19 0 metaka, 90 runih bombi. Neprijatelj je imao 78 mrtvih, 19 3H X TXJ nih i 92 zarobljena vojnika. Ostatak je uspeo da pobegne u Kozarac. Partizanski gubici su iznosili: 5 mrtvih i 6 ranenih, U toj akciji iz 2. ete posebno su se istakli desetari i borci: Rade Rau, Uro Baki, Dragutin Ourguz, Tomica panovi, Ljuban Aimovi, Miloj e Bokan. U borbi je poginuo lan Okrunog komiteta Dragoj e Miljatovi varc. Njegova smrt bolno je odjeknula u narodu Kozare i u svim naim etama. Posle zavrene borbe na Mrakovici, jo dok su borci izvlaili plen sa bojita, jedan avion je dugo kruio iznad Mrakovice. I tek kada na bojitu nije bilo ni jednog partizana, avion je izbacio, svoj teret bombi. U avionu je bio Franjo Kluz, komunista, koji je tabu odreda javio da ima zadatak, ukoliko partizani zauzmu Mrakovicu, da1 je bombarduje. Zato je preporuio brzu evakuaciju. Nedaleko od bojita, na jednom proplanku, Boko iljegovi je odrao govor zarobljenim domobranima, koji su odmah, puteni kuama. On im je povodom Svarcove pogibije rekao: Sve vae glave ne mogu platiti glavu varca. Ali vi ste zavedeni ljudi. Putamo vas kuama. Kaite ustakim vlastima da. je poginuo Dragoj e Miljatovi varc junak Kozare! Mostovi . i fabrike nae u osloboenoj Bosanskoj krajini nosie ime Dragona Miljatovia varca. Posle pada Mrakovice neprijatelj je, moralno oslabljen,, poeo bez borbe naputati manja uporita ispod Kozare. Tako je napustio sela Drakseni i Orahovo. Partizani 2. i 6. ete odmah su zaposeli ta bogata sela. Ugledni seljak, musliman iz sela Orahova, Rasim Golubi, prihvatio je prilikom ovog neprijateljevog povlaenja, deo oruja, navodno da bi se selo samo titilo. Meutim, Rasim je bio aktivni saradnik partizana i odmah je, im je neprijatelj napustio selo, o ovom obavestio komandu 2. ete. Jedan vod sa zamenikom komesara ete otiao
'697

je u selo i preuzeo oruje: 19 puaka, 2 pitolja i 500 metaka. To je ujedno bio i prvi neposredni kontakt kozarskih partizana s jednim veim muslimanskim selom. U selu je odran politiki zbor, na kojem je R-asim Golubi izabran za predsednika prvog narodnooslobodilakog odbora. Druga eta (Dubika) imala je stalnu vezu sa Bosanskom Dubicom i partijskom organizacijom u tom mestu. Vezu je odravao Husein Hatipovi Uro, obuarski radnik, komunista. On je jednom nedeljno, naoruan pitoljem i bombom, prenosio potu i razliite materijale (sanitetski i pisai materijal, municiju, odeu i si.) iz Dubice preko sela Mrazovci u komandu ete na Vitlovsku. Do decembra 1941. iz Dubice su otili u 2. etu ovi omladinci komunisti i skojevci: Boo Dimitrijevi, Enis Seferovi, Smajil eri, Pao Dizdar, Fadil Seri, Uzeir Zubovi, Adem Kalabi, Idriz ejvan, Izudin auevi i Husein Hatirpovi.
Idriz EJVAN

PARTIJSKA

ORGANIZACIJA ELJEZNIARA U ZAGREBU 1941.

entar revolucionarnog klasnog radnikog pokreta eljezniara Hrvatske bila je radionica dravnih eljeznica u Zagrebu, koja je imala preko 2000 radnika,, a znaajno mjesto zauzimala je i loionica, iako po broju radnika daleko manja. Cjelokupnom .revolucionarnom djelatnou, posebno u 1941. godini i neposredno pred rat, vrsto je rukovodila jaka partijska organizacija. , Partijska organizacija eljezniara u Zagrebu bila je u to vrijeme, po rijeima Rada Konara, po broju i kvalitetu jedna od najjaih organizacija u zemlji. Imala je 12 elija sa oko 7580 lanova KP (ne raunajui kandidate kojih je bilo oko 5060). elijama je rukovoeno preko partijskog rukovodstva od 5 lanova u kojem sam 1941. bio politiki sekretar, Organizacioni sekretar bio je Janko Gredelj, blagajnik Karlo Koroec, a ostali lanovi Boko Milo1 i Stjepan Debeliak. Rukovodstvo ;je bilo direktno povezano sa CK KPH i MK Zagreb. Zaduenja u ovom naem rukovodstvu ovako smo*podijelili: ja sam odravao vezu s viim partijskim rukovodstvima i to sa CK KPH preko sekretara Rada Konara (za vrijeme okupacije preko Vlade Popovia), a sa MK Zagreb preko Antona 'Roba Bumbara i Anta Miljkovia (ove veze sa MK su se za vrijeme okupacije esto mijenjale zibog provala i odlaska poje1 Janko Gredelj je poginuo 24. decembra 1941. u borbi s ustakim agentima u Kraljievoj ulici u Zagrebu; Karlo Koroec, eljezniki slubenik, nakon bjekstva pred agentima ustake policije iz Zagreba u maju 1942. godine, otiao je. u partizane u Hrvatsko Zagorje, gdje je uskoro poginuo. Boko Milo zbog oklijevanja nije se na vrijeme prebacio na osloboen teritorij, pa je 1. avgusta 1941. prilikom jednog veeg hapenja u eljeznikoj radionici odveden od ustakih agenata i ubijen.

'699

dinih drttgoya). Janko Gredelj radio je na organizacionim pitanjima, a kad smo u aprilu 1941. pristupili formiranju udarnih, grupa {po direktivi CK).rukovodio je njima, a bio je zaduen i za ostala vojna pitanja. Karlo Koroec (jedini slubenik u. rukovodstvu ostali su bili radnici), pored blagajnike dunosti odgovarao je i za rad eljeznikih ustanova i radionica na kolodvoru Sava. Boko Milo bio je zaduen za rad s omladinom, a Stjepan Debeljak za rad partijske organizacije u loionici. Preko partijskih elija bili su obuhvaeni svi organizovani, eljezniari u Zagrebu, ukljuujui tu i Direkciju eljeznica za Hrvatsku. Naa partijska organizacija je imala odluujui utjecaj na Savez hrvatskih eljezniara, koji je u to- vrijeme imao preko10 000 lanova. Taj utjecaj je ostvarivan preko naih lanova koji su se nalazili u upravi Saveza, te gotovo u svim sekcijama,, a naroito u sekciji radnika koja je bila daleko najmnogobrojni ja i time odluujua (bez obzira na injenicu to je tajnik: Saveza'bio frankovac i ustaa Ante Voki, kasnije Paveliev ministar domobranstva). Zbog ovog utjecaja su Voki i ustae: odmah u prvim danima okupacije zabranili rad Saveza i zaplijenili njegovu imovinu. Aktivnost eljeznike partijske organizacije pred rat s n a no se osjeala i u politikom radu i agitaciji, i u izvravanju mnogobrojnih konkretnih, pa i veoma tekih zadataka. Tako je organizacija u pojedinim mjesecima uspijevala da prikupi za Crvenu pomo veu svotu od svih ostalih partijskih organizacija u Zagrebu, i slino. Njoj su posvjeivali punu panju Rade Konat i Pavao Pap iljo i pruali pomo za njeno, stalno jaanje i razvijanje. Poetkom 1941. naa organizacija je po direktivama CK KPH poela ozbiljno da se priprema za predstojee krupne dogaaje koji su imali da uslijede. Radi jednodunog spro voen ja priprema dolo je do smjenjivanja starog partijskog rukovodstva na eljeznici (neki su lanovi ispoljavali oportunizam) i izbora novog, od lanova koje sam naveo. Da bi nam pomogao-,, CK KPH je izdao jedno cirkularno pismo o pitanjima i rezultatima partijskog rada na eljeznici. Ono nam je pomoglo da se bre sredimo i lake podnesemo udarce koji su protiv K P J uslijedili od reakcionarne vlade Cvetkovi Maek, a koji nisu mimoili ni nau organizaciju. Najprije su uhapeni Siptar i Mrak, dvojica dobrih i starih komunista, koji su tada za uvijek nestali, a nakon dui j eg skrivanja uhapen je i Vinko Jeut i otpremljen u logor Kerestinec.
'700

U DELEGACIJI KOD KOMANDANTA IV ARMIJE

Na zajednikom sastanku CK KPJ i CK KPH, pod rukovodstvom druga Tita (mislim da je to bilo u noi 7/8, aprila), je odlueno da se uputi jedna delegacija, ispred radnike klase I inteligencije Hrvatske, komandantu IV armije, armijskom generalu Panteliji Juriiu. Delegacija je trebalo da kod njega uloi protest zbog sabotae pri mobilizaciji koju je trebalo sprovesti, a koju su vrili svi moguni petokolonaki. elementi u vladi i vrhovima, kao i frankovci i Maekova zatita. Delegacija je imala zadatak da izrazi spremnost proletarijata i inteligencije Hrvatske za borbu protiv okupatora i da^ odmah zatrai oruja za radnike i druge patriote koji bi obezbijedili red i nesmetanu mobilizaciju. U delegaciju su odreeni Antun Kob, Jakov Blaevi i ja. Rob i ja trebalo je da predstavljamo radniku klasu, a Jakov Blaevi inteligenciju Hrvatske i grada Zagreba. O tome da sam odreen u tu delegaciju izvijestio me je Rob 8. aprila u jutru, kada me je, pod izlikom da me trae iz Saveza, izvukao iz radionice. Na uglu Vinogradske ceste i Ilice, sastali smo se s Jakovom Blaeviem, pa da se ne bi dogovarali na ulici, uli smo u jedan zabaen bife da nainimo plan za nastup delegacije. Kada smo se dogovorili, hrabro smo krenuli u Gornji grad, gdje se nalazio tab IV armije. U prijavnici je bio itav dumbus: jedni su se javljali u dobrovoljce, drugi su ,se interesovali kakva je situacija na frontu, a trei su irili alarmantne vijesti. Mi smo.se jedva probili do komandantovog autanta, nekog vrlo patriotski nastrojenog naredhika-aka. Ispriali smo mu zato smo doli, pa nas je najavio i rekao da saekamo. Dok smo ekali on nam je s velikim oduevljenjem priao kako nai rue njemake avione i kako uspjeno tuku vabe, Bio-je toliko uvjerljiv da smo mu gotovo vjerovali, te smo i sami postali nekako sigurniji u uspjeh nae dosta problematine misije. No, general nas tog dana nije primio pozvani smo d doemo sutra ujutro. Rano ujutro 9. aprila sastali smo se Rob i ja; Blaevia nije bilo, jer je otputovao na zadatak u Liku. Telefonirali smo Mladenu. Ivekoviu i pozvali ga da poe s nama, kako bismo imali predstavnika inteligencije. Ivekovi se odmah odazvao i opet smo se nali u prijavnici taba IV armije. General jurii nije bio u zgradi. ekali smo. Opet smo vidjeli iste mladie koji su doli da se dobrovoljno jave na frnt, a koji nisu mogli da dobiju ni dokumente da su primljeni u vojsku, a kamo li da dobiju uniformu i oruje. Na licu mjesta vidjeli smo kako se i
'701

tu sprovodi sabotaa, pa smo odluili da i o tome konkretno govorimo generalu, no tog dana uopte nije doao u komandu. Ujutro 10. aprila Ivekovi nije mogao s nama, pa opet nismo imali predstavnika inteligencije. Telefonom smo pozvali, autanta, koji nas je izvijestio da je general u zgradi. Sada. je bio problem da naemo treeg lana delegacije. Rob se sjetio da je iz zatvora iziao- Pajo Gregorio Brzi i poto je znao n j e govu adresu, odmah smo poli po- njega, i sreom ga nali. Odmah je pristao da poe s nama. im smo stigli, autant nas jenajavio. Nakon dugog ekanja doao je jedan vii oficir i upitao nas, prilino nadu veno, zato elimo. da idemo kod gene4 rala. Rekli smo mu zato1, a on je prasnuo i rekao da smo polu-.dili kada traimo; da vojska daje oruje civilima. Bili smouporni, jer smo tvrdo odluili da izvrimo^ ve jednom zadatak koji nam je postavio CK, pa smo mu rekli da nas je poslala radnika klasa i inteligencija Hrvatske i da se ne miemo: odavde dok nas general ne primi. On je na to Ijutito rekao da. saekamo. Nakon nekoliko minuta se vratio i upitao, nas ko je voa delegacije. Bili smo iznenaeni, jer to nismo predvidjeli/a nismo se prethodno dogovorili. Tu se prvi snaao Rob i g u r nuo me naprijed, rekavi da sam ja voa delegacije. Meni to ba nije bilo najugodnije, ali oni nisu mogli dati svoja imena,' jer su bili ilegalci. Rekao sam svoje ime i prezime, to- je zapisao 'na jednu cedulju. Nakon toga nas je upitao ispred koje organizacije dolazimo*. Ponovili smo mu da dolazimo ispred radnikeklase i inteligencije grada Zagreba i Hrvatske, nato nam jeodgovorio da nas general moe da primi samo. ukoliko-'dolazimo od neke organizacije. Bili smo na velikoj muci, jer nismo mogli rei da dolazimo ispred KPJ koja je tada bila van zakona, tebi jednostavno mogli da budemo uhapeni, a da nita ne uinimo. Meutim, Rob se"'ni tu nije dao smjesti i hladnokrvno je izjavio da smo doli ispred Saveza hrvatskih eljezniara. Ovaj oficir je i to zapisao i odnio cedulju. Dok smo ponovo ekali, autant nas je izvijestio da generala zove tban ubai i da.se sprema da poe. Mi smo oito vidjeli da e nam izbjei, pa smo se na brzinu dogovorili da ga saekamo i zaustavimo. im se spustio niz stepenice prili smo mu, no on je brzim koracima smo proao k r a j nas mahnuvi rukom. Meutim, Brzi je potrao energino za njim, sustigao* ga i zajedno sa njim iziao na ulicu i prosto prisilio da nas saslua. Kad mu je ukratko objasnio zato smo doli, rekao je da nam ne moe odmah dati odgovor, ali da e razmotriti ta se tu moe uiniti, pa neka doemo sutra prije podne po definitivan odgovor. Mi smo. lino bili prilino zadovoljni s odgovo702,

rom, koji nam je davao izvjesne nade da emo ipak neto postii. Meutim, general Jurii nas je nasamario, samo- da nas se to prije rijei, poto je znao da je ve sve propalo i sa ubaiem se spremio da bjei iz zemlje. Istog dana poslije podne Nijemci su ve bili u Zagrebu.
AKCIJE I DIVERZIJE

Odmah po okupaciji, mi smo, po direktivama CK, mobilisali itavu nau organizaciju za borbu protiv okupatora i ustaa. Naa organizacija je u ovome imala znaajnu ulogu s obzirom na osjetljivost i vanost eljeznikog saobraaja za okupatora. Odmah smo pristupili organizovanoj sabotai, koristei za to i one eljezniare i radnike, a posebno omladince, koji nisu bili lanovi KP, ali su simpatisali pokret i bili spremni da ga aktivno pomau. Okupljali smo ih u udarne grupe, kojima su na elu bili lanovi KP. Kroz razne oblike sabotae radionica i ioionica u Zagrebu smanjile su 1941. godine proizvodnost i produktivnost rada za preko 50'%, a u narednim godinama okupacije to smanjenje je poveano- za jo nekoliko puta. Vaan zadatak koji je vrila naa organizacija bilo je prebacivanje ilegalne tampe i letaka. Taj zadatak je dat nama poto se eljezniarima u vozovima gotovo nikad nije pregledavao prtljag. U 1941, godini prebaena je velika koliina tog materijala u razna mjesta Hrvatske. Iako je manipulisano s velikim koliinama materijala, nikad nije bilo ni jedne provale, uglavnom zbog toga to smo to radili veoma slobodno i drsko. Tako, na primjer, primljeni materijal sa koferima odnosio sam u Frankopansku br. 7, gdje je bilo sjedite Maekove zatite. istoj zgradi su bile i prostorije Saveza hrvatskih eljezniara (iji sam bio' funkcioner) koje smo koristili za uvanje materijala.. Pred zgradom je stajala straa te je materijal tamo bio najsigurniji. Drugovi koji su dolazili po materijal nisu bili sumnjivi, jer.se iz iste zgrade preuzimao Hrvatski eljezniar, glasilo Saveza. Mi smo uvijek, za svaki sluaj preko naeg materijala stavljali nekoliko primjeraka tog lista, jer je tako bilo sigurnije. Pored prostorija, koristili smo- od tog Saveza i mnoge druge stvari. Mnogim drugovima, ilegalcima, radi lakeg kretanja nainio sam legitimacije Saveza s njihovom slikom. Takvu legitimaciju nainio sam i za Hada Konara, koju je uspjeno koristio. U aprilu 1941, prvih dana okupacije, nauk> sam kako se s kalijevim kloratom i duinom kiselinom prave tempirne
'703

zapaljive boce i razarajui eksploziv. Za tempirne boce bilo je potrebno malo navedenih hemikalija i boca benzina, a ako se elelo da se doe do razorne eksplozije, tada se jednostavno pored boice stavljala brzogorea korda, utaknuta u kocku ili vie trotila i eksplozija je gotova, tano u vrijeme koje se eli. Efikasnost ovih boica bila je velika. Omladinci Zagreba su pomou njih zapalili veliki drveni stadion u Maksimiru koji je u trenutku bio sav u plamenu i vatrogasci cijelog Zagreba nisu mogli sprijeiti da izgori do temelja. Kad sam ovo nauio, u qvom stanu odrao sam kratak kurs s ostalim lanovima partijskog rukovodstva i sekretarima elija o diverzijama i drugim oblicima sabotae. Polaznici kursa imali su zadatak da odre kurseve sa ostalim lanovima KP i mlaim drugovima iz udarnih grupa, koji su osim toga poduavani i u rukovanju orujem, naroito pitoljem i bombama. U poetku smo vrili sabotae manjeg obima, kao sipanje pijeska i eljezne praine u leaj eve vagona i lokomotiva, rezanje parnih cijevi na vozovima i gumenih cijevi kod zranih konica, kvarenje raznih ureaja, motora i slino. Kasnije smo pristupili vrenju krupnijih i sloenijih akcija'kao to su dizanje pruga i mostova, te paljenje vagona i itavih vozova. Krupnije akcije su mnogo zavisile od materijalnih sredstava, naroito od eksploziva, kojim smo raspolagali u ogranienim koliinama. Najjeftinije i najefikasnije sredstvo koje smo masovno upotrebljavali bile su nae boce sa benzinom, tempirane da se nakon izvjesnog vremena same upale, koje smo koristili za paljenje vagona i vozova. Nai eljezniari na stanicama, pri formiranju teretnih vozova za vojni transport, stavljali bi u svaki drugi ili trei vagon po jednu boicu sakrivenu meu materijalom. Prije pokreta, pod nadzorom ustaa i Nijemaca, vagoni bi se blombirali i nakon toga transport bi, po njihovom miljenju, potpuno ispravan i obezbijeden krenuo na put. Poslije dva do tri sata vonje vagoni bi se kao nekim udom sami od sebe poeli da pale i naskoro bi itav voz bio u plamenu. Tako je jednom zgodom u selu sv. Klari izgorjelo 16 vagona; u Blinskom Kutu je izgorjeo itav jedan vz sa sijenom i slamom za njemaku vojsku. U eljeznikoj radionici bili smo esti oevici vraanja u Zagreb samo golih eljeznih kosturova vagona pojedinih vojnih transporata, to je bio dokaz da su nae akcije uspijevale. Ustae i Nijemci su bjesnili, ali su bili nemoni, jer unato njihove, tako rei, totalne kontrole na svim stanicama, boice su njima na oigled stavljane u vagone, koji su se na za njih nerazumljiv nain palili na putu. Interesantno je da na tim i takvim akcijama nije nikada bio uhvaen ni jedan na drug.
70,4.

. Veoma dobar efekat postizali smo i time to smo trgali uputne, cedulje na vagonima, to je dovodilo do zastoja u prometu, jer su se vagoni gomilali na stanicama, a da se nije znalo kuda treba da idu. Pored toga smo esto ispisivali nove i krive cedulje na pojedine vagone, tako da su upuivani u razine krive pravce,, to je takoe pravilo veliku zbrku u prometu. Karlo Koroec izvrio je dvije uspjene akcije ruenja manjih eljeznikih mostova. Prvu akciju je izvrio zajedno sa svojom drugaricom usred dana, kada su, toboe, ili na kupanje u Podsused; u torbi su ponijeli sa hranom i paklenu mainu koju su podmetnuli pod eljezniki most koji je uvee, kada su oni ve bili kod kue, odletio u zrak. Promet je^na toj pruzi obustavljen 24 sata. Drugi takav mosti poruio je Koroec sa svojom grupom kod Videm Krkog, kojom prilikom je takoe promet zaustavljen 24 sata. O tim akcijama izvrenim poetkom ljeta 1941. govorio je i Eadio-Moskva. Koroec i njegova grupa izvrili su nekoliko akcija obijanja zablombiranih vagona iz vojnih transporata, odakle su uzeli manje koliine oruja i municije. Veoma uspjesna akcija izvlaenja oruja i municije iz zablombiranog vagona izvrena je nou 25. juna 1941. Tu akciju je izvrio Janko Gredelj sa Antom Miljkoviem, lanom Zagrebakog komiteta i jo etvoricom drugova iz nae organizacije. Te noi u slubi na Zapadnom kolodvoru bio je Karlo Koroec, koji je i dao sve podatke za tu akciju. Pomenuta grupa bila je na licu mjesta jo prije 21 asa zbog ogranienog kretanja. Blombe sa vagona skinute su u 23 asa, a sam rad je zavren tri minuta iza ponoi. Tom prilikom je izvueno 60 puaka, 5 pukomitral jeza, 10 000 metaka i neto runih bombi. Sav taj materijal je smjeten privremeno u kanal' ispod mosta kojim prOtie potok ernomerac, a kojim nitko nije prolazio. Prilikom vaenja oruja naiao je eljezniki straar, na kojeg je Janko Gredalj uperio jednu praznu puku i tako ga uplaio, da je od straha ispustio svoju puku, koju su nai drugovi takoe uzeli. i U izvravanju raznih akcija i diverzija u naoj organizaciji posebno se isticao ukrija Bijedi Crni, za koga nije postojao zadatak koji ne bi izvrio. Smatrali smo ga za jednog od najboljih komunista nae organizacije. Bio je voa jedne udarne grupe u kojoj su bili: Franjo Kolar, Slavko Glavati, Matko Matkovi, Ahmet Kapetanovi i Siktija Sadikovi. Sa Kolarom je onesposobio nekoliko parnih ekia u kovanici, a jedno poslije podne provalili su u elektrinu radionicu gdje se pune akumulatori i tamo sve porazbijali,. U septembru 1941. elektriar Ahmed Kapetanovi, iz njegove udarne grupe, prilikom mon45 Ustanak 1941. 705 i

tiranja jednog motora od 75 KS za pogon pilane sprijeio je dovod ulja i motor se, nakon nekoliko sati rada, zaribao i stao. Formirana komisija je ustanovila sabotau i nastala su saslua van ja svib. radnika, ali krivac nije pfonaen. Motor je ponovo osposobljen za rad i montiran. Drugi dan rano ujutro u pilanu su otili ukrija i Kolar i u leaje istog nabacali eljezne piljevine, te sastrugali izolirane dijelove ice, tako da je motor po ukljuivanju odmah izgorio. Ustae su bijesnile, ali nisu mogle pronai krivca. Jedna sanitetska kompozicija, spremna za pokret, stajala je blizu nae radionice. ukrija, Glavati, Kolar i omladinac Sadikovi proli su s alatom pored njemake strae i pribliili se kompoziciji, koja je bila zablombirana. Glavati je skinuo blombu sa zadnjeg vagona i otkljuao Vrata. Po ulasku grupe opet je zakljuao1 vrata, a kroz prozor je natrag namjestio blombu. Poslije toga je nastalo razaranje iz vagona u vagon. Unitena je i isjeena sva posteljina i ebad, unitena su sva postrojenja: etano grijanje, elektrini kablovi za osvjetljenje; uniten je rendgen-aparat i svi hirurki instrumenti; lijekovi su prosuti, a zavoji uniteni (jedan dio lijekova i materijala su uzeli sa sobom). U toj akciji je demolirano petnaest sanitetskih vagona. Prilikom izlaska iz kompozicije straar ih je opazio: nastala je uzbuna, ali oni su se razbjeali na razne strane i nitko nije uhvaen. Udarna grupa ukrije Bijedia dobila je zadatak da likvidira starog reakcionarnog politikanta i ustakog eksponenta Or~ saga. Grupa je u nekoliko navrata pokuala da ga likvidira, ali nije uspjela. Da bi barem neto uinila, grupa odluuje da ubije nekog ustau ili njemakog vojnika. Plan za to je nainjen prvom polovinom oktobra u ukrijinom stanu. Za mjesto akcije izabran je teren kod nogometnog igralita biveg Graanskog, gdje su obino dolazili njemaki vojnici s raznim enama. U akciju su poli ukrija, Kolar, Glavati i Matkovi, naoruani. Akcija je izvrena likvidiran je jedan njemaki vojnik i zaplijenjen njegov pitolj. Tom prilikom, u guanju, Kolar je dobio od svojih drugova jak udarac eljeznom polugom po ramenu. Nakon akcije pobjegli su svaki na drugu stranu. Sutradan kad su se sastali na poslu Kolar se tuio na bolove u ramenu, pa su mu savjetovali da ide lijeniku. Na pregledu je ustanovljeno da mu je pukla kljuna kost, te je morao ostati kod kue nekoliko dana. t Poto nikako nisu imali priliku da likvidiraju staroga Orsaga, Slavko Glavati (22-godinji omladinac, kovinotokar, ranije odgajan u klerikalnom duhu, a kasnije je u dodiru s komunistima i naprednim radnicima postao i sam napredan, ve'706

oma hrabar i odluan lan ukrijine udarne grupe) odluuje da naini paklenu mainu i da se pomou n j e konano obrauna sa istim. Njemu je zaista uz pomo Mate Matkovia uspjelo da u radionici izradi dijelove za tu mainu i da je kod kue montira, pa ju je nou upakovanu odnio pred vrata Orsagove kue u Maksimiru. Drugog dana ujutro ta maina je eksplodirala i ranila Orsagovog sina, ustau, koji je prvi naiao na vrata; starom Orsagu se nije dogodilo nita. Slavko Glavati je kasnije izvrio jo nekoliko minskih akcija, od kojih mu je najdrskija bila likvidacija kulturbundovca Eshajmera, zloglasnog poslovoe II odjeljenja eljeznike radionice, u martu 1943. Poslije te likvidacije teror ustaa u radionici je uzeo velike razmjere te je pred opasnou hapenja Glavati otiao u partizane. Poginuo je na dunosti politikog delegata u 13. proleterskoj brigadi Rade Konar u jednoj borbi sa ustaama.
*

Raznovrsne sabotae i akcije na eljeznici u Zagrebu nagnale su okupatora i ustae u pravo bjesnilo. Ve polovinom 1941, radionica, loionica i sve stanice bile su upravo preplavljene ustakim agentima, a osiguranje radionice preuzela je njemaka vojska. Meutim, broj akcija je unato svega toga bio u porastu i to je za njih bilo jo na'j nerazumljivi je, s obzirom na sve mjere obezbjeenja, nove akcije su bile sve krupnije i sve drskije.
VEZE S BANIJOM I ODLAZAK U PARTIZANE

Naa organizacija je imala direktnu i neposrednu vezu s partizanima u Baniji, gdje se u umi amarici nalazio eljezniar iz Siska Vlado Janji Capo, sa svojom grupom. U amaricu je kao kurir odlazio Duan Krist i njegova ena Milenka. Oni su partizanima prenosili sanitetski materijal i ostalu prikupljenu opremu. Preko nae-organizacije izvreno je prebacivanje mnogih drugova u partizane, pojedinano i u grupama. Pojedinano prebacivanje je vreno tako to su drugovi oblaili eljezniarska odijela, a mi smo ih smjetali po pojedinim vozovima kao koniare i slino. Grupno su prebacivani smjeta vanjem u zablombirane vagone, koji su po vezama upuivani na pojedine stanice, i tamo su ih nai ljudi primali i upuivali na sporedne kolos jeke. Po padu mraka vagoni su otvarani i posebni kuriri su te grupe sprovodili direktno u partizane. Koncem juna 1941. naa organizacija je uspjeno organizirala bjekstvo Vinka Jeuta iz bolnice i prebacila ga u Moslavinu (on je iz logora Kerestinec prebaen u bolnicu i tamo bio
45

707

pod straom). Poetkom juna uhapen je Janko Gredelj, lan naeg rukovodstva. U zatvoru je zadran svega desetak dana i puten, poto ni pod najteim batinama nije htio nita da prizna. Poslije toga odluili smo da pree u ilegalnost, kako se ne bi izvrgao ponovnom hapenju. Gredelj je od tada prestao da radi na eljeznici, te je kao- ilegalac radio u centralnoj tehnici CK, a sa nama je samo odravao stalnu vezu. Boko Milo i ja uhapeni smo 1. avgusta 1941. tako da je nae rukovodstvo ostalo sa dva lana {Karlom Korocem i Stjepanom Debeljakom). Da bi mogli normalno'da rade, drugovi su u rukovodstvo kooptirali Sukriju Bijedia Crnog. Uhapen je ba u vrijeme kada smo pripremali akciju za unitenje velikog transformatora eljeznike radionice. Kod mene se nalazio sav materijal i eksploziv potreban za tu akciju, a i velika koliina kalijevog klorata, to je trebalo da podmiri potrebe itave zagrebake organizacije. Taj klorat mi je dva dana prije hapenja predao Miljkovi na pohranu, s tim da uzmem onoliko koliko nam treba. Prilikom premetaine, ustaki agenti u mom stanu nisu pronali taj materijal, koji je stajao u ormanu pomijean sa ivenim namirnicama, ni tapine za eksploziv koji su bili utrpani u brano, a ni veliku koliinu ilegalnog materijala, kao ni tri pitolja, koje sam sakrio u upljinu izmeu stropa i tavana. Nisam bio uhapen radi kompromitovanja u radu na eljeznici (bio sam odlino zakamfliran kao funkcioner Saveza hrvatskih eljezniara), ve na inicijativu zloglasnog ustakog agenta i provokatora Majerholda, koga sam poznavao jo od ranije, kada je bio smatran dobrim drugom i velikim revolucionarom. Neto konkretno o mojoj ulozi i partijskoj funkciji na eljeznici nije znao, niti je znao da sam lan KPJ, jer mu se nikada nisam povjeravao. Doznao sam da je provokator od Rada Konara, koji je uvijek pred njim bjeao. Majerholdova sumnja je poticala najvie s toga, to me je nekoliko puta vidio s Konarom i iljom, za koje je dobro znao ko su i ta su. Zato se nije mogao pomiriti s injenicom da ustaki agenti nisu nita pronali komprornitujueg u mom stanu, pa je odluio da sam stupi u akciju. Poznavao je nain i metod naeg ilegalnog rada, pa je od nekuda doznao da upotrebljavamo kalijev klorat za diverzije i da ga radi konspiracije nazivamo sol. Dok sam bio u zatvoru, jedno poslije podne doao je kao tobonji drug mojoj drugarici, rekavi joj da sam ga poslao da uzme od n j e sol. Sreom, ja sam joj jo ranije kazao tko je Majerhold i ona se odmah dosjetila o emu se radi. Uvidjevi da je dalje opasno drati te stvari u stanu, ona je to sve poslala Korocu. Na taj nain nai drugovi su opet dobili materijal i mogli da nastave s akcijama.
'708

Poetkom avgusta ustae su dole u radionicu da uhapse, lana KP, Frntia, koji im je, meutim, pobjegao i organizacija ga odmah prebacila u partizane, kao i Vjekoslava Janjia. Unato hapenjima i teroru, naa partijska organizacija je ostala i dalje vrsta i neprovaljena, jer su izolovaha hapenja izvrena bez nekih konkretnih dokaza. Nekako u to vrijeme uhapen je i Ma to Bertievi, iz moje elije, koji je u zatvoru zadran mjesec dana. Svi u to vrijeme uhapeni lanovi KP imali su odlino dranje pred ustakom policijom i nisu nita priznavali, tako da je sama partijska organizacija ostala netaknuta. I mene su nakon neto preko dva mjeseca pustili, jer protiv mene nisu imali nikakvog dokaza. Tome je doprinijela i injenica to su nai drugovi ubili Majerholda. 'Svakako da ustae time nisu digle ruke od mene. Po izlasku iz zatvora nastavio sam da radim na eljeznici i u partijskom rukovodstvu, ali vrlo oprezno i obazrivo, u stalnom oekivanju da ponovo dou po mene. I zbilja, poetkom novembra ustae opkoljavaju radionicu s namjerom da mie uhapse, kao i jo neke drugove. U zadnji as sam o tome izvjeten i odmah krenuo u bijeg ve ranije ispitanim putem. U brzini nisam uspio da uzmem sakriveni pitolj, a to me je moglo skupo stajati, jer sam na izlasku iz loionice naiao na jednog ustakog agenta i jednog policijskog straara, koji su uvali taj izlaz. Sreom, prevario sam i njih, pobjegao im ispred nosa, dokopao se ulice i mijenjajui tramvaje, dok su agenti jurili za mnom,, doao do Koroevog stana, gdje sam se zadrao do pada mraka, a potom se sklonio na sigurnije mjesto. Moj sretan bijeg zavrio se jednom nesreom koja me je bolno dirnula. Tom prilikom je nastradao jedan na vrlo dobar i vrijedan omladinac, lan KP, Stjepan Bergant, koji je bio odgovoran za tehniku u naoj organizaciji. Bio je toliko neoprezan da je poao naveer da javi mojoj drugarici kako sam sretno pobjegao i da ne bude u brizi. Kua je bila opkoljena ustakim agentima, koji su odmah za njim uli u stan i uhapsili ga. Vie se nije vratio ^ zatvora, kao ni njegova sestra, koja je ranije bila uhapena.' Jo neko vrijeme ilegalno sam ivio u Zagrebu i krio se u zgradi carinarnice, gdje sam bio najsigurniji, jer je istu uvala njemaka straa. Jednog jutra sam sa Milenkom Krist 3 krenuo vozom za Sunju sa svojom legalnom legitimacijom,
3 Milenka Krist, iako onda nije bila lan KP, bila je na odlian kurir i prebacila je dosta vane pote i materijala na slobodnu tritoriju Banije i Gorskog kotara, a sprovela je mnoge i mnoge nae drugove u partizane. Hladnokrvno je prolazila kroz mnoge teke i komplikovane situacije sve do 1943. godine kada su je uhapsile ustae i ubile,

'709

na kojoj sam samo krivotvorio ime. Milenka je nosila potu i neki materijal za partizane, kao i moj pitolj sakriven meu ostalim stvarima u torbi. Na Baniju sam sretno stigao. Dok sam bio tamo odravao sam vezu sa svojom partijskom organizacijom u Zagrebu i drugovi su na moje ime slali razni materijal, vojniku opremu i potu CK KPH za OK Baniju, kao i pojedine drugove upuene u partizane. Jo jednom je k meni dola kao kurir Milenka, a jednom ukrija Bijedi. U razgovoru sa ukrijom potuio sam mu se kako imamo premalo oruja, to ga je ponukalo da drugi put ponese jednu kratku karabinku pod kaputom (do tada je uspio u nekoliko navrata da prenese pitolje, municiju i bombe). Ovoga puta je zaglavio zajedno sa omladincem Feridom Lukaeviem, jer je bio provaljen. Na eljeznikoj stanici Krajiki Brani, kada su sili sa voza, doekale su ih ustae sa uperenim pukama. Prilikom pretresa kod ukrije je pod kaputom pronaen karabin, u koferu pitolji i kod Lukaevia pitolj. ukrija i Lukaevi su poslije toga pretrpjeli strane batine i muenja u Branima, Sunji, Sisku i u petrinjskom zatvoru, gdje su ih na kraju prebacili. Dozna vsi za ukrijino hapenje obavijestili smo o tome organizaciju u Zagrebu, a preko Danice Kladarin poslao sam mu pismo o namjeri da ga oslobodimo. Za ovo smo angaovali petrinjsku partijsku organizaciju. Iz Zagreba, u zatvoru su ga posjetili Duan Krist, njegov brat i Lukaeviev brat. ukrija je u sapunu napravio otisak zatvorske brave, na osnovu kojeg je u radionici u Zagrebu napravljen klju. Taj klju i jedan otpira dostavljen mu je u zatvor. Pored toga, preko Danice Kladarin poslao sam mu u zatvor jedan pitolj s municijom, tako da je sve bilo spremno za bijeg. On sam je napravio i plan za bijeg, s kojim se sloila i partijska' organizacija. Bio je ve krajnji as,, jer je ukrija u meuvremenu osuen na smrt, a Ferid Lukaevi da ide u logor Jasenovac i samo su ekali- na izvrenje kazne. Bijeg iz zatvora je uspio. Od predvienih 16 zatvorenika, podijeljenih u tri grupe, uspjelo je da poslije pucnjave po zatvorskom dvoritu i ulicama Petrinje pobjegne samo est zatvorenika, meu njima i ukrija, i Ferid. Ostala desetorica su ili uhvaena, ili pobijena na bjegu. Na Baniji sam doznao od Ilije Engela, panskog borca, kako je poginuo Janko Gredelj, U drutvu Ilije Engela i jedne drugarice bio je poslije sastanka u noi 24. decembra opkoljen od ustakih agenata, koji su blokirali itavu Klajievu ulicu i kuu u kojoj je dran sastanak. Poto je samo Janko imao oruje, otvorio je vatru na agente, ime je omoguio Engelu i drugarici da se pvuku u dvorite jedne zgrade i da pobjegnu preko
'710

zida. Janko je ubio jednog agenta, a drugog ranio, pa je pokuao da se istim putem povue, ali nije uspio da preskoi zid, jer je bio ranjen, tako da je, pogoen novim hicima, pao. Odveli su ga odmah u Vinogradsku bolnicu ne bi li dobili od njega kakvo priznanje, u emu nisu uspeli, pa su mu bijesne ustae, onako polumrtvom, izmama smrskale glavu. Janko Gredelj bio je jedan od najboljih i najagilnijih omladinaca, lanova K!P ns eljeznici. To je prikaz samo nekih akcija partijske organizacije eljezniara u Zagrebu u 1941. godini, koja se preko svojih junakih lanova, omladinaca i simpatizera uporno i bespotjedno borila protiv svih neprijatelja, okupatora i domaih izdajnika, izvravajui uspjeno zadatke koje je pred n j u postavljao CK. Iako je pretrpjela i stalno trpjela teke udarce od ustakih agenata, policije i Gestapoa, gubei pri tom najbolje kadrove, partijska organizacija eljezniara odrala se i bila je neprekidno aktivna sve do konanog osloboenja.
Vlado MUTAK

FORMIRANJE PRVE SEOSKE PARTIJSKE ELIJE U KIEVSKOM KRAJU

P osle sloma stare Jugoslavije Kievo je bilo pripojeno Velikoj Albaniji. Novostvorene granice su u velikoj meri oteavale veze izmeu Kieva i ostalih delova Makedonije, koji su potpali pod upravu bugarskih okupatora. Oktobra 1941. u Kievo je doao Kuzman Josifovski Pitu i formirao Mesni komitet KPJ. Bilo je osnovano vie partijskih organizacija u gradu, zatim vojni komitet, komisija za selo i drugo. Posebna panja posveivala se stvaranju partijskih organizacija, grupa simpatizera i drugih uporita narodnooslobodilake borbe po selima.
*

Bio je decembar 1941. godine. Padala je najpre kia, a onda suvi sneg. Od magle se nisu viela ni najblia brda oko grada. Pri ovakvom vremenu Kievljani, obino okupljeni u kuama oko ognjita ili u esnafskim duanima oko mangala, raspredaju o dnevnim dogaajima. Za nas je ovaj dan, iako hladan i kiovit, bio veoma pogodan. Boris Aleksovski Kare i ja trebalo je da odemo u selo Klenovec i da tamo od grupe simpatizera NOB, koja radi na tom terenu, formiramo partijsku organizaciju, prvu eliju u kievskim selima. Krenuli smo u prvi mrak. Na ulicama nije bilo ni ive due, gradom su krstarile samo italijanske vojnike i karabinijerske patrole. Proli smo i poslednje kuice na periferiji. Sneg je i dalje padao. Iza nas je ostalo i selo Drugovo. Tiina. Kao da je i Treska usporila svoj hod. Ne uje se ni njen ubor.
'712

Mio dalje, pod brdima Goljaka, kroz -guste snene pahuljice i zamagljeno nebo, nazirali su se seoski prozorii Podvisa, osvetljeni raspaljenim ognjitima ili aavim petrolejkama. Tamo je negde blizu i eleznika stanica Podvis. Trebalo je da pourimo jer se .tamo nalazila straa. Ili smo vie od dva asa. Sneg je prilino napadao. Teko smo se probijali. Odela su nam potpuno mokra, oteala. Obojica utimo. Samo sneg kripi pod naim nogama. Ne znam jo koliko smo peaili. Panju nam je privukla osvetljena kua kraj samog puta. Zastali smo. Bili smo pred hanom Misajleta. Znai, stigli smo u Izvor. Treba proi kroz selo. U njemu su: karabinijerska stanica, zatim optina, pa eleznika stanica. Okupatori budno prate kretanje ljudi kroz ovaj kraj. Treba prebroditi i poslednju prepreku. Nismo potpuno sigurni da emo neprimeeno proi kroz Izvor. Odluili smo da svratimo u han seljaka Bilbila, on je Karetov roak. Domaini su nas doekali veoma srdano, mada su se udili ta nas je nateral da po ovom vremenu poemo na put. Nude nam veeru i spavanje. Sumnja je postala jo vea kada smo im rekli da neemo ostati, jer treba da nastavimo put, idemo poslom. Proli smo kroz Izvor i nastavili prema koli. Tu se put odvaja za Klenovec. Sastanak sa drugovima zakazan je pod samim selom, tamo gde prolazi pruga vikog koloseka. Sneg je bio pokrio sve i nismo sasvim bili sigurni u to da li smo tano stigli na zakazano mesto. Reili smo da malo priekamo.- Posle izvesnog vremena primetili smo grupu ljudi koja nam je dolazila u susret. Oni su! Ko bi drugi mogao da bude u ovo doba noi i po ovakvom nevremenu? Pribliili su se. P r e poznali smo ih: Mirko Milevski 1 , uenik VII razreda gimnazije, koga je rat spreio da zavri kolu, Zlate Treneski, radnik pealbar, Nikola Siljanovski, radnik u Beogradu i Vasilko Jovanovski, pealbar. Gde da odrimo sastanak? U selu nema uslova. Napolju je prosto nemogue. Drugovi su nam predloili da se sklonimo u jednu talu ispod samog sela. tala je bila. potpuno mrana. Posedali smo na slamu i sastanak je otpoeo. Govorilo se o politikoj situaciji u svetu i kod nas, o oruanoj borbi protiv okupatora, o potrebi pripremanja stanovnitva za tu borbu. Posebno smo govorili o ulozi Komunistike
1 Mirko Milevski Uro, uenik, predratni skojevac, veoma smeo. poletan i energian. Poginuo prilikom osloboenja Kieva u borbi na Bukoviku s Nemcima kao komesar ete Kievsko-moravskog partizanskog odreda. U toj borbi izginula je cela eta, iji; je: bio komesar. Proglaen za narodnog heroja. ;!:.<

'713

partije u mobilizaciji naroda, o njenom znaaju za ovu nau veliku borbu. Sva etvorica paljivo su nas sluala. Sastanak je trajao nekoliko asova. Na kraju smo im sveano saoptili da su od ove veeri sva etvorica lanovi KPJ. Oni su inili prvu partijsku eliju u ovom kraju. Posle toga govorili smo o novim zadacima i obavezama koje treba da ispunjavaju kao lanovi KPJ i kao partijska organizacija. Oni su bili veoma uzbueni i spremni da ispunjavaju sve zadatke koje e im postaviti Partija. Pono. Dogorevaju poslednje cigarete. Zavren je i prvi ove elije. Vasilko, Zlate i Nikola otili su u selo, a Kare, Mirko i ja odluili smo da poemo za Popovec i da prespavamo u popovekim koarama ispod sela. Mirko dobro poznaje ovaj kraj, te smo ubrzo stigli do prvih koara i uli u jednu. Puna je slame. Bilo je uasno hladno, a mi smo pokisli do gole koe. Slama nam je zamenila i toplu sobu i mekanu postelju. Najzad je svanulo. Napolju je sve smrzlo. Mirko 2 je otiao za Popovec, a Kare i ja prema Izvoru, zadovoljni to smo i ovaj partijski zadatak izvrili sa uspehom. Tako je bila formirana prva seoska partijska elija u kievskom kraju.

Ova osnovna partijska organizacija kasnije je prerasla u Rejonski komitet i odigrala znaajnu ulogu u razvitku naronooslobodilake borbe u ovom kraju.
Tome BUKLESKI MAULI

- S Mirkom sam se poslednji put video septembra 1943. godine u osloboenom Kievu. Drugog dana poginuo je u borbama na Bukoviku.

'714

SEANJA NA F O R M I R A N J E 1 PRVA D E J S T V A I. UMADIJSKOG PARTIZANSKOG ODREDA

FORMIRANJE ODREDA

INfeposreclno pred napad Nemake na Jugoslaviju lanovi Okrunog komiteta Kragujevac (Stanislav Sremevi Crni, Milan Ili ia i ja) preneli su svim partijskim organizacijama u oraakom i oplenakom srezu direktivu Partije da se lanovi i kandidati javljaju u vojne jedinice i bore protiv agresora ako do napada doe. Poto ih je vrlo mali broj pozvan i rasporeen, ostali su uporno traili da im se odredi ratni raspored, ali ga nisu nikada dobili. Odmah posle kapitulacije bive jugoslovenske vojske lanovi K P J i kandidati su se javljali svojim, partijskim organizacijama. Oni su doiveli izdajstvo i rasulo u svojim vojnim jedinicama i videli organizovan rad petokolonaa, te su pitali ta da se dalje radi. Poto jo nismo imali vezu sa OK niti smo znali kakav je njegov stav, Sremevi, Ili i ja smo se dogovorili da im postavimo zadatak da prikupljaju i uvaju oruje i municiju do dalje direktive, to je vei broj drugova ve bio uinio po svojoj inicijativi. Neto, kasnije, kada smo se povezali sa OK Kragujevac, videli smo da smo pravilno postupili. U maju 1941. godine Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju formirao je Okruno poverenitvo KPJ za okrug Aranelovac, u koje su uli predratni lanovi kragujevake partijske organizacije: Stanislav Sremevi (limarski radnik iz Kragujevca), Milan Ili (zemljoradnik iz Gornje Trenjevice), Milutin Todorovi (profesor iz Kragujevca), Duan Petrovi Sane (kamenorezaki radnik) i ja. Za sekretara ovog poverenitva, koje je obuhvatalo teritoriju oraakog, oplenakog, kolubarskog i kosmajskog sreza 1 , odreen je Stanislav Sremevi. Tako je sada, pored
Neto-kasnije, kada je formirano Okruno poverenitvo za okrug Mladenovac, naem poverenitvu je pripao kaerski srez umesto kosmajskog koji je pripao novoformiranom Okrunom poverenitvu za okrug Mladenovac.
1

'715

OK Kragujevac, stvoreno jo jedno okruno partijsko' .rukovodstvo. , 26. juna 1941. godine u moju kuu u selu Kopljare'doao je Milan Blagoj evi,2 stari lan Partije i revolucionar sa velikim iskustvom. Tada sam ga prvi put video. U toku vrlo kratkog razgovora rekao mi je da dolazi uime PK KPJ za Srbiju i da. treba to> pre zakazati sastanak Okrunog poverenitva na. kome e preneti vrlo vanu direktivu Partije. Poto smo ugovorili taj sastanak za 28. jun u Kopljaru, otili smo u vinograd moga strica, gde smo prenoili. Milan je sutradan rano ujutro otiao vozom prema Mladenovcu, ali mi nije poznato zato je iao niti sam ga o tome pitao. Na zakazan sastanak, koji je odran 28. juna u jednoj umici na periferiji Kopljara, doli su svi lanovi Okrunog poverenitva. Dok su sekretar i Milan Blagoj evi pre otvaranja sastanka imali kratak razgovor, mi smo posedali u krug oekujui da ujemo tu vanu direktivu. Tada je Crni bez uvoda saoptio jedinu taku dnevnog reda: Stvaranje partizanskog odreda i oruani ustanak. Na licima drugova videlo se zadovoljstvo. Mnogi su se jo pre rata pitali kada e doi taj trenutak da se uzme puka u ruke. Poto nam je Crni saoptio da sastanku prisustvuje izaslanik PK KPJ za Srbiju Milan Blagojevi, koji e preneti zadatke Partije, Blagoj evi je ukratko, ali" otro i sa revoltom, izneo uzroke propasti bive jugoslovenske vojske i drave, a zatim uglavnom ovako saoptio odluku CK o oruanoj borbi i formiranju odreda u umadiji: Po odluci CK KPJ u centralnoj Srbiji formirae e etiri odreda. Prvi umadijski na vaoj teritoriji, Drugi umadijskl u okolini Smederevske Palanke, Kragujevaki na teritoriji Okrunog komiteta K P J Kragujevac i Kosma j ski u okolini Beograda. Partija je mene odredila za komandanta Prvog umadijskog odreda, dok e PK KPJ za Srbiju poslati za politikog komesara jednog starog komunistu koji e doi za an~dva.:J' Nai e odredi, kao i rvena armija, pored komandanata, imati i politike komesare. Vi treba da odredite zamenika komandanta i zamenika komesara. Potrebno je da se odmah pristupi prikupljanju boraca i oruja i da se odredi mesto dolaska u logor, dok se odred ne formira. Takoe treba odrediti nekog dobrog
- Milan Blagoj evi, metalski radnik, panski borac, komandant 1. umadijskog odreda, uhvaen i-ubijen od etnika 27. oktobra 1941. u Poegi. Proglaen za narodnog heroja. 3 Za komesara je poslat stari komunista Nedeljko Zakula, advokatski pripravnik, lan Okrunog komiteta KPH za Liku, koji. je- posle okupacije preao u Srbiju. Svi su ga brzo zavoleli. Poginuo je poetkom decembra 1941. godine u selu Gornjem Cmiu kod Gornjeg Milanovca.

'716

komunistu koji e vriti dunost intendanta odreda dok se odred bude nalazio u odreenom logoru. Na kraju, interesuje.me kolika.je vaa partijska i skojevska organizacija i kako stojite.sa orujem? zavrio je svoje izlaganje Milan Blagojevi. Posle kraeg dogovora Sremevi je predloio Milana Ilia iu za zamenika komandanta. ia je bio lan K P J od 1919. godine, ranije je bio lan OK Kragujevac, a sada lan Okrunog poverenitva za okrug Aranelovac. Za zamenika komesara predloio sam Duana Petrovia aneta, takoe starog lana KPJ koji je bio na raznim partijskim dunostima. Poto su se svi sloili s tim, ia je predloio da se borci odreda prikupljaju u G. Trenje vici na mestu Or lovac, na ograncima Rudnika, Tamo su postojale dve partijske organizacije koje e moi da obezbede ishranu boraca, veze i drugo to je potrebno. Za intendanta odreda odredili smo Branka Ilia, lana K P J iz Gornje Trenjevice. Zatim sam u izvetaju o brojnom stanju lanstva izneo da na ovom terenu imamo oko 20 partijskih organizacija sa oko 120 lanova K P J i 17 skojevskih sa oko 70 lanova SKOJ-a i da pored njih postoje gotovo u svakom selu i bliski simpatizeri na koje se moemo potpuno osloniti. Zatim sam rekao da smo u veem broju sela drali masovnije sastanke na kojima su lanovi rukovodstva govorili o nenarodnim reimima, ratnoj opasnosti, skupoi, porezima, agrarnoj reformi, seljakim dugovima i drugim problemima koji su interesovali selo. Kako stojite s radnicima? upita Blagoj evi. Odgovorio sam mu da su u Aranelovcu, Lazarevcu, Topoli i ostalim varoicama veina zanatski radnici, da u Aranelovcu i okolini Lazarevca postoje rudnici uglja, ali su u njima zaposleni uglavnom ljudi iz okolnih sela, tako da ima malo proletera. Zatim sam dodao da je vei broj lanova Partije i skojevaca sklonio poke i municiju, ali ih ima i bez oruja. Molim vas da u odred obavezno dolaze ljudi s orujem. Ako neko nema oruja treba da ga uzme od onih koji sada nee stupiti u odred -r- upade Blagoj evi. Na kraju smo izvrili podelu terena, kako bismo to pre sproveli ove zakljuke i odluke. Blagoj evi je uzeo Natalince i okolna sela, Sremevi veinu sela kolubarskog sreza, ane i ja delove oplenakog i oraakog, ia izvestan broj sela oraakog i kolubarskog sreza, a Mile Todorovi kosmajski srez 4 .
4 Meutim, za Todorovia nam je javljeno da e ostati na Kosmaju, zato to je odreen za komandanta Kosma jskog odreda i da kos.majski srez pripada partijskom rukovodstvu Beograda.

'717

Odmah posle toga poeli smo da odravamo sastanke partijskih i skojevskih Organizacija po selima, na kojima smo izlagali politiku situaciju i govorili o odluci Partije za formiranje oruanih odreda i otpoinjanju borbe. U nekim organizacijama 1 selima bilo je kolebanja, naroito kod starijih ljudi. Iznoeni su razni razlozi: dok ovrem ito, treba da obezbedim hranu za porodicu, kako- da ostavim porodicu itd. Meutim, skojevci i drugi omladinci bili su sasvim drukiji. Oni su se bez: kolebanja javljali za stupanje u odred. Jo mi je u sveem seanju sastanak sa 5 lanova Partije u selu Vukosavcima pod Bukuljom, od kojih niko nije mogao da stupi u odred. Svi su iznosili prilino ubedljive razloge neki zato to je bolestan, neki e stupiti kad zavri neodlone poslove itd. Poto se. nisam mogao pomiriti s tim da niko iz ove organizacije ne poe u odred, uporno sam poeo da ubeujem Bogosava Mijajlovia, starijeg oveka, koji je bio na solunskom frontu. Bogosav je disciplinovano sluao moje ubeivanje, ali. me je na kraju upitao da li sam sluio vojsku. Kada sam mu, odgovorio da nisam, on se nasmeja i ree: Zato se ja i ti ne moemo da sporazumemo. Poto sam prilino gluv, ne mogu na strau, ne mogu u prethodnicu ni u zatitnicu. Zbog mene mogu., da nastradaju ostali ljudi. Ja mogu vie da doprinesem naoj borbi ovde gde sam nego u odredu. Kad mi je izneo ove razloge prestao sam sa ubeivanjem. 5 Iako iz ove partijske organizacije niko nije stupio u odred, ipak su njeni lanovi izvravali vane partijske zadatke u selu i van njega. Radili smo danonono da bismo odred to pre formirali. Tako su ve prvih dana jula poeli da pristiu prvi borci na. zborno mesto u G. Trenjevici. Dolazili su partijci, skojevci i napredni seljaci iz Darosave, Vine, Kopljara, Trenjevice, sela Kolubare, Aranelovca itd. U logoru se ve 2. jula okupilo oko50 ljudi, a sledeeg dana dolo je jo nekoliko grupa radnika, komunista i skojevaca iz Kragujevca 6 . Od oko 80 ljudi, koliko ih je bilo u odredu 7. jula, 45 su. bili lanovi KPJ, a oko 15 skojevci. Odred je imao oko 50 puaka, 2 pukomitral] eza, 8 pitolja, 70 runih bombi i oko 1500 pu-anih metaka.
r> Bogosav je zaista mnogo vie uinio u pozadini. U njegovoj kui. bila je oredska bolnica. On je organizovao snabdevanje ranjenika, u vao ih i negovao. Kad su se nae snage povukle u Bosnu, etnici su ga ubili u kui. Nije hteo da ide van nje, jer je bio svestln da e ga ubiti. Ako moram da poginem, neka to bude u mojoj kui. Neu da me v u ete po jarugama. 0 Meu njima su bili Trifun Petrovi, Danilo Stankovi, Blag'ojeeFilipovi i drugi sa kojima sam jo pre rata ilegalno radio u Kragujevcu-

'718

Komandant odreda Milan Blagoj evi je svakoga dna od 7. do 15. jula izvodio vojnu obuku pridolih boraca. U umi su improvizovani mali poligoni na kojima su se borci obuavali u nianjenju, rasklapanju i sklapanju puke, pukomitraljeza i pitolja, bacanju bombe, organizovanju zaseda i napadima na motorna vozila, patrolnoj i straarskoj slubi itd. U logoru Prvog umadijskog odreda bilo je 15. jula sveano. Ve rano izjutra borci su ureivali logor, sebe i svoju opremu. Toga dana su u logor doli lanovi Glavnog taba za Srbiju Rodoljub olakovi i Sreten ujovi da prisustvuju zakletvi boraca; Poto je komandant Blagoj evi predvee postrojio odred, olakovi je, sveanim glasom proitao tekst zakletve, a borci su ponavljali njegove rei. Na njihovim licima se videlo uzbuenje i odlunost. Po zavretku zakletve olakovi i ujovi su se rukovali sa svakim borcem i poeleli uspenu borbu za osloboenje zemlje. Istog dana u odredu su formirane 4 ete. Blagoj evi je saoptio sastav ljudstva svake ete i njeno rukovodstvo, a istovremeno i sastav taba. Time je zavreno formiranje Prvog umadijskog odreda.
PRVI SUKOBI

Sutradan je dolo do prvog sukoba odreda i andarma iz Donje Satornje. Dok su nam se andarmi (koji su bili obaveteni-o mestu logora naeg odreda) oprezno privlaili, borci su ih na vreme primetili i saekali na jednoj kosi nedaleko od logora. Posle dva-tri rafala iz pukomitraljeza i nekoliko plotuna iz puaka andarmi su se dali u panino bekstvo. Jedan je zarobljen, razoruan i puten; mi nismo imali gubitaka. Zatim je tab odreda odrao sastanak sa borcima na kome su razmotreni propusti i nedostaci u borbi. Poto su se svi dobro drali izuzev komandira 3. ete (odmah je smenjen sa dunosti), ete su dobile odreene zadatke i teritoriju na kojoj e se kretati i dalje boriti. Komandant i komesar su ostavili vezu komandirima i naredili im da preko kurira izvetavaju o izvravanju postavljenih zadataka, O ovoj borbi su andarmi iz Satornje odmah oba vestili Nemce tako da je njihova kolona od 9 kamiona i 2 topa stigla iste noi 16/17. jula u Gornju Trenjevicu, blokirala ovo selo i ceo rejon u kome je bio partizanski logor. U zoru 17. jula Nemci i andarmi iz Topole, atornje i Stragara su razvijenim streljakim strojem uzaludno pretresali "blokirani teren, poto su nae ete bile dobile nove borbene zadatke u drugim rejonima. Neprijatelj je udarao u prazno. Za to vreme smo Bora
'719

Kekovi 7 i ja. iz vinograda Milana Ilica Cie, zaklonjeni gidama, sa podsmehom posmatrali kako Nemci uzaludno pretresaju ume i plastove sena. Ni na kraj pameti nam nije bilo da mogu pretresti i vinograd. Eno andarma pored vrzine! viknu Bora. Pogledah, ali pored njih videh i streljaki stroj Nemaca kako ide kroz vinograd pravo na nas. Daoh Bori jednu ofanzivnu bombu i otkoeih revolver. Pratili smo pogledom jednog Nemci koji je sa arcem preko grudi zverao levo i desno. Proao je neposredno pored nas, samo to nas nije nagazio. Priao je Ljubici i Savi, iinoj eni i keri,, prevrtao pukomitraljezom ebad i neto pitao na nemakom. One su slegale ramenima. Iskoristili smo ovo i neopaeno se izvukli iz vinograda. Sledei zadatak odreda bio je da likvidira anarmerijske stanice i optinsku vlast koja je poela da funkcionie posle okupacije. Izvravajui ovaj zadatak ete su ve do kraja jula spalile gotovo sve optinske arhive po selima. One su sem toga zabranile i zapretile razvlaenim predsednicima i kmetovima da ma ta rade za okupatora. Prilikom paljenja arhive svaka eta je drala politike konferencije u selu i objanjavala ciljeve borbe. Paljenje arhiva narod je masovno odobravao. Tih dana su likvidirane sve anarmerijske stanice, izuzev onih u sreskim mestima. Prva i 3. eta su 28. jula napale i razoruale andarmerijsku stanicu u Darosavi, oduzele oruje i uniforme andarmima i zabranile im da slue okupatoru. Sledeeg dana : je 4. eta razoruala andarme u Natalincima, ali napad koji je 30 jula izvren na andramerijsku stanicu u Donjoj a'tornji nije uspeo, jer su se andarmi bili dobro zabarikadirali (ova stanica je likvidirana tek 5. avgusta). Treeg avgusta razoruani su andarmi u Vreocima, a nekoliko dana kasnije i u Belosavcima. Uporedo sa likvidacijom andarmerijskih stanica ruene su eleznike stanice (u nekoliko mahova napadnute su i demolirane stanice Kopljare i Banja u kojoj smo imali saradnika, izvren je upad u elezniku stanicu Aranelovac, a ruene su i ostale stanice) i eleznika pruga Mladenovac Aranelovac Lajkovac. Zahvaljujui uspenim borbama sa andarmima i likvidaciji andarmerijskih stanica, kao i svakodnevnom politikom radu na terenu, u odred su neprekidno pristizali novi borci, tako da su ete narasle na 100150 ljudi. Postavilo se pitanje energinije borbe protiv Nemaca, jer je teritorija okruga, izuzev sreskih mesta, bila manje-vie slobodna. U prvoj polovini avgusta odran je zajedniki sastanak Okrunog poverenitva
7 Bora je preko Aranelovca doao u odred, ali mu se nije mogao prikljuiti zato to su ete ve bile napustile Gornju Trenjevicu.

'720

KPJ i taba odreda u selu Brezovcu zaselak Vujanovia. Na ovom sastanku je odlueno da se odred vie orijentie na borbu s Nemcima, da se komandiri i komesari eta oslobode straarske slube i da se vie ne odreuju u prethodnice kako bi uspenije rukovodili borbom i mogli vie politiki da-rade. Posle ovog sastanka okupator, u umadiji vie nije mogao bez opasnosti da zalazi u sela niti da se slobodno kree glavnim komunikacijama, jer su nae ete postavljale zasede svuda gde su Nemci prolazili. Tako su 2. i 4. eta ve 12. avgusta izjutra postavile zasedu na putu Beograd Kragujevac u blizini sela umia, u koju je upao jedan kamion sa sedam Nemaca. Tri Nemca su poginula, jedan je tee i tri lake ranjena. Kamion je zapaljen. Zarobljenim Nemcima je svuena uniforma i oduzeto oruje. Komesar ete je objasnio zarobljenicima cilj borbe srpskih partizana i pozvao ih na proletersku solidarnost u borbi protiv faizma. Zatim su partizani odneli plan, a ranjene Hitlerove vojnike ostavili kraj zapaljenog kamiona. Kad je 14. avgusta oko 60 Nemaca poelo da popravlja most na reici Bistrici na putu Aranelovac Lazarevac, koji je 1. eta poruila jo krajem jula (grau za opravku su oduzeli od seljaka iz Bistrice, a puke su bili sastavili u kupe na maloj zelenoj poljani), oko podne su ih iznenada napale 1. i 3. eta. U kratkoj borbi ranjen je vei broj Nemaca, ali su se oni ipak izvukli poto im se ete pre napada nisu mogle vie pribliiti da ne bi bile pre vremena otkrivene. Oko 10 asova 15. avgusta na putu Topola atornja, na mestu Prokopu, u selu Vini, zaustavio se jedan kamion sa 10 Nemaca, jednim oficirom i jednim podoficirom usred zasede kojom je rukovodio komandant odreda Blagoj evi. Kad su Nemci otpoeli- da bezbrino popravljaju ranije poseenu telefonsku liniju, nai borci su iskoili iz zaklona sa uperenim pukama. Nemci su bili potpuno iznenaeni. Dole Nei im je na nemakom komandovao da bace oruje i dignu ruke uvis. Poto su ve imali iskustva, Nemci su bez nareenja poskidali imiforme i izme i mimikom traili od partizana da zamene odela i obuu. Posle politikog ubeivanja upueni su u pohabanim odelima prema Topoli. To je bio poslednji-susret ovakve vrste Nemaca i partizana. Naime, da bi ubudue spreila ovakvu predaju i razoruanje, nemaka komanda je tako razoruane vojnike izvodila-pred vojni sud i streljala. Prilikom napada izmeu 15. i 16. avgusta na nemako uporite u rudniku uglja u Junkovcu, ceo vod Nemaca se razbeao po kukuruzima. A kad su 16. avgusta u selu Banji kod Aranelovca upala dva nemaka kamiona i jedan oklopni automobil u partizansku zasedu, Nemci su imali tri mrtva i vie
4 6 U s t a n a k 1941.

721

ranjenih. Isto tako je jedan autobus sa nemakim oficirima (poli su na izlet u Topolu) upao 17. avgusta izjutra u zasedu koju je postavila 2. eta na putu Beograd Kragujevac, izmeu Krevca i Belosavaca. Zaseda je otvorila vatru samo iz puaka, jer je mitraljez zatajio, tako da je autobus uspeo da izae iz zasede i umakne prema Topoli, ali sa okrvavljenim Nemcima. Posle ovih borbi Nemci su se kretali drumovima samo uz jako obezfoeenje, iznenadno i brzo, kako bi izbegli nae zasede.
FORMIRANJE BATALJONA

Krajem avgusta su ete Prvog umaijskog odreda kontrolisale gotovo itavu teritoriju okruga. Narod im je pruao punu podrku, a priliv boraca, je bio veliki. Okruno poverenitvo KPJ i tab odreda su na Blagoj evi e v predlog odrali 23. avgusta i drugi zajedniki sastanak u Brezovcu, na kome je razmatrana politika i vojna situacija. Posle krae diskusije doneta je odluka da se formiraju tri bataljona sa tabovima. Poto su istog dana predviena i rukovodstva ovih bataljona, ve 25. avgusta se u dvoritu osnovne kole u selu Masloevu okupio ceo odred sa tabom. Tu je doao i sekretar Okrunog poverenitva Sremevi. Oko podne odred je postrojen po etama. Komandant odreda je govorio o znaaju formiranja bataljona, a komesar akula je proitao naredbu o formiranju bataljona i postavljanju: Duana Dugalia za komandanta i ae Stanko via za komesara 1. bataljona, Race Terzia za komandanta i Velje Gerasimovia za komesara 2. bataljona i ivadina Miladinovia za komandanta i Trifuna Petrovia za komesara 3. bataljona. Zatim je izvrena podela boraca po etama, tako da je svaki bataljon imao po 3 ete s komandirom, komesarom i zamenikom komesara ete. Prvi bataljon je uglavnom bazirao na oplenaki, 2. na kolubarski, a 3. na oraaki srez. Sada su tabovi bataljona imali neto vie slobode u vrenju akcija, ali je tab odreda lino ili preko kurira usmeravao i koordinirao njihov rad. U drugoj polovini avgusta obavestila me je partijska organizacija iz Aranelovca da etnici pripremaju sastanak svih vojvoda iz Srbije na kome e prisustvovati Kota Peanac i grupa generala Novakovia. Neto fecisnij e smo doznali da su na sastanak pozvani i vieniji ljudi iz nekih sela oraakog sreza. Iz jednog takvog poziva (objave), koji je dobio jedan lan KPJ, video sam da je sastanak zakazan na Bukulji za 24. avgust. Zato se 23. avgusta na sastanku u Trenj evici, u kui Dragutina Ilia, kome su prisustvovali: Sremevi, ane, Milan Ili, Milan Bla'722

gojevi i akula, diskutovalo o etnikom sastanku, o tome ko je sve pozvan iz oraakog sreza, o emu e etnici razgovarati: i o tome kako bi se oni mogli uvui u borbu protiv Nemaca. Na kraju je odlueno da ja ilegalno odem na taj sastanak, izvidim situaciju i podnesem izvetaj.
NA ETNIKOM SASTANKU

Posle ovog sastanka odmah sam otiao u Brezovac- i tu saznao da su na etniki sastanak na Bukulji, izmeu ostalih, pozvani i neki lanovi KPJ iz ovog sela i da su i ojii dobili objave, Uzeo sam objavu jednog od njih i na Bukulju poao sa MiloemVuj ano vicem, lanom KPJ, koji je takoe bio pozvan. Mislio sam da li da ponesem oruje. Ipak sam odluio da ne idem bez njega. Poneo sam dve bombe i revolver sa nekoliko metaka. Vrelo avgustovsko sunce je ve bilo upeklo kad smo naili na prve etnike strae. Nadmeni i zvanini, okieni redenicima i bombama, traili su objave. Dok smo stigli do planinske kue morali smo ih pokazati na pet do est mesta. Kod planinske kue bilo je ve dosta ljudi. Neke sam poznavao, ali su se pravili da me ne vide. Odvojio sam se od Vujanovia i proetao po proplanku oko planinske kue na kome su ljudi sedeli po grupama. Neki su razgovarali, a neki utei posmatrali etniko kooperenje. U hladovini bukvi etnici su okretali prasie i jaganjce na ranju. Zapazio sam poveu grupu aranelovakih trgovaca, kafedija i bogataa. Za to vreme su se etnike glaveine i njihove vieni je pristalice dogovarale sa Kostom Peancom u planinskoj kui. Kad su oko 11 asova pozvali ljude na okup, jedan od etnikih vojvoda je sa stepenica poeo da govori zato je sazvao ovaj sastanak i tom prilikom je rekao: Komunistika opasnost raste i treba je u korenu unititi. Poto je okupatorska sila velika, mi moramo prema njima biti lojalni. Sad nije vreme ni za kakvu borbu protiv Nemaca. Za jednog Nemca pada sto srpskih glava. Ovo e biti detaljnije izneto u rezoluciji koju priprema komandant svih etnikih odreda, vojvoda Kota Peanac, sa svojim saradnicima. Rezolucija e vam biti saoptena. Iako mi je bilo jasno da Peanac uruje s Nemcima, ipak sam odluio da saekam rezoluciju. Oko 14 asova (kad j e , vei broj seljaka ve bio napustio Bukulju i otiao kuama) etnici su pozvali prisutne da im se saopti rezolucija. Da bih; bolje uo prikljuio 1 sam se grupi koja je pola prema planinskoj kui. U toj rezoluciji, koja je bila neto detaljnija o d ' prvog saoptenja, osuena je borba komunista protiv okupa- '
46*

723

tora. Koliko se seam,, u njoj su postavljeni i odreeni zadaci etnikim jedinicama. Da ne bi za jednu nemaku glavu padalo 100 srpskih glava, Peaneva vojska e razjuriti komunistike grupe. Uhvaene voe i komuniste treba predati Nemcima, a seljacima udarati po 25 batina. Mlaima udarati po 20 batina i slati ih u popravne domove, koji e biti pod kontrolom etnika. etnici e obezbeivati Nemcima prolaz drumovima i prugama. Zato e traiti od Nemaca da im se stave pod komandu sve andarmerijske stanice, da im se daju oruje i municija itd. Dok je Peanev vojvoda itao poslednje fraze ove etnike rezolucije, s lea su me zgrabila dva etnika i u pratnji jo dvojice s uperenim .pukama odveli u umu nedaleko od planinske kue gde su me razoruali i pod straom uvali. Razmiljao sam kako da se izvuem. Pao mi je na pamet jasan stav Partije: ukljuiti sve snage u borbu protiv okupatora. Zato sam odluio da traim sastanak sa Kostom Peancem i ponudim mu pregovore u ime taba naeg odreda, radi organizovanja zajednike borbe protiv Nemaca, iako za to nisam imao ovlaenja. Da bih ostvario ovu svoju nameru poeo sam da se bunim i uporno traim sastanak sa Peancem ili Novakoviem, ali etnicima koji su me uvali nisam rekao ko sam i ta sam. Tek kada su vojvode zavrile ruak poveli su me u planinsku kuu. U sobi, u vrhu stola pretrpanog peenjem, vinom i rakijom* sedeo je Peanac. Jedna ena u etnikom odelu stavljala mu je jastuk pod lea. S njegove leve strane sedeo je Novakovi u generalskoj uniformi, a oko stola jo nekoliko etnikih vojvoda. Ko si ti? upita me Peanac. Doao sam iz taba Prvog umaijskog odreda radi pregovora o zajednikoj borbi protiv Nemaca. Izlapeli starac se vie interesovao- kako sam uspeo da naoruan doem na Bukulju. ta si imao od oruja? Dve bombe i revolver odgovorih. Kaem ti ja obrati se Peanac Novakoviu da je on hrabar i da vredi naih 10 etnika. Preteruje, vojvodo, nije bi tako pro testu je Novakovi. Poto je odbio da prihvati ma kakvu zajedniku borbu protiv Nemaca, Peanac ree: Vaa borba samo nanosi tetu srpskom narodu, jer za jednog Nemca koga vi ubijete padne 100 srpskih glava. Nije mi nita pomagalo ni to to sam ga podsetio na borbu naeg naroda protiv zavojevaa kroz istoriju i na etniku borbu u prvom svetskom ratu.
'724

 Reci ti tvom komandantu da prestane sa ubijanjem Nemaca, i n a e . . . zavri Peanac. Bilo je iluzorno dalje insistirati. Zamolio sam ga da mi se vrati oruje. Poto je naredio da mi ga donesu, ponudio mi je da ruam. Zahvalio sam, rekavi da nisam gladan. A kad jedan etnik donese moje oruje i stavi ga na sto pred mene, Peanac me pogleda i, vrtei glavom, ree: Neka ga neko otprati do poslednjih naih straa I Tko sam u pratnji etnike trojke napustio Bukulju. Kota Peanac je, posle uspenih pregovora s Nemcima, otiao prvih dana septembra u gradove sa svojonj vojskom, a general Novakovi je ostao sa svojom grupom na Bukulji Kada smo za ovo saznali, Sremevi i ja smo otili na pregovore sa Novakoviem, da bismo ga pridobili za borbu protiv Nemaca. Njegov zahtev da se i na odred stavi' pod njegovu komandu energino smo odbili i pri rastanku mu rekli da jo razmisli o naem predlogu. A kad je prvih dana oktobra sa svojom grupom preao u manastir Voljavu kod Stragara, ponovo smo pokuali da njega i njegove etnike u vuemo u borbu protiv Nemaca. Posle izvesnog natezanja na pregovorima, 8 na kojima su s nae strane (pored mene) uestvovali Sremevi, gane. Blagoj evi, Milan Ili i akula, Novakovi je pristao da stupi u akciju. Meutim, njegove akcije su se svodile na seenje desetine telefonskih stubo va i ruenje manjih mostova na sporednim putevima. U njegovoj grupi su se nalazili ljudi koji nisu bili spremni da se bore, tako da su neki posle ovih akcija prili etnicima Koste Peanca, a neki etnicima Drae Mihailovia, dok je o n s malom grupom krenuo prema Gr ui.
KLICE NAEODNE VLASTI

Uporedo sa stvaranjem odreda pristupili smo i formiranju narodnooslobodilakih fondova koji su imali zadatak da snabdeva ju odred odelom i sanitetskim materijalom i da po selima prikupljaju oruje i municiju, ito i drugo. Tako su u veem broju sela organizovani magacini za smetaj prikupljenog ita. Ti fondovi su u avgustu 1941. godine prerasli u narodnooslobodilake odbore organe revolucionarne vlasti, s tim to su istovremeno primili i sve zadatke fondova. Pored toga oni su
3 Dok smo pregovarali, u dvorite manastira uao je na 1. bataljon pod Dugalievom komandom. Ovaj bataljon je bio dobro naoruan i obuen, a Dugali je imao kompletnu vojniku uniformu. Disciplina i vojniko dranje boraca ovog bataljona fascinirali su Novakovieve etnike.

'725

organizovali bezbednost svoga sela i stvarali partizanske strae koje su se borile s manjim grupama neprijatelja, uvale sela od njegovog iznenadnog upada itd. Tako je u drugoj polovini oktobra na naoj teritoriji dejstvovalo preko 30 seoskih narodnooslobodilakih odbora, a koncem oktobra smo (Sremevi, Sane i ja) u Jarmenovcima formirali Sreski narodnooslobodilaki odbor, u koji su uli: ivko Jovanovi (zemljoradnik iz Brezovca), Vojin Gaji Gorilo (zemljoradnik iz Kopljara), ika Kosti (advokat iz Arandelovca), Boa Marinkovi (sopstvenik mlina iz Arandelovca) i eda Pleevi (advokat iz Arandelovca) kao predsednik odbora. 9 Ovaj odbor je imao zadatak da koordinira rad seoskih odbora, da stvara odbore u selima gde ih nije bilo, da dri politike konferencije itd. Krajem novembra svi lanovi ovog odbora su se s naim snagama povukli u Bosnu.
PLEMENITE RTVE

Ne mogu a da ne istaknem drugove sa kojima sam radio, koji su pali u prvoj godini nae borbe. Iako smo imali sporazum o zajednikoj borbi protiv Nemaca, etnici Drae Mihailovia su mnoge muki poubijali. Od uesnika na junskom sastanku u Kopljaru prvi je pao Mile Todorovi. Zarobili su ga Draini etnici kod Ljiga, na putu prema Uicu i predali Nemcima u Valjevu, gde je streljan. Tom prilikom je zarobljena i njegova ena kao i izvestan broj bolniarki i ranjenika. U oktobru je pao komandant naeg odreda Milan Blagojevi, takoe uesnik junskog sastanka u Kopljaru. Prilikom povratka sa jednog savetovanja iz Vrhovnog taba, etnici vojvode Javorskog su ga 27. oktobra na prevaru uhvatili i posle zverskog muenja ubili u Uikoj Poegi. Nismo znali kako je ova banda uspela da savlada ovog hrabrog revolucionara i starog borca koji je esto gledao smrti u oi. O njegovoj pogibiji saznali smo iz uike Borbe. Na Rudniku sam 7. novembra saznao za jo jednu potresnu vest. Naime, dojueranji nai saveznici u borbi protiv okupatora, etnici Drae Mihailovia, zarobili su posle teke borbe veinu boraca naeg 2. bataljona u Gornjem Milanovcu. Dok su dve ete naeg 3. bataljona, sa aanskim odredom, po nareenju Vrhovnog taba, isterivale etnike iz osloboenog aka, etnici u Gornjem Milanovcu su kovali za veru protiv partizanskih snaga u ovom slobodnom gradu. Meutim, njihov
9 Gaji, Kosti, Marinkovi i Pleevi su pripadali levom krilu Udruene opozicije. Poto su u septembru 1941. zatraili vezu sa Okrunim poverenistvom KPJ, doli su u partizane.

'726

plan je bio privremeno poremeen kad su u Milano vac iznenadno stigli 2. bataljon i 7. eta 3. bataljona Prvog umaijskog odreda. Zato su saekali no kada su umadinci pospali u bolnikoj zgradi. Poto su u pono sa nekoliko svojih eta opkolili bolnicu, poela je estoka borba koja je trajala sve do svanua. A kada su partizani istroili svu municiju, etnicima nije bilo teko da prodru u zgradu i da ih zarobe, tako da se mali broj izvukao-. Neke, veinom sa sela, pustili su kuama, dok su oko 120, preteno lanova K P J i SKOJ-a, oterali u milanovaku kasarnu gde se nalazilo oko 200 partizana iz drugih odreda koje su etnici na slian nain zarobili. Iako su partizani oko podne ponovo oslobodili Gornji Milano vac, etnici su prilikom povlaenja prema Ravnoj gori odveli i zarobljene drugove. Oni su kasnije ovih 120 boraca iz umaijskog odreda i 240 boraca iz drugih odreda predali Nemcima u Valjevu koji su ih postreljali. Tom prilikom su izmeu ostalih streljani i hrabri skojevci iz Arandelovca: Lida Marinkovi, komandir voda, Branko Savi aa, pukomitraljezac, Malii, komandir 7. ete i mnogi drugi.
Milovan MILOSAVLJEVI MIKA

TRINAESTOJULSKI USTANAK P O D OBODOM

U Donjem Kraju kod Cetinja 28/29. maja 1941. odran je sastanak tek formirane Sreske vojne komisije za srez Cetinje na kome je razraena direktiva i plan formiranja pripremnih gerilskih odreda za dizanje ustanka. Na tom sastanku je odlueno da se za rijeku optinu^ s obzirom na geografski poloaj i teinu zadatka, oformi Optinska vojna komisija. Na prvom sastanku ove komisije, koji je odran 31. maja vie sela Meteriza na mjestu zvanom Prnik, odlueno je gdje e se skladititi sauvano oruje, isplanirani su borbeni odredi na teritoriji optine, nain vojne obuke omladinaca, sanitetska sluba, itd. Rad je poeo odmah. Poetkom juna smjetena je iznad Gornjeg Ceklina tehnika MK KPJ Cetinje, gdje je -umnoavan partijski i drugi materijal. To je znatno pomoglo ionako intenzivnom politikom radu u narodu ovog kraja.
U Gornjem Ceklinu iako pod tekim ilegalnim usiovima neprekidno je ivjela i radila partijska organizacija, to je imalo pozitivnog uticaja i na simpatizere i na prijatelje Partije u Rijeci Crnojevia i okolini. Na parlamentarnim izborima 1923, 1925, 1927, 1931, 1935, i 1938. najvei broj glasaa za sreskog kandidata NRPJ, odnosno radnikoseljaki savez i radniko-seljaku stranku bio je ba iz Rijeke Crnojevia, odnosno iz okolnih ceklinskih sela. Sjajnom akcijom ceklinski komunisti uspijevaju a se 1934. izbore za potpuni uticaj nad upravom ceklinskih ribolova. Na optinskim izborima od 22. novembra 1938. godine i optinska vlast u Rijeci prelazi u ruke komunista. Sve jae i stabilnije pozicije KP u narodu istiskuju uticaj graanskih partija 1 pretvaraju ovaj kraj u najjae uporite revolucionarnog pokreta. Autoritet KP ispoljavao se u brojnim manifestacijama i istupanjima protivu nenarodnih diktatorskih reima kao i u demonstracijama 27. marta 1941, zatim prilikom bojkota doeka italijanskog kralja na Cetinju 17. maja 1941. itd. Narod optine rijeke, ve voen jakom, autoritativnom borbenom KPJ (koja je u optini imala 68 lanova, desetak kandidata i oko 100 skojevaca) spremno je doekao as oruanog ustanka.
1

'728

Na dan napada faistike Nemake na SSSR, 22. juna, na teritoriji optine je postojalo 13 gerilskih odreda sa 215 boraca, i to: dva odreda na Gornjem Ceklinu (jedan od 21, drugi od I boraca), odred na Uliima sa. Strugarima od 18 boraca, odred u. Rijeci Crnojevia s najbliom okolinom od 18 boraca, odred Petrovii Oevici od 16 boraca, zatim Jankovii Sinon od 10 boraca, Meterizi-Dobrska 2upa Zagora,od 31 borca, Celjari alci od 9 boraca, dva odreda Rvai Bobija od po 16 i 15 boraca, odred Druii i Prevlaka od 21 borca, Dodoi abljak od 11 boraca, i odred iz Dujeva od 9 boraca. Pomenuti odredi raspolagali su sa 102 puke, 4 pukomitraljeza, 1 tekim mitraljezom (varcloze), velikim brojem, bombi i sa. preko milion metaka. 2 Na sastanku optinske vojne komisije i dijela rukovodilaca formiranih odreda na Gornjem Ceklinu,. koji je odran u zaseoku Petrovii 12. jula, delegat PK KPJ za Crnu Goru i Boku Bajo Sekuli 3 prenio je direktivu da se sjutradan 13. jula u 15 asova otpone sa oruanom borbom. Plan operacija na terenu rijeke optine razraen je detaljno. Organizovan je napad na Rijeku, s tim da prvi odred sa Gornjeg Ceklina napadne sa poloaja od Rijekog Grada (sada Obod), Rijeki odred sa poloaja Jovanova brijega, Petroviko-oeviki odred sa pravca Oevia, pola Dujevskog odreda od pravca Lipovika, Jankoviko-inonski odred od pravca inona,. odred Meterizi-Dobrska upa Zagora s istone strane od. pravca Selita i inona. Tako je odreeno 6 gerilskih odreda sa oko 100 boraca pod komandom komandanta Nika Jovievia i komesara Janka Lopiia. Ostali odredi dobili su zadatke da zaposjenu poloaje i to: Drugi odred sa Gornjeg Ceklina (odnosno dva dijela tog odreda) poloaj na Koelama (komunikacija Cetinje Rijeka), odred Strugari Ulii poloaj-Dobrska ploa na istoj komunikaciji (uz pomo odreda sa terena sokolske optine i dijela Gornjoceklinskog odreda), dva odreda iz sela Rvai i Bobija poloaje na komunikaciji Rijeka Podgorica (Titograd) u Carevu Lazu, odred Druii Prevlaka poloaj na mjestu Brestovi na istoj komunikaciji Rijeka Podgorica, odred eljari Dalci (sa nekoliko boraca Meterikog odreda) takoe na komunikaciji Rijeka Podgorica na mjestu pod Pavlovom Stranom. Odred Dodoi abljak imao je zadatak da likvidira andarmerijsku stanicu u abljaku, a ostatak Dujevskog odreda da zaposjedne poloaje na komunikaciji
Ova municija sa drugim eksplozivom dovezena je preko partijsve veze Cetinje Ceklin, aprilskih dana u Dom kulture na G. Ceklin, odakle je prije dolaska Italijana 16 aprila sklopljena i uskladitena. * Narodni heroj, poginuo kod Kolaina 21. marta 1942. godine kao lan PK KPJ za Crnu Goru, Boku i Sandak,

'729

Rijeka Virpazar. Na komunikaciji Rijeka Cetinje na. mjestu Koele odreen je i odred air Dubovo (sa terena Ijubotinjske-Optine). Svaki borbeni odred je imao komandu: komandira i komesara (lice za odravanje veze sa narodom) i svaki je imao neopaeno da stigne na odreeno mjesto tano u 14.30 asova. Bilo je tano 15 asova kada je iz signalnog pitolja 13. jula 1941. godine dat znak za opti napad na Rijeku Crnojevia. U garnizonu se nalazilo 20 karabinijera i oko 150 drugih neprijateljskih vojnika, koje je trebalo iznenaditi. Meutim, istog dana u ranu zoru napadnut je i osloboen VirpaZar, te neprijatelj u Rijeci nije mogao biti iznenaen. Osim toga, istoga dana oko 9 sati, u Pavlovoj Strani 7 boraca Meterikog odreda u sukobu sa jakom neprijateljskom patrolom ubilo je faistikog majora, ranilo kapetana i zarobilo 13 Italijana. Neposredno pred napad na Rijeku dola je iz Podgorice neprijateljska kolona od 27 moftociklista i kamion posluge naoruane sa 3 laka mitraljeza i jednim pukomitraljezom. Meutim, sve to nije uticalo na plan napada na Rijeku, koji je otpoeo tano u predvieno vrijeme. Napad je bio jednovremen i tako estok, da se preplaeni neprijatelj teko mogao pribrati za jai otpor. Poslije nepunih pola sata borbe, neprijatelj je kapitulirao. Pretrpio je samo neznatne gubitke (3 mrtva i nekoliko ranjenih), a od gerilaca niko nije ni ranjen. Zarobljeno je oko 30 vojnika sa 3 oficira i trojicom izrazitih saradnika okupatora. Kolona motociklista je za vrijeme napada uspjela da se proibije iz obrua, ali je na putu ka Cetinju, vie sela Oevica, bila iznenaena napadom odreda sa Gornjeg Ceklina i Ljubotinja. Neprijatelj je imao 5 mrtvih ostali su zarobljeni. I na drugim sektorima bilo je borbi i uspjeha. Na Dobrskoj ploi oko 14 asova likvidirana je neprijateljska posada sa 3 kamiona (7 mrtvih, ostali zarobljeni). Na Koelama su likvidirana jedna neprijateljska kola sa posadom, a na Carevu Lazu, oko 15 asova, 2 kamiona sa posadom. Oko 18 asova na Dobrskoj ploi zarobljeno je 5 italijanskih oficira. Oko 15 asova andarmerijska posada u abljaku likvidirana je skoro bez borbe. Tako je ovaj slavni ustaniki dan u ovom kraju krunisan krupnim uspjesima. Toga dana, 13. jula, u 16 asova u osloboenoj Rijeci, poslije 22 godine otkada ga je prvi razvio Marko Maanovi, ponovo je razvijen crveni barjak, pred kojim su prodefilovali borci i narod itavog ovog kraja. Radovali su se zajedno i narod i borci, koji su, uz snanu i gromoglasnu pjesmu, ve u prvi sumrak poli u pravcu sela Rvai, gdje se neprijatelj koncentrisao od Podgorice i gdje su se ve vodile estoke borbe. Ovog
'730

storijskog dana, na ovom istorijskom terenu' Carevu Lazu, "borba nije prestajala i nastavila se, sve krvavija i ea, do 18. j u l a kada su se nae snage morale povlaiti. U Rijeci je kao posada ostao dio rijekog gerilskog odreda dok je sve ostalo i narod i borci evakuisano, zbog sve vee ugroenosti od pravca, Podgorice, odakle su nadir ale snage itali] anskih divizija Pusterija i Mesina. Idui dan, 14. jul, protekao je u Rijeci i najblioj okolini mirno uz veliku radost pobjednikog naroda. Samo je u Rvaima nastavljena krvava borba. Tamo su angaovane glavne snage ovog kraja, ne zanemarujui, naravno, ni komunikaciju Rijeka Cetinje, sa koje se takoe mogao oekivati neprijatelj. Nou 14/15. "jula dijelovi italijanske divizije Mesina uspjeli su da probiju na obru u Rvaima i kod Careva Laza i prodru do Rijeke poslije ega ,su .skoro bez zadravanja nastavili put prema Cetinju. Motorino vani bataljon ove divizije od oko 800 vojnika naiao je 15. jula negdje oko 2 sata na nau zasjedu na mjestu Koele (k. '27?). Razvila se estoka borba izmeu 70 boraca sa Gornjeg Ceklina i Ljubotinja i ovog italijanskog bataljona, koja je trajala do 9 sati. Bataljon je bio do nogu potuen. Neprijatelj je imao 58 mrtvih, oko 140 ranjenih i oko 600 zarobljenih vojnika i oficira. Zaplijenjeno je: 42 teka mitraljeza breda, 3 topa, <6 bacaa, 10 pukomitraljeza, 30 kamiona, 35 motocikla i preko 400 puaka, uz brojnu municiju, odjeu, hranu i sanitetski materijal. 1 Isto jutr, 15. jula, grupa boraca pod Pavlovom Stranom unitila je 4 neprijateljska kamiona, i tom prilikom je poginulo desetak Italijana. Za to vrijeme je u Rvaima i dalje bjesnila borba sa jakim neprijateljem, koji je koncentrisao sve "brojnije snage da bi se poto-poto probio do Cetinja. I 16. jula ; u Rvaima se nastavila teka borba sa gotovo sto puta jaim neprijateljem koji je poeo da pali sve i ubija i maltretira sva"koga koga je stigao. Meutim, ustanici su uspjeno zadravali .neprijatelja. Sjutradan, 17. jula oko podne, jedna grupa rvakih boraca je iznenadila na brdacu Veliki dra polupijani odred Italijana i nanijela mu teke gubitke (oko 30 mrtvih, dok su ostali uspjeli da se spasu bjekstvom). Dolaskom divizije Pusterija i drugih italijanskih jedi:nica na sektor Rvai Carev Laz iz nekoliko pravaca, neprij a t e l j je uspio da probije partizansku blokadu i stigne na Rijeku,
4 U pogledu broja mrtvih i ranjenih neprijateljskih vcjnika liina zaplenjenog oruja, naroito puaka, upor. lanak Borba u elama od Andrije Pejovia (u ovoj knjizi) i delo Crna Gtra u i socijalistikoj revoluciji knj. I, str. 118, od Batrin Jovanovia ared.

i koKoNOR Prim,

'731

a odatle skoro nesmetano produi za Cetinje. Nae snage kao i veliki dio naroda morali su se povlaiti. Razbjenjeli okupator je svuda kuda je proao ostavljao pusto palio i unitavao sela, ubijao desetine ljudi i ena (veinom ne jai) i listom internirao ivalj. Rijeku Crnojevia su faisti opustoili gore nego-, mnogi raniji osvajai, 5 strijeljajui desetine njenih rodoljuba i, gonei u ropstvo sav zatoen narod. Obod i cio kraj oko njega, kupao se u krvi kao nikada u svojoj ionako tekoj i munoj istori ji. Hrabri ceklinski borci, u saradnji sa ljubo tin jskim i onima sa terena sokolske optine, odnijeli su u toku ovih pet slavnih i krvavih dana velike pobjede i nanijeli neprijatelju znatnegubitke (110 mrtvih, 200 ranjenih i preko 700 zarobljenih), kao. i veliki ratni plijen. Meutim, ni poslije splanjavanja ustanka i ponovnog porobljavanja ovog kraja, nije se prestalo boriti. Krajem 1941. godine ponovo su poele znaajnije akcije protiv okupatora na komunikacijama Rijeka - Podgorica i Rijeka Cetinje. Poetkom 1942.'sve do povlaenja partizanskih snaga za Bosnu, teu akcije prerastale u prave bojeve. Ni poslije odlaska borakih: snaga za Bosnu, ni poslije prisilne mobilizacije nekih ljudi u izdajnike etnike redove, narod se u ogromnoj veini nije pokorio. Podnosio je stalne rtve, popunjavajui nae slavnebrigade svojim najboljim sinovima i uvajui na svom terenu, grupu ilegalaca-terenaca, sve do kapitulacije Italije 1943. godine. Ni pored zvjerstava i terora zloglasnog faistikog majora Salvatora Spitalijera i njegovih mnogobrojnih gnusnih saradnika-etnika, herojski otpor naroda nije izostao sve do konanog osloboenja Rijeke i ovog kraja 14. novembra 1944. godine.
Jariko L O P l C i e

6 Rijeku su paliS'. Sulejman-paSa 1692, Numan-paa 1714, Mahmut-paa 1785. i Omer-paa 1862, godine. Ovaj posljednji ju je skoro iz temelja razorio.

'732

ZA P O S L J E D N J I I ODLUNI BOJ

JEDAN DNEVNI RED: PRIPREMA ORUANE BORBE

K ada je sekretar nae partijske elije u Piperima saoptio odluku Partije o pripremi komunista (lanova Partije i SKOJ-a) za posljednji i odluni boj u svima nama razbuktao se ar osvete nagomilavan nizom godina. Sve je to bilo sabrano i nabijeno u nama itajui Marksa, Lenjina, sluajui- i itajui legende o mornarima sa Aurore, brigadistima sa Elbe, o krvavoj akciji na Savskoj cesti, 14. decembru, krvavim demonstracijama 1936. godine u Podgorici i dr. Neto neobuzdano, silno, nosilo nas je tog trenutka. Jedva smo se obuzdavali Samo -svjesna i gvozdena partijska disciplina sabijala nas je u okvire trezvene prisebnosti. ovek koji nije tako neto doivio ne moe obinim rijeima iskazati oduevljenje, mladiki zanos i sve ono to sobom nosi jedna velika ideja. Sekretar je nastavio: Napadnuta je kolijevka komunizma; faizam Hitler je posegao rukom na nau svetinju otadbinu radnika i seljaka. Napadnut je SSSR. Naa je dunost da mu pomognemo. Nijedan ovek nae zemlje ne smije otii sa Hitlerovim hordama na Rusiju! Nijedan vagon, nijedan metak, nijedno zrno ita ne smije tiranin ubrati sa ovog t l a . . . Neka mu naa zemlja bude jo jedna prepreka . . . NaS pripreme moraju biti brze i efikasne. Svaki komunista je duan da bude na svom mjestu, ako treba danonono na zadatku nastavio je sekretar. Pripreme za oruanu borbu morale su biti svestrane. Razmiljam o svemu ovome. O politikom radu ve smo .se dogovorili. Precizirali smo voenje i odravanje seoskih konferencija, utvrdili kako na njima treba istupati sa kojim
'733

parolama i na koji nain. Pobrinuli smo se da individualno posjetimo i porazgovaramo sa odreenim brojem uticajnih ljudi koje je Partija uvijek koristila u situacijama kada su bile u pitanju akcije irih razmjera! Njihovo razumijevanje dogaaja, uvijek nam je dobro koristilo. Glas takvih ljudi nekada je bio i odluujui. Predvidjeli smo posebne sastanke organizacije SKOJ-a i. posebne konferencije omladine. Omladina je u tim danima bilavelika garancija. Nju nije bilo teko pokrenuti. Njena mobilnost i spremnost za borbu nije dolazila u pitanje. Neke omladince a njih smo znali od ranije morali smo obuzdavati, da ne bi prenaglili, preuranili ili po-tcenili dogaaje. U ovakvim situacijama moralo se sve ovo imati u vidu. Ocjena o svakom pojedinom ovjeku nije se smjela brzo donositi. Bilo je mnogo onih! koji su se s nepovjerenjem i nedoumicom raspitivali o svemu to je prethodilo o faizmu i njegovoj snazi, snazi SSSR-a itd. To nije uvijek znailo kolebljivost. Ali gorina ivota na., suhoj besplodnoj zemlji, nematina i proli ratovi tjerali su ponekad ove ljude da trae vie objanjenja, da ekaju oslukujui budui da je svakidanjica mogla biti jo tea i n e izvjesnija. Sve se to moralo predvidjeti. I meu nama komunistima bilo je takvih. Bilo je ak i, onih koji su uskogrudou, nekom vrstom inata, otrim r i j e ima gledali da nekako revolucioniu tok dogaaja. To se donekle opravdavalo neznanjem i zaostalou. Na partijskim s a stancima mi smo esto o tome raspravljali, pa smo se znali i dobro meusobno iskritikovati. S druge strane milina je bilo posmatrati spremnost k o munista. Prosto smo se grabili ko e vie da primi zadataka. Svaki od nas uvijek je bio gotov na sve. Nesavlaljivog p r o blema, kako smo mi tada smatrali, nije bilo. Zar nije nagovijetena velika borba revolucija. O tome smo sanjali, matali, meusobno razgovarali. Oekujui to osjeali smo da se n a l a zimo na pragu velikih dogaaja kad treba skinuti jaram eksploatacije. Znali smo da mi komunisti treba da u revoluciji ponesemo najtee breme na svojim pleima. Bili smo zaista svjesni zadataka avangarde i u tom potpuno jedinstveni b e z kolebanja i gunanja. Mi, lanovi Partije, koji smo radili u partijskim organizacijama na terenu bacili smo se u akciju. Dolazili su nam mnogi da od nas trae objanjenja i savjete. Mase su u nama vidjele - nadu. One su svakodnevno sve vie dolazile do uvjerenja da e jedino komunisti biti u stanju da izvuku narod iz tako* tekesituacije. Nikada do tada, kao tih dana u Piperima gdje?
'734

sam radio i ivio nijesam osjetio takvu uskovitlanost masa. Nikada kao tada, nijesam doivio aktivniji rad partijaca, zrelija rasuivanja i tako ivu politiku aktivnost. Od 6. aprila pa nadalje odravali smo sastanke partijske elije svakog drugog treeg dana. Bilo je sluajeva kada smo se sastajali i po dva puta dnevno. Partija je bila takorei u mobilnom stanju. Do.gaaji su se smjenjivali takvom brzinom da je trebalo jo bre rasuivati, zauzimati stavove, donositi odluke i brzo preduzimati one najnunije mjere i akcije. Naa organizacija koja je ovih dana brojala oko 80 lanova KPJ nije bila toliko mlada. Po svome sastavu moda, ali po duini rada u Piperima ona je bila veoma stara. ivjela je i radila aktivno i neprekidno sve do 1920. godine. Mase su je i te kako osjeale i voljele. I u najteim uslovima ilegalnog rada ljudi su znali gdje da je nau, gdje da potrae savjet a ponekad i da joj ga sami daju. No, vratimo se ponovo tom nezaboravnom sastanku. Poto smo razradili plan i taktiku politikih mjera, sekretar je oznaio da treba diskutovati o oruanoj pripremi. Nije trebalo dugo razglabati. Oruje koje smo odmah poslije aprilskog sloma sklonili u 6 zajednikih magacina izneemo na svijetlo dana. Izdvojili smo ljude koji su nas mogli nauiti rukovanju orujem. Bili su to veinom rezervni oficiri i podoficiri. Sjeam se da, smo za to bili odabrali, pored ostalih, i drugove Bou Lazarevia, Petra Perkovia i jo neke. Formirali smo u Piperima 6 pripremnih gerilskih odreda u kojima je bilo preko 200 drugova i napravili plan obuke. Zato su bila odreena tri popodneva u nedelji. U obuci su uestvovali i skojevci kao i jedan broj istaknutih omladinaca. Trebalo je odmah poeti. Osjeali smo da treba veoma brzo raditi. Dobro- se sjeam kada je na sekretar Vojo ukazao da uporedo sa oruanom pripremom moramo znati ime raspolae nae selo priblian raun o tome koliko koji seljak ima stoke, mrsa i drugog to bi pomoglo opstanak naih gerilskih odreda. Trebalo je osim toga pomoi i onima koji nijesu imali niega ija su djeca gladovala. Zaduenja za ovo dobili smo pokojni Milo Boovi i ja. Odmah poslije sastanka nas . dvojica smo preli u akciju. Sjeam se prvog reagovanja sekretara Voja, kada smo ga kasnije upoznali sa bogatstvom naeg sela. Zar nema vie? pitao je on. Ne, odgovorili smo kratko.
'735

Tajac koji je iza toga nastao nije bio samo psiholoke prirode. Nas trojica smo svaki za sebe mislili, presliavali se o, ovom vanom pitanju koje nas je umnogome iznenadilo.
Z A K L E T V A

Poslije napornih julskih akcija i borbi krajem jula 1941. godine jedva smo nali vremena za organizaciono i politiko uvrenje mladih i jo dovoljno neuvrenih jedinica. Ta potreba je bila potencirana izvjesnim pojavama priama pojedinaca o preuranjenosti ustanka o tome da jo nije dolo vrijeme itd. U takvoj situaciji biro partijske elije za Pipere sastao se i donio zakljuke da se poslije odranih konferencija organizuju sveani zborovi eta na kojima e borci poloiti zakletvu. Od starijih ljudi nije se trailo da ovu zakletvu polau, nego samo od onih od kojiji se s pravom trailo da budu ne samo u prvim borbenim linijama nego da budu spremni da se bore na svakom terenu i svakoj situaciji. Poslije niza konferencija, zborova, razgovora sa narodom, doao je red i na zbor nae Stijenske ete. Za nas komuniste to je bio poseban doivljaj. Svi smo se osjeali sveano. Jo samo nekoliko asova dok se u sveanom stroju ne oba veemo na vjernost narodnooslobodilakoj borbi. Zakletva. Zakletva . .. ini mi se, hiljadama puta sam izgovorio tu rije. Nije to bilo samo radi toga to je ta rije nekako neprimjetno traila mjesto u mom rjeniku, kao i mnoge druge do tada. Ne, to nije bila obina rije koja objanjava samo neki uzak pojam. Ona je oznaavala itav jedan kompleks pojmova koji su bili osnov i bit nae djelatnosti, naeg postojanja. Mi komunisti bez rezerve i odano svrstali smo ovaj pojam u naem mozgu, dui i srcu .tamo gdje je gajen itav niz drugih pojmova kao komunizam, revolucija, KPJ, SSSR, SKP(b) i druge. to smo vie razmiljali o zakletvi sve smo se vie uvjeravali u to da je ona na ponos, obaveza avangarde. Sjeali smo se i zakletve nad odrom Lenjina i bezbroj puta smo je citirali. Uoavali smo razliku, ali i mnogo ega zajednikog. Obadvije su znaile zakletvu revoluciji, komunistikoj ideji narodu. No uoi toga dana zatekla je nau etu u Kameniku. Spavali smo rasporeeni u 3-4 obanske kolibe. Iako veoma
'736

umorni, nijesmo mogli da zaspimo. Svaki je preivljavao jedno isto. Nazirui kroz pukotine daanog krova kolibe bisernozvezdano' i punim mjesecom osvijetljeno pare julskog neba- odluili smo da na pragu otvorenih vrata sjedne Radomir (Raco, mladi student filozofije) i da nam na mjeseevoj svjetlosti 1 ita; reenicu po reenicu teksta zakletve koju smo tek bili dobili' i koju je Jovan ak po mraku prekuc&o na maini. Tek to smo poeli da se uvjebavamo za sutranji nastup ponavljajui' rijei naeg spikera, ustadoe drugovi iz 2. i 3. voda, posi-; jedae oko kolibe i pridruie nam se. Eho rei zakletve irio se ; kroz mekanu planinsku tiinu. um borovih grana njihanih svjeim planinskim povjetarcem, udvostruavao je snagu eha i raznosio ,ga kroz panjake Kamenika. Za kratko vrijeme nije nam ni trebalo da gledamo u papir. Uskoro smo itav tekst, x znali napamet. Tek kad smo ocijenili da je sve savladano, naslanjajui se jedan na drugog postepeno smo tonuli u dubok san u kakav moe da utone samo umoran i zadovoljan ovjek. im je sunce provirilo1 kroz guste grane borovih stabala, koje su se bile nadnele nad naim kolibama, deurni nas probudi. Brzo smo se spremili formirali kolonu i krenuli prema Petibukvama. Odmah se zaorila pjesma. eta od oko 70 partizana u kojoj je bilo preko 30 lanova KPJ, zadovoljno je gazila uskim planinskim stazama. Na domaku zbornog mjesta ugledali smo grupu ena i djece. I dok smo sjedeli u hladovini stoljetnih bukovih stabala, ta mala neobina kolona ila je pravo ka nama. Svi su nosili torbe na ramenima. Odmah smo ocijenili o emu se radi htjeli su svojim prisustvom i skromnim zaveljajima u kojima je bila hrana da uveliaju ovu nau sveanost. Morali smo priznati da su nas iznenadili. Nijesmo se tome nadali. Raunali smo n daljinu i na to da neki od njih treba da budu na obezbjeenju. Ali snali su se. Na straama i obezbjeenju ostali su starci a dk> ena i djece doao je ka nama. Predvodio ih je Radovan partijski radnik na terenu. Tek to- smo se pozdravili na komandir je dao pitaljkom znak zbor i pokazao rukom odakle i u kom pravcu da se postrojimo. I ovo je brzo uinjeno. Postrojeni po veliini i tano poravnati izgledali smo sveano. Komandir je komando vao na mestu voljno i potom dao rije naem politikom komesaru. Komesar visok i vitak ovjek, naitan i sa velikim revolucionarnim iskustvom iz okraja Partije na Beogradskom univerzitetu objanjavao nam je cilj zbora i svrhu zakletve.
47 U s t a n a k 1941.

737

Odmah iza tog uvoda komandovao je Mirno, a potom izvadio tekst i poeo da ita reenicu po reenicu: Zaklinjem se svojom au i au svoga naroda da u se predano i nesebino boriti za osloboenje. Mi smo za njim glasno ponavljali svaku reenicu. Slonije i otresitije nego prole noi. I kad je ovaj sveani dio bio zavren nastalo je veselje, kolo, pjesma. Tog dana, svaka na svom sektoru 5 eta Piperskog bataljona poloila je zakletvu, isto tako sveano i sa istim oduevljenjem. Samim tim bataljon je uao u novu moralrio-politiku i organizacionu fazu. Zakletvu je poloilo oko 250 boraca iz Piper. Meu njima je bilo oko 90 lanova KPJ, koji su bili zadueni za rad u sastavu bataljona. Od svih 250 boraca koji su ovom prilikom poloili zakletvu do osloboenja je poginulo na raznim bojitima irom Jugoslavije oko 150, a sa itave optine Piperi, koja je pred rat brojala oko 600 kua, poginulo je u NOB-u oko 400 boraca. Zakletva je asno izvrena.
Vukalica MILUTINOVIC EDO

USTANAK U KNINSKOJ KRAJINI 1941.

prilski slom jugoslovenske drave i kapitulacija njene vojske blno su odjeknuli selima kninskog kamenjara. Narod je strahovao, jer su frankovaki elementi jo u samom poetku rata poeli preti ti srpskom ivlju fizikim unitenjem. Prva rtva njihovih pretnji bio je Jovo Tintor, seljak iz Radij evca, koga su frankovci ubili samo zato to nije hteo da pozdravi ustaku zastavu, iako je u Kninu jo postojala vlast stare drave. Ipak su april i prva polovina maja, protekli relativno mirno, jer se u to vreme jo nije znalo kome e Knin pripasti Italijanima ili takozvanoj NDH. Mnogi vieniji graani srpske narodnosti .sklonili su se, jo prvih dana po dolasku ustaa, pod okrilje italijanskog okupatora u Kistanju. Ovo zatije trajalo je sve do sporazuma izmeu Pavelia i Musoinija (potpisanog u Rimu 18. maja 1941), kojim je cela Kninska krajina pripala Pavelievoj dravi. Tada su ustae, odmah po preuzimanju vlasti od Italijana, pristupile zatvaranju srpskih kola, crkava i trgovina, hapenjima i ubijanjima uglednijih Srba da bi docnije po dolasku zloglasnog Juce Rukavine u Knin 29. maja 1941. prele na masovan pokolj i nasilje nad srpskim stanovnitvom. Ustaka vojska, dovedena je u Knin mahom sa strane, jer meu kninskim Hrvatima ustae nisu mogle nai dovoljan broj onih koji bi se uhvatili u njihovo kolo. U hajci na Srbe, koja je uzela iroke razmere poetkom juna, od kninskih ustaa posebno su se isticale Nikola I kia, Franja Arapovi, frater imi i katoliki popovi. Za nepuna dva meseca, od preuzimanja vlasti od Italijana pa do 27. jula, ustae su na svirep nain umorile oko 550 ljudi, ena i dece u okolini Knina. Svoje rtve, izmrcvarene u kninskom zatvoru, odvodile su kamionima i ive bacale u Mratovsku jamu u planini Promini i u jednu drugu jamu prema Graacu. Poput crnog
47*

739

bauka smrti glasine o ovom zloinu, kakav narod ovog kraja nije dozi veo jo od turskih vremena, stale su kolati od sela do sela, prisiljavajui svet da trai spas u brdima i umama. Plavanjci su beali u okolna brda, Golubiani u Pljeevicu, Strmiani u Orlovicu i Uilicu, ali ni ovde nisu bili poteeni, jer su ustae pravile izlete i u ove planine. Tako se, na primer, 1. jula grupa ustaa iskrcala na otvorenoj pruzi u selu Donjem Tikovcu i uputila ,se u plavanjska brda, da pobije seljaki zbeg, koji se tu nalazio. Meutim, Pera Jari, radnik iz Tikovca, koji se jo po propasti stare drave odmetnuo u umu sa dvadesetak naoruanih ljudi, napao je ustae i naterao ih u bekstvo. Ustae su imale jednog mrtvog i vie ranjenih. Ovo se dogodilo 1. jula 1941. godine. To je u stvari bio prvi metak koje je opaljen na ustae na tromei Dalmacije, Like i Bosne. O ovoj borbi poele su kruiti itave legende. Posle napada Nemake na Rusiju ve se uveliko poelo aputati o dizanju ustanka. Naroito su seljaci sela Plavna, veinom mlai Ijudi-radnici bili za bunu, pogotovo to se prialo da e biti pobijeni i iseljeni, a u njihove domove doseljeni Hrvati iz sela Kijeva, koji su, za razliku od kninskih Hrvata, u veini bili proustaki nastrojeni. U to vreme nalazio se u Orlo vici odmetnut Nina umi, sa grupom mladia koji su bili naoruani i vebali se u vojnikim vetinama, pripremajui se na t a j nain za predstojee dogaaje. Na drugom kraju, u istorijskim Crnim potocima, nalazio se sa svojim ljudima Pera Jari, S njim su bili Opai, Jovan Savi i Sima Marinkovi sa jo nekoliko^ ljudi iz Plavna i Tikovca. Svi su bili naoruani pukama, a imali,su i pukomitraljez. O ustanku se ve uveliko govorilo. Samo se jo nije znalo tano kad e poeti. Zbog toga su se odmetnici povezali sa grupom ljudi kod Drvara koji su bili sa Ljubom Babiem, kao i sa Perom Boltiem u Trubaru i Milanom Tankosiem u Dugom Polju. Meutim, pripreme za ustanak nisu ile lako. Meu izbeglim seljacima bilo je i skeptika koji su bili protiv ustanka, jer su mislili da e ustakom zulumu ipak jednom doi kraj. Neki su govorili: Ovo je privremeno. Ustae e prestati ubijati Srbe, jer svaka drava voli da ima vie ljudi, pa i ustae. Sta e i njima drava bez naroda. Ovakvom skepticizmu suprotstavljali su se mladi sezonski radnici, koji su mahom bili lanovi Ursovih sindikata u Beogradu. Meu njima su se isticali: Nina umi, Duan Paji, Savo i Glio Opai, uro S. Alfirevi, Marko Dubaji Moler i drugi.
'740

U to vreme dobij en je i proglas CK KPJ preko Kistanja, u kome se poziva narod na ustanak. Pred sam ustanak neki su seljaci iz Plavna uspeli da dodu iz Beograda. Oni su govorili o borbama u Srbiji i Crnoj Gori. Tako su pristalice ustanka poele jo intenzivniju propagandu meu izbeglim seljacima za dizanje ustanka. Ovaj rad imao je svoje pozitivne posledice, jeise veina izjanjavala za borbu. Tri dana pre ustanka, 24. jula, ustae su po drugi put pokuale da razbiju odmetnute seljake na Tromei, ali u se i ovoga puta loe proveli. U sukobu sa seljacima ostavili su jednog mrtvog i dvojicu ranjenih. Ustanak koji je izbio u Drvaru i Srbu 27. jula 1941. nije zatekao nespremne za borbu ni. Pia van j ce i Tikovane. Tog dana sunce je u Plavnu pripeklo svom snagom' jo u prvim jutarnjim asovima. Selo je izgledalo pusto. Naputena stoka, lutala je bez nadzora po njivama. Prolo je devet sati. Sve je izgledalo mirno, mrtvo. Odjednom, neto iza devet asova, iznenada je odjeknuo prvi pucanj na ustakoj kasarni. U isto vreme zvona su zazvonila. Po ranijem dogovoru, Nina umi sa nekoliko drugova napao je kasarnu gde su se nalazile ustae. A zvona su bila signal za ustanak. Borba je bila dosta duga i teka, jer su se ustae zabarikadirale u kamenoj kui koja je podseala na tvravu. Davale su oajniki otpor, municije su imali dovoljno, a bombe su svakog asa bacale kroz prozore. Naoblailo se. Posle nesnosne sparine kia je linula kao iz kabla. Seljaci su sa svih strana dolazili kao nabujala reka. naoruani vilama, sekirama, kosama, a najmanje vatrenim orujem, jer su ustae uspele da pred sam ustanak oduzmu od seijalca vei broj puaka, kako vojnikih tako. i lovakih. Meu ustanicima je nastalo izvesno kolebanje, jer se nisu mogli pribliiti kasarni, a bojali su se da ustaama ne doe pomo sa eleznike stanice Plavno. U ovakvoj kritinoj situaciji, kada je izgledalo da ustanici nee uspeti u zauzimanju ustakog uporita, odvani omladinac Stevo uri privukao se do kasarnskog zida i kroz prozor ubacio nekoliko bombi u ustaku kasarnu. Odjednom su ustae prestale davati otpor. Posle toga ustanici su provalili u kasarnu gde su nali mrtve i teko ranjene ustae. Minulo je podne. Ustanicima su u poslednjem momentu pristigla pojaanja od ustanika iz Tikovca. Ustanici su u ovoj borbi zaplenili preko 200 vojnikih i lovakih puaka, 2 pukomitraljeza, nekoliko hiljada metaka, sanduk bombi, kao i 200 pari gumenih opanaka. U ovoj borbi ubijene su 4 ustae, a meu ustanicima poginuo je jedan i dvojica su ranjena. Tom prilikom ubijena je i ustaka kuvarica, koju su ustae koristile
'741

kao obavetajca. U ustakom uporitu naena je i potanska inovnica koju su ustae dovele za upravnika kada su dotadanju potansku inovnicu otpustili kao Srpkinju. Posle par dama ustanici su je sproveli do blizu Knina i pustili. Oko etiri sata po podne doao je kurir iz Strmice. Pa ja Kurbalija traio je pomo. Ustanici iz Plavna bili su na mukama. Kako poslati pomo u Strmicu kad oko sela prolaze dve eleznike pruge i ustae mogu svakog asa ubasti u selo da izvre odmazdu nad golorukim stanovnitvom? Lika pruga prolazi pored samog Plavna, a Sipadova kroz Golubi. Prva je udaljena od sela svega tri kilometra, a druga est, to znai da su ustae svakog asa mogle upasti u selo. Po zauzimanju ustakog uporita, na brzu ruku se formira i ustanika komanda. Za komandira je izabran Obrad Bojani, a za njegovog zamenika Nina Dumi, koji je prvi opalio metak na ustae. Ustanika komanda deli ustanike na tri grupe sa zadatkom da to pre zauzmu poloaje s kojih bi najlake mogli suzbiti ustae u sluaju njihovog pokuaja da prodru u selo. Prvu grupu predvodi Nina umi,,sa zadatkom da posedne Crni vrh i Starevo brdo i sprei prodor ustaa u selo iz tog pravca, a u isti mah i da pomogne Paji Kurbaliji i njegovim ljudima u Strmici. Drugu grupu predvodio je Jovan Opai. Ona je posela poloaj Culum Velika gradina . Radljevac, sa zadatkom da titi selo od ustaa, koji su mogli doi sa eleznike stanice Plavno. Treu grupu predvodio je Jovan Savie sa zadatkom da zaposedne kotu upkovia kita i da se povee sa ustanicima iz sela Pribudia. Prve dve grupe celu no su vodile estoke borbe sa ustakim i domobranskim jedinicama koje su pokuavale da ugue i da povrate izgubljenu teritoriju. Prva grupa pod komandom Nine umia odbila je sve napade na svoje poloaje na liniji Bolanda Starevo brdo Crni vrh. S prvim zracima sunca, ustae su dale vatru tabanima i poele beati prema Kninu. Iz Strmice su takoe stigle radosne vesti; Pajini ljudi slomili su otpor neprijatelja. Ustaka vojska u neredu se povlaila prema Kninu. Druga grupa vodila je borbu do pred samu zoru. Ustae su jo sveera napale na njene poloaje, im su dole oklopnim vozom do eleznike stanice Plavno. Ustanici su drali front na liniji Radijevac Velika Gradnja ulum. U ovoj borbi naroito se istakao Stevo Opai. Ustanici su izjutra zauzeli elezniku stanicu Plavno. Pri povlaenju ustae su poubijale Srbe elezniare koji su se zatekli u slubi i na stanici, kao i seljake koje su pri povlaenju pohvatali. .
'742

Trea grupa uestvovala je u ruenju pruge sa ustanicima iz sela Pribudiai. Ustanici su poruili prugu na jednom nasipu i bacili u provaliju voz, koji je iao od Graaca u pravcu Knina. U vozu je poginulo i ranjeno vie neprijateljskih vojnika i oficira. Drugi dan borbe doneo je ustanicima nove brige i nove nade. Plamen ustanka irio se kao plima, Dizala se sela, jedno za drugim. Ustanici sela Otona, na elu sa Bokom Kneeviem i Nikolom Vujnoviem, pridruili su se ustanicima Plavna i produili gonjenje neprijatelja prema selu. Padenima. U munjevitom naletu oslobodili sit Paene i elezniku stanicu, potpomognuti seljacima iz Oestova i Paena koje s predvodili Obrad Kneevi, Luka Tanjga i Obrad Vukojevi. Ubijeno je vie neprijateljskih vojnika i zaplenjena vea koliina razne robe na stanici, kao i neprijateljsko oruje. Istog dana diglo se na ustanak i selo Golubi. Seljaci predvoeni od Jove Vukovia i Nike Kablara pridruili su se ustanicima Plavna i Strmice i oslobodili selo pred no; nailaizei na slabiji otpor neprijatelja doli su do samog Knina. Val ustanka zahvatio je Radljevac i agrovi. Radljevane je predvodio Nikola Dobrijevi, metalski radnik. On je svoje ljude vodio prema Staroj Strai gde su zajedniki sa agrovanima oslobodili selo- i zauzeli elezniku stanicu. Sve eleznike stanice koje su ustanici zauzeli potpuno su demolirali i onesposobili za upotrebu. Sela zapadno- od Knina takoe su se digla na ustanak. U Mokrom Polju seljake je organizirao Spiro Bjedov i poveo u borbu. Posada neprijateljske andarmerijske stanice u selu, predala se bez borbe. Ustanici su produili za selo Kuevi, zauzeli ga, a odatle su krenuli na Rvenik, gde su se sukobili sa ustakim snagama 29. jula 1941. Garnizon je branilo 48 ljudi. Otpor je slomljen 30. jula izjutra. U ovoj borbi ubijeno je pet ustaa, a 17 zarobljeno. Ovom akcijom ustanika istovremeno' su osloboena sela Krupa i Golubi pod Velebitom. Plamen ustanka se naglo proirio i na sela istono od Knina, kao i na jug. Polaa se digla 27. jula. U ovom selu ustae su izvrile jedan od najteih zloina u Kninskoj krajini. Seljaci predvoeni Jovom Milivojeviem, krojakim radnikom, razbili su sve pokuaje ustaa da ponovo upadnu u selo. U borbi, ustanici su ubili nekoliko ustaa, 12 zarobili, a ostale su se dale u bekstvo. Ustanicima Polae prikljuili su se i seljaci iz Podinarja. Oni su unitili sve telegrafsko-telefonske linije izmeu' Knina i Vrlike prema Sinju i na taj nain onemoguili svaku vezu iz'743

meu ova dva neprijateljska garnizona. Ni seljaci sela 'Biskup i j e nisu sedeli skrtenih ruku. I oni su se digli na ustanak i u . zajednici sa Polaanima proterali neprijateljsku posadu iz svog sela. Ni Kosovska dolina nije ostala mirna. Seljaci su s takoe pobunili i sruili ustaku vlast. Za svega nekoliko dana ustanici su oslobodili 18 sela u kojima je ivelo preko 20 000 ljudi. Slobodna teritorija Kninske krajine bila je povezana sa slobodnom teritorij om u Bosanskoj krajini i Lici, tako da je Drvar bio neka vrsta glavnog centra ustanika. U ovakvoj situaciji, kad se ustanak naglo irio, ustae su u paninom strahu napustile Knin. Za vreme ovih borbi u Kninskoj krajini, ustanici su izbacili iz stroja preko 280 neprijateljskih vojnika i oficira. Zarobljene ustae ustanici su po kratkom postupku likcidirali, a domobrane su ili putali kuama ili slali u Drvar centar ustanike komande. Poetkom avgusta ustanike snage imale su tri odreda i sedamnaest seoskih eta, sa oko dve hiljade boraca. To je bila snaga sa kojom se moglo raunati i na krupnije akcije. Meutim, ustanici nisu imali jedinstvenu komandu, jer nije imao ko da je organizuje. Svi pokuaji koje je inilo rukovodstvo iz Drvara, u tom pravcu, nisu uspeli. Pop Duji, koji se vratio iz Kistanja, dao je ustanicima prilikom prvog dodira s njima italijanske i srpske zastave, govorei da italijanske treba drati na poloajima, da nas Italijani ne tuku. Iz ovoga se odmah videlo da se uji nije vratio da pomogne ustanicima, nego da razbije njihove redove i da ih, tako razbijene, lake uvue u slubu faistikom okupatoru. Nastalo je trvenje izmeu tri glavna rivala popa Dujia, P a j e Popovia i Brane Bogunovia, oko vodstva i komande nad ustanicima to je vreme vie odmicalo, to su sva trojica sve vie i pie padala u blato izdaje. Mnogi trezveniji i pametniji ustanici, uglavnom mlai i otresitiji, to su u videli i otvoreno se suprotstavljali njihovoj politici. Veina je bila za produetak borbe, ali, na alost, nije imao ko da organizuje i povede ovu masu u borbu. Disciplina meu ustanicima je slabila i ubrzo je dolo do podvajanja: jedni su bili za borbu, drugi za ekanje, a trei protiv borbe. Ustanici za ovo vreme nisu iz Knina od partijske organizacije dobili nikakvu pomo. I ne samo to, nego nisu bili oba vestern ni o tome da su ustake snage napustile Knin. Da je bilo ovakve pomoi, verovatno bi ustanici u prvim danima borbe zauzeli Knin, a docnije to nije bilo ni mogue, jer su Italijani dovukli u grad pojaanja, a i ustae su se vratile kada su se uverile da ustanici ne nameravaju da napadnu ovaj garnizon. Da su ustanici obaveteni o pravom stanju, tj. da su ustake
'744

vlasti i jedinice posle- tri dana borbi napustile Knin, beei ispred pobunjenih seljaka da spasu svoje gole ivote, verovatno bi ga ustanici zauzeli, to je moglo da ima dalekosene posledice na dalji tok borbe u ovom kraju. U kritinom momentu ustanici nisu dobili. pomo ni od Pokrajinskog komiteta KPH za Dalmaciju. Ali i pored svih slabosti i greaka koje su ustanici poinili u prvim danima, plamen ustanka koji je na. teritoriji Dalmacije najpre buknuo u selu Plavnu, vie niko i nikad nije mogao ugasiti. Tokom etvorogodinje NOB-e partizani iz Kninske krajine borili su se u raznim jedinicama NOV-e irom nae otadbine, a pri konanom osloboenju zemlje u borbama je uestvovalo preko 7 000 sinova i keri Kninske krajine.
Sava OPAI

SUAK U DANIMA USTANKA

0 d presudnog znaaja za organizovanje narodnog otpora u Hrvatskom primorju bilo je postojanje mnogobrojnih elija i grupa simpatizera K P J i pravilna politika usmjeravanja patriotskog raspoloenja naroda protiv italijanske okupacije. Borbom je rukovodio Okruni komitet KPH za Suak, osnovan 1940. godine. 1 Organizacija se oslanjala prije svega na radnike suakeluke, radnike tvornice papira i brodogradilita Lazarus (dananji Viktor Lenac). Osnivanju Okrunog komiteta, kao i u kasnijem njegovom radu, ogromnu pomo pruali su sekretar CK KPH Rade Konar i lanovi MK: Marko Orekovi, Josip Kra, Ivo Marinkovi i drugi, koji su 1940. i 1941. godine svojim stalnim kontaktom osposobljavali snano revolucionarno jezgro za voenje oslobodilake borbe u ovom kraju. Samo takvi, narodu odani i u ilegalnoj revolucionarnoj djelatnosti oprobani borci, su mogli sprovesti u ivot liniju K P J za okupljanje svih patriotskih snaga u beskompromisnoj borbi protiv okupatora i njegovih pomagaa. Pritom treba imati u vidu da je Suak bio ne samo centar pokuaja italijanske penetracije, ve i centar protunarodne etnike aktivnosti, gdje su se Jereevi 1 drugi narodni izdajnici, pod okriljem okupatora, na sve naine
1 Sekretar Okrunog komiteta (kasnije Kotarskog komiteta) od njegovog osnivanja 1940. godine do 21. jula 1942. bio je Bade upi, kada je strijeljan od italijanskih faista u Orehovici. upi je bio obalski radnik i kao lan KPJ uestvovao je u svim vanijim akcijama suakog proletarijata u razdoblju od nekoliko predratnih godina. Zbog velikog ugleda i povjerenja, OK ga je 1940. izabrao za svog sekretara. Svojim radom i dranjem on je ovo povjerenje potpuno opravdao. Nepokolebivo odan Partiji i narodu, neustraiv i neumoran u revolucionarnom radu, Rade upi je bio jedan od onih koji su i svojim ivotom utirali put osloboenja i narodne revolucije.

'746

upinjali da odvrate narod od oslobodilake borbe, raspirivali ovinizam i nisu nikad napustili namjeru da u ovim krajevima formiraju etnike grupe. Zahvaljujui prvenstveno pravilnoj politikoj liniji koju je sprovodio OK i svesrdnoj podrci od strane patriotskih elemenata Suaka i cijelog Hrvatskog primorja, etnicima nije uspjelo da naprave ni najsitniju pukotinu u jedinstvu i privrenosti NOP-u naroda ovog kraja. Neki dan nakon to sam doao na Suak i povezao se sa partijskom organizacijom prvih dana avgusta, OK je vrio poslednje pripreme za osnivanje pive partizanske ete. Ovo nije bilo ni malo lako. Osnovati partizansku etu u neposrednoj blizini Suaka, u umi koja je okruena cestama i putevima kojima su se svakog dana kretale jake motorizovane jedinice mnogobrojnih italijanskih garnizona, to je zaista bila i smjelost, i fanatina uvjerenost u pravednost i pravilnost poziva KPJ na ustanak. Devetog avgusta poli su suaki radnici i omladinci Josip Bogatec, Slavko Krancek, Vjekoslav Duki, Drago itar, Franjo Brentini, Boo Felker, Stane Vonina i zagrebaki student Moa Albahari na brdo Tuhobi (oko 15 km istono od. Suaka) i tu obrazovali partizanski logor. Njima su se odmah prikljuili Romano Poli i Josip Krui iz sela Hreljina, zatim Ivo i Vlado Felker, Poldo Mara, Mitar Raheli i jo nekolicina iz Suaka, Kastavtine i Grobintine (meu njima su bili i Nenad i Marija Drakuli iz Karlovca, Milan Hof man iz Zagreba i drugi.) Prvi komandant ovog partizanskog logora bio je Moa Albahari, a formirana partizanska eta je dobila ime Boo Vidas Vuk, u ast poznatog radnikog prvoborca it Hreljina, koji je prije rata ubijen u zatvoru kao lan CK KPJ. Partizanska eta na Tuhobiu odmah se povezala sa bribirskim partizanima na brdu Vievici i Goranskom etom, koja se nalazila u umi iznad Delnica. Odmah se pristupilo zajednikim akcijama, meu kojima su znaajnije: napad na italijanski kamion kod Stalka i diverzije na pruzi Rijeka Zgreb. Koliki je znaaj pridavan ovim akcijama, i to posebno na prometnu arteriju Rijeka Zagreb, govori nam i injenica da je ve u avgustu 1941. bio od strane CK KPH na Vievicu upuen Ivan Hari (poznati diverzant Ilija Gromovnik), stari panski borac, da organizira kurs za diverzante. Pod njegovom komandom su primorski partizani vrili prve akcije, koje su zadavale teke udarce okupatoru na tako vanoj pruzi. Ve u septembru i oktobru 1941. na Tuhobiu se nalazilo preko stotinu boraca. Tih dana odlazio sam kao delegat K na sastanke sa Kotarskim komitetom Kastva i u sela Grobintine, gdje smo vrili mobilizaciju boraca, koja je nailazila na odu'747

evljen odziv. Mislim da je ovo bio najvei uspjeh, jer je partizansko jezgro stvoreno i razvijano u zaista tekim okolnostima. Prvi primorski partizani okupili su se na poziv KP, iako' veina od njih. nije, moda, lino bila ugroena. Osloboene teritorije, koja bi obuhvatala i neka naselja, nije bilo niti je bilo u to vrijeme uope objektivnih uslova za stvaranje ma i najmanje takve teritorije. Uvjeti za snabdijevanje partizana bili su'zaista neobino teki. I samo zahvaljujui organizatorskoj sposobnosti i umjenosti partijskih i drugih patriotskih organizacija, bezgraninom povjerenju i podrci koju je narod davao svojim partizanima (ili umarima, kako ih je prvih dana od milja zvao) moe se objasniti stvaranje i jaanje partizanskog jezgra u ovakvim uvjetima, iz kojeg je ve u proljee 1942. nastalo est partizanskih centara, koji su postali arita narodnog ustanka ovog kraja. Zanimljivo je da nije bilo ni razlike izmeu radnika i ostalih graana Suaka u odnosu prema pokretu i pomaganju partizana. Svakako, radnici su bili nosioci i osnovna snaga inaih partijskih organizacija i partizanskih grupa. Ali podrku i pomo su davali svi, sa vrlo rijetkim izuzecima. To je upravo i bila naa snaga kojom smo se mogli suprotstaviti neprijatelju: i koja je partizanski pokret inila nepobjedivim. 2 Sjeam se, na primjer, kad je trebalo skloniti Slavka Komara, koji je u septembru 1941. doao na Suak, poslije poznatog napada, bombama 4. avgusta na ustae u Zagrebu kod Botanikog* vrta. Sklonili smo ga u stan tadanjeg direktora Jugoslo venske banke na Suaku, Ivana Rihtmana. Italijani nisu mogli ni sanjati da nam takvi ljudi pomau i da aktivno surauju u NOP-u. Isto smo tako krili i Mou Albaharija, kad je ranjen u lea prilikom poznate akcije i sukoba s Italjanima na Tuhobiu 12. novembra 1941. Poslije te akcije smjestili smo nekoliko ranjenih boraca u suaku bolnicu. O tome su znali mnogi lijenici i bolniko osoblje, od kojih su neki aktivno^ suraivali, a ostali simpatizirali na pokret. Takvih i slinih, upravo' dirljivih momenata, pomaganja bilo je mnogo. Izlaui se najveim opasnostima i rtvama, ilegalni borci i partizani nalazili su nesebinu pomo u kuama Vlatke i inenjera Zvonka Babia, L j u b e Ko2 Ja sam od kraja jula 1941. pa sve do kraja marta 1942-. ivio ka'o ilegalac u Suaku. U tom sam razdoblju povremeno odlazio i na pod rueje Kastva, Grobintine, na Krk svugdje gdje su se nalazili punktovi, ali najvie sam bio upravo na Suaku. Osim toga sam bio poznat jo od prije rata kao komunista, pa mi nije bilo lako da se kreem po Suaku i okolnim mjestima, bez isprava i prijave. Sto ipak nisam bio prokazan i hapen zahvaljujui jednim dijelom iskustvu steenom u ilegalnom radu, a jo vie pomoi koju su meni i ostalim il egal cima pruali graani Suaka.

'748

vaia, Blanke i inenjera Stanka ilovia, profesora Vladimira valbe, inenjera Kazimira Ostrogovia, profesorice Rute Levi i Slave Zagorac, profesora Nikole Hercigonje i nebrojeno drugih, od kojih su mnogi i sami kasnije poli u partizane. Ono to posebno uzdie uee Suaana u NOB-u je upravo divna suradnja njegovog proletarijata i inteligencije u burnim i slavnim ustanikim danima. Kad sam 30. jula doao na Suak, OK je ve izdavao radio-vi jesti, koje su se umnoavale najprije na obinoj kancelarijskoj pisaoj maini, a kasnije na hektografu. Ove radio-vijesti su nakon nekoliko brojeva dobile ime Crveni vjesnik. Kako se, meutim, osjeala potreba za veim brojem ovog vjesnika (na hektografu se moglo otisnuti samo oko stotinu primjeraka), a i za proirenjem sadraja, OK je odluio da se formira redakcija Crvenog vjesnika i ilegalna tehnika. Tako je pokrenut Primorski vjesnik (kako smo prekrstili Crveni vjesnik), koji je postao organ narodnooslobodilakog pokreta Hrvatskog primorja. Osim radio-vijesti u njemu su bili lanci i vijesti o naoj borbi. Primorski vjesnik je tampao na ciklostilu u 500 600 primjeraka, a tampariju smo uredili u stanu Mire epi u zaselka Dragi, Tijani broj 8. Odatle se list iznosio u kantama za mlijeko, sa dvostrukim dnom. U kui drugarice epi. se, naime, prodavalo- mlijeko, jer je u svom gospodarstvu imala i dvije krave. Meu muterijama za mlijeko je bio i karabihijerski.mareijalo u Dragi, koji je esto i sam dolazio po mlijeko.Nama to nije'smetalo, ve to vie, to nam je bila i garancija da e tee doi do provale tamparije. A za svaki sluaj, tampari Primorskog vjesnika su bili naoruam pitoljima i bombama, u sluaju da mareijalo ili neko drugi nepozvani provali u tampariju. Na proljee smo je preselili u umu, tako da okupator nikad nije doznao gdje se tampa Primorski vjesnik i leci koji su preplavljivali Suak i zadavali mnoge brige neprijatelju. Tako se Suak borio u ustanikim danima 1941. godine.
Milan SLANI

F O R M I R A N J E I AKCIJE 1. C E T E KOZARSKOG N O P ODREDA U TOKU 1941.

P oto je neprijatelj razbio ustaniku blokadu gradova kozarski partizani su se po grupama povukli na odreena mesta za prikupljanje. Ustanici sa podruja Prijedora posle povlaenja na Kozaru podelili su se u dva odreda. Jedan odred je sa tabom i oko 30 boraca otiao na Mednjak, a deo boraca otiao je u odred Staljin kojim je rukovodio Josip Maar Soa; ovaj odred imao je oko 80 naoruanih boraca. Prvih dana septembra formirana je Prijedorska eta, koja je kasnije dobila naziv 1. eta Kozarskog NOP odreda. eta je imala 3 voda, a svaki vod po 3 desetine. U eti je bilo, sa komandom, preko 80 boraca. 1 U komandi te su bili: komandir Milora Mi jato vic, politiki komesar Mio urlan, zamenik komesara Duan Misiraa, zamenik komandira i istovremeno vodnik 1. voda Veljko Stojakovi.
1 U eti su u to vreme bili i ovi borci: Dragan, Mlado i Milan Stani, Ostoja, Milan i Vid ukanovi, Milo, Mirko, Ljuban, Branko, Gojko (Mirkov) i Gojko (Milin) Zec, Rajko i Gojko Bundalo, Gojko i Duan M'armkovi, Mirko Gligi, Mihajlo, Branko, Milo, Stanko i Ljuban uri, Duan, Lazo, Stole, Gojko, Mio i Dragan urlan, Branko Damjanovi, Pero Vukojevi, Petar Jovii, Boo Mlinari, Milo Domuzin, Branko, Sveto i Brko Vukovi, Simo Ivanovi, Mlaan i Mirko Grani, Dragan Serdar,- Miio i Sande Jelisavac, Dragan Marak, Lazo Desnica, Ljuban i Tode Kantar, Ostoja Popovi, Gojko Pepi, Duan Misiraa, Milorad, Mijatovi, Rade i Milan Kondi, Rade Bai, Mile i uro Vuenovi, Sava, Rade i Pero Kesi, Veljko, Luka, Stojan i Dmitar Stojanovi, Radan Simatovi, Milan Vukota, Stanko Banovi, Gojko Andeii, Dragoja Munjiza, Duan Utjeinovi, Pele i Demal Glamoanin, Ratko Novakovi, Mirko Cviji, Joeo Stefanovi, Milan Kitoni, Lazo Ini, Milan Vukmirovi, Ljuban Kecman, Duan* Dapa, Simo Prodan i Kojo Medi.

'750

U toku septembra eta je pripremala logor, izgraivala barake za stanovanje, zemunice za smetaj hrane i izvodila vojnu i politiku nastavu. Istovremeno 1. eta je preuzela kontrolu nad komunikacijom Prijedor Kozarac i Prijedor Kneica i odravala stalnu vezu sa partijskom organizacijom u Prijedoru. Svi dopisi koji su slati iz ete za prijedorsku partijsku organizaciju i obratno ili su preko Boka Simatovia, Luke Medica i Rada Gnjatovia. U Prijedoru je u vojnom odseku sreskog poglavarstva radio Sveto Mar j anovi koj i > j e ; raspolagao svim podacima vojne prirode. Te podatke, veoma dragocene za partizane, on je redovno dostavljao preko veze 1. eti.' Isto tako javljao je o svim promenama koje bi nastale, u neprijateljskom garnizonu u Prijedoru. Kontrola podruja Prijedor Kozarac i Prijedor Kneica sastojala se u tome to je 1. eta redovno upuivala patrole koje su na terenu odravale dodir s narodom i narodnooslobodilakim odborima. U ove patrole birani su ljudi koji su imali uticaja na sela kuda je patrola trebalo da proe, a da mogu obavetavati narod o dogaajima u svetu i kod nas. Obino su nosili u sela radio-vesti; tako su pored vojnog izvravali i politiki zadatak. Politika bratstva i jedinstva, koju su poveli partizani Kozare, naila je u Prijedoru i Kneici na vrlo pogodno tlo, dok je muslimanski ivalj u Kozarcu i muslimanskim selima oko Kozare prema istj bio nepoverljiv. To nepoverenje imalo je korena u ranijem verskom trvenju izmeu Srba i Muslimana, koje su podravali politiari bive Jugoslavije. U otklanjanju ovog nepoverenja veliku ulogu odigrali su dodiri izmeu boraca ove ete i muslimanskog ivlja na podruju Kozarca. Stav i bratski odnos boraca prema ovom ivlju, uporno objanjavanje karaktera NOB-e sve vie su zbliavali muslimanske seljake s partizanima. Ovde treba istai znaajnu ulogu koju je u razjanjavanju istine o partizanima i o partizanskoj borbi, odigrao Eminbeg, ugledni musliman iz Kozarca.2 U toku ustanike godine 1. eta je izvela nekoliko znaaj- ' nijih akcija. Deo 1, ete sa glavninom snaga 2. ete 30. septembra, napao je andarmerijsku kasarnu u selu Drakseniu. Uporite je likvidirano. Zarobljeno je 8 andarma. ;
2 Eminbeg je pre rata bio vlasnik kafane na Mrakovici. U doba ustanka ostao je na Mrakovici, povezao se sa tabom odreda na Lisini i odlazei u Kozarac bio je verni tuma politike bratstva i jedinstva meu muslimanima tog kraja.

'751

Nou 7/8. oktobra obnovljen je napad na Drakseni, kojeg je neprijatelj ponovo zaposeo. U napadu je uestvovao deo snaga 1. cete sa delom snaga 2. ete. Napad nije-uspeo. Poginuo je Milan Kitoni borac 1. ete., , Nou 8/9. oktobra deo snaga 1. ete uestvovao je sa 3. (Karanskom) etom u napadu na elezniku stanicu Svodnu. Posada stanice je razoruana. U ovoj akciji je zaplenjen prvi teki mitraljez na Kozari. Izmeu 18. i. 20. oktobra iz garnizona Prijedor jedna kolona neprijatelja u jaini do 300 vojnika prodrla je preko Maslinbaira i Mednjaka u selo Pogleevo; Ovaj upad neprijatelja u Kozaru bio je iznenadan. im je stigao na Mednjak, neprijatelj je pokuao da prodre u logor 1. ete. U logoru je bila jedna desetina koja je pruila otpor i spreila upad u logor. Neprijatelj je posle kratkog pukaranja zaobiao logor i preko sela Pogleeva produio za Bosansku Dubicu. Pred logorom je imao jednog mrtvog i nekoliko ranjenih vojnika. Nai nisu imali gubitaka. Kompletna 1. eta je 23. oktobra uestvovala sa ostalim snagama odreda u napadu na neprijateljeve uporite Podgradci. U ovom napadu su iz 1. ete poginuli: Mirko Zec, Golub Bundalo, Dragan Serdar, Stanko Radakovi i Stanko Duri, a ranjen je Sveto Vukovi. Na Kozari je 24. novembra otpoela poznata ofanziva ienja. Na poetku ove ofanzive glavnina 1. eta se nalazila u logoru. Jedan njen vod bio je na Mrakdvici u izvianju sa zadatkom da u sluaju nadiranja neprijatelja ka logoru prui otpor. Neprijatelj je zalogorovao na cesti Mrakovica Bosanska Dubica sa oiglednom namrom da u svanue produi nadiranje kroz Kozaru. Vod koji se nalazio prema ovoj neprijateljskoj grupaciji povukao se iste veeri u sastav svoje glavnine. Iste noi cela 1. eta izvrila je vet manevar. Ona se izmeu neprijateljskih poloaja zabacila duboko za lea neprijatelju, koji je prodro u Kozaru i zaposeo poloaje za blokadu 1. i 2. ete i u samu zoru se spustila sa Maslin baira u selo: Boice, 12 km od Prijedora. eta je ostala u selu tri dana odmarajui se i patrolirajui nou u pravcu Kozare, Kozarca i Prijedora. Neprijatelj se posle prolaska kroz Kozaru, ne naiavi na partizanske snage, povukao u svoje garnizone: Dubicu, Prijedor i Kozarac, a na Mrakovici je ostavio posadu u jaini jedne bojne. Posle povlaenja neprijatelja 1. eta se vratila u logor na Mednjak.
'752

U zoru 6. decembra 1. eta je u sadejstvu s ostalim snagama Kozarskog odreda, izvrila napad na Mrakovicu. U ovom napadu su se istakli: Mladen Stani, Mladen Grani, Milan ukanovi, ure i Mile Vuenovi, Slavko Banovi i Rade Kondi. Krajem decembra 1. eta je napala elezniku stanicu Kozarac i zauzela je. Zarobljeno je 6 domobrana. U prvoj polovini januara 1942. 1. eta je izvrila jo neke znaajne akcije. U jednoj od njih grupa od 19 izabranih boraca, sa komandirom Radom Kondiem, napala je u predgrau Prijedora stalnu strau spoljne odbrane grada. Zaogrnuti belim plahtama, borci su neprimetno doli do straare, upali u zgradu i razoruali bez borbe 6 domobrana, zapalili straaru i povukli se u selo Boice. To je bio> pravi partizanski prepad, jer je grupa upala gotovo u sam Prijedor koji je bio pun neprijateljskih vojnika. Ovaj prepad je za grad bio pravo iznenaenje. v < ata je sa dva zaplenjena bacaa na-Mrkovici povremeno uznemiravaia garnizon u Prijedoru tukui elezniku stanicu. Na savetovanju u tabu 2. Kozarskog NOP odreda, 19. decembra 1941, kome su prisustvovali uro Pucar Stari i Osman Karabegovi, odlueno je da se od kozarskih eta formiraju tri bataljona. U 2. bataljon su ule: 1. prijedorska, 2. dubika i 3. motanika eta. Prvi komandant 2. bataljona bio je Milo iljegovi, a politiki komesar Nikola Luketi. Poetkom januara 1. eta je izvrila prvi napad na Kozarac. Borci su zbog snega bili maskirani belim ogrtaima. Napad je bio koncentrisan na zgradu pote koja je bila pretvorena u andarmerijsku kasarnu. Zadatak je bio da se zauzme uporite i uniti neprijateljska posada. Bio je pripremljen i sanduk eksploziva radi miniranja zgrade. Borba se vodila 3 sata, ali i e neprijatelj uspeo da sprei postavljanje eksploziva pod zgradu. Pred zoru su se partizani povukli. U ovoj borbi je poginuo istaknuti partizan i komunista Koja Medi, a ranjen Ilija. urlan. To su neke od akcija koje je 1. eta izvrila u ustanku..
Dragutin STANlC Mile VUENOVI Savo KESAR : idriz EJVAN;

48 U s t a n a k 1941.

TAJNA P A R T I J S K A TEHNIKA U S K O P L J U

P o s l e hapenja lanova Partije, skojevaca i simpatizera, izvrenih od strane bugarske faistike policije u leto i jesen 1941. godine, Skoplje je neko vreme ostalo bez rukovodstva Partije. U septembru je Strao Pindur izvanrednim naporima uspeo da obnovi partijsku organizaciju i da formira Mesni komitet Partije, Mesni komitet Skoja i Vojni tab. Uporedo sa drugim zadacima, Mesni komitet je pristupio osposobljavanju svoje mesne tehnike za umnoavanje propagandnog materijala. Neka od tehnikih sredstava ranijih mesnih komiteta pala su u ruke policije, dok su; druga bila tako sakrivena, da su se veoma teko mogla pronai. Trebalo je poeti iznova. Bugarska policija i Gestapo svakodnevno su vrili racije po gradu. Nije mogao proi dan, a da nisu bili blokirani'pojedini gradski kvartovi. esto je policija vrila optu blokadu grada i uz pomo vojske pretresala sve kue. . : ' Zbog toga je bila oteana ne samo nabavka pribora i sredstava za rad tehnike, ve i obezbeivanje prostorija za njen rad. Nakon dueg razmiljanja, doneto je bilo reenje da se pronae kua u kojoj bih ja stanovao i u kojoj bi u. isto vreme bila smetena i tehnika. Pogodnu kuu smo pronali u kvartu Taftalide, u Ulici 530 br. 5. Zgrada je imala dosta velikih prostorija, pogodan podrum, a to je najvanije u njoj niko nije stanovao. Ubrzo sam se uselio u ovu zgradu. Tehnika je smetena u podrumu. Za svaki sluaj u zgradi je, uz pomo Blagoj a Soolevskog Soola i Levka Ognenovskog, ureeno sklonite.-Podigli smo dupli zid i na jednom kraju ostavili mali otvor, koji se mogao zazidati u svako vreme. Za ovo su bile pripremljene cigle.
'754

Tehnika je raspolagala veoma oskudnim sredstvima. Imali smo jednu pisau mainu (preostala od stare tehnike i pronaena preko Jovanke Georgijeve i Dese Kuturec) i novu presu koju smo- kupili preko Vase Stoj anovia u knjiari Lazara/Taneva. Na njoj su radili. Ratka InadeVska i Blagoj a oolevski. esto sam im pomagao i ja. Ratka je danju prepisivala materijale na maini, a posle podne je dolazio Sool (radio je u jednoj od skopskih tamparija) i umnoavao materijal n presi. esto je Sool radio i celu no. Ova tehnika je postojala relativno kratko vreme, ali je ipak dala dobre rezultate. Umnoeno je est brojeva Radiobiltena na 38 stranica u tirau od 1200 primeraka; jedan broj Biltena, organa Vrhovnog taba NOV i POJ u 70 primeraka; dva proglasa u 600 primeraka; tri saoptenja pod naslovom Graanima Skoplja u 720 primeraka. Umnoene materijale Sool je iz kue iznosio nou i predavao ih jednom drugu kod kole Njego. Deo ovih materijala je preko Borka Talevskog, koji je u to vreme rukovodio partijskom organizacijom u Skoplju, prenoen i u druga mesta Makedonije. Borko je posveivao naroitu brigu tehnici i na njegovu inicijativu je nabavljen i jedan getetner. Sedamnaestog decembra 1941. godine probudilo nas je snano lupanje na vratima. Odmah sam pomislio da to mogu biti policajci. Misli su se namah okrenule tehnici. Lupnjava je bila sve jaa. U zgradi smo bili nas troje: Ratka, ja i moj brat. Ustao sam, bacio- preko ramena kaput i pitao: Ko je? Policija . . . O t v o r i . . , Brzo . . . Svi ustadosmo. Otkljuao sam vrata. U sobu su uletela dva agenta sa revolverima i jedan policajac. Jedan agent je dr.ao nekakav spisak sa imenima i adresama lica koja je trebalo' uhapsiti. I pored 'upornog traganja, policajci nisu mogli da pronau nikakav sumnjiv materijal. Dok je trajao pretres, u kuu je, na nesreu, uao Borko Talevski. On je od strane okupatora jo ranije bio osuen na smrt. On se, iako je situacija bila teka, brzo snaao, im je primetio policajce. Mirno se okrenuo Ratki pitajui je: Gde ti je otac? Ona mu je odgovorila da je otputovao za Debar. Odmah zatim Borko je krenuo nazad. Jedan od agenata ga je zapitao kuda e. Borko; je odgovorio da ga je uputio majstor da pozove
48

755

staroga'. Agent je na"to pitao: Koji majstor? Borko je odgovorio: Moj majstor, kod koga radim. Agent ga je zatim pitao kako se zove. Borko> je odgovorio da se zove Petre Jovev. Agent -je zatraio linu kartu. Borko je slobodno pruio, imao je linu kartu.-na ime Petra Joveva, obuara roenog u Bitolju. Agent je pogledao u spisak, ali u njemu nije bilo ime Petre Jovev, ve Borko Talevski. Agent je ipak-naredio da ostane. Ali kako da ostanem, majstor e me traiti. Stoj ovde i ne govori vie. Borko je stao do vrata. Pretres je nastavljen. Malo zatim 'Svi su se zagledali u sanduk pun knjiga, kojeg su izvukli ispod kreveta. Borko je iskoristio taj trenutak, otvorio vrata i poeo da bei. Za njime su potrali agenti, stigli su ga na stepenicama i uhvatili za kaput. Beei, Borko je uspeo da svue kaput i pobegne. U rukama agenta ostao je samo kaput Borka Talevskog. Agenti su zatim mene sproveli u Oblasnu policiju. I; Tehnika nije bila otkrivena.
Mitre INADESKI

SITUACIJA 1941. NA PODRUJU KOSOVSKO MITRO VI CE

T e k i politiki i ekonomski problemi, a naroito nereeno nacionalno pitanje na Kosovu i Metohiji pre rata, na poseban nain su se odraavali i na stanje na podruju Kosovske Mitrovice, .dajui peat tamonjim prilikama i stavljajui partijsko rukovodstvo- i komuniste pred vrlo sloene i teke zadatke u 1941. godini, kao i, za vreme celog NOR. Veoma teak poloaj iptara pod nenarodnim reimima, istina, stvarao je objektivne mogunosti Partiji da meu nj lirici ire politiki delu je (za potvrdu toga mogli bi se navesti primeri velikog uea iptara u dva trajka u Trepi 1936. i 1939. godine),-Ipak do ozbiljne klasne i politike diferencijacije dolazilo je veoma teko, jer su apsolutnu veinu meu iptarima inili seljaci sa' najzaostalijim sitnosopstvenikim i konzervativnim shvatanjima. A i oni koji su radili u industriji nisu, u velikoj veini, bili profesionalni radnici i proleteri. Pored toga, bili su pod veoma jakim verskim ovinistikim i uticajem raznih seoskih prvaka barjaktara. Kd iptarskog seljatva, a i kod gradskog stanovnitva, s obzirom na njihov opti poloaj pod velikosrpskim reimima, bilo je, s malim izuzecima, usaeno krajnje nepoverenje i rezervisanost prema Srbima uopte, to se ispoljavalo ak i onda kada su im Srbi komunisti prilazili, govorili i pokretali na aktivnost. Sem toga, i malobrojnost iptara komunista (bilo je samo desetak lanova KPJ), njihov relativno- nizak ideoloki i politiki nivo, a takoe neznatan broj napredne inteligencije, bili su prepreka za iri i ozbiljniji prodor KPJ u iptarske mase. Uz sve to relativno mlada partijska organizacija, u kojoj je nekad bilo i sektatva i nesnalaenja, nije mogla i nije stigla do rata da obezbedi vei uticaj u iptarskim masama. , Otuda pre rata, prirodno, i nije dolo do neke ozbiljnije politike i klasne diferencijacije meu iptarima, to je za
'757

druge narode Jugoslavije, man je-vie, ve bio zavren proces. Sve. je to raznim begovskim, buroasko-nacionalistikim, iredentistikim i petokolonakim elementima ilo na ruku da, u danima neposredne opasnosti i pripremanja napada na Jugoslaviju, prieljkuju i populariu njenu propast kao moguan spas i osloboenje iptara od velikosrpske vladavine. Meutim, i pored propusta i slabosti partijska organizacija je naroito" u predratnim godinama razvijala iroku politiku aktivnost i stekla prilino iskustva u pokretanju i organizovanju radnih ljudi. Ovo je naroito dolo do izraaja u dva velika trajka rudara Trepe (1936. i 1939. god.) organizovana uz pomo i pod neposrednim rukovodstvom Mesnog i Oblasnog komiteta KP, zatim u aktivnosti Partije prilikom raznih skuptinskih i mesnih izbora, bojkota i razbijanja Ljotievih i Hoerinih zborova, borbi za mir i formiranju Mirovnog. odbora, u protestima i demonstracijama protiv okupacije ehoslovake i Albanije i povodom 27. marta, u izdavanju lokalnog naprednog lista Osvit od grupe naprednih intelektualaca, u rasturanju proglasa KPJ, pisanju parola itd. 1 Prad rat u Kosovskoj Mi trovici deluje Mesni komitet koji objedinjuje rad partijskih elija: u gradu (dve), u Zveanu (u fabrici), na Prvom tunelu i u Starom Trgu. Postoji i nekoliko skojevskih grupa koje takoe imaju svoj -Mesni komitet. U vreme pripremanja V zemaljske konferencije KPJ, avgusta 1940, u Kosovsku Mitrovicu su doli Krsto Popivoda, delegat CK K P J i Miladin Popovi, sekretar Oblasnog komiteta za Kosovo i Metohiju, u ijem je prisustvu odrana partijska konferencija, izabrano m e s m rukovodstvo1 i delegati za oblasnu konferenciju. U' takvim prilikama dolaze i aprilski dogaaji 1941. god. I Za vreme kratkotrajnog aprilskog rata dolo je do, opteg haosa na ovom podruju. Tih dana poeli su javno da se pojavljuju naoruani velikosrpski ovinisti, da sprovode teror i vre ubistva, navodno, radi spasavanja Srba i odravanja reda. A jo su tu, na licu mesta, bile .jedinice jugoslovenske vojske, pa i policija. U kasarni, pod komandom pukovnika Kalianina, ubijeno je vie vojnika iptara, bilo onih koji su pokuavali da dezertiraju, bilo drugih. No, istovremeno su se po selima i u
1 U danima graanskog rata u Spani ju je otiao kao dobrovoljac Vlado etkovi, radnik iz Zveana, inae jedan od organizatora KPJ u Kosovskoj Mitrovici. Poginuo je 20.X 1944. g. u Lici ko komandant 8. korpusa NOVJ narodni heroj. i

'758

okolini gradova pojavili naoruani iptari, a i grupe iptara, koje su poele ubijati pojedine Srbe. Tako je nastao opti mete i rasulo. Tih dana najupadljiviju, ali ne i iznenaujuu ulogu odigrao je petokolona Dafer Deva koji je pre rata javno propagirao hitlerizam, a sada se sasvim slobodno kretao, i uoi ulaska Nemaca u grad primio kljueve grada, odnosno vlast od komandanta mesta,, pukovnika Kaliariina. Ovakvoj situaciji umnogome su doprinele i razne druge petokolonake grupacije i elementi: Ijotievci, belogardejci i folksdojeri, koji su se za ovu priliku, i pripremili. Nakon kapitulacije jugoslovenskih jedinica, iz Kosovske Mitrovice i okoline izbegli su istaknuti predstavnici graanskih partija i kompromitovani velikosrpski elementi i povukli su se prema Rakoj i dublje u Srbiju. Iz Trepe su se povukli Englezi. Jo dok su nemake jedinice nadirale prema oblasti, u Kosovskoj Mitrovici i okolini poelo je uspostavljanje kvislinke vlasti. Bilo je oigledno da se Dafer Deva sa svojom agenturom za to ve odranije pripremao. Po dolasku okupatora i pod njegovim okriljem ve prvih dana se u Kosovsku Mitro vicu sjatio itav niz garnitura raznih emigrantskih formacija koje su ranije ivele u Jugoslaviji, a i onih koje su dole iz Albanije sa Kosovskim komitetom (na elu sa Bedri Pejanijem i Redepom Mitrovicom), idui za petama Italijana. Njihova glavna garnitura koncentrisala se u Kosovskoj Mitrovici. Sve te faistike, profaistike i velikoalbanske garniture nastupale su s velikom pompom kao oslobodioci i sa otvorenim iredentistikim pretenzijama o stvaranju velike Albanije (ovde izuzimam povratak i dolazak .naprednih ljudi koji su se oseali komunistima i potpuno prili KPJ i NOP-u). Dolaskom emigrantske garniture okupljene oko Kosovskog komiteta prividno je izgledalo da postoje dve grupacije kvislinga: jedna oko Dafera Deve, druga oko Ferat-bega Drage i Bedri Pejanija, predsednika Kosovskog komiteta. U stvari, i jedna i druga grupa bile su jedinstvene po ciljevima. Ob u se potpuno oslanjale na okupatora i sluile mu; prva otvoreno i brutalno- sa svim hitlerovskim metodama, druga.perfidno, zamaskiranim nacionalistikim i velikoalbanskim parolama. Obe su bile krvavi neprijatelji jedinstva iptara, Srba i Crnogoraca, kao i NOP-a, to se i pokazalo tokom itavog rata. Kada su poetkom oruanog ustanka u Srbiji i Crnoj Gori, otpoele akcije i na ovom terenu, cela kvislinka garnitura nala se ugroena, te je nastojala svim silama da oruani ustanak . i oslobodilaku borbu naroda prikae kao da je uperena protiv iptara.' Ona nije delovala samo politiki, nego je istovremeno
'759

zajedno s okupatorom direktno organizovala' razne bande. Radi navodne samoodbrane ove su bande u nekoliko mahova tokom 1941. napadale, pljakale i palile po okolnim srpskim selima u Kolainu (severozapadno od Kos. Mitro vice) i prema Kopaoniku. U ovakvoj situaciji kvislinzima, izgleda, nije vie bila pogodna dotadanja organizacija i rukovodstvo sastavljeno samo od emigranata. Zato su formirali novu, odnosno prekrstili staru garnituru u Lidhja kombetare iptare (Nacionalni savez iptara), s podrunim organizacijama i s velikoalbanskim programom. Na'elu ove organizacije bio je Ferat-beg Draga. Kada je formirana Nedieva vlada, ova teritorija (Kosovska Mitro vica, Vuitrn, Podu j evo i Novi Pazar), prikljuena je s prolea 1942. takozvanoj Nedievoj dravi. Sin Ferat-bega Drage, Ali Drago, bio je tada delegiran od Lidhja kombetare iptare i postao je jedan od komesara Nedieve vlade. Prvih dana okupacije, pod okriljem Nemaca, formirana je iptarska andarmerija od najgoreg oloa, kriminalaca i zavedenih ljudi. Za komandanta je postavljen major Bajazit Bo~ ljetinac (zavrio je vojnu akademiju kao pitomac kralja Aleksandra), a u komandni kadar su postavljeni i razni emigranti, oficiri bive Zoguove vojske. andarmerija je dobila uniforme s grbom Skender-bega. Bilo je to, u sutini, jezgro oruanih snaga izdajnika, pored raznih drugih naoruanih bandi u civilu, koje su terorisale i pljakale srpski ivalj i vodile borbu protiv partizanskih jedinica u Srbiji, Crnoj Gori, a kasnije i na Kosmetu i u Albaniji. Koristei dugo nezadovoljstvo iptara u bivoj Jugoslaviji i teror raznih srpskih ovinistikih elemenata u danima kapitulacije, raspiri via se besomuna ovinistika hajka i teror protiv Srba. Otkopavani su masakrirani leevi pobijenih iptara u kasarni i noeni kroz grad, ime su se raspaljivale najgore ovinistike strasti protiv Srba. Istaknuta je i albanska zastava. Poelo je otvaranje kola na iptarskom jeziku i to ne samo u Kosovskoj Mitro vici, nego, pod. uticaj em Kosovskog komiteta, i u Novom Pazaru, za muslimansku decu iji je maternji jezik inae srpski. II U danima okupacije Partija je radila, pre svega, na konsolidaciji K P J i SKOJ-a. Trebalo je u potpuno novim, tekim i sloenim uslovima obezbediti dalji rad i akcije partijskih organizacija i SKOJ-a, pripremajui ih za oruani ustanak. Ove organizacije preivljavale su ozbiljne krize zbog novonastale .situacije. Neposredno pred rat dolo je do dve provale i hape'760

nj a komunista, meu kojima i lanova-Mesnog komiteta, ime je.poremeen kontinuiram rad'rukovodstva. Tako je, sem pojedinanih progona i hapenja, februara. 1940. uhapena grupa komunista: Meto Bajraktari, Cvetko Nikoli, Duko Tomovi, Ali ukrija, Rafet Kurte, Ljuba Risti.2 Ova grupa je posle 4 mesca'izvedena pred sud za zatitu drave, ali je usled nedostatka dokaza putena. Pred sam rat uhapena je druga grupa od oko 18 komunista meu kojima i Mate Krulj, sekretar MK, Boo arko vi i Duko- Trpkovi, lanovi Mesnog komiteta, Tom prilikom policija je, posle stranog muenja, bacila kroz prozor Duka Trpkovia, radnika iz Zveana i lana MK i kasnije objavila d je izvrio samoubistvo. Svi pohapeni lanovi |CP poslati su u koncentracioni logor u'Smederevsku Palanku. Duko Tomovi i Rafet Kurte puteni su iz logora negde pred sam napad na Jugoslaviju. Neto pre ulaska Nemaca Kosovsku Mitrovicu neki lanovi Mesnog komiteta i KP vratili su se iz zatvora, logora1 ili ilegaistva. Obaveteni sm o stavu Partije-da komunisti vojni obveznici samoinicijativno organizuju otpor svojih jedinica u sluaju da komande sabotiraju borbu- protiv faistikih napadaa.. U tom smislu je preneta direktiva da se komunisti vojni, obveznici jave svojim vojnim jedinicama. Meutim, oni koji. su poli da trae svoje jedinice uskoro su se vratili, a drugi nisu ni stigli da krenu, jer su slom bive vojske i prodor Nemaca doli mnogo bre nego to se oekivalo. Iako prvih dana posle kapitulacije okupatorska vlast jo nije bila sreena, ipak su preduzete mere da se kompromitovani komunisti to manje javno kreu, kako ne bi pali neprijatelju u ruke. Istovremeno su preduzete akcije preko lanova Partije i SKOJ-a da se iz vojnog logora kasarne izvue to vei broj zarobljenika, pri emu su se naroito spretnim pokazali skojevci iz grada. Krajem aprila i tokom maja uloeni su veliki napori da se okupe lanovi KPJ i srede' partijske .organizacije i organizacije SKOJ-a. Zbog optih prilika dolo je i do pomeranja lanova Partije. Oni koji su se zatekli tu ili vratili,, bili su pozvani i poelo je obnavljanje partijskog rada. -Krajern-maja doao je u Kosovsku Mitrovicu- Miladin.Popovi, sekretar Oblasnog-komiteta, pa je u njegovom prisustvu odran sastanak i formiran nov Mesni komitet u-sastavu:
>.' 2 Meto Bajraktari, student poginuo na ari 1943; Cvetko Nikoli, kroja, poginuo u ratu streljan;' Rafet Kurte, berberin 1943. u''zatvoru postao provokator i 1944. prebega-u Nemaku. : ' ' . '761

Dane Brkljai rudar; Rafet Kurte, radnik; Omer erkez, studeni; Duko Tomovi, student; Ali ukrija, student. Sekretar i jedan lan starog Mesnog komiteta udaljeni su iz Partije zbog slabogdranja u:zatvoru<pred,rat. Nakon- analize rada i situacije Miladiil Popovi je konstatovao da j organizacija uglavnom pravilno orijen tisana, no d' je potrebno da se jo vie uvrsti, to ire se povee a svim potenim graanima, naroito iptarima koji ne ele:da sarauju s okupatorom i izdajnicima. Na sastanku je reeno da preko njih treba ne samo politiki delovati u masama, nego ih pripremati i uvlaili u aktivnu borbu protiv okupatora i bratoubilake borbe izmeu iptara i Srba. Data je direktiva da se prikuplja oruje i drugi ratni materijal, da se to obezbedi i uva na sigurnom mestu; da se prodre i obrade tereni Kolaina, Ibarske doline, Kopaonika i alje, poto je odatle dobar broj iptara radio u Trepi. U to vreme su veze izmeu organizacije na terenu i Oblasnog komiteta bile privremeno prekinute. Krajem maja odran je sastanak Oblasnog komiteta u Vitomirici, na kome je ocenjena novonastala situacija u oblasti i postavljeni zadaci. TJ toj situaciji najozbiljnije se postavljalo pitanje kako komunisti sada, a naroito komunisti iptari, iako malobrojni, treba da deluju na iptarske mase, pre svega na one koji nisu otvoreno stajali uz okupatora. Trebalo je objanjavati iptarima da ne treba da se povedu za izdajnicima i palikuama, jer ih oni upuuju protiv Srba i Crnogoraca koji nisu krivi za nenarodnu politiku bivih reima. S druge strane, Srbima i Crnogorcima treba objasniti da se odgovornost za akcije koje sada sprovode okupator i begovi preko bandi, nesvesnih i obmanutih iptara, ne sme baciti na iptarski narod, da se ne sme meusobno prolivati krv, jer to koristi samo okupatoru i njegovim slugama. Posle ovog sastanka nastaje jo ivlja aktivnost u celoj organizaciji. Povezuju se i obnavljaju rad partijske elije i skojevske grupe i formiraju nove: u gradu, u Zveanu, Prvom tunelu, Starom Trgu. Uspostavljeni su punktovi u Banjskoj, alji, Srbici, Kolainu i Vuitrnu, kao i na eleznikim stanicama: Vuitrnu, Kosovskoj Mitrovici, Leposaviu i Rakoj i u poti u Kosovskoj Mitrovici. 4 Ovi punktovi na eleznici i poti bili su veoma znaajni, naroito u vreme formiranja odreda, zbog odravanja veza i prebacivanja ljudi. Istovremeno je obezbeena i partijska tehnika, odnosno nabavljeni su maina i apirograf.
3 Rudar iz Trepe, poginuo 1941. kao zamenik komesara Kopao-, nikog odreda. 4 Ovde su po direktivi Partije bili zaposleni lanovi KPJ: Muharem Bekte i Kadri Reufi, ranije aci srednjotehnike kole. Muharem je poginuo u tiranskom zatvoru 1943. i proglaen za narodnog heroja.

'762

U.prvoj polovini jula u Mitrovicu je doao.lan Oblasnog komiteta Krsto Filipovi, a posle njega i Miladin Popovi.- Oni su saoptili direktivu da po svaku cenu treba onesposobiti proizvodnju u Trepi, s obzirom na njen znaaj za okupatora. Takoe su saoptili da na ovom terenu treba formirati partizanski odred, da se izvue na j borbeni je ljudstvo i komunisti, a pogotovo Oni kojima preti opasnost od hapenja. Zamisao Mesnog komiteta bila je: da je najbolje oba zadatka jednovremeno pripremiti i izvriti. Radi toga je, na. osnovu ranije donetih odluka o prodoru na okolne terene, lari Mesnog komiteta Duan Tomovi ve bio na terenu Kopaonika. Tom' prilikom je ocenjeno da tu uglavnom postoje povoljne mogunosti za formiranje baze i za prebacivanje ljudi radi formiranja partizanskog odreda. Ljudstvo koje bi bilo prebaeno iz rudnika i grada, lanovi K P J i SKOJ-a, uz pomo tamonjih drugova s terena, sainjavali bi jezgro odreda. Posle razmatranja kako da se brzo i efikasno izvri sabotaa u Trepi i posle vie dogovora s lanom Mesnog komiteta Danom Brkljaom i grupom rudara lanova KPJ, odlueno je da se od tri predloene akcije na iari, centrali i jami, usvoji prva, kao najrealnija u toj situaciji. Plan akcije za sabotau sastojao se u sledeem: 1) da se dignu u vazduh dva najudaljenija stuba na iari, ime bi se za due vreme onemoguio transport rude; 2) da na elu grupe rudara koja e izvriti akciju bude lan Mesnog komiteta Dane Brkljaa, s tim da ova grupa posle izvrenog zadatka produi za Kopaonik u odreenu bazu, poto je na ugovorenom mestu prihvate Duko Kari i Dane Boovi; 3) da se istovremeno pripreme grupe i pojedinci koji e biti prebaeni na Kopaonik iz rudnika i grada radi formiranja odreda. Posle ovog sastanka Miladin i Krsto su sa Dukom Tomovi em otili u pravcu Rake da bi se prebacili prema Ber anima. Krsto Filipovi je s Dukom Tomoviem i uiteljem Svetom Trifunoviem uestvovao u razgovoru o formiranju odreda. Na putu za Berane Miladin i Krsto su uhapeni i internirani u Albaniju. Sabotae na rudniku trebalo je brzo organizovati i izvriti. Poelo se s pripremanjem eksploziva. Rudari su u nedrima sakrivali dinamit i kapsle i tako ih iznosili iz jame. U meuvremenu je grupa rudara koja je odreena da izvri sabotau izlazila nekoliko puta na teren da pripremi konkretan plan. Poto se raspolagalo sa svega nekoliko bombi i pitolja, s jednom ili dve puke, rudari su sami napravili neke primitivne bombe od
'763

izrezanih gvozdenih cevi. Najzad' su pripreme privedene kraju. Obezbeen je i eksploziv. Uoi akcije odrali smo poslednji sastanak i utvrdili konaan plan i tano vreme za izvrenje sa/botae. Oekivale su se represalije okupatora, pa je data, direktiva da drugovi kojima zapreti opasnost od hapenja budu van svojih kua. Isto- tako je odreena i zamena lanova Mesnog komiteta. , .,-. Drugovi koji su poli u akciju nisu imali nikakvog iskustva na slinom poslu. Zahvaljujui vanrednim naporima, tano u odreeno vreme, u pono 17/18. jula, izvreno je miniranje. Dolg je do jake detonacije, ali ne i do ruenja stubova. Oni su bili samo delimino oteeni, jer eksploziv nije bio dobro postavljen. Sedam rudara sa lanom MK stiglo je s te akcije na Kopaonik. Iako akcija nije potpuno uspela, skrenula je panju okupatoru na veu budnost i uvanje objekata. Iako nije postigla cilj, ona je imala politiki i propagandni znaaj, jer je ukazala da ustanak poinje i na Kosmetu, gde je okupator raunao' da je sasvim siguran. Sutradan je uhapeno vie Srba, koji su nekoliko dana zadrani kao taoci. Isto vee MK je organizovao rasturanje majskog proglasa Oblasnog komiteta za Kosovo . i Metohiju. U toku jula i avgusta obrazovan je Kopaoniki odred. U prvo vreme njegovo jezgro su sainjavali rudari iz Trepe i komunisti i omladinci iz grada, od kojih je jedan deo prebaen neto pre, a drugi neto posle sabotae na iari. Jo pre ove akcije MK je poslao na Kopaonik svog lana,. iptara Kafeta Kurtea, sa zadatkom da se posebno pozabavi Organizovanjem veza sa MK i koordinacijom akcija odreda sa akcijama partijske organizacije na terenu. Meutim, posle nekoliko dana on se vratio saoptivi da tamo nije bilo-uslova za njegov opstanak. 5 Formiranje Kopaonikog odreda, uz direktno, uee Oblasnog i Mesnog komiteta, ije je jezgro u poetku bilo sa ovog terena, imalo je po- svom politikom i vojnikom znaaju karakter oruanog ustanka. Odred je krajem jula i poetkom avgusta brojao oko 60 ljudi. Komandu su sainjavali: komandant Predrag Vilimovi, njegov zamenik Sveta Trifunovi (obojica uitelji sa tog terena), komesar Duko Tomovi i zamenik komesara Dane Brkljaa (obojica lanovi Mesnog komiteta).
. 5 Njegovo kasnije dranje u zatvoru 1943. god. kada nas je izdao i postao agent neprijatelja, moe. da objasni to nije bio odluan u izvrenju partijskog zadatka. '764

Meutim, sticajem okolnosti Kopaoniki odred, iako u ovakvom sastavu, nalazio se praktino van teritorije Kosmeta.: Zamisao Oblasnog i Mesnog komiteta bila je, meutim, ba u tome da se formiranjem ovog odreda stvori baza i mogunost, za izvlaenje ljudstva sa ove i teritorije pekog sreza. Cilj mu je uz to bio da obezbedi aktivnost i na teritoriji Kosmeta. Meutim, potrebe ustanka- zahtevale su da i taj odred bude angaovan : u borbi protiv okupatora u dolini Ibra i oko Kraljeva. Ali i pored toga, injenica je da je odred delovao snano, politiki na terenu .i da je sproveo vie vojnih akcija u neposrednoj blizini Kosovske Mitrovice. Tako je onesposobio rudnik Belo brdo. i elezniku prugu kroz Ibarsku dolinu i drao slobodnu teritoriju od Lapotnice do Slatine. TJ septembru je jedna jedinica tog odreda ponovo dola i otetila iaru Trepe. Tom prilikom je ubijen jedan andarm, a poginula su 2 borca-rudara iz Trepe. Otada je odred nosio ime rudara Todora Milievia. , Odred je razvijao aktivnost naroito u selima koja su napadali naoruani Siptari sa Kosova i branio ih od njih. Istovremeno je radio i na pridobijanju ovih seljaka za borbu protiv okupatora. Meutim, odlazak odreda prema Kraljevu i protiv etnika u Rakoj prekinuo je njegovu aktivnost meu ovim seljacima. Borbe u prvoj ofanzivi, naroito oko Kraljeva protiv Nemaca, omoguile su oivljavanje i jaanje etnika, naroito u okolini Mitrovice, gde je odred ranije dejstvovao. Zbog toga a i zbog veoma teke situacije na granici Koiain Slatina Borane, gde je okupator stalno raspirivao oruane sukobe izmeu srpskih i iptarskih sela, odravajui tako pravo, ratno stanje na tom podruju, veze sa MK su bile sve rede. Time j gotovo potpuno onemogueno nae kretanje preko tog terena. Pod pritiskom sve jae oslobodilake borbe u Srbiji i akcija Partije na Kosovu i u Metohiji, Nemci su preduzimali sve otrije mere. Oni su pomou iptarske andarmerije i drugih orgarozovanih bandi s jedne, i etnikih odreda s druge strane, nastojali svim silama da odre vetaki stvorenu granicu izmeu iptarskih i srpskih sela na ovoj teritoriji. U svojoj propagandi meu iptarima izjednaavali su borbu protiv partizana s borbom protiv Srba. Istovremeno su Dafer Deva, Kota Peanac, Ferat Draga i Nedi sve vie javno saraivali r to'je u redovima potenih iptara izazvalo kolebanje i. gubljenje poverenja u njih. Meutim, partijska organizacija nije imala dovoljno snage da to kolebanje i nezadovoljstvo, naroito meu iptarima, pretvori u otpor protiv okupatora i izdajnika.
'765

Odlazak veine lanova Partije i SKOJ-a u odred ozbiljno je uticao na privremeno slabljenje politikog rada na terenu, a naroito u rudniku. Do kraja 1941, pa i poetkom 1942, morali su se ulagati veliki napori da bi se proirile i uvrstile partijske, skojevske i druge nae organizacije. Zbog odlaska, dva lana MK kooptirana su dva nova: Mile Bard, rudar iz Starog Trga i Miladin Radulovi Krcun, inenjer iz Zveana (kasnije komandant Ibarskog odreda). U toku jeseni 1941. obnovljene su i popunjene elije novim lanovima u Starom Trgu i Tunelu i dve partijske elije u Zveanu, kao i dve skojevske grupe u Rudniku. U gradu je formiran biro za 4 partijske elije. U alji je osnovana kandidatska grupa od 3 iptara, a u Vuitrnu partijska elija. U gradu je postojalo vie skojevskih grupa po rejonima. Omladinci su obuavani u rukovanju orujem (naroito u rasadniku, gde je bio zaposlen sekretar MK SKOJ-a Omer erkez, i ha drugim mestima). U gradu i rudniku obrazovane su i vojne pozadinske desetine i ete. Ove desetine su polagale zakletvu i obuavale se u vojnoj vetini. Rudari su pravili primitivne bombe od gvozdenih cevi. Vrene su i svakodnevne sabotae; u rudniku .su radnici lomili, onesposobljavali. i bacali alat, eksploziv i drugi materijal u kanale; u Zveanu je takoe unitavan materijal, hemikalije i drugo; izazivani su i razni kvarovi na mainama; omladinci i stariji pioniri sipali su pesak u leita osovina vagona, cepali okupatorske plakate i brisali kukaste krsto ve, crtajui petokrake. Naroito je.dob.ro radila organizacija ena. One su odravale bolnike skupove, prikupljale priloge za partizane, plele arape, dempere i drugo. Postojao je odbor ena, na ijem je elu bila Silvija Tomazini. 6 Organizovano je i izdavanje vesti o dogaajima na fron-tovima, kao i o borbama partizanskih jedinica. Te su vesti ra~, sturane meu potene porodice i graane. Okupator je u zajednici s Kosovskim komitetom pri premio proslavu 28. novembra dana albanske zastave. Uoi proslave MK je ocenio da bi trebalo iskoristiti manifestacije za raskrinkavanje okupatora i izdajnika i tako ih pretvoriti u demonstracije, raunajui tom prilikom na kolebanje kod iptara. Stoga je bilo. reeno da iptari komunisti uzmu uea u proslavi, s tim to bi uzvikivali parole protiv okupatora i izdajnika,
0 Silvija Tomazini profesor gimnazije u Kosovskoj Mitrovici. Dola je kao lan Partije. Bila je meu najaktivnijim komunistima. Aprila 1942. je uhapena. Prilikom sproveden ja je na eleznikoj stanici digla pesnicu, pozdravila masu i viknula: ivela Komunistika partija. Vraena je u zatvor i streljana. Proglaena je za narodnog heroja.

'766

a za spreavanje terora nad Srbima. Uestvovah smo u tim m a nifestacijama i govorili iptarima da oni nisu slobodnni i da se sopstvenim snagama moraju boriti za slobodu, kao i ostali n a rodi. Jo u toku manifestacija dok smo izbacivali parole, p r e nego to su se kvislinzi' snali i krenuli da intervenisti, sklonili smo se uz pomo drugova koji su nas titili, i od tada, a i zbog toga to su ranije kompromitovana dva lana MK, morali smo* se povui u ilegalnost, pa su uslovi za rad i kretanje postali jo tei. Povodom ovog dogaaja MK je kritikovan od Oblasnog komiteta zbog pogrene oche ovih manifestacija, koje su okarakterisane kao profaistike, a stav MK o ueu komunista u njima kao pogrean. Iako je aktivnost Partije i NOP-a na terenu rasla, okupator je uspevao- da pomou izdajnika uvrsti svoju obavetajnu i policijsku slubu, pojaavajui teror nad-pripadnicima NOP-a. P r i tome se obilato sluio^ iptarskom andarmerijom, Ijotievcima, belogardejcima, etnikim elementima, a kasnije Nedievom straom i iptarskim faistikim organizacijama. Ve u 1941. godini Gestapo je zatvor u Kosovskoj Mitrovici pretvorio u pakleno muilite za likvidaciju komunista i pripadnika NOP-a, omladinaca, pa i pionira. Uskoro je u r u d niku Stari trg formiran i logor koji su uvali Bugari. U ovaj logor i na rad u rudniku dovoeni su uhvaeni pripadnici NOP-a i drugi antifaisti. Do kraja 1941, a i kasnije, uslovi za rad partijske organizacije i razvoj NOP-a postajali su sve tei. Posle povlaenja partizanskih snaga iz Srbije, NOP se u pozadini sve vie razvijao, ljudi su se kompromitovali, a mogunosti za njihovo slanje u odrede nije bilo, poto u blizini nije bilo- partizanskih jedinica. Pokuaji uspostavljanja veza s partizanima sa teritorije Srbije i prebacivanja ljudi nisu uspevali, a kada se to i inilo, radilo se po cenu rtava. U takvoj situaciji Mesni komitet se poeo baviti milju da ponovo formira odred, bilo na svom, bilo na oblinjem terenu: Kolain Rogozna" Kopaonik. Za to su posebno bili zadueni: lan MK Miladin Radulovi Krcun (za raniji teren Kopaonikog odreda), a Ali ukrija za teren alje radi formir a n j a makar m a n j e grupe naoruanih partizana - iptara. Oblasni komitet je bio saglasan s tim planom. Meutim, do r e a lizacije ove zamisli dolo je tek kasnije, k r a j e m 1943. uz pomo Oblasnog komiteta, kada su iptari osnovali Ibarski i aljski partizanski odred. Ali UKRIJA

KAKO. SMO SE P R I P R E M A L E ZA USTANAK 13. JULA 1941.

i N l as oko osam drugarica iz Ljubotinja,,lanova SKOJ-a i omladine, pripremale smo se za oruanu borbu protiv okupa 7 tora. Pohaale smo sanitetski kurs u selu Bogutima, na kome su obuavane prve partizanske bolniarke. Okupile smo se prvi put na kraju sela Boguta (optina Ijubotinjska) negdje u junu 1941. godine. Iako sam i ranije znala da se neto vano sprema, jer se prikupljalo i prikrivalo oruje i municija, tek tada sam osjetila da e zaista doi do borbe. Bila .sam, kao i sve mi na kursu, veoma oduevljena. Kursom je rukovodila Milica Lopii, lan Partije, rodom iz Gornjeg Ceklina (optina Rijeka Crnojevia). Kurs je & prekidima trajao ko dvadesetak dana. Odravao se uvee. Neke od drugarica su, pod pritiskom roditelja, odustale od pohaanja kursa, jer se brzo doznalo, da se dre nekakvi sastanci i ako niko, osim odgovornih drugova, nije tano znao o emu se radi. Tako smo kurs zavrile nas 4 5 drugarica. Kao djevojke sa sela malo smo znale o previjanju rana, zaustavljanju krvarenja i dr., ali i nas je same zadivilo kako smo brzo zavoljele posao saniteta - taj na budui poziv u odredima i shvatile svu veliinu i vanost zadataka bolniarke u ratu. No i pored toga svim biem smo prieljkivale da nam se ne dogodi i to da u praksi moramo primenjivati steeno znanje, jer bi to znailo ranjavanje naih najbliih drugova, sa kojima emo biti zajedno u jedinicama, zaista, na sreu, elja nam sa u prvim danima ustanka i ispunila. Poslije, zavretka kursa rasporeene smo po odredima formiranim ! iz pojedinih sela i u prvim, danima ustanka nijesmo imale nekih teih zadataka. . Prvih dana ustanka, pa i prvih mjeseci poslije ustanka, nama drugaricama u odredima padalo je osobito teko neshva'768

tanje izvjesnog dijela starijih seljaka, naih mjetana, da i mi kao ene uestvujemo u ustanku i da pripadamo gerilskim odredima. Bilo je ak i takvih sluajeva da, bez veze sa politikim stavom prema ustanku i naoj borbi uopte, pojedinci u selu nijesu prvih dana ustanka htjeli sa nama da razgovaraju. Takvi, naravno, nijesu bili prema naim drugovima. To nam je nametalo posebne zadatke prilikom dolaska i boravka u selu. Jer, pored pomoi partijske i omladinske organizacije, koja je bila u tom pogledu svestrana, trebalo je i sa nae strane nai naina i mogunosti da se razbije ovakav stav i da se shvati nov poloaj ena u ustanku i ratu. Morale smo prije svega da svojim dranjem razbijemo pokuaj izolacije. Tako smo, uprkos osipanja nekih drugarica iz naih redova, uspjele da seljaci to brzo shvate i da se u stvari i legalizujemo u selu i medu seljacima, kao borci naih oruanih snaga. U selu smo imali nekoliko starijih ena vrlo pozitivno orijentisanih prema naem pokretu, pa nam je to uveliko pomoglo. One su nas ne samo podravale, ve i otvoreno pomagale. Meu njima prednjaila je Maa Tomova Vukievi, majka dvojice partizana, koja nas je ne samo materijalno pomagala, ve je u svakom pogledu bila vrsto' vezana za partizane iz sela, sve do naeg odstupanja za Bosnu 1942. godine i dalje. S punim pravom smo je zvali partizanskom m a j kom. Ona je posebno mnogo znaila za nas drugarice, bodrei nas i pobijajui prie o tome da mi kao ene ne treba da se borimo kao i nai drugovi. Uglavnom, 1942. godinu smo doekale kao ravnopravni lanovi naih' partizanskih jedinica. Ne samo da su nas onda priznavali u selima kao borce, ve su nas posebno i cijenili bas zsbog toga .to smo ene i to smo se rijeile da se, skupa sa svojim drugovima, sa pukom u ruci borimo protiv neprijatelja svoga naroda sve do njegovog osloboenja. To je za nas bila velika .stvar i to nam je, pored svega ostalog, davalo vie snage u naporima koje smo kao ene borci imale tokom itavog narodnooslobodilakog rata.
Jelena DRECUN KOSTI

4 u s t a n a k 1941.

POLICKI GERILSKI ODREDI I iPRVI BERANSKI BATALJON

C ^ d m a h poslije sloma bive jugoslovenske vojske u aprilu 1941. narodne mase u Polici bile su ozlojeene zbog izdaje buroazije i kapitulantskog stava ondanjih politikih partija i vojnog rukovodstva. One su, kao i u drugim krajevima nae zemlje, imale povjerenja jedino u Komunistiku partiju Jugoslavije, jer su jasno uvidjele da je istina sve ono to su komunisti uoi rata govorili o paktiranju vladajuih krugova sa faistima i pripremanju izdaje zemlje, o progonu naprednih snaga i drugo.. Zato su komunisti uivali opte simpatije naroda. Jo u proljee 1941. godine u Polici su postojale tri partijske elije: Babinska, Dragosavska i Goraka, sa ukupno 32 elana i nekoliko kandidata K P J kao i nekoliko skojevskih grupa, omla-, dinskih i enskih aktiva. Partijska organizacija je, poslije povratka lanova Partije iz raznih jedinica bive jugoslovenske vojske, razvila iroku politiku aktivnost radi okupljanja narodnih masa na liniji otpora okupatora. Ona je pri tome, razumije se, svestrano koristila situaciju koja je u Polici zavladala poslije sloma bive Jugoslavije. Partijskim elijama su rukovodili: Milan Ku, Vukadin Vukadinovi, Vlado eki i Vojo Maslovari. Komunisti i skojevci koji su se vratili iz vojske donijeli su oruje, a oni koji ga uopte nijesu imali, kupovali su ga. U stvari, puke su. kupovane za ito i novac, naroito u okolnim selima Mateeva, Plava i Gusinja, gdje su ih bacale jedinice bive vojske. Tako su naoruani ne samo svi komunisti i skojevci ve i ostali napredni ljudi rodoljubi. Po direktivi Partije, krajem maja 1941, pristupilo se formiranju gerilskih odreda i pripremama za ustanak. Tako su u Polici formirani: Babinski, Dragosavsko-matanski i Goraki odred sa ukupno preko 60 boraca, pod rukovodstvom Pera Bori'770

dica, Vuka Boriia i Muja ekia. Ovi odredi su odmah, otpoeli obuku u rukovanju orujem i u izvoenju vojnih vjebi na koje su polazili rano izjutra ili predvee. . Na planinskoj visoravni Dakovici, na desnoj obali Lima, 12. jula 1941. organizovana je smotra svih odreda, na kojoj su, pored tri polika odreda, uestvovali Budimsko-dapsiki i Luko-reniki odred sa omladincima koji su bili vezani sa pokretom. Poto su svi odredi u odreeno vrijeme doli na zborno mjesto, Vlado eki je, poslije izvrene smotre, odrao govor 0 politikoj situaciji kod nas i u svijetu i o naim zadacima; zatim je izveden zabavni program, a uvee su se odredi ponovo vratili na svoju teritoriju. Na svom sastanku, Umjesni komitet KPJ za srez Berane 14. jula se upoznao sa direktivom CK KP Jugoslavije i razradio organizacione i druge mjere za otpoin j a n j e borbe protiv okupatora. Do prvih sukoba sa okupatorskim snagama dolo je 16. jula u selu Lucu, dok su poliki vojni odredi istog dana uvee zapalili mostove na Limu kod Skakavca i u Grocu i pokidali telefonske linije na pravcima Berane Bijelo Polje i Berane Boaj. Ovim akcijama polikih partizana bio je prekinut, saobraaj okupatora izmeu Sandaka i Srbije. Poto su Italijani sjutrad^n 17. jula za odmazdu strijeljali devet talaca na Jasikovcu kod Berana, odmah je sa Jej evice i Bukovice dat znak za opti napad na italijansku posadu u Beranama, a zatim je izvreno opkoljavanje grada. Poliki odredi i veliki broj dobrovoljaca iz okoline su zaposjeli poloaje na desnoj obali Lima Rudea Jasikovac i, poslije uporne borbe, 18. jula, uli u Berane, gdje s, pored ostalog, zaplijenili jednu itali jansku brdsku bateriju od 4 topa sa dosta municije, ali bez kapisli. Toga dana je na Jasikovcu od lanova Partije 1 SKOJ-a formirana eta narodne milicije, pod komandom komandira Pera Boriia. Ova eta je imala zadatak da odrava red i bezbjednost u gradu, poto je narod bio ozlojeen zbog represalija koje je okupator izvrio. Na dan 21. jula u Beranama je formiran prvi sreski narodni odbor u zemlji i narodni odbori u selima Matu, Dragosavi, Babinu i Goradu. Sreski narodni odbor je na prvoj sednici donio odluku da se odmah formira vojni komitet za rukovoenje vojnim akcijama; Poto se vojnim odredima ve bio prikljuio veoma veliki broj dobrovoljaca, to je 22.. jula. formio ran i Poliki bataljon narodne vojske. . Da bi ponovo okupirali osloboenu teritoriju, Italijani su tih dana mobilitali muslimane iz okoline Roaja, Pei i Bihora, a zatim su 26. jula krenuli u. napad na sektoru Police^i Tur49*

7.71

jaka, palei kolibe i sijena po katunima i selima. Poto je bio razvuen od Gradine do Tur jaka, na frontu od blizu 18 km i-' rine, Poliki bataljon nije moga da izdri veoma snaan pritisak neprijateljskih snaga, - tim prije to je u toku dosta otrih borbi dolo do izraaja kapitulantstvo oficira i graanskih politiara bive Jugoslavije koji su poeli da bjee sa poloaja i dezertiraju. Neprijatelj je 31. jula do podne zauzeo dio sela Police: Tmui i Zagrade i polovinu sela Gorada i Babina. Iako je zapalio veliki broj kua, naroito komunistikih i unio pometnju meu stanovnitvom, ipak su borci Polikog bataljona, komunisti i skojevci, upornom odbranom takorei svake kue uspjeli da zadre neprijatelja i da mu ne dozvole da zauzme Police. Uviajui teku situaciju na sektoru Police, Vojni komitet nam je istog dana poslao u pomo Manastirski i Gornjoselski bataljon i neke ustanike jedinice sa desne obale Lima, tako da je neprijatelj uz velike gubitke odbaen na polazne poloaje, a zatim smo u toku noi i sjutradan ovladali planinom Tur jak sve do Cmiljevice i oslobodili okupirana sela Police zakljuno sa kosom Otra jela. Poto nam je Vojni komitet !.. : avgusta sa pojaanjem poslao i jedan top (niandija je bio borac Oleg Smirnov), postavili- smo ga na mjesto zvano Dub, odakle je opalio jedan metak u pravcu s. Petnjice, a drugi u pravcu s. Trpeza. To je podiglo moral naih boraca, a unijelo demoralizaciju u redovima neprijatelja. Poslije toga top smo brzo prebacili na planinu Bukovik da bismo pomogli svoje, snage pri zauzimanju planine Tur jaka. I zaista, kad smo iz topa ispalili jo etiri metka, nai odredi su zauzeli Turjak, odakle smo istim topom dva dana (sve dok mu nije prsla cijev) tukli Cmiljevicu i brdo iznad s. Kolaa na pravcu Roaja. Kako je dr Boo Milai pomou kapisli za lovaku puku osposobio i aure za zaplijenjenu municiju brdske baterije, to smo 1. avgusta jedan brdski top upotrijebili na pravcu Polica Roaj, jedan na pravcu Andrijevica Plav, a dva smo dodijelili jedinicama na pravcu Kolain Titograd. Tom prilikom nijesmo dozvolili paljenje i pljaku muslimanskih sela, iako su zavedeni muslimani napravili pravu pusto. Suzbijanje odmazde bilo je veoma znaajno za bratstvo i jedinstvo- naih naroda, jer je okupatoru ilo u prilog da se sve vie raspiruje bratoubilaki rat. Meutim, zbog prodora jakih neprijateljskih snaga preko Trenjevika i akora dolazi do naputanja poloaja i grada i do osipanja ustanikih jedinica. Vojni odredi se ipak nisu raspali. Oni su, i pored vrlo jakih kaznenih ekspedicija, i dalje
'772

ostli u selima, iz kojih su danju odlazili u ume, a nou se vraali. Neprijatelj okuplja petokolonake i reakcionarne elemente, stvara miliciju za uvanje komunikacija i otpoinje da pali kue, ubija i internira, da bi zastraio narod i odvojio ga od partizana. I dok su poliki partizanski odredi u ovom vremenu odravali strae po selima i obavjetavali narod o pokretima neprijatelja, dotle su partijski aktivi danonono uporno razvijali agitacionu djelatnost, ukazujui na izdajniku ulogu petokolonaa i namjere okupatora da razbije jedinstvo naroda. U toku avgusta i septembra okupatorske jedinice su vie puta upadale u sela i vrile razne represalije, a u pomo muslimanskih elemenata i izvjesnog broja milicionera koji su se aktivno angaovali na strani okupatora pod komandom Tomice ukia, tadanjeg predsjednika optine. Tako je milicija u selu Matu, pokuala da razorua jednog partizana, ali se sukobila sa gerilskom jedinicom koja je dola u pomo ovom partizanu i uspjela da ga spase, iz opkoljene kue. Tom prilikom su milicioneri muki, s lea ubili borca Radovana Lazovia, predratnog komunistu, pravnika i jedinca sina, i ranili skojevca Miliju Poanina. Zbog toga su partizanski odredi bili prinueni da u ime narodne osvete otponu prve akcije za likvidaciju izdajnika i neprijatelja naroda. Tako su borci Polikog odreda upali u Berane i u samo podne ubili Tomicu ukia, koji je stajao na elu izdaje u beranskom srezu. Ova akcija je zastraila izdajnike i petokolonake elemente i naila na odobravanje svih potenih ljudi. Tada dolazi do priliva novog ljudstva u partizanske odrede, tako da se u drugoj polovini oktobra, prema uputstvima K P J za Crnu Goru, u Polici formira Prvi beranski partizanski bata!j on Romskog odreda, koji je 7. novembra u selu Dragosavi, u prisustvu velikog broja graana, na svean nain poloio partizansku zakletvu i prilo petokrake zvijezde na kapama. (Komandant ovog bataljona bio je Pero Borii, a komandiri eta: Babiriske Vuko Borii, Gorake Mujo eki i Dragosavskomatanske Milonja Stijovi). Poto su okupator i njegovi saradnici krajem oktobra pripremali kasarne bivih andarmerijskih stanica na Polici i Petnjici za smetaj karabinijera i milicije, partizani su ih zapalili i poruili. Ali kada je okupatoru polo za rukom da u Petnjici organizuje miliciju pod komandom hode Osmana Rastodera, tadanjeg komandanta oruanih snaga na teritoriji bive petnjike optine, tab bataljona i partijska organizacija su pravilno ocijenili negativnu ulogu ove novoformirane mili'773

cije. Zato je bataljon nou izmeu 11. i 12. novembra izvrio napad, zapalio kasarnu, ubio 12 milieionera, a ostale razjurio. U toj borbi poginuo je predratni komunista komandir Babinskog voda Ivo Ku. Dok je jedna eta boraca, na elu sa Vladom ekiem, krajem novembra pola u sastav jedinica koje su uestvovale u napadu na Pljevlja (od koje je kasnije jedna polovina stupila u sastav Prve proleterske brigade prilikom njenog formiranja, a druga se vratila u sastav Komskog odreda kao pojaanje terenskim jedinicama), dotle je Prvi beranski bataljon, uoi napada ria Pljevlja, poruio- dva mosta na epanici na putu Berane Bijelo Polje, idue noi most na r. Lenici kod Bioa, a zatim i most na Jargovan-potoku. Ruenjem ovih mostova trebalo je onemoguiti neprijateljskim jedinicama da iz Berana stignu u pomo napadnutim italijanskim snagama u Pljevljima. Zato je okupator energinom intervencijom iz Berana osujetio pokuaj bataljona da porui veliki most kod Skakavca na Limu. Zbog svakodnevnih borbi i akcija bataljona okupator je bio prinuen da se zatvori u grad, ogradi icom i da iskopa rovove unutar grada. Poto vie nije smio da izlazi ni u najblia sela, prepustio je miliciji i petoj koloni da nou uva vanije komunikacije. Osim toga on je u tako nesigurnoj situaciji u toku novembra i decembra u Polici poeo da stvara i etnike organizacije, iji su glavni nosioci bili: Simo Popovi, kapetan bive vojske, Miro urii, seljak, Nikola Kastratovi, uitelj, Dragia Borii, direktor gimnazije, Vuki uki, uitelj, Dragia Baji, major bive vojske, Nikola Trifunovi, major bive vojske, i drugi. Da bi primorali ljude da stupaju u etnike, vrili su pomou okupatora razne akcije u cilju zastraivanja okupatorska artiljerija tukla je sela po Polici i okolini, milicijske, etnike, muslimanske i italjanske jedinice vrile su represivne akcije i dr. S druge strane, okupator je snabdijevao etnike orujem, hranom, odjeom i obuom i davao im po 3000 lira mjesene plate. Tako su se u etnike redove svrstavali: bivi jugoslo venski oficiri, andarmi i finansi, razni verceri i pekulanti, dio bogatijih seljaka i politikanata, ali i dobar dio potenih graana, iseljenika iz Pei i si., koji su zbog svojih porodica i nematine bili prinueni da u prvom momentu nau materijalnu zatitu, da bi kasnije ogrezli u zloine i postali aktivni saradnici okupatora. Okupatoru i njegovim saradnicima bilo je glavno da prikau kako svako zlo dolazi zbog partizana, pa su poetkom decembra 1941. godine otpoeli sa organizovanim napadima jaim snagama na partizane u selima: Lucu, Dolcu, Buu, Donjoj Renici, Lubnici, titarima i Polici, da bi to zlo unitili. Tako
'774

su 15. januara 1942. italijhske 1 etnike jedinice napale Policu iz pravca Groca, Poganog dola, Skakavca i Podgraa, a muslimanske jedinice iz pravca Ljenice, Petnjice i Vrbice, tako da su se opkoljene partizanske jedinice morale povui iz sela Gorada prema Dubu, odnosno prema Vujoj glavici, a iz Dragosave i Babina ka Bijelom Potoku. Prilikom povlaenja borci Dragosavskog, Babinskog i Gorakog partizanskog odreda su preko cijelog dana vodili borbu. Predvee su se Italijani povukli u grad, a partizani su na Jataku napali muslimanske pljakae i oteli im opljakanu stoku i druge stvari. Toga dana su poginuli zamjenik komandira voda Dragia Nenadovi predratni komunista i drugarica Dika Nenadovi, takoe predratni lan Partije, a ubijeno je 7 neprijateljskih vojnika. Poslije ove akcije porastao je ugled partizanima u Polici i moral naroda. Meutim, Italijani i etnici su 24. januara, uz podrku avijacije, izvrili napad na selo Lubnice, gde su se nalazili Sreski komitet i tab bataljona i primorali ih da se po velikoj hladnoi i snijegu povlae preko Bjelasice ka Mojkovcu i Kolainu. Taj neuspjeh se negativno odrazio na itavu situaciju u Vaojeviima. Poto nije bio obavijeten o napadu na Lubnice, Poliki bataljon se spremao da 24. januara pregazi Lim (koji je pri obali bio zaleen) i da selu Zaostru napadne etniki tab Pavia uriia, koji je tu bio formiran po sporazumu sa Draom Mihailoviem. I tek poto je 86 boraca, uglavnom komunista i skojevaca sa 8 automatskih orua i 2 minobacaa, prelo Lim, bataljon je obavijeten o napadu na Lubnice; dobio je zadatak da krene ka Mojkovcu u Sandak. Tako je Poliki partizanski odred (kasnije bataljon) od ustanka 1941. do 24. januara 1942. godine u estim borbama i akcijama ubio 67 neprijateljskih vojnika, poruio nekoliko mostova i telefonskih stubova i zaplijenio velike koliine ratnog materijala, ali je izgubio i prilian broj istaknutih boraca predratne komuniste Radovana Lazovia, Danila Delevia, sekretara optinskog komiteta SKOJ-a, Boa, Ivana i Duana ekia, Ivana Kuca, Dragiu Nenadovia i Diku Nenadovi, zatim skojevce Draga Pantovia, Mika Lazovia i Vasa Popovia i borce Boa Vukadinovia, Dura Mirkovia, Miloa Vujadinovia i Mihaila Vujoevia.
Jago i Mujo CEKIC

PRVA P O H O R S K A PARTIZANSKA ETA

O d l u k o m Vojnog revolucionarnog komiteta u Mariboru, jula 1941. godine pristupilo se osnivanju partizanske ete na Pohorju. lan Okrunog komiteta Partije Boris imek Bor bio je odreen da na Pohorju pripremi bivak i okupi prve partizane. Kod takozvane Urbaneve kue, u blizini Josip-dola na Pohorju, Bor je organizovao neku vrstu prihvatnog centra. Na poziv Partije u partizane je otilo vie skojevaca, lanova Partije i nekoliko naprednih omladinaca iz sokolskih redova. Po nalogu Partije ja sam tada jo ostao na terenu u Mariboru. Do kraja jula kod Urbaneve kue se okupilo 60-70 dobrovoljaca, prvih partizana. Ali, verovatno zbog izdaje Nemci su doznali za ovu grupu. Pokuali su da je zarobe. Tom prilikom, prvi pohorski partizani, bez iskustva i bez oruja, nisu Nemcima pruili vei otpor , i veina ih se razbegla. Neke su Nemci pohvatali, dok se jedna manja grupa, pod rukovodstvom Bora, povukla prema umiku. Ovaj prvi dodir sa neprijateljem neke drugove je uplaio, pa su se vratili kui, te je samo njih petnaestak ostalo na Pohorju. Pod umikom kraj Lobnice Bor je postavio novi bivak, dobro sakriven i bezbedan od neprijateljskih iznenaenja. S Borom je bio i Svenek iz Maribora, koji je preuzeo komandu ete. Prvih dana avgusta lan PK K l P S ZH tajersku Milo Zidanek 1 saoptio mi je da i ja moram otii u partizane. Nabavio
1 lan CK KP Slovenije, sekretar pokrajinskog rukovodstva Partije za severnu Sloveniju; sekretar Okrunog odbora OF za Maribor. Poetkom 1942. postao komandant bataljona Ljubo ercer. Poginuo 8.III 1942, u Hribarjevu u borbi s Italijanima. Proglaen za narodnog heroja.

'776

sam ranac i neto hrane, imao sam stari jugoslavenski pitolj, i tako opremljen, jedne veeri oko 15. avgusta, krenuo sam prema Pohorju. Poao' sam ka smuarskoj skakaonici kod Betnave, gde je trebalo da me saeka etni kurir. Iao sam Transkom cestom. Bio je ve mrak kad sam se pribliio pogonu gradskog vodovoda. Iao sam bezbrino i razmiljao kako e biti na Pohorju. Iz razmiljanja me prenuo motor automobila, koji mi se pribliavao' iz Maribora. Nisam se estito ni okrenuo, kada su zakripale konice i neiji glas otro odjeknuo na nemakom jeziku: Ej, Vi, ko ste i kuda idete? Video sam da su to nmaki policajci. Mada sam se uplaio, mirno sam se okrenuo i odgovorio da sam radnik i da se vraam kui s posla. Onda je drugi policajac rekao da uem u dvorite oblinje kue. Policajci su autom skrenuli prema dvoritu. Napravio sam se kao da ih nisam razumeo i poao dalje. Nemci su povikali da odmah doem do njih. ta da inim, nisam bio raspoloen da tako nesreno zavrim svoj put u partizane. U blizini je bila jedna velika njiva zasejana kukuruzom. Munjevito sam skinuo ranac i skoio prema njivi. Za mnom su odjeknuli hici, ali sam ve bio sakriven u kukuruzu. Posle dvadesetak koraka legao sam na zemlju. Nemci su jedno vreme pucali, a zatim je nastala tiina, Pribliili su se ivici njive, neto su govorili, ali dalje nisu ili. Jedno vreme su tako stajali pored njive, a onda se ponovo uo motor i policajci su nestali. Sa njima je, naravno, nestalo i moga ranca. Jo i danas nije mi jasno zato nisu pretraili njivu. Verovatno su mislili da se nisam zaustavio. Tek kasnije sam se setio da sam imao pitolj, ali sam u strahu bio zaboravio da se njime mogu braniti. Kada je auto nestao, obazrivo sam ustao i preko polja poao natrag prema Mariboru. No sam prespavao na polju. Nisam se dobro oseao. Prvi put su oko mene fijukali neprijateljski meci, i pitao sam se kako li e to tek kasnije izgledati! Izjutra sam uao u grad i pronaao Miloa. Saoptio sam mu ta mi se desilo. Jo me izgrdio to sam tako bezglavo iao glavnim putem, kad postoje poljski putevi. Priznao sam da je u pravu. Iste veeri sam ponovo poao prema skakaonici, ovog puta preko njiva i livada, a i bez ranca. .. Svaki lan Partije, ili skojevac, koji je odlazio iz Maribora u partizane, bio je obavezan da prilikom odlaska izvri neku veu sabotau. Toga sam se setio kada sam prolazio pored zamka Betnave. Zamak je bio vlasnitvo mariborskog biskupa, ali su ga Nemci zaposeli prilikom okupacije i u njemu osnovali neki
'777

dom za Hitlerjugend. Odluio sam da i ja ispunim dunost. Pribliio sam se privrednim objektima zamka, izvadio iz depa ibice i zapalio suvo seno. Uskoro su svi privredni objekti bili zahvaeni plamenom, dok sam se ja brzo udaljavao prema skakaonici. Brinulo me da li e me ekati kurir kod skakaonice. Obazrivo sam se pribliavao mostu skakaonice i posmatrao oko sebe da li u koga videti. Nisam dugo ekao, a iz oblinjeg ipraja se uo glas: Stoj, ko ide? Odgovorio sam: Partizan! To je bila dogovorena lozinka. Iz ipraja se pojavio ovek sa uperenom pukom. Priao sam blie i prepoznao starog prijatelja Krunika, pekarskog egrta iz Maribora. Umesto pozdrava neto je opsovao to me ve dva dana eka. Rekao sam mu ta mi se desilo,, posle ega je odmah postao ljubazniji. Jo jedanput sam bacio pogled na poar u zamku i na mariborske svettasti, a onda smo krenuli prema vrhu Pohorja. Ili smo oko pet asova. Od Sumika smo ili jednim koritastim udubljenjem. Pola asa kasnije poli smo desno, sve do bivaka prve pohorske partizanske ete. Na strai je u tom trenutku bio moj brat Blisk, Na ramenu mu je bila puka. Bio je ogrnut nekom starom pelerinom. Pogledao me i rekao: Najzad si i ti doao. Krunik nam je naao mesta u jednom atoru, a zatim smo legli i zaspali. Izjutra sam se javio komandiru ete Sveneku i politkomesaru Vili ju landeru. Poznavali smo se jo iz Maribora, tako da nije bilo nikakvih formalnosti; novo je bilo samo to da se eta poveala jo jednim borcem. Obiao sam na logor. Mesto za njega je bilo lepo izabrano. Ispod nastrenice jedne velike stene stajali su atori, a svuda unaokolo bila je gusta uma, koja nas je dobro skrivala. U bivaku sam naao stare prijatelje. Osim Krunika i mog brata tu su bili: Vili Slander, stari komunista iz Savinjske doline, Avgust Svenek iz Maribora, lan KP, Verner Breznik List, bivi sekretar OK KPS iz Maribora, Ivo Polani Ubo, skojevac iz Maribora, Angel Besednjak Don 2 iz Maribora, Vlado Robi Porga, skojevac iz Maribora, Boris imek Bor, lan Okrunog komiteta Partije iz Maribora, Drago Flis Pangalos, student iz Hoa, Krunik, pekar iz Maribora, Bavcon, bravar iz Maribora, J a k a Volga iz Rua i jo nekoliko drugova, ijih imena se vie he seam.
-Radnik, lan KPJ od 1936. Poginuo 1. novembra 1941. pri breikom pohodu. Proglaen za narodnog heroja. '778
2

. / Naoruanj e ove prve partizanske ete na Pohor j u bilo j e slabo. Imali smo pet-est puaka raznih izvora i fabrikcije, od lovake dvocevke do puke bive jugoslovenske vojske. Imali smo i nekoliko pitolja raznih tipova i neto runih bombi. . Brzo sam se saiveo s novim prilikama. Po ceo dan smo lenstvovali, vodili razgovore o tome kada e biti kraj rata i odlazili'u Rue za hranu. 0 hrani se starala partijska organizacija -u Ruama. Svi smo bili uvereni da e uskoro doi kraj rata. Niko nije sumnjao da e se Crvena armija za najkrae vreme obraunati sa hitlerovcima i da emo se uskoro vratiti u Maribor svojim kuama. Niko od nas tada nije pretpostavljao ta ga sve eka, gde e nas sve odvesti partizanski putevi i 4a mnogi od :nas nikad vie nee videti svoju kuu. Uskoro je doao kraj romantike. Gestapovci su u Ruama otkrili neke lanove partijske organizacije. Veze su prekinute i doturanje hrane je oteano, a vremenom je i potpuno prestalo. Jedini na oslonac bila je domaica pansiona iz Lobnice Anka. Ona nam je jo doturala hranu iz Rua i pomagala nas iz svojih-zaliha. Maks Grohar, gostioniar iz Studenaca kod Maribora, koji nam se pridruio posle mog dolaska, brao je peurke, koje su nam po koji put bile jedina hrana. Za ovaj posao bio je pravi strunjak. Osim toga, odlazili smo na njive oblinjih ret~ "kih .poljoprivrednih imanja i tamo rukama vadili krompir. Jednom reju, poelo je gladovanje. Kraj rata nije dolazio. Nemci su pobedonosno ili prema Istoku i nije se moglo naslutiti da e Crvena armija uskoro potui neprijatelja. Pribliavala se jesen, za njom je dolazila zima. To je poveavalo nae brige. Partijski sastanci su se pretvorili u razgovore i nagaanja ta initi? Predlagalo se da se eta rasfor- . mira i da svako ide kamo zna. Najzad smo se dogovorili da pre nego to donesemo kakvu odluku, obavestimo o situaciji partijski forum u Mariboru. Na put u Maribor smo odreeni Bor i ja. Bila je druga polovina avgusta kad smo krenuli prema Ruama, a onda na voz. Uli smo u kupe u kojem je bilo nemakih vojnika, smatrajui da emo tu biti najbezbedniji. Tako smo doli u Maribor bez smetnji. Potraili smo vezu i ve u toku popodneva sastali se sa Zidanekom. Milo je paljivo sasluao na izvetaj. Kada smo zavrili, jedno vreme je utao, a onda planuo. Ne bih mogao tano da ponovim njegove rei, ali se seam da je rekao da amo otili na Pohor je da se borimo protiv Nemaca, a ne da lekarimo i ekamo kraj rata. Rekao nam je da se oko Pohor ja bezbrino etaju nemake patrole, a mi jo nijednu nismo na'779

pali. Svuda oko Maribora nalae se imanja kulturbtindovaca^ puna stoke i hrane, a mi govorimo o gladi. To i mnogo ta mouli iz njegovih usta. Najzad se umirio i poruio da se o svemu, dogovorimo' u eti i preemo u akciju. Vratili smo- se na Pohrje i referisali drugovima o razgovoru sa Zidanekom. Svi smo priznali da je Miloevo stanovitejedino pravilno. Razmiljali smo ta da inimo i u kakvu akciju, da idemo. Porga je predlagao da izvrimo rekviziciju na bivem. Osetovom imanju u Bistrici na Pohorju, koje su Nemci zaplenili. Predlog je prihvaen. Krajem avgusta poli smo prema Osetovom imanju. Iz: Lobnice smo se kretali prema osmatrakom tornju, tu smo- ostali do noi, a zatim se spustili prema Bistrici. U ovu prvu akciju: poli smo nekako hladna srca. Prvi put smo ili s pukama u rukama da zaplenimo neprijatelju hranu. Meutim, sve je bilovrlo jednostavno. Blisk i Ubo su dobili zadatak da preseku telefonske ice, a mi ostali da opkolimo imanje i prodremo- u kuu. Drhtei od straha, uvar kue nam je predao lovaku puku, mi smo pretraili zgradu od prizemlja do vrha, pokupili nekoliko* kokoaka i neto masti i brana, a zatim zgradu zapalili. Tako< : je jedne tople avgustovske noi 1941. godine planuo ispod Pohorja prvi kres, koji je stavio do znanja narodu u Dravskoj dolini da je poela neumitna borba sa nemakim osvajaemIz Bistrice smo se povukli ponovo prema Sumiku. Raspoloenje je bilo odlino. Zaliha hrane je trajala nekoliko dana.. Kada je hrane nestalo, dogovorili smo se da ispraznimo- H u t e rovu vilu kod Ribnike kue. Jedna grupa je upuena u Hocda uspostavi vezu s naim simpatizerima. Od njih je dobila n e to hrane. Treba istai da o akcijama i ivotu u eti nikad nije odluivao pojedinac. Kakav e biti reim naeg ivota, gde emo ii u akciju, gde emo postaviti bivak o svemu tome je o d luivao kolektiv. Sve to smo imali bilo je kolektivna svojina.. Jednom reju, meu nama je vladao strog komunistiki reim, koga smo smatrali jedino moguim u tadanjim prilikama.. Biloje dogovoreno, a to je postalo pravilo, da komandir odluujesamo u sluaju borbe i da za svoj rad odgovara eti, koja ga-, moe smeniti ako kolektiv smatra da ne ispunjava uslove za. ovu funkciju. Isto pravilo je vailo i za politkomesara. U Hoe je otilo pet drugova na elu sa komandirom Svenekom, a nas deset prema Huterovoj vili, opasanoj visokom ogradom. Bili smo obaveteni da je uvar vile naoruan. Rzmi'780

;ljali smo kako da prodremo u z g r a d u . Niko nije hteo da ide -prvi. Jedno vreme smo razgovarali i prepirali se zbog toga. "Poto se nismo sporazumeli, okrenuli smo se i otili u svoj bivak. "Uz put smo se krae vreme zadrali u Senjorjevom domu, gde :nam je uvar dao hleba i mleka. On je bio na ovek i pomagao .nam je kad god je mogao. U bivaku nas nisu ljubazno doekali. Nazvali su nas zeevima. Pravdali smo se da je stvar bila opasna i da bi neko od nas mogao i ivot izgubiti. Kasnije sam se vie puta seao ovog dogaaja i uvek me je bilo sramota to smo se uplaili od jedne lovake puke. Drugovi koji su otili u Hoe jo se nisu vraali. Nadali smo se da e bar oni imati vie sree i d e se vratiti s punim rancima. Ali, i ova nada nas je izneverila. Vratio se samo- Pangalos s dvojicom drugova. Umesto punih ranaca doneo je tunu vst da su Nemci zarobili Sveneka i jo jednog druga, ijeg se imena vie ne seam. Uhvatili su ih na jednom senjaku u Koama. Ova vest nije bila nimalo prijatna, izgubili smo dva druga i ponovo ostali bez hrane. Dugo smo vodili razgovore ta dalje da radimo. Na sastanku ete odlueno je da ja preuzmem funkciju komandira. Poslali smo u Maribor Vilija i Uba da referiu Milou o situaciji u eti i o poslednjim dogaajima. Vili se nije vratio, poslali su ga nekud u Savinjsku dolinu. Za politkomesara smo izabrali Bora. Poto nismo bili sigurni kako e se zarobljeni drugovi drati pred neprijateljem, premestili smo svoj bivak. Ili smo prema Rukoj kui gde smo u nekom grmlju, u blizini kue, imali sakriveno neto materijala atorska krila, posue itd. Ulogorili smo se oko jedan kilometar od Ruke kue. Jedna patrola je otila da donese pomenuti materijal. Uskoro se vratila i javila da ne moe doi do materijala, jer se kod Ruke kue nalaze nemaki policajci i neki drvari. Nisam bio mnogo oduevljen ovom veu, ali sam sa est drugova ipak poao prema kui da izvidim situaciju. Kada smo doli blizu naeg skladita, rasporeeni u str elee, polako smo se pribliavali ipraju. Na oko 50 metara od skladita primetio sam dva drvara koji su neto glasno razgovarali. To mi je bilo sumnjivo. Zaustavio sam svoje ljude, a ja sam puzao dalje. Sreom sam se uvukao u nisko bunje. Podigao sam malo glavu i primetio neko svetlucanje. Kada sam paljivije pogledao, video sam da je to nemaki lem. Nemac je,od mene bio udaljen najvie 10 metara. Oseao sam kako mi telom promie laka drhtavica. Legao sam na zemlju i razmiljao ta da inim. U tom trenutku lem je
'781

poeo da se die i ja sam pred sobom video nemakog policajca. Tada sam i za brzo ustao, uperio puku i opalio. Policajac je samo viknuo Hilfe, a zatim pao. Ni ja nisam ekao, ve sam pojurio prema svojim drugovima. Za mnom je ispaljeno nekoliko hitaca, ali me sakrila uma. Brzo smo stigli do naeg bivaka. Mada nismo ostvarili svoj prvobitni cilj, ovim smo postigli vie nego to smo oekivali. Prvi put smo ubili okupatora, na Pohorju. U logoru su svi bili radosni. Tu gde smo bili, vie nismo mogli ostati. Pokupili smo sav materijal i poli da traimo novi bivak. Pre toga smo imali nameru da posetimo bivi sokolski dom i da taaxib doemo do hrane. Doli smo u blizinu doma, ali dalje nismo ili, jer nam. se uinilo da su u njemu Nemci. Odatle smo preko umika otili ka Rogli i u blizini razglednog tornja organizovali novi bivak. U ovom bivaku dobili smo nove ljude. Iz Saleke doline doli su: Toledo,3 Kristl, Brko i jo jedan ijeg se imena ne seam. Doveo ih je Milo. Za nas je bio najzanimljiviji Toledo, koji je uestvovao u panskoj revoluciji i tamo dobio in oficira panske revolucionarne armije. Pre njih u logor je iz Ptuja doao Zvonko sa ocem. Njih je doveo Bor koga smo poslali u P t u j da donese mitraljeze koji su sakriveni prilikom kapitulacije bive jugoslovenske vojske. Doneo je njih i znatnu koliinu municije. Prilikom dolaska Toleda u etu, njega smo izabrali za komandira. Bilo je krajnje vreme d nam se podigne moral. Bili. smo gladni. Neke drugove je zahvatila malodunost. ' Pribliavala se zima i mi smo se pitali kako emo izdrati na Pohorju.Doli smo do uverenja da je najbolje ako se vrate na teren oni koji misle da ne mogu izdrati. Ko bude sada otiao^ nee se smatrati za dezertera. Bolje da ide sada, nego da s njim imamo neprijatnosti. Skojevci Ubo, Fidi, Blisk i drugi niu hteli ni. da uju o odlasku. Rekli su da e se vratiti tek onda kada 'budu proterali Nemce. Za odlazak su se odluila dvojica: Bvcon i. Grohar. Mi ostali smo odluili da ostanemo, pa ma ta se desilo.. Sa Toledom je poeo novi ivot. Njegovo prisustvo i njegova prianja o ^revoluciji u Spaniji nekako su nas oiveli. . Poto nismo imali hrane, trebalo je neto uiniti, .da opet do n j e doemo. U blizini Klopnog vrha mariborski, fabrikant
3 Fintar i Seleke ete. avajui da iz nog heroja.

Miha Toledo, uitelj, panski borac, komandir. PqhorskeHerojski poginuo poetkom juna 1942. kod Preloga; p o k u obrua izvue teko ranjenog druga. Proglaen :za narod. . _ . ; ;.. i J; '782

Fier inae Jevrejin imao je veliko imanje i strugaru, koje su, naravno, Nemci zaplehili. Poli smo na to imanje. Tu smo nali ogromne koliine hrane. uvar kue, sluge i slulonja, gledali su nas zapanjeno. Rekli smo im ko smo i da emo sve zapaliti. Onda su i oni poeli da raznose sve to im je dolo do ruku. Sluavke su izvlaile iz kue posteljno rublje, odela i h a ljine, a mukarci ostale stvari. U tali smo pronali dve puke, koje su nas obradovale vie od hrane. Kada smo napunili raneve, pobili smo nekoliko svinja i dali znak da se zapale zgrade. Uskoro je sve obuhvatio plamen, poela je da gori i uma u blizini, poar je osvetlio dobar deo Pohorja. Jedini koji je sve ovo tuno gledao, bio je uvar. Doao je odnekud iz Nemake, izgleda da je bio sudetski Nemac. Razmiljali smb ta da uinimo s njim. Bili smo saglasni da ga treba streljati. Niko se nije dobrovoljno javio da to uini. Rekli smo mu tada da se gubi sa slovenake zemlje, i onda ga najurili. Bila je srea to je ostao iV: tada nismo znali da su Nemci za ubijenog policajca kod Ruke kue streljali taoce. Posle ove akcije vratili smo se u bivak. Nekoliko dana smo iveli mirno. .Toledo nam je priao o svojim doivljajima iz panske revolucije. Rekao nam je da se vie ne moemo orijentisati samo na rekvizicije sa nemakih imanja, ve treba poeti i s napadima na nemaku vojsku. Tako smo se dogovorili da napadnemo andarmerijsku stanicu u Ribnici na Pohorju. Bila je to prva ozbiljna akcija koju smo hteli preduzeti. Ve u blvaku smo izradili detaljniji plan napada. Meu nama je bio i Tone iz okoline Ribnice, tako da smo raspolagali svim potrebnim podacima. Plan je bio da cela eta ide u Ribnicu. Pre nas bi otila jedna trojka. Ovi bi simulirali da su pijani, vikali bi i pravili nered pred andarmerijskom stanicom. Cim bi andarmi izali, mi bismo jurnuli i pobili ih. Od te trojice koje smo odredili da prvi odu, seam se samo Dona. Tako pripremljena, eta je pola prema Ribnici. Bilo je to prvih dana septembra. Kratko vreme smo se zadrali u Josipolii, kod radnika tamonjeg kamenoloma. Bili su ljubazni i ponudili nas hranom. Kada je poeo da pada mrak, poli smo prema Ribnici. Pred selom su se trojica drugova odvojila i uskoro smo iz sela uli pijanu viku: Kaj nam pa morejo, kaj nam pa morejo! Malo kasnije je odjeknuo pucanj. Munjevito smo jurnuli prema stanici. Kad smo stigli, pred nju, Don nam je objasnio da je iz zgrade bio izaao jedan andarm, na koga je Don odmah pucao, t e s e ovaj, teko ranjen, povukao u zgradu^ Opkolili smo stanicu i poeli d pucamo u prozore. Nekolicina
'783

je otila u selo, meu njima i ja. Na jednoj, zgradi video sam osvetljen prozor. Bila je to gostionica. U trenutku dok sam bio pored prozora gostionice, primetih da iz nje izlazi, jedan ne~ maki andarm u drutvu jedne devojke. Video sam ga na pragu, izaao je mirno i pozdravio hitlerovskim pozdravom. Odskoio sam od prozora i pourio oko kue prema vratima. U meuvremenu je ve odjeknuo pucanj i uo se oajan enski krik: Mein Pepi! Dotrao sam i video da je andarm dobio svoje. Okrenuo sam se i video Bliska, koji ga je ubio. Ostali su pronali predsenika optine i prekinuli njegov izdajniki ivot pred samom optinskom oglasnom tablom. U andarmeriju nismo uspeli da prodremo'. Nemci su bili dobro naoruani i nisu dozvoljavali da se pribliimo. Ipak smo se zadovoljni vratili na Pohorje. U Senjorjevom domu smo se, okrepili jelom i piem, a zatim otili u svoj bivak. Posle ribnike akcije doao je kod nas na Pohorje Milo Zidanek. Doneo nam je poruku da napustimo Pohorje i da se to pre zdruimo sa ostalim partizanskim grupama u tajerskoj. Tom prilikom nam je rekao da se o. nama mnogo govori ne samo u Mariboru, ve po celoj tajerskoj. Govori se da nas je na Pohorju nekoliko hiljada, da su Nemci proglasili Pohorje za takozvani Spergebiet i da vie nema govora o tome da je tajerska sastavni deo Hitler ovog Raj ha. Nas je bilo neto vie od dvadesetak partizana, pa nam je inilo ast to se govorilo o hiljadama ljudi na Pohorju. P r e odlaska sa Pohorja spremali smo se da posetimo kuu na Klopnom vrhu, da bismo tamo ispekli hieb za put. Polo nas je 12, meu nama je bio i Milo. Pored brana, poneli smo i oba mitraljeza,. Ili smo u koloni po jedan. Bor i ja smo bili u izvidnici. Obazrivo smo se pribliavali kui. U trenutku kada smo je ugledali, odjeknuo je poziv Halt!, a zatim je odmah odjeknuo pucanj. Skoili smo iza oblinjeg drvea i poeli da pucamo. Toledo je razvio nau grupu u strelce, posle ega je dolo do otre obostrane paljbe. Kuu smo odmah opkolili. Vie se nismo plaili. Posle napada na Ribnicu, videli smo da se i Nemci plae. Nemci su inili mnoge pokuaje da se probiju. To im je najzad i polo za rukom posle jednoasovne borbe. Odneli su nekoliko mrtvih i ranjenih. Mi smo jednog zarobili i zaplenili gotovo celokupnu opremu. Na naoj strani jedan drug je poginuo, a ja sam ranjen u lopaticu. Pao je Brko, prvi partizan koji je izgubio ivot u borbi s Nemcima u tajerskoj. Svima je bio teak ovaj gubitak. Doao je bio pre kratkog vremena iz svoje Saleke do'784

line da se-s nama bori. Nemo smo se postrojili kraj njegovog mrtvog tela. Milo je odrao oprotajni govor, a onda smo se podignutih pesnica oprostili od njega, reeni da njegovu smrt plati mnogo Nemaca. Zatim smo sasluali zarobljenog Nemca, koji nam je rekao da ih je u zgradi bilo tridesetak. Pre vili smo ga i ostavili da lei na putu. Kuu smo polili benzinom i zapalili je. Mada bez hleba, vratili' smo se ponosni i zadovoljni u bivak. Pre odlaska sa Pohor ja Zvonko je izrazio elju da se sa ocem vrati na teren Ptuja. Plaio se fizikih napora. Sloili smo se da odu. Radije to, nego da kasnije imamo s njirha neprilike. Krajem septembra 1941. godine oprostili smo se od Pohorja. Zapalili smo kuu na Pesku, kako Nemci ne bi imali mogunosti da se nastane na Pohorju. X1 Psk smo poli prema Salekoj dolini novim dogaa2\ jima i novim borbama u susret. Bili smo u borbama svuda, od Maribora do Trsta, svuda su prvi pohorski partizani koraali n elu partizanskih brigada.

Martin GREIF

50 U s t a n a k 1941.

UNITENJE RUDNIKA L J E L J A N A

B i o saia u kunom zatvora kad mi je priao djeak od oko desetak godina i apnuo mi da me pozvao Mio urlan svojoj kui. Meutim, ja sam ve bio kod ustakog logornika ng. sasluanju i tamo saznao da se Mio Surlan i Hajro Kapetanovi nalaze u bjekstvu, jer ih ustaka patrola nije nala kod kue. Zbog'toga sam shvatio ozbiljnost poziva i neprimjetno sam se uputio Miinoj kui. Miina majka otvorila mi je vrata jedne zamraene sobe. U polutami, koja mi je tada izgledala jo vea, jer sam dolazio spolja, malo sam se ueprtljao kad me Mio upoznavao s novim dragom. Polako, dok su mi se oi privikavale na polumrak, promatrao sam nepoznati lik. Bio je to ovjek srednjeg rasta, s mravim, utocrnim licem, izraenim nosom, gotovo orlovskim. Ispod njegovih gustih vea plamsale su kao ugljen crne oi. Poslije uobiajenog upoznavanja nastupilo je kratko utanje, a zatim mi je do tada nepoznati drug poeo da govori o situaciji. Govorio je o oruanom sukobu izmeu Njemake i SSSR-a, o proglasu CK K P J i zadatku komunista na terenu sreza Bosanski Novi. Valjda je od Mie saznao da s a m rezervni oficir, pa mi je odmah rekao, da se vojne vjetine koju sam stekao u koli i vojsci,.moram prihvatiti i da je moram obnoviti, jer, ree, valja ruiti mostove, vozove, a moda e negdje biti potrebno i jedinicu razviti u strelce, prihvatiti borbu s neprijateljem . . . ' Dok mi je tako skladno i rjeito izlagao zadatke koji mi predstoje, u mojoj glavi obnavljale su se lekcije iz borbene obuke. Sjetio sam. se i komandira kad nam je itao rang-listu: ja sam 'bio pretposljednji. Nikada nisam mislio da e moje vojno znanje nekome biti od koristi, a najmanje radnikoj klasi Zato sam se najradije prikljuivao onima, koji su svaku vojniku
'786

vjebu htjeli da zabue. Ali vremena se mijenjaju. 'Moj novi1 poznanik govorio je tako ubjedljivo da ni za trenutak nisam ni pomislio da mu se suprotstavim kad mi je saoptio da u biti vojni rukovodilac. Poslije detaljnih uputstava o tome kada treba da doem, ta da ponesem i kako da se rastanem s porodicom, rastali smo se steui vrsto jedan drugome raku. Te noi (26. jula 1941) uskoio sam u voz i krenuo k u i U vozu sam saznao od jednog priljivijeg ustae, da voz iz Bihaa nije stigao, jer su prugu izmeu Bosanske Krajine i Otoke poruili Srbi koji nee da se pomire sa ustakim vlastima. Ustaa je usput ispriao i to kako je ve kod Drvara uestvovao u borbi protiv bande, te kako je jednog takvog bandita lino zarobio sa mitraljezom i punom torbom municije, pa' se naslaivao govorei kako je zarobljeniku zabijao klince pod nokte, da bi odao ostalu d r u i n u . . . im sam doao kui, utrpao sam eni pismo, koje sam sastavio u kancelariji. U njemu je stajalo da se ona odrie mene kao Srbina i otpadnika, jer je potena Hrvatica i namjerava da uzme punog uea u izgradnji nezavisne hrvatske domovine. Dok je ena kroz pla itala pismo, ja sam brzo oblaio uniformu koju sam imao kao rezervni oficir, a u lovaki ruksak sam trpao najpotrebnije stvari. Jedan veliki no, koji sam kupio za 'klanj svinja bilo mi je itavo naoruanje. Pomislio sam: za prvi susret s neprijateljem i on e mi dobro doi. Moja mala Cica, kerka, imala je tada, kada sam je ostavio rasplakanu u majinom zagrljaju, svega tri mjeseca. Sa Lazom Desnicom oprezno sam kod Petkovca preao cestu Bosanski Novi Prijedor. Onda smo krenuli uz jedan potok obrastao sitnom ikarom, kupinama i trnjem. No je bila vie nego tamna. Spoticali smo se o bunje i zaplitali u kupine. Povremeno bi na jugu zaparala munja i za as osvijetlila guste oblake pune kie. Lazo mi nije dao da upalim depnu lampu, iako smo se jedva snalazili u mrkloj noi. Uskoro je poela i kia, koja se naposljetku pretvorila u pravi ljetni pljusak. Prokisli, stigli smo u jednu pojatu. Tu smo nali neto stare slame u koju smo se zakopali, kako bismo se vlastitom toplotom osuili. Julska zora brzo nas je pokrenula na dalji put. Stigli smo u selo Svodnu, kui ure Tramoljanina. Moji vjerni drugovi jo su spavali u tali. Lazo ih je probudio. Oigledno su se obradovali. Srdano smo se pozdravili. Tada sam saznao da se drug, sa kojim me Mio urlan neki dan ranije upoznao, zove Josip: Maar Soa. im sam ga vidio, oivjele su mi predstave sa p o sljednjeg sastanka. A on je odmah priskoio da me oslobodimo- 1
50*

787

krog odijela. Preporuivao mi je da malo prilegnem, ne bi li moda zaspao i tako se to bolje odmorio. Pokazao sam mu moje naoruanje i to ga je obradovalo. Zatim, ga je dao nekom seljaku majstoru da mi ga usarai, kako bih ga mogao nositi na opasau. Neto kasnije pronaen je negdje i pitolj gaser sa nekoliko metaka^ oa mi ga je predao i rekao da u ja biti komandir, a Mio urlan politiki komesar. U poetku mi se inilo da se bolje razumijem u politiku, nego u vojnu vjetinu. Ali kako da se suprotstavim tom prijatnom i tako prostodunom ovjeku, koji, inilo mi se, sve najbolje zna. Bio sam umoran i na Soino navaljivanje pokuavao sam da zaspim. Ali san je sve dalje bjeao od mene. Svaki as pristizala su nova lica sa raznim zadacim i izvjetajima. Stiglasu i 2 karabina, prava vojnika, tri-etiri lovake puke i dve lovake jednocijevke. Neko je napravio i minu od 56 kg. To je bilo nae poetno naoruanje. Negdje oko esnaest asova krenuli smo prema rudniku Ljeljani. Usput mi je Soa rekao da je Partija postavila zadatak da onesposobimo ovaj rudnik. Ree, da u prvom redu, treba unititi elektrinu centralu, kao pogonsko vrelo, a zatim ostala postrojenja. Podaci o neprijatelju, koji se nalazio u rudniku, bili su protivrjeni. Jedni su govorili da se u rudniku nalaze samo andarmi (oko 20), a drugi su tvrdili da tu ima jo i oko 70 ustaa i drugih civila, na brzu ruku naoruanih. Mi smo brojno bili daleko nadmoniji. Ali nas je zabrinjavalo njihovo naoruanje. Zato smo odluili da napad izvrimo nou i to pred samu zoru. Polako smo se primicali mjestu napada. Iz raznih zaseoka i gajeva, pridruivala nam se grupa za grupom nenaoruanih ljudi. Ta brojnost unosila je sve vie hrabrosti u moju duu,naroito kad sam vidio ljude sa sjekirama, vilama, roguljama, motikama. Onima koji nita nisu nosili u rukama, preporuio sam da iz oblinje ograde iupaju po neki kolac, jer sam raunao da e i takvo naoruanje doprinijeti zabuni kod neprijatelja. U jednoj umi pred rudnikom trebalo je da saekamo no, a napad bismo izvrili pred zoru, kako sam ja to, kao komandir, zamilj ao. Meutim, ta narodna roguljaka vojska, ponesena osvetnikim duhom, nij mogla da se potini volji pojedinaca. Rasla je nezadrivo i buno kao poplava. Osvetnikom gnjevu i duhu kao i metanu kad se u rudniku nagomila dovoljna je samo jedna iskra, pa da strana eksplozija odjekne kroz sva okna. Tako je i bilo. Neko je ispalio metak iz pitolja i povikao Ura! Juri!. Taj uzvik koji je podralo stotine grla, razlego se snano, jedinstveno, kao kod najuvjebanije vojsk. '788

Osjetih kako mi neki udni trnci poletjee uz lea, a onda, kao da dobih krila, poletjeh zajedno sa roguljakom masom na rudnik. Doekae nas neprijateljski pucnji. Tu i tamo poneko bi se i preturio. Da li od puanog pogotka, ili se moda sapleo o neki predmet nisam imao vremena da vidim. inilo ini se da sve i ljudi i predmeti i drvee oko nas nezadrivo juria ka rudniku. ' im smo stigli do prvih zgrada rudnika Ljeljane, rasuli smo se u razliitim pravcima. Jedan mlai drug, sa sjekirom, lupao je po roletni magacina. Odjedanput mu je ispala sjekira iz ruku, a onda se uo kratki jauk i odstupanje. Kad je proao ispred mene, glas mu se uo kroz probijena plua. Ja sam ga pokuao utjeiti, jer nita drugo trenutno nisam mogao. Vidio sam i prozor sa koga je tukao neprijatelj. Rekli su mi da se ta zgrada zove Stara direkcija. Upozorio sam ostale da se uvaju toga prozora, a istovremeno sam na njemu isprobao svoj pitolj gaser. Odnekud se, najednom pored mene stvorio i jedan mlai borac sa karabinom. Pokazao sam mu prozor, koji je branio prilaz magacinu. Neustraivi osvetnik gaao je neprijatelja ne koristei se bilo kakvim zaklonom. Ubrzo smo na tom dijelu zgrade potpuno neutralisali neprijatelja, koji je bio u boljem poloaju, jer se branio iz tvrde zgrade, a mi nismo imali nijedne rune granate. Kad smo obijali vrata na magacinu, ve je bio mrak. Sa lampom sam osvijetlio prostoriju. Ono to mi je prvo palo u oi, bio je veliki smotuljak fitilja za paljenje mina. To me je podsjetilo da u tim prostorijama mora biti i eksploziva, a vjerovatno i kapisli za paljenje mina. Sa mnom je bilo jo 56 boraca. Upitao sam za kapisle. Jedan stariji seljak mi je rekao da ih ima, ali se nalaze u magacinu sa eljeznim vratima u iju bravu . je uvedena struja i im se neko dotakne brave eka ga smrt. Takvu tvrdnju sam odbio dok je jedan omladinac odmah i demantovao starijeg druga. Omladinac je traio da sa njime pou dva druga jedan koji je bio naoruan karabinom, a drugi sa gvozdenom polugom," koji je, inae spretno obio i magacin u kome smo se trenutno nalazili. Za nekoliko minuta omladinac se vratio sa punim naramkom minskih kockastih kutija u kojima je bilo na stotine kapsli. Odmah iza toga javila su se dva druga dobrovoljca za donoenje eksploziva, koji, su, takoe, brzo izvrili zadatak. Na taj nain imah smo sve to je bilo potrebno za minu. Ali nisam znao kako se to pravi. Pokazao mi je jedan rdarski radnik. Odluio sam da tu prvu minu bacim kroz prozor, na sprat magacina, jer nas je ba sa toga prozora neko zasipao vatrom, '789

mada.se.trenutno bio povukao. Zapalili smo fitilj, a potom smo se razleteli i zauzeli zaklone. Ja> sam istrao pred magacin i sa najpovoljnijeg odstojanja ubacio minu kroz prozor na sprat magacina.-Cim sam zalegao u zaklon, ugledao sam plamen. Zatim, je odjeknula eksplozija. 1 Prikupili smo se u magacinu, koji je ve bio u naim rukama. Iz drugih zgrada ula se pucnjava. Ljudi su promicali, natovareni raznim predmetima. Bilo je i takvih koji su iskori- stili guvu za svoj raun, ali su takvi obino jeftino i ginuli. ., - Ja sam, meutim, i dalje mislio na zadatak koji mi je Soa postavio: treba sruiti centralnu loionicu. Znao sam da onaj visoki odak predstavlja duu centrale. Njega je, dakle, trebalo minirati! Opet su se javila dva dobrovoljca. To su ve bili iskusniji radnici, koji su znali taj posao. Ovog puta eksplozija je bila mnogo snanija, tako da su i cigle sa odaka letjele ak i preko nas. ' Naa minerska grupa, zbog svoje aktivnosti, postajala je sve brojnija. Ja sam samo upisivao imena, dok su sanduci eksploziva zamicali u no, koju su parale strane detonacije. A da bih odrao tempo miniranja, morao sam odobriti dvojici omladinaca da miniraju i kantinu, jer, rekoe, skupo su im u toj kantini naplaivali pie. Miniranjem smo osvojili i andarmerijsku stanicu. Mnogobrojni taoci puteni su na slobodu. Neki su doli da me vide, a jedan je, kroz pla poeo i da me ljubi, Uporno tvrdei da sam mu ja ivot spasio. Ali ustaka grupa uporno se branila jo iz jedne zgrade. Jasno sam uo kako zapovjednik vie: tedi municiju. Naa dva karabina, postavljena sa suprotne strane, zaslepljivala su prozor, koji je kontrolisao vr'at^ prema kojima su se dva omladinca povlaili, natovareni sandukom eksploziva. I kada su potpaljeni eksploziv ubacili na vrata nisu mogli odoljeti srcu, a da ne poviu: Gotovo! I, zaista, bilo je gotovo. Uesnici napada na rudnik u Ljeljanima prikupljali su se kod Brezike crkve. Najdragocjeniji plijen bila je puka. Svi oni koji su se vraali s pukom bili su vie nego ponosni. Odrali smo sastanak komunista i dogovorili se da formiramo etu. U naoj eti bili su ovi lanovi Partije: oa, Mio, ua Tramoljanin, Gojko urlan, Relja Luki, Lazo Desnica. oa, koji je rukovodio.sastankom, stavio mi je u zadatak da iz ove skupine ljudi izaberem one koji e nastaviti borbu. Postrojio sam sve prisutne mukarce: na jednu stranu one sa orujem, a na drugu stranu one bez oruja. Soa je objasnio: '790

Ko iz .bilo kojih razloga ne" moe da ide s nama, neka preda oruje onome koji ga nema, a eli da nastavi borbu .. . Svega je nekoliko puaka prelo iz ruke u ruku. Naoruane ljude postrojio sam po veliini. Bilo ih je 63 sa mnom i sa komesarom Miom. Tako smo iz roguljake vojske oformili partizansku etu. Prva partizanska no, koju smo proveli na Poti, bila je gotovo romantina. Pota je, u stvari, jedna uka koja je dominirala okolinom, a uz to obrasla debelim hrastovim stablima, koja su u borbi mogla posluiti i kao dobri zakloni. Nezaboravna je ta prva julska no, sa ogromnim crvenim mjesecom, koji se probijao kroz kronje drvea i neopaeno, ali brzo, kretao prema centru zvjezdanog neba. U toj arobnoj noi, zanesen raskonim dekorom neba, za asak bih zaboravio zato sam zanoio u umi, na vlanoj zemlji, da mi pogled nije skrenuo u pravcu Prijedora. Tamo su, kao buktinje, gorjele kue pored ceste. Neki drug je objasnio: To ini Pavelieva kaznena ekspedicija, sastavljena od najokorelijih zlikovaca, koji su stigli iz Ljubukog. Dok sam tako uivao u mjesenoj noi, na marljivi oa uporno je eprkao oko radio-aparata, koji- smo konfiskovali od nekog bjelogardejca, koji se od prvog dana stavio u slubu okupatora. Kad je oa najednom podigao glavu i sav se u uho pretvorio, svi smo se okrenuli prema njemu, jer smo jasno razabrali moskovskog spikera na naem jeziku. Emisija je uhvaena na zavretku, tako da smo uli samo: Proleteri svih zemalja, ujedinite'se, i zvuke tnternacionale. Ne znam da li u ikada u ivotu biti tako srean. Meni se uinilo da sam se toga asa, sa svojom novooformljenom partizanskom etom, uklopio u neku miiionsku armiju, koja kao nezadrivi valjak rui sve nepravde ostavljajui za sobom novu aleju na kojoj nie radost i srea ljudskom rodu. Iz tih zaaranih snova probudila me jutarnja planinska svjeina, puna rose i mirisa koji'su me i bili uspavali.
Milora MIJATOVI

S J E C A N J A NA USTANICKU 1941. GODINU U SLAVONIJI

APRIL. 1941. U ZAGREBU

. A p r i l s k i r a t je trajao ve nekoliko dana. Zagreb je izgledao, kao mravinjak pred kiu. Svi ure. Nitko se ne zaustavlja: nekako uurbano, ne zastajui, u prolazu pozdravljaju se ljudi; Gradom se pronose najrazliitije vijesti. Tek to si uo paninu priu o rasulu nae vojske, kad li neto kasnije pripovijedaju da se faisti uope nisu uspjeli probiti preko granice. Umarirali su u Sloveniju, ve su i u Mariboru . . . priaju jedni, a drugi se prse: Nijemci su na svim frontovima o d b i j e n i . . . Pronio se glas i o komandantu nekog konjikog puka, koji je sa svojom jedinicom juriao na tenkove i artiljeriju negdje kod Koprivnice. Jedni su o njemu tvrdili da je istupio kao hrabar vojnik, junaina, drugi su ga napadali da je faistiki pijun koji je namjerno poveo u smrt svoje odvane vojnike. Bili su to muni dani. Koja je glasina vjerodostojna? Malo smo znali o Hitlerovoj armiji, a isto tako i o naoj vojsci. O sposobnosti naih visokih oficira takoer smo znali veoma malo. Miljenja smo zasnivah vie na temelju svojih elja nego na injenicama. O injenicama smo mogli samo'nagaati. Jo uvijek se nikakve sigurne obavijesti nisu mogle uti o okupaciji. Nitko od nas nije znao kad e Nijemci upasti u Zagreb, a posla je bilo napretek. Radio sam kao lan Drugog rejonskog komiteta Partije i rukovodstva na Sveuilitu. U onih nekoliko dana neizvjesnosti trebalo je pronai podesne ilegalne stanove, organizirati stalne veze,, punktove za obavjetenja, dogovoriti javke, predati odboru Crvene pomoi novac sakupljen meu studentima u naim drutvima i organizacijama. Uurbano smo obavljali poslove. Sa sekretarom Mjesnog komiteta, Antunom Robom, tih dana sastajao sam se dvaput '792

dnevno, obavjetavao ga o toku poslova, a on mi je davao upute za dalji rad. Nije bilo ugodno misliti o danima koji su dolazili. Nije zapravo ni bilo vreme za razmiljanja. Do 10. aprila s jo etvoricom drugova studenata, prenosio sam inventar, hranu i legalni materijal iz Vojvoanske studentske menze u jednu radniku menzu kraj Kanala. Trebalo je to prije rasformirati ovaj na punkt i spasiti dragocjeni materijal. Ve smo bih prenijeli pisau mainu, getetner, matrice, knjige i ilegalni partijski materijal. Ah, toga dana smo izgubili vezu s Mjesnim komitetom. Pobrkani su nam planovi. Nismo znah ta sad. Dan je poeo kao prethodni. Nas petorica sastali smo s u zoru. S runim kolicima, koja nam je posudio jedan na drug, piljar, doli smo pred Vojvoansku menzu. Trpali smo na kola zalihe hrane i odvozili je na Kanal. Jo prije podne sva j brana bila prevezena. A tano u podne trebalo je da se po obiaju naem sa sekretarom Mjesnog komiteta. Sastanak je zakazan pred elapovom knjiarom. Jo samo namjeaj rekao sam sekretaru i na je posao zavren. Sekretar me je obavjetavao o stanju na frontovima. Nijemci su prodrli duboko u Slavoniju. Kreu se prema Zagrebu. Treba bez nervoze zavriti posao, jo imate dosta vremena . . . Veeras opet ovdje? upitao sam ga na rastanku. Da, u 6 i oba poravnasmo kazaljke na satovima, da koji iz zabune ne zakasni. A ako me to hitno sprijei, onda sutra u podne, dodao je sekretar. Informirao sam drugove o novim vijestima. Oni su itavo vrijeme radili. Posao smo nastavili jo neko vrijeme, a onda smo se razili do popodnevnog sastanka. Izaao sam na ulicu da se malo osvjeim. Lagano, kao u etnji, iao sam Zrinjevcem prema Jelaievom trgu (danas: Trg republike).. Odjednom panju mi privue neka udaljena tutnjava. ta je to? pomislim: S Trga se ula galama. Pogledam du Zrinjevca i spazih nekoliko uzbrektalih tenkova. Na kupolama ukoeni Nijemci. O tenkove objesili se s jedne i s druge strane nekakvi mladii. Deru se, uzvikuju. Poneki prolaznik baci s plonika cvijee na tenkove. uje se i enski smijeh. Tu su! dopre mi do svijesti, a onda, i ne pomiljajui na opasnost, poem im ususret. '793

Breku .tenkovi. Gusjenice ostavljaju vidljiv trag. Marir a j u zelene uniforme i kacige nabijene do oiju. Ali, sve to vie slii nekoj tugaljivoj, stranoj paradi nego ratu. Nasta neka jurnjava, galama, dovikivanje. Obuze me oaj i oseaj ponienja. Kad u mladiima koji su se natrpali ria njemake tenkove prepoznali frankovce, javi se i osjeaj gaenja'. Krenuo sam prema Trnju, gdje sam poznavao mnoge-radnike iz eljeznike radionice. Tamo smo imali i jaku partijsku organizaciju. Bio sam ve kod drvenog mosta to se raskoraio preko eljeznike pruge i poeo, se penjati uz drvene stepenice, kad mi panju privue grupa civila kako u vojnikom poretku marira od hotela Esplanade prema eljeznikoj stanici. Zastao sam uz ogradu stepenita, znatieljan! To su frankovci studenti. Do jue smo bili zajedno na fakultetu a sada mariraju pod okriljem okupatorskih mitraljeza! Tvornike sirene su ba najavljivale prekid rada kad sam stigao u Trnje. Radnici iz eljeznike radionice najednom nagrnue. Ili su s posla utei. Svi su oni nekoliko dana ranije traili oruje. Svi su oni htjeli biti odbrana svoga grada, svoje zemlje. Svi su oni bili u stanju rtvovati svoje ivote za slobodu, a s a d . . . Nitko im nije htio dati oruje. No, s radnicima nitko nije htio pregovarati! Stajao sam pred kapijom eljeznike radionice i paljivo motrio smrknuta lica. Bilo je meu njima dosta mojih poznanika. utke sam ih pozdravljao klimanjem glave, zamahorh ruke, pogledom. Umijeao sam se meu njih. Ili smo onako u skupini, utljivi. Nema se to rei. Svi ovdje jednako misle. Jednako osjeaju. Ta duhovna veza, taj govor utnje, jasno se osjeao. A kad smo stigli do raskra Trnjanske i Varadinske ceste, gdje je od prije stajala jedna skupina radnika, stali smo i mi. U toj skupini sam prepoznao stroj obravarskog radnika Franju, ovisokog mladia dvadesetpetih godina. Poznavao sam ga vrlo dobro, jer smo zajedno uestvovali u nekim akcijama, radili zajedno u partijskim organizacijama, ali osim tih partijskih zadataka, nas je vezalo i intimno prijateljstvo. Cijenio sam njegovu borbenost. Kad zavlada potpuna tiina, Franjo se izdvoji i die dugu desnu ruku, kao da e njome udariti nekoga: E, pa, emu stajati tu? Rije je sad na nama. Armija je poklekla, generali su zemlju i z d a l i . . . Kaem: rije je na nama i svi e je uti! A sad, prijatelji, vrijeme je da se raziemo! '794

; Nestalo je maloprijanje malodunosti. Meu ovim radnicima, meu ovim utljivim, vojnicima revolucije, osjetio sam se jakim. Razili smo se. Znali smo to nam je initi i kakvi nas teki poslovi ekaju. U zakazani as stigao sam pred elapovu knjiaru. SeIkretara nije bilo. Moji drugovi studenti ekali su me nestrpljivo. Zbunie se kad im rekoh, da sekretar nije doao na sastanak. A to sad? - upitae u glas. U na dom Josipovac, gdje smo do tada stanovali, nismo te veeri smjeli otii, jer bi nas sigurno pohvatali i pozatvarah, ;a znalo se to iza toga slijedi. Grad su preplavile"nae dojueranje kolege koje su sad obukle ustake uniforme i nastojale da se svakome od naih osvete. Ve e se neto nai smirivao sam svoje prijatelje, odluivi da poemo u Trnje do drugarice Varge, udove jednog eljezniara. Nadao sam se da bismo kod nje mogli dobiti prenoite. Poto je ivjela meu radnicima, i sama radnica, iako n i j e bila organizirana, iako ak nije bila ni politiki aktivna, osjeala je svoju pripadnost radnikoj klasi. Tako je i nas prihvatila: bez pitanja, s puno razumijevanja. Sjutradan smo se gotovo itavo dopone zadravah u kri"vtidavim ulicama Trnja. Bilo je opasno prelaziti na drugu stranu mosta, u centar grada. Oko pola dvanaest krenuo sani ponovo prema elapovoj knjiari. Tako sam se dogovorio sa sekretarom: ako ne stigne na prvi sastanak, onda emo se sastati drugi dan u podne. Iao sam Savskom cestom prema kazalitu. Od Nijemaca zasad nisam strahovao: nisu me poznavali. Najvie sam se bojao studenata frankovaca. Gotovo svi su me znali, a s mnogima sam se tukao za vrijeme demonstracija i sukoba. Znao sam da e me bez razmiljanja ubiti ako me prepoznaju. A bili su po uglovima, naoruani neki ve i u uniformama. Stoga mi je sastanak pred elapovom knjiarom, u blizini fakulteta, bio vrlo neprijatan. Iao sam vrlo oprezno, obazirui se na sve strane, da bih poznatog frankovca ugledao prije nego on mene. Zahvaljujui t o m e primijetio sam na vrijeme poznatog frankovakog lidera "Milu Musu, koji me je dobro znao. Projurio je pored mene na motociklu. Stigao sam pred knjiaru ba kad je griki top najavio podne. No, na moju nesreu, sekretar ni ovaj put nije stigao. ekao sam nekoliko minuta, a onda, shvativi da se sekretaru moralo neto desiti, otiao sam, jer ovdje vie nisam smio stajati.. '795

 Kako uhvatiti partijsku vezu? razmiljah smo nas petorica neto kasnije. A onda mi .sinu spasonosna ideja: sjetio, sam se da se neki drugovi iz Centralnog komiteta hrane u. Laginjinoj ulici 6. Dobro je bilo to sam tamo otiao. Uavi u kuu, obradovao sam se. Naao sam na okupu nekoliko naih drugova, meu kojima su bih Rade Konar i Vlado Bakari. ta ti jo radi u Zagrebu? zaprepastio se Vlado. U prvi mah se osjetih neprijatno, zbunih se, a onda sam im objasnio u kakvu sam nepriliku zapao zbog Robovog nedolaska na sastanak. Jo danas otputuj u Slavoniju. Ovdje je isuvie opasno.. Tamo moe pomoi drugovima. Sad, u okupiranoj zemlji, zna kakvi nam zadaci predstoje. Svaki komunist mora na zadatak savjetovali su mi drugovi, iz CK. Kako u se povezati s komunistima? Ne brini, mali. Tamo e te potraiti drug Jozo iz Posavine. Mi emo ga obavijestiti. On e ti sve objasniti prijateljski, gotovo njeno me prigrli Rade. Bilo je to zadnji put, nae poslednje vienje. Zatim mi drugovi iznese koji me zadaci ekaju u Slavoniji i kakva je tamo situacija: alju me na dunost u Okruni komitet K P H Nova Gradika, iji je sekretar: uhapen, da pronaem i poveem komuniste, da se ponovo uspostavi organizacija i produlji partijski rad na ovom terenu.
MEU SLAVONCIMA

Djelatnost partijskih organizacija u Slavoniji uoi ratabila je veoma razvijena. Postojala su 4 okruna komiteta KPH: Novogradiki, Osjeki, Slavonskobrodski i Virovitiki. Novogradiki je imao etiri kotarska komiteta: Nova Gradika, Pakrac, 1 Novska2 i Okuani. Onog istog dana kad je CK K P J uputio proglas narodima. Jugoslavije za borbu protiv faistikog okupatora l nacionalnog porobljavanja, 15. aprila, u endehazijskoj dravi je osvanulo vie koncentracionih logora u kojima je kasnije uniteno oko 600 000 ljudi.
1 Mjesni komitet u Pakracu (5 lanova) rukovodio je sa 5 elija, u kojima je pred okupaciju bilo 35 lanova i oko 40 kandidata KP. 2 Neposredno pred okupaciju u 13 sela kotara Novska bilo je 104 lana KP, 42 kandidata i 43 Skojevca. Najstarija i najjaa organizacija bila je u Banovoj Jaruzi. Tu je bio jedan od tri partijska centra u k o taru/Drugi centar bio je u Posavini, a trei u Novskoj. Organizacije su nakon okupacije bile desetkovane, a veina lanova KP pozatvarana.

'796

U prvom naletu, na terenu Nove Gradike, su uhapeni gotovo svi lanovi Okrunog komiteta KPH. Tako su se u zatvoru nali sekretar komiteta Mirko Kljaji i lanovi: Lina Ferie, Gemberovski, Svenjak i Dane Sari. Jo s proljea bio je provaljen itav komitet. Bednarik je prvi uhapen, a potom i ostali. Svenjak, Gregl i Bednarik su poslati u Sremsku Mitrovicu, a ostali u Poegu, da bi ih ponovo vratili u Gradiku. , Ispitivah su ih i batinali, ali zatvorenici nisu nita priznavali. Pozatvarani su i mnogi lanovi Kotarskog komiteta (uhapeni su lanovi kotarskog komiteta iz Novske, te nekoliko drugova iz Pakrakog komiteta). Osim drugova iz komiteta, u prvoj hajci dspjeli su u zatvor gotovo svi istaknuti lanovi Komunistike partije, kao' i oni o kojima se znalo da simpatiziraju komuniste. Slino se desilo i s Okrunim komitetom u Slavonskom Brodu i Osijeku. Tako se dogodilo da su partijske organizacije u Slavoniji, kao i u ostalim krajevima Hrvatske, osobito u Zagrebu, ve prvim naletom faizma doivjele teke udarce. Osim toga partijske organizacije su bile oslabljene i time to su mnogi komunisti, a meu njima je bilo i uglednih partijskih rukovodilaca, bili ve prije mobilizirani, dok su neki po okupaciji odvueni u domobranske jedinice. Tako su na podruju gdje sam stigao aprila 1941. bili odsutni mnogi poznati komunisti. Sa istom estinom neprijatelj je napao i skojevske organizacije. Mnogi lanovi organizacije, i njeni rukovodioci bih su ve tokom aprila ih maja pozatvarani. U Novoj Gradiki je uhapen vei deo lanova Okrunog komiteta SKOJ-a, meu njima Ranko Zec i Nikoli. Uza sve te nedae desilo se da se jedan manji broj.lanova KP nije pokazao doraslim prilikama. Ostali su, izgleda, oamueni; premda pripremani, bih su iznenaeni. Valjda stoga .u onim prvim, sudbinski znaajnim danima i nisu uspjeli da shvate dogaaje i da ih svojim djelatnou prate. Neki su komunisti bili i neoprezni. Bilo je meu njima ak i odgovornih partijskih rukovodilaca. Valjda zbog nekih svojih ljudskih vrednota i potenja nisu vjerovali da e faistiki reim onako neljudski, stravino, bez mogunosti odbrane, suditi'i zvjerski ubijati. Negdje pritajeno, u sebi, nadah su se da ni jedan reim ne moe a da ne prizna bar neke osnovne zakone, bar neke u buroaskim zemljama ustaljene norme. Oni nis bili kukavice. Naprotiv. Ali ba zbog lakovjernosti neki su od n j i h i nastradali.
'797

Takvo sam stanje zatekao kad sam u zoru 13. aprila stigao u svoje, selo Benkovac, pod Psunjom, oko 6 km od Okuana_ Od toga aprilskog jutra poeo sam se ukljuivati u aktivni pokret otpora. Rade Konar mi je rekao da e me Joza iz P o savine povezati s Okrunim komitetom, ali ja nisam mogao da. ekam. Znao sam dvojicu komunista u ovom kraju, drugove s f a kulteta: J e f t a Saia i eda Grbica. Istina, edo je jo onda bio skojevac, ali dobrog skojevca nije ni trebalo razlikovati od lana Partije. Istog dana potraio sam ih obojicu. Do eda je put bio krai. Nakon nepunog sata hoda preacem kroz umu stigao sam. u selo Rajie. eda je bio iznenaen. - Treba da diemo ustanak rekoh mu iznebuha. Dvadesetogodinji skojevac, tri godine mlai od mene, kao* da sam mu predloio neto najobinije, pribrano odgovori: Znam. Pokuavao sam ve razgovarati s ovim mojim-, seljacima, ali svi su mlaki, svi s reda prestraeni ljutito dodade. Sve im je crno. Ne vide izlaza. Bjesne i povlae se ako im. ovjek predloi da bilo to poduzmu. Trebao si se povezati s komunistima. ' Ne znam ni jednoga, a do J e f t a ne mogu, u zatvoru je_ Kako u zatvoru? pogledao sam s nevjericom eda,, jer nije prolo ni nekoliko dana od okupacije, pa kud ba da. odmah njega zatvore! Zapravo, kod kue je, ali ustae ga uvaju, nitko nesmije k njemu, niti on smije iz kue objasnio mi je edo. Zbog toga sam se oneraspoloio, jer je Jefto vie od svih nas biopovezan s partijskim organizacijama u Slavoniji. Odmah prvog dana naao sam se posvema otcijepljen od. ostalih komunista na terenu. Slijedea dva dana sam s nadom, oekivao Jozu iz Posavine, ali njega nije bilo. I on kao da jeu zemlju propao. Pomislih. drugog dana da do njega jo nijestiglo obavjetenje drugova iz CK. Odluio sam d ja njega n a em. Zamolio sami jednog pouzdanog mladia u selu da ode u Posavinu i potrai Jozu. Ali i t a j posjet je bio uzaludan. A onda,, onako ljut, sasvim sam otvoreno upitao svog tetka Marka: Zna li moda nekog komunistu u ovome kraju? Dato, ta gdje ja ivim odgovorio je Marko ivkovi i nabrojio mi nekoliko imena. Sjeam se, spomenuo, j e ui '798

tei je Radakovia, Potkonjaka i jo neke, ali najvie je hvalio Nikolu Guberovia iz sela Bijele Stijene. U prvi sam mah pomislio da su uitelji pouzdaniji od Nikole Guberovia, pa sam njih potraio. Potkonjak je neto smiljao, on je o prilikama imao neka svoja posebna miljenja. U Okuanima sam naao Jocu Radakovia. No i on je bio izdvojen, jer je tek dan ranije stigao kui posh je kapitulacije. Nikolu Guberovia sam posjetio tek drugi dan. Sastali smo se predveer. Jak, sav nagruvan, a koat etrdesetgodinjak, nepravilno izvajanih crta lica u kojima je bilo neke osobite drai, modrih, inteligentnih oiju, stajao je naslonjen na deblo Starog oraha blizu trnakovakog groblja, na putu izmeu Trnakovca i Benkovca. Gledao me sa smijekom, s nekom prikrivenom ironijom. Bio sam obukao svoje najbolje odijelo, paljivo se oeljao i valjda mu se to uinilo smijenim. Rekoe nii da si komunist : prvi sam prekinuo tiinu. Odgovorio mi je potvrdno. Zatim smo dugo razgovarah. Sunce je ve bilo davno zamaklo iza Krikog brda i sumrak se dobrano uhvatio umaraka i polja, kad smo se razili. Nikola mi je pri tom prvom susretu rekao da nema vezu s Okrunim komitetom, premda je i sam njegov lan. Trebalo bi stupiti u vezu i s ostalim lanovima komiteta rekao sam Nikoh. Valjda zna nekoga? Nekoga u ve pronai zamiljeno je odgovorio Nikola. Mene je posavjetovao da ne hodam okolo obuen u gradsko odijelo. Pada u oi ree, a osim toga i smijeno je u selu biti tako obuen . . . I kada se sutradan pojavio u Benkovcu nije doao sami s njim je bio i jedan bucmast srednjogodinjak, Josip Trnka. Danas si se dobro obukao pohvali Nikola moju novu, u stvari ve iznoenu seosku odoru, kad me je upoznao s Trnkom. Trnlc je, kao i Nikola Guberovi, bio predratni lan Partije. Bez opirnih uvoda ukratko mi je saoptio da je sekretar OK Mirko Kljaji zatvoren, a s njim i jo neki drugovi. Hapse sve rodoljube, Srbe i Hrvate, konstatirao je Trnka. A i Nikola je ve bio prikupio neke podatke o pakrakoj opini. U selu Dragaliu, otkud je Trnka, bio je znatan broj naprednih ljudi i nekoliko lanova Partije. Tamo je revolucionarno sjeme zasijao Ivan Krajai. Desilo se to nekoliko dana poshje prvog sastanka s Trnkom. Dogovorili smo se da se naemo u selu Kovaevcu, na '799

cesti prema Gradiki. Trnka je trebalo da me povee s jednim drugom iz OK. - Seljak je, ali obrazovan i veoma popularan u Gradikoj Posavini rekao mi je o njemu. A zatvoreni, moe li im se pomoi upitah. Najvie sam se brinuo za Mirka Kljajia. O njemu su mi priali s velikim potovanjem. Ja s njima nemam vezu rekao je Trnka. Vjerovatno ih. posjeuje ena Mirka Gemberovskog. Dobro bi bilo da n j u potraimo predloio je Nikola Guberovi. Drugog dana ujutru smo otili u Kovaevac, kui Mirka Gemberovskog. ena mu je bila prestraena. Rekao sam joj: Javite vaem suprugu i Mirku Kljajiu da bjee iz zatvora. Neka se snau. Ako ne odu namjerno sam izmislio uli smo d e ih strijeljati. Prestraena ena je moleivo, suzno, promrmljala neko obeanje, neku hvalu i tako neto. Mi smo se vratili biciklima u svoja sela. ' a U Benkovcu me doekao edo. Ustae su mi ograniile kretanje, odredile su mi nekakav kuni zatvor, ali pobjegao sam iz sela neprimjetno, nitko ne zna da sam ovdje. uvaj se - opomenuh ga. Trebalo bi raditi s omladinom preloih, a edo onda ivnu, mravo mu lice bijesnu: Ve jesam. I da vidi, primaju ih se nae ideje, kao sjeme u plodnom tlu. Odluni su. Ako se slae, mogli bi kod mne osnovati i skojevsku grupu . . . " Da, dakako, - bio sam zadovoljan o svemu emo se dogovoriti za koji dan. Svi emo se sastati . . . Odluio sam da na sastanak pozovem, uitelja Jocu Radakovia, Nikolu Guberovia, onoga seljaka iz Posavine Trnkinu vezu, eda, a moda e u meuvremenu, jo netko n a i i . . . Dolo ih je nekoliko. Najprije Jovica Markovi. Ba sam se bio vratio iz Bijele Stijene. Htio sam se s Nikolom dogovoriti za sastanak komunista, li je nekud pobjegao. Bile su ustae da ga zatvore. Pobjegao je ree mi njegova ena. Vratio sam se u Benkovac zabrinut. Zar e i Nikola, zasad najpouzdanija veza s oslabljenim partijskim elijama, zavriti u zatvoru? Siao sam u dvorite, a onda na ulicu. Pusta cesta bjelasala se izmeu ranog zlenila i kua. Gurnuh neki kamen 800'

Vojislav

Stahi:

POGINULI

BORAC

(ulje)

to mi se naao pred nogom, a onda gledajui za njim, najednom se zauen zagledam u ovjeka koji je .u uurbanom hodu naglo izbio iza okuke na putu od Okuana. Visok, mrav, danima nebrijan, gologlav, gledao je preda se ne osvrui se na rijetke seljane. Bijeli sijedi uperak u crnoj kosi osobito se isticao: takvu je arenu kosu imao samo jedan ovjek, moj prijatelj, partijski drug Jovica Markovi. Nisam ni posumnjao da li je to zaista on. Potrah mu u susret. Jovice, drue .. . , On zastade, iznenaen, najprije se smrknu, a onda mu se lice preli smijekom: , v T i h si! " Dobro, smo se znah iz zagrebake partijske organizacije. esto smo zajedno radili: on kao lan, a kasnije i sekretar Mjesnog komiteta, ja pak kao lan rukovodstva zagrebakog Sveuilita i lan drugog rejonskog komiteta. Radosno se pozdravismo, a on me nakon nekoliko trenutaka, poslije prvog iznenaenja; obasu pitanjima: Kako si, gdje si? to se u Zagrebu zbiva? to je sa drugovima iz CK? Gdje su? Gdje rade? to sam . znao rekao sam, ali kako mu mogu. kazati mnogo, kad u ovim danima nitko ne . moe znati to e se dogoditi do sutra, a kamoli da znam to se sve zbilo s naim drugovima od kad sam doao u. Slavoniju. Ispriao sam mu kako su me na ovaj teren poslali Rade Konar i "Vlado Bakari. Priao sam mu o svojim zadnjim danima u Zagrebu, o svemu to nam je moglo biti zajedniko. Jovica je jedno vrijeme utio, smrknut, a zatim mi ree da je razgovarao s Nikolom Guberoviem. Sreo me u Okuanima. I ovako pranjavog i neobrijanog me prepoznao. Moda e i on do veeri doi ovamo. On moe mnogo pomoi . . . Jovica Markovi je u novogradikom okrugu znao sve partijske rukovodioce. On je bio jedan od glavnih reorganizatora partijske organizacije u tome kraju. Bio je u narodu veoma omiljen. Osobito u pakrakom kotaru. Ba na podruju toga kotara postojala je uoi rata najjaa partijska organizacija. Predvee je doao i Nikola. Ti s robije? naalio sam se. E, jok. Ja se drim one: treba znati stii i Ut jeci nasmije se Nikola. . Pitali smo Jovicu da h e ostati kod nas, no odgovorio je da se mora javiti drugovima u Zagreb. Idem u Pakrac vidjeti majku, a potom u u Zagreb.
51 U s t a n a k 1941.

801

Odgovarali smo ga da ne. ide u Pakrac gdje ga svi poznaju, no nismo ga nagovorili. On je uporno insistirao na svom putu u Pakrac. tac ti je ve zatvoren, i tebe e uhapsiti opominjao ga je Nikola". Ali on je bio uporan. Predloio sam mu da iz nekog oblinjeg sela poalje kojeg povjerljivog seljaka svojoj kui, da se s majkom sastane van Pakraca. No, on nije povjerovao naim argumentima o opasnosti. Direktno od mene, koraajui dugim koracima pranjavom cestom, otpjeaio je u Pakrac; sam se uputio ravno u kloDku ubica. Ustae su ga saekale i odvele. Kasnije.je otpremljen u Koprivnicu i zatvoren u zloglasnu Danicu, gdje je i ubijen. Eto. Jovica Markovi je bio iskusan komunist, odrastao u velikoj partijskoj organizaciji, u jednoj od najveih u Hrvatskoj, a ipak je naivno postao rtva svoje nebudnosti. Inae, bio je od ljudi kojima.se Slavonija moe ponositi. Divno poten, hrabar, vran komunista bio je uzor revolucionara.
ORGANIZACIJE SE STVARAJU '

Nekoliko dana kasnije sastao sam se u selu Kovaevcu s. Tr'nkinom vezom, s drugom iz novogradike Posavine, Stipom Dragmanoviem Seljom, lanom OK. Bila je subota, sajamski dan u Novoj Gradiki, pa je cesta bila puna putnika. Sa Stipom i Trnkom trebalo je da se sretnem na cesti. Uao sam u selo gurajui bicikl; ispod oka sam gledao oko sebe, oprezno i paljivo. Bilo je vrijeme uestalih ustakih hajki, vrijeme nespokoja. Na ugovorenom mjestu prioe mi Trnka i jedan nepoznat ovjek. Nisu, me zaustavljali. Ja sam lagano gurao bicikl. Oni proslijedie uza me. Jedva ujno me pozdravie: Zdravo, drue! Odmahnuh zadovoljno. Od mog dolaska u Benkovac nestrpljivo sam ekao susret s nekim od lanova Okrunog komiteta. Svima se nama onda urilo. Svi smo htjeli da to prije ponemo s poslom. Slutio sam da su organizacije oslabljene hapenjima i provalama, da su mnogi komunisti meusobno nepovezani, da ne postoji sistematska, dobro organizirana aktivnost. Tako j i bilo. Te subote, sastavi se sa Stipom, dobio sam klju partijskih organizacija, mogunost da se upoznam s ostalim komunistima, da lake djelujem. Stipo va obavjetenja su bila dragocjena. Znao je mnoge komuniste novogradikog okruga. A u zapadnom dijelu kotara, u hrvatskim selima u Posavini, znao je svakog naeg ovjeka. '802

Otada i poinjem s prvim radom. Sada je valjalo svojski uprijeti: reorganizirati neke partijske organizacije u aktivne jedinice pripravne za akcije, a zatim uspostaviti stalni, sigurni kontakt s CK u Zagrebu. Obuen u jednostavno seosko odijelo, u opancima, zasukanih nogavica, poao sam po psunjskoj okolici u potragu za komunistima i skojevcima. Od sela do sela, od ovjeka do ovjeka, od javke do javke. Kretao sam se s prvim mrakom i vraao u Benkovac u svanue. Polako, iz dana u dan, sve je bio brojniji krug buduih boraca. Bilo je meu njima ljudi k o j i su me ve prvim nastupom, svojim stavom, nainom kako su me primili, svojom odvanou, impresionirali. Iste one subote kad sam se upoznao sa Seljom, u kui mi rekoe da su me traila dva mlaa ovjeka iz aprkginca. Rekao sam im da dou uvee obavijestio me tetak Marko dobri su oni, obojica. Jedan je lugar, spominjao ga je i Nikola Guberovi . . . Iste veeri su stigli Jovo Delibai Delija i Stevo Delibasi Pobro. Pao je ve i mrak kad su me potraili. Sjedio sam s nekim seij anima pred duanom. Kad bi obavili poljske poslove i nahranili marvu obino su se tu sakupljali. To mjesto pred duanom u Benkovcu je bilo kao neko zborite; prialo se o svemu i svaemu, a o politici, o prilikama u zemlji i svijetu, dakako, najvie. Rado sam ih sluao. Ponekad sam i sam, pripitkivan, priao. Tu sam esto do kasno u no sjedio i razgovarao s Milanom Zlatoviem, Nikolom aulom, Joom Vukoviem i drugim seijanima. Bih su to bistri ljudi: brzo su shvaali moja; tumaenja, i osjeao sam da u u njima imati venie suradnike. Nisam se u svojim oekivanjima prevario. Svi su ovi veoma rano, prvih dana ustanka, pristupili oslobodilakom pokretu. Dehbaii uskoro pooe kui tetka ivkovia. Neto kasnije i sam se uputih za njima. Pa, to mislite o svemu, to ete preduzeti? poeo sam odmah s razgovorom., to ponu komunisti to emo i mi. Bit e kaka oni kau odgovori mi je Jovo Delibai. Ispriao je tada kako ga je Nikola poslao k meni: Veli mi: javi se ti, Delija, studentu Duku u Benkovcu. On e ti dati direktive, uputit e te. Zna, mi smo ba stigli iz. vojske, iz one gungule, pa ne zna ovjek kuda da se okrene, komu da se obrati . . . A vas dva da niste komunisti? neposredno ih upitah.. Data, komunisti naglas se javie. Oba ste lanovi Partije?
51

803

^'To'ba'ne: tism u Partiji, ali Nikola iz Bijele Stijene. h stari komunista, oi'je S nama radio; davao nam broure) . komunistike knjige, letke . . . apraginani su se raspriali. Kazivali su o proitanim knjigama, iznaali svoje idje, prekidali jedan drugog. Bili su domai ljudi, znali su gotovo sve mjetane iz okolnih sela, mogli su imi pomoi. ; Znate li jo komunista? '. ; ..-Dakako rekoe i onda mi nabrojie vie imena. Sjecam se, spominjali su: uitelja uru Potkonjaka iz Medara, ''ifou Radakovia, .Katalinia . . . Tek u kasnu, veoma kasnu noise rastadosmo: te noi imao sam jo posla. Zahvalili Delibaiirna na pomoi. Oprostite," moradoh prekinuti razgovor. A sad, kad e znmo, treba uprijeti. Nama treba oruja, ljudi i oruja . . . Nai e se i toga! obeao je Pobro. , Sutradan, .u nedelju, stigao je jo jdan borac revolucije. ' . Iz Zagreba j bila doputovala moja sestra Duanka, gimnazijalka. Senjom je bila i jedna nepoznata, lijepa djevojka. Sof f r a m i ree: Da te' upoznam s drugaricom Nadom Dragosavljevi. Pprijklo:; buroasko. Zanimanje: student prve godine nabrajala je-Duanka. Politiko uvjerenje: komunistiko. Organizaciona pripadnost: skojevka od petog razreda gimnazije. Eto, znam, to te zanima. Nada je-utjela. Gledao sam u nevjerici sestru, a tren zatim lijepu gou. Nikad ne bih pomislio d je ona skojevka. - Drue, prenu me ona, mi smo u Okuanima organizirali grupu skojevaca. Duanka .je kazala da su vas poslali drugovi iz Zagreba . ... ta radi vaa grupa? smogao sam na koncu sredili -finish i usredotoiti s na razgovor. Ima nas itava desetina. Skupih smo i neto oruja. 'Spremni snio za borbu. Spremni ste za borbu . . . ponovio sam i tek tad, zapravo, shvatih da je moj dojam o Nadi bio pogrean, da sam j krivo procijenio. Kasnije, kad je otila, Duanka mi je priala o njenoj aktivnosti u II enskoj gimnaziji, o skojevskoj grupi koju je tamo organizirala, o njenoj borbenosti . . . Znai od povjerenja je. Moe je smatrati iskusnim komunistom oduevljeno ju je hvalila Duanka, a zatim mi je ispriala da je Nada poetkom aprila iz Zagreba otputovala u Okuane, gdje su joj
'804

ivjeli roditelji. Odmah se povezala s ostalim skojevcima: NiMcom Vujasinoviem, sa Sokolom, Duhaekom, Smiljaniem, Radivojeviem i meu njima poela veoma aktivno raditi. Slijedea dva dana ponovo sam se sastao Nadom Drago- savljevi. U ponedeljak je sa mnom bio i-edo Grbi. On se s Nadom znao odranije, no nije- mislio da je u Okuanima. Razgovarali smo o mogunosti povezivanja s komunistima u Novoj Gradiki. Stipa Dragmanovi mi je bio rekao da je i tamo orga-nizacija znatno razbijena hapenjima i mobilizacijom, ali da vjerojatno postoji grupa aktivista. Seljo mi je kazao i .jedno ime. Radilo se o Antunu Tenceru, stolaru, koji je' osobito, bio aktivan u prikupljanju CrVene pomoi. Smatrao sam da bi gk ! trebalo pronai, a on e, valjda, znati jo drugova. Osim.toga,' valjalo je ispitati mogunost akcije u zatvoru: drugovi u uzam r su nam bili potrebni. Nismo ih smjeli rtvovati. ' r / ; ;": Netko bi morao u Gradiku govorio sam na sastanku , u vinogradu vie Okuana Treba nai Atturia- Tencera . / :. : edo je htio. ii, a javila s i Nada, Ona mi se uinila, pogodnijom za putovanja. edo je bio u kunom pritvoru, ! ai Nada se, nekompromitirana, mogla slobodno kretati; Napisao : sam i kratko pisamce za Mirka Kljajia u zatvoru. Nisam bio siguran da li je ena Mije Gemberovskog prenijela raniju poruku. Opet sam pozvao drugove da organiziraju bijeg. Predloio sam da im pribavimo kljueve i osiguramo zatitu. Sutradan, ujutru ponovo sam se sastao s Nadom. Ona je uspjeno obavila, zadatak. Nala je Tencera i predala mu poruku za zatvorene, drugove. ; ,: - ' Mislim da je vrlo hrabar, taj vabo. . . Kakav, dovraga, Vabo? Nisam razumio Nadu. : -.-. Zna, ja sam ga prekrstila. Ima njemako prezime, pa sam ga prozvala v a b o . . . ." ,: Od tog dana Tencer vabo postao je naa glavna veza za Novu Gradiku. , Istog dana upoznao sam Nadu s Dukom Miloavlj evi. U Benkovac, gdje je roen, doao je nekoliko dana poslije mene, Prije rata je bio sindikalni funkcioner u sekciji koaraca i herihtera i lan Mjesnog odbora Ursovih sindikata u Beogradu. U Benkovcu je radio s omladinom; organizirao je grupu mladih i odvanih mladia iz Caga i Benkovca. Obino su se sastajali . u kui Gojka Vojnovia, jednog od prvih aktivista u Benkovcu, gdje su dolazili i napredniji mladii iz drugih sela (Trnakvca,. apraginaca). Mislio sam da bi bilo dobro da se Duka zaposli u Okuanima, gdje bi nam mogao biti pogodna veza. Zbog toga sam ga i upoznao s Nadom, koja se prihvatila zadatka da ga se UpOSli. . . ; j; '805

OPET U ZAGREBU

Odluio sam da otputujem u Zagreb. Na terenu smo ve poeli raditi. Trebali smo instrukcije i daljnje veze. Trebali smo i propagandnog materijala: proglase, letke, broure, partijsku tampu, knjige. Svoju nakanu sam objasnio Nikoli Guberoviu. Sino sam mu pod kamenom, k r a j neke stare kruke, uz ivicu k r a j ceste kod Trnakovca, bio ostavio poruku. Tu smo ostavljali potu jedan za drugog. Nikola se sa mnom sloio. Nisam znao direktnu vezu za Centralni komitet. Prema ranijem dogovoru u Zagrebu, potu sam trebao slati i primati preko Joze iz Posavine, ali taj mi. se prvi put javio tek 1943. godine. Morao sam se sam snai. Sutradan je Nada u opini uredila da izdaju legitimaciju na ime Ivana Ribaria iz sela Dragalia. Samo su slike bile izmijenjene. Umjesto Ivanove, peat je udaren na moju. To mi je trebalo da omogui odlazak i povratak iz Zagreba. Da bi bilo to m a n j e sumnjivo, uzeli smo isprave na ime ovjeka koji je postojao. ' U odijelu slavonskog seljaka sretno sam stigao u Zagreb. Taj dan je bio uzbudljiv. U nekoliko navrata zamalo se nisam sudario s mojim predratnim znancima s Univerze, s frankovcima, sad u ustakim uniformama. Tragao sam za poznatim drugovima. Znao sam neke adrese, ali svaka je od tfii adresa mogla sada biti zamka. Morao sam biti iznimno oprezan. Ipak, nekako' sam se snaao. Pronaao sam veZu. Od javke do javke, od druga do druga, stigao sam na cilj : za sutradan ujutro zakazan mi je sastanak s Vladom Popoviem. Kad sam se sastao s Vladom priao sam mu o radu, o dru- ' govima, o prvim sastancima sa Slavoncima," o Jovici Markoviu, 0 povratnicima iz razbijene vojske, o tekoama: hapenjima, razbijenim organizacijama, neuspostavljenim i uspostavljenim vezama, o Nadi i skojevcima . . . U Slavoniji je Pavle Gregori. Obavijeten je o tebi i vjerovatno e te uskoro potraiti. Ti nastavi s radom kako si 1 poeo. Drugog izlaza nema. Oformi novo rukovodstvo, uspostavi veze meu komitetima, povei sve komuniste, primi u lanstvo sve aktivne drugove, reorganiziraj e l i j e . . . rekao mi je Vlado najprije ono to je trebalo da uinim, a onda mi je priao o zbivanjima u Zagrebu, o promjenama, o smjernicama novog rada, o partijskim direktivama za pripremanje ustanka. Ovaj mi je razgovor mnogo pomogao. Osjetio sam kako je itava zemlja poela disati, buditi se, kako se nai svuda i stalno p r i p r e m a j u . . . '806

U sobi gdje smo se sastali bilo je mnogo knjiga. Preteno je to bila revolucionarna literatura. Pogled mi je zapao za neke naslove. S enjom sam gledao u knjige: tako bi ih rado ponio sa sobom. Vlado je to primijetio: - Zinimaju te? I te kako su me zanimale. Zamolih Vladu da mi dade neke. Opasno ih je sada nositi, mogle bi te odati ah mi je ipak neke pruio. Samo itaj, drugaru, ah pazi se . . . Zaista, umalo da nastradam u povratku, kad je ustaa iz patrole traio isprave. Sve je na koncu ispalo dobro. Donio sam TI Benkovac najpotrebnije propagandne materijale.'Direktive su mi bile jasne. Osim toga, s Vladom sam se dogovorio da mu -uskoro poaljem kurira:'pripremit e mi jo materijala. Ne smijemo prekidati vezu rekao je tom prilikom. Putovanje u Zagreb je po svemu bilo uspjeno: uspostavljena je veza Centralnim komitetom, informirani smo podrobno o stanju u zemlji, saznah smo na emu smo i da moramo nastaviti kako smo zapoeh. Valjalo je svim umjeem, svom snagom uprijeti, pokuati sve mogue da ustanak bude sto prije pripremljen. Tako je i Vldo govorio: U isto vrijeme poar revolucije treba da zahvati itavu Jugoslaviju.
STVARANJE UDARNIH GRUPA

Vrativi se iz Zagreba prihvatio sam se posla s jo vie elana. Poslao am poruke Cedi, Nikoh, Nadi, Joci Radakoviu i obojici Dehbaia, da se sastanemo u petak u Okuanima. Mor a h smo ubrzati pripreme za poetak oruane borbe. A nije bilo lako. Ljudi su se plaili. Sastali smo se u kui Joce Radakovia, uitelja iz Okuana. Joco je bio predratni komunist znao je mnoge drugove i neke organizacije, mogao je biti od znatne pomoi. Na sastanku smo dugo raspravljali o narednim zadacima. Podijelih mo zadatke. Plan akcija je bio irok: rad s omladinom i enama, prikupljanje oruja, organizacija partijske tehnike i propagande, pripremanje diverzantskih a k c i j a . . . Svatko je imao brojne prijedloge, svoje ideje, svoje zamisli. Govorili smo o. ljudima i. naim mogunostima u onim prilikama. Nada Dragosavljevi je govorila osobito pribrano, razborito i veom koncizno. Njeni su prijedlozi preteno bih prihvatljivi. Samo, kad je predloila da u nae akcije ukljuimo i jednog oficira bive
'807

vojske, Milana Stanivukovia 3 iz sela Klenika, nisam se sloio. Bili su mi sumnjivi kraljevski oficiri. Milan je komunist. U vojsci je primljen u Partiju. I sam agituje meu svojim seljacima u OkuanSkoj Posavini ustrajala je Nada, ali meni s tada ruje raspravljalo o tom oficiru. Dobro, vidjet e se. Predloio sam neke konkretne akcije za proslavu. Prvog maja. To je za koji dan i nismo imali mnogo vremena. Rekao sam drugovima da promisle to bi bilo najpogodnije da uinimo. Poslije sastanka sam s Nadom posebno razgovarao. Trebalo je opet ii u Zagreb, a iz vie razloga mi se inilo najpogodnijim da ide Nada. Prema dogovoru s Vladom Popoviem znao sam na koji e nain, preko kojih veza, najlake doi do drugova iz CK, ali kako je putovanje krilo bezbroj opasnosti, veliki broj naizgled neopasnih zamki, pomalo sam strahovao za tu odvanu djevojku. Otila je izjutra i vratila se jo iste veeri. U Zagrebu se sastala s Vladom Popoviem koji joj je dao okrunice Centralnog komiteta o organizaciji ustanka, letke s proglasom i jo neke, nama veoma dragocjene propagandne materijale. Sve to mnotvo papira spretno je naslagala ispod bluze i oko struka. Bila je za koju kilu tea, neto m a n j e vitka, nepokretnija. Zadatak je bio uspjeno zavren. Razdragana, Nada je ivo priala o putovanju, o sastanku u Zagrebu, o nekom pjegavom oberturmbanfireru iz vlka, o narednim zadacima. _ Drugovi u Zagrebu su se sloili s nama. Za 1. m a j treba istupiti organizirano. Rekli su da moramo biti oprezni. Dakako, nismo ni pomiljali na legalne, javne manifestacije za 1. maj, jer je svakom ivom bilo jasno da bi nas to sve odvelo iza reetaka, u logore, a moda i ravno na vjeala. Smatrao sam da je potrebno pripremiti propagandno-diverzantske akcije. U jednoj grupi e uestvovati Nadini skojevci iz Okuana, a u drugoj stari komunisti i simpatizeri, koje e voditi Pobro i D e h j a iznio sam svoj plan Nadi, Nikoh Guberoviu i edi, kd smo se uoi 1. maja sastali u Benkovcu. edo i Nikola su se odmah sloili, a Nada je ponovo povela razgovor o oficiru iz Klenika:
3 Poginuo kao komandant 12. slavonske divizije 17. decembra 1944. Za narodnog heroja proglaen u martu- 1945.

'808

 Vrijeme je da i njega ukljuimo u nae akcije. On je i onako organizirao sposobnu vojniku grupu. Javno istupaju kao sportska druina, a ustvari oficir ih ui vojnim vjetinama. Sloio sam se s Nadinim prijedlogom: U redu, moe nam samo pomoi. Samo nemoj mu nita govoriti o naim grupama. Ako je zaista poten, ima vremena.. . Poslat u mu poruku po Nikici Vujasinoviu. Vjerujem da e zadatak s uspjehom obaviti. inilo mi se da joj je bilo osobito stalo do toga, meni jo uvijek nepoznatog i pomalo sumnjivog oficira. Ali, ako je ve pripravan da se bori protiv okupatora neka se bori. Pa da i to udo vidimo, rekoh. Neka mUv Nikica javi da sa svojom grupom uniti telefonske veze prema Gradiki, a u okolnim selima neka narodu podijeli crvene zvijezde i letke. Daj to Nikici neka mu o d n e s e . . . Da e mladi Vujasinovi sve uraditi kako je najbolje, bio sam sasvim siguran. Imao sam dojam da je Marksistiki obrazovaniji od ostalih Nadinih skojevaca, a oite su bile i njegova skromnost i odvanost. Kad smo se dogovorili za oficira, iznio sam svoj plan za prvomajsku proslavu. Da se u Okuanima izlijepe antifaistike parole i crtaju crvene zvijezde po uoljivim mjestima; da se reu telefonske ice i sijeku stupovi; da se po cestama pospu ekseri i staklo, te da se u selima i Okuanima dijele leci. Tako smo za proslavu proleterskog pramika organizirali tri grupe. Istovremeno smo se dogovorili i s edom, koji je u to vrijeme upravo osnivao skojevsku eliju u Rajiima, da i on sa svojim drugovima uzme izvjestan broj letaka i podijeli ih u Rajiima. U noi uoi 1. maja 1941, dvadesetak dana nakon okupacije, iulj ale su se iz kua grupe mladia i poneka djevojka. Zastali bi pred kojom kuom, uz kakav stup, na raskrima. Tek koji tren i kistovi su ostavljali crveni trag, ili bi bila pribijena koja parola ili letak. Dva mladia su se prvukla zastavi s kukastim krstom na eljeznikoj stanici. Jedan se okretno osloni o ramena drugoga, pope se na zid, pa presjee ue; zastava kliznu niz stijeg. Odmah zatim privrstie na zid ranije ispisanu poruku: Ovo nije mjesto za faistike zastave! U isto vrijeme Nada Dragosavljevi i Duhaek su se prikrali do anarmerijske stanice. Nada je brzo i vjeto na samom ulazu nacrtala ogromnu petokraku zvijezdu, a Duhaek je na zid pribio parolu: Dolje faisti! Sutradan, 1 maja 1941. u mjestu punom faista osvanule su komunistike parole i crvene petokrake zvijezde. Iz komande mjesta su uzaludno dozivali Novu Gradiku. Nitko im se nije '809

mogao odazvati, jer su lanovi oficirove grupe posjekli telefonske stupove. Ta je grupa obavila najtei zadatak. Ni jedne greke. Radili su sve tono kao sat. Nisam vie imao razloga za sumnjiavost, jer sve to sam do tada 'bio poruio preko Nade ili Nikice Vuj asino via da uini, bilo je vrsno obavljeno. Naime, nekoliko dana iza 1. maja paljvo sam pratio svaku akciju Oficirove grupe. Po Nadi ili Nikici sam im poruivao to da uine. Nada im je rekla samo moj nadimak i da sam sekretar okrunog komiteta. U ono vrijem svaki od nas je u svakoj sitnici bio konspirativan. Inae kako bi se moglo dogoditi da ustae i nekoliko mjeseci poslije mog dolaska u Befikovae, premda su tragale za mnom, nisu saznale nita drugo nego da se zovem ule i da sam student? Oficirova je grupa izvanredno djelovala. Odluio sam da se sastanem s voom grupe i to javio preko Nade: da u ga sutra u predjutro ekati vie potoka izmeu Benkovca i Caga. I neka bude sam. Obuen u seosko odijelo poao sam na sastanak s Milanom Stanivukoviem Oficirom. On j e o meni imao izvjesnu odreenu predodbu. Sve zadatke to mu ih je od mene prenosila Nada ili NiMca Vujasinovi savjesno je izvravao, jer su to bih zadaci sekretara okrunog komiteta. Vrativi se iz vojske obradovao se kad je saznao u svome kraju za pripreme otpora. Obradovao se to jo ima slobodoljubivih boraca, kojima se i sam odmah prikljuio. Zamiljajui me nekako drugaijim vjerojatno se iznenadio kad je vidio gdje mu se pribliuje neki mlad seljak. Najprije je pomislio da to aljem kurira. Kad sam mu pruio ruku i rekao da sam ja ule, iznenaeno se trgnuo onakvim, vjerovah mu, nije me zamiljao. Ni on nije kraljevski izgledao. Nakrivljeni crni eir bio mu je tijesan. Odjelo od seoskog sukna djelovalo je siromano. A lice preplanulo, koato. Bio je est godina stariji od mene. Ruku, to mu je pruih, zadra neto due u svojoj. Stajali smo jo koji tren. Onda, vie se ne obuzdah. Poeo sam se smijati. I Milan je prihvatio t a j smijeh. Kasnije smo postah veoma bliski prijatelji. . Predloio sam mu da sa svojom grupom nabavi radioaparat. Oskudijevah smo s propagandnim materijalom. Htjeli smo zapisivati vijesti Radio Moskve i umnoavati ih, pa ih u obliku letaka dijeliti po selima. Milan je nabavio radio. Preobuen u seljaka natovario je kola s branom, kao da ide s meljave. Meu vree ubacio je i radio, pa g je tako bez smetnji izvezao iz grada i dovezao do Benkovca. . '810

VEZE SE PROIRTJJU

Slian susret imao sam i s Josipom Vojaekom Bumbarom. On je radio na pripremama za ustanak u Novskoj. Direktnu vezu je imao s Centralnim komitetom preko dr Pavia Gregoria. Drugovi iz Zagreba su ga poslali da potrai mene u Benkovcu. Bilo je jo rano jutro kad je stigao. Mora da je nou putovao. Ja sam istio jarak uz cestu. Majka je upravo izila pred kuu, kad je Bumbar naiao. Upitao je za mene. Eno ga tamo, kopa jarak. ' . Zaista mi Duko hitno treba ljutnu se Bumbar mislei valjda da se majka ah. Nekoliko minuta su se tako prepirali o meni, pa im prioh: Traite li mene? Ne, trebam studenta Duka. Trebalo mi je nekoliko minuta da ga uvjerim da sam ja ovjek kojega on trai. Nekoliko dana poslije susreta s n j i m stigao je s edom u Benkovac Gabro Vidovi Buco. Njega je poslao Bumbar. Buco je bio iz komunistike obitelji. Kod nas je bio drug Gregori. Dao nam je potrebne direktive obavijestili su me drugovi iz Novske. Ja.sam i sam znao da je Pavle Gregori u Slavoniji. Oekivah smo ga svakog dana i u Benkovcu. Uspostavivi vezu s Novskom, oformio sam i trei kotarski komitet na svom okrugu. Tu je ve postojala aktivna grupa komunista u Okuanima; vabo je uspjeno djelovao u Gradiki, a Bumbar, Buco i ostali drugovi, suraujui s Pajom, uspjeno su razvijali predustaniku; aktivnost u Novskoj. Predstojao je jo zadatak da se uspostave veze s Pakracom. Prema Joviinom prianju i prema onom to je znao Nikola Guberovi, tamo bi morala postojati jaka organizacija, samo ako nije okupacijom, potpuno razbijena. Kako u Pakracu nisam znao nikoga, teko mi je bilo povezati se s Mjesnim komitetom. Jednog kinog predveerja, tek to sam se rastao s edom Grfbiem, usplahireno dotra u nau kuu Marija Bogievi. Okretna seljanka, pametna i znatieljna, bila je valjda u selu najobavjetenija o svim zbivanjima. Kasnije su je nai drugovi prozvali Promidba (propaganda). Trai te neki nepoznat ovjek. Ne pozna nikoga u selu. Stalno pita: ima h tu neki student iz Zagreba? zadihana i mokra priala je Promidba. Seljaci nisu neznancima govorili '811

o meni. Kada bi ih netko i pitao, slijegali su ramenima nem a j u oni p o j m a . Pogledaj ti da kakvi vojnici nisu za njim. Pripazi je li naoruan posavjetovao sam Promidbu. A nedugo zatim eto je opet: Sam je i izgleda nema oruja. Samo pita za studenta. Bio je to na ovjek, predratni komunist Jovan Milanovi Crnja. .Bio je mojih godina. Rodom iz sela Slobotine, radio je kao kroja u Slavonskoj Poegi. Ima nekoliko mladia spremnih za borbu u Slobotini. A povezao sam se i s nekima iz okolnih sela. Ve smo i nekoliko sastanaka odrali. Samo, nemam partijskih direktiva, bez veza sam. Poznati drugovi su zatvoreni. Mi u Slobotini smo sasvim otcijepljeni. I eto, uo sam za t e b e . . . priao mi je Crnja umoran od puta i mokar od kie. Prepjeaio je oko 60 km od Slobotine do Benkovca. P r v i put sam iao ovamo i dosta sam lutao. To ti je, kad ovjek ne zna preice, pa luta, kao da se ispriava to r a n i j e nije stigao. A doao je im je uo za mene. Uistinu, malo je uo. Tek: neki student u Benkovcu priprema ustanak. Nije mi ak ni ime znao. Meutim, onaj jedan jedini podatak bio je n j e m u sasvim dovoljan da poe na dugi put, da ispita i tu ansu: Kakav bih ja bio komunist, k a d bih ekao da mene trae. Ja sam morao poi p r v i . . . Priao sam mu o svom putu u Zagreb, dao sam mu neto materijala to ih je Nada donijela, savjetovao mu to da dalje radi. Opratajui se s njim, savjetovah: Treba n a m to vie oruja. Treba n a m ljudi. Ali sve to inite, inite konspirativno. Ljude treba uvati. Uskoro me izvjesti... C r n j a je povezao komuniste u jednom velikom dijelu poekog kotara. Bio je dragocjen suradnik. Najaktivniji komunisti u tom k r a j u bili su drugovi koje je C r n j a aktivirao ve prvih mjeseci okupacije. TETKA LJUBA Nisu meutim samo predratni komunisti tako samoprijegorno traili naina da se ukljue u pokret. To su inili i mnogi drugi poteni ljudi, rodoljubi. Meu n j i m a je bila i L j u b a Vrhovec tetka Ljuba, bogata mlinarica iz Skenderovaca, koja je prije rata bila lanica glavnog odbora Kola srpskih sestara. U nekoliko navrata bila je goa na dvoru. K a d mi je reeno '812

da me trai ta bogata mlinarica, zaudio sam se. Nisam se mogao domisliti to me treba, to hoe od mene, kad je upala u sobu: Jesi li ti taj voa? ukrutila se preda mnom, povisivi glas. Mogla je imati oko 35 godina. Meni bi smijeno njeno pitanje: ' Kakav voa, enska glavo. Nema tu voa. Dobro, dobro, ne ljuti se odmah, ako i nisi voa, ah ti tu organizuje bunu? Pokuao sam da joj objasnim da sam komunista, da sam antifaist, da pomaem organiziranje oruanog otpora. Prekiv nula me u pola reenice: Ba sam tebe i traila. Takvog ja trebam i ena se onda razveseh i raspria: Evo me, brate, voo, komandante, evo me -spremne. Tu sam i nareuj. Prva sam pod tvojom zastavom. Tvoj sam vojnik. Od srca sam se nasmijao. Htjedoh je najprije posavjetovati da se smiri, da ode 'kui i da se ne uzbuuje. Ah, pomislih: moda bi ipak mogla pomoi. Htjedoh je isprobati: Ako surauje sa mnom, ustae e te smatrati, komunistom. Uhvate h te, bit e muena. A vidi, komunisti i na najteim mukama nikad nita ne odaju. Misli da u ja odati? gotovo se rasrdi tetka Ljuba. Ipak, valjalo mi je biti sasvim siguran u nju. Prvi dojam o njoj bio je pozitivan. Ali ovjek se moe i prevariti. No, nee biti zgoreg da joj povjerim neki.zadatak. Jer svi oni koji su za nas, za nau borbu, bih su nam samo dobro doli. Dao sam Ljubi paket letaka, to ih je Nada donijela iz Zagreba. Ovo bi trebalo, razdijeliti narodu. Odi lijepo u Rajie pa razdijeli letke. To ti je zadatak. Razumijem, gospodine komandante odreito pozdravi ena i gotovo otra prema svom fijakeru, to-je stajao pred kuom. Uzela je letke, a potom sjela u fijaker i ravno, cestom, pored ustakih patrola odvezla se u Rajie. Kako i e vozila kroz selo tako je svakom prolazniku, enama, mladiima, starcima, dijelila letke CK. Za pola sata posao je bio obavljen. A sutradan, opet je dojurila u svom fijakeru: Gospodine komandante, nareenje je izvreno. A sad, evo me opet: nareuj! Tek to je tetka Ljuba otila, doe k meni edo Grbi. Uzbuen, pitao je: '813

 Kakva je to nova partijska organizacija u Rajiima? Netko je juer dijelio partijske letke. Nemam pojma o t o m e . . . Smijao sam se. Nije partija, nego bogata mlinarica a malo kasnije, kad sam mu objasnio o emu se radi, i on se zajedno sa mnom smijao. Dvije godine kasnije oba smo bili veoma tuni zbog tetke Ljube. Stigla je vijest da. je umrla od gladi u zatvoru u Staroj Gradiki. U nekoliko navrata pokuali smo je izvui. Na svim listama to smo ih slali okupatoru sa spiskom naih drugova, koje smo eljeli zamijeniti za zarobljene faiste, meu prvima je bila Ljuba Vrhovac. Ali n j u nam nikako nisu htjeli poslati. Junaki je podnosila muenja. Ni rije na ispitivanjima nije htjela kazati. Polumrtva, smijala se muiteljima u lice. Po jednoj drugarici, koju su nam iz zatvora poslali u zamjenu za nekog vieg oficira, poslala je poruku: Pozdravi mi moje sinove, moje partizane. Neka se bore, neka me osvete. A ulu mi poljubi po sto puta i reci da nisam izdala, da sam se kao pravi komunist drala. Tako im reci, tako pozdravi nae drugove . . . na umoru je aptala te rijei. Sluaj tetke Ljube nije jedinstven. Bilo je mnogo i seljaka i radnika i intelektualaca koji nisu bih lanovi Partije, a ipak su sve rtvovah za revoluciju. Po nekoj priroenoj mjeri potenja, po osjeanju, po nainu razlikovanja dobra i zla, oni su se pravovremeno opredijelili i postali nai suradnici. Primjer za to je i ustaka ucjena za mene. Naime, nedugo iza moga dolaska u Benkovac, im su ustae osjetile moj rad, raspisale su za mnom tjeralicu i ucjenu. Sto hiljada kuna su nudili svakom tko prokae, uhvati ih ubije etriiko-komunistikog bandita studenta ulu. Ucjena j bila prilino znaajna, svota je bila vehka i potkaziva se je zaista mogao okoristiti. Proglaujui ucjenu, neprijatelj nije znao moje ime niti otkuda sam, samo je slutio da ivim negdje u okohci Okuana ih u samim Okuanima. Mene su pak u selu znali svi seljaci, kao- i mnogi iz okolice. Bilo im je jasno da se tjeralica i ucjena odnose na mene. A ipak, ni jednom ni na um nije palo da me izda. Valja znati da u Benkovcu nije p r i j e r a t a postojala partijska organizacija. Sve do rata tu nije ivio ni jedan komunist. Veina seljaka jedva da je i ula za komunistiku partiju. Ali, to nije znailo da e se krivo opredijeliti, da e suraivati s okupatorom.- Ustae su se vie mjeseci uporno raspitivale o meni, slale svoje patrole, lijepile oglase s ucjenom, ali svaki je Benkovan uporno na sve upite o meni odgovarao: Nikad nisam uo za takvoga. '814

Ali uvijek bi me pravovremeno obavijestili ako bi prijetila i najmanja opasnost. Kada govorim o mentalitetu tog naeg seljaka, valja uzeti u obzir jednu znaajnu injenicu, a to je, da je taj dio Slavonije bio vojna krajina od starina granica. Ljudi toga kraja nisu bili kmetovi. Kao ratnici ivjeli su pod vojnim reimom. Svaki mukarac od 16 do 60 godina bio je vojni obveznik. Uvijek su svi imali oruje. Bili su svrstani u redove, u regiitente, u vojne jedinice. Tono se je znalo tko gdje pripada. I dok je Bosna bila. turska, graniari su stalno bdjeli: im bi se primijetila vojska, dimni signali, zapaljeni stogovi sjena ili kukuruzovine su opominjali graniare o najezdi. Svako selo je imalo svoga straara, a osobito su bili budni planinski straari: bdjeli su stalno na visovima. Tako bi Benkovani odmah primijetili vatre na Savi. Zatutnjili bi bubnjevi, graniari bi prestajali biti ratari, naputali bi polja i prihvatali oruje. Imali su i neke beneficije, to je kasnije ukinuto, ali djedovske navike i ratnika krv nisu izumrli. Mi smo pravovremeno ocijenili ta shvatanja, znali smo mentalitet naih graniara i pristupili smo im kao prijatelji, kao niihovi ljudi. Tako smo ih pridobili. Oni su postali borci revolucije. Jasno, medu takvim ljudima bio sam siguran: oni nisu nikad bili izdajnici. Samo su se smijali ucjenama.
POSLEDNJE PRIPREME

S edom i Nadom sam se sastajao gotovo svakodnevno, a esto i s Delbaiima, kao i s nekim skojevcima iz Nadine grupe. Povezali smo se i s Novskom. Pohapeni su mnogi drugovi. Teko je bez njih, a mogli bi i nastradati priao mi je Gebro Vidovi Buco. Treba ih osloboditi. Najbolje je da bjee. to prije, to bolje. Tako im i porui. Neka odmah bjee. Neki nai drugovi nisu onda ni htjeli bjeati iz zatvora. Desilo se u nekoliko sluajeva da ljudi u kunim pritvorima, be stalne policijske paske nad glavom, nisu koristili tad jo mogunu ansu da se oslobode. ini mi se da se bar u onim sluajevima to sam ih znao nije radilo o kukaviluku, ve o izvjesnoj lakomislenosti, o nepoimanju prilika. Isto takve poruke sam slao i u gradiki zatvor osuenim lanovima Okrunog komiteta. Ni jednog od njih nisam lino poznavao, ni Mirka, ni Gemberovskog, ni ikoga drugog. Ali nai su kuriri esto nosili poruke Tenceru ih nekim drugim drugovima da ih poalju zatvorenicima: Bjeite iz zatvora. Ustae e vas pobiti. Ne ekajte vie ni trena. Potrebni ste. '815

Mirko je jednom prigodom javio: ekamo pogodan tren. Sad mi je razbijena glava. Ne mogu se kretati. Vjerovao sam da e doi i nestrpljivo ih ekao. Ali dugo ih nije bilo. Mi nismo mogli ekati na njih. Vrijeme je nezaustavljivo proticalo. Inae m a j i jun 1941. godine bih su mjeseci posvemanije aktivizacije partijskih organizacija. Mjesta u kojima su komunisti prije rata bili aktivni, vanredno poduzetni, ponovo su bila postala arita ustanikog vrenja. Nisam poznavao drugove iz Okrunog komiteta, niti sam znao o snazi naih organizacija. Nisam naao Jozu iz Posavine, koji je. trebao biti moja veza, ah zato sam naao druge, ili su oni nali mene. S CK smo bih povezani. Organizacije na terenu smo aktivizirah. Oformili smo kotarske komitete. Veze iz Benkovca s Poegom (Crnja), Novom Gradikom (Svabo)_, Novskom (Bumbar, Buco), Okuanima (Nada), Rajiima (edo), Posavinom (Oficir), s novogradikim selima oko Save (Seljo) bile su veoma vrste. Trebalo je da vidim to je s naima u Pakracu. . Prije toga u Okuanima smo ve oformili posebni komitet. Najprije smo ga zvali Komitet za Okuane i Novu Gradiku, a uistinu bilo je to jezgro, novog okrunog komiteta. Organiziranje toga komiteta smo pripremili jo prije 1. maja, kad sam odlazio u Novu Gradiku na sastanak sa Antunom Tencerom vabom. Na sastanku te noi bih smo etvorica: vabo i njegov brat, Milan Tomi (mladi, onda jo skojevac) i ja. Dao sam im direktivu za daljni rad. A negdje izmeu 10. i 15. m a j a poruio sam Tenceru da doe u Okuane na sastanak. Osim njega tu smo se nali: Milan Tomi, Stipa Dragmanovi, Kruni iz Kapele i ja. Sastali smo se u Nadinoj kui. Na tom sastanku smo ovako podijelili zaduenja: za Novu Gradiku ; Tencr, za Okuane Nada Dragosavljevi, za Cernik i okolicu Milan Tomi, za posavska sela Stipa Dragmanovi i za Kapelu Kruni. Pakrac je, meutim, jo uvijek bio otcijepljen. Ni edo, ni Nada, ni Nikica Vujasinovi nisu tamo znah ni jednog naeg druga. Znah smo da postoji mjesni komitet, naime, da je prije postojao, no da li su drugovi iz komiteta jo uvjek slobodni i koji su to nismo znali. Ah tada sam se sjetio Ljube Vrhovac. Ta promuurna ena je znala taj kraj, pa sam mislio da moda pozna i kojeg komunistu. Cim je ponovo dola u Benkovac, zavaljena u fijaker to su ga vukli obijesni drijepci, galamei po obiaju jo s vrata: Evo me, komandante. Nareuj ! pourio sam pred nju. Ne znam nae drugove u Pakracu. Nikog ne poznam. A moram pronai k o m u n i s t e . . . '816

 P a . . . vidjeh da je shvatila to elim, no pustila me da budem odreen. Zna li, tetka Ljubo, nekog komunistu u Pakracu? Data, nego znam. Vraka ena mislio sam u sebi, divei joj se sve vie. Ali onda sam morao traiti od te ene i vie: ne samo da mi kae imena komunista, nego da me i povee snjima. Ja sam u Pakrac nisam smio. Ucjena je na mene ve bila raspisana. A i drugovi u Pakracu su mogli biti pod policijskom paskom. Ljuba Vrhovac je nabrojila nekoliko imena. Pamtim, rekla je: sudac Ih i umar Lonar. Nisam ranije uo niti za jednoga,. v . Kako u do njih? Ja u ustade ena mirno. Ne mogu ti ja, tetka Ljubo, nareivati. Mogu te samo zamoliti i molim te do vedi ih nekako u Skenderovce, pa da se kod tebe sastanemo . . . Ljubi Vrhovac nije trebalo dva puta kazati. Nareeno, uinjeno promrmljala je po. obiaju, uvalila se u fijaker i odjurila ravno u Pakrac. Nekoliko dana kasnije otpjeaio sam preacem preko Psunja u Skenderovce. Iao sam sam. Neprimjeeno sam priao kui Ljube Vrhovac.. Pokraani su ve bih unutra. Ljuba me doeka na ulazu. Osim Vladimira Ilia i in. Vladimira Lonara stigle su i njihove supruge. To me u prvi mah zbunilo. Ih mi je prvi priao. Prui mi ruku, a onda me upozna s ostalima. _ __ Ovaj z n a t e . . . htjedoh neto o konspiraciji, da bi ih opomenuo, da bih dvojicu Vladimira podsjetio na partijsku disciplinu, ah me sueva ena prekinu: Samo vi, drue, govorite. Sve mi znademo. Sad je bilo smijeno okoliiti. A i nisam volio vrdati. Ili ili. Preao sam odmah na stvar: Vi ste, zar ne komunisti!? Moda i jesmo neodreeno odgovori Ih, ah se odmah zatim dopuni: Znate, kolega, mi nismo lanovi Komunistike p a r t i j e . . . Ljut, htjedoh neto rei, ali me sprijei tihi glas umareve supruge, profesorice Danice Lonar: Moemo vam ipak pomoi. Znamo neke komuniste, a i sami se osjeamo komunistima govorila je prirodno i pribrano. Da, kolega na to e sudac na dobar prijatelj je Pre. Mislim da je on sekretar Mjesnog komiteta.
52 U s t a n a k 1941.

817

Sudac i umar, kao i njihove drugarice, s mnogo povjerenja su mi priah o ivotu u Pakracu, o tome kako je nastradao Jovica Markovi (i njega su otprije poznavali), i prilikama, svojim prijateljima. Bih su to veoma poteni ljudi. Najvie sain priao s Vladimirom Ihem. Osjeao sam u njemu veoma potenog rodoljuba, razumnog i smionog. Skroman i odmjeren, govorio je o ustakim zloinima, o progonima i muenju, o suenju nevinima. Nemoni smo, kolera, ah nee dugo potrajati ova nemo. O, i ja vjerujem u nau snagu, u nau p o b j e d u . . . onda bi digao prst Blizu je nae vrijeme govorio je kao da mene hrabri. Ih je nekoliko dana kasnije doveo k meni na. sastanak Prea: prvu partijsku vezu s Pakracem. Bonifacije Pre Garavi, mrav ovjek s uskim, podsjeenim briima, radnik u Pilani, bi je u ono vrijeme sekretar Mjesnog komiteta u Pakracu. Bio je srdaan i neposredan. Nemamo vezu s Okrunim komitetima. Nemamo direktiva. Neki drugovi su u zatvorima, a ovo nas to smo jo ostali, radimo koliko se m o e . . . rekao mi je Pre. Spomenuo mi je tom prihkom mladog suca Duka Marijana Zucu, pilanskog radnika Josipa Prajku, Manu Trbojevia i Bogdana Crnobrnju, uitelje, kao najaktivnije komuniste u pakrakom kotaru. Tako je poznanstvom s Preom, a odmah potom i s Manom Trbojeviem i Bogdanom Crnobrnjom, uspostavljena veza sa svim komunistima na podruju, novogradikog kotara. Imao sam pregled svih organizacija i mogao sam u Zagreb poslati drugovima u CK opiran izvjetaj. Ah prije nego je taj izvjetaj bio poslat, stigao je u Benkovac dr Pavle Gregori. Oekivao sam ga ve ranije, ah svejedno sam se iznenadio kad je jednog jutra izaao iz daruvarskog autobusa. Putovao ,j sasvim legalno. Dakako; ne s ispravama na ime Pavia Gregoria, lana Centralnog komiteta, ve na ime apotekara Franje Sajferta, zastupnika neke njemake firme za prodaiu lijekova. Lice mu je bilo oznojeno, sav je blistao, no nije pustio da zamijetimo umor na njemu. Prisno m i ' j e prihvatio obje ruke i odmah se poeo raspitivati o zbivanjima i ljudima, o naim dogovorima i prikupljenom oruju, o pripremama za akcije i a k c i j a m a . . . I sam je priao. Najednom se prekide, osmjehnu se: Zna, gladan s a m . . . bi me stid to se prije nisam sjetio. A Pajo je bio jednostavan, srdaan, prostoduan u razgovoru, alio se s mojim roacima. inilo se kao da on oduvijek dolazi u Benkovac, da tu svakoga znade. Znao sam koliko on '818

mnogo radi na organiziranju ustanka. Vlado mi je u Zagrebu priao: Taj se ne odmara. A putuje smiono kao da je ustaki komandant. uo sam o njemu i prije rata. Sjeam se: vodio je jednu; partijsku delegaciju na pregovore kod generala Juriia, komandanta IV armije. Zahtijevali su od generala da pusti r o doljube iz zatvora ako doe do faistike agresije, da da radnicima oruje. U Benkovcu je ostavio izvanredan dojam. Najprije sam razgovarao s njim kao sa starijim revolucionarom, sa svojim, rukovodiocem, ali to smo due priali gubilo *se rastojanjeto sam ga ja iz potovanja uspostavio. Rastali smo se kao dva. dugogodinja prijatelja. Zagrlio me: Nastavi kako si zapoeo i redovito alji izvjetaje ostavio mi je i stalnu vezu da bih ga mogao obavijetavati. Osim toga rekao mi je da e se on uskoro prebaciti u na k r a j i tt ostati due vrijeme. Brzo emo mi njih slomiti samouvjereno sam rekaoPaji. Tko zna hoemo li brzo, ali sigurno je da hoemo. Tako smo tada, dolaskom Pavia Gregoria, uspostavili" dvostruku vezu Centralnim komitetom. > Izvjetaje sam od' tada slao Pavlu Gregoriu, koji se itavo vrijeme nalazio na naem podruju (u Bjelovaru, Virovitici, azmi), u Slavoniji ili Sremu, a osim toga jo jedno vrijeme i direktno u Zagreb Vladi Popoviu. Partijske organizacije su bile reorganizirane^ stvorene su omladinske udarne grupe i uslovi za formiranje oruanih grupa i otpoinjanje oruane borbe. --

Duan ALIO'

AKTIVNOST NARODNE P O M O C l I ENSKE . ORGANIZACIJE U P R I L E P U 1941.

\L/rganizaci]'a Crvena pomo je jo pre rata prerasla u organizaciju Narodna pomo, koja je za vreme okupacije u Prilepu elovala na irokoj nacionalnoj i antifaistikoj platformi. Ve poetkom 1943. u Prilepu je od najboljih aktivista Narodne pomoi formiran prvi Narodnooslobodilaki odbor, kojim je zamenjen dotadanji Mesni odbor Narodne pomoi. U rad te organizacije ukljuila sam se polovinom 1941. , .godine. Istog dana, 22 juna 1941. kada je Nemaka napala Sovjetski Savez, Mesni komitet je odrao sastanak i doneo odluku da se pojaa sastav Mesnog .odbora Narodne pomoi i.-da se proiri aktivnost te organizacije; drugim reima da se i ona ukljui u neposredne pripreme za podizanje oruanog ustanka. U to vreme u Mesnom odboru Narodne pomoi bih su: Orde opela (bio je lan Mesnog komiteta K P J a rukovodio je odborom), Nedan Sabotkovski, Kiro Gavrilovski, Goce Dimitrievski, ja i jo desetak drugova i drugarica. Neto kasnije neki lanovi su otpali, a na njihova mesta su doh Krume Volnarovski, Milka Hadi-Ilijeva, Dime Ivanovski i Boca Ivanovska. U odboru su pored lanova Partije, veinom bili ugledni graani antifaisti, meu kojima su bili i oni koji su u predratnoj Jugoslaviji bih aktivni opozicioneri velikosrpskom reimu. Pored toga, u gradu i u nekim susednim selima postojali su i pododbori Narodne pomoi, kako su se u ono vreme i zvah. Ti pododbori su bih formirani u raznim delovima grada (u Monopolu, Momiroku, i. u svim rejonima) i u selima: Varou, Dabnici, Mauitu itd. Ne seam se tano koliko je bilo tih pododbora, ali mogu da kaem da ih je bilo mnogo, da smo imali okupljen veliki broj antifaista i simpatizera koji su bih '820

lanovi i tih pododbora. Isto tako je bio Okupljen i velik broj uglednijih graana koji nisu bili lanovi pododbora-, ah sa ko-r jima su odravane pojedinane veze i koji su radili na zadacima Narodne pomoi. -: Svaki lan Mesnog'odbora je rukovodio sa po jednini ih dva pododbora. Pored toga, u svim partijskim elijama, pored drugih sektora, postojao je i sektor Narodne pomoi, pa su tako : lanovi Partije bih zadueni da rade na tim poslovima: da rukovode svojim pododborom, da organizuju sakupljanje narodne pomoi i shno. Glavni zadatak Mesnog odbora bio je, kao to je reenog sakupljanje narodne pomoi: hrane, medicinskog materijala^ odee, oruja itd., kao i proirivanje mree Narodne pomoi obuhvatanjem to veeg broja simpatizera NOP, koje je trebalo aktivirati kao lanove pododbora ih ih odravati, na pojedinanoj vezi. U tom poslu postignuti su veliki' uspesi, i to ne samo u stvaranju materijalne baze za borbu, ve i u irokom okupljanju radnih ljudi na liniji borbe protiv okupatora. Pripreme za ishranu partizanskog odreda razvijale su se normalno. Mesni odbor je septembra 1941.. organizovao veliku akciju za pripremanje zimnice, za konzerviranje hrane. U pri-r premi zimnice uestvovao je veliki broj aktivista, a naroito ena. Pripremljene su velike koliine marmelade, paprike, ita, krompira, meda i si., koje smo slali odredu. Te namirnice su odredu upuivane direktno ih preko organizacija u selima. Te rezerve su koriene i za davanje pomoi partizanskim porodicama, a jedan deo smo slali u Skoplje. Zimnica je pripremana u kuama Ljiljane Debranke, Spasije Tutevske, Nedana Sabota kovskog i desetorice drugih, uz masovno uee i podrku graana Prilepa. Koliko je meni poznato u toj akciji su, pored ostalih, uestvovah i ovi: Orde opela, Nadan Sabotkovski, Kiro Gavrilevski, Krume Yolnarovski, Nada Lamevska, Cenka Tuteska, Ljiljana Debranka, Milka Hadi-Ihjeva, Vera Orovanec, Menka Ivanovska, Pace Narodot i mnogi drugi. Zapravo u tom poslu uestvovalo je vie stotina kua, bilo. u spremanju ih u uskladitenju rezervi hrane, odee i si. U tom periodu od velike vanosti je bila i akcija Mesnog odbora na oporezivanju u korist NOP (oporezivani su imuniji graani, antifaisti Prilepa, dosta visokim sumama novca). Svim tim ljudima upuivani su specijalni pozivi, u kojima je tano odreena suma novca koju je trebate da priloe. U toj akciji je postignut veliki uspeh, jer su se svi oporezovani graani odazvali i priloili odreene sume novca. Takve akcije je odbor vie puta organizovao. '821

bPoto smo imali velike koliine vune sakupljene po selima, u jesen te iste godine organizovana je nova akcija preko jpododbora Narodne pomoi i gradske komisije ena. Vuna je . razdeljena enama aktivistkinjama. Zatim je preraena i od n j e su ene isplele dempere," pulovere i arape za partizane. Odbor je skoro svake nedelje redovno odravao sastanke, najee u kuama: Joske Magdevskog, Dare ambaza, Nari Blagoj a, Dime Ivanovskog, Nedana Sabotkovskog i dr. Pri MK K P J jo pre rata je postojala i komisija za rad .s enama. U toku okupacije razvila se aktivnost na irokom okupljanju ena u enske grupe i aktive. U Prilepu je 1941. godine bilo vie d 20 ena i devojaka lanova Partije i stotinu, skojevki. '. U novembru 1941. god. enska komisija je reorganizovana. U njoj su tada bile: Vera Orovanec (mislim da je bila predsednik komisije), Steve Rasolkovska, Frane Nikolovska, Ana Trpevka, Talija ajkovska i ja. lanice te komisije su bile zaduene da rade sa enama, da to vei broj ena okupljaju u enske grupe i aktive. Komisija! je, takoe, odravala redovno sastanke svake nedelje. Na svojim sastancima pored organizacionih pitanja, postvljala je na dnevni red i pitanja iz okvira ideoloko-vaspitnog rada. Na sastancima su prouavani leci i proglasi Komunistike partije Jugoslavije o narodnooslobodilakom pokretu i borbi partizana, vesti o situaciji na istonom frontu itd. Preko enske organizacije izvedene su mnoge akcije: ishrana zatvorenika, pruanje pomoi porodicama partizana i zatvorenika, sakupljanje narodne pomoi, organizovanje ena na preradi vune, trikanje dempera, pulovera, arapa i svega drugog to je bilo potrebno za partizane i ilegalne radnike na terenu. Svaki lan komisije je rukovodio sa po dve do tri grupe ena, koje su najee bile sastavljene od 3 do 7 lanova. Te su grupe odravale svoje redovne sastanke, na kojima su podnosile izvetaj e o rezultatima rada sa enama. lanice i aktivisti u enskoj organizaciji, koliko se seam, bile su drugarice: Paraskeva Jaskoska, Para Vojnevska, Zorka Krstevska, Vaska Ciriviri, Ljubica Kozarovska, Vera Bambazova, Cenka Krstevska, Mara Kozarica, Stevka Tuteska, Ljuba Popovska, Nada opelovska, Todorka Kajanova, Kata LjutVinska i mnoge druge, ijih se imena ne seam. '"' Na "sastanku od 21. novembra 1941. godine izvrene su dopune u Mesnom komitetu K P J u Prilepu. Tada su izvrena sledea zaduenja: politiki sekretar bio je Borko Temelkovski, '822

organizacioni sekretar Vera Ciriviri; Penko Zdravkovski' je bio odgovoran za agitaciju i propagandu, a Ratka Krstevska za organizaciju ena. Tom sastanku su prisustvovali Strao Pindur i Trajko Bokovski. Neto kasnije u Prilep je kao instruktor PK doao Cvetko Uzunovski, a u decembru i Brko Talevski. U tom periodu pred Mesnim komitetom, pored ostalih, bih su sledei vaniji zadaci: normalizovati rad partijske organizacije; pojaati sastav i rad mesnih rukovodstava Skoja, komisije za rad sa enama i Mesnog odbora Narodne pomoi; razviti veu aktivnost na selu preko komisije za selo. Posebnu panju smo obratili pojaanju ideoloko-vaspitnog r a d a u partijskoj organizaciji, Skoju i drugim organizacijama. Tako je najpre organizovan kurs ideoloko-vaspitnog rada za lanove Mesnog komiteta, na kome su drali predavanja Cvetko Uzunovski i Borko Temelkovski. Posle. zavretka rada tog kursa svi lanovi Mesnog komiteta bih su zadueni sa po nekoliko partijskih elija, pred ijim su lanovima odravah predavanja sa diskusijom.
Ratka KRSTEVSKA

NEODRANI GOVOR

decembra prve ratne godine postrojio se ceo Mavanski partizanski odred na Proslopu, na putu izmeu Valjeva i Ljubovije, da uje re o povratku na svoju teritoriju, u roenu Mavu, gde je bolje i sit poginuti nego gladan iveti ovde, u ovim brdima. Bio je to oprotaj od Maljena, Povijena i Medvednika, po kojima su se borci Mave vie od dva meseca tukli, as na jednoj, as na drugoj strani, s Nemcima izdajnicima svih vrsta. Od uspona ustanka kada je odred bio narastao na bliu hiljadu boraca prola su gotovo tri meseca, ali je u odredu sada bila tek treina tog broja. Ostali su oni koji su bili spremni da istraju do kraja. Na proplanku, u to zimsko jutro, postrojilo se est eta, podeljenih u dva bataljona. Neto vie od 300 boraca bilo je spremno da krene u Mavu i Poerinu, ostavljajui na terenu Valjevskog odreda svoju bolnicu, skladite hrane i odee i radionice. Mavani su se radovah povratku. I Sremci su imali emu da se vesele, jer bi samo preskoili Sav ako doe do kakvo nevolje. Lembika iz Laarka se zaklinjao da e odavde poncti veliki kameri i staviti ga pod glavu, a sremske jastuke staviti pod noge da bi kaznio ludu glavu koja ga je dovela ovamo, a- jastucima e utopliti noge koje su ga spasavale ovih nekoliko meseci. Radovah su se i Srbi kolonisti i izbeglice iz Slavonije, jer e se nai kod svojih porodica u mavanskim selima. Drukiji su bih oni, koji su organizovali 'i rukovodili ustankom i'bili svesni duge i neposredne borbe. Brini su oni bih, jer su znah da je do Mave dalek put, da su etnike jedinice zaposele sva vea sela Mave i krstare kao predstraa nemakim posadama. Oni bi radije krenuh sa partizanskim snagama koje idu u pravcu Uica, ih tamo gde se lake moe doi do municije i iznenada napasti neprijatelja. Kod etnika '824

P olovinom
A

municije nema, Nemci su svuda dobro utvreni, a nas odavna zovu petmetkovii-. etnici nas u posldnje vreme samo uznemiravaju, a im krenemo prema njima bee bez traga. Ne daju nam ni da se iznenadno pojavimo pred sigurnim izvorom municije i oruja, pred nemakim skladitima. Dogovor je bio kratak, kao svaka vojnika zapovest. Bataljoni su dobili pravce kretanja. Svaka eta svoj zadatak. Sastanak taba odreda i tabova bataljona zakazan je u Beloj Reci, ispod Cera. Sa 3. etom Pocerskog bataljona, iji je komandir bio Josip Antolovi Hrvat, a politiki komesar Radojica Nenezi, krenuo je i tab bataljona (komandant je bio Steva Filipovi, a ja polit-komesar) sa nekoliko kurira. Sa komandom ove ete krenuli su i zamenik komandanta odreda, Danilo Leki panac, sekretar Okrunog komiteta Dobrivoje Radosavljevi Narod, lan komiteta Milorad Petrovi Ujka i instruktor Pokrajinskog komiteta Mile Ivkovi. U blizini Cera, u selu Pomijai, od ete su se odvojili panac, Steva i Narod, sa jo dva kurira. Sa etom smo ostali Ujka, Mile i ja, jer nije bilo potrebno, kako sm se ranije dogovorili, da-idemo svi na sastanak u Belu Reku. Trea eta je, uz manje arke sa etnikim patrolama stigla preko Tekeria na padine Cera. Vesti o ostalim etama i tabu odreda bile su poraavajue. Svi napori da se ma s kojom jedinicom uspostavi bilo kakva veza ostajali su uzaludni. Upuene su patrole od dVa do tri borca, ali se one obino nisu vraale, ili su se vraale sa izvetajima da su sve ete razbijene. Upuena je zatim i desetina sa jednim arcem na elu sa vodnikom Nikicom Bavoeviem, koja je donela izvetaj da je tab odreda pobijen, da je Neboja, komandant odreda, mrtav provezen kroz abac. Svi su izvetaji govorili o tome da je od celog Mavanskog odreda ostala samo ova 3. eta. eta je bila veoma pokretna. Komanda je primenjivala taktiku da ne zanoi tamo gde omrkne, a da ne osvane tamo gde prespava. Bilo je to desetak dana neprekidnih, kretanja i manjih sukoba sa neprijateljevim patrolama. Nastali su teki dani za partizane u zapadnoj Srbiji. Ve mesecima, od prve ofanzive i kaznene ekspedicije pa do ovih decembarskih dana, u neprekidnom pokretu i bez prave borbe u kojoj bismo doli do municije, oee i obue, u selima prestraenim i oskudnim u hrani. Vesti sa istonog fronta ve dugo nemamo. Za druge odrede i partizanske borbe niotkuda glasa. Izvetaji o pokoljima, logorima i streljanju sve su strasniji. Preko etnikih saradnika dolaze obeanja i pretnje. Pojedinano ili u manjim grupama etu su, kriom ili javno, poeli naputati neki borci iz Mave. Meu njima je bio i poznati '825

prvoborac i politiki radnik Mave Milan. akovi sa Svoja dva sina.. Svi su oni raunali da e se probiti do svojih sela i tamo prikriti do prolea, jer su ve veliki snegovi onemoguavali i borbu i kretanje partizana. Neki borci ve su bih iscrpeni i izgubili perspektivu uspene borbe i odranja. eta se kretala prema Radovanici, Bojiu, Rumskoj i sputala ak do Jevremovca, ali od 300 boraca odreda nigde nije srela nijednog partizana od koga bi doznala neto o,odredu i ostalim etama. Komanda 3. ete nije prihvatila predlog Ujke i Mila da se ide u Mavu gde su, prema miljenju ove dvojice,-preostale ete ve uspele da se probiju i da iste Mavu od neprijatelja. Ona je, na osnovu podataka koje je imala, smatrala da bi to znailo unitenje i poslednje organizovane jedinice odreda. Prihvatila je da njih dvojicu prebaci do baze i omogui im prelazak u ilegalnost, ali j zauzela stav da se eta vrati na teren Valjevskog odreda i povee sa bolnicom i intendanturom, koja-je ostala u Dragodolu kod Pecke. Poslednjih dana decembra oko ete se sve vie stezao obru. U Jevremovcu su se pojavile jae nemake snage. Najpametnije je bilo, znai, povlaiti se prema Medvedniku i VaIjevskom odredu. Poslednjeg dana 1941. godine napravljen je dui mar u pravcu Cera, po dubokom snegu koji je i dalje neprekidno padao. Zatim je uinjen nagh zaokret prema Tekeriu, da bi eta mogla zanoiti u "Velikoj Rumskoj. Na brdacu, upravo na jednoj kosi iznad sela, bila je kua nekog bogatijeg seljaka, pogodna za smetaj ete, pa i za borbu, ako bi zatrebalo. Tu je eta nameravala da isprati staru i doeka Novu godinu. Borcima je bila potrebna dobra veera i topla soba. Drugarice i neki drugovi zabavili su se oko veere. -Preostali su se dogovarali kako da se isprati stara i doeka Nova godina. Ja sam spremao politiki govor. Trebalo je da govorim o tome kako je pred nama godina u kojoj e ovim tekoama biti kraj, u kojoj emo slaviti pobedu. Na prtini i maru, umoran, gladan i iscrpen, kuvao sam t a j govor poslednjeg dana prve ratne godine desetkovanoj i potpuno usamljenoj naoj eti. Patrola koju smo poslali u selo nije se vraala. Na elu patrole bio je hrabar borac (iz nekog slavonskog sela). Nismo vero vali u to da je otiao u Mavu. Vreme povratka patrole davno je prolo. Svi smo bih uznmireni. Partijski sastanak se zavrio odlukom veine da se vratimo u pravcu Valjevskog odreda. Ujka i Mile s se pokorili odluci komunista, iako su zastupah stanovite da eta treba da se po svaku cenu probije u Mavu i povee sa ostalim etama, a koje su oni tvrdih da su negd u selima Mave ili
'826

Pocerine. Bio je to, verovatno, poslenji partijski sastanak koji je nka elija u zemlji odrala u' 1941. godini, sastanak na kojem su lanovi vieg partijskog rukovodstva usvojili opravdano obrazloenje lanova elije. Po zavretku sastanka skoknuo sam preko ptita u kuu u kojoj se odmarala veina boraca. Tu se spremala veera i puilo desetak hlebova, izvaenih iz pei. Razgovarao sam sa domainom kue, pedesetogodinjakom. Bile su to kue Popovia. Najmlai sin je bio na zanatu u apcu i doao je tih dana kui, te sam i njim zapoinjao razgovor. Dve ili tri snahe, uurbano spremajui po kui, nervozno su vukle decu za ruke. Ni stari nije izgledao mnogo miran ni prijateljski razgovorljiv. Sve mi je to postalo sumnjivo. Ubrzavao sam podelu veere i poeo da zaboravljam na svoj dragi govor o radosti koja nas eka u novoj godini, koja je za sat-dva trebalo .da pone. Bilo je sada pree od svega to pre nahraniti borce. Veina je spavala na slami. Sigurno su pre sanjah veeru nego moj govor. Najednom, iz polukruga sa druge kose otvoren je venac puane i mitraljeske vatre. To je bilo ono ega smo se u potaji najvie pribojavah. Borci su poskakali. Pojurio sam kui u kojoj je bila i komanda ete. Kratak dogovor. Proboj samo na onu stranu odakle je bila najea vatra. Nikako ne na onu odakle se ne puca. Najverovatnij je tamo klopka. Tamo je i drum za abac. Moguno je da su tamo i Nemci. Verovatno su nas pratili ceo dan. Verovatno su zarobili i patrolu koja je odavno trebalo da se vrati. Prva ratna godina se pribliavala kraju. -Mi smo je, umesto moga govora i male priredbe koju, smo planirah, mor a h provesti u proboju iz obrua, kroz celac i meavu na nepoznatom terenu. Dobro smo uradili to smo ovuda krenuh. Ne naiosmo na otpor. U svitanje prvog dana 1942. godine stigosmo do sela Pomijae. Borci su gladni i iscrpeni zaspali pre nego to u i uh u kue na drugom kraju sela. Opet sastanak sa komandom ete i dogovor o daljem pokretu. Opet sam preao iz jedne kue u drugu. Toga puta sam, meutim, ostavio puku. I samo to sam pourio da se vratim po nju, ugledah straara kako bei niz padinu, naputajui straarsko mesto bez ikakvog znaka uzbune. Istoga trena otvori se strana vatra iz tog pravca. Preda mnom je stajala visoka ograda od iljatog kolja. Borci su ispadali iz kua. Mila, moja drugarica, pojavi se na vratima pruajui mi puku. Iza lea, na suprotnoj kpsi, ugledah manju grupu etnika kako se ubrzano prebacuje da nam zatvori pravac kojim smo '827

nameravali da krenemo. Komandir i komesar, Hrvat i Radojica, krenue na elu ete. Nikica sa arcem i ja ostadosmo na zaeiju. Spretno smo se izvukli iz kritine situacije. Uzeli smo jednoga starca za vou puta. Deco moja, ta li e biti od vas? govorio je usput ovaj stari srpski ratnik. Znam da e vaa stvar pobediti, jer bi bilo veliko zlo da to n bude, ali dotle ete svi vi izginuti. ta E e biti od vas dotle? Drage su mi bile njegove rei i drag mi je ostao taj starac koji, verovatno, nije doekao osloboenje. Veera nam je bila slatka te noi u selu iznad Jadra. A jo slai prelaz preko Jadra i ceste Valjevo Loznica. Po vedroj, prvoj januarskoj noi 1942. godine, veto nas je preveo vercer duvana izmeu svih. zaseda i postaja na tom putu. Znao je prlaz pokraj vodenice, ali je traio da se porcije i nonice umotaju u krpe i da se obezbedi apsolutna tiina. Otada sam kroz ceo rat, kad god je bilo gusto, vercere traio za vodie. Prvu no 1942. godine, negde posle njene polovine, zanoili smo u valjevskom Belotiu. Obilazei borce koji su ve spavah, naoh pod krevetom jednog etnika za kojega je domaica tvrdila da je otiao u vodenicu. Probudih dva borca da ga uvaju k r a j ognjita. Dok sam se vratio iz druge kue, on im je pobegao. Ostalo nam je samo da probudimo borce i da krenemo dalje. Napustili smo selo u osvit zore. Opet ispraeni pucnjavom koja je dolazila iz daleka i ne bi trebalo mnogo da nas zatekne na spavanju. Sa susednog brda ugledali smo Dragodol i . k r a j kruke, iznad Andria kua, partizanskog straara. Idemo na zaelju ete: Radojica, Mila i ja, sada ve sigurni u to da nas ekaju mirniji dani. Razgovaramo o poslednjem danu 3. ete Mavanskog partizanskog odreda u 1941. godini i njenom prvom danu u 1942. godini. Sloismo se da je ispraaj stare i poetak nove godine i pored svega bio uspean, iako mi ne dadoe da u miru odrim g o v o r . . .
Mitar BAJALICA

UGRABILI SU GA I S P R E D ITALIJANSKE S T R A E

A rilikom izvoenja poznate akcije 18. oktobra 1941. godine na Jelinom dubu, pod komandom Blaa- Jovanovia, iz Kombinovanog bataljona odreda Bijeli Pavle, nestao je Nedo Jovanovi iz s. Jovanovia. Poto niko iz njegove ete nije znao ta je sa njim bilo, kada je i gdje nestao, eta se 18. oktobra po podne prebacila preko r. Morae i vratila u svoja sela na teren Pavkovia. Meutim, partijska organizacija u Pavkoviima je odmah poslije povratka na vanrednom sastanku postavila pitanje n j e govog nestanka i odgovornosti za to i odredila patrolu da ga pronae. U tu patrolu su odreeni Vojo, ivko i Miladin Jovanovi, s tim to Neovom bratu i lanovima ue porodice nije bilo dozvoljeno da idu. Patrola je 19. oktobra uvee krenula iz Jovanovia preko Gostilja i Gornjih Piper po vrlo runom i hladnom vremenu (na Radovu je ve padao snijeg) ka mjestu gdje je akcija bila izvedena. . .. . Pri prolazu kroz 'Gostilje, drugovi iz Glavnog taba su obavijestili patrolu da su od partizana i Piper saznali da su Italijani nali nekog partizana koji je poginuo negdje iznad Peleva brijega i da ga uvaju na nekoj livadici, ekajui-valjda da se neko pojavi od partizana, da bi jo koga uhvatili ih ubili, jer su s pravom pretpostavljali da e ga partizani traiti. Zato su preporuili patroh da se u s. Rijeci Piperskoj obrati za pomo Radulu Booviu, koji zna gdje Italijani uvaju mrtvog partizana i koji dobro poznaje teren i prelaze preko r. Morae. Kad je ova trojka dola kod Radiala Boovia, dala mu pismo Glavnog taba i objasnila zadatak koji je dobila, nastalo je dugo objanjavanje, ubjeivanje i dogovaranje o nainu izvoenja akcije i o tome da h treba rtvovati nekoliko drugova za jednog mrtvog i si. Poto je odlunost drugova u pa'829

troli imponovala borcima Rijeke partizanske ete, prijavio se itav vod od 18 dobrovoljaca da ide sa njima u akciju, da otmu mrtvog Neda. Po mrkloj, hladnoj i kiovitoj noi borci su morah da gaze hladnu Morau. ivko Jovanovi ih je nekolicinu prenio preko nje. Kretali su se po bespuu i otrom kamenju, kako bi se neujno prikrah mjestu % gdje su itahjanski vojnici uvali mrtvoga Neda. Posle dvoasovnog hoda, Radule je doveo dio voda do toga mjesta, dok je drugi dio u pomrini zalutao i izgubio vezu. Prirodno je da ove zalutale drugove nijesu smjeli zvati da se ne bi otkrili. Oko vatre, na poljanici, skakutao je itahjanski straar. Vjerovatno nije ni pretpostavljao da mogu doi komunisti. Partizani su se privukli skoro na 20 metara od lea i straara. I dok je Radule sa grupom boraca ostao iza mee, Vojo i Zivko su po ranijem' dogovoru otpuzali ka leu, s namjerom da ga izvuku, dok je Miladin drao na nianu straara. Zivko, stari vercer, pokretan kao maka, a Vojo aktivni podoficir bive jugoslovenske vojske, napeto i bez daha iekivah su da straar proe na drugu stranu vatre i da se bar malo udalji. Svakako su preivljavah duge i mune trenutke, iako se nijesu bojali za sebe. Bilo je bitno da niim ne odaju svoje prisustvo, dok ne ugrabe Nea i izvuku ga bar 20 metara, i prebace preko mee, poto njesu znah gdje su ostali itahjanski vojnici. A straar, ba kao da im je iao na ruku nije uo kada su ga ugrabili, nije htio da uje kada su ga vukli po livadi, nije vidio ni pucao ni onda kada se mea pod teretom oburdala. Svakako je bio iznenaen i uplaen. Naravno, ni partizani nijesu na njega pucali, jer im je bilo stalo da se to dalje i to prije neopaeno udalje. Tek kada su odmakli 150200 metara, itahjanski vojnici, vjerovatno na poziv straara, otvorili su paklenu vatru u prazno, ah se nijesu krenuh , u potjeru za otmiarima. Dotle su pristigli i ostali borci iz Radulove ete i odnijeli Nea do manastira Duge, gdje su ga i sahranili. Dva dana kasnije u Jovanoviima je organizovana alba druga Nea, koja je ujedno bila i najvei pogreb koga pamte Pavkovii. To je u isto vrijeme bio i masovni politiki skup, na kome su se u tom mjestu prvi put javno, usred bijela dana, pojavili partizani pod orujem i novim oznakama crvenom petokrakom zvijezdom iznad crnogorske trobojke. Glavni tab je istog mjeseca za ovaj podvig predloio Vrhovnom tabu da se pohvale Radule Boovi i svi drugovi koji su uspjeno izveli akciju.

Zarije KEROVIC

AKCIJE BUKOVIKOG. GERILSKOG ODREDA I C E T E P R V I H DANA USTANKA 1941.

kapitulacije i rasula bive jugoslovenske vojske, veina mobilisanog ljudstva sa teritorije bukovike optine vratila se svojim kuama. Svi su bili ogoreni i potiteni zbog tako brzog sloma, ali se osjeala vrlo iva aktivnost lanova KPJ. Ta aktivnost mi je padala u oi zato to su tih dana, pred ustanak, pojedini drugovi esto posjeivali oboljelog sekretara Sreskog komiteta Jovana orovia. U stvari, tada su vrene pripreme za organizaciju oruanog ustanka: Koncem juna na sastanku u s. Vrto-Polju, kome je, pored lanova Partije, prisustvovalo i nekoliko simpatizera i rodoljuba, izvreno je formiranje Bukovikog gerilskog odreda, u koji je ulo oko 25 drugova iz sela G. i D. Bukovice, Provalije, Vukodola, Vrto-Polja i Skokog Omara. Na tom sastanku je sekretar Sreskog komiteta (sastanak se odravao u njegovoj sobi, dok je on leao bolestan u krevetu) iznio politiku situaciju u zemlji i perspektive i posebno naglasio potrebu da se organizuje jedan vrst gerilski odred i da se predu'zmu potrebne mjere za prikupljanje oruja i municije. U'diskusiji je uestvovalo vie drugova, uglavnom lanova K P J (kasnije sam saznao ko je bio lan Partije). Stupanje u odred bilo je dobrovoljno, a za komandanta odreda izabran je Tomica orovi, koji je bio i sekretar osnovne organizacije. Na kraju su iznijeti zadaci odreda i odreeno ko e koga obavjetavati u sluaju potrebe. Formiranje gerilskog odreda, njegov sastav i zadaci koje je dobio jo uvek su se morali drati u najveoj tajnosti. Nou 19/20. jula trebalo je . ljudstvo odreda hitno prikupiti kod brda Kovaice, jer mu je predstojalo izvrenje prvog zadatka. No je bila oblana i dosta tamna, pa smo imali potekoa dok smo izvadili oruje iz sklonjenih mjesta. Nas ne'831

P oslije *

koliina smo. morali izvui puke i municiju koje smo ranije spakovali.u sanduk i zatrpali u jedan plast sijena. Bukoviki gerilski odred dobio je zadatak da porui mostove i propuste na putu od Slatine do Bukovice i da na toj dionici puta izvri potrebna zapreavanja i ruenja puta i kidanja telefonskih veza. Odred je u tome uspio zapalio je drvene mostove i propuste, i na izvjesnim mjestima poruio put i zapreio ga oboreniiii bukvama i slino. U toku izvrenja zadatka povezali smo se sa Timarskim gerilskim odredom koji je u naoj blizini imao slian zadatak. Saznah smo i o razoruan j u Italijana u abljaku i bilo nam je ao to u tome i mi nijesmo uestvovah. U toku toga dana su u na odred stupili mnogi mjetani koji su se ljutih, naroito stariji ljudi, to i oni nijesu bih blagovremeno pozvani. A kad je pao mrak nareeno je da.se svi .borci odreda vrate svojim kuama, s tim da budu spremni za izvrenje sljedeih zadataka. Meutim, odred se u prvobitnom _ sastavu vie nije ni okupljao, jer su se dogaaji brzo razvijah. Na sve strane se rasplamsao 13-julski ustanak u kome je uestvovao gotovo svako ko je mogao puku nositi. Na sve strane su se leprale crvene zastave, Micalo se KPJ, SSSR-u i Crvenoj armiji. Situacija je bila sazrela za formiranje veih vojnih jedinica, emu se narednih dana i pristupilo.
1 Dvadesetpetog jula pronio se glas da su Italijani na putu iz Pljevalja ve stigli do Tare i da uz put ubijaju i pale. A sjutradan, 26. jula ujutru, stigao je u s. Vrto-Polje lan Sreskog komiteta Bogdan Kotlia sa jo jednim drugom koji je na Oljoj kosi (iznad sela), po Bogdanovom nareenju, dva puta opalio iz puke. Poto je to bio ugovoreni znak, neki drugovi iz sela su poeli na sav glas dozivati da se svi odrasli okupe na zbor u Skoki Omar (Kotlia se izvjesno vrijeme zadrao sa Jovanom oroviem, a potom je produio za Uskoke). Uskoro zatim su u. Skoki Omar poeli pristizati takorei svi za borbu sposobni drugovi, pa ak i stari ratnici iz prolih ratova, iz sela Gornje Bukovice, Provahje, Vrto-Polja, Merulje, Vukodola i Skokog Omara. Na tom optem zboru govorio je sekretar Sreskog komiteta K P J Jovan orovi. Poslije toga se uz este poklike K P J i SSSR-u, prilo formiranju Bukovike ete. Za komandira ete izabran je Vojin orovi. Od prisutnih na zboru formirana su dva voda u jedan su uh ustanici iz G. Bukovice, Vrto-Polja i Merulje (za vodnika je izabran Uro Pejanovi), a u drugi- ustanici iz sela Provalije, Vukodola i Skokog Omara (za vodnika je izabran Isajilo Jaukovi). U trei, u stvari pozadinski vod, odreeni su stariji i za borbu manje sposobni drugovi, sa zadatkom da snabdijeva etu hranom i

'832

drugim materijalnim sredstvima za vrijeme dok ona izvrava borbene zadatke. Za lice za vezu sa narodom izabran je Tomic orovi. Poslije izvrenog popisa ljudstva ete svima je nareeno da se niko bez znanja rukovodstva ne smije udaljavati iz rejona ete, jer su se oekivale brze akcije. Meutim, dok su eta i narod jo bili na okupu, jedan mjetanin iz Sandaka je obavijestio rukovodstvo zbora da se u Sandaku nita ne zna o pokretu Italijana i da ih nigdje nije primijetio u toku svog putovanja. Poto je kasnije dobijen slian izvjetaj, odlueno je da se svi borci raziu svojim kuama s tim da budu spremni da se u sluaju potrebe brzo okupe na Skokom Omaru koji je odreen kao zborno mjesto. Nekohko dana kasnije dola je direktiva da se na teritoriji tadanje bukovike optine formira jedna eta ha teritorijalnom principu. Zbog toga je od boraca dotadanje Bukovike ete formiran jedan vod (za vodnika je izabran Uro Peianovi). Drugi vod je formiran od boraca iz sela D. Bukovice i Borovca (za vodnika je izabran Pavle Srdanovi) a u trei vod uh su ustanici iz s. Novakovia i Bara Zugia, koji su za vodnika izabrali Stojana ugia. Za komandira novoformirane Bukovike ete, koja je ula u sastav Jezerskog bataljona, ponovo je izabran Vojin orovi. Jezerski bataljon je imao 4 ete: Bukoviku, Poenskokomarsku, Tepaku i Zabljaku. Komandiri ovih eta su u Zabljaku izabrali Duana Obraovia za komandanta bataljona,, koji je tom prilikom upoznao komandire sa narednim zadacima pojedinih eta, potrebom njihovog to breg prikupljanja i naina odravanja veze sa komandantom. Poetkom avgusta su Italijani iz Nikia krenuh da ponovo zauzmu avnik i abljak i da oiste teritoriju Drobnjaka od ustanika. Njima su pruah otpor partizanske snage iz okoline Nikia, kao i jedna kombinovana Jezersko-drobnjaka eta, koja j e , r a n i j e bila upuena na Krnovo. Meutim, nae nedovoljno jake snage nijesu bile u stanju da zaustave Italijane koji su zauzeli s. Kruevice i Mokro i palili sve pred sobom, tako da je i avnik sa okolnim selima bio pred padom. U takvoj situaciji nareeno je da se prikupe i ete Jezerskog bataljona. Na znak koji je dat pucnjavom iz puaka i dozivanjem otpoelo je (4. avgusta po podne) prikupljanje boraca. Bukovika eta se prikupila za relativno kratko vrijeme. Pojedine njene grupe upuivane su ka avniku, onako kako su pristizale, s tim to se cijela eta imala prikupiti na planini Ivici. Odatle smo u toku noi po plamenu zapaljenih kua mogh uoiti liniju na koju su Italijani izbili. Ogoreni borci su predlagali da odmah krenemo i jo u toku noi napadnemo
53. U s t a n a k 1941.

833

Italijane. Meutim, u okviru opteg zadatka i sadejstva susednih bataljona i eta komandant bataljona Duan Obradovi je naredio da Bukovika eta saeka i razbije neprijateljske snage na poloaju Tvrdan. Tako je eta pred zoru stigla na odreene poloaje i rasporedila se po vodovima, zadravajui neznatan broj boraca u rezervi. Poeli smo se utvrivati u blizini automobilskog puta koji; je prolazio sredinom odbrambenog rejona ete. Odreeni poloaji bili su prilino poumljeni i pogodni za odbranu. Dobro naoruani Italijani, uz podrku tenkova i aviona, produili su u toku dana ka avniku iako su nailazili na vrlo jak otpor, naroito od strane grupe boraca pod komandom Matije Jakia, Tako su pred mrak uspjeli da sa prethodnicama uu u Savnik. Poto su stalnim izvianjem u toku dana, naroito du komunikacija, a moda i uslijed naeg nedovoljnog maskiranja, otkrili poloaj nae ete, Italijani su je pred mrak obasuli snanom artiljerijskom vatrom, a skoro u isto vrijeme i bombama iz vazduha. Dok su Savoje u grupama od po tri bombardo vale nae poloaje kao i poloaje susednih jedinica sve do pada mraka, dotle je artiljerija produila dejstvo i u toku noi. Nai izviaki dijelovi, koji su bili istureni ka neprijatelju, morali su se povui. Uslijed jakog dejstva neprijateljske avijacije i artiljerije, a i direktive da se ne daje frontalan otpor, ljudstvo je napustilo poloaje, s tim to su se komunisti i kompromitovani drugovi povukli u ume. Italijani su poslije toga nastavili napredovanje i kroz nekoliko dana uspjeli da se povezu sa svojim snagama iz Pljevalja. Meutim, iako je u toku avgusta bila dosta teka situacija, ipak su u tom periodu ponovo poeli da oivljavaju i da se formiraju partizanski odredi, koji su neto kasnije prerasli u vrste vojne jedinice.
Vojin OROVT

U OKUPIRANOM KARLOVCU S V O D O M PARTIZANA

U tab grupe odreda, gdje smo stigli jednog oktobarskog; dana oko podne, bili smo pozvani Milutin Koari iko, Ignjatije Peri Gnjaco i ja. Doekali su nas Veco Holjevac i Carnea Opai, vedri, nasmijani, tako da je to raspoloenje prelo i n nas, iako smo znali da nas zovu radi neeg vrlo vanog. Poslije ruka, nakon razgovora o drugim stvarima, Veco Holjevac nam je saopio: - Drugovi, treba da izvrimo jednu smjelu, ali vrlo. vanu akciju u samom Karlovcu. Vi ete sami izabrati borceza nju. Akcija mora ostati u najveoj tajnosti tko da ni jedan, borac za n j u ne smije unaprijed saznati. Radi se, naime, o spasavanju druga Zvonka Dugog, koji je u Karlovcu pao u ruke policiji.. Spaavanje emo izvriti upadom u grad. Veco je pogledao svakom od nas u oi i upitao: . Slaete li se, drugovi? Slaemo se odgovorili smo znatieljni kako je dalj : ta akcija zamiljena. - Akciju treba da izvrimo po planu nastavio je Veco. Od vaih, boraca formirat emo vod od dvadesetak i pet ljudi, a u grad emo ui u domobranskim uniformama s bosanskim fesovima na glavi. 1 'U grad bismo uli u popodnevnim satima, tako da jo po danu stignemo do bolnice iz koje treba da spasimo' Zvonka. On e tog dana u zatvoru prerezati. sebi -vene na r u kama i policija e morati da ga preveze u bolnicu. Vodom, koji e trebati da izvri ovaj zadatak, komandovat u ja a pomagae mi Todori, koji poznaje Karlovac kao i ja. Srce mi je jae zakucalo, osjeao sam kako mi je krv iknula u glavu, tako da su mi i ui gorjele. inilo mi se kao
' Takve fesove nosio je jedan rod domobrana. / '

'835

da sam ovom odlukom naroito poaen i sigurno je da se to zadovoljstvo odrazilo i na mm licu. tab e osigurati fesove i domobranske oznake (kokarde), a vi ete osigurati odreen broj odanih, portvovanih i posebno hrabrih, boraca. Svi borci treba da budu u domobranskim uniformama a takove se kod vas mogu nai, jer ste nedavno imali vie uspjenih, akcija u kojima ste zaplijenili oruje i uniforme; puke moraju biti mauzerke. Dan akcije jo nije odreen, ali sve pripreme treba'da su gotove do 12. oktobra zavrio je Veco. Za tren je nastala tiina. Poeli smo se iskaljavati i paliti cigarete. Nijedan od nas nije postavio nikakvo pitanje, iako smo znali da ovom akcijom rizikujemo ivote svih onih. koji e sainjavati vod. U meni se borilo saznanje o ozbiljnosti i opasnosti ove akcije eljom da makar i tako uem u Karlovac. Veco i anica, kao da su u utnji osjetili nau zabrinutost, hrabrili su nas. Drugovi, znamo da je akcija opasna i vi. se sigurno bojite da vam borci ne izginu, ali ona mora uspjeti ako se dobro i temeljito pripremi, a sve to zavisi o vama. Na vod nee pasti u oi ako sauvamo hladnokrvnost, jer je grad pun neprijateljevih vojnika. Ako uspijemo, a mi uspjeti moramo, ta akcija e se prouti nadaleko i naem vodu, a i odredu, donijet e slavu, i priznanje. S drugovima smo se zadrali u nevezanom razgovoru sve do zalaska sunca. Priali su nam o uspjesima naih odreda u ostalim mjestima Korduna i Banije. Naroito nas je razveselilo to su hki borci zarobili tri teka mitraljeza, dva pukomitraljeza i jedan minobaca. Ova vijest nas je osvjeila, ohrabrila i dala poleta za nau predstojeu akciju.
BIRAMO BORCE

Oko 20.00 asova stigli smo umorni u logor odreda. No je bila tamna, maglena i vlana. Odmah* po dolasku, borci su nas okruili i obasuli pitanjima: Drugovi, ta je novo? ta se sprema? Ajde, recite! Nas trojica jo smo s putem dogovorili da treba da b u demo vrlo oprezni u razgovorima s borcima i da nam ne smije da izmakne ni jedna rijeko akciji koja se priprema. Bila su to uobiajena pitanja od kojih smo se lako odbranili.
'836

Ujutro nitko nas nije budio tako da smo spavali do devet sati. Bio je vedar, sunan dan i izlazei iz zemunice osjeao sam se dobro i veselo. Oko deset sati sjedili smo nas troje pod jednom bukvom, ija je iroka zelena koulja poela da gdje-gdje postaje smea. Trebalo je izabrati borc za akciju. Bila je to teka odluka i za njeno donoenje potrebna je puna jedinstvenost sve trojice. Razmatrali smo svakog pojedinog borca, jednog po jednog, isticali mu sve odlike,- uoavali sve nedostatke ili eventualne slabosti i tako vagali i procjenjivali koga da .uzmemo. U razmatranju vrijeme je teklo, tako da nismo ni osjetili da ve sjedimo, razmiljamo i raspravljamo dva sata, a da se s mjesta gdje smo sjeli nismo ni pomakli. Ja mislim, drugovi najednom ivnu Gnjaco ne bi li, moda, bilo najbolje i najpravilnije da na itav odred predloimo za izvrenje zadatka? Pa ako uzmemo u obzir sve o emu smo do sada raspravljali i razmiljali i ja mislim da bi to, moda, bilo najbolje sloi se iko. Razmiljao sam. ta bi bilo najbolje? t a bi najbolje osiguralo uspjeh nae akcije? Da li bi bilo dobro da za to angairamo cijeli odred? Ili samo neke borce? Koje? Kakove? Ne bi li ipak najbolje bilo da izaberemo samo neke borce i to ba one iz Karlovca, koji vrlo dobro poznaju grad, koji su mladi, a ipak ve iskuani u borbama, pa bilo oni iz naeg odreda ili iz bilo kojeg drugog. Drugovi, i ja sam itavo vrijeme rekao sam kad smo se ponovo sastali razmiljao o zadatku. Svoj trojici je jasno da zadatak mora biti izvren a uspjeh akcije unaprijed osiguran. Da bi to postigli, mislim, da je najbolje da za akciju prvenstveno predvidimo drugove borce koji su iz samog Karlovca. Gnjaco, koji je kod sebe imao popis svih boraca odreda, ponovo ga izvadi, jer smo ga i do podne razgledavali i rees Eto, ponimo iznova. Sada imamo konkretan prijedlog Todoriev. itao je ime i prezime svakog pojedinog borca, a zatim smo o njemu razmiljali, ocjenjivali ga i kad bismo se za jednog odluili, odmah bismo ga upisali u poseban spisak. Prvi na popisu bio je Ivica Gojak. Karlovanin, divan drug, hrabar i omiljen borac; a onda redom: Stevica Lukai, ore Momilovi, Vojo Martinovi, ja, Pero Peruaa, Uro Opai, Milo Petrovi Pek, Nikola Sipi, Drago VuM, Duan uri, Rade Savi, Nikola Kovai, P a j o Bukva, Milo Kora, '837

Veljko Blaevi, Duan. Peki i Branko Kresojevi. Veco Holjevac je ve bio predvien za komandira voda. Uoi samog odlaska jo pet boraca iz drugih partizanskih odreda, pripojeni su naem vodu.
PRIPREME

U sumrak, iznenada, u logor je doao Veco iz Petrove Gore. Vedar i nasmijan on nas je odmah kod rukovanja upitao: Kako ste, momci? Jeste h se odmorili od jueranjih napora? ta ste .do sada uradili? iko, oito zadovoljan, odgovori mu: Eto, upravo smo dovrili izbor boraca koje smo predvidjeli da sudjeluju u akciji. Veco nam je dao detaljna uputstva kako da vrimo ostale pripreme i produio je s kurirom i jo trojicom boraca prema Donjem Skradu i Perjasici. Iako je itav odred i do tada svakodnevno vrio.prilino naporne vojne vjebe, odluili smo da od slijedeeg jutra te vjebe pojaamo i da kao vrlo vaan zadatak, koji se i do sada vrio, istaknemo kompletiranje vojne odjee, temeljito ienje puaka, te podmazivanje i bruenje noeva. Drugog dana obavijestio nas je vodnik Mile Ljepovi da su seljaci doznali od domobrana o nkoj veoj ofanzivi koju e izvriti Talijani u kombinaciji s konjicom i artiljerijom. Te vijesti nisu nas mnogo uzbudile, jer smo bih potpuno zaokupljeni dobijenim zadatkom, ali smo se pribojavali da n a m Talijani nee kakvim pokretima pomrsiti raune i sve ono to smo do sada pripremah za akciju. Meutim, idua dva dana prola su mirno. ivot u logoru tekao je normalno, samo smo nas trojica postajali sve nervozniji. U oekivanju poruke iz taba mi smo uglavnom utjeh, sjedili osamljeni i bili toliko zaokupljeni tmurnim mislima i zlim slutnjama, da mi se danas ini kao da su nas i borci izbjegavah. Najzad, kurir iz taba. Kad sam uo za njegov dolazak, napetost je popustila. Te noi uope se nije spavalo. itav je logor bio budan i na nogama. Radilo se uurbano, pripremalo se za odlazak, razgovaralo, nagaalo i odreivalo to e" da rade ostali do povratka odsutnih boraca. U sebi sam, promatrajui drugove odreene za akciju, razmiljao koliko e se nas nakon akcije .vratiti jer e u njoj veliku ulogu igrati ratna srea, ali sam osjeao i ponos to se i moje ime nalazi na spisku. Oko etiri sata u j u t r u sve je bilo spremno. Osamnaest postrojenih mladih boraca spremnih ekalo je nareenje za pokret. '838

YOD JE KRENUO

Krenuli smo i u odreeno vrijeme bili smo postrojeni pred tabom u Petrovoj gori. Prvi je pred stroj iziao Veco i pozdravio nas, a zatim su se na izlazu iz barake pojavili Sreko Manola i Stanko Opai anica. Opazio sam da su sva trojica vrlo dobro raspoloena. Manola je priao blie stroju i rekao: Divni vojnici, ba prava vojska! Eto, Veco, sada e imati prilike da s njima okua ratnu sreu! Zatim su se sva trojica povukli u stranu i neto su tiho govorili. Drue Todoriu, ta emo i kuda emo? pitah su borci. Drugovi, samo jo malo strpljenja, ut emo i vidjet emo! Nakon doruka, koji je bio vrlo obilan, borci su bez ikakvog nareenja posjedali do svojih hrpa oruja i poeli brisati puke od vlage. istei oruje borci zapoee iv razgovor ispunjen alama i prekidan smijehom Poshje podne kurir pozva iku, Gnjacu i mene u tab. Posjedali smo na grubo otesanu klupu. Baraka je bila od pletera i mirisala na vlagu i dim od cigareta. Za stolom su sjedeh Sreko Manola, Veco Holjevac i anica Opai. Prvi je progovorio Veco: Drugovi, ja bih vas htio obavijestiti da su stigli lesovi i stala sprema. Sada imamo sve to nam treba. U tabu takoe imamo i rezervnu municiju i n j u treba podijeliti borcima, tako da svaki imade po stotinu metaka, a pukomitraljez etiri stotine. Dakle, sve pripreme za akciju u potpunosti su izvrene prema planu. Sada treba pristupiti izvrenju. Manola je nastavio: . Od Mjesnog komiteta u Karlovcu dobili smo opiran izvjetaj i podatke o broju neprijateljskih vojnika, o njihovom patroiiranju gradom, o jaini straa na mostovima i ostalim prilazima gradu. Siguran sam da su borci dobro izabrani, a duboko sm uvjeren u uspjeh akcije. Moemo s punom sigurnou prei na izvrenje planirane akcije. Veco je u detalje razradio samo izvrenje akcije, kao i sve eventualne-promjene koje bi situacija zahtijevala i sa svim tim tab je upoznat i smatra da je vrlo dobro zamiljeno i razraeno. Za dan akcije odreen je 12. novembar, izmeu osamnaest i dvadeset asova. Sa svim tim '839

e Veco u detalje da upozna vas i ostale borce. elim vam mnogo sree. Sastanak je bio zavren. Veco je iziao s nama iz barake. Kad su se svi borci okupili, Veco im je rekao: Drugovi, sada emo izvriti poslednje pripreme. Podijelit e vam se i municija tako da poveate svoje zalihe. Kompletirat ete svoju vojnu odjeu, a kad doe vrijeme ja u vas detaljno obavijestiti o akciji koju treba da izvrimo. Intendant Sava, koji je svoju dunost u tabu vrlo dobro vrio, sve je ve unaprijed pripremio tako da je raspodjela municije i odijela tekla bez ikakvog zastoja. Jedna domobranska kapa i jedan fes ostali su neraspakovani. Kako nisam znao ta emo s njima, oima sam upitio Veu. Neka ostanu tako, ponijet emo ih sa sobom jer e nam trebati rekao je. Oko etiri sata po podne, kada je ve sunce bilo vrlo nisko, nareeno je da se. postroj imo i pripremimo za pokret. Naim borcima prikljueno je jo pet drugih partizana. Stajao sam u stroju, osvrnuo se i na licima drugova nisam zapazio strepnju ili nesigurnost. Veco, vedar, siguran i odluan, smijeei se, rukovao se s Manolom, anicom, Gnjacom i Cikom. I mi krenusmo. Ili smo kroz selo Crnu Lokvu i preko rijeice Radon je do sela Cvijanovia u podnoje Babine gore. Naa se kolona kretala brzo i u toku noi ula u Cvijanovie. Selo je ve spavalo budni su bili samo psi, koji su laveom razdirali noni mir: U Cvijanoviima smo zanoili. Petorica boraca bili su iz susjednog sela, poznavali su gotovo sve seljane u Cvijanoviima tako da nije bilo nikakvih potekoa da se osigura spayanje, prehrana i rezervna hrana za dva dana kako je naredio Veco. Konspiraciju akcije nije bilo teko odrati, jer nijedan o boraca, osim Stevice Lukaia, jo nije znao ni mjesto ni svrhu akcije. Umorni, te noi smo dobro spavah, a drugog dana seljaci su nas dobro j obilato nahranili i pripremili nam dovoljno hrane za rezervu. ak je Drago Vuki, veseljak i stari seoski bear, odnekud donio i vina. Oko podne krenuh smo pravcem sela Macuti i dalje ka selu Carevu. Idui- drali smo se ruba ume. Tako smo nezapaeni proli Cerovac i pribliavah se selu Miljui. U nekom omanjem umarku Veco je zaustavio vod. , Da se malo odmorimo obratio se nasmijan borcima. '840

Kad smo posjedali u krug, upalili cigarete i zapoeli s r a zgovorom, Veco nas je prekinuo: ' Drugovi, vrijeme je da vas obavijestimo o akciji koju treba da izvrimo. Sve su se oi s napregnutom panjom uprle u njega. Na je zadatak da danas upadnemo u Karlovac i da iz. bolnice oslobodimo druga Zvonka, zvanog Dugi. Poto je,ukratko objasnio zadatak, Veco je govorio o u l a sku u grad. U grad emo ui preko Koranskog mosta, kao vod domobrana koji se vraa s nekog zadatka. Zato imademo i fesovekoje emo staviti na glave, i domobranske kape. Nae kretanje gradom treba da bude vojniki besprjekorno. Koraati treba apsolutno sigurno. Pjevat emo pjesmu Kolika je Jahorina planina . . . . Sipi e voditi, a mi emo ostali pratiti. Ja u biti na elu kolone, a Todori u sredini ili na zaelju. Nas dvojica najbolje poznajemo grad. Svi ostali treba da se ravnate po elu voda. Upamtite, drat emo se tono predvienog kretanja po gradu. Prije nego doemo do mosta pred nas e doi jedan drug iz Karlovca i dat e nam poslednje obavijesti, pa i o tome nije li dolo do bilo kakovih promjena. Dva borca treba da ostanu na strai pred bolnicom, dva u bolnikom dvoritu, dva u hodniku a po dva u prvom i drugom katu bolnice. Strau e rasporediti Todori i Stevica Lukai. Kad postavimo strae svi ostali, pa i Todori i Lukai, poi e sa mnom da meu pacijentima pronaemo druga Zvonka. On bi trebalo da bude u sobi broj 8, drugi kat desno. Dakle drugovi, sve je unaprijed predvieno. Nama nita drugo ne treba osim sigurnosti i odlunosti, a mi to imademo. Jo jedanput naglaavam, strae treba da se najstroe pridravaju vojnih pravila. Svako lice, bez obzira tko to bio, a koje bi htjelo ui u bolnicu, treba zaustaviti i zadrati na mjestu gdje se zatekne, uz samu strau. Tako isto treba postupiti i s bolesnicima, koji bi sluajno iz svojih soba. izili na hodnik. Eto, drugovi, to je sve. A sada pokret! Kad je Veco zavrio, borcima kao da je laknulo. Sada svi znamo to nam je zadatak. Veco je o akciji govorio s takvom sigurnou, kao da emo za koji as ui u neko mjesto na osloboenom podruju gdje elimo da imponiramo svojim vojnikim dranjem.
ULAZIMO U GRAD

Krenuh smo. Osjeam neki unutranji nemir, a i radost to u se za koji as nai u voljenom gradu, na ijim se. sada, prilazima, kod mostova, nalaze jake strae, a na strani prema Kordunu rovovi i bodljikava ica. Znamo i to da se u gradii '841

nalazi vie od dvadeset hiljada naoruanih vojnika: Talijana, Nijemaca-, ustaa i domobrana. Nije trebalo sumnjati u njihovu snagu i oruje. Bio je ve sumrak kada smo ugledah upaljena ulina svijetla grada. Korana je bila nabujala i poplavila dobar dio polja. Od odsjaja ulinih svijetiljki zlokobno seljeskala razhvena voda. U neposrednoj blizini mosta doao nam je u susret mali ' Jovica Martinovi. U prolazu je saoptio drugu Veci: Sve je u redu. Nita se novo nije dogodilo. Moete ui! Osvijetljeni grad je bio pred nama. Dug i otegnut zviduk lokomotive skrenuo nam je panju na osvijetljeni vlak koji je uurbano odmicao u pravcu Duge Rese. Vod je utei odmicao. Stigli smo blizu mosta. Pootrili smo korak, jer smo stupili na cestu koja vodi od mosta i preko njega u grad. Na mostu su se vidjeli talijanski vojnici sa ljemovima i crnim perjanicama. Instinktivno smo jae stisnuli remen puke. Ah, ve smo na mostu. Proeo me je neki udan osjeaj i radosti i tuge u isti as. Pogled mi je lutao koranskim parkom, za, koga me je vezivalo toliko dragih uspomena. Neki ulickani talijanski oficir s djevojkom ispod ruke lagano je iao prema parku. Vod je i dalje iao sigurno, vrstim korakom. Ve smo ispred zgrade Hrvatskog doma u centru grada. Sipi se je glasno raspjevao a mi mu ostali pomaemo. Ej, kolika je Jahorina planina . . . Dobro smo se uivili u trenutnu situaciju. Rijetki prolaznici ne osvru se na nas. Nije nikakvo udo da ulicom prolazi vod obinih domobrana; s fesovima na glavi ta, grad je pun vojske! Stigli smo i do ceste koja vodi za Rakovac Turanj i Kordun. U susret nam je dolazila vea kolona talijanskih vojnika s triciklima, na kojima su se nalazili mitraljezi. Na zaelju kolone bila su dva manja tenka, koje smo mi zvali krmaice. Za nas vie nije bilo prostora za pro.laz cestom, pa smo se mor a h skloniti i saekati dok oni prou. Prilino neugodan susret, a osim toga i vrijeme nam je bilo dragocjeno. Nakon prolaza kolone brzo smo preli cestu i ubrzanim koracima odmicah od starog sajmita, na kome je bilo smjeteno mnogo kamiona. Iz odjeka glasova ljudi, koji su kao mravi vrvih sajmitem, razabrah smo da su to Talijani. Upravo su dije'842

-lili veeru. Mrak je bivao sve jai; poela je da pada kia pomijeana sai snijegom. Proli smo domobransku kasarnu, u kojoj je svirala truba, i ulo neko podvikivanje, zov ili neto slino. Preko eljeznike pruge izbili smo na cestu koja vodi na varu. Tu smo krenuli ispod nogometnog igralita i poprenim poljskim putem izbili pred samu bolnicu. Pogledao sam na sat. Bilo je osamnaest asova i trideset minuta. Kod prelazi ceste, pred bolnicom bila je trgovina mjeovitom robom Zonenajn. Ispred ulaznih, vrata stajala su dva talijanska vojnika na strai, svaki na jednom uglu. K a d su primijetili na vod, pozdravili su nas svojim paradnim pozdravom. Drug Veco je vano odzdravio.
U BOLNICI

Zaustavili smo se u stroju pred ulaznim vratima bolnice. Veco je pogledom preao itav vod, kao da nas ohrabruje, i pritisnuo zvonce. uli smo kako je negdje u hodniku otro zazvonilo. Portir je pogledao kroz prozori i, ne rekavi ni rijei, uurbano nestao i brzo otvorio vrata. Samo izvolite, gospon porunik! Gdje je slubujui lijenik? upita Veco. Odgovor nismo ni ekah, jer su se odreeni borci odmah uputili na svoja straarska mjesta i onemoguili portira da.bilo ta preduzme. Dvojica boraca ostala su pred vratima bolnice, a dvojica u dvoritu. Oni pred vratima bolnice bih su ba nasuprot onoj dvojici talijanskih straara. Svi ostali uli smo u hodnik. Karakteristini mirisi bolnice. Za tren oka naao sam se u prijemnom uredu. Soba je bila prazna, a na jednom od stolova crnio se telefon. Presjekao sam icu i prekinuo vzu s gradom kao da sam od toga osjetio neko olakanje. Zamalo da nisam zaboravio na taj prokleti telefon. Smireno sam iziao iz sobe u hodnik. Straa na hodniku ve je bila postavljena, a i oni borci koji su bih odreeni za strau u prvom i drugom katu. ve su zauzeli svoja mjesta. . Veco i Lukai pronah su deurnog lijenika i s dvije opatice vraah se iz dubine hodnika prvog kata', prema stjepenitu koje vodi na drugi kat.
'843

Naa grupa od osam boraca pridruila im se, jer je i naai dunost bila da pronaemo i oslobodimo Zvonka i da eventualnim straarima pred njegovom sobom ili krevetom onemoguimo da izazovu bilo kakvu pometnju ili uzbunu. Penjui se stepenicama Veco je razgovarao s lijenikom: Gospodine doktore, izgleda da imadate mnogo b o ' lesnika. " , Ne mnogo, gospodine porunie, nego i previe. Svi su nam kreveti puni, a u gotovo sve sobe namjestili smo i nove? krevete. Tako nam je sav prostor prenatrpan i to nam stvara: nove potekoe. Vi se, moda, sjeate nekog bolesnika imenom Zvonka., koji je danas iz zatvora dopremljen u ovu bolnicu? Lijenik se je malo zamislio i ponovio: Z v o n k o . . . Zvonko . . . d a n a s . . . ne, ne sjeam se .. _ ini mi se da danas bolesnik s takvim imenom nije doao ubolnicu. Lijenikove rijei su me uzbudile. , On bi navodno morao da bude u sobi broj osam, na. drugom katu nastavio je Veco. Da vidimo . . . ne z n a m . . . promucao je lijenik. Uli smo u sobu broj osam. Zapahnuo nas je miris znoja, u ustajalom zraku..To je bila velika soba s desetak kreveta s t i snutih jedan uz drugoga. Neki su bolesnici sjedili na krevetima., a neki leali pokriveni, tako d su im se vidjele samo glave.. Dvojica su stajala kod prozora i razgovarala. Kad smo uli u sobu svi su nas pogledah. Pregledah smo cijelu sobu ne bi li, eventualno, pogodili! koji je od bolesnika Zvonko. I Veco je paljivo gledao po sobi ne bi li opazio Zvonka, jer on ga je jedini poznavao, ali ga n i gdje nije vidio." Razili smo se po svim sobama i prvog i drugog kata da. potraimo Zvonka, dok su Veco i Lukai ostali s lijenikom i: asnim sestrama. Gospodine doktore, da vam odmah kaem mi treba da, uhapsimo tog Zvonka. urno je. Osim toga raspolaemo s p o d a cima da se u ovu bolnicu sklonio vei broj komunista i s u m n j i vih lica. Taj Zvonko je trebalo danas da doe u bolnicu. Sjetitese, izvidite i utvrdite nije li ipak u kojoj drugoj sobi. Uznemiren i prestraen deurni lijenik nije ni slutio tko* se krije pod domobranskim uniformama. Gospodine porunie, ne znam ja tog Zvonka. Nije m o gue da je danas doao u ovu bolnicu, jer ja bih to znao. S v a k i
'844

Ibolesnik u ovoj bolnici je tano evidentiran i zna se kada je -.uao i kada je izaao. Sve se to moe vidjeti u knjizi. Na to e Lukai brzo: Pa, gospodine doktore, to mi i traimo! Dajte nam tu Iknjigu da vidimo i da se uvjerimo nije li on stvarno ve bio u "bolnici i iz nje iziao. Lijenik je odmah, naredio jednoj od asnih sestara da donese knjigu i zajedno sa Veom, pomalo nesigurnim i drhtavim :prstima, listao je list po list. Konano, pronah smo. U knjizi bolesnika bilo je i ime druga Zvonka. On je stvarno danas do podne bio doveden u bol- nicu, ali je sat prije naeg dolaska ponovno odveden iz bolnice -u policijski zatvor. Veco je pogledao lijenika. Lijenik, kome se je na hcu vidjelo da mu je neugodno, promuca: Bogami, gospodine porunie, ja to nisam znao . . . to ije bio zatvorenik. Nama se urilo, dragocjena nam je bila svaka minuta, i Veco nije htio da vie raspravlja s lijenikom. Dok sam s dvojicom boraca obilazio sobe traei Zvonka, dvojica bolesnika digla su se iz svojih kreveta i drsko i nadu-veno nas upitah: Sta je? A ta vi tu njukate i traite? Vidjeli su nas u domobranskoj uniformi i to su nam pit a n j e uputili s oitim omalovaavanjem Odgovorio sam otro i slubeno: Imam nalog od zapovjednitva da u ovoj bolnici potraimo neke sumnjive tipove, koji se tu kriju pod krinkom bolesnika. Prema podacima meu njima imade i opasnih komunista. Ova dvojica, ne ekajui daljnje obrazloenje, poeli su se -oblaiti govorei: A tako. To je dobro. Sad emo mi da vam ih pokaemo. Znamo ih mi dobro. Ova dvojica koje emo vam pokazati najsumnjiviji su. Njih bi trebalo maknuti, odvesti, ispitati da ne utiu na druge bolesnike. Odveh su nas u jednu sobu u kojoj se takoe nalazio vei broj bolesnika. Gledajui po krevetima pokazali su nam prstom dvojicu, koji su pokriveni leali na krevetima. To su ta dvojica. Iako ne priznaju, sigurno je da su ih odmetnici ih komunisti. Gledah smo, iznenaeni, u dvije muke glave, vjerovatno" : seljake, Starih oko pedeset godina, neobrijane, blijede, izmuene.
'845

 Dobro odgovorio sam, ali meni ipak izgleda da su ta dvojica stvarno teki bolesnici. No, vodit-emo rauna o njima. Na hodniku sam susreo Veu i ispriao mu ta se zbilo. U to su naili i lijenik i asne sestre i ona dvojica. Veco je tada glasno rekao da su svi mogli da uju: Sluajte vas dvoje! Vi ste meni sumnjivi. ta ste vi? Mi smo zakleti ustae iz Poglavnikove tjelesne bojne poeli su oni naduveno. Zato bi vam ba mi bih sumnjivi? Eto, ba ste noi vi sumnjivi odgovori Veco. Ako nam ne verujete nazovite telefonom nau jedinicu. Recite da smo iz tenkovskog odjeljenja. Ba mi sumnjivi? A mi smo u bolnicu doh iz borbi koje smo s odmetnicima vodili na Kordunu! Ne znam! Ja vas ne poznajem, ali naa sumnja je opravdana. Vi ete s nama i tamo u zapovjednitvu provjerit emo vae izjave. Uznemireni, ova dvojica razrogaenim oima promatrali, su Veu i nas ostale. Pa, gospodine porunie . . . Odvedite ih dolje u hodnik i tamo me priekajte naredio je Veco. Kad su ovu dvojicu odveli, mlaa opatica poela je da uvjerava Veu: Gospodine porunie, vi ste u zabludi. Ova dvojica nisu nikakvi sumnjivci. Ja ih znadem i poznaj em.. To su dobri v o j nici nae vjere u borbi protiv antikrista. Oni se svakog dana mole Bogu. Zamislite samo, oni imadu i krunice. Uistinu su. doh u bolnicu iz borbe koju su vodili na Kordunu protiv odmjetnika i komunista. Zato im ne vjerujete? Vjerujte, onda,, barem meni! I druga je opatica, starija ena, crnomanjasta, mukobanjasta lica i zlobnih oiju, tkoe poela da brani ustae: Gospodine porunie uistinu grijeite. Ta dvojica sigurno su ustae. Vjerujte nam. Barem ini ne laemo i ne smijemo da laemo. Dobro, sestro, ne uzbuujte se prekine je Veco sve emo mi paljivo provjeriti.
POVLAENJE .

Uinili smo ono to smo mogh, a sada svi se postroj teu prizemlju naredio je Veco. Uz nas, u prizemlje, skupih su se lijenik, opatice i ostalobolniko osoblje. '846

 Mi smo nau dunost obavili obratio se Veco skupljenom bolnikom osoblju i odlazimo. I vi izvolite na svoje dunosti. Zatim nam je naredio da poemo. Citava akcija u bolnici trajala je pola sata. Kad smo izili iz bolnice i u na se postrojeni vod ukljuila i ona dvojica straara pred bolnicom, zakljuao sam ulazna vrata bolnice i klju stavio u torbicu. Talijani su nas, kao i kod dolaska, pozdravili paradnim pozdravom. Proavi k r a j njih, mi smo ubrzanim korakom nastavili put. Vraamo se istim putem obrati nam s- Veco. Tu, odmah u polju, sudit emo ovoj dvojici zhkovaca. Bio je ve dubok mrak i sve je vie padala kia pomijeana sa snijegom. Kazna nad ustaama izvrena je u polju. vrstim vojnikim korakom nastavili smo sve do sajmita. Tu smo skoro nainili greku, koja je mogla da nas skupo kota. Naime, htjeli smo da preemo prijeko i da se ne primaknemo domobranskoj kasarni odakle bi mogla da zaprijeti opasnost. Stoj! povikao je talijanski straar, kojeg u prvi mah nismo ni opazili. Uope ne zastavi, a ni ne zbunivi se, Veco je skrenuo lijevo od straara, koji nije dalje nita reagirao, i mi smo produili. Tako smo od domobranske kasarne mogh biti udaljeni oko pedeset metara kada smo uli da truba svira uzbunu, da je nastalo dozivanje i. topot mnogih nogu. U kasarni je uzbuna!. Zato? Zbog nas? Ih zbog neeg drugog? Zar se ve sve saznalo? urnim koracima preli smo cestu Rakovac Turanj i pribliavah se koranskom mostu, mirno, bez panike, pa ak i bez nekog vidljivog uzbuenja. Veco me je pozvao na elo kolone. Ovo je najopasnije mjesto rekao je. Ne znam kakva je situacija, na mostu. Odredi najbolje i najhrabrije borce da dou na elo voda jer emo, bez obzira na situaciju morati likvidirati talijansku strau na mostu. Preko mosta smo sigurni. Kad sam odredio borce na elo kolone, osjetio-sam da je kod svih porasla napetost i iekivanje. Zakljuio sam to po tome, to su neki poeli skupljati snijeg sa injela i stavljati ga u usta. " Unato svemu, vod je i dalje iao vrstim korakom. '847

BORBA NA MOSTU

Talijani nas promatraju kako prilazimo. ini mi se kao da nita ne slute. Dvojica su nam ak okrenuta leima. Veco otrim glasom vikne: , * Alta mani i u isti mah uperi revolver u jednog, a mi puke u druge. etvorica straara padaju. Dvojica bjee u baraku. Tu ih doekae Dore Momilovi i Dragan Vuki. Jedan od straara, iako ranjen, Uspio se uvui u baraku gdje grabi pukomitraljez. No Vuki ga je slijedio i prije nego to je mogao da ga upotrijebi, Talijan je pao pogoen iz Vukieve puke. Pred mostom se vodila kratka borba. Dvojica Talijana su uspjela da se povuku niz obalu rijeke, ranivi pri tom smrtno Ivicu Gojaka, a lake u ruku ora Momilovia. Pucnjava se uskoro stiala. Straa je likvidirana, dvojica su pobjegla. etvorica boraca nose Ivicu Gojaka preko mosta. Mi ostali, bez obzira na opasnost, pobiremo plijen oruje. Plijen je bogat. Pukomitraljez, deset arera, pet puaka, est punih fieklija, sedam torbica s municijom i est injela. Povlaimo se preko mosta pod kojim tee nabujala Korana, mutna i duboka. Iscrpljeni smo i umorni. Osjeam kako mi kolena klecaju. Gledamo u pravcu grada, u njegova kiom i snijegom priguena svijetla i kao da apemo: Do skorog vienja! Tuan sam. I ostali drugovi su potiteni. Druga po kojeg smo ili nismo uspjeh da. spasimo, a na najbolji drug, Ivica Go jak, smrtno je ranjen, i Dore Momilovi krvari.
UZBUNA U GRADU

Svrstani u kolonu urno koraamo. Sa ceste koja vodi u Donje Mekuje skreemo stazom u polje. Mrak je. Kia i snijeg stalno padaju. Nad gradom bljeskaju rakete i reflektori, koji se ukrtaju kao da trae avione. Sve nam to Ukazuje da je u gradu uzbuna. urimo blatnjavom stazom, cipele nam postaju sve tee zbog nakupljenog blata, ah niko se ne ttii na teinu plijena, koji kao teret nosimo n leima. Naizmjnice na rukama nosimo i ranjenog Ivicu. ' Odmakli smo od mosta neto vie od dva kilometra.
'848

r-%>. .Pogledao sam. na sat. Tano je dvadeset. asova. Dakle, put po gsadu do bolnice, zadravanje u njoj i povratak do ovog m j e t a n a jao je svega dva sata. Kia i snijeg cijede narn.se s lica, dok idemo dalje, utei. Stigli smo do pred selo Mekuje. Zaobiavi selo urimo,. i er znamo, da je blizu umarak u kome smo se prije ulaska u grad zaustavili i gdje nam je Veco saoptio zadatak koji treba ! da izvrimo. "' U umarku zastajemo. Umorni traimo bilo kakvo mjesto da sjednemo, a puai skrivajui ar pale cigarete. ' ' Ivica Gojak jako krvari. : : Opet pokret. ' Sumom sporije napredujemo jer blato je vete, a razlivene vode, mokro iblje i granje oteavaju nam hod. Drimo se odreenog pravca. Znamo da tim pravcem moramo stii na cestu koja vodi za Kamensko Popovi Brdo. Nakon pola sata izbili smo pedesetak metara od ceste. i o sam negdje na zaelju kolone, ali sam osjetio neko komeanje i zastajanje. Na cesti smo posmatrali upaljena elektrina svijetla, na podjednakim razmacima. Tenkovi. Veco je naredio da se privuemo cesti. . Tiina, niotkud glasa samo rominja Ma. Da li su to zaista tenkovi? ; Cesta je, meutim, bila prazna. Nama se, onako iscrpljenim i umornim priinilo od obinih arulja na elektrinim stubovima da su farovi od tenkova. ; Malo smo postieni, a netko se od srca nasmijao. Brzim koracima,, unato blata, krenuh smo prema selu Miljuama, gdje smo stigli oko dvadeset dva asa. Selo je spavalo. Psi su poeh estoko lajati, a iza toga osjetih smo neko gibanje u-selu. Upuen sam s jo etiri druga u.patrolu. U kuama osjeamo, gibanje, kripu vrata i korake koji bjee u mrak. U patroli je i jedan borac iz ovog sela, Milju koji nas vodi do svoje kue. Dolazimo pred kuu, ujemo kako se otvar a j u vrata i vidimo jednu sjenu kako bjei.' ' Cijelo selo je u strahu priala .ham je kasnije MiIjueva ena jer po danu dolaze ustae i domobrani, pa kad u noi jae zalaju psi, sve ivo bjei u gutik.: Dok smo razgovarah, pred kuu je stigla cijela kolona.
' SMRT IVICE GOJAK A

Drugovi su odmah unijeli u kuu Ivicu Gojaika. Bio je smrtno blijed, jer je izgubio mnogo krvi. Putem ga nismo mogh da ipsvi|emo, pa smo sada uurbano spremah toplu vodu,- rakiju i zavoje da to uinimo.,.. : ,
54 U s t a n a k 1941.

849

Kad smo ga skinuli Videli smo da j rana vrlo teka. Metak je zahvatio desnti ruku iznad lakta, uao sa strane u prsni ko i na lijevoj strani izaao i povrijedio mu kimu. Grozniave oi postajale u sve mutnije. Izdahnuo je na naim rukama prije nego to smo ga previli. Nije bilo ni jednog od nas koji nije plakao. Zar je to ba uvijek teko da prvi padaju oni najbolji? , Pokopali smo ga u gutiku bez ikakve oznake, da zlikovci ne pronau njegovo mrtvo tijelo. Bila je duboka no kad smo, kao nijema povorka, nosili njegovo mrtvo tijelo na ramenima. utljivi i tuni, pognutih glava, vratili smo se s groba u selo.
POVRATAK

Iako je bila duboka no, pred Miljuevom kuom sakupilo se mnotvo .mjetana. ene su nam donosile vodu. Dobij eie su nam i hrane, ali nismo eljeli jesti. Bili smo suvie iscrpljeni, umorni i uzbueni. Odmor je trajao samo jedan sat. Na odlasku Veco je upozorio okupljene mjetane: Drugovi, nikome ne prepriavajte o naem dolasku u selo i o naem zadravanju. Kad smo stigli do Macutovog brda osjeao sam da vie ne mogu odljepljivati noge od zemlje i inilo mi se da umjesto cipela nosim teke batove. Bio sam iscrpljen. Ni s ostalima nije bilo bolje. Na Macutovom brdu' odmarali smo se deset minuta. Sjeo" sam; oni kapci poeli su se sklapati sami od sebe. ali opet pokret. .:> Oko jedan sat po ponoi stigli smo u selo Cvijanovie, koje je mirno spavalo dubokim snom. Iz naih, odjea cijedila se voda i znoj. Smjestili smo se u iste kue iz kojih smo u podne krenuli u Karlovac. Kako je ugodno ui u toplu sobu i sjesti. Ah, treba se i osuiti, osigurati i postaviti Strae. Pronali smo estoricu mladih momaka, podij elili im puke koje smo zaplijenili u Karlovcu i uputili kako i gdje da dre strae. Njima se svojevoljno pridruilo i pomagalo bar jo deset starijih seljaka. Kad smo sutradan ustali, u kue u kojima smo se nalazili poeh su da pnstih mjetani. Kao>' da je svaki htio da nas vidi, neto upita i malo porazgovara s nama.
'850

 Ma, je li mogue da ste : bili u Karlovcu? U podne mjetanke su nam donijele toliko hrane, da su stolovi bili puniji nego na najbogatijim svadbama. Uzmite, drugovi, od srca je govorile su ene. Mladii koji su nou umjesto nas uvali strau molili su nas da im ne uzimamo puke, nego da ih povedemo sa sobom Kako su samo zadivljeno gledali puke, mitraljez i ostali plijen. Bio sam siguran da nee proi mnogo vremena i oni e pohrliti k nama. Kad sam iz torbice izvadio klju od bolnikih vrata, bilo je dosjetaka, i ale, i smijeha. , Evo kljua od b o l n i c e . . . kako bi bilo da ga vratimo? .. Deder, da ga vidim i o p i p a m . . . gotovo svi su traili. Gledah su klju, opipavah ga i on je iao tako od ruke do ruke. Ne znam na koji nain, ah nevjerovatno brzo za nau akciju i za na uspjeh saznala su i okolna sela, pa su i iz njih dolazili ljudi da nas vide i da nam estitaju. Kad smo se spremah za pokret, okrueni velikim brojem ljudi, ena i djece, razdragana masa podigla je druga Veu na ramena i nosila. Vedri, odmorni i ponosni produili smo klancem u tab, gdje smo stigli oko deset sati. ^ Veco je raportirao komandantu Manoli: Drae komandante, zadatak je izvren.
Grga MILAINCI TODORI

Si

B O M B E s u . SPRAVLJENE U S R E D S K O P L J A

S e a m se jednog, razgovora, u junu 1941. godine. Bilo je to nekako odmah posle napada Nemake na Sovjetski Savez. . Robert Gajdik Slavko je rekao: Sad e najzad da pone. A oruje? zapitala je Nevena Georgieva.. Neto imamo, neto emo uzeti, a neto emo napraviti sami. Ja znam kako se prave b o m b e . . . jer smo bili mladi. Jedino je Gajdik preiveo neto vie. On je pre okupacije ehoslovake pobegao na biciklu, doao u Jugoslaviju i zaustavio se u Skoplju. Uh! produio je Gajdik, da mogu rukama bi ih rastrgao. Ah, napraviu ja dobre bombe za njih. Robert i Nevena su kasnije pred k r a j leta poh u Prvi skopski odred i kad se Nevena jednom vratila u Skoplje, rekla mi je: Sea h se onog dana, kada je Robert govorio da e praviti bombe? Seam se. Zna, on je stvarno i napravio bombe i isprobao ih je gore, u odredu. Rat je proao. Roberta su faisti streljah na Kosmetu, a Nevena je poginula negde kod Velesa. Razgovor o bombama sam zaboravila. P r e izvesnog vremena srela sam Serafima Vidova. On je sad instruktor Elektrometalske kole u Skoplju. Inae ranije sam ga poznavala kao simpatizera Partije. Razgovor je nekako preao na 1941. godinu. Serafim je rekao:
'852
S v i t r o j e s m o b i l i skojevci.

Naa prolost j e ' b i l a k r a t k a ,

 Lepo je bilo onda kad sm s Gjdkori pravilr bombe. -Sa Gaj dikom. Razume se. Imali smo radionicu u mojoj kui u Cetiiijskoj broj 2. . Zar si ti bio lan Partije u to vreme? Ja sam mislila dg. si samo. simpatizer. Pa i nisam bio lan Partije rekao je Serafim. Ja sam bio samo stari lan TJrsovih sindikata i nisam voleo faiste. Priaj mi o tome. Jednom poeo je Serafim doao je ko.mene Robert Gajdik. Sigurno ga je uputio neki lan Partije, jer su drugovi znali da ne volim faiste i da sam spreman da se borim. Imao sam kod kue i dosta sakupljenog oruja: jedno desetak revolvera, puaka, municije, bombi i sve sam im to ponudio. Serafim je mislio da je Gajdik doao po oruje. Meutim, on je bio doao da se s njim dogovori o tome da ponu da prave bombe i paklene maine. Ja sam Slavko rekao mu je Robert a ti e biti ore. Tvoj e zadatak biti teak i zato treba da pazi da okupatori ne posumnjaju u tebe. Dobro odgovorio je Serafim A ta treba da radim? Treba da pravi bombe, paklene maine i vieemo ta jo drugo. Serafim se sloio. Zatim je upitao: . A eksploziv? Nai emo eksploziv. . Jednog dana je Gajdik doao i upitao: ore, moe li da napravi radio-telegrafsku stanicu? Ne, Slavko rekao je ore ne znam kako se to radi. A ako ti neko da planove i objasni, da li e moi? Mogao bih. da pokuam. Gajdik je zatim doveo Serafimu Branislava ikia. Siki je doneo planove i uputstva o tome kako se pravi radio-stanica. Uputstva su bila na nemakom i iM ih je prevodio. Radio-stanica i etiri prijemnika polako su postajali stvarnost, Zatim, jednog dana, bilo je ve leto 1941. godine, Gajdik je doneo otiske nekakvih kljueva. ore, moemo li da napravimo ove kljueve? Moe, -Slavko odgovorio je Serafim. :
'853

. I oni su izradili kljueve: Eli rekao je Gajdik sad e biti eksploziva za nae bombe. Tog meseca, avgusta 1941, skopski diverzanti su upali u rudnik Raduu i odatle uzeli ekrazit. Gajdik i Serafim su zatim poeli da prave bombe. Neki bivi oficir, inenjer pirothnicar, objasnio' im je kako se prave takve stvari. Samo kazao je ako vas uhvate, nemojte da upliete mene. ; Njega su ubrzo i zaboravili. .' . Vano je to da je u Cetinjskoj ulici broj 2, usred Skoplja, poela da radi radionica bombi, paklenih maina i druge opreme. Krajem septembra bilo je gotovo vie bombi, deset paklenih maina, 12 upaljaa za daljinsko paljenje, radio-stanica sa etiri prijemnika, mnogo boca za zapaljivom teriou, koje su razvijale temperaturu od 3500 stepeni, nekoliko mina; mnogo eksera koje su drugovi rasipali po putevima izazivajui na taj nain defekte na gumama okupatorskih vozila, i mnogo drugoga. Radili su oprezno, u rukavicama, da ne bi ostavljah otiske, i -sve su tragove uklanjah benzinom, a gotove stvari su odmah iznoene iz radionice i smetane u jedno od etiri skladita oruja koja-su postojala u Skoplju. Vie proizvoda ove radionice je poslato organizacijama u drugim makedonskim gradovima. Jednog je dana Robert, koji je ve bio u Skopskom partizanskom odredu, opet doao Serafimu. ore rekao je nae su bombe dobre. Isprobao sam ih . . . Ah krajem oktobra 1941. dolo je do velike provale u Skoplju. Neko je provalio i radionicu oruja. Bugarska pohcija je dola u Cetinjsku ulicu broj 2. Nije nala nita. Iako je tu u dvoritu bilo zakopano 100 kilograma ekrazita. Serafima su ipak zatvorili, no poto kod njega nita nije naeno i on nita nije priznao, na suenju je osloboen i zatim interniran. Radionica oruja prestala je da radi. Steeno iskustvo Serafim je iskoristio kasnije kad se vratio iz internacije i kada je sa jo 15 drugova poeo da pravi bombe u jednoj drugoj radionici.
Rua BAK.

ZBOR NA GORANSKOM 2. AVGUSTA 1941.

I taljaii su odmah, poslije okupacije uspostavili u Pivi dvije karabinijerske stanice i to na Goranskom i u Donjoj Brezni. II oba ova mjesta ostale su i andarmerijske stanice, a na Goranskom i finansijska ispostava. ; Na jednom omladinskom zboru, odranom 18. jula 1941. na Ravnom, dobili smo od ondanjeg Privremenog mjesnog komiteta iz abljaka zadatak da napadnemo i razoruamo sve neprijateljske i andarmerijske stanice. Na ovom zboru Veljko, Miiinovi nas je upoznao da je ustanak poeo i da treba da razoruamo karabinij ere u Pivskoj upi U zoru 19. jula, razoruali smo karabini]ere na Goranskom i u Breznama. Zandarmima, koji nijesu davali otpora, saoptili smo da idu u svoja mjesta i.tamo se prikljue ustanku ili ak ele mogu da ostanu i priu nama. U protivnom moraju da poloe oruje. Dan-dva kasnije saopteno je predsjednicima optina da je ustanak u Crnoj Gori otpoeo i da oni treba da predaju svoju arhivu i cio inventar rukovodstvu ustanka. Ovo je sproveeno bez ikakvog otpora. Poslije nekoliko dana poele su se prenositi vijesti da su italijanske kaznene ekspedicije dole iz Albanije, da su ve u Nikiu, da e doi u na srez (onda avniki), pa i u Pivu, da je ustanak preuranjen, da e italijanska vojska sve popaliti i slino. . Da bismo suzbili ovakve vijesti i da bismo izabrali rukovodstvo pokreta zakazan je za 2. avgust zbor na Goranskom, n" koji je dolo nekoliko stotina ljudi. Prisustvovao je i Radoje Daki Brko koji je uglavnom i davao smjernic za rad zbora. Pored DaHa govorili su: Veljko Mianovi, Obrad Cimil i Obren Blagoj evi. -.
'855

Prvi put su : tad Pivljani detaljnije upozriatKHstanku, 0 cilju borbe, o prestanku vlasti bive Jugoslavije. Raskrinkana je reakcionarna emigrantska vlada. Naima je objanjena izdaja Nedia i Pavelia i krvava zlodjela ustaa u susjednim srezovima Hercegovine Gacku i Bilei. Na zboru je istaknuta nunost izbora komandnog kadra bataljona, a komandant bataljona je ovlaen da postavi komandire eta. U sastav bataljona ulo je pet eta. Odlueno je da se izabere lice za vezu s narodom i da se oformi optinski odbor, kao civilna vlast u optini. Odbor je formiran, kako je tada objanjeno, da ne bi bilo bezvlaa, anarhije, i da bi se ostvarila saradnja i pomo novog organa vlasti vojnom rukovodstvu. Ostala je i. dalje na snazi naredba o zabrani poveavanja cijena raznoj robi potrebnoj domainstvu (so, gas, tekstil, brano itd.). Na zboru su svi prisutni Pivljani prihvatili sve predloge 1 dah punu saglasnost i podrku ustanku. ak i Mijo Soica, bivi ban Zetske banovine, koji je bio prisutan zboru djelimirio se pozitivno izjasnio o borbi protiv okupatora. Istina, on je rekao da je preuranjeno za ustanak, ah kada je ve poelo treba istrajati. Jedini koji j na ovome zboru istupio potpuno suprotno bio je Danilo Radoii, bivi jerezovski poslanik. Govorio je da je Ustanak preuranjen, da njime nema ko da rukovodi, da se ne moe tako raditi bez nae vlade i kralja i da trba ekati njegovu naredbu, da borbu ne treba nastaviti, ve da se ide na pregovore sa Italijanima i da predamo oruje. Sve je ovo bilo zavijeno pretnjom da e Italijani popaliti sela, ubijatv internirati. 1 Nakon nekoliko govora i diskusija donijeta je odluka da se postave: za komandanta bataljona Vukosav Topalovi, artiljerijski kapetan. I klase bive jugoslovenske vojske; za lice za vezu s narodom Veljko Mianovi; za predsjednika odbora Beko Jovovi, a za sekretara Gojko Durutovi. Dalje je odlueno da komandant bataljona, lice za vezu s narodom, predsjednik i sekretar s jo nekoliko najaktivnijih drugova odrede i komandire eta i seoske odbornike. Odbor ue rukovodstvo i seoski odbornici su imah da rade kao privremeni organ vlasti dok se po svim selima ne odre sastanci i izvri izbor odbornika u svih trideset sela i zaselaka koji bi sainjavali plenum optinskog odbora i na svojoj prvoj plenarnoj sjednici izvrili izbor ueg rukovodstva predsjednika i sekretara. Prilikom bombardovanja Goranskog, koje je sa prekidima trajalo oko tri do etiri sata, tri bombardera su izvrila naj1 Osta je neprijatelj ustanika sve dok nije likvidiran , u proljee : 1942. godine. '

'856

m a n j e petnaestak letova i bacili preko dvjesta bombi, veinom od pet i deset kilograma. Samo nekoliko ih je bilo od oko pedeset kilograma. I pored tolikog bombardovanja, poruene su samo dvije kue i biva andarmerijska stanica. Bilo je svega dvije ljudske rtve. Zanimljivo je da su se oba poginula ve bila afirmisala kao protivnici ustanka. Nas etiri-pet drugova smo posmatrah ovo bombardovanje dosta daleko od Goranskog, ali kad su poeh da bacaju bombe i na pojedine zgrade (kole u Rudnicama i Bezuju) mi smo se, prihkom novog naleta, sklonih oko nekih plastova .sijena. Piva je bila slobodna i posh je ponovnog dolaska itali janskih jedinica u avnik i abljak. Posebna panja se u to vrijeme poklanjala jaanju partijskih organizacija i formiranju novih ehja u Pivskoj upi. Pred ustanak, i do ovog zbora, u Pivskoj upi su bila samo dva partijca. Nae mogunosti bile su tada nedovoljne da se, u datoj situaciji, uspjeno borimo i mobiliemo Pivljane, iako su u ogromnoj veini prili pokretu, pa je primanje novih lanova u Partiju i formiranje ehja imalo izvanrednu vanost za taj kraj. Tokom avgusta formirane su tri ehje Brezna od sedam lanova, a Goransko i Smrijeno po etiri. Nakon formiranja ovih ehja, krajem avgusta ih prvih dana septembra, izabran je optinski biro od tri lana.
Gojko

DURUTOVie,

ZAPIS IZ L J U B O M I R A

U stase nas nijesu dugo drale u neizvjesnosti. Prvog juna su u Trebinju ubili 13 ljudi. Kad smo to saznali, Ljubomir 1 je bio na oprezu. Organizovali smo strae koje su patrolirale po selima i okolnim brdima motrei da nas, ustae ne iznenade. Krajem juna pristiu nam, sa zakanjenjem, obavjetenja 0 ustakim zloinima nad srpskim stanovnitvom sjeverne'Hercegovine. U isto vrijeme pozvano je 40 uglednijih ljudi iz Ijubomirske optine da se jave andarmerijskoj stanici Zminac. Mi iz sela Domaeva upozoreni smo 26. juna, kratkim pismom od ljudi sa planine Vidue, da ustae nastupaju od Gacka 1 redom ubijaju. Toga dana, piu, ve su se ule puke preko Tisca. Zato nam predlau da odmah doemo u Viduu radi dogovora o tome ta treba preduzeti. Krenuo sam a Miloradom Zotoviem. Ponijeli smo i oruje. Padao je mrak kada smo stigli na Suvu Lokv. Tu nam rekoe da je zakazan zbor k r a j stare atrnje zvane Djedua. Nali smo na okupu poveu grupu ljudi. Raspravljaju da li da se pozvani ljudi odazovu andarmima. Dogovorili smo se da uspostavimo vezu sa Zvijeranom, jer smo pretpostavljah da e nam n taj nain biti detaljnije objanjeni glasovi o dogaajima u Gacku. I nas etvorica poh smo u tom pravcu. U zoru 27. juna na brdu Si saznali smo da je prethodnog dana izvren napad na andarmerijsku stanicu Krstae, da je stanica zauzeta a andarmi razoruani . . . Potvrdili su nam i istinitost kazivanja o neuvenom masakru, koji su ustae poi1 Vie sela i zaseoka ispod planine Vidue, zajedno sa prostranom kotlinom, nosi zajedniki naziv Ljubomir.

'858

mile na Koritskoj jami. Saznanje o tim dogaajima bilo je za nas 'dragocjeno iskustvo i pouka. 2 Mi se odmah vratismo u Viduu. Na izvjetaj sasluan je s uzbuenjem. Umjesto o odazivanju, na poziv andarma, ljudi su govorili kako da se orga:nizuju za borbu. Na zakazani sastanak u elini Do . otiao je Spasoje Papi sa dvojicom ljudi. Uspostavljena je veza i sa Mir-loviima. ' Usvojen je predlog da se napadne andarmerijska stanica Zminac. Poh smo oko podne. Na uzvienju Zidak, nedaleko od cilja, prikljuili su nam se Krtinjci. Okupili smo, se u jednoj udolini, pod samim vrhom: Domaevci, Krtinjci i Zdrijelovani. "Bilo je i nekoliko boraca iz rvnja i Ivice. Kasnije je pridolazilo sve vie boraca. Oruja nijesmo imali dovoljno: 27 novih puaka sa po 50 do 100 metaka. Ponijeli smo i nekoliko starih austrijskih puaka, od kojih su neke imale skraenu cijev, a neke -skraen kundak. (Tako ih je bilo lake skrivati pod reimom stare Jugoslavije.) Ljudi bez puaka nosili su sjekire i druga "priruna sredstva. Svi poduhvati zahtijevaju kakvu-takvu organizovanost. Mi smo tu potrebu osjetili ve prvoga dana. Jedinici smo dah ime Viduki odred, a za komandira veinom glasova izabrali Stevana Bokia. v - Razraen je plan napada. Prvo smo prekinuli telefonske veze prema Ljubinju, Trebinju i Bilei. Zatim smo andarmima poslali ultimatum za predaju. : Izaslanik koji je prenio na zahtjev vratio se sa negativnim odgovorom. Istog trenutka mi smo otvorili vatru. andarmi
, - 2 Novak Mastilovi bio je prvi vjesnik o stvarnim ustakim zloirtima. Ustae su poetkom juna uhapsile oko 150 Srba iz Gatakog sreza, meu kojima je bio i Novak, i zatvorili ih u zatvor u.Gacku. D e s e t o g juna poslije podne njih 20 ustaa su odvele na pogubljenje kod mjesta Zborne gomile. Tom prilikom ustae su ih ubijale gvozdenim polugama pod parolom: Za Srbina nije metak, ve gvozdena p o l u g a . . . "Ne pucaj, tedi municiju trebae za druge itd. Tom prilikom Novak je sluajno ostao iv. Poto su ustae otile za Gacko, on je, koristei no, otiao do sela Samobora. Ispriao je o strahotama koje su poinile ustae i o nainu na koji ubijaju nevine ljude.' Tek tada je narod ovog kraja shvatio' ta je ustaka vlast i NDH. Ovo je imalo velikog odjeka u narodu, te su se v e tada preduzele izvjesne mjere za upoznavanje ljudi: da se ne odazivaju na pozive ustaa, koji su ve tada bili uestali. Novak j iao od sela do sela i okupljenom narodu priao kako nova' vlast .postupa sa narodom. To je uticalo na druge ljude koji su imali oruje -nijesu ni po koju cijenu htjeli da ga predai u. Naprotiv, pristupilo se rnjegov.om organizovanom prikupljanju i sklanjanju na sigurna mjesta. >(Iz knjige Hercegovina u NOB, I izd. Vojnog dela, 1961). '859

su prihvatili borbu. Pukaranje je-trajalo oko dva sta,-a mjsu postojali izgledi da emo iznuditi predaju. Kad se otvorila;B'rb:, pridruilo nam se .jo nekoliko ljudi. ' '-""' . im je uo pukaranje na Zmincu, Jovo Cua je 'nasred Ljubomirskog polja razapeo crveno ebe koje je predstavljalo crvenu zastavu. 3 ' i : ' Padao je mrak. Okupljeni andarmi i dalje ne poputaju. Zbog mogunosti da im doe pomo od Trebinja i Biiee, trebalo je zaposjesti poloaj u pravcu sela Moska. Zato je odlueno da dva borca obavijeste cio Ljubomir o ustanku.. Milorad Zotovi i ja odreeni smo da izvrimo taj zadatak.' Odmah se uputismo cestom prisojnom stranom. Prolazei kroz sela dozivah smo ljude i pozivali sve koji imaju oruje da se upute prema Mosku i postave zasjedu. Kod Crkvine u drijeloviima nali smo grupu ljudi, koji su se tu-sakupili, kad su uli pucnjavu. I njih smo obavijestili o odluci.. Prema dogovoru Jovo Cuca ode uz Ljubomir da obavjetava ljude. Nas dvojica iz Ugaraka okrenusmo na Senicu da bismo i tamo postupili na isti nain. Na Zminac smo se vratili sjutradan, 28. juna. U meuvremenu andarmi su se predah. Razoruani su i sprovedeni za Trebinje. 4 Tako je pao Zminac, najvanija taka izmeu Trebinja i Biiee, prema ocjeni zapovjednitva 4. drunike pukovnije iz Sarajeva. U andarmerijsku stanicu uselili su se ustanici. Tu je smjeten na tab. 5 Ovaj dogaaj nije iznenadio ustae. Ostavljajui za sobom zlodjela u stolakom, mostarskom, ljubinjskom, gatakom i ne vesinjskom srezu, morale su oekivati reakciju. Ustae su vezivale mogunost otpora ba za 28. juni. Zato im je utanje andarma sa Zminca moralo biti sumnjivo.
3 Kad smo se skupili na itku, neki borci su prisili na kape komadie crvenog platna, to je p'rema njihovom miljenju trebalo da oznaava crvenu vojsku. Kasnije su priivane i petokrake na kape, na rukave, itd. esto su se uli razgovori boraca o Crvenoj armiji. Po emu je dobila ime Crvena armija? Neki su govorili da nose crvene uniforme, a drugi su to pobijali kao nemogue, jer bi kao takvi bili jako upadljivi na frontu; nose samo crvene koulje, itd. 4 Oko 8 sati istakli su bijelu zastavu, Komandir je postrojio andarme. Na komandant, Stevan Boki, zapisniki je .preuzeo stanicu i njen inventar, odjeu i obuu, 11 puaka, 2 ispravna i l neispravan pitolj i 7 sanduka municije. andarmi su dobili pratnju i ispraeni do Gruna-gomiJe. s Krilni zapovjednik iz Biiee izvjetava o tome 28. juna svoje pretpostavljene na ovaj naiii: Orunika postaja Zmijina zaposjednuta od pobunjenika. Orunici se sa iste povukli.

'860

j u n a i z Trebinja je krenulo jedno odeljenje ustaa, kojima su' se prikljuili i andarmi sa Jasena, da bi uspostavili vezu sa stanicom na Zmincu. Poveli su i jednog telefonistu radi opravljanja prekinutih telefonskih veza. Oni su imali zadatak da sprovedu i onih 40 pozvanih ljudi iz Ljubomira. Grupa ustanika, na brzinu okupljena, presrela ih je i napala sa Radakog brijega, im su stigh u Ljubomir. andarmi i ustae su se povukli u dvorite i zgradu osnovne kole. Iz Trebinja im je poslato u pomo 50 domobrana sa dva asnika i dvije strojne puke. Njih smo presreli kod Andria uprije. Tu su se naroito istakh borci sa enice, Vlake i Pijavica_ Boo i Luka Popovac, Rajko Ateljevi, Aleksa Brati, Vule uk, Ilija i Aim Mijanovi i drugi. Poskakah su iz kamiona. P u t smo na vrijeme bih prekopah. Bojei se naeg okruenja, domobrani su se povukli. Iz Trebinja im je upueno, novo pojaanje: jedan vod i dvije strojne puke. . Tek sjutradan, 29. juna, ustaama i andaimima opkoljenim'u koh polo je za rukom da se izvuku. Dvojicu smo ranili. Jedan je ostao na bojitu. Sa nae strane niko nije ni ranjen ni poginuo. Kod Andria uprije unitili smo dva kamiona koje su domobrani napustili u bjekstvu. Poshje ovih borbi skoro cijeli mjesec dana vlada zatije. To sino mi iskoristili. Uspostavljena je redovna sluba strae i rijeeno da se odrava ' vrsta veza izmeu sela. Uspjeno se odvijala i neposredna saradnja sa zbjegovima u planinama Ihji i Sitnici. Uspostavljanjem veza sada smo ve bih u toku dogaaja na jednom irem podruju: od Nevesinja i Gacka, preko Bilee i Trebinja, od Ljubinja i Stoca. Prvog jula doh su u Ljubomir na pregovore andarmerijski pukovnik Aganovi i kotarski predstojnik aki. Pokuavah su da nagovore nekolicinu domaina, s tim da ovi povuku i ostale, da idu kuama i mirno ive. Dravna vlast NDH sve e srediti; vie nee biti pokolja, itd. Razumije se, niko u to n i j e vjerovao i parlamentari su se vratili neobavljena posla. Iako Ljubomir jo nije imao partijsku organizaciju, linija Partije i njene direktive su ostvarivane. Zato elemenat stihije, iako prisutan, ne karakterie ni prve dane otpora ovoga dijela Hercegovine. Neki napredni omladinci i stariji ljudi jo ranije su uspostavili kontakt sa komunistima iz Trebinja i tako se vezli za Partiju. Ve prvih dana ustanka, sredinom jula, Ratko Kruni, Danilo Kijac i ja ili smo u Fatnicu da uspostavimo vezu.;i:dobijemo.uputstva z a r a d od Mira Popare. .Tada nas je njegov brat edo obavijestio da s. Miro nalazi u.Mostaru.,
'861

U prvoj polovini jula odran je jedan iri sastanak, tonije: reeno r skuptina, na Suvoj Lokvi. Bili su prisutni predstavnici Ljubomira i sela koja gravitiraju Vidui. Opti zakljuak, skupa bio je da se nastavi zapoeta borba i odluno brani t e r i torija koju smo kontrolisali, naroito Vidua u kojoj je formiran zbjeg. 6 Dvadeset sedmog jula naa patrola od tri ovjeka .-ila je; prenda Zagori da se obavijesti o novostima sa te strane. U V l a saama, pred kuom Drakovia, zatekla je Meha Kafedia, ustakog tabornika za sela Trebinjskih brda, Salka Begovia, muhtara, Salkova sina i nekog uitelja, koji se predstavljao kao Poljak. Ne znajui nita o njihovim vezama na terenu, bez n a reenja i uputstva, patrola je straarno sprovela ovu etvoricu, ljudi na Zminac. Iz razgovora sa njima saznah smo da je partijska o r g a n i zacija iz Trebinja, preko Asima Zupevia, 7 odravala vezu sa Mehom Kafediem. Mehu i ostalima iznijeli smo i obrazloili ciljeve nae borbe. Sjeam se, naglaavah smo vie puta: Mi smo oslobodilaka vojska i svojim neprijateljima-, smatramo jedino okupatora i njegove pomagae. Trudili smo se posebno da ih uverimo kako nemamo nita protiv Hrvata i muslimana. Govorili smo im: Ostanite komotno u svojim selima. N a a , j e elja da. zajedniki osiguravamo teren na kome ivimo. Nadamo se da ete nas pomoi, naroito u oruju. 8 Meho je usvojio nae predloge. On i ostali bih su voljni, da nam pomognu i u oruju. Radovao nas je postignuti sporazum. Ali, Meho Kafedi je tek polazio sa Zminca da bi postupio prema dogovoru, kad smo iz Zagore dobili obavjetenje da se iz Trebinja na nas sprema napad. U svemu tome iznenadilo nas je jedno: andarme sa Begovia Kule u nastupanju prema Zagori pomagali su i. neki mjetani.
0 Posle prvih borbi stanovnitvo Ljubomira i drugih sela koja. gravitiraju Vidui, povlailo se u Viduu. Tako je nastao Viuki zbjeg.. 7 Narodni heroj. lan EPJ od 1937. Poginuo Ravnoj Gori kod Turbeta.

decembra 1942. na.

3 Muslimani u ovim selima imali su dovoljno oruja sa kojim su-, ih snabdjele vlasti NDH iz Trebinja u namjeri da ih lake mobiliii u; borbu protiv svojih susjeda'Srba.

'862

Odlueno je da se u toku sjutranjeg dana, dok ne dobije pojaanje, likvidira andarmerijska stanica na Begovia Kuli. Bilo bi veoma loe po nas da se neprijatelj tamo utvrdi. Odmah smo poslali kurire u sva ljubomirska sela. Fosili su poziv borcima da hitno- idu na odreene poloaje. U posebnom pismu obavijestili smo, muslimane iz Trebinjskih brda da naa vojska ne preduzima nita protiv njih, nego protiv andarma i vojske NDH; traili smo da se ni oni ne bore protiv nas. Uvee 28. jula grupa od 50 do 60 boraca krenula je sa Zminca preko Bioca i Bodiroga prema Begovi Kuli. Stigli smo izjutra, 29. jula, i zaposjeh poloaj na Gruna-gomili u duini od 500 metara. Borci iz Zagore obavijestili su nas da se u stanici nalazi 7 ustaa andarma i mjetanin Bria Begovi. Jedna grupa boraca upuena je na Crne vrhove, prema Bilei, radi obezbeenja naeg zalea. Nas je dijelila od neprijatelja vazduna linija od 300 do 400 metara. I ovog puta napadom je rukovodio Stevan Boki, komandir Vidukog odreda. Sluaj je htio da ba on bude r a njen, negdje oko 11 asova. Kugla je prola kroz vrat i kimu. Nijesmo imali sanitetskog osoblja ni materijala i sjutradan je podlegao ranama. Vrlo hrabar, estit i napredan ovjek, na prvi komandir pao je kao prva rtva u naim borbama. Njegova smrt unijela je prilinu pometnju meu nas. Nadajui se pomoi, andarmi su davali otpor. Kasarna je predstavljala pravu tvravu. Ipak, borcima je uspjelo da se privuku do samih zidina i da kroz pukarnice ubace nekoliko bombi. Kad smo zaprijetili da emo kasarnu dii u vazduh. andarmi su se pokolebali i oko 3 sata posh je podne se predah. Prilikom pretresa prikrili su jedan pitolj i njime ubili jednog od sprovodnika, omladinca Mirka Boirogu. Strijeljali smo ih. Ustaki stoer iz Trebinja traei kasnije u dva maha izruenje zarobljenika. Poshje zauzimanja kasarne jedna domobranska bojna pokuala je 2. avgusta da se uz Vardite probije do Begovi Kule i tako ugrozi zbjegove u Iliji i Vidui. Doekah su ih borci iz Zagore i Podbra, odnosno iz zbjega Ilije. Borci iz sela Juia (Trebinjska uma) napah su domorane s lea. Neprijatelj je odbijen. Tom prihkom izgubili smo etiri borca. Meho Kafedi poshje svega ovoga umjesto da ode u muslimanska sela i pokua da rea I i zuje na sporazum, produio je za Trebinje: To je izazvalo zabunu kod muslimanskog ivlja, pa
- 9 Poginuli su braa Simo i Stevo Vuleevi iz Juia, Krsto ri iz Popova Polja i Ilija Savovi Turice.

ihO-

'863

se ! ijedan ; dio poveo za njim i otiao u grad, a drugi se sklonio U.Zelenikovac. Saglasno ranijem stavu mi smo ponovo uloili ve napore ' dg : ubijedimo muslimansko stanovnitvo u iskrenost nae elje za saradnjom. Obren Vukovi i ja poli smo bez oruja u Zelenikovae gdje je muslimanski ivalj bio sklonjen. Ve je uveliko bila no. Primili su nas i pristali na razgovor. Priali smo im dugo o naoj borbi i njenim ciljevima. Predlagali smo im da obrazujemo zajedniki front protiv neprijatelja. . Stekli smo utisak, tako su i rekli, da prihvata ju na stav. Zadovoljni, krenuh smo zajedno iz Zelenikovca u selo Turani. Namerno ni jesmo pitah koliko ih ima i da li su svi sa nama poli. Da bismo izbjegli svaku sumnju, nijsmo se uz put ni okretah. Tek u selu vidjesmo da su sa nama doli samo starci, ene i djeca. Boraca skoro nije ni bilo. Jednoga naosmo sa pukom pred selom, ali on nije bio doao sa nama. ovjek nam je ; dao puku. Kao i ostalom narodu i njemu smo rekli da se ne plai i da nema potrebe da naputa selo. Doznali smo da neprijatelj prikuplja snage za novi obraun. Oekujui ga sa komunikacije Trebinje Ljubinje, krenuli smo u pravcu brda Klianj. Grupa Mata Milievia pola je kui i potjerala -dva vola, koja su pripadala jednom Hrvatu iz Popova Polja. Govorili su: Ovo su ustaki volovi a ne muslimanski. Na njih imamo pravo i ne moete nam to zabraniti . . . Dolo je do otrih rijei. Vrijeanja su se svakog trenutka mogla izmetnuti u obraun. Mi smo vojnici a ne pljakai. Ko' ne potuje disciplinu, nije n a m potreban, objanjavao se sa njima Radovan Kijac. uvi svau, dolo nas je jo nekoliko, da bi podrali Radovana. U selu Glavinii nali smo Sava Brajia. Ubjeivao nas je da ne postoji opasnost od napada. , Nali smo u selu i sreli uz p u t dosta muslimanskog ivlja. Meu ostalima neki su ugledah i onoga ovjeka iz Turana. Ponovo je bio naoruan. Matu Milieviu, u kome je tinjao ovinizam koji e ga kasnije odvesti u etnike, i njegovoj grupici to je bilo dovoljno da ispredu priu kako muslimanima ne treba vjerovati. I dok smo mi na strani razgovarali sa mjetanima, ohi najednom svezae onog ovjeka i stadoe ga tui. Prvi je ihcideht primijetio Tripo Zotovi. Siao je sa brijega da-ga zatiti. Matova grupa se usprotivila. Nastala je svaa. ovinizmu nema mjesta melu nama, vikao je Tripo. ' ' ' B r z o smo trcali i mi ostali une rijei nijesu prestatale. Oni u'bili uporni. Potegli smo puke jedni na druge. Ipak, kad su:; ; vidjeli s koliko odlunosti mi branimo svoj stav, povukli s u se. ......
'864
;

Pivo

Kar amati j evi:

RUGOVAC

Za vrijeme dok smo se mi raspravljali sa ovom grupicom, ostali borci posjedali su pred kuom Brajia i raskomotili se. Poveli smo onog ovjeka i sklonili ga u kuu. U tom trenutku sa okolnih visova zapucah su mitraljezi i puke. Trenutak kasnije zasule su nas eksplozije granata! Sve je dolo neoekivano, iznenada. Kod nekih boraca nelagodnost je prerasla u paniku. ule su se optube da nas je Savo izdao jer je morao znati da su ustae blizu, poto je svaki as osmatrao. II pozadini, u Zelenikovcu, ostao je veliki broj naoruanih muslimana. Napad se odigrao pred suton. Nekoliko boraca otvorilo je vatru iza zaklona i titilo odstupanje ostalih. Do mraka svi smo se povukli iz Glavinia i u toku noi napustili teritoriju muslimanskih sela. ovjek iz Turana, koga smo ostavili - kako smo kasnije obavijeteni prenoio je u kui Sava Brajia. Nije smio izii, jer nije znao ija je vojska napolju. U zoru, kada mu se sve uinilo pusto, izaao je. Ustae su kuu osmatrale sa uzvienja i spazivi neku priliku na istini pokosile ga mitraljezom, Ustanici su do tog vremena uspjeh da sauvaju sva muslimanska sela od pljake i paljevine. Meutim, ustae su u nastupanju popahle sela kroz koja su prole: Vladuie, Postraevicu, Bodiroge, Bioce i Rosulje. U Rosuljama je izgorio u svojoj kui stari Petar Kijac. Prema prianju, ustaama su se pridruili neki muslimani iz Brda. To je bio jo jedan povod da ovinistiki elementi otponu sa raspirivanjem mrnje protivu muslimana. Preko spaljenih sela ustae su, podravane artiljerijom, stigle do Zminca. Spalili smo andarmerijsku stanicu i povukli se u Viduu. Neprijatelj je istovremeno spremao, napad i od Bilee i Ljubinja. Zaposjeli smo poloaje na itku i Zminakim gredama, rijeeni da tu i izginemo, a da ne odstupimo. Da bi odgovorili na obje strane, pregrupisavali smo snage. Jedni su drali pomenute poloaje, a zadatak drugih bio je da zaposjenu Crne vrhove. Tu grupu predvodili su Stoj an Kijac i Drago Tornanovi. Uvee im se pridruio Radovan Mihevi sa etom boraca iz Zvijerine i borci iz Mirilovia. Opet smo pred Zmincem. Kod neprijatelja: mitraljezi,, pukomitraljezi, bacai i mali brdski top. Kod nas: puke, moralna snaga i odlunost da ih potj eramo. Izvrili smo kontranapad sluei se lukavstvom
55 U s t a n a k 1941.

865

S mrakom je jedna grupa od 3 borca zaobila Zidak i dola u Guvnine, za lea neprijatelju. Druga se spustila niz Vuiji klanac do ceste, pod Zmincem. Ostali, kao artiljerci, pripremali su na gredama veliko kamenje. Na ugovoreni znak obje grupe poele su istovremeno vatru brzom paljbom. Nijesmo imali dovoljno metaka i dovikivali smo jedni drugima samouvjereno: Ne pucaj, hvataj ive! U stvari, h t e h smo da stvorimo kod neprijatelja utisak da je opkoljen. Borci sa brda v a l j a h su kamenje. Silovito organje, kao grmljavina, sruilo se u dolinu. Djelovalo je fantastino i nama koji smo- sve to pripremah. Rekao bi ovjek brda se rue. Prestraen, neprijatelj je za trenutak otvorio v a t r u iz svih oruja, a zatim se dao u bjekstvo jedva uspijevajui da organizuje zatitnu vatru. Plan je uspio. Ranih smo vie ustaa, etvoricu ubili, 10 zaplijenili dio komore, nekoliko sanduka mina od bacaa, , jedan pukomitraljez i nepotpun baca. Iste noi bile su prinuene da se povuku i neprijateljske snage koje. su od Bilee napadale prema Crnim vrhovima. 11 Za sve to vrijeme narod iz Ljubomira sklonio se u Viduu. Manja grupa boraca drala je poloaje prema Mosku. Sjutradan, vei dio naih snaga uputio se prema L j u b i n j u i odbacio neprijatelja, koji je prodirao kroz Bukovi potok. U ovim borbama na naoj strani bilo je nekoliko rtava 1 -.Neprijatelj, nesiguran u svoje snage i pokoleban 13 , razraunavao se sa neborakim stanovnitvom. U povlaenju ustae su odvele
10 Meu ubijenim je bio i jedan oficir. U vezi s njim general Iser iz Mostara upuuje izvjetaj Ministarstvu hrvatskog domobranstva 14. oktobra 1941. godine: Oruniko krilo Bilea javlja 30. rujna t. g. na zahtjev jednog roaka pokojnog porunika Josipa Petrinia, biveg vodnika orunikog voda u Trebinju koji je sa tri orunika ubijen 3. kolovoza od strane etnika (ustae su nas u to vrijeme neto iz neobav.ietenosti, a vie namjerno, jer su znali koliko je kod hrvatskog naroda nepopularno to ime, zvali etnicima primjedba B. Z.), u selu Zmijincu, da mu Talijani ne idu na ruku oko pronalaska posmrtnih ostataka za prenos u Zagreb. 11 O tome zapovjednik 4. orunike pukovnije izvjetava: 3. kolovoza 1941. godine oko 16.30 sati pred selom Miriloviima, na podruju postaje Bilea, napali su etnici jedan odjel vojske, orunika i ustaa, te se nakon dvosatne borbe u kojoj su 4 vojnika ranjena povukli u nepoznatom pravcu. 12 Poginuli su Nikola I. Tasovac i Vlado V. ikovi. a ubijeni kod svojih kua, djevojka Saveta J. Rosandi, Risto S. Koki, uro L. Koki, Pero T. Braji i Obren . Rosandi. 13 Nespokojnst zbog ustanika vidi se iz izvjetaja zapovjednika 4. orunike pukovnije ministru unutranjih poslova NDH Adriji Artukoviu, od 6. avgusta 1941. godine: Svakodnevno pojedine bande sa-

866

28 ljudi iz Brda (selo Grbai), uglavnom iz tri porodice (Miloj evii, ikovii i Brajii). Kasnije su deportovaiii i nestali negdje oko apljine. >Do ovih ubistava, pljaki i paljenja, koje su poinile: ustae, kao to je ve reeno-, odnosi izmeu Srba i muslimana, iz Brda, i pored nesporazuma, nijesu bih loi. Nastojali smo na svaki nain da ostvarimo saradnju. Ali, i ustae su se trudile da prikau muslimane kao svoje sauesnike u veoj mjeri nego to su to oni stvarno bih. To je samo pogodovalo velikosrpskim, elementima, koji e se uskoro pretvoriti u perjanike etnitva.. Jezgro ustanika, koje je od prvog dana sprovodilo pravilnu liniju, garantovalo je bezbjednost muslimanskom stanovnitvu, ah se ono u strahu od odmazde za djela ustaa povuklo, u Trebinje kad i neprijateljska vojska sa Zminca, U takvim uslovima ovinisti su bih nezajaljivi u svojim zahtjevima. Bilo je nemogue sprijeiti ih u paljenju naputenih muslimanskih sela. Odstupanjem ustaa sa Zminca nastao je kratak predah' pa je, sredinom avgusta, sazvan drugi sastanak domaina iz Ljubomira, na Suvoj lokvi. ovinisti su smatrali da je doao njihov trenutak. I pored nesuglasica, naprednoj struji je poloza rukom da se izbori za formiranje jednog odbora, u iju jenalenost stavljen zadatak da organizuje novu vlast na slobodnoj teritoriji. Odbor su sainjavah: Stojan Kijac, Stevo Zotovi, Todor Sehja, Tomo Boki, Gojko Popovac, Spasoje Kapor, Mihajlo Zotovi, Luka Dabovi, Mato Ceur, Jakov Dabi i jo neki drugi. Od odbornika izabran je narodni sud koji jeimao pet lanova. Usvojen je i Pravilnik o ijoj primjeni je t r e balo da se staraju odbornici. Pored ostalog Pravilnikom su predviene sankcije za nedopustiva djela, kao to su: kraa, pljaka,, otkazivanje poslunosti i drugo.14 Pravilnik je, ako nita drugo,, donio moralnu pobjedu naprednim snagama, jer je u njemu kao nedozvoljeno i sramno oznaeno sve ono to je inilo s a r inu ovinizma i anarhizma. Ono to je te elemente jo vezivalo za nas bilo je samo zajednika borba protiv ustaa.

stavljene od naoruanih seljaka pod vodstvom istaknutih voa napadaju na nae orunike postaje, eljeznike pruge, telegrafske i t e l e f o n ske linije itd. Ove bande. operiraju na podruju kotareva Bilea, Gacko,.. Ljubinje i Trebinje. . . ' . ' 14 Pravilnik je imao 14 taaka. Po jednoj odredbi pravilnika k o mandir je za svaki namjeravani napad na neprijatelja morao prethodno, dobiti saglasnost odbora. Sud je, izmeu ostalog, kaznio neke borce za_ neposlunost. * * .
S

867

Po selima smo formirah ete 15 a unutar njih, od najboljih, boraca gerilske odrede. (Bila je ast postati gerilac.) Radilo se i na organizovanju omladine. Tako je Ljubomir ve.u oktobru imao aktiv SKOJ-a. Prvi njegovi lanovi bili su: Spasoje Skender Pajo, sekretar ktiva; Gao. Mijanovi, Rade Miljanovi, Miroslav Zotovi, Ratko i Mirko Kruni, Jela Milojevi, Zora Grkavac, Mara Dabovi, Zora Lei i drugi. Krajem avgusta borbe u okolini Bilee uzimale su maha. Dvadeset drugog bio sam na strai na Crnim vrhovima. Poslije podne uli smo puke negdje u Miruama. Jo prije smjene poslali smo jednog, borca da obavijesti Ljubomir. U toku noi stigli su kuriri iz epelice i Mirua da nam" prenesu novost i zatrae pomo. Nas deset boraca koji smo se tu zatekli,. pourili smo da stignemo prije zore u epelicu. Ispriae nam da su Miruani napali nekakve finanse, pa su ustae i domobrani iz Bilee dan ranije bih poli da se svete. Poshje neuspjelog pokuaja, sada su, sa jaim snagama, spremah novi napad na epehcu, Panik, Orah i druga oblinja sela. Tek to se razdanilo, neprijatelj je otpoeo napad. Doekah smo ga estokom vatrom. Osjetila se razlika izmeu nas koji smo i ranije uestvovah u borbama i onih za koje je ovo bilo vatreno krtenje. Trenutak krize skoro je proao. Kad je neprijatelj poeo izmicati, pojaah smo vatru i krenuli na juri u dva talasa. Za kratko vrijeme neprijatelja smo satjerali u zidine logora. U to nam je iz Ljubomira stiglo novo pojaanje. Bih smo zadovoljni rezultatom: zarobili smo dva neprijateljska vojnika i zaplijenili jedan teki mitraljez. Neprijatelj se nije mirio sa izgledima da je garnizon u Bilei izgubljen. Partijska organizacija iz Trebinja obavijestila
15 Viduka eta (teren: Domaevo, drijelo vii, Podosoje, Ugarci do ukova ardaka, Vlauii, Postraevica, Bodiroge i Bioci) komandir Radovan Kijac; vodnici Novak Lei, Sava Kova, Rade Sui i Lazo Mumalo. .. Krtinjsko-ivika eta (teren: Krtinje i Ivica) komandir Spasoje Boki, zamjenik Milovan Slijepevi, vodnik Milan Lugnja. Ljubomirsko-brdska eta (teren: Senica, Pijavice, Vlaka, Brani Do, i Brova) komandir Luka Popovac; vodnici Rajko Ateij evi i Aim Mijanovi. ; ' Ljubomirska eta (teren: Ukii, Povori i varii) komandir Trifko Soraji, vodnici epan Zubac, Milan L. Ateljevi,. Nedeljko M. Mijanovi. Vrpoljska eta (teren: Vrpolje, Borkovia Bare, Borilovii, Obrijan i Podgljiva) komandir Marko Miljanovi. rvanjska eta, k o m a n d i r Mirko Sikimi. Podaci su nepotpuni (prim. B. Z.).

'868

nas je da jedna kombinovana bojna, od oko 800 domobrana, kree preko sela Jasena. Neprijatelj je raspolagao i sa dvije poljske haubice 105 mm, bacaima i tekim mitraljezima! P r a tili smo njegovo kretanje i spremali mu zamku. ! Domobrani su zanoili na Milima. Sjutradn rano jakom artiljrijskom vatrom vrili su pripreme za predstojei napad. Nastupali su oprezno razvivi se u strijelce 200 do 300 metara sa Obje strane ceste. Upustili smo ih kao- kroz strugu, mada nijesmo imah jedinstvenu komandu. Kad je njihovo elo stiglo do Kljenka, napali smo ih s bokova i s lea. Zaprepaenju nije bilo kraja. Komandant bojne je poginuo meu prvima. Bacajui oruje domobrani su se dali u panino bjekstvo prema Trebinju. Stari i iskusni borac, dobrovoljac sa Solunskog fforita, Luka Dabovi, mada invalid u nogu i ruku jo iz prvog svetskog rata, svojom hrabrou i umjenou bio je primjer i mladim i starim borcima. Istakao se i epan S. Zubac. U borbi smo koristili i teki mitraljez, ranije zaplijenjen. Meu neprijateljske redove je naroito unio pometnju udar Mila Kihbarde sa 1012 Crnogoraca od pravca Duboana. , Tog dana postigh smo najvei uspjeh od poetka ustanka. Od naih boraca nije niko ni ranjen ni poginuo. Mnogo domobrana nije se vratilo s bojita. (Nijesmo ih broj ah.). Zarobili smo ih oko 130. Meu njima su i oficiri. Phjen: puaka prfek dvjesta; dva bacaa, nekoliko pukomitraljeza i tekih mitraljeza. Naa najvea radost zaplijenili smo top, haubicu 105 mm. 16 U logoru Bilea ustae nijesu imale mnogo izgleda da se due zadre. Odnos snaga je izmijenjen. Oruje prvobitno namijenjeno naem unitenju, okrenulo se protivu njih. Prevezli smo zaplijenjeni top na Mistijalj i postavili ga kod crkve, upe 7 rivi cijev na logor u Bilei. Svanuo je 29. avgust. Nae samopouzdanje je veoma naraslo. Poeli smo sa lovakim pukama, a sad imamo i haubicu. Meutim, desetak prvih granata promailo je cilj. Malo udno. Kasnije se govorilo da je tome bio kriv Jovan Mielji i njegove veze sa Itahjanima. Mogue, jer logor je s naeg poloaja bio tako na udaru da se moglo kroz cijev nianiti. Nas nekoliko prili smo haubici. Neki bivi artiljerci slabo su se snalazili. Ipak se nae i jedan dobar poznavalac ovog oruja. Okupili smo se oko njega. On nam je zaista znalaki davao osnovna uputstva U rukovanju. Najednom, ula se reska komanda: Neprijateljski avion. Hvataj zaklon!
16 Druga zaplijenjena haubica bila je neispravna i ostala je na cesti, jer nijesmo imali dovoljno konja za zapregu. Po noi, su je odvukli orunici sa postaje na Jasenu. '-.'-

'869

.'.- O, pa mi smo ,sila, pomislih. Napadaju nas ve i iz vazduha. Imamo top . . . nema ale. Jo samo da nam je organizovati slubu veze. Zatim u ah i vie kap za sebe, upitah: Javlja h to naa radio-stanica? Onome to je komandovao nije se sviala ova moja upadica. Prie, drsko me pogleda i prostaki opsova. Najvie si se uplaio . . . a ovamo stvara nered! Poznao sam po njegovom osionom dranju da se radi o nekom bivem oficiru ili podoficiru. Nijesam do tada poznavao Jovana Mieljia. Uvrijeen, potegoh puku na njega. Grijei delijo, nij ti ovo stara Jugoslavija. Pritrae drugovi. Avion je nadlijetao. A Mielji se povue. Iz aviona proleee rojevi letaka. U njima Talijani poruuju da se vratimo kuama i poloimo oruje. Predstavljaju se kao oslobodioci: ustae e otii a oni sprovode ponovnu okupa-ciju. Smijeno: i okupatori i oslobodioci! U to se pojavie kamioni i tenkovi od Moska. Prije toga mnogo topovskih granata zasulo je nae poloaje. Bilo je jasno: Talijani koriste svoj trenutak. Druga kolona tenkova pojavila se od Nikia. Poslije mnogih ustakih pokolja Talijanima su ponegdje i uspijevale pekulacije sa slobodom. Oni su prevazili sami sebe u demagokom objanjavanju karaktera svoga dolaska. Uzeli su iz ustakog zatvora u Trebinju (oslobodili ih) Rajka Bokia, profesora i Bogdana Davidovia, biveg predsjednika okrunog suda i stavili ih ispred svoje kolone. Njihova dunost bila je da uz put daju ona objanjenja koja su sadrali leci namijenjeni nama. Nijesmo nita preduzimah. Iznenadna pojava jakih talijanskih trupa, napad koji su izvrili artiljerijom i naa jo uvijek' nedovoljna organizovanost odluili su da ne prihvatimo borbu. 17 Povukli smo se preko ceste i polako krenuh za Viduu. Kroz nekoliko dana sa ustanicima iz zbjega sa Ilije napali smo ustako uporite u Ljubinju. U odlunom trenutku, kao pred Bileom, pojavile su se talijanske kolone tenkova i kamiona od Stoca i Trebinja. I ovog puta smo se povukli bez borbe. Kad su Talijani zaposjeh sva sreska mjesta, nastupio je dui period zatija. Prestankom oruanih akcija otpoela je po17 ' Bilo' ih je koji su nas odmah i prijetei upozoravali da nam nee dozvoliti da se na njihovom terenu borimo protiv Talijana.

'870

.litika borba. Dok su komunisti na terenu radili na okupljanju masa za borbu protiv okupatora, reakcionari su otvoreno sabotirali njihove napore. U trenutku opredeljenja mogli su se na reakcionarnoj paroli iekivanja pravog momenta zavesti ak i mnogi dobri i poteni ljudi, da se na elo etnitva u naem kraju nijesu stavili ljudi od ranije poznati kao loi borci. Narod je ve imao takvo miljenje o njihovom voi Savi Kovau, dvorskom andarmu i njegovim saradnicima Novici uku, bivem predsjedniku optine, Vojku Miljanoviu i Jovu Trapariu, bivim politikantima iz Ljubomira, koji su bili protivnici borbe od prvih ustanikih dana. Takvo vodstvo moglo je postati privlano samo za kolebljivce, pekulante i slabio. Zbog toga po Ljubomiru poee da krstare razni reakciont._i sa strane. Najaktivniji od svih bio je Novica Kraljevi, do i: .or prava iz ume trebinjske, bivi profesor pravnog fakulteta u Subotici. Prednjaio, je i kao zagovara saradnje sa Talij anima. Ah i pored sve upornosti nije mnogo napredovao u svom poslu. Za itavo vrijeme dok smo se mi borili on je bio kod Talijana u Herceg-Novom. Vrijeme zatija dopremilo ga je ovamo i sav se predao propagandi protiv borbe. Pisao je pisma, letke, proglase . . . Slao ih na sve strane Hercegovine. Sve sa malo uspjeha. Kao pomo na tome poslu malo sposobnim etnikim perjanicama iz Ljubomira, krajem oktobra doh su u Domaevo Jovan Mielji, bivi oficir, Vidak Kovaevi, pravnik iz Gacka i oko Trklja, politikant iz Bilee. Voen pogrenom raunicom, Jovan Mielji je pourio da mi se izvini za postupak kod topa, na Mistijalju. Za sve vrijeme njihovog boravka u Domaevu nijesmo- ih gubili iz vida. Zato su se trudili da ubjeuju prvenstveno nas, koji smo se ve davno i vrsto odluili za partizane i narodnooslabodilaki pokret. Naa najvea tekoa da. ih raskrinkamo bila je u tome to se nijedan od njih u narodu, do tada, nije kompromitovao kao otvoreni saradnik okupatora. Sem toga, Vidak je bio vjet demagog i predstavljao se kao vatreni pristalica SSSR. etnici su za 23. novembar zakazali veliki skup u Zvijerini. Osjeah su da im tie izmie ispod nogu pa su svim sredstvima nastojali da spasu to- se moe spasti. Na zboru-su se nadmetali u govornitvu, Vjekoslav uri, Jovan Mielji, Sava Kova, Mato Mihevi, Spiro Deletovi, Simo Savovi, Savo Vukovi aauhca i drugi. Bile su to, bez izuzetka, izmiljotine i klevete na raun Komunistike partije, partizana i organizatora NOP-a. Slavljen je kralj Petar, ojstvo i junatvo Drae Mihailovia i zasluge njegove vojske u ustanku. Pominjana je '871

izbjeglika vlade, Englezi, Amerikanci i momenat kada setreba dii. . Osobita su se okomili na poznate borce i strance, kakosu oni nazivali partijske radnike koji su po zadatku doli na na teren. a etnike partizani su bili organizacija uperena protiv Srba. Partizani pozivaju narod na borbu protiv Talijana, jer hoe da izazovu Talijane i tako istrijebe srpstvo. A ide zima, ljudi govorili su oni. Ne volimo ni .mi okupatora. Samo smo pametniji. Dii emo se kad za to doe vrijeme. . . Meutim, zbr je iznevjerio oekivanja etnika. im smo uli da je zakazan skup, mi smo odrali sastanak u Domaevu. Odlueno je ta treba initi Odredili smo nekoliko drugova, koji su vrsto stajali na pozicijama Partije, a od.ranije nijesu bih poznati kao komunisti, da idu, nepozvani, na zbor. Svi oni bih su ugledni ljudi u narodu. Pored ostalih na zbor su krenuh Todor apin, Mihajlo Zotovi, Vidomir Kruni, Mirko i Pero Papi,,a s njima je krenuo i Danilo Kijac, koga su jo od ranije znah kao komunistu.. etnicima je bilo jasno da su nai ljudi organizovano doh ,da im prave tekoe. Zato su pozvali svoje pristalice u osnovnu kolu da bi tamo nesmetano nastavili sastanak. Dobar dio naih ljudi, bez ustruavanja i nepozvan, uao je-u kolu s namjerom da ometa dogovor glaveina. Nijesu mirovah ni oni koji su ostali u dvorita. Uloeni u svi napori da se omalovai i razbije ovaj etniki skup. Cilj skupa je bio: formiranje I hercegovakog vojnoetnikog puka. Iz asa u as izgledi za to bivah su sve manji. Narod je otvoreno podravao NOP. Ne oekujui mnogo bolje dane, glaveine odluie da poto-poto osnuju puk, makar bez boraca. Za komandanta su imenovah Jovana Mieijia. U stvari, puk nije nikada formiran niti je kao takav djelovao. Prema dogovoru, nedjelju dana kasnije trebalo je formirati bataljone. Tridesetog novembra u Domaevo su doh: Sava Kova, Radovan Aneli, Obren Drakovi, Simo Savovi, Spasoje Boki i drugi da budu osnivai ljubomirskog vojnoetnikog bataljona. Sakupilo se nekoliko stotina ljudi. Reultat je bio isti kao na skupu u Zvijerini. U svom govoru Vaso Popovevi se okomio na muslimane i Hrvate. Izvikali smo ga. Dolo 'je do tekih rijei, svae i prijetnje orujem. Veina ustanika nije se dala zavesti od etnika. Svojom odlunou naroito su se istakli: Novak Lei, Milovan Papi, Obren i Stevo Vukovi, Pero Tanasijevi, Tripo Zotovi, Vukan Petrovi, Jovan Grkavac, Slavko Skender, Laie i Marko Mijanovi, Vule uk, Danilo Zear i drugi. Od ljubomirskog et'872

nikog bataljona nikad nita nije postojalo. Jedino se za njegovog komandanta izdavao Sava Kova. Konano su sazreli uslovi da nae ete i zvanino dobiju naziv i organizaciju partizanskih jedinica. Veina boraca ve se bila opredijelila za partizane, naroito u selima: Domaevo, Ukii i na Brdima enica, Vlaka, Pijavice, Brani Do. Proteklih mjeseci lanovi Partije, simpatizeri i napredni omladinci razvijali su iv politiki rad. Poslije borbe kod Bilee na na teren je upuen, na partijski rad, radnik iz Mostara Rade Salati, a jo od ranije su dolazili oko Skoaji, Mio Aleksi, Vojo Osmokrovi i drugi. Borci i narod su prihvatili liniju Partije. Imah smo podrku i od starijih ljudi koji su stali na stranu narodnooslobodilakog pokreta. Meu nama" su se naroito'isticah Spasoje Papi, Boo Skender, Luka Dabovi, Maksim Zotovi, Mato Geur, Pero Zubac i drugi.' Devetog decembra 1941. borci DomaevSke ete priili su petokrake zvijezde, a svoju jedinicu nazvali partizanskom. Istog dana formirana je partizanska eta u Vrpolju. Ubrzo, Ljubomir je imao est partizanskih eta.18 U januaru 1942. formirali je Ljubomirski partizanski bataljon. Sainjavale su ga: Domaevska, Ukika, VrpoljSka, Senika, Brdska i Krtinjskoivika eta. Kasnije je ovom bataljonu pripojena i Zagorska eta koja je formirana jo poetkom oktobra 1941. a do tada bila u sastavu bataljona uma. Komandant bataljona bio je Luka Popovac, zamjenik Tripo Zotovi, politiki komesar Vasilije Kovaevi ile, zamjenik Jovo Grkavac. Bataljon je brojao oko 1200 boraca a obuhvatao je teritoriju od Jasena do Jajca, ukljuujui Trebinjska brda, Zagoru, Koela, Mostace, Zasadu, Rupeljevo, Podgljivu i Goricu.
18 Vrpoljska eta: Komandir Boo Murii, zamjenik komandira Marko Miljanovi, politiki komesar Gao Ceur, zamjenik polit, komesara Laie Miljanovi. Cvariko-podvorsko-ukika eta: komandir Pero Zubac, zamjenik komandira Slavo Skender, politiki komesar Grujo Soraji, zamjenik Nedjeljko Mijanovi. Ljubomirsko-brdska eta: komandir Jvn Mijanovi, komesar Danilo Zear, zamjenik komandira Aleksa Brati. Domaevska eta: komandir Stoj an Kijac, polit, komesar Novak .Lei, zamjenik komandira Drago Tomanovi, zamjenik komesara Milorad Zotovi. Krtinjsko-ivika eta: komandir Spasoje BoM, zamjenik koman- dira Milovan Slijepevi, politiki komesar Milora Kalaji, zamjenik Nedjeljko Boki. Brdska eta: komandir Duan Braji, zamjenik Duan Milojevi, politiki komesar Bordo Grkavac, zamjenik Drago Jokanovi. Zagorska eta: komandir Stevo Vukovi, zamjenik Pto Tanadijevi, politiki komesar Obren Vukovi, zamjenik Vukan Petrovi. Podaci su nepotpuni (prim. B, Z.).

'873

U decembru 1941. godine poele su borbe s Talijanima. Ve estog januara 1942. razbili smo jednu njihovu kolonu. Tom prilikom zaplijenili smo dosta ratnog materijala. Sada su grupice etnika, bez perspektive, samo rovarile tu i tamo. Tako je Sava Kova sa grupom svojih istomiljenika napao iz zasjede, kod Sorajia kua u variima, jedan na vod od 20 do 30 ljudi. Vodom je komandovao Majo Bendara. Ili su poslije akcije, niz Ljubomir za Domaevo. etnici su zahtijevali od partizana da se vrate nazad. Ne osvrui se na njihov zahtjev, vod je krenuo naprijed. etnici su otvorili vatru i ranili Bendaraa. Pokuali su da nas iznenade i 14. januara 1942. ali im ovog puta nije uspjelo. Za t a j dan zakazan je zbor u Ljubomiru, na koji je trebalo da dou Sava Kovaevi, Slobodan akota i pukovnik Savo Orovi. etnici su imali namjeru da razbiju taj zbor. Kada sam sa grupom partizana krenuo na Andria uprije pred drugove, etnici su pokuali da nas onemogue u tome. Uperili su oruje na nas. Trenutak kasnije mi smo poeli uzimati zaklone. Vidjevi nau spremnost na oruani obraun uvijerili su se da ne mogu osujetiti zbor, odustali su od svojih namjera i otili kuama. Od tada se ne pojavljuju vie ni u ovakvim grupama. Svi borci Ljubomira, osim Save Kovaa, prili su u partizanski bataljon. Pokuaj vrbovanja ljudi sa naeg terena, koje je inio Duan Kapor, komandant etnikog leteeg bataljona iz Bilea, nije uspio. Jedino je jo izvjesno vrijeme besciljno ivotario Kosto Bodiroga, bivi andarm. Doao je bio odnekud iz Bosne ili Srbije, iz etnikih jedinica, na zavretku previranja kod nas. Partizanski pokret definitivno je odnio pobjedu. Kontrolisali smo veliku teritoriju, drali poloaje na komunikaciji Trebinje - Biiee, napadah sa uspjehom talijanske snage . . . Likvidirah smo i oruniku postaju na Jasenu. U naim redovima nije bilo boraca koji bi se javno protivili ciljevima borbe, jer je to, u organizovanim vojnim - formacijama, ve bilo i opasno. Ipak osjeali smo da nije sve u redu. Izvjesni ljudi prili su partizanima nosei i dalje u sebi nezadovoljstvo i kompleks stihije. Zahvaljujui tome etnike glaveine (Jovan Mielji, Lazar Trklja, Sava Kova i drugi) jonijesu gubili nadu. Stalo im bilo je da po svaku cijenu podvoje Ljubomir, jer bi se. to po njih povoljno odrazilo i na drugim podrujima. A injenica je da se stvari, iz dana u dan, sve vie konsohduju u nau korist. Zato nastoje da odravaju stalnu vezu sa nezadovoljnicima i u tu svrhu pronose razne glasine da bi narod odvratili od NOP-a.
'874

Da bi i u tome pogledu rijeili stvar u svoju korist i razibili sumnje kolebljivih, u Ljubomir je doao ore Putia, komandant Operativnog taba za Hercegovinu. Na zakazanu konferenciju, pod uticajem Save Kovaa i jo n j i h nekoliko, u Domaevo nijesu doh borci iz Zdrijelovia i Podosja, a meu njima je bilo najvie neodlunih. Ne slutei 0 emu se radi, ovom sluaju nijesmo poklonili neku naroitu panju. oko je i ovom prilikom govorio snano i ubjedljivo o ciljevima NOB-e da su i najvei skeptici otili sa konferencije ubij edeni u veliinu i znaaj ideala kojima je inspirisan partizanski pokret. Ljude je osvajao njegov takt, istinska i prava rije. . . Mi, partizani, nipoto neemo dozvoliti da budemo uzronici bratoubilake borbe . . . Lako emo skriti okupatora ako smo sloni, jedinstveni. Ni ivot nije prevelika cijena tome jedinstvu. Jer, rasulo narodnih snaga uvijek, je, kroz istofiju, koristilo samo naem zajednikom neprijatelju. Sjutradan, 21. februara 1942, oko Putia je krenuo iz Domaeva zajedno sa zamjenikom komandanta Ljubomirskog bataljona, Tripom Zotoviem, za Lastvu. oko je bio nasmijan 1 raspoloen i ne slutei da je to njegovo posljednje jutro. Na putu izmeu Domaeva i Zdrijelovia upali su u zasjedu. Opkolila ih je grupa otpadnika predvoena Savom Kovaom. Putia i u ovim asovima ostaje dostojanstven i dosledan svom stavu. Znao je da meu odmetnicima ima i zavedenih ljudi. Zato, vjerujui u ljude i pravednost stvari za koju se bori, pokuava da osujeti namjere izdajnika. Mislio je da e i ovoga puta, kao to je to bilo mnogo sluajeva do tada, snagom svoje razumne rijei ubij editi ih da su na pogrenom putu. Meutim, u trenutku kada im se obratio, iza lea mu je priao bivi andarm Krsto Kaikovi i muki ga udario kundakom po glavi. I rulja je navalila. Shvatajui konano u kakvom su se poloaju nali, dva partizana pokuavaju da izbjegnu napad. oko se istrgao etnicima, skoio sa puta i potrao u pravcu Kovaevih kua. No, i tamo se isprijeilo mnotvo kundaka i kamenica. Jedan udarac kamena u glavu ga je oborio, a zatim su mu kurumima izreetali tijelo. Pala je rtva etnike izdaje. Nade etnika da e ubistvom oke Putie pocijepati nae snage u Ljubomira i paralisati borbu protiv okupatora, nijesu
'875

s ostvarile! Poetkom marta formirana je Prva udarna eta Ljulx>mirskog bataljona, a ubzo iza toga Druga. 19 Sa formiranjem partizanskih eta uporedo se radilo i na izgradnji organa narodne vlasti. Prvi narodnooslobodilaki odbori formirani su krajem 1941. godine, a ve.poetkom 1942. u svim selima na terenu Ljubomirskog partizanskog bataljona djeluju NOO.20 Odbori su odigrah vanu ulogu. Brzo su se snah jer ih je narod primio kao svoju vlast. Tokom 1941. godine imali smo mnogo tekoa u organizvanj propagande. Slali smo ljude na razne strane da bi pri10 1. eta komandir Ljubo Miljanovi, komesar Danilo Kijac. 2. eta komandir Aleksa Brati, komesar Obren Vukovi, zamjenik komesara Branko Zotovi, zamjenik komandira Milan T. Boki. Ubrzo je dolo do spajanja ove dvije ete. Za komandira je postavljen Aleksa Brati, za zamjenika Milan Todorov Boki, politikog komesara Danilo Kijac i za zamjenika komesara Branko Zotovi. 20 Svako selo ili grupa sela imali su svoje narodnooslobodilake odbore koje su sainjavali: u Zagori Ilija Petrovi, predsjednik, Milan Savovi i Risto Drakovi, odbornici. . za Grkavce, Trebijove, Grbee, Parojsku Njivu, Glavinie i Turane Savo Braji, predsjednik, Aim Braji, Jovo Milojevi, Petar Tasovac, Zora Grkovi i Gojko Koki, odbornici; za Domaevo,' Vladtiie, Postraevicu, Bodiroge, Bioce, Zdrijelovie i- More Gavrilo Boki, predsjednik, Pero T. Papi, sekretar, Kanda Bula Zotovi, Sava Ostoji Kova i Petar Bodiraga, odbornici; za Ugarke i Podcisoje Drago Dursun, predsjednik, Obrad Manojlov uk,, sekretar, Obrad N. Popovac, odbornik; za Ukie, varie i Podvori Boo Skender, predsjednik, Momilo uri, sekretar, Luka Dobovi i Krsto Soraji, odbornici; u Vrpolju Obren ljuka, Svo Berdovi i" Radovan Ivankovi. za Borkovia Bare Jvo erovi. Mirko Borkovi i Radovan Milini. za Brni Do Andrija Petrovi, Nikola Ivanovi i Duan Aneli; za Pijavice, Vlaku i Meugrae Blagoje ukvas, Vasilj Vidai. za enicu Ilija uk Iko, predsjednik, Krsto Zear, sekretar i Tomica uk, odbornik; za Krtinje i Ivicu Milan Milov Boki, predsjednik, Milan Obrenov Boki, sekrtar, Tomo Vukanov Boki, Mara Save Boki i Lazo Lugonja odbornici. za Podglivu i Goricu: Branko Mijanovi, Miro Kolak i Milan Ninkovi. za Zasad: Mihajlo Grkovi, predsjednik, Vuko Basor, oro Gurovi i Milutin Bukvi, odbornici. za Hrupjele: Luka Radulovi, Nedo uri i Vuko Miljkovi. za Mostae: Risto Rajkovi, predsjednik. Lazo Soraji, Cedo Mucovi i edo Kovaevi, odbornici. za Tvrdo i Koela: Drago" Drekalovi, predsjednik, Nikola Noguli,- sekretar,! Drago Rzic, Risto Rui i Jovo Vlatkovi.

'876

kupili vijesti i drugi propagandni materijal, a onda sve to prepisivali, najee rukom, i rasturali po selima, itali po skupovima . . . Prirmtivnost tehnike zadavala nam je naroite tekoe, pa smo se dah na posao da je koliko-toliko kompletiramo. I ve poetkom 1942. godine Ljubomir ima solidnu tehniku. Nabavili smo radio-aparat, pisau mainu, apirogr al i dobre zalihe kancelarijskog materijala. U snabdjevanju nam je najvie pomogla partijska organizacija iz Trebinja. Sluah smo vijesti radio-stanice Slobodna Jugoslavija, Radio-Moskve i Radio-Londona. Vijesti su umnoavane na apirografu. Na taj nain rastureni su i mnogi proglasi, uputstva, pjesme o borbi i drugi materijali. Izmeu ostalog izdali smo Teoriju KP i Statut SKP(b). Poetkom 1942. tampah smo i na list Partizanska zvezda ervena1 Omladina je postala glavni oslonac borbe i Partije. Iako politika svijest veine omladinaca jo nije mogla biti na naroitoj visini, njena odanost i borbenost bile su zaista zavidne i primjerne. Ve poetkom 1942. godine Ljubomir ima Optinski komitet SKOJ-a 22 i Optinski odbor USAOBiH-a. U vie sela stvoreni su aktivi SKOJ-a. 23 Zapaena forma aktivnosti i okupljanja omladine bile su omladinske strae. One su imale zadatak da patroliraju po seliZatim je formiran Optinski riaronoosloboilaki odbor. Izvrni dio odbora sainjavali su: Boo Skender, predsjednik, Mato Ceur sekretar, Duan Murii, Danilo Tasovac, Jela Milojevi, Spasoje Skender Pajo, Risto Papi i sekretari seoskih NOO. Bilo je jo nekoliko odbornika, lanova plenuma. Administrator u odboru bio je Mirko Radojii. Podaci nijesu potpuni. Vrene su este promjene a o tome nema pisanih dokumenata (prim.' B. Z.). 21 U nedostatku bolje tehnike zaglavlje listu udarali smo jednim tambiljem izraenim u gumi od automobila. Na poetku je bila partizanska zvijezda, a ispod zvijezde zastava. 22 Sekretar OK SKOJ-a bio je Pajo Skender a lanovi komiteta: Ratko Kruni, Miroslav Zotovi, Ranka Stefanovi i Mirko Borozn. 23 Domaevo je imalo najbrojniji aktiv. Sainjavali su ga: Miroslav Zotovi sekretar, Risto, Slavko, Borika, Anda i Radojka Kijae, Mileva i Vlado Zotovi, Obrad, Nedeljko, Branko i Rajko apin, Obrad Denda i Pero Tomanovi, Danilo Turni, Spasenija Papa, Darinka i Stevan Papi. U aprilu 1942. godine formirana je organizacija SKOJ-a u Zagori. Prilikom formiranja na sastanku su bili prisutni: Dragica Pravica, Zora Vaskovi i Spasoje Skender Pajo. Tom prilikom u SKOJ su primljeni: Stana P. Petrovi, Mila J. Petrovi, Dore V. Petrovi, Nikola J. Vukovi, Sava i Risto J. Petrovi, Drago i Zora P. Kova, Ljubica oro i Marko M. Savovi, Rajko Petrovi, Duan M. Vukovi, Jovo i Risto P. Ani, Luka M. Petrovi, sekretar aktiva bio je Marko M. Savovi. '877

ma i vre kontrolu kretanja, naroito nepoznatih i nepoeljnih ljudi. Veinu u omladinskim straama sainjavale su djevojke, jer su mladii b i h u jedinicama. Djevojke nijesu uestvovale u borbama, poto oruja nijesmo i m a h dovoljno ni za oprobane borce. Ah su zato veina n j i h bile veoma aktivne u pozadinskom radu. Ukorijnjena, konzervativna shvatanja predstavljala su glavnu konicu u organizovanju enske omladine. Roditelji esto nijesu mogh da se pomire sa tim da njihove keri idu na konferencije i sastanke, naroito nou, a nou su se jedino sastanci i mogh odravati, jer je omladina preko dana bila zauzeta raznim drugim poslovima. Dea.valo se da m a j k a (ih otac) povede erku na sastanak i eka sve dok se sastanak ne zavri. No, ipak se ilo naprijed. Kako je odmicala borba, granala se i aktivnost omladine. Stariji su ranije bih uvijek spremni da omalovae omladinu. Naroito ensku. Smatrah su je neiskusnom i nedoraslom za ma kakav ozbiljan posao. esto je bilo podsmijeha na n j e n raun. Najednom, ta ista omladina pokazala se zrelom i jakom za najvee napore. Naravno, sve to nije moglo proi bez preloma u shvatanjima ljudi. Ubrzo su pored omladinskih straa formirani i omladinski radni vodovi. Njihov je zadatak u poetku bio da pomau p a r tizanskim jedinicama na ruenju puteva i vrenju drugih sabotaa. Sredinom m a j a 1942. godine formirana je Prva Ljubomirska omladinska rdna brigada. Brigada je imala pet eta, a svaka eta po dva voda. Brigada je imala i svoju zastavu. Pored r u e n j a puta na relaciji Trebinje Bilea i drugih zadataka koje je obavljala neposredno za vojsku (prenos ranjenika, dotur a n j e h r a n e i dr.), brigada je radila na obradi polja, u prvom redu naputenih imanja i onih koji su ostali bez radne snage. Sa razvitkom ustanka rasla je i svijest boraca i naroda. Tih dana, moe se rei, da je cio Ljubomir vrsto stajao uz narodnooslobodilaki pokret. Branko ZOTOVI

MORAVICKA PARTIZANSKA CETA BOKO P E T R O V I " (do osloboenja Ivanjiee)

PRIPREME ZA DIZANJE USTANKA

IC ada je 19. aprila 1941. godine narod Ivanjiee video- kako grupa Nemaca, sa etvoro bornih kola, jednim tenkom i nekoliko motociklista razoruava itavu diviziju bive vojske sa nekoliko generala, jasno mu je bilo da je tu posredi izdaja. Na ulasku u Ivanjicu Nemce je sveano doekao general. Majstorovi, sa predstavnicima vlasti (predsednikom optine, delovoom i drugim) i podneo raport da je vojska pripremljena za predaju i razoruanje. Sramni in, kad je nekoheina nemakih vojnika skidala sa postrojenih oficira epolete, opasae i pitolje, graani nisu mogh mimo posmatrati. Sreto Glavini, Jovan Popovi (obojicu su Nemci streljah 1944. u Ivanjici), omladinac Miro Jeli (poginuo na Sutjesci), Peria Perii, Mirko Velimirovi i Uro abanovi zgrabili su puke, odjurili u umu Ravana (iznad Ivanjiee) i poeli pucati. To je bio spontan poziv na otpor okupatoru kome se vojska i oficiri nisu odazvali, ve su dozvolili da budu razoruani i odvedeni u zarobljenitvo. Pojedinani pucnji iz Ravane morali su najzad prestati. Tako je.zapoela okupacija i ivanjikog sreza koja je narodu. pala veoma teko. Ljudi su otvoreno govorili da su komunisti bili u pravu kada.su predvideh da vlastodrci pripremaju izdaju zemlje i naroda. Izdaju su pripremah ne samo vrhovi, ve i lokalni organi vlasti, za ta je odmah pruen dokaz: itav inovniki aparat, sa.andarmerijom, ostao j na svojim dunostima. Korumpirana vlast u prvim zvaninim aktima poziva narod na red, mir i iskazivanje lojalnosti okupatoru, revnosno prikuplja i predaje mu znatne koliine oruja i opreme bive vojske, a ide ak i dotle da zahteva (uz pretnju streljanjem) da se predaju i lovake puke. Narod se osetio preputenim samom sebi.
'879

U ovoj situaciji lanovi, K P J usmeravaju rad da narod upoznaju sa uzrocima brze kapitulacije i upuuju ga da se priprema na borbu: prikuplja oruje, sklanja ga i ne predaje okupatoru. Na tom zadatku partijska organizacija se oslanjala prvenstveno na radnike i omladinu. Sreski komitet K P J tada jo nije postojao. - U drugoj polovini prila u srez dolazi Petar Stamboli, potvruje pravilnost odluke komunista o prikupljanju oruja i daje uputstva za dalji rad. Stigao je i proglas CK K P J kojim se ukazuje na borbu koja predstoji. Proglas je umnoen u vie primeraka i proraen sa lanovima KPJ, kandidatima, lanovima SKOJ-a i simpatizerima. U prvoj polovini maja doao je u Ivanjicu sekretar Okrunog komiteta K P J za Uice, elim ir Buri eljko 1 i odrao sastanak ivanjike partijske elije, kome je prisustvovao i Mio Matovi, 2 sekretar osnovne partijske organizacije u selu Brezovi. Izvetaj o radu organizacije podneo j Dragan Milivojevi. eljko se povoljno izrazio o dotadanjem radu elije i ukazao na nedostatke. Govorio je o buduim zadacima partijske organizacije, naglaavajui da treba da proiri rad i na okolna sela. Mio Matovi je dobio zadatak'da se povee s naprednim ljudima u Ivanjici i okolini. Sutradan, na sastanku u. paviljonu kod vodopada, kojem je prisustvovalo 13 ljudi (Borko Poledica, Peria Perii, Bogosav Ocokolji, Jovan Popovi, Miloj e Dilpari, Vojislav Bojovi, Momilo Milutinovi, Mirko Velimirovi, Tanasije Milenkovi, Mio A j ai, Sreto Glavim, Mio Matovi i Dragia Petrovi), eljko je, pored ostalog, obavestio drugove da je stari revolucionar Milinko Kui 3 pobegao s robije i da e uskoro doi na ovaj teren. Prisutne je upozorio da Partija na njih rauna kao na aktivne borce protiv, okupatora i njegovih pomagaa. Uskoro (u maju) OK Partije uputio je u ivanjiki srez Milinka Kuia, ijim dolaskom partijsko-politiki rad dobija organizovaniji sadraj, naroito na pripremama za oruanu borbu. U to vreme je u srezu bilo oko 24 lana KP, 4 do 5 kandidata i oko 30 skojevaca, organizovanih u dve ehje i nekoliko grupa. Partijska ehja u Ivanjici brojala je oko 10 lanova. Pored Milinka Kuia ovde su aktivno radili Peria Perii,
1 Poginuo 29. novembra 1941. god. na Zlatiboru pri povlaenju V NOPOJ u Sandak. Proglaen za narodnog heroja. 2 Poginuo 13. jula 1942. god. vie Bugojna kao zamenik komesara 1. bataljona 2. proleterske brigade. Proglaen za narodnog heroja. 3 Kao komesar 4." krajike divizije izvrio samoubistvo 1. maja 1943. godine (u bunilu kao teki tifusni bolesnik); proglaen za narodnog herja.

'880

Milan Zari i Vukadin Stojanovi koji je bio zaduen za smetaj i uvanje oruja. Dragan Milivoj evi Veljanac bio je zaduen za rad sa omladinom, a Milka Petrovi za rad sa enama. Partijska elija u selu Brezovi imala je 6 lanova; radom su rukovodili Mio Matovi, uitelj i Miodrag Stamboli. Na Velikim Livadama i Pridvorici bila su 2 lana i 1 kandidat, a u selu i rudniku Glijeu 2 lana i 2 kandidata; radom je rukovodio Mate Ujevi. U selu Srednjoj Reci bila su 3 lana KP, rukovo-' dio je Ratko Petrovi. U selu Vionie i Pridvorici aktivnou se isticao stari lan KP, profesor Velijamin Maririkovi.4 Pored lanova bilo je aktivnih pojedinaca u mnogim selima, mada nisu bih lanovi KP, kao: u Cerovi Nikola Boani, uitelj i u Prilikama Milo Ghi, uitelj (poginuo u bici na Sutjesci); u Opaljeniku Svetomir i Vladimir Savi; u Milandi Nada Dilpari i Rado Krivokua; u Deretinu Novica Vinji i Boidar Rai; u Raiima Dragia Mii, seljak. U Ivanjici je delovala jaka i aktivna skojevska grupa, koja je brojala preko 20 lanova, meu kojima je bilo i omladinki. U preko 6 vaspitnih grupa, SKOJ je obuhvatio gotovo svu omladinu Ivanjice. Pored toga, veliki broj sindikalno organizovanih radnika, simpatizera, zatim aci i ostala omladina, aktivno sarauju i pomau u sprovoenju zadataka Partije u pronalaenju i prikupljan j u oruja, prenoenju ilegalnog materijala, rasturanju letaka, obavetavanju o saradnicima okupatora itd. ' Ovakva aktivnost Partije na pripremi za oruanu borbu nije mogla ostati nezapaena. Nemaka krajskomandantura u Uicu, preko svojih pijuna i saradnika iz Ivanjice', obavetavana je kako o delatnosti pojedinih drugova, tako i o radu KP uopte. Zbog tga je, 29. maja krajskomandant, s 'nemakim jedinicama, iznenada blokirao Ivanjicu i u sreskom naelstvu odrao s.avetovanje, zahtevajui od mesnih vlasti da sastave spisak komunista i sumnjivih po kome e se odmah izvriti hapenje. Prema podacima kojima se raspolae, ii spisku (sastavili su ga, navodno, inenjer Nikolajevi, inae belogardejac i petokolona i pop Dragoljub Milutinovi, docnije etniki vojvoda Koste Peanca) je bilo oko 70 drugova. Posle iznenadnog upada Nemaca u Ivanjicu, komunisti postaju obazriviji, a nou Se sklan j a j u iz grada. U ivanjikom srezu zapoinje anarhija: kraa i pljaka na sve strane; ovde-onde se pojavljuju grupe i grupice lopova i razbojnika; sve su manje sigurni imovina i ivot. Grupe raznolikog oloa okupljaju se oko Boa Cosovia, koji se odmee u umu i proglaava etnikim vojvodom Javorskim. U poetku
Poginuo za vreme I ofanzive, 1941, kao osloboenoj Uikoj Poegi.
5 a U s t a n a k 1941.
4

komandant

mesta u

881

on istupa demagoki: pria kako e se boriti protiv okupatora i vlasti koja mu slui; nagovara seljake da ne plaaju porez i da ine razne druge stvari koje im pogoduju, ime uspeva da privue izvestan broj lakovernih u svoj odred, pored oloa koji je jo u poetku okupio. Prvo pojedini, a zatim i svi reakcionari i faisti poinju da populariu Javorca, jer je umesto protiv okupatora i petokolonaa, poeo da poziva narod u borbu protiv muslimana u Sandaku, govorei da e unititi Turke, a njihovu imovinu podehti etnicima. Na bazi vekovnog raspirivanja mrnje protiv Turaka, sa kojima je identifikovao nae muslimane, uspeo je da oko sebe okupi i izvestan broj primitivnih i lakovernih seljaka. osovieva banda radi ta hoe: danju i nou premlauje i pljaka pojedince na putevima, izvrava osvete po narudbi, ucenjuje seljake, siluje ene, ubija iz koristoljublja. Pale su prve rtve: na putu izmeu Ivanjiee i Sjenice, pred Crvenom Gorom, presreh su, opljakah i ubili 6 muslimana koji su se vraali s pijace iz Ivanjiee. Partizanskih jedinica, koje bi spreile ovaj teror, jo nije bilo. Ovakva situacija u srezu oteavala je rad komunistima na terenu. Nametala se potreba to,brih priprema za dizanje ustanka i zatite naroda od Javorca i njemu slinih. Prvo se prelo sreivanju partijskih organizacija i rukovodstava. U junu 1941. formiran je Sreski komitet KP u koji ' su uli: Milinko Kui, student, Mio Matovi, uitelj, Mate Ujevi, radnik, Milka Petrovi, omladinka, Ratko Petrovi, radnik i Dragan Mihvojevi, ak. Za sekretara je izabran Mio Matovi. Istog dana formirano je i sresko rukovodstvo SKOJ-a u koje su uh: Dragan Mihvojevi, Peria Perii i Milka Petrovi; za sekretara je izabran.Dragan Mihvojevi.
DIZANJE NA USTANAK

Na dan napada Nemake na SSSR, 22. juna, odran je, po manjim grupama na ivanjikoj plai, sastanak sa lanovima KP, komandantima i ljudima bliskim Partiji iz Ivanjiee. Sastancima je rukovodio Mihnko Kui. Pored ostalog, ukazao je i na potrebu intenzivnijeg rada na populrisanju SSSR-a i pripremanju naroda za borbu. Skrenuta je panja drugovima koji su ve bih kompromitovani da se uvaju, a on hno morao je definitivno da se povue u ilegalnost, jer ga je traila poheija (bio je poznat kao revolucionar, zbog ega je dve i po godine bio na robiji). Ve 23. juna u Ivanjici je bio umnoen Staljinov govor, hvatan preko radija, koji je odmah u vidu letaka rasturen po
'882

selima. Okupator je odmah naredio da se uhapse oni to r a sturaju letke. Tako je 24. juna uvee 7 andarma dolo pred brezovaku kolu da uhapse Miu Matovia, koji je inae bio pod njihovom prismotrom, a ba je to vreme sa Dragomanom Radojiem, lanom SKOJ-a, zavravao umnoavanje pomenutog letka. Mio i Dragoman su uspeh da pobegnu kroz podrumski prozor. Mio je posle ovoga otiao za Ivanjicu da se skloni, a posle dva-tri dana dola je i direktiva OK za Uiee da se lanovi Partije moraju sklanjati. Tako su Mio, a ubrzo i M a t i Ujevi, morah iz ilegalnosti da rukovode pripremama za ustanak. Poetkom jula Sreski komitet je poslao Matu Ujevia .u studeniki srez (Raka) da se povee s aktivistima i pomogne oko priprema za dizanje ustanka (on je ranije radio u IbarSkim rudnicima, pa je poznavao situaciju u tom kraju). U ovo vreme (poetkom jula) u rudniku Ibar-Jaranda formirana je partijska elija u kojoj su bili: Duan Jemovi, radnik, sekretar elije, oko Pavievi, radnik, ane Leki, student i Stevo Trifunovil, uitelj. Ova organizacija otpoela je da vri pripreme za-ustanak. Njen uticaj se brzo osetio, naroito u rudnicima. . U prvoj polovini jula u Ivanjicu je doao Milan Mijalkovi ia,5 lan PK K P J za Srbiju. Prisustvovao je sastanku Sreskog komiteta (u umi iznad ivanjike bolnice) na kojem je podnet izvetaj komiteta o situaciji u srezu i o pripremama za f o r miranje oruanih jedinica. Upoznao je lanove komiteta sa si tuacijom kod nas i u svetu, a naroito je govorio o borbama koje se ve vode u Srbiji i drugim krajevima, podvlaei da. Partija uurbano radi na pripremama za opti ustanak i da. odmah treba prii okupljanju ljudi za formiranje partijskih jedinica na ovom terenu. Na sastanku je zakljueno da se f o r miraju dve ete i obrazuje Sreski vojni tab u sastavu: komandant Momilo Milutinovi, 6 politiki komesar Mio Matovi, Predvieno je da 1. eta nosi ime Boko Petrovi, 7 a 2. Major Ih (junak iz srpsko-turskog rata 187.61878, godine). Predviena su i rukovodstva obeju eta.
? Poginuo 18. avgusta 1941. godine kraj Uica; proglaen za n a rodnog heroja. 5 Oficir bive jugoslovenske vojske, lien ina zbog uea u m a r i borskom puu 1932. godine i osuen na robiju. U ovo vreme iveo je u. Bariu kod Beograda. Odlukii Sreskog komiteta d se dovede" Miluti-*novi trebalo je da izvri Dragan Milivojevi. No, kad je sa Draganom. krenuo na elezniku stanicu, Milutinovia je prepoznao ivanjiki petokolona Stevo Marasovi i prijavio Nemcima. Beei ispred MarasoviSe i Nemaca Milutinovi je teko ranjen i podlegao ranama. 7 Borac panskog graanskog rata, iz Ivanjiee, poginuo kao pilot dobrovoljac u paniji.
56

883

Posle ovog sastanka Milinko Kui je otiao- u Uice, jer je bio odreen za politikog komesara Uikog partizanskog odreda, a kao glavni organizatori ustanka u srezu Ivanjikom ostali su Mio Matovi i Mate Ujevi. Rad Partije postaje vrlo intenzivan. Svaki lan, kandidat, Skojevac, pa i simpatizer, dobij a konkretne zadatke. Sada se jo otvorenije istupa protiv okupatora i njihovih saradnika i poziva narod na borbu. Na partijskom sastanku, 11. jula, u selu Brezovi (na Katiima) Mio Matovi i Mate Ujevi proradili su Proglas CK K P J kojim se narod poziva na ustanak. Sastanak je odran u koli u kojoj je Matovi bio uitelj. Na sastanku su odreeni i lanovi KP iz ove organizacije koji treba da idu u etu. Zatim je reeno da se 12. jul (Petrovdan), kada je narodni sbor kod Bele Crkve, iskoristi za miting na kome e se proitati Proglas CK, to je i uinjeno. Pred oko 800 graana brezovake, prilike, javorske, i drugih susednih optina i sela, Mio Matovi i Mate Ujevi proitali su Proglas CK K P J i pozvali narod u borbu protiv okupatora i njihovih slugu. Narod je bio iznenaen ovolikom smelou (na saboru, su,, radi odravanja reda, bila i tri andarma koji nisu smeli nita da preduzmu protiv Matovia i Ujevia kada su videli sa kolikim oduevljenjem narod slua i-prihvata rei iz Proglasa). Pored Mie Matovia i Mate Ujevia, na ovom mitingu su bih i svi lanovi i kandidati KP iz Brezove i jo neki iz drugih optina, spremni d napadnu andarme ako pokuaju da interveniu. Gotovo svi lanovi Par' t i j e bili su naoruani pitoljima. Miting je imao velikog odjeka u itavom srezu, a Partija je stekla jo vei ugled u narodu. Iza toga obrzano se radilo na umnoavanju Proglasa CK KPJ, njegovom rasturanju i proradi u elom srezu. 25. jula odran je ponovni sastanak Sreskog komiteta, kome je iz Uica prisustvovao Milinko Kui, a iz Vionice profesor Vehjamin Marinkovi- Na sastanku se odustalo od formir a n j a sreskog vojnog taba i dve partizanske ete, ve je odlueno da se formira samo jedna Boko Petrovi, iji e rukovodioci biti: komandir Evgenije Glavini Gejo, zamenik komandira Aleksandar Glavini Leko (podoficir bive vojske), politiki komesar Vehjamin Marinkovi, zamenik komesara i partijski rukovodilac Mate Ujevi. eta e se formirati na planini Klekovici izmeu 1. i 5. avgusta. Odreeno je ko sve treba da poe u etu i mesto za izlazak i prikupljanje drugova iz Ivanjiee. Zatim je ukazano na najveu tajnost ove odluke kako se ne bi otkrili planovi o formiranju ete. Mesta za prihvat drugova iz Ivanjiee bila su pod stalnom prismotrom odreenih lanova KPJ, kako ih neprijatelj ne bi otkrio.
'884

Posle ovog sastanka organizovan je bolniki kurs 8 kojim je rukovodila Milka Vuievi-Perii, student. Organizovano je pletenje arapa i dempera za partizane, prikupljanje vune, rublja i posteljine za bolnice. Organizovana je i obuarska radionica, u ve postojeem lokalu obuara Vukadina Stojanovia, lana Partije. Vukadinova radnjica postala je neka vrsta taba partijske organizacije gde su dobivana sva obavetenja i direktive. Preduzete su mere za organizovanje tajnih magacina, s ime je zaduen Vojislav Bojovi, metalac, kandidat KP. On je sa Sretom Glaviniem, Jovanom Popoviem, Milojem Dilpariem i drugima uspeno obavio ovaj posao. Skojevska organizacija je intenzivno radila meu omladinom.9 a u njenom radu veliku pomo je pruio Aco izmi, koji je kao instruktor OK za Uice bio poslat na rad u Ivanjicu. Uz pripreme za ustanak organizovano je i prikupljanje priloga koji su stavljali u kaicu skrivenu u kafani Milije Dragutinovia. Na tom poslu su se naroito isticah: Milan Zari, lan KP, Vukadin Stojanovi, Peria Perii, Milka Petrovi, Miko Jeli, Miloj e Dilpari, Bogosav Ocokolji, Dragan Milivjevi, Mihja Dragutinovi, Miko Velimirovi i dr. Najvee priloge su dah: Sreto Glavini, Mireta Vuievi, Drago Jeh, Jovan i Dobrivoje Popovi, Mileva Petrovi i Olga Jeremi. Organizovana je i partijska tehnika koja je imala tri pisae maine i radio-aparat. Njome je rukovodio Dragan Milivojevi. U prvo vreme bila je skrivena u ivanjikoj bolnici, gde je Dragan radio kao ekonom, a kasnije je preneta u selo Rocki ju kuu Milana Radojevia. Pretampavani su lanci iz broura, proglasi, revolucionarne pesme, Osnovi lenjinizma, vesti Radio-Moskve i Londona. Sve je to deljeno graanima na itanje, a leci su lepljeni na vidnim mestima. Aktivnost oko priprema za ustanak dovela je i do omasovljenja partijske organizacije u Ivanjici. Tako su do tog-vremena ulanjeni u Partiju: Peria Perii, Vojislav Bojovi, Draginja Neovi ula i Bogosav Ocokolji. U srezu su krajem jula konano zavrene sve pripreme za otpoinjanje oruane borbe.
8 Prve polaznice kursa bile su Ljuba Zari, Dana Tripkovi, Marija Jeli, Miloranka Mari, Draginja Neovi ula i Nada Popovi. 9 U radu su se naroito istakli: Mio Mihajlovi, Vui i Olga Velikovi, Marija, Mirko i Miro Jeli, Mio i Milojica Nikoli, Dragica Parezanovi, Ljubo Zari, Blagoje Stai, Dragomir Tubi, Mile ' Kui, Mio Rajkovi, Bogdan i Kiko Simi, Laie Rabrenovi, Mio Anelkovi' i drugi. '885

FORMIRANJE ETE I PRVE AKCIJE

Prvih dana avgusta, po ranijem dogovoru, budui partizaini su neprimetno dolazili iz Ivanjiee na odreena mesta, gde su ih saekah vodii i dovodili na mesta za prikupljanje pojedinih. grupa. Ve 2. avgusta (na Ilindan) prispeh drugovi iskoristili su sabor kod crkve u Kumanici i odrali miting kome je prisustvovalo oko 600 graana. Na mitingu je Mio- Matovi objasnio narodu ciljeve oslobodilake borbe i pozvao na saradnju s partizanima. Isto vee su prispeh drugovi krenuli prema planini' Klekovici, gde je bilo mesto odreeno za formir a n j e ete. Do KLekovice smo marovali gotovu celu no i izjutra stigh na odreeno mesto. U toku 3. avgusta pristigli su iZ Viorhce Vehjamin Markovi i Kovaevi, a iz Srednje Reke Ratko Petrovi s jo etiri druga. ekah smo da stignu drugovi iz Brezove. Meutim, doao je samo Obren ekerevac, mada je na njihovom partijskom sastanku bilo odlueno da svi lanoyi Partije pou u etu. 5. avgusta se pristupilo formiranju ete. Rukovodstvo ete, koje je 25. jula odredio Sreski komitet, prihvatili su svi borci, a zatim je poloena zakletva pred Milinkom Kuiam, pohtkomesarom Uikog partizanskog odreda. Nakon zakletve Kui je odrao govor u kome je predoio teinu zadataka i obaveza koje stoje pred nama, a u isto vreme i V e l i i n u nae budue borbe. Od 22 druga, koliko je eta brojala na dan formiranja, 1 0 vie od polovine (12) bili su radnici. Organizacijski eta je pripadala Uikom partizanskom odredu. Od1 oruja je imala: 12 puaka, 6 pitolja, 14 bombi i oko 2000 metaka. Posle nekoliko dana je kod jednog seljaka pronaen i Jedan pukomitraljez. Posle formiranja ete Kui je otiao u odred, a Mio Matovi, kao sekretar Sreskog komiteta, na rad u pozadinu. On je gotovo svakodnevno odravao vezu i organizovao upuivanje novih boraca, kao i namirnica i drugih potreba za etu. U Klekovici je eta ostala do 16. avgusta. Za to vreme se odlazilo
io p r v j borci ete bili su: Velijamin Marinkovi, profesor iz Vionice, "Mate Ujevi, radnik iz Imotskog, .Evgenije Glavini, zemljoradnik, Aleksandar Glavini, bivi podoficir i Milorad Danilovi, zemljoradnik svi iz Glijea, Ratko Sofijani, radnik iz Prilika, Obren ekerevac, zemjoradnik iz Brezove, Miloje Popovi, trgovaki, pomonik iz Svetice, Milorad Radii, student iz Boetia, Milomir iriman, radnik iz Medovina, Dragia Kovaevi, zemljoradnik iz Pridvorice, Petar Damjanovi Crni, radnik iz Sjenice, Ratko Petrovi, radnik iz Srednje Reke, Bogosav Ocokolji, radnik, Vojislav Bojovi, radnik, Mia Anelkovi, radnik, Ratomir Avramovi, radnik, Radojica Rabrenovi, radnik, Miko Velimirovi, uitelj, Peria Perii, student i Dragia Petrovi, nastav-. nik svi iz Ivanjiee. 88.6

u okolna sela radi prikupljanja oruja i ostale vojnike opreme, objanjavala se politika situacija i potreba borbe protiv okupatora. Odrano je nekoliko politikih konferencija na kojima su pozivani seljaci u borbu. Intenzivno se radilo na vojnoj obuci boraca koji nisu sluili Vojsku. Prikupljani su podaci o andarmerijskim stanicama i drugim neprijateljskim ustanovama i tako vrene pripreme za otpoinjanje oruanih akcija. Pomagalo se seljacima u sabiranju letine. Hranu su nam dobrovoljno davali seljaci iz okolnih sela. U Ivanjici su namirnice prikupljane preko Vukadina Stojanovia, Voja Bojovia, Mike Jelia i Milke Petrovi (koji su bili zadueni za rad u pozadini). Oni su po seoskim rabadijama slali hranu i novac u Klekovicu. Vukadin je predstavljao glavnu vezu ete sa Sreskim komitetom, a povremeno su i pojedini drugovi iz ete dolazili u Ivanjicu, odravali vezu s onima u pozadini i donosili namirnice i drugu prikupljenu opremu. Negde 13. avgusta doznali smo od seljaka da je grupa naoruanih. ljudi u jednom oblinjem selu opljakala i tukla seljake. Preplaeni seljaci molili s da ih. zatitimo od te bande. Odazvali smo se pozivu. Napravili smo zasedu, pohvatali i razoruah grupii od oko 10 etnika, koji su izjavili da pripadaju odredima Kste Peanca i da se spremaju za borbu protiv okupatora. Vratili smo im oruje i pustih ih, ah smo im zabranili da vre pljake pod pretnjom da emo ih ponovo razoruati. Znaajan datum za dalji razvoj ete bio je 15. avgust kada je odran partijski sastanak kome su.prisustvovali eljko uri, sekretar OK, Milinko Kui, komesar Uikog odreda i Mio Matovi, sekretar Sreskog komiteta. Poto su se upoznali sa stanjem u eti i situacijom na ovom terenu, informisali su nas 0 razvoju ustanka u drugim krajevima nae zemlje, a naroito na teritoriji Uikog odreda. Zakljuujui sastanak Kui je otro kritikovao komandu ete.to jo nije otpoela s napadima na optine i andarmerijske stanice, to su ve uinile ostale ete Uikog odreda, pa je postavio zadatak da se s takvim akcijama odmah otpone. Nakon partijskog, odran je sastanak s etom. Kui je 1 borce upoznao s razvojem ustanka u Srbiji i otro kritikovao nau dotadanju pasivnost, postavljajui pred etu sledee zavdatke: razoruavanje andarmerijskih stanica; paljenje optinskih arhiva (sem invalidskih spiskova); hvatanje i likvidiranje okupatorovih agenata; prikupljanje skrivenog oruja od naroda; pomo seljacima u sakupljanju letine i spreavanje da ona doe okupatoru u ruke (Ni zrno ita okupatoru); odravanje zborova i konferencija s narodom (koristiti seoske sabore, skupove, uspeno izvedene akcije), na kojima iriti ideje narodno-., oslobodilake borbe i raskrinkavati okupatora i njegove sluge,
'887

dobrovoljna mobilizacija u nae redove itd. Napomenuto je da se eta ne. uputa u borbe s jaim okupatorskim snagama dok se brojno ne ojaa i bolje naorua. S etnicima je potrebno uspostaviti to bolje odnose i nastojati da se organizuje zajednika borba protiv okupatora i pete kolone. Reeno je da se u sluaju konflikta s etnicima odrede najodgovorniji drugovi da njima reavaju sporove. Posebno je ukazano na pravilne odnose prema ' narodu. Predvieno je da se snabdevanje ete hranom organizuje na dobrovoljnoj bazi od naroda, a gde se ukau povoljne mogunosti prii formiranju organa narodne vlasti i preko njih obezbediti snabdevanje, kao i reavanje drugih pitanja. eta je s oduevljenjem prihvatila izlaganje komesara odreda i sekretara OK Partije uria. Kritika nae pasivnosti teko nam je padala, jer smo ve predlagali da se ide u akcije, ah nam je komandir uvek govorio da mu je Kui.naredio da se nita ne preduzima dok se on ponovo ne vrati u etu. Sada se stvorila izvesna neverica prema komandiru ete pogotovu to nije reagovao na ovako otre kritike komesara odreda. Ubrzo se utvrdilo da komandir ete izbegava da povede etu u akciju zbog oportunizma. im su iz ete otili Buri i Kui, komandir Evgenije Glavini, koji se na partijskom sastanku sloio s postavljenim zadacima, poeo je pri razradi plana buduih akcija i pokreta da daje otpor, govorei da eta jo nije sposobna za ma kakve akcije, a da e i okupator preduzeti represalije protiv stanovnitva. Tvrdio je da e se u tom sluaju eta raspasti ih biti unitena jer je mala, a to je najgore, u njoj su veinom omladinci koje je on nazivao balavci. ak je bio protiv toga da se u etu primaju omladinci, zahtevajui da se primaju samo oni koji su sluili vojsku. Ovakve stavove on je pre sastanka potajno prenosio na 34 jednomiljenika, a naroito ga je podravao njegov zamenik Aleksandar Glavini. Sazvan je ponovo partijski sastanak na kome se dugo diskutovalo. Osueni su ovakvi stavovi komandira Glavinia koji se ni posle sastanka nije sloio sa odlukama za akciju i nastojao je da sprovede svoje stavove. To je u eti stvorilo vrlo teko stanje. U.meuvremenu su dezertirala etiri borca. Zahvaljujui energinim stavovima komesara ete Velijamina Marinkovia i partijskog rukovodioca, Mate Ujevia, kao i podrci veeg dela boraca koji su podravah stavove partijske organizacije, prisilili smo komandira da po: pusti, to je on privremno i uinio. Bilo je i neophodno da se izvede neka znaajnija akcija kojom bi se dokazala sposobnost ete za dejstvo i time dezavuisali oni to nisu imah poverenja' u omladince. Odlueno je da
'888

se izvri napad na andarmerijsku stanicu u Deviima, optina Vionica. Komandir akcije se energino suprotstavio, odbijajui da u njoj uestvuje. Tada sam predloio (bio sam komandir voda) da mi se da 10 omladinca da s njima izvrim akciju. Predlog su odmah prihvatili Vehjamin Marinkovi i Mate Ujevi, pa se i Glavini morao sloiti. Doneta je odluka da pola ete s Matom Ujeviem i sa mnom razorua andarmerijsku stanicu i spali optinsku arhivu u Pridvorici, a druga polovina sa Velijaminom Marinkoviem i Glaviniem da spali optinsku arhivu u Srednjoj Reci i saeka nau grupu koja e tamo doi posle izvrenog zadatka. 16. avgusta uvee, krenuli smo na prvi borbeni zadatak. Bilo nas je 11, od ega 6 omladinca. Imali smo 5 puaka, 6 bombi i 2 pitolja; 6 drugova je od oruja nosilo motke. Iz Klekovice smo kod seljaka prikupili podatke o andarmerijskoj stanici. Kad smo se pribliili cilju na oko kilometar,. Mate Ujevi i ja poli smo da izvidimo kakvo je obezbeenje stanice. Izvian j e je zbog noi bilo oteano, no ipak smo uspeli da ustanovimo da ni ispred zgrade, kao ni u blizini, nije bilo strae. Brzo smo pozvali drugove i sa svih strana opkolili andarmerijsku stanicu. Niko nas riije primetio. Naoruane drugove postavili smo prema prozorima da spree andarima da otvaraju vatru ih pokuavaju bekstvo, a naoruane s motkama postavili smo iza ograde. Motke su provukli kroz lese, kako bi se kod andarma stvorio utisak da su to puke. Raspored i pripreme za napad izvrili smo brzo i tiho. Za to vreme je u zgradi andarmerijske stanice vladao potpun mir, te smo pomislili da su andarmi verovatno doznali da e biti napadnuti, pa su pobegli ili su nam negde napravih zasedu. Nije bilo vremena za nareenje trebalo je izvriti napad. Mate i ja smo poli direktno na vrata stanice. Obojica smo drali otkoene pitolje, a ja i odrafljenu bombu u drugoj ruci. Neujno smo doh do vrata, zaklonili se za zid i snano zakucali na vrata. Unutra se ulo neko komeanje, a zatim bunovan glas: Ko je?. Otro smo odgovorili: Srpska narodnooslobodilaka vojska. Opkoljeni ste sa svih strana. Predajte se! Jedan neka otvori a ostali da ostanu u krevetima, ako ne ehte da vam Se to dogodi. Jo to nismo ni izgovorili, a na vratima se, drhtei od straha, pojavio andarm u pidami. Na na poziv je bez rei podigao ruke uvis. Uleteli smo u stanicu, naredili da se upali lampa, i da se ostali ne miu. Ponovo smo naglasili da im neemo nita, da se za ivot ne boje. Preplaeni andarmi trudili su se da ni prstom ne maknu, gledajui stalno u bombe i pitolje u
'889

naim, rukama. Dok smo se nalazili u zgradi nastao je agor i ostalih boraca oko stanice, tako da.su se andarmi uverili da su opkoljeni. Poeh su da nas preklinju da ih ne pobijemo, a jedan je ak i zaplakao govorei da ima sitnu decu. Pozvali smo nekolicinu boraca i naredili da pokupe oruje iz stanice, to su odmah uinili, izneli ga napolje i podelili ostalim borcima. Tako je zavrena naa prva akcija u kojoj smo razoruah 12 andarma i zaplenili 12 puaka, 1 pukomitraljez, 4 pitolja, 5000 metaka i neto vojnike opreme.' andarmerijske uniforme nismo uzeli, dok smo ostalu opremu odneli. Polazei, skrenuli smo andarmima panju da ne smeju primati drugo oruje od okupatora i ponovo se staviti u slubu neprijatelja. Uz to smo im objasnili ciljeve nae borbe i pozvah ih da pou s nama. Nisu pristali da odmah pou, ali su obeah da vie nee sluiti neprijatelju, a da e u partizane doi dok obiu svoje porodice i shno (9 od njih je ponovo otilo u Ivanjicu i stavilo se u slubu okupatoru, 3 su otila kod etnika Boe Javorca). Razoruavi andarme krenuh smo ka optini u Pridvorici, poto smo usput digli sa spavanja i poveli predsednika koji nam je otvorio optinu i pokazao gde se nalazi arhiva. Po spaljivanju arhive u Privorici krenuh smo u Srednju Reku, gde smo se oko podne spojili sa drugim delom ete koji je u meuvremenu spalio optinsku arhivu u tom selu.
VEZA SA SANDAKLIJAMA

Uspeh ete u prvoj akciji imao je velikog znaaja za njeno moralno-pohtiko jedinstvo i sticanje samopouzdanja. U eti je nastalo opte oduevljenje i spremnost za dalje akcije. Posebno su uspehom bih zadovoljni omladinci koji su uestvovah u razoruavanju andarma. Prepriavah su ostalim drugovima kako je to izvedeno, o kukavikom dranju andarma i predsednika optine, mada su i preuveliavah pojedine momente. 17. avgusta doneta je odluka da se spale optinske arhive u bratljevakoj i javorskoj optini, a zatim da se razoruaju andarmi u stanici Javoru. Radi toga su upueni neki nai simpatizeri iz Srednje Reke da prikupe podatke o andarmerijskoj stanici, a eta je krenula u pravcu sela Bratiljeva i u toku istog dana stigla u selo Rovine. Tu smo saznah da su se andarmi sa Bratiljeva povukli u Ivanjicu. Poto smo bih premoreni, komanda je donela odluku da tu prenoimo, a da sutra spalimo
'890

optinsku arhivu u Bratljevu. Meutim, tek to; smo veerah i razmestili se za odmor, neki seljaci su nas obavestili da su andarmi na Javoru dobili nareenje da se 18. avgusta povuku u Ivanjicu (ovi seljaci bih su toga dana kod optine Bratljevo, pa su uli kada su tamonji andarmi, dok su se spremah za povlaenje, govorili nekom optinskom slubeniku da su takvo nareenje dobili i andarmi sa Javora). Odmah je promenjena prvobitna odluka da se ide na Bratljevo i doneta nova: da se odmah krene prema selu Kuiima (na putu izmeu Ivanjice i Javora), gde se nalazila Javorska optina, pa u sluaju da andarmi krenu prema Ivanjici, da im se postavi zaseda. ^ Ovoj odluci se opet usprotivio komandir ete i nekoliko njemu bliskih boraca, govorei da idemo u sigurnu smrt, da su borci premoreni itd. oigledno nastojei da se eta zadri i tako omogui andarmima da se nesmetano povuku. No, kad su videli da veina energino zahteva da se ova povoljna prilika iskoristi i odmah krene za Kuie, priklonili su se veini, ah je komandir naglasio da ne prima na sebe nikakvu odgovornost u sluaju neuspeha u akciji. U Kuie smo stigh 18. avgusta izjutra i tu doznali da je kamion iz Ivanjice otiao na Javor da evakuie andarme. Brzo smo krenuh u zasedu. Na oko 500 m od Kuia prema Javoru, u umi, postavili smo zasedU; iza jedne krivine puta oborili smo telefonski stub, a borce rasporedili uz ivicti s obe strane puta i naredili im da se dobro maskiraju. Nareeno je da se vatra ne otvara dok se kamion ne zaustavi kod oborenog stabla.. Na oko 30 metara od mesta gde je trebalo da se zaustavi kamion postavljen je i pukomitraljez, kraj koga smo se nalazili Mate Ujevi, Obren ekerevac, Peria Perii i ja. Zaseda je bila tako postavljena da je svaki borac odlino mogao tui du komunikacije. Obren ekerevac i ja odreeni smo da pozovemo andarme na predaju. Ostalim borcima je nareeno da do tog momenta nita ne preduzimaju. Plaili smo se da borci ne otvore vatru pre vremena i ne pokvare celu akciju, te je na to nekoliko puta skrenuta panja. Dok smo postavljah zasedu, komandir Glavini nita nije preduzimao, ve se sa nekoliko svojih pristalica udaljio od mesta gde smo bili u zasedi i zaseo iza jednog brega. Sve je bilo spremno. ekah smo u zasedi i posle jednog asa ula se huka motora. Mate i Velijamin izdali su poslednja nareenja. Odmah iza toga pojavio se kamion pun andarma.
'891

Laknulo nam je kad smo videli da je proao pored prve zasede, a niko nije otvorio vatru. Pribliavao se mestu gde. je bandera prepreavala put. Doavi na krivinu ofer je odjednom opazio prepreku, tako da je naglo morao koiti, pa su andarmi koji su stajali na karoseriji poleteli napred. Dok je kod njih nastala zbrka, Obren ekerevac, Mate Ujevi i ja iskoili smo iz zaklona na put, petnaestak metara ispred kamiona, s uperenim pukama i viknuh: Ruke uvis! Pri tom smo opalili preko njih po jedan metak, nato su zagalamili i ostali borci pozivajui andarme na predaju. Zbunjeni i preplaeni andarmi su odmah digli ruke i predah e, ne ispahvi ni metka. U ovoj akciji ponovo smo razoruah 12 andarma i zaplenili 20 puaka, 1 pukomitraljez, 2 sanduka puanih metaka, 14 bombi, 1 radioaparat i drugu vojniku opremu. Meu arhivom koju su andarmi nosih nalazilo se i nareenje nemake komande iz Ivanjiee za povlaenje, u kojem je izmeu ostalog stajalo: U sluaja da vas u meuvremenu, pre povlaenja, napadnu komunistiki banditi, morate se energino suprostaviti i ni po koju cenu ne smte dozvoliti da vas banditi razoruaju, te da oruje padne u ruke naem zakletom neprijatelju, kao to se to desilo andarmima na Deviima. Poto smo andarme razoruali pustih smo ih, savetujui im da ne idu u Ivanjicu i pozivajui ih da pou s nama. Meutim, i pored obeanja, da se nee vie stavljati u slubu okupatoru, veina je ponovo otila i primila oruje, dok je nekoliko njih otilo etnicima Boe Javorca, a samo je Radivoje Jovanovi stupio u etu. Kamion je bez andarma otiao u Ivanjicu. Sutradan smo krenuh na Javor i razoruah finanijsku stanicu (to je bila granica izmeu italijanske i nemake okupacione zone); zaplenili smo 8 puaka, neto municije i druge opreme. 19. avgusta eta je otila na mesto tzv. Kadinjau (Kadina stena) gde se odravao crkveni sabor i iskoristila prisustvo naroda za odravanje Zbora na kome su govorili Matovi i Vehjamin Marinkovi. Narod je s panjom sluao o ciljevima nae borbe, izraavajui istovremeno divljenje zbog smelog napada na andarme. U emernici smo se 20. avgusta sastali sa nekoliko drugova iz Zlatarske (Novovaroke) ete i odrali zbor s narodom, na kome su govorih Peria Perii ispred Moravike i M i r t o ukovi ispred Zlatarske ete. Naroito je bilo rei o potrebi bratstva i jedinstva izmeu Srba i muslimana radi zajednike borbe protiv okupatora.
'892

Na dolazak u ove krajeve odrazio se u brem razvoju ustanka u novovarokom, a imao je uticaj i na sjeniki srez. 21. avgusta vratili smo se u ivanjiki srez kada smo spalili optinsku arhivu na Katiima (optina Brezova). Uspeh ovih. akcija i opti. razvoj ustanka doprineli su da eta ojaa i moralno, i brojno i u pogledu naoruanja. Prebroena je kriza i nije vie postojala opasnost da se eta razbije zbog oportunistikog dranja komandira Glavinia i njegovog zamenika. Oni su bili izgubili autoritet kod veine boraca. Poto su se gotovo stalno odupirali i partijskoj organizaciji (bili su lanovi KP), to su Marinkovi i Mate Ujevi po svim pitanjima konsultovali ostale drugove, pa i mene, naroito p vojnim pitanjima. Tako sam, iako komandir voda, esto stavljan u ulogu komandira ete. Videi u nama istinske svoje borce, narod sve vie pomae etu, dajui joj skriveno oruje, municiju i drugu opremu, a u njene redove stupaju novi borci, riaroito iz redova omladine.
KAZNENA EKSPEDICIJA I PROMENA U KOMANDI CETE

Videi razvoj ustanka oko Ivanjiee, okupator preduzima mere da zaplai narod. Pored represalija nad simpatizerima i partizanskim porodicama u Ivanjici, on 25. avgusta dovodi iz Uica oko 300 iptara balista, kao kaznenu ekspediciju koja pljaka Ivanjicu, pali nekoliko kua u selu Saevcii i ubija Jelku Bogdanovi, Vladu Mladenovia i Miodraga Avejia. im smo saznali za tu kaznenu ekspediciju odrali.smo sastanak i doneli odluku da napadnemo baliste. Meutim, i ovoj akciji se energino suprostavio komandir ete Evgenij Glavini. Predloio je da se eta zakamuflira negde u imi, jer e inae biti unitena. Kad mu je reeno da mi nismo poli u borbu da se krijemo ve da se borimo protiv okupatora, on se sa svojim zamenikom Aleksandrom Glaviniem i jo nekoliko jednomiljenika odvojio od ete i ostao u blizini svog sela (na Jevakim stenama). eta je sa Velijaminom Marinkoviem i Matom Ujeviem krenula usiljenim marem u klisuru izmeu Ivanjiee i Arilja, u nameri da na putu napravi zasedu i saeka kaznenu ekspediciju kad se bude vraala. No, sve je bilo kasno jer e kaznena ekspedicija ve bUa vratila. U klisuri smo drali zasedu 23 dana. Tada su etu ponovo posetili Milinko Kui i Mio Matovi. Poto su videli
'893

stanje u eti i bili obaveteni o dezerterstvu i izdaji Glavinia, odran je-partijski sastanak, na kojem sam izabran za komandira, a Obren ekerevac za mog zamenika. Na etnoj konferenciji i borci su se sloili s takvom odlukom. Smenjiv^nje Glavinia i njegovog zamenika dolo je kao posledica jednomesene uporne borbe partijske organizacije da se ovi pokore partijskoj disciplini. Ali njihovim smenjivanjem nisu prestale i sve glavobolje koje su do tada stvorili svojim postupcima. Otcepljenjem od ete Glavini nije raspustio svoje ljude; naprotiv, okupio ih je oko sebe i tu grupu prozvao 1. moravikom etom, a nas smatrao 2. etom. Osim toga, iako je dezertirao, sebe je i dalje smatrao komandirom nae ete. A na terenu nije delOvao u skladu sa direktivama koje. su vaile za partizane, nije izvodio nikakve akcije, ve je pljakao po selima, maltretirao ljude i po izjavama nekih ljudi brutalnou pokuavao d natera ljude da mu predaju sakrivenu opremu. Tako, dok smo bili u zasedi u klisuri, nekoliko preplaenih ena i dece iz Prilika dolo je kod nas da mole da ih zatitimo od partizana koji ih pljakaju i tuku, traei oruje i" opremu,koju oni nemaju. Ovim i shnim postupcima ta nam je divlja eta pod imenom partizana nanosila velike tete. Trebalo je mnogo vremena da uverimo narod da to nisu partizani. Sa Glaviniem smo pokuah vie puta pregovore da nam se prikljui. ak smo predlagali da se formiraju dve ete i da on jednoj bude komandir, ah pod uslovom da radi po direktivi Partije. Meutim, nismo se sloih: on je zahtevao da postoji samo jedna eta i da on bude n j e n komandir. Glavini je mislio da e doi do raspada nae ete. Meutim, njegovo dranje nije na jedinicu imalo nekog jaeg uticaja, jer se svojim kukavilukom i pogrenim stavovima bio kompromitovao kod boraca. A kad je video da mu se zamisao ne ostvaruje, kovao je planove o likvidaciji nekih drugova iz ete koji su mu najvie smetah, pa nam je kasnije postavio zasedu u blizini Laanskog rudnika, to je blagovremeno otkriveno. Ovakav razbijaki stav Evgenija Glavinia, na koga s ozbiljno raunalo u pripremama za ustanak, imao je svoju dublju pozadinu. Istina, vaspitavan je od oca koji je za vreme oktobarske revolucije bio u Rusiji i na koga su snaan peat ostavile socijalistike ideje. U predratnoj Jugoslaviji stari Glavini je bio opozicionar, vie puta je istupao i na zborovima i govorio protiv tadanjih vlastodraca, pa ga je Partija koristila kao vienijeg seljaka i potenog politiara. Tako se i Evgenije
'894

opredelio i poeo da izvrava partijske zadatke, ime su se rukovodili drugovi kda su ga primili u Partiju i odredili za komandira ete. Kad je poeo da oportunistiki istupa smatrali smo da je to zato to je naviknut na tekoe, to je bio prilino bogat seljak, neprekaljen i bez revolucionarnog iskustva. Meutim, pokazalo se da to nije bio razlog ovakvog njegovog dranja i sabotiranja akcija. To su bili smiljeni potezi koji su mu diktirani izvan ete. Naime; on je ostao pod vrlo jakim uticaj em iVanjike reakcije koja je elela da razbije etu i tako onemogui razvoj partizanskog pokreta u moravikom srezu. T je Glavini dokazao kad se, posle neuspeha u razbijanju ete, prikljuio etnicima Boe Javorca i zajedno s njima 2. novembra 1941. uestvovao u optem napadu na partizane u osloboenoj Ivanjici. (Pod uticajem svog oca on se kasnije pokolebao i uvideo svoju greku, pa su ga Javorevi etnici krajem 1943. godine zaklali u njegovoj kui.)
OSLOBOENJE IVANJICE.

Do kraja avgusta su razoruane sve anarmerijske stanice (sem u Ivanjici) i spaljene optinske arhive. U to vreme su pored Moravike partizanske ete postojale i ove oruane formacije: grupa Evgenija Glavinia; oko 15 etnika pod komandom faiste ure Smeerevca koja e pripojila vojvodi Javorcu, poto su njihovi odnosi prema okupatoru i narodu bih istovetni; zatim, najvea formacija, oko 4050 etnika, pod komandom Boe osovia Javorca. etnici Drae Mihailovia tek poinju da organizuju svoje odrede. Ovlaenje od Drae za formiranje odreda koji se poeo stvarati u planini Goliji imao je aktivni porunik bive vojske Mirko Puri. Pored ovoga, pop Dragoljub Milutinovi prikupljao je ljude za formiranje i drugog odreda Peanevih etnika. I dok se Draini etnici nalaze u fazi formiranja, Javorac, koji je oko sebe okupio najvei olo, eta se po selima sreza, primorava seljake da mu pripremaju bogate gozbe, pljaka potroake zadruge i bogatije seljake, ucenjuje, batina i ubija ljude radi pljake. Kod naroda vlada strah od mnogobrojnih zloina koje vre etnici, ah se ne usuuje da mu ta govori o tome. Sluaj koji se desio 2. avgusta na saboru na emernici jo vie je ogorio metane. Tamo je Javorac, naoigled okupljenog naroda, uhvatio seljaka Nikolia, odsekao mu ui i nos, odrao kou s lica, a zatim ga zaklao. Znalo se i za Stevana Stamato'895

via, iz Ravne Gore, koga su istukli i opljakali, Ranisava Toia, trgovca iz Jesenova, koga su opljakali a zatim ubili; Milisavu Stojkoviu iz Brezove, Vuiu Stamboliu, kaleiji na Katiima (bio je pristalica NOP-a), Miodragu Stamboliu, sekretaru potroake zadruge (lanu KPJ) i mnogim drugima oduzeli su novac. 11 U takvoj situaciji narod sve vie trai zatitu partizana. Videvi da ovi postaju sve popularniji, etnici pokuavaju da raznim trikovima pokau partizane kao pljakae. Zato nou organizuju pljaku pojedinih seljaka stavljajui petokrake zvezde na kape, ime se slue i pri vrenju drugih nedela. Dokle su u tome ili potvruje i ovaj primer: prilikom pljake u selu Sareniku s njima je bio i jedan konobar iz Ivanjiee koji je dezertirao iz partizana. Posle izvrene pljake oni su ovog nesrenika vezali i kao meku vodili sa sabora na sabor, pred narodom g tukli i mrcvarili, govorei da su ga zarobili kad je s grupom partizana bio u pljaki, dok ga nisu u selu Milandi (javorska optina) streljah pred narodom, a neke opljakane stvari vratili. I svoje ljude su rtvovah da bi odvratili narod od partizana. Mi u to vreme (takva je bila direktiva) nismo hteli zaotravati odnose s etnicima, ve smo na sve mogue naine (ponekad ak i na nau tetu) nastojali da ih privolimo da s nama sarauju. U tom smislu, a i u vezi sa direktivom Glavnog taba za stvaranje slobodne teritorije, uurbano smo vrili pripreme za napad i. osloboenje Ivanjiee. Da ne bi dolo do sukoba s etnicima, sklopili smo sporazum s Javorcem o zajednikim akcijama na Ivanjicu, Arilje i Poegu. U ime partizana ovaj sporazum su potpisali 29. avgusta Mio Matovi i Vehjamin Marinkovi. Ali, zbog uspenih akcija ostalih eta Uikog odreda i jakog pritiska naih snaga na komunikacije oko Uica, Poege, Aril ja i Ivanjiee, zatim aanskog odreda oko aka, Nemci su se sa andarmima iznenada spremili za evakuaciju iz Ivanjiee. O tome su obavestili Javorca koji kri sporazum, i, ne obavetavajui nas, upada 31. avgusta u Ivanjicu, nakon to su Nemci i andarmi napustili ovo mesto (Javorac je povlaenju bio obaveten 30. avgusta uvee, pa je u toku noi 30/31. priao sa etnicima bhe Ivanjici i komunikaciji kuda su se Nemci kamionima povlaili; nije ih hteo napasti, mada je za to bila povoljna prilika).
11

Prema podacima iz hronike sela Brezova Rajac. '896

Po ulasku u Ivanjicu etnici su otpoeli sa bezobzirnom pljakom radnji. Kad smo saznali da su Nemci napustili Ivanjicu krenuli smo tamo, ali kad smo usput obaveteni o pljaki koju vre etnici, odustali smo od ulaska u mesto (da ne bi na nas mogli baciti krivicu za pljaku). Krenuli smo na rudnik i fabriku antimona u Lisi (oko 8 kilometara od Ivanjiee), gde smo demontirali, fabriku i rudnika postrojenja da ne bi vie koristila okupatoru. Zaplenili smo velike koliine hrane, eksploziva, benzina i drugog. Istog dana uvee Nemci su sa nekoliko kamiona doli u Ivanjicu. Naa eta nije bila u blizini komunikacije da ih n a padne, a etnici su se povukli bez borbe. Vojvoda Jevevi, koji je tada bio sa Javorevim etnicima, potajno je s Nemcima sklopio sporazum da oni predaju vlast etnicima u Ivanjici, a etnici su im pomagali u borbama protiv partizana. Posle toga Nemci su se povukli, a etnici se ponovo vraaju u Ivanjicu i nastavljaju s pljakom. Jo nekoliko dana eta se nalazila u neposrednoj blizini Ivanjiee i na rudniku Lisa. Nismo hteli da se urimo sa ulaskom u Ivanjicu, da bismo narodu ostavili vie vremena da se sam uveri o postupcima i ponaanju etnika. Pojedinano smo odlazili u Ivanjicu i sluah reagovanja graana. U etu je tih dana stigao Milinko Kui sa komesarom aanskog odreda Ratkom Mitroviem, koji su potvrdili pravilnost nae odluke da ne ulazimo u Ivanjicu zajedno s etnicima. Poto smo procenili da su se etnici dovoljno kompromitovali, odluili smo da krenemo u Ivanjicu.- Ulazak smo pripremili na svean nain: u primernom vojnikom redu, sa zastavom i pevajui borbene pesme uli smo 8. septembra u Ivanjicu. Bio je lep, sunan dan. Cela varoica je izila i srdano nas doekala. Poto smo zaposeli potu i postavili obezbeenja na vanijim mestima, ostali borci i graani su se okupili'na trgu, gde je uz prisustvo velikog broja ljudi odran zbor. Otvorio sam zbor, a zatim su govorili Milinko Kui, Ratko Mitrovi, Mio Matovi, Vehjamin Marinkovi i u ime omladine Blagoje Stai, opanarski radnik. Govornici su esto prekidani aplauzom i odobravanjem. Upoznali su narod s meunarodnom situacijom, sa stanjem na frontovima, naroito istonom; govorih su o borbama kod nas i potrebi jedinstva svih naih naroda u borbi protiv okupatora; o znaaju i ulozi KPJ; o NOP-u, partizanima i ciljevima oslobodilake borbe itd. Na kraju je narod pozvan da se svrsta u redove boraca za slobodu.
57 U s t a n a k 1941.

897

Posle zbora nastalo je narodno veselje. Omladina je igrala i pevala borbene pesme, pisane su parole i crtane petokrake zvezde gotovo na svakoj kui i po trotoarima. Narod je bio oduevljen ponaanjem i odnosom partizana. Organizovan je zajedniki ruak u kafani Javor na koji smo, pored ostalih, pozvali i stare 0 ratnike. Ova panja prema njima imala je velikog odjeka. Stari ratnici su bili ponosni i uzbueni ovim naim gestom. Mnogi od njih su isticah da je ovo prvi put da ih neko pozove na sveanost i da im ovako javno odaje priznanje za njihovu borbu. Tog dana se u etu prijavilo oko 40 novih boraca, naroito omladine (meu njima i 5 omladinki). Pored njih, gotovo toliko ih je vraeno zbog rada u pozadini, a neki i to su jo bili suvie mladi. Tako je nakon mesec i po dana od formiranja, i pored svih tekoa koje su nam u dotadanjem radu stvarah kolebljivci, etnici, okupator i njegove sluge, eta kroz akcije narasla na oko 110 boraca i osposobila se za vee zadatke.koji su je ekali i van svoga sreza i Srbije. Ona je posle nekoliko dana provedenih u Ivanjici i poela da izvrava te zadatke. Do k r a j a rata njeni borci ostali su verni svojoj zakletvi datoj na planini Klekovici prilikom formiranja ete.
Katko SOFIJANI

PRILOG

DOKUMENTARNE FOTOGRAFIJE IZ 1941. GODINE

Proslava 1. maja 1941. god. Selo Males Kavadarsko Makedonija

(Vojni muzej JNA u Beogradu)

Narod

Bosanske

krajine

bei

pred

ustakim,
(Narodni

pokoljem
u Banjoj Luci)

muzej

Steuern

Filipovi

pred
(Muzej

veanje

Valjevu
naroda Jugoslavije u Beogradu)

revolucije

Kulturbundovci

ustae

pored stvari Jasenovac

oduzetih 1941.
za

od

zatvorenika
u

logoru
Zagrebu)

(Agencija

fotodoitumentaciju

Nernake

jedinice

pljakaju

po

Srbiji

1941.
JNA u Beogradu)

(Vojni

muzej

Nemci

dovode

stanovnike

iz

Slovenskih

Konjica

jula

1941.

zbirni
u

logor
Ljubljani)

(Muzej

revolucije

Sprovodenj

na

streljanje
(Muzej

simpatizera
revolucija

NOP
naroda

Zemunu,
Jugoslavija u

1941.
Beogradu)

Nemaki

podoficiri

nad

rakom

streljanih
(Vojni

Kragujevcu
muzej JNA u

1941.
Beogradu)

Borci

Livanjskog
(Muzej

odreda
naroda

1941.
Jugoslavije a Beogradu) ,

revolucije

Psunjska

partizanska

grupa u avgustu 1941. Zuco, Don i Stjenka)

(Prika,
(Muzej

Jole,

Koljka,
u Zagrebu)

revolucije

cj a B a sr

Partizani

iz

bataljona

Vladimir

Gainovi(Muzej

Davidoviima
revolucije u

(Bilee)
Sarajevu)

narodne

Ruenje

pruge

kod

Katela

(Dalmacija)
(Muzej

ai:ijuna

19-11.
u Zagrebu)

rcvoluciJc

Diverzija

na

pruzi

BeogradZagreb,

kod

Okuana
(Muzej

novembra
revolucije u

1941.
Zagrebu)

ISM

:
Diverzija na

_
pruzi

_
Karlovac-Knin,

~
kod

-
Blata,
(Muzej

'T _
decambra
revolucije u

11141.
Zagrebu) . '

Grupa

partizana

iz

bataljona Nevesinjska puka kod Bilea jesen 1941.

(Muzej-narodne

Mekoj
u

Grudi

revolucije

Sarajevu)

Selo

Dragoe

(Slovenija)

koje

su

Nemci

spalili januara
(Muzej revolucije

1942.
u Ljubljani)

Na

humkama rodoljuba (Slovenija) koje diverzije partizana na jedan

su Talijani streljali posle most decembra 194.

(Muzej revolucije u

uspele
Ljubljani)

0Hjmm

MS

NHHI
M M B U H I L

li

Bajo

Sekuli

na

osmatranici

na

Durmitoru
(Vojni

decembra
muzej JNA

1941.
u Beogradu)

.ar^

^^-;
J.'.hA??--

- -,.

'
3 a a

. , - i f -i :'-- - ' -, - . " *

- " ^ ; . A^HStaBl-u" i

Jllte: JBBm

"

S a N i E i? N 3 g IPPPBI ' K S
NO)

IP'

i ani
- S P H H H H H M M P . . -'v. sf
>'.'- , . . t. '.i!

pc o S u e 's -a 2 i MA a a

Komandant

1.

krajikog u

odreda Milorad Mijatovi Podgrmeu krajem 1941.

(Narodni

govori
muzej u

na

mitingu
IAIC)

Banjoj

! .

Partizanska

radionica
(Muzej

mina

u
naroda

Belegiu

(Srem)
u Beogradu)

revolucije

Jugoslavije

lanovi.Narodnooslobodilakog
U s t a n a k 1941.

odbora
(Muzej

Sokolcu
narodne

1941.
revolucije u Sarajevu)

Ceklinski

partizani
(Muzej

1941.
Narodnooslobodilake borbe

PREGLED LIKOVNIH PRILOGA Branko Sotr: KOLONA (linorez) Aleksandar Priji: MOTANICA (ulje) Vito Globonik: TALCI (linorez) -Ive ubic: KOLONA (linorez) Zlatko Pria: STRIJELAC NA POLOAJU Vjekoslav Para: NJEMCI ULAZE Oskar Herman: ZBJEG Pivo Karamatijevi: KOLONA U NOI Pivo Karamatijevi: SMJETAJ RANJENIKA Sava Nikoli: PRIJATELJ Krsto Hegedui: ELIJA BR. 3 Vojislav Stani: POGINULI BORAC (ulje) Pivo Karamatijevi: RUGOVAC

PREGLED DOKUMENTARNIH FOTOGRAFIJA PROSLAVA 1. MAJA 1941. GOD. SLO MALIS KAVADARSKO MAKEDONIJA NAROD BOSANSKE KRAJINE BEI PRED USTAKIM POKOLJEM STEVAN FILIPOVI PRED VEANJE U VALJEVU NASILNO POKRTAVANJE SRBA U HRVATSKOJ DUBICI 1941. KULTURBUNDOVCI I USTAE PORED. STVARI ODUZETIH OD ZATVORENIKA U LOGORU JASENOVAC'1941.: NEMAKE JEDINICE PLJAKAJU PO. SRBIJ 1941. NEMCl DOVODE STANOVNIKE IZ SLOVENSKIH KONJICA JULA 1941. U ZBIRNI LOGOR U MARIBORU SPROVOENJE NA STREL JAN JE'SIMPATIZERA NOP U ZEMUNU, 1941. NEMAKI PODOFICIRI NAD RAKOM STRELJANIH U KRAGUJEVCU, 1941. . . . BORCI LIVANJSKOG ODREDA 1941. PRVI PRILEPSKI PARTIZANI TRAJKO TARZAN I MILE KOZAR, 1941. PSUNJSKA PARTIZANSKA GRUPA U AVGUSTU 1941. (PRIKA, JOLE, KOLJKA, ZU CO, DON I'STJENKA) PARTIZANI IZ BATALJONA VLADIMIR'GAINOVlC U DAVIDOVICIMA (BILECE) RUENJE PRUGE KOD KATELA (DALMACIJA) AVGUSTA 1941. DIVERZIJA NA PRUZI BEOGRAD ZAGREB, KOD OKUANA NOVEMBRA 1941. DIVERZIJA NA PRUZI KARLOVAC KNIN, KOD BLATA, DECEMBRA 1941. GRUPA GERILACA U BUDIMILI JARPI (KOD SANSKOG MOSTA) 1941. ZAROBLJENI NEMCI U UICU 1941. GRUPA PARTIZANA IZ BATALJONA NEVESINJSKA PUKA U " MEKOJ GRUDI. KOD BILEA JESEN 1941. PRELAZ PARTIZANA PREKO DUNAVA KOD SURDUKA SELO DRAGOE (SLOVENIJA) KOJE SU NEMCI SPALILI JANUARA 1942. NA HUMKAMA RODOLJUBA (SLOVENIJA) KOJE SU TALIJANI - STRELJALI POSLE USPELE DIVERZIJE PARTIZANA NA JEDAN MOST DECEMBRA 1941.

TAB BATALJONA 13. JULI LOVENSKOG ODREDA NA LJUBOT1NJU . BAJO SEKULI NA OSMATRANICI NA DURMITORU DECEMBRA 1941. SAVA KOVAEVI NA OSMATRANICI (POLOAJ KOD ' CRKVICA, 11. DECEMBRA 1941) ' ITALI JAN SKA TANKET A KOJU JE ZAPLENILA GRUPA PARTIZANA KOD VILUSA 4. DECEMBRA 1941. KOMANDANT 1. KRAJIKOG ODREDA MILORAD MIJATOVI , GOVORI NA MITINGU U PODGRMEU KRAJEM 1941. PARTIZANSKA RADIONICA MINA U BELEGIU (SREM) LANOVI NARODNOOLOBODILAKOG ODBORA U SOKOLCU 1941., CEKLINSKI PARTIZANI 1941.

S A D R A J

Strana 9 39 58 83 104 118 126 139 151 161 181 204 249 273 301 317 343 364 369 379

Voja Lekovi: DO ODLASKA IZ BEOGRADA Janko Tadi: UPOPIVSKI PARTIZANSKI BATALJON U USTANKU 1941. i- _ Niko ilih: DOLENJSKA 1941. , Milo Zeki: USTANAK U BIRU BIRCANSKI PARTIZANSKI ODRED Tomo Niki: U LICI 1941. . Goje Stevkovski: FORMIRANJE I SLOM PRVIH KUMANOVSKIH ODREDA 1941. Nemanja Markovi Rade Mitrovi: KRAGUJEVAC U 1941. GO DINI Andrija Pejovi: BORBA U KOELAMA (15. jula 1941) Janez Hribar: RAZVOJ NOB U NOTRANJSKOJ 1941. * Grga Jankez: SJECANJA NA RAD OK KPH BJELOVAR I DEJSTVA USTANIKIH GRUPA Adem Hercegovac: OD PARTIZANSKIH GRUPA DO 4. KRAJIKOG NOP ODREDA U CENTRALNOJ BOSNI Pavle Jovievi: POLITIKA SITUACIJA I RAD PARTIJSKE ORGANIZACIJE NA KOSOVU I METOHIJI PRED RAT I U 1941. GODINI Mi a Jeremi: NARODNOOSLOBODILAKA VLAST U RADEVINI 1941. Dr Vlado Vidovi: PLAMEN USTANKA I REVOLUCIJE ZAHVATIO JE I NA KR Franc koberne: POMURJE 1941. Tripo arenac: PRIPREME ZA USTANAK I PRVE BORBE U BILEKOM SREZU Ignjatije Peri: RAZVOJ I AKCIJE PARTIZANSKOG ODREDA DEBELA KOSA Asparuh Korubinovski: RAD PARTIJSKE ORGANIZACIJE U DUVANSKOJ STANICI U PRILEPU 1941. GODINE Radislav Nedeljkovi: ACANSKI OKRUG U USTANKU 1941. Duan DILAKI ODBORI GERILSKI ODRED I NARODNOOSLOBOVukovi: PRVI U ZETI

Vukievi: LOVENSKI BATALJON U PLJEVALJSKOJ BICI _ _ _ _ _ _ Gapar Bergam: VEZA JE USPOSTAVLJENA Nikola Piljak: USTANAK U GLAMOU _ _ _ . _ _ Sima Reli: FRUSKOGORSKI PARTIZANSKI ODRED 1941. GODanilo

Boko

Strana
38S

394 3gg

Milosevic Sima: FABRIKA U PRVIM DANIMA REVOLUCIJE _ _ _ _ _ _ _ 436 Joko Kneevi: SJECANJE NA 1. DECEMBAR 1941. 443 Anton Deman: CANKARJEV BATALJON _ _ _ _ _ _ 443 Slavko Mianovi: POETAK ORUANE BORBE U BIJELJINSKOM S REZU _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 464 Nikola Raki: USTANAK NA PODRUJU KOTARA DELNICE 475 Orde Mijajleski Ocka: MITING U SELU CAREVI 483 Branislav Boovi: LANA PARTIZANSKA RADIO-STANICA 493 Velimir Jukovi: USTANAK U MOJKOVCU I OKOLINI 522 Zvonimir Komarica: PRVA ZAGREBAKA GRUPA PARTIZANA 533 Jovo Pavi: KRUNI MAR PARTIZANA OKO BOSANSKOG PETROVCA _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 544 Jovan eda Kecman: BOLJEVAKI PARTIZANSKI ODRED 549 Spaso Draki: ODLAZAK BORACA SA TERENA ZETE NA PLJEVLJA 1941. . 560 Radojica M. Vukievi:' PRIPREME I RAZVOJ USTANKA NA PODRUJU SELA STRAEVINE I OKOLINE 562 Boris Grabnar: PRVI UDARCI _ _ _ _ _ _ 571 Makso Ddki: BORBE 1. BATALJONA 3. KRAJIKOG NOP ODREDA KRAJEM 1941. _ _ _ _ _ 593 Drago Gizdi: FORMIRANJE KATELANSKOG PARTIZANSKOG ODREDA _ _ _ _ _ _ _ 608 Kiro Ristovski: PRIKUPLJANJE ORUJA U PRILEPU ZA 'USTANAK _ _ _ _ _ _ _ 613 Jdgo Jovanovi: PRVA GODINA NARODNE VLASTI U CRNOJ GORI (jul 1941. jun 1942) _ _ _ _ _ _ _ _ 66 Simo Todorovi: SJECANJE NA NEKE AKCIJE BANIJSKIH PARTIZANA 1941. __ _ _ _ _ 631 arko Zgonjanin: NA KARANU OD JULA DO SEPTEMBRA 644 Stojan Milenkovi: AKCIJE SKOJEVSKIH UDARNIH GRUPA U LESKOVAKOM KRAJU 1941. GODINE _ _ _ _ 651 Kemal Sejfula: MUSLIMANSKA PARTIJSKA ELIJA U SKOPLJU 1941. 659 Ilija Mugoa: IZLAZAK IZ OKUPIRANE PODGORICE - Boco Lazovi: PREDUSTANIKO PROLJEE U NIKlCU Stane Semi Daki: NAPAD NA LO _ _ Branko Vignjevi: SJEANJA NA FRONT USTANIKA U PODKOZARSKOM SELU KOMLENCU, I NA FORMIRANJE 2 . KOZARSKE ETE _ _ _ _ _ _ _ _ _ Idriz ejvan: FORMIRANJE I AKCIJE 2. (DUBIKE) ETE KOZARSKOG PARTIZANSKOG ODREDA _ _ _ _ _ 676 678 682 (387 692

Mutak: PARTIJSKA ORGANIZACIJA ELEZNIARA U ZAGREBU 1941. ggg Tome Bukleski Maculi: FORMIRANJE PRVE SEOSKE PARTIJSKE ELIJE U KIEVSKOM KRAJU 712 Milovan Milosavljevi Mika: SEANJA NA FORMIRANJE I PRVA DEJSTVA 1. UMADIJSKOG PARTIZANSKOG ODREDA 715 Janko Lopii: TRINAESTOJULSKI USTANAK POD OBODOM 728 Vukalica Milutinovic edo: ZA POSLEDNJI I ODLUNI BOJ 733 Sava Opai: ^USTANAK U KNINSKOJ KRAJINI 1941. 739 Milan Slani: SUAK U DANIMA USTANKA 746 Dragutin Stani, Mile Vuenovi, Savo Kesar i Idriz ejvan: FORMIRANJE I AKCIJE 1. ETE KOZARSKOG NOP QDREDA U- TOKU 1941. 750 Mitre Inadeski: TAJNA PARTIJSKA TEHNIKA U SKOPLJU 754 Ali ukrija: SITUACIJA 1941. NA PODRUJU KOSOVSKE MITROVICE 757 Jelena Drecun Kosti: KAKO SMO SE PRIPREMALE ZA USTANAK 13. JULA 1941. 768 Jago i Mujo eki: POLIKI GERILSKI ODREDI I PRVI BERANSKI BATALJON _ _ _ _ 770 Martin Greif: PRVA POHORSKA PARTIZANSKA ETA 776 Milorad Mijatovi: UNITENJE RUDNIKA LJELJANA 786 Duan ali: SJEANJA NA USTANIKU 1941. GODINU U SLAVONIJI 792 Ratka Krstevska: AKTIVNOST NARODNE POMOI I ENSKE ORGANIZACIJE U PRILEPU 1941. 820 Mitar Bjalica: NEODRANI GOVOR _ 824 Zarije kerovi: UGRABILI SU GA ISPRED ITALIJANSKE STRAE . 829 Vojin orovi: AKCIJE BUKOVIKOG GERILSKOG ODREDA I ETE PRVIH DANA USTANKA 1941. 831 Grga Milaini Todori: U OKUPIRANOM KARLOVCU S VODOM PARTIZANA 835 Rua Bak: BOMBE SU PRAVLJENE USRED SKOPLJA 852 Gojko Durutovi: ZBOR NA GORANSKOM 2. AVGUSTA 1941. 855 Branko Zotovi: ZAPIS IZ LJUBOMIRA 858 Ratko Sofijani: FORMIRANJE I PRVE AKCIJE MORAVIKE ETE BOKO PETROVI 879
PRILOG 'PREGLED PREGLED DOICDMENTHN FOTOGRAFIJE IZ 1941. GODINE LIKOVNIH PRILOGA DOKUMENTARNIH FOTOGRAFIJA

Vlado

Strana

1 ; S j
1

PIU UESNICI

USTANAK

NARODA

JUGOSLAVIJE

1941.

OMOT I KORICE Bogdan Kri

>

' "

* VINJETE Danilo Bokovi, Pivo Kar amatij evi,

*

Marjan

Detoni

Branko

otra

REDAKTORI Gligorijevi Ivan, Ljubinkovi ivojin, Petkovi Reeti Ivan, Sarajli Abdulah * LEKTORI Stevan Koji, Stana Stani, Veljko Aleksi, R&dmila Brajovi * Blago je Svorcan, Radomir,

TEHNIKI UREDNIK Andro * Strugar

KOREKTORI ' Vera uri, Gordana Rosi, Biljana ordevi

tampanje zavreno marta 1964. TIRA2: 5000