DKC6101

Kasni hibrid viestruke namene: visok prinos, pogodan za berbu u klipu i siliranje!
Namenjen je za kombajniranje u zrnu i branje u klipu. Solidno podnosi loe uslove gajenja, ali mnogo efikasniji u dobrim uslovima gajenja. Registrovan u Srbiji 2011. Oplodnja je odlina, ak i u loijim uslovima gajenja. Stablo: biljka ima fantastino ukorenjavanje i jak koren; stablo je jako i elastino, spremno da ponese visok prinos i odoleva olujnim vetrovima i drugim fizikim iniocima, koji utiu na poleganje i lom stabla. Klip je priljubljen i vrsto povezan za stablo, srednje veliine, sa 20 redova zrna na klipu i 42-44 zrna u redu. U dobrim uslovima tei formiranju dva i vie redovnih klipova na stablu. Zrno: zuban, visokog kvaliteta. U dobrim vremenskim uslovima, kombajniranje ovog hibrida treba planirati polovinom oktobra. Suvo zrno je tolerantno na mehaniko habanje i vrlo lako se kombajnira. Preporuka za setvu Optimalan -rani i srednji rok setve za dati region. Treba izbegavati kasne rokove setve. Preporueni razmak u setvi (meuredno rastojanje 70 cm) Za dobre uslove gajenja: 19-20 cm u redu. U loijim uslovima gajenja: 20-21 cm u redu.

DKC6120
Za dobre uslove gajenja, viestruke namene i moe se uvati u ardaku!
Namenjen je za kombajniranje u zrnu i branje u klipu. Srednje visoka-visoka biljka sa uspravno postavljenim listovima i izraenim stay green efektom. Registrovan u Srbiji 2009. Oplodnja: vreme oplodnje je u sredini njegove grupe zrenja, iako metlice izbacuje ranije onda kada i hibrid iz FAO 500 grupe. Stablo: tolerantno je na lom i poleganje, robustnog izgleda. Klip je krupan i pravi je predstavnik FAO grupe 600, ima 20-22 reda zrna sa 43-45 zrna u redu. Zrno je krupno sa visokom specifinom teinom (masom 1000 zrna). Zrno je izuzetno krupno, duboko usaeno i ima izazovan ukus za stoku sa visokim sadrajem masti i proteina. Zuban dobrog mehanikog kvaliteta. Preporuka za setvu Preporuuje se ranija setva, meu prvima u okviru optimalnog roka za dati region. Preporueni razmak u setvi (meuredno rastojanje 70 cm) DKC6120 se moe gajiti za silau i u navodnjavanju gde je preporueni razmak: 17.5-18 cm u redu. U suvom ratarenju ukoliko se gaji za zrno: 19.5-20.5 cm u redu.

Preporueno vreme setve

Potrebe za ubrenjem

Preporueni sklop

Preporueno vreme setve

Potrebe za ubrenjem

Preporueni sklop

Podaci su napisani na osnovu grupe zrenja hibrida kukuruza i raspoloivih rezultata sa oglednih polja. Generalno vreme setve zavisi od temperature zemljita i vremenskih uslova

Podaci su napisani na osnovu grupe zrenja hibrida kukuruza i raspoloivih rezultata sa oglednih polja. Generalno vreme setve zavisi od temperature zemljita i vremenskih uslova

ubrenje Hibrid za intenzivne uslove proizvodnje, koji odlino reaguje na ubrenje. Razumnim poveanjem doze ubrenja, poveae se i prinos. Preporuka za proizvoaa Ukoliko imate parcelu dobrog kvaliteta zemljita i niste sigurni hoete li usev skidati u zrnu ili u klipu, DKC6101 je odlian izbor za Vas. Skidanje useva u klipu (branje) treba obavljati kada je vlaga zrna 23 - 27%.

ubrenje Prinosan hibrid sa velikom zelenom masom, tipino za FAO 600, zahteva solidno ubrenje, ije ulaganje e biti vraeno kroz visok prinos zrna. Preporuka za proizvoaa DKC6120 ima krupne klipove, sa vrstom apurikom koankom i zbog toga moe se koristiti za berbu u klipu pri vlagi 23-27%. Visok sadraj hranivih materija u zrnu ine ga ukusnim za stoku, pogotovo za svinje i ivinu.

26

FAO 400

500

600

700

FAO 400

500

600

700

27

DKC6315
Tri u jedan = uvanje u ardaku, kombajniranje u zrnu i odlina silaa!
Namenjen za kombajniranje u zrnu, branje u klipu i silau. Srednje visoka-visoka biljka sa uspravno postavljenim listovima i izraenim stay green efektom. Registrovan u Srbiji 2011. Oplodnja: vreme oplodnje je najee u drugoj polovini jula meseca, eventualno u prvoj nedelji avgusta. Stablo: tolerantno je na lom i poleganje, robustnog izgleda. Klip je krupan i pravi je predstavnik FAO grupe 700, ima 20-22 reda zrna sa 43-45 zrna u redu. Zrno: retko dolazi do mehanikog oteenja zrna. Stoka ga rado jede.
Preporueno vreme setve Potrebe za ubrenjem Preporueni sklop Podaci su napisani na osnovu grupe zrenja hibrida kukuruza i raspoloivih rezultata sa oglednih polja. Generalno vreme setve zavisi od temperature zemljita i vremenskih uslova

KVALITET ZRNA DKC KUKURUZA

Mnogi poljoprivredni proizvoai direktno koriste DKC hibride u ishrani stoke i imaju odlina iskustva. Svinje ih rado jedu i bre napreduju ili Od kada koristim DKC hibride u tovu junadi, oni mnogo bre napreduju su najei komentari koje smo uli obilazei stoare. Ove tvrdnje su potvrdili i rezultati ispitivanja kvaliteta, koje je uradila laboratorija Poljoprivrednog fakulteta u Novom SaduDepartmana za stoarstvo. Ispitivana su samo dva parametra: Sadraj sirovih proteina u suvoj materiji zrna kukuruza i sadraj sirovih masti u suvoj materiji zrna kukuruza. Ovi parametri nisu dovoljni da detaljno opiu hranjivu vrednost, ali mogu da daju okvirne odgovore o tome da li je neki hibrid dobar za ishranu stoke. Predstavljeni grafikoni sadraja sirovih proteina I sadraja sirovih masti pokazuju da su DKC hibridi visoko snabdeveni ovim vanim hranjivim materijama. Prosene vrednosti koje smo pronali u literaturi se kreu u rasponu od 7,55 8,05% sadraja sirovih proteina, dok je za sirovi sadraj masti (ulja) to oko 3,2 3,3% u suvoj materiji zrna kukuruza. Mora da se naglasi, da kvalitet zrna kukuruza ne zavisi iskljuivo od genetike koju nosi hibrid, ve u dobroj meri zavisi od spoljanjih faktora. Na mnoge spoljanje faktore, proizvoa moe da utie, kao to su nain obrade zemljita, ubrenje, zatita od korova i insekata, plodored, vreme setve i vreme etve kukuruza, a na mnoge ne moe, kao to su broj sunanih dana, padavine, temperatura vazduha, kvalitet zemljita (ponekad nismo u mogunosti da biramo parcele, ve sejemo gde moramo). Proteini su neophodni za rast i razvie stoke jer direktno uestvuju u stvaranju amino kiselina (proteina) u stonim organizmima. Kvalitet i sadraj protein u ishrani mladih ivotinja je od posebnog znaaja jer u toj fazi razvoja ivotinje troe mnogo vie protein, nego u odraslim fazama svog rasta i razvoja. ivotinje ne mogu da sintetiu esencijalne masne kiseline, pa je sadraj ulja u hrani koja se daje stoki od izuzetnog znaaja u ishrani stoke. Ulja, ili masti iz hrane su izvor energije za rast i razvie, bez koje stoka ne moe da napreduje. Pored nabrojanih vanih hranjivih inioca zrna kukuruza, postoje i drugi - koje sada neemo pominjati, ali se skrob, kao najzastupljeniji u zrnu kukuruza, mora pomenuti. Sadraj skroba u zrnu kukuruza je najee oko 63-64 %. Skrob je izvor energije za stoku, ali se mora voditi rauna da se ne primeni u prevelikoj dozi, jer tada moe da izazove gojaznost i oboljenja. Svi stoari treba da tee uravnoteenoj ishrani stoke.

Sadraj sirovih proteina u zrnu DKC kukuruza

10,5 9,5 8,5 7,5 6,5

Preporuka za setvu Preporuuje se ranija setva - meu prvima u okviru optimalnog roka za dati region. Preporueni razmak u setvi (meuredno rastojanje 70 cm) DKC6315 se moe gajiti za silau gde je preporueni sklop: 19.5-20.5 cm u redu. U suvom ratarenju: 20-21 cm u redu.

Uobiajeni sadaj sirovih proteina u zrnu kukuruza: 7.5 - 8 %

Sadraj sirovih masti u zrnu DKC kukuruza

5 4,5 4 3,5 3

Uobiajeni sadraj sirovih masti u zrnu kukuruza: 3.2 - 3.3 %

ubrenje Prinosan hibrid sa velikom zelenom masom, tipino za FAO 700, zahteva optimalno ubrenje i u loim uslovima proizvodnje e znaajno podbaciti prinosom. Preporuka za proizvoaa Ima krupne klipove sa vrstom apurikom (koankom) i namenjen je svim proizvoaima kukuruza, koji svoj rod skladite u ardacima (kotarkama). Visok sadaj hranljivih materije u zrnu ine ga pogodnim za ishranu stoke.

28

FAO 400

500

600

700

29

DEKALB u slubi

poljoprivrednih proizvoaa

30

0 0

d o

a n i
31

NEKA VAM VREMENSKI USLOVI POMOGNU

2007 komentar vremenskih uslova
U toku vegetacionog perioda veliki deficit padavina, kao i visoke temperature vazduha i zemljita uslovili su jako isuivanje zemljita. Ovo je vaan podatak jer znamo da se u julu odvija oplodnja kukuruza i da je polen izuzetno osetljiv na navedene nepovoljne uslove, te je sve to rezultiralo nepravilnim ozrnjavanjem klipova. Tokom avgusta 2007. godine, u fazi nalivanja zrna, kukuruz je pretrpeo drugi stres od sue, tako da su i postojea zrna na klipu ostala nedovoljno nalivena i zakrljala. Vodno-temperaturni stres je na pojedinim lokalitetima smanjio prinose kukuruza i do 80%, to je rezultiralo izuzetno neujednaenim prinosima u regionu. Potovani poljoprivredni proizvoai, moramo Vas podseati na ovakve katastrofalne godnie, kako bi pravilnim izborom hibrida ublaili nepovoljne vremenske uslove. Najbolju performansu u sunim uslovima u 2007. god su pokazali hibridi iz FAO 200, FAO 300 i FAO 400. DEKALB ima odgovor i za ovakve uslove, molimo Vas pogledajte tabelu sa preporukom za izbor hibrida u odnosu na intenzitet sue (Strana 4.)
26 24 22 20 18 16 14 12 10 8 6 4 2 0 Februar

U IZBORU HIBRIDA ZA VAU NJIVU

2009 komentar vremenskih uslova
Mesene koliine padavina (mm) u 2008. godini
u odnosu na viegodinji prosek (SO, KI, NS, SM, V)
140 120 100 80 60 40 20 0 Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar

Srednje mesene temperature vazduha (C) u 2007. godini

u odnosu na viegodinji prosek (SO, KI, NS, SM, V)
Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar

2007.

Viegodinji prosek (1971-2000)

Mesene koliine padavina (mm) u 2007. godini

u odnosu na viegodinji prosek (SO, KI, NS, SM, V)
140 120 100 80 60 40 20 0 Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar

2007.

Viegodinji prosek (1961-2005)

2008 komentar vremenskih uslova

2008. godinu karakterie nedostatak padavina nakon oplodnje, te ovom prilikom elimo da Vam istaknemo vanost padavina u drugoj polovini jula i avgustu mesecu. Vremenske prilike za uzgajanje kukuruza su bile idealne do polovine jula meseca. Nakon optimalnih uslova, u drugoj polovini jula i u avgustu je nastupila sua u kombinaciji sa izuzetno visokim temperaturama i vetrom. Nepripremljene biljke, uavi u pomenuti suni period, doivele su ozbiljan stres koji je uticao na suenje stabla, listova i u njima sprovodnih snopia, kao i direktnu izloenost mladih zrna visokim temperaturama. Interakcija biljaka i loih spoljanjih uslova je dovela do domino efekta, abortiranja oploenih zrna i vrlo skromnog nalivanja. Prinosi u 2008. godini su bili uniformniji po regionima i nije bilo katastrofalno niskih prinosa, kao u 2007. godini, ali nije bilo ni rekordno visokih prinosa. U proseku u 2008. godini postignuti su bolji prinosi u poreenju sa prinosom iz 2007. godine.
28 26 24 22 20 18 16 14 12 10 8 6 4 2 0

Srednje mesene temperature vazduha (C) u 2008. godini

u odnosu na viegodinji prosek (SO, KI, NS, SM, V)
Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar

2008.

Viegodinji prosek (1971-2000)

U ovakvim uslovima su opet najvie profitirali hibridi iz ranijih grupa zrenja, kao to su FAO 300 i FAO 400, koji su imali ranu oplodnju i dovoljno vremena da otponu nalivanje zrna, pa ak i da znaajno ojaaju u odnosu na kasnije hibride, kod kojih je uglavnom i dolazilo do odumiranja sprovodnih snopia i propadanja celih biljaka.

Vremenski uslovi u 2009. godini su bili izuzetno regionalno podeljeni i razliiti. Neki od regiona su imali skoro optimalne uslove za proizvodnju kukuruza, dok se u nekim regionima manifestovala jaka sua. Ukoliko se posmatra Vojvodina, moglo bi se rei da je najnepogodnije uslove imalo podruje u obliku etvorougla koji spaja Sombor Vrbas Beej Kikindu i Kikindu sa Somborom uz granicu sa Maarskom. Ovakvi suni regioni su se nalazili i u nekim drugim krajevima, kao ostrva i najee su bili vezani za samo jedno, ili dva sela. Suni regioni i regioni sa neto veim padavinama, u vegetacionom periodu su se razlikovali samo u padavinama, dok su temperature bile priblino iste. Prosean prinos kukuruza u 2009. godini je slian sa ostvarenim prosenim prinosom u 2008. godini. Ukupne godinje, prosene padavine u Srbiji iznose oko 620 mm/m2, dok u vegetacionom periodu obino padne oko 370 mm/m2 vodenog taloga. U sunom regionu, u Srbiji, deficit je bio i do 100 mm/m2 za vegetacioni period, dok je u regionu sa neto vie padavina ova razlika bila na nivou 10-20 mm/m2. U nekim mikro regionima padavine su bile u suficitu u odnosu na viegodinje prosene vrednosti. Predstavljeni rezultati i trend u deficitu padavina pokazuje veliki znaaj u izboru hibrida i primenjene agrotehnike u cilju uvanja vlage. U tekstu Male tajne uspene proizvodnje kukuruza naveli smo podatak da se nepravilnom agrotehnikom moe izgubiti i do 100 mm/ m2 za godinu dana, tako da ovaj podatak u zbiru sa navedenim razlikama i deficitom padavina pokazuje da se poneke njive mogu nai u deficitu ak od 200 mm/m2 od ukupnih 370 mm/m2 za period vegetacije. U ovako velikom deficitu vlage, u kombinaciji sa nepravilnim ubrenjem, ni jedna genetika, ni jedan hibrid kukuruza Vam nee pomoi da ostvarite visoke prinose. Pogotovo je interesantno obraditi panju na sve detalje u proizvodnji, onda kada je cena merkantilnog kukuruza niska. U uslovima niske cene merkantilnog kukuruza, nema mesta za greke, jer tada malo smanjenje prinosa moe rezultirati negativnim finansijskim efektom. U uslovima niske cene merkantila kukuruza je apsolutno pogreno voditi se idejom niskog ulaganja

2008.

Viegodinji prosek (1961-2005)

Srednje mesene temperature vazduha (C) u 2009. godini

u odnosu na viegodinji prosek (SO, KI, NS, SM, V)
26 24 22 20 18 16 14 12 10 8 6 4 2 0 Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar

2009.

Viegodinji prosek (1971-2000)

Mesene koliine padavina (mm) u 2009. godini

u odnosu na viegodinji prosek (SO, KI, NS, SM, V)
140 120 100 80 60 40 20 0 Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar

2009.

Viegodinji prosek (1961-2005)

u proizvodnju kukuruza i oekivati da je u takvoj proizvodnji vea ansa za ostvarivanjem profita, jer je za proizvodnju kukuruza neophodno pruiti optimum agrotehnikih operacija, ubrenja i odabira hibrida, kako bi ste imali sigurnost u proizvodnji i ostvarenju profita.

32

33

2010 komentar vremenskih uslova

Vrlo neobina godina po pitanju vremenskih uslova. Poela je sa znatnim zimskim rezervama vlage i obilnim padavinama pre i za vreme setve kukuruza. Padavine i relativno niska temperatura bile su izraene i nakon setve, te su poljoprivredni proizvoai imali problema sa primenom herbicidnih tretmana. U ovoj godini su se pojavile izrazite razlike izmeu kvalitetnih brendiranih preparata i loe formulisanih kineskih, gde se pored aktivne materije u preparatima nalazi i puno neistoa. Zbog nepovoljnih uslova za rast i razvie biljaka kukuruza (prevlano i prehladno vreme), deavalo se da su ovakvi, loi preparati imali izraeno negativno dejstvo na usev kukuruza. U ovakvim loijim uslovima za prvobitni porast, kukuruz je u odnosu na prosenu godinu kasnio u razviu za oko 30-ak dana. Na alost, ali potrebni su loi uslovi da bi se video znaaj kvaliteta semena. U 2010. godini su se vrlo jasno izdiferencirale semenske kue i njihove strategije u doradi semena. Sa ponosom kaemo da su DKC uvek bili u vrhu po nicanju, ostvarenom sklopu i prvobitnom brzom rastu i razviu, to je potvrda izuzetno visokih semenskih kvaliteta. Svi usevi kukuruza su se uglavnom ujednaili u junu mesecu po svom uzrastu, ali ne i po razviu. Oni kukuruzi koji su bili napredni u maju, kasnije su pokazali svoje prednosti, odnosno vei prinos. Kini uslovi su se nastavili i u julu, i u avgustu mesecu, to za kukurz predstavlja optimalne uslove za oplodnju i za nalivanje zrna. U ovoj godini su DKC hibridi ostvarili 1-2t/ha (suvog zrna) vie nego u ranijim godinama. Pored prvobitnog rasta i razvia useva kukuruza, ova godina nije pruila povoljne uslove za otputanje vlage iz zrna. Dok su DKC hibridi u septembru 2009. imali vlagu zrna oko 17-21%, u 2010. godini su imali oko 21-25% vlage u zrnu, to je opet bilo znaajno manje u odnosu na neke konkurentske hibride, koji su u isto to vreme, u najveem broju sluajeva imali vlagu znaajno preko 30%. Na alost nije se isplatilo ekanje da vlaga zrna opadne, jer su dugotrajne kie donosile i do 100 mm/m2 vode, to je opet vraalo vlagu zrna na 20%. Tokom oktobra meseca DKC hibridi su imali valgu zrna od 16-20%, to ih je izbacilo na prvu poziciju po pitanju otputanja vlage. U ovoj godini su ostvareni rekordni proseni prinosi sa DKC hibridima, pa su se vrlo esto beleili rezultati sa preko 15 t/ha na velikim proizvodnim farmerskim povrinama. Ostvareni su i pojedinani rekordni prinosi sa preko 18 t/ha i to na parcelama gde su se poklopili svi neophodni faktori za uspeno gajenje kukuruza. Interesantno je pomenuti da su se u ovoj godini, sa DKC hibridima, u Banatu ostvarili najbolji prinosi, neto nii u Sremu, a na alost najnii u Bakoj i kretali su se od prosenih banatskih 13t/ha do prosenih bakih 12,5 t/ha.
26 24 22 20 18 16 14 12 10 8 6 4 2 0 Februar

Srednje mesene temperature vazduha (C) u 2010. godini

u odnosu na viegodinji prosek (SO, KI, NS, SM, V)
Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar

2011 komentar vremenskih uslova

Srea je to je vegetacioni period u 2011. otpoeo sa dovoljnim zimskim rezervama vlage u zemljitu, jer je april mesec kada je setva i nicanje u punom jeku, bio period sa deficitom u padavinama. Kao i prethodnih godina i u ovoj sezoni svi korisnici DEKALB semena su se hvalili sa nicanjem i ostvarenim sklopovima. U prilog pravilnog razvoja kukuruza su ile i temperature, koje do kraja jula meseca nisu puno odstupale od viegodinjeg proseka. Na alost ovo je generalna slike vremenskih uslova, dok je u nekim regionima bilo znaajnih odstupanja, pa su i padavine bile u znaajnom deficitu i temperature su bile drastino vie. U svakom sluaju, nigde nismo primetili nepovoljni uticaj vremenskih prilika na oplodnju kod DEKALB hibrida kukuruza. U prilog ove konstatacije govori i injenica da smo praktino tek u 2010. godini nastupili sa irokom lepezom u ponudi naih hibrida i da smo u 2011. zajedno sa Vama napravili kvalitetnu procenu u nameni hibrida za odreene regione, tako da je pria o toleranciji na suu napokon i postala stvarnost. Od kraja jula, pa sve do kraja vegetacije kree vrlo nepovoljan period za nalivanje zrna i pravilno sazrevanje kukuruza. Naime, i visoke temperature i potpuno odsustvo padavina su odmah pokazale znanje i vrednou domaina. Prvi tragovi sue na usevu kukuruza su se prvo primetili na parcelama na kojima nije bilo primenjeno P i K ubrenje. Odsustvo ova vrlo vana dva elementa daje negativan efekat upravo u stresnim uslovima. Prisustvo plunog ona, i nepravilna obrada zemljita tokom zime i prolea, gde se gube zimske rezerve vlage iz zemljita, takoe, su odlika poljoprivrednih proizvoaa koji su imali probleme sa redukcijom prinosa u ovoj godini. Pored podrivanja, koje se predlae svake tree/etvrte godine, obrada zemljita u optimalnim uslovima vlage i zatvaranja brazde, predlaemo da dobro uporedite i izraunate gubitak u prinosu kukuruza kada ste tedeli na fosfornim i kalijumovim ubrivima. Naa iskustva kau da je gubitak prinosa koji nastane samo od ne primenjivanja fosfornih i kalijumovih ubriva oko 1 t suvog zrna po ha. Pomenuemo jo jednom da se rizik u ovakvim uslovima proizvodnje poveava do te mere da se profit ak i u vako proseno povoljnim godinama moe vrlo lako izgubiti. Za razliku od 2010 godine u ovoj sezoni hibridi iz FAO 600 nisu pokazali najvee prinose, ve su uglavnom na proizvodnim parcelama, najbolje prinose dali hibridi iz FAO 300, FAO 400 i FAO 500 grupe. ea je bila situacija da su hibridi iz FAO 300 imali najvei prinos, koji je u proizvodnji dostizao i 12 t/ha suvog zrna.

2010.

Viegodinji prosek (1971-2000)

Srednje mesene temperature vazduha (C) u 2011. godini

u odnosu na viegodinji prosek (SO, KI, NS, SM, V)
28 26 24 22 20 18 16 14 12 10 8 6 4 2 0 Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar

Mesene koliine padavina (mm) u 2010. godini

u odnosu na viegodinji prosek (SO, KI, NS, SM, V)
250 Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar

200

150

100

50

2011

Viegodinji prosek (1971-2000)

2010

Viegodinji prosek (1961-2005)

Mesene koliine padavina (mm) u 2011. godini

u odnosu na viegodinji prosek (SO, KI, NS, SM, V)
160 140 120 100 80 60 40 20 0 Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar

2011

Viegodinji prosek (1961-2005)

Ukupna koliina padavina iz 2010. god = 850 1000 mm/m2 je doprinela boljim uslovima u proizvodnji kukuruza u odnosu na 2011, kada su se ukupne godinje padavine kretale od 300 450 mm/m2. I pored ovako niskih padavina mnogi od Vas su postizali vrlo visoke prosene prinose sa proizvodnih povrina koji su iznosili 12, 13, ak i 14 t/ha. U ovoj godini je bio manji broj sluajeva, u odnosu na 2010. sa ostvarenim rekordnim prinosima sa 16 t/ha i preko toga.

34

35

Raspored DKC ogleda u 2011. godini

Prikazani rezultati ogleda dobijeni su merenjem prinosa sa njiva poljoprivrednih proizvoaa. Na oglednim parcelama je primenjena ista agrotehnika, kao i na proizvodnim parcelama kukuruza, datog imanja. Ogledi su ponjeveni sa cele posejane povrine. Najmanja ponjevena povrina po hibridu = 1000 m2 ~ 10ar. Prosena povrina po hibridu = 1500 m2 ~ 15ar. Pored hibrida sa DKC oznakama, nalaze se i hibridi sa oznakama ST = standard (strani i domai, konkurentski hibridi, najrasprostranjeniji u toj oblasti gde je ogled izveden). U grafikonima ete videti i DKC Exp hibride. To su nai eksperimentalni hibridi, koji su jo u procesu registracije.

Rezultati DKC hibrida kukuruza u ogledima 2011

Potovane kolege poljoprivredni proizvoai,
Ovom prilikom elimo da Vam predstavimo rezultate DKC hibrida kukuruza u ogledima irom Vojvodine. Nadamo se, da e Vam ovi rezultati pomoi, da odaberete hibrid, koji e u vaim njivama ostvariti najbolji prinos. elimo Vam puno uspeha u narednoj sezoni!

Monsanto Serbia Zoran Petrovi, direktor i Marija Vidakovi, komercijalista na terenu

36

37

Prosene vrednosti prinosa i vlage hibrida kukuruza u DEMO ogledima Prosek 30 lokaliteta DKC hibrida u Vojvodini u 2011. godini
12,2

Prosek 6 lokaliteta, DKC hibrida u konkurenciji sa kontrolnim hibridima konkurentskih kompanija u Vojvodini u 2011. godini

13,5
DKC6101 DKC5276 DKC6089 DKC5783 DKC5699 DKC6120

VOJVODINA 2011.

DKC5783 DKC6089 DKC5170 DKC5143 DKC4888 DKC4964 DKC4590 ST FAO 340 DKC5276 DKC5699 ST FAO 490 ST FAO 520 ST FAO 450 ST FAO 620 DKC6101 DKC6120 ST FAO 590

VOJVODINA 2011.

12 11,8 DKC5170 DKC4590 DKC4964 DKC5143 DKC4888

13 12,5

Prinos t/ha (14% vlage)

11,6 11,4 11,2 11

Prinos t/ha (14% vlage)

12

11,5 11

10,8 10,6 10,4 12 DK440 13 vlaga (%) 14 15 16 17 18

10,5 10 9,5 14 15 16 vlaga (%) 17 18 19 20 21 DK440

Prosene vrednosti prinosa i vlage hibrida kukuruza u DEMO ogledima Prosek 52 lokaliteta DKC hibrida u Vojvodini u 2010. godini
13,00 DKC6120

Prosek 10 lokaliteta, DKC hibrida u konkurenciji sa kontrolnim hibridima konkurentskih kompanija u Vojvodini u 2010. godini
14,00 DKC6120 DKC6040 13,00 DKC5276 DKC5170 DKC5143 DKC4888 DKC4964 11,00 DKC4626 DK440 10,00 ST FAO 560 ST FAO 410 ST FAO 440 ST FAO 340 ST FAO 360 ST FAO 260

VOJVODINA 2010.

DKC6089 12,50 DKC5276 DKC5783 DKC5699

VOJVODINA 2010.

DKC5783

DKC6040 DKC6089 DKC5699 ST FAO 530 ST FAO 640

Prinos t/ha (14% vlage)

12,00

DKC5170 DKC5143

Prinos t (14% vlage)

21,0 22,0 23,0

12,00

11,50

DKC4888

11,00

DKC4626 DK440

DKC4964

10,50 16,0 17,0 18,0 vlaga (%) 19,0 20,0

9,00 15,0 16,0 17,0 18,0 vlaga (%) 19,0 20,0 21,0 22,0 23,0 24,0 25,0

38

39

Prosene vrednosti prinosa i vlage zrna, DKC hibrida kukuruza BAKA - 15 lokaliteta
13

Prosene vrednosti prinosa i vlage zrna, DKC hibrida kukuruza SREM - 6 lokaliteta
11,5 DKC6120

12,5 DKC5170 DKC5143 DKC4590 DKC4964 DKC4888

DKC5276

DKC6089 DKC5783

DKC6101

DKC6120
Prinos t/ha (14% vlage)

11 DKC4590 DKC5170

DKC5783 DKC5276 DKC5699

DKC6101

Prinos t/ha (14% vlage)

12

DKC5699

10,5 DKC5143 10 DKC4964 DKC4888

DKC6089

11,5

11 DK440

10,5 13 14 vlaga (%) 15 16 17 18

9,5 10 11

DK440 12 vlaga (%) 13 14 15 16 17

Prosene vrednosti prinosa i vlage zrna, DKC hibrida kukuruza BANAT - 9 lokaliteta
12,4 12,1 11,8 DKC5699 DKC5276 DKC5783 DKC6089 DKC6101 DKC6120

MK SEEDS d.o.o.
Kompanija MK Seeds doo je uvoznik i distributer DEKALB hibrida kukuruza. Pored prodaje i distribucije semena, kompanija MK Seeds prua i konsultantske usluge i savetovanje poljoprivrednim proizvoaima o optimalnom nainu uzgajanja kukuruza.

Prinos t/ha (14% vlage)

11,5 DKC4964 11,2 10,9 10,6 10,3 13

DKC5170 DKC4590 DKC4888 DKC5143

DK440 13,5 14 14,5 vlaga (%) 15 15,5 16 16,5 17 17,5 18

Mitjana Drobac, Knjigovoa

Dragana Obradovi Direktor

Dijana Boi Marketing menader

40

41

Rezultati strip ogleda Ministarstva Poljoprivrede, prosene vrednosti sa 6 lokaliteta za FAO grupu 300
11,5 PR37N01 DKC4590

Rezultati strip ogleda Ministarstva Poljoprivrede, prosene vrednosti sa 6 lokaliteta za FAO grupu 500
11,5 LG 3540 Lue 11,1 NK Helico PR35F38

DKC 5699

VOJVODINA 2011.

11,3

VOJVODINA 2011.

11

Prinos t/ha (14% vlage)

10,5

Bc 398

10,9

Prinos t/ha (14% vlage)

KWS 3381 NK Lucius 10 Rulexx LG 3350

10,7

10,5 ZPSC 560 10,3 NS 5051 AS57

9,5

NS 3022

ZPSC 341

10,1

9,9 9 13 13,5 vlaga (%) 14 14,5 15 15,5 16 9,7 14 14,5 vlaga (%) 15

Bc 532

15,5

16

16,5

17

Rezultati strip ogleda Ministarstva Poljoprivrede, prosene vrednosti sa 6 lokaliteta za FAO grupu 400
11,1 DKC 5276 Axxo 10,9 PR36V74 10,7 NK Paco Kitty

Prinos t/ha (14% vlage)

10,5

10,3 LG 3488 10,1 ZPSC 434 9,9 Bc 418 B NS 4023 AS44

9,7 14 14,2 14,4 vlaga (%) 14,6 14,8 15 15,2 15,4

42

43

Rezultati strip ogleda Ministarstva Poljoprivrede, prosene vrednosti sa 6 lokaliteta za FAO grupu 300, 400, 500 i 600 u 2011. godini
12

Prosena vrednost prinosa i vlage zrna hibrida kukuruza koji sadre NOVE DKC hibride, komercijalne DKC hibride I hibride konkurentskih semenskih kompanija (prosek sa tri lokaliteta) u 2011. godini
14
DKC NF5630 Exp 500

DKC6120 DKC6120 DKC6089 DKC5707 DKC6101 DKC6315 ST FAO 500 DKC5717

DKC5783

VOJVODINA 2011.

11,5 DKC4590 11

DKC 5699

13,5
DKC 6101

DKC5170 DKC4795 DKC4590 DKC5143 DKC5143 DKC4964

DKC5276
DKC Exp 400 EH4812

EI5521 DKC Exp 500

VOJVODINA 2011.

DKC 5276

13

Prinos t/ha (14% vlage)

10,5

Prinos t/ha (14% vlage)

12,5

DKC5699 ST FAO 500 DKC Exp 300 DKC4608 DKC Exp 400 DKC5401 DKC5007 DKC5143 ST FAO 500 DKC4888 ST FAO 400 ST FAO 400 ST FAO 500

12 ST FAO 300 ST FAO 300 DK440 11

10
crvena FAO 300 FAO 300 zuta FAO 400 400 FAO Ljubicasta FAO 500 FAO 500 zelena FAO 600 FAO 600

11,5
9,5

ST FAO 600

9 13 14 15 vlaga (%) 16 17 18 19 20

10,5 13 14 15 vlaga (%)

ST FAO 400 16 17 18 19 20

Rezultati strip ogleda Ministarstva Poljoprivrede, prosene vrednosti sa 5 lokaliteta za FAO grupu 300, 400, 500 i 600 u 2010. godini

Prosena vrednost prinosa i vlage zrna hibrida kukuruza koji sadre NOVE DKC hibride, komercijalne DKC hibride I hibride konkurentskih semenskih kompanija (prosek sa dva lokaliteta) u 2010. godini
14 DKC5143 13,5 DKC5717 DKC5170 DKC Exp 500 DKC Exp 400 DKC Exp 400 DKC5143 DKC5007 DKC4964 DKC Exp 300 DKC5143 DKC Exp 500 DKC6120 DKC6120 DKC6120 DKC5707 DKC6120 DKC6040 ST FAO 620 DKC6101 DKC Exp 700 ST FAO 500 DKC6089 DKC5783 DKC6120

13,5 13,0 12,5

Rezultati strip ogleda Ministarstva Poljoprivrede, prosene vrednosti sa 5 lokaliteta za FAO grupu 300, 400, 500 i 600 u 2010. godini
DKC 6120

VOJVODINA 2010.

VOJVODINA 2010.

DKC5699

DKC 5699

12,0

Prinos t/ha (14% vlage)

DKC 5276

13

DKC5143 DKC5276 DKC5143 ST FAO 400

Prinos t (14% vlage)

11,5 DKC4964 11,0 10,5 10,0 9,5 9,0 17 18 19 vlaga (%) 20 21 22 23 24 25 26

12,5 DK440 12

DKC4590 DKC4626

DKC5143 ST FAO 300

ST FAO 530 ST FAO 640

CRVENA FAO 300 FAO 300 ZUTA FAO 400 400 FAO LJUBICASTA FAO 500 FAO 500 ZELENA FAO 600 FAO 600

ST FAO 400 ST FAO 260 ST FAO 340 17 18 19 vlaga (%) 20 21 22 23 24 25

11,5

44

45

BAKA
aba Ebli-Bezdan
14,5 DKC5699 14,3 DKC5276

Predusev-penica

Datum setve: 18.04.

Datum etve: 05.10.

BAKA 2011.

BAKA 2011.

14,1

DKC6120 DKC6101

Prinos t/ha (14% vlage)

13,9 DKC5783 DKC5143 DKC4590 DKC4888 DKC4964 DKC6089

13,7

13,5

13,3

Marko Muiki Glavni komercijalista MK Seeds 064 8711 401

13,1 DK440 12,9 11,5 12,5 13,5 vlaga (%) 14,5 15,5 16,5 17,5 18,5

Matijevi Agrar-Bezdan
15,5

Predusev-kukuruz

Datum setve: 19.04.

Datum etve: 18.10.

Labudnjaa AD- Labudnjaa Predusev-eerna repa Datum setve: 21.04. Datum etve: 30.10.
13,8 13,3 12,8 DKC5276 DKC5783 DKC4888 DKC5143 DKC4590 ST FAO 520 DKC4964 11,8 11,3 10,8 ST FAO 490 ST FAO 590 ST FAO 450 DKC6089 DKC5699 DKC6101

DKC5783 15

DKC6089 DKC6101

DKC6120

DKC5170

DKC6120

14,5

Prinos t/ha (14% vlage)

14

DKC5276

DKC5699

Prinos t/ha (14% vlage)

DKC4590

12,3

13,5 DKC4888 13

DKC4964 DKC5170 DKC5143

DKC6040 DK440

12,5

DK440

10,3 ST FAO 620 9,8

12 12 13 14 vlaga (%) 15 16 17 18 19

15

16 vlaga (%)

17

18

19

20

46

47

Holo Robert-Doroslovo
10,5 DKC4964 10 DKC5143

Predusev-penica

Datum setve: 16.04

Datum etve: 22.09.

Mile Bjeli-Obrovac
13,5

Predusev-penica

Datum setve: 20.04.

Datum etve: 18.10.

13 ST FAO 420 ST FAO 300 DKC5783 ST FAO 530 ST FAO 300 ST FAO 530 DKC6089 ST FAO 700 DKC6120 ST FAO 430 ST FAO 650 DKC6101

DKC5276

BAKA 2011.

DKC5170 ST FAO 300 DKC5276

BAKA 2011.

9,5

12,5

DKC5170

ST FAO 700 DKC5699 ST FAO 590 ST FAO 600 ST FAO 300

DKC5143

DKC6120

ST FAO 600

Prinos t/ha (14% vlage)

ST FAO 400 DKC4888

12 DKC5699 DKC6089 DKC5783 DKC4964 11 DKC4590 DKC6101 ST FAO 710

ST FAO 380

Prinos t/ha (14% vlage)

8,5
DKC4590

11,5

ST FAO 660 DK440

ST FAO 560 ST FAO 550

ST FAO 600 ST FAO 500 ST FAO 620 10,5 DKC4888 DK440

7,5

7 13,5 14,5 15,5 vlaga (%) 16,5 17,5 18,5 19,5

10 21,5 22,5 12,5 13 13,5 vlaga (%) 14 14,5 15 15,5 16

20,5

Agrobrest- Baki Brestovac

Predusev-eerna repa

Datum setve: 26.04. Datum etve: 11.11.

DKC6120 DKC6089 DKC6101 ST FAO 590

Lekar Milovoj-Baki Petrovac Predusev-penica

Datum setve: 21.04.

Datum etve: 19.10.

15,50
13,5 DKC5783 12,5 DKC5276 ST FAO 520 DKC5143 ST FAO 700 DKC4590 DKC4888 DKC4964 ST FAO 450 ST FAO 640 ST FAO 340 ST FAO 600 ST FAO 600 ST FAO 730 ST FAO 500 DKC5699 DKC5170 ST FAO 490 ST FAO 620

DKC5276 DKC6101 DKC6089 DKC5783 DKC5699

15,00 14,50

DKC5170

Prinos t/ha (14% vlage)

Prinos t/ha (14% vlage)

14,00 ST FAO 590 13,50 13,00 12,50 12,00 11,50 ST FAO 490 ST FAO 530 ST FAO 540 ST FAO 700

11,5

10,5

9,5

DK440

8,5 15,5 16,5 vlaga (%) 17,5 18,5 19,5 20,5

14

14,5

15

15,5

16 16,5 vlaga (%)

17

17,5

18

18,5

48

49

Janko Hran-Kisa
13,5

Predusev-eerna repa

Datum setve: 21.04.

Datum etve: 29.10.

Darko Bojani-Bako Dobro Polje

11,5

Predusev-soja

Datum setve: 14.04.

Datum etve: 06.10.

DKC6120

DKC5783 13

DKC6120 DKC6089

DKC6089

BAKA 2011.

DKC5170 12,5 DKC5276

DKC5699

DKC6101

11

DKC6101

BAKA 2011.

Prinos t/ha (14% vlage)

12 DKC4590 11,5 DKC5143 DKC4888 DKC4964

Prinos t/ha (14% vlage)

10,5

DKC5276

DKC5170 DKC4888 DKC5699 DKC5783

10 DKC5143 DKC4590 9,5 DK440

11

10,5 DK440 10 14,5 15 15,5 16 16,5 17 17,5 18 18,5 19 19,5 vlaga (%)
9 11 12

DKC4964 13 vlaga (%) 14 15 16 17

Srbo Brbori-Stepanovievo Predusev-penica

16,5 16 15,5 15 DKC4964 DKC4888

Datum setve: 24.04.

Datum etve: 20.10.

Agro MV-Sivac
12,5

Predusev: eerna repa

Datum setve: 17.04.

Datum etve: 17.10.

DKC5143 12 DKC5276

DKC6120

DKC5276 DKC5143 DKC4590 DKC5170 DKC6101

Prinos t/ha (14% vlage)
11,5 DKC5170

Prinos t/ha (14% vlage)

14,5 14 13,5 13 12,5 12 11,5 11 12,5

DKC4590

DKC5699

DKC6089 DKC5783

DKC6101

11

DK440 DKC6089 DKC6120

DKC4964

DKC4888 10,5 DK440 ST FAO 300 10 ST FAO 380 ST FAO 640

DKC5699

13,5 vlaga (%)

14,5

15,5

16,5

17,5

18,5

13

14

15 vlaga (%)

16

17

18

19

20

50

51